P. 1
80121165-GEORGE-RITZER-SAVREMENA-SOCIOLOŠKA-TEORIJA-I-NJENI-KLASIČNI-KORENI

80121165-GEORGE-RITZER-SAVREMENA-SOCIOLOŠKA-TEORIJA-I-NJENI-KLASIČNI-KORENI

5.0

|Views: 2,260|Likes:
Published by Hana Sirćo

More info:

Published by: Hana Sirćo on Dec 28, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/29/2014

pdf

text

original

Džordž Ricer

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
Preveli s engleskog jezika Smiljana Skiba i Dušan Pavlović

C/ly>K5EHHi

Izvornik G e o r g e Ritzer

Contemporary Sociological Theory and Its Classic Roots : T h e Basics 2 d Edition
Copyright © 2007, 2003 by The McGraw-Hill Companies, Inc. All rights reserved.

Copyright © J P

Službeni glasnik, 2 0 0 9

www.slglasnik.com Sva prava pridržana

KRATAK SADRŽAJ
Predgovor srpskom izdanju 13 Predgovor autora 25 O autoru 29 1. Uvod u sociološku teoriju 31 2. Klasične sociološke teorije (1) 49 3. Klasične sociološke teorije (2) 89 4. Savremene grand-teorije (1) 111 5. Savremene grand-teorije (2) 173 6. Savremene teorije svakodnevnog života 215 7. Savremene integrativne teorije 263 8. Savremene feminističke teorije (zajedno s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan Nibruk). . 295 9. Postmoderne grand-teorije 339 10. Teorije globalizacije 393 Rečnik Indeks 437 452

DETALJAN SADRŽAJ
PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 13 PREDGOVOR AUTORA 25 O AUTORU 29 1. UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 31 Kako nastaje sociološka teorija 31 Definisanje sociološke teorije 36 Nastanak sociološke teorije: jedno realističnije gledište . 37 Multikulturalna socijalna teorija 39 Pregled knjige 42 Sažetak 46 Literatura za dalje čitanje 47 2. KLASIČNE TEORIJE (1) 49 Emil Dirkem: Od mehaničke do organske solidarnosti. 49 Dve vrste solidarnosti 49 Promene u dinamičkoj gustini 50 Kolektivna svest 52 Krivično i restitutivno pravo 54 Anomija 55 Karl Marks: Od kapitalizma do komunizma 58 Ljudski potencijal 60 Otuđenje 61 Kapitalizam 63 Komunizam 67 Maks Veber: Racionalizacija društva 70 Društveno delanje 70 Ponašanje i delanje 71 Vrste delanja 73 Vrste racionalnosti 76 Protestantska etika i duh kapitalizma 78 Konfučijanizam, hinduizam i kapitalizam 80 Strukture vlasti i racionalizacija 81 Sažetak 87 Literatura za dalje čitanje 88

8

D Ž O R D Ž RlCER -

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

3. KLASIČNE TEORIJE (2) Georg Zimi: Narastajuća tragedija kulture Asocijacija Forme i tipovi Svest Veličina grupe Distanca i stranac Distanca i vrednost Objektivna i subjektivna kultura Podelarada Torsten Vehlen: Sve veća kontrola biznisa nad industrijom Biznis Industrija Džordž Herbert Mid: Socijalni biheviorizam Akt Gestovi Značajni simboli i jezik Sopstvo Ja i mene Sažetak Literatura za dalje čitanje 4. SAVREMENE GRAND-TEORIJE (1) Strukturalni funkcionalizam Funkcionalna teorija stratifikacije i njene kritike Strukturalni funkcionalizam Talkota Parsonsa . . Strukturalni funkcionalizam Roberta Mertona Teorija sukoba Rad Ralfa Darendorfa Vlast Grupe, sukob i promena Opšta teorija sistema Rad Niklasa Lumana Samostvarajući sistemi Diferencijacija Sažetak Literatura za dalje čitanje

89 89 90 90 91 93 96 98 99 100 100 101 102 105 106 107 108 109 113 115 116 111 111 119 122 148 148 151 154 155 155 158 162 170 172

DETALJAN SADRŽAJ

5. SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) Neomarksistička teorija Kritička teorija i pojava kulturne industrije . . . . Od fordizma do postfordizma Proces civilizovanja Primeri procesa civilizovanja Objašnjavanje promena: produženje lanaca zavisnosti Studija slučaja: lov na lisice Kolonizacija sveta života Svet života, sistem i kolonizacija Racionalizacija sistema i sveta života Moloh modernosti Moloh Prostor i vreme Refleksivnost Nesigurnost i rizici Sažetak Literatura za dalje čitanje 6. SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA Simbolički interakcionizam Dramaturgija Dramaturgija Upravljanje utiscima Etnometodologija i konverzacijska analiza Definicija etnometodologije Objašnjenja Neki primeri Ostvarivanje roda Teorija razmene Teorija razmene Džordža Homansa Osnovne propozicije Teorija racionalnog izbora Model u najosnovnijim crtama Osnove društvene teorije Sažetak Literatura za dalje čitanje

173 173 174 185 193 193 196 198 199 200 203 204 205 206 207 209 212 213 215 215 220 221 232 232 234 236 239 240 240 245 251 251 255 258 261

10

D Ž O R D Ž RlCER -

SAVREMENA

SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI

KORENI

7. SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 263 Jedna integrisanija teorija razmene 263 Odnosi razmene i mreže razmene 265 Moć - zavisnost 268 Integrativnija teorija razmene 269 Teorija strukturacije 270 Elementi teorije strukturacije 273 Kultura i dejstvenost 277 Habitus i polje 278 Prevazilaženje subjektivizma i objektivizma . . . . 280 Habitus 282 Polje 285 Sažetak 291 Literatura za dalje čitanje 293 8. SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE (napisano s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan Nibruk) 295 Osnovna teorijska pitanja 296 Savremene feminističke teorije Rodne razlike 301 Rodna nejednakost 303 Rodno ugnjetavanje 309 Strukturalno ugnjetavanje 318 Ka feminističkoj sociološkoj teoriji 329 Sažetak 337 Literatura za dalje čitanje 338 9. POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 339 Prelaz industrijskog ka postindustrijskom društvu . . . 339 Unapređenje veštine upravljanja (i druge grand-teorije) 344 Unapređenje veštine upravljanja 345 Ostale Fukoove grand-teorije 352 Postmodernost kao sazrevanje modernosti 354 Da li se učimo da živimo sa ambivalencijom?. . . 357 Postmoderna etika 359 Uspon potrošačkog društva, gubitak simboličke razmene i rast simulacija 361 Od proizvođačkog do potrošačkog društva 362

DETAUAN SADRŽAJ

1

Smrt simboličke razmene i porast simulacije . . . Potrošačko društvo i nova sredstva za potrošnju Dromologija Feminizam ipostmoderna socijalna teorija Sažetak Literatura za dalje čitanje 10. TEORIJA GLOBALIZACIJE Glavni socijalni teoretičari o globalizaciji Entoni Gidens i „odbegli svet" globalizacije . . . . Ulrih Bek i politika globalizacije Zigmunt Bauman o posledicama globalizacije . . Kulturna teorija Kulturni diferencijalizam Kulturna konvergencija Kulturna hibridizacija Ekonomska teorija Transnacionalni kapitalizam Imperija Politička teorija Ostale teorije Sažetak Literatura za dalje čitanje REČNIK INDEKS

367 374 381 385 388 390 393 397 397 398 400 401 402 407 415 420 420 423 428 433 435 436 437 457

georgeritzer.500 strana. Obimnija verzija. 2007). Marks. Vehlen. on savremene teorije želi da poveže s njihovim klasičnim korenima. savremenim teoretičarima. Tu su predstavljeni funkciona­ lizam. Ta trilogija. a druga verzija je ova knjiga. to jest klasičnom sociološkom teorijom. teorije svakodnevnog života (glava 6). Sociological Theory (sedmo izdanje. stavljajući naglasak na globalizovano društvo potrošnje i njegove posledice po društveno ponašanje i obrasce društvene interakcije. Osim toga. neomarksistička teorija (glava 5). feminističke sociološke teorije (glava 8). iako sociologija nije glavni predmet njihovog izučavanja. Ricerova Sociološka teorija karakteristična je po tome što ima jednu ideju vodilju koja prožima celu knjigu. inte­ grativne teorije (glava 7).) Sociološka teorija i njeni klasični koreni namenjena je prven­ stveno studentima početnih godina fakulteta koji su već uvedeni u sociološke koncepte i probleme. ona je prilago­ đena studentima kojima je znanje iz sociološke teorije i teorije društvenog ponašanja neophodno. s preko 1.com. a glave 4-10.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU Knjiga Džordža Ricera Sociološka teorija i njeni klasični koreni predstavlja jednu od tri autorove verzije pregleda sociološ­ kih teorija koje je napisao od kraja 1980-ih godina. Ricer je glave 2 i 3 posvetio klasičnim sociološkim teore­ tičarima (Dirkem. Pored toga. ona u origi­ nalu ima 315 strana (drugo izdanje objavljeno 2007). teorija sukoba i sistemska teorija (glava 4). Contemporary Sociological Theory (sedmo izdanje objavljeno 2007) i Postmodern Social Theory (prvo izdanje izašlo 1997). ima i svoje dve krače verzije. (Svi poda­ ci o Ricerovoj produkciji i s najavama budućih izdanja njegovih knjiga mogu se naći na http://www. Ricer poku­ šava da izloži najvažnije savremene sociološke teorije. Veber. postmoderne socijalne teorije (glava 9) i teorije globalizacije (glava 10). ali sada žele (ili moraju) da ih sagledaju iz jednog teorijskog ugla. . Najsveobuhvatnija je trilogija koju čine: Classical Sociological Theory (peto izdanje 2007). Mid i Zimel). ima 800 strana.

danas ih sve manje socioloških teoretičara koristi. dok su etnometodolozi tvrdili da društeni poredak ne postoji. dramaturgiju i etnometodologiju. prava je šteta što se u ovoj glavi nije našlo mesta za „strogi program" kulturne socio­ logije Džefrija Aleksandera koji na kulturu gleda kao na zasebnu promenjivu kojom objašnjava društvene promene i društveno ponašanje. S obzi­ rom na to da i Arčer i Burdije kulturi pripusuju važno mesto u reprodukciji i elaboraciji društvenih odnosa. uzgred. funkcionalisti su potpuno zanemarivali delovanje pojedinaca van onoga što društvene strukture „propisuju". S obzirom na to da je feministička sociološka misao u našoj sociologiji do sada bila zapostavljena. morfogenetski pri­ stup Margaret Arčer i sociološka teorija Pjera Burdijea. Ricerov udž­ benik bi. kao i one klasične. Ova glava ukazuje na to da više nije moguće promi­ šljanje bez pokušaja integracije makronivoa i mikronivoa (kako su to pokušavali funkcionalisti ili etnometodolozi). psihoanalitički. biološki. li­ beralni. Glava 8 posvećena je feminističkim pogledima na sociološ­ ku teorijsku misao. interaktivni. ubraja u savremene teorije. teorija strukturacije Entonija Gidensa. može se reći da izlaganje savremene teorije počinje tek od glave 7 u kojoj se izlažu teorija razmene Ricarda Emersona. Danas najveći broj teoretičara funkcioniše unutar paradigme koja se može nazvati integrativnom ili sintetičkom. Glavni feministiki teorijski pristupi koji su ovde izloženi .ukazuju na multidisciplinarnost fe­ minističke misli. Prema tome. teoriju sukoba.kul­ turni. mogao biti vredan zbog toga što je feminističkoj sociološkoj teoriji posvećeno čitavo poglavlje. Čini se da je njihov glavni nedostatak jed­ nostranost u insistiranju na akterima ili na strukturama čemu je. sociološka teorija sklona od samog početka. ali ključna vrednost ove glave jeste u otkrivanju . sve više pred­ stavljaju inspiraciju. već da savre­ mena sociološka teorija mora biti objedinjujuća. ako ni zbog čega drugog. fenomenološki. Te teorije.14 D 2 0 R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Iako Ricer funkcionalizam. sistemsku teori­ ju. radikalni i socijalistički feminizam. Od kraja 1970-ih godina u sociološkoj teoriji nastaje jedan novi trend po kome je i aktere i strukture nužno uzeti podjedna­ ko ozbiljno. kao i teorija intersekcionalnosti . o kojima govori u glavama 4-6. Na primer. institucionalni.

preporučuje upravo onim društvenjacima koji su oduvek gajili odbojnost prema postmodernizmu. Ako ovaj udžbenik imalo doprinese tome da se nove generacije studenata odškoluju a da pri tome ne izgrade otpor prema postmodernističkoj misli. srž glave čine kulturne teorije globalizacije koje se. Ricer izlaže različite teorijske pristupe globalizaciji. mogu razvrsta­ ti u tri grupe: • kulturni diferencijalizam (po kome se svet sve više kul­ turno razlikuje. glavi. Iako se izlažu različite teorije (političke i ekonom­ ske). s pravom) prema postmodernistima i njihovom načinu teoretisanja. U glavi 9 predstavljeni su najvažniji postmoderni socijalni teoretičari počev od Danijela Bela.moralni relativizam. Osim toga. preko Zigmunta Baumana.s obzirom na to da je pisana na jedan jasan i nepretenciozan način. godine. Ova glava ima za cilj da pokaže kako tri glavne karakteristike savremenog postmodernog druš­ tva . to bi se već moglo smatrati njegovom priličnom vrednošću. u 10. do sada uglavnom nepoznata domaćoj akademskoj zajednici (izuzev teo­ retičarima filma). društvo nadzora i kontrole. čime se otvara pitanje položaja žena u njima. po prvi put se u jednom sociološkom udžbeniku na srpskom jeziku pojavljuje i dromologija Pola Virilija. i • kulturna hibridizacija (po kojoj svet sve više predstavlja hibridan spoj različitih kultura). Mišela Fukoa i Zana Bodrijara. Budući da dobar deo ovdašnje društvene (ne samo sociološ­ ke) akademske zajednice ima veliki otpor (ponekad. prema podeli koju Ricer preuzima od Jana N. što povećava šanse za globalni sukob). Pitersena.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 15 niti koja objedinjuje sve feminističke teorije čiji je cilj dovođenje u pitanje postojeće društvene strukture. iako je svoju najvažniju knjigu Virilio objavio još 1977. . Konačno. i porast potrošnje . ova glava se . • kulturna konvergencija (po kojoj svetske kulture sve više liče jedna na drugu). što inače nije karakteristika nepotrebno zamršenog i pompeznog stila mnogih postmodernih mislilaca (uključujući tu i neke naše) .utiču na društvene odnose i društvenu organizaci­ ju.

Tako nastaje mešavina koju nazivamo glokalno (spoj globalnog i lokalnog). Glavna . Analizom tih procesa. u smislu teorijske rasprave. da li se savremeni svet sve više glokalizuje ili globalizuje.) Hibridizacija i glokalizacija nastaju kao posledica mešanja globalnog s lokalnim. Ricer se više bavi silama koje stvaraju konvergenciju kultura. Ricer koncept mekdonaldizacije tek odnedavno vezuje za globalizaciju. odnosno procesa u kome jedno implodira u drugo. najvažnija su poslednja dva procesa. a kulturna hibridizacija na konceptu glokalizacije. Po sopstvenom priznanju. go­ dine) mekdonaldizacija bila razdvojena od globalizacije. Osnovna tvrdnja zastupnika glokalizacija i kulturne hibridzacije jeste da je svet pluralizovan.16 DžORDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Za Ricera. već je na delu kulturna hibridizacija. pa je stoga za razumevanje tog procesa od značaja razumevanje postmodernih socijalnih teorija koje Ricer izlaže u glavi 9. onda znači da teza o kulturnoj konver­ genciji nije tačna. Grobalizacija počiva na fenomenu eksplozije po kome kapitalizam ima neprestanu tendenciju širenja i rasta. dakle. da su najvažniji akteri lokalni akteri. ukoliko se društvo grobalizuje. Nasuprot tome. onda se pre može govoriti o procesu kulturne konvergencije. a sve više na raspravu o tome u kojoj meri potrošačka kultura menja društvene strukture i svet u kome živimo. Ricer implicitno pokazuje kako je savremena sociološka teorija. a ne o kulturnoj hibridizaciji. I obrnu­ to. Radi se o originalnim konceptima mekdonaldizacije i globalizacije niče­ ga. kulturna konvergencija počiva na konceptu grobalizacije (spoj privrednog rasta i globalnog rasta. U skladu s konceptualnim aparatom koji je razvio u knjigama McDonaldization of Society i Globalization of Nothing. pri čemu se prvi deo reči grobalizacija izvodi od engleske reči growth. Kulturna konvergencija počiva na konceptu grobalizacije. Teza za raspravu je. (Kulturna hibridizacija se oslanja na postmodernu soci­ jalnu misao. Ukoliko se glokalizuje. što znači rast). te da globalizacija izaziva specifične lokalne reakcije oda­ kle nastaju posebne hibridne forme koje se odupiru homogeni­ zaciji. sve manje usredsređena na problem prevazilaženja dihotomije strukture i dejstvenosti (glava 7). dok je na početku (prvo izdanje knjige o mekdonaldizaciji društva pojavilo se 1996.

Ako ste ekspresno završili fa­ kultet. Slično je i s globalizacijom ničega. svaka je doživela nekoliko izdanja. to znači da se prvenstveno hranite u mekdonaldizovanim restoranima koji su dehumanizovali obrok. mekdonaldizacija postaje sve više globalni feno­ men: ne samo da se iz privrede preliva u druge oblasti društvenog života.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 17 ideja koncepta mekdonaldizacije jeste da se pokaže kako prin­ cipi (efikasnost. a da ni jednom niste porazgovarali s profesorkom makar o jednoj temi koja vas je šire interesovala. na neki način i sam Džordž Ricer predstavlja verovatno najmekdonaldizovanijeg sociologa današnjice: svaku od svojih knjiga re­ dovno ažurira. Ako gledate tele­ vizijski program na kome se nude zabavne i kulturne emisije u kojima nema kreacije. Ljudi sve više konzumiraju proizvode koji nisu stvari {nonthings). to znači da ste studirali na mekdonadizovanom fakultetu. Na primer. politiku itd. predvidivost i kontrola) na kojima počivaju velike privredne korporacije.zdravstvo. Njih im prodaju neljudi {nonpeople). Ukazivanjem na rasprostranjenost takvih „sadržaja" koji se lako * Ironično. . obrazaca i zalaženja u ljudsku intimu.* Po Riceru. zabavu. godine. u četiri godine studiranja nikada ništa nije šire zainteresovalo). već se preliva i u druga društva. obrazovanje. Kao da je reč o čita­ vom timu autora. ali ima mnogo fraza. da bi razumeli o čemu se radi dovoljno pročitati naslove i zaglavlja ili eventualno kratak tekst koji sledi. Sadržaj glavnih globalnih proizvoda koji se ubrzano šire po svetu jeste ništa. kulturu. Ako ste primetili da vaš lekar nema vremena da vam posveti dovoljno pažnje (čak i ako odete kod privatnika i platite mu za njegovo vreme). jer profesorka nema vremena da se posveti svakom ponaosob (ili ako vas. na njegovom veb sajtu moguće je naći spisak s godinama kada će izaći naredna izdanja njego­ vih knjiga. poput Mekdonaldsa. gledate mekdonaldizovane medije. Ako ste primetili da više ne uživate u obrocima. Ako čitate novine u kojima je. treće izdanje knjige čiji prevod držite u rukama trebalo bi da se pojavi 2010. religiju. informišete se iz mekdonaldizovanih medija. to je zato što je čitavo zdravstvo sve mekdonaldizovanije. već mnoge druge usta­ nove društvenog života u kojima organizacije igraju važnu ulo­ gu . zapravo. to rade na nemestima {nonplaces) kroz neuslugu inonservice). a ne samo o jednom čoveku. sve više zahvataju ne samo privredni sistem. isplativost.

u glavama 2 i 4).do gvozdenog kaveza. ali bez kojih život nije moguć. one se ponašaju kontraproduktivno. godine. # # * Navedene savremene teorije imaju svoje „klasične korene" (teorije koje Ricer izlaže u glavama 2-4). (Ta knjiga izašla je 1899. o kome će biti reči kasnije) nalazimo jednog klasika koji je neobično važan za razumevanje savremenih socioloških teorija kakve su Burdijeova ili Bodrijarova a koje akcenat stavljaju na razliku (distinkciju) i potrošnju. a u Srbiji je doživela svoje reizdanje 2008. Radi se o Teoriji dokoličarske klase Torstena Veblena.) Ricer joj je posvetio dobar deo glave 3.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I KORENI globalizuju jer ih svako može lako razumeti. teorije integracije (ili sinteze) aktera i struktura iz glave 7 imaju svoje temelje u funkcionalizmu (Dirkem i Parsons. Mekdonaldizacija ima dve posledice koje radikalno menjaju društvene odnose: prva je iracionalnost racionalnosti. socijalnom biheviorizmu (Mid. godine. Umesto da nam služe. Članovi savremenog društva zarobljenici su organizacija koje ne rade u njihovu korist. To nas vodi do druge posledice .18 DžORDŽ RlCER . dramaturgija i etnometodologija. a druga gvozdeni kavez racionalizacije. a potom u glavi 9 pokazao kako se postmoderna misao oslonila . Međutim. odnosno proizvode suprot­ no od onoga što bi trebao da proizvode. Vrednost Ricerove knjige jeste u tome što ona uspeva da povuče paralelu između njih. u glavama 2 i 6). glava 3). Četiri principa na kojima počiva mekdonaldizacija guraju organizacije ka sve većoj iracionalnosti. Iracionalnost raci­ onalnosti i gvozdeni kavez racionalizacije predstavljaju deo naše svakodnevice koje vredi izučavati i u čemu sociološka teorija može da pomogne. kao i interpretativnoj sociologiji (Veber. orga­ nizacije nam svaki dan predstavljaju sve veći problem. Ricer posebnu pažnju poklanja onim klasičnim teorijama koje veću ulogu daju mehanizmima kulturne repro­ dukcije na kojima nastaje društvo potrošnje. Recimo. Tako u glavi 3 po prvi put u jednom udžbeniku socioloških teorija (ako se izuz­ me jedan paragraf u udžbeniku Jože Goričara. Ricer podupire svo­ ju tezu o kulturnoj konvergenciji.

u načelu. (Doduše. izvučen je samo koncept jednodimenzionalnog društva i naglašen značaj tog koncepta za savremeno društvo i društvenu iracionalnost. jesu evolutivne teori­ je od kojih se u poslednje vreme posebno izdvaja sociobiološka teorija koja. povezao je s klasičnim korenima. Slič­ no je i s Herbertom Markuzeom. iz svake klasič­ ne teorije izdvaja samo ono što je bitno za razumevanje današnjnice. u kojoj postoji nekoliko pregleda socioloških teorija. čini se da je način na koji je ogranizovano savremeno društvo sve iracionalniji: ono je sve više usmereno protiv čoveka. a studentima istovremeno . kako je Veber već tada primećivao otvorio put ka iracionalnosti racionalnosti. Konačan zaključak mogao bi da bude sledeći. Ipak.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 19 na Veblenovu ideju upadljive potrošnje po kojoj ljudi ne kupuju dobra da bi preživeli. iako su zbog dužine udžbenika morali da se pomenu samo oni najvažniji.) Jedan važan skup teorija koji se ne nalazi ni u ovom udžbeniku ni u trilogiji. U glavi 10 nedostaje koncept diznizacije društva. kao pravi „proroci" savremenog društva izdvajaju se još Veber i Markuze. Za razliku od ranih udžbenika socioloških teorija štampanih na srpskom jeziku. uprkos pro­ gresu oličenom u idejama francuske buržoaske revolucije. pridaje značaj ljudskim emocijama. sociološka teorija Remona Budona. Uprkos velikim ideologijama i grandi­ oznim metanarativima koji su slavili ljudski razum. *** Zašto je ovaj prevod bio potreban? Akademskoj zajednici u Srbiji. između ostalog. prilikom objašnjenja društvenog ponašanja. njegov udžbenik obuhvatio je najveći broj savremenih teorijskih pravaca. predstavljen kroz koncept „gvozdenog kaveza raciona­ lizacije" koji je. teorije koje ovde nedostaju ne pominju se ni u njegovoj trilogiji koja je pet puta obimnija. Osim Veblena. Veblenov slučaj pokazuje da Ricer. a u glavi 6. već da bi se razlikovali od drugih. ne­ dostaje jedan pregled koji bi izložio savremenu sociološku teori­ ju. Umesto da se izlaže celokupna Markuzeova ili neomarksistička misao. Ricerov udžbenik nema za cilj da klasifikuje različite sociološke pravce. što je koncept na kome Ricer te­ melji svoju teoriju o mekdonaldizaciji društva (glava 10). a ne za njega. Tako je Veber u glavi 2.

Goričarov pregled bio je za klasu iznad mnogobrojih mar­ ksističkih udžbenika opšte sociologije u kojima su se delimično . godine kada je Džordž K. Radomir Lukić i Juraj Kolaković su u Istoriji političkih teorija (1982). Taj pregled.20 D Ž O R D Ž RICER . Do sada je na srpskom jeziku objavljeno nekoliko pregleda socioloških teorija. ali takođe studente upo­ znaje s nekim ranim savremenim teorijama . onda su to Veberova sociologija i funkcionalistička sociologija. 1982).S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I ukazao na vezu između sveta u kome žive i sociološke teorije koja o tom svetu pokušava nešto da kaže. Osim toga. Sledeći poznati pregled preveden na srpski jezik priredio je Hari On je pisan tokom Drugog svetskog rata. Prvi je štampan 1932. U njemu takođe nala­ zimo pokušaj klasifikacije rane sociološke teorije i obilje teorija. iako pisan u doba kada je marksi­ zam bio jedina ideologija jugoslovenske akademske zajednice. Sorokinov glavni cilj bio je da napravi jednu klasifikaciju ranih socioloških teorija i pokaže koja od njih je „naučno tačna". Barns pod nazivom Uvod u istoriju sociologije (BIGZ.pogotovo teorijom razmene i teorijom racionalnog izbora (glava 6) koje najveći deo domaće sociološke zajednice zbog metodološkog individualizma sistematski izbegava od 1967. Radi se o knjizi Sociologija: savremeni pravci i teorije Pitirima Sorokina. Na primer. Nešto savremeniji bio je udžbenik Jože Goričara pod na­ zivom Pregled socioloških E. godine u izdanju Izda­ vačke knjižarnice Gece Kona. američkog sociologa ruskog porekla. dok se kod Barnsa ne pominje funkcionalizam. Te dve knjige korisno su štivo samo za one koji se bave intelektualnom istorijom i istorijom socijalne i soci­ ološke misli. A ako postoje dve klasične teorije bez kojih je nemoguće razumeti savremenu sociološku misao. ali ništa više od toga. Ovaj pregled obuhva­ ta najnoviji razvoj u sociološkoj teoriji. odnosno Historiji novovjekovnih političkih teorija: od neposrednih prethodnika do i pravnh teorija (1981) svaku teoriju procenili s marksističkog stanovišta. funkcionalizma. uspeo je dosta vesto da izbegne dogmatski pristup sociološkoj teoriji na nači koji nikada nije pošao za rukom domaćim au­ torima koji su se bavili istorijom političkih teorija. Homans objavio The Nature of Social Science. Sorokinova Sociologija pisana je tako davno da se u njoj ne pominje čak ni Maks Veber.

već da predstavi samo one koji su značajni za teme i probleme kojima se bavi savremena teorija. tu knjigu uopšte ne pominje. kako ćemo videti. nakon poslednjeg izdanja iz 1969. godine. Recimo. Načelno. 1999). Pešić se u svojoj knjizi previše (ponekad i doslov­ toga da mnoge savremene teorije nisu pomenute ni u fusnoti. „Najsavremenija" teorija . propušta da po­ mene čitav niz teorija od kojih su se neke (recimo. samo je uslovna. Gofmanova dramaturgija) javile još 1960-ih godina. Prvi savremeniji pregled napisao je Mihajlo Pešić pod nazivom Sociologi­ ja I (Čigoja štampa. Svrha pregleda socioloških (ili bilo kojih drugih) teorija nije u tome da on obuhvati sve teoretičare za koje je autor čuo. Teoretičara ima previše: obrađeno je oko 75 imena na 160 stranica. pa nije ni čudo što Barns. nikada nije dopunjavan. dok su obuhvaćene mnoge čiji je značaj za savremenu sociološku misao veoma mali (Vord. neki sociolozi predstavljeni su s manje važnim konceptima i idejama od onih po kojima su prepoznatljivi. a tekst štur i nepristupačan studentima.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 21 obrađivale sociološke teorije. Ta knjiga je nerazumljiva. Seler). koji svoju Istoriju izdaje pola veka posle prvog izdanja Veblenove Teorije dokoličarske klase. Zigele. Recimo. Vunt. što znači da je svaki teoretičar dobio po dve stranice u prošeku. interes za Veblenovu teoriju svakako se nije mogao javiti u periodu kada je svetska privreda (sredinom 20. Frojd). Njegova najveća mana sastoji se u tome što se završava funkcionalizmom i što. koji oslonjen na Barnsa. Studenti socioloških teorija u Srbiji dugo su morali da se oslanjaju na Barnsov ili Goričarov udžbenik misleći pri tom da je funkcionalizam poslednja reč u sociološkoj teoriji. no) oslanja na Barnsov Uvod u istoriju sociologije što je dovelo do To ne uviđa ni Pešić. Fon Vize. menja se u zavisnosti od toga u kom pravcu se razvija društvo. Takođe. Savremenost te knjige. ali ne pominje koncept nenameravanih posledica koji je neophodan za razumevanje savremenih integrativnih teorija i koncepta dejstvenosti {agency) koji u njima zauzima važno mesto. veka) bila u ekspanziji. Za neka imena teško je razumeti kako su se tu našla (Tojnbi. kod Roberta Mertona au­ tor pominje „izvijanje zajedničkog normativnog obrasca" (valjda je hteo da pomene Mertonov koncept anomije?). Koje će to teorije biti.

početne) faze. Ivane Spasić (Zavod za udžbenike i nastav­ na sredstva. kojom današnje istorije socio­ loške teorije obično počinju. 2004) koji se završava teorijom Pjera Burdijea. 2004). pri čemu se Kontova teorija. Iako izdata 1999. jedina savremenija teorija koja se pominje kod Lalmana (iako je prilično loše i nejasno obrađena) jeste Gidensova teori­ ja strukturacije. kao i autor). jer su postmodernisti uglavnom Fran­ cuzi). Zbog čega u knjizi nisu pokrivene teorije koje su se javile krajem 1970-ih i sredinom 1990-ih godina ostaje samo da se nagađa. pod nazivom Istorija socio­ loških ideja (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Međutim. kome je posvećeno dovoljno pro­ stora i koji je dobro obrađen (valjda zato što je Francuz. Mišela Lalmana. spadaju Džon Lok i Žan-Zak Ruso. knjiga prof. teorijama kojima su se sociolozi bavili 1960-ih i 1970-ih godina. ta knjiga . godine) nema nikakvu ideju vodilju. O teorijama globalizacije da i ne govorimo. stranici. i to iz njegove strukturalističke (dakle. Lalmanov pregled (objavljen 1993. to jest da odgovori na pitanje šta one mogu da nam kažu o svakodnevnom životu.s obzirom na to da započinje od raspada „ortodoksnog konsenzu­ sa" i pretpostavlja jedno solidno predznanje klasične sociološke teorije (od Konta do Parsonsa) .22 DŽORDZ RICER . Ni Lalman ni Pešić ne pominju morfogenetički pristup Margaret Arčer. pojavljuje tek na 50. osim Aristotela i Platona. Isto je s postmodernim teorijama (što je iznenađujuće za Lalmana. u dve knjige. Cilj te knjige jeste da sve teorije predstavi iz ugla svakodnevice. aktuelnom 1980-ih godina. Potom je na srpski jezik preveden pregled socioloških teo­ rija. Jedino delo koje bi se moglo okvalifikovati kao prihvatljiv pregled savremenih socioloških teorija jeste knjiga Sociologije svakodnevnog života. I kod Lalmana ima „padobranaca". Ako se izuzme Burdije. već predstavlja prost pregled različitih socioloških teo­ rija. godi­ ne. Tako iz njegove istorije saznajemo da u preteče sociološke misli.previše je napredna i obimna . Ona ima jasnu ideju vodilju kojom objedi­ njuje različite teorije izložene u knjizi na isti način na koji to radi i Džordž Ricer. Pešića završava se teorijama postindustrijskog društva. dakle.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I koja se pominje kod Pešića jeste ona Fukoova.

iako bi u nedostatku udžbenika mogla da posluži i u tu svrhu. ne vidi se nigde u srednjoškolskom udžbeniku Sociologija za III razred stručnih škola i IV razred gimnazije koji su pisali M. To se vidi po znanju so­ ciologije koje studenti donesu na fakultet iz srednje škole. mekdonaldizacija i diznizacija društva.odražava se i na to kako se sociološko znanje prenosi u jednoj akademskoj zajednici. nije čudo što studenti na prve godine studija dolaze s velikim otporom prema sociologiji i sociološkoj teoriji. Nedostatak savremene sociološke per­ spektive i koncepata koji iz nje proizilaze . društvo nadzora.kao što su politika razlike i identiteta. jedan od najneinteresantnijih predmeta koji danas ima sličan status onom koji je nekada imao marksizam i socijalističko samoupravljanje. Kako vidimo. Razume se. svi dosadašnji pregledi socioloških teori­ ja (osim pregleda autorke Ivane Spasić) uglavnom ne pokrivaju teme koje se u ovoj Ricerovoj knjizi koju držite u rukama nalaze u poslednje četiri glave. priručnika i enci­ klopedija koji bi i te kako mogli da posluže izučavanju sociološke . refleksivnost. Od preloma veka objavljeno je nekoliko odličnih udžbenika. 2000). Mitrović i S. potrošačko društvo. blago rečeno. Budući da je sociologija obavezan predmet u velikom broju srednjih škola u Srbiji. ali nije glavni predmet izučavanja. jer je predmet autorkine knjige sociologija svakodnevnog života u šta teorije globalizacije i ne spadaju. Ricer je napisao jedan praktičan udžbenik: ono što u njemu možete pročitati zaista se može povezati sa sve­ tom koji vas okružuje. daleko od toga da je ovo idealan udžbenik iz istorije socioloških teorija. . Raznolikost savremene sociološke teorije.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 23 za početni nivo i verovatno je pristupačna samo studentima soci­ ologije. Jedini skup teorija koji toj knjizi nedostaju jesu teori­ je globalizacije. ali one opravdano nisu obrađene. Socio­ logija je za najveći broj srednjoškolaca. U njemu se prepoznaje raznolikost teorije koja je posledica raznolikosti društva. Petrović (Zavod za udžbenike i nastav­ na sredstva. Kako je pomenuto na početku ovog Predgovora. ubrzanje. ovo je udžbenik pisan za studente kojima je sociolo­ gija neophodna. koja se prepo­ znaje kod Ricera. globalizacija ničega itd. (i to onima na višim godinama studija): ona nije pisana udžbenički.

Dobar kandidat za prevod takođe Volf (šesto izdanje. . 363.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I misli. I Tarner i Ricer uredili su po jednu značaj­ nu studiju u kojima se sažima sadašnje stanje sociološke teorije: of Sociological Theory (2006). Pored Ricerove trilogije socioloških teorija. u svrhu još boljeg razumevanja sociološke teorije i njenog značaja za razumevanje sveta koji nas okružuje. 365 i 408. a Ricer Encyclo­ pedia of Social Theory (2002). 216. kao i Daši Duhaček koja je dala korisne ko­ mentare za prevod glave osam. Konačno. jul 2009. U knjizi se nalazi obilje primera i ilustracija koje su prila­ gođene srpskom kontekstu ili potpuno izmišljene kako bi se stu­ dentima tekst još više približio. 21. bi mogao biti i Contemporary Tarner Handbook Sociobgical Theory autorki Valas i Još nekoliko tehničkih napomena. 2006) i The Structure of Sociologial Theory (sedmo izdanje. 271. Stoga smo smatrali da je celishodnije da se navedu dela koja su objavljena na srpskom ili hrvatskom jeziku. Iako će tokom čitanja biti jasno koji su to primeri. 147. 112. 347. 289. na srpski jezik prevede i neki od ovih udžbenika. 2005). Najveći broj tih đela za čitaoce u Srbiji je nedostupan. U originalu se na tom mestu nalaze đela na engleskom jeziku. ipak navodimo da se oni nalaze na stranama 97. 98. dobar kandidat su i dva izuzetna udžbeni­ ka: The Emergence of Sociological Theory (šesto izdanje. Svi ovi udžbenici daleko su obimniji i složeniji. 343. Na kraju svake glave u ovoj knjizi nalazi se preporučena literatura za dalje čitanje. 2002) autora Džonatana Tarnera. 120.24 D Ž O R D Ž RICER . 143. samo što ih je potrebno prevesti. neophodno je zahvaliti se Ivani Spasić koja je pročitala glave 6 i 7 i dala pregršt korisnih sugestija za neka pre­ vodilačka rešenja. 364. 248 (na dva mesta). Bilo bi dobro da se. ali i značajniji od ove Ricerove kratke verzije trilogije. Dušan Pavlović Fakultet političkih nauka Beograd.

s njegovim konceptom kapitalizma ili Iako je prvo izdanje knjige Savremeno. tj. sociološka teorija i nje­ . Glava 7 takode se bavi savremenim teorijama. Osećao sam da je stoga neophodno da se napiše posebna glava o teorijama globa­ lizacije. moglo bi se čak reći idiosinkratičnu struk­ turu. Dve promene se izdvajaju u odnosu na ostale.poput Karla Marksa. Glava 8. Glave 4 i 5 bave se savremenim grand-teorijama . teoretisanje o globalizaciji u najboljoj je tradiciji kako klasične tako i savremene teorije (mnogi od velikih socio­ loga . glava 10 predstavlja novinu u ovom izdanju. glave 2 i 3 posvećene su najvažnijim klasičnim teoretičarima i teorijama. Iako su mnogi predavači i studenti njome bili zadovoljni. teorijama koje su usredsredene na svakodnevni život (delanje i interakciju). Konač­ no. teo­ rijama koje pokrivaju velike istorijske periode društvenog razvo­ ja. Osim toga. U toj glavi izdvojene su teorije koje predstavljaju pokušaj da se integrišu makroaspekti i mikroaspekti sociološke teorije. Posle kratkog uvodnog poglavlja. uvodi čitaoca u jedan od najvažnijih tipova teoretisanja danas . koju sam napisao s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan Nibruk. njeno drugo izdanje pretrpelo je neke suštinske promene.teorijama velikog obima. Nadam se da će glava 10 u tom pogledu biti od pomo­ ći. Zbog toga sam u ovom izdanju preuredio sadržaj (dok je najveći deo materijala ostao isti). Prva je vezana za strukturu knjige. Prvo izdanje imalo je veoma unikatnu. Globalizacija će nastaviti da se širi u godi­ nama koje dolaze i imaće sve veći uticaj na živote studenata dok su oni još uvek na studijama.PREDGOVOR AUTORA ni klasični koreni dobro primljeno. tj. ali i nakon toga. U poslednjih nekoliko godina postalo je jasno da je najvaž­ niji napredak u savremenoj sociološkoj teoriji ostvaren upravo na polju globalizacije. Glava 6 bavi se mikroteorijama. Glava 9 usredsreduje se na postmodernu teoriju. čime sam knjigu približio konvencionalnoj strukturi klasičnog udžbenika. Ona je potpu­ no nova i u njoj se izlaže teorija globalizacije. neki su smatrali da je struktura knjige konfuzna.feminističku teoriju.

izvršene su neke izmene u drugim tipo­ vima okvira. Iako su svi okviri važni. Teoretičari koji se bave globalizacijom bave se jednim od najvažnijih problema današ­ njice. Eksploatacija. Definicije situacije.26 D Z O R D Ž RICER .) .mogu se po današnjim kriterijumima svrstati u teoretičare globalizacije. iz ugla teorije koja je obrađena u toj glavi. Osim toga. s njegovim konceptom racionalizacije . pogotovo one koje se tiču aktuelnih tema: „Da li Marksova teorija ima bilo kakav značaj za postkomunistički svet?" (glava 2). nalaze i okviri s primerima primene socioloških koncepata na savremeno društvo. (Svi ovi koncepti takođe mogu da se nadu na dnu svake stranice na kojoj se koncept prvi put pojavljuje. Funkci­ je društvenog sukoba. Situacija idealnog govora. Svaka glava (osim prve) završava se temom koja ima za cilj da nas. To njihove teorije svrstava u red najznačajnijih socijalnih i socioloških teorija. „Holivudski blokbasteri" (glava 5). „Al-Džazira i globalizacija" (glava 10). Osim novih okvira. „Porast nadzora nad našim svakodnevnim životom" (glava 9). naravno. godine i stigmatizacija muslimana" (glava 6). pored okvira u kojima se predstavljaju bio­ grafske i autobiografske skice i ključni koncepti. ako govorimo o savremenim teo­ retičarima. u šta spadaju: Vrste samoubistava. iako smo mi. Ralfa Darendorfa. „11. Uistinu. „Da li smo postali opsednuti sobom?" (glava 3). „Teri Sijavo" (glava 8). Zigmunt Bauman i drugi) bavili su se upravo globalizacijom u svojim poslednjim radovima. Ima i nekoliko novih okvira pod nazivom „Ključni koncepti". inspiriše da promislimo o fenomenu koji u savremenom društvu ima veliki značaj. većina današnjih velikih imena u sociologiji (Entoni Gidens. septembar 2001. U ovom izdanju se. posebno naglašavam one koji su novi u ovom izdanju. Prostor. „Polje visokog obrazovanja u Americi da­ nas" (glava 7). „Da li je 'Rat terorizmu funkcionalan?' (glava 4). navikli da ih vrednujemo po drugim teo­ retskim doprinosima). čitav niz novih termina dodat je u Rečnik koji se nalazi na kraju knjige.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I Maksa Vebera. Rizično društvo. Herberta Markuzea i Džordža Ricera. Konceptualni doprinos Carlsa Hortona Kulija i Stigma. Niklasa Lumana. U ovom izdanju mogu se naći nove biografske i au­ tobiografske skice Zigmunta Baumana.

u tekstu sam namerno izostavio citate i fusnote. Da bih izbegao prekide toka narativa. . Drugi je da se izvrši ažuriranje sadržaja knjige. Prvi je da se struktu­ ra knjige preuredi kako bi se studentima i predavačima olakšalo njeno korišćenje. Knjizi je dodat jedan broj teorija (glava 10) koje su postale po­ pularne u oblasti sociologije u poslednjih nekoliko godina. Na kraju svakog poglavlja nalazi se kratak spisak literature za dalje proučavanje. Cilj ovog novog izdanja jeste dvostruk.PREDGOVOR AUTORA 27 Sažetak poglavlja nalazi se na kraju svake glave i pokriva naj­ važnije tačke izložene u njoj.

posebno na oblast potroš­ nje. a bio je i kourednik Handbook of Social Theory. Očaravanje raščaranog sveta i Globali- Uredio je i dvotomu Enciklopediju ureduje Enciklopediju sociologije. Objavio je nekoliko udž­ benika za poznatu izdavačku kuću Makgro-Hil (McGraw-Hill). Njegove knjige prevedene su na preko 20 jezika. a trenutno . Potom. Jedna je teorijska. a njegove najvažnije knjige o primeni društvene teorije na savremeni svet i društvo jesu Mekdonaldizacija društva (nedavno zacija ničega. Izdavačka kuća Sejdž (Sage Publications) objavila je njegova novija dela u dve knjige. njegove knjige koje se bave metateorijom — So­ giji. Bio je predsednik Odeljenja za teorijsku sociologiju Američkog sociološkog udruženja. medu kojima su Klasična sociološka teorija. Moderna sociološka te­ orija i Sociološka teorija (sva tri udžbenika imala su po šest-sedam ciologija: multiplikovana paradigma nauke i Metateorije u sociolo­ izdanja). drušvene teorije. a samo knjiga Mekdonaldizacija društva preve­ dena je na više od 12 jezika. Tom temom više se bavio kao osnivač i urednik lista Journal of Consumer Culture. a druga se odnosi na primenu teorije na društvo. i nagrada za izuzetan doprinos predavanju koju dodeljuje Američko sociološko udruženje. Od važnijih nagrada koje je dobio mogu se izdvojiti počasni doktorat Univerziteta La Trob u Australiji. kao i Odeljenja za organizaciju i profesiju. Uredio je i Blackwell Companion to Major Social Theorists. se pojavilo peto izdanje).O AUTORU Džordž Ricer uvaženi je profesor na Univerzitetu Meriland u Sjedinjenim Američkim Državama.

oni se dobro slažu u braku jer su slični). Možemo. na primer. timski rad i spo­ sobnost osvajanja prvenstva. KAKO NASTAJE SOCIOLOŠKA TEORIJA Socijalni teoretičari. postoje mnoge razlike između svakod­ nevnog teoretisanja i onog kojim se bave društveni teoretičari: . da procenjujemo da li će Kina izvršiti vojnu invaziju na Tajvan. Na teoretisanje nas najčešće navodi razmišljanje o nekom društvenom problemu. da razmišljamo o odnosu naših roditelja ili o šansama tima za koji navijamo da osvoji prvenstvo.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU Kako nastaje sociološka teorija Definisanje sociološke teorije Nastanak sociološke teorije: jedno realističnije gledište Pregled knjige Sažetak Literatura za dalje čitanje Svakodnevno teoretišemo o savremenom svetu (kao i o mno­ gim drugim prirodnim i natprirodnim pojavama).oni spekulišu i razvijaju teorije. Te teorije bave se društvenom realnošću i društvenim odnosima kao što su. takođe. priroda kineske države i odnos Kine i drugih nacija u dobu u kojem se pojedinačni privredni sistemi sve više prepliću stvarajući jedan globalni privredni sistem. Možemo. a njihove teorije bave se društvenom realnošću i društve­ nim odnosima. između ostalog: ličnosti naših roditelja i na­ čin na koji ličnosti utiču na međusobne odnose. uključujući i one o kojima će biti reči u ovoj knjizi. Naravno. o timu za koji navijamo (verovatno neće osvojiti prvenstvo zato što mu nedostaje dobar timski rad ili dobar trener) ili o mogućnostima rata (Kina neće napasti Tajvan jer rat bi mogao da ugrozi privredni razvoj Kine). rade upravo takve stvari . Na osnovu takvih spekulacija možemo razviti teoriju o na­ šim roditeljima (recimo.

Te baze podataka govore nam nešto o društvenoj realnosti ili o odnosima kojima hoćemo da se bavimo. dovodi do toga da se slabo razvijene ili nekoherentne teorije izbace iz upotrebe ili nikada i ne objave. za razliku od običnih ljudi koji verovatno spekulišu o mnogo užim. ali ti podaci prikupljeni su na jedan nesistematičan način i nisu obimni kao podaci kojima raspolažu teoretičari. socijalni teoretičari. Za razliku od običnih ljudi. Najvažnije od svega. koji imaju slobodu da ga kritikuju i ukazu na njegove slabe tačke. Prak­ tično. Socijalni teoretičari obično teoretišu oslanjajući se na radove teoretičara koji su radili i stvarali pre njih. da postanu predmet javne rasprave. socijalni teoretičari često upotrebljavaju baze podataka koje su sakupili oni sami ili neko drugi. da se upotre­ bljavaju kao osnova empirijskog istraživanja koje će kasnije koristiti neki drugi teoretičari itd. Da para­ fraziramo Isaka Njutna i sociologa Roberta Mertona: ako socijalni teoretičari razvijaju bolje teorije. dok najveći broj običnih ljudi stvara teorije bez oslanjanja na bilo čiji prethodni rad. socijalni teoretičari objavljuju svoje teorije (neki od glavnih primera takvih radova biće predmet upravo ove knjige). Rigoroznost procesa u kojem vaš rad evaluiraju (procenjuju) neki drugi teoreti­ čari. 4. 5. socijalni teoretičari ne razmišljaju (barem ne profesionalno) o odnosima svojih roditelja. svom omiljenom timu ili nekom pojedinačnom druš­ tvu ili naciji kao o pojedinačnim slučajevima. Obični ljudi možda imaju pristup nekim podacima kada teoretišu. 2. svi socijalni teoretičari pažljivo proučavaju dela svojih prethodnika. Pojasnimo to na tri navedena . uobličili pre njih. Socijalni teoretičari obično teoretišu na jedan disciplinovaniji i samosvesniji način od običnih ljudi u svakodnev­ nom životu. Osim toga.32 DZORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 1. i često čak ve­ oma ličnim problemima. to je stoga što su oni sposobni da se oslone i nadovežu na ideje koje su drugi. 3. One mogu da se analiziraju kritički. Teoreti­ čari razmišljaju o širokom spektru društvenih problema na jedan obuhvatniji način.

može ga navesti da pristrasno sagleda probleme s kojima se savremena porodica suočava. odnosno zato što ona imaju veliku važnost za njihove lične živote. razlikovaće se od socijalnog teoretičara koji će se baviti pitanjem da li su odnosi tokom takmičenja na tom šampionatu pravedni. socijalni teoretičar će najverovatnije razmišljati o Kini kao primeru savremene nacionalne države u eri glo­ balnog kapitalizma (vidi glavu 10). ali teoretičari moraju da pokušaju da ličnu perspektivu i predrasude drže po strani i ne dozvole im da utiču na teoriju. mogu da navedu sociologe da teoretišu o opštem problemu savremene porodice i o problemima s kojima se ona suočava u savremenom društvu. ili čak njiho­ vim sopstvenim. kada razmišlja o svojim roditeljima. recimo prirodi brač­ nih odnosa na početku 21. Iako društveni teoretičari razmišljaju u opštim crtama. To je svakako moguće. ako se uzme u obzir to da sportisti zarađuju velike svote novca i da novac ima veliki uticaj u savremenom sportu. U stvari. nužno razmi­ šljati o jednom opštijem problemu. smestiti u jedan širi društveni kontekst. da li će teorija. umesto da teoretiše o Kini. ma koliko bio ličan. biti pristrasna? Loše iskustvo koje je teoretičar imao kao dete u svom domu ili u braku. hoće li to iskriviti teori­ ju. Za razliku od običnog čoveka koji će verovatno spekulisati o odnosu svojih roditelja. socijalni teoretičar će. ta pitanja su odabrana često upravo zbog toga što su teoretičari za njih zainteresovani lično. Predrasude . on može da stvori jednu pogrešnu ili iskrivljenu sliku porodice. usled uticaja ličnog iskustva.UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 33 primera. Najbolje sociološke teorije često proističu upravo iz dubokih ličnih interesa teoretičara. Slično tome. To. on će predmet svog razmišljanja. Takvo isku­ stvo može teoretičara da odvede u pravcu oštre kritike koncepta nuklearne porodice. veka. Ako najbolja teorija proizilazi iz snažnog ličnog interesa. to ne znači da su pitanja kojima se oni bave isključivo od akadem­ skog interesa. otvara jednu dilemu. čak i verovatno. međutim. Kao rezultat toga. običan čovek koji razmišlja o šansi njegovog tima da osvoji šampionat. Drugim recima. Konačno. Problemi i napetosti u bračnim odnosima njihovih roditelja.

Norbert Elijas (1897-1990) bavio se odnosom koji je. Analizirajući svakodnevno i prostodušno ponašanje. može biti predmet društvene teorije.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I predstavljaju sveprisutnu opasnost koje teoretičari. koji zbog njih nije mogao da vidi neke od dobrih strana kapitali­ stičkog sistema. Ali. Na primer. Neki će smatrati da je najvažnije objasniti ponašanje kraljeva i predsednika. Ona je upravo bila motivisana Marksovim snažnim osećanjima o kapitalizmu i teškoj pozi­ ciji radnika u njemu. Dokle god se pristrasnost drži po strani. jaka lična oseća­ nja mogu pozitivno da utiču na sociološku teoriju. Svaki sociolog ima svoju omiljenu temu i smatra da je baš ono čime se on bavi važnije i interesantnije od neke druge teme. Neki treći. Na primer. . porodica). Sociolozi koji imaju snažna osećanja o svojoj porodici ili bilo kojoj drugoj temi u so­ ciologiji verovatno će predano raditi na toj temi i osećati nekakvu unutrašnju potrebu i energiju da pruže teorijske uvide u taj pro­ blem. i 19. na mnogo načina predstavlja jednu od najboljih u istoriji socijalne teorije. Moguće je teoretisati o bilo kom aspektu društvenog sveta. veka. moraju biti svesni kada pokušavaju da raz­ mišljaju teorijski. od najuzvišenijeg do najprizemnjeg. kao i oni koji njihove teorije čitaju. duvanje nosa ili puštanje vetrova (vidi glavu 5). postojao između ponašanja na kraljevskom dvoru i takvog prostodušnog ponašanja kao što je kopanje nosa za stolom. biće privučeni odnosima između uzvišenog i prizemnog ponašanja.34 D Ž O R D Ž RICER . Drugi će misliti da treba istraživati svakodnevni ži­ vot prosjaka i prostitutki. protivteža je pronađena u činjenici da su ga ta osećanja odvela do moćne teorije dinamike kapitalizma. u ovom udžbeniku na nekoliko mesta pominjem Karla Marksa (1818-1883) i njegov pionirski rad o kapitalizmu (vidi glavu 2). kao i o mnogim pojavama koje nas iznena­ đuju. Sociolozi teoretišu o pojavama o kojima očekujemo da teoretišu (politika. Istina je da su ta osećanja zaslepela Marksa. Svaki aspekt društva. ja sam napisao nekoliko radova o fenomenima kao što su restorani brze ishrane. često najbolji socijalni teo­ retičari. odnosno o kojima nikada nismo razmišljali. To što imamo jaka osećanja prema nekom problemu pred­ stavlja snažan motiv za stvaranje teorije. Marksova teorija kapitalizma. kreditne kartice i tržni centri. u periodu između 13.

tokom vremena. takode. to ponašanje pronašlo je svoj put medu niže slojeve društva. nakon što pročitate ovu knjigu. Otuda. Ali to. U stvari. a svaki od tih odnosa povezan je s drugim društvenim odnosima. zbog čega su morali da povedu računa o tome kako će njihovo ponašanje uti­ cati na običan svet. Razlog za to je što neke od tih teorija nisu izdržale test vremena . teorije o kojima ćemo govoriti predstavljaju najbolje od najboljih. gledanja u maramicu nakon duvanja nosa i zvučnog i javnog puštanja vetrova polako gasila. Naposletku. Svaki društveni čin po tom gledištu predstavlja deo društvenog odnosa. Vaš prvi napor verovatno neće biti onako dobar kao teorije o kojima ćemo govoriti u ovoj knjizi. Iako postoji procep između socioloških teorija koje će biti predstavljene u ovoj knjizi i teorija koje stvaramo svaki dan. pripadnici kraljevskog dvora postali su zavisni od sve šireg kruga ljudi. On je smatrao da je društvo sastavljeno od beskrajnog niza druš­ tvenih odnosa (vidi glavu 3). Tako je Zimi izabrao novac i od­ nos baziran na novcu kao poseban vid odnosa koji mu je pomo­ gao da izvede zaključke o celovitosti modernog društva. ovde uopšte neće biti razmatrani.UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 35 on je došao do zaključka da se. dok ra­ dovi mnogih socijalnih teoretičara. To je povezao s promenama u ponašanju na kraljevskom dvoru što se kasnije raširilo medu običnim svetom. vi postaje­ te socijalni teoretičar. Naravno. svaki dati čin ili odnos može predstavljati način pomoću kojeg se može steći uvid u to kako funkcioniše celina društva. Ideju je prvi izložio Georg Zimi (1858-1918). mogu da rade zato što im je tako lakše da steknu uvid u društvene odnose. to što ste socijalni teoretičar neće automatski značiti da ste sposobni da proizvedete visokokvalitet­ ne teorije. U osnovi. prostudirate prethodna teoretisanja i potom teoretišete na jedan sistematičniji i organizovaniji način o opštim društvenim pitanjima. nema suštinske razlike između profesionalnog i svakodnevnog teoretisanja. praksa kopa­ nja nosa za stolom. od kojih su neki bili veoma poznati u vreme kada su pisali. Ako. Ljudi su prestali da kopaju nos za stolom ili da zvučno puštaju vetrove pred drugima (iako ima pojedinaca koji to i danas rade). Socijalni mislioci mogu da se fokusiraju na posebne tipove ponašanja zato što smatraju da su oni važni i interesantni.

S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I i više se ne smatraju važnim socijalnim teorijama. teorije o kojima će biti reči u ovoj knjizi predstavljaju plod rada sociologa i onih teoretičara iz drugih naučnih oblasti koje su so­ ciolozi prihvatili kao važne. integrisane su u nju i izdržale su test empirijskog istraživanja. Bez obzira na to da li zado­ voljavaju sve kriterijume ili ne.36 D Ž O R D Z RICER . neke druge ne ispunjavaju neki od ovih kriterijuma. iako ćemo u ovoj knjizi odvojiti dosta mesta za feminističku sociološku teoriju (glava 8). dok najveći broj socijalnih teoretičarki dolazi iz drugih naučnih oblasti. tek bi se za neke feminističke teoretičarke moglo reći da su sociološkinje (Doroti Smit. objašnjenje drutšva i predviđanje njegove budućnosti. Konačno. Patriša Hil Kolins). već u velikom broju sličnih porodica različitih naroda sveta. Mnogi su po­ kušali. Uprkos tome. ali samo neki su uspeli da stvore kvalitetne i važne teorije o kojima će biti reči u ovoj knjizi. Mnogi pitanje globalizacije (vidi glavu 10) i globalne privrede vide kao ključan problem današnji­ ce. one su važne za sociologiju. .skup međusobno povezanih ideja koje omogućuju siste­ matizaciju znanja o društvu. Još jedan kriterijum bio je taj da teorije moraju da se bave važnim društvenim pitanjima. smatramo da su sve one ra­ zvijene i etablirane sociološke teorije. objašnjenje tog društva i predviđanje njegove budućnosti. najveći broj sociologa smatra da Sociološka teorija . Bez ob­ zira na to da li su teorije o kojima će ovde biti reči plod rada sociologa ili nekih drugih naučnika. Na primer. one ne treba samo da objašnjavaju ponašanje u vašoj porodici. Jedna formalnija definicija sociološke teorije mogla bi ova­ ko da glasi: sociološka teorija predstavlja skup međusobno po­ vezanih ideja koje omogućuju sistematizaciju znanja o društvu. Recimo. Dok neke od teorija koje ćemo sresti u ovoj knjizi u velikoj meri za­ dovoljavaju sve ove kriterijume. DEFINISANJE SOCIOLOŠKE TEORIJE Glavni kriterijum kojim smo se rukovodili u odabiru teorija prikazanih u ovoj knjizi bio je taj što su to teorije koje su izdržale probu vremena. što privlači pažnju mnogih socijalnih teoretičara. Drugi kriterijum je njihov širok obim primene.

2. Oni ukazuju na to da neki teoretičari pišu na jedan nedisciplinovan (iako ne sa­ svim nemaran) način. prema ovom shvatanju. Osim kritike rada pojedinih teoretičara. kritičari takođe napadaju opšte stanje u kojem se sociološka teorija nalazi. da ponekad objave svoje radove a da ih niko ne pregleda. ista kao i društvo . postanu uticajne i nađu se u knjigama kao što je ova. U poslednjih ne­ koliko godina. najverovatnije će postati važniji i ima­ ti više uticaja u sociologiji od onih koji nisu bili te sreće da imaju tako moćne mentore. Teoretičari koji su učili zanat s priznatim sociolozima. veliki broj sociologa počeo je da kritikuje ovakvu sli­ ku sociološke teorije i pokušao da stvori jednu realističniju sliku o tome kako teorija treba da izgleda i kako ona nastaje. ljudima koji su zauzimali vodeće pozicije unutar sociolo­ gije kao discipline. NASTANAK SOCIOLOŠKE TEORIJE: JEDNO REALISTIČNIJE GLEDIŠTE Do ovog trenutka smo o sociološkoj teoriji i o načinu na koji ona nastaje govorili iz jednog idealizovanog ugla. zavisi od političkog procesa i odnosa političkih snaga u društvu: 1. Koja će teorija postati važna. a koja ne. mnogi tvrde kako je proces stvaranja sociološke teorije daleko od savršenog procesa koji smo opisali u prethodnom odeljku. So­ ciološka teorija je. da nisu uvek pažljivi i spremni da sakuplja­ ju podatke koji su važni za njihove teorije. Možda najvažnije je to što se sve te teorije bave velikim idejama o problemima i temama koje se tiču svakoga ko živi u savremenom društvu. da dopuštaju svojim ličnim isku­ stvima i predrasudama da utiču na teorijske uvide itd. Da bi neka teorija postala uticajna.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 37 teorije koje se nalaze u ovoj knjizi predstavljaju važne sociološke teorije. Oni tvrde da najbolje teorije nisu nužno one koje izdrže probu vre­ mena. važno je i to da li ona odražava dominantnu političku orijentaciju u društvu . Sve u svemu. da ne proučavaju uvek s dovoljnom pažnjom rad svojih prethodnika.na nju utiče širok spektar političkih faktora.

veliki broj teorijskih perspektiva. pre će biti usvojene. Ako je teorija proizvod dominantne po­ litičke struje. strukturalni funkcionalizam. 3. barem od sociologa koji pripadaju glavnim strujama. barem donedavno. 4. N a sličan način je i feministička teorija sebi obezbedila vidljivo prisustvo u sociološkoj literaturi. odnosno deo sociološkog kanona. beli muškarci) pre će postati deo sociološ­ kog kanona od onih koje stvaraju teoretičari koji pripada­ ju manjinama.38 D Ž O R D Z RICER . empirijski proverljivih hipoteza. . Recimo. vidi glavu 5). teorije koje su nastale unutar marksističke perspek­ tive. Mi to ovde priznajemo ne samo time što je čitava glava 8 posvećena feminističkoj teoriji. u poslednjih nekoliko godina zadobio je centralno mesto u sociologiji.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I u kome nastaje. Isto je važilo. Kao posledica toga. Tako su marksistička teorija (vidi glavu 2) i različite varijante neomarksističkih teorija (glava 5) postali deo opšte sociološke teorije. ona će pre postati deo sociološkog kanona od onih teorija koje su nastale unutar manje uticajnih političkih orijentacija. već i time što se ona pominje i na drugim mestima u ovoj knjizi. vidi glavu 4) lakše su pridobijale svoje pristalice od onih teorija koje su na­ stale unutar jednog radikalnog pogleda na svet (na pri­ mer. Teorijske ideje pripadnika kulturnih ma­ njina (čikanosi ili homoseksualci) delile su istu sudbinu. vidi okvir o D u Bojsu). Među­ tim. Radovi crnih teoretičara dugo su u SAD smatrani manje važnim i imali manje šanse da postanu deo kanona (s jednim izuzetkom. Teorije koje su vodile do čistih. u poslednjih nekoliko decenija teoretičari su postali svesvniji procepa između idealnog i realnog. politički konzervativne teorije (na primer. Teorije koje proizvode dominantne i uticajne društvene grupe (recimo. i za radove teoretičarki (vidi glavu 8). od onih teorija koje donose grandiozne zaključke neproverljive u praksi. u ne tako davnoj istoriji američke sociologije. kojima je pristup u središte sociološ­ ke teorije bio zabranjen. Tako dolazimo da zaključka da sociološka teorija (pogotovo način njenog nastanka) zapravo nikada ni približno nije izgleda­ la onako idealno kako je opisano na početku ove glave.

Multikulturalna socijalna teorija Uspon multikulturalne socijalne teorije nagovešten je poja­ vom savremene feminističke sociologije 1970-ih godina. Femi­ nistkinje su se žalile da je sociološka teorija dugo bila zatvorena za ženski pogled na svet. pripadnice manjina (Afroamerikanke i Latinoamerikanke) počele su da prigovaraju kako je pravo da se bave feminističkom teorijom rezervisano samo za bele žene koje pripadaju srednjoj klasi.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 39 Uopšteno govoreći. oni nisu imali ništa da kažu o tome kako se konstruišu . U narednim godinama. Ona predstavlja jednu mešavinu razli­ čitih teorija od kojih neke odgovaraju idealnom modelu teorije s početka ove glave. N a taj način. dok su neke proizvod manje idealističkog i rea­ lističnijeg modela po kome teorija funkcioniše. feministička teorija postala je znatno diverzifikovanija. savremena sociološka teorija karakteristična je po svojoj raznolikosti. mnoge ma­ njinske grupe ponavljale su ove pritužbe feministkinja. Teo­ rijske perspektive koje su u američkoj sociologiji dugo bile skrajnute i zapostavljene sada zauzimaju centralno mesto u sociološ­ koj teoriji s glavnim teorijama koje su već duže na toj poziciji. Dobar primer sve veće diverzifikacije sociološke teorije je i uspon queer sociološke teorije. baš kao i sociološka teorija u celini. U stvari. tako i o homoseksualnosti posebno. predstavnici teorijskih perspektiva koje su dugo bile isključene iz socioloških udžbenika „napeli su mišiće" i iskoristili svoju snagu unutar akademske zajednice da bi ojačali svoje pozicije i ubedili druge da je njihova teorijska perspektiva podjednako važna. u narednom odeljku razmotrićemo određen broj teorija koje su na putu da postanu kanon ili su već postale deo sociološkog kanona. kako ćemo videti u glavi 8. Dok su se klasični teoretičari bavili širokim spektrom pitanja iz oblasti modernosti. One su zahtevale pravo da se feminiz­ mom bave i pripadnici ostalih kulturnih grupa i manjina. Danas je opštepoznato da klasična sociološka teorija dugo vremena nije imala šta da kaže kako o sek­ sualnosti uopšte. Njih zajednički možemo nazvati „multikulturalna socijalna teorija". Drugim recima. D a bismo dali malo sadržaja ovoj diskusiji.

S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI moderna tela i moderna seksualnost. D u Bojs je osnovao N A C C P (Na­ tional Association of Child Care Professionals. Vošingtona) i intelektualaca kasnog 19. Fukoovi radovi doveli su do gle­ dišta po kome homoseksualnost može da podrazumeva subjek­ tivnost i identitet koji postoji naporedo s heteroseksualnim sopstvom i identitetom.DuBojs Biografska skica Za razliku od ostalih crnih lidera (npr. Tokom 1960-ih godina odselio se u Ganu gde je počeo da radi na projekru Encyclopedia Ajricana. Vošingtonu i ustupcima koje je on činio belcima.) Poznat je u sociologiji po važnim do­ prinosima u oblasti urbane etnografije sadržanim u knjizi Filadelfijski crnčuga (1899) i u oblasti rasne ekonomske isto­ rije opisane u knjizi Crna rekonstrukcija Amerike 1860-1880 (1935). E. VRB. B. V. (Kasnije je takode studirao na Berlinskom univerzitetu.40 D Ž O R D Ž RICER . Pohađao je Harvard i na njemu odbranio doktorat. Bukera T. veka i s počerka 20. veka. Tokom 1950-ih godina suprotstavljao se američkoj vladi i makartijevskom gonjenju bilo koga za koga se verovalo da je komunista. veka. 1909) i bio njegov glavni portparol tokom druge decenije 20. veka je­ ste snažno suprotstavljanje Bukeru T. D u Bojs je takode bio polemičar i političar (to se manifestovalo tako­ de u njegovim akademskim delima). to jest do radova Mišela Fukoa (glava 9) i njegovih ideja o odnosima moći. Čekalo se sve do 1970-ih godina. D u Bojs je . Pored objavljenih radova. jedno od najvažnijih njegovih dostignuća rokom 20. D u Bojs (1868-1963) roden je kao slobodnjak na američkom Severu. O n je takode bio voda harlemske renesanse tokom 1920-ih godina i dobio mnoga svetska priznanja kao vođa panafričkog pokre­ ta. što se snažno odražava u knjizi Duše crnih naroda (1903). znanja i seksualnosti da bi teoretske studije o seksualnosti i homoseksualnosti počele da se pojavljuju u većoj meri i postanu dominantnije.

kao teorija koja gleda na svet s jednog posebnog stanovišta (vidi glavu 8). Stiven Sidman. kulturu i budućnost pojedinaca. godine uoči marša na Vašington i uspona Martina Lutera Kinga do mesta lidera crnog pokreta. rod i starosno doba. Neki od primera su afrocentrička teorija. • Multikulturalni teoretičari nisu vrednosno neutralni. Oni često teoretišu u ime onih koji nemaju moć i posao. Te komponente mogu se kombinovati i ukrštati na mnogo različitih načina. Bez obzira na to. umesto toga. aktiviste i mnoge druge. Unutar skupa multikulturalnih teorija nalazimo čitav niz različitih oblika koji se razlikuju od queer teorije. ona pokušava da osnaži one koji nemaju moć.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 41 umro 1963. nepodeljenog) identiteta. On tvrdi da su svi identiteti multiplikovani i kompozitni (sastavljeni iz više delova). te su otuda nestabilni i isključivi. Navešćemo neke od najvažnijih ka­ rakteristika multikulturalne teorije: • Multikulturalna teorija odbacuje univerzalističke teorije koje imaju tendenciju da podrže one koji su na vlasti. političare. ali žele da promene društvene strukture. queer teorija načelno se uzima kao primer teorije koja ima vrednosno gledište. klasa. Kao rezultat. a queer teoriju usmerava u prav­ cu jedne opštije socijalne teorije. pa čak i teorije maskuliniteta. nacionalnost. Sidman odbacuje dihotomiju ho­ moseksualno—heteroseksualno. tj. • Ona pokušava da bude inkluzivna (ukljućujuća) i artikuliše stanovište obespravljenih grupa. veku doći do jedne prave erupcije multikulturalnih teorija koje zauzimaju specifično gledište. međutim. domorodačka američka teorija. Može se očeki­ vati da će u 21. . tvrdi da ono što odlikuje queer teoriju jeste odbacivanje bilo kakvog singularnog (jedinstvenog. studente. uključujući i homoseksualnost. Njegova pasio­ nirana briga za težak položaj crnih Amerikanaca nastavlja da utiče na univerzitetske profesore. rasa. Svako od nas u svakom trenutku predstavlja skup čitavog niza identiteta kao što su seksualna orijentacija.

razvili idejne sisteme koji su imali mnogo zajedničkih elemenata sa so­ ciološkom teorijom. . najveći broj teorija stvoren je u drugoj polo­ vini 20. vek kada je Ogist Kont. a njeno mesto zauzela je nova generacija. što je najvažnije. Ipak.42 DžORDŽ RlCER . PREGLED KNJIGE Ova knjiga se na prvom mestu bavi savremenom sociološ­ kom teorijom. ona je samokritična. i u zapadnim i u drugim kulturama. francuski socijalni mislilac koji je skovao reč sociologija (1839). kao i nekoliko posebnih varijanata multikulturne teorije. • Multikulturalna teorija obično ima kritičku oštricu. Multikulturalna teorija proizvod je rada atipičnih teoretiča­ ra (između ostalog i po tome što imaju specifičan pristup teoretisanju) koji se usredsreduju na do sada zanemarene i ignorisane teme. ubrzano postaje deo kanona so­ ciološke teorije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN • Multikulturalni teoretičari pokušavaju da razruše jedinstvo ne samo društvene. Bez obzira na to. Iako se koreni savremene teorije mogu pratiti nekoli­ ko decenija unazad. već i intelektualne zajednice. niti odrediti tačan datum koji bi jasno odelio klasičnu od savremene sociološke teorije. oni time žele da zajednicu načine otvorenijom i diverzifikovanijom. • Multikulturalisti odbijaju da povuku jasnu liniju između teorije i drugih oblika narativa. veka. veka (što je period koji se poklapa sa smrću Maksa Vebera) označavaju za­ vršetak klasičnog perioda. kritikuje društvo. Do tog vremena sa scene je praktično nestala prva generacija sociologa. Multikulturalna teorija u načelu. kao početnu tačku klasične sociološke teorije možemo da uzmemo rani 19. • Multikulturalni teoretičari prihvataju gledište po kome je njihov rad ograničen i uslovljen posebnim istorijskim. veka i ostaje značajan i nastavlja da se razvija početkom 21. društvenim i kulturnim kontekstom u kome žive.) Dvadesete i tridesete godine 20. niti je moguće naći kriterijume jasne podele. počeo sociološki da teoretiše. misli­ oci su dugo pre toga. (Uzgred. ali kritikuje i sve druge teorije i.

veku. . Midova teori­ ja dosta se razlikuje od teorija njegovih prethodnika. Grand-teoriju definišemo kao širok. Džordž Herbert Mid. razvio jednu veoma široku socijalnu teoriju. teoretičarem koji se često s prethodnom trojkom svrstava u najvažnije klasične teoretičare.savremenom sociološkom teorijom. a manje širim socijalnim fenomenima i društvenim promenama. kao i pomenuta trojica.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 43 Glave 2 i 3 bave se glavnim teorijama i teoretičarima klasič­ nog doba sociologije. svaka teorija je grandiozna ukoliko opisuje prelazak (promenu. Veblen se bavio potrošnjom i predvideo njenu sve veću važnost (poznata je njegova ideja o „upadljivoj potrošnji") u 20. Glave 4 i 5 započinju našom glavnom temom .Emilu Dirkemu. Poslednji mislilac koga pominjemo u kategoriji velikih klasičnih teoretiča­ ra je još jedan Amerikanac. transformaciju) iz jednog tipa društva u drugi tip. Glava 3 počinje Georgom Zimlom. ali i kod postmodernih teoretičara kao što su Fuko (promene u funkcionisanju zatvorskih struktura) Grand-teorije . Veber i Ziml bili su Nemci) . i ranom 21. Ta glava takođe se bavi jednim američkim misliocem (Dirkem je bio Francuz. vek.koje mnogi smatraju najvažnijim teoretičarima u istoriji sociološke teorije. Marks. Ono otprilike obuhvata kasni 19. Te dve glave bave se savremenim grandteorijama. Kako će se videti iz glava 5 i 9. veoma ambicio­ zan pokušaj da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije i/ili o velikom delu društva. Kar­ lu Marksu i Maksu Veberu .Torstenom Veblenom . Vebera (prelazak iz feudal­ nog u kapitalističko društvo). Grandioznu teoriju nalazimo kod Dirkema (prelazak iz primitivnog u savremeno društvo). Prema definiciji koju upotrebljavam u ovoj knjizi. veoma ambiciozan pokušaj da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije i/ili o velikom delu društva. Mid se više bavio svakodnevicom (iako su mnogi mislioci koji se pominju u glavama 2 i 3 takode imali da kažu ponešto o svakodnevici). Glava 2 govori o tri mislioca . Njegova teorija je u poslednjih nekoliko godina dobila na večem značaju zbog sledeće činjenice: dok su se ostale gorepomenute te­ orije uglavnom bavile društvenim problemima vezanim za proi­ zvodnju. prelazak iz pro­ izvodnog u potrošačko društvo predstavlja glavno obeležje savremenih teorija o modernom i postmodernom društvu.koji je.širok. vek i rani 20.

U stvari. Ovoj drugoj teoriji još pridodajemo teoriju sistema koja je u poslednje vreme doživela uzlet i izazvala veliko interesovanje zbog doprinosa savremenog nemačkog mislioca Niklasa Lumana. fokus našeg interesovanja u glavama 4 i 5 jesu savremene grand-teorije.neomarksističkom teo­ rijom. in­ terakcijom dvoje ili više pojedinaca i malim grupama koje nastaju kao posledica takve interakcije. . U glavi 7 bavimo se najvažnijim pokušajima da se integrišu teorije koje se bave društvenim strukturama (iz glava 4 i 5) sa sva­ kodnevnim problemima malog obima (koje srećemo u glavi 6). sve teorije koje pominjemo u glavama 2 i 3 mogu se shvatiti kao grand-teorije. Dok se grand-teorije mahom usredsreduju na društvene strukture i društvene promene. Predmet glave 4 jesu dve uticajne savremene teorije: struk­ turalni funkcionalizam i teorija sukoba.44 D20RD2 RlCER . Među­ tim.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ili Bodrijar (društvo proizvodnje koje ustupa mesto društvu po­ trošnje). uključujući tu i teoriju strukturacije (koja predstavlja najvažniji Teorije svakodnevnog života . Teorije svakodnevice koje nalazimo u glavi 6 predstavljaju suprot­ nost grand-teorijama. teo­ riju razmene (ovde pominjemo teoriju Džordža Homansa) i teo­ riju racionalnog izbora (verziju Džejmsa Koulmena).teorije koje se bave svakodnevnim i naizgled trivijalnim aktivnostima kao što su individualno mišljenje i delanje. Ispitaćemo njene tri najuticajnije varijante: proces civilizovanja (Norbert Elijas). etnometodologiju (kojom se najviše bavio Harold Garfinkel). Počinjemo razmatranjem teorije razmene Ricarda Emersona koja nastoji da poveže probleme na mikronivou s makrostrukturama. Glava 5 bavi se još jednom dobro poznatom savremenom teorijom . kolonizaciju životnog sveta (Jirgen Ha­ bermas) i Moloh modernosti (Entoni Gidens). dramaturgiju (pogotovo doprinos Ervina Gofmana). Grand-teorija nije jedini tip teorije u savremenoj sociologiji. Po svakoj grand-teoriji moguće je utvrditi makar jednu presudnu karakteristiku na osnovu koje se može reći po čemu se ta dva tipa društva razlikuju. glava 6 se usredsreduje na teoriju svakodnevnog života: simbolički interakcionizam (koji se snažno oslanja na teoriju Džordža Herberta Mida. iznetu u glavi 3). Potom prelazimo na niz sveobuhvatnijih integrativnih teorija.

Glavni primer tog pristupa nalazimo u radovima Samjuela Hantingtona i njegovoj teoriji o sukobu civilizacija (kultura). predstavlja primer takvog pristupa . veoma obimna.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 45 teoretski doprinos Entonija Gidensa sociologiji). Glava 9 bavi se najuzbudljivijim teorijskim razvojem kasnog 20. Kulturni diferencijalizam usredsređuje se na dugotrajne (mada ne i večne) razlike među kulturama na koje globalizacija nema uticaja. Glava 10 bavi se onim što je u ranom 21.teo­ rijom globalizacije. S tim je povezan i rad Zana Bodrijara o usponu potro­ šačkog društva. Mnoge teme koje se pojavljuju u prethodnim glavama takode se pojavljuju u glavi 8 (sastavile Patriša Madu Lengerman i Džil Brentli). teorije rodne nejednakosti. Zigmunta Baumana i Ulriha Beka. Ta teorija je. međutim. Potom na red dolazi Pol Virilio i njegova dromologija ili sve veća dominacija brzine u postmodernom svetu. U toj glavi biće reči o prelasku iz industrijskog u postindustrijsko društvo o kome u svojoj teoriji govori Danijel Bel. kao i moj rad o novim sredstvima za potrošnju. veka koji jednim imenom nazivamo postmoderne grand-te­ orije. teorije rodnog ugnjetavanja i teorije strukturalnog ugnjetavanja. Naposletku.teorija Entonija Gidensa. Najpre raz­ matramo kulturnu teoriju koja je sama podeljena na tri podtipa. Kul­ turna konvergencija usredsređuje se na aspekte u kojima kulture postaju sve sličnije. koja se bavi feminističkom teorijom. Zatim prelazimo na Mišela Fukoa i njegov koncept unapređenja veštine upravljanja. Počinjemo kraćom analizom nekoliko važ­ nih savremenih teorija globalizacije . Ostatak ove glave posvećen je trima važnim tipovima teoretisanja o globalizaciji. Nakon njega razmatramo rad Zigmunta Baumana. Glava pokriva četiri varijante savremene feminističke teorije — teorije rodne razlike. Moj rad o mekdonaldizaciji kao globalnoj sili i sve većoj grobalizaciji „ničega". ukratko se razmatra složena veza između feminističke i postmoderne teorije. pokušaj Mar­ garet Arčer da integriše kulturu i dejstvenost i ambiciozni poku­ šaj Pjera Burdijea da integriše „habitus" i „polje". čija je glavna ideja da postmodernost predstavlja sazrevanje modernosti. obuhvata veliki broj mislilaca i to­ liko je značajna da iziskuje posebnu glavu. veku postalo naj­ važnije područje novog sociološkog (i drugog) teoretisanja .

5. od onog najuzvišenijeg do onog najjedno­ stavnijeg i svakodnevnog može biti predmet društvene teorije. 2. ovde ćemo razmotriti neomarksističke pristupe . Društveni mislioci mogu se usredsrediti na posebno ponašanje zato što smatraju da je ono važno i interesantno. činjenica je da je realnost često sasvim drugačija i da politički faktori igraju važnu ulogu u nastanku i funkcionisanju teorije. kulturna hibridizacija vidi globalizaciju kao jedinstveni spoj globalnog i lokalnog. Jedna formalnija definicija sociološke teorije. 3. Iako postoji idealizovana slika načina na koji sociološka teorija funkcioniše (na primer. . pozivajući se na primere Džejmsa Rozenaua i njegov rad o „udaljenoj blizini" i „fragmegraciji". 6. najbolje ideje postaju deo sociološkog kanona). iako tek nekoliko teorija u potpunosti odgovara takvoj definiciji. Svi teoretišemo. a posebno njegovo razmišljanje o razdvojenosti „predela" ovde je uzet kao dobar i važan primer tog pristupa. Apadurajev rad o glo­ balizaciji. Naposletku. Iako postoji čitav niz radova iz te oblasti. Konačno.46 DŽORDŽ RlCER . Fenomeni kojima se bave sociološke teorije obično imaju veliki lični i društveni značaj. mogla bi da glasi: to je skup međusobno povezanih ideja koje omogućuju sistema­ tizaciju znanja o društvenom svetu. 4. a pogotovo u njenoj društvenoj prihvaćenosti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI globalizaciji. objašnjenje tog sveta i pred­ viđanje njegove budućnosti.analiziraćemo teoriju Leslija Sklera o transnacionalnom kapitalizmu i ideje Mišela Harta i Antonija Negrija o imperiji. 7. Svaki aspekt društva. reći ćemo nešto i o političkoj teoriji globalizacije. ali to takođe mogu da urade zato što im ta ponašanja omogućuju ulazak u analizu širih društvenih struktura. ali postoji čitav niz karakteristika koje odvajaju teoretisanje sociologa od teoretisanja običnih ljudi. Druga je ekonomska teorija. Teorije koje se pominju u ovoj knjizi imaju čitav niz zajedničkih karakteristika. Sažetak 1. uključujući i to da su izdržale test vremena i da imaju širok obim primene. da se bave najvažnijim društvenim pi­ tanjima i da su rezultat rada sociologa ili onih teoretičara koji su u sociologiji ostavili značajan trag.

Steve (2005). Bruce. (1992). Kratki uvod. Zagreb: Golden marketing. koji su prethodno bili marginalizovani (na primer. Ritzer. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. M. Mils. Elias. integrativne teorije. Lalman. Norbert (2007). Sociologija. Suvremena sociološka teorija. Suvremenost klasične sociologije. Uvodu sociologiju. George (1997). Istorija socioloških ideja. Seiesten (1940). Rade (2005). Ova knjiga bavi se savremenom sociološkom teorijom (i njenim klasičnim korenima) koju smo podelili na nekoliko oblasti . Ii II. Sociološke metode. Beograd: Cigoja štampa. Sociološka imaginacija. marksizam. Pešić. Beograd: Plato. Dušan (2007). da dođu u prvi plan i da čak postanu sastavni deo sociološkog kanona. Stoje sociologija? Zagreb: Antibarbarus. feminističke teorije i teorije globalizacije. Sarajevo: Sahinpašić. Bugle. Zagreb: Politička kultura. Uvod u sociologiju.kla­ sične teorije. Tripković. Kritika idealnog modela i otkrivanje realnog sveta sociološke te­ orije omogućili su čitavom jednom nizu teorijskih pristupa. Mišel (2004). Sesil Rajt (1998). Uvodu istoriju sociologije. H . Novi Sad: Mediterran Publishing. Ii II. . Novi Sad: Institut za filozofi­ ju i sociologiju. Sta je sociologija? Beograd: Knjižara Dositej Obradović. teorije svakodnevnog života.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 47 8. Literatura za dalje čitanje Barns. Marinković. grand-teorije (uključujući postmodernu). Ivan (2004). femi­ nistička i multikulturalna teorija). (1982). Sociologija. metod i teorije. Beograd: B I G Z . Kalanj. 9. Zagreb: Globus. Predmet. Kuvačić. Mihajlo (1999).

One su doživele procvat u periodu kada su autori koji su ih stvarali živeli (kraj 19. Karakteristika tog perioda su brojni i veliki društveni problemi. Grand-teorije koje predstav­ ljamo u ovoj glavi otuda treba posmatrati u jednom specifičnom kontekstu: one su. Te teorije. velikim delom. posledica pokušaja teoretičara da svojim teorijama reše te društvene probleme. neki sociolozi smatraju da je upravo Dirkem najvažniji teoretičar u istoriji sociologije. predstavlja­ ju ambiciozne intelektualne napore da se ispriča priča koja zahvata veliki deo društvene istorije i pokriva čitavu društvenu strukturu. Ono što suštinski razlikuje ta dva tipa društva jeste dru­ gačije poreklo njihove solidarnosti. Dve vrste solidarnosti Dirkemova grand-teorija osvetljava problem istorijske trans­ formacije primitivnih mehaničkih društava u moderna organska društva. veka). Veliki broj socio­ loških teorija i danas nosi pečat Dirkemovog načina razmišljanja. veka i početak 20. EMIL DIRKEM: OD MEHANIČKE DO ORGANSKE SOLIDARNOSTI Emil Dirkem (1858-1917) nadovezao se na rad francuskog so­ cijalnog teoretičara Ogista Konta. kao spone koja ih povezuje .GLAVA 2 KLASIČNE TEORIJE (1) Emil Dirkem: Od mehaničke do organske solidarnosti Karl Marks: Od kapitalizma do komunizma Maks Veber: Racionalizacija društva Društveno delanje Sažetak Literatura za dalje čitanje Ranim velikanima socijalne teorije bavimo se zbog njihovih grand-teorija. kako smo definisali u glavi 1. ali postao je daleko značajniji au­ tor od samog Konta. Zapravo.

još bolje rečeno. porast stanovništva sam po sebi nije dovoljan da prouzrokuje promene u podeli rada.50 DžORDŽ RlCER . u savremenim društvima. Za dinamičku gustinu društva važna su dva činioca. Solidarnost ovde proizilazi iz različitosti. u primitivnim društvima ljude na okupu drži nerazvi­ jena podela rada ili. Međutim. Za razliku od njega. Za razli­ ku od toga. da bi ljudska zajednica funkcionisala i preživela. drugi peku hieb. da bi društvo funkcionisalo. me­ tafizičku i pozitivističku. Promene u dinamičkoj gustini Sta uzrokuje smenu mehaničke solidarnosti organskom solidarnošću? Dirkemov odgovor je da do nje dolazi usled povećane dinamičke gustine društva. njeno odsusrvo. ideja da primitivna društva na okupu drži nerazvijena podela rada i činjenica da svi obavljaju istu vrstu poslova. koja odlikuje organska solidarnost. jedni prave ci­ pele. potreban je doprinos većeg broja ljudi. usled razvi­ jene podele rada.u Dirkemovoj teoriji. Organska solidarnost — Dirkemova ideja da u savremenom društvu. pa čak i preživelo. najveća razlika između ova dva te­ oretičara verovatno je u tome što je Kont imao na umu promene u idejnoj sferi. Prvi je sam broj pripadnika društva: on se nepre­ kidno uvećava. u načinu na koji ljudi nastoje da objasne svet oko sebe. Ipak. koji podrazumeva prolazak kroz tri faze: teološku. solidarnost proizilazi iz različitosti. u načinu na koji delimo i obavljamo naše poslove.). Drugim recima. Dinamička gustina . Tako je Dirkem zamišljao istorijski preokret od mehaničke ka organskoj solidarnosti. Njegov model jasno se razlikuje od onog Kontovog. Ključni pojam za razumevanje tog problema jeste društvena podela rada. Povećanje di­ namičke gustine dovodi do transformacije mehaničke u organsku soli­ darnost. jer pojedinci Mehanička solidarnost . treći podižu decu itd.broj ljudi i učestalost njihove interakcije. Pripadnike društava koja karakteriše mehanička solidarnost povezuje činjenica da svi obavlja­ ju iste poslove (kao što su lov ili sakupljanje plodova). potreban je doprinos većeg broja pojedinaca. . javlja se razvijena podela rada u kojoj sve veči broj ljudi obavlja specijalizovane poslove (na primer.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i drži na okupu. Dirkema su zanimale promene u mate­ rijalnom svetu.

a p o t o m d o ­ vesti d o p r o m e n a u podeli rada: n e o p h o d n o je d a d o d e do pove­ ćanja interakcije (medudejstvovanja) koja se odvija između većeg broja pripadnika društva. naročito njenim an­ tisemitizmom. potrebno je da se desi još nešto što će uvećati d i n a m i č k u gustinu. vojnog kapetana čije je izvođenje na sud zbog izdaje. Govorio je: „Kada društvo prolazi kroz krizu ono ima potrebu da pronađe nekoga koga može smatrati odgovornim za svoju bolest i kome se može svetiti za svoje nesreće. Potvrda za to je zapažena javna uloga koju je imao u odbrani Alfreda Drajfusa.KLASIČNE TEORIJE 51 i m a n j e skupine ljudi m o g u živeti relativno odvojeni jedni o d drugih i tako nastaviti da b u d u svaštari sposobni da obavljaju ra­ zličite vrste poslova. u svo­ je vreme Dirkem je smattan liberalom. Emil Dirkem Biografska skica Emil Dirkem postavio je temelje za razvoj konzervativne socio­ logije i danas se smatra političkim konzervativcem. K a d a sve veći broj ljudi češće stupa u interakciju. Bar su znali koga da krive za ekonom­ ske nevolje i moralnu bedu u kojoj su živeli. Ipak. Dirkem je bio duboko pogođen Drajfusovom aferom. Jevreja. Ono što bi trebalo da bude povod za javnu žalost. D r u g i m recima. Prema t o m e . godine dočekan ishod Drajfusovog suđenja. čak i u društvima s b r o j n o m p o p u l a c i j o m svaki pojedinac m o ž e nastaviti d a obavlja najveći deo potrebnih poslova samostalno. Oni koje je javno mnjenje već diskriminisalo i progla­ silo ih parijama prirodno su predodređeni da odigraju ulogu žrtvenog jegnjeta. ljudi su proslavljali kao trijumf. Izlivi radosti pre­ plavili su bulevare. po mišljenju mnogih. Ono što me uverava u ovu interpretaciju jeste način na koji je 1894. bilo zasnovano na antisemitizmu nekih delova francuskog društva. Ali on taj antisemitizam nije pripisao rasizmu francuskog naroda. d i n a m i č k a gustina društva će porasti i dostići tačku u kojoj dolazi d o preobražaja mehaničke u organsku solidarnost. on ga je video kao simptom moralne bolesti s kojom je suočeno francusko društvo kao celina. Nevolje su dolazile od .

Optužnica je bila zvanično dokazana. izgledalo je da će stvari krenuti nabolje i ljudi su se osećali utešenim". kao što su oštro suzbijanje javne mržnje ili napori vlasti da ukaže javnosti da je obmanjena. ra­ zvijena podela rada donosi podelu odgovornosti u raspolaganju resursima. . Ona su kolektivna u smislu da ih nijedan pojedinac ne zna i ne poseduje u celini. Sledstveno. rastu društveni neredi i sukobi. konačno. usložnjavanjem i razvojem podele rada biće više svega za rastuću populaciju. Veći mir i prosperitet posledica su razvoja podele rada. veća specijalizacija u obavljanju pojedinih zadataka doprinosi većoj efikasnosti i. Kolektivna svest . Pošto se tako nešto nije moglo postići preko noći. Nju čine verovanja i osećanja koja su zajednička članovima neke grupe. odgovor na Drajfusovu aferu i slične krize leži u okončanju moralne bolesti društva. O n je pozvao ljude da „budu hrabri i glasno i javno obznane svoje mišljenje i da se ujedine kako bi ostvarili pobedu u botbi protiv opšteg ludila". Sto je još važnije. Kolektivna svest mehaničkih društava razlikuje se od kolektivne svesti organskih društava.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Jevreja. Samim tim. Zašto povećanje dinamičke gustine društva dovodi do potre­ be za drugačijom podelom rada? Naime. voće i povrće.verovanja i osećanja koja su zajednička članovima neke grupe. što u društvu ima više ljudi. plemena ili društva. kao što su zemljište. To vodi smanjenju sukoba i jačanju harmonije u druš­ tvu. Pošto se svi nadmeću oko svega. Dirkem je predlagao konkretnije mere. Nasuprot tome. Kolektivna svest Drugi važan aspekt Dirkemovog argumenta o preobražaju organske solidarnosti u mehaničku solidarnost jeste tvrdnja da je taj preobražaj praćen dramatičnom promenom u onome što on naziva kolektivnom svešću. većoj produk­ tivnosti. intenzivnije je takmičenje oko upotrebe oskudnih resursa.52 DžORDŽ RlCER . Za Dirkema. divljač. plemena ili društva. Dirkemov intetes za Drajfusovu aferu proističe iz njegovog du­ bokog i doživotnog interesovanja za moralnost i moralne krize s kojima se suočava savremeno društvo. ili je barem Dirkem tako mislio.

p a će ljudi verovatno p o s t u p a t i u skladu s njima.KLASIČNE TEORIJE 53 U m a l i m . kolektivne predstave prilič­ n o su rigidne i o b i č n o povezane s religijom. U velikim. delimično ili u p o t p u n o s t i . A k o niko ne zna d a li ste glasali ili niste. u p r i m i t i v n i m d r u š t v i m a koja se zasnivaju n a m e h a n i č k o j solidarnosti. ali razlog koji se za to navodi nije d o v o l j n o jak. ali usled razvije­ ne p o d e l e rada i veće nezavisnosti p o j e d i n c a o d kolektiva. glasanje za predsednika države) nije ni približno toliko j a k o . m n o ­ g o j e fleksibilnija i prilagodljivija i m a n j e je povezana s rigidnim n a č i n o m razmišljanja (kao što j e . D r u g i m recima. u s a v r e m e n i m d r u š t v i m a nije m o ­ guće uspostaviti efikasnu kontrolu n a d svim članovima društva. p o v e z a n i m organ­ s k o m solidarnošću. daleko je sla­ bija i ne vrši ni približno tako j a k u kontrolu n a d l j u d i m a . O s i m toga. N a primer. izdiferenciranim društvima. Č a k i k a d a bi svi smatrali da je glasanje važno. neizdiferenciranim društvima. O n e deluju v e o m a snažno. recimo. Kolektivna svest nije više toliko važna i čini se d a većini ljudi nije m n o g o stalo d o nje. Pojedinac koji ne bi želeo d a učestvuje u p l e m e n s k i m aktivnostima bio bi obeležen o d strane kolektiva i ostali članovi bi ga gledali p o p r e k o . povezanim m e ­ h a n i č k o m solidarnošću. niko vas ne m o ž e ni osuditi za vaše neučestvovanje u t o m j a v n o m poslu. religija). . ljudi s m a t r a j u d a je važno aktivno uče­ stvovati u velikom broju plemenskih aktivnosti. u savremen i m društvima p o v e z a n i m o r g a n s k o m solidarnošću. interesovanje za takvu političku participaciju (na primer. veći broj ljudi je s p r e m a n d a je izigra. m a n j e ljudi je p o d uticajem kolektivne svesti. uključujući tu i izbor n o v o g poglavice. O s i m toga. veliki broj ljudi smatra d a izbor predsednika nije o d presudne važnosti za njihov život. T a k o d e . kolektivna svest utiče n a svakoga i o d velikog je značaja za zajednicu. O d ljudi se zahteva d a glasaju. M o ž ­ d a je važno d a neka zemlja dobije predsednika. činjenica d a neko nije glasao lako m o ž e d a p r o m a k n e k o m š i j a m a . L j u d i m a su kolektivne predstave v e o m a važne. N a s u p r o t t o m e .

Ljudi su toliko vezani za moralni sistem. Kao što smo videli.54 DŽORDŽ RlCER . Taj oblik prava od prestupnika zahteva da se drže zakona ili da nado­ knade štetu onima koje su povredili svojim postupcima. To je oblik prava u kome se prestu­ pnici oštro kažnjavaju za svaki postupak koji čvrsto integrisana zajednica doživljava kao prekršaj snažne kolektivne svesti.obeležje mehaničke solidarnosti. Restitutivno pravo . Takve reakcije dokaz su da se krivično pravo primenjuje. ili da se oduži druš­ tvu tako što će provesti kraći period u zatvoru. . staraju se izabrani službenici (policajci. To je očigledno daleko blaža reakcija od odsecanja ruke lopovu. bogohuljenje može rezultirati odsecanjem jezika bogohulniku. Krađa domaće životinje. Umesto da poje­ dince surovo kažnjava i za naizgled beznačajne prekršaje kolek­ tivne moralnosti. jake kolektivne svesti u slabu kolektivnu svest? Dirkem objašnjava da te promene možemo opaziti posmatrajući transformaciju pravnog sistema. Reci­ mo. s vremenom je mehanička solidarnost ustupila mesto organskoj solidarnosti i postepenom slabljenju kolektivne svesti. za sprovođenje prava. a postojanje prava nije ništa drugo do materijalni odraz postojanja jake kolektivne svesti i društva povezanog me­ haničkom solidarnošću.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Krivično i restitutivno pravo Kako da znamo da li je bilo prelaska mehaničke solidarnosti u organsku solidarnost. Mehaničku solidarnost karakteriše krivično pravo. Pokazatelj postojanja slabe kolektivne svesti i organske solidarnosti jeste restitutivno pravo. može dovesti do odsecanja ruku krad­ ljivca. sudski Krivično pravo . Razlog za takvu reakciju nalazi se u tome što kolektiv nije duboko i emocional­ no vezan za opštu moralnost koja predstavlja osnovu tog prava. recimo. Slično tome. a time i uključivanje morala u društvo. od nekoga ko ukrade domaću životinju može se zahtevati da 100 sati radi na farmi oštećenog. Umesto kolektiva.obeležje organske solidarnosti i slabe kolektivne svesti. savremeno društvo će od njih zahtevati da se drže zakona ili da se oduže onima kojima su naneli štetu. plati kaznu. da će svaki njegov prekršaj verovatno naići na žustro i oštro kažnja­ vanje prestupnika. Oblik prava u kojem će prestupnici verovatno biti oštro kažnjeni za svaki postupak koji čvrsto integrisana zajednica doživljava kao prekršaj snažne kolektivne svesti.

odvoji od već postojećih disciplina. psihologije i filozofije. Dirkem je anomiju posmatrao kao patološku pojavu. ljudi će na blasfemiju uglavnom reagovati blago ili čak uopšte neće reagovati na nju. pojave u savremenim društvima poput blasfemije (bogohuljenja) proći će nezapaženo i nekažnje­ no. Dirkema više brinu problemi vezani za organsku solidarnost i pitanje njihovog rešavanja.po Dirkemu. . čak i kada je protivzakonita. Dirkem i teoretičari poput njega (Kont. čini se da Dirkem opisuje i objašnjava istorijsku promenu od jednog tipa solidarnosti ka drugom tipu. A vlasti. društvene činjenice su predmet prou­ čavanja sociologije. Anomija Na jednom nivou. Pošto poseduju daleko slabiju kolektivnu svest i ne pridaju veliku važnost religiji. kao tada novu discipli­ nu. po svoj prilici. Društvene činjenice treba tretirati kao stvari koje su za pojedince spoljne i prinudne. Osim toga. Marks). Kao i ostale probleme. ali Dirkema najviše zanima anomija. Zajednica se tako može distancirati od tog problema. verovatno neće uopšte obraćati pažnju na blas­ femiju. Or­ gansku solidarnost prati nekoliko problema. Dva tipa solidarnosti samo naizgled su različita. sa znanjem da o njemu brinu plaćeni ili izabrani službenici. zauzete dale­ ko većim problemima kao što su suzbijanje kriminala i zloupo­ treba narkotika. i treba ih proučavati empirijski. Ključni koncept Društvene činjenice Za razumevanje Dirkemove misli i razvoja moderne sociologi­ je presudan je koncept društvenih činjenica. veoma su podsećali na lekare. Društvene činjenice . Dijagnozirajući društvene bolesti i tražeći lekove za njih. Dirkem je ovaj koncept razvio boreći se da sociologiju. čime je nagovestio da ona može da se izleći. Iako ni mehanička soli­ darnost nije oslobođena problema. a jedan tip ne čini se ni boljim ni lošijim od drugog. Spenser.KLASIČNE TEORIJE 55 činovnici).

Drugim recima. Učioni­ ca je materijalna realnost (možemo dodirnuti zidove. kao takva. Takođe. norme i vrednosti). bez zalaženja u stvarni svet i bez prikupljanja činjenica o konkretnim društvenim pojavama. ali nemaju materijalnu formu. Kao takve. Dirkem je tvrdio i to da društvene činjenice na pojedince deluju eksterno i prinudno. tablu) i. amfiteatar). Najpozna­ tiji primer nematerijalnih društvenih činjenica u sociologiji su norme i vrednosti. Time ih je razlikovao od psiholoških činjenica koje proučavaju psiholozi. ona je za nas spoljna i prinudna. stolove. ali nijedan pojedinac ne poseduje ništa što ga približava tim normama Materijalne društvene činjenice .društvene činjenice koje imaju materijalan (opipljiv) oblik (recimo. Takode. Dirkem je pravio razliku između dve vrste društvenih činjenica. Struktu­ ra prostorije može podsticajno uticati na studente da pažljivo prate predavanje i hvataju beleške. recimo. usađene su u pojedinca procesom socijalizacije.društvene činjenice koje su spoljne i pri­ nudne. a ne spoljne. Postoje i nematerijalne društvene činjenice. igramo fudbal u prostoriji dok je predavanje u toku. Štaviše. ona je tu da nas spreči da. One su takode spoljne i prinudne. Ta praksa razlikovala bi sociologe odfilozofakoji su samo spekulisali o apstraktnim pitanjima. ali koje imaju nematerijalan oblik (na primer. možda i mnoge od njih. Jer. Prva vrsta su materijalne društvene činjenice. iako možemo da vidimo kako nematerijalne društvene činjenice na nas deluju prinudno. za razliku od društve­ nih činjenica. psihološke činjenice su za pojedince unutrašnje. na koji način su nam one spoljne? Odgovor leži u tome što su norme i vrednosti društva u zajedničkoj svojini kolektiva.56 DŽORDŽ RiCER . Nematerijalne društvene činjenice . . mi smo sprečeni da u amfiteatru igramo fudbal dok je predavanje u toku i zbog ne­ pisanih i široko prihvaćenih pravila koja defišu ponašanje u učionici. što nas sprečava da radimo bilo šta što bi se mo­ glo smatrati njegovim nepoštovanjem. naučeni srno da visoko cenimo i vrednujemo obrazovanje. i nisu neophodno prinudne za njih. Ali. Neke. Dirkem je tvrdio da sociolozi društvene činjenice treba da tretiraju kao stva­ ri. Primer takvih je struktuta učionice u kojoj se pohađa nastava. To su društvene činjenice materijalizovane u spoljnom svetu. društvene činjenice proučavale bi se empirijski.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Dok su filozofi razmišljali o apstrakcijama.

Kao što ćemo videti. U dobro uređenom društvu s jakom kolektivnom svešću. Zamislite da šetate putem i naiđete na izgubljenu ovcu. Dirkem nastupio sa isuviše uskom i ograničenom definicijom sadržaja sociolo­ gije. Anomiju možemo definisati kao stanje u kojem pojedinci ne znaju šta se od njih očekuje. Međutim. Ceo skup normi i vrednosti poseduje isključi­ „Kad vršim svoju dužnost brata. stvarnost ne prestaje da bude objektivna. sada zastareo. Sociolozi se radije usredsređuju na. Čak i onda kada su one u skladu sa mojim sopstvenim osećanjima i kad u sebi osećam njihovu stvarnost. društvenu strukturu (mate­ rijalne društvene činjenice) i društvene ustanove (nematerijal­ ne društvene činjenice). bez jasnog i sigurnog uporišta. . kad izvršavam obaveze koje sam ugovorio. bez jasnog i sigurnog uporišta. međutim. supruga ili građanina. Kao rezultat toga. Jasno da je u svojim naporima da raz­ dvoji sociologiju od psihologije i filozofije. ja ispunjavam dužno­ sti koje se nalaze van mene i mojih postupaka. danas mnogi sociolozi proučavaju mnoštvo pojava koje se ne bi mogle podvesti pod Dirkemove društvene činjenice. izraz. U tom smislu. U anomičnom društvu. U takvim situacijama postoji samo nekoliko jasnih i snažnih kolektivnih predstava. možemo reći da su za nas društvene činjenice spoljne.stanje u kojem pojedinci ne znaju šta se od njih očekuje i prepu­ šteni su samima sebi. Takvo stanje se ne može zateći u društvima u kojima postoji mehanička solidarnost. jer ih nisam ja stvorio. Članovi takvih društava Anomija . već sam ih vaspitanjem primio". Dirkem tvrdi da takvo ponašanje nastaje jer u anomičnim situacijama ljudi ne znaju šta se od njih očekuje i prepušteni su sami sebi.KLASIČNE TEORIJE 57 vo kolektiv. ja ispunjavam dužnosti koje su definisane pravom i običajima. retko se koristi taj. Dirkem u knjizi Pravila sociološkog metoda piše: i vrednostima. ljudi se suočavaju s nizom dilema. Mnogi sociolozi i danas usmeravaju svoju pažnju na društvene činjenice. veće su šanse da ćete pokupiti ovcu i pobeći s lica mesta. potražićete pa­ stira i vratiti mu ovcu. Javlja se u organ­ skim društvima. Takvo stanje javlja se u trenuci­ ma slabljenja kolektivne svesti u organskim društvima.

U tom delu Dirkem je tvr­ dio da su ljudi skloniji samoubistvu ako ne znaju šta okolina. Ta tvrdnja možda predstavlja iznenađenje za čitaoce koji su ranije imali prilike da se upoznaju s kritičkim pogledima na Marksa i na njegovu teoriju. sistem zatvoreničkih logora u Sovjetskom Savezu . Ali. tip društva koji su oni stvorili Marks bi sigurno kritikovao zbog nehumanosti. KARL MARKS: OD KAPITALIZMA DO KOMUNIZMA Najvažnija i estetski najsavršenija (usled činjenice da su analiza. regulacija ponašanja ljudi . iako su se vođe tih društava često pozivale na Marksa. zaključci i preporuke za rešenje društvenih problema precizno izvedeni iz osnovnih premisa) teorija klasičnog doba je­ ste teorija koju je razvio nemački socijalni mislilac i politički ak­ tivista. odvele ka stranputici ustoličenja totalitarnih ko­ munističkih režima. Mnogi misle da je Marks bio ludi radikal koji je razvio skup ideja koje su mnoga društva.arhipelag gulag . Ključni koncept Anomično i ostali tipovi samoubistva Koncept anomije odigrao je središnju ulogu u Dirkemovom proslavljenom delu Samoubistvo. kao i Marks. Ljudi znaju gde im je mesto.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI dobro poznaju verovanja zajednice i potpuno im je jasno kakvo se ponašanje od njih očekuje u svakoj situaciji.u kojima su umrli milioni ljudi) pri­ pisivani su Marksu i njegovim luđačkim idejama. Skoro svi takvi režimi već su propali ili su u procesu postepene transformacije u kapitalistička društva. zbog čega ova društva ne pate od anomije. nazivali komunistima. uključujući Sovjetski Savez i mnoge države Istočne Evrope. Karl Marks (1818-1883). Neuspesi ovih društava i velike zloupotrebe vlasti koje su se u njima dešavale (na primer. a sebe.58 D20RDŽ RlCER . od njih očekuje. Činjenica je da ono u šta su se ta društva pretvorila nije imalo mnogo veze s onim što je Marks mislio da bi komunističko društvo trebalo da bude. U takvoj situaciji.

Veliki broj takvih ljudi pre ili kasnije prihvati gledište po kome su (moralno) slo­ bodni da urade šta god žele. Ve­ ćina takvih ljudi oseća moralnu slobodu da izvrši samoubistvo. Altruističko samoubistvo . Prepušteni sami sebi. šta je uzrok povećanoj stopi anomičnog samoubistva? Naj­ važniji uzrok je. Bez rakve kontrole.kada su ljudi prejako integrisani u zajednicu. rop­ stvo) ljudi su obično toliko utučeni i pritisnuti nedostatkom slobode da češće sebi oduzimaju živote nego pod normalnim okolnostima. Do egoističnog samoubistva dolazi kada ljudi nisu dobro integrisani u kolektiv. osećaju se beskorisnim i beznačajnim. Ali. ve­ rovatno će u većem broju izvršavati samoubistva. Nelagodnost koja zbog toga nastaje navodi ljude da mnogo če­ šće dižu ruku na sebe nego u stabilnim vremenima.u situacijama prevelike regulacije (na primer.kada ljudi nisu čvrsto integrisani u zajednicu i kada su prepušteni sami sebi. odnosno poremećaj u stepenu regulacije ponašanja pojedinaca. oni se osećaju beskorisnim i beznačajnim. socijalni poremećaj. ljudi su previše integrisani u kolektiv i ubijaju se u većem broju jer ih grupa podstiče. Interesan­ tno je. i privredni rast i privredna stagnacija mogu da prouzrokuju porast stopa anomičnih samoubistava. da stopa samoubistava raste kako u vreme­ nima pozitivnih poremećaja.veća je verovatnoća da će ljudi izvršiti samoubistvo kada ne znaju šta se od njih očekuje. smatra Dirkem. . čak i prisiljava na takvo ponašanje. pogotovo anomičnog samoubistva. čak i prisiljava na takvo ponašanje. kada je regulacija njihovog pona­ šanja niska i kada su uglavnom slobodni da rade sve što požele. jer ih grupa podstiče. uključujući i to da izvrše samoubistvo. Drugim recima. Ta ne­ kontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje štetna za pojedince i rezultira u povećanoj stopi anomičnih samoubistava. Pozitivni i negativni poremećaji mogu podjednako negativno da utiču na sposobnost kolektiva da kontroliše pojedinca. Dirkem je smatrao da je anomično ubistvo samo jedan od četi­ ri tipa samoubistava. ljudi će se verovatno osećati neukorenjeno i neće znati šta treba da rade u okruženj trpkoj e se stalno i brzo menja. a ljudi uglavnom mogu da se ponašaju nekontrolisano i rade šta požele. fatalističko samoubistvo nastaje u situacijama prevelike regulacije Anomično samoubistvo . tako i u vremenima negativnih po­ remećaja. Konačno. međutim to. Ta nekontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje štetna za pojedince i rezultira u povećanoj stopi samoubistava. Fatalističko samoubistvo . Egoistično samoubistvo .KLASIČNE TEORIJE 59 je niska. U slučaju altruističkog samoubistva.

u kamenom dobu ili u srednjem veku). obdareni svešću i sposobnošću da svoju svest povezu s delanjem. mogu da planiraju ono što će uraditi. Oni moraju da delaju. a visok stepen integrisanosti ka altruističnom samoubistvu). prisvajaju njene delove kao što su sirovi materijali. pogotovo kapacitet razmišljanja.60 DŽORDŽ RlCER . Ali. Dirkemova teorija samoubistva je.i prilagođavaju je sebi. Ljudski potencijal Početnu tačku Marksove teorije nalazimo u skupu pretpo­ stavki o ljudskom potencijalu u pravim istorijskim i društvenim okolnostima. represivna i eksploatatorska uloga tog sistema (o kojoj ćemo govoriti u ovoj glavi) sprečava najveći broj ljudi da žive život u skladu sa svojim potencijalom. ali na jedan primitivan i neefikasan način tako da nisu mogli da raz­ viju svoje kapacitete. Iako u kapitalističkom društvu ljudi lakše mogu da dođu do hrane i zaklona. Ljudi prisvajaju prirodu . U pretkapitalističkim društvima (recimo. oni su usredsređeni na posedovanje stvari i zarađivanje novca pomoću kojeg je moguće steći te stvari. Ljudi su to radili i u ranijim društvima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (na primer. To često podrazumeva da je neophodno da prirodu prilagođavaju svojim potreba­ ma kako bi preživeli.to jest. voda. recimo. Kapitalizam je bio . ljudi bi nestalo ako bi se ceo njihov potencijal sveo samo na razmišljanje. Ljudi. ljudi se malo bave pokušajem da izraze svo­ je kreativne kapacitete u procesu aproprijacije prirode. za razliku od životinja. Umesto toga. hrana i sklonište . zasnovana na dva kriterijuma: na stepenu regulacije (nizak stepen regulaci­ je vodi ka anomičnom samoubistvu. ljudi su bili previše zauzeti pronalaženjem hrane i skloništa da bi ra­ zvijali svoje kapacitete. Za Marksa su ljudi. prilagođavaju se preprekama koje im se nađu na putu i usaglašavaju svoje aktivnosti s drugim ljudima. a visok stepen ka fatalističkom samoubistvu) i na stepenu integrisanosti u kolektiv (nizak stepen integrisanosti vodi ka egoističnom samoubistvu. ropstvo) kada su ljudi obično toliko utučeni i pri­ tisnuti nedostatkom slobode da češće sebi oduzimaju život nego pod normalnim okolnostima. prema tome. U kapitalističkim i pretkapitalističkim društvima ljudi ni izbliza nisu imali takav potencijal. U kapitalizmu.

Otuđenje (alijenacija) predstavlja slom te prirodne međuzavisnosti. Prema tome. Otuđenje Ideja da ljudi aproprijacijom iz prirode moraju uzeti ono što im je potrebno. po Marksovom shvatanju. ljudi po prvi put biti slo­ bodni da izraze svoje pune kapacitete. radnika s kojima ih zajedno proizvode i onoga što su oni potencijalno sposobni da postanu. . Rad je pozitivan proces u ko­ jem ljudi upotrebljavaju svoje kreativne kapacitete i dalje ih šire u proizvodnim aktivnostima. rad koji većina ljudi u kapitalizmu obavlja ne omogućava im da izraze svoj ljudski po­ tencijal.KLASIČNE TEORIJE 61 važan za Marksa zato što je omogućio tehnološke i organizacione inovacije koje su neophodne za nastanak komunističkog društva. ispolje pun ljudski potencijal (to jest. verovao je Marks. Kapitalisti odlučuju šta će se raditi i kako će se to raditi. Međutim. neop­ hodno je prethodno razumeti šta je on podrazumevao pod ljud­ skim potencijalom. povezana je s gledištem da ljudi. proizvodima koje proizvode. ljudi se u kapitalizmu od njega otuđuju. U komunizmu će. Umesto da su pri­ rodno povezani sa svim tim stvarima. pomoću tehnologije i organizacije koja je razvijena u kapitalizmu. te aktivnosti za njih biraju njihovi vlasnici . postaće „rodna bića"). ljudi su odvojeni od njih. Oni će se osloboditi svoje želje da poseduju stvari i biti sposobni da. umesto da radnici sami izaberu svoje proizvod­ ne aktivnosti. oni moraju da obave posao na način na koji kapitalisti to od njih zahtevaju. proizvoda koje oni proizvode. Ako je radnici prihvate. Oni radnicima (u Marksovoj terminologiji.slom prirodne povezanosti ljudi s njihovim prozvodnim aktivno­ stima. moraju da rade. U okolnostima u kojima ljudi postižu puni ljudski potencijal (komunizam). Da bismo razumeli kako je Marks shvatao otuđenje. Radnici zauzvrat dobijaju nadnicu koja bi trebalo da im omogući zadovoljenje sopstvenih Otuđenje . „proletarijatu") nude nad­ nicu.kapita­ listi. radnicima s kojima ih proizvode i sposobnostima koje bi potencijalno mogli da razviju. umesto da se izraze kroz rad. Drugim recima. postoji prirodna međupovezanost ljudi i njihovih proizvodnih aktivnosti.

Osim toga. zadržaće svoja radna mesta. Čak i ako ne učestvuju u borbi za opstanak. barem neko vreme. Po Marksovom gledištu. radnici su obično odvojeni jedni od drugih. Kapitalisti često okreću radnike jedne protiv drugih da bi ustanovili ko može najviše da proizvede za najmanju nado­ knadu. Prema tome. Kada bi bili pre­ pušteni samima sebi i mogli sami da odlučuju. umesto da kroz svoj rad izraze puni ljudski potenci­ jal. Ljudi koji se nalaze oko njih predstavljaju strance koji samo obavljaju slične izolovane zadatke. Međutim. čak i kada rade s drugim radnicima. Budući da kapitalisti kontrolišu proizvodne aktivnosti. on ne pripada radnicima. Kada je proizvod za­ vršen i spreman da izađe na tržište. to skoro uvek znači da će kapitalisti pokušati da pro­ daju proizvode da bi uvećali profit. malo je verovatno da će ga radnici upotrebiti da bi zado­ voljili svoje osnovne potrebe. jasno je da su radni­ ci u kapitalizmu odvojeni jedni od drugih. Oni koji prežive u toj bici.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN I potreba. oni bi odlučili da u saradnji s ostalim radnicima proizvode ono što im je ne­ ophodno za život. u kapitalizmu. Uzima­ jući u obzir profitnu orijentaciju kojom je moguće definisati ka­ pitalizam. Ta­ kode. svoje zadatke obavljalju samostalno i repetitivno. odnosno da razumeju kako njihov doprinos proizvodnji utiče na celokupan proizvodni pro­ ces i finalni proizvod koji će se naći na kraju pokretne trake. oni koji izgube. (To mogu da urade jedino ako ga kupe na tržištu. zavrću šrafove) što ih sprečava da vide širu sliku onoga što proizvode. radnici su od njih odvojeni i nesposobni da se u njima izraze. kapitalisti poseduju proizvod. radnici. počinju da mrze jedni druge. umesto da rade zajedno u harmoniji. Radnici rade za pokretnom trakom i obavljaju veo­ ma specifične zadatke (recimo. Ponekad je još gore od toga. ljudi su inherentno socijalni. ljudi se sve više od njega udaljavaju. Treće. Oni se sve manje ponašaju . Radnici su potpuno odvojeni od proizvoda koji su proizveli i nemaju apsolutno nikakvo pravo da odlučuju o tome šta će se s njim desiti. radnici.) Proizvodi pripadaju kapitalistima koji ih mogu upotrebiti za lične potrebe ili raditi s njima što god žele. prisiljeni da se bore na život i smrt.62 DžORDZ RiCER . Konačno. Drugo. verovatno će morati na uli­ cu. najveći broj radnika uopšte ne razume koji je njihov doprinos finalnom proizvodu.

Tako se dolazi d o sporazuma. Kapitalisti . u suštini. N j i m a je takođe potre­ ban novac d a bi preživeli u kapitalizmu. dakle. šta radnici m o g u da i m p o n u d e zauz­ vrat? Radnici imaju nešto što je kapitalistima n e o p h o d n o : radnu sposobnost i vreme koje je n e o p h o d n o d a bi se radilo i proizvo­ dilo. Kapitalisti.klasa ljudi koji u kapitalizmu poseduju sredstva za proizvodnju i stoga su u položaju da eksploatišu radnike. to su stvari koje su n e o p h o d n e za proizvodnju (oruđa. oni moraju d a zakucaju na vrata kapitaliste i traže o d nje­ ga d a ih zaposli. mašine. jer bez njih ne m o g u d a rade.KLASIČNE TEORIJE 63 kao ljudi. Kapitalista ne m o ž e d a proizvodi i ne m o ž e d a pravi novac i profit bez proletarijata. a kapitalisti i njega imaju (kao i sposobnost d a g a neprekidno uvećavaju). sirovine i fabrike). a sve više k a o tovarne životinje ili mašine. u kojem jedna klasa (kapitalisti) eksploatiše drugu klasu (proletarijat). ali. posedujukapitalisti. R a d n i c i m a je n e o p h o d a n pristup sredstvima za proizvodnju. akopripadnici proletarijata žele da rade. Sredstva za proizvodnju . novac za nadnice). sirovine i fabrike). imaju sve o n o što je proletarijatu potrebno (sredstva za proizvod­ nju. njihova svest postaje sve m a n j e aktivna i k o n a č n o biva uništena.predmeti koji su neophodni za proizvodnju (oru­ đa. Kapitali­ sta o m o g u ć a v a proletarijatu pristup sredstvima za proizvodnju i plaća m u nadnicu (visoku tek onoliko koliko je n e o p h o d n o d a bi Kapitalizam .ekonomski sistem. Kapitalizam K a o što s m o videli. Prema toma. K a k o se o d ­ nosi s d r u g i m l j u d i m a i p r i r o d o m p o s t e p e n o prekidaju. U kapitalizmu.klasa ljudi koji moraju da prodaju svoje radno vreme kapitali­ stima jer je to jedini način da pristupe sredstvima za proizvodnju. Proletarijat . Kako samo ime kazuje. najvećim delom sastavljen od kapitalista i proletarijata. Posledica kapitalističkog načina proizvodnje jeste m a s a otuđenih radnika koji su nesposobni d a izraze svoje suštinske ljudske kvalitete. Ključ za razumevanje o b e klase leži u o n o m e što M a r k s naziva sredstvima za proizvodnju. sredstva za proizvodnju . mašine. U t o m sistemu j e d n a klasa (kapitalisti) eksploatiše drugu klasu (proletarijat). Kapitalizam je. dvoklasni sistem koji čine kapi­ talisti i proletarijat. otuđenje se javlja unutar kapitalističkog sistema.

Marks smatra da sva vrednost dolazi od rada. iako u kapitalizmu si­ rovine obezbeđuje kapitalista. kako bi ga deca. To je suma taman dovoljna da bi radnik mogao da preživi i izdržava porodicu i decu. U zamenu za to. a kapitalisti skoro ništa. Taj sporazum na prvi pogled izgleda pravedno: i kapitalisti i proletarijat dobijaju ono što nemaju i što im je neophodno. jer kada radnik onemoća i više ne bude mogao da radi. proletarijatu bi trebalo da pripadne praktično sve što proizađe iz procesa proizvodnje. Marks je počeo da piše za jedne radikalne liberalne novine i nakon deset meseci postao njihov urednik. a ne dirketno priroda. potrebno je razumeti još jedan Marksov koncept . Međutim. ali za Marksa to nije rad. planiraju. Zapravo. Zašto je to tako? Da bi se došlo do odgovora na to pitanje. Najednostavnije rečeno. kad onemoća.nadnica koju kapitalista plaća radniku a koja je taman tolika da radnik preživi i zasnuje porodicu. Kapitalisti mogu da investiraju. To može da sprovede samo proletarijat.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I proletarijat počeo da radi). iz čega proizlazi da je stvaralac vrednosti u kapitalizmu proletarijat. a kapitalista ne radi. Marksova definicija rada glasi ovako: rad predstavlja proizvodnju stvari iz sirovog materijala koji se nalazi u prirodi. Sistem je lu­ kavo zamišljen. Proletarijat radi. njega će na poslu zameniti njegova deca. .radnu teoriju vrednosti. Radna teorija vrednosti — Marksova teorija po kojoj sva vrednost proizvoda dolazi iz rada utrošenog u procesu proizvodnje. kapitalisti ne rade. to predstavlja jedan nepra­ vedan dogovor. Međutim.64 D Ž O R D Ž RICER . upravljaju.. po Marksovom gledištu. zamenila na njegovom radnom mestu. Rani radovi koje je Marks objavio u tom periodu odslikavali Nadnica za preživljavanje . vlada je uskoro zatvo­ rila te novine zbog političkih stavova koji su u njima iznošeni. pošto proletarijat radi. proletarijat kapitalistima daje svoje radno vreme i sve proizvodne sposobnosti i kapacitete koji se vezuju za to vreme. prave sheme itd. Karl Marks Biografska skica Nakon što je diplomirao na Berlinskom univerzitetu. Marks kaže da se radnicima plaća nadnica za preživljavanje.

R a z u m e se. ni radnici nisu svesni eksploatacije. kapitalisti to n i k a d a neće biti u stanju. što su m u d r o inve­ stirali. iako bi po radnoj teoriji vrednosti trebalo da bude obrnuto. Kapitalisti su prezauzeti uvećanjem profita d a bi ikada bili u poziciji d a istinski razumej u eksploatišuću prirodu svog o d n o s a s radnicima. Klasna svest . Ironično je to d a ni kapitalisti. naivno sanjare­ nje komunista-utopista. a rad­ nici nadnicu koja im jedva omogućava da prežive. k u c n u ć e čas k a d a će prole­ tarijat steći k l a s n u svest. Klasna svest preduslov je za revoluciju. proletarijat je u stanju d a to shvati. M e đ u t i m .sposobnost klase. Rečeno M a r k s o v i m rečnikom. cene se obaraju. Radnici misle d a dobij aj u p o š t e n u n a d o k n a d u za urađeni p o s a o . U njima se moglo naći nešto od demokratskih principa humanizma i mladalačkog idealizma. delim i č n o i zbog toga što je toliko eksploatisan i osiromašen d a više ništa ne m o ž e d a prikrije realnost o n o g a što se dešava u kapita­ lizmu.u kapitalizmu. situacija u kapitalističkom društvu upravo je obrnuta. . a revoluciju p o t p o ­ maže dinamika kapitalizma. kao i aktivnosti koje su pozivale na ono što je on smatrao preranom političkom akcijom. o svom međusobnom odnosu i o načinu na koji kapitalizam funkcioniše. za razliku o d kapitalista. U odba­ civanju tih aktivnosti. N a primer. itd. u kapitalizmu se vodi sve žešća borba za prevlast nad tržištem. kapitalista dobija lavovski deo nagrade. kapitalisti misle d a su nagrađeni ne z b o g toga što eksploatišu radnike. On je odbacio apstraktnost filozofije. i proleteri i kapitalisti imaju lažnu svest o sebi. Kapitalista dobij a lavovski deo nagrade. prvenstveno proletarijata. Eksploatacija . da prevazide lažnu svest i istinski razume prirodu kapitalističkog sistema. Proletarijat stoga predstavlja žrtvu eksploatacije.u kapitalizmu. Lažna svest . a sve veći broj kapitalista biva izbačen s tržišta i pretvara se u proletarijat. Z a razliku o d proletarijata. što su izmanipulisali tržište. a radnici nad­ nicu k o j a i m jedva o m o g u ć a v a d a prežive. već z b o g toga što su p a m e t n i .KLASIČNE TEORIJE 65 su poziciju koja će voditi Marksa kroz ceo život. Marks je postavio osnov za svoje životno delo. I jedni i drugi su žrtve lažne svesti.

66 D Ž O R D Ž RICER . a k o m u n i z a m neće m o ć i d a nastane ukoliko proletarijat nešto ne p r e d u z m e . Ključni koncept Eksploatacija Po Marksu. . neće biti takmičenja. Nje­ gova razmišljanja o eksploataciji izvedena su iz njegove radne teorije vrednosti. Međutim. pogotovo do eksploatacije proletarijata ili radničke klase. Oni koji zaslužuju da budu bogatiji (proletarijat) u kapitalizmu postaju sve siromašniji. jer će mali broj kapitalista koji je preo­ stao jednostavno biti zbačen s vlasti. sledsrveno tome. Višak vrednosti deflniše se kao razlika između vrednosti proizvoda kada se on proda na tržištu i vrednosti elemenata utrošenih u njegovu proizvodnju (uključujući radnikov rad). K a d a ovako nara­ stao proletarijat konačno dosegne klasnu svest i odluči d a stupi u akciju. višak vrednosti. nasilnim ili mirnim putem. to će biti veći. Sto više proleterske „krvi" kapitalisti isisaju. Proletari­ jat m o r a d a p r e d u z m e k o n k r e t n u akciju. Stepen u kome kapitalista zadržava višak vrednosti i upotrebljava ga za sopstvene cilje­ ve (uključujući širenje svog kapitalističkog posla) jeste stepen u kome kapitalizam predstavlja jedan sistem eksploatacije. dok oni koji ne zaslužuju da prođu bolje (ka­ pitalisti) postaju sve bogatiji. kapitalizam po svojoj prirodi vodi do eksploatacije. kao i celokupnu vrednost. proletarijat će drastično narasti. odnosno iz koncepta viška vrednosti. Marks opisuje kapitaliste kao „vam­ pire" koji sisaju rad proletarijata. d o k će se kapitalistička klasa svesti na mali broj ljudi koji održava svoje pozicije zbog toga što se pokazao sposobnim d a eksploatiše druge. On bi. o n o što M a r k s naziva Višak vrednosti — razlika između vrednosti proizvoda kada se on proda na tržištu i vrednosti elemenata utrošenih u njegovu proizvodnju (uključu­ jući tu i ljudski rad). trebalo da pripad­ ne njima. Po radnoj teoriji vrednosti.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I Naposletku. U živopisnoj metafori. uspešniji i bogatiji. u kapitalističkom sistemu lavovski deo te vrednosti pripada kapitalisti. stvaraju radnici. K a p i t a l i z a m neće biti uništiten.

već da ne mogu samo sedeti u kućama zavaljeni u svoje fotelje i čekati da se kapitali­ zam sam od sebe raspadne. svet u kome sistem nije ni­ šta drugo nego skup socijalnih odnosa medu ljudima koji ga čine. kada revolucija uspe. prioritet je da se razume način na koji kapitalizam funkcioniše i da onda ta poruka nađe svoj put do proletarijata. Neposredan cilj trebalo je da bude zbacivanje otuđujućeg i eksploatišućeg sistema. godine pokazuje koliko Praksis . Po Marksu. Nije dovoljno razmišljati o tome kako je kapitalizam iskvaren ili stvarati velike teorije o tome kako će uskoro nestati. komunizam je antisistem. Marks je imao nekoliko specifičnih ideja o budućnosti komu­ nizma.društveni sistem koji će ljudskoj vrsti po prvi put u istoriji omogućiti da izrazi svoj pun potencijal. (Iskustvo Sovjetskog Saveza posle revolucije 1917. ljudi moraju da izađu na ulice i dokrajče kapitalizam. veka. Neki kažu da je taj nedostatak plana postavio temelje za debakl komunizma koji je usledio u Sovjetskom Savezu i njegovim sate­ litima krajem 20. naročito proleteri. Onim što dolazi nakon toga. Komunizam Marks nije sumnjao u to da će dinamika kapitalizma dove­ sti do revolucije.KLASICNE TEORIJE 67 praksisom. To ne zna­ či nužno da ljudi moraju da budu nasilni. Iz tih pretpo­ stavki možemo da zaključimo da je komunizam društveni sistem koji po prvi put omogućava izražavanje punog ljudskog potencija­ la.ideja da ljudi. . diktatura proletarijata) i koja bi uskoro bila zamenjena istinskim komunizmom. moraju da preduzmu konkretnu akciju kako bi uspeli da prevazidu kapitalizam. Marks je opisao tranzicionu fazu od kapitalizma ka komunizmu u kojoj bi postojale šire strukture (na primer. Zapravo. pomažući mu tako da stekne klasnu svest. bavićemo se kasnije. Njih ćemo bolje shvatiti ako se načas vratimo Marksovim osnovnim pretpostavkama o ljudskom potencijalu. Komunizam . ali posvetio je malo vremena opisu komunistič­ kog društva koje bi trebalo da zameni kapitalizam. Marks je bio kritičan prema veli­ kom broju mislilaca koji su protraćili svoje vreme sanjareći o ne­ kom budućem utopijskom društvu.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI je ovo gledište bilo naivno. veliki broj država. po mno­ gim mišljenjima. Prvo. kao i mnoge druge neomarksističke teorije koje su iz nje izvedene (glava 5). S padom sovjetskog komunizma (i transformacijom kineskog komunizma u veo­ ma živu kapitalističku privredu koja nastavlja da postoji s ko­ munističkom državom). godine). kao i to da nije bilo moguće eliminisati šire strukture koje eksploatišu i otuđuju ljude. ali ne po cenu ugrožavanja ljudske kreativnosti. godine komunizam je ogra­ ničavao ekspanziju kapitalizma na različite načine. kapitalizam je slobodniji nego ikada u poslednjih sto godina (od nastanka sovjetskog komunizma 1917. značajnije i upotrebljivije nego ikad ranije. vek.68 DŽORDŽ RlCER . već i Marksova teorija na kojoj je on naizgled bio utemeljen. Činjenica je da je Marks veoma malo rekao o komunizmu. ranih 90-ih godina mnogo se pričalo o kraju marksi­ stičke teorije. veka. kreativnost i društvenost koje su uvek postojale kao mogućnost. da se zavuče u svaki kutak zemljine kugle.) Marks je verovao da je komunizam sistem koji omogućava ljudima da izraze svoju promišljenost. On je. Marksova teorija. u 21. bar potencijalno. ali koje su u prethodnim sistemima (na primer. zapravo. kapitalizam) bile potiskivane i uništavane. Smatralo se da će marksi­ stička teorija konačno završiti na dubrištu propalih teorija. bio teoretičar kapitalizma. ne samo da su preživele prelaz iz 20. Marks je komunističko društvo zamišljao kao društvo u kome će tehnologija i organi­ zacija čoveku omogućiti da bude ono što je. . Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Da li Marksova teorija ima bih kakav u postkomunističkom svetu? značaj Ima onih koji smatraju da je urušavanjem Sovjetskog Saveza i njegovih savezničkih država kasnih osamdesetih godina 20. već su danas. oduvek mogao da bude. bile su komunističke ili su bile u savezu s komunističkim blokom. uključujući neke od najvećih i najvažnijih. propao ne samo komunizam. feudalizam. Ipak. Komunističko društvo trebalo je da iskoristi i proši­ ri tehnološke i organizacione mogućnosti kapitalizma. i 1989. Uistinu. U periodu između 1917.

Otuda. njegova analiza kapitalizma. ponovo se pojavilo. Time ne želimo da kažemo da su Marksove ideje svete i nedodirljive. oni kao svoju početnu poziciju uzimaju Marksove teorijske ideje o kapitalizmu . Mnoge od njih su sumnjive. u poslednje dve decenije globalno širenje kapitaliz­ ma. Međutim. To se dogodilo zbog toga što su veliki vojni troškovi napravljeni tokom hladnog rata (na primer. Zapravo. neki od najvažnijih radova o globalizaciji napisani su iz marksističke perspektive (vidi glavu 10). mnogo više nego u Marksovo doba. Drugo. čak ponegde potpuno pogrešne. pogotovo hladni rat koji je započeo ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata. Zapravo. u vreme Korejskog i Vijetnamskog rata) iscrpli resurse koji su mogli da se uporrebe za ekspanziju kapitalizma. već i činjenicu da on to mora postati. Isto se de­ silo i u Kini. Kako je komunizam brzo nestajao iz pamćenja ljudi (osim na Kastrovoj Kubi i. kapitalističkoj privredi bilo je teško ili čak nemoguće da prodre u te delove sveta. veku zbog globalnog sukoba kapitalizma i komunizma (kao i zbog drugih faktora kao što su dva razarajuća svetska rata). oni ne­ prekidno moraju da traže nova tržišta budući da stara postaju sve manje sposobna da proizvedu nove poslove i uvećaju pro­ fit. Ka­ pitalistički poslovi danas. Zapadni kapitalisti užurbano su krenuli u bivši sovjetski blok i tamo započeli svoje poslove. po nekim mišljenjima. globalni sukob između kapitalizma i komunizma. koje je Marks predvideo. To se najbolje vidi u bivšim komunistič­ kim državama koje su postale ključne destinacije kapitalistič­ kog ekspanzionizma. To. Zbog toga su Marksove ideje. Bez obzira na to. pitanje više nije da li će Kina smeniti SAD na mestu vodeće kapitalističke zemlje. mnogi današ­ nji marksistički teoretičari i rade. moraju da se šire ili.KLASIČNE TEORIJE 69 Kao rezultat toga. u Kini) kapitalizam je oslo­ bođen mnogih globalnih ograničenja i sada se ubrzano širi po celoj zemljinoj kugli. u suprotnom. već kada će se to desiti. a neke moraju da se promene. u stvari. Marksova predviđanja nisu se u potpunosti ostvarila u 20. danas relevantnije nego ikada ra­ nije. barem retorički. prilagode ili odbace. propadaju. Marks nije samo predvideo činjenicu da će kapitalizam postati globalni fenomen. sprečio je razvoj i globalno širenje kapitalizma. s tim što je tamo došlo do razvoja jedne poseb­ ne domaće vrste kapitalizma. a po­ gotovo globalnog kapitalizma.

Iako je nastala na početku 20. po­ gotovo racionalnog delanja. najvažniji teoretičar sa stanovišta sociologi­ je (drugi kandidat je Emil Dirkem). Veberova misao bila je veo­ ma složena. Talkota Parsonsa (s kojim se srećemo u glavi 4). Da odgovorimo konačno i na pitanje koje se nalazi u podna­ slovu ovog okvira: Marksove ideje danas su relevantnije više nego ikada! MAKSVEBER: RACIONALIZACIJA DRUŠTVA Ako je Karl Marks najvažniji mislilac sa stanovišta socijalne misli u načelu. Razlog za to je rad jednog drugog klasičnog teoretičara. Naime. ona je ugrađena u temelje savremene sociologije. kao i s Veberovom teorijom posebno. Jedna od njih je njegova vlastita teorija delanja koja ga je navela da prenaglasi značaj Veberove teorije delanja (koja je imala presudan uticaj na ranu Parsonsovu teoriju). veka. tridesetih godina dvadesetog veka Parsons je američku publiku upoznao sa klasičnom evropskom teorijom u celini. onda se može tvrditi da je njegov nemački kolega. kao i sa stanovišta političkog razvoja s kraja 19. veka. Društveno delanje Veberova teorija društvenog delanja godinama je privlačila veću pažnju od teorije racionalizacije.70 D20RD2 RlCER . Maks Veber (1864-1920). Njegov najznačajniji teorijski doprinos nalazimo u konceptu sve veće racionalizacije zapadnog društva. koja se danas smatra sre­ dišnjom tačkom njegove teorijske orijentacije. . Taj koncept zasniva se na Veberovoj teoriji delanja. On je to učinio sa nizom sada uveliko prepoznatljivih predrasuda.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i nadograđuju se na njih da bi dodatno osvetlili globalni uspeh kapitalizma kao posledicu propasti komunizma.

Međutim. u porodici koja je pripadala srednjoj klasi. nazvao ponašanjem. Pošto je pripadao političkom establišmentu. Biheviorizam — proučavanje ponašanja. a koji se uglav­ nom povezuje sa psihologijom. . Maks Veber Biografska skica Maks Veber rođen 2 1 . Veberov otac bio je čovek koji je uživao u ovo­ zemaljskim zadovoljstvima. Veberov otac bio je birokrata koji je napredovao do relativno uticajne političke pozicije.ljudski postupci koji nastaju svesno. Veber bi sklanjanje ruke s vrele ringle ili automatsko otvaranje kišobrana kada počne kiša. zazirao je od svake aktiv­ nosti ili idealizma koji bi zahtevali ličnu žrtvu ili bi ugrozili položaj koji je zauzimao u sistemu. koje je posledica svesne namere. Izražene razlike koje su postojale medu njegovim roditeljima ostavile su duboke posledice kako na njegovu intelektualnu orijenta­ ciju. aprila 1864. što je bila samo jedna od mno­ gobrojnih osobina po kojima se razlikovao od svoje supruge. tako i na njegov psihološki razvoj. koje je veoma značajno za sve sociologije sva­ kodnevnog života (vidi glavu 6 ) . Ponašanje je usko povezano s biheviorizmom. ponašanje kome pojedinci pri­ pisuju smisao i značenje. I ponašanje i delanje odnose se na svakodnevne ljudske aktivnosti. Osim toga.KLASIČNE TEORIJE 71 Ponašanje i delanje Veberova teorija delanja zasniva se na razlikovanju pona­ šanja i delanja. To otuda što su obe te rad­ nje nesvesne. Ponašanje . za razliku od delanja. žena Delanje . Naime. a ne delanjem. teorijskim pravcem koji je odigrao važnu ulogu u ra­ zvoju socioloških teorija svakodnevnog života. i više mehaničke. ponašanje nastaje bez prethodnog razmišljanja. Recimo. uglavnom povezano s psihologijom. godine u nemačkom gradu Erfurtu. Veberova majka bila je predana kalvinistkinja.ljudski postupci koji se više ili manje javljaju nesvesno.

Ali. U početku se činilo da se odlučio za očev način života. Njene brige bile su mahom onozemaljske. Pošto nije mogao da se ugleda na oba roditelja. Tokom jednog semestra. večerajući u svojoj sobi pola kilograma sirove. Veber je. Istovremeno. negativno je uticala na Veberovu psihu. tenzija pruzrokovana pottebom da bira između dve potpune suprotnosti. dok mu je univerzitetska karijera ubrzano napredovala. koji god izbor da je načinio. štedeo je na sebi svojstven način. ugledavši se na svoju majku. nakon koje je otac uskoro umro.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI koja je težila asketskom životu uveliko lišenom zadovoljstava za kojima je žudeo njen muž. Veber se još kao dete suočio s jasnim izborom. i 1905. ali i tenzija koje su one prouzrokovale. Cesto nesposoban da spava ili radi. kada je u S A D održao svoje prvo predavanje posle šest i po godina. godine do položaja profesora ekonomije na Hajdelberškom univerzitetu. Ubrzo nakon toga. Posle dugog oporavka. Uznemiravale su je nesavršenosti koje su ukazivale na to da nije predodređena za spasenje. godine. Vremenom je razvio jedan asket­ ski način života. Među­ tim. gde je doktorirao i postao advokat. godine). Veber je finansijski zavisio od svog oca. njegova radna navika ovako je opisana: „Nastavljao je sa rigidnom radnom disciplinom. potpuno utonuvši u svoj rad. To mu je sve manje odgovaralo. godine. Tokom osam godina provedenih na Berlinskom univerzitetu. Same te razlike. na . postao asketa i opsesivni radnik . deleći dan na precizne delove posvećene različitim predmetima.ono što se danas naziva radoholičar. regulisao život časovnikom. bio je spreman da se vra­ ti aktivnom akademskom životu. 1897. ali se kasnije priklonio majči­ nom. Te nepremostive razli­ ke među supružnicima prouzrokovale su tenziju u njihovom braku. on je narednih šest-sedam godina proveo u skoro potpunom kolapsu. ali tek 1904. U tom radu. izdao je jedan od svojih najpoznatijih radova Protestantska etika i duh kapitalizma. sitno iseckane govedine i četiri pečena jajeta". Veber počinje da pokazuje simptome bolesti koji su završili nervnim slomom. Veber je imao žesroku raspravu s ocem. Veber je. a odbojnost prema ocu postepeno je rasla. ostavile su dubok trag na Veberu. Posvećenost poslu dovela je Vebera 1896. neke od sposobnosti počele su da m u se vraćaju 1903.72 D Ž O R D Ž RlCER . Ubrzo nakon toga (1904. sve više se priklanjao majčinim životnim vrednostima.

KLASIČNE TEORIJE 73 teorijskom nivou. ali samo iz praktičnih razloga. proglasio superiornost religije kojoj je pri­ padala njegova majka. Zapravo. Veberova definicija delanja glasi ovako: „To je ljudsko pona­ šanje (bilo spoljašnje ili unutrašnje činjenje. a ne na kolektive. Samo ljudi mogu delati. znače­ nje koje ljudi pridaju situaciji mnogo je važnije za razumevanje njihovih postupaka od stvarne situacije u kojoj su se našli. To je nauka koja hoće da razume i tumači društveno delanje i time objasni ono što je uzročno u njegovom toku i njegovim posledicama. Na teorijskom nivou. kapitalisti). ono se javlja bez prethodnog razmišlja­ nja. on je tvrdio da se oni mogu posmatrati samo kao rezultat delanja dvoje ili više pojedinaca. ponašanje je vrsta radnje koja ne nastaje kao posledica prethodno uspostavljenog značenja. interesovale su ga samo radnje ko­ jima su akteri pripisivali neko značenje i smisao. uzdržavanje od rad­ nje ili trpljenje). Vebera su interesovale situacije u kojima ljudi pridaju značenje svojim postupcima. Drugim recima. Staviše. Sociolozi mogu da govore o kolektivima. Veber je izveo svoju definiciju sociologije. ono što je važno jesu svesni procesi. Budući da Vebera ponašanje nije interesovalo. A društvenim delanjem treba da se naziva takvo delanje „koje se po smeranom značenju dovodi u vezu sa ponašanjem drugih i u svom toku orijentisano je prema ovome". Nasuprot tome. . ali ga je daleko više interesovalo delanje dve ili više oso­ ba. kalvinisti. Iz te zainteresovanosti za društveno de­ lanje. kada je Veber govorio o kolektivima (na primer. Mada lično nije bio religiozan. Kolektiv nije ništa više do skup pojedinač­ nih aktera i delanja. on je svoju pažnju usredsredio na delanje koje podrazumeva da se između stimulusa i reakcije na stimulus odvija misaoni proces. Sociologija se najviše mora posvetiti pravilnostima u delanju dvoje ili više pojedinaca. ako onaj ili oni koji delaju povezuju s njim neko subjektivno značenje". Veber je veliki deo svog života posvetio proučavanju religije. Zato se sociolozi moraju usredsrediti na aktere. Kako vidimo. Vebera je interesovalo delanje jedne osobe.

Takvo dela­ nje racionalno je sa stanovišta vrednosnog sistema tog kulta. njega su ipak. Recimo. Iako je Veber pokazivao interesovanje za tradicionalno delanje (po­ gotovo u vezi s tradicionalnom vlašću). Iako taj izbor ne mora nužno biti i najbolji. onda taj ritual morate da ponavljate prilikom svakog obeda.težnja aktera da ostvari cilj koji je sebi postavio. jeste tradici­ onalno delanje.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Vrste delanja Veber je napravio. pa možda i upropastilo sledeći obrok. on je racionalan sa stanovišta vrednosnog siste­ ma kojem akter pripada. uključujući i ljude i pred­ mete u njemu. Ciljno-racionalno delanje . . crkveno krštenje ili slava). ako pripadate nekom kultu čiji pripadnici veruju u ritual pročišćenja prethodnog obroka pre nego što počnu sa narednim obrokom. Drugačije rečeno. sada već čuvenu. Na primer. ono je određeno akterovom percepcijom okruženja u kojem se nalazi. njegovo delanje nije odre­ đeno nekim velikim vrednosnim sistemom. Afektivno delanje (koje Vebera nije preterano za­ nimalo) je delanje koje je uzrokovano emocijama. akter mora uzeti Afektivno delanje — neracionalno delanje koje je uzrokovano emocijama.delanje po navici ili u skladu s običajima. čak i ako bi vam pročišćenje nanelo štetu.74 D ž O R D Ž RlCER . Ciljno-racionalno delanje javlja se onda kada akter teži ostvarenju cilja koji je sebi postavio. Sledeće. uključujući ljude i objekte u njemu. koje se javlja kada neka osoba dela po navici ili u skladu s običajima (na primer. u skladu s njegovim interesovanjem za racionalizaciju. Vrednosno-racionalno delanje — delanje koje se javlja kada akter najpogodni­ je sredstvo za ostvarenje svog cilja bira oslanjajući se na skup nekih viših vrednosti. Iako taj izbor ne mora nužno biti i najbolji. njegovo delanje nije određeno nekim velikim vrednosnim sistemom. kada bira najefikasnije sredstvo za ostvarenje svog cilja. on je racionalan sa stanovišta vrednosnog sistema kojem akter pripada. razliku između četiri vrste delanja. To je neracio­ nalno delanje. Vrednosno-racionalno delanje javlja se onda kada akter bira najpogodnije sredstvo za ostvarenje svoga cilja oslanjajući se na skup nekih viših vrednosti. Tradicionalno delanje . već percepcijom okruženja u kome se nalazi. afektivno postupate kada ošamarite dete u naletu besa. daleko više zani­ mali vrednosno-racionalno i ciljno-racionalno delanje. Umesto toga. takođe neracionalno.

izabraćete najbolje sredstvo da ostvarite svoj cilj i dobijete ples koji želite. Pomenute četiri vrste delanja jesu idealni tipovi. Zapravo. razumevanje nije puka intuicija.KLASIČNE TEORIJE 75 u obzir situaciju u kojoj se nalazi. Ključni koncept Verstehen Nemačka reč Verstehen znači razumevanje. ni manje naučan metod od. U teoriji društvenog delanja pojmom verstehen označava se nastojanje istraživača da razume misaoni proces aktera. istraživač je u prednosti nad onima koji su uobrazili da su ozbiljni naučnici koji kori­ ste pozitivističke metode. Veber je jasno naznačio da razumevanje nije ni lakši. kada na žurci primetite osobu s kojom biste želeli da plešete. eksperimentalnih metoda koje ko­ riste bihevioristi. služeći se razumevanjem. uzimajući u obzir prirodu situacije (možda su na žurci samo parovi). kao i to kako oni utiču na delanje (ili interakciju) koje se proučava. Činjenica je da se u stvarnosti retko može. objekte (mož­ da će vam sto preprečiti put) i druge ljude (možda neko već ple­ še s tom osobom). kao i to kako oni utiču na delanje (ili medudejstvo) koje se proučava. Za Vebera. njegova značenja i motive. Na primer. najpre morate da odlučite koji je najbolji način da joj priđete. Prednost leži u činjenici da socio­ lozi. već sistematičan i temeljan metod proučavanja mišljenja i dela­ nja. Mnogi sociolo­ zi smatraju da je njegov rad veoma koristan. ili se čak uopšte ne može. . Uzimajući sve to u obzir. Pre će biti da je svako delanje kombinacija dveju ili više vrsta ideal-tipskih delanja. pro­ naći delanje koje u potpunosti odgovara jednom od ovih ideal­ nih tipova. verstehen) . zahvaljujući tome što je predmet njihovog proučavanja čovek. mogu razumeti šta je to što se događa u svesti ljudi što Razumevanje (nem. njegova značenja i motive. recimo.metodološka tehnika koja podrazumeva po­ kušaj istraživača da razume misaoni proces aktera. Veber je ponudio jedan pristup za proučavanje društvenog delanja i teorijsko oruđe za njegovo proučavanje.

Zapravo. povezan sa Veberovom grand-teorijom o odno­ su između kalvinizma i duha kapitalizma. U ovom slučaju. Vrste racionalnosti Dok Veberova teorija delanja počiva na tipologiji delanja koju smo izložili u prethodnom odeljku.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ih nagoni da se ponašaju na određeni način. Međutim.76 DžORDZ RiCER . a ne mentalni proces. verstehen se bavi odnosom između individu­ alnih mentalnih procesa i šireg kulturnog konteksta. Zapravo. na koji način je ovaj metod. odnosno način razumevanja aktera i delanja. Uzimajući u obzir realne okolnosti Praktična racionalnost — ono što svi svakodnevno radimo kada pokušavamo da stignemo s jednog mesta na drugo. tj. kao i to šta ga navodi da se ponaša na kapitalistički način (po kome je trka za profitom najviša vrednost). (Kako će se videti. neophodno je staviti se u njegov položaj i razumeti kulturni kontekst u kome on živi. Praktična racio­ nalnost je ono što svako od nas radi svaki dan kada pokušava da stigne s jednog mesta na drugo. Sledstveno. Međutim. Ali. Po trećem gledištu. . da bi razumeli jednog kalvinistu. jedna prihvatlji­ va interpretacija glasila bi da je razumevanje metod analiziranja delanja sa stanovišta individualnih mentalnih procesa. kontekst aktera. njegova šira teorija ra­ cionalizacije počiva na tipologiji racionalnosti koju ćemo izložiti u ovom odeljku. Postoji više odgovora na ovo pitanje. Fizičar koji pro­ učava nuklearne čestice nema mogućnost da razume te česti­ ce. tj. Za razliku od mišljenja i delanja koji se metodom introspekcije mogu proučavati iznutra. te dve teorije delimično se preklapaju. njegovu svest. čestice se ne mogu razumeti na isti način na koji se mogu razumeti ljudi.) Veber razlikuje nekoliko vrsta racionalnosti. Neki tvrde (ne bez osnova) da je Veber pokuša­ vao da razume šta je to što se događa u svesti jednog kalviniste što ga navodi da postupa na način koji doprinosi pojavi duha kapitalizma. drugi smatraju da je Veber razumevanje koristio kao metod po kome je neophodno zamisliti se u poziciji drugog. istraživač istražuje spoljašnje okruženje. sva tri pristupa imaju jaku potporu. čestice se mogu proučavati isključivo spolja.

izbor najpogodnijeg sredstva za ostvarenje cilja vođen je višim vrednostima. a ne preduzimanje racional­ nih radnji u njemu. ako jedno pleme od vas zahteva da pre lova zakopate koplje ispod humke. Teorijska racionalnost . podrazumeva di­ rektno delanje. Vrednosna racionalnost . posmatrano sa stanovišta vrednosnog sistema pleme­ na to jeste racionalno.sposobnost da se realnost spozna kognitivno kroz razvoj apstraktnih koncepata. Kao i praktična. krenućemo sporednim putem. a ne svakodnevnim iskustvima i praktičnim mišljenjem. Dakle.KLASIČNE T E O R I J E 77 u kojima se nalazi. gubljenje vremena na zakopavanje koplja očigledno nije racio­ nalno. Sa stanovišta praktične racionalnosti. a ne preduzimanje racionalnih radnji u njemu. i vrednosna racionalnost javlja se u svim civilizacijama i svim istorijskim epohama. s ciljem da se dođe do dugoročnog rešenja saobraćajnih zastoja. svi ljudi u svim društvima kroz istoriju koristili su ovu vrstu racionalnosti. pre nego što krenete u lov. Cilj je racionalno razumevanje sveta. i teorijska racionalnost javlja se u svim istorijskim društvima. i jedno i drugo je racionalno u svom kontekstu. Prema tome. onda to morate da uradite svaki put pre nego što krenete u lov. Kao i prethodne dve. Vrednosna racionalnost. rituali u ne­ kom plemenu nalažu da. cilj je racionalno razumevanje sveta. ali. Ono što se dešava u jednom plemenu (ili jednom vrednosnom sistemu) nije ni manje ni više racionalno u odnosu na ono što se dešava u nekom drugom. ako je put kojim obično idemo na posao blokiran saobraćajnom nezgodom. recimo. Ljudi koji žive na Zapadu nisu jedini koji se služe prak­ tičnom racionalnošću. Na primer. U ovom slučaju. svako od nas pokušava da izađe na kraj s postojećim teškoćama i pronađe najefikasniji način da ostvari sopstvene ciljeve. a drugo da učestvujete u ritualnom kupanju. Teorijska racionalnost podrazumeva sposobnost da se real­ nost spozna kognitivno kroz razvoj apstraktnih koncepata. . a ne svakodnevnim iskustvima i praktičnim mišljenjem.izbor najpogodnijeg sredstva za ostvarenje cilja vo­ den je višim vrednostima. Primena teorijske racionalnosti na saobraćaj­ ne probleme podrazumevala bi angažovanje odgovarajućih struč­ njaka. morate da zakopate koplje pod zemlju. kao i praktična. Ako.

to je sasvim racionalno. druge svetske religije. Glavna prepreka i glavni podstrek racionalizaciji jeste religija. ali najviše zbog njegovog insistiranja na stvarima koje se mogu meriti. a najracionalniji privredni sistem svakako je kapitalizam. Sledstveno.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Konačno. U ovom slučaju izbor najpogodnijeg delanja zasniva se na pravili­ ma. Protestantska etika i duh kapitalizma Protestantizam je odigrao odlučujuću ulogu u rastu raciona­ lizacije na Zapadu.izbor najpogodnijeg delanja zasniva se na pravilima. a ne na nekom drugom mestu. Za razliku od ostalih tipova racionalnosti. propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga. Vebera je stoga prvenstveno interesovala formalana racio­ nalnost. Vebera je prvenstveno interesovala racionaliza­ cija privrednog sistema. kao i u sve većoj upotrebi modernog računo­ vodstva. poput Formalna racionalnost . Nekome ko ne radi u opštini to se može činiti neefikasnim i neracionalnim. On je želeo da odgovori na pitanje zbog čega se ona javila baš na modernom Zapadu. ipak.78 D20RDŽ RlCER . a posebno kalvinizam odigrao u pojavi kapitalizma. sa stanovišta opštinske birokratije. onda to ne možete da izbegnete čak ni onda kada poznajete nekoga od zaposlenih u opštini. Ta vrsta racional­ nosti karakteristična je za moderni Zapad. Veber je smatrao da je kapitalizam racionalan na različite načine. Veber se najviše bavio formalnom racionalnošću. ako pravila nalažu da svaki put kada od opštine tražite da vam izda izvod iz matične knjige rođenih morate da popu­ nite šesnaest formulara. . u neko drugo vreme. Tipičan primer formalne racionalnosti jeste moderna birokratija u kojoj pravila organizacije određuju najracionalniji smer delanja. Zbog toga je Veber svoju pažnju usmerio na odlučujuću ulogu koju je protestantizam. propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga. To ga je navelo da proučava činioce koji su pospešili racionalizaciju na Zapadu i prepreke koje su za nju po­ stojale na svim drugim mestima. formalna racionalnost javila se samo na Zapadu s pojavom industrijalizacije (iako danas sve više postaje sastavni deo društvenih odnosa širom sveta). S druge strane. što se najbolje vidi u načinu na koji se ka­ pitalizam razvija.

sistemom ideja koji je konačno do­ veo do stvaranja kapitalističkog privrednog sistema. morali da štede i ponovo ulažu u posao kako bi ga (posao) učinili još unosnijim. To je takode podrazumevalo da su kalvinisti novac. a naročito kapitalizam. Međutim. Konačno. kalvinisti nisu mogli da znaju da li će ići u pakao ili u raj niti su direktno mogli da uti­ ču na svoju sudbinu. bili toliko uspešni. tačnost. to jest u to da je unapred određeno da li će neko ići u pakao ili u raj. Oni koji nisu medu spašenima. postojali su određeni znaci na osnovu kojih su mogli saznati da li su medu spašenima ili nisu. prosperiraće ekonomski. Takode. a biti dobar radnik bio je jedan ta­ kav znak. podsticalo ih je uverenje da je njihova moralna dužnost da se ponašaju na takav način. za razliku od svojih radnika. što je podrazumevalo stvaranje većeg i profitabilnijeg po­ sla. Duh kapitalizma . sprečile su da se racionalizacija. postojali su određeni znaci na osnovu kojih su mogli saznati da li su medu odabranima ili nisu. Sva ta uverenja o ekonomskom uspehu među kalvinistima vodila su do protestantske etike. kalvinističke preduzetnike nije mučilo to što su. štedljivost. sve je unapred određeno.KLASIČNE TEORIJE 79 konfučijanizma u Kini ili hinduizma u Indiji. ponekad bezobzirnu težnju za profitom. umesto da ga troše na prolazna lična zadovoljstva. neće biti uspešni. čestitost i sticanje novca kao legitimno i samo sebi cilj. Zbog toga su kalvinisti bili veoma zainteresovani da postignu poslovni uspeh. Uostalom. Jedan od glavnih pokazatelja da pripadaju spašenima bio je uspeh u poslu. Veber je protestantsku etiku po­ vezao s duhom kapitalizma. U različitim Protestantska etika — budući da su verovali u predestinaciju. Ako među radnicima ima onih koji će biti spašeni. Vebera je prvenstveno interesovala kalvinistička protestant­ ska etika. jave u tim društvima. Jedan od glav­ nih pokazatelja da pripadaju spašenima bio je uspeh u poslu. za razliku od drugih delova sveta. motiv ljudi da postignu ekonomski uspeh nije bila pohlepa već moralni sistem koji je isticao neprekidnu težnju ka ekonomskom uspehu. njima su pri ruci bili marljivi radnici koji su na sličan način tražili znakove uspeha.na Zapadu. . Kalvinsti su verovali u predestinaciju. Iako nije postojao nijedan način na koji bi kalvinisti direktno mogli uticati na svoju sudbinu. Bio je to jedan izuzetno ohrabrujući sistem za one koji su već stekli bogatstvo ili težili da ga steknu. Na ovu. Duh kapitalizma sadtži niz komponenti uključujući racionalnu i sistematičnu težnju za profitom.

80 D Ž O R D Ž RlCER . ali na modernom Zapadu nji­ hov motiv nije bila pohlepa. kao i Zapad. Težnja za profitom bila je odvojena od mo­ ralno sumnjive pohlepe i usmerena prema duhu koji se smatrao moralno ispravnim.u ogromnoj većini bili protestanti. Duh kapitalizma podrazumeva više elemenata uključujući i nama najinteresantniju racionalnu i sistematičnu težnju za profi­ tom. Drugim rečima. sa svim ovim i drugim prednostima na svojoj strani. uključujući tu tradiciju jake želje za prisvajanjem i bezobzirnog ta­ kmičenja. duh kapitalizma. Duh kapitalizma više nije bio pitanje lične ambicije. katoličanstvo nije stvorilo. visokokvalifikovani radnici i tehnički naprednije i poslovno obučeno osoblje . već je postao moralni imperativ. već moralni sistem koji je isticao ekonomski uspeh. nije podlegla sveobuhvatnom pro­ cesu racionalizacije. a nije ni moglo da stvori. ono se na Zapadu nije razlikovalo od konfučijanizma i budizma na Istoku. Iznad svega. Kinezi su imali razvijenu proizvodnju i ogromnu radnu sposobnost. tačnost. Zapravo. posednici kapitala. katoličanstvo je sprečavalo razvoj takvog duha. hinduizam i kapitalizam Kina je. Konfučijanizam. obrnuto. ili još konkretnije. Očigledna veza koja postoji između protestantske etike i duha kapitalizma ogleda se u tome što je protestantska etika po­ mogla razvoj kapitalizma. imala preduslove za razvoj kapitalizma. Otkrio je da su lideri privrednog sistema u ovim državama . čestitost i sticanje novca kao legitimnu radnju koja je cilj samoj sebi. Druge ideje povezane s duhom kapitalizma uključuju štedlji­ vost. zašto se u Kini nije razvio kapitalizam? Iako su neki elementi kapitalizma u Kini bili prisutni . neprekidno uvećavanje bogatstva i eko­ nomski prosperitet smatrani su dužnošću ljudi. Postavlja se pitanje zašto Kina. Dokaz za tu tvrdnju Veber je pronašao proučavajući one evropske države u kojima koegzistira više reli­ gija. da druge religi­ je nisu uspele da stvore idejne sisteme koji bi podsticali ljude da se bave ovim pozivima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI delovima sveta i u različitim istorijskim epohama ljudi su težili postizanju ekonomskog uspeha. U tom pogledu. To je značilo da je protestantizam odigrao značajnu ulogu u izboru tih zanimanja i.poslovni lideri.

konfučijanci nisu bili orijentisani ka bilo kakvoj vrsti promene. Na ceni je bio prosvećen i načitan čovek. Nasuprot tome. naročito u oblasti privrede. Konfučijanci nisu vrednovali rad i prepuštali su ga potčinjenima. Možda je još važnije to što nije bilo nikakve napetosti između religije konfučijanaca i sveta u kojem su konfučijanci živeli. Vernom privrženošću ritualu kaste. Konfučijanizam je kao preduslov za sticanje položaja i zadobijanje statusa isticao knjiško obrazovanje. cenile su se bistrina i dosetljivost. Inovacije. Stoga nije bilo potrebe za preduzimanjem mera koje bi re­ sile tu napetost. Postoje brojni razlozi zbog kojih su Kinezi propustili razvoj kapitalizma. . Konfučijanci su bili nezainteresovani za privredu i privred­ ne aktivnosti.KLASIČNE TEORIJE 81 (zajmodavci. Osim toga. Iako se bogastvo cenilo. dominacija zasnovana na pristanku. Aktivnost u ovom svetu nije smatrana bitnom. u kalvinizmu je tenzija između predestinacije i želje da se zna nečija sudbina dovela do ideje da uspeh u poslu može biti znak spasenja i razrešenja te tenzije. ali mi ćemo je izučavati u domenu vlasti. poslovni ljudi). Spasenje treba dostići vernim poštovanjem pravila. ali glavni razlog Veber je vi­ deo u konfučijanizmu i njegovim karakteristikama. jer je ovaj svet samo prolazno prebi­ valište i prepreka duhovnom istraživanju hinduista. hindu vernici stiču zaslugu za sledeći život. hinduisti veruju da su ljudi rođeni u onoj kasti (nepromenljiv položaj u sistemu društvene stratifikacije) koju su zaslužili vrlinama svog ponašanja u pret­ hodnom životu. smatralo se neprihvatljivim raditi za nje­ ga. nedostajalo joj je tržište i drugi raci­ onalni elementi kapitalizma. Na primer. uključujući tu i ekonom­ sku promenu. Hinduizam je u Indiji takode predstavljao prepreku racio­ nalizaciji i kapitalizmu. Takode. Aktivno učešće u poduhvatima čiji je cilj sticanje profita smatralo se moralno sumnjivim i neprikladnim za jednog konfučijanskog vlastelina. tj. Strukture vlasti i racionalizacija Racionalizacija se kao tema provlači kroz mnoge aspekte Veberovog rada. Cilj konfučijanizma bilo je održavanje postojećeg stanja. nisu mogle voditi u višu kastu u sledećem životu. Vlast je legitimna dominacija.

Engleska monarhija primer je ostatka tradicionalne vlasti koja očigledno nema nikakvu moć. Držeći se svo­ je teorije racionalizacije. a sledbenici u to veruju.jednostrano prenaglašavanje uglavnom racionalnih komponenti određene pojave. vladavinu naslednih voda i si. Tradicionalna vlast zasniva se na verovanju sledbenika da su neki ljudi (na osnovu porodičnih. .82 D Ž O R D Ž RlCER . Mada se u savremenom svetu još uvek mogu naći ostaci tradicionalne vlasti (pogotovo u manje razvijenim društvima). Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poređenje posebnih primera društvenih fenomena bilo da se oni nalaze u različitim kulturama ili u različitim vremenskim periodima. On je idealan u tom smislu što predstavlja jednostrano preuveličavanje uglavnom ra­ cionalnih komponenti određene pojave. ona je uglavnom nestala ili postala nevažna. Ključni koncept Idealni tip i birokratija Veber je osmislio niz značajnih metodoloških koncepata. Veber je predvideo dugoročni trend u pravcu trijumfa racionalno-legalne vlasti. Vode tvrde da su oni pravi predstavnici svetih i prastarih pravila i sila. Treba odmah na­ glasiti da Veber pod idealnim tipom nije podrazumevao neku vrstu utopijske ili najbolje* moguće pojave. a je­ dan od najvažnijih je koncept idealnog tipa. Tradicionalna vlast — vlast koja se legitimise verovanjem sledbenika da su neki ljudi od pamtiveka ovlašćeni da vladaju. Različiti oblici tradicionalnog autoriteta uključuju vladavinu starijih. Vode tvrde da su oni pravi predstavnici svetih i prastarih pravila i sila. Idealni tip . Strukture tradicionalne vlasti nisu racionalne i sprečavaju nastanak racionalizacije. plemenskih ili rodbinskih veza) od pamtiveka ovlašćeni da vladaju. koje služi kao koncept koji se koristi za analizu druš­ tva u svim njegovim istorijskim i savremenim varijantama. Veber je i feudalizam sma­ trao jednom vrstom tradicionalne vlasti. a sledbenici u to veruju. harizma i legalnost.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Postavlja se pitanje: šta daje legitimitet nekim ljudima da izdaju naredbe koje će drugi ljudi verovatno slediti? Postoje tri osnove legitimiteta vlasti: tradicija. Takva jednostrana pre­ uveličavanja postala su koncepti koje je Veber koristio za analizu društva u svim njegovim istorijskim i savremenim varijantama.

pravila. službenici imaju sredstva za upravljanje. Službenik ne može prisvojiti službenu poziciju. odnosno birokratskih oblika. Istraživač može koristiti idealni tip da bi precizno odredio kolika su odstupanja od idealnog tipa. Najveći deo pravila kojima se reguliše birokratski aparat (odluke. Činovnci se odnose prema svojoj službi kao prema jedinom i glavnom zanimanju. organizacionih. 8. Iako ga je Veber stvarao po ugledu na birokratiju kakva postoji na modernom Zapadu. u obimu koji bi dopustio da tu organizaci­ ju nazovemo idealnim tipom). 5. norme) u pisanom su obliku. u ovom slučaju. 3. kao i sredstva prinude pomoću kojih može da izvrši svoje obaveze. a zatim pokušati da objasni ta odstupanja. Razlozi zbog kojih . Činovnici su lično slobodni. one nisu birokratije i ne funkcionišu ni približno tako dobro kao birokratske ustanove racionalno-legalne vlasti. 2. Oni se postavljaju (a ne biraju) po strogo utvrđenoj hijerar­ hiji sa strogo određenim kompetencijama. Jedan od najpoznatijih Veberovih idealnih tipova je idealni tip birokratije. Ovo su njegove glavne karakteristike: 1. pa ni ovaj. nigde nije u potpunosti ostva­ ren. 6. Idealni tip takode se može koristiti za poredenje konkretnih organizacija u savremenom svetu u smislu stepena u kome od­ govaraju idealnom tipu. „. Svaki službenik ima stručne kvalifikacije koje se proveravaju ispitom i dokazuju diplomom. ali ih ne poseduju. ali se pokoravaju objektivnim službenim dužnostima. Veber je ovaj idealni tip (kao i sve ostale) koristio za istorijsko-uporednu analizu. čak ni tamo nijedna konkretna organizacija ne poseduje sve te karakteristike u zadovoljava­ jućem obimu (tj. 4. Veber je uporedio birokratsku organizaciju sve tri vrste vlasti i zaključio kako organizacije koje se povezuju s tradicionalnom i harizmatskom vlašću ne poseduju mnoge od tih karakteristika. U svom radu. Svaka služba ima obavezu i ovlašćenje da izvršava svoje duž­ nosti.KLASIČNE TEORIJE 83 Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poredenje različi­ tih primera društvenih fenomena bilo da se oni nalaze u razli­ čitim kulturama ili u različitim vremenskim periodima. Nijedan idealni tip. 7.

harizmatske vođe se ističu i svrgavaju tradicionalne. emotivni činioci ili. To su dezinformacija. Zapra­ vo. Harizmatska vlast legitimiše se verovanjem sledbenika u izu­ zetnu svetost.pokušaj sledbenika harizmatskog vladara da preobli­ kuju izuzetne i revolucionarne karakteristike svog režima kako bi on us­ pešnije mogao da obavlja svakodnevne poslove. njegovi sledbenici preduzimaju niz mera koje imaju svrhu da osposobe režim za obavljanje uobičajenih upravljačkih poslova. harizma je jedna veo­ ma važna revolucionarna snaga. Harizmatična osoba je ona osoba za koju se veruje da poseduje vanserijske ili nadljudske sposobnosti. jednostavnije rečeno. strateške greške. Harizma . hrabrost ili natprirodni karakter vode. rade da bi se pripremili za dan kada će harizmatski vođa otići s političke scene i omogućiti im da ga naslede. počiva na veri ljudi). Ta ideja očigled­ no sadrži. Ubrzo nakon dobijanja vlasti. To vodi do važnog zaključka da neko ne mora imati nikakve vidljive izuzetne osobine da bi ga drugi definisali kao harizmatskog vođu. Za Vebera. Sledbenici pribegavaju rutinizaciji i da bi se pripremili za dan kada će harizmatski voda otići s političke scene i omogućiti im da ga naslede. Drugim recima. pa je stoga ne­ pogodna za svakodnevne zahteve upravljanja društvom. čak i racionalno-legalne strukture. Ta osoba ne mora zaista posedovati te osobine da bi bila tako definisana. Rutinizacija harizme . . Ako ne preduzmu te mere. koncept harizme. Bitno je zapamtiti da harizmatska vlast nema racionalne osnove (ona. sada čuveni. izgubiće vlast čim Harizmatska vlast . Oni to rade kroz proces koji je Veber nazivao rutinizacija harizme. Veber je naglašavao to da drugi definišu osobu kao harizmatičnu. hrabrost ili primeran karakter vođe. to gotovo odmah postaje jasno i sledbenicima harizmatskog vode. vođini sledbenici teže da preoblikuju izuzetne i revolucionarne karak­ teristike svog režima kako bi on uspešnije mogao da obavlja sva­ kodnevne poslove. logičke za­ blude.izuzetne (natprirodne) osobine koje drugi pripisuju nekoj osobi. bilo koja ira­ cionalnost koja je sastavni deo organizacije. takode. kao i religija. Oni to. Iako u svakodnevnoj upotrebi ovim terminom opisu­ jemo izuzetne osobine neke osobe.vlast koja se legitimise verovanjem sledbenika u izuzetnu svetost.84 D Ž O R D Ž R i c E R .S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI konkretne organizacije ne zadovoljavaju idealni tip mogu biti raznovrsni. Kroz istoriju.

Birokratija je bila toliko važna za Vebera da ju je on smatrao ne samo središnjom tačkom racionalno-legalne vlasti. ako uspeju u tome. Kako vidimo. ali one ne mogu da se porede s birokratijom i nemaju ni približan uticaj na ljude kao birokratija. njegova vladavina legitimise se činjenicom da je pobedio na izborima i dobio najviše glasova elektorskog koledža. vođini naslednici učiniće sve što je potrebno kako bi omogućili funkcionisanje harizmatske vlasti na dnev­ nom nivou i njen nastavak i nakon vođine smrti.menja ih iznutra . Primer racionalno-legalne vlasti jeste predsednik SAD. Ona vrši snažnu kontrolu kako nad onima koji rade Racionalno-legalna vlast . Veber je birokratiju opisivao ne samo kao racionalnu. Dok harizma menja način na koji ljudi razmišljaju .racionalno-legalna vlast legitimise se činjenicom da je vodstvo svoj položaj steklo tako što se pridržavalo niza kodifikovanih pravila i propisa. Pokušavajući da rutinizuju harizmu. oni menjaju način svog razmišljanja i odlučuju se da prate harizmatskog vođu.racionalizacija menja ljude spolja. Prema tome.sve većom racionalizacijom i nastankom racionalno-legalne vlasti. Racionalno-legalna vlast legitimise se činjenicom da je vodstvo svoj položaj steklo pridržavajući se niza kodifikovanih pravila i propisa.Kl_A5ICNE TEORIJE 85 vođa umre. misleći da on može da reši sve društvene probleme. ona bledi u poređenju s onim što Veber smatra najvažnijom revolucionarnom snagom u istoriji . . Mada je harizma važna revolucionarna snaga. već i kao moćnu strukturu. Kao što smo rekli. sledbenici se nadaju da će procesom rutinizacije uspeti da harizmu prenesu na pristalice ili upravljač­ ku organizaciju koju čini grupa pristalica. već i modelom za proces racionalizacije na Zapadu. I ostali oblici vlasti imaju svoje organizacije.više neće biti izuzetni ili ih sledbenici neće posmatrati na taj način. harizmatska vlast je jedna revolucionarna snaga. Najvažnija struktura povezana s racionalno-legalnom vlašću jeste moderna birokratija (vidi ključni koncept Idealni tip i birokratijd). Ali. uspešna rutinizacija harizme na kraju uništava samu ha­ rizmu i vlast je na putu da se preobrazi u jedan od preostala dva oblika vlasti . menjajući strukture u kojima žive. Tu se javlja jedna velika protivrečnost.racionalno-legalnu ili tradicionalnu. potkopaće same temelje harizmatske vlasti . Ona funkcioniše tako što menja ljude iznutra.

ali Veber je bio ve­ oma svestan problema koji su povezani s njima. osim što „zaključava" ljude. a koja utiče na društvene odnose i društveno ponašanje. već da to čini i racionalno-legalna vlast. ljudi sve teže moći da pobegnu u delove društva koji nisu racionalizovani. i uopšte racionalno-legalna vlast donose sa sobom niz pogodnosti za društvo. mora ustupiti mesto. Birokratija predstavlja vrstu kaveza koji menja način na koji ljudi razmišljaju i postupaju. usko vezujemo za koncept gvozdenog kaveza racio­ nalizacije . harizma biva uništena. a struktu­ ra vlasti je na putu da prede u neki drugi oblik. To je bio način na koji je Veber razmišljao o porastu racionalizacije na Zapadu. Harizmatske revolucije javljaće se i dalje. ona bitno utiče na društveno ponašanje. Veber se plašio da će širenjem racionalizacije na sve veći broj delova društva. Gvozdeni kavez racionalizacije . u moder­ nom svetu harizmatski tip vlasti i tradicionalni tip vlasti sve manje odgovaraju zahtevima modernog društva i imaju sve manje izgle­ da da se održe.sliku moćne strukture nalik kavezu iz koje je skoro nemoguće pobeći. ali jednom rutinizovana. Nema sumnje u to da racionalizacija. tako i nad onima koji se samo služe njenim usluga­ ma. Kao posledica toga. On je cenio uspehe raciona­ lizacije. postaje sve nepropustljiviji na spoljne nasrtaje i sve sposobniji da harizmatskog vodu i gomilu koja ga sledi drži podalje od sebe.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI u birokratiji. zapravo. Jednom kada se rutinizuje. Taj kavez. Jednom rečju.moćna. Iako taj novi oblik može biti tradicionalna vlast. Veber nije smatrao da samo racionalizacija osvaja Zapad. Veber je smatrao da racionalizacija ima odlike kaveza. Veberovu teori­ ju. organizacija harizmatske vlasti slaba je u poredenju s racionalnom birokratijom. Ona je uspešnija od tradicio­ nalne vlasti koja joj. racionalizacija i gvozdeni kavez racionalnosti jesu ono što pobeduje. ali je bio razočaran sve većom kontrolom koju je ona imala nad ljudima. . sve je veća verovatnoća da će naići na gvozdeni kavez racionalizacije i racionalno-legalne vlasti.86 DžORDZ RlCER . vremenom. nevidljiva sila organizovanja društve­ nih oblika (pogotovo organizacija) nalik kavezu iz koje je skoro nemogu­ će pobeći. Racionalno-legalna vlast. veća je verovatnoća da će na moder­ nom Zapadu to biti racionalno-legalna vlast. Ljudi će se naći zaklju­ čani u gvozdenom kavezu racionalizacije. Pored toga. kada se moderni harizmatski pokreti jave.

samim kapitalizmom i priželjkivanim prelaskom u komunizam. vrednosne i formalne . Međutim.ali se najviše bavio formalnom racionalnošću. Kapitalizam je. Marksova kritika kapitalizma zasniva se na nizu pretpostavki o ljudskom potencijalu. 9. dvoklasni privredni sistem u kome jed­ na klasa (kapitalisti) poseduje sredstva za proizvodnju. 8. odnosno načinom na koji je njena do­ minantnost vodila do racionalizacije Zapadnog društva. 11. 6. 13. Teorija Karla Marksa bavi se istorijskim korenima kapitalizma. D a bi se kapitalizam zbacio. Sledstveno tome. 7. Klasične sociološke grand-teorije predstavljaju široke. proletarijat će naposletku uspeti da dosegne klasnu svest i shvati na koji način funkcioniše kapitalizam. 5. 3. Proletarijat i kapitalisti nisu u stanju da vide tu realnost zbog laž­ ne svesti. ono što Marks naziva praksisom. veoma am­ biciozne pokušaje da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije i/ili o velikom delu društva. Pokazatelj te promene jeste transformacija krivičnog prava u restitutivno pravo. u suštini. Glavna patologija koja se vezuje za organsku solidarnost i njenu slabu kolektivnu svest jeste anomija. proletarijat mora da preduzme kon­ kretnu akciju. po kojoj sva vrednost pro­ izvoda dolazi iz rada utrošenog u njegovu proizvodnju. 10.«LASICNE TEORIJE 87 Sažetak 1. Teorija Emila Drikema bavi se promenljivom prirodom podele rada i prelaskom iz mehaničke solidarnosti u organsku solidar­ nost. pogotovo do otuđenja među radnicima. Maks Veber pravio je razliku između četiri tipa racionalnosti praktične. a druga klasa (proletarijat) mora da prodaje svoje radno vreme da bi ima­ la pristup tim sredstvima. 2. 14. Komunizam je društveni sistem koji po prvi put omogućava puno izražavanje ljudskog potencijala. Marks prihvata radnu teoriju vrednosti. 12. teorijske. . 4. Razvoj tog potencijala sprečava kapitalizam koji vodi do otuđenja. Osnovni činilac u toj transformaciji jeste promena u dinamičkoj gustini društva. Prelazak iz mehaničke solidarnosti u organsku solidarnost praćen je drastičnim slabljenjem kolektivne svesti. on zaključuje kako kapitalisti eksploatišu proletarijat.

Cvjetičanin V. Beograd: X X v e k . Beograd: Prosveta. Istorija samoubistava. Marinković. Maks (1997). Emil (1963). O religioznim oblicima društvenog života.88 15. O radikalskoj sociologiji. Protestantska etika igrala je središnju ulogu u racionalizaciji Za­ pada. Korać. Maks (1968. Zorž (2008). Emil (1997). Veber. Emil (1982). Duhovni rad kao poziv. Pravila sociološkog metoda. Beograd: B I G Z . Minoa. Comte. Novi Sad: Mediterran Publishing. uspona kapitalistič­ kog privrednog sistema. D20RDŽ RlCER . Dirkem. Emil Dirkem 1858-2008. Dirkem. (1982). Weber. Veber. Sa­ rajevo: Veselin Masleša. Sociologija Maksa Vebera. Kapital. Aljoša (1992). Emil Dürkheim i francuska škola. Mihajlo (1987). H . Marks. Veber je razlikovao tri tipa vlasti . Privreda i društvo 1 i 2. E. O n a je bila presudan či­ nilac u razvoju duha kapitalizma i. Karl. dobrovoljna smrt u zapad­ sociološka nom društvu. Gidens. Samoubistvo. . Prilog kritici političke ekonomije. Entoni (1996). Maks (1976). Protestantska etika i duh kapitalizma. harizmatsku. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Karl. Novi Sad: Mediterran Publishing. Dušan [priredio] (2008). Metodologija društvenih znanosti. Sabrani spisi iz sociologije religije I—III. Kurs pozitivne filozofije. Beo­ grad: Prosveta. Beograd: B I G Z . racionalno-legalnu . Dirkem.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 16. Weber. Nikšić: Univerzitetska riječ. Veber je takode proučavao činioce koji su unutar konfučijanizma u Kini i hinduizma u Indiji sprečavali racionalizaciju i kapitalizam. (bilo koje izdanje) Marks. Maks (1998). Emil (1972).tradicionalnu. (bilo koje izdanje) Mimica. 1989). 17. i Supek R. Niš: Gradina.i tvrdio kako je ova poslednja u savremenom društvu najdominantnija vrsta vlasti. Zagreb: Naprijed. Zagreb: Naprijed. Zagreb: Globus. Uvodu istoriju sociologije 1-II. Beograd: Savremena škola. Dirkem. Zageb: Naprijed. Beograd: Prosveta. O društvenojpodeli rada. pogotovo racionalizaciji privrede. (2003). Literatura za dalje čitanje Barns. Dirkem. Veljko (1987). Sremski Karlovci: Izda­ vačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Marksovo shvatanje čovjeka. konačno. Veber. Đurić. August (1989). Maks (1989).

Zimi je smatrao da je izučavanje tragedije kulture prvi zadatak sociologa. delanje i interakciju. Međutim. predstavlja takode pomalo neobičan izbor za raspravu u ovoj glavi. Veberom i Dirkemom. jednim od osnivača i najvažnijih autora kla­ sične sociološke teorije. Džordž Herbert Mid.GLAVA 3 KLASIČNE TEORIJE (2) Georg Zimi: Narastajuća tragedija kulture Torsten Vehlen: Kontrola biznisa nad industrijom Džordž Herbert Mid: Socijalni biheviorizam Sažetak Literatura za dalje čitanje Ova glava predstavlja nastavak prethodne glave i bavi se radom druga tri glavna klasična teoretičara. s Marksom. on je stvorio teoriju koja je omogućila neuporediv uvid u individual­ nu svest (uključujući „svest" i „sopstvo"). (2) razvio grand-teoriju ekonomskih promena koja je po svom usmerenju i obimu slična ostalim teo­ rijama klasičnih teoretičara (od kojih su svi imali da kažu pone­ što o ekonomiji). on zaslužuje da se svrsta u red velikih klasičnih socioloških teoretičara zato što je: (1) stvarao ideje koje su takođe bile sociološke. . Prvi. Međutim. Iako se Mid manje od drugih bavio ve­ likim socijalnim promenama i problemima svog vremena. pre nego što dođemo do tog problema. GEORG ZIML: NARASTAJUĆA TRAGEDIJA KULTURE Georg Zimi (1858-1918) još jedan značajan nemački soci­ jalni teoretičar. Još jedan Amerikanac. veku doći do transformacije privrede koja je bila definisana proizvodnjom u privredu koja se definiše potrošnjom. Georg Zimi predstavlja nesporan izbor jer se sve više smatra. moramo se pozabaviti nekim osnovnim konceptima Zimlove teorije. Izbor druga dva teoretičara atipičan je i kontroverzan. Torsten Veblen je Amerikanac i uglavnom se bavio ekonomijom. (3) anticipirao da će u kasnom 20.

obrasci koje ljudi i naučnici primenjuju na veliki broj učesnika u interakcijama.po Zimlu. ti oblici asocijacije predstavljaju samo deliće društvenog života koje treba proučavati mikroskopski.90 D Ž O R D Ž RICER .obrasci koje ljudi i naučnici primenjuju na veliko i zbunjujuće mnoštvo interakcija.) Asocijacije se neprekidno stvaraju. njegova rana. traženje uputstava od drugih ili oblačenje da bi se udovoljilo dru­ gima. razrađuju. kako bi lakše izašli s njima na kraj. nestaju. kako bi ih sveli na ograničen broj kategorija. kao što su zajednička večera više ljudi. odnosi medu ljudima. a zatim zamenjuju drugim oblicima asocijacije. Zimi je. a društvo nije ništa drugo do zbir individualnih inte­ rakcija koje ga čine. njihova svrha je da povezu ljude jedne s drugima. Ovaj deo Zimlove teorije jasno se može razgraničiti od njegovih raz­ mišljanja o tragediji kulture.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KOREN Asocijacija Iako je Georg Zimi tvorac jedne važne grand-teorije o tra­ gediji kulture. . poput Vebera.) Ljudi se svakodnevno suočavaju s ve­ likim i zbunjujućim mnoštvom interakcija i s još većim brojem učesnika u njima. ljudi društveni svet svode na mali broj formi interakcija i tipova učesnika u interakcijama. Prisetimo se primera žurke iz glave 2 i velikog broja interakcija koje se na njoj odvijaju. zasnivaju se na njegovim teorijama svakodnevnog života. ili interakcija. tu formu interakcije možete protumačiti na najmanje dva načina: kao običan „zahtev Asocijacija . a donekle i kasnija slava. Zimla su. više nego ostale klasične mislioce. Kada vas neko pita: „Sta te je dovelo na ovakvu žurku?". Te oblike interakcije Zimi naziva asocijacijama. (Otuda se ponekad njegova te­ orija naziva formalizam. (Otuda bi se asocijacija mogla prevesti još i kao povezivanje. zanimala naizgled banalna svakodnevna ponašanja. Da bi uspešno izašli na kraj s tom konfuzijom. Forme i tipovi Zimi je napravio bitnu razliku između formi interakcije i tipova učesnika u interakcijama. pokušao da definiše sociologiju kao studiju o svakodnevnom životu: sociologija treba da proučava društvo. Za Zimla. Tipovi . Forme . Zapravo.

KLASIČNE TEORIJE 91 za informacijom" ili kao „želju da se započne odnos". Iz tog razlo­ ga. a ne samo obični ljudi. Zimi je napisao niz eseja o formama interakcije (na primer. Isti proces se ponavlja kada treba da izađemo na kraj s veli­ kim brojem ljudi s kojima potencijalno možemo stupiti u inte­ rakciju. s obzirom na to da se u svakodnev­ nom društvenom životu susrećemo s ogromnim brojem ljudi. Možda ćemo kasnije uvideti da je naš prvobitni sud bio pogrešan i da smo tu osobu svrstali u pogrešnu kategoriju. Ljudi u interakcije ulaze s različitim motivima. Svest Zimlovo proučavanje asocijacije bilo je povezano i oblikova­ no njegovim proučavanjem svesti. Zimi je takođe verovao da ljudi mogu da se suoče sa sobom . Da bismo što više olakšali susrete s njima. na osnovu prvog utiska. ciljevima i interesima. prinuđeni smo da ove tipove koristimo kao prve aproksimacije koje nam služe da bismo započeli (ili prekinuli) interakciju. pre nego što odgo­ vorimo. Ako ste raspoloženi da započnete jedno novo poznanstvo. pošto se oko nas odvija veliki broj interakcija. Da li je osoba koja nam je uputila pita­ nje ozbiljna ili samo želi flert? Da li je dosadna ili je šarmantna? Naš odgovor zavisiće od toga u koju kategoriju smo. odgovorićete: „Šansa da upoznam nekoga poput tebe". Dakle. stranac). uvek težimo da ih redukujemo na ograni­ čen broj formi. On je polazio od pretpostav­ ke da se ljudsko delanje odvija svesno. oni koriste kreativnu svest. smestili tu osobu. odgovorićete joj: „Autobus gradskog saobraćaja". tu osobu svrstati u jedan od mnogobrojnih tipova koje smo prethodno stvorili. Ipak. kako bismo lakše izašli s njima na kraj. svakodnevno razvijaju forme i tipove. Ako mislite da bi osoba koja vas je to pitala mogla da vam dosađuje. redukujemo ih na ograničen broj tipova učesnika u interakcijama. Zimi je verovao da je neophodno da i sociolozi. podređenosti i nadredenosti) i o tipovima učesnika u interakciji (na primer. Kako da odgovorimo nekome koga ne poznajemo? Tako što ćemo. Na žurci nas neko koga nikada ranije nismo sreli i neko o kome ništa konkretno ne znamo pita zašto smo tu.

Zbog tih mental­ nih sposobnosti. Pomoću svojih mentalnih procesa ljudi se mogu osloboditi ili ograničiti.. Drugo. Georg Zimi Biografska skica Georg Zimi bio je marginalac. razmotre različite načine na koje mogu da reaguju. Iako se danas smatra jednim od veli­ kana sociološke teorije.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI mentalno. on uglavnom nije pisao o onome što je u njegovo vreme smatrano legitimnim akadem­ skim traktatom. tj. međutim. Činilo se da mu takav vid rada i izraza više odgovara od masiv­ nih tomova knjiga (iako je pisao i njih). ali birokratija nemačkih univerziteta nije znala šta će s takvim radovima. taj proces kojim strukturama dajemo sadržinu nazivamo reifikacija. ljudi mogu da procenjuju stimuluse koji utiču na njihovo ponašanje. već je zavisio od studentskih stipendija. Međutim. svest takođe ima sposobnost da te stimuluse ili strukture ispuni realnim postojanjem. odnosno. . koristeći sociološki rečnik. što je verovatnije. Najveći deo vremena nije čak mogao da zaradi ni redovnu platu. Umesto toga. Drugim recima. Ljudi takođe imaju sposobnost da stvaraju uslove koji ih ograničavaju. pisao je eseje s popularnim na­ slovima koji su često bili objavljivani u novinama i magazinima. Maksa Vebera) koji su o njemu imali visoko mišljenje. Prvo. ljudi nisu potčinjeni spoljašnjim stimulusima ili spoljašnjim strukturama.proces u kojem društvenim strukturama dajemo sadržinu. stvorio impresivne teorije i lično poznavao veliki broj značajnih in­ telektualaca (npr. Zimi je Reifikacija . Zašto je onda Zimi bio marginalan? Mogu se izdvojiti dva razloga. „stranac" u nemačkom akadem­ skom svetu svog vremena. on je tokom svog života zauzimao beznačajne akademske pozicije. Zimi je bio Jevrejin u jednom akademskom svetu koji je obilovao an­ tisemitizmom.92 D Ž O R D Ž RICER . Zimi je. napraviti kombinaciju jednog i drugog. da sebe posmatraju odvojeno od svojih postupaka. U jednom izveštaju ministru prosvete. pa tek onda odluče kako da delaju.

premda na jed­ nom manje značajnom nemačkom univerzitetu.) ne čini ni približno toliku razliku kao priključivanje trećeg člana dijadi. dijade su grupe od dva člana. za dvoje ljudi koje se nalaze u interakciji. dijada. Nijedno kasnije povećanje grupe (s tri člana na četiri. Pošto nije moguće da se unutar dijade naprave podgrupe. To se najbolje može uočiti u njego­ vom čuvenom radu o dijadama i trijadama. po svom ponašanju i po svom načinu razmišljanja". Ta dva pojedinca zadržavaju visok nivo individualnosti. može li uopšte biti neke razlike ako se dvočlanoj grupi priključi još jedan član? Zimi ovde daje iznenađujući i veoma značajan odgovor: on smatra da prisustvo još jedne osobe pravi ogromnu razliku. Uzimajući u obzir ovaj izveštaj i antisemitizam tog vremena. po svojoj spoljašnosti. Najjednostavnije re­ čeno.grupa od tri člana. Za razliku od svih ostalih grupa. presudna soci­ ološka razlika jeste razlika između dvočlanih i tročlanih grupa. Trijada . Na prvi pogled čini se da je razlika između ovih grupa neznatna ili da je uopšte nema. s devet članova na deset članova itd. nije ni malo čudno što Zimi nije mogao da nade stalno akademsko nameštenje. .KLASIČNE TEORIJE 93 opisan kao „jedan potpuni Jevrejin.grupa od dva člana. ona se jedino može sastoja­ ti od dvoje ljudi koji se nalaze u interakciji. u di­ jadi ne postoji mogućnost stvaranja posebne grupne strukture koja prevazilazi odnos dvoje ljudi. a trijade grupe od tri člana. Dijada . Jer. Veličina grupe Jedan od najsnažnijih aspekata Zimlove sociologije svakod­ nevnog života jeste način na koji svakodnevne interakcije prelaze u šire društvene strukture. ne postoji kolektivna pretnja pojedincima koji čine dijadu. nema nikakvo drugo značenje van onog koje ima kao dijada. To je uspeo tek pred kraj svog života. Uostalom. Štaviše.

poseb­ no u odnosu na koncept distance. za razliku od bilo kojeg drugog objekta sazna­ nja. D a bismo ušli u interakciju. Zbog toga nam nije teško da pri­ hvatimo da nas političari ponekad lažu. Nasuprot tome. lakše prihvatamo i lakše se mirimo kada nas lažu oni koji nam nisu bliski (s kojima smo na distanci). . već i to da je postojala namera da se drugi dovedu u zabludu. Laž — oblik interakcije u kojoj pojedinac namerno prikriva istinu od drugih. već i s neznanjem i greškama. To se odnosi na unutrašnji život ljudi s kojima ulazimo u inte­ rakciju. tr­ govac itd. tj. kada Tajnovitost . jer bi previše informacija mo­ glo da izludi druge ljude. Laž je forma interakcije u kojoj neka osoba namerno prikriva istinu od drugih.po Zimlu. ne bi uspeli.). Iako o drugim ljudima možemo znati mnogo toga. raspoloženja itd. moramo znati ko je u pitanju: prijatelj.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ključni koncept Tajnovitost Zimi je tajnovitost definisao kao situaciju u kojoj jedna osoba nešto namerno prikriva. dok druga pokušava da otkrije šta je to. Zato svako mora da odluči koje in­ formacije će podeliti s drugima. drugima otkrivamo samo delove našeg unutrašnjeg života. nikada ne mo­ žemo poznavati sva njihova razmišljanja. u interakciji s drugim ljudima neznanje i greške dobijaju poseban karakter. a koje otkriti. u svim interakci­ jama otkrivamo samo deo sebe. a koji će to deo biti zavisi od načina na koji biramo i priređujemo delove koje smo odlučili da otkrijemo. Prema tome. nikada ih ne možemo poznavati u potpunosti. Čak i onda kada bi ljudi želeli da otkriju sve o sebi (a oni to rade veoma retko). imaju sposobnost da namerno otkrivaju istinu o sebi ili da lažu i prikrivaju svoje pravo lice. biramo koje delove ćemo prikriti. Zimi je laž razmatrao u okvirima socijalne geometrije. susrećemo se ne samo s isti­ nom.94 DŽORDŽ RICER . Laž podrazumeva ne samo to da su drugi prevareni. U svim aspektima našeg života. N a primer. Staviše. moramo znati nešto jedni o drugi­ ma (recimo. Posmatrano sa stanovišta Zimlovog interesovanja za kvantitet. rođak. Međutim. situacija u kojoj jedna osoba namerno prikriva nešto dok druga pokušava da otkrije šta je to. Ljudi.

Zimi je tvrdio da društveni odnosi zahtevaju kako elemente koji su poznati i jednom i drugom (ili «-tom) učesniku interakcije. Stvaranjem trijade. Takođe. ljubavnika. potpuno samootkrivanje (pod pretpostavkom da je tako nešto uopšte moguće). Izraženo uopštenije i kroz koncept distance. Međutim. distanca je prisutna u svim društve­ nim odnosima. Zimi je objašnjavao da u braku. Staviše.KLASIČNE TEORIJE 95 nas slaže neko. Zahva­ ljujući ovom poslednjem. Iz tog razloga. Svi društveni odnosi zahtevaju isti­ nu i laž. Stvari se radikalno menjaju kada se pređe s dijade na trija­ du. Drugim recima. kao najintimnijoj i najiskre­ nijoj formi asocijacije. priključivanjem trećeg člana dijadi. učiniće brak prozaičnim i otkloniti svaku mogućnost pojave neočekivanog. tj. tajnovitost je sastavni deo svih društvenih odnosa. neumerenim samootkrivanjem postaju ogoljeni i nezanimljivi. postoji iskušenje da se partneru sve ot­ krije i da ne postoje tajne. odnosno uzajamno po­ znavanje i uzajamno prikrivanje. roditelja ili deteta daleko nas više pogađa od laži ministra kojeg poznajemo samo s T V ekrana. tako i one koji su poznati samo jednom od njih. Pridruživanje treće osobe dijadi. Svi ostali. omo­ gućava nastajanje nezavisne grupne strukture. Zapravo. jedan član trijade može uzeti ulogu posrednika ili sudije u sporu između druga dva člana. niz društvenih uloga koje ranije nisu bile moguće. moguće je da se dva člana grupe bore za naklonost trećeg ili da treći podstiče svađu među njima . Konačno. Još konkretnije rečeno. to postaju. većina nas ima ograničene kvalitete i svako njihovo otkrivanje i pokazivanje drugima umanjuje našu zanimljivost drugima. sva svakodnevna komunikacija kombinuje elemente poznate i jednoj i drugoj strani s elementima koji su poznati samo jednoj strani. iako može doći do preki­ da odnosa ako jedna strana otkrije tajnu koja se od nje skriva. Samo neki od onih koji poseduju veliki izvor ličnih talenata mogu pružiti brojna otkrića supružniku. to jest podgrupe. a može i iskoristiti taj spor kako bi stekao moć. Sledstveno. Zimi je verovao da je to jedno pogrešno mišljenje. Laž supružnika. čak i najintimniji društveni odnosi zahtevaju i distancu i bliskost. ko nam je blizak. stvaranje trijade. to smatramo nepodnošljivim. javlja se mogućnost grupnog ugrožavanja individualnosti.

M e đ u t i m . definisan je p o ­ m o ć u distance. Posledica toga je d a svaka pojedinačna g r u p a m o ž e da kontroliše s a m o mali deo p o n a š a n j a svojih članova. u velikim društvima. ni previše daleko. k o j a za­ u z i m a središnje m e s t o u Z i m l o v o j grand-teoriji. N a primer. u trijadi se sistemi autoriteta i stratifikacije. m o g u javiti n a različite načine. mase su m n o g o podložnije kontroli p u t e m najjednostavnije ideje. Stranac — jedan od Zimlovih društvenih tipova definisan distancom: neko ko nije ni previše blizu. neće više biti stranac. M e đ u t i m . . naizgled protivrečno. jer je u m a l i m g r u p a m a kontrolu k o j u vrše ostali članovi grupe teško izbeći. Stvaranje trijade n e o p h o d n o j e za razvoj društvenih struktura koje m o g u d a se o d v o j e o d p o j e d i n a ­ ca i p r e u z m u d o m i n a c i j u n a d n j i m a . pojedinci postaju podložni drugoj vrsti kontrole. ni suviše daleko. ako se previše udalji. T a k o je. a naročito u velikim gradovima. Tragedija kulture. A k o ta o s o b a pride suviše blizu. M a l e gru­ p e će verovatno imati o g r o m n u kontrolu nad p o j e d i n c e m . postaje m o g u ć a tek o n d a k a d a se razviju g r u p e sastavljene o d b a r e m tri člana. već član g r u p e . u l o g a stranca zahteva k o m b i n a c i j u blizine i distance. a pojedinac je član m n o g i h o d njih. Fizička blizina velikog broja ljudi. društveni Z i m i se takođe interesovao za p r o b l e m distance. Stranac je neka o s o b a k o j a nije ni suviše blizu. smatrao d a u p o r e d o s rastom veličine grupe raste i individualna sloboda. Staviše.96 D Ž O R D Ž RICER .S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI kako bi lakše vršio kontrolu n a d o b a člana. postoji m n o š t v o različitih grupa. Prema t o m e . U veli­ k i m društvima. o č e m u će biti više reći u odeljcima o tragediji kulture. Distanca i stranac stranac. M e đ u t i m . u velikim g r u p a m a pojedinac i m a veću m o g u ć ­ nost da postane m a n j e uočljiv i podložan kontroli grupe. naročito u m o d e r n i m gradovima. koji u dijadi nisu bili m o g u ć i . čini poje­ dince m n o g o prijemčivijim i spremnijim d a slede najjednostavni­ je ideje i p o s t u p a j u nepromišljeno i emotivno. tip koji s m o ranije p o m i n j a l i . Z i m i je i m a o niz interesantnih ideja u s v o m razmišljanju o veličini grupe. prekinuće svaki kontakt s g r u p o m . Prema t o m e .

ali i da razdvajaju (ako su zatvorena). Na primer.) Posebna vrsta distance koja postoji između stranca i grupe dovodi do nekih neobičnih obrazaca u njihovoj interakciji. Prema tome. masa ljudi u širem prostoru). on zaključuje da vrata pružaju bogatije mogućnosti od mosta. ona postaje podložna impulsi­ ma. dok most uvek povezuje. ali postoji ogromna razlika iz­ među ulaska i izlaska kroz vrata. (Naravno. Njihova važnost otkriva se posebno onda kada su granice beskonačne i nejasne. u interakciji s članovima grupe stranac može da bude mnogo objektivniji. između ostalog. Beskrajne granice javljaju se kada grupa nije ograničena na svoje poli­ tičke granice (na primer. manje je poznata njegova teorija o prostoru. Manjak unetih emocija omogućuje mu da bude nepristrasniji u proceni i u odnosu s članovima grupe. To naravno može da se poveže s takvim pojavama kao što su neredi i si. jer pretpostavljaju da to što su mu rekli neće stići nazad do članova grupe. Pravac nije od značaja kada pričamo o mostu. često se dešava da ispričate nešto poverljivo iz vašeg života slučajnom putniku koga ste sreli u vozu ili taksisti. verovatno voditi do povećanog grupnog fantaziranja. Ljudi se često slobodno poveravaju strancu. Zimi se bavio važnošću granica u prostoru. (Recimo. vrata mogu da povezuju (ako su otvorena). To će. most i vrata ovde ne treba shvatiti bukvalno: to su metafore kojima se objašnjavaju društveni odnosi. ljudima je prijatnije da ukazu poverenje njemu nego onima koji su im bliži i koji su čla­ novi iste grupe. Neki od Zimlovih najinteresantnijih uvida o prostoru povezani su s onim što je imao da kaže o mostu i vratima. Osim toga. ni drugog . Na primer. entuzijazmu i manipulaciji. Kada se grupa nalazi na otvorenom. Nejasan prostor po­ javljuje se kada je grupi prostor nejasan. pošto je u pitanju stranac.KLASIČNE TEORIJE 97 Ključni koncept Prostor D o k je Zimlovo razmišljanje o konceptu distance široko po­ znato. Razlog za to je što ni jednog. recimo kada se grupa nalazi u potpuno crnom prostoru. a ne bliskom prijatelju. odnosno društveni obrasci.

već je takva avantura preskupa. Z i m i smatra da između supružnika mora postojati određen stepen distance koji ih čini strancima. D r u g a strana takode i m a (za prvu stranu) svoju zabranjenu terito­ riju (npr. . osvajanje M o n t Everesta za većinu nas n e m a veliku vrednost. Iako je uobičajeno verovanje da su supružnici bliski. za nas n e m a j u veliku vrednost. Z i m i je smatrao da je vrednost stvari funkcija njihove udaljenosti o d nas. u nekim as­ pektima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI verovatno nećete nikada p o n o v o sresti. Re­ kli s m o već da je koncept stranca nemoguće razumeti bez distance. N e s a m o što je teško popeti se na njega. jer je za većinu ljudi o n o nedostižno. brak. ako ga je zagađenje učinilo teškim i o p a s n i m za udisanje) ili je d o njega teško doći (na primer. kako stanovnici pojedinih gradova dobro zna­ j u . O konceptu stranca moguće je raspravljati i kao o obliku interakcije između dvoje bliskih ljudi. Najviše vrednujemo stvari koje su d o ­ stupne. N a r a v n o . odlazak sa prijateljicama u šoping). da bi brak bio zanimljiviji i uspešniji. N a s u p r o t t o m e . to jest lako su dostupne. N j e g o v o shvatanje vrednosti predstavlja al­ ternativu Marksovoj radnoj teoriji vrednosti. Distanca i vrednost J e d n o o d Zimlovih najinteresantnijih zapažanja o distanci odnosi se na vrednost.98 D2ORD2 RicER . jer je pristupačan i nalazi se svuda oko nas. zabranjen pristup. Jedna strana ima svoju ekipu za preferans ili fudbal u koju je drugoj strani. uslovno rečeno. vazduh može biti v e o m a vredan ako ga i m a malo (na primer. Su­ protno t o m e . iako ne m o ž e m o da živimo bez njega. Stvari koje su n a m i suviše blizu. Distanca ulazi u naše najintimnije odnose s drugima i o d bliskih ljudi pravi strance. to jest koje su n a m teško dostupne. niti je verovatno d a će bilo ko o d tih stranaca doći u kontakt s d r u g i m članovima g r u p e i to im ispričati). Recimo. ljudi se retko o d l u č u j u d a ta­ kve informacije podele s n e k i m članovima g r u p e iz straha d a će ih i ostali članovi ubrzo saznati. ako neko i m a emfizem pluća). postoje brakovi u kojima. postoji distanca. Zapravo. Stranac nije s a m o socijalni tip. recimo. R e c i m o . n e m a j u veliku vrednost. stvari koje su previše udaljene o d nas. vazduhu ne pridajemo veliku vrednost. ali je za njihovo dobijanje potrebno uložiti određeni trud. U z m i m o .

broj različitih elemenata objektivne kulture ta­ k o đ e raste. fizici i sociologiji nego ikada ranije. K o n a č n o . S v r e m e n o m . Naše nedovoljne individualne sposobnosti ne mogu da prate korak s našim kulturnim stvaralaštvom. apsolutna veličina objektivne kulture neprekidno raste. Internet postaje sve važniji deo objektivne kulture. Iako d o n e d a v n o nije ni p o s t o j a o . u k u p n i iznos l j u d s k o g stvaralaštava bukvalno je eksplodirao. T o se najjasnije m o ž e uočiti na primeru nauke. a k o uopšte i jeste. O s u đ e n i s m o d a sve manje razumemo svet koji s m o sami stvorili.sposobnost pojedinca da stvori. n a u k a . D a n a s p o s e d u j e m o daleko p o t p u n i j a znanja o medicini. Z i m i je veliku p a ž n j u posvećivao tragediji kulture. N a j p r e . a indi­ vidualna kultura i s p o s o b n o s t d a se proizvodi objektivna kultura rastu i suviše sporo. D r u g o . filozofija). astronomiji. ljudska kreativnost je uvećana tek s a m o m a l o . N a primer. Tragedija kulture . O b j e k t i v n a k u l t u r a o b u h v a t a sve što se m o ž e smatrati proizvo­ d o m ljudske delatnosti (umetnost. a svakim sledećim d a n o m z n a m o sve više. i m o ž d a najvažnije. usvoji i kontroliše elemente objektivne kulture. a individualna kultura i sposobnost da se proizvodi objektivna kultura rastu i suviše sporo. različiti ele­ menti objektivne kulture sve više se povezuju u m o ć n e . osuđeni smo da sve manje razumemo svet koji smo sami stvorili i da sve više potpadamo pod kontrolu tog sveta. . Internet trenutno i m a veliku kontrolu Objektivna kultura . Individualna kultura .sve ljudske tvorevine koje se smatraju delom kulture. Kao rezultat toga. osuđeni s m o da sve više p o t p a d a m o p o d kon­ trolu tog sveta. usvoji i kontroliše elemente objektivne kulture. Ipak. O n j e m u svakog d a n a m o ž e m o da n a u č i m o nešto novo.pojava koja nastaje usled toga što objektivna kultura raste velikom brzinom. Tragedija kulture naziv je za stanje u k o j e m naše nedovoljne individualne sposobnosti ne m o g u da prate naše kulturno stvara­ laštvo. T r a g e d i j a kulture nastaje usled toga što objektivna kultura raste velikom b r z i n o m . Još važnije. Tragedija kulture zasniva se n a razlici i z m e đ u subjektivne (ili individualne) i objektivne (ili kolektivne) kulture. Individual­ n a k u l t u r a odnosi se n a s p o s o b n o s t p o j e d i n c a d a stvori. s a m o o građene svetove koji n a m svakim d a n o m postaju sve neshvatljiviji i izmiču kontroli onih koji su ih stvorili.KLASIČNE TEORIJE 99 Objektivna i subjektivna kultura K a k o je već s p o m e n u t o .

Veblen . U tom procesu. visokospecijalizovani po­ jedinci gube osećaj za totalnu kulturu i sposobnost da je kontrolišu. Torstenom Veblenom (1857-1929). Specijaliza­ cija je dovela do velikog broja otkrića koja neizmerno poboljša­ vaju naš svakodnevni život. o Internetu. Čini se da je neizbežno da će ta kontrola još više rasti i postajati sve uticajnija i složenija. Naravno. Budućim stanovnicima našeg društva suđeno je da budu daleko tragičnije ličnosti od nas. ili samo jednog njegovog dela. Podeia rada Ključni činilac za tragediju kulture jeste usložnjavanje podele rada. Oni svakodnevno moraju da se suočavaju i nose s objektivnom kulturom. Središnji problem kojim se Vehlen bavio bio je sukob između biznisa i industrije. svi mi danas imamo neuporedivo veći izbor nego ikada ranije. poje­ dincu je suđeno da bude gubitnik. Još gore. ali utonuvši potpuno u detalje proizvodnje konkretnog programa. ili o Internet kulturi uopšte. Iako ga sve manje razumemo. Recimo. Povećana specijalizacija dovodi do povećane sposobnosti za proizvodnju sve složenijih i savršenijih elemenata objektivnog sveta. Ali. Imajući u vidu ogromno i ekspanziv­ no mnoštvo stvari dostupnih u objektivnoj kulturi. Iako danas mislimo da su ta dva pojma usko povezana.100 DŽORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI nad našim životima. Kako objektivna kultura raste. istovremeno s tim procesom. odnosno da sve više potpadamo pod nje­ nu kontrolu. postoje i pozitivni aspekti svega toga. Internet nam je sve potrebniji. Ali sve to ide na račun pojedinaca koji osećaju da su sve manje važni u poredenju s objektivnom kulturom. on gubi predstavu o računarskoj tehnolo­ giji. TORSTEN VEBLEN: SVE VEĆA KONTROLA BIZNISA NAD INDUSTRIJOM Diskusiju o klasičnim grand-teorijama nastavljamo s Ameri­ kancem. neko može biti vrhunski programer. individualna kultura opada. tom procesu nema kraja i osuđeni smo na to da postepeno gubimo značaj u odnosu na objektivnu kulturu.

b a r e m delimično. b a r e m p o Veb l e n o v o m mišljenju. D o k razvoj industrije vodi d o sve veće industrijske proi­ zvodnje. Prvi lideri bili su preduzetnici koji su bili stvaraoci. već s a m o za profitabilnost organizacije. graditelji. B i z n i s m o ž e m o d a definišemo k a o novčani pristup privrednim procesima. kao proces u k o m e je sticanje novca glavni interes. R a z l o g t o m e je to što finansije ne predstavljaju direktan d o h o d a k industriji (za­ pravo. p a i inherentan s u k o b .KLASIČNE TEORIJE 101 je s m a t r a o d a i z m e đ u njih postoji oštar kontrast. Biznis se ne z a n i m a za interes šire zajednice. Pošto Biznis . D a n a š n j i poslovni lideri skoro se isklju­ čivo bave finansijskim p o s l o v i m a i. poslovni lideri ostavljeni su k a o posrednici i z m e đ u industrije i finansija. finansijeri koji ranije ili kasnije p o d svoju kontrolu stavljaju in­ dustrijske m a g n a t e ) . prelasku finansija u ruke velikih finansijskih organizacija (na primer. Veblenovo najvažnije delo je Teorija put štampano 1899). Bilo je izvesno d a će oni zaraditi svoj d o h o d a k jer se. Položaji onih koji ima­ j u poslovni (biznis) interes p o d r a z u m e v a j u svojinu i prisvajanje. p o g o t o v o interese viših klasa. novac i profitabilnost. ako uopšte nešto rade. kao rezultat toga. uprkos t o m e što nisu imali p u n o znanja ni o j e d n o m . Takve položaje z a u z i m a klasa dokoličara. Sledstveno t o m e . i m a j u poslovnu (biznis) orijentaciju. p o s l o v o đ e i finansijski direk­ tori. investicionih bankara ili investicionih fondova). a ne na interes šire zajednice. usmeren na dobit. dokoličarske klase (prvi Biznis Vehlen daje detaljan opis istorijskih p r o m e n a u prirodi bi­ znisa (poslovanja) i poslovnih lidera. . indu­ strijski lideri. tj. ne zarađuju svoj d o h o d a k . ni o d r u g o m .novčani pristup privrednim procesima. Biznis je definisao svet u k o j e m je Veblen živeo. taj d o h o d a k izvodio iz njihovog direktnog d o p r i n o s a proizvodnji (industriji). interes biznisa sastoji se u t o m e d a se industrijska pro­ izvodnja ograniči k a k o bi se cene i profit držali n a v i s o k o m ni­ v o u . finansije sputavaju industriju u m e sto što joj d o p r i n o s e ) . N a taj način. p r e m a t o m e . Dalji razvoj d o g a đ a j a v o d i o je ka rutinizaciji finansijskih poslova i. k a o i nadzornici solventnosti (investicioni bankari.

prvenstveno od strane radničke klase. industrija je pod kontrolom poslovnih lidera koji uglavnom nemaju nimalo razumevanja za nju. Industrijska ori­ jentacija vezuje se za one koji se nalaze u procesu proizvodnje i stručnosti.DŽORDŽ RICER . manipulacijama i monopolisanjem tržišta uvećaju svoj profit. Glavni interes tih lidera je da ograniče proizvodnju i slobodno funkcionisanje industrijskog sistema kako bi cene i profit držali na viso­ kom nivou. Njegova teorija o odnosu između društvene klase Industrija . . uspore i sabotiraju funkcionisanje industrij­ skog sistema. Veblen je modernu korporaciju posmatrao kao tip biznisa. Zbog toga je. profit i prodaju). a ne na proizvodnju i stručnost. Ključni koncept Upadljiva potrošnja i upadljiva dokolica O n o što izdvaja Veblena od drugih klasičnih teoretičara. Vehlen je priznavao poslovnim liderima sposobnost da uveća­ vaju produktivnost. Sledstveno. Industrija Industrija se povezuje s razumevanjem i korišćenjem mehanizovanih procesa svih vrsta u velikom obimu. ali njegov najpoznatiji zaključak jeste da takvi lideri narušavaju i ograničavaju produktivnost barem isto onoli­ ko koliko je uvećavaju. ona ima industrijsku orijentaciju. Bez takvih opstrukcija. Umesto proizvodnje. Vehlen je smatrao da je poslovna orijentacija parazitska i eksploatatorska. nije to što je razvio značajnu teoriju proizvodnje.razumevanje i produktivno korišćenje mehanizovanih procesa svih vrsta u velikom obimu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 102 je neproizvodna. Budući da je radnička klasa najviše uključena u te ak­ tivnosti. vanserijska produktivnost industrijskog sistema progresivno bi spustila cene i profit. poslovni lideri strpljivo čekaju da im se ukaže prilika da nepoštenim poslovima. njen interes svodi se na finansije (to jest. već što je stvorio teo­ riju potrošnje. glavni zadatak poslovnih lidera da opstruiraju. Nažalost. a jedino što umeju da rade jeste da zarađuju novac finansijskim intrigama i tržišnim malverzacijama. po Veblenu.

Vehlen je pravio razliku između upadljive potrošnje i upadljive dokolice. traćenje vremena kao način da se stvori zavist među ljudima i podigne status onih koji su u mogućnosti da raspolažu vremenom na taj način. Vehlen je tvrdio da se motivacija za potrošnjom čitavog niza dobara (usluge još uvek nisu bile na ceni u vreme kada je Vehlen pi­ sao) ne sastoji u potrebi za opstankom. Upadljiva dokolica . U savremenom dobu ljudi upadljivo troše (tj. U modernom svetu. Upadljiva potrošnja . a vidljivost je od suštinske važnosti ako vam je cilj da uvećate sopstveni status i da vam drugi zbog toga zavide. O n je tvrdio da dokolica ili neproizvodno trošenje vremena predstavlja prvobitni način da se među ljudima stvori zavist. Drugim recima. drugim recima. elite će pre pristati na upadljivu potrošnju nego na upadljivu dokolicu. ljudi u svim drugim socijalnim klasama pre ili kasnije počinju da kopiraju ponašanje klase dokoličara koja se nalazi na vrhu stratifikacijskog sistema. veka. Kupovanje skupih do­ bara u situacijama u kojima bi daleko jeftinija dobra postigla isti cilj predstavlja primer traćenja u oblasti dobara.neproizvodno trošenje vremena. ljudi su nekada upadljivo traćili vreme da bi uzdigli svoj društveni status. .potrošnja čitavog niza dobara (proizvoda) koja nije motivisana potrebom za opstankom. dokoličarska klasa ostvaruje upadljivu potrošnju.KLASIČNE TEORIJE 103 i potrošnje i danas je značajna. Posedovanje takvih dobara donosi veći status onima koji ih poseduju. Kada po gradu ili naselju u kome živite vozite novi „rols rojs". N a prelomu 20. traće dobra umesto vremena) da bi stvorili razlike koje učvršćuju društveni status. a upadljiva potrošnja dokoli­ čarske klase pre ili kasnije pogađa svakog u stratifikacijskom sistemu. već postizanjem višeg statusa onih koji te proizvode troše i tako stvaraju osnovu za zavist i razlike medu ljudima. mno­ go je verovatnije da ćete biti viđeni nego ako opušteno provo­ dite sate ispred plazma televizora koji ste platili 2000 evra. Kada donose odluku o tome na šta će trošiti novac. Ukus te klase ranije ili kasnije spušta se niz stratifikacijsku lestvicu. Razlog tome je to što je potrošnja vidljivija. već u stvaranju zavisti medu ljudima. iako većina ljudi imitira način prisvajanja klase koja se nalazi neposredno iznad nje u stratifikacionom sistemu.

koji je napisao jedan prodavač knjiga. Mogao je da sedi satima u društvu. Međutim. Pažljivo je slušao sve što sam mu govorio i topio se kao snežna pahulja ispred vrata. najblaže rečeno. čak i uz aktivnosti poslovnih lidera koje dovode do privredne depresije. ali on je tu ponudu odbio.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI Industrijski sistem koji je sve više međuzavisan ne samo da je pogodniji za zajedničko preduzetništvo. Pokušao sam da ga zainteresujem za ekonomiju. Torsten Vehlen Biografska skica Vehlen je. Jednom sam čak pokušao da ga nagovorim da započne pisanje Teorije dokoličarske klase. Njegovi prijatelji i poštovaoci omogućili su mu da postane predsednik Američ­ kog privrednog udruženja. Objasnio sam mu kakav bi to veliki doprinos imalo za društvenu svest. ne može da postoji.. bio neobičan čovek. doča­ rava nam malo bliže složenu strukturu Veblenove ličnosti: „Čovek se pojavljivao svakih šest ili osam nedelja sasvim regularno. Jednog dana naručio je knjigu o latinskim crkvenim pesmama. sa stanoviša šire zajednice. takva stvar kao što je prevelika proizvodnja. Imao je dugu kosu. a može biti i posledica činjenice da poslovni lideri sve više zanemaruju način na koji industrija funkcioniše. U svakom slučaju. industrijski sistem još uvek je dovoljno efikasan da može da omogući poslovnim liderima i njihovim investitorima da zarade ogromne profite. a da uopšte ne učestvuje u razgovoru.. Rekao sam mu da ću zapisati . Po Veblenu. zatvorenih fabrika i protraćenih resursa. Ta sabotaža može biti svesna. već ga ta karakteristika čini mnogo ranjivijim u odnosu na napade koji dolaze iz sveta biznisa i u odnosu na poslovne lidere koji žele da ga sabotiraju.104 D Ž O R D Ž RICER . Bio je asketa i miste­ riozna osoba. to stvara probleme za zajednicu u vidu nezaposlenosti. Vehlen čak ide tako daleko pa tvrdi da poslovni lideri svesno izazivaju privredne depresije: oni smanjuju proizvodnju jer pod određenim tržišnim uslovima osećaju da ne mogu da izvuku ono što smatra­ ju razumnim profitom za uložena dobra. Naredni odlomak.

doča­ rava nam malo bliže složenu strukturu Veblenove ličnosti: „Covek se pojavljivao svakih šest ili osam nedelja sasvim regularno. najblaže rečeno. Objasnio sam mu kakav bi to veliki doprinos imalo za društvenu svest. ali on je tu ponudu odbio.104 DŽORDŽ RICER ... Jednom sam čak pokušao da ga nagovorim da započne pisanje Teorije dokoličarske klase. Međutim. Pokušao sam da ga zainteresujem za ekonomiju. već ga ta karakteristika čini mnogo ranjivijim u odnosu na napade koji dolaze iz sveta biznisa i u odnosu na poslovne lidere koji žele da ga sabotiraju. Njegovi prijatelji i poštovaoci omogućili su mu da postane predsednik Američ­ kog privrednog udruženja. Torsten Veblen Biografska skica Veblen je. Pažljivo je slušao sve što sam mu govorio i topio se kao snežna pahulja ispred vrata. bio neobičan čovek. a da uopšte ne učestvuje u razgovoru. takva stvar kao što je prevelika proizvodnja. a može biti i posledica činjenice da poslovni lideri sve više zanemaruju način na koji industrija funkcioniše. Naredni odlomak. Po Veblenu. Veblen čak ide tako daleko pa tvrdi da poslovni lideri svesno izazivaju privredne depresije: oni smanjuju proizvodnju jer pod određenim tržišnim uslovima osećaju da ne mogu da izvuku ono što smatra­ ju razumnim profitom za uložena dobra. Imao je dugu kosu. Bio je asketa i miste­ riozna osoba. industrijski sistem još uvek je dovoljno efikasan da može da omogući poslovnim liderima i njihovim investitorima da zarade ogromne profite. sa stanoviša šire zajednice.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Industrijski sistem koji je sve više međuzavisan ne samo da je pogodniji za zajedničko preduzetništvo. Jednog dana naručio je knjigu o latinskim crkvenim pesmama. U svakom slučaju. zatvorenih fabrika i protraćenih resursa. ne može da postoji. Ta sabotaža može biti svesna. Mogao je da sedi satima u društvu. to stvara probleme za zajednicu u vidu nezaposlenosti. čak i uz aktivnosti poslovnih lidera koje dovode do privredne depresije. koji je napisao jedan prodavač knjiga. Rekao sam mu da ću zapisati .

M i d o v a sociološka teorija. č i m e se o m o g u ć u j e r a z u m a n povraćaj vlasni­ c i m a i investitorima. to d a je M i d . Sve u svemu. a taj s l o b o d a n d o h o d a k odla­ zi p o s l o v n i m liderima i njihovim investitorima.d o k je proučavao proces mišljenja. dokoličarska klasa dolazi u s u k o b s potre­ b a m a m o d e r n o g industrijskog društva. a o n d a da se spušta do nivoa pojedinca.KLASIČNE TEORIJE 105 njegovo ime i da ćemo knjigu ekspresno naručiti. Podstičući takvu praksu. o d o n o g a što je on nazivao društvom. vezuju se za traćenje resursa. Taj d o d a t n i povraćaj izvor j e o n o g a što Ve­ hlen naziva s l o b o d n i m d o h o t k o m . DŽORDŽ HERBERT MID: SOCIJALNI BIHEVIORIZAM D ž o r d ž H e r b e r t M i d ( 1 8 6 3 . ili. . 'Moje ime je Torsten Vehlen'. delanje i interakciju . sadrži grandiozni aspekt. M i d je odigrao ključnu u l o g u u razvoju j e d n e važ­ ne savremene sociološke teorije . kao i sve teorije koje s m o prešli u p r e t h o d n o j glavi. delanje i interakciju treba objašnjavati g r u p o m . U m e s t o da započne s pojedincima. M i d o v najveći d o p r i n o s razvoju sociološke teorije predstav­ lja njegova sociologija s v a k o d n e v n o g života. M e đ u ­ t i m . Iako je predavao na filozofskom odeljenju Univerziteta u C i k a g u . još uopštenije. m e đ u t i m . Zanimljivo je. industrijske v o d e i dokoličarska klasa (čiji su oni važan deo) i njihova novčana orijentacija. a o n d a se penje do nivoa grupe.1 9 3 1 ) predstavlja verovatno najznačajnijeg teoretičara s v a k o d n e v n o g života u istoriji soci­ ologije. Indi­ vidualno mišljenje. celina i m a prednost u o d n o s u na delove koji je čine. to jest istraživanje društvenih obrazaca koji se odigravaju n a m i k r o n i v o u ." M o d e r n i industrijski sistem toliko je efikasan d a o m o g u ć u ­ je povraćaj na uloženo daleko preko o n o g a što je p o t r e b n o da bi se pokrili troškovi. analiza bi trebalo da započne o d organizovane grupe.s i m b o l i č k o g interakcionizma (vidi glavu 6 ) .naglašavao kako je istraži­ vanje važno započeti o d nivoa grupe. a ne radnicima (ovo p o d s e ć a n a M a r k s o v u teoriju eksploatacije). uzdišući pre nego govoreći. a ne obrnuto. a on mi je na to odgo­ vorio. Bojim se da nećemo za takvu knjigu još dugo vremena imati publiku.

Manipulacija . akter reaguje na neki spoljašnji stimulus i oseća po­ trebu da uradi nešto po tom pitanju. budući da je i on. Ona prethodi reakciji i angažuje dve glavne ljudske karakteristike: svest i sposob­ nost da se nešto uhvati rukom. gladan čovek može Akt . Pojedinci svesno reaguju na stimuluse (putem čula sluha. Impuls . podrazumeva manipulisanje percipiranih objektom. Ipak. Iako je. smatrao je da je ljudsko delanje mnogo složenije od tog jedno­ stavnog mehanizma. On nije smatrao da ljudi reaguju automatski i bez razmišljanja.prva faza akta. biraju odgovarajuće stimuluse. za razliku od životinja.osnovni koncept Midove sociološke teorije. 1) Impuls. obuhvata impuls. svaka faza povezana je s ostalim fazama i nije nužno da se akt odvija po navedenom redosledu. već razmi­ šljaju o njima. između stimulusa i reakcije odvija se misaoni proces. njego­ vu teoriju nije uvek lako razlikovati od psihološkog biheviorizma. ljudi razmisle pre nego što nešto urade (delaju). glad ili opasna životinja) i oseća potrebu da uradi nešto po tom pitanju (pronađe hranu ili pobegne).) koji su povezani s impul­ som. Otuda. . mirisa itd. 2) Percepcija. razmišljao dijalektički. pojedinci putem čula reaguju na stimuluse ko­ su povezani s impulsom. poput Marksa. ukusa. Ali. već da se svaki akt sastoji od četiri zasebne faze. razlikujući bitno (životinja reži) od nebitnog (životinja ima lepe oči). Percepcija — druga faza akta.treća faza akta. 3) Manipulacija. Mid se najviše približio psihološkom biheviorizmu. kao osnovnom elementu svog teorij­ skog sistema.106 D Ž O R D Z RICER . Pojedinac reaguje na neki spoljašnji stimulus (na primer. percep­ ciju stimulusa. Ljudi ne reaguju automatski na stimuluse. Akt Raspravljajući o aktu. u osnovi. manipulisanje percipiranim objektom i zadovoljenje izvornog impulsa. Jednostavnije rečeno. priznavao mehanizam stimulus-reakcija.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Mid je sebe nazivao socijalnim bihevioristom. Ova veoma značajna faza obuhvata manipulisanje percipiranim objektom.

reakcija je instinktivna. Gest jedne osobe ili životinje nesvesno izaziva odgovarajući gest druge. 4) Konzumacija. Nasuprot tome.KLASIČNE TEORIJE 107 ubrati pečurku u šumi. Najnerazvijeniji oblik interakcije su gestovi .poslednja faza akta.pokreti jednog učesnika interakcije koji služe kao stimulus drugom učesniku. ispitati je prstima. Gestovi . Nešto slično može da se dogodi i u bokserskom meču: kada jedan bokser zauzme gard. mnoge gladne životinje verovatno će bez prethodnog raz­ mišljanja i ispitivanja zgrabiti pečurku i pojesti je. ljudi su daleko uspešniji u konzumaciji od životinja. Za razliku od ljudi. značajne gestove koriste samo ljudi. U ovoj fazi preduzimaju se konkretne mere kojima se zadovoljava početni impuls (čovek pojede pe­ čurku ili ustreli životinju). i razmisliti ima li ona karakteristike otrovne pečurke. to jest preduzimanje konkretne mere ko­ jom se zadovoljava izvorni impuls. a gestovi beznačajni. Međutim.pokreti jednog učesnika interakcije (čoveka ili životinje) koji služe kao stimulus drugom učesniku. u borbi pasa. samo ljudi koriste značajne gestove. . I ljudi i ži­ votinje prave gestove i vode konverzaciju gestovima. životinje moraju da se oslone na daleko neefikasniji metod poku­ šaja i pogrešaka. to odmah čini i drugi. i ljudi i životinje ulaze u interakciju s drugima. Značajni gestovi — gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivno­ sti. Gestovi Jedan akt uključuje samo jednu osobu ili jednu životinju. Mid je veliku važnost pridavao vokalnim gestovima. Značajni gestovi su gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivnosti. Konverzacija gestovima — gestovi jednog učesnika interakcije koji nesvesno izazivaju odgovarajuće gestove drugog učesnika. jer ni bokser ni pas nisu razmišljali kako da reaguju. Dok bezna­ čajne gestove koriste i ljudi i životinje. Zbog svoje sposobnosti da razmisle pre nego što delaju. rezanje jednog psa može automatski izazvati rezanje drugog. U oba slučaja. Jedan deo ljudskih (hrkanje) i svi životinjski vokalni gestovi (rezanje) Konzumacija . Re­ cimo.

U oba slučaja.pokreti jednog učesnika interakcije koji služe kao stimulus drugom učesniku. Gest jedne osobe ili životinje nesvesno izaziva odgovarajući gest druge. Međutim. mnoge gladne životinje verovatno će bez prethodnog raz­ mišljanja i ispitivanja zgrabiti pečurku i pojesti je. samo ljudi koriste značajne gestove. Dok bezna­ čajne gestove koriste i ljudi i životinje. rezanje jednog psa može automatski izazvati rezanje drugog. Zbog svoje sposobnosti da razmisle pre nego što delaju. i ljudi i životinje ulaze u interakciju s drugima. ljudi su daleko uspešniji u konzumaciji od životinja. reakcija je instinktivna. Re­ cimo. u borbi pasa. Značajni gestovi . Mid je veliku važnost pridavao vokalnim gestovima. značajne gestove koriste samo ljudi. 4) Konzumacija. Nasuprot tome. životinje moraju da se oslone na daleko neefikasniji metod poku­ šaja i pogrešaka. to jest preduzimanje konkretne mere ko­ jom se zadovoljava izvorni impuls. i razmisliti ima li ona karakteristike otrovne pečurke. Konverzacija gestovima . a gestovi beznačajni. Značajni gestovi su gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivnosti. Gestovi . Nešto slično može da se dogodi i u bokserskom meču: kada jedan bokser zauzme gard. to odmah čini i drugi. U ovoj fazi preduzimaju se konkretne mere kojima se zadovoljava početni impuls (čovek pojede pe­ čurku ili ustreli životinju). ispitati je prstima.gestovi jednog učesnika interakcije koji nesvesno izazivaju odgovarajuće gestove drugog učesnika. Najnerazvijeniji oblik interakcije su gestovi .KLASIČNE TEORIJE 107 ubrati pečurku u šumi. Gestovi Jedan akt uključuje samo jednu osobu ili jednu životinju. . Jedan deo ljudskih (hrkanje) i svi životinjski vokalni gestovi (rezanje) Konzumacija . I ljudi i ži­ votinje prave gestove i vode konverzaciju gestovima.pokreti jednog učesnika interakcije (čoveka ili životinje) koji služe kao stimulus drugom učesniku.poslednja faza akta.gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivno­ sti. Za razliku od ljudi. jer ni bokser ni pas nisu razmišljali kako da reaguju.

što je pre moguće. i značajni simboli uopšte. Međutim. izazivaju istu reakciju i kod slušaoca i kod govornika. tako i na slušaoca. Mada i fizički objekti mogu biti značajni simboli. pokušati da napustimo pozorište. Jezik. Značajni simboli i jezik Jedan od najpoznatijih Midovih. izgovorena reč će nas verovatno navesti na istu ili sličnu reakciju. možemo da ga čujemo na isti način kao i osoba kojoj je upućen. i što je još važnije. Kada izgovorim reč „pas". značenja tih reči. nauku). kada napravimo neki vokalni gest. Svest — razgovor koji ljudi vode sa samima sobom koristeći jezik. Ako u prepunom pozorištu uzviknem: „Požar!" oboje ćemo. takode. to jest reči. ne možemo da vidimo na koji način smo ga izveli (osim ako se ne nalazimo ispred ogledala). a najvažniji od njih uključuju upotrebu jezika. . Kada napravimo neki fizički gest. Značajni simboli jesu sim­ boli koji izazivaju istu vrstu odgovora (koji nije nužno identičan) i kod osobe koja ih koristi i kod onih kojima su upućeni. jednostavno definiše kao razgovor Značajni simboli — simboli koji kod osobe koja ih koristi izazivaju istu ili sličnu vrstu odgovora koju nameravaju da izazovu kod onih kojima su upućeni.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA l NJENI KLASIČNI KORENI jesu beznačajni. najvažniji značajni simboli ipak su vokalni gestovi. Jezik. kao i svest. Ako im se ne dopada ono što su izgovorili i čuli mogu jednostavno zastati ili se ispraviti na polovini rečenice. i socioloških pojmova uopšte. Osim toga. Prema tome. Konverzacija gestovima uključuje samo gestove kojima se komunicira. a naročito jezik. ono što razlikuje ljude od životinja nije samo sposobnost da razmisle pre nego što reaguju. Osim toga. oboje ćemo imati istu mentalnu sliku psa. Upravo je sistem značajnih gestova omogućio izvanredan napredak ljudskog društva (ovladavanje prirodom. najveći deo ljudskih vokalnih gestova čine značajni gestovi. jeste pojam značajnog simbola. Jezička konverzacija uključuje gestove. Mišljenje se. ljudi imaju daleko veću kontrolu nad vokalnim gestovima. Između vokalnih i fizičkih gestova postoji ogromna razlika. gest identič­ no utiče kako na govornika. već i sposobnost da kontrolišu svoje ponašanje.108 DŽORDŽ RlCER . Kako vidimo. omogućava presudno važnu sposobnost ljudi da misle. Ali.

KLASIČNE TEORIJE

109

koji ljudi vode sami sa sobom koristeći jezik. To je razgovor poput onog s drugim ljudima. Slično tome, Mid je verovao da društveni procesi prethode mentalnim procesima; da bi postojala svest, mo­ raju postojati značajni simboli i jezik. Svest nam ne omogućuje samo to da u sebi prizovemo reakciju jedne osobe (onoga ko je uzviknuo „Požar!" u pozorištu), već i reakciju cele zajednice. Ako će uzvikivanje reči „Požar!" spasiti živote ljudi koji su se zatekli u pozorištu, možemo misliti i na javno priznanje koje ćemo dobiti zbog toga što smo uradili. S druge strane, ako napravimo pogreš­ nu procenu, očekivana reakcija zajednice (na primer, negodova­ nje ili prekor što smo bez razloga prekinuli pozorišnu predstavu) može nas odvratiti od tog postupka. Staviše, razmišljanje o reak­ ciji čitave zajednice navodi nas da smišljamo mnogo organizovanije reakcije od onih do kojih bismo došli kada bismo razmišljali 0 reakciji velikog broja zasebnih pojedinaca.

Sopstvo
Drugi najvažniji Midov koncept je koncept sopstva, ili spo­ sobnosti da na sebe gledamo kao na objekat. Sopstvo i svest dija­ lektički su povezani i jedno bez drugog ne mogu postojati. Niko sebe ne može doživeti kao objekt (misliti o sebi) bez upotrebe sve­ sti i niko ne može posedovati svest, tj. voditi razgovor sa samim sobom, bez sopstva. Naravno, nemoguće je stvarno razdvojiti svest 1 sopstvo, jer je sopstvo mentalni proces. Osnova sopstva jeste refleksivnost ili sposobnost da se stavimo u položaj drugih, to jest da razumemo način na koji oni misle i po­ stupaju. Ta sposobnost daje nam mogućnost da posmatramo sebe i svoje ponašanje na isti način na koji nas posmatraju drugi ljudi. Da bismo uspeli u tome moramo biti u stanju da, takoreći, barem mentalno izađemo iz sebe samih. Na taj način, prema sebi možemo da zauzmemo isti stav kao i drugi ljudi. Mi usvajamo posebno gledi­ šte prema sebi koje može biti specifično individualno gledište ili gle­ dište grupe kao celine. (O ovom ćemo kasnije govoriti detaljnije.)
Sopstvo - sposobnost da sebe vidimo kao objekt. Refleksivnost - sposobnost da se stavimo u položaj drugih, to jest da mislimo kako oni misle i postupamo kako oni postupaju.

110

D 2 0 R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

Mid je verovao da se sopstvo razvija u dva ključna perio­ da detinjstva, u periodu igranja (engleski, play stage) i u perio­ du igre (engleski, game stage). U periodu igranja, deca se igraju tako što sebi dodeljuju uloge drugih. U toj igri dete može da se stavi u ulogu doktora, Harija Potera, majke ili oca. Na taj način, deca uče da vide sebe i kao subjekt (dete) i kao objekt (Hari Poter) i počinju da razvijaju sopstvo. Međutim, to sopstvo veoma je ograničeno, jer dete može preuzeti samo ulogu različitog i po­ sebnog drugog (Hari Poter, majka). Preuzimajući ulogu majke ili Harija Potera, dete može da vidi i proceni sebe onako kako zamišlja da to rade Hari Poter ili majka. Međutim, detetu nedo­ staje potpuniji i organizovaniji osećaj sopstva.

Džordž Herbert Mid Biografska skica
Većina teoretičara koji se pominju u ovoj knjizi najveće prizna­ nje stekla je svojim pisanim delom. Međutim, Džordž Herbert Mid je bio podjednako značajan i kao predavač i kao pisac. Njegove reči osta­ vile su snažan uticaj ne mnoge ljude koji su kasnije postali značajni sociolozi dva­ desetog veka. Jedan od njegovih stude­ nata je zapisao: „Razgovor je bio njegov najbolji medij, pisanje je za njega bilo od drugorazrednog značaja". Drugi njegov student, poznati sociolog Leonard Kotrel, ovako je opisao Mida kao profesora: „Za mene su predavanja profesora Mida bila jedinstveno i nezabo­ ravno iskustvo. Profesor Mid je bio krupan čovek, prijateljskog izgle­ da s veličanstvenim brkovima i bradom poput Van Ajkove. Na licu je uvek imao dobroćudan, pomalo stidljiv osmeh usklađen sa trep­ tanjem njegovih očiju kao da je uživao u tajnoj šali koju je izvodio pred publikom. Dok je predavao, uvek bez beleški, profesor Mid je u ruci držao komad krede i predano ga posmatrao. Kada bi izvlačio neki posebno značajan Period igranja — prvi stadijum u razvoju sopstva; deca se igraju tako što dode­ ljuju sebi uloge drugih.

KLASIČNE TEORIJE

111

zaključak, letimično bi pogledao preko naših glava, sa stidljivim, goto­ vo pokajničkim osmehom, ne gledajući ni u koga direktno. Njegova predavanja su tekla i uskoro smo naučili da pitanja i komentari stu­ denata nisu dobrodošli. Zaista, kada bi neko bio dovoljno smeo da postavi pitanje, začuo bi se žamor neodobravanja studenata. Oni su se protivili svakom prekidu toka dragocenog predavanja. Njegova očekivanja od studenata bila su skromna. Nikada nije držao ispite. Glavni zadatak svakog studenta bio je da napiše što je moguće bolji pismeni rad. Te radove profesor Mid je pažljivo čitao, a ono što je mislio o njima predstavljala je ocena. Neko bi mogao pomisliti da su studenti radije čitali literaturu nego pri­ sustvovali njegovim predavanjima, ali nije bilo tako. Studenti su uvek dolazili i nikada im nije bilo dovoljno profesora Mida".

U

periodu igre,

dete počinje d a razvija sopstvo u p r a v o m

smislu te reči. D o k u periodu igranja dete preuzima s a m o j e d n u ulogu, ulogu p o s e b n o g d r u g o g , u periodu igre preuzima ulogu svih onih koji u njoj učestvuju. Svaki o d tih učesnika i m a tačno određenu ulogu u igri. D a bi to ilustrovao, M i d je koristio primer fudbala.* D o k igra fudbal, dete m o ž e d a i m a s a m o j e d n u ulogu (recimo, ulogu levog krila), ali, istovremeno, m o r a da zna koja su zaduženja ostalih deset igrača i šta oni očekuju o d njega. K a o levo krilo, dete m o r a d a zna kakva je uloga g o l m a n a , bekova, veznih igrača, centarfora i d e s n o g krila. O n o takode m o r a d a zna i šta je uloga sudije, trenera, selektora, ali i publike koja sedi na tribina­ m a . D e t e ne m o r a istovremeno d a b u d e svesno svih uloga, ali u s v a k o m trenutku m o ž e biti svesno uloge barem tri ili četiri igrača (koliko je otprilike dovoljno da biste postigli gol ili ga odbranili). Zahvaljujući toj sposobnosti da istovremeno p r e u z m u više uloga, deca v r e m e n o m stiču s p o s o b n o s t d a učestvuju u g r u p n o m životu; o n a postaju s p o s o b n a d a bolje shvate šta se o d njih očekuje i koja je njihova uloga u društvenoj grupi. D o k igranje zahteva s a m o n e p o t p u n o sopstvo, igra zahteva p o t p u n o razvijeno sopstvo. Period igre - drugi stadij um u razvoju sopstva; umesto da preuzima ulogu diskretnih drugih, dete preuzima ulogu svih onih koji u igri učestvuju. Svaki od tih učesnika ima posebnu ulogu u igri. Napomena prevodioca: Mid je, u stvari, upotrebio primer bejzbola, ali pošto su na Balkanu pravila te igre uglavnom nepoznata, odlučili smo se za fudbal.

112

DŽORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

Ključni koncept

Definicija

situacije

V. I. Tomas (1863-1947) sa svojom suprugom Doroti S. Tomas stvorio je koncept definicije situacije: ako ljudi definišu situaciju kao realnu, onda su te definicije realne u svojim posledicama. N e postoji objektivna realnost ili objektivna situacija; postoji samo situacija onako kako je pojedinci mentalno definišu. Definicija, a ne objektivna realnost, navodi ljude na to da se ponašaju na određen način; da neke stvari urade, a neke druge propuste da urade. Ilustrovaćemo to na primeru rudbala. Pretpostavimo da igrate levo krilo i definišete situaciju u kojoj verujete da možete sami da predriblate kompletnu protivničku odbranu i postignete gol. (Ovo je ponekad, na neobjašnjiv način, polazilo za rukom legendarnoj levoj polutki i krilu Crvene zvezde, Milošu Šesticu.) Taj vaš postupak zavisio je od vaše procene, odnosno definicije situacije u kojoj ste ubedili sebe da protivnička odbrana nema pojma i da ste vi dovoljno sposobni da je sami predriblate i po­ stignete gol. Prema tome, vaša definicija imala je realne posledice. Vi ste zaista pokušali da predriblate celu protivničku odbra­ nu. Ako vam to uspe (kao Šesticu), sledi slava. U suprotnom, sledi kazna - odbrana će da vam oduzme loptu, vaši saigrači će vikati na vas u znak protesta, a trener će vas poslati na klupu. U mnogim oblastima naših života način na koji definišemo situ­ aciju često je važniji od same realnosti.

Još jedan Midov čuveni koncept je koncept uopštenih drugih. Uopšteni drugi, za razliku od posebnog drugog, predstavlja stav čitave zajednice ili, u slučaju fudbala, stav čitavog tima. Potpuno izgrađeno sopstvo moguće je tek onda kada dete, umesto da preuzi­ ma uloge pojedinačnih značajnih drugih, počne da preuzima uloge uopštenih drugih. Za ljude je takode značajno da steknu sposobnost da procenjuju sebe i svoje postupke sa stanovišta grupe kao celine, a ne samo sa stanovišta bliskih pojedinaca. Uopšteni drugi takode
Definicija situacije - ako ljudi definišu situacije kao realne, onda te definicije imaju realne posledice; one, drugim recima, utiču na naše ponašanje. Uopšteni drugi — stav čitave zajednice ili bilo kog kolektiva u koji je akter uključen.

KLASIČNE TEORIJE

113

omogućuje apstraktno mišljenje i objektivnost, jer pojedinac razvija daleko objektivniju poziciju kada se oslanja na uopštene, a ne na posebne druge. Da bi osoba razvila sopstvo, neophodno je da bude član zajednice i da bude usmerena opštim stavovima zajednice. Sve ovo, a posebno uopšteni drugi, može nekoga navesti na pomisao da su Midovi akteri konformisti kojima nedostaje indivi­ dualnost. Međutim, Mid je jasno naglasio da je svako sopstvo jedin­ stveno i razvijeno u kontekstu posebnog životnog iskustva. Osim toga, pošto u društvu postoji mnogo grupa, ne postoji samo jedan uopšteni drugi, već mnogo njih. S obzirom na to da ljudi pripa­ daju različitim grupama i imaju mnogo uopštenih drugih, postoji i više od jednog sopstva. Staviše, ljudi ne moraju prihvatiti zajednicu i uopštene druge onakvim kakvi su, i mogu raditi na tome da ih promene. Ponekad u tome uspevaju, menjajući zajednicu, uopštenog (generalizovanog) drugog, i konačno - same sebe unutar zajednice.

Ja i mene
Činjenica da sopstvo podrazumeva i prilagođavanje i indivi­ dualnost ogleda se u Midovom razlikovanju dva aspekta sopstva -ja i mene (engeski, li me). Mada izgleda kao da ova dva aspekta čine delove ili strukturu sopstva, Mid ih je zapravo video kao pro­ cese koji su deo jednog većeg procesa, tj. procesa stvaranja sopstva. Primene socioloških koncepata na savremeno društvo

Kako postajemo

opsednuti sami sobom?

Džordž Herbert Mid imao je nekoliko značajnih zapažanja o prirodi sopstva, ali bi se verovatno iznenadio da je poživeo do­ voljno dugo da vidi stepen u kome se sopstvo transformisalo, postajući glavni predmet interesovanja, čak i opsesije, u savremenom svetu. Danas živimo u svetu u kome sve više razmi­ šljamo o različitim stvarima. Internet i globalizacija u naš život uneli su niz novina i tema o kojima moramo svakodnevno da razmišljamo. Zapravo, mi moramo da razmišljamo o njima zbog toga što će veliki broj tih stvari (na primer, globalne pri­ vredne promene ili rizici po zdravlje) verovatno imati ozbiljan

114

DŽORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

uticaj na nas. Tema o kojoj danas razmišljamo više nego rani­ je, jesmo i mi sami. (Mid je bio veoma zainteresovan za odnos između sopstva i refleksivnosti.) Iako se samorefleksija pojavljivala i u prošlosti, ljudi su bili ma­ nje sposobni da razmišljaju o sebi (barem u razvijenim zemlja­ ma) nego danas. Razlog za to je jednostavan: ljudi su često bili prezauzeti preživljavanjem i nabavkom svakodnevnih potrepšti­ na da bi se upuštali u samorefleksiju. Osim toga, ljudi su živeli u kulturi koja je bila zasnovana na materijalnom postignuću, a obezvređivala samorefleksiju i zaokupljenost samim sobom. N a te pojave gledalo se kao na nepotreban višak koji ne pospešuje materijalna dobra koja su ljudima i društvu potrebna. Me­ đutim, Entoni Gidens, savremeni sociolog o kome ćemo više govoriti u glavama 7 i 10, ukazuje na to da je sopstvo za veliki broj ljudi postalo projekat, možda čak i najvažniji životni projekat. Uzrok toga je to što se sopstvo više ne pojavljuje, već ga mi aktivno stvaramo. Ko smo mi? Šta mislimo da smo? Sve to nisu više date karakteristike ili nešto što je uobličeno u detinjstvu kroz proces socijalizacije (kako je mislio Parsons), već je to nešto što svesno i aktivno stvaramo tokom naših života. Sopstvo nije stvoreno jednom za svagda, već se ono neprekidno uobličava i menja (ponekad čak na dramatičan način). Sledstveno tome, sopstvo postaje nešto na šta svi treba da pa­ zimo, da ga nadgledamo i menjamo kada je to neophodno. To od nas pravi osobe koje su daleko fleksibilnije i prilagodljivije. Međutim, na mnogo načina to takode predstavlja za­ strašujući i težak proces. Drugim recima, dok pre sto ili dvesta godina ljudi nisu mnogo brinuli o sebi, sopstvo danas pred­ stavlja neprekidan izvor brige. Postali smo preokupirani sobom i načinom na koji sebe treba da prilagodimo neprekidno promenljivim okolnostima savremenog društva i našoj isto tako promenljivoj poziciji u tom društvu. To nije lak zadatak; on je pun poteškoća i tenzija. Postoji mnogo prednosti kada je čovek u skladu sa samim sobom, ali i to ima svoju cenu. Ja je neposredna reakcija n a okruženje, o d n o s n o n a o n o što drugi rade. O n o je nemiran, nepredvidiv i kreativan aspekt sop­ stva. Ljudi ne m o g u s u s p e h o m predvideti kako će. ja postupiti.

Ja — neposredna reakcija sopstva na okolinu; nemiran, nepredvidiv i kreativan aspekt sopstva.

KLASIČNE TEORIJE

115

U slučaju fudbala, igrač ne može sa sigurnošću znati kako će njegov tim igrati. Možda pruži briljantnu igru; možda potpuno podbaci. Nikada ne možemo u potpunosti poznavati svojeg, pa ponekad svojim postupcima iznenadimo sami sebe. Za Mida je ja značajno iz četiri razloga. Prvo, ono je glavni izvor noviteta u društvenom svetu. Drugo, uja su sadržane naše najvažnije vrednosti. Treće, ja predstavlja realizaciju sopstva, a svi mi težimo da realizujemo sopstvo. I konačno, Mid je razmatrao dugoročni evolutivni proces od primitivnih društava, u kojima su ljudi bili pod dominacijom mene, ka savremenim društvima u kojima ja igra daleko značajniju ulogu. Unutar sopstva, ja je suprotstavljeno meni. Mene je, u osno­ vi, prihvatanje i percepcija uopštenog drugog od strane pojedin­ ca. Za razliku od ja, ljudi su veoma svesni mene, oni veoma do­ bro znaju šta zajednica od njih želi i očekuje. Svi imamo izraženo mene, ali oni koji su pod potpunom dominacijom mene jesu kon­ formisti. Društvo nas kontroliše preko mene. Takode, mene ljudi­ ma omogućava udobno funkcionisanje u društvu, a ja omogućuje promene u društvu. Društvo na taj način dobija dovoljno konfor­ mizma kako bi moglo da funkcioniše, ali takode prima neophod­ nu dozu inovacije koja mu omogućava da ne stagnira. I društvo i pojedinci bolje funkcionišu zahvaljujući spoju ja i mene.
Sažetak
1. 2. 3. 4. Georg Ziml bavio se asocijacijom ili interakcijom. D a bi izašli na kraj s velikim i zbunjujućim nizom interakcija, sociolozi i obični ljudi razvili su forme interakcije. D a bi izašli na kraj sa zbunjujućim mnoštvom učesnika u interak­ ciji, sociolozi i obični ljudi razvili su tipove učesnika u reakcijama. U pogledu problema veličine grupe postoji velika razlika između dijada (grupa od dva člana) i trijada (grupa od tri člana). Prisustvo treće osobe u trijadi omogućuje nastanak nezavisne grupne struk­ ture. Dalje uvećavanje veličine grupe nije toliko važno koliko pre­ lazak iz dijade u trijadu, to jest priključivanje treće osobe dijadi. Sto je grupna struktura veća, pojedinac je slobodniji.

5.

Mene - prihvatanje i percepcija uopštenog drugog od strane pojedinca; kon­ formistički aspekt sopstva.

116 6.

DŽORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

7. 8. 9. 10. 11.

12. 13. 14. 15.

Ziml je bio zainteresovan za problem distance. Taj interes manifestovao se u njegovoj raspravi o društvenom tipu strancu, koji niti je previše blizu ni previše daleko od grupe. Distanca je pove­ zana i sa socijalnim formama, što znači da poseban oblik udalje­ nosti i otuđenosti ulazi u sve društvene odnose. Distanca se takode vezuje za Zimlovo razmišljanje o vrednosti. Vredne su one stvari koje nisu ni predaleko ni preblizu. Zimlova grand-teorija bavi se tragedijom kulture. Tragedija kulture razmatra rast objektivne kulture i njenu sve veću prevlast nad subjektivnom kulturom. Veblenova grand-teorija bavi se sve većom kontrolom biznisa nad industrijom i negativnim efektima koji iz toga proizilaze. Mid je bio socijalni biheviorista koji nije bio samo zainteresovan za ponašanje koje je zasnovano na mehanizmu stimulus-odgovor, već i za ljudsku svest koja deluje između stimulusa i odgovora; ljudi razmišljaju pre nego što nešto urade. Četiri faze akta su impuls, percepcija, manipulacija, konzumacija. Iako ljudi i životinje koriste gestove i konverziraju gestovima, samo ljudi mogu da koriste značajne gestove, značajne simbole i jezik. Uopšteni drugi je stav čitave zajednice. Sopstvo ima dva aspekta koji se nalaze u stalnoj tenziji: ja (nepo­ sredan, nepredvidiv i kreativan aspekt) i mene (usvajanje uopšte­ nog drugog koje vodi ka konformizmu).

Literatura

za dalje

čitanje

Lukić, Radomir D. (1987). Formalizam u sociologiji. Zagreb: Naprijed. Marinković, Dušan [priredio] (2008). Georg Zimi (zbirka tekstova Georga Zimla). Novi Sad: Mediterran Publishing. Mead, George Herbert (2003). Um, osoba i društvo. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Simmel, Georg (2001). Kontrapunkti kulture. Zagreb: Naklada Jesen­ ski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Spasić, Ivana (1998). Interpretativna sociologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Veblen, Torsten (1966). Teorija dokoličarske klase. Beograd: Kultura. Veblen, Torsten (2008). Teorija dokoličarske klase. Novi Sad: Medi­ terran Publishing. Zimi, Georg (2004). Filozofija novca. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

GLAVA 4 SAVREMENE GRAND-TEORIJE (1)
Strukturalni funkcionalizam Teorija sukoba Opšta teorija sistema Sažetak Literatura za dalje čitanje U ovoj i sledećoj glavi okrečemo se savremenim sociološkim teorijama koje se, kao i klasične teorije koje smo obradili u pret­ hodne dve glave (s mogućim izuzetkom Midove teorije), mogu okvaliflkovati kao grand-teorije. U ovoj glavi obradićemo tri usko povezane teorije - strukturalni funkcionalizam, teoriju sukoba i opštu teoriju sistema. Teorija sukoba nastala je kao reakcija na ne­ kada dominantnu (barem u SAD) teoriju strukturalnog funkcionalizma. Teorija sistema takode je usko povezana sa strukturalnim funkcionalizmom. Zapravo, koncept sistema često se upotrebljava u teoriji strukturalnog funkcionalizma. Međutim, kao što ćemo videti iz diskusije o radu najvažnijeg savremenog sistemskog teore­ tičara, Niklasa Lumana, to su sada dve sasvim različite teorije.

STRUKTURALNI FUNKCIONALIZAM
Kao što sam naziv govori, strukturalni funkcionalizam usredsreduje se na društvene strukture i njihov funkcionalni značaj (pozitivne ili negativne posledice) za druge strukture. U nazivu ove teorije termini „strukturalni" i „funkcionalni" ne moraju se nužno koristiti zajedno (negde je, recimo, odomaćeniji naziv funkciona­ lizam), mada je to već uobičajeno. Možemo da analiziramo druš­ tvene strukture, paternizovane društvene interakcije i postojane
Strukturalni funkcionalizam - sociološka teorija koja se usredsreduje na društvene strukture i na njihov funkcionalni značaj (pozitivne ili nega­ tivne posledice) za druge strukture. Strukture - u društvu, paternizovana društvena interakcija i stalni društveni odnosi.

Strukturalni funkcionalista bavi se međusobnim odno­ som društvenih struktura (na primer.vrsta strukturalnog funkcionalizma koji se usred­ sreduje na velike društvene strukture i ustanove društva.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI društvene odnose. obrazovni sistem i studenti pred sobom imaju cilj koji treba da ostvare na kraju obrazovnog procesa. Naredni odeljak bavi se jednim od najpo­ znatijih radova u istoriji strukturalnog funkcionalizma i u njemu nalazimo jednu intrigantnu i veoma kontroverznu sliku društva. Socijalni funkcionalizam . odnosom između privred­ nog sistema i obrazovnog sistema). ponašanje gomile). Pri tome. među sociološkim strukturalnim funkcionalistima dominantan je socijalni funkcionalizam. njihove među­ sobne odnose i prinudno dejstvo koje one imaju na aktere. privreda obezbeđuje te položaje onim pojedincima koji steknu odgovarajuće obrazovanje.118 DŽORDŽ RICER . Mada ovo daje sliku pozitivne i tesne po­ vezanosti struktura. strukturalni funkcionali­ zam odlikuje usredsredenost na oba ova elementa (i strukture i funkcije). a da se istovremeno ne bavimo funkcija­ ma (vidljivim posledicama koje omogućuju svakom poje­ dinačnom sistemu da se adaptira na svoje okruženje) koje one imaju za druge strukture.vidljive posledice koje omogućuju svakom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi). naglasak se stavlja na funkcije koje jedna struktura obezbeđuje drugoj. Iako takva napetost između struktura često postoji. ne mora obavezno da bude tako. Zauzvrat. Zahvaljujući tome. Funkcije . obrazovni sistem stvarao je ogroman broj radikalnih studenata koji se nisu dobro uklapali u strukturu zanimanja koja su im bila nuđena na tržištu. shodno tome. Socijalni funkcionalizam prvenstveno se bavi društvenim strukturama i ustanovama. Pa ipak. . pa će on. U vreme Vijetnamskog rata i studentskog pokreta krajem 1960-ih i po­ četkom 1970-ih godina prošlog veka. Iako postoji više tipova strukturalnog funkcionalizma. biti pred­ stavljen u ovoj glavi. Na primer. strukturalni funkciona­ lizam nastoji da se usmeri na pozitivnije i funkcionalnije međustrukturalne odnose. obrazovni sistem obezbeđuje obučeno osoblje koje je potrebno za popunjavanje profesionalnih položaja u privredi. njihovim međusob­ nim odnosima i prinudnim dejstvom koje one imaju na aktere. možemo istraživati funk­ cije čitavog niza društvenih procesa koji nisu strukturirani (na primer. Slično tome.

Teorija. posebno je važno. Stratifikacija je. M n o g i bi hteli da b u d u uspešni fudbaleri. hirurg k a d a je to v e o m a o d g o v o r n a pozicija? D r u g o . različiti društveni položaji zahtevaju različite sposobnosti i talente. akcenat je n a strukturi društvene stratifikacije i funkcijama koje o n a obavlja. K o n a č n o . televizijski producenti ili folk zvezde. k a d a pojedinci već z a u z m u odgovarajuće položaje. p o n j i h o v o m mišljenju. Problem je pronaći siguran način da prave osobe stignu do pravih . na koji način društvo pravim p o j e d i n c i m a uliva želju d a p o p u n e odgovarajuće položaje? D r u g i m recima. da su popunjeni oni najvažniji. ali je s neprijatnim položajima p o t p u n o drugačije. Prvo.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 119 Funkcionalna teorija stratifikacije i njene kritike Kingsli Dejvis i Vilbert M u r izložili su svoju teoriju stratifi­ kacije u tekstu p o d nazivom „ N e k i principi stratifikacije" objav­ l j e n o m u American Sociological Review. g o d i n e . T u se javljaju dva p r o b l e m a . neki društveni položaji m n o g o su pri­ jatniji i poželjniji o d drugih. Prvo. funkcionalna nužnost. O n i se bave činjenicom d a različiti položaji unutar strukture nose sa s o b o m različite stepene prestiža. O s i m toga. N i j e problem pridobiti ljude da za­ u z m u prijatne položaje. D r u g i m recima. Sva društva i m a j u potrebu za j e d n i m takvim s i s t e m o m z b o g čega sistem stra­ tifikacije i postoji. a ne na pojedince u sistemu stratifikacije. pak. ali retko ko bi hteo d a b u d e dubretar ili rudar. naglašavajući da se stratifikacija o d n o s i na društvene položaje (na primer. z a n i m a n j a p o p u t rad­ nika i upravljača). Dejvis i M u r sistem stratifikacije p o s m a t r a j u kao strukturu socijetalnih nivoa. N a i m e . neki položaji važniji su za opstanak društva o d nekih drugih. čak n e o p h o d n o . a ne p i t a n j e m kako pojedinci stižu d o tih položaja. n a koji način ih društvo podstiče d a ispu­ njavaju dužnosti koje ti položaji zahtevaju? Odgovarajuće popunjavanje položaja u društvu problematič­ no je iz tri razloga. 1 9 4 5 . Dejvis i M u r tvrdili su d a nestratifikovana i besklasna društva nikada nisu postojala. zašto bi neko želeo d a b u d e čistač k a d a je to loše plaćen p o s a o ili. Iako je važno da se svi položaji p o p u n e . T a teorija j a s n o p o k a z u j e d a su njeni autori stratifikaciju smatrali univer­ z a l n o m i n u ž n o m . K l j u č n o pitanje za Dejvisa i M u r a jeste kako druš­ tvo motiviše i raspoređuje p o j e d i n c e na odgovarajuće položaje u sistemu stratifikacije.

strukturalni funkcionalista bi rekao d a sa sistemom p o p u n j a ­ vanja društvenih položaja nešto nije u redu. te d a stoga zahtevaju naj­ veće s p o s o b n o s t i i talente. k a o što su prestiž. ali o t o m e nisu raspravljali: oni su smatrali d a nisko rangirani položaji u sistemu stratifikacije pružaju veću prijatnost (to je n e o b i č n o gledište . visoka plata i dovoljno s l o b o d n o g vremena. n e o p h o d n o j e d a i m ponudite . a k o želite d a u društvu b u d e dovoljno lekara. društvena stratifikacija hijerarhijski je organizovana struktura k o j a i m a funkciju d a p o d s t a k n e prave lju­ de d a učine sve što j e p o t r e b n o d a bi stigli d o visokorangiranih položaja koji su najvažniji za o p s t a n a k i funkcionisanje društva. ali i m a j u manji značaj. A k o . o n i tvrde d a j e svako društvo stratifikovano. P o d nekim drugačijim okolnostima. te d a zahtevaju manje s p o s o b n o s t i i talenta. sudija. M e đ u t i m . T a k o ­ de.m o ž e li zaista pozicija radnika biti prijatnija i poželj­ nija o d pozicije j e d n o g upravnika velike korporacije?). i d a takvo mora biti kako bi preživelo. Sledstveno t o m e .120 DŽORDŽ RICER . D a b i odgovarajući broj p o j e d i n a c a poželeo d a ih z a u z m e i d a b i o n i koji ih z a u z i m a j u marljivo ra­ dili. o n o za njih m o r a obezbediti različi­ te nagrade. Pretpostavlja se d a su visokorangirani položaji u sistemu stratifikacije manje ali važniji prijatni. m e đ u t i m .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI položaja. n a m e r n o razvija sistem stra­ tifikacije. U m e s t o toga. kako bi se postigla p o d u d a r n o s t između individualnih sposobnosti i zahteva koje iziskuju položaji. n e o p h o d n o j e d a društvo t i m p o l o ž a j i m a dodeli vredne i privlačne nagrade. Najjednostavnije re­ čeno. Dejvis i M u r bavili s u se funkcionalno najvažnijim p o l o ­ žajima u sistemu društvene stratifikacije. R e c i m o . m o ž d a sluh nije n e o p h o d a n . a ipak se našla n a poziciji folk zvezde. Dejvis i M u r ne tvrde d a društvo. za preživljavanje društva. m a n j a j e potreba društva d a ti položaji b u d u p o p u n j e n i i d a oni koji ih p o p u n j a v a j u savesno izvršavaju svoje dužnosti. o n i s m a t r a j u d a je stratifikacija meha­ nizam koji nastaje neplanirano. D a bi društvo bilo sigurno d a će pravi pojedinci zauzeti visokorangirane položaje. d a bi bilo sigurno d a će visoki položaji biti adekvatno p o p u n j e n i . Dejvis i M u r pretpostavljali su suprorno. folk zvezda m o r a d a i m a sluha d a bi m o g l a d a peva. osoba n e m a ni j e d n o ni d t u g o . profesora ili visokih oficira. ali je o n d a barem n e o p h o d n a seksualna privlačnost.

Međutim. Jedna od osnovnih kritika glasi da funkcionalistička teorija stratifikacije održava privilegovan polo­ žaj onih koji već imaju moć. kada je prvi put objavljena. odnosno da im je za dobrobit i napredak društva potrebno ponuditi te nagrade. strukturalno-funkcionalistička teorija stratifikacije bila je izlože­ na mnogobrojnim kritikama. D a li su đubretari zaista manje značajni za opstanak društva od neke reklamne agencije? Zapravo. uprkos nižoj pla­ ti i manjem ugledu. veće nagrade ne moraju nužno da idu tim važnijim položajima. možda i važniji za preživljavanje društva. budu­ ća društva mogu biti organizovana na drugačiji. ti položaji ostaće nepopunjeni i društvo će ispaštati. može se tvrditi da je ideju funkcionalnih polo­ žaja koji se razlikuju po svom značaju za društvo. ali bez štetnih efekata koje stratifikacija podrazumeva (poput velikih nejednakosti).SAVREMENE GRAND-TEORIJE 121 ove i mnoge druge nagrade. Čini se da ovaj stav sadrži tvrdnju da pojedinci koji zauzimaju visoke položaje moraju dobiti odgovarajuće na­ grade za svoj rad. Moguće je stvoriti strukture koje će vršiti iste funkcije kao i stratifikacija. D a li zaista ima malo ljudi koji su sposobni da popune visoke položaje? Zapravo. Osim toga. Takode. ugleda i prihoda od filmskih zvezda. na osnovu činjenice da su stratifikovana društva postojala u prošlosti i postoje u sadašnjosti. Dejvis i Mur smatraju da ne mo­ žemo očekivati da se pojedinci prihvate mukotrpnog i skupog procesa medicinskog obrazovanja ako im ne ponudimo ovakvu vrstu nagrada. mno­ gi ljudi nisu u mogućnosti da steknu obuku koja im je neophod­ na da bi stigli do prestižnih položaja. iako poseduju sve potrebne sposobnosti. pretpo­ stavlja da ona moraju postojati i u budućnosti. na primer. đubretari su. U suprotnom. Medicinske sestre su možda značajnije za društvo od filmskih zvezda. U medicinskoj profesiji. Uopšteno . nestratifikovan način. a možda čak i propasti. Ona to radi tako što tvrdi da ti ljudi zaslužuju svoje nagrade. O d 1945. postoji stalna težnja da se ograniči broj lekara. ugled i novac. Kritike. teško podržati. Ipak. funkcionalističku teoriju stratifikacije moguće je kritikovati zbog toga što. Čak i onda kada se za neki položaj može reći da ima veći značaj za funkcionisanje društva. godine. one raspolažu s daleko ma­ nje moći.

U ovom odeljku bavićemo se kasnijom fazom njegovog strukturalnog funkcionalizma izloženog u knjizi Društveni sistem (1951). To je način na koji je strukturalni funkcionalizam shvatao strukturu i funkcionisanje sistema društvene stratifikacije. Oni koji se nalaze na visokim položajima imaju jasan interes da sačuvaju malu brojnost i veliku moć. to je jedno veoma konzervativno i kontroverzno shvatanje. ta četiri imperativa poznata rii kao shema APIL. pa čak ni onda kada za njima i njihovim doprinosom postoji očita potreba. L održavanje obrasca (L). Parsons se usredsredio ns skupove aktivnosti usmerenih ka zadovoljenju višestrukih pctreba sistema. APIL. izložićemo Parsonsove četiri funkcije i analizi­ rati njegove ideje o strukturi i sistemu. Ti imperativi su adaptacija (A). . Talkot Parsons (1902-1979). to jest da su nužne i karakteristične za sve sisten Da bi preživeo.va usmerena ka zadovoljenju njegovih potreba. Me­ đutim. napisao je veliki broj teorijskih radova. postizanje cilja (P). moguće je zamisliti drugačiju vrstu društvene stratifikacije. Smelserom obja­ vio 1956. Ljude podjednako može motivisati zadovoljstvo koje donosi uspešno obavljanje posla ili mogućnost da budu ko­ risni drugima. ugled i prihod da bismo ih podstakli da zauzimaju visoke položaje. svaki sistem mora da zadovolji četiri impera:. integracija (I) i latentnost.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I govoreći. od­ nosno u knjizi Privreda i društvo (koju je s N . Postoje i drugi načini da društvo motiviše svoje članove da obavljaju važne društvene uloge. može se tvrditi da pojedincima ne moramo po­ nuditi moć. Strukturalni funkcionalizam Talkota Parsonsa Najpoznatiji strukturalni funkcionalista. Njegova teorija počiva na četiri funkcionalna imperativa (zahteva) svih sistema delanja (čuvena shema APIL U ovom odeljku. kao i društvene organizacije uopšte. Parsons je tvrdio da četiri funkcije predstavljaju imperative. godine).122 D Ž O R D Ž RICER . Zajedno. Drugim recima. mnogi talentovani ljudi nikada ne dobiju priliku da pokažu da li su sposobni da upravljaju na visokim položajima. Konačno. Proučavajući funkcije.

oni moraju da se sa zemljoradnje preorijentišu na lov i ribolov.prvi od Parsonsova četiri funkcionalna imperativa.1 9 8 9 ) predložio je stvaranje antibalističkog raketnog sistema osmišljenog tako d a uništi nadolazeće sovjetske rakete pre nego što o n e eksplodiraju n a a m e r i č k o m tlu. N a primer. Sistem mora uspešno da izađe na kraj sa spoljašnjim opasnostima i nepredviđe­ nim situacijama. sistem će se naći u velikoj opasnosti i rizikovaće svoj nestanak. D a bi preživeli. Zavisne o d ograničenih količina nafte k o j a d o ­ lazi iz inostranstva.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 123 A d a p t a c i j a podrazumeva da se sistem m o r a prilagoditi svom okruženju i d a okruženje m o r a prilagoditi svojim potrebama. n a v r h u n c u h l a d n o g rata sa Sovjetskim S a v e z o m . Sjedinjene Američke Države m o g u d a p o d staknu druge države d a traže d o d a t n e zalihe nafte ili i m čak p o ­ m o g n u d a p r o n a đ u z a m e n u za fosilno gorivo. Sovjetska n e s p o s o b n o s t Adaptacija . u svetu u k o j e m su rezerve nafte sve manje. . Sistem ne može d u g o da opstane ako nije usklađen sa svojim okruženjem. K o n a č n o . N a primer. sistem m o r a d a se prilagodi spoljašnjim opa­ snostima i nepredviđenim situacijama. P o m e n u t o p l e m e tako m o ž e d a p r e d u z m e niz mera koje i m a j u svrhu d a okrepe zemljište i učine ga p o g o d n i j i m za uzgajanje useva. koje ne m o g u d a nastave s proizvodnjom velikog broja automobila. Savremeni primer jesu Sjedinjene Američke Države. sistem m o r a uspešno d a izađe na kraj sa spoljašnjim opasnostima i nepredviđenim situacijama. Sistem takode m o ž e nastojati d a svojim p o t r e b a m a prilago­ di okruženje. Pre­ ciznije rečeno. Iako takav sistem nikad nije izgrađen. o n o neće moći da preživi osim ukoliko se njego­ vi pripadnici ne prilagode n o v o m okruženju. pogotovo onih koji troše m n o g o benzina. S A D će morati d a p o č n u d a razvijaju alternativne načine za prevoz svog stanovništva. A k o d o đ e do nesklada. prilagođavajući se tako spoljnoj real­ nosti u kojoj fosilno gorivo predstavlja ograničen resurs. Sistem mora da se adaptira na okolinu i da je prilagodi svojim potrebama. R o n a l d R e g a n (američki predsednik u p e r i o d u 1 9 8 1 . ako se j e d n o zemljoradničko pleme nade u okruženju u k o m e je zemljište neplodno i n e p o g o d n o za uzgajanje voća i povrća. s a m a ta m o g u ć n o s t imala je svrhu da poveća u l o g i cenu trke u n u k l e a r n o m naoružanju i z m e đ u S A D i bivšeg Sovjetskog Saveza.

cilj podučavanja studenata i cilj vršenja istraživanja često dolaze u sukob. da bi mogao da ostvari oba cilja u odgovarajućoj meri. Da bi pleme iz našeg primera uspešno stvori­ lo održiv zemljoradnički sistem. Unutar univerziteta. Prema tome. S druge strane. To predstavlja primer jedne uspešne adaptacije. Slično tome. kao i svi drugi sitemi. već i da se poveća. neophodna za dalje unapređivanje znanja. univerzitet mora neprekidno da traga za balansom između njih. i da ga. univerzitet je sistem koji ima dva različi­ ta osnovna cilja: da podučava studente i da omogući profesorima da vrše osnovna istraživanja. ako profesori previše vre­ mena troše na istraživanja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI da nastavi trku nesumnjivo je bila jedan od činilaca koji je ubr­ zao raspad SSSR-a. Integracija takođe obuhvata i upravljanje međusobnim odnosima tri preostala funkcional­ na imperativa (APL). Krajnji cilj svakog sistema nije samo da preživi u budućnosti. energije. Ako moraju samo da se bave podučavanjem studena­ ta. Postizanje cilja odnosi se na potrebu sistema da definiše i ostvari svoje osnovne ciljeve. na primer. neće imati dovoljno vremena za rad sa studentima. unapredi i ra­ zvije. ali i niz drugih konkretnijih ciljeva. Na primer. Okolnosti se menjaju i odluke koje su nekad omogućavale postizanje cilja mogu po­ stati nedelotvorne i prevazidene.) Napor SAD da se prilagodi sovjetskoj pretnji doveo je do okončanja te pretnje. zbog čega će obrazovanje studenata trpeti.124 D20RDŽ RlCER .drugi Parsonsov funkcionalni imperativ koji se odnosi na potrebu sistema da definiše i ostvari svoje osnovne ciljeve. (Drugi činioci uključuju različite unutrašnje probleme i krize. održava u zadovoljavajućem obimu. Međutim. poput nesposobnosti komandne ekonomije da proizvede i raspodeli potrebne proizvode. ne može prosto da definiše svoje ciljeve jednom za sva vremena i da se potom više nikada ne vrati na taj problem. kada ga postigne. Integracija . ljudstva i resursa u obe te grane. Pleme mora da alocira (rasporedi) dovoljno vremena. profesori nisu u mogućnosti da posvete dovoljno vremena i energije istraživanjima. ono mora pokušati da poveže zemljoradnju i lov. Postizanje cilja . . Svi društveni sistemi imaju taj cilj.treći Parsonsov funkcionalni imperativ koji se odnosi na potre­ bu sistema da reguliše odnose između svojih delova. univerzitet. Kroz integraciju sistem nastoji da reguliše odnose izme­ đu svojih delova.

uključe u istraživačke projekte. održava i obnavlja motivaciju pojedinaca. Najbolji primer je Bil Gejts koji je kao mlad čovek. ali na makronivou. Ne samo da sistem mora da stvori i održava tu motivaciju. ima svrhu da osnaži motivaciju kod ljudi da se potrude da stignu do vrha stratifikacijske lestvice.prvi aspekt Parsonsovog četvrtog funkcionalnog imperativa. Održavanje obrasca više se odnosi na potrebu sistema da obezbeđuje. Održavanje obrasca . Cela struktura sistema.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 125 uprava univerziteta mora biti sigurna da istraživanja i nastava nisu postali potpuno razdvojeni jedno od drugog. koja podrazumeva veće nagrađivanje onih koji zauzimaju visoke položaje. a pojedinci nastavili da se trude. čineći ih povezanijim. Zato je važ­ no da rezultati profesorskih istraživanja budu integrisani u nji­ hova predavanja i da se studenti. odnosi se na potrebu sistema da stvara. odnosi se na potrebu sistema da obezbeđuje. Takve priče posebno su prisutne danas. Da bi se očuvao sistem društvene Latentnost . u vremenu uzleta računara i Interneta i velikog broja ljudi koje je uspeh u toj oblasti brzinom svetlosti odveo na vrh. održava i obnavlja motivaciju pojedinaca. kad god je to moguće. Latentnost je ugrađena u već razmatranu funkcionalnu teo­ riju stratifikacije. s vremena na vreme. kao i priča nekih drugih računarskih i Internet milijardera. postao najbogatiji pojedinac u Americi. Na primer. . održava i obnavlja kul­ turne obrasce koji stvaraju i potkrepljuju individualnu motivaciju. Takvi međusobni odnosi pomažu da se izbegne neusaglašenost između nastave i istraživanja. Četvrti funkcionalni imperativ Parsons naziva latentnost ili odr­ žavanje obrasca. velikim naporom ili svojom genijalnošću. Integracija takođe obuhvata i upravljanje među­ sobnim odnosima tri preostala funkcionalna imperativa (APL). već s vremena na vreme mora i da je obnavlja da bi sistem opstao. brzo uspeli na sam vrh sistema. Prepričavanje Gejtsove priče. Održavanje obrasca bavi se gotovo istim problemom. za samo nekoliko godina.drugi aspekt Parsonsovog četvrtog funkcionalnog im­ perativa. u medijima čuje­ mo ili pročitamo priče o izvanrednom uspehu pojedinaca koji su se. održava i obnavlja kulturne obrasce koji stvaraju i potkrepljuju individualnu motivaciju. a ne na mikronivou. osmišljena je tako da motiviše pojedince da se potrude da napreduju na stratifikacijskoj lestvici i zauzmu visoke položaje. Latentnost se odnosi na potrebu sistema da stvara.

Recimo. prilagođavajući Ponašajaći organizam . biotehnologija). neophodno je uspostaviti i održavati norme i vrednosti koje podržavaju takav sistem i takva nastojanja. norme i vrednosti nisu statične i moraju se menjati da bi odražavale novu društve­ nu realnost. Takav vrednosni sistem pomaže očuvanje sistema stratifikacije i podržava one koji žele da napreduju u njemu. Uspeh. Parsons ju je osmislio tako da može da se primeni na sve nivoe njegovog teorijskog sistema. Ponašajaći organizam (engleski. Međutim. . visoko se ceni u SAD. nekada je u Americi vladalo uverenje da je dovoljno da budete uporni i da se dobro potrudite da biste se popeli na više pozicije na stratifikacijskoj lestvici. Internet.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI KORENI stratifikacije. behavioral organism) sistem je delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije. nove norme. ali je svaki od njih prvenstveno usmeren na ispunjavanje jednog od četiri funkcionalna imperativa.Parsonsov sistem delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije. Sva ova četiri sistema odnose se na delanje. ali da je nužno da na tom putu prođe neko vreme. podrazumevaju da uspeh u karijeri treba da dođe brzo i rano: mladi su razvili svest i sposobnosti za po­ stizanje uspeha u novoj ekonomiji. Međutim. sistema ličnosti. naročito onaj ekonomski. a ljudi održali u svojim nastojanjima da stignu do vrha sistema. Ona se može primeniti i na najopštiji i sveobuhvatni sistem delanja koji se sastoji od četiri dela: ponašajućeg organizma. tako što prilagodava i menja spoljni svet.126 D Ž O R D Ž RICER . Brzo su uspevali samo gang­ steri i mafijaši. barem kada je ekonomija u pitanju. društvenog sistema i kulturnog sistema.1 Struktura opšteg sistema delanja Iako je shema APIL razmatrana uopšteno kao i na nekim posebnim primerima. Nove norme imaju svrhu da podrže nove načine uspinjanja na vrh sistema stratifikacije. Kulturni sistem -' Po&PJUĆl : :^ Crtež 4. nastankom takozvane nove ekonomije (računari.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE 127 i menjajući spoljni svet. Kulturni sistem . a nivoi su u Parsonsov sistem integrisani na dva načina. Sistem delanja. jer sistemi razmenjuju informacije i energiju. . Društveni sistem . reci­ pročni. kulturni sistem ispunjava funkciju latentnosti.2 vidimo jedan hijerarhijski odnos između podsistema.Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju postizanja cilja. odnosno u kakvom su međusobnom odnosu. a da sistem ličnosti reguliše ljudski organizam. Hijerarhijski raspored sistema delanja je jasan. Na crtežu 4. vršeći kontrolu nad delovima sistema. Celoj stvari može se pristupiti i iz jednog drugog ugla. definišući ciljeve sistema i mobilišući resurse za nji­ hovo ostvarenje. tako što definiše ciljeve sistema i mobilise resurse za njihovo ostvarenje.Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju latentnosti. a sistem ličnosti organizovan u društveni sistem obezbeđuje uslove neophodne za kulturni sistem. kao i s funkcijom svakog od njih. Društveni sistem ispunjava funkciju integracije.1 koji pokazuje strukturu opšteg sistema delanja. Na toj she­ mi moguće je videti na koji način sistemi delanja utiču jedan na drugi. S jedne strane. Sistem ličnosti ispunjava funkciju po­ stizanja cilja.četiri funkcionalna imperativa i četiri sistema delanja.) Do sada smo se upoznali s dva Parsonsova strukturalnofunkcionalna prikaza . tako što kontroliše delove sistema. propisujući norme i vrednosti koje aktere motivišu da delaju. Parsons je očigledno imao jasnu predstavu o nivoima društvene analize i njihovim međusobnim odnosi­ ma. (Videti crtež 4. Nasu­ prot tome. da društveni sistem informaciono reguliše sistem ličnosti. Drugim recima.Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju integracije. Odnosi između sistema su. kako vidimo. sistemi na dnu lestvice mogu se razumeti kao sistemi koji obezbeduju biološku energiju neophodnu za funkcionisanje viših sistema. tako što obezbeđuje norme i vrednosti koje aktere motivišu na delanje. informaciona hijerarhija nam pokazuje da kulturni sistem utiče na društveni sistem (snabdevajući informacijama društve­ nu strukturu). organizam obezbeđuje energiju neophodnu za funkcionisanje sistema ličnosti. svaki niži nivo Sistem ličnosti . Konačno. Prvo. iz ugla informacione hijerarhijske kontrole i energetskog uslovljavanja. skup pojedinaca koji ulaze u među­ sobne interakcije u fizičkom okruženju.

smatra se da se Parsons nije zaista interesovao za natprirodno. viši nivoi kontrolišu one nivoe koji su u hijerarhiji ispod njih. Dru­ go.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N obezbectuje uslove. Pitanje po­ retka suštinski zavisi od koncepta društvene kontrole. devijantnost i neslaganje. fizička i organska okolina. to jest energiju potrebnu višim nivoima. U njego­ vim pretpostavkama o sistemima delanja. Najviši nivo. Okruženje delanja: fizićko-organsko okruženje Hijerarhiju uslovljavajućih faktora Skladište energije (uslovljavanje) Skladište energije (uslovljavanje) Crtež 4. središnju tačku Parsonsovog teo­ rijskog rada predstavljaju njegova četiri sistema delanja. to jest pitanje kako je u društvu moguće eliminisari sukob. najniži nivo. Kako je već napomenuto. odnosno od zajedničkih vrednosti koje prihvataju čla­ novi društva. Društveni sistem 4. Kasnije je upravo taj deo Problem poretka . Sistem ličnosti 5.pitanje kako je u društvu moguće eliminisati sukob. Kulturni sistem 3. uključuje nesimboličke aspekte ljud­ skog tela. a uspostaviti saradnju i repro­ dukciju. vrhovna stvarnost. već za univerzalnu ten­ denciju društva da simbolički izlazi na kraj s teškoćama ljudske egzistencije (poput nesigurnosti i tragedije) koje predstavljaju pretnju smislenom životu i smislenoj društvenoj organizaciji. Okruženje delanja: vrhovna realnost 2. de­ vijantnost i neslaganje i uspostaviti saradnju i reprodukciju. ima metafizički prizvuk. Skladište informacija (kontroliše) Skladište informacija (kontroliše) Hijerarhiju uslovljavajućih faktora t 1. njegovu anatomiju i fiziologiju.2 Struktura opšteg sistema delanja Kada je u pitanju okruženje sistema delanja. Ali. Bihevioralni organizam 6. Problem poretka bio je najvažniji problem koji je Parsons želeo da reši svojom teorijom. odnosno zajed­ ničkih vrednosti koje prihvataju članovi drušrva. . Pitanje poretka suštinski zavisi od koncepta društvene kontrole.128 DZORDŽ RICER . nailazimo na problem poretka.

2. Parsons je. Međutim. Sistemi teže samoodržavanju reda ili stanju ravnoteže. Parsons je sve više pažnje posvećivao konceptu druš­ tvene promene. 4. Tek kada se te kombinacije prouče i opišu. ključni elementi Parsonsovog modela društva ne po­ stoje u stvarnom svetu. Parsons je svoj odgovor na rešenje tog problema pronašao u strukturalnom funkcionalizmu koji. 3. koju on smatra najosnovnijim oblikom društvenog sistema. U stvari. moguće je baviti se pitanjem kako se one menjaju tokom vremena. interakcijom između ega i alter ega. Njegov prioritet bile su različite kombinacije društvenih promenljivih. Društveni sistem. opšte je uverenje da je čak i njegov rad posvećen društvenoj promeni veoma statičan i strukturiran. kontrolu varijacija koje se nalaze u okruženju i kontrolu pokušaja da se sistem promeni iznutra. malo vremena po­ svetio pitanju društvene promene ili stvaranju grand-teorije. . Baveći se poret­ kom. 7. funkcioniše pod sledećim skupom pretpostavki: 1. Po Parsonsovom mišljenju. Sistemi imaju svojstvo reda i nezavisnosti delova. Sistemi održavaju granice sa svojom okolinom. raniji mislioci nisu resili na zadovoljavajući način. Parsonsova koncepcija društvenog siste­ ma započinje na mikronivou. barem na početku karijere. 6. Ove pretpostavke navele su Parsonsa da strukture poretka društva postavi na prvo mesto u svojoj analizi. Sistem može biti statičan ili uključen u organizovan pro­ ces promene. Sistemi teže samoodržavanju koje podrazumeva održa­ vanje granica i odnosa između delova i celine. po njegovom mišljenju. Priroda jednog dela sistema ima uticaj na oblik drugih delova sistema. 5.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 129 njegove teorije izazvao najviše reakcija kritičara. Budući da je bio žestoko kritikovan zbog svoje statične ori­ jentacije. ili pitanje kako sprečiti rat svih protiv sviju. Alokacija i integracija predstavljaju dva osnovna procesa neophodna za održavanje dostignutog stanja ravnoteže sistema. već predstavljaju analitičko sredstvo za proučavanje i promišljanje stvarnog sveta. hobsovski problem poretka.

već dihotomiju status/uloga. društveni sistemi moraju imati nužnu podršku drugih sistema. U tim situacijama akteri teže da optimalizuju svoje zadovoljstvo. odnosno normativnih očekivanja koja se za njih vezuju. Uloga . interakcija.130 DŽORDŽ RiCER . norme i vrednosti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Parsons analizi tog nivoa nije posvetio mnogo prostora. Njihovi međusobni odnosi i nji­ hove društvene situacije definisani su i posredovani zajedničkim kulturnim simbolima. Parsons je društveni sistem posmatrao kao sistem interakci­ je. Ona se ne odnosi ni na aktere. Parsons nije bio samo strukturalista. ni na interakciju. već (barem kada je u pitanju njegov društveni položaj u sistemu) njegovo ponašanje predstavlja proizvod statusa i uloge. Parsons definiše druš­ tveni sistem kao skup pojedinaca koji ulaze u međusobne inte­ rakcije u fizičkom okruženju. Ipak. Status . okruženje. 2. U svojoj analizi društvenog sistema. Ova definicija određuje društveni sistem pomoću nekih Parsonsovih ključnih koncepata kao što su akteri. posmatrano u kontekstu nje­ govog funkcionalnog značaja za veći sistem. Parsons se prvenstveno interesovao za njegove strukturalne komponente. Da bi preživeli. On je naveo tačan broj funkcionalnih preduslova za društveni sistem (koji su.strukturalni položaj unutar društvenog sistema. u svojoj analizi društvenog sistema. mada je smatrao da su odlike ovog sistema interakcije prisutne u mnogo složenijim oblicima društvenog sistema. Status se odno­ si na strukturalni položaj u društvenom sistemu. a uloga je ono što akter radi na tom položaju. . posmatrano u kontekstu njegovog funkcionalnog značaja za sistem. kao osnovnu jedinicu za proučavanje društvenog siste­ ma. Parsonsa su interesovale komponente društvenog sistema kao što su kolektiv. Parsons nije uzeo interakciju. uzgred. optimalizacija zadovoljstva i kultura. Pored statusa i uloge. Međutim. 3. Sistem mora zadovoljiti većinu potreba svojih aktera. određeniji od četiri funkcio­ nalna preduslova [APIL] koja važe za svaki sistem delanja).ono što akter radi na nekom položaju. 1. Akter nije sposoban za mišljenje i delanje. već predstavlja strukturalnu komponentu društvenog sistema. Društveni sistemi moraju biti strukturirani tako da funkcionišu u skladu s drugim sistemima. već i funkcionalista.

Ako sukob postane dovoljno remetilački mora se staviti pod kontrolu. 6. već se takođe upoznaju s normama i vrednostima koje čine sastavni deo društvenog morala. U skladu s njegovim središnjim interesovanjem za društveni sistem. Sistem mora imati barem minimalnu kontrolu nad po­ tencijalno remetilačkim ponašanjem. . društvenom sistemu potreban je jezik. U uspešnom procesu socijalizacije te norme i vrednosti se internalizuju. služe interesima sistema kao celine. 5.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 131 4. Tokom perioda socijalizacije akteri stiču vrednosne orijen­ tacije koje u velikoj meri odgovaraju dominantnim vrednostima i osnovnoj strukturi uloga u društvenom sistemu. Parsons nije potpuno ignorisao pitanje odnosa između aktera i struktura.proces u kome pojedinci prihvataju osnovne vrednosti neop­ hodne da bi se u društvu uspostavio vrednosni konsenzus. Da bi preživeo. Parsons je smatrao da su akteri u procesu socijalizacije pa­ sivni primaoci vrednosnih obrazaca. Sistem mora podsticati odgovarajuću participaciju svojih članova.nagoni oblikovani drušvenim okruženjem. to jest postaju sastavni deo akterove svesti. u stvari. Parsonsa je zanimalo na koje načine se nor­ me i vrednosti sistema prenose na pojedince. Takođe. Socijalizacija . Parsons je to činio sa stanovišta sistema. od ključnog značaja za ovu integraciju su procesi internalizacije i socijalizacije. dok je raspravljao o društvenom sistemu. Međutim. Cak i onda kada je rasprav­ ljao o akterima. težeći da ostvare sopstvene interese. Posledica toga je da pojedinci. Socijalizacija je koncipirana kao konzer­ vativni proces u kojem dispozicije prema potrebama (engleski. 7. Dispozicije prema potrebama . Tokom socijalizacije deca (budući akteri) ne uče samo kako treba da se ponašaju. Iz Parsonsove rasprave o funkcionalnim preduslovima druš­ tvenog sistema lako se zaključuje da su njegova primarna interesovanja bili veliki sistemi i njihovi međusobni odnosi (otuda naziv socijetalni funkcionalizam). pomenuta rasprava odražava Parsonsov interes za očuvanje reda unutar društvenog sistema. Socijalizacija je proces u kojem pojedinci prihvataju osnovne vrednosti koje su neophodne da bi se u društvu uspostavio vrednosni konsenzus.

društveni red ugrađen je u strukturu Parsonsovog društvenog sistema. ostaju u primeni tokom celog života. Fleksibilan društveni sistem jači je od onog koji ne prihvata nikakve devijantnosti. Uzimajući u obzir potrebu sistema za redom. Uprkos konformizmu prouzrokovanom doživotnom socija­ lizacijom. Sistem najbolje funkcioniše kada se društvena kontrola koristi umereno. norme i vrednosti koje su usvojene u detinjstvu ostaju stabilne. sistem mora da primeni ekstremnije meha­ nizme koji bi ga vratili u ravnotežu. odnosno redukovati devijantnost. postavlja se pitanje zbog čega te razlike ne predstavljaju glavni problem za funkcionisanje društvenog sistema? Jasno je da postoji niz društvenih mehanizama kojima se može obezbediti konformizam. i uz povremeno blago osnaživanje. Socijalizacija i društvena kontrola glavni su mehanizmi koji sistemu omogućavaju da sačuva ravnotežu. Uprkos toj potrebi. Na taj način. Parsons socijalizaciju vidi kao doživotni proces. potrebno je da se socijalizacija tokom celog života dopunjuje nizom specifičnijih socijalizujućih iskustava. za Parsonsa. one ne pripremaju decu za mnoge specifične situacije s kojima će se sresti kao odrasli ljudi. Visok stepen devijantnosti uvek ugrožava sistem. Naposletku. druš­ tveni sistem bi trebalo da obezbedi veliki broj uloga koje razli­ čitim ličnostima omogućavaju da se izraze.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I needs-dispositions. ako dođe do uvećane individualnosti koja bi mogla da rezultira ši­ rom devijantnošću. unutar sistema postoji čitav niz individualnih razlika. Prema tome. sistem mora biti sposoban da toleriše određen stepen ra­ zličitosti i devijantnosti. Potreba za zadovoljavanjem (gratifikacijom) vezuje decu za postojeći sistem. Osim toga. koji obezbeduje sredstva kojima te dis­ pozicije mogu da se zadovolje. Pošto su norme i vrednosti koje se usvajaju u detinjstvu uglavnom veoma uopštene. ali sistem je često u stanju da se odbrani prilično jednostavnim mehanizmima koji . a da istovremeno ne dovedu u pitanje integritet sistema. Sistem može podneti umerene količine individualnosti i devijantnosti. društvena kon­ trola predstavlja isključivo drugu liniju odbrane. Ali. Za kreativnost ima malo prostora ili ga uopšte nema. Međutim. koja dolazi kasnije u životu.132 D Ž O R D Ž RICER . nagoni i potrebe koje oblikuje društvo) vezuju decu za društveni sistem.

Kako vidimo iz crteža 4. prikazanom na crtežu 4.3 Struktura opšteg sistema delanja Društvena zajednica Politički sistem • Privreda je društveni podsistem koji za društvo obavlja funkciju adaptacije okruženju. Privreda .1 (adaptacija. Recimo.u Parsonsovoj teoriji.podsistem društva koji za društvo obavlja funkciju adaptacije okruženju. Iako pojam društvenog sistema obuhvata sve vr­ ste zajednica.3 svaki podsistem obavlja iste četiri funkcije koje smo sreli u opštem si­ stemu delanja. Kao strukturalni funkcionalista. u svakom sistemu postoje postupci koji se nagrađuju i oni koji se kažnjava­ ju. a ne sam po sebi. integracija i postizanje cilja). Društvo. Društvo je relativno samodovoljna zajednica u čijim okvirima njegovi članovi mogu da ostvare svoje pojedinačne i zajedničke potrebe. ako nafta više ne može da se eksploatiše. Parsons je istraživao kako sistem kontroliše delanje. Iz tog razloga. Ponovimo još jednom. specifičan i posebno značajan društveni sistem je društvo. s tim što sada imamo posla s podsistemima društvenog sistema koji predstavlja samo jedan od pod­ sistema opšteg sistema delanja. . njega je ak­ ter zanimao samo kao deo sistema. a ne kako akteri stvara­ ju i održavaju sistem. Parsons je u društvu razlikovao četiri strukture ili podsistema u zavisnosti od toga koje funkcije obavljaju. Ponekad sistem nagrada i kazni može biti vezan za tradiciju. relativno samodovoljna zajednica. vlasnici. S jedne strane. To najbolje pokazuje u kojoj meri je Par­ sons bio strukturalni funkcionalista. Staratelj ski poredak Privreda Crtež 4. a ponekad za moralne vrednosti ili pravni sistem.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 133 deluju na nivou nesvesnog i nenameravanog. Na primer. proizvođači goriva moraju da se preorijentišu na rudnike Društvo . latentnost. upravljači i radnici moraju da se adaptiraju na svoje okru­ ženje. Parsonsa je najviše interesovalo to kako funkcioniše sistem kao celina.

i j o š uvek jedina država. godine S A D su bile p o t p u n o zatečene p o j a v o m sovjetskog Sputnjika — prve rakete u svemiru. 1 9 5 7 . fiduciary system) u koji s p a d a j u škola i porodica. . k o j a j e poslala čoveka n a M e s e c . N a primer.134 DŽORDŽ RlCER . ili n o r m e .a i uspešno mobilisao ljude i resurse kako bi S A D pretekle Sovjetski Savez u istraživanju k o s m o s a . Starateljski poredak . a k o određene vrste poljoprivrednih proizvoda n e m o g u d a se n a đ u u n e k o m društvu. k a o što s u sticanje d o b r o g obrazovanja i m u k o t r p n i rad čime je m o g u ć e postići taj uspeh. Roditelji i nastavnici socijalizuju decu tako što n a njih prenose vrednosti. a potrebne su m u .po Parsonsu. k a o što je e k o n o m s k i uspeh. N a pri­ mer. Društvena zajednica . predsednik K e n e d i izjavio j e d a postoji o p a s a n jaz u svemirskoj tehnologiji i z m e đ u S A D i S S S R .podsistem društva koji vrši funkciju integracije tako što koordinipa različite delove društva.po Parsonsu. S druge strane. podsistem društva koji vrši funkciju postiza­ nja cilja tako što ostvaruje društvene ciljeve i mobilise aktere i resurse koji su neophodni za njihovo ostvarenje. • Društvena zajednica (engleski. societal community) vrši funkciju integracije tako što koordinira različite delove druš­ tva. polity) vrši funkciju postizanja cilja tako što ostvaruje društvene ciljeve i mobilise aktere i resurse koji su n e o p h o d n i za njihovo ostvarenje. proizvođači m o r a j u d a prilagode okruženje p o t r e b a m a društva. • Starateljski p o r e d a k (engleski. • Politički sistem (engleski. Cilj j e b i o posti­ g n u t k a d a s u S A D postale prva. Z a k o n i koji se odnose n a privredni. politički i kulturni sistem treba d a obezbede d a svaki o d njih funkcioniše kako Politički sistem .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN uglja. N e k o l i k o g o d i n a kasnije. Privreda kroz r a d prilagođava okruženje p o t r e b a m a društva i p o m a ž e društvu d a se prilagodi spoljnoj realnosti. vrši funkciju održavanja obrasca (funkciju latentnosti) tako što prenosi kulturu ( n o r m e i vrednosti) n a p o j e d i n c e i brine se o njenoj internalizaciji. n e o p h o d n o j e d a se uvezu ili uzgaje. podsistem društva koji vrši funkciju la­ tentnosti i održavanja obrasca tako što prenosi kulturu (norme i vred­ nosti) na aktere i brine se o njenoj internalizaciji.

odnosno njegovim jezi­ kom rečeno. dok je u sistemu ličnosti procesom internalizacije postala sastavni deo ak­ terove svesti. barem delimično. kada stasaju da zauzmu društvene pozicije. već takođe ima nezavisnu egzistenciju u obliku društvene zalihe znanja. kulturni sistem nije samo deo drugih sistema. Kulturni sistem. postati barem dobro obučeni radnici. sastavni deo drugih sistema. a Parsons je sebe nazi­ vao kulturnim deterministom. Ti aspekti kulturnog sistema stoje na ras­ polaganju društvenom sistemu i sistemu ličnosti. zakon o obaveznom osnovnom obrazovanju ne obezbeđuje samo pune klupe učenika. Kulturu je Parsons shvatao kao paternizovan. . Pošto je uglavnom simbolička i subjektivna. Kultura predstavlja internalizovane aspekte sistema ličnosti i institucionalizovane obrasce društvenog sistema. Kulturni sistem na­ lazi se na vrhu njegovog sistema delanja. uređeni sistem simbola koji akterima služe kao objekti orijentacije. već pruža sigurnost da će oni. Parsons je kulturu video kao glavnu snagu koja povezuje različite elemente društva. Pošto smo videli iz čega se sastoji društveni sistem. Iako su sve strukture društvenog sistema važne. Kultura ima naročitu sposobnost da postane. Parsons je kulturni sistem (kao i ostale sisteme) definisao u svedu njegovog odnosa s drugim sistemima delanja. a iz jednog sistema ličnosti u drugi sistem. Ali. Parsons je najveći značaj pridavao kulturnom sistemu. simbola i ideja. koji će istovremeno biti sposobni da razumeju osnovne principe funkcionisanja političkog i pri­ vrednog sistema kako bi u njemu mogli da učestvuju. učenjem i socijalizacijom. vraćamo se na ostale podsisteme opšteg sistema delanja (kulturni sistem.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 135 je planirano i da su međusobno dobro povezani. elemente sistema delanja. Kultura posreduje u inte­ rakciji između aktera u društvenom sistemu i integriše ličnost i društvene sisteme. sistem ličnosti i ponašajući organizam) kojima ćemo se baviti do kraja ovog odeljka. Na primer. kultura se lako prenosi iz jednog sistema u drugi. Ona se iz jednog u drugi društveni sistem može preneti difuzijom (širenjem). Tako je u druš­ tvenom sistemu kultura ugrađena u norme i vrednosti. ali ne postaju deo tih sistema.

Dispozicije prema potrebama podstiču aktere da prihva­ te ili odbace predmete prisutne u njihovoj okolini. Iz ovako shvaćenih dispozicija prema potrebama proizla­ zi jedno prilično pasivno shvatanje aktera. Prva vrsta podstiče aktere da u svojim društvenim odnosima teže ljubavi. Druga vrsta obuhvata internalizovane vrednosti koje aktere navode da poštuju različite kulturne stan­ darde i norme. Čini se da su akteri Ličnost . Drugim reci a.136 D Ž O R D Ž RICER . odobravanju i si. Par­ sons je razlikovao tri osnovne vrste dispozicija prema potrebama. simbolički (subjektivni) karakter kulture daje joj još jednu karakteristiku — mogućnost da kontroliše ostale sisteme delanja. čovek može odustati od zadovoljenja potrebe ili ga odložiti. Drugim recima. Osnovni element ličnosti i naj­ značajniji aspekt motivacije jesu dispozicije prema potrebama. To ne znači da Parsons nije priznavao određeni stepen nezavisnosti sistema ličnosti. nagoni omogućuju delanje. Parsons definiše ličnost kao organizovan sistem koji aktera orijentiše i motiviše na delanje. ali sklonosti koje pojedinci stiču u društvu. Dispozicije prema potrebama takode su definisane kao sklonosti. sistem ličnosti nije beznačajan u Parsonsovoj teoriji. Konačno. nego i društvenog sistema. dispozicije pre­ m ma potrebama jesu nagoni oblikovani društvenim okolnostima. a ne svojim rođenjem. mada je očigledno da je njegov status u njoj sekundaran i zavisan. nagoni su deo biološkog organizma. Iako slab. . Dispozicije prema potrebama treba razlikovati od nagona koji su izvedeni iz urođenih sklonosti.organizovan sistem po kome se pojedinac (akter) orijentiše i moti­ više na delanje. očekivanja od uloga vode aktere dava­ nju i traženju odgovarajućih reakcija. On ima jedinstvene karakteristike usled jedinstvenosti ljudskog životnog iskustva. Sistem ličnosti je ne samo pod kontrolom kulturnog. Zbog fiziološke energije povezane s njima. ali on je ne mora nužno zadovoljiti. Dispozicije prema potrebi usmeravaju čoveka da se ponaša na određeni način u vezi s nekom potrebom. odnosno da pronađu nove ukoliko oni koji im već stoje na raspolaganju ne zadovoljavaju njihove potrebe. Sistem ličnosti. To je još jedan od razloga zbog kojih je Parsons sebe smatrao kulturnim deterministom. Drugim recima.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I Međutim.

sposobni da kultu­ ru. na primer. Može se reći da Parsons. dok je internalizuju.takode odraža­ va pasivnost sistema ličnosti. akteri moraju da nauče da vide sebe na način koji je u skladu s položajem koji zauzimaju u siste­ mu. predstavlja suštinu koncepta dispozicije prema potrebi). bar u najvećoj mogućoj meri.proučavanje internalizacije kao dela sistema ličnosti u procesu socijalizacije . on je pokušavao da koncipira ličnost kao aktera koji ima stvaralačke moći. ako ih na to pokreću i nagon i kul­ tura (što. Pojedinac kao da ne može da se odupre prirodnim na­ gonima koje može da zadovolji samo unutar unapred definisanog skupa vrednosti i društvenih uloga. odnosno. Sve te snage ukazuju na integraciju sistema ličnosti s društvenim sistemom. Parsons je s vremenom na­ pustio tu perspektivu. taj sistem je osiromašen. za sve uloge koje pojedinci obavljaju postoje određe­ na očekivanja koja oni moraju da ispune. čak i onda kada je izučavao sistem ličnosti. itd. Drugi aspekt Parsonsovog rada . Na drugim mestima. nije zaista bio zainteresovan za njega. To se odražava na različite načine kojima Parsons povezuje ličnost sa društvenim sistemom.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 137 u stanju da urade nešto jedino ako ih na to pokreće nagon ili ako je to propisano i ustanovljeno kao norma unutar kulturnog sistema. još češće. najveći broj kritičara smatra da je koncept ličnosti unutar Parsonsove teorije veoma pasivan i suprotan konceptu aktera. Na taj način. Pa je tako tvrdio da su ljudi. što je Parsons naglašavao. što predstavlja problem koji sistem mora da prevazide. On je takode naglašavao mogućnost loše integracije ova dva siste­ ma. Uprkos tim kasnijim gledištima i dodacima svojoj teoriji. Mada je u svojim ranim radovima bio spreman da rasprav­ lja o subjektivnim aspektima ličnosti. modifikuju na različite načine. Pasivni sistem ličnosti očigledno predstavlja slabu kariku u Parsonsovoj teoriji. Parsonsovo naglašavanje dispozicija prema potrebama otvara i druge probleme. Pošto izostavlja mnogo važnih aspekata ličnosti. Parsons je još jednom potvrdio svoju koncepciju si­ stema ličnosti kao pasivnog i spolja kontrolisanog. Naglašavajući ulogu internalizacije i super ega. da se nauči samodisciplini. ograničio je moguće uvide . Parsons je verovatno bio i sam svestan toga. Drugo. Prvo. u stvari. Akter takode mora da internalizuje vrednosne orijentacije.

posebno zato što je taj materijal obezbedio jednu od najuticajnijih teorijskih knjiga u istoriji so­ ciologije. Kada nova era započne sigurno će biti učvršćena velikom tradicijom socio­ loške misli koju nam je on ostavio". Parsons mu nije posvetio mnogo prostora u svojoj teoriji. takode su interesantna. koji će po­ stati najveći Parsonsov protivnik: „Od prve generacije postdiplomaca koji su dolazili na Hardvard baš niko nije dolazio da studira kod Parsonsa. . Parsons je jasno naznačio da je svoju pažnju skrenuo daleko od unutrašnjeg značenja koje ljudsko delanje može imati. već kod Pitirima Sorokina. Iako smo mi studenti dolazili da studiramo kod slavnog Sorokina. jasno je naglasio da u to vreme postdiplomci nisu dolazili da studiraju kod Parsonsa. za nas je bio veliki mladi čovek. Za to je postojao veoma jednostav razlog: Parsons 1931. Njegova blistava karijera započela je prvim predmetom koji je predavao i iz koga je nastala knjiga Struk­ tura društvenog delanja koja se pojavila tek pet godina nakon njego­ vih prvih usmenih predavanja". godine nije bio poznat kao sociolog. Merton.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI na sistem ličnosti. „Mnogo pre nego što je Parsons postao jedan od najvećih sociologa. mnogi će priznati da je: „Smrt Talkota Parsonsa označila kraj jedne ere u sociologiji. Mertonova razmišljanja o Parsonsovom prvom teorijskom pred­ metu. Iako je ponašajući organizam jedan od četiri sistema dela­ nja. sta­ rijeg profesora na fakultetu. neki od nas ostali smo da studiramo kod ne­ poznatog Parsonsa".138 DžORDŽ RlCER . Talkot Parsons Biografska skica Robert Merton bio je Parsonsov student baš kada je Parsons započinjao svoju profesorsku karijeru na Hardvardu. Iako se neće svi složiti s Mertonovom ovako pozitivnom ocenom Parsonsa. koji je i sam značajan sociološki teoreti­ čar.

grand-teorija. onda zbog toga što je predvideo interesovanje nekih kasnijih sociologa za sociobiologiju i sociologiju tela. fomiranje društvenih normi itd. Tako je Talkot Parsons iz svoje strukturalno-funkcionalističke perspektive ponudio korisno shvatanje društva. Merton je poznat po svojoj kritici funkcionalizma. Roberta Mertona (1910-2003) koji je takođe stekao svetsku slavu. Merton je uočio da je za uspešniju strukturalno-funkcionalisičku analizu društva potrebna jasnija i bolja predstava strukturalnog funkcionalizma. Za razliku od Parsonsa koji je podržavao stvaranje sveobuhvatnih. Sada ćemo se okrenuti radu Parsonso­ vog najpoznatijeg učenika. medu njima postoje značajne razlike. Iako je genetički zasnovan. Iako je i sam bio strukturalni funkci­ onalista. društvenim grupama. Uspeh Mertonove kritike. na primer. On je kritikovao neke ekstremne i neodbranjive aspekte strukturalnog funkcionalizma. ako ni zbog čega drugog. Strukturalni funkcionalizam Roberta Mertona Iako se i Parsons i Merton smatraju strukturalnim funkcionalistima. već samo neke njegove delove (društvene gru­ pe.teorije koje se bave delovima društvenog sistema. društvenom pokretljivošću. koju izlažemo u narednom odeljku. pogotovo svo­ jom APIL shemom funkcionalnih preduslova sistema i opisom četiri podsistema delanja. fomiranjem društvenih normi itd. no Parsonsa treba pohvaliti barem zbog toga što ga je uvrstio u svoju sociologiju. Ponašajući organizam je očigledno preostali sistem u Parsonsovom radu. To su teorije koje ne pokušavaju da objasne ceo društveni sistem. omogućio je adaptaciju funkcionalizma i produžio njegovo trajanje.). teorije srednjeg obima. Takode. Merton je smatrao da sociolozi treba da stvaraju tzv. . društvenu pokretljivost.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 139 Razlog što se ponašajući organizam našao medu sistemima de­ lanja jeste u tome što on predstavlja izvor energije za ostala tri sistema. Cilj te kritike bio je da se funkcionalizam načini jačim i otpornijim na kritike. na njegovu organizaciju uti­ ču procesi učenja i uslovljavanja koji se odvijaju tokom ljudskog života. Merton je bio mnogo otvoreniji za marksističke uticaje od Teorije srednjeg obima .

Prvi je postulat o funkcionalnom jedinstvu društva. sve standardizovane društvene i kulturne forme i struk­ ture imaju pozitivnu funkciju. nisu svi delovi društva visokointegrisani. Na primer. međutim. niti za pojedince koji mu pripadaju. Drugi postulat je postulat univerzalne funkcionalnosti. osnovna postulata funkcionalne analize. Merton je smatrao da je to u su­ protnosti s onim što nalazimo u stvarnom svetu. verovanja itd. Nijed­ na druga struktura ili funkcija ne može funkcionisati tako do­ bro kao one koje već postoje. u svetu u kojem se svakodnevno uvećava nuklearno na­ oružanje. Slično tome. smatra da se u . Po tom postulatu. Strukturalno-funkcionalistički model. u modernim društvi­ ma mogu postojati strukture koje nisu nužno funkcionalne niti za društvo. Nemaju sve strukture. ta generalizacija možda važi za mala.. Zapravo. Merton je kritikovao tri. uvek pozitivnu funkciju. ni za pojedince izložene tom zagađenju. Treći postulat koji Merton kritikuje jeste postulat neophod­ nosti koji tvrdi da svi standardizovani aspekti društva ne samo što imaju pozitivnu funkciju. Drugim recima. Po njemu. Po Mertonovom mišljenju. primitivna društva. ali se ne može proširiti na veća i složenija društva. agresivni nacionalizam ili fanatična religioznost mogu biti potpuno disfunkcionalni. Merton. Implikacija takvog gledišta jeste da različiti delovi društvenog sistema moraju pokazivati visok stepen integrisanosti.140 DŽORD2 RlCER .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Parsonsa. Taj postulat dovodi do zaključka da su sve funkcije i strukture funkcionalno neophodne za društvo. Primer za to su različite strukture poput fabrika i autoputeva koje prouzrokuju raznovrsna zagađenja okoline i koje nisu funkcionalne ni za društvo. ideje. po njegovom mišljenju. običaji. američko slabo finansirano i neadekvatno osnovno i srednje obrazovanje nije sposobno da snabde ljude veštinama koje su im potrebne da se uklope u svet visokih tehnologija. sva standardizovana društvena i kulturna verovanja i prakse funkcionalni su kako za drušvo kao celinu. Recimo. već takođe predstavljaju nezamenljive delove celine. može se smatrati da su Merton i neki njegovi studenti (pogotovo Alvin Guldner) doprineli pomeranju struk­ turalnog funkcionalizma ka levoj političkoj orijentaciji. tako i za pojedince koji ga čine.

Mertonovo uverenje da su empirijski testovi. ali da osnovu njihove motivacije ne predstavlja nagrađivanje koje dolazi s obavljanjem korisnih usluga za društvo. organi­ zacija grupe. prema Merto­ novom mišljenju. od­ nosno repetitivna (ponovljiva) i paternizovana jedinica. tvrdnja da je sistem socijalne stratifikacije nezamenljiv za društvo. Drugim recima. a ne na individualnim motivima. Međutim. po Mertonovom mišljenju. Moguće je zamisliti sistem stratifikacije u kome su ljudi i dalje motivisani da zauzimaju najviše pozicije. Središte pažnje struktural­ nih funkcionalista trebalo bi da bude na društvenim funkcija­ ma. jer posledice uvek moraju biti pozitivne. Smatrao je da svaki objekt koji može biti podvrgnut strukturalno-funkcionalnoj analizi mora biti standardizovana. društvene norme.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 141 savremenom društvu uvek mogu pronaći različite strukturalne i funkcionalne alternative. . Merton je bio socijetalni funkcionalista. Merton je smatrao da se svi ovi funkcionalni postulati osla­ njaju na neempirijske tvrdnje zasnovane na apstraktnim. u isključivom fokusiranju na adaptaciju nalazi se očigledna ideološka pristrasnost. a ne teorijske tvrdnje presudne za funk­ cionalnu analizu. ti rani analitičari bili su skloni mešanju subjektivnih motiva pojedinaca s funkcijama struktura ili ustanova. predstavljaju uočljive posledice koje pomažu nekom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi) okruže­ nju. Merton je pod tim jedinicama podrazumevao pojave kao što su društvene uloge. Recimo. kao uputstvo za integraciju teorije i istraživanja. druš­ tva i kulture. Funkcije. navelo ga je da razvije svoju paradigmu funkci­ onalne analize. Međutim. teorij­ skim sistemima. organizacije. institucionalni i kulturni obrasci. Merton je od samog početka jasno naglasio da se strukturalno-funkcionalna analiza usredsređuje na grupe. društvene strukture i mehanizmi društvene kontrole. ne mora nužno biti tačna. Rani strukturalni funkcionalisti nastojali su da se gotovo u potpunosti usredsrede na funkcije jedne društvene strukture (ili ustanove) za drugu. Najmanje što jedan sociolog može da učini jeste to da svaki taj postulat prouči empirijski. Važno je primetiti da jedna društvena struktura može Funkcije — uočljive posledice koje pomažu nekom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi).

O d tog mnoštva različitih oblasti. Za mene je proučavanje različitosti socioloških tema bilo od suštinske važnosti.142 D Ž O R D Ž RICER . da unapredim sociološke teo­ rije o društvenoj strukturi i kulturnoj promeni koje će nam pomoći da razumemo kako su drušrve. ropstvo je takode imalo disfunkcije kao što je prevelika zavisnost Juga Amerike od poljoprivrede i nespremnost za industrijaliza­ ciju koja je dolazila. samo je jedna od njih — sociologija nauke — trajno zaokupljala moju pažnju. Interesovanje za teorijsku soci­ ologiju navelo me je da izbegnem jednu vrstu specijalizacije koja je postala (po m o m mišljenju. One mogu nepovoljno uticati na sposobnost ovih delova da se adaptiraju ili prilagode. opravdano) pravilo u današnjoj sociologiji. Ali. Uzrok dugotrajne razlike između Severa i Juga u stepenu industrijalizacije može se. one mogu imati i negativne posledice po njih. Robert K. veku imalo je jasne pozitivne posledice za bele stanovnike Juga. Da bi ispravio ove ozbiljne propuste ranog strukturalnog funkcionalizma. kao što su jeftina radna snaga koja se koristila za proizvodnju pamuka i društveni ugled. i 19. uglavnom. . naročito Disfunkcije . Recimo. kao i u drugim disciplinama koje su u razvoju.J ne ustanove i način života postali onakvi kakvi su. i još uvek želim. Merton je razvio koncept disfunkcije. Baš kao što strukture ili ustanove mogu doprineti održanju drugih delova društvenog sistema. bar delimično.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I imati negativne posledice za drugu društvenu strukturu (setimo se primera zagađivanja). utvrditi disfunkcijama ustanove ropstva na Jugu Amerike. Tokom 1930-ih godina gotovo u potpunosti sam se posvetio prou­ čavanju društvenog konteksta nauke i tehnologije. Merton * Autobiografska skica „Dugo sam želeo. ropstvo na Jugu SAD u 18.uočljive posledice koje nepovoljno utiču na sposobnost pojedi­ načnog sistema da se adaptira (prilagodi).

godine. u sa­ v r e m e n o m društvu o n e n e m a j u nikakav značajan uticaj. Nefunkcije . komunikacije u složenom savremenom društvu i ulo­ zi intelektualca unutar ili izvan birokratskog aparata. Primer za to je. što je vezano za zasebni karakter profesije kao vrste profe­ sionalne aktivnosti. . proučavanju funkcionisanja birokratije.posledice društvenog delanja koje su nevažne za proučavani si­ stem. Zaključio sam da ljudi ne biraju skup uloga. s Džordžom Riderom i Patrišom Kendal. Iako je u svoje vreme ta organizaci­ ja imala značajnu u l o g u u s r p s k o m (i j u g o s l o v e n s k o m ) društvu." * Robert Merton je preminuo 2003. već kao izvor vrednosti koje se usvajaju kao osnova samoevaluacije (ova poslednja odvela me je do teorije referen­ tnih grupa). j a s n o je d a danas n e m a nikakav uticaj. metoda istraživanja i supstancijalnog empirijskog istraživanja. a sve pre toga bilo je samo uvod. Tokom 1960-ih i 1970-ih godina vratio sam se na intenzivno proučavanje društvene strukture nauke i njene interakcije s kognitivnom strukturom. posvetio sprovođenju prve velike sociološke studije o medicinskom obrazovanju kako bismo otkrili na koji način su različite vrste lekara socijalizovane u istim medicinskim škola­ ma. Tokom ovih proučavanja prvenstveno sam se orijentisao na poveza­ nost sociološke teorije. iako se neki m o ž d a neće složiti. statusni skup i modele uloga da bi ih imitirali. M e r t o n je takode razvio k o n c e p t nefunkcije koji j e definisao k a o posledice koje su nevažne za proučavani sistem. veka i usredsredio se na nenameravane posledice planiranog društvenog delanja. Kako su se moja teorijska proučavanja širila. Iako su u prošlosti m o g l e imati pozitivne ili negativne posledice. tokom 1940-ih godina okrenuo sam se pro­ učavanju društvenih uzroka nekonformističkog i devijantnog ponašanja. ubedivanja masa. Savez udruženja boraca n a r o d n o o s l o b o d i l a č k o g rata.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 143 u Engleskoj 17. te dve decenije bile su vreme u kojem je sociologija nauke konačno postala ozbiljna disciplina. Tokom 1950-ih godina usmerio sam se na razvijanje sociološke teorije osnovnih jedinica društvene strukture. T u se m o g u svrstati društvene forme koje su preživele iz prošlosti. Takođe sam se.

institucija ili grupa. pomaže izučavanju funkcionalnosti ropstva za Jug u celini. ali Merton je jasno naznačio da se analiza može sprovesti i na organizaciji. Merton je u sociologiju uveo i koncept manifestnih i laten­ tnih funkcija. kad se sve sabere i oduzme. Ta dva pojma takođe predstavljaju značajan doprinos Neto balans . Upućivanje ovog pitanja na posebne nivoe. kada je u pitanju ropstvo na Jugu SAD. Recimo. belačke porodice. počev od društva u celini. . ropstvo je verovatno bilo funkcionalno za određene delove drušva.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Da bi dao odgovor na pitanje da li pozitivne funkcije preovladuju nad disfunkcijama ili je obrnuto. Izraženo u terminima neto balansa. možemo da kažemo da je za američku privredu u celini ono bilo disfunkcionalno. Nivoi funkcionalne analize . bilo funkcional­ no ili disfunkcionalno? Takvo pitanje je još uvek suviše uopšteno i zamagljuje niz drugih pitanja. Vratimo se na primer ropstva. usled činjenice da je svaki problem složen i zasnovan na subjektivnoj proceni koja ne može tako lako da se izračuna i izmeri. a disfunkcionalno za neke druge. Za svaku od ovih grupa ropstvo ima različit značaj. Taj koncept podrazumeva da najpre moramo da izmerimo koristi i štete od svake ustanove. a potom utvrdimo da li je razlika pozitivna ili negativna. Merton je razvio kon­ cept neto balansa. Dakle. Da bismo uspešno resili probleme poput ovih.144 DŽORDŽ RlCER . Funkcionalisti su se generalno ograničavali na analizu društva kao celine. belačke poli­ tičke organizacije itd. ali je za bele robovlasnike s Juga ono bilo i te kako funkcionalno. nikada ne mo­ žemo prosto sabrati pozitivne funkcije i disfunkcije i objektivno odrediti koje od njih preovlađuju. Merton sma­ tra da stvari moramo sagledati iz različitih nivoa funkcionalne analize. Međutim. neophodno je da razlikujemo nekoliko nivoa analize i postavimo pitanje funkcionalnosti i disfunkcionalnosti ropstva za grupe i aktere koji se nalaze na različitim nivoima: crnačke porodi­ ce.razlika između funkcija i disfunkcija. grupi ili bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj društvenoj pojavi. pa do organizacija. crnačke političke organizacije.funkcionalna analiza može da se sprovede na bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj društvenoj pojavi. Da li je rop­ stvo za Jug Amerike. Upotrebljivost Mertonovog koncepta proizilazi iz načina na koji se usmeravamo na pitanja od relativnog značaja.

odnosno između strukturalno stvorenih mogućnosti ljudi da deluju u skladu s kulturnim normama i ciljevima i Manifestne funkcije .SAVREMENE GRAND-TEORIJE 145 funkcionalnoj analizi. Merton je kulturu definisao kao organizovan skup normativnih vrednosti koje dele pripadnici neke grupe ili društva. a latentne funkcije nenameravane posledice neke po­ jave. između strukturalno kreiranih mogućnosti ljudi da delaju u skladu s kulturnim normama i ciljevima i vlastitim normama i ciljevima. a koji određuje njihovo ponašanje.po Mertonu.neočekivane pozitivne.svesne i nameravane pozitivne posledice. situacija u kojoj postoji ozbiljan prekid između druš­ tvene strukture i kulture. Anomija se javlja onda kada postoji ozbiljan prekid između društvene strukture i kulture. ali je njegova nenameravana posledica bila prespora industrijalizacija i. a latentna funkcija. Ključni koncept Društvena struktura i anomija Jedan od Mertonovih najznačajnijih doprinosa strukturalnom funkcionalizmu i sociologiji uopšte. Ta ideja povezana je s drugim Mertonovim konceptom — konceptom nenameravanih posledica. Dok su nameravane posledice svima poznate. Anomija . Strukture imaju i nameravane i nenameravane posledice. za neke je baš to suština sociologije. Društena struktura predstavlja organizovan skup društvenih odnosa u kojima učestvuju članovi grupe ili društva. negativne i nevažne po­ sledice. tj. kako bo­ gatih. Ropstvo je možda bilo uvedeno da pomogne privredni razvoj Juga. stvaranje najniže klase koja je imala svrhu da unapredi društveni status južnih belaca. To znači da u analizi moramo da otkrijemo šta je stvarna posledica neke ljudske radnje. Jednostavno rečeno. odnosno da gledamo iza (preko) izraženih namera. od sociološke analize se očekuje da otkrije nename­ ravane posledice. jeste njegova analiza odno­ sa kulture. konačno. tako i siromašnih. strukture i anomije. U stvari. Manifestna funkcija ropstva bilo je povećanje ekonomske pro­ duktivnosti Juga. Piter Berger je taj proces nazivao razotkrivanjem. Nenameravane posledice . manifestne funkcije su nameravane. privredno slabljenje tog dela države. .

anomijom. zbog svog položaja u društvenoj strukturi. Dejvis i Mur su o stratifikovanom društvu pisali pozitivno. kao njena posledica. neki ljudi nisu u mogućnosti da postupaju u skladu s normativnim vrednostima. mnogi ljudi nisu u mogućnosti da postignu takav uspeh. Međutim. u skladu sa sopstvenom funkcionalnom paradigmom. Merton anomiju povezuje s devijantnošću. devijantnost obič­ no dobija oblik alternativnih. ali se nije prvenstve­ no interesovao za funkcije ovih struktura. j i I | 1 1 i 1 j 1 J . tendencija ka devijantnom ponašanju. njegove šanse za postizanje eko­ nomskog uspeha na opšteprihvaćen način veoma su slabe ili ih čak uopšte nema. Pojedinac koji je rođen u nižoj klasi može. Još konkretnije. steći samo srednje obrazovanje.146 D Ž O R D Ž RICER . To je način na koji strukturalni funkcionalizam pokušava da objasni kriminal i devijantno ponašanje. To nam pokazuje da funkcionalisti imaju različite stavove o stratifikaciji. uglavnom bio zaokupljen disfunkcijanja . zbog svog po­ ložaja u društvenoj strukturi. Može se reći da u ovakvim okolnostima (a one su široko rasprostranjene u savremenom američkom društvu) postoji anomija i. Merton je posmatrao društvene (i kulturne) strukture. U ovom kontekstu. Bavljenje preprodajom droge ili prostitucijom radi postizanja ekonom­ skog uspeha primer je devijantnosti izazvane razlikom između kulturnih vrednosti i društveno-strukturalnih sredstava za po­ stizanje tih vrednosti. U Mertonovom radu o anomiji može se uočiti njegov implicitno kritički stav prema društvenoj stratifikaciji (na primer. Anomija nastaje kada kultura (od pojedinaca) zahteva vrstu ponašanja koje društvena struktura onemogućava. a ipak kritikovari društvenu stratifikaciju i društvene nejednakosti.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI KOSE* vlastitim normama i ciljevima. neprihvatljivih i ponekad nele­ galnih sredstava za postizanje ekonomskog uspeha. u najboljem slučaju.u ovom slučaju. onemogućavanje nekih ljudi da postignu drušrveno poželjne ciljeve). U ovom primeru strukturalnog funkcionalizma. kao što smo već videli. Drugim recima. zbog čega tvrdi da nesklad između kulture i strukture ima disfunkcionalnu posledicu pojave devijantnosti unutar društva. visoko ceni materijalni uspeh. Merton je. Mertonov rad pokazuje da možete biti strukturalni funkcionalista. na primer. Američka kultura. Za razliku od njih.

Međutim. Mertonovo objašnjenja veoma su korisna sociolozima koji žele da se bave strukturalno-funkcionalnom analizom. belcima u Americi i u Evropi ide na štetu diskriminatorsko ponašanje prema crncima ili Romima. uprkos tome što je disfunkcionalna za sistem kao celinu. tu su još dve vrste nenameravanih posledica — one koje su disfunkcionalne i one koje su nefunkcionalne. .SAVREMENE GRAND-TEORIJE 147 Merton je jasno naglasio da nenameravane posledice i la­ tentne funkcije nisu isto. jer održavaju veliki deo stanovništva ne­ produktivnim i neefikasnim (možda se među crncima ili Romi­ ma krije neki novi Ajnštajn ili Mocart) i povećavaju verovatnoću društvenog sukoba. Latentna funkcija je vrsta nenamerava­ ne posledice koja je funkcionalna za određeni sistem. čak i za grupe za koje su funkcionalne. Merton je smatrao da nisu sve strukture društvenog sistema podjednako nezamenljive za njegovo funkcionisanje. Objašnjavajući dalje funkcionalnu teoriju. ti oblici diskriminacije imaju i neke disfunkcije. Američko društvo. ona i dalje postoji. na primer. može nasta­ viti da postoji (čak i da se poboljša) eliminacijom diskriminacije različitih manjinskih grupa. Na primer. ali. upr­ kos tome. Priznajući da su neke strukture neupotreblji­ ve. Merton je nagla­ šavao da neka struktura može nastaviti da postoji. diskriminacija žena u načelu je funkcionalna za muškarce. Ali. jer je funkcionalna za deo društve­ nog sistema i neke društvene grupe. slično tome. Muškarci ispaštaju zbog diskriminacije prema ženama. Taj stav pomogao je funkcionalnoj teoriji da prevaziđe još jednu od svojih konzerva­ tivnih predrasuda. strukturalni funkcionalizam je oslobodio prostor za smislenu društvenu promenu. Neko može izneti dobre argumente za to da je diskriminacija crnaca. Neki delovi društvenog sistema mogu biti eliminisani. Moglo bi se tvrditi i da oblici ove diskriminacije nepovoljno utiču na one koji diskriminišu. žena i ostalih manjinskih grupa disfunkcionalna za američko društvo.

Ona je više bila neka vrsta strukturalnog funkcionalizma „okrenutog naglavačke". U stvari. bar delimično. • Za funkcionaliste. • Funkcionalisti (ili barem rani funkcionalisti. teorija koje će kasnije privući širu sociološku javnost. ali je bila potisnuta brojnim neomarksističkim teorijama (glava 5). svako drušvo u svakom trenut­ ku nalazi se u procesu promene. nalazi u stanju dinamičke ravnoteže.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI TEORIJA SUKOBA Razvoj teorije sukoba može se. Međutim. za Daren­ dorfa i teoretičare sukoba. Kao takva. društvo je statično ili se. Teorija sukoba predstav­ lja malo više od niza tvrdnji koje se često direktno suprotstavlja­ ju funkcinalističkim stavovima. teorija su­ koba predstavljala je alternativu strukturalnom funkcionalizmu. nudi jedno specifično shvatanje društva. teoretičari sukoba usmereni su na prou­ čavanje društvenih struktura i ustanova. treba na­ pomenuti da teorija sukoba ima i druge osnove. kao što su mark­ sistička teorija i Zimlov rad o društvenom sukobu (kojim se ovde nismo bavili). teorija sukoba. Pedesetih i šezdesetih godina 20. • Dok funkcionalisti naglašavaju elemente poretka i stabil­ nost društva.148 DžORDZ RlCER . posmatrati kao reakcija na strukturalni funkcionalizam. nego prava kritička te­ orija društva. pre Merto­ na) smatraju da svaki element društva doprinosi njegovoj . teoretičari sukoba u svakom delu društvene« sistema vide neslogu i sukob. kao i strukturalni funk­ cionalizam. Rad Ralfa Darendorfa Kao i funkcionalisti. veka. u najboljem slučaju. jedan od glavnih doprinosa teorije sukoba bio je na­ čin na koji je ona u Sjedinjenim Američkim Državama postavila osnove za razvoj teorija koje su daleko vernije odslikavale Marksov rad. Osnovni problem za teoriju sukoba jeste to što ona nikada u potpunosti nije uspela da se odvoji od svojih strukturalno-funkcionalističkih korena. Te antiteze moguće je najbolje uočiti u radu Ralfa Darendorfa koji osnovama funkcionalističke teorije protivstavlja osnove teorije sukoba.

Uprkos povezanosti između konsenzusa i sukoba. vrednostima i običajnim moralom. Primer je savez između SAD i Japana koji se razvio nakon Drugog svetskog rata. sukob može dovesti do konsenzusa i integracije. Darendorf je bio glavni zagovornik tvrdnje da društvo ima dva „lica" (sukob i konsenzus) i da bi sociološka teorija zbog toga trebalo da se podeli na dve oblasti . pobornici teorije sukoba smatraju da mnogi društveni elementi doprinose dezinte­ graciji i promeni društva. a ovi drugi sukobe interesa i prinudu koja drži društvo na okupu uprkos tim sukobima. Recimo. gotovo je neverovatno da francuske sobarice i čileanski šahisti dođu u sukob. za razliku od njih. teoretičari sukoba na­ glašavaju ulogu moći u održavanju poretka društva. a samim tim ni integracije kao osnove za izbijanje sukoba. Izbegavajući jedinstvenu teoriju. Obrnu­ to. Teoretičari sukoba veruju da svaka vrsta poretka u društvu proizilazi iz prinude koju sprovode oni na njegovom vrhu. Dok se funkcionalisti usredsreduju na koheziju proisteklu iz zajedničkih društvenih vrednosti. Njegova bogata karijera javne ličnosti kulminirala . Ralf Darendorf Biografska skica Ralf Darendorf (1929-2009) poznat je u sociologiji po svojoj teoriji sukoba koja je nastala pod velikim uticajem marksistič­ ke teorije. • Funkcionalisti su skloni shvatanju da se društvo održava neformalnim normama. Darendorf je smatrao da društvo ne može postojati bez sukoba i konsenzusa.teoriju sukoba i teoriju kon­ senzusa (jedan oblik teorije konsenzusa je strukturalni funkciona­ lizam).SAVREMENE GRAND-TEORIJE 149 stabilnosti. jer medu njima nema kontakta. Ne možemo imati sukob ako pre toga nije postojao konsenzus. Darendorf se posvetio stvaranju zasebne teo­ rije sukoba. Daren­ dorf nije bio optimističan kada je u pitanju razvoj jedinstvene sociološke teorije koja bi obuhvatala oba procesa. Teoretičari konsenzusa proučavali bi vrednosnu integraciju u društvu. koji su jedan drugom preduslov.

državni sekretar u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova. Kasnije je postao javna ličnost. vodio je život u kome je razvijao teoriju i primenjivao je na praktične stvari u akademskom svetu i. enforced constraint). Darendorf je proživeo fascinantan život.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI je kada mu je 1993. Ta činjenica društvenog života dovela je Darendorfa do teze da su društveni sukobi uvek generisani nejednakom raspodelom vlasti. Medu pozicijama koje je zau­ zimao izdvajaju se sledeće: član nemačkog parlamenta. ono što društvo drži na okupu jeste prisilno ograniča­ vanje (engleski. . komesar u Evropskoj komisiji u Briselu i upravnik Londonske škole za ekonomiju i političke nauke. još važnije. u društvu. Zapravo. godine kraljica Eli­ zabeta II dodelila titulu barona. po mišljenju teoretičara sukoba. godine zatvoren je u koncentracioni logor iz ko­ ga ga je ubrzo oslobodio SS oficir kada su Rusi počeli da se približavaju Nemačkoj. Britanski državljanin postao je 1988. a potom je još jednom doktorirao na Londonskoj školi za ekonomiju i političke nauke (London School of Economics and Political Science). Darendorf je bio pod snažnim uticajem strukturalnog funk­ cionalizma.150 D20RD2 RicER . neki položaji svo­ jim nosiocima donose vlast i autoritet nad drugima. ili i jedno i drugo. Iako je njegova teorija pisana pod velikim uticajem marksistič­ kih ideja. Darendorf nikada nije bio marksista. On je napominjao da funkcionalisti smatraju da društveni sistem na okupu drže dobrovoljna saradnja ili opšti konsenzus. Predavao je na raznim nemačkim univerzitetima. Rane 1945. godine. Za sebe je go­ vorio da je liberal. on se nalazio pod snažnim uticajem marksističkog koncepta jedinstva teorije i prakse. Roden u Hamburgu u Nemačkoj. Te tako. Bez obzira na to. Studirao je na Univerzitetu u Hamburgu gde je i doktorirao. Međutim. Kao tinejdžer suprotstavio se nacistima i bio zatvoren (kao i njegov otac).

već položajima. Darendorf se suprotstavljao nauč­ nicima koji se usredsreduju na nivo pojedinca. oni ne dominiraju zbog svojih psiholoških osobina. poput sistema uloga za koje je vezana vlast. poput socijalnih funkcionalista. Vlast vezana za položaje predstavlja ključni element Darendorfove teorije.Ü . Za Darendorfa. drugačije rečeno. Osim što se zalagao za proučavanje širih društvenih struktura. on je kritikovao naučnike koji se usmeravaju na psihološke ili bihevioralne karakteristike pojedinaca koji zauzimaju takve položaje. a ne za ljude. protiv onih koji joj se ne povinuju mogu se primeniti negativne sankcije. pojedinac koji ima vlast u jednom okruženju. jer je pove­ zana s položajima. prvi zadatak analize teo­ rije sukoba jeste identifikacija različitih uloga koje u društvu obavljaju funkciju vlasti (engleski. Mast ne pripada pojedincima. Konačno. Vlast uvek podrazumeva i nadređenost i podre­ đenost. pošto je vlast legitimna. Vlast nije opšta društvena pojava. Na primer. Darendorf je smatrao da vlast nije konstantna. već zbog toga što podređeni to očekuju. Najvažnija ideja za njegovu tezu jeste da različiti položaji unutar društva nose različitu količinu vlasti. Prema tome. ne mora nužno imati imati vlast u nekom drugom okruženju. ta očekivanja vezuju se za položa­ je. Slično tome. Od onih koji zauzimaju nadređene položaje očekuje se da kontrolišu podređene. Kao i u slučaju vlasti. može imati nadteđen polo­ žaj u nekoj drugoj grupi. bavio širim društvenim strukturama. Strukturalno poreklo ovih sukoba tre­ ba tražiti u odnosu između položaja onih koji imaju vlast i onih koji su potčinjeni vlasti. pojedinac koji ima podređen položaj u jednoj grupi. ona se odnosi samo na unapred određena fizička i pravna lica. a ne s ljudima. authority roles). Darendorf je otišao toliko daleko da je tvrdio kako oni koji pri­ hvataju takav pristup nisu sociolozi. već i za sukob koji medu njima postoji. ^ M E N E GRAND-TEORIJE 151 Vlast Darendorf se. To sledi iz Darendorfovog argumenta da je društvo sastavljeno od mnoštva delova koje je on nazivao . Darendorf je bio zainteresovan ne samo za strukturu ovih položaja.

Mogući j kraj sukoba između Jevreja i Arapa mogao bi da pogorša posto.stvari koje su obično zajedničke mnogim ljudima. Interesi . a podređen položaj u drugom udruženju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASICNI KORENI imperativno koordinisana udruženja. Sukob može poslužiti da učvrsti labavo strukturiranu grupu. Ona se mogu posmatrati kao udruženja pojedinaca kontrolisana hijerarhijom vlasti. Pošto društvo sadrži mnogo takvih udruženja.| srvo. . Drugim recima. koji se razlikuju od interesa koji je zajednički grupama koje se nalaze na dnu. pokazati kako je to moguće. Unutar svakog udruženja vlast je dihotomna. Grupe na vrhu definisane su zajedničkim interesima. barem delimično. objasniti du­ gotrajnim sukobom sa Arapima na Srednjem istoku. u svakom udruženju mogu se oformiti isključivo dve konfliktne gru­ pe. Kohezivnost izraelskih Jevreja može se.j jeće napetosti u izraelskom društvu i da oslabi društveno jedin. Ovde ćemo. Ključni koncepti Funkcije društvenog sukoba Iako su u ovoj knjizi strukturalni funkcionalizam i teorija su­ koba predstavljeni odvojeno i na mnogo načina su suprotstav­ ljeni. sukob s drugim društvom može da obnovi integrativno jezgro raspadajućeg društva. a ne sa psihološkim karakteristikama pojedinaca koji zauzimaju te položaje.interesom.152 DŽORDŽ RiCER . Darendorf je zauzeo čvrst stav da čak i oni interesi za koje se čini da imaju psihološku osnovu. interesi su povezani sa društvenim položajima. govoreći o funkcijama društvenog sukoba. Oni na položajima vlasti i oni na podređenim položajima ima­ ju suprotstavljene interese. U društvu koje se dezintegriše.udruženja pojedinaca kontrolisana hijerarhijom vlasti. u osnovi predstavljaju fenomene ši­ rih razmera. Ideju o tome da sukob može služiti kao činilac integracije | Imperativno koordinisana udruženja . o te dve teorije moguće je raspravljati postavivši ih za­ jedno. pojedinac može zauzi­ mati nadređen položaj u jednom udruženju. Ovde se susrećemo s još jednim ključ­ nim pojmom Darendorfove teorije sukoba . Usled toga.

Ipak. Recimo. ali kao rezultat sukoba pozicije i granice između grupa često postaju jasnije. moguće je spariti funkcionalizam i teoriju sukoba analizirajući funkcije društvenog sukoba. oni koji imaju nadređene položaje teže da održe postojeće stanje. Pojedinci ne mo­ raju da internalizuju ta očekivanja. Taj sukob interesa ne mora da bude ekspli­ ciran da bi nadređeni i podređeni učestvovali u njemu. što znači da je legitimitet vlasti uvek neizvestan. Sukob interesa unutar udruženja postoji sve vreme (barem kao latentan). Pojedinci su. sukob s Arapima doveo je do saradnje između SAD i Izraela. smiriva­ nje izraelsko-arapskog sukoba moglo bi da olabavi veze izme­ đu SAD i Izraela. To može uvećati verovatnoću pomirenja ili mirnog saživota. vodeći tako do saradnje s drugim grupama. Na primer. Ako pojedinci zauzimaju određene položaje. Sukob rakođe ima funkciju komunikacije. S okonča­ njem tog sukoba u američku omladinu vratio se duh apatije. mora se prihvatiti činjenica da svaki sukob takođe ima disfunkcije. Interesi nadređenih i podređenih jesu objektivni u smislu da odražava­ ju očekivanja (uloge) povezane s položajima.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 153 društva prećutno prihvataju mnogi političari čiji je zadatak da izmisle neprijatelja čak i tamo gde ga nema ili da od potenci­ jalnog neprijatelja naprave stvarnog neprijatelja. Pre sukoba grupe mogu biti nesigurne u pogledu pozicije njihovog neprijatelja. Unutar svakog udruženja. dok oni koji zauzimaju podređe­ ne položaje teže da ga promene. Unutar jednog društva sukob može neke izolovane pojedin­ ce da ohrabri da preuzmu aktivnije društvene uloge. protest zbog Vijetnamskog rata u Americi sredinom 1960-ih godina motivisao je mlade ljude da po prvi pur preuzmu aktiv­ nu ulogu u američkom političkom i javnom životu. Sukob takode omogućava stranama u sukobu da uvide kolika je njihova relativna snaga. Pojedinci su prilagođe­ ni svojim ulogama kada doprinose sukobu između nadređenih . sposobniji da do­ nesu odluku o odgovarajućem smeru i o toku delovanja u po­ gledu svojih protivnika. ponašaće se na očekivani način. Gledano iz teorijske perspektive. niti da ih budu svesni da bi postupali u skladu s njima. Sukob s jednom grupom može služiti proizvodnji kohezije. prema tome.

Manifestni interesi su latentni interesi kojih su pojedinci postali svesni. Međutim. i konfliktne grupe ključni za objašnjenje sukoba.latentni interesi kojih su pripadnici grupe postali svesni. Prva vrsta su kvazigrupe ili mnoštvo pojedinaca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes.154 DŽORDZ RicER . one imaju ne samo zajedničke interese. one imaju ne samo zajedničke interese.mnoštvo pojedinaca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes. nikakve druge promenljive nisu potrebne.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i podređenih. Interesne grupe su prave gru­ pe u sociološkom smislu te reči. već i strukturu. . cilj i članstvo. Interesne grupe imaju sposobnost da učestvuju u grupnom sukobu. mala je verovatnoća da će se Latentni interesi . već i strukturu. političke uslove (kao što je opšta politička klima). sukob i promena Darendorf je razlikovao tri opšte vrste grupa. pošto uslovi nikada nisu idealni. Iz svih tih intere­ snih grupa nastaju konfliktne grupe. Grupe. interesne grupe. Ako je regrutovanje posledica slučajnosti. Interesne grupe imaju sposobnost da učestvu­ ju u grupnom sukobu. Darendorf je spominjao tehničke uslove (kao što je odgovaraju­ će osoblje). Konfliktne grupe — grupe koje stvarno učestvuju u sukobu. Ipak. Darendorf je ove nesvesne interese nazivao laten­ tnim interesima. cilj i članstvo.interesi kojih pripadnici grupe nisu svesni. Pod idealnim okolnostima. To su grupe koje stvarno učestvuju u sukobu. Interesne grupe — za razliku od kvazigrupa. Kvazigrupa . Darendorf je analizu povezanosti la­ tentnih i manifestnih interesa video kao glavni zadatak teorije sukoba. i društvene uslove (kao što je mogućnost komunikacije među čla­ novima grupe). akteri ne moraju biti svesni svojih interesa kako bi delovali u skladu s njima. mnogi različiti činioci utiču na sukobe. Darendorf je smatrao da su koncepti latentnih i manifestnih interesa kao i koncepti kvazigrupe. Po Darendorfu. Manifestni interesi . interesne grupe su prave grupe u sociološkom smislu te reči. One predstavljaju osnovu za dru­ gu vrstu grupa: interesne grupe. način na koji se ljudi regrutuju u kvazigrupe predstavlja još jedan važan društveni uslov.

ili. kao i odnosa između sukoba i postojećeg stanja. sociolozi moraju biti svesni odnosa između sukoba i promene. kada je regrutovanje u kvazigrupe strukturalno determinisano. sukob takođe dovo­ di do razvoja i promene. Ideja će biti još jasnija u narednom odeljku koji se bavi sistemskom teorijom.SAVREMENE GRAND-TEORUE 155 iz kvazigrupe razviti interesna ili konfliktna grupa. OPŠTA TEORIJA SISTEMA* Rad Niklasa Lumana Najpoznatiji sistemski teoretičar u sociologiji bio je Niklas Luman (1927-1998). Poslednji aspekt Darendorfove teorije sukoba jeste odnos sukoba i promene. Za razliku od Marksa. u određenim okolnostima. Darendorf nije smatrao da će lumpenproletarijat (masa jako siromašnih ljudi koja se u kapitalističkom sistemu nalazi u lošijem položaju i od samog proletarijata) na kraju oformiti konfliktnu grupu. Darendorf je smatrao da konfliktne grupe. Kada je sukob intenzivan. kada nastanu. Međutim. * Ovaj deo napisan je u koautorstvu s Daglasom Gudmanom i Matajasom Jungeom. jer je regrutovanje pojedinaca u tu grupu slu­ čajno. . Ukratko. Kada je sukob praćen nasiljem. Darendorf je smatrao da je konzervativna uloga sukoba samo jedan deo društvene realnosti. Tu je on odao priznanje značaju rada Luisa Kozera koji je proučavao funkcije sukoba u održavanju statusa quo.masa jako siromašnih ljudi koji se u kapitalističkom sistemu nalaze u lošijem položaju i od samog proletarijata. konfliktnih grupa. Drugim recima. struktural­ ne promene će biti iznenadne. promene koje se javljaju su radikalne. učestvuju u aktivnostima koje dovode do promena u društvenoj strukturi. Međutim. Prema tome. one obezbeduju plodno tie za nastanak intere­ snih grupa. Kakva kod da je priroda sukoba. sociolozi moraju da imaju osećaj za dinamične odnose između različitih elemenata ovako shvaćenog društva. Luman je razvio sociološki pristup koji kombinuje elemente Parsonsovog strukturalnog funkcionalizma Lumpenproletarijat . te­ orijsko shvatanje ne mora nužno biti statično.

cilj analize je da shvati zašto sistem proizvodi određeni odnos između ta dva podsistema u bilo kom trenutku. Sistem je uvek manje složen od svog okruženja. unutar sistema. Prema tome. činjenicu da su stvari mogle biti drugačije. Kada je proizvođaču automo­ bila potrebna sirovina (čelik. Razlika se. Shema APIL ne bi trebalo da se razume kao činjeni­ ca. razvijajući teoriju koja uzima samoreferentnost kao najvažniju karakteristiku sistema i koja se usredsređuje na kontingentnost. on kod Parsonsa primećuje dva problema. ta složenost predstavljena je u mnogo jednostavnijem obliku. kako se ona proizvodi i ko će mu je isporu­ čiti. Parsons ne prihvata kontingentnost (slučajnost).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI s opštom teorijom sistema i nekim konceptima kognitivne bio­ logije i kibernetike. Budući da Parsons nije u stanju da vidi kakvo bi društvo moglo da bude. To preduzeće predstavlja jedan sistem koji se nalazi unutar veoma slo­ ženog okruženja koje obuhvata mnogo različitih vrsta ljudi. on ne može na adekvatan način da sagleda kakvo ono zaista jeste. ključna za naše razumevanje sistema. Samoreferen­ tnost je. Uzmimo za primer jedno preduzeće koje proizvodi automobile. sposobnost društva da se u svojim operacijama odnosi na samo sebe.). Međutim. tj. Ključ za razumevanje Lumanovog shvatanja sistema jeste razlika koju je Luman pravio između sistema i njegovog okruženja. Međutim. Uzmimo jedan primer iz Parsonsove teorijske matrice da bismo to objasnili.156 DŽORDŽ RlCER . Dru­ go. tj. Ona pokazuje da podsistemi koji za cilj imaju adaptaciju i postizanje cilja mogu da budu me­ đusobno povezani na različite načine. po Lumanu. ne­ prekidno promenljivo fizičko okruženje i mnoge druge različite sisteme. Slično . Luman pokušava da odgovori na ta dva problema u Parsonsovom radu. svodi na nivo slože­ nosti. itd. Sva ta složenost okruženja redukovana je na informaciju o ceni i o kvalitetu sirovine koju proizvođač želi da kupi. u suštini. obično mu nije važno odakle ona dolazi. Prvo. Luman je kasne Parsonsove radove shvatao kao opštu teoriju koja je dovoljno složena da predstavlja osnovu novog sociološkog pristupa koji preuzima neke uvide o funkcionisanju sistema iz bioloških i kibernetskih istraživanja. u Parsonsovoj teoriji nema mesta za samoreferentnost. već pre kao model mogućnosti. Sistem i okruženje. guma.

oružanim sukobom ili privrednom krizom unutar te zemlje. brojne i različite navike mušterija tog preduzeća redukuju se samo na one navike koje direktno utiču na njihovu odluku da li će kupiti automobil. Različite mape istog područja mo­ guće je izraditi zbog toga što je odabir onih karakteristika koje će biti predstavljene na mapi kontingentan. Kartograf mora da odabere one osobine koje su važne. ali ga možda nije briga za političku situaciju u zemlji u kojoj je ona proizvedena). može se dogoditi da proces proizvodnje bude prekinut ili narušen nekom pobunom. Kada je kartograf završio. Sistem jednostavno ne može da bude složen kao njegovo okruženje. Uzgred. ali i rizično. pa je otuda bila neupotrebljiva. mapa je bila isto onoliko velika kao i teritorija same dr­ žave. To će prekinuti snabdevanje sirovinom. Sistem koji bi to pokušao podsetio bi nas na Borhesovu priču o kralju koji je naredio kartografu da mu nacrta mapu njegove kraljevine koja će biti savršeno tačna.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 157 tome. morali biste da pročitate njihova kompletna dela koja imaju nekoliko hiljada stranica ponekad teško razumljivog teksta (čak i za ne­ koga ko ima doktorat iz sociologije). To je nužno. Iako sistemi nikada ne mogu da budu isto onoliko slože­ ni kao njihova okruženja. ako proizvođač odluči da ne prati političku situaciju u zemlji gde se proizvodi sirovina. kao i sistemi. Veber ili Parsons svojim teorijama hteli da kažu. Dirkem. Iz svake od njih izvu­ čeno je nekoliko aspekata. mora­ ju da redukuju (smanje) složenost. recimo. njihova složenost se ipak neprekidno . Takvo studiranje trajalo bi nekoliko decenija i ne bi imalo smisla. što neizbežno ostavlja nepokrivenim neke druge aspekte teorije. Te tako. Mape. a kontingentnost podrazumeva rizik. taj zaključak se primenjuje na sve teorije (ili mape) koje su predstavljene u ovoj knjizi. Da biste zaista znali šta su. Pojednostavljenje složenosti podrazumeva da ste prisiljeni da birate između najmanje dve opcije (proizvođač brine o tome kako se proizvodi sirovina. jer oni koji izrađuju mape nikada ne mogu biti sigurni da li su izostavili nešto što će se kasnije ispostaviti kao bitno za korisnika. Svaki izbor po­ drazumeva kontingentnost zbog toga što se uvek može izabrati drugačije (proizvođač bi mogao da se raspita o političkoj situaci­ ji).

veoma je teško reći koliko je novac sam po sebi vredan. Kako sistem može da proizvodi sopstvene elemente. a potom i za pronalaženje alternativnih izvora u slučaju da dođe do političkih turbulencija i prekida dotoka sirovine.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI uvećava. To novo ode­ ljenje bilo bi zaduženo za informisanje proizvođača o tome koliki je politički rizik u zemljama iz kojih stižu sirovine.novcu. Samostvarajući sistemi Luman je najpoznatiji po svom konceptu o samostvaranju. To je možda paradoksalno. Značenje novca. Međutim. on koncept samostvaranja primenjuje na sisteme kao što su privredni. sistemi neprekidno razvijaju nove podsisteme i uspostavljaju različite odnose između tih podsistema da bi efikasno izašli na kraj sa svojim okruženjem. Mi kažemo da je novac osnovni element zato što vrednost svih stvari u pri­ vrednom sistemu može da se izrazi kroz novac. Tako na paradoksalan na­ čin dolazimo do sledećeg zaključka: složenost je moguće smanjiti samo ako je uvećamo. Iako Luman smatra da su svi sistemi takvi (počev od bioloških ćelija do društvenog si­ stema). Novac. Drugim recima. one elemente koji ga čine? Razmislite o savremenom privrednom sistemu i njegovom osnovnom elementu . Samostvarajući sistem proizvodi osnovne elemente koji čine sistem. proizvođač automobila mogao bi da otvori odeljenje međunarodnih odnosa koje bi se bavilo praćenjem po­ litičkih događaja u državi iz koje nabavlja sirovine. nije postojao pre privrednog sistema. Na primer. pravni i naučni sistem. kao i na birokratiju i mnoge druge sisteme.158 DŽORDZ RICER . On se odnosi na diverzifikaciju sistema. politički. . Savremeni oblik novca i privredni sistem nastali Samostvarajući sistemi . njegova vrednost i upotreba determinisani su samim privrednim sistemom. Kada to ne bi radili. složenost okruženja predstavljala bi ozbiljnu pretnju po stabilnost sistema. Samostvarajući sistemi imaju sledeće karakteristike: 1. u današ­ njem značenju tog pojma.samoreferentni i zatvoreni sistemi koji sami proizvode svoje osnovne elemente i sami određuju svoje granice i svoju strukturu.

Na primer. Prema tome. Ali umesto da izuzmu ove proizvode iz privrednog sistema. Samostvarajući sistemi su samoorganizujući i to na dva na­ čina. Unutar svojih granica. kapitalistički privredni sistemi imaju tendenciju da neprekidno šire svoje granice da bi unu­ tar njih uključili prodaju seksualnih usluga i zabranjenih droga. a ne. Oni definišu sopstvene granice i organizuju unutraš­ nje strukture. To se dešava čak i u slučajevima u kojima politič­ ki sistemi usvajaju zakone koji seksualne usluge i drogu treba da drže van legalnog tržišta. Novac bez privrednog sistema samo je bezvredan komad papira ili metala. obeshrabrujući tako njihovu kupovinu. ti zakoni utiču na cenu seksualnih usluga i zabranjenih droga unutar pri­ vrednog sistema. u privredni sistem ubrajamo sve što je oskudno i čemu možemo da pripišemo cenu. 2. tržište je strukturirano na bezličan način. Sopstvene granice definišu praveći razliku između onoga što se nalazi u sistemu i onoga što se nalazi u okruženju. neophodan sastojak okruženja sistema. Međutim. Savremeni privredni sistem bez novca teško je zamisliti. Ostale snage će možda ograničiti obim samostvarajućeg sistema. samostvarajući sistem proizvodi sopstvenu strukturu. Stoga on nije deo privrednog siste­ ma. Vazduh je. Banke . ne možemo da kaže­ mo koliko on košta. Njihova ilegalnost samo im uvećava cenu. Recimo. unutar privrednog sistema. visoka cena koja obeshrabru­ je kupovinu takođe ohrabruje prodaju. kako misle strukturalni funkcionalisti. Pošto se vazuduh nalazi svuda u izobilju. Recimo. funkcional­ nim nužnostima sistema. međutim.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 159 su zajedno i zavise jedan od drugog. Ono što se nalazi unutar ili van samostvarajućeg sistema determinisano je samoorganizacijom sistema. usled činjenice postojanja novca. ponuda tih usluga će se zadržati unutar privrednog si­ stema. zakoni koji pokušavaju da drže pro­ izvode podalje od privrednog sistema utiču na njihovu cenu unutar privrednog sistema. Ako možete da zaradite puno novca prodajući seksualne usluge i drogu.

odgovara materijalnim potrebama i željama ljudi. Umesto toga. Samostvarajući sistemi su samoreferencijalni (oni se sva­ kom operacijom odnose na same sebe). Pa tako pri­ vredni sistem odgovara materijalnim potrebama i željama bogatih ljudi. Cene na berzi ne određuje bilo koji pojedinac. Slično tome. ali u veoma maloj meri odgovara potreba­ ma i željama siromašnih ljudi. ne bi bilo banaka i ne bi bilo kamate. Ona se bavi isključivo pred­ stavljenim klijentima. Međutim. Umesto toga. pri­ vredni sistem koristi cenu kao način da uputi na samog sebe. Još jedan primer nalazimo u birokratiji velikih organizacija kao što je birokratija uprave javnih prihoda. po opštem shvatanju.160 DžORDŽ RlCER . pravni sistem ima zakone koji se od­ nose na pravni sistem (na primer. Pripisujući fluktuirajuću monetarnu vrednost deonicama neke kompanije. postojalo bi tržište u okvi­ ru kojeg bi kupovina i prodaja dobara bila strukturirana na sasvim drugačiji način. Stvarni poreski obveznici imaju uticaj na birokratiju samo ako uspeju da poremete birokratsko predstavljanje. zakonski propisi koji uređuju primenu ili tumačenje nekog zakona). . već privredni si­ stem. Re­ cimo. Uprava se nikada stvarno ne bavi svojim klijentima. Na primer. razvio se kon­ cept kamate itd. sistem mora da se bavi predstavama elemenata koji se nalaze u okruženju. Recimo. njegova unutarnja struktura bila bi potpuno različita. berza predstavlja primer takve samoreferentnosti unutar privrednog sistema. te želje i potrebe utiču na privredni sistem samo u obimu u kojem mogu da se predstave preko novca. To znači da ne postoji direktna veza između sistema i nje­ govog okruženja. Ako privredni sistem ne bi imao za svoje osnovne elemente tako apstraktne i lako prenosive enti­ tete kao što je novac. 4. a ne na novcu. privredni sistem. ako bi se privreda zasnivala na robnoj razmeni. Poreski obveznici predstavljeni su u vidu formulara koji pošalju službi ili u obliku dosijea koji uprava o njima vodi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI postoje da bi čuvale i pozajmljivale novac. 3. Samostvarajući sistem jeste jedan zatvoren sistem.

s njegovom aktivom ili profitom . Ne samo da su klijenti deo okruženja. Umesto da se posmatra kao ljudsko biće.sistem je zapao u krizu zbog toga što cene deonica nisu imale veze s njihovom stvarnom vrednošću. berza kao sistem mora s vremena na vreme da dozvoli svom okruženju (realni uslovi u kojima se nalaze preduzeća) da je poremeti. Da bi predstavljala jedan zatvoren sistem. odnosno ukoliko poremeti predstave kojima si­ stem definiše okruženje. Međutim.tj. . računovođa itd. odnosno prola­ ziti kroz period rasta u kome su cene akcija daleko više nego što bi trebalo da budu. godine propala Njujorška berza . sile iz okruženja uni­ štile bi sistem. Recimo. Prema Lumanu. može da utiče na birokratiju samo ako poremeti njene predstave. Vratimo se pono­ vo na primer birokratije. Bez tih poremećaja. To se desilo kada je 1929. Razlika između cene akcija nekog preduzeća u rasponu od dvatri dana ne mora da ima mnogo veze s realnom vrednošću pre­ duzeća . cene akcija na berzi menjaju se dnevno. na prvi pogled. uzimajući u obzir stanje preduzeća o čijim deonicama je reč. Iako je samostvarajući sistem zatvoren i nema direktnu vezu s okruženjem. Posmatrano iz ugla biro­ kratije. Stvaran čovek.već sa stanjem u kojem se berza nalazi. Zatvoreni društveni sistem razlikuje se od pojedinaca koji. tj. ljudi koji rade u njoj su spoljašnji izvor složenosti i nepredvidivosti. već su to i ljudi koji rade u birokratiji. Da bi dobro funkcionisala. tokom dužeg perioda cene deonica trebalo bi da odslikavaju aktuelni status preduzeća ili će se sistem raspasti. predstavljaju njegov deo.SAVREMENE GRAND-TEORUE 161 Oni koji prouzrokuju poremećaj (popunjavajući pogrešne formulare. Berza može biti u usponu. ljudsko biće. u ta­ kvim sistemima pojedinac čini deo okruženja. okruženju se mora dopustiti da poremeti unutraš­ nje predstave sistema. šaljući protivrečne ili pogrešne podatke) često nailaze na žestok odgovor uprave zbog toga što ugrožavaju sistem. rad­ nik se posmatra kao upravnik. birokratija mora da pronađe način da čak i sopstvene radnike predstavi pojednostavljeno.

Međutim. Diferencijacija . bio bi potučen složenošću svog okruženja. Diferencijacija unutar sistema jeste način kojim se sistem bavi promenama nastalim u okruženju. raču­ novodstvo. što čini jednu veoma složenu i dinamičnu unutrašnju strukturu. odeljenje za međunarodne odnose takođe vidi druge podsisteme unutar Forda (kao što je. Svaki sistem mora da održi svo­ ju granicu koja ga odvaja od okruženja. ali uz to. Kada to ne bi bio u stanju. proizvođač auto­ mobile. gleda na druge proizvođače. kao što je Ford. Ostali podsistemi (računovodstvo). svaki podsistem ima različit pogled na unutrašnje okruženje sistema. što bi moglo da dove­ de do njegovog sloma ili čak potpunog nestanka. kao što su Dženeral motors i Dejmler Krajsler. Da bi preživeo. ali se nalaze u okruženju podsistema međunarodnih odnosa. koje takođe predstavlja jedan podsistem unutar For­ da) kao podsisteme koji se nalaze van podsistema međunarodnih odnosa i koji. predstavljaju unutrašnji deo organizacionog sistema kao celine. Dife­ rencijacija je pokušaj da se unutar sistema preslikaju razlike koje postoje između sistema i okruženja. recimo.162 DZORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Diferencijacija Posmatrano sa stanovišta Lumanove teorije sistema. Fordovo odeljenje za međunarodne odnose (koje predstavlja jedan podsistem unutar Forda) takođe gleda na Dženeral motors i Krajsler kao na nešto što je van njega i predstavlja deo njegovog okruženja. vidi i druge podsisteme (ovoga puta uklju­ čujući i podsistem međunarodnih odnosa) kao deo sopstvenog okruženja. to znači da unutar diferenci­ ranog sistema postoje dve vrste okruženja. za odeljenje međunarodnih odnosa. predstavljaju deo okruženja. glavna karakteristika modernog društva jeste sve veća sistemska diferen­ cijacija kojom sistem izlazi na kraj sa složenošću okruženja. . U skladu s tim. Jedno okruženje koje je opšte (zajedničko) za sve podsisteme i drugo okruženje koje je različito unutar svakog podsistema. prema tome.proces u kojem sistem preslikava unutar sebe razlike koje postoje između njega i njegove okoline. što ih otuda čini unutrašnjim okruženjem. podsistem ljudskih odnosa gleda na druge proizvođače kao na deo svog okruženja. Slično tome. kao na delove svog okruže­ nja. Na primer.

proces odabira iz raznovrsnosti. izabraće se i novi upravnik. Evolucija je proces selekcije (odabira) iz raznovrnosti. ali svako novo odeljenje uvećava organiza­ cionu složenost sistema jer se njegovim prisustvom uspostavlja­ ju i omogućuju novi i dodatni odnosi između odeljenja. Luman tvrdi da se razvilo samo nekoliko oblika unutrašnje diferencijacije. kao što je upotreba računara). dobro je poznato da se svaka velika organi­ zacija kao sistem sporo prilagođava promenama u okruženju (na primer. političkim promenama ili čak tehno­ loškim promenama. Me­ đutim. . potražnji u javnosti. itd. Raznovrsnost stvorena diferencijacijom ne samo da omogu­ ćava bolju reakciju na izazove koji dolaze iz okruženja. Međutim. predstavlja okruženje za ostala odeljenja. budući da svaki podsistem može da ostvari različite veze s drugim podsistemom. kvalitetniji je odabir. zaposliće se novi radnici. Novo odeljenje. Sto je veća raznovrsnost. stratifi­ kacija. one evoluiraju stvarajući diferencijaciju unutar sistema. Osim toga. kao i sva­ ko drugo odeljenje birokratskog sistema.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 163 sistem mora da bude sposoban da izađe na kraj s raznovrsnošću u okruženju. orga­ nizacije se razvijaju. obučeni da upravljaju novom tehnologijom. U prethodnom primeru. Te diferencijacije uvećavaju složenost sistema kroz repeticiju Evolucija . promene u okruženju će se preslikati u strukturu organizacije. Kao rezultat toga. uspostavljeno da bi bilo na usluzi radnicima koji rade s računarima. Drugim recima. Na primer. novo odeljenje. bolje će odgovoriti na buduće promene u računar­ skim tehnologijama i biti od pomoći čitavoj organizaciji prili­ kom integrisanja tih novih kapaciteta. ono će mož­ da omogućiti nove veze između postojećih odeljenja time što će omogućiti odeljenju za računovodstvo da se centralizuje ili prodavcima da neposredno pristupe inventaru. Diferencijacija je sredstvo kojim se uvećava složenost si­ stema. On ih naziva segmentirana diferencijacija. centar-periferija diferencijacija i funkcionalna diferencija­ cija. Dobar primer za to jeste preduzeće za pro­ izvodnju automobila koje otvara novo odeljenje čiji je zadatak da se bavi novom situacijom kao što je prisustvo računara na radnom mestu. Ona omogućava veću raznovrsnost unu­ tar sistema što predstavlja odgovor na raznovrsnost koja se nalazi u okruženju. već omo­ gućava bržu evoluciju.

Osim toga. nije strukturalni funkcionalista. Luman je upoznao Parsonsa kada je studirao javnu administraciju na Harvardu 1 9 6 0 . Na primer. Osim toga. Niklas Luman Biografska skica Ime Niklasa Lumana.164 DžORDŽ RlCER .1 9 6 1 . iako jeste sistemski teoretičar. pogotovo u S A D . Međutim. on ima veoma različito shvatanje strukture od Parsonsa i odbacuje Parsonsovu usredsredenost na vrednosni konsenzus u društvu i na društveni poredak. Lumanova sistemska teorija postajala je sve uticajnija širom akademskog sveta. u poslednjih nekoliko godina postalo je jasno da Luman. sledstveno tome. ti oblici di­ ferencijacije imaju različitu sposobnost da proizvedu raznovrsnost i. Budući da je strukturalni funkcionalizam izašao iz mode kasnih 1960-ih godina. unutar si­ stema. godine. Sto se više oslobađao uticaja strukturalnog funkcionalizma. Kada je u pitanju njihov evolucioni potencijal. Segmentirana diferencijacija konceptualno razdvaja delove sistema na osnovu potrebe da neprekidno ponavljaju iste funk­ cije. Lumanova veza s njim uslovila je da ima manje uticaja nego što bi ga možda imao. a njegove ideje uticale su na ideje Niklasa Lumana u njegovoj kasnijoj fazi. kao sistemskog teoretičara.razdvajanje delova sistema na osnovu potrebe da neprekidno ponavljaju iste funkcije. skoro uvek se usko vezuje za Talkota Parsonsa.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (ponavljanje) diferencijacije između sistema i okruženja. omoguće kvalitetniji odabir u procesu evolu­ cije. Složeniji oblici diferencijacije imaju sposobnost da ubrzaju evoluciju sistema. Zbog toga ga mnogi povezuju sa strukturalnim funkcionalizmom. Kako smo videli ranije u ovoj glavi. proizvođač automobila ima funkcionalno slične Segmentirana diferencijacija . Parsons je puno pisao o sistemima. .

Međutim. U stratifikaciskoj di­ ferencijaciji nejednakost je od suštinske važnosti za sistem. Činjenica da su oni na nižim položajima značajni za sistem a ipak ne uspevaju da se nametnu kao akteri uticajne komunika­ cije. šefovi odeljenja) imaju bolji pristup resursima i veću sposobnost da postanu akteri uticajne komunikacije. a druš­ tveni sistem može preživeti jedino ako sve pozicije. Svi članovi koji zauzimaju isti rang su u osnovi jednaki. upravnik odeljenja za međunarodne odnose ima poziciju unutar stratifikacijskog siste­ ma proizvođača automobila. Predsednik preduzeća zauzima najviši rang. Njegova funkcija je da upotrebi moć da bi upravljao poslovima odeljenja. moguće je uočiti međuodnos jednakosti i nejed­ nakosti.proizvodnju automobila. Stratifikacijska diferencijacija je vertikalna diferencijacija prema kojoj se rang ili status u sistemu shvataju hijerarhijski. U segmentiranoj diferencijaciji. . situacija kada se više automobila proda u jednoj geografskoj oblasti nego u drugoj). dok se različiti rangovi razlikuju po nejednakosti. svaka ima istu strukturu i obavlja istu funkciju . Sva­ ki rang ispunjava određenu i posebnu funkciju u sistemu. uspešno obavljaju svoju funkciju. ali ona nema sistemsku funkciju. Uz to. U au­ tomobilskoj firmi nailazimo na različite rangove. Više pozicije (na primer. svi rangovi zavise jedni od drugih. Upravnik novog odeljenja za međunarodne odnose zauzima vrhovni položaj unutar hijerarhije tog odeljenja. Svaka lokacija organizovana je na sličan način. stratifikovan sistem se više bavi blagostanjem onih koji za­ uzimaju više pozicije. bavi jedino ako oni ugrožavaju one koji se nalaze na višim pozicijama. Konkretnije rečeno. nejednakost je posledica slučajnih razlika u okruženju (kao što je. stvara strukturalni problem koji ograničava složenost siste­ ma. On je na višem položaju i od upravnika odeljenja za međuna­ rodne odnose i nalazi se u poziciji da mu izdaje naređenja. dok se nižim pozicijama. Sledstveno tome. Kada oni koji rukovode sistemom postanu previše udaljeni Stratifikacijska diferencijacija . Niže rangirani radnici unutar ode­ ljenja vrše čitav niz posebnih funkcija.vertikalna diferencijacija prema kojoj se rang ili status u sistemu shvataju kao hijerarhija. recimo. uključujući i najniže.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 165 fabrike za proizvodnju automobila na mnogo različitih lokaci­ ja. načelno govo­ reći.

kao što je funkcionalna diferencijacija. proizvođač automobila ima funkcionalno izdiferencirana odeljenja.diferencijacija između centra sistema i nje­ govih perifernih elemenata.166 D Ž O R D Ž RICER . Da bi imali neki utkaj na sistem. administracija. Kod segmentirane diferencijacije. kod složenijih oblika di­ ferencijacije. Međutim. kao što su proizvodnja. odeljenje za planiranje ne mora da brine o tome kako se u računovodstvu obrađuju podaci. neka preduzeća za proizvodnju automobila sagradila su fabrike u drugim zemljama. to ne ugrožava sistem. pa čak i da dovede Diferencijacija centar-periferija . ali ako jedan sistem ne uspe da ispuni svoj zadatak. u određe­ nom obimu.najsloženiji oblik diferencijacije i oblik koji dominira savremenim društvom. kontroliše preduzeća koja se nalaze na periferiji. niži položaji moraju da pribegnu sukobu. feler može da proizvede probleme za društveni sistem. . sedišta tih firmi ostaju u centru koji upravlja i. Treći tip diferencijacije nazivamo diferencijacija centar-periferija. To ukazuje na dalju razliku između oblika diferencijacije. Funkcionalna diferencijacija fleksibilnija je od stratifikacijske diferencijacije. Ona predstavlja vezu između segmentirane i stratifikacijske diferencijacije. jedna od fabrika proizvođača automobila ne može da proizvede automobile zbog štrajka rad­ nika). čitav sistem će imati problema da preživi.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I od onih na najnižim pozicijama. dokle god se na računu podudaraju aktiva i pasiva. sistem ima tendenciju da kola­ bira zato što se važne funkcije koje treba da se obavljaju na nižim pozicijama ne obavljaju na odgovarajući način. Zapra­ vo. Recimo. funkcionalno izdiferencirani sistemi složene su mešavine ne­ zavisnosti i zavisnosti. Recimo. iako je odeljenje za planiranje zavisno od računovodstva. dokle god svaka jedinica (deo sistema) obavlja svoje funkcije. Funkcionalna diferencijacija jeste najsloženiji oblik dife­ rencijacije i oblik koji dominira savremenim društvom. Funkcionalna diferencijacija . Međutim. Svaka funkcija unutar sistema dode­ ljena je jednoj određenoj jedinici sistema. Na primer. Bez obzira na to. Svaka funkcija unutar sistema dodeljena je jednoj određenoj jedinici sistema (njegovom delu). računovodstvo. planiranje i osoblje. ako deo sistema ne uspe da ispuni svoju funkciju (na primer. ra­ zličite jedinice mogu da ostvare veći stepen nezavisnosti.

najveći uticaj verovatno će imati računovodstvo. U stratifikovanom sistemu. položaja istog ranga). odnosi između različitih položaja. U segmentiranom sistemu odnosi između različitih podsistema nisu strukturno različiti.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 167 do njegovog sloma. Zapravo. u osnovi. Recimo. . U najvećem broju slučajeva. Sledstveno. ali on ipak sadrži pojedinačne fabrike koje predstavlja­ ju segmentirani oblik. nije isti kao odnos između čistača i vratara. a ovi su pak potpuno različiti od odnosa između proizvod­ nje i istraživanja. u preduzeću koje se nalazi u okruženju u kome tehnički napredak pruža šanse za ekonomski napredak. Na primer. složenost uvećava rizik sloma sistema ako se funkcija ne vrši na odgovarajući način. odnosi između bilo koje dve fabrike. drugi oblici nastavljaju da postoje. Ali. To je važno pošto mi obično govorimo o funkcionalno diferenciranim sistemima unutar modernog druš­ tva da bismo opisali njegov dominantni oblik diferencijacije. Takođe. ako se preduzeće nalazi u okruženju u kome je ekonomski napredak posledica neprekidnog ponavljanja jednog istog procesa. oni mogu da zahtevaju manje složene oblike. Veći broj vrsta mogućih odnosa između podsistema stvara veći asortiman mogućih odgovora na promene koje dolaze iz okruženja. U funkcionalno izdiferenciranim sistemima različiti odnosi se multiplikuju. odnos između upravni­ ka i čistača u fabrici. Bez obzira na to. najveću težinu imaće odeljenje za istraživa­ nje. Funkcionalna diferencijacija omogućuje proizvo­ đaču automobila veću fleksibilnost. Odnosi računovodstva i odeljenje za proizvodnju razlikuju se od odnosa između računovodstva i odeljenja za istraži­ vanje. odnos koji fabrika ima sa svojim sedištem različit je od ono­ ga koji ima s drugom fabrikom. Na drugoj strani. sistem proizvođača automobila jeste jedan stratifikovan sistem. u osnovi se razlikuju od odnosa između istih položaja (tj. su isti. Na jednoj strani. Reci­ mo. rast složenosti uvećava spo­ sobnost sistema da se bavi svojim okruženjem. ta uvećana krhkost nužna je cena koja mora da se plati za usložnjavanje odnosa medu različi­ tim podsistemima. Složeniji oblici diferencijacije ne isključuju manje složene oblike.

(Ta­ kvih napada bilo je na drugim mestima. Različite vrste sigurnosnih mera osmišljene su i primenjene unutar SAD i oko SAD. Rat se kvalifikuje za takvu vrstu analize zato što predstavlja jednu strukturu koja je ponavljajuća i paternizovana.) Prema tome. uklonjen je s vlasti i pogubljen. nalazi se u bekstvu i prisiljen je da se skriva. septembra 2001. Prvi problem o kome može da se raspravlja jeste „funkcija" ovog rata. Medu njima je visoka ekonomska cena koja se plaća za vođenje tog rata. kao što su hvatanje i otmica hiljade ljudi i njihovo držanje u zatvoru Gvantanamo na Kubi i na drugim mestima. godine. što ga u velikoj meri neutralise. ekonomski trošak je mali u odnosu na gubitak ljudskih života u Iraku. čovek za koga se pogrešno pretpo­ stavljalo da je saveznik i da podržava Al-Kaidu. Međutim. Postoje i mnoge naizgled indirektne disfiinkcije. može se reći da je rizik u nekoj meri otklonjen. septembra. Kao društveni fenomen. način na koji je on pomogao SAD da se prilago­ de realnosti u kojoj postoje spoljni neprijatelji koji su sposob­ ni i voljni da nanesu znatnu štetu zemlji. uključujući i strukturalno-funkcionalističku perspektivu koju smo predstavili u ovoj glavi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Da lije „Rat terorizmu "funkcionalan? Posle 11. posle 11. septembra nije bilo terorističkih napada unutar SAD. Ona je posebno izražena u okupaciji Iraka i borbi s onima koji se suprotstavljaju američ­ kom prisustvu u toj zemlji. kao što je podmetanje bombe u madridskim i londonskim vozovima. vođa Al-Kaide koji stoji iza napada od 11. godine. postoji takode •jedan broj „disfunkcija" koje vezuje­ mo za Rat terorizmu. kao što je gajenje maka u Av­ ganistanu koje je dramatično naraslo nakon što je fundamentalistički i represivni talibanski režim uklonjen s vlasti. kao i drugim akcijama. Što je glavno.168 D Ž O R D Ž RlCER . SAD započeo je takozvani Rat terorizmu. Takode. Time je . Kao dobar primer može da posluži američko Ministarstvo unutrašnjih poslova uspostavljeno posle 2001. taj rat se može analizi­ rati iz čitavog niza teoretskih perspektiva. Razume se. tu su i brojni neprijatelji koje su SAD stvorile svojim vojnim ak­ cijama u Iraku i Avganistanu. Osama Bin-Laden. Sadam Husein.

godine. može se postaviti sledeće pitanje koje se tiče neto balansa: da li funkcija tog rata premašuje njegove disfunkcije ili je obrnuto? Za neke grupe rat je svakako funkcionalan (na primer. plaćanje (nasuprot neplaćanju) za privredni sistem i legalnost (nasuprot ilegalnosti) za pravni sistem itd. mnogi programi . Unutar naučnog sistema obično ćemo naići samo na komunikaciju koja je utemeljena u kodu istine. Svaka komunikacija koja ne koristi kod nije legitimna i ne može se upotrebljavati. .socijalna pomoć. Budući da su sistemi Kod . Ali. tema razgovora biće deo eko­ nomskog sistema koji koristi kod plaćanja ili neplaćanja. U SAD. a za druge je disfunkcionalan (najveći broj Iračana. investitori koji sklapaju ugovore o rekonstrukciji Iraka s američkim Ministarstvom odbrane). američki građani koji zavise od socijalne pomoći). šta može da se kaže o SAD kao celini? Sistematska analiza funkcija i disfunkcija Rata terorizmu ne može da proizvede jednostavan odgovor za državu kao celinu. Kodovi mogu biti istina (nasuprot nei­ stini) za sistem nauke. potrošnja na infrastrukturu itd. ni jedan sistem ne koristi i ne razume kod drugog sistema. Svaki sistem ima svoj kod. Ako bi se isti ti ljudi sreli da rasprave ko će da plati koji deo istraživanja koje je obavljeno u tom svemirskom letu. Kod se koristi da bi ograničio vrstu legitimne (dozvoljene) ko­ munikacije.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 169 uvećan izvor kokaina za nelegalnu prodaju u mnogim zemlja­ ma. U Lumanovoj sistemskoj teoriji. Pomoću koda razlikujemo elemente sistema od elemenata koji mu ne pripadaju. Ne postoji način da se kod jed­ nog sistema prevede u kod drugog sistema.način razlikovanja elemenata koji su deo sistema od elemenata koji ne pripadaju sistemu. Kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema. Kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema. ako se sretnu predsednik Nacionalne aeronautičke i svemir­ ske administracije i predsednik Nacionalnog instituta za zdravlje da bi razgovarali o činjenicama o starenju koje su otkrivene u svemir­ skom letu Džona Glena iz 1998. Na primer. Prema tome.dramatično su skre­ sani zbog toga što se novac troši na vođenje Rata terorizmu. tema razgovora biće deo naučnog sistema koji koristi kod istine i neistine. ali ona nudi jedan sistematičniji način razmišljanja o tome kako bi takav odgovor mogao da izgleda. . uključujući i SAD.

oni m o g u d a reaguju s a m o n a pojave koje se dešavaju u n j i h o v o m okruženju ( p o d u s l o v o m d a je o n o što se dešava u okruženju dovoljno „ b u č n o " d a g a sistem p r i m e t i ) . Sva društva imaju potrebu za jednim takvim sistemom zbog čega sistem stratifikacije i postoji. naglašavajući da se stratifika­ cija odnosi na sistem položaja (na primer. integracija i održavanje obrazaca (ili latentnost). sistem ličnosti i ponašajući organizam. postizanje cilja. Oni sistem stratifikacije posmatraju kao strukturu socijetalnih nivoa. Funkcionalna teorija stratifikacije našla se pod udarom mnogo­ brojnih kritika. Postoje četiri podsistema sistema delanja (po redosledu odozgo nadole): kulturni i društveni sistem. To su: adaptacija. privredni sistem vidi naučni sistem jedino kroz to d a li o n pravi novac ( o m o g u ć u j e b u d u ć a plaćanja) ili zahteva investicije (zahteva inicijalna plaćanja pre nego što se o n a otplate). Za Parsonsa svaki sistem ima četiri funkcionalna imperativa. 3. T o je jedini način d a se o n o m e što se dešava prida neki smisao. 2. stratifikacija je funkcionalna nuž­ nost. Ali sistem ta dešavanja u okruženju m o r a d a opiše u o d n o s u n a sopstveni k o d . 6. . o d n o s n o neko značenje. Strukturalni funkcionalizam je teorija koja se bavi strukturama društva i njihovim funkcionalnim značajem (pozitivnim ili nega­ tivnim posledicama) za druge strukture. R e c i m o . Sažetak 1. 4.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI zatvoreni. a ne na svakog pojedinca u sistemu stratifikacije. zanimanja poput radni­ ka i upravljača). Osnovno pitanje koje su kritičari postavili jeste da li je ljude moguće motivisati bilo čime drugim osim natprosečnim nagradama. Ljudima se moraju ponuditi veće nagrade kako bi se motivisali da zauzmu najznačajnije i najvažnije položaje unutar stratifikacijskog sistema. njiho­ vim međusobnim odnosom i načinima na koji one ograničavaju ponašanje aktera.170 DžORDŽ RlCER . 5. Jedan tip strukturalnog funkcionalizma jeste socijalni funkciona­ lizam koji se bavi društvenim strukturama i ustanovama. 7. Za strukturalne funkcionaliste.

svaka od nadređenih i podređenih grupa ima zajednički interes. Robert Merton razvio je složen model strukturalno funkcionalističke teorije koji se. Iz svih tih interesnih grupa nasta­ ju konfliktne grupe. te prisilu (a ne norme i vrednosti) koja drži društvo na okupu. naposletku. sile koje doprinose dezintegraciji (a ne integraciji). 9. Samostvarajući sistemi imaju nekoliko osnovnih karakteristika: oni sami proizvode svoje sastavne delove. to vodi do sve veće slo­ ženosti sistema. Teorija sukoba razvila se kao reakcija na strukturalni funkcionalizam i na mnogo načina predstavlja njegov odraz u ogledalu. 14. To je diferencijacija koja dominira društvom. stratifikacijska. Sukob može dovesti do promene sistema. da bi izašao na kraj s okruženjem i njegovom složenošću. oni su zatvoreni. 17. Funkcionalna diferencijacija najsloženiji je oblik diferencijacije. oni su samoreferencijalni. Ključ za razumevanje Lumanove distinkcije između sistema i okru­ ženja jeste činjenica da je sistem uvek manje složen od njegovog okruženja. Grupe unutar tih udruženja definišu se s obzirom na njihov interes. Unutar imperativno koordinisanih udruženja moguće je identifikovati tri različite grupe. jer se usredsreduje na promenu (a ne na ravnotežu). Iako sistem nikada ne može da bude složen kao njegovo okruže­ nje. ma­ nifestnim i latentnim funkcijama i nenameravanim posledicama. on stvara nove podsisteme i odnose među njima. neto balansom. Organizacije u kojima možemo naći pozicije vlasti nazivamo imperativno koordinisana udruženja. 13. Diferencijacija je pokušaj da se unutar sistema preslikaju razlike koje postoje između sistema i okruženja. 15. ili grupe koje stvarno učestvuju u sukobu. sami povlače svoje gra­ nice i organizuju unutrašnju strukturu. Kvazigrupe čini mnoštvo pojedi­ naca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 171 8. U njima se regrutuju interesne grupe koje imaju sposobnost da se uključe u sukob između grupa. 12. funk­ cionalna i centar-periferija diferencijacija. pogotovo među onima koja se nala­ ze na podređenim pozicijama. i. osim funkcijama. bavio disfunkcijama. . Darendorf se najviše bavio konceptom vlasti koji uvek podrazumeva podređenost i nadređenost. Četiri tipa diferencijacije su segmentirana. suprotstavljanje i sukob (a ne na poredak). 16. 18. nefunkcijama. 10. 19. 11. nivoima funkcionalne analize.

Novi Sad: Mediterran Publishing. Merton. Beograd: Plato. Zagreb: Pitanja. Autonomija Hrvatska sveučilišna naklada. Rajt (1998). Literatura za dalje čitanje Kozer. A. Niš: Gradina. O teorijskoj sociologiji. Sociološka imaginacija. Za­ Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. R. i funkcija u primitivnom druš­ Redklif-Braun. Mouzelis. Luman. Nicos (2000). Robert (1979). Sociologijska Parsons. Sociologija društvene akcije Talkota Parsonsa.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 20. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozof­ skog fakulteta u Beogradu.172 D20RDŽ RlCER . Ivan (1987). i odgođena apokalipsa. Robert (1998). Beograd: Prosveta. Društveni sistemi — osnovi opšte teorije. Funckije društvenog sukoba. Merton. (1982). Teorija sistema. Mils. Anđelka i grupa autora (1990). Luhman. Zagreb: . Moderna društva. Zdenko (2004). Kuvačić. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Niklas (2001). Kod je jezik koji omogućuje razlikovanje elemenata sistema od elemenata koji ne pripadaju sistemu. Beograd: Plato Milić. Struktura tvu. Zagreb: Globus. Talkot (1992). Funkcionalizam u sociologiji. Društva teorija. Zeman. — evolucijski greb: August Cesarec. Stoje pošlo krivo? Zagteb: i poredbeni pristup. Luis (2007). Niclas (1981). O teorijskoj sociologiji. Talkot (1988). Zagreb: Naprijed. Parsons.

kolonizaciji sveta života Jirgena Habermasa (koji je kasnije postao kritički teoretičar) i teoriji modernosti. . neke od njih. NEOMARKSISTIČKA TEORIJA Mnogi sociolozi dugo su sledili Marksa. Teorije kojima se bavimo ovde i u glavi 10 predstavlja­ ju samo mali deo savremenih grand-teorija. Počećemo s neomarksističkom teorijom koja obuhva­ ta širok spektar teorija. uključujući i dve teorije kojima ćemo se baviti ovde. Međutim. ali mi ćemo se usredsrediti samo na dve najvažnije .GLAVA 5 SAVREMENE GRANDTEORIJE (2) Neomarksističke teorije Civilizacijski proces Kolonizacija sveta života Moloh modernosti Sažetak Literatura za dalje čitanje U ovoj glavi predstavićemo još četiri važne moderne grand-teorije.kritičku teoriju i teoriju transformacije od fordizma ka postfordizmu. Entonija Gidensa. Iako nisu sve neomarksističke teorije ponudile grandiozni narativ. Potom se okrećemo grand-teorijama koje se vezuju za savremene teoretičare — civilizacijskom procesu Norberta Elijasa. što je omogućilo nastanak većeg broja neomarksističkih te­ orija. iz mark­ sizma se tokom godina razvio čitav niz različitih socioloških pra­ vaca. slede Marksa u tome što zahvataju veliki istorijski period i ukazuju na jedan specifičan društveni problem za koji bi sociologija kao nauka trebalo da pronađe rešenje.

Oni u tom pogledu slede Marksa koji je i sam bio kritičar kapitalizma. jer ona uslovljava. . Marks i njegovi sledbenici smatrali su da kultura i država predstavljaju superstrukturu koja se uzdiže nad ekonomskom bazom. gde su i nastale neke od najvažnijih ideja kritičke teorije. Drugim recima. kritički teoretičari su društveni (i in­ telektualni) kritičari. a ne ekonomskog sistema. a teoretičari koji u na njemu radili bili su prisiljeni da napuste Nemačku. već na kulturu.po Marksu. Oni su tvrdili da je kapitalistička privreda naročito moćna i da igra središnju ulogu u determinisanju procesa i odnosa unutar države i kulturnog sistema. Kako samo ime kazuje. Glavni predmet Marksovog rada (teorijskog i praktičnog) bio je kapitalistički privredni sistem. I više od toga. kapitalizam kao sistem prošao kroz dramatične promene. mnogi od ovih teoretičara vratili su se u Nemačku. Institut su preuzeli nacisti. ona ih potpuno determiniše. Međutim.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Kritička teorija i pojava kulturne industrije Prve verzije kritičke teorije javile su se 1923. Po završetku Drugog svetskog rata. Međutim. čak u potpunosti determiniše sve što u društvu postoji. a da se sve drugo u društvu zasniva na njoj i izvodi iz nje. Lju­ di su sve više potpadali pod uticaj i kontrolu kulturnog. a ne ekonomija. Mnogi od njih doselili su se u SAD.174 DŽORDZ RICER . Najvažniji aspekt promene sastojao se u tome što je sve veći značaj počela da dobija kultura. Otuda se kritička škola ne usredsreduje na ekonomiju (na šta su mnogi Marksovi sledbenici i danas usmereni). Baza — Marks je smatrao da je ekonomija osnova. smatrali su da ekonomija ima primaran značaj. tokom 1930-ih godina. kritička teorija zasnovana je na ideji da je u rasponu od pola veka koji je protekao između objavljivanja Marksovog Kapitala i trenut­ ka kada su počele da se objavljuju prve studije koje su proizašle iz kritičke škole. superstrukturu čine sekundarne društvene pojave kao što su država i kultura koje izrastaju na ekonomskoj osnovi i koje ekonomska osnova definiše. Razlog tome je to što je u doba u kome je Marks živeo (doba u kome je industrijska revolucija bila na svom vrhuncu) ekonomi­ ja imala ogromnu važnost za ljudske odnose. I kulturu i državu posmatrali su kao Superstruktura . godine na In­ stitutu za društvena istraživanja u Frankfurtu.

kada se radi o uticaju kulture na ljude. Uticaj radnih odnosa na društveno ponašanje je. Zbog čega su se kritički teoretičari toliko bavili kulturom? Prvo. krči sebi put u ljudsku svest. To se jasno vidi kada dobijaju naređenja. vidljiv. kada ih tehnologi­ ja prisiljava da neprekidno ponavljaju određene radnje (kao što je rad na pokretnoj traci) ili kada dobiju otkaz i izgube posao. U peri­ odu kada pripadnici kritičke škole objavljuju svoje prve radove.pojam kojim kritički teoretičari označavaju vrstu indu­ strije u koju spadaju filmska. Masovna kultura . Usredsredujući se na kulturu i kulturnu industriju. njen uticaj na naše živote daleko je snažniji od uticaja koji ima rad. s vremenom uspela da postane nezavisna od kapitalista i kapitalističkog načina proi­ zvodnje. Međutim. kontrola je uglavnom Kulturna industrija . dakle.kultura postepeno. Posledice rada uglavnom osećamo dok smo na radnom mestu. magazini. osećaju i delaju. Među­ tim. ali sigurno. dok rade (u kancelariji ili u fabrici) ljudi znaju da su potčinjeni svom šefu ili nekome ko zauzima viši položaj na hijerarhijskoj lestvici. čini se da danas imamo još više razloga da se njome bavimo. U njih na prvom mestu spadaju televizija i Internet.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 175 mehanizme kojima kapitalisti manipulišu da bi unapredili svoje ekonomske interese. Drugo. Ali. radijska i njima slične industrije. kri­ tički teoretičari zauzeli su poziciju koja ih radikalno razlikuje od praktično svih marksista koji su pisali pre njih. Treće. glavna sredstva za širenje masovne kulture bile su dnevne novine. različiti TV kvizovi). kritički teoretičari su tvrdili da je kultura. Ti mediji su još uvek važni. čiji je cilj da kulturu u društvu učini važnijim činiocem od ekonomije. Oni su posebno bili osetljivi na uspon onoga što danas nazivamo masovnom kulturom. menjajući način na koji ljudi razmišljaju. sedam dana nedeljno. Iako su kritički teoretičari očigledno imali mnogo razloga da industriju masovne kulture uzmu za glavni predmet svoga istraživanja. ali danas postoje savremenija i daleko moćnija sredstva masovne kulture. . kultura je sveprožimajuća. uticaj kulture je neprimetan . filmovi i radio-programi. Na najopštijem nivou.kultura koja je svima dostupna i popularna u širokim ma­ sama (na primer. Kultura. kao i oni koji njome upravljaju. kritički teoretičari najviše su se bavili kulturnom industrijom i njenom sve većom dominaci­ jom nad društvom i pojedincima. uticaj kulture oseća se 24 časa dnevno.

. Osim toga. Milioni gledalaca odvajaju nekoliko sati nedeljno na gledanje ljudi koji se takmiče da bi zaradili novac koji im je potreban. Ljudi su tada bili neprekidno bombardovani holivudskim filmovima B produkcije koji nisu doprinosili poboljšavanju kulturnog ukusa. razume se. drugi mediji igraju središnju ulogu u . Najpoznatiji način jeste „opijum za mase". Kao rezultat toga. stiče se utisak da se potreba ljudi za masov­ nom kulturom neprekidno povećava. medu najgledanijim programi­ ma na svim kablovskim televizijama širom sveta.176 DŽORDŽ RlCER . Ljudi koji su nekoliko sati dnevno odvajali na zabavu. tj. Kultura dominira ljudima na različite načine. drama i takmičenja ove ili one vrste. Danas. Umesto da se kontrola vrši otvorenom upotrebom sile (recimo. a kamoli za revolucionarno delanje. Televizija tokom dana pušta sapunice koje be­ skrajno dugo traju. da dobrovoljno ulaze u odnose u kojima neko nad njima dominira. Umesto da se bune protiv kapitalističkog . ne shvatajući pri tome na koji način njima dominira masovna kultura.narkotizaciji" masa. već su svo­ dili ljude na masu. Uljuljkan u polusvest konzumaci­ jom kulturne industrije. a da istovremeno ne mo­ raju da se zaposle ili obavljaju neku funkciju unutar kapitalistič­ kog privrednog sistema. Kritički teoretičari su sto­ ga došli do zaključka da ljudi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI nevidljiva. ljudi su provodili sate i sate u slušanju radio-prenosa i navijanju za omiljene klubove. Zamislite da se nalazite u 1930-im. količina vremena koja se trošila na slušanje radija ili odlazak u bioskop. postojao je čitav niz noćnih radio-programa koji su slušaocima nudili sate jeftinih komedija. Radio je takode u domove ljudi doneo masovni sport. To je veoma prijatan i efikasan način kontrole. koji se smenjuju jedan za drugim. Zapravo. Osim toga. traže dominaciju. ostavljala je malo prostora za čitanje revolucionarne literature i razmišljanje. proletarijat će izgubiti sposobnost da ra­ zume revolucionarne poruke. da bi uveče prešla na kvizove i reality show pro­ grame. barem u prvoj deceniji novog milenijuma. ona se vrši tako da to uopšte ne primećujemo. pretnjom oružjem). nudeći im najmanji zajednički imenitelj. Ljudi žele da provode još više vremena uz televiziju i Internet. u stvari. zajedno sa satima provedenim na radnom mestu. izgubili su svaki otpor ili neprijateljstvo koje su eventualno imali prema kapitalističkom sistemu. Ovi poslednji su.

Retko ko od nas će tokom noći upaliti radio. Osim toga. veka prepoznao jedan od najuspešnijih kapitalista svog vremena. . Tako je Amerika izgledala 1930-ih godina. Naravno. Međutim. dok su magazini i novine s velikim tiražima (po­ sebno tabloidi) preuzeli ulogu tradicionalnijeg medija za rekla­ miranje. Vreme provedeno na poslu i energija koja se tamo trošila rezultirali su time da proletarijat ima manje energije za revoluciju. ali praktično svi svaki dan gledamo televiziju. Henri Ford. ljudi su počeli da troše sve više vremena na kupovinu. Podstaknuti takvim agresivnim reklamiranjem. igra mnogo neposredniju ulogu u održavanju kapita­ lizma tako što preobraća sve veći broj ljudi u potrošače. umesto da svoje slobodno vreme troše da bi planirali kako da pokrenu društevnu revoluciju. ljudi su postajali sve pasivniji revolucionari. Ona još više tako izgleda u prvim godinama 21. štaviše. veka. ljudi igraju još jednu ključ­ nu ulogu u kapitalističkom sistemu (prva je bila uloga radnika). upale radio i malo odremaju. kao i proizvode drugih kapitalističkih preduzeća. Sve više vremena provodilo se u radu. Kulturna industrija je u me­ đuvremenu postala moćnija i neuporedivo razvijenija. On je svojim radnicima davao platu koja je bila dovoljno visoka da mogu da kupuju njegove proizvode. ali sve aktivniji konzumenti proizvoda masovne kulture. narastajuće potrošačke potrebe podsticale su ih da rade sve više kako bi sebi mogli da priušte sva kulturna dobra koja su se reklamirala svuda oko njih. Potpuno suprotno Marksovim očekivanjima.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 177 sistema. gledaoci sede prikovani ispred televizora i sanjaju šta bi sve mogli da rade sa novcem koji bi dobi­ li kada bi pobedili u „Velikom bratu" ili u „Milioneru". To je često podrazumevalo prekovremeni rad ili nalaženje još jednog posla. što je dodat­ no sužavalo vreme potrebno za revolucionarne aktivnosti. da bi sve to bilo moguće. Njihova potrošnja predstavlja važan pokretač kapitalističke pro­ izvodnje. mnogi od nas drže televizor upaljen po ceo dan. kulturna industrija (bilo ona iz 1930-ih ili ova današnja). Kao po­ trošači proizvoda masovne kulture. kako je to Marks očekivao. Radnicima je na kraju radnog dana i radne nedelje ostajalo otprilike taman toliko snage da se dovuku kući. Radio je postao svemoćni novi medij za reklamiranje. morala je da se razvije reklamna industrija. To je početkom 20.

178

D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

čak i kada ga ne gledaju. Mi i dalje s vremena na vreme odemo u bioskop, ali sa pojavom video i DVD plejera sve manje imamo potrebu da izađemo uveče da bismo pogledali neki film na velikom platnu. Magazina ima sve više; oni izgledaju mnogo spektakularni­ je i privlačnije od svojih prethodnika. Dnevnih novina ima sve ma­ nje; one koje su ostale na tržištu imitiraju USA Today, Sun, Daily Mirror, Das Bild i postaju sve atraktivnije i sve zavodljivije. Danas takođe postoje kućni računari i Internet. Iako oni predstavljaju efikasna oruđa za obrazovanje, najveći broj ljudi ko­ risti ih za zabavu (pogotovo za video igrice), a sve više i za kupo­ vinu. Budući da je kupovina najomiljenija dokoličarska aktivnost Amerikanaca, tržni centri su vikendom puni ljudi. Mnogi kupu­ ju čak i kada su na godišnjem odmoru, odlazeći na takva mesta kao što su brodovi za krstarenje, Diznilend ili kazino-hoteli u Las Vegasu. Današnji opijati su daleko brojniji, prisutniji i savršeniji od onih koje su kritikovali kritički teoretičari. Metodi koji stoje na raspolaganju reklamnim agencijama sve su razvijeniji, a njiho­ va mogućnost da manipulišu nama i našom potrošnjom svakim danom sve više raste. Sve više je mesta gde možemo nešto da ku­ pimo, bez obzira na to da li su ona realna ili virtuelna. Sve to, razume se, znači da se ljudi sve manje interesuju za revolucionarno mišljenje i delanje, i da imaju sve manje vremena za njega. Zapra­ vo, u današnjim SAD ne postoji nijedan znak koji bi ukazivao na to da je bilo ko zainteresovan za revoluciju. Kako bi se kritički teo­ retičari izrazili, ljudi su pod jakom anestezijom masovnih medija, prezauzeti kupovinom i radom da bi uopšte razmišljali o revoluci­ ji, a kamoli da bi te svoje misli sproveli u delo. Tako je bilo sredinom 20. veka kada je kritička teorija bila na svom vrhuncu. Čini se da danas može još bolje da se pokaže kako je glavni izvor dominacije nad ljudima kulturni, a ne ekonom­ ski sistem. Rad je počeo da igra manje važnu ulogu u ljudskim životima, dok je kultura, tj. konzumacija kulturnih dobara, po­ stala dramatično značajna. Ukratko, tržni centri su danas važniji nego fabrike (pogotovo u razvijenim zemljama kao što su SAD), a potpuno ograđen tržni centar (koji nije postojao u vreme kada su pisali pripadnici kritičke škole) predstavlja središte savremene ma­ sovne kulture. Unutar ogromnog tržnog centra, kao što je Mall of

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

179

America koji se nalazi nadomak Mineapolisa, smešten je zabavni park. Pored toga, tržni centar obuhvata radnje u kojima se nalaze poslednji modni trendovi, bioskope, video i DVD klubove, Diznijeve prodavnice, igrališta za decu, restorane brze hrane, obrazovne centre, religijske objekte itd. Poseta tržnom centru stoga predstav­ lja sveobuhvatnu konzumaciju savremene masovne kulture. Tu vrlo retko može da se nađe revolucionarna svest ili revolucionarna praksa. Tržni centar i revolucija su nespojivi. Moderna tehnologija. Kritikujući kulturnu industriju, kri­ tička škola napada i modernu tehnologiju. Očigledno je da mnogi ključni elementi današnje kulturne industrije - televizija, računari, Internet — predstavljaju rezultat tehnološkog napretka koji je usledio nakon perioda u kome je kritička škola bila na svom vrhuncu. Ipak, kritička škola se suprotstavljala novim tehnologijama (kao što je na primer radio) koje je videla kao tehnološku silu u kojoj leži glavni izvor kontrole nad ljudima. Umesto da ljudi kontrolišu nove tehnologije, događa se suprotno: nove tehnologije kontroli­ šu ljude. Glavni argument pripadnika kritičke škole nije to da je tehnologija po sebi problem, već da je problem način na koji se tehnologija u kapitalizmu upotrebljava. Kapitalisti koriste tehno­ logiju kako bi kontrolisali ljude, umrtvili njihove kritičke kapaci­ tete i ograničili njihovu sposobnost da se bune protiv inherentno eksploatišućeg sistema. Kritički teoretičari su verovali da u nekom drugom ekonomskom sistemu (recimo, socijalizmu) tehnologija može da se iskoristi da bi ljudi bili svesniji, kritičniji i otporniji na sistem eksploatacije kakav je kapitalizam. Otuda, umesto da emituje mediokritetske programe koji su uglavnom osmišljeni tako da podstiču prodaju određenih proizvoda, radio bi mogao da emituje programe koji bi bili stimulitivni i obrazovni.

Herbert Markuze Biografska skica

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

179

America koji se nalazi nadomak Mineapolisa, smešten je zabavni park. Pored toga, tržni centar obuhvata radnje u kojima se nalaze poslednji modni trendovi, bioskope, video i DVD klubove, Dizniieve prodavnice, igrališta za decu, restorane brze hrane, obrazovne centre, religijske objekte itd. Poseta tržnom centru stoga predstav­ lja sveobuhvatnu konzumaciju savremene masovne kulture. Tu vrlo retko može da se nađe revolucionarna svest ili revolucionarna praksa. Tržni centar i revolucija su nespojivi. Moderna tehnologija. Kritikujući kulturnu industriju, kri­ tička škola napada i modernu tehnologiju. Očigledno je da mnogi ključni elementi današnje kulturne industrije - televizija, računari, Internet - predstavljaju rezultat tehnološkog napretka koji je usledio nakon perioda u kome je kritička škola bila na svom vrhuncu. Ipak, kritička škola se suprotstavljala novim tehnologijama (kao što je na primer radio) koje je videla kao tehnološku silu u kojoj leži glavni izvor kontrole nad ljudima. Umesto da ljudi kontrolišu nove tehnologije, događa se suprotno: nove tehnologije kontroli­ šu ljude. Glavni argument pripadnika kritičke škole nije to da je tehnologija po sebi problem, već da je problem način na koji se tehnologija u kapitalizmu upotrebljava. Kapitalisti koriste tehno­ logiju kako bi kontrolisali ljude, umrtvili njihove kritičke kapaci­ tete i ograničili njihovu sposobnost da se bune protiv inherentno eksploatišućeg sistema. Kritički teoretičari su verovali da u nekom drugom ekonomskom sistemu (recimo, socijalizmu) tehnologija može da se iskoristi da bi ljudi bili svesniji, kritičniji i otporniji na sistem eksploatacije kakav je kapitalizam. Otuda, umesto da emituje mediokritetske programe koji su uglavnom osmišljeni tako da podstiču prodaju određenih proizvoda, radio bi mogao da emituje programe koji bi bili stimulitivni i obrazovni.

Herbert Markuze Biografska skica
Herbert Markuze (1898-1979) pripadnik kritičke škole koji je najviše doprineo njenoj slavi. Pošto su njegove ideje bile veoma interesantne revolucionarima, pogotovo studentima koji su protestovali protiv Vijetnamskog rata i različitih oblika sistemskog

180

D Ž O R D Ž RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

ugnjetavanja, Markuze postaje vodeći jav­ ni inelektualac u S A D i u Evropi tokom 1960-ih i 1970-ih godina. O n je kritikovao svaki vid represije, a naročito represi­ ju u razvijenim kapitalističkim društvima i njen negativan uticaj na ljude. Ovom temom Markuze se najviše bavio u svojoj
najpoznatijoj knjizi Čovek jedne

dimenzije

(1964) koja je objavljena upravo pre po­ jave revolucionarnih pokreta kasnih 1960-ih u Evropi. Knjiga je snažno uticala na te pokrete. N a drugoj strani, Markuze je kritikovao modernu tehnologiju, pogotovo televiziju (da je danas živ verovatno bi na isti način govorio o računarima i Internetu) zbog njenog dorinosa represiji, a naročito zbog njene sposob­ nosti da tepresiju predstavi kao jednu prijatnu stvar. Televizija i druge savremene tehnologije porobile su pojedinca i uspele da ga svedu na biće „jedne dimenzije". Više ili manje, ljudi postaju ono što im te represivne, ali prijatne i ugodne tehnologije nala­ žu da budu. U tom procesu oni gube svoju najvažniju dimen­ ziju — sposobnost da kritički razmišljaju o društvu u kome žive i tehnologijama koje ih pritiskaju. Rešenje se, prema Markuzeu, ne nalazi u tome da se moderne tehnologije eliminišu (one će opstati i biće sve uticajnije i jače), već u tome da se kontrola nad njima oduzme represivnim snagama i vrati u tuke slobodnih ljudi. Jasno je da su takva kritika i politički program bili veoma atraktivni za studentske (i druge) radikale iz kasnih šezdesetih, i da za neke one ostaju privlačne i danas u svedu kontinuiranog napretka i razvoja u televizijskoj tehnologiji i razvoja u novim tehnologijama (na primer, ajpod i eksboks) koje represiju čine nezaobilaznim delom naših života.

Baveći se ulogom tehnologije, kritički teoretičar Herbet Markuze tvrdio je da se ona koristi da bi se stvorilo, kako on to naziva, jednodimenzionalno društvo. Markuze je, poput Marksa
Jednodimenzionalno društvo - po Markuzeu, slom dijalektičke povezanosti ljudi i velikih struktura dovodi do sve većeg potpadanja ljudi pod kon­ trolu tih struktura. Gubi se sposobnost ljudi da stvaraju te strukture i aktivno učestvuju u njima. Individualna sloboda i kreativnost postepeno blede u ništavilo. Kao rezultat toga, ljudi gube sposobnost da kritički i negativno razmišljaju o strukturama koje ih kontrolišu i ugnjetavaju.

S A V R E M E N E GRAND-TEORIJE (2)

181

i mnogih njegovih sledbenika, smatrao da u idealnom svetu posto­ ji dijalektička veza između ljudi i širih struktura koje oni stvaraju (kao što je tehnologija). Drugim recima, u procesu stvaranja, upo­ trebe i menjanja tehnologija ljudi bi trebalo da ispunjavaju svoje potrebe i ispoljavaju svoje mogućnosti. Na taj način, napredovali bi i ljudi i tehnologija. Međutim, u kapitalizmu je to pretvoreno u jednostran odnos. Ljudi stvaraju tehologiju, ali tehnologiju poseduju i kontrolišu kapitalisti. Oni je koriste u sopstvenu korist da bi kontrolisali i eksploatisali radnike. Otuda, umesto da se ispoljavaju kroz upotrebu tehnologije, ljudi postaju duhovno sve siromašniji i sve više potpadaju pod kontrolu tehnologije. Individualnost je ugušena jer se svi prilagođavaju zahtevima tehnologije. Individual­ na sloboda i kreativnost postepeno blede u ništavilo. Kao rezultat toga, ljudi gube sposobnost da kritički i negativno razmišljaju o tehnologiji, kao i o društvu koje ih kontroliše i ugnjetava. Bez te sposobnosti, ljudi nisu u stanju da se bune protiv kapitalističkog sistema i da ga sruše. Rešenje tog problema, Markuze je video u stvaranju društva u kome će ljudi (tj. proletarijat) kontrolisati teh­ nologiju, a ne tehnologija njih. Tehnologija koju upotrebljavaju kapitalisti, kao što je po­ kretna traka, veoma je racionalizovana. Ta činjenica povezana je sa drugom najvećom brigom kritičkih teoretičara. Pišući pod velikim uticajem ne samo Marksa, već i Maksa Vebera, kritički sociolozi su tvrdili da savremeno društvo postaje sve racionalizovanije. Neki od njih uvideli su da je sve veća racionalizacija, a ne kapitalizam, glavni problem današnjice. Naime, racionalizacija podupire ne samo tehnologiju, već i kulturnu industriju. I jedna i druga postaju sve racionalizovanije. Po mišljenju pripadnika kritičke škole, sve veća racionalnost dovodi do pojave tehnokratskog mišljenja. Pod tehnokratskim mišljenjem podrazumeva se težnja ljudi da budu što efikasniji, tako što pokušavaju da pronađu najbolja sredstva za ostvarenje svojih ciljeva, ne razmišljajući niti o sredstvima, niti o ciljevima. Cesto navođeni primer takvog načina razmišljanja jeste stvaranje
Tehnokratsko mišljenje - težnja ljudi da postignu što veću efikasnost, tako što pokušavaju da pronađu najbolja sredstva za ostvarenje svojih ciljeva, ne razmišljajući niti o ciljevima, niti o sredstvima.

182

DŽ0RD2 RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

koncentracionih logora u nacističkoj Nemačkoj (s obzirom na to da su kritički sociolozi došli iz Nemačke, mnogi su smatrali da su oni u svojim teorijama anticipirali užase koje je proizveo nacizam). U tim logorima, nacisti su svu svoju pažnju i energiju usmerili na cilj da unište što veći broj Jevreja, koristeći najefika­ snija moguća sredstva za to (gasne komore). Tehnokratsko mi­ šljenje služi interesu onih koji su na vlasti. U kapitalizmu se i kapitalisti i proletarijat nalaze pod domi­ nacijom tehnokratskog načina razmišljanja. Međutim, kritički teoretičari najviše su zabrinuti za proletarijat. Uzmimo, na pri­ mer, pokretnu traku. Jedina briga koju ima radnik zaposlen na pokretnoj traci jeste da radi što je moguće efikasnije. Nepreki­ dan pritisak pokretne trake ostavlja radnicima malo vremena da razmisle o tome kako obavljaju svoj posao i koliko je iscrpljujeće i zaglupljujuće to što svaki dan iznova ponavljaju jednu te istu radnju. Osim toga, on im ostavlja još manje vremena i energije da misle o ciljevima procesa proizvodnje ili o njegovim posledicama koje, recimo u automobilskoj industriji podrazumevaju hi­ ljade ljudi koji svake godine stradaju u saobraćajnim nesrećama, zagađivanje vazduha, trošenje vrednih prirodnih resursa itd.

Ključni koncept
Industrija znanja

Kritička škola žestoko je napadala industriju znanja. Na sli­ čan način kao i kulturna industrija, taj koncept odnosi se na one delove društva koji se bave proizvodnjom i širenjem zna­ nja, prvenstveno na istraživačke institute i univerzitete. Kao i kulturna industrija, ta mesta su unutar društva obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omogućuje da se redefinišu.
Industrija znanja - pojam kojim kritička teorija označava delove društva koji se bave proizvodnjom i širenjem znanja, prvenstveno istraživačke insti­ tute i univerzitete. Kao i kulturna industrija, ta mesta su unutar društva obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omogućava da se re­ definišu. Umesto da služe interesima celog društva, oni se usredsređuju na sopsrveni interes. Njihova jedina namera je da prošire i uvećaju svoj uticaj nad društvom.

S A V R E M E N E GRAND-TEORUE (2)

183

Umesto da služe interesima celog društva, oni se usredsreduju na sopstveni interes. Njihova jedina namera jeste da prošire i uvećaju svoj uticaj nad društvom. Istraživački instituti pomažu proizvodnju tehnologija koje su neophodne kulturnoj indu­ striji, državi i kapitalistima. Na taj način, oni pomažu kapita­ listima da ojačaju svoje pozicije i da još više učvrste svoju pre­ vlast nad društvom. Univerziteti su počeli da služe nizu sličnih interesa. Sto je možda još važnije, oni ohrabruju tehnokratsko mišljenje koje zanemaruje razum. Univerzitetima dominiraju tehnokratski upravnici koji njima upravljaju kao i bilo koja druga birokratija. Oni studentima i profesorima nameću pra­ vila. Osim toga, univerziteti dolaze pod sve veći uticaj poslov­ nih ljudi, profesionalaca i tehničara koji u upravljanju fakulte­ tima primenjuju tehnokratsko mišljenje. U njima sve više slabi uticaj liberalnefilozofijei političke teorije koja naglašava upo­ trebu razuma. Sve se podređuje tehnologiji. Konačno, ume­ sto da podstiču studente na razmišljanje, univerziteti počinju sve više da liče na fabrike koje proizvode horde studenata. Cilj više nije da se od studenata naprave razumna ljudska bića, već da se proizvede što više studenata na što efikasniji način. Uni­ verziteti su počeli da proizvode studente na isti način kao što fabrike proizvode automobile ili kobasice. Ono što je izgubljeno u savremenom kapitalističkom društvu i u kapitalističkoj kulturi, a što predstavlja alternativu tehnokratskom mišljenu, jeste razum. Upotreba razuma omogućva lju­ dima da sredstva koja upotrebljavaju za ostvarenje svojih ciljeva procenjuju u svedu vrhunskih ljudskih vrednosti kao što su prav­ da, sloboda i sreća. Razum je za kritičke mislioce nada humanosti. Aušvic je, na primer, bio jedna racionalna zamisao, ali svakako ne i razumna. Da su nacisti upotrebljavali razum, a ne tehnokratsko mišljenje, holokaust se verovatno nikada ne bi desio, jer se sama njegova zamisao kosi sa svim postojećim ljudskim vrednostima. Nešto slično moglo bi se reći i za kapitalizam: on je veoma raci­ onalan, ali ne i veoma razuman. Za kritičke teoretičare, nada se
Razum - upotreba razuma omogućava ljudima da sredstva koja upotreblja­ vaju za ostvarenje svojih ciljeve procenjuju u svetlu vrhunskih ljudskih vrednosti kao što su pravda, sloboda i sreća.

184

D Ž O R D Ž RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

nalazi u stvaranju društva kojim će vladati razum, a ne tehno­ kratsko mišljenje, to jest društva u kome će humane vrednosati imati prioritet nad efikasnošću. Drugim recima, uprkos prividnoj racionalnosti, kapitalizam je sistem protkan iracionalnostima. To nas dovodi do koncepta iracionalnosti racionalnosti, koji nam govori da racionalni sistemi neizbežno porađaju čitav niz iracionalnosti. U racionalnom svetu kapitalizma iracionalno je da sistem bude destruktivan za pojedin­ ce i njihove potrebe i sposobnosti; da tehnologija od njih pravi „jednodimenzionalna bića"; da ih kulturna industrija kontroliše umesto da im pomaže da izraze svoje najsuptilnije želje i sposob­ nosti; i da, uprkos postojanju sve većeg opšteg nivoa apsolutnog bogatstva, sistem stvara sve veći broj siromašnih, potčinjenih i eksploatisanih ljudi i ljudi nesposobnih da ispune svoje živote. usredsređenost na povećanu racionalizaciju, dovelo je kritičke te­ oretičare do jednog pesimističnog pogleda na budućnost, kome Marks i većina marksista nisu bili skloni. Kritički teoretičari nisu verovali da će doći trenutak kada će proletarijat zbaciti kapita­ liste s vlasti. Umesto toga, oni su predviđali kontinuiranu i sve ekspanzivniju racionalizaciju u kulturi, tehnologiji i industri­ ji znanja. Ne samo da se očekivalo da će svaka od ovih oblasti postajati sve racionalnija, već i da će postajati sve važnija. Bu­ dućnost je otuda viđena kao neka vrsta gvozdenog kaveza koji se sastoji od sve racionalnijih kulturnih, tehnoloških i obrazovnih sistema koji sadejstvuju u kontroli ljudi i prave od njih jednodi­ menzionalna bića. Takva slika budućnosti ima mnogo više zajed­ ničkog s pesimističkim pogledom na savremeno društvo koji je izložio Maks Veber, nego s optimističkim pogledima na buduć­ nost o kojima su govorili Marks i većina neomarksista. Ovakva vrsta pesimističkog ramišljenja o budućnosti nije kri­ tičke teoretičare približila drugim marksistima. Jer, marksisti ne bi trebalo da budu samo mislioci, već i ljudi od akcije, tj. ljudi koji pokušavaju da povezu svoju teoriju s revolucionarnom praksom. Pesimizam kritičkih teoretičara činio se nespojivim s mogućnošću
Iracionalnost racionalnosti - ideja da racionalni sistemi neizbežno porađaju čitav niz iracionalnosti.

Pesimističan pogled na budućnost. Sve ovo, a posebno

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

185

delanja, a kamoli s revolucijom. Proletarijat je bio ostavljen da čeka na svoju neizbežnu sudbinu - zatvaranje u gvozdeni kavez racionalnosti usled konzumiranja dobara koje proizvodi kulturna industrija. Međutim, masa ovo uopšte nije doživljavala kao neku neprijatnu sudbinu. Zapravo, gvozdeni kavez je napravljen da bude vrlo prijatan i udoban. On je lepo uređen i opremljen nameštajem. U njemu se mogu pronaći različita poželjna dobra kao što su časopisi Glorija ili Story; kućni aparati, kao što su mašine za pranje sudova ili mikrotalasne rerne; televizori, DVD-plejeri, muzički diskovi i filmovi koje ste oduvek želeli da imate. Tu su takođe računari na kojima neprekidno možete da igrate video igre ili pomoću kojih, ako se priključite na Interent, možete da idete u kupovinu. Ljudi su zavoleli svoje kaveze i žele da ih napune što većim brojem dobara koje kapitalistički sistem neprekidno izba­ cuje na tržište. Međutim, prema kritičkoj teoriji, upravo u tome leži problem. Zaljubljeni u svoje kaveze i igračke koje se u njima nalaze, ljudi ne vide razlog za protest; zaista, oni više uopšte nisu u stanju da shvate da postoje problemi kao što su eksploatacija i kontrola. Konačno, ti privlačni i prijatni metodi kontrole daleko su efikasniji od represivne kontrole kapitalista koja je karakterisala rani kapitalizam.

Od fordizma do postfordizma
Druga neomarkistička grand-teorija opisuje i analizira pre­ lazak društva od fordizma u postfordizam. Fordizam je pojam koji se odnosi na ideje, principe i siste­ me koje je postavio Henri Ford u ranom 20. veku. Ford je postao poznat po tome što je u svoju fabriku automobila uveo mehani­ zam pokretne trake, nakon čega su automobili počeli masovno da se proizvode. Uspeh Fordove inovacije naveo je mnoge druge
Fordizam - pojam koji se odnosi na ideje, principe i sisteme koje je početkom 20. veka postavio Henri Ford, a čiji je izraz stvaranje pokretne trake u njegovoj fabrici automobila, nakon čije upotrebe su automobili počeli masovno da se proizvode. Uspeh Fordove inovacije naveo je mnoge dru­ ge proizvođače da i oni uvedu mehanizam pokretne trake kako bi mogli da ispune potrebe proizvodnje i postignu masovnu proizvodnju dobara.

pogotovo neomarksističkih teoretičara. naročito na­ kon naftne krize iz 1973. Parafrazirajući Henrija Forda. uspona japanske automobilske industrije i saznanja da američke automobilske kompanije mora­ ju da promene način proizvodnje. stvorene su standardizovane rutine koje su potom nametnute radnicima. To je zahtevalo da proizvodna linija bude zatvorena mesecima. Tokom godina. Iako je ne­ fleksibilnost obezbeđivala uniformnost proizvoda. možemo da kažemo da su potrošači na prelomu prošlog veka mogli da kupe svoj model T „forda" u bilo kojoj boji dokle god je ta boja bila crna. 2. veka. Budući da su na tržište neprekidno izbacivali isti proizvod i da su hteli da obezbede što je moguće veću uniformnost među au­ tomobilima. Pokretna traka je viđena kao ekstreman primer kapitalističkog mehanizma pomoću kojeg se eksploatišu i kontrolišu radnici.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN! proizvođače da prilagode mehanizam pokretne trake potrebama svoje proizvodnje i otpočnu masovnu proizvodnju dobara. godine. Fordistički sistemi bili su zasnovani na nefleksibilnim tehnologijama kao što je pokretna traka. ali su to bile zanemarljive varijacije. Taj sistem uspešno je funkcionisao kroz najveći deo 20. ali je počeo da opada tokom 1970-ih godina. Ovo su glavne karakteristike fordizma: 1. Fleksibilnije tehnologije vodile bi ka neželjenim varijacijama u proizvodima. bilo je teško da se pokretna traka adaptira na proizvodnju dobara kada su uvedeni proizvodi s više opcija i varijacija. ona je stvarala čitav niz problema. Osim toga. masovna proizvodnja koja se zasnivala na konceptu pokretne trake došla je pod veliki udar kritičara. . a automobili su u suštini ostali isti.186 D20RDŽ RlCER . Recimo. kada bi došlo vreme da se uvede novi model (to se obič­ no dešavalo svake tri godine). Kao dopuna nefleksibilnosti tehnologije. proizvođačima automobila bila je potrebna nefleksibilna tehnologija. 3. proizvodna traka morala je da se preuredi za njegovu proizvodnju. Kada je bila na svom vrhun­ cu. Sistem masovne proizvodnje orijentisan je na proizvod­ nju homogenih proizvoda. potro­ šačima je ponuđen veći izbor opcija.

što je njihove proizvođače dovelo u podređen položaj u takmičenju s arogantnim japanskim proizvođačima automobila. Fordistički sistemi bili su orijentisani na progresivno po­ dizanje produktivnosti: osnovni cilj bio je proizvodnja više dobara uz niže troškove. Povećanje je postizano na različite načine. Nezadovoljni platama i dekvalifikovanim poslovima koji su od njih vrlo malo zahtevali. Nadalje. nakon čega su usledili dugački i skupi štrajkovi. Paralelno s visokobirokaratizovanim fordističkim proi­ zvodnim sistemima nastali su masovni radnički sindika­ ti koji su funkcionisali na sličan. kao i ubrzanom proi­ zvodnjom koja im je ostavljala sve manje vremena za od­ mor. Tako se po­ četkom sedamdesetih godina kvalitet američkih automo­ bila znatno srozao. Svaki radnik imao je zaduženje da neprekidno ponavlja jedan te isti jednostavan zadatak. budući da je zahtevana sve veća raznolikost u proizvodima. to je takode stvaralo probleme. Me­ đutim. To je dovelo do perioda konfrontacije iz­ među velikih sindikata i velikih korporacija. radnici koji su obrazovani za nefleksibilne tehnologije nisu bili u stanju da se brzo pri­ lagode fleksibilnosti koja je bila neophodna da bi se izaš­ lo na kraj sa sve većom diverzifikacijom. Proces proi­ zvodnje neprekidno je unapređivan i ubrzavan da bi se produktivnost još više podigla. ali je jedna stvar u takvom ubrzanom sistemu morala da trpi: kvalitet proizvoda. Pro­ duktivnost se takode uvećavala putem „dekvalifikacije" radnika. 5. 4.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 187 To je doprinosilo još većoj uniformnosti proizvoda. Radnici koji su bili naučeni da isprate standardnu rutinu nisu znali kako da izađu na kraj s nepredviđenim situacijama i vanrednim stanjima. fordistički radnici su se masovno okrenuli velikim sindikatima. birokratizovan način. Sto je više proizvođeno. Moćni sindikati . to se trošak proizvod­ nje svakog narednog proizvoda sve više smanjivao. Cilj je bio da se postigne ekonomija obi­ ma tako što će se u istim uslovima proizvoditi veći broj proizvoda. Produktivnost jeste dra­ matično porasla.

To je rezultiralo minimalnim zalaganjem na poslu i uvećalo problem kvaliteta s kojim su se suočili proizvo­ đači automobila i druge kompanije. predstavljaju oštar kontrast fordizmu: 1. Osim toga. suština fordističkog sistema ostala je masovna proizvodnja i prodaja homogenih proizvoda koji liče jedni na druge. Postfordistički sistemi orijentisani su na proizvodnju či­ tavog niza visokospecijalizovanih proizvoda. Umesto da se proizvodi jedan tip crnog automobila. Drugim recima. za razliku od fordizma.188 D Z O R D Ž RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (na primer. repetitivnim poslo­ vima.sistem proizvodnje koji je. Postfordizam. U poslednjih nekoliko decenija postfordizam je zamenio fordizam u mnogim oblastima proizvodnje. Jedan tip je korišćen u praktično svim sportskim aktivnostima. prilagođenih proizvoda koji zahtevaju fleksibilnije tehnologije i fleksibilnije radnike i koji dovode do veće he­ terogenosti u potrošnji. Iako su potrošači dobili veći izbor. To je bilo jasno iz Fordove najave crnog T-modela. on nije bio najbolje stilski osmišljen. Homogenosti u proizvodnji odgovarala je homogenost u potrošnji. tinejdžeri su imali veoma sužen izbor prilikom kupovine patika. Taj novi sistem zasniva se na čitavom nizu karakteristika koje. orijentisan na proizvodnju heterogenih. kao što se vidi iz samog imena. iako su plate i drugi uslovi bili jedinstveni za različite tipove rad­ nika u celoj industriji. ti automobili imaju pregršt novih opci­ ja. Isti ti ljudi su kao potrošači imali „izbor" između neinspirativnih potrošnih dobara koja se nisu razlikovala od svega onoga što su kupovali drugi ljudi. Radnici u fordističkoj industriji morali su da se bave neinspirativnim. iako je Fordov T-model bio veoma funkcio­ nalan. Na primer. nagrada za radni­ ke koji su bili iznad prošeka bila je mala ili je uopšte nije bilo. . Ujedinjeni automobilski radnici) uspeli su da obezbede lukrativne ugovore za svoje članove. (Kasniji auto­ mobili imali su stilske nedostatke i bili su lošeg kvaliteta. Nadalje. automobilske kompanije sada proizvode automobile u čitavoj lepezi boja.) Postfordizam . 6. ne samo među automobilima već i među mnogim drugim proizvodima.

Nadalje. postfordistički proizvodni sistemi postali su veoma flek­ sibilni. Iako visok nivo produktivnosti ostaje norma i u postfor­ dističkom sistemu. ume­ sto radnika-mašina koji neprekidno ponavljaju isti zada­ tak iz početka. Radnici su u fordističkom sistemu stalno obavljali jedan te isti zadatak iz početka. fleksibilniji moraju da budu i radnici. kako u pogle­ du stila. pa čak i obrnut. Osim toga. Na primer. ovi sistemi zahtevaju kreativnije i misleće radnike koji su sposobni da izađu na kraj s promenama . dok se nalazi u jednom proizvodnom toku. Umesto radnika koji poseduju samo jednu veštinu. Proizvodni tokovi uglavnom su kratki. ali i dru­ gi tip zadataka kada se proizvodnja prebaci na patike za košarku. U želji da proizvedu što veći broj različitih proizvoda. tako i u pogledu kvaliteta. u postfordističkom sistemu radnici dobijaju priliku da obavljaju čitav niz različitih zadataka kad god proizvodnja mora da se prebaci s jed­ nog proizvoda na drugi. Zbog toga radnici moraju da budu spo­ sobni da se prilagode proizvodnji različitih proizvoda iz nedelje u nedelju i iz meseca u mesec. a prebaci­ vanje na različite stilove mora da se obavi brzo i relativ­ no jeftino. postfordistički sistemi zahtevaju radnike koji poseduju čitav niz različitih veština. ista tehnologija trebalo bi da ima mogućnost da se brzo premesti s proizvodnje patika za trčanje na prizvodnju patika za košarku. Fleksibilnost u poslu takode zahteva sposobnost da se radnici brzo i neprekidno prilagođavaju nepredvidivim situacijama i vanrednim stanjima. trend ka dekvalifikaciji je usporen. tehnologija mora da bude u stanju da na tržište izbaci čitav niz identičnih proizvoda. Međutim. 4. u postfordističkom svetu stilovi i ukusi potrošača menjaju se veoma brzo. 3. 2. Čak i u postfordističkom sistemu nema pro­ stora za neželjene varijacije u proizvodnji. Radnik može da obavlja jedan skup zadataka na proizvodnji patika za trčanje. Kao i tehnologija.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 189 Postfordistički sistemi orijentisani su na proizvodnju do­ bara koja zadovaljavaju najviše kriterijume.

za otvoren i zatvoren prostor itd. sada je postala prepuna stilskih varijacija Postfordistički potrošač. Iako se proizvodni tok o vija bez problema i zastoja. Patike su prošle kroz takvu specijalizaciju d danas postoje posebne patike za svaku aktivnost koja s može zamisliti: postoje patike za džogiranje. košarku.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOR i nepredviđenim situacijama. Konačno. za šetnju. heterogenosti u mnogim drugim oblastima potrošnje. Ovo se ponekad nazrv procesom patikizacije (engleski. Kao rezultat toga. Zamenom masovnog radnika specijalizovanim radnikor veliki birokratizovani radnički sindikati izgubili su svi ju privlačnost.kao što u savremenom svetu postoji čitav niz različitih vrsta pa tika dostupnih potrošaču. živ u jednom diverzifikovanijem svetu. postoje i privredne grar u kojima to nije moguće. leto. Međutim. Otuda i postfordistički sister predstavlja jedno zastrašujuće i preteče profesionaln okruženje.190 DŽORDŽ RlCER . današnji potrošač mogu da biraju između nekoliko stotina različitih tipc va patika. radnički pokret u SA dramatično je oslabio. Oni sada mogu lako da pređu s jedne posla na drugi posao i zbog toga su možda manje zabr nuti kada izgube posao. patike z kišu. patika koja se nekada nije odlikovala nekim poseb nim stilom. 5. Patikizacija . fudbal. Međutim. postfordističko društvo odlikuje slična vrst. fordističkom sistemu daleko su zahtevniji od onih iz fc dističkog sistema. heterogenost u proizvodnji povezana je sa slic nom heterogenošću u potrošnji. zimu. 6. dok to svakako va: u nekim privrednim granama. od radnika se zahteva da rat isto tako brzo kao i njihovi prethodnici. kao i postfordistički radnik. u postfordistii kom svetu radnici imaju mogućnost da lako napuste pc sao i nađu novi. Umest jednog ili nekoliko tipova patika. za aktivni hodanje. Osin toga. sneakerization). rukomet. . uglavnom ostavljajući radnike c sami izađu na kraj s poslodavcima kako znaju i umej posledica toga bila je manja sigurnost posla od one ko je postojala u fordističkoj eri. Poslovi u po.

današnji potrošači mogu da biraju između nekoliko stotina različitih tipo­ va patika. sada je postala prepuna stilskih varijacija. 6. Konačno. od radnika se zahteva da rade isto tako brzo kao i njihovi prethodnici. u postfordistič­ kom svetu radnici imaju mogućnost da lako napuste po­ sao i nađu novi. Postfordistički potrošač. Patikizacija . rukomet. patika koja se nekada nije odlikovala nekim poseb­ nim stilom. Osim toga. veliki birokratizovani radnički sindikati izgubili su svo­ ju privlačnost. Međutim. Patike su prošle kroz takvu specijalizaciju da danas postoje posebne patike za svaku aktivnost koja se može zamisliti: postoje patike za džogiranje. košarku. leto. Poslovi u post­ fordističkom sistemu daleko su zahtevniji od onih iz fordističkog sistema.kao što u savremenom svetu postoji čitav niz različitih vrsta pa­ tika dostupnih potrošaču. zimu. dok to svakako važi u nekim privrednim granama. radnički pokret u SAD dramatično je oslabio. heterogenost u proizvodnji povezana je sa slič­ nom heterogenošću u potrošnji. patike za kišu. . fudbal. postfordističko društvo odlikuje slična vrsta heterogenosti u mnogim drugim oblastima potrošnje. za aktivno hodanje. za šetnju. Ovo se ponekad naziva procesom patikizacije (engleski. Otuda i postfordistički sistem predstavlja jedno zastrašujuće i preteče profesionalno okruženje. Zamenom masovnog radnika specijalizovanim radnikom. 5.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i nepredviđenim situacijama. Umesto jednog ili nekoliko tipova patika. živi u jednom diverzifikovanijem svetu. Iako se proizvodni tok od­ vija bez problema i zastoja. kao i postfordistički radnik. uglavnom ostavljajući radnike da sami izađu na kraj s poslodavcima kako znaju i umeju. Međutim. Kao rezultat toga. sneakerization).190 DŽORDZ RICER . Oni sada mogu lako da pređu s jednog posla na drugi posao i zbog toga su možda manje zabri­ nuti kada izgube posao. posledica toga bila je manja sigurnost posla od one koja je postojala u fordističkoj eri. za otvoren i zatvoren prostor itd. postoje i privredne grane u kojima to nije moguće.

proces koji se prvo javio u industriji brze ishrane i sličan je fordizmu jer se zasniva na homogenim proizvodima. da su pod još većim stresom i da su eksploatisaniji od fordističkih radnika. rigidnim tehnolo­ gijama. On nije analizirao radnike. Volerstin analizira ekonomske entitete koji počivaju na podeli rada koja nije ograničena političkim ili kulturnim granicama. klase i države. u prihvatanju teze da smo prešli iz fordizma u postfordizam. dekvalifikaciji i homogeni­ zaciji radnika i potrošača. standardizovanim radnim rutinama. rigidnim tehnologijama. Proces je sličan fordizmu. standardizovanim radnim rutinama (dekvalifikaciji). Umesto toga. Mekdonaldizam . moramo da budemo oprezni. Samo što umesto da sklapaju automobil ili patiku. Da li postfordizam predstavlja rešenje za probleme koje je radnicima stvorio fordizam? Zapravo. jer je smatrao da oni pruža­ ju preuzak okvir za ono što on hoće da dokaže.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 191 Međutim. Oni koji nam spremaju hamburgere ili pice u restoranima brze hrane. taj proces nazvao sam mekdonaldizmom (glava 10). oni u hamburger ili u picu dodaju različite sastojke. . Čak i ako prihvatimo ideju da se današnji svet može precizno opisati konceptom postfordizma. često to rade na isti način kao što radnici u fabrici automobila sklapaju automobile na pokretnoj traci. Nije moguće jasno odrediti trenutak kada je fordizam ustupio mesto postfordizmu. jer se zasniva na homogenim proizvodima. postoje značajni dokazi da postfordistički radnici rade brže i teže od svojih predhodnika. Ključni koncept Moderni svetski sistem Imanuel Volerstin (1930) izabrao je drugačiju jedinicu analize od onih koje su koristili mnogi marksistički mislioci. homogenizaciji radnika i potrošača itd. Pokretne trake s kratkim proizvodnim tokovima i dalje su pokretne trake. Mnogi uslužni poslovi koje danas po­ vezujemo s postfordizmom organizovani su po principu fordističkih pokretnih traka. mnogi elementi fordizma opstaju i danas. Zbog sličnosti iz­ među elemenata fordizma i industrije restorana brze hrane.

Periferija se sastoji od onih oblasti koje snabdevaju centar sirovinama i koje on uveliko eksploatiše.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE*J On zaključuje da je glavna jedinica analize svetski sistem: to je samodovoljan društveni sistem sa skupom granica i konač­ nim životnim vekom (on ne traje večno). Centar . jer obuhvata više država. periferije (eksploatisanih). socijalistička svetska privreda ih reintegriše. socijalističke svetske vlade. a drugi moderna kapitalistička svetska ekonomija.geografska oblast koja dominira kapitalističkom svetskom privi­ dom i eksploatiše ostatak sistema. dok je kapitalistički svetski sistem zasnovan na ekonomskoj domi­ naciji. Poluperiferija je rezidualna kategorija koja obuhvata skup regiona koji se nalaze između onih koji etčsploatišu i onih koji su eksploatisani. tj.oblasti kapitalističke svetske privrede koje snabdevaju centar sL-> vinama i koje on uveliko eksploatiše. Osim toga.ogroman privredni entitet koji počiva na podeli rada i koi nije sputan političkim i kulturnim granicama.rezidualna kategorija kapitalističke svetske ekonomije kos obuhvata skup regiona koji se nalaze između centra (eksploatatora . sistem se sastoji od različitih društvenih struktura i društvenih grupa. Kapitalistički svetski sistem stabilniji je od svetske imperije iz nekoliko razloga. To je društveni sistem sastavljen od različitih društvenih struktura i društvenih grupa. Poluperiferija . Svetska im­ perija bila je zasnovana na političkoj (i vojnoj) dominaciji. Rimsko carstvo). Volerstin je smatrao da se takvi sistemi održavaju pomoću či­ tavog niza sila koje se nalaze u inherentnoj tenziji. on ima ugrađen proces ekonomske stabili­ zacije. Iznutra. On c uglavnom samodovoljan. • Svetski sistem . Volerstin je predvideo mogućnost pojave trećeg svetskog sistema. ima skup granica i određen vek trajanja. Unutar kapitalističkog svetskog privrednog sistema postoji centar. dok ekonomska dobit odlazi u privatne ruke. On ima širu bazu. Posebni politički entiteti unutar kapitalističkog svetskog sistema sposobni su da apsorbuju sve gubitke koji nastaju. međunarodna podela eksploatacije se ne definiše državnim granicama nego ekonomskom podelom rada u svetu. Dok kapitalistička svetska privreda razdvaja političku i ekonomsku sferu. Za Volerstina. . Te sile uvek imaju potencijal da sistem rasture u paramparčad. Volerstin je tvrdio da su do sada postojala samo dva tipa svetskog sistema: prvi je svetska imperija (recimo. dominantna geografska oblast koja eksploatiše osta­ tak sistema.192 DŽORDZ RICER . Periferija .

sada nas uznemirava ili se možda toga stidimo. pažnja se okrenula drugom. Ono što smo nekada sma­ trali normalnim. možda najvažnije od svega. sada se krije. Izvor informacija koje Elijas koristi najvećim delom su knjige o manirima pisane između 13. većina ljudi smatrala je prihvatljivim da se. Kada je čačkanje nosa konačno postalo radnja koju ljudi (osim male dece) obavljaju kada Si ruko ne gleda. veka opominju ljude . a potom vrate u tanjir za serviranje. neki dokumenti iz 16. ono što je nekada bilo javno. a sve veća pažnja posvećivana je knjigama o manirima koje nam objašnjavaju zbog čega za stolom nije pristojno čačkati nos. svakodnevno ponašanje koje je nekada bilo prihvatljivo. U 13. Predmet tog istraživanja jeste svakodnevno ponašanje. Naime. manje šokantnom ponašanju. veka. Na primer. pokušavamo da ga sakrijemo od javnosti. tokom vremena postaje sve neprihvatljivije. Međutim. jer nisu znali da bi ono moglo da predstavlja necivilizovano ponašanje. i 19. Primeri procesa civilizovanja Razmotrimo neke primere o obedovanju za stolom. Mnogi se tog ponašanja nisu stideli. kako sa decenije i vekovi prolazili lekcije su naučene. bolje ih razumemo i. tokom ručka. veku. mnoga od njih smatramo nepodnošljivim. Tek kada bi ih drugi upozorili da je to uvredljivo ponašanje oni bi toga postajali i sami svesni. asno pokazuje da je ono mnogima od njih bilo potpuno normal­ no. Proučavajući te knjige on je uočio dugotrajne promene u manirima i u svakodnevnom ponašanju. Elijas započinje svoje istraživanje u srednjovekovnoj Evropi. Kada primetimo da drugi smatraju da je neka vrsta svakodnevnog ponašanja uvred­ ljiva.SUVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 193 PROCES CIVILIZOVANJA Najvažnije delo Norberta Elijasa (1897-1990) jeste studi­ ja o dugom istorijskom razvoju koji on naziva procesom civilizovanja. Danas mnogo više obraćamo pažnju na svakodnevna ponašanja drugih ljudi. kosti životinja oglođu. Činjenica da : e postojala potreba da se ljudi opominju zbog takvog ponašanja. Većini ljudi takode je morala da se skrene pažnja da je neprihvatljivo da čačkaju nos dok jedu.

Ista sudbina zadesila je i seksualne odnose. U srednjem veku nije bilo neuobičajeno da muškarci i žene. • Da bi prikrio zvuk koji nastaje prilikom ispuštanja vetra. naravno. Takode. Sve to. obuhvatajući i ispuštanje vetrova. veka ljudi se opominju da ne otvaraju maramicu nakon što su u nju izduvali nos. • Međutim. nakon što bi neko srednjovekovno venčanje bilo završeno. najbolje je da se istovremeno glasno nakašlješ. Kao što smo već rekli. Sličan trend nalazimo i kod raznih prirodnih funkcija. veka. Kako to Elijas kaže. Da bi se brak smatrao važe­ ćim. kao što je puštanje vetrova. a mlada i mladoženja provode svoje prve bračne noći daleko od očiju sveta. veka nalazimo razne savete o takvom ponašanju: • Bolje je ispuštati vetrove bez zvuka. Danas mali broj ljudi glasno ispušta vetrove u javnosti. U nekim knjigama o lepom ponašanju iz 15. i da zatim s čuđenjem gledaju u njen sadržaj. . ne bi bilo potrebe za takvim dokumentima ili takvim upozorenjima. veku. bolje je da se vetar ispusti uz zvuk nego da se zadrži. koji su možda bili tek malo više od poznanika. granica srama se pomerila. U sličnim knjigama iz 16. • Da ne bi uvredio druge dok ispuštaš zvuk. postojanje potrebe da se ponudi savet 0 lepim manirima jasno ukazuje na to da je javno ispuštanje ve­ trova. U jednoj knjizi za školsku decu iz 14. čvrsto stisni zadnjicu. takvo ponašanje je uglavnom nestalo. nekada bilo uobičajena pojava. Danas se za stolom to više ne radi. 21. iako su se saveti o duvanju nosa delili i u 18. veku. provedu noć zajedno u istoj sobi i spava­ ju nagi. Deveruša bi potom obnažila mladu. ljudi se upozoravaju da ne mogu da duvaju 1 brišu nos istom rukom kojom jedu meso. često veoma bučno. Međutim. Jasno je da u civilizovanijem. mlada i mladoženja su morali zajedno da legnu u krevet u prisustvu drugih. jer su ljudi počeli da ga se stide.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM da tokom jela ne oblizuju prste i da ih ne umaču u sos da bi ga promešali. čitava povorka ljudi pratila bi mladu i mladoženju do kreveta u kome bi mladenci trebalo da provedu prvu bračnu noć.194 DžORDŽ RlCER . Duvanje nosa išlo je istim putem. izuzev ako to baš ne može da izbegne ili ako misli da nema nikoga u okolini. danas nije uobičajeno.

posebno u Holandiji i u Nemačkoj. gde su ga studenti smatrali ekscentrikom iz prošlosti. Elijas započinje svoju formalnu akademsku karijeru u 57. godini života! Njegova karijera procvetala je na Lesteru. . godine Elijas dobija ponudu za dve akademske pozicije i prihvata jednu od njih. D o kraja svog života. i skoro čitavu deceniju ka­ snije. osta­ jući marginalac u britanskim akadem­ skim krugovima. U snu. Elijas razgovara telefonom i čuje glas s druge strane žice koji ponavlja: „Možeš li da pričaš glasnije? Ne mogu da te čujem". Prisećajući se tog osećaja autsajderstva. Elijas nije imao stalni posao. već i javna priznanja u Evropi. Takode je bio razočaran time što je samo nekoliko studenata prihvatilo njegov pristup. Najvažni­ ja dela napisao je 1930-ih. jer nije uspeo da institucionalizuje razvojni pristup koji je trabalo da predstav­ lja alternativu tada dominantnom statičkom pristupu (koji su branili Talkot Parsons i drugi). ubrzo se razočarao profesurom. Međutim. Elijas navodi san koji je neprekidno sanjao tih godina. Tokom 1970-ih. Međutim.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 195 Norbert Elijas Biografska skica Norbert Elijas imao je interesantnu i poučnu karijeru. sociolozi su počeli da otkrivaju Elijasov rad tokom 1950-tih i 1960-tih godina. Međutim 1954. kao i godinama na­ kon toga. ostao je usamljeni glas u divljini Lestera. dobio je veliki broj značajnih akademskih nagrada. ni jedna njegova knjiga nije prevedena na engleski. gde je objavio čitav niz važnih rado­ va. a tek je ne­ koliko engleskih sociologa toga doba moglo da čita nemački. ali je u to vreme. Tokom svih godina koje je Elijas proveo na Lesteru. bio ignorisan. na kontinentu. Elijas je počeo da dobija ne samo akademska. Tokom Drugog svetskog rata. na Lesteru.

Ključni razvoj Elijas je video u pojavi jakog državnog vladara. ono što objašnjava te promene nalazi se. Naime. Oko kralja se razvio i dvor. S kraljem se poja­ vio stabilni centralni upravljački aparat kojim je bilo moguće kontrolisati prikupljanje poreza i vođenje ratova. tj. kada su ratnici primenjivali silu. ratnici su bili slobodni da upotrebe silu. a i oni sami zavisili su od malog broja ljudi. relativno mali broj ljudi zavisio je od ratnika. Pre pojave dvora. već i samu upotrebu tog oružja.196 DZORDŽ RlCER . Još jedan činilac koji je sprečavao plemiće da upotre­ bljavaju nasilje bio je taj što kralj nije kontrolisao samo novac neophodan za kupovinu oružja. Za razliku od njih. Čak je bilo manje verovatno da će primeniti silu protiv onih koji su uvredili ljude koji su se nalazili u njihovim lancima zavisnosti. možda čak i društvo kao celinu. to je pogađalo one kojima je ta sila bila namenjena. barem na početku.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Objašnjenje promena: produženje lanaca zavisnosti Elijas je opisao istorijske promene u svakodnevnom ponaša­ nju. Da su dvorani primenili silu. na makronivou. Vodeći računa o drugima (neplemićima). a drugi su zavisi­ li od dvorana zbog istog tog posla. Međutim. to jest na nivou države. na kome je moć bila relativno jednako raspodeljena. kralja. kao i relativno mali broj drugih ljudi. plemići su se uzdržavali od upotrebe sile protiv njih. Dugački lanci zavisnosti prisilili su plemiće da obraćaju sve više pažnje na potrebe i očekivanja drugih. Sledstveno. Oni su mogli da upotrebe silu zato što su sa ostatkom društva bili po­ vezani onim što Elijas naziva kratki lanci zavisnosti. budući da to nije pogađalo ih remetilo njihove veze s većim delom društva. koji su spre­ čavali upotrebu nasilja. dvorani su bili zavisni od onih koji su ih snabdevali potrebnim dobrima i uslugama (ratnici su imali daleko manje potreba i želja od dvorana). Drugim re­ cima. Pojava dvora od presudne je važnosti za Elijasov argument. Lanci zavisnosti — lanci veza koji obuhvataju one ljude od kojih je pojedinac zavisan. Na neki način. dvorski plemići razvili su dugačke lance zavisnosti. to bi pogodilo veliki broj ljudi. kao i međusobna zavisnost ljudi jednih od drugih. najveću važnost imali su ratnici. . na koji način je on objasnio te promene? Iako je Elijas objašnjavao promene u svakodnevnom ponašanju (mikronivo).

Prema tome. Počeli su sve bo­ lje da ih kontrolišu. počela je da izlazi u susret potrebama ljudi koji ih okružuju. Da bi ostvario svoj integrativni cilj (vidi glavu 7). Elijas je predložio koncept figu­ racije. ali je takode postao manje uzbudljiv i interesantan. veći­ na ljudi. . Saznanje o toj novoj realnosti i sve veća osetljivost za nju navela je ljude da budu sve obazriviji prilikom puštanja gasova ili kopanja nosa u javnosti. nespokoj i dosadu. Mogli bismo da mislimo da je to odličan razvoj. manje nepredvidiv. Drugim recima. već i veliki broj ljudi koje možda nikada nisu videli. manje prost. kao i dvorani sami. ali koji takode predstavljaju deo istog tog dugačkog lanca zavisnosti i nalaze se na njegovom kraju. Svako je počeo da brine o svakom. Duži lanci zavisnosti značili su da bi svako necivilizovano ponašanje prema drugima pogodilo ne samo ljude u njihovom neposrednom okruženju. To je ideja koja nam omogućava da prevaziđemo našu nesposobnost da o ljudima istovremeno razmišljamo i kao o pojedincima i kao o društvima. Tokom vremena. ljudi osećaju sve veći pritisak. Lanci zavi­ snosti bili su sve duži za sve veći broj ljudi. ukoliko bi neko kopao nos za stolom ili puštao vetrove na balu. Budući da im je zabra­ njeno da se ponašaju kako im padne na pamet. ponašanje se s dvora „prelilo" na ponašanje u društvu. Zar nam nije svima bolje kada su ljudi manje nasilni ili se uzdržavaju od puštanja vetrova u našem prisustvu? Život je po­ stao manje opasan. ljudi su sve više brinuli kako se odnose prema svojim biološkim potrebama u javnosti. Ključni koncept Figuracije Elijas je pokušao da prevazide tendenciju sociologa da po­ vlače razliku između pojedinaca i društva. Kao rezultat toga.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 197 Sada se postavlja sledeće pitanje: kakve veze ima pramena na vrhu društva (među plemićima i unutar njihovih lanaca zavisno­ sti) s kopanjem nosa i puštanjem vetrova? Odgovor je da su situa­ cija u kojoj su se nalazili ljudi s dvora i njihovo ponašanje postali realnost za sve veći broj ljudi u čitavom društvu. veliki broj ljudi bi naposletku saznao za takvo ponašanje.

Od središnjeg značaja za ovu diskusiju jeste činjenica da se ideja figuracija primenjuje na sve društvene fenomene iz­ među malih grupa i društava. pa čak i na Kinu koja ima preko milijardu stanovnika. Elijas je kasnije.Da bifiguracionasocilogija bila moguća. On tvrdi da najveći broj sociolo­ ga upotrebljava koncept izolovane individue koja je potpuno nezavisna od drugih ljjjdskih bića.198 D20RDŽ RlCER . Figuracije su društve­ ni procesi koji podrazumevaju međuzavisnost i isprepletanost ljudi. po Elijasu. Koncept lanaca međuzavisnosti trebalo bi da pruži dobru ilusrarciju onoga što Elijas želi da izrazi konceptom figuracije koji predstavlja suštinu njegove sociološke misli. a one su. Elijas odbija da se bavi odnosima između pojedinaca i društva. neprekidno u protoku. . Takva slika nije pogodna za teorijufiguracije. počeo da upotrebljava pojam procesna sociologija. Figuracije nisu strukture koje na ljudske odnose deluju eksterno i prisilno. Drugim recima. Figuracije nastaju i razvija­ ju se. On smatra da se kroz istoriju može primetiti opšte Figuracije . Figuracije nastaju i razvijaju se. trebalo da se shvate kao proce­ si.ljudske od­ nose. kao posledica toga. Moć je od ključnog značaja za društvene figuracije. one su same ti međuodnosi. Zapravo. Studija slučaja: lov na lisice Pored analize dugog istorijskog perioda. sport. Moć ima ključni značaj za društve­ ne figuracije. pre svega.društveni procesi koji podrazumevaju isprepletanost ljudi koji se posmatraju kao otvoreni i nezavisni. Njega interesuje na koji način se ljudi povezuju i zašto te veze nastaju. recimo. ali uglavnom na jedan nevidljiv i neplaniran način. naro­ čito lov na lisice. neophodna je slika otvorenog i međuzavisnog aktera. Pojedinci su.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Figuracije bi. otvoreni i međuzavisni. Elijas takode prime­ njuje svoje ideje na posebne oblasti kao što je. Njegov konceptfiguracijepovezan je s idejom da su pojedinci otvoreni za odnose s drugim pojedincima i da se nalaze u me­ đuzavisnom odnosu s njima. ali uglavnom na jedan nevid­ ljiv i neplanirani način. da bi opisao svoj rad. i pojedinci i društva (kao i svaki druš­ tveni fenomen između njih) podrazumevaju ljude . one su neprekidno u protoku. a figuracije se sastoje od takvih pojedinaca.

tokom godina. Lov na lisice u početku je bio veoma nasilan sport. Razumevanje Habermasovog koncepta kolonizacije sveta üvota zahteva prethodno razumevanje koncepta sveta života i si­ stema kao njegovog kolonizatora. Ono se po pravilu može naći po kafanama i na ulicama. ubijaju je lovački psi. Manje civilizovana društva imaju mnoge prednosti nad civilizovanijim društvima. s takvim razvo­ jem sporta dolazi dosada. Međutim. lov na lisice postajao je sve civilizovaniji. a posebno na britanskim fudbalskim utakmicama. Uopšteno govoreći. nasilje nije sasvim nestalo iz društvenog života. Ha­ bermas je s vremenom marksističku teoriju integrisao s mnogim drugim teorijskim uvidima da bi došao do posebnog skupa teo­ rijskih ideja. Plod te integracije jeste njegova grand-teorija o sve većoj kolonizaciji sveta života. on je kao naučnik direktno povezivan za kriričku školu. Moguće je da ima istine u tvrdnji da bi dozvola da u spor­ tu bude više nasilja i da sport bude manje civilizovan dovela do smanjivanja nasilja u drugim društvenim odnosima. Pored toga. KOLONIZACIJA SVETA ŽIVOTA Jirgen Habermas (1929) je neomarksistički teoretičar. . Elijas ne smatra da je civilizacija nužno dobra. Iako je dao značajan doprinos kritičkoj teoriji. Lov na lisice i mnogi drugi sportovi postali su manje interesantni i manje uzbudljivi nego što su to nekada bili. a potom pojede.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 199 opadanje nasilja u sportu. Međutim. Potreba za većim uzbuđenjem odražava se u porastu nasilja koje često izbija na evropskim. umesto da ljudi ubiju lisicu. Na primer. godine). (U Velikoj Britaniji on je za­ branjen zakonom iz 2005. kao i u čarkama ili otvorenim ratovima između dr­ žava. u mladosti. više nije obavezno da ljudi na kraju lova pojedu lisicu. Za­ pravo. Uobičajeni ritual sastojao se u tome da se lisica najpre ubije. Osim toga. Sve veća civilizovanost često podrazumeva gubitak drugih aspekata života koji su ljudima važni.

država i privre­ da. država i privreda) koje imaju izvorište unutar sveta života. obični svet. a razumevanje će se postići ako pobedu odnese bolji argument. Ra­ cionalizacija ovde znači da sistem i njegove strukture postaju sve diferenciraniji. Sto je još važnije. ta komunikacija trebalo bi da bude slobodna i otvorena. Sistem . među­ tim. mesto gde se događa intersubjektivnost. lišena ograničenja bilo koje vrste. ne srne da igra bilo kakvu ulogu u postizanju kon­ senzusa. složeniji i samodovoljniji. ali koje razvijaju za­ sebnu egzistenciju i postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta života. Lebensiveli) skovao je Alfred Sic (s ostalim pripadnicima fenomenološke sociologije) da bi opi­ sao svet svakodnevnog života. slobodna i otvorena komunikcija znači ra­ cionalizaciju komunikacije unutar sveta života. . ali on razvija svoje po­ sebne strukture kao što su porodica.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Svet života.po Sicu.po Habermasu. Da bi se postigao konsenzus. isto kao i svet života. unutar sveta života i komunikacije. Oni koji se nalaze u međusobnoj interakciji racionalno su motivisani da postignu slobodnu i otvorenu komunikaciju. tj. svet zdravog razuma. svet svakodnevnog života. Ljudi raspravljaju o problemima i do konsenzusa dolaze isključivo na osnovu bolje argumentacije. tom konceptu želi da priđe na jedan drugačiji način. pravni sistem. pravni sistem. Međutim. sistem i kolonizacija Koncept sveta života (nemački.200 DŽORDŽ RlCER . Do konsenzusa će se stići. koja vodi uzaja­ mnom razumevanju. Sistem i njegove strukture. kao što je na primer veća moć jedne strane u komunikaciji. Razvijajući se. Sistem ima izvorište u svetu života. Habermas. moć Svet života . nikakva spoljna sila. Sic se prvenstveno interesovao za intersubjektivne odnose unutar sveta života. strukture (kao što su porodica. upotrebljavaju se racionalne metode. On je prvenstveno zainteresovan za interpersonalnu komunikaciju koja se odvija u svetu života. te strukture postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta života. prolaze kroz progresivnu racionalizaciju. Idealno gledano. Habermasa na prvom mestu interesuju međupersonalni odnosi u svetu života. racionalizacija poprima pozitivnu konotaciju. Drugim recima. racionalizacija sistema poprima različit oblik od racionalizacije sveta života. Iako je koncept racionalizacije uglavnom korišćen u negativnom smislu (u kome će ga i sam Habermas kasnije često koristiti). Za Habermasa.

Pretpostavimo da se grupa bliskih prijatelja sastane da bi kroz otvorenu i slobodnu diskusiju odlučili kako da udruže snage da bi zaradili više novca. njihova moć raste. od kojih je najvaž­ nija njegova kolonizacija od strane sistema. sistem. Možemo da smatramo da insajdersko trgovanje treba zabraniti. Tako se zakonom zabranjuje slobodna i otvorena diskusija o tome na koje je načine moguće steći bogatstvo unutar sveta života ove grupe. ali je najznačajnije to što sistem sam sebe nameće komunikaciji koja se odvija unutar sveta života. a s njom raste i njihova sposobnost da usmeravaju i kontrolišu ono što se dešava u svetu života. jer je to zabranje­ no zakonom o insajderskom trgovanju. te da znanje koje su stekli na tim pozicijama požele da iskoriste da bi napravili akcionarsku društvo. Kolonizacija sveta života . a onda investirali u deonice ne­ kih od tih kompanija.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 201 sistema i njegovih struktura raste. Takode. Službenik iz jedne kom­ panije ne sme drugim članovima grupe otkrivati informacije o tome kakve poslovne namere ima njegova firma ukoliko to može da utiče na cenu akcija te kompanije na berzi. upr­ kos tome što proističu iz istih korena. razdvojeni jedan od drugog. a s time raste i sposobnost siste­ ma da usmerava i kontroliše ono što se dešava u svetu života. već ne smeju o tome ni da razgovaraju. ograničava sposobnost akte­ ra da vode argumentovanu raspravu i postignu konsenzus unutar sveta života. one te procese ugrožavaju namećući im spoljnu kontrolu. umesto da racionalne strukture si­ stema uvećavaju kapacitet sveta života za komunikaciju i ostvare razumevanje i konsenzus. oni ne samo da ne smeju to da urade. Prema tome. složenije i samodovoljnije. To ima mnoštvo kobnih posledica po svet života. Međutim. Umesto da se komunikacija odvija isključivo tako što pobedu odnosi bolji argument. Evo jednog primera za lakše razumevanje ideje kolonizacije. koji dolazi spolja. . pretpostavimo da su svi oni dobro pozicionirani službenici u bogatim i velikim kompanijama. Habermas tvrdi da su sistem i svet života. Drugim recima. To je suština procesa kolonizacije. Kolonizacija sveta ži­ vota ima mnoge oblike. ali ostaje činjenica da u ovom slučaju zakon zapravo zabranjuje postizanje konsenzusa kroz slobodnu i otvorenu komunikaciju.budući da sistem i njegove strukture postaju sve diferenciranije.

Iako je bio vezan za Institut za društvena istraživanja. Horkhajmer je počeo da se za­ laže za to da se Habermas otpusti sa Instituta. Habermas je zagovarao kritičku misao i praktično delanje. čak i k a d a je kolonizacija v e o m a opsežna. Iako se smatra da je frankfurtska škola bila veoma homo­ gena. dovelo ga je u sukob s najuticajnijim naučnikom Instituta. godine. čak i bri­ ljantnu karijeru kao pisac. godine. Vrlo brzo je postao asistent-istraživač kod Teodora Adorna.i to je bilo to". svet života opstaje i nastavlja d a živi. T a kolonizacija i m a destruktivan uticaj na svet života uopšte. jednog od naj uticaj nih članova te škole. Nakon svega. Adorno je pisao eseje o kriti­ ci kulture i organizovao seminare o Hegelu. M e đ u t i m . osiromašenija i fragmentiranija. ali ne pod okri­ ljem Instituta. U njemu se praktično Institut nije ni pominjao. .202 DŽORDŽ RlCER . Tada je rekao o Habermasu: „On verovatno ispred sebe ima dobru. posle čega je on napustio Institut. Maksom Horkhajmerom.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Budući d a je tako. Habermas se izdvajao svojim gle­ dištima: „Za mene nikada nije postojala jedna konzistentna teorija. Članak je na kraju ipak objavljen. Odmah je postao pripadnik frankfurtske škole. Horkhajmer je uspeo da nametne Habermasu nemoguće uslove rada. ali se Horkhajmer plašio da bi takva pozicija mogla da ugrozi javno finansirani institut. a pogotovo n a komunikaciju unutar njega. a s a m svet živo­ ta dolazi na ivicu raspadanja. otvara se m o g u ć n o s t d a sistem kolonizuje svet života. On je predstavljao samo jednu marksističku struju . K o m u n i k a c i j a p o ­ staje sve rigidnija. Jirgen Habermas Biografska skica Habermas je počeo da radi na Institutu za društvena istraživa­ nja u Frankfurtu 1956. Objavljivanje jednog teksta 1957. ali će Institutu naneti veliku štetu ako ostane". Haber­ mas je od početka pokazivao svoju nezavisnu intelektualnu ori­ jentaciju.

problem je u tome što sistem i racionalizaci­ ja koja je karakteristična za sistem.i sveta života i sistema.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 203 Racionalizacija sistema i sveta života Za Habermasa. uticali bi povratno na sistem. Na drugoj strani. ti pogledi na nove smernice. umesto da. Drugim recima. po Habermasu. da se obave dve racionalizacije. Sistemu i njegovim strukturama mora se omogućiti da postanu sve diferenciraniji i složeniji. da se iskori­ sti da bi se iz nje izvukli načini dalje racionalizacije sistema. Time bi se uzajamna netrpeljivost medu njima iskorenila. zakonito ili nezakonito. omogućila bi im da se ponovo sjedine na način kojim će se međusobno dopunjavati i obogaćivati. dva sistema bi se uzajamno obogatila. jedan racionalniji sistem mogao bi da omogući grupama ljudi da raspravljaju o razmeni određenih vrsta informacija koje su do sada bile smatrane insajderskom trgovinom. ali svaka na svoj način. te vodili do promena i bo­ ljeg shvatanja onoga što jeste i što nije insajdersko trgovanje. U najvećem broju slučajeva. Na taj način. U društvu u kojem su i sistem i svet života racionalizovani. Potrebno je. svet života mora se redefinisati tako da se približi idealu slobodne komunikacije u kojoj bolji argumenti uvek pobeduju. a šta nije insajdersko trgovanje. kao sada. zauzvrat. Rešenje tog problema. ljudi bi sami odlučili da li je insajdersko trgovanje moral­ no ili nemoralno. zadobijaju sve veću kontrolu nad svetom života i njemu svojstvenim oblikom racionalizacije. sistem deformiše svet života. Ta argumentacija trebalo bi. Puna racionalizacija sveta života i sistema. Takve gru­ pe bi kroz otvorenu i bolju komunikaciju došle do boljih smernica u pogledu toga šta jeste. dobro ili loše. leži u racionalizaciji i jed­ nog i drugog . Racionalniji sistem trebalo bi da se upotrebi da bi se obogatila racionalna argumentacija u svetu života. Na primer. Ključni koncept Situacija idealnog govora Veliki deo Habermasove teorije zasniva se na konceptu slobodne i otvorene komunikacije (u svetu života) koju on naziva „situaci­ ja idealnog govora". moć određuje . kako vidimo.

već i opšta nesposobnost da se stigne do pravog konsenzusa i. U skladu sa svo­ jom marksističkom orijentacijom.204 D Ž O R D Ž RlCER .) On ne odbacuje ideju da ćemo u nekom trenutku možda preći u postmoderni svet. a rezultat takvog uticaja nije samo poremećena komunikacija. Konsenzus se stvara nakon rasprave takvim argumentima. recimo. Gidens ima veoma različit pogled na moderni svet od klasičnih teoretičara modernosti. samim tim. iako se nalazimo u njegovoj poznoj fazi. Drugim recima. do istine. Moć utiče na praktič­ no celu našu komunikaciju. a takav konsenzus nam uvek kazuje šta je istina. Habermas smatra da posto­ ji skup praktičnih i političkih implikacija koje proizilaze iz te dijagnoze savremenih bolesti. a ne onaj iza koga stoji moćniji pojedinac ili moćnija gru­ pa. a pogotovo uticaja moći. To je situacija u kojoj pobeduje bolji argument. Međutim. barijere slobod­ noj i otvorenoj komunikaciji. MOLOH MODERNOSTI Entoni Gidens (1938) sebe smatra modernim socijalnim teoretičarem. ali njegovo viđenje tog sveta veoma je različito od viđenja postmodernih teoretičara (glava 9). a pogotovo moć koja je remeti. On tvrdi da mi i dalje živimo u modernom svetu. oslobođena je svih spoljnih uticaja. situacija u kojoj pobeduje bo­ lji argument. nudi bolje dokaze i može da se iznese na najubedljiviji način. a pogotovo uticaja moći. a takav konsenzus nam uvek kazuje šta je istina. Konsenzus se stvara nakon rasprave takvim argumentima. kao što su Marks ili Veber. Bolji argument je onaj koji. Ptema tome. a ne zato što je kopija realnosti. Iako modernista. Habermasova situacija idealnog govora. Istina nije kopija realnosti već proizilazi iz konsenzusa. (Gidens je veliki deo svoje teorije izgradio kroz polemiku sa postmodernim teore­ tičarima koji tvrde da živimo u postmodernom svetu. .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN koji argument pobeduje. a koji gubi. trebalo bi da se uklone tako da ljudi mogu slobodno da dodu do konsenzusa i istine. Problem u savremenom svetu sastoji se u tome što je mali deo ljudske komunikacije slobodan i otvoren. istina je istina zato što proizilazi iz konsenzusa. Situacija idealnog govora — govorna situacija koja je oslobođena od svih spoljnih uticaja. a ne onaj iza koga stoji moćniji pojedinac ili moćnija grupa.

snažnu silu koja se kreće napred rušeći sve pred sobom. Još jedan pri­ mer kako ljudske tvorevine koje se čine vrednim mogu imati ra­ zarajuće posledice. . To se dogodilo sa „fen penom". Međutim. Zamislimo veliki kamion koji raznosi lekove. uključujući i stalan strah da oni koji njime upravljaju u svakom trenutku mogu izgubiti kontrolu i tako dovesti u opasnost živote mnogih ljudi. Ljudi upravljaju Molohom. ali uvek postoji mogućnost da će se on otrgnuti kontroli i uništiti one koji su ga stvorili i njihovu okolinu. ali.Gidensova metafora kojom on opisuje moderni svet kao snažnu silu koja se kreće napred rušeći sve pred sobom. Moloh može doneti velike nagrade (recimo. (engleski. ili u njegovoj blizini. jeste razvoj nuklearne tehnologije (na primer. Onima koji ga kontrolišu. Sta. ali to u budućnosti može proizvesti više štete nego ko­ risti. zapravo. ali je potom povučen 5 tržišta jer se saznalo da izaziva srčane probleme. godine u Cernobilju) ili genetskih mutacija (koje mogu ugroziti budućnost ljudske vrste). bude uništeno. oni ne mogu potpuno da kontrolišu pravac ko­ jim će se on kretati. veliki kamion može da do­ nese ogromne zalihe hrane i lekova koje su stanovništvu potreb­ ne). ta kontrola je slaba i svakog dana postoji mo­ gućnost uništenja koje može biti posledica topljenja nuklearnog rsaktora (što se desilo 1986. Uvek posto­ ji mogućnost da ljudi izgube kontrolu nad Molohom i da sve ono što je u njemu. Koncept Moloha jedan je prilično apstraktan koncept. Moloh . lekom za kontrolu težine koji je jedno vreme bio veoma popularan.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 205 Moloh Gidens vidi modernost kao Moloha. kao i onima koji mu se nadu na putu. Zamisli­ mo jedan ogroman kamion veličine Titanika koji se kreće ulica­ ma grada. ali i velike opasnosti. nuklearne centrale) i genetskog istraživanja. Gidens želi da kaže tom metaforom i opasnostima koje ona nosi? Moloh izražava rizike po ljudsko društvo koje su proi­ zveli sami ljudi. s obzirom na njegovu veličinu i snagu. juggernaut). Ljudi upravljaju Molohom. I jedno i drugo su proizvodi koje su stvorili ljudi i koji se nalaze pod njihovom kon­ trolom. niti brzinu koju će on dostići. Ka­ mion možda raznosi lekove koji su ljudima potrebni i koji se čine ispravnim.

206 DZORDŽ RICER . priroda modernog sveta zahteva od nas da verujemo ekspertima koji upravljaju si­ stemima. Dok su nam u premodernom društvu. . Drugim recima. Interesantno je d a j e njegov teorijski rad Distancijacija .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORES Prostor i vreme Naša sposobnost da kontrolišemo različite komponente savremenog Moloha komplikuje se činjenicom da su te komponen­ te sve udaljenije od nas u prostoru i vremenu. genetska tehnologija) mogu imati štetne posledice u budućnosti. Recimo. Više nije neophodno da budete blizu nečega da biste na to izvršili nekakav uticaj. Entoni Gidens Biografska skica Gidens je kao teoretičar veoma uticajan u SAD. ali i u mnogim drugim delovima sveta. ili čak u ranim modernim društvima. Nukle­ arna katastrofa u Cernobilju pogodila je ljude koji žive hiljadama kilometara daleko od mesta gde se desila nesreća. ne­ ophodno je da verujemo da odluka kapetana nuklearne podmor­ nice da lansira raketu s nuklearnom glavom neće biti posledica njegovog kaprica ili da će oni koji obavljaju genetska istraživa­ nja preduzeti sve mere predostrožnosti koje su potrebne da bi se zaštitile buduće generacije.tendencija različitih delova savremenog Moloha da se sve više udaljavaju od nas u prostoru i vremenu. one se sada prostiru po ćelom svetu. Stvari koje su napravljene u prošlosti (nuklearni otpad koji se gomilao više od pola veka) mogu imati katastrofalne posledice po nas koji živimo u današnjem vremenu. Zbog svih tih promena u vremenu i prostoru. savremeno društvo ne bi bilo moguće. nuklearna podmornica ogromne razorne moći može da bude uda­ ljena hiljadama kilometara od onih koji njome upravljaju. stanovnici modernog sveta primorani su da razvijaju poverenje u sisteme i ljude koji te sisteme kontrolišu i njima upravljaju. takve komponente bile fizički bli­ zu. Tu pojavu Gidens naziva distancijacija. Isto to može da se kaže i za vreme. Recimo. stvari koje danas stvaramo (na primer. Slično tome. U suprotnom.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 207 uvek bio slabije primljen u rodnoj Velikoj Britaniji nego u drugim zemljama. te da njegovim poslednjim delima nedostaju dubina i prefinjenost koje su krasile njegove ranije radove. ali i o svemu onome što čini njihov svakodnevni život. tako i ši­ rom sveta. Dekan prestižne Londonske škole za ekonomiju i političke nauke (London School of Eco­ nomics and Political Science) postao je 1997. Gidensova karijera imala je nekoliko interesantnih obrta to­ kom devedesetih godina prošlog veka. Ljudi su refleksivni. Sedmogodišnja terapi­ ja dovela ga je do dubljeg istraživanja ličnog života. neprekidno pre­ ispitivanje i menjanje sopstvenih postupaka kod ljudi stvara još . Iako razmišljanje o velikim pro­ blemima ima mali uticaj na te probleme. što mnogim drugim britanskim teore­ tičarima koji su to pre njega pokušavali. Sto je još važnije. Neprihvatanja kod kuće može delimično da se objasni činjeniom da je Gidens uspeo da dobije teorijske sledbenike širom sve­ ta. ono u ljudima izazi­ va stalan osećaj nelagodnosti zbog posledica koje bi ti problemi mogli imati na njihove živote. nije pošlo za rukom: „Gidens je možda ostvario fantazije mnogih od nas koji su se predali sociologiji tokom perioda intenzivne i uzbudljive de­ bate iz koje se razvila teorija strukturacije. u savremenom svetu ljudi nisu uvek voljni da stvari prepuste nepoznatim ekspertima. Neki veruju da je to negativno uticalo na Gidensov akademski rad. Terapija je Gidensu takode dala pouzdanje da prihvati aktivniju ulogu u javnom životu i postane savetnik britanskog premijera Tonija Blera. Refleksivnost Međutim. Tokom svog mandata. iz čega su proizašle knjige kao što su: Modernost i samoidentitet i Transfor­ macije intimnosti. Oni neprestano razmišljaju o velikim problemima kao što su nukle­ arna tehnologija i genetsko istraživanje. godine. pokušao je da učvrsti akademsku reputaciju te institucije i ojača njen uticaj kako u Velikoj Britaniji." (Videti glavu 7).

Ključni koncept Rizično društvo Iako ideja rizika zauzima značajno mesto u Gidensovom teorij­ skom radu. Mi ne reflektujemo samo o našim postupcima. ona predstavlja središnji koncept sociološke teorije savremenog nemačkog teoretičara. već i to što nisu prostorno i vremenski ograničeni. To je proces u kojem preisipitivanje postupaka naposletku vodi do njihove promene. Na primer. Ljudi i danas osećaju posledice izloženosti radijaciji. posledice te nesreće nisu bile ograničene samo na vreme kada se nesreća dogodila. Osim toga.208 D20RDŽ RlCER . nije bila ograničena samo na geografski prostor u blizini centrale. Ulriha Beka (roden 1944). To nam stvara još sveobuhvatniji osećaj nelagodnosti od refleksije o pojavama kao što su opasnosti proizvedene nuklearnom tehnologijom. pri čemu se kod nekih ljudi javljaju novi simptomi. reviziji i modifikaciji. Gidens taj proces naziva re­ fleksijom. nukle­ arna katastrofa. stratifikovan. ali ono što ih čini jedinstvenim nije samo to što su opasniji nego ikada ranije (nesreća u nuklearnoj centrali mnogo je opasnija nego nesreća izazvana u običnoj električnoj centrali). ljude danas ujedinjuje negativan cilj koji im nalaže da ne izazivaju opasnosti povezane s različitim rizicima Mnogi današnji rizici proističu iz savremene industrije. Malo toga može da se uradi jednom za svagda. već i o na­ šem razmišljanju o tim postupcima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN veći osećaj nelagodnosti. kao i mnoge druge pojave u društvu. svi naši postupci neprekidno su podložni preispitivanju. već je pogodila mnoge delove sveta od kojih su neki bili prilič­ no udaljeni od mesta nesreće. bogata društva i viši slojevi verovatno . kao ona u Černobilju 1986. Umesto toga. minimalizuje ili kanališe. Bek smatra da je savremeno društvo definisano rizikom i na­ činima na koji rizik može da se spreči. Za razliku od siromašnih društava i nižih slojeva koji će skoro si­ gurno biti izloženi riziku. godine. Rizik je. Njegova najpoznatija knjiga zove se Rizično društvo (1992). Dok su prethodne generacije solidarnost postizale tako što su težile ostvarivanju velikih pozitivnih ciljeva (kao što je veća jednakost).

Mnogi potezi eksperata mogu da prouzroku. iako im načelno verujemo. smatra Bek. ona nam omogućava da razvijemo sposobnost verovanja ne samo našim roditeljima. naš svakodnevni ži­ vot prepun je rutina koje stvaraju utisak da su naši životi sigurni. da se sakrije od rizika ili izbegne život u rizičnom društvu. Drugim. mnogo je veća verovatnoća da će rizik pogoditi oblasti u kojima živi niža. Odatle dolazi naša želja da smanjimo rizik i nesigurnost.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 209 će izbeći rizik. Osim toga. već osobama od autoriteta u načelu. a mere koje oni preduzimaju da bi izašli na kraj s takvim irizama lako mogu da dovedu do njihovog pogoršanja. Nesigurnost se prevladava socijalizacijom u detinjstvu. . globalnog zagrevanja i sličnog. bogatija društva često izvoze rizik siro­ mašnijim društvima. Mi smo takode svesni toga da eksperti. čak ni viši slojevi ne mogu biti potpuno lišeni opasno­ sti rizika u savremenom svetu. Takode. Bogata društva i viši slojevi nastoje da fabrike koje uništavaju čovekovu okolinu grade što je moguće dalje od mesta na kojima oni žive. rizik pogađa i više slojeve i bogata društva koji su najodgovorniji za njegovu proizvodnju. sve veće rupe u ozonskom omotaču. Niko ne može. ne mogu u potpunosti da kontrolišu Moloha. Bez ob­ zira na to. Jedan od razloga za to je efekat bumeranga. bolno smo svesni rizika koji nas okružuje. Ipak. a ne viša klasa. već i fenomene kao što su sve veća globalna ekonomska za­ visnost i verovatnoća da će ekonomska kriza u jednom delu sveta prouzrokovati krizu u čitavom svetu. ali mnogi od tih rizika vraćaju im se nazad u obliku zagađenog vazduha ili zagađane vode. Nesigurnost i rizici Gidens smatra da „visoka modernost" u naše živote unosi velike rizike i nesigurnost. Štaviše. Ako je socijalizacija uspešna. Efekat bumeranga — rizik pogađa više slojeve i bogata društva koji su najod­ govorniji za njegovu proizvodnju. recima. u krize. Ti rizici su globalni po prirodi i ne uklju­ čuju samo fenomene o kojima je bilo reči u prethodnim paragra­ fima. uprkos rutinama i uspešnoj socijalizaciji.

ali ne možemo da predvidimo sve posledice genetskih promena na kojima sada radimo. černobiljska katastrofa je bez sumnje rezultat kombinacije grešaka upravljača i sistem­ skih felera. Na primer. Moloh ima ugrađene felere. dizanje kamatnih stopa otvara moguć­ nost za privrednu recesiju. Slično tome. nova brzina ili smer mogu da proizvedu čitav niz negativnih posledica. stručnjaci koji su projektovali nuklearnu cen­ tralu u Cernobilju (kao i sve druge nuklearne centrale ši­ rom sveta).210 DŽORDZ RICER . Oni koji su stvorili Moloha i njegove različite sastavne delove napravili su greške. Oni koji upravljaju Molohom prave greške. Moloh je podložan upravljačkim greškama.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Gidens se pita: zašto nastaju rizici? Drugim recima. Na primer. 4. neprekidno reflektuju o Molohu i u tom procesu stvaraju nova znanja o njemu. Ljudi u načelu. Međutim. proizvođači leka „fen pen" nisu imali predstavu o tome da će njihov proizvod kod pacijenata prouzrokovati srča­ ne probleme. moguće je da je černobiljska katastrofa prouzrokovana fatalnim greškama koje su počinili ljudi koji su upravljali centra­ lom iz dana u dan. Ne možemo uvek tačno da predvidimo posledice modifikovanja Moloha ili stvaranja njegovih novih delova. U stvari. Na primer. napravili su čitav niz grešaka koje su dovele do njenog uništenja. u nekom trenutku američke finansijske vlasti mogle bi da podignu kamatne stope kako bi držale inflaciju pod kon­ trolom. . To novo znanje koje primenjujemo na Moloha omogu­ ćava Molohu da se kreće različitom brzinom i u različi­ tim smerovima. Takve promene često imaju nenameravane posledice. Međutim. 3. zašto Moloh preti da se otrgne kontroli? On nudi četiri odgovora: 1. mi se trenutno nalazimo na početku genetske revolucije. 2. a posebno eksperti. Prema tome.

pogotovo filmovi koji su u doba najveće popu­ larnosti Holivuda nazivanifilmovimaB produkcije. Na koji način se savremeni blokbasteri mogu dovesti u vezu 1 s osnovnim idejama kritičke teorije? Prvo. uticaj Holivuda ostao je snažan. glasne i nemoguće događaje koji mogu da se izraze samo kroz magiju filma. Danas se naglasak stav­ lja na brze. Prvi među ta­ kvim blokbasterima bio je film Ratovi zvezda (1977). i Quo Vadis (1951) . na neki način. a kamoli da nešto preduzmu kako bi to sprečili. Međutim. i da li mogu da se upotrebe za kontrolu ljudi? Kada su u pitanju kontrola i zaglupljivanje ljudi. U stvari.filmovisu da­ nas. Vremena su se promenila tako da danas više pažnje mora da se posveti uticaju televi­ zije (pogotovo trenutnoj ekspanziji realiti šou-programa). re­ cimo.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 211 Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Holivudski blokbaster Kao što smo videli u ovoj glavi. Holivud je odavno počeo da proizvodi blokbastere — Rođenje nacije (1915). pogotovu upotrebom kompjuterizovane tehnike koja je još uvek u svom začetku. pogodno sredstvo za kontrolu i zaglupljivanje ljudi. iako je proizvedeno j| daleko manje blokbastera nego filmova B produkcije. In­ terneta i eksboksa (naročito različitim igricama koje na njemu mogu da se igraju). Međutim. kritički teoretičari smatrali su da su filmovi. Prohujalo s vi­ horom (1939). Danas Holivud proizvodi manje filmo­ va B produkcije nego ranije. kao i tehnička razvijenost i čarobnjaštvo savremenih blokbastera. mnogo . mnogo manje važni nego što su to bili. Iako mnogi od tihfilmovamogu da se gledaju na kanalima kao što je American Movie Classic. a jedan od najpoznatijih u poslednje vreme je Matriks (1999). Ono što je danas različito jeste središnja pozicija koju blokbasteri u Holivudu zauzimaju. 1940-ih godina. njih je uveliko zamenio televizijski program.zbog čega je časopis Va­ riety izmislio pojam blokbaster (vrsta filma koji zarađuje puno novca). pogotovo u proizvodnji i globalnoj distribuciji blokbastera. kakav je položajfilmovadanas? Da li su oni više ili manje zaglupljujući. Posledica tog zaglupljivanja jeste to da ljudi nisu više sposobni da shvate da se izvori njihovih problema nalaze u širem društvu.

. pogotovo način na koji se ona upotrebljava u kapitalizmu. i možda naj. progresivan rast produktivnosti. Presudnu ulogu u toj kon­ troli ima masovna kultura. Konačno. birokratizovani 5. Lako može da se dokaže da su savremeni blokbasteri podigli praksu zaglupljivanja na jedan sasvim novi nivo. najveći broj novih holivudskih blokbastera ima zaglu. doprinose da se održi status quo i u velikoj meri smanjuju mogućnost za kritičko razmišljanje i nezavisno (a pogotovo revolucionarno) delanje.j pljujući uticaj na publiku. ljudi teže da pro­ nađu najbolja sredstva za ostvarenje svojih interesa.212 DŽ0RD2 RlCER . Dominacija tehnologije proizvodi jednodimenzionalno društvo u kome ljudi gube sposobnost da kreativno i kritički misle. i da. standardizovane radne rutine. 4. već oni ostvaruju mnogo veći uticaj na njih. pogotovo ona koja se širi preko medija. Za razliku od marksista. Sažetak 1. Kritički teoretičari bave se uticajem tehnologije na ljudsko mi­ šljenje. nego emocije. Oni u budućnosti predviđaju sve veću teh­ nološku kontrolu i racionalizaciju.\ važnije. kritički teoretičari usvajaju pesimističan pogled na budućnost. nefleksibilna tehnologija. . Kritička teorija najviše je zainteresovana za kulturnu industriju i sve veću kontrolu kulture nad ljudima. 2. niti o ciljevima. 6. Savremena filmska industrija poznata je po tome što koristi planiranje i ekspertizu. Kapitalizam je prošao kroz transformaciju od fordizma ka postfordizmu. ne razmišlja­ jući niti o sredstvima. . 3. što doprinosi iracionalnosti racionalnosti. Oni gube sposobnost da koriste razum. sledstveno tome.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE* veći procenat bioskopske publike odlazi u bioskope da gleda i blokbastere. Glavni cilj je da se snažno utiče na emocije gledalaca. Osnovna karakteristika fordizma je masovna proizvodnja ho­ mogenih proizvoda. Meta uticaja tih filmova nije intelekt. koji su neophodni da bi se današnja bioskopska I publika manipulisala i kontrolisala. 7. od kojih se uglavnom traži da gotovo uopšte ne razmišljaju. Drugo. ne samo da više ljudi odlazi da gleda blokbastere. Pod uticajem tehnokratskog mišljenja. Kritički teoretičari kritikuju tehnologiju.

Promene u dvorskim manirima stvorile su lance zavisnosti koji su počeli da povezuju aristokratiju s običnim svetom. sistem kolonizuje svet života i time u njemu sprečava slobodnu i otvorenu komunikaciju. Osnovna karakteristika postfordizma je proizvodnja većeg broja proizvoda. Za Habermasa svet života predstavlja područje svakodnevne ko­ munikacije. 10. Gidens. Grand-teorija Norberta Elijasa bavi se procesom civilizovanja u kome je ono što se nekada radilo javno vremenom postalo necivilizaovano. proizvodni sistemi koji stvaraju velike sindikate i homogenost u potrošnji. Popularna kultura. Elijas. pravni sistem. on vremenom počinje da razvija posebne strukture (porodica. Odbegli svet. greške u uprav­ ljanju. Entoni (2005). Fisk. velikom i snažnom silom koja. Grand-teorija Entonija Gidensa bavi se Molohom modernosti. veoma fleksibilni proizvodni sistemi. država i privreda itd. Promene medu običnim ljudima nastale su kao posledica imita­ cije promena koje su nastale u aristokratiji. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. . Literatura za dalje čitanje Bek.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 213 8. po Habermasu. Gidens smatra da se u faktore koji utiču na to da se Moloh mo­ dernosti otrgne kontroli ubrajaju: ugrađeni feleri.) koje postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta života. opadanje visokobirokratizovanih sindikata i hetero­ genost u potrošnji. Entoni (1998). Beograd: Filip Višnjić. 11. 16. Proces civilizacije. fleksibilniji i veštiji radnici. sistem ima svoje izvorište u svetu života. Rizično društvo. Beograd: Stubovi kulture. Posledice modernosti. Ulrih (2001). fordizam na­ stavlja da živi u restoranima brze hrane. a ljudi su to prestali da rade javno. 9. 13. Norbert (2001). Iako. Iako velike fabrike postaju sve više postfordističke. 14. Beograd: Clio. Grand-teorija Jirgena Habermasa bavi se konceptom kolonizacije sveta života. uvek ima mogućnost da se otrgne njihovoj kontroli. Po toj teoriji. (2001). Gidens. nenameravane posledice i korišćenje novih znanja koja usmeravaju Moloha u nepredvidivom pravcu. uprkos činjenici da njome uprav­ ljaju ljudi. Džon. 12. Beograd: Filip Višnjić. 15.

Touraine. Zagreb: Naprijed. Vjeran (1990). Novi Sad: Mediterran Pubishing. Mekdonaldizacija društva.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Katunarić. Suvremeni svjetski sistem. Risman. Wallerstin I. Zdenko (2004). Promene. nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Sreten [urednik] (2008). Sarajevo: Veselin Masleša. . Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada. George (1999). Usamljena gomila. Vujović. Društvo rizika.214 DŽORDŽ RlCER . Smit. Herbert (1987). Autonomija i odgođena apokalipsa. Zagreb: Naklada Je­ senski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Zagreb: C E K A D E . Postindustrijsko društvo. Uspon istorijske sociologije. Zeman. Alain (1998). Beograd: Plato. Denis (2001). Markuze. Dejvid (2007). Čovjek jedne dimenzije. Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Teorija društva u frankfurtskoj školi. Ritzer. (1986). Beograd: Zavod za udž­ benike i nastavna sredstva.

U ovoj glavi ostajemo u oblasti savremenih teorija. prelazimo na dramaturgiju. sledeći Mida. SIMBOLIČKI INTERAKCIONIZAM Predmet proučavanja simboličkog interakcionizma. a prekida ga ukoliko ga on košta. bavi se metodama koje koristimo da bismo u svakodnevici realizovali naše živote. između ostalog. tvrdi da svako od nas ulazi u odnos s dru­ gima ukoliko je taj odnos nagrađujući. s kojom se srećemo nakon toga. prven­ stveno bavi simboličkom interakcijom. Glavu završavamo teorijom racionalnog izbora koja se usredsređuje na aktere koji prave izbor i donose odluke s ciljem da maksimalizuju zadovoljenje svojih želja i potreba. srećemo se s teorijom razmene koja društvene odnose vidi kroz sravnjivanje nagrada i troškova i koja. koja društvo posmatra kao niz dramskih nastupa sličnih pozorišnim nastupima. Etnometodologija. kao što se može uočiti iz njenog Simbolički interakcionizam — sociološka škola koja se. Nakon toga. ali se orijentišemo na teorije svakodnevnog života.GLAVA 6 SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA Simbolički interakcionizam Dramaturgija Etno metodologija i konverzacijska analiza Teorija razmene Teorija racionalnog izbora Sažetak Literatura za dalje čitanje Prethodne dve glave bavile su se savremenim grand-teorijama. . jeste društvena svaiodnevica. Posebnost te teorije. Glavu započinjemo simboličkim interakcionizmom. Nakon toga. teorijom koja se razvijala pod snažnim uticajem Džordža Herberta Mida (sa kojim smo se upo­ znali u glavi 3). kao : drugih teorija koje srećemo u ovoj glavi.

Oni koji su razvili negativne stavove prema zastavi mogu sada u svetlu te nove činjenice da promene mišljenje i počnu za­ stavu Srbije da doživljavaju kao nešto pozitivno. Stoga. ljudi koji ne vole Srbiju takode kroz interakciju u školi. pa čak i da razviju potpuno negativna osećanja prema zastavi i prema svemu onom što ona simbolizuje. To.216 DžORDŽ RlCER . za neke ona može biti simbol srpskog imperijalizma i vojne agresije). već su takode sposobni da ih modifikuju kroz interpretativni proces. Prvo. ali samo ako te stvari za ljude imaju neko značenje. takođe. imaju jedinstvenu sposobnost da svesno upotrebljavaju simbole. Suprotno tome. on se stiče kroz interakciju. Drugo. ljudi. mogu da nauče kako je zastava Srbije negativan simbol.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN imena. Taj naš postupak zasnovan je na značenju koje ta zastava ima za nas (tj. nezado­ voljstvo srpskom spoljnom politikom ili načinom na koji srbijan­ sko društvo tretira svoje etničke manjine može pojedince navesti da reinterpretiraju značenje zastave i da odbace pozitivna osećanja prema njoj. za razliku od životinja. iako je neko naučio da na zastavu Srbije gleda kao na pozitivan simbol. jeste usredsredenost na interakciju (na delanje i pojedince kao dejstvenike) i simbole (i njihovo značenje) koji su s interak­ cijom čvrsto povezani. ljudsko delovanje usmereno je na stvari. zato što ona za njih može imati drugačije značenje (recimo. kakav god odnos imali prema zastavi. Suštinu ove teorije možemo razumeti ako izložimo neke od njenih osnovnih pretpostavki i principa. znači da drugi ljudi prema istoj zastavi mogu da se odnose na drugačiji način (recimo. Četvrto. porodici ili nekoj drugoj primarnoj grupi. na zastavu Republike Srbije tako što je pozdravimo ili dignemo tri prsta. pretpostavimo da se promeni spoljna politika i politika prema ma­ njinama. Sledstveno tome. ljudi ne samo da internalizuju značenja koja su naučili kroz društvenu interakciju. Sledstveno tome. naše de­ lanje usmereno je. recimo. tako što će je spaliti ili je pocepati). Treće. Dok životinje na . a ne samo na njenim fizičkim karakteristikama (tj. za našu domovi­ nu). značenja uvek proizilaze iz naših interakcija s dru­ gim ljudima. isto tako. Ali. Kroz interakciju koja se odvija u osnovnoj školi mi učimo kako je zastava pozitivan simbol. činjenici da ima tri boje i grb orla u sredini).

Park je dao značajan doprinos sociologiji urba­ nih naselja. 14. Seksualni čin za ljude ima jedno simboličko značenje koje nadilazi značaj pukog produženja vrste. vukova). mi prvo razmišljamo o njihovim znače­ njima. Mi se rađamo sa sposobnošću da postanemo humani. Njegovi pogledi snažno su uticali na razvoj čikaške škole u sociologiji. Sled­ stveno tome. drugih socioloških teorija. Peto. Uprkos tome što je kasno počeo.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 217 stimuluse koji dolaze spolja reaguju direktno ili instinktivno. poslediplomske studije. pa tek onda delamo. ali mi smo sposobni da razmislimo da li je ta pečurka otrovna i da proverimo njenu jestivost. i tek onda odlu­ čimo da li da je pojedemo ili ne. međutim. Umesto toga. one gledaju da tu svoju seksualnu potrebu zadovolje kako bi instinktivno osigurale produženje vrste. konačno. Kada životinjama dode vreme za parenje. ljudi su sposobni da stimulusima daju značenje (da ih pretvore u sim­ bole) i da onda delaju na osnovu tih značenja. pogo­ tovo tokom ranih godina socijalizacije unutar kruga porodice i u školi. Robert E. februara 1864. Njegovo bogato neakadem­ sko iskustvo omogućilo mu je neobičnu orijentaciju u životu. Najveći broj ljudi. Park je roden u Harvivilu u Pensilavniji. ali taj potencijal može da se ostvari samo kroz ljudsku interakciju. godine. Park Biografska skica Robert Park nije imao tipičnu karijeru akademski školovanog sociologa: fakultet. deca koja su odrasla pored divljih životinja (na primer. bira s kim ide u krevet. on se bavio različitim stvarima pre nego što je postao sociolog. Gladna životinja mogla bi da pojede otrovnu pečurku. simboličkog interakcionizma i. Životinje reaguju instinktivno na objekte. mesto na univerzi­ tetu. ljudi postaju humani kroz društvenu interakciju. ne mogu postati humana osim ukoliko se ne izdvoje iz ži­ votinjske zajednice i počnu da ulaze u interakciju s drugim ljudima. Još dok je bio student Mičigenskog univerziteta na .

metod koji koriste simbolički interakcionisti. Posmatranje . . s p o s o b n i d a o b l i k u j u svoje delanje i in­ terakcije. p r e m a t o m e . što mu je omogućilo da bude u kontaktu s realnim svetom. Park je smatrao da je neophodno da nešto uradi u realnom svetu. interakcionista (ili neki drugi sociolog) proučava društvo tako što pc~ smatra šta se u njemu dešava. „ s o p s t v o " . k a k o j e D ž o r d ž H e r b e r t M i d objasnio (vidi glavu 3 ljudi s u svesni i s p o s o b n i d a reflektuju o s a m i m a sebi i o o n o m e što rade i. kojim simbolici. kada je imao 34 godine. Voleo je terenski rad. Zbog toga je 1898. m i svakako n i s m o p o t p u n o Terenski rad .metod. a Park je imao duboku potrebu za društvenom reformom. Posebno je voleo da pronalazi i istražuje kockarnice i sobe za opuštanje u kojima se puši opi­ jum. Iako je tačan opis društvenog života bila jedna od njegovih strasti.218 DŽORDŽ RlCER .. Park je sve više postajao nezadovoljan radom u novina­ ma jer ga to nije zadovoljavalo lično i. Šesto. ljudi p o s e d u j u „svest" . Pisao je o gradskom životu na veoma živopisan način. Osim toga. Jednom je rekao: „Odlučio sam da se bavim praksom zbog nje same. Ali. tj. usko povezan s terenskim radom. napustio novinarstvo i upi­ sao se na Harvard.. činilo se da radom u novinama nije moguće unapređivati svet. U suštini. Iako je voleo teoriju i teorijske ideje. U slučaju simboličkog interakcionizmi. analizira i beleži svoje opservacije. Podrazumeva odlaženje na teren (svakodnevni društveni svet) kak: bi se uočili i prikupili svi relevantni podaci. ali i ostali sociclozi. da bih u svoju dušu sakupio sve radosti i tuge ovoga sveta". posmatranje istraživaču omogućava da koristi metod saosećajne intros­ pekcije i stavi se u položaj proučavanih aktera. što je još važnije. kako bi razumeo njihov značenja i motive i posmatrao način na koji oni delaju. on je obavljao vrstu istraživanja (nazva­ nu naučno izveštavanje) iz koje se kasnije razvila urbana etno­ logija koja koristi opservacione tehnike i koja je postala jedno od ključnih obeležja čikaške sociološke škole. N a š e delanje je otu­ d a u velikoj meri a u t o n o m n o . Posebno j e značajna naša s p o s o b n o s t d a ulazimo u in­ terakciju sa s a m i m a s o b o m d a b i s m o odlučili k a k o d a ulazimo _ interakcije s p r e d m e t i m a koji nas o k r u ž u j u . da posmatra.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE<J njega su uticali veliki mislioci poput Džona Djuia. to nije zadovoljavalo njegove intelektualne potrebe. Nakon završetka studi­ ja počeo je da radi kao novinar. Izraženo M i d o v i m rečnikom.

možda bi trebalo da izvršimo ponovnu procenu samodoživljaja ili izvršimo ponovnu procenu slike koju o sebi imamo. Mi biramo ciljeve i onda pokušavamo da ih ostvarimo (iako ne uvek na uspešan ili linearan način. Poseban značaj imaju primarne grupe iz perioda mladosti. zapravo jesu ljudi s kojima ulazimo u interakciju. Da bismo stvorili sliku o sebi i svom ponašanju koristimo druge ljude kao ogledalo. ljudi biraju svoje ciljeve s obzirom na to kakve su životne situacije u kojima se nalaze. Primarne grupe . To je intimni tip grupe u kojoj se ljudi suočavaju licem u lice. kao i ostali pripadnici simboličkog interakcionizma. sopstvo i interakciju. te da li naši postupci imaju željeno dejstvo i ostavljaju željeni utisak. . budući da često nailazimo na razli­ čite barijere ili prepreke).SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 219 slobodni da radimo šta poželimo . možda bi trebalo da preispitamo svoje postupke ili sliku koju imamo o sebi. Ogledajući se u tom ogledalu. govor njihovog tela i slušamo njihove reći. U suprotnom. Koncept sopstva u ogledalu odražava interesovanje koje je Kuli. Mi definišemo situacije. da­ jemo im značenje i onda delamo s obzirom na ta značenja. gajio za razum. Drugi ključni Kulijev koncept jeste koncept primarne grupe. Sopstvo u ogledalu — ideja da sliku o sebi formiramo koristeći druge ljude i njihove reakcije na nas kao ogledalo koje nam govori ko smo i kako se ponašamo. Ali kakvog ogledala? Ogledalo na koje Kuli misli. Sedmo. Posmatramo njihove oči. prven­ stveno porodica i prijatelji. Ključni koncepti Konceptualni doprinos Čarlsa Hortona Kalija Čarls Horton Kuli (1864-1929) najpoznatiji je po svom kon­ ceptu sopstva u ogledalu. utvrđujemo da li smo onakvi ka­ kvima želimo da se predstavimo. Ako „ogledalo" nastavi da nam pokazuje odraz koji se ne slaže s našim doživljavanjem sebe. Taj koncept izražava ideju da pred­ stavu o sebi formiramo ogledajući se u nekoj vrsti ogledala.postoje mnoga eksterna (spoljna) ograničenja našeg delanja.intimne grupe u kojima se ljudi suočavaju licem u lice i koje imaju odlučujuću ulogu u povezivanju pojedinca s većim druš­ tvom.

Kao rezultat te promene. barem za određen broj sociologa. Herbert Blumer definisao je sopstvo na jedan veoma jednostavan način: on je tvrdio da sopstvo predstavlja posledicu činjenice da ljudi mogu biti objekti sopstvenog delanja. dete počinje da razvija sposobnosti koje mu omo­ gućavaju da postane koristan član društva. To znači da istraživač treba da se zamisli na mestu pojedinca kojeg prou­ čava. konačno. Iako su bihevioristi privrženi eksperimentalnim metodama. Sopstvo se uglavnom razvija u primarnim grupama. on i dalje. Drugim Saosećajna introspekcija . dete mora da nauči da uzima u obzir očekivanja posebnih drugih i. Iako je ovaj metod manje naučan od eksperimentalnog meto­ da kojim se koriste bihevioristi. DRAMATURGIJA Koncept sopstva nalazi se u samoj srži simboličkog interakcionizma. Poseban značaj imaju primarne grupe iz perioda mladosti (posebno porodica i prijatelji) u kojima se po­ jedinac razvija u društveno biće. Postupci pojedinaca posledica su svesnih radnji i niza različitih mentalnih procesa. umesto da razmišlja isključivo o sebi. uvideo da se ljudi ne ponašaju tako jedno­ stavno kako tvrde bihevioristi. Na taj način. Kuli je naglašavao potrebu da se sociolozi stave u položaj aktera koje proučavaju da bi bo­ lje razumeli način funkcionisanja njihovih mentalnih procesa. Kuli je zaslužan za još jedan značajan metodološki doprinos. On je. a dete. pogotovo laboratorijskom eksperimentu. kao i Mid. predstavlja jedan od osnovnih metoda prouča­ vanja svakodnevnog života. i tako poku­ ša da razume značenja i motive koji leže u osnovi ljudskog ponašanja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOKK Ta vrsta grupe ima odlučujuću ulogu u povezivanju pojedin­ ca s većim društvom. Istraživač treba na jedan saosećajan način da shvati ko su ti akteri i o čemu oni razmišljaju. istraživač može bolje da razume značenja i motive koji leže u osnovi ponašanja pojedinaca koje proučava.sociološki metod koji od istraživača zahteva da se uživi u poziciju aktera koje proučava. Kuli taj metod naziva saosećajna introspekcija. Kao što je Mid po­ kazao svojim učenjem o periodu igranja i periodu igre (glava 3).220 DŽORDZ RICER . počinje da uzima u obzir i druge oko sebe. . generalizovanih drugih.

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 221 recima. sopstvo nije u posedu aktera. Sposobnost delanja prema sebi samima omogućava ljudima de delaju na svestan način umesto da slepo reaguju na spoljne stimuluse. i mene. posebno u njegovoj raspravi o tenziji između ja. . Najvažnije delo o sopstvu u simboličkom interakcionizmu Kako se predstavljati 1959. u stvarnom životu Erving Gofman objavio je Dramaturgija Gofmanovo shvatanje sopstva oblikovano je njegovim dramaturškim pristupom. Za Gofmana. Sopstvo — proizvod dramske interakcije između aktera i publike. spontanog sopstva.) Oba tipa delanja zasnovana su na tome kako ljudi sami sebe posmatraju (da li na sebe gledaju u pozitivnom ili negativnom svetlu). Ljudi ulaze u interakciju sa samima sobom da bi istakli stvari prema kojima delaju (prema kojima se odnose). (Recimo. kao i za većinu simboličkih interakcionista. drugim recima. ljudi glume za svoju društvenu publiku.shvatanje društvenog života kao niza dramskih nastupa slič­ nih pozorišnim nastupima. Go­ fman se usredsredio na dramaturgiju. on nema nad njim potpunu kontrolu. Ta očekivanja često ne ostavljaju prostor za dvoumljenje. Gofmanova koncepcija sopstva ukorenjena je u Midovim idejama. ali i da bi istakli značenja tih stvari. kao razliku iz­ među onoga što želimo da uradimo spontano i onoga što drugi očekuju od nas da uradimo. Mi neprekidno nailazimo na zahteve da uradimo ono što se od nas očekuje. godine. self) predstavlja Dramaturgija . Interesujući se za takvu vrstu glume. ljudi mogu sami sebe da ukore kada shvate da su rekli nešto budalasto ili ako shvate da su ne­ kom naneli zlo. Da bi se izborili s ovom ten­ zijom i održali stabilnu predstavu o samima sebi. Gofman je tu tenziju video kao rascep između našeg spontanog i socijalizovanog sopstva. društvenih ograničenja unutar sopstva (Videti glavu 3). to jest gledište da društveni život predstavlja niz dramskih nastupa sličnih onim u pozorištu. ljudi imaju sposobnost da delaju ne samo prema drugi­ ma. već i prema sebi. to jest. Sopstvo (engleski. Oni interpretiraju značenja stvari i menjaju te interpretacije u zavisnosti od situaci­ ja u kojima se nalaze i u zavisnosti od toga šta žele postići.

definišući situaciju za one koji posmatraju nastup. Gofman je smatrao da se ve­ ćina nastupa uspešno izvodi od početka do kraja. Akteri se nadaju da će slika o sami­ ma sebi koju predstavljaju publici biti dovoljno ubedljiva da ih publika doživi onako kako oni to žele. negativno reaguje na prekide koji mogu da nastupe tokom izvođenja predstave. kada uđu u interakciju. može se prevesti i kao bina ili prednji plan) kao delu nastupa koji uglavnom funkcioniše na jedan utvrđen i uopšten način. ako publika u pozorištu zviždi ili ne isključi mobilne telefone. Upravljanje utiscima — tehnike koje akteri koriste da održe određene utiske uprkos problemima s kojima se susreću. Gofman govori o pozornici (engleski. kao i metode koje koriste da bi prevazišli te probleme. Profesor koji drži predavanje nalazi se na pozorinci. Gofman je pretpostavljao da ljudi. ono. Pošto je sopstvo proizvod dramske interakcije. Gof­ man je taj intetes aktera nazvao upravljanje utiscima. čak i onda kada predstavljaju sebe. žele da predstave određenu sliku o sebi koju drugi treba da pri­ hvate.222 DŽ0RD2 RlCER . Ipak. Iz tog razloga akteri moraju da kontrolišu publiku. U njega spadaju tehnike koje akteri koriste da održe određene utiske uprkos problemima s kojima se susreću. Sledeći analogiju s pozorištem. Gofman se bavi procesima i tehnikama koje sprečavaju ili saniraju takve prekide. . glumci neće moći uspešno da izvedu svoju predstavu. Pozornica. akteri su svesni da publika može da poremeti njihov nastup. kao i glumci u pravoj pozorišnoj predstavi. Gofman razlikuje okruženje i ličnu fasadu. glavni deo njegove teorije usmeren je na dramaturške nepredvidivosti koje dovode do prekida nastupa. definišući situaciju za one koji posmatraju nastup.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN proizvod dramske interakcije između aktera i publike. Međutim. kao i metodi koje koriste da bi prevazišli te probleme. na pozornici se nalazi i student koji je otišao na žurku ili predsednik države koji se obraća naciji pred TV kamerama. Oni se takode nadaju da će nastup podstaći publiku da postupa onako kako oni žele. front stage. Recimo. Unutar pozorinice. Pozornica — deo nastupa koji uglavnom funkcioniše na jedan potpuno utvr­ đen i uopšten način. naročito one njene delove koji mogu da izazovu prekid. bez prekida.

ako akter želi da ga publika shvati ozbiljno i da se predstava izvede do kraja (bez prekida). oružje itd. Od hirurga se. a od vojnika da nosi uniformu. hirurgu je potrebna operaciona sala. Izgled . taksisti automobil. izgled i manir moraju da budu konzistentni i ubedljivi. Bez nje.način na koji se izvođač ponaša pred publikom. Profesor koji drži predavanje u am­ fiteatru stupa na pozornicu koju su pripremili mnogi profeso­ ri i studenti pre njega. akteri obično ne mogu da izvedu predstavu. Lična fasada . Kada studenti udu u amfiteatar.način na koji izvođač izgleda kada nastupa pred publikom. Na primer.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 223 Okruženje se odnosi na fizičku scenu koja uglavnom mora da postoji da bi akteri izveli predstavu. posebno se odnosi na one elemente koji otkrivaju izvođačev društveni status. govori publici koju vrstu uloge izvođač namerava da igra u određenoj situaciji. izraz na hirurgovom licu koji uliva poverenje) govori publici koju vrstu uloge izvođač namerava da igra u određenoj situaciji. tako da se vremenom stvaraju kolektivne predstave o onome što se događa na svakoj pozorinici. Iako je Gofman pozornici (prednjem planu) i drugim as­ pektima svog sistema pristupio kao simbolički interakcionista. akteri veoma često nailaze na pozornice koje su već pri­ premljene za takve nastupe. tako. Uopšteno govoreći. a klizaču na ledu klizalište. Dok igraju poznate uloge. . dozvola za vožnju koju svaki taksista mora da ima ili oznaka vozila koja se nalazi na krovu automobila). manir može da predstavlja pokazatelj potpuno drugačije vrste nastupa. on je raspravljao i o njihovim strukturalnim karakteristikama. Izgled obuhvata one elemente koji nam otkrivaju izvođačev društve­ ni status (na primer. Lična fasada sastoji se od opreme koju publika poistovećuje sa izvođačima i očekuje od njih da je imaju sa sobom. očekuje da nosi medicinsku odeću i ima odgovarajuće instrumente. Manir (na primer. Ličnu fasadu Gofman je podelio na izgled i manir. On je smatrao da pozornice imaju tendenciju da se institucionalizuju. oni već znaju šta mogu da očekuju od profesora koji će ući posle njih Okruženje .oprema koju publika poistovećuje s izvođačima i očekuje od njih da je nose sa sobom. Manir .fizička scena koja obično mora da postoji da bi akteri izveli predstavu. U zavisnosti od toga da li je izraz lica grub ili blag.

Akteri izbegavaju da publi­ ci predstavljaju aspekte svoje ličnosti koje su nespojive sa njihovim natupima. objašnjavao je Gof­ man. o tome kako je doktorirao na Harvardu). Recimo. a prikriju pripremni proces koji je pretho­ dio. . Uprkos ovakvom strukturalnom gledištu. profesor koji konzumira alkohol pre predavanja. (uglavnom) izbegava da dođe pripit na predavanje. Profesor koji je na pre­ davanje poneo pogrešne beleške primoran je da tokom predavanja improvizuje kako bi to prikrio. Akteri teže da prikriju greške koje su napravili priprema­ jući predstavu kao i mere koje su preduzeli da isprave te greške. Posledica toga je. Umesto toga. pričaće im o onim delovim svoje prošlosti koji osnažuju sliku o njemu kao kvalifikovanom lekaru (recimo. Tokom nastupa akteri mogu prikrivati neka svoja tajna zadovoljstva ukoliko smatraju su ona nespojiva s njiho­ vim nastupom. iako je imao za­ kazanu operaciju srčanog mišića. profesor je možda proveo samo nekoliko sati pripremajući predavanje. Kako je već rečeno. To nas dovodi do mnogo strukturalnije slike od one koju bismo očekivali od većine simboličkih interakcionista. Ali kada izađe na binu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN i započeti svoje predavanje. oni neizbežno osećaju da moraju prikriti neke elemente u svojim nastupima: 1. Gofmanova naj­ interesantnija razmišljanja ostaju na području interakcije. Akteri smatraju da je neophodno da pokažu samo kona­ čan proizvod. Pošto se pojedinci trude da u svojim predstavama na pozornici predstave sebe u idealizovanom svetlu. 3. sigurno neće svojim pacijentima govori­ ti o tom periodu iz svoje prošlosti. da se pozornice obično biraju. najvažniji proces koji se odvija unutar interakcije aktera s publikom jeste upravljanje utiscima kako bi se izbegli prekidi. 2. Isto se odnosi na određene aktivnosti koje su upražnjavane u prošlosti. Na primer. Lekar koji je nekada bio zavisnik o drogama. on se obično ponaša kao da oduvek poznaje materiju. hirurg može prikriti činjenicu da se pri­ premao za operaciju na šlepom crevu.224 DžORDŽ RlCER . Recimo. a ne stvaraju.

nele­ galne ili degradirajuće postupke. . ministar policije će se truditi da od javnosti sakrije podatak da je u mladosti jednom obio kiosk.) Pekari će od sanitarne inspekcije prikrivati činjenicu da rade u prljavim prosto­ rijama i da u testu od koga mese hieb mogu da se nađu različiti sastojci koji nisu zdravi za ishranu. retko ko od njih se može potpuno posvetiti svim ulogama. (Na primer. u stva­ ri. Jedan od načina da izađu na kraj s takvim osećanjem jeste da se distanciraju od svoje uloge tako što će na podsmešljiv i nezainteresovan način izvoditi naizgled opasne pokrete dok se nalaze na vrtešci. Izvodeći tu predsta­ vu. Na primer. 4. pokazujući tako okolini kako to. Po njegovom viđenju.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 225 Ključni koncept Distanca prema ulozi Gofmana je takode interesovalo u kom stepenu je pojedinac obuhvaćen nekom ulogom. Ljudi koji za­ uzimaju visoke položaje obično pokazuju distancu prema ulo­ zi iz drugačijih razloga od ljudi koji zauzimaju niže položaje. i nije njihov nivo. Jedna od Gofmanovih najvažnijih tvrdnji jeste da je distanca prema ulozi funkcija nečijeg društvenog statusa. Prljavi poslovi obuhvataju nemoralne. ugledni hirurg u operacionoj sali može pokazati distancu prema ulozi kako bi smanjio napetost operacionog tima. Distanca prema ulozi . to je zbog toga što na njoj izvode neke naročito komplikovane pokrete. Distanca prema ulozi odnosi se na stepen do kojeg se pojedinci odva­ jaju od uloga koje igraju. a ako ipak jesu. čistači toaleta mogu obavljati svoj posao na nezainteresovan način. Na primer. Isto tako. ona će verovatno biti svesna da su suviše stara da bi uživala u takvoj vrsti zabave.stepen do kojeg se pojedinci odvajaju od uloga koje igraju. Za aktere je ponekad neophodno da od publike sakriju prljave poslove koji su bili uključeni u stvaranje krajnjeg proizvoda. ako se starija deca igraju na vrtešci. starija deca pokazuju publici da se nisu udubila u igru kao mlada deca. usled činje­ nice da ljudi danas moraju da obavljaju veliki broj uloga.

Re­ cimo. Profesor fakulteta će možda savršeno znati materiju koju treba da predstavi studentima. u izvođenju predstave. međutim. Da bi naglasio neke aspekte predstave koji su mu važni. ali nama je mnogo lakše ako verujemo da to zaista jeste tako. Na primer. objašnjava . da snizi druge stan­ darde. Akteri na pozornici često pokušavaju da stvote utisak da su mnogo bliži publici nego što to zaista jesu. hirurg možda neće uspeti da nade dovoljno vremena za čitanje nove naučne literature koja je mu je neophodna da bi pratio inovacije u svom poslu. Naposletku. akteri imaju jasan interes da od publike sakriju sve pomenute elemente kako ne bi došlo do prekida nji­ hovog nastupa. (Nije moguće da se lekari potpuno posvete samo jednom pacijentu. Hirurg može poželeti da sakrije činjenicu da su ga pretpostavljeni kritikovali što ne prati nova naučna otkrića i dostinuća. To potvrđuje narodnu poslovicu da u životu sve ima svoju cenu. mnogo izvodljivije ako nismo svesni da postoje i drugi pacijenti od kojih možemo da saznamo da našem lekaru nismo jedini i najvažniji. kao i to da će biti suspendovan ako ne dokaže da je sposoban da reorganizuje svoj hirurški raspored kako bi imao dovoljno vremena za stručno usavršavanje. poniženja ili kompromise koje je mo­ rao da napravi ili kroz koje je morao da prođe da bi pred­ stava mogla da se nastavi. 6. akter može. akter će verovatno smatrati neophodnim da sakrije sve uvrede. ali bi cenu za to mogao da plati njegov izgled: on na predava­ nje može doći neočešljan. dobra lekarka uspeva da kod svakog pacijenta stvori utisak kako je on njen najvažniji pacijent i kako je u svakom trenutku spremna da mu posveti punu pažnju. To je. Dramaturgija ima još aspekata. pocepan itd.) Čak i ako shvati da to nije istina. da bi ispunio sve obaveze koje zgusnu­ ti hirurški raspored nalaže. izgužvan. Uopšteno rečeno. izvo­ đači moraju da budu sigurni da je njihova publika razdvojena tako da netačnost tog utiska ne može da bude otkrivena.226 DŽORDŽ RlCER . Da bi u tome uspeli.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN 5. Akteri mogu pokušati da izazovu utisak da je uloga koju trenutno izvode njihova jedina ili čak najvažnija uloga.

prikrivanje svega onoga što je prethodilo predstavi. izvođač pokušava da kod publike stvori osećaj strahopoštovanja. izbegavajući tako da sruši idealizovanu sliku o akteru. publika će pokušati da se sama nosi s tom neistinom. Međutim. Recimo. Akteri obično zbunjuju svoju publiku. ograničavajući kontakt koji imaju s njom. Još jedan primer upravljanja utiscima predstavlja akterov pokušaj da stvori utisak da su baš ta predstava i njegov odnos s publikom jedinstveni. Uspeh predstave zavisi od učešća svih koji su u nju uključeni. Stva­ rajući društvenu distancu sa publikom. Publika takode želi da oseti da prisustvuje jedin­ stvenoj predstavi. Postoje uloge u kojima akteri nastoje da budu sigurni da su svi delovi predstave usklađeni jer nesklad i greške mogu sku­ po da ih koštaju. Sledeća tehnika koju izvođači koriste jeste tehnika mistifikacije.nastojanje izvođača da zbuni publiku ograničavajući kontakt koji ima s njom. Mistifikacija .SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 227 Gofman. U nekim slučajevima samo jedan pogrešan korak može da prekine predstavu. . Kupac automobila želi da veruje da mu njegov prodavač ne priča priču koju priča svakom ko uđe u radnju i da ima poseban odnos s prodavcem. Recimo. Profesor može spremiti predavanje koristeći ee beleškama svoje koleginice koja predaje isti predmet na dru­ gom fakultetu. pacijenti mogu da ubede sebe da lekarka i dalje obavlja svoj po­ sao na ispravan način. Oni ne žele da publika vidi šta je sve prethodilo predstavi. Od studenata se očekuje da duboko poštuju stepen profesorovog znanja i lakoću s kojom on može da upotrebi mnoštvo informacija u jednom predavanju. Lapsus koji sveštenik napravi dok vernicima čita molitvu može potpuno pre­ kinuti predstavu. ali će to sigurno pokušati da sakrije od studenata : ponašati se da kao da dobro poznaje materiju od ranije. Sve to upućuje na jedan interaktivni karakter predstave. bez obzira na to što im ne posvećuje punu pažnju i što nisu jedini na svetu kojima pokušava da pomogne. taksista koji napravi jedan pogrešan zaokret. verovatno neće uništiti celu predstavu. Predstave se razlikuju po tome kolika se doslednost i preciznost od njih zahteva. prodavač automobila može po­ kušati da stvori utisak da mu se određeni kupac stvarno dopada i da će mu ponuditi daleko bolje uslove za prodaju nego bilo kom drugom kupcu.

Grupa studenata jedne generacije može da oformi takvo društvo. U navedenom slučaju. Izvođači mogu pouzdano očekivati da se nijedan član publike koji sedi ispred bine neće pojaviti u svlačionici. Svaki član tima upućen je na drugoga. Gofman je isticao da publika uključena u ovaj proces često i sama teži da očuva kredibilitet predstave tako što održava distancu s izvođačem. Za Gofmana. Ako akteri ne mogu da udalje publiku od svlačionice.228 D ž O R D Ž RlCER . Gofman smatra da tim predstavlja neku vrstu društva ili grupe. Gofman se takode interesovao za timove. Svlačionica .mesto gde do izražaja dolaze razni oblici neformalnog ponaša­ nja koji na bini nikada ne mogu da se vide. osnov­ na jedinica analize za Gofmana jeste tim. Videli smo kako stvari izgledaju kada akteri stupe na binu i izvedu predstavu. velika Tim . usredsredenost na individualne ak­ tere prikriva važne činjenice o interakciji. Kao i u pravom pozorištu. Staviše. Prethodno vođena rasprava o odnosu publi­ ke i izvođača. predstavlja raspravu o timovima.svaki skup pojedinaca koji saraduje izvodeći neku predstavu. a njegovi članovi sarađuju sa profeso­ rima čineći svako predavanje kredibilnom predstavom. a ne pojedinac. Svlačionica i spoljašnjost. odvraća publiku od toga da dovo­ di predstavu u sumnju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN To strahopoštovanje. da bi bili sigurni u to. kao simboličkog interakcionistu. Svlačionica se nalazi blizu bine. ali je odvojena od nje. izvođači pribegavaju različitim oblicima upravljanja utisci­ ma. Izvođači mogu pouzdano očekivati da se nijedan član publike koji sedi ispred bine neće pojaviti u svlačionici. akteri vreme pre i posle nastupa provode u sobi za od­ mor ili u svlačionici. Kako vidimo. Tim je bilo koji skup pojedinaca koji saraduje izvodeći neku uobičajenu aktivnost ili rutinu. povremeno profesor napravi toliko lapsusa ili pokaže toliko nedostataka (slabosti) da studenti više ne mogu da ih ignorišu i predstava se prekida ili čak propada. studenti ne žele da znaju kako se profesor spremao za predavanje. Svlačionica se obično nalazi blizu bine. zauzvrat. Narav­ no. jer bi to moglo da demistifikuje ceo proces. tamo do izražaja dolaze razni oblici ne­ formalnog ponašanja koji na bini nikada ne mogu da se vide. . U svlačionici se akteri ponašaju potpuno drugačije nego na bini. u stvari. jer prekid predstave najlakše nastaje ako je tim neusklađen i ako akteri nisu svesni da pred­ stavu izvode zajedno. ali je odvojena od nje.

Ključni koncept Stigma Gofman se interesovao za procep koji postoji između onoga što bi neka osoba trebalo da bude.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 229 je verovatnoća da će izvođenje predstave biti otežano. da ne zna od čega boluje ili da ne zna kako da mu pomogne.ono što bi pojedinac trebalo da bude. paraplegičar ili neko ko je izgubio ruku). ni uočljive članovima publike (na primer. U slučaju diskreditovane stigme. akter pretpostavlja da su razlike između njega i „normalne" osobe poznate ili uočljive članovima publike (na primer. U svom kabinetu kao svlačionici. Na bini doktor go­ tovo nikada neće reći pacijentu da mu se ne dopada. ekspertizi ili nastupu reći ono što nikada ne bi rekao pacijentu u ordinaciji. Stvarni društveni identitet . Diskreditovana stigma .stigma koja nije ni poznata ni uočljiva članovima publike. virtuelni društveni identitet. Međutim. . Svako ko oseća takav oblik procepa jeste stigmatizovan. Za nekoga ko ima diskreditovanu stigmu.stigma za koju akter pretpostavlja da je poznata ili uočljiva članovima publike. Diskreditujuća stigma . osnovni dramaturški problem jeste upravljanje tenzijom koja je prouzrokovana činjenicom da drugi znaju da problem posto­ ji. i onoga što ona zaista jeste. Priroda te interakcije zavisi od toga koju vrstu stigme akter ima. Gofman se usredsredio na dramaturšku interakciju između stigmatizovanih i „normalnih" ljudi. Stigma — procep između virtuelnog i stvarnog društvenog identiteta. U slučaju potencijalno diskreditujuće stigme razlike nisu ni poznate.ono što pojedinac stvarno jeste. stvarni društveni identitet. neko ko ima kolostomiju ili homosek­ sualne sklonosti). glavni dramaturški problem jeste baratanje informacijama tako da stigma ostane sakrivena od publike. lekar može o svom pacijentu. Virtuelni društveni identitet . u svlačionici on nekom svom kolegi može da se požali kako ne zna šta da radi s tim pacijentom. Za nekoga s diskreditujućom stigmom. Lekarov kabinet predstavlja svlačionicu u odnosu na ordinaciju (pozor­ nicu) u kojoj prima pacijente.

u jednom ili drugom trenutku ili u jed­ noj ili drugoj društvenoj situaciji. Međutim. Takođe.230 D Z O R D Ž RlCER . Erving Gofman Biografska skica Erving Gofman umro je na vrhuncu slave 1982. gubitak nosa). često groteskne stigme (na primer. te mora stalno da pazi da javnost to ne sazna. svlačionicu kada ga on napusti i spoljašnost kada profesor prisustvuje utakmici uni­ verzitetskog košarkaškog tima. Profesorov kabinet predstavlja binu kada u njega uđe student. Taj status je ste­ kao je uprkos činjenici da je bio profesor na prestižnom Berkli univerzitetu u Kaliforniji i uprkos tome što je kasnije držao počasnu katedru na Univerzitetu u Pensilvaniji.prostor koji nije ni bina ni svlačionica. debelih ljudi u grupi ljudi s normalnom težinom ili pojedinca koji je lagao u prošlosti. Umro je iste godine kada je izabran Spoljašnjost . Osamdesetih godina prošlog veka Gofman je postao vodeći teo­ retičar sociološke nauke. Takođe. preostali prostor. Poslednje navedeno ilustruje ideju da nijedno područje nije uvek samo jedno od ova tri. kako knjiga napreduje. Gofman daje primer Jevreja u pretežno hrišćanskoj zajednici. godine. on se bukvalno nalazi van domena performansa. postoji treći. mo­ guće je da bordel postane svlačionica ako je poseti doktor koji prostitutki počne da se žali na to kako su mu se šef.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Najveći deo Gofmanove knjige Stigma bavi se ljudima koji imaju očigledne. Međutim. čitalac shvata da je Gofman zapravo želeo da kaže da smo svi mi stigmatizovani na jedan ili drugi način. a koji se ne može svesti ni na binu. bordel je obično spoljašnjost u odnosu na doktorovu ordinaciju i kancelariju. jednom od najcenjenijih univerziteta u Americi. . Dugo je bio veoma popularan u sociološkoj teoriji. koji Gofman naziva spoljašnjost (ili spoljno okruženje). pacijenti i ceo njegov posao popeli na vrh glave. određen prostor može predstavljati tri područja u različito vreme. ni na svlačionicu. Na primer.

organizovanje isključivo kratkih pojavljivanja. Ali. na primer. Svoj predsednički govor nije mogao da održi zbog poodmakle bolesti. 2. kao što su: prethodno isprobavanje nastupa. Primer takvih meto­ da bilo bi podsticanje visokog stepena lojalnosti unutar grupe. dobili smo mnogo drmatičniju poruku: predsednički govor je otka­ zan. kao i povremeno menjanje publike kako ne bi postala previše prisna s izvođačima. Jednoličan i tradicionalan govor činio se nezamislivim s obzirom na Gofmanovu reputaciju inovatora. i kontrolisanje mimike i glasa tokom nastupa. uređenje scene.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 231 za predsednika Američkog sociološkog udruženja. upravljanje utiscima usmereno je na za­ štitu od niza neočekivanih postupaka. Upravljanje utiscima Uopšteno govoreći. sprečavanje članova tima da se identifikuju s pu­ blikom. 3. odabir lojalnih članova tima. To je bio tipično gofmanovski način da nas napusti". Gofman je bio zainteresovan za različite metode kojima se rešavaju ovakvi problemi. i planiranje celokupne predstave da bi se izbegli napredviđeni događaji. odabir dobre publike. kao što su zadržavanje prisebnosti kako bi se izbegle greške. Rendal Kolins je o njegovom predsedničkom govoru rekao: „Svi su želeli da znaju kakav će biti njegov predsednički govor. . planiranje vanrednih situacija. 1. uključivanje u manje timove u kojima su nesuglasice manje verovatne. Jedan skup metoda obuhvata postupke koji su usmereni ka stvatanju dramaturške lojalnosti. ali i od nameravanih postu­ paka kao što je. Gofman identifikuje različite vrste dramaturškog opreza. održavanje samokontrole. sprečavanje publike da dozna pri­ vatne informacije. Gofman je predlagao i različite oblike dramaturške disci­ pline. Gofman umire. prekidi ili pogrešni koraci. kao što su nenametavani pokreti.

kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. ali i pored toga oni istrajavaju. ne primećuje greške i posebnu pažnju poklanja novim izvođačima. Uvid u prirodu etnometodologije možemo steći pročavajući napore njenog osnivača. Mnogi kritičari Gofmanove dramaturgije zameraju mu na ciničnoj konceptualizaciji aktera.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREX Publika takode ima udela u uspešnom upravljanju utiscima jednog ili više izvođača. društvene činjenice uzima za fun­ damentalne socijalne fenomene. Malo dru­ gačije rečeno. Garfinkelove društvene Etnometodologija . a ne formalnu logiku. svet se vidi kao neprekidno praktično dostignuće. Harolda Garfinkela. izbegava izlive emocija. Naime. koje im pomaže da steknu razumevanje takvih situacija. on je verovao da ak­ teri (stalno) igraju predstave i da su svesni toga. Definicija etnometodologije Etnometodologija predstavlja analizu ponašanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. Ona se često trudi da spasi predstavu tako što pokazuje interes i pažnju.232 D20RDŽ RlCER . procedure i razmatranja koji im pomažu da steknu razumevanje takvih situacija.proučavanje ponašanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. onda oni cinično manipulišu svojim nastupima i utiscima koje žele da ostave. kako bi postigli svoje ciljeve. Oni su obično svesni da su neki aspekti onoga što izgovore ili urade pogrešni. da je definiše. Garfinkel. kao i načina na koji oni ko­ riste zdtavorazumsko znanje. procedure i razmatranja. kao i načina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje. ljudi su racionalni ali u realizaciji ciljeva svakodnevnog života koriste praktično rezonovanje. Međutim. Ako je to zaista tačno. ETNOMETODOLOGIJA I KONVERZACIJSKA ANALIZA Termin etnometodologija ima grčki koren. . kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. kao i Dirkem (vidi glavu 2). Etnometodologija bukvalno znači metod koji ljudi koriste u svakodnevnom životu da bi realizovali (ostvarili) svoje svakodnevne ciljeve.

oni ne veruju u to da ljudi neprekidno razmi­ šljaju o sebi i o onome što treba da urade u svakoj situaciji u kojoj se nalaze. članovi se ne uzimaju kao pojedinci. društvene činjenice deluju eksterno i prisilno. Po Dirkemu. ali njeni pripadnici ne smatraju ni da je ona mikrosociologija. birokratija društva) i strukture svakodnevnog života (tj. judgmental dopes). Za razliku od Dirkema. etnometodolozi tretiraju objektiv­ nost društvenih činjenica kao postignuće članova .) Izraženo jed­ nim neakademskim rečnikom (koji su etnometodolozi često koristi­ li). običnog života i na­ činom na koji ljudi vlastitim postupcima konstituišu društvene činjenice. već kao članske aktivnosti ili umešne i spretne prakse kroz koje ljudi proizvode ono što za njih predstavljaju društvene strukture (na primer. to jest ljude koji ne mogu samostalno donositi odluke. Etnometodologija svakako nije makrosociologija u Dirkemovom shvatanju tog poj­ ma. Garfinkel i etnometodolozi su pokušali da uspostave jedan novi pristup tradicionalnom predmetu sociologije .SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 233 činjenice veoma se razlikuju od Dirkemovih društvenih činjenica. . obrasce svakodnevne interakci­ j i . kako malim.kao proizvod metodoloških aktivnosti članova.objektivnim struk­ turama. Drugim recima. jer nisu sposobni da se odupru kulturnom determinizmu. niti za makrostrukture. iako etnometodolozi odbijaju da aktere tretiraju kao kul­ turne narkomane. Oni se bave umešnim praksama koje proizvode načine na koji ljudi razumeju smisao oba tipa strukture. Etnometodolozi se ne usredsreduju na aktete ili pojedince. Za etnometodologe su načini na koje prilazimo organizovanju naših svakodnevnih života vanserijski. konstituišući na taj način postupke i ponašanje ljudi. etnometodolozi prihvataju da najveći broj radnji koje ljudi obavljaju tokom dana nije ništa dtugo nego ru­ dna kojoj oni prilaze relativno nerefleksivno. etnometodolozi nisu zainteresovani niti za mikrostrukrure. tako i velikim. (Takvo gledište prihvatili su matksisti i struktural­ ni funkcionalisti s kojima smo se sreli u glavama 2 i 4. Stoga. već na članove. Umesto toga. Međutim. takvi sociolozi tretiraju aktere kao kulturne narkomane (engleski. Rečju. Sociolozi koji usva­ jaju takvo stajalište smatraju da su akteri ograničeni ili determinisani društvenim strukturama i ustanovama i da nisu u stanju da donose nezavisne sudove. etnometodo­ logija se bavi organizacijom svakodnevnog.

Objašnjenja (engle­ ski. Etno­ metodolozi su posvetili veliku pažnju analizi ljudskih objašnjenja kao i načinima na koje nudimo objašnjenja a drugi ih prihvataju ili odbacuju. Objašnjenje. mora da bude tako konstruisano da za sve aktere (kako za one koji ga konstruišu. još opštije.načini na koje neka osoba nudi objašnjenje a druga osoba prihvata ili odbacuje to objašnjenje. za objašnjavajuće prakse putem kojih stu­ dentkinja nudi objašnjenje. Nakon toga dobio je zadatak da u Majami Biču trenira tenkovsku jedi­ nicu na terenu za golf na kome nije bilo tenkova. niti veličaju priro­ du objašnjenja. 1942. Etnometodolozi se intetesuju za prirodu tog objaš­ njenja ili.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Objašnjenja Jedno od Garfinkelovih ključnih zapažanja o etnometodima jeste to da su oni refleksivno objašnjavajući. Sta god navela kao razlog. godine. Harold Garfinkel Biografska skica Harold Garfinkel mobilisan je u avijaciju. tako i za one kojima je namenjeno) ima smisla. ona joj nudi objašnjenje („Imala sam smrtni slučaj u porodici". Oni niti osuđuju. Oni se bave objašnjenjima. a profesorka ga prihvata ili odbacuje. To je jedan od razloga zbog kojeg su se etnometodo­ lozi bavili konverzacijskom analizom. međutim. . Na primer. accounts) jesu načini na koje akteri definišu (opisuju. kao i metodama koje su podjednako potrebne govorniku koji nudi objašnjenje kao i slušaocu koji objašnjenje razume. Objašnjavajuće prakse .). studentkinja pokušava da pruži jedno koherentno objašnjenje koje za profesorku ima smisao. „Morala sam da tražim novu sobu. dajući svetu oko sebe smisao. Garfinkel je Objašnjenja . već analiziraju način na koji je ono upotrebljeno u praktičnom delanju. kritikuju ili idealizuju) posebne situacije.načini na koje akteri definišu (opisuju. kritikuju ili idealizuju) posebene situacije. prihvata ili odbacuje.234 D Ž O R D Ž RlCER . U analizi objašnjenja etnometodolozi prihvataju stanovište etnometodološke ravnodušnosti. „Brat mi se razboleo". jer mi je gazda­ rica povećala kiriju" itd. kada studentkinja objašnjava profesorki zašto želi da joj ova odloži ispit.

ne rade ništa drugo nego nude objašnjenja. Covek koji je insistirao na konkretnom empirijskom detalju umesto teorijskih objašnjenja. Kada ponudimo objašnjenje situacije u kojoj smo se zadesili. a etnometo­ dolozi mogu da ga analiziraju na isti način kao i bilo koje drugo objašnjenje (koje nude obični ljudi). mi se nalazimo u procesu menjanja prirode te situacije. Ta sociološka perspektiva doprinela je demistifikaciji rada sociologa. Dobar deo sociologije (zapravo cele društvene nauke) zasniva se na zdravorazumskim interpretacija­ ma. Kako će se profesorka od­ nositi prema studentkinji koja joj objašnjava zašto nije polaga­ la ispit. obučavao je jedinice da otvaraju vatru na zamišljene nosače tenkova. Uticaj koji je to podučavanje imalo na razvoj Garfinkelovih pogleda može se samo zamisliti. u situacijama u ko­ jima su detalji kao što je udaljenost tru­ pa od zamišljenog tenka mogli da predstavljaju razliku između života i smrti. Taj zadatak postavio je na jedan nov i veoma konkretan način probleme adekvatnog opi­ sa delanja i objašnjavanja kojima se Garfinkel kasnije bavio u okviru svoje sociološke teorije. za borbu protiv zamišljenih tenkova. u velikoj meri zavisi od tipa objašnjenja koje se nudi. kao i svi drugi ljudi. Pravi tenkovi bili su u ratu. svakodnevne prakse sociologa i svih društvenih naučnika predstavljaju predmet interesa etnometodologa. a potom i svih osta­ lih društvenih naučnika. Njegov zadatak bio je da podučava jedinice da bacaju eksplozivne naprave na zamišljene tenkove. . podučavao je realne trupe. Takode. Sledstveno.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 235 imao samo slike tenkova koje je prona­ šao u magazinu Life. etnometodolozi su se upi­ njali da objasne kako sociolozi. Objašnjenja su refleksivna u tom smislu što ulaze u konstituisanje stanja stvari koje treba da objasne. Etnometodolozi mogu da istražuju objašnjenja sociologa na isti način na koji mogu da istražuju objašnjenja običnog čoveka. svaki izveštaj sociološ­ kog istraživanja može da se shvati kao objašnjenje. koje su se upravo spremale da udu u oružani sukob. Razvijajući koncept objašnjenja. Sledstveno tome.

već i to da akteri-učesnici nisu svesni da u toj proizvodnji učestvuju. U njima se društvena realnost lomi da bi se bacilo svetio na metode kojima ljudi konstruišu društvenu realnost. traženje stana itd. Pravila te igre dopuštaju učesnicima da ucrtaju svoj znak unutar svakog od polja. Neki primeri Etnometodologija je postala poznata i uticajna kroz svoja istraživanja i eksperimente. Najpoznatiji među tim eksperimen­ tima jesu eksperimenti prekida. Radeći to (objašnjavajući grešku). . Pretpostavka tog istraživanja nije samo to da se metodološka proizvodnja društvenog života neprekidno od­ vija. Ako bi se ovo kršenje pra­ vila pojavilo u stvarnom životu. iako za to nije postojao neki poseban razlog ili vis major.eksperimenti u kojima se društvena realnost nasilno prekida da bi se osvetlili metodi kojima ljudi konstruišu društvenu re­ alnost. Linč je ponudio sledeći primer prekida koji je izveo iz ranih Garfinkelovih radova (crtež 6. ali jedan od učesnika u ovom eksperimentu namerno krši pravilo i ucrtava znak između dva polja. vi pokušavate da objasnite tu grešku. ako uđete u interakciju s nekim i u jednom trenutku shvatite da ste napravili grešku. To podjednako važi i za sociologe i za obične ljude Dok istražuju društveni život i podnose izveštaje o njemu. Radi se o igri iks-oks.236 DŽORDŽ RlCER . Dakle.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Jedan odnos će nastati ako studentkinja ponudi neko od uobi­ čajenih studentskih objašnjenja kojima se pravda nepolaganje ispita (smrtni slučaj. prvi igrač (onaj koji igra po pra­ vilima) verovatno bi insistirao na tome da drugi igrač ponovi svoj potez i da ga odigra po pravilima (da znak smesti unutar jednog Eksperimenti prekida . a sasvim dtugi ako stu­ dentkinja iskreno kaže kako nije stigla da se spremi za ispit. Cilj eksperimenta prekida jeste poremećaj uobičaje­ nih procedura kako bi se istražili procesi u kojima se svakodnev­ ne radnje i njihova značenja konstruišu i rekonstruišu. sociolozi menjaju prirodu onoga što istražuju: subjekti (istraživanja) menjaju svoje ponašanje kada postanu svesni da su predmet istraživanja.). vi menjate prirodu te interakcije.1). Njen ishod zavisiće upravo od tipa objašnjenja koje ste ponudili.

neuviđavni. oprezni. To objašnjenje predstavlja predmet istraži­ vanja etnometodologa. Izvor: Lynch. da ponudi objašnjenje) zbog čega se drugi igrač tako ponaša. anksioznost. koji. nela­ godnost i bes. Oni su .1 Prekidanje u iks-oksu. Trebalo je da se članovima svoje porodice obraćaju samo ukoliko se neko od njih prvo obrati njima. Na primer. U jednom drugom eksperimentu Garfinkel je zamolio svoje studente da se u svojoj kući na pola sata ponašaju kao gosti. Sociological Theory 9:15. Studenti su podneli izveštaje (ponudili objašnjenja) o ponašanju članova svojih porodica koji su izrazili zaprepašćenje. šok. on bi pokušao da objasni (tj. Michael 1991: „Pictures of Nothing? Visual Constructing in Social Theory".SAVREMENE TEORIJE S V A K O D N E V N O G ŽIVOTA 237 od polja). Crtež 6. to jest zbog čega krši pravila. Ako se to ne bi desilo. od njih je traženo da budu veoma učtivi. to jest na način koji se obično ne može videti u svakodnevnim poro­ dičnim situacijama. Te reakcije pokazuju koliko je zapravo važno da ljudi postupaju u skladu sa zdtavorazumskim pretpostavkama o tome kako bi trebalo da se ponašaju. sebični ili drski. žele da vide kako se svakodnevni svet iks-oksa rekonstruiše. zbunjenost. U ogromnom broju slučajeva članovi porodice bili su potpuno zatečeni ili čak besni zbog takvog ponašanja svojih najbližih. bezlični i formalni u izražavanju i obraćanju uku­ ćanima. u ovom slučaju. Garfinkela je najviše interesovalo na koji način su članovi porodice pokušali da izađu na kraj s takvim prekidima. Članovi porodice optužili su studente da su bezo­ brazni.

studenti su objasnili da se radi o eksperimentu i u najvećem broju slučajeva harmonija je ponovno uspostavlje­ na. jedan otac je verovao da se njegov sin ponaša čudno zato što je u poslednje vreme naporno radio i imao probleme sa svojom verenicom. Te ekstremne reakcije ukazuju na to koliko je ljudima važno da neprekidno budu deo rutine. izgrde ga ili mu se. Ukućani su pitali studente da li su bolesni. Drugim recima. Pretpostavlja se da nam način na koji ljudi izlaze na kraj s ovakvim prekidima govo­ ri mnogo o tome kako oni izlaze na kraj sa sličnim problemima u svakodnevnim životima. Članovi porodice takode su pokušali da objasne ponašanje svojih najbližih sami sebi tako što su motive za takvo ponašanje tražili u nekim prethodnim događajima. Na kraju. Takva objašnjenja su važna učesnicima .u ovom slučaju drugim člano­ vima porodice . ako ne počne da se ponaša onako kako se od njega očekuje. u nekim primerima ostao je gorak ukus u ustima. Međutim. upotrebljavajući poznate pojmove. U pitanjima koja su postavljali studentima. kao krivcu. Na primer. ukućani su če­ sto nagoveštavali objašnjenje devijantnog ponašanja. Činjenica da je student odbacio objašnjenje kojim su ukućani pokušali da uspostave po­ redak izazivala je kod ukućana jake emocije. morati da pokupi svoje stvari i iseli se iz kuće. da li su poludeli ili su jednostavno glupi. Ti eksperimenti otkrivaju sposobnost društvene realnosti da se brzo vrati u prvo­ bitno stanje (stanje pre prekida) budući da se subjekti (ili žrtve) brzo odlučuju da normalizuju posledice koje su nastale preki­ dom. Ako student ne bi prihvatio validnost takvog objašnjenja. oni pokušavaju da situaciju učine objaš­ njivom. oni su često vodili do jakih emocionalnih reakcija. Iako ti eksperimenti izgledaju prilič­ no bezazleno.zato što im pružaju uverenje da bi se pod normal­ nim okolnostima interakcija dešavala onako kako se inače dešava.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI najpre zahtevali da im studenti objasne zbog čega se tako pona­ šaju. U jednom slučaju otac je zapretio studentu da će. članovi porodice bi se obično povukli i pokušali da ga izoluju. osvete. da li su možda pali na ispitu ili su najureni s fakulteta. odnosno zdravorazumskih aktiv­ nosti. Eksperimenti prekida rađeni su da bi se ilustrovali načini na koje ljudi uređuju svoje svakodnevne živote. Reakcije na prekide ponekad su bile toliko ekstremne da .238 DŽORDŽ RlCER .

bez malja po licu. Činilo se. Morala je da nauči da se ponaša kao žena ako je želela da bude prihvaćena kao žena. imala dobar ten. Ali. smatra se da ljudi ne mogu da postignu (ostva­ re) rod.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 239 su etnometodolozi pre nekoliko godina upozoreni da bi bilo do­ bro kada bi s eksperimentima prekida s kojima je započeo Gar­ finkel prekinuli. Etnometodolozi su istraživali problem roda i došli su do nekih neuobičajenih zaključaka. naposletku uspešno. u trenutku kada ju je upoznao. već je imala praktično savršenu figuru i idealne pro­ porcije. Ostvarivanje roda Cini se nepobitnim to da je nečiji rod . ona je po svim shvatanjima bila dečak sve do svoje šesnae­ ste godine. a obrve počupane. Smatra se da ljudi jednostavno manifestuju ponašanje koje predstavlja posledicu njihovog biološkog sastava. Naučila je opšteprihvaćena pravila ponašanja za žene i kao rezultat uspela je da se definiše kao žena. Agnes je pobegla od kuće i počela da se oblači kao devojka.biološki definisan. Drugim recima. obično se smatra da nije neophod­ no reći ili uraditi bilo šta da bi neko smatrao da ste muškarac ili žena. bez dileme. U stvari. Garfinkel je bio zainteresovan za prakse koje su omogućile Agnes da funkcioniše kao . da je Agnes žena. seksualnost je očigledno postignuće. Za razliku od toga. Uskoro je otkrila da oblačenje u žensku odeću nije dovoljno.muški ili ženski . da ubedi doktore da joj je neophodna operacija kojom bi se uklonile muške genitalije i umesto njih napravila vagina. Agnes je pokušavala. Zapra­ vo. Usne su joj bile nakarminisane. U tom dobu osećajući da nešto nije utedu. To je očigledno bila žena. Međutim. potrebno je da ljudi govore i ponašaju se na određene načine da bi izgledali seksi. Bila je lepa. Ne samo da je izgledala kao žena. Eksperimenti koji se odnose na ovu problematiku takođe vode poreklo od eksperimenata s kojima je započeo Harold Gar­ finkel. Garfinkel je 1950-ih upoznao osobu po imenu Agnes. Na svom rođenju Agnes je definisana kao muškarac. da li je zaista bila? Garfinkel je otkrio da Agnes nije uvek izgledala kao žena.

Reakcija okruženja . postajemo u sociološkom smislu muškarac ili žena. Biheviorističkog sociologa za­ nima u kakvom se međuosobnom odnosu nalaze posledice koje akterovo ponašanje ima na okruženje i njegovo kasnije ponašanje. Ponašanje utiče na fizičko i društveno okruženje u kojem se javlja i obrnuto. ovde ćemo izložiti samo teoriju Džordža Homansa. .240 DŽORDŽ RlCER . isto pona­ šanje ponoviti i u budućnosti (studentkinja će i naredne godine položiti sve ispite u roku). čak i kategorija kao što je rod. Iako u sociologiji postoji više verzija teorije raz­ mene. okruženje na različite načine povratno deluje na ponašanje. Ako je reakcija okoline na naše ponašanje nagrađujuća (recimo. u stvari. pod sličnim okolnostima. za koju se dugo mislilo da predstavlja pripisani status. Neko može verovati da je to ponašanje (barem kod male dece) nasumično. želeo da istakne jeste to da mi nismo jednostavno rođeni kao muškarci ili kao žene. može da se razume kao ostvarivanje skupa situacionih praksi. Teorija razmene Džordža Homansa Homansova teorija razmene nastala je pod uticajem više te­ orija. Stoga.utiče na akterovo kasnije ponašanje. a roditelji je zauzvrat nagrade letovanjem). Ono što je on. Mi takođe učimo i rutinski upotrebljavamo zdravorazumske prakse koje nam omogućavaju da nas društvo prihvati kao muškarca M i kao ženu. ako je reakcija okoline bila Operantno uslovaljavanje — proces učenja kroz koji posledice nekog ponaša­ nja modifikuju to ponašanje. Obrnuto. TEORIJA RAZMENE Teorija razmene predstavlja još jednu teoriju o svakodnev­ nom ponašanju. Taj odnos predstavlja osnovu operantnog uslovljavanja ili procesa učenja kroz koji posledice nekog ponašanja modifikuju to pona­ šanje.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN žena u društvu. ali je verovatno za njen razvoj najvažnijija psihološka teorija poznata pod imenom biheviorizam. negativna ih neutralna .pozitivna. veli­ ka je verovatnoća da ćemo. Samo ako uspemo da savladamo i naučimo te prakse. studentkinja da sve ispite u roku.

Iako se zalagao za psihološke principe. psihologije). Međutim. možemo predvideti da li će akter ponoviti isto ponašanje u sadaš­ njoj situaciji. Posledice koje je određeno po­ našanje imalo u prošlosti određuju njegov sadašnji karakter. već tek nakon što procene da li od toga imaju koristi. Homans je koristio osnovni sociološki koncept norme. Drugo. ljudi se normama ne podvrgavaju automatski. one su psihološ­ ke iz dva razloga. Umesto toga. On pod redukcionizmom podrazumeva da su pretpostavke jedne nauke (u ovom slučaju. On je društveno ponašanje pokušao da objasni psiho­ loškim principima. On nema nedoumicu oko :oga da norme postoje i da genetišu konformizam (podvrgava­ nje). Umesto toga. Homans pojedince nije smatrao izolovanim. Dtugim recima. Biheviorističkog sociologa zani­ ma kako reakcije okoline na naše ponašanje iz prošlosti utiču na prirodu našeg sadašnjeg ponašanja. Homans nije poricao Dirkemov koncept nastajanja. Najvažniji deo Homansove teorije razmene predstavlja skup osnovnih propozicija snažno oblikovanih biheviorizmom. priznavao je da su ljudi društveni i da veliki deo vremena provode u interakciji s drugim ljudima. a ne na velike strukture poput grupa ili društava. Prvo. Zbog zauzimanja takve pozicije. Ho­ mans je dopuštao da ga nazivaju psihološkim ređukcionistom. Po njegovom mišljenju. . njima se uglavnom bave psiholozi. to jest tvrdnju da iz svake interakcije nastaje nešto novo (neki novi kvalitet). one se odnose na individualno ponašanje. Iako se neke od tih propozicija odnose na interakciju dvoje ili više poje­ dinaca.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 241 bolna ili dovela do kažnjavanja. principi koji se primenjuju na odnos između ljudskih bića i fizičkog okruženja isti su kao : oni koji se odnose na slučajeve u kojima je okruženje sastav­ ljeno od ljudskih bića. malo je verovatno da ćemo takvo ponašanje ponoviti u budućnosti. a da za objašnjenje društvenih činjenica nije potrebno formulisati nove sociološke pretpostavke. Homans je bio oprezan i naglasio da se one zasnivaju na psihološkim principima. sociologije) izvedene iz mnogo uopštenijih pretpostavki druge nauke (u ovom slučaju. Da bi to ilustrovao. smatrao je da se ti novo­ nastali kvaliteti mogu objasniti psihološkim principima. Kada znamo kakve je posledice određeno ponašanje imalo u prošlosti.

Homans je nastojao da objasni elementarno društveno ponašanje korišćenjem pojmova nagrade i troška. Bihevioristički koreni. u sociologiji je vladao tzv. jer ju je on video kao biheviorističku psihologiju primenjenu na posebne situacije. Ho­ mans je postavio sebi zadatak da formuliše propozicije koje će se usredsrediti na psihološki nivo.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KOREN Pre Homansa. . kljucanje mete je operant. Kada se nađu u eksperimentalnom kavezu. Frederika Skinera. One čine temelj teorije razmene. U knjizi Elementarni oblici društvenog ponašanja.* ali takode je pokušao da razvije teoriju koja se usredsreduje na psihologiju. Jedna od glavnih karakteristika tog konsenzusa bilo je odusustvo ili redukcija dejstvenika i dejstvenosti (sposobnosti aktera da stvaraju ili menjaju društvene strukture) iz sociološke teorije. Formal­ nim. Još uopštenije. Homans priznaje da je njegova teorija razmene velikim delom izvedena iz biheviorističke psihologije. Zapravo. istraživač ih nagradi zrnevljem. u svojoj verziji teorije razmene. Homans je svojom teorijom želeo da u sociologiju vrati dejstvenika i dejstvenost. pojedince i elemen­ tarne oblike društvenog života. Na primer. 270 u glavi 7.242 D Z O R D Z RlCER . veka. On se usredsredio na društveno ponašanje kao razmenu vidljivih i nevidljivih aktivnosti između najmanje dve osobe. Takvo ponašanje može biti više ili manje korisno. a samim tim i industrijsku revolu­ ciju. Kada golub jednom dobije nagradu jer je kljucnuo metu. veliki su izgledi da će to ponovo uraditi. pod uticajem funkcionalizma (glava 4). a da obrnuto nije moguće. Homans je nastojao da objasni razvoj tekstilne in­ dustrije nakon upotrebe mašina. biheviorističkim jezikom rečeno. golubovi počinju da kljucaju. Kada pogode metu. odnosno štetno za aktere. ortodoksni kon­ senzus koji je nastao na kraju prve polovine 20. Homans je knjigu započeo raspravom o radu vodeće ličnosti psihološkog biheviorizma. tačnije o njegovom eksperimentu sa golubovima koji svoje okruženje istražuju kljucanjem. psihološkim principom po kojem će ljudi najverovatnije po­ stupati tako da povećaju nagrade (korist). Homans izražava žaljenje što je njegova teorija nazvana teorijom razmene. Sve sociološke teorije složno su tvrdile da struktura uslovljava ponašanje aktera. * Vidi fusnotu na str. Posle nekog vremena oni kljucnu u metu koju im je istraživač postavio.

već samo koncep­ tualne sheme. Svoj stav o tom problemu izložio sam u jednoj kraćoj knjizi pod nazivom Priroda društvene nauke (1967). Kada sam pročitao nekoliko knjiga o filozofiji nauke uverio sam se u ispravnost svog mišljenja. Objašnjenje se sastojalo u pokazivanju da jedna ili više propozicija manjeg stepena opštosti logički slede iz opštih propozicija koje su primenjive na ono što se različito nazivalo datim ili graničnim uslovima ili parametrima. Takve propozicije su već postojale tako da. godine). Tako je go­ lub prošao kroz proces operantnog uslovljavanja: golub je naučio da kljucne metu. Smatrao sam da ono što je on nazivao teorijama nisu teorije. a da prava teorija mora da sadrži najmanje nekoliko propozicija (en­ gleski. jer je za to bio nagrađen. Društveno ponašanje (prvo izdanje 1961. u skla­ du sa mojim prvobitnim zapažanjima. propositions). Teorija o ne­ koj pojavi predstavljala je objašnjenje te pojave. Ali. s drugima. koristio sam te propozicije . srećom.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 243 taj operant je potkrepljen. i dopunjeno. moraju biti primenjive na ljudska bića kao pripadnike vrste. Frederik Skiner. a potkrepljivač je zrnevlje. nisam morao da ih smišljam. Oni su smatrali da je dobro i kada osobe same dela­ ju u okruženju i kada se nalaze u interakciji s drugim ljudima. U dva izdanja moje knjige. Opšte pro­ pozicije morale bi da zadovolje samo jedan uslov: one. kao i druge propozicije koje su mi privukle pažnju kada sam kasnije čitao radove iz te obla­ sti i eksperimentalne studije socijalne psihologije. Dzordž Kaspar Homans* Autobiografska skica Dugo sam poznavao profesora Talkota Parsonsa i blisko sam sarađivao s njim na odseku za društvene odnose. Zatim sam se zapitao koje bih opšte propozicije mogao da upotrebim da bih objasnio empirijske propozicije koje sam izložio u knjizi Društvena grupa. nije bilo dovoljno da teorija sadrži propozicije. 1974. Sociološki kru­ govi su ga smatrali vodećim teoretičarem. To su bile propozicije biheviorističke psihologije koje je izložio moj stari prijatelj.

ali ponašanje psihologa nije zaista motivisano golubovim kljucanjem.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI pokušavajući da objasnim kako. K. Da bi objasnio koja ga vrsta odnosa razmene zanima. Homansa interesuje ponašanje u kojem pojedinci utiču jedni na druge. to treba da bude središnji inte­ lektualni problem sociologije. ljudska razmena je barem dvostrana. u odgovarajućim uslovima. Međutim." *Dž. Po Homansovom mišlje­ nju. Homans je koristio primer dvoje kancelarijskih službenika. Pošto u takvoj vrsti ponašanja ne postoji uza­ jamnost. Ponašanje golu­ ba je motivisano zrnevljem (željom da ga dobije). mogu se primeniti na društveno ponašanje dokle god smo spremni da uz­ memo u obzir složenost uzajamne motivacije.244 D20RD2 RlCER . Po mojoj zamisli. godine. svaki službenik svoj deo posla mora da obavlja samostalno. Homans se ograničio na svakod­ nevnu društvenu interakciju. da je on verovao da bi sociologija izgrađena na njegovim principima mogla da objasni celokupno društveno ponašanje. Čini se da je Homans proučavanje takve vrste ponašanja prepu­ stio psiholozima. međutim. da će na kraju možda morati da ode dalje od Skinerovih principa. dok je sociologe pozvao da proučavaju druš­ tveno ponašanje u kojem se aktivnosti dvoje ili više pojedinaca uzajamno nagrađuju ili kažnjavaju. Skiner se u pomenutom eksperimentu interesovao za golu­ bove. Homans ga je definisao kao individualno ponašanje. U svom teorijskom radu. Zakoni individualnog ponašanja koje je formulisao Skiner dok je proučavao golubove. Homans se interesovao za ljude. relativno dugotrajne društvene strukture mogu da nastanu i da se održavaju delanjem pojedinaca koji nisu ni nameravali da ih stvore. Jasno je. Dok golub učestvuje u jednostranom odnosu razmene. Homans je pri­ znao. mada nevoljno. značajno je to što Homans tvrdi da nam nikakve nove pretpostavke nisu potrebne da bi se objasnilo društveno pona­ šanje nasuprot inidvidualnom. Po pravilima kancelarije. Drugim recima. Homans preminuo je 1989. Skinerovi golubovi ne učestvuju u stvarnom odnosu razme­ ne sa psihologom. Ako mu je potrebna . Odnos koji golub ima sa psihologom sličan je odnosu koji ima s fizič­ kim okruženjem.

Pravila nalažu da se u takvoj situaciji on posavetuje sa svojim nadređenim. Propozicija uspeha. između njih se odvija rezmena . Ali. mora da se posavetuje sa nadređenim. a davače ga češće ako je u prošlosti za savet bila nagrađena priznanjem. Drugim recima. a drugi zauzvrat daje zahvalnost i priznanje. iako je u načelu tačno da povećana učestalost na­ građivanja vodi povećanoj učestalosti delanja. konačno. Na primer. 1. što je više puta neki pojedinac dobio koristan savet u prošlosti. taj reciprotitet ne može da funkcioniše u nedogled. ako SLUŽBENIK A to uradi. Staviše. Prvo. on će češće tražiti savet u budućnosti. pogotovo ako je ona iskusnija i sposobnija od njega. pokazaće nadređenom svoju nesposobnost i tako mož­ da dovesti u pitanje svoju budućnost u organizaciji. nagrađujući rezultat i. Tako dolazi do uza­ jamne motivacije: jedan službenik pruža potrebnu pomoć. pojedinci . Sigurnije je da zatraži pomoć od svoje koleginice (SLUŽBENICE B). Homans je izdvojio više elemenata propozicije uspeha. SLUŽBENICA B će U budućnosti biti mnogo voljnija da da savet.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 245 pomoć. veća je verovatnoća da će i u budućnosti delati na taj način. Sto je više puta neki akter nagrađi­ van za određeno delanje. Homans formuliše nekoliko propozicija. pretpo­ stavimo da jedan od službenika (SLUŽBENIK A) S vremena na vreme ima problem sa obavljanjem svog posla i da bi ga bolje i brže obavljao ako bi imao tuđu pomoć. Ponašanje koje je u skladu s pretpostavkom uspeha podrazumeva tri faze: delanje neke osobe. ponavljanje istog delanja ili barem sličnog delanja. Osnovne propozicije Usredsređujući se na takvu vrstu situacija i zasnivajući svoje ideje na Skinerovim istraživanjima. Međutim.pomoć u zamenu za priznanje. veća je vero­ vatnoća da će SLUŽBENIK A zatražiti savet od drugih ako je u prošlosti već bio nagrađen korisnim savetom. Posle odre­ đenog broja ponovljenih recipročnih razmena. Takođe ćemo pretpostaviti da će takvo savetovanje promaći nadređenom. Slično tome.

Ako je u prošlosti radnja neke osobe bila nagrađena kao rezultat odgovora na poseban stimulus. Homans se interesovao za proces generalizacije. veća je verovatnoća da će pojedinac po­ noviti isto ponašanje. 2. neuspeh u hvatanju ribe verovatno će dovesti do promene vrste pecanja (pecanje u slanoj vodi umesto u slatkoj vodi) ili čak zamene ribolova lovom. Propozicija stimulusa. Sledstveno.246 D20RDŽ RlCER . Redovno nagra­ đivanje uzrokuje dosadu i zasićenje. Homans je ponudio jedan još realističniji primer kada je tvrdio da će ribari koji su uspeli da ulove ribu u mutnoj bari najverovatnije i u budućnosti loviti u mutnoj vodi. u kockanju ili drugim igrama na sreću) najverovatnije izazvati ponavljanje ponašanja. bez obzira na stepen njene zamućenosti. dok će neredovno nagrađivanje (kao. Drugo. Obrnuto. Uzmimo primer ribolova: jedan aspekt generalizacije je­ ste promena od pecanja u mutnoj bari do pecanja u bilo kojoj bari. Međutim. to jest tendenciju ponavljanja ponašanja u sličnim uslovima. a ne redovno. Diskriminacija — tendencija da se određeno ponašanje ponavlja samo pod posebnim uslovima koji su se pokazali uspešnim u prošlosti.tendencija ponavljanja ponašanja u sličnim uslovima. Konačno. recimo. . ili skup stimulusa. Slič­ no tome. što je kraći vremenski period između ponašanja i nagrađivanja. jer akter može da peca samo pod određenim uslovima koji su se poka­ zali uspešnim u prošlosti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI će jednostavno prestati da se ponašaju na takav način. onda slični uslovi Generalizacija . Ako su uslovi pod kojima je uspeh postignut bili i suviše složeni. što je period između po­ našanja i nagrade duži manja je verovatnoća da će se po­ našanje ponoviti. veća je verovatnoća da će se ponašanje ponoviti kada je nagrađivanje povremeno. ako su u prošlosti službenici ustanovili da davanje i primanje saveta donosi nagradu. oni će u sličnim situacijama u bu­ dućnosti verovatno postupati slično. po Homansovom gledištu. onda će ta osoba verovatnije ponoviti tu radnju (ili neku sličnu) kada se pojave stimulusi koji su slični onima iz prošlosti. tu je takođe važan proces diskriminacije.

što je ka­ zna oštrija. . 3. po­ većanje nagrada verovatno će izazvati željeno ponašanje. Nagrade su radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti. odmah posle buđenja. onda on možda neće stimulisati to ponašanje. Bolje je jednostavno ne na­ graditi neželjeno ponašanje (bes. Ako pomenuti službenici smattaju da su nagrade koje jedan drugom nude vredne. Sve to zbog toga što uživanje u vinu zahteva ispunjenje određenih uslova. Homans je jasno naznačio da njegova teorija Nagrade . akter može reagovati i na nevažne sti­ muluse. Na sve to utiče akterova pripravnost i usredsređenost na stimulus. Na­ grade su očigledno poželjnije. to je manja verovatnoća da će akter manifestovati neželjeno ponašanje. Ali ako ih poslužite čašom vina rano ujutru. veća je ve­ rovatnoća da će se ponašati na željeni način nego onda kada nagrade nisu vredne. to je manja verovatnoća da će akter manifestovati neželjeno ponašanje. Ako se presudan stimulus javio znatno ranije nego što se na njega može javiti odgovarajuće ponašanje. Propozicija vrednosti. Sto posledice neke radnje imaju veću vrednost za aktere.radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti. Na ovoj tački rasprave. veća je verovatnoća da će oni izvoditi tu radnju. neki ljudi uživaju u čaši vina posle ručka. jer ljudu mogu reagovati na neželjen način. ali njihove zalihe su često ograničene. na taj način će takvo ponašanje na kraju prestati da se ispoljava. Ho­ mans uvodi koncepte nagrade i kažnjavanja. povećanje na­ grada verovatno će izazvati željeno ponašanje. što je kazna oštrija. velike su šanse da im omrznete vino. Kažnjavanja su radnje kojima akteri pripisuju negativne vrednosti.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 247 možda neće generisati isto ponašanje.) Akter može da postane preosetljiv na stimuluse. pogotovo ako oni za njega imaju veliku vrednost. (Neophodno je da ste najpre dobro ručali. recimo). Recimo. barem dok se situacija ne ispravi ponavljanjem grešaka. Homans je smatrao da je kažnjavanje neefikasno sredstvo podsticanja ljudi da promene svoje ponašanje. Kažnjavanja — radnje kojima akteri pripisuju negativne vrednosti. U stvari.

Trošak . mogli biste podjednako da uživate u sva četiri tanjira prasetine. a vi ćete s uživanjem jesti. međutim. Nagrada je propuštena zbog toga što nije urađeno nešto što je moglo da se uradi. recimo. akteri će u budućnosti manje vtednovati tu vrstu nagrada. ne samo da nećete uživati.248 DŽORDZ RICER . U ovom slučaju presudan činilac je vreme. Propozicija deprivacija-zadovoljenje. ako preterate. da bi vam se. nagrade mogu biti i materijalne (novac) i altruističke (pomaganje drugima). hrana na kraju smučila. rasporedelili na neko­ liko dana. Vaš prvi tanjir biće napunjen hranom. profit nastaje onda kada broj nagrada (ili nji­ hova vrednost) nadmaši troškove. Homans je ovde definisao druga dva ključna koncepta za svoju teoriju: trošak i profit. Zamislimo da odete na slavu (gde se po pravilu uvek do­ bro i obilno jede. to je veća vero­ vatnoća da će se i u budućnosti to delanje ponoviti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN.nagrada koja je propuštena zbog toga što nije urađeno nešto što je moglo da se uradi. Slično je i s hranom: kada biste ukupnu količinu hrane koju ste na slavi pojeli za pola sata. . ako se određena vrsta nagrada rasporedi na duži vremenski period manja je verovatnoća da će se ljudi njima zasititi. Profit u društvenoj razmeni nastaje onda kada broj nagra­ da (ili njihova vrednost) nadmaši troškove. pružati sve manje zadovoljstva. do četvrtog tanjita prasećeg pečenja ili kola­ ča. To otuda što zadovoljstvo (korist) koje osećate prilikom jela marginalno opada: samo prvi zalogaji nose zadovoljstvo. 4. Profit . Kada sti­ gnete. što više jedete. To je Homansa navelo da preformuliše propoziciju deprivacija-zadovolje­ nje: što je veći profit od određenog delanja. to manje uživate. Trošak bilo kakvog ponašanja se definiše kao propuštena nagrada. Sto su više puta u bli­ skoj prošlosti primali određenu nagradu za neku radnju. već više uopšte nećete moći da jedete. nije prosto hedonistička.] Isto je i u primeru dva službenika: što se više međusobno nagrađuju za davanje i primanje saveta. to će nagrade imati manju vred­ nost za oboje. Svaki sledeći napunjen tanjir će vam.u društvenoj razmeni.

a posledice tog ponašanja imaće sve veću vrednost za njih. Iako su se ra­ nije propozicije snažno oslanjale na biheviorizam. propo­ zicija racionalnosti jasno pokazuje uticaj teorije racional­ nog izbora na Homansa. 6. Za razliku od prve propozicije koja se odnosi samo na negativne emocije. verovatno će razljutiti oboje. veća je verovatnoća da će se ponašati na odobravajući način. akter će se opredeliti za ono delanje koje.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 249 5. vidljive ne samo SLUŽBE­ NIKU A. u datom trenutku. po njegovoj proceni. oni se ljute i veća je verovatnoća da će se ponašati agresivno i više vrednovati rezultate postignute takvim ponašanjem. Frustracija se takode može odnositi i na celokupne spoljašnje događaje. kao rezultat toga. Pravi biheviorista ne bi trebalo da se bavi takvim stanjima svesti. Dok bira između više ponuđe­ nih opcija. druga propozicija (5B) bavi se pozitivnijim emocijama. Homans je otišao još dalje. oboje će biti zado­ voljni i veća je verovatnoća da će i u budućnosti tražiti. akteri će biti zadovoljni. već i onima van kancelarije. Propozicija agresija-odobravanje. Vratimo se ponovo na primer kancelarijskih službenika. akteri koji delaju u skladu sa propozicijom racionalnosti . Ova propozicija ima dva aspekta. Iznenađeni smo što u Homansovom radu nalazimo koncepte frustracije i ljutnje. a SLUŽBENICA B nije dobila priznanje koje je očekivala. jer se čini da se oni odnose na mentalna stanja. a SLUŽ­ BENICA B priznanje koje je očekivala. odnosno davati savete. Propozicija racionalnosti. Ekonomskim jezikom rečeno. tvrdeći da frustracija izazvana takvim očekivanjima ne mora da se odnosi samo na unu­ trašnja stanja. Kada SLUŽBENIK A dobije savet koji je očekivao. pogotovo ako je veća nego što su se nadali. Njena sadržina je sledeća: kada pri­ me očekivanu nagradu. donosi veće nagtade i koje ima veće izglede da bude nagrađeno. Propozicija 5A: Kada akteri ne dobiju očeki­ vanu nagradu ili budu neočekivano kažnjeni. Či­ njenica da SLUŽBENIK A nije dobio savet koji je očekivao.

Oni upoređuju količinu nagrada koje svako delanje nosi sa sobom. procena verovatnoće uspeha često je stvar lične percepcije aktera. Propozicija racionalnosti nam govori da se ljudi odlučuju za neko delanje u zavisnosti od toga da li procenjuju da će to delanje privesti kraju na uspešan način. Takode. Međutim. propozicija racionalnosti nam ne govori zašto neki akter više vrednuje jednu nagradu od druge. Međutim. postoji međuodnos vrednosti nagrade i verovatnoće da se ona dobije. Mesečna plata od 10.250 D20RDŽ RlCER . Najpoželjnije nagrade su one koje su istovreme­ no i veoma vredne i lako dostižne. Međutim. Korisnost . S druge strane. manje vrednim nagradama porašće vrednost ako akter smatra da su mu dostižne. Dakle. Visoke nagrade gube vrednost ako akteri smatraju da je mala verovatnoća da će ih dobiti. Homans je propoziciju racionalnosti doveo u vezu s propo­ zicijama uspeha. odgovor na to pitanje daje nam propozicija vrednosti. potrebno je da. male su šanse da se zaista nađete na tom položaju. oni procenjuju i to kolika je verovatnoća da će zaista do­ biti nagrade. Ne želim da prilazim devojci ako procenjujem da nemam nikakve šanse. Cime je ova procena određena? Homans je smatrao da procena da li su šanse za uspeh velike ili male zavisi od ranijih uspeha i sličnosti trenutne situacije s ranijim uspešnim situacijama.akterove preferencije ili vrednosti.) U osnovi. a istovremeno su teško dostižne. (Na konceptu koristi ute­ meljena je teorija racionalnog izbora s kojom se srećemo u narednom odeljku.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI maksimizuju svoju korisnost. . Homans je na taj način povezao princip racionalnosti sa svojim više biheviorističkim propozicijama. Prema tome.000 evra na mestu direktora banke jeste primamljiva nagrada. onda me ništa neće sprečiti da pokušam. ima­ te istoriju uspešnih udvaranja koja bi vam omogućila racionalnu procenu da i u ovom slučaju imate šanse. Najnepoželjnije su one nagra­ de koje nisu preterano vredne. stimulusa i vrednosti. da biste počeli da se udvarate devojci. pored samopouzdanja. ako je moja životna filozofija da svako može da se smuva i da svako ima šanse ako se dovoljno potrudi. ali ako imate završenu samo srednju ekonomsku školu. ljudi istražuju i prave procene o različitim alter­ nativnim pravcima delanja koji im stoje na raspolaganju.

godine objavio veo­ koja je takode zasnovana na teoriji racionalnog izbora. on je 1990. Zahvaljujući uglavnom naporima jednog čoveka. Konačno. kada je u pitanju proučavanje svesti. godine osnovao časopis Rationality and Society.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 251 Naposletku. Na primer. ma važnu i uticajnu knjigu pod nazivom Osnove društvene teorije. Homans je priznao da postoji potreba za mnogo razvijenijom psihologijom. teorija racional­ nog izbora dugo vremena je bila skrajnuta sa mejnstrima socio­ loške teorije. Homansova teorija nije bila u sta­ nju da objasni mentalna stanja i velike društvene strukture. iako se slagao s tim da su na društvenom nivou načini na koji se fundamentalni procesi spajaju da bi formirali šire feno­ mene. u Homansovoj teoriji akteri su racionalni i usmereni na profit. Osim toga. Model u najosnovnijim crtama Osnovni principi teorije racionalnog izbora izvedeni su iz neoklasične ekonomije (utilitarističke teorije i teorije igara). posvetivši ga širenju uticaja radova koji su bili pisani iz perspektive teorije racionalnog izbora. Iako je utemeljena na čitavom nizu različitih modela. moguće je saku­ piti deliće onoga što se može opisati kao osnovni model teorije racionalnog izbora. godine Kolman je postao predsednik Američkog sociološ£og udruženja i iskoristio tu poziciju da unapredi i raširi uticaj reorije racionalnog izbora. teorija racionalnog izbora postala je jed­ na od popularnijih teorija u savremenoj sociologiji. Tvrdio je da su procesi razmene identični na pojedinačnom i na društvenom ni­ vou. Sma­ trao je da se velike društvene strukture mogu razumeti tek ako razumemo elementarno društveno ponašanje. 1992. Kolmana. daleko složeniji. TEORIJA RACIONALNOG IZBORA Iako je uticala na razvoj teorije razmene. Homans je ostao biheviorista koji je odlučno radio na nivou individualnog ponašanja. Uprkos takvim slabostima. Džejmsa S. Kolman je 1989. . Međutim.

Iako teorija tacionalnog izbora započinje svrhom i inten­ cijom aktera. akteri imaju ciljeve ka kojima su usmerena njihova delanja.252 DžORDŽ RlCER . prev. Važno je to da pojedinci delaju da bi ostvarili svoje ciljeve. ostvarenje ciljeva može biti teško ili čak nemoguće. a da su ti ciljevi saglasni s akterovom hijerarhijom preferencija. Drugim reci­ ma. to jest intencionalni.) Kada pokušava da ostvari neki cilj. Prim. Tako bi teorija racionanog izbora tvrdila kako žene biraju muževe (i obratno) na isti način na koji biraju profesiju ili to gde će uložiti novac. ali i različite pristupe drugim resursima. Zamislimo privredu koja može da proizvede ili 30 računara ili jedan automobil.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Teorija racionalnog izbora kao osnovnu jedinicu analize uzi­ ma aktere. (Taj koncept sociolozi preuzimaju od ekonomista. a određene postupke preduzimaju samo ako marginalna korist prevazilazi marginalne troškove. Ako se cela privreda usredsredi na proizvodnju računara. Za one koji imaju mnogo resursa. S oskudnošću resursa povezan je koncept troška propušte­ ne prilike. Teori­ ja racionalnog izbora smatra da pojedinci teže da uvećaju ličnu korist.trošak koji nastaje time što se akter odrekao dru­ gog najprivlačnijeg cilja i usredsredio se na ostvarenje prvog najprivlačnijeg cilja. trošak propušte­ ne prilike za 30 računara biće jedan automobil (privreda se odriče jednog automobila da bi proizvela 30 računara). on se često pogrešno prevodi kao oportunitetni trošak. Teoriju racionalnog izbora ne interesuje šta je sadržaj tih preferencija niti odakle one potiču. Ako su na tržištu automobili na ceni a računari slabo Oskudnost resursa . ostvarenje ciljeva može biti relativno lako. Trošak propuštene prilike . Prvi je oskudnost resursa. ona mora da uzme u obzir najmanje dva važna ograničenja delanja. Akter takode ima preferencije (vrednosti kojima teži. za one koji ih imaju malo (ili ih uopšte nemaju). akter mora da vodi računa o troškovima koji nastaju prilikom propuštanja ostvarenja nekog drugog atraktivnog cilja. Akteri imaju ra­ zličite resurse. U srpskom jeziku. Akteri su svrhoviti.nedovoljna količina sredstava koja vas sprečava da ostva­ rite željeni cilj. Međutim. Trošak propušte­ ne prilike bitan je tek onda kada ustanovimo da li je on znatan ili zanemarljiv. Pojedinci takvu logiku razmišljanja primenjuju na sve aspekte života. . odnosno ci­ ljeve čije ostvarenje mu donosi korist).

sve više se prihvata stanovište da su kvantitet i kvalitet dostupnih informa­ cija promenljivi. Takode. Pretpostavimo da ste odlučili da upišete fakultet A. bolje bi bilo da ste proizveli jedan automobil. a da ta promenljivost ozbiljno utiče na akterov izbor. Sve te ustanove i norme imaju svrhu da akterima ograniče izbor. Ono ima formulu: „Ako želiš da postigneš A. radna organzacija itd. Najjednostavnije norme glase: „Učini A" ili „Ne smeš da učiniš B". porodica. normativno delanje nema nuž­ no takav oblik. Racionalno delanje omogućuje kalkulaciju po kojoj je ljubav moguće kupiti novcem. i drugog najpoželjnijeg cilja. Druga je značaj informacije u donošenju racionalne odluke. Akter može izabrati da ne ostvari najvredniji cilj ako su njego­ vi resursi zanemarljivi. Takva ogra­ ničenja pojavljuju se tokom životnog veka i ispoljavaju se u nor­ mama koje vladaju u tim ustanovama. akter može odustati od cilja ako uvidi da će pokušaj da ostvari taj cilj dovesti u pitanje njegove šanse da ostvari svoj sledeći najvredniji cilj. Akteri pokušavaju da maksimalizuju (uvećaju) svoju korist. onda je vaš trošak propuštene prilike veliki. Međutim. Ta institucional­ na ograničenja omogućuju pozitivne i negativne sankcije čija je svrha da određene vrste delanja podstiču. Racionalno delanje se uvek bavi ishodima. jer smatrate da vam on pruža najbolje obrazovanje i da se njegova . Međutim. taj cilj podrazumeva procenu šansi za postizanje primarnog. Ovako ste propustili alternativni cilj na kome ste mogli da zaradite više. kao rezultat toga. Takve norme pone­ kad imaju uticaja na racionalne aktere. moraš da uradiš B".). postoje norme koje kažu da se ljubav ne kupuje novcem. Nekada se smatralo da akteri imaju savršenu ili barem dovoljnu informaciju koja im omogućuje da donose svrhovite odluke i prave racionalne izbore između nekoliko alternativnih tokova delanja koji su im na raspolaganju. Mogu se navesti još dve ideje koje čine osnovu teotije raci­ onalnog izbora. Drugim reci­ ma. Međutim. a druge obeshrabruju. Prva je mehanizam agregacije pomoću koga se čitav niz individualnih radnji kombinuju da bi oblikovale druš­ tveni ishod. šanse za ostvarenje tog cilja slabe.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 253 traženi. Drugi izvor ograničenja delanja pojedinaca jesu društvene ustanove (škola. a ne 30 računara. jer ograničavaju njihovu racionalnost. odnosno ako su. a time i ishod njihovog delanja.

Kolman objašnjava da je teoriju racionalnog izbora prihvatio ne samo zbog toga što smatra da ona ima veliku eksplanatornu snagu. a ne fakultet A. o kome ste pre dve godine razmišljali. Najpre je smatrao da osobine sistema nisu samo de­ terminante delanja (poput Dirkemove studije o samoubistvu). po­ nekad nameravanih. da bi kasnije smatrao da su one takode posledice delanja. Osim iz tih akademskih razloga. Kolman je u pogledu svoga rada na društvenoj simulaciji igara kojom se bavio na Univerzitetu Džons Hopkins tokom 1960-ih godina. Da ste za sve to znali pre dve godine (tj. Međutim. da ste imali savršenu informaciju). već i zbog toga što smatra da je to jedina teo­ rija koja je sposobna da proizvede jedan integrativniji sociološki pristup (o integrativnim teorijama biće više reči u glavi 7). ispostavlja se da sve to što ne možete da prona­ đete na fakultetu A. U uvodnom komentaru za prvi broj časopisa Rationality and Society.vi biste upisali fakultet B. rekao da ga je ta vežba navela da promeni svoju teorijsku ori­ jentaciju. Takode. ali od koga ste odustali. nakon godinu dana studiranja zaključujete kako osoblje tog fakulteta i nije baš na visini zadatka. N a primer. Po njegovom mišljenju. pozna­ te su studije o zdravstvenoj politici prevencije side koje su rađene iz perspektive teorije racionalnog izbora.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM diploma najviše vrednuje na tržištu radne snage. Na primer. Kolman je teoriju racionalnog izbora prihvatio jer je smatrao da ona može imati praktičnu primenu za društvo koje se svakodnevno menja. a nakon dve godine saznajete kako s di­ plomom tog fakulteta imate vrlo malo šanse da nađete zaposlenje u struci. možete pronaći na fakultetu B. Dzejms Kolman Biografska skica Gledajući iz perspektive 1990-ih godina. vaša odluka bi verovatno bila drugačija . Kolman je smatrao da se njegov pristup makronivou promenio. ponekad nenameravanih. verujući da je izbor fakulteta A prava stvar. teorija racionalnog izbora sposobna je da obezbedi mikroosnovu za objašnjenje fenomena na makronivou.254 DŽORDŽ RlCER . Kolmanu je bila .

ekonom­ ska analiza je sposobna da uspostavi vezu između makronivoa funkcionisanja sistema i mikronivoa i pojedinačnog delanja". Prvo. a onda se sabiraju (vrši se agregacija) da bi se došlo do nivoa sistema. u skladu s nje­ govim ranim radovima o školskom obrazovanju. da je tržište savršeno i da na njemu postoji puna komunikacija. On se opredelio za pojedince iz nekoliko razloga. već upotreba vrste analize koja omoguću­ je da se pomerate između nivoa individualnog delanja i nivoa funkcionisanja sistema. Još jedan aspekt Kolmanove vizije sociologije. Kolman smatra da su ti unutrašnji činioci u društvenim sistemima pojedinci. ako vam se više sviđa. Drugi razlog zbog kojeg Kolman favorizuje nivo pojedinca jeste taj što se na tom nivou obično vrše intervencije koje dovode do druš­ tvenih promena. kao i najveći broj ekonomista „takvu najjednostavniju osnovu koja svoje utemeljenje ima u racionalnom ili. Sve što je potrebno je da prihvatite dve pretpostavke. Prvo. Taj interes objašnjava zašto je Kolman pokušao da osnove svoje teorije izvuče iz ekonomije: „Ono što razdvaja ekonomiju od drugih društvenih nauka nije njena upotreba racionalnog izbora. O teori­ ji on kaže ovo: „Jedan od kritetijuma za ptocenjivanje rada u društvenoj teoriji jeste njen potencijal da bude od koristi jav­ noj politici. ali da takvi makrofenomeni moraju da se objasne unutrašnjim činiocima. Kada to uradite. svi podaci se obično najpre prikupljaju na nivou pojedinaca. distribucije statusa i društvenih sukoba". Od ključne važnosti za Kolmanovu teorijsku . sastoji se u tome da ona može biti primenjena na javnu politiku. politici koju vodi vlada". Idealno gledano. Najteži za­ datak sociologije je razvoj teorije koja će se pomeriti sa mikronivoa delanja na makronivo normi društvenih vrednosti. svrhovitom delanju. drugo.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 255 neophodna teorija delanja i on je iza­ brao. da se pojedinci ponašaju racionalno. Osnovi društvene teorije Kolman tvrdi da sociologija treba da se bavi društvenim sistemima.

iako smatra da je nje­ gova teorija specifična varijanta te orijentacije.256 D ž O R D Z RlCER . među njima nastaje struktura. Kolman detaljno analizira kako njihova interakcija vodi do sistemskog nivoa. Kolman tvrdi da bi za jednu razvijeniju teorijsku perspektivu bilo neophodno da se preciznije konceptualizuje racionalni akter. a da ekonomi­ ja u tome može da pomogne. odnosno zadovoljava njegove po­ trebe i želje. racionalni akter je akter koji se opredeljuje za ono delanje koje maksimalizuje njegovu korist. Prema ekonomskom shvatanju. Dva ključna elementa Kolmanove teorije jesu akteri i resur­ si. i da su i ciljevi i delanje za ostvarivanje tih ciljeva uobličeni preferencijama tih pojedinaca (tj. već da ona mora da utiče na društvo kroz takve vrste intervencija. Međutim. Kolman priznaje da je metodološki individualista. Iz toga se jasno vidi nje­ gova usmerenost na racionalan izbor. formi­ raju društveni sistem. Akteri preduzimaju radnje koje uključuju druge aktere. kao i stanovište da se u analizi sistema treba usredsrediti na unutrašnje činioce. a ne samo pojedinci i pojedinačno delanje. ali da ti činioci ne moraju nužno biti pojedinci i njihovi po­ stupci i orijentacije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN perspektivu jeste ideja da društvena teorija nije samo jedna akademska vežba. Uzimajući u obzir svoju usmerenost na pojedinca. Resursi su stvari nad kojima akteri imaju kontrolu i za koje su zainteresovani. To je utemeljeno u činjenici da akteri imaju resurse. kao rezultat toga. Uzimajući u obzir ta dva elementa. od kojih svaki pokušava da unapredi i zadovolji svoj interes. međuzavisni akteri. Drugim recima. a onda. . Kolman smatra da na mikronivou mogu da se analiziraju i neki drugi fenomeni. njihovim vrednostima). Osnovna ideja Kolmanove teorije jeste da pojedinci žele da ostvare svoje ciljeve na jedan svrhovit način. Ona je specifična u tom smislu što prihvata koncept nastajanja. a da su za te resurse zainteresovani drugi.

ako ne i isključivo. akcenat i način odevanja nije isti kao kod najvećeg broja Amerikana­ ca. 11. postoji sve veća i očiglednija tendencija da stigmatizuju muslimane. septembra. Neki muslimani uspeli su da odbace stigmu zbog toga što ih njihov fizički izgled. godine. Jedan pokazatelj sve veće stigmatizacije muslimana jeste sve veća tendencija da se u filmovima i u televizijskim serijama muslimani prikazuju kao nitkovi i teroristi. akcenat i način odevanja čini sličnijim ostalim Amerikancima (diskreditujuća stigma).bile su daleko češće stigmatizovane. tako i one koji žive u drugim delovima sveta. Oni su jednostavno bili samo još jedna grupa imigranata koja se već integrisala ili je bila u pro­ cesu integracije u američko drušvo. Zbog svega toga su i drugi ljudi. kako one koji žive u SAD. muslimani iz organi­ zacije koju vodi Osama Bin Laden i Al-Kaida. To se. koju su planirali i počinili uglavnom. u SAD je bilo relativno malo neprija­ teljstva prema muslimanima. promenila je položaj muslimana u američkom društvu. za koje se često pogrešno misli da su muslimani. godine i stigmatizacija muslimana Pre napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon.godine) prikazala grupu okrutnih muslimana (od kojih je jedan bio spreman da pristane na ubistvo sopstvenog sina i žene) koji su nameravali da ubiju građane SAD i unište čitave SAD tako što bi izazvali topljenje nuklearnih reaktora duž cele zemlje. recimo. Drugi muslimani. koja je u trećoj sezoni (u Americi prikazivana 2004/2005. sep­ tembra 2001. čiji izgled.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 257 Primene socioloških koncepata na savremeno društvo 11. Muslimani su uglavnom izbegli taj proces. nalaze se pod velikim stresom i svakodnevno se suočavaju sa stigmom koja ih diskredituje (diskreditovana stigma). Međutim. takode stigmatizovani. septembar 2001. do­ godilo u veoma popularnoj televizijskoj seriji „24 časa". Druge grupe — uglavnom crnci i meksički imigranti (pogotovo oni nelegalni) . užasna tragedija od 11. Stigmatizacija muslimana bila je toliko očigledna da je u seriji pre prikazivanja moralo da bude ispisano upozorenje u kome . Kod velikog broja Amerikanaca.

kao i druge teorije koje pominjemo u ovoj glavi. ii. bavi se svakodnevnim životom. Kolman ne misli da ta teorija može da ponudi odgovore na sva teorijska i praktič­ na pitanja (barem ne još uvek). ali veruje da to za teoriju nema veliku važnost. . U jednom trenutku emitovan je poseban spot u kojem zvezda serije. Sažetak 1. Kolman priznaje da se ljudi u stvarnom svetu ne ponašaju uvek racionalno. prikazani su kao saradnici Džeka Bauera (specijanog agenta kojeg u seriji glumi Kifer Saderland). međutim. u teoriji bi mogle da se iskonstruišu iste teoretske predikcije. U jednoj epizodi. Simbolički interakcionizam. Iako veruje u teoriju racionalnog izbora. a ta značenja proizilaze iz intetakcije s drugim ljudima. Ali je jasno da on veruje da ona može da se kreće ka tom cilju. Simbolički interakcionizam definišemo skupom fundamentalnih pretpostavki: i. pogotovo interakci­ jom i simbolima koji predstavljaju njen sastavni deo. On se nada da će dalji razvoj teo­ rije racionalnog izbora vremenom svesti na minimum broj pro­ blema s kojima ta teorija danas ne može da izađe na kraj. tvrdi da namera serije nije stigmatizacija muslimana i da su mnogi muslimani dobri Amerikanci. malo su doprineli umanjivanju stigmati­ zacije muslimana kako u seriji. dva prodavca u radnji. Takvi demantiji. Oni su uzeli oružje i pokušali da se suprotsta­ ve privatnoj vojsci koju je organizovao okrutni negativac. imaju jedinstvenu sposobnost da koriste simbole. očigledno muslimani. Ljudi ne internalizuju samo značenja koja nauče kroz druš­ tvenu interakciju. 2. tako i u američkom društvu. iii. već su takode sposobni da ih modifikuju kroz interpretativni proces. Bez obzira na to da li se ljudi u stvarnom životu ponašaju racionalno ili ne.258 D20RD2 RlCER .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOR£N se demantuje da je serija uperena protiv muslimana. Ljudi delaju prema stvarima na osnovu značenja koje te stvari imaju za njih. Ljudi. Kifer Saderland. za razliku od životinja.

S A V R E M E N E TEORIJE S V A K O D N E V N O G ŽIVOTA 259 iv. Društvo se sastoji od ljudi koji predstavljaju deo društvene interakcije. Dramaturgija Ervinga Gofmana vidi društveni život kao niz dram­ skih nastupa sličnih onima koje gledamo u pozorištu. kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. sposobni da oblikuju svoje dela­ nje i interakciju. Etnometodolozi se bave objašnjenjima i objašnjavajućim praksama. i. S. Ljudi su sposobni da reflektuju o samima sebi i onome što rade. kao i načina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje. 5. Stigma znači procep između virtuelnog društvenog identiteta (onoga što bi pojedinac trebalo da bude) i stvarnog društvenog identiteta (onoga što pojedinac zaista jeste). dok diskreditujuća stigma nastaje kada razlike nisu ni poznate ni uočljive članovima publike. vii. shodno tome. Gledano iz dramaturške perspektive. definišući situaciju za one koji posmatraju nastup. Ljudi uvek imaju cilj koji žele da ostvare kada se nadu u bilo kojoj situaciji. koji im pomažu da steknu razumevanje takvih situacija. '0. po­ gotovo u ranim godinama svoga života. procedure i razmatranja. v. Pozornica predstavlja deo nastupa koji uglavnom funkcioniše na jedan utvrđen i uopšten način. pa su. Diskreditovana stigma nastaje kada akter pretpostavlja da su ra­ zlike između njega i „normalne" osobe poznate ili uočljive člano­ vima publike. u svlačionici se dešava či­ tav niz neformalnih radnji. Distanca od uloge je koncept koji se bavi stepenom u kome se pojedinci odvajaju od uloga koje igraju. unutar porodice i osnovne škole. 12. Svlačionica je mesto gde akteri mogu da se ponašaju onako kako se nikada ne bi ponašali na pozornici. . vi. Ljudi postaju humani kroz proces društvene interakcije. kao i metode koje koriste da bi prevazišli te probleme. sopstvo predstavlja proizvod dramske interakcije između aktera i publike. Etnometodologija predstavlja analizu ponašanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. 3. Upravljanje utiscima obuhvata tehnike koje akteri koriste da odr­ že određene utiske uprkos problemima s kojima se susreću. 9. 6. 4.

Kada prime očekivanu nagradu. Zato je veća verovatnoća da će se ponašati agresivno i više vrednovati rezultate postignute takvim ponašanjem. Sto više pojedinci smatraju da su rezultati njihovog delanja vredni.260 DžORDŽ RlCER . donosi veće nagrade i koje ima veće izglede da bude nagrađeno. vi. akteri će biti zadovoljni. O d važnosti je samo činjenica da svaki pojedinac pokušava da svoje delanje usaglasi sa sistemom svojih ciljeva. u datom tre­ nutku. po njegovoj proceni. Suština Homansove teorije razmene utemeljena je u sledećim principima: i.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN 13. Kada bira između više ponuđenih opcija. veća je verovatnoća da će se ponašati na odobravajući način. 17. Akteri su svrhoviti i intencionalni. veća je verovatnoća da će i u budućnosti delati na taj način. akteri imaju ciljeve i prema njima usmeravaju svoje delanje. odnosno ciljeve koje žele da postignu). pogotovo ako je veća nego što što su se nadali. Teorija racionalnog izbora za osnovnu metodološku jedinicu ana­ lize uzima pojedince. onda će pojedinac najverovatnije ponoviti isto delanje kada se pojave isti stimulusi kao u prošlosti. v. Teorija razmene Džordža Homansa utemeljena je prvenstveno na biheviorističkim principima. oni se ljute. Kada akteri ne dobiju očekivanu nagradu ili budu neočeki­ vano kažnjeni. vii. Teoriju racionalnog izbo­ ra ne interesuje kakve su te preferencije ili šta su njihovi izvori. Akteri takođe imaju preferencije (vrednosti koje žele da realizuju. iv. kao rezultat toga. to će ta nagrada u budućnosti imati manju vrednost za njih. 15. a posledice tog ponašanja imaće sve veću vrednost za njih. Eksperimenti prekida namerno narušavaju društvenu realnost kako bi bacili svetio na metode kojima ljudi konsttuišu društve­ nu realnost. to je verovatnije da će oni ponoviti tu radnju. 14. odnosno sa hije­ rarhijom svojih preferencija. . 16. drugim recima. Što su više puta u nedavnoj prošlosti ljudi dobijali neku po­ sebnu nagradu. akter će se opredeliti za ono delanje koje. 18. Sto više puta pojedinca nagradite za određeno delanje. iii. ii. Ako je u prošlosti delanje pojedinca nagrađeno kao rezultat reakcije na neki poseban stimulus ili skup stimulusa.

Marinković. P. P. Socijalni konstruktivizam. Osim toga. (1991). Socijalna konstrukcija zbilje. Novi Sad: Prometej. . Literatura za dalje čitanje Ber. Sesil Rajt (1964). Spasić. Sesil Rajt (1998). Nicos (2000). Beo­ grad: Geopoetika. Erving (2009). nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Mouzelis. Ivana [uredila] (1998). Interpretativna sociologija. Ivana (2004). Promene. Beograd: Zepter. Gofrnan. Vivijen (2001). Vujović. i Keiner H . Sociološka imaginacija. Stigma. Sociologija u novom ključu. Piter. Sreten [urednik] (2008). Mils. Erving (2000). Beograd: Plato. Sociologijska teorija: što je pošlo krivo? Zagteb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Sociologije svakodnevnog života. (1992).SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 261 19. kao i ograničenja koja na­ meću društvene ustanove. Novi Sad: Mediterran Publishing. Berger. Niš: Gradi­ na. Dušan (2006). Novi Sad: Mediterran Publishing. Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Mils. i Luckmann. Gofrnan. Zagreb: Naprijed. (2008). Berger. Društvo rizika. Spasić. Konstrukcija društvene realnosti u sociologi­ ji. Beograd: Savremena škola. Berger. Sociološka imaginacija. T. Beograd: Za­ vod za udžbenike i nastavna sredstva. Desekularizacija sveta: oživljavanje religije i svetska politika. L. teorija racionalnog izbora uzima u obzir oskudnost resursa i troškove propuštene prilike. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Kako se predstavljati u stvarnom životu.

.

GLAVA 7 SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE Jedna integrisanija teorija razmene Teorija strukturacije Kultura i dejstvenost Habitus i polje Sažetak Literatura za dalje čitanje U glavama 4 i 5 bavili smo se savremenim teorijama o druš­ tvenim strukturama i ustanovama (makronivo). Emersonu je bilo •asno da u perspektivi teorije razmene središnju ulogu zauzima concept moći. Prvo. U ovoj glavi izložićemo takve teorijske pokušaje. dok smo se u glavi 6 bavili društvenim odnosima karakterističnim za svakodnevicu (mikronivo). mikro i makro. Mikroteorije su bacile novo svetio na druš­ tvene odnose. Oba su izvršila snažan uticaj na razvoj teorije razmene. te da se društveno ponašanje pokuša objasniti jednim sveobuhvatnim pristupom. Tri su osnovna pokretačka faktora te nove teo­ rije. on je smatrao da može da iskoristi biheviorizam (operantnu psihologiju) kao osnovu za svoju teoriju raz­ mene. godine objavio dva eseja na ovu temu. JEDNA INTEGRISANIJA TEORIJA RAZMENE Dok je Džordž Homans nastojao da stvori mikroredukcionističku teoriju razmene. Počet­ kom 1970-ih godina javila se težnja da se ova dva nivoa analize. jer su pokazale da se društveni odnosi ne mogu objasniti isključivo razumevanjem društvenih struktura. On je 1972. a da istovremeno izbegne neke probleme koji se pojavljuju . za Emersona teorija razmene predstavljala je jedan širi okvir koji je želeo da upotrebi da bi mogao da proširi svoje rani:e interesovanje za koncepte moći i zavisnosti. sjedine (integrišu). Ričard Emerson pokušao je da uobliči jednu integrisaniju verziju te teorije. Drugo.

On ističe tri osnovne pretpostavke teorije razmene: (1) Kada se ljudi nađu u situaciji za koju smatraju da donosi nagradu. ukazuje na to da je glavna ideja koja povezuje makronivoe i mikronivoe res). te situacije za koncept razmenske mrežne strukture {exchange network structu­ . Tačnije. naročito od nagrada koje pojedinci razmenjuju (dobijaju i daju) u društvenom međudejstvu (interakciji). dakle. U prvom eseju. Kasnije je Emerson razradio eksplicitniju vezu između makronivoa i mikronivoa.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI kod Homansa. koristio principe operantne psihologije da bi razvio teoriju druš­ tvene strukture. Emerson kao polaznu tačku svoje teorije uzima biheviorističke principe. Takode.264 D Ž O R D Z RiCER . godine. Naime. Rezultat tog međudejstva biće sve veći broj takvih situacija. odnosima razme­ ne i mrežnim strukturama. Osim toga. objavljena 1972. Emerson se bavio psihološkim (mikro) osnovama društvene raz­ mene. on je smatrao da može da izbegne optužbu za redukcionizam tako što će razviti teoriju razmene koja će biti u stanju da objasni kako mikrofenomene. tako i makrofenomene. gde su mrežne strukture razmene predstavljale vezu između ova dva nivoa ana­ lize. Emerson je verovao da može da se osloni na biheviorizam a da istovremeno izbegne pretpostavku o superracionalnom akteru. on može da poveže pojedinca ili dvočlanu grupu sa širim kolektivima. ponašaće se racionalno. Emerson i Kuk polaze od osnovnih pretpostavki teorije raz­ mene na mikronivou. Emerson je. dok se u drugom okrenuo makronivou. (2) kada se ljudi zasite nagrada koje su dobili iz određene vrste situacija. kao što su organizacije i političke partije. tako što bi analizirao društvene odnose i društvene mreže i koristio ih kao osnovu koja bi se mogla upotrebiti kako za mikroanalize. Emersonova najznačajnija sledbenica. u Emersonovom teorijskom sistemu akteri mogu da budu i pojedinci i veće korporativne strukture (iako strukture deluju kroz aktere). Emerson je želeo da se bavi društvenim strukturama i društvenim promenama. Karen Kuk. U svoja dva eseja. tako i za makronivoe analize. Homansu i drugim teoretičarima razme­ ne prigovara se to da su u svojim teorijama stvorili previše racio­ nalnu sliku ljudskih bića. Za razliku od njih. Emerson je po­ stavio osnove svoje integrativne teorije razmene. Treće.

To je tema kojom započinje njegov drugi esej iz 1972. čime se formira pojedinačna mrežna struktu­ ra. Emerson je zainteresovan za odnose razmene medu akterima. Emerson usmerava bihevioristički orijentisanu teoriju razmene u drugom prav­ cu.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 265 njih gube značaj. (3) dobijena korist zavisi od koristi koje imate na raspolaganju kada ulazite u odnose razmene. Drugo. Mnogi od ovih odnosa razmene postoje i međusobno su povezani. Različiti akteri imaju mnoštvo različitih resursa i mogućnosti razmene. Ali. društvenu strukturu mogu formirati najmanje dva od­ nosa razmene među akterima. Mreža razmene ima nekoliko odlika. . u drugom eseju Emerson se okreće odnosima društvene razmene i mrežama razmene. godine bavio akterom-pojedincem koji učestvuje u odnosima razmene sa svojim okruženjem (na primer. kao i različite međusobne odnose razme­ ne. tvrdeći da želi da se pozabavi situacijama složenijim od onih kojima se obično bavi biheviorizam. određeni broj odnosa razmene stoji u uzajamnom odnosu zavisnosti. te­ orija razmene usredsređuje se na razmenu nagrada (i troškova) u društvenoj interakciji. Prvo. pojedinačni ili kolek­ tivni. Konačno. Odnosi razmene i mreže razmene Akteri u Emersonovoj teoriji razmene na makronivou mogu biti pojedinci i kolektivi.mreža društvenih odnosa koji uključuju određeni broj indi­ vidualnih ili kolektivnih aktera. Prema tome. Mreža razmene . dakle. Sve to je već poznato. Svi akteri u mreži. formirajući tako pojedinačnu mrežnu strukturu. U njemu Emerson pojašnjava da želi da u teoriju razme­ ne uključi društvene strukture kao zavisnu promenljivu. Dok se u prvom eseju iz 1972. na kraju svog prvog mikroorijentisanog eseja iz 1972. takva mreža društvenih odnosa obuhvata niz pojedinač­ nih ili kolektivnih aktera. različiti akteri na raspolaganju imaju različite resurse. godine. imaju mogućnosti za razmenu i odnose razmene s drugi­ ma. go­ dine. osoba koja peca na jezeru).

obrazuju minimalnu mrežu (A-B-Q ukoliko je razmena u jednom odnosu zavisna od razmene (ili odsustva razmene) u drugom odnosu. Odrastao u blizini planina. godine. Taj projekat doneo mu je medalju Habard koju mu je uručio predsednik Džon Kenedi u ime Nacionalnog ge­ ografskog društva. Ljubav prema planinama i ruralnom društvenom životu pla­ ninskih sela Pakistana postala je stalan izvor sociološke in­ spiracije za Ricarda Emersona tokom čitave njegove karijere. B i C imaju zajedničko članstvo da bi se stvorila mreža razmene. mora postojati i međuzavisan odnos između razmena A-B i B-C. godine. u julu 1963. kod kojih je intenzitet saradnje i takmičenja pojačan strahovima zbog ugroženosti životne okoline. moći i društvenog uticaja. Jedno od njegovih najvećih lič­ nih dostignuća bilo je učešće u uspešnom pohodu na Mont Everest. planinskih vrhova i glečera. grupnog učinka.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN! Ricard Emerson Biografska skica Ričard Emerson roden je u Solt Lejk Sitiju. kao i u članku objavlje­ nom u časopisu Sociometry. Veza između razmenskih odnosa jeste od presudnog znača­ ja za prelazak s razmene između dva aktera (dijadička razmena) na pojave koje srećemo na makronivou. Može se reći da dva odnosa dijadičke razmene. u Juti. godine. Izvor: Biografsku skicu napisala je Karen Kuk. O d Nacionalne fondacije za nauku dobio je stipendiju za proučavanje grupnog učinka pod produženim stresom tokom tog uspona. nikada se nije udaljio od reka. To iskustvo je opisao u publikaciji „Pre­ lazak preko Everesta" u decembarskom izdanju Godišnjeg biltena Kluba Sijera 1963. Nije dovoljno da A. A-B i A-C. 1925. godi­ ne.266 D ž O R D Z RiCER . često su inspirisane njegovim lič­ nim susretima s ekspedicijama. . Njegove studije interpersonalnog ponašanja. 1966. godi­ ne. 1963. Odnos između dijadičkih razmena jeste uzajamno zavisan.

i strukturalnih funkcionalista koji su moć videli kao skup sredsta­ va koji društvu omogućavaju da ostvari zajedničke ciljeve. Ta veza može biti pozitivna ukoliko razmena iz jednog odnosa po­ zitivno utiče na razmenu u drugom odnosu (na primer. vreme provedeno u zarađi­ vanju novca u jednom odnosu. . a akteru B oni su neophodni kako bi mogao da ostvari svoje životne ciljeve. Akter A ima određene re­ surse (dobra ili usluge). a može biti i mešovita. Moć aktera A koji ima resurse time je veća ukoliko: (1) akter B koji želi resurse (dobra ili usluge) nema ništa da ponudi zauzvrat. novac za­ rađen u jednoj vezi koristi se da bi se postigao određeni status u drugoj).drugim recima. ali treba uočiti još i to da po Emersonu moćnik može da pri­ mora podložnika na zavisnost ne koristeći prisilu. negativna. (2) B nema kome da se obrati za alternativ­ ni izvor dobara i usluga. Zamislimo aktere A i B. (3) B ne može da upotrebi silu da bi od aktera A besplatno izvukao resurse koji su mu neophodni. suštinski su odnosi moći između aktera (koji mogu biti pojedinci. Društvena razmena i odnosi moći i zavisnosti koji iz nje proizilaze u velikoj meri liče na razmenu koja postoji na tržištu gde je cena nekog dobra uvek određena na osnovu ponude i tražnje.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 267 Odnosi razmene. kako vidimo. Jer. ili barem ništa što je potrebno akteru A. Moć je središnji pojam Emersonove teorije razmene. smanjuje mogućnost da se provede -•Teme s prijateljima u drugom odnosu). smatrajući da ona proističe iz uzajamne zavisnosti. koja se sastoji od dva ili više takvih odnosa. pa i države). za te odnose može se reći da su povezani. Ako razmena u jednom odnosu utiče na razmenu u drugom. svi koji ga poseduju imaju moć nad onima koji ga nemaju. za razliku od teoretičara sukoba koji su moć videli kao sposobnost da se drugi prisiljavaju na osnovu činjenice raspolaganja resursima. Ako je tražnja za nekim dobrom veća. (4) B ne može da nastavi sa sprovođenjem svojih planova uko­ liko ne dobije resurse . ali i organizacije. Svaki odnos razmene deo je šire mreže razmene. Tako Emerson navodi četiri uslova pod kojima se kroz razmenu stvara odnos moći i zavisnosti. Emer­ son je moć video kao neprisilnu. odnosno odsustva zavisnosti. nedobijanje resursa pri­ moralo bi ga da promeni životne planove i ciljeve. ukoliko razmena iz prvog odnosa onemogućava razmenu u drugom odnosu (na primer.

u okviru jednog odnosa. ali oni se vremenom kreću ka uravnoteženijem odnosu moć-zavisnost. voljan da toleriše. Ona postoji čak i u izbalansiranim odnosima. Moć se takođe može koristiti za osvajanje nagrada. potencijalni trošak koji jedan akter može nametnuti drugome.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Moć-zavisnost Emerson definiše moć kao potencijalni trošak koji jedan akter može nametnuti drugome. delimično i zbog toga što čin kažnjavanja obično izaziva negativnu reakciju. Moć aktera A nad akterom B jednaka je zavisnosti aktera B od aktera A i bazira se na njoj. Moć se potencijalno ugrađuje u strukturu odnosa između aktera A i B. . već da uzrok Moć .moć kazne. Ideja zavisnosti vezana je za Emersonovu definiciju moći. Molm sugeriše da moć kazne nije sama po sebi manje efikasna od moći nagrade. Naime. S druge strane. kada postoji ne­ ravnoteža zavisnosti.sposobnost da se drugi nagrade. Zavisnost podrazumeva po­ tencijalni trošak koji je akter. akter koji je manje zavisan ima više moći. moć jednog ak­ tera nad drugim predstavlja funkciju zavisnosti drugog aktera od prvog. to jest koji je spreman da plati. Međusobna zavisnost aktera ključna je za razumevanje Emersonovog rada. Navedene definicije čine Emersonovu teoriju odnosa između moći i zavisnosti. koja se može sažeti u tvrdnju da. u jednoj od svojih novijih studija. Između ostalog. Studije odnosa između moći i zavisnosti usmerene su na pozitivne ishode . Ravnoteža u odnosu između akte­ ra A i B postoji kada je zavisnost aktera A od aktera B jednaka zavisnosti aktera B od aktera A.prema Emersonu. ali i da se kazne. u odnosu razmene.potencijalni trošak koji je akter spreman da toleriše u razmenskom odnosu. iako se nalazi u nekoj vrsti ravnoteže. Molm smatra da je moć kazne slabija od moći nagrade. Nejednaka moć i zavisnost dovode do neravnoteže u od­ nosima. Međutim. moć može proizilaziti iz sposobno­ sti da se drugi nagrade.268 D Ž O R D Ž RlCER . Linda Molm u odnosima moći i zavisnosti naglašava ulogu ne­ gativnih ishoda . Zavisnost . ta međuzavisnost određuje priro­ du interakcije aktera i količinu moći koju imaju jedan nad dru­ gim. Međutim.

O'Brajan i Kolok identifikuju tri savremena trenda koji su usmereni na jednu integrativniju teoriju razmene. zapaža se da se u velikom broju radova interesovanje pomera s dijada na šire mreže razmene. koji se usmerava na društveno ponašanje kao razme­ nu. Kuk. Oni snagu teorije razmene vide u integraciji mikronivoa i makronivoa. Osim toga. korporacijama i državama.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 269 njene relativne slabosti možda proizilazi iz činjenice da se ona ne koristi često. teorija razmene usredsreduje se na dijadičke odnose između aktera. usmerenih na makroskopska pitanja. Kuk. koji posmatra društvenu strukturu kao razmenu. Integrativnija teorija razmene U objašnjavanju odnosa moći i zavisnosti. po njihovom mišljenju. U pokušaju da teoriju moći i zavisno­ sti izdignu na makroskopski nivo analize. u skladu s integrativnim okvirom. o čemu je ranije . Kuk i Emerson tvrde da je određenje moći neke pozicije bazirano na stepenu zavisnosti čitave strukture od same te pozicije. što može biti dopuna tradicionalnoj upotrebi laboratorijskih eksperimenata zarad proučavanja mikroskopskih problema. oni usvajaju princip ranjivosti. kao i prirode od­ nosa moći i zavisnosti. pretežno na makronivou. Prvi je po­ jačana upotreba istraživanja na terenu. ona se eksplicitno bavi uticajem koji promene na jednom nivou imaju na druge nivoe analize. izraz značaja te pozicije u strukturi. Da bi fokus s dijadičkog pristupa teoriji razmene prebacili na moć pozicije u okviru strukture. Molm i njeni koautori otkrili su da se upotreba moći kazne češće doživljava kao pravedna ukoliko je koriste oni koji takode imaju moć nagrade. definišu teoriju razmene kao teoriju koja se bavi razmenama na raznim nivoima analize. i drugi. Ranjivost podrazumeva zavisnost mreže od pojedine strukturalne pozicije. budući da se osnovne postavke te teorije odnose kako na pojedince. Oni identifikuju dva koloseka u istoriji teorije razmene . Takva zavisnost čitavog sistema je. tako i na kolektive. Drugo. uključujući tu razmene među povezanim pojedincima. Džodi O'Brajan i Piter Kolok.jedan na mikronivou.

bilo je dosta pokušaja teoretičara razmene da svoj pristup sintetizuju s drugim teorijskim orijentacijama. prelazimo na pojam „dejsrvenik". prateći au­ tora koji je s pojma actor prešao na pojam agent. odbacujući obe kraj­ nje alternative. u teoriji strukturacije naglasak nije niti na društvenim strukturama. U nekim slučajevima. i ne samo danas. Umesto toga. TEORIJA STRUKTURACIJE U formulisanju jednog od najuspešnijih pokušaja da se ra­ zvije integrisana teorija. Neki smatraju da se ono što se u američkoj sociologiji naziva * Napomena prevodioca: Ovde s pojma „akter" koji je korišćen u prvih šest glava i prvom delu glave 7. U drugim slučajevima. produbljuju se napori da se povezu teorija razmene i strukturalna sociologija. simbolički interakcionizam) ili od društva/strukture (recimo. Za Gidensovu koncepciju tih praksi važni su vreme i prostor: one se ponavljaju i prostiru kroz vreme. Tokiju i u Londonu. Ponekad to čine i drugi sociolozi koji insistiraju na razlici između ta dva pojma. dok pojam dejsrvenik znači pojedinca ili grupu koji imaju sposobnost da menjaju društvene strukture.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN bilo reci. naredne godine i u sledećem veku. Entoni Gidens krenuo je od istraživanja širokog spektra teorija koje polaze ili od pojedinca/dejstvenika (na primer. koji nemaju moć da ih intencionalno menjaju). naredne nedelje. akter označava pojedinca ili grupu čije ponašanje u velikoj meri zavisi od društvenih struktura (tj. on sam ovde-onde upotrebljava pojam aktera. već će se pojaviti i sutra. što može da podseća i na drugačiju upotrebu) čime pokrivamo englesku reč agency. Stoga. Iako autor na ovom mestu uvodi pojam dejstvenika.270 DŽORDŽ RicER . nalazi se odnos između dejstvenosti i struktu­ re. sasvim je svejedno da li se upotre­ bljava pojam akter ili dejsrvenik. prakse se ponavljaju i šire kroz prostor. već na društvenim praksama koje se shematski ponavljaju. niti na svakodnev­ nom delanju i interakcijama. strukturalni funkcionalizam). U poslednje vreme. tako da se shematizovane druš­ tvene prakse koje se mogu naći u Njujorku. između ostalog. Slično tome. sre­ ću i u Cikagu. U samoj srži Gidensove strukturalne teorije. usmerene na društvene prakse. Gidens tvrdi da moramo poći od ponavljajućih društvenih praksi. Još jedna reč koja se javlja u ovoj glavi jeste dejstvenost (ali samo zato da bismo izbegli reč kao što je „delatnost". Treće i najvažnije. . ne samo juče.

Sledeći pravila gramatike. jezici se menjaju. Na taj način pojedinci kroz govor ne samo da reprodukuju jezik.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 271 mikro-makro problemom. ali on insistira na tome da se one shvate kao rekurzivne (ponavljajuće). Gidens dualnost sttukture objašnjava preko primera jezika i govora. dejstvenost i struktura ne mogu nastati odvo­ jeno. niti ih stvaraju strukturalni društveni uslovi u kojima se akteri nalaze.stav da akteri ne stvaraju društvene prakse. Dejstvenost i strukture neodvojivo su isprepletane s postojećim ljudskim aktivnostima i praksama. Po Gidensu. On ovde odbija da društvenu realnost shvati kao paralelizam ili dualitet dva zasebna domena. veka. već smatra da su ta dva aspekta društvenog sistema objedinjeni. U stvari. na drugoj strani. dihotomije mikromakro i dejstvenost-struktura tretirati kao gotovo identične. oni imaju moć da kroz praksu definišu (proizvode) nove strukture. svest i strukture. Srpski jezik s početka 21. Gidens to naziva dualitetom* strukture. ljudi se izražavaju kao dejstvenici. akter simultano stvara prakse. Intrisična povezanost dejstvenosti i strukture ogleda se u dva aspekta prakse koje Gidens naziva proizvodnjom i reprodukcijom. ni mentalno (ni na bilo koji drugi način). Jezik je struk­ tura koja nam postavlja određena ograničenja u govoru. Rckurzivnost . stvarajući svoju svest i strukturalne uslove koji omogućavaju te prakse. zarad diskusije. Svako društveno de­ lanje uključuje strukture. polaznu tačku Gidensove analize čine društvene prakse. . Još manje nalikuje srpskom jeziku od pre 200 godi­ na. u Evropi (Gidens je Britanac) shvata kao problem odnosa dejstvenosti (engleski. Kao što je već rečeno. veka nije isti kao srpski jezik s počet­ ka 20. reprodukujemo jezik. Ipak. ali ćemo u ovoj glavi. Mi smatramo da između te dve dihotomije postoje značajne ra­ zlike. akteri su inovativni. To znači nekoliko stvari: (1) Društvene prakse nisu stvorene mentalno (niti na bilo koji drugi način) od Napomena prevodioca: U nekim ranijim radovima o Gidensu na srp­ skom jeziku Gidensov koncept duality preveden je kao dvojnost. već ga takode menjaju kroz inovacije. to su dve strane istog novčića. agency) i strukture. To je posledica činjenice da se jezik u procesu govora menja. Mi smo se ipak odlučili za dualitet. Na jednoj strani. oni prihvataju da svoje živote žive kroz zatečene rutine i obrasce. a sve društvene strukture podrazumevaju društveno delanje.

Nisu samo društveni akteri refleksivni. već da takode nadgleda aktivnosti koje su u toku. To je Gidensa dovelo do poznate ideje o dvostrukoj hermeneutici. a kroz te prakse stvaraju se svest i struktura. svest i strukture simultano stvara akter. Stoga.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN! strane aktera. Refleksivnost je važna osobina za koncept dejstvenosti jer nam objašnjava da po­ jedinci ne ulaze u svakodnevne prakse na jedan mehanički način. Stoga se Gidens bavi pitanjem odnosa struktura i dejstvenosti na istorijski. procenju i samokritikuju. akteri bez čijeg dejstva su se „stvari mogle odvijati i drugačije".sposobnost pojedinaca da vode računa o svom ponašanju i neprekidno ga preispituju. Kao rezultat toga sledi ispravljanje i revizija životnih planova i ciljeva. a sociolozi. Akteri koriste jezik (ovde Gidens pribegava etnometodologiji) da objasne (engleski. account) ono što rade. može se reći da se Gidens bavi dijalektičkim procesima u kojima nastaju prakse. s druge strane. (3) najvažnije od svega. Dvostruka hermeneutika — naučni koncepti i shvatanja društvenog sveta mogu uticati na shvatanje aktera čije se prakse istražuju. kao i strukturalne uslove u kojima se one dešavaju. ljudi istovremeno revidira­ ju i menjaju svoje životne planove. procenju i samokritikuju. Posledica toga može biti da socijalni istraživač izmeni svet koji posmatra i na taj način dode do pogrešnih rezultata i zaključaka. (2) one nisu proizvod strukturnih društvenih uslova u kojima se akteri nalaze. koriste jezik.272 D Ž O R D Ž RlCER . Pojedinci su ono što Gidens naziva upuće­ nim akterima. društvene konstrukcije realnosti ili društvenih struktura. dejstvenici su. koriste jezik da objasne aktivnosti druš­ tvenih aktera. ispoljavajući se kao akteri. Radeći to. Refleksivnost pokazuje da poje­ dinci nisu oruđa struktura koje se mehanički podvrgavaju druš­ tvenim činjenicama. već i socijalni istra­ živači koji ih posmatraju. dakle. da bismo objasnili stvarnost neophodno je Refleksivnost . s obzirom na to da se ljudi ispoljavaju kao dejstvenici. Gidensa interesuje svest ili refleksivnost. . uključuju u prakse. oni stvaraju svoju svest i strukturalne uslove koji omogućavaju te prakse. Prakse. Međutim. već vode računa o svom ponašanju i neprekidno ga preispituju. ciljeve i stavove. procesni i dinamički način. I društveni akteri (obični ljudi) i so­ ciolozi. refleksivnost ne podrazumeva samo da je akter svestan sebe. strukture i svest. Aktivnosti nisu proizvod svesti. Uopšteno rečeno. Pre će biti da se ljudi.

a te motivacije uključuju želje i htenja koje iniciraju delanje. Gidens podrazumeva razvoj rutina koje ne samo da akterima pružaju osećanje sigurnosti. Elementi teorije strukturacije Gidensova teorija strukturacije obuhvata njegovo shvatanje dejstvenika koji. . Naročito treba da obratimo pažnju na činjenicu da način na koji sociolog shvata društveni svet može imati uticaja na razumevanje aktera koji je predmet proučavanja. Ta­ kode važi obratno: sociolozi u svojim teorijama upotrebljavaju koncepte koje su smislili obični ljudi. smatra Gidens. Dakle.pojam kojim Gidens označava razvoj rutina koje. ne samo da akteru pružaju osećaj sigurnosti. Ontološka nesigurnost . od­ nosno sposobnosti dejstvenika da menjaju svoje životne planove i ciljeve. Nadgledajući svoje svakodnevne aktivnosti.u svoj svet. već mu i omogućavaju da efikasno izađe na kraj sa svojim društvenim životom. tu se javlja novi problem: iz stalnog preispitivanja identiteta nastaje ontološka nesigurnost dejstvenika. Iako refleksivni. tako i svoje fizičko i društveno okruženje. socijalni istraživači mogu izmeniti svet koji istražuju i tako dovesti do pogrešnih nalaza i zaključaka. upravo onakav kako nama izgleda". imaju veliku potrebu za predvidivošću i sigurnošću. ljudi. Na taj način. već im omogućavaju da efikasno izađu na kraj s društvenom stranom svoga života. Pod racionalizacijom. stalno nadgleda kako sopstvene misli i aktivnosti. to jest sposobnosti dejstvenika da menjaju svoje životne planove i ciljeve. to jest za „uverenjem da je prirodni i društveni svet. kao što je već rečeno. Međutim. Racionalizacija . U svojoj potrazi za osećanjem sigurnosti. uključujući osnovne egzistencijalne parametre sopstva i društvenog identiteta. akteri racionalizu.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 273 da se pozabavimo odnosom između svakodnevnog i naučnog je­ zika. To je nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije. Ali ljudi često mogu da upotrebe koncepte koje su smislili sociolozi. ljudi neprekidno me­ njaju svoje živote i identitete. refleksija podrazumeva neprekidno preispitivanje naših identiteta.nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije. Ljudi u svakod­ nevnom govoru formulišu koncepte kojima izražavaju svet oko sebe. Akteri takode poseduju motivacije za delanje. Isto to rade i sociolozi dok pokušavaju da objasne šta ljudi rade.

Iako takvo delanje nije motivisano. Motivacije pružaju opšti plan za delanje. Gidens pravi razliku između diskurzivne i praktične svesti.sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju struk­ ture.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI dok su racionalizacija i refleksivnost neprekidno uključeni u de­ lanje.sposobnost da se aktivnost (praksa) opiše recima.274 D20RD2 RlCER . Dejstvenost . oni bi znali to da objasne.Obuhvata aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. motivacije je prikladnije shvatiti kao potencijale za delanje. Ideja nenameravanih posledica igra veliku ulogu u Gidensovoj teoriji. nameravano delanje često ima nenameravane posledice. da nisu dejstvovali. a da nisu u stanju recima da izraze ono što čine. Gidens pridaje veliki značaj (njegovi kritičari kažu preveliki) dejstvenosti. Usredsređenost na praktičnu svest omogućava lak prelaz s dejstvenika na dejstvenost. Nenameravane posledice — neočekivane pozitivne i negativne posledice. nije direktno motivisana. tj. Praktična svest tiče se aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. Ovaj drugi tip svesti naročito je važan za teoriju strukturacije. Naime. tvrdeći kako se naše aktivnosti na kraju če­ sto razlikuju od nameravanih aktivnosti. i naročito je važna u prelasku s dejstvenosti na nivo društvenog sistema. ne bismo mogli razumeti sve one veštine i znanja koje pojedinci upotrebljavaju u svakodnevici a nisu verbalno artikulisane. Diskurzivna svest . ali većina naših postu­ paka. motivacije igraju značajnu ulogu u ljudskom ponašanju. po Gidensovom mišljenju. . Te aktivnosti ne iziskuju potrebu da se izraze verbalno. ako bismo zanemarili praktičnu svest i sve sveli samo na ono što ak­ teri mogu da izraze recima (što je osobina diskurzivne svesti). Zbog toga. ali koje konstituišu i rekonstituišu društveni život. na ono što akteri u stvari rade. a naše motivacije uglavnom nesvesne. Drugim recima. Praktična svest . ali ako bismo ljude pitali zašto se ponašaju baš na taj način. Diskurzivna svest predstavlja sposobnost aktera da svoje aktiv­ nosti opišu recima i argumentovano navode razloge za neko po­ stupanje. jer primarno odražava interesovanje za ono što se čini. tj. Gidens je uložio veliki napor da razdvoji dejstvenost od namera. Ono što se događa ne bi se dogodilo na taj način da se akteri nisu umešali i preduzeli tu aktivnost. Dej­ stvenost podrazumeva da se nešto ne bi dogodilo onako kako se dogodilo da se akter nije umešao i preduzeo aktivnost o kojoj je reč. a ne za ono što se govori.

Drugim recima. tj. Usredsredenost na praktičnu svest omogućava lak prelaz s dejstvenika na dejstvenost. i naročito je važna u prelasku s dejstvenosti na nivo društvenog sistema. oni bi znali to da objasne. nameravano delanje često ima nenameravane posledice. Iako takvo delanje nije motivisano. Dejstvenost podrazumeva da se nešto ne bi dogodilo onako kako se dogodilo da se akter nije umešao i preduzeo aktivnost o kojoj je reč. motivacije je prikladnije shvatiti kao potencijale za delanje. Gidens pravi razliku između diskurzivne i praktične svesti. Diskurzivna svest . ako bismo zanemarili praktičnu svest i sve sveli samo na ono što ak­ teri mogu da izraze recima (što je osobina diskurzivne svesti). Gidens pridaje veliki značaj (njegovi kritičari kažu preveliki) dejstvenosti. tj.Obuhvata aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. a da nisu u stanju recima da izraze ono što čine.sposobnost da se aktivnost (praksa) opiše recima. ali koje konstituišu i rekonstituišu društveni život. Ono što se događa ne bi se dogodilo na taj način da se akteri nisu umešali i preduzeli tu aktivnost. Praktična svest tiče se aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. po Gidensovom mišljenju. ne bismo mogli razumeti sve one veštine i znanja koje pojedinci upotrebljavaju u svakodnevici a nisu verbalno artikulisane. nije direktno motivisana. jer primarno odražava interesovanje za ono što se čini. Te aktivnosti ne iziskuju potrebu da se izraze verbalno. ali većina naših postu­ paka. Ideja nenameravanih posledica igra veliku ulogu u Gidensovoj teoriji. tvrdeći kako se naše aktivnosti na kraju če­ sto razlikuju od nameravanih aktivnosti. Gidens je uložio veliki napor da razdvoji dejstvenost od namera. Zbog toga. . na ono što akteri u stvari rade. Dejstvenost . Nenameravane posledice — neočekivane pozitivne i negativne posledice. a ne za ono što se govori. Diskurzivna svest predstavlja sposobnost aktera da svoje aktiv­ nosti opišu recima i argumentovano navode razloge za neko po­ stupanje. motivacije igraju značajnu ulogu u ljudskom ponašanju.sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju struk­ ture. a naše motivacije uglavnom nesvesne.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN dok su racionalizacija i refleksivnost neprekidno uključeni u delanje. Praktična svest .274 DžORDŽ RlCER . ali ako bismo ljude pitali zašto se ponašaju baš na taj način. Ovaj drugi tip svesti naročito je važan za teoriju strukturacije. Motivacije pružaju opšti plan za delanje. Naime. da nisu dejstvovali.

pridajući najveći značaj nameri aktera (fenomenologija) ili spoljašnjoj strukturi (strukturalni funkcionalizam). on priznaje da akteri mogu da izgube kontrolu nad strukturnim instrumen­ tima društvenog sistema koji se prostiru kroz vreme i prostor. pra­ vila i resursi) koji sličnim društvenim praksama daju sistemski oblik. ali to ne znači da akteri nemaju mogućnost izbora i promene. jer delanje podrazumeva moć ili sposobnost da se promeni situacija. Same strukture ne postoje u vremenu i prostoru. oni ne shvataju činjenicu da struktura može da ograniči. Preciznije rečeno. namera dejstvenika nema smisla ukoliko mu nije data moć. Umesto toga. ali i da omogući delanje. moć logički prethodi svesti. . strukturu čine strukturni instrumenti (pre svih. Strukture daju izgled i oblik društvenom životu. struktura je istovremeno omogućena postojanjem pravila i re­ sursa. Po Gidensu. Strukture često omogućavaju dejstvenicima da rade stvari koje inače ne bi mogli činiti. Gidens ne poriče da strukture mogu biti prepreka za de­ lanje. Zato Gidensova teorija strukturacije moć pripisuje akteru i delanju. Gidens je dejstveniku pripisao veliku moć. Konceptualno jezgro teorije strukturacije čine ideje struk­ ture. Struktura može postojati samo kroz delanje ljudi. Iako Gidens umanjuje značaj strukturalnih ograničenja. Struktura se neformalno definiše kao skup strukturišućih osobina (od kojih poseban značaj imaju pravila i resursi) koje sličnim društvenim praksama daju sistemski oblik. Staviše. akter prestaje da bude dejstvenik ako izgubi sposobnost (moć) da napravi pramenu. ali same po sebi nisu ni izgled. ali veruje da sociolozi preuveličavaju važnost tih ograni­ čenja. ni oblik. Preciznije rečeno. Struktura . Naravno.po Gidensu.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 275 U skladu sa svojim insistiranjem na dejstvenosti. Gidens nudi definiciju strukture koja nije u skladu s Dirkemovim shvaranjem struktura koje su u odnosu na aktera. Njegovi dejstvenici imaju spo­ sobnost da promene društveni svet i društvenu strukturu. sistema i dualiteta strukture. spoljašnje i pri­ nudne. Staviše. i u suprotnosti je s teorijama koje odbacuju ta­ kav stav. struktura društvenim praksa­ ma omogućava da postoje u različitom vremenu i prostoru. Gidens shvata da za aktere postoje ograničenja. društveni fenomeni imaju kapacitet da postanu strukturi­ rani. Ali.

jedno ne može posto­ jati bez drugog i obrnuto. tj. za Gidensa je značajnija činjenica da su takvi sistemi često nenameravana posledica ljudskog delanja. on pažljivo nastoji da izbegne veberovsku metaforu gvozdenog kaveza (vidi glavu 2). prvo ne može postojati bez drugoga. u trenutku kada proizvedu delanje. to jest odnosi iz­ među aktera ili kolektiva koji se reprodukuju i tako prerastaju u uobičajene i opšteprihvaćene društvene prakse. Struktura i dej­ stvenost čine dualitet. Tačnije.reprodukovane društvene prakse. manifestuju se i u sećanju pojedinačnih dejstvenika. delatnici u stvari produkuju i repro­ dukuju strukture u kojima žive. Jasno je da strukturacija podrazumeva dijalektički odnos između strukture i dejstvenosti. Sada je lako razumeti Gidensov koncept strukturacije. oni nisu međusob­ no nezavisni. Osim toga. što je koncept koji će kasnije upotrebljavati Margaret Arčer). odnosi između akte­ ra ili kolektiva koji su reprodukovani.276 DžORDŽ RlCER . ali predstavljaju struktu­ ralne instrumente. Strukturacija — delatnici i strukture međusobno su povezani do te mere da. Shvatanju strukture u konvencionalnom sociološkom smislu bliži je Gidensov koncept društvenog sistema. ljudi proizvode i reprodukuju strukture u kojima postoje. koji čini osovinu njegove teorije strukturacije. dijalektički odnos između strukture i dejstvenosti. oni su međusobno povezani do te mere da. ali se manifestuju u društvenim sistemima u obliku reprodukovanih praksi. Ideja društvenog sistema proizilazi iz Gidensovog primarnog interesovanja za prak­ su. Strukture ne postoje samostalno u vremenu i prostoru. nakon čega postaju redovne druš­ tvene prakse. strukture su otelotvorene u društvenim sistemima. Struktura i dejstvenost čine dualitet. On izražava ideju da dejstvenici i strukture čine dualitet (ne dualizam. Kao rezultat toga. Dakle. Po Gidensu. Društveni sistemi . Stavljanje tih uslova pod kontrolu može biti teško.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Međutim. naglašavajući da takav gubitak kontrole nije neizbežan. . Društveni sistemi nemaju strukture. ali akteri ipak nastoje da takvu kontrolu nametnu. Iako neki društveni sistemi mogu nastati kao posledica svesne namere. druš­ tveni sistemi su reprodukovane društvene prakse. pravila i resursi manifestuju se kako na makronivou društvenih sistema. Takve nenameravane posledice mogu postati nespoznati uslovi delanja i povratno uticati na njega. u trenutku kada proizvedu aktivnost. tako i na mikronivou ljudske svesti.

a ne dualitetom. usredsređujući se na vezu između dejstvenosti i kulture. jer to sprečava razumevanje od­ nosa između te dve strane.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 277 Kao što je već rečeno. koncepti dualizma i dualiteta imaju određenu ulogu u analizi društvenog sveta. iako su u socijalnom životu isprepletane. tako da drugi ne mora­ ju biti prisutni. ali da su analitički različite zbog čega njihov odnos naziva dualizmom.zavisi od toga koliko su dobro društveni sistemi integrisani kroz vreme i prostor. Međutim. Središnje sociološko pitanje . jer se time omogućuje posmatranje načina na koji se oni odnose jedno prema drugome. Ona smatra da je za teoretičare neophodno da odbace svaku teoriju koja onemogućava prouča­ vanje ovih međusobnih odnosa. KULTURA I DEJSTVENOST Margaret Arčer je pitanje odnosa dejstvenosti i strukture usmerila u drugom pravcu. Osnovni preduslov je interakcija licem u lice. u kojoj su drugi prisutni u isto vreme i na istom mestu.dejstvenosti i strukture.pitanje društvenog poretka . Takva distanca u smislu vremena i prostora sve više je moguća u savremenom svetu novih oblika komunikacije i transporta.struktura (i kultura) i dejstvenost mogu se razlikovati za analitič­ ke svrhe. Arčerova tvrdi da Gidens (i dru­ gi) imaju preveliku želju da odjednom ispitaju obe strane novči­ ća. Arčerova smatra da su struktura (i kultura) i dejstvenost u društvenom životu isprepletane. U nekim drugim slučajevima može biti korisno da se struktura i delanje Dualizam . društveni si­ stemi se prostiru kroz vreme i prostor. vreme i postor najvažnije su promenljive u Gidensovoj teoriji. Obe zavise od toga da li su drugi lju­ di prisutni temporalno (vremenski) ili spacijalno (prostorno). Jedno od Gidensovih najšire prihva­ ćenih dostignuća u socijalnoj teoriji jeste njegov napor da u prvi plan stavi pitanja vremena i prostora. Na taj način propuštaju da istraže međusobne odnose dveju strana . . U nekim slučajevi­ ma razdvajanje strukture i delanja (ili mikronivoa i makronivoa analize) može biti korisno. Po našem mišljenju. Ključna razlika između Gidensa i Arčerove jeste razlika između dualiteta i dualizma.

kao dualitet. pravi razliku između strukture i kulture. Roden u malom ruralnom gradu na jugoistoku Francuske 1930. kao i većina sociologa. a u drugom može biti prikladnija upotreba dualizma. strukturu i kulturu treba tretirati kao relativno autonomne. već su i rela­ tivno autonomne. Po Arčerovoj. Ne samo da su struktura i kultura znatno različite. to je zapravo jedno empirijsko pitanje. kultura podrazumeva nematerijalne fenomene i ideje. Međutim. Trebalo bi da budemo u stanju da analiziramo i odredimo nivo dualiteta i dualizma u bilo kom socijalnom okruženju i u bilo koje vreme. Burdije je odrastao u poro­ dici niže srednje klase (otac mu je bio službenik). Međutim. godine. Predavao je sociologiju na prestižnom Kolež de Frans (College de France). a ne sjedinjene pod dominacijom struk­ ture. 23. kon­ ceptualne prirode. Slično se može reći i za različite trenutke u vremenu. Ta razlika je. ja­ nuara 2002. U jednom slučaju društveno okruženje je bolje analizirati upotrebom dualiteta. uprkos preporodu kulturalne sociologije. HABITUS I POLJE Teorija Pjera Burdijea inspirisana je željom da se prevaziđe veštačka suprotnost između objektivizma i subjektivizma ili iz­ među pojedinca i društva. kultural­ na analiza poprilično zaostaje za strukturalnom analizom. odbio je da . Do kog stepena je društvo moguće okarakterisati dualizmom. Arčerova. a do kog dualitetom. Ranih pede­ setih godina pohađao je Visoku učiteljsku školu u Parizu (Ecole Normale Superieure) gde je i diplomirao. Pjer Burdije Biografska skica Pjer Burdije umro je u sedamdeset prvoj godini života. Druga kritika koja se može uputiti Gidensu jeste to da je u teoriji strukturacije problem strukture i dejstvenosti potisnuo pro­ blem kulture i dejstvenosti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN (mikro i makro) posmatraju kao neodvojiva celina . međutim.278 DŽORDZ RICER . jer se u stvarnom svetu struktura i kultura oči­ gledno prepliću. Dok je struktura oblast materijalnih fenomena i interesa.

Međutim. godine vratio na uticajan položaj direktora Praktične škole visokih studija (L'Ecole pratique des Hautes Etudes). Vratio se u Francusku 1960. Nakon toga. sa francu­ skom vojskom. a onda se 1964. Napisao je knjigu o tom iskustvu i ostao u Alži­ ru još dve godine nakon što je njegov vojni rok okončan. naročito staljinistička orijentacija škole kojoj se aktivno suprotstavljao. delimično zbog toga što se protivio mediokritetskom kvalitetu svog obrazovanja i autoritarnoj strukturi škole. francuskih i. Tokom narednih godina Burdije je postao uticajna ličnost pa­ riških. a njegov ugled je nastavio da raste. Kada se Remon Aron povukao 1981. Njegov rad imao je uticaja na brojne oblasti. svetskih intelektualnih krugo­ va. Oni su saradivali s njim. konačno. „Istraživačke delatnosti u društvenim naukam a " (Actes de la Recherche en Sciences Sociales). osnovan je Centar za evropsku sociologiju a Burdije je ime­ novan za direktora. ona je pripala Burdijeu. da bi na osnovu . godine mobilisan. uključujući i obrazovanje. zbog čega je morao da provede dve godine u Alžiru. Pohađao je predavanja Kloda LeviStrosa na Kolež de Fransu i radio kao asistent sociologa Remona Arona. promišljaju i konstruišu te strukture. godine. kroz koje akteri do­ življavaju. mesto na Kolež de Fransu ostalo je prazno. Burdije smatra da Dirkem i njegova istraživanja društvenih činjenica (vidi glavu 2) spadaju u oblast objektivizma. Većina vodećih francuskih socio­ loga (uključujući tu i Rejmona Budona i Alena Turena) nadmetala se za tu poziciju. Za Centar je bio vezan jedinstven izda­ vački poduhvat. Burdije je postao plodniji autor. antropologiju i sociologiju. vrlo važan za predstavljanje rada Burdijea i njegovih sledbenika. pruživši sopstveni intelektualni doprinos. Tokom 1960-ih go­ dina okupio je oko sebe grupu sledbenika. Burdije je tri godine radio na univerzitetu u Lilu. Iritirala ga je jaka komunistička.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 279 napiše disertaciju. godine i godinu dana radio kao asistent na Pariškom univerzitetu. Godine 1968. Dikremovci se kritikuju zbog prenaglašavanja objektivnih struktura i ignorisanja procesa društvene konstrukcije. Burdije je kratko predavao u provincij­ skoj školi jer je 1956.

ali se razlikuje od većine tradicionalnih strukturalista. Objektivne strukture ograničavaju mišljenje. ali nisu ni proizvod slobodne volje. nasuprot tome. Burdije smatra da su teorije kao što je simbolički interakcionizam previše usmerene na dejstvenost i da istovremeno ignorišu strukture. akciju i interakciju. koncentriše na dijalektički odnos između objektivnih struktura i subjektivnih fenomena. Prakse — po Burdijeu. aktere u stvarnom životu. koje vidi kao ishod dijalektičkog odnosa između strukture i dejstvenosti. podrazumevaju internalizaciju objektivnih struktura. Interesujući se za dijalektiku između strukture i načina na kojHjudi stvara­ ju društvenu stvarnost. Burdije se.280 DŽORDŽ RlCER . jer one u krajnjoj liniji utiču na objektivne strukture.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN. . Prakse nisu objektivno determinisane. Burdije kritikuje i nju. ishod dijalektičkog odnosa između strukture i dejstve­ nosti. Burdije nedvosmisleno pripada strukturalističkoj perspe­ ktivi. Burdije usmerava pažnju na prakse. objašnjavaju i predstavljaju društveni svet. te predstave se ne mogu ignorisati. tj. Genetički strukturalizam definiše kao proučavanje objektivnih struktura koje su neodvojive od mentalnih struktura koje. strukturalni konstruktivizam ili genetički strukturalizam. Prakse nisu objektivno determinisane. kao i način na koji ljudi predstavljaju svet. Prevazilaženje subjektivizma i objektivizma Težnja ka prevazilaženju subjektivizma i objektivizma usmerava Burdijea ka subjektivističkoj poziciji koja je povezana sa sim­ boličkim interakcionizmom (glava 6). s druge strane. ali nisu ni proizvod slo­ bodne volje. Burdije označava svoju orijentaciju kao konstruktivistički struktutalizam. Ipak. Međutim. toga delovali. Objektivisti zanemaruju dejstvenost i dejstvenike. jer se ta teorija usredsređuje na način na koji dejstvenici pro­ mišljaju. Simbolički interakcionizam Burdije uzima kao primer subjektiviz­ ma. dok je Burdije naklonjen strukturalističkoj poziciji koja iz vida ne gubi dejstvenike. Strukturalistička perspektiva — shvatanje da postoje skrivene ili potporne strukture koje determinišu ono što se dešava u društvenom svetu. Da bi izbegao dilemu objektivizam-subjektivizam. dok istovreme­ no ignoriše šire strukture u kojima se ti procesi odvijaju.

misli i aktivnosti stvaraju društvene strukture. Međutim. nego na konstruktivizam. smatraju­ ći ga za tek nešto više od običnog strukturalizma. Srž Burdijeovog rada i napora da poveže subjektivizam i objektivizam leži u njegovim konceptima habitusa i polja. fenomenologa ili simboličkih interakcionista). zainteresovan za odnos između mentalnih i društvenih struktura. on se smatra poststrukturalistom. struk­ ture istovremeno podstiču i ograničavaju percepciju i konstrukciju koje se odvijaju u društvenom svetu. Konstruktivistička perspektiva . ono što Burdijea zai­ sta razlikuje od strukturalista jeste činjenica da on istovremeno usvaja jednu konstruktivističku perspektivu koja mu omoguća­ va da se bavi genezom obrazaca percepcije. polja postoje izvan njihovog uma.shvatanje da percepcije. Bur­ dije tvrdi da strukture postoje i u samom društvenom svetu. to jest aktera koji je sposo­ ban za invenciju i improvizaciju. Njih naročito uznemirava njegova nevoljnost i nemogućnost da svojom teorijom obuhvati subjektivnost. na osnovu svojih pozicija u društvenom prostoru. . Iz tog razloga. Burdije je. ali koje mogu usmeravati ili ograni­ čavati njihove misli i postupke. zapravo. što mu do određenog stepena i uspeva. njegov rad naginje ka strukturalizmu. On je smatrao da je društveni svet sačinjen od objektivnih struktura koje su nezavisne od aktera. Međutim. Ipak. u Burdijeovoj teoriji ima dosta mesta za dinamičnog aktera (dejstvenika). njegova uloga veoma je ograničena: invencija je nenameravana. Neki mikrosociolozi se ne bi složili sa Burdijevim gledištem. on smatra da je važan deo njegove socio­ logije način na koji ljudi. percipiraju i konstruišu društveni svet. Ipak. improvizaciju regulišu strukture. Dok habitus postoji u umu aktera. Iako Burdije nastoji da poveže strukturalizam i konstruktivi­ zam. Burdijeov konstruktivizam ignoriše subjektivitet i intencionalnost.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 281 Dok su se oni bavili strukturama u okviru jezika i kulture. kao i u njihovom međusobnom dijalektičkom odnosu. Za razliku od konstruktivizma većine drugih teoretičara (na primer. Međutim. Njegov rad se u mnogo većoj meri nastavlja na strukturalizam. kao i socijalnim strukturama. mišljenja i delanja.

Ljudi poseduju seriju internalizovanih she­ ma kroz koje opažaju.tačnije. habitus nastaje internalizacijom druš­ tvenih struktura. Međutim. Možemo reći da je habitus internalizovana ili otelovljena društvena struktura. Habitus.stanje koje nastaje kada pojedinac ima habitus koji ne odgovara situaciji u kojoj živi. vrednuju i procenjuju društveni svet. ljudi mogu imati neodgovarajući habitus. transposable) . ali postojanje mnoštva habitusa znači da se društvene strukture ne nameću svim akterima na isti način. On omogućava akteru da razume druš­ tveni svet. opažaju i proce­ njuju svoje prakse. stvoren je tokom životnog veka pojedinca i predstavlja funk­ ciju određene tačke društvene istorije u kojoj se javlja. shvataju. zavisi od prirode nečijeg položaja u društvu. Habitus odražava objektivne podele u klasnoj strukturi. Habi­ tus je mentalna ili kognitivna struktura kroz koju se ljudi bave društvenim svetom. Habitus koji se ispoljava u svakom pojedin­ cu. što znači da nemaju svi isti habitus. može se prenositi s jednog polja na drugo. mogu patiti od onoga što Burdije naziva histereza. Habitus . Dijalektički gledano. Histereza . kao što su starosne grupe. Kroz ove sheme ljudi istovremeno stvaraju. On nastaje kao rezultat dugotrajnog zauzimanja određe­ ne pozicije u okviru društvenog sveta. dakle. Habitus stvoren na selu sprečava pojedinca da se dobro snalazi u životu na Vol stritu. U svakom trenutku pristupačan habitus stvoren je tokom kolektivne istorije. habitus takođe može biti kolektivni fenomen. Dobar primer je kada neko ko potiče iz seoskog okruženja savremenog pretkapitalističkog društva počne da radi na Vol stritu. oni koji zauzimaju istu poziciju u društvu obično imaju sličan habitus. Habitus je istovremeno postojan i prenosiv (engleski.mentalne ili kognitivne strukture kroz koje ljudi deluju u društve­ nom svetu.282 D20RDŽ RlCER . polovi i društvene klase.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREf« Habitus Burdije je najpoznatiji po svom konceptu habitusa. Međutim. U tom smislu. .

Burdije je tvrdio da su naučne tvrdnje sociologije i drugih društvenih nauka potvrda moći. Sam Burdije je uvek nastojao da koristi sociologiju da bi svoj rad očistio od društvenih determinanti. Koristeći sopstvenu termino­ logiju. treba da se posvete objektivizaciji sopstvenih praksi. kako bi se postigla razlika (distinkcija). Drugim recima. Kada sociolozi shvate prirodu sila koje deluju na njih. S druge strane. S jedne strane. pokušavajući da so­ ciologiju razdvoje od sveta prakse. kao i odnos između tih polja i polja stratifikacije i politike. Burdije želi da istraži habitus i prakse sociologa u okvi­ ru polja sociologije kao discipline i u okviru polja akadem­ skog sveta. Naravno. ili ono što Burdije naziva socioanalizom. taj stav ima neugodne posledice po Burdijeov rad: on je pokušao da održi sopstvenu simboličku moć. struk­ tura koju strukturiše društvo. on je strukturisana struktura. . kao i za samu disciplinu.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 283 Ključni koncept Refleksivna sociologija Pjer Burdije se poziva na refleksivnu sociologiju u kojoj so­ ciolozi koriste sopstvene alate radi boljeg razumevanja svoje discipline. habitus je strukturišuća struktura.upotreba teorijskih i empirijskih alata od strane so­ ciologa zarad boljeg razumevanja sopstvene discipline. Burdije iznosi interesantan primer za metateoretisanje kada tvrdi da sociolozi moraju izbeći zamku da postanu igračke društvenih sila koje utiču na njih i njihov rad. habitus podrazumeva Refleksivna sociologija . Sociolozi. dok je istovremeno kritikovao naučni pristup koji leži u osnovi njegovog rada. pojedini sociolozi koriste žargon da bi postigli visok položaj u okviru polja. Jedini način da se izbegne takva sudbina jeste da se razume priroda sila koje deluju na sociologe u datom istorijskom trenutku. Te sile se mogu razumeti samo kroz metateorijsku analizu. Takođe je zainteresovan za strategije pojedinačnih sociologa. tačnije. struktura koja strukturiše društvo. Na primer. Zapravo. ali i društvo stvara habitus. koji provode karijere pretvarajući aspekte društvenog sveta u objekte posmatranja. biće im lakše da kontrolišu njihov uticaj na sopstveni rad. Habitus stvara društvo.

ljudi. govorimo . Taj nedostatak determinizma jedna je od glavnih razlika između Burdijeovog stanovišta i stanovišta tradicionalnih strukturalista. habitus.284 D Z O R D Ž RlCER . oni se ponašaju razborito . Ne možemo ga ispitati introspektivno. on se manifestuje u našim najprak­ tičnijim aktivnostima. on ih ne determiniše.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM dvostranu dijalektiku: on uključuje internalizaciju spoljašnjih struk­ tura. Habitus nije svest. S jedne strane. kao što je način na koji jedemo. kao rezultat prakse stvara se društvo. ali takode podrazumeva eksternalizaciju stvari koje su za poje­ dinca unutrašnje. Iako je ovaj proces donošenja odluka odraz delovanja habitusa. Koncept habitusa omogućava Burdijeu da izbegne izbor između subjektivizma i objektivizma. kao i po Garfinkelu i etnometodolozima. tačnije. nisu strukturni narkomani (ljudi koji nisu sposobni da se odupru snazi dejstva društvenih struktura).imaju smisao za praktično. ljudi nisu ni potpuno racional­ ni (Burdije prezire teoriju racionalnog izbora). s druge strane. Prakse posreduju između habitusa i društva. utiče na unifikaciju i stvaranje prakse. To je važno ne samo zbog toga što se time podvlači razlika između praktične logike i raci­ onalnosti (formalne logike). U svemu što ljudi rade. po Bur­ dijeu. naša praktična logi­ ka može sadržati mnoštvo konfuznih i (sa stanovišta formalne logike) naizgled nelogičnih značenja. već i zbog toga što nas to podseća na Burdijeov relacionizam. fiksirana struktura. Kao rezultat toga. Habitus obezbeđuje principe po kojima ljudi prave izbor i odabiraju strategije koje će upotrebiti u društvenom svetu. kroz praksu se stvara habitus. logika prakse. Međutim. Iako je habitus internalizovana struktura koja ograničava mišljenje i izbor delanja. Iako prakse obično oblikuju habitus. Niti smo u stanju da jezički izrazimo kako on funkcioniše. neprekidno oblikuju i prilagodavaju. niti smo u stanju da ga kontrolišemo voljnim aktima. kroz praksu. Potonji je važan u ovom kontekstu. ljudi svesno razmatraju opcije. već ga pojedinci. Iako nismo svesni ha­ bitusa i njegovog delovanja. Habitus samo sugeriše šta bi ljudi trebalo da misle i šta bi trebalo da odluče da rade. postoji logika. jer nam omogućava da shvatimo da habitus nije nepromenljiva. sa svoje strane. Praktična logika je politetička.

Ti odnosi postoje odvojeno od individual­ ne svesti i volje.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 285 ili tresemo nos. jeste da se odredi odnos bilo kog posebnog polja prema polju moći. odnosi nisu interakcije ili intersubjektivne veze medu pojedincima. hi­ jerarhija odnosa moći u okviru političkog polja služi strukturira­ nju svih drugih polja. Burdije analizu polja formuliše u tri koraka. Burdijeovim pristupom izbegavaju se ekstremi nepredvidljivih novina i potpunog determinizma. Polje je mreža odnosa medu objektivnim položajima koji su unutar te mreže. kao pojedinci ili kolektivi. Polje Burdije koncept polja posmatra relaciono. religija. Drugi korak je definisanje objektivne strukture odnosa među pozicijama u okviru polja. društveni. ali istovremeno leži u njihovoj osnovi. a ne struktural­ no. Prvi korak. kao i na spoljašnje strukture koje deluju na njih. Oni su. koji odražava prvenstvo polja moći. utvrđenja) da opiše borbe koje Polje .mreža odnosa između objektivnih društvenih pozicija. Burdije polje vidi kao oblast borbe među ljudima koji za­ uzimaju pozicije u polju. Dakle. usmereni na odbranu sopstvene pozicije ili na njeno poboljšanje. Društvo ima određeni broj poluautonomnih polja (kao što su na primer. Polje je tip konkurentskog tržišta na kome se upotrebljavaju i raspo­ ređuju različite vrste kapitala (ekonomski. Habitus deluje kao struktura. Pozicije zauzimaju dejstvenici ili ustanove. analitičar treba da pokuša da odredi prirodu habitusa dejstvenika koji zauzimaju različite vrste pozicija u okviru polja. polje moći (politike) jeste najvažnije. Burdije čak koristi vojnu simboliku (položaji. Pozicije različitih dejstvenika u okviru polja određene su ve­ ličinom i relativnom snagom kapitala koji poseduju. ali ljudi na njega. kulturni. simbolički). Struktura polja oblikuje strategije koje se koriste da se osiguraju ili poprave pozicije. Osim toga. od kojih svako ima svoju posebnu logiku i među akterima stvara uverenje o tome šta se u svakom polju najviše vrednuje. Konačno. ne odgovaraju prosto mehanički. umetnost. . visoko obrazovanje). Oni su ograničeni strukturom polja. Međutim.

one su strukturirane i struktur­ no paternizovane i regularne. Politički aspekt Burdijeovog dela najjasniji je u njegovim idejama simboličkog nasilja.obim vrednih i korisnih društvenih odnosa koje akter poseduje. i suprotno je direktnijim oblicima društvene kontrole na koje se sociolozi obično usmeravaju. Kapital omogućava pojedincu da kontroliše sopstvenu sudbinu. i uopšte. Kulturni kapital . najviše kroz kul­ turne mehanizme.poštovanje i prestiž koje akter uživa u društvu.ekonomski resursi koje akter poseduje. Burdije pravi razgra­ ničenje između četiri tipa kapitala. pre bi se moglo reći da je razumni utopista. značenja i simbolički sistem vladajućih nameću se ostatku populacije. on nije naivni utopista. naravno. od klasa i političke dominacije. To je blaža forma nasilja. Opštije rečeno. simbolički kapital proizilazi iz nečijeg ugleda i prestiža.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN: se dešavaju unutar polja. pa je značenje ekonomskog kapitala očigledno. Simbolički kapital . Ekonomski kapital . Društveni kapital . Oni koji zauzimaju pozicije u okviru polja koriste različi­ te strategije. . Burdije je zainteresovan za emancipaciju ljudi od ovog nasilja. Ideja je. Međutim. te strategije nisu svesne i unapred planirane. To treba da osnaži i podupre njihovu poziciju tako što će. između ostalog. Obrazovni sistem je glavna ustanova kroz koju se sprovodi simboličko nasilje nad ljudima. Simboličko nasilje sprovodi se indirektno. Kulturni kapital uključuje različite oblike legitimnog znanja.razne vrste legitimnog znanja koje akter poseduje. Jezik. društveni kapital se sastoji od vrednih društvenih odnosa među ljudima. preuzeta iz ekonomske sfere. kao i sudbinu drugih. od ostatka društva prikriti ono što oni čine i primorati potčinjene da prihvate legitimitet dominan­ tne pozicije koju oni zauzimaju. Međutim. Burdije državu vidi kao poprište borbi za monopol nad onim što on naziva simboličko nasilje. Strategije koje koriste akteri zavise od njihovog habitusa i prirode njihove pozicije u okviru polja. jer je dejstvenik nad kojim se ono sprovodi uključen u njegovo sprovođenje. Umesto toga. Burdije smatra da je obrazovni sistem duboko zadro u reprodukciju postojeće vlasti i klasnih odnosa. Ta ideja još jednom pokazuje da Burdijeovi akteri imaju barem nešto slobode.286 D20RDŽ RlCER .

Analizirajući ukus. sklonost ka ozbiljnoj muzici). smatrajući da odnos funkcioniše na dva osnovna načina. Primena habitusa i polja: Distinkcija. da pojedincu. u mogućnosti smo da kategorišemo ljude prema ukusima koje izražavaju. Kroz praktičnu primenu ukusa. u smislu elitne kulture (na primer. Burdije ne pokušava samo da razvije apstraktan teorijski sistem. on ga istovremeno povezuje sa serijom empirijskih pitanja i time izbegava zamku čistog intelektualizma. da poka­ že da kultura može biti legitiman predmet naučnog proučava­ nja. tako i masovne (na primer. kantri ili rep muzika). Ukus je takođe praksa koja služi. između ostalog. u svom radu Burdije jukstapozicionira (protivstavlja) ukus prema rafiniranim objektima kao što je prefinjena hrana. kao i drugima. kroz svoje sklonosti Metodološki holisti . na primer. Preciznije. naročito polja i habitu­ sa. s ukusom pre­ ma najobičnijoj hrani.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 287 Naglašavajući značaj habitusa i polja.sociolozi koji se bave makronivoom društva i smatraju da on određuje mikronivo. Tačnije. Primena teorijskog pristupa ilustrovana je u njegovoj empirijskoj studiji La Distinction (1979) koja istražu­ je estetske sklonosti različitih društvenih grupa. polje uslovljava habitus. Burdije odbacuje podelu na metodološki individualizam i metodološki holizam i usvaja stanovište koje se može označiti kao metodološki relacionizam. kulturne sklonosti različitih grupa u okviru društva (naročito klasa i delova klasa) formiraju usklađene sisteme. . lju­ di klasifikuju objekte. habitus čini da polje bude smisleno i vredno ulaganja energije. između ostalog. Kroz svoj rad Burdije pokušava. kao što su hamburgeri i pomfrit. Ukus služi da poveže one koji imaju slične sklonosti i da ih razlikuje od onih koji imaju drugačiji ukus. Zbog strukturalnih nepromenljivih. steče­ noj sklonosti razlikovanja različitih kulturnih objekata estetskog uživanja i njihovog različitog vrednovanja. pruži osećanje sopstvenog mesta u društvenom poretku. On pokušava da kulturu. kako elitne. s druge strane. on se prvenstveno bavi odnosom habitusa i polja. reintegriše s kulturom u antro­ pološkom smislu koja obuhvata sve oblike kulture. S jedne strane. ali u tom procesu klasifikuju i sami sebe. Burdije je pr­ venstveno zainteresovan za varijacije u estetskom ukusu.

koja preduzimaju dejstvenici (individualni ili kolektivni) na posebnim pozicijama. Dakle. Dva su međusobno povezana polja uključena u Burdijeovu studiju ukusa: klasni odnosi (naročito u okviru frakcija domi­ nantne klase) i kulturni odnosi.288 D Ž O R D Ž RlCER . Međutim. Ukuse mno­ go više oblikuju te duboko ukorenjene i dugotrajne dispozicije. ukusi prema umetnosti ili filmu povezani su s ukusima prema hrani. Ukus je šansa da se zauzme i ojača pozicija pojedinca u okviru polja. oblikovane su habitusom. čak i u odnosu na tako obične aspekte kulture kao što je odeća. nego površna mišljenja i verbalni izrazi. Ta delanja. u totalitetu i celini. tačnije. naravno. On ta polja vidi kao niz položaja na kojima se odvija mnoštvo igara. određena su strukturom polja. habitusom. ukusi igraju ulogu „provodadžije". Iako su za Burdijea važni i habitus i polje. naročito kulturne prakse. Cilj svih tih sklonosti jeste da objedine klase. iako naizgled izolovani. kao i sve druge. Dijalektički gledano. polje i habitus međusobno se definišu. makar i nesvesno. Ali. Drugim recima. nastaju prakse. Sklonosti ljudi. treba posmatrati u kontekstu svih međusobnih odnosa. Burdije posmatra kulturu kao neki vid ekonomije ili tržišta. nameštaj ili kuvanje. prirodom pozicija i interesima koji su s njima povezani.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREU prema različitim vrstama muzike ili filmova. Sledstveno. polje druš­ tvene klase ima dubok uticaj na sposobnost pojedinca da igra ovu igru. Taj kapital je velikim delom rezultat klasnog porekla ljudi i njihovog . struktura klase je ta koja oblikuje habitus. Izvan dijalektičkog odnosa između habitusa i polja. sportu ili frizurama. Na tom tržištu ljudi koriste kulturni a ne ekonomski kapital. oni iz viših klasa mnogo su sposobniji da svoje ukuse nametnu i suprotstave ukusima onih iz nižih klasa. i sam je hijerarhijski i hijerarhizujući. svet kulturnih dela povezan je s hijerarhijskim svetom socijalnih kla­ sa. Te prakse. Ne treba posebno naglašavati da Burdije ukuse takođe po­ vezuje sa svojim ključnim konceptom. Kroz ukuse jedan habitus izražava svoju kompatibilnost s drugim habitusom. ta igra takođe podrazumeva samopozicioniranje i upotrebu širokog spektra strategija koje pojedincu omogućavaju da se istakne u igri. najznačajniji je njihov dijalektički odnos.

Između prirode kulturnih proizvoda i ukusa postoji dijalek­ tika. već takođe strukturira i ono što proizvođači proizvode da bi zadovoljili tu potražnju. a kulturna . suština borbe je u klasnom sistemu. U stvari. Ali. Ljudi nastoje da se razlikuju u čitavom spektru kulturnih polja . onaj ko kupi koncertni klavir razlikuje se od onoga ko iza­ bere harmoniku. vladaj uća klasa nasuprot potčinjenoj klasi). ili čak donosi gubitak. pozicija u polju ne ukazuje samo na razliku u položaju. Struktura polja ne samo da uslovljava želje potrošača za kulturnim dobrima. ili ga gube. To što se jedan izbor (koncertni klavir) vidi kao izraz visokog statusa.Crnogorsko primorje ili Maldivi. on tvrdi da svaki akter želi da zauzme određenu poziciju unutar polja da bi se razlikovao od onih koji zauzimaju susedne pozicije. Na tržištu ljudi stiču manji ili veći kapital. Međutim.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 289 obrazovnog iskustva. novina koje čitaju. postoji gotovo neiscrpan skup polja na kojima je moguće ispoljavati razlike. kada se pogledaju sva polja zajedno. Promene u kulturnim dobrima vode izmenama ukusa. Kurir ili Vreme ili letovališta koja posećuju . koji troše kako bi popravili svoju poziciju. rezultat je dominacije jednog gledišta i simboličkog nasilja koje se sprovodi nad onima koji imaju drugačiji pogled na stvari. dok se drugi (harmonika) smatra vulgarnim. Burdi­ je se dobro pomučio da razjasni kako se njegova pozicija ne svodi prosto na koncept upadljive potrošnje Torstena Veblena (vidi glavu 3) po kojoj je osnovna pokretačka snaga ljudskog ponašanja potra­ ga za distinkcijom (razlikom). Na primer. „sinalco" ili „happy day". dok nabavka drugih („yugo") ne donosi nikakav dobitak. „mercedes" ili „yugo". čime po­ goršavaju svoju poziciju na tržištu. Umesto toga. Kupovina određenih kulturnih do­ bara (na primer. automobila koje voze. Odnosi razlikovanja objektivno su inkorporirani u ove proizvode i reaktiviraju se pri svakoj kupovini. Promene u ukusu (a Burdije sva polja posmatra kroz vre­ me) rezultat su borbe između suprotnih snaga u kulturnoj (na primer. Ljudi kroz ukuse pokazuju koliko su različiti od drugih.pića koja piju. ali promene ukusa takođe najčešće proizvode promene kulturnih dobara. sledbenici stare mode naspram sledbenika nove mode) i klasnoj oblasti (na primer. već i na razliku u moći. „mercedes") donosi profit.

veka visoko obrazovanje u Sjedinjenim Drža­ vama svakako predstavlja polje u smislu termina koji koristi Burdije. 1. Primena socioloških koncepata na savremeno društvo „Polje"američkog višeg obrazovanja danas Početkom 21. Suprotnosti u okviru klasne strukture uslovljavaju suprotnosti u ukusima i habitusu. i koji stvaraju najveći broj doktora nauka. Recimo. istorija i engleski jezik) kotiraju još niže. kao i prosečnim platama . odnosno čitav društveni svet. Elitni uni­ verziteti gotovo uvek podrivaju njihove napore tako što. Elitni univerziteti naspram onih koji pretenduju na taj sta­ 2. ali to je praktično nemoguće. To je mreža odnosa objektivnih pozicija. već smatra da je klasa definisana i habitusom. sekretara i dekana. širok spektar aka­ demskih odeljenja. Iako Burdije pridaje veliki značaj društvenim klasama. U okviru svakog univerziteta po­ tus. zapošljavaju njihove najbolje profesore. Postoji relativno mali broj elitnih univerziteta u SAD (na primer. na primer. on ne želi da ih svodi na puko eko­ nomsko pitanje ili na odnose proizvodnje. Ta hije­ rarhija se odražava. Fakulteti protiv fakulteta. pri­ rodne nauke (kao što su fizika ili hernija) gotovo uvek se kotiraju iznad društvenih nauka (kao što su ekonomija ili sociologija). između ostalog. Među tim pozicijama nalaze se univerziteti i koledži. diplomiranih studenata i nesvršenih studenata. Postoji veliki broj manjih uni­ verziteta (većina državnih univerziteta) koji bi želeli da po­ stignu elitni status.290 i D ž O R D Ž RlCER . osoblja itd. predstavlj* odraz neprekidne borbe između različitih frakcija vladajuće klase za pozicije s kojih je moguće definisati kulturu. Kao i druga polja. na primer. Stenford) kojima pripada najveći deo najpoznatijih i najproduktivnijih naučnika. profesora različitih ni­ voa. Harvard. i u fondovima koji su * namenjeni pojedinim fakultetima. Primera takvih borbi ima više. obrazovanje se može posmatrati kao široko bojno polje na kome se odvija mnoštvo borbi da bi se zaštitile ili poboljšale pozicije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOflE* j borba između umetnika i intelektualaca. stoji statusna hijerarhija medu fakultetima. dok se umetnost i neke društvene nauke (na primer.

odnosa i borbi na polju savremenog višeg obrazovanja u Sjedinjenim Drža­ vama. Naravno. većinu svog vremena posvećuju pisanju i istraživanji­ ma koja će im doneti unapređenja. . na estetske prakse) i njegovog odbijanja da se bavi jalovim intelektualizmom.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 291 3. naročito ako su ambi­ ciozni. no vreme i pažnja nastavnika. ima moć nad njima. Opštije rečeno. a ovi. Profesorski kadar naspram postdiplomaca. u kontekstu svog interesovanja za dija­ lektički odnos između habitusa i polja. Fakulteti nižeg ranga često se bore da se po­ pnu na hijerarhijskoj lestvici kako bi obezbedili više sredsta­ va. Svi koji su upisali poslediplomske studije žele da dobiju master diplomu ili doktorat jer se nadaju da će im to omogućiti da zauzmu pozicije na fakultetu. asistenti i docenti tek nastoje da postanu profesori i zauzmu njihova mesta. U tom smislu. a najčešće im se suprotstavljaju fakulteti višeg ranga. 5. s drugim članovima nastav­ nog kadra. Međutim. profesori su ti koji odlučuju ko će od niže rangiranog osoblja biti unapređen. fesori imaju najveću moć u akademskom svetu. Studentima je potreb­ rand nalaze se mnogo niže u statusnoj hijerarhiji od većine nižeg nastavničkog osoblja koje. ovim nije iscrpljena lista položaja. Saradnici. a možda čak i prelazak na neki elitni univerzitet. nisu naročito voljni da je dele. Burdije nudi jednu osobenu teoriju o odnosima između dejstvenosti i strukture. Njegova teorija karakte­ ristična je i zbog usredsređivanja na prakse (u ovom slučaju. Stariji profesori naspram mlađih. ona predstavlja povratak marksistič­ kom interesovanju za odnose između teorije i prakse. Međutim. ali nam makar pruža neku sliku o tome. Masteri i dokto­ 4. niže rangirano osoblje pokušava da osvoji deo moći koju poseduju profesori. Redovni i vanredni pro­ na fakultetima. Nastavni kadar naspram dodiplomaca. ne treba posebno naglašavati. veće plate i veći prestiž. ali ovi. postojeći nastavni kadar odlučuje koli­ ko će biti težak taj proces i ko će postati doktor nauka.

Burdijeova integrativna teorija bavi se odnosom između habitusa i polja. Arčer takođe tvrdi da se kultura ignoriše. 5. 7. te da treba da se fokusiramo na odnose između kulture i dejstvenosti. kulturnog. M o ć (potencijalni trošak koji jedan akter može da nametne dru­ gom) i zavisnost (potencijalni trošak koji je jedan akter voljan da toleriše u okviru odnosa razmene) dva su koncepta koja su u središtu Emersonove integrativne teorije razmene. 4.292 D20RD2 RlCER . Pozicije dejstvenika na polju određene su veličinom kapitala ekonomskog. Margaret Arčer zastupa dualizam. u kome se strukture i dejstvenost mogu analitički razlikovati. Suprotno Gidensu. Emerson se bavio psihološkim osnovama razmene. Međusobno su povezani do te mere da ljudi. Postoji veći broj ovih odnosa razmene i oni su međusobno pove­ zani u pojedinačnu mrežnu strukturu. ili su odnosi između aktera ili kolektiva koji se reprodukuju i tako postaju redovne društvene prakse. 14.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Sažetak 1. Polje je mreža odnosa među objektivnim pozicijama u okviru polja. 13. produkuju (stvaraju) i reprodukuju strukture u kojima postoje. 11. Polje je mesto borbi čiji je cilj zauzimanje prestižnih pozicija. Habitus je mentalna ili kognitivna struktura kroz koju ljudi de­ luju u društvenom svetu. Teorija strukturacije Entonija Gidensa bavi se dejstvenicima i strukturama kao dualitetom. 3. Gidensov pristup karaktriše moć koju on pripisuje dejstveniku. 15. kao i odnosi­ ma razmene. 8. Strukturacija se zasniva na ideji da dejstvenici i strukture nisu nezavisni jedni od drugih. 9. 6. Mreža razmene jeste mreža društvenih odnosa koji uključuju odtedeni broj individualnih ili kolektivnih aktera. Struktura se nekonvencionalno definiše kao skup instrumenata strukturacije (naročito pravila i resursi) koji sličnim društvenim praksama daju sistemsku formu. 2. . mrežama i strukturama na mikronivou. oni se ne mogu međusobno odvojiti. Ričard Emerson formulisao je jednu integrativniju teoriju razmene. 16. 17. društvenog i simboličkog. Društveni sistemi predstavljaju reprodukovane društvene prak­ se. 12. iako su u društvenom svetu isprepletane. 10. u procesu delanja. različiti akte­ ri različito vrednuju različite resurse i imaju različite mogućnosti razmene i različite međusobne odnose razmene.

Beograd: Clio. Ivana (2004). Burdije. Miloš i Spasić. Nemanjić. Pjer (2000). Nacrt za jednu teoriju prakse.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 293 Literatura za dalje čitanje Burdije. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju/Zavod za kulturni razvitak. Sociologijska teorija. Mouzelis. Ivana [uredili] (2006). Narcisovo ogledah. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Nicos (2000). . Nasleđe Pjera Burdijea: pouke i nadahnuća. Sociologije svakodnevnog života. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Spasić. Stoje pošlo krivo? Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Pjer (1999).

godine) koji je bio usmeren na borbu žena za pravo glasa i učešće u političkom procesu. Istorijski gledano. inkorporirajući otkrića interdisciplinarne zajednice. širok sistem ide­ ja o društvenom životu i ljudskom iskustvu koji se razvio iz žen­ ske perspektive. Feministička teorija se razlikuje od većine socioloških teorija koje su razmatrane u ovoj knjizi po tome što je interdisciplinarna i po tome što feministički sociolozi i sociološkinje pokušavaju da rašire i prodube disciplinarno znanje. Feministička teorija . Drugo. Ona je usmerena na ženu na dva načina. Prvo. . feministička teorija pokušava da opiše i kritički evaluira svet sa ženskog stanovišta. Savremena feministič­ ka teorija javlja se nakon drugog talasa aktivizma (1960-1990) koji je bio usmeren na to da se osnovna politička prava upotrebe da se bi se žene ekonomski i socijalno izjednačile s muškarcima. i 1920.uopšten.GLAVA 8 SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE Patriša Madu Džilijan Lengerman Nibruk Univerzitet Džordž Vašington Američki univerzitet Osnovna teorijska pitanja Savremene feminističke teorije Ka feminističkoj sociološkoj teoriji Sažetak Literatura za dalje čitanje Feministička teorija predstavlja uopšten. širok sistem ideja o društvenom životu i ljud­ skom iskustvu koji se razvio iz ženske perspektive. feministička teorija razvila se kao posledi­ ca feminističkog aktivizma koji je prošao kroz „talase" kolektivne mobilizacije. Klasične korene savremene feminističke teorije na­ lazimo u prvom talasu feminističkog aktivizma (otprilike izme­ đu 1848. polazište svake feminističke teorije jeste iskustvo i položaj žena u društvu.

iako od suštinske važ­ nosti. . šta one zapravo rade? Kako one doživljavaju situaciju koja se istražuje? Koji je nji­ hov doprinos tome o čemu pišemo? Sta to znači za njih? Četrdeset godina neprekidnog postavljanja tog pitanja do­ velo je do nekih opštih zaključaka. već u tome što postoji namera da se one odatle isključe. kako muški. Tamo gde su prisutne. Me­ đutim. drugo pitanje zahteva objašnjenje tog društva. često su bili slepi za njihovo prisustvo. Nji­ hova nevidljivost samo je jedan od pokazatelja nejednakosti iz­ među muškaraca i žena. Pokušaji feminizma da od­ govori na ta pitanja doveli su do teorije koja je od univerzalnog značaja za sociologiju. naučnici. ženske uloge u najvećem broju situacija.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE « 1 Borba se nastavlja s trećim talasom aktivizma koji je otpočeo 1990. godine i traje sve do danas. Žene su prisutne u najvećem broju društvenih situacija. u situaciji koja se ovde istražuje. zajedno s muškarcima. zašto nisu? Ako jesu prisutne. veku. Ako ih negde nema. Drugo osnovno pitanje feminizma glasi: Zašto je onda sve tako kako jeste? Prvo pitanje iziskuje opis društva. iako su žene bile aktivno prisutne u najvećem broju druš­ tvenih situacija. aktivno stvarale veliki broj situacija koje sociolozi danas istražuju. U njoj će možda učestvovati neki od vas koji će najveći deo svog života proživeti u 21. nalaze žene? Ako nisu prisutne. žene igraju uloge koje se prilično razlikuju od onih u kojima ih većina nas zamišlja (na primer. razlikovale su se od muških uloga .ženske uloge bile su manje privilegovane i bile su podređene muškim ulogama. razlog nije u tome što one za to nisu sposobne ili što nemaju interesa da tu budu. Opis i objašnjenje društva dva su lica bilo koje sociološke teorije. kao pasivne supruge ili majke). tako i ženski.296 D Ž O R D Ž RlCER . OSNOVNA TEORIJSKA PITANJA Savremena feministička teorija započinje naizgled jednostav­ nim pitanjem: Šta ćemo sa ženama? To se može iskazati i na sledeći način: Gde se. kao supruge i majke. ali obavljajući i čitav niz drugih uloga žene su. Osim toga. Zaista. javnost i društveni akteri.

to jest muškaraca kao gospodara. zapra­ vo je znanje koje je izvedeno iz iskustva moćnih slojeva društva. feministič­ ka teorija postavila je i četvrto pitanje: Sta ćemo s razlikama medu ženama? Istraživanje tog pitanja vodilo je do opšteg zaključka da se nevidljivost. neomarksizmu. Budući da feminističke teoretičarke po­ hvataju kritičku teoriji one se pitaju kako njihov rad može da unapredi živote ljudi koje one proučavaju. religijom. Marks je pre više od jednog veka tvrdio da znanje. nejednakost i razlika u ulogama u odnosu na muš­ karce. Feminis­ tkinje su. starosnim dobom. Pošto se krug feminista i feministkinja koji istražuju navede­ na pitanja sve više širio i uključivao sve veći broj ljudi iz različitih disciplina (kako iz SAD. bračnim statusom. društvenim teorijama koje nastaju pod uticajem teoretičara koji pripadaju rasnim i etničkim manjinama i teoretičarima iz postkolonijalnih društava. koje načelno karakterišu živote žena. Ali.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 297 Feministkinje postavljaju i treće pitanje: kako možemo promeniti i unaprediti društvo tako da ono bude pravedno za sve ljude? Ta privrženost društvenoj transformaciji u interesu pravde posebna je karakteristika kritičke socijalne teorije. rasom. On je tvrdio još i to da je moguće gledati na svet sa stanovišta radnika koji je ekonomski i politički podređen. etnicitetom i globalnim položajem. To znanje može da se relativizuje ako se vratimo na stanovište žene koja je kroz istoriju za­ uzimala uvek podređenu ali neophodnu ulogu pomoću koje se stvaralo i održavalo društvo u kome živimo. pokušavajući da odgovore na osnovna pitanja femini­ stičke teorije. Osim u feminizmu. stvorile univerzalno primenjivu teoriju socijalnog života koja može da se poredi s Marksovom revolucionarnom misli. feministička teorija ne bavi se samo ženama. za koje ljudi veruju da predstavlja apsolutne i univerzalne iskaze o istini i društvu. tako i iz drugih delova sveta). nju nalazimo još u marksizmu. emotivnim preferencijama. zapravo nije ništa drugo do odraz iskustva onih koji eko­ nomski i politički upravljaju društvom. Osnovna teorijska pitanja feminizma danas nas vode do sličnog radikalnog preokreta u razumevanju sveta: ono što prihvatamo kao univerzalno i apsolutno znanje. nalaze pod velikim uticajem položaja žene u društvu. položaja koji se definiše klasom. .

3. postao predmet relativizovanja i dekonstrukcionitičkih pritisaka. Položaj žena u najvećem broju situacija ne samo da je različit. žene u postkolonijalnim društvima.298 D Ž O R D Ž RlCER . Položaj žena treba da se razume kao direktna posledica odnosa moći muškaraca i žena.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREVI Feminizam na jedan radikalan način dovodi u pitanje etabli­ rani sistem znanja. one su sputane. ukazujući na njegovu mušku pristrasnost i rodnu politiku koja ga uobličuje i iz koje ono crpi svoje osnovne postulate. u poslednje dve decenije. učaurene i iskorišćavane od strane muškaraca. Druga dekonstrukcionitička struja unutar feminizma dolazi iz narastaj uće postmodernističke litera­ ture (vidi glavu 9) koja postavlja pitanje o rodu kao neizdiferenciranom konceptu i individualnom sopstvu kao stabilnoj poziciji svesti i ličnosti iz kojih se rod i svet mogu iskusiti. u najvećem broju situa­ cija razlikuju se od položaja i iskustva muškaraca u istim situacijama. Postoje četiri glavna odgovora: 1. već je takođe manje privilegovan ili nejednak po­ ložaju muškarca. fe­ minizam je sam. Položaj žena i njihovo iskustvo. Različite varijante feminističke sociološke teorije nude ra­ zličite odgovore na pitanje: „Sta ćemo sa ženama?".1) kao i najvažnije femi­ nističke sociološke teorije. Međutim. . Obojene žene. suprotstavljajući mu žensko razumevanje real­ nosti. (sažeto u tabeli 8. 2. žene koje pripadaju radničkoj klasi i lezbejke počele su da se suprotstavljaju beloj privilegovanoj klasi heteroseksualnih vodećih feministkinja. Na taj način. podređene. iz sopstvenog teoretskog okvira. feminizam ne samo da relativizuje etablirano znanje. SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE Feministička sociološka teorija izrasla je iz opšte feminističke teorije. Te žene tvrde da ne postoji samo jedno jedinstveno žensko stanovište i jedan sistem znanja. već ga takođe dekonstruiše. već da postoji više njih. U ovom odeljku izložićemo tipologiju feminističkih teorija koje su proizašle iz odgovora na to pitanje. Žene su ugnjetavane: drugim recima.

SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 299 4. već je. bračni status i globalni položaj. starosno d o b a . Kulturni feminizam Biološki feminizam Institucionalni feminizam Interaktivni feminizam Fenomenološki feminizam Rodne nejednakosti Položaj žena u najvećem broju situacija ne samo da je različit. strukturalnog ugnjetavanja ili vek­ tora ugnjetavanja i privilegija u koje s p a d a j u klasa. Ž e n s k o iskustvo razlike. učaurene i iskorišćavane od strane muškaraca. rasa. Socijalistički feminizam Teorija intersekcionalnosti Tabela 8. one su sputane.odgovori na deskriptivno pitanje: Sta ćemo sa ženama? Distinkcije unutar teorija . nejedna­ kosti i ugnjetenosti razlikuje se s obzirom na položaj žene unutar kapitalizma.1). manje privilegovan ili nejednak položaju muškarca.1 Pregled varijanata feminističke teorije O v i načelni odgovori m o g u dalje d a se razlože u zavisnosti o d o d g o v o r a na d r u g o o s n o v n o pitanje feminističke teorije: „ Z a ­ što je sve tako kako j e s t e " (videti tabelu 8. Liberalni feminizam Rodno ugnjetavanje Žene su ugnjetavane: drugim re­ cima. podređene. nejednakosti i ugnjetavanja ra­ zlikuje se u zavisnosti o d njihovog opšteg položaja unutar društvenog uređenja. Osnovne varijante feminističke teorije . takode.odgovori na eksplanatorno pitanje: Zašto je pozicija žene takva kakva jeste? Rodne razlike Položaj žena i njihovo iskustvo. emotivne preferencije. u najvećem broju situacija razlikuju se od položaja i iskustva muškaraca u istim situacijama. etnicitet. patrijarhata i rasizma. . Psihoanalitički feminizam Radikalni feminizam Strukturalno ugnjetavanje Žensko iskustvo razlike.

Po ovom shvatanju. Rod . odnosa i identite­ ta.Ta ideja u suprotnosti je s uverenjem (koje prihvataju neki ljudi i neke nesociološke feminističke teorije) da rod odražava urođene polne razlike. *" 2. radi se o istraživanju muških i ženskih uloga. U nastavku ovog odeljka bavićemo se feminističkim teo­ rijama rodne razlike. rodne nejednakosti. a ne njihova prirodna karakteristika. Sociologija roda. Glavna karakteristika savremenih feminističkih teorija je­ ste to da one predstavljaju mešavinu ideja sakupljenih iz različitih teorija i disciplina. Po­ trebno je ili govoriti o njihovim osnovnim teorijskim na­ lazima ili praviti razliku između njihovih različitih teorij­ skih formulacija.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE'. Ali feministička teorija ne bi trebalo da se meša sa sociologijom roda. kao i sociologija devijantnosti ili malih grupa. međutim. Potrebno je. Veliki broj teorijskih radova opire se kategorizaciji. ključne razlike unutar njih i preporuke na osnovu kojih je moguće nešto promeniti.društveno konstruisan obrazac muškosti i ženskosti i društveno kon­ struisan obrazac odnosa muškarca i žene. Društvena konstrukcija — proces kolektivnog definisanja u kojem ljudi stva­ raju društvo koje se smatra „stvarnim". već je sve posledica ljudske interpretacije. Sociologija roda . Feministička sociološka teorija činjenicu roda uzima kao pola­ znu osnovu s koje objašnjava celokupnu društvenu stvarnost. kao što su na primer politika tela ili priroda države. ništa nije objektivno dato. U ovom sluča­ ju. Opisaćemo opšte karakteristike sva­ kog od ovih pristupa. odnosa i identiteta). da vodimo računa o tri važne stvari: 1.istraživanje socijalno konstruisanih muških (ženskih uloga. . rodne ugnjetenosti i strukturalne ugnjetenosti. Kada se kaže da je rod društveno konstruisan. s ciljem da se nadu odgovori na pojedinačne probleme. U osnovi svih odgovora koje je dala feministička sociološka teorija nalazi se ideja roda. misli se na to da je on proizvod definicije ljudi. plod je rada sociologa koji istražuju pojedinačni aspekt društva. Rod razumemo kao društveno konstruisani obrazac muškosti i ženskosti i društveno konstruisan: obrazac odnosa muškarca i žene.300 D Ž O R D Ž RlCER .

i razlikama u levim i desnim delovima mozga. Rodne razlike Argument koji se dugo koristio da bi se opravdao podređen položaj žena u odnosu na muškarce. Budući da je u poslednjih par decenija feministička lite­ ratura dosta narasla. tako neke feministkinje danas tvrde da postoje posebni standardi etič­ kog rasuđivanja koji su svojstveni samo ženama. briga. sposobnost bri­ ge za drugog koja je svojstvena samo ženama. otvorenost za emocionalno iskustvo karakteristično za žene. Potom je taj razvoj povezala s polno specifičnim varijacijama u takvim osobinama kao što su osetljivost na svetio i zvuk. niži nivo agresivnog ponašanja i veća sposobnost žena za miran saživot. uzdižući pozitivne aspekte feminističkog karaktera. S ovakvim načinom razmišljanja nastavilo se na različite načine sve do da­ našnjeg dana. Kao što su nekada muški socijalni i politički teo­ retičari mislili da su muškarci prirodno sposobniji od žena. utiču na različite obrasce za igru u detinjstvu. Rosijeva tvrdi da socio­ kulturna struktura mora da se izmeni kako bi putem društvenog . dobro poznati strah žena od matematike i očiglednu činjenicu da su žene predodređenije da se brinu o maloj deci od muškaraca. Te razlike. tvrdi ona. ženski obrasci mo­ tivacije za ostvarenjem. Prve teoretičarke kulturnog feminiz­ ma. glasio je da su žene prirod­ no inferiorne u odnosu na muškarce. Džejn Adams i Sarlot Perkins Gilman.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 301 3. pacifizam i nenasilnost u rešavanju sukoba. tvrdile su da su za upravljanje državom neophodne ženske vrline kao što su saradnja. institucionalno. Feministkinje prvog talasa koje su stvorile teoriju kulturnog feminizma preokrenule su taj argument. Do sada su feminističke teoretičarke razvile četiri glavna objašnjenja rodnih razlika: biološko. interakciono i fenomenološko. Sociološkinja Alis Rosi povezala je različite biološke funkcije muškaraca i žena s različitim obrascima hormonalno determinisanog razvoja tokom životnog ciklusa. ženski način komunikacije. ženske fantazije o seksualnosti i intimnosti. ovde nećemo pokušati da predstavi­ mo celokupan opus feminističke teorije. ili feminističke ličnosti.

maj­ ke i domaćice. Kendas Vest i Don Zimerman. Feminističke teoretičarke koje nude egzistencijalnu i fenomenološku analizu. Oni smatraju kako ljudi igraju rodne uloge ulazeći u različite interakcije unutar svakodnevice. stvarajući konstrukciju žene kao „Drugog". (Klasičnu formulaciju ove teme na­ lazimo u delu Simon de Bovoar. Ključne razlike proizilaze iz rodne podele rada koja je ženama dodelila uloge supruge. recimo. neki sociolozi smatraju da teorija socijalizacije i te­ orija uloga nude objašnjenje koje je previše statično i previše ogra­ ničeno.302 DŽORDŽ RlCER . za brak ili majčinstvo) poseb­ no se pripremaju za obavljanje takvih različitih životnih uloga u skladu sa scenarijom koji je utemeljen u rodnim razlikama. Ta kultura žensko iskustvo i načine na koje žene mogu spoznati sebe. objektificiranog bića kome su dodeljene karakterne crte koje predstavljaju suprotnost delatnosti muškarca. Međutim. za koga se tvrdi da je jedini sposoban da menja svet oko sebe. potvrđujući sebi i drugima da su rodna bića. Institucionalna objašnjenja polaze od toga da rodne razlike proizilaze iz različitih uloga koje muškarci i žene igraju unutar različitog institucionalnog okruženja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI učenja omogućila kompenzaciju za sve one nedostatke uslovljene biološkim predispozicijama muškaraca i žena. na koju se sociolozi sve više pozivaju. recimo. osnažuje i transformiše. Neka istraživanja tvrde da žensko iskustvo socijalizacije i institucional­ nih uloga navodi žene na poseban oblik političkog aktivizma kao što je. tvrde da se rodne razlike reprodukuju u interaktivnim praksama u kojima se kultur­ na tipifikacija roda odigrava. One se od malih nogu kroz socijalizaciju navikavaju na ulogu majke i supruge. svet je definisan kulturom koju stvaraju muškarci. gura na same margine konceptualnog uobličenja. učešće u pokretima za zaštitu čovekove okoline. Drugi pol) Po mišljenju ovih teoretičarki. Budući da se te uloge ostvaruju unutar privatne sfere doma i porodice. Deca (ali i odrasli koji se spremaju. razvile su jednu od najdugotrajnijih tema u feminističkoj teoriji: marginalizaciju žene kao Drugog u kulturi koju su stvorili muškarci. žene vode drugačije živote od muškaraca i imaju različita životna iskustva od njih. U jednoj raspravi. Razlika koja postoji između muškaraca i žena jednim delom proizilazi iz kulturne konstrukcije koja isključuje žene . etnometodolozi.

već i nejednak. etničkom poreklu. obrazova­ nju. a drugim delom iz činjeni­ ce da žene internalizuju Drugog. isto je što i tvrditi da su ženama uskraćeni struktur­ ni resursi koji su im neophodni da bi zadovoljile svoju potrebu za samoostvarenjem (koju imaju i muškarci). rasi. Sva ljudska bića imaju duboku potrebu za slobodom koja im omogućuje sa­ moostvarenje. Rodna nejednakost Feminističke teorije rodne nejednakosti tvrde da je položaj žena i muškaraca u društvu ne samo različit. Pristrasnost tog argumenta koji su radikalno razvile francuske psihoanalitičarke i feministkinje kao što su Elen Siksu i Lis Irigaraj sastoji se u tvrdnji da će žena razviti svest i kulturu koja je jedin­ stveno njena i različita od one koju ima muškarac. nacionalnosti (državljanstvu) ili bilo kojem drugom značaj­ nom činiocu. te da li u tom oslobođenju moraju da postanu kao muškarci ili mogu da ostvare neki poseban i drugačiji subjektivitet. moći i prilika za samoostvarenje od muškaraca koji se nalaze na sličnom društvenom položaju. Nejednakost proističe iz organizacije društva. veroispovesti. Pitanja koja se ovde postavlja­ ju jesu da li žene mogu da se oslobode statusa objekta/Drugog. U pokušaju da dođu do promena. a ne iz bioloških ili drugih razlika između žena i muškaraca. a ne dejstvenik). teoretičarke rodne razlike zahtevaju da se ženski načini bivstvovanja priznaju kao legitimne i održive alternative muškim načinima bivstvovanja. Sve teorije o rodnoj nejednakosti pretpostavljaju da će žene i muškarci reagovati prilič­ no lako i prirodno na egalitarnije društvene strukture i situacije. reći da postoji rodna nejednakost. bez obzira na to da li se taj položaj zasniva na klasi.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 303 (žena pasivni akter. te da javno znanje. akademsko istraživanje i organizacija društvenog života ozbiljno uzmu u obzir način ženskog bivstvovanja. profesiji. Stoga. Žene uvek imaju niži društveni ugled i manje materijalnih resursa. . U svom najratobornijem obliku taj teorijski pristup iznosi jednu vekovima staru feminističku tvrdnju: kada ženski način bivstvovanja posta­ ne deo javnog života. kao i sposobnost da se prilagode ograničenjima ili prilikama situacija u kojima se nalaze. svet će biti bezbedniji i pravedniji.

Po ovoj teoriji. . rad.304 D Ž O R D Ž RlCER . danas se u tolikoj meri uzima zdravo za gotovo da je teško zamisliti da je on uopšte ikada činio po­ četnu poziciju feminističke teorije. da nam mnogi njeni fun­ damentalni principi danas izgledaju trivijalno.i žene" dodato je u prvoj rečenici. Ako je bila udata. Pored toga. Ali. da zauzi­ maju mesto u javnoj administraciji. održane u mestu Seneka Fols u državi Njujork. One nisu mogle da glasaju. Ovo . godine stoji samo reč „muškarci". ali i dužnost da primenjuju silu da bi disciplinovali ženu.feministička teorija nejednakosti koja tvrdi da su žene jednake s muškarcima u tome što su i one sposobne za donošenje razlož­ nih moralnih sudova.. u vreme prve konvencije o ženskim pravima u ljudskoj istoriji. porodica. Konvencija u Seneka Folsu zaključila je svoj rad usvajanjem Deklaracije osećanja (Declaration of Sentiments) koja započinje preispitivanjem Deklaracije nezavisnosti iz 1776. žene su bile građanke dru­ gog reda. kao ni da rade u zdravstvu. žena nije mogla da poseduje svojinu ili prima platu na svoje ime. zadiru duboko u ličnost. teoretičarke rodne nejednakosti razlikuju se od teoretičarki rodne razlike koje smatraju da rodne razlike. godine: „Smatramo da su sledeće istine samoočigledne: da su svi muškarci i žene stvoreni jednaki". U tom pogledu. U originalu iz 1776. ona nije mogla da dobije starateljstvo nad svojom decom. te teorije afirmišu tezu po kojoj je promena si­ tuacije moguća. rodna nejednakost rezultat je patri­ jarhalnih i seksističkih obrazaca podele rada. što je često završavalo fizičkim maltretiranjem. da budu članovi porote (čak ni onda kada je na klupi za optužene sedela žena). On je smestio žensku potrebu za pravdom u intelektualni Liberalni feminizam . Liberalni feminizam. sudstvu i crkvi. Muževi su imali pravo. te da su dugotrajne i teško promenljive. kao što su: pravo. pa čak ni da samostalno donese odluku o sopstvenom testamentu. Politički i konceptualno gledano. 1848. obrazovanje i mediji. Osnovne ideje liberalne feminističke teorije u toj meri su isprepletene s istorijom američkog femini­ stičkog pokreta. Princip po kome su žene i muškarci jednaki. u slučaju ra­ zvoda braka. a rodna jednakost može se ostvariti ako se preoblikuju obrasci podele rada u ključnim društvenim ustanovama.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Drugim recima. te uspešno inkorporisane u društvenu svakodnevicu. ostvarene i razrađene u praksi. to je tada bio jedan radikalan zahtev. godine. ma šta da je njihov uzrok.

imaju prirodno pravo da učestvuju u poli­ tici i upravljaju društvom u sopstveno ime. i za koga se . Tamo je studirala s Pitirimom Sorokinom. Teorijsko putovanje liberalnog feminizma od 1848. stavljale su žene u nepravedan. Bernardom. već i kao autonomna individua sa pripadajućim pravima. Da li jednakost takođe podrazumeva da su ljudi isti? Ako „jednaki" ne znači „isti".SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 305 diskurs prosvetiteljstva. Dok je kulturni feminizam (vidi odeljak o rodnim razlika­ ma) tvrdio da žene imaju dužnost da svoju karakterističnu sen­ zibilnost. Razlike između muškaraca i žena nisu proizašle iz biologije. nego iz ideja i prakse koje su bile usmerene na to da definišu nejednak status muškarca i žene. prenesu na poslove upravljanja državom. razvijenu unutar doma i porodice. neravnopravan položaj i otvorile su prostor za različit tretman žena. poziva­ jući javnost da ih podrži. žena se više ne doživljava kao osoba koju možemo da zamislimo isključivo u kontekstu doma i porodice. klasični liberalni feminizam tvrdio je da žene. i sa L. L. kako da će se onda koncept jednakosti primeniti podjednako na osobe različitog pola? U pokušaju da odgovori na ta pitanja. godine u Mineapolisu. godine do danas predstavlja višeslojno istraživanje i operacionalizaciju tvrdnje da su žene i muškarci jednaki. koji je kasnije osnovao Odeljenje za sociologiju na Harvardskom univerzitetu. Osim toga. nakon Deklaracije. kao i muškarci. Ta prava omogućila su ženama da uđu u političku arenu i zatraže punu jednakost sa muškarcima. juna 1903. Džesi Bernard Biografska skica Džesi Bernard (rođena kao Džesi Ravič) rođena je 8. Prvi samostalan korak napravila je sa 17 godina kada je iz svoje jevrejske imigracione porodice preš­ la na Univerzitet u Minesoti. Te prakse. a ne bio­ loških razlika. savremeni liberalni feminizam postao je vodeći u teorijskom zagovaranju teze po kojoj je rod proizvod društvene konstrukcije. Američke i Francuske revolucije i abolicionističkog pokreta. koji je bio jedan od saosnivača American sociological review.

a ne objektivno. Holokaust je uništio njenu veru u to da nauka može da spozna i proizvede pravedan svet. Jezik omogućuje da zamenica „on" predstavlja generičku Seksizam — sistem diskriminatornih stavova i praksi koji ima za cilj da privile­ guje muško iskustvo. privredi. tvr­ deći da seksizam zadire u sve sfere društvenog života. godine. godine. kao i podizanju svoje dece. Nakon toga. Uskoro je počela da uspostavlja neza­ visnu akademsku reputaciju. preselila se u Vašington da bi se potpuno posvetila pisanju i istraživanju. Njen muž umro je 1951. Njeno zajedničko studiranje s Bernardom odvelo ju je do pozitivističke sociologije koja se očitova­ la u njenom kasnijem radu i sposobnosti da kvantitativno istraživanje integriše sa kvalitativnom i kritičkom analizom koje su u Americi postajale sve popularnije. feministkinje su objašnjavale pozivajući se na seksizam. godine. religiji.306 D20RD2 RlCER . Primera je mnogo. Činjenicu da su takve barijere postojale i da su pokušaji da se one uklone nailazili na jak otpor. zdravstvu. D o sredine 1940-ih godina. Najdramatičniji korak preduzela je u poslednjoj trećini svog života. između 1964. Taj period značajan je kako za njenu vanserijsku akademsku produkciju. godine (te godine je i preminula). Liberalni feminizam drugog talasa pokušao je da ostvari ideal jednakosti uklanjajući barijere punom učešću žena u glav­ nim društvenim ustanovama . . nauci. i 1996. a obezvredi žensko iskustvo. godine.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI udala 1925. Doktorirala je na Vašingtonskom uni­ verzitetu u Sent Luisu 1935. tako i za ono što je ona imala da kaže o karijernim obrascima u životima žena. ali ona je ostala na Pen Stejtu sve do 1960. Bernardovi su bili na Državnom univerzitetu Pensilvanija. provodeći vreme u predavanju i pisanju. porodici . Liberalne feministkinje istražuju sveprisutnost seksizma.obrazovanju. a obezvredi žensko iskustvo. Prihvatila je nove ideje od kojih je najvažnija bila ta da je znanje konceptualizovano. a Džesi je počela da prerasta pozitivizam. Seksizam definišemo kao sistem diskriminatornih stavova i praksi koji ima za cilj da privileguje muško iskustvo.zahtevajući da se žene tretiraju jed­ nako kao muškarci.

ali i obavezu da se kreće izvan sfere doma­ ćinstva. postoji javna sfera plaćenog rada i učešća u obrazovanju. Kulturološki gledano. a na drugoj strani nalazi se privatna sfera neplaćenog rada. Jedno od najvećih postignuća liberalne feminističke teorije jeste kritika nejednakosti koje se često uzi­ maju zdravo za gotovo. Ber­ nard analizira brak kao kulturni sistem verovanja i ideala. religiji. brak je ulozi muža dodelio auto­ ritet i slobodu. porodica se razume kao spoj žene-pomoćnice i muškarca-domaćina koji je ujedno i glava porodice. silovanje u braku. a čitav svet je izdeljen u rodom odeljene „sfere": s jedne strane. silovanje u vezi i feminizacija siromaštva. nasilje u kući. fenomen „staklenog plafona". brak je za ženu idealizovan kao njena sudbina i izvor njenog ispunjenja. koji se nalaze u domenu odgovornosti žene. U američkom društvu kao celini brak je ide­ alizovan kao suštinski egalitarno udruženje muža i žene. na koje muškarci imaju privilegovano pravo. i kompleks interakcionih iskustava za muškarce i žene kao pojedince. Liberalna feministička teorija tvrdi da sveprisutnost rodne ideologije seksizma prikriva diskriminatorne prakse koje vidimo u svakodnevnom životu. Jedan od klasičnih radova kritičkog liberalnog feminizma jeste knjiga Budućnost braka. a za muškarce kao blagosloveni spoj porodičnog života. Knjiga se bavi problemom postizanja jednakosti u braku. koja podrazumeva brigu o kućnim poslovima. Institucionalno gledano. insti­ tucionalni aranžman uloga i normi. koju je napisala Džesi Bernard. posao i karijera organizovani su oko onoga što je Džon Vilijams nazvao „muška idealna radna nor­ ma". Brak spaja ideju muškog autoriteta sa seksualnom . seksualno uznemiravanje. koja pretpostavlja životni raspored usklađen s potrebama tipičnog muškarca. 1.na primer. 2. dvostruko radno vreme. razlike u ličnim do­ hocima između muškaraca i žena. upravljanju dr­ žavom. zdrav­ stvena istraživanja i pravila zaštite na radu pretpostavljaju uvek muško telo kao standard. odgovornosti i ograničenja.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 307 zamenicu kada god govorimo o nekome u trećem licu. Feministkinje uspevaju u tome tako što podvrgavaju kritici načine razmišljanja po kojima se smatra da su „stvari jednostavno takve kave su .

Posledice takve koncepcije braka vide se iz rezultata istra­ živanja koja mere nivo ljudskog stresa: udate žene. Zahtevi liberalnog feminizma za promenama saglasni su sa analizama u kojima se pokazuje šta čini osnovu zahteva za jednakošću i šta su uzroci nejednakosti: feministkinje žele da eliminišu rod kao organizujući princip u distribuciji društvenih dobara. kao i da će prestati da bude ta­ kav tek onda kada parovi ne budu osećali pritisak preovladujućih institucionalnih ograničenja i budu u mogućnosti da ispregovaraju vrstu braka koja najbolje odgovara njihovim individualnim potrebama i ličnostima. Za razliku od njih. 3. Nedavne studije su pokazale da analiza koju je u svojoj knjizi obavila Bernardova i dalje važi za najveći broj brakova. u kome ona afirmiše kulturno verovanje da brak predstavlja ispunjenje njenog života. i neoženjeni muškarci. dok zapravo dobija sve ono što norme propisuju: autoritet.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI potencijom i muškom snagom. . i postepeno se udaljava od nezavisne mlade osobe kakva je bila pre nego što se udala. nalaze se nisko na lestvici stresnih indikatora. ali da neki parovi zajedničkim trudom uspevaju da ostvare liberalno-feminističku zamisao egalitarnog braka. postoje dva braka: • brak muškarca.308 D20RD2 RlCER . nezavisno od toga koliko se osećaju ispunjenim. u stvari. nezavisno od toga koliko se osećaju slobodnim. pokazuju zna­ čajne simptome stresa u koje spadaju preskakanje srca. ka­ kav god bio njihov osećaj društvene stigme. oženjeni muškarci i neudate žene. Iz toga se može zaključiti da je brak dobar za muškarce a loš za žene. nesvestica. nezavisnost i pravo na emocionalne i seksualne usluge svoje žene. odnosno obavezu da obezbedi emocionalne i seksualne usluge mužu. • brak žene. Feministkinje tvrde da u svakom braku. u kome on veruje da ga brak ogra­ ničava i opterećuje. zamor. dok zapravo trpi normativno propisanu zavisnost i ne­ moć. nesanica i strah od nervnog sloma. noćne more. glavobolja. on ženama nalaže da budu poslušne. zavisne i suštinski usmerene na potrebe i zahteve izolovanog domaćinstva.

heteroseksualnom ili homoseksual­ nom braku itd. Promena se traži kroz zakonodavstvo.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 309 U pokušaju da ostvare jednakost. odgovornosti i jednakosti životnih šansi. Iako je tu reč moguće prevesti i kao „represija". • uklanjanje seksističkih sadržaja iz ustanova kao što su porodica. Da bismo izbegli jednoličnost prevoda. Za liberalne feministkinje idealni rodni aranžman podrazumeva da svi pojedinci koji deluju kao slobodne i odgovorne moralne individue imaju mogućnost da izaberu životni stil koji im najviše odgovara. sudske parnice i regulaciju. Drugi imaju obavezu da prihvate i poštu­ ju taj izbor bez obzira na to da li se radi o domaćici ili doma­ ćinu. svojoj reformističkoj orijentaciji i pozivanju na vrednosti individualizma. odnosno sposobnosti javnosti da reaguje na argu­ mente o pravdi. kao dva najvažnija kulturna ideala u Americi. . iskorišćavaju. Liberalne feministkinje vide taj ideal kao nešto što učvršćuje slobodu i jednakost. * Napomena prevodioca: U originalnom tekstu stoji reč repression. • jednaku raspodelu odgovornosti u porodičnoj podeli rada. Prema tome. odlučili smo se za reč „ugnjeta­ vanje". izbora. mora da važi i za žene. Rodno ugnjetavanje Teorije o rodnom ugnjetavanju* opisuju žensku situaciju kao posledicu direktnog odnosa moći između muškaraca i žena u kome muškarci imaju fundamentalan i konkretan interes da održavaju si­ stem dominacije koji im omogućava da kontrolišu. liberalni feminizam saglasan je sa dominantnim američkim etosom u svom osnovnom prihvatanju demokratije i kapitalizma.što važi za muškarce. neudatoj karijeristkinji. porodici u kojoj oboje zarađuju. kao i kroz apel ljudskoj sposobnosti za donošenje uravnoteženih mo­ ralnih sudova. obrazovanje i masovni mediji. one se pozivaju na princip univer­ zalnosti . ponekada smo koristili i reč „represija". braku s decom ili bez dece. Liberalni feminizam se zalaže za: • jednake obrazovne i ekonomske životne šanse. • svakodnevno dovođenje seksizma u pitanje.

socijalizacije. Pod dominacijom teoretičarke ugnjetavanja podrazumevaju bilo koji odnos u kome jedna do­ minantna strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva da drugu podre­ đenu stranu (pojedinca ili kolektiv) pretvori u instrument svoje volje.310 D20RDŽ RlCER . odbijajući pri tom da prihvati autonomni subjektivitet po­ dređenog. emo­ cije koje su često duboko skrivene u podsvesnim ili nesvesnim Dominacija . Obrazac rodnog ugnjetavanja ugrađen je u najdublju struk­ turu društvene organizacije koju feministkinje nazivaju patrijar­ hat. Postoje dve glavne varijante teorije ugnjetavanja. bilo koji odnos u kome jedna dominantna strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva da drugu podređenu stranu (pojedinca ili kolektiv) pretvori u instrument svoje volje. Ženska situacija je. prema teoretičarkama rodnog ugnjetavanja. odbija­ jući pri tom da prihvati autonomni subjektivitet podređenog. Te teorije. rodne razlike i rodne nejednakosti sporedne su posledice patrijarhalne društve­ ne strukture. takav odnos nije ništa drugo do iskorišćavanje. a veliki broj najbogatijih i najinovativnijih teoretskih postignu­ ća unutar savremenog feminizma proizašao je upravo iz teorija ugnjetavanja. najšire govoreći. To su psihoanalitički feminizam i radikalni feminizam. Psihoanalitički feminizam — pokušaj da se koncept patrijarhata objasni pu­ tem reformulacije teorije Sigmunda Frojda i njegovih sledbenika u psi­ hoanalitičkoj teoriji. Najveći broj savremenih feministič­ kih teoretičarki u određenoj meri se bavi pitanjem ugnjetavanja. potčinjavaju i ugnjetavaju žene. . karakteristična po tome što u njoj muškarci koriste. Gledano iz ugla podređenog. Psihoanalitički feminizam pokušava da objasni koncept patrijarhata putem reformulacije teorije Sigmunda Frojda i njegovih intelektulanih nastavljača. kontrolišu. glavno obeležje savremene feminističke teorije jeste širina i intenzitet njenog bavljenja fenomenom ugnjetavanja. To je primarna struktura moći koja se namerno održa­ va. identifikuju i naglašavaju emocionalnu dinamiku ličnosti. Zapravo.po teoretičarkama ugnjetavanja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI potčinjavaju i ugnjetavaju žene. Patrijarhat nije nenameravana i sekundarna posledica nekog skupa činilaca (biologije. Dok se najveći broj ranih feminističkih teoretičarki usredsređivao na pitanja rodne nejednakosti. za teoretičarke rodnog ugnjetavanja. polnih uloga ili klasnog sistema).

onda bi to značilo da bi žene isto tako energično mogle da se mobilišu protiv patrijarhata. . One takode naglašavaju važnost perioda novo­ rođenčeta i ranog detinjstva u paternizovanju tih emocija. Žene se s vremena na vreme opiru. Me­ đutim. trajan u vremenu i prostoru i sposoban da se odupre i održi uprkos povremenim izazovima. feministkinje su morale suštinski da prerade njegove zaključke tako da ostanu unutar Frojdove teorije. ali istvoremeno odbace njegove rodnospecifične zaključke koji su bili seksistički i patrijarhalni. Zagonetka koju psihoanalitičke feministkinje pokušavaju da reše jeste zbog čega muškarci neprekidno ulažu ogromnu energiju da održe patrijar­ hat i zbog čega ista takva energija.koja podrazumeva da muškarci umeju da izračunaju kolika je praktična korist od održavanja patrijarhata. ali na kraju prihvataju takav sistem ili čak rade u korist sopstvenog potčinjavanja.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 311 predelima psihe. sveo­ buhvatan u svojoj socijalnoj organizaciji. Kao sve teoreti­ čarke ugnjetavanja.sistem u kome muškarci potčinjavaju žene. nije prisutna kod žena? Tražeći odgovor na tu zagonetku. psihoanalitičke feministki­ nje odbacuju argument po kome je kognitivna računica praktične koristi dovoljna da obezbedi mušku podršku patrijarhatu. Osim toga. pokušavajući da iskoriste Frojdovu teoriju. sveobuhvatan u svojoj društvenoj organizaciji.nije ono odakle izvire ta silna i ogromna energija koju muškarci ulažu u održavanje patrijarhata. trajan u vremenu i pro­ storu i sposoban da se odupre i održi uprkos povremenim iza­ zovima. Psihoanalitičke feministkinje u svojim teorijama upotre­ bljavaju jedno posebno shvatanje patrijarhata. Međutim. samo u suprotnom smeru. ako bismo se oslonili na argument ukorenjen u kognitivnom ostvarenju sopstvenog interesa. To je jedan univerzalan sistem. pogotovo ako uzmemo u obzir činjenicu da su ljudi sposobni da raspravljaju i nagađa­ ju. To je jedan univerzalan sistem. pa ga zato brane . te da stoga muškarci ne moraju uvek i svuda da budu sigurni u to da patrijarhat za njih predstavlja bezuslovnu vrednost. ono što je karakteristično za psihoanalitički feminizam jeste gledište po kome svi muškarci kontinuirano i energično rade na stvaranju i održavanju takvog sistema. Kogni­ tivna mobilizacija . Umesto Patrijarhat . one smatraju da je patrijarhat sistem u kome muškarci potčinjavaju žene.

U traganju za emocional­ nom potporom patrijarhata. Muško dete. zadovoljstva. mržnje. ljubavi. (2) činjenicu da u svim društvima novorođenčad i deca pro­ življavaju najraniji i najkritičniji razvoj u bliskoj. Veza dece s ocem/muškarcem tek je povreme­ na. kao jedno moguće objašnjenje muške dominacije nad ženama. psihoanalitičke feministkinje istražuju one aspekte psihe koje su frojdovci već identifikovali kao važne: oblast ljudskih emocija.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI toga. Emocionalne posledice tih ranih iskustava zadržavaju se trajno u ljudima kao potentna. posesivnost.312 D20RDŽ RlCER . psihoanalitičke feministkinje identifikovale su. ali i strah i bes zbog njene sposobnosti da nas spreči u onome što želimo. gubitka i želje. odnosno slabosti žena. pojedincima u dugom vremenskom periodu nedostaje moć govora. upotreba jezika i iskustva razumevanja. socio-emocionalno okruženje u kome se uobličuje i izgra­ đuje ličnost deteta. od manjeg značaja i emocionalno slabija. postaje sve više svesno sopstvenog muškog identiteta i pokušava da postigne nespretno . U periodu novorođenčeta i ranog detinjstva. Psihoanalitički feminizam usredsređuje se na dva faze razvo­ ja u ranom detinjstvu: (1) pretpostavku da ljudska bića sazrevaju tako što uče da postižu ravnotežu u nerešivoj tenziji između želje za slo­ bodom delanja (individuacija) i želje za potvrdom od strane drugog (priznanje). ljudi prolaze kroz najranije faze razvoja ličnosti koje karakteriše neprekidna turbu­ lencija primitivnih emocija: straha. U tom iskustvenom reziduumu.majkom ili majčinom zamenom. ljubav. Tu one pronalaze klinički dokazan izvor vanserijske energije muškaraca. zavisnost. nepre­ kidnoj i intimnoj vezi sa ženom . besa. U tom dobu. ali obično nesvesna sećanja na osećanja (feelings memories). od suštinske važnosti je skup duboko ambivalentnih osećaja o ženi/majci/starateljki: potreba. i oblast neuro­ ze i patologije. Taj izvor smešten je u psihičke strukture koje se nalaze toliko duboko da ih individualna svest ne može prepoznati ili kontrolisati. oblast polupriznatih ili nepriznatih želja i strahova. koje od samog početka odrasta u kulturi koja po­ zitivno vrednuje muškost a ne ceni ženskost.

Ta kulturno indukovana razdvojenost nije samo nepotpuna. to se dešava na jedan potčinjen način u prilikama seksualne privlačnosti. Kada taj slom. ona. i naučnom metodu koji se izvodi iz takvih gledišta i tvrdi da je objektivna istina mo­ guća. Žensko dete. dosegne dovoljno ozbiljne razmere. koje gaji ista osećanja prema majci/ženi. postajući majka. Ona pokušava da reši svoje emocionalno nasleđe iz detinjstva u zrelom dobu. podređena žena. koja se odriče svoje slobode i pronalazi identitet samo u tome da bude ogledalo dominantnog muškarca. romanima. žena rasipa veliki deo potencijala koji bi mogla da iskoristi da pruži otpor svojoj druš­ tvenoj podređenosti. Ono odrasta sa pomešanim pozitivnim i negativnim osećanjima o sa­ moj sebi i ženi/majci.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 313 brzo odvajanje identiteta od žene/majke. ali je ipak zavisna od njega i podvrgava se njegovoj kontroli: drugim recima. Motivi u popularnoj kulturi koji se često sreću u filmovima. ot­ kriva sopstveni ženski identitet u kulturi koja ne ceni žene. emocionalno naslede iz ranog detinjstva podstiče muškarčevu potragu za sopstvenom ženom koja udovoljava njegovim emocionalnim potrebama. Umesto da traži supstitut za majku. . obnavlja vezu u kojoj se nalazila kao novorođenče. U zrelom periodu. dok se sa že­ nama to dešava prilikom održavanja srodnih odnosa i prijatelj­ stava.slika muškarca koji obavezno dominira nad ženom . on oseća nagon za dominacijom i teško prihvata uzajamnu ravnopravnost. Reinterpretiraj ući ta gledišta one tvrde da muški preindividualizovani ego projektuje na kulturu svoju želju za dominacijom i svoj strah od intersubjektivnog priznanja.u in­ terpretaciji psihoanalitičkih teoretičarki tumače se kao znak slo­ ma tenzije između potrebe za individualizacijom i potrebe za pri­ znanjem. TV serijama itd. One dovode u pitanje gledišta zapadne nauke koja insistiraju na razdvojenosti čoveka i prirode. . koji priznaje drugoga samo ukoliko može da ga kontroliše. S muškarcima. Psihoanalitičke feminističke teorije proširile su analizu s in­ dividualne ličnosti na zapadnu kulturu. nastaju dve patologije: preindividualizovani dominantni muškarac. naglašavajući svoje sposob­ nosti za sticanje priznanja. U toj ambivalenciji. i podindividualizovana. u kulturi ili u ličnosti. muškarcu kao gospodaru prirode. već je i destruktivna po svojim posledicama.

Ali te teorije. Nekoliko teoretičarki raspravljalo je o nepriznatim etničkim. U tom strastvenom spo­ ju ljubavi i mržnje. prema tome. klasnim i nacionalnim pretpostavkama u tim teorijama . želeći da u direktnu vezu dove­ du univerzalne ljudske emocije i univerzalno ugnjetavanje žena.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Psihoanalitičke feministkinje. Ali one zahtevaju mnogo razrađeniju teoriju o sociološkim činioci­ ma i strategijama promene. one ne uspevaju da objasne moguće razlike u emocijama. i (2) da su žene svuda nasilno ugnjetavane sistemom patrijarhata. njima nedostaje psihički ekvivalen­ tan izvor energije koji je neophodan da bi se oduprle dominaciji. rodnog ugnjetavanja i strategija promene društva. Osim toga. objašnjavaju ugnje­ tavanje žena kroz muškarčevu duboku emocionalnu potrebu da kontroliše ženu. koja afirmiše pozitivnu vrednost žene kao takve i tvrdi da su žene u svim društvima nasilno ugnjetavane. U svakom slučaju. ili ne pate od te ne­ uroze ili su podložne nekim drugim komplementarnim vrstama neuroza. Te teorije nam omogućavaju neke provokativne uvide i produbljuju naše razumevanje korena rodne represije. Postoji dosta dokaza iz kliničke psihijatrije kojima se može podr­ žati argument da su te neuroze zapravo široko rasprostranjene u zapadnom društvu.314 D20RDŽ RlCER . psihoanalitičke feminističke teorije nemaju mnogo šta da predlo­ že što bi moglo da se upotrebi za društvene promene. društvenim aranžmanima ili obrascima ugnjetavanja. Žene. a delimično i zbog tih propusta. Radikalni feminizam se zasniva na dva emocionalno utemelje­ na središnja uverenja: (1) da žene imaju apsolutnu pozitivnu vrednost kao takve. pripadnika gornje srednje klase i severnoatlantske porodice.njihovim generalizacijama koje su izvedene iz iskustva belih ljudi. Osim toga. nagon koji proističe iz skoro univerzalne muške neuroze ukorenjene u strahu od smrti i ambivalenciji prema maj­ ci koja ga je podigla. na drugoj strani. ne uspevaju da objasne posrednički društveni aranžman koji po­ vezuje emocije sa ugnjetavanjem. osim mož­ da to da je neophodno da restrukturiramo naš način odgajanja dece i započnemo masovno psihoanalitičko preispitivanje našeg shvatanja smrti. što je uverenje koje se suprotstavlja onome što one nazivaju univerzalnim obezvređivanjem žena. radikalne feministkinje liče na neke militantnije Radikalni feminizam — teorija društvene organizacije. .

U njih mogu da se ubroje: • standardi mode i lepote. Unutar patrijarhata muškarci posmatraju kako stariji potčinjavaju žene. rodnog ugnjetavanja i strategije promene društva. Patrijarhat je za radikalne feministkinje najmanje uočljiva. • praksa ginekologije. Ne samo da patrijarhat istorijski predstavlja prvu strukturu dominacije i podređivanja. sadizam i mazohizam. kako da na njih gledaju kao na neljude i kako da ih kontrolišu. u osnovi. Od svih tih sistema do­ minacije i podređenosti. a žene uče kako da igraju ulogu potčinjenih. rasi. • tiranski ideali majčinstva. ali najznačajnija struktura društvene nejednakosti. čednosti i hete­ roseksualnosti. • seksualno uznemiravanje na radnom mestu. starosnom dobu i rodu . u sistemu patrijarhata. odnosno kao osnovni društveni model dominacije. akušerstva i psihoterapije. klasi. kasti. najosnovnija struktura ugnjetavanja na­ lazi se u rodu. predstavljaju oblike eksploatacije i kontrole. radikalne feministkinje razrađuju teoriju društvene orga­ nizacije. niti mora uvek da bude nemilo­ srdno i okrutno.vide sistem ugnjetavanja u kome neki ljudi dominiraju drugim ljudima. tj. monogamije. manipulaciju i obmanu. • neplaćen zaglupljujući rad u domaćinstvu i slabo plaćen ili neplaćen rad na radnom mestu. Slika patrijarhata kao nasilja koje upražnjavaju muškarci i muške organizacije nad ženama od suštinske je važnosti za ra­ dikalne feministkinje. Radikalne feministkinje u svakoj ustanovi i u osnovnim strukturama društva .heteroseksualnosti. Nasilje ne mora uvek da poprimi oblik otvorenog fizičkog zlostavljanja. Patrijarhat neprekidno stvara krivicu i represiju. . Ono može biti prikriveno u složenijim radnja­ ma koje. Nadograđujući se na ta osnovna uverenja. već on nastavlja da postoji kao najsveobuvatniji i najpostojani­ ji sistem nejednakosti. Kroz učešće u patrijarhatu muškarci uče kako da potcenjuju druga ljudska bića. etni­ ci tetu. Sve to navodi muškarce i žene ka ostalim oblicima tiranije.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 315 rasne i etničke grupe poput Afroamerikanaca koji se za svoja prava bore pod sloganom „crno je lepo" ili Jevreje koji detaljno svedoče o svojim iskustvima iz holokausta.

zlostavljanje udovica i genitalno sakaćenje (u nekim afričkim plemenima). kamenovanje preljubnica do smrti. muškarci neprekidno moraju da ih drže pod kontrolom. Patrijarhat postoji kao skoro univerzalan društveni oblik zbog toga što su muškarci u poziciji da upravljaju najvažnijiim re­ sursom moći. vezivanje ženskih stopala (u Kini). . To je upravo ono što muškarci rade ženama. Muškarci stvaraju i održavaju patrijarhat ne samo zbog toga što imaju resurse da to urade. sadizam u pornografiji. ideološke. shodno tome. Međutim. Da bi žene mogle da obavljaju te korisne funkcije. ubijanje ženske dece po rođenju (u Kini i Indiji). Različite društvene okolnosti daju različit rang tim funkcijama i. Ali fizičko nasilje uvek ostaje njegova osnova. Jednom kada se patrijarhat uspostavi. kontroliše životne šanse.da bi se on održao. seksualno zlostavljanje. već i zbog toga što imaju realan interes da žene nateraju da im služe kao poslušna oruđa.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Nasilje postoji kada god jedna grupa. okolinu.316 D Z O R D Z RlCER . žene u životu muškarca igraju ulogu saosećajnih partnera. kako deteta tako i odraslog muškarca. predstavljaju izvor emocionalne po­ drške. i osnažuju njegovo uverenje da predstavlja središnju druš­ tvenu figuru. Kao pažljivo kontrolisani saputnici. koja su od presudne važnosti za rađanje dece zadovoljavaju i praktične i. seksualna zloupotreba dece. tako i u grupnim odnosima. neurotične potrebe muškaraca. Njihova tela. kako u ličnim. tema nasilja kao otvorenog fizičkog zlostavljanja leži u samoj srži radikalno feminističkog povezivanja patrijarhata sa nasiljem. prisilna prostitucija. incest. u sopstvenom intere­ su. zloupotreba žene u braku. vode do kulturnih varijacija u obrazovanju patrijarhata. Zene predstavljaju jedinstveno efikasno sredstvo kojim se zadovoljava muška seksualna želja. da bi uspostavili kontrolu. One se takođe mogu posmatrati kao simbolički znaci muškog statusa i moći. suđenja lezbejkama. moguće je upotrebiti druge resurse moći . Zene su upotrebljiva radna snaga. kako su psihoanaliti­ čari pokazali. U njega spadaju: silovanje. fizičkom silom. delanje i percepciju druge grupe. pravne i emocionalne . Nasilje se koristi da bi se patrijarhat zaštitio od ženskog pojedinačnog i kolektivnog otpo­ ra. istorijske i kulturne prakse paljenja veštica.ekonomske. histerektomija (odstranjivanje materice hirurškim putem) i druge vrste hirurgije.

podrške.domaćinstvo. Kako se patrijarhat može poraziti? Radikalke smatraju da njegovo rušenje mora početi promenom ženske svesti. a da se. Svaka žena mora najpre da spozna sopstvenu vrednost i snagu. kao jedna od najsnažnijih struja unutar radikalnog feminizma.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 317 Radikalne feministkinje nam nude objašnjenje univerzalnog rod­ nog ugnjetavanja. osim toga. Kada nastane takva vrsta sestrinstva. program promena. obavile značajno istraživanje da bi podržale svoju tezu po kojoj je patrijarhat u krajnjoj liniji utemeljen u praksi nasilja nad ženama. ali i model za razumevanje kulturnih varijacija unutar tog sistema represije. trebalo bi da primetimo da radikalni femini­ zam uključuje argumente socijalističkih i psihoanalitičkih femi­ nistkinja o razlozima za podređenost žena. zajednicu. Neki će smatrati da je on previše kritičan. pojednostavljuje realnost društvene orga­ nizacije i društvene nejednakosti. Kakvu ocenu da damo radikalnom feminizmu? Emocional­ no gledano. iako nedovršen. Radi­ kalne feministkinje zahtevaju od žena da zajedno sa drugim že­ nama. a potom odbaci patrijarhalne pritiske koji od nje zahtevaju da bude slaba. One ima­ ju razuman. te problemu promene društve­ ne strukture prilazi na pomalo nerealističan način. . a drugi da je sasvim ubedljiv. rade na uspostavljanju široko utemeljenog sestrinstva poverenja. Lezbejski feminizam. zavisna i pristane na drugorazrednu i podređenu ulogu. počiva na uverenju da erotski i emocionalni odnosi s drugom ženom predstav­ ljaju vrstu otpora patrijarhalnoj dominaciji. Radikalne feministkinje su. Najviše su kritikovane zbog toga što su isključivo orijentisane na patrijarhat. uvažavanja i uzajamne odbrane. svako od nas će na to odgovoriti u skladu sa stepenom svog ličnog radikalizma. centre umetničke kreativnosti i lezbejske ljubavne odnose. čini se. Ta orijentacija. bez obzira na razlike među njima. (b) određeni stepen separatizma koji se može ostvariti povlačenjem žena u oblasti koje same kontrolišu . uprkos tome. Ali ako pokušamo da ga teoretski ocenimo. kreće van tih teorija. biće moguće dve strategije: (a) kritička konfrontacija sa svim aspek­ tima patrijarhalne dominacije.

kao i teorije rodnog ugnjetavanja. već istražuju na koji način je ta dejstvenost proizvod strukturalnih odnosa.318 D Ž O R D Ž RlCER . a ipak međusobno povezane. tvrdeći da su dominacija i iskustvo ugnjetavanja proizvod interak­ cije tih struktura. to jest kroz stalno ponavljajuću i rutinizovanu društvenu interakciju. jedan koji proizilazi iz strukture patrijarhata i drugi koji proizi­ lazi iz strukture kapitalizma.marksističku i radikalnu feminističku misao.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Strukturalno ugnjetavanje Teorije strukturalnog ugnjetavanja. ta kritika razvijena je sa stanovišta iskustva žene. tipove ugnjetavanja. U ovom odeljku izložićemo dve teorije strukturalnog ugnjetavanja: socijalistički femi­ nizam i teoriju intersekcionalnosti (ukrštanja). prihvataju tezu po kojoj ugnjetavanje proizilazi iz či­ njenice da neke društvene grupe izvlače direktnu korist iz kontro­ le. Umesto (problematične) marksističke analize po kojoj se rodice. One istra­ žuju strukture patrijarhata. Socijalističke feministkinje kritikuju zasebne. Socijalističke feministkinje pokušavaju da spoje ono što smatraju najvrednijim tradicijama feminističke te­ orije . Radikalni feminizam. Kritikujući ugnjetavanje. Kada su Marks (vidi glavu 2) i Engels u svom poznatom delu Poreklo po­ su tvrdili da se poreklo patrijarhata nalazi u nastanku svojinskih odnosa. Teoretičarke strukturalnog ugnjetavanja ne poriču dejstvenost onih koji su na vlasti. Socijalistički feminizam. Teorijski projekat socijalističkog feminizma razvija se oko tri cilja. to jest načina na koji one uzajamno osnažuju jedna drugu. Taj prošireni metod naglašava značaj ideja za determinisanost ljudskih radnji. korišćenja. Marksistički feminizam sledi marksističku kritiku kapitalizma koja kritikuje klasno ugnjetavanje. predstav­ lja kritiku patrijarhata. Teorije struktu­ ralnog ugnjetavanja smatraju da su te interakcije istorijske (nastale tokom vremena) i uvek zasnovane na odnosima moći. oni . socijalističke feministkinje razvile su metod socijalne analize koji je proistekao iz proširenog razumevanja marksističkog istorijskog materijaliz­ ma. Razume se. potčinjavanja i ugnjetavanja drugih društvenih gru­ pa. rasizma. Te teorije analiziraju način na koji se interesi za dominacijom ostvaruju kroz mehanizme društvene strukture. heteroseksizma. kapitalizma. privatne svojine i države pisali o rodnom ugnjetavanju. kako je prethodno pokazano.

te teorije se bave svim mogućim oblicima ugnjetavanja. socijalističke fe­ ministkinje prihvataju radikalni feministički argument po kome patrijarhat. Usmerenost na kapitalistički patrijarhat i dominaciju proi­ zilazi iz činjenice da su socijalističke feministkinje. eksplicitno ili implicitno. Ali koncept koji se možda još šire koristi jeste dominacija (onako kako je ona definisana u prethodnim odeljcima). ali je takode proizvedena dejstvenošću. u krajnjoj liniji. Kon­ cept koji objedinjuje te dve vrste ugnjetavanja naziva se kapi­ talistički patrijarhat. kao na primer pripadnice privilegove klase u američkom društvu koje ugnjetavaju siromašne žene. One takode istražuju kako neke žene. Ta struktura dominacije utiče na dejstvenost {agency). iako u interakciji s ekonomskim uslovima. Međutim.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 319 patrijarhat nalazi u funkciji ekonomskih odnosa. Socijalistički feminizam pokušava da spoji to dvostruko znanje . to jest namernim i svesnim delanjem pojedinaca. . jedna od strategija svih socijalističkih feministki­ nja jeste suprotstavljanje predrasudama i ugnjetavajućim prak­ sama unutar same zajednice žena. Kapitalistički patrijarhat . Uistinu.u jedinstve­ no objašnjenje svakog oblika društvenog ugnjetavanja. koje su i same ugnjetavane. predstavlja nezavisnu strukturu unutar sistema ugnjetavanja. bez obzira na to da li se ono vrši nad ženama ili muškarcima. Socijalističke feministkinje nude sledeću definici­ ju ugnjetavanja: ugnjetavanje predstavlja strukturalni odnos moći u kome jedna velika društvena grupa dominira drugom.koncept po kome je ugnjetavanje žena proizvod zajedničkog dejstva kapitalizma i patrijarhata. ugnjetavanje žena ostaje primarna tema analize. privržene istorijskom materijalizmu kao analitičkoj Socijalistički feminizam .pokušaj da se stvori teorija koja se usredsreduje na ulogu kapitalizma i patrijarhata u stvaranju širih struktura koje ugnje­ tavaju žene. Drugo. položaj žena i njihovo iskustvo u društvu služi kao stanovište sa kojeg se razmišlja o sistemu dominacije u svim njegovim oblici­ ma. Žene su od suštinske važnosti za socijalistički feminizam na dva načina. Prvo. mogu aktivno da učestvuju u siste­ mu ugnjetavanja drugih žena. kao i kod ostalih oblika femi­ nizma.znanje o ugnjetavanju pod kapitalističkim sistemom i znanje o ugnjetavanju pod sistemom patrijarhata .

događaja. a neke si­ romašnima. uključujući aktivnosti i odnose koji proizvode te uslove. Ali.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI strategiji.marksističko shvatanje po kome su materijalni uslovi ljudskog života. a ipak ostaje čvrsto privržena preciznoj. Povezujući istorij­ ski materijalizam i usredsređenost na sistem dominacije. ali veliki značaj pridaje i drugim uslovima koji stvaraju Istorijski materijalizam . Marksisti obično pod ovim konceptom podrazumevaju ekonomsku dinamiku društva. socijali­ stičke feministkinje prevazilaze marksizam na tri ključna načina. ličnost. one proširuju značenje koncepta „materijalnih uslova ljudskog života". ključni faktori koji determinišu ljudsko iskustvo. Prvo. posebno načine na koje se različita dobra proizvode i razmenjuju na tržištu. ličnost. istorijski konkretnoj analizi materijalnih i društvenih uslova koji uobličavaju zasebne kontekste dominacije. ličnosti. • da se istorija svodi na promene u materijalnim uslovima života društvenih grupa. Istorijski materijalizam. idejama i društvenim odnosima. ličnostima. ideja i društvenih struktura koje su karakteristične za tu grupu. .320 D Ž O R D Ž RlCER . Socijalistička feministička analiza prihvata značaj ekonomske dinamike. socija­ lističke feministkinje pokušavaju da ostvare svoj teoretski cilj i zasnuju teoriju koja istražuje dominaciju kao najrašireniji druš­ tveni poredak. i po kome se istorija svodi na promene u materi­ jalnim uslovima života društvenih grupa i s njima povezanim promenama u ljudskom iskustvu. oni vide korene klasne nejednakosti i klasnog suko­ ba. ideje i društvene odnose. koji neke čine bogatima. po kome se ti uslovi menjaju tokom vremena usled dinamike koja je za njih karakteristična. u upotrebi principa istorijskog materijalizma. ključni faktori koji određuju ljudsko iskustvo. podrazumeva: • da su materijalni uslovi ljudskog života. ideje i društvene odnose. kao osnovni princip marksi­ stičke društvene teorije. Istorijski materijalisti smatraju da bilo koji pokušaj društve­ ne analize mora da prati istorijski konkretne detalje koji definišu materijalne uslove života društvenih grupa i da otkrije vezu iz­ među tih uslova i iskustava. uključujući aktiv­ nosti i odnose koji proizvode te uslove. U tim različitim eksploatišućim aranžmanima. • da se ti uslovi menjaju tokom vremena usled dinamike koja je za njih karakteristična.

tekstove. Unutar svih tih struktura. misao. seksualnosti i subjektivnosti čiji je proizvod održanje složenog sistema dominacije. U svim tim aktivnostima koje održavaju život. takođe. ali i ona koja održavaju sve oblike ljudskog života. socijalistički feminizam naglašava ulogu ideja. održavanju do­ maćinstva kroz neplaćeni i nevidljivi skup kućnih poslova. suptilnim interpersonalnim odnosima. Naglasak na idejama uključuje svest. . one su isto tako složene i moć­ ne kao i strukture koje proizvode ekonomska dobra. Socijalistički feminizam smatra da društvena organizacija predstavlja sistem u kojem se javne strukture privrede.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 321 i održavaju društveni život: ljudskom telu i njegovoj seksualnosti i neophodnosti u razmnožavanju i podizanju dece. i proizvodnji znanja. socijalnu definiciju situacije. socijalističke fe­ ministkinje kreću se između istraživanja velikih sistema domina­ cije i situaciono specifičnih. privatnim procesima ljudske reprodukcije. ideologiju. Te ideje su proizvod društvenih struktura i neraskidivo su povezane s njima. već složenim spletom čitavog niza razli­ čitih društvenih nejednakosti. a osiromašuje i imobiliše druge. Ta redefinicija koncepta materijalnih uslova modifikuje marksističku pretpostavku po kojoj su ljudska bića proizvo­ đači dobara. Za socijalistič­ ke feministkinje. kao i u nekim raznovrsnijim. svi ti faktori duboko pogađaju ljudsku ličnost. eksploatatorski poredak obogaćuje i osna­ žuje jedne. detaljnijih istraživanja svakodnevnih iskustava ugnjetavanih ljudi. motivaciju. političkog sistema i ideologije nalaze u inte­ rakciji s intimnim. koje su za marksiste izvedenica iz ekonomskog života. Treće. volju za delanjem u sopstvenom interesu ili prihvatanje interesa drugog. Da bi analizirale taj sistem. porodičnog života. Osim toga. Način na koji taj sistem funkcioniše može se uočiti u opstajućim i bezličnim društvenim obrascima. eksploatišući poredak radi za jedne a osiro­ mašuje druge. emo­ cionalnoj podršci. socijalistički feminizam se ne bavi isključivo kla­ snim nejednakostima. ljudsko delanje i strukture dominacije koje se ostvaruju kroz to delanje. koju je napisala Kris Ingram i koja predstavlja savremeno klasično delo socijalističkog feminizma. Drugo. znanje. u novu po kojoj su ljudska bića ona koja stvaraju. Knjiga Belo venčanje.

One zahtevaju globalnu solidarnost među ženama u borbi protiv načina na koji kapitalizam zloupotrebljava Heteronormativnost . krojača venčanica u Jugoistočnoj Aziji itd. već u tome da ih neko odabere kao predmet želje. tj. a deo tog profita potiče od eksploatacije radnika širom sveta . da je njihovo venčanje „najlepši dan u njihovom životu".322 D Ž O R D Ž RlCER . . patrijarhat i rasizam očituju u usta­ novi venčanja. Kada ljudima kažete. to je isto kao da ste rekli da smisao njihovog postojanja kao ljudskih bića nije u tome da postignu neki cilj u životu. koje predstavlja obaveznu i veoma skupu javnu ceremoniju koje obeležava privatne namere dvoje ljudi. filmo­ ve. rizik razvoda. tj.snažno kolektivno uverenje da potreba odraslih ljudi za porodicom. sigurnošću i intimnošću može da se zadovolji jedino u odnosu između muškarca i žene. Ritual belog venčanja postao je sveta ceremonija onoga što je Edrijen Rič ranije nazvala „obavezna heteroseksualnost".to je industrija od milijardu dolara. Heteronormativnost je snažno kolektivno uverenje da po­ treba odraslih ljudi za porodicom. rizik odsustva komunikacije i. televizijske serije i ženske magazine. Ingram takode pokazuje kako je ta ideološka potka duboko ukorenjena u sistem patri­ jarhata.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI istražuje kako se kapitalizam. između dvoje ljudi koji unutar rod­ no stratifikovanog patrijarhata imaju nejednaku moć. iz­ među dvoje ljudi koji unutar rodno stratifikovanog patrijarha­ ta imaju nejednaku moć.rudara koji kopaju dijamante u Africi. Ona tvrdi da kapitalizam neprekid­ no prodaje imidž (sliku) fantazije o venčanju kroz igračke. Ingram pokazuje kako mlade i njihove porodice pasionirano žude za belim venčanjem zbog toga što ono kodira „heteroseksualni imidž": viziju snova romantične ljubavi između muškarca i žene koja prikriva i bri­ še iz svesti sve znanje o radu koji je neophodan da bi se održao odnos između nejednakih. kao što se često go­ vori ženama. prava i status. prava i status. naposletku. a Ingram „heteronormativnost". Socijalističke feministkinje imaju predloge kako da se promeni struktura patrijarhata. Ingram pokazuje značaj venčanja za kapitalizam pozivajući se na čisto flnansijske podatke . sigurnošću i intimnošću može da se zadovolji jedino u odnosu između muškarca i žene. radnika koji rade na letovalištima u kojima se provodi medeni mesec na Karibima.

Taj projekat vodio ju je do otkrića teoretskog glasa njene zajednice i pokušaja da ponovo povrati glas. One se takođe zalažu za progresivnu poresku stopu koja smanjuje velike disparitete u dohocima između bogatih i siromašnih. Njihova glavna aktivistička ideja jeste da mobilišu ljude da koriste državu kao sredstvo za efektivnu re­ distribuciju društvenih resursa što bi omogućilo zaštitu žena putem javnih službi kao što su besplatno obrazovanje. To je kod nje stvorilo tenziju zbog koje je izgubila glas. životnih uslova drugih i potom počnu da brinu o njima. smeštajući . Dužnost feminističke socijalne nauč­ nice je da svima pokaže na koji način materijalne nejednakosti utiču na ljudske živote.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 323 njihov život. Kasnije je saznala da obrazovni uspeh od nje zahteva da se distancira od crne radničke zajednice iz koje je potekla. zdrav­ stvena zaštita. Fe­ ministkinje upozoravaju feminističke zajednice na opasnosti od kooptacije u redove privilegovane inteligencije koja opslužuje kapitalistički interes. osoba koja je potekla iz radničke porodice i koja je prošla kroz različite ži­ votne situacije. transport. briga za decu i obezbedivanje mesta za stanovanje. Njen odgovor na tu tenziju bila je formulacija alternativnog razumevanja društvene teorije i alternativnog načina teoretisanja uopšte. One veruju da će ta mobilizacija biti efikasna samo ako ljudi posta­ nu svesni svojih životnih uslova. Konačno. Prvo. žena. ona je bila Afroamerikanka. Patriša HilKolins Biografska skica Patriša Kolins piše o tome kako je njeno iskustvo obrazovnog uspeha prolazilo kroz razna kontraiskustva. život njihovih zajednica i čovekove okoline. drugi su je po pravilu prosuđivali kao manje vrednu od onih koji su došli iz drugači­ jih društvenih slojeva. socijalističke feministkinje žele da država garantuje minimalnu nadnicu svim članovima zajednice. U tim situacijama.

globalni položaj. Crna feministička misao predstavlja društvenu teoriju kao razumevanje specifič­ ne društvene grupe . Kolins . neke neznane. Jedan od ar­ gumenata teorije intersekcionalnosti jeste da se iskustvo ugnje­ tavanja ne proizvodi isključivo snagom jednog vektora ili jedne Teorija intersekcionalnosti .teorija koja smatra da su žene ugnjetavane u različitim situacijama. klasa. ugnje­ tavane na drugačiji način zbog različitih ukrštanja struktura društvenih nejednakosti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ga u tu zajednicu.„matrica dominacije"). rasa. P. Kolins izlaže posebnu epistemologiju (teoriju saznanja) po kojoj crne žene procenjuju istinu i validnost. trpele daleko manje od crnih žena. H. Vektori ugnjetavanja i privilegija . Objašnjenje te varijacije (i to objašnjenje je centralni predmet teorije intersekcionalnosti) jeste da su žene. one su trpele kraće od crnih žena. O n a izla­ že društvenu teoriju koja artikuliše jedno grupno razumevanje ugnjetavana putem ukrštanja rase. globalni položaj. U toj knjizi P. seksual­ ni afinitet i starosno doba. U tu svrhu. ta raznolikost. Bele žene u Americi su. različitim istorijskim periodima i u različitom stepenu intenziteta. Teorija intersekcionalnosti (ukrštanja) tvrdi da se žene ugnjetavaju u različitim situacijama i u različitom stepenu in­ tenziteta. Osim toga. seksualni afinitet i starosno doba) koja imaju za cilj da ugnjetavaju žene na drugači­ ji način. svest i osnaženje (1990). rasu. koji ne obuhvataju samo rod. Pokušaj je kulminirao u knjizi pod nazivom Crna feministička misao: znanje. Kolins koristi širok dijapazon glasova — neke slavne.324 DŽ0RD2 RiCER . Strukture nejednakosti možemo da opišemo kao vektore ugnjetavanja i privilegija (moguće je takođe upotrebiti frazu koju koristi P. Varijacija tih intersekcija kvalitativno menja iskustvo žena.različita presecanja brojnih struktura druš­ tvene nejednakosti (kao što su: rod.crnih žena. Kolins dobila nagra­ du Džesi Bernard i nagradu Sesil Rajt Mils. roda i klase — i njenu istorijsku borbu protiv ugnjetavanja. Ona takode ubedljivo pokazuje da je feminističko epistemološku stanovište moguće. Ta antologijska knjiga predstavlja jedno od najpoznatijih dela fe­ minističke i društvene teorije za koje je P. Varijacija tih intersekcija kvalitativno menja iskustvo žena. na primer. već i klasu. mora se uzeti u obzir kada se teorijski raspravlja o iskustvu žena. . bez obzira na to što su sve potencijalno ugnjetavane zbog svog roda. a ta promena.

Glorija Anzaldua opisuje ovu poslednju praksu kao stvaranje .da bi stvorila koncepte kojima je moguće deliti stvari na dobre i loše. stvarajući politički i društveni si­ stem u kome razlika postaje konceptualno oruđe za pravdanje sistema ugnjetavanja. već takođe postaje deo individualnog subjektiviteta . Takve ideologije delimično počivaju na onome što Odri Lord zove „mitska nor­ ma" (u SAD to su primeri belog. neke žene su trpele samo zbog roda. Teorije intersekcionalnosti u svom srcu shvataju te nejednakosti kao hijerarhijske strukture koje su utemeljene u nepravednim odnosima moći. neke zbog roda. transformišući razlike u modele inferiornosti/superiornosti. Na primer. dominantni koriste razlike među ljudima da bi opravdali ugnjetavanje. mršavog. u stvari. Teorija intersekcionalnosti tvrdi da postoji suštinska veza između ideologije i moći koja omogućava dominantnim subjek­ tima da kontrolišu podređene.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 325 promenljive. i odbacivanja i potcenjivanja drugih.internalizovanog odbacivanja razlike. Tema nepravde ukazuje na konzistentan kritički karakter ove teorije. socijalizaci­ ja u ovakvom sistemu ne služi da bi se raznolikost shvatila kao kulturno bogatstvo. seksualnoj diskriminaciji (čitaj „belih žena") ili rasnoj diskriminaciji (čitaj „crnih muška­ raca"). muškog i heterosek­ sualnog) naspram koje ljudi ocenjuju druge i sebe. radi o opštoj diskriminaciji. kazniti ili marginalizovati članove grupe. neke zbog roda i klasnog položaja. klasnog položaja i rasne pripadnosti itd. U društvenoj praksi.osim ukoliko se ne bi utvrdilo da se. Krenšo pokazuje da se crne žene veoma često suočavaju s diskriminacijom prilikom zapošljavanja zbog toga što su crne. Ta norma ne samo da omogućuje dominantnima da kontrolišu društvenu proizvodnju (kako plaćenu tako i neplaćenu). ali da sudovi rutinski odbijaju da priznaju da ta diskriminacija postoji . već evaluativno . Ona je takođe u stanju da stvori kriterij ume unutar sopstvene grupe putem ko­ jih je moguće isključiti. već da to iskustvo može biti proizvod ukrštanja više vektora. Karakterišući te vrste diskriminacija kao vektore ugnjeta­ vanja i privilegija. želimo da naglasimo najznačajnije doprinose teorije intersekcionalnosti koja tvrdi da privilegije nekih muš­ karaca i žena zavise od ugnjetavanja drugih muškaraca i žena.

othering. ali taj paralelizam ne bi trebalo preuveličavati. uništava potencijal za stvaranje koalicija i otpora kojim bi se takav sistem mogao srušiti. a takođe je reinterpretirala teo­ rijske radove među kojima je i sociološko-psihoanalitička studija Stvaranje drugog . Reagujući na svoje materijalne okolnosti. Čin definisanja unutar podređene gru­ pe kojim se određuje koji član grupe nije prihvatljiv. Teorija inter­ sekcionalnosti jedna je od najstarijih tradicija feminističke misli. Nametanje takve definicije drugog. istorijskim presecanjem nejednako­ sti. Ta kritika postavila je niz pitanja o tome šta podrazumevamo pod kategorijama kao što su žene.326 D Ž O R D Ž RlCER . žene stvaraju inter­ pretacije i strategije za preživljavanje kojima je moguće odupreti se nepravdi.engleski. stvara varija­ cije kako u obliku. zaklju­ čuje ona. rodom i globalnim položajem. Iskustvo ugnjetavanja je ono iskustvo koje definiše naš položaj i naše ponašanje. Neke teoretičarke intersekcionalnosti imaju za cilj da postanu glasnogovornice grupnog znanja koje je stvoreno u speci­ fičnim životnim okolnostima. tj čin definisanja na osnovu kojeg je moguće unutar po­ dređene grupe zaključiti koji član grupe nije prihvatljiv. Veliki deo pisanih radova i istraživanja rađenih iz rakursa intersekcionalnosti predstavljaju konkretne realnosti ljudskih života onako kako su one uobličene intersekcijom tih vektora. rod. roda i klase. Teorija intersekcionalnosti kritikuje rane feminističke spise za koje se smatra da odražavaju iskustvo i probleme belih feministki­ nja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI drugog. Ona se usredsredila na raznolikost iskustva u naizgled univerzalnim pojmovima kao što su majčinstvo i porodica. odnosno koji član grupe je „drugi". roda i klase. Neke od tih kritika imaju svoje parnjake u postmodernističkim radovi­ ma. crna feministička misao ili čikana feminizam). te rodnim i seksualnim preferencijama. Takvo definisanje uništava potencijal za stvaranje ko­ alicija i otpora. Intersekcije koje feministkinje najviše proučava­ ju jesu intersekcije roda i rase. . tako i u intenzitetu ljudskih iskustava ugnje­ tavanja. pripadnica privilegovane klase u zapadnim društvima. odnosno koji član je „drugi". rasa i sestrinstvo. odnosno rase. Ostale analize bave se rodom i starosnim dobom. Ispresecanost vektora ugnjetavanja i privilegija. i da uobliče različite feminističke izraze tih znanja (kao što su na primer.

P. Osim toga. Među činiocima koji olakšavaju afirmaciju nalazi se postojanje (trajanje) grupe to­ kom vremena. Proces teoretisanja. Kolins zaklju­ čuje da stanovište nije konstituisano iz nekog esencijalizma. sama činjenica da je grupa konstituisana delovanjem vektora ukrštanja znači da članovi grupe mogu da se pozicioniraju između različitih shvatanja sopstva. Tako P. te te­ oretičarke tvrde da način na koji se oni presecaju znatno utiče na stepen u kome se afirmiše zajedničko stanovište. a u isto vreme se držati vrednosne i političke pozicije po kojoj specifične grupe žena dele jedinstveno. klasa. kao i o tome šta beli ljudi mogu aktivno da urade da bi smanjili rasizam i kako mogu da doprinesu proizvodnji jedne inkluzivnije feminističke analize.rasa. da repozicioniraju razumeva­ nje belog. Iako se vektori ugnjetavanja i privilegija . njeno shvatanje sopstvene istorije kao grupe. istraživanja i kritike doveo je teoriju in­ tersekcionalnosti do jednog od centralnih pitanja s kojim se femi­ nizam danas suočava: kako otvoriti prostor za analitički princip i empirijsku činjenicu raznolikosti medu ženama (koja je proizašla iz različitih iskustava).iskustvo koje doživljavaju članovi grupe prilikom sva­ kog prelaska iz domaćih grupa u šire društvo.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 327 Nensi Čodorov. Ali grupno stanovište nije nikada monolitno i nepropustljivo. već iz prihvatanja činjenice da svi delimo istu sudbinu. H. starosno doba. rod. njen položaj u relativno segregiranom prostoru i njen razvoj kao intragrupnog sistema društvene organizacije i znanja koje se koristi da bi se pružio otpor ugnjetavanju. globalni položaj i seksualni afinitet — presecaju u životima svih ljudi. koje „belo" razumeju kao konstrukciju. domaća grupa nije otporna na prodiranje spoljašnjih ideja Stanovište . U toj rekonstrukciji bilo je neophodno da se pono­ vo razmisli o načinima na koje biti beo rezultira u privilegij ama. posebno stanovište? Objašnjavajući šta je stanovište. H. Ta kritika primorala je bele feministkinje.perspektiva aktera uključenih u grupe koje su različito pozicionirane unutar društvene strukture. Članovi grupe često se premeštaju iz domaćih grupa (u kojima su ponikli) u šire društvo gde prolaze kroz iskustvo unutrašnjeg autsajdera. Unutrašnji autsajder . Kolins smatra da ono predstavlja pogled na svet koji prihvataju grupe koje karakteriše heterogena bliskost {commonality). .

a nikada ne može biti potpuno i objektivno. taj redukcionizam može biti teorijski i politički opasan. ono se razlikuje od grupe do grupe.328 D Ž O R D Ž RlCER . Razlog što feministkinje pokušavaju da opišu. Ključni koncept Stanovište Veliki deo feminističkih teorija počiva na ideji da ljudi svet oko sebe posmatraju s nekog posebnog stanovišta u društvu. femini­ stičke sociološke teoretičarke uviđaju da je znanje deo sistema moći koji upravlja proizvodnjom znanja. analiziraju i promene svet sa stanovišta žene jeste i taj što. jer briše istorijske strukture ne­ jednake moći koje su proizvele individualno iskustvo i skriva po­ trebu za političkom promenom. principa pravičnog i brige za sebe i druge. Ona se okreće znanju ugnjetava­ nih ljudi i njihovim principima vere i pravde. To znanje uvek je pod uticajem odnosa moći — bez obzira na to da li je formulisano sa stanovišta dominantne ili podređene grupe. Kao rezultat toga. I teorija intersekcionalnosti ima neke predloge kako da se promeni društvena struktura. osim toga. . Jer samo unutar zajedni­ ce moguće je održati veru u eventualni trijumf pravde . Stanovište predstavlja početak feminističke sociološke teori­ je. Znanje je proizvedeno unu­ tar grupa. Ona ima sopstvenu internu dinamiku razlike i čak može biti konstituisana svojom egzistencijom na onome što Anzaldua naziva kulturnim preklapanjem. ali koji. ono što svako vidi i zna uvek je parcijalno i zasnovano na nekom posebnom interesu. već kao refor­ me društvenih ustanova i društvenih odnosa. Teorija intersekcionalnosti upozorava da.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i nije neizdiferencirana. radeći iz ugla ženske podređene pozicije u društvenim odnosima. Teorija želi da ta znanja prenese ostalim pripadnicima ugnjetavane zajednice koji će ih iskoristiti za protest i promene. iz per­ spektive aktera koji su različito pozicionirani unutar društvene strukture. iako je lako locirati iskustvo intersekcije i stanovišta kod pojedinaca.pravde shvaćene ne u uskom smislu pravne racionalnosti. Ono se ponekad razlikuje i medu članovima unutar jedne iste grupe.

održavanje domaćinstva. prirodu moći. klasnim. spremanje hrane. Stanovište je proizvod socijalnog kolektiviteta čiji pripadnici dele zajedničku istoriju i zajedničke okolnosti. proizvodi složen sistem nejednako osnaženih stanovišta društvenih grupa koje se nalaze u neprekidno promenljivim odnosima saradnje i sukoba. Društveni život predstavljen je kao niz neprekidnih činova ugnjetavanja. feministkinje smatraju eksploa­ tacijom. predstavlja osnovu feminističkog zahteva koji je utemeljen u ženskom stanovištu. Taj zajednički i istorijski odnos i spona sa socijalnom reprodukcijom u okolnostima podređenosti.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 329 takođe upravlja proizvodnjom svega u društvu. Svim ženama u patrijarhatu bio je dodeljen zadatak društvene reprodukcije (rađanje i podizanje dece. bolesne i zavisne. odnos između makrosocijalnog i mikrosocijalnog. briga za stare. feministikinje moraju da ustanove i analiziraju ono što konstituiše žensko stanovišta. Feministička sociološka teorija vidi pojedince kao aktere koji žive i deluju unutar složenog polja moći koje ih determiniše i u kome se njihova dejstvenost reprodukuje i osporava. KA FEMINISTIČKOJ SOCIOLOŠKOJ TEORIJI Upotrebljavajući celokupnu feminističku argumentaciju koja je dovde izložena. uzro­ ke nejednakosti i uzroke promene. Ta presecanja sada su integralni deo feminističke teorije i analize ženskog stanovišta. . na osnovu kojih mogu da razviju zajedničko znanje o društvenim odnosima. geosocijalnim i nejednakostima koje su utemeljene u seksualnosti i starosnom dobu. Taj rad za koji nikada nisu primile materijalnu naknadu. U pokušaju da stvore sociološku teoriju sa ženskog stanovišta. Ali isprecesanost rodnih nejednakosti s rasnim. Feministička sociološka teorija pokušava da promeni balans moći unutar sociološkog diskursa i unutar socijalne teorije. uspostavljajući stanovište žena kao jedno od mogućih stanovišta unutar kojeg se može konstruisati društveno znanje. te emocionalna i seksualna usluga). feminističke sociološkinje počele su da stvaraju opštu teoriju koja usmerava pažnju na ključne teme koje su karakteristične za sve sociološke teorije: odnos između društvene strukture i pojedinačnog delanja (dejstvenosti).

to jest ako se emocije (kao što je bes) transformišu u konstruktivnu snagu. svedočenje. bez­ ličnog teksta. To nazi­ vamo politikom otpora kojim se pojedinci i kolektivi suprotstav­ ljaju strukturama i akterima dominacije. čak i u okolnostima najbrutalnijeg ugnjetavanja. i lokalnih aktuelnosti proživljenog iskustva. osporavanje. Feministki­ nje se ovde na najdirektniji način uključuju u teoretske rasprave o strukturi i dejstvenosti (glava 7). Emocionalna reakcija besa . anonimnog. otpor. kada bismo prihva­ tili da ponašanje pojedinaca u velikoj meri zavisi od društvenih struktura koje deluju „prisilno i eksterno"). Odnosi vladanja — složene. feministička analiza tvrdi da su žene sposobne da se odupru strukturnim silama i iz­ bore bolji položaj u društvu. pobunu. akteri koji se.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ugnjetavanje obavljaju pojedinci tj. Nasuprot strukturalnim deterministima koji tvrde da su stanovišta proizvod društvenih struktura. . Za ovu politiku suprot­ stavljanja od velikog značaja je postojanje i opstanak grupnih stanovišta. uopštenog. Feminističke teorije su takođe razvile čitav novi Vokabular da bi opisale realnost makroodnosa i mikroodnosa. 1. diverziju. nemonolitne ali povezane društvene aktivnosti kojima je moguće kontrolisati društvenu proizvodnju. ne mogu osloboditi odgovornosti za reprodukciju sistema dominacije. Društveni ži­ vot takode može da se razume kao neprekidan niz pojedinačnih i grupnih reakcija na ugnjetavanje. Odnosi vladanja odnose se na složene. čak i ako uspe­ mo da objasnimo društvene strukture koje predstavljaju strukturne okvire unutar kojih se ti činovi odigravaju (tj. itd.i voljnost da se bes transformiše u poziciju s koje se može boriti protiv nepravde — ne može da se objasni strukturama ugnjetavanja koje ga proizvode. Feministička analiza smatra da je strukture domi­ nacije moguće pobediti ako se reaguje emocionalno. Doroti Smit je uvela koncept odnosa vladanja.330 D Ž O R D Ž RlCER . Ona predstavljaju načine razumevanja društva koja se razvijaju iz društvenih struktura i koja služe kao motivacija za individualnu i grupnu reprodukciju dominacije ili otpor do­ minaciji. Te reakcije obuhvataju borbu. nemonolitne ali povezane društvene aktivnosti kojima je moguće kontrolisati društvenu proizvodnju.

3. neki pojedinac (kao što je student koji se prijavljuje za letnji posao u re­ storanu koji poseduje porodični prijatelj) uskoro shvata da mora da ispuni neki tekst (na primer. diplome. zakone. tekstovi obuhvataju dozvole. opštost i autoritet. Odnosi vladanja u kasnom kapitalističkom patrijarhatu manifestuju se kroz tekstove koje karakteristiše anoni­ mnost. Lokalne realnosti proživljenog iskustva . U nekim istorijskim trenucima. računarom ili konferencijskim stolom. već neki anonimni aparat vladanja.„pisani dokumenti proizašli iz odnosa vladanja koji imaju moć da organizuju odnose proizvodnje u svakodnevnom životu i karakter anonimnosti i opštosti tako da ih je moguće primeniti na veliki broj svakodnevnih situacija. pojedinačno i individualizovano iskustvo obrazuju i prevode u jezičku formu koja je prihvatljiva odnosima vladanja. akteri." . Tekstovi . Ljudska društvena proizvodnja mora po sopstvenoj ma­ terijalnoj prirodi da se desi u nekom trenutku u lokalnoj realnosti proživljenog iskustva.mesta gde realne ličnosti delaju i provode svoje živote. Oni svuda menjaju materijalnu realnost. u pokušaju da bude deo odno­ sa vladanja. uverenja o završenom školovanju sve do lekarskih izveštaja. tj. neki bezlični službenik u administraciji. kataloge itd. na mestima gde neke realne ličnosti sede dok pišu ili čitaju knjigu (sade voće i povrće ili proizvode odeću). narudžbine. poresku prijavu za posao) koji nije propisao poslodavac s kojim će se sre­ sti licem u lice. Recimo. stvarajući oblike koji će postati deo aparata vladanja. Ti tekstovi neprekid­ no stvaraju intersekcije između odnosa vladanja i lokal­ nih realnosti proživljenih iskustava. sede za stolom. determinišući ono šta je moguće. koji se nalaze u apsolutno individu­ alnim položajima.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 331 2. Ti tekstovi su tako napisani da realno životno. čak i na lokalnom nivou. Sadr­ žaj teksta može se kretati od ugovora preko policijskih izveštaja. Važno je primetiti da to presecanje deluje u oba smera. reinterpretirajući ono što se desilo. ugovore. Taj kriterij um prihvatljivosti zado­ voljen je kada tekst nametne definiciju situacije.

i istovremeno samostalno podizala decu. poriv proizvodnje i komunikacije u lokalnim realnostima i poriv objektifikacije i fakticiteta koji se nalazi u generalizovanom tek­ stu. Sledstveno tome. Svaka dimenzija ima svoju posebnu internu dinamiku: poriv kontrole u odnosima vladanja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Sva tri aspekta društvenog života — odnosi vladanja. i globalnih linija podele. Kontingentnost je jedno od mnogih ličnih iskustava koje je navelo Smitovu da dovede u pitanje sociološku ortodoksiju (dominantnu teoriju). Prisećajući se svog studiranja na Berkliju. a njihove manife­ stacije uključuju do tada apsorbovane. Tekstovi. gde takode postoje podređeni i nadređeni. Rasa kodira i rodno ureduje taj svet. Kroz taj okvir elementi strukture i interakcije spojeni su u jedno. klasnih. Do­ minacija i proizvodnja postaju problematične. lokalne realnosti proživljenog iskustva i tekst — široko su rasprostranje­ ne i konstantne osobine strukture društvene dominacije. u ranim 1960-im. Dorotil. žene su da­ leko dublje uronjene u nezavršeni proces održavanja lokalnih re­ alnosti. čiji je cilj objektifikacija i fakticitet. Smit objašnjava da je njena sociološka teorija izvede­ na iz njenog sopstvenog životnog iskustva kao žene. tj. kao što . starosnih.332 D Ž O R D Z RlCER . svako mora da bude fizički prisutan negde u prostoru i vremenu). Smit Biografska skica Doroti I. iako niko ne može da izbegne život u lokalnoj realnosti (tj. Te nejednakosti nastaju duž rasnih. pogotovo kao žene koja se kretala između sveta akademskih krugova u kome dominiraju muškarci i sveta majke. porodice u kojoj žena igra glavnu ulogu. napisani su tako da onemo­ gućavaju jednakost među ljudima. odnosi i rad otelovljenih subjekata. kada je radila doktorat iz sociologi­ je. Smit kaže da njen život nije bio toliko uobličen karijerom. dok je muškarcima u odnosima vladanja dodeljena uloga dominantnih. Te iste podele se ponavljaju u privrednim i rasnim odnosima. D. rodnih. Sve tri osobine u isto vreme mogu i moraju da se istražuju kao delanje. već čitavim ni­ zom kontingencija (slučajnosti). vekovima stare sociološke distinkcije: mikro-makro i delatnost-struktura.

godine. koji pokušavaju d a rade zajedno ili se barem sastoji o d situacija iz kojih svaki pojedinac m o ž e da izađe kao „ p o b e d n i k " ili „onaj koji definiše situaciju". Završila je sociologiju na Univerzitetu u Londonu 1955. Doroti je obavljala sledeće poslove: sociološkinja angažovana na istraživanjima na Berkliju. U t o m svetu. Bez obzira na to da li su se desili kao posledica slučajnosti ili namere. godine u Velikoj Britaniji. T a vizija mikrosocijalnog života razilazi se s vizijom koju nalazimo u tradicionalnoj sociologiji glavnog toka koja smatra d a mikronivo društva funkcioniše n a osnovu neke vrste d e m o k r a t s k o g etosa jednakih. godine. docentkinja i potom profesorka na Odeljenju za sociologiju na Univerzitetu Britanske Kolumbi­ je. D r u g i m recima. Godine 1977. društveno iskustvo na m i k r o n i v o u uobličeno je i prožeto o d n o s i m a m o ć i i nejedna­ kosti koje nalazimo u društvenim s t r u k t u r a m a n a m a k r o n i v o u . Neke od ideja koje nalazimo u teoriji Doroti Smit predstavlja­ ju važnu osnovu feminističke makroteorije. prese­ ljenja u Kanadu. kao i posla koji je dobila". predavačica sociologije na Ber­ kliju. mesto profesorke sociologije obrazovanja na Ontarijskom institutu za istraživanje obrazovanja. Toronto. sledeći događaji predstavljaju značajne faze u akademskom razvoju Doroti Smit. žene čine preovlad u j u ć u većinu širom sveta. Ro­ đena je 1926. a doktorat iz sociologije odbranila je na Berkliju (na Univerzitetu Kalifornija) 1963. Feministička sociološka teorija . u engle­ skom mestu Kolčesteru. a svakako malo prethodnog znanja". rađanja dece i rastanka od muža. koje je usledilo ubrzo nakon braka. Feminističke socijalne teoretičarke o p i s u j u mikrodruštveni p o r e d a k u k o m e postoji o g r o m n a razlika u s v a k o d n e v n o m živo­ tu d o m i n a n t n i h i p o d r e đ e n i h . predavačica sociologije na Univerzitetu Eseks. integrisane femi­ nističke teorije i socijalističkog feminizma.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 333 je imidž slobodnog aktera čije ponašanje je posledica prolaska kroz iskustvo suko­ ba uloga. O tim događajima Smit kaže: „To su bili trenuci u kojima sam imala malo slobodnog izbora. U istom periodu Doroti je prošla kroz „iskustvo braka.

već takođe njegove procesualne detalje (tj. interakcije. udovištva i loše plaćenog posla. delanja i zahteva drugih. kontakt očima i kontrolu prostora i vreme­ na). razvoda. efek­ tivno se anulira makrostrukturnim rodnim nejednakostima koje determinišu ne samo najširu podelu rada (tj. Za one koji dominiraju u društvu. Umesto toga. Osobe koje imaju moć dobijaju znanje o sopstvu učeći da sebe vide na onaj način na koji bi voleli da ih drugi vide. život žena je pun incidenata i slučajnosti. nepredvidivog uticaja dece na životne planove.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI tvrdi kako su iskustva delanja. Ti sistemi muškarcima omoguću­ ju organizovanje života i usredsređenost na cilj koji treba da ostva­ re. a ko ostvaruje zadatke). Ta pretpostavka nejednakosti kao osobina interaktivne situ­ acije se intenzivira i komplikuje kada se činioci kao što su rasa i klasa uključe u feministički analitički okvir. iskustvo interakcije s drugima može značiti uzajamnost orijentacije. koje proizilaze iz neizvesnoti bračnog života. Žene su socijalizovane da sebe doživljavaju kroz oči muškarca . . Žene se nalaze u situacijama koje su prepune naglih promena i obrta. žene se retko nalaze u situacijama u kojima mogu da ostvaruju svoje ciljeve. Bilo koja interpersonalna jednakost ili dominacija. pitanje ko postavlja. kapitalizma i rasizma. sopstva i svesti koja imaju žene (i ostali podređeni) radikalno različita od iskustava onih koji zauzimaju dominantne pozicije. Feministička teorija dovodi u pitanje postojanje društveno obespravljenog uopštenog drugog. onoga što radi muž. njihov život sastoji se od niza reakcija na stalne potrebe i želje drugih. umesto toga.334 D ž O R D Z RiCER . Podređeni mora da se pozicionira između sveta kojim upravlja dominantan uopšteni drugi i sistema značenja i položaja u originalnim grupama koje nude alternativna razumevanja uopštenog drugog. pravila obra­ ćanja i konverzacije. pitanje ko može da zauzima pozicije autoriteta. Društvena struktura ih sprečava da budu usmerene na sopstvene životne ciljeve. pomoć i zadovoljavanje želja. ona ih prisiljava da izvršavaju različite zadatke kao što su nadzor. koju žene kao pojedinci mogu da postignu. Sposobnost za delanje uvek proizilazi iz pozicije u sistemu pa­ trijarhata. koor­ dinacija. pritisak da se dođe do ovladavanja razumevanjem i slobodu da se uđe ili izađe iz interaktivnog okruženja. U svojim svakodnevnim aktivnostima.istin­ skog drugog. Za razliku od toga.

Boba i Marije Sindler. Njen smeštaj u bolni­ cama i domovima i troškovi zdravstvenog osiguranja dosegli su skoro 80.obrađene su u tekstovima koji su proizašli iz odnosa vla­ danja. Slučaj takođe otkriva složene načine na koje odnosi vladanja uobličavaju život u lokalnim realnostima. rad i penzije Senata SAD. Sukob Majkla i Šindlerovih počeo je kao privatan. prava.u nepre­ kidnom vegetativnom stanju". ko je trebalo da bude njen staratelj. medicine. godine. Cev za hranjenje predstavljala je deo lokalne realnosti proživljenog iskustva. Teri se nalazila. medija. Pošto . Njeni roditelji su se tome suprotstavili. Slučaj nam takođe pokazuje odnose vladanja.000 dolara godišnje.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 335 Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Teri Sijavo Na dan 31. Slučaj je privukao opštu pažnju zbog neprekidnih borbi za njenu sudbinu između njenog muža i od suda dodeljenog staratelja.. Slučaj Sijavo nam još jednom pokazuje da su javno i privat­ no daleko od toga da budu razdvojene sfere.od sisanja do naknade za advokata — bila je neophodna odluka suda. a u sukob su se uključili i ljudi iz politike. marta 2005. Interesantno je da je ogromna većina američke javnosti smatrala da bi joj trebalo omogućiti da umre. . treba li ukloniti cev za hranje­ nje . Majkla Sijavoa i Terinih roditelja. Ali činjenica da je Teri Šijavo održavana u životu toliko dugo posledica je toga što je njen slučaj izmešten iz privatne sfere i postao javno pitanje. obrazovanje. što je takođe je­ dan odnos posredovan kroz tekst. Njihov sukob postao je javna stvar. da ukloni cev za hranjenje. Sve bitke — oko toga ko je kriv za njeno stanje. tvrdeći da to čini uz Terinu saglasnost koju je dobio pre 1990. religije. godine umrla je Teri Šijavo (41) u Flori­ di kada joj je uklonjena cev za hranjenje koja ju je održavala u ži­ votu 14 godina. Kad god je trebalo da se odobri bilo koji novac neophodan za njenu brigu . ali su obe strane pozvale javnost da presudi. a ipak njeno postavljanje (ili uklanjanje) zavisilo je konačno od presude sudije i zakonodavca. U jednom trenutku sena­ tor Bil Frist pozvao je Teri Šijavo da svedoči pred Odborom za zdravstvo. kako su doktori rekli. Majki je hteo. Obe strane privukle su podršku.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI je smatrao da je sposobna da svedoči. Feministička sociologija subjektiviteta pita kako ljudi preživljavaju kada njihovo sopstveno iskustvo ne odgovara usta­ novljenim tipifikacijama tog iskustva. u ovom slučaju vidimo i ulogu patrijarhata. koja se razvija duž linija ličnog. Teri je bila obuhvaće­ na programom zaštite svedoka. reflektovanog. s dru­ ge strane. . a takođe otkrivamo da je njen život sudbonosno uobličen njenom željom da se podvr­ gne patrijarhalno inspirisanom heteroseksualnom imidžu lepe (čitaj „vitke") žene koja se udala i živi srećno do kraja života. zbog čega je cev za hranjenje morala da joj se vrati u telo. Za žene. a neki poričući validnost sopstvenog iskustva. proživljenog. Ali jedno je kada nešto naučite iz životnog iskustva. Oni koji uče iz iskustva znaju da život ne treba uvek uzimati zdravo za gotovo.336 D Ž O R D Ž RlCER . neki tražeći zajednicu s drugi­ ma koji dele tu bifurkacionu realnost. osobina koja najviše prožima kognitivni stil sva­ kodnevnog života jeste ono što Doroti Smit naziva bifurkaciona svest. pri­ silne heteroseksualnosti i heteroseksualnih imidža koji su igrali važnu ulogu u životu Teri Šijavo. s jedne strane. To ju je na kraju ubilo. Naposletku. kao i to da je mo­ guće verovati da stvari mogu biti drugačije zbog toga što iz sop­ stvenog iskustva znaju da one već jesu takve. Pokušaj ostvarenja tog cilja vodio ju je do fatalnog poremećaja u ishrani. a drugo kada vam to prenese kapitalistički i patrijar­ halni etablirani sistem znanja. Vidimo žensko telo na koje muž i roditelji polažu pravo vlasništva. neki kultivišući lične tipove da bi svom iskustvu dali neki smisao. i etabliranih vrsta koja nalazimo u društvenim zalihama znanja kojima se to iskustvo opisuje. Mislila je da njena glavna dužnost kao žene da muš­ karcu ponudi svoje vitko telo. ali ju je istovremeno udaljila od opštih problema koji postoje u američkom zdrav­ stvenom sistemu. Iz ovog slučaja takođe vidimo kako se odnosi vladanja uzajamno osnažuju: medijska pokrivenost ovog događaja je zajedno sa vladom i kapitalističkim sistemom usmerila pažnju na aspekte ljudskog interesa u ovoj priči. Mi već znamo da neki to rade izbegavajući da razmišljaju. čime je anulirana presuda Suda u Floridi.

obrazovanje i mediji. Teorije rodnog ugnjetavanja opisuju žensku situaciju kao posledicu direktnih odnosa moći između muškaraca i žena u kojima muškar­ ci imaju fundamentalni interes da kontrolišu. 4. Feministička teorija je uopšten. To uverenje feministkinje suprotstavljaju univerzalnoj degradaciji žena i nasilnom ugnjeta­ vanju žena koje se reprodukuje sistemom patrijarhata. Te teorije analiziraju način na koji mehanizmi društvene struk­ ture proizvode interese za dominacijom. 12. Liberalni feminizam tvrdi da su žene jednake s muškarcima u tome što su i one sposobne za donošenje razložnih moralnih su­ dova. Radikalni feminizam utemeljen je u verovanju da žene poseduju apsolutno pozitivnu vrednost kao žene. odnosno kako se oni reprodukuju unutar rutiniziranih praksi koje se stalno ponavljaju. 11. Psihoanalitički feminizam naglašava emocionalnu dinamiku lično­ sti i emocija često duboko pokopanih u podsvesne i nesvesne delove psihe.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 337 Sažetak 1. koriste. . Teorije strukturalnog ugnjetavanja priznaju da ugnjetavanje pro­ izilazi iz činjenice da neke grupe ljudi izvlače korist iz kontrole iskorišćavanja. To se naziva praksom dominacije. Rodna nejednakost rezultat je patrijarhalnih i seksističkih obrazaca podele rada. širok sistem ideja o društvenom životu i ljudskom iskustvu koji je ponikao iz ženske perspektive. 9. Sta da radimo s razlikama medu ženama? Jedna vrsta feminističke teorije bavi se rodnim razlikama. Objašnjenja za te 3. potčinjavanja i ugnjetavanja drugih grupa ljudi. 6. Druga vrsta feminističke teorije usredsredena je na rodne nejed­ nakosti. rad. institucionalne uloge. 5. Eksplanatorne teorije smeštaju izvor rodnih razlika u biologiju. Rodna jednakost moguća je ako se obrasci podele rada preoblikuju u ključnim društvenim ustanovama kao što su: pravo. porodica. Teorija intersekcionalnosti (presecanja) tvrdi da su žene ugnjeta­ vane na različite načine i u različitom stepenu. Feministička teorija otvara nekoliko osnovnih pitanja: Sta ćemo sa ženama?. Kako možemo da promenimo i unapredimo društvo i učinimo ga pravednijim za žene i sve ljude?. potčinjavaju i ugnjetavaju žene. Kulturni feminizam veliča pozitivne aspekte ženske ličnosti. Zašto je sve tako kako jeste?. socijalizaciju i društvenu interakciju. 7. 8. 2. 13. 10. on takođe podvlači važnost perioda koje osoba provede kao novorođenče i ranog detinjstva u paternizovanju tih emocija. Socijalističke feministkinje pokušavaju da spoje marksističku i radikalnu feminističku misao.

Bell Hooks (2004). Podgorica: C I D . Beograd: Plato/XXvek. Mill. Sejla et al. i mikrosocijalno i makrosocijalno putem koncepta stanovišta. Vujović. Gros. ekstralokalnih odnosa vladanja. Zarana i Lydia Sklevicky [uredile] (2003). Literatura za dalje čitanje Andre. Podređenost žena. Društvo rizika. John Stuart (2000). Beograd: Centar za ženske studije i istraživanja roda. Beograd: Istraži­ vačko izdavački centar S S O Srbije. (2007). Beograd: Biblioteka X X vek. Džudit i Skot.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 14. razlike pronalaze se u sledećem: iako sve žene potencijalno imaju iskustvo ugnjetavanja na osnovu roda. bez obzira na to. Nedović. Vladavina muškaraca. Batler. slučajnosti.338 D Z O R D Ž RlCER . Centar za slobodne izbore i demokratiju. Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Simon de Bovoar (1982). Antropologija žene. Savremeni pokreti misao o oslobođenju žena i njegov uticaj na sociologiju. Mil. Mišel (1997). Feministička sporenja: filozofska razmena. Sreten [urednik] (2008). Džoan (2006). Beograd: Beogradski izdavačkografički zavod. Feministička sociološka teorije spaja strukture i delatnike. Feminizam je za sve: strastvena politika. Džon Stjuart. lokalnih aktualiteta proživljenih iskustava. tekstova. Nevolje s rodom. Slobodanka (2005). Burdije. Papić. Zarana (1989). Pejtmen. one su. Promenljiva tela. Savremeni feminizam. Zagreb: Ženska infoteka. Drugi pol. Položaj i uloga žene u savremenom društvu. nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Centar za ženske studije. Papić. Beograd: Filip Višnjić. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. Sociologija i feminizam. Polni ugovor. Elizabet (2005). Feminstkinje teoretizuju političko. Beograd: Centar za unapređivanje pravnih studija. Judith (2000). Pjer (2001). Kerol (2001). Beograd: Feministička 94. Promene. Tejlor Mil Herijeta (1995). Butler. Rasprave o jednakosti polova. ugnjetavane na različite načine. Zagreb: Centar za ženske studije. Beograd: Beogradski krug. Beograd: Centar za ženske studije. odgovarajućeg delanja i bifurkacione svesti. . Benhabib. Feminizam.

postoje velike sličnosti između onoga što on ima da kaže o industrijskim i postindustrijskim društvima i ono­ ga što o modernim i posmodernim društvima govore postmodernisti.GLAVA 9 POSTMODERNE GRAND-TEORIJE Prelaz od industrijskog ka postindustrijskom društvu Unapređenje veštine upravljanja (i ostale grand-teorije) Postmodernost kao sazrevanje modernosti Uspon potrošačkog društva. Ova glava bavi se grand-teorijama o postmodernom društvu koje su (uglavnom) stvori­ li mislioci koje nazivamo postmodernim socijalnim teoretičarima (postmoderni teoretičari su uradili malo na stvaranju teorija o sva­ kodnevnom životu). nestanak simboličke razmene i sve veća simulacija Potrošačko društvo i nova sredstva za potrošnju Dromologija Feminizam i postmoderna socijalna teorija Sažetak Literatura za dalje čitanje Glave 4 i 5 bavile su se različitim modernim grand-teorijama. Međutim. Ironija je u tome što postmoderni teoretičari često kritikuju moderne grand-teorije. Najveći broj grand-teorija o savremenom društvu stvorili su teore­ tičari koji su sebe smatrali modernistima. Ipak. iako su. i sami skloni da stvaraju takvu vrstu teorija. PRELAZ OD INDUSTRIJSKOG KA POSTINDUSTRIJSKOM DRUŠTVU Rad Danijela Bela (rođen 1919) o dolasku postindustrijskog društva. kako ćemo videti iz ove glave. dok se u radovima postmodernista grandiozni . predstavlja delimičan prelazak od modernih grand-teorija (s kojima smo se susreli u glavama 4 i 5) ka postmodernoj socijalnoj misli i postmodernoj grand-teoriji. Bei je nesumnjivo modernista.

Dolazak postindustrijskog društva uglavnom pogađa društvenu strukturu i nekoliko njenih glavnih delova: ekonomiju. svesno nudi teoriju koja pokušava da zahvati veliki period novije druš­ tvene istorije. U svakom društvu Bel razli­ kuje tri oblasti: društvenu strukturu. Naravno. Iako usluge preovlađuju Postindustrijsko društvo . teorijsko umesto praktičnog znanja. stvaranje i kontrolisanje novih teh­ nologija i razvijanje intelektualnih tehnologija koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom. . Bel takode s puno poleta kritikuje neke aspekte postindustrijskog društva. rad. Bel. koje su se smatrale za jedino postindustrijsko društvo u vremenu kada je Bel pisao. mnogo toga se dogodilo u skoro tri i po decenije otkad je Bel objavio najveći deo svojih radova. Navešćemo ovde koje su. kao što su prodaja hamburgera i savetovanje o ulaganju. prema Belu. politički sistem i kulturu. najvažnije promene u društvenoj strukturi koje su se odigrale u procesu prelaska ka postindustrijskom društvu: 1. a druga društva se takode kreću u tom pravcu (na primer. za razliku od njega. Unutar privredne strukture dolazi do prelaska sa proi­ zvodnje robe na proizvodnju usluga.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI karakter teorije pojavljuje nesvesno. kao modernista. Ono što Bel ima da kaže o industrijsko-postindustrijskim odnosima može se smestiti u širu shemu društvenih promena koja takode uključuje predindustrijska društva. razvijaju. dok se usluge. barem kada ga uporeduju s modernim društvom. Proizvodnja takvih dobara kao što su odevni predmeti i predmeti od metala opada.društvo koje karakteriše proizvodnja usluga ume­ sto proizvodnje robe. ranih 1970-ih go­ dina). na­ uku i tehnologiju.340 D Ž O R D 2 RiCER . Postindustrijsko društvo. preko industrijskih (neka društva Zapadne Evrope i Rusija). Bel uočava prelaz od predindustrijskih (najveći deo Azije i Afrike). Glavni predmet analize Danijela Bela jeste postindustrijsko društvo. SAD su se razvile u pravo postindustrijsko društvo. ka postindustrijskim društvima (poput SAD. Međutim. većina postmodernista sklona je da na postmoderno društvo gleda sa simpatija­ ma. promene u društvenoj strukturi ta­ kode imaju posledice na politički sistem i kulturu. neka zapadnoevropska društva i Japan). profesionalni i tehnički umesto manuelnog rada.

Od posebnog značaja je porast broja naučnika (na primer. kao što je bila ona u Cernobilju ili na Ostrvu tri milje. Eksponencijalni rast teorijskog i kodifikovanog znanja. istraživanja i vladinih usluga. od suštinskog je značaja za nastanak postindustrijskog društva. 2. Umesto praktičnog znanja {know how). tamo gde je to neophodno. (Recimo. u oblasti medicine i genetike) i inženjera. Mnogi se. 5. te da će bolja kontrola takvih postroje­ nja omogućiti sprečavanje budućih katastrofa. 4. za postindustrijsko društvo najvažnije su usluge iz oblasti zdravstva. kao što su kibernetika. kao i sve većom složenošću koja karakteriše postindustrijsko društvo. Naučno istraživanje po­ staje institucionalizovano. kao i njegovu kodifikaciju. obrazo­ vanja. Sve ovo podrazumeva značaj teorij­ skog. . U postmodernom društvu značaj manuelnog rada (na primer. Da bi se upravljalo takvom procenom i kontrolom. neophodno je da se razvijaju i primenjuju nove intelektualne tehnologije. teorija igara i informaciona teorija. Cilj kome se teži jeste sigurniji i bezbedniji tehnološki svet. nadaju da je moguće efikasnije nadgledanje opasnih postrojenja kao što su nu­ klearne centrale.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 341 u najvećem broju privrednih sektora. naučno znanje stečeno izučavanjem ljudskog genoma sada je od suštin­ skog značaja za pronalaženje novih načina lečenja broj­ nih bolesti). U postindustrijskom društvu stvara se novi odnos izme­ đu naučnika i novih tehnologija. u svim njegovim varijantama. što dovodi do nastanka novih. na primer. 3. u postindustrijskom društvu sve važnije postaje teorijsko znanje. radnici na pokretnoj traci) opada. Zna­ nje je osnovni izvor inovacija. kao što je pronalaženje odgovora na mnoga etička pitanja koja su otvorena razvojem teh­ nologije kloniranja. a ne empirijskog znanja. 6. kontroliše. Postindustrijsko društvo pokušava da proceni uticaj novih tehnologija i da ih. Unapređenje znanja takode stvara potrebu za drugim inovacijama. a raste značaj profesionalnog (pravnici) i tehničkog rada (programeri računara).

342

D ž O R D Ž RlCER - SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

na nauci zasnovanih industrija. Fuzija (sjedinjenje, stapa­ nje) nauke i inovacije, kao i sistematski tehnološki rast nalaze se u osnovi postindustrijskog društva. To stvara potrebu za otvaranjem još većeg broja univerziteta i stva­ ranja radne snage s univerzitetskom diplomom. Zapravo, univerzitet i visoko obrazovanje od suštinske su važnosti za postindustrijsko društvo. Obrazovni sistem proizvodi eksperte koji imaju ključnu ulogu u stvaranju, upravlja­ nju i kontrolisanju novih tehnologija. Razlike između tipova društava. Iz ovakvog shvatanja post­ industrijskog društva, Bel izvodi niz razlika između postindustrijskih, predindustrijskih i industrijskih društava: 1. U profesionalnom smislu, u predindustrijskom društvu preovlađuju poljoprivrednici, rudari, ribari i nekvalifikovani radnici; u industrijskom društvu primetna je do­ minacija polukvalifikovanih radnika i inženjera, dok u industrijskom društvu dominiraju profesionalci i naučnici-tehničari. 2. Za svaki od ova tri tipa društava karakteristična je po­ sebna vrsta izazova. Izazov ptedindustrijskom društvu sa­ stoji se u tome da se iz prirode izvuku dobra. Otuda do­ minacija rudarstva, ribarstva, šumarstva i poljoprivrede. Najveći izazov za industrijsko društvo jeste kako da na jedan inteligentan način koordiniše, programira, raspore­ di i organizuje mašine. Konačno, glavni izazov u postindustrijskom društvu predstavljaju drugi ljudi. Pojedinci koji obezbeđuju usluge drugim ljudima načelno poseduju više informacija i znanja (to su eksperti) od onih ko­ jima su usluge namenjene. To im daje veliku prednost u ophođenju s klijentima. 3. U predindustrijskim društvima moć imaju zemljoposednici i vojska. Oni je vrše kroz direktnu upotrebu sile. U industrijskim društvima, najveću moć imaju poslovni ljudi (biznismeni), iako oni svoj uticaj vrše indirektno, preko političara. U postindustrijskom društvu, kao do­ minantne figure ističu se naučnici i istraživači. Oni po­ kušavaju da uravnoteže tehničke i političke snage.

342

D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

na nauci zasnovanih industrija. Fuzija (sjedinjenje, stapa­ nje) nauke i inovacije, kao i sistematski tehnološki rast nalaze se u osnovi postindustrijskog društva. To stvara potrebu za otvaranjem još većeg broja univerziteta i stva­ ranja radne snage s univerzitetskom diplomom. Zapravo, univerzitet i visoko obrazovanje od suštinske su važnosti za postindustrijsko društvo. Obrazovni sistem proizvodi eksperte koji imaju ključnu ulogu u stvaranju, upravlja­ nju i kontrolisanju novih tehnologija. Razlike između tipova društava. Iz ovakvog shvatanja post­ industrijskog društva, Bel izvodi niz razlika između postindustrijskih, predindustrijskih i industrijskih društava: 1. U profesionalnom smislu, u predindustrijskom društvu preovlađuju poljoprivrednici, rudari, ribari i nekvalifikovani radnici; u industrijskom društvu primetna je do­ minacija polukvalifikovanih radnika i inženjera, dok u industrijskom društvu dominiraju profesionalci i naučnici-tehničari. 2. Za svaki od ova tri tipa društava karakteristična je po­ sebna vrsta izazova. Izazov predindustrijskom društvu sa­ stoji se u tome da se iz prirode izvuku dobra. Otuda do­ minacija rudarstva, ribarstva, šumarstva i poljoprivrede. Najveći izazov za industrijsko društvo jeste kako da na jedan inteligentan način koordiniše, programira, raspore­ di i organizuje mašine. Konačno, glavni izazov u postindustrijskom društvu predstavljaju drugi ljudi. Pojedinci koji obezbeđuju usluge drugim ljudima načelno poseduju više informacija i znanja (to su eksperti) od onih ko­ jima su usluge namenjene. To im daje veliku prednost u ophođenju s klijentima. 3. U predindustrijskim društvima moć imaju zemljoposednici i vojska. Oni je vrše kroz direktnu upotrebu sile. U industrijskim društvima, najveću moć imaju poslovni ljudi (biznismeni), iako oni svoj uticaj vrše indirektno, preko političara. U postindustrijskom društvu, kao do­ minantne figure ističu se naučnici i istraživači. Oni po­ kušavaju da uravnoteže tehničke i političke snage.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

343

Kultura. Svaki od ovih faktora usmeren je na promene u društvenoj strukturi postindustrijskog društva. Ali Bei je, kako smo videli, takođe zainteresovan za politički sistem, a posebno za kulturu. Za njega je od velike važnosti činjenica da u osnovi društvene strukture i kulture u postindustrijskom društvu leže suštinski različiti principi. Dok se društvena struktura sa svojom usmerenošću na ekonomska pitanja nalazi pod dominacijom racionalnosti i efikasnosti, kulturom dominiraju koncepti ira­ cionalnosti, samorealizacije i samozadovoljenja. Zastarele ideje samodiscipline, ograničenja i odložene gratifikacije koje domini­ raju društvenom strukturom postindustrijskog društva sukoblja­ vaju se s hedonizmom koji dominira u oblasti kulture. U tom kontekstu, Bel eksplicitno napada postmodernizam, povezujući ga s takvim iracionalnim i hedonističkim pojmovima kao što su impuls, zadovoljstvo, neobuzdana sloboda i erotika. Jasno je odavde da se kultura, shvaćena na ovakav način, nalazi u suprotnosti s društvenom strukturom kojom dominiraju efika­ snost i racionalnost. Po Belovom mišljenju, to dovodi do rascepa između društvene strukture i kulture, što može stvoriti uslove za društvenu revoluciju. Iako se ne slaže s postmodernistima po ovom pitanju kao i po mnogim drugim pitanjima, Bel, baš kao i postmodernisti, smatra da je jedno od najvažnijih pitanja u savremenom druš­ tvu uspon potrošačkog društva. Hedonizam je, usled postojanja masovne proizvodnje i rasprodaje svih vrsta dobara, barem delimično, zamenio štedljivost i asketizam. Tradicionalne vrednosti, koje sve više slabe i nestaju, zamenjuje sve veće interesovanje za stvari kao što su zadovoljstvo, igra, zabava i potreba da se drugi­ ma (nepoznatima) javno pokazuje sopstvena privatnost, na pri­ mer, kroz različite vrste reality show programa kao što su „Veliki brat", „Sve za ljubav" ili „48 sati svadba". Kao modernista, koji je uz to još i konzervativac, Bei je uznemiren ovakvim postmodernim razvojem događaja i pretnjom koju on predstavlja za da­ našnje društvo.

344

DŽ0RDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

UNAPREĐENJE VEŠTINE UPRAVLJANJA (I OSTALE GRAND-TEORIJE)
Mišela Fukoa (1926-1984) mnogi vide kao prethodnika postmoderne socijalne teorije. Za druge, on je jedan od njenih najvećih praktičara. Sta god od toga da je tačno, on je tvorac jed­ ne veoma važne grand-teorije koju mora razmotriti svako ko želi ozbiljno da se bavi socijalnom teorijom. Postoji jedna osobina koja posebno izdvaja Fukoovu grand-teoriju od modernih velikih teorija. On ne vidi, ili barem ne na­ glašava, kontinuitet koji je sastavni deo mnogih modernih veli­ kih narativa. Fuko ne smatra da se istorija odvija na linearan na­ čin i u jednom pravcu, kako je to, medu ostalima, tvrdio Maks Veber u svojoj teoriji racionalizacije. Postoji nekoliko važnih ra­ zlika između Fukoove grand-teorije i grand-teorija modernista: 1. Modernisti često traže izvor ili početak društvenog razvo­ ja. Za razliku od njih, Fuko pokušava da opiše i analizira društvenu realnost u različitim vremenskim periodima. Pronaći izvor je isto što i pronaći odgovor, ali postmoder­ nist! odbacuju ideju da je uopšte moguće naći odgovor. Oni su više zainteresovani za to da postavljaju pitanja i održavaju intelektualni dijalog nego da pronalaze od­ govore i tragaju za izvorima (uzrocima). Jer, u trenutku kada teoretičar ustvrdi da je pronašao odgovor ili uzrok problema, problem se zatvara. 2. Dok modernisti stavljaju naglasak na koherentnost, Fuko smatra da je nekoherentnost bitnija. Drukčije rečeno, dok modernisti pokušavaju da odgovore na pitanje kako se stvari drže zajedno tokom vremena, Fuko želi da usta­ novi koje su to unutarnje protivurečnosti koje postoje u svakom trenutku u vremenu. 3. Za razliku od modernista koji u svemu vide kontinuitet, razvoj i napredak, Fuko stavlja naglasak na diskontinuitete, prelome i iznenadne obrte koji karakterišu druš­ tvenu istoriju. Istorijski razvoj se ne odvija uniformno, konzistentno, jednosmerno, bez „plime i oseke". Drugim recima, istorija može da se kreće unazad, nalevo, nade­ sno, a ponekad čak i unapred.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

345

Unapređenje veštine upravljanja
Kada su u pitanju takva opšta gledišta o konceptu promene, Fuko se interesovao za promenljivu prirodu onoga što on nazi­ va upravljanjem, a pod čime podrazumeva skup praksi i tehnika pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima. Najočigledniji oblik upravljanja jeste upravljanje države njenim građanima. Iako se Fuko interesovao i za tu vrstu upravljanja, njegova teorija karak­ teristična je po tome što želi da objasni na koji način akteri i službe koji nisu vezani za državu (uključujući tu i društvene na­ uke i društvene naučnike) upravljaju ljudima. U delu Rađanje biopolitike, Fuko piše da ga interesuje veština, to jest najopštiji oblik upravljanja koji prevazilazi dornen političkog. Takođe, Fukoova teorija karakteristična je po tome što se bavi načinima na koje ljudi upravljaju sami sobom. U pokušaju da konceptualizuje ovaj problem, Fuko se ne oslanja na ideju jednosmernosti (tj. ideju da se društvo nužno razvija u jednom pravcu). Nadzirati i kažnjavati. Najbolji primer Fukoovog interesovanja za upravljanje koje nije vezano za dornen političkog, nalazimo u njegovoj knjizi Nadzirati i kažnjavati. U toj studiji Fuko istražuje razvoj zatvorskog sistema u Evropi između 1757. i 1830. godine i dolazi do uvida u to da je mučenje zatvorenika zamenjeno kontrolom putem zatvorskih pravila. Fuko zaključuje da je ta promena u sistemu tretmana zatvorenika imala posledice po celu društvenu strukturu. Kako je već karakteristično za njega, Fuko tu promenu vidi kao nešto što se razvija po principu stani-kreni, a ne nužno jednosmerno. Bez obzira na to, postoji opšti trend da se prelazi s jednog oblika kažnjavanja na drugi. Ne samo da promena po­ stoji, već su mnogi modernisti tvrdili da je ona proizvod jednog progresivnog razvoja: smatralo se da prelazak sa mučenja na kon­ trolu zasnovanu na pravilima predstavlja napredak u humaniza­ ciji tretmana kriminalaca. Kazna postaje sve blaža, manje bolna i manje okrutna. Međutim, iz Fukoove perspektive, ta promena omogućila je sistemu ne samo veću sposobnost da kažnjava kri­ minalce, već i veću sposobnost da upravlja ljudima uopšte.
Upravljanje — skup praksi i tehnika pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima.

346

D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

S jedne strane, nova sposobnost za kažnjavanje imala je ma­ nje negativnih sporednih efekata. Zatvorenici su ranije bili pod­ vrgavani javnom mučenju. (Knjiga Nadzirati i kažnjavati zapo­ činje detaljnim opisom jedne scene javnog mučenja.) Međutim, takav tretman mogao je da uspali masu koja je gledala mučenje i navede je na devijantno ponašanje, kriminalne radnje, nemire, pa čak i pobunu protiv vlasti. Uznemireni scenama javnog mu­ čenja, ljudi su pribegavali raznoraznim oblicima ponašanja koje su vlastodršci videli kao antisocijalne i preteče po svoje položaje. Stari način mučenja je, prema tome, bio kontraproduktivan. Za razliku od toga, kontrola zatvorenika putem pravila odvijala se iza zatvorskih zidova i nije mogla imati nikakav uticaj na gomilu. Nametanje pravila ima mnogo veći broj prednosti od muče­ nja. Prvo, pravila se u procesu devijantnosti mogu primeniti mno­ go ranije od mučenja; ljudi mogu da se nauče pravilima pre nego što počnu da razmišljaju na devijantan način. Pravila mogu da se primene u svakom trenutku, čim se primeti prvi znak devijantno­ sti. Nasuprot tome, mučenje može da se primeni samo kada neka radnja, ili još češće, čitav niz devijantnih radnji, nastupi. Osim toga, nametanje pravila može da se primenjuje mno­ go češće od mučenja. Takođe, pravila mogu da se uče i obnavlja­ ju. Međutim, mučenje ne može da se primenjuje nebrojeno puta na jedan isti devijantni slučaj jer može da prouzrokuje povredu, sakaćenje ili čak smrt devijantne osobe. Staviše, što se mučenje češće primenjuje, verovatnije je da će oni koji prisustvuju tom činu i sami postati devijantni. Treće, nametanje pravila usko je povezano s racionalizaci­ jom i birokratizacijom. To, između ostalog, znači da su pravila efikasnija, bezličnija, trezvenija i nepromenljivija od mučenja. Drugim recima, mučenje je često neefikasno (ono može da raz­ ljuti zatvorenika umesto da ga stavi pod veću kontrolu); ono može da postane veoma lično (osoba koja koristi bič ima prili­ ku da ispolji lični animozitet prema žrtvi); ono može da izazove emocije kako kod mučitelja i mučenog, tako i kod onih koji pri­ sustvuju činu mučenja; konačno, u zavisnosti od toga da li bič u rukama drži više ili manje agresivan čovek, mučenja se medu sobom mogu veoma razlikovati.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

347

Konačno, a možda i najvažnije, nametanje pravila ima daleko šire posledice. Nemoguće je mučiti čitavu populaciju. Međutim, na pravilima zasnovana kontrola može se uspešno vršiti nad ćelom populacijom. Kontrola čitave populacije zasniva se na sposobnosti nadziranja populacije na regularnoj osnovi. Međutim, moć i nad­ zor nisu, po Fukoovom gledištu, deo jedinstvenog sveobuhvatnog sistema moći, već se vrše u čitavom nizu naizgled nezavisnih lo­ kalnih okruženja. Tako postoji čitav niz tačaka u kojima se moć i nadzor vrše nad ljudima. Ali, upravo zbog te mikroperspektive vršenja moći, Fuko je smatrao da na svakoj toj tački postoji šansa za nastanak opozicije i otpora sistemu vršenja moći. Otpor, prema tome, može da nastane u svakoj od tih mikrosredina. Instrumenti nadziranja i kontrole. Tri osnovna instrumen­ ta stoje na raspolaganju onima koji kontrolišu i nadziru popu­ laciju. Prvi je hijerarhijsko nadziranje ili sposobnost službeni­ ka na vrhu organizacije da jednim pogledom nadziru sve ono što se nalazi pod njihovom kontrolom. U tom kontekstu treba posmatrati Fukoovu čuvenu raspravu o panoptikonu. Panoptikon je struktura koja nekome na vlasti ili na značajnom polo­ žaju (na primer, zatvorskom čuvaru) omogućuje potpun nadzor nad grupom ljudi (u ovom slučaju, zatvorenicima). Panoptikon može imati oblik tvrđave (kule) oko koje se nalaze ćelije pore­ dane ukrug. Takav raspored stražaru omogućuje potpuni nad­ zor nad svim zatvorenicima i svim onim što oni rade. Ta pozicija stražaru omogućuje ogromnu moć, čak iako nije prisutan u kuli ili ako uopšte ne posmatra šta se dešava u ćelijama. Razlog tome je to što zatvorenici ne mogu da vide da li u kuli nekoga ima ili nema i, prema tome, ne mogu da znaju da li ih neko gleda ili ne. Stražar možda sve vreme čita novine ili gleda TV program; zatvorenici to ne mogu da znaju. Međutim, zbog stalno prisutne mogućnosti da ih neko nadgleda, oni će se najverovatnije po­ našati onako kako se to od njih očekuje, čak iako stražar nije u kuli. Stražari ne moraju ništa da rade; zatvorenici će kontrolisati
Hijerarhijsko nadziranje - sposobnost službenika na vrhu organizacije da jednim pogledom nadziru sve podređene. Panoptikon - struktura koja nekome na vlasti ili na značajnom položaju (na primer, zatvorskom čuvaru) omogućuje potpun nadzor nad grupom ljudi (na primer, zatvorenicima).

348

D Ž 0 R D 2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

sami sebe zato što se boje da bi stražari mogli da ih posmatraju. Panoptikon i njegove varijacije predstavljaju suštinu onoga što Fuko naziva disciplinujućim društvom. Koncept panoptikona Fuko proširuje na celo društvo. On smatra da postoje mnoga mesta i mnogi načini na koje kontrolori mogu da nas nadziru, te da to rezultira ponašanjem u kome mi sami sebe kontrolišemo i sami sebe sprečavamo da uradimo ono što bi nam, ako bi nas neko video, natovarilo nevolju za vrat. Uz­ mimo primer računara. Postoje različiti načini na koje je moguće nadzirati naše pretraživanje po Internetu. Budući da smo toga svesni, mi počinjemo da nadziremo sami sebe i suzdržavamo se da posetimo one sajtove zbog kojih bi neko mogao da nas opomene (na primer, sajtove s pornografskim sadržajem). Recimo, dok smo na radnom mestu možemo doći u iskušenje da obavimo manju kupovinu tako što ćemo se ulogovati na neku Internet stranicu na kojoj je moguće kupovati kreditnom karticom. Ipak, nećemo to uraditi jer smatramo da postoji mogućnost da upravnik nadzire upotrebu računara i da zna koje stranice smo posetili. Panoptikon je poseban primer hijerarhijske moći onih koji se nalaze na službenim, visokorangiranim položajima, a koji su u poziciji da neprekidno nadziru podređene. Oni takođe inici­ raju i kontrolišu nove tehnologije, poput onih koje se vezuju za Internet i koje nadziru sve što podređeni u hijerarhiji rade. Još uopštenije rečeno, hijerarhijsko nadziranje podrazumeva sposob­ nost nadređenih da jednim pogledom nadziru podređene. Drugi instrument disciplinujuće moći jeste sposobnost da se donose normalizujući sudovi i kazne one koji ih ne poštuju. Oni koji su na vlasti mogu da odlučuju šta je normalno, a šta nenormalno za veliki broj oblasti. Ko god prekrši norme koje su sadržane u normalizujućim sudovima, smatra se nenormalnim i podložan je kazni koju izvršavaju službenici ili njihovi pomoć­ nici. Na primer, službenik može da se usmeri na vreme i donese
Disciplinujuće društvo - društvo koje vrši sveobuhvatnu (totalnu) kontrolu nad ljudima. Normalizujući sudovi - oni koji su na vlasti mogu da odlučuju šta je normal­ no, a šta nenormalno u velikom broju oblasti. Ko god prekrši norme koje su sadržane u normalizujućim sudovima, smatra se nenormalnim i može biti kažnjen od strane službenika ili njihovih pomoćnika.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

349

normalizujući sud o tome ko je zakasnio, ili može da se usmeri na ponašanje i kazni one koji se ne ponašaju onako kako se to od njih očekuje. Recimo, profesori na početku studiranja obaveštavaju brucoše da je normalno da dolaze na predavanja i pra­ te šta se na njima dešava s pažnjom i razumevanjem. Takode ih obaveštavaju da ne smeju da prepisuju na testovima. Nepažljivi studenti se kažnjavaju. Kao i oni koji prepisuju. Konačno, službenici koriste ispitivanje kao način nadziranja potčinjenih i donošenja sudova o tome šta oni rade. (U njega su uključena dva već pomenuta metoda - hijerarhijsko nadziranje i donošenje normalizujućih sudova.) Ispitivanju pribegavaju oni koji su na visokim položajima, a da bi ono bilo moguće neop­ hodno je da bude zasnovano na normalizujućim sudovima koji kazuju šta treba da radite da biste zadovoljili kriterijume normalnosti. Ispitivanje obično povezujemo sa školom, ali ono se sreće i u mnogim drugim ustanovama, kao što su na primer ordinacije psihijatara, doktora i ostalih koji su zaposleni u bolnicama i dru­ gim radnim okruženjima. Razvoj disciplinujuće moći. Fukoova glavna opservacija jeste da se usled stvaranja novih i boljih metoda disciplinujuće moći, kapacitet za kažnjavanje ljudi uvećao, a ne umanjio. Možda je mu­ čenje bilo okrutno, ali ono je bilo ograničeno na trenutak muče­ nja. Disciplinujuća moć, koju smo detaljnije analizirali u prethod­ nim odeljcima, pogađa nas sve vreme i u svim okolnostima. Neko nas neprekidno posmatra, prosuđuje i procenjuje. Ako prekršimo norme definisane normalizujućim sudovima bićemo kažnjeni. Stoga se, smatra Fuko, ne može reći da je došlo do liberalizacije i humanizacije procesa kažnjavanja. Pre se može reći da je ono po­ stalo sveobuhvatnije i podmuklije nego što je bilo nekada. Odbacujući jednu grand-teoriju Fuko je, izgleda, zamenjuje drugom. To je tačno samo u izvesnoj meri. Fuko jeste stva­ rao grand-teorije, ali na jedan oprezniji i drugačiji način od mo­ dernista. Na primer, dok bi modernista različite promene koje
Ispitivanje - način nadziranja potčinjenih i donošenja sudova o tome šta oni rade. Ispitivanje podrazumeva i hijerarhijsko nadziranje i davanje nor­ malizujućih sudova. Pribegavaju mu oni koji su na visokim položajima i koji donose normalizujuće sudove o tome šta je prihvatljivo a šta ne­ prihvatljivo ponašanje.

Čini se da je dobar deo Fukoovog života definisan tom opsesijom.350 D20RD2 RlCER . Njegovo prisustvo na tim mestima. Fukoa je najviše privlačio bezlični seks (u kome ne znate sasvim jasno ko je osoba s kojom imate seksualni od­ nos) koji je bio veoma popularan u ozloglašenim kupatilima tog vremena. a neke ne. F u k o naziva zatvorski arhipelag. neizrecivo. Tako nastaju brojni centri discipline unutar sveta u kojem je neko okruženje manje ili više pogođeno širenjem disci­ plinskog društva. Briga za sebe (1984) i Upotreba zadovoljstva (1984). Zatvorski arhipelag . .slika društva koja proizilazi iz ideje da disciplina pro­ žima društvo na nejednak način. a neke ne.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI p o g a đ a j u delove društva video na j e d a n prilično u n i f o r m a n na­ čin. kao i aktivnosti koje su se na njima upražnjavale. godine. T o je svet koji se sastoji o d različitih ostrva discipline unutar velikog m o r a u k o m e je disciplina m a n j e ili više odsutna. čudno i neprirodno. Fuko je posetio homoseksualnu zajednicu koja je u to vreme cvetala u gradu.neke delove društva p o g a đ a . Ti rado­ vi odražavaju Fukoovu životnu opsesiju seksom. bile su deo Fukoovog život­ nog interesa za „pokoravajuće. u m e s t o d a p o n u d i teorijski k o n c e p t nalik Veberovom gvozde­ n o m kavezu. po­ sebno njegovom homoseksualnošću i sadomazohizmom. F u k o piše kako novi oblik discipline (koji nastaje iz novih oblika nadziranja) p r o ž i m a društvo n a nejednak način . o d n o s n o jedne delove društva p o g a đ a u j e d n o m . O t u d a . ili da neke delove društva pogađa u jednom. Tokom boravka u San Francisku. K o n c e p t k o ­ j i m to objašnjava. 1975. a druge delove u d r u g o m trenutku. a druge delove u drugom trenutku. F u k o stvara j e d n u teoriju p o kojoj postoje m n o g i centri discipline unutar sveta u k o j e m je neko okruženje m a n j e ili više p o g o đ e n o širenjem disciplinujućeg društva. Koliko se zna. To znači da ona pogađa neke delove društva. Mišel Fuko Biografska skica Među Fukoovim poslednjim radovima nalazi se trilogija po­ svećena seksu: Istorija seksualnosti (1976).

a zvezde su padale po meni. Fuko je seks vezivao za granična iskustva. kada je već bio svestan da boluje od side i kada se znalo da od nje u najve­ ćem broju obolevaju homoseksualci. vratio se nazad u svet be­ zličnog seksa u kupatilima San Franciska. šire se i na mnoge druge oblasti društva . Cak i u jesen 1983. Još jedan aspekt Fukoove grand-teorije razlikuje je od grand-teorije modernista: Fuko je imao razumevanja za opozicione sile unutar svakog od tih okruženja. Ali teo­ rije. u proleće 1975. Sa suzama koje su mu klizile niz lice. ali to je bilo istina". namerno naprezali svoj um i telo do tačke lomljenja). po meni. sve više oblasti društva počinje da liči na za­ tvor. a ono bi moglo da izgleda tako samo ako je dovoljno duboko. godine. Tamo je po prvi put probao L S D . Fuko je takođe prošao kroz granično iskustvo u koti Zabriski u Dolini smrti. shvatio ju je kao granično iskustvo. prakse i tehnologije razvijene u njemu. Droga je gurnula njegovu svest do samih granica: „Nebo je eksplodiralo. Taj koncept je od suštinske važnosti za Fukoovu grand-teoriju o promenljivoj prirodi upravljanja i njegovoj sve većoj prisutnosti. itd. kasarne. zatvorsko društvo. Fuko je rekao: „Veoma sam srećan. Postoji . tj. I jedno i drugo vezi­ vao je za gledište o smrti: „Mislim da je vrsta zadovoljstva koja me interesuje realno zadovoljstvo. Tako nastaje zatvorski arhipelag. Znam da to nije moglo da se dešava. po Fukoovom mi­ šljenju. Koreni disciplinujućeg društva nalaze se u zatvoru. Otuda. kao i za opozicione sile koje rade protiv celokupnog tog procesa. u svom životu (i u svom radu) Fuko se istinski interesovao za „granična isku­ stva" (u kojima bi ljudi. Fuko je verovao da je samo prolaskom kroz granično iskustvo moguće steći velike lične i intelektualne inspiracije i otkrovenja. Sada razumem sopstvenu seksualnost. vezano za smrt".POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 351 šokantno i ekstatično". Potpuno. bolnice.škole. Kada je otišao u San Francisko poslednji put. totalno zadovoljstvo je. Večeras sam došao do nove perspektive o sopstvenoj ličnosti. Jedno od takvih iskustava bile su i bezlične sadomazohističke aktivnosti koje su se dešavale u kupatilima San Franciska. Mikrofizika moći. Oni koji su ga pozna­ vali kažu da je sidu shvatao veoma ozbiljno. godine. Drugim recima. uključujući i njega samog. intenzivno i savladujuće da ne mogu da ga preživim. Moramo ponovo da idemo kući".

Zbog neprekid­ nih kontrola i testiranja. On je takođe imao na umu kontrolu koju psihijatri. Slično kao i u analizi sve humanijeg tretmana kriminalaca. psiholozi i ostali lekari koji se bave mentalnim zdrav­ ljem imaju nad ljudima koji imaju psihološke probleme. Fuko istražuje istoriju odnosa između ludila i psihijatrije. opozicije i otpora. .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI bezbroj tačaka konfrontacije. Fukoov interes za te procese deo je nje­ govog interesa za ono što on naziva mikrofizika moći. ta okruženja i celokupan proces nepre­ kidno se nalaze u procesu sporenja i preoblikovanja. Pišući tokom 1960-ih godina. Neprekidno sukobljavanje menja te strukture na kontinuiranoj osnovi. To je još jedan razlog zbog kojeg ta okruženja nije moguće razumeti kao gvozdene kaveze. Kod Fukoa se grand-teorija ne nasluću­ je samo u knjizi Nadzirati i kažnjavati. Fuko smatra da od kraja 1960-tih godina prisustvujemo deinstitucionalizaciji mentalno bolesnih. na milost i nemilost društva. već i u njegovim drugim radovima. U jednoj od svojih najznačajnijih knjiga Istorija ludila (1961). medicinskog i huma­ nog tretmana ludih. Ostale Fuko ove grand-teorije Ludilo i civilizacija.proces (otpočeo 1960-ih godina a omogućen novim načinima lečenja) tokom kojeg je veliki broj psihijatrijskih ustanova za­ tvoren a većina pacijenata puštena na slobodu i time prepuštena sami­ ma sebi. Deinstitucionalizacija . Fuko je očigledno imao na umu sve veći broj bolnica i institucija u koje su se slali mentalno bolesni i u kojima su ljudi često tretirani na ponižavajući način. Suština njegovog argumenta je u tome da lekari koriste svoja zapažanja o stanju bolesnih kao osnovu za vrednosne i moralne sudove koje upotrebljavaju da bi kontrolisali čitavu populaciju. Umesto toga. Mnoge psihijatrijske Mikrofizika moći . on tvrdi da je došlo do pora­ sta sposobnosti zdravih da razdvoje lude od ostatka populacije i da nad njima vrše represiju (što dovodi u pitanje samo razume­ vanje mentalne bolesti). Fuko kritikuje modernu grand-teoriju koja tvrdi da je razvoj psihija­ trije i porast broja psihijatrijskih ustanova u poslednjih nekoliko decenija doveo do unapređenja naučnog.koncept po kome moć postoji na mikronivou i uključuje radnje kojima se ona vrši kao i radnje kojima se dovodi u pitanje (spori).352 DŽORDŽ RlCER .

specifikacija i uzroč­ nih i kvantitativnih studija o seksualnosti. primorani su da uzimaju teške psihotropičke droge koje nad njima uspostavljaju mentalnu i fizičku kontrolu. mnogi od onih koji su pušteni iz mentalnih ustanova ili. mnogi mentalno oboleli ljudi bili su pušteni na slobodu. a Fuko veću slobodu (diskursa o seksualnosti). Sve u svemu. takva internalizovana kontrola predstavlja najrepresivniji oblik kontrole. Fuko zauzima obrnut stav po pitanju diskursa seksu­ alnosti. u ovom slučaju moderna pozicija naglasila je veću represiju. nikada tamo nisu ni stigli. a mnogi oblici ugnjetavanja koji su po­ stojali tokom 1960-ih su nestali. Istorija seksu­ alnosti kritikuje modernu grand-teoriju po kojoj je viktorijanizam doveo do represije seksualnosti. klasifikacija. Došlo je do po­ većanog broja analiza. Ne sporeći da je društvena elita sprečavala upražnjavanje seksa. sve je to zamenjeno novim oblicima ugnjetavanja. u knjizi Istorija ludila pronalazimo isti obrazac kao i u knjizi Nadzirati kažnjavati . Grand-teorija seksualnosti. on tvrdi kako je u periodu viktorijanizma došlo do eksplozije diskursa o seksualnosti: u društvu je počelo mnogo više da se priča o seksu. gde su uskoro postali ono što danas nazivamo beskućnicima ili uličarima. uključujući tu i psihijatare. Međutim. dok psihijatri samo povre­ meno mogu da donose negativne sudove. procena. Takođe. Nešto drugačiji obrazac pojavljuje se u Fukoovim poslednjim radovima o seksualnosti. Međutim. Recimo. Na primer. svaki pojedinac ima bolji pristup svojim najdubljim osećanjima i mislima od drugih ljudi. pogotovo do represije diskursa o seksualnosti. zahvaljujući de­ institucionalizaciji. a Fukoova pozicija veće ograničenje. mnogi od onih koji su mentalno bolesni (i mnogi drugi koji to nisu) prisiljeni su da prosuđuju sebe i svoje mentalno stanje. Još jednom se čini da je Fuko kritikovao jedan grand-narativ. kao što je Fuko predvi­ đao. a na njegovo mesto stavljao drugi. dok je u prethodnim slučajevima moderna pozi­ cija naglašavala veću slobodu. i . Nasuprot opšteprihvaćenom mišljenju da je konzervativi­ zam viktorijanskog doba potiskivao seksualnost. pojedinci su sposob­ ni da neprekidno prosuđuju sami sebe. Konačno. Drugo.kritiku moderne grand-teorije i pokušaj (verovatno nesvestan) da se ona zameni postmodernom grand-teorijom.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 353 institucije su zatvorene. Iz više razloga.

pogotovo njegove seksualne aktivno­ sti. Iako je Fukoa brinula takva vrsta represije. Kontrolišući seks. kao i pitanjem kako bi postmoderna sociologija i sociologija postmodernosti mogle izgledati. društvo je pokušavalo da kontroliše populaciju kao celinu. u Fukoovom radu pojavljuju se obrisi neko­ liko grand-teorija. društvo je pokušavalo da kontroliše pojedinca disciplinujući njegovo telo. a time i populacija. (Videti okvir: Postmoderna sociologija. životni vek. Postojala su dva načina za to. veku preusmerilo na pokušaj da kontroliše život. POSTMODERNOST KAO SAZREVANJE MODERNOSTI Iako je Zigmunt Bauman najviše pisao o modernom druš­ tvu. o njemu možemo da razmišljamo kao o modernom (glava 5) ili kao o postmodernom socijalnom teoretičaru.) U zavisnosti od toga koji aspekt njegovog rada želimo da naglasimo.354 D Ž O R D Ž RlCER . Bauman se takode bavio mnogim pitanjima savremene sociologije. Verovao je da kroz njih ljudi mogu da prevazidu pokušaje kontrole ne samo svoje seksualnosti. Ovde ćemo se baviti Baumanovim postmodernizmom. seksualnosti i zadovoljstvu. tako što je nastojalo da kontroliše i reguliše rast popula­ cije. društvo se u 18. sociologija postmoder­ nosti. umesto pokušaja da kontroliše smrt. . pogotovo seksualne odnose. To je takode dovelo do većeg otpora na mikronivou. već i svojih života. itd. Fuko je tu slobodu video u funkciji odlučnijih pokušaja da se kontroliše seksualnost. društvo je kontrolisalo i pojedince i ljude kao vrstu. Uprkos odbacivanju moderne grand-teorije o sve većoj re­ presiji seksualnosti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENl Iako je tvrdio da je diskurs o seksualnosti bio slobodniji. Prvo. Drugo. on je video nadu u telima. njeno zdravlje. u njegovoj teoriji nalazimo obilje značajnih uvida u struk­ turu postmodernog društva. Recimo.

a ne kao skretanje od modernog društva. sociologija postmodernosti Uprkos svojim simpatijama za postmodernu sociologiju. re­ cimo. trebalo da razvijemo sociolo­ giju postmodernosti. sociologija postmodernosti prihvata postmoderno društvo kao poseban i jedinstven tip društva. Bauman smatra da bi. Sociologija postmodernosti . Bauman formuliše nekoliko glavnih načela sociološke teorije postmodernosti. Bauman nije spreman za neracionalnu sociologiju. . Bauman se takođe suprot­ stavlja postmodernoj sociologiji zbog toga što bi ona po svojoj prirodi trabalo da bude u saglasju s kulturom postmodernosti. i dalje odlikuje racionalnim i sistematskim diskursom i pokušajima da razvije model postmodernog društva. Iako se nadovezuje na modernu sociologiju. To su sledeća načela: 1. sociologija postmodernosti održava kontinuitet s modernom sociologijom tako što se. Budući da je postmoderna kultura veoma različita od moder­ ne kulture i postmoderna sociologija trebalo bi da bude veoma različita od moderne sociologije. razlika između ra­ cionalne moderne kulture i neracionalne postmoderne kulture odrazila bi se u različitim sociologijama. Postmoderni svet je složen i nepredvidiv. a ne kao aberaciju od modernog društva.sociologija koja održava kontinuitet s moder­ nom sociologijom tako što se i dalje odlikuje racionalnim i sistematskim diskursom i pokušajem da razvije model postmodernog sveta. zapravo. Na primer. Bau­ man se načelno suprotstavlja njenom razvoju. Međutim. Jedan od ra­ zloga za to jeste strah da bi radikalno drugačija postmoderna sociologija mogla da napusti formativna pitanja koja čine osnove sociologije kao discipline.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 355 Ključni koncept Postmoderna sociologija. on želi sociologiju koja se nalazi u kontinuitetu sa svojim izvorima. Dok se postmoderna sociologija oštro razilazi s modernom sociologijom. 2. sociologija postmoderno­ sti prihvata postmoderno društvo kao poseban i jedinstven tip društva. Postmoderni svet je složen.sociologija koja se nalazi pod snažnim uticajem postmodernih ideja i koja prihvata neracionalan pristup proučavanju društva. On sadrži veliki broj velikih i Postmoderna sociologija . jer mu nedostaje centralna orga­ nizacija koja definiše ciljeve.

treba primetiti da i tu akteri posvećuju neprekidnu pažnju kulti­ vaciji tela. Ali.356 DZORDZ RiCER . Iako akteri mogu delimično da zavise jedan od drugog. Različita sta­ nja postmodernog sveta izgledaju podjednako kontingentna (nepredvidiva. iako se ne razvija ni u jednom jasno definisanom pravcu. ni jedno dato stanje nema nepobitan razlog zbog koga bi trebalo da postoji.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI malih organizacija i aktera koji su orijentisani na pojedinač­ ne ciljeve. 5. Ni jedan od tih aktera nije dovoljno velik da pod­ vrgne ili kontroliše drugog. Akteri moraju biti svesni činjenice da ono što rade utiče na svet u kojem se nalaze i u kojem deluju. Najopštije rečeno. indeterminisana. što rezultira velikom autonomijom aktera. odlazak u teretanu. Identitet aktera treba da se neprekidno samokonstituiše. 3. To im omogućuju različiti drugi akteri (realni ili . U svakom datom vre­ menskom trenutku stvaranje (konstituisanje) identiteta podrazumeva rastvaranje nekih postojećih elemenata i priku­ pljanje novih elemenata. uglavnom preko učenja na greškama uz puno nagađanja i naslućivanja. držanje dijete) koje bi prezreli kada bi im bile na­ metnute spolja. Egzistencijalna situacija aktera veoma je fluidna. a ne kao proizvod nečijeg nametanja. 4. Drugim recima. 6. što znači da bi moglo da izgleda drugačije ako bi se drugi akteri ponašali drugačije. priroda te zavisnosti ne može da se uspostavi na jedno duže vreme. kada deluju u spoljnom svetu oni se nalaze u areni koja izgleda kao prostor u kome vlada haos i hronična indeterminantnost i ambivalencija. Identitet se neprekidno menja. Ljudi se bave čitavim nizom samokontrolišućih i samounapređujućih aktivnosti (džogiranje. Spoljni svet je teritorija u kojoj vladaju rivalstvo i protivrečna značenja. već pre zavedeni da rade ono što rade. a svaki je dovoljno jak i može se odupreti kontroli od strane onog drugog. Te aktivnosti vide se kao proizvod ljudske slobode. akteri­ ma je potreban skup orijentacionih tačaka koji će ih voditi kroz život. U nedostatku unapred smišljenog životnog projekta. puna slučajnosti). može se tvrditi kako akteri nisu prisiljeni. Iako su na unutrašnjem planu akteri dobro organizovani i uređeni. Jedino što je konstantno u svemu tome jeste telo.

dvosmislenost) osoben je proi­ zvod modernosti. Načelno. Da li se učimo da živimo sa ambivalencijom? Ambivalencija (dvoznačnost. Akteri imaju slobodu da im se obrate za pomoć ili da ne prihvate njihove usluge. ona otvara nove mogućnosti i nove opasnosti. čak i da uspešno nauči da živi s ambivalencijom i time je eliminiše kao izvor problema (što nikada nije sigurno). ojačava i učvršćuje status eksperata. a oni koji žive u njemu moraju imati jake nerve. Međutim. ali postmodernizam nudi mogućnost da prevaziđemo taj problem. Umesto da pokuša da eliminiše ambivalenciju. 7.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 357 zamišljeni). Oni koji imaju više znanja mogu da biraju između šireg skupa obrazaca delanja. to je jedno tolerantnije društvo. razlike donose sobom još više dvosmislenosti i neizvesnosti. Znanje je takode glavni ulog u bilo kakvoj vrsti sukoba koji ima za konačni cilj preraspodelu resursa. postmodernizam stva­ ra čitav niz drugih problema. Bauman definiše postmodernost kao suprotnost modernosti i njenoj potrebi da eliminiše ambivalenciju. postmoderno društvo je spremno da prihvati stranca. postmoder­ nost prihvata neuređenost sveta. Naglasak na znanju i či­ njenica da je informacija ključni resurs još više unapređuje. etničko čišćenje u bivšoj Jugoslaviji). Međutim. tako što ćemo jednostavno prihvatiti ambivalenciju i naučiti da živimo s njom. Najvaž­ niji resurs je znanje. Na primer. . Umesto da je eliminiše. Uz postmodernizam vezuje se varvarizam (na primer. Varijacije u slo­ bodi izbora resursa predstavljaju osnovu društvenog položa­ ja i društvene nejednakosti u postmodernom svetu. ali i da ih veoma usreći. Bauman zaključuje da postmoder­ nost može ljudima da stvori nerešive probleme. Otuda je život u postmodernom društvu osuđen da bude još neizvesniji od života u modernom društvu. Pristup resursima razlikuje se medu akterima u zavisnosti od količine resursa koje već imaju na raspolaganju. Potrebno je da se primeti da postmodernisti imaju daleko pesimističniji pogled na postmoderno društvo. Zapravo. druš­ tvo koje toleriše razlike. ona ne želi da od njega napra­ vi uređen svet. postmoderni­ zam život s ambivalencijom čini podnošljivijim.

Oni koji žive u postmodernom svetu prevazišli su hibris modernosti. Ono što je veoma važno je­ ste to da društvo toleriše te zajednice i njihove grupe. odnosno niz religioznih. to nije dovoljno. jer u njima vide zaklon od strahova koji karakterišu postmoderno društvo puno ambivalenci­ ja. Otuda ne iznenađuje to što sve veći broj pojedinaca želi da pripada zajednicama. što je sasvim za očekivati.to je strah od praznine. S obzirom na to da se u postmodernom društvu ljudi ne brinu dovoljno jedni za druge. ali je uspela da ga privatizuje. ili doba novih plemena. Međutim. ali postmoderna država više ne oseća po­ trebu da kontroliše to nezadovoljstvo. religioznih i političkih grupa. pojedincima koji žive u postmodernom društvu preostaje samo da pokušaju samostalno da uteknu tim strahovima. u postmodernom društvu ambivalencija nikada ne može u pot­ punosti da iščezne. Potrebno je da svaka od ovih zajednica uživa po­ štovanje drugih zajednica. Nezadovoljstvo koje stvara ambivalencija i dalje je široko rasprostranjeno. Iako postmodernost nudi okvir za prevazilaženje ambivalencije. Postmodernost nije uspela da eliminiše taj strah. rasprostranje­ na ambivalencija može da se iskoristi za reprodukciju društva.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ambivalencija i postmodernost. lako može doći do masovnih izliva okrutnosti. postmodernost može da se razume kao sazrevanje zajednice. Međutim. . Mišel (Majki) Mafezoli opisao je postmo­ dernost kao doba neotribalizma. što se Baumana tiče.postmoderno kretanje ka stvaranju čiravog niza zajednica koje predstavljaju pribežišta za strance. to otvara mogućnost sukoba između zajednica. on sam je. pa je stoga malo verovatno da će biti okrutni prema drugima (i drugačijima) i da će imati potrebu da ih ponize. ambivalentan po tom pitanju. Bauman tvrdi da postoji jedna zajednička karakteristika postmodernosti i moderno­ sti . etnič­ kih i političkih grupa. Dok moderno društvo pokušava da eliminiše posebne zajed­ nice i asimilizuje ih u celinu. tolerancija u postmodernizmu ne vodi nužno do solidarnosti. Iako Bauman načelno daje prednost postmodernosti u odnosu na modernost. Bau­ man je zabrinut zbog tih neprijateljstava i smatra da je potrebno da ih zaustavimo tako što ćemo razvijati solidarnost. kao i društva u celini.358 D ž O R D Ž RlCER . Umesto toga. Neotribalizam . već su previše okupirani zabavom i samima sobom. Ta nova plemena i zajednice postali su pribežišta za strance. ali i za čitav niz etničkih. Međutim. Stoga.

Ipak. Postmoderna etika Bauman je zainteresovan za status etičkog koda u postmoder­ nom dobu. ono ne odgova­ ra našim potrebama. ali njiho­ vom rešavanju sada mora da se priđe na drugačiji način. pun je ambivalencija i protivrečnosti. Moralni kod. univerzalnost i apsolutno. Jasno je da postmoderna etika mora da odbaci mnogo toga što predstavlja sastavni deo moderne etike. Ona mora da odbaci koncepte kao što su prisilna normativna regulacija i potragu za stvarima kao što su temelji. Evo kako postmoderna te­ orija vidi neka od moralnih pitanja: 1. Taj kod je u suprotnosti s idejom koherentnog skupa pravila kojima svaki moralni pojedinac mora da se podvrgava. neophodno je da se odbaci potraga modernosti za neambivalentnim i neprotivrečnim etičkim kodom. ali i njegov sumrak. Čak i u postmodernom svetu suočavamo se sa pitanjima ljudskih prava. Ne­ moguće je naći logično koherentan etički kod koji bi iza­ šao na kraj s takvom moralnom ambivalencijom. Očekivano. . To otvara mo­ gućnost za jedno potpuno novo razumevanje moralnog ponašanja. ipak. Tu ideju je detaljnije razradio Zan Bodrijar s kojim se srećemo kasnije u ovoj glavi. Ti problemi opstaju. Ljudi nisu ni dobri ni loši. sukoba između mirne saradnje i pojedinačnog „samopotvrđivanja". već moralno ambivalentni. Paradoks je u sledećem: postmoderno društvo je iznad svega potrošačko društvo. To je život bez jas­ nih izbora. Međutim. Stari etički sistem nije adekvatan za postmoderno društvo.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 359 Život u postmodernom društvu nije lak. prepun strategija koje se uvek mogu dovesti u pita­ nje. i konfrontacije između individualnog po­ našanja i kolektivnog bogatstva. Takode. Bauman smatra da postmodernost nudi šansu i u obla­ sti etike. to ne znači da ve­ lika etička pitanja u postmodernosti gube svoj značaj. društvene pravde. jedna stvar je u postmodernom svetu jasna: konzumerizam i sloboda koji se s njim povezuju ne mogu zadovoljiti ljude koji u njemu žive. posmatran iz potmodernističke perspektive. Ona može doneti renesansu morala.

Iako postmoderni moral odbacuje moderni prisilni oblik morala. Uzimajući u obzir činjenicu da u da­ našnjem svetu postoji bezbroj moralnih sistema. Moralni fenomeni nisu ni regularni. moralnost jeste. te da će se autonomno sopstvo konačno emancipovati. a moralno sopstvo konačno ustati protiv inherentne i neizbežne ambivalencije. ali s raspadom represivnog i prisilnog etičkog koda . Budući da Bauman odbacuje prisilne etičke sisteme koji proističu iz društva kao celine. On je zasnovan na ideji da jedan treba da bude za Drugog pre nego što se nade u prilici da bude sa Drugim. 5. pozivajući se isključivo na sopstveni skup vrednosti. i uvek će ostati. 4. Izazov postmodernog sveta sastoji se u tome da se pokaže kako se može živeti moralno u odsustvu etičkog koda. Uprkos ovim idejama. jedini konač­ ni etički autoritet nalazi se u subjektivnosti pojedinaca. Medu idejama koje su od ključnog značaja za postmodernu etičku orijentaciju na­ lazi se i gledište da bi se svet raspao ako ne bi bilo naci­ onalnih država (i plemena). ni ponavljajući. iracionalna. život u postmodernom svetu verovatno neće biti lakši. Nerazrešive moralne dileme. on se zalaže za jedan etički sistem koji izvire iz sebe samog. ljudima ostaju samo sopstvene individualne moralnosti. ni Bau­ man.što je ideja potpunog relativizma. 6. Kao rezultat toga. 3. on ne prihvata ideju da je sve moguće . tj.360 D Ž O R D 2 RlCER . nije u stanju da ih potpuno objasni. Ni­ jedan etički kod nije u stanju da se bavi moralnim feno­ menima na jedan iscrpan način. 7. Bez sveobuhvatnog etičkog koda. Moralnost je inherentno pretrpana protivrečnostima koje ne mogu da se prevazidu i sukobima koji ne mogu da se rese. osuđeni smo da živimo sa nerazrešivim moralnim dilemama.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 2. S racionalne tačke gledišta. Bez takvog sve­ obuhvatnog koda. ni postmodernizam nisu u stanju da ponude jedan novi etički kod koji bi zamenio moderni etički kod. a u prisustvu zbunjujućeg skupa naizgled jednakih sistema moralnosti. Ne postoji univerzalna moralnost.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 361 koji povezujemo sa modernošću moguće je da će barem postati moralniji. kao što je holokaust. pogotovo u njegovu potrebu da bude za Drugog. Pos­ tmoderna može biti izvor naših problema. moralnost je. Otuda. Postmoderno društvo istovremeno je društvo koje nudi veli­ ku moralnu nadu i veliku ličnu zabrinutost: ljudi imaju potpuni moralni izbor. Do toga će se doći vremenom u odnosu sa Drugim. u stvari. nada se polaže u svest moralnog pojedinca. Umesto prisilnog i deformišućeg etičkog koda moderne. ali ne i uputstva koja bi im ponudio sveobuhvatni moralni kod koji je nekada obećavala moderna. iako on lično nikada nije izjavio da pripada tom teorijskom pravcu. važno je šta radimo a šta ne radimo. Biti za Drugog ne određuje šta je dobro. a šta loše. postoji fundamentalna tenzija između bezuslovne potrebe da se bude za Drugog i diskontinuiteta i fragmentiranosti koje Bauman povezuje s postmodernom. Na taj način Bauman usvaja postmodernu pozi­ ciju izbegavajući da se preda relativizmu i nihilizmu. Bez obzira na to. Bez šireg etičkog sistema koji će voditi lju­ de. a ne na nivou nekog kolektivnog moralnog koda. u postmodernosti ćemo biti sposobni da se suočimo s moralnim problemima direktno. postala privatizovana. etika za pojedince postaje stvar individualne odluke. Bauman. u ovom istorijskom trenutku nije moguće reći. bez maski i deformiteta koji su došli s modernim etičkim kodom. SMRT SIMBOLIČKE RAZMENE I RAST SIMULACIJA Društvenog mislioca Zana Bodrijara najčešće vezujemo za postmodernu socijalnu teoriju. Drugi podrazumeva odgovornost za moralno sopstvo. ali i naša šansa. Ako ništa drugo. U ta­ kvoj odluci veliku ulogu igraju rizik i hronična neizvesnost. USPON POTROŠAČKOG DRUŠTVA. gde nikada neće postojati jasna razdvajajuća linija između dobra i zla. kao i mnogo šta drugo u postmodernom svetu. Moral­ no sopstvo će se definisati u svetu u kome nema izvesnosti. ali to mora da se razradi u individualnoj svesti. Sta će biti od to dvoje. s modernim etičkim kodom pove­ zuje najgnusnije zločine. Bodrijar je bio radikalan ne . Drugačije reče­ no.

Bodrijar se takođe nalazio pod utica­ jem lingvistike koja ga je navela da o potrošnji objekata razmišlja kao o jednoj vrsti jezika. Mekdonalds. Potrošačke snage (npr. Iako se ne mogu potpuno razdvojiti od proizvodnih snaga. a čini se da stil njegovih kasnijih rado­ va . u njegovima radovima moguće je identifikovati nekoliko takvih teorija. ali kao pisac koji je bio ispred svog vreme­ na.knjiga koje sadrže čitav niz naizgled nepovezanih aforizama . proizvodne snage upravljaju svetom potrošnje i kontrolišu ga. pogotovo u svojim kasnijim radovima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI samo po svojim idejama. Diznilend) igraju veoma važnu ulogu u potrošnji. Unutar tog jezika svakom potrošačkom . Od proizvođačkog do potrošačkog društva U svojim ranim radovima Bodrijar se nalazio pod snažnim uticajem teorijske misli Karla Marksa i različitih grana neomarksističke teorije. Među­ tim. Na primer. on odba­ cuje ideju grand-teorije. on je preuzeo tradicionalnu marksističku poziciju koja najveći značaj dodeljuje proizvodnji. reklamne agencije. Ipak. uprkos usredsređenosti na potrošnju.sprečava nastanak grand-teorije. njegova analiza potrošačkog društva nalazi se pod snažnim utica­ jem te teorije. Iako je Bodrijar kasnije raskinuo s marksističkom teorijom. Potrošnja kao jezik. Drugim recima. Za nas je danas normalno da živimo u potrošačkom društvu. Međutim. Bodrijar u ranoj fazi svoje akademske karijere i osvita potrošačkog društva to još uvek nije mogao da vidi. Tako bi Bodrijar tvr­ dio da Dženeral motors i Tojota kontrolišu potrošnju automo­ bila isto kao što Majkrosoft kontroliše potrošnju kompjuterskih softvera. dok su se Marks i najveći deo neomarksista bavili proizvodnjom. Bodrijar je svoje prve radove o potrošačkom društvu napisao kasnih 1960-ih godina kada se ono nalazilo u svojoj najranijoj fazi i kada njegovo postojanje nije bilo baš tako očigledno. već i po svom stilu pisanja. ti entiteti su sami po sebi od presudne važnosti za oblast potrošnje. Bodrijar ne ide tako daleko u isticanju važnosti potroš­ nje. Bodrijar se usredsredio na poja­ vu potrošačkog društva. Kao i drugi postmodernisti. tržni centri.362 D 2 0 R D Ž RlCER . budući da još uvek nije raskrstio s marksizmom.

što je još važnije. Osim toga. još važnije. Potroš­ nja je zasnovana na činjenici da će drugi ljudi razumeti značenja onoga što mi trošimo na isti način kao i mi sami. Ono što trošimo određuje naše mesto u društvenom poretku. Sledstveno. svi razumemo značenja znakova i način na koji su oni povezani jedni s drugima. Ljudi su ono što kupuju i troše. nižu. pokazuje da pripadate srednjoj klasi. . nalazimo se u uprocesu samodefinisa­ nja. Kategorije dobara definišu kategorije ljudi. Slično tome. „opela astre" ili „fiata punta" koji se sklapaju u Kragujevcu. da razumemo u kakvoj su oni me­ đusobnoj vezi. u osnovi. Kod . nalazimo u procesu samodefinisanja. ako odete u operu da gledate Madam Baterflaj. oni time definišu sebe i time ih definišu drugi. kod nam omogućuje da razumemo značenje hamera" i „dačije" i. a manje stvari koje za­ dovoljavaju neku našu potrebu. kada kupimo automobil ili kartu za bioskopsku ili pozorišnu predstavu. kako mi znamo šta svi ti znakovi znače? Bodrijar objaš­ njava da znakove možemo da protumačimo zbog toga što svi razumemo kod i nalazimo se pod njegovom kontrolom. Ono što trošimo određuje naše mesto u društvenom poretku. U realnom smi­ slu. na današnjem tržištu automobila. To dovodi do zaključka da se svi mi. verovatno ste u srednjem životnom dobu. odlazak na koncert Britni Spirs ili Džastina Timberlejka upućuje na to da ste mladi. Kod je. Recimo. što je još važnije.sistem pravila koji nam omogućava da razumemo znakove i. Ali. već u znakovima. kupovina „ferarija" ili „hamera" predstavlja znak bogatstva i prestiža. dok kupovina rumunske „dačije". a „fiat punto" sklopljen u Kragujevcu. sistem pravila koja nam omogućavaju da razumemo znakove i. Tako „ferari" omogućuje višu pozi­ ciju na društvenoj lestvici. mi više kupujemo znakove. mi možemo da promenimo svoju poziciju na lestvici tako što ćemo početi da kupujemo drugačije proizvode. ako ne i malo stariji. odnosno značenjima tih proizvoda. Ali.dok trošimo dobra. činjenicu da „hamer" znači viši status od „dačije". dok trošimo (kupu­ jemo) dobra. Recimo. Za Bodrijara. suština potrošnje nije u (materijalnim) proizvodima.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 363 objektu dodeljen je neki znak. da razumemo u kakvoj su oni međusobnoj vezi. Budući da svi razumemo kod i da se nalazimo pod njegovom kontrolom. ako želimo da se popnemo na stratifikacijskoj lestvici. Samodefinisanje .

nikada neće biti u stanju da priušte sebi takav automobil.sve ono što je ljudima neophodno da bi preživeli i funkcionisali na minimalnom nivou u savremenom svetu. automobile da bismo mogli da se prevezemo. u tom kre­ tanju postoje ograničenja. Mi obično verujemo da se uzrok potrošnje nalazi u ljudskim potrebama. često deluje tako što drži ljude na njihovim pozicijama unutar sistema. Razume se. odeću da nam bude toplo. ljudi su ono što kupuju i troše. stoga. Kada kupite CD s operom Madam Baterflaj. Drugim recima. Hiperpotrošnja . u jednom veoma realnom smislu. to vas Potrebe . Kako potrebe mogu da objasne zašto neki od nas kupuju skupljeg „hamera" od jeftinije „dačije"? Oba vozila mogu da nas prevezu s jednog mesta na drugo mesto. Međutim. Mi ne trošimo da bismo zadovoljili potrebe već da bismo se razlikovali od drugih. u mnogim slučajevima daleko više nego što će ikada moći da upotrebe.hiperpotrošnju . Umesto toga.izuzetno visok stepen potrošnje koji postoji u savremenom svetu. Takva kupovina nam omogućuje da utičemo na naše kretanje kroz stratifikacijski sistem. Bodrijar smatra da je takvo objašnjenje problematično iz više razloga. koliko god da se potrude. Ono što trošimo i način na koji to trošimo definiše te razlike. barem kada su u pitanju bogata društva. Mi trošimo da bismo se razlikovali od drugih ljudi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI možemo da se zadužimo i. kupimo novog „renoa vel satis". Mnogi znaju da bi mogli lako da pro­ mene socijalnu poziciju kada bi kupili „ferari". Stratifikacijski sistem. Međutim. Bodrijar odbacuje teoriju potreba. oni time definišu sebe i time ih definišu drugi. . Konceptom potreba često se objašnjava potrošnja. umesto „fiata punta".koja karakteriše današnji razvijeni svet? Mnogi od nas očigledno troše daleko više nego što im je potrebno. Motivacija za potrošnju otuda nije ono što mi često pret­ postavljamo da jeste. Ono što trošimo i način na koji to trošimo definiše razlike. on tvrdi da potrošnja može da se objasni konceptom razlike.364 DžORDŽ RlCER . Sve u svemu. verujemo da različite stvari kupujemo zato što su nam one potrebne: hranu da bismo preživeli. Kako potrebe mogu da objasne neuobičajeno visok nivo potrošnje .koncept koji su postmodernisti koristili da bi dali alternativno objašnjenje potrošnje. Razlika .

Drugi razumeju šta želimo da im „kažemo". drugima prenosimo čitav niz poruka. već i da bismo dobili ono što obedovanje u Mekdonaldsu i konzumacija big meka simbolički kazuju o nama. Kada na ulici vidite čoveka kako čita Vreme. Kada kupimo big mek u Mekdonaldsu. . Veoma je značajna i Bodrijarova tvrdnja da potrošnja nema puno veze s onim što mi konvencionalno doživljavamo kao real­ nost. Otuda. Pošto su razli­ ke nebrojene. Da­ kle. mi ne trošimo hranu (realnu stvar). znate da on ima različit vrednosni sistem od onoga koji čita Kurir. To zapravo znači da kod ima mnogo veću funkciju od prostog informisanja našeg izbora . posećujući ta mesta. I jedni i drugi razlikuju se od onih koji večeraju u nekom od luksuznih restorana hotela Hajat.on kotroliše naš odabir. U toj komunikaciji. Nama je na kraju potrebno ono što in­ formacija sadržana u kodu kaže da nam je potrebno.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 365 razlikuje od onih koji su kupili CD Cece Ražnatović ili Seke Aleksić. Trošeći u Mekdonaldsu. Trošenje dobara. determinisane kodom. a više znakove koji nam pomažu da se razlikujemo od drugih (big mek. nešto nerealno) koji se za njih vezuju. potreba za razlikovanjem nikada ne može da se zadovolji. mi se razlikuje­ mo od onih koji ručaju klot pasulj u nekom od „socijalističkih" ugostiteljskih restorana u kojem vam mleko i čaj služe u običnoj beloj šolji s plavim obrubom. Mi manje konzumirano hranu koja nas održava u životu. Ali to nas vraća na pomenuto pitanje: kako znamo šta da kupimo da bismo se razlikovali? Jednostavno: uputstva za ku­ povinu upisana su u kod. već znakove (dakle. ali one su. Mekdonalds). uključu­ jući i poruku kojoj grupi pripadamo. postoji beskonačan broj proi­ zvoda koje možemo da kupimo da bismo se razlikovali od drugih. predstavlja oblik komunikacije. znamo šta treba da trošimo. zapravo. Mi možda smatramo da imamo neke potrebe. na kraju završavamo s neprekidnom životnom potrebom da se ra­ zlikujemo od onih koji u društvu zauzimaju drugačiji položaj od nas. kao i kod koji ih definiše i kontroliše. u stvari. mi ga ne kupuje­ mo samo da bismo jeli. Pojedinač­ ne potrebe postoje jer su neophodne da bi postojao kod. to jest proizvoda koje smo kupili da bismo im poslali poruku. jer prepoznaju kod i razumeju značenje znakova. kada znamo kod. nema kraja potrošnji.

345 di­ nara" itd. koliko će i na šta će da troše. a zapravo provodimo sve ma­ nje vremena s tim ljudima. Kapitalizmu sve više trebaju ljudi koji će sigurno kupovati kapitalističke proizvode. u Mekdonaldsovim restoranima mi daleko više ulazimo u odnos s restoranom i proizvodima (uključujući i igračke koje se u njima reklamiraju) nego s ljudima koji tamo rade ili obeduju. U tim okruženjima. sami odnesemo obrok za sto. Najopštije rečeno. Odnosi s proizvodima imaju tendenciju da zamene ljud­ ske odnose. Ironija je u tome što mi te proizvode trošimo zbog našeg odnosa s drugim ljudima. sami vratimo tacnu i počistimo sto za kojim smo jeli itd). Kapitalističke korporacije (Mekdonalds. Ferari) moraju da ubede ljude da posta­ nu aktivni i redovni potrošači njihovih proizvoda.) koje su naučili kada su konkurisali za posao. Bodrijar skicira promenu od društva u kome kapitalisti kontrolišu svoje radnike ka društvu u kome se kontrola preusmerava na potrošnju i potrošače. „Želim vam prijatan dan". Međutim. to jest ljudi koji će aktivno učestvovati u potrošačkom društvu. a zaposleni izgledaju kao automati koji nam se obraćaju na osnovu unapred pripremljenog uputstva za komunikaciju („Da li biste hteli i pitu od jabuka sa vašim Big Mekom". To se najjasnije vidi po okruženjima u kojima trošimo. ona počiva na argumentu da se krećemo od društva u kome dominira proizvodnja ka društvu u kome dominira potrošnja.366 DŽORDZ RICER . umesto da nas usluže živi ljudi. umesto u odnosima s drugim lju­ dima. Od proizvodnje do potrošnje. U sve ovo smeštena je jedna grand-teorija. U ranim danima kapitalizma potrošači su uglavnom bili prepušte­ ni sami sebi. od nas se sve više zahteva da sami sebe uslužimo (sami sipamo benzin. . Čak i kada uđemo u odnos sa drugim ljudskim bićima. Recimo. u poslednje vreme kapitalisti su shvatili da se potrošačima ne srne dozvoliti da sami odlučuju o tome da li će da troše. Sve više vremena provodimo u kupovini i trošenju proizvoda. „Vaš račun iznosi 2. mi se mnogo više povezujemo s proizvodima i okruženjima u ko­ jima se oni prodaju (pogotovo dok konzumiramo te proizvode) nego s ostalim ljudskim bićima. sami podignemo novac iz bankomata. taj odnos je veoma nehuman. Preciznije rečeno.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Bodrijar ističe još jednu stvar koja je od velike važnosti za društveno ponašanje. U društvu koje kontrolišu znakovi i kod. tačnije zbog onoga što oni treba da kažu o nama drugim ljudima.

koja su definisana simulacijama. Danas kapitalisti pretpostavljaju da potrošači neće stići da se pobune ako su neprekidno zauzeti ne samo potrošnjom dobara. Ako potrošače posmatramo na takav na­ čin. potrošači. ustupaju mesto savremenim društvima. U primitivnim druš­ . Uzmimo. On hvali takav tip razmene. onda kapitalistima nije teško da o njima misle kao o grupi koja mora da se eksploatiše da bi se uvećao kapitalistički profit. istorijski gledano. već i zarađivanjem novca koji im je neophodan da bi priuštili sva ta dobra. i još uvek jeste. obavljaju jednu vrstu rada koji mora da se kontroliše. Osim toga. kao i radnici. sada se takav način razmišljanja proši­ rio i na potrošače. kao i primitivna društva u kojima se ona pojavljuje. razmena i smrt (1976). Simbolička razmena. na primer. kapi­ talisti su zainteresovani da spreče društvenu revoluciju. Ljudi nastavljaju proces razmene s mrtvima donoseći darove na Simbolička razmena . Nekada su kapitalisti sprečavali proletarijat da se buni tako što su mu nametali teške uslove rada.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 367 Gledano iz perspektive kapitalista. sveobuhvatniju grand-teoriju koja počiva na gledištu o razlikama između primitivnog i savremenog društva. Potrošači moraju da se namame da kupuju proizvode koji im nisu neophodni ili proizvode za koje nemaju dovoljno novca ako se prethodno ne zaduže. razmena sa ljudima ne mora da se završi njihovom smrću.povratan proces davanja i primanja. Odlazak u tržni centar i kupovina dobara i usluga predstavlja oblik rada isto kao i zašrafljivanje felni na točkovima automobila u nekoj automobilskoj fabrici. ciklična razmena poklona i uzvratnih poklona karakteristična za primitivna društva. Bodrijar simboličku razmenu definiše kao reverzibilan (povratan) proces davanja i uzimanja — ci­ kličnu razmenu poklona i uzvratnih poklona. Smrt simboličke razmene i porast simulacije U Bodrijarovom radu nailazimo na jednu još opštiju i. koja karakteriše simbolička razmena. Bodrijar tvrdi da primitivna društva. način na koji kapitalisti razmišljaju o radnicima. To je bio. fenomen smrti kojim se Bodrijar bavio u studiji Simbolička tvima. Međutim.

konačno. Drugim recima. ali pojedinci bi jednom izmenjali poklone i time bi se ciklus koji se vezivao za jednu pojedinačnu razmenu okončao. rad­ nici su uzimali od prirode (sirovi materijal). mrtvi su integrisani u život primitivne zajednice. .svetu ekonomske razmene . postojala je samo simbolička razmena između ljudi koji su bili uključeni u proces rada. ali nema puno smisla (osim ako ne postoji neka spoljna prisila) da kupac pokuša da obnovi ono što je uzeto iz prirode. Iz ove perspektive takode je moguće istraživati svet rada. radom dominira eko­ nomska razmena. u primitivnom društvu nije bilo vla­ snika u savremenom smislu te reči. živi se uglavnom ne bave mnogo mrtvima. porast bogatstva onih koji kontrolišu proizvodnju. u savremenom društvu radnik daje vlasniku radno vreme a zauzvrat dobija novac.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI njihov grob. ima simbolički značaj za ono što se dešava u čitavom društvu. stavljanje cveća na grob). za Bodrijara. njihovi grobovi i groblja razdvajaju se od ostat­ ka društva. sirovog materijala. Zamisao je da se proces ekonomske razmene održava kroz potrošnju koja se nastavlja u nedogled. U pri­ mitivnom društvu razmena dobara bila je striktno ograničena. To naravno ima za cilj porast proizvodnje i.368 D 2 0 R D 2 RlCER . Osim toga. Sledstveno.nema kraja razmeni dobara: nema kraja kupovini dobara za sebe i za druge. Nasuprot tome. Tu nema simboličke razmene izme­ đu radnika i vlasnika. Po­ stojao je običaj davanja poklona i uzvratnih poklona. u oblasti privrede simbolička razmena zamenjena je ekonomskom razmenom. U savremenim društvima. Na primer. u savremenom svetu . Sirovi materijal koji nalazimo u prirodi može da se kupi. Iako tu i tamo može da se pronađe poneki dar kojim ljudi jedva pokazuju da se sećaju mrtvih (na primer. Bodrijar tvrdi da primitivna društva karakteriše sim­ bolička razmena sa mrtvima. a koji se često izvode baš na grobljima. na primer. U primitivnim društvima rad je podrazumevao simboličku razme­ nu između radnika. oruđa itd. Jed­ nom rečju. u savremenim društvima mrtvi. sadili šume kako bi obnovili ono što je bilo uzeto). Za razliku od toga. ali su takode vraćali prirodi (tako što su. integrišući groblja u život zajednice i obavljajući pe­ riodične rituale u kojima mrtvi zauzimaju važnu ulogu. Odnos prema smrti. a da je takva vrsta razmene skoro potpuno nestala iz savremenog sveta. Staviše.

Njega štiti vlast. . Simulacije su lažne stvari. Upadljivo je to da mnogi turisti žele da „putuju" na takav način umesto da odu u pravi akvarijum (koji i sam predstavlja simulaciju mora). Međutim. disenchanted) i goto­ vo sraman u poređenju s primitivnim. Ali nije samo prošlost ta koja se simulira u Diznilendu. N a primer. Jedan od Bodrijarovih omiljenih primera kojim dokazu­ je proces simulacije jeste simulacija Diznijevog sveta. Bodrijar vidi preobražaj primitiv­ nih društava koja se karakterišu istinskim kulturnim svetovima. Bodrijar nudi nekoliko primera da bi objasnio na šta. odnosno simulacija. Savremeni zabavni park Diznilend obuhvata mnoge simulacije onoga što je svojevremeno bilo izvorna društvena realnost. veka živelo na nivou organizacije plemena iz kamenog doba. To je mali preuređeni tržni centar koji predstavlja simulaciju ulica koje su bile karak­ teristične za mnoge američke gradove na početku 20. Ono postoji i korisno je antropolozima koji žele da ga studiraju ili turistima koji žele da ga posmatraju.) Današnje pleme Tasadaj nije ništa drugo do simulacija tog primitivnog oblika. pun opčaranosti i magije. Bodrijar smatra da se savremeni svet sve više nalazi pod njihovom dominacijom. misli. za­ pravo. izvornim svetom. barem ne u onom smislu u kome Bodrijar koristi ove pojmove. tokom vremena društvo se raščaralo i razmagijalo. onaj koji karakteriše simbolička razmena. Bodrijar smatra da je savremeni svet sve više pod njihovom dominacijom. (Pleme je sve do polovine 20. u Di­ znilend se ulazi i izlazi kroz Glavnu ulicu. lažne stvari. Simulacije koje karakterišu savremeni svet nemaju sposobnost da proizvedu magijom izazvano oduševljenje. Indijansko pleme Tasadaj s Filipina bilo je tokom postojanja u primitivnim vremenima realno i izvorno. a da ne pričamo tek Simulacije . Taj si­ mulirani svet potpuno je raščaran (engleski.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 369 Simulacije. u savremeni svet koji karakteriše nedostatak izvornosti. U vezi s tim. On takode smatra da je izvorni kultur­ ni svet. ali to zaista više nije pleme Tasadaj. veka. kao što je simbolička razmena.imitacije. postoji tako­ de simulacija vožnje podmornicom u koju ljudi ulaze da bi videli simulaciju podvodnog sveta. veštački je zamrznuto u vremenu i sterilisano s ciljem da se eliminišu neka od njegovih jedinstvenih karakteristika.

Ko god proba da istraži šta se nalazi ispod i iza simulacije. Njujork". itd. u savremenom društvu nema istine i nema realnosti. Zapravo. Bodrijar vidi Ameriku kao društvo koje se nalazi na čelu ova­ kvog razvoja događaja . Diznijeva obnova starog pozorišta dovela je do dramatične promene čitavog prostora.to je najnerealnije. Mendelej Bej. Tako se u današnjem Njujorku može govoriti o . Luksor. Pariz. Ono izgleda onako kako vladini službenici i turisti zamišljaju da bi pleme Tasadaj trebalo da izgleda. Ništa nije realno u Diznilendu osim ljudi koji tamo rade. Moglo bi se reći da je realni Tajms skver uklonjen i da danas predstavlja simuliranu i sterilisanu realnost koja se ne razlikuje mnogo od . ali se ponašanje njegovih pripadnika radikalno promenilo.) i pri­ čaju i glume prema unapred spremljenim scenarijima. Drugim recima. Ali Bodrijar ide dalje od očiglednih primera i raspravlja o čitavim gradovima (Los Anđeles).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 0 pravom okeanu i morskom životu koji se ne nalaze tako daleko od ulaza u Diznilend. najlažnije i najsimulisanije društvo na planeti. Najbolji primer je Las Vegas. Praktično. Ako i uspe da zađe ispod simulacije. istinitog i lažnog. Pre se može reći da su oni potpuno nestali u lavini simulacija.. Paja Patak. na­ ročito hoteli u tom gradu koji simuliraju druge svetove: „Njujork. a čak se i oni ponašaju na nerealne načine kada za­ bavljaju mušterije (Miki Maus.370 DžORDŽ RlCER . onda može da se tvrdi da živimo u jednoj velikoj simulaciji. A ako nema istine i realnosti. Sveprisutno iskustvo simulacije predstavlja glavni uzrok ne­ stanka razlike između realnog i imaginarnog. Pleme Tasadaj i danas postoji. Amerika predstavlja dom nekih od svetski najpoznatijih i najpopularnijih simulacija. videće da ispod nje ne postoji ništa drugo osim simulacije. Belađo. nakon što su stare pornografske kabine i jeftine prodavnice zatvorene i zamenjene čitavim nizom franšiza koje se mogu naći širom SAD. Snežana. a ostatak sveta ih sledi.diznizaciji" Tajms skvera. realno i istinito se sve teže mogu pronaći. svaki aspekt savremenog sveta kombinacija je realnog 1 imaginarnog. Danas malo ko pokušava da dođe do suštine stvari. mogao bi ubrzo da se razočara. da napomenemo samo neke od njih. Ono postavlja standarde. Venecija. pa čak i o čitavim narodima i njihovom odnosu prema simulacijama.

što mu je kasnije otežalo na­ predovanje u francuskim akademskim i naučnim krugovima. Predavao je na univerzitetu. Svetski televizijski programi nalaze se pod dominacijom S A D i takode predstavljaju simulaciju. kritikuje Fukoa koji je tada bio vodeća figura u francuskom akademskom svetu. Kasnih 1960-ih godina Bodrijar je objavio pi­ onirski rad o potrošnji koji nastavlja da utiče na sve veće po­ dručje sociološkog interesa. Žan Bodrijar Biografska skica Žan Bodrijar (1929-2007) bio je neobičan socijalni teoretičar. Jedna od njegovih ranih publikacija. Njujork se nalazi u procesu gubitka svoje posebnosti i počinje da liči na mnoga druga (obična) mesta. Internet i njemu slična sajbermesta takode su simulacije. pod nazivom Zabora­ vite Fukoa (1977). One dominiraju svetskom filmskom industrijom. Fuko je odbacio Bodrijarove kritike. sve je manje bio politički aktivan i sve brže napuštao marksističku teoriju. Tokom godina. a ne u proizvodnji.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 371 onoga što možemo naći na drugim mestima. Tokom 1970-ih godina i posle toga. Jedan od razloga za to jeste či­ njenica da su Marks i marksisti bili usmereni na proizvodnju. čak i za francusko podneblje koje je izrodilo obilje jedinstvenih teorija. Bodrijar se nalazio pod radikalnim uticajem marksističkih ide­ ja. pa je Bodrijar nakratko pao u zaborav. Bodrijar je objavio čitav niz inovativnih i iznenađujućih radova koji su mu omogućili . ali je i to ubrzo napustio. dok je Bodrijar ubrzo shvatio da je suština u potrošnji. N a pri­ mer. Sve što se može videti u filmovima proizvedenim u Americi predstavlja simulaciju. Osim toga. ali je ubrzo počeo da zadire i u druge dis­ cipline. Sjedinjene Države su takode dom drugih ključnih centara simulacije. Bodrijar se školovao za sociologa. ljudi sve više posećuju Internet prodavnice i Internet tržne centre koji nisu ništa drugo do simulacija realnih prodavnica ko­ jih u S A D ima na pretek.

Čak se i pop kultura našla pod utica­ jem Bodrijara. simbolička razmena. Njegova opšta perspektiva. Tropski raj tih luksuznih zajednica očigledno je hiperrealan. kao rezultat toga. Ženska pornografska filmska zvezda. kao rezultat toga. Recimo.potpuno simulirano i.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI da postane istaknuti postmoderni socijalni teoretičar. Bodrijarov uticaj nije ograničen samo na socijalnu teoriju. Dizni­ lend je čistiji nego svet van njegovih kapija. tetovažama. prašnjav i obrastao suvonjavim palmama. istinitije od istinitog. U tim zajednicama može se naći vegetacija koja nužno ne pripa­ da tim geografskim oblastima. N a primer. kao i mnoge pojedinačne ideje (na primer. tj. Mali je broj teoretičara koji istovremeno mogu biti pop ikone i oz­ biljni socijalni teoretičari. mnoga umetnička dela nastala su pod uticajem njegovih ideja. simulacije. Osim toga. implozija) snažno su uticale ne samo na postmodernu socijal­ nu teoriju. realniji od realnog. Ipak. Još jedan primer iz potpuno druge oblasti jeste pornografi­ ja. kao potpuno simuliran i. nego i na glavne teorijske struje u socijalnoj teoriji. u filmu Matrix postoji kadar u kome se vidi knjiga čiji je naslov Simulacije. . Rezultat toga je stvaranje tropskog raja koji je daleko realniji od realnog tropskog predela. dodatnom estetskom hirurgijom. lepše od lepog. na­ čelno smatraju da se njegovi radovi nalaze u samoj srži te nove teorijske orijentacije. mnogi koji su izučavali Bodrijarova dela i postmodernu teoriju uopšte. koji može da bude suv. može da se shvati kao objekat koji ima Hiperrealno . Zamisli­ te zajednice bogatih ljudi koji stanuju u američkim državama s prijatnom klimom (kao što su Arizona. realnije od realnog.372 DŽORDZ RICER . lepši od lepog. istinitiji od istinitog. Las Vegas. Uzmimo jedan drugi primer. sa svojim implantima. Bodrijar opisuje takav razvoj događaja kao hiperrealan. To svakako važi za Diznilend. čak i ono što izvor­ no pripada tim područjima tako je uzgojeno da izgleda bogatije od onoga što se može naći u prirodi. pa čak i za novi Tajms skver u Njujorku. telesnom šmin­ kom i drugim dodacima. koji je sam postao neka vrsta pop ikone. Bodrijar je odbijao da sebe naziva postmodernistom. Florida ili Kalifornija). a zaposleni u njemu daleko su uljudniji i prijatniji nego oni koje srećemo u našem svakodnevnom životu.

sve više hiperrealan. Staviše. Isto može da se kaže za seksualne činove koji mogu da se vide u pornografskim filmovi­ ma. Dizni je sam izgradio takav model zajednice. realniji od bilo koje žene koju bi prosečan muška­ rac mogao da sretne u stvarnom životu. već su važne i zbog toga što služe kao modeli za transformaciju izvan granica u kojima se nalaze. Na taj način oni postaju simulirani ljubav­ nici. Mnoge zajednice se stvaraju na osnovu Diznijevog modela. sve više kontaminirana takvim simulacijama. do savremenog sveta koji sve više karakteriše nere­ alna i nehumana tehnologija. s ciljem da simuliraju Ameriku na prelomu 2 0 . . Budući da su seksualni činovi koje gledamo na ekranu hiperrealni. čak se i SAD nalaze na samom početku procesa simulacije. Dok se S A D nalaze u centru svega toga.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 373 zadatak da simulira požudu. veka. nazvan Celebration. Otuda uticaj Diznilenda nije ograničen samo na ono što se de­ šava iza njegovih zidova ili na Tajms Skveru u Njujorku. Žene uvećavaju grudi ili pribegavaju vagino­ plasties a muškarci odlaze kod hirurga da bi uvećali dužinu i širinu svojih penisa. Ljudi mogu pokušati da podese svoj život takvim hiperrealnim slikama. prema Bodrijaru. a možda i simulirani ljudi. Realnost je. Bodrijar nudi jednu grand-teoriju promene od primitivnog društva. koje karakteriše realna i humana simbo­ lička razmena. Pod uticajem tih hiperrealnih mo­ dela ostatak sveta postaje sve više simuliran. Budućnost će doneti ne samo još izuzetnije. već i još sveobuhvatnije simulacije. transformišući se tako da izgledaju kao porno zvezde. Veoma mali broj ljudi je sposoban da seksualni odnos doživi na tako atletski savršen način koji može da se vidi na ekranu. Nove zajednice širom Amerike koriste Celebration i Diznilend kao modele za sopstveni razvoj. U stvari. Ljudi mogu pokušati da tako seksualno opšte. Ona predstavlja hiperrealan seksu­ alni objekat. kroz manje realnu i potpuno humanu ekonom­ sku razmenu. Sve u svemu. ostatak sveta je osuđen da se kreće u istom simuliranom pravcu. a rezultat toga je da se njihov seksualni život pretva­ ra u jednu simulaciju. ljudi pokušavaju da ih imitiraju. na svom pla­ cu u Floridi. ali onda sopstveni seksualni život pretvaraju u simulaciju. Ne samo da su te simulirane realnosti važne po sebi.

ta mesta s u m e đ u o n i m a koji su ih često posećivali stvarala čitav niz nematerijalnih efekata k a o što j e .). Z a M a r k s a su sredstva za proizvodnju one stvari (oruđa. k a o i ideja nekih teoretičara m o d e r n e (Marksa i Vebera). sirovine. mašine. Sledeći Marksa. koji j e pariške prodavnice (ali ne s a m o njih) video kao sredstva za p o t r o š n j u . itd. što znači d a s u podrazumevala fizičku strukturu. o n d a bi sredstva za p o t r o š n j u trebalo d a se definišu k a o stvari koje čine p o t r o š n j u m o g u ć o m .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI POTROŠAČKO DRUŠTVO I NOVA SREDSTVA ZA POTROŠNJU Pod velikim uticajem nekoliko Bodrijarovih p o s t m o d e r n i h ideja. M e đ u o n i m a koji s u taj p o j a m koristili n a ovakav način jeste i Bodrijar.) nazvao s a m sredstvima za potrošnju. J e d a n d e o m o j e grand-teorije bavi se p o m e r a n j e m o d o n o g a što nazivam starim sredstvima za potrošnju (kao što su kafane. ta teorija opisuje svet sve veće potrošnje k o j u nazivam h i p e r p o t r o š n j o m . fabrike itd. sirovine. postoje još starija Sredstva za proizvodnju . tržni centri o m o g u ć a v a j u potrošaču d a troši.stvari koje omogućuju proizvodnju (oruđa.374 DŽORDŽ RiCER . Starija.sredstva za proizvodnju. sredstva za p o t r o š n j u za njega su jednostavno potrošačka dobra. B a š k a o što fabrika o m o g u ć a v a proizvodnju. recimo. osećaj zajednice (nemački. taverne. N a j o p š t i j e rečeno. N a r a v n o . interakciju licem u lice i z m e đ u potrošača i zaposlenih. i plaćanje skoro isključivo u gotovini. bifei. Iako materijalna. Sredstva za potrošnju: stara i nova.) koje o m o g u ć a v a j u proizvodnju u kapitalističkom društvu. A k o b i s m o hteli d a se pridržavamo definicije sredstava za proizvodnju. M e đ u t i m . maši­ ne. š o p i n g molove. tradicionalnija sredstva za potrošnju bila s u (i j o š uvek su) p o t p u n o materijal­ na. Gemeinschaß). potro­ šačke centre (tržne centre. i ja s a m razvio grand-teoriju k o j a se bavi p o t r o š a č k i m d r u š t v o m . M a r k s koristi ovaj p o ­ j a m . potrošnju stvari (kao što su hrana i piće). krčme. ali o n to radi n a način koji nije u skladu s n a č i n o m n a koji koristi svoj daleko poznatiji p o j a m . o g r o m n e prodavnice itd. kafići i restorani) k a novim sredstvima za potrošnju o k o j i m a ću uskoro nešto reći. .

ali svako od njih može da se posmatra i kao fantazmagorija ili svet snova. . 1991. kao što su bazari. kao što su šoping Nova sredstva za potrošnju . bakalnice i radnje. godine sredstva za potrošnju postala su mnogo fantastičnija i spektakularnija.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 375 sredstva za potrošnju. Nova sredstva za potrošnju bila su veoma uspešna u postizanju tog cilja. zelene pijace. 1992) Robne kuće (Toys'R'Us. prvi zatvoreni centar. Zapravo. Ipak. Nabrojaću neka od najvažnijih sredstava za potrošnju s primerima i godinama kada su počela da rade: • • • • • • • • • Franšize (McDonald's. 1955) Brodovi za krstarenje (Sunward. va­ šari. Konačni cilj bio je da se progresivno uveća nivo potrošnje. Ona su kroz ono što je Jozef Sumpeter nazvao kreativna destrukcija (sta­ re strukture moraju da se unište da bi otvorile prostor za nasta­ nak novih koje će funkcionisati efikasnije) uspela da istisnu stara sredstva za potrošnju kao što su restorani i sajmovi. nakon 1950. odnosno omogući hiperpotrošnja. Minesota 1956) Mega tržni centri (West Edmont Mali. 1971) Sva ova mesta predstavljaju materijalne strukture. još dematerijalizovanijih sredstava za potrošnju.shvatanje po kome stare strukture moraju da se uni­ šte (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje će biti efikasnije. 1966) Kazino-hoteli (Flamming. 1955) Tržni centri (Edina. novijih. 1962) Zabavni parkovi (Disneyland. Kreativna destrukcija . 1946) Zabava (Hard Rock Caffe. arkade. Novim sredstvima za potrošnju nazivam skup mesta koja su uglavnom nastala nakon 1950-ih godina u S A D s ciljem da radikalno unaprede potrošnju.skup potrošačkih mesta koja su uglavnom na­ stala nakon 1950-ih godina u SAD s ciljem da unaprede potrošnju. 1957) Diskonti (Target. Razlog je u tome što je po­ stalo neophodno da se potrošači oduševe da bi dolazili što češće i u što većem broju. i Mall of America. (Vidi okvir: Fantazmagorija i svet snova). brzina promene toliko je velika da mnoga od tih sredstava za potrošnju već dolaze pod udar drugih.

Ona su kroz ono što je Jozef Sumpeter nazvao kreativna destrukcija (sta­ re strukture moraju da se unište da bi otvorile prostor za nasta­ nak novih koje će funkcionisati efikasnije) uspela da istisnu stara sredstva za potrošnju kao što su restorani i sajmovi.shvatanje po kome stare strukture moraju da se uni­ šte (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje će biti efikasnije. 1962) Zabavni parkovi (Disneyland. bakalnice i radnje. 1966) Kazino-hoteli (Flamming. 1955) Brodovi za krstarenje (Sunward. Kreativna destrukcija . (Vidi okvir: Fantazmagorija i svet snova). Razlog je u tome što je po­ stalo neophodno da se potrošači oduševe da bi dolazili što češće i u što većem broju. Ipak. novijih. 1991. . još dematerijalizovanijih sredstava za potrošnju. Minesota 1956) Mega tržni centri (West Edmont Mali. brzina promene toliko je velika da mnoga od tih sredstava za potrošnju već dolaze pod udar drugih. 1992) Robne kuće (Toys'R'Us. 1955) Tržni centri (Edina. Novim sredstvima za potrošnju nazivam skup mesta koja su uglavnom nastala nakon 1950-ih godina u S A D s ciljem da radikalno unaprede potrošnju. Zapravo. va­ šari. 1971) Sva ova mesta predstavljaju materijalne strukture. kao što su šoping Nova sredstva za potrošnju . Konačni cilj bio je da se progresivno uveća nivo potrošnje. nakon 1950. Nova sredstva za potrošnju bila su veoma uspešna u postizanju tog cilja. prvi zatvoreni centar. arkade. i Mall of America.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 375 sredstva za potrošnju. ali svako od njih može da se posmatra i kao fantazmagorija ili svet snova. godine sredstva za potrošnju postala su mnogo fantastičnija i spektakularnija.skup potrošačkih mesta koja su uglavnom na­ stala nakon 1950-ih godina u SAD s ciljem da unaprede potrošnju. kao što su bazari. zelene pijace. 1957) Diskonti (Target. 1946) Zabava (Hard Rock Caffe. Nabrojaću neka od najvažnijih sredstava za potrošnju s primerima i godinama kada su počela da rade: • • • • • • • • • Franšize (McDonald's. odnosno omogući hiperpotrošnja.

a pomoću tastature ispišete broj svoje kreditne kartice i adresu na koju želite da vam se roba isporuči.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI televizija (rođena 1985. ona predstavljaju ozbiljnu pretnju novim materijalnim sredstvima za potrošnju. pogotovo tržnim centrima. nestvarnijim i fantazmagorič­ n i m . Mnoga druga nova (i stara) materijalna sredstva za potrošnju suočiće se sa sličnom borbom u budućnosti. Recimo. Njihova uvećana nematerijalnost (percipirana i stvarna) daje im ogromnu prednost nad materijalnim sredstima za po­ trošnju u pogledu onoga što mogu da urade i efekata koje mogu da naprave. veća nematerijalnost nije . Dematerijalizovana sredstva za potrošnju imaju daleko veću sposobnost da koriste te procese da bi stvorili privlačni svet fantazije za potrošače. megamolovima i supermarketima. nego njihovi materijalni prethodnici. gubili vreme tražeći mesto za parkiranje i onda traćili sate šetajući po ogromnim tržnim centrima. Zašto biste leteli u kazino-hotel u Las Vegasu kada . ili svet nalik snovima. godine). sada je dovoljno da dva-tri puta kliknete mišem. ta nova dematerijalizovana potrošačka me­ sta. a posebno Internet trgovi­ na svih vrsta (omogućena pojavom Interneta. pogotovo ona koja se nalaze na Internetu. Zašto bismo uopšte izlazili iz kuće.. u još većem obimu. Umesto da fizički odete u te ogromne prodavnice. na ekranu svog računara možete da gledate lap dens? Što je još važnije. u pokušaju da namame mu­ šterije da izađu van svojih domova. s fantazmagorijom i svetom snova.com nudi na prodaju više knjiga nego najveći lanci ogromnih knjižara koji se nalaze širom Ame­ rike kao što su Borders ili Barnes and Nobles.džek-pot" i ostale igre na sreću možete da igrate onlajn? Zašto da idete na konjske trke kada možete da se kladite preko Interneta? Zašto da idete u noćni klub kada kod kuće. Ta nova sredstva spajaju dematerijalizovani oblik s kapacitetom za proizvodnju i. 1988. godine). kad sve što nam je potrebno (a često i mnogo više od toga) možemo dobiti udobno zavaljeni u fotelju ili u stolicu koja se nalazi ispred na­ šeg računara. ulazili u automobil i sa­ obraćajnu gužvu. očaravajućijim. Mene interesuju različiti procesi koji imaju za cilj da nova sredstva za potrošnju učine još spektakularnijim. Drugim recima. Amazon.376 D 2 0 R D 2 RlCER . Zbog svega toga. imaju daleko više mogućnosti da proizvedu fantazmagoriju.

spajanje različitih stvari i gubitak njihovih posebnosti). shop bot će sve to uraditi za njega.com. Recimo. Ljudi moraju biti sposobni da fizički upravljaju tržnim centrom ili palubom broda za krstarenje. Ako bi. niti odatle na Varsitybook.com da bi pronašao neku posebnu knjigu.gubitak granica i spajanje različitih stvari. dediferencijacija kao suprotnost diferencijaciji. Naravno. poseban pretraživački pro­ gram koji. Mall of America istovremeno je tržni centar i zabavni park. Zato tu u pomoć pristižu mašine za pretraživanje (engleski. Stariji potrošači ne mogu da pešače petnaest minuta s jednog kraja Vegmansa na drugi kraj samo da bi kupili litar mleka i salvete koji se nalaze na različitim krajevima „prodavnice". search engines) i druge tehnologije koje odrađuju posao za potrošača. Jedan od načina na koji nova sredstva za potrošnju stvaraju spektakl jeste implozija nekad odvojenih sredstava za potrošnju u jedno okruženje (koncept implozije po­ zajmljen je od Bodrijara i podrazumeva gubitak granica. Potrošač ne mora da prelazi sa Amazon. potrošačima pronalazi najjeftiniju cenu proizvoda koji traže. Postoje tako­ de brodovi za krstarenje na kojima možete naći tržni centar i kazino. kako sajbermesta i sajber­ prostor postaju sve veći. Recimo. došlo se do zaključka da kupovina u prevelikim hipermarketima više nije prijatna. već je prednost koja stvara niz drugih prednosti za dematerijalizovana sredstva za potrošnju. Dobar pri­ mer takve tehnologije jeste shop bot. Sajberprostor može da bude onoliko veliki koliko vaša mašta i mašta onih koji ga stvaraju može da zamisli. budući da su u pitanju materijalne strukture. ljudi ne bi bili sposobni da se u njima snađu.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 377 samo prednost po sebi. Ipak. tržni centri i zabavni parkovi postali preveliki. U sajberprostoru takva ograničenja ne postoje. Spektakl i implozija. e-tailers). krećući se kroz različite elektronske prodavnice (engle­ ski. u težnji da obuhvate što više sredstava za potrošnju. Potro­ šače će možda iritirati dužina celog tog procesa i poteškoće prili­ kom pronalaženja onoga što im je potrebno (budući da sastavni Implozija . sve je teže kretati se po njima.com na Barnesandnoble. postoje ograničenja za ono što može da implodira u tržni centar ili brod za krstarenje. .

bar teorijski. m o g a o d a se napravi model N j u j o r k a dat u razmeri. R e c i m o . m o g u biti hiperrealna (na primer. g u b e svoju p o ­ sebnost. N j u j o r k simulira N j u j o r k sredine prošlog veka). o n a su slobodna d a stvaraju simulacije koje su ne s a m o spektakularnije već. Spektakl. Sajbermesta čak m o g u biti realnija o d samih realnih m e ­ sta. Neverovatan spektakl sastoji se u t o m e što j e d n i m prostim pritiskom na miša m o m e n ­ talno možete d a se prebacite iz kupovine u sajbermolu n a kocka­ nje u sajberkazinu. n a neki način. K a o fizičke strukure. J o š jedan način na koji sredstva za p o t r o š n j u sebe čine spektakularnim jeste stvaranje simulacija koje su neverovatnije o d realnosti. p o s m a t r a č nikada ne oseća d a se zaista nalazi u N j u j o r k u . nikada ne g u b i osećaj d a se nalazi u kazino-hotelu. ali teško d a će se neko zaista umoriti o d toga. hotel N j u j o r k . Poenta je u sledećem: budući da nisu ograničena fizič­ ki. vreme i prostor. M n o g a sredstva za p o t r o š n j u . V r e m e n o m i prostorom takode se m o ž e manipulisati kako bi se o d novih sredstava za potrošnju . a odatle na virtuelni obilazak Diznilenda. sajbermesta imaju veći potencijal da koriste simulacije p o m o ć u kojih m o g u da stvore m n o g o fantastičnije svetove o d onih koji su mogući u Las Vegasu ili u Mall o f America. stapajući se n a Internetu u j e d n o . kazino-ho­ teli m o r a j u d a funkcionišu unutar ograničenja k o j a su i m na­ m e t n u t a n j i h o v o m materijalnošću. p a se stoga beskrajno spajaju bez ikakvog reda. K a d a i m a m o širi opseg za transmisiju digitalnih signala i spoj virtuelne realnosti i sajberprostora. Budući d a za njih ne postoje ograničenja koja su karakteristična za fizička mesta. d r u g i m recima. oblast u kojoj se na­ lazi Las Vegas o b u h v a t a čitav niz neverovatnih kazino-hotela koji simuliraju razne svetove (npr.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI delovi Interneta p o s t a j u sve brojniji i različitiji). R e c i m o .378 DZORDŽ RicER . i uverljivije o d realnosti. O t u d a bi u sajberprostoru. a d o k je unutra.. na sajbermestima n e m a gužve i đubreta koji m o g u d a se vide po tržnim centrima). D o k je napolju. Sajbermesta su p o definiciji simulacije. Spektakli i simulacije. nova i stara. N j u j o r k u nisu date u razmeri. atrakcije koje m o g u d a se n a d u u N j u j o r k . p o s m a t r a č nikada ne g u b i iz vida činjenicu d a gleda u simulaciju. dolazimo do veće spo­ sobnosti ljudi d a se smeste u simuliran svet koji se jako približio realnosti. Z a ­ pravo.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

379

napravio spektakl. U hotelima u Las Vegasu gubi se osećaj za vremenske periode. Hotel Luksor, sagrađen po uzoru na stari Egipat, nalazi se odmah do Ekskalibura, koji je napravljen po uzoru na građevine Engleske iz doba kralja Artura, koji opet sto­ ji odmah do dvadesetovekovnog Njujork, Njujorka. Osim toga, unutrašnjost kazino-hotela dizajnirana je tako da kockari izgube predstavu o tome koliko je sati i koje je uopšte doba dana. U nji­ ma, zbog toga, namerno nema časovnika i prozora. Prostorom se manipuliše tako što se, recimo, sredstva za potrošnju smeštaju u ogromne prostore dizajnirane tako da preplaše potrošače. Mali of America toliko je veliki da istovremeno obuhvata tržni centar i zabavni park. Luksor ima najveći atrijum na svetu. U njega bi moglo da se parkira devet aviona tipa „boing 747". Ali, ma ko­ liko sve to bilo impresivno, ta veličina bledi u poređenju s onim što potencijalno može da se napravi u sajberprostoru, u kome bukvalno nema ograničenja onome što može da se uradi s vre­ menom i prostorom. Čitav svemir i čitavo vreme stoje na raspo­ laganju sredstvima za potrošnju koja nalazimo u sajberprostoru.

Ključni koncepti

Fantazmagorija

i svet snova

Istraživanje starih sredstava za potrošnju možemo naći u radu Valtera Benjamina, koji se bavio njihovom fizičkom struktu­ rom i nematerijalnim osećanjima koja je ona trebalo da izazo­ vu. Benjaminov najpoznatiji rad jeste projekat arkada (nemački, Passagen-Werk). To je rasparčan, nezavršen rad koji se bavi devetnaestovekovnim pariškim arkadama. Arkade su predstav­ ljale stara sredstva za potrošnju, čak i u vreme kada je Benjamin Fantazmagorija - koncept kojim se opisuju fantastični nematerijalni efekti koje proizvode fizičke strukture kao što su arkade ili nova sredstva za potrošnju. Svet snova - koncept sličan konceptu fantazmagorije. Prvenstveno se odnosi na upotrebu dekoracije i sličnih metoda kojima se mušterije mame u radnju, a roba i usluge čine glamuroznim, romantičnim i stoga privlač­ nim mušterijama. Cilj takvih metoda jeste da rasplamsaju želje i osećanja potencijalnih kupaca.

380

DŽORDŽ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

o njima pisao (otprilike između 1920-ih i 1940-ih). O n ih je proučavao da bi stekao bolji uvid u vreme u kome je živeo, kao i u doba u kojem su one sagrađene. Benjamin je sebe vi­ deo kao teoretičara koji istražuje fragmente i ostatke masovne kulture 19. veka. Arkade su bile nadsvođene gradske ulice u kojima su se s obe strane nalazile radnje različitih vrsta. Ulice su bile zatvorene za saobraćaj, što je potrošačima omogućavalo da šetaju od jedne do druge prodavnice kako bi nešto kupili ili samo razgledali izloge. Benjamin je arkade definisao kao pr­ vobitne hramove potrošnje kapitalističkih dobara. One su ne­ posredno prethodile drugim hramovima za potrošnju dobara - sajmovima i robnim kućama. Same arkade imale su svoje prethodnike u crkvama (arkade su često imale oblik krsta) i orijentalnim bazarima. O n o što je prvobitno bilo ograničeno na arkade, kasnije je izletelo iz tih okvira, preplavivši Pariz s još grandioznijim i pretencioznijim izlaganjem dobara za kupovinu. Značajnu ulogu u tom procesu Benjamin dodeljuje arhitekti, baronu Zoržu Eženu Osmanu, koji je u Parizu stvorio čitav niz fizič­ kih strukutura, kao što su železničke stanice, muzeji, zimske bašte, sportske hale, radnje, izložbene galerije (kao i bulevare koji do njih vode), koji ne samo da su umanjili značaj original­ nih arkada, već su ih bacili u zasenak. Sve te strukture bile su delimično ili u potpunosti povezane s potrošnjom. Međutim, Benjamin smatra da su sve fizičke strukture, a ne samo arkade predstavljale više od materijalnih realnosti; one su proizvodile nematerijalne efekte od kojih je najpoznatiji Benjaminov ču­ veni koncept fantazmagorije. U stvari, njegov argument bio je da je nova urbana fantazmagorija, koja započinje Osmanom, zamenila arkade i da su nekada magične arkade, koje su stvori­ le tu fantazmagoriju, postale sve manje važne. Sličan argument iznela je i Rozalinda Vilijams. O n a govori o ranim sredstvima za potrošnju - izložbama i robnim kućama. Vilijamsova tvrdi da su pariške izložbe, pogotovo one između 1889. i 1900. godine, bile prvo sistematski planirano masovno potrošačko okruženje i da su predstavljale novinu jer su spajale imaginaciju i dobra koja treba da se prodaju. Imaginacija za­ jedno sa planiranim okruženjem stvara svet snova za potroša­ če (još jednom ovde vidimo integraciju idealnih [imaginaciju]

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

381

i materijalnih [isplanirano okruženje] faktora). U tom kon­ tekstu Vilijamsova raspravlja o otvaranju francuskih radnji, pogotovo Bon marche iz 1852. godine. O n a se usredsređuje na takve pojave kao što je upotreba dekora kojim se mušterije mame u radnju, a roba i usluge čine glamuroznim, romantič­ nim i stoga privlačnim mušterijama. Za Vilijamsovu, cilj ta­ kvih prodavnica bio je da probude želje i osećanja potrošača za robom u njima. Cilj nije nužno bio da se probudi želja koja bi morala da se zadovolji odmah, već pre da se stvori latentna želja koja bi, pre ili kasnije, vodila do kupovine. Glavni zaključak jeste da su stara sredstva za potrošnju u su­ štini imala fizičku strukturu. Iako analitičari kao što su Be­ njamin i Vilijamsova prihvataju tu činjenicu i priznaju njen značaj, oni naglašavaju način na koji su te strukture služile da podstaknu različita osećanja vezana za provođenje vremena u fantazmagoričnom okruženju i svetu snova.

DROMOLOGIJA
Pol Virilio (1932) manje je poznat teoretičar od Fukoa, Bodrijara i njima sličnih teoretičara. Bez obzira na to, on je doprineo teoretskoj sociologiji svojim inovativnim i intrigantnim ra­ dovima koji zaslužuju šire priznanje. Pojam koji najbolje opisuje njegovu teoriju jeste dromologija (pojam koji se izvodi iz sufiksa drome, a koji vezujemo za trčanje ili atletsku stazu). Najvažniji aspekat dromologije jeste brzina. N a jednom širem nivou, Virilio se bavi slomom granica iza­ zvanim čitavim nizom tehnoloških promena na polju transporta, komunikacija, telekomunikacija, računarstva itd. Rani oblici tih promena vodili su do promena u uređenju prostora, pogotovo do sloma fizičkih granica. Kao rezultat tog sloma, razlike između „ovde" i „tamo" više nemaju značaja. Drugim recima, danas više nije toliko važno da li živite u gradu, predgrađu ili ruralnoj oblasti. Isto tako, nije presudno da li živite u SAD, Engleskoj ili Japanu.
Dromologija - koncept kojim Virilio ukazuje na to da presudnu ulogu u postmodernom svetu ima brzina.

382

DŽORDZ RicER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

Vreme i brzina. Međutim, Virilio se više interesovao za pro­ blem vremena nego za problem prostora, prvenstveno zbog toga što je u postmodernom svetu vreme važnije od prostora. Zapravo, on tvrdi da porast brzine vodi do erozije prostornih distinkcija, zbog čega je sve teže napraviti razgraničenje između prostora i vremena. Posledica upotrebe katodnih cevi (bilo da se one nalaze u našim televizorima ili računarima), jeste da čovek više nije u stanju da razdvoji prostornu dimenziju od brzine prenosa. Pro­ stor i vreme se sve manje međusobno razlikuju. Staviše, brzina je pokorila razdaljinu. Virilio je skovao pojam brzinske razdaljine koji ima za cilj da uništi fizičku i prostornu dimenziju. Taj pro­ ces bio bi nemoguć bez ogromnog napretka u sredstvima komu­ nikacije i telekomunikacije. Osim što je uništila prostor, brzina je stvorila zbunjujući svet slika i pojava (pogotovo, brzina prenosa znanja i informa­ cija). Sve nam je teže da kažemo gde smo, koliko je sati ili šta bi trebalo da radimo. Vizuelni obeleživači, referentne tačke i stan­ dardi su se raspali. Kao rezultat toga, suočavamo se sa krizom konceptualizacije i predstavljanja. Napustili smo svet stabilnih slika i premestili se u svet u kome su slike nestabilne. Naše referentne tačke sve manje poprimaju materijalan oblik; one su sada samo malo više od prolaznih slika. Sve manje smo u prilici da stvari posmatramo direktno. Umesto toga, stvari osećamo indirektno kroz medijatorske (posredničke) tehnologije kao što su masovni mediji. Iako nam to pruža mogućnost da bude­ mo u kontaktu s većim brojem pojava, sve nam je teže da razumemo te pojave jer nam nedostaje neposredno znanje o njima. Zbog toga se, po Virilioovom shvatanju, suočavamo s krizom inteligibilnosti (shvatljivosti). Napredne tehnologije svih tipova ovde igraju presudnu ulo­ gu, tako što posreduju između nas i stvari koje vidimo. U tom razvoju, glavnu ulogu igrao je bioskop. S pojavom bioskopa, filmska kamera postala je posrednik između nas i pojava koje vi­ dimo. Taj problem takode postoji i u velikoj meri se proširio s pojavom televizije. Takve tehnologije nam otežavaju da istinski razumemo ono što vidimo, delimično i zbog toga što ono što vi­ dimo prvo prolazi kroz filter kamere koju kontroliše kamerman,

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

383

o d n o s n o režiser. N a taj način, p o s t a j e m o sve pasivniji p o s m a t r a či i neaktivni t u m a č i o n o g a što v i d i m o . Prostorne i vremenske granice i z m e đ u nas i posredničkih m e d i j a sve više se urušavaju; n e m a uočljivih ograničenja i jasne granice i z m e đ u televizijske slike i nas. S d o l a s k o m računara isti p r o b l e m prenosi se n a k u ć u i na radno mesto. Rat. J e d n a o d stalno prisutnih t e m a u Virilioovom radu je­ ste o d n o s i z m e đ u p r o m e n a o k o j i m a s m o ovde diskutovali i promenljive prirode rata. Po Viriliou, za svakoga k o želi d a se bavi tehničkim aspektima savremenog društva najbolji m o d e l za ana­ lizu jeste rat. Razvoj različitih tehologija za koje se Virilio interesuje (računari) usko j e povezan s v o j n i m istraživanjem i tehno­ loškim razvojem. Sve veća brzina koja proizilazi iz tehnološkog napretka p o g a đ a sve delove društva, uključujući i vojsku. K a o i u ostatku društva, brzina vodi d o uništenja vremena koje j e p o ­ trebno za razmišljanje (refleksiju). Brzina k o j o m oružje m o ž e d a se lansira ne daje m o g u ć n o s t v o j n i m službenicima d a razmisle 0 svojim p o s t u p c i m a . Lansiranje neprijateljskih projektila auto­ matski vodi d o lansiranja osvetničkih projektila. Rezultat toga je nevoljno ratovanje. U m e s t o direktnog s u k o b a armija n a b o j n o m polju, vojske danas ulaze u s u k o b koji j e posredovan računarima 1 televizijskim ekranima. T e i neke druge pojave povezane s u sa o n i m što Virilio zove čisto ratovanje. Endokolonizacija. Tehnologija očigledno igra središnju ulo­ gu u V i r i l i o o v o m radu. K a k o s m o videli, filmska k a m e r a i njen naslednik, televizijska kamera, igraju glavnu u l o g u u posredo­ vanju iskustava i širenju slika. U svojoj poslednjoj knjizi, Viri­ lio istražuje n o v u u l o g u tehnologije k o j u naziva endokoloni­ zacija. U m e s t o d a se usredsređuje n a kolonizaciju sveta, tehnologi­ j a se koristi za kolonizaciju ljudskog tela. Endokolonizacija se bavi prodiranjem tehnologije (mikromašina) u središte ljudskog tela. Fokus se pomerio sa stvaranja m e g a m a š i n a za kolonizaciju sveta na mikromašine (na primer, pejsmejkeri) k o j i m a se kolonizuje telo. Revolucija u transplantaciji će naslediti revoluciju u k o m u ­ nikaciji. Ranije s m o spomenuli neaktivnost koja je nastala kada je aktivno kretanje o d kuće d o prodavnice smenjeno k u p o v i n o m iz Endokolonizacija — upotreba tehnologije u svrhu kolonizacije ljudskog tela.

384

DŽORDŽ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

fotelje. Ta neaktivnost tvorevina je kreatora postmodernih teh­ nologija koji stvaraju čitav niz novih tehnologija kako bi odgo­ vorili na tu neaktivnost. Usporeni medijima, gotovo do stanja nepokretnosti, ljudi sada mogu simultano ubrzati svoje aktivno­ sti kroz implantaciju različitih mikrotehnologija koje im poma­ žu da brže misle i rade. Težnja je da se u postmodernom društvu od ljudskog tela stvori isto ono što se stvorilo od svega ostalog. U izvesnom smislu, ljudsko telo se ubrzava; brzina koja karakte­ riše ostatak društva sada se prenosi na ljudsko telo. Implantacija različitih tehnologija takode otvara još jedno poznato pitanje za Virilioa i druge postmoderniste: uklanjanje razlike između unu­ trašnjosti i spoljašnosti. Ako postoje tehnologije koje su van nas i unutar nas, a one koje su van nas stimulišu one koje su unutar nas, onda možemo da se zapitamo gde se završava čovek, a gde počinje tehnologija? Još jedno pitanje kojim se Virilio neprestano bavi jeste pita­ nje kontrole. S endokolonizacijom kontrola nad ljudima premešta se na jedan potpuno novi nivo. U prošlosti, kontrola se vršila skoro isključivo spolja. Zatvor, pogotovo Fukoov panoptikon, predstavlja dobar primer takve kontrole. Međutim, endokolo­ nizacija otvara mogućnost kontrole iznutra. Očigledno je da to sobom nosi nove i zastrašujuće mogućnosti. Virtuelna realnost. Koncept kontrole takode ima presu­ dan značaj u Virilioovoj analizi koja se bavi dolazećom eksplozi­ jom virtuelne realnosti. S eliminacijom globalnih granica, nauka se okrenula pohodu na interne granice kao što su mentalne slike. Virtuelna tehnologija je spoljna tehnologija, ali njen cilj je unutraš­ nja kontrola. Tehnologija virtuelne realnosti pokušava da kanališe i kontroliše mentalne slike i kibernetski dominira mislima. Nivo kontrole će, po Virilioovom shvatanju, biti nezamisliv zato što ljudi više neće biti slobodni da konstruišu sopstvene mentalne slike. Vir­ tuelna realnost takode će proizvesti druge probleme, kao, recimo, našu sve veću nesposobnost da se pozicioniramo u vremenu i pro­ storu. Naći ćemo se potpuno izgubljeni u virtuelnom univerzumu. Ovde smo predstavili samo neke Virilioove ideje koje poka­ zuju da se on nalazi u procesu stvaranja jedne veoma interesan­ tne varijante francuske postmoderne socijalne teorije.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

385

Na kraju, možemo da kažemo da savremena sociološka te­ orija nastavlja da se razvija i menja. Teorija se brzo razvija i deo postmoderne teorije koju smo predstavili u ovoj glavi će, nesum­ njivo, brzo postati istorija. Ali ne možemo razumeti kako će se sociološka teorija dalje razvijati ukoliko ne razumemo šta se u njoj događalo u ne tako davnoj prošlosti.

FEMINIZAM I POSTMODERNA SOCIJALNA TEORIJA
Patriša Madu Lengerman i Džilijen Nibruk Iako se feministkinje sve više uključuju u postmodernu misao, one manje koriste postmodernizam kao teoriju o društvu, a više kao epistemološki pristup. Postmodernizam je važan za feminističku te­ oriju prvenstveno kao opoziciona epistemologija, to jest, strategija kojom se može dovesti u pitanje pravo na istinu i pravo na znanje. Pitanje „Čije znanje?" pokazalo se kao radikalno transformativno pitanje koje je pokrenulo i otvorilo mnoga druga pitanja, ne samo o odnosu moći i znanja, već i o osnovama prava na znanje. Potmodernisti odbacuju osnovni princip moderne epistemologije po kome ljudi upotrebom čistog razuma mogu dostići potpuno i objektivno znanje o svetu, znanje koje je predstava realnosti, tj. ogledalo prirode. Feminizam i potmodernizam imaju mnogo toga zajednič­ kog: 1.1 jedan i drugi otvaraju pitanja o tome čije znanje ili čije definicije treba da se prihvate. 2. Savremene feminističke teoretičarke nalaze u postmodernizmu osnaženje i legitimaciju za sopstveno insistiranje na epistemološkoj političkoj nužnosti udaljavanja od tra­ dicionalnih centralnih pitanja u društvenim naukama, kao i za oštru kritiku tradicionalnih teorija i pojmova. 3. Postmoderna epistemologija omogućuje nekim feministič­ kim teoretičarkama (recimo, liberalnim feministkinjama) proširene mogućnosti u cilju dekonstrukcije roda. Ona ne obuhvata nepromišljeno preuzimanje postmodernih

386

DŽORDŽ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

pojmova, već prefinjenu inkorporaciju koja se ponekad zasniva na zadržavanju, ponekad na spajanju, a ponekad na menjanju originalnih značenja. 4. Iznad svega, postmodernizam je pomogao feminizmu da uključi refleksivnost u sastavni deo svoje teorije, čime je omogućeno da se feminizam ne pretvori u ono protiv čega se bori - hegemonistički diskurs koji ugnjetava lju­ de kroz esencijalističke i univerzalističke kategorije. Taj pravac bio je posebno značajan zato što je koincidirao s pitanjima koja su pokrenule obojene žene, žene koje žive u nezapadnim društvima, lezbijke i žene koje pripadaju radničkim slojevima. Ta pitanja pripadaju drugom talasu feminističkih, esencijalističkih pitanja koja se tiču sestrinstva, žena, žena trećeg sveta, seksualnosti, porodice, majčinstva i rada (vidi glavu 8).

Primena socioloških koncepata na savremeno društvo
Porast nadzora nad našim svakodnevnim života

Nadzor nad ljudima nije ništa novo. Prve tragove nalazimo u drevnim vremenima. Tokom poslednjih nekoliko vekova cr­ kve, države, fabrike i birokratije neprekidno posmatraju i pri­ kupljaju sve detaljnije informacije o nama. U poslednje vreme, u proces nadgledanja takode su se uključile agencije iz privat­ nog sektora, iz oblasti fnedicine, bankarstva, osiguranja i bi­ znisa, pogotovo preduzeća koja se bave izradom kreditnih kar­ tica. Ta poslednja vrsta organizacija, u savezu sa čitavim nizom novih tehnologija — računarima, video kamerama, ugrađenim čipovima, elektronskim ekranima za lociranje, satelitima, do­ brovoljnim testiranjima itd. — rapidno je uvećala kapacitet da nadzire ljude, pogotovo putem elektronskih sredstava koja više ne zahtevaju jednu osobu koja nadzire drugu (kao što je to to bilo u panoptikonu). Novi oblici nadzora imaju čitav niz prednosti nad sredstvima koja su im prethodila: oni su vidlji­ vi, manipulativni (a ne više prisilni), jeftini (za svaku jedinicu podataka koja se skupi) i pružaju podatke koji se lako mogu organizovati i kojima se lako može ponovo pristupiti.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

387

Postoji mnogo toga što je pozitivno u toj novoj i uvećanoj sposobnosti za nadzor. Mnoge organizacije i ustanove trebaju informacije da bi mogle da obavljaju svoj posao, a te nove me­ tode im omogućuju da ih dobiju jeftino i ponekad za veoma kratko vreme. Čak i porodice s malom decom imaju koristi od nadzornih kamera koje „posmatraju" šta rade vaspitačice u obdaništima. Svakako da je nova tehnologija nadzora i od velike koristi policiji u njenim naporima da suzbije zločin i uhvati kri­ minalce. Posle 11. septembra 2001. godine, upotreba napred­ nih nadzornih tehnologija može da pomogne u odvraćanju ili čak sprečavanju terorističkih napada. Evo jedne ilustracije: me­ dicinska zajednica je 2005. godine bila pod uzbunom zbog ra­ nih znakova ptičjeg gripa u jugoistočnoj Aziji. Pažljivo posmatranje slučajeva u cilju opažanja ranih znakova širenja virusa, može da pomogne u sprečavanju globalne epidemije ili barem da nam omogući bolju pripremu i lokalizovanje njenih efekata. Ipak, možemo s pravom da budemo uplašeni od tog ogro­ mnog napretka u sposobnosti upadanja u naš svakodnevni život i sakupljanja informacija o svima nama. To nas neodolji­ vo podseća na fiktivna društva, kao recimo ono koje je opisao Džordž Orvel u 1984 u kome nas Veliki Brat sve posmatra, zna sve o nama i, kao rezultat, može da kontroliše ono što mi­ slimo i radimo. Ali feministički odnos prema postmodernizmu više je obeležen nezadovoljstvom nego prihvatanjem: 1. Mnoge feministkinje smatraju da su postmodernističke aspiracije isključive. Otuda one na postmodernizam gle­ daju kao na antitezu feminističkom projektu uključenja. Dokaz za to je postmodernistički teško razumljiv Voka­ bular, kao i to što postmodernizam želi da se izbori za hegemonsku poziciju u akademskom diskursu, a ne da se bori za političku i društvenu emapncipaciju. 2. Mnoge feministkinje takode propituju nevinost postmodernističkog izazova, pitajući se da li je on istinski oslo­ bodilački ili je deo politike znanja u kome privilegovana akademska klasa na izazove marginalizovanih osoba od­ govara sa tehnički složenim argumentima po kojima niko

.388 DŽORDŽ RICER . kojom dominira racionalnost i efikasnost. stvaranje i kontrolisanje novih tehnologija i razvijanje intelektualnih tehnologi­ ja koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom. Na osnovu takve vrste individualizma može da se zaključi da je svačiji problem jedinstven budući da je svako jedinstven kao pojedinac. postmodernisti su počeli da se bave prirodom subjekta. neprav­ du i ugnjetavanje i vodi ih ka neoidealistčkom stavu koji svet vidi kao diskurs.što predstavlja osnovicu svake kritičke društvene teorije. opštom teorijom i pojmom progresa. 3. Nensi Hartsok smatra čudnim sledeće: baš kada su žene i mnoge druge grupe počele da redefinišu svoj identitet. samorealizacija i samogratifikacija. predstavu i tekst. 4. teorijsko znanje umesto praktičnog znanja. Iznad svega. U postindustrijskom društvu nastaje sukob između društvenih struktura (pogotovo ekonomije). 2. profesionalni i tehnički rad umesto manuelnog rada. 3.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ne može da polaže pravo na autoritet. Otežavajući veze s materijalnom nejednakošću. Odatle proizilazi da ne postoji problem kojim bi kolektiv kao celina trebalo da se bavi. teoretišu o sebi i prave progres na različitim područijima. postmodernistički preokret udaljava femini­ stičke naučnice od usredsredenosti na nejednakost. 1. postmodernizam udaljava feminizam od posvećenosti progresivnoj promeni . i kulture kojom dominira iracionalnost. Fukoova grand-teorija izdvaja se od ostalih velikih modernih teo­ rija po tome što ne traga za izvorom i uzrokom društvenog raz­ voja i što se usredsređuje na nekoherentnost i diskontinuitet. Još jedan izvor napetosti između postmodernizma i fe­ minizma leži u tome što postmodernistički naglasak na beskrajnom nazadovanju dekonstrukcije i razlike udalja­ va ljude od kolektivnih oslobodilačkih ciljeva i vodi ih ka radikalnom individualizmu. Sažetak Grand-teorija Danijela Bela usmerena je na pojavu postindustrijskog društva koje karakteriše proizvodnja usluga umesto pro­ izvodnje robe.

To proizilazi iz njegovog interesa za mikrofiziku moći. procena. 14. Zan Bodrijar bavi se transformacijom proizvođačkog u potrošač­ ko društvo. On tvrdi kako je u periodu viktorijanizma došlo do eksplozije diskursa o seksualnosti: u društvu je počelo mnogo više da se priča o seksu. obećava da može da prihvati ambivalenciju. 7. Došlo je do analiza. Fuko kritikuje modernu grand-teoriju po kojoj je viktorijanizam doveo do potiskivanja seksualnosti. 11. Panoptikon je struktura koja nekome ko je na vlasti ili na položa­ ju (na primer. 12. Nova plemena ili zajednice predstavljaju pribežište za strance i čitav niz etničkih. klasifikacija. 16. Najvažniji deo Fukoove grand-teorije bavi se upravljanjem . 5. 6. Treći instrument jeste upotreba ispitivanja kao načina posmatranja potčinjenih i prosuđivanja o tome šta oni rade. Drugi instrument disciplinujuće moći jeste sposobnost da se do­ nose normalizujući sudovi i kažnjavaju se oni koji ih ne poštuju/ narušavaju norme. 8.sku­ pom praksi i tehnika pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima. Fuko vidi porast u sposobnosti kažnjavanja ljudi. religioznih i političkih grupa. Društvo toleriše te zajed­ nice i njihove grupe. Postmodernost. Fuko priznaje da postoji neprekidan su­ kob oko kontrole. Za razliku od prihvaćenih grand-teorija. Iako se bavi kontrolom. nasuprot tome. zatvorskom službeniku) omogućava potpun nad­ zor nad grupom ljudi (zatvorenicima). Bauman takode povezuje neotribalizam s postmodernošću. Prvi je hijerarhijsko nadziranje ili sposobnost službenika na vrhu organizacije da jednim pogledom kontrolišu sve podređene. pogotovo do represije diskursa o seksualnosti. 15.POSTMODERNE GRAND-TEORUE 389 4. Zigmunt Bauman povezuje modernost s nesposobnošću da se prihvati ambivalencija. Tri su osnovna instrumenta koja stoje na raspologanju onima koji kontrolišu i nadziru druge. 13. . Fuko vidi povećanje spo­ sobnosti zdravih da razdvoje bolesne od ostatka populacije i da ih ugnjetavaju. 9. Umesto da vidi progres i sve veću humanizaciju u tretiranju za­ tvorenika. spe­ cifikacija i uzročnih i kvantitativnih studija o seksualnosti. Moralnost postmodernog sveta nalazi se pod dominacijom po­ trebe da se bude za Drugog. 10.

razvio je sopstvenu postmodernu teoriju zvanu dromologija.390 DŽORDŽ RicER . Između feminizma i postmoderne socijalne teorije postoji jedan nategnut odnos. kao što su npr. a ne dobra i usluge. Nova materijalna sredstva za potrošnju došla su pod udar novih nematerijalnih sredstava za potrošnju. teoretišu o sebi i napreduju u različitim oblastima. simulacija i manipulacija vremena i prostora. u stvari. Potrošnja se bolje objašnjava željom potrošača da se razlikuju jed­ ni od drugih. nova sredstva za potrošnju koriste ra­ zličite mehanizme kao što su implozija. došlo do porasta postmoderne sumnje u prirodu subjekta. Budući da kod determiniše značenje znakova. 18. 24. Nematerijalna sredstava za potrošnju uspešnije koriste te mehanizme od novih materijalnih sredstava za po­ trošnju. Bodrijar je takode tvrdio da simbolička razmena (povratan pro­ ces davanja i uzimanja). Bodrijar. 26. svet je pod dominacijom hiperpotrošnje koja se barem delimično podstiče novim potrošačkim snagama. Jean (2001). konzumiramo znako­ ve. opšte teorije i pojma progresa. 23. 21. ustupa mesto simulacijama ili imitacijama koje karakteriše nedo­ statak originalnosti. kao i čitav niz novih ideja i jednstvenih pojmova. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. karakteristična po svojoj originalnosti. . Inteligencija zla ili pakt lucidnosti. Feministkinje su veoma sumnjičave prema činjenici da je. Po Dž. Proces kreativne destrukcije se nastavlja. 27. 20. 22. D a bi privukle potrošače. Kada konzumiramo (trošimo) mi. Zan (1991).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 17. Pol Viri­ lio. nego njihovim stvarnim potrebama. baš kada su žene i mnoge druge grupe došle u poziciju da redefinišu svoj identitet. 25. sajber tržni centri ili kupovina iz fotelje. Jedan od najinteresantnijih živih socijalnih teoretičara. 19. Novi Sad: Svetovi. Literatura za dalje čitanje Baudrilliard. Baudrilliard. Kapitalizam je preusmerio svoj fokus sa kontrole radnika na kon­ trolu potrošača. on takode kontroliše potrošnju. Simulacija i zbilja. Jean (2006). Zagreb: Naklada Ljevak. Simulacije i simulakrumi. Riceru.

Liotar. Liotar. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. Znanje i moč. Virilio. Zagreb: Naklada Jesen­ ski i Turk. Psihijatrijska moč. Mišel Fuko. Duh terorizma. Mišel (1971). Fuko. Informatička bomba. Jean-Francois (2005). Beograd: Arhipelag. Pol (1997). Beograd: Algoritam. Mišel (2006). Čačak: Umetničko društvo Gra­ dac. Poredak diskursa. Riječi i stvari. Beograd: Službeni glasnik. Postmodernizam. Rat i film 1. Sarajevo: Sahinpašić. Zagreb: Golden marketing. Pol (2003). Jelena [priredila] (2008). Spargo. Novi Sad: Svetovi. Kritični prostor. Nadzirati i kažnjavati: nastanak zatvora. Mišel (2005a). Novi Sad: Svetovi. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Studije kulture. Hrestomatija. Butler. Pol (2000). Christopher (2001). Rađanje biopolitike. Beograd: Nolit. Michel (2002). Fuko. Žan-Fransoa (1991). Onore. 1926— 1984—2004.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 391 Bodrijar. Riječi i stvari. Zorica (2008). Istorija seksualnosti I. Pohvala sporosti. Zagreb: Ibis grafika. Foucalt i queer teorija. Mišel (1997). Horrocks. Mišel (2007). Karl (2005). Pavle i Marinković. Fuko. Virilio. Fuko. Loznica: Karpos. Tomić. Dušan (2005). Novi Sad: Svetovi. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića i Novi Sad. Đordević. Postmoderno stanje. Postmoderno stanje. Zagreb: Nakladni zavod Glo­ bus. Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo. Baudrilliard i milenij. Beograd: Službeni glasnik. Loznica: Karpos. Žan (2007). Mišel (2005b). New$ Age. Beograd: Filmski centar Srbije. Tasmin (2001). Novi Sad: Vojvođanska sociološka asocijacija. Michel (1994). Foucalt. Fuko. Christopher (2007). Foucalt. Virilio. Milenković. Raskol. . Lyotard. Zan Fransoa (1988). Fuko. Dobra vest.

.

postoje i neki interni razlozi u akademskom svetu koji su prouzrokovali opsesiju ovom temom (kao što je. svesti i organizacije društve­ nog života po ćelom svetu. U stvari.GLAVA 10 TEORIJE GLOBALIZACIJE Glavne savremene teorije o globalizaciji Kulturna teorija Ekonomska teorija Politička teorija Druge teorije Sažetak Literatura za dalje čitanje Verovatno nijedna pojedinačna tema u poslednjih nekoliko godina nije postala tako mnogo popularna i privukla toliko aka­ demske pažnje kao tema globalizacije. Međutim. a pogotovo ne da se kritički osvrne na čitavu literaturu o globalizaciji. neophodno je da globalizaciju definišemo kao širenje određenih praksi. transformiše nacije i živote milijardi ljudi širom sveta. svesti i organizacije društvenog života po ćelom svetu.širenje određenih praksi. odnosa. Međutim. nisu mogli da se odupru trendu da za svoj osnovni predmet proučavanja izaberu globalizaciju. pre nego što započnemo. Druš­ tveni teoretičari. interesom i zabrinutošću koje stvaraju posledice glo­ balizacije. reakcija protiv ranih i uskih pristupa globalizaciji). Cilj ove glave nije da pruži sveobuhvatan pregled literature o globalizaciji koja je veoma obimna. uključujući mnoge od onih koji se pominju u ovoj glavi i na drugim mestima u ovoj knjizi. Ono što sledi jeste kratak pregled nekih od najvažnijih teoretskih radova o globalizaciji. često na jedan dra­ matičan način. akademski inte­ res za ovu temu velikim delom je motivisan izuzetnim javnim značajem. Globalizacija je proces koji svakodnevno. od­ nosa. . re­ cimo. Značaj globalizacije i njenih posledica može se uočiti na svakom koraku. a možda je najvidljiviji po redovnim protestima Globalizacija .

.glokalno. ostatak sveta nema mnogo izbora već pre ili ka­ snije mora početi da liči na Zapad.) Globalizacija može da se analizira kulturalno. kao i homogenišući uticaj koji oni imaju na savremeno društvo.394 DŽORDŽ RicER . uključujući i one koje naglašavaju ulogu američke kulture. Sledstveno.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI koji prate sastanke na visokom nivou globalnih organizacija.uticaj jedne kulture na veliki broj drugih kultura. iako ne koristi po­ jam kulturnog imperijalizma. to jest davanje prednosti obrazcu razvoja karakterističnom za Zapad. ili kao proces u kojem mnogi globalni i lokalni kulturni sadržaji ulaze u inte­ rakciju da bi stvorili neku vrstu pastiša ili koktela iz kojeg će se kasnije razviti čitav niz kulturnih hibrida (heterogenost). skoro svima njima zajednički je pokušaj da se uda­ lje od prozapadnjačkog diskursa i istraže transnacionalne procese koji su barem u nekom stepenu autonomni i nezavisni od bilo koje posebne nacije ili posebnog dela sveta. naglaša­ vaju njihovu sve veću važnost. Postoje mnoge varijante kulturnog imperijalizma. (O tome će biti više reči u odeljku o kulturnoj hibridizaciji. globalizacija kulture može da se posmatra kao transnacionalna ekspanzija opštih kodova i praksi (homogenost). Teoretičari koji se usmeravaju na ekonomske činioce. Roland Robertson se. core country). kao što su STO (Svetska trgovinska organizacija) i MMF (Međuna­ rodni monetarni fond). Po tom gledištu. Iako postoje različite teorije globalizacije. Unutar svake od ovih perspektiva može se govoriti o homogenosti ili heterogenosti. ekonomski. Trend homogenosti često se vezuje za kulturni imperijalizam. Intenzitet i nivo protesta protiv tih orga­ nizacija pokazuju da ljudi širom sveta smatraju da je globalizacija važna i da u velikoj meri utiče na njihove živote. Jedna od najvažnijih ka­ rakteristika te teorije jeste prozapadnjačka pristrasnost. tj. uticaj jedne posebne kulture na veliki broj drugih kultura. politički i/ili institucionalno. Oni globalizaciju vide kao proces Kulturni imperijalizam . Teorija globalizacije pojavila se kao posledica određenih razvoja u društvenoj teoriji. Zapada ili centralnih zemalja (engleski. suprotstavio toj ideji kroz svoj ču­ veni koncept glokalizacije (vidi ispod) po kome globalno ulazi u interakciju s lokalnim da bi proizvelo nešto posebno . Tu se najpre misli na reakciju pro­ tiv ranih verzija teorije modernizacije.

Na primer. commodification) lokalnih kultura i uvođenje fleksibilne specijali­ zacije koja omogućuje da se mnogi proizvodi prilagode potrebama različitih lokalnih zajednica. oni priznaju da se na marginama glo­ balne ekonomije može uočiti izvesni stepen diferencijacije (hetero­ genosti). neki na globalizaciju gledaju kao na ekspanziju trgovine. one ukazuju na to da svetom još uvek dominira manje-više isti oblik upravljanja. Stiglic kritikuje MMF zbog njego­ vog homogenizujućeg pristupa koji ne uspeva da dovoljno oz­ biljno uzme u obzir nacionalne razlike i specifičnosti. Svetsku trgovinsku organizaciju. Stiglic ističe potrebu da MMF i druge globalne ekonomske organizacije u svom radu počnu da primenjuju diferenciranije pristupe i politike. dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i bivši predsednik Veća ekonomskih savetnika. I kod političkih/institucionalnih orijentacija nalazimo homo­ genost ili heterogenost. Na primer. Te teorije smatraju da je globalni uticaj raznorodnih institucija . Još opštije. Jaz između bogatih i siromašnih povećao se upravo zbog pojave globalizacije. MMF se često ponaša kao doktor koji propisuje jedan isti lek za različite bolesti: gde god da dođe. MMF uvek nudi isto rešenje. Uistinu. neke od ovih teorija koje se opredeljuju za perspektivu homogenosti. na primer. MMF i globalizacija su do sada uglavnom išli u korist bogatim nacijama.TEORIJE GLOBALIZACUE 395 širenja tržišne ekonomije na različite regione sveta. posebno SAD (koje efektivno imaju moć veta nad odlukama MMF-a). oni koji naglašavaju heterogenizaciju slažu se da interakcija globalnog tržišta s lokalnim tržištima vodi do stvaranja jedinstvenog „glokalnog" tržišta koje integriše potrebe globalnog tržišta s realnostima lokalnog tržišta. žestoko kritikovao Svetsku banku. porobnjavanje (engleski. usredsređuju se na šire­ nje modela nacionalne države po svetu i pojavu istovetnih oblika upravljanja u ćelom svetu. Drugi oblici heterogenosti u eko­ nomskoj oblasti uključuju. Nedav­ no je Džozef Stiglic. na kakav god problem da naiđe. a posebno Me­ đunarodni monetarni fond zbog toga što svojim delanjem više doprinose pogoršavanju ekonomskih kriza širom sveta nego što ih rešavaju. Između ostalog. Iako ovi teoretičari uglavnom smatraju da je posledica glo­ balizacije veća homogenost. a na štetu siromašnih nacija. Drugim recima.

etničkih i reakcionarnih po­ litičkih snaga (uključujući tu „odmetničke države") koje imaju cilj da raspale nacionalizme. Najpre ćemo videti kako o globalizaciji raz­ mišljaju neki od glavnih savremenih teoretičara sa kojima smo se već upoznali u ovoj knjizi (Gidens. Interakcija Mek sveta i Džihada na lokalnom nivou može da proizvede jedinstvenu glokalnu političku forma­ ciju koja integriše elemente i jednog (na primer. Jedno od najekstremnijih gledišta o homogenizaciji u političkoj oblasti dolazi od Bendžamina Barbera i njegove teorije o „Mek svetu" („McWorld") ili rastu jedinstvene političke* ori­ jentacije koja osvaja ceo svet. a onda ćemo se okrenuti trima širim kategorijama teoretisanja globalizacije . upotreba In­ terneta da bi se privukla podrška javnosti) i drugog (na primer. u obliku jedne alterna­ tivne teorijske perspektive. Džihad je proizvod angažmana lokalizovanih.organizacija umanjuje moć kako nacionalnih država. .kulturnoj. Ta diskusija će biti podeljena u četiri odeljka. Barberovo shvatanje Mek sveta nije ograničeno na politiku. Interesantno je da Barber takode. ekonomskoj i političkoj/institucionalnoj. ali da takode osvetljavaju druge aspekte globalizacije. artikuliše ideju „Džihada". Bek i Bauman). Na narednim strani­ cama videćemo da vodeće teorije globalizacije na različite načine dotiču pitanja homogenizacije i heterogenizacije. on smatra da postoje mnogi drugi domeni koji slede model Mek sveta. upotreba tradicionalnih ideja i tradicionalne retorike). Iako se dihotomija homogenizacija/heterogenizacija provlači kroz veliki broj teorija globalizacije. njome se očigledno ne iscr­ pljuju sve ostale teme i aspekti globalizacije. tako i lo­ kalnih društvenih struktura koje unose različitost u živote obič­ nih ljudi. što vodi do veće političke heteroge­ nosti širom sveta.

Iako se dihotomija homogenizacija/heterogenizacija provlači kroz veliki broj teorija globalizacije. Bek i Bauman). Jedno od najekstremnijih gledišta o homogenizaciji u političkoj oblasti dolazi od Bendžamina Barbera i njegove teorije o „Mek svetu" („McWorld") ili rastu jedinstvene političke* ori­ jentacije koja osvaja ceo svet. a onda ćemo se okrenuti trima širim kategorijama teoretisanja globalizacije . attikuliše ideju „Džihada". ali da takode osvetljavaju druge aspekte globalizacije. ekonomskoj i političkoj/institucionalnoj. upotreba tradicionalnih ideja i tradicionalne retorike).kulturnoj. Ta diskusija će biti podeljena u četiri odeljka. Interakcija Mek sveta i Džihada na lokalnom nivou može da proizvede jedinstvenu glokalnu političku forma­ ciju koja integriše elemente i jednog (na primer. u obliku jedne alterna­ tivne teorijske perspektive. Najpre ćemo videti kako o globalizaciji raz­ mišljaju neki od glavnih savremenih teoretičara sa kojima smo se već upoznali u ovoj knjizi (Gidens. Na narednim strani­ cama videćemo da vodeće teorije globalizacije na različite načine dotiču pitanja homogenizacije i heterogenizacije. etničkih i reakcionarnih po­ litičkih snaga (uključujući tu „odmetničke države") koje imaju cilj da raspale nacionalizme. Interesantno je da Barber takode. upotreba In­ terneta da bi se privukla podrška javnosti) i drugog (na primer. Kao što ćemo videti. on smatra da postoje mnogi drugi domeni koji slede model Mek sveta. tako i lo­ kalnih društvenih struktura koje unose različitost u živote obič­ nih ljudi. što vodi do veće političke heteroge­ nosti širom sveta. Džihad je proizvod angažmana lokalizovanih. .396 DŽORDZ RICER . Barberovo shvatanje Mek sveta nije ograničeno na politiku. neki smatraju da rast transnacionalnih institucija i organizacija umanjuje moć kako nacionalnih država.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI štetan po homogenost koncepta nacionalnih država. njome se očigledno ne iscr­ pljuju sve ostale teme i aspekti globalizacije.

Gidens donosi zanimljiv zaključak da globalizacija gura postojeće kultu­ re na marginu. Gidens smatra da postoji jaka veza između glo­ balizacije i rizika (pogotovo proizvedenog rizika). Fundamentalizam može imati različite oblike . on takode priznaje da je globalizacija dvosmeran proces i da se Amerika i Zapad nalaze pod nje­ nim snažnim uticajem. zato što je u suprotnosti s kosmopolitizmom i drugo. s druge strane. . zato što je povezan s nasiljem. glavni sukob koji se danas odvija na globalnom nivou jeste sukob između fundamentalizma i kosmopolitizma. Po Gidensu.religiozni. Kao primer. Staviše. osnažila i oživela. On smatra da globalizacija jeste oslabila lokalne kulture. Gidens navodi područje oko Barselone u severnoj Spaniji koje zalazi u Francusku.ali kakav god oblik da ima. Gidens predviđa stvaranje „globalnog kosmopolitskog druš­ tva". najveći deo odbeglog sveta globalizacije nalazi se izvan naše kontrole. Čak je i glavna sila koja se protivi globalizaciji . etnički. Međutim. politički . masovne medije) da bi ostvario svoje ciljeve. Konačno. što znači da društva. fundamentalizam koristi glo­ balne sile (na primer. Postoje načini da ograničimo probleme koje je stvorio odbegli svet. ali 1 da ih je. proizvodeći nove oblasti koje mogu da presecaju nacije. Prvo.tradicionali­ zam . nacionalistički. pogotovo u međunarodne i transnacionalne oblike demokratije kao što je Evropska unija. Međutim.TEORIJE GLOBALIZACIJE 397 GLAVNI SOCIJALNI TEORETIČARI O GLOBALIZACIJI Entoni Gidens i„odbegli svet" globalizacije Gidensovi pogledi na globalizaciju očigledno su usko pove­ zani i isprepletani s njegovim razmišljanjem o Molohu modernosti (glava 5). on nije potpuno pesimističan. Gidens smatra da Zapad i SAD igraju značajnu ulogu u procesu globalizacije. Na kraju. nacije i kultu­ re koje se ne nalaze na Zapadu dobijaju sve značajniju ulogu u njoj. on tvrdi da se globalizacija nalazi u procesu decentrizovanja. on je po Gi­ densu problematičan iz dva razloga. Staviše. ali ne postoji način da ga u potpunosti kontrolišemo.sama njen proizvod. Po njegovom mišljenju. Gidens polaže izvesnu nadu u demokratiju.

Za Beka. preseca i potkopava nacionalne države. Zigmunt Bauman Biografska skica Zigmunt Bauman (1925) imao je interesantan život i interesan­ tnu akademsku karijeru. Osim toga. koja obuhvata procese u koje su uključeni transna­ cionalni akteri s različitim količinama moći. Dok je Bek kritikovao globalizam. Roden kao Jevrejin u Poljskoj. Ono što se dešava lokalno. Oni postaju iluzorni jer globalizacija. a ta ekonomska dimenzija se ponovo pogrešno vidi kao nešto što se razvija u linearnom prav­ cu sve veće zavisnosti od svetskog tržišta. izbegao je od nacista sa svojom porodicom u Rusiju.pogrešno se redukuje na ekonomsku dimenziju. Borio se u Poljskoj armiji za vreme Drugog svetskog rata i 1953. takvo gledište podrazumeva monokauzalno i linearno razmišljanje. identitetima. Multidimenzionalnost globalnog razvoja .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ulrih Bek i politika globalizacije Suština Bekove teorije nalazi se u njegovoj distinkciji izme­ đu globalizma i globalnosti. utiče na čitav svet. dobio čin majora. politika. Takvi transnacionalni procesi prelaze nacionalne granice čineći ih poroznim. kulturu. Svet je za Beka mnogo multidimenzionalniji i kreće se u više pravaca. a ne samo pobednika. Bek ozbiljno u razmatranje uzima probleme koji se vezuju za kapita­ lističko svetsko tržište. on je podržavao ide­ ju globalnosti po kojoj zatvoreni prostori. ako ne i potpuno irelevantnim: ništa što se događa na ovom svetu više ne može da se ograniči na lokalno. već obuhvataju i ekologiju.398 DŽORDŽ RlCER . kao i veliki broj gubit­ nika. postaju sve iluzorniji. pogotovo oni što se vezuju za nacije. kultura i civilno društvo . . politiku i civilno društvo. bilo da su to uspesi ili katastrofe.ekologija. uključujući i činjenicu da na njemu po­ stoji čitav niz barijera slobodnoj trgovini.. Globalizam je gledište da svetom dominira ekonomija i da prisustvujemo stvaranju hegemonije kapitalističkog svetskog tržišta i neoliberalne ideologije koja ga podupire. itd. Ti transnacionalni proce­ si nisu po prirodi samo ekonomski.

Bek takode nabraja čitav niz drugih karakteristika koje globalnost čine specifičnom u poredenju s ranijim manifestacijama transnacionalnosti: 1. Treće. uključujući tu i transnacionalne odnose i mreže. Nakon toga. godine. 3. Ta kritika modernosti odvela je Baumana u pravcu postmoderne socijalne teorije. Konačno. globalnost predstavlja novinu iz najmanje tri razloga. godi­ ne. gde objavljuje uglavnom na engleskom i postaje jedan od najznačajnih teoretičara svoga vremena. njen uticaj kroz vreme daleko je stabilniji. međutim. godine kada je objavio čuvenu studiju Modernitet i holokaust. Njegova prva knjiga na engleskom pojavljuje se 1972. njegova akademska karijera istinski uzleće tek 1989. postao profesor na Varšavskom univerzitetu. iako vreme prolazi. Javlja se samoopažanje transnacionalnosti u oblastima kao što su masovni mediji. Drugo. njen uticaj kroz geografski prostor opsežniji je nego ikada ranije. već izraz suštinske prirode modernosti. među kojima je najvažniji koncept „likvidne modernosti" iz 2000. U toj knjizi on tvrdi da holokaust nije bio aberacija. Dok transnacionalni procesi postoje jedno duže vreme. potrošnja i turizam. Prvo. njen uticaj neprekidno traje. nije sprečilo da u svojim knjigama ponudi neke nove akademske koncepte. okrenuo se društvenim naukama i 1968. Iako je već tada dobio značajna priznanja za svoj akadem­ ski rad. Svakodnevni život i interakcija preko nacionalnih grani­ ca radikalno se menjaju. postoji daleko veća gustina u njenim različi­ tim elementima. za vreme talasa antisemitiz­ ma Bauman je oslobođen svih dužnosti. To ga. Zajednica. ali je ponovo bio prisiljen da napusti svoju poziciju zbog antisemita. sve više je prisutan u javnom ži­ votu pišući o širokom spektru tema uključujući i globalizaciju.TEORIJE GLOBALIZACIJE 399 Međutim. karijeru nastavlja na Univerzitetu u Lidsu u Engleskoj. . rad i kapital sve se manje vezuju za prostor. 2. pa je tokom 1990-ih godina razvio sopstvenu postmodernu teorijsku ori­ jentaciju. U poslednje vreme.

a kada negde moraju da se „prizemlje" uspevaju da se izoluju u prostore ograđene zidovima i obezbeđene policijskim snagama. već su oni degradirani i ograničeni na terito­ rije lišene značenja ili čak sposobnosti da formulišu značenje. Zigmunt Bauman o posledicama globalizacije Bauman globalizaciju vidi kao „prostorni rat". ne samo da nedostaje mobilnost. ostali se osećaju zatvoreno u svojim domovima koji im ne nude velike izglede za kre­ tanje. Raste svest o globalnim ekološkim opasnostima i potrebi da se nešto preduzme da bi se one sprečile. . Kao posledica toga. Glavna premisa prve modernosti jeste da živimo u izolovanim nacionalnim državama. u tom sukobu oni nemaju jednake šanse. U našim životima opažamo sve veće prisustvo transkulturalnih drugih. sposobni da se slobodno kreću po celoj planeti i u tom procesu stvaraju značenja za sebe.400 DžORDZ RlCER . Dok elita preteruje u svojim mogućnostima za kretanje. Globalnost i druga mo­ dernost znače denacionalizaciju. gubitnici se osećaju poniženima zbog nedostatka mobilnosti. Transnacionalni sporazumi. Tu mogu da se zaštite od gubit­ nika u prostornom ratu. Gubitnicima. Nju karakteriše opadanje moći nacija i nacionalnih granica koje su se nalazile u samoj srži „prve modernosti". a Bek se nada u uspon transna­ cionalnih organizacija i možda transnacionalne države. akteri i institucije postaju sve brojniji i moćniji. Bek tu tvrdnju odbacuje kao zastarelu. ali i zbog činjenice da mogu da vide elitu kako se slo­ bodno kreće gde god poželi. Globalna kulturna industrija cirkuliše na do sada neviđe­ nom nivou. na drugoj strani. 6. teritorije postaju bojna polja gde se gubitnici i dobitnici prostornog rata sukobljava­ ju. 5.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 4. To je navelo Beka da preispita svoja prethodna gledišta o modernosti i počne da tvrdi da su globalnost i njena ireverzibilnost povezani s onim što on naziva „druga modernost". Po njegovom gledištu. 7. Oni se kreću oslobođeni prostornih prepreka. U prostornom ratu pobeđuju oni koji su mobilni. mobilnost (pokredjivost) je u današnjem svetu postala naj­ važniji i diferencirajući faktor društvene stratifikacije. Osim toga.

Pošto smo se upoznali s teorijama globalizacije nekih od najznačajnijih savremenih socijalnih teoretičara.TEORIJE GLOBALIZACIJE 401 Dobitnici žive u vremenu.imaju svoje probleme. Za razliku od njih. Njega posebno interesuje da li kulture širom sveta karakteriše večna i nepremostiva Turisti .turisti . a ne u prostoru. Međutim. KULTURNA TEORIJA Jan Nederven Piters identifikovao je tri glavne paradigme u teoretisanju kulturnih aspekata globalizacije. otporan. globalizacija se za najveći broj ljudi pretvara u jednu nelagodnost. Postoje i vagabundi. mogu pregaziti bilo koju razdaljinu. Treće. svaki od tih izbora takode sa sobom nosi čitav niz rizika i opasnosti. oni smatraju da je to neodoljivo i kreću se prema tome. oni veoma brzo. već nisu sigurni da li će na tom mestu ostati i sutra. Oni su u pokretu zato što smatraju da je njihova okolina nepodnošljiva i neprijateljska. gubitnici žive u prostoru. većina ljudi nalazi se negde između ove dve krajnosti. Pozitivni aspekti onoga što danas pozdravljamo kao globalizaciju. jesu oni koje povezujemo s turistima. ako ne i trenutno. . a svaki izbor sa sobom nosi meru neizvesnosti. nedodirljiv i spo­ soban da sputa vreme. Međutim. teško je uvek biti u pokretu i kretati se velikom brzinom. elastičan. Taj prostor nalazi se izvan nji­ hove kontrole. mobilnost podrazumeva nepreki­ dan niz izbora. Beskrajna mobilnost i neprekidan izbor naposletku donose nelagodu. Turisti su u pokretu zato što to žele. Međutim. Ali neizbežna sporedna posledica globalizacije jeste to da su mnogi od nas pretvo­ reni u vagabunde. oni su opterećeni nesposobnošću da uspore. čak i oni koji su naizgled pobednici u globalizaciji . okrećemo se glavnim tipovima teorije globalizacije koje ćemo često ilustrovati primerima drugih glavnih socijalnih teoretičara. Vagabundi — oni koji se kreću po svetu jer smatraju da je njihova okolina ne­ podnošljiva i neprijateljska. Oni ne samo da nisu sasvim sigurni gde se tačno nalaze. Njih nešto privlači.oni koji se kreću po svetu zato što to žele. Stoga. Prvo. važno je praviti razliku između onih koji imaju barem neku sposobnost za kretanje. Drugo. ako ne i opterećenje. On je težak.

Takode. Ona upućuje na mogućnost potencijalno katastrofalnog sudara svetskih kultura. ako ne i potpuno. a kulture kao bilijarske kugle koje udaraju jedna o drugu. multi. Drugi razlog je sve veći multikulturalizam SAD (uglavnom porast hispanske populacije) i zapadnoevropskih zemalja (uglav­ nom porast muslimanske populacije). nedirnut globalizacijom. Time se ne želi reći da nijedan od ovih procesa. svet je predstavljen kao mozaik zasebnih kultura. Kulturni diferencijaIizam Pripadnici ovog teorijskog pravca tvrde da između kultu­ ra postoje trajne razlike na koje globalizacija ili bilo koji drugi bi-. ti događaji bili su plod sukoba između zapadne i islamske civilizacije i večitih kulturnih razlika između njih. septembra 2001. Najpoznatiji i najkontroverzniji primer ove paradigme nalazi­ ranje svetskog poretka iz 1996. dok je kulturni sadržaj uglavnom. godine i ratovi u Avganistanu i Iraku koji su nakon toga usledili. Na jednoj slici. to jest da kulture najvećim delom ostaju onakve kakve su oduvek bile. inter-.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI različitost. Poreklo aktuelne svetske situ­ acije Hantington vidi u rekonfiguraciji sveta koja je usledila nakon završetka hladnog rata. smatra se da su kulture zatvorene ne samo za globalizaciju. kao i velike razlike i animo­ ziteti između većinske i manjinske populacije u tim zemljama. a ne na političko-ekonomskoj osnovi kao mo u knjizi Samjuela Hantingtona Sukob civilizacija i ponovno stva­ . već da oni na njih ne utiču suštinski. Detaljnije ćemo posvetiti pažnju svakoj od ovih paradigmi. Još više zastrašu­ je slika na kojoj je svet predstavljen kao bilijarski sto. a pogotovo globalizacija.402 DžORDZ RlCER . Prvi je teroristički napad od 11. ne utiče na kulture. Iako ova paradigma ima dugu istoriju. godine. kada je diferencijacija počela da se zasniva na kulturnim razlikama. ona je tek poslednjih godina privukla veću pažnju i više pristalica (kao i kritičara). već i za uticaj drugih kultura.i transkulturalni procesi ne utiču. Po tom shvatanju. globalizacija se pojavljuje samo na površini. da li one konvergiraju jedna prema drugoj ili stvaraju jednu novu „hibridnu formu" koja proističe iz jedinstvene kom­ binacije globalnih i lokalnih kultura. Po mišljenju mnogih. Dva su razloga za to.

najdugovečnija ljudska udruženja (iako se menjaju to­ kom vremena). pravoslavne (sa sedištem u Rusiji). Novi Zeland. ljudska istorija. temeljnim vrednostima. 5. 3. uprkos tome. Hantington pravi razliku između sedam ili osam svetskih ci­ vilizacija . običajima i sveopštim pogledom na život. Civilizacije dele niz zajedničkih karakteristika. 2. možda. ali su uglavnom bile po­ tisnute nadmoćnim političko-ekonomskim razlikama iz vremena hladnog rata (kao u slučaju bivše Jugoslavije u kojoj su postojale razlike između Srba i Hrvata. Civilizacija . usko povezane s religijom i rasom.) Između tih civilizacija ocrtavaju se linije razgraničenja. uglavnom nepodudarne s državnim granicama. a nema ni jasnih granica između civilizacija. zapadnoevropske i severnoameričke.TEORIJE GLOBALIZACIJE 403 ranije (demokratsko/kapitalističko versus totalitarističko/komunističko). Civilizacije su: 1. islamske. uklju­ čujući činjenicu da postoji veliko saglasje oko toga šta one pred­ stavljaju (premda svakoj nedostaje jasan početak. najširi tip subjektivnog samoidentiteta.siničke (kineska). sasvim realne). U poslednje dve decenije možemo videti da na površinu ponovo izlaze drevni identiteti. Hantington upotrebljava koncept civi­ lizacije da bi opisao najširi nivo tih kultura i kulturnih identite­ ta. protivnici i neprijatelji. ali o kojima se tokom vladavine komunista nije smelo javno govoriti). društvenim odnosima. kojoj su bliske Australija. 6. totaliteti. najširi nivoi kulturnog identiteta. hindu. 4. što je veoma opasno ako se uzmu u obzir istorijski animoziteti između nekih od ovih civilizacija. Te kulturne razlike nisu nove. japanske (ponekad je kombinovana sa siničkom kao dalekoistočna). u stvari. Latinska Amerika i. (Hantigton ne pravi neku posebnu razliku između pojmova kultura i civilizacija. . On smatra da se te civilizacije razlikuju po osnovnim filozofskim pretpostavkama. Za Hantingtona. one su. predstavlja istoriju civilizacija (naročito ovih sedam civilizacija).najširi nivo kultura i kulturnih identiteta. Afrika. budući da se prostiru na teritoriji više država (iako ne obavljaju državne funkcije).

ali ne i u drugim delovima sveta. Naposletku. kultura i. po svoj prili­ ci. oni su bili veoma ograničeni i sporadični ali. Iako Zapad nastavlja da dominira. razvoj naoružanja.404 DZORDŽ RlCER . ( Recimo. Zapad je silno napredovao u razvoju i upotrebi organizovanog nasilja. baš uoči Prvog svetskog rata. discipli­ nu i trening i. pogotovo u razvoju okeanske navigacije i vojske. godine pre Hrista do 1500. Sledeću fazu. usled globalizacije odbrambene industrije. Treća faza . zbog čega dodira među njima skoro da i nije bilo. Hantington pripisuje taj uticaj različitim struktu­ ralnim karakteristikama Zapada. trgovine i državne birokratije. S padom komunizma u svetu nastaju novi sukobi.) Druge civilizacije će sve više odbacivati . uključujući tu i superiornu vojnu organizaciju. Međutim.zapadnu civilizaciju. karakteriše neprekidan dominantni i jednosmerni uticaj zapadne civilizacije na sve dru­ ge civilizacije. ekonomskim proizvodima i vojnoj moći. različite civilizacije su prišle jedna drugoj bliže nego ikada ranije i zamalo se stopile u jednu civilizaciju . opadanje moći američke vojske biće prouzrokovano činjenicom da će. uključujući tu nastanak i šire­ nje gradova. pogotovo sukobu kapitalističkih i komunističkih ideologija. Na Zapadu se ta činjenica ponekad zaboravlja. najneposredniji uzrok tog uticaja on vidi u tehnologiji. koja otprilike počinje posle 1500. ali njihov predmet sada postaju religija.multicivilizacijski sistem — može se pratiti od kraja ekspanzije Zapada i početka revolta protiv njega. u svim delovima sveta biti moguće masovnije naoružavanje i nabavka oružja koje je nekada bilo do­ stupno samo Zapadu. godine i traje sve do kraja Drugog svetskog rata.populaciji. civilizacija. veoma intenzivni. To opadanje dešavaće se sporo i neravnomerno i ogledaće se u slabljenju resursa na kojima Zapad temelji svoju moć . konačno. Do 1910. posle Hrista) civilizacije su bile odvojene prostorno i vremenski.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Svoju teoriju Hantigton je uobličio u moderni grand-narativ o odnosima medu civilizacijama. naravno. kao i pojavu osećanja nacionalne svesti. godine. Period posle Prvog svetskog rata pa sve do otprilike 1990. Ako bi do kontakata i došlo. godine ka­ rakterističan je po sukobu ideja. Han­ tington je predviđa opadanje njegove moći. Više od tri hiljade godina (otprilike između 1500.

Na rast islama može se gledati kao na deo globalnog obnavljanja religije. Hantington smatra da uzroci ekonomske dominacije Istoka mogu da se identifikuju u superi­ ornosti istočne kulture. Dok Zapad bude slabio. najpre kulturno. naročito konfučijanizam). Prva je sinička civilizacija. s obzirom na postojeće privredne trendove. a sada smo svedoci i neverovatne pri­ vredne transformacije Kine. Uspeh azijskih privreda neće biti važan samo sam po sebi. pogotovo u njenom kolektivizmu. pogotovo islama. To će ojačati Istok i dovesti do slabljenja moći Zapada da Istoku nameće svoje standarde. Njen rast se ogleda u rastu privredne moći azijskih društava. reli­ gija. Otuda on u budućnosti predviđa opasne sukobe između Zapada (i njegove „arogancije"). Od velike pomoći privrednom usponu Istoka jesu i razne druge zajedničke karak­ teristike koje pronalazimo u nacijama u regionu (na primer. on se može posmatrati kao posledica moderniza­ cije. Takode. nezapadna društva. islama . Retko ko se ne bi složio da će Kina. jačanje dve druge civilizacije imaće poseban značaj. u ne tako dalekoj bu­ dućnosti postati najveća privreda sveta. Dok je sinička dominacija ukorenjena u ekonomi­ ji. siničke i islamske civilizacije. sva muslimanska društva prošla su kroz taj proces. ali će prihvatiti i koristiti prednosti modernizacije koja će se razlikovati od vesternizacije. Hantington predviđa neprekidan rast azijskih privreda koje će uskoro nadići zapadne privrede. Hantington je išao dalje od ovakvog razvoja događaja i poku­ šavao je da konstruiše turoban portret budućnosti odnosa između Zapada i druge dve civilizacije.TEORIJE GLOBALIZACIJE 405 Zapad. Praktično. Prvi Hantingtonov argument nije toliko originalan i iznena­ đujući. prisustvovali smo dramatičnom rastu postratovske japanske ekonomije. a onda socio-politički. Mnogo kontroverznija je Hantingtonova druga glavna tvrdnja koja govori o usponu islam­ ske civilizacije. već i zbog uloge koju će one igrati kao modeli za druga. jačanje islama ukorenjeno je u dramatičnom rastu populacije i mobilizaciji te populacije. Hladnoratovski sukob između kapitalizma i komunizma smenjen je sukobom koji se odvija duž granica civilizacija. ali i kao pokušaj da se s modernizacijom izađe na kraj. pogotovo duž granica zapadne. koji se oštro suprotstavlja individualizmu Zapada. Uostalom.

mnogi pripadnici drugih civilizacija uspeli su da pro­ dru u zapadna društva ili žele da ih se domognu. doživljava kao imperi­ jalizam. da je glorifikovao vojne vrednosti i da svoju istoriju vidi kao istoriju islamskih osvajanja. .** Odnos između islama i drugih civilizacija istorijski je bio odnos uzajamne netr­ peljivosti. Zapad pokušava da kontroliše i ograniči imigraciju (pogotovo onu koja dolazi iz islamskih zema­ lja). Budući da se taj trend nastavlja i sve više zahuktava. to je očigledno veoma bleda slika u odnosu na istoriju za­ padnih osvajanja. Islamu takode nedo­ staje ključna država koja bi imala kontrolu nad ćelom islamskom civilizacijom (kao što. Zapad takode pokušava da izveze demokratiju ili da je čak nametne onim društvima i civilizacijama koje se često opiru demokratskom uređenju kao sastavnom delu zapad­ ne ideje o univerzalnoj kulturi. Amerika ima kontrolu nad će­ lom zapadnom civilizacijom). Zapad želi da ograniči proliferaciju oružja dok druge civilizacije žele oružje. Hantington smatra da se unutar Evrope i Amerike stvaraju podeljena društva. u: Fo­ reign Policy. pogotovo islamska civilizacija. pogotovo „oružje za masovno uništenje". već i između anglo populacije i hispano populacije. Međutim. Na primer. Još preciznije rečeno. March/April 2004. Naravno. Međutim. Ipak. (U Americi neće doći samo do sukoba između zapadnjaka i muslimana. zapadni imperijalizam — kome je islam često bio meta . na primer. on tvrdi da svugde gde muslimani i nemuslimani žive jedni pored drugih postoji velika šansa za nasilan sukob i intenzivni antago­ nizam.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (i njegove „netolerancije") i siničkog „samopotvrđivanja". ono što Zapad smatra univerzalnim. Ali ono što Hantingtona najviše * ** Više o ovome vidi Samuel Huntigton: „The Hispanic Challenge". kao i (3) njegove sve manje sposobnosti da to uradi.406 DŽORDZ RICER . On smatra da je islam od početka bio religija mača. Najve­ ći deo tih sukoba okreće se oko (1) gledišta Zapada da je zapad­ na kultura „univerzalna kultura". Hantington za to najviše optužuje muslimane i njihovu sklonost ka upotrebi nasilja.igrao je u tome presudnu ulogu. osta­ tak sveta. (2) želje Zapada da tu kulturu izveze u ostatak sveta.)* Hantingtona žestoko kritikuju zbog njegovih kontroverznih gledišta o islamskoj civilizaciji i muslimanima.

Realnu opasnost. opadanje moći SAD efektivno bi značilo opa­ danje moći zapadne civilizacije u celini. Hantington je tako protivnik kulturnog kontinuiteta i približava se gledištu o kulturnoj čistoti unutar civilizacija. ali i sva ostala društva. Sjedinjene Države moraju da urade dve stvari: 1) da reafirmišu svoj identitet kao zapadna. Zapad će biti minoran. To potvrđuje značaj civili­ zacije tj. barem u jednom idealnom smi­ slu. Ponovno potvrđivanje i prihvatanje zapadne civilizacije (koje takode podrazumeva odbacivanje univerzalizma). predstavlja multi­ kulturalizam unutar Zapada i ostalih civilizacija. Autori koji rade unutar te teoretske matrice usredsređuju . jesu pritisci koji su stvo­ reni demografskom eksplozijom u muslimanskim zemljama. Za njega. Bez moćne unicivilizacione Amerike. a ne kao multicivilizacijska nacija. ugrožena svojim sve većim multicivilizacijskim i multikulturalnim karakterom. 2) da reafirmišu i iznova potvrde svoju ulogu lidera celokupne zapadne civilizacije. teoretičari konvergencije smatraju da se kulture menjaju (ponekad i dra­ stično) upravo pod uticajem globalizacije. On smatra da su SAD. Ovi teore­ tičari uglavnom smatraju da prisustvujemo globalnoj asimilaci­ ji koja se odvija po upustvima dominantnih društava i grupa u svetu. Dok mislioci kao što je Hantington smatraju da se kulture (civilizacije) mogu odupreti globalizaciji. po Hantingtonu. Za njega. Kulturna konvergencija Dok je prethodna paradigma ukorenjena u ideji trajnih ra­ zlika između kultura i civilizacija koje opstaju uprkos globalizaciji (ili su posledica globalizacije) ova paradigma utemeljena je na ideji globalizacije koja vodi do sve veće identičnosti (istovetnosti) u svetu. zapravo svih civilizacija.TEORIJE GLOBALIZACIJE 407 zabrinjava i ima najveći značaj za sukob. Hantington je zabrinut zbog opadanja moći Zapada. predstavlja najsigurniji put za sprečavanje rata između civilizacija. globalizacija postaje proces posredstvom koga civilizacije nastav­ ljaju da postoje razdvojene jedne od drugih i kreću se na približno paralelan način u godinama koje dolaze. pogotovo Sjedinjenih Država. Kulture iz različitih delova sveta počinju sve više da liče jedna na drugu. kulture u epohi globalizacije. Da bi Zapad preživeo i prosperi­ rao.

te prevazilazi značaj koji mu je nekada pridavao Veber. globalizacija često postaje zbirni pojam za vesternizaciju. uprkos globalizaciji i sve većoj uniformnosti. vek i vidi racionalizaciju kao proces koji zadire u sve veći broj društvenih oblasti i odnosa. snaga glo­ balizacije. postoje i lokalni fenomeni . U njemu se ne tvrdi čak ni to da se kul­ ture nužno menjaju na jedan suštinski način.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI se na procese kao što su kulturni imperijalizam. Ovde ćemo izložiti dve varijante tog osnovnog argumenta koji je usko povezan s mojim radom na ovu temu. rame uz rame s tim globalnim fenomenima. prihvatajući ih ne smemo iz vida gubiti činje­ nicu da je kulturna konvergencija takode proces koji se već događa (primer je širenje Volmarta u Meksiku i drugim državama). pret­ hodno želim da dam jedno upozorenje i jedno objašnjenje. a posebno sve veće kulturne homogenizacije. Međutim. koji. ja se bavim restoranima brze hrane). vesternizacija.lokalne pijace ili sajmovi veština. Od najvećeg značaja je činjenica da je mekdonaldizacija. u vezi s ovim poslednjim. te da se u tom smislu može govoriti o kulturnoj konvergenciji. Taj koncept uvodi sociološku teoriju u 21. Staviše. Pre je reč o tome da postoje globalni procesi koji u mnoge delove sveta donose iste ili slične fenomene (na primer. Mekdonaldizacija je proces u kome principi funkcionisanja restorana brze hrane osvajaju jedan po jedan sektor američkog Mekdonaldizacija — proces u kome principi funkcionisanja restorana brze hrane osvajaju jedan po jedan sektor američkog društva. u njemu se svakako ne tvrdi da se globalizacija svodi samo na taj proces ili da lokalne kulture potpuno nestaju. Iako je zasnovana na Veberovoj ideji racionalizacije Zapada (videti glavu 2). Iako se moj rad bavi kulturnom konvergencijom. . Mekdonaldsove restorane koji se danas nalaze u više od 130 zemalja sveta). kao što ćemo videti. mekdonaldizacija je oblik kulturnog imperijalizma. ostaju životni i važni. teza o mekdonaldizaciji usvaja drugačiji model racionalizacije (Veber se bavio birokratijom. amerikanizacija ili mekdonaldizacija. globalni kapi­ talizam.408 D 2 0 R D Ž RlCER . „Mekdonaldizacija". kao i ostatak sveta. Iako poslednja dva argumenta sva­ kako imaju težinu. kao što je Sabor trubača u Guči. amerikanizaciju i mekdonaldizaciju. Na kraju. Međutim. moguće je da će ti globalni fenomeni podstaći obnovu ili razvoj novih lokalnih kultura.

pravila. ili insisti­ ranju na kvantitetu. mekdonaldizovano društvo naglašava efikasnost. Kalkulabilnost — naglašavanje kvantiteta koje često može da bude na štetu kvaliteta. u restoranima brze hrane primenjuje se čitav niz normi. Drive-through usluga to vreme svodi na nulu. kalkulabilnost. Slično tome. kontrola (putem zamene ljudi tehnologijama) i iracionalnost racionalnosti. procedura i struktura. Različiti aspekti rada u restoranima brze hrane nalaze se pod dik­ taturom vremena.TEORIJE GLOBALIZACIJE 409 društva.težnja da se pronađe najbolji mogući način za postizanje željenog cilja. To su: efi­ kasnost. to jest težnju da se pronađe najbolji mogući način za postizanje željenog cilja. Efikasnost . Priroda procesa mekdonaldizacije može se izraziti kroz njenih pet osnovnih dimenzija. Staviše. Radnici u restoranima brze hrane očigledno moraju da rade efikasno. od potrošača se očekuje da u restoranu brze hrane provedu (potroše) što je moguće manje vremena. koje često može da bude na štetu kvaliteta. dimenzija mekdonaldizacije. a zaposleni lako i brzo prodaju obrok. Prvo. Potrošači žele (i očekuju) da svoj obrok dobiju i pojedu efikasno. po definiciji. Ako potrošač ipak želi da jede u restoranu. Recimo. koje treba da obezbede da se i zapo­ sleni i potrošači ponašaju na jedan efikasan način. jedna od dimenzija mekdonaldizacije. To insistiranje na brzini često štetno utiče na kvalitet rada zaposlenog i rezultira nezadovoljstvom. Drugo. . zahteva dosta vremena. efika­ snost jedne strane pomaže drugoj da se ponaša na sličan način. stolice su tako neudobne da je on prinuđen da do­ brovoljno napusti restoran nakon otprilike dvadesetak minuta. što znači da uprava če­ sto mora da troši vreme i novac da bi obučila nove zaposlene). hamburgeri se pripremaju („sastavljaju" i peku) na jednoj vrsti pokretne trake. Tu im u susret izlaze Mekdonaldsovi drive-through restorani. predvidljivost. Naglasak na brzini očigledno ima negativan uticaj na ceo kvali­ tet obedovanja u restoranu brze hrane. Osim toga. velika važnost pridaje se kalkulabilnosti. otuđenjem i visokom stopom fluktuacije zaposlenih (zaposleni u Mekdonaldsu daju otkaz posle nekoliko meseci. kao veoma efikasna sredstva da kupci lako i brzo dobiju. brzina i način pripreme obroka podrazumevaju da potrošači nikako ne mogu da dobiju hranu najvišeg kvaliteta čije spremanje. Sve u svemu. kao i ostatak sveta.

Moja zainteresovanost za odnos između mekdonaldizacije i globalizacije porasla je kada sam 1995. Svaki od njih zahtevao je iscrpnu analizu . Kako se već razaznaje iz naslova. godine objavio knjigu pod nazivom Ekspresna Amerika: kritika globalnog društva kre­ ditnih kartica.raspravljala je o mekdonaldizaciji i fokusirala se na stepen u kome je industrija kreditnih kartica postala mekdonaldizovana. pa čak i deceniju kasnije. Opisao sam širenje Mekdonaldsovih restorana po svetu i jedan širi proces koji je ono po­ rodilo kako u S A D . tako i analizu odnosa jednog koncepta sa drugim. još uvek nisam razmišljao o širem problemu globalizacije. godine. 1983. ta knjiga imala je globalnu orijentaciju . Kada sam prvi put pisao o mekdonaldizaciji društva. To je bilo neophodno iz sledećeg razloga: mekdonaldizacija je već započela van S A D i. Postalo mi je jasno da su mekdonaldizacija i amerikanizacija potprocesi globalizacije. amerikanizacijom i globalizacijom. Moguće da je za razvoj moje teo­ retske orijentacije još važniji bio moj interes za kreditne kar­ tice kao oblik amerikanizacije. Uskoro sam se našao u situaciji u kojoj sam se istovremeno bavio trima međusobno povezanim procesima — mekdonaldizacijom. danas je uhvatila korena van S A D i ponovo se uvozi nazad u Ameriku. a amerikanizacija je neizbežno morala da podrazumeva širi proces globalizacije. Takode mi je postalo jasno da sam morao da napravim razgra­ ničenje između mekdonaldizacije i amerikanizacije i pokažem da se prvo ne može svesti na drugo. .410 D20RDŽ RlCER . što je još važnije. nisam bio sasvim svestan njene po­ vezanosti s globalizacijom. kada sam obja­ vio prvo izdanje knjige pod tim naslo­ vom. tako i u svetu.kako sam po sebi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Dzordz Ricer Autobiografska skica U svojoj akademskoj karijeri prošao sam kroz veliki broj izne­ nađujućih obrta. niti sam smatrao da je potrebno da ga uvrstim u svoju sociološku perspektivu kada sam započeo s radom na tom problemu. Ali. Dugo uopšte nisam ni razmišljao da pišem o globalizaciji.

povezao taj oblik globalizacije s nekoliko drugih oblika. u mekdonaldizovanom društvu prisutna je ogro­ mna kontrola. Ako uđete u bilo koji Mekdonalds. od zaposlenih se očekuje da (prateći uputstvo) zahvale po­ trošačima kada odlaze. U njima tvrdim da mekdonaldizacija i amerikaniza­ cija predstavljaju dva ključna aspekta globalizacije ničega. a najveći deo te kontrole omogućava tehnologija. okruženje. godine počeo sam da se bavim globalizacijom ničega (globalization of nothing). nezavisno od toga da li se on nalazi u Americi. iako je ta tema. zaposleni. prateći uputstvo. kada sam započinjao akademsku karijeru. Iako tehnologija trenutno dominira zaposlenima. 2004. Takode sam. pitaju šta bi želeli da poruče. mašine za pravljenje prženih krompirića prvo zazvone kada su krompirići gotovi. zateći ćete isti enterijer i atmosferu. Ovaj veoma predvidiv ritual odigrava se u restoranima brze hrane .dominacija tehnologije nad zaposlenima i potrošačima. ona će ih vre­ menom sve više zamenjivati. ponašanje potrošača itd. Od zaposle­ nih se očekuje da obavljaju svoj rad na predvidiv način. Od potrošača se očekuje da uvek znaju šta žele ili da barem znaju gde to da potraže. i 2007. jedna od dimenzija mekdonaldizacije. Kada naruče to što žele od njih se očekuje da plate račun i brzo napuste restoran. koja se od jednog do drugog restora­ na (gotovo) uopšte ne razlikuje Osim toga. u pokušaju da načelno osvetlim globalizaciju. Mekdonaldizacija takode insistira na predvidivosti. način funkcionisanja Mekdonaldsovih restorana (proi­ zvodi.restoranima u kojima se služi hrana predviivog ukusa i izgleda.) uvek je isti. bez obzira na to u kom delu sveta se nalazite. zaposleni ih. Srbiji ili Kini. a onda ih automatski izvuku Kontrola . bila najdalje od mog intelektualnog interesa. Tako sam se ukrcao na intelektualno putovanje u kome sam se sve više bavio globalizacijom. a od potrošača da odgovore isto tako predvidivim ponašanjem. . Na kraju. Kada potrošači uđu u restoran.TEORIJE GLOBALIZACIJE 411 Vremenom se moja pažnja sve više pomerala ka procesu globa­ lizacije. Recimo. Drugim recima. U dve knjige koje sam objavio. Tehnologije očigledno kontrolišu zaposlene. Po­ gotovo sam se bavio pitanjem u kakvom odnosu se ona nalazi s kulturom.

paradoks po kome racionalnost često vodi do svoje šušte suprotnosti . već danas ima preko hiljadu prodavnica u inostran­ stvu (u poredenju sa preko tri hiljade koje se nalaze u SAD. Pored hiljadu klubova u SAD. Veliki broj mekdonaldizovanih firmi koje posluju van industrije brze hrane. tako i za zasposlene. godine (u Meksiku). Na primer.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI iz vrelog ulja. nalds je postigao ogroman uspeh na međunarodnom nivou. Ogromna većina novih restorana otvara se svake godine u inostranstvu. takode je postigao global­ ni uspeh. često vodi do svoje šušte su­ protnosti . ekspanzionizam i globalizacija. Na­ ime. Evropi (naročito u Londonu). paradokasalno. Potroša­ či su prisiljeni da jedu u dehumanizovanom okruženju i okolno­ stima. uklju­ čujući i ogromne tržne centre i Sam's Club).iracionalnosti. Mekdonalds ostvaruje preko polovine profita van SAD. Mekdonaldizacija. neizbežno prati mekdonaldizaciju. Svaki potrošač uvek dobija jednako pržene krompiriće. Restorani brze hrane predstavljaju izvor degradacije. efikasnost restorana brze hrane često je zamenjena neefikasnošću koja se povezuje s dugim redovima ljudi na kasama ili dugim redovima automobila koji čekaju u drive-through restoranima. potrošača kontrolišu zaposleni (koji su sami ograničeni tehnologijama) i. S druge strane. i potrošači i zaposleni pate od iracionalnosti ra­ cionalnosti koja.412 DZORDŽ RlCER . najveća iracionalnost je dehumanizacija. Srednjem istoku i Pacifičkom obodu. racionalnost. Starbaks. još direktnije.iracionalnosti. Automatske mašine za prženje krompirića jednostavno ne dozvoljavaju potrošaču da zatraži reš pržene krompiriće braon boje. same tehno­ logije. Blokbaster sada ima i oko dve hiljade klubova u 28 drugih zemalja sveta. Iako je WalMart otvorio svoju prvu međunarodnu prodavnicu 1991. Mekdo- . postaje sve snažnija globalna sila i već se može naći u Latinskoj Americi. Zaposleni su prisiljeni da rade u nehumanim uslovima. Iako postoje mnogi drugi oblici iracionalnosti. Iracionalnost racionalnosti . Još jedan pokazatelj globalizacije jeste činjenica da su i dru­ ge nacije razvile sopstvene varijante ove američke institucije. sve popularniji mekdonaldizovani lanac kafića. Konačno. kako za potrošače. čini se. Oko polovina Mekdonaldsovih restorana nalazi se van SAD (sredinom 1980-tih bilo ih je svega 25%).

kao što su Bath and Body Works. Razmišljajući o rastu restorana brze hrane u . kozak kolač (voćni kolač od kajsije i usirenog mleka) i. Osim toga. go­ dine imao je oko 1900 radnji u 50 država. potrošači su to videli kao mali deo Ameri­ ke na ruskom tlu. B. blini (tanke palačinke). votka. ima ogroman broj kroasanterija brze hrane.200 prodavnica (od toga 160 u SAD). Umesto zlat­ nih arkada. Bistro je ru­ ski lanac restorana koji prodaje tradicionalne ruske specijalitete kao što su pirog (pita od mesa i povrća). Njegovi vlasnici nadali su se da bi Juicy Burger mogao da postane Mekdonalds arapskog sveta. godine u Moskvi otvoren Pizza Hut. Polio Campero. ekološki orijentisan britanski kozmetički lanac. zauzima centralnu poziciju u čitavom svetu. Body Shop. narav­ no. od čega 300 u SAD. na zaštitnom znaku nalazi se duga a umesto Ronalda Mekdonalda stoji J. pljeskavice od pirinča i oširuko (vrsta supe) sa kolačem od smedeg pirinča. kao i lokalne indijske specijalitete. kao model procesa mekdonaldizacije. Mos Burger je japanski lanac od oko 1500 restorana koji. Možda je najneverovatnije mesto za lokalne restorane brze hrane ratom razoreni Bejrut u kome je otvoren lanac resto­ rana pod nazivom Juicy Burger (sočni hamburger). čija bi ljubav za prefinjenom kuhinjom mogla da vas navede da pomislite kako su Francuzi otporni na brzu hranu. pored uobičajenog obroka. Druge zemlje su počele da izvoze svoje mekdonaldizovane ustanove u SAD. prodaje terjaki pileće pljeskavice.TEORIJE GLOBALIZACIJE 413 Kanadski lanac kafeterija Tim Hortons (ujedinio se sa Wendy's pre nekoliko godina) već ima 2. Pariz. godine i rata u Iraku otvoren je čitav niz Mekdonaldsovih klonova kao što su Madonal i Makbaks. Mekdonalds. Kada je 1990. američke firme sada otvaraju kopije tog britanskog lanca. Cenjeni francuski hieb takode je postao mekdonaldizovan. Mekdonaldizacija je sada obišla pun krug. Posle 2003. U Indiji ćete naći la­ nac restorana brze hrane pod nazivom Nirulas koji prodaje ovčije pljeskavice (oko 80% procenata Indijaca su hindusti koji ne jedu govedinu). 2003. Na otvaranju Mekdonaldsovog restorana u Moskvi mediji su Mekdonalds opisali kao ame­ ričku ikonu od najveće važnosti. gvatemalski lanac specijalizovan za pečenu piletinu nalazi se trenutno u šest zemalja sveta i sve brže se širi kroz SAD. klovn.

Stoga. podrazumeva sve veću homogenizaciju sve većeg broja nacija u pogledu različitih oblika ničega. neka društva i kulture najverovatnije će od­ baciti nešto usled činjenice da se njegov sadržaj nalazi u sukobu ili protivrečnosti sa lokalnim sadržajem. a u nekim slučajevima i profit. to jest oblik ispunjen posebnim sadržajem. Njihov glavni interes jeste da njihovi moć. . Jasno je da je globalizacija proces od ogromnog značaja. prvo ne uzrokuje drugo. Nešto — uglavnom pun oblik. kao i mek­ donaldizacija.414 DžORDŽ RlCER . već takođe imaju veliki značaj u širenju niče­ ga po ćelom svetu. Ta tri procesa nisu samo ključne pokretačke snage grobalizacije. Ja ne tvrdim da je globalizacija isto što i ništa.kapitalizam. Grobalizacija obuhvata čitav niz potprocesa od kojih su tri najvažnija .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Brazilu. Nasuprot tome. lišen bilo kakvog posebnog sadržaja. gro dolazi od engleske reči growth. uticaj. korporacija i organizacija da se nametnu u različitim geografskim oblastima. Od središnjeg značaja za razumevanje koncepta ničega jeste ideja grobalizacije (ta ideja predstavlja pratilju konceptu glokalizacije. Pored toga. nečim). Suprotno tome. nešto bi moglo da se definiše kao (uglavnom) pun oblik. to jest oblik bogat posebnim sadržajem. reč je o tome da između globa­ lizacije i ničega postoji odnos elektivnog afiniteta (ovde koristim pojam koji sam pozajmio od Vebera). Pod pojmom ništa podrazumevam (uglavnom) prazan oblik. že­ lje i potrebe nacija. Globalizacija ničega. i organizacija da se nametnu u različitim delovima sveta. izvršni direktor jednog od brazilskih Pizza Hut restora­ na rekao je da je njegova nacija strastveno luda za stvarima koje dolaze iz Amerike. nego oblik koji je napunjen sadržajem (tj. amerikanizacija i mekdonaldizacija. sve više rastu (otuda pojam grobalizacije. „Globalizacija ničega". prazni obli­ ci se lakše primaju u svim kulturama jer su uglavnom lišeni bilo kakvog posebnog sadržaja. Naime.imperijalističke ambicije. prazni oblici imaju druge Grobalizacija . već se i jedno i drugo menjaju zajedno. oblik lišen bilo kakvog posebnog sadržaja. Ništa — uglavnom prazan oblik. za definiciju vidi dole) ili imperijalističke ambicije. korporacija. moglo bi se reći da je po svetu lakše izvoziti prazan oblik. što znači rast) u svetskim okvirima. želje i potrebe nacija. Zapravo. Drugim recima.

predstavlja još jedan pokazatelj sve veće homogenizacije sveta. niti na globalnu kulturu.TEORIJE GLOBALIZACIJE 415 prednosti sa stanovišta globalizacije. U tom procesu takode postoji troškovna prednost. budući da je takve proizvode relativno jeftino proizvesti. • . Svaki od njih je uglavnom li­ šen sadržaja i nalazi se u procesu globalizacije. kao što su kreditne kartice koje se gotovo uopšte ne razlikuju jedne od drugih i koje funkcionišu na identičan način za sve one koji ih koriste širom sveta. Sve veći broj zemalja širom sveta gradi takve tržne centre na svojim teritorij ama. . kao i proizvodnju novih i je­ dinstvenih hibridnih kultura koje se ne mogu svesti niti na lokalnu. koji sa svim mušterijama komuni­ ciraju na gotovo identičan način. Posmatrano iz ove perspektive. lokalnom hra­ nom itd. oni se mogu lakše duplirati i beskrajno umnožavati. Globalno širenje ne-mesta.ne-usluge". što predstavlja primer grobalizacije ničega i sve veće globalne homogenizacije.ne-ljudi" ili zaposleni u ne-mestima (kao što su recimo telemarketi ili call centri). umesto blagaj­ nika.. Postoje četiri podtipa ničega. nečim) koji se mogu veoma razlikovati od jednog do drugog lokala.ne-stvari".tj. • ... Dobar primer ničega jesu tržni centri (npr. Kulturna hibridizacija Treća teorijska paradigma o globalizaciji naglašava mešanje kultura koje je posledica globalizacije. Budući da nisu zahtevni. • . to jest ničim. oni se sve više pune ispostavama ra­ zličitih vrsta. služeći se uputstvima. možda . To su: • . Takvi tržni centri mogu da se napune mnoštvom posebnih sadržaja (na primer. trgovinski centri koje smo pomenuli ranije). bilo koji centar u vlasništvu Mils korporacije) koji predstav­ ljaju (uglavnom) prazne strukture čije se kopije lako mogu praviti po ćelom svetu. kao što su usluge koje za nas. obavljaju bankomati (ATM mašine koje svuda izgle­ daju isto i na kojima mušterija sama mora da obavi čitav posao da bi dobila uslugu).ne-mesta" ili okruženja koja su uglavnom lišena sadržaja (na primer.. ne-stvari. lokalnim radnjama. ne-ljudi i ne-usluga. Međutim.

hibridizacija predstavlja jedan veoma pozitivan. 2. To spajanje proizvodi posebne hibridne oblike koji predstavljaju pokazatelje kontinuirane heterogenizacije. ali to su uglavnom površne promene. pa se.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI se mekdonaldizacija i grobalizacija ničega dešavaju. Društveni procesi su relacioni i kontingentni.počev od nacionalistič­ kog ukorenjivanja do kosmopolitskog prihvatanja . 4. prema tome.koje utiču na grobalizaciju i dovode do njene transformacije. Teorija glokalizacije posveću­ je veliku pažnju razlikama koje postoje između (i unutar) različitih delova sveta. Prateći Ronalda Robertsona. moguće je izdvojiti nekoliko suštinskih elemenata glokalizacije: 1. možda pomalo i romantičan. Glokalizacija može da se definiše kao uzajamno prožimanje globalnog i lokalnog koje rezultira jedinstvenim is­ hodima u različitim geografskim oblastima. Globali­ zacija izaziva čitav niz reakcija . 3. oni obezbeđuju materijal koji se koristi u pojedinačnom i grupnom stvaranju širom glokalizovanih predela sveta. u različitim geografskim oblastima. pogled na globalizaciju kao jedan kreativ­ ni proces iz koga nastaju nove kulturne realnosti i koji dovodi do povećane heterogenosti u različitim delovima sveta. glokalizacija se vezuje za nešto. . Dobra i mediji se ne vide kao (potpuno) prislini. Tako nastaje glokalizacija. Teorija glokalizacije smatra da su lokalni pojedinci i grupe značajni i kreativni dejstvenici. barem delimično nalazi u suprotnosti s procesom širenja ničega.416 DŽORDŽ RlCER . Koncept koji leži u samoj srži kulturne hibridizacije jeste glokalizacija. inovacije i manevrisanja unutar glokalizovanog sve­ ta. Pojedinci i lokalne grupe imaju veliku moć prilagođavanja. Mnogo važnije jeste spajanje ovih i drugih globalnih procesa sa različitim lokalnim realnostima. rezultira jedinstvenim ishodima. Svet je sve više pluralistički. vezuje za umnožavanje ničega. Rečju. a ne homogenizacije. Glokalizacija . Dok se grobalizaci­ ja.uzajamno prožimanje globalnog i lokalnog koje. kako je prethodno objašnjeno.

Pojam kreol načelno se odnosi na ljude koji do­ laze iz rasno mešovitih brakova. termin hibridizacija naglašava sve veću raznolikost koja karakteriše jedin­ stvene spojeve globalnog i lokalnog. biće od znatne pomoći da se bolje razume glokaliza­ cija kao i širi problem kulturne hibridizacije. Još jedan koncept koji je usko povezan sa glokalizacijom je­ ste kreolizacija. koncept kreolizacije često se upotrebljava naizmenično s hibridi­ zacijom.trebalo bi čitaocu da omoguće jedan bolji uvid u ono o čemu se ovde diskutuje pod naslovom „kulturna hibridizacija". Kontrast ovome bila bi. nasuprot uni­ formnosti koja karakteriše grobalizaciju.globalizacijska perspektiva koja naglašava sve veću raznolikost koja karakteriše jedinstvene spojeve globalnog i lokalnog. Za razliku od njih. Argentin­ ci koji gledaju azijski rep koji izvodi južnoamerički bend u nekom londonskom klubu čiji je vlasnik poreklom iz Saudijske Arabije itd. košer pica itd. oni koji naglašavaju grobalizaciju smatraju da je ona moćan činilac u ši­ renju ničega po ćelom svetu. Razume se. Kulturni hibrid može se definisati kao kombinacija dvaju ili više elemenata iz različitih kultura i/ili delova sveta.TEORIJE GLOBALIZACIJE 417 Oni koji naglašavaju glokalizaciju obično smatraju da ona može da spreči širenje grobalizacije ničega stvarajući široki spek­ tar novih „glokalnih" oblika nečega. Postoje brojni primeri hibridizacije (i heterogenizacije. . kreolizacija . nasuprot uniformnosti koja se vezuje za grobalizaciju. Rasprava o nekim usko povezanim konceptima (i povezanim primerima). Tu su takode mnogo prizemnija iskustva Amerikanaca koji uživaju u takvim izmišljenim jelima kao što su: irski bagel.kombinacija kultura koji su prethodno bile odvojene jedna od druge. Hibridizacija . naravno. kine­ ska tortilja.glokalizacija. Kreolizacija . Međutim. Svi ovi koncepti . kiša u Francuskoj ili sušija u Japanu. Lista takvih hibrida veoma je dugačka i uvećava se uporedo sa sve većom hibridizacijom. njegovo značenje vre­ menom se proširilo na ideju kreolizacije jezika i kulture koja se definiše kao kombinacija jezika i kultura koji su prethodno jedni drugima bili nezamislivi. hibridizacija. takva uniformna iskustva kao što su jedenje ham­ burgera u SAD. odnosno glokalizacije): turisti iz Ugande koji posećuju Amsterdam da bi gledali dve Marokanke koje učestvuju u taj-boksu.

sastavni deo koncepta heterogenizacije.418 vom Modernost DŽORDZ RlCER . stavlja naglasak na globalne tokove i tačke prekida (engleski. Knjiga Ardžuna Apaduraja pod nazi­ na slobodi: kulturne dimenzije globalizacije. Staviše. Takode. a možda čak i u sukobu jedan sa drugim. izbeglice. a oni koji ih zamišljaju mogu biti oni koji ih kontrolišu. Oni su u stanju da ih redefinišu i naposletku osujete njihovo postojanje. Čine ih pokretljive grupe i poje­ dinci (turisti. . izbeglice. već i fantazije o kretanju. kao i fantazije o kretanju. Apaduraj razlikuje pet globalnih tokova (procesa). To što postoji čitav niz ovih predela i što su oni neza­ visni jedan od drugog. medijski predeli. Ti tokovi širom sveta stvaraju jedinstvene kul­ turne realnosti. ra­ zličiti akteri. prema tome. gastarbajteri). Etnopredeli obuhvataju pokretljive grupe i pojedince (turiste. njihov konačni proizvod jesu kulturni hibridi. pojedinci i grupe uobličavaju i usmeravaju te predele na osnovu sopstvene interpretacije. dovodi ovo gledište u sklad sa teorijskom perspektivom koja je usmerena na kulturnu diverzifikaciju i heterogenost.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Apadurajevi „predeli". oni koji u njima žive. to su zamišljeni svetovi. pa čak i oni koji kroz njih prolaze. podnacionalih grupa. u stalno promenljivom sve­ tu ljudi ne mogu dozvoliti da njihove fantazije predugo Etnopredeli . a ne homo­ genizacije. multinacionalih korporacija. U središtu Apadurajeve teorije nalazi se pet već pomenutih predela: 1. Staviše. počev od pojedinaca do grupa licem u lice. gastarbajtere) koji igraju veoma važ­ nu ulogu u promenljivom svetu koji nastanjujemo. takve predele interpretiraju na različit način. Po­ kretljivost ne podrazumeva samo stvarno kretanje. pa čak i nacional­ nih država. Drugim recima. tehnopredeli. nestalan i promenljiv oblik i da su. finansijski predeli i idej­ ni predeli. Upotrebom sufiksa predeo Apaduraj želi da kaže da ti procesi imaju jedan fluidan. To su: etnopredeli.vrsta Apadurajevih predela. disjunctures) između njih. Mogu obuhvatati stvarno kreta­ nje. Iako se moć očigledno nalazi kod onih koji kontrolišu predele. ova perspek­ tiva moć dodeljuje i onima koji u njima žive ili samo kroz njih prolaze.

Kada govorimo o Apadurajevim predelima. image). prelazeći sve moguće granice. prelazeći granice koje nekada nisu tolerisale takvo kretanje (ili se barem mislilo da nisu). 2.) koje se sada kre­ ću slobodno i brzo po čitavoj planeti. velikom brzinom kreću po ćelom svetu. posebno je važ­ no napomenuti tri stvari. jedan od Apadura­ jevih predela. tako i slike sveta koje ti mediji stvaraju i šire. 4. predstavljaju skup slika (engleski. Tehnopredeli su neprekidno fluidne. Finansijski predeli obuhvataju procese u kojima se ogro­ mne sume novca. el. 3. pošta itd. pošta) koje se kreću slobodno i brzo po čitavoj planeti. Finansijski predeli — procesi u kojima se ogromne sume novca velikom brzi­ nom kreću po ćelom svetu. globalne konfigu­ racije široko rasprostranjenih mehaničkih i informacionih tehnologija (Internet. globalne konfiguracije široko raspro­ stranjenih mehaničkih i informacionih tehnologija (Internet. Idejni predeli. oni su uglavnom ogra­ ničeni na političke slike koje proizvodi država u skladu sa svojom ideologijom ili slike i kontraideologije koje pro­ izvode pokreti koji pokušavaju da smene one koji su na vlasti ili barem steknu deo te vlasti. Medijski predeli . kao i medijski predeli. . Tu nalazimo glo­ balne proizodače i distributere filmova.TEORIJE GLOBALIZACIJE 419 ostanu nepromenjene. 5. Idejni predeli . kao i slike sveta koje oni stvaraju i šire. ne obazirući se se na državne granice. Međutim. Prvo. i stoga takve fantazije moraju odr­ žavati aktivnim. televizijske sta­ nice (CNN i Al-Džazira su posebno značajni primeri). el.elektronski kapaciteti za proizvodnju i prenos informacija širom sveta. novine i magazine. jedan od Apadurajevih predela. jedan od Apadurajevih predela. njih treba razumeti kao globalne Tehnopredeli . Medijski predeli obuhvataju kako elektronske kapacite­ te za proizvodnju i prenos informacija širom sveta. putem spekulativnog kupovanja doba­ ra na tržištima novca i berzama.neprekidno fluidne.skup uglavnom političkih slika koje proizvodi država u skla­ du sa svojom ideologijom ili skup slika i kontraideologija koje proizvo­ de pokreti koji pokušavaju da smene one koji su na vlasti ili barem ste­ knu deo te vlasti.

pogotovo oni koji su orijentisani ka unapređenju ljudskih prava širom sveta. Treće. Drugo.danas je dominantan.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI procese koji su delimično ili potpuno nezavisni od bilo koje na­ cionalne države. Drugi je socijalistički sistem koji još uvek ne postoji. U ovom odeljku izložićemo dve takve teorije. Kao marksista. pet predela različito utiču na teritorije a prekidi između njih dovode do važnih razlika među kulturama. Transnacionalni kapitalizam Lesli Skler pravi razliku između dva sistema globalizacije. Iako analiza predela i prekida između njih usmerava studije o globalizaciji u jednom pravcu. već sve više i unutar tačaka prekida između njih. medijski pre­ deli). ali je poznato da su zatvoreni za imigraciju (etnopredeli). a ne homogeni svet. EKONOMSKA TEORIJA Iako postoje mnoge teorije o ekonomskim aspektima globa­ lizacije.420 DžORDŽ RlCER . Antiglobalizacijski pokreti i mogućnost nastanka so­ cijalizma omogućeni su problemima u sadašnjem sistemu globa­ lizacije. Prvi . Studije globalizacije moraju da istraže te prekide i posledice koje oni imaju za pro­ ces globalizacije. barem u sociologiji. slobodno kretanje nekih predela može doći u sukob sa zatvorenošću drugih predela. Uopšteno govoreći. najvažnije perspektive. Japanci su otvoreni za ideje (idejni predeli. Jedna takva tačka prekida može se naći u japanskom druš­ tvu. Skler se usredsređuje na transnacionalne prak­ se koje prevazilaze državne granice. što za posledicu ima tvrdnju da teritorijalne granice imaju sve manju važnost u kapitalistič­ koj globalizaciji. Iako nacionalna država ostaje važna odrednica savremenog svetskog poretka. Skler daje prioritet ekonomskim . vezujemo za marksističku teoriju. ona je sasvim u skladu s idejom da je posledica globalizacije heterogeni.kapitalistički sistem globalizacije . pogotovo klasnom polarizacijom i sve većom ekološkom neodrživošću kapitalističke globalizacije. globalni tokovi se ne javljaju samo unu­ tar predela. ali njegov nastanak nagoveštavaju narastajući antiglobalizacijski pokreti.

Njihovo delovanje uglavnom nije sputano granicama nacionalnih država. postoji i potrošačka frakcija koja obuhvata trgovce i izvrš­ ne organe velikih medija. Međutim. Svaki Transnacionalne korporacije . oni pokušavaju da uspostave različite vrste kontrole nad nacionalnim državama širom sveta.TEORIJE GLOBALIZACIJE 421 transnacionalnim praksama. Najpre. Prva je korporativ­ na frakcija koju čine izvršni organi transnacionalnih korporaci­ ja i njihovi lokalni ogranci. Drugim recima. Druga je državna frakcija koju čine globalizirajuća država i međudržavne birokrate i političari. tehnička frakcija sastoji se od globalizirajućih profesionalaca. Skler pravi razliku između četiri „frakcije" transnacionalne kapitalističke klase. Sve to zajedno čini očigledno veoma različitu skupinu od one koju je Marks imao na umu kada je konceptualizovao pojam kapitaliste. Skler tvrdi da se kapitalizam udaljio od me­ đunarodnog sistema (budući da nacionalne države sve više gube značaj) i da se približio globalizirajućem sistemu koji nije moguće povezati sa posebnom geografskom teritorijom ili državom. Drugo. državnu frakciju čine globalizirajuća država i međudržavni birokrate i političare. Treća.klasa koja nije sastavljena od kapitali­ sta u tradicionalnom marksističkom shvatanju tog pojma. Drugim recima. Transnacionalna kapitalistička klasa možda nije kapitalistič­ ka u klasičnom smislu te reči. Ko­ načno. Transnacionalna kapitalistička klasa .korporacije koje dominiraju savremenom ka­ pitalističkom globalnom ekonomijom. . Obuhvata četiri „frak­ cije". Korporativnu frakciju čine izvršni organi transnacionalnih kor­ poracija i njihovi lokalni ogranci. Glavnu ulogu u njima igra transnacionalna kapitalistička klasa. ali zato jeste transnacionalna na više načina. tehnička frakcija sastoji se od globalizirajućih profesionalaca dok potrošačka frakcija obuhvata tr­ govce i izvršne organe velikih medija. njeni „pripadnici" imaju identične globalne i lokalne interese. Glavnu ulogu u njima imaju transna­ cionalne korporacije koje predstavljaju jedan od ključnih aspekata Sklerove analize. političku kontrolu u domaćoj i međunarodnoj politici i kulturno-ideološku kontrolu u svakodnevnom životu. ona ne poseduje nužno sredstva za proizvodnju. Drugi tip transnacionalih praksi političke je prirode. njeni članovi ne moraju da poseduje sredstva za proizvodnju. ona nije sastavljena od kapitalista u tradicionalnom marksistič­ kom shvatanju tog pojma. novi kapitalisti vrše ekonomsku kontrolu na radnom mestu.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI od tih oblika kontrole prelazi preko granica nacionalnih država. Skler pridaje veliki značaj kulturi i ideologiji potrošnje u kapitalističkoj globalizaciji. posebno kada se radi o dobrima i uslugama koje konzumiraju. kao i čitav niz potrošnih dobara koja se na tim medijima reklamiraju i prodaju. medije. Ta moć dramatično se uvećala u prvom redu kroz savremeni i visokorazvijeni marketing. Četvrto. Zaista. oni dele slične životne stilove. već i za to da artikuliše njene alternative i zloupotrebe.422 D20RDŽ RlCER . Kao marksista. a ne lokalne perspektive. mediji. Skler nije samo zainteresovan za to da kri­ tički analizira kapitalističku globalizaciju. Sredstva za vršenje te kontrole su savre­ meni marketing. U krajnjoj instanci. ali na sebe sve više gledaju kao na građane sveta. kao i reklamnim i medijskim korporacijama omogućava da ubiru veliki profit. Skler se interesuje za odnos između transnacio­ nalnih društvenih praksi i ustanova. Treće. tvrdeći da transnacionalne kor­ poracije koriste transnacionalnu kapitalističku klasu kako bi razvile i učvrstile kulturu i ideologiju konzumerizma koja je sve neophodnija da bi se zadovoljili zahtevi kapitalističkog sistema proizvodnje. Konačno. On vidi obećavajuće znake u protekcionizmu nekih država koje smatraju da ih transnacionalne Kultura i ideologija potrošnje .ideologija pomoću koje se vrši kontrola nad ljudima širom zemaljske kugle. Treća transnacionalna praksa je kulturno-ideološka. sve navedeno nalazi se u službi stvaranja glo­ balnog potrošačkog raspoloženja koje transnacionalnim korpora­ cijama. on tradicionalnom marksističkom interesu za proizvodnju pridodaje interes za po­ trošnju. sve navedeno nalazi se u službi stvaranja globalnog potrošačkog raspoloženja koje transna­ cionalnim korporacijama. . Na taj način. u bilo kom vremenskom trenutku. Upravo u oblasti potrošnje može se primetiti moć aktera da vrše ideološku kontrolu nad ljudima koji se nalaze širom ze­ maljske kugle. kao i čitav niz potrošnih dobara koja se na tim medijima reklamiraju i prodaju. U ovom slučaju. Naposletku. taj odnos definiše današnji globalni kapitalizam i ujedno predstavlja najznačajniju snagu tekućih promena u svetu. gde god da se nalaze. kao i reklamnim i medijskim korporacijama omogućava da ubiru veliki profit. U krajnjoj istanci. njeni pripadnici dolaze iz različitih država. kapitalistička klasa na čitav niz pitanja gleda iz jedne glo­ balne.

Njegova glavna karak­ teristika jeste to da nacija iz centra (ili više njih) kontroliše i eksploatiše veliki broj drugih država širom sveta. kako transnacionalne korporacije rastu. koju vrši naci­ ja iz centra nad velikim brojem oblasti. suverenost je Imperijalizam . to jest začeci socijalističke globalizacije. Oni povezuju modernost s imperijalizmom. kako on veruje. njih dvojica analiziraju postmodernizaciju globalne ekonomije. što je glavno. kao ključni igrači u glo­ balnom sistemu. Zapravo. autori „decentrišu" taj proces. Imperija Najvažniji i najpoznatiji marksistički pristup globalizaciji nalazimo u knjizi Imperija. Oslanjajući se se na postmodernu misao. On se posebno interesuje za različite pokrete koji se bave unapređe­ njem ljudskih prava. Drugim recima. organizacione forme (preslikane od uspešnih organizacija u globalnom kapitalizmu) i. definišući imperiju kao postmodernu realnost u kojoj postoji takva vrsta dominacije. ali bez neke pojedinačne nacije (ili bilo kakvog dru­ gog entiteta) u njenom centru. Iako su rezervisani prema postmodernoj društvenoj teoriji.TEORIJE GLOBALIZACIJE 423 korporacije eksploatišu. Skler takode polaže nadu u nove druš­ tvene pokrete poput pokreta zelenih koji pokušava da se izbori za očuvanje čovekovog okruženja. on tvrdi da uspeh kapitalističke globalizacije seje klice sopstvenog uništenja. uklone sa svetske scene. Drugim recima. veku ukoliko budu uspeli da se uspešno odupru globalizaciji koju kontrolišu transnacionalne korporaci­ je. kapitalistička ekspanzija svojim protivnicima obezbeđuje resurse (koji potiču iz privred­ nog uspeha transnacionalnog kapitalizma). jačaju i bivaju sve uspešnije. posebno ekonomska. Drugim recima. jasan cilj. U tim pokretima. On predviđa da će ovi i drugi pokreti dobiti na značaju u 21. koju su napisali Majki Hart i An­ tonio Negri. O knjizi se dosta raspravljalo otkad je objavljena. kao i u različite antiglobalizacijske grupe koje su se pojavile u poslednjih nekoliko godina.kontrola i eksploatacija. mogu se naći začeci alternative kapitalističkoj globalizaciji. tako raste i jača njihova zloupotreba i potreba da se one. . upotrebljavajući dobri stari marksistički dijalektički metod.

ali u postmodernoj imperiji to nije moguće.dencentrizovana. već ide dalje od toga i pokušava da koristi biološku moć da bi kontrolisala ljudsku prirodu i popu­ laciju. Imperija nema geografske i teritorijalne granice. da interveniše bilo gde u svetu da bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemi­ ma. ona predstavlja izvor moći imperije. To znači da njoj nije dovoljno da kontroliše samo osnove društva (mišlje­ nje. postmoderna marksistička perspektiva o globali­ zaciji. Jednom rečju. Takode. . imperija ih polako uklanja s te pozicije. Cak ni SAD. Na neki način. etičkim istinama i opštem pojmu ispravnog. Ključ globalne moći imperije leži u činjenici da ona pred­ stavlja novu sudsku vlast. etičkim istinama i opštem pojmu ispravnog. ali u imperiji ne postoji jedinstvena. ona je deteritorijalizovana i virtualna kada se sagleda iz ugla komunikacije (na­ ročito kroz medije). constitution of order). nisu imperija u pravom smislu te reči i ne mogu se podvesti pod ono što Hart i Negri nazivaju imperijom. Ona počiva na ustavu poretka (engle­ ski. u ime onoga što je „ispravno". u dubinu društva. Međutim. interakciju i grupe). delanje. Umesto toga. moguće je naslutiti njene parametre. Imperija može.424 DŽORDŽ RlCER . SAD nastavljaju da zauzimaju privilegovanu poziciju u da­ našnjem svetu. kako ljudske mozgove tako i njihova tela. centralna vlast. na normama.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI moguće locirati u modernoj državi. uprkos prividnoj homogenosti. ona je sveprisutna. zbog čega se spektakl imperije nalazi svuda. ona nema vremenske granice: ona nastoji (premda neuspešno) da uki­ ne istoriju i uspostavi se kao večnost. suverenost SAD predstavlja veoma važnu preteču im­ periji. Njoj nedostaje i donja gra­ nica. garantovala sporazume i nametnula mir onima koji to ne Imperija . jer pokušava da kontroliše celokupnost života sve do njegovih najnižih nivoa. Međutim. Im­ perija upravlja svetom logikom vladanja. garantovala sporazume i nametnula mir onima koji to ne žele. imperija je daleko ambicioznija od imperijalizma. U imperiji ne postoji centar. Međutim. Ona je još uvek u proce­ su nastanka. u imperiji je vlast raspr­ šena kroz društvo i čitavu zemaljsku kuglu. normama. jer pokušava da se proširi naniže. Imperija se zasniva na novoj sudskoj vlasti koja počiva na ustavu poretka. Ona može u ime onoga što je „ispravno" da interveniše bilo gde u svetu da bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemima. Imperija ne postoji u potpunosti.

Pravo vođenja rata takode je neograničeno u vremenu. Dok se razlike na kulturnom nivou slave. Ali ako više nema proleta­ rijata koji može da se suprotstavi imperijalistima. multitude). jedna postmoderna marksistička teorija o globalizaciji i vršenju moći širom sveta. . Prvo. Imperija je zasnovana na trostrukom imperativu. Takvi ratovi postaju neka vrsta svete aktivnosti. ali u suštini konfuzna imperija. Drugo.ono obuhvata čitavu civilizaciju. Tu društvenu snagu oni nazivaju mnoštvom (engleski. vreme proletarijata je prošlo. ot­ pori i sukobi eliminišu. Imperija je. već na sposobnosti da predstavi silu u službi onoga što je ispravno (preteče toga mogu se videti u američkim ratovima protiv Iraka. Ako nema više kapi­ talista u imperiji. Treće. odakle će doći snaga koja će im se suprotstaviti? S obzirom na to da pišu iz marksističke perspektive. Međutim. kao i u agresiji na Avganistan). Imperija nije zasnova­ na na sili. U pra­ vednom ratu. Međutim. mnoštvo je daleko opštije i apstraktnije od proletarijata i udaljava nas od marksističke usmerenosti na ekonomiju. ona može da povede „pravedne ratove" u ime te sudske vlasti. etički zasnovana vojna akcija je legitimna. Hart i Negri moraju da objasne odakle će doći snaga koja će srušiti imperiju. a njen cilj je da se postigne željeni poredak i mir. Neprijatelj je bilo ko (ili bilo šta) koga sudska vlast vidi kao pretnju etičkom poretku u svetu. ono je permanentno. Otuda se pravo na vođenje pravednog rata vidi kao prostorno neograniče­ no . kako stvari stoje sa proletarijatom? Za Harta i Negrija. Ona želi da se predstavi kao velikodušna i nastupa pod liberalnom maskom. one se pravno i sudski ignorišu (pripadnici različitih kultura nemaju pristup sud­ skoj vlasti). večito. u pro­ cesu uključivanja ona stvara iznivelisani svet u kome se razlike. Još preciznije rečeno. sada tu moć vrši naizgled efikasna. jednom kada se razlike uspostave. ume­ sto kapitalista ili kapitalističkih nacija.TEORIJE GLOBALIZACIJE 425 žele (ili takav mir uopšte i ne smatraju mirom). oni imaju rešenje za taj problem. Prvo. Zapravo. ona pokušava da obuhvati sve što može. Moći hijerarhizacije i upravljanja jesu realne moći imperije. To je interesantan izbor iz više razloga. imperija pravi razliku i afirmiše razlike. sudska vlast legitimise te ratove. imperija po­ kušava da ih hijerarhizuje i upravlja njihovom hijerarhijom. prema tome. Drugo.

što je još važnije.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I NJENI K L A S I Č N I K O R E N I jasno je da postoji veliki broj potencijalnih rušilačkih snaga unu­ tar imperije. a najviše svojim radom (to je realna proizvod­ na snaga u imperiji). prihvatajući čitav niz njenih ponuda. mnoštvo je sposobno da zbaci im­ periju. Drugim recima. ali koji takode ima. sa deteritorijalizacijom. kao i proletarijat. bez ob­ zira na to da li se radi o modernom kapitalističkom imerijalizmu ili postmodernoj imperiji. Mnoštvo takode održava imperiju prihvatajući kulturu i ideologiju potrošnje i. bar potencijalnu. Globalizacija vodi do deteritorijalizacije (mnoštvo je takode deteritorijalizovano) koja čini pretpostavku za globalno oslobadenje mnoštva. Mnoštvo . oni koji kontrolišu imperiju predstavljaju samo malu manjinu vis-k-vis mnoštva. globalizacija nas sprečava da se vratimo na partikularizam i izolaci­ onizam koji su obeležili najveći deo ljudske istorije. kao i imperija. ali je u prošlosti bio potisnut modernom suverenom vlašću kroz ideo­ lošku kontrolu i vojnu silu. mnoštvo je snaga kreativnosti unutar impe­ rije. Takvi procesi bi. . zaustavljali globalnu promenu koju zahteva mnoštvo. ali njenoj potrebi da suzbije taj utopijski potencijal suprotstavlja se. potreba mnoštva da ga izrazi. jeste ili bi mogla da bude globalni fenomen koji je nastao iz glo­ balnih tokova i razmena. zaista. globalizacija nije problem. oni u globalizaciji takode vide utopijski potencijal. stvarajući kontraimperiju. u vidu kontrateže. Takode. odnosno imperija. Taj utopijski po­ tencijal na kome počiva kontraimperija uvek je bio prisutan. Kontraimperija. Kao i Marksov proletarijat (koji nije potpuno nestao iz ove teorije). moć da zbaci imperiju i stvori kontraimperiju. Kao što se kapitalizam oslanja na proletarijat. Staviše.426 DZORDŽ RlCER . ili će uskoro zauzimati. Mnoštvo je skup ljudi iz celoga sveta koji održava imperiju na različite načine.skup ljudi iz celog sveta koji održava imperiju na različite načine. globalizacija je ta koja omogućava potencijal za univerzalnu slobodu i jednakost. društvena revolucija prvi put može da se odigra na globalnom nivou (kao što je to predviđao Marks). Stoga. naravno. Imperija sada zauzima. već pre oblik u kome se danas javlja imperijalizam. U krajnjoj instanci. imperija parazitira na mnoštvu i njegovoj kreativnosti i produktivnosti. kontrolišuću poziciju. Iako su Hart i Negri svakako kritičari globalizacije.

Revolucionarna snaga nije svesni dejstvenik. die Praxis). kao i naše oslobođenje. Ta usredsredenost na globalno. Iako Hart i Negri predviđaju nastanak kontraimperije. Kao postmodernisti. Umesto toga.varvarizam" koji obuhvata nove telesne forme koje se pojavljuju u oblasti roda. seksualnosti i estetskih izmena (kao što su tetovaže ili body piercing). što samo još više doprinosi mobili­ zaciji mnoštva i olakšava nastanak kontraimperije. kroz policijsku moć). Kontraimperija mora da bude globalna. Hart i Negri smatraju da usredsredenost na lokalno može da prikrije či­ njenicu da se naši glavni problemi. mora da postoji svuda i mora da se suprotstavi imperiji. Otuda. Hart i Negri odbacuju usmerenost na dejstvenika onog tipa koji se može naći u marksističkoj teoriji. niti objašnjenje kako bi ona mogla da izgleda. Ona su sposobnija da stvore novi život . kontraimperija će izrasti iz aktuelne prakse (nemački. Kao i Marksov komunizam.. ostva­ ruju na globalnom nivou. migracija i nomadizam. Takva tela je teže podvrći spoljnoj kontroli. ne nude plan kako da sti­ gnemo do nje.TEORIJE GLOBALIZACIJE 427 Još pozitivnije. U njih spadaju dezerterstvo. intelektualni i komunikativni rad postaju sve važniji. na nivou imperije. kao i Marks u slučaju komunizma. ona nas sve više gura u pravcu stvaranja kontraimperije. razlikuje Harta i Negrija od ostalih postmodernista i postmarksista koji nastoje da se usredsrede na lokalno. već nova telesna forma. oni. Nastanak kontraimperije sve je verovatniji jer imperija gubi svoju sposobnost da kontroliše mnoštvo. Za razliku od njih. U skladu sa svojom postmodernističkom orijentacijom i njenom usmerenošću na telo. oni priznaju postojanje novog sveta proizvodnje u kome ne­ materijalni. tj. oni se usredsređuju na nedejstvene kolektivne ak­ tivnosti mnoštva.život koji će predstav­ ljati osnovu za nastanak kontraimperije. imperija mora da udvostruči svoje napore (na primer. kako globalizacija napreduje. Oni pogotovo od­ bacuju dejstvenost revolucionarnog proletarijata koji postaje sve svesniji svoje pozicije i načina na koji ga kapitalizam eksploatiše. Kontrolisanje onih koji učestvuju u tom radu — a to su najvećim . Iako Hart i Negri zadržavaju marksistički interes za proizvod­ nju. Hart i Negri podržavaju novi . naročito aktuelne prakse mnoštva. odnosno na probleme i potencijal koji postoje u toj oblasti.

koncept kojim Rozenau želi da kaže da je svet istovremeno fragmentiran (rascepkan) i integrisan. nas interesuje šta on ima da kaže o političkoj globalizaciji. videti glavu 5).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i najvažnijim delom pripadnici mnoštva . to takođe predstavlja mehanizam pomoću koga mnoštvo naposletku može da stvori kontraimperiju. Međutim. POLITIČKA TEORIJA Kao i kod ostalih tipova teorije globalizacije. Fragmegracija . Ključna odlika komunikacije jeste to da ona lako i nesmetano teče po celoj zemaljskoj kugli. Fragmegracija podrazumeva da je svet istovremeno fragmentaran (rascepkan) i integrisan. decentralizovan i fragmentiran. složen i apstraktan pristup globalizaciji.428 D ž O R D Ž RlCER . Međutim. Međutim. Po tom konceptu. organizuje proizvodnju globalno. Rozenau nudi jedan veoma širok. Naslov njegove knjige i koncept kojim Rozenau pokušava da obuhvati fenomen globalizacije jeste udaljena blizina. Koncept udaljene blizine povezan je sa još jednim ključnim procesom (i konceptom) u Rozenauovom radu . Udaljena blizina — ceo svet sve više karakteriše osećaj da je ono što se čini udaljenim zapravo veoma blizu. . Ovde izdvajamo jednu veoma ambicioznu teoriju koju je razvio politikolog Džejms Rozenau (iako ona nikako nije predstavnik svih političkih teorija globali­ zacije).dobij a sve više na važ­ nosti. centrali­ zovan i integrisan.fragmegracijom. iako se kroz globalnu komunikaciju i ideologiju (pogotovo kroz medije) mnoštvo konroliše. Njegov najvažniji doprinos tom problemu predstavlja identifikacija različitih izvora fragmegracije savremenog sveta. To olakšava imperiji da vrši kontrolu. i pronađe opravdanje za sebe i svoje delanje koje je imanentno toj komunikaciji. decentralizovan i fragmentiran. Najopštije rečeno. centralizovan i integrisan. on je lokalan. ceo svet sve više karakteriše osećaj da je ono što se čini udaljenim zapravo veoma blizu (taj koncept blizak je Gidensovom konceptu distancijacije. postoje razno­ vrsne političke teorije globalizacije. Najopštije rečeno. iako je istovremeno globalan. revolucionarni poten­ cijal mnoštva takode će se izraziti kroz komunikaciju i ideologiju. on je lokalan. iako je istovremeno globalan.

zbog „digitalne podeljenosti"). U tom procesu one čine teritorijalne granice.TEORIJE GLOBALIZACIJE 429 1. Oblasti sveta u kojima živi veći udeo onih s analitičkim veštinama ima­ ju mnogo veće izglede da budu uspešne. zaštitu životne sre­ dine itd. kao što su mobilni telefoni. Inter­ net i elektronska pošta. Grananje zacija i država). Prvi će verovatnije imati jednu globalniju orijentaciju. ostali. Ovde je Rozenau naročito zainteresovan za masovno umnožavanje volonterskih orga­ nizacija. uglavnom zbog nedostatka informacija i obrazovanja. zbog čega je njihova privrženost bilo kojoj poli­ tičkoj grupi minimalna. Ovde Rozenau u prvom redu misli na analitičke veštine koje nekim ljudima pružaju sposob­ nost da sopstvenu situaciju dovedu u vezu s širom ili čak globalnom situacijom. vode do sužavanja sveta. razdvajajući istovremeno od njih one koji u njega nisu uključeni (fragmentacija). Opadajući uticaj država ogleda se u njihovoj nesposobnosti da preokrenu trend u pravcu narastajuće važnosti nevladinih organizacija. Mikroelektronske tehnologije fragmegrativne su u smislu da integrišu one koji ih ima­ ju. 4. kao što su organizacije za ljudska prava. 2. 3. oni koji imaju takve veštine uglavnom lako prelaze državne granice. Te organizacije integrišu one koji su uključeni u njihov rad. U vezi sa prethodnom tačkom. sve manje važnim. ali istovremeno od njih sve više razdvajaju one koji ih nemaju. pa konačno i same države. Rozenau uočava grananje između država na jednoj strani (državni globalnih struktura (sve veća raznolikost organi­ . Mikroelek- tronske tehnologije. Organizaciona eksplozija. Osim toga. Revolucija veštine. pogotovo nevladinih organizacija (NVO). uspon NVO doprinosi opadaj ućoj važnosti država i opadajućem poverenju u njihovu sposobnost da mogu da ostvare različite ciljeve. dok će drugi verovatnije skrenuti u lokalizam. Naravno. Politički gledano. ne mogu sebi da priušte sličan nivo unapređenja svojih veština. Razvoj novih mikroelektronskih tehnologija. a posebno one koji ne mogu da ih priušte (na primer.

iako teroristički akti imaju dezintegrišući efekat na države protiv kojih su usmereni. Dugogodišnji politički konsenzus o otvorenosti prema imigrantima sada je na udaru. Očigledno je da neki od ovih obli­ ka kretanja . transnacio­ nalnih i nevladinih organizacija (multicentrizam). turizam. U nekim društvima on je čak potpuno uništen.npr. kao što je protok ilegalnih imigra­ nata.SAVREMEMA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI centrizam) i širokog spektra podnacionalnih. Međutim. Ovde se direktno bavimo političkim implika­ cijama globalizacije. 6. Ideje. droga. Porast pokretljivosti. saradnja). zagađivanje. legalne i ilegalne migracije) takode ima fragmegrativan efekat. između ta dva sveta nastaje sve veća fragmentacija.mogu da ima­ ju pretežno integrativne efekte. a u nekim slučajevima čak i teroristi. sukob. Državna moć oslabila je zbog svoje nesposobnosi da kontroliše i usmerava čitav niz globalnih procesa. politički dezintegrišuće deluju velika kre­ tanja ljudi iz manje razvijenih ka razvijenim državama. Slabljenje cija vlade. njihov uspeh može da služi integraciji država ili regiona u koji­ ma se teroristički pokreti rađaju. što je još važnije. teritorijalnosti i državne suverenosti. 5. proizvodna postrojenja. novac. videli smo da državnocentrični svet slabi od trenutka kada se suočio s usponom različitih organizacionih oblika. terorizam. Takode. potra­ gu za poslom. decentraliza­ . Iako se unutar tih organizacija i država javlja pojačana integracija. dok drugi . poslovi. neki oblici mobilnosti koji su dezintegrišući u jednom okruženju mogu biti integrišući u drugom. To se posebno primećuje u Evropi i liberalnim režimima koji se nalaze pod udarom desnih političkih snaga koje se suprotstavljaju takvim protocima populacije. na dru­ goj strani.terorizam je najbolji primer — mogu da budu dezintegrativni. Naravno.430 DzORDŽ RlCER . Sve veće kretanje ljudi po svetu (uklju­ čujući tu poslovna putovanja. Na primer. Ono što najviše ugrožava političke entitete jesu kretanja koja se ne mogu kontrolisati. Interakcija između tih državnocentričnih i multicentričnih svetova može imati različite oblike (na primer. putovanje i turizam .

Primer za to su grupe migranata koje se koncentrišu u nekoj gradskoj četvrti i stvaraju sopstvene lokal­ ne ustanove (škole. Sledstveno tome. niko više nije sposoban da stvari dovede u red i izađe na kraj sa složenim fragmegrativnim procesom. a u nekim slučajevim čak ni da spreči. medije.TEORIJE GLOBALIZACIJE 431 kreću se slobodno preko državnih granica. još više doprinosi opadanju državne moći. decentraliza­ . većina država je iz različitih razloga i na različite načine ušla u proces de­ zintegracije. sa svoje strane. što. godine dobila su da obave privatna preduzeća). Sve te procese nacionalna država više ne može efikasno da kontroliše. kao i NVO koje smo već pomenuli. Posledica toga je da mnogi ljudi odbijaju da budu lojalni svojim državama. Kriza vlasti izazvana cijom. Međutim. država po­ staje sve manje važna kako postaje jasnije da je sve manje sposobna da izađe na kraj sa fragmegrativnim procesima koje pominje Rozenau. Tradicionalne lojalnosti i osno­ ve autoriteta postaju sve slabije. jer slede iz sve veće decentra­ lizacije države. neki od zadataka koje je trebalo obaviti u okupiranom Iraku po­ sle 2003. Sve više raste sumnja da niko više nije sposoban da kontroliše situaciju. To građane navodi da sve više pažnje posveću­ ju sopstvenim interesima. Sve veći broj vladinih zada­ taka obavljaju profitne organizacije (na primer. Da bi dobila lojalnost. uporedo sa tim dezintegrišućim procesima javljaju se i određeni oblici integracije. država mora da pruži dokaze o tome da li je sposobna da ispunjava svoje obaveze i efikasno upravlja. kao što su ne­ red u državnoj birokratiji. pat pozicija između izvršne i zakonodavne grane vlasti i opšta nesposobnost donošenja odluka. Ti procesi su sve upadljiviji. to jest činjenice da se sve veći broj zadataka prebacuje na regionalna i lokalna vladina tela (to se zove proces devolucije). Dezintegracija države dešava se paralelno sa erozijom njene vlasti i autoriteta. Za obavljanje ostalih vladinih zadata­ ka traže se akteri na tržištu. 7. Osim toga. Slabljenje državne vlasti imalo je različite reperkusije. crkve). To ima dezintegrišuće sve većim podgrupisanjem.

nesposobnost federalne vlade da vodi računa o mnogim tradicionalnim obavezama i zadacima dodatno doprinosi krizi njenog autoriteta. najveći doprinos njegovog rada jeste u tome što nam pomaže . Sledstveno. Ne samo da država više ne može da kontroliše tran­ snacionalne ekonomske tokove. već mnogi smatraju da su ti tokovi daleko važniji od bilo čega što država radi. subgroupism). Još jedan proces koji vodi ka krizi autoriteta jeste .podgrupisanje" (engleski. i decentralizacija vlade sve više je fragmentirana. on je isto­ vremeno doprineo većoj centralizaciji i integraciji među transnacionalnim ekonomskim entitetima (npr. To se naročito vidi u široko rasprostra­ njenoj politici identiteta i činjenici da se ljudi sve više identifikuju sa. međutim. NVO. Integracija medu njima je. Globalizacija transnacionalnih ekonomskih mreža svih vrsta u velikoj meri doprinela je fragmegraciji i opadanju važnosti drža­ ve. Evrop­ ska unija ili Airbus Corporation koja se sastoji od čitavog niza različitih evropskih preduzeća). iako je taj proces fragmentisao državnu kon­ trolu nad ekonomskim poslovima širom sveta. radikalne i etničke grupe itd. kao što su regionalne i lokalne vla­ de. kao i sve drugo što Rozenau analizira.. Ljudi sve više postaju privrženi takvim podgrupama (integracija) ume­ sto nacionalnim vladama.. Sve veća važnost Iako veliki deo Rozenauove teorije ne možemo ovde da obra­ dimo. Postoji sve veći broj podgrupa u društvu. kao i čitav niz organizacija i korpo­ racija. Međutim. jer ono što je nekada obavljala federalna vlada sada obavlja čitav niz vladinih agencija koje se nalaze na različitim nivoima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI posledice. To vodi do krize autoriteta (i fragmentacije). moguća kao rezultat novih mikroelektronskih tehnologija. Na drugoj strani. recimo. svojom etničkom grupom ume­ sto sa državom. 8. nacionalnih ekonomija. Državi je sve teže da stvori široki kon­ senzus unutar društva i mobii e građane kao kolektiv ls kako bi mogla da ostvari društvene ciljeve.432 DŽORDŽ RlCER . uključujući tu i mnoge entitete koje smo ranije pomenuli.

Stoga. informacija i programskih sni­ maka). priče koje kreira Al-Džazira usredsređuju se na različite aspekte događaja od onih na koje se usmeravaju njeni zapadni rivali. Međutim. Jasno je da se politički izazov državi sastoji u tome da pronađe nove načine upravljanja u globalizujućem i sve rascepkanijem svetu. Ona je počela svoje emirovanje u novembru 1996. one koje se naslanjaju na teoriju mreže i teoriju složenosti ili one koje se usredsređuju na religiju. kao i nove i ino­ vativne pristupe toj temi. Naravno.TEORIJE GLOBALIZACIJE 433 da bolje razumemo odnos između globalizacije. On se širi i neprekidno menja. veoma poznate teorije globalizacije (npr.iako ta stanica sada ostvaruje znatne prihode od reklama i drugih izvora finansija. u saradnji s američkim biroom u Vašingtonu. proces globaliza­ cije se nastavlja. godine emituje svoj program i na engleskom jeziku. fragmegracije i politike. teorije koje smo ovde obradili daju čitaocu barem neki uvid u najvažni­ je tipove teoretisanja o globalizaciji. Sazrela je za vreme rata u Iraku 2003. Naravno. ona ima pristup . sport ili grad). (Zapravo. Al-Džazira je sve prisutnija u arapskom sve­ tu. Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Al-Džazira i globalizacija Al-Džazira je postala za arapski svet ono što su CNN i BBC za Zapad. kada je njen program emitovan rame uz rame sa programom CNN-a i BBC-a i kada su te dve stanice često preuzimale program od nje. godine. možemo očekivati dalji razvoj teoretisanja o globalizaciji. godine BBC je potpisao ugovor s Al-Džazirom o zajed­ ničkom korišćenju prostorija. godine. On nastavlja da je podržavafinansijski. OSTALE TEORIJE Teorije globalizacije koje smo ovde obradili predstavljaju samo neke od načina na koje se može teoretisati o globalizaciji. s donacijom od 150 miliona dolara koju je dobila od katarskog emira.. Postoje mnoge druge. a od 2005. U mnogim slučajevima. 2003.

Svetske vesti su danas pod dominacijom BBC-ja i CNN-a. kao i nekoliko drugih medijskih giganata. . moguće koristiti sve tri istovremeno. u cilju analize datog globalnog fenomena. Bez obzira na to u koju paradigmu se Al-Džazira najbolje uklapa. Slučaj Al-Džazire pokazuje da ne moramo nužno da biramo između ove tri paradigme. Imajući u vidu neke ideje o kojima smo raspravljali u ovoj gla­ vi. (Zapravo mno­ gi od prvih zaposlenih u Al-Džaziri radili su ranije u ukinutom svetskom servisu BBC na arapskom jeziku). Al-Džazira je. Malo je verovatno da bi se ta stanica razvila da nije bilo glo­ balnih primera koje su obezbedili CNN i BBC. krvavi detajji iračkog rata koji nisu prikazani na zapadnim televizijama). dok CNN i BBC odražavaju zapadnu kulturu (premda na ne­ što drugačiji način). Ona odražava arapsku kulturu. već i u temama koje ona pokriva (one koje su od speci­ fičnog interesa za arapski svet) i načinu na koji o tim temama izveštava (npr. zadovoljava potrebu velikog dela svetskog stanovništva koje smatra da ih medijski giganti ne informišu na ispravan način. Između ostalog. Stoga. ona oči­ gledno predstavlja važan primer globalizacije. dok Al-Džazira popunjava rupu. Međutim. što je za zapadne TV stanice veoma teško ili čak neizvodljivo. Naposletku.. Al-Džazira je bila voljna da prikaže makar neke od krvavih posledica rata koje su zapadni mediji smatrali neprikladnim. interesantno bi bilo postaviti pitanje da li Al-Džazira bolje odražava proces kulturnog diferencijalizma. proširila svoj program u delove sveta u kojima se govori i koristi engleski jezik. Nezadovoljna time što je medijska snaga isključivo u arapskom svetu. možemo da očekujemo da će medu globalnim medijskim gigantima nastati sve veće takmičenje u cilju privlačenja svetske pažnje. CNN i BBC još uvek su globalni izvori vesti. tj.434 D20RD2 RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI događajima i ljudima u Iraku. kulturne konver­ gencije ili kulturne hibridizacije? Kulturni diferencijalizam na Al-Džaziri možemo da vidimo ne samo u upotrebi arapskog jezika. već da je. može se reći da Al-Džazira predstavlja hibrid koji se sastoji od zapadnih i arapskih elemenata. Al-Džazira takode demonstrira kulturnu konvergenciju tako što imitira način funkcionisanja zapadnih medija i preuzima tehnologije koje se koriste na Za­ padu. Al-Džazira je istovremeno globalni fenomen i primer globaliza­ cije. kako je već napomenuto.

Čitav niz teorijskih ideja povezano je s kulturnom hibridizacijom uključujući tu i glokalizaciju. pogotovo 2. kulturna konvergencija i kulturna hi­ bridizacija. nastanku transnacionalnih država. Unutar svake od ovih perspektiva može se govoriti o homogenosti ili heterogenosti. kao posledica toga. Teorija globalizacije pojavila se kao posledica razvoja i promena u svetu. Lesli Skler razvio je neomarksističku ekonomsku teoriju globa­ lizacije koja se bavi transnacionalnim kapitalizmom. Po konceptu kulturne hibridizacije globalizacija podrazumeva mešanje kultura. Kulturna konvergencija jeste gledište po kome globalizacija do­ vodi do sve veće istovetnosti širom sveta. moguće.kulturni diferencijalizam. globalni svet definisan je „prostornim ratom" iz­ među onih koji jesu i onih koji nisu pokretljivi. 12. 10. nastaje odbegli svet. Kulturni diferencijalizam prihvata gledište da postoje dugoročne razlike između kultura na koje globalizacija ne utiče. U Gidensovoj teoriji globalizacije središnje mesto zauzima tvrd­ nja da društvo gubi kontrolu nad Molohom modernosti i da. niti na lokalno. . 13. 14. Glavna teorija koja se nalazi unutar koncepta kulturne hibridi­ zacije jeste Apadurajeva teorija o predelima i tačkama prekida među njima. 9. i poli­ tički/institucionalno. Međutim. 6. Globalizacija može da se analizira kulturalno. 3. Dva primera kulturne konvergencije jesu teza o mekdonaldizaciji i ideja da svetom sve više dominira „grobalizacija" ničega. ekonomski. proizvodnju novih i jedinstvenih kultura koje se ne mogu svesti niti na globalno. 5. 4. Hantington nudi najpoznatiji primer kulturnog diferencijalizma sa svojim usmerenjem na glavne civilizacije sveta i verovatnoću ekonomskog sukoba između siničke i zapadne civilizacije.TEORIJE GLOBALIZACIJE 435 Sažetak 1. 11. Kulturne teorije globalizacije mogu se svrstati u tri paradigme . 7. čak i oni koji jesu pokretljivi suočeni su s ogromnim problemima. u transna­ cionalnim organizacijama i. odno­ sno rata između islamske i zapadne civilizacije. Bek vidi nadu u opadanju uticaja nacionalne države. hibridizaciju i kreolizaciju. Po Baumanu. ali i kao posledica nekih promena unutar akademske za­ jednice. 8.

barem potencijalno. Zagreb: Golden marketing. Ulrich (2003). naglašava „udaljenu blizinu" i „fragmegraciju". Sto je globalizacija. nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Gidens. Podgorica: C I D . Vuletić. Ritzer. Beck. Manuel (2000). George (1999). Ne logo. Imperija. Ulrich (2003). 16. Postoji osam glavnih izvora fragmegracije i svaki od njih utiče na političku globalizaciju. Odbegli svet. Beck. transnacionalnom kapitalistič­ kom klasom i kulturom-ideologijom potrošnje.436 DZORDZ RICER . Po Hartu i Negriju. Autonomija i odgođena apokalipsa. Globalizacija — mit ili stvarnost. Naomi (2003). Pronalaženje političkog. Literatura za dalje čitanje Bek. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. Hantington. mi se nalazimo u središtu tranzicije iz kapita­ lističkog imperijalizma ka vladavini imperije. Beograd: Stubovi kulture. Zeman. pogotovo političke globali­ zacije. Klajn. ali ono takode. Gidens. .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 15. Društvo rizika. Sreten [urednik] (2008). Moć protiv moći u doba globalizacije. Beograd: Filip Višnjić. Sto je globalizacija? Lučko: Vizura. Antonio (2005). Entoni (1998). Beck. Promene. McDonaldizacija društva. 19. 17. Beograd: Reč. Beck. Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada. Entoni (2005). Ulrich (2001). Zagreb: Vizura. Zdenko (2004). (1998). Samjuel P. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Imperija je decentralizovana i utemeljena na sudskoj vlasti. Beograd: Filip Višnjić. Rozenauovo shvatanje globalizacije. Sukob civilizacija. Zagreb: Jesenski i Turk. Majki i Negri. Posledice modernosti. transnacionalnim korporacijama. Ulrich (2001). 18. Beograd: Izdavački grafički atelje. Zagreb: Školska knjiga. Vujović. ima moć da sruši imperiju i stvori kontraimperiju. Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Ulrich (2005). Castels. Uspon umreženog društva. Vladimir [priredio] (2003). Skler tvrdi da transnacionalni kapitalizam obezbeđuje osnovu za pojavu socijalističke globalizacije. Mnoštvo održava imperiju. Rizično društvo. Hard.

već per­ cepcijom okruženja u kome se nalazi.veća je verovatnoća da će ljudi izvršiti samoubistvo kada ne znaju šta se od njih očekuje. jer ona uslovljava. Sistem m o ­ ra da se adaptira na okolinu i da je prilagodi svojim potrebama. između strukturalno stvorenih m o ­ gućnosti ljudi da delaju u skladu s kulturnim n o r m a m a i ciljevima i vla­ stitim n o r m a m a i ciljevima. manipulisanje percipira­ nim objektom i zadovoljenje izvornog impulsa. onda te definicije imaju realne posledice. Ciljno-racionalno delanje .REČNIK Adaptacija .geografska oblast koja dominira kapitalističkom svetskom stin).ako ljudi defmišu situacije kao realne.težnja akte­ ra da ostvari cilj koji je sebi postavio. Baza . uključujući i ljude i predmete u njemu (Veber). njegovo delanje nije određeno nekim velikim vrednosnim sistemom. uglavnom povezano sa psihologijom. Definicija situacije .proces. proži­ vljenog.p o D i r k e m u .odnosi m e đ u ljudima. Altruistično samoubistvo . T a nekontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje štetna za pojedince i rezultira poveća­ n o m stopom anomičnih samoubistava (Dirkem). Dejstvenost . Bifurkaciona svest . jer ib grupa podstiče. drugim re­ cima. tj. Biheviorizam — proučavanje ponašanja. Indeks pojmova i imena. novac i profitabilnost. omogućen novim na­ činima lečenja. C e n t a r . Po Mertonu. a ne na interes šire zajedni­ ce (Vehlen). usmeren na dobit.neracionalno delanje koje je uzrokovano emocijama (Veber).sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju strukture.kada su ljudi prejako integrisani u zajednicu. obuhvata impuls. A n o m i č n o samoubistvo . Odražava činjenicu da je svakodnevni život žena podeljen na dve realnosti: realnost ličnog. reflektovanog i realnost druš­ tvenih tipifikacija. stanje u kojem pojedinci ne znaju šta se o d njih oče­ kuje i prepušteni su s a m i m a sebi. O n o što se događa ne bi se dogodilo privredom i eksploatiše ostatak sistema (Voler- .jedan o d četiri Parsonsova funkcionalna imperativa.Marks je smatrao da je ekonomija osnova. kada je regulacija njihovog ponašanja niska i kada su uglavnom slobodni da rade sve što požele. Deinstitucionalizacija .novčani pristup privrednim pro­ cesima. Akt . A n o m i j a . percepci­ ju stimulusa. one. verovatno će u većem broju izvršavati samoubistva. t o k o m kojeg je veliki broj psihijatrijskih ustanova zatvoren a većina pacijenata puštena na slobo­ d u i time prepuštena s a m i m a sebi. utiču na naše ponašanje (Tomas). Asocijacija . ili in­ terakcija (Zimi).vrsta svesti karakte­ ristična za žene. Biznis . si­ tuacija u kojoj postoji ozbiljan prekid između društvene strukture i kulture. čak u pot­ punosti determiniše sve što u dtuštvu postoji. Sistem mora uspešno da izađe na kraj sa spoljašnjim opasnostima i nepredviđenim situacijama.najširi nivo kultura i kultur­ nih identiteta (Hantington). otpočeo 1960-ih godina. Afektivno delanje . čak i prisi­ ljava na takvo ponašanje (Dirkem). bez jasnog i sigurnog uporišta (javlja se u organskim društvima). na milost i nemilost društva.osnovni koncept M i d o v e sociološ­ ke teorije. Civilizacija .

Dramaturgija shvatanje društvenog života kao niza dramskih nastupa slič­ nih pozorišnim nastupima ( G o f m a n ) . odbijajući pri tome da prihvati autonomni subjektivitet podređenog. podređenu stranu (pojedinca ili ko­ lektiv) da pretvori u instrument svoje volje.p o (feminističkim) teoretičarkama ugnjetavanja. Diskurzivna svest dens). Društveni kapital . Društvena zajednica . Diskriminacija .broj ljudi i učesta­ lost njihove interakcije.p o Parsonsu.stigma koja nije ni poznata ni uočljiva članovima pu­ blike ( G o f m a n ) . već je sve posledica ljudske inter­ pretacije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI na taj način da se akteri nisu umešali i preduzeli tu aktivnost. tj. Diferentijacijacentar-periferija-diferencijacija između centra sistema i njego­ vih perifernih elemenata (Volerstin).tendencija da se odre­ đeno ponašanje ponavlja samo pod posebnim uslovima koji su se pokazali uspešnim u prošlosti (teorija razmene). ponašanje k o m e pojedinci pri­ pisuju smisao i značenje. Društvene činjenice . hijerarhijski organizovana struktura koja ima funk­ ciju da podstakne prave ljude da uči­ ne sve što je potrebno da bi stigli do visokorangiranih položaja koji su naj­ važniji za preživljavanje i funkcionisanje društva.438 D20RD2 RlCER . Disciplinujuće društvo nad ljudima (Fuko).p o Dirkemu. druš­ tvene činjenice predmet su proučava­ nja sociologije. Diferencijacija .p r o c e s kolektiv­ nog definisanja u kojem ljudi stvaraju društvo koje se smatra „stvarnim".proces u k o j e m sistem unutar sebe preslikava razlike koje p o ­ stoje između njega i njegove okoline (Luman).tendencija različitih delova savremenog — M o l o h a da se sve više udaljavaju o d nas u prostoru i vre­ menu (Gidens). da nisu dejstvovali.nagoni oblikovani (Parsons).p o Mertonu. skup p o ­ jedinaca koji ulaze u međusobne inter­ akcije u fizičkom okruženju. Društvena k o n s t r u k c i j a .reprodukovane druš­ tvene prakse. D i n a m i č k a gustina . ništa nije objektivno dato. Distancijacija . Diskreditujuća s t i g m a . drušvenim okruženjem sposobnost da se aktivnost (praksa) opiše recima (Gi­ (Gofdruštvo koje vrši sveobuhvatnu (totalnu) kontrolu D o m i n a c i j a .obim vrednih i ko­ risnih dtuštvenih odnosa koje akter poseduje Društveni sistem — parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju integracije. Povećanje dinamičke gustine dovodi do transfor­ macije mehaničke u organsku solidar­ nost (Dirkem).u struktural­ nom funkcionalizmu. tako što kontroliše delove sistema. odnosi između aktera ili kolektiva koji su reprodukovani. D e l a n j e . D i j a d a . Diskreditovana s t i g m a .stigma za ko­ j u akter pretpostavlja da je poznata ili uočljiva članovima publike man). p o d sistem društva koji vrši funkciju inte­ gracije tako što koordinira delove društva.grupa o d dva člana (Zimi). Dromologija koncept kojim Virilio ukazuje na to da presudnu ulogu u p o s t m o d e r n o m svetu ima brzina.stepen u kojem se pojedinci odvajaju o d uloga koje igtaju ( G o f m a n ) . različite . Društvena stratifikacija . i treba ih proučavati empirijski. Društvene činjenice treba tretirati kao stvari koje su za p o ­ jedince spoljne i prinudne. Po ovom shvatanju. Društveni sistemi . Disfunkcije . bilo koji od­ nos u k o m e jedna d o m i n a n t n a strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva drugu.ljudski postupci koji nastaju svesno. tj. D i s t a n c a p r e m a ulozi . uočljive p o sledice koje nepovoljno utiču na spo­ sobnost pojedinačnog sistema da se adaptita (prilagodi). Dispozicije p r e m a p o t r e b a m a .

dimenzija mekdonaldizacije (Ricer). Većina ta­ kvih ljudi oseća moralnu slobodu da izvrši samoubistvo (Dirkem). gastarbajteri). za razliku o d drugih delova sveta. Fatalističko s a m o u b i s t v o . osećaju se beskorisnim i beznačajnim. ali uglavnom na jedan nevidljiv i neplani­ ran način (Elijas). E k o n o m s k i kapital . štedljivost.struktura (i kultuta) i dejstvenost m o g u se razlikovati za analitičke svrhe. Fantazmagorija . a radnici nadnicu koja im jedva omogućava da prežive. E t n o m e t o d o l o g i j a . Feministička teorija . D u h kapitalizma sadrži niz komponenti uključujući racional­ nu i sistematičnu težnju za profitom.upotreba tehnologije u svrhu kolonizacije ljudskog tela (Virilio). Etnopredeli . kapitalista dobij a lavovski deo nagrade. Arčer). Eksploatacija . čestitost i sticanje novca kao nešto legitimno i što je sa­ m o sebi cilj (Veber). kao i načina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje.fantastični nematerijal­ ni efekti koje proizvode fizičke struk­ ture kao što su arkade ili nova stedsrva za potrošnju (Benjamin). a sve društvene strukture podrazumevaju društveno su delanje. D u a l i z a m . rop­ stvo) ljudi su obično toliko utučeni i pritisnuti nedostatkom slobode da češće sebi oduzimaju živote nego p o d normalnim okolnostima (Dirkem).proučavanje pona­ šanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. Posledica toga može biti da socijalni isttaživač izmeni svet koji posmatra i na taj način dođe do pogrešnih rezultata i zaključaka. proce­ dure i razmatranja koji im p o m a ž u da steknu razumevanje takvih situacija. Figuracije . širok si­ stem ideja o drušrvenom životu i ljud­ s k o m iskusrvu koji se razvio iz ženske perspektive. Efikasnost . D v o s t r u k a hermeneutika .na Z a p a d u . M o ć ima ključni značaj za društvene figuracije.vrsta Apadurajevih prede­ la. iako su u socijalnom životu isprepletane (Gidens. D u h kapitalizma . kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. motiv ljudi da postignu ekonomski uspeh nije bi­ la pohlepa već moralni sistem koji je isticao neprekidnu težnju ka e k o n o m ­ s k o m uspehu. D r u š t v o .u Parsonsovoj teoriji. relativno samodovoljna zajednica.REČNIK nakon čega postaju redovne društvene prakse. Efekat b u m e r a n g a . M o ­ gu obuhvatati stvarno kretanje. izbeglice. tačnost.naučni kon­ cepti i shvatanja društvenog sveta m o ­ gu uticati na shvatanje aktera čije se prakse istražuju. Evolucija . Č i n e ih pokretljive grupe i pojedin­ ci (turisti.proces odabira iz raznovrsno­ sti ( L u m a n ) . Dejstvenost i strukture 439 Eksperimenti prekida . Arčer).ekonomski resursi koje akter poseduje (Burdije).uopšten. Figuracije nastaju i razvijaju se. iako bi p o radnoj teoriji vrednosti trebalo da bude obrnuto (Marks).u situacijama prevelike regulacije (na primer.eksperimenti u kojima se društvena realnost nasilno prekida da bi se osvetlili metodi ko­ jima ljudi konstruišu društvenu real­ nost (etnometodologija). kao i fantazije o kretanju.društveni procesi koji podra­ zumevaju isprepletanost ljudi koji se posmatraju kao otvoreni i nezavisni.u kapitalizmu. one su neprekidno u proto­ ku.rizik takođe pogađa više slojeve i bogata društva koji su najodgovorniji za njegovu proizvod­ nju (Bek). Endokolonizacija .težnja da se pronađe najbo­ lji mogući način za postizanje želje­ nog cilja. Dualnost svako društveno delanje uključuje strukture. Egoistično samoubistvo .kada ljudi ni­ su čvrsto integrisani u zajednicu i ka­ da su prepušteni sami sebi. neodvojivo isprepletane s postojećim ljudskim aktivnostima i praksama (Gi­ dens. .

a čiji je izraz stvarenje pokretne trake u njegovoj fabrici automobila. Generalizacija . G l o b a l n o s t . Grobalizacija .obrasci koje ljudi i naučnici primenjuju na veliko i zbunjujuće m n o š ­ tvo događaja i interakcija. Globalizam . Funkcije .gledište p o k o m e zarvoreni prostori. on je lokalan.pokreti jednog učesnika interak­ cije (čoveka ili životinje) koji služe kao Stimulus d r u g o m učesniku (Mid). H a r i z m a t s k a vlast .izuzetne (nadnaravne) osobi­ ne koje drugi pripisuju nekoj osobi. nakon čije upotrebe su automobili počeli ma­ sovno da se proizvode. ne obazi­ rući se na državne granice.izbor najpogod­ nijeg delanja zasniva se na pravilima.najslože­ niji oblik diferencijacije i oblik koji dominira savremenim društvom. Globalizacija . Fordizam — p o j a m koji se odnosi na ide­ je. nevidljiva sila organizovanja društve­ nih oblika (pogotovo organizacija) na­ lik kavezu iz koje je skoro nemoguće pobeći. odnosa.imperijalističke ambicije. F o r m e . Funkcije . pogotovo oni što se vezuju za nacije. moderni . Glokalizacija .vidljive posledice koje o m o g u ­ ćavaju svakom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi). Gestovi .monokauzalno i linearno gle­ dište da svetom dominira ekonomija i da prisustvujemo stvaranju hegemonije kapitalističkog svetskog tržišta i neoliberalne ideologije koja ga podupire. uočljive posledice koje p o m a ž u n e k o m pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi). rezultira jedin­ stvenim ishodima (Robertson). se o g r o m n e s u m e novca velikom brzi­ n o m kreću p o ćelom svetu. kako bi lak­ še izašli s njima na kraj. Fragmegracija . veka postavio Henri Ford. Uspeh Fordove inovacije naveo je m n o g e druge proiz­ vođače da i oni uvedu mehanizam p o ­ kretne trake kako bi mogli da ispune potrebe proizvodnje i postignu masov­ nu proizvodnju svojih dobara. svesti i organizacije društve­ nog života po ćelom svetu. H a b i t u s . de­ centralizovan i fragmentiran. Najopštije rečeno. Funkcionalna diferencijacija .širenje određenih praksi. veoma ambiciozan pokušaj da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije.moćna. Sva­ ka funkcija unutar sistema dodeljena je jednoj određenoj jedinici sistema (Luman). želje i potrebe nacija.440 Finansijski predeli - DŽORDŽ RICER . propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga. centralizovan i integrisan. principe i sisteme koje je počet­ k o m 2 0 .Burdijeov pri­ stup koji podrazumeva proučavanje objektivnih struktura koje se ne m o g u odvojiti o d mentalnih struktura koje. H a r i z m a . postaju sve iluzorniji (u eri globalizacije). Grand-teorije .vlast koja se legitimi­ se verovanjem sledbenika u izuzetnu svetost.mentalne ili kognitivne struk­ ture kroz koje ljudi deluju u društve­ n o m svetu (Burdije). hrabrost ili nadnaravni karak­ ter vođe.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI procesi u kojima Genetički strukturalizam . u različitim geografskim oblastima.širok. F o r m a l n a racionalnost . a koja utiče na društvene od­ nose i društveno ponašanje (Veber). Gvozdeni kavez racionalizacije . iako je istovremeno globalan. Vrsta Apa­ durajevih predela. T a vrsta racional­ nosti karakteristična je za Z a p a d (Veber).po M e r t o n u .koncept kojim Rozenau želi da kaže da je svet istovremeno fragmentitan (rascepkan) i integrisan. podrazumevaju internalizaciju objektivnih struktura. korporacija i or­ ganizacija d a se nametnu u različitim geografskim oblastima (Ricer). Ta osoba ne m o r a zaista posedovati te osobine da bi bila tako definisana (Veber).uzajamno prožimanje glo­ balnog i lokalnog koje.tendencija ponavljanja ponašanja u sličnim uslovima (teorija razmene). sa svoje strane.

istinitije od istinitog (Burdije). Imperija — decentrizovana.gubitak granica i spajanje raz­ ličitih stvari.potpuno simulitano i. posebno ekonomska. tj. prava i status. akter reaguje na neki spoljašnji stimulus i oseća potrebu da uradi nešto po tom pitanju (Mid). ta mesta su unutat dtuštva obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omogućava da se redefinišu. Njihova jedina namera je da prošire i da uvećaju svoj uticaj na društvo. etičkim istinama i opštem p o j m u ispravnog. Umesto da služe intetesima celog društva.snažno kolektivno uverenje da potreba odraslih ljudi za porodicom. kao re­ zultat toga.stanje koje nastaje kada po­ jedinac ima habitus koji ne odgovara situaciji u kojoj živi. Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poredenje posebnih primera društvenih fenomena bilo da se oni nalaze u različitim kulturama ili u razli­ čitim vremenskim periodima (Veber).jednostrano prenaglašavanje uglavnom racionalnih komponenti od­ ređene pojave. Histereza . Imperativno koordinisana udruženja . Hiperrealno . jedan o d Apadurajevih predela. između dvoje ljudi koji unutar rodno stratiflkovanog patrijarhata imaju nejednaku m o ć . Idealni tip . H i p e r p o t r o š n j a . Industrija . Industrija znanja . K a o i kulturna industrija. sigurnošću i intimnošću može da se zadovolji jedino u o d n o s u između muškarca i žene.p o Darendorfu. Integracija takode obuhvata i upravljanje m e đ u s o b n i m o d n o s i m a tri preostala funkcionalna imperativa (APL).globalizacijska perspekti­ va koja naglašava sve veću raznolikost koja karakteriše jedinstvene formnosti spojeve uni­ globalnog i lokalnog. O n a može u ime onoga što je „ispravno" da in­ terveniše bilo gde u svetu da bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemima. I m p u l s . već i strukturu.prva faza akta. Interesne koja karakteriše grobalizaci­ .izuzetno visok stepen potrošnje koji postoji u savremenom svetu (Ricer). Imperija se zasniva na novoj 441 sudskoj vlasti koja počiva na ustavu poretka. Interesne g r u p e .sposobnost poje­ dinca da stvori.p o j a m kojim kritička teorija označava delove dtuštva koji se bave proizvodnjom i širenjem znanja. koje proizvodi država u skladu sa svojom ideologijom ili skup slika i kontraideologija koje proizvode pokreti koji pokušavaju da smene one koji su na vlasti ili barem steknu deo te vlasti. garantovala sporazume i nametnula mir onima koji to ne žele ( H a n i Negri). služi kao koncept koji se koristi za analizu društva u svim nje­ govim istorijskim i savremenim varijan­ tama. udruženja pojedina­ ca kontrolisana hijerarhijom vlasti. cilj i članstvo. oni se usredsređuju na sopstveni interes. interesne grupe su prave grupe u sociološkom smislu te reči. dediferencijacija kao su­ protnost diferencijaciji (Bodrijar). Implozija . Hibridizacija . Individualna kultura . Imperijalizam . uglavnom političkih slika. n o r m a m a . nasuprot ju (Piters).RECNIK H e t e r o n o r m a t i v n o s t . prvenstve­ no o d strane radničke klase (Vehlen). Idejni predeli .treći Parsonsov funkcional­ ni imperativ koji se odnosi na potre­ bu sistema da reguliše odnose izme­ đ u svojih delova. lepše od lepog. Integracija .kontrola i eksploatacija. postmoderna marksistička perspektiva o globa­ lizaciji. prvenstveno israživačke institute i uni­ verzitete.za razliku o d kvazigrupa. Hijerarhijsko nadziranje sposobnost službenika na vrhu organizacije da jed­ nim p o g l e d o m nadziru sve podređene (Fuko). usvoji i kontroliše ele­ mente objektivne kulture (Zimi).razumevanje i produktivno korišćenje mehanizovanih procesa svih vrsta u velikom o b i m u . one ne p o seduju s a m o zajedničke interese.skup. koju vrši nacija iz centra nad velikim brojem oblasti. realnije od realnog.

ideje i društvene odnose. sistem pravila koji nam omogućava da razumemo znako­ ve i. Kolektivna svest . jedna o d dimenzija mekdonaldi­ zacije (Ricer). plemena ili društva (Dirkem). Iracionalnost racionalnosti . ljudi . ekonomski sistem.radnje kojima akteri pripi­ suju negativne vrednosti. Kapitalistički patrijarhat . Kažnjavanja . što je kazna oštrija. Kapitalizam p o Marksu. a potrošači da jedu u dehumanizovanom okruženju i okolnostima (Ricer). da prevaziđe la­ žnu svest i istinski razume prirodu ka­ pitalističkog sistema (Marks). nepredvidiv i kreativan aspekt sopstva.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI gube sposobnost da kritički i negativ­ no razmišljaju o strukturama koje ih kontrolišu i ugnjetavaju. naročito dehuma­ nizacija zbog koje su zaposleni prisilje­ ni da rade u nehumanim uslovima. J e d n o d i m e n z i o n a l n o društvo . njihova m o ć raste.naglašavanje kvantiteta koje često može d a bude na štetu kva­ liteta. Istorijski materijalizam marksističko shvatanje p o k o m e su materijalni uslovi ljudskog života. Ispitivanje . K l a s n a svest . u kojem jed­ na klasa (kapitalisti) eksploatiše drugu klasu (proletarijat). K o d . p o k o m e se ti uslovi menjaju t o k o m vremena usled dinamike koja je za njih karakteristična. ličnost. Po Lum a n u . nemiran. neposredna reakcija sopstva na okolinu.verovanja i osećanja koja su zajednička članovima neke grupe. Individualna slo­ boda i kreativnost postepeno blede u ništavilu. najvećim delom sastavljen od kapitalista i proletarijata. posebno se odnosi na one elemente koji otkrivaju izvođačev društveni status (Gofman). ideja­ m a i društvenim odnosima.p o M i d u . J a .budući da si­ stem i njegove strukture postaju sve diferenciranije. Kalkulabilnost . način razlikovanja elemenata koji su deo sistema od elemenata koji ne pripadaju sistemu.način nadziranja potčinjenih i donošenja sudova o tome šta oni rade.način na koji izvođač izgleda ka­ da nastupa pred publikom. a time raste i njihova sposobnost da usmeravaju i kontrolišu o n o što se dešava u svetu života (Habermas). Izgled . slom dijalektičke povezanosti ljudi i velikih struktura dovodi do sve većeg potpadanja ljudi p o d kontrolu tih struktura. Kapitalisti . i p o k o m e se istorija svodi na promene u materi­ jalnim uslovima života društvenih gru­ pa i s njima povezanim p r o m e n a m a u ljudskom iskustvu. ključni faktori koji detetminišu ljud­ sko iskustvo. što je još važnije.442 DŽORDŽ RICER . da razumemo u kakvoj su oni međusobnoj vezi. grupe imaju sposobnost da učestvuju u g r u p n o m sukobu ( D a r e n d o r f ) .sposobnost klase. to je m a n j a verovatnoća da će akter manifestovati neželjeno ponaša­ nje (teorija razmene). K a o rezultat toga. Pribegavaju m u oni koji su na visokim položajima i koji donose normalizujuće sudove o tome šta je prihvatljivo a šta neprihvatljivo ponašanje (Fuko). složenije i samodovoljnije.p o Burdijeu.koncept p o k o m e je ugnjetavanje žena proizvod zajedničkog dejstva kapitalizma i patri­ jarhata (feministička teorija). Ispitivanje podrazumeva i hije­ rarhijsko nadziranje i davanje normalizujućih sudova. K o m u n i z a m . prven­ stveno proletarijata.po M a r kuzeu. Kolonizacija sveta života .klasa ljudi koji u kapitali­ z m u poseduju sredstva za proizvodnju i stoga su u položaju d a eksploatišu radnike (Marks).ideja da ra­ cionalni sistemi neizbežno porađaju čitav niz iracionalnosti (Veber).društveni sistem koji će ljudskoj vrsti po prvi put u istoriji omogućiti da izrazi svoj p u n potenci­ jal (Marks). ličnostima. kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema. uključujući aktivno­ sti i odnose koji proizvode te uslove. G u b i se sposobnost lju­ di da stvaraju te strukture i aktivno učestvuju u njima. Različi­ te neiazumne posledice racionalizacije (mekdonaldizacija).

Kulturna industrija .preferencije ili vrednosti koje imaju akteri (teorija razmene). kao i čitav niz potrošnih dobara koja se na tim medi­ j i m a reklamiraju i prodaju. Kulturni sistem . L a ž . rodna nejednakost rezultat je patrijar­ halnih i seksističkih obrazaca podele rada. ovaj koncept često se upotre­ bljava naizmenično s k o n c e p t o m hi­ bridizacije. kao i zavisnost ljudi o d dru­ gih ljudi (Elijas). dragih korporacijama. U krajnjoj instanci.u kapitalizmu. Liberalni feminizam .dominacija tehnologije nad zaposlenima i potrošačima. a rodna jednakost se može ostva­ riti ako se preoblikuju obrasci podele rada u ključnim društvenim ustanova­ m a . radijska i njima slične industrije.p o j a m kojim kri­ tički teoretičari označavaju vrstu indu­ strije u koju spadaju filmska. Kulturni kapital .mnoštvo pojedinaca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes (Darendorf). sve navedeno nalazi se u slu­ žbi stvaranja globalnog raspoloženja koje potrošačkog transnacionalnim drugog 443 društvu učini kulturu važnijim činio­ cem od ekonomije. O b l i k prava u kojem će pre­ stupnici verovatno biti oštro kažnjeni za svaki postupak koji čvrsto integrisana zajednica doživljava kao prekršaj snažne kolektivne svesti (Dirkem).feministička teori­ ja razlike koja uzdiže pozitivne aspek­ te ženske ličnosti. Konzumacija .Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju latentnosti. Kulturni feminizam . o svom međusobnom odnosu i načinu na koji kapitalizam funkcioniše (Matks). i proleteri i ka­ pitalisti imaju lažnu svest o sebi.shvatanje da percepcije.prvi aspekt Parsonsovog če­ tvrtog funkcionalnog imperativa. Konstruktivistička perspektiva .kombinacija kultura koje su prethodno bile odvojene jedna od druge. porodica. Kulturni imperijalizam uticaj jedne kulture na veliki broj drugih kultura. kao što su: pravo. Latentne funkcije .oblik interakcije u kojoj pojedinac namerno prikriva istinu o d (Zimi). Lanci zavisnosti — lanci veza koji obuhva­ taju one ljude o d kojih je pojedinac zavisan.interesi kojih pripad­ nici grupe nisu svesni (Darendorf).grupe koje stvarno učestvuju u sukobu (Darendorf). Sred­ stva za vršenje te kontrole su savremeni marketing.REČNIK Konfliktne g r u p e . kao i reklamnim i m e ­ dijskim korporacijama omogućava da ubiru veliki profit (Skler). Kreativna destrukcija . mediji. tako što obezbeđuje norme i vrednosti koje aktere motivišu na delanje. odr­ žava i obnavlja motivaciju pojedinaca.obeležje mehaničke soli­ darnosti.gestovi jednog učesnika interakcije koji nesvesno iza­ zivaju odgovarajuće gestove učesnika ( M i d ) .razne vrste legitimnog znanja koje akter poseduje (Burdije). rad.shvatanje p o ko­ m e stare strukture moraju d a se unište (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje će biti efikasnije (Sumpeter). s ciljem da u . K u l t u r a i ideologija potrošnje .nenameravane pozi­ tivne posledice (Merton). to jest preduzimanje konkretne mere kojom se zadovoljava izvorni impuls (Mid). K v a z i g r u p a . Lažna svest . Latentni interesi . K o n t r o l a .oprema koju publika p o istovećuje s izvođačima i očekuje o d njih da je nose sa s o b o m ( G o f m a n ) .feministička teori­ ja nejednakosti koja tvrdi da su žene jednake s muškarcima u tome što su i one sposobne za donošenje razlo­ žnih moralnih sudova. L i č n a fasada .ideologi­ ja p o m o ć u koje se vrši kontrola nad ljudima širom zemaljske kugle. odno­ si se na potrebu sistema da stvara. obrazovanje i mediji.poslednja faza akta. Latentnost . jedna o d dimenzija mekdonaldizacije (Ricer). Kreolizacija . Korisnost . Krivično pravo . Konverzacija gestovima . misli i aktivnosti stva­ raju društvene strukture (Burdije). Po ovoj teoriji.

Mistifikacija zbuni nastojanje izvođača ograničavajući da publiku kon­ takt koji ima s njom. rigidnim tehnologi­ j a m a . kao i slike sveta koje oni stvaraju i šire.proces u k o m e prin­ cipi funkcionisanja restorana brze hrane osvajaju jedan po jedan sektor američkog društva. Lokalne realnosti proživljenog iskustva mesta gde tealne ličnosti delaju i provode svoje živote (feministička te­ orija). kontrola p u t e m zamene nalnost iracionalnosti. govori publici koju vr­ stu uloge izvođač namerava da igra u određenoj situaciji ( G o f m a n ) . ljudi tehnologijama i. predvidljivost. kalkulabilnost. Manifestne funkcije . Različiti akteri imaju mnoštvo različitih resursa i mogućnosti razmene.u kritičkoj teoriji. M o l o h . M e t o d o l o š k i holisti .Elektronski kapaciteti za proizvodnju i prenos informacija širom sveta. različiti T V kvizovi). Manifestni interesi . M e h a n i č k a solidarnost .p o M i d u . Metodološki relacionizam sociolozi koji su usmereni na odnos između fe­ n o m e n a na makronivou i mikronivou (Ricer). N j e n i h pet osnovnih dimenzija su efikasnost. M e n e .skup ljudi iz celog sveta koji održava imperiju na različite načine. ali uvek postoji mogućnost da će se on otrgnuti kontroli i uništiti one koji su ga stvorili.444 D 2 0 R D 2 RICER .svesne i nameravane pozitivne posledice (Merton).Gidensova metafora k o j o m on opisuje moderni svet kao snažnu silu koja se kreće napred rušeći sve pred so­ b o m . M n o g i od ovih odnosa razmene postoje i m e ­ đusobno su povezani.latentni interesi ko­ jih su pripadnici grupe postali svesni (Darendorf). Mekdonaldizacija . dekvalifikaciji i homogenizaciji radnika i potrošača (Ricer). m o ć da zbaci imperiju i stvori kontra­ imperiju (Hart i Negri). kultuta koja je svima dostupna i popular­ na m e đ u širokim m a s a m a (na primer. racio­ M e k d o n a l d i z a m . organizovan si­ stem p o k o m e se pojedinac (akter) orijentiše i motiviše na delanje. paradoksalno. Lumpenproletarijat — masa jako siromaš­ nih ljudi koji se u kapitalističkom si­ stemu nalaze u lošijem položaju i o d s a m o g proletarijata ( M a t k s ) . Medijski predeli . M r e ž a razmene . M a n i r — način na koji se izvođač ponaša pred publikom. bar potencijalnu. podrazumeva manipulisanje percipiranim objektom ( M i d ) . M a n i p u l a c i j a . prihvatanje i percepci­ ja uopštenog drugog od strane poje­ dinca.mreža društvenih o d n o ­ sa koji uključuju određeni broj indivi­ dualnih ili kolektivnih aktera. fotmirajući tako . Mikrofizika m o ć i koncept p o k o m e m o ć postoji na mikronivou i uklju­ čuje radnje kojima se ona vrši kao i radnje kojima se ona dovodi u pitanje (spori). Materijalne društvene činjenice . standardizovanim tadnim ruti­ nama. ali koji takode ima. potencijalni tro­ šak koji jedan akter može nametnuti drugome. društvene činjenice koje imaju materijalan (opipljiv) oblik (recimo. Ljudi upravljaju M o l o h o m .sociolozi koji se bave m a k r o n i v o o m društva i smatraju da on određuje mikronivo.proces koji se prvo javio u industriji brze ishrane i sličan je fordizmu jer se zasniva na h o m o g e ­ nim proizvodima.p o Dirkemu.tteča faza akta. jedan o d Apadurajevih predela.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ličnost — p o Parsonsu. amfiteatar). M n o š t v o .u Dirkemovoj teoriji. prikrivanje sve­ ga o n o g a što je prethodilo predstavi (Gofman). M a s o v n a kultura . ideja da primitivna drušva na o k u p u drži nerazvijena podela rada i činjenica d a svi obavljaju istu vrstu poslova. i njihovu okolinu.prema Emersonu. kao i različite međusobne odnose razmene. kao i ostatak sve­ ta. M o ć . konfotmistički aspekt sopsrva.

O b j a š n j e n j a .proces u kojem ljudi nude objašnjenja kako bi svetu oko sebe da­ li smisao (etnometodologija). o d n o s n o sposobnosti dejstvenika d a menjaju svoje životne planove i ciljeve (Gidens). kritikuju ili idealizuju) posebne situacije (etnometodologija). Okruženje fizička scena koja obično m o r a da postoji da bi akteri izveli predstavu ( G o f m a n ) .proces uče­ nja kroz koji posledice nekog ponaša­ nja modifikuju to ponašanje (teorija razmene).funkcional­ na analiza se može sprovesti na bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj drušvenoj pojavi. itd. institucija ili grupa (Merton).p o Z i m l u .oni koji su na vlasti m o g u da odlučuju šta je normal­ no.nedovoljna količina sredstava koja vas sprečava da ostvari­ te željeni cilj. O s k u d n o s t resursa . N o r m a l i z u j u ć i sudovi . oblik lišen bilo kakvog posebnog sadržaja (Ricer).razlika između funkcija i disfunkcija (Merton). s ci­ ljem da unaprede potrošnju (Ricer). O d n o s i vladanja .ditkemova ideja da u savremenom drušvu. nemonolitne ali povezane društvene aktivnosti koji­ m a je m o g u ć e kontrolisati društvenu proizvodnju (feministička teorija). Nefunkcije . Ništa uglavnom prazan oblik. solidarnost proizilazi iz različitosti. to jest o b ­ lik ispunjen posebnim sadržajem (Ri­ cer).RECNIK pojedinačnu mrežnu strukturu (Emer­ son). d a bi društvo funkcionisalo. kad onemoća.). N e m a t e r i j a l n e društvene činjenice . O d r ž a v a n j e obrasca . a šta nenormalno u velikom broju oblasti. 445 N o v a sredstva za p o t r o š n j u S k u p potro­ šačkih mesta koja su uglavnom nasta­ la nakon 1950-ih godina u S A D .neočekivane pozitivne.posledice društvenog delanja koje su nevažne za proučavani si­ stem (Merton). Objašnjavajuće prakse .drugi aspekt Parsonsovog četvrtog funkcionalnog im­ perativa. potreban je doprinos većeg broja pojedinaca. norme i vrednosti).složene. etničkih i p o ­ litičkih gtupa. zamenila na njegovom r a d n o m mestu (Marks). smatra se nenormalnim i može biti ka­ žnjen o d strane službenika ili njihovih p o m o ć n i k a (Fuko).nadnica ko­ j u kapitalista plaća radniku a koja je taman tolika da radnik preživi i zasnuje porodicu. o d n o s n o niz religioznih. N a d n i c a za preživljavanje . počevši od društva u celini p a do organizacija. N a g r a d e . N e n a m e r a v a n e posledice . Ko god prekrši norme koje su sadržane u normalizujučim sudovima. negativne i nevažne posledi­ ce (Merton). usled razvi­ jene podele rada. N e t o balans .uglavnom p u n oblik. ali koje imaju ne­ materijalan oblik (na primer. sve ljud­ ske tvorevine koje se smatraju delom kulture (umetnost. N i v o i funkcionalne analize . N e š t o . Ontološka nesigurnost nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije. N e o t r i b a l i z a m . O b j a š n j e n j e . pa čak i preživelo. društvene činjenice koje su spoljne i prinudne. povećanje nagra­ d a verovatno će izazvati željeno pona­ šanje (teorija razmene).radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti. filozofija .p o D i r k e m u . kako bi ga deca. odnosi se na potrebu sistema da obezbeđuje. O p e r a n t n o uslovaljavanje .načini na koje neka osoba nudi objašnjenje a druga osoba prihvata ili odbacuje to objaš­ njenje (etnometodologija). Objektivna kultura .načini na koje akteri definišu (opisuju. O r g a n s k a solidarnost . održava i obnavlja kulturne obrasce koji stvataju i potkre­ pljuju individualnu motivaciju. nauka.postmoderno kretanje ka stvaranju čitavog niza zajednica ko­ je predstavljaju pribežišta za strance.

Poststrukturalista . Period igranja . ali je onda to znanje sjedinio s drugim teorijskim perspek­ tivama. kao Bur­ dije.prvi stadijum u razvoju sopstva. trajan u vre­ menu i prostoru i sposoban da se od­ upre i održi uprkos povremenim izazo­ vima (feministička teorija). Politički sistem . Poluperiferija . teorijsko znanje umesto praktičnog znanja. pojedinci putem čula teaguju na stimuluse koji su povezani s i m p u l s o m ( M i d ) . kako bi razumeo njihova značenja i motive i posmatrao način na koji oni delaju. rezidualna kategotija kapitalističke svetske ekono­ mije koja obuhvata skup regiona koji se nalaze između centra (eksploatatora) i periferije (eksploatisanih). . proizvodima koje proizvode. Postizanje cilja — drugi Parsonsov funk­ cionalni imperativ koji se odnosi na potrebu sistema da definiše i ostvari svoje osnovne ciljeve.mreža odnosa između objektivnih društvenih pozicija (Burdije). stvaranje i kontrolisanje novih tehnologija i razvijanje intelektualnih tehnologija koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom. sveobuhvatan u svojoj društvenoj organizaciji.ljudski postupci koji se više ili manje javljaju nesvesno (Veber). prilago­ đenih