Džordž Ricer

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
Preveli s engleskog jezika Smiljana Skiba i Dušan Pavlović

C/ly>K5EHHi

Izvornik G e o r g e Ritzer

Contemporary Sociological Theory and Its Classic Roots : T h e Basics 2 d Edition
Copyright © 2007, 2003 by The McGraw-Hill Companies, Inc. All rights reserved.

Copyright © J P

Službeni glasnik, 2 0 0 9

www.slglasnik.com Sva prava pridržana

KRATAK SADRŽAJ
Predgovor srpskom izdanju 13 Predgovor autora 25 O autoru 29 1. Uvod u sociološku teoriju 31 2. Klasične sociološke teorije (1) 49 3. Klasične sociološke teorije (2) 89 4. Savremene grand-teorije (1) 111 5. Savremene grand-teorije (2) 173 6. Savremene teorije svakodnevnog života 215 7. Savremene integrativne teorije 263 8. Savremene feminističke teorije (zajedno s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan Nibruk). . 295 9. Postmoderne grand-teorije 339 10. Teorije globalizacije 393 Rečnik Indeks 437 452

DETALJAN SADRŽAJ
PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 13 PREDGOVOR AUTORA 25 O AUTORU 29 1. UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 31 Kako nastaje sociološka teorija 31 Definisanje sociološke teorije 36 Nastanak sociološke teorije: jedno realističnije gledište . 37 Multikulturalna socijalna teorija 39 Pregled knjige 42 Sažetak 46 Literatura za dalje čitanje 47 2. KLASIČNE TEORIJE (1) 49 Emil Dirkem: Od mehaničke do organske solidarnosti. 49 Dve vrste solidarnosti 49 Promene u dinamičkoj gustini 50 Kolektivna svest 52 Krivično i restitutivno pravo 54 Anomija 55 Karl Marks: Od kapitalizma do komunizma 58 Ljudski potencijal 60 Otuđenje 61 Kapitalizam 63 Komunizam 67 Maks Veber: Racionalizacija društva 70 Društveno delanje 70 Ponašanje i delanje 71 Vrste delanja 73 Vrste racionalnosti 76 Protestantska etika i duh kapitalizma 78 Konfučijanizam, hinduizam i kapitalizam 80 Strukture vlasti i racionalizacija 81 Sažetak 87 Literatura za dalje čitanje 88

8

D Ž O R D Ž RlCER -

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

3. KLASIČNE TEORIJE (2) Georg Zimi: Narastajuća tragedija kulture Asocijacija Forme i tipovi Svest Veličina grupe Distanca i stranac Distanca i vrednost Objektivna i subjektivna kultura Podelarada Torsten Vehlen: Sve veća kontrola biznisa nad industrijom Biznis Industrija Džordž Herbert Mid: Socijalni biheviorizam Akt Gestovi Značajni simboli i jezik Sopstvo Ja i mene Sažetak Literatura za dalje čitanje 4. SAVREMENE GRAND-TEORIJE (1) Strukturalni funkcionalizam Funkcionalna teorija stratifikacije i njene kritike Strukturalni funkcionalizam Talkota Parsonsa . . Strukturalni funkcionalizam Roberta Mertona Teorija sukoba Rad Ralfa Darendorfa Vlast Grupe, sukob i promena Opšta teorija sistema Rad Niklasa Lumana Samostvarajući sistemi Diferencijacija Sažetak Literatura za dalje čitanje

89 89 90 90 91 93 96 98 99 100 100 101 102 105 106 107 108 109 113 115 116 111 111 119 122 148 148 151 154 155 155 158 162 170 172

DETALJAN SADRŽAJ

5. SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) Neomarksistička teorija Kritička teorija i pojava kulturne industrije . . . . Od fordizma do postfordizma Proces civilizovanja Primeri procesa civilizovanja Objašnjavanje promena: produženje lanaca zavisnosti Studija slučaja: lov na lisice Kolonizacija sveta života Svet života, sistem i kolonizacija Racionalizacija sistema i sveta života Moloh modernosti Moloh Prostor i vreme Refleksivnost Nesigurnost i rizici Sažetak Literatura za dalje čitanje 6. SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA Simbolički interakcionizam Dramaturgija Dramaturgija Upravljanje utiscima Etnometodologija i konverzacijska analiza Definicija etnometodologije Objašnjenja Neki primeri Ostvarivanje roda Teorija razmene Teorija razmene Džordža Homansa Osnovne propozicije Teorija racionalnog izbora Model u najosnovnijim crtama Osnove društvene teorije Sažetak Literatura za dalje čitanje

173 173 174 185 193 193 196 198 199 200 203 204 205 206 207 209 212 213 215 215 220 221 232 232 234 236 239 240 240 245 251 251 255 258 261

10

D Ž O R D Ž RlCER -

SAVREMENA

SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI

KORENI

7. SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 263 Jedna integrisanija teorija razmene 263 Odnosi razmene i mreže razmene 265 Moć - zavisnost 268 Integrativnija teorija razmene 269 Teorija strukturacije 270 Elementi teorije strukturacije 273 Kultura i dejstvenost 277 Habitus i polje 278 Prevazilaženje subjektivizma i objektivizma . . . . 280 Habitus 282 Polje 285 Sažetak 291 Literatura za dalje čitanje 293 8. SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE (napisano s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan Nibruk) 295 Osnovna teorijska pitanja 296 Savremene feminističke teorije Rodne razlike 301 Rodna nejednakost 303 Rodno ugnjetavanje 309 Strukturalno ugnjetavanje 318 Ka feminističkoj sociološkoj teoriji 329 Sažetak 337 Literatura za dalje čitanje 338 9. POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 339 Prelaz industrijskog ka postindustrijskom društvu . . . 339 Unapređenje veštine upravljanja (i druge grand-teorije) 344 Unapređenje veštine upravljanja 345 Ostale Fukoove grand-teorije 352 Postmodernost kao sazrevanje modernosti 354 Da li se učimo da živimo sa ambivalencijom?. . . 357 Postmoderna etika 359 Uspon potrošačkog društva, gubitak simboličke razmene i rast simulacija 361 Od proizvođačkog do potrošačkog društva 362

DETAUAN SADRŽAJ

1

Smrt simboličke razmene i porast simulacije . . . Potrošačko društvo i nova sredstva za potrošnju Dromologija Feminizam ipostmoderna socijalna teorija Sažetak Literatura za dalje čitanje 10. TEORIJA GLOBALIZACIJE Glavni socijalni teoretičari o globalizaciji Entoni Gidens i „odbegli svet" globalizacije . . . . Ulrih Bek i politika globalizacije Zigmunt Bauman o posledicama globalizacije . . Kulturna teorija Kulturni diferencijalizam Kulturna konvergencija Kulturna hibridizacija Ekonomska teorija Transnacionalni kapitalizam Imperija Politička teorija Ostale teorije Sažetak Literatura za dalje čitanje REČNIK INDEKS

367 374 381 385 388 390 393 397 397 398 400 401 402 407 415 420 420 423 428 433 435 436 437 457

ali sada žele (ili moraju) da ih sagledaju iz jednog teorijskog ugla. teorije svakodnevnog života (glava 6). Tu su predstavljeni funkciona­ lizam. Marks. Vehlen.georgeritzer.) Sociološka teorija i njeni klasični koreni namenjena je prven­ stveno studentima početnih godina fakulteta koji su već uvedeni u sociološke koncepte i probleme. ona u origi­ nalu ima 315 strana (drugo izdanje objavljeno 2007).500 strana. Obimnija verzija. postmoderne socijalne teorije (glava 9) i teorije globalizacije (glava 10). teorija sukoba i sistemska teorija (glava 4). . ona je prilago­ đena studentima kojima je znanje iz sociološke teorije i teorije društvenog ponašanja neophodno. Pored toga. Najsveobuhvatnija je trilogija koju čine: Classical Sociological Theory (peto izdanje 2007). ima i svoje dve krače verzije. (Svi poda­ ci o Ricerovoj produkciji i s najavama budućih izdanja njegovih knjiga mogu se naći na http://www. Contemporary Sociological Theory (sedmo izdanje objavljeno 2007) i Postmodern Social Theory (prvo izdanje izašlo 1997). neomarksistička teorija (glava 5). Osim toga. to jest klasičnom sociološkom teorijom. Sociological Theory (sedmo izdanje. a druga verzija je ova knjiga. stavljajući naglasak na globalizovano društvo potrošnje i njegove posledice po društveno ponašanje i obrasce društvene interakcije. Ricer poku­ šava da izloži najvažnije savremene sociološke teorije. 2007). Ricerova Sociološka teorija karakteristična je po tome što ima jednu ideju vodilju koja prožima celu knjigu. Ta trilogija. s preko 1.com. iako sociologija nije glavni predmet njihovog izučavanja. a glave 4-10. savremenim teoretičarima. on savremene teorije želi da poveže s njihovim klasičnim korenima. Ricer je glave 2 i 3 posvetio klasičnim sociološkim teore­ tičarima (Dirkem. feminističke sociološke teorije (glava 8). ima 800 strana.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU Knjiga Džordža Ricera Sociološka teorija i njeni klasični koreni predstavlja jednu od tri autorove verzije pregleda sociološ­ kih teorija koje je napisao od kraja 1980-ih godina. inte­ grativne teorije (glava 7). Mid i Zimel). Veber.

ukazuju na multidisciplinarnost fe­ minističke misli. danas ih sve manje socioloških teoretičara koristi. institucionalni. ali ključna vrednost ove glave jeste u otkrivanju . sociološka teorija sklona od samog početka. Ova glava ukazuje na to da više nije moguće promi­ šljanje bez pokušaja integracije makronivoa i mikronivoa (kako su to pokušavali funkcionalisti ili etnometodolozi). S obzi­ rom na to da i Arčer i Burdije kulturi pripusuju važno mesto u reprodukciji i elaboraciji društvenih odnosa. psihoanalitički. Te teorije. Prema tome. kao i teorija intersekcionalnosti . mogao biti vredan zbog toga što je feminističkoj sociološkoj teoriji posvećeno čitavo poglavlje. radikalni i socijalistički feminizam. sistemsku teori­ ju. Čini se da je njihov glavni nedostatak jed­ nostranost u insistiranju na akterima ili na strukturama čemu je. S obzirom na to da je feministička sociološka misao u našoj sociologiji do sada bila zapostavljena. dramaturgiju i etnometodologiju.kul­ turni. Danas najveći broj teoretičara funkcioniše unutar paradigme koja se može nazvati integrativnom ili sintetičkom. ubraja u savremene teorije. fenomenološki. o kojima govori u glavama 4-6. sve više pred­ stavljaju inspiraciju. funkcionalisti su potpuno zanemarivali delovanje pojedinaca van onoga što društvene strukture „propisuju". morfogenetski pri­ stup Margaret Arčer i sociološka teorija Pjera Burdijea.14 D 2 0 R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Iako Ricer funkcionalizam. već da savre­ mena sociološka teorija mora biti objedinjujuća. teoriju sukoba. ako ni zbog čega drugog. može se reći da izlaganje savremene teorije počinje tek od glave 7 u kojoj se izlažu teorija razmene Ricarda Emersona. Na primer. Od kraja 1970-ih godina u sociološkoj teoriji nastaje jedan novi trend po kome je i aktere i strukture nužno uzeti podjedna­ ko ozbiljno. kao i one klasične. prava je šteta što se u ovoj glavi nije našlo mesta za „strogi program" kulturne socio­ logije Džefrija Aleksandera koji na kulturu gleda kao na zasebnu promenjivu kojom objašnjava društvene promene i društveno ponašanje. dok su etnometodolozi tvrdili da društeni poredak ne postoji. uzgred. li­ beralni. biološki. teorija strukturacije Entonija Gidensa. Ricerov udž­ benik bi. Glavni feministiki teorijski pristupi koji su ovde izloženi . Glava 8 posvećena je feminističkim pogledima na sociološ­ ku teorijsku misao. interaktivni.

što inače nije karakteristika nepotrebno zamršenog i pompeznog stila mnogih postmodernih mislilaca (uključujući tu i neke naše) . Ako ovaj udžbenik imalo doprinese tome da se nove generacije studenata odškoluju a da pri tome ne izgrade otpor prema postmodernističkoj misli. Pitersena. do sada uglavnom nepoznata domaćoj akademskoj zajednici (izuzev teo­ retičarima filma).moralni relativizam. . preko Zigmunta Baumana.utiču na društvene odnose i društvenu organizaci­ ju. Ricer izlaže različite teorijske pristupe globalizaciji. mogu razvrsta­ ti u tri grupe: • kulturni diferencijalizam (po kome se svet sve više kul­ turno razlikuje. godine. Osim toga. Mišela Fukoa i Zana Bodrijara. s pravom) prema postmodernistima i njihovom načinu teoretisanja.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 15 niti koja objedinjuje sve feminističke teorije čiji je cilj dovođenje u pitanje postojeće društvene strukture. glavi. u 10.s obzirom na to da je pisana na jedan jasan i nepretenciozan način. to bi se već moglo smatrati njegovom priličnom vrednošću. srž glave čine kulturne teorije globalizacije koje se. Ova glava ima za cilj da pokaže kako tri glavne karakteristike savremenog postmodernog druš­ tva . ova glava se . U glavi 9 predstavljeni su najvažniji postmoderni socijalni teoretičari počev od Danijela Bela.preporučuje upravo onim društvenjacima koji su oduvek gajili odbojnost prema postmodernizmu. društvo nadzora i kontrole. čime se otvara pitanje položaja žena u njima. i • kulturna hibridizacija (po kojoj svet sve više predstavlja hibridan spoj različitih kultura). po prvi put se u jednom sociološkom udžbeniku na srpskom jeziku pojavljuje i dromologija Pola Virilija. što povećava šanse za globalni sukob). Konačno. prema podeli koju Ricer preuzima od Jana N. i porast potrošnje . iako je svoju najvažniju knjigu Virilio objavio još 1977. • kulturna konvergencija (po kojoj svetske kulture sve više liče jedna na drugu). Budući da dobar deo ovdašnje društvene (ne samo sociološ­ ke) akademske zajednice ima veliki otpor (ponekad. Iako se izlažu različite teorije (političke i ekonom­ ske).

odnosno procesa u kome jedno implodira u drugo. pa je stoga za razumevanje tog procesa od značaja razumevanje postmodernih socijalnih teorija koje Ricer izlaže u glavi 9. Ricer koncept mekdonaldizacije tek odnedavno vezuje za globalizaciju. da li se savremeni svet sve više glokalizuje ili globalizuje. sve manje usredsređena na problem prevazilaženja dihotomije strukture i dejstvenosti (glava 7). Radi se o originalnim konceptima mekdonaldizacije i globalizacije niče­ ga. da su najvažniji akteri lokalni akteri. dok je na početku (prvo izdanje knjige o mekdonaldizaciji društva pojavilo se 1996. a kulturna hibridizacija na konceptu glokalizacije. pri čemu se prvi deo reči grobalizacija izvodi od engleske reči growth. Grobalizacija počiva na fenomenu eksplozije po kome kapitalizam ima neprestanu tendenciju širenja i rasta. Ricer implicitno pokazuje kako je savremena sociološka teorija. onda se pre može govoriti o procesu kulturne konvergencije. te da globalizacija izaziva specifične lokalne reakcije oda­ kle nastaju posebne hibridne forme koje se odupiru homogeni­ zaciji. Analizom tih procesa. U skladu s konceptualnim aparatom koji je razvio u knjigama McDonaldization of Society i Globalization of Nothing. Glavna . Tako nastaje mešavina koju nazivamo glokalno (spoj globalnog i lokalnog). a sve više na raspravu o tome u kojoj meri potrošačka kultura menja društvene strukture i svet u kome živimo. (Kulturna hibridizacija se oslanja na postmodernu soci­ jalnu misao. go­ dine) mekdonaldizacija bila razdvojena od globalizacije. a ne o kulturnoj hibridizaciji.16 DžORDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Za Ricera. najvažnija su poslednja dva procesa. Ukoliko se glokalizuje. Kulturna konvergencija počiva na konceptu grobalizacije. dakle. onda znači da teza o kulturnoj konver­ genciji nije tačna. kulturna konvergencija počiva na konceptu grobalizacije (spoj privrednog rasta i globalnog rasta. Teza za raspravu je. ukoliko se društvo grobalizuje. već je na delu kulturna hibridizacija. Po sopstvenom priznanju.) Hibridizacija i glokalizacija nastaju kao posledica mešanja globalnog s lokalnim. I obrnu­ to. u smislu teorijske rasprave. Osnovna tvrdnja zastupnika glokalizacija i kulturne hibridzacije jeste da je svet pluralizovan. Nasuprot tome. Ricer se više bavi silama koje stvaraju konvergenciju kultura. što znači rast).

poput Mekdonaldsa. sve više zahvataju ne samo privredni sistem. kulturu. obrazaca i zalaženja u ljudsku intimu.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 17 ideja koncepta mekdonaldizacije jeste da se pokaže kako prin­ cipi (efikasnost. zabavu. mekdonaldizacija postaje sve više globalni feno­ men: ne samo da se iz privrede preliva u druge oblasti društvenog života. Kao da je reč o čita­ vom timu autora. gledate mekdonaldizovane medije. treće izdanje knjige čiji prevod držite u rukama trebalo bi da se pojavi 2010. godine. isplativost. Ako ste primetili da vaš lekar nema vremena da vam posveti dovoljno pažnje (čak i ako odete kod privatnika i platite mu za njegovo vreme). na neki način i sam Džordž Ricer predstavlja verovatno najmekdonaldizovanijeg sociologa današnjice: svaku od svojih knjiga re­ dovno ažurira. Sadržaj glavnih globalnih proizvoda koji se ubrzano šire po svetu jeste ništa. to je zato što je čitavo zdravstvo sve mekdonaldizovanije. zapravo. predvidivost i kontrola) na kojima počivaju velike privredne korporacije. na njegovom veb sajtu moguće je naći spisak s godinama kada će izaći naredna izdanja njego­ vih knjiga. . informišete se iz mekdonaldizovanih medija. Ako gledate tele­ vizijski program na kome se nude zabavne i kulturne emisije u kojima nema kreacije. Na primer. već se preliva i u druga društva. a ne samo o jednom čoveku. ali ima mnogo fraza. Ako čitate novine u kojima je. to znači da se prvenstveno hranite u mekdonaldizovanim restoranima koji su dehumanizovali obrok. u četiri godine studiranja nikada ništa nije šire zainteresovalo). Ako ste primetili da više ne uživate u obrocima. Ljudi sve više konzumiraju proizvode koji nisu stvari {nonthings).* Po Riceru. to rade na nemestima {nonplaces) kroz neuslugu inonservice). svaka je doživela nekoliko izdanja. religiju. obrazovanje. a da ni jednom niste porazgovarali s profesorkom makar o jednoj temi koja vas je šire interesovala. politiku itd. Ukazivanjem na rasprostranjenost takvih „sadržaja" koji se lako * Ironično. jer profesorka nema vremena da se posveti svakom ponaosob (ili ako vas. Ako ste ekspresno završili fa­ kultet. da bi razumeli o čemu se radi dovoljno pročitati naslove i zaglavlja ili eventualno kratak tekst koji sledi. već mnoge druge usta­ nove društvenog života u kojima organizacije igraju važnu ulo­ gu . to znači da ste studirali na mekdonadizovanom fakultetu. Slično je i s globalizacijom ničega. Njih im prodaju neljudi {nonpeople).zdravstvo.

) Ricer joj je posvetio dobar deo glave 3. one se ponašaju kontraproduktivno.18 DžORDŽ RlCER . Mekdonaldizacija ima dve posledice koje radikalno menjaju društvene odnose: prva je iracionalnost racionalnosti. odnosno proizvode suprot­ no od onoga što bi trebao da proizvode.do gvozdenog kaveza. Umesto da nam služe. a u Srbiji je doživela svoje reizdanje 2008. Ricer podupire svo­ ju tezu o kulturnoj konvergenciji. # # * Navedene savremene teorije imaju svoje „klasične korene" (teorije koje Ricer izlaže u glavama 2-4). Članovi savremenog društva zarobljenici su organizacija koje ne rade u njihovu korist. a potom u glavi 9 pokazao kako se postmoderna misao oslonila . Ricer posebnu pažnju poklanja onim klasičnim teorijama koje veću ulogu daju mehanizmima kulturne repro­ dukcije na kojima nastaje društvo potrošnje. godine. To nas vodi do druge posledice . dramaturgija i etnometodologija. u glavama 2 i 6). u glavama 2 i 4). (Ta knjiga izašla je 1899. Međutim. o kome će biti reči kasnije) nalazimo jednog klasika koji je neobično važan za razumevanje savremenih socioloških teorija kakve su Burdijeova ili Bodrijarova a koje akcenat stavljaju na razliku (distinkciju) i potrošnju. Četiri principa na kojima počiva mekdonaldizacija guraju organizacije ka sve većoj iracionalnosti. kao i interpretativnoj sociologiji (Veber. teorije integracije (ili sinteze) aktera i struktura iz glave 7 imaju svoje temelje u funkcionalizmu (Dirkem i Parsons. a druga gvozdeni kavez racionalizacije. godine. glava 3). ali bez kojih život nije moguć. orga­ nizacije nam svaki dan predstavljaju sve veći problem. Iracionalnost raci­ onalnosti i gvozdeni kavez racionalizacije predstavljaju deo naše svakodnevice koje vredi izučavati i u čemu sociološka teorija može da pomogne. Radi se o Teoriji dokoličarske klase Torstena Veblena.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I KORENI globalizuju jer ih svako može lako razumeti. socijalnom biheviorizmu (Mid. Recimo. Vrednost Ricerove knjige jeste u tome što ona uspeva da povuče paralelu između njih. Tako u glavi 3 po prvi put u jednom udžbeniku socioloških teorija (ako se izuz­ me jedan paragraf u udžbeniku Jože Goričara.

iako su zbog dužine udžbenika morali da se pomenu samo oni najvažniji. U glavi 10 nedostaje koncept diznizacije društva. teorije koje ovde nedostaju ne pominju se ni u njegovoj trilogiji koja je pet puta obimnija. u kojoj postoji nekoliko pregleda socioloških teorija. Konačan zaključak mogao bi da bude sledeći. što je koncept na kome Ricer te­ melji svoju teoriju o mekdonaldizaciji društva (glava 10). sociološka teorija Remona Budona. njegov udžbenik obuhvatio je najveći broj savremenih teorijskih pravaca. izvučen je samo koncept jednodimenzionalnog društva i naglašen značaj tog koncepta za savremeno društvo i društvenu iracionalnost. iz svake klasič­ ne teorije izdvaja samo ono što je bitno za razumevanje današnjnice. predstavljen kroz koncept „gvozdenog kaveza raciona­ lizacije" koji je. ne­ dostaje jedan pregled koji bi izložio savremenu sociološku teori­ ju. Ipak. Uprkos velikim ideologijama i grandi­ oznim metanarativima koji su slavili ljudski razum. uprkos pro­ gresu oličenom u idejama francuske buržoaske revolucije.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 19 na Veblenovu ideju upadljive potrošnje po kojoj ljudi ne kupuju dobra da bi preživeli. između ostalog. Ricerov udžbenik nema za cilj da klasifikuje različite sociološke pravce. a ne za njega. povezao je s klasičnim korenima. kao pravi „proroci" savremenog društva izdvajaju se još Veber i Markuze. prilikom objašnjenja društvenog ponašanja. pridaje značaj ljudskim emocijama.) Jedan važan skup teorija koji se ne nalazi ni u ovom udžbeniku ni u trilogiji. jesu evolutivne teori­ je od kojih se u poslednje vreme posebno izdvaja sociobiološka teorija koja. Veblenov slučaj pokazuje da Ricer. Osim Veblena. Tako je Veber u glavi 2. u načelu. a u glavi 6. kako je Veber već tada primećivao otvorio put ka iracionalnosti racionalnosti. Za razliku od ranih udžbenika socioloških teorija štampanih na srpskom jeziku. a studentima istovremeno . (Doduše. *** Zašto je ovaj prevod bio potreban? Akademskoj zajednici u Srbiji. čini se da je način na koji je ogranizovano savremeno društvo sve iracionalniji: ono je sve više usmereno protiv čoveka. Slič­ no je i s Herbertom Markuzeom. Umesto da se izlaže celokupna Markuzeova ili neomarksistička misao. već da bi se razlikovali od drugih.

S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I ukazao na vezu između sveta u kome žive i sociološke teorije koja o tom svetu pokušava nešto da kaže. godine u izdanju Izda­ vačke knjižarnice Gece Kona. Na primer. Te dve knjige korisno su štivo samo za one koji se bave intelektualnom istorijom i istorijom socijalne i soci­ ološke misli. Prvi je štampan 1932. A ako postoje dve klasične teorije bez kojih je nemoguće razumeti savremenu sociološku misao. onda su to Veberova sociologija i funkcionalistička sociologija. Do sada je na srpskom jeziku objavljeno nekoliko pregleda socioloških teorija. U njemu takođe nala­ zimo pokušaj klasifikacije rane sociološke teorije i obilje teorija. Radi se o knjizi Sociologija: savremeni pravci i teorije Pitirima Sorokina. Nešto savremeniji bio je udžbenik Jože Goričara pod na­ zivom Pregled socioloških E. dok se kod Barnsa ne pominje funkcionalizam. odnosno Historiji novovjekovnih političkih teorija: od neposrednih prethodnika do i pravnh teorija (1981) svaku teoriju procenili s marksističkog stanovišta. funkcionalizma. Goričarov pregled bio je za klasu iznad mnogobrojih mar­ ksističkih udžbenika opšte sociologije u kojima su se delimično . Ovaj pregled obuhva­ ta najnoviji razvoj u sociološkoj teoriji. Taj pregled. Radomir Lukić i Juraj Kolaković su u Istoriji političkih teorija (1982).20 D Ž O R D Ž RICER . Homans objavio The Nature of Social Science. Sorokinova Sociologija pisana je tako davno da se u njoj ne pominje čak ni Maks Veber. Sorokinov glavni cilj bio je da napravi jednu klasifikaciju ranih socioloških teorija i pokaže koja od njih je „naučno tačna". ali takođe studente upo­ znaje s nekim ranim savremenim teorijama . ali ništa više od toga. godine kada je Džordž K. uspeo je dosta vesto da izbegne dogmatski pristup sociološkoj teoriji na nači koji nikada nije pošao za rukom domaćim au­ torima koji su se bavili istorijom političkih teorija. 1982).pogotovo teorijom razmene i teorijom racionalnog izbora (glava 6) koje najveći deo domaće sociološke zajednice zbog metodološkog individualizma sistematski izbegava od 1967. američkog sociologa ruskog porekla. iako pisan u doba kada je marksi­ zam bio jedina ideologija jugoslovenske akademske zajednice. Barns pod nazivom Uvod u istoriju sociologije (BIGZ. Osim toga. Sledeći poznati pregled preveden na srpski jezik priredio je Hari On je pisan tokom Drugog svetskog rata.

Studenti socioloških teorija u Srbiji dugo su morali da se oslanjaju na Barnsov ili Goričarov udžbenik misleći pri tom da je funkcionalizam poslednja reč u sociološkoj teoriji. neki sociolozi predstavljeni su s manje važnim konceptima i idejama od onih po kojima su prepoznatljivi. kod Roberta Mertona au­ tor pominje „izvijanje zajedničkog normativnog obrasca" (valjda je hteo da pomene Mertonov koncept anomije?). menja se u zavisnosti od toga u kom pravcu se razvija društvo. Koje će to teorije biti. godine. samo je uslovna. propušta da po­ mene čitav niz teorija od kojih su se neke (recimo. Gofmanova dramaturgija) javile još 1960-ih godina. tu knjigu uopšte ne pominje. a tekst štur i nepristupačan studentima. Zigele. koji svoju Istoriju izdaje pola veka posle prvog izdanja Veblenove Teorije dokoličarske klase. nakon poslednjeg izdanja iz 1969. Prvi savremeniji pregled napisao je Mihajlo Pešić pod nazivom Sociologi­ ja I (Čigoja štampa. Načelno. Frojd). „Najsavremenija" teorija . Recimo. kako ćemo videti. Teoretičara ima previše: obrađeno je oko 75 imena na 160 stranica. koji oslonjen na Barnsa.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 21 obrađivale sociološke teorije. no) oslanja na Barnsov Uvod u istoriju sociologije što je dovelo do To ne uviđa ni Pešić. Svrha pregleda socioloških (ili bilo kojih drugih) teorija nije u tome da on obuhvati sve teoretičare za koje je autor čuo. Savremenost te knjige. Takođe. već da predstavi samo one koji su značajni za teme i probleme kojima se bavi savremena teorija. Vunt. Pešić se u svojoj knjizi previše (ponekad i doslov­ toga da mnoge savremene teorije nisu pomenute ni u fusnoti. Ta knjiga je nerazumljiva. ali ne pominje koncept nenameravanih posledica koji je neophodan za razumevanje savremenih integrativnih teorija i koncepta dejstvenosti {agency) koji u njima zauzima važno mesto. pa nije ni čudo što Barns. Fon Vize. interes za Veblenovu teoriju svakako se nije mogao javiti u periodu kada je svetska privreda (sredinom 20. veka) bila u ekspanziji. 1999). dok su obuhvaćene mnoge čiji je značaj za savremenu sociološku misao veoma mali (Vord. Recimo. što znači da je svaki teoretičar dobio po dve stranice u prošeku. nikada nije dopunjavan. Njegova najveća mana sastoji se u tome što se završava funkcionalizmom i što. Za neka imena teško je razumeti kako su se tu našla (Tojnbi. Seler).

knjiga prof. Ona ima jasnu ideju vodilju kojom objedi­ njuje različite teorije izložene u knjizi na isti način na koji to radi i Džordž Ricer. godine) nema nikakvu ideju vodilju. stranici. godi­ ne. jedina savremenija teorija koja se pominje kod Lalmana (iako je prilično loše i nejasno obrađena) jeste Gidensova teori­ ja strukturacije. Lalmanov pregled (objavljen 1993. jer su postmodernisti uglavnom Fran­ cuzi). 2004) koji se završava teorijom Pjera Burdijea. Ivane Spasić (Zavod za udžbenike i nastav­ na sredstva. teorijama kojima su se sociolozi bavili 1960-ih i 1970-ih godina. već predstavlja prost pregled različitih socioloških teo­ rija. Ni Lalman ni Pešić ne pominju morfogenetički pristup Margaret Arčer. Jedino delo koje bi se moglo okvalifikovati kao prihvatljiv pregled savremenih socioloških teorija jeste knjiga Sociologije svakodnevnog života. 2004). kome je posvećeno dovoljno pro­ stora i koji je dobro obrađen (valjda zato što je Francuz. Isto je s postmodernim teorijama (što je iznenađujuće za Lalmana. kojom današnje istorije socio­ loške teorije obično počinju. Mišela Lalmana. Potom je na srpski jezik preveden pregled socioloških teo­ rija. Zbog čega u knjizi nisu pokrivene teorije koje su se javile krajem 1970-ih i sredinom 1990-ih godina ostaje samo da se nagađa. aktuelnom 1980-ih godina.previše je napredna i obimna . i to iz njegove strukturalističke (dakle. u dve knjige. početne) faze. Tako iz njegove istorije saznajemo da u preteče sociološke misli. spadaju Džon Lok i Žan-Zak Ruso. O teorijama globalizacije da i ne govorimo. to jest da odgovori na pitanje šta one mogu da nam kažu o svakodnevnom životu. osim Aristotela i Platona. pojavljuje tek na 50.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I koja se pominje kod Pešića jeste ona Fukoova. pri čemu se Kontova teorija. dakle. Cilj te knjige jeste da sve teorije predstavi iz ugla svakodnevice. I kod Lalmana ima „padobranaca". Međutim. ta knjiga . Iako izdata 1999. pod nazivom Istorija socio­ loških ideja (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Ako se izuzme Burdije.22 DŽORDZ RICER . Pešića završava se teorijama postindustrijskog društva.s obzirom na to da započinje od raspada „ortodoksnog konsenzu­ sa" i pretpostavlja jedno solidno predznanje klasične sociološke teorije (od Konta do Parsonsa) . kao i autor).

Petrović (Zavod za udžbenike i nastav­ na sredstva. refleksivnost. To se vidi po znanju so­ ciologije koje studenti donesu na fakultet iz srednje škole. Ricer je napisao jedan praktičan udžbenik: ono što u njemu možete pročitati zaista se može povezati sa sve­ tom koji vas okružuje. daleko od toga da je ovo idealan udžbenik iz istorije socioloških teorija. Razume se. ovo je udžbenik pisan za studente kojima je sociolo­ gija neophodna.kao što su politika razlike i identiteta. jer je predmet autorkine knjige sociologija svakodnevnog života u šta teorije globalizacije i ne spadaju. Mitrović i S. 2000). ne vidi se nigde u srednjoškolskom udžbeniku Sociologija za III razred stručnih škola i IV razred gimnazije koji su pisali M. Nedostatak savremene sociološke per­ spektive i koncepata koji iz nje proizilaze . ubrzanje. nije čudo što studenti na prve godine studija dolaze s velikim otporom prema sociologiji i sociološkoj teoriji. potrošačko društvo. (i to onima na višim godinama studija): ona nije pisana udžbenički.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 23 za početni nivo i verovatno je pristupačna samo studentima soci­ ologije. Od preloma veka objavljeno je nekoliko odličnih udžbenika. ali one opravdano nisu obrađene. Kako vidimo. koja se prepo­ znaje kod Ricera. . Socio­ logija je za najveći broj srednjoškolaca. jedan od najneinteresantnijih predmeta koji danas ima sličan status onom koji je nekada imao marksizam i socijalističko samoupravljanje. svi dosadašnji pregledi socioloških teori­ ja (osim pregleda autorke Ivane Spasić) uglavnom ne pokrivaju teme koje se u ovoj Ricerovoj knjizi koju držite u rukama nalaze u poslednje četiri glave. iako bi u nedostatku udžbenika mogla da posluži i u tu svrhu. Budući da je sociologija obavezan predmet u velikom broju srednjih škola u Srbiji. Jedini skup teorija koji toj knjizi nedostaju jesu teori­ je globalizacije. Raznolikost savremene sociološke teorije. priručnika i enci­ klopedija koji bi i te kako mogli da posluže izučavanju sociološke . globalizacija ničega itd. ali nije glavni predmet izučavanja. blago rečeno. društvo nadzora. Kako je pomenuto na početku ovog Predgovora.odražava se i na to kako se sociološko znanje prenosi u jednoj akademskoj zajednici. mekdonaldizacija i diznizacija društva. U njemu se prepoznaje raznolikost teorije koja je posledica raznolikosti društva.

jul 2009.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I misli. 289. 364. 120. Bilo bi dobro da se. dobar kandidat su i dva izuzetna udžbeni­ ka: The Emergence of Sociological Theory (šesto izdanje. u svrhu još boljeg razumevanja sociološke teorije i njenog značaja za razumevanje sveta koji nas okružuje. Na kraju svake glave u ovoj knjizi nalazi se preporučena literatura za dalje čitanje. Konačno. I Tarner i Ricer uredili su po jednu značaj­ nu studiju u kojima se sažima sadašnje stanje sociološke teorije: of Sociological Theory (2006). 347.24 D Ž O R D Ž RICER . ali i značajniji od ove Ricerove kratke verzije trilogije. a Ricer Encyclo­ pedia of Social Theory (2002). na srpski jezik prevede i neki od ovih udžbenika. Iako će tokom čitanja biti jasno koji su to primeri. 2002) autora Džonatana Tarnera. 21. samo što ih je potrebno prevesti. neophodno je zahvaliti se Ivani Spasić koja je pročitala glave 6 i 7 i dala pregršt korisnih sugestija za neka pre­ vodilačka rešenja. 112. kao i Daši Duhaček koja je dala korisne ko­ mentare za prevod glave osam. 143. Najveći broj tih đela za čitaoce u Srbiji je nedostupan. 271. U originalu se na tom mestu nalaze đela na engleskom jeziku. Dobar kandidat za prevod takođe Volf (šesto izdanje. Dušan Pavlović Fakultet političkih nauka Beograd. 147. 216. 343. 248 (na dva mesta). Pored Ricerove trilogije socioloških teorija. 2005). 363. ipak navodimo da se oni nalaze na stranama 97. . bi mogao biti i Contemporary Tarner Handbook Sociobgical Theory autorki Valas i Još nekoliko tehničkih napomena. 365 i 408. U knjizi se nalazi obilje primera i ilustracija koje su prila­ gođene srpskom kontekstu ili potpuno izmišljene kako bi se stu­ dentima tekst još više približio. 2006) i The Structure of Sociologial Theory (sedmo izdanje. 98. Stoga smo smatrali da je celishodnije da se navedu dela koja su objavljena na srpskom ili hrvatskom jeziku. Svi ovi udžbenici daleko su obimniji i složeniji.

U poslednjih nekoliko godina postalo je jasno da je najvaž­ niji napredak u savremenoj sociološkoj teoriji ostvaren upravo na polju globalizacije.feminističku teoriju. njeno drugo izdanje pretrpelo je neke suštinske promene.poput Karla Marksa. U toj glavi izdvojene su teorije koje predstavljaju pokušaj da se integrišu makroaspekti i mikroaspekti sociološke teorije. Dve promene se izdvajaju u odnosu na ostale. tj. Glava 6 bavi se mikroteorijama. Osim toga. Ona je potpu­ no nova i u njoj se izlaže teorija globalizacije. teorijama koje su usredsredene na svakodnevni život (delanje i interakciju). ali i nakon toga. tj. neki su smatrali da je struktura knjige konfuzna. Konač­ no. Posle kratkog uvodnog poglavlja. čime sam knjigu približio konvencionalnoj strukturi klasičnog udžbenika. Glava 9 usredsreduje se na postmodernu teoriju. koju sam napisao s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan Nibruk. s njegovim konceptom kapitalizma ili Iako je prvo izdanje knjige Savremeno. teoretisanje o globalizaciji u najboljoj je tradiciji kako klasične tako i savremene teorije (mnogi od velikih socio­ loga . teo­ rijama koje pokrivaju velike istorijske periode društvenog razvo­ ja. Nadam se da će glava 10 u tom pogledu biti od pomo­ ći. sociološka teorija i nje­ . glava 10 predstavlja novinu u ovom izdanju. Iako su mnogi predavači i studenti njome bili zadovoljni. Globalizacija će nastaviti da se širi u godi­ nama koje dolaze i imaće sve veći uticaj na živote studenata dok su oni još uvek na studijama. Prvo izdanje imalo je veoma unikatnu. moglo bi se čak reći idiosinkratičnu struk­ turu. Glave 4 i 5 bave se savremenim grand-teorijama .teorijama velikog obima. Zbog toga sam u ovom izdanju preuredio sadržaj (dok je najveći deo materijala ostao isti). glave 2 i 3 posvećene su najvažnijim klasičnim teoretičarima i teorijama. uvodi čitaoca u jedan od najvažnijih tipova teoretisanja danas . Glava 7 takode se bavi savremenim teorijama.PREDGOVOR AUTORA ni klasični koreni dobro primljeno. Glava 8. Osećao sam da je stoga neophodno da se napiše posebna glava o teorijama globa­ lizacije. Prva je vezana za strukturu knjige.

mogu se po današnjim kriterijumima svrstati u teoretičare globalizacije. Ima i nekoliko novih okvira pod nazivom „Ključni koncepti". iako smo mi.) . nalaze i okviri s primerima primene socioloških koncepata na savremeno društvo. „11. Uistinu. posebno naglašavam one koji su novi u ovom izdanju. pogotovo one koje se tiču aktuelnih tema: „Da li Marksova teorija ima bilo kakav značaj za postkomunistički svet?" (glava 2). Situacija idealnog govora. Svaka glava (osim prve) završava se temom koja ima za cilj da nas.26 D Z O R D Ž RICER . Eksploatacija. inspiriše da promislimo o fenomenu koji u savremenom društvu ima veliki značaj. Ralfa Darendorfa. pored okvira u kojima se predstavljaju bio­ grafske i autobiografske skice i ključni koncepti. septembar 2001. ako govorimo o savremenim teo­ retičarima. Osim toga. (Svi ovi koncepti takođe mogu da se nadu na dnu svake stranice na kojoj se koncept prvi put pojavljuje. Funkci­ je društvenog sukoba. „Polje visokog obrazovanja u Americi da­ nas" (glava 7). „Porast nadzora nad našim svakodnevnim životom" (glava 9). U ovom izdanju mogu se naći nove biografske i au­ tobiografske skice Zigmunta Baumana. „Teri Sijavo" (glava 8).S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I Maksa Vebera. Iako su svi okviri važni. iz ugla teorije koja je obrađena u toj glavi. Osim novih okvira. Zigmunt Bauman i drugi) bavili su se upravo globalizacijom u svojim poslednjim radovima. većina današnjih velikih imena u sociologiji (Entoni Gidens. Konceptualni doprinos Carlsa Hortona Kulija i Stigma. Rizično društvo. Teoretičari koji se bave globalizacijom bave se jednim od najvažnijih problema današ­ njice. Prostor. u šta spadaju: Vrste samoubistava. „Da li je 'Rat terorizmu funkcionalan?' (glava 4). U ovom izdanju se. To njihove teorije svrstava u red najznačajnijih socijalnih i socioloških teorija. čitav niz novih termina dodat je u Rečnik koji se nalazi na kraju knjige. Niklasa Lumana. izvršene su neke izmene u drugim tipo­ vima okvira. „Holivudski blokbasteri" (glava 5). „Da li smo postali opsednuti sobom?" (glava 3). s njegovim konceptom racionalizacije . godine i stigmatizacija muslimana" (glava 6). Definicije situacije. Herberta Markuzea i Džordža Ricera. navikli da ih vrednujemo po drugim teo­ retskim doprinosima). „Al-Džazira i globalizacija" (glava 10). naravno.

Da bih izbegao prekide toka narativa. Knjizi je dodat jedan broj teorija (glava 10) koje su postale po­ pularne u oblasti sociologije u poslednjih nekoliko godina. Cilj ovog novog izdanja jeste dvostruk. Prvi je da se struktu­ ra knjige preuredi kako bi se studentima i predavačima olakšalo njeno korišćenje. . Na kraju svakog poglavlja nalazi se kratak spisak literature za dalje proučavanje. Drugi je da se izvrši ažuriranje sadržaja knjige. u tekstu sam namerno izostavio citate i fusnote.PREDGOVOR AUTORA 27 Sažetak poglavlja nalazi se na kraju svake glave i pokriva naj­ važnije tačke izložene u njoj.

Tom temom više se bavio kao osnivač i urednik lista Journal of Consumer Culture. Moderna sociološka te­ orija i Sociološka teorija (sva tri udžbenika imala su po šest-sedam ciologija: multiplikovana paradigma nauke i Metateorije u sociolo­ izdanja). se pojavilo peto izdanje). a trenutno . a druga se odnosi na primenu teorije na društvo. medu kojima su Klasična sociološka teorija. Od važnijih nagrada koje je dobio mogu se izdvojiti počasni doktorat Univerziteta La Trob u Australiji. Jedna je teorijska. Njegove knjige prevedene su na preko 20 jezika. Uredio je i Blackwell Companion to Major Social Theorists. Izdavačka kuća Sejdž (Sage Publications) objavila je njegova novija dela u dve knjige. i nagrada za izuzetan doprinos predavanju koju dodeljuje Američko sociološko udruženje. a bio je i kourednik Handbook of Social Theory. posebno na oblast potroš­ nje. a njegove najvažnije knjige o primeni društvene teorije na savremeni svet i društvo jesu Mekdonaldizacija društva (nedavno zacija ničega. a samo knjiga Mekdonaldizacija društva preve­ dena je na više od 12 jezika. kao i Odeljenja za organizaciju i profesiju. Potom. Bio je predsednik Odeljenja za teorijsku sociologiju Američkog sociološkog udruženja. Očaravanje raščaranog sveta i Globali- Uredio je i dvotomu Enciklopediju ureduje Enciklopediju sociologije. njegove knjige koje se bave metateorijom — So­ giji. Objavio je nekoliko udž­ benika za poznatu izdavačku kuću Makgro-Hil (McGraw-Hill). drušvene teorije.O AUTORU Džordž Ricer uvaženi je profesor na Univerzitetu Meriland u Sjedinjenim Američkim Državama.

postoje mnoge razlike između svakod­ nevnog teoretisanja i onog kojim se bave društveni teoretičari: .GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU Kako nastaje sociološka teorija Definisanje sociološke teorije Nastanak sociološke teorije: jedno realističnije gledište Pregled knjige Sažetak Literatura za dalje čitanje Svakodnevno teoretišemo o savremenom svetu (kao i o mno­ gim drugim prirodnim i natprirodnim pojavama). takođe. o timu za koji navijamo (verovatno neće osvojiti prvenstvo zato što mu nedostaje dobar timski rad ili dobar trener) ili o mogućnostima rata (Kina neće napasti Tajvan jer rat bi mogao da ugrozi privredni razvoj Kine). a njihove teorije bave se društvenom realnošću i društve­ nim odnosima. između ostalog: ličnosti naših roditelja i na­ čin na koji ličnosti utiču na međusobne odnose. Te teorije bave se društvenom realnošću i društvenim odnosima kao što su. priroda kineske države i odnos Kine i drugih nacija u dobu u kojem se pojedinačni privredni sistemi sve više prepliću stvarajući jedan globalni privredni sistem. Na teoretisanje nas najčešće navodi razmišljanje o nekom društvenom problemu. na primer. da razmišljamo o odnosu naših roditelja ili o šansama tima za koji navijamo da osvoji prvenstvo. da procenjujemo da li će Kina izvršiti vojnu invaziju na Tajvan. Možemo. Možemo. oni se dobro slažu u braku jer su slični). timski rad i spo­ sobnost osvajanja prvenstva. Na osnovu takvih spekulacija možemo razviti teoriju o na­ šim roditeljima (recimo.oni spekulišu i razvijaju teorije. KAKO NASTAJE SOCIOLOŠKA TEORIJA Socijalni teoretičari. uključujući i one o kojima će biti reči u ovoj knjizi. rade upravo takve stvari . Naravno.

Osim toga. socijalni teoretičari ne razmišljaju (barem ne profesionalno) o odnosima svojih roditelja. One mogu da se analiziraju kritički. svom omiljenom timu ili nekom pojedinačnom druš­ tvu ili naciji kao o pojedinačnim slučajevima. Socijalni teoretičari obično teoretišu na jedan disciplinovaniji i samosvesniji način od običnih ljudi u svakodnev­ nom životu. Rigoroznost procesa u kojem vaš rad evaluiraju (procenjuju) neki drugi teoreti­ čari. 4. 5. Najvažnije od svega. svi socijalni teoretičari pažljivo proučavaju dela svojih prethodnika. socijalni teoretičari objavljuju svoje teorije (neki od glavnih primera takvih radova biće predmet upravo ove knjige). Te baze podataka govore nam nešto o društvenoj realnosti ili o odnosima kojima hoćemo da se bavimo. Za razliku od običnih ljudi. i često čak ve­ oma ličnim problemima. ali ti podaci prikupljeni su na jedan nesistematičan način i nisu obimni kao podaci kojima raspolažu teoretičari. Socijalni teoretičari obično teoretišu oslanjajući se na radove teoretičara koji su radili i stvarali pre njih. socijalni teoretičari često upotrebljavaju baze podataka koje su sakupili oni sami ili neko drugi. da postanu predmet javne rasprave. Teoreti­ čari razmišljaju o širokom spektru društvenih problema na jedan obuhvatniji način. Pojasnimo to na tri navedena . Obični ljudi možda imaju pristup nekim podacima kada teoretišu. Prak­ tično. dok najveći broj običnih ljudi stvara teorije bez oslanjanja na bilo čiji prethodni rad. uobličili pre njih. 3. za razliku od običnih ljudi koji verovatno spekulišu o mnogo užim. koji imaju slobodu da ga kritikuju i ukazu na njegove slabe tačke.32 DZORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 1. to je stoga što su oni sposobni da se oslone i nadovežu na ideje koje su drugi. da se upotre­ bljavaju kao osnova empirijskog istraživanja koje će kasnije koristiti neki drugi teoretičari itd. dovodi do toga da se slabo razvijene ili nekoherentne teorije izbace iz upotrebe ili nikada i ne objave. 2. Da para­ fraziramo Isaka Njutna i sociologa Roberta Mertona: ako socijalni teoretičari razvijaju bolje teorije. socijalni teoretičari.

UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 33 primera. međutim. Konačno. biti pristrasna? Loše iskustvo koje je teoretičar imao kao dete u svom domu ili u braku. umesto da teoretiše o Kini. socijalni teoretičar će. ili čak njiho­ vim sopstvenim. Drugim recima. Takvo isku­ stvo može teoretičara da odvede u pravcu oštre kritike koncepta nuklearne porodice. To je svakako moguće. ali teoretičari moraju da pokušaju da ličnu perspektivu i predrasude drže po strani i ne dozvole im da utiču na teoriju. on će predmet svog razmišljanja. mogu da navedu sociologe da teoretišu o opštem problemu savremene porodice i o problemima s kojima se ona suočava u savremenom društvu. Predrasude . čak i verovatno. ma koliko bio ličan. on može da stvori jednu pogrešnu ili iskrivljenu sliku porodice. Za razliku od običnog čoveka koji će verovatno spekulisati o odnosu svojih roditelja. može ga navesti da pristrasno sagleda probleme s kojima se savremena porodica suočava. Slično tome. da li će teorija. hoće li to iskriviti teori­ ju. recimo prirodi brač­ nih odnosa na početku 21. kada razmišlja o svojim roditeljima. Iako društveni teoretičari razmišljaju u opštim crtama. ako se uzme u obzir to da sportisti zarađuju velike svote novca i da novac ima veliki uticaj u savremenom sportu. U stvari. otvara jednu dilemu. ta pitanja su odabrana često upravo zbog toga što su teoretičari za njih zainteresovani lično. odnosno zato što ona imaju veliku važnost za njihove lične živote. običan čovek koji razmišlja o šansi njegovog tima da osvoji šampionat. To. veka. razlikovaće se od socijalnog teoretičara koji će se baviti pitanjem da li su odnosi tokom takmičenja na tom šampionatu pravedni. Kao rezultat toga. Ako najbolja teorija proizilazi iz snažnog ličnog interesa. Problemi i napetosti u bračnim odnosima njihovih roditelja. usled uticaja ličnog iskustva. socijalni teoretičar će najverovatnije razmišljati o Kini kao primeru savremene nacionalne države u eri glo­ balnog kapitalizma (vidi glavu 10). to ne znači da su pitanja kojima se oni bave isključivo od akadem­ skog interesa. smestiti u jedan širi društveni kontekst. nužno razmi­ šljati o jednom opštijem problemu. Najbolje sociološke teorije često proističu upravo iz dubokih ličnih interesa teoretičara.

može biti predmet društvene teorije. ja sam napisao nekoliko radova o fenomenima kao što su restorani brze ishrane. Neki treći. Ona je upravo bila motivisana Marksovim snažnim osećanjima o kapitalizmu i teškoj pozi­ ciji radnika u njemu. postojao između ponašanja na kraljevskom dvoru i takvog prostodušnog ponašanja kao što je kopanje nosa za stolom. Na primer. moraju biti svesni kada pokušavaju da raz­ mišljaju teorijski. Neki će smatrati da je najvažnije objasniti ponašanje kraljeva i predsednika. Svaki sociolog ima svoju omiljenu temu i smatra da je baš ono čime se on bavi važnije i interesantnije od neke druge teme. Norbert Elijas (1897-1990) bavio se odnosom koji je. protivteža je pronađena u činjenici da su ga ta osećanja odvela do moćne teorije dinamike kapitalizma.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I predstavljaju sveprisutnu opasnost koje teoretičari. Moguće je teoretisati o bilo kom aspektu društvenog sveta. Analizirajući svakodnevno i prostodušno ponašanje. u ovom udžbeniku na nekoliko mesta pominjem Karla Marksa (1818-1883) i njegov pionirski rad o kapitalizmu (vidi glavu 2). Ali. . To što imamo jaka osećanja prema nekom problemu pred­ stavlja snažan motiv za stvaranje teorije. veka. odnosno o kojima nikada nismo razmišljali. Drugi će misliti da treba istraživati svakodnevni ži­ vot prosjaka i prostitutki. od najuzvišenijeg do najprizemnjeg. Istina je da su ta osećanja zaslepela Marksa. kao i o mnogim pojavama koje nas iznena­ đuju. kao i oni koji njihove teorije čitaju. Na primer. biće privučeni odnosima između uzvišenog i prizemnog ponašanja. Marksova teorija kapitalizma. u periodu između 13. kreditne kartice i tržni centri. duvanje nosa ili puštanje vetrova (vidi glavu 5). često najbolji socijalni teo­ retičari. Dokle god se pristrasnost drži po strani. i 19. na mnogo načina predstavlja jednu od najboljih u istoriji socijalne teorije. porodica). Sociolozi koji imaju snažna osećanja o svojoj porodici ili bilo kojoj drugoj temi u so­ ciologiji verovatno će predano raditi na toj temi i osećati nekakvu unutrašnju potrebu i energiju da pruže teorijske uvide u taj pro­ blem. koji zbog njih nije mogao da vidi neke od dobrih strana kapitali­ stičkog sistema.34 D Ž O R D Ž RICER . Sociolozi teoretišu o pojavama o kojima očekujemo da teoretišu (politika. Svaki aspekt društva. jaka lična oseća­ nja mogu pozitivno da utiču na sociološku teoriju.

od kojih su neki bili veoma poznati u vreme kada su pisali. gledanja u maramicu nakon duvanja nosa i zvučnog i javnog puštanja vetrova polako gasila. Ideju je prvi izložio Georg Zimi (1858-1918). Naravno. nema suštinske razlike između profesionalnog i svakodnevnog teoretisanja.UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 35 on je došao do zaključka da se. prostudirate prethodna teoretisanja i potom teoretišete na jedan sistematičniji i organizovaniji način o opštim društvenim pitanjima. U osnovi. dok ra­ dovi mnogih socijalnih teoretičara. Vaš prvi napor verovatno neće biti onako dobar kao teorije o kojima ćemo govoriti u ovoj knjizi. svaki dati čin ili odnos može predstavljati način pomoću kojeg se može steći uvid u to kako funkcioniše celina društva. Ako. On je smatrao da je društvo sastavljeno od beskrajnog niza druš­ tvenih odnosa (vidi glavu 3). ovde uopšte neće biti razmatrani. pripadnici kraljevskog dvora postali su zavisni od sve šireg kruga ljudi. Ljudi su prestali da kopaju nos za stolom ili da zvučno puštaju vetrove pred drugima (iako ima pojedinaca koji to i danas rade). Iako postoji procep između socioloških teorija koje će biti predstavljene u ovoj knjizi i teorija koje stvaramo svaki dan. Tako je Zimi izabrao novac i od­ nos baziran na novcu kao poseban vid odnosa koji mu je pomo­ gao da izvede zaključke o celovitosti modernog društva. praksa kopa­ nja nosa za stolom. Svaki društveni čin po tom gledištu predstavlja deo društvenog odnosa. Socijalni mislioci mogu da se fokusiraju na posebne tipove ponašanja zato što smatraju da su oni važni i interesantni. Naposletku. to ponašanje pronašlo je svoj put medu niže slojeve društva. mogu da rade zato što im je tako lakše da steknu uvid u društvene odnose. teorije o kojima ćemo govoriti predstavljaju najbolje od najboljih. takode. U stvari. Razlog za to je što neke od tih teorija nisu izdržale test vremena . zbog čega su morali da povedu računa o tome kako će njihovo ponašanje uti­ cati na običan svet. to što ste socijalni teoretičar neće automatski značiti da ste sposobni da proizvedete visokokvalitet­ ne teorije. Ali to. nakon što pročitate ovu knjigu. Otuda. tokom vremena. vi postaje­ te socijalni teoretičar. To je povezao s promenama u ponašanju na kraljevskom dvoru što se kasnije raširilo medu običnim svetom. a svaki od tih odnosa povezan je s drugim društvenim odnosima.

iako ćemo u ovoj knjizi odvojiti dosta mesta za feminističku sociološku teoriju (glava 8). neke druge ne ispunjavaju neki od ovih kriterijuma. one ne treba samo da objašnjavaju ponašanje u vašoj porodici. Recimo. objašnjenje drutšva i predviđanje njegove budućnosti. one su važne za sociologiju. Mnogi su po­ kušali. dok najveći broj socijalnih teoretičarki dolazi iz drugih naučnih oblasti. tek bi se za neke feminističke teoretičarke moglo reći da su sociološkinje (Doroti Smit. Dok neke od teorija koje ćemo sresti u ovoj knjizi u velikoj meri za­ dovoljavaju sve ove kriterijume. teorije o kojima će biti reči u ovoj knjizi predstavljaju plod rada sociologa i onih teoretičara iz drugih naučnih oblasti koje su so­ ciolozi prihvatili kao važne. Konačno.skup međusobno povezanih ideja koje omogućuju siste­ matizaciju znanja o društvu. Jedna formalnija definicija sociološke teorije mogla bi ova­ ko da glasi: sociološka teorija predstavlja skup međusobno po­ vezanih ideja koje omogućuju sistematizaciju znanja o društvu. Bez obzira na to da li zado­ voljavaju sve kriterijume ili ne. . Na primer. Još jedan kriterijum bio je taj da teorije moraju da se bave važnim društvenim pitanjima. što privlači pažnju mnogih socijalnih teoretičara. integrisane su u nju i izdržale su test empirijskog istraživanja.36 D Ž O R D Z RICER . najveći broj sociologa smatra da Sociološka teorija . DEFINISANJE SOCIOLOŠKE TEORIJE Glavni kriterijum kojim smo se rukovodili u odabiru teorija prikazanih u ovoj knjizi bio je taj što su to teorije koje su izdržale probu vremena. Drugi kriterijum je njihov širok obim primene. objašnjenje tog društva i predviđanje njegove budućnosti. ali samo neki su uspeli da stvore kvalitetne i važne teorije o kojima će biti reči u ovoj knjizi. smatramo da su sve one ra­ zvijene i etablirane sociološke teorije.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I i više se ne smatraju važnim socijalnim teorijama. već u velikom broju sličnih porodica različitih naroda sveta. Bez ob­ zira na to da li su teorije o kojima će ovde biti reči plod rada sociologa ili nekih drugih naučnika. Uprkos tome. Patriša Hil Kolins). Mnogi pitanje globalizacije (vidi glavu 10) i globalne privrede vide kao ključan problem današnji­ ce.

prema ovom shvatanju. Oni ukazuju na to da neki teoretičari pišu na jedan nedisciplinovan (iako ne sa­ svim nemaran) način. Teoretičari koji su učili zanat s priznatim sociolozima. U poslednjih ne­ koliko godina. najverovatnije će postati važniji i ima­ ti više uticaja u sociologiji od onih koji nisu bili te sreće da imaju tako moćne mentore. So­ ciološka teorija je. da ponekad objave svoje radove a da ih niko ne pregleda. ista kao i društvo . kritičari takođe napadaju opšte stanje u kojem se sociološka teorija nalazi. da dopuštaju svojim ličnim isku­ stvima i predrasudama da utiču na teorijske uvide itd. Osim kritike rada pojedinih teoretičara. Da bi neka teorija postala uticajna. a koja ne. Sve u svemu. veliki broj sociologa počeo je da kritikuje ovakvu sli­ ku sociološke teorije i pokušao da stvori jednu realističniju sliku o tome kako teorija treba da izgleda i kako ona nastaje. važno je i to da li ona odražava dominantnu političku orijentaciju u društvu .na nju utiče širok spektar političkih faktora. NASTANAK SOCIOLOŠKE TEORIJE: JEDNO REALISTIČNIJE GLEDIŠTE Do ovog trenutka smo o sociološkoj teoriji i o načinu na koji ona nastaje govorili iz jednog idealizovanog ugla.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 37 teorije koje se nalaze u ovoj knjizi predstavljaju važne sociološke teorije. ljudima koji su zauzimali vodeće pozicije unutar sociolo­ gije kao discipline. Oni tvrde da najbolje teorije nisu nužno one koje izdrže probu vre­ mena. mnogi tvrde kako je proces stvaranja sociološke teorije daleko od savršenog procesa koji smo opisali u prethodnom odeljku. 2. Možda najvažnije je to što se sve te teorije bave velikim idejama o problemima i temama koje se tiču svakoga ko živi u savremenom društvu. Koja će teorija postati važna. da ne proučavaju uvek s dovoljnom pažnjom rad svojih prethodnika. zavisi od političkog procesa i odnosa političkih snaga u društvu: 1. da nisu uvek pažljivi i spremni da sakuplja­ ju podatke koji su važni za njihove teorije. postanu uticajne i nađu se u knjigama kao što je ova.

u poslednjih nekoliko godina zadobio je centralno mesto u sociologiji. Isto je važilo. u poslednjih nekoliko decenija teoretičari su postali svesvniji procepa između idealnog i realnog. već i time što se ona pominje i na drugim mestima u ovoj knjizi. 3. Teorije koje proizvode dominantne i uticajne društvene grupe (recimo. politički konzervativne teorije (na primer. ona će pre postati deo sociološkog kanona od onih teorija koje su nastale unutar manje uticajnih političkih orijentacija. teorije koje su nastale unutar marksističke perspek­ tive. barem od sociologa koji pripadaju glavnim strujama. Mi to ovde priznajemo ne samo time što je čitava glava 8 posvećena feminističkoj teoriji. . odnosno deo sociološkog kanona. strukturalni funkcionalizam. beli muškarci) pre će postati deo sociološ­ kog kanona od onih koje stvaraju teoretičari koji pripada­ ju manjinama. Teorije koje su vodile do čistih. N a sličan način je i feministička teorija sebi obezbedila vidljivo prisustvo u sociološkoj literaturi. Radovi crnih teoretičara dugo su u SAD smatrani manje važnim i imali manje šanse da postanu deo kanona (s jednim izuzetkom. od onih teorija koje donose grandiozne zaključke neproverljive u praksi. i za radove teoretičarki (vidi glavu 8).S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I u kome nastaje. Tako su marksistička teorija (vidi glavu 2) i različite varijante neomarksističkih teorija (glava 5) postali deo opšte sociološke teorije. vidi glavu 5). Teorijske ideje pripadnika kulturnih ma­ njina (čikanosi ili homoseksualci) delile su istu sudbinu. barem donedavno. Tako dolazimo da zaključka da sociološka teorija (pogotovo način njenog nastanka) zapravo nikada ni približno nije izgleda­ la onako idealno kako je opisano na početku ove glave. Recimo. pre će biti usvojene. 4. Kao posledica toga. veliki broj teorijskih perspektiva. vidi glavu 4) lakše su pridobijale svoje pristalice od onih teorija koje su na­ stale unutar jednog radikalnog pogleda na svet (na pri­ mer. Među­ tim. empirijski proverljivih hipoteza. kojima je pristup u središte sociološ­ ke teorije bio zabranjen. vidi okvir o D u Bojsu). u ne tako davnoj istoriji američke sociologije.38 D Ž O R D Z RICER . Ako je teorija proizvod dominantne po­ litičke struje.

N a taj način. Femi­ nistkinje su se žalile da je sociološka teorija dugo bila zatvorena za ženski pogled na svet. oni nisu imali ništa da kažu o tome kako se konstruišu . Ona predstavlja jednu mešavinu razli­ čitih teorija od kojih neke odgovaraju idealnom modelu teorije s početka ove glave. dok su neke proizvod manje idealističkog i rea­ lističnijeg modela po kome teorija funkcioniše. savremena sociološka teorija karakteristična je po svojoj raznolikosti. Teo­ rijske perspektive koje su u američkoj sociologiji dugo bile skrajnute i zapostavljene sada zauzimaju centralno mesto u sociološ­ koj teoriji s glavnim teorijama koje su već duže na toj poziciji. predstavnici teorijskih perspektiva koje su dugo bile isključene iz socioloških udžbenika „napeli su mišiće" i iskoristili svoju snagu unutar akademske zajednice da bi ojačali svoje pozicije i ubedili druge da je njihova teorijska perspektiva podjednako važna.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 39 Uopšteno govoreći. Dobar primer sve veće diverzifikacije sociološke teorije je i uspon queer sociološke teorije. U narednim godinama. D a bismo dali malo sadržaja ovoj diskusiji. feministička teorija postala je znatno diverzifikovanija. Njih zajednički možemo nazvati „multikulturalna socijalna teorija". mnoge ma­ njinske grupe ponavljale su ove pritužbe feministkinja. Multikulturalna socijalna teorija Uspon multikulturalne socijalne teorije nagovešten je poja­ vom savremene feminističke sociologije 1970-ih godina. tako i o homoseksualnosti posebno. Danas je opštepoznato da klasična sociološka teorija dugo vremena nije imala šta da kaže kako o sek­ sualnosti uopšte. Drugim recima. baš kao i sociološka teorija u celini. Dok su se klasični teoretičari bavili širokim spektrom pitanja iz oblasti modernosti. One su zahtevale pravo da se feminiz­ mom bave i pripadnici ostalih kulturnih grupa i manjina. pripadnice manjina (Afroamerikanke i Latinoamerikanke) počele su da prigovaraju kako je pravo da se bave feminističkom teorijom rezervisano samo za bele žene koje pripadaju srednjoj klasi. kako ćemo videti u glavi 8. u narednom odeljku razmotrićemo određen broj teorija koje su na putu da postanu kanon ili su već postale deo sociološkog kanona. U stvari.

DuBojs Biografska skica Za razliku od ostalih crnih lidera (npr.) Poznat je u sociologiji po važnim do­ prinosima u oblasti urbane etnografije sadržanim u knjizi Filadelfijski crnčuga (1899) i u oblasti rasne ekonomske isto­ rije opisane u knjizi Crna rekonstrukcija Amerike 1860-1880 (1935).40 D Ž O R D Ž RICER . veka i s počerka 20. veka. D u Bojs je takode bio polemičar i političar (to se manifestovalo tako­ de u njegovim akademskim delima). veka. E. 1909) i bio njegov glavni portparol tokom druge decenije 20. D u Bojs (1868-1963) roden je kao slobodnjak na američkom Severu.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI moderna tela i moderna seksualnost. Vošingtonu i ustupcima koje je on činio belcima. Bukera T. Fukoovi radovi doveli su do gle­ dišta po kome homoseksualnost može da podrazumeva subjek­ tivnost i identitet koji postoji naporedo s heteroseksualnim sopstvom i identitetom. Tokom 1950-ih godina suprotstavljao se američkoj vladi i makartijevskom gonjenju bilo koga za koga se verovalo da je komunista. V. to jest do radova Mišela Fukoa (glava 9) i njegovih ideja o odnosima moći. Tokom 1960-ih godina odselio se u Ganu gde je počeo da radi na projekru Encyclopedia Ajricana. znanja i seksualnosti da bi teoretske studije o seksualnosti i homoseksualnosti počele da se pojavljuju u većoj meri i postanu dominantnije. veka je­ ste snažno suprotstavljanje Bukeru T. što se snažno odražava u knjizi Duše crnih naroda (1903). B. Čekalo se sve do 1970-ih godina. Vošingtona) i intelektualaca kasnog 19. Pohađao je Harvard i na njemu odbranio doktorat. jedno od najvažnijih njegovih dostignuća rokom 20. (Kasnije je takode studirao na Berlinskom univerzitetu. Pored objavljenih radova. D u Bojs je osnovao N A C C P (Na­ tional Association of Child Care Professionals. VRB. D u Bojs je . O n je takode bio voda harlemske renesanse tokom 1920-ih godina i dobio mnoga svetska priznanja kao vođa panafričkog pokre­ ta.

domorodačka američka teorija. aktiviste i mnoge druge. međutim. Njegova pasio­ nirana briga za težak položaj crnih Amerikanaca nastavlja da utiče na univerzitetske profesore. nacionalnost. On tvrdi da su svi identiteti multiplikovani i kompozitni (sastavljeni iz više delova). Može se očeki­ vati da će u 21. klasa. queer teorija načelno se uzima kao primer teorije koja ima vrednosno gledište. Svako od nas u svakom trenutku predstavlja skup čitavog niza identiteta kao što su seksualna orijentacija. Bez obzira na to. Oni često teoretišu u ime onih koji nemaju moć i posao. godine uoči marša na Vašington i uspona Martina Lutera Kinga do mesta lidera crnog pokreta. Navešćemo neke od najvažnijih ka­ rakteristika multikulturalne teorije: • Multikulturalna teorija odbacuje univerzalističke teorije koje imaju tendenciju da podrže one koji su na vlasti. Te komponente mogu se kombinovati i ukrštati na mnogo različitih načina. ali žele da promene društvene strukture. veku doći do jedne prave erupcije multikulturalnih teorija koje zauzimaju specifično gledište. uključujući i homoseksualnost. te su otuda nestabilni i isključivi. tj. rod i starosno doba. tvrdi da ono što odlikuje queer teoriju jeste odbacivanje bilo kakvog singularnog (jedinstvenog. rasa. kulturu i budućnost pojedinaca. studente. Sidman odbacuje dihotomiju ho­ moseksualno—heteroseksualno. Neki od primera su afrocentrička teorija. pa čak i teorije maskuliniteta. . Kao rezultat. • Ona pokušava da bude inkluzivna (ukljućujuća) i artikuliše stanovište obespravljenih grupa. ona pokušava da osnaži one koji nemaju moć. a queer teoriju usmerava u prav­ cu jedne opštije socijalne teorije. Unutar skupa multikulturalnih teorija nalazimo čitav niz različitih oblika koji se razlikuju od queer teorije. nepodeljenog) identiteta. kao teorija koja gleda na svet s jednog posebnog stanovišta (vidi glavu 8). Stiven Sidman. političare. • Multikulturalni teoretičari nisu vrednosno neutralni. umesto toga.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 41 umro 1963.

• Multikulturalni teoretičari prihvataju gledište po kome je njihov rad ograničen i uslovljen posebnim istorijskim. Multikulturalna teorija proizvod je rada atipičnih teoretiča­ ra (između ostalog i po tome što imaju specifičan pristup teoretisanju) koji se usredsreduju na do sada zanemarene i ignorisane teme. (Uzgred. razvili idejne sisteme koji su imali mnogo zajedničkih elemenata sa so­ ciološkom teorijom. Ipak. misli­ oci su dugo pre toga. Multikulturalna teorija u načelu. oni time žele da zajednicu načine otvorenijom i diverzifikovanijom. a njeno mesto zauzela je nova generacija.42 DžORDŽ RlCER . ali kritikuje i sve druge teorije i. francuski socijalni mislilac koji je skovao reč sociologija (1839). kao i nekoliko posebnih varijanata multikulturne teorije. niti odrediti tačan datum koji bi jasno odelio klasičnu od savremene sociološke teorije. već i intelektualne zajednice. niti je moguće naći kriterijume jasne podele. veka i ostaje značajan i nastavlja da se razvija početkom 21. veka (što je period koji se poklapa sa smrću Maksa Vebera) označavaju za­ vršetak klasičnog perioda. što je najvažnije. veka. Do tog vremena sa scene je praktično nestala prva generacija sociologa. kao početnu tačku klasične sociološke teorije možemo da uzmemo rani 19. Iako se koreni savremene teorije mogu pratiti nekoli­ ko decenija unazad. PREGLED KNJIGE Ova knjiga se na prvom mestu bavi savremenom sociološ­ kom teorijom. najveći broj teorija stvoren je u drugoj polo­ vini 20. . • Multikulturalna teorija obično ima kritičku oštricu.) Dvadesete i tridesete godine 20. vek kada je Ogist Kont. Bez obzira na to.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN • Multikulturalni teoretičari pokušavaju da razruše jedinstvo ne samo društvene. počeo sociološki da teoretiše. ubrzano postaje deo kanona so­ ciološke teorije. • Multikulturalisti odbijaju da povuku jasnu liniju između teorije i drugih oblika narativa. ona je samokritična. i u zapadnim i u drugim kulturama. kritikuje društvo. društvenim i kulturnim kontekstom u kome žive.

koje mnogi smatraju najvažnijim teoretičarima u istoriji sociološke teorije. Mid se više bavio svakodnevicom (iako su mnogi mislioci koji se pominju u glavama 2 i 3 takode imali da kažu ponešto o svakodnevici). Grand-teoriju definišemo kao širok. Kako će se videti iz glava 5 i 9. Glava 3 počinje Georgom Zimlom. Prema definiciji koju upotrebljavam u ovoj knjizi. Marks. Veber i Ziml bili su Nemci) . transformaciju) iz jednog tipa društva u drugi tip. ali i kod postmodernih teoretičara kao što su Fuko (promene u funkcionisanju zatvorskih struktura) Grand-teorije . a manje širim socijalnim fenomenima i društvenim promenama. prelazak iz pro­ izvodnog u potrošačko društvo predstavlja glavno obeležje savremenih teorija o modernom i postmodernom društvu.savremenom sociološkom teorijom. i ranom 21. Ono otprilike obuhvata kasni 19.Emilu Dirkemu. Džordž Herbert Mid. Glava 2 govori o tri mislioca . veoma ambiciozan pokušaj da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije i/ili o velikom delu društva. Veblen se bavio potrošnjom i predvideo njenu sve veću važnost (poznata je njegova ideja o „upadljivoj potrošnji") u 20. Ta glava takođe se bavi jednim američkim misliocem (Dirkem je bio Francuz.Torstenom Veblenom . . razvio jednu veoma široku socijalnu teoriju.koji je. kao i pomenuta trojica. veoma ambicio­ zan pokušaj da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije i/ili o velikom delu društva. Kar­ lu Marksu i Maksu Veberu . veku. svaka teorija je grandiozna ukoliko opisuje prelazak (promenu. Midova teori­ ja dosta se razlikuje od teorija njegovih prethodnika. Glave 4 i 5 započinju našom glavnom temom . Njegova teorija je u poslednjih nekoliko godina dobila na večem značaju zbog sledeće činjenice: dok su se ostale gorepomenute te­ orije uglavnom bavile društvenim problemima vezanim za proi­ zvodnju. Poslednji mislilac koga pominjemo u kategoriji velikih klasičnih teoretiča­ ra je još jedan Amerikanac.širok. Grandioznu teoriju nalazimo kod Dirkema (prelazak iz primitivnog u savremeno društvo). Vebera (prelazak iz feudal­ nog u kapitalističko društvo). Te dve glave bave se savremenim grandteorijama. teoretičarem koji se često s prethodnom trojkom svrstava u najvažnije klasične teoretičare. vek.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 43 Glave 2 i 3 bave se glavnim teorijama i teoretičarima klasič­ nog doba sociologije. vek i rani 20.

Ispitaćemo njene tri najuticajnije varijante: proces civilizovanja (Norbert Elijas). .teorije koje se bave svakodnevnim i naizgled trivijalnim aktivnostima kao što su individualno mišljenje i delanje.neomarksističkom teo­ rijom. Glava 5 bavi se još jednom dobro poznatom savremenom teorijom . U glavi 7 bavimo se najvažnijim pokušajima da se integrišu teorije koje se bave društvenim strukturama (iz glava 4 i 5) sa sva­ kodnevnim problemima malog obima (koje srećemo u glavi 6). Predmet glave 4 jesu dve uticajne savremene teorije: struk­ turalni funkcionalizam i teorija sukoba. Dok se grand-teorije mahom usredsreduju na društvene strukture i društvene promene. Potom prelazimo na niz sveobuhvatnijih integrativnih teorija.44 D20RD2 RlCER . Po svakoj grand-teoriji moguće je utvrditi makar jednu presudnu karakteristiku na osnovu koje se može reći po čemu se ta dva tipa društva razlikuju. sve teorije koje pominjemo u glavama 2 i 3 mogu se shvatiti kao grand-teorije. glava 6 se usredsreduje na teoriju svakodnevnog života: simbolički interakcionizam (koji se snažno oslanja na teoriju Džordža Herberta Mida.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ili Bodrijar (društvo proizvodnje koje ustupa mesto društvu po­ trošnje). iznetu u glavi 3). Grand-teorija nije jedini tip teorije u savremenoj sociologiji. U stvari. Ovoj drugoj teoriji još pridodajemo teoriju sistema koja je u poslednje vreme doživela uzlet i izazvala veliko interesovanje zbog doprinosa savremenog nemačkog mislioca Niklasa Lumana. etnometodologiju (kojom se najviše bavio Harold Garfinkel). Među­ tim. fokus našeg interesovanja u glavama 4 i 5 jesu savremene grand-teorije. kolonizaciju životnog sveta (Jirgen Ha­ bermas) i Moloh modernosti (Entoni Gidens). teo­ riju razmene (ovde pominjemo teoriju Džordža Homansa) i teo­ riju racionalnog izbora (verziju Džejmsa Koulmena). Teorije svakodnevice koje nalazimo u glavi 6 predstavljaju suprot­ nost grand-teorijama. dramaturgiju (pogotovo doprinos Ervina Gofmana). Počinjemo razmatranjem teorije razmene Ricarda Emersona koja nastoji da poveže probleme na mikronivou s makrostrukturama. in­ terakcijom dvoje ili više pojedinaca i malim grupama koje nastaju kao posledica takve interakcije. uključujući tu i teoriju strukturacije (koja predstavlja najvažniji Teorije svakodnevnog života .

teorije rodne nejednakosti. Kul­ turna konvergencija usredsređuje se na aspekte u kojima kulture postaju sve sličnije.teo­ rijom globalizacije. teorije rodnog ugnjetavanja i teorije strukturalnog ugnjetavanja.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 45 teoretski doprinos Entonija Gidensa sociologiji). obuhvata veliki broj mislilaca i to­ liko je značajna da iziskuje posebnu glavu. Zatim prelazimo na Mišela Fukoa i njegov koncept unapređenja veštine upravljanja. koja se bavi feminističkom teorijom. kao i moj rad o novim sredstvima za potrošnju. U toj glavi biće reči o prelasku iz industrijskog u postindustrijsko društvo o kome u svojoj teoriji govori Danijel Bel. veoma obimna. Kulturni diferencijalizam usredsređuje se na dugotrajne (mada ne i večne) razlike među kulturama na koje globalizacija nema uticaja.teorija Entonija Gidensa. S tim je povezan i rad Zana Bodrijara o usponu potro­ šačkog društva. Glava 10 bavi se onim što je u ranom 21. Najpre raz­ matramo kulturnu teoriju koja je sama podeljena na tri podtipa. Zigmunta Baumana i Ulriha Beka. Glavni primer tog pristupa nalazimo u radovima Samjuela Hantingtona i njegovoj teoriji o sukobu civilizacija (kultura). Mnoge teme koje se pojavljuju u prethodnim glavama takode se pojavljuju u glavi 8 (sastavile Patriša Madu Lengerman i Džil Brentli). Počinjemo kraćom analizom nekoliko važ­ nih savremenih teorija globalizacije . Nakon njega razmatramo rad Zigmunta Baumana. pokušaj Mar­ garet Arčer da integriše kulturu i dejstvenost i ambiciozni poku­ šaj Pjera Burdijea da integriše „habitus" i „polje". međutim. Ta teorija je. Glava 9 bavi se najuzbudljivijim teorijskim razvojem kasnog 20. predstavlja primer takvog pristupa . veku postalo naj­ važnije područje novog sociološkog (i drugog) teoretisanja . veka koji jednim imenom nazivamo postmoderne grand-te­ orije. Ostatak ove glave posvećen je trima važnim tipovima teoretisanja o globalizaciji. Naposletku. čija je glavna ideja da postmodernost predstavlja sazrevanje modernosti. Potom na red dolazi Pol Virilio i njegova dromologija ili sve veća dominacija brzine u postmodernom svetu. Moj rad o mekdonaldizaciji kao globalnoj sili i sve većoj grobalizaciji „ničega". Glava pokriva četiri varijante savremene feminističke teorije — teorije rodne razlike. ukratko se razmatra složena veza između feminističke i postmoderne teorije.

iako tek nekoliko teorija u potpunosti odgovara takvoj definiciji.46 DŽORDŽ RlCER . ali to takođe mogu da urade zato što im ta ponašanja omogućuju ulazak u analizu širih društvenih struktura. uključujući i to da su izdržale test vremena i da imaju širok obim primene. 2. najbolje ideje postaju deo sociološkog kanona). 7. Iako postoji čitav niz radova iz te oblasti. reći ćemo nešto i o političkoj teoriji globalizacije. Teorije koje se pominju u ovoj knjizi imaju čitav niz zajedničkih karakteristika. 4. 5. Društveni mislioci mogu se usredsrediti na posebno ponašanje zato što smatraju da je ono važno i interesantno. od onog najuzvišenijeg do onog najjedno­ stavnijeg i svakodnevnog može biti predmet društvene teorije. činjenica je da je realnost često sasvim drugačija i da politički faktori igraju važnu ulogu u nastanku i funkcionisanju teorije. . Jedna formalnija definicija sociološke teorije. a posebno njegovo razmišljanje o razdvojenosti „predela" ovde je uzet kao dobar i važan primer tog pristupa.analiziraćemo teoriju Leslija Sklera o transnacionalnom kapitalizmu i ideje Mišela Harta i Antonija Negrija o imperiji. kulturna hibridizacija vidi globalizaciju kao jedinstveni spoj globalnog i lokalnog. Svi teoretišemo. da se bave najvažnijim društvenim pi­ tanjima i da su rezultat rada sociologa ili onih teoretičara koji su u sociologiji ostavili značajan trag. 6. Svaki aspekt društva. Iako postoji idealizovana slika načina na koji sociološka teorija funkcioniše (na primer. mogla bi da glasi: to je skup međusobno povezanih ideja koje omogućuju sistema­ tizaciju znanja o društvenom svetu. Druga je ekonomska teorija. ovde ćemo razmotriti neomarksističke pristupe .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI globalizaciji. Fenomeni kojima se bave sociološke teorije obično imaju veliki lični i društveni značaj. Apadurajev rad o glo­ balizaciji. Sažetak 1. Konačno. objašnjenje tog sveta i pred­ viđanje njegove budućnosti. Naposletku. 3. a pogotovo u njenoj društvenoj prihvaćenosti. ali postoji čitav niz karakteristika koje odvajaju teoretisanje sociologa od teoretisanja običnih ljudi. pozivajući se na primere Džejmsa Rozenaua i njegov rad o „udaljenoj blizini" i „fragmegraciji".

Steve (2005). H . Rade (2005). Zagreb: Politička kultura. Kuvačić. Predmet. Bruce. marksizam. metod i teorije. Literatura za dalje čitanje Barns. Ritzer. Mihajlo (1999). Beograd: Plato. Bugle. Sociološka imaginacija. . Beograd: Cigoja štampa. Beograd: B I G Z . George (1997). Sociološke metode. Ivan (2004). (1992). Seiesten (1940). M. Uvodu sociologiju. teorije svakodnevnog života. Kalanj. Lalman. 9.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 47 8. Ii II. koji su prethodno bili marginalizovani (na primer. Stoje sociologija? Zagreb: Antibarbarus. da dođu u prvi plan i da čak postanu sastavni deo sociološkog kanona. (1982). Istorija socioloških ideja. Sociologija. Ova knjiga bavi se savremenom sociološkom teorijom (i njenim klasičnim korenima) koju smo podelili na nekoliko oblasti . Suvremenost klasične sociologije. grand-teorije (uključujući postmodernu). Suvremena sociološka teorija. Dušan (2007). feminističke teorije i teorije globalizacije. Mils. Sta je sociologija? Beograd: Knjižara Dositej Obradović. Elias. Pešić. Zagreb: Golden marketing. Norbert (2007). Novi Sad: Institut za filozofi­ ju i sociologiju. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Uvod u sociologiju. Mišel (2004). integrativne teorije. Sarajevo: Sahinpašić. Ii II. Sesil Rajt (1998). Sociologija. Novi Sad: Mediterran Publishing.kla­ sične teorije. Uvodu istoriju sociologije. Tripković. Kratki uvod. femi­ nistička i multikulturalna teorija). Marinković. Zagreb: Globus. Kritika idealnog modela i otkrivanje realnog sveta sociološke te­ orije omogućili su čitavom jednom nizu teorijskih pristupa.

posledica pokušaja teoretičara da svojim teorijama reše te društvene probleme.GLAVA 2 KLASIČNE TEORIJE (1) Emil Dirkem: Od mehaničke do organske solidarnosti Karl Marks: Od kapitalizma do komunizma Maks Veber: Racionalizacija društva Društveno delanje Sažetak Literatura za dalje čitanje Ranim velikanima socijalne teorije bavimo se zbog njihovih grand-teorija. One su doživele procvat u periodu kada su autori koji su ih stvarali živeli (kraj 19. Zapravo. Dve vrste solidarnosti Dirkemova grand-teorija osvetljava problem istorijske trans­ formacije primitivnih mehaničkih društava u moderna organska društva. veka). Te teorije. EMIL DIRKEM: OD MEHANIČKE DO ORGANSKE SOLIDARNOSTI Emil Dirkem (1858-1917) nadovezao se na rad francuskog so­ cijalnog teoretičara Ogista Konta. velikim delom. kako smo definisali u glavi 1. veka i početak 20. neki sociolozi smatraju da je upravo Dirkem najvažniji teoretičar u istoriji sociologije. Karakteristika tog perioda su brojni i veliki društveni problemi. ali postao je daleko značajniji au­ tor od samog Konta. Ono što suštinski razlikuje ta dva tipa društva jeste dru­ gačije poreklo njihove solidarnosti. predstavlja­ ju ambiciozne intelektualne napore da se ispriča priča koja zahvata veliki deo društvene istorije i pokriva čitavu društvenu strukturu. Veliki broj socio­ loških teorija i danas nosi pečat Dirkemovog načina razmišljanja. kao spone koja ih povezuje . Grand-teorije koje predstav­ ljamo u ovoj glavi otuda treba posmatrati u jednom specifičnom kontekstu: one su.

Dinamička gustina . da bi ljudska zajednica funkcionisala i preživela. Ključni pojam za razumevanje tog problema jeste društvena podela rada. Promene u dinamičkoj gustini Sta uzrokuje smenu mehaničke solidarnosti organskom solidarnošću? Dirkemov odgovor je da do nje dolazi usled povećane dinamičke gustine društva. Njegov model jasno se razlikuje od onog Kontovog. jedni prave ci­ pele. Ipak. Za razliku od njega. koji podrazumeva prolazak kroz tri faze: teološku. treći podižu decu itd.broj ljudi i učestalost njihove interakcije. potreban je doprinos većeg broja ljudi. u primitivnim društvima ljude na okupu drži nerazvi­ jena podela rada ili. u savremenim društvima. Tako je Dirkem zamišljao istorijski preokret od mehaničke ka organskoj solidarnosti. koja odlikuje organska solidarnost. Za razli­ ku od toga. da bi društvo funkcionisalo. u načinu na koji delimo i obavljamo naše poslove.50 DžORDŽ RlCER . .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i drži na okupu. solidarnost proizilazi iz različitosti. Za dinamičku gustinu društva važna su dva činioca. njeno odsusrvo. Dirkema su zanimale promene u mate­ rijalnom svetu. još bolje rečeno. Međutim. Solidarnost ovde proizilazi iz različitosti. u načinu na koji ljudi nastoje da objasne svet oko sebe. drugi peku hieb. javlja se razvijena podela rada u kojoj sve veči broj ljudi obavlja specijalizovane poslove (na primer. Drugim recima. Povećanje di­ namičke gustine dovodi do transformacije mehaničke u organsku soli­ darnost. Pripadnike društava koja karakteriše mehanička solidarnost povezuje činjenica da svi obavlja­ ju iste poslove (kao što su lov ili sakupljanje plodova). Prvi je sam broj pripadnika društva: on se nepre­ kidno uvećava. potreban je doprinos većeg broja pojedinaca. porast stanovništva sam po sebi nije dovoljan da prouzrokuje promene u podeli rada.u Dirkemovoj teoriji. pa čak i preživelo. usled razvi­ jene podele rada. jer pojedinci Mehanička solidarnost . Organska solidarnost — Dirkemova ideja da u savremenom društvu. me­ tafizičku i pozitivističku. najveća razlika između ova dva te­ oretičara verovatno je u tome što je Kont imao na umu promene u idejnoj sferi. ideja da primitivna društva na okupu drži nerazvijena podela rada i činjenica da svi obavljaju istu vrstu poslova.).

godine dočekan ishod Drajfusovog suđenja. Oni koje je javno mnjenje već diskriminisalo i progla­ silo ih parijama prirodno su predodređeni da odigraju ulogu žrtvenog jegnjeta. Ono što bi trebalo da bude povod za javnu žalost. naročito njenim an­ tisemitizmom. Potvrda za to je zapažena javna uloga koju je imao u odbrani Alfreda Drajfusa. bilo zasnovano na antisemitizmu nekih delova francuskog društva. Govorio je: „Kada društvo prolazi kroz krizu ono ima potrebu da pronađe nekoga koga može smatrati odgovornim za svoju bolest i kome se može svetiti za svoje nesreće. Ono što me uverava u ovu interpretaciju jeste način na koji je 1894. Dirkem je bio duboko pogođen Drajfusovom aferom. po mišljenju mnogih. a p o t o m d o ­ vesti d o p r o m e n a u podeli rada: n e o p h o d n o je d a d o d e do pove­ ćanja interakcije (medudejstvovanja) koja se odvija između većeg broja pripadnika društva. K a d a sve veći broj ljudi češće stupa u interakciju. potrebno je da se desi još nešto što će uvećati d i n a m i č k u gustinu. u svo­ je vreme Dirkem je smattan liberalom. on ga je video kao simptom moralne bolesti s kojom je suočeno francusko društvo kao celina. Bar su znali koga da krive za ekonom­ ske nevolje i moralnu bedu u kojoj su živeli. Izlivi radosti pre­ plavili su bulevare. Nevolje su dolazile od . čak i u društvima s b r o j n o m p o p u l a c i j o m svaki pojedinac m o ž e nastaviti d a obavlja najveći deo potrebnih poslova samostalno. Ali on taj antisemitizam nije pripisao rasizmu francuskog naroda. Jevreja. vojnog kapetana čije je izvođenje na sud zbog izdaje. Prema t o m e . ljudi su proslavljali kao trijumf. D r u g i m recima.KLASIČNE TEORIJE 51 i m a n j e skupine ljudi m o g u živeti relativno odvojeni jedni o d drugih i tako nastaviti da b u d u svaštari sposobni da obavljaju ra­ zličite vrste poslova. d i n a m i č k a gustina društva će porasti i dostići tačku u kojoj dolazi d o preobražaja mehaničke u organsku solidarnost. Ipak. Emil Dirkem Biografska skica Emil Dirkem postavio je temelje za razvoj konzervativne socio­ logije i danas se smatra političkim konzervativcem.

izgledalo je da će stvari krenuti nabolje i ljudi su se osećali utešenim".SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Jevreja. Dirkem je predlagao konkretnije mere. Ona su kolektivna u smislu da ih nijedan pojedinac ne zna i ne poseduje u celini. Samim tim. To vodi smanjenju sukoba i jačanju harmonije u druš­ tvu. Sto je još važnije.52 DžORDŽ RlCER . plemena ili društva. Sledstveno. Kolektivna svest Drugi važan aspekt Dirkemovog argumenta o preobražaju organske solidarnosti u mehaničku solidarnost jeste tvrdnja da je taj preobražaj praćen dramatičnom promenom u onome što on naziva kolektivnom svešću. Optužnica je bila zvanično dokazana. Zašto povećanje dinamičke gustine društva dovodi do potre­ be za drugačijom podelom rada? Naime. . voće i povrće. divljač. Kolektivna svest mehaničkih društava razlikuje se od kolektivne svesti organskih društava.verovanja i osećanja koja su zajednička članovima neke grupe. usložnjavanjem i razvojem podele rada biće više svega za rastuću populaciju. Pošto se svi nadmeću oko svega. plemena ili društva. Veći mir i prosperitet posledica su razvoja podele rada. kao što su oštro suzbijanje javne mržnje ili napori vlasti da ukaže javnosti da je obmanjena. odgovor na Drajfusovu aferu i slične krize leži u okončanju moralne bolesti društva. Pošto se tako nešto nije moglo postići preko noći. kao što su zemljište. Nju čine verovanja i osećanja koja su zajednička članovima neke grupe. konačno. Dirkemov intetes za Drajfusovu aferu proističe iz njegovog du­ bokog i doživotnog interesovanja za moralnost i moralne krize s kojima se suočava savremeno društvo. O n je pozvao ljude da „budu hrabri i glasno i javno obznane svoje mišljenje i da se ujedine kako bi ostvarili pobedu u botbi protiv opšteg ludila". ra­ zvijena podela rada donosi podelu odgovornosti u raspolaganju resursima. rastu društveni neredi i sukobi. što u društvu ima više ljudi. Kolektivna svest . Nasuprot tome. veća specijalizacija u obavljanju pojedinih zadataka doprinosi većoj efikasnosti i. ili je barem Dirkem tako mislio. većoj produk­ tivnosti. Za Dirkema. intenzivnije je takmičenje oko upotrebe oskudnih resursa.

niko vas ne m o ž e ni osuditi za vaše neučestvovanje u t o m j a v n o m poslu. veliki broj ljudi smatra d a izbor predsednika nije o d presudne važnosti za njihov život. m a n j e ljudi je p o d uticajem kolektivne svesti. veći broj ljudi je s p r e m a n d a je izigra. ali razlog koji se za to navodi nije d o v o l j n o jak. daleko je sla­ bija i ne vrši ni približno tako j a k u kontrolu n a d l j u d i m a . kolektivne predstave prilič­ n o su rigidne i o b i č n o povezane s religijom. D r u g i m recima. izdiferenciranim društvima. Kolektivna svest nije više toliko važna i čini se d a većini ljudi nije m n o g o stalo d o nje. činjenica d a neko nije glasao lako m o ž e d a p r o m a k n e k o m š i j a m a . O n e deluju v e o m a snažno. .KLASIČNE TEORIJE 53 U m a l i m . u p r i m i t i v n i m d r u š t v i m a koja se zasnivaju n a m e h a n i č k o j solidarnosti. L j u d i m a su kolektivne predstave v e o m a važne. recimo. povezanim m e ­ h a n i č k o m solidarnošću. ljudi s m a t r a j u d a je važno aktivno uče­ stvovati u velikom broju plemenskih aktivnosti. religija). U velikim. glasanje za predsednika države) nije ni približno toliko j a k o . neizdiferenciranim društvima. M o ž ­ d a je važno d a neka zemlja dobije predsednika. ali usled razvije­ ne p o d e l e rada i veće nezavisnosti p o j e d i n c a o d kolektiva. Č a k i k a d a bi svi smatrali da je glasanje važno. O s i m toga. N a primer. uključujući tu i izbor n o v o g poglavice. m n o ­ g o j e fleksibilnija i prilagodljivija i m a n j e je povezana s rigidnim n a č i n o m razmišljanja (kao što j e . O d ljudi se zahteva d a glasaju. p a će ljudi verovatno p o s t u p a t i u skladu s njima. O s i m toga. Pojedinac koji ne bi želeo d a učestvuje u p l e m e n s k i m aktivnostima bio bi obeležen o d strane kolektiva i ostali članovi bi ga gledali p o p r e k o . N a s u p r o t t o m e . A k o niko ne zna d a li ste glasali ili niste. delimično ili u p o t p u n o s t i . u savremen i m društvima p o v e z a n i m o r g a n s k o m solidarnošću. T a k o d e . p o v e z a n i m organ­ s k o m solidarnošću. interesovanje za takvu političku participaciju (na primer. kolektivna svest utiče n a svakoga i o d velikog je značaja za zajednicu. u s a v r e m e n i m d r u š t v i m a nije m o ­ guće uspostaviti efikasnu kontrolu n a d svim članovima društva.

za sprovođenje prava.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Krivično i restitutivno pravo Kako da znamo da li je bilo prelaska mehaničke solidarnosti u organsku solidarnost. Reci­ mo. Ljudi su toliko vezani za moralni sistem. Pokazatelj postojanja slabe kolektivne svesti i organske solidarnosti jeste restitutivno pravo. da će svaki njegov prekršaj verovatno naići na žustro i oštro kažnja­ vanje prestupnika. s vremenom je mehanička solidarnost ustupila mesto organskoj solidarnosti i postepenom slabljenju kolektivne svesti. Umesto da poje­ dince surovo kažnjava i za naizgled beznačajne prekršaje kolek­ tivne moralnosti. Krađa domaće životinje.54 DŽORDŽ RlCER . Restitutivno pravo . jake kolektivne svesti u slabu kolektivnu svest? Dirkem objašnjava da te promene možemo opaziti posmatrajući transformaciju pravnog sistema. Takve reakcije dokaz su da se krivično pravo primenjuje. Taj oblik prava od prestupnika zahteva da se drže zakona ili da nado­ knade štetu onima koje su povredili svojim postupcima. plati kaznu. sudski Krivično pravo . savremeno društvo će od njih zahtevati da se drže zakona ili da se oduže onima kojima su naneli štetu. Mehaničku solidarnost karakteriše krivično pravo. . Slično tome. staraju se izabrani službenici (policajci. Oblik prava u kojem će prestupnici verovatno biti oštro kažnjeni za svaki postupak koji čvrsto integrisana zajednica doživljava kao prekršaj snažne kolektivne svesti. ili da se oduži druš­ tvu tako što će provesti kraći period u zatvoru. od nekoga ko ukrade domaću životinju može se zahtevati da 100 sati radi na farmi oštećenog. a postojanje prava nije ništa drugo do materijalni odraz postojanja jake kolektivne svesti i društva povezanog me­ haničkom solidarnošću. Kao što smo videli. može dovesti do odsecanja ruku krad­ ljivca. Umesto kolektiva.obeležje organske solidarnosti i slabe kolektivne svesti.obeležje mehaničke solidarnosti. To je oblik prava u kome se prestu­ pnici oštro kažnjavaju za svaki postupak koji čvrsto integrisana zajednica doživljava kao prekršaj snažne kolektivne svesti. To je očigledno daleko blaža reakcija od odsecanja ruke lopovu. recimo. a time i uključivanje morala u društvo. bogohuljenje može rezultirati odsecanjem jezika bogohulniku. Razlog za takvu reakciju nalazi se u tome što kolektiv nije duboko i emocional­ no vezan za opštu moralnost koja predstavlja osnovu tog prava.

ali Dirkema najviše zanima anomija. Pošto poseduju daleko slabiju kolektivnu svest i ne pridaju veliku važnost religiji. Dva tipa solidarnosti samo naizgled su različita. a jedan tip ne čini se ni boljim ni lošijim od drugog. ljudi će na blasfemiju uglavnom reagovati blago ili čak uopšte neće reagovati na nju. Društvene činjenice treba tretirati kao stvari koje su za pojedince spoljne i prinudne. Zajednica se tako može distancirati od tog problema. Osim toga. pojave u savremenim društvima poput blasfemije (bogohuljenja) proći će nezapaženo i nekažnje­ no. po svoj prilici. Dirkema više brinu problemi vezani za organsku solidarnost i pitanje njihovog rešavanja. čime je nagovestio da ona može da se izleći. i treba ih proučavati empirijski. Iako ni mehanička soli­ darnost nije oslobođena problema. Dirkem je ovaj koncept razvio boreći se da sociologiju. Dirkem je anomiju posmatrao kao patološku pojavu.KLASIČNE TEORIJE 55 činovnici). Or­ gansku solidarnost prati nekoliko problema. čak i kada je protivzakonita. psihologije i filozofije. Marks). zauzete dale­ ko većim problemima kao što su suzbijanje kriminala i zloupo­ treba narkotika. kao tada novu discipli­ nu. verovatno neće uopšte obraćati pažnju na blas­ femiju. društvene činjenice su predmet prou­ čavanja sociologije. A vlasti. Dirkem i teoretičari poput njega (Kont. Spenser. Dijagnozirajući društvene bolesti i tražeći lekove za njih. Ključni koncept Društvene činjenice Za razumevanje Dirkemove misli i razvoja moderne sociologi­ je presudan je koncept društvenih činjenica. Društvene činjenice . veoma su podsećali na lekare.po Dirkemu. čini se da Dirkem opisuje i objašnjava istorijsku promenu od jednog tipa solidarnosti ka drugom tipu. Anomija Na jednom nivou. Kao i ostale probleme. odvoji od već postojećih disciplina. sa znanjem da o njemu brinu plaćeni ili izabrani službenici. .

Ta praksa razlikovala bi sociologe odfilozofakoji su samo spekulisali o apstraktnim pitanjima. Struktu­ ra prostorije može podsticajno uticati na studente da pažljivo prate predavanje i hvataju beleške. igramo fudbal u prostoriji dok je predavanje u toku. društvene činjenice proučavale bi se empirijski. . za razliku od društve­ nih činjenica.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Dok su filozofi razmišljali o apstrakcijama. ali koje imaju nematerijalan oblik (na primer. Takođe. bez zalaženja u stvarni svet i bez prikupljanja činjenica o konkretnim društvenim pojavama. a ne spoljne. kao takva. ona je za nas spoljna i prinudna. Dirkem je tvrdio da sociolozi društvene činjenice treba da tretiraju kao stva­ ri. ali nijedan pojedinac ne poseduje ništa što ga približava tim normama Materijalne društvene činjenice .56 DŽORDŽ RiCER .društvene činjenice koje imaju materijalan (opipljiv) oblik (recimo. ali nemaju materijalnu formu. naučeni srno da visoko cenimo i vrednujemo obrazovanje. Učioni­ ca je materijalna realnost (možemo dodirnuti zidove. stolove. Prva vrsta su materijalne društvene činjenice. Jer. Primer takvih je struktuta učionice u kojoj se pohađa nastava. Drugim recima. Time ih je razlikovao od psiholoških činjenica koje proučavaju psiholozi.društvene činjenice koje su spoljne i pri­ nudne. Postoje i nematerijalne društvene činjenice. Dirkem je pravio razliku između dve vrste društvenih činjenica. iako možemo da vidimo kako nematerijalne društvene činjenice na nas deluju prinudno. To su društvene činjenice materijalizovane u spoljnom svetu. Štaviše. One su takode spoljne i prinudne. na koji način su nam one spoljne? Odgovor leži u tome što su norme i vrednosti društva u zajedničkoj svojini kolektiva. ona je tu da nas spreči da. Najpozna­ tiji primer nematerijalnih društvenih činjenica u sociologiji su norme i vrednosti. i nisu neophodno prinudne za njih. amfiteatar). mi smo sprečeni da u amfiteatru igramo fudbal dok je predavanje u toku i zbog ne­ pisanih i široko prihvaćenih pravila koja defišu ponašanje u učionici. usađene su u pojedinca procesom socijalizacije. možda i mnoge od njih. Kao takve. Nematerijalne društvene činjenice . tablu) i. Ali. Takode. što nas sprečava da radimo bilo šta što bi se mo­ glo smatrati njegovim nepoštovanjem. Neke. recimo. norme i vrednosti). Dirkem je tvrdio i to da društvene činjenice na pojedince deluju eksterno i prinudno. psihološke činjenice su za pojedince unutrašnje.

ja ispunjavam dužnosti koje su definisane pravom i običajima. Zamislite da šetate putem i naiđete na izgubljenu ovcu. Međutim. Čak i onda kada su one u skladu sa mojim sopstvenim osećanjima i kad u sebi osećam njihovu stvarnost. Jasno da je u svojim naporima da raz­ dvoji sociologiju od psihologije i filozofije. Članovi takvih društava Anomija . Mnogi sociolozi i danas usmeravaju svoju pažnju na društvene činjenice. kad izvršavam obaveze koje sam ugovorio. Ceo skup normi i vrednosti poseduje isključi­ „Kad vršim svoju dužnost brata.stanje u kojem pojedinci ne znaju šta se od njih očekuje i prepu­ šteni su samima sebi. društvenu strukturu (mate­ rijalne društvene činjenice) i društvene ustanove (nematerijal­ ne društvene činjenice). Sociolozi se radije usredsređuju na. bez jasnog i sigurnog uporišta. Takvo stanje javlja se u trenuci­ ma slabljenja kolektivne svesti u organskim društvima. izraz.KLASIČNE TEORIJE 57 vo kolektiv. retko se koristi taj. Anomiju možemo definisati kao stanje u kojem pojedinci ne znaju šta se od njih očekuje. Dirkem nastupio sa isuviše uskom i ograničenom definicijom sadržaja sociolo­ gije. U dobro uređenom društvu s jakom kolektivnom svešću. stvarnost ne prestaje da bude objektivna. danas mnogi sociolozi proučavaju mnoštvo pojava koje se ne bi mogle podvesti pod Dirkemove društvene činjenice. Takvo stanje se ne može zateći u društvima u kojima postoji mehanička solidarnost. Kao rezultat toga. U anomičnom društvu. U takvim situacijama postoji samo nekoliko jasnih i snažnih kolektivnih predstava. ja ispunjavam dužno­ sti koje se nalaze van mene i mojih postupaka. sada zastareo. Dirkem tvrdi da takvo ponašanje nastaje jer u anomičnim situacijama ljudi ne znaju šta se od njih očekuje i prepušteni su sami sebi. Dirkem u knjizi Pravila sociološkog metoda piše: i vrednostima. ljudi se suočavaju s nizom dilema. potražićete pa­ stira i vratiti mu ovcu. možemo reći da su za nas društvene činjenice spoljne. Javlja se u organ­ skim društvima. međutim. veće su šanse da ćete pokupiti ovcu i pobeći s lica mesta. Kao što ćemo videti. U tom smislu. supruga ili građanina. jer ih nisam ja stvorio. već sam ih vaspitanjem primio". bez jasnog i sigurnog uporišta. .

nazivali komunistima. Činjenica je da ono u šta su se ta društva pretvorila nije imalo mnogo veze s onim što je Marks mislio da bi komunističko društvo trebalo da bude. Ali. iako su se vođe tih društava često pozivale na Marksa. regulacija ponašanja ljudi . U takvoj situaciji. odvele ka stranputici ustoličenja totalitarnih ko­ munističkih režima.58 D20RDŽ RlCER . Mnogi misle da je Marks bio ludi radikal koji je razvio skup ideja koje su mnoga društva. kao i Marks. Ključni koncept Anomično i ostali tipovi samoubistva Koncept anomije odigrao je središnju ulogu u Dirkemovom proslavljenom delu Samoubistvo. tip društva koji su oni stvorili Marks bi sigurno kritikovao zbog nehumanosti. Ta tvrdnja možda predstavlja iznenađenje za čitaoce koji su ranije imali prilike da se upoznaju s kritičkim pogledima na Marksa i na njegovu teoriju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI dobro poznaju verovanja zajednice i potpuno im je jasno kakvo se ponašanje od njih očekuje u svakoj situaciji. zbog čega ova društva ne pate od anomije.u kojima su umrli milioni ljudi) pri­ pisivani su Marksu i njegovim luđačkim idejama.arhipelag gulag . zaključci i preporuke za rešenje društvenih problema precizno izvedeni iz osnovnih premisa) teorija klasičnog doba je­ ste teorija koju je razvio nemački socijalni mislilac i politički ak­ tivista. uključujući Sovjetski Savez i mnoge države Istočne Evrope. Ljudi znaju gde im je mesto. Neuspesi ovih društava i velike zloupotrebe vlasti koje su se u njima dešavale (na primer. Skoro svi takvi režimi već su propali ili su u procesu postepene transformacije u kapitalistička društva. U tom delu Dirkem je tvr­ dio da su ljudi skloniji samoubistvu ako ne znaju šta okolina. a sebe. KARL MARKS: OD KAPITALIZMA DO KOMUNIZMA Najvažnija i estetski najsavršenija (usled činjenice da su analiza. od njih očekuje. Karl Marks (1818-1883). sistem zatvoreničkih logora u Sovjetskom Savezu .

čak i prisiljava na takvo ponašanje. Drugim recima. ve­ rovatno će u većem broju izvršavati samoubistva. U slučaju altruističkog samoubistva. rop­ stvo) ljudi su obično toliko utučeni i pritisnuti nedostatkom slobode da češće sebi oduzimaju živote nego pod normalnim okolnostima. smatra Dirkem. Nelagodnost koja zbog toga nastaje navodi ljude da mnogo če­ šće dižu ruku na sebe nego u stabilnim vremenima. Ta ne­ kontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje štetna za pojedince i rezultira u povećanoj stopi anomičnih samoubistava. Fatalističko samoubistvo . Egoistično samoubistvo .kada ljudi nisu čvrsto integrisani u zajednicu i kada su prepušteni sami sebi. pogotovo anomičnog samoubistva. Konačno. Interesan­ tno je. . Pozitivni i negativni poremećaji mogu podjednako negativno da utiču na sposobnost kolektiva da kontroliše pojedinca.kada su ljudi prejako integrisani u zajednicu. i privredni rast i privredna stagnacija mogu da prouzrokuju porast stopa anomičnih samoubistava. Bez rakve kontrole. Ta nekontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje štetna za pojedince i rezultira u povećanoj stopi samoubistava.u situacijama prevelike regulacije (na primer. čak i prisiljava na takvo ponašanje. tako i u vremenima negativnih po­ remećaja. osećaju se beskorisnim i beznačajnim. Ve­ ćina takvih ljudi oseća moralnu slobodu da izvrši samoubistvo. Veliki broj takvih ljudi pre ili kasnije prihvati gledište po kome su (moralno) slo­ bodni da urade šta god žele. jer ih grupa podstiče.KLASIČNE TEORIJE 59 je niska.veća je verovatnoća da će ljudi izvršiti samoubistvo kada ne znaju šta se od njih očekuje. Altruističko samoubistvo . fatalističko samoubistvo nastaje u situacijama prevelike regulacije Anomično samoubistvo . međutim to. da stopa samoubistava raste kako u vreme­ nima pozitivnih poremećaja. ljudi su previše integrisani u kolektiv i ubijaju se u većem broju jer ih grupa podstiče. socijalni poremećaj. a ljudi uglavnom mogu da se ponašaju nekontrolisano i rade šta požele. Do egoističnog samoubistva dolazi kada ljudi nisu dobro integrisani u kolektiv. uključujući i to da izvrše samoubistvo. ljudi će se verovatno osećati neukorenjeno i neće znati šta treba da rade u okruženj trpkoj e se stalno i brzo menja. Ali. kada je regulacija njihovog pona­ šanja niska i kada su uglavnom slobodni da rade sve što požele. odnosno poremećaj u stepenu regulacije ponašanja pojedinaca. Prepušteni sami sebi. oni se osećaju beskorisnim i beznačajnim. šta je uzrok povećanoj stopi anomičnog samoubistva? Naj­ važniji uzrok je. Dirkem je smatrao da je anomično ubistvo samo jedan od četi­ ri tipa samoubistava.

Ljudi su to radili i u ranijim društvima. prema tome.60 DŽORDŽ RlCER . Dirkemova teorija samoubistva je. Ljudski potencijal Početnu tačku Marksove teorije nalazimo u skupu pretpo­ stavki o ljudskom potencijalu u pravim istorijskim i društvenim okolnostima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (na primer. ljudi bi nestalo ako bi se ceo njihov potencijal sveo samo na razmišljanje. ljudi se malo bave pokušajem da izraze svo­ je kreativne kapacitete u procesu aproprijacije prirode. recimo. voda. zasnovana na dva kriterijuma: na stepenu regulacije (nizak stepen regulaci­ je vodi ka anomičnom samoubistvu.i prilagođavaju je sebi. Za Marksa su ljudi. obdareni svešću i sposobnošću da svoju svest povezu s delanjem. mogu da planiraju ono što će uraditi. za razliku od životinja. u kamenom dobu ili u srednjem veku). To često podrazumeva da je neophodno da prirodu prilagođavaju svojim potreba­ ma kako bi preživeli. U kapitalističkim i pretkapitalističkim društvima ljudi ni izbliza nisu imali takav potencijal. Oni moraju da delaju. Ljudi prisvajaju prirodu .to jest. Ljudi. U pretkapitalističkim društvima (recimo. Ali. a visok stepen ka fatalističkom samoubistvu) i na stepenu integrisanosti u kolektiv (nizak stepen integrisanosti vodi ka egoističnom samoubistvu. ropstvo) kada su ljudi obično toliko utučeni i pri­ tisnuti nedostatkom slobode da češće sebi oduzimaju život nego pod normalnim okolnostima. prilagođavaju se preprekama koje im se nađu na putu i usaglašavaju svoje aktivnosti s drugim ljudima. Iako u kapitalističkom društvu ljudi lakše mogu da dođu do hrane i zaklona. ali na jedan primitivan i neefikasan način tako da nisu mogli da raz­ viju svoje kapacitete. hrana i sklonište . represivna i eksploatatorska uloga tog sistema (o kojoj ćemo govoriti u ovoj glavi) sprečava najveći broj ljudi da žive život u skladu sa svojim potencijalom. pogotovo kapacitet razmišljanja. ljudi su bili previše zauzeti pronalaženjem hrane i skloništa da bi ra­ zvijali svoje kapacitete. oni su usredsređeni na posedovanje stvari i zarađivanje novca pomoću kojeg je moguće steći te stvari. Kapitalizam je bio . a visok stepen integrisanosti ka altruističnom samoubistvu). prisvajaju njene delove kao što su sirovi materijali. Umesto toga. U kapitalizmu.

Radnici zauzvrat dobijaju nadnicu koja bi trebalo da im omogući zadovoljenje sopstvenih Otuđenje . Oni radnicima (u Marksovoj terminologiji. proizvodima koje proizvode. U okolnostima u kojima ljudi postižu puni ljudski potencijal (komunizam). Oni će se osloboditi svoje želje da poseduju stvari i biti sposobni da. Umesto da su pri­ rodno povezani sa svim tim stvarima. Prema tome. Drugim recima. radnicima s kojima ih proizvode i sposobnostima koje bi potencijalno mogli da razviju. ljudi se u kapitalizmu od njega otuđuju. Da bismo razumeli kako je Marks shvatao otuđenje. pomoću tehnologije i organizacije koja je razvijena u kapitalizmu. ljudi po prvi put biti slo­ bodni da izraze svoje pune kapacitete.KLASIČNE TEORIJE 61 važan za Marksa zato što je omogućio tehnološke i organizacione inovacije koje su neophodne za nastanak komunističkog društva. rad koji većina ljudi u kapitalizmu obavlja ne omogućava im da izraze svoj ljudski po­ tencijal. moraju da rade. po Marksovom shvatanju. . Otuđenje Ideja da ljudi aproprijacijom iz prirode moraju uzeti ono što im je potrebno. neop­ hodno je prethodno razumeti šta je on podrazumevao pod ljud­ skim potencijalom. Rad je pozitivan proces u ko­ jem ljudi upotrebljavaju svoje kreativne kapacitete i dalje ih šire u proizvodnim aktivnostima. umesto da se izraze kroz rad. ispolje pun ljudski potencijal (to jest. U komunizmu će.slom prirodne povezanosti ljudi s njihovim prozvodnim aktivno­ stima.kapita­ listi. Ako je radnici prihvate. proizvoda koje oni proizvode. oni moraju da obave posao na način na koji kapitalisti to od njih zahtevaju. umesto da radnici sami izaberu svoje proizvod­ ne aktivnosti. verovao je Marks. Kapitalisti odlučuju šta će se raditi i kako će se to raditi. ljudi su odvojeni od njih. te aktivnosti za njih biraju njihovi vlasnici . postaće „rodna bića"). Međutim. postoji prirodna međupovezanost ljudi i njihovih proizvodnih aktivnosti. povezana je s gledištem da ljudi. „proletarijatu") nude nad­ nicu. radnika s kojima ih zajedno proizvode i onoga što su oni potencijalno sposobni da postanu. Otuđenje (alijenacija) predstavlja slom te prirodne međuzavisnosti.

verovatno će morati na uli­ cu. oni koji izgube.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN I potreba. u kapitalizmu. radnici. zavrću šrafove) što ih sprečava da vide širu sliku onoga što proizvode. prisiljeni da se bore na život i smrt. svoje zadatke obavljalju samostalno i repetitivno. Konačno. jasno je da su radni­ ci u kapitalizmu odvojeni jedni od drugih. Kada je proizvod za­ vršen i spreman da izađe na tržište. Kada bi bili pre­ pušteni samima sebi i mogli sami da odlučuju.62 DžORDZ RiCER . Uzima­ jući u obzir profitnu orijentaciju kojom je moguće definisati ka­ pitalizam. odnosno da razumeju kako njihov doprinos proizvodnji utiče na celokupan proizvodni pro­ ces i finalni proizvod koji će se naći na kraju pokretne trake. Kapitalisti često okreću radnike jedne protiv drugih da bi ustanovili ko može najviše da proizvede za najmanju nado­ knadu. to skoro uvek znači da će kapitalisti pokušati da pro­ daju proizvode da bi uvećali profit. umesto da rade zajedno u harmoniji. Ta­ kode. Oni koji prežive u toj bici. Ljudi koji se nalaze oko njih predstavljaju strance koji samo obavljaju slične izolovane zadatke. oni bi odlučili da u saradnji s ostalim radnicima proizvode ono što im je ne­ ophodno za život. najveći broj radnika uopšte ne razume koji je njihov doprinos finalnom proizvodu. Međutim. radnici su obično odvojeni jedni od drugih. Oni se sve manje ponašaju . Radnici su potpuno odvojeni od proizvoda koji su proizveli i nemaju apsolutno nikakvo pravo da odlučuju o tome šta će se s njim desiti. malo je verovatno da će ga radnici upotrebiti da bi zado­ voljili svoje osnovne potrebe. Osim toga. Radnici rade za pokretnom trakom i obavljaju veo­ ma specifične zadatke (recimo. Ponekad je još gore od toga. ljudi su inherentno socijalni. barem neko vreme. umesto da kroz svoj rad izraze puni ljudski potenci­ jal. (To mogu da urade jedino ako ga kupe na tržištu. Po Marksovom gledištu.) Proizvodi pripadaju kapitalistima koji ih mogu upotrebiti za lične potrebe ili raditi s njima što god žele. Drugo. Budući da kapitalisti kontrolišu proizvodne aktivnosti. ljudi se sve više od njega udaljavaju. on ne pripada radnicima. Čak i ako ne učestvuju u borbi za opstanak. zadržaće svoja radna mesta. čak i kada rade s drugim radnicima. Prema tome. radnici su od njih odvojeni i nesposobni da se u njima izraze. kapitalisti poseduju proizvod. Treće. počinju da mrze jedni druge. radnici.

imaju sve o n o što je proletarijatu potrebno (sredstva za proizvod­ nju. ali. Proletarijat . šta radnici m o g u da i m p o n u d e zauz­ vrat? Radnici imaju nešto što je kapitalistima n e o p h o d n o : radnu sposobnost i vreme koje je n e o p h o d n o d a bi se radilo i proizvo­ dilo. U kapitalizmu. K a k o se o d ­ nosi s d r u g i m l j u d i m a i p r i r o d o m p o s t e p e n o prekidaju. Prema toma. Kapitalisti.klasa ljudi koji moraju da prodaju svoje radno vreme kapitali­ stima jer je to jedini način da pristupe sredstvima za proizvodnju.klasa ljudi koji u kapitalizmu poseduju sredstva za proizvodnju i stoga su u položaju da eksploatišu radnike. Sredstva za proizvodnju . akopripadnici proletarijata žele da rade. mašine. to su stvari koje su n e o p h o d n e za proizvodnju (oruđa. njihova svest postaje sve m a n j e aktivna i k o n a č n o biva uništena. dakle. mašine. u suštini. Kapitalizam je. U t o m sistemu j e d n a klasa (kapitalisti) eksploatiše drugu klasu (proletarijat). otuđenje se javlja unutar kapitalističkog sistema. dvoklasni sistem koji čine kapi­ talisti i proletarijat. novac za nadnice). najvećim delom sastavljen od kapitalista i proletarijata. a sve više k a o tovarne životinje ili mašine. sirovine i fabrike). Kapitalizam K a o što s m o videli. sredstva za proizvodnju . Kapitali­ sta o m o g u ć a v a proletarijatu pristup sredstvima za proizvodnju i plaća m u nadnicu (visoku tek onoliko koliko je n e o p h o d n o d a bi Kapitalizam . Kako samo ime kazuje.ekonomski sistem. posedujukapitalisti. jer bez njih ne m o g u d a rade. Ključ za razumevanje o b e klase leži u o n o m e što M a r k s naziva sredstvima za proizvodnju. Kapitalisti . Tako se dolazi d o sporazuma.predmeti koji su neophodni za proizvodnju (oru­ đa. Kapitalista ne m o ž e d a proizvodi i ne m o ž e d a pravi novac i profit bez proletarijata.KLASIČNE TEORIJE 63 kao ljudi. oni moraju d a zakucaju na vrata kapitaliste i traže o d nje­ ga d a ih zaposli. N j i m a je takođe potre­ ban novac d a bi preživeli u kapitalizmu. Posledica kapitalističkog načina proizvodnje jeste m a s a otuđenih radnika koji su nesposobni d a izraze svoje suštinske ljudske kvalitete. R a d n i c i m a je n e o p h o d a n pristup sredstvima za proizvodnju. a kapitalisti i njega imaju (kao i sposobnost d a g a neprekidno uvećavaju). sirovine i fabrike). u kojem jedna klasa (kapitalisti) eksploatiše drugu klasu (proletarijat).

proletarijat kapitalistima daje svoje radno vreme i sve proizvodne sposobnosti i kapacitete koji se vezuju za to vreme. To je suma taman dovoljna da bi radnik mogao da preživi i izdržava porodicu i decu. Zapravo. planiraju.. Zašto je to tako? Da bi se došlo do odgovora na to pitanje. a ne dirketno priroda. vlada je uskoro zatvo­ rila te novine zbog političkih stavova koji su u njima iznošeni. kad onemoća. kapitalisti ne rade. Međutim.64 D Ž O R D Ž RICER . Marksova definicija rada glasi ovako: rad predstavlja proizvodnju stvari iz sirovog materijala koji se nalazi u prirodi.radnu teoriju vrednosti. a kapitalisti skoro ništa. pošto proletarijat radi. njega će na poslu zameniti njegova deca. Proletarijat radi. jer kada radnik onemoća i više ne bude mogao da radi. ali za Marksa to nije rad. To može da sprovede samo proletarijat. Međutim. kako bi ga deca. a kapitalista ne radi. Marks smatra da sva vrednost dolazi od rada. Taj sporazum na prvi pogled izgleda pravedno: i kapitalisti i proletarijat dobijaju ono što nemaju i što im je neophodno. iz čega proizlazi da je stvaralac vrednosti u kapitalizmu proletarijat. potrebno je razumeti još jedan Marksov koncept . . Marks je počeo da piše za jedne radikalne liberalne novine i nakon deset meseci postao njihov urednik. to predstavlja jedan nepra­ vedan dogovor. iako u kapitalizmu si­ rovine obezbeđuje kapitalista. Sistem je lu­ kavo zamišljen. upravljaju. prave sheme itd. Karl Marks Biografska skica Nakon što je diplomirao na Berlinskom univerzitetu. Kapitalisti mogu da investiraju.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I proletarijat počeo da radi). Radna teorija vrednosti — Marksova teorija po kojoj sva vrednost proizvoda dolazi iz rada utrošenog u procesu proizvodnje. proletarijatu bi trebalo da pripadne praktično sve što proizađe iz procesa proizvodnje. zamenila na njegovom radnom mestu. Najednostavnije rečeno. U zamenu za to. Marks kaže da se radnicima plaća nadnica za preživljavanje. po Marksovom gledištu.nadnica koju kapitalista plaća radniku a koja je taman tolika da radnik preživi i zasnuje porodicu. Rani radovi koje je Marks objavio u tom periodu odslikavali Nadnica za preživljavanje .

kao i aktivnosti koje su pozivale na ono što je on smatrao preranom političkom akcijom.u kapitalizmu. a sve veći broj kapitalista biva izbačen s tržišta i pretvara se u proletarijat. da prevazide lažnu svest i istinski razume prirodu kapitalističkog sistema.u kapitalizmu. što su izmanipulisali tržište. Z a razliku o d proletarijata. proletarijat je u stanju d a to shvati. Kapitalisti su prezauzeti uvećanjem profita d a bi ikada bili u poziciji d a istinski razumej u eksploatišuću prirodu svog o d n o s a s radnicima. On je odbacio apstraktnost filozofije. k u c n u ć e čas k a d a će prole­ tarijat steći k l a s n u svest. R a z u m e se. U njima se moglo naći nešto od demokratskih principa humanizma i mladalačkog idealizma. Klasna svest preduslov je za revoluciju. a rad­ nici nadnicu koja im jedva omogućava da prežive. Lažna svest . delim i č n o i zbog toga što je toliko eksploatisan i osiromašen d a više ništa ne m o ž e d a prikrije realnost o n o g a što se dešava u kapita­ lizmu. Proletarijat stoga predstavlja žrtvu eksploatacije. ni radnici nisu svesni eksploatacije. U odba­ civanju tih aktivnosti. N a primer. situacija u kapitalističkom društvu upravo je obrnuta. I jedni i drugi su žrtve lažne svesti. . već z b o g toga što su p a m e t n i . u kapitalizmu se vodi sve žešća borba za prevlast nad tržištem. iako bi po radnoj teoriji vrednosti trebalo da bude obrnuto. a radnici nad­ nicu k o j a i m jedva o m o g u ć a v a d a prežive. Radnici misle d a dobij aj u p o š t e n u n a d o k n a d u za urađeni p o s a o . a revoluciju p o t p o ­ maže dinamika kapitalizma.sposobnost klase. Marks je postavio osnov za svoje životno delo. o svom međusobnom odnosu i o načinu na koji kapitalizam funkcioniše. prvenstveno proletarijata. za razliku o d kapitalista. Ironično je to d a ni kapitalisti. Kapitalista dobij a lavovski deo nagrade. itd. kapitalista dobija lavovski deo nagrade. Rečeno M a r k s o v i m rečnikom. cene se obaraju. i proleteri i kapitalisti imaju lažnu svest o sebi. kapitalisti misle d a su nagrađeni ne z b o g toga što eksploatišu radnike. što su m u d r o inve­ stirali. Eksploatacija .KLASIČNE TEORIJE 65 su poziciju koja će voditi Marksa kroz ceo život. Klasna svest . naivno sanjare­ nje komunista-utopista. M e đ u t i m . kapitalisti to n i k a d a neće biti u stanju.

U živopisnoj metafori. . uspešniji i bogatiji. proletarijat će drastično narasti. to će biti veći. Međutim. neće biti takmičenja. stvaraju radnici. d o k će se kapitalistička klasa svesti na mali broj ljudi koji održava svoje pozicije zbog toga što se pokazao sposobnim d a eksploatiše druge. Ključni koncept Eksploatacija Po Marksu. Po radnoj teoriji vrednosti. trebalo da pripad­ ne njima. kapitalizam po svojoj prirodi vodi do eksploatacije. u kapitalističkom sistemu lavovski deo te vrednosti pripada kapitalisti. Oni koji zaslužuju da budu bogatiji (proletarijat) u kapitalizmu postaju sve siromašniji.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I Naposletku. sledsrveno tome. K a p i t a l i z a m neće biti uništiten. nasilnim ili mirnim putem.66 D Ž O R D Ž RICER . višak vrednosti. odnosno iz koncepta viška vrednosti. a k o m u n i z a m neće m o ć i d a nastane ukoliko proletarijat nešto ne p r e d u z m e . o n o što M a r k s naziva Višak vrednosti — razlika između vrednosti proizvoda kada se on proda na tržištu i vrednosti elemenata utrošenih u njegovu proizvodnju (uključu­ jući tu i ljudski rad). On bi. jer će mali broj kapitalista koji je preo­ stao jednostavno biti zbačen s vlasti. Nje­ gova razmišljanja o eksploataciji izvedena su iz njegove radne teorije vrednosti. K a d a ovako nara­ stao proletarijat konačno dosegne klasnu svest i odluči d a stupi u akciju. Sto više proleterske „krvi" kapitalisti isisaju. Višak vrednosti deflniše se kao razlika između vrednosti proizvoda kada se on proda na tržištu i vrednosti elemenata utrošenih u njegovu proizvodnju (uključujući radnikov rad). pogotovo do eksploatacije proletarijata ili radničke klase. Proletari­ jat m o r a d a p r e d u z m e k o n k r e t n u akciju. kao i celokupnu vrednost. Stepen u kome kapitalista zadržava višak vrednosti i upotrebljava ga za sopstvene cilje­ ve (uključujući širenje svog kapitalističkog posla) jeste stepen u kome kapitalizam predstavlja jedan sistem eksploatacije. Marks opisuje kapitaliste kao „vam­ pire" koji sisaju rad proletarijata. dok oni koji ne zaslužuju da prođu bolje (ka­ pitalisti) postaju sve bogatiji.

Marks je opisao tranzicionu fazu od kapitalizma ka komunizmu u kojoj bi postojale šire strukture (na primer. diktatura proletarijata) i koja bi uskoro bila zamenjena istinskim komunizmom.društveni sistem koji će ljudskoj vrsti po prvi put u istoriji omogućiti da izrazi svoj pun potencijal. pomažući mu tako da stekne klasnu svest. naročito proleteri. komunizam je antisistem. Iz tih pretpo­ stavki možemo da zaključimo da je komunizam društveni sistem koji po prvi put omogućava izražavanje punog ljudskog potencija­ la. Njih ćemo bolje shvatiti ako se načas vratimo Marksovim osnovnim pretpostavkama o ljudskom potencijalu. Neposredan cilj trebalo je da bude zbacivanje otuđujućeg i eksploatišućeg sistema. Po Marksu. već da ne mogu samo sedeti u kućama zavaljeni u svoje fotelje i čekati da se kapitali­ zam sam od sebe raspadne. Zapravo. Nije dovoljno razmišljati o tome kako je kapitalizam iskvaren ili stvarati velike teorije o tome kako će uskoro nestati.ideja da ljudi. ali posvetio je malo vremena opisu komunistič­ kog društva koje bi trebalo da zameni kapitalizam.KLASICNE TEORIJE 67 praksisom. . (Iskustvo Sovjetskog Saveza posle revolucije 1917. Komunizam . moraju da preduzmu konkretnu akciju kako bi uspeli da prevazidu kapitalizam. godine pokazuje koliko Praksis . Onim što dolazi nakon toga. svet u kome sistem nije ni­ šta drugo nego skup socijalnih odnosa medu ljudima koji ga čine. kada revolucija uspe. veka. Neki kažu da je taj nedostatak plana postavio temelje za debakl komunizma koji je usledio u Sovjetskom Savezu i njegovim sate­ litima krajem 20. ljudi moraju da izađu na ulice i dokrajče kapitalizam. Marks je bio kritičan prema veli­ kom broju mislilaca koji su protraćili svoje vreme sanjareći o ne­ kom budućem utopijskom društvu. Marks je imao nekoliko specifičnih ideja o budućnosti komu­ nizma. bavićemo se kasnije. Komunizam Marks nije sumnjao u to da će dinamika kapitalizma dove­ sti do revolucije. To ne zna­ či nužno da ljudi moraju da budu nasilni. prioritet je da se razume način na koji kapitalizam funkcioniše i da onda ta poruka nađe svoj put do proletarijata.

bar potencijalno. značajnije i upotrebljivije nego ikad ranije.68 DŽORDŽ RlCER . uključujući neke od najvećih i najvažnijih. godine). U periodu između 1917. ali ne po cenu ugrožavanja ljudske kreativnosti. propao ne samo komunizam. ne samo da su preživele prelaz iz 20. Ipak. S padom sovjetskog komunizma (i transformacijom kineskog komunizma u veo­ ma živu kapitalističku privredu koja nastavlja da postoji s ko­ munističkom državom). ranih 90-ih godina mnogo se pričalo o kraju marksi­ stičke teorije. Prvo. kapitalizam je slobodniji nego ikada u poslednjih sto godina (od nastanka sovjetskog komunizma 1917. Uistinu. bile su komunističke ili su bile u savezu s komunističkim blokom. po mno­ gim mišljenjima. zapravo. Komunističko društvo trebalo je da iskoristi i proši­ ri tehnološke i organizacione mogućnosti kapitalizma. kao i mnoge druge neomarksističke teorije koje su iz nje izvedene (glava 5).) Marks je verovao da je komunizam sistem koji omogućava ljudima da izraze svoju promišljenost. Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Da li Marksova teorija ima bih kakav u postkomunističkom svetu? značaj Ima onih koji smatraju da je urušavanjem Sovjetskog Saveza i njegovih savezničkih država kasnih osamdesetih godina 20. bio teoretičar kapitalizma. i 1989. feudalizam. . veka. kreativnost i društvenost koje su uvek postojale kao mogućnost. već i Marksova teorija na kojoj je on naizgled bio utemeljen. On je. Smatralo se da će marksi­ stička teorija konačno završiti na dubrištu propalih teorija. Marksova teorija. vek. ali koje su u prethodnim sistemima (na primer.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI je ovo gledište bilo naivno. u 21. Marks je komunističko društvo zamišljao kao društvo u kome će tehnologija i organi­ zacija čoveku omogućiti da bude ono što je. već su danas. veliki broj država. da se zavuče u svaki kutak zemljine kugle. kao i to da nije bilo moguće eliminisati šire strukture koje eksploatišu i otuđuju ljude. kapitalizam) bile potiskivane i uništavane. oduvek mogao da bude. godine komunizam je ogra­ ničavao ekspanziju kapitalizma na različite načine. Činjenica je da je Marks veoma malo rekao o komunizmu.

ponovo se pojavilo. To se najbolje vidi u bivšim komunistič­ kim državama koje su postale ključne destinacije kapitalistič­ kog ekspanzionizma. kapitalističkoj privredi bilo je teško ili čak nemoguće da prodre u te delove sveta. Zapravo. globalni sukob između kapitalizma i komunizma. u stvari. Međutim. oni ne­ prekidno moraju da traže nova tržišta budući da stara postaju sve manje sposobna da proizvedu nove poslove i uvećaju pro­ fit. s tim što je tamo došlo do razvoja jedne poseb­ ne domaće vrste kapitalizma. koje je Marks predvideo. Mnoge od njih su sumnjive. veku zbog globalnog sukoba kapitalizma i komunizma (kao i zbog drugih faktora kao što su dva razarajuća svetska rata). moraju da se šire ili. u vreme Korejskog i Vijetnamskog rata) iscrpli resurse koji su mogli da se uporrebe za ekspanziju kapitalizma. mnogi današ­ nji marksistički teoretičari i rade. Zapravo. a po­ gotovo globalnog kapitalizma. u suprotnom. Marksova predviđanja nisu se u potpunosti ostvarila u 20. Marks nije samo predvideo činjenicu da će kapitalizam postati globalni fenomen. Bez obzira na to. Zapadni kapitalisti užurbano su krenuli u bivši sovjetski blok i tamo započeli svoje poslove. pitanje više nije da li će Kina smeniti SAD na mestu vodeće kapitalističke zemlje. Ka­ pitalistički poslovi danas. To. Kako je komunizam brzo nestajao iz pamćenja ljudi (osim na Kastrovoj Kubi i. a neke moraju da se promene. sprečio je razvoj i globalno širenje kapitalizma. pogotovo hladni rat koji je započeo ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata. oni kao svoju početnu poziciju uzimaju Marksove teorijske ideje o kapitalizmu . barem retorički. Drugo. neki od najvažnijih radova o globalizaciji napisani su iz marksističke perspektive (vidi glavu 10). već i činjenicu da on to mora postati. u poslednje dve decenije globalno širenje kapitaliz­ ma. mnogo više nego u Marksovo doba. propadaju. Isto se de­ silo i u Kini. čak ponegde potpuno pogrešne. danas relevantnije nego ikada ra­ nije. u Kini) kapitalizam je oslo­ bođen mnogih globalnih ograničenja i sada se ubrzano širi po celoj zemljinoj kugli. prilagode ili odbace. To se dogodilo zbog toga što su veliki vojni troškovi napravljeni tokom hladnog rata (na primer. njegova analiza kapitalizma. Time ne želimo da kažemo da su Marksove ideje svete i nedodirljive. po nekim mišljenjima. Otuda. već kada će se to desiti. Zbog toga su Marksove ideje.KLASIČNE TEORIJE 69 Kao rezultat toga.

veka. Razlog za to je rad jednog drugog klasičnog teoretičara. . Naime.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i nadograđuju se na njih da bi dodatno osvetlili globalni uspeh kapitalizma kao posledicu propasti komunizma. kao i s Veberovom teorijom posebno.70 D20RD2 RlCER . Talkota Parsonsa (s kojim se srećemo u glavi 4). Iako je nastala na početku 20. Taj koncept zasniva se na Veberovoj teoriji delanja. koja se danas smatra sre­ dišnjom tačkom njegove teorijske orijentacije. onda se može tvrditi da je njegov nemački kolega. ona je ugrađena u temelje savremene sociologije. Maks Veber (1864-1920). On je to učinio sa nizom sada uveliko prepoznatljivih predrasuda. Jedna od njih je njegova vlastita teorija delanja koja ga je navela da prenaglasi značaj Veberove teorije delanja (koja je imala presudan uticaj na ranu Parsonsovu teoriju). kao i sa stanovišta političkog razvoja s kraja 19. Njegov najznačajniji teorijski doprinos nalazimo u konceptu sve veće racionalizacije zapadnog društva. veka. najvažniji teoretičar sa stanovišta sociologi­ je (drugi kandidat je Emil Dirkem). Veberova misao bila je veo­ ma složena. Društveno delanje Veberova teorija društvenog delanja godinama je privlačila veću pažnju od teorije racionalizacije. Da odgovorimo konačno i na pitanje koje se nalazi u podna­ slovu ovog okvira: Marksove ideje danas su relevantnije više nego ikada! MAKSVEBER: RACIONALIZACIJA DRUŠTVA Ako je Karl Marks najvažniji mislilac sa stanovišta socijalne misli u načelu. tridesetih godina dvadesetog veka Parsons je američku publiku upoznao sa klasičnom evropskom teorijom u celini. po­ gotovo racionalnog delanja.

Veberov otac bio je čovek koji je uživao u ovo­ zemaljskim zadovoljstvima. godine u nemačkom gradu Erfurtu. tako i na njegov psihološki razvoj. Biheviorizam — proučavanje ponašanja. . što je bila samo jedna od mno­ gobrojnih osobina po kojima se razlikovao od svoje supruge. Veberova majka bila je predana kalvinistkinja. Pošto je pripadao političkom establišmentu. a ne delanjem. Ponašanje je usko povezano s biheviorizmom. koje je veoma značajno za sve sociologije sva­ kodnevnog života (vidi glavu 6 ) . Maks Veber Biografska skica Maks Veber rođen 2 1 . Veber bi sklanjanje ruke s vrele ringle ili automatsko otvaranje kišobrana kada počne kiša. I ponašanje i delanje odnose se na svakodnevne ljudske aktivnosti. Izražene razlike koje su postojale medu njegovim roditeljima ostavile su duboke posledice kako na njegovu intelektualnu orijenta­ ciju. Veberov otac bio je birokrata koji je napredovao do relativno uticajne političke pozicije. u porodici koja je pripadala srednjoj klasi.ljudski postupci koji se više ili manje javljaju nesvesno. aprila 1864. zazirao je od svake aktiv­ nosti ili idealizma koji bi zahtevali ličnu žrtvu ili bi ugrozili položaj koji je zauzimao u sistemu. a koji se uglav­ nom povezuje sa psihologijom. žena Delanje . To otuda što su obe te rad­ nje nesvesne. Ponašanje . Recimo. koje je posledica svesne namere. uglavnom povezano s psihologijom. za razliku od delanja. ponašanje nastaje bez prethodnog razmišljanja. i više mehaničke. Naime. teorijskim pravcem koji je odigrao važnu ulogu u ra­ zvoju socioloških teorija svakodnevnog života.ljudski postupci koji nastaju svesno. ponašanje kome pojedinci pri­ pisuju smisao i značenje. nazvao ponašanjem. Međutim.KLASIČNE TEORIJE 71 Ponašanje i delanje Veberova teorija delanja zasniva se na razlikovanju pona­ šanja i delanja. Osim toga.

Njene brige bile su mahom onozemaljske. nakon koje je otac uskoro umro. Veber je finansijski zavisio od svog oca. Veber je imao žesroku raspravu s ocem. Posvećenost poslu dovela je Vebera 1896. kada je u S A D održao svoje prvo predavanje posle šest i po godina. Veber je. na . Te nepremostive razli­ ke među supružnicima prouzrokovale su tenziju u njihovom braku. ali i tenzija koje su one prouzrokovale. Među­ tim. Posle dugog oporavka. Vremenom je razvio jedan asket­ ski način života. regulisao život časovnikom. U tom radu. dok mu je univerzitetska karijera ubrzano napredovala. Ali. bio je spreman da se vra­ ti aktivnom akademskom životu. negativno je uticala na Veberovu psihu. godine do položaja profesora ekonomije na Hajdelberškom univerzitetu.72 D Ž O R D Ž RlCER . tenzija pruzrokovana pottebom da bira između dve potpune suprotnosti. Tokom osam godina provedenih na Berlinskom univerzitetu. izdao je jedan od svojih najpoznatijih radova Protestantska etika i duh kapitalizma. Veber je. Veber se još kao dete suočio s jasnim izborom. Cesto nesposoban da spava ili radi. njegova radna navika ovako je opisana: „Nastavljao je sa rigidnom radnom disciplinom. ali tek 1904. ali se kasnije priklonio majči­ nom. a odbojnost prema ocu postepeno je rasla. sitno iseckane govedine i četiri pečena jajeta". on je narednih šest-sedam godina proveo u skoro potpunom kolapsu. gde je doktorirao i postao advokat. To mu je sve manje odgovaralo. večerajući u svojoj sobi pola kilograma sirove. ugledavši se na svoju majku. Uznemiravale su je nesavršenosti koje su ukazivale na to da nije predodređena za spasenje. Pošto nije mogao da se ugleda na oba roditelja.ono što se danas naziva radoholičar. Ubrzo nakon toga. Same te razlike. i 1905. štedeo je na sebi svojstven način. U početku se činilo da se odlučio za očev način života. neke od sposobnosti počele su da m u se vraćaju 1903.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI koja je težila asketskom životu uveliko lišenom zadovoljstava za kojima je žudeo njen muž. Veber počinje da pokazuje simptome bolesti koji su završili nervnim slomom. 1897. godine. potpuno utonuvši u svoj rad. postao asketa i opsesivni radnik . ostavile su dubok trag na Veberu. godine). godine. Ubrzo nakon toga (1904. sve više se priklanjao majčinim životnim vrednostima. koji god izbor da je načinio. deleći dan na precizne delove posvećene različitim predmetima. Tokom jednog semestra. Istovremeno.

ali ga je daleko više interesovalo delanje dve ili više oso­ ba. interesovale su ga samo radnje ko­ jima su akteri pripisivali neko značenje i smisao. znače­ nje koje ljudi pridaju situaciji mnogo je važnije za razumevanje njihovih postupaka od stvarne situacije u kojoj su se našli. Nasuprot tome. Vebera su interesovale situacije u kojima ljudi pridaju značenje svojim postupcima. Veberova definicija delanja glasi ovako: „To je ljudsko pona­ šanje (bilo spoljašnje ili unutrašnje činjenje. Veber je izveo svoju definiciju sociologije. uzdržavanje od rad­ nje ili trpljenje). ono se javlja bez prethodnog razmišlja­ nja. kalvinisti. Zapravo. ako onaj ili oni koji delaju povezuju s njim neko subjektivno značenje". Staviše. Na teorijskom nivou. ali samo iz praktičnih razloga. A društvenim delanjem treba da se naziva takvo delanje „koje se po smeranom značenju dovodi u vezu sa ponašanjem drugih i u svom toku orijentisano je prema ovome". proglasio superiornost religije kojoj je pri­ padala njegova majka. Kolektiv nije ništa više do skup pojedinač­ nih aktera i delanja. Sociologija se najviše mora posvetiti pravilnostima u delanju dvoje ili više pojedinaca.KLASIČNE TEORIJE 73 teorijskom nivou. kada je Veber govorio o kolektivima (na primer. Samo ljudi mogu delati. Drugim recima. . Mada lično nije bio religiozan. on je svoju pažnju usredsredio na delanje koje podrazumeva da se između stimulusa i reakcije na stimulus odvija misaoni proces. Kako vidimo. a ne na kolektive. ono što je važno jesu svesni procesi. kapitalisti). on je tvrdio da se oni mogu posmatrati samo kao rezultat delanja dvoje ili više pojedinaca. Vebera je interesovalo delanje jedne osobe. Veber je veliki deo svog života posvetio proučavanju religije. Iz te zainteresovanosti za društveno de­ lanje. Sociolozi mogu da govore o kolektivima. To je nauka koja hoće da razume i tumači društveno delanje i time objasni ono što je uzročno u njegovom toku i njegovim posledicama. ponašanje je vrsta radnje koja ne nastaje kao posledica prethodno uspostavljenog značenja. Budući da Vebera ponašanje nije interesovalo. Zato se sociolozi moraju usredsrediti na aktere.

jeste tradici­ onalno delanje. pa možda i upropastilo sledeći obrok. njegovo delanje nije određeno nekim velikim vrednosnim sistemom. Afektivno delanje (koje Vebera nije preterano za­ nimalo) je delanje koje je uzrokovano emocijama. onda taj ritual morate da ponavljate prilikom svakog obeda. daleko više zani­ mali vrednosno-racionalno i ciljno-racionalno delanje. uključujući ljude i objekte u njemu. Tradicionalno delanje . Drugačije rečeno.delanje po navici ili u skladu s običajima. Ciljno-racionalno delanje javlja se onda kada akter teži ostvarenju cilja koji je sebi postavio. Ciljno-racionalno delanje .74 D ž O R D Ž RlCER . ono je određeno akterovom percepcijom okruženja u kojem se nalazi. Iako je Veber pokazivao interesovanje za tradicionalno delanje (po­ gotovo u vezi s tradicionalnom vlašću). akter mora uzeti Afektivno delanje — neracionalno delanje koje je uzrokovano emocijama.težnja aktera da ostvari cilj koji je sebi postavio. Vrednosno-racionalno delanje javlja se onda kada akter bira najpogodnije sredstvo za ostvarenje svoga cilja oslanjajući se na skup nekih viših vrednosti. Takvo dela­ nje racionalno je sa stanovišta vrednosnog sistema tog kulta. crkveno krštenje ili slava). Iako taj izbor ne mora nužno biti i najbolji. u skladu s njegovim interesovanjem za racionalizaciju. Sledeće. sada već čuvenu. on je racionalan sa stanovišta vrednosnog siste­ ma kojem akter pripada. čak i ako bi vam pročišćenje nanelo štetu. Na primer. njega su ipak. uključujući i ljude i pred­ mete u njemu. Iako taj izbor ne mora nužno biti i najbolji. njegovo delanje nije odre­ đeno nekim velikim vrednosnim sistemom. . on je racionalan sa stanovišta vrednosnog sistema kojem akter pripada. To je neracio­ nalno delanje. razliku između četiri vrste delanja. afektivno postupate kada ošamarite dete u naletu besa. kada bira najefikasnije sredstvo za ostvarenje svog cilja. Recimo. ako pripadate nekom kultu čiji pripadnici veruju u ritual pročišćenja prethodnog obroka pre nego što počnu sa narednim obrokom. koje se javlja kada neka osoba dela po navici ili u skladu s običajima (na primer. takođe neracionalno. već percepcijom okruženja u kome se nalazi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Vrste delanja Veber je napravio. Vrednosno-racionalno delanje — delanje koje se javlja kada akter najpogodni­ je sredstvo za ostvarenje svog cilja bira oslanjajući se na skup nekih viših vrednosti. Umesto toga.

Na primer. izabraćete najbolje sredstvo da ostvarite svoj cilj i dobijete ples koji želite. eksperimentalnih metoda koje ko­ riste bihevioristi. kada na žurci primetite osobu s kojom biste želeli da plešete. služeći se razumevanjem. Prednost leži u činjenici da socio­ lozi. Zapravo. Pre će biti da je svako delanje kombinacija dveju ili više vrsta ideal-tipskih delanja. U teoriji društvenog delanja pojmom verstehen označava se nastojanje istraživača da razume misaoni proces aktera.KLASIČNE TEORIJE 75 u obzir situaciju u kojoj se nalazi. razumevanje nije puka intuicija. uzimajući u obzir prirodu situacije (možda su na žurci samo parovi). pro­ naći delanje koje u potpunosti odgovara jednom od ovih ideal­ nih tipova. Mnogi sociolo­ zi smatraju da je njegov rad veoma koristan. ili se čak uopšte ne može. mogu razumeti šta je to što se događa u svesti ljudi što Razumevanje (nem. istraživač je u prednosti nad onima koji su uobrazili da su ozbiljni naučnici koji kori­ ste pozitivističke metode. Ključni koncept Verstehen Nemačka reč Verstehen znači razumevanje. Uzimajući sve to u obzir. verstehen) . Pomenute četiri vrste delanja jesu idealni tipovi. Veber je ponudio jedan pristup za proučavanje društvenog delanja i teorijsko oruđe za njegovo proučavanje. već sistematičan i temeljan metod proučavanja mišljenja i dela­ nja. njegova značenja i motive. recimo. Veber je jasno naznačio da razumevanje nije ni lakši. Za Vebera.metodološka tehnika koja podrazumeva po­ kušaj istraživača da razume misaoni proces aktera. objekte (mož­ da će vam sto preprečiti put) i druge ljude (možda neko već ple­ še s tom osobom). njegova značenja i motive. kao i to kako oni utiču na delanje (ili interakciju) koje se proučava. . Činjenica je da se u stvarnosti retko može. zahvaljujući tome što je predmet njihovog proučavanja čovek. najpre morate da odlučite koji je najbolji način da joj priđete. kao i to kako oni utiču na delanje (ili medudejstvo) koje se proučava. ni manje naučan metod od.

Međutim. . Sledstveno.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ih nagoni da se ponašaju na određeni način. Uzimajući u obzir realne okolnosti Praktična racionalnost — ono što svi svakodnevno radimo kada pokušavamo da stignemo s jednog mesta na drugo. (Kako će se videti. a ne mentalni proces. čestice se mogu proučavati isključivo spolja. te dve teorije delimično se preklapaju. kontekst aktera.) Veber razlikuje nekoliko vrsta racionalnosti. odnosno način razumevanja aktera i delanja. Međutim.76 DžORDZ RiCER . na koji način je ovaj metod. neophodno je staviti se u njegov položaj i razumeti kulturni kontekst u kome on živi. Zapravo. čestice se ne mogu razumeti na isti način na koji se mogu razumeti ljudi. Neki tvrde (ne bez osnova) da je Veber pokuša­ vao da razume šta je to što se događa u svesti jednog kalviniste što ga navodi da postupa na način koji doprinosi pojavi duha kapitalizma. Po trećem gledištu. Postoji više odgovora na ovo pitanje. Fizičar koji pro­ učava nuklearne čestice nema mogućnost da razume te česti­ ce. U ovom slučaju. Ali. Praktična racio­ nalnost je ono što svako od nas radi svaki dan kada pokušava da stigne s jednog mesta na drugo. drugi smatraju da je Veber razumevanje koristio kao metod po kome je neophodno zamisliti se u poziciji drugog. povezan sa Veberovom grand-teorijom o odno­ su između kalvinizma i duha kapitalizma. sva tri pristupa imaju jaku potporu. kao i to šta ga navodi da se ponaša na kapitalistički način (po kome je trka za profitom najviša vrednost). istraživač istražuje spoljašnje okruženje. da bi razumeli jednog kalvinistu. jedna prihvatlji­ va interpretacija glasila bi da je razumevanje metod analiziranja delanja sa stanovišta individualnih mentalnih procesa. njegovu svest. verstehen se bavi odnosom između individu­ alnih mentalnih procesa i šireg kulturnog konteksta. Vrste racionalnosti Dok Veberova teorija delanja počiva na tipologiji delanja koju smo izložili u prethodnom odeljku. tj. Zapravo. njegova šira teorija ra­ cionalizacije počiva na tipologiji racionalnosti koju ćemo izložiti u ovom odeljku. Za razliku od mišljenja i delanja koji se metodom introspekcije mogu proučavati iznutra. tj.

Na primer. a ne preduzimanje racionalnih radnji u njemu. U ovom slučaju. posmatrano sa stanovišta vrednosnog sistema pleme­ na to jeste racionalno. Sa stanovišta praktične racionalnosti. cilj je racionalno razumevanje sveta. morate da zakopate koplje pod zemlju. Ljudi koji žive na Zapadu nisu jedini koji se služe prak­ tičnom racionalnošću. i jedno i drugo je racionalno u svom kontekstu.sposobnost da se realnost spozna kognitivno kroz razvoj apstraktnih koncepata. svako od nas pokušava da izađe na kraj s postojećim teškoćama i pronađe najefikasniji način da ostvari sopstvene ciljeve. Teorijska racionalnost podrazumeva sposobnost da se real­ nost spozna kognitivno kroz razvoj apstraktnih koncepata. s ciljem da se dođe do dugoročnog rešenja saobraćajnih zastoja.KLASIČNE T E O R I J E 77 u kojima se nalazi. recimo.izbor najpogodnijeg sredstva za ostvarenje cilja vo­ den je višim vrednostima. izbor najpogodnijeg sredstva za ostvarenje cilja vođen je višim vrednostima. krenućemo sporednim putem. Vrednosna racionalnost. onda to morate da uradite svaki put pre nego što krenete u lov. Ono što se dešava u jednom plemenu (ili jednom vrednosnom sistemu) nije ni manje ni više racionalno u odnosu na ono što se dešava u nekom drugom. Vrednosna racionalnost . ali. svi ljudi u svim društvima kroz istoriju koristili su ovu vrstu racionalnosti. i vrednosna racionalnost javlja se u svim civilizacijama i svim istorijskim epohama. Dakle. a ne preduzimanje racional­ nih radnji u njemu. rituali u ne­ kom plemenu nalažu da. . Ako. a ne svakodnevnim iskustvima i praktičnim mišljenjem. a drugo da učestvujete u ritualnom kupanju. ako jedno pleme od vas zahteva da pre lova zakopate koplje ispod humke. kao i praktična. podrazumeva di­ rektno delanje. Primena teorijske racionalnosti na saobraćaj­ ne probleme podrazumevala bi angažovanje odgovarajućih struč­ njaka. Teorijska racionalnost . i teorijska racionalnost javlja se u svim istorijskim društvima. Kao i prethodne dve. gubljenje vremena na zakopavanje koplja očigledno nije racio­ nalno. Kao i praktična. a ne svakodnevnim iskustvima i praktičnim mišljenjem. pre nego što krenete u lov. Cilj je racionalno razumevanje sveta. Prema tome. ako je put kojim obično idemo na posao blokiran saobraćajnom nezgodom.

a najracionalniji privredni sistem svakako je kapitalizam. U ovom slučaju izbor najpogodnijeg delanja zasniva se na pravili­ ma. On je želeo da odgovori na pitanje zbog čega se ona javila baš na modernom Zapadu.78 D20RDŽ RlCER . . što se najbolje vidi u načinu na koji se ka­ pitalizam razvija. ipak. To ga je navelo da proučava činioce koji su pospešili racionalizaciju na Zapadu i prepreke koje su za nju po­ stojale na svim drugim mestima. a posebno kalvinizam odigrao u pojavi kapitalizma. Nekome ko ne radi u opštini to se može činiti neefikasnim i neracionalnim. druge svetske religije. ali najviše zbog njegovog insistiranja na stvarima koje se mogu meriti. ako pravila nalažu da svaki put kada od opštine tražite da vam izda izvod iz matične knjige rođenih morate da popu­ nite šesnaest formulara.izbor najpogodnijeg delanja zasniva se na pravilima. Vebera je prvenstveno interesovala racionaliza­ cija privrednog sistema. Glavna prepreka i glavni podstrek racionalizaciji jeste religija. Ta vrsta racional­ nosti karakteristična je za moderni Zapad. Zbog toga je Veber svoju pažnju usmerio na odlučujuću ulogu koju je protestantizam. formalna racionalnost javila se samo na Zapadu s pojavom industrijalizacije (iako danas sve više postaje sastavni deo društvenih odnosa širom sveta). Tipičan primer formalne racionalnosti jeste moderna birokratija u kojoj pravila organizacije određuju najracionalniji smer delanja. onda to ne možete da izbegnete čak ni onda kada poznajete nekoga od zaposlenih u opštini. Vebera je stoga prvenstveno interesovala formalana racio­ nalnost. Za razliku od ostalih tipova racionalnosti. Protestantska etika i duh kapitalizma Protestantizam je odigrao odlučujuću ulogu u rastu raciona­ lizacije na Zapadu. Sledstveno. poput Formalna racionalnost .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Konačno. kao i u sve većoj upotrebi modernog računo­ vodstva. Veber se najviše bavio formalnom racionalnošću. to je sasvim racionalno. propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga. sa stanovišta opštinske birokratije. u neko drugo vreme. Veber je smatrao da je kapitalizam racionalan na različite načine. S druge strane. a ne na nekom drugom mestu. propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga.

jave u tim društvima. Međutim. To je takode podrazumevalo da su kalvinisti novac. njima su pri ruci bili marljivi radnici koji su na sličan način tražili znakove uspeha. .KLASIČNE TEORIJE 79 konfučijanizma u Kini ili hinduizma u Indiji. Uostalom. sistemom ideja koji je konačno do­ veo do stvaranja kapitalističkog privrednog sistema. za razliku od drugih delova sveta. a biti dobar radnik bio je jedan ta­ kav znak. Ako među radnicima ima onih koji će biti spašeni. neće biti uspešni. morali da štede i ponovo ulažu u posao kako bi ga (posao) učinili još unosnijim. Bio je to jedan izuzetno ohrabrujući sistem za one koji su već stekli bogatstvo ili težili da ga steknu. za razliku od svojih radnika. Iako nije postojao nijedan način na koji bi kalvinisti direktno mogli uticati na svoju sudbinu. Duh kapitalizma . U različitim Protestantska etika — budući da su verovali u predestinaciju. štedljivost.na Zapadu. Jedan od glav­ nih pokazatelja da pripadaju spašenima bio je uspeh u poslu. Sva ta uverenja o ekonomskom uspehu među kalvinistima vodila su do protestantske etike. Takode. prosperiraće ekonomski. Zbog toga su kalvinisti bili veoma zainteresovani da postignu poslovni uspeh. a naročito kapitalizam. sprečile su da se racionalizacija. čestitost i sticanje novca kao legitimno i samo sebi cilj. Kalvinsti su verovali u predestinaciju. motiv ljudi da postignu ekonomski uspeh nije bila pohlepa već moralni sistem koji je isticao neprekidnu težnju ka ekonomskom uspehu. što je podrazumevalo stvaranje većeg i profitabilnijeg po­ sla. bili toliko uspešni. umesto da ga troše na prolazna lična zadovoljstva. sve je unapred određeno. kalvinisti nisu mogli da znaju da li će ići u pakao ili u raj niti su direktno mogli da uti­ ču na svoju sudbinu. Duh kapitalizma sadtži niz komponenti uključujući racionalnu i sistematičnu težnju za profitom. podsticalo ih je uverenje da je njihova moralna dužnost da se ponašaju na takav način. Vebera je prvenstveno interesovala kalvinistička protestant­ ska etika. Jedan od glavnih pokazatelja da pripadaju spašenima bio je uspeh u poslu. Na ovu. postojali su određeni znaci na osnovu kojih su mogli saznati da li su medu spašenima ili nisu. to jest u to da je unapred određeno da li će neko ići u pakao ili u raj. Konačno. Veber je protestantsku etiku po­ vezao s duhom kapitalizma. kalvinističke preduzetnike nije mučilo to što su. postojali su određeni znaci na osnovu kojih su mogli saznati da li su medu odabranima ili nisu. tačnost. ponekad bezobzirnu težnju za profitom. Oni koji nisu medu spašenima.

neprekidno uvećavanje bogatstva i eko­ nomski prosperitet smatrani su dužnošću ljudi.80 D Ž O R D Ž RlCER . imala preduslove za razvoj kapitalizma. Očigledna veza koja postoji između protestantske etike i duha kapitalizma ogleda se u tome što je protestantska etika po­ mogla razvoj kapitalizma. ono se na Zapadu nije razlikovalo od konfučijanizma i budizma na Istoku. duh kapitalizma. tačnost. ili još konkretnije. već moralni sistem koji je isticao ekonomski uspeh.u ogromnoj većini bili protestanti. kao i Zapad. Otkrio je da su lideri privrednog sistema u ovim državama . U tom pogledu.poslovni lideri.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI delovima sveta i u različitim istorijskim epohama ljudi su težili postizanju ekonomskog uspeha. sa svim ovim i drugim prednostima na svojoj strani. Zapravo. već je postao moralni imperativ. obrnuto. a nije ni moglo da stvori. Kinezi su imali razvijenu proizvodnju i ogromnu radnu sposobnost. Dokaz za tu tvrdnju Veber je pronašao proučavajući one evropske države u kojima koegzistira više reli­ gija. katoličanstvo je sprečavalo razvoj takvog duha. hinduizam i kapitalizam Kina je. To je značilo da je protestantizam odigrao značajnu ulogu u izboru tih zanimanja i. katoličanstvo nije stvorilo. ali na modernom Zapadu nji­ hov motiv nije bila pohlepa. Duh kapitalizma više nije bio pitanje lične ambicije. uključujući tu tradiciju jake želje za prisvajanjem i bezobzirnog ta­ kmičenja. Iznad svega. Težnja za profitom bila je odvojena od mo­ ralno sumnjive pohlepe i usmerena prema duhu koji se smatrao moralno ispravnim. zašto se u Kini nije razvio kapitalizam? Iako su neki elementi kapitalizma u Kini bili prisutni . Drugim rečima. Konfučijanizam. nije podlegla sveobuhvatnom pro­ cesu racionalizacije. Duh kapitalizma podrazumeva više elemenata uključujući i nama najinteresantniju racionalnu i sistematičnu težnju za profi­ tom. Druge ideje povezane s duhom kapitalizma uključuju štedlji­ vost. čestitost i sticanje novca kao legitimnu radnju koja je cilj samoj sebi. visokokvalifikovani radnici i tehnički naprednije i poslovno obučeno osoblje . posednici kapitala. da druge religi­ je nisu uspele da stvore idejne sisteme koji bi podsticali ljude da se bave ovim pozivima. Postavlja se pitanje zašto Kina.

tj. Takode. u kalvinizmu je tenzija između predestinacije i želje da se zna nečija sudbina dovela do ideje da uspeh u poslu može biti znak spasenja i razrešenja te tenzije. Konfučijanci nisu vrednovali rad i prepuštali su ga potčinjenima. Vernom privrženošću ritualu kaste. uključujući tu i ekonom­ sku promenu. Osim toga. ali mi ćemo je izučavati u domenu vlasti. jer je ovaj svet samo prolazno prebi­ valište i prepreka duhovnom istraživanju hinduista. . Na ceni je bio prosvećen i načitan čovek. hinduisti veruju da su ljudi rođeni u onoj kasti (nepromenljiv položaj u sistemu društvene stratifikacije) koju su zaslužili vrlinama svog ponašanja u pret­ hodnom životu. Hinduizam je u Indiji takode predstavljao prepreku racio­ nalizaciji i kapitalizmu. Cilj konfučijanizma bilo je održavanje postojećeg stanja. nedostajalo joj je tržište i drugi raci­ onalni elementi kapitalizma. Strukture vlasti i racionalizacija Racionalizacija se kao tema provlači kroz mnoge aspekte Veberovog rada. Aktivnost u ovom svetu nije smatrana bitnom. poslovni ljudi). hindu vernici stiču zaslugu za sledeći život. Inovacije. Postoje brojni razlozi zbog kojih su Kinezi propustili razvoj kapitalizma. konfučijanci nisu bili orijentisani ka bilo kakvoj vrsti promene. dominacija zasnovana na pristanku. Aktivno učešće u poduhvatima čiji je cilj sticanje profita smatralo se moralno sumnjivim i neprikladnim za jednog konfučijanskog vlastelina. Spasenje treba dostići vernim poštovanjem pravila. Iako se bogastvo cenilo. Vlast je legitimna dominacija. cenile su se bistrina i dosetljivost. Konfučijanci su bili nezainteresovani za privredu i privred­ ne aktivnosti. Možda je još važnije to što nije bilo nikakve napetosti između religije konfučijanaca i sveta u kojem su konfučijanci živeli. Na primer.KLASIČNE TEORIJE 81 (zajmodavci. smatralo se neprihvatljivim raditi za nje­ ga. ali glavni razlog Veber je vi­ deo u konfučijanizmu i njegovim karakteristikama. Stoga nije bilo potrebe za preduzimanjem mera koje bi re­ sile tu napetost. naročito u oblasti privrede. Konfučijanizam je kao preduslov za sticanje položaja i zadobijanje statusa isticao knjiško obrazovanje. nisu mogle voditi u višu kastu u sledećem životu. Nasuprot tome.

Vode tvrde da su oni pravi predstavnici svetih i prastarih pravila i sila.jednostrano prenaglašavanje uglavnom racionalnih komponenti određene pojave. Vode tvrde da su oni pravi predstavnici svetih i prastarih pravila i sila. Tradicionalna vlast — vlast koja se legitimise verovanjem sledbenika da su neki ljudi od pamtiveka ovlašćeni da vladaju. plemenskih ili rodbinskih veza) od pamtiveka ovlašćeni da vladaju. Mada se u savremenom svetu još uvek mogu naći ostaci tradicionalne vlasti (pogotovo u manje razvijenim društvima). . Idealni tip . vladavinu naslednih voda i si. Engleska monarhija primer je ostatka tradicionalne vlasti koja očigledno nema nikakvu moć. Treba odmah na­ glasiti da Veber pod idealnim tipom nije podrazumevao neku vrstu utopijske ili najbolje* moguće pojave. Veber je predvideo dugoročni trend u pravcu trijumfa racionalno-legalne vlasti. Strukture tradicionalne vlasti nisu racionalne i sprečavaju nastanak racionalizacije. a sledbenici u to veruju. koje služi kao koncept koji se koristi za analizu druš­ tva u svim njegovim istorijskim i savremenim varijantama. Takva jednostrana pre­ uveličavanja postala su koncepti koje je Veber koristio za analizu društva u svim njegovim istorijskim i savremenim varijantama. Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poređenje posebnih primera društvenih fenomena bilo da se oni nalaze u različitim kulturama ili u različitim vremenskim periodima. Držeći se svo­ je teorije racionalizacije. Veber je i feudalizam sma­ trao jednom vrstom tradicionalne vlasti. Različiti oblici tradicionalnog autoriteta uključuju vladavinu starijih.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Postavlja se pitanje: šta daje legitimitet nekim ljudima da izdaju naredbe koje će drugi ljudi verovatno slediti? Postoje tri osnove legitimiteta vlasti: tradicija. Tradicionalna vlast zasniva se na verovanju sledbenika da su neki ljudi (na osnovu porodičnih. a je­ dan od najvažnijih je koncept idealnog tipa. Ključni koncept Idealni tip i birokratija Veber je osmislio niz značajnih metodoloških koncepata. On je idealan u tom smislu što predstavlja jednostrano preuveličavanje uglavnom ra­ cionalnih komponenti određene pojave. harizma i legalnost.82 D Ž O R D Ž RlCER . a sledbenici u to veruju. ona je uglavnom nestala ili postala nevažna.

ali ih ne poseduju. Svaka služba ima obavezu i ovlašćenje da izvršava svoje duž­ nosti. „. Svaki službenik ima stručne kvalifikacije koje se proveravaju ispitom i dokazuju diplomom. 3. ali se pokoravaju objektivnim službenim dužnostima. Ovo su njegove glavne karakteristike: 1. čak ni tamo nijedna konkretna organizacija ne poseduje sve te karakteristike u zadovoljava­ jućem obimu (tj. službenici imaju sredstva za upravljanje. pa ni ovaj. Jedan od najpoznatijih Veberovih idealnih tipova je idealni tip birokratije. Idealni tip takode se može koristiti za poredenje konkretnih organizacija u savremenom svetu u smislu stepena u kome od­ govaraju idealnom tipu. Činovnci se odnose prema svojoj službi kao prema jedinom i glavnom zanimanju.KLASIČNE TEORIJE 83 Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poredenje različi­ tih primera društvenih fenomena bilo da se oni nalaze u razli­ čitim kulturama ili u različitim vremenskim periodima. a zatim pokušati da objasni ta odstupanja. Oni se postavljaju (a ne biraju) po strogo utvrđenoj hijerar­ hiji sa strogo određenim kompetencijama. 8. u ovom slučaju. 5. organizacionih. odnosno birokratskih oblika. Razlozi zbog kojih . 2. Istraživač može koristiti idealni tip da bi precizno odredio kolika su odstupanja od idealnog tipa. U svom radu. norme) u pisanom su obliku. Veber je ovaj idealni tip (kao i sve ostale) koristio za istorijsko-uporednu analizu. Veber je uporedio birokratsku organizaciju sve tri vrste vlasti i zaključio kako organizacije koje se povezuju s tradicionalnom i harizmatskom vlašću ne poseduju mnoge od tih karakteristika. Iako ga je Veber stvarao po ugledu na birokratiju kakva postoji na modernom Zapadu. Najveći deo pravila kojima se reguliše birokratski aparat (odluke. u obimu koji bi dopustio da tu organizaci­ ju nazovemo idealnim tipom). pravila. Činovnici su lično slobodni. one nisu birokratije i ne funkcionišu ni približno tako dobro kao birokratske ustanove racionalno-legalne vlasti. Službenik ne može prisvojiti službenu poziciju. 7. nigde nije u potpunosti ostva­ ren. Nijedan idealni tip. 6. kao i sredstva prinude pomoću kojih može da izvrši svoje obaveze. 4.

pa je stoga ne­ pogodna za svakodnevne zahteve upravljanja društvom. Za Vebera. izgubiće vlast čim Harizmatska vlast . hrabrost ili natprirodni karakter vode. strateške greške. Oni to rade kroz proces koji je Veber nazivao rutinizacija harizme. takode. počiva na veri ljudi). koncept harizme. Zapra­ vo. To vodi do važnog zaključka da neko ne mora imati nikakve vidljive izuzetne osobine da bi ga drugi definisali kao harizmatskog vođu. Drugim recima. kao i religija. Ta ideja očigled­ no sadrži. Ta osoba ne mora zaista posedovati te osobine da bi bila tako definisana. Rutinizacija harizme . jednostavnije rečeno. harizmatske vođe se ističu i svrgavaju tradicionalne. hrabrost ili primeran karakter vođe.pokušaj sledbenika harizmatskog vladara da preobli­ kuju izuzetne i revolucionarne karakteristike svog režima kako bi on us­ pešnije mogao da obavlja svakodnevne poslove. Harizmatska vlast legitimiše se verovanjem sledbenika u izu­ zetnu svetost. Oni to. sada čuveni. to gotovo odmah postaje jasno i sledbenicima harizmatskog vode. Veber je naglašavao to da drugi definišu osobu kao harizmatičnu. . To su dezinformacija.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI konkretne organizacije ne zadovoljavaju idealni tip mogu biti raznovrsni. emotivni činioci ili. Sledbenici pribegavaju rutinizaciji i da bi se pripremili za dan kada će harizmatski voda otići s političke scene i omogućiti im da ga naslede. Kroz istoriju. logičke za­ blude. Bitno je zapamtiti da harizmatska vlast nema racionalne osnove (ona. vođini sledbenici teže da preoblikuju izuzetne i revolucionarne karak­ teristike svog režima kako bi on uspešnije mogao da obavlja sva­ kodnevne poslove. harizma je jedna veo­ ma važna revolucionarna snaga. bilo koja ira­ cionalnost koja je sastavni deo organizacije.izuzetne (natprirodne) osobine koje drugi pripisuju nekoj osobi. Harizmatična osoba je ona osoba za koju se veruje da poseduje vanserijske ili nadljudske sposobnosti. Harizma . čak i racionalno-legalne strukture. Iako u svakodnevnoj upotrebi ovim terminom opisu­ jemo izuzetne osobine neke osobe.84 D Ž O R D Ž R i c E R . njegovi sledbenici preduzimaju niz mera koje imaju svrhu da osposobe režim za obavljanje uobičajenih upravljačkih poslova.vlast koja se legitimise verovanjem sledbenika u izuzetnu svetost. Ako ne preduzmu te mere. rade da bi se pripremili za dan kada će harizmatski vođa otići s političke scene i omogućiti im da ga naslede. Ubrzo nakon dobijanja vlasti.

Dok harizma menja način na koji ljudi razmišljaju . Ali. Prema tome. Tu se javlja jedna velika protivrečnost. misleći da on može da reši sve društvene probleme. Kao što smo rekli. I ostali oblici vlasti imaju svoje organizacije.menja ih iznutra .više neće biti izuzetni ili ih sledbenici neće posmatrati na taj način. Primer racionalno-legalne vlasti jeste predsednik SAD. Pokušavajući da rutinizuju harizmu. Birokratija je bila toliko važna za Vebera da ju je on smatrao ne samo središnjom tačkom racionalno-legalne vlasti. već i modelom za proces racionalizacije na Zapadu. menjajući strukture u kojima žive. njegova vladavina legitimise se činjenicom da je pobedio na izborima i dobio najviše glasova elektorskog koledža. Ona funkcioniše tako što menja ljude iznutra.racionalno-legalnu ili tradicionalnu. sledbenici se nadaju da će procesom rutinizacije uspeti da harizmu prenesu na pristalice ili upravljač­ ku organizaciju koju čini grupa pristalica. Ona vrši snažnu kontrolu kako nad onima koji rade Racionalno-legalna vlast . ona bledi u poređenju s onim što Veber smatra najvažnijom revolucionarnom snagom u istoriji . već i kao moćnu strukturu. Veber je birokratiju opisivao ne samo kao racionalnu. vođini naslednici učiniće sve što je potrebno kako bi omogućili funkcionisanje harizmatske vlasti na dnev­ nom nivou i njen nastavak i nakon vođine smrti. harizmatska vlast je jedna revolucionarna snaga. Najvažnija struktura povezana s racionalno-legalnom vlašću jeste moderna birokratija (vidi ključni koncept Idealni tip i birokratijd).racionalno-legalna vlast legitimise se činjenicom da je vodstvo svoj položaj steklo tako što se pridržavalo niza kodifikovanih pravila i propisa. potkopaće same temelje harizmatske vlasti . Kako vidimo.racionalizacija menja ljude spolja.sve većom racionalizacijom i nastankom racionalno-legalne vlasti. oni menjaju način svog razmišljanja i odlučuju se da prate harizmatskog vođu. Mada je harizma važna revolucionarna snaga.Kl_A5ICNE TEORIJE 85 vođa umre. Racionalno-legalna vlast legitimise se činjenicom da je vodstvo svoj položaj steklo pridržavajući se niza kodifikovanih pravila i propisa. ali one ne mogu da se porede s birokratijom i nemaju ni približan uticaj na ljude kao birokratija. uspešna rutinizacija harizme na kraju uništava samu ha­ rizmu i vlast je na putu da se preobrazi u jedan od preostala dva oblika vlasti . . ako uspeju u tome.

86 DžORDZ RlCER . ali je bio razočaran sve većom kontrolom koju je ona imala nad ljudima. Pored toga. ona bitno utiče na društveno ponašanje.moćna. tako i nad onima koji se samo služe njenim usluga­ ma. To je bio način na koji je Veber razmišljao o porastu racionalizacije na Zapadu.sliku moćne strukture nalik kavezu iz koje je skoro nemoguće pobeći. zapravo. u moder­ nom svetu harizmatski tip vlasti i tradicionalni tip vlasti sve manje odgovaraju zahtevima modernog društva i imaju sve manje izgle­ da da se održe. mora ustupiti mesto. . Iako taj novi oblik može biti tradicionalna vlast. ali Veber je bio ve­ oma svestan problema koji su povezani s njima. Kao posledica toga. Gvozdeni kavez racionalizacije . kada se moderni harizmatski pokreti jave. sve je veća verovatnoća da će naići na gvozdeni kavez racionalizacije i racionalno-legalne vlasti. Ljudi će se naći zaklju­ čani u gvozdenom kavezu racionalizacije. Harizmatske revolucije javljaće se i dalje. već da to čini i racionalno-legalna vlast. Racionalno-legalna vlast.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI u birokratiji. postaje sve nepropustljiviji na spoljne nasrtaje i sve sposobniji da harizmatskog vodu i gomilu koja ga sledi drži podalje od sebe. organizacija harizmatske vlasti slaba je u poredenju s racionalnom birokratijom. Ona je uspešnija od tradicio­ nalne vlasti koja joj. Taj kavez. Veber nije smatrao da samo racionalizacija osvaja Zapad. ljudi sve teže moći da pobegnu u delove društva koji nisu racionalizovani. a struktu­ ra vlasti je na putu da prede u neki drugi oblik. a koja utiče na društvene odnose i društveno ponašanje. usko vezujemo za koncept gvozdenog kaveza racio­ nalizacije . Nema sumnje u to da racionalizacija. nevidljiva sila organizovanja društve­ nih oblika (pogotovo organizacija) nalik kavezu iz koje je skoro nemogu­ će pobeći. On je cenio uspehe raciona­ lizacije. Veber se plašio da će širenjem racionalizacije na sve veći broj delova društva. veća je verovatnoća da će na moder­ nom Zapadu to biti racionalno-legalna vlast. Jednom kada se rutinizuje. racionalizacija i gvozdeni kavez racionalnosti jesu ono što pobeduje. Jednom rečju. harizma biva uništena. ali jednom rutinizovana. Birokratija predstavlja vrstu kaveza koji menja način na koji ljudi razmišljaju i postupaju. Veber je smatrao da racionalizacija ima odlike kaveza. Veberovu teori­ ju. i uopšte racionalno-legalna vlast donose sa sobom niz pogodnosti za društvo. vremenom. osim što „zaključava" ljude.

14. Komunizam je društveni sistem koji po prvi put omogućava puno izražavanje ljudskog potencijala. a druga klasa (proletarijat) mora da prodaje svoje radno vreme da bi ima­ la pristup tim sredstvima. . Prelazak iz mehaničke solidarnosti u organsku solidarnost praćen je drastičnim slabljenjem kolektivne svesti. Marksova kritika kapitalizma zasniva se na nizu pretpostavki o ljudskom potencijalu. 2. 7. Glavna patologija koja se vezuje za organsku solidarnost i njenu slabu kolektivnu svest jeste anomija. 11. 10. 8. teorijske. Marks prihvata radnu teoriju vrednosti. 3. po kojoj sva vrednost pro­ izvoda dolazi iz rada utrošenog u njegovu proizvodnju. Proletarijat i kapitalisti nisu u stanju da vide tu realnost zbog laž­ ne svesti. Teorija Emila Drikema bavi se promenljivom prirodom podele rada i prelaskom iz mehaničke solidarnosti u organsku solidar­ nost. 5. pogotovo do otuđenja među radnicima. on zaključuje kako kapitalisti eksploatišu proletarijat. ono što Marks naziva praksisom. vrednosne i formalne . Pokazatelj te promene jeste transformacija krivičnog prava u restitutivno pravo. 12.ali se najviše bavio formalnom racionalnošću. proletarijat će naposletku uspeti da dosegne klasnu svest i shvati na koji način funkcioniše kapitalizam. Sledstveno tome. Kapitalizam je. Međutim. dvoklasni privredni sistem u kome jed­ na klasa (kapitalisti) poseduje sredstva za proizvodnju. 13.«LASICNE TEORIJE 87 Sažetak 1. odnosno načinom na koji je njena do­ minantnost vodila do racionalizacije Zapadnog društva. proletarijat mora da preduzme kon­ kretnu akciju. Klasične sociološke grand-teorije predstavljaju široke. 6. Razvoj tog potencijala sprečava kapitalizam koji vodi do otuđenja. 9. veoma am­ biciozne pokušaje da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije i/ili o velikom delu društva. samim kapitalizmom i priželjkivanim prelaskom u komunizam. u suštini. Teorija Karla Marksa bavi se istorijskim korenima kapitalizma. Maks Veber pravio je razliku između četiri tipa racionalnosti praktične. 4. Osnovni činilac u toj transformaciji jeste promena u dinamičkoj gustini društva. D a bi se kapitalizam zbacio.

Beograd: B I G Z . Niš: Gradina. Đurić. Dirkem. Kapital. Korać. 1989). Privreda i društvo 1 i 2. D20RDŽ RlCER . Duhovni rad kao poziv. uspona kapitalistič­ kog privrednog sistema. Beograd: X X v e k . Emil (1972). Maks (1968. Maks (1989). Zorž (2008).S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 16. Emil (1997). Marks. Comte.i tvrdio kako je ova poslednja u savremenom društvu najdominantnija vrsta vlasti. H . (bilo koje izdanje) Mimica. Aljoša (1992). Prilog kritici političke ekonomije. Veber. (1982). E. Gidens. Zagreb: Naprijed. Metodologija društvenih znanosti. Veber. . pogotovo racionalizaciji privrede. Zagreb: Globus. Emil Dirkem 1858-2008. Minoa. Protestantska etika i duh kapitalizma. Novi Sad: Mediterran Publishing. Dirkem. Beograd: B I G Z . Marksovo shvatanje čovjeka. Sabrani spisi iz sociologije religije I—III. Veber. Kurs pozitivne filozofije. Veber je takode proučavao činioce koji su unutar konfučijanizma u Kini i hinduizma u Indiji sprečavali racionalizaciju i kapitalizam. Karl. Weber. 17. O društvenojpodeli rada. (bilo koje izdanje) Marks. O radikalskoj sociologiji. Pravila sociološkog metoda. i Supek R. Uvodu istoriju sociologije 1-II. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Dirkem. Emil Dürkheim i francuska škola. Weber. Maks (1998). Maks (1997). Mihajlo (1987). Samoubistvo. Istorija samoubistava. Zagreb: Naprijed. O religioznim oblicima društvenog života. Emil (1963).tradicionalnu. (2003). Zageb: Naprijed. Nikšić: Univerzitetska riječ. Beograd: Prosveta. Sremski Karlovci: Izda­ vačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Dušan [priredio] (2008). Dirkem. Sa­ rajevo: Veselin Masleša. Literatura za dalje čitanje Barns. harizmatsku. Emil (1982). Veber je razlikovao tri tipa vlasti . Beograd: Savremena škola. Karl. Maks (1976). racionalno-legalnu . konačno. Dirkem. Beo­ grad: Prosveta. Sociologija Maksa Vebera. Beograd: Prosveta.88 15. Marinković. Cvjetičanin V. Veljko (1987). Novi Sad: Mediterran Publishing. Entoni (1996). Protestantska etika igrala je središnju ulogu u racionalizaciji Za­ pada. dobrovoljna smrt u zapad­ sociološka nom društvu. August (1989). O n a je bila presudan či­ nilac u razvoju duha kapitalizma i.

(3) anticipirao da će u kasnom 20. Međutim. (2) razvio grand-teoriju ekonomskih promena koja je po svom usmerenju i obimu slična ostalim teo­ rijama klasičnih teoretičara (od kojih su svi imali da kažu pone­ što o ekonomiji). . Iako se Mid manje od drugih bavio ve­ likim socijalnim promenama i problemima svog vremena. Izbor druga dva teoretičara atipičan je i kontroverzan. veku doći do transformacije privrede koja je bila definisana proizvodnjom u privredu koja se definiše potrošnjom. Veberom i Dirkemom. delanje i interakciju. Torsten Veblen je Amerikanac i uglavnom se bavio ekonomijom. Međutim. pre nego što dođemo do tog problema. moramo se pozabaviti nekim osnovnim konceptima Zimlove teorije. predstavlja takode pomalo neobičan izbor za raspravu u ovoj glavi. Džordž Herbert Mid. s Marksom.GLAVA 3 KLASIČNE TEORIJE (2) Georg Zimi: Narastajuća tragedija kulture Torsten Vehlen: Kontrola biznisa nad industrijom Džordž Herbert Mid: Socijalni biheviorizam Sažetak Literatura za dalje čitanje Ova glava predstavlja nastavak prethodne glave i bavi se radom druga tri glavna klasična teoretičara. GEORG ZIML: NARASTAJUĆA TRAGEDIJA KULTURE Georg Zimi (1858-1918) još jedan značajan nemački soci­ jalni teoretičar. Još jedan Amerikanac. Georg Zimi predstavlja nesporan izbor jer se sve više smatra. on zaslužuje da se svrsta u red velikih klasičnih socioloških teoretičara zato što je: (1) stvarao ideje koje su takođe bile sociološke. on je stvorio teoriju koja je omogućila neuporediv uvid u individual­ nu svest (uključujući „svest" i „sopstvo"). jednim od osnivača i najvažnijih autora kla­ sične sociološke teorije. Zimi je smatrao da je izučavanje tragedije kulture prvi zadatak sociologa. Prvi.

razrađuju. traženje uputstava od drugih ili oblačenje da bi se udovoljilo dru­ gima. (Otuda se ponekad njegova te­ orija naziva formalizam. zanimala naizgled banalna svakodnevna ponašanja. pokušao da definiše sociologiju kao studiju o svakodnevnom životu: sociologija treba da proučava društvo.obrasci koje ljudi i naučnici primenjuju na veliko i zbunjujuće mnoštvo interakcija.) Asocijacije se neprekidno stvaraju. nestaju. kako bi ih sveli na ograničen broj kategorija. njihova svrha je da povezu ljude jedne s drugima.90 D Ž O R D Ž RICER . više nego ostale klasične mislioce. Zimi je.obrasci koje ljudi i naučnici primenjuju na veliki broj učesnika u interakcijama. Prisetimo se primera žurke iz glave 2 i velikog broja interakcija koje se na njoj odvijaju. ljudi društveni svet svode na mali broj formi interakcija i tipova učesnika u interakcijama. njegova rana. tu formu interakcije možete protumačiti na najmanje dva načina: kao običan „zahtev Asocijacija .po Zimlu. zasnivaju se na njegovim teorijama svakodnevnog života. Za Zimla. Zapravo. odnosi medu ljudima. kako bi lakše izašli s njima na kraj. (Otuda bi se asocijacija mogla prevesti još i kao povezivanje. Te oblike interakcije Zimi naziva asocijacijama. Forme i tipovi Zimi je napravio bitnu razliku između formi interakcije i tipova učesnika u interakcijama. Da bi uspešno izašli na kraj s tom konfuzijom. a društvo nije ništa drugo do zbir individualnih inte­ rakcija koje ga čine.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KOREN Asocijacija Iako je Georg Zimi tvorac jedne važne grand-teorije o tra­ gediji kulture. ti oblici asocijacije predstavljaju samo deliće društvenog života koje treba proučavati mikroskopski. a zatim zamenjuju drugim oblicima asocijacije.) Ljudi se svakodnevno suočavaju s ve­ likim i zbunjujućim mnoštvom interakcija i s još većim brojem učesnika u njima. poput Vebera. Tipovi . kao što su zajednička večera više ljudi. Forme . ili interakcija. Ovaj deo Zimlove teorije jasno se može razgraničiti od njegovih raz­ mišljanja o tragediji kulture. Zimla su. . Kada vas neko pita: „Sta te je dovelo na ovakvu žurku?". a donekle i kasnija slava.

Ljudi u interakcije ulaze s različitim motivima. stranac). Da li je osoba koja nam je uputila pita­ nje ozbiljna ili samo želi flert? Da li je dosadna ili je šarmantna? Naš odgovor zavisiće od toga u koju kategoriju smo. prinuđeni smo da ove tipove koristimo kao prve aproksimacije koje nam služe da bismo započeli (ili prekinuli) interakciju. Ako ste raspoloženi da započnete jedno novo poznanstvo. pošto se oko nas odvija veliki broj interakcija. uvek težimo da ih redukujemo na ograni­ čen broj formi. Da bismo što više olakšali susrete s njima. Ipak. odgovorićete: „Šansa da upoznam nekoga poput tebe". On je polazio od pretpostav­ ke da se ljudsko delanje odvija svesno. Zimi je takođe verovao da ljudi mogu da se suoče sa sobom . Ako mislite da bi osoba koja vas je to pitala mogla da vam dosađuje. svakodnevno razvijaju forme i tipove. Isti proces se ponavlja kada treba da izađemo na kraj s veli­ kim brojem ljudi s kojima potencijalno možemo stupiti u inte­ rakciju. redukujemo ih na ograničen broj tipova učesnika u interakcijama. s obzirom na to da se u svakodnev­ nom društvenom životu susrećemo s ogromnim brojem ljudi. Svest Zimlovo proučavanje asocijacije bilo je povezano i oblikova­ no njegovim proučavanjem svesti. Kako da odgovorimo nekome koga ne poznajemo? Tako što ćemo. pre nego što odgo­ vorimo. Možda ćemo kasnije uvideti da je naš prvobitni sud bio pogrešan i da smo tu osobu svrstali u pogrešnu kategoriju. oni koriste kreativnu svest. Zimi je verovao da je neophodno da i sociolozi. na osnovu prvog utiska. ciljevima i interesima.KLASIČNE TEORIJE 91 za informacijom" ili kao „želju da se započne odnos". a ne samo obični ljudi. Iz tog razlo­ ga. odgovorićete joj: „Autobus gradskog saobraćaja". podređenosti i nadredenosti) i o tipovima učesnika u interakciji (na primer. kako bismo lakše izašli s njima na kraj. Na žurci nas neko koga nikada ranije nismo sreli i neko o kome ništa konkretno ne znamo pita zašto smo tu. Dakle. tu osobu svrstati u jedan od mnogobrojnih tipova koje smo prethodno stvorili. smestili tu osobu. Zimi je napisao niz eseja o formama interakcije (na primer.

da sebe posmatraju odvojeno od svojih postupaka. taj proces kojim strukturama dajemo sadržinu nazivamo reifikacija. međutim. Najveći deo vremena nije čak mogao da zaradi ni redovnu platu. „stranac" u nemačkom akadem­ skom svetu svog vremena. ali birokratija nemačkih univerziteta nije znala šta će s takvim radovima. što je verovatnije. . Pomoću svojih mentalnih procesa ljudi se mogu osloboditi ili ograničiti. Georg Zimi Biografska skica Georg Zimi bio je marginalac. Umesto toga. tj.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI mentalno. Činilo se da mu takav vid rada i izraza više odgovara od masiv­ nih tomova knjiga (iako je pisao i njih). ljudi nisu potčinjeni spoljašnjim stimulusima ili spoljašnjim strukturama. stvorio impresivne teorije i lično poznavao veliki broj značajnih in­ telektualaca (npr. Drugim recima. ljudi mogu da procenjuju stimuluse koji utiču na njihovo ponašanje. on uglavnom nije pisao o onome što je u njegovo vreme smatrano legitimnim akadem­ skim traktatom. Zbog tih mental­ nih sposobnosti. Međutim. Iako se danas smatra jednim od veli­ kana sociološke teorije. pa tek onda odluče kako da delaju. odnosno. Prvo. Zimi je bio Jevrejin u jednom akademskom svetu koji je obilovao an­ tisemitizmom. već je zavisio od studentskih stipendija. on je tokom svog života zauzimao beznačajne akademske pozicije. napraviti kombinaciju jednog i drugog. svest takođe ima sposobnost da te stimuluse ili strukture ispuni realnim postojanjem. koristeći sociološki rečnik. Zimi je.92 D Ž O R D Ž RICER . Ljudi takođe imaju sposobnost da stvaraju uslove koji ih ograničavaju. pisao je eseje s popularnim na­ slovima koji su često bili objavljivani u novinama i magazinima.proces u kojem društvenim strukturama dajemo sadržinu. razmotre različite načine na koje mogu da reaguju. Maksa Vebera) koji su o njemu imali visoko mišljenje. Zimi je Reifikacija .. Drugo. Zašto je onda Zimi bio marginalan? Mogu se izdvojiti dva razloga. U jednom izveštaju ministru prosvete.

a trijade grupe od tri člana. Pošto nije moguće da se unutar dijade naprave podgrupe. To se najbolje može uočiti u njego­ vom čuvenom radu o dijadama i trijadama. može li uopšte biti neke razlike ako se dvočlanoj grupi priključi još jedan član? Zimi ovde daje iznenađujući i veoma značajan odgovor: on smatra da prisustvo još jedne osobe pravi ogromnu razliku. Jer. Na prvi pogled čini se da je razlika između ovih grupa neznatna ili da je uopšte nema. Nijedno kasnije povećanje grupe (s tri člana na četiri. premda na jed­ nom manje značajnom nemačkom univerzitetu. Dijada . Najjednostavnije re­ čeno. Veličina grupe Jedan od najsnažnijih aspekata Zimlove sociologije svakod­ nevnog života jeste način na koji svakodnevne interakcije prelaze u šire društvene strukture.grupa od dva člana. To je uspeo tek pred kraj svog života. nije ni malo čudno što Zimi nije mogao da nade stalno akademsko nameštenje. s devet članova na deset članova itd. po svom ponašanju i po svom načinu razmišljanja". Štaviše. dijade su grupe od dva člana. ona se jedino može sastoja­ ti od dvoje ljudi koji se nalaze u interakciji. presudna soci­ ološka razlika jeste razlika između dvočlanih i tročlanih grupa. Ta dva pojedinca zadržavaju visok nivo individualnosti. Za razliku od svih ostalih grupa. dijada.grupa od tri člana. Uzimajući u obzir ovaj izveštaj i antisemitizam tog vremena.KLASIČNE TEORIJE 93 opisan kao „jedan potpuni Jevrejin. . po svojoj spoljašnosti. Trijada . u di­ jadi ne postoji mogućnost stvaranja posebne grupne strukture koja prevazilazi odnos dvoje ljudi. za dvoje ljudi koje se nalaze u interakciji. nema nikakvo drugo značenje van onog koje ima kao dijada. ne postoji kolektivna pretnja pojedincima koji čine dijadu. Uostalom.) ne čini ni približno toliku razliku kao priključivanje trećeg člana dijadi.

). U svim aspektima našeg života. situacija u kojoj jedna osoba namerno prikriva nešto dok druga pokušava da otkrije šta je to. D a bismo ušli u interakciju. Ljudi. moramo znati nešto jedni o drugi­ ma (recimo. Iako o drugim ljudima možemo znati mnogo toga. Zato svako mora da odluči koje in­ formacije će podeliti s drugima. u svim interakci­ jama otkrivamo samo deo sebe. dok druga pokušava da otkrije šta je to. N a primer. Laž podrazumeva ne samo to da su drugi prevareni. To se odnosi na unutrašnji život ljudi s kojima ulazimo u inte­ rakciju. već i to da je postojala namera da se drugi dovedu u zabludu. a koje otkriti. tj. kada Tajnovitost . drugima otkrivamo samo delove našeg unutrašnjeg života.po Zimlu. za razliku od bilo kojeg drugog objekta sazna­ nja. u interakciji s drugim ljudima neznanje i greške dobijaju poseban karakter. nikada ne mo­ žemo poznavati sva njihova razmišljanja. raspoloženja itd. Laž — oblik interakcije u kojoj pojedinac namerno prikriva istinu od drugih. već i s neznanjem i greškama. lakše prihvatamo i lakše se mirimo kada nas lažu oni koji nam nisu bliski (s kojima smo na distanci). tr­ govac itd. rođak. ne bi uspeli. biramo koje delove ćemo prikriti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ključni koncept Tajnovitost Zimi je tajnovitost definisao kao situaciju u kojoj jedna osoba nešto namerno prikriva. nikada ih ne možemo poznavati u potpunosti. Čak i onda kada bi ljudi želeli da otkriju sve o sebi (a oni to rade veoma retko). Staviše. moramo znati ko je u pitanju: prijatelj. susrećemo se ne samo s isti­ nom. imaju sposobnost da namerno otkrivaju istinu o sebi ili da lažu i prikrivaju svoje pravo lice. Zimi je laž razmatrao u okvirima socijalne geometrije. Posmatrano sa stanovišta Zimlovog interesovanja za kvantitet. Prema tome. a koji će to deo biti zavisi od načina na koji biramo i priređujemo delove koje smo odlučili da otkrijemo. Nasuprot tome. Zbog toga nam nije teško da pri­ hvatimo da nas političari ponekad lažu. Laž je forma interakcije u kojoj neka osoba namerno prikriva istinu od drugih. . poseb­ no u odnosu na koncept distance. jer bi previše informacija mo­ glo da izludi druge ljude.94 DŽORDŽ RICER . Međutim.

ko nam je blizak. Iz tog razloga. Laž supružnika. ljubavnika. Svi društveni odnosi zahtevaju isti­ nu i laž. to smatramo nepodnošljivim. tajnovitost je sastavni deo svih društvenih odnosa. Zimi je objašnjavao da u braku. tako i one koji su poznati samo jednom od njih. kao najintimnijoj i najiskre­ nijoj formi asocijacije. niz društvenih uloga koje ranije nisu bile moguće. Još konkretnije rečeno. Izraženo uopštenije i kroz koncept distance. Takođe. tj. čak i najintimniji društveni odnosi zahtevaju i distancu i bliskost. odnosno uzajamno po­ znavanje i uzajamno prikrivanje. iako može doći do preki­ da odnosa ako jedna strana otkrije tajnu koja se od nje skriva. Pridruživanje treće osobe dijadi. Sledstveno. potpuno samootkrivanje (pod pretpostavkom da je tako nešto uopšte moguće). Staviše. omo­ gućava nastajanje nezavisne grupne strukture. neumerenim samootkrivanjem postaju ogoljeni i nezanimljivi. postoji iskušenje da se partneru sve ot­ krije i da ne postoje tajne. učiniće brak prozaičnim i otkloniti svaku mogućnost pojave neočekivanog. to postaju. Svi ostali. Konačno. Zahva­ ljujući ovom poslednjem.KLASIČNE TEORIJE 95 nas slaže neko. moguće je da se dva člana grupe bore za naklonost trećeg ili da treći podstiče svađu među njima . a može i iskoristiti taj spor kako bi stekao moć. većina nas ima ograničene kvalitete i svako njihovo otkrivanje i pokazivanje drugima umanjuje našu zanimljivost drugima. distanca je prisutna u svim društve­ nim odnosima. Stvaranjem trijade. Zapravo. Zimi je tvrdio da društveni odnosi zahtevaju kako elemente koji su poznati i jednom i drugom (ili «-tom) učesniku interakcije. Međutim. jedan član trijade može uzeti ulogu posrednika ili sudije u sporu između druga dva člana. Drugim recima. Samo neki od onih koji poseduju veliki izvor ličnih talenata mogu pružiti brojna otkrića supružniku. roditelja ili deteta daleko nas više pogađa od laži ministra kojeg poznajemo samo s T V ekrana. Zimi je verovao da je to jedno pogrešno mišljenje. priključivanjem trećeg člana dijadi. sva svakodnevna komunikacija kombinuje elemente poznate i jednoj i drugoj strani s elementima koji su poznati samo jednoj strani. javlja se mogućnost grupnog ugrožavanja individualnosti. Stvari se radikalno menjaju kada se pređe s dijade na trija­ du. to jest podgrupe. stvaranje trijade.

tip koji s m o ranije p o m i n j a l i . o č e m u će biti više reći u odeljcima o tragediji kulture. M e đ u t i m . A k o ta o s o b a pride suviše blizu. definisan je p o ­ m o ć u distance. u l o g a stranca zahteva k o m b i n a c i j u blizine i distance. Z i m i je i m a o niz interesantnih ideja u s v o m razmišljanju o veličini grupe. M a l e gru­ p e će verovatno imati o g r o m n u kontrolu nad p o j e d i n c e m . Staviše. ni suviše daleko. a naročito u velikim gradovima. Stranac je neka o s o b a k o j a nije ni suviše blizu. koji u dijadi nisu bili m o g u ć i . prekinuće svaki kontakt s g r u p o m . N a primer. Posledica toga je d a svaka pojedinačna g r u p a m o ž e da kontroliše s a m o mali deo p o n a š a n j a svojih članova. postoji m n o š t v o različitih grupa. M e đ u t i m . a pojedinac je član m n o g i h o d njih. već član g r u p e . k o j a za­ u z i m a središnje m e s t o u Z i m l o v o j grand-teoriji. postaje m o g u ć a tek o n d a k a d a se razviju g r u p e sastavljene o d b a r e m tri člana. mase su m n o g o podložnije kontroli p u t e m najjednostavnije ideje. m o g u javiti n a različite načine. u velikim društvima. društveni Z i m i se takođe interesovao za p r o b l e m distance. Tragedija kulture. Stranac — jedan od Zimlovih društvenih tipova definisan distancom: neko ko nije ni previše blizu. ako se previše udalji. Stvaranje trijade n e o p h o d n o j e za razvoj društvenih struktura koje m o g u d a se o d v o j e o d p o j e d i n a ­ ca i p r e u z m u d o m i n a c i j u n a d n j i m a . T a k o je. u velikim g r u p a m a pojedinac i m a veću m o g u ć ­ nost da postane m a n j e uočljiv i podložan kontroli grupe. Distanca i stranac stranac. M e đ u t i m . smatrao d a u p o r e d o s rastom veličine grupe raste i individualna sloboda. naizgled protivrečno. jer je u m a l i m g r u p a m a kontrolu k o j u vrše ostali članovi grupe teško izbeći. Prema t o m e . čini poje­ dince m n o g o prijemčivijim i spremnijim d a slede najjednostavni­ je ideje i p o s t u p a j u nepromišljeno i emotivno. . Fizička blizina velikog broja ljudi.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI kako bi lakše vršio kontrolu n a d o b a člana. ni previše daleko. neće više biti stranac. Prema t o m e . naročito u m o d e r n i m gradovima. pojedinci postaju podložni drugoj vrsti kontrole. U veli­ k i m društvima. u trijadi se sistemi autoriteta i stratifikacije.96 D Ž O R D Ž RICER .

KLASIČNE TEORIJE 97 Ključni koncept Prostor D o k je Zimlovo razmišljanje o konceptu distance široko po­ znato. on zaključuje da vrata pružaju bogatije mogućnosti od mosta. ona postaje podložna impulsi­ ma. Razlog za to je što ni jednog. recimo kada se grupa nalazi u potpuno crnom prostoru. Neki od Zimlovih najinteresantnijih uvida o prostoru povezani su s onim što je imao da kaže o mostu i vratima. To naravno može da se poveže s takvim pojavama kao što su neredi i si. entuzijazmu i manipulaciji. jer pretpostavljaju da to što su mu rekli neće stići nazad do članova grupe. ali i da razdvajaju (ako su zatvorena). Kada se grupa nalazi na otvorenom. Na primer. Njihova važnost otkriva se posebno onda kada su granice beskonačne i nejasne. ljudima je prijatnije da ukazu poverenje njemu nego onima koji su im bliži i koji su čla­ novi iste grupe. manje je poznata njegova teorija o prostoru. dok most uvek povezuje. Osim toga. između ostalog. (Recimo. most i vrata ovde ne treba shvatiti bukvalno: to su metafore kojima se objašnjavaju društveni odnosi. Ljudi se često slobodno poveravaju strancu. Zimi se bavio važnošću granica u prostoru. To će. verovatno voditi do povećanog grupnog fantaziranja. Manjak unetih emocija omogućuje mu da bude nepristrasniji u proceni i u odnosu s članovima grupe. vrata mogu da povezuju (ako su otvorena). Prema tome. ali postoji ogromna razlika iz­ među ulaska i izlaska kroz vrata. ni drugog . često se dešava da ispričate nešto poverljivo iz vašeg života slučajnom putniku koga ste sreli u vozu ili taksisti. Na primer. pošto je u pitanju stranac. Pravac nije od značaja kada pričamo o mostu.) Posebna vrsta distance koja postoji između stranca i grupe dovodi do nekih neobičnih obrazaca u njihovoj interakciji. Nejasan prostor po­ javljuje se kada je grupi prostor nejasan. u interakciji s članovima grupe stranac može da bude mnogo objektivniji. odnosno društveni obrasci. a ne bliskom prijatelju. masa ljudi u širem prostoru). Beskrajne granice javljaju se kada grupa nije ograničena na svoje poli­ tičke granice (na primer. (Naravno.

ako ga je zagađenje učinilo teškim i o p a s n i m za udisanje) ili je d o njega teško doći (na primer. recimo.98 D2ORD2 RicER . to jest lako su dostupne. Z i m i smatra da između supružnika mora postojati određen stepen distance koji ih čini strancima. Distanca ulazi u naše najintimnije odnose s drugima i o d bliskih ljudi pravi strance. Recimo. uslovno rečeno. N a r a v n o . to jest koje su n a m teško dostupne. Re­ kli s m o već da je koncept stranca nemoguće razumeti bez distance. U z m i m o . Iako je uobičajeno verovanje da su supružnici bliski. već je takva avantura preskupa. jer je za većinu ljudi o n o nedostižno. kako stanovnici pojedinih gradova dobro zna­ j u . jer je pristupačan i nalazi se svuda oko nas. Stvari koje su n a m i suviše blizu. odlazak sa prijateljicama u šoping). Jedna strana ima svoju ekipu za preferans ili fudbal u koju je drugoj strani. postoji distanca. O konceptu stranca moguće je raspravljati i kao o obliku interakcije između dvoje bliskih ljudi. ljudi se retko o d l u č u j u d a ta­ kve informacije podele s n e k i m članovima g r u p e iz straha d a će ih i ostali članovi ubrzo saznati. N a s u p r o t t o m e . postoje brakovi u kojima. zabranjen pristup. ako neko i m a emfizem pluća). stvari koje su previše udaljene o d nas. da bi brak bio zanimljiviji i uspešniji. Z i m i je smatrao da je vrednost stvari funkcija njihove udaljenosti o d nas. za nas n e m a j u veliku vrednost. R e c i m o . ali je za njihovo dobijanje potrebno uložiti određeni trud. Su­ protno t o m e . Stranac nije s a m o socijalni tip. osvajanje M o n t Everesta za većinu nas n e m a veliku vrednost. D r u g a strana takode i m a (za prvu stranu) svoju zabranjenu terito­ riju (npr. Najviše vrednujemo stvari koje su d o ­ stupne. Zapravo. vazduhu ne pridajemo veliku vrednost. vazduh može biti v e o m a vredan ako ga i m a malo (na primer. N j e g o v o shvatanje vrednosti predstavlja al­ ternativu Marksovoj radnoj teoriji vrednosti. u nekim as­ pektima. . Distanca i vrednost J e d n o o d Zimlovih najinteresantnijih zapažanja o distanci odnosi se na vrednost. brak. iako ne m o ž e m o da živimo bez njega. n e m a j u veliku vrednost. N e s a m o što je teško popeti se na njega.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI verovatno nećete nikada p o n o v o sresti. niti je verovatno d a će bilo ko o d tih stranaca doći u kontakt s d r u g i m članovima g r u p e i to im ispričati).

pojava koja nastaje usled toga što objektivna kultura raste velikom brzinom. Još važnije. O s u đ e n i s m o d a sve manje razumemo svet koji s m o sami stvorili. s a m o o građene svetove koji n a m svakim d a n o m postaju sve neshvatljiviji i izmiču kontroli onih koji su ih stvorili. O n j e m u svakog d a n a m o ž e m o da n a u č i m o nešto novo. D a n a s p o s e d u j e m o daleko p o t p u n i j a znanja o medicini. osuđeni smo da sve manje razumemo svet koji smo sami stvorili i da sve više potpadamo pod kontrolu tog sveta. Tragedija kulture zasniva se n a razlici i z m e đ u subjektivne (ili individualne) i objektivne (ili kolektivne) kulture. n a u k a . Ipak. Individualna kultura . Tragedija kulture naziv je za stanje u k o j e m naše nedovoljne individualne sposobnosti ne m o g u da prate naše kulturno stvara­ laštvo. N a j p r e . usvoji i kontroliše elemente objektivne kulture. O b j e k t i v n a k u l t u r a o b u h v a t a sve što se m o ž e smatrati proizvo­ d o m ljudske delatnosti (umetnost. a individualna kultura i sposobnost da se proizvodi objektivna kultura rastu i suviše sporo. apsolutna veličina objektivne kulture neprekidno raste. Iako d o n e d a v n o nije ni p o s t o j a o . T r a g e d i j a kulture nastaje usled toga što objektivna kultura raste velikom b r z i n o m . ljudska kreativnost je uvećana tek s a m o m a l o . osuđeni s m o da sve više p o t p a d a m o p o d kon­ trolu tog sveta. T o se najjasnije m o ž e uočiti na primeru nauke. broj različitih elemenata objektivne kulture ta­ k o đ e raste. Individual­ n a k u l t u r a odnosi se n a s p o s o b n o s t p o j e d i n c a d a stvori. . različiti ele­ menti objektivne kulture sve više se povezuju u m o ć n e . u k u p n i iznos l j u d s k o g stvaralaštava bukvalno je eksplodirao. a indi­ vidualna kultura i s p o s o b n o s t d a se proizvodi objektivna kultura rastu i suviše sporo. fizici i sociologiji nego ikada ranije. S v r e m e n o m . D r u g o . Kao rezultat toga. Internet postaje sve važniji deo objektivne kulture. a svakim sledećim d a n o m z n a m o sve više. K o n a č n o . Tragedija kulture .sve ljudske tvorevine koje se smatraju delom kulture. Z i m i je veliku p a ž n j u posvećivao tragediji kulture. Naše nedovoljne individualne sposobnosti ne mogu da prate korak s našim kulturnim stvaralaštvom. i m o ž d a najvažnije. Internet trenutno i m a veliku kontrolu Objektivna kultura . usvoji i kontroliše elemente objektivne kulture. a k o uopšte i jeste.sposobnost pojedinca da stvori. N a primer.KLASIČNE TEORIJE 99 Objektivna i subjektivna kultura K a k o je već s p o m e n u t o . filozofija). astronomiji.

neko može biti vrhunski programer. istovremeno s tim procesom. ali utonuvši potpuno u detalje proizvodnje konkretnog programa. Povećana specijalizacija dovodi do povećane sposobnosti za proizvodnju sve složenijih i savršenijih elemenata objektivnog sveta. tom procesu nema kraja i osuđeni smo na to da postepeno gubimo značaj u odnosu na objektivnu kulturu. odnosno da sve više potpadamo pod nje­ nu kontrolu. TORSTEN VEBLEN: SVE VEĆA KONTROLA BIZNISA NAD INDUSTRIJOM Diskusiju o klasičnim grand-teorijama nastavljamo s Ameri­ kancem. Specijaliza­ cija je dovela do velikog broja otkrića koja neizmerno poboljša­ vaju naš svakodnevni život. Podeia rada Ključni činilac za tragediju kulture jeste usložnjavanje podele rada. ili samo jednog njegovog dela. Središnji problem kojim se Vehlen bavio bio je sukob između biznisa i industrije. Budućim stanovnicima našeg društva suđeno je da budu daleko tragičnije ličnosti od nas. Recimo. Naravno. Kako objektivna kultura raste. postoje i pozitivni aspekti svega toga. Oni svakodnevno moraju da se suočavaju i nose s objektivnom kulturom. individualna kultura opada. Internet nam je sve potrebniji. o Internetu. Čini se da je neizbežno da će ta kontrola još više rasti i postajati sve uticajnija i složenija. Ali sve to ide na račun pojedinaca koji osećaju da su sve manje važni u poredenju s objektivnom kulturom. Ali. svi mi danas imamo neuporedivo veći izbor nego ikada ranije. Još gore. U tom procesu. Iako danas mislimo da su ta dva pojma usko povezana. Torstenom Veblenom (1857-1929). on gubi predstavu o računarskoj tehnolo­ giji. ili o Internet kulturi uopšte. visokospecijalizovani po­ jedinci gube osećaj za totalnu kulturu i sposobnost da je kontrolišu. poje­ dincu je suđeno da bude gubitnik. Imajući u vidu ogromno i ekspanziv­ no mnoštvo stvari dostupnih u objektivnoj kulturi.100 DŽORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI nad našim životima. Iako ga sve manje razumemo. Veblen .

indu­ strijski lideri. interes biznisa sastoji se u t o m e d a se industrijska pro­ izvodnja ograniči k a k o bi se cene i profit držali n a v i s o k o m ni­ v o u . ni o d r u g o m . Bilo je izvesno d a će oni zaraditi svoj d o h o d a k jer se.KLASIČNE TEORIJE 101 je s m a t r a o d a i z m e đ u njih postoji oštar kontrast. Pošto Biznis . taj d o h o d a k izvodio iz njihovog direktnog d o p r i n o s a proizvodnji (industriji). a ne na interes šire zajednice. p a i inherentan s u k o b . p r e m a t o m e . kao proces u k o m e je sticanje novca glavni interes. Veblenovo najvažnije delo je Teorija put štampano 1899). graditelji. Biznis se ne z a n i m a za interes šire zajednice. novac i profitabilnost. Takve položaje z a u z i m a klasa dokoličara. ako uopšte nešto rade. usmeren na dobit. . Dalji razvoj d o g a đ a j a v o d i o je ka rutinizaciji finansijskih poslova i. Sledstveno t o m e . prelasku finansija u ruke velikih finansijskih organizacija (na primer. b a r e m delimično. R a z l o g t o m e je to što finansije ne predstavljaju direktan d o h o d a k industriji (za­ pravo.novčani pristup privrednim procesima. poslovni lideri ostavljeni su k a o posrednici i z m e đ u industrije i finansija. B i z n i s m o ž e m o d a definišemo k a o novčani pristup privrednim procesima. kao rezultat toga. investicionih bankara ili investicionih fondova). finansije sputavaju industriju u m e sto što joj d o p r i n o s e ) . već s a m o za profitabilnost organizacije. ne zarađuju svoj d o h o d a k . tj. p o g o t o v o interese viših klasa. uprkos t o m e što nisu imali p u n o znanja ni o j e d n o m . D o k razvoj industrije vodi d o sve veće industrijske proi­ zvodnje. dokoličarske klase (prvi Biznis Vehlen daje detaljan opis istorijskih p r o m e n a u prirodi bi­ znisa (poslovanja) i poslovnih lidera. N a taj način. Položaji onih koji ima­ j u poslovni (biznis) interes p o d r a z u m e v a j u svojinu i prisvajanje. i m a j u poslovnu (biznis) orijentaciju. b a r e m p o Veb l e n o v o m mišljenju. k a o i nadzornici solventnosti (investicioni bankari. D a n a š n j i poslovni lideri skoro se isklju­ čivo bave finansijskim p o s l o v i m a i. p o s l o v o đ e i finansijski direk­ tori. Biznis je definisao svet u k o j e m je Veblen živeo. finansijeri koji ranije ili kasnije p o d svoju kontrolu stavljaju in­ dustrijske m a g n a t e ) . Prvi lideri bili su preduzetnici koji su bili stvaraoci.

nije to što je razvio značajnu teoriju proizvodnje. Vehlen je smatrao da je poslovna orijentacija parazitska i eksploatatorska. Nažalost.razumevanje i produktivno korišćenje mehanizovanih procesa svih vrsta u velikom obimu. prvenstveno od strane radničke klase. profit i prodaju). a ne na proizvodnju i stručnost. Sledstveno. ona ima industrijsku orijentaciju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 102 je neproizvodna. Budući da je radnička klasa najviše uključena u te ak­ tivnosti.DŽORDŽ RICER . Ključni koncept Upadljiva potrošnja i upadljiva dokolica O n o što izdvaja Veblena od drugih klasičnih teoretičara. Umesto proizvodnje. Bez takvih opstrukcija. Veblen je modernu korporaciju posmatrao kao tip biznisa. Glavni interes tih lidera je da ograniče proizvodnju i slobodno funkcionisanje industrijskog sistema kako bi cene i profit držali na viso­ kom nivou. Industrijska ori­ jentacija vezuje se za one koji se nalaze u procesu proizvodnje i stručnosti. glavni zadatak poslovnih lidera da opstruiraju. njen interes svodi se na finansije (to jest. Njegova teorija o odnosu između društvene klase Industrija . Industrija Industrija se povezuje s razumevanjem i korišćenjem mehanizovanih procesa svih vrsta u velikom obimu. a jedino što umeju da rade jeste da zarađuju novac finansijskim intrigama i tržišnim malverzacijama. industrija je pod kontrolom poslovnih lidera koji uglavnom nemaju nimalo razumevanja za nju. manipulacijama i monopolisanjem tržišta uvećaju svoj profit. uspore i sabotiraju funkcionisanje industrij­ skog sistema. vanserijska produktivnost industrijskog sistema progresivno bi spustila cene i profit. ali njegov najpoznatiji zaključak jeste da takvi lideri narušavaju i ograničavaju produktivnost barem isto onoli­ ko koliko je uvećavaju. . već što je stvorio teo­ riju potrošnje. poslovni lideri strpljivo čekaju da im se ukaže prilika da nepoštenim poslovima. Zbog toga je. Vehlen je priznavao poslovnim liderima sposobnost da uveća­ vaju produktivnost. po Veblenu.

KLASIČNE TEORIJE 103 i potrošnje i danas je značajna. . a upadljiva potrošnja dokoli­ čarske klase pre ili kasnije pogađa svakog u stratifikacijskom sistemu. traćenje vremena kao način da se stvori zavist među ljudima i podigne status onih koji su u mogućnosti da raspolažu vremenom na taj način. ljudi u svim drugim socijalnim klasama pre ili kasnije počinju da kopiraju ponašanje klase dokoličara koja se nalazi na vrhu stratifikacijskog sistema. Ukus te klase ranije ili kasnije spušta se niz stratifikacijsku lestvicu.potrošnja čitavog niza dobara (proizvoda) koja nije motivisana potrebom za opstankom. dokoličarska klasa ostvaruje upadljivu potrošnju. Kupovanje skupih do­ bara u situacijama u kojima bi daleko jeftinija dobra postigla isti cilj predstavlja primer traćenja u oblasti dobara. Drugim recima. Vehlen je tvrdio da se motivacija za potrošnjom čitavog niza dobara (usluge još uvek nisu bile na ceni u vreme kada je Vehlen pi­ sao) ne sastoji u potrebi za opstankom. a vidljivost je od suštinske važnosti ako vam je cilj da uvećate sopstveni status i da vam drugi zbog toga zavide. elite će pre pristati na upadljivu potrošnju nego na upadljivu dokolicu. Kada po gradu ili naselju u kome živite vozite novi „rols rojs". Posedovanje takvih dobara donosi veći status onima koji ih poseduju. mno­ go je verovatnije da ćete biti viđeni nego ako opušteno provo­ dite sate ispred plazma televizora koji ste platili 2000 evra. drugim recima. iako većina ljudi imitira način prisvajanja klase koja se nalazi neposredno iznad nje u stratifikacionom sistemu. U savremenom dobu ljudi upadljivo troše (tj. ljudi su nekada upadljivo traćili vreme da bi uzdigli svoj društveni status. N a prelomu 20.neproizvodno trošenje vremena. Upadljiva potrošnja . već u stvaranju zavisti medu ljudima. Kada donose odluku o tome na šta će trošiti novac. U modernom svetu. veka. Upadljiva dokolica . O n je tvrdio da dokolica ili neproizvodno trošenje vremena predstavlja prvobitni način da se među ljudima stvori zavist. traće dobra umesto vremena) da bi stvorili razlike koje učvršćuju društveni status. već postizanjem višeg statusa onih koji te proizvode troše i tako stvaraju osnovu za zavist i razlike medu ljudima. Vehlen je pravio razliku između upadljive potrošnje i upadljive dokolice. Razlog tome je to što je potrošnja vidljivija.

Imao je dugu kosu. Pokušao sam da ga zainteresujem za ekonomiju. ali on je tu ponudu odbio. Torsten Vehlen Biografska skica Vehlen je. U svakom slučaju. doča­ rava nam malo bliže složenu strukturu Veblenove ličnosti: „Čovek se pojavljivao svakih šest ili osam nedelja sasvim regularno. bio neobičan čovek. već ga ta karakteristika čini mnogo ranjivijim u odnosu na napade koji dolaze iz sveta biznisa i u odnosu na poslovne lidere koji žele da ga sabotiraju. čak i uz aktivnosti poslovnih lidera koje dovode do privredne depresije. Objasnio sam mu kakav bi to veliki doprinos imalo za društvenu svest. Pažljivo je slušao sve što sam mu govorio i topio se kao snežna pahulja ispred vrata. to stvara probleme za zajednicu u vidu nezaposlenosti. industrijski sistem još uvek je dovoljno efikasan da može da omogući poslovnim liderima i njihovim investitorima da zarade ogromne profite. Ta sabotaža može biti svesna. Mogao je da sedi satima u društvu. Međutim.104 D Ž O R D Ž RICER . ne može da postoji. sa stanoviša šire zajednice.. Jednog dana naručio je knjigu o latinskim crkvenim pesmama. Rekao sam mu da ću zapisati . a može biti i posledica činjenice da poslovni lideri sve više zanemaruju način na koji industrija funkcioniše.. Vehlen čak ide tako daleko pa tvrdi da poslovni lideri svesno izazivaju privredne depresije: oni smanjuju proizvodnju jer pod određenim tržišnim uslovima osećaju da ne mogu da izvuku ono što smatra­ ju razumnim profitom za uložena dobra. najblaže rečeno. Bio je asketa i miste­ riozna osoba. Njegovi prijatelji i poštovaoci omogućili su mu da postane predsednik Američ­ kog privrednog udruženja. Jednom sam čak pokušao da ga nagovorim da započne pisanje Teorije dokoličarske klase. takva stvar kao što je prevelika proizvodnja. a da uopšte ne učestvuje u razgovoru. koji je napisao jedan prodavač knjiga. Po Veblenu.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI Industrijski sistem koji je sve više međuzavisan ne samo da je pogodniji za zajedničko preduzetništvo. zatvorenih fabrika i protraćenih resursa. Naredni odlomak.

Pokušao sam da ga zainteresujem za ekonomiju. najblaže rečeno. doča­ rava nam malo bliže složenu strukturu Veblenove ličnosti: „Covek se pojavljivao svakih šest ili osam nedelja sasvim regularno.. koji je napisao jedan prodavač knjiga. Međutim. ne može da postoji. industrijski sistem još uvek je dovoljno efikasan da može da omogući poslovnim liderima i njihovim investitorima da zarade ogromne profite. U svakom slučaju. Jednog dana naručio je knjigu o latinskim crkvenim pesmama. Po Veblenu. ali on je tu ponudu odbio. već ga ta karakteristika čini mnogo ranjivijim u odnosu na napade koji dolaze iz sveta biznisa i u odnosu na poslovne lidere koji žele da ga sabotiraju. Naredni odlomak. Torsten Veblen Biografska skica Veblen je. Ta sabotaža može biti svesna. a da uopšte ne učestvuje u razgovoru. Veblen čak ide tako daleko pa tvrdi da poslovni lideri svesno izazivaju privredne depresije: oni smanjuju proizvodnju jer pod određenim tržišnim uslovima osećaju da ne mogu da izvuku ono što smatra­ ju razumnim profitom za uložena dobra.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Industrijski sistem koji je sve više međuzavisan ne samo da je pogodniji za zajedničko preduzetništvo. Imao je dugu kosu. takva stvar kao što je prevelika proizvodnja. Jednom sam čak pokušao da ga nagovorim da započne pisanje Teorije dokoličarske klase. čak i uz aktivnosti poslovnih lidera koje dovode do privredne depresije. to stvara probleme za zajednicu u vidu nezaposlenosti. Objasnio sam mu kakav bi to veliki doprinos imalo za društvenu svest. Njegovi prijatelji i poštovaoci omogućili su mu da postane predsednik Američ­ kog privrednog udruženja. Pažljivo je slušao sve što sam mu govorio i topio se kao snežna pahulja ispred vrata. Rekao sam mu da ću zapisati .104 DŽORDŽ RICER . Bio je asketa i miste­ riozna osoba. sa stanoviša šire zajednice.. Mogao je da sedi satima u društvu. zatvorenih fabrika i protraćenih resursa. a može biti i posledica činjenice da poslovni lideri sve više zanemaruju način na koji industrija funkcioniše. bio neobičan čovek.

Iako je predavao na filozofskom odeljenju Univerziteta u C i k a g u . analiza bi trebalo da započne o d organizovane grupe. č i m e se o m o g u ć u j e r a z u m a n povraćaj vlasni­ c i m a i investitorima. M i d o v a sociološka teorija.naglašavao kako je istraži­ vanje važno započeti o d nivoa grupe. Bojim se da nećemo za takvu knjigu još dugo vremena imati publiku. celina i m a prednost u o d n o s u na delove koji je čine.s i m b o l i č k o g interakcionizma (vidi glavu 6 ) . o d o n o g a što je on nazivao društvom. ili. a ne radnicima (ovo p o d s e ć a n a M a r k s o v u teoriju eksploatacije). Taj d o d a t n i povraćaj izvor j e o n o g a što Ve­ hlen naziva s l o b o d n i m d o h o t k o m . to jest istraživanje društvenih obrazaca koji se odigravaju n a m i k r o n i v o u . delanje i interakciju treba objašnjavati g r u p o m . DŽORDŽ HERBERT MID: SOCIJALNI BIHEVIORIZAM D ž o r d ž H e r b e r t M i d ( 1 8 6 3 . Zanimljivo je. Sve u svemu. a o n d a se penje do nivoa grupe.d o k je proučavao proces mišljenja. to d a je M i d . M e đ u ­ t i m . još uopštenije. a ne obrnuto." M o d e r n i industrijski sistem toliko je efikasan d a o m o g u ć u ­ je povraćaj na uloženo daleko preko o n o g a što je p o t r e b n o da bi se pokrili troškovi. a o n d a da se spušta do nivoa pojedinca. industrijske v o d e i dokoličarska klasa (čiji su oni važan deo) i njihova novčana orijentacija.1 9 3 1 ) predstavlja verovatno najznačajnijeg teoretičara s v a k o d n e v n o g života u istoriji soci­ ologije. a taj s l o b o d a n d o h o d a k odla­ zi p o s l o v n i m liderima i njihovim investitorima. uzdišući pre nego govoreći. delanje i interakciju . sadrži grandiozni aspekt. M i d je odigrao ključnu u l o g u u razvoju j e d n e važ­ ne savremene sociološke teorije . kao i sve teorije koje s m o prešli u p r e t h o d n o j glavi. Podstičući takvu praksu. vezuju se za traćenje resursa. a on mi je na to odgo­ vorio. . U m e s t o da započne s pojedincima. dokoličarska klasa dolazi u s u k o b s potre­ b a m a m o d e r n o g industrijskog društva.KLASIČNE TEORIJE 105 njegovo ime i da ćemo knjigu ekspresno naručiti. Indi­ vidualno mišljenje. 'Moje ime je Torsten Vehlen'. M i d o v najveći d o p r i n o s razvoju sociološke teorije predstav­ lja njegova sociologija s v a k o d n e v n o g života. m e đ u t i m .

priznavao mehanizam stimulus-reakcija.prva faza akta. Otuda. podrazumeva manipulisanje percipiranih objektom. biraju odgovarajuće stimuluse. 1) Impuls. za razliku od životinja. manipulisanje percipiranim objektom i zadovoljenje izvornog impulsa. svaka faza povezana je s ostalim fazama i nije nužno da se akt odvija po navedenom redosledu. kao osnovnom elementu svog teorij­ skog sistema. Ova veoma značajna faza obuhvata manipulisanje percipiranim objektom. Pojedinci svesno reaguju na stimuluse (putem čula sluha. njego­ vu teoriju nije uvek lako razlikovati od psihološkog biheviorizma. gladan čovek može Akt .treća faza akta. Pojedinac reaguje na neki spoljašnji stimulus (na primer. poput Marksa. Manipulacija . Ipak. Ljudi ne reaguju automatski na stimuluse. Mid se najviše približio psihološkom biheviorizmu. Ali. razmišljao dijalektički.) koji su povezani s impul­ som. Impuls . obuhvata impuls. Percepcija — druga faza akta. 2) Percepcija. Akt Raspravljajući o aktu. On nije smatrao da ljudi reaguju automatski i bez razmišljanja.106 D Ž O R D Z RICER . mirisa itd. već razmi­ šljaju o njima. ljudi razmisle pre nego što nešto urade (delaju).osnovni koncept Midove sociološke teorije. Iako je. razlikujući bitno (životinja reži) od nebitnog (životinja ima lepe oči). ukusa. percep­ ciju stimulusa. Ona prethodi reakciji i angažuje dve glavne ljudske karakteristike: svest i sposob­ nost da se nešto uhvati rukom. glad ili opasna životinja) i oseća potrebu da uradi nešto po tom pitanju (pronađe hranu ili pobegne).S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Mid je sebe nazivao socijalnim bihevioristom. . u osnovi. budući da je i on. smatrao je da je ljudsko delanje mnogo složenije od tog jedno­ stavnog mehanizma. 3) Manipulacija. već da se svaki akt sastoji od četiri zasebne faze. Jednostavnije rečeno. pojedinci putem čula reaguju na stimuluse ko­ su povezani s impulsom. akter reaguje na neki spoljašnji stimulus i oseća po­ trebu da uradi nešto po tom pitanju. između stimulusa i reakcije odvija se misaoni proces.

Najnerazvijeniji oblik interakcije su gestovi . Dok bezna­ čajne gestove koriste i ljudi i životinje. reakcija je instinktivna. Međutim. a gestovi beznačajni. značajne gestove koriste samo ljudi.pokreti jednog učesnika interakcije koji služe kao stimulus drugom učesniku. Značajni gestovi su gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivnosti. . to jest preduzimanje konkretne mere ko­ jom se zadovoljava izvorni impuls. Re­ cimo. životinje moraju da se oslone na daleko neefikasniji metod poku­ šaja i pogrešaka. U ovoj fazi preduzimaju se konkretne mere kojima se zadovoljava početni impuls (čovek pojede pe­ čurku ili ustreli životinju).pokreti jednog učesnika interakcije (čoveka ili životinje) koji služe kao stimulus drugom učesniku. jer ni bokser ni pas nisu razmišljali kako da reaguju. Za razliku od ljudi.poslednja faza akta. to odmah čini i drugi. Nešto slično može da se dogodi i u bokserskom meču: kada jedan bokser zauzme gard. Značajni gestovi — gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivno­ sti. ispitati je prstima. Gest jedne osobe ili životinje nesvesno izaziva odgovarajući gest druge. U oba slučaja. i ljudi i životinje ulaze u interakciju s drugima. Gestovi . u borbi pasa. 4) Konzumacija. Konverzacija gestovima — gestovi jednog učesnika interakcije koji nesvesno izazivaju odgovarajuće gestove drugog učesnika. ljudi su daleko uspešniji u konzumaciji od životinja. Gestovi Jedan akt uključuje samo jednu osobu ili jednu životinju. mnoge gladne životinje verovatno će bez prethodnog raz­ mišljanja i ispitivanja zgrabiti pečurku i pojesti je. Mid je veliku važnost pridavao vokalnim gestovima. i razmisliti ima li ona karakteristike otrovne pečurke. Jedan deo ljudskih (hrkanje) i svi životinjski vokalni gestovi (rezanje) Konzumacija . rezanje jednog psa može automatski izazvati rezanje drugog. Zbog svoje sposobnosti da razmisle pre nego što delaju. I ljudi i ži­ votinje prave gestove i vode konverzaciju gestovima. samo ljudi koriste značajne gestove. Nasuprot tome.KLASIČNE TEORIJE 107 ubrati pečurku u šumi.

I ljudi i ži­ votinje prave gestove i vode konverzaciju gestovima. U oba slučaja. Gest jedne osobe ili životinje nesvesno izaziva odgovarajući gest druge. to odmah čini i drugi. ispitati je prstima.gestovi jednog učesnika interakcije koji nesvesno izazivaju odgovarajuće gestove drugog učesnika. samo ljudi koriste značajne gestove. Konverzacija gestovima . Nasuprot tome. jer ni bokser ni pas nisu razmišljali kako da reaguju. . Gestovi Jedan akt uključuje samo jednu osobu ili jednu životinju. Mid je veliku važnost pridavao vokalnim gestovima. ljudi su daleko uspešniji u konzumaciji od životinja. Gestovi . Jedan deo ljudskih (hrkanje) i svi životinjski vokalni gestovi (rezanje) Konzumacija . to jest preduzimanje konkretne mere ko­ jom se zadovoljava izvorni impuls. Međutim. Za razliku od ljudi.pokreti jednog učesnika interakcije (čoveka ili životinje) koji služe kao stimulus drugom učesniku. reakcija je instinktivna. Najnerazvijeniji oblik interakcije su gestovi . U ovoj fazi preduzimaju se konkretne mere kojima se zadovoljava početni impuls (čovek pojede pe­ čurku ili ustreli životinju). Re­ cimo. mnoge gladne životinje verovatno će bez prethodnog raz­ mišljanja i ispitivanja zgrabiti pečurku i pojesti je.poslednja faza akta. u borbi pasa.gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivno­ sti. Dok bezna­ čajne gestove koriste i ljudi i životinje.pokreti jednog učesnika interakcije koji služe kao stimulus drugom učesniku. 4) Konzumacija. Značajni gestovi su gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivnosti. i ljudi i životinje ulaze u interakciju s drugima. životinje moraju da se oslone na daleko neefikasniji metod poku­ šaja i pogrešaka. Zbog svoje sposobnosti da razmisle pre nego što delaju.KLASIČNE TEORIJE 107 ubrati pečurku u šumi. a gestovi beznačajni. rezanje jednog psa može automatski izazvati rezanje drugog. i razmisliti ima li ona karakteristike otrovne pečurke. značajne gestove koriste samo ljudi. Značajni gestovi . Nešto slično može da se dogodi i u bokserskom meču: kada jedan bokser zauzme gard.

ljudi imaju daleko veću kontrolu nad vokalnim gestovima. Kada izgovorim reč „pas". Između vokalnih i fizičkih gestova postoji ogromna razlika. Prema tome. to jest reči. jednostavno definiše kao razgovor Značajni simboli — simboli koji kod osobe koja ih koristi izazivaju istu ili sličnu vrstu odgovora koju nameravaju da izazovu kod onih kojima su upućeni. tako i na slušaoca. i što je još važnije. najvažniji značajni simboli ipak su vokalni gestovi. kao i svest.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA l NJENI KLASIČNI KORENI jesu beznačajni. Značajni simboli i jezik Jedan od najpoznatijih Midovih. jeste pojam značajnog simbola. nauku). gest identič­ no utiče kako na govornika. takode. omogućava presudno važnu sposobnost ljudi da misle. pokušati da napustimo pozorište. kada napravimo neki vokalni gest. . ne možemo da vidimo na koji način smo ga izveli (osim ako se ne nalazimo ispred ogledala). Osim toga. oboje ćemo imati istu mentalnu sliku psa. možemo da ga čujemo na isti način kao i osoba kojoj je upućen. Kako vidimo. što je pre moguće. i značajni simboli uopšte. Osim toga. Jezik. izgovorena reč će nas verovatno navesti na istu ili sličnu reakciju. Ako im se ne dopada ono što su izgovorili i čuli mogu jednostavno zastati ili se ispraviti na polovini rečenice. Kada napravimo neki fizički gest. Značajni simboli jesu sim­ boli koji izazivaju istu vrstu odgovora (koji nije nužno identičan) i kod osobe koja ih koristi i kod onih kojima su upućeni. Mada i fizički objekti mogu biti značajni simboli. Jezička konverzacija uključuje gestove. Svest — razgovor koji ljudi vode sa samima sobom koristeći jezik.108 DŽORDŽ RlCER . izazivaju istu reakciju i kod slušaoca i kod govornika. i socioloških pojmova uopšte. Konverzacija gestovima uključuje samo gestove kojima se komunicira. Mišljenje se. Jezik. najveći deo ljudskih vokalnih gestova čine značajni gestovi. Ali. a naročito jezik. Upravo je sistem značajnih gestova omogućio izvanredan napredak ljudskog društva (ovladavanje prirodom. ono što razlikuje ljude od životinja nije samo sposobnost da razmisle pre nego što reaguju. značenja tih reči. a najvažniji od njih uključuju upotrebu jezika. Ako u prepunom pozorištu uzviknem: „Požar!" oboje ćemo. Međutim. već i sposobnost da kontrolišu svoje ponašanje.

KLASIČNE TEORIJE

109

koji ljudi vode sami sa sobom koristeći jezik. To je razgovor poput onog s drugim ljudima. Slično tome, Mid je verovao da društveni procesi prethode mentalnim procesima; da bi postojala svest, mo­ raju postojati značajni simboli i jezik. Svest nam ne omogućuje samo to da u sebi prizovemo reakciju jedne osobe (onoga ko je uzviknuo „Požar!" u pozorištu), već i reakciju cele zajednice. Ako će uzvikivanje reči „Požar!" spasiti živote ljudi koji su se zatekli u pozorištu, možemo misliti i na javno priznanje koje ćemo dobiti zbog toga što smo uradili. S druge strane, ako napravimo pogreš­ nu procenu, očekivana reakcija zajednice (na primer, negodova­ nje ili prekor što smo bez razloga prekinuli pozorišnu predstavu) može nas odvratiti od tog postupka. Staviše, razmišljanje o reak­ ciji čitave zajednice navodi nas da smišljamo mnogo organizovanije reakcije od onih do kojih bismo došli kada bismo razmišljali 0 reakciji velikog broja zasebnih pojedinaca.

Sopstvo
Drugi najvažniji Midov koncept je koncept sopstva, ili spo­ sobnosti da na sebe gledamo kao na objekat. Sopstvo i svest dija­ lektički su povezani i jedno bez drugog ne mogu postojati. Niko sebe ne može doživeti kao objekt (misliti o sebi) bez upotrebe sve­ sti i niko ne može posedovati svest, tj. voditi razgovor sa samim sobom, bez sopstva. Naravno, nemoguće je stvarno razdvojiti svest 1 sopstvo, jer je sopstvo mentalni proces. Osnova sopstva jeste refleksivnost ili sposobnost da se stavimo u položaj drugih, to jest da razumemo način na koji oni misle i po­ stupaju. Ta sposobnost daje nam mogućnost da posmatramo sebe i svoje ponašanje na isti način na koji nas posmatraju drugi ljudi. Da bismo uspeli u tome moramo biti u stanju da, takoreći, barem mentalno izađemo iz sebe samih. Na taj način, prema sebi možemo da zauzmemo isti stav kao i drugi ljudi. Mi usvajamo posebno gledi­ šte prema sebi koje može biti specifično individualno gledište ili gle­ dište grupe kao celine. (O ovom ćemo kasnije govoriti detaljnije.)
Sopstvo - sposobnost da sebe vidimo kao objekt. Refleksivnost - sposobnost da se stavimo u položaj drugih, to jest da mislimo kako oni misle i postupamo kako oni postupaju.

110

D 2 0 R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

Mid je verovao da se sopstvo razvija u dva ključna perio­ da detinjstva, u periodu igranja (engleski, play stage) i u perio­ du igre (engleski, game stage). U periodu igranja, deca se igraju tako što sebi dodeljuju uloge drugih. U toj igri dete može da se stavi u ulogu doktora, Harija Potera, majke ili oca. Na taj način, deca uče da vide sebe i kao subjekt (dete) i kao objekt (Hari Poter) i počinju da razvijaju sopstvo. Međutim, to sopstvo veoma je ograničeno, jer dete može preuzeti samo ulogu različitog i po­ sebnog drugog (Hari Poter, majka). Preuzimajući ulogu majke ili Harija Potera, dete može da vidi i proceni sebe onako kako zamišlja da to rade Hari Poter ili majka. Međutim, detetu nedo­ staje potpuniji i organizovaniji osećaj sopstva.

Džordž Herbert Mid Biografska skica
Većina teoretičara koji se pominju u ovoj knjizi najveće prizna­ nje stekla je svojim pisanim delom. Međutim, Džordž Herbert Mid je bio podjednako značajan i kao predavač i kao pisac. Njegove reči osta­ vile su snažan uticaj ne mnoge ljude koji su kasnije postali značajni sociolozi dva­ desetog veka. Jedan od njegovih stude­ nata je zapisao: „Razgovor je bio njegov najbolji medij, pisanje je za njega bilo od drugorazrednog značaja". Drugi njegov student, poznati sociolog Leonard Kotrel, ovako je opisao Mida kao profesora: „Za mene su predavanja profesora Mida bila jedinstveno i nezabo­ ravno iskustvo. Profesor Mid je bio krupan čovek, prijateljskog izgle­ da s veličanstvenim brkovima i bradom poput Van Ajkove. Na licu je uvek imao dobroćudan, pomalo stidljiv osmeh usklađen sa trep­ tanjem njegovih očiju kao da je uživao u tajnoj šali koju je izvodio pred publikom. Dok je predavao, uvek bez beleški, profesor Mid je u ruci držao komad krede i predano ga posmatrao. Kada bi izvlačio neki posebno značajan Period igranja — prvi stadijum u razvoju sopstva; deca se igraju tako što dode­ ljuju sebi uloge drugih.

KLASIČNE TEORIJE

111

zaključak, letimično bi pogledao preko naših glava, sa stidljivim, goto­ vo pokajničkim osmehom, ne gledajući ni u koga direktno. Njegova predavanja su tekla i uskoro smo naučili da pitanja i komentari stu­ denata nisu dobrodošli. Zaista, kada bi neko bio dovoljno smeo da postavi pitanje, začuo bi se žamor neodobravanja studenata. Oni su se protivili svakom prekidu toka dragocenog predavanja. Njegova očekivanja od studenata bila su skromna. Nikada nije držao ispite. Glavni zadatak svakog studenta bio je da napiše što je moguće bolji pismeni rad. Te radove profesor Mid je pažljivo čitao, a ono što je mislio o njima predstavljala je ocena. Neko bi mogao pomisliti da su studenti radije čitali literaturu nego pri­ sustvovali njegovim predavanjima, ali nije bilo tako. Studenti su uvek dolazili i nikada im nije bilo dovoljno profesora Mida".

U

periodu igre,

dete počinje d a razvija sopstvo u p r a v o m

smislu te reči. D o k u periodu igranja dete preuzima s a m o j e d n u ulogu, ulogu p o s e b n o g d r u g o g , u periodu igre preuzima ulogu svih onih koji u njoj učestvuju. Svaki o d tih učesnika i m a tačno određenu ulogu u igri. D a bi to ilustrovao, M i d je koristio primer fudbala.* D o k igra fudbal, dete m o ž e d a i m a s a m o j e d n u ulogu (recimo, ulogu levog krila), ali, istovremeno, m o r a da zna koja su zaduženja ostalih deset igrača i šta oni očekuju o d njega. K a o levo krilo, dete m o r a d a zna kakva je uloga g o l m a n a , bekova, veznih igrača, centarfora i d e s n o g krila. O n o takode m o r a d a zna i šta je uloga sudije, trenera, selektora, ali i publike koja sedi na tribina­ m a . D e t e ne m o r a istovremeno d a b u d e svesno svih uloga, ali u s v a k o m trenutku m o ž e biti svesno uloge barem tri ili četiri igrača (koliko je otprilike dovoljno da biste postigli gol ili ga odbranili). Zahvaljujući toj sposobnosti da istovremeno p r e u z m u više uloga, deca v r e m e n o m stiču s p o s o b n o s t d a učestvuju u g r u p n o m životu; o n a postaju s p o s o b n a d a bolje shvate šta se o d njih očekuje i koja je njihova uloga u društvenoj grupi. D o k igranje zahteva s a m o n e p o t p u n o sopstvo, igra zahteva p o t p u n o razvijeno sopstvo. Period igre - drugi stadij um u razvoju sopstva; umesto da preuzima ulogu diskretnih drugih, dete preuzima ulogu svih onih koji u igri učestvuju. Svaki od tih učesnika ima posebnu ulogu u igri. Napomena prevodioca: Mid je, u stvari, upotrebio primer bejzbola, ali pošto su na Balkanu pravila te igre uglavnom nepoznata, odlučili smo se za fudbal.

112

DŽORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

Ključni koncept

Definicija

situacije

V. I. Tomas (1863-1947) sa svojom suprugom Doroti S. Tomas stvorio je koncept definicije situacije: ako ljudi definišu situaciju kao realnu, onda su te definicije realne u svojim posledicama. N e postoji objektivna realnost ili objektivna situacija; postoji samo situacija onako kako je pojedinci mentalno definišu. Definicija, a ne objektivna realnost, navodi ljude na to da se ponašaju na određen način; da neke stvari urade, a neke druge propuste da urade. Ilustrovaćemo to na primeru rudbala. Pretpostavimo da igrate levo krilo i definišete situaciju u kojoj verujete da možete sami da predriblate kompletnu protivničku odbranu i postignete gol. (Ovo je ponekad, na neobjašnjiv način, polazilo za rukom legendarnoj levoj polutki i krilu Crvene zvezde, Milošu Šesticu.) Taj vaš postupak zavisio je od vaše procene, odnosno definicije situacije u kojoj ste ubedili sebe da protivnička odbrana nema pojma i da ste vi dovoljno sposobni da je sami predriblate i po­ stignete gol. Prema tome, vaša definicija imala je realne posledice. Vi ste zaista pokušali da predriblate celu protivničku odbra­ nu. Ako vam to uspe (kao Šesticu), sledi slava. U suprotnom, sledi kazna - odbrana će da vam oduzme loptu, vaši saigrači će vikati na vas u znak protesta, a trener će vas poslati na klupu. U mnogim oblastima naših života način na koji definišemo situ­ aciju često je važniji od same realnosti.

Još jedan Midov čuveni koncept je koncept uopštenih drugih. Uopšteni drugi, za razliku od posebnog drugog, predstavlja stav čitave zajednice ili, u slučaju fudbala, stav čitavog tima. Potpuno izgrađeno sopstvo moguće je tek onda kada dete, umesto da preuzi­ ma uloge pojedinačnih značajnih drugih, počne da preuzima uloge uopštenih drugih. Za ljude je takode značajno da steknu sposobnost da procenjuju sebe i svoje postupke sa stanovišta grupe kao celine, a ne samo sa stanovišta bliskih pojedinaca. Uopšteni drugi takode
Definicija situacije - ako ljudi definišu situacije kao realne, onda te definicije imaju realne posledice; one, drugim recima, utiču na naše ponašanje. Uopšteni drugi — stav čitave zajednice ili bilo kog kolektiva u koji je akter uključen.

KLASIČNE TEORIJE

113

omogućuje apstraktno mišljenje i objektivnost, jer pojedinac razvija daleko objektivniju poziciju kada se oslanja na uopštene, a ne na posebne druge. Da bi osoba razvila sopstvo, neophodno je da bude član zajednice i da bude usmerena opštim stavovima zajednice. Sve ovo, a posebno uopšteni drugi, može nekoga navesti na pomisao da su Midovi akteri konformisti kojima nedostaje indivi­ dualnost. Međutim, Mid je jasno naglasio da je svako sopstvo jedin­ stveno i razvijeno u kontekstu posebnog životnog iskustva. Osim toga, pošto u društvu postoji mnogo grupa, ne postoji samo jedan uopšteni drugi, već mnogo njih. S obzirom na to da ljudi pripa­ daju različitim grupama i imaju mnogo uopštenih drugih, postoji i više od jednog sopstva. Staviše, ljudi ne moraju prihvatiti zajednicu i uopštene druge onakvim kakvi su, i mogu raditi na tome da ih promene. Ponekad u tome uspevaju, menjajući zajednicu, uopštenog (generalizovanog) drugog, i konačno - same sebe unutar zajednice.

Ja i mene
Činjenica da sopstvo podrazumeva i prilagođavanje i indivi­ dualnost ogleda se u Midovom razlikovanju dva aspekta sopstva -ja i mene (engeski, li me). Mada izgleda kao da ova dva aspekta čine delove ili strukturu sopstva, Mid ih je zapravo video kao pro­ cese koji su deo jednog većeg procesa, tj. procesa stvaranja sopstva. Primene socioloških koncepata na savremeno društvo

Kako postajemo

opsednuti sami sobom?

Džordž Herbert Mid imao je nekoliko značajnih zapažanja o prirodi sopstva, ali bi se verovatno iznenadio da je poživeo do­ voljno dugo da vidi stepen u kome se sopstvo transformisalo, postajući glavni predmet interesovanja, čak i opsesije, u savremenom svetu. Danas živimo u svetu u kome sve više razmi­ šljamo o različitim stvarima. Internet i globalizacija u naš život uneli su niz novina i tema o kojima moramo svakodnevno da razmišljamo. Zapravo, mi moramo da razmišljamo o njima zbog toga što će veliki broj tih stvari (na primer, globalne pri­ vredne promene ili rizici po zdravlje) verovatno imati ozbiljan

114

DŽORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

uticaj na nas. Tema o kojoj danas razmišljamo više nego rani­ je, jesmo i mi sami. (Mid je bio veoma zainteresovan za odnos između sopstva i refleksivnosti.) Iako se samorefleksija pojavljivala i u prošlosti, ljudi su bili ma­ nje sposobni da razmišljaju o sebi (barem u razvijenim zemlja­ ma) nego danas. Razlog za to je jednostavan: ljudi su često bili prezauzeti preživljavanjem i nabavkom svakodnevnih potrepšti­ na da bi se upuštali u samorefleksiju. Osim toga, ljudi su živeli u kulturi koja je bila zasnovana na materijalnom postignuću, a obezvređivala samorefleksiju i zaokupljenost samim sobom. N a te pojave gledalo se kao na nepotreban višak koji ne pospešuje materijalna dobra koja su ljudima i društvu potrebna. Me­ đutim, Entoni Gidens, savremeni sociolog o kome ćemo više govoriti u glavama 7 i 10, ukazuje na to da je sopstvo za veliki broj ljudi postalo projekat, možda čak i najvažniji životni projekat. Uzrok toga je to što se sopstvo više ne pojavljuje, već ga mi aktivno stvaramo. Ko smo mi? Šta mislimo da smo? Sve to nisu više date karakteristike ili nešto što je uobličeno u detinjstvu kroz proces socijalizacije (kako je mislio Parsons), već je to nešto što svesno i aktivno stvaramo tokom naših života. Sopstvo nije stvoreno jednom za svagda, već se ono neprekidno uobličava i menja (ponekad čak na dramatičan način). Sledstveno tome, sopstvo postaje nešto na šta svi treba da pa­ zimo, da ga nadgledamo i menjamo kada je to neophodno. To od nas pravi osobe koje su daleko fleksibilnije i prilagodljivije. Međutim, na mnogo načina to takode predstavlja za­ strašujući i težak proces. Drugim recima, dok pre sto ili dvesta godina ljudi nisu mnogo brinuli o sebi, sopstvo danas pred­ stavlja neprekidan izvor brige. Postali smo preokupirani sobom i načinom na koji sebe treba da prilagodimo neprekidno promenljivim okolnostima savremenog društva i našoj isto tako promenljivoj poziciji u tom društvu. To nije lak zadatak; on je pun poteškoća i tenzija. Postoji mnogo prednosti kada je čovek u skladu sa samim sobom, ali i to ima svoju cenu. Ja je neposredna reakcija n a okruženje, o d n o s n o n a o n o što drugi rade. O n o je nemiran, nepredvidiv i kreativan aspekt sop­ stva. Ljudi ne m o g u s u s p e h o m predvideti kako će. ja postupiti.

Ja — neposredna reakcija sopstva na okolinu; nemiran, nepredvidiv i kreativan aspekt sopstva.

KLASIČNE TEORIJE

115

U slučaju fudbala, igrač ne može sa sigurnošću znati kako će njegov tim igrati. Možda pruži briljantnu igru; možda potpuno podbaci. Nikada ne možemo u potpunosti poznavati svojeg, pa ponekad svojim postupcima iznenadimo sami sebe. Za Mida je ja značajno iz četiri razloga. Prvo, ono je glavni izvor noviteta u društvenom svetu. Drugo, uja su sadržane naše najvažnije vrednosti. Treće, ja predstavlja realizaciju sopstva, a svi mi težimo da realizujemo sopstvo. I konačno, Mid je razmatrao dugoročni evolutivni proces od primitivnih društava, u kojima su ljudi bili pod dominacijom mene, ka savremenim društvima u kojima ja igra daleko značajniju ulogu. Unutar sopstva, ja je suprotstavljeno meni. Mene je, u osno­ vi, prihvatanje i percepcija uopštenog drugog od strane pojedin­ ca. Za razliku od ja, ljudi su veoma svesni mene, oni veoma do­ bro znaju šta zajednica od njih želi i očekuje. Svi imamo izraženo mene, ali oni koji su pod potpunom dominacijom mene jesu kon­ formisti. Društvo nas kontroliše preko mene. Takode, mene ljudi­ ma omogućava udobno funkcionisanje u društvu, a ja omogućuje promene u društvu. Društvo na taj način dobija dovoljno konfor­ mizma kako bi moglo da funkcioniše, ali takode prima neophod­ nu dozu inovacije koja mu omogućava da ne stagnira. I društvo i pojedinci bolje funkcionišu zahvaljujući spoju ja i mene.
Sažetak
1. 2. 3. 4. Georg Ziml bavio se asocijacijom ili interakcijom. D a bi izašli na kraj s velikim i zbunjujućim nizom interakcija, sociolozi i obični ljudi razvili su forme interakcije. D a bi izašli na kraj sa zbunjujućim mnoštvom učesnika u interak­ ciji, sociolozi i obični ljudi razvili su tipove učesnika u reakcijama. U pogledu problema veličine grupe postoji velika razlika između dijada (grupa od dva člana) i trijada (grupa od tri člana). Prisustvo treće osobe u trijadi omogućuje nastanak nezavisne grupne struk­ ture. Dalje uvećavanje veličine grupe nije toliko važno koliko pre­ lazak iz dijade u trijadu, to jest priključivanje treće osobe dijadi. Sto je grupna struktura veća, pojedinac je slobodniji.

5.

Mene - prihvatanje i percepcija uopštenog drugog od strane pojedinca; kon­ formistički aspekt sopstva.

116 6.

DŽORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

7. 8. 9. 10. 11.

12. 13. 14. 15.

Ziml je bio zainteresovan za problem distance. Taj interes manifestovao se u njegovoj raspravi o društvenom tipu strancu, koji niti je previše blizu ni previše daleko od grupe. Distanca je pove­ zana i sa socijalnim formama, što znači da poseban oblik udalje­ nosti i otuđenosti ulazi u sve društvene odnose. Distanca se takode vezuje za Zimlovo razmišljanje o vrednosti. Vredne su one stvari koje nisu ni predaleko ni preblizu. Zimlova grand-teorija bavi se tragedijom kulture. Tragedija kulture razmatra rast objektivne kulture i njenu sve veću prevlast nad subjektivnom kulturom. Veblenova grand-teorija bavi se sve većom kontrolom biznisa nad industrijom i negativnim efektima koji iz toga proizilaze. Mid je bio socijalni biheviorista koji nije bio samo zainteresovan za ponašanje koje je zasnovano na mehanizmu stimulus-odgovor, već i za ljudsku svest koja deluje između stimulusa i odgovora; ljudi razmišljaju pre nego što nešto urade. Četiri faze akta su impuls, percepcija, manipulacija, konzumacija. Iako ljudi i životinje koriste gestove i konverziraju gestovima, samo ljudi mogu da koriste značajne gestove, značajne simbole i jezik. Uopšteni drugi je stav čitave zajednice. Sopstvo ima dva aspekta koji se nalaze u stalnoj tenziji: ja (nepo­ sredan, nepredvidiv i kreativan aspekt) i mene (usvajanje uopšte­ nog drugog koje vodi ka konformizmu).

Literatura

za dalje

čitanje

Lukić, Radomir D. (1987). Formalizam u sociologiji. Zagreb: Naprijed. Marinković, Dušan [priredio] (2008). Georg Zimi (zbirka tekstova Georga Zimla). Novi Sad: Mediterran Publishing. Mead, George Herbert (2003). Um, osoba i društvo. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Simmel, Georg (2001). Kontrapunkti kulture. Zagreb: Naklada Jesen­ ski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Spasić, Ivana (1998). Interpretativna sociologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Veblen, Torsten (1966). Teorija dokoličarske klase. Beograd: Kultura. Veblen, Torsten (2008). Teorija dokoličarske klase. Novi Sad: Medi­ terran Publishing. Zimi, Georg (2004). Filozofija novca. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

GLAVA 4 SAVREMENE GRAND-TEORIJE (1)
Strukturalni funkcionalizam Teorija sukoba Opšta teorija sistema Sažetak Literatura za dalje čitanje U ovoj i sledećoj glavi okrečemo se savremenim sociološkim teorijama koje se, kao i klasične teorije koje smo obradili u pret­ hodne dve glave (s mogućim izuzetkom Midove teorije), mogu okvaliflkovati kao grand-teorije. U ovoj glavi obradićemo tri usko povezane teorije - strukturalni funkcionalizam, teoriju sukoba i opštu teoriju sistema. Teorija sukoba nastala je kao reakcija na ne­ kada dominantnu (barem u SAD) teoriju strukturalnog funkcionalizma. Teorija sistema takode je usko povezana sa strukturalnim funkcionalizmom. Zapravo, koncept sistema često se upotrebljava u teoriji strukturalnog funkcionalizma. Međutim, kao što ćemo videti iz diskusije o radu najvažnijeg savremenog sistemskog teore­ tičara, Niklasa Lumana, to su sada dve sasvim različite teorije.

STRUKTURALNI FUNKCIONALIZAM
Kao što sam naziv govori, strukturalni funkcionalizam usredsreduje se na društvene strukture i njihov funkcionalni značaj (pozitivne ili negativne posledice) za druge strukture. U nazivu ove teorije termini „strukturalni" i „funkcionalni" ne moraju se nužno koristiti zajedno (negde je, recimo, odomaćeniji naziv funkciona­ lizam), mada je to već uobičajeno. Možemo da analiziramo druš­ tvene strukture, paternizovane društvene interakcije i postojane
Strukturalni funkcionalizam - sociološka teorija koja se usredsreduje na društvene strukture i na njihov funkcionalni značaj (pozitivne ili nega­ tivne posledice) za druge strukture. Strukture - u društvu, paternizovana društvena interakcija i stalni društveni odnosi.

biti pred­ stavljen u ovoj glavi. njihovim međusob­ nim odnosima i prinudnim dejstvom koje one imaju na aktere. Pri tome. obrazovni sistem i studenti pred sobom imaju cilj koji treba da ostvare na kraju obrazovnog procesa. naglasak se stavlja na funkcije koje jedna struktura obezbeđuje drugoj. pa će on. Iako postoji više tipova strukturalnog funkcionalizma. Slično tome. ne mora obavezno da bude tako. a da se istovremeno ne bavimo funkcija­ ma (vidljivim posledicama koje omogućuju svakom poje­ dinačnom sistemu da se adaptira na svoje okruženje) koje one imaju za druge strukture. Mada ovo daje sliku pozitivne i tesne po­ vezanosti struktura. njihove među­ sobne odnose i prinudno dejstvo koje one imaju na aktere. Pa ipak. strukturalni funkciona­ lizam nastoji da se usmeri na pozitivnije i funkcionalnije međustrukturalne odnose. Zauzvrat. Funkcije . shodno tome. privreda obezbeđuje te položaje onim pojedincima koji steknu odgovarajuće obrazovanje. među sociološkim strukturalnim funkcionalistima dominantan je socijalni funkcionalizam. obrazovni sistem stvarao je ogroman broj radikalnih studenata koji se nisu dobro uklapali u strukturu zanimanja koja su im bila nuđena na tržištu. . Socijalni funkcionalizam prvenstveno se bavi društvenim strukturama i ustanovama. Iako takva napetost između struktura često postoji. možemo istraživati funk­ cije čitavog niza društvenih procesa koji nisu strukturirani (na primer. ponašanje gomile).vrsta strukturalnog funkcionalizma koji se usred­ sreduje na velike društvene strukture i ustanove društva. Strukturalni funkcionalista bavi se međusobnim odno­ som društvenih struktura (na primer.118 DŽORDŽ RICER . strukturalni funkcionali­ zam odlikuje usredsredenost na oba ova elementa (i strukture i funkcije). Socijalni funkcionalizam . Na primer. odnosom između privred­ nog sistema i obrazovnog sistema). Zahvaljujući tome. Naredni odeljak bavi se jednim od najpo­ znatijih radova u istoriji strukturalnog funkcionalizma i u njemu nalazimo jednu intrigantnu i veoma kontroverznu sliku društva. U vreme Vijetnamskog rata i studentskog pokreta krajem 1960-ih i po­ četkom 1970-ih godina prošlog veka.vidljive posledice koje omogućuju svakom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi). obrazovni sistem obezbeđuje obučeno osoblje koje je potrebno za popunjavanje profesionalnih položaja u privredi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI društvene odnose.

različiti društveni položaji zahtevaju različite sposobnosti i talente. zašto bi neko želeo d a b u d e čistač k a d a je to loše plaćen p o s a o ili. ali je s neprijatnim položajima p o t p u n o drugačije. akcenat je n a strukturi društvene stratifikacije i funkcijama koje o n a obavlja. televizijski producenti ili folk zvezde. da su popunjeni oni najvažniji. naglašavajući da se stratifikacija o d n o s i na društvene položaje (na primer. a ne p i t a n j e m kako pojedinci stižu d o tih položaja. D r u g i m recima. T a teorija j a s n o p o k a z u j e d a su njeni autori stratifikaciju smatrali univer­ z a l n o m i n u ž n o m . na koji način društvo pravim p o j e d i n c i m a uliva želju d a p o p u n e odgovarajuće položaje? D r u g i m recima. p o n j i h o v o m mišljenju. T u se javljaju dva p r o b l e m a . Dejvis i M u r sistem stratifikacije p o s m a t r a j u kao strukturu socijetalnih nivoa. Dejvis i M u r tvrdili su d a nestratifikovana i besklasna društva nikada nisu postojala. Iako je važno da se svi položaji p o p u n e . hirurg k a d a je to v e o m a o d g o v o r n a pozicija? D r u g o . pak. Prvo. 1 9 4 5 . Stratifikacija je. Problem je pronaći siguran način da prave osobe stignu do pravih . ali retko ko bi hteo d a b u d e dubretar ili rudar. a ne na pojedince u sistemu stratifikacije. z a n i m a n j a p o p u t rad­ nika i upravljača). Teorija. Prvo. čak n e o p h o d n o . K o n a č n o . k a d a pojedinci već z a u z m u odgovarajuće položaje. M n o g i bi hteli da b u d u uspešni fudbaleri.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 119 Funkcionalna teorija stratifikacije i njene kritike Kingsli Dejvis i Vilbert M u r izložili su svoju teoriju stratifi­ kacije u tekstu p o d nazivom „ N e k i principi stratifikacije" objav­ l j e n o m u American Sociological Review. n a koji način ih društvo podstiče d a ispu­ njavaju dužnosti koje ti položaji zahtevaju? Odgovarajuće popunjavanje položaja u društvu problematič­ no je iz tri razloga. O s i m toga. g o d i n e . funkcionalna nužnost. O n i se bave činjenicom d a različiti položaji unutar strukture nose sa s o b o m različite stepene prestiža. N i j e problem pridobiti ljude da za­ u z m u prijatne položaje. neki položaji važniji su za opstanak društva o d nekih drugih. posebno je važno. N a i m e . neki društveni položaji m n o g o su pri­ jatniji i poželjniji o d drugih. K l j u č n o pitanje za Dejvisa i M u r a jeste kako druš­ tvo motiviše i raspoređuje p o j e d i n c e na odgovarajuće položaje u sistemu stratifikacije. Sva društva i m a j u potrebu za j e d n i m takvim s i s t e m o m z b o g čega sistem stra­ tifikacije i postoji.

kako bi se postigla p o d u d a r n o s t između individualnih sposobnosti i zahteva koje iziskuju položaji. osoba n e m a ni j e d n o ni d t u g o . a ipak se našla n a poziciji folk zvezde. m e đ u t i m . D a bi društvo bilo sigurno d a će pravi pojedinci zauzeti visokorangirane položaje. Dejvis i M u r bavili s u se funkcionalno najvažnijim p o l o ­ žajima u sistemu društvene stratifikacije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI položaja. T a k o ­ de. m o ž d a sluh nije n e o p h o d a n . Sledstveno t o m e . o n i s m a t r a j u d a je stratifikacija meha­ nizam koji nastaje neplanirano. P o d nekim drugačijim okolnostima.m o ž e li zaista pozicija radnika biti prijatnija i poželj­ nija o d pozicije j e d n o g upravnika velike korporacije?). d a bi bilo sigurno d a će visoki položaji biti adekvatno p o p u n j e n i . ali i m a j u manji značaj. visoka plata i dovoljno s l o b o d n o g vremena. m a n j a j e potreba društva d a ti položaji b u d u p o p u n j e n i i d a oni koji ih p o p u n j a v a j u savesno izvršavaju svoje dužnosti. te d a stoga zahtevaju naj­ veće s p o s o b n o s t i i talente. sudija. ali je o n d a barem n e o p h o d n a seksualna privlačnost. M e đ u t i m . Dejvis i M u r pretpostavljali su suprorno. R e c i m o . n a m e r n o razvija sistem stra­ tifikacije. strukturalni funkcionalista bi rekao d a sa sistemom p o p u n j a ­ vanja društvenih položaja nešto nije u redu. i d a takvo mora biti kako bi preživelo. a k o želite d a u društvu b u d e dovoljno lekara. za preživljavanje društva. Pretpostavlja se d a su visokorangirani položaji u sistemu stratifikacije manje ali važniji prijatni. o n o za njih m o r a obezbediti različi­ te nagrade. Dejvis i M u r ne tvrde d a društvo.120 DŽORDŽ RICER . te d a zahtevaju manje s p o s o b n o s t i i talenta. D a b i odgovarajući broj p o j e d i n a c a poželeo d a ih z a u z m e i d a b i o n i koji ih z a u z i m a j u marljivo ra­ dili. Najjednostavnije re­ čeno. n e o p h o d n o j e d a društvo t i m p o l o ž a j i m a dodeli vredne i privlačne nagrade. A k o . ali o t o m e nisu raspravljali: oni su smatrali d a nisko rangirani položaji u sistemu stratifikacije pružaju veću prijatnost (to je n e o b i č n o gledište . U m e s t o toga. društvena stratifikacija hijerarhijski je organizovana struktura k o j a i m a funkciju d a p o d s t a k n e prave lju­ de d a učine sve što j e p o t r e b n o d a bi stigli d o visokorangiranih položaja koji su najvažniji za o p s t a n a k i funkcionisanje društva. profesora ili visokih oficira. o n i tvrde d a j e svako društvo stratifikovano. folk zvezda m o r a d a i m a sluha d a bi m o g l a d a peva. k a o što su prestiž. n e o p h o d n o j e d a i m ponudite .

Jedna od osnovnih kritika glasi da funkcionalistička teorija stratifikacije održava privilegovan polo­ žaj onih koji već imaju moć. Medicinske sestre su možda značajnije za društvo od filmskih zvezda. U medicinskoj profesiji. ti položaji ostaće nepopunjeni i društvo će ispaštati.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 121 ove i mnoge druge nagrade. ali bez štetnih efekata koje stratifikacija podrazumeva (poput velikih nejednakosti). nestratifikovan način. đubretari su. Čini se da ovaj stav sadrži tvrdnju da pojedinci koji zauzimaju visoke položaje moraju dobiti odgovarajuće na­ grade za svoj rad. veće nagrade ne moraju nužno da idu tim važnijim položajima. teško podržati. mno­ gi ljudi nisu u mogućnosti da steknu obuku koja im je neophod­ na da bi stigli do prestižnih položaja. na osnovu činjenice da su stratifikovana društva postojala u prošlosti i postoje u sadašnjosti. Osim toga. Takode. Ipak. možda i važniji za preživljavanje društva. funkcionalističku teoriju stratifikacije moguće je kritikovati zbog toga što. U suprotnom. ugled i novac. budu­ ća društva mogu biti organizovana na drugačiji. a možda čak i propasti. odnosno da im je za dobrobit i napredak društva potrebno ponuditi te nagrade. na primer. Dejvis i Mur smatraju da ne mo­ žemo očekivati da se pojedinci prihvate mukotrpnog i skupog procesa medicinskog obrazovanja ako im ne ponudimo ovakvu vrstu nagrada. strukturalno-funkcionalistička teorija stratifikacije bila je izlože­ na mnogobrojnim kritikama. Moguće je stvoriti strukture koje će vršiti iste funkcije kao i stratifikacija. može se tvrditi da je ideju funkcionalnih polo­ žaja koji se razlikuju po svom značaju za društvo. O d 1945. postoji stalna težnja da se ograniči broj lekara. Međutim. Čak i onda kada se za neki položaj može reći da ima veći značaj za funkcionisanje društva. pretpo­ stavlja da ona moraju postojati i u budućnosti. uprkos nižoj pla­ ti i manjem ugledu. D a li zaista ima malo ljudi koji su sposobni da popune visoke položaje? Zapravo. iako poseduju sve potrebne sposobnosti. godine. Uopšteno . one raspolažu s daleko ma­ nje moći. ugleda i prihoda od filmskih zvezda. Kritike. kada je prvi put objavljena. Ona to radi tako što tvrdi da ti ljudi zaslužuju svoje nagrade. D a li su đubretari zaista manje značajni za opstanak društva od neke reklamne agencije? Zapravo.

Parsons se usredsredio ns skupove aktivnosti usmerenih ka zadovoljenju višestrukih pctreba sistema. L održavanje obrasca (L). U ovom odeljku bavićemo se kasnijom fazom njegovog strukturalnog funkcionalizma izloženog u knjizi Društveni sistem (1951). Njegova teorija počiva na četiri funkcionalna imperativa (zahteva) svih sistema delanja (čuvena shema APIL U ovom odeljku. Ti imperativi su adaptacija (A). to jest da su nužne i karakteristične za sve sisten Da bi preživeo. Postoje i drugi načini da društvo motiviše svoje članove da obavljaju važne društvene uloge. . ugled i prihod da bismo ih podstakli da zauzimaju visoke položaje. Strukturalni funkcionalizam Talkota Parsonsa Najpoznatiji strukturalni funkcionalista. Ljude podjednako može motivisati zadovoljstvo koje donosi uspešno obavljanje posla ili mogućnost da budu ko­ risni drugima. Smelserom obja­ vio 1956. kao i društvene organizacije uopšte. postizanje cilja (P). Parsons je tvrdio da četiri funkcije predstavljaju imperative. moguće je zamisliti drugačiju vrstu društvene stratifikacije. izložićemo Parsonsove četiri funkcije i analizi­ rati njegove ideje o strukturi i sistemu. Me­ đutim. Oni koji se nalaze na visokim položajima imaju jasan interes da sačuvaju malu brojnost i veliku moć. APIL. mnogi talentovani ljudi nikada ne dobiju priliku da pokažu da li su sposobni da upravljaju na visokim položajima. napisao je veliki broj teorijskih radova. to je jedno veoma konzervativno i kontroverzno shvatanje. može se tvrditi da pojedincima ne moramo po­ nuditi moć.122 D Ž O R D Ž RICER . Zajedno. svaki sistem mora da zadovolji četiri impera:.va usmerena ka zadovoljenju njegovih potreba. Drugim recima. Proučavajući funkcije. od­ nosno u knjizi Privreda i društvo (koju je s N . Talkot Parsons (1902-1979). integracija (I) i latentnost. ta četiri imperativa poznata rii kao shema APIL. pa čak ni onda kada za njima i njihovim doprinosom postoji očita potreba. To je način na koji je strukturalni funkcionalizam shvatao strukturu i funkcionisanje sistema društvene stratifikacije. godine). Konačno.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I govoreći.

K o n a č n o . Sjedinjene Američke Države m o g u d a p o d staknu druge države d a traže d o d a t n e zalihe nafte ili i m čak p o ­ m o g n u d a p r o n a đ u z a m e n u za fosilno gorivo. Pre­ ciznije rečeno. Sovjetska n e s p o s o b n o s t Adaptacija . Savremeni primer jesu Sjedinjene Američke Države. o n o neće moći da preživi osim ukoliko se njego­ vi pripadnici ne prilagode n o v o m okruženju. Iako takav sistem nikad nije izgrađen. oni moraju da se sa zemljoradnje preorijentišu na lov i ribolov. Sistem mora da se adaptira na okolinu i da je prilagodi svojim potrebama. S A D će morati d a p o č n u d a razvijaju alternativne načine za prevoz svog stanovništva. A k o d o đ e do nesklada. N a primer. P o m e n u t o p l e m e tako m o ž e d a p r e d u z m e niz mera koje i m a j u svrhu d a okrepe zemljište i učine ga p o g o d n i j i m za uzgajanje useva. Zavisne o d ograničenih količina nafte k o j a d o ­ lazi iz inostranstva. pogotovo onih koji troše m n o g o benzina. Sistem takode m o ž e nastojati d a svojim p o t r e b a m a prilago­ di okruženje. Sistem mora uspešno da izađe na kraj sa spoljašnjim opasnostima i nepredviđe­ nim situacijama.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 123 A d a p t a c i j a podrazumeva da se sistem m o r a prilagoditi svom okruženju i d a okruženje m o r a prilagoditi svojim potrebama. .prvi od Parsonsova četiri funkcionalna imperativa. n a v r h u n c u h l a d n o g rata sa Sovjetskim S a v e z o m . prilagođavajući se tako spoljnoj real­ nosti u kojoj fosilno gorivo predstavlja ograničen resurs. u svetu u k o j e m su rezerve nafte sve manje. R o n a l d R e g a n (američki predsednik u p e r i o d u 1 9 8 1 . ako se j e d n o zemljoradničko pleme nade u okruženju u k o m e je zemljište neplodno i n e p o g o d n o za uzgajanje voća i povrća. N a primer. koje ne m o g u d a nastave s proizvodnjom velikog broja automobila. sistem će se naći u velikoj opasnosti i rizikovaće svoj nestanak. D a bi preživeli. Sistem ne može d u g o da opstane ako nije usklađen sa svojim okruženjem. sistem m o r a uspešno d a izađe na kraj sa spoljašnjim opasnostima i nepredviđenim situacijama. sistem m o r a d a se prilagodi spoljašnjim opa­ snostima i nepredviđenim situacijama. s a m a ta m o g u ć n o s t imala je svrhu da poveća u l o g i cenu trke u n u k l e a r n o m naoružanju i z m e đ u S A D i bivšeg Sovjetskog Saveza.1 9 8 9 ) predložio je stvaranje antibalističkog raketnog sistema osmišljenog tako d a uništi nadolazeće sovjetske rakete pre nego što o n e eksplodiraju n a a m e r i č k o m tlu.

Svi društveni sistemi imaju taj cilj.124 D20RDŽ RlCER . ono mora pokušati da poveže zemljoradnju i lov. (Drugi činioci uključuju različite unutrašnje probleme i krize. i da ga. ako profesori previše vre­ mena troše na istraživanja. Integracija . zbog čega će obrazovanje studenata trpeti. Krajnji cilj svakog sistema nije samo da preživi u budućnosti. Na primer. održava u zadovoljavajućem obimu. već i da se poveća. univerzitet mora neprekidno da traga za balansom između njih. Okolnosti se menjaju i odluke koje su nekad omogućavale postizanje cilja mogu po­ stati nedelotvorne i prevazidene. cilj podučavanja studenata i cilj vršenja istraživanja često dolaze u sukob. neće imati dovoljno vremena za rad sa studentima. Slično tome. Međutim. neophodna za dalje unapređivanje znanja. Pleme mora da alocira (rasporedi) dovoljno vremena. ljudstva i resursa u obe te grane. ali i niz drugih konkretnijih ciljeva. Postizanje cilja odnosi se na potrebu sistema da definiše i ostvari svoje osnovne ciljeve. profesori nisu u mogućnosti da posvete dovoljno vremena i energije istraživanjima. Prema tome.) Napor SAD da se prilagodi sovjetskoj pretnji doveo je do okončanja te pretnje. Unutar univerziteta. kada ga postigne. da bi mogao da ostvari oba cilja u odgovarajućoj meri. univerzitet je sistem koji ima dva različi­ ta osnovna cilja: da podučava studente i da omogući profesorima da vrše osnovna istraživanja. Kroz integraciju sistem nastoji da reguliše odnose izme­ đu svojih delova. energije. Da bi pleme iz našeg primera uspešno stvori­ lo održiv zemljoradnički sistem. Ako moraju samo da se bave podučavanjem studena­ ta. ne može prosto da definiše svoje ciljeve jednom za sva vremena i da se potom više nikada ne vrati na taj problem. S druge strane.drugi Parsonsov funkcionalni imperativ koji se odnosi na potrebu sistema da definiše i ostvari svoje osnovne ciljeve. Postizanje cilja . To predstavlja primer jedne uspešne adaptacije. na primer.treći Parsonsov funkcionalni imperativ koji se odnosi na potre­ bu sistema da reguliše odnose između svojih delova. poput nesposobnosti komandne ekonomije da proizvede i raspodeli potrebne proizvode. kao i svi drugi sitemi. univerzitet. unapredi i ra­ zvije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI da nastavi trku nesumnjivo je bila jedan od činilaca koji je ubr­ zao raspad SSSR-a. Integracija takođe obuhvata i upravljanje međusobnim odnosima tri preostala funkcional­ na imperativa (APL). .

Latentnost je ugrađena u već razmatranu funkcionalnu teo­ riju stratifikacije. Integracija takođe obuhvata i upravljanje među­ sobnim odnosima tri preostala funkcionalna imperativa (APL). održava i obnavlja kulturne obrasce koji stvaraju i potkrepljuju individualnu motivaciju. čineći ih povezanijim. održava i obnavlja motivaciju pojedinaca. Da bi se očuvao sistem društvene Latentnost . kad god je to moguće. ima svrhu da osnaži motivaciju kod ljudi da se potrude da stignu do vrha stratifikacijske lestvice. Prepričavanje Gejtsove priče. postao najbogatiji pojedinac u Americi. održava i obnavlja motivaciju pojedinaca. kao i priča nekih drugih računarskih i Internet milijardera. Četvrti funkcionalni imperativ Parsons naziva latentnost ili odr­ žavanje obrasca. velikim naporom ili svojom genijalnošću. Održavanje obrasca više se odnosi na potrebu sistema da obezbeđuje. Održavanje obrasca bavi se gotovo istim problemom.drugi aspekt Parsonsovog četvrtog funkcionalnog im­ perativa. uključe u istraživačke projekte. s vremena na vreme. koja podrazumeva veće nagrađivanje onih koji zauzimaju visoke položaje. brzo uspeli na sam vrh sistema.prvi aspekt Parsonsovog četvrtog funkcionalnog imperativa. Takvi međusobni odnosi pomažu da se izbegne neusaglašenost između nastave i istraživanja. osmišljena je tako da motiviše pojedince da se potrude da napreduju na stratifikacijskoj lestvici i zauzmu visoke položaje. Održavanje obrasca . . u vremenu uzleta računara i Interneta i velikog broja ljudi koje je uspeh u toj oblasti brzinom svetlosti odveo na vrh.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 125 uprava univerziteta mora biti sigurna da istraživanja i nastava nisu postali potpuno razdvojeni jedno od drugog. a pojedinci nastavili da se trude. za samo nekoliko godina. u medijima čuje­ mo ili pročitamo priče o izvanrednom uspehu pojedinaca koji su se. Na primer. Latentnost se odnosi na potrebu sistema da stvara. Takve priče posebno su prisutne danas. Cela struktura sistema. Zato je važ­ no da rezultati profesorskih istraživanja budu integrisani u nji­ hova predavanja i da se studenti. Ne samo da sistem mora da stvori i održava tu motivaciju. održava i obnavlja kul­ turne obrasce koji stvaraju i potkrepljuju individualnu motivaciju. Najbolji primer je Bil Gejts koji je kao mlad čovek. odnosi se na potrebu sistema da stvara. već s vremena na vreme mora i da je obnavlja da bi sistem opstao. a ne na mikronivou. odnosi se na potrebu sistema da obezbeđuje. ali na makronivou.

Internet. visoko se ceni u SAD. Uspeh. Brzo su uspevali samo gang­ steri i mafijaši. . tako što prilagodava i menja spoljni svet. Sva ova četiri sistema odnose se na delanje. biotehnologija). društvenog sistema i kulturnog sistema. Recimo. neophodno je uspostaviti i održavati norme i vrednosti koje podržavaju takav sistem i takva nastojanja. Ona se može primeniti i na najopštiji i sveobuhvatni sistem delanja koji se sastoji od četiri dela: ponašajućeg organizma. naročito onaj ekonomski. Ponašajaći organizam (engleski. Kulturni sistem -' Po&PJUĆl : :^ Crtež 4. behavioral organism) sistem je delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije. ali da je nužno da na tom putu prođe neko vreme. Takav vrednosni sistem pomaže očuvanje sistema stratifikacije i podržava one koji žele da napreduju u njemu.Parsonsov sistem delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije. ali je svaki od njih prvenstveno usmeren na ispunjavanje jednog od četiri funkcionalna imperativa.1 Struktura opšteg sistema delanja Iako je shema APIL razmatrana uopšteno kao i na nekim posebnim primerima. nastankom takozvane nove ekonomije (računari.126 D Ž O R D Ž RICER .S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI KORENI stratifikacije. norme i vrednosti nisu statične i moraju se menjati da bi odražavale novu društve­ nu realnost. nove norme. nekada je u Americi vladalo uverenje da je dovoljno da budete uporni i da se dobro potrudite da biste se popeli na više pozicije na stratifikacijskoj lestvici. sistema ličnosti. podrazumevaju da uspeh u karijeri treba da dođe brzo i rano: mladi su razvili svest i sposobnosti za po­ stizanje uspeha u novoj ekonomiji. Parsons ju je osmislio tako da može da se primeni na sve nivoe njegovog teorijskog sistema. barem kada je ekonomija u pitanju. a ljudi održali u svojim nastojanjima da stignu do vrha sistema. prilagođavajući Ponašajaći organizam . Međutim. Nove norme imaju svrhu da podrže nove načine uspinjanja na vrh sistema stratifikacije. Međutim.

Parsons je očigledno imao jasnu predstavu o nivoima društvene analize i njihovim međusobnim odnosi­ ma. Na toj she­ mi moguće je videti na koji način sistemi delanja utiču jedan na drugi. svaki niži nivo Sistem ličnosti . skup pojedinaca koji ulaze u među­ sobne interakcije u fizičkom okruženju. kao i s funkcijom svakog od njih. iz ugla informacione hijerarhijske kontrole i energetskog uslovljavanja. kako vidimo. Drugim recima. informaciona hijerarhija nam pokazuje da kulturni sistem utiče na društveni sistem (snabdevajući informacijama društve­ nu strukturu).četiri funkcionalna imperativa i četiri sistema delanja. propisujući norme i vrednosti koje aktere motivišu da delaju.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 127 i menjajući spoljni svet. organizam obezbeđuje energiju neophodnu za funkcionisanje sistema ličnosti. reci­ pročni. tako što kontroliše delove sistema. kulturni sistem ispunjava funkciju latentnosti. Sistem delanja. Društveni sistem . a da sistem ličnosti reguliše ljudski organizam. tako što definiše ciljeve sistema i mobilise resurse za njihovo ostvarenje. Na crtežu 4. S jedne strane. tako što obezbeđuje norme i vrednosti koje aktere motivišu na delanje. da društveni sistem informaciono reguliše sistem ličnosti. jer sistemi razmenjuju informacije i energiju. a sistem ličnosti organizovan u društveni sistem obezbeđuje uslove neophodne za kulturni sistem. Celoj stvari može se pristupiti i iz jednog drugog ugla. Sistem ličnosti ispunjava funkciju po­ stizanja cilja. Odnosi između sistema su. Hijerarhijski raspored sistema delanja je jasan. sistemi na dnu lestvice mogu se razumeti kao sistemi koji obezbeduju biološku energiju neophodnu za funkcionisanje viših sistema. . vršeći kontrolu nad delovima sistema. Konačno. Prvo. Društveni sistem ispunjava funkciju integracije.Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju latentnosti. Kulturni sistem .Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju integracije. a nivoi su u Parsonsov sistem integrisani na dva načina.1 koji pokazuje strukturu opšteg sistema delanja. odnosno u kakvom su međusobnom odnosu.Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju postizanja cilja. Nasu­ prot tome. (Videti crtež 4.) Do sada smo se upoznali s dva Parsonsova strukturalnofunkcionalna prikaza .2 vidimo jedan hijerarhijski odnos između podsistema. definišući ciljeve sistema i mobilišući resurse za nji­ hovo ostvarenje.

to jest energiju potrebnu višim nivoima. devijantnost i neslaganje. to jest pitanje kako je u društvu moguće eliminisari sukob. vrhovna stvarnost. a uspostaviti saradnju i repro­ dukciju.2 Struktura opšteg sistema delanja Kada je u pitanju okruženje sistema delanja. već za univerzalnu ten­ denciju društva da simbolički izlazi na kraj s teškoćama ljudske egzistencije (poput nesigurnosti i tragedije) koje predstavljaju pretnju smislenom životu i smislenoj društvenoj organizaciji. Pitanje po­ retka suštinski zavisi od koncepta društvene kontrole. Kulturni sistem 3. . najniži nivo. de­ vijantnost i neslaganje i uspostaviti saradnju i reprodukciju. njegovu anatomiju i fiziologiju. Okruženje delanja: vrhovna realnost 2. odnosno od zajedničkih vrednosti koje prihvataju čla­ novi društva. odnosno zajed­ ničkih vrednosti koje prihvataju članovi drušrva. Kasnije je upravo taj deo Problem poretka . Najviši nivo. središnju tačku Parsonsovog teo­ rijskog rada predstavljaju njegova četiri sistema delanja. Okruženje delanja: fizićko-organsko okruženje Hijerarhiju uslovljavajućih faktora Skladište energije (uslovljavanje) Skladište energije (uslovljavanje) Crtež 4. Pitanje poretka suštinski zavisi od koncepta društvene kontrole. Ali. smatra se da se Parsons nije zaista interesovao za natprirodno. ima metafizički prizvuk. Problem poretka bio je najvažniji problem koji je Parsons želeo da reši svojom teorijom.pitanje kako je u društvu moguće eliminisati sukob. Bihevioralni organizam 6. viši nivoi kontrolišu one nivoe koji su u hijerarhiji ispod njih.128 DZORDŽ RICER . U njego­ vim pretpostavkama o sistemima delanja. nailazimo na problem poretka. Kako je već napomenuto. Dru­ go. Društveni sistem 4. fizička i organska okolina. uključuje nesimboličke aspekte ljud­ skog tela. Sistem ličnosti 5. Skladište informacija (kontroliše) Skladište informacija (kontroliše) Hijerarhiju uslovljavajućih faktora t 1.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N obezbectuje uslove.

Parsons je. barem na početku karijere. moguće je baviti se pitanjem kako se one menjaju tokom vremena. Parsonsova koncepcija društvenog siste­ ma započinje na mikronivou. Parsons je sve više pažnje posvećivao konceptu druš­ tvene promene. U stvari. Društveni sistem. raniji mislioci nisu resili na zadovoljavajući način. funkcioniše pod sledećim skupom pretpostavki: 1. po njegovom mišljenju. kontrolu varijacija koje se nalaze u okruženju i kontrolu pokušaja da se sistem promeni iznutra. Sistemi teže samoodržavanju koje podrazumeva održa­ vanje granica i odnosa između delova i celine. ključni elementi Parsonsovog modela društva ne po­ stoje u stvarnom svetu. hobsovski problem poretka. Tek kada se te kombinacije prouče i opišu. ili pitanje kako sprečiti rat svih protiv sviju. koju on smatra najosnovnijim oblikom društvenog sistema. interakcijom između ega i alter ega. 3. Sistemi imaju svojstvo reda i nezavisnosti delova.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 129 njegove teorije izazvao najviše reakcija kritičara. 4. opšte je uverenje da je čak i njegov rad posvećen društvenoj promeni veoma statičan i strukturiran. Sistemi održavaju granice sa svojom okolinom. Alokacija i integracija predstavljaju dva osnovna procesa neophodna za održavanje dostignutog stanja ravnoteže sistema. 7. Baveći se poret­ kom. Ove pretpostavke navele su Parsonsa da strukture poretka društva postavi na prvo mesto u svojoj analizi. Po Parsonsovom mišljenju. Budući da je bio žestoko kritikovan zbog svoje statične ori­ jentacije. 5. već predstavljaju analitičko sredstvo za proučavanje i promišljanje stvarnog sveta. Parsons je svoj odgovor na rešenje tog problema pronašao u strukturalnom funkcionalizmu koji. 2. 6. Njegov prioritet bile su različite kombinacije društvenih promenljivih. Međutim. . malo vremena po­ svetio pitanju društvene promene ili stvaranju grand-teorije. Sistem može biti statičan ili uključen u organizovan pro­ ces promene. Priroda jednog dela sistema ima uticaj na oblik drugih delova sistema. Sistemi teže samoodržavanju reda ili stanju ravnoteže.

Društveni sistemi moraju biti strukturirani tako da funkcionišu u skladu s drugim sistemima. Njihovi međusobni odnosi i nji­ hove društvene situacije definisani su i posredovani zajedničkim kulturnim simbolima.strukturalni položaj unutar društvenog sistema. već predstavlja strukturalnu komponentu društvenog sistema. norme i vrednosti. . već dihotomiju status/uloga. u svojoj analizi društvenog sistema. interakcija. već (barem kada je u pitanju njegov društveni položaj u sistemu) njegovo ponašanje predstavlja proizvod statusa i uloge. Ona se ne odnosi ni na aktere. okruženje. posmatrano u kontekstu njegovog funkcionalnog značaja za sistem. posmatrano u kontekstu nje­ govog funkcionalnog značaja za veći sistem. Međutim. On je naveo tačan broj funkcionalnih preduslova za društveni sistem (koji su. društveni sistemi moraju imati nužnu podršku drugih sistema. Parsonsa su interesovale komponente društvenog sistema kao što su kolektiv. Parsons nije bio samo strukturalista. U svojoj analizi društvenog sistema. 3.ono što akter radi na nekom položaju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Parsons analizi tog nivoa nije posvetio mnogo prostora. Akter nije sposoban za mišljenje i delanje. određeniji od četiri funkcio­ nalna preduslova [APIL] koja važe za svaki sistem delanja). Ova definicija određuje društveni sistem pomoću nekih Parsonsovih ključnih koncepata kao što su akteri. Parsons definiše druš­ tveni sistem kao skup pojedinaca koji ulaze u međusobne inte­ rakcije u fizičkom okruženju. Sistem mora zadovoljiti većinu potreba svojih aktera. kao osnovnu jedinicu za proučavanje društvenog siste­ ma. Da bi preživeli. Ipak. mada je smatrao da su odlike ovog sistema interakcije prisutne u mnogo složenijim oblicima društvenog sistema. U tim situacijama akteri teže da optimalizuju svoje zadovoljstvo. Status . 2. odnosno normativnih očekivanja koja se za njih vezuju. uzgred. Status se odno­ si na strukturalni položaj u društvenom sistemu. Uloga . Parsons nije uzeo interakciju. a uloga je ono što akter radi na tom položaju. 1. ni na interakciju.130 DŽORDŽ RiCER . Parsons se prvenstveno interesovao za njegove strukturalne komponente. već i funkcionalista. optimalizacija zadovoljstva i kultura. Pored statusa i uloge. Parsons je društveni sistem posmatrao kao sistem interakci­ je.

7. Socijalizacija . . Takođe. od ključnog značaja za ovu integraciju su procesi internalizacije i socijalizacije. U skladu s njegovim središnjim interesovanjem za društveni sistem. Cak i onda kada je rasprav­ ljao o akterima. Socijalizacija je koncipirana kao konzer­ vativni proces u kojem dispozicije prema potrebama (engleski. u stvari. Međutim. 5. Parsons nije potpuno ignorisao pitanje odnosa između aktera i struktura. težeći da ostvare sopstvene interese. služe interesima sistema kao celine. Parsonsa je zanimalo na koje načine se nor­ me i vrednosti sistema prenose na pojedince.nagoni oblikovani drušvenim okruženjem. Tokom perioda socijalizacije akteri stiču vrednosne orijen­ tacije koje u velikoj meri odgovaraju dominantnim vrednostima i osnovnoj strukturi uloga u društvenom sistemu. to jest postaju sastavni deo akterove svesti. već se takođe upoznaju s normama i vrednostima koje čine sastavni deo društvenog morala.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 131 4. Da bi preživeo. Sistem mora podsticati odgovarajuću participaciju svojih članova. Tokom socijalizacije deca (budući akteri) ne uče samo kako treba da se ponašaju. 6. društvenom sistemu potreban je jezik. Socijalizacija je proces u kojem pojedinci prihvataju osnovne vrednosti koje su neophodne da bi se u društvu uspostavio vrednosni konsenzus. pomenuta rasprava odražava Parsonsov interes za očuvanje reda unutar društvenog sistema. Iz Parsonsove rasprave o funkcionalnim preduslovima druš­ tvenog sistema lako se zaključuje da su njegova primarna interesovanja bili veliki sistemi i njihovi međusobni odnosi (otuda naziv socijetalni funkcionalizam). U uspešnom procesu socijalizacije te norme i vrednosti se internalizuju. Sistem mora imati barem minimalnu kontrolu nad po­ tencijalno remetilačkim ponašanjem. Dispozicije prema potrebama . Parsons je to činio sa stanovišta sistema. Posledica toga je da pojedinci. Ako sukob postane dovoljno remetilački mora se staviti pod kontrolu.proces u kome pojedinci prihvataju osnovne vrednosti neop­ hodne da bi se u društvu uspostavio vrednosni konsenzus. dok je raspravljao o društvenom sistemu. Parsons je smatrao da su akteri u procesu socijalizacije pa­ sivni primaoci vrednosnih obrazaca.

nagoni i potrebe koje oblikuje društvo) vezuju decu za društveni sistem. društvena kon­ trola predstavlja isključivo drugu liniju odbrane. Pošto su norme i vrednosti koje se usvajaju u detinjstvu uglavnom veoma uopštene. Potreba za zadovoljavanjem (gratifikacijom) vezuje decu za postojeći sistem. Osim toga. ostaju u primeni tokom celog života. Za kreativnost ima malo prostora ili ga uopšte nema. Na taj način. Fleksibilan društveni sistem jači je od onog koji ne prihvata nikakve devijantnosti. Sistem najbolje funkcioniše kada se društvena kontrola koristi umereno. Sistem može podneti umerene količine individualnosti i devijantnosti. postavlja se pitanje zbog čega te razlike ne predstavljaju glavni problem za funkcionisanje društvenog sistema? Jasno je da postoji niz društvenih mehanizama kojima se može obezbediti konformizam. Visok stepen devijantnosti uvek ugrožava sistem. ako dođe do uvećane individualnosti koja bi mogla da rezultira ši­ rom devijantnošću. odnosno redukovati devijantnost. Uzimajući u obzir potrebu sistema za redom. i uz povremeno blago osnaživanje. ali sistem je često u stanju da se odbrani prilično jednostavnim mehanizmima koji . Uprkos toj potrebi. koji obezbeduje sredstva kojima te dis­ pozicije mogu da se zadovolje. potrebno je da se socijalizacija tokom celog života dopunjuje nizom specifičnijih socijalizujućih iskustava. Socijalizacija i društvena kontrola glavni su mehanizmi koji sistemu omogućavaju da sačuva ravnotežu. koja dolazi kasnije u životu. za Parsonsa. sistem mora biti sposoban da toleriše određen stepen ra­ zličitosti i devijantnosti. sistem mora da primeni ekstremnije meha­ nizme koji bi ga vratili u ravnotežu.132 D Ž O R D Ž RICER . Međutim. unutar sistema postoji čitav niz individualnih razlika. druš­ tveni sistem bi trebalo da obezbedi veliki broj uloga koje razli­ čitim ličnostima omogućavaju da se izraze. norme i vrednosti koje su usvojene u detinjstvu ostaju stabilne. Naposletku. one ne pripremaju decu za mnoge specifične situacije s kojima će se sresti kao odrasli ljudi. Prema tome. Parsons socijalizaciju vidi kao doživotni proces. društveni red ugrađen je u strukturu Parsonsovog društvenog sistema. a da istovremeno ne dovedu u pitanje integritet sistema. Ali.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I needs-dispositions. Uprkos konformizmu prouzrokovanom doživotnom socija­ lizacijom.

Na primer. njega je ak­ ter zanimao samo kao deo sistema.u Parsonsovoj teoriji. u svakom sistemu postoje postupci koji se nagrađuju i oni koji se kažnjava­ ju. Parsonsa je najviše interesovalo to kako funkcioniše sistem kao celina. Kako vidimo iz crteža 4. Iz tog razloga. Recimo. Društvo je relativno samodovoljna zajednica u čijim okvirima njegovi članovi mogu da ostvare svoje pojedinačne i zajedničke potrebe. Privreda . latentnost. a ne kako akteri stvara­ ju i održavaju sistem. s tim što sada imamo posla s podsistemima društvenog sistema koji predstavlja samo jedan od pod­ sistema opšteg sistema delanja. prikazanom na crtežu 4. Staratelj ski poredak Privreda Crtež 4. Ponekad sistem nagrada i kazni može biti vezan za tradiciju. a ponekad za moralne vrednosti ili pravni sistem.3 Struktura opšteg sistema delanja Društvena zajednica Politički sistem • Privreda je društveni podsistem koji za društvo obavlja funkciju adaptacije okruženju.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 133 deluju na nivou nesvesnog i nenameravanog. a ne sam po sebi. Društvo. S jedne strane. Iako pojam društvenog sistema obuhvata sve vr­ ste zajednica. Ponovimo još jednom.podsistem društva koji za društvo obavlja funkciju adaptacije okruženju. integracija i postizanje cilja). .3 svaki podsistem obavlja iste četiri funkcije koje smo sreli u opštem si­ stemu delanja. proizvođači goriva moraju da se preorijentišu na rudnike Društvo . Parsons je u društvu razlikovao četiri strukture ili podsistema u zavisnosti od toga koje funkcije obavljaju.1 (adaptacija. vlasnici. relativno samodovoljna zajednica. To najbolje pokazuje u kojoj meri je Par­ sons bio strukturalni funkcionalista. Kao strukturalni funkcionalista. specifičan i posebno značajan društveni sistem je društvo. Parsons je istraživao kako sistem kontroliše delanje. ako nafta više ne može da se eksploatiše. upravljači i radnici moraju da se adaptiraju na svoje okru­ ženje.

vrši funkciju održavanja obrasca (funkciju latentnosti) tako što prenosi kulturu ( n o r m e i vrednosti) n a p o j e d i n c e i brine se o njenoj internalizaciji. podsistem društva koji vrši funkciju postiza­ nja cilja tako što ostvaruje društvene ciljeve i mobilise aktere i resurse koji su neophodni za njihovo ostvarenje. N a pri­ mer. societal community) vrši funkciju integracije tako što koordinira različite delove druš­ tva. Z a k o n i koji se odnose n a privredni. podsistem društva koji vrši funkciju la­ tentnosti i održavanja obrasca tako što prenosi kulturu (norme i vred­ nosti) na aktere i brine se o njenoj internalizaciji.podsistem društva koji vrši funkciju integracije tako što koordinipa različite delove društva. n e o p h o d n o j e d a se uvezu ili uzgaje. k a o što s u sticanje d o b r o g obrazovanja i m u k o t r p n i rad čime je m o g u ć e postići taj uspeh. i j o š uvek jedina država. politički i kulturni sistem treba d a obezbede d a svaki o d njih funkcioniše kako Politički sistem . S druge strane. godine S A D su bile p o t p u n o zatečene p o j a v o m sovjetskog Sputnjika — prve rakete u svemiru.po Parsonsu. 1 9 5 7 . . ili n o r m e . polity) vrši funkciju postizanja cilja tako što ostvaruje društvene ciljeve i mobilise aktere i resurse koji su n e o p h o d n i za njihovo ostvarenje.a i uspešno mobilisao ljude i resurse kako bi S A D pretekle Sovjetski Savez u istraživanju k o s m o s a . • Društvena zajednica (engleski. Cilj j e b i o posti­ g n u t k a d a s u S A D postale prva. • Starateljski p o r e d a k (engleski. a k o određene vrste poljoprivrednih proizvoda n e m o g u d a se n a đ u u n e k o m društvu. N a primer. predsednik K e n e d i izjavio j e d a postoji o p a s a n jaz u svemirskoj tehnologiji i z m e đ u S A D i S S S R . Roditelji i nastavnici socijalizuju decu tako što n a njih prenose vrednosti. k o j a j e poslala čoveka n a M e s e c . k a o što je e k o n o m s k i uspeh. fiduciary system) u koji s p a d a j u škola i porodica. Privreda kroz r a d prilagođava okruženje p o t r e b a m a društva i p o m a ž e društvu d a se prilagodi spoljnoj realnosti.134 DŽORDŽ RlCER . proizvođači m o r a j u d a prilagode okruženje p o t r e b a m a društva.po Parsonsu. • Politički sistem (engleski. a potrebne su m u .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN uglja. Starateljski poredak . N e k o l i k o g o d i n a kasnije. Društvena zajednica .

kultura se lako prenosi iz jednog sistema u drugi. Ti aspekti kulturnog sistema stoje na ras­ polaganju društvenom sistemu i sistemu ličnosti. Parsons je kulturni sistem (kao i ostale sisteme) definisao u svedu njegovog odnosa s drugim sistemima delanja. učenjem i socijalizacijom. Pošto je uglavnom simbolička i subjektivna. sastavni deo drugih sistema. Iako su sve strukture društvenog sistema važne. kulturni sistem nije samo deo drugih sistema. . odnosno njegovim jezi­ kom rečeno. kada stasaju da zauzmu društvene pozicije.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 135 je planirano i da su međusobno dobro povezani. Tako je u druš­ tvenom sistemu kultura ugrađena u norme i vrednosti. koji će istovremeno biti sposobni da razumeju osnovne principe funkcionisanja političkog i pri­ vrednog sistema kako bi u njemu mogli da učestvuju. Kulturni sistem na­ lazi se na vrhu njegovog sistema delanja. već pruža sigurnost da će oni. Ali. simbola i ideja. Kulturu je Parsons shvatao kao paternizovan. elemente sistema delanja. barem delimično. Ona se iz jednog u drugi društveni sistem može preneti difuzijom (širenjem). Kultura predstavlja internalizovane aspekte sistema ličnosti i institucionalizovane obrasce društvenog sistema. uređeni sistem simbola koji akterima služe kao objekti orijentacije. ali ne postaju deo tih sistema. dok je u sistemu ličnosti procesom internalizacije postala sastavni deo ak­ terove svesti. Parsons je kulturu video kao glavnu snagu koja povezuje različite elemente društva. Kultura ima naročitu sposobnost da postane. Na primer. Kultura posreduje u inte­ rakciji između aktera u društvenom sistemu i integriše ličnost i društvene sisteme. postati barem dobro obučeni radnici. već takođe ima nezavisnu egzistenciju u obliku društvene zalihe znanja. sistem ličnosti i ponašajući organizam) kojima ćemo se baviti do kraja ovog odeljka. vraćamo se na ostale podsisteme opšteg sistema delanja (kulturni sistem. Parsons je najveći značaj pridavao kulturnom sistemu. zakon o obaveznom osnovnom obrazovanju ne obezbeđuje samo pune klupe učenika. Kulturni sistem. a Parsons je sebe nazi­ vao kulturnim deterministom. a iz jednog sistema ličnosti u drugi sistem. Pošto smo videli iz čega se sastoji društveni sistem.

On ima jedinstvene karakteristike usled jedinstvenosti ljudskog životnog iskustva. Par­ sons je razlikovao tri osnovne vrste dispozicija prema potrebama. Drugim recima. Zbog fiziološke energije povezane s njima. Dispozicije prema potrebi usmeravaju čoveka da se ponaša na određeni način u vezi s nekom potrebom. . To ne znači da Parsons nije priznavao određeni stepen nezavisnosti sistema ličnosti. Dispozicije prema potrebama podstiču aktere da prihva­ te ili odbace predmete prisutne u njihovoj okolini. sistem ličnosti nije beznačajan u Parsonsovoj teoriji.organizovan sistem po kome se pojedinac (akter) orijentiše i moti­ više na delanje. Osnovni element ličnosti i naj­ značajniji aspekt motivacije jesu dispozicije prema potrebama. Drugim recima. odnosno da pronađu nove ukoliko oni koji im već stoje na raspolaganju ne zadovoljavaju njihove potrebe. Prva vrsta podstiče aktere da u svojim društvenim odnosima teže ljubavi. nagoni omogućuju delanje. Sistem ličnosti.136 D Ž O R D Ž RICER . Dispozicije prema potrebama takode su definisane kao sklonosti. nagoni su deo biološkog organizma. nego i društvenog sistema. odobravanju i si. ali on je ne mora nužno zadovoljiti. Konačno. Dispozicije prema potrebama treba razlikovati od nagona koji su izvedeni iz urođenih sklonosti. očekivanja od uloga vode aktere dava­ nju i traženju odgovarajućih reakcija. Druga vrsta obuhvata internalizovane vrednosti koje aktere navode da poštuju različite kulturne stan­ darde i norme. Drugim reci a. ali sklonosti koje pojedinci stiču u društvu. Čini se da su akteri Ličnost . Parsons definiše ličnost kao organizovan sistem koji aktera orijentiše i motiviše na delanje. simbolički (subjektivni) karakter kulture daje joj još jednu karakteristiku — mogućnost da kontroliše ostale sisteme delanja. dispozicije pre­ m ma potrebama jesu nagoni oblikovani društvenim okolnostima. Iako slab. čovek može odustati od zadovoljenja potrebe ili ga odložiti. mada je očigledno da je njegov status u njoj sekundaran i zavisan.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I Međutim. a ne svojim rođenjem. Iz ovako shvaćenih dispozicija prema potrebama proizla­ zi jedno prilično pasivno shvatanje aktera. To je još jedan od razloga zbog kojih je Parsons sebe smatrao kulturnim deterministom. Sistem ličnosti je ne samo pod kontrolom kulturnog.

predstavlja suštinu koncepta dispozicije prema potrebi). što je Parsons naglašavao. Parsons je još jednom potvrdio svoju koncepciju si­ stema ličnosti kao pasivnog i spolja kontrolisanog. dok je internalizuju. Pasivni sistem ličnosti očigledno predstavlja slabu kariku u Parsonsovoj teoriji. odnosno. na primer. Pošto izostavlja mnogo važnih aspekata ličnosti. Drugo. za sve uloge koje pojedinci obavljaju postoje određe­ na očekivanja koja oni moraju da ispune. Parsons je s vremenom na­ pustio tu perspektivu. još češće. Mada je u svojim ranim radovima bio spreman da rasprav­ lja o subjektivnim aspektima ličnosti. Akter takode mora da internalizuje vrednosne orijentacije. Sve te snage ukazuju na integraciju sistema ličnosti s društvenim sistemom. Prvo. Uprkos tim kasnijim gledištima i dodacima svojoj teoriji.proučavanje internalizacije kao dela sistema ličnosti u procesu socijalizacije . Pojedinac kao da ne može da se odupre prirodnim na­ gonima koje može da zadovolji samo unutar unapred definisanog skupa vrednosti i društvenih uloga. To se odražava na različite načine kojima Parsons povezuje ličnost sa društvenim sistemom. što predstavlja problem koji sistem mora da prevazide. bar u najvećoj mogućoj meri. Na drugim mestima. taj sistem je osiromašen. On je takode naglašavao mogućnost loše integracije ova dva siste­ ma. akteri moraju da nauče da vide sebe na način koji je u skladu s položajem koji zauzimaju u siste­ mu. u stvari. modifikuju na različite načine. ako ih na to pokreću i nagon i kul­ tura (što. nije zaista bio zainteresovan za njega. Parsonsovo naglašavanje dispozicija prema potrebama otvara i druge probleme.takode odraža­ va pasivnost sistema ličnosti. ograničio je moguće uvide . čak i onda kada je izučavao sistem ličnosti. itd. Drugi aspekt Parsonsovog rada . najveći broj kritičara smatra da je koncept ličnosti unutar Parsonsove teorije veoma pasivan i suprotan konceptu aktera.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 137 u stanju da urade nešto jedino ako ih na to pokreće nagon ili ako je to propisano i ustanovljeno kao norma unutar kulturnog sistema. Na taj način. on je pokušavao da koncipira ličnost kao aktera koji ima stvaralačke moći. Može se reći da Parsons. sposobni da kultu­ ru. da se nauči samodisciplini. Naglašavajući ulogu internalizacije i super ega. Parsons je verovatno bio i sam svestan toga. Pa je tako tvrdio da su ljudi.

Kada nova era započne sigurno će biti učvršćena velikom tradicijom socio­ loške misli koju nam je on ostavio".138 DžORDŽ RlCER . Mertonova razmišljanja o Parsonsovom prvom teorijskom pred­ metu. Parsons je jasno naznačio da je svoju pažnju skrenuo daleko od unutrašnjeg značenja koje ljudsko delanje može imati. Za to je postojao veoma jednostav razlog: Parsons 1931. jasno je naglasio da u to vreme postdiplomci nisu dolazili da studiraju kod Parsonsa. takode su interesantna. sta­ rijeg profesora na fakultetu. Iako se neće svi složiti s Mertonovom ovako pozitivnom ocenom Parsonsa. Njegova blistava karijera započela je prvim predmetom koji je predavao i iz koga je nastala knjiga Struk­ tura društvenog delanja koja se pojavila tek pet godina nakon njego­ vih prvih usmenih predavanja". . godine nije bio poznat kao sociolog. koji je i sam značajan sociološki teoreti­ čar. već kod Pitirima Sorokina. Talkot Parsons Biografska skica Robert Merton bio je Parsonsov student baš kada je Parsons započinjao svoju profesorsku karijeru na Hardvardu. koji će po­ stati najveći Parsonsov protivnik: „Od prve generacije postdiplomaca koji su dolazili na Hardvard baš niko nije dolazio da studira kod Parsonsa.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI na sistem ličnosti. Iako smo mi studenti dolazili da studiramo kod slavnog Sorokina. neki od nas ostali smo da studiramo kod ne­ poznatog Parsonsa". posebno zato što je taj materijal obezbedio jednu od najuticajnijih teorijskih knjiga u istoriji so­ ciologije. mnogi će priznati da je: „Smrt Talkota Parsonsa označila kraj jedne ere u sociologiji. „Mnogo pre nego što je Parsons postao jedan od najvećih sociologa. za nas je bio veliki mladi čovek. Parsons mu nije posvetio mnogo prostora u svojoj teoriji. Iako je ponašajući organizam jedan od četiri sistema dela­ nja. Merton.

Za razliku od Parsonsa koji je podržavao stvaranje sveobuhvatnih. Merton je poznat po svojoj kritici funkcionalizma. društvenu pokretljivost. Uspeh Mertonove kritike. na primer. no Parsonsa treba pohvaliti barem zbog toga što ga je uvrstio u svoju sociologiju. na njegovu organizaciju uti­ ču procesi učenja i uslovljavanja koji se odvijaju tokom ljudskog života. Tako je Talkot Parsons iz svoje strukturalno-funkcionalističke perspektive ponudio korisno shvatanje društva. . Ponašajući organizam je očigledno preostali sistem u Parsonsovom radu. Strukturalni funkcionalizam Roberta Mertona Iako se i Parsons i Merton smatraju strukturalnim funkcionalistima. društvenim grupama. Iako je i sam bio strukturalni funkci­ onalista. društvenom pokretljivošću. Takode.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 139 Razlog što se ponašajući organizam našao medu sistemima de­ lanja jeste u tome što on predstavlja izvor energije za ostala tri sistema. Roberta Mertona (1910-2003) koji je takođe stekao svetsku slavu. Sada ćemo se okrenuti radu Parsonso­ vog najpoznatijeg učenika. Cilj te kritike bio je da se funkcionalizam načini jačim i otpornijim na kritike. koju izlažemo u narednom odeljku. grand-teorija. Merton je smatrao da sociolozi treba da stvaraju tzv. Merton je bio mnogo otvoreniji za marksističke uticaje od Teorije srednjeg obima . ako ni zbog čega drugog. On je kritikovao neke ekstremne i neodbranjive aspekte strukturalnog funkcionalizma. medu njima postoje značajne razlike. pogotovo svo­ jom APIL shemom funkcionalnih preduslova sistema i opisom četiri podsistema delanja. fomiranjem društvenih normi itd. Iako je genetički zasnovan. već samo neke njegove delove (društvene gru­ pe. omogućio je adaptaciju funkcionalizma i produžio njegovo trajanje.).teorije koje se bave delovima društvenog sistema. To su teorije koje ne pokušavaju da objasne ceo društveni sistem. onda zbog toga što je predvideo interesovanje nekih kasnijih sociologa za sociobiologiju i sociologiju tela. teorije srednjeg obima. Merton je uočio da je za uspešniju strukturalno-funkcionalisičku analizu društva potrebna jasnija i bolja predstava strukturalnog funkcionalizma. fomiranje društvenih normi itd.

ta generalizacija možda važi za mala. Strukturalno-funkcionalistički model. američko slabo finansirano i neadekvatno osnovno i srednje obrazovanje nije sposobno da snabde ljude veštinama koje su im potrebne da se uklope u svet visokih tehnologija. već takođe predstavljaju nezamenljive delove celine. Implikacija takvog gledišta jeste da različiti delovi društvenog sistema moraju pokazivati visok stepen integrisanosti. Taj postulat dovodi do zaključka da su sve funkcije i strukture funkcionalno neophodne za društvo. smatra da se u . Merton. Slično tome. Nemaju sve strukture. u svetu u kojem se svakodnevno uvećava nuklearno na­ oružanje. sve standardizovane društvene i kulturne forme i struk­ ture imaju pozitivnu funkciju. Zapravo. u modernim društvi­ ma mogu postojati strukture koje nisu nužno funkcionalne niti za društvo. Drugim recima. ali se ne može proširiti na veća i složenija društva. Drugi postulat je postulat univerzalne funkcionalnosti.. tako i za pojedince koji ga čine. Treći postulat koji Merton kritikuje jeste postulat neophod­ nosti koji tvrdi da svi standardizovani aspekti društva ne samo što imaju pozitivnu funkciju. Recimo. ni za pojedince izložene tom zagađenju. uvek pozitivnu funkciju. običaji. Merton je smatrao da je to u su­ protnosti s onim što nalazimo u stvarnom svetu. međutim. Na primer. Primer za to su različite strukture poput fabrika i autoputeva koje prouzrokuju raznovrsna zagađenja okoline i koje nisu funkcionalne ni za društvo. osnovna postulata funkcionalne analize.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Parsonsa. verovanja itd. Po Mertonovom mišljenju.140 DŽORD2 RlCER . Po njemu. nisu svi delovi društva visokointegrisani. agresivni nacionalizam ili fanatična religioznost mogu biti potpuno disfunkcionalni. sva standardizovana društvena i kulturna verovanja i prakse funkcionalni su kako za drušvo kao celinu. primitivna društva. Prvi je postulat o funkcionalnom jedinstvu društva. Merton je kritikovao tri. Nijed­ na druga struktura ili funkcija ne može funkcionisati tako do­ bro kao one koje već postoje. po njegovom mišljenju. može se smatrati da su Merton i neki njegovi studenti (pogotovo Alvin Guldner) doprineli pomeranju struk­ turalnog funkcionalizma ka levoj političkoj orijentaciji. ideje. niti za pojedince koji mu pripadaju. Po tom postulatu.

institucionalni i kulturni obrasci. . Merton je pod tim jedinicama podrazumevao pojave kao što su društvene uloge. Funkcije. Drugim recima. teorij­ skim sistemima. društvene strukture i mehanizmi društvene kontrole. jer posledice uvek moraju biti pozitivne. Rani strukturalni funkcionalisti nastojali su da se gotovo u potpunosti usredsrede na funkcije jedne društvene strukture (ili ustanove) za drugu. kao uputstvo za integraciju teorije i istraživanja. po Mertonovom mišljenju. navelo ga je da razvije svoju paradigmu funkci­ onalne analize. Smatrao je da svaki objekt koji može biti podvrgnut strukturalno-funkcionalnoj analizi mora biti standardizovana. Međutim. ali da osnovu njihove motivacije ne predstavlja nagrađivanje koje dolazi s obavljanjem korisnih usluga za društvo. Mertonovo uverenje da su empirijski testovi. Merton je smatrao da se svi ovi funkcionalni postulati osla­ njaju na neempirijske tvrdnje zasnovane na apstraktnim. Merton je bio socijetalni funkcionalista. Međutim. a ne na individualnim motivima. druš­ tva i kulture. prema Merto­ novom mišljenju. Recimo. Središte pažnje struktural­ nih funkcionalista trebalo bi da bude na društvenim funkcija­ ma. a ne teorijske tvrdnje presudne za funk­ cionalnu analizu. u isključivom fokusiranju na adaptaciju nalazi se očigledna ideološka pristrasnost. Merton je od samog početka jasno naglasio da se strukturalno-funkcionalna analiza usredsređuje na grupe. od­ nosno repetitivna (ponovljiva) i paternizovana jedinica. organizacije.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 141 savremenom društvu uvek mogu pronaći različite strukturalne i funkcionalne alternative. predstavljaju uočljive posledice koje pomažu nekom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi) okruže­ nju. ti rani analitičari bili su skloni mešanju subjektivnih motiva pojedinaca s funkcijama struktura ili ustanova. tvrdnja da je sistem socijalne stratifikacije nezamenljiv za društvo. društvene norme. Važno je primetiti da jedna društvena struktura može Funkcije — uočljive posledice koje pomažu nekom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi). Najmanje što jedan sociolog može da učini jeste to da svaki taj postulat prouči empirijski. organi­ zacija grupe. ne mora nužno biti tačna. Moguće je zamisliti sistem stratifikacije u kome su ljudi i dalje motivisani da zauzimaju najviše pozicije.

J ne ustanove i način života postali onakvi kakvi su. Da bi ispravio ove ozbiljne propuste ranog strukturalnog funkcionalizma. Recimo. kao i u drugim disciplinama koje su u razvoju. . ropstvo je takode imalo disfunkcije kao što je prevelika zavisnost Juga Amerike od poljoprivrede i nespremnost za industrijaliza­ ciju koja je dolazila. i još uvek želim. naročito Disfunkcije . Robert K. ropstvo na Jugu SAD u 18. Tokom 1930-ih godina gotovo u potpunosti sam se posvetio prou­ čavanju društvenog konteksta nauke i tehnologije. veku imalo je jasne pozitivne posledice za bele stanovnike Juga. O d tog mnoštva različitih oblasti. uglavnom.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I imati negativne posledice za drugu društvenu strukturu (setimo se primera zagađivanja). Interesovanje za teorijsku soci­ ologiju navelo me je da izbegnem jednu vrstu specijalizacije koja je postala (po m o m mišljenju. i 19. one mogu imati i negativne posledice po njih. bar delimično. Uzrok dugotrajne razlike između Severa i Juga u stepenu industrijalizacije može se.142 D Ž O R D Ž RICER . Merton * Autobiografska skica „Dugo sam želeo. Ali. utvrditi disfunkcijama ustanove ropstva na Jugu Amerike. One mogu nepovoljno uticati na sposobnost ovih delova da se adaptiraju ili prilagode. Baš kao što strukture ili ustanove mogu doprineti održanju drugih delova društvenog sistema. kao što su jeftina radna snaga koja se koristila za proizvodnju pamuka i društveni ugled. Za mene je proučavanje različitosti socioloških tema bilo od suštinske važnosti.uočljive posledice koje nepovoljno utiču na sposobnost pojedi­ načnog sistema da se adaptira (prilagodi). opravdano) pravilo u današnjoj sociologiji. Merton je razvio koncept disfunkcije. samo je jedna od njih — sociologija nauke — trajno zaokupljala moju pažnju. da unapredim sociološke teo­ rije o društvenoj strukturi i kulturnoj promeni koje će nam pomoći da razumemo kako su drušrve.

tokom 1940-ih godina okrenuo sam se pro­ učavanju društvenih uzroka nekonformističkog i devijantnog ponašanja. ubedivanja masa. metoda istraživanja i supstancijalnog empirijskog istraživanja. Iako su u prošlosti m o g l e imati pozitivne ili negativne posledice. Nefunkcije . godine. Primer za to je. komunikacije u složenom savremenom društvu i ulo­ zi intelektualca unutar ili izvan birokratskog aparata." * Robert Merton je preminuo 2003. Iako je u svoje vreme ta organizaci­ ja imala značajnu u l o g u u s r p s k o m (i j u g o s l o v e n s k o m ) društvu. statusni skup i modele uloga da bi ih imitirali. . u sa­ v r e m e n o m društvu o n e n e m a j u nikakav značajan uticaj.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 143 u Engleskoj 17. Zaključio sam da ljudi ne biraju skup uloga. T u se m o g u svrstati društvene forme koje su preživele iz prošlosti. j a s n o je d a danas n e m a nikakav uticaj. M e r t o n je takode razvio k o n c e p t nefunkcije koji j e definisao k a o posledice koje su nevažne za proučavani sistem. Tokom 1950-ih godina usmerio sam se na razvijanje sociološke teorije osnovnih jedinica društvene strukture. a sve pre toga bilo je samo uvod. s Džordžom Riderom i Patrišom Kendal. Savez udruženja boraca n a r o d n o o s l o b o d i l a č k o g rata. proučavanju funkcionisanja birokratije. te dve decenije bile su vreme u kojem je sociologija nauke konačno postala ozbiljna disciplina. Kako su se moja teorijska proučavanja širila. posvetio sprovođenju prve velike sociološke studije o medicinskom obrazovanju kako bismo otkrili na koji način su različite vrste lekara socijalizovane u istim medicinskim škola­ ma. već kao izvor vrednosti koje se usvajaju kao osnova samoevaluacije (ova poslednja odvela me je do teorije referen­ tnih grupa). Takođe sam se. veka i usredsredio se na nenameravane posledice planiranog društvenog delanja. Tokom ovih proučavanja prvenstveno sam se orijentisao na poveza­ nost sociološke teorije. Tokom 1960-ih i 1970-ih godina vratio sam se na intenzivno proučavanje društvene strukture nauke i njene interakcije s kognitivnom strukturom.posledice društvenog delanja koje su nevažne za proučavani si­ stem. što je vezano za zasebni karakter profesije kao vrste profe­ sionalne aktivnosti. iako se neki m o ž d a neće složiti.

razlika između funkcija i disfunkcija. Vratimo se na primer ropstva. grupi ili bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj društvenoj pojavi. pa do organizacija. Izraženo u terminima neto balansa. a potom utvrdimo da li je razlika pozitivna ili negativna. bilo funkcional­ no ili disfunkcionalno? Takvo pitanje je još uvek suviše uopšteno i zamagljuje niz drugih pitanja. kada je u pitanju ropstvo na Jugu SAD. a disfunkcionalno za neke druge. možemo da kažemo da je za američku privredu u celini ono bilo disfunkcionalno. belačke poli­ tičke organizacije itd. Merton je u sociologiju uveo i koncept manifestnih i laten­ tnih funkcija. neophodno je da razlikujemo nekoliko nivoa analize i postavimo pitanje funkcionalnosti i disfunkcionalnosti ropstva za grupe i aktere koji se nalaze na različitim nivoima: crnačke porodi­ ce. ali Merton je jasno naznačio da se analiza može sprovesti i na organizaciji. Funkcionalisti su se generalno ograničavali na analizu društva kao celine. belačke porodice. Za svaku od ovih grupa ropstvo ima različit značaj.funkcionalna analiza može da se sprovede na bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj društvenoj pojavi. Da li je rop­ stvo za Jug Amerike. ali je za bele robovlasnike s Juga ono bilo i te kako funkcionalno. Recimo. Dakle. Taj koncept podrazumeva da najpre moramo da izmerimo koristi i štete od svake ustanove. Upućivanje ovog pitanja na posebne nivoe. crnačke političke organizacije. Nivoi funkcionalne analize . Da bismo uspešno resili probleme poput ovih. pomaže izučavanju funkcionalnosti ropstva za Jug u celini.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Da bi dao odgovor na pitanje da li pozitivne funkcije preovladuju nad disfunkcijama ili je obrnuto. počev od društva u celini. institucija ili grupa. usled činjenice da je svaki problem složen i zasnovan na subjektivnoj proceni koja ne može tako lako da se izračuna i izmeri. Međutim. . Upotrebljivost Mertonovog koncepta proizilazi iz načina na koji se usmeravamo na pitanja od relativnog značaja. ropstvo je verovatno bilo funkcionalno za određene delove drušva. Merton sma­ tra da stvari moramo sagledati iz različitih nivoa funkcionalne analize.144 DŽORDŽ RlCER . Ta dva pojma takođe predstavljaju značajan doprinos Neto balans . kad se sve sabere i oduzme. nikada ne mo­ žemo prosto sabrati pozitivne funkcije i disfunkcije i objektivno odrediti koje od njih preovlađuju. Merton je razvio kon­ cept neto balansa.

neočekivane pozitivne. između strukturalno kreiranih mogućnosti ljudi da delaju u skladu s kulturnim normama i ciljevima i vlastitim normama i ciljevima. Nenameravane posledice . negativne i nevažne po­ sledice. tako i siromašnih. strukture i anomije. a latentne funkcije nenameravane posledice neke po­ jave. Društena struktura predstavlja organizovan skup društvenih odnosa u kojima učestvuju članovi grupe ili društva. ali je njegova nenameravana posledica bila prespora industrijalizacija i.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 145 funkcionalnoj analizi. manifestne funkcije su nameravane. za neke je baš to suština sociologije. Jednostavno rečeno.svesne i nameravane pozitivne posledice. U stvari. konačno. stvaranje najniže klase koja je imala svrhu da unapredi društveni status južnih belaca. Merton je kulturu definisao kao organizovan skup normativnih vrednosti koje dele pripadnici neke grupe ili društva. Anomija . Anomija se javlja onda kada postoji ozbiljan prekid između društvene strukture i kulture. odnosno između strukturalno stvorenih mogućnosti ljudi da deluju u skladu s kulturnim normama i ciljevima i Manifestne funkcije . tj. jeste njegova analiza odno­ sa kulture. Ta ideja povezana je s drugim Mertonovim konceptom — konceptom nenameravanih posledica. Piter Berger je taj proces nazivao razotkrivanjem.po Mertonu. Dok su nameravane posledice svima poznate. Strukture imaju i nameravane i nenameravane posledice. Ropstvo je možda bilo uvedeno da pomogne privredni razvoj Juga. . situacija u kojoj postoji ozbiljan prekid između druš­ tvene strukture i kulture. a koji određuje njihovo ponašanje. Ključni koncept Društvena struktura i anomija Jedan od Mertonovih najznačajnijih doprinosa strukturalnom funkcionalizmu i sociologiji uopšte. To znači da u analizi moramo da otkrijemo šta je stvarna posledica neke ljudske radnje. Manifestna funkcija ropstva bilo je povećanje ekonomske pro­ duktivnosti Juga. kako bo­ gatih. od sociološke analize se očekuje da otkrije nename­ ravane posledice. privredno slabljenje tog dela države. odnosno da gledamo iza (preko) izraženih namera. a latentna funkcija.

a ipak kritikovari društvenu stratifikaciju i društvene nejednakosti. steći samo srednje obrazovanje. j i I | 1 1 i 1 j 1 J . u skladu sa sopstvenom funkcionalnom paradigmom. Može se reći da u ovakvim okolnostima (a one su široko rasprostranjene u savremenom američkom društvu) postoji anomija i. uglavnom bio zaokupljen disfunkcijanja . anomijom. To nam pokazuje da funkcionalisti imaju različite stavove o stratifikaciji. Mertonov rad pokazuje da možete biti strukturalni funkcionalista. Pojedinac koji je rođen u nižoj klasi može. Drugim recima. onemogućavanje nekih ljudi da postignu drušrveno poželjne ciljeve). U ovom primeru strukturalnog funkcionalizma. devijantnost obič­ no dobija oblik alternativnih. To je način na koji strukturalni funkcionalizam pokušava da objasni kriminal i devijantno ponašanje. Dejvis i Mur su o stratifikovanom društvu pisali pozitivno. zbog čega tvrdi da nesklad između kulture i strukture ima disfunkcionalnu posledicu pojave devijantnosti unutar društva. zbog svog po­ ložaja u društvenoj strukturi. Anomija nastaje kada kultura (od pojedinaca) zahteva vrstu ponašanja koje društvena struktura onemogućava.146 D Ž O R D Ž RICER . visoko ceni materijalni uspeh. na primer. neki ljudi nisu u mogućnosti da postupaju u skladu s normativnim vrednostima. U ovom kontekstu. Američka kultura. kao njena posledica. Merton je. mnogi ljudi nisu u mogućnosti da postignu takav uspeh. zbog svog položaja u društvenoj strukturi. Za razliku od njih. kao što smo već videli.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI KOSE* vlastitim normama i ciljevima.u ovom slučaju. njegove šanse za postizanje eko­ nomskog uspeha na opšteprihvaćen način veoma su slabe ili ih čak uopšte nema. neprihvatljivih i ponekad nele­ galnih sredstava za postizanje ekonomskog uspeha. tendencija ka devijantnom ponašanju. Merton je posmatrao društvene (i kulturne) strukture. u najboljem slučaju. Međutim. Bavljenje preprodajom droge ili prostitucijom radi postizanja ekonom­ skog uspeha primer je devijantnosti izazvane razlikom između kulturnih vrednosti i društveno-strukturalnih sredstava za po­ stizanje tih vrednosti. ali se nije prvenstve­ no interesovao za funkcije ovih struktura. U Mertonovom radu o anomiji može se uočiti njegov implicitno kritički stav prema društvenoj stratifikaciji (na primer. Još konkretnije. Merton anomiju povezuje s devijantnošću.

Moglo bi se tvrditi i da oblici ove diskriminacije nepovoljno utiču na one koji diskriminišu. Muškarci ispaštaju zbog diskriminacije prema ženama. čak i za grupe za koje su funkcionalne. belcima u Americi i u Evropi ide na štetu diskriminatorsko ponašanje prema crncima ili Romima.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 147 Merton je jasno naglasio da nenameravane posledice i la­ tentne funkcije nisu isto. Mertonovo objašnjenja veoma su korisna sociolozima koji žele da se bave strukturalno-funkcionalnom analizom. Ali. tu su još dve vrste nenameravanih posledica — one koje su disfunkcionalne i one koje su nefunkcionalne. . uprkos tome što je disfunkcionalna za sistem kao celinu. jer održavaju veliki deo stanovništva ne­ produktivnim i neefikasnim (možda se među crncima ili Romi­ ma krije neki novi Ajnštajn ili Mocart) i povećavaju verovatnoću društvenog sukoba. Neko može izneti dobre argumente za to da je diskriminacija crnaca. Latentna funkcija je vrsta nenamerava­ ne posledice koja je funkcionalna za određeni sistem. Objašnjavajući dalje funkcionalnu teoriju. slično tome. ali. ona i dalje postoji. ti oblici diskriminacije imaju i neke disfunkcije. Merton je nagla­ šavao da neka struktura može nastaviti da postoji. na primer. Američko društvo. jer je funkcionalna za deo društve­ nog sistema i neke društvene grupe. upr­ kos tome. može nasta­ viti da postoji (čak i da se poboljša) eliminacijom diskriminacije različitih manjinskih grupa. žena i ostalih manjinskih grupa disfunkcionalna za američko društvo. strukturalni funkcionalizam je oslobodio prostor za smislenu društvenu promenu. Taj stav pomogao je funkcionalnoj teoriji da prevaziđe još jednu od svojih konzerva­ tivnih predrasuda. Međutim. Neki delovi društvenog sistema mogu biti eliminisani. diskriminacija žena u načelu je funkcionalna za muškarce. Na primer. Merton je smatrao da nisu sve strukture društvenog sistema podjednako nezamenljive za njegovo funkcionisanje. Priznajući da su neke strukture neupotreblji­ ve.

kao i strukturalni funk­ cionalizam. Te antiteze moguće je najbolje uočiti u radu Ralfa Darendorfa koji osnovama funkcionalističke teorije protivstavlja osnove teorije sukoba. ali je bila potisnuta brojnim neomarksističkim teorijama (glava 5). Osnovni problem za teoriju sukoba jeste to što ona nikada u potpunosti nije uspela da se odvoji od svojih strukturalno-funkcionalističkih korena. posmatrati kao reakcija na strukturalni funkcionalizam.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI TEORIJA SUKOBA Razvoj teorije sukoba može se. za Daren­ dorfa i teoretičare sukoba. teorija sukoba. teoretičari sukoba usmereni su na prou­ čavanje društvenih struktura i ustanova. teorija su­ koba predstavljala je alternativu strukturalnom funkcionalizmu. nudi jedno specifično shvatanje društva. društvo je statično ili se. Rad Ralfa Darendorfa Kao i funkcionalisti. • Dok funkcionalisti naglašavaju elemente poretka i stabil­ nost društva. svako drušvo u svakom trenut­ ku nalazi se u procesu promene. Teorija sukoba predstav­ lja malo više od niza tvrdnji koje se često direktno suprotstavlja­ ju funkcinalističkim stavovima. Kao takva. u najboljem slučaju. pre Merto­ na) smatraju da svaki element društva doprinosi njegovoj . kao što su mark­ sistička teorija i Zimlov rad o društvenom sukobu (kojim se ovde nismo bavili). nego prava kritička te­ orija društva. bar delimično. nalazi u stanju dinamičke ravnoteže. teoretičari sukoba u svakom delu društvene« sistema vide neslogu i sukob. treba na­ pomenuti da teorija sukoba ima i druge osnove. Međutim. Ona je više bila neka vrsta strukturalnog funkcionalizma „okrenutog naglavačke".148 DžORDZ RlCER . jedan od glavnih doprinosa teorije sukoba bio je na­ čin na koji je ona u Sjedinjenim Američkim Državama postavila osnove za razvoj teorija koje su daleko vernije odslikavale Marksov rad. teorija koje će kasnije privući širu sociološku javnost. • Za funkcionaliste. U stvari. • Funkcionalisti (ili barem rani funkcionalisti. veka. Pedesetih i šezdesetih godina 20.

sukob može dovesti do konsenzusa i integracije. Darendorf je smatrao da društvo ne može postojati bez sukoba i konsenzusa. pobornici teorije sukoba smatraju da mnogi društveni elementi doprinose dezinte­ graciji i promeni društva. Njegova bogata karijera javne ličnosti kulminirala . Ne možemo imati sukob ako pre toga nije postojao konsenzus. • Funkcionalisti su skloni shvatanju da se društvo održava neformalnim normama.teoriju sukoba i teoriju kon­ senzusa (jedan oblik teorije konsenzusa je strukturalni funkciona­ lizam). Obrnu­ to. gotovo je neverovatno da francuske sobarice i čileanski šahisti dođu u sukob.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 149 stabilnosti. vrednostima i običajnim moralom. a samim tim ni integracije kao osnove za izbijanje sukoba. Teoretičari konsenzusa proučavali bi vrednosnu integraciju u društvu. Darendorf se posvetio stvaranju zasebne teo­ rije sukoba. Darendorf je bio glavni zagovornik tvrdnje da društvo ima dva „lica" (sukob i konsenzus) i da bi sociološka teorija zbog toga trebalo da se podeli na dve oblasti . teoretičari sukoba na­ glašavaju ulogu moći u održavanju poretka društva. Primer je savez između SAD i Japana koji se razvio nakon Drugog svetskog rata. Uprkos povezanosti između konsenzusa i sukoba. koji su jedan drugom preduslov. Daren­ dorf nije bio optimističan kada je u pitanju razvoj jedinstvene sociološke teorije koja bi obuhvatala oba procesa. Recimo. Izbegavajući jedinstvenu teoriju. Teoretičari sukoba veruju da svaka vrsta poretka u društvu proizilazi iz prinude koju sprovode oni na njegovom vrhu. za razliku od njih. a ovi drugi sukobe interesa i prinudu koja drži društvo na okupu uprkos tim sukobima. jer medu njima nema kontakta. Ralf Darendorf Biografska skica Ralf Darendorf (1929-2009) poznat je u sociologiji po svojoj teoriji sukoba koja je nastala pod velikim uticajem marksistič­ ke teorije. Dok se funkcionalisti usredsreduju na koheziju proisteklu iz zajedničkih društvenih vrednosti.

neki položaji svo­ jim nosiocima donose vlast i autoritet nad drugima. Iako je njegova teorija pisana pod velikim uticajem marksistič­ kih ideja. vodio je život u kome je razvijao teoriju i primenjivao je na praktične stvari u akademskom svetu i. . komesar u Evropskoj komisiji u Briselu i upravnik Londonske škole za ekonomiju i političke nauke. Kao tinejdžer suprotstavio se nacistima i bio zatvoren (kao i njegov otac). Studirao je na Univerzitetu u Hamburgu gde je i doktorirao. Te tako. ili i jedno i drugo.150 D20RD2 RicER . godine zatvoren je u koncentracioni logor iz ko­ ga ga je ubrzo oslobodio SS oficir kada su Rusi počeli da se približavaju Nemačkoj. državni sekretar u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova. Darendorf nikada nije bio marksista. godine kraljica Eli­ zabeta II dodelila titulu barona. Međutim. po mišljenju teoretičara sukoba. Ta činjenica društvenog života dovela je Darendorfa do teze da su društveni sukobi uvek generisani nejednakom raspodelom vlasti. ono što društvo drži na okupu jeste prisilno ograniča­ vanje (engleski. Darendorf je proživeo fascinantan život. Bez obzira na to. Rane 1945. enforced constraint). godine. Britanski državljanin postao je 1988. Medu pozicijama koje je zau­ zimao izdvajaju se sledeće: član nemačkog parlamenta.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI je kada mu je 1993. Kasnije je postao javna ličnost. Roden u Hamburgu u Nemačkoj. Darendorf je bio pod snažnim uticajem strukturalnog funk­ cionalizma. Predavao je na raznim nemačkim univerzitetima. još važnije. Za sebe je go­ vorio da je liberal. a potom je još jednom doktorirao na Londonskoj školi za ekonomiju i političke nauke (London School of Economics and Political Science). Zapravo. On je napominjao da funkcionalisti smatraju da društveni sistem na okupu drže dobrovoljna saradnja ili opšti konsenzus. on se nalazio pod snažnim uticajem marksističkog koncepta jedinstva teorije i prakse. u društvu.

već zbog toga što podređeni to očekuju. Mast ne pripada pojedincima. pojedinac koji ima podređen položaj u jednoj grupi. ne mora nužno imati imati vlast u nekom drugom okruženju. Konačno. prvi zadatak analize teo­ rije sukoba jeste identifikacija različitih uloga koje u društvu obavljaju funkciju vlasti (engleski. jer je pove­ zana s položajima. Na primer. ta očekivanja vezuju se za položa­ je. Osim što se zalagao za proučavanje širih društvenih struktura. Najvažnija ideja za njegovu tezu jeste da različiti položaji unutar društva nose različitu količinu vlasti. To sledi iz Darendorfovog argumenta da je društvo sastavljeno od mnoštva delova koje je on nazivao . Prema tome.Ü . on je kritikovao naučnike koji se usmeravaju na psihološke ili bihevioralne karakteristike pojedinaca koji zauzimaju takve položaje. Vlast vezana za položaje predstavlja ključni element Darendorfove teorije. a ne za ljude. a ne s ljudima. Darendorf je otišao toliko daleko da je tvrdio kako oni koji pri­ hvataju takav pristup nisu sociolozi. Za Darendorfa. već položajima. Slično tome. poput sistema uloga za koje je vezana vlast. Od onih koji zauzimaju nadređene položaje očekuje se da kontrolišu podređene. pojedinac koji ima vlast u jednom okruženju. već i za sukob koji medu njima postoji. može imati nadteđen polo­ žaj u nekoj drugoj grupi. Vlast uvek podrazumeva i nadređenost i podre­ đenost. ona se odnosi samo na unapred određena fizička i pravna lica. protiv onih koji joj se ne povinuju mogu se primeniti negativne sankcije. pošto je vlast legitimna. authority roles). Darendorf se suprotstavljao nauč­ nicima koji se usredsreduju na nivo pojedinca. Kao i u slučaju vlasti. bavio širim društvenim strukturama. Strukturalno poreklo ovih sukoba tre­ ba tražiti u odnosu između položaja onih koji imaju vlast i onih koji su potčinjeni vlasti. oni ne dominiraju zbog svojih psiholoških osobina. drugačije rečeno. Darendorf je bio zainteresovan ne samo za strukturu ovih položaja. Vlast nije opšta društvena pojava. ^ M E N E GRAND-TEORIJE 151 Vlast Darendorf se. poput socijalnih funkcionalista. Darendorf je smatrao da vlast nije konstantna.

Mogući j kraj sukoba između Jevreja i Arapa mogao bi da pogorša posto. Kohezivnost izraelskih Jevreja može se.152 DŽORDŽ RiCER . Ideju o tome da sukob može služiti kao činilac integracije | Imperativno koordinisana udruženja .udruženja pojedinaca kontrolisana hijerarhijom vlasti. u osnovi predstavljaju fenomene ši­ rih razmera. interesi su povezani sa društvenim položajima.stvari koje su obično zajedničke mnogim ljudima. sukob s drugim društvom može da obnovi integrativno jezgro raspadajućeg društva. Drugim recima. Unutar svakog udruženja vlast je dihotomna. U društvu koje se dezintegriše. Interesi . objasniti du­ gotrajnim sukobom sa Arapima na Srednjem istoku. Ona se mogu posmatrati kao udruženja pojedinaca kontrolisana hijerarhijom vlasti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASICNI KORENI imperativno koordinisana udruženja. u svakom udruženju mogu se oformiti isključivo dve konfliktne gru­ pe. Ovde ćemo.j jeće napetosti u izraelskom društvu i da oslabi društveno jedin. koji se razlikuju od interesa koji je zajednički grupama koje se nalaze na dnu. Oni na položajima vlasti i oni na podređenim položajima ima­ ju suprotstavljene interese.interesom.| srvo. pojedinac može zauzi­ mati nadređen položaj u jednom udruženju. a podređen položaj u drugom udruženju. Grupe na vrhu definisane su zajedničkim interesima. Darendorf je zauzeo čvrst stav da čak i oni interesi za koje se čini da imaju psihološku osnovu. Ključni koncepti Funkcije društvenog sukoba Iako su u ovoj knjizi strukturalni funkcionalizam i teorija su­ koba predstavljeni odvojeno i na mnogo načina su suprotstav­ ljeni. barem delimično. Usled toga. pokazati kako je to moguće. Pošto društvo sadrži mnogo takvih udruženja. govoreći o funkcijama društvenog sukoba. . Sukob može poslužiti da učvrsti labavo strukturiranu grupu. o te dve teorije moguće je raspravljati postavivši ih za­ jedno. a ne sa psihološkim karakteristikama pojedinaca koji zauzimaju te položaje. Ovde se susrećemo s još jednim ključ­ nim pojmom Darendorfove teorije sukoba .

Pojedinci su. Unutar svakog udruženja. Recimo. Pre sukoba grupe mogu biti nesigurne u pogledu pozicije njihovog neprijatelja. To može uvećati verovatnoću pomirenja ili mirnog saživota. Ipak. ali kao rezultat sukoba pozicije i granice između grupa često postaju jasnije. vodeći tako do saradnje s drugim grupama. smiriva­ nje izraelsko-arapskog sukoba moglo bi da olabavi veze izme­ đu SAD i Izraela. Interesi nadređenih i podređenih jesu objektivni u smislu da odražava­ ju očekivanja (uloge) povezane s položajima. Pojedinci ne mo­ raju da internalizuju ta očekivanja. Unutar jednog društva sukob može neke izolovane pojedin­ ce da ohrabri da preuzmu aktivnije društvene uloge. Taj sukob interesa ne mora da bude ekspli­ ciran da bi nadređeni i podređeni učestvovali u njemu. dok oni koji zauzimaju podređe­ ne položaje teže da ga promene. Pojedinci su prilagođe­ ni svojim ulogama kada doprinose sukobu između nadređenih . Sukob takode omogućava stranama u sukobu da uvide kolika je njihova relativna snaga. sukob s Arapima doveo je do saradnje između SAD i Izraela. mora se prihvatiti činjenica da svaki sukob takođe ima disfunkcije.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 153 društva prećutno prihvataju mnogi političari čiji je zadatak da izmisle neprijatelja čak i tamo gde ga nema ili da od potenci­ jalnog neprijatelja naprave stvarnog neprijatelja. Sukob s jednom grupom može služiti proizvodnji kohezije. S okonča­ njem tog sukoba u američku omladinu vratio se duh apatije. ponašaće se na očekivani način. Ako pojedinci zauzimaju određene položaje. što znači da je legitimitet vlasti uvek neizvestan. Na primer. protest zbog Vijetnamskog rata u Americi sredinom 1960-ih godina motivisao je mlade ljude da po prvi pur preuzmu aktiv­ nu ulogu u američkom političkom i javnom životu. niti da ih budu svesni da bi postupali u skladu s njima. moguće je spariti funkcionalizam i teoriju sukoba analizirajući funkcije društvenog sukoba. Gledano iz teorijske perspektive. prema tome. Sukob interesa unutar udruženja postoji sve vreme (barem kao latentan). oni koji imaju nadređene položaje teže da održe postojeće stanje. sposobniji da do­ nesu odluku o odgovarajućem smeru i o toku delovanja u po­ gledu svojih protivnika. Sukob rakođe ima funkciju komunikacije.

Interesne grupe imaju sposobnost da učestvu­ ju u grupnom sukobu. Interesne grupe — za razliku od kvazigrupa. nikakve druge promenljive nisu potrebne. Manifestni interesi . i društvene uslove (kao što je mogućnost komunikacije među čla­ novima grupe). Darendorf je spominjao tehničke uslove (kao što je odgovaraju­ će osoblje). One predstavljaju osnovu za dru­ gu vrstu grupa: interesne grupe. Međutim. Grupe.interesi kojih pripadnici grupe nisu svesni. Konfliktne grupe — grupe koje stvarno učestvuju u sukobu. Prva vrsta su kvazigrupe ili mnoštvo pojedinaca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes. način na koji se ljudi regrutuju u kvazigrupe predstavlja još jedan važan društveni uslov. već i strukturu. Darendorf je smatrao da su koncepti latentnih i manifestnih interesa kao i koncepti kvazigrupe. Manifestni interesi su latentni interesi kojih su pojedinci postali svesni. akteri ne moraju biti svesni svojih interesa kako bi delovali u skladu s njima. Ako je regrutovanje posledica slučajnosti.latentni interesi kojih su pripadnici grupe postali svesni. To su grupe koje stvarno učestvuju u sukobu. Kvazigrupa . mala je verovatnoća da će se Latentni interesi . Interesne grupe imaju sposobnost da učestvuju u grupnom sukobu. sukob i promena Darendorf je razlikovao tri opšte vrste grupa. Interesne grupe su prave gru­ pe u sociološkom smislu te reči. već i strukturu. političke uslove (kao što je opšta politička klima). Pod idealnim okolnostima. Darendorf je ove nesvesne interese nazivao laten­ tnim interesima. interesne grupe. cilj i članstvo.mnoštvo pojedinaca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes. . cilj i članstvo. pošto uslovi nikada nisu idealni.154 DŽORDZ RicER .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i podređenih. one imaju ne samo zajedničke interese. Darendorf je analizu povezanosti la­ tentnih i manifestnih interesa video kao glavni zadatak teorije sukoba. mnogi različiti činioci utiču na sukobe. interesne grupe su prave grupe u sociološkom smislu te reči. i konfliktne grupe ključni za objašnjenje sukoba. Ipak. Iz svih tih intere­ snih grupa nastaju konfliktne grupe. one imaju ne samo zajedničke interese. Po Darendorfu.

masa jako siromašnih ljudi koji se u kapitalističkom sistemu nalaze u lošijem položaju i od samog proletarijata. u određenim okolnostima. kada nastanu. konfliktnih grupa. jer je regrutovanje pojedinaca u tu grupu slu­ čajno. kada je regrutovanje u kvazigrupe strukturalno determinisano. sociolozi moraju biti svesni odnosa između sukoba i promene. Darendorf je smatrao da konfliktne grupe. te­ orijsko shvatanje ne mora nužno biti statično.SAVREMENE GRAND-TEORUE 155 iz kvazigrupe razviti interesna ili konfliktna grupa. Luman je razvio sociološki pristup koji kombinuje elemente Parsonsovog strukturalnog funkcionalizma Lumpenproletarijat . Ukratko. Kada je sukob intenzivan. . Međutim. struktural­ ne promene će biti iznenadne. Prema tome. Darendorf nije smatrao da će lumpenproletarijat (masa jako siromašnih ljudi koja se u kapitalističkom sistemu nalazi u lošijem položaju i od samog proletarijata) na kraju oformiti konfliktnu grupu. OPŠTA TEORIJA SISTEMA* Rad Niklasa Lumana Najpoznatiji sistemski teoretičar u sociologiji bio je Niklas Luman (1927-1998). ili. kao i odnosa između sukoba i postojećeg stanja. sukob takođe dovo­ di do razvoja i promene. Za razliku od Marksa. Darendorf je smatrao da je konzervativna uloga sukoba samo jedan deo društvene realnosti. * Ovaj deo napisan je u koautorstvu s Daglasom Gudmanom i Matajasom Jungeom. Ideja će biti još jasnija u narednom odeljku koji se bavi sistemskom teorijom. učestvuju u aktivnostima koje dovode do promena u društvenoj strukturi. Kakva kod da je priroda sukoba. Drugim recima. Tu je on odao priznanje značaju rada Luisa Kozera koji je proučavao funkcije sukoba u održavanju statusa quo. promene koje se javljaju su radikalne. Međutim. Kada je sukob praćen nasiljem. Poslednji aspekt Darendorfove teorije sukoba jeste odnos sukoba i promene. one obezbeduju plodno tie za nastanak intere­ snih grupa. sociolozi moraju da imaju osećaj za dinamične odnose između različitih elemenata ovako shvaćenog društva.

tj. Shema APIL ne bi trebalo da se razume kao činjeni­ ca. Uzmimo za primer jedno preduzeće koje proizvodi automobile. obično mu nije važno odakle ona dolazi. činjenicu da su stvari mogle biti drugačije. Parsons ne prihvata kontingentnost (slučajnost). Ona pokazuje da podsistemi koji za cilj imaju adaptaciju i postizanje cilja mogu da budu me­ đusobno povezani na različite načine. Razlika se. već pre kao model mogućnosti. on ne može na adekvatan način da sagleda kakvo ono zaista jeste. tj. on kod Parsonsa primećuje dva problema. Sva ta složenost okruženja redukovana je na informaciju o ceni i o kvalitetu sirovine koju proizvođač želi da kupi. guma. Međutim. Luman pokušava da odgovori na ta dva problema u Parsonsovom radu. ta složenost predstavljena je u mnogo jednostavnijem obliku. Sistem je uvek manje složen od svog okruženja. u suštini. itd. Sistem i okruženje. Prema tome. Međutim.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI s opštom teorijom sistema i nekim konceptima kognitivne bio­ logije i kibernetike. ključna za naše razumevanje sistema. Budući da Parsons nije u stanju da vidi kakvo bi društvo moglo da bude. razvijajući teoriju koja uzima samoreferentnost kao najvažniju karakteristiku sistema i koja se usredsređuje na kontingentnost.). Slično . Kada je proizvođaču automo­ bila potrebna sirovina (čelik. cilj analize je da shvati zašto sistem proizvodi određeni odnos između ta dva podsistema u bilo kom trenutku. To preduzeće predstavlja jedan sistem koji se nalazi unutar veoma slo­ ženog okruženja koje obuhvata mnogo različitih vrsta ljudi. po Lumanu. u Parsonsovoj teoriji nema mesta za samoreferentnost. Samoreferen­ tnost je. Dru­ go.156 DŽORDŽ RlCER . Luman je kasne Parsonsove radove shvatao kao opštu teoriju koja je dovoljno složena da predstavlja osnovu novog sociološkog pristupa koji preuzima neke uvide o funkcionisanju sistema iz bioloških i kibernetskih istraživanja. Ključ za razumevanje Lumanovog shvatanja sistema jeste razlika koju je Luman pravio između sistema i njegovog okruženja. ne­ prekidno promenljivo fizičko okruženje i mnoge druge različite sisteme. Prvo. svodi na nivo slože­ nosti. sposobnost društva da se u svojim operacijama odnosi na samo sebe. unutar sistema. Uzmimo jedan primer iz Parsonsove teorijske matrice da bismo to objasnili. kako se ona proizvodi i ko će mu je isporu­ čiti.

Veber ili Parsons svojim teorijama hteli da kažu. oružanim sukobom ili privrednom krizom unutar te zemlje.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 157 tome. ako proizvođač odluči da ne prati političku situaciju u zemlji gde se proizvodi sirovina. Svaki izbor po­ drazumeva kontingentnost zbog toga što se uvek može izabrati drugačije (proizvođač bi mogao da se raspita o političkoj situaci­ ji). Kartograf mora da odabere one osobine koje su važne. Iz svake od njih izvu­ čeno je nekoliko aspekata. pa je otuda bila neupotrebljiva. može se dogoditi da proces proizvodnje bude prekinut ili narušen nekom pobunom. recimo. kao i sistemi. taj zaključak se primenjuje na sve teorije (ili mape) koje su predstavljene u ovoj knjizi. jer oni koji izrađuju mape nikada ne mogu biti sigurni da li su izostavili nešto što će se kasnije ispostaviti kao bitno za korisnika. Sistem jednostavno ne može da bude složen kao njegovo okruženje. Sistem koji bi to pokušao podsetio bi nas na Borhesovu priču o kralju koji je naredio kartografu da mu nacrta mapu njegove kraljevine koja će biti savršeno tačna. mapa je bila isto onoliko velika kao i teritorija same dr­ žave. Da biste zaista znali šta su. mora­ ju da redukuju (smanje) složenost. Kada je kartograf završio. Pojednostavljenje složenosti podrazumeva da ste prisiljeni da birate između najmanje dve opcije (proizvođač brine o tome kako se proizvodi sirovina. a kontingentnost podrazumeva rizik. njihova složenost se ipak neprekidno . To će prekinuti snabdevanje sirovinom. ali i rizično. ali ga možda nije briga za političku situaciju u zemlji u kojoj je ona proizvedena). Takvo studiranje trajalo bi nekoliko decenija i ne bi imalo smisla. morali biste da pročitate njihova kompletna dela koja imaju nekoliko hiljada stranica ponekad teško razumljivog teksta (čak i za ne­ koga ko ima doktorat iz sociologije). brojne i različite navike mušterija tog preduzeća redukuju se samo na one navike koje direktno utiču na njihovu odluku da li će kupiti automobil. Te tako. Dirkem. Mape. To je nužno. što neizbežno ostavlja nepokrivenim neke druge aspekte teorije. Iako sistemi nikada ne mogu da budu isto onoliko slože­ ni kao njihova okruženja. Uzgred. Različite mape istog područja mo­ guće je izraditi zbog toga što je odabir onih karakteristika koje će biti predstavljene na mapi kontingentan.

a potom i za pronalaženje alternativnih izvora u slučaju da dođe do političkih turbulencija i prekida dotoka sirovine. Tako na paradoksalan na­ čin dolazimo do sledećeg zaključka: složenost je moguće smanjiti samo ako je uvećamo. Iako Luman smatra da su svi sistemi takvi (počev od bioloških ćelija do društvenog si­ stema). njegova vrednost i upotreba determinisani su samim privrednim sistemom.novcu. Mi kažemo da je novac osnovni element zato što vrednost svih stvari u pri­ vrednom sistemu može da se izrazi kroz novac. kao i na birokratiju i mnoge druge sisteme. To novo ode­ ljenje bilo bi zaduženo za informisanje proizvođača o tome koliki je politički rizik u zemljama iz kojih stižu sirovine. Samostvarajući sistem proizvodi osnovne elemente koji čine sistem. Na primer. Savremeni oblik novca i privredni sistem nastali Samostvarajući sistemi .158 DŽORDZ RICER . Značenje novca.samoreferentni i zatvoreni sistemi koji sami proizvode svoje osnovne elemente i sami određuju svoje granice i svoju strukturu. one elemente koji ga čine? Razmislite o savremenom privrednom sistemu i njegovom osnovnom elementu . Međutim. politički. Samostvarajući sistemi Luman je najpoznatiji po svom konceptu o samostvaranju. u današ­ njem značenju tog pojma. veoma je teško reći koliko je novac sam po sebi vredan. Kako sistem može da proizvodi sopstvene elemente. nije postojao pre privrednog sistema. pravni i naučni sistem. Novac. Samostvarajući sistemi imaju sledeće karakteristike: 1. To je možda paradoksalno. On se odnosi na diverzifikaciju sistema. sistemi neprekidno razvijaju nove podsisteme i uspostavljaju različite odnose između tih podsistema da bi efikasno izašli na kraj sa svojim okruženjem. složenost okruženja predstavljala bi ozbiljnu pretnju po stabilnost sistema. on koncept samostvaranja primenjuje na sisteme kao što su privredni. proizvođač automobila mogao bi da otvori odeljenje međunarodnih odnosa koje bi se bavilo praćenjem po­ litičkih događaja u državi iz koje nabavlja sirovine.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI uvećava. Kada to ne bi radili. Drugim recima. .

Oni definišu sopstvene granice i organizuju unutraš­ nje strukture. kapitalistički privredni sistemi imaju tendenciju da neprekidno šire svoje granice da bi unu­ tar njih uključili prodaju seksualnih usluga i zabranjenih droga. Ako možete da zaradite puno novca prodajući seksualne usluge i drogu. ponuda tih usluga će se zadržati unutar privrednog si­ stema. obeshrabrujući tako njihovu kupovinu. ti zakoni utiču na cenu seksualnih usluga i zabranjenih droga unutar pri­ vrednog sistema. Novac bez privrednog sistema samo je bezvredan komad papira ili metala. tržište je strukturirano na bezličan način. Samostvarajući sistemi su samoorganizujući i to na dva na­ čina. visoka cena koja obeshrabru­ je kupovinu takođe ohrabruje prodaju. neophodan sastojak okruženja sistema. To se dešava čak i u slučajevima u kojima politič­ ki sistemi usvajaju zakone koji seksualne usluge i drogu treba da drže van legalnog tržišta. a ne. Međutim. Ostale snage će možda ograničiti obim samostvarajućeg sistema. Recimo. Sopstvene granice definišu praveći razliku između onoga što se nalazi u sistemu i onoga što se nalazi u okruženju. ne možemo da kaže­ mo koliko on košta. međutim. Stoga on nije deo privrednog siste­ ma. Unutar svojih granica. Vazduh je. unutar privrednog sistema. Ali umesto da izuzmu ove proizvode iz privrednog sistema. Recimo. u privredni sistem ubrajamo sve što je oskudno i čemu možemo da pripišemo cenu. Njihova ilegalnost samo im uvećava cenu. zakoni koji pokušavaju da drže pro­ izvode podalje od privrednog sistema utiču na njihovu cenu unutar privrednog sistema. kako misle strukturalni funkcionalisti. Banke . samostvarajući sistem proizvodi sopstvenu strukturu. Ono što se nalazi unutar ili van samostvarajućeg sistema determinisano je samoorganizacijom sistema. 2. Prema tome. Na primer.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 159 su zajedno i zavise jedan od drugog. usled činjenice postojanja novca. Savremeni privredni sistem bez novca teško je zamisliti. funkcional­ nim nužnostima sistema. Pošto se vazuduh nalazi svuda u izobilju.

sistem mora da se bavi predstavama elemenata koji se nalaze u okruženju. Ako privredni sistem ne bi imao za svoje osnovne elemente tako apstraktne i lako prenosive enti­ tete kao što je novac. Slično tome. ne bi bilo banaka i ne bi bilo kamate. Samostvarajući sistemi su samoreferencijalni (oni se sva­ kom operacijom odnose na same sebe). Samostvarajući sistem jeste jedan zatvoren sistem. 4. pri­ vredni sistem koristi cenu kao način da uputi na samog sebe. Umesto toga.160 DžORDŽ RlCER . te želje i potrebe utiču na privredni sistem samo u obimu u kojem mogu da se predstave preko novca. privredni sistem. Recimo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI postoje da bi čuvale i pozajmljivale novac. razvio se kon­ cept kamate itd. berza predstavlja primer takve samoreferentnosti unutar privrednog sistema. Pripisujući fluktuirajuću monetarnu vrednost deonicama neke kompanije. 3. odgovara materijalnim potrebama i željama ljudi. ali u veoma maloj meri odgovara potreba­ ma i željama siromašnih ljudi. postojalo bi tržište u okvi­ ru kojeg bi kupovina i prodaja dobara bila strukturirana na sasvim drugačiji način. Cene na berzi ne određuje bilo koji pojedinac. Ona se bavi isključivo pred­ stavljenim klijentima. To znači da ne postoji direktna veza između sistema i nje­ govog okruženja. Na primer. Pa tako pri­ vredni sistem odgovara materijalnim potrebama i željama bogatih ljudi. njegova unutarnja struktura bila bi potpuno različita. Re­ cimo. već privredni si­ stem. Uprava se nikada stvarno ne bavi svojim klijentima. a ne na novcu. pravni sistem ima zakone koji se od­ nose na pravni sistem (na primer. ako bi se privreda zasnivala na robnoj razmeni. Još jedan primer nalazimo u birokratiji velikih organizacija kao što je birokratija uprave javnih prihoda. Poreski obveznici predstavljeni su u vidu formulara koji pošalju službi ili u obliku dosijea koji uprava o njima vodi. Međutim. . zakonski propisi koji uređuju primenu ili tumačenje nekog zakona). po opštem shvatanju. Stvarni poreski obveznici imaju uticaj na birokratiju samo ako uspeju da poremete birokratsko predstavljanje. Umesto toga.

Recimo. To se desilo kada je 1929. u ta­ kvim sistemima pojedinac čini deo okruženja. . tj.tj. cene akcija na berzi menjaju se dnevno. Razlika između cene akcija nekog preduzeća u rasponu od dvatri dana ne mora da ima mnogo veze s realnom vrednošću pre­ duzeća . okruženju se mora dopustiti da poremeti unutraš­ nje predstave sistema. birokratija mora da pronađe način da čak i sopstvene radnike predstavi pojednostavljeno. odnosno prola­ ziti kroz period rasta u kome su cene akcija daleko više nego što bi trebalo da budu. Vratimo se pono­ vo na primer birokratije. šaljući protivrečne ili pogrešne podatke) često nailaze na žestok odgovor uprave zbog toga što ugrožavaju sistem. ljudi koji rade u njoj su spoljašnji izvor složenosti i nepredvidivosti. tokom dužeg perioda cene deonica trebalo bi da odslikavaju aktuelni status preduzeća ili će se sistem raspasti. Da bi predstavljala jedan zatvoren sistem. Posmatrano iz ugla biro­ kratije. sile iz okruženja uni­ štile bi sistem.sistem je zapao u krizu zbog toga što cene deonica nisu imale veze s njihovom stvarnom vrednošću. na prvi pogled. Međutim. Bez tih poremećaja.SAVREMENE GRAND-TEORUE 161 Oni koji prouzrokuju poremećaj (popunjavajući pogrešne formulare. odnosno ukoliko poremeti predstave kojima si­ stem definiše okruženje.već sa stanjem u kojem se berza nalazi. rad­ nik se posmatra kao upravnik. Zatvoreni društveni sistem razlikuje se od pojedinaca koji. Stvaran čovek. Da bi dobro funkcionisala. već su to i ljudi koji rade u birokratiji. Ne samo da su klijenti deo okruženja. Berza može biti u usponu. Iako je samostvarajući sistem zatvoren i nema direktnu vezu s okruženjem. ljudsko biće. godine propala Njujorška berza . Prema Lumanu. računovođa itd. s njegovom aktivom ili profitom . uzimajući u obzir stanje preduzeća o čijim deonicama je reč. može da utiče na birokratiju samo ako poremeti njene predstave. predstavljaju njegov deo. berza kao sistem mora s vremena na vreme da dozvoli svom okruženju (realni uslovi u kojima se nalaze preduzeća) da je poremeti. Umesto da se posmatra kao ljudsko biće.

odeljenje za međunarodne odnose takođe vidi druge podsisteme unutar Forda (kao što je. . kao na delove svog okruže­ nja. ali uz to. za odeljenje međunarodnih odnosa. što bi moglo da dove­ de do njegovog sloma ili čak potpunog nestanka. vidi i druge podsisteme (ovoga puta uklju­ čujući i podsistem međunarodnih odnosa) kao deo sopstvenog okruženja. Fordovo odeljenje za međunarodne odnose (koje predstavlja jedan podsistem unutar Forda) takođe gleda na Dženeral motors i Krajsler kao na nešto što je van njega i predstavlja deo njegovog okruženja. glavna karakteristika modernog društva jeste sve veća sistemska diferen­ cijacija kojom sistem izlazi na kraj sa složenošću okruženja. koje takođe predstavlja jedan podsistem unutar For­ da) kao podsisteme koji se nalaze van podsistema međunarodnih odnosa i koji. Diferencijacija unutar sistema jeste način kojim se sistem bavi promenama nastalim u okruženju. predstavljaju deo okruženja. ali se nalaze u okruženju podsistema međunarodnih odnosa. predstavljaju unutrašnji deo organizacionog sistema kao celine.proces u kojem sistem preslikava unutar sebe razlike koje postoje između njega i njegove okoline. prema tome. što čini jednu veoma složenu i dinamičnu unutrašnju strukturu. Jedno okruženje koje je opšte (zajedničko) za sve podsisteme i drugo okruženje koje je različito unutar svakog podsistema. Svaki sistem mora da održi svo­ ju granicu koja ga odvaja od okruženja. recimo. podsistem ljudskih odnosa gleda na druge proizvođače kao na deo svog okruženja. gleda na druge proizvođače. Kada to ne bi bio u stanju. to znači da unutar diferenci­ ranog sistema postoje dve vrste okruženja. U skladu s tim. Slično tome. Da bi preživeo. Ostali podsistemi (računovodstvo). svaki podsistem ima različit pogled na unutrašnje okruženje sistema. Diferencijacija . Međutim. što ih otuda čini unutrašnjim okruženjem. bio bi potučen složenošću svog okruženja. kao što su Dženeral motors i Dejmler Krajsler.162 DZORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Diferencijacija Posmatrano sa stanovišta Lumanove teorije sistema. Na primer. Dife­ rencijacija je pokušaj da se unutar sistema preslikaju razlike koje postoje između sistema i okruženja. raču­ novodstvo. proizvođač auto­ mobile. kao što je Ford.

one evoluiraju stvarajući diferencijaciju unutar sistema. Te diferencijacije uvećavaju složenost sistema kroz repeticiju Evolucija . uspostavljeno da bi bilo na usluzi radnicima koji rade s računarima. Dobar primer za to jeste preduzeće za pro­ izvodnju automobila koje otvara novo odeljenje čiji je zadatak da se bavi novom situacijom kao što je prisustvo računara na radnom mestu. Međutim. On ih naziva segmentirana diferencijacija. orga­ nizacije se razvijaju. ali svako novo odeljenje uvećava organiza­ cionu složenost sistema jer se njegovim prisustvom uspostavlja­ ju i omogućuju novi i dodatni odnosi između odeljenja.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 163 sistem mora da bude sposoban da izađe na kraj s raznovrsnošću u okruženju. izabraće se i novi upravnik. Drugim recima. Osim toga. dobro je poznato da se svaka velika organi­ zacija kao sistem sporo prilagođava promenama u okruženju (na primer. potražnji u javnosti. . kao što je upotreba računara). Novo odeljenje. stratifi­ kacija. budući da svaki podsistem može da ostvari različite veze s drugim podsistemom. zaposliće se novi radnici. U prethodnom primeru. Raznovrsnost stvorena diferencijacijom ne samo da omogu­ ćava bolju reakciju na izazove koji dolaze iz okruženja. itd. obučeni da upravljaju novom tehnologijom. Kao rezultat toga. političkim promenama ili čak tehno­ loškim promenama. predstavlja okruženje za ostala odeljenja. Me­ đutim. novo odeljenje. centar-periferija diferencijacija i funkcionalna diferencija­ cija. Diferencijacija je sredstvo kojim se uvećava složenost si­ stema. Luman tvrdi da se razvilo samo nekoliko oblika unutrašnje diferencijacije. kao i sva­ ko drugo odeljenje birokratskog sistema. kvalitetniji je odabir. Sto je veća raznovrsnost. Na primer. promene u okruženju će se preslikati u strukturu organizacije.proces odabira iz raznovrsnosti. ono će mož­ da omogućiti nove veze između postojećih odeljenja time što će omogućiti odeljenju za računovodstvo da se centralizuje ili prodavcima da neposredno pristupe inventaru. Evolucija je proces selekcije (odabira) iz raznovrnosti. već omo­ gućava bržu evoluciju. bolje će odgovoriti na buduće promene u računar­ skim tehnologijama i biti od pomoći čitavoj organizaciji prili­ kom integrisanja tih novih kapaciteta. Ona omogućava veću raznovrsnost unu­ tar sistema što predstavlja odgovor na raznovrsnost koja se nalazi u okruženju.

Osim toga. unutar si­ stema.1 9 6 1 . godine.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (ponavljanje) diferencijacije između sistema i okruženja. nije strukturalni funkcionalista. . Kako smo videli ranije u ovoj glavi. Složeniji oblici diferencijacije imaju sposobnost da ubrzaju evoluciju sistema. Na primer.164 DžORDŽ RlCER . pogotovo u S A D . on ima veoma različito shvatanje strukture od Parsonsa i odbacuje Parsonsovu usredsredenost na vrednosni konsenzus u društvu i na društveni poredak. Niklas Luman Biografska skica Ime Niklasa Lumana. omoguće kvalitetniji odabir u procesu evolu­ cije. iako jeste sistemski teoretičar. ti oblici di­ ferencijacije imaju različitu sposobnost da proizvedu raznovrsnost i. Luman je upoznao Parsonsa kada je studirao javnu administraciju na Harvardu 1 9 6 0 . Kada je u pitanju njihov evolucioni potencijal. kao sistemskog teoretičara. Lumanova sistemska teorija postajala je sve uticajnija širom akademskog sveta. Osim toga. skoro uvek se usko vezuje za Talkota Parsonsa. Segmentirana diferencijacija konceptualno razdvaja delove sistema na osnovu potrebe da neprekidno ponavljaju iste funk­ cije. Parsons je puno pisao o sistemima. u poslednjih nekoliko godina postalo je jasno da Luman. Lumanova veza s njim uslovila je da ima manje uticaja nego što bi ga možda imao. Budući da je strukturalni funkcionalizam izašao iz mode kasnih 1960-ih godina. Zbog toga ga mnogi povezuju sa strukturalnim funkcionalizmom. a njegove ideje uticale su na ideje Niklasa Lumana u njegovoj kasnijoj fazi. proizvođač automobila ima funkcionalno slične Segmentirana diferencijacija . Sto se više oslobađao uticaja strukturalnog funkcionalizma. sledstveno tome.razdvajanje delova sistema na osnovu potrebe da neprekidno ponavljaju iste funkcije. Međutim.

situacija kada se više automobila proda u jednoj geografskoj oblasti nego u drugoj). upravnik odeljenja za međunarodne odnose ima poziciju unutar stratifikacijskog siste­ ma proizvođača automobila. Kada oni koji rukovode sistemom postanu previše udaljeni Stratifikacijska diferencijacija . Uz to. U au­ tomobilskoj firmi nailazimo na različite rangove. recimo. Njegova funkcija je da upotrebi moć da bi upravljao poslovima odeljenja. Sledstveno tome. . šefovi odeljenja) imaju bolji pristup resursima i veću sposobnost da postanu akteri uticajne komunikacije. stratifikovan sistem se više bavi blagostanjem onih koji za­ uzimaju više pozicije. U segmentiranoj diferencijaciji. uključujući i najniže. Međutim. dok se nižim pozicijama. Stratifikacijska diferencijacija je vertikalna diferencijacija prema kojoj se rang ili status u sistemu shvataju hijerarhijski. stvara strukturalni problem koji ograničava složenost siste­ ma. Činjenica da su oni na nižim položajima značajni za sistem a ipak ne uspevaju da se nametnu kao akteri uticajne komunika­ cije. bavi jedino ako oni ugrožavaju one koji se nalaze na višim pozicijama. a druš­ tveni sistem može preživeti jedino ako sve pozicije. uspešno obavljaju svoju funkciju. On je na višem položaju i od upravnika odeljenja za međuna­ rodne odnose i nalazi se u poziciji da mu izdaje naređenja. Konkretnije rečeno. svaka ima istu strukturu i obavlja istu funkciju . Svaka lokacija organizovana je na sličan način. Više pozicije (na primer. Sva­ ki rang ispunjava određenu i posebnu funkciju u sistemu. svi rangovi zavise jedni od drugih.proizvodnju automobila. Upravnik novog odeljenja za međunarodne odnose zauzima vrhovni položaj unutar hijerarhije tog odeljenja. dok se različiti rangovi razlikuju po nejednakosti. moguće je uočiti međuodnos jednakosti i nejed­ nakosti.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 165 fabrike za proizvodnju automobila na mnogo različitih lokaci­ ja. U stratifikaciskoj di­ ferencijaciji nejednakost je od suštinske važnosti za sistem. načelno govo­ reći. Svi članovi koji zauzimaju isti rang su u osnovi jednaki.vertikalna diferencijacija prema kojoj se rang ili status u sistemu shvataju kao hijerarhija. Predsednik preduzeća zauzima najviši rang. ali ona nema sistemsku funkciju. nejednakost je posledica slučajnih razlika u okruženju (kao što je. Niže rangirani radnici unutar ode­ ljenja vrše čitav niz posebnih funkcija.

diferencijacija između centra sistema i nje­ govih perifernih elemenata. odeljenje za planiranje ne mora da brine o tome kako se u računovodstvu obrađuju podaci. jedna od fabrika proizvođača automobila ne može da proizvede automobile zbog štrajka rad­ nika). kao što je funkcionalna diferencijacija. Bez obzira na to. Ona predstavlja vezu između segmentirane i stratifikacijske diferencijacije. Funkcionalna diferencijacija fleksibilnija je od stratifikacijske diferencijacije. iako je odeljenje za planiranje zavisno od računovodstva. Na primer. feler može da proizvede probleme za društveni sistem. to ne ugrožava sistem. administracija. To ukazuje na dalju razliku između oblika diferencijacije. Recimo. kontroliše preduzeća koja se nalaze na periferiji. Svaka funkcija unutar sistema dodeljena je jednoj određenoj jedinici sistema (njegovom delu). Da bi imali neki utkaj na sistem. proizvođač automobila ima funkcionalno izdiferencirana odeljenja. Svaka funkcija unutar sistema dode­ ljena je jednoj određenoj jedinici sistema. pa čak i da dovede Diferencijacija centar-periferija . Kod segmentirane diferencijacije. kao što su proizvodnja.najsloženiji oblik diferencijacije i oblik koji dominira savremenim društvom. funkcionalno izdiferencirani sistemi složene su mešavine ne­ zavisnosti i zavisnosti. . Funkcionalna diferencijacija jeste najsloženiji oblik dife­ rencijacije i oblik koji dominira savremenim društvom. ali ako jedan sistem ne uspe da ispuni svoj zadatak. Funkcionalna diferencijacija . kod složenijih oblika di­ ferencijacije. Zapra­ vo. sedišta tih firmi ostaju u centru koji upravlja i.166 D Ž O R D Ž RICER . ra­ zličite jedinice mogu da ostvare veći stepen nezavisnosti. neka preduzeća za proizvodnju automobila sagradila su fabrike u drugim zemljama. Međutim. sistem ima tendenciju da kola­ bira zato što se važne funkcije koje treba da se obavljaju na nižim pozicijama ne obavljaju na odgovarajući način. Međutim.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I od onih na najnižim pozicijama. računovodstvo. u određe­ nom obimu. dokle god se na računu podudaraju aktiva i pasiva. Recimo. Treći tip diferencijacije nazivamo diferencijacija centar-periferija. ako deo sistema ne uspe da ispuni svoju funkciju (na primer. planiranje i osoblje. niži položaji moraju da pribegnu sukobu. dokle god svaka jedinica (deo sistema) obavlja svoje funkcije. čitav sistem će imati problema da preživi.

U najvećem broju slučajeva. Bez obzira na to. odnos između upravni­ ka i čistača u fabrici. a ovi su pak potpuno različiti od odnosa između proizvod­ nje i istraživanja. Odnosi računovodstva i odeljenje za proizvodnju razlikuju se od odnosa između računovodstva i odeljenja za istraži­ vanje. U stratifikovanom sistemu. Veći broj vrsta mogućih odnosa između podsistema stvara veći asortiman mogućih odgovora na promene koje dolaze iz okruženja. složenost uvećava rizik sloma sistema ako se funkcija ne vrši na odgovarajući način. najveću težinu imaće odeljenje za istraživa­ nje. To je važno pošto mi obično govorimo o funkcionalno diferenciranim sistemima unutar modernog druš­ tva da bismo opisali njegov dominantni oblik diferencijacije. u preduzeću koje se nalazi u okruženju u kome tehnički napredak pruža šanse za ekonomski napredak. odnosi između različitih položaja. . Reci­ mo. U segmentiranom sistemu odnosi između različitih podsistema nisu strukturno različiti. ako se preduzeće nalazi u okruženju u kome je ekonomski napredak posledica neprekidnog ponavljanja jednog istog procesa. ta uvećana krhkost nužna je cena koja mora da se plati za usložnjavanje odnosa medu različi­ tim podsistemima. rast složenosti uvećava spo­ sobnost sistema da se bavi svojim okruženjem. u osnovi se razlikuju od odnosa između istih položaja (tj. Na jednoj strani. U funkcionalno izdiferenciranim sistemima različiti odnosi se multiplikuju. Takođe. Recimo.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 167 do njegovog sloma. Na primer. Sledstveno. drugi oblici nastavljaju da postoje. ali on ipak sadrži pojedinačne fabrike koje predstavlja­ ju segmentirani oblik. Funkcionalna diferencijacija omogućuje proizvo­ đaču automobila veću fleksibilnost. oni mogu da zahtevaju manje složene oblike. Složeniji oblici diferencijacije ne isključuju manje složene oblike. Ali. u osnovi. Na drugoj strani. odnosi između bilo koje dve fabrike. položaja istog ranga). Zapravo. nije isti kao odnos između čistača i vratara. najveći uticaj verovatno će imati računovodstvo. odnos koji fabrika ima sa svojim sedištem različit je od ono­ ga koji ima s drugom fabrikom. sistem proizvođača automobila jeste jedan stratifikovan sistem. su isti.

postoji takode •jedan broj „disfunkcija" koje vezuje­ mo za Rat terorizmu. vođa Al-Kaide koji stoji iza napada od 11. septembra nije bilo terorističkih napada unutar SAD. (Ta­ kvih napada bilo je na drugim mestima. što ga u velikoj meri neutralise. Različite vrste sigurnosnih mera osmišljene su i primenjene unutar SAD i oko SAD. Takode. Postoje i mnoge naizgled indirektne disfiinkcije. kao što je podmetanje bombe u madridskim i londonskim vozovima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Da lije „Rat terorizmu "funkcionalan? Posle 11. Međutim. septembra. septembra 2001. Rat se kvalifikuje za takvu vrstu analize zato što predstavlja jednu strukturu koja je ponavljajuća i paternizovana. Kao društveni fenomen. ekonomski trošak je mali u odnosu na gubitak ljudskih života u Iraku. može se reći da je rizik u nekoj meri otklonjen. Sadam Husein. Medu njima je visoka ekonomska cena koja se plaća za vođenje tog rata.168 D Ž O R D Ž RlCER . kao što su hvatanje i otmica hiljade ljudi i njihovo držanje u zatvoru Gvantanamo na Kubi i na drugim mestima. nalazi se u bekstvu i prisiljen je da se skriva. SAD započeo je takozvani Rat terorizmu. uključujući i strukturalno-funkcionalističku perspektivu koju smo predstavili u ovoj glavi. uklonjen je s vlasti i pogubljen. čovek za koga se pogrešno pretpo­ stavljalo da je saveznik i da podržava Al-Kaidu. način na koji je on pomogao SAD da se prilago­ de realnosti u kojoj postoje spoljni neprijatelji koji su sposob­ ni i voljni da nanesu znatnu štetu zemlji. Ona je posebno izražena u okupaciji Iraka i borbi s onima koji se suprotstavljaju američ­ kom prisustvu u toj zemlji. Kao dobar primer može da posluži američko Ministarstvo unutrašnjih poslova uspostavljeno posle 2001. kao što je gajenje maka u Av­ ganistanu koje je dramatično naraslo nakon što je fundamentalistički i represivni talibanski režim uklonjen s vlasti. Što je glavno. Time je . Osama Bin-Laden. tu su i brojni neprijatelji koje su SAD stvorile svojim vojnim ak­ cijama u Iraku i Avganistanu. Razume se.) Prema tome. posle 11. Prvi problem o kome može da se raspravlja jeste „funkcija" ovog rata. taj rat se može analizi­ rati iz čitavog niza teoretskih perspektiva. kao i drugim akcijama. godine. godine.

Budući da su sistemi Kod . tema razgovora biće deo naučnog sistema koji koristi kod istine i neistine.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 169 uvećan izvor kokaina za nelegalnu prodaju u mnogim zemlja­ ma. U SAD.način razlikovanja elemenata koji su deo sistema od elemenata koji ne pripadaju sistemu. mnogi programi . može se postaviti sledeće pitanje koje se tiče neto balansa: da li funkcija tog rata premašuje njegove disfunkcije ili je obrnuto? Za neke grupe rat je svakako funkcionalan (na primer. Kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema. uključujući i SAD. Unutar naučnog sistema obično ćemo naići samo na komunikaciju koja je utemeljena u kodu istine. plaćanje (nasuprot neplaćanju) za privredni sistem i legalnost (nasuprot ilegalnosti) za pravni sistem itd. investitori koji sklapaju ugovore o rekonstrukciji Iraka s američkim Ministarstvom odbrane). Ali. Kod se koristi da bi ograničio vrstu legitimne (dozvoljene) ko­ munikacije. američki građani koji zavise od socijalne pomoći). Ako bi se isti ti ljudi sreli da rasprave ko će da plati koji deo istraživanja koje je obavljeno u tom svemirskom letu. . Svaki sistem ima svoj kod. Kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema. a za druge je disfunkcionalan (najveći broj Iračana. Prema tome. . Svaka komunikacija koja ne koristi kod nije legitimna i ne može se upotrebljavati. Na primer. U Lumanovoj sistemskoj teoriji. godine. tema razgovora biće deo eko­ nomskog sistema koji koristi kod plaćanja ili neplaćanja.socijalna pomoć. Ne postoji način da se kod jed­ nog sistema prevede u kod drugog sistema. ni jedan sistem ne koristi i ne razume kod drugog sistema. Kodovi mogu biti istina (nasuprot nei­ stini) za sistem nauke. Pomoću koda razlikujemo elemente sistema od elemenata koji mu ne pripadaju. potrošnja na infrastrukturu itd. ali ona nudi jedan sistematičniji način razmišljanja o tome kako bi takav odgovor mogao da izgleda. šta može da se kaže o SAD kao celini? Sistematska analiza funkcija i disfunkcija Rata terorizmu ne može da proizvede jednostavan odgovor za državu kao celinu.dramatično su skre­ sani zbog toga što se novac troši na vođenje Rata terorizmu. ako se sretnu predsednik Nacionalne aeronautičke i svemir­ ske administracije i predsednik Nacionalnog instituta za zdravlje da bi razgovarali o činjenicama o starenju koje su otkrivene u svemir­ skom letu Džona Glena iz 1998.

Postoje četiri podsistema sistema delanja (po redosledu odozgo nadole): kulturni i društveni sistem. To su: adaptacija. 3. Oni sistem stratifikacije posmatraju kao strukturu socijetalnih nivoa. Sva društva imaju potrebu za jednim takvim sistemom zbog čega sistem stratifikacije i postoji. postizanje cilja. a ne na svakog pojedinca u sistemu stratifikacije. 7. Jedan tip strukturalnog funkcionalizma jeste socijalni funkciona­ lizam koji se bavi društvenim strukturama i ustanovama. 4. stratifikacija je funkcionalna nuž­ nost. privredni sistem vidi naučni sistem jedino kroz to d a li o n pravi novac ( o m o g u ć u j e b u d u ć a plaćanja) ili zahteva investicije (zahteva inicijalna plaćanja pre nego što se o n a otplate). o d n o s n o neko značenje. integracija i održavanje obrazaca (ili latentnost). zanimanja poput radni­ ka i upravljača). Strukturalni funkcionalizam je teorija koja se bavi strukturama društva i njihovim funkcionalnim značajem (pozitivnim ili nega­ tivnim posledicama) za druge strukture.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI zatvoreni. Ali sistem ta dešavanja u okruženju m o r a d a opiše u o d n o s u n a sopstveni k o d . T o je jedini način d a se o n o m e što se dešava prida neki smisao. 6. 5.170 DžORDŽ RlCER . oni m o g u d a reaguju s a m o n a pojave koje se dešavaju u n j i h o v o m okruženju ( p o d u s l o v o m d a je o n o što se dešava u okruženju dovoljno „ b u č n o " d a g a sistem p r i m e t i ) . 2. . Ljudima se moraju ponuditi veće nagrade kako bi se motivisali da zauzmu najznačajnije i najvažnije položaje unutar stratifikacijskog sistema. Funkcionalna teorija stratifikacije našla se pod udarom mnogo­ brojnih kritika. Sažetak 1. R e c i m o . Za Parsonsa svaki sistem ima četiri funkcionalna imperativa. Za strukturalne funkcionaliste. sistem ličnosti i ponašajući organizam. Osnovno pitanje koje su kritičari postavili jeste da li je ljude moguće motivisati bilo čime drugim osim natprosečnim nagradama. njiho­ vim međusobnim odnosom i načinima na koji one ograničavaju ponašanje aktera. naglašavajući da se stratifika­ cija odnosi na sistem položaja (na primer.

oni su zatvoreni. sami povlače svoje gra­ nice i organizuju unutrašnju strukturu. Unutar imperativno koordinisanih udruženja moguće je identifikovati tri različite grupe. Robert Merton razvio je složen model strukturalno funkcionalističke teorije koji se. Funkcionalna diferencijacija najsloženiji je oblik diferencijacije. Kvazigrupe čini mnoštvo pojedi­ naca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes. 11. i. naposletku. Iz svih tih interesnih grupa nasta­ ju konfliktne grupe. 13. 17. 18. Darendorf se najviše bavio konceptom vlasti koji uvek podrazumeva podređenost i nadređenost. pogotovo među onima koja se nala­ ze na podređenim pozicijama. Ključ za razumevanje Lumanove distinkcije između sistema i okru­ ženja jeste činjenica da je sistem uvek manje složen od njegovog okruženja. 15. sile koje doprinose dezintegraciji (a ne integraciji). osim funkcijama.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 171 8. Samostvarajući sistemi imaju nekoliko osnovnih karakteristika: oni sami proizvode svoje sastavne delove. Diferencijacija je pokušaj da se unutar sistema preslikaju razlike koje postoje između sistema i okruženja. Organizacije u kojima možemo naći pozicije vlasti nazivamo imperativno koordinisana udruženja. stratifikacijska. 19. nefunkcijama. Četiri tipa diferencijacije su segmentirana. oni su samoreferencijalni. on stvara nove podsisteme i odnose među njima. ma­ nifestnim i latentnim funkcijama i nenameravanim posledicama. funk­ cionalna i centar-periferija diferencijacija. 16. Grupe unutar tih udruženja definišu se s obzirom na njihov interes. . suprotstavljanje i sukob (a ne na poredak). 12. Teorija sukoba razvila se kao reakcija na strukturalni funkcionalizam i na mnogo načina predstavlja njegov odraz u ogledalu. Sukob može dovesti do promene sistema. Iako sistem nikada ne može da bude složen kao njegovo okruže­ nje. 10. To je diferencijacija koja dominira društvom. jer se usredsreduje na promenu (a ne na ravnotežu). U njima se regrutuju interesne grupe koje imaju sposobnost da se uključe u sukob između grupa. svaka od nadređenih i podređenih grupa ima zajednički interes. to vodi do sve veće slo­ ženosti sistema. bavio disfunkcijama. nivoima funkcionalne analize. da bi izašao na kraj s okruženjem i njegovom složenošću. 14. te prisilu (a ne norme i vrednosti) koja drži društvo na okupu. ili grupe koje stvarno učestvuju u sukobu. 9. neto balansom.

Luis (2007). Beograd: Plato. R. Rajt (1998). Moderna društva. Nicos (2000). Zagreb: Naprijed. Robert (1998). Parsons. Funckije društvenog sukoba. (1982).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 20. A. Merton. Sociologijska Parsons. O teorijskoj sociologiji. Merton. Novi Sad: Mediterran Publishing. Beograd: Prosveta. Beograd: Plato Milić. Mouzelis. Društva teorija. O teorijskoj sociologiji. Zeman. Za­ Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Kuvačić. i odgođena apokalipsa. Funkcionalizam u sociologiji. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozof­ skog fakulteta u Beogradu. Zagreb: Pitanja. Luhman. Zagreb: Globus. Zdenko (2004). Talkot (1992). Niklas (2001). Stoje pošlo krivo? Zagteb: i poredbeni pristup.172 D20RDŽ RlCER . Luman. Anđelka i grupa autora (1990). Autonomija Hrvatska sveučilišna naklada. Zagreb: . Sociologija društvene akcije Talkota Parsonsa. Talkot (1988). Teorija sistema. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Društveni sistemi — osnovi opšte teorije. Kod je jezik koji omogućuje razlikovanje elemenata sistema od elemenata koji ne pripadaju sistemu. Niclas (1981). Literatura za dalje čitanje Kozer. — evolucijski greb: August Cesarec. Struktura tvu. Sociološka imaginacija. Mils. i funkcija u primitivnom druš­ Redklif-Braun. Ivan (1987). Niš: Gradina. Robert (1979).

ali mi ćemo se usredsrediti samo na dve najvažnije . . Teorije kojima se bavimo ovde i u glavi 10 predstavlja­ ju samo mali deo savremenih grand-teorija. Iako nisu sve neomarksističke teorije ponudile grandiozni narativ. neke od njih. Potom se okrećemo grand-teorijama koje se vezuju za savremene teoretičare — civilizacijskom procesu Norberta Elijasa. slede Marksa u tome što zahvataju veliki istorijski period i ukazuju na jedan specifičan društveni problem za koji bi sociologija kao nauka trebalo da pronađe rešenje.kritičku teoriju i teoriju transformacije od fordizma ka postfordizmu. Entonija Gidensa. Međutim. kolonizaciji sveta života Jirgena Habermasa (koji je kasnije postao kritički teoretičar) i teoriji modernosti. iz mark­ sizma se tokom godina razvio čitav niz različitih socioloških pra­ vaca. uključujući i dve teorije kojima ćemo se baviti ovde. što je omogućilo nastanak većeg broja neomarksističkih te­ orija.GLAVA 5 SAVREMENE GRANDTEORIJE (2) Neomarksističke teorije Civilizacijski proces Kolonizacija sveta života Moloh modernosti Sažetak Literatura za dalje čitanje U ovoj glavi predstavićemo još četiri važne moderne grand-teorije. NEOMARKSISTIČKA TEORIJA Mnogi sociolozi dugo su sledili Marksa. Počećemo s neomarksističkom teorijom koja obuhva­ ta širok spektar teorija.

kapitalizam kao sistem prošao kroz dramatične promene. Međutim. Mnogi od njih doselili su se u SAD. Drugim recima. tokom 1930-ih godina. već na kulturu. ona ih potpuno determiniše. I više od toga. kritički teoretičari su društveni (i in­ telektualni) kritičari. a da se sve drugo u društvu zasniva na njoj i izvodi iz nje.174 DŽORDZ RICER . . Glavni predmet Marksovog rada (teorijskog i praktičnog) bio je kapitalistički privredni sistem. Oni su tvrdili da je kapitalistička privreda naročito moćna i da igra središnju ulogu u determinisanju procesa i odnosa unutar države i kulturnog sistema. Baza — Marks je smatrao da je ekonomija osnova. a ne ekonomija. Kako samo ime kazuje. Međutim. čak u potpunosti determiniše sve što u društvu postoji. Oni u tom pogledu slede Marksa koji je i sam bio kritičar kapitalizma. Lju­ di su sve više potpadali pod uticaj i kontrolu kulturnog. Institut su preuzeli nacisti. Razlog tome je to što je u doba u kome je Marks živeo (doba u kome je industrijska revolucija bila na svom vrhuncu) ekonomi­ ja imala ogromnu važnost za ljudske odnose. Marks i njegovi sledbenici smatrali su da kultura i država predstavljaju superstrukturu koja se uzdiže nad ekonomskom bazom. jer ona uslovljava. Otuda se kritička škola ne usredsreduje na ekonomiju (na šta su mnogi Marksovi sledbenici i danas usmereni). a ne ekonomskog sistema. Najvažniji aspekt promene sastojao se u tome što je sve veći značaj počela da dobija kultura. mnogi od ovih teoretičara vratili su se u Nemačku. godine na In­ stitutu za društvena istraživanja u Frankfurtu.po Marksu. superstrukturu čine sekundarne društvene pojave kao što su država i kultura koje izrastaju na ekonomskoj osnovi i koje ekonomska osnova definiše. Po završetku Drugog svetskog rata. kritička teorija zasnovana je na ideji da je u rasponu od pola veka koji je protekao između objavljivanja Marksovog Kapitala i trenut­ ka kada su počele da se objavljuju prve studije koje su proizašle iz kritičke škole. smatrali su da ekonomija ima primaran značaj.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Kritička teorija i pojava kulturne industrije Prve verzije kritičke teorije javile su se 1923. a teoretičari koji u na njemu radili bili su prisiljeni da napuste Nemačku. I kulturu i državu posmatrali su kao Superstruktura . gde su i nastale neke od najvažnijih ideja kritičke teorije.

Iako su kritički teoretičari očigledno imali mnogo razloga da industriju masovne kulture uzmu za glavni predmet svoga istraživanja. kritički teoretičari najviše su se bavili kulturnom industrijom i njenom sve većom dominaci­ jom nad društvom i pojedincima. kao i oni koji njome upravljaju. Posledice rada uglavnom osećamo dok smo na radnom mestu. Na najopštijem nivou. dok rade (u kancelariji ili u fabrici) ljudi znaju da su potčinjeni svom šefu ili nekome ko zauzima viši položaj na hijerarhijskoj lestvici. različiti TV kvizovi). vidljiv. uticaj kulture oseća se 24 časa dnevno. kada se radi o uticaju kulture na ljude. menjajući način na koji ljudi razmišljaju.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 175 mehanizme kojima kapitalisti manipulišu da bi unapredili svoje ekonomske interese. Masovna kultura . To se jasno vidi kada dobijaju naređenja. kri­ tički teoretičari zauzeli su poziciju koja ih radikalno razlikuje od praktično svih marksista koji su pisali pre njih. dakle. U peri­ odu kada pripadnici kritičke škole objavljuju svoje prve radove. filmovi i radio-programi.kultura postepeno. čini se da danas imamo još više razloga da se njome bavimo. kritički teoretičari su tvrdili da je kultura. krči sebi put u ljudsku svest. kontrola je uglavnom Kulturna industrija . osećaju i delaju. sedam dana nedeljno. kada ih tehnologi­ ja prisiljava da neprekidno ponavljaju određene radnje (kao što je rad na pokretnoj traci) ili kada dobiju otkaz i izgube posao. Treće. Uticaj radnih odnosa na društveno ponašanje je. Oni su posebno bili osetljivi na uspon onoga što danas nazivamo masovnom kulturom. . Ali. Ti mediji su još uvek važni.kultura koja je svima dostupna i popularna u širokim ma­ sama (na primer. Drugo. Usredsredujući se na kulturu i kulturnu industriju. ali sigurno. Kultura. uticaj kulture je neprimetan . ali danas postoje savremenija i daleko moćnija sredstva masovne kulture. Međutim. njen uticaj na naše živote daleko je snažniji od uticaja koji ima rad. kultura je sveprožimajuća. s vremenom uspela da postane nezavisna od kapitalista i kapitalističkog načina proi­ zvodnje. U njih na prvom mestu spadaju televizija i Internet. Zbog čega su se kritički teoretičari toliko bavili kulturom? Prvo. radijska i njima slične industrije.pojam kojim kritički teoretičari označavaju vrstu indu­ strije u koju spadaju filmska. magazini. čiji je cilj da kulturu u društvu učini važnijim činiocem od ekonomije. glavna sredstva za širenje masovne kulture bile su dnevne novine. Među­ tim.

traže dominaciju. stiče se utisak da se potreba ljudi za masov­ nom kulturom neprekidno povećava. medu najgledanijim programi­ ma na svim kablovskim televizijama širom sveta. pretnjom oružjem). nudeći im najmanji zajednički imenitelj. To je veoma prijatan i efikasan način kontrole. Kritički teoretičari su sto­ ga došli do zaključka da ljudi. zajedno sa satima provedenim na radnom mestu. Radio je takode u domove ljudi doneo masovni sport. Zapravo. Najpoznatiji način jeste „opijum za mase". izgubili su svaki otpor ili neprijateljstvo koje su eventualno imali prema kapitalističkom sistemu. Kultura dominira ljudima na različite načine. barem u prvoj deceniji novog milenijuma. Ljudi koji su nekoliko sati dnevno odvajali na zabavu. Uljuljkan u polusvest konzumaci­ jom kulturne industrije. Milioni gledalaca odvajaju nekoliko sati nedeljno na gledanje ljudi koji se takmiče da bi zaradili novac koji im je potreban. Osim toga. već su svo­ dili ljude na masu. Zamislite da se nalazite u 1930-im. koji se smenjuju jedan za drugim. a kamoli za revolucionarno delanje. ostavljala je malo prostora za čitanje revolucionarne literature i razmišljanje. Televizija tokom dana pušta sapunice koje be­ skrajno dugo traju. postojao je čitav niz noćnih radio-programa koji su slušaocima nudili sate jeftinih komedija. Umesto da se bune protiv kapitalističkog . razume se.176 DŽORDŽ RlCER . tj. Danas. Osim toga. Ljudi žele da provode još više vremena uz televiziju i Internet. da dobrovoljno ulaze u odnose u kojima neko nad njima dominira. drama i takmičenja ove ili one vrste.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI nevidljiva. proletarijat će izgubiti sposobnost da ra­ zume revolucionarne poruke.. ne shvatajući pri tome na koji način njima dominira masovna kultura.narkotizaciji" masa. količina vremena koja se trošila na slušanje radija ili odlazak u bioskop. Kao rezultat toga. ljudi su provodili sate i sate u slušanju radio-prenosa i navijanju za omiljene klubove. Ovi poslednji su. drugi mediji igraju središnju ulogu u . ona se vrši tako da to uopšte ne primećujemo. Umesto da se kontrola vrši otvorenom upotrebom sile (recimo. u stvari. Ljudi su tada bili neprekidno bombardovani holivudskim filmovima B produkcije koji nisu doprinosili poboljšavanju kulturnog ukusa. da bi uveče prešla na kvizove i reality show pro­ grame. a da istovremeno ne mo­ raju da se zaposle ili obavljaju neku funkciju unutar kapitalistič­ kog privrednog sistema.

Kao po­ trošači proizvoda masovne kulture. On je svojim radnicima davao platu koja je bila dovoljno visoka da mogu da kupuju njegove proizvode. Tako je Amerika izgledala 1930-ih godina. Henri Ford. kulturna industrija (bilo ona iz 1930-ih ili ova današnja). Podstaknuti takvim agresivnim reklamiranjem.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 177 sistema. Naravno. Potpuno suprotno Marksovim očekivanjima. morala je da se razvije reklamna industrija. ali sve aktivniji konzumenti proizvoda masovne kulture. mnogi od nas drže televizor upaljen po ceo dan. To je početkom 20. Vreme provedeno na poslu i energija koja se tamo trošila rezultirali su time da proletarijat ima manje energije za revoluciju. upale radio i malo odremaju. što je dodat­ no sužavalo vreme potrebno za revolucionarne aktivnosti. narastajuće potrošačke potrebe podsticale su ih da rade sve više kako bi sebi mogli da priušte sva kulturna dobra koja su se reklamirala svuda oko njih. Radnicima je na kraju radnog dana i radne nedelje ostajalo otprilike taman toliko snage da se dovuku kući. kao i proizvode drugih kapitalističkih preduzeća. Međutim. ljudi igraju još jednu ključ­ nu ulogu u kapitalističkom sistemu (prva je bila uloga radnika). umesto da svoje slobodno vreme troše da bi planirali kako da pokrenu društevnu revoluciju. veka. igra mnogo neposredniju ulogu u održavanju kapita­ lizma tako što preobraća sve veći broj ljudi u potrošače. dok su magazini i novine s velikim tiražima (po­ sebno tabloidi) preuzeli ulogu tradicionalnijeg medija za rekla­ miranje. da bi sve to bilo moguće. Osim toga. kako je to Marks očekivao. Sve više vremena provodilo se u radu. ljudi su postajali sve pasivniji revolucionari. štaviše. Kulturna industrija je u me­ đuvremenu postala moćnija i neuporedivo razvijenija. Njihova potrošnja predstavlja važan pokretač kapitalističke pro­ izvodnje. ljudi su počeli da troše sve više vremena na kupovinu. To je često podrazumevalo prekovremeni rad ili nalaženje još jednog posla. Ona još više tako izgleda u prvim godinama 21. Retko ko od nas će tokom noći upaliti radio. veka prepoznao jedan od najuspešnijih kapitalista svog vremena. gledaoci sede prikovani ispred televizora i sanjaju šta bi sve mogli da rade sa novcem koji bi dobi­ li kada bi pobedili u „Velikom bratu" ili u „Milioneru". Radio je postao svemoćni novi medij za reklamiranje. ali praktično svi svaki dan gledamo televiziju. .

178

D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

čak i kada ga ne gledaju. Mi i dalje s vremena na vreme odemo u bioskop, ali sa pojavom video i DVD plejera sve manje imamo potrebu da izađemo uveče da bismo pogledali neki film na velikom platnu. Magazina ima sve više; oni izgledaju mnogo spektakularni­ je i privlačnije od svojih prethodnika. Dnevnih novina ima sve ma­ nje; one koje su ostale na tržištu imitiraju USA Today, Sun, Daily Mirror, Das Bild i postaju sve atraktivnije i sve zavodljivije. Danas takođe postoje kućni računari i Internet. Iako oni predstavljaju efikasna oruđa za obrazovanje, najveći broj ljudi ko­ risti ih za zabavu (pogotovo za video igrice), a sve više i za kupo­ vinu. Budući da je kupovina najomiljenija dokoličarska aktivnost Amerikanaca, tržni centri su vikendom puni ljudi. Mnogi kupu­ ju čak i kada su na godišnjem odmoru, odlazeći na takva mesta kao što su brodovi za krstarenje, Diznilend ili kazino-hoteli u Las Vegasu. Današnji opijati su daleko brojniji, prisutniji i savršeniji od onih koje su kritikovali kritički teoretičari. Metodi koji stoje na raspolaganju reklamnim agencijama sve su razvijeniji, a njiho­ va mogućnost da manipulišu nama i našom potrošnjom svakim danom sve više raste. Sve više je mesta gde možemo nešto da ku­ pimo, bez obzira na to da li su ona realna ili virtuelna. Sve to, razume se, znači da se ljudi sve manje interesuju za revolucionarno mišljenje i delanje, i da imaju sve manje vremena za njega. Zapra­ vo, u današnjim SAD ne postoji nijedan znak koji bi ukazivao na to da je bilo ko zainteresovan za revoluciju. Kako bi se kritički teo­ retičari izrazili, ljudi su pod jakom anestezijom masovnih medija, prezauzeti kupovinom i radom da bi uopšte razmišljali o revoluci­ ji, a kamoli da bi te svoje misli sproveli u delo. Tako je bilo sredinom 20. veka kada je kritička teorija bila na svom vrhuncu. Čini se da danas može još bolje da se pokaže kako je glavni izvor dominacije nad ljudima kulturni, a ne ekonom­ ski sistem. Rad je počeo da igra manje važnu ulogu u ljudskim životima, dok je kultura, tj. konzumacija kulturnih dobara, po­ stala dramatično značajna. Ukratko, tržni centri su danas važniji nego fabrike (pogotovo u razvijenim zemljama kao što su SAD), a potpuno ograđen tržni centar (koji nije postojao u vreme kada su pisali pripadnici kritičke škole) predstavlja središte savremene ma­ sovne kulture. Unutar ogromnog tržnog centra, kao što je Mall of

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

179

America koji se nalazi nadomak Mineapolisa, smešten je zabavni park. Pored toga, tržni centar obuhvata radnje u kojima se nalaze poslednji modni trendovi, bioskope, video i DVD klubove, Diznijeve prodavnice, igrališta za decu, restorane brze hrane, obrazovne centre, religijske objekte itd. Poseta tržnom centru stoga predstav­ lja sveobuhvatnu konzumaciju savremene masovne kulture. Tu vrlo retko može da se nađe revolucionarna svest ili revolucionarna praksa. Tržni centar i revolucija su nespojivi. Moderna tehnologija. Kritikujući kulturnu industriju, kri­ tička škola napada i modernu tehnologiju. Očigledno je da mnogi ključni elementi današnje kulturne industrije - televizija, računari, Internet — predstavljaju rezultat tehnološkog napretka koji je usledio nakon perioda u kome je kritička škola bila na svom vrhuncu. Ipak, kritička škola se suprotstavljala novim tehnologijama (kao što je na primer radio) koje je videla kao tehnološku silu u kojoj leži glavni izvor kontrole nad ljudima. Umesto da ljudi kontrolišu nove tehnologije, događa se suprotno: nove tehnologije kontroli­ šu ljude. Glavni argument pripadnika kritičke škole nije to da je tehnologija po sebi problem, već da je problem način na koji se tehnologija u kapitalizmu upotrebljava. Kapitalisti koriste tehno­ logiju kako bi kontrolisali ljude, umrtvili njihove kritičke kapaci­ tete i ograničili njihovu sposobnost da se bune protiv inherentno eksploatišućeg sistema. Kritički teoretičari su verovali da u nekom drugom ekonomskom sistemu (recimo, socijalizmu) tehnologija može da se iskoristi da bi ljudi bili svesniji, kritičniji i otporniji na sistem eksploatacije kakav je kapitalizam. Otuda, umesto da emituje mediokritetske programe koji su uglavnom osmišljeni tako da podstiču prodaju određenih proizvoda, radio bi mogao da emituje programe koji bi bili stimulitivni i obrazovni.

Herbert Markuze Biografska skica

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

179

America koji se nalazi nadomak Mineapolisa, smešten je zabavni park. Pored toga, tržni centar obuhvata radnje u kojima se nalaze poslednji modni trendovi, bioskope, video i DVD klubove, Dizniieve prodavnice, igrališta za decu, restorane brze hrane, obrazovne centre, religijske objekte itd. Poseta tržnom centru stoga predstav­ lja sveobuhvatnu konzumaciju savremene masovne kulture. Tu vrlo retko može da se nađe revolucionarna svest ili revolucionarna praksa. Tržni centar i revolucija su nespojivi. Moderna tehnologija. Kritikujući kulturnu industriju, kri­ tička škola napada i modernu tehnologiju. Očigledno je da mnogi ključni elementi današnje kulturne industrije - televizija, računari, Internet - predstavljaju rezultat tehnološkog napretka koji je usledio nakon perioda u kome je kritička škola bila na svom vrhuncu. Ipak, kritička škola se suprotstavljala novim tehnologijama (kao što je na primer radio) koje je videla kao tehnološku silu u kojoj leži glavni izvor kontrole nad ljudima. Umesto da ljudi kontrolišu nove tehnologije, događa se suprotno: nove tehnologije kontroli­ šu ljude. Glavni argument pripadnika kritičke škole nije to da je tehnologija po sebi problem, već da je problem način na koji se tehnologija u kapitalizmu upotrebljava. Kapitalisti koriste tehno­ logiju kako bi kontrolisali ljude, umrtvili njihove kritičke kapaci­ tete i ograničili njihovu sposobnost da se bune protiv inherentno eksploatišućeg sistema. Kritički teoretičari su verovali da u nekom drugom ekonomskom sistemu (recimo, socijalizmu) tehnologija može da se iskoristi da bi ljudi bili svesniji, kritičniji i otporniji na sistem eksploatacije kakav je kapitalizam. Otuda, umesto da emituje mediokritetske programe koji su uglavnom osmišljeni tako da podstiču prodaju određenih proizvoda, radio bi mogao da emituje programe koji bi bili stimulitivni i obrazovni.

Herbert Markuze Biografska skica
Herbert Markuze (1898-1979) pripadnik kritičke škole koji je najviše doprineo njenoj slavi. Pošto su njegove ideje bile veoma interesantne revolucionarima, pogotovo studentima koji su protestovali protiv Vijetnamskog rata i različitih oblika sistemskog

180

D Ž O R D Ž RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

ugnjetavanja, Markuze postaje vodeći jav­ ni inelektualac u S A D i u Evropi tokom 1960-ih i 1970-ih godina. O n je kritikovao svaki vid represije, a naročito represi­ ju u razvijenim kapitalističkim društvima i njen negativan uticaj na ljude. Ovom temom Markuze se najviše bavio u svojoj
najpoznatijoj knjizi Čovek jedne

dimenzije

(1964) koja je objavljena upravo pre po­ jave revolucionarnih pokreta kasnih 1960-ih u Evropi. Knjiga je snažno uticala na te pokrete. N a drugoj strani, Markuze je kritikovao modernu tehnologiju, pogotovo televiziju (da je danas živ verovatno bi na isti način govorio o računarima i Internetu) zbog njenog dorinosa represiji, a naročito zbog njene sposob­ nosti da tepresiju predstavi kao jednu prijatnu stvar. Televizija i druge savremene tehnologije porobile su pojedinca i uspele da ga svedu na biće „jedne dimenzije". Više ili manje, ljudi postaju ono što im te represivne, ali prijatne i ugodne tehnologije nala­ žu da budu. U tom procesu oni gube svoju najvažniju dimen­ ziju — sposobnost da kritički razmišljaju o društvu u kome žive i tehnologijama koje ih pritiskaju. Rešenje se, prema Markuzeu, ne nalazi u tome da se moderne tehnologije eliminišu (one će opstati i biće sve uticajnije i jače), već u tome da se kontrola nad njima oduzme represivnim snagama i vrati u tuke slobodnih ljudi. Jasno je da su takva kritika i politički program bili veoma atraktivni za studentske (i druge) radikale iz kasnih šezdesetih, i da za neke one ostaju privlačne i danas u svedu kontinuiranog napretka i razvoja u televizijskoj tehnologiji i razvoja u novim tehnologijama (na primer, ajpod i eksboks) koje represiju čine nezaobilaznim delom naših života.

Baveći se ulogom tehnologije, kritički teoretičar Herbet Markuze tvrdio je da se ona koristi da bi se stvorilo, kako on to naziva, jednodimenzionalno društvo. Markuze je, poput Marksa
Jednodimenzionalno društvo - po Markuzeu, slom dijalektičke povezanosti ljudi i velikih struktura dovodi do sve većeg potpadanja ljudi pod kon­ trolu tih struktura. Gubi se sposobnost ljudi da stvaraju te strukture i aktivno učestvuju u njima. Individualna sloboda i kreativnost postepeno blede u ništavilo. Kao rezultat toga, ljudi gube sposobnost da kritički i negativno razmišljaju o strukturama koje ih kontrolišu i ugnjetavaju.

S A V R E M E N E GRAND-TEORIJE (2)

181

i mnogih njegovih sledbenika, smatrao da u idealnom svetu posto­ ji dijalektička veza između ljudi i širih struktura koje oni stvaraju (kao što je tehnologija). Drugim recima, u procesu stvaranja, upo­ trebe i menjanja tehnologija ljudi bi trebalo da ispunjavaju svoje potrebe i ispoljavaju svoje mogućnosti. Na taj način, napredovali bi i ljudi i tehnologija. Međutim, u kapitalizmu je to pretvoreno u jednostran odnos. Ljudi stvaraju tehologiju, ali tehnologiju poseduju i kontrolišu kapitalisti. Oni je koriste u sopstvenu korist da bi kontrolisali i eksploatisali radnike. Otuda, umesto da se ispoljavaju kroz upotrebu tehnologije, ljudi postaju duhovno sve siromašniji i sve više potpadaju pod kontrolu tehnologije. Individualnost je ugušena jer se svi prilagođavaju zahtevima tehnologije. Individual­ na sloboda i kreativnost postepeno blede u ništavilo. Kao rezultat toga, ljudi gube sposobnost da kritički i negativno razmišljaju o tehnologiji, kao i o društvu koje ih kontroliše i ugnjetava. Bez te sposobnosti, ljudi nisu u stanju da se bune protiv kapitalističkog sistema i da ga sruše. Rešenje tog problema, Markuze je video u stvaranju društva u kome će ljudi (tj. proletarijat) kontrolisati teh­ nologiju, a ne tehnologija njih. Tehnologija koju upotrebljavaju kapitalisti, kao što je po­ kretna traka, veoma je racionalizovana. Ta činjenica povezana je sa drugom najvećom brigom kritičkih teoretičara. Pišući pod velikim uticajem ne samo Marksa, već i Maksa Vebera, kritički sociolozi su tvrdili da savremeno društvo postaje sve racionalizovanije. Neki od njih uvideli su da je sve veća racionalizacija, a ne kapitalizam, glavni problem današnjice. Naime, racionalizacija podupire ne samo tehnologiju, već i kulturnu industriju. I jedna i druga postaju sve racionalizovanije. Po mišljenju pripadnika kritičke škole, sve veća racionalnost dovodi do pojave tehnokratskog mišljenja. Pod tehnokratskim mišljenjem podrazumeva se težnja ljudi da budu što efikasniji, tako što pokušavaju da pronađu najbolja sredstva za ostvarenje svojih ciljeva, ne razmišljajući niti o sredstvima, niti o ciljevima. Cesto navođeni primer takvog načina razmišljanja jeste stvaranje
Tehnokratsko mišljenje - težnja ljudi da postignu što veću efikasnost, tako što pokušavaju da pronađu najbolja sredstva za ostvarenje svojih ciljeva, ne razmišljajući niti o ciljevima, niti o sredstvima.

182

DŽ0RD2 RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

koncentracionih logora u nacističkoj Nemačkoj (s obzirom na to da su kritički sociolozi došli iz Nemačke, mnogi su smatrali da su oni u svojim teorijama anticipirali užase koje je proizveo nacizam). U tim logorima, nacisti su svu svoju pažnju i energiju usmerili na cilj da unište što veći broj Jevreja, koristeći najefika­ snija moguća sredstva za to (gasne komore). Tehnokratsko mi­ šljenje služi interesu onih koji su na vlasti. U kapitalizmu se i kapitalisti i proletarijat nalaze pod domi­ nacijom tehnokratskog načina razmišljanja. Međutim, kritički teoretičari najviše su zabrinuti za proletarijat. Uzmimo, na pri­ mer, pokretnu traku. Jedina briga koju ima radnik zaposlen na pokretnoj traci jeste da radi što je moguće efikasnije. Nepreki­ dan pritisak pokretne trake ostavlja radnicima malo vremena da razmisle o tome kako obavljaju svoj posao i koliko je iscrpljujeće i zaglupljujuće to što svaki dan iznova ponavljaju jednu te istu radnju. Osim toga, on im ostavlja još manje vremena i energije da misle o ciljevima procesa proizvodnje ili o njegovim posledicama koje, recimo u automobilskoj industriji podrazumevaju hi­ ljade ljudi koji svake godine stradaju u saobraćajnim nesrećama, zagađivanje vazduha, trošenje vrednih prirodnih resursa itd.

Ključni koncept
Industrija znanja

Kritička škola žestoko je napadala industriju znanja. Na sli­ čan način kao i kulturna industrija, taj koncept odnosi se na one delove društva koji se bave proizvodnjom i širenjem zna­ nja, prvenstveno na istraživačke institute i univerzitete. Kao i kulturna industrija, ta mesta su unutar društva obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omogućuje da se redefinišu.
Industrija znanja - pojam kojim kritička teorija označava delove društva koji se bave proizvodnjom i širenjem znanja, prvenstveno istraživačke insti­ tute i univerzitete. Kao i kulturna industrija, ta mesta su unutar društva obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omogućava da se re­ definišu. Umesto da služe interesima celog društva, oni se usredsređuju na sopsrveni interes. Njihova jedina namera je da prošire i uvećaju svoj uticaj nad društvom.

S A V R E M E N E GRAND-TEORUE (2)

183

Umesto da služe interesima celog društva, oni se usredsreduju na sopstveni interes. Njihova jedina namera jeste da prošire i uvećaju svoj uticaj nad društvom. Istraživački instituti pomažu proizvodnju tehnologija koje su neophodne kulturnoj indu­ striji, državi i kapitalistima. Na taj način, oni pomažu kapita­ listima da ojačaju svoje pozicije i da još više učvrste svoju pre­ vlast nad društvom. Univerziteti su počeli da služe nizu sličnih interesa. Sto je možda još važnije, oni ohrabruju tehnokratsko mišljenje koje zanemaruje razum. Univerzitetima dominiraju tehnokratski upravnici koji njima upravljaju kao i bilo koja druga birokratija. Oni studentima i profesorima nameću pra­ vila. Osim toga, univerziteti dolaze pod sve veći uticaj poslov­ nih ljudi, profesionalaca i tehničara koji u upravljanju fakulte­ tima primenjuju tehnokratsko mišljenje. U njima sve više slabi uticaj liberalnefilozofijei političke teorije koja naglašava upo­ trebu razuma. Sve se podređuje tehnologiji. Konačno, ume­ sto da podstiču studente na razmišljanje, univerziteti počinju sve više da liče na fabrike koje proizvode horde studenata. Cilj više nije da se od studenata naprave razumna ljudska bića, već da se proizvede što više studenata na što efikasniji način. Uni­ verziteti su počeli da proizvode studente na isti način kao što fabrike proizvode automobile ili kobasice. Ono što je izgubljeno u savremenom kapitalističkom društvu i u kapitalističkoj kulturi, a što predstavlja alternativu tehnokratskom mišljenu, jeste razum. Upotreba razuma omogućva lju­ dima da sredstva koja upotrebljavaju za ostvarenje svojih ciljeva procenjuju u svedu vrhunskih ljudskih vrednosti kao što su prav­ da, sloboda i sreća. Razum je za kritičke mislioce nada humanosti. Aušvic je, na primer, bio jedna racionalna zamisao, ali svakako ne i razumna. Da su nacisti upotrebljavali razum, a ne tehnokratsko mišljenje, holokaust se verovatno nikada ne bi desio, jer se sama njegova zamisao kosi sa svim postojećim ljudskim vrednostima. Nešto slično moglo bi se reći i za kapitalizam: on je veoma raci­ onalan, ali ne i veoma razuman. Za kritičke teoretičare, nada se
Razum - upotreba razuma omogućava ljudima da sredstva koja upotreblja­ vaju za ostvarenje svojih ciljeve procenjuju u svetlu vrhunskih ljudskih vrednosti kao što su pravda, sloboda i sreća.

184

D Ž O R D Ž RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

nalazi u stvaranju društva kojim će vladati razum, a ne tehno­ kratsko mišljenje, to jest društva u kome će humane vrednosati imati prioritet nad efikasnošću. Drugim recima, uprkos prividnoj racionalnosti, kapitalizam je sistem protkan iracionalnostima. To nas dovodi do koncepta iracionalnosti racionalnosti, koji nam govori da racionalni sistemi neizbežno porađaju čitav niz iracionalnosti. U racionalnom svetu kapitalizma iracionalno je da sistem bude destruktivan za pojedin­ ce i njihove potrebe i sposobnosti; da tehnologija od njih pravi „jednodimenzionalna bića"; da ih kulturna industrija kontroliše umesto da im pomaže da izraze svoje najsuptilnije želje i sposob­ nosti; i da, uprkos postojanju sve većeg opšteg nivoa apsolutnog bogatstva, sistem stvara sve veći broj siromašnih, potčinjenih i eksploatisanih ljudi i ljudi nesposobnih da ispune svoje živote. usredsređenost na povećanu racionalizaciju, dovelo je kritičke te­ oretičare do jednog pesimističnog pogleda na budućnost, kome Marks i većina marksista nisu bili skloni. Kritički teoretičari nisu verovali da će doći trenutak kada će proletarijat zbaciti kapita­ liste s vlasti. Umesto toga, oni su predviđali kontinuiranu i sve ekspanzivniju racionalizaciju u kulturi, tehnologiji i industri­ ji znanja. Ne samo da se očekivalo da će svaka od ovih oblasti postajati sve racionalnija, već i da će postajati sve važnija. Bu­ dućnost je otuda viđena kao neka vrsta gvozdenog kaveza koji se sastoji od sve racionalnijih kulturnih, tehnoloških i obrazovnih sistema koji sadejstvuju u kontroli ljudi i prave od njih jednodi­ menzionalna bića. Takva slika budućnosti ima mnogo više zajed­ ničkog s pesimističkim pogledom na savremeno društvo koji je izložio Maks Veber, nego s optimističkim pogledima na buduć­ nost o kojima su govorili Marks i većina neomarksista. Ovakva vrsta pesimističkog ramišljenja o budućnosti nije kri­ tičke teoretičare približila drugim marksistima. Jer, marksisti ne bi trebalo da budu samo mislioci, već i ljudi od akcije, tj. ljudi koji pokušavaju da povezu svoju teoriju s revolucionarnom praksom. Pesimizam kritičkih teoretičara činio se nespojivim s mogućnošću
Iracionalnost racionalnosti - ideja da racionalni sistemi neizbežno porađaju čitav niz iracionalnosti.

Pesimističan pogled na budućnost. Sve ovo, a posebno

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

185

delanja, a kamoli s revolucijom. Proletarijat je bio ostavljen da čeka na svoju neizbežnu sudbinu - zatvaranje u gvozdeni kavez racionalnosti usled konzumiranja dobara koje proizvodi kulturna industrija. Međutim, masa ovo uopšte nije doživljavala kao neku neprijatnu sudbinu. Zapravo, gvozdeni kavez je napravljen da bude vrlo prijatan i udoban. On je lepo uređen i opremljen nameštajem. U njemu se mogu pronaći različita poželjna dobra kao što su časopisi Glorija ili Story; kućni aparati, kao što su mašine za pranje sudova ili mikrotalasne rerne; televizori, DVD-plejeri, muzički diskovi i filmovi koje ste oduvek želeli da imate. Tu su takođe računari na kojima neprekidno možete da igrate video igre ili pomoću kojih, ako se priključite na Interent, možete da idete u kupovinu. Ljudi su zavoleli svoje kaveze i žele da ih napune što većim brojem dobara koje kapitalistički sistem neprekidno izba­ cuje na tržište. Međutim, prema kritičkoj teoriji, upravo u tome leži problem. Zaljubljeni u svoje kaveze i igračke koje se u njima nalaze, ljudi ne vide razlog za protest; zaista, oni više uopšte nisu u stanju da shvate da postoje problemi kao što su eksploatacija i kontrola. Konačno, ti privlačni i prijatni metodi kontrole daleko su efikasniji od represivne kontrole kapitalista koja je karakterisala rani kapitalizam.

Od fordizma do postfordizma
Druga neomarkistička grand-teorija opisuje i analizira pre­ lazak društva od fordizma u postfordizam. Fordizam je pojam koji se odnosi na ideje, principe i siste­ me koje je postavio Henri Ford u ranom 20. veku. Ford je postao poznat po tome što je u svoju fabriku automobila uveo mehani­ zam pokretne trake, nakon čega su automobili počeli masovno da se proizvode. Uspeh Fordove inovacije naveo je mnoge druge
Fordizam - pojam koji se odnosi na ideje, principe i sisteme koje je početkom 20. veka postavio Henri Ford, a čiji je izraz stvaranje pokretne trake u njegovoj fabrici automobila, nakon čije upotrebe su automobili počeli masovno da se proizvode. Uspeh Fordove inovacije naveo je mnoge dru­ ge proizvođače da i oni uvedu mehanizam pokretne trake kako bi mogli da ispune potrebe proizvodnje i postignu masovnu proizvodnju dobara.

proizvodna traka morala je da se preuredi za njegovu proizvodnju. Parafrazirajući Henrija Forda. ali je počeo da opada tokom 1970-ih godina. . ali su to bile zanemarljive varijacije. možemo da kažemo da su potrošači na prelomu prošlog veka mogli da kupe svoj model T „forda" u bilo kojoj boji dokle god je ta boja bila crna. Budući da su na tržište neprekidno izbacivali isti proizvod i da su hteli da obezbede što je moguće veću uniformnost među au­ tomobilima. 2. Ovo su glavne karakteristike fordizma: 1. proizvođačima automobila bila je potrebna nefleksibilna tehnologija. a automobili su u suštini ostali isti. Sistem masovne proizvodnje orijentisan je na proizvod­ nju homogenih proizvoda. Tokom godina. godine. pogotovo neomarksističkih teoretičara. Kada je bila na svom vrhun­ cu. stvorene su standardizovane rutine koje su potom nametnute radnicima. veka. To je zahtevalo da proizvodna linija bude zatvorena mesecima. ona je stvarala čitav niz problema. 3. Fleksibilnije tehnologije vodile bi ka neželjenim varijacijama u proizvodima. potro­ šačima je ponuđen veći izbor opcija. Taj sistem uspešno je funkcionisao kroz najveći deo 20. bilo je teško da se pokretna traka adaptira na proizvodnju dobara kada su uvedeni proizvodi s više opcija i varijacija.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN! proizvođače da prilagode mehanizam pokretne trake potrebama svoje proizvodnje i otpočnu masovnu proizvodnju dobara. Kao dopuna nefleksibilnosti tehnologije. kada bi došlo vreme da se uvede novi model (to se obič­ no dešavalo svake tri godine). naročito na­ kon naftne krize iz 1973. masovna proizvodnja koja se zasnivala na konceptu pokretne trake došla je pod veliki udar kritičara.186 D20RDŽ RlCER . Recimo. Fordistički sistemi bili su zasnovani na nefleksibilnim tehnologijama kao što je pokretna traka. Osim toga. Pokretna traka je viđena kao ekstreman primer kapitalističkog mehanizma pomoću kojeg se eksploatišu i kontrolišu radnici. uspona japanske automobilske industrije i saznanja da američke automobilske kompanije mora­ ju da promene način proizvodnje. Iako je ne­ fleksibilnost obezbeđivala uniformnost proizvoda.

Radnici koji su bili naučeni da isprate standardnu rutinu nisu znali kako da izađu na kraj s nepredviđenim situacijama i vanrednim stanjima. Nadalje. što je njihove proizvođače dovelo u podređen položaj u takmičenju s arogantnim japanskim proizvođačima automobila. Povećanje je postizano na različite načine.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 187 To je doprinosilo još većoj uniformnosti proizvoda. Paralelno s visokobirokaratizovanim fordističkim proi­ zvodnim sistemima nastali su masovni radnički sindika­ ti koji su funkcionisali na sličan. Fordistički sistemi bili su orijentisani na progresivno po­ dizanje produktivnosti: osnovni cilj bio je proizvodnja više dobara uz niže troškove. Nezadovoljni platama i dekvalifikovanim poslovima koji su od njih vrlo malo zahtevali. to je takode stvaralo probleme. Me­ đutim. birokratizovan način. Produktivnost jeste dra­ matično porasla. Moćni sindikati . to se trošak proizvod­ nje svakog narednog proizvoda sve više smanjivao. Sto je više proizvođeno. fordistički radnici su se masovno okrenuli velikim sindikatima. ali je jedna stvar u takvom ubrzanom sistemu morala da trpi: kvalitet proizvoda. Tako se po­ četkom sedamdesetih godina kvalitet američkih automo­ bila znatno srozao. 5. kao i ubrzanom proi­ zvodnjom koja im je ostavljala sve manje vremena za od­ mor. Cilj je bio da se postigne ekonomija obi­ ma tako što će se u istim uslovima proizvoditi veći broj proizvoda. nakon čega su usledili dugački i skupi štrajkovi. Proces proi­ zvodnje neprekidno je unapređivan i ubrzavan da bi se produktivnost još više podigla. budući da je zahtevana sve veća raznolikost u proizvodima. 4. Pro­ duktivnost se takode uvećavala putem „dekvalifikacije" radnika. Svaki radnik imao je zaduženje da neprekidno ponavlja jedan te isti jednostavan zadatak. To je dovelo do perioda konfrontacije iz­ među velikih sindikata i velikih korporacija. radnici koji su obrazovani za nefleksibilne tehnologije nisu bili u stanju da se brzo pri­ lagode fleksibilnosti koja je bila neophodna da bi se izaš­ lo na kraj sa sve većom diverzifikacijom.

Osim toga. kao što se vidi iz samog imena. Drugim recima. Taj novi sistem zasniva se na čitavom nizu karakteristika koje. To je bilo jasno iz Fordove najave crnog T-modela. nagrada za radni­ ke koji su bili iznad prošeka bila je mala ili je uopšte nije bilo. prilagođenih proizvoda koji zahtevaju fleksibilnije tehnologije i fleksibilnije radnike i koji dovode do veće he­ terogenosti u potrošnji. Postfordistički sistemi orijentisani su na proizvodnju či­ tavog niza visokospecijalizovanih proizvoda. (Kasniji auto­ mobili imali su stilske nedostatke i bili su lošeg kvaliteta. repetitivnim poslo­ vima. suština fordističkog sistema ostala je masovna proizvodnja i prodaja homogenih proizvoda koji liče jedni na druge. U poslednjih nekoliko decenija postfordizam je zamenio fordizam u mnogim oblastima proizvodnje.sistem proizvodnje koji je. ti automobili imaju pregršt novih opci­ ja. Isti ti ljudi su kao potrošači imali „izbor" između neinspirativnih potrošnih dobara koja se nisu razlikovala od svega onoga što su kupovali drugi ljudi. iako su plate i drugi uslovi bili jedinstveni za različite tipove rad­ nika u celoj industriji. za razliku od fordizma. Jedan tip je korišćen u praktično svim sportskim aktivnostima. Homogenosti u proizvodnji odgovarala je homogenost u potrošnji. Umesto da se proizvodi jedan tip crnog automobila. 6. Radnici u fordističkoj industriji morali su da se bave neinspirativnim. Iako su potrošači dobili veći izbor. Nadalje.) Postfordizam . . on nije bio najbolje stilski osmišljen. Ujedinjeni automobilski radnici) uspeli su da obezbede lukrativne ugovore za svoje članove. To je rezultiralo minimalnim zalaganjem na poslu i uvećalo problem kvaliteta s kojim su se suočili proizvo­ đači automobila i druge kompanije. tinejdžeri su imali veoma sužen izbor prilikom kupovine patika. Postfordizam. iako je Fordov T-model bio veoma funkcio­ nalan. ne samo među automobilima već i među mnogim drugim proizvodima. Na primer. orijentisan na proizvodnju heterogenih. predstavljaju oštar kontrast fordizmu: 1.188 D Z O R D Ž RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (na primer. automobilske kompanije sada proizvode automobile u čitavoj lepezi boja.

ali i dru­ gi tip zadataka kada se proizvodnja prebaci na patike za košarku. 4. u postfordističkom sistemu radnici dobijaju priliku da obavljaju čitav niz različitih zadataka kad god proizvodnja mora da se prebaci s jed­ nog proizvoda na drugi. Na primer. fleksibilniji moraju da budu i radnici. 3. Čak i u postfordističkom sistemu nema pro­ stora za neželjene varijacije u proizvodnji. a prebaci­ vanje na različite stilove mora da se obavi brzo i relativ­ no jeftino. dok se nalazi u jednom proizvodnom toku. U želji da proizvedu što veći broj različitih proizvoda. ovi sistemi zahtevaju kreativnije i misleće radnike koji su sposobni da izađu na kraj s promenama . trend ka dekvalifikaciji je usporen. u postfordističkom svetu stilovi i ukusi potrošača menjaju se veoma brzo. postfordistički proizvodni sistemi postali su veoma flek­ sibilni. tehnologija mora da bude u stanju da na tržište izbaci čitav niz identičnih proizvoda. 2. postfordistički sistemi zahtevaju radnike koji poseduju čitav niz različitih veština. Osim toga. Proizvodni tokovi uglavnom su kratki. pa čak i obrnut. Kao i tehnologija. Fleksibilnost u poslu takode zahteva sposobnost da se radnici brzo i neprekidno prilagođavaju nepredvidivim situacijama i vanrednim stanjima. Nadalje. ista tehnologija trebalo bi da ima mogućnost da se brzo premesti s proizvodnje patika za trčanje na prizvodnju patika za košarku.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 189 Postfordistički sistemi orijentisani su na proizvodnju do­ bara koja zadovaljavaju najviše kriterijume. Zbog toga radnici moraju da budu spo­ sobni da se prilagode proizvodnji različitih proizvoda iz nedelje u nedelju i iz meseca u mesec. Umesto radnika koji poseduju samo jednu veštinu. Radnici su u fordističkom sistemu stalno obavljali jedan te isti zadatak iz početka. Radnik može da obavlja jedan skup zadataka na proizvodnji patika za trčanje. ume­ sto radnika-mašina koji neprekidno ponavljaju isti zada­ tak iz početka. Iako visok nivo produktivnosti ostaje norma i u postfor­ dističkom sistemu. kako u pogle­ du stila. tako i u pogledu kvaliteta. Međutim.

5. današnji potrošač mogu da biraju između nekoliko stotina različitih tipc va patika. radnički pokret u SA dramatično je oslabio. fudbal. Ovo se ponekad nazrv procesom patikizacije (engleski. uglavnom ostavljajući radnike c sami izađu na kraj s poslodavcima kako znaju i umej posledica toga bila je manja sigurnost posla od one ko je postojala u fordističkoj eri. 6. Patike su prošle kroz takvu specijalizaciju d danas postoje posebne patike za svaku aktivnost koja s može zamisliti: postoje patike za džogiranje. postoje i privredne grar u kojima to nije moguće. Poslovi u po. zimu.kao što u savremenom svetu postoji čitav niz različitih vrsta pa tika dostupnih potrošaču. Iako se proizvodni tok o vija bez problema i zastoja. košarku. za aktivni hodanje. Kao rezultat toga. Umest jednog ili nekoliko tipova patika.190 DŽORDŽ RlCER . Otuda i postfordistički sister predstavlja jedno zastrašujuće i preteče profesionaln okruženje. patika koja se nekada nije odlikovala nekim poseb nim stilom. heterogenosti u mnogim drugim oblastima potrošnje. Patikizacija . rukomet. od radnika se zahteva da rat isto tako brzo kao i njihovi prethodnici. dok to svakako va: u nekim privrednim granama. živ u jednom diverzifikovanijem svetu. patike z kišu. Međutim. za otvoren i zatvoren prostor itd.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOR i nepredviđenim situacijama. . Osin toga. fordističkom sistemu daleko su zahtevniji od onih iz fc dističkog sistema. za šetnju. Međutim. leto. Zamenom masovnog radnika specijalizovanim radnikor veliki birokratizovani radnički sindikati izgubili su svi ju privlačnost. sada je postala prepuna stilskih varijacija Postfordistički potrošač. heterogenost u proizvodnji povezana je sa slic nom heterogenošću u potrošnji. Oni sada mogu lako da pređu s jedne posla na drugi posao i zbog toga su možda manje zabr nuti kada izgube posao. u postfordistii kom svetu radnici imaju mogućnost da lako napuste pc sao i nađu novi. postfordističko društvo odlikuje slična vrst. sneakerization). Konačno. kao i postfordistički radnik.

Umesto jednog ili nekoliko tipova patika. posledica toga bila je manja sigurnost posla od one koja je postojala u fordističkoj eri. Oni sada mogu lako da pređu s jednog posla na drugi posao i zbog toga su možda manje zabri­ nuti kada izgube posao. Međutim. uglavnom ostavljajući radnike da sami izađu na kraj s poslodavcima kako znaju i umeju. postoje i privredne grane u kojima to nije moguće. patika koja se nekada nije odlikovala nekim poseb­ nim stilom. sneakerization). sada je postala prepuna stilskih varijacija. 5. Otuda i postfordistički sistem predstavlja jedno zastrašujuće i preteče profesionalno okruženje. Poslovi u post­ fordističkom sistemu daleko su zahtevniji od onih iz fordističkog sistema. rukomet. za otvoren i zatvoren prostor itd. veliki birokratizovani radnički sindikati izgubili su svo­ ju privlačnost. u postfordistič­ kom svetu radnici imaju mogućnost da lako napuste po­ sao i nađu novi. radnički pokret u SAD dramatično je oslabio. kao i postfordistički radnik. . za šetnju. dok to svakako važi u nekim privrednim granama. Kao rezultat toga. postfordističko društvo odlikuje slična vrsta heterogenosti u mnogim drugim oblastima potrošnje.kao što u savremenom svetu postoji čitav niz različitih vrsta pa­ tika dostupnih potrošaču. današnji potrošači mogu da biraju između nekoliko stotina različitih tipo­ va patika. Zamenom masovnog radnika specijalizovanim radnikom. živi u jednom diverzifikovanijem svetu. od radnika se zahteva da rade isto tako brzo kao i njihovi prethodnici. zimu. leto. Iako se proizvodni tok od­ vija bez problema i zastoja. košarku. fudbal. Postfordistički potrošač. patike za kišu. Patike su prošle kroz takvu specijalizaciju da danas postoje posebne patike za svaku aktivnost koja se može zamisliti: postoje patike za džogiranje. 6. za aktivno hodanje. Konačno. Međutim. Ovo se ponekad naziva procesom patikizacije (engleski.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i nepredviđenim situacijama.190 DŽORDZ RICER . Osim toga. Patikizacija . heterogenost u proizvodnji povezana je sa slič­ nom heterogenošću u potrošnji.

klase i države. taj proces nazvao sam mekdonaldizmom (glava 10).proces koji se prvo javio u industriji brze ishrane i sličan je fordizmu jer se zasniva na homogenim proizvodima. . Čak i ako prihvatimo ideju da se današnji svet može precizno opisati konceptom postfordizma. Volerstin analizira ekonomske entitete koji počivaju na podeli rada koja nije ograničena političkim ili kulturnim granicama. standardizovanim radnim rutinama (dekvalifikaciji). jer se zasniva na homogenim proizvodima. moramo da budemo oprezni. oni u hamburger ili u picu dodaju različite sastojke. Da li postfordizam predstavlja rešenje za probleme koje je radnicima stvorio fordizam? Zapravo. On nije analizirao radnike. rigidnim tehnolo­ gijama. homogenizaciji radnika i potrošača itd. postoje značajni dokazi da postfordistički radnici rade brže i teže od svojih predhodnika. Ključni koncept Moderni svetski sistem Imanuel Volerstin (1930) izabrao je drugačiju jedinicu analize od onih koje su koristili mnogi marksistički mislioci. dekvalifikaciji i homogeni­ zaciji radnika i potrošača. Umesto toga. da su pod još većim stresom i da su eksploatisaniji od fordističkih radnika. Mnogi uslužni poslovi koje danas po­ vezujemo s postfordizmom organizovani su po principu fordističkih pokretnih traka. jer je smatrao da oni pruža­ ju preuzak okvir za ono što on hoće da dokaže. Nije moguće jasno odrediti trenutak kada je fordizam ustupio mesto postfordizmu. u prihvatanju teze da smo prešli iz fordizma u postfordizam. često to rade na isti način kao što radnici u fabrici automobila sklapaju automobile na pokretnoj traci. Samo što umesto da sklapaju automobil ili patiku. Oni koji nam spremaju hamburgere ili pice u restoranima brze hrane. rigidnim tehnologijama. Proces je sličan fordizmu. Mekdonaldizam . Pokretne trake s kratkim proizvodnim tokovima i dalje su pokretne trake. standardizovanim radnim rutinama. mnogi elementi fordizma opstaju i danas. Zbog sličnosti iz­ među elemenata fordizma i industrije restorana brze hrane.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 191 Međutim.

On c uglavnom samodovoljan. On ima širu bazu. Za Volerstina. on ima ugrađen proces ekonomske stabili­ zacije.ogroman privredni entitet koji počiva na podeli rada i koi nije sputan političkim i kulturnim granicama. Iznutra.geografska oblast koja dominira kapitalističkom svetskom privi­ dom i eksploatiše ostatak sistema. Kapitalistički svetski sistem stabilniji je od svetske imperije iz nekoliko razloga.oblasti kapitalističke svetske privrede koje snabdevaju centar sL-> vinama i koje on uveliko eksploatiše. dok ekonomska dobit odlazi u privatne ruke. Periferija se sastoji od onih oblasti koje snabdevaju centar sirovinama i koje on uveliko eksploatiše. socijalistička svetska privreda ih reintegriše. To je društveni sistem sastavljen od različitih društvenih struktura i društvenih grupa. dok je kapitalistički svetski sistem zasnovan na ekonomskoj domi­ naciji. a drugi moderna kapitalistička svetska ekonomija. sistem se sastoji od različitih društvenih struktura i društvenih grupa. Poluperiferija . ima skup granica i određen vek trajanja. • Svetski sistem . jer obuhvata više država. . Svetska im­ perija bila je zasnovana na političkoj (i vojnoj) dominaciji. dominantna geografska oblast koja eksploatiše osta­ tak sistema. socijalističke svetske vlade. Volerstin je predvideo mogućnost pojave trećeg svetskog sistema. Dok kapitalistička svetska privreda razdvaja političku i ekonomsku sferu. Unutar kapitalističkog svetskog privrednog sistema postoji centar. Rimsko carstvo).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE*J On zaključuje da je glavna jedinica analize svetski sistem: to je samodovoljan društveni sistem sa skupom granica i konač­ nim životnim vekom (on ne traje večno). međunarodna podela eksploatacije se ne definiše državnim granicama nego ekonomskom podelom rada u svetu. Te sile uvek imaju potencijal da sistem rasture u paramparčad.192 DŽORDZ RICER . tj. Volerstin je smatrao da se takvi sistemi održavaju pomoću či­ tavog niza sila koje se nalaze u inherentnoj tenziji. Periferija . Posebni politički entiteti unutar kapitalističkog svetskog sistema sposobni su da apsorbuju sve gubitke koji nastaju. Centar . Poluperiferija je rezidualna kategorija koja obuhvata skup regiona koji se nalaze između onih koji etčsploatišu i onih koji su eksploatisani. Osim toga.rezidualna kategorija kapitalističke svetske ekonomije kos obuhvata skup regiona koji se nalaze između centra (eksploatatora . Volerstin je tvrdio da su do sada postojala samo dva tipa svetskog sistema: prvi je svetska imperija (recimo. periferije (eksploatisanih).

Na primer. U 13. kako sa decenije i vekovi prolazili lekcije su naučene. tokom vremena postaje sve neprihvatljivije. jer nisu znali da bi ono moglo da predstavlja necivilizovano ponašanje. tokom ručka.SUVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 193 PROCES CIVILIZOVANJA Najvažnije delo Norberta Elijasa (1897-1990) jeste studi­ ja o dugom istorijskom razvoju koji on naziva procesom civilizovanja. Elijas započinje svoje istraživanje u srednjovekovnoj Evropi. pokušavamo da ga sakrijemo od javnosti. Ono što smo nekada sma­ trali normalnim. sada se krije. Međutim. kosti životinja oglođu. Izvor informacija koje Elijas koristi najvećim delom su knjige o manirima pisane između 13. a sve veća pažnja posvećivana je knjigama o manirima koje nam objašnjavaju zbog čega za stolom nije pristojno čačkati nos. i 19. Primeri procesa civilizovanja Razmotrimo neke primere o obedovanju za stolom. neki dokumenti iz 16. Tek kada bi ih drugi upozorili da je to uvredljivo ponašanje oni bi toga postajali i sami svesni. veka opominju ljude . Kada primetimo da drugi smatraju da je neka vrsta svakodnevnog ponašanja uvred­ ljiva. bolje ih razumemo i. a potom vrate u tanjir za serviranje. Naime. većina ljudi smatrala je prihvatljivim da se. Danas mnogo više obraćamo pažnju na svakodnevna ponašanja drugih ljudi. sada nas uznemirava ili se možda toga stidimo. asno pokazuje da je ono mnogima od njih bilo potpuno normal­ no. Proučavajući te knjige on je uočio dugotrajne promene u manirima i u svakodnevnom ponašanju. Kada je čačkanje nosa konačno postalo radnja koju ljudi (osim male dece) obavljaju kada Si ruko ne gleda. ono što je nekada bilo javno. veku. možda najvažnije od svega. pažnja se okrenula drugom. Činjenica da : e postojala potreba da se ljudi opominju zbog takvog ponašanja. mnoga od njih smatramo nepodnošljivim. Predmet tog istraživanja jeste svakodnevno ponašanje. veka. manje šokantnom ponašanju. svakodnevno ponašanje koje je nekada bilo prihvatljivo. Mnogi se tog ponašanja nisu stideli. Većini ljudi takode je morala da se skrene pažnja da je neprihvatljivo da čačkaju nos dok jedu.

Kako to Elijas kaže. kao što je puštanje vetrova. granica srama se pomerila. Ista sudbina zadesila je i seksualne odnose. Duvanje nosa išlo je istim putem. veka ljudi se opominju da ne otvaraju maramicu nakon što su u nju izduvali nos. veka. Sličan trend nalazimo i kod raznih prirodnih funkcija. veku. često veoma bučno. nakon što bi neko srednjovekovno venčanje bilo završeno. ne bi bilo potrebe za takvim dokumentima ili takvim upozorenjima. takvo ponašanje je uglavnom nestalo. provedu noć zajedno u istoj sobi i spava­ ju nagi. U srednjem veku nije bilo neuobičajeno da muškarci i žene. koji su možda bili tek malo više od poznanika. Danas se za stolom to više ne radi. najbolje je da se istovremeno glasno nakašlješ. ljudi se upozoravaju da ne mogu da duvaju 1 brišu nos istom rukom kojom jedu meso.194 DžORDŽ RlCER . i da zatim s čuđenjem gledaju u njen sadržaj. obuhvatajući i ispuštanje vetrova. iako su se saveti o duvanju nosa delili i u 18. U jednoj knjizi za školsku decu iz 14. • Da bi prikrio zvuk koji nastaje prilikom ispuštanja vetra. Kao što smo već rekli. • Međutim. postojanje potrebe da se ponudi savet 0 lepim manirima jasno ukazuje na to da je javno ispuštanje ve­ trova. mlada i mladoženja su morali zajedno da legnu u krevet u prisustvu drugih. Danas mali broj ljudi glasno ispušta vetrove u javnosti. . Deveruša bi potom obnažila mladu. nekada bilo uobičajena pojava. Da bi se brak smatrao važe­ ćim. • Da ne bi uvredio druge dok ispuštaš zvuk. a mlada i mladoženja provode svoje prve bračne noći daleko od očiju sveta. Sve to. 21. naravno. jer su ljudi počeli da ga se stide. čvrsto stisni zadnjicu. Jasno je da u civilizovanijem. bolje je da se vetar ispusti uz zvuk nego da se zadrži. U nekim knjigama o lepom ponašanju iz 15.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM da tokom jela ne oblizuju prste i da ih ne umaču u sos da bi ga promešali. Međutim. izuzev ako to baš ne može da izbegne ili ako misli da nema nikoga u okolini. čitava povorka ljudi pratila bi mladu i mladoženju do kreveta u kome bi mladenci trebalo da provedu prvu bračnu noć. danas nije uobičajeno. U sličnim knjigama iz 16. Takode. veku. veka nalazimo razne savete o takvom ponašanju: • Bolje je ispuštati vetrove bez zvuka.

na Lesteru. gde je objavio čitav niz važnih rado­ va. Tokom 1970-ih. bio ignorisan. kao i godinama na­ kon toga. ostao je usamljeni glas u divljini Lestera. ali je u to vreme. Takode je bio razočaran time što je samo nekoliko studenata prihvatilo njegov pristup. godine Elijas dobija ponudu za dve akademske pozicije i prihvata jednu od njih. Međutim. već i javna priznanja u Evropi. Elijas započinje svoju formalnu akademsku karijeru u 57. i skoro čitavu deceniju ka­ snije. a tek je ne­ koliko engleskih sociologa toga doba moglo da čita nemački. ni jedna njegova knjiga nije prevedena na engleski. . Međutim. Najvažni­ ja dela napisao je 1930-ih. dobio je veliki broj značajnih akademskih nagrada. gde su ga studenti smatrali ekscentrikom iz prošlosti. na kontinentu. Elijas navodi san koji je neprekidno sanjao tih godina. Elijas razgovara telefonom i čuje glas s druge strane žice koji ponavlja: „Možeš li da pričaš glasnije? Ne mogu da te čujem". Međutim 1954. godini života! Njegova karijera procvetala je na Lesteru. sociolozi su počeli da otkrivaju Elijasov rad tokom 1950-tih i 1960-tih godina. osta­ jući marginalac u britanskim akadem­ skim krugovima. Tokom svih godina koje je Elijas proveo na Lesteru. Prisećajući se tog osećaja autsajderstva. Elijas je počeo da dobija ne samo akademska. D o kraja svog života. ubrzo se razočarao profesurom. posebno u Holandiji i u Nemačkoj.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 195 Norbert Elijas Biografska skica Norbert Elijas imao je interesantnu i poučnu karijeru. Elijas nije imao stalni posao. U snu. Tokom Drugog svetskog rata. jer nije uspeo da institucionalizuje razvojni pristup koji je trabalo da predstav­ lja alternativu tada dominantnom statičkom pristupu (koji su branili Talkot Parsons i drugi).

kada su ratnici primenjivali silu. Ključni razvoj Elijas je video u pojavi jakog državnog vladara. Za razliku od njih. koji su spre­ čavali upotrebu nasilja. Na neki način. Pre pojave dvora. na koji način je on objasnio te promene? Iako je Elijas objašnjavao promene u svakodnevnom ponašanju (mikronivo).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Objašnjenje promena: produženje lanaca zavisnosti Elijas je opisao istorijske promene u svakodnevnom ponaša­ nju. S kraljem se poja­ vio stabilni centralni upravljački aparat kojim je bilo moguće kontrolisati prikupljanje poreza i vođenje ratova. na makronivou. to je pogađalo one kojima je ta sila bila namenjena. budući da to nije pogađalo ih remetilo njihove veze s većim delom društva. to jest na nivou države. dvorski plemići razvili su dugačke lance zavisnosti. na kome je moć bila relativno jednako raspodeljena. Oni su mogli da upotrebe silu zato što su sa ostatkom društva bili po­ vezani onim što Elijas naziva kratki lanci zavisnosti. dvorani su bili zavisni od onih koji su ih snabdevali potrebnim dobrima i uslugama (ratnici su imali daleko manje potreba i želja od dvorana). . možda čak i društvo kao celinu. već i samu upotrebu tog oružja. Još jedan činilac koji je sprečavao plemiće da upotre­ bljavaju nasilje bio je taj što kralj nije kontrolisao samo novac neophodan za kupovinu oružja.196 DZORDŽ RlCER . Lanci zavisnosti — lanci veza koji obuhvataju one ljude od kojih je pojedinac zavisan. plemići su se uzdržavali od upotrebe sile protiv njih. Čak je bilo manje verovatno da će primeniti silu protiv onih koji su uvredili ljude koji su se nalazili u njihovim lancima zavisnosti. tj. Dugački lanci zavisnosti prisilili su plemiće da obraćaju sve više pažnje na potrebe i očekivanja drugih. Sledstveno. najveću važnost imali su ratnici. barem na početku. Naime. ratnici su bili slobodni da upotrebe silu. ono što objašnjava te promene nalazi se. Oko kralja se razvio i dvor. Međutim. a drugi su zavisi­ li od dvorana zbog istog tog posla. Drugim re­ cima. kao i međusobna zavisnost ljudi jednih od drugih. kralja. Vodeći računa o drugima (neplemićima). a i oni sami zavisili su od malog broja ljudi. Da su dvorani primenili silu. to bi pogodilo veliki broj ljudi. relativno mali broj ljudi zavisio je od ratnika. Pojava dvora od presudne je važnosti za Elijasov argument. kao i relativno mali broj drugih ljudi.

Da bi ostvario svoj integrativni cilj (vidi glavu 7). Zar nam nije svima bolje kada su ljudi manje nasilni ili se uzdržavaju od puštanja vetrova u našem prisustvu? Život je po­ stao manje opasan. Duži lanci zavisnosti značili su da bi svako necivilizovano ponašanje prema drugima pogodilo ne samo ljude u njihovom neposrednom okruženju. veći­ na ljudi. Svako je počeo da brine o svakom. Kao rezultat toga. Saznanje o toj novoj realnosti i sve veća osetljivost za nju navela je ljude da budu sve obazriviji prilikom puštanja gasova ili kopanja nosa u javnosti. Budući da im je zabra­ njeno da se ponašaju kako im padne na pamet. Tokom vremena. kao i dvorani sami. nespokoj i dosadu. ali je takode postao manje uzbudljiv i interesantan. Ključni koncept Figuracije Elijas je pokušao da prevazide tendenciju sociologa da po­ vlače razliku između pojedinaca i društva. To je ideja koja nam omogućava da prevaziđemo našu nesposobnost da o ljudima istovremeno razmišljamo i kao o pojedincima i kao o društvima. manje prost.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 197 Sada se postavlja sledeće pitanje: kakve veze ima pramena na vrhu društva (među plemićima i unutar njihovih lanaca zavisno­ sti) s kopanjem nosa i puštanjem vetrova? Odgovor je da su situa­ cija u kojoj su se nalazili ljudi s dvora i njihovo ponašanje postali realnost za sve veći broj ljudi u čitavom društvu. ponašanje se s dvora „prelilo" na ponašanje u društvu. ukoliko bi neko kopao nos za stolom ili puštao vetrove na balu. veliki broj ljudi bi naposletku saznao za takvo ponašanje. Drugim recima. ljudi su sve više brinuli kako se odnose prema svojim biološkim potrebama u javnosti. Mogli bismo da mislimo da je to odličan razvoj. ali koji takode predstavljaju deo istog tog dugačkog lanca zavisnosti i nalaze se na njegovom kraju. manje nepredvidiv. Počeli su sve bo­ lje da ih kontrolišu. Elijas je predložio koncept figu­ racije. Lanci zavi­ snosti bili su sve duži za sve veći broj ljudi. ljudi osećaju sve veći pritisak. . počela je da izlazi u susret potrebama ljudi koji ih okružuju. Prema tome. već i veliki broj ljudi koje možda nikada nisu videli.

Figuracije nisu strukture koje na ljudske odnose deluju eksterno i prisilno. neophodna je slika otvorenog i međuzavisnog aktera. sport. pa čak i na Kinu koja ima preko milijardu stanovnika. a one su. Elijas takode prime­ njuje svoje ideje na posebne oblasti kao što je. i pojedinci i društva (kao i svaki druš­ tveni fenomen između njih) podrazumevaju ljude . On tvrdi da najveći broj sociolo­ ga upotrebljava koncept izolovane individue koja je potpuno nezavisna od drugih ljjjdskih bića. Figuracije su društve­ ni procesi koji podrazumevaju međuzavisnost i isprepletanost ljudi. ali uglavnom na jedan nevidljiv i neplaniran način. neprekidno u protoku. Figuracije nastaju i razvijaju se.Da bifiguracionasocilogija bila moguća. Njega interesuje na koji način se ljudi povezuju i zašto te veze nastaju. ali uglavnom na jedan nevid­ ljiv i neplanirani način. naro­ čito lov na lisice. .društveni procesi koji podrazumevaju isprepletanost ljudi koji se posmatraju kao otvoreni i nezavisni. kao posledica toga. Studija slučaja: lov na lisice Pored analize dugog istorijskog perioda. Pojedinci su. pre svega. one su neprekidno u protoku. Takva slika nije pogodna za teorijufiguracije. a figuracije se sastoje od takvih pojedinaca. Drugim recima. Od središnjeg značaja za ovu diskusiju jeste činjenica da se ideja figuracija primenjuje na sve društvene fenomene iz­ među malih grupa i društava.198 D20RDŽ RlCER . trebalo da se shvate kao proce­ si. Elijas je kasnije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Figuracije bi. Elijas odbija da se bavi odnosima između pojedinaca i društva.ljudske od­ nose. Figuracije nastaju i razvija­ ju se. one su same ti međuodnosi. Moć je od ključnog značaja za društvene figuracije. otvoreni i međuzavisni. recimo. Zapravo. počeo da upotrebljava pojam procesna sociologija. da bi opisao svoj rad. po Elijasu. Moć ima ključni značaj za društve­ ne figuracije. On smatra da se kroz istoriju može primetiti opšte Figuracije . Njegov konceptfiguracijepovezan je s idejom da su pojedinci otvoreni za odnose s drugim pojedincima i da se nalaze u me­ đuzavisnom odnosu s njima. Koncept lanaca međuzavisnosti trebalo bi da pruži dobru ilusrarciju onoga što Elijas želi da izrazi konceptom figuracije koji predstavlja suštinu njegove sociološke misli.

s takvim razvo­ jem sporta dolazi dosada. nasilje nije sasvim nestalo iz društvenog života. više nije obavezno da ljudi na kraju lova pojedu lisicu. Uopšteno govoreći. Međutim. Razumevanje Habermasovog koncepta kolonizacije sveta üvota zahteva prethodno razumevanje koncepta sveta života i si­ stema kao njegovog kolonizatora. Potreba za većim uzbuđenjem odražava se u porastu nasilja koje često izbija na evropskim. Lov na lisice u početku je bio veoma nasilan sport. Elijas ne smatra da je civilizacija nužno dobra. a posebno na britanskim fudbalskim utakmicama. ubijaju je lovački psi. umesto da ljudi ubiju lisicu. Pored toga. Sve veća civilizovanost često podrazumeva gubitak drugih aspekata života koji su ljudima važni. . KOLONIZACIJA SVETA ŽIVOTA Jirgen Habermas (1929) je neomarksistički teoretičar. Manje civilizovana društva imaju mnoge prednosti nad civilizovanijim društvima. a potom pojede. godine). Za­ pravo.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 199 opadanje nasilja u sportu. u mladosti. Međutim. (U Velikoj Britaniji on je za­ branjen zakonom iz 2005. Ono se po pravilu može naći po kafanama i na ulicama. Osim toga. Lov na lisice i mnogi drugi sportovi postali su manje interesantni i manje uzbudljivi nego što su to nekada bili. Iako je dao značajan doprinos kritičkoj teoriji. Moguće je da ima istine u tvrdnji da bi dozvola da u spor­ tu bude više nasilja i da sport bude manje civilizovan dovela do smanjivanja nasilja u drugim društvenim odnosima. Na primer. lov na lisice postajao je sve civilizovaniji. kao i u čarkama ili otvorenim ratovima između dr­ žava. Uobičajeni ritual sastojao se u tome da se lisica najpre ubije. Plod te integracije jeste njegova grand-teorija o sve većoj kolonizaciji sveta života. tokom godina. on je kao naučnik direktno povezivan za kriričku školu. Ha­ bermas je s vremenom marksističku teoriju integrisao s mnogim drugim teorijskim uvidima da bi došao do posebnog skupa teo­ rijskih ideja.

isto kao i svet života. obični svet. ne srne da igra bilo kakvu ulogu u postizanju kon­ senzusa. lišena ograničenja bilo koje vrste. složeniji i samodovoljniji. Ljudi raspravljaju o problemima i do konsenzusa dolaze isključivo na osnovu bolje argumentacije. Lebensiveli) skovao je Alfred Sic (s ostalim pripadnicima fenomenološke sociologije) da bi opi­ sao svet svakodnevnog života. Idealno gledano. tom konceptu želi da priđe na jedan drugačiji način. Iako je koncept racionalizacije uglavnom korišćen u negativnom smislu (u kome će ga i sam Habermas kasnije često koristiti). Za Habermasa. Drugim recima. racionalizacija sistema poprima različit oblik od racionalizacije sveta života. svet zdravog razuma. ali on razvija svoje po­ sebne strukture kao što su porodica. Sistem . pravni sistem. Razvijajući se. kao što je na primer veća moć jedne strane u komunikaciji. Sto je još važnije. . država i privre­ da. Sic se prvenstveno interesovao za intersubjektivne odnose unutar sveta života. te strukture postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta života. Sistem ima izvorište u svetu života. među­ tim. tj. nikakva spoljna sila. Ra­ cionalizacija ovde znači da sistem i njegove strukture postaju sve diferenciraniji. strukture (kao što su porodica. slobodna i otvorena komunikcija znači ra­ cionalizaciju komunikacije unutar sveta života. mesto gde se događa intersubjektivnost. Habermas.200 DŽORDŽ RlCER . svet svakodnevnog života. unutar sveta života i komunikacije. koja vodi uzaja­ mnom razumevanju. prolaze kroz progresivnu racionalizaciju. Međutim. racionalizacija poprima pozitivnu konotaciju. On je prvenstveno zainteresovan za interpersonalnu komunikaciju koja se odvija u svetu života. Sistem i njegove strukture. država i privreda) koje imaju izvorište unutar sveta života. ali koje razvijaju za­ sebnu egzistenciju i postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta života. upotrebljavaju se racionalne metode. pravni sistem. sistem i kolonizacija Koncept sveta života (nemački. ta komunikacija trebalo bi da bude slobodna i otvorena. Do konsenzusa će se stići. a razumevanje će se postići ako pobedu odnese bolji argument. moć Svet života . Habermasa na prvom mestu interesuju međupersonalni odnosi u svetu života. Oni koji se nalaze u međusobnoj interakciji racionalno su motivisani da postignu slobodnu i otvorenu komunikaciju.po Sicu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Svet života. Da bi se postigao konsenzus.po Habermasu.

a onda investirali u deonice ne­ kih od tih kompanija. Međutim. razdvojeni jedan od drugog. sistem. Evo jednog primera za lakše razumevanje ideje kolonizacije. ali ostaje činjenica da u ovom slučaju zakon zapravo zabranjuje postizanje konsenzusa kroz slobodnu i otvorenu komunikaciju. njihova moć raste. složenije i samodovoljnije. oni ne samo da ne smeju to da urade. upr­ kos tome što proističu iz istih korena. Kolonizacija sveta života . Možemo da smatramo da insajdersko trgovanje treba zabraniti. one te procese ugrožavaju namećući im spoljnu kontrolu. a s time raste i sposobnost siste­ ma da usmerava i kontroliše ono što se dešava u svetu života. ali je najznačajnije to što sistem sam sebe nameće komunikaciji koja se odvija unutar sveta života. To je suština procesa kolonizacije. ograničava sposobnost akte­ ra da vode argumentovanu raspravu i postignu konsenzus unutar sveta života. već ne smeju o tome ni da razgovaraju. jer je to zabranje­ no zakonom o insajderskom trgovanju. a s njom raste i njihova sposobnost da usmeravaju i kontrolišu ono što se dešava u svetu života. To ima mnoštvo kobnih posledica po svet života. . od kojih je najvaž­ nija njegova kolonizacija od strane sistema. Umesto da se komunikacija odvija isključivo tako što pobedu odnosi bolji argument. te da znanje koje su stekli na tim pozicijama požele da iskoriste da bi napravili akcionarsku društvo.budući da sistem i njegove strukture postaju sve diferenciranije.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 201 sistema i njegovih struktura raste. Službenik iz jedne kom­ panije ne sme drugim članovima grupe otkrivati informacije o tome kakve poslovne namere ima njegova firma ukoliko to može da utiče na cenu akcija te kompanije na berzi. koji dolazi spolja. Drugim recima. Prema tome. umesto da racionalne strukture si­ stema uvećavaju kapacitet sveta života za komunikaciju i ostvare razumevanje i konsenzus. Habermas tvrdi da su sistem i svet života. Tako se zakonom zabranjuje slobodna i otvorena diskusija o tome na koje je načine moguće steći bogatstvo unutar sveta života ove grupe. pretpostavimo da su svi oni dobro pozicionirani službenici u bogatim i velikim kompanijama. Pretpostavimo da se grupa bliskih prijatelja sastane da bi kroz otvorenu i slobodnu diskusiju odlučili kako da udruže snage da bi zaradili više novca. Takode. Kolonizacija sveta ži­ vota ima mnoge oblike.

Horkhajmer je počeo da se za­ laže za to da se Habermas otpusti sa Instituta. Vrlo brzo je postao asistent-istraživač kod Teodora Adorna. svet života opstaje i nastavlja d a živi. Tada je rekao o Habermasu: „On verovatno ispred sebe ima dobru. M e đ u t i m . a pogotovo n a komunikaciju unutar njega. . Maksom Horkhajmerom. ali će Institutu naneti veliku štetu ako ostane". jednog od naj uticaj nih članova te škole. U njemu se praktično Institut nije ni pominjao. On je predstavljao samo jednu marksističku struju . Nakon svega. Haber­ mas je od početka pokazivao svoju nezavisnu intelektualnu ori­ jentaciju. čak i bri­ ljantnu karijeru kao pisac. ali se Horkhajmer plašio da bi takva pozicija mogla da ugrozi javno finansirani institut. Habermas se izdvajao svojim gle­ dištima: „Za mene nikada nije postojala jedna konzistentna teorija. ali ne pod okri­ ljem Instituta. otvara se m o g u ć n o s t d a sistem kolonizuje svet života. Objavljivanje jednog teksta 1957. godine. osiromašenija i fragmentiranija. Adorno je pisao eseje o kriti­ ci kulture i organizovao seminare o Hegelu. K o m u n i k a c i j a p o ­ staje sve rigidnija. Habermas je zagovarao kritičku misao i praktično delanje. godine. čak i k a d a je kolonizacija v e o m a opsežna.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Budući d a je tako. Odmah je postao pripadnik frankfurtske škole. Horkhajmer je uspeo da nametne Habermasu nemoguće uslove rada. T a kolonizacija i m a destruktivan uticaj na svet života uopšte.i to je bilo to". a s a m svet živo­ ta dolazi na ivicu raspadanja.202 DŽORDŽ RlCER . Jirgen Habermas Biografska skica Habermas je počeo da radi na Institutu za društvena istraživa­ nja u Frankfurtu 1956. Iako je bio vezan za Institut za društvena istraživanja. dovelo ga je u sukob s najuticajnijim naučnikom Instituta. Iako se smatra da je frankfurtska škola bila veoma homo­ gena. Članak je na kraju ipak objavljen. posle čega je on napustio Institut.

problem je u tome što sistem i racionalizaci­ ja koja je karakteristična za sistem. umesto da. Puna racionalizacija sveta života i sistema. Na drugoj strani. Ta argumentacija trebalo bi. sistem deformiše svet života. Sistemu i njegovim strukturama mora se omogućiti da postanu sve diferenciraniji i složeniji. da se obave dve racionalizacije. ti pogledi na nove smernice. Na taj način. Takve gru­ pe bi kroz otvorenu i bolju komunikaciju došle do boljih smernica u pogledu toga šta jeste. Time bi se uzajamna netrpeljivost medu njima iskorenila. a šta nije insajdersko trgovanje. Potrebno je.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 203 Racionalizacija sistema i sveta života Za Habermasa. moć određuje . ali svaka na svoj način. jedan racionalniji sistem mogao bi da omogući grupama ljudi da raspravljaju o razmeni određenih vrsta informacija koje su do sada bile smatrane insajderskom trgovinom. Racionalniji sistem trebalo bi da se upotrebi da bi se obogatila racionalna argumentacija u svetu života. zauzvrat. Na primer. kao sada. zakonito ili nezakonito. U društvu u kojem su i sistem i svet života racionalizovani. uticali bi povratno na sistem. dva sistema bi se uzajamno obogatila. Ključni koncept Situacija idealnog govora Veliki deo Habermasove teorije zasniva se na konceptu slobodne i otvorene komunikacije (u svetu života) koju on naziva „situaci­ ja idealnog govora". te vodili do promena i bo­ ljeg shvatanja onoga što jeste i što nije insajdersko trgovanje. po Habermasu. ljudi bi sami odlučili da li je insajdersko trgovanje moral­ no ili nemoralno. Rešenje tog problema. zadobijaju sve veću kontrolu nad svetom života i njemu svojstvenim oblikom racionalizacije. svet života mora se redefinisati tako da se približi idealu slobodne komunikacije u kojoj bolji argumenti uvek pobeduju. Drugim recima. dobro ili loše. kako vidimo. da se iskori­ sti da bi se iz nje izvukli načini dalje racionalizacije sistema. omogućila bi im da se ponovo sjedine na način kojim će se međusobno dopunjavati i obogaćivati.i sveta života i sistema. U najvećem broju slučajeva. leži u racionalizaciji i jed­ nog i drugog .

barijere slobod­ noj i otvorenoj komunikaciji. Habermas smatra da posto­ ji skup praktičnih i političkih implikacija koje proizilaze iz te dijagnoze savremenih bolesti. Ptema tome. On tvrdi da mi i dalje živimo u modernom svetu. a takav konsenzus nam uvek kazuje šta je istina. nudi bolje dokaze i može da se iznese na najubedljiviji način. (Gidens je veliki deo svoje teorije izgradio kroz polemiku sa postmodernim teore­ tičarima koji tvrde da živimo u postmodernom svetu. Drugim recima. . a pogotovo moć koja je remeti. istina je istina zato što proizilazi iz konsenzusa. Situacija idealnog govora — govorna situacija koja je oslobođena od svih spoljnih uticaja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN koji argument pobeduje. do istine. Iako modernista. To je situacija u kojoj pobeduje bolji argument. kao što su Marks ili Veber. trebalo bi da se uklone tako da ljudi mogu slobodno da dodu do konsenzusa i istine. ali njegovo viđenje tog sveta veoma je različito od viđenja postmodernih teoretičara (glava 9).204 D Ž O R D Ž RlCER . a takav konsenzus nam uvek kazuje šta je istina. Međutim. Gidens ima veoma različit pogled na moderni svet od klasičnih teoretičara modernosti. a ne onaj iza koga stoji moćniji pojedinac ili moćnija grupa. iako se nalazimo u njegovoj poznoj fazi. Konsenzus se stvara nakon rasprave takvim argumentima. U skladu sa svo­ jom marksističkom orijentacijom. Moć utiče na praktič­ no celu našu komunikaciju. već i opšta nesposobnost da se stigne do pravog konsenzusa i. a rezultat takvog uticaja nije samo poremećena komunikacija. Problem u savremenom svetu sastoji se u tome što je mali deo ljudske komunikacije slobodan i otvoren. Konsenzus se stvara nakon rasprave takvim argumentima. Istina nije kopija realnosti već proizilazi iz konsenzusa. a ne onaj iza koga stoji moćniji pojedinac ili moćnija gru­ pa. a pogotovo uticaja moći. recimo. a koji gubi. oslobođena je svih spoljnih uticaja. Bolji argument je onaj koji. samim tim. a ne zato što je kopija realnosti. situacija u kojoj pobeduje bo­ lji argument. MOLOH MODERNOSTI Entoni Gidens (1938) sebe smatra modernim socijalnim teoretičarem.) On ne odbacuje ideju da ćemo u nekom trenutku možda preći u postmoderni svet. a pogotovo uticaja moći. Habermasova situacija idealnog govora.

Moloh može doneti velike nagrade (recimo. bude uništeno. Ljudi upravljaju Molohom. ali i velike opasnosti. ili u njegovoj blizini. niti brzinu koju će on dostići. godine u Cernobilju) ili genetskih mutacija (koje mogu ugroziti budućnost ljudske vrste). Zamislimo veliki kamion koji raznosi lekove. ta kontrola je slaba i svakog dana postoji mo­ gućnost uništenja koje može biti posledica topljenja nuklearnog rsaktora (što se desilo 1986. Gidens želi da kaže tom metaforom i opasnostima koje ona nosi? Moloh izražava rizike po ljudsko društvo koje su proi­ zveli sami ljudi. uključujući i stalan strah da oni koji njime upravljaju u svakom trenutku mogu izgubiti kontrolu i tako dovesti u opasnost živote mnogih ljudi. Zamisli­ mo jedan ogroman kamion veličine Titanika koji se kreće ulica­ ma grada. veliki kamion može da do­ nese ogromne zalihe hrane i lekova koje su stanovništvu potreb­ ne). Ka­ mion možda raznosi lekove koji su ljudima potrebni i koji se čine ispravnim. To se dogodilo sa „fen penom". Moloh . zapravo. s obzirom na njegovu veličinu i snagu. kao i onima koji mu se nadu na putu. Ljudi upravljaju Molohom. ali uvek postoji mogućnost da će se on otrgnuti kontroli i uništiti one koji su ga stvorili i njihovu okolinu. ali je potom povučen 5 tržišta jer se saznalo da izaziva srčane probleme. nuklearne centrale) i genetskog istraživanja. I jedno i drugo su proizvodi koje su stvorili ljudi i koji se nalaze pod njihovom kon­ trolom. (engleski. Međutim. oni ne mogu potpuno da kontrolišu pravac ko­ jim će se on kretati. juggernaut).SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 205 Moloh Gidens vidi modernost kao Moloha. lekom za kontrolu težine koji je jedno vreme bio veoma popularan. Još jedan pri­ mer kako ljudske tvorevine koje se čine vrednim mogu imati ra­ zarajuće posledice. Uvek posto­ ji mogućnost da ljudi izgube kontrolu nad Molohom i da sve ono što je u njemu. ali to u budućnosti može proizvesti više štete nego ko­ risti.Gidensova metafora kojom on opisuje moderni svet kao snažnu silu koja se kreće napred rušeći sve pred sobom. Sta. jeste razvoj nuklearne tehnologije (na primer. snažnu silu koja se kreće napred rušeći sve pred sobom. ali. . Koncept Moloha jedan je prilično apstraktan koncept. Onima koji ga kontrolišu.

ne­ ophodno je da verujemo da odluka kapetana nuklearne podmor­ nice da lansira raketu s nuklearnom glavom neće biti posledica njegovog kaprica ili da će oni koji obavljaju genetska istraživa­ nja preduzeti sve mere predostrožnosti koje su potrebne da bi se zaštitile buduće generacije.tendencija različitih delova savremenog Moloha da se sve više udaljavaju od nas u prostoru i vremenu. ili čak u ranim modernim društvima. Recimo. Drugim recima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORES Prostor i vreme Naša sposobnost da kontrolišemo različite komponente savremenog Moloha komplikuje se činjenicom da su te komponen­ te sve udaljenije od nas u prostoru i vremenu. Stvari koje su napravljene u prošlosti (nuklearni otpad koji se gomilao više od pola veka) mogu imati katastrofalne posledice po nas koji živimo u današnjem vremenu. Slično tome. savremeno društvo ne bi bilo moguće. stanovnici modernog sveta primorani su da razvijaju poverenje u sisteme i ljude koji te sisteme kontrolišu i njima upravljaju.206 DZORDŽ RICER . nuklearna podmornica ogromne razorne moći može da bude uda­ ljena hiljadama kilometara od onih koji njome upravljaju. Dok su nam u premodernom društvu. . Više nije neophodno da budete blizu nečega da biste na to izvršili nekakav uticaj. stvari koje danas stvaramo (na primer. takve komponente bile fizički bli­ zu. Nukle­ arna katastrofa u Cernobilju pogodila je ljude koji žive hiljadama kilometara daleko od mesta gde se desila nesreća. Entoni Gidens Biografska skica Gidens je kao teoretičar veoma uticajan u SAD. ali i u mnogim drugim delovima sveta. Isto to može da se kaže i za vreme. Zbog svih tih promena u vremenu i prostoru. one se sada prostiru po ćelom svetu. genetska tehnologija) mogu imati štetne posledice u budućnosti. Tu pojavu Gidens naziva distancijacija. priroda modernog sveta zahteva od nas da verujemo ekspertima koji upravljaju si­ stemima. U suprotnom. Recimo. Interesantno je d a j e njegov teorijski rad Distancijacija .

Sedmogodišnja terapi­ ja dovela ga je do dubljeg istraživanja ličnog života. godine. neprekidno pre­ ispitivanje i menjanje sopstvenih postupaka kod ljudi stvara još . nije pošlo za rukom: „Gidens je možda ostvario fantazije mnogih od nas koji su se predali sociologiji tokom perioda intenzivne i uzbudljive de­ bate iz koje se razvila teorija strukturacije. Iako razmišljanje o velikim pro­ blemima ima mali uticaj na te probleme. pokušao je da učvrsti akademsku reputaciju te institucije i ojača njen uticaj kako u Velikoj Britaniji. Ljudi su refleksivni. tako i ši­ rom sveta.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 207 uvek bio slabije primljen u rodnoj Velikoj Britaniji nego u drugim zemljama. Neprihvatanja kod kuće može delimično da se objasni činjeniom da je Gidens uspeo da dobije teorijske sledbenike širom sve­ ta. Terapija je Gidensu takode dala pouzdanje da prihvati aktivniju ulogu u javnom životu i postane savetnik britanskog premijera Tonija Blera. Sto je još važnije. ali i o svemu onome što čini njihov svakodnevni život. Refleksivnost Međutim. Tokom svog mandata. Gidensova karijera imala je nekoliko interesantnih obrta to­ kom devedesetih godina prošlog veka. Oni neprestano razmišljaju o velikim problemima kao što su nukle­ arna tehnologija i genetsko istraživanje." (Videti glavu 7). što mnogim drugim britanskim teore­ tičarima koji su to pre njega pokušavali. u savremenom svetu ljudi nisu uvek voljni da stvari prepuste nepoznatim ekspertima. Dekan prestižne Londonske škole za ekonomiju i političke nauke (London School of Eco­ nomics and Political Science) postao je 1997. iz čega su proizašle knjige kao što su: Modernost i samoidentitet i Transfor­ macije intimnosti. te da njegovim poslednjim delima nedostaju dubina i prefinjenost koje su krasile njegove ranije radove. Neki veruju da je to negativno uticalo na Gidensov akademski rad. ono u ljudima izazi­ va stalan osećaj nelagodnosti zbog posledica koje bi ti problemi mogli imati na njihove živote.

Umesto toga. ljude danas ujedinjuje negativan cilj koji im nalaže da ne izazivaju opasnosti povezane s različitim rizicima Mnogi današnji rizici proističu iz savremene industrije. već je pogodila mnoge delove sveta od kojih su neki bili prilič­ no udaljeni od mesta nesreće. Ljudi i danas osećaju posledice izloženosti radijaciji. posledice te nesreće nisu bile ograničene samo na vreme kada se nesreća dogodila. Dok su prethodne generacije solidarnost postizale tako što su težile ostvarivanju velikih pozitivnih ciljeva (kao što je veća jednakost). Gidens taj proces naziva re­ fleksijom.208 D20RDŽ RlCER . Malo toga može da se uradi jednom za svagda. Rizik je. već i o na­ šem razmišljanju o tim postupcima. Mi ne reflektujemo samo o našim postupcima. ali ono što ih čini jedinstvenim nije samo to što su opasniji nego ikada ranije (nesreća u nuklearnoj centrali mnogo je opasnija nego nesreća izazvana u običnoj električnoj centrali). ona predstavlja središnji koncept sociološke teorije savremenog nemačkog teoretičara. stratifikovan. Na primer. Osim toga. To je proces u kojem preisipitivanje postupaka naposletku vodi do njihove promene. Njegova najpoznatija knjiga zove se Rizično društvo (1992). Bek smatra da je savremeno društvo definisano rizikom i na­ činima na koji rizik može da se spreči. minimalizuje ili kanališe. Ključni koncept Rizično društvo Iako ideja rizika zauzima značajno mesto u Gidensovom teorij­ skom radu. godine. Za razliku od siromašnih društava i nižih slojeva koji će skoro si­ gurno biti izloženi riziku. već i to što nisu prostorno i vremenski ograničeni. Ulriha Beka (roden 1944). nukle­ arna katastrofa. reviziji i modifikaciji. To nam stvara još sveobuhvatniji osećaj nelagodnosti od refleksije o pojavama kao što su opasnosti proizvedene nuklearnom tehnologijom. pri čemu se kod nekih ljudi javljaju novi simptomi. nije bila ograničena samo na geografski prostor u blizini centrale. bogata društva i viši slojevi verovatno . kao i mnoge druge pojave u društvu. svi naši postupci neprekidno su podložni preispitivanju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN veći osećaj nelagodnosti. kao ona u Černobilju 1986.

a ne viša klasa. bogatija društva često izvoze rizik siro­ mašnijim društvima. Jedan od razloga za to je efekat bumeranga. sve veće rupe u ozonskom omotaču. naš svakodnevni ži­ vot prepun je rutina koje stvaraju utisak da su naši životi sigurni.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 209 će izbeći rizik. Ako je socijalizacija uspešna. smatra Bek. mnogo je veća verovatnoća da će rizik pogoditi oblasti u kojima živi niža. recima. Mnogi potezi eksperata mogu da prouzroku. Drugim. ne mogu u potpunosti da kontrolišu Moloha. ona nam omogućava da razvijemo sposobnost verovanja ne samo našim roditeljima. . Mi smo takode svesni toga da eksperti. čak ni viši slojevi ne mogu biti potpuno lišeni opasno­ sti rizika u savremenom svetu. Ipak. Osim toga. iako im načelno verujemo. već i fenomene kao što su sve veća globalna ekonomska za­ visnost i verovatnoća da će ekonomska kriza u jednom delu sveta prouzrokovati krizu u čitavom svetu. Takode. a mere koje oni preduzimaju da bi izašli na kraj s takvim irizama lako mogu da dovedu do njihovog pogoršanja. Nesigurnost se prevladava socijalizacijom u detinjstvu. ali mnogi od tih rizika vraćaju im se nazad u obliku zagađenog vazduha ili zagađane vode. Bogata društva i viši slojevi nastoje da fabrike koje uništavaju čovekovu okolinu grade što je moguće dalje od mesta na kojima oni žive. već osobama od autoriteta u načelu. Niko ne može. u krize. Odatle dolazi naša želja da smanjimo rizik i nesigurnost. da se sakrije od rizika ili izbegne život u rizičnom društvu. bolno smo svesni rizika koji nas okružuje. uprkos rutinama i uspešnoj socijalizaciji. Bez ob­ zira na to. Efekat bumeranga — rizik pogađa više slojeve i bogata društva koji su najod­ govorniji za njegovu proizvodnju. Štaviše. Nesigurnost i rizici Gidens smatra da „visoka modernost" u naše živote unosi velike rizike i nesigurnost. rizik pogađa i više slojeve i bogata društva koji su najodgovorniji za njegovu proizvodnju. globalnog zagrevanja i sličnog. Ti rizici su globalni po prirodi i ne uklju­ čuju samo fenomene o kojima je bilo reči u prethodnim paragra­ fima.

4. 2. Moloh je podložan upravljačkim greškama. Na primer. Takve promene često imaju nenameravane posledice.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Gidens se pita: zašto nastaju rizici? Drugim recima. Međutim. Oni koji upravljaju Molohom prave greške. To novo znanje koje primenjujemo na Moloha omogu­ ćava Molohu da se kreće različitom brzinom i u različi­ tim smerovima. Moloh ima ugrađene felere. černobiljska katastrofa je bez sumnje rezultat kombinacije grešaka upravljača i sistem­ skih felera. Međutim. moguće je da je černobiljska katastrofa prouzrokovana fatalnim greškama koje su počinili ljudi koji su upravljali centra­ lom iz dana u dan. stručnjaci koji su projektovali nuklearnu cen­ tralu u Cernobilju (kao i sve druge nuklearne centrale ši­ rom sveta). dizanje kamatnih stopa otvara moguć­ nost za privrednu recesiju. Slično tome.210 DŽORDZ RICER . a posebno eksperti. nova brzina ili smer mogu da proizvedu čitav niz negativnih posledica. u nekom trenutku američke finansijske vlasti mogle bi da podignu kamatne stope kako bi držale inflaciju pod kon­ trolom. ali ne možemo da predvidimo sve posledice genetskih promena na kojima sada radimo. Ljudi u načelu. proizvođači leka „fen pen" nisu imali predstavu o tome da će njihov proizvod kod pacijenata prouzrokovati srča­ ne probleme. Na primer. Ne možemo uvek tačno da predvidimo posledice modifikovanja Moloha ili stvaranja njegovih novih delova. 3. . napravili su čitav niz grešaka koje su dovele do njenog uništenja. Oni koji su stvorili Moloha i njegove različite sastavne delove napravili su greške. mi se trenutno nalazimo na početku genetske revolucije. zašto Moloh preti da se otrgne kontroli? On nudi četiri odgovora: 1. Na primer. Prema tome. neprekidno reflektuju o Molohu i u tom procesu stvaraju nova znanja o njemu. U stvari.

kakav je položajfilmovadanas? Da li su oni više ili manje zaglupljujući.filmovisu da­ nas. re­ cimo. mnogo . Posledica tog zaglupljivanja jeste to da ljudi nisu više sposobni da shvate da se izvori njihovih problema nalaze u širem društvu. pogotovo u proizvodnji i globalnoj distribuciji blokbastera. U stvari. Prohujalo s vi­ horom (1939). Prvi među ta­ kvim blokbasterima bio je film Ratovi zvezda (1977). Međutim. In­ terneta i eksboksa (naročito različitim igricama koje na njemu mogu da se igraju). a jedan od najpoznatijih u poslednje vreme je Matriks (1999). Danas se naglasak stav­ lja na brze. pogotovo filmovi koji su u doba najveće popu­ larnosti Holivuda nazivanifilmovimaB produkcije. na neki način. Iako mnogi od tihfilmovamogu da se gledaju na kanalima kao što je American Movie Classic. pogotovu upotrebom kompjuterizovane tehnike koja je još uvek u svom začetku.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 211 Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Holivudski blokbaster Kao što smo videli u ovoj glavi. glasne i nemoguće događaje koji mogu da se izraze samo kroz magiju filma. kritički teoretičari smatrali su da su filmovi. Na koji način se savremeni blokbasteri mogu dovesti u vezu 1 s osnovnim idejama kritičke teorije? Prvo. Holivud je odavno počeo da proizvodi blokbastere — Rođenje nacije (1915). Ono što je danas različito jeste središnja pozicija koju blokbasteri u Holivudu zauzimaju. a kamoli da nešto preduzmu kako bi to sprečili. i Quo Vadis (1951) . njih je uveliko zamenio televizijski program. Danas Holivud proizvodi manje filmo­ va B produkcije nego ranije. Međutim.zbog čega je časopis Va­ riety izmislio pojam blokbaster (vrsta filma koji zarađuje puno novca). mnogo manje važni nego što su to bili. 1940-ih godina. pogodno sredstvo za kontrolu i zaglupljivanje ljudi. i da li mogu da se upotrebe za kontrolu ljudi? Kada su u pitanju kontrola i zaglupljivanje ljudi. iako je proizvedeno j| daleko manje blokbastera nego filmova B produkcije. Vremena su se promenila tako da danas više pažnje mora da se posveti uticaju televi­ zije (pogotovo trenutnoj ekspanziji realiti šou-programa). uticaj Holivuda ostao je snažan. kao i tehnička razvijenost i čarobnjaštvo savremenih blokbastera.

ne samo da više ljudi odlazi da gleda blokbastere. nefleksibilna tehnologija.j pljujući uticaj na publiku. Za razliku od marksista. Kritička teorija najviše je zainteresovana za kulturnu industriju i sve veću kontrolu kulture nad ljudima.\ važnije. pogotovo ona koja se širi preko medija. Kapitalizam je prošao kroz transformaciju od fordizma ka postfordizmu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE* veći procenat bioskopske publike odlazi u bioskope da gleda i blokbastere. koji su neophodni da bi se današnja bioskopska I publika manipulisala i kontrolisala. od kojih se uglavnom traži da gotovo uopšte ne razmišljaju. i da. ljudi teže da pro­ nađu najbolja sredstva za ostvarenje svojih interesa. Konačno. Dominacija tehnologije proizvodi jednodimenzionalno društvo u kome ljudi gube sposobnost da kreativno i kritički misle. kritički teoretičari usvajaju pesimističan pogled na budućnost. Osnovna karakteristika fordizma je masovna proizvodnja ho­ mogenih proizvoda. 4. Oni gube sposobnost da koriste razum. 7. nego emocije. progresivan rast produktivnosti. standardizovane radne rutine. niti o ciljevima. Savremena filmska industrija poznata je po tome što koristi planiranje i ekspertizu. Kritički teoretičari kritikuju tehnologiju. Oni u budućnosti predviđaju sve veću teh­ nološku kontrolu i racionalizaciju. . birokratizovani 5. . pogotovo način na koji se ona upotrebljava u kapitalizmu. što doprinosi iracionalnosti racionalnosti. Sažetak 1. najveći broj novih holivudskih blokbastera ima zaglu. 6. . Presudnu ulogu u toj kon­ troli ima masovna kultura.212 DŽ0RD2 RlCER . ne razmišlja­ jući niti o sredstvima. i možda naj. sledstveno tome. Glavni cilj je da se snažno utiče na emocije gledalaca. Meta uticaja tih filmova nije intelekt. Kritički teoretičari bave se uticajem tehnologije na ljudsko mi­ šljenje. Drugo. 3. Pod uticajem tehnokratskog mišljenja. već oni ostvaruju mnogo veći uticaj na njih. doprinose da se održi status quo i u velikoj meri smanjuju mogućnost za kritičko razmišljanje i nezavisno (a pogotovo revolucionarno) delanje. Lako može da se dokaže da su savremeni blokbasteri podigli praksu zaglupljivanja na jedan sasvim novi nivo. 2.

Osnovna karakteristika postfordizma je proizvodnja većeg broja proizvoda. Grand-teorija Jirgena Habermasa bavi se konceptom kolonizacije sveta života. 14. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. sistem ima svoje izvorište u svetu života. Entoni (2005). 15. uvek ima mogućnost da se otrgne njihovoj kontroli. 13. on vremenom počinje da razvija posebne strukture (porodica. po Habermasu. Fisk. 16. . Ulrih (2001). Iako velike fabrike postaju sve više postfordističke. Grand-teorija Norberta Elijasa bavi se procesom civilizovanja u kome je ono što se nekada radilo javno vremenom postalo necivilizaovano. država i privreda itd. nenameravane posledice i korišćenje novih znanja koja usmeravaju Moloha u nepredvidivom pravcu. Posledice modernosti. Beograd: Filip Višnjić. greške u uprav­ ljanju. (2001). fleksibilniji i veštiji radnici. Promene medu običnim ljudima nastale su kao posledica imita­ cije promena koje su nastale u aristokratiji. Iako. Po toj teoriji.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 213 8. uprkos činjenici da njome uprav­ ljaju ljudi. 9. Gidens smatra da se u faktore koji utiču na to da se Moloh mo­ dernosti otrgne kontroli ubrajaju: ugrađeni feleri. Literatura za dalje čitanje Bek. Beograd: Clio. Džon. Popularna kultura. pravni sistem. Za Habermasa svet života predstavlja područje svakodnevne ko­ munikacije. 11. fordizam na­ stavlja da živi u restoranima brze hrane. veoma fleksibilni proizvodni sistemi. Promene u dvorskim manirima stvorile su lance zavisnosti koji su počeli da povezuju aristokratiju s običnim svetom. 10. Beograd: Stubovi kulture. velikom i snažnom silom koja. Entoni (1998). a ljudi su to prestali da rade javno. Elijas. 12.) koje postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta života. Grand-teorija Entonija Gidensa bavi se Molohom modernosti. Beograd: Filip Višnjić. opadanje visokobirokratizovanih sindikata i hetero­ genost u potrošnji. Rizično društvo. Gidens. proizvodni sistemi koji stvaraju velike sindikate i homogenost u potrošnji. sistem kolonizuje svet života i time u njemu sprečava slobodnu i otvorenu komunikaciju. Odbegli svet. Norbert (2001). Gidens. Proces civilizacije.

Uspon istorijske sociologije. Ritzer. Sarajevo: Veselin Masleša. nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Autonomija i odgođena apokalipsa. (1986). George (1999). Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Zdenko (2004). Promene. Smit. Markuze. Vujović. Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada. Beograd: Zavod za udž­ benike i nastavna sredstva. Zagreb: C E K A D E . Alain (1998). Beograd: Plato. Wallerstin I. Novi Sad: Mediterran Pubishing. Mekdonaldizacija društva. Risman. Herbert (1987). Sreten [urednik] (2008). . Suvremeni svjetski sistem. Vjeran (1990). Denis (2001). Usamljena gomila.214 DŽORDŽ RlCER . Teorija društva u frankfurtskoj školi. Postindustrijsko društvo. Zagreb: Naklada Je­ senski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Zeman. Zagreb: Naprijed.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Katunarić. Touraine. Društvo rizika. Čovjek jedne dimenzije. Dejvid (2007).

Nakon toga. Glavu završavamo teorijom racionalnog izbora koja se usredsređuje na aktere koji prave izbor i donose odluke s ciljem da maksimalizuju zadovoljenje svojih želja i potreba. kao : drugih teorija koje srećemo u ovoj glavi. između ostalog. a prekida ga ukoliko ga on košta. Posebnost te teorije. sledeći Mida. teorijom koja se razvijala pod snažnim uticajem Džordža Herberta Mida (sa kojim smo se upo­ znali u glavi 3). bavi se metodama koje koristimo da bismo u svakodnevici realizovali naše živote. prven­ stveno bavi simboličkom interakcijom. ali se orijentišemo na teorije svakodnevnog života. tvrdi da svako od nas ulazi u odnos s dru­ gima ukoliko je taj odnos nagrađujući. srećemo se s teorijom razmene koja društvene odnose vidi kroz sravnjivanje nagrada i troškova i koja. kao što se može uočiti iz njenog Simbolički interakcionizam — sociološka škola koja se. koja društvo posmatra kao niz dramskih nastupa sličnih pozorišnim nastupima.GLAVA 6 SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA Simbolički interakcionizam Dramaturgija Etno metodologija i konverzacijska analiza Teorija razmene Teorija racionalnog izbora Sažetak Literatura za dalje čitanje Prethodne dve glave bavile su se savremenim grand-teorijama. prelazimo na dramaturgiju. s kojom se srećemo nakon toga. Nakon toga. Glavu započinjemo simboličkim interakcionizmom. SIMBOLIČKI INTERAKCIONIZAM Predmet proučavanja simboličkog interakcionizma. U ovoj glavi ostajemo u oblasti savremenih teorija. . jeste društvena svaiodnevica. Etnometodologija.

Treće. on se stiče kroz interakciju. recimo. kakav god odnos imali prema zastavi. na zastavu Republike Srbije tako što je pozdravimo ili dignemo tri prsta. jeste usredsredenost na interakciju (na delanje i pojedince kao dejstvenike) i simbole (i njihovo značenje) koji su s interak­ cijom čvrsto povezani. Sledstveno tome. Oni koji su razvili negativne stavove prema zastavi mogu sada u svetlu te nove činjenice da promene mišljenje i počnu za­ stavu Srbije da doživljavaju kao nešto pozitivno. Taj naš postupak zasnovan je na značenju koje ta zastava ima za nas (tj. značenja uvek proizilaze iz naših interakcija s dru­ gim ljudima. nezado­ voljstvo srpskom spoljnom politikom ili načinom na koji srbijan­ sko društvo tretira svoje etničke manjine može pojedince navesti da reinterpretiraju značenje zastave i da odbace pozitivna osećanja prema njoj. činjenici da ima tri boje i grb orla u sredini). Dok životinje na . iako je neko naučio da na zastavu Srbije gleda kao na pozitivan simbol. ali samo ako te stvari za ljude imaju neko značenje. Ali. Kroz interakciju koja se odvija u osnovnoj školi mi učimo kako je zastava pozitivan simbol.216 DžORDŽ RlCER . Sledstveno tome. za našu domovi­ nu). Drugo. imaju jedinstvenu sposobnost da svesno upotrebljavaju simbole. isto tako. Prvo. takođe. ljudi ne samo da internalizuju značenja koja su naučili kroz društvenu interakciju. ljudi. ljudsko delovanje usmereno je na stvari. pretpostavimo da se promeni spoljna politika i politika prema ma­ njinama. a ne samo na njenim fizičkim karakteristikama (tj. Suštinu ove teorije možemo razumeti ako izložimo neke od njenih osnovnih pretpostavki i principa.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN imena. Suprotno tome. Stoga. ljudi koji ne vole Srbiju takode kroz interakciju u školi. znači da drugi ljudi prema istoj zastavi mogu da se odnose na drugačiji način (recimo. mogu da nauče kako je zastava Srbije negativan simbol. tako što će je spaliti ili je pocepati). za razliku od životinja. porodici ili nekoj drugoj primarnoj grupi. To. za neke ona može biti simbol srpskog imperijalizma i vojne agresije). Četvrto. već su takode sposobni da ih modifikuju kroz interpretativni proces. naše de­ lanje usmereno je. pa čak i da razviju potpuno negativna osećanja prema zastavi i prema svemu onom što ona simbolizuje. zato što ona za njih može imati drugačije značenje (recimo.

deca koja su odrasla pored divljih životinja (na primer. Mi se rađamo sa sposobnošću da postanemo humani. simboličkog interakcionizma i. ali taj potencijal može da se ostvari samo kroz ljudsku interakciju. Kada životinjama dode vreme za parenje. Seksualni čin za ljude ima jedno simboličko značenje koje nadilazi značaj pukog produženja vrste. Životinje reaguju instinktivno na objekte. mesto na univerzi­ tetu. 14. poslediplomske studije. Robert E. on se bavio različitim stvarima pre nego što je postao sociolog. ali mi smo sposobni da razmislimo da li je ta pečurka otrovna i da proverimo njenu jestivost. Njegovo bogato neakadem­ sko iskustvo omogućilo mu je neobičnu orijentaciju u životu. Umesto toga. Sled­ stveno tome. konačno. vukova). Njegovi pogledi snažno su uticali na razvoj čikaške škole u sociologiji. Najveći broj ljudi. pogo­ tovo tokom ranih godina socijalizacije unutar kruga porodice i u školi. Uprkos tome što je kasno počeo. godine. Park Biografska skica Robert Park nije imao tipičnu karijeru akademski školovanog sociologa: fakultet. međutim. ljudi su sposobni da stimulusima daju značenje (da ih pretvore u sim­ bole) i da onda delaju na osnovu tih značenja. drugih socioloških teorija. februara 1864. pa tek onda delamo. ne mogu postati humana osim ukoliko se ne izdvoje iz ži­ votinjske zajednice i počnu da ulaze u interakciju s drugim ljudima.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 217 stimuluse koji dolaze spolja reaguju direktno ili instinktivno. Gladna životinja mogla bi da pojede otrovnu pečurku. Park je dao značajan doprinos sociologiji urba­ nih naselja. Park je roden u Harvivilu u Pensilavniji. ljudi postaju humani kroz društvenu interakciju. one gledaju da tu svoju seksualnu potrebu zadovolje kako bi instinktivno osigurale produženje vrste. Peto. Još dok je bio student Mičigenskog univerziteta na . bira s kim ide u krevet. mi prvo razmišljamo o njihovim znače­ njima. i tek onda odlu­ čimo da li da je pojedemo ili ne.

m i svakako n i s m o p o t p u n o Terenski rad . što je još važnije. Park je smatrao da je neophodno da nešto uradi u realnom svetu. kada je imao 34 godine. Nakon završetka studi­ ja počeo je da radi kao novinar. Šesto. Posmatranje . ljudi p o s e d u j u „svest" . Iako je tačan opis društvenog života bila jedna od njegovih strasti. „ s o p s t v o " . Park je sve više postajao nezadovoljan radom u novina­ ma jer ga to nije zadovoljavalo lično i. on je obavljao vrstu istraživanja (nazva­ nu naučno izveštavanje) iz koje se kasnije razvila urbana etno­ logija koja koristi opservacione tehnike i koja je postala jedno od ključnih obeležja čikaške sociološke škole.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE<J njega su uticali veliki mislioci poput Džona Djuia. da posmatra. Posebno j e značajna naša s p o s o b n o s t d a ulazimo u in­ terakciju sa s a m i m a s o b o m d a b i s m o odlučili k a k o d a ulazimo _ interakcije s p r e d m e t i m a koji nas o k r u ž u j u .metod. kojim simbolici. Zbog toga je 1898. analizira i beleži svoje opservacije.. Jednom je rekao: „Odlučio sam da se bavim praksom zbog nje same. Pisao je o gradskom životu na veoma živopisan način. Ali. Voleo je terenski rad.. Posebno je voleo da pronalazi i istražuje kockarnice i sobe za opuštanje u kojima se puši opi­ jum. s p o s o b n i d a o b l i k u j u svoje delanje i in­ terakcije. što mu je omogućilo da bude u kontaktu s realnim svetom. p r e m a t o m e . Iako je voleo teoriju i teorijske ideje. posmatranje istraživaču omogućava da koristi metod saosećajne intros­ pekcije i stavi se u položaj proučavanih aktera. a Park je imao duboku potrebu za društvenom reformom. Izraženo M i d o v i m rečnikom. k a k o j e D ž o r d ž H e r b e r t M i d objasnio (vidi glavu 3 ljudi s u svesni i s p o s o b n i d a reflektuju o s a m i m a sebi i o o n o m e što rade i. tj. Osim toga. ali i ostali sociclozi. usko povezan s terenskim radom. kako bi razumeo njihov značenja i motive i posmatrao način na koji oni delaju. U suštini. Podrazumeva odlaženje na teren (svakodnevni društveni svet) kak: bi se uočili i prikupili svi relevantni podaci. interakcionista (ili neki drugi sociolog) proučava društvo tako što pc~ smatra šta se u njemu dešava. U slučaju simboličkog interakcionizmi. činilo se da radom u novinama nije moguće unapređivati svet. . da bih u svoju dušu sakupio sve radosti i tuge ovoga sveta".218 DŽORDŽ RlCER . to nije zadovoljavalo njegove intelektualne potrebe. N a š e delanje je otu­ d a u velikoj meri a u t o n o m n o .metod koji koriste simbolički interakcionisti. napustio novinarstvo i upi­ sao se na Harvard.

postoje mnoga eksterna (spoljna) ograničenja našeg delanja. Ključni koncepti Konceptualni doprinos Čarlsa Hortona Kalija Čarls Horton Kuli (1864-1929) najpoznatiji je po svom kon­ ceptu sopstva u ogledalu. gajio za razum. . Taj koncept izražava ideju da pred­ stavu o sebi formiramo ogledajući se u nekoj vrsti ogledala. budući da često nailazimo na razli­ čite barijere ili prepreke). sopstvo i interakciju. te da li naši postupci imaju željeno dejstvo i ostavljaju željeni utisak. Poseban značaj imaju primarne grupe iz perioda mladosti. možda bi trebalo da preispitamo svoje postupke ili sliku koju imamo o sebi. Koncept sopstva u ogledalu odražava interesovanje koje je Kuli. možda bi trebalo da izvršimo ponovnu procenu samodoživljaja ili izvršimo ponovnu procenu slike koju o sebi imamo. prven­ stveno porodica i prijatelji. Mi biramo ciljeve i onda pokušavamo da ih ostvarimo (iako ne uvek na uspešan ili linearan način. To je intimni tip grupe u kojoj se ljudi suočavaju licem u lice. Da bismo stvorili sliku o sebi i svom ponašanju koristimo druge ljude kao ogledalo. utvrđujemo da li smo onakvi ka­ kvima želimo da se predstavimo. govor njihovog tela i slušamo njihove reći.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 219 slobodni da radimo šta poželimo . Ali kakvog ogledala? Ogledalo na koje Kuli misli. Mi definišemo situacije. ljudi biraju svoje ciljeve s obzirom na to kakve su životne situacije u kojima se nalaze. zapravo jesu ljudi s kojima ulazimo u interakciju. U suprotnom. Ako „ogledalo" nastavi da nam pokazuje odraz koji se ne slaže s našim doživljavanjem sebe. Posmatramo njihove oči.intimne grupe u kojima se ljudi suočavaju licem u lice i koje imaju odlučujuću ulogu u povezivanju pojedinca s većim druš­ tvom. Ogledajući se u tom ogledalu. Sopstvo u ogledalu — ideja da sliku o sebi formiramo koristeći druge ljude i njihove reakcije na nas kao ogledalo koje nam govori ko smo i kako se ponašamo. da­ jemo im značenje i onda delamo s obzirom na ta značenja. Primarne grupe . Drugi ključni Kulijev koncept jeste koncept primarne grupe. kao i ostali pripadnici simboličkog interakcionizma. Sedmo.

dete počinje da razvija sposobnosti koje mu omo­ gućavaju da postane koristan član društva.220 DŽORDZ RICER . DRAMATURGIJA Koncept sopstva nalazi se u samoj srži simboličkog interakcionizma. Kuli je zaslužan za još jedan značajan metodološki doprinos. počinje da uzima u obzir i druge oko sebe. Poseban značaj imaju primarne grupe iz perioda mladosti (posebno porodica i prijatelji) u kojima se po­ jedinac razvija u društveno biće. Drugim Saosećajna introspekcija . dete mora da nauči da uzima u obzir očekivanja posebnih drugih i. kao i Mid. i tako poku­ ša da razume značenja i motive koji leže u osnovi ljudskog ponašanja. Kao što je Mid po­ kazao svojim učenjem o periodu igranja i periodu igre (glava 3). uvideo da se ljudi ne ponašaju tako jedno­ stavno kako tvrde bihevioristi. konačno. Kuli je naglašavao potrebu da se sociolozi stave u položaj aktera koje proučavaju da bi bo­ lje razumeli način funkcionisanja njihovih mentalnih procesa.sociološki metod koji od istraživača zahteva da se uživi u poziciju aktera koje proučava. Na taj način. Postupci pojedinaca posledica su svesnih radnji i niza različitih mentalnih procesa. umesto da razmišlja isključivo o sebi. Sopstvo se uglavnom razvija u primarnim grupama. To znači da istraživač treba da se zamisli na mestu pojedinca kojeg prou­ čava. Kao rezultat te promene. Herbert Blumer definisao je sopstvo na jedan veoma jednostavan način: on je tvrdio da sopstvo predstavlja posledicu činjenice da ljudi mogu biti objekti sopstvenog delanja. Iako je ovaj metod manje naučan od eksperimentalnog meto­ da kojim se koriste bihevioristi. generalizovanih drugih. on i dalje. Iako su bihevioristi privrženi eksperimentalnim metodama. On je. barem za određen broj sociologa.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOKK Ta vrsta grupe ima odlučujuću ulogu u povezivanju pojedin­ ca s većim društvom. istraživač može bolje da razume značenja i motive koji leže u osnovi ponašanja pojedinaca koje proučava. predstavlja jedan od osnovnih metoda prouča­ vanja svakodnevnog života. Kuli taj metod naziva saosećajna introspekcija. Istraživač treba na jedan saosećajan način da shvati ko su ti akteri i o čemu oni razmišljaju. . a dete. pogotovo laboratorijskom eksperimentu.

(Recimo. Sposobnost delanja prema sebi samima omogućava ljudima de delaju na svestan način umesto da slepo reaguju na spoljne stimuluse. ljudi glume za svoju društvenu publiku. Gofman je tu tenziju video kao rascep između našeg spontanog i socijalizovanog sopstva. Interesujući se za takvu vrstu glume. Za Gofmana. Da bi se izborili s ovom ten­ zijom i održali stabilnu predstavu o samima sebi. u stvarnom životu Erving Gofman objavio je Dramaturgija Gofmanovo shvatanje sopstva oblikovano je njegovim dramaturškim pristupom. ali i da bi istakli značenja tih stvari. Oni interpretiraju značenja stvari i menjaju te interpretacije u zavisnosti od situaci­ ja u kojima se nalaze i u zavisnosti od toga šta žele postići. društvenih ograničenja unutar sopstva (Videti glavu 3). Ljudi ulaze u interakciju sa samima sobom da bi istakli stvari prema kojima delaju (prema kojima se odnose).SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 221 recima.) Oba tipa delanja zasnovana su na tome kako ljudi sami sebe posmatraju (da li na sebe gledaju u pozitivnom ili negativnom svetlu). kao i za većinu simboličkih interakcionista. to jest. . ljudi mogu sami sebe da ukore kada shvate da su rekli nešto budalasto ili ako shvate da su ne­ kom naneli zlo. Sopstvo (engleski. Najvažnije delo o sopstvu u simboličkom interakcionizmu Kako se predstavljati 1959. drugim recima. spontanog sopstva. Mi neprekidno nailazimo na zahteve da uradimo ono što se od nas očekuje. Gofmanova koncepcija sopstva ukorenjena je u Midovim idejama. on nema nad njim potpunu kontrolu. Sopstvo — proizvod dramske interakcije između aktera i publike. i mene. posebno u njegovoj raspravi o tenziji između ja. ljudi imaju sposobnost da delaju ne samo prema drugi­ ma. kao razliku iz­ među onoga što želimo da uradimo spontano i onoga što drugi očekuju od nas da uradimo. Go­ fman se usredsredio na dramaturgiju. već i prema sebi. self) predstavlja Dramaturgija . Ta očekivanja često ne ostavljaju prostor za dvoumljenje. godine.shvatanje društvenog života kao niza dramskih nastupa slič­ nih pozorišnim nastupima. sopstvo nije u posedu aktera. to jest gledište da društveni život predstavlja niz dramskih nastupa sličnih onim u pozorištu.

Unutar pozorinice. Gofman je pretpostavljao da ljudi. kada uđu u interakciju. Gof­ man je taj intetes aktera nazvao upravljanje utiscima. kao i glumci u pravoj pozorišnoj predstavi. Ipak. Upravljanje utiscima — tehnike koje akteri koriste da održe određene utiske uprkos problemima s kojima se susreću. Profesor koji drži predavanje nalazi se na pozorinci. glumci neće moći uspešno da izvedu svoju predstavu. U njega spadaju tehnike koje akteri koriste da održe određene utiske uprkos problemima s kojima se susreću. žele da predstave određenu sliku o sebi koju drugi treba da pri­ hvate. Iz tog razloga akteri moraju da kontrolišu publiku. definišući situaciju za one koji posmatraju nastup. definišući situaciju za one koji posmatraju nastup. Sledeći analogiju s pozorištem. Gofman razlikuje okruženje i ličnu fasadu. Gofman govori o pozornici (engleski. ako publika u pozorištu zviždi ili ne isključi mobilne telefone. Akteri se nadaju da će slika o sami­ ma sebi koju predstavljaju publici biti dovoljno ubedljiva da ih publika doživi onako kako oni to žele. Oni se takode nadaju da će nastup podstaći publiku da postupa onako kako oni žele. Pošto je sopstvo proizvod dramske interakcije. glavni deo njegove teorije usmeren je na dramaturške nepredvidivosti koje dovode do prekida nastupa. ono. Pozornica. akteri su svesni da publika može da poremeti njihov nastup. kao i metodi koje koriste da bi prevazišli te probleme. na pozornici se nalazi i student koji je otišao na žurku ili predsednik države koji se obraća naciji pred TV kamerama. . Međutim. može se prevesti i kao bina ili prednji plan) kao delu nastupa koji uglavnom funkcioniše na jedan utvrđen i uopšten način. naročito one njene delove koji mogu da izazovu prekid. Gofman se bavi procesima i tehnikama koje sprečavaju ili saniraju takve prekide. negativno reaguje na prekide koji mogu da nastupe tokom izvođenja predstave. Gofman je smatrao da se ve­ ćina nastupa uspešno izvodi od početka do kraja.222 DŽ0RD2 RlCER .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN proizvod dramske interakcije između aktera i publike. bez prekida. Recimo. kao i metode koje koriste da bi prevazišli te probleme. čak i onda kada predstavljaju sebe. front stage. Pozornica — deo nastupa koji uglavnom funkcioniše na jedan potpuno utvr­ đen i uopšten način.

Lična fasada sastoji se od opreme koju publika poistovećuje sa izvođačima i očekuje od njih da je imaju sa sobom. Od hirurga se. ako akter želi da ga publika shvati ozbiljno i da se predstava izvede do kraja (bez prekida). Ličnu fasadu Gofman je podelio na izgled i manir. izraz na hirurgovom licu koji uliva poverenje) govori publici koju vrstu uloge izvođač namerava da igra u određenoj situaciji.fizička scena koja obično mora da postoji da bi akteri izveli predstavu. oružje itd.način na koji se izvođač ponaša pred publikom. U zavisnosti od toga da li je izraz lica grub ili blag. Lična fasada . tako da se vremenom stvaraju kolektivne predstave o onome što se događa na svakoj pozorinici. . hirurgu je potrebna operaciona sala. a klizaču na ledu klizalište.oprema koju publika poistovećuje s izvođačima i očekuje od njih da je nose sa sobom. Na primer. Profesor koji drži predavanje u am­ fiteatru stupa na pozornicu koju su pripremili mnogi profeso­ ri i studenti pre njega. Uopšteno govoreći. manir može da predstavlja pokazatelj potpuno drugačije vrste nastupa. Bez nje. izgled i manir moraju da budu konzistentni i ubedljivi. govori publici koju vrstu uloge izvođač namerava da igra u određenoj situaciji. Dok igraju poznate uloge.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 223 Okruženje se odnosi na fizičku scenu koja uglavnom mora da postoji da bi akteri izveli predstavu. Iako je Gofman pozornici (prednjem planu) i drugim as­ pektima svog sistema pristupio kao simbolički interakcionista. očekuje da nosi medicinsku odeću i ima odgovarajuće instrumente. dozvola za vožnju koju svaki taksista mora da ima ili oznaka vozila koja se nalazi na krovu automobila). tako. a od vojnika da nosi uniformu. Manir . Manir (na primer. akteri veoma često nailaze na pozornice koje su već pri­ premljene za takve nastupe. on je raspravljao i o njihovim strukturalnim karakteristikama. posebno se odnosi na one elemente koji otkrivaju izvođačev društveni status. akteri obično ne mogu da izvedu predstavu. Kada studenti udu u amfiteatar. Izgled obuhvata one elemente koji nam otkrivaju izvođačev društve­ ni status (na primer. taksisti automobil. On je smatrao da pozornice imaju tendenciju da se institucionalizuju.način na koji izvođač izgleda kada nastupa pred publikom. oni već znaju šta mogu da očekuju od profesora koji će ući posle njih Okruženje . Izgled .

Posledica toga je. Tokom nastupa akteri mogu prikrivati neka svoja tajna zadovoljstva ukoliko smatraju su ona nespojiva s njiho­ vim nastupom. da se pozornice obično biraju. (uglavnom) izbegava da dođe pripit na predavanje. iako je imao za­ kazanu operaciju srčanog mišića. Recimo. Ali kada izađe na binu. a ne stvaraju. profesor koji konzumira alkohol pre predavanja. Akteri teže da prikriju greške koje su napravili priprema­ jući predstavu kao i mere koje su preduzeli da isprave te greške. 2. Gofmanova naj­ interesantnija razmišljanja ostaju na području interakcije. Umesto toga. .224 DžORDŽ RlCER . profesor je možda proveo samo nekoliko sati pripremajući predavanje. Pošto se pojedinci trude da u svojim predstavama na pozornici predstave sebe u idealizovanom svetlu. objašnjavao je Gof­ man. Na primer. Uprkos ovakvom strukturalnom gledištu. Isto se odnosi na određene aktivnosti koje su upražnjavane u prošlosti. on se obično ponaša kao da oduvek poznaje materiju. oni neizbežno osećaju da moraju prikriti neke elemente u svojim nastupima: 1. Lekar koji je nekada bio zavisnik o drogama. najvažniji proces koji se odvija unutar interakcije aktera s publikom jeste upravljanje utiscima kako bi se izbegli prekidi. pričaće im o onim delovim svoje prošlosti koji osnažuju sliku o njemu kao kvalifikovanom lekaru (recimo. hirurg može prikriti činjenicu da se pri­ premao za operaciju na šlepom crevu. sigurno neće svojim pacijentima govori­ ti o tom periodu iz svoje prošlosti. 3. a prikriju pripremni proces koji je pretho­ dio. Kako je već rečeno. To nas dovodi do mnogo strukturalnije slike od one koju bismo očekivali od većine simboličkih interakcionista.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN i započeti svoje predavanje. Akteri smatraju da je neophodno da pokažu samo kona­ čan proizvod. Akteri izbegavaju da publi­ ci predstavljaju aspekte svoje ličnosti koje su nespojive sa njihovim natupima. o tome kako je doktorirao na Harvardu). Profesor koji je na pre­ davanje poneo pogrešne beleške primoran je da tokom predavanja improvizuje kako bi to prikrio. Recimo.

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 225 Ključni koncept Distanca prema ulozi Gofmana je takode interesovalo u kom stepenu je pojedinac obuhvaćen nekom ulogom. nele­ galne ili degradirajuće postupke. ona će verovatno biti svesna da su suviše stara da bi uživala u takvoj vrsti zabave. u stva­ ri. Jedna od Gofmanovih najvažnijih tvrdnji jeste da je distanca prema ulozi funkcija nečijeg društvenog statusa. Distanca prema ulozi . Po njegovom viđenju. to je zbog toga što na njoj izvode neke naročito komplikovane pokrete. čistači toaleta mogu obavljati svoj posao na nezainteresovan način. . Prljavi poslovi obuhvataju nemoralne. retko ko od njih se može potpuno posvetiti svim ulogama. a ako ipak jesu. usled činje­ nice da ljudi danas moraju da obavljaju veliki broj uloga. Ljudi koji za­ uzimaju visoke položaje obično pokazuju distancu prema ulo­ zi iz drugačijih razloga od ljudi koji zauzimaju niže položaje. Za aktere je ponekad neophodno da od publike sakriju prljave poslove koji su bili uključeni u stvaranje krajnjeg proizvoda. Isto tako. pokazujući tako okolini kako to.) Pekari će od sanitarne inspekcije prikrivati činjenicu da rade u prljavim prosto­ rijama i da u testu od koga mese hieb mogu da se nađu različiti sastojci koji nisu zdravi za ishranu. ako se starija deca igraju na vrtešci. 4. i nije njihov nivo. ugledni hirurg u operacionoj sali može pokazati distancu prema ulozi kako bi smanjio napetost operacionog tima. Jedan od načina da izađu na kraj s takvim osećanjem jeste da se distanciraju od svoje uloge tako što će na podsmešljiv i nezainteresovan način izvoditi naizgled opasne pokrete dok se nalaze na vrtešci. Na primer. starija deca pokazuju publici da se nisu udubila u igru kao mlada deca. (Na primer. Izvodeći tu predsta­ vu. ministar policije će se truditi da od javnosti sakrije podatak da je u mladosti jednom obio kiosk. Na primer.stepen do kojeg se pojedinci odvajaju od uloga koje igraju. Distanca prema ulozi odnosi se na stepen do kojeg se pojedinci odva­ jaju od uloga koje igraju.

6. Da bi naglasio neke aspekte predstave koji su mu važni. Dramaturgija ima još aspekata. hirurg možda neće uspeti da nade dovoljno vremena za čitanje nove naučne literature koja je mu je neophodna da bi pratio inovacije u svom poslu. ali nama je mnogo lakše ako verujemo da to zaista jeste tako. međutim. akteri imaju jasan interes da od publike sakriju sve pomenute elemente kako ne bi došlo do prekida nji­ hovog nastupa.) Čak i ako shvati da to nije istina. objašnjava . To je. mnogo izvodljivije ako nismo svesni da postoje i drugi pacijenti od kojih možemo da saznamo da našem lekaru nismo jedini i najvažniji. izvo­ đači moraju da budu sigurni da je njihova publika razdvojena tako da netačnost tog utiska ne može da bude otkrivena. u izvođenju predstave. da bi ispunio sve obaveze koje zgusnu­ ti hirurški raspored nalaže.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN 5. Profesor fakulteta će možda savršeno znati materiju koju treba da predstavi studentima. poniženja ili kompromise koje je mo­ rao da napravi ili kroz koje je morao da prođe da bi pred­ stava mogla da se nastavi. akter može. Da bi u tome uspeli. Uopšteno rečeno. Naposletku. ali bi cenu za to mogao da plati njegov izgled: on na predava­ nje može doći neočešljan. da snizi druge stan­ darde. Akteri na pozornici često pokušavaju da stvote utisak da su mnogo bliži publici nego što to zaista jesu. Akteri mogu pokušati da izazovu utisak da je uloga koju trenutno izvode njihova jedina ili čak najvažnija uloga. kao i to da će biti suspendovan ako ne dokaže da je sposoban da reorganizuje svoj hirurški raspored kako bi imao dovoljno vremena za stručno usavršavanje. (Nije moguće da se lekari potpuno posvete samo jednom pacijentu. Na primer. akter će verovatno smatrati neophodnim da sakrije sve uvrede. pocepan itd.226 DŽORDŽ RlCER . izgužvan. dobra lekarka uspeva da kod svakog pacijenta stvori utisak kako je on njen najvažniji pacijent i kako je u svakom trenutku spremna da mu posveti punu pažnju. Hirurg može poželeti da sakrije činjenicu da su ga pretpostavljeni kritikovali što ne prati nova naučna otkrića i dostinuća. Re­ cimo. To potvrđuje narodnu poslovicu da u životu sve ima svoju cenu.

Profesor može spremiti predavanje koristeći ee beleškama svoje koleginice koja predaje isti predmet na dru­ gom fakultetu. Međutim. pacijenti mogu da ubede sebe da lekarka i dalje obavlja svoj po­ sao na ispravan način. Još jedan primer upravljanja utiscima predstavlja akterov pokušaj da stvori utisak da su baš ta predstava i njegov odnos s publikom jedinstveni. Sve to upućuje na jedan interaktivni karakter predstave. prodavač automobila može po­ kušati da stvori utisak da mu se određeni kupac stvarno dopada i da će mu ponuditi daleko bolje uslove za prodaju nego bilo kom drugom kupcu. publika će pokušati da se sama nosi s tom neistinom. Stva­ rajući društvenu distancu sa publikom. izvođač pokušava da kod publike stvori osećaj strahopoštovanja. . verovatno neće uništiti celu predstavu. Recimo. Predstave se razlikuju po tome kolika se doslednost i preciznost od njih zahteva. ali će to sigurno pokušati da sakrije od studenata : ponašati se da kao da dobro poznaje materiju od ranije. Uspeh predstave zavisi od učešća svih koji su u nju uključeni.nastojanje izvođača da zbuni publiku ograničavajući kontakt koji ima s njom. Postoje uloge u kojima akteri nastoje da budu sigurni da su svi delovi predstave usklađeni jer nesklad i greške mogu sku­ po da ih koštaju. Od studenata se očekuje da duboko poštuju stepen profesorovog znanja i lakoću s kojom on može da upotrebi mnoštvo informacija u jednom predavanju. taksista koji napravi jedan pogrešan zaokret. Sledeća tehnika koju izvođači koriste jeste tehnika mistifikacije. ograničavajući kontakt koji imaju s njom. Oni ne žele da publika vidi šta je sve prethodilo predstavi. Publika takode želi da oseti da prisustvuje jedin­ stvenoj predstavi. Lapsus koji sveštenik napravi dok vernicima čita molitvu može potpuno pre­ kinuti predstavu. bez obzira na to što im ne posvećuje punu pažnju i što nisu jedini na svetu kojima pokušava da pomogne. U nekim slučajevima samo jedan pogrešan korak može da prekine predstavu. izbegavajući tako da sruši idealizovanu sliku o akteru.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 227 Gofman. Recimo. Kupac automobila želi da veruje da mu njegov prodavač ne priča priču koju priča svakom ko uđe u radnju i da ima poseban odnos s prodavcem. Akteri obično zbunjuju svoju publiku. Mistifikacija . prikrivanje svega onoga što je prethodilo predstavi.

Kako vidimo.svaki skup pojedinaca koji saraduje izvodeći neku predstavu. osnov­ na jedinica analize za Gofmana jeste tim.228 D ž O R D Ž RlCER . Ako akteri ne mogu da udalje publiku od svlačionice.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN To strahopoštovanje. ali je odvojena od nje. a ne pojedinac. Za Gofmana. jer bi to moglo da demistifikuje ceo proces. Staviše. Izvođači mogu pouzdano očekivati da se nijedan član publike koji sedi ispred bine neće pojaviti u svlačionici. jer prekid predstave najlakše nastaje ako je tim neusklađen i ako akteri nisu svesni da pred­ stavu izvode zajedno. Prethodno vođena rasprava o odnosu publi­ ke i izvođača. usredsredenost na individualne ak­ tere prikriva važne činjenice o interakciji. odvraća publiku od toga da dovo­ di predstavu u sumnju. Gofman se takode interesovao za timove. da bi bili sigurni u to. . izvođači pribegavaju različitim oblicima upravljanja utisci­ ma. tamo do izražaja dolaze razni oblici ne­ formalnog ponašanja koji na bini nikada ne mogu da se vide. predstavlja raspravu o timovima. zauzvrat. Grupa studenata jedne generacije može da oformi takvo društvo. Videli smo kako stvari izgledaju kada akteri stupe na binu i izvedu predstavu. Izvođači mogu pouzdano očekivati da se nijedan član publike koji sedi ispred bine neće pojaviti u svlačionici. U svlačionici se akteri ponašaju potpuno drugačije nego na bini. Gofman smatra da tim predstavlja neku vrstu društva ili grupe. Tim je bilo koji skup pojedinaca koji saraduje izvodeći neku uobičajenu aktivnost ili rutinu.mesto gde do izražaja dolaze razni oblici neformalnog ponaša­ nja koji na bini nikada ne mogu da se vide. U navedenom slučaju. velika Tim . Svlačionica se obično nalazi blizu bine. Gofman je isticao da publika uključena u ovaj proces često i sama teži da očuva kredibilitet predstave tako što održava distancu s izvođačem. akteri vreme pre i posle nastupa provode u sobi za od­ mor ili u svlačionici. Svlačionica se nalazi blizu bine. povremeno profesor napravi toliko lapsusa ili pokaže toliko nedostataka (slabosti) da studenti više ne mogu da ih ignorišu i predstava se prekida ili čak propada. Svlačionica i spoljašnjost. studenti ne žele da znaju kako se profesor spremao za predavanje. kao simboličkog interakcionistu. Svlačionica . u stvari. a njegovi članovi sarađuju sa profeso­ rima čineći svako predavanje kredibilnom predstavom. Svaki član tima upućen je na drugoga. Kao i u pravom pozorištu. ali je odvojena od nje. Narav­ no.

Gofman se usredsredio na dramaturšku interakciju između stigmatizovanih i „normalnih" ljudi. Na bini doktor go­ tovo nikada neće reći pacijentu da mu se ne dopada. Priroda te interakcije zavisi od toga koju vrstu stigme akter ima. Svako ko oseća takav oblik procepa jeste stigmatizovan. virtuelni društveni identitet. Za nekoga s diskreditujućom stigmom. Međutim. paraplegičar ili neko ko je izgubio ruku). Za nekoga ko ima diskreditovanu stigmu.ono što pojedinac stvarno jeste. U svom kabinetu kao svlačionici. ni uočljive članovima publike (na primer. U slučaju diskreditovane stigme. Diskreditovana stigma . Stvarni društveni identitet . Lekarov kabinet predstavlja svlačionicu u odnosu na ordinaciju (pozor­ nicu) u kojoj prima pacijente.ono što bi pojedinac trebalo da bude.stigma za koju akter pretpostavlja da je poznata ili uočljiva članovima publike. ekspertizi ili nastupu reći ono što nikada ne bi rekao pacijentu u ordinaciji. Ključni koncept Stigma Gofman se interesovao za procep koji postoji između onoga što bi neka osoba trebalo da bude. da ne zna od čega boluje ili da ne zna kako da mu pomogne. Virtuelni društveni identitet . Diskreditujuća stigma . neko ko ima kolostomiju ili homosek­ sualne sklonosti). lekar može o svom pacijentu. osnovni dramaturški problem jeste upravljanje tenzijom koja je prouzrokovana činjenicom da drugi znaju da problem posto­ ji.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 229 je verovatnoća da će izvođenje predstave biti otežano. Stigma — procep između virtuelnog i stvarnog društvenog identiteta. . akter pretpostavlja da su razlike između njega i „normalne" osobe poznate ili uočljive članovima publike (na primer. glavni dramaturški problem jeste baratanje informacijama tako da stigma ostane sakrivena od publike. u svlačionici on nekom svom kolegi može da se požali kako ne zna šta da radi s tim pacijentom. stvarni društveni identitet.stigma koja nije ni poznata ni uočljiva članovima publike. i onoga što ona zaista jeste. U slučaju potencijalno diskreditujuće stigme razlike nisu ni poznate.

svlačionicu kada ga on napusti i spoljašnost kada profesor prisustvuje utakmici uni­ verzitetskog košarkaškog tima. godine. bordel je obično spoljašnjost u odnosu na doktorovu ordinaciju i kancelariju. kako knjiga napreduje.230 D Z O R D Ž RlCER .prostor koji nije ni bina ni svlačionica. Osamdesetih godina prošlog veka Gofman je postao vodeći teo­ retičar sociološke nauke. čitalac shvata da je Gofman zapravo želeo da kaže da smo svi mi stigmatizovani na jedan ili drugi način. debelih ljudi u grupi ljudi s normalnom težinom ili pojedinca koji je lagao u prošlosti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Najveći deo Gofmanove knjige Stigma bavi se ljudima koji imaju očigledne. Gofman daje primer Jevreja u pretežno hrišćanskoj zajednici. te mora stalno da pazi da javnost to ne sazna. gubitak nosa). Profesorov kabinet predstavlja binu kada u njega uđe student. Takođe. pacijenti i ceo njegov posao popeli na vrh glave. ni na svlačionicu. jednom od najcenjenijih univerziteta u Americi. Poslednje navedeno ilustruje ideju da nijedno područje nije uvek samo jedno od ova tri. Dugo je bio veoma popularan u sociološkoj teoriji. . u jednom ili drugom trenutku ili u jed­ noj ili drugoj društvenoj situaciji. određen prostor može predstavljati tri područja u različito vreme. koji Gofman naziva spoljašnjost (ili spoljno okruženje). često groteskne stigme (na primer. Takođe. preostali prostor. mo­ guće je da bordel postane svlačionica ako je poseti doktor koji prostitutki počne da se žali na to kako su mu se šef. Na primer. Taj status je ste­ kao je uprkos činjenici da je bio profesor na prestižnom Berkli univerzitetu u Kaliforniji i uprkos tome što je kasnije držao počasnu katedru na Univerzitetu u Pensilvaniji. on se bukvalno nalazi van domena performansa. Erving Gofman Biografska skica Erving Gofman umro je na vrhuncu slave 1982. Međutim. a koji se ne može svesti ni na binu. postoji treći. Međutim. Umro je iste godine kada je izabran Spoljašnjost .

ali i od nameravanih postu­ paka kao što je. Ali. 2. odabir dobre publike. Primer takvih meto­ da bilo bi podsticanje visokog stepena lojalnosti unutar grupe.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 231 za predsednika Američkog sociološkog udruženja. održavanje samokontrole. dobili smo mnogo drmatičniju poruku: predsednički govor je otka­ zan. i kontrolisanje mimike i glasa tokom nastupa. kao što su: prethodno isprobavanje nastupa. i planiranje celokupne predstave da bi se izbegli napredviđeni događaji. na primer. Svoj predsednički govor nije mogao da održi zbog poodmakle bolesti. kao što su nenametavani pokreti. Upravljanje utiscima Uopšteno govoreći. sprečavanje publike da dozna pri­ vatne informacije. uključivanje u manje timove u kojima su nesuglasice manje verovatne. kao što su zadržavanje prisebnosti kako bi se izbegle greške. uređenje scene. prekidi ili pogrešni koraci. 3. Gofman je predlagao i različite oblike dramaturške disci­ pline. odabir lojalnih članova tima. sprečavanje članova tima da se identifikuju s pu­ blikom. Gofman je bio zainteresovan za različite metode kojima se rešavaju ovakvi problemi. kao i povremeno menjanje publike kako ne bi postala previše prisna s izvođačima. planiranje vanrednih situacija. Rendal Kolins je o njegovom predsedničkom govoru rekao: „Svi su želeli da znaju kakav će biti njegov predsednički govor. Jednoličan i tradicionalan govor činio se nezamislivim s obzirom na Gofmanovu reputaciju inovatora. Jedan skup metoda obuhvata postupke koji su usmereni ka stvatanju dramaturške lojalnosti. upravljanje utiscima usmereno je na za­ štitu od niza neočekivanih postupaka. To je bio tipično gofmanovski način da nas napusti". Gofman identifikuje različite vrste dramaturškog opreza. 1. . organizovanje isključivo kratkih pojavljivanja. Gofman umire.

Harolda Garfinkela. kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. onda oni cinično manipulišu svojim nastupima i utiscima koje žele da ostave. procedure i razmatranja. ali i pored toga oni istrajavaju. kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. kao i načina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje. kako bi postigli svoje ciljeve. društvene činjenice uzima za fun­ damentalne socijalne fenomene. kao i načina na koji oni ko­ riste zdtavorazumsko znanje. Međutim. Garfinkelove društvene Etnometodologija . ETNOMETODOLOGIJA I KONVERZACIJSKA ANALIZA Termin etnometodologija ima grčki koren. Uvid u prirodu etnometodologije možemo steći pročavajući napore njenog osnivača. koje im pomaže da steknu razumevanje takvih situacija. Naime. procedure i razmatranja koji im pomažu da steknu razumevanje takvih situacija. on je verovao da ak­ teri (stalno) igraju predstave i da su svesni toga. Ona se često trudi da spasi predstavu tako što pokazuje interes i pažnju. ljudi su racionalni ali u realizaciji ciljeva svakodnevnog života koriste praktično rezonovanje. . izbegava izlive emocija. Definicija etnometodologije Etnometodologija predstavlja analizu ponašanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. kao i Dirkem (vidi glavu 2).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREX Publika takode ima udela u uspešnom upravljanju utiscima jednog ili više izvođača. Garfinkel.232 D20RDŽ RlCER . ne primećuje greške i posebnu pažnju poklanja novim izvođačima. a ne formalnu logiku. Oni su obično svesni da su neki aspekti onoga što izgovore ili urade pogrešni. Ako je to zaista tačno. Mnogi kritičari Gofmanove dramaturgije zameraju mu na ciničnoj konceptualizaciji aktera. Etnometodologija bukvalno znači metod koji ljudi koriste u svakodnevnom životu da bi realizovali (ostvarili) svoje svakodnevne ciljeve.proučavanje ponašanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. da je definiše. svet se vidi kao neprekidno praktično dostignuće. Malo dru­ gačije rečeno.

konstituišući na taj način postupke i ponašanje ljudi. jer nisu sposobni da se odupru kulturnom determinizmu. Etnometodolozi se ne usredsreduju na aktete ili pojedince. Etnometodologija svakako nije makrosociologija u Dirkemovom shvatanju tog poj­ ma. oni ne veruju u to da ljudi neprekidno razmi­ šljaju o sebi i o onome što treba da urade u svakoj situaciji u kojoj se nalaze. članovi se ne uzimaju kao pojedinci. Stoga. tako i velikim.kao proizvod metodoloških aktivnosti članova.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 233 činjenice veoma se razlikuju od Dirkemovih društvenih činjenica. birokratija društva) i strukture svakodnevnog života (tj. Za razliku od Dirkema. ali njeni pripadnici ne smatraju ni da je ona mikrosociologija. (Takvo gledište prihvatili su matksisti i struktural­ ni funkcionalisti s kojima smo se sreli u glavama 2 i 4. etnometodolozi nisu zainteresovani niti za mikrostrukrure. običnog života i na­ činom na koji ljudi vlastitim postupcima konstituišu društvene činjenice.objektivnim struk­ turama. kako malim. etnometodolozi prihvataju da najveći broj radnji koje ljudi obavljaju tokom dana nije ništa dtugo nego ru­ dna kojoj oni prilaze relativno nerefleksivno. obrasce svakodnevne interakci­ j i . Međutim. već kao članske aktivnosti ili umešne i spretne prakse kroz koje ljudi proizvode ono što za njih predstavljaju društvene strukture (na primer. Rečju. Sociolozi koji usva­ jaju takvo stajalište smatraju da su akteri ograničeni ili determinisani društvenim strukturama i ustanovama i da nisu u stanju da donose nezavisne sudove. Za etnometodologe su načini na koje prilazimo organizovanju naših svakodnevnih života vanserijski.) Izraženo jed­ nim neakademskim rečnikom (koji su etnometodolozi često koristi­ li). Po Dirkemu. već na članove. iako etnometodolozi odbijaju da aktere tretiraju kao kul­ turne narkomane. takvi sociolozi tretiraju aktere kao kulturne narkomane (engleski. to jest ljude koji ne mogu samostalno donositi odluke. društvene činjenice deluju eksterno i prisilno. Drugim recima. . etnometodolozi tretiraju objektiv­ nost društvenih činjenica kao postignuće članova . Oni se bave umešnim praksama koje proizvode načine na koji ljudi razumeju smisao oba tipa strukture. niti za makrostrukture. etnometodo­ logija se bavi organizacijom svakodnevnog. Garfinkel i etnometodolozi su pokušali da uspostave jedan novi pristup tradicionalnom predmetu sociologije . judgmental dopes). Umesto toga.

. Etno­ metodolozi su posvetili veliku pažnju analizi ljudskih objašnjenja kao i načinima na koje nudimo objašnjenja a drugi ih prihvataju ili odbacuju. tako i za one kojima je namenjeno) ima smisla. accounts) jesu načini na koje akteri definišu (opisuju. kritikuju ili idealizuju) posebene situacije. Oni se bave objašnjenjima. za objašnjavajuće prakse putem kojih stu­ dentkinja nudi objašnjenje. Objašnjavajuće prakse . Harold Garfinkel Biografska skica Harold Garfinkel mobilisan je u avijaciju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Objašnjenja Jedno od Garfinkelovih ključnih zapažanja o etnometodima jeste to da su oni refleksivno objašnjavajući. jer mi je gazda­ rica povećala kiriju" itd. kao i metodama koje su podjednako potrebne govorniku koji nudi objašnjenje kao i slušaocu koji objašnjenje razume. To je jedan od razloga zbog kojeg su se etnometodo­ lozi bavili konverzacijskom analizom. „Morala sam da tražim novu sobu. U analizi objašnjenja etnometodolozi prihvataju stanovište etnometodološke ravnodušnosti. mora da bude tako konstruisano da za sve aktere (kako za one koji ga konstruišu. Na primer. kritikuju ili idealizuju) posebne situacije. kada studentkinja objašnjava profesorki zašto želi da joj ova odloži ispit. studentkinja pokušava da pruži jedno koherentno objašnjenje koje za profesorku ima smisao.234 D Ž O R D Ž RlCER . međutim. Garfinkel je Objašnjenja . ona joj nudi objašnjenje („Imala sam smrtni slučaj u porodici". niti veličaju priro­ du objašnjenja.). Sta god navela kao razlog. a profesorka ga prihvata ili odbacuje. Nakon toga dobio je zadatak da u Majami Biču trenira tenkovsku jedi­ nicu na terenu za golf na kome nije bilo tenkova. Objašnjenje. 1942. Oni niti osuđuju.načini na koje akteri definišu (opisuju. Etnometodolozi se intetesuju za prirodu tog objaš­ njenja ili. još opštije. Objašnjenja (engle­ ski. prihvata ili odbacuje. već analiziraju način na koji je ono upotrebljeno u praktičnom delanju. „Brat mi se razboleo". godine.načini na koje neka osoba nudi objašnjenje a druga osoba prihvata ili odbacuje to objašnjenje. dajući svetu oko sebe smisao.

Dobar deo sociologije (zapravo cele društvene nauke) zasniva se na zdravorazumskim interpretacija­ ma. podučavao je realne trupe. svaki izveštaj sociološ­ kog istraživanja može da se shvati kao objašnjenje. koje su se upravo spremale da udu u oružani sukob. ne rade ništa drugo nego nude objašnjenja. Objašnjenja su refleksivna u tom smislu što ulaze u konstituisanje stanja stvari koje treba da objasne. Kako će se profesorka od­ nositi prema studentkinji koja joj objašnjava zašto nije polaga­ la ispit. Sledstveno tome. Sledstveno.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 235 imao samo slike tenkova koje je prona­ šao u magazinu Life. Ta sociološka perspektiva doprinela je demistifikaciji rada sociologa. Pravi tenkovi bili su u ratu. svakodnevne prakse sociologa i svih društvenih naučnika predstavljaju predmet interesa etnometodologa. mi se nalazimo u procesu menjanja prirode te situacije. etnometodolozi su se upi­ njali da objasne kako sociolozi. a potom i svih osta­ lih društvenih naučnika. kao i svi drugi ljudi. u velikoj meri zavisi od tipa objašnjenja koje se nudi. za borbu protiv zamišljenih tenkova. Etnometodolozi mogu da istražuju objašnjenja sociologa na isti način na koji mogu da istražuju objašnjenja običnog čoveka. Kada ponudimo objašnjenje situacije u kojoj smo se zadesili. a etnometo­ dolozi mogu da ga analiziraju na isti način kao i bilo koje drugo objašnjenje (koje nude obični ljudi). Takode. Uticaj koji je to podučavanje imalo na razvoj Garfinkelovih pogleda može se samo zamisliti. obučavao je jedinice da otvaraju vatru na zamišljene nosače tenkova. Covek koji je insistirao na konkretnom empirijskom detalju umesto teorijskih objašnjenja. u situacijama u ko­ jima su detalji kao što je udaljenost tru­ pa od zamišljenog tenka mogli da predstavljaju razliku između života i smrti. Razvijajući koncept objašnjenja. . Njegov zadatak bio je da podučava jedinice da bacaju eksplozivne naprave na zamišljene tenkove. Taj zadatak postavio je na jedan nov i veoma konkretan način probleme adekvatnog opi­ sa delanja i objašnjavanja kojima se Garfinkel kasnije bavio u okviru svoje sociološke teorije.

Radeći to (objašnjavajući grešku). Pretpostavka tog istraživanja nije samo to da se metodološka proizvodnja društvenog života neprekidno od­ vija. a sasvim dtugi ako stu­ dentkinja iskreno kaže kako nije stigla da se spremi za ispit. Neki primeri Etnometodologija je postala poznata i uticajna kroz svoja istraživanja i eksperimente. Cilj eksperimenta prekida jeste poremećaj uobičaje­ nih procedura kako bi se istražili procesi u kojima se svakodnev­ ne radnje i njihova značenja konstruišu i rekonstruišu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Jedan odnos će nastati ako studentkinja ponudi neko od uobi­ čajenih studentskih objašnjenja kojima se pravda nepolaganje ispita (smrtni slučaj. sociolozi menjaju prirodu onoga što istražuju: subjekti (istraživanja) menjaju svoje ponašanje kada postanu svesni da su predmet istraživanja.eksperimenti u kojima se društvena realnost nasilno prekida da bi se osvetlili metodi kojima ljudi konstruišu društvenu re­ alnost. iako za to nije postojao neki poseban razlog ili vis major. Pravila te igre dopuštaju učesnicima da ucrtaju svoj znak unutar svakog od polja.). Linč je ponudio sledeći primer prekida koji je izveo iz ranih Garfinkelovih radova (crtež 6. traženje stana itd.1). . U njima se društvena realnost lomi da bi se bacilo svetio na metode kojima ljudi konstruišu društvenu realnost. ali jedan od učesnika u ovom eksperimentu namerno krši pravilo i ucrtava znak između dva polja.236 DŽORDŽ RlCER . već i to da akteri-učesnici nisu svesni da u toj proizvodnji učestvuju. Dakle. vi menjate prirodu te interakcije. To podjednako važi i za sociologe i za obične ljude Dok istražuju društveni život i podnose izveštaje o njemu. ako uđete u interakciju s nekim i u jednom trenutku shvatite da ste napravili grešku. vi pokušavate da objasnite tu grešku. Radi se o igri iks-oks. prvi igrač (onaj koji igra po pra­ vilima) verovatno bi insistirao na tome da drugi igrač ponovi svoj potez i da ga odigra po pravilima (da znak smesti unutar jednog Eksperimenti prekida . Njen ishod zavisiće upravo od tipa objašnjenja koje ste ponudili. Ako bi se ovo kršenje pra­ vila pojavilo u stvarnom životu. Najpoznatiji među tim eksperimen­ tima jesu eksperimenti prekida.

U jednom drugom eksperimentu Garfinkel je zamolio svoje studente da se u svojoj kući na pola sata ponašaju kao gosti. Članovi porodice optužili su studente da su bezo­ brazni. oprezni. bezlični i formalni u izražavanju i obraćanju uku­ ćanima. koji. Studenti su podneli izveštaje (ponudili objašnjenja) o ponašanju članova svojih porodica koji su izrazili zaprepašćenje. Ako se to ne bi desilo. Trebalo je da se članovima svoje porodice obraćaju samo ukoliko se neko od njih prvo obrati njima. sebični ili drski. zbunjenost. to jest zbog čega krši pravila. To objašnjenje predstavlja predmet istraži­ vanja etnometodologa. Na primer. nela­ godnost i bes. žele da vide kako se svakodnevni svet iks-oksa rekonstruiše. šok. U ogromnom broju slučajeva članovi porodice bili su potpuno zatečeni ili čak besni zbog takvog ponašanja svojih najbližih. neuviđavni. Izvor: Lynch. anksioznost. Crtež 6. Michael 1991: „Pictures of Nothing? Visual Constructing in Social Theory".1 Prekidanje u iks-oksu. da ponudi objašnjenje) zbog čega se drugi igrač tako ponaša. Oni su . Te reakcije pokazuju koliko je zapravo važno da ljudi postupaju u skladu sa zdtavorazumskim pretpostavkama o tome kako bi trebalo da se ponašaju. Garfinkela je najviše interesovalo na koji način su članovi porodice pokušali da izađu na kraj s takvim prekidima. to jest na način koji se obično ne može videti u svakodnevnim poro­ dičnim situacijama.SAVREMENE TEORIJE S V A K O D N E V N O G ŽIVOTA 237 od polja). on bi pokušao da objasni (tj. od njih je traženo da budu veoma učtivi. Sociological Theory 9:15. u ovom slučaju.

Na primer. članovi porodice bi se obično povukli i pokušali da ga izoluju. Ako student ne bi prihvatio validnost takvog objašnjenja. da li su poludeli ili su jednostavno glupi. osvete. oni su često vodili do jakih emocionalnih reakcija. Međutim. Drugim recima. kao krivcu. upotrebljavajući poznate pojmove. jedan otac je verovao da se njegov sin ponaša čudno zato što je u poslednje vreme naporno radio i imao probleme sa svojom verenicom. U jednom slučaju otac je zapretio studentu da će. Ti eksperimenti otkrivaju sposobnost društvene realnosti da se brzo vrati u prvo­ bitno stanje (stanje pre prekida) budući da se subjekti (ili žrtve) brzo odlučuju da normalizuju posledice koje su nastale preki­ dom. ako ne počne da se ponaša onako kako se od njega očekuje.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI najpre zahtevali da im studenti objasne zbog čega se tako pona­ šaju. Činjenica da je student odbacio objašnjenje kojim su ukućani pokušali da uspostave po­ redak izazivala je kod ukućana jake emocije. Iako ti eksperimenti izgledaju prilič­ no bezazleno. Reakcije na prekide ponekad su bile toliko ekstremne da . izgrde ga ili mu se. Eksperimenti prekida rađeni su da bi se ilustrovali načini na koje ljudi uređuju svoje svakodnevne živote. Članovi porodice takode su pokušali da objasne ponašanje svojih najbližih sami sebi tako što su motive za takvo ponašanje tražili u nekim prethodnim događajima.u ovom slučaju drugim člano­ vima porodice . Te ekstremne reakcije ukazuju na to koliko je ljudima važno da neprekidno budu deo rutine. Na kraju. ukućani su če­ sto nagoveštavali objašnjenje devijantnog ponašanja. Pretpostavlja se da nam način na koji ljudi izlaze na kraj s ovakvim prekidima govo­ ri mnogo o tome kako oni izlaze na kraj sa sličnim problemima u svakodnevnim životima. U pitanjima koja su postavljali studentima.zato što im pružaju uverenje da bi se pod normal­ nim okolnostima interakcija dešavala onako kako se inače dešava. Takva objašnjenja su važna učesnicima .238 DŽORDŽ RlCER . odnosno zdravorazumskih aktiv­ nosti. Ukućani su pitali studente da li su bolesni. da li su možda pali na ispitu ili su najureni s fakulteta. oni pokušavaju da situaciju učine objaš­ njivom. u nekim primerima ostao je gorak ukus u ustima. morati da pokupi svoje stvari i iseli se iz kuće. studenti su objasnili da se radi o eksperimentu i u najvećem broju slučajeva harmonija je ponovno uspostavlje­ na.

Smatra se da ljudi jednostavno manifestuju ponašanje koje predstavlja posledicu njihovog biološkog sastava. da je Agnes žena. Usne su joj bile nakarminisane. Agnes je pokušavala. Za razliku od toga. seksualnost je očigledno postignuće. Ali. Garfinkel je 1950-ih upoznao osobu po imenu Agnes. Ostvarivanje roda Cini se nepobitnim to da je nečiji rod . Eksperimenti koji se odnose na ovu problematiku takođe vode poreklo od eksperimenata s kojima je započeo Harold Gar­ finkel.biološki definisan. Zapra­ vo. da li je zaista bila? Garfinkel je otkrio da Agnes nije uvek izgledala kao žena. obično se smatra da nije neophod­ no reći ili uraditi bilo šta da bi neko smatrao da ste muškarac ili žena. bez dileme. a obrve počupane. naposletku uspešno. Bila je lepa.muški ili ženski . Međutim. Garfinkel je bio zainteresovan za prakse koje su omogućile Agnes da funkcioniše kao . smatra se da ljudi ne mogu da postignu (ostva­ re) rod. Drugim recima. Činilo se. Ne samo da je izgledala kao žena. Naučila je opšteprihvaćena pravila ponašanja za žene i kao rezultat uspela je da se definiše kao žena. već je imala praktično savršenu figuru i idealne pro­ porcije. U tom dobu osećajući da nešto nije utedu. Uskoro je otkrila da oblačenje u žensku odeću nije dovoljno. potrebno je da ljudi govore i ponašaju se na određene načine da bi izgledali seksi. ona je po svim shvatanjima bila dečak sve do svoje šesnae­ ste godine. da ubedi doktore da joj je neophodna operacija kojom bi se uklonile muške genitalije i umesto njih napravila vagina. Morala je da nauči da se ponaša kao žena ako je želela da bude prihvaćena kao žena. U stvari. u trenutku kada ju je upoznao.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 239 su etnometodolozi pre nekoliko godina upozoreni da bi bilo do­ bro kada bi s eksperimentima prekida s kojima je započeo Gar­ finkel prekinuli. Na svom rođenju Agnes je definisana kao muškarac. Agnes je pobegla od kuće i počela da se oblači kao devojka. bez malja po licu. Etnometodolozi su istraživali problem roda i došli su do nekih neuobičajenih zaključaka. To je očigledno bila žena. imala dobar ten.

pozitivna. a roditelji je zauzvrat nagrade letovanjem). Iako u sociologiji postoji više verzija teorije raz­ mene. Ako je reakcija okoline na naše ponašanje nagrađujuća (recimo. u stvari. TEORIJA RAZMENE Teorija razmene predstavlja još jednu teoriju o svakodnev­ nom ponašanju. . Obrnuto. okruženje na različite načine povratno deluje na ponašanje. ako je reakcija okoline bila Operantno uslovaljavanje — proces učenja kroz koji posledice nekog ponaša­ nja modifikuju to ponašanje.240 DŽORDŽ RlCER . ovde ćemo izložiti samo teoriju Džordža Homansa. za koju se dugo mislilo da predstavlja pripisani status. Reakcija okruženja . ali je verovatno za njen razvoj najvažnijija psihološka teorija poznata pod imenom biheviorizam. Ono što je on. čak i kategorija kao što je rod. studentkinja da sve ispite u roku. isto pona­ šanje ponoviti i u budućnosti (studentkinja će i naredne godine položiti sve ispite u roku). postajemo u sociološkom smislu muškarac ili žena.utiče na akterovo kasnije ponašanje. negativna ih neutralna . Neko može verovati da je to ponašanje (barem kod male dece) nasumično. veli­ ka je verovatnoća da ćemo. Ponašanje utiče na fizičko i društveno okruženje u kojem se javlja i obrnuto. Biheviorističkog sociologa za­ nima u kakvom se međuosobnom odnosu nalaze posledice koje akterovo ponašanje ima na okruženje i njegovo kasnije ponašanje. Samo ako uspemo da savladamo i naučimo te prakse. Teorija razmene Džordža Homansa Homansova teorija razmene nastala je pod uticajem više te­ orija. pod sličnim okolnostima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN žena u društvu. Taj odnos predstavlja osnovu operantnog uslovljavanja ili procesa učenja kroz koji posledice nekog ponašanja modifikuju to pona­ šanje. može da se razume kao ostvarivanje skupa situacionih praksi. želeo da istakne jeste to da mi nismo jednostavno rođeni kao muškarci ili kao žene. Mi takođe učimo i rutinski upotrebljavamo zdravorazumske prakse koje nam omogućavaju da nas društvo prihvati kao muškarca M i kao ženu. Stoga.

Homans je koristio osnovni sociološki koncept norme. On je društveno ponašanje pokušao da objasni psiho­ loškim principima. Homans pojedince nije smatrao izolovanim. psihologije). On nema nedoumicu oko :oga da norme postoje i da genetišu konformizam (podvrgava­ nje). Posledice koje je određeno po­ našanje imalo u prošlosti određuju njegov sadašnji karakter. a ne na velike strukture poput grupa ili društava. Zbog zauzimanja takve pozicije. Homans je bio oprezan i naglasio da se one zasnivaju na psihološkim principima. Kada znamo kakve je posledice određeno ponašanje imalo u prošlosti. smatrao je da se ti novo­ nastali kvaliteti mogu objasniti psihološkim principima. Najvažniji deo Homansove teorije razmene predstavlja skup osnovnih propozicija snažno oblikovanih biheviorizmom. Da bi to ilustrovao. sociologije) izvedene iz mnogo uopštenijih pretpostavki druge nauke (u ovom slučaju. Po njegovom mišljenju. Dtugim recima. Iako se neke od tih propozicija odnose na interakciju dvoje ili više poje­ dinaca. one se odnose na individualno ponašanje. Iako se zalagao za psihološke principe. malo je verovatno da ćemo takvo ponašanje ponoviti u budućnosti. Biheviorističkog sociologa zani­ ma kako reakcije okoline na naše ponašanje iz prošlosti utiču na prirodu našeg sadašnjeg ponašanja. možemo predvideti da li će akter ponoviti isto ponašanje u sadaš­ njoj situaciji. to jest tvrdnju da iz svake interakcije nastaje nešto novo (neki novi kvalitet). ljudi se normama ne podvrgavaju automatski. Ho­ mans je dopuštao da ga nazivaju psihološkim ređukcionistom.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 241 bolna ili dovela do kažnjavanja. a da za objašnjenje društvenih činjenica nije potrebno formulisati nove sociološke pretpostavke. Umesto toga. one su psihološ­ ke iz dva razloga. priznavao je da su ljudi društveni i da veliki deo vremena provode u interakciji s drugim ljudima. Drugo. Prvo. principi koji se primenjuju na odnos između ljudskih bića i fizičkog okruženja isti su kao : oni koji se odnose na slučajeve u kojima je okruženje sastav­ ljeno od ljudskih bića. Međutim. Homans nije poricao Dirkemov koncept nastajanja. On pod redukcionizmom podrazumeva da su pretpostavke jedne nauke (u ovom slučaju. Umesto toga. . njima se uglavnom bave psiholozi. već tek nakon što procene da li od toga imaju koristi.

tačnije o njegovom eksperimentu sa golubovima koji svoje okruženje istražuju kljucanjem. biheviorističkim jezikom rečeno. Posle nekog vremena oni kljucnu u metu koju im je istraživač postavio.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KOREN Pre Homansa. istraživač ih nagradi zrnevljem. * Vidi fusnotu na str. Zapravo. odnosno štetno za aktere. u svojoj verziji teorije razmene. a samim tim i industrijsku revolu­ ciju. . 270 u glavi 7. a da obrnuto nije moguće. Homans je nastojao da objasni elementarno društveno ponašanje korišćenjem pojmova nagrade i troška. Kada golub jednom dobije nagradu jer je kljucnuo metu. Homans je knjigu započeo raspravom o radu vodeće ličnosti psihološkog biheviorizma. kljucanje mete je operant. Na primer. Homans izražava žaljenje što je njegova teorija nazvana teorijom razmene. veliki su izgledi da će to ponovo uraditi. veka. Homans je svojom teorijom želeo da u sociologiju vrati dejstvenika i dejstvenost. pod uticajem funkcionalizma (glava 4).242 D Z O R D Z RlCER . jer ju je on video kao biheviorističku psihologiju primenjenu na posebne situacije. Homans je nastojao da objasni razvoj tekstilne in­ dustrije nakon upotrebe mašina. golubovi počinju da kljucaju. Sve sociološke teorije složno su tvrdile da struktura uslovljava ponašanje aktera. ortodoksni kon­ senzus koji je nastao na kraju prve polovine 20.* ali takode je pokušao da razvije teoriju koja se usredsreduje na psihologiju. Ho­ mans je postavio sebi zadatak da formuliše propozicije koje će se usredsrediti na psihološki nivo. u sociologiji je vladao tzv. Formal­ nim. On se usredsredio na društveno ponašanje kao razmenu vidljivih i nevidljivih aktivnosti između najmanje dve osobe. Bihevioristički koreni. Jedna od glavnih karakteristika tog konsenzusa bilo je odusustvo ili redukcija dejstvenika i dejstvenosti (sposobnosti aktera da stvaraju ili menjaju društvene strukture) iz sociološke teorije. psihološkim principom po kojem će ljudi najverovatnije po­ stupati tako da povećaju nagrade (korist). pojedince i elemen­ tarne oblike društvenog života. U knjizi Elementarni oblici društvenog ponašanja. Frederika Skinera. Kada se nađu u eksperimentalnom kavezu. One čine temelj teorije razmene. Još uopštenije. Kada pogode metu. Homans priznaje da je njegova teorija razmene velikim delom izvedena iz biheviorističke psihologije. Takvo ponašanje može biti više ili manje korisno.

Kada sam pročitao nekoliko knjiga o filozofiji nauke uverio sam se u ispravnost svog mišljenja. a da prava teorija mora da sadrži najmanje nekoliko propozicija (en­ gleski. s drugima. Objašnjenje se sastojalo u pokazivanju da jedna ili više propozicija manjeg stepena opštosti logički slede iz opštih propozicija koje su primenjive na ono što se različito nazivalo datim ili graničnim uslovima ili parametrima. Smatrao sam da ono što je on nazivao teorijama nisu teorije. Društveno ponašanje (prvo izdanje 1961. Sociološki kru­ govi su ga smatrali vodećim teoretičarem. moraju biti primenjive na ljudska bića kao pripadnike vrste. Frederik Skiner. Tako je go­ lub prošao kroz proces operantnog uslovljavanja: golub je naučio da kljucne metu. a potkrepljivač je zrnevlje. U dva izdanja moje knjige. nije bilo dovoljno da teorija sadrži propozicije. Opšte pro­ pozicije morale bi da zadovolje samo jedan uslov: one. nisam morao da ih smišljam. To su bile propozicije biheviorističke psihologije koje je izložio moj stari prijatelj. Ali. Zatim sam se zapitao koje bih opšte propozicije mogao da upotrebim da bih objasnio empirijske propozicije koje sam izložio u knjizi Društvena grupa. Dzordž Kaspar Homans* Autobiografska skica Dugo sam poznavao profesora Talkota Parsonsa i blisko sam sarađivao s njim na odseku za društvene odnose. Svoj stav o tom problemu izložio sam u jednoj kraćoj knjizi pod nazivom Priroda društvene nauke (1967). Teorija o ne­ koj pojavi predstavljala je objašnjenje te pojave. Takve propozicije su već postojale tako da. Oni su smatrali da je dobro i kada osobe same dela­ ju u okruženju i kada se nalaze u interakciji s drugim ljudima. 1974.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 243 taj operant je potkrepljen. kao i druge propozicije koje su mi privukle pažnju kada sam kasnije čitao radove iz te obla­ sti i eksperimentalne studije socijalne psihologije. već samo koncep­ tualne sheme. jer je za to bio nagrađen. u skla­ du sa mojim prvobitnim zapažanjima. propositions). koristio sam te propozicije . godine). i dopunjeno. srećom.

međutim. Zakoni individualnog ponašanja koje je formulisao Skiner dok je proučavao golubove. godine. K. svaki službenik svoj deo posla mora da obavlja samostalno. da će na kraju možda morati da ode dalje od Skinerovih principa. Pošto u takvoj vrsti ponašanja ne postoji uza­ jamnost. Međutim. Drugim recima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI pokušavajući da objasnim kako. relativno dugotrajne društvene strukture mogu da nastanu i da se održavaju delanjem pojedinaca koji nisu ni nameravali da ih stvore. Ako mu je potrebna . mada nevoljno. Odnos koji golub ima sa psihologom sličan je odnosu koji ima s fizič­ kim okruženjem. da je on verovao da bi sociologija izgrađena na njegovim principima mogla da objasni celokupno društveno ponašanje. Skinerovi golubovi ne učestvuju u stvarnom odnosu razme­ ne sa psihologom. Po Homansovom mišlje­ nju. U svom teorijskom radu." *Dž. Homans ga je definisao kao individualno ponašanje. Jasno je. Po mojoj zamisli. Homans je koristio primer dvoje kancelarijskih službenika. mogu se primeniti na društveno ponašanje dokle god smo spremni da uz­ memo u obzir složenost uzajamne motivacije. Da bi objasnio koja ga vrsta odnosa razmene zanima. Skiner se u pomenutom eksperimentu interesovao za golu­ bove.244 D20RD2 RlCER . Homans se ograničio na svakod­ nevnu društvenu interakciju. Homansa interesuje ponašanje u kojem pojedinci utiču jedni na druge. u odgovarajućim uslovima. to treba da bude središnji inte­ lektualni problem sociologije. Homans preminuo je 1989. Homans se interesovao za ljude. ljudska razmena je barem dvostrana. Čini se da je Homans proučavanje takve vrste ponašanja prepu­ stio psiholozima. Dok golub učestvuje u jednostranom odnosu razmene. Homans je pri­ znao. značajno je to što Homans tvrdi da nam nikakve nove pretpostavke nisu potrebne da bi se objasnilo društveno pona­ šanje nasuprot inidvidualnom. Ponašanje golu­ ba je motivisano zrnevljem (željom da ga dobije). Po pravilima kancelarije. ali ponašanje psihologa nije zaista motivisano golubovim kljucanjem. dok je sociologe pozvao da proučavaju druš­ tveno ponašanje u kojem se aktivnosti dvoje ili više pojedinaca uzajamno nagrađuju ili kažnjavaju.

ponavljanje istog delanja ili barem sličnog delanja. Drugim recima.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 245 pomoć. Ali.pomoć u zamenu za priznanje. Slično tome. Međutim. Na primer. a drugi zauzvrat daje zahvalnost i priznanje. on će češće tražiti savet u budućnosti. Prvo. Homans formuliše nekoliko propozicija. Propozicija uspeha. Homans je izdvojio više elemenata propozicije uspeha. konačno. nagrađujući rezultat i. Ponašanje koje je u skladu s pretpostavkom uspeha podrazumeva tri faze: delanje neke osobe. Sto je više puta neki akter nagrađi­ van za određeno delanje. Osnovne propozicije Usredsređujući se na takvu vrstu situacija i zasnivajući svoje ideje na Skinerovim istraživanjima. pretpo­ stavimo da jedan od službenika (SLUŽBENIK A) S vremena na vreme ima problem sa obavljanjem svog posla i da bi ga bolje i brže obavljao ako bi imao tuđu pomoć. iako je u načelu tačno da povećana učestalost na­ građivanja vodi povećanoj učestalosti delanja. taj reciprotitet ne može da funkcioniše u nedogled. što je više puta neki pojedinac dobio koristan savet u prošlosti. 1. Takođe ćemo pretpostaviti da će takvo savetovanje promaći nadređenom. SLUŽBENICA B će U budućnosti biti mnogo voljnija da da savet. između njih se odvija rezmena . Staviše. pogotovo ako je ona iskusnija i sposobnija od njega. veća je verovatnoća da će i u budućnosti delati na taj način. Sigurnije je da zatraži pomoć od svoje koleginice (SLUŽBENICE B). a davače ga češće ako je u prošlosti za savet bila nagrađena priznanjem. pokazaće nadređenom svoju nesposobnost i tako mož­ da dovesti u pitanje svoju budućnost u organizaciji. ako SLUŽBENIK A to uradi. Tako dolazi do uza­ jamne motivacije: jedan službenik pruža potrebnu pomoć. mora da se posavetuje sa nadređenim. Pravila nalažu da se u takvoj situaciji on posavetuje sa svojim nadređenim. pojedinci . Posle odre­ đenog broja ponovljenih recipročnih razmena. veća je vero­ vatnoća da će SLUŽBENIK A zatražiti savet od drugih ako je u prošlosti već bio nagrađen korisnim savetom.

neuspeh u hvatanju ribe verovatno će dovesti do promene vrste pecanja (pecanje u slanoj vodi umesto u slatkoj vodi) ili čak zamene ribolova lovom. Ako su uslovi pod kojima je uspeh postignut bili i suviše složeni. Sledstveno. onda će ta osoba verovatnije ponoviti tu radnju (ili neku sličnu) kada se pojave stimulusi koji su slični onima iz prošlosti. . što je period između po­ našanja i nagrade duži manja je verovatnoća da će se po­ našanje ponoviti. što je kraći vremenski period između ponašanja i nagrađivanja. jer akter može da peca samo pod određenim uslovima koji su se poka­ zali uspešnim u prošlosti. ili skup stimulusa. bez obzira na stepen njene zamućenosti. Uzmimo primer ribolova: jedan aspekt generalizacije je­ ste promena od pecanja u mutnoj bari do pecanja u bilo kojoj bari. tu je takođe važan proces diskriminacije. ako su u prošlosti službenici ustanovili da davanje i primanje saveta donosi nagradu. Slič­ no tome. 2. Homans je ponudio jedan još realističniji primer kada je tvrdio da će ribari koji su uspeli da ulove ribu u mutnoj bari najverovatnije i u budućnosti loviti u mutnoj vodi. Redovno nagra­ đivanje uzrokuje dosadu i zasićenje. u kockanju ili drugim igrama na sreću) najverovatnije izazvati ponavljanje ponašanja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI će jednostavno prestati da se ponašaju na takav način. a ne redovno. po Homansovom gledištu. Obrnuto.246 D20RDŽ RlCER . veća je verovatnoća da će se ponašanje ponoviti kada je nagrađivanje povremeno. Međutim. Drugo.tendencija ponavljanja ponašanja u sličnim uslovima. veća je verovatnoća da će pojedinac po­ noviti isto ponašanje. recimo. Diskriminacija — tendencija da se određeno ponašanje ponavlja samo pod posebnim uslovima koji su se pokazali uspešnim u prošlosti. onda slični uslovi Generalizacija . Homans se interesovao za proces generalizacije. Ako je u prošlosti radnja neke osobe bila nagrađena kao rezultat odgovora na poseban stimulus. dok će neredovno nagrađivanje (kao. Konačno. Propozicija stimulusa. to jest tendenciju ponavljanja ponašanja u sličnim uslovima. oni će u sličnim situacijama u bu­ dućnosti verovatno postupati slično.

što je ka­ zna oštrija. Bolje je jednostavno ne na­ graditi neželjeno ponašanje (bes. recimo). (Neophodno je da ste najpre dobro ručali. povećanje na­ grada verovatno će izazvati željeno ponašanje. U stvari. Sve to zbog toga što uživanje u vinu zahteva ispunjenje određenih uslova. Kažnjavanja su radnje kojima akteri pripisuju negativne vrednosti.) Akter može da postane preosetljiv na stimuluse. po­ većanje nagrada verovatno će izazvati željeno ponašanje. to je manja verovatnoća da će akter manifestovati neželjeno ponašanje. Ako pomenuti službenici smattaju da su nagrade koje jedan drugom nude vredne. veća je verovatnoća da će oni izvoditi tu radnju. Homans je smatrao da je kažnjavanje neefikasno sredstvo podsticanja ljudi da promene svoje ponašanje. 3.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 247 možda neće generisati isto ponašanje. Sto posledice neke radnje imaju veću vrednost za aktere. što je kazna oštrija. neki ljudi uživaju u čaši vina posle ručka. to je manja verovatnoća da će akter manifestovati neželjeno ponašanje. na taj način će takvo ponašanje na kraju prestati da se ispoljava. velike su šanse da im omrznete vino. Ali ako ih poslužite čašom vina rano ujutru. Propozicija vrednosti. Ho­ mans uvodi koncepte nagrade i kažnjavanja. Ako se presudan stimulus javio znatno ranije nego što se na njega može javiti odgovarajuće ponašanje. Homans je jasno naznačio da njegova teorija Nagrade . Na­ grade su očigledno poželjnije. ali njihove zalihe su često ograničene. . odmah posle buđenja. Nagrade su radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti. Na ovoj tački rasprave. pogotovo ako oni za njega imaju veliku vrednost. Na sve to utiče akterova pripravnost i usredsređenost na stimulus. Recimo.radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti. Kažnjavanja — radnje kojima akteri pripisuju negativne vrednosti. akter može reagovati i na nevažne sti­ muluse. veća je ve­ rovatnoća da će se ponašati na željeni način nego onda kada nagrade nisu vredne. barem dok se situacija ne ispravi ponavljanjem grešaka. onda on možda neće stimulisati to ponašanje. jer ljudu mogu reagovati na neželjen način.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN. rasporedelili na neko­ liko dana. to manje uživate. Sto su više puta u bli­ skoj prošlosti primali određenu nagradu za neku radnju. recimo. To je Homansa navelo da preformuliše propoziciju deprivacija-zadovolje­ nje: što je veći profit od određenog delanja. a vi ćete s uživanjem jesti. Profit u društvenoj razmeni nastaje onda kada broj nagra­ da (ili njihova vrednost) nadmaši troškove. Profit . Svaki sledeći napunjen tanjir će vam. Trošak bilo kakvog ponašanja se definiše kao propuštena nagrada. Vaš prvi tanjir biće napunjen hranom. hrana na kraju smučila. Zamislimo da odete na slavu (gde se po pravilu uvek do­ bro i obilno jede. profit nastaje onda kada broj nagrada (ili nji­ hova vrednost) nadmaši troškove. međutim. To otuda što zadovoljstvo (korist) koje osećate prilikom jela marginalno opada: samo prvi zalogaji nose zadovoljstvo. Propozicija deprivacija-zadovoljenje. 4. Kada sti­ gnete. što više jedete. ako preterate. to je veća vero­ vatnoća da će se i u budućnosti to delanje ponoviti. ne samo da nećete uživati. akteri će u budućnosti manje vtednovati tu vrstu nagrada. Slično je i s hranom: kada biste ukupnu količinu hrane koju ste na slavi pojeli za pola sata.u društvenoj razmeni. mogli biste podjednako da uživate u sva četiri tanjira prasetine. . to će nagrade imati manju vred­ nost za oboje. Nagrada je propuštena zbog toga što nije urađeno nešto što je moglo da se uradi.248 DŽORDZ RICER . Homans je ovde definisao druga dva ključna koncepta za svoju teoriju: trošak i profit. već više uopšte nećete moći da jedete.nagrada koja je propuštena zbog toga što nije urađeno nešto što je moglo da se uradi. U ovom slučaju presudan činilac je vreme. nije prosto hedonistička. da bi vam se. do četvrtog tanjita prasećeg pečenja ili kola­ ča. nagrade mogu biti i materijalne (novac) i altruističke (pomaganje drugima). ako se određena vrsta nagrada rasporedi na duži vremenski period manja je verovatnoća da će se ljudi njima zasititi.] Isto je i u primeru dva službenika: što se više međusobno nagrađuju za davanje i primanje saveta. pružati sve manje zadovoljstva. Trošak .

akteri će biti zadovoljni. Ova propozicija ima dva aspekta. odnosno davati savete. Vratimo se ponovo na primer kancelarijskih službenika. donosi veće nagtade i koje ima veće izglede da bude nagrađeno. Kada SLUŽBENIK A dobije savet koji je očekivao. Za razliku od prve propozicije koja se odnosi samo na negativne emocije. Ekonomskim jezikom rečeno. u datom trenutku. Propozicija 5A: Kada akteri ne dobiju očeki­ vanu nagradu ili budu neočekivano kažnjeni. a SLUŽBENICA B nije dobila priznanje koje je očekivala. a SLUŽ­ BENICA B priznanje koje je očekivala.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 249 5. Iznenađeni smo što u Homansovom radu nalazimo koncepte frustracije i ljutnje. Či­ njenica da SLUŽBENIK A nije dobio savet koji je očekivao. a posledice tog ponašanja imaće sve veću vrednost za njih. akter će se opredeliti za ono delanje koje. Propozicija agresija-odobravanje. oni se ljute i veća je verovatnoća da će se ponašati agresivno i više vrednovati rezultate postignute takvim ponašanjem. oboje će biti zado­ voljni i veća je verovatnoća da će i u budućnosti tražiti. Njena sadržina je sledeća: kada pri­ me očekivanu nagradu. verovatno će razljutiti oboje. pogotovo ako je veća nego što su se nadali. Homans je otišao još dalje. 6. druga propozicija (5B) bavi se pozitivnijim emocijama. već i onima van kancelarije. Propozicija racionalnosti. jer se čini da se oni odnose na mentalna stanja. Frustracija se takode može odnositi i na celokupne spoljašnje događaje. propo­ zicija racionalnosti jasno pokazuje uticaj teorije racional­ nog izbora na Homansa. kao rezultat toga. Iako su se ra­ nije propozicije snažno oslanjale na biheviorizam. Pravi biheviorista ne bi trebalo da se bavi takvim stanjima svesti. po njegovoj proceni. akteri koji delaju u skladu sa propozicijom racionalnosti . tvrdeći da frustracija izazvana takvim očekivanjima ne mora da se odnosi samo na unu­ trašnja stanja. Dok bira između više ponuđe­ nih opcija. vidljive ne samo SLUŽBE­ NIKU A. veća je verovatnoća da će se ponašati na odobravajući način.

000 evra na mestu direktora banke jeste primamljiva nagrada. S druge strane. Cime je ova procena određena? Homans je smatrao da procena da li su šanse za uspeh velike ili male zavisi od ranijih uspeha i sličnosti trenutne situacije s ranijim uspešnim situacijama. Međutim. Dakle. Međutim. ali ako imate završenu samo srednju ekonomsku školu. Oni upoređuju količinu nagrada koje svako delanje nosi sa sobom. . manje vrednim nagradama porašće vrednost ako akter smatra da su mu dostižne. a istovremeno su teško dostižne. Mesečna plata od 10.akterove preferencije ili vrednosti. Visoke nagrade gube vrednost ako akteri smatraju da je mala verovatnoća da će ih dobiti. male su šanse da se zaista nađete na tom položaju. Propozicija racionalnosti nam govori da se ljudi odlučuju za neko delanje u zavisnosti od toga da li procenjuju da će to delanje privesti kraju na uspešan način. da biste počeli da se udvarate devojci. Takode. Međutim. Homans je na taj način povezao princip racionalnosti sa svojim više biheviorističkim propozicijama. Prema tome.) U osnovi. ljudi istražuju i prave procene o različitim alter­ nativnim pravcima delanja koji im stoje na raspolaganju. procena verovatnoće uspeha često je stvar lične percepcije aktera. Najnepoželjnije su one nagra­ de koje nisu preterano vredne. Najpoželjnije nagrade su one koje su istovreme­ no i veoma vredne i lako dostižne. odgovor na to pitanje daje nam propozicija vrednosti. Homans je propoziciju racionalnosti doveo u vezu s propo­ zicijama uspeha. ima­ te istoriju uspešnih udvaranja koja bi vam omogućila racionalnu procenu da i u ovom slučaju imate šanse. (Na konceptu koristi ute­ meljena je teorija racionalnog izbora s kojom se srećemo u narednom odeljku. oni procenjuju i to kolika je verovatnoća da će zaista do­ biti nagrade. propozicija racionalnosti nam ne govori zašto neki akter više vrednuje jednu nagradu od druge. pored samopouzdanja. Korisnost . Ne želim da prilazim devojci ako procenjujem da nemam nikakve šanse. ako je moja životna filozofija da svako može da se smuva i da svako ima šanse ako se dovoljno potrudi. stimulusa i vrednosti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI maksimizuju svoju korisnost. potrebno je da. postoji međuodnos vrednosti nagrade i verovatnoće da se ona dobije.250 D20RDŽ RlCER . onda me ništa neće sprečiti da pokušam.

Osim toga. u Homansovoj teoriji akteri su racionalni i usmereni na profit. Na primer. Uprkos takvim slabostima. Konačno. Tvrdio je da su procesi razmene identični na pojedinačnom i na društvenom ni­ vou. . daleko složeniji. on je 1990. Zahvaljujući uglavnom naporima jednog čoveka. godine objavio veo­ koja je takode zasnovana na teoriji racionalnog izbora. Međutim. godine Kolman je postao predsednik Američkog sociološ£og udruženja i iskoristio tu poziciju da unapredi i raširi uticaj reorije racionalnog izbora. iako se slagao s tim da su na društvenom nivou načini na koji se fundamentalni procesi spajaju da bi formirali šire feno­ mene. moguće je saku­ piti deliće onoga što se može opisati kao osnovni model teorije racionalnog izbora. godine osnovao časopis Rationality and Society. Homans je ostao biheviorista koji je odlučno radio na nivou individualnog ponašanja.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 251 Naposletku. teorija racionalnog izbora postala je jed­ na od popularnijih teorija u savremenoj sociologiji. Homansova teorija nije bila u sta­ nju da objasni mentalna stanja i velike društvene strukture. Kolmana. Iako je utemeljena na čitavom nizu različitih modela. ma važnu i uticajnu knjigu pod nazivom Osnove društvene teorije. Sma­ trao je da se velike društvene strukture mogu razumeti tek ako razumemo elementarno društveno ponašanje. Kolman je 1989. Homans je priznao da postoji potreba za mnogo razvijenijom psihologijom. Džejmsa S. 1992. TEORIJA RACIONALNOG IZBORA Iako je uticala na razvoj teorije razmene. teorija racional­ nog izbora dugo vremena je bila skrajnuta sa mejnstrima socio­ loške teorije. posvetivši ga širenju uticaja radova koji su bili pisani iz perspektive teorije racionalnog izbora. kada je u pitanju proučavanje svesti. Model u najosnovnijim crtama Osnovni principi teorije racionalnog izbora izvedeni su iz neoklasične ekonomije (utilitarističke teorije i teorije igara).

Akteri imaju ra­ zličite resurse. (Taj koncept sociolozi preuzimaju od ekonomista.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Teorija racionalnog izbora kao osnovnu jedinicu analize uzi­ ma aktere. za one koji ih imaju malo (ili ih uopšte nemaju). to jest intencionalni.nedovoljna količina sredstava koja vas sprečava da ostva­ rite željeni cilj. Prim.252 DžORDŽ RlCER . a da su ti ciljevi saglasni s akterovom hijerarhijom preferencija. Međutim. ali i različite pristupe drugim resursima. Ako se cela privreda usredsredi na proizvodnju računara. Prvi je oskudnost resursa. Pojedinci takvu logiku razmišljanja primenjuju na sve aspekte života. Trošak propuštene prilike . akteri imaju ciljeve ka kojima su usmerena njihova delanja. prev. Teoriju racionalnog izbora ne interesuje šta je sadržaj tih preferencija niti odakle one potiču. on se često pogrešno prevodi kao oportunitetni trošak. Trošak propušte­ ne prilike bitan je tek onda kada ustanovimo da li je on znatan ili zanemarljiv. odnosno ci­ ljeve čije ostvarenje mu donosi korist). Ako su na tržištu automobili na ceni a računari slabo Oskudnost resursa . Važno je to da pojedinci delaju da bi ostvarili svoje ciljeve. akter mora da vodi računa o troškovima koji nastaju prilikom propuštanja ostvarenja nekog drugog atraktivnog cilja. . Zamislimo privredu koja može da proizvede ili 30 računara ili jedan automobil. ostvarenje ciljeva može biti teško ili čak nemoguće. ona mora da uzme u obzir najmanje dva važna ograničenja delanja. Iako teorija tacionalnog izbora započinje svrhom i inten­ cijom aktera. Za one koji imaju mnogo resursa. trošak propušte­ ne prilike za 30 računara biće jedan automobil (privreda se odriče jednog automobila da bi proizvela 30 računara). Drugim reci­ ma. S oskudnošću resursa povezan je koncept troška propušte­ ne prilike. Akter takode ima preferencije (vrednosti kojima teži. U srpskom jeziku. Teori­ ja racionalnog izbora smatra da pojedinci teže da uvećaju ličnu korist. ostvarenje ciljeva može biti relativno lako. Tako bi teorija racionanog izbora tvrdila kako žene biraju muževe (i obratno) na isti način na koji biraju profesiju ili to gde će uložiti novac.) Kada pokušava da ostvari neki cilj.trošak koji nastaje time što se akter odrekao dru­ gog najprivlačnijeg cilja i usredsredio se na ostvarenje prvog najprivlačnijeg cilja. Akteri su svrhoviti. a određene postupke preduzimaju samo ako marginalna korist prevazilazi marginalne troškove.

a da ta promenljivost ozbiljno utiče na akterov izbor. a druge obeshrabruju. Najjednostavnije norme glase: „Učini A" ili „Ne smeš da učiniš B". jer smatrate da vam on pruža najbolje obrazovanje i da se njegova . Akteri pokušavaju da maksimalizuju (uvećaju) svoju korist. Racionalno delanje se uvek bavi ishodima. Nekada se smatralo da akteri imaju savršenu ili barem dovoljnu informaciju koja im omogućuje da donose svrhovite odluke i prave racionalne izbore između nekoliko alternativnih tokova delanja koji su im na raspolaganju. onda je vaš trošak propuštene prilike veliki. šanse za ostvarenje tog cilja slabe. bolje bi bilo da ste proizveli jedan automobil. kao rezultat toga. Međutim. Drugim reci­ ma. taj cilj podrazumeva procenu šansi za postizanje primarnog. Prva je mehanizam agregacije pomoću koga se čitav niz individualnih radnji kombinuju da bi oblikovale druš­ tveni ishod. radna organzacija itd. porodica. postoje norme koje kažu da se ljubav ne kupuje novcem. Mogu se navesti još dve ideje koje čine osnovu teotije raci­ onalnog izbora. Međutim. Sve te ustanove i norme imaju svrhu da akterima ograniče izbor. i drugog najpoželjnijeg cilja. odnosno ako su.). Ta institucional­ na ograničenja omogućuju pozitivne i negativne sankcije čija je svrha da određene vrste delanja podstiču. sve više se prihvata stanovište da su kvantitet i kvalitet dostupnih informa­ cija promenljivi. Pretpostavimo da ste odlučili da upišete fakultet A. Racionalno delanje omogućuje kalkulaciju po kojoj je ljubav moguće kupiti novcem. moraš da uradiš B". Druga je značaj informacije u donošenju racionalne odluke. Takode. Takva ogra­ ničenja pojavljuju se tokom životnog veka i ispoljavaju se u nor­ mama koje vladaju u tim ustanovama. jer ograničavaju njihovu racionalnost. a time i ishod njihovog delanja. Akter može izabrati da ne ostvari najvredniji cilj ako su njego­ vi resursi zanemarljivi. Takve norme pone­ kad imaju uticaja na racionalne aktere. Međutim. akter može odustati od cilja ako uvidi da će pokušaj da ostvari taj cilj dovesti u pitanje njegove šanse da ostvari svoj sledeći najvredniji cilj.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 253 traženi. normativno delanje nema nuž­ no takav oblik. Ovako ste propustili alternativni cilj na kome ste mogli da zaradite više. a ne 30 računara. Drugi izvor ograničenja delanja pojedinaca jesu društvene ustanove (škola. Ono ima formulu: „Ako želiš da postigneš A.

ponekad nenameravanih. Po njegovom mišljenju. Kolman objašnjava da je teoriju racionalnog izbora prihvatio ne samo zbog toga što smatra da ona ima veliku eksplanatornu snagu. Kolmanu je bila . vaša odluka bi verovatno bila drugačija . N a primer. Osim iz tih akademskih razloga. Na primer. Kolman je teoriju racionalnog izbora prihvatio jer je smatrao da ona može imati praktičnu primenu za društvo koje se svakodnevno menja. Kolman je smatrao da se njegov pristup makronivou promenio. Međutim. po­ nekad nameravanih. da ste imali savršenu informaciju).vi biste upisali fakultet B. o kome ste pre dve godine razmišljali. možete pronaći na fakultetu B. verujući da je izbor fakulteta A prava stvar.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM diploma najviše vrednuje na tržištu radne snage. rekao da ga je ta vežba navela da promeni svoju teorijsku ori­ jentaciju. Kolman je u pogledu svoga rada na društvenoj simulaciji igara kojom se bavio na Univerzitetu Džons Hopkins tokom 1960-ih godina. pozna­ te su studije o zdravstvenoj politici prevencije side koje su rađene iz perspektive teorije racionalnog izbora. Da ste za sve to znali pre dve godine (tj. već i zbog toga što smatra da je to jedina teo­ rija koja je sposobna da proizvede jedan integrativniji sociološki pristup (o integrativnim teorijama biće više reči u glavi 7). nakon godinu dana studiranja zaključujete kako osoblje tog fakulteta i nije baš na visini zadatka. ali od koga ste odustali. U uvodnom komentaru za prvi broj časopisa Rationality and Society. a ne fakultet A. Takode. a nakon dve godine saznajete kako s di­ plomom tog fakulteta imate vrlo malo šanse da nađete zaposlenje u struci. teorija racionalnog izbora sposobna je da obezbedi mikroosnovu za objašnjenje fenomena na makronivou. ispostavlja se da sve to što ne možete da prona­ đete na fakultetu A.254 DŽORDŽ RlCER . Najpre je smatrao da osobine sistema nisu samo de­ terminante delanja (poput Dirkemove studije o samoubistvu). da bi kasnije smatrao da su one takode posledice delanja. Dzejms Kolman Biografska skica Gledajući iz perspektive 1990-ih godina.

Taj interes objašnjava zašto je Kolman pokušao da osnove svoje teorije izvuče iz ekonomije: „Ono što razdvaja ekonomiju od drugih društvenih nauka nije njena upotreba racionalnog izbora. On se opredelio za pojedince iz nekoliko razloga. Osnovi društvene teorije Kolman tvrdi da sociologija treba da se bavi društvenim sistemima. Kolman smatra da su ti unutrašnji činioci u društvenim sistemima pojedinci. ali da takvi makrofenomeni moraju da se objasne unutrašnjim činiocima. da se pojedinci ponašaju racionalno. distribucije statusa i društvenih sukoba". već upotreba vrste analize koja omoguću­ je da se pomerate između nivoa individualnog delanja i nivoa funkcionisanja sistema. Prvo. ekonom­ ska analiza je sposobna da uspostavi vezu između makronivoa funkcionisanja sistema i mikronivoa i pojedinačnog delanja". drugo. O teori­ ji on kaže ovo: „Jedan od kritetijuma za ptocenjivanje rada u društvenoj teoriji jeste njen potencijal da bude od koristi jav­ noj politici. kao i najveći broj ekonomista „takvu najjednostavniju osnovu koja svoje utemeljenje ima u racionalnom ili. ako vam se više sviđa. u skladu s nje­ govim ranim radovima o školskom obrazovanju. da je tržište savršeno i da na njemu postoji puna komunikacija. svrhovitom delanju. politici koju vodi vlada". Najteži za­ datak sociologije je razvoj teorije koja će se pomeriti sa mikronivoa delanja na makronivo normi društvenih vrednosti. Drugi razlog zbog kojeg Kolman favorizuje nivo pojedinca jeste taj što se na tom nivou obično vrše intervencije koje dovode do druš­ tvenih promena. Od ključne važnosti za Kolmanovu teorijsku . Još jedan aspekt Kolmanove vizije sociologije. a onda se sabiraju (vrši se agregacija) da bi se došlo do nivoa sistema. sastoji se u tome da ona može biti primenjena na javnu politiku.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 255 neophodna teorija delanja i on je iza­ brao. svi podaci se obično najpre prikupljaju na nivou pojedinaca. Prvo. Kada to uradite. Idealno gledano. Sve što je potrebno je da prihvatite dve pretpostavke.

a da su za te resurse zainteresovani drugi. Uzimajući u obzir svoju usmerenost na pojedinca. među njima nastaje struktura. i da su i ciljevi i delanje za ostvarivanje tih ciljeva uobličeni preferencijama tih pojedinaca (tj. međuzavisni akteri. Osnovna ideja Kolmanove teorije jeste da pojedinci žele da ostvare svoje ciljeve na jedan svrhovit način. . Uzimajući u obzir ta dva elementa. Akteri preduzimaju radnje koje uključuju druge aktere. Dva ključna elementa Kolmanove teorije jesu akteri i resur­ si. formi­ raju društveni sistem. Međutim. Drugim recima. već da ona mora da utiče na društvo kroz takve vrste intervencija. odnosno zadovoljava njegove po­ trebe i želje. Prema ekonomskom shvatanju. njihovim vrednostima). Iz toga se jasno vidi nje­ gova usmerenost na racionalan izbor. od kojih svaki pokušava da unapredi i zadovolji svoj interes. iako smatra da je nje­ gova teorija specifična varijanta te orijentacije. a ne samo pojedinci i pojedinačno delanje. Kolman priznaje da je metodološki individualista. Kolman tvrdi da bi za jednu razvijeniju teorijsku perspektivu bilo neophodno da se preciznije konceptualizuje racionalni akter.256 D ž O R D Z RlCER . kao rezultat toga. kao i stanovište da se u analizi sistema treba usredsrediti na unutrašnje činioce. a onda. a da ekonomi­ ja u tome može da pomogne. Ona je specifična u tom smislu što prihvata koncept nastajanja. To je utemeljeno u činjenici da akteri imaju resurse. Kolman detaljno analizira kako njihova interakcija vodi do sistemskog nivoa.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN perspektivu jeste ideja da društvena teorija nije samo jedna akademska vežba. Resursi su stvari nad kojima akteri imaju kontrolu i za koje su zainteresovani. racionalni akter je akter koji se opredeljuje za ono delanje koje maksimalizuje njegovu korist. ali da ti činioci ne moraju nužno biti pojedinci i njihovi po­ stupci i orijentacije. Kolman smatra da na mikronivou mogu da se analiziraju i neki drugi fenomeni.

Drugi muslimani. tako i one koji žive u drugim delovima sveta. godine.bile su daleko češće stigmatizovane. akcenat i način odevanja nije isti kao kod najvećeg broja Amerikana­ ca. za koje se često pogrešno misli da su muslimani. Oni su jednostavno bili samo još jedna grupa imigranata koja se već integrisala ili je bila u pro­ cesu integracije u američko drušvo. nalaze se pod velikim stresom i svakodnevno se suočavaju sa stigmom koja ih diskredituje (diskreditovana stigma). takode stigmatizovani. ako ne i isključivo. koju su planirali i počinili uglavnom. sep­ tembra 2001. septembra. Kod velikog broja Amerikanaca. postoji sve veća i očiglednija tendencija da stigmatizuju muslimane. 11. Muslimani su uglavnom izbegli taj proces. promenila je položaj muslimana u američkom društvu. akcenat i način odevanja čini sličnijim ostalim Amerikancima (diskreditujuća stigma). užasna tragedija od 11. Jedan pokazatelj sve veće stigmatizacije muslimana jeste sve veća tendencija da se u filmovima i u televizijskim serijama muslimani prikazuju kao nitkovi i teroristi. Međutim. kako one koji žive u SAD.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 257 Primene socioloških koncepata na savremeno društvo 11. Zbog svega toga su i drugi ljudi. Neki muslimani uspeli su da odbace stigmu zbog toga što ih njihov fizički izgled. Druge grupe — uglavnom crnci i meksički imigranti (pogotovo oni nelegalni) . u SAD je bilo relativno malo neprija­ teljstva prema muslimanima. koja je u trećoj sezoni (u Americi prikazivana 2004/2005. godine i stigmatizacija muslimana Pre napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon. čiji izgled.godine) prikazala grupu okrutnih muslimana (od kojih je jedan bio spreman da pristane na ubistvo sopstvenog sina i žene) koji su nameravali da ubiju građane SAD i unište čitave SAD tako što bi izazvali topljenje nuklearnih reaktora duž cele zemlje. Stigmatizacija muslimana bila je toliko očigledna da je u seriji pre prikazivanja moralo da bude ispisano upozorenje u kome . muslimani iz organi­ zacije koju vodi Osama Bin Laden i Al-Kaida. recimo. do­ godilo u veoma popularnoj televizijskoj seriji „24 časa". septembar 2001. To se.

za razliku od životinja. bavi se svakodnevnim životom. Takvi demantiji. iii. Kolman ne misli da ta teorija može da ponudi odgovore na sva teorijska i praktič­ na pitanja (barem ne još uvek). imaju jedinstvenu sposobnost da koriste simbole. a ta značenja proizilaze iz intetakcije s drugim ljudima. Kifer Saderland. malo su doprineli umanjivanju stigmati­ zacije muslimana kako u seriji. Bez obzira na to da li se ljudi u stvarnom životu ponašaju racionalno ili ne. Ljudi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOR£N se demantuje da je serija uperena protiv muslimana. Oni su uzeli oružje i pokušali da se suprotsta­ ve privatnoj vojsci koju je organizovao okrutni negativac. kao i druge teorije koje pominjemo u ovoj glavi. već su takode sposobni da ih modifikuju kroz interpretativni proces. ii. međutim. ali veruje da to za teoriju nema veliku važnost. Simbolički interakcionizam definišemo skupom fundamentalnih pretpostavki: i. 2. Sažetak 1. Simbolički interakcionizam. Ljudi ne internalizuju samo značenja koja nauče kroz druš­ tvenu interakciju. Ljudi delaju prema stvarima na osnovu značenja koje te stvari imaju za njih. očigledno muslimani. tvrdi da namera serije nije stigmatizacija muslimana i da su mnogi muslimani dobri Amerikanci. . dva prodavca u radnji. U jednom trenutku emitovan je poseban spot u kojem zvezda serije. u teoriji bi mogle da se iskonstruišu iste teoretske predikcije. Kolman priznaje da se ljudi u stvarnom svetu ne ponašaju uvek racionalno. On se nada da će dalji razvoj teo­ rije racionalnog izbora vremenom svesti na minimum broj pro­ blema s kojima ta teorija danas ne može da izađe na kraj. pogotovo interakci­ jom i simbolima koji predstavljaju njen sastavni deo.258 D20RD2 RlCER . Iako veruje u teoriju racionalnog izbora. U jednoj epizodi. Ali je jasno da on veruje da ona može da se kreće ka tom cilju. tako i u američkom društvu. prikazani su kao saradnici Džeka Bauera (specijanog agenta kojeg u seriji glumi Kifer Saderland).

5. Društvo se sastoji od ljudi koji predstavljaju deo društvene interakcije. Diskreditovana stigma nastaje kada akter pretpostavlja da su ra­ zlike između njega i „normalne" osobe poznate ili uočljive člano­ vima publike. dok diskreditujuća stigma nastaje kada razlike nisu ni poznate ni uočljive članovima publike. kao i načina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje. 6. procedure i razmatranja. po­ gotovo u ranim godinama svoga života. kao i metode koje koriste da bi prevazišli te probleme. u svlačionici se dešava či­ tav niz neformalnih radnji. . definišući situaciju za one koji posmatraju nastup. Pozornica predstavlja deo nastupa koji uglavnom funkcioniše na jedan utvrđen i uopšten način. '0. 4. vi. unutar porodice i osnovne škole. 12. Gledano iz dramaturške perspektive. Ljudi uvek imaju cilj koji žele da ostvare kada se nadu u bilo kojoj situaciji. Etnometodologija predstavlja analizu ponašanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. Ljudi su sposobni da reflektuju o samima sebi i onome što rade. Stigma znači procep između virtuelnog društvenog identiteta (onoga što bi pojedinac trebalo da bude) i stvarnog društvenog identiteta (onoga što pojedinac zaista jeste). i. Upravljanje utiscima obuhvata tehnike koje akteri koriste da odr­ že određene utiske uprkos problemima s kojima se susreću. Dramaturgija Ervinga Gofmana vidi društveni život kao niz dram­ skih nastupa sličnih onima koje gledamo u pozorištu. Etnometodolozi se bave objašnjenjima i objašnjavajućim praksama. S. pa su. koji im pomažu da steknu razumevanje takvih situacija. kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. 9. Ljudi postaju humani kroz proces društvene interakcije. Svlačionica je mesto gde akteri mogu da se ponašaju onako kako se nikada ne bi ponašali na pozornici.S A V R E M E N E TEORIJE S V A K O D N E V N O G ŽIVOTA 259 iv. sopstvo predstavlja proizvod dramske interakcije između aktera i publike. shodno tome. vii. Distanca od uloge je koncept koji se bavi stepenom u kome se pojedinci odvajaju od uloga koje igraju. 3. sposobni da oblikuju svoje dela­ nje i interakciju. v.

O d važnosti je samo činjenica da svaki pojedinac pokušava da svoje delanje usaglasi sa sistemom svojih ciljeva. . v. pogotovo ako je veća nego što što su se nadali. akteri imaju ciljeve i prema njima usmeravaju svoje delanje. to je verovatnije da će oni ponoviti tu radnju. veća je verovatnoća da će i u budućnosti delati na taj način. u datom tre­ nutku. Teorija racionalnog izbora za osnovnu metodološku jedinicu ana­ lize uzima pojedince. odnosno sa hije­ rarhijom svojih preferencija. drugim recima. po njegovoj proceni. donosi veće nagrade i koje ima veće izglede da bude nagrađeno. a posledice tog ponašanja imaće sve veću vrednost za njih. onda će pojedinac najverovatnije ponoviti isto delanje kada se pojave isti stimulusi kao u prošlosti. kao rezultat toga. Teorija razmene Džordža Homansa utemeljena je prvenstveno na biheviorističkim principima. Eksperimenti prekida namerno narušavaju društvenu realnost kako bi bacili svetio na metode kojima ljudi konsttuišu društve­ nu realnost. Kada akteri ne dobiju očekivanu nagradu ili budu neočeki­ vano kažnjeni. iii. veća je verovatnoća da će se ponašati na odobravajući način. Suština Homansove teorije razmene utemeljena je u sledećim principima: i. Što su više puta u nedavnoj prošlosti ljudi dobijali neku po­ sebnu nagradu.260 DžORDŽ RlCER . Sto više puta pojedinca nagradite za određeno delanje. Teoriju racionalnog izbo­ ra ne interesuje kakve su te preferencije ili šta su njihovi izvori. 16. to će ta nagrada u budućnosti imati manju vrednost za njih. 14. Zato je veća verovatnoća da će se ponašati agresivno i više vrednovati rezultate postignute takvim ponašanjem. akter će se opredeliti za ono delanje koje. vii. Sto više pojedinci smatraju da su rezultati njihovog delanja vredni. 18. iv. Akteri su svrhoviti i intencionalni. Ako je u prošlosti delanje pojedinca nagrađeno kao rezultat reakcije na neki poseban stimulus ili skup stimulusa. odnosno ciljeve koje žele da postignu). vi. oni se ljute. akteri će biti zadovoljni. Akteri takođe imaju preferencije (vrednosti koje žele da realizuju. 15. Kada prime očekivanu nagradu. Kada bira između više ponuđenih opcija. ii.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN 13. 17.

teorija racionalnog izbora uzima u obzir oskudnost resursa i troškove propuštene prilike. Ivana [uredila] (1998). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Literatura za dalje čitanje Ber. L. Sesil Rajt (1964). Sociološka imaginacija. Vivijen (2001). i Luckmann. Ivana (2004). Novi Sad: Prometej. Berger. . Beograd: Za­ vod za udžbenike i nastavna sredstva. Spasić. Marinković. Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Interpretativna sociologija. Niš: Gradi­ na. Socijalni konstruktivizam. Dušan (2006). Sociologijska teorija: što je pošlo krivo? Zagteb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Socijalna konstrukcija zbilje. Mils. Osim toga. Beograd: Plato. Spasić. Desekularizacija sveta: oživljavanje religije i svetska politika. Sreten [urednik] (2008). kao i ograničenja koja na­ meću društvene ustanove. Gofrnan. Vujović. Konstrukcija društvene realnosti u sociologi­ ji. Piter. Sociološka imaginacija. nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. T. (1992). Berger. P. Beo­ grad: Geopoetika. Sesil Rajt (1998). Mouzelis. Stigma.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 261 19. Društvo rizika. (2008). Mils. Berger. Zagreb: Naprijed. i Keiner H . Promene. Nicos (2000). P. Beograd: Savremena škola. Novi Sad: Mediterran Publishing. Beograd: Zepter. Novi Sad: Mediterran Publishing. Kako se predstavljati u stvarnom životu. (1991). Gofrnan. Sociologije svakodnevnog života. Sociologija u novom ključu. Erving (2009). Erving (2000).

.

dok smo se u glavi 6 bavili društvenim odnosima karakterističnim za svakodnevicu (mikronivo). On je 1972. te da se društveno ponašanje pokuša objasniti jednim sveobuhvatnim pristupom. jer su pokazale da se društveni odnosi ne mogu objasniti isključivo razumevanjem društvenih struktura. za Emersona teorija razmene predstavljala je jedan širi okvir koji je želeo da upotrebi da bi mogao da proširi svoje rani:e interesovanje za koncepte moći i zavisnosti. Tri su osnovna pokretačka faktora te nove teo­ rije. JEDNA INTEGRISANIJA TEORIJA RAZMENE Dok je Džordž Homans nastojao da stvori mikroredukcionističku teoriju razmene. Drugo. Emersonu je bilo •asno da u perspektivi teorije razmene središnju ulogu zauzima concept moći. sjedine (integrišu). a da istovremeno izbegne neke probleme koji se pojavljuju . U ovoj glavi izložićemo takve teorijske pokušaje.GLAVA 7 SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE Jedna integrisanija teorija razmene Teorija strukturacije Kultura i dejstvenost Habitus i polje Sažetak Literatura za dalje čitanje U glavama 4 i 5 bavili smo se savremenim teorijama o druš­ tvenim strukturama i ustanovama (makronivo). godine objavio dva eseja na ovu temu. Prvo. Počet­ kom 1970-ih godina javila se težnja da se ova dva nivoa analize. on je smatrao da može da iskoristi biheviorizam (operantnu psihologiju) kao osnovu za svoju teoriju raz­ mene. Mikroteorije su bacile novo svetio na druš­ tvene odnose. mikro i makro. Ričard Emerson pokušao je da uobliči jednu integrisaniju verziju te teorije. Oba su izvršila snažan uticaj na razvoj teorije razmene.

ukazuje na to da je glavna ideja koja povezuje makronivoe i mikronivoe res). Za razliku od njih.264 D Ž O R D Z RiCER . kao što su organizacije i političke partije. Naime. tako što bi analizirao društvene odnose i društvene mreže i koristio ih kao osnovu koja bi se mogla upotrebiti kako za mikroanalize.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI kod Homansa. Treće. On ističe tri osnovne pretpostavke teorije razmene: (1) Kada se ljudi nađu u situaciji za koju smatraju da donosi nagradu. Osim toga. te situacije za koncept razmenske mrežne strukture {exchange network structu­ . u Emersonovom teorijskom sistemu akteri mogu da budu i pojedinci i veće korporativne strukture (iako strukture deluju kroz aktere). U svoja dva eseja. odnosima razme­ ne i mrežnim strukturama. Emerson se bavio psihološkim (mikro) osnovama društvene raz­ mene. on može da poveže pojedinca ili dvočlanu grupu sa širim kolektivima. (2) kada se ljudi zasite nagrada koje su dobili iz određene vrste situacija. naročito od nagrada koje pojedinci razmenjuju (dobijaju i daju) u društvenom međudejstvu (interakciji). tako i za makronivoe analize. objavljena 1972. Emerson kao polaznu tačku svoje teorije uzima biheviorističke principe. gde su mrežne strukture razmene predstavljale vezu između ova dva nivoa ana­ lize. koristio principe operantne psihologije da bi razvio teoriju druš­ tvene strukture. ponašaće se racionalno. tako i makrofenomene. on je smatrao da može da izbegne optužbu za redukcionizam tako što će razviti teoriju razmene koja će biti u stanju da objasni kako mikrofenomene. Emerson je. Emerson je verovao da može da se osloni na biheviorizam a da istovremeno izbegne pretpostavku o superracionalnom akteru. godine. Emerson je po­ stavio osnove svoje integrativne teorije razmene. Karen Kuk. dakle. dok se u drugom okrenuo makronivou. Emerson i Kuk polaze od osnovnih pretpostavki teorije raz­ mene na mikronivou. Homansu i drugim teoretičarima razme­ ne prigovara se to da su u svojim teorijama stvorili previše racio­ nalnu sliku ljudskih bića. Emersonova najznačajnija sledbenica. Rezultat tog međudejstva biće sve veći broj takvih situacija. Emerson je želeo da se bavi društvenim strukturama i društvenim promenama. Kasnije je Emerson razradio eksplicitniju vezu između makronivoa i mikronivoa. Takode. U prvom eseju. Tačnije.

Dok se u prvom eseju iz 1972. Prvo. Mreža razmene ima nekoliko odlika. određeni broj odnosa razmene stoji u uzajamnom odnosu zavisnosti. Prema tome. takva mreža društvenih odnosa obuhvata niz pojedinač­ nih ili kolektivnih aktera. Ali. te­ orija razmene usredsređuje se na razmenu nagrada (i troškova) u društvenoj interakciji. Konačno. godine. Različiti akteri imaju mnoštvo različitih resursa i mogućnosti razmene. osoba koja peca na jezeru). u drugom eseju Emerson se okreće odnosima društvene razmene i mrežama razmene. Mnogi od ovih odnosa razmene postoje i međusobno su povezani.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 265 njih gube značaj. Drugo. Emerson je zainteresovan za odnose razmene medu akterima. čime se formira pojedinačna mrežna struktu­ ra. imaju mogućnosti za razmenu i odnose razmene s drugi­ ma. (3) dobijena korist zavisi od koristi koje imate na raspolaganju kada ulazite u odnose razmene. . To je tema kojom započinje njegov drugi esej iz 1972. Emerson usmerava bihevioristički orijentisanu teoriju razmene u drugom prav­ cu. Sve to je već poznato. na kraju svog prvog mikroorijentisanog eseja iz 1972. formirajući tako pojedinačnu mrežnu strukturu. pojedinačni ili kolek­ tivni. Svi akteri u mreži. različiti akteri na raspolaganju imaju različite resurse. Odnosi razmene i mreže razmene Akteri u Emersonovoj teoriji razmene na makronivou mogu biti pojedinci i kolektivi. U njemu Emerson pojašnjava da želi da u teoriju razme­ ne uključi društvene strukture kao zavisnu promenljivu.mreža društvenih odnosa koji uključuju određeni broj indi­ vidualnih ili kolektivnih aktera. go­ dine. društvenu strukturu mogu formirati najmanje dva od­ nosa razmene među akterima. godine bavio akterom-pojedincem koji učestvuje u odnosima razmene sa svojim okruženjem (na primer. Mreža razmene . tvrdeći da želi da se pozabavi situacijama složenijim od onih kojima se obično bavi biheviorizam. kao i različite međusobne odnose razme­ ne. dakle.

Veza između razmenskih odnosa jeste od presudnog znača­ ja za prelazak s razmene između dva aktera (dijadička razmena) na pojave koje srećemo na makronivou. A-B i A-C. godi­ ne. obrazuju minimalnu mrežu (A-B-Q ukoliko je razmena u jednom odnosu zavisna od razmene (ili odsustva razmene) u drugom odnosu. godine. B i C imaju zajedničko članstvo da bi se stvorila mreža razmene. . Nije dovoljno da A. Izvor: Biografsku skicu napisala je Karen Kuk. kao i u članku objavlje­ nom u časopisu Sociometry. 1963. Jedno od njegovih najvećih lič­ nih dostignuća bilo je učešće u uspešnom pohodu na Mont Everest. mora postojati i međuzavisan odnos između razmena A-B i B-C. Taj projekat doneo mu je medalju Habard koju mu je uručio predsednik Džon Kenedi u ime Nacionalnog ge­ ografskog društva. 1925. Može se reći da dva odnosa dijadičke razmene. To iskustvo je opisao u publikaciji „Pre­ lazak preko Everesta" u decembarskom izdanju Godišnjeg biltena Kluba Sijera 1963. nikada se nije udaljio od reka. u Juti. Odnos između dijadičkih razmena jeste uzajamno zavisan. 1966. Njegove studije interpersonalnog ponašanja. često su inspirisane njegovim lič­ nim susretima s ekspedicijama. godine. grupnog učinka. godine. Ljubav prema planinama i ruralnom društvenom životu pla­ ninskih sela Pakistana postala je stalan izvor sociološke in­ spiracije za Ricarda Emersona tokom čitave njegove karijere. u julu 1963. godi­ ne. planinskih vrhova i glečera.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN! Ricard Emerson Biografska skica Ričard Emerson roden je u Solt Lejk Sitiju. O d Nacionalne fondacije za nauku dobio je stipendiju za proučavanje grupnog učinka pod produženim stresom tokom tog uspona.266 D ž O R D Z RiCER . kod kojih je intenzitet saradnje i takmičenja pojačan strahovima zbog ugroženosti životne okoline. Odrastao u blizini planina. moći i društvenog uticaja.

i strukturalnih funkcionalista koji su moć videli kao skup sredsta­ va koji društvu omogućavaju da ostvari zajedničke ciljeve. Moć aktera A koji ima resurse time je veća ukoliko: (1) akter B koji želi resurse (dobra ili usluge) nema ništa da ponudi zauzvrat. ali treba uočiti još i to da po Emersonu moćnik može da pri­ mora podložnika na zavisnost ne koristeći prisilu. smatrajući da ona proističe iz uzajamne zavisnosti. Ako je tražnja za nekim dobrom veća. nedobijanje resursa pri­ moralo bi ga da promeni životne planove i ciljeve. smanjuje mogućnost da se provede -•Teme s prijateljima u drugom odnosu). novac za­ rađen u jednoj vezi koristi se da bi se postigao određeni status u drugoj). Društvena razmena i odnosi moći i zavisnosti koji iz nje proizilaze u velikoj meri liče na razmenu koja postoji na tržištu gde je cena nekog dobra uvek određena na osnovu ponude i tražnje. (3) B ne može da upotrebi silu da bi od aktera A besplatno izvukao resurse koji su mu neophodni. Moć je središnji pojam Emersonove teorije razmene. Ta veza može biti pozitivna ukoliko razmena iz jednog odnosa po­ zitivno utiče na razmenu u drugom odnosu (na primer. negativna. ili barem ništa što je potrebno akteru A. svi koji ga poseduju imaju moć nad onima koji ga nemaju. za razliku od teoretičara sukoba koji su moć videli kao sposobnost da se drugi prisiljavaju na osnovu činjenice raspolaganja resursima. a akteru B oni su neophodni kako bi mogao da ostvari svoje životne ciljeve. pa i države). (4) B ne može da nastavi sa sprovođenjem svojih planova uko­ liko ne dobije resurse . Ako razmena u jednom odnosu utiče na razmenu u drugom. Zamislimo aktere A i B. kako vidimo. . suštinski su odnosi moći između aktera (koji mogu biti pojedinci. Akter A ima određene re­ surse (dobra ili usluge). (2) B nema kome da se obrati za alternativ­ ni izvor dobara i usluga. Tako Emerson navodi četiri uslova pod kojima se kroz razmenu stvara odnos moći i zavisnosti. a može biti i mešovita. koja se sastoji od dva ili više takvih odnosa.drugim recima. Svaki odnos razmene deo je šire mreže razmene. vreme provedeno u zarađi­ vanju novca u jednom odnosu. Jer. ukoliko razmena iz prvog odnosa onemogućava razmenu u drugom odnosu (na primer.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 267 Odnosi razmene. Emer­ son je moć video kao neprisilnu. ali i organizacije. za te odnose može se reći da su povezani. odnosno odsustva zavisnosti.

Moć se takođe može koristiti za osvajanje nagrada.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Moć-zavisnost Emerson definiše moć kao potencijalni trošak koji jedan akter može nametnuti drugome. Linda Molm u odnosima moći i zavisnosti naglašava ulogu ne­ gativnih ishoda . S druge strane. ali i da se kazne.268 D Ž O R D Ž RlCER . Molm smatra da je moć kazne slabija od moći nagrade.moć kazne. Moć se potencijalno ugrađuje u strukturu odnosa između aktera A i B. Međutim. Ravnoteža u odnosu između akte­ ra A i B postoji kada je zavisnost aktera A od aktera B jednaka zavisnosti aktera B od aktera A. Ona postoji čak i u izbalansiranim odnosima. Međusobna zavisnost aktera ključna je za razumevanje Emersonovog rada. moć jednog ak­ tera nad drugim predstavlja funkciju zavisnosti drugog aktera od prvog. delimično i zbog toga što čin kažnjavanja obično izaziva negativnu reakciju. .sposobnost da se drugi nagrade. Studije odnosa između moći i zavisnosti usmerene su na pozitivne ishode . to jest koji je spreman da plati. moć može proizilaziti iz sposobno­ sti da se drugi nagrade. koja se može sažeti u tvrdnju da. ta međuzavisnost određuje priro­ du interakcije aktera i količinu moći koju imaju jedan nad dru­ gim. Međutim. ali oni se vremenom kreću ka uravnoteženijem odnosu moć-zavisnost. iako se nalazi u nekoj vrsti ravnoteže. Moć aktera A nad akterom B jednaka je zavisnosti aktera B od aktera A i bazira se na njoj.potencijalni trošak koji je akter spreman da toleriše u razmenskom odnosu. voljan da toleriše. Zavisnost podrazumeva po­ tencijalni trošak koji je akter. Nejednaka moć i zavisnost dovode do neravnoteže u od­ nosima. u odnosu razmene. u jednoj od svojih novijih studija. u okviru jednog odnosa.prema Emersonu. Zavisnost . Između ostalog. Ideja zavisnosti vezana je za Emersonovu definiciju moći. Navedene definicije čine Emersonovu teoriju odnosa između moći i zavisnosti. već da uzrok Moć . kada postoji ne­ ravnoteža zavisnosti. akter koji je manje zavisan ima više moći. Molm sugeriše da moć kazne nije sama po sebi manje efikasna od moći nagrade. potencijalni trošak koji jedan akter može nametnuti drugome. Naime.

zapaža se da se u velikom broju radova interesovanje pomera s dijada na šire mreže razmene. kao i prirode od­ nosa moći i zavisnosti. Molm i njeni koautori otkrili su da se upotreba moći kazne češće doživljava kao pravedna ukoliko je koriste oni koji takode imaju moć nagrade. oni usvajaju princip ranjivosti. Prvi je po­ jačana upotreba istraživanja na terenu. usmerenih na makroskopska pitanja. korporacijama i državama.jedan na mikronivou. teorija razmene usredsreduje se na dijadičke odnose između aktera.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 269 njene relativne slabosti možda proizilazi iz činjenice da se ona ne koristi često. budući da se osnovne postavke te teorije odnose kako na pojedince. Integrativnija teorija razmene U objašnjavanju odnosa moći i zavisnosti. Kuk. koji posmatra društvenu strukturu kao razmenu. Oni identifikuju dva koloseka u istoriji teorije razmene . o čemu je ranije . u skladu s integrativnim okvirom. uključujući tu razmene među povezanim pojedincima. ona se eksplicitno bavi uticajem koji promene na jednom nivou imaju na druge nivoe analize. Kuk i Emerson tvrde da je određenje moći neke pozicije bazirano na stepenu zavisnosti čitave strukture od same te pozicije. Kuk. tako i na kolektive. koji se usmerava na društveno ponašanje kao razme­ nu. što može biti dopuna tradicionalnoj upotrebi laboratorijskih eksperimenata zarad proučavanja mikroskopskih problema. izraz značaja te pozicije u strukturi. Džodi O'Brajan i Piter Kolok. Osim toga. Drugo. definišu teoriju razmene kao teoriju koja se bavi razmenama na raznim nivoima analize. Oni snagu teorije razmene vide u integraciji mikronivoa i makronivoa. O'Brajan i Kolok identifikuju tri savremena trenda koji su usmereni na jednu integrativniju teoriju razmene. i drugi. U pokušaju da teoriju moći i zavisno­ sti izdignu na makroskopski nivo analize. Da bi fokus s dijadičkog pristupa teoriji razmene prebacili na moć pozicije u okviru strukture. Ranjivost podrazumeva zavisnost mreže od pojedine strukturalne pozicije. Takva zavisnost čitavog sistema je. pretežno na makronivou. po njihovom mišljenju.

Za Gidensovu koncepciju tih praksi važni su vreme i prostor: one se ponavljaju i prostiru kroz vreme. koji nemaju moć da ih intencionalno menjaju). niti na svakodnev­ nom delanju i interakcijama. ne samo juče. . Neki smatraju da se ono što se u američkoj sociologiji naziva * Napomena prevodioca: Ovde s pojma „akter" koji je korišćen u prvih šest glava i prvom delu glave 7. sre­ ću i u Cikagu. Još jedna reč koja se javlja u ovoj glavi jeste dejstvenost (ali samo zato da bismo izbegli reč kao što je „delatnost". Ponekad to čine i drugi sociolozi koji insistiraju na razlici između ta dva pojma. i ne samo danas. on sam ovde-onde upotrebljava pojam aktera. Iako autor na ovom mestu uvodi pojam dejstvenika. Umesto toga. Tokiju i u Londonu. U samoj srži Gidensove strukturalne teorije. U poslednje vreme. TEORIJA STRUKTURACIJE U formulisanju jednog od najuspešnijih pokušaja da se ra­ zvije integrisana teorija. U nekim slučajevima. akter označava pojedinca ili grupu čije ponašanje u velikoj meri zavisi od društvenih struktura (tj. u teoriji strukturacije naglasak nije niti na društvenim strukturama. Slično tome. tako da se shematizovane druš­ tvene prakse koje se mogu naći u Njujorku. što može da podseća i na drugačiju upotrebu) čime pokrivamo englesku reč agency. nalazi se odnos između dejstvenosti i struktu­ re. sasvim je svejedno da li se upotre­ bljava pojam akter ili dejsrvenik. produbljuju se napori da se povezu teorija razmene i strukturalna sociologija. bilo je dosta pokušaja teoretičara razmene da svoj pristup sintetizuju s drugim teorijskim orijentacijama. već će se pojaviti i sutra. prelazimo na pojam „dejsrvenik". U drugim slučajevima. Treće i najvažnije. Entoni Gidens krenuo je od istraživanja širokog spektra teorija koje polaze ili od pojedinca/dejstvenika (na primer. strukturalni funkcionalizam). već na društvenim praksama koje se shematski ponavljaju. dok pojam dejsrvenik znači pojedinca ili grupu koji imaju sposobnost da menjaju društvene strukture. između ostalog. Gidens tvrdi da moramo poći od ponavljajućih društvenih praksi. simbolički interakcionizam) ili od društva/strukture (recimo. Stoga. prakse se ponavljaju i šire kroz prostor. naredne godine i u sledećem veku. prateći au­ tora koji je s pojma actor prešao na pojam agent. odbacujući obe kraj­ nje alternative. naredne nedelje.270 DŽORDŽ RicER .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN bilo reci. usmerene na društvene prakse.

već smatra da su ta dva aspekta društvenog sistema objedinjeni. . Sledeći pravila gramatike. Svako društveno de­ lanje uključuje strukture. ali ćemo u ovoj glavi. Ipak. U stvari. Kao što je već rečeno. svest i strukture. dihotomije mikromakro i dejstvenost-struktura tretirati kao gotovo identične. Gidens dualnost sttukture objašnjava preko primera jezika i govora. na drugoj strani. Intrisična povezanost dejstvenosti i strukture ogleda se u dva aspekta prakse koje Gidens naziva proizvodnjom i reprodukcijom. dejstvenost i struktura ne mogu nastati odvo­ jeno. akter simultano stvara prakse. a sve društvene strukture podrazumevaju društveno delanje. ni mentalno (ni na bilo koji drugi način). stvarajući svoju svest i strukturalne uslove koji omogućavaju te prakse. jezici se menjaju. akteri su inovativni. to su dve strane istog novčića. Jezik je struk­ tura koja nam postavlja određena ograničenja u govoru. Srpski jezik s početka 21. Mi smo se ipak odlučili za dualitet. zarad diskusije. oni prihvataju da svoje živote žive kroz zatečene rutine i obrasce. niti ih stvaraju strukturalni društveni uslovi u kojima se akteri nalaze. u Evropi (Gidens je Britanac) shvata kao problem odnosa dejstvenosti (engleski. agency) i strukture. Dejstvenost i strukture neodvojivo su isprepletane s postojećim ljudskim aktivnostima i praksama. To znači nekoliko stvari: (1) Društvene prakse nisu stvorene mentalno (niti na bilo koji drugi način) od Napomena prevodioca: U nekim ranijim radovima o Gidensu na srp­ skom jeziku Gidensov koncept duality preveden je kao dvojnost. Još manje nalikuje srpskom jeziku od pre 200 godi­ na. Rckurzivnost . ali on insistira na tome da se one shvate kao rekurzivne (ponavljajuće). Na jednoj strani. već ga takode menjaju kroz inovacije. reprodukujemo jezik. Po Gidensu. ljudi se izražavaju kao dejstvenici. Mi smatramo da između te dve dihotomije postoje značajne ra­ zlike. To je posledica činjenice da se jezik u procesu govora menja. Gidens to naziva dualitetom* strukture. On ovde odbija da društvenu realnost shvati kao paralelizam ili dualitet dva zasebna domena. veka. veka nije isti kao srpski jezik s počet­ ka 20. oni imaju moć da kroz praksu definišu (proizvode) nove strukture. polaznu tačku Gidensove analize čine društvene prakse.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 271 mikro-makro problemom.stav da akteri ne stvaraju društvene prakse. Na taj način pojedinci kroz govor ne samo da reprodukuju jezik.

a sociolozi. akteri bez čijeg dejstva su se „stvari mogle odvijati i drugačije". Refleksivnost pokazuje da poje­ dinci nisu oruđa struktura koje se mehanički podvrgavaju druš­ tvenim činjenicama. Posledica toga može biti da socijalni istraživač izmeni svet koji posmatra i na taj način dode do pogrešnih rezultata i zaključaka. Stoga se Gidens bavi pitanjem odnosa struktura i dejstvenosti na istorijski. Nisu samo društveni akteri refleksivni. dejstvenici su. Prakse. a kroz te prakse stvaraju se svest i struktura. svest i strukture simultano stvara akter. s obzirom na to da se ljudi ispoljavaju kao dejstvenici.272 D Ž O R D Ž RlCER . Gidensa interesuje svest ili refleksivnost. Refleksivnost je važna osobina za koncept dejstvenosti jer nam objašnjava da po­ jedinci ne ulaze u svakodnevne prakse na jedan mehanički način. account) ono što rade. I društveni akteri (obični ljudi) i so­ ciolozi. oni stvaraju svoju svest i strukturalne uslove koji omogućavaju te prakse. s druge strane. dakle. već da takode nadgleda aktivnosti koje su u toku. Radeći to. Akteri koriste jezik (ovde Gidens pribegava etnometodologiji) da objasne (engleski. Stoga.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN! strane aktera. da bismo objasnili stvarnost neophodno je Refleksivnost . koriste jezik da objasne aktivnosti druš­ tvenih aktera. procenju i samokritikuju.sposobnost pojedinaca da vode računa o svom ponašanju i neprekidno ga preispituju. uključuju u prakse. strukture i svest. Kao rezultat toga sledi ispravljanje i revizija životnih planova i ciljeva. Pojedinci su ono što Gidens naziva upuće­ nim akterima. Aktivnosti nisu proizvod svesti. procenju i samokritikuju. Uopšteno rečeno. već vode računa o svom ponašanju i neprekidno ga preispituju. koriste jezik. kao i strukturalne uslove u kojima se one dešavaju. Međutim. već i socijalni istra­ živači koji ih posmatraju. (3) najvažnije od svega. procesni i dinamički način. Pre će biti da se ljudi. može se reći da se Gidens bavi dijalektičkim procesima u kojima nastaju prakse. refleksivnost ne podrazumeva samo da je akter svestan sebe. ciljeve i stavove. ljudi istovremeno revidira­ ju i menjaju svoje životne planove. Dvostruka hermeneutika — naučni koncepti i shvatanja društvenog sveta mogu uticati na shvatanje aktera čije se prakse istražuju. (2) one nisu proizvod strukturnih društvenih uslova u kojima se akteri nalaze. društvene konstrukcije realnosti ili društvenih struktura. ispoljavajući se kao akteri. . To je Gidensa dovelo do poznate ideje o dvostrukoj hermeneutici.

Na taj način. Ta­ kode važi obratno: sociolozi u svojim teorijama upotrebljavaju koncepte koje su smislili obični ljudi.u svoj svet. Naročito treba da obratimo pažnju na činjenicu da način na koji sociolog shvata društveni svet može imati uticaja na razumevanje aktera koji je predmet proučavanja.nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije. upravo onakav kako nama izgleda". Ali ljudi često mogu da upotrebe koncepte koje su smislili sociolozi. To je nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije. već im omogućavaju da efikasno izađu na kraj s društvenom stranom svoga života. ne samo da akteru pružaju osećaj sigurnosti. već mu i omogućavaju da efikasno izađe na kraj sa svojim društvenim životom. refleksija podrazumeva neprekidno preispitivanje naših identiteta. kao što je već rečeno. Gidens podrazumeva razvoj rutina koje ne samo da akterima pružaju osećanje sigurnosti. ljudi. Akteri takode poseduju motivacije za delanje. U svojoj potrazi za osećanjem sigurnosti. Pod racionalizacijom. smatra Gidens. imaju veliku potrebu za predvidivošću i sigurnošću. akteri racionalizu.pojam kojim Gidens označava razvoj rutina koje. Dakle. to jest za „uverenjem da je prirodni i društveni svet. Racionalizacija .SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 273 da se pozabavimo odnosom između svakodnevnog i naučnog je­ zika. Ljudi u svakod­ nevnom govoru formulišu koncepte kojima izražavaju svet oko sebe. ljudi neprekidno me­ njaju svoje živote i identitete. tako i svoje fizičko i društveno okruženje. to jest sposobnosti dejstvenika da menjaju svoje životne planove i ciljeve. Međutim. tu se javlja novi problem: iz stalnog preispitivanja identiteta nastaje ontološka nesigurnost dejstvenika. Ontološka nesigurnost . a te motivacije uključuju želje i htenja koje iniciraju delanje. Isto to rade i sociolozi dok pokušavaju da objasne šta ljudi rade. Iako refleksivni. Nadgledajući svoje svakodnevne aktivnosti. uključujući osnovne egzistencijalne parametre sopstva i društvenog identiteta. . stalno nadgleda kako sopstvene misli i aktivnosti. od­ nosno sposobnosti dejstvenika da menjaju svoje životne planove i ciljeve. Elementi teorije strukturacije Gidensova teorija strukturacije obuhvata njegovo shvatanje dejstvenika koji. socijalni istraživači mogu izmeniti svet koji istražuju i tako dovesti do pogrešnih nalaza i zaključaka.

Diskurzivna svest predstavlja sposobnost aktera da svoje aktiv­ nosti opišu recima i argumentovano navode razloge za neko po­ stupanje. ako bismo zanemarili praktičnu svest i sve sveli samo na ono što ak­ teri mogu da izraze recima (što je osobina diskurzivne svesti). Praktična svest . Nenameravane posledice — neočekivane pozitivne i negativne posledice. a da nisu u stanju recima da izraze ono što čine. ali većina naših postu­ paka. Praktična svest tiče se aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. Motivacije pružaju opšti plan za delanje. Ideja nenameravanih posledica igra veliku ulogu u Gidensovoj teoriji.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI dok su racionalizacija i refleksivnost neprekidno uključeni u de­ lanje. Te aktivnosti ne iziskuju potrebu da se izraze verbalno. . Dejstvenost . Ono što se događa ne bi se dogodilo na taj način da se akteri nisu umešali i preduzeli tu aktivnost. Ovaj drugi tip svesti naročito je važan za teoriju strukturacije. oni bi znali to da objasne. Iako takvo delanje nije motivisano. motivacije je prikladnije shvatiti kao potencijale za delanje. Gidens je uložio veliki napor da razdvoji dejstvenost od namera. Naime. Usredsređenost na praktičnu svest omogućava lak prelaz s dejstvenika na dejstvenost. Drugim recima. a ne za ono što se govori.274 D20RD2 RlCER . Dej­ stvenost podrazumeva da se nešto ne bi dogodilo onako kako se dogodilo da se akter nije umešao i preduzeo aktivnost o kojoj je reč. Gidens pridaje veliki značaj (njegovi kritičari kažu preveliki) dejstvenosti. motivacije igraju značajnu ulogu u ljudskom ponašanju. nameravano delanje često ima nenameravane posledice. da nisu dejstvovali. Diskurzivna svest . Gidens pravi razliku između diskurzivne i praktične svesti. jer primarno odražava interesovanje za ono što se čini. tvrdeći kako se naše aktivnosti na kraju če­ sto razlikuju od nameravanih aktivnosti. nije direktno motivisana. tj. i naročito je važna u prelasku s dejstvenosti na nivo društvenog sistema. Zbog toga. na ono što akteri u stvari rade. tj.Obuhvata aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. a naše motivacije uglavnom nesvesne.sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju struk­ ture. ali ako bismo ljude pitali zašto se ponašaju baš na taj način. ali koje konstituišu i rekonstituišu društveni život.sposobnost da se aktivnost (praksa) opiše recima. po Gidensovom mišljenju. ne bismo mogli razumeti sve one veštine i znanja koje pojedinci upotrebljavaju u svakodnevici a nisu verbalno artikulisane.

Usredsredenost na praktičnu svest omogućava lak prelaz s dejstvenika na dejstvenost. Gidens je uložio veliki napor da razdvoji dejstvenost od namera. a da nisu u stanju recima da izraze ono što čine. a naše motivacije uglavnom nesvesne. Ovaj drugi tip svesti naročito je važan za teoriju strukturacije. ali ako bismo ljude pitali zašto se ponašaju baš na taj način. da nisu dejstvovali. tvrdeći kako se naše aktivnosti na kraju če­ sto razlikuju od nameravanih aktivnosti. . ali većina naših postu­ paka. a ne za ono što se govori. na ono što akteri u stvari rade. jer primarno odražava interesovanje za ono što se čini. po Gidensovom mišljenju. motivacije je prikladnije shvatiti kao potencijale za delanje.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN dok su racionalizacija i refleksivnost neprekidno uključeni u delanje. ali koje konstituišu i rekonstituišu društveni život. nameravano delanje često ima nenameravane posledice. Nenameravane posledice — neočekivane pozitivne i negativne posledice. motivacije igraju značajnu ulogu u ljudskom ponašanju. Zbog toga. Diskurzivna svest predstavlja sposobnost aktera da svoje aktiv­ nosti opišu recima i argumentovano navode razloge za neko po­ stupanje. Drugim recima. Motivacije pružaju opšti plan za delanje. Ono što se događa ne bi se dogodilo na taj način da se akteri nisu umešali i preduzeli tu aktivnost. Diskurzivna svest . Dejstvenost . Iako takvo delanje nije motivisano. Dejstvenost podrazumeva da se nešto ne bi dogodilo onako kako se dogodilo da se akter nije umešao i preduzeo aktivnost o kojoj je reč. ako bismo zanemarili praktičnu svest i sve sveli samo na ono što ak­ teri mogu da izraze recima (što je osobina diskurzivne svesti). Naime. Praktična svest tiče se aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. nije direktno motivisana.sposobnost da se aktivnost (praksa) opiše recima. Gidens pridaje veliki značaj (njegovi kritičari kažu preveliki) dejstvenosti. Praktična svest . oni bi znali to da objasne. ne bismo mogli razumeti sve one veštine i znanja koje pojedinci upotrebljavaju u svakodnevici a nisu verbalno artikulisane. Ideja nenameravanih posledica igra veliku ulogu u Gidensovoj teoriji. tj. tj. Te aktivnosti ne iziskuju potrebu da se izraze verbalno.274 DžORDŽ RlCER . Gidens pravi razliku između diskurzivne i praktične svesti.Obuhvata aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. i naročito je važna u prelasku s dejstvenosti na nivo društvenog sistema.sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju struk­ ture.

akter prestaje da bude dejstvenik ako izgubi sposobnost (moć) da napravi pramenu. sistema i dualiteta strukture. ali i da omogući delanje. Strukture često omogućavaju dejstvenicima da rade stvari koje inače ne bi mogli činiti. moć logički prethodi svesti. Ali. Struktura se neformalno definiše kao skup strukturišućih osobina (od kojih poseban značaj imaju pravila i resursi) koje sličnim društvenim praksama daju sistemski oblik. struktura društvenim praksa­ ma omogućava da postoje u različitom vremenu i prostoru. Zato Gidensova teorija strukturacije moć pripisuje akteru i delanju. ali same po sebi nisu ni izgled. namera dejstvenika nema smisla ukoliko mu nije data moć. spoljašnje i pri­ nudne. Gidens shvata da za aktere postoje ograničenja. Naravno. Same strukture ne postoje u vremenu i prostoru.po Gidensu. Gidens nudi definiciju strukture koja nije u skladu s Dirkemovim shvaranjem struktura koje su u odnosu na aktera. strukturu čine strukturni instrumenti (pre svih. Preciznije rečeno. Struktura može postojati samo kroz delanje ljudi. ali veruje da sociolozi preuveličavaju važnost tih ograni­ čenja. on priznaje da akteri mogu da izgube kontrolu nad strukturnim instrumen­ tima društvenog sistema koji se prostiru kroz vreme i prostor. društveni fenomeni imaju kapacitet da postanu strukturi­ rani. oni ne shvataju činjenicu da struktura može da ograniči. Po Gidensu. pra­ vila i resursi) koji sličnim društvenim praksama daju sistemski oblik. Staviše. Iako Gidens umanjuje značaj strukturalnih ograničenja. Gidens je dejstveniku pripisao veliku moć. Preciznije rečeno. Struktura . struktura je istovremeno omogućena postojanjem pravila i re­ sursa. Umesto toga. i u suprotnosti je s teorijama koje odbacuju ta­ kav stav. Njegovi dejstvenici imaju spo­ sobnost da promene društveni svet i društvenu strukturu. ni oblik.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 275 U skladu sa svojim insistiranjem na dejstvenosti. Gidens ne poriče da strukture mogu biti prepreka za de­ lanje. ali to ne znači da akteri nemaju mogućnost izbora i promene. jer delanje podrazumeva moć ili sposobnost da se promeni situacija. Konceptualno jezgro teorije strukturacije čine ideje struk­ ture. pridajući najveći značaj nameri aktera (fenomenologija) ili spoljašnjoj strukturi (strukturalni funkcionalizam). Staviše. . Strukture daju izgled i oblik društvenom životu.

odnosi između akte­ ra ili kolektiva koji su reprodukovani. ali akteri ipak nastoje da takvu kontrolu nametnu. ali predstavljaju struktu­ ralne instrumente.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Međutim. za Gidensa je značajnija činjenica da su takvi sistemi često nenameravana posledica ljudskog delanja. Jasno je da strukturacija podrazumeva dijalektički odnos između strukture i dejstvenosti. Kao rezultat toga. jedno ne može posto­ jati bez drugog i obrnuto. Tačnije. Po Gidensu. Iako neki društveni sistemi mogu nastati kao posledica svesne namere. Društveni sistemi nemaju strukture. on pažljivo nastoji da izbegne veberovsku metaforu gvozdenog kaveza (vidi glavu 2). ljudi proizvode i reprodukuju strukture u kojima postoje. Stavljanje tih uslova pod kontrolu može biti teško.276 DžORDŽ RlCER . to jest odnosi iz­ među aktera ili kolektiva koji se reprodukuju i tako prerastaju u uobičajene i opšteprihvaćene društvene prakse. druš­ tveni sistemi su reprodukovane društvene prakse. oni su međusobno povezani do te mere da. naglašavajući da takav gubitak kontrole nije neizbežan. Takve nenameravane posledice mogu postati nespoznati uslovi delanja i povratno uticati na njega. dijalektički odnos između strukture i dejstvenosti. Strukturacija — delatnici i strukture međusobno su povezani do te mere da. On izražava ideju da dejstvenici i strukture čine dualitet (ne dualizam. prvo ne može postojati bez drugoga. oni nisu međusob­ no nezavisni. što je koncept koji će kasnije upotrebljavati Margaret Arčer).reprodukovane društvene prakse. Dakle. Shvatanju strukture u konvencionalnom sociološkom smislu bliži je Gidensov koncept društvenog sistema. u trenutku kada proizvedu aktivnost. Osim toga. strukture su otelotvorene u društvenim sistemima. delatnici u stvari produkuju i repro­ dukuju strukture u kojima žive. Struktura i dej­ stvenost čine dualitet. nakon čega postaju redovne druš­ tvene prakse. Sada je lako razumeti Gidensov koncept strukturacije. u trenutku kada proizvedu delanje. Ideja društvenog sistema proizilazi iz Gidensovog primarnog interesovanja za prak­ su. Društveni sistemi . koji čini osovinu njegove teorije strukturacije. ali se manifestuju u društvenim sistemima u obliku reprodukovanih praksi. tako i na mikronivou ljudske svesti. Strukture ne postoje samostalno u vremenu i prostoru. manifestuju se i u sećanju pojedinačnih dejstvenika. . Struktura i dejstvenost čine dualitet. pravila i resursi manifestuju se kako na makronivou društvenih sistema. tj.

ali da su analitički različite zbog čega njihov odnos naziva dualizmom.dejstvenosti i strukture. društveni si­ stemi se prostiru kroz vreme i prostor.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 277 Kao što je već rečeno. u kojoj su drugi prisutni u isto vreme i na istom mestu. iako su u socijalnom životu isprepletane.struktura (i kultura) i dejstvenost mogu se razlikovati za analitič­ ke svrhe. usredsređujući se na vezu između dejstvenosti i kulture. Jedno od Gidensovih najšire prihva­ ćenih dostignuća u socijalnoj teoriji jeste njegov napor da u prvi plan stavi pitanja vremena i prostora. Ključna razlika između Gidensa i Arčerove jeste razlika između dualiteta i dualizma. jer to sprečava razumevanje od­ nosa između te dve strane. . Takva distanca u smislu vremena i prostora sve više je moguća u savremenom svetu novih oblika komunikacije i transporta. Ona smatra da je za teoretičare neophodno da odbace svaku teoriju koja onemogućava prouča­ vanje ovih međusobnih odnosa. Po našem mišljenju. KULTURA I DEJSTVENOST Margaret Arčer je pitanje odnosa dejstvenosti i strukture usmerila u drugom pravcu. Osnovni preduslov je interakcija licem u lice. vreme i postor najvažnije su promenljive u Gidensovoj teoriji. U nekim slučajevi­ ma razdvajanje strukture i delanja (ili mikronivoa i makronivoa analize) može biti korisno. Arčerova smatra da su struktura (i kultura) i dejstvenost u društvenom životu isprepletane. Središnje sociološko pitanje . Na taj način propuštaju da istraže međusobne odnose dveju strana . Obe zavise od toga da li su drugi lju­ di prisutni temporalno (vremenski) ili spacijalno (prostorno). tako da drugi ne mora­ ju biti prisutni. Međutim. Arčerova tvrdi da Gidens (i dru­ gi) imaju preveliku želju da odjednom ispitaju obe strane novči­ ća. U nekim drugim slučajevima može biti korisno da se struktura i delanje Dualizam . koncepti dualizma i dualiteta imaju određenu ulogu u analizi društvenog sveta.pitanje društvenog poretka . jer se time omogućuje posmatranje načina na koji se oni odnose jedno prema drugome.zavisi od toga koliko su dobro društveni sistemi integrisani kroz vreme i prostor. a ne dualitetom.

Arčerova. to je zapravo jedno empirijsko pitanje. pravi razliku između strukture i kulture. Predavao je sociologiju na prestižnom Kolež de Frans (College de France). jer se u stvarnom svetu struktura i kultura oči­ gledno prepliću. Ne samo da su struktura i kultura znatno različite. Slično se može reći i za različite trenutke u vremenu. kultura podrazumeva nematerijalne fenomene i ideje.278 DŽORDZ RICER .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN (mikro i makro) posmatraju kao neodvojiva celina . već su i rela­ tivno autonomne. Roden u malom ruralnom gradu na jugoistoku Francuske 1930. Ta razlika je. Međutim. a u drugom može biti prikladnija upotreba dualizma. a ne sjedinjene pod dominacijom struk­ ture. uprkos preporodu kulturalne sociologije. kao i većina sociologa. Dok je struktura oblast materijalnih fenomena i interesa. Po Arčerovoj. U jednom slučaju društveno okruženje je bolje analizirati upotrebom dualiteta. 23. kultural­ na analiza poprilično zaostaje za strukturalnom analizom. kon­ ceptualne prirode. Trebalo bi da budemo u stanju da analiziramo i odredimo nivo dualiteta i dualizma u bilo kom socijalnom okruženju i u bilo koje vreme. strukturu i kulturu treba tretirati kao relativno autonomne. godine.kao dualitet. Do kog stepena je društvo moguće okarakterisati dualizmom. a do kog dualitetom. međutim. Druga kritika koja se može uputiti Gidensu jeste to da je u teoriji strukturacije problem strukture i dejstvenosti potisnuo pro­ blem kulture i dejstvenosti. Burdije je odrastao u poro­ dici niže srednje klase (otac mu je bio službenik). ja­ nuara 2002. Pjer Burdije Biografska skica Pjer Burdije umro je u sedamdeset prvoj godini života. HABITUS I POLJE Teorija Pjera Burdijea inspirisana je željom da se prevaziđe veštačka suprotnost između objektivizma i subjektivizma ili iz­ među pojedinca i društva. odbio je da . Međutim. Ranih pede­ setih godina pohađao je Visoku učiteljsku školu u Parizu (Ecole Normale Superieure) gde je i diplomirao.

pruživši sopstveni intelektualni doprinos. uključujući i obrazovanje. naročito staljinistička orijentacija škole kojoj se aktivno suprotstavljao. godine i godinu dana radio kao asistent na Pariškom univerzitetu. Za Centar je bio vezan jedinstven izda­ vački poduhvat.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 279 napiše disertaciju. „Istraživačke delatnosti u društvenim naukam a " (Actes de la Recherche en Sciences Sociales). delimično zbog toga što se protivio mediokritetskom kvalitetu svog obrazovanja i autoritarnoj strukturi škole. Burdije je postao plodniji autor. Oni su saradivali s njim. Nakon toga. vrlo važan za predstavljanje rada Burdijea i njegovih sledbenika. Kada se Remon Aron povukao 1981. Njegov rad imao je uticaja na brojne oblasti. Većina vodećih francuskih socio­ loga (uključujući tu i Rejmona Budona i Alena Turena) nadmetala se za tu poziciju. Burdije je tri godine radio na univerzitetu u Lilu. Tokom 1960-ih go­ dina okupio je oko sebe grupu sledbenika. godine mobilisan. Tokom narednih godina Burdije je postao uticajna ličnost pa­ riških. konačno. Dikremovci se kritikuju zbog prenaglašavanja objektivnih struktura i ignorisanja procesa društvene konstrukcije. Burdije je kratko predavao u provincij­ skoj školi jer je 1956. da bi na osnovu . sa francu­ skom vojskom. Vratio se u Francusku 1960. godine. a njegov ugled je nastavio da raste. zbog čega je morao da provede dve godine u Alžiru. francuskih i. mesto na Kolež de Fransu ostalo je prazno. antropologiju i sociologiju. Međutim. ona je pripala Burdijeu. kroz koje akteri do­ življavaju. a onda se 1964. Iritirala ga je jaka komunistička. osnovan je Centar za evropsku sociologiju a Burdije je ime­ novan za direktora. godine vratio na uticajan položaj direktora Praktične škole visokih studija (L'Ecole pratique des Hautes Etudes). svetskih intelektualnih krugo­ va. promišljaju i konstruišu te strukture. Napisao je knjigu o tom iskustvu i ostao u Alži­ ru još dve godine nakon što je njegov vojni rok okončan. Burdije smatra da Dirkem i njegova istraživanja društvenih činjenica (vidi glavu 2) spadaju u oblast objektivizma. Godine 1968. Pohađao je predavanja Kloda LeviStrosa na Kolež de Fransu i radio kao asistent sociologa Remona Arona.

toga delovali. Burdije se. dok istovreme­ no ignoriše šire strukture u kojima se ti procesi odvijaju. Međutim. ishod dijalektičkog odnosa između strukture i dejstve­ nosti. Ipak. ali se razlikuje od većine tradicionalnih strukturalista. s druge strane. dok je Burdije naklonjen strukturalističkoj poziciji koja iz vida ne gubi dejstvenike. strukturalni konstruktivizam ili genetički strukturalizam. Burdije nedvosmisleno pripada strukturalističkoj perspe­ ktivi. Prakse nisu objektivno determinisane. aktere u stvarnom životu. podrazumevaju internalizaciju objektivnih struktura. Burdije označava svoju orijentaciju kao konstruktivistički struktutalizam. te predstave se ne mogu ignorisati. Genetički strukturalizam definiše kao proučavanje objektivnih struktura koje su neodvojive od mentalnih struktura koje. tj. akciju i interakciju. ali nisu ni proizvod slo­ bodne volje. Prakse nisu objektivno determinisane.280 DŽORDŽ RlCER . Prevazilaženje subjektivizma i objektivizma Težnja ka prevazilaženju subjektivizma i objektivizma usmerava Burdijea ka subjektivističkoj poziciji koja je povezana sa sim­ boličkim interakcionizmom (glava 6). Burdije usmerava pažnju na prakse. jer se ta teorija usredsređuje na način na koji dejstvenici pro­ mišljaju. nasuprot tome.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN. Prakse — po Burdijeu. . koncentriše na dijalektički odnos između objektivnih struktura i subjektivnih fenomena. Burdije kritikuje i nju. objašnjavaju i predstavljaju društveni svet. Da bi izbegao dilemu objektivizam-subjektivizam. koje vidi kao ishod dijalektičkog odnosa između strukture i dejstvenosti. jer one u krajnjoj liniji utiču na objektivne strukture. Burdije smatra da su teorije kao što je simbolički interakcionizam previše usmerene na dejstvenost i da istovremeno ignorišu strukture. Simbolički interakcionizam Burdije uzima kao primer subjektiviz­ ma. kao i način na koji ljudi predstavljaju svet. Objektivisti zanemaruju dejstvenost i dejstvenike. Objektivne strukture ograničavaju mišljenje. ali nisu ni proizvod slobodne volje. Strukturalistička perspektiva — shvatanje da postoje skrivene ili potporne strukture koje determinišu ono što se dešava u društvenom svetu. Interesujući se za dijalektiku između strukture i načina na kojHjudi stvara­ ju društvenu stvarnost.

percipiraju i konstruišu društveni svet. Njegov rad se u mnogo većoj meri nastavlja na strukturalizam. Iako Burdije nastoji da poveže strukturalizam i konstruktivi­ zam. Dok habitus postoji u umu aktera. na osnovu svojih pozicija u društvenom prostoru. on smatra da je važan deo njegove socio­ logije način na koji ljudi. Iz tog razloga. Bur­ dije tvrdi da strukture postoje i u samom društvenom svetu. ono što Burdijea zai­ sta razlikuje od strukturalista jeste činjenica da on istovremeno usvaja jednu konstruktivističku perspektivu koja mu omoguća­ va da se bavi genezom obrazaca percepcije. fenomenologa ili simboličkih interakcionista). On je smatrao da je društveni svet sačinjen od objektivnih struktura koje su nezavisne od aktera.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 281 Dok su se oni bavili strukturama u okviru jezika i kulture. struk­ ture istovremeno podstiču i ograničavaju percepciju i konstrukciju koje se odvijaju u društvenom svetu. on se smatra poststrukturalistom. Za razliku od konstruktivizma većine drugih teoretičara (na primer. zainteresovan za odnos između mentalnih i društvenih struktura. Njih naročito uznemirava njegova nevoljnost i nemogućnost da svojom teorijom obuhvati subjektivnost. njegova uloga veoma je ograničena: invencija je nenameravana. kao i socijalnim strukturama. misli i aktivnosti stvaraju društvene strukture. kao i u njihovom međusobnom dijalektičkom odnosu. Konstruktivistička perspektiva . njegov rad naginje ka strukturalizmu. to jest aktera koji je sposo­ ban za invenciju i improvizaciju. zapravo. Međutim. Ipak. ali koje mogu usmeravati ili ograni­ čavati njihove misli i postupke. Burdije je. što mu do određenog stepena i uspeva. Srž Burdijeovog rada i napora da poveže subjektivizam i objektivizam leži u njegovim konceptima habitusa i polja. Ipak. improvizaciju regulišu strukture. mišljenja i delanja. nego na konstruktivizam. Neki mikrosociolozi se ne bi složili sa Burdijevim gledištem. Međutim. polja postoje izvan njihovog uma. Burdijeov konstruktivizam ignoriše subjektivitet i intencionalnost. smatraju­ ći ga za tek nešto više od običnog strukturalizma. . Međutim.shvatanje da percepcije. u Burdijeovoj teoriji ima dosta mesta za dinamičnog aktera (dejstvenika).

282 D20RDŽ RlCER . U svakom trenutku pristupačan habitus stvoren je tokom kolektivne istorije. opažaju i proce­ njuju svoje prakse. polovi i društvene klase. Histereza . vrednuju i procenjuju društveni svet. Kroz ove sheme ljudi istovremeno stvaraju. što znači da nemaju svi isti habitus. Habi­ tus je mentalna ili kognitivna struktura kroz koju se ljudi bave društvenim svetom. ljudi mogu imati neodgovarajući habitus. kao što su starosne grupe.tačnije. On omogućava akteru da razume druš­ tveni svet. oni koji zauzimaju istu poziciju u društvu obično imaju sličan habitus. Habitus koji se ispoljava u svakom pojedin­ cu. ali postojanje mnoštva habitusa znači da se društvene strukture ne nameću svim akterima na isti način. Habitus odražava objektivne podele u klasnoj strukturi.mentalne ili kognitivne strukture kroz koje ljudi deluju u društve­ nom svetu.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREf« Habitus Burdije je najpoznatiji po svom konceptu habitusa. U tom smislu. Možemo reći da je habitus internalizovana ili otelovljena društvena struktura. dakle. On nastaje kao rezultat dugotrajnog zauzimanja određe­ ne pozicije u okviru društvenog sveta. shvataju. Dijalektički gledano. Habitus . mogu patiti od onoga što Burdije naziva histereza. Međutim. Ljudi poseduju seriju internalizovanih she­ ma kroz koje opažaju. Habitus stvoren na selu sprečava pojedinca da se dobro snalazi u životu na Vol stritu. zavisi od prirode nečijeg položaja u društvu. Dobar primer je kada neko ko potiče iz seoskog okruženja savremenog pretkapitalističkog društva počne da radi na Vol stritu. Habitus. Habitus je istovremeno postojan i prenosiv (engleski.stanje koje nastaje kada pojedinac ima habitus koji ne odgovara situaciji u kojoj živi. može se prenositi s jednog polja na drugo. stvoren je tokom životnog veka pojedinca i predstavlja funk­ ciju određene tačke društvene istorije u kojoj se javlja. Međutim. habitus takođe može biti kolektivni fenomen. habitus nastaje internalizacijom druš­ tvenih struktura. transposable) . .

Sam Burdije je uvek nastojao da koristi sociologiju da bi svoj rad očistio od društvenih determinanti. kako bi se postigla razlika (distinkcija). koji provode karijere pretvarajući aspekte društvenog sveta u objekte posmatranja. Kada sociolozi shvate prirodu sila koje deluju na njih. Koristeći sopstvenu termino­ logiju. pojedini sociolozi koriste žargon da bi postigli visok položaj u okviru polja. S druge strane. dok je istovremeno kritikovao naučni pristup koji leži u osnovi njegovog rada. Na primer. kao i odnos između tih polja i polja stratifikacije i politike. taj stav ima neugodne posledice po Burdijeov rad: on je pokušao da održi sopstvenu simboličku moć. on je strukturisana struktura. Burdije je tvrdio da su naučne tvrdnje sociologije i drugih društvenih nauka potvrda moći. tačnije. Naravno. Burdije želi da istraži habitus i prakse sociologa u okvi­ ru polja sociologije kao discipline i u okviru polja akadem­ skog sveta. Takođe je zainteresovan za strategije pojedinačnih sociologa. ili ono što Burdije naziva socioanalizom. biće im lakše da kontrolišu njihov uticaj na sopstveni rad. habitus je strukturišuća struktura. habitus podrazumeva Refleksivna sociologija . S jedne strane. struktura koja strukturiše društvo. treba da se posvete objektivizaciji sopstvenih praksi. Burdije iznosi interesantan primer za metateoretisanje kada tvrdi da sociolozi moraju izbeći zamku da postanu igračke društvenih sila koje utiču na njih i njihov rad. ali i društvo stvara habitus. Te sile se mogu razumeti samo kroz metateorijsku analizu. Jedini način da se izbegne takva sudbina jeste da se razume priroda sila koje deluju na sociologe u datom istorijskom trenutku. Drugim recima. Sociolozi.upotreba teorijskih i empirijskih alata od strane so­ ciologa zarad boljeg razumevanja sopstvene discipline. Habitus stvara društvo. . Zapravo.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 283 Ključni koncept Refleksivna sociologija Pjer Burdije se poziva na refleksivnu sociologiju u kojoj so­ ciolozi koriste sopstvene alate radi boljeg razumevanja svoje discipline. struk­ tura koju strukturiše društvo. kao i za samu disciplinu. pokušavajući da so­ ciologiju razdvoje od sveta prakse.

ljudi. kao i po Garfinkelu i etnometodolozima. Kao rezultat toga. Ne možemo ga ispitati introspektivno.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM dvostranu dijalektiku: on uključuje internalizaciju spoljašnjih struk­ tura. To je važno ne samo zbog toga što se time podvlači razlika između praktične logike i raci­ onalnosti (formalne logike). Iako je habitus internalizovana struktura koja ograničava mišljenje i izbor delanja. habitus. logika prakse. po Bur­ dijeu. naša praktična logi­ ka može sadržati mnoštvo konfuznih i (sa stanovišta formalne logike) naizgled nelogičnih značenja.284 D Z O R D Ž RlCER . tačnije. on ih ne determiniše. postoji logika. Međutim. kroz praksu se stvara habitus. S jedne strane. Iako nismo svesni ha­ bitusa i njegovog delovanja. nisu strukturni narkomani (ljudi koji nisu sposobni da se odupru snazi dejstva društvenih struktura). neprekidno oblikuju i prilagodavaju. sa svoje strane. ali takode podrazumeva eksternalizaciju stvari koje su za poje­ dinca unutrašnje. Habitus nije svest. već ga pojedinci. Praktična logika je politetička. ljudi svesno razmatraju opcije. govorimo . jer nam omogućava da shvatimo da habitus nije nepromenljiva. Habitus samo sugeriše šta bi ljudi trebalo da misle i šta bi trebalo da odluče da rade. Niti smo u stanju da jezički izrazimo kako on funkcioniše. Habitus obezbeđuje principe po kojima ljudi prave izbor i odabiraju strategije koje će upotrebiti u društvenom svetu. Prakse posreduju između habitusa i društva. niti smo u stanju da ga kontrolišemo voljnim aktima. on se manifestuje u našim najprak­ tičnijim aktivnostima. Taj nedostatak determinizma jedna je od glavnih razlika između Burdijeovog stanovišta i stanovišta tradicionalnih strukturalista.imaju smisao za praktično. oni se ponašaju razborito . Potonji je važan u ovom kontekstu. Koncept habitusa omogućava Burdijeu da izbegne izbor između subjektivizma i objektivizma. s druge strane. Iako prakse obično oblikuju habitus. utiče na unifikaciju i stvaranje prakse. U svemu što ljudi rade. već i zbog toga što nas to podseća na Burdijeov relacionizam. Iako je ovaj proces donošenja odluka odraz delovanja habitusa. kao što je način na koji jedemo. kao rezultat prakse stvara se društvo. ljudi nisu ni potpuno racional­ ni (Burdije prezire teoriju racionalnog izbora). kroz praksu. fiksirana struktura.

usmereni na odbranu sopstvene pozicije ili na njeno poboljšanje. Dakle. Oni su ograničeni strukturom polja. koji odražava prvenstvo polja moći.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 285 ili tresemo nos. simbolički). Polje Burdije koncept polja posmatra relaciono. kao pojedinci ili kolektivi. Prvi korak. Konačno. Pozicije zauzimaju dejstvenici ili ustanove. visoko obrazovanje). Društvo ima određeni broj poluautonomnih polja (kao što su na primer. kao i na spoljašnje strukture koje deluju na njih. polje moći (politike) jeste najvažnije. Habitus deluje kao struktura. kulturni. Polje je mreža odnosa medu objektivnim položajima koji su unutar te mreže. ali istovremeno leži u njihovoj osnovi. umetnost.mreža odnosa između objektivnih društvenih pozicija. Struktura polja oblikuje strategije koje se koriste da se osiguraju ili poprave pozicije. društveni. odnosi nisu interakcije ili intersubjektivne veze medu pojedincima. Ti odnosi postoje odvojeno od individual­ ne svesti i volje. jeste da se odredi odnos bilo kog posebnog polja prema polju moći. Međutim. Burdijeovim pristupom izbegavaju se ekstremi nepredvidljivih novina i potpunog determinizma. utvrđenja) da opiše borbe koje Polje . Burdije polje vidi kao oblast borbe među ljudima koji za­ uzimaju pozicije u polju. od kojih svako ima svoju posebnu logiku i među akterima stvara uverenje o tome šta se u svakom polju najviše vrednuje. Burdije analizu polja formuliše u tri koraka. religija. a ne struktural­ no. Polje je tip konkurentskog tržišta na kome se upotrebljavaju i raspo­ ređuju različite vrste kapitala (ekonomski. Drugi korak je definisanje objektivne strukture odnosa među pozicijama u okviru polja. ne odgovaraju prosto mehanički. . Burdije čak koristi vojnu simboliku (položaji. ali ljudi na njega. Pozicije različitih dejstvenika u okviru polja određene su ve­ ličinom i relativnom snagom kapitala koji poseduju. hi­ jerarhija odnosa moći u okviru političkog polja služi strukturira­ nju svih drugih polja. Osim toga. analitičar treba da pokuša da odredi prirodu habitusa dejstvenika koji zauzimaju različite vrste pozicija u okviru polja. Oni su.

286 D20RDŽ RlCER . Burdije pravi razgra­ ničenje između četiri tipa kapitala. pre bi se moglo reći da je razumni utopista. Burdije je zainteresovan za emancipaciju ljudi od ovog nasilja. To treba da osnaži i podupre njihovu poziciju tako što će. one su strukturirane i struktur­ no paternizovane i regularne. To je blaža forma nasilja.obim vrednih i korisnih društvenih odnosa koje akter poseduje. Politički aspekt Burdijeovog dela najjasniji je u njegovim idejama simboličkog nasilja.ekonomski resursi koje akter poseduje. Društveni kapital . Međutim. i uopšte. Obrazovni sistem je glavna ustanova kroz koju se sprovodi simboličko nasilje nad ljudima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN: se dešavaju unutar polja. Simbolički kapital . Burdije smatra da je obrazovni sistem duboko zadro u reprodukciju postojeće vlasti i klasnih odnosa. Ta ideja još jednom pokazuje da Burdijeovi akteri imaju barem nešto slobode.poštovanje i prestiž koje akter uživa u društvu. između ostalog. društveni kapital se sastoji od vrednih društvenih odnosa među ljudima. Simboličko nasilje sprovodi se indirektno. Kulturni kapital . kao i sudbinu drugih. . Kulturni kapital uključuje različite oblike legitimnog znanja. pa je značenje ekonomskog kapitala očigledno. te strategije nisu svesne i unapred planirane. od ostatka društva prikriti ono što oni čine i primorati potčinjene da prihvate legitimitet dominan­ tne pozicije koju oni zauzimaju. Opštije rečeno.razne vrste legitimnog znanja koje akter poseduje. jer je dejstvenik nad kojim se ono sprovodi uključen u njegovo sprovođenje. Burdije državu vidi kao poprište borbi za monopol nad onim što on naziva simboličko nasilje. značenja i simbolički sistem vladajućih nameću se ostatku populacije. simbolički kapital proizilazi iz nečijeg ugleda i prestiža. Jezik. preuzeta iz ekonomske sfere. on nije naivni utopista. Kapital omogućava pojedincu da kontroliše sopstvenu sudbinu. od klasa i političke dominacije. i suprotno je direktnijim oblicima društvene kontrole na koje se sociolozi obično usmeravaju. Ideja je. Međutim. Ekonomski kapital . naravno. najviše kroz kul­ turne mehanizme. Strategije koje koriste akteri zavise od njihovog habitusa i prirode njihove pozicije u okviru polja. Umesto toga. Oni koji zauzimaju pozicije u okviru polja koriste različi­ te strategije.

kantri ili rep muzika). smatrajući da odnos funkcioniše na dva osnovna načina. on se prvenstveno bavi odnosom habitusa i polja. kulturne sklonosti različitih grupa u okviru društva (naročito klasa i delova klasa) formiraju usklađene sisteme. Burdije ne pokušava samo da razvije apstraktan teorijski sistem. Preciznije. Tačnije. . Kroz svoj rad Burdije pokušava. Primena habitusa i polja: Distinkcija. Analizirajući ukus. s druge strane. kao i drugima. kao što su hamburgeri i pomfrit. on ga istovremeno povezuje sa serijom empirijskih pitanja i time izbegava zamku čistog intelektualizma. da pojedincu. Burdije je pr­ venstveno zainteresovan za varijacije u estetskom ukusu. reintegriše s kulturom u antro­ pološkom smislu koja obuhvata sve oblike kulture. Ukus služi da poveže one koji imaju slične sklonosti i da ih razlikuje od onih koji imaju drugačiji ukus. s ukusom pre­ ma najobičnijoj hrani. polje uslovljava habitus. tako i masovne (na primer. kako elitne. Primena teorijskog pristupa ilustrovana je u njegovoj empirijskoj studiji La Distinction (1979) koja istražu­ je estetske sklonosti različitih društvenih grupa. Burdije odbacuje podelu na metodološki individualizam i metodološki holizam i usvaja stanovište koje se može označiti kao metodološki relacionizam. steče­ noj sklonosti razlikovanja različitih kulturnih objekata estetskog uživanja i njihovog različitog vrednovanja. Kroz praktičnu primenu ukusa. kroz svoje sklonosti Metodološki holisti . u smislu elitne kulture (na primer. da poka­ že da kultura može biti legitiman predmet naučnog proučava­ nja. između ostalog. S jedne strane.sociolozi koji se bave makronivoom društva i smatraju da on određuje mikronivo. sklonost ka ozbiljnoj muzici). u mogućnosti smo da kategorišemo ljude prema ukusima koje izražavaju. habitus čini da polje bude smisleno i vredno ulaganja energije. naročito polja i habitu­ sa. On pokušava da kulturu. između ostalog. lju­ di klasifikuju objekte.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 287 Naglašavajući značaj habitusa i polja. pruži osećanje sopstvenog mesta u društvenom poretku. Ukus je takođe praksa koja služi. na primer. u svom radu Burdije jukstapozicionira (protivstavlja) ukus prema rafiniranim objektima kao što je prefinjena hrana. ali u tom procesu klasifikuju i sami sebe. Zbog strukturalnih nepromenljivih.

koja preduzimaju dejstvenici (individualni ili kolektivni) na posebnim pozicijama. ukusi igraju ulogu „provodadžije". ta igra takođe podrazumeva samopozicioniranje i upotrebu širokog spektra strategija koje pojedincu omogućavaju da se istakne u igri. polje i habitus međusobno se definišu. struktura klase je ta koja oblikuje habitus. Drugim recima. nastaju prakse. Sledstveno. iako naizgled izolovani. oblikovane su habitusom. Izvan dijalektičkog odnosa između habitusa i polja. Cilj svih tih sklonosti jeste da objedine klase. treba posmatrati u kontekstu svih međusobnih odnosa. najznačajniji je njihov dijalektički odnos. naročito kulturne prakse. Ukuse mno­ go više oblikuju te duboko ukorenjene i dugotrajne dispozicije. i sam je hijerarhijski i hijerarhizujući. Kroz ukuse jedan habitus izražava svoju kompatibilnost s drugim habitusom. polje druš­ tvene klase ima dubok uticaj na sposobnost pojedinca da igra ovu igru. Iako su za Burdijea važni i habitus i polje. sportu ili frizurama. Dakle. Ne treba posebno naglašavati da Burdije ukuse takođe po­ vezuje sa svojim ključnim konceptom. Te prakse. oni iz viših klasa mnogo su sposobniji da svoje ukuse nametnu i suprotstave ukusima onih iz nižih klasa. Sklonosti ljudi. prirodom pozicija i interesima koji su s njima povezani. nego površna mišljenja i verbalni izrazi. Burdije posmatra kulturu kao neki vid ekonomije ili tržišta. nameštaj ili kuvanje. naravno. u totalitetu i celini. određena su strukturom polja. kao i sve druge. Ukus je šansa da se zauzme i ojača pozicija pojedinca u okviru polja. Dva su međusobno povezana polja uključena u Burdijeovu studiju ukusa: klasni odnosi (naročito u okviru frakcija domi­ nantne klase) i kulturni odnosi. ukusi prema umetnosti ili filmu povezani su s ukusima prema hrani. tačnije. Dijalektički gledano. Međutim. svet kulturnih dela povezan je s hijerarhijskim svetom socijalnih kla­ sa. Taj kapital je velikim delom rezultat klasnog porekla ljudi i njihovog . čak i u odnosu na tako obične aspekte kulture kao što je odeća. On ta polja vidi kao niz položaja na kojima se odvija mnoštvo igara. Ta delanja.288 D Ž O R D Ž RlCER .SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREU prema različitim vrstama muzike ili filmova. habitusom. Ali. makar i nesvesno. Na tom tržištu ljudi koriste kulturni a ne ekonomski kapital.

novina koje čitaju.pića koja piju. Ljudi nastoje da se razlikuju u čitavom spektru kulturnih polja . a kulturna . pozicija u polju ne ukazuje samo na razliku u položaju. Na tržištu ljudi stiču manji ili veći kapital. dok se drugi (harmonika) smatra vulgarnim. Ali. ili ga gube. „sinalco" ili „happy day". „mercedes") donosi profit.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 289 obrazovnog iskustva. već i na razliku u moći. koji troše kako bi popravili svoju poziciju. kada se pogledaju sva polja zajedno. sledbenici stare mode naspram sledbenika nove mode) i klasnoj oblasti (na primer. Promene u kulturnim dobrima vode izmenama ukusa. čime po­ goršavaju svoju poziciju na tržištu. Burdi­ je se dobro pomučio da razjasni kako se njegova pozicija ne svodi prosto na koncept upadljive potrošnje Torstena Veblena (vidi glavu 3) po kojoj je osnovna pokretačka snaga ljudskog ponašanja potra­ ga za distinkcijom (razlikom). Ljudi kroz ukuse pokazuju koliko su različiti od drugih. onaj ko kupi koncertni klavir razlikuje se od onoga ko iza­ bere harmoniku. ili čak donosi gubitak. „mercedes" ili „yugo". dok nabavka drugih („yugo") ne donosi nikakav dobitak. Na primer. Umesto toga. Promene u ukusu (a Burdije sva polja posmatra kroz vre­ me) rezultat su borbe između suprotnih snaga u kulturnoj (na primer. vladaj uća klasa nasuprot potčinjenoj klasi). Odnosi razlikovanja objektivno su inkorporirani u ove proizvode i reaktiviraju se pri svakoj kupovini. To što se jedan izbor (koncertni klavir) vidi kao izraz visokog statusa. on tvrdi da svaki akter želi da zauzme određenu poziciju unutar polja da bi se razlikovao od onih koji zauzimaju susedne pozicije. ali promene ukusa takođe najčešće proizvode promene kulturnih dobara. Struktura polja ne samo da uslovljava želje potrošača za kulturnim dobrima. već takođe strukturira i ono što proizvođači proizvode da bi zadovoljili tu potražnju. Kupovina određenih kulturnih do­ bara (na primer. Između prirode kulturnih proizvoda i ukusa postoji dijalek­ tika. U stvari. Kurir ili Vreme ili letovališta koja posećuju .Crnogorsko primorje ili Maldivi. postoji gotovo neiscrpan skup polja na kojima je moguće ispoljavati razlike. rezultat je dominacije jednog gledišta i simboličkog nasilja koje se sprovodi nad onima koji imaju drugačiji pogled na stvari. automobila koje voze. Međutim. suština borbe je u klasnom sistemu.

predstavlj* odraz neprekidne borbe između različitih frakcija vladajuće klase za pozicije s kojih je moguće definisati kulturu. dok se umetnost i neke društvene nauke (na primer. širok spektar aka­ demskih odeljenja. Iako Burdije pridaje veliki značaj društvenim klasama. Primena socioloških koncepata na savremeno društvo „Polje"američkog višeg obrazovanja danas Početkom 21. Stenford) kojima pripada najveći deo najpoznatijih i najproduktivnijih naučnika. Fakulteti protiv fakulteta. pri­ rodne nauke (kao što su fizika ili hernija) gotovo uvek se kotiraju iznad društvenih nauka (kao što su ekonomija ili sociologija). Kao i druga polja. stoji statusna hijerarhija medu fakultetima. Među tim pozicijama nalaze se univerziteti i koledži. na primer. istorija i engleski jezik) kotiraju još niže. kao i prosečnim platama . Ta hije­ rarhija se odražava. veka visoko obrazovanje u Sjedinjenim Drža­ vama svakako predstavlja polje u smislu termina koji koristi Burdije. Primera takvih borbi ima više. Recimo. To je mreža odnosa objektivnih pozicija.290 i D ž O R D Ž RlCER . on ne želi da ih svodi na puko eko­ nomsko pitanje ili na odnose proizvodnje. Elitni univerziteti naspram onih koji pretenduju na taj sta­ 2. Postoji veliki broj manjih uni­ verziteta (većina državnih univerziteta) koji bi želeli da po­ stignu elitni status. Elitni uni­ verziteti gotovo uvek podrivaju njihove napore tako što. osoblja itd. sekretara i dekana. Harvard. ali to je praktično nemoguće. Postoji relativno mali broj elitnih univerziteta u SAD (na primer. na primer. obrazovanje se može posmatrati kao široko bojno polje na kome se odvija mnoštvo borbi da bi se zaštitile ili poboljšale pozicije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOflE* j borba između umetnika i intelektualaca. i u fondovima koji su * namenjeni pojedinim fakultetima. profesora različitih ni­ voa. odnosno čitav društveni svet. U okviru svakog univerziteta po­ tus. zapošljavaju njihove najbolje profesore. između ostalog. 1. i koji stvaraju najveći broj doktora nauka. već smatra da je klasa definisana i habitusom. Suprotnosti u okviru klasne strukture uslovljavaju suprotnosti u ukusima i habitusu. diplomiranih studenata i nesvršenih studenata.

Masteri i dokto­ 4. Stariji profesori naspram mlađih. Međutim. veće plate i veći prestiž. U tom smislu. fesori imaju najveću moć u akademskom svetu. s drugim članovima nastav­ nog kadra. a ovi. na estetske prakse) i njegovog odbijanja da se bavi jalovim intelektualizmom. ne treba posebno naglašavati. Njegova teorija karakte­ ristična je i zbog usredsređivanja na prakse (u ovom slučaju. no vreme i pažnja nastavnika. ali ovi. profesori su ti koji odlučuju ko će od niže rangiranog osoblja biti unapređen. naročito ako su ambi­ ciozni. odnosa i borbi na polju savremenog višeg obrazovanja u Sjedinjenim Drža­ vama. Naravno. Nastavni kadar naspram dodiplomaca. Profesorski kadar naspram postdiplomaca. Fakulteti nižeg ranga često se bore da se po­ pnu na hijerarhijskoj lestvici kako bi obezbedili više sredsta­ va. Saradnici. . ali nam makar pruža neku sliku o tome. Redovni i vanredni pro­ na fakultetima. u kontekstu svog interesovanja za dija­ lektički odnos između habitusa i polja. a najčešće im se suprotstavljaju fakulteti višeg ranga. asistenti i docenti tek nastoje da postanu profesori i zauzmu njihova mesta. postojeći nastavni kadar odlučuje koli­ ko će biti težak taj proces i ko će postati doktor nauka. niže rangirano osoblje pokušava da osvoji deo moći koju poseduju profesori. Studentima je potreb­ rand nalaze se mnogo niže u statusnoj hijerarhiji od većine nižeg nastavničkog osoblja koje. ovim nije iscrpljena lista položaja. a možda čak i prelazak na neki elitni univerzitet.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 291 3. Međutim. ona predstavlja povratak marksistič­ kom interesovanju za odnose između teorije i prakse. većinu svog vremena posvećuju pisanju i istraživanji­ ma koja će im doneti unapređenja. nisu naročito voljni da je dele. Svi koji su upisali poslediplomske studije žele da dobiju master diplomu ili doktorat jer se nadaju da će im to omogućiti da zauzmu pozicije na fakultetu. Opštije rečeno. ima moć nad njima. 5. Burdije nudi jednu osobenu teoriju o odnosima između dejstvenosti i strukture.

Suprotno Gidensu. 15. Međusobno su povezani do te mere da ljudi. 3. Društveni sistemi predstavljaju reprodukovane društvene prak­ se. oni se ne mogu međusobno odvojiti. kulturnog. Struktura se nekonvencionalno definiše kao skup instrumenata strukturacije (naročito pravila i resursi) koji sličnim društvenim praksama daju sistemsku formu. Postoji veći broj ovih odnosa razmene i oni su međusobno pove­ zani u pojedinačnu mrežnu strukturu. 10. u procesu delanja. 13. mrežama i strukturama na mikronivou. 16. 17. Ričard Emerson formulisao je jednu integrativniju teoriju razmene. 5. društvenog i simboličkog. Burdijeova integrativna teorija bavi se odnosom između habitusa i polja.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Sažetak 1. Teorija strukturacije Entonija Gidensa bavi se dejstvenicima i strukturama kao dualitetom. produkuju (stvaraju) i reprodukuju strukture u kojima postoje. 6. 8. ili su odnosi između aktera ili kolektiva koji se reprodukuju i tako postaju redovne društvene prakse. 7. 12. Habitus je mentalna ili kognitivna struktura kroz koju ljudi de­ luju u društvenom svetu. iako su u društvenom svetu isprepletane. M o ć (potencijalni trošak koji jedan akter može da nametne dru­ gom) i zavisnost (potencijalni trošak koji je jedan akter voljan da toleriše u okviru odnosa razmene) dva su koncepta koja su u središtu Emersonove integrativne teorije razmene. te da treba da se fokusiramo na odnose između kulture i dejstvenosti. Emerson se bavio psihološkim osnovama razmene. Strukturacija se zasniva na ideji da dejstvenici i strukture nisu nezavisni jedni od drugih. Arčer takođe tvrdi da se kultura ignoriše. u kome se strukture i dejstvenost mogu analitički razlikovati. .292 D20RD2 RlCER . 4. različiti akte­ ri različito vrednuju različite resurse i imaju različite mogućnosti razmene i različite međusobne odnose razmene. 14. Margaret Arčer zastupa dualizam. 2. 9. Mreža razmene jeste mreža društvenih odnosa koji uključuju odtedeni broj individualnih ili kolektivnih aktera. Polje je mesto borbi čiji je cilj zauzimanje prestižnih pozicija. kao i odnosi­ ma razmene. Pozicije dejstvenika na polju određene su veličinom kapitala ekonomskog. Polje je mreža odnosa među objektivnim pozicijama u okviru polja. Gidensov pristup karaktriše moć koju on pripisuje dejstveniku. 11.

Mouzelis. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Spasić. Sociologijska teorija.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 293 Literatura za dalje čitanje Burdije. Sociologije svakodnevnog života. Nicos (2000). . Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Narcisovo ogledah. Pjer (2000). Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju/Zavod za kulturni razvitak. Ivana [uredili] (2006). Pjer (1999). Burdije. Nemanjić. Nasleđe Pjera Burdijea: pouke i nadahnuća. Nacrt za jednu teoriju prakse. Miloš i Spasić. Ivana (2004). Stoje pošlo krivo? Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Beograd: Clio.

i 1920. širok sistem ide­ ja o društvenom životu i ljudskom iskustvu koji se razvio iz žen­ ske perspektive.uopšten. Savremena feministič­ ka teorija javlja se nakon drugog talasa aktivizma (1960-1990) koji je bio usmeren na to da se osnovna politička prava upotrebe da se bi se žene ekonomski i socijalno izjednačile s muškarcima. inkorporirajući otkrića interdisciplinarne zajednice. Prvo. Ona je usmerena na ženu na dva načina. godine) koji je bio usmeren na borbu žena za pravo glasa i učešće u političkom procesu. Feministička teorija se razlikuje od većine socioloških teorija koje su razmatrane u ovoj knjizi po tome što je interdisciplinarna i po tome što feministički sociolozi i sociološkinje pokušavaju da rašire i prodube disciplinarno znanje. feministička teorija razvila se kao posledi­ ca feminističkog aktivizma koji je prošao kroz „talase" kolektivne mobilizacije. Drugo. Feministička teorija . Istorijski gledano. Klasične korene savremene feminističke teorije na­ lazimo u prvom talasu feminističkog aktivizma (otprilike izme­ đu 1848. širok sistem ideja o društvenom životu i ljud­ skom iskustvu koji se razvio iz ženske perspektive. .GLAVA 8 SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE Patriša Madu Džilijan Lengerman Nibruk Univerzitet Džordž Vašington Američki univerzitet Osnovna teorijska pitanja Savremene feminističke teorije Ka feminističkoj sociološkoj teoriji Sažetak Literatura za dalje čitanje Feministička teorija predstavlja uopšten. feministička teorija pokušava da opiše i kritički evaluira svet sa ženskog stanovišta. polazište svake feminističke teorije jeste iskustvo i položaj žena u društvu.

često su bili slepi za njihovo prisustvo.ženske uloge bile su manje privilegovane i bile su podređene muškim ulogama. ženske uloge u najvećem broju situacija. godine i traje sve do danas. Tamo gde su prisutne. šta one zapravo rade? Kako one doživljavaju situaciju koja se istražuje? Koji je nji­ hov doprinos tome o čemu pišemo? Sta to znači za njih? Četrdeset godina neprekidnog postavljanja tog pitanja do­ velo je do nekih opštih zaključaka. veku. Žene su prisutne u najvećem broju društvenih situacija. Drugo osnovno pitanje feminizma glasi: Zašto je onda sve tako kako jeste? Prvo pitanje iziskuje opis društva. kako muški. u situaciji koja se ovde istražuje. razlikovale su se od muških uloga . OSNOVNA TEORIJSKA PITANJA Savremena feministička teorija započinje naizgled jednostav­ nim pitanjem: Šta ćemo sa ženama? To se može iskazati i na sledeći način: Gde se.296 D Ž O R D Ž RlCER . Zaista. zašto nisu? Ako jesu prisutne. Osim toga. razlog nije u tome što one za to nisu sposobne ili što nemaju interesa da tu budu. Nji­ hova nevidljivost samo je jedan od pokazatelja nejednakosti iz­ među muškaraca i žena. ali obavljajući i čitav niz drugih uloga žene su. tako i ženski. aktivno stvarale veliki broj situacija koje sociolozi danas istražuju. naučnici.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE « 1 Borba se nastavlja s trećim talasom aktivizma koji je otpočeo 1990. kao supruge i majke. Pokušaji feminizma da od­ govori na ta pitanja doveli su do teorije koja je od univerzalnog značaja za sociologiju. već u tome što postoji namera da se one odatle isključe. javnost i društveni akteri. Opis i objašnjenje društva dva su lica bilo koje sociološke teorije. . Me­ đutim. iako od suštinske važ­ nosti. zajedno s muškarcima. žene igraju uloge koje se prilično razlikuju od onih u kojima ih većina nas zamišlja (na primer. drugo pitanje zahteva objašnjenje tog društva. nalaze žene? Ako nisu prisutne. Ako ih negde nema. iako su žene bile aktivno prisutne u najvećem broju druš­ tvenih situacija. kao pasivne supruge ili majke). U njoj će možda učestvovati neki od vas koji će najveći deo svog života proživeti u 21.

Budući da feminističke teoretičarke po­ hvataju kritičku teoriji one se pitaju kako njihov rad može da unapredi živote ljudi koje one proučavaju. To znanje može da se relativizuje ako se vratimo na stanovište žene koja je kroz istoriju za­ uzimala uvek podređenu ali neophodnu ulogu pomoću koje se stvaralo i održavalo društvo u kome živimo. zapra­ vo je znanje koje je izvedeno iz iskustva moćnih slojeva društva. društvenim teorijama koje nastaju pod uticajem teoretičara koji pripadaju rasnim i etničkim manjinama i teoretičarima iz postkolonijalnih društava. etnicitetom i globalnim položajem. Osnovna teorijska pitanja feminizma danas nas vode do sličnog radikalnog preokreta u razumevanju sveta: ono što prihvatamo kao univerzalno i apsolutno znanje. bračnim statusom. položaja koji se definiše klasom. tako i iz drugih delova sveta). starosnim dobom.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 297 Feministkinje postavljaju i treće pitanje: kako možemo promeniti i unaprediti društvo tako da ono bude pravedno za sve ljude? Ta privrženost društvenoj transformaciji u interesu pravde posebna je karakteristika kritičke socijalne teorije. nejednakost i razlika u ulogama u odnosu na muš­ karce. feministič­ ka teorija postavila je i četvrto pitanje: Sta ćemo s razlikama medu ženama? Istraživanje tog pitanja vodilo je do opšteg zaključka da se nevidljivost. religijom. nalaze pod velikim uticajem položaja žene u društvu. pokušavajući da odgovore na osnovna pitanja femini­ stičke teorije. koje načelno karakterišu živote žena. . rasom. nju nalazimo još u marksizmu. Osim u feminizmu. Feminis­ tkinje su. zapravo nije ništa drugo do odraz iskustva onih koji eko­ nomski i politički upravljaju društvom. emotivnim preferencijama. Marks je pre više od jednog veka tvrdio da znanje. Pošto se krug feminista i feministkinja koji istražuju navede­ na pitanja sve više širio i uključivao sve veći broj ljudi iz različitih disciplina (kako iz SAD. neomarksizmu. feministička teorija ne bavi se samo ženama. za koje ljudi veruju da predstavlja apsolutne i univerzalne iskaze o istini i društvu. Ali. stvorile univerzalno primenjivu teoriju socijalnog života koja može da se poredi s Marksovom revolucionarnom misli. to jest muškaraca kao gospodara. On je tvrdio još i to da je moguće gledati na svet sa stanovišta radnika koji je ekonomski i politički podređen.

učaurene i iskorišćavane od strane muškaraca. 3.1) kao i najvažnije femi­ nističke sociološke teorije. Različite varijante feminističke sociološke teorije nude ra­ zličite odgovore na pitanje: „Sta ćemo sa ženama?". Položaj žena u najvećem broju situacija ne samo da je različit. već je takođe manje privilegovan ili nejednak po­ ložaju muškarca. Na taj način. žene koje pripadaju radničkoj klasi i lezbejke počele su da se suprotstavljaju beloj privilegovanoj klasi heteroseksualnih vodećih feministkinja. 2. ukazujući na njegovu mušku pristrasnost i rodnu politiku koja ga uobličuje i iz koje ono crpi svoje osnovne postulate. one su sputane. U ovom odeljku izložićemo tipologiju feminističkih teorija koje su proizašle iz odgovora na to pitanje. postao predmet relativizovanja i dekonstrukcionitičkih pritisaka. Te žene tvrde da ne postoji samo jedno jedinstveno žensko stanovište i jedan sistem znanja. fe­ minizam je sam. Obojene žene. Međutim. u najvećem broju situa­ cija razlikuju se od položaja i iskustva muškaraca u istim situacijama. (sažeto u tabeli 8. u poslednje dve decenije. Položaj žena treba da se razume kao direktna posledica odnosa moći muškaraca i žena. već ga takođe dekonstruiše. Žene su ugnjetavane: drugim recima. . već da postoji više njih. podređene. feminizam ne samo da relativizuje etablirano znanje. SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE Feministička sociološka teorija izrasla je iz opšte feminističke teorije. Postoje četiri glavna odgovora: 1. iz sopstvenog teoretskog okvira. žene u postkolonijalnim društvima.298 D Ž O R D Ž RlCER . Položaj žena i njihovo iskustvo. Druga dekonstrukcionitička struja unutar feminizma dolazi iz narastaj uće postmodernističke litera­ ture (vidi glavu 9) koja postavlja pitanje o rodu kao neizdiferenciranom konceptu i individualnom sopstvu kao stabilnoj poziciji svesti i ličnosti iz kojih se rod i svet mogu iskusiti. suprotstavljajući mu žensko razumevanje real­ nosti.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREVI Feminizam na jedan radikalan način dovodi u pitanje etabli­ rani sistem znanja.

Psihoanalitički feminizam Radikalni feminizam Strukturalno ugnjetavanje Žensko iskustvo razlike. Osnovne varijante feminističke teorije . etnicitet. emotivne preferencije.1). takode. bračni status i globalni položaj. strukturalnog ugnjetavanja ili vek­ tora ugnjetavanja i privilegija u koje s p a d a j u klasa. starosno d o b a . podređene.1 Pregled varijanata feminističke teorije O v i načelni odgovori m o g u dalje d a se razlože u zavisnosti o d o d g o v o r a na d r u g o o s n o v n o pitanje feminističke teorije: „ Z a ­ što je sve tako kako j e s t e " (videti tabelu 8. u najvećem broju situacija razlikuju se od položaja i iskustva muškaraca u istim situacijama. Liberalni feminizam Rodno ugnjetavanje Žene su ugnjetavane: drugim re­ cima.odgovori na eksplanatorno pitanje: Zašto je pozicija žene takva kakva jeste? Rodne razlike Položaj žena i njihovo iskustvo. Socijalistički feminizam Teorija intersekcionalnosti Tabela 8. učaurene i iskorišćavane od strane muškaraca. . patrijarhata i rasizma. rasa. one su sputane.odgovori na deskriptivno pitanje: Sta ćemo sa ženama? Distinkcije unutar teorija . manje privilegovan ili nejednak položaju muškarca. nejednakosti i ugnjetavanja ra­ zlikuje se u zavisnosti o d njihovog opšteg položaja unutar društvenog uređenja. nejedna­ kosti i ugnjetenosti razlikuje se s obzirom na položaj žene unutar kapitalizma. Ž e n s k o iskustvo razlike.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 299 4. Kulturni feminizam Biološki feminizam Institucionalni feminizam Interaktivni feminizam Fenomenološki feminizam Rodne nejednakosti Položaj žena u najvećem broju situacija ne samo da je različit. već je.

Opisaćemo opšte karakteristike sva­ kog od ovih pristupa. *" 2.300 D Ž O R D Ž RlCER . Feministička sociološka teorija činjenicu roda uzima kao pola­ znu osnovu s koje objašnjava celokupnu društvenu stvarnost. Veliki broj teorijskih radova opire se kategorizaciji. Rod . Rod razumemo kao društveno konstruisani obrazac muškosti i ženskosti i društveno konstruisan: obrazac odnosa muškarca i žene. U ovom sluča­ ju. odnosa i identite­ ta. ključne razlike unutar njih i preporuke na osnovu kojih je moguće nešto promeniti. . Sociologija roda . Po­ trebno je ili govoriti o njihovim osnovnim teorijskim na­ lazima ili praviti razliku između njihovih različitih teorij­ skih formulacija. ništa nije objektivno dato. Društvena konstrukcija — proces kolektivnog definisanja u kojem ljudi stva­ raju društvo koje se smatra „stvarnim".Ta ideja u suprotnosti je s uverenjem (koje prihvataju neki ljudi i neke nesociološke feminističke teorije) da rod odražava urođene polne razlike. kao i sociologija devijantnosti ili malih grupa. odnosa i identiteta). Kada se kaže da je rod društveno konstruisan.istraživanje socijalno konstruisanih muških (ženskih uloga. plod je rada sociologa koji istražuju pojedinačni aspekt društva. rodne nejednakosti. Glavna karakteristika savremenih feminističkih teorija je­ ste to da one predstavljaju mešavinu ideja sakupljenih iz različitih teorija i disciplina. U nastavku ovog odeljka bavićemo se feminističkim teo­ rijama rodne razlike. radi se o istraživanju muških i ženskih uloga. kao što su na primer politika tela ili priroda države.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE'. Sociologija roda. a ne njihova prirodna karakteristika.društveno konstruisan obrazac muškosti i ženskosti i društveno kon­ struisan obrazac odnosa muškarca i žene. međutim. rodne ugnjetenosti i strukturalne ugnjetenosti. već je sve posledica ljudske interpretacije. Potrebno je. da vodimo računa o tri važne stvari: 1. Po ovom shvatanju. s ciljem da se nadu odgovori na pojedinačne probleme. Ali feministička teorija ne bi trebalo da se meša sa sociologijom roda. misli se na to da je on proizvod definicije ljudi. U osnovi svih odgovora koje je dala feministička sociološka teorija nalazi se ideja roda.

pacifizam i nenasilnost u rešavanju sukoba. niži nivo agresivnog ponašanja i veća sposobnost žena za miran saživot. dobro poznati strah žena od matematike i očiglednu činjenicu da su žene predodređenije da se brinu o maloj deci od muškaraca. glasio je da su žene prirod­ no inferiorne u odnosu na muškarce.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 301 3. tvrdi ona. Džejn Adams i Sarlot Perkins Gilman. Kao što su nekada muški socijalni i politički teo­ retičari mislili da su muškarci prirodno sposobniji od žena. ili feminističke ličnosti. Do sada su feminističke teoretičarke razvile četiri glavna objašnjenja rodnih razlika: biološko. Budući da je u poslednjih par decenija feministička lite­ ratura dosta narasla. Prve teoretičarke kulturnog feminiz­ ma. ženske fantazije o seksualnosti i intimnosti. tako neke feministkinje danas tvrde da postoje posebni standardi etič­ kog rasuđivanja koji su svojstveni samo ženama. i razlikama u levim i desnim delovima mozga. sposobnost bri­ ge za drugog koja je svojstvena samo ženama. uzdižući pozitivne aspekte feminističkog karaktera. Feministkinje prvog talasa koje su stvorile teoriju kulturnog feminizma preokrenule su taj argument. otvorenost za emocionalno iskustvo karakteristično za žene. Te razlike. ženski način komunikacije. Potom je taj razvoj povezala s polno specifičnim varijacijama u takvim osobinama kao što su osetljivost na svetio i zvuk. Sociološkinja Alis Rosi povezala je različite biološke funkcije muškaraca i žena s različitim obrascima hormonalno determinisanog razvoja tokom životnog ciklusa. interakciono i fenomenološko. Rodne razlike Argument koji se dugo koristio da bi se opravdao podređen položaj žena u odnosu na muškarce. ženski obrasci mo­ tivacije za ostvarenjem. S ovakvim načinom razmišljanja nastavilo se na različite načine sve do da­ našnjeg dana. Rosijeva tvrdi da socio­ kulturna struktura mora da se izmeni kako bi putem društvenog . institucionalno. ovde nećemo pokušati da predstavi­ mo celokupan opus feminističke teorije. tvrdile su da su za upravljanje državom neophodne ženske vrline kao što su saradnja. briga. utiču na različite obrasce za igru u detinjstvu.

neki sociolozi smatraju da teorija socijalizacije i te­ orija uloga nude objašnjenje koje je previše statično i previše ogra­ ničeno. za koga se tvrdi da je jedini sposoban da menja svet oko sebe. gura na same margine konceptualnog uobličenja. Međutim. učešće u pokretima za zaštitu čovekove okoline. etnometodolozi. za brak ili majčinstvo) poseb­ no se pripremaju za obavljanje takvih različitih životnih uloga u skladu sa scenarijom koji je utemeljen u rodnim razlikama. One se od malih nogu kroz socijalizaciju navikavaju na ulogu majke i supruge. Kendas Vest i Don Zimerman. recimo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI učenja omogućila kompenzaciju za sve one nedostatke uslovljene biološkim predispozicijama muškaraca i žena. maj­ ke i domaćice. objektificiranog bića kome su dodeljene karakterne crte koje predstavljaju suprotnost delatnosti muškarca. stvarajući konstrukciju žene kao „Drugog". Ključne razlike proizilaze iz rodne podele rada koja je ženama dodelila uloge supruge. žene vode drugačije živote od muškaraca i imaju različita životna iskustva od njih. Ta kultura žensko iskustvo i načine na koje žene mogu spoznati sebe. Budući da se te uloge ostvaruju unutar privatne sfere doma i porodice. (Klasičnu formulaciju ove teme na­ lazimo u delu Simon de Bovoar. Razlika koja postoji između muškaraca i žena jednim delom proizilazi iz kulturne konstrukcije koja isključuje žene . Feminističke teoretičarke koje nude egzistencijalnu i fenomenološku analizu. potvrđujući sebi i drugima da su rodna bića. recimo. na koju se sociolozi sve više pozivaju. razvile su jednu od najdugotrajnijih tema u feminističkoj teoriji: marginalizaciju žene kao Drugog u kulturi koju su stvorili muškarci. Deca (ali i odrasli koji se spremaju. tvrde da se rodne razlike reprodukuju u interaktivnim praksama u kojima se kultur­ na tipifikacija roda odigrava. osnažuje i transformiše. U jednoj raspravi. Drugi pol) Po mišljenju ovih teoretičarki. Oni smatraju kako ljudi igraju rodne uloge ulazeći u različite interakcije unutar svakodnevice. Institucionalna objašnjenja polaze od toga da rodne razlike proizilaze iz različitih uloga koje muškarci i žene igraju unutar različitog institucionalnog okruženja.302 DŽORDŽ RlCER . svet je definisan kulturom koju stvaraju muškarci. Neka istraživanja tvrde da žensko iskustvo socijalizacije i institucional­ nih uloga navodi žene na poseban oblik političkog aktivizma kao što je.

Sva ljudska bića imaju duboku potrebu za slobodom koja im omogućuje sa­ moostvarenje. a drugim delom iz činjeni­ ce da žene internalizuju Drugog. moći i prilika za samoostvarenje od muškaraca koji se nalaze na sličnom društvenom položaju. reći da postoji rodna nejednakost. veroispovesti. etničkom poreklu. a ne iz bioloških ili drugih razlika između žena i muškaraca. U pokušaju da dođu do promena. te da javno znanje. Sve teorije o rodnoj nejednakosti pretpostavljaju da će žene i muškarci reagovati prilič­ no lako i prirodno na egalitarnije društvene strukture i situacije. Pristrasnost tog argumenta koji su radikalno razvile francuske psihoanalitičarke i feministkinje kao što su Elen Siksu i Lis Irigaraj sastoji se u tvrdnji da će žena razviti svest i kulturu koja je jedin­ stveno njena i različita od one koju ima muškarac. Stoga. Pitanja koja se ovde postavlja­ ju jesu da li žene mogu da se oslobode statusa objekta/Drugog. kao i sposobnost da se prilagode ograničenjima ili prilikama situacija u kojima se nalaze. U svom najratobornijem obliku taj teorijski pristup iznosi jednu vekovima staru feminističku tvrdnju: kada ženski način bivstvovanja posta­ ne deo javnog života. teoretičarke rodne razlike zahtevaju da se ženski načini bivstvovanja priznaju kao legitimne i održive alternative muškim načinima bivstvovanja. bez obzira na to da li se taj položaj zasniva na klasi. Žene uvek imaju niži društveni ugled i manje materijalnih resursa. isto je što i tvrditi da su ženama uskraćeni struktur­ ni resursi koji su im neophodni da bi zadovoljile svoju potrebu za samoostvarenjem (koju imaju i muškarci). . nacionalnosti (državljanstvu) ili bilo kojem drugom značaj­ nom činiocu. te da li u tom oslobođenju moraju da postanu kao muškarci ili mogu da ostvare neki poseban i drugačiji subjektivitet. svet će biti bezbedniji i pravedniji. a ne dejstvenik). Rodna nejednakost Feminističke teorije rodne nejednakosti tvrde da je položaj žena i muškaraca u društvu ne samo različit. već i nejednak. rasi. Nejednakost proističe iz organizacije društva.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 303 (žena pasivni akter. profesiji. akademsko istraživanje i organizacija društvenog života ozbiljno uzmu u obzir način ženskog bivstvovanja. obrazova­ nju.

Ovo . U originalu iz 1776. rodna nejednakost rezultat je patri­ jarhalnih i seksističkih obrazaca podele rada.. . ostvarene i razrađene u praksi. Konvencija u Seneka Folsu zaključila je svoj rad usvajanjem Deklaracije osećanja (Declaration of Sentiments) koja započinje preispitivanjem Deklaracije nezavisnosti iz 1776. žena nije mogla da poseduje svojinu ili prima platu na svoje ime. da nam mnogi njeni fun­ damentalni principi danas izgledaju trivijalno. ona nije mogla da dobije starateljstvo nad svojom decom. Pored toga.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Drugim recima. godine: „Smatramo da su sledeće istine samoočigledne: da su svi muškarci i žene stvoreni jednaki". teoretičarke rodne nejednakosti razlikuju se od teoretičarki rodne razlike koje smatraju da rodne razlike.i žene" dodato je u prvoj rečenici. zadiru duboko u ličnost.304 D Ž O R D Ž RlCER . pa čak ni da samostalno donese odluku o sopstvenom testamentu. što je često završavalo fizičkim maltretiranjem. te uspešno inkorporisane u društvenu svakodnevicu. a rodna jednakost može se ostvariti ako se preoblikuju obrasci podele rada u ključnim društvenim ustanovama. te da su dugotrajne i teško promenljive. danas se u tolikoj meri uzima zdravo za gotovo da je teško zamisliti da je on uopšte ikada činio po­ četnu poziciju feminističke teorije. da budu članovi porote (čak ni onda kada je na klupi za optužene sedela žena). Po ovoj teoriji. Ali. održane u mestu Seneka Fols u državi Njujork. U tom pogledu. ali i dužnost da primenjuju silu da bi disciplinovali ženu. Muževi su imali pravo. Osnovne ideje liberalne feminističke teorije u toj meri su isprepletene s istorijom američkog femini­ stičkog pokreta. obrazovanje i mediji. Politički i konceptualno gledano. Ako je bila udata.feministička teorija nejednakosti koja tvrdi da su žene jednake s muškarcima u tome što su i one sposobne za donošenje razlož­ nih moralnih sudova. porodica. to je tada bio jedan radikalan zahtev. One nisu mogle da glasaju. godine stoji samo reč „muškarci". u vreme prve konvencije o ženskim pravima u ljudskoj istoriji. 1848. kao što su: pravo. te teorije afirmišu tezu po kojoj je promena si­ tuacije moguća. sudstvu i crkvi. godine. da zauzi­ maju mesto u javnoj administraciji. kao ni da rade u zdravstvu. žene su bile građanke dru­ gog reda. Princip po kome su žene i muškarci jednaki. On je smestio žensku potrebu za pravdom u intelektualni Liberalni feminizam . Liberalni feminizam. rad. ma šta da je njihov uzrok. u slučaju ra­ zvoda braka.

kako da će se onda koncept jednakosti primeniti podjednako na osobe različitog pola? U pokušaju da odgovori na ta pitanja. kao i muškarci.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 305 diskurs prosvetiteljstva. klasični liberalni feminizam tvrdio je da žene. nego iz ideja i prakse koje su bile usmerene na to da definišu nejednak status muškarca i žene. prenesu na poslove upravljanja državom. juna 1903. već i kao autonomna individua sa pripadajućim pravima. neravnopravan položaj i otvorile su prostor za različit tretman žena. imaju prirodno pravo da učestvuju u poli­ tici i upravljaju društvom u sopstveno ime. poziva­ jući javnost da ih podrži. godine u Mineapolisu. Dok je kulturni feminizam (vidi odeljak o rodnim razlika­ ma) tvrdio da žene imaju dužnost da svoju karakterističnu sen­ zibilnost. Osim toga. i sa L. Bernardom. stavljale su žene u nepravedan. Tamo je studirala s Pitirimom Sorokinom. Ta prava omogućila su ženama da uđu u političku arenu i zatraže punu jednakost sa muškarcima. razvijenu unutar doma i porodice. koji je kasnije osnovao Odeljenje za sociologiju na Harvardskom univerzitetu. Teorijsko putovanje liberalnog feminizma od 1848. žena se više ne doživljava kao osoba koju možemo da zamislimo isključivo u kontekstu doma i porodice. Prvi samostalan korak napravila je sa 17 godina kada je iz svoje jevrejske imigracione porodice preš­ la na Univerzitet u Minesoti. Džesi Bernard Biografska skica Džesi Bernard (rođena kao Džesi Ravič) rođena je 8. koji je bio jedan od saosnivača American sociological review. a ne bio­ loških razlika. godine do danas predstavlja višeslojno istraživanje i operacionalizaciju tvrdnje da su žene i muškarci jednaki. L. nakon Deklaracije. Da li jednakost takođe podrazumeva da su ljudi isti? Ako „jednaki" ne znači „isti". i za koga se . Razlike između muškaraca i žena nisu proizašle iz biologije. Te prakse. savremeni liberalni feminizam postao je vodeći u teorijskom zagovaranju teze po kojoj je rod proizvod društvene konstrukcije. Američke i Francuske revolucije i abolicionističkog pokreta.

porodici . Doktorirala je na Vašingtonskom uni­ verzitetu u Sent Luisu 1935. i 1996.obrazovanju. Uskoro je počela da uspostavlja neza­ visnu akademsku reputaciju. a obezvredi žensko iskustvo. zdravstvu. Liberalni feminizam drugog talasa pokušao je da ostvari ideal jednakosti uklanjajući barijere punom učešću žena u glav­ nim društvenim ustanovama . preselila se u Vašington da bi se potpuno posvetila pisanju i istraživanju. Liberalne feministkinje istražuju sveprisutnost seksizma. Primera je mnogo. Taj period značajan je kako za njenu vanserijsku akademsku produkciju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI udala 1925. ali ona je ostala na Pen Stejtu sve do 1960. D o sredine 1940-ih godina. između 1964. godine. godine. Prihvatila je nove ideje od kojih je najvažnija bila ta da je znanje konceptualizovano. Nakon toga. feministkinje su objašnjavale pozivajući se na seksizam. Seksizam definišemo kao sistem diskriminatornih stavova i praksi koji ima za cilj da privileguje muško iskustvo. a Džesi je počela da prerasta pozitivizam. tako i za ono što je ona imala da kaže o karijernim obrascima u životima žena. godine (te godine je i preminula). Njen muž umro je 1951. Činjenicu da su takve barijere postojale i da su pokušaji da se one uklone nailazili na jak otpor.306 D20RD2 RlCER . kao i podizanju svoje dece. nauci. a ne objektivno. a obezvredi žensko iskustvo.zahtevajući da se žene tretiraju jed­ nako kao muškarci. religiji. Jezik omogućuje da zamenica „on" predstavlja generičku Seksizam — sistem diskriminatornih stavova i praksi koji ima za cilj da privile­ guje muško iskustvo. tvr­ deći da seksizam zadire u sve sfere društvenog života. Bernardovi su bili na Državnom univerzitetu Pensilvanija. . privredi. Holokaust je uništio njenu veru u to da nauka može da spozna i proizvede pravedan svet. Najdramatičniji korak preduzela je u poslednjoj trećini svog života. godine. Njeno zajedničko studiranje s Bernardom odvelo ju je do pozitivističke sociologije koja se očitova­ la u njenom kasnijem radu i sposobnosti da kvantitativno istraživanje integriše sa kvalitativnom i kritičkom analizom koje su u Americi postajale sve popularnije. provodeći vreme u predavanju i pisanju. godine.

Liberalna feministička teorija tvrdi da sveprisutnost rodne ideologije seksizma prikriva diskriminatorne prakse koje vidimo u svakodnevnom životu. Brak spaja ideju muškog autoriteta sa seksualnom . insti­ tucionalni aranžman uloga i normi. Feministkinje uspevaju u tome tako što podvrgavaju kritici načine razmišljanja po kojima se smatra da su „stvari jednostavno takve kave su . ali i obavezu da se kreće izvan sfere doma­ ćinstva. Institucionalno gledano. a na drugoj strani nalazi se privatna sfera neplaćenog rada. Kulturološki gledano. seksualno uznemiravanje. dvostruko radno vreme. porodica se razume kao spoj žene-pomoćnice i muškarca-domaćina koji je ujedno i glava porodice.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 307 zamenicu kada god govorimo o nekome u trećem licu. Jedno od najvećih postignuća liberalne feminističke teorije jeste kritika nejednakosti koje se često uzi­ maju zdravo za gotovo. brak je za ženu idealizovan kao njena sudbina i izvor njenog ispunjenja. Jedan od klasičnih radova kritičkog liberalnog feminizma jeste knjiga Budućnost braka. razlike u ličnim do­ hocima između muškaraca i žena. koji se nalaze u domenu odgovornosti žene. Ber­ nard analizira brak kao kulturni sistem verovanja i ideala. nasilje u kući. a za muškarce kao blagosloveni spoj porodičnog života. odgovornosti i ograničenja. i kompleks interakcionih iskustava za muškarce i žene kao pojedince. koja podrazumeva brigu o kućnim poslovima. koja pretpostavlja životni raspored usklađen s potrebama tipičnog muškarca. postoji javna sfera plaćenog rada i učešća u obrazovanju.na primer. posao i karijera organizovani su oko onoga što je Džon Vilijams nazvao „muška idealna radna nor­ ma". Knjiga se bavi problemom postizanja jednakosti u braku. na koje muškarci imaju privilegovano pravo. U američkom društvu kao celini brak je ide­ alizovan kao suštinski egalitarno udruženje muža i žene. silovanje u braku. fenomen „staklenog plafona". brak je ulozi muža dodelio auto­ ritet i slobodu. 1. zdrav­ stvena istraživanja i pravila zaštite na radu pretpostavljaju uvek muško telo kao standard. a čitav svet je izdeljen u rodom odeljene „sfere": s jedne strane. upravljanju dr­ žavom. 2. silovanje u vezi i feminizacija siromaštva. koju je napisala Džesi Bernard. religiji.

u kome on veruje da ga brak ogra­ ničava i opterećuje. nesvestica.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI potencijom i muškom snagom. nalaze se nisko na lestvici stresnih indikatora. noćne more. u kome ona afirmiše kulturno verovanje da brak predstavlja ispunjenje njenog života. oženjeni muškarci i neudate žene. kao i da će prestati da bude ta­ kav tek onda kada parovi ne budu osećali pritisak preovladujućih institucionalnih ograničenja i budu u mogućnosti da ispregovaraju vrstu braka koja najbolje odgovara njihovim individualnim potrebama i ličnostima. ali da neki parovi zajedničkim trudom uspevaju da ostvare liberalno-feminističku zamisao egalitarnog braka. . nezavisnost i pravo na emocionalne i seksualne usluge svoje žene. Iz toga se može zaključiti da je brak dobar za muškarce a loš za žene. glavobolja. dok zapravo trpi normativno propisanu zavisnost i ne­ moć. nezavisno od toga koliko se osećaju ispunjenim. • brak žene. Nedavne studije su pokazale da analiza koju je u svojoj knjizi obavila Bernardova i dalje važi za najveći broj brakova. nezavisno od toga koliko se osećaju slobodnim. u stvari. zavisne i suštinski usmerene na potrebe i zahteve izolovanog domaćinstva. nesanica i strah od nervnog sloma. Zahtevi liberalnog feminizma za promenama saglasni su sa analizama u kojima se pokazuje šta čini osnovu zahteva za jednakošću i šta su uzroci nejednakosti: feministkinje žele da eliminišu rod kao organizujući princip u distribuciji društvenih dobara. postoje dva braka: • brak muškarca. pokazuju zna­ čajne simptome stresa u koje spadaju preskakanje srca. i postepeno se udaljava od nezavisne mlade osobe kakva je bila pre nego što se udala. 3. dok zapravo dobija sve ono što norme propisuju: autoritet. Za razliku od njih. on ženama nalaže da budu poslušne. odnosno obavezu da obezbedi emocionalne i seksualne usluge mužu. zamor. Posledice takve koncepcije braka vide se iz rezultata istra­ živanja koja mere nivo ljudskog stresa: udate žene.308 D20RD2 RlCER . ka­ kav god bio njihov osećaj društvene stigme. Feministkinje tvrde da u svakom braku. i neoženjeni muškarci.

• jednaku raspodelu odgovornosti u porodičnoj podeli rada. neudatoj karijeristkinji. odnosno sposobnosti javnosti da reaguje na argu­ mente o pravdi. mora da važi i za žene. Da bismo izbegli jednoličnost prevoda. • svakodnevno dovođenje seksizma u pitanje. one se pozivaju na princip univer­ zalnosti . Drugi imaju obavezu da prihvate i poštu­ ju taj izbor bez obzira na to da li se radi o domaćici ili doma­ ćinu. obrazovanje i masovni mediji. iskorišćavaju. • uklanjanje seksističkih sadržaja iz ustanova kao što su porodica. sudske parnice i regulaciju. kao dva najvažnija kulturna ideala u Americi. odlučili smo se za reč „ugnjeta­ vanje". Liberalni feminizam se zalaže za: • jednake obrazovne i ekonomske životne šanse. heteroseksualnom ili homoseksual­ nom braku itd. . braku s decom ili bez dece. Iako je tu reč moguće prevesti i kao „represija". svojoj reformističkoj orijentaciji i pozivanju na vrednosti individualizma. kao i kroz apel ljudskoj sposobnosti za donošenje uravnoteženih mo­ ralnih sudova. Za liberalne feministkinje idealni rodni aranžman podrazumeva da svi pojedinci koji deluju kao slobodne i odgovorne moralne individue imaju mogućnost da izaberu životni stil koji im najviše odgovara. Liberalne feministkinje vide taj ideal kao nešto što učvršćuje slobodu i jednakost. Promena se traži kroz zakonodavstvo. odgovornosti i jednakosti životnih šansi. Rodno ugnjetavanje Teorije o rodnom ugnjetavanju* opisuju žensku situaciju kao posledicu direktnog odnosa moći između muškaraca i žena u kome muškarci imaju fundamentalan i konkretan interes da održavaju si­ stem dominacije koji im omogućava da kontrolišu.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 309 U pokušaju da ostvare jednakost. Prema tome.što važi za muškarce. * Napomena prevodioca: U originalnom tekstu stoji reč repression. ponekada smo koristili i reč „represija". liberalni feminizam saglasan je sa dominantnim američkim etosom u svom osnovnom prihvatanju demokratije i kapitalizma. porodici u kojoj oboje zarađuju. izbora.

Postoje dve glavne varijante teorije ugnjetavanja. Ženska situacija je. potčinjavaju i ugnjetavaju žene. za teoretičarke rodnog ugnjetavanja.po teoretičarkama ugnjetavanja. To je primarna struktura moći koja se namerno održa­ va.310 D20RDŽ RlCER . odbijajući pri tom da prihvati autonomni subjektivitet po­ dređenog. socijalizacije. najšire govoreći. Te teorije. . prema teoretičarkama rodnog ugnjetavanja. odbija­ jući pri tom da prihvati autonomni subjektivitet podređenog. bilo koji odnos u kome jedna dominantna strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva da drugu podređenu stranu (pojedinca ili kolektiv) pretvori u instrument svoje volje. kontrolišu. Pod dominacijom teoretičarke ugnjetavanja podrazumevaju bilo koji odnos u kome jedna do­ minantna strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva da drugu podre­ đenu stranu (pojedinca ili kolektiv) pretvori u instrument svoje volje. rodne razlike i rodne nejednakosti sporedne su posledice patrijarhalne društve­ ne strukture. Dok se najveći broj ranih feminističkih teoretičarki usredsređivao na pitanja rodne nejednakosti. polnih uloga ili klasnog sistema). Najveći broj savremenih feministič­ kih teoretičarki u određenoj meri se bavi pitanjem ugnjetavanja. Psihoanalitički feminizam — pokušaj da se koncept patrijarhata objasni pu­ tem reformulacije teorije Sigmunda Frojda i njegovih sledbenika u psi­ hoanalitičkoj teoriji. To su psihoanalitički feminizam i radikalni feminizam. Patrijarhat nije nenameravana i sekundarna posledica nekog skupa činilaca (biologije. a veliki broj najbogatijih i najinovativnijih teoretskih postignu­ ća unutar savremenog feminizma proizašao je upravo iz teorija ugnjetavanja. Zapravo. karakteristična po tome što u njoj muškarci koriste. takav odnos nije ništa drugo do iskorišćavanje. Gledano iz ugla podređenog. glavno obeležje savremene feminističke teorije jeste širina i intenzitet njenog bavljenja fenomenom ugnjetavanja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI potčinjavaju i ugnjetavaju žene. Obrazac rodnog ugnjetavanja ugrađen je u najdublju struk­ turu društvene organizacije koju feministkinje nazivaju patrijar­ hat. Psihoanalitički feminizam pokušava da objasni koncept patrijarhata putem reformulacije teorije Sigmunda Frojda i njegovih intelektulanih nastavljača. emo­ cije koje su često duboko skrivene u podsvesnim ili nesvesnim Dominacija . identifikuju i naglašavaju emocionalnu dinamiku ličnosti.

te da stoga muškarci ne moraju uvek i svuda da budu sigurni u to da patrijarhat za njih predstavlja bezuslovnu vrednost. ono što je karakteristično za psihoanalitički feminizam jeste gledište po kome svi muškarci kontinuirano i energično rade na stvaranju i održavanju takvog sistema. ako bismo se oslonili na argument ukorenjen u kognitivnom ostvarenju sopstvenog interesa. To je jedan univerzalan sistem.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 311 predelima psihe. onda bi to značilo da bi žene isto tako energično mogle da se mobilišu protiv patrijarhata. pa ga zato brane . psihoanalitičke feministki­ nje odbacuju argument po kome je kognitivna računica praktične koristi dovoljna da obezbedi mušku podršku patrijarhatu.koja podrazumeva da muškarci umeju da izračunaju kolika je praktična korist od održavanja patrijarhata. ali na kraju prihvataju takav sistem ili čak rade u korist sopstvenog potčinjavanja. Psihoanalitičke feministkinje u svojim teorijama upotre­ bljavaju jedno posebno shvatanje patrijarhata. trajan u vremenu i pro­ storu i sposoban da se odupre i održi uprkos povremenim iza­ zovima. Me­ đutim. pokušavajući da iskoriste Frojdovu teoriju.sistem u kome muškarci potčinjavaju žene. Kogni­ tivna mobilizacija . Međutim. Umesto Patrijarhat .nije ono odakle izvire ta silna i ogromna energija koju muškarci ulažu u održavanje patrijarhata. one smatraju da je patrijarhat sistem u kome muškarci potčinjavaju žene. . nije prisutna kod žena? Tražeći odgovor na tu zagonetku. To je jedan univerzalan sistem. Osim toga. Kao sve teoreti­ čarke ugnjetavanja. samo u suprotnom smeru. sveobuhvatan u svojoj društvenoj organizaciji. One takode naglašavaju važnost perioda novo­ rođenčeta i ranog detinjstva u paternizovanju tih emocija. Žene se s vremena na vreme opiru. pogotovo ako uzmemo u obzir činjenicu da su ljudi sposobni da raspravljaju i nagađa­ ju. sveo­ buhvatan u svojoj socijalnoj organizaciji. trajan u vremenu i prostoru i sposoban da se odupre i održi uprkos povremenim izazovima. ali istvoremeno odbace njegove rodnospecifične zaključke koji su bili seksistički i patrijarhalni. feministkinje su morale suštinski da prerade njegove zaključke tako da ostanu unutar Frojdove teorije. Zagonetka koju psihoanalitičke feministkinje pokušavaju da reše jeste zbog čega muškarci neprekidno ulažu ogromnu energiju da održe patrijar­ hat i zbog čega ista takva energija.

postaje sve više svesno sopstvenog muškog identiteta i pokušava da postigne nespretno . ljudi prolaze kroz najranije faze razvoja ličnosti koje karakteriše neprekidna turbu­ lencija primitivnih emocija: straha. pojedincima u dugom vremenskom periodu nedostaje moć govora. U tom iskustvenom reziduumu. psihoanalitičke feministkinje identifikovale su. psihoanalitičke feministkinje istražuju one aspekte psihe koje su frojdovci već identifikovali kao važne: oblast ljudskih emocija. odnosno slabosti žena. gubitka i želje. od manjeg značaja i emocionalno slabija. koje od samog početka odrasta u kulturi koja po­ zitivno vrednuje muškost a ne ceni ženskost.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI toga. mržnje. i oblast neuro­ ze i patologije. besa. U periodu novorođenčeta i ranog detinjstva. ljubavi. posesivnost. Psihoanalitički feminizam usredsređuje se na dva faze razvo­ ja u ranom detinjstvu: (1) pretpostavku da ljudska bića sazrevaju tako što uče da postižu ravnotežu u nerešivoj tenziji između želje za slo­ bodom delanja (individuacija) i želje za potvrdom od strane drugog (priznanje). Muško dete. ali obično nesvesna sećanja na osećanja (feelings memories). zavisnost. kao jedno moguće objašnjenje muške dominacije nad ženama. Veza dece s ocem/muškarcem tek je povreme­ na. U traganju za emocional­ nom potporom patrijarhata.312 D20RDŽ RlCER . upotreba jezika i iskustva razumevanja. Taj izvor smešten je u psihičke strukture koje se nalaze toliko duboko da ih individualna svest ne može prepoznati ili kontrolisati. Tu one pronalaze klinički dokazan izvor vanserijske energije muškaraca. ljubav. Emocionalne posledice tih ranih iskustava zadržavaju se trajno u ljudima kao potentna. socio-emocionalno okruženje u kome se uobličuje i izgra­ đuje ličnost deteta.majkom ili majčinom zamenom. ali i strah i bes zbog njene sposobnosti da nas spreči u onome što želimo. od suštinske važnosti je skup duboko ambivalentnih osećaja o ženi/majci/starateljki: potreba. U tom dobu. (2) činjenicu da u svim društvima novorođenčad i deca pro­ življavaju najraniji i najkritičniji razvoj u bliskoj. nepre­ kidnoj i intimnoj vezi sa ženom . zadovoljstva. oblast polupriznatih ili nepriznatih želja i strahova.

ot­ kriva sopstveni ženski identitet u kulturi koja ne ceni žene. .SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 313 brzo odvajanje identiteta od žene/majke. romanima. Motivi u popularnoj kulturi koji se često sreću u filmovima. nastaju dve patologije: preindividualizovani dominantni muškarac. Ta kulturno indukovana razdvojenost nije samo nepotpuna. Kada taj slom. žena rasipa veliki deo potencijala koji bi mogla da iskoristi da pruži otpor svojoj druš­ tvenoj podređenosti. . podređena žena. dok se sa že­ nama to dešava prilikom održavanja srodnih odnosa i prijatelj­ stava. Žensko dete. U toj ambivalenciji. obnavlja vezu u kojoj se nalazila kao novorođenče. to se dešava na jedan potčinjen način u prilikama seksualne privlačnosti. ona.slika muškarca koji obavezno dominira nad ženom . ali je ipak zavisna od njega i podvrgava se njegovoj kontroli: drugim recima. koji priznaje drugoga samo ukoliko može da ga kontroliše. Reinterpretiraj ući ta gledišta one tvrde da muški preindividualizovani ego projektuje na kulturu svoju želju za dominacijom i svoj strah od intersubjektivnog priznanja. Ona pokušava da reši svoje emocionalno nasleđe iz detinjstva u zrelom dobu. postajući majka. U zrelom periodu. u kulturi ili u ličnosti. Umesto da traži supstitut za majku. on oseća nagon za dominacijom i teško prihvata uzajamnu ravnopravnost. Psihoanalitičke feminističke teorije proširile su analizu s in­ dividualne ličnosti na zapadnu kulturu. emocionalno naslede iz ranog detinjstva podstiče muškarčevu potragu za sopstvenom ženom koja udovoljava njegovim emocionalnim potrebama. koje gaji ista osećanja prema majci/ženi. Ono odrasta sa pomešanim pozitivnim i negativnim osećanjima o sa­ moj sebi i ženi/majci. već je i destruktivna po svojim posledicama. i naučnom metodu koji se izvodi iz takvih gledišta i tvrdi da je objektivna istina mo­ guća. S muškarcima. dosegne dovoljno ozbiljne razmere. muškarcu kao gospodaru prirode.u in­ terpretaciji psihoanalitičkih teoretičarki tumače se kao znak slo­ ma tenzije između potrebe za individualizacijom i potrebe za pri­ znanjem. naglašavajući svoje sposob­ nosti za sticanje priznanja. One dovode u pitanje gledišta zapadne nauke koja insistiraju na razdvojenosti čoveka i prirode. koja se odriče svoje slobode i pronalazi identitet samo u tome da bude ogledalo dominantnog muškarca. i podindividualizovana. TV serijama itd.

one ne uspevaju da objasne moguće razlike u emocijama. Ali te teorije. a delimično i zbog tih propusta. Osim toga. radikalne feministkinje liče na neke militantnije Radikalni feminizam — teorija društvene organizacije. ili ne pate od te ne­ uroze ili su podložne nekim drugim komplementarnim vrstama neuroza. Postoji dosta dokaza iz kliničke psihijatrije kojima se može podr­ žati argument da su te neuroze zapravo široko rasprostranjene u zapadnom društvu. Žene. i (2) da su žene svuda nasilno ugnjetavane sistemom patrijarhata. klasnim i nacionalnim pretpostavkama u tim teorijama . koja afirmiše pozitivnu vrednost žene kao takve i tvrdi da su žene u svim društvima nasilno ugnjetavane.njihovim generalizacijama koje su izvedene iz iskustva belih ljudi. želeći da u direktnu vezu dove­ du univerzalne ljudske emocije i univerzalno ugnjetavanje žena. ne uspevaju da objasne posrednički društveni aranžman koji po­ vezuje emocije sa ugnjetavanjem. Nekoliko teoretičarki raspravljalo je o nepriznatim etničkim. Te teorije nam omogućavaju neke provokativne uvide i produbljuju naše razumevanje korena rodne represije. Osim toga. . na drugoj strani. Ali one zahtevaju mnogo razrađeniju teoriju o sociološkim činioci­ ma i strategijama promene. rodnog ugnjetavanja i strategija promene društva. njima nedostaje psihički ekvivalen­ tan izvor energije koji je neophodan da bi se oduprle dominaciji. što je uverenje koje se suprotstavlja onome što one nazivaju univerzalnim obezvređivanjem žena.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Psihoanalitičke feministkinje. prema tome. nagon koji proističe iz skoro univerzalne muške neuroze ukorenjene u strahu od smrti i ambivalenciji prema maj­ ci koja ga je podigla.314 D20RDŽ RlCER . psihoanalitičke feminističke teorije nemaju mnogo šta da predlo­ že što bi moglo da se upotrebi za društvene promene. pripadnika gornje srednje klase i severnoatlantske porodice. društvenim aranžmanima ili obrascima ugnjetavanja. osim mož­ da to da je neophodno da restrukturiramo naš način odgajanja dece i započnemo masovno psihoanalitičko preispitivanje našeg shvatanja smrti. Radikalni feminizam se zasniva na dva emocionalno utemelje­ na središnja uverenja: (1) da žene imaju apsolutnu pozitivnu vrednost kao takve. U tom strastvenom spo­ ju ljubavi i mržnje. objašnjavaju ugnje­ tavanje žena kroz muškarčevu duboku emocionalnu potrebu da kontroliše ženu. U svakom slučaju.

predstavljaju oblike eksploatacije i kontrole. sadizam i mazohizam. već on nastavlja da postoji kao najsveobuvatniji i najpostojani­ ji sistem nejednakosti. a žene uče kako da igraju ulogu potčinjenih. • tiranski ideali majčinstva. etni­ ci tetu. rasi. . monogamije. Nasilje ne mora uvek da poprimi oblik otvorenog fizičkog zlostavljanja. Patrijarhat je za radikalne feministkinje najmanje uočljiva. Nadograđujući se na ta osnovna uverenja. čednosti i hete­ roseksualnosti. kasti. klasi. • seksualno uznemiravanje na radnom mestu. rodnog ugnjetavanja i strategije promene društva. U njih mogu da se ubroje: • standardi mode i lepote. odnosno kao osnovni društveni model dominacije.vide sistem ugnjetavanja u kome neki ljudi dominiraju drugim ljudima. Ne samo da patrijarhat istorijski predstavlja prvu strukturu dominacije i podređivanja. najosnovnija struktura ugnjetavanja na­ lazi se u rodu. ali najznačajnija struktura društvene nejednakosti. kako da na njih gledaju kao na neljude i kako da ih kontrolišu. Ono može biti prikriveno u složenijim radnja­ ma koje. u sistemu patrijarhata. Patrijarhat neprekidno stvara krivicu i represiju. Radikalne feministkinje u svakoj ustanovi i u osnovnim strukturama društva . radikalne feministkinje razrađuju teoriju društvene orga­ nizacije.heteroseksualnosti. starosnom dobu i rodu . • praksa ginekologije. Sve to navodi muškarce i žene ka ostalim oblicima tiranije. • neplaćen zaglupljujući rad u domaćinstvu i slabo plaćen ili neplaćen rad na radnom mestu. niti mora uvek da bude nemilo­ srdno i okrutno. Slika patrijarhata kao nasilja koje upražnjavaju muškarci i muške organizacije nad ženama od suštinske je važnosti za ra­ dikalne feministkinje. Od svih tih sistema do­ minacije i podređenosti. Kroz učešće u patrijarhatu muškarci uče kako da potcenjuju druga ljudska bića. tj. u osnovi. manipulaciju i obmanu. akušerstva i psihoterapije. Unutar patrijarhata muškarci posmatraju kako stariji potčinjavaju žene.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 315 rasne i etničke grupe poput Afroamerikanaca koji se za svoja prava bore pod sloganom „crno je lepo" ili Jevreje koji detaljno svedoče o svojim iskustvima iz holokausta.

Da bi žene mogle da obavljaju te korisne funkcije. vode do kulturnih varijacija u obrazovanju patrijarhata. ubijanje ženske dece po rođenju (u Kini i Indiji). ideološke. već i zbog toga što imaju realan interes da žene nateraju da im služe kao poslušna oruđa. Njihova tela. Različite društvene okolnosti daju različit rang tim funkcijama i. pravne i emocionalne . muškarci neprekidno moraju da ih drže pod kontrolom. vezivanje ženskih stopala (u Kini). tako i u grupnim odnosima. One se takođe mogu posmatrati kao simbolički znaci muškog statusa i moći. Ali fizičko nasilje uvek ostaje njegova osnova. Jednom kada se patrijarhat uspostavi. kamenovanje preljubnica do smrti. Zene su upotrebljiva radna snaga. u sopstvenom intere­ su.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Nasilje postoji kada god jedna grupa. U njega spadaju: silovanje. prisilna prostitucija. Zene predstavljaju jedinstveno efikasno sredstvo kojim se zadovoljava muška seksualna želja. zloupotreba žene u braku.da bi se on održao. okolinu. kako deteta tako i odraslog muškarca. delanje i percepciju druge grupe. suđenja lezbejkama. incest. shodno tome. predstavljaju izvor emocionalne po­ drške. . zlostavljanje udovica i genitalno sakaćenje (u nekim afričkim plemenima). seksualna zloupotreba dece. istorijske i kulturne prakse paljenja veštica.ekonomske. i osnažuju njegovo uverenje da predstavlja središnju druš­ tvenu figuru. To je upravo ono što muškarci rade ženama. Međutim. kako su psihoanaliti­ čari pokazali. seksualno zlostavljanje. kontroliše životne šanse.316 D Z O R D Z RlCER . Kao pažljivo kontrolisani saputnici. neurotične potrebe muškaraca. tema nasilja kao otvorenog fizičkog zlostavljanja leži u samoj srži radikalno feminističkog povezivanja patrijarhata sa nasiljem. koja su od presudne važnosti za rađanje dece zadovoljavaju i praktične i. histerektomija (odstranjivanje materice hirurškim putem) i druge vrste hirurgije. fizičkom silom. sadizam u pornografiji. žene u životu muškarca igraju ulogu saosećajnih partnera. Muškarci stvaraju i održavaju patrijarhat ne samo zbog toga što imaju resurse da to urade. moguće je upotrebiti druge resurse moći . Nasilje se koristi da bi se patrijarhat zaštitio od ženskog pojedinačnog i kolektivnog otpo­ ra. da bi uspostavili kontrolu. kako u ličnim. Patrijarhat postoji kao skoro univerzalan društveni oblik zbog toga što su muškarci u poziciji da upravljaju najvažnijiim re­ sursom moći.

Kada nastane takva vrsta sestrinstva. ali i model za razumevanje kulturnih varijacija unutar tog sistema represije. a drugi da je sasvim ubedljiv. program promena. Kakvu ocenu da damo radikalnom feminizmu? Emocional­ no gledano. osim toga. (b) određeni stepen separatizma koji se može ostvariti povlačenjem žena u oblasti koje same kontrolišu . svako od nas će na to odgovoriti u skladu sa stepenom svog ličnog radikalizma. počiva na uverenju da erotski i emocionalni odnosi s drugom ženom predstav­ ljaju vrstu otpora patrijarhalnoj dominaciji. čini se. Ali ako pokušamo da ga teoretski ocenimo. bez obzira na razlike među njima. . rade na uspostavljanju široko utemeljenog sestrinstva poverenja. kao jedna od najsnažnijih struja unutar radikalnog feminizma. Neki će smatrati da je on previše kritičan. centre umetničke kreativnosti i lezbejske ljubavne odnose. Svaka žena mora najpre da spozna sopstvenu vrednost i snagu. uprkos tome. biće moguće dve strategije: (a) kritička konfrontacija sa svim aspek­ tima patrijarhalne dominacije. uvažavanja i uzajamne odbrane. Ta orijentacija. Najviše su kritikovane zbog toga što su isključivo orijentisane na patrijarhat. iako nedovršen. obavile značajno istraživanje da bi podržale svoju tezu po kojoj je patrijarhat u krajnjoj liniji utemeljen u praksi nasilja nad ženama. a potom odbaci patrijarhalne pritiske koji od nje zahtevaju da bude slaba. Radikalne feministkinje su.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 317 Radikalne feministkinje nam nude objašnjenje univerzalnog rod­ nog ugnjetavanja. Radi­ kalne feministkinje zahtevaju od žena da zajedno sa drugim že­ nama. te problemu promene društve­ ne strukture prilazi na pomalo nerealističan način. Lezbejski feminizam. zavisna i pristane na drugorazrednu i podređenu ulogu. One ima­ ju razuman. kreće van tih teorija.domaćinstvo. a da se. trebalo bi da primetimo da radikalni femini­ zam uključuje argumente socijalističkih i psihoanalitičkih femi­ nistkinja o razlozima za podređenost žena. zajednicu. podrške. Kako se patrijarhat može poraziti? Radikalke smatraju da njegovo rušenje mora početi promenom ženske svesti. pojednostavljuje realnost društvene orga­ nizacije i društvene nejednakosti.

jedan koji proizilazi iz strukture patrijarhata i drugi koji proizi­ lazi iz strukture kapitalizma. kao i teorije rodnog ugnjetavanja. tipove ugnjetavanja. One istra­ žuju strukture patrijarhata. Te teorije analiziraju način na koji se interesi za dominacijom ostvaruju kroz mehanizme društvene strukture. rasizma. Kritikujući ugnjetavanje. Teorije struktu­ ralnog ugnjetavanja smatraju da su te interakcije istorijske (nastale tokom vremena) i uvek zasnovane na odnosima moći. U ovom odeljku izložićemo dve teorije strukturalnog ugnjetavanja: socijalistički femi­ nizam i teoriju intersekcionalnosti (ukrštanja). Marksistički feminizam sledi marksističku kritiku kapitalizma koja kritikuje klasno ugnjetavanje. Umesto (problematične) marksističke analize po kojoj se rodice.318 D Ž O R D Ž RlCER . kako je prethodno pokazano. Taj prošireni metod naglašava značaj ideja za determinisanost ljudskih radnji. Socijalističke feministkinje kritikuju zasebne. to jest kroz stalno ponavljajuću i rutinizovanu društvenu interakciju. prihvataju tezu po kojoj ugnjetavanje proizilazi iz či­ njenice da neke društvene grupe izvlače direktnu korist iz kontro­ le. Radikalni feminizam. korišćenja. Teorijski projekat socijalističkog feminizma razvija se oko tri cilja. privatne svojine i države pisali o rodnom ugnjetavanju. Kada su Marks (vidi glavu 2) i Engels u svom poznatom delu Poreklo po­ su tvrdili da se poreklo patrijarhata nalazi u nastanku svojinskih odnosa. heteroseksizma.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Strukturalno ugnjetavanje Teorije strukturalnog ugnjetavanja. već istražuju na koji način je ta dejstvenost proizvod strukturalnih odnosa. Razume se. tvrdeći da su dominacija i iskustvo ugnjetavanja proizvod interak­ cije tih struktura. kapitalizma. predstav­ lja kritiku patrijarhata. ta kritika razvijena je sa stanovišta iskustva žene.marksističku i radikalnu feminističku misao. Socijalistički feminizam. a ipak međusobno povezane. Socijalističke feministkinje pokušavaju da spoje ono što smatraju najvrednijim tradicijama feminističke te­ orije . oni . socijalističke feministkinje razvile su metod socijalne analize koji je proistekao iz proširenog razumevanja marksističkog istorijskog materijaliz­ ma. to jest načina na koji one uzajamno osnažuju jedna drugu. Teoretičarke strukturalnog ugnjetavanja ne poriču dejstvenost onih koji su na vlasti. potčinjavanja i ugnjetavanja drugih društvenih gru­ pa.

Ta struktura dominacije utiče na dejstvenost {agency). kao i kod ostalih oblika femi­ nizma. Uistinu. privržene istorijskom materijalizmu kao analitičkoj Socijalistički feminizam . Žene su od suštinske važnosti za socijalistički feminizam na dva načina. Prvo. Međutim. u krajnjoj liniji. . te teorije se bave svim mogućim oblicima ugnjetavanja.koncept po kome je ugnjetavanje žena proizvod zajedničkog dejstva kapitalizma i patrijarhata. Socijalistički feminizam pokušava da spoji to dvostruko znanje .SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 319 patrijarhat nalazi u funkciji ekonomskih odnosa. eksplicitno ili implicitno. One takode istražuju kako neke žene. ali je takode proizvedena dejstvenošću. Drugo. Kapitalistički patrijarhat . mogu aktivno da učestvuju u siste­ mu ugnjetavanja drugih žena. iako u interakciji s ekonomskim uslovima.u jedinstve­ no objašnjenje svakog oblika društvenog ugnjetavanja. kao na primer pripadnice privilegove klase u američkom društvu koje ugnjetavaju siromašne žene. Socijalističke feministkinje nude sledeću definici­ ju ugnjetavanja: ugnjetavanje predstavlja strukturalni odnos moći u kome jedna velika društvena grupa dominira drugom. Kon­ cept koji objedinjuje te dve vrste ugnjetavanja naziva se kapi­ talistički patrijarhat.pokušaj da se stvori teorija koja se usredsreduje na ulogu kapitalizma i patrijarhata u stvaranju širih struktura koje ugnje­ tavaju žene. jedna od strategija svih socijalističkih feministki­ nja jeste suprotstavljanje predrasudama i ugnjetavajućim prak­ sama unutar same zajednice žena. položaj žena i njihovo iskustvo u društvu služi kao stanovište sa kojeg se razmišlja o sistemu dominacije u svim njegovim oblici­ ma. Ali koncept koji se možda još šire koristi jeste dominacija (onako kako je ona definisana u prethodnim odeljcima). predstavlja nezavisnu strukturu unutar sistema ugnjetavanja. bez obzira na to da li se ono vrši nad ženama ili muškarcima. socijalističke fe­ ministkinje prihvataju radikalni feministički argument po kome patrijarhat.znanje o ugnjetavanju pod kapitalističkim sistemom i znanje o ugnjetavanju pod sistemom patrijarhata . koje su i same ugnjetavane. to jest namernim i svesnim delanjem pojedinaca. Usmerenost na kapitalistički patrijarhat i dominaciju proi­ zilazi iz činjenice da su socijalističke feministkinje. ugnjetavanje žena ostaje primarna tema analize.

a ipak ostaje čvrsto privržena preciznoj. ličnost. ključni faktori koji određuju ljudsko iskustvo. U tim različitim eksploatišućim aranžmanima. • da se istorija svodi na promene u materijalnim uslovima života društvenih grupa.marksističko shvatanje po kome su materijalni uslovi ljudskog života. socijali­ stičke feministkinje prevazilaze marksizam na tri ključna načina. Istorijski materijalisti smatraju da bilo koji pokušaj društve­ ne analize mora da prati istorijski konkretne detalje koji definišu materijalne uslove života društvenih grupa i da otkrije vezu iz­ među tih uslova i iskustava. ličnost. ličnosti. u upotrebi principa istorijskog materijalizma. koji neke čine bogatima. ideje i društvene odnose. idejama i društvenim odnosima. uključujući aktivnosti i odnose koji proizvode te uslove. i po kome se istorija svodi na promene u materi­ jalnim uslovima života društvenih grupa i s njima povezanim promenama u ljudskom iskustvu. podrazumeva: • da su materijalni uslovi ljudskog života. Prvo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI strategiji. Marksisti obično pod ovim konceptom podrazumevaju ekonomsku dinamiku društva. oni vide korene klasne nejednakosti i klasnog suko­ ba. ličnostima. one proširuju značenje koncepta „materijalnih uslova ljudskog života". ideje i društvene odnose. po kome se ti uslovi menjaju tokom vremena usled dinamike koja je za njih karakteristična. . uključujući aktiv­ nosti i odnose koji proizvode te uslove. istorijski konkretnoj analizi materijalnih i društvenih uslova koji uobličavaju zasebne kontekste dominacije. Istorijski materijalizam. a neke si­ romašnima. Povezujući istorij­ ski materijalizam i usredsređenost na sistem dominacije. Ali. ključni faktori koji determinišu ljudsko iskustvo. socija­ lističke feministkinje pokušavaju da ostvare svoj teoretski cilj i zasnuju teoriju koja istražuje dominaciju kao najrašireniji druš­ tveni poredak.320 D Ž O R D Ž RlCER . Socijalistička feministička analiza prihvata značaj ekonomske dinamike. • da se ti uslovi menjaju tokom vremena usled dinamike koja je za njih karakteristična. događaja. ali veliki značaj pridaje i drugim uslovima koji stvaraju Istorijski materijalizam . kao osnovni princip marksi­ stičke društvene teorije. posebno načine na koje se različita dobra proizvode i razmenjuju na tržištu. ideja i društvenih struktura koje su karakteristične za tu grupu.

Način na koji taj sistem funkcioniše može se uočiti u opstajućim i bezličnim društvenim obrascima. Za socijalistič­ ke feministkinje. svi ti faktori duboko pogađaju ljudsku ličnost. Te ideje su proizvod društvenih struktura i neraskidivo su povezane s njima. Ta redefinicija koncepta materijalnih uslova modifikuje marksističku pretpostavku po kojoj su ljudska bića proizvo­ đači dobara. već složenim spletom čitavog niza razli­ čitih društvenih nejednakosti. kao i u nekim raznovrsnijim. a osiromašuje i imobiliše druge. takođe. ljudsko delanje i strukture dominacije koje se ostvaruju kroz to delanje. političkog sistema i ideologije nalaze u inte­ rakciji s intimnim. Unutar svih tih struktura. ali i ona koja održavaju sve oblike ljudskog života. Da bi analizirale taj sistem. Knjiga Belo venčanje. ideologiju. socijalistički feminizam naglašava ulogu ideja.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 321 i održavaju društveni život: ljudskom telu i njegovoj seksualnosti i neophodnosti u razmnožavanju i podizanju dece. i proizvodnji znanja. suptilnim interpersonalnim odnosima. održavanju do­ maćinstva kroz neplaćeni i nevidljivi skup kućnih poslova. detaljnijih istraživanja svakodnevnih iskustava ugnjetavanih ljudi. privatnim procesima ljudske reprodukcije. Naglasak na idejama uključuje svest. tekstove. Treće. seksualnosti i subjektivnosti čiji je proizvod održanje složenog sistema dominacije. socijalistički feminizam se ne bavi isključivo kla­ snim nejednakostima. porodičnog života. Osim toga. eksploatišući poredak radi za jedne a osiro­ mašuje druge. . misao. u novu po kojoj su ljudska bića ona koja stvaraju. socijalističke fe­ ministkinje kreću se između istraživanja velikih sistema domina­ cije i situaciono specifičnih. znanje. koje su za marksiste izvedenica iz ekonomskog života. Drugo. one su isto tako složene i moć­ ne kao i strukture koje proizvode ekonomska dobra. volju za delanjem u sopstvenom interesu ili prihvatanje interesa drugog. eksploatatorski poredak obogaćuje i osna­ žuje jedne. motivaciju. socijalnu definiciju situacije. Socijalistički feminizam smatra da društvena organizacija predstavlja sistem u kojem se javne strukture privrede. emo­ cionalnoj podršci. U svim tim aktivnostima koje održavaju život. koju je napisala Kris Ingram i koja predstavlja savremeno klasično delo socijalističkog feminizma.

a deo tog profita potiče od eksploatacije radnika širom sveta . patrijarhat i rasizam očituju u usta­ novi venčanja. tj. Ritual belog venčanja postao je sveta ceremonija onoga što je Edrijen Rič ranije nazvala „obavezna heteroseksualnost".SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI istražuje kako se kapitalizam. naposletku. rizik razvoda. koje predstavlja obaveznu i veoma skupu javnu ceremoniju koje obeležava privatne namere dvoje ljudi. krojača venčanica u Jugoistočnoj Aziji itd. radnika koji rade na letovalištima u kojima se provodi medeni mesec na Karibima.rudara koji kopaju dijamante u Africi. rizik odsustva komunikacije i. One zahtevaju globalnu solidarnost među ženama u borbi protiv načina na koji kapitalizam zloupotrebljava Heteronormativnost . Socijalističke feministkinje imaju predloge kako da se promeni struktura patrijarhata. da je njihovo venčanje „najlepši dan u njihovom životu". prava i status. iz­ među dvoje ljudi koji unutar rodno stratifikovanog patrijarha­ ta imaju nejednaku moć.to je industrija od milijardu dolara. prava i status.322 D Ž O R D Ž RlCER . sigurnošću i intimnošću može da se zadovolji jedino u odnosu između muškarca i žene. televizijske serije i ženske magazine. filmo­ ve.snažno kolektivno uverenje da potreba odraslih ljudi za porodicom. Ona tvrdi da kapitalizam neprekid­ no prodaje imidž (sliku) fantazije o venčanju kroz igračke. a Ingram „heteronormativnost". već u tome da ih neko odabere kao predmet želje. sigurnošću i intimnošću može da se zadovolji jedino u odnosu između muškarca i žene. Heteronormativnost je snažno kolektivno uverenje da po­ treba odraslih ljudi za porodicom. tj. Ingram takode pokazuje kako je ta ideološka potka duboko ukorenjena u sistem patri­ jarhata. Ingram pokazuje kako mlade i njihove porodice pasionirano žude za belim venčanjem zbog toga što ono kodira „heteroseksualni imidž": viziju snova romantične ljubavi između muškarca i žene koja prikriva i bri­ še iz svesti sve znanje o radu koji je neophodan da bi se održao odnos između nejednakih. kao što se često go­ vori ženama. to je isto kao da ste rekli da smisao njihovog postojanja kao ljudskih bića nije u tome da postignu neki cilj u životu. . Ingram pokazuje značaj venčanja za kapitalizam pozivajući se na čisto flnansijske podatke . Kada ljudima kažete. između dvoje ljudi koji unutar rod­ no stratifikovanog patrijarhata imaju nejednaku moć.

One se takođe zalažu za progresivnu poresku stopu koja smanjuje velike disparitete u dohocima između bogatih i siromašnih. transport. Dužnost feminističke socijalne nauč­ nice je da svima pokaže na koji način materijalne nejednakosti utiču na ljudske živote. Fe­ ministkinje upozoravaju feminističke zajednice na opasnosti od kooptacije u redove privilegovane inteligencije koja opslužuje kapitalistički interes. Taj projekat vodio ju je do otkrića teoretskog glasa njene zajednice i pokušaja da ponovo povrati glas. socijalističke feministkinje žele da država garantuje minimalnu nadnicu svim članovima zajednice. smeštajući . Patriša HilKolins Biografska skica Patriša Kolins piše o tome kako je njeno iskustvo obrazovnog uspeha prolazilo kroz razna kontraiskustva. ona je bila Afroamerikanka. Njen odgovor na tu tenziju bila je formulacija alternativnog razumevanja društvene teorije i alternativnog načina teoretisanja uopšte. U tim situacijama. Prvo. životnih uslova drugih i potom počnu da brinu o njima. Konačno. osoba koja je potekla iz radničke porodice i koja je prošla kroz različite ži­ votne situacije.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 323 njihov život. život njihovih zajednica i čovekove okoline. Kasnije je saznala da obrazovni uspeh od nje zahteva da se distancira od crne radničke zajednice iz koje je potekla. briga za decu i obezbedivanje mesta za stanovanje. žena. To je kod nje stvorilo tenziju zbog koje je izgubila glas. One veruju da će ta mobilizacija biti efikasna samo ako ljudi posta­ nu svesni svojih životnih uslova. zdrav­ stvena zaštita. Njihova glavna aktivistička ideja jeste da mobilišu ljude da koriste državu kao sredstvo za efektivnu re­ distribuciju društvenih resursa što bi omogućilo zaštitu žena putem javnih službi kao što su besplatno obrazovanje. drugi su je po pravilu prosuđivali kao manje vrednu od onih koji su došli iz drugači­ jih društvenih slojeva.

globalni položaj.teorija koja smatra da su žene ugnjetavane u različitim situacijama. U toj knjizi P. koji ne obuhvataju samo rod. Jedan od ar­ gumenata teorije intersekcionalnosti jeste da se iskustvo ugnje­ tavanja ne proizvodi isključivo snagom jednog vektora ili jedne Teorija intersekcionalnosti . Kolins izlaže posebnu epistemologiju (teoriju saznanja) po kojoj crne žene procenjuju istinu i validnost. Kolins . Objašnjenje te varijacije (i to objašnjenje je centralni predmet teorije intersekcionalnosti) jeste da su žene. svest i osnaženje (1990). ugnje­ tavane na drugačiji način zbog različitih ukrštanja struktura društvenih nejednakosti. P. Ona takode ubedljivo pokazuje da je feminističko epistemološku stanovište moguće. Bele žene u Americi su. na primer. bez obzira na to što su sve potencijalno ugnjetavane zbog svog roda.crnih žena. Osim toga.324 DŽ0RD2 RiCER . U tu svrhu. mora se uzeti u obzir kada se teorijski raspravlja o iskustvu žena.„matrica dominacije"). Teorija intersekcionalnosti (ukrštanja) tvrdi da se žene ugnjetavaju u različitim situacijama i u različitom stepenu in­ tenziteta. globalni položaj. Pokušaj je kulminirao u knjizi pod nazivom Crna feministička misao: znanje. različitim istorijskim periodima i u različitom stepenu intenziteta. one su trpele kraće od crnih žena. O n a izla­ že društvenu teoriju koja artikuliše jedno grupno razumevanje ugnjetavana putem ukrštanja rase. već i klasu. trpele daleko manje od crnih žena. ta raznolikost. rasa. Crna feministička misao predstavlja društvenu teoriju kao razumevanje specifič­ ne društvene grupe . H. seksual­ ni afinitet i starosno doba. seksualni afinitet i starosno doba) koja imaju za cilj da ugnjetavaju žene na drugači­ ji način.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ga u tu zajednicu. Varijacija tih intersekcija kvalitativno menja iskustvo žena. klasa. a ta promena. Strukture nejednakosti možemo da opišemo kao vektore ugnjetavanja i privilegija (moguće je takođe upotrebiti frazu koju koristi P. neke neznane. Varijacija tih intersekcija kvalitativno menja iskustvo žena. rasu. . Kolins koristi širok dijapazon glasova — neke slavne. roda i klase — i njenu istorijsku borbu protiv ugnjetavanja. Kolins dobila nagra­ du Džesi Bernard i nagradu Sesil Rajt Mils.različita presecanja brojnih struktura druš­ tvene nejednakosti (kao što su: rod. Ta antologijska knjiga predstavlja jedno od najpoznatijih dela fe­ minističke i društvene teorije za koje je P. Vektori ugnjetavanja i privilegija .

kazniti ili marginalizovati članove grupe. muškog i heterosek­ sualnog) naspram koje ljudi ocenjuju druge i sebe. Ta norma ne samo da omogućuje dominantnima da kontrolišu društvenu proizvodnju (kako plaćenu tako i neplaćenu). Krenšo pokazuje da se crne žene veoma često suočavaju s diskriminacijom prilikom zapošljavanja zbog toga što su crne. socijalizaci­ ja u ovakvom sistemu ne služi da bi se raznolikost shvatila kao kulturno bogatstvo. neke zbog roda. transformišući razlike u modele inferiornosti/superiornosti. Takve ideologije delimično počivaju na onome što Odri Lord zove „mitska nor­ ma" (u SAD to su primeri belog. želimo da naglasimo najznačajnije doprinose teorije intersekcionalnosti koja tvrdi da privilegije nekih muš­ karaca i žena zavise od ugnjetavanja drugih muškaraca i žena. Karakterišući te vrste diskriminacija kao vektore ugnjeta­ vanja i privilegija. mršavog. klasnog položaja i rasne pripadnosti itd. već takođe postaje deo individualnog subjektiviteta . Teorije intersekcionalnosti u svom srcu shvataju te nejednakosti kao hijerarhijske strukture koje su utemeljene u nepravednim odnosima moći. radi o opštoj diskriminaciji.da bi stvorila koncepte kojima je moguće deliti stvari na dobre i loše. Ona je takođe u stanju da stvori kriterij ume unutar sopstvene grupe putem ko­ jih je moguće isključiti. Teorija intersekcionalnosti tvrdi da postoji suštinska veza između ideologije i moći koja omogućava dominantnim subjek­ tima da kontrolišu podređene. Tema nepravde ukazuje na konzistentan kritički karakter ove teorije. stvarajući politički i društveni si­ stem u kome razlika postaje konceptualno oruđe za pravdanje sistema ugnjetavanja. Glorija Anzaldua opisuje ovu poslednju praksu kao stvaranje . dominantni koriste razlike među ljudima da bi opravdali ugnjetavanje. u stvari.osim ukoliko se ne bi utvrdilo da se. i odbacivanja i potcenjivanja drugih. neke zbog roda i klasnog položaja. Na primer.internalizovanog odbacivanja razlike. seksualnoj diskriminaciji (čitaj „belih žena") ili rasnoj diskriminaciji (čitaj „crnih muška­ raca"). U društvenoj praksi. neke žene su trpele samo zbog roda. već evaluativno . ali da sudovi rutinski odbijaju da priznaju da ta diskriminacija postoji .SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 325 promenljive. već da to iskustvo može biti proizvod ukrštanja više vektora.

Neke od tih kritika imaju svoje parnjake u postmodernističkim radovi­ ma. Iskustvo ugnjetavanja je ono iskustvo koje definiše naš položaj i naše ponašanje. Čin definisanja unutar podređene gru­ pe kojim se određuje koji član grupe nije prihvatljiv. . Takvo definisanje uništava potencijal za stvaranje ko­ alicija i otpora. roda i klase. te rodnim i seksualnim preferencijama. Veliki deo pisanih radova i istraživanja rađenih iz rakursa intersekcionalnosti predstavljaju konkretne realnosti ljudskih života onako kako su one uobličene intersekcijom tih vektora. Intersekcije koje feministkinje najviše proučava­ ju jesu intersekcije roda i rase. rodom i globalnim položajem. Reagujući na svoje materijalne okolnosti. rasa i sestrinstvo. ali taj paralelizam ne bi trebalo preuveličavati. Teorija inter­ sekcionalnosti jedna je od najstarijih tradicija feminističke misli. stvara varija­ cije kako u obliku. crna feministička misao ili čikana feminizam). roda i klase. Ta kritika postavila je niz pitanja o tome šta podrazumevamo pod kategorijama kao što su žene. othering. a takođe je reinterpretirala teo­ rijske radove među kojima je i sociološko-psihoanalitička studija Stvaranje drugog . žene stvaraju inter­ pretacije i strategije za preživljavanje kojima je moguće odupreti se nepravdi. Ona se usredsredila na raznolikost iskustva u naizgled univerzalnim pojmovima kao što su majčinstvo i porodica. zaklju­ čuje ona. odnosno koji član je „drugi". Ispresecanost vektora ugnjetavanja i privilegija. istorijskim presecanjem nejednako­ sti. i da uobliče različite feminističke izraze tih znanja (kao što su na primer. Ostale analize bave se rodom i starosnim dobom. rod.engleski. Nametanje takve definicije drugog. odnosno koji član grupe je „drugi". odnosno rase. tako i u intenzitetu ljudskih iskustava ugnje­ tavanja. Teorija intersekcionalnosti kritikuje rane feminističke spise za koje se smatra da odražavaju iskustvo i probleme belih feministki­ nja. tj čin definisanja na osnovu kojeg je moguće unutar po­ dređene grupe zaključiti koji član grupe nije prihvatljiv. uništava potencijal za stvaranje koalicija i otpora kojim bi se takav sistem mogao srušiti. pripadnica privilegovane klase u zapadnim društvima.326 D Ž O R D Ž RlCER . Neke teoretičarke intersekcionalnosti imaju za cilj da postanu glasnogovornice grupnog znanja koje je stvoreno u speci­ fičnim životnim okolnostima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI drugog.

perspektiva aktera uključenih u grupe koje su različito pozicionirane unutar društvene strukture. U toj rekonstrukciji bilo je neophodno da se pono­ vo razmisli o načinima na koje biti beo rezultira u privilegij ama. klasa.iskustvo koje doživljavaju članovi grupe prilikom sva­ kog prelaska iz domaćih grupa u šire društvo. globalni položaj i seksualni afinitet — presecaju u životima svih ljudi. Iako se vektori ugnjetavanja i privilegija . Osim toga. sama činjenica da je grupa konstituisana delovanjem vektora ukrštanja znači da članovi grupe mogu da se pozicioniraju između različitih shvatanja sopstva. Kolins smatra da ono predstavlja pogled na svet koji prihvataju grupe koje karakteriše heterogena bliskost {commonality). njen položaj u relativno segregiranom prostoru i njen razvoj kao intragrupnog sistema društvene organizacije i znanja koje se koristi da bi se pružio otpor ugnjetavanju. Ali grupno stanovište nije nikada monolitno i nepropustljivo. H. kao i o tome šta beli ljudi mogu aktivno da urade da bi smanjili rasizam i kako mogu da doprinesu proizvodnji jedne inkluzivnije feminističke analize. P.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 327 Nensi Čodorov. a u isto vreme se držati vrednosne i političke pozicije po kojoj specifične grupe žena dele jedinstveno.rasa. H. domaća grupa nije otporna na prodiranje spoljašnjih ideja Stanovište . koje „belo" razumeju kao konstrukciju. te te­ oretičarke tvrde da način na koji se oni presecaju znatno utiče na stepen u kome se afirmiše zajedničko stanovište. već iz prihvatanja činjenice da svi delimo istu sudbinu. Tako P. Proces teoretisanja. da repozicioniraju razumeva­ nje belog. istraživanja i kritike doveo je teoriju in­ tersekcionalnosti do jednog od centralnih pitanja s kojim se femi­ nizam danas suočava: kako otvoriti prostor za analitički princip i empirijsku činjenicu raznolikosti medu ženama (koja je proizašla iz različitih iskustava). Unutrašnji autsajder . njeno shvatanje sopstvene istorije kao grupe. Među činiocima koji olakšavaju afirmaciju nalazi se postojanje (trajanje) grupe to­ kom vremena. . Kolins zaklju­ čuje da stanovište nije konstituisano iz nekog esencijalizma. posebno stanovište? Objašnjavajući šta je stanovište. starosno doba. Ta kritika primorala je bele feministkinje. rod. Članovi grupe često se premeštaju iz domaćih grupa (u kojima su ponikli) u šire društvo gde prolaze kroz iskustvo unutrašnjeg autsajdera.

osim toga. Ključni koncept Stanovište Veliki deo feminističkih teorija počiva na ideji da ljudi svet oko sebe posmatraju s nekog posebnog stanovišta u društvu. Razlog što feministkinje pokušavaju da opišu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i nije neizdiferencirana. a nikada ne može biti potpuno i objektivno. Ona se okreće znanju ugnjetava­ nih ljudi i njihovim principima vere i pravde. Ono se ponekad razlikuje i medu članovima unutar jedne iste grupe. radeći iz ugla ženske podređene pozicije u društvenim odnosima. jer briše istorijske strukture ne­ jednake moći koje su proizvele individualno iskustvo i skriva po­ trebu za političkom promenom. iz per­ spektive aktera koji su različito pozicionirani unutar društvene strukture. To znanje uvek je pod uticajem odnosa moći — bez obzira na to da li je formulisano sa stanovišta dominantne ili podređene grupe.328 D Ž O R D Ž RlCER . ono se razlikuje od grupe do grupe. ali koji. . Kao rezultat toga. Teorija želi da ta znanja prenese ostalim pripadnicima ugnjetavane zajednice koji će ih iskoristiti za protest i promene. Teorija intersekcionalnosti upozorava da. ono što svako vidi i zna uvek je parcijalno i zasnovano na nekom posebnom interesu. principa pravičnog i brige za sebe i druge. Znanje je proizvedeno unu­ tar grupa. analiziraju i promene svet sa stanovišta žene jeste i taj što. Jer samo unutar zajedni­ ce moguće je održati veru u eventualni trijumf pravde . Stanovište predstavlja početak feminističke sociološke teori­ je. femini­ stičke sociološke teoretičarke uviđaju da je znanje deo sistema moći koji upravlja proizvodnjom znanja. iako je lako locirati iskustvo intersekcije i stanovišta kod pojedinaca. već kao refor­ me društvenih ustanova i društvenih odnosa. Ona ima sopstvenu internu dinamiku razlike i čak može biti konstituisana svojom egzistencijom na onome što Anzaldua naziva kulturnim preklapanjem. I teorija intersekcionalnosti ima neke predloge kako da se promeni društvena struktura.pravde shvaćene ne u uskom smislu pravne racionalnosti. taj redukcionizam može biti teorijski i politički opasan.

feministkinje smatraju eksploa­ tacijom. Ta presecanja sada su integralni deo feminističke teorije i analize ženskog stanovišta. klasnim.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 329 takođe upravlja proizvodnjom svega u društvu. odnos između makrosocijalnog i mikrosocijalnog. feministikinje moraju da ustanove i analiziraju ono što konstituiše žensko stanovišta. geosocijalnim i nejednakostima koje su utemeljene u seksualnosti i starosnom dobu. prirodu moći. proizvodi složen sistem nejednako osnaženih stanovišta društvenih grupa koje se nalaze u neprekidno promenljivim odnosima saradnje i sukoba. uspostavljajući stanovište žena kao jedno od mogućih stanovišta unutar kojeg se može konstruisati društveno znanje. KA FEMINISTIČKOJ SOCIOLOŠKOJ TEORIJI Upotrebljavajući celokupnu feminističku argumentaciju koja je dovde izložena. U pokušaju da stvore sociološku teoriju sa ženskog stanovišta. Ali isprecesanost rodnih nejednakosti s rasnim. bolesne i zavisne. Taj rad za koji nikada nisu primile materijalnu naknadu. Feministička sociološka teorija vidi pojedince kao aktere koji žive i deluju unutar složenog polja moći koje ih determiniše i u kome se njihova dejstvenost reprodukuje i osporava. te emocionalna i seksualna usluga). Stanovište je proizvod socijalnog kolektiviteta čiji pripadnici dele zajedničku istoriju i zajedničke okolnosti. spremanje hrane. Svim ženama u patrijarhatu bio je dodeljen zadatak društvene reprodukcije (rađanje i podizanje dece. Feministička sociološka teorija pokušava da promeni balans moći unutar sociološkog diskursa i unutar socijalne teorije. na osnovu kojih mogu da razviju zajedničko znanje o društvenim odnosima. predstavlja osnovu feminističkog zahteva koji je utemeljen u ženskom stanovištu. uzro­ ke nejednakosti i uzroke promene. Društveni život predstavljen je kao niz neprekidnih činova ugnjetavanja. Taj zajednički i istorijski odnos i spona sa socijalnom reprodukcijom u okolnostima podređenosti. . feminističke sociološkinje počele su da stvaraju opštu teoriju koja usmerava pažnju na ključne teme koje su karakteristične za sve sociološke teorije: odnos između društvene strukture i pojedinačnog delanja (dejstvenosti). briga za stare. održavanje domaćinstva.

svedočenje. . Feminističke teorije su takođe razvile čitav novi Vokabular da bi opisale realnost makroodnosa i mikroodnosa. Feministička analiza smatra da je strukture domi­ nacije moguće pobediti ako se reaguje emocionalno. kada bismo prihva­ tili da ponašanje pojedinaca u velikoj meri zavisi od društvenih struktura koje deluju „prisilno i eksterno"). Emocionalna reakcija besa . to jest ako se emocije (kao što je bes) transformišu u konstruktivnu snagu. feministička analiza tvrdi da su žene sposobne da se odupru strukturnim silama i iz­ bore bolji položaj u društvu. čak i u okolnostima najbrutalnijeg ugnjetavanja. To nazi­ vamo politikom otpora kojim se pojedinci i kolektivi suprotstav­ ljaju strukturama i akterima dominacije. itd.330 D Ž O R D Ž RlCER . Te reakcije obuhvataju borbu. 1.i voljnost da se bes transformiše u poziciju s koje se može boriti protiv nepravde — ne može da se objasni strukturama ugnjetavanja koje ga proizvode.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ugnjetavanje obavljaju pojedinci tj. osporavanje. čak i ako uspe­ mo da objasnimo društvene strukture koje predstavljaju strukturne okvire unutar kojih se ti činovi odigravaju (tj. nemonolitne ali povezane društvene aktivnosti kojima je moguće kontrolisati društvenu proizvodnju. nemonolitne ali povezane društvene aktivnosti kojima je moguće kontrolisati društvenu proizvodnju. Odnosi vladanja — složene. Ona predstavljaju načine razumevanja društva koja se razvijaju iz društvenih struktura i koja služe kao motivacija za individualnu i grupnu reprodukciju dominacije ili otpor do­ minaciji. Za ovu politiku suprot­ stavljanja od velikog značaja je postojanje i opstanak grupnih stanovišta. i lokalnih aktuelnosti proživljenog iskustva. Doroti Smit je uvela koncept odnosa vladanja. anonimnog. Društveni ži­ vot takode može da se razume kao neprekidan niz pojedinačnih i grupnih reakcija na ugnjetavanje. uopštenog. diverziju. Feministki­ nje se ovde na najdirektniji način uključuju u teoretske rasprave o strukturi i dejstvenosti (glava 7). Nasuprot strukturalnim deterministima koji tvrde da su stanovišta proizvod društvenih struktura. ne mogu osloboditi odgovornosti za reprodukciju sistema dominacije. otpor. akteri koji se. bez­ ličnog teksta. pobunu. Odnosi vladanja odnose se na složene.

opštost i autoritet. Sadr­ žaj teksta može se kretati od ugovora preko policijskih izveštaja. reinterpretirajući ono što se desilo. determinišući ono šta je moguće. diplome. stvarajući oblike koji će postati deo aparata vladanja. čak i na lokalnom nivou. neki bezlični službenik u administraciji. sede za stolom. tj. Odnosi vladanja u kasnom kapitalističkom patrijarhatu manifestuju se kroz tekstove koje karakteristiše anoni­ mnost. na mestima gde neke realne ličnosti sede dok pišu ili čitaju knjigu (sade voće i povrće ili proizvode odeću).mesta gde realne ličnosti delaju i provode svoje živote. uverenja o završenom školovanju sve do lekarskih izveštaja. ugovore. Recimo. Ljudska društvena proizvodnja mora po sopstvenoj ma­ terijalnoj prirodi da se desi u nekom trenutku u lokalnoj realnosti proživljenog iskustva. Ti tekstovi su tako napisani da realno životno. pojedinačno i individualizovano iskustvo obrazuju i prevode u jezičku formu koja je prihvatljiva odnosima vladanja.„pisani dokumenti proizašli iz odnosa vladanja koji imaju moć da organizuju odnose proizvodnje u svakodnevnom životu i karakter anonimnosti i opštosti tako da ih je moguće primeniti na veliki broj svakodnevnih situacija. već neki anonimni aparat vladanja. u pokušaju da bude deo odno­ sa vladanja. kataloge itd. narudžbine. Važno je primetiti da to presecanje deluje u oba smera. koji se nalaze u apsolutno individu­ alnim položajima. Taj kriterij um prihvatljivosti zado­ voljen je kada tekst nametne definiciju situacije. Oni svuda menjaju materijalnu realnost. Ti tekstovi neprekid­ no stvaraju intersekcije između odnosa vladanja i lokal­ nih realnosti proživljenih iskustava. neki pojedinac (kao što je student koji se prijavljuje za letnji posao u re­ storanu koji poseduje porodični prijatelj) uskoro shvata da mora da ispuni neki tekst (na primer. akteri. U nekim istorijskim trenucima. poresku prijavu za posao) koji nije propisao poslodavac s kojim će se sre­ sti licem u lice. Lokalne realnosti proživljenog iskustva .SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 331 2. tekstovi obuhvataju dozvole. 3. zakone." . Tekstovi . računarom ili konferencijskim stolom.

a njihove manife­ stacije uključuju do tada apsorbovane. rodnih. Smit kaže da njen život nije bio toliko uobličen karijerom. Kroz taj okvir elementi strukture i interakcije spojeni su u jedno. odnosi i rad otelovljenih subjekata. Dorotil. starosnih. i globalnih linija podele. u ranim 1960-im. Tekstovi. i istovremeno samostalno podizala decu. Smit Biografska skica Doroti I. porodice u kojoj žena igra glavnu ulogu. Te iste podele se ponavljaju u privrednim i rasnim odnosima. gde takode postoje podređeni i nadređeni. vekovima stare sociološke distinkcije: mikro-makro i delatnost-struktura.332 D Ž O R D Z RlCER . Sve tri osobine u isto vreme mogu i moraju da se istražuju kao delanje. Do­ minacija i proizvodnja postaju problematične. D. žene su da­ leko dublje uronjene u nezavršeni proces održavanja lokalnih re­ alnosti. lokalne realnosti proživljenog iskustva i tekst — široko su rasprostranje­ ne i konstantne osobine strukture društvene dominacije. tj. iako niko ne može da izbegne život u lokalnoj realnosti (tj. Svaka dimenzija ima svoju posebnu internu dinamiku: poriv kontrole u odnosima vladanja. kada je radila doktorat iz sociologi­ je. Rasa kodira i rodno ureduje taj svet. klasnih. kao što . već čitavim ni­ zom kontingencija (slučajnosti). svako mora da bude fizički prisutan negde u prostoru i vremenu). čiji je cilj objektifikacija i fakticitet. pogotovo kao žene koja se kretala između sveta akademskih krugova u kome dominiraju muškarci i sveta majke. Te nejednakosti nastaju duž rasnih. dok je muškarcima u odnosima vladanja dodeljena uloga dominantnih. Prisećajući se svog studiranja na Berkliju. Sledstveno tome. poriv proizvodnje i komunikacije u lokalnim realnostima i poriv objektifikacije i fakticiteta koji se nalazi u generalizovanom tek­ stu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Sva tri aspekta društvenog života — odnosi vladanja. napisani su tako da onemo­ gućavaju jednakost među ljudima. Kontingentnost je jedno od mnogih ličnih iskustava koje je navelo Smitovu da dovede u pitanje sociološku ortodoksiju (dominantnu teoriju). Smit objašnjava da je njena sociološka teorija izvede­ na iz njenog sopstvenog životnog iskustva kao žene.

Feministička sociološka teorija . predavačica sociologije na Ber­ kliju. Bez obzira na to da li su se desili kao posledica slučajnosti ili namere. koje je usledilo ubrzo nakon braka. rađanja dece i rastanka od muža. sledeći događaji predstavljaju značajne faze u akademskom razvoju Doroti Smit.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 333 je imidž slobodnog aktera čije ponašanje je posledica prolaska kroz iskustvo suko­ ba uloga. žene čine preovlad u j u ć u većinu širom sveta. mesto profesorke sociologije obrazovanja na Ontarijskom institutu za istraživanje obrazovanja. a doktorat iz sociologije odbranila je na Berkliju (na Univerzitetu Kalifornija) 1963. Ro­ đena je 1926. koji pokušavaju d a rade zajedno ili se barem sastoji o d situacija iz kojih svaki pojedinac m o ž e da izađe kao „ p o b e d n i k " ili „onaj koji definiše situaciju". prese­ ljenja u Kanadu. društveno iskustvo na m i k r o n i v o u uobličeno je i prožeto o d n o s i m a m o ć i i nejedna­ kosti koje nalazimo u društvenim s t r u k t u r a m a n a m a k r o n i v o u . O tim događajima Smit kaže: „To su bili trenuci u kojima sam imala malo slobodnog izbora. godine. Feminističke socijalne teoretičarke o p i s u j u mikrodruštveni p o r e d a k u k o m e postoji o g r o m n a razlika u s v a k o d n e v n o m živo­ tu d o m i n a n t n i h i p o d r e đ e n i h . Godine 1977. predavačica sociologije na Univerzitetu Eseks. Neke od ideja koje nalazimo u teoriji Doroti Smit predstavlja­ ju važnu osnovu feminističke makroteorije. u engle­ skom mestu Kolčesteru. Završila je sociologiju na Univerzitetu u Londonu 1955. integrisane femi­ nističke teorije i socijalističkog feminizma. Doroti je obavljala sledeće poslove: sociološkinja angažovana na istraživanjima na Berkliju. U istom periodu Doroti je prošla kroz „iskustvo braka. T a vizija mikrosocijalnog života razilazi se s vizijom koju nalazimo u tradicionalnoj sociologiji glavnog toka koja smatra d a mikronivo društva funkcioniše n a osnovu neke vrste d e m o k r a t s k o g etosa jednakih. kao i posla koji je dobila". godine. godine u Velikoj Britaniji. docentkinja i potom profesorka na Odeljenju za sociologiju na Univerzitetu Britanske Kolumbi­ je. a svakako malo prethodnog znanja". Toronto. D r u g i m recima. U t o m svetu.

pritisak da se dođe do ovladavanja razumevanjem i slobodu da se uđe ili izađe iz interaktivnog okruženja. a ko ostvaruje zadatke). U svojim svakodnevnim aktivnostima. Umesto toga. Društvena struktura ih sprečava da budu usmerene na sopstvene životne ciljeve. koju žene kao pojedinci mogu da postignu. udovištva i loše plaćenog posla. pomoć i zadovoljavanje želja. Žene su socijalizovane da sebe doživljavaju kroz oči muškarca .334 D ž O R D Z RiCER . pitanje ko postavlja. njihov život sastoji se od niza reakcija na stalne potrebe i želje drugih. Osobe koje imaju moć dobijaju znanje o sopstvu učeći da sebe vide na onaj način na koji bi voleli da ih drugi vide. pitanje ko može da zauzima pozicije autoriteta.istin­ skog drugog. Podređeni mora da se pozicionira između sveta kojim upravlja dominantan uopšteni drugi i sistema značenja i položaja u originalnim grupama koje nude alternativna razumevanja uopštenog drugog. Ti sistemi muškarcima omoguću­ ju organizovanje života i usredsređenost na cilj koji treba da ostva­ re. umesto toga. ona ih prisiljava da izvršavaju različite zadatke kao što su nadzor. . Sposobnost za delanje uvek proizilazi iz pozicije u sistemu pa­ trijarhata. interakcije. sopstva i svesti koja imaju žene (i ostali podređeni) radikalno različita od iskustava onih koji zauzimaju dominantne pozicije. koor­ dinacija. Za one koji dominiraju u društvu. delanja i zahteva drugih. iskustvo interakcije s drugima može značiti uzajamnost orijentacije. onoga što radi muž. život žena je pun incidenata i slučajnosti. razvoda. nepredvidivog uticaja dece na životne planove. pravila obra­ ćanja i konverzacije. koje proizilaze iz neizvesnoti bračnog života.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI tvrdi kako su iskustva delanja. kontakt očima i kontrolu prostora i vreme­ na). kapitalizma i rasizma. već takođe njegove procesualne detalje (tj. Ta pretpostavka nejednakosti kao osobina interaktivne situ­ acije se intenzivira i komplikuje kada se činioci kao što su rasa i klasa uključe u feministički analitički okvir. Bilo koja interpersonalna jednakost ili dominacija. Za razliku od toga. žene se retko nalaze u situacijama u kojima mogu da ostvaruju svoje ciljeve. efek­ tivno se anulira makrostrukturnim rodnim nejednakostima koje determinišu ne samo najširu podelu rada (tj. Feministička teorija dovodi u pitanje postojanje društveno obespravljenog uopštenog drugog. Žene se nalaze u situacijama koje su prepune naglih promena i obrta.

Teri se nalazila. Majkla Sijavoa i Terinih roditelja. medicine. godine. da ukloni cev za hranjenje. Sukob Majkla i Šindlerovih počeo je kao privatan. ko je trebalo da bude njen staratelj. obrazovanje.obrađene su u tekstovima koji su proizašli iz odnosa vla­ danja. treba li ukloniti cev za hranje­ nje . tvrdeći da to čini uz Terinu saglasnost koju je dobio pre 1990.u nepre­ kidnom vegetativnom stanju". Sve bitke — oko toga ko je kriv za njeno stanje. Cev za hranjenje predstavljala je deo lokalne realnosti proživljenog iskustva.000 dolara godišnje. religije. Slučaj nam takođe pokazuje odnose vladanja. Majki je hteo. Boba i Marije Sindler. Njeni roditelji su se tome suprotstavili. . ali su obe strane pozvale javnost da presudi. godine umrla je Teri Šijavo (41) u Flori­ di kada joj je uklonjena cev za hranjenje koja ju je održavala u ži­ votu 14 godina.. Pošto . Slučaj Sijavo nam još jednom pokazuje da su javno i privat­ no daleko od toga da budu razdvojene sfere. prava.od sisanja do naknade za advokata — bila je neophodna odluka suda. Kad god je trebalo da se odobri bilo koji novac neophodan za njenu brigu . Slučaj takođe otkriva složene načine na koje odnosi vladanja uobličavaju život u lokalnim realnostima. Ali činjenica da je Teri Šijavo održavana u životu toliko dugo posledica je toga što je njen slučaj izmešten iz privatne sfere i postao javno pitanje. rad i penzije Senata SAD. što je takođe je­ dan odnos posredovan kroz tekst. Njen smeštaj u bolni­ cama i domovima i troškovi zdravstvenog osiguranja dosegli su skoro 80. U jednom trenutku sena­ tor Bil Frist pozvao je Teri Šijavo da svedoči pred Odborom za zdravstvo. a u sukob su se uključili i ljudi iz politike.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 335 Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Teri Sijavo Na dan 31. a ipak njeno postavljanje (ili uklanjanje) zavisilo je konačno od presude sudije i zakonodavca. kako su doktori rekli. medija. Interesantno je da je ogromna većina američke javnosti smatrala da bi joj trebalo omogućiti da umre. Slučaj je privukao opštu pažnju zbog neprekidnih borbi za njenu sudbinu između njenog muža i od suda dodeljenog staratelja. Obe strane privukle su podršku. Njihov sukob postao je javna stvar. marta 2005.

zbog čega je cev za hranjenje morala da joj se vrati u telo. s jedne strane.336 D Ž O R D Ž RlCER . ali ju je istovremeno udaljila od opštih problema koji postoje u američkom zdrav­ stvenom sistemu. Ali jedno je kada nešto naučite iz životnog iskustva. To ju je na kraju ubilo. proživljenog. i etabliranih vrsta koja nalazimo u društvenim zalihama znanja kojima se to iskustvo opisuje. kao i to da je mo­ guće verovati da stvari mogu biti drugačije zbog toga što iz sop­ stvenog iskustva znaju da one već jesu takve.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI je smatrao da je sposobna da svedoči. Mi već znamo da neki to rade izbegavajući da razmišljaju. s dru­ ge strane. reflektovanog. Mislila je da njena glavna dužnost kao žene da muš­ karcu ponudi svoje vitko telo. Pokušaj ostvarenja tog cilja vodio ju je do fatalnog poremećaja u ishrani. Iz ovog slučaja takođe vidimo kako se odnosi vladanja uzajamno osnažuju: medijska pokrivenost ovog događaja je zajedno sa vladom i kapitalističkim sistemom usmerila pažnju na aspekte ljudskog interesa u ovoj priči. neki tražeći zajednicu s drugi­ ma koji dele tu bifurkacionu realnost. pri­ silne heteroseksualnosti i heteroseksualnih imidža koji su igrali važnu ulogu u životu Teri Šijavo. Oni koji uče iz iskustva znaju da život ne treba uvek uzimati zdravo za gotovo. a takođe otkrivamo da je njen život sudbonosno uobličen njenom željom da se podvr­ gne patrijarhalno inspirisanom heteroseksualnom imidžu lepe (čitaj „vitke") žene koja se udala i živi srećno do kraja života. Za žene. čime je anulirana presuda Suda u Floridi. . Teri je bila obuhvaće­ na programom zaštite svedoka. koja se razvija duž linija ličnog. osobina koja najviše prožima kognitivni stil sva­ kodnevnog života jeste ono što Doroti Smit naziva bifurkaciona svest. neki kultivišući lične tipove da bi svom iskustvu dali neki smisao. a neki poričući validnost sopstvenog iskustva. Vidimo žensko telo na koje muž i roditelji polažu pravo vlasništva. Naposletku. Feministička sociologija subjektiviteta pita kako ljudi preživljavaju kada njihovo sopstveno iskustvo ne odgovara usta­ novljenim tipifikacijama tog iskustva. a drugo kada vam to prenese kapitalistički i patrijar­ halni etablirani sistem znanja. u ovom slučaju vidimo i ulogu patrijarhata.

12. potčinjavaju i ugnjetavaju žene. Teorije strukturalnog ugnjetavanja priznaju da ugnjetavanje pro­ izilazi iz činjenice da neke grupe ljudi izvlače korist iz kontrole iskorišćavanja. institucionalne uloge. 4. Kulturni feminizam veliča pozitivne aspekte ženske ličnosti. To uverenje feministkinje suprotstavljaju univerzalnoj degradaciji žena i nasilnom ugnjeta­ vanju žena koje se reprodukuje sistemom patrijarhata. Kako možemo da promenimo i unapredimo društvo i učinimo ga pravednijim za žene i sve ljude?. rad. porodica. Radikalni feminizam utemeljen je u verovanju da žene poseduju apsolutno pozitivnu vrednost kao žene. koriste. 2. Sta da radimo s razlikama medu ženama? Jedna vrsta feminističke teorije bavi se rodnim razlikama. Objašnjenja za te 3. širok sistem ideja o društvenom životu i ljudskom iskustvu koji je ponikao iz ženske perspektive. Teorija intersekcionalnosti (presecanja) tvrdi da su žene ugnjeta­ vane na različite načine i u različitom stepenu. 9. Eksplanatorne teorije smeštaju izvor rodnih razlika u biologiju. 5.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 337 Sažetak 1. Feministička teorija je uopšten. Zašto je sve tako kako jeste?. Te teorije analiziraju način na koji mehanizmi društvene struk­ ture proizvode interese za dominacijom. . 10. on takođe podvlači važnost perioda koje osoba provede kao novorođenče i ranog detinjstva u paternizovanju tih emocija. Druga vrsta feminističke teorije usredsredena je na rodne nejed­ nakosti. potčinjavanja i ugnjetavanja drugih grupa ljudi. Rodna jednakost moguća je ako se obrasci podele rada preoblikuju u ključnim društvenim ustanovama kao što su: pravo. obrazovanje i mediji. Rodna nejednakost rezultat je patrijarhalnih i seksističkih obrazaca podele rada. Socijalističke feministkinje pokušavaju da spoje marksističku i radikalnu feminističku misao. Psihoanalitički feminizam naglašava emocionalnu dinamiku lično­ sti i emocija često duboko pokopanih u podsvesne i nesvesne delove psihe. 8. 7. 11. 13. odnosno kako se oni reprodukuju unutar rutiniziranih praksi koje se stalno ponavljaju. Teorije rodnog ugnjetavanja opisuju žensku situaciju kao posledicu direktnih odnosa moći između muškaraca i žena u kojima muškar­ ci imaju fundamentalni interes da kontrolišu. socijalizaciju i društvenu interakciju. Liberalni feminizam tvrdi da su žene jednake s muškarcima u tome što su i one sposobne za donošenje razložnih moralnih su­ dova. 6. Feministička teorija otvara nekoliko osnovnih pitanja: Sta ćemo sa ženama?. To se naziva praksom dominacije.

Butler. lokalnih aktualiteta proživljenih iskustava. Slobodanka (2005). Papić. Zarana i Lydia Sklevicky [uredile] (2003).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 14. Polni ugovor. Burdije. ugnjetavane na različite načine. razlike pronalaze se u sledećem: iako sve žene potencijalno imaju iskustvo ugnjetavanja na osnovu roda. Zagreb: Ženska infoteka. Podređenost žena. Vujović. Podgorica: C I D . . (2007). Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. Feminstkinje teoretizuju političko. Beograd: Filip Višnjić. ekstralokalnih odnosa vladanja. Zarana (1989). Literatura za dalje čitanje Andre. Promenljiva tela. Društvo rizika. Vladavina muškaraca. Judith (2000). Beograd: Beogradski izdavačkografički zavod. Beograd: Centar za unapređivanje pravnih studija. Feminizam je za sve: strastvena politika. Beograd: Plato/XXvek. slučajnosti. Džudit i Skot. Rasprave o jednakosti polova. bez obzira na to. nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Centar za ženske studije. Feministička sociološka teorije spaja strukture i delatnike. Nevolje s rodom. Beograd: Centar za ženske studije. Sejla et al. John Stuart (2000). Položaj i uloga žene u savremenom društvu. Zagreb: Centar za ženske studije. Beograd: Feministička 94. Benhabib. i mikrosocijalno i makrosocijalno putem koncepta stanovišta. Mill. Kerol (2001). tekstova. Papić. Beograd: Istraži­ vačko izdavački centar S S O Srbije. Džoan (2006). Savremeni pokreti misao o oslobođenju žena i njegov uticaj na sociologiju. Pejtmen. odgovarajućeg delanja i bifurkacione svesti. Tejlor Mil Herijeta (1995). Džon Stjuart. Gros. Mišel (1997). Drugi pol. Sociologija i feminizam. Antropologija žene. Beograd: Biblioteka X X vek. Promene. Pjer (2001). Batler. Centar za slobodne izbore i demokratiju. Savremeni feminizam. Beograd: Beogradski krug. Sreten [urednik] (2008). Nedović. Beograd: Centar za ženske studije i istraživanja roda. Elizabet (2005). Bell Hooks (2004).338 D Z O R D Ž RlCER . one su. Simon de Bovoar (1982). Feministička sporenja: filozofska razmena. Mil. Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Feminizam.

Ironija je u tome što postmoderni teoretičari često kritikuju moderne grand-teorije. i sami skloni da stvaraju takvu vrstu teorija. nestanak simboličke razmene i sve veća simulacija Potrošačko društvo i nova sredstva za potrošnju Dromologija Feminizam i postmoderna socijalna teorija Sažetak Literatura za dalje čitanje Glave 4 i 5 bavile su se različitim modernim grand-teorijama. Ipak. dok se u radovima postmodernista grandiozni .GLAVA 9 POSTMODERNE GRAND-TEORIJE Prelaz od industrijskog ka postindustrijskom društvu Unapređenje veštine upravljanja (i ostale grand-teorije) Postmodernost kao sazrevanje modernosti Uspon potrošačkog društva. kako ćemo videti iz ove glave. Bei je nesumnjivo modernista. Najveći broj grand-teorija o savremenom društvu stvorili su teore­ tičari koji su sebe smatrali modernistima. postoje velike sličnosti između onoga što on ima da kaže o industrijskim i postindustrijskim društvima i ono­ ga što o modernim i posmodernim društvima govore postmodernisti. Ova glava bavi se grand-teorijama o postmodernom društvu koje su (uglavnom) stvori­ li mislioci koje nazivamo postmodernim socijalnim teoretičarima (postmoderni teoretičari su uradili malo na stvaranju teorija o sva­ kodnevnom životu). iako su. Međutim. PRELAZ OD INDUSTRIJSKOG KA POSTINDUSTRIJSKOM DRUŠTVU Rad Danijela Bela (rođen 1919) o dolasku postindustrijskog društva. predstavlja delimičan prelazak od modernih grand-teorija (s kojima smo se susreli u glavama 4 i 5) ka postmodernoj socijalnoj misli i postmodernoj grand-teoriji.

Glavni predmet analize Danijela Bela jeste postindustrijsko društvo. stvaranje i kontrolisanje novih teh­ nologija i razvijanje intelektualnih tehnologija koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom. ranih 1970-ih go­ dina). preko industrijskih (neka društva Zapadne Evrope i Rusija). Dolazak postindustrijskog društva uglavnom pogađa društvenu strukturu i nekoliko njenih glavnih delova: ekonomiju. politički sistem i kulturu. U svakom društvu Bel razli­ kuje tri oblasti: društvenu strukturu. Naravno. kao modernista. Proizvodnja takvih dobara kao što su odevni predmeti i predmeti od metala opada. Bel. Ono što Bel ima da kaže o industrijsko-postindustrijskim odnosima može se smestiti u širu shemu društvenih promena koja takode uključuje predindustrijska društva. profesionalni i tehnički umesto manuelnog rada. Međutim. ka postindustrijskim društvima (poput SAD. na­ uku i tehnologiju. Bel uočava prelaz od predindustrijskih (najveći deo Azije i Afrike). Iako usluge preovlađuju Postindustrijsko društvo . Unutar privredne strukture dolazi do prelaska sa proi­ zvodnje robe na proizvodnju usluga. Bel takode s puno poleta kritikuje neke aspekte postindustrijskog društva.340 D Ž O R D 2 RiCER .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI karakter teorije pojavljuje nesvesno.društvo koje karakteriše proizvodnja usluga ume­ sto proizvodnje robe. neka zapadnoevropska društva i Japan). prema Belu. Navešćemo ovde koje su. rad. kao što su prodaja hamburgera i savetovanje o ulaganju. SAD su se razvile u pravo postindustrijsko društvo. a druga društva se takode kreću u tom pravcu (na primer. razvijaju. dok se usluge. barem kada ga uporeduju s modernim društvom. teorijsko umesto praktičnog znanja. mnogo toga se dogodilo u skoro tri i po decenije otkad je Bel objavio najveći deo svojih radova. promene u društvenoj strukturi ta­ kode imaju posledice na politički sistem i kulturu. za razliku od njega. većina postmodernista sklona je da na postmoderno društvo gleda sa simpatija­ ma. Postindustrijsko društvo. svesno nudi teoriju koja pokušava da zahvati veliki period novije druš­ tvene istorije. najvažnije promene u društvenoj strukturi koje su se odigrale u procesu prelaska ka postindustrijskom društvu: 1. . koje su se smatrale za jedino postindustrijsko društvo u vremenu kada je Bel pisao.

U postmodernom društvu značaj manuelnog rada (na primer. a raste značaj profesionalnog (pravnici) i tehničkog rada (programeri računara). U postindustrijskom društvu stvara se novi odnos izme­ đu naučnika i novih tehnologija. kao i sve većom složenošću koja karakteriše postindustrijsko društvo. te da će bolja kontrola takvih postroje­ nja omogućiti sprečavanje budućih katastrofa. Cilj kome se teži jeste sigurniji i bezbedniji tehnološki svet. kao što su kibernetika. . kontroliše. neophodno je da se razvijaju i primenjuju nove intelektualne tehnologije. 2. radnici na pokretnoj traci) opada. Zna­ nje je osnovni izvor inovacija. Mnogi se. u oblasti medicine i genetike) i inženjera. Da bi se upravljalo takvom procenom i kontrolom. od suštinskog je značaja za nastanak postindustrijskog društva. 6. 3. kao i njegovu kodifikaciju. tamo gde je to neophodno. za postindustrijsko društvo najvažnije su usluge iz oblasti zdravstva. Naučno istraživanje po­ staje institucionalizovano. kao što je pronalaženje odgovora na mnoga etička pitanja koja su otvorena razvojem teh­ nologije kloniranja.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 341 u najvećem broju privrednih sektora. 5. Unapređenje znanja takode stvara potrebu za drugim inovacijama. na primer. što dovodi do nastanka novih. kao što je bila ona u Cernobilju ili na Ostrvu tri milje. teorija igara i informaciona teorija. a ne empirijskog znanja. Eksponencijalni rast teorijskog i kodifikovanog znanja. naučno znanje stečeno izučavanjem ljudskog genoma sada je od suštin­ skog značaja za pronalaženje novih načina lečenja broj­ nih bolesti). 4. istraživanja i vladinih usluga. Od posebnog značaja je porast broja naučnika (na primer. Umesto praktičnog znanja {know how). (Recimo. Sve ovo podrazumeva značaj teorij­ skog. u postindustrijskom društvu sve važnije postaje teorijsko znanje. Postindustrijsko društvo pokušava da proceni uticaj novih tehnologija i da ih. obrazo­ vanja. nadaju da je moguće efikasnije nadgledanje opasnih postrojenja kao što su nu­ klearne centrale. u svim njegovim varijantama.

342

D ž O R D Ž RlCER - SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

na nauci zasnovanih industrija. Fuzija (sjedinjenje, stapa­ nje) nauke i inovacije, kao i sistematski tehnološki rast nalaze se u osnovi postindustrijskog društva. To stvara potrebu za otvaranjem još većeg broja univerziteta i stva­ ranja radne snage s univerzitetskom diplomom. Zapravo, univerzitet i visoko obrazovanje od suštinske su važnosti za postindustrijsko društvo. Obrazovni sistem proizvodi eksperte koji imaju ključnu ulogu u stvaranju, upravlja­ nju i kontrolisanju novih tehnologija. Razlike između tipova društava. Iz ovakvog shvatanja post­ industrijskog društva, Bel izvodi niz razlika između postindustrijskih, predindustrijskih i industrijskih društava: 1. U profesionalnom smislu, u predindustrijskom društvu preovlađuju poljoprivrednici, rudari, ribari i nekvalifikovani radnici; u industrijskom društvu primetna je do­ minacija polukvalifikovanih radnika i inženjera, dok u industrijskom društvu dominiraju profesionalci i naučnici-tehničari. 2. Za svaki od ova tri tipa društava karakteristična je po­ sebna vrsta izazova. Izazov ptedindustrijskom društvu sa­ stoji se u tome da se iz prirode izvuku dobra. Otuda do­ minacija rudarstva, ribarstva, šumarstva i poljoprivrede. Najveći izazov za industrijsko društvo jeste kako da na jedan inteligentan način koordiniše, programira, raspore­ di i organizuje mašine. Konačno, glavni izazov u postindustrijskom društvu predstavljaju drugi ljudi. Pojedinci koji obezbeđuju usluge drugim ljudima načelno poseduju više informacija i znanja (to su eksperti) od onih ko­ jima su usluge namenjene. To im daje veliku prednost u ophođenju s klijentima. 3. U predindustrijskim društvima moć imaju zemljoposednici i vojska. Oni je vrše kroz direktnu upotrebu sile. U industrijskim društvima, najveću moć imaju poslovni ljudi (biznismeni), iako oni svoj uticaj vrše indirektno, preko političara. U postindustrijskom društvu, kao do­ minantne figure ističu se naučnici i istraživači. Oni po­ kušavaju da uravnoteže tehničke i političke snage.

342

D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

na nauci zasnovanih industrija. Fuzija (sjedinjenje, stapa­ nje) nauke i inovacije, kao i sistematski tehnološki rast nalaze se u osnovi postindustrijskog društva. To stvara potrebu za otvaranjem još većeg broja univerziteta i stva­ ranja radne snage s univerzitetskom diplomom. Zapravo, univerzitet i visoko obrazovanje od suštinske su važnosti za postindustrijsko društvo. Obrazovni sistem proizvodi eksperte koji imaju ključnu ulogu u stvaranju, upravlja­ nju i kontrolisanju novih tehnologija. Razlike između tipova društava. Iz ovakvog shvatanja post­ industrijskog društva, Bel izvodi niz razlika između postindustrijskih, predindustrijskih i industrijskih društava: 1. U profesionalnom smislu, u predindustrijskom društvu preovlađuju poljoprivrednici, rudari, ribari i nekvalifikovani radnici; u industrijskom društvu primetna je do­ minacija polukvalifikovanih radnika i inženjera, dok u industrijskom društvu dominiraju profesionalci i naučnici-tehničari. 2. Za svaki od ova tri tipa društava karakteristična je po­ sebna vrsta izazova. Izazov predindustrijskom društvu sa­ stoji se u tome da se iz prirode izvuku dobra. Otuda do­ minacija rudarstva, ribarstva, šumarstva i poljoprivrede. Najveći izazov za industrijsko društvo jeste kako da na jedan inteligentan način koordiniše, programira, raspore­ di i organizuje mašine. Konačno, glavni izazov u postindustrijskom društvu predstavljaju drugi ljudi. Pojedinci koji obezbeđuju usluge drugim ljudima načelno poseduju više informacija i znanja (to su eksperti) od onih ko­ jima su usluge namenjene. To im daje veliku prednost u ophođenju s klijentima. 3. U predindustrijskim društvima moć imaju zemljoposednici i vojska. Oni je vrše kroz direktnu upotrebu sile. U industrijskim društvima, najveću moć imaju poslovni ljudi (biznismeni), iako oni svoj uticaj vrše indirektno, preko političara. U postindustrijskom društvu, kao do­ minantne figure ističu se naučnici i istraživači. Oni po­ kušavaju da uravnoteže tehničke i političke snage.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

343

Kultura. Svaki od ovih faktora usmeren je na promene u društvenoj strukturi postindustrijskog društva. Ali Bei je, kako smo videli, takođe zainteresovan za politički sistem, a posebno za kulturu. Za njega je od velike važnosti činjenica da u osnovi društvene strukture i kulture u postindustrijskom društvu leže suštinski različiti principi. Dok se društvena struktura sa svojom usmerenošću na ekonomska pitanja nalazi pod dominacijom racionalnosti i efikasnosti, kulturom dominiraju koncepti ira­ cionalnosti, samorealizacije i samozadovoljenja. Zastarele ideje samodiscipline, ograničenja i odložene gratifikacije koje domini­ raju društvenom strukturom postindustrijskog društva sukoblja­ vaju se s hedonizmom koji dominira u oblasti kulture. U tom kontekstu, Bel eksplicitno napada postmodernizam, povezujući ga s takvim iracionalnim i hedonističkim pojmovima kao što su impuls, zadovoljstvo, neobuzdana sloboda i erotika. Jasno je odavde da se kultura, shvaćena na ovakav način, nalazi u suprotnosti s društvenom strukturom kojom dominiraju efika­ snost i racionalnost. Po Belovom mišljenju, to dovodi do rascepa između društvene strukture i kulture, što može stvoriti uslove za društvenu revoluciju. Iako se ne slaže s postmodernistima po ovom pitanju kao i po mnogim drugim pitanjima, Bel, baš kao i postmodernisti, smatra da je jedno od najvažnijih pitanja u savremenom druš­ tvu uspon potrošačkog društva. Hedonizam je, usled postojanja masovne proizvodnje i rasprodaje svih vrsta dobara, barem delimično, zamenio štedljivost i asketizam. Tradicionalne vrednosti, koje sve više slabe i nestaju, zamenjuje sve veće interesovanje za stvari kao što su zadovoljstvo, igra, zabava i potreba da se drugi­ ma (nepoznatima) javno pokazuje sopstvena privatnost, na pri­ mer, kroz različite vrste reality show programa kao što su „Veliki brat", „Sve za ljubav" ili „48 sati svadba". Kao modernista, koji je uz to još i konzervativac, Bei je uznemiren ovakvim postmodernim razvojem događaja i pretnjom koju on predstavlja za da­ našnje društvo.

344

DŽ0RDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

UNAPREĐENJE VEŠTINE UPRAVLJANJA (I OSTALE GRAND-TEORIJE)
Mišela Fukoa (1926-1984) mnogi vide kao prethodnika postmoderne socijalne teorije. Za druge, on je jedan od njenih najvećih praktičara. Sta god od toga da je tačno, on je tvorac jed­ ne veoma važne grand-teorije koju mora razmotriti svako ko želi ozbiljno da se bavi socijalnom teorijom. Postoji jedna osobina koja posebno izdvaja Fukoovu grand-teoriju od modernih velikih teorija. On ne vidi, ili barem ne na­ glašava, kontinuitet koji je sastavni deo mnogih modernih veli­ kih narativa. Fuko ne smatra da se istorija odvija na linearan na­ čin i u jednom pravcu, kako je to, medu ostalima, tvrdio Maks Veber u svojoj teoriji racionalizacije. Postoji nekoliko važnih ra­ zlika između Fukoove grand-teorije i grand-teorija modernista: 1. Modernisti često traže izvor ili početak društvenog razvo­ ja. Za razliku od njih, Fuko pokušava da opiše i analizira društvenu realnost u različitim vremenskim periodima. Pronaći izvor je isto što i pronaći odgovor, ali postmoder­ nist! odbacuju ideju da je uopšte moguće naći odgovor. Oni su više zainteresovani za to da postavljaju pitanja i održavaju intelektualni dijalog nego da pronalaze od­ govore i tragaju za izvorima (uzrocima). Jer, u trenutku kada teoretičar ustvrdi da je pronašao odgovor ili uzrok problema, problem se zatvara. 2. Dok modernisti stavljaju naglasak na koherentnost, Fuko smatra da je nekoherentnost bitnija. Drukčije rečeno, dok modernisti pokušavaju da odgovore na pitanje kako se stvari drže zajedno tokom vremena, Fuko želi da usta­ novi koje su to unutarnje protivurečnosti koje postoje u svakom trenutku u vremenu. 3. Za razliku od modernista koji u svemu vide kontinuitet, razvoj i napredak, Fuko stavlja naglasak na diskontinuitete, prelome i iznenadne obrte koji karakterišu druš­ tvenu istoriju. Istorijski razvoj se ne odvija uniformno, konzistentno, jednosmerno, bez „plime i oseke". Drugim recima, istorija može da se kreće unazad, nalevo, nade­ sno, a ponekad čak i unapred.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

345

Unapređenje veštine upravljanja
Kada su u pitanju takva opšta gledišta o konceptu promene, Fuko se interesovao za promenljivu prirodu onoga što on nazi­ va upravljanjem, a pod čime podrazumeva skup praksi i tehnika pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima. Najočigledniji oblik upravljanja jeste upravljanje države njenim građanima. Iako se Fuko interesovao i za tu vrstu upravljanja, njegova teorija karak­ teristična je po tome što želi da objasni na koji način akteri i službe koji nisu vezani za državu (uključujući tu i društvene na­ uke i društvene naučnike) upravljaju ljudima. U delu Rađanje biopolitike, Fuko piše da ga interesuje veština, to jest najopštiji oblik upravljanja koji prevazilazi dornen političkog. Takođe, Fukoova teorija karakteristična je po tome što se bavi načinima na koje ljudi upravljaju sami sobom. U pokušaju da konceptualizuje ovaj problem, Fuko se ne oslanja na ideju jednosmernosti (tj. ideju da se društvo nužno razvija u jednom pravcu). Nadzirati i kažnjavati. Najbolji primer Fukoovog interesovanja za upravljanje koje nije vezano za dornen političkog, nalazimo u njegovoj knjizi Nadzirati i kažnjavati. U toj studiji Fuko istražuje razvoj zatvorskog sistema u Evropi između 1757. i 1830. godine i dolazi do uvida u to da je mučenje zatvorenika zamenjeno kontrolom putem zatvorskih pravila. Fuko zaključuje da je ta promena u sistemu tretmana zatvorenika imala posledice po celu društvenu strukturu. Kako je već karakteristično za njega, Fuko tu promenu vidi kao nešto što se razvija po principu stani-kreni, a ne nužno jednosmerno. Bez obzira na to, postoji opšti trend da se prelazi s jednog oblika kažnjavanja na drugi. Ne samo da promena po­ stoji, već su mnogi modernisti tvrdili da je ona proizvod jednog progresivnog razvoja: smatralo se da prelazak sa mučenja na kon­ trolu zasnovanu na pravilima predstavlja napredak u humaniza­ ciji tretmana kriminalaca. Kazna postaje sve blaža, manje bolna i manje okrutna. Međutim, iz Fukoove perspektive, ta promena omogućila je sistemu ne samo veću sposobnost da kažnjava kri­ minalce, već i veću sposobnost da upravlja ljudima uopšte.
Upravljanje — skup praksi i tehnika pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima.

346

D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

S jedne strane, nova sposobnost za kažnjavanje imala je ma­ nje negativnih sporednih efekata. Zatvorenici su ranije bili pod­ vrgavani javnom mučenju. (Knjiga Nadzirati i kažnjavati zapo­ činje detaljnim opisom jedne scene javnog mučenja.) Međutim, takav tretman mogao je da uspali masu koja je gledala mučenje i navede je na devijantno ponašanje, kriminalne radnje, nemire, pa čak i pobunu protiv vlasti. Uznemireni scenama javnog mu­ čenja, ljudi su pribegavali raznoraznim oblicima ponašanja koje su vlastodršci videli kao antisocijalne i preteče po svoje položaje. Stari način mučenja je, prema tome, bio kontraproduktivan. Za razliku od toga, kontrola zatvorenika putem pravila odvijala se iza zatvorskih zidova i nije mogla imati nikakav uticaj na gomilu. Nametanje pravila ima mnogo veći broj prednosti od muče­ nja. Prvo, pravila se u procesu devijantnosti mogu primeniti mno­ go ranije od mučenja; ljudi mogu da se nauče pravilima pre nego što počnu da razmišljaju na devijantan način. Pravila mogu da se primene u svakom trenutku, čim se primeti prvi znak devijantno­ sti. Nasuprot tome, mučenje može da se primeni samo kada neka radnja, ili još češće, čitav niz devijantnih radnji, nastupi. Osim toga, nametanje pravila može da se primenjuje mno­ go češće od mučenja. Takođe, pravila mogu da se uče i obnavlja­ ju. Međutim, mučenje ne može da se primenjuje nebrojeno puta na jedan isti devijantni slučaj jer može da prouzrokuje povredu, sakaćenje ili čak smrt devijantne osobe. Staviše, što se mučenje češće primenjuje, verovatnije je da će oni koji prisustvuju tom činu i sami postati devijantni. Treće, nametanje pravila usko je povezano s racionalizaci­ jom i birokratizacijom. To, između ostalog, znači da su pravila efikasnija, bezličnija, trezvenija i nepromenljivija od mučenja. Drugim recima, mučenje je često neefikasno (ono može da raz­ ljuti zatvorenika umesto da ga stavi pod veću kontrolu); ono može da postane veoma lično (osoba koja koristi bič ima prili­ ku da ispolji lični animozitet prema žrtvi); ono može da izazove emocije kako kod mučitelja i mučenog, tako i kod onih koji pri­ sustvuju činu mučenja; konačno, u zavisnosti od toga da li bič u rukama drži više ili manje agresivan čovek, mučenja se medu sobom mogu veoma razlikovati.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

347

Konačno, a možda i najvažnije, nametanje pravila ima daleko šire posledice. Nemoguće je mučiti čitavu populaciju. Međutim, na pravilima zasnovana kontrola može se uspešno vršiti nad ćelom populacijom. Kontrola čitave populacije zasniva se na sposobnosti nadziranja populacije na regularnoj osnovi. Međutim, moć i nad­ zor nisu, po Fukoovom gledištu, deo jedinstvenog sveobuhvatnog sistema moći, već se vrše u čitavom nizu naizgled nezavisnih lo­ kalnih okruženja. Tako postoji čitav niz tačaka u kojima se moć i nadzor vrše nad ljudima. Ali, upravo zbog te mikroperspektive vršenja moći, Fuko je smatrao da na svakoj toj tački postoji šansa za nastanak opozicije i otpora sistemu vršenja moći. Otpor, prema tome, može da nastane u svakoj od tih mikrosredina. Instrumenti nadziranja i kontrole. Tri osnovna instrumen­ ta stoje na raspolaganju onima koji kontrolišu i nadziru popu­ laciju. Prvi je hijerarhijsko nadziranje ili sposobnost službeni­ ka na vrhu organizacije da jednim pogledom nadziru sve ono što se nalazi pod njihovom kontrolom. U tom kontekstu treba posmatrati Fukoovu čuvenu raspravu o panoptikonu. Panoptikon je struktura koja nekome na vlasti ili na značajnom polo­ žaju (na primer, zatvorskom čuvaru) omogućuje potpun nadzor nad grupom ljudi (u ovom slučaju, zatvorenicima). Panoptikon može imati oblik tvrđave (kule) oko koje se nalaze ćelije pore­ dane ukrug. Takav raspored stražaru omogućuje potpuni nad­ zor nad svim zatvorenicima i svim onim što oni rade. Ta pozicija stražaru omogućuje ogromnu moć, čak iako nije prisutan u kuli ili ako uopšte ne posmatra šta se dešava u ćelijama. Razlog tome je to što zatvorenici ne mogu da vide da li u kuli nekoga ima ili nema i, prema tome, ne mogu da znaju da li ih neko gleda ili ne. Stražar možda sve vreme čita novine ili gleda TV program; zatvorenici to ne mogu da znaju. Međutim, zbog stalno prisutne mogućnosti da ih neko nadgleda, oni će se najverovatnije po­ našati onako kako se to od njih očekuje, čak iako stražar nije u kuli. Stražari ne moraju ništa da rade; zatvorenici će kontrolisati
Hijerarhijsko nadziranje - sposobnost službenika na vrhu organizacije da jednim pogledom nadziru sve podređene. Panoptikon - struktura koja nekome na vlasti ili na značajnom položaju (na primer, zatvorskom čuvaru) omogućuje potpun nadzor nad grupom ljudi (na primer, zatvorenicima).

348

D Ž 0 R D 2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

sami sebe zato što se boje da bi stražari mogli da ih posmatraju. Panoptikon i njegove varijacije predstavljaju suštinu onoga što Fuko naziva disciplinujućim društvom. Koncept panoptikona Fuko proširuje na celo društvo. On smatra da postoje mnoga mesta i mnogi načini na koje kontrolori mogu da nas nadziru, te da to rezultira ponašanjem u kome mi sami sebe kontrolišemo i sami sebe sprečavamo da uradimo ono što bi nam, ako bi nas neko video, natovarilo nevolju za vrat. Uz­ mimo primer računara. Postoje različiti načini na koje je moguće nadzirati naše pretraživanje po Internetu. Budući da smo toga svesni, mi počinjemo da nadziremo sami sebe i suzdržavamo se da posetimo one sajtove zbog kojih bi neko mogao da nas opomene (na primer, sajtove s pornografskim sadržajem). Recimo, dok smo na radnom mestu možemo doći u iskušenje da obavimo manju kupovinu tako što ćemo se ulogovati na neku Internet stranicu na kojoj je moguće kupovati kreditnom karticom. Ipak, nećemo to uraditi jer smatramo da postoji mogućnost da upravnik nadzire upotrebu računara i da zna koje stranice smo posetili. Panoptikon je poseban primer hijerarhijske moći onih koji se nalaze na službenim, visokorangiranim položajima, a koji su u poziciji da neprekidno nadziru podređene. Oni takođe inici­ raju i kontrolišu nove tehnologije, poput onih koje se vezuju za Internet i koje nadziru sve što podređeni u hijerarhiji rade. Još uopštenije rečeno, hijerarhijsko nadziranje podrazumeva sposob­ nost nadređenih da jednim pogledom nadziru podređene. Drugi instrument disciplinujuće moći jeste sposobnost da se donose normalizujući sudovi i kazne one koji ih ne poštuju. Oni koji su na vlasti mogu da odlučuju šta je normalno, a šta nenormalno za veliki broj oblasti. Ko god prekrši norme koje su sadržane u normalizujućim sudovima, smatra se nenormalnim i podložan je kazni koju izvršavaju službenici ili njihovi pomoć­ nici. Na primer, službenik može da se usmeri na vreme i donese
Disciplinujuće društvo - društvo koje vrši sveobuhvatnu (totalnu) kontrolu nad ljudima. Normalizujući sudovi - oni koji su na vlasti mogu da odlučuju šta je normal­ no, a šta nenormalno u velikom broju oblasti. Ko god prekrši norme koje su sadržane u normalizujućim sudovima, smatra se nenormalnim i može biti kažnjen od strane službenika ili njihovih pomoćnika.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

349

normalizujući sud o tome ko je zakasnio, ili može da se usmeri na ponašanje i kazni one koji se ne ponašaju onako kako se to od njih očekuje. Recimo, profesori na početku studiranja obaveštavaju brucoše da je normalno da dolaze na predavanja i pra­ te šta se na njima dešava s pažnjom i razumevanjem. Takode ih obaveštavaju da ne smeju da prepisuju na testovima. Nepažljivi studenti se kažnjavaju. Kao i oni koji prepisuju. Konačno, službenici koriste ispitivanje kao način nadziranja potčinjenih i donošenja sudova o tome šta oni rade. (U njega su uključena dva već pomenuta metoda - hijerarhijsko nadziranje i donošenje normalizujućih sudova.) Ispitivanju pribegavaju oni koji su na visokim položajima, a da bi ono bilo moguće neop­ hodno je da bude zasnovano na normalizujućim sudovima koji kazuju šta treba da radite da biste zadovoljili kriterijume normalnosti. Ispitivanje obično povezujemo sa školom, ali ono se sreće i u mnogim drugim ustanovama, kao što su na primer ordinacije psihijatara, doktora i ostalih koji su zaposleni u bolnicama i dru­ gim radnim okruženjima. Razvoj disciplinujuće moći. Fukoova glavna opservacija jeste da se usled stvaranja novih i boljih metoda disciplinujuće moći, kapacitet za kažnjavanje ljudi uvećao, a ne umanjio. Možda je mu­ čenje bilo okrutno, ali ono je bilo ograničeno na trenutak muče­ nja. Disciplinujuća moć, koju smo detaljnije analizirali u prethod­ nim odeljcima, pogađa nas sve vreme i u svim okolnostima. Neko nas neprekidno posmatra, prosuđuje i procenjuje. Ako prekršimo norme definisane normalizujućim sudovima bićemo kažnjeni. Stoga se, smatra Fuko, ne može reći da je došlo do liberalizacije i humanizacije procesa kažnjavanja. Pre se može reći da je ono po­ stalo sveobuhvatnije i podmuklije nego što je bilo nekada. Odbacujući jednu grand-teoriju Fuko je, izgleda, zamenjuje drugom. To je tačno samo u izvesnoj meri. Fuko jeste stva­ rao grand-teorije, ali na jedan oprezniji i drugačiji način od mo­ dernista. Na primer, dok bi modernista različite promene koje
Ispitivanje - način nadziranja potčinjenih i donošenja sudova o tome šta oni rade. Ispitivanje podrazumeva i hijerarhijsko nadziranje i davanje nor­ malizujućih sudova. Pribegavaju mu oni koji su na visokim položajima i koji donose normalizujuće sudove o tome šta je prihvatljivo a šta ne­ prihvatljivo ponašanje.

a neke ne. a druge delove u d r u g o m trenutku. Ti rado­ vi odražavaju Fukoovu životnu opsesiju seksom. a neke ne.slika društva koja proizilazi iz ideje da disciplina pro­ žima društvo na nejednak način. K o n c e p t k o ­ j i m to objašnjava. Mišel Fuko Biografska skica Među Fukoovim poslednjim radovima nalazi se trilogija po­ svećena seksu: Istorija seksualnosti (1976). To znači da ona pogađa neke delove društva. Tokom boravka u San Francisku. Zatvorski arhipelag . Čini se da je dobar deo Fukoovog života definisan tom opsesijom. Fukoa je najviše privlačio bezlični seks (u kome ne znate sasvim jasno ko je osoba s kojom imate seksualni od­ nos) koji je bio veoma popularan u ozloglašenim kupatilima tog vremena. Njegovo prisustvo na tim mestima. ili da neke delove društva pogađa u jednom.350 D20RD2 RlCER . O t u d a . po­ sebno njegovom homoseksualnošću i sadomazohizmom. a druge delove u drugom trenutku. godine. F u k o piše kako novi oblik discipline (koji nastaje iz novih oblika nadziranja) p r o ž i m a društvo n a nejednak način . Fuko je posetio homoseksualnu zajednicu koja je u to vreme cvetala u gradu. 1975. u m e s t o d a p o n u d i teorijski k o n c e p t nalik Veberovom gvozde­ n o m kavezu. bile su deo Fukoovog život­ nog interesa za „pokoravajuće. čudno i neprirodno. o d n o s n o jedne delove društva p o g a đ a u j e d n o m .neke delove društva p o g a đ a . neizrecivo. F u k o naziva zatvorski arhipelag. Tako nastaju brojni centri discipline unutar sveta u kojem je neko okruženje manje ili više pogođeno širenjem disci­ plinskog društva. Koliko se zna. F u k o stvara j e d n u teoriju p o kojoj postoje m n o g i centri discipline unutar sveta u k o j e m je neko okruženje m a n j e ili više p o g o đ e n o širenjem disciplinujućeg društva. T o je svet koji se sastoji o d različitih ostrva discipline unutar velikog m o r a u k o m e je disciplina m a n j e ili više odsutna.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI p o g a đ a j u delove društva video na j e d a n prilično u n i f o r m a n na­ čin. Briga za sebe (1984) i Upotreba zadovoljstva (1984). . kao i aktivnosti koje su se na njima upražnjavale.

intenzivno i savladujuće da ne mogu da ga preživim. Oni koji su ga pozna­ vali kažu da je sidu shvatao veoma ozbiljno. prakse i tehnologije razvijene u njemu. vratio se nazad u svet be­ zličnog seksa u kupatilima San Franciska. Otuda. Cak i u jesen 1983. sve više oblasti društva počinje da liči na za­ tvor. Sa suzama koje su mu klizile niz lice. kasarne. u proleće 1975. Postoji . tj.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 351 šokantno i ekstatično". Moramo ponovo da idemo kući". po Fukoovom mi­ šljenju. namerno naprezali svoj um i telo do tačke lomljenja). Potpuno. totalno zadovoljstvo je. po meni. Fuko je verovao da je samo prolaskom kroz granično iskustvo moguće steći velike lične i intelektualne inspiracije i otkrovenja. kao i za opozicione sile koje rade protiv celokupnog tog procesa. kada je već bio svestan da boluje od side i kada se znalo da od nje u najve­ ćem broju obolevaju homoseksualci. Mikrofizika moći. itd. Fuko je rekao: „Veoma sam srećan. I jedno i drugo vezi­ vao je za gledište o smrti: „Mislim da je vrsta zadovoljstva koja me interesuje realno zadovoljstvo. šire se i na mnoge druge oblasti društva . Taj koncept je od suštinske važnosti za Fukoovu grand-teoriju o promenljivoj prirodi upravljanja i njegovoj sve većoj prisutnosti. Znam da to nije moglo da se dešava. Tako nastaje zatvorski arhipelag. vezano za smrt". Sada razumem sopstvenu seksualnost. Još jedan aspekt Fukoove grand-teorije razlikuje je od grand-teorije modernista: Fuko je imao razumevanja za opozicione sile unutar svakog od tih okruženja. a ono bi moglo da izgleda tako samo ako je dovoljno duboko. zatvorsko društvo. Fuko je seks vezivao za granična iskustva. Večeras sam došao do nove perspektive o sopstvenoj ličnosti. Jedno od takvih iskustava bile su i bezlične sadomazohističke aktivnosti koje su se dešavale u kupatilima San Franciska. Ali teo­ rije. Droga je gurnula njegovu svest do samih granica: „Nebo je eksplodiralo. Tamo je po prvi put probao L S D . godine.škole. ali to je bilo istina". uključujući i njega samog. Fuko je takođe prošao kroz granično iskustvo u koti Zabriski u Dolini smrti. Drugim recima. a zvezde su padale po meni. Koreni disciplinujućeg društva nalaze se u zatvoru. godine. u svom životu (i u svom radu) Fuko se istinski interesovao za „granična isku­ stva" (u kojima bi ljudi. Kada je otišao u San Francisko poslednji put. shvatio ju je kao granično iskustvo. bolnice.

psiholozi i ostali lekari koji se bave mentalnim zdrav­ ljem imaju nad ljudima koji imaju psihološke probleme. Umesto toga.koncept po kome moć postoji na mikronivou i uključuje radnje kojima se ona vrši kao i radnje kojima se dovodi u pitanje (spori). Fuko je očigledno imao na umu sve veći broj bolnica i institucija u koje su se slali mentalno bolesni i u kojima su ljudi često tretirani na ponižavajući način. On je takođe imao na umu kontrolu koju psihijatri.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI bezbroj tačaka konfrontacije. Fuko istražuje istoriju odnosa između ludila i psihijatrije. Pišući tokom 1960-ih godina. Slično kao i u analizi sve humanijeg tretmana kriminalaca. Neprekidno sukobljavanje menja te strukture na kontinuiranoj osnovi.proces (otpočeo 1960-ih godina a omogućen novim načinima lečenja) tokom kojeg je veliki broj psihijatrijskih ustanova za­ tvoren a većina pacijenata puštena na slobodu i time prepuštena sami­ ma sebi. opozicije i otpora. na milost i nemilost društva. Ostale Fuko ove grand-teorije Ludilo i civilizacija. Fuko kritikuje modernu grand-teoriju koja tvrdi da je razvoj psihija­ trije i porast broja psihijatrijskih ustanova u poslednjih nekoliko decenija doveo do unapređenja naučnog. . Fukoov interes za te procese deo je nje­ govog interesa za ono što on naziva mikrofizika moći. Suština njegovog argumenta je u tome da lekari koriste svoja zapažanja o stanju bolesnih kao osnovu za vrednosne i moralne sudove koje upotrebljavaju da bi kontrolisali čitavu populaciju. Kod Fukoa se grand-teorija ne nasluću­ je samo u knjizi Nadzirati i kažnjavati. već i u njegovim drugim radovima. on tvrdi da je došlo do pora­ sta sposobnosti zdravih da razdvoje lude od ostatka populacije i da nad njima vrše represiju (što dovodi u pitanje samo razume­ vanje mentalne bolesti). U jednoj od svojih najznačajnijih knjiga Istorija ludila (1961). Mnoge psihijatrijske Mikrofizika moći . To je još jedan razlog zbog kojeg ta okruženja nije moguće razumeti kao gvozdene kaveze. ta okruženja i celokupan proces nepre­ kidno se nalaze u procesu sporenja i preoblikovanja. Zbog neprekid­ nih kontrola i testiranja. Fuko smatra da od kraja 1960-tih godina prisustvujemo deinstitucionalizaciji mentalno bolesnih.352 DŽORDŽ RlCER . medicinskog i huma­ nog tretmana ludih. Deinstitucionalizacija .

u knjizi Istorija ludila pronalazimo isti obrazac kao i u knjizi Nadzirati kažnjavati . specifikacija i uzroč­ nih i kvantitativnih studija o seksualnosti. Sve u svemu. Došlo je do po­ većanog broja analiza. sve je to zamenjeno novim oblicima ugnjetavanja.kritiku moderne grand-teorije i pokušaj (verovatno nesvestan) da se ona zameni postmodernom grand-teorijom. Nasuprot opšteprihvaćenom mišljenju da je konzervativi­ zam viktorijanskog doba potiskivao seksualnost. takva internalizovana kontrola predstavlja najrepresivniji oblik kontrole. a Fuko veću slobodu (diskursa o seksualnosti). Međutim. mnogi od onih koji su pušteni iz mentalnih ustanova ili. mnogi od onih koji su mentalno bolesni (i mnogi drugi koji to nisu) prisiljeni su da prosuđuju sebe i svoje mentalno stanje. Istorija seksu­ alnosti kritikuje modernu grand-teoriju po kojoj je viktorijanizam doveo do represije seksualnosti. on tvrdi kako je u periodu viktorijanizma došlo do eksplozije diskursa o seksualnosti: u društvu je počelo mnogo više da se priča o seksu. primorani su da uzimaju teške psihotropičke droge koje nad njima uspostavljaju mentalnu i fizičku kontrolu. Nešto drugačiji obrazac pojavljuje se u Fukoovim poslednjim radovima o seksualnosti. dok je u prethodnim slučajevima moderna pozi­ cija naglašavala veću slobodu. pojedinci su sposob­ ni da neprekidno prosuđuju sami sebe. Ne sporeći da je društvena elita sprečavala upražnjavanje seksa. u ovom slučaju moderna pozicija naglasila je veću represiju. kao što je Fuko predvi­ đao. a Fukoova pozicija veće ograničenje. Na primer. mnogi mentalno oboleli ljudi bili su pušteni na slobodu. i . svaki pojedinac ima bolji pristup svojim najdubljim osećanjima i mislima od drugih ljudi. gde su uskoro postali ono što danas nazivamo beskućnicima ili uličarima. Međutim.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 353 institucije su zatvorene. Takođe. pogotovo do represije diskursa o seksualnosti. Fuko zauzima obrnut stav po pitanju diskursa seksu­ alnosti. a na njegovo mesto stavljao drugi. uključujući tu i psihijatare. dok psihijatri samo povre­ meno mogu da donose negativne sudove. Još jednom se čini da je Fuko kritikovao jedan grand-narativ. a mnogi oblici ugnjetavanja koji su po­ stojali tokom 1960-ih su nestali. Grand-teorija seksualnosti. Iz više razloga. klasifikacija. Recimo. Konačno. zahvaljujući de­ institucionalizaciji. nikada tamo nisu ni stigli. Drugo. procena.

veku preusmerilo na pokušaj da kontroliše život. već i svojih života. itd. Iako je Fukoa brinula takva vrsta represije. društvo je pokušavalo da kontroliše pojedinca disciplinujući njegovo telo. POSTMODERNOST KAO SAZREVANJE MODERNOSTI Iako je Zigmunt Bauman najviše pisao o modernom druš­ tvu. pogotovo njegove seksualne aktivno­ sti. društvo je kontrolisalo i pojedince i ljude kao vrstu. Postojala su dva načina za to. Ovde ćemo se baviti Baumanovim postmodernizmom. sociologija postmoder­ nosti. pogotovo seksualne odnose. Fuko je tu slobodu video u funkciji odlučnijih pokušaja da se kontroliše seksualnost. životni vek. Prvo. Uprkos odbacivanju moderne grand-teorije o sve većoj re­ presiji seksualnosti. (Videti okvir: Postmoderna sociologija. Kontrolišući seks. umesto pokušaja da kontroliše smrt. on je video nadu u telima. društvo se u 18. Bauman se takode bavio mnogim pitanjima savremene sociologije. u njegovoj teoriji nalazimo obilje značajnih uvida u struk­ turu postmodernog društva. To je takode dovelo do većeg otpora na mikronivou.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENl Iako je tvrdio da je diskurs o seksualnosti bio slobodniji. društvo je pokušavalo da kontroliše populaciju kao celinu. tako što je nastojalo da kontroliše i reguliše rast popula­ cije. njeno zdravlje. Recimo. u Fukoovom radu pojavljuju se obrisi neko­ liko grand-teorija. a time i populacija. . Verovao je da kroz njih ljudi mogu da prevazidu pokušaje kontrole ne samo svoje seksualnosti. kao i pitanjem kako bi postmoderna sociologija i sociologija postmodernosti mogle izgledati. Drugo.) U zavisnosti od toga koji aspekt njegovog rada želimo da naglasimo.354 D Ž O R D Ž RlCER . seksualnosti i zadovoljstvu. o njemu možemo da razmišljamo kao o modernom (glava 5) ili kao o postmodernom socijalnom teoretičaru.

sociologija postmodernosti prihvata postmoderno društvo kao poseban i jedinstven tip društva. Postmoderni svet je složen i nepredvidiv. To su sledeća načela: 1. Bau­ man se načelno suprotstavlja njenom razvoju. Bauman formuliše nekoliko glavnih načela sociološke teorije postmodernosti. trebalo da razvijemo sociolo­ giju postmodernosti. Jedan od ra­ zloga za to jeste strah da bi radikalno drugačija postmoderna sociologija mogla da napusti formativna pitanja koja čine osnove sociologije kao discipline. Bauman nije spreman za neracionalnu sociologiju. jer mu nedostaje centralna orga­ nizacija koja definiše ciljeve. On sadrži veliki broj velikih i Postmoderna sociologija . sociologija postmodernosti održava kontinuitet s modernom sociologijom tako što se. 2. a ne kao skretanje od modernog društva. i dalje odlikuje racionalnim i sistematskim diskursom i pokušajima da razvije model postmodernog društva. .sociologija koja održava kontinuitet s moder­ nom sociologijom tako što se i dalje odlikuje racionalnim i sistematskim diskursom i pokušajem da razvije model postmodernog sveta. Sociologija postmodernosti . re­ cimo.sociologija koja se nalazi pod snažnim uticajem postmodernih ideja i koja prihvata neracionalan pristup proučavanju društva. a ne kao aberaciju od modernog društva.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 355 Ključni koncept Postmoderna sociologija. Bauman se takođe suprot­ stavlja postmodernoj sociologiji zbog toga što bi ona po svojoj prirodi trabalo da bude u saglasju s kulturom postmodernosti. Budući da je postmoderna kultura veoma različita od moder­ ne kulture i postmoderna sociologija trebalo bi da bude veoma različita od moderne sociologije. Iako se nadovezuje na modernu sociologiju. Dok se postmoderna sociologija oštro razilazi s modernom sociologijom. Međutim. zapravo. Postmoderni svet je složen. sociologija postmodernosti Uprkos svojim simpatijama za postmodernu sociologiju. sociologija postmoderno­ sti prihvata postmoderno društvo kao poseban i jedinstven tip društva. razlika između ra­ cionalne moderne kulture i neracionalne postmoderne kulture odrazila bi se u različitim sociologijama. Na primer. on želi sociologiju koja se nalazi u kontinuitetu sa svojim izvorima. Bauman smatra da bi.

uglavnom preko učenja na greškama uz puno nagađanja i naslućivanja. U nedostatku unapred smišljenog životnog projekta. indeterminisana. To im omogućuju različiti drugi akteri (realni ili . Identitet se neprekidno menja. a ne kao proizvod nečijeg nametanja. puna slučajnosti). može se tvrditi kako akteri nisu prisiljeni. Ljudi se bave čitavim nizom samokontrolišućih i samounapređujućih aktivnosti (džogiranje. 4. odlazak u teretanu. već pre zavedeni da rade ono što rade. Iako su na unutrašnjem planu akteri dobro organizovani i uređeni. 6. Ni jedan od tih aktera nije dovoljno velik da pod­ vrgne ili kontroliše drugog. treba primetiti da i tu akteri posvećuju neprekidnu pažnju kulti­ vaciji tela. Drugim recima. Akteri moraju biti svesni činjenice da ono što rade utiče na svet u kojem se nalaze i u kojem deluju. 3. priroda te zavisnosti ne može da se uspostavi na jedno duže vreme. držanje dijete) koje bi prezreli kada bi im bile na­ metnute spolja. Različita sta­ nja postmodernog sveta izgledaju podjednako kontingentna (nepredvidiva. Identitet aktera treba da se neprekidno samokonstituiše. 5. kada deluju u spoljnom svetu oni se nalaze u areni koja izgleda kao prostor u kome vlada haos i hronična indeterminantnost i ambivalencija. Egzistencijalna situacija aktera veoma je fluidna. iako se ne razvija ni u jednom jasno definisanom pravcu. što znači da bi moglo da izgleda drugačije ako bi se drugi akteri ponašali drugačije. Najopštije rečeno.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI malih organizacija i aktera koji su orijentisani na pojedinač­ ne ciljeve. a svaki je dovoljno jak i može se odupreti kontroli od strane onog drugog. akteri­ ma je potreban skup orijentacionih tačaka koji će ih voditi kroz život. Jedino što je konstantno u svemu tome jeste telo. Spoljni svet je teritorija u kojoj vladaju rivalstvo i protivrečna značenja. što rezultira velikom autonomijom aktera. U svakom datom vre­ menskom trenutku stvaranje (konstituisanje) identiteta podrazumeva rastvaranje nekih postojećih elemenata i priku­ pljanje novih elemenata. ni jedno dato stanje nema nepobitan razlog zbog koga bi trebalo da postoji.356 DZORDZ RiCER . Ali. Te aktivnosti vide se kao proizvod ljudske slobode. Iako akteri mogu delimično da zavise jedan od drugog.

etničko čišćenje u bivšoj Jugoslaviji). Međutim. ali i da ih veoma usreći. Otuda je život u postmodernom društvu osuđen da bude još neizvesniji od života u modernom društvu. Na primer. to je jedno tolerantnije društvo. ona otvara nove mogućnosti i nove opasnosti. razlike donose sobom još više dvosmislenosti i neizvesnosti. Umesto da pokuša da eliminiše ambivalenciju. Bauman zaključuje da postmoder­ nost može ljudima da stvori nerešive probleme. a oni koji žive u njemu moraju imati jake nerve. postmoderno društvo je spremno da prihvati stranca. Načelno.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 357 zamišljeni). Varijacije u slo­ bodi izbora resursa predstavljaju osnovu društvenog položa­ ja i društvene nejednakosti u postmodernom svetu. postmoder­ nost prihvata neuređenost sveta. Da li se učimo da živimo sa ambivalencijom? Ambivalencija (dvoznačnost. Uz postmodernizam vezuje se varvarizam (na primer. Zapravo. . čak i da uspešno nauči da živi s ambivalencijom i time je eliminiše kao izvor problema (što nikada nije sigurno). postmoderni­ zam život s ambivalencijom čini podnošljivijim. ali postmodernizam nudi mogućnost da prevaziđemo taj problem. dvosmislenost) osoben je proi­ zvod modernosti. Naglasak na znanju i či­ njenica da je informacija ključni resurs još više unapređuje. Znanje je takode glavni ulog u bilo kakvoj vrsti sukoba koji ima za konačni cilj preraspodelu resursa. Umesto da je eliminiše. Akteri imaju slobodu da im se obrate za pomoć ili da ne prihvate njihove usluge. ona ne želi da od njega napra­ vi uređen svet. tako što ćemo jednostavno prihvatiti ambivalenciju i naučiti da živimo s njom. ojačava i učvršćuje status eksperata. 7. Pristup resursima razlikuje se medu akterima u zavisnosti od količine resursa koje već imaju na raspolaganju. postmodernizam stva­ ra čitav niz drugih problema. Oni koji imaju više znanja mogu da biraju između šireg skupa obrazaca delanja. Međutim. Najvaž­ niji resurs je znanje. Bauman definiše postmodernost kao suprotnost modernosti i njenoj potrebi da eliminiše ambivalenciju. Potrebno je da se primeti da postmodernisti imaju daleko pesimističniji pogled na postmoderno društvo. druš­ tvo koje toleriše razlike.

Potrebno je da svaka od ovih zajednica uživa po­ štovanje drugih zajednica. on sam je. Mišel (Majki) Mafezoli opisao je postmo­ dernost kao doba neotribalizma. Umesto toga. Ta nova plemena i zajednice postali su pribežišta za strance. već su previše okupirani zabavom i samima sobom. lako može doći do masovnih izliva okrutnosti. to otvara mogućnost sukoba između zajednica. Bau­ man je zabrinut zbog tih neprijateljstava i smatra da je potrebno da ih zaustavimo tako što ćemo razvijati solidarnost. Međutim. Iako postmodernost nudi okvir za prevazilaženje ambivalencije.358 D ž O R D Ž RlCER . tolerancija u postmodernizmu ne vodi nužno do solidarnosti. Stoga. rasprostranje­ na ambivalencija može da se iskoristi za reprodukciju društva. Neotribalizam . Dok moderno društvo pokušava da eliminiše posebne zajed­ nice i asimilizuje ih u celinu. . u postmodernom društvu ambivalencija nikada ne može u pot­ punosti da iščezne. što se Baumana tiče. ali i za čitav niz etničkih.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ambivalencija i postmodernost.to je strah od praznine.postmoderno kretanje ka stvaranju čiravog niza zajednica koje predstavljaju pribežišta za strance. Bauman tvrdi da postoji jedna zajednička karakteristika postmodernosti i moderno­ sti . S obzirom na to da se u postmodernom društvu ljudi ne brinu dovoljno jedni za druge. Međutim. odnosno niz religioznih. etnič­ kih i političkih grupa. jer u njima vide zaklon od strahova koji karakterišu postmoderno društvo puno ambivalenci­ ja. kao i društva u celini. ali je uspela da ga privatizuje. Nezadovoljstvo koje stvara ambivalencija i dalje je široko rasprostranjeno. Oni koji žive u postmodernom svetu prevazišli su hibris modernosti. Iako Bauman načelno daje prednost postmodernosti u odnosu na modernost. ali postmoderna država više ne oseća po­ trebu da kontroliše to nezadovoljstvo. religioznih i političkih grupa. Međutim. to nije dovoljno. postmodernost može da se razume kao sazrevanje zajednice. ili doba novih plemena. ambivalentan po tom pitanju. pojedincima koji žive u postmodernom društvu preostaje samo da pokušaju samostalno da uteknu tim strahovima. Ono što je veoma važno je­ ste to da društvo toleriše te zajednice i njihove grupe. Otuda ne iznenađuje to što sve veći broj pojedinaca želi da pripada zajednicama. što je sasvim za očekivati. pa je stoga malo verovatno da će biti okrutni prema drugima (i drugačijima) i da će imati potrebu da ih ponize. Postmodernost nije uspela da eliminiše taj strah.

To je život bez jas­ nih izbora. Paradoks je u sledećem: postmoderno društvo je iznad svega potrošačko društvo. . To otvara mo­ gućnost za jedno potpuno novo razumevanje moralnog ponašanja. ipak. ali i njegov sumrak.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 359 Život u postmodernom društvu nije lak. Evo kako postmoderna te­ orija vidi neka od moralnih pitanja: 1. Ljudi nisu ni dobri ni loši. Ipak. Stari etički sistem nije adekvatan za postmoderno društvo. posmatran iz potmodernističke perspektive. Očekivano. Jasno je da postmoderna etika mora da odbaci mnogo toga što predstavlja sastavni deo moderne etike. Moralni kod. i konfrontacije između individualnog po­ našanja i kolektivnog bogatstva. već moralno ambivalentni. sukoba između mirne saradnje i pojedinačnog „samopotvrđivanja". prepun strategija koje se uvek mogu dovesti u pita­ nje. Postmoderna etika Bauman je zainteresovan za status etičkog koda u postmoder­ nom dobu. Međutim. društvene pravde. Ona može doneti renesansu morala. to ne znači da ve­ lika etička pitanja u postmodernosti gube svoj značaj. ali njiho­ vom rešavanju sada mora da se priđe na drugačiji način. jedna stvar je u postmodernom svetu jasna: konzumerizam i sloboda koji se s njim povezuju ne mogu zadovoljiti ljude koji u njemu žive. Ti problemi opstaju. pun je ambivalencija i protivrečnosti. ono ne odgova­ ra našim potrebama. neophodno je da se odbaci potraga modernosti za neambivalentnim i neprotivrečnim etičkim kodom. Ona mora da odbaci koncepte kao što su prisilna normativna regulacija i potragu za stvarima kao što su temelji. Tu ideju je detaljnije razradio Zan Bodrijar s kojim se srećemo kasnije u ovoj glavi. Taj kod je u suprotnosti s idejom koherentnog skupa pravila kojima svaki moralni pojedinac mora da se podvrgava. Ne­ moguće je naći logično koherentan etički kod koji bi iza­ šao na kraj s takvom moralnom ambivalencijom. Bauman smatra da postmodernost nudi šansu i u obla­ sti etike. univerzalnost i apsolutno. Takode. Čak i u postmodernom svetu suočavamo se sa pitanjima ljudskih prava.

Uzimajući u obzir činjenicu da u da­ našnjem svetu postoji bezbroj moralnih sistema. osuđeni smo da živimo sa nerazrešivim moralnim dilemama. Medu idejama koje su od ključnog značaja za postmodernu etičku orijentaciju na­ lazi se i gledište da bi se svet raspao ako ne bi bilo naci­ onalnih država (i plemena). iracionalna. Ni­ jedan etički kod nije u stanju da se bavi moralnim feno­ menima na jedan iscrpan način. Izazov postmodernog sveta sastoji se u tome da se pokaže kako se može živeti moralno u odsustvu etičkog koda.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 2. pozivajući se isključivo na sopstveni skup vrednosti. S racionalne tačke gledišta. on se zalaže za jedan etički sistem koji izvire iz sebe samog. 6. Uprkos ovim idejama. On je zasnovan na ideji da jedan treba da bude za Drugog pre nego što se nade u prilici da bude sa Drugim. 3. Ne postoji univerzalna moralnost. ni Bau­ man. ni ponavljajući. i uvek će ostati. nije u stanju da ih potpuno objasni. jedini konač­ ni etički autoritet nalazi se u subjektivnosti pojedinaca. te da će se autonomno sopstvo konačno emancipovati. Bez sveobuhvatnog etičkog koda. Iako postmoderni moral odbacuje moderni prisilni oblik morala. Moralnost je inherentno pretrpana protivrečnostima koje ne mogu da se prevazidu i sukobima koji ne mogu da se rese. tj. on ne prihvata ideju da je sve moguće . 7. a moralno sopstvo konačno ustati protiv inherentne i neizbežne ambivalencije. ali s raspadom represivnog i prisilnog etičkog koda . Bez takvog sve­ obuhvatnog koda. Moralni fenomeni nisu ni regularni. Nerazrešive moralne dileme.što je ideja potpunog relativizma.360 D Ž O R D 2 RlCER . moralnost jeste. život u postmodernom svetu verovatno neće biti lakši. Kao rezultat toga. ljudima ostaju samo sopstvene individualne moralnosti. Budući da Bauman odbacuje prisilne etičke sisteme koji proističu iz društva kao celine. 5. 4. a u prisustvu zbunjujućeg skupa naizgled jednakih sistema moralnosti. ni postmodernizam nisu u stanju da ponude jedan novi etički kod koji bi zamenio moderni etički kod.

a ne na nivou nekog kolektivnog moralnog koda. s modernim etičkim kodom pove­ zuje najgnusnije zločine. Ako ništa drugo. Biti za Drugog ne određuje šta je dobro. Bauman. U ta­ kvoj odluci veliku ulogu igraju rizik i hronična neizvesnost. važno je šta radimo a šta ne radimo. Na taj način Bauman usvaja postmodernu pozi­ ciju izbegavajući da se preda relativizmu i nihilizmu. pogotovo u njegovu potrebu da bude za Drugog.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 361 koji povezujemo sa modernošću moguće je da će barem postati moralniji. kao i mnogo šta drugo u postmodernom svetu. Do toga će se doći vremenom u odnosu sa Drugim. ali i naša šansa. bez maski i deformiteta koji su došli s modernim etičkim kodom. Bez obzira na to. Drugačije reče­ no. nada se polaže u svest moralnog pojedinca. u stvari. postoji fundamentalna tenzija između bezuslovne potrebe da se bude za Drugog i diskontinuiteta i fragmentiranosti koje Bauman povezuje s postmodernom. u ovom istorijskom trenutku nije moguće reći. moralnost je. ali to mora da se razradi u individualnoj svesti. Postmoderno društvo istovremeno je društvo koje nudi veli­ ku moralnu nadu i veliku ličnu zabrinutost: ljudi imaju potpuni moralni izbor. Moral­ no sopstvo će se definisati u svetu u kome nema izvesnosti. Sta će biti od to dvoje. SMRT SIMBOLIČKE RAZMENE I RAST SIMULACIJA Društvenog mislioca Zana Bodrijara najčešće vezujemo za postmodernu socijalnu teoriju. Bez šireg etičkog sistema koji će voditi lju­ de. ali ne i uputstva koja bi im ponudio sveobuhvatni moralni kod koji je nekada obećavala moderna. Umesto prisilnog i deformišućeg etičkog koda moderne. Pos­ tmoderna može biti izvor naših problema. Bodrijar je bio radikalan ne . Drugi podrazumeva odgovornost za moralno sopstvo. etika za pojedince postaje stvar individualne odluke. a šta loše. kao što je holokaust. USPON POTROŠAČKOG DRUŠTVA. u postmodernosti ćemo biti sposobni da se suočimo s moralnim problemima direktno. iako on lično nikada nije izjavio da pripada tom teorijskom pravcu. gde nikada neće postojati jasna razdvajajuća linija između dobra i zla. postala privatizovana. Otuda.

Za nas je danas normalno da živimo u potrošačkom društvu. već i po svom stilu pisanja. proizvodne snage upravljaju svetom potrošnje i kontrolišu ga. Na primer. Iako se ne mogu potpuno razdvojiti od proizvodnih snaga. Kao i drugi postmodernisti. Ipak. budući da još uvek nije raskrstio s marksizmom. pogotovo u svojim kasnijim radovima. on je preuzeo tradicionalnu marksističku poziciju koja najveći značaj dodeljuje proizvodnji. Bodrijar je svoje prve radove o potrošačkom društvu napisao kasnih 1960-ih godina kada se ono nalazilo u svojoj najranijoj fazi i kada njegovo postojanje nije bilo baš tako očigledno. njegova analiza potrošačkog društva nalazi se pod snažnim utica­ jem te teorije. dok su se Marks i najveći deo neomarksista bavili proizvodnjom. Diznilend) igraju veoma važnu ulogu u potrošnji. Bodrijar se takođe nalazio pod utica­ jem lingvistike koja ga je navela da o potrošnji objekata razmišlja kao o jednoj vrsti jezika. Od proizvođačkog do potrošačkog društva U svojim ranim radovima Bodrijar se nalazio pod snažnim uticajem teorijske misli Karla Marksa i različitih grana neomarksističke teorije. Bodrijar se usredsredio na poja­ vu potrošačkog društva. Iako je Bodrijar kasnije raskinuo s marksističkom teorijom. Mekdonalds. u njegovima radovima moguće je identifikovati nekoliko takvih teorija. ti entiteti su sami po sebi od presudne važnosti za oblast potrošnje. Među­ tim. a čini se da stil njegovih kasnijih rado­ va . Tako bi Bodrijar tvr­ dio da Dženeral motors i Tojota kontrolišu potrošnju automo­ bila isto kao što Majkrosoft kontroliše potrošnju kompjuterskih softvera. tržni centri. Drugim recima. Bodrijar u ranoj fazi svoje akademske karijere i osvita potrošačkog društva to još uvek nije mogao da vidi.sprečava nastanak grand-teorije. Unutar tog jezika svakom potrošačkom . Potrošačke snage (npr. uprkos usredsređenosti na potrošnju.362 D 2 0 R D Ž RlCER . reklamne agencije. Međutim. Potrošnja kao jezik.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI samo po svojim idejama. Bodrijar ne ide tako daleko u isticanju važnosti potroš­ nje. ali kao pisac koji je bio ispred svog vreme­ na.knjiga koje sadrže čitav niz naizgled nepovezanih aforizama . on odba­ cuje ideju grand-teorije.

već u znakovima. Kod .sistem pravila koji nam omogućava da razumemo znakove i. odnosno značenjima tih proizvoda. mi možemo da promenimo svoju poziciju na lestvici tako što ćemo početi da kupujemo drugačije proizvode. nalazimo u procesu samodefinisanja. ako ne i malo stariji. Kod je. ako želimo da se popnemo na stratifikacijskoj lestvici. . oni time definišu sebe i time ih definišu drugi. Tako „ferari" omogućuje višu pozi­ ciju na društvenoj lestvici. „opela astre" ili „fiata punta" koji se sklapaju u Kragujevcu. pokazuje da pripadate srednjoj klasi. Recimo. Ono što trošimo određuje naše mesto u društvenom poretku. Budući da svi razumemo kod i da se nalazimo pod njegovom kontrolom. kako mi znamo šta svi ti znakovi znače? Bodrijar objaš­ njava da znakove možemo da protumačimo zbog toga što svi razumemo kod i nalazimo se pod njegovom kontrolom. Kategorije dobara definišu kategorije ljudi. a „fiat punto" sklopljen u Kragujevcu. U realnom smi­ slu. još važnije.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 363 objektu dodeljen je neki znak. što je još važnije. Samodefinisanje . svi razumemo značenja znakova i način na koji su oni povezani jedni s drugima. dok trošimo (kupu­ jemo) dobra. na današnjem tržištu automobila.dok trošimo dobra. a manje stvari koje za­ dovoljavaju neku našu potrebu. Osim toga. činjenicu da „hamer" znači viši status od „dačije". ako odete u operu da gledate Madam Baterflaj. odlazak na koncert Britni Spirs ili Džastina Timberlejka upućuje na to da ste mladi. To dovodi do zaključka da se svi mi. Recimo. kada kupimo automobil ili kartu za bioskopsku ili pozorišnu predstavu. da razumemo u kakvoj su oni me­ đusobnoj vezi. Ljudi su ono što kupuju i troše. Potroš­ nja je zasnovana na činjenici da će drugi ljudi razumeti značenja onoga što mi trošimo na isti način kao i mi sami. Ali. Ono što trošimo određuje naše mesto u društvenom poretku. Za Bodrijara. suština potrošnje nije u (materijalnim) proizvodima. da razumemo u kakvoj su oni međusobnoj vezi. kupovina „ferarija" ili „hamera" predstavlja znak bogatstva i prestiža. Slično tome. mi više kupujemo znakove. što je još važnije. nalazimo se u uprocesu samodefinisa­ nja. sistem pravila koja nam omogućavaju da razumemo znakove i. kod nam omogućuje da razumemo značenje hamera" i „dačije" i. dok kupovina rumunske „dačije". nižu. Ali. u osnovi. Sledstveno. verovatno ste u srednjem životnom dobu.

izuzetno visok stepen potrošnje koji postoji u savremenom svetu. Razlika .364 DžORDŽ RlCER . Kada kupite CD s operom Madam Baterflaj. Mi ne trošimo da bismo zadovoljili potrebe već da bismo se razlikovali od drugih.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI možemo da se zadužimo i. Hiperpotrošnja . Bodrijar smatra da je takvo objašnjenje problematično iz više razloga. Drugim recima. Motivacija za potrošnju otuda nije ono što mi često pret­ postavljamo da jeste. Mi obično verujemo da se uzrok potrošnje nalazi u ljudskim potrebama. Kako potrebe mogu da objasne zašto neki od nas kupuju skupljeg „hamera" od jeftinije „dačije"? Oba vozila mogu da nas prevezu s jednog mesta na drugo mesto. umesto „fiata punta". on tvrdi da potrošnja može da se objasni konceptom razlike. Mi trošimo da bismo se razlikovali od drugih ljudi. ljudi su ono što kupuju i troše. . u jednom veoma realnom smislu. Takva kupovina nam omogućuje da utičemo na naše kretanje kroz stratifikacijski sistem.sve ono što je ljudima neophodno da bi preživeli i funkcionisali na minimalnom nivou u savremenom svetu. često deluje tako što drži ljude na njihovim pozicijama unutar sistema.koncept koji su postmodernisti koristili da bi dali alternativno objašnjenje potrošnje. Međutim.hiperpotrošnju . u tom kre­ tanju postoje ograničenja. Kako potrebe mogu da objasne neuobičajeno visok nivo potrošnje . Konceptom potreba često se objašnjava potrošnja. Ono što trošimo i način na koji to trošimo definiše razlike. Sve u svemu. u mnogim slučajevima daleko više nego što će ikada moći da upotrebe. Bodrijar odbacuje teoriju potreba. verujemo da različite stvari kupujemo zato što su nam one potrebne: hranu da bismo preživeli. oni time definišu sebe i time ih definišu drugi. to vas Potrebe . Mnogi znaju da bi mogli lako da pro­ mene socijalnu poziciju kada bi kupili „ferari". Međutim. nikada neće biti u stanju da priušte sebi takav automobil. koliko god da se potrude. odeću da nam bude toplo. stoga. automobile da bismo mogli da se prevezemo. barem kada su u pitanju bogata društva. Razume se. Ono što trošimo i način na koji to trošimo definiše te razlike. kupimo novog „renoa vel satis". Umesto toga.koja karakteriše današnji razvijeni svet? Mnogi od nas očigledno troše daleko više nego što im je potrebno. Stratifikacijski sistem.

drugima prenosimo čitav niz poruka. zapravo. već i da bismo dobili ono što obedovanje u Mekdonaldsu i konzumacija big meka simbolički kazuju o nama. determinisane kodom. Mi manje konzumirano hranu koja nas održava u životu. mi ne trošimo hranu (realnu stvar). Nama je na kraju potrebno ono što in­ formacija sadržana u kodu kaže da nam je potrebno. U toj komunikaciji. nema kraja potrošnji. to jest proizvoda koje smo kupili da bismo im poslali poruku. Otuda. Veoma je značajna i Bodrijarova tvrdnja da potrošnja nema puno veze s onim što mi konvencionalno doživljavamo kao real­ nost. Mi možda smatramo da imamo neke potrebe. I jedni i drugi razlikuju se od onih koji večeraju u nekom od luksuznih restorana hotela Hajat. a više znakove koji nam pomažu da se razlikujemo od drugih (big mek.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 365 razlikuje od onih koji su kupili CD Cece Ražnatović ili Seke Aleksić. jer prepoznaju kod i razumeju značenje znakova. Da­ kle. nešto nerealno) koji se za njih vezuju. mi se razlikuje­ mo od onih koji ručaju klot pasulj u nekom od „socijalističkih" ugostiteljskih restorana u kojem vam mleko i čaj služe u običnoj beloj šolji s plavim obrubom. mi ga ne kupuje­ mo samo da bismo jeli. kada znamo kod. Kada kupimo big mek u Mekdonaldsu. kao i kod koji ih definiše i kontroliše. uključu­ jući i poruku kojoj grupi pripadamo.on kotroliše naš odabir. znate da on ima različit vrednosni sistem od onoga koji čita Kurir. već znakove (dakle. postoji beskonačan broj proi­ zvoda koje možemo da kupimo da bismo se razlikovali od drugih. na kraju završavamo s neprekidnom životnom potrebom da se ra­ zlikujemo od onih koji u društvu zauzimaju drugačiji položaj od nas. Drugi razumeju šta želimo da im „kažemo". ali one su. znamo šta treba da trošimo. potreba za razlikovanjem nikada ne može da se zadovolji. u stvari. predstavlja oblik komunikacije. Mekdonalds). Pošto su razli­ ke nebrojene. posećujući ta mesta. Trošenje dobara. Kada na ulici vidite čoveka kako čita Vreme. Ali to nas vraća na pomenuto pitanje: kako znamo šta da kupimo da bismo se razlikovali? Jednostavno: uputstva za ku­ povinu upisana su u kod. Pojedinač­ ne potrebe postoje jer su neophodne da bi postojao kod. . Trošeći u Mekdonaldsu. To zapravo znači da kod ima mnogo veću funkciju od prostog informisanja našeg izbora .

Od proizvodnje do potrošnje. to jest ljudi koji će aktivno učestvovati u potrošačkom društvu. Kapitalizmu sve više trebaju ljudi koji će sigurno kupovati kapitalističke proizvode.345 di­ nara" itd. . Međutim. Odnosi s proizvodima imaju tendenciju da zamene ljud­ ske odnose. umesto da nas usluže živi ljudi. Kapitalističke korporacije (Mekdonalds. Bodrijar skicira promenu od društva u kome kapitalisti kontrolišu svoje radnike ka društvu u kome se kontrola preusmerava na potrošnju i potrošače. U društvu koje kontrolišu znakovi i kod. To se najjasnije vidi po okruženjima u kojima trošimo. Sve više vremena provodimo u kupovini i trošenju proizvoda. od nas se sve više zahteva da sami sebe uslužimo (sami sipamo benzin. ona počiva na argumentu da se krećemo od društva u kome dominira proizvodnja ka društvu u kome dominira potrošnja. u poslednje vreme kapitalisti su shvatili da se potrošačima ne srne dozvoliti da sami odlučuju o tome da li će da troše. Ironija je u tome što mi te proizvode trošimo zbog našeg odnosa s drugim ljudima. a zapravo provodimo sve ma­ nje vremena s tim ljudima. sami vratimo tacnu i počistimo sto za kojim smo jeli itd). „Vaš račun iznosi 2. a zaposleni izgledaju kao automati koji nam se obraćaju na osnovu unapred pripremljenog uputstva za komunikaciju („Da li biste hteli i pitu od jabuka sa vašim Big Mekom". U tim okruženjima. Najopštije rečeno. Ferari) moraju da ubede ljude da posta­ nu aktivni i redovni potrošači njihovih proizvoda. umesto u odnosima s drugim lju­ dima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Bodrijar ističe još jednu stvar koja je od velike važnosti za društveno ponašanje. tačnije zbog onoga što oni treba da kažu o nama drugim ljudima. mi se mnogo više povezujemo s proizvodima i okruženjima u ko­ jima se oni prodaju (pogotovo dok konzumiramo te proizvode) nego s ostalim ljudskim bićima. sami odnesemo obrok za sto. koliko će i na šta će da troše. U ranim danima kapitalizma potrošači su uglavnom bili prepušte­ ni sami sebi. Recimo. sami podignemo novac iz bankomata. Čak i kada uđemo u odnos sa drugim ljudskim bićima. U sve ovo smeštena je jedna grand-teorija. „Želim vam prijatan dan". taj odnos je veoma nehuman.) koje su naučili kada su konkurisali za posao.366 DŽORDZ RICER . u Mekdonaldsovim restoranima mi daleko više ulazimo u odnos s restoranom i proizvodima (uključujući i igračke koje se u njima reklamiraju) nego s ljudima koji tamo rade ili obeduju. Preciznije rečeno.

On hvali takav tip razmene. kapi­ talisti su zainteresovani da spreče društvenu revoluciju. Bodrijar tvrdi da primitivna društva. fenomen smrti kojim se Bodrijar bavio u studiji Simbolička tvima.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 367 Gledano iz perspektive kapitalista. na primer. obavljaju jednu vrstu rada koji mora da se kontroliše. To je bio. ustupaju mesto savremenim društvima. kao i radnici. Međutim. Osim toga. Potrošači moraju da se namame da kupuju proizvode koji im nisu neophodni ili proizvode za koje nemaju dovoljno novca ako se prethodno ne zaduže. sveobuhvatniju grand-teoriju koja počiva na gledištu o razlikama između primitivnog i savremenog društva. već i zarađivanjem novca koji im je neophodan da bi priuštili sva ta dobra. koja karakteriše simbolička razmena. koja su definisana simulacijama. Odlazak u tržni centar i kupovina dobara i usluga predstavlja oblik rada isto kao i zašrafljivanje felni na točkovima automobila u nekoj automobilskoj fabrici. Danas kapitalisti pretpostavljaju da potrošači neće stići da se pobune ako su neprekidno zauzeti ne samo potrošnjom dobara. U primitivnim druš­ . Simbolička razmena. razmena sa ljudima ne mora da se završi njihovom smrću.povratan proces davanja i primanja. Smrt simboličke razmene i porast simulacije U Bodrijarovom radu nailazimo na jednu još opštiju i. kao i primitivna društva u kojima se ona pojavljuje. ciklična razmena poklona i uzvratnih poklona karakteristična za primitivna društva. potrošači. Bodrijar simboličku razmenu definiše kao reverzibilan (povratan) proces davanja i uzimanja — ci­ kličnu razmenu poklona i uzvratnih poklona. razmena i smrt (1976). Nekada su kapitalisti sprečavali proletarijat da se buni tako što su mu nametali teške uslove rada. i još uvek jeste. način na koji kapitalisti razmišljaju o radnicima. sada se takav način razmišljanja proši­ rio i na potrošače. istorijski gledano. Ako potrošače posmatramo na takav na­ čin. Ljudi nastavljaju proces razmene s mrtvima donoseći darove na Simbolička razmena . onda kapitalistima nije teško da o njima misle kao o grupi koja mora da se eksploatiše da bi se uvećao kapitalistički profit. Uzmimo.

Jed­ nom rečju. ali nema puno smisla (osim ako ne postoji neka spoljna prisila) da kupac pokuša da obnovi ono što je uzeto iz prirode. u savremenom svetu . sadili šume kako bi obnovili ono što je bilo uzeto). Nasuprot tome. Zamisao je da se proces ekonomske razmene održava kroz potrošnju koja se nastavlja u nedogled. ali pojedinci bi jednom izmenjali poklone i time bi se ciklus koji se vezivao za jednu pojedinačnu razmenu okončao. živi se uglavnom ne bave mnogo mrtvima. Iz ove perspektive takode je moguće istraživati svet rada. ali su takode vraćali prirodi (tako što su. porast bogatstva onih koji kontrolišu proizvodnju. Osim toga. u primitivnom društvu nije bilo vla­ snika u savremenom smislu te reči. Na primer.nema kraja razmeni dobara: nema kraja kupovini dobara za sebe i za druge. u savremenom društvu radnik daje vlasniku radno vreme a zauzvrat dobija novac. postojala je samo simbolička razmena između ljudi koji su bili uključeni u proces rada. na primer. oruđa itd. Drugim recima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI njihov grob. integrišući groblja u život zajednice i obavljajući pe­ riodične rituale u kojima mrtvi zauzimaju važnu ulogu. Sirovi materijal koji nalazimo u prirodi može da se kupi. rad­ nici su uzimali od prirode (sirovi materijal). Po­ stojao je običaj davanja poklona i uzvratnih poklona. Staviše. stavljanje cveća na grob). U pri­ mitivnom društvu razmena dobara bila je striktno ograničena. U primitivnim društvima rad je podrazumevao simboličku razme­ nu između radnika. Tu nema simboličke razmene izme­ đu radnika i vlasnika. a da je takva vrsta razmene skoro potpuno nestala iz savremenog sveta. ima simbolički značaj za ono što se dešava u čitavom društvu. Sledstveno. Za razliku od toga. Odnos prema smrti.368 D 2 0 R D 2 RlCER . konačno. U savremenim društvima. za Bodrijara. mrtvi su integrisani u život primitivne zajednice. njihovi grobovi i groblja razdvajaju se od ostat­ ka društva. Bodrijar tvrdi da primitivna društva karakteriše sim­ bolička razmena sa mrtvima. Iako tu i tamo može da se pronađe poneki dar kojim ljudi jedva pokazuju da se sećaju mrtvih (na primer. radom dominira eko­ nomska razmena. sirovog materijala. u oblasti privrede simbolička razmena zamenjena je ekonomskom razmenom. a koji se često izvode baš na grobljima. . To naravno ima za cilj porast proizvodnje i.svetu ekonomske razmene . u savremenim društvima mrtvi.

) Današnje pleme Tasadaj nije ništa drugo do simulacija tog primitivnog oblika. Taj si­ mulirani svet potpuno je raščaran (engleski. Bodrijar nudi nekoliko primera da bi objasnio na šta. Upadljivo je to da mnogi turisti žele da „putuju" na takav način umesto da odu u pravi akvarijum (koji i sam predstavlja simulaciju mora). disenchanted) i goto­ vo sraman u poređenju s primitivnim. veka živelo na nivou organizacije plemena iz kamenog doba. veka. lažne stvari. u Di­ znilend se ulazi i izlazi kroz Glavnu ulicu. izvornim svetom. Bodrijar smatra da je savremeni svet sve više pod njihovom dominacijom. za­ pravo. barem ne u onom smislu u kome Bodrijar koristi ove pojmove. misli. ali to zaista više nije pleme Tasadaj. Jedan od Bodrijarovih omiljenih primera kojim dokazu­ je proces simulacije jeste simulacija Diznijevog sveta. postoji tako­ de simulacija vožnje podmornicom u koju ljudi ulaze da bi videli simulaciju podvodnog sveta. onaj koji karakteriše simbolička razmena.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 369 Simulacije. Savremeni zabavni park Diznilend obuhvata mnoge simulacije onoga što je svojevremeno bilo izvorna društvena realnost. u savremeni svet koji karakteriše nedostatak izvornosti. pun opčaranosti i magije. Indijansko pleme Tasadaj s Filipina bilo je tokom postojanja u primitivnim vremenima realno i izvorno. Međutim. On takode smatra da je izvorni kultur­ ni svet. Simulacije koje karakterišu savremeni svet nemaju sposobnost da proizvedu magijom izazvano oduševljenje. tokom vremena društvo se raščaralo i razmagijalo. kao što je simbolička razmena. (Pleme je sve do polovine 20.imitacije. Ono postoji i korisno je antropolozima koji žele da ga studiraju ili turistima koji žele da ga posmatraju. To je mali preuređeni tržni centar koji predstavlja simulaciju ulica koje su bile karak­ teristične za mnoge američke gradove na početku 20. Njega štiti vlast. Bodrijar smatra da se savremeni svet sve više nalazi pod njihovom dominacijom. U vezi s tim. . a da ne pričamo tek Simulacije . odnosno simulacija. Bodrijar vidi preobražaj primitiv­ nih društava koja se karakterišu istinskim kulturnim svetovima. N a primer. veštački je zamrznuto u vremenu i sterilisano s ciljem da se eliminišu neka od njegovih jedinstvenih karakteristika. Simulacije su lažne stvari. Ali nije samo prošlost ta koja se simulira u Diznilendu.

to je najnerealnije. ali se ponašanje njegovih pripadnika radikalno promenilo. Moglo bi se reći da je realni Tajms skver uklonjen i da danas predstavlja simuliranu i sterilisanu realnost koja se ne razlikuje mnogo od . Paja Patak. da napomenemo samo neke od njih.370 DžORDŽ RlCER . itd. pa čak i o čitavim narodima i njihovom odnosu prema simulacijama.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 0 pravom okeanu i morskom životu koji se ne nalaze tako daleko od ulaza u Diznilend. Amerika predstavlja dom nekih od svetski najpoznatijih i najpopularnijih simulacija. Ono izgleda onako kako vladini službenici i turisti zamišljaju da bi pleme Tasadaj trebalo da izgleda. Drugim recima. Ko god proba da istraži šta se nalazi ispod i iza simulacije. na­ ročito hoteli u tom gradu koji simuliraju druge svetove: „Njujork. Pre se može reći da su oni potpuno nestali u lavini simulacija.) i pri­ čaju i glume prema unapred spremljenim scenarijima. Ništa nije realno u Diznilendu osim ljudi koji tamo rade. Ali Bodrijar ide dalje od očiglednih primera i raspravlja o čitavim gradovima (Los Anđeles). Pleme Tasadaj i danas postoji. onda može da se tvrdi da živimo u jednoj velikoj simulaciji. mogao bi ubrzo da se razočara. A ako nema istine i realnosti. Bodrijar vidi Ameriku kao društvo koje se nalazi na čelu ova­ kvog razvoja događaja . Snežana. a čak se i oni ponašaju na nerealne načine kada za­ bavljaju mušterije (Miki Maus. Luksor. Ako i uspe da zađe ispod simulacije. Belađo. a ostatak sveta ih sledi. svaki aspekt savremenog sveta kombinacija je realnog 1 imaginarnog. istinitog i lažnog. Najbolji primer je Las Vegas. Mendelej Bej.diznizaciji" Tajms skvera. Praktično. u savremenom društvu nema istine i nema realnosti. Sveprisutno iskustvo simulacije predstavlja glavni uzrok ne­ stanka razlike između realnog i imaginarnog. Pariz. Ono postavlja standarde. Njujork".. Zapravo. nakon što su stare pornografske kabine i jeftine prodavnice zatvorene i zamenjene čitavim nizom franšiza koje se mogu naći širom SAD. realno i istinito se sve teže mogu pronaći. Tako se u današnjem Njujorku može govoriti o . videće da ispod nje ne postoji ništa drugo osim simulacije. Diznijeva obnova starog pozorišta dovela je do dramatične promene čitavog prostora. najlažnije i najsimulisanije društvo na planeti. Venecija. Danas malo ko pokušava da dođe do suštine stvari.

Svetski televizijski programi nalaze se pod dominacijom S A D i takode predstavljaju simulaciju.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 371 onoga što možemo naći na drugim mestima. Jedan od razloga za to jeste či­ njenica da su Marks i marksisti bili usmereni na proizvodnju. Fuko je odbacio Bodrijarove kritike. Bodrijar je objavio čitav niz inovativnih i iznenađujućih radova koji su mu omogućili . što mu je kasnije otežalo na­ predovanje u francuskim akademskim i naučnim krugovima. ljudi sve više posećuju Internet prodavnice i Internet tržne centre koji nisu ništa drugo do simulacija realnih prodavnica ko­ jih u S A D ima na pretek. Bodrijar se školovao za sociologa. Tokom godina. Njujork se nalazi u procesu gubitka svoje posebnosti i počinje da liči na mnoga druga (obična) mesta. Osim toga. Jedna od njegovih ranih publikacija. Sjedinjene Države su takode dom drugih ključnih centara simulacije. Kasnih 1960-ih godina Bodrijar je objavio pi­ onirski rad o potrošnji koji nastavlja da utiče na sve veće po­ dručje sociološkog interesa. čak i za francusko podneblje koje je izrodilo obilje jedinstvenih teorija. sve je manje bio politički aktivan i sve brže napuštao marksističku teoriju. a ne u proizvodnji. N a pri­ mer. Predavao je na univerzitetu. pod nazivom Zabora­ vite Fukoa (1977). ali je i to ubrzo napustio. dok je Bodrijar ubrzo shvatio da je suština u potrošnji. pa je Bodrijar nakratko pao u zaborav. One dominiraju svetskom filmskom industrijom. Bodrijar se nalazio pod radikalnim uticajem marksističkih ide­ ja. Internet i njemu slična sajbermesta takode su simulacije. Sve što se može videti u filmovima proizvedenim u Americi predstavlja simulaciju. Tokom 1970-ih godina i posle toga. kritikuje Fukoa koji je tada bio vodeća figura u francuskom akademskom svetu. ali je ubrzo počeo da zadire i u druge dis­ cipline. Žan Bodrijar Biografska skica Žan Bodrijar (1929-2007) bio je neobičan socijalni teoretičar.

sa svojim implantima. Tropski raj tih luksuznih zajednica očigledno je hiperrealan. istinitije od istinitog. u filmu Matrix postoji kadar u kome se vidi knjiga čiji je naslov Simulacije. N a primer. realnije od realnog. koji je sam postao neka vrsta pop ikone. kao rezultat toga.372 DŽORDZ RICER . Zamisli­ te zajednice bogatih ljudi koji stanuju u američkim državama s prijatnom klimom (kao što su Arizona. mnoga umetnička dela nastala su pod uticajem njegovih ideja. kao potpuno simuliran i. lepše od lepog. prašnjav i obrastao suvonjavim palmama. Ipak. U tim zajednicama može se naći vegetacija koja nužno ne pripa­ da tim geografskim oblastima. mnogi koji su izučavali Bodrijarova dela i postmodernu teoriju uopšte. Florida ili Kalifornija). implozija) snažno su uticale ne samo na postmodernu socijal­ nu teoriju. Bodrijarov uticaj nije ograničen samo na socijalnu teoriju. Osim toga. a zaposleni u njemu daleko su uljudniji i prijatniji nego oni koje srećemo u našem svakodnevnom životu. . Još jedan primer iz potpuno druge oblasti jeste pornografi­ ja. Ženska pornografska filmska zvezda. simbolička razmena. Bodrijar opisuje takav razvoj događaja kao hiperrealan. Recimo. nego i na glavne teorijske struje u socijalnoj teoriji. telesnom šmin­ kom i drugim dodacima. Čak se i pop kultura našla pod utica­ jem Bodrijara. dodatnom estetskom hirurgijom. Rezultat toga je stvaranje tropskog raja koji je daleko realniji od realnog tropskog predela.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI da postane istaknuti postmoderni socijalni teoretičar. realniji od realnog. koji može da bude suv. To svakako važi za Diznilend. na­ čelno smatraju da se njegovi radovi nalaze u samoj srži te nove teorijske orijentacije. Las Vegas. Njegova opšta perspektiva. kao rezultat toga. pa čak i za novi Tajms skver u Njujorku. tj. može da se shvati kao objekat koji ima Hiperrealno . tetovažama. lepši od lepog. simulacije. kao i mnoge pojedinačne ideje (na primer. istinitiji od istinitog. Dizni­ lend je čistiji nego svet van njegovih kapija. Mali je broj teoretičara koji istovremeno mogu biti pop ikone i oz­ biljni socijalni teoretičari. Bodrijar je odbijao da sebe naziva postmodernistom. Uzmimo jedan drugi primer. čak i ono što izvor­ no pripada tim područjima tako je uzgojeno da izgleda bogatije od onoga što se može naći u prirodi.potpuno simulirano i.

čak se i SAD nalaze na samom početku procesa simulacije. Realnost je. Ljudi mogu pokušati da podese svoj život takvim hiperrealnim slikama. Dok se S A D nalaze u centru svega toga. . prema Bodrijaru. transformišući se tako da izgledaju kao porno zvezde. Ona predstavlja hiperrealan seksu­ alni objekat. nazvan Celebration. Staviše. U stvari. već su važne i zbog toga što služe kao modeli za transformaciju izvan granica u kojima se nalaze. ostatak sveta je osuđen da se kreće u istom simuliranom pravcu.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 373 zadatak da simulira požudu. već i još sveobuhvatnije simulacije. Žene uvećavaju grudi ili pribegavaju vagino­ plasties a muškarci odlaze kod hirurga da bi uvećali dužinu i širinu svojih penisa. kroz manje realnu i potpuno humanu ekonom­ sku razmenu. Ne samo da su te simulirane realnosti važne po sebi. ali onda sopstveni seksualni život pretvaraju u simulaciju. Dizni je sam izgradio takav model zajednice. s ciljem da simuliraju Ameriku na prelomu 2 0 . Budućnost će doneti ne samo još izuzetnije. Bodrijar nudi jednu grand-teoriju promene od primitivnog društva. sve više kontaminirana takvim simulacijama. Pod uticajem tih hiperrealnih mo­ dela ostatak sveta postaje sve više simuliran. Nove zajednice širom Amerike koriste Celebration i Diznilend kao modele za sopstveni razvoj. veka. Sve u svemu. koje karakteriše realna i humana simbo­ lička razmena. a rezultat toga je da se njihov seksualni život pretva­ ra u jednu simulaciju. na svom pla­ cu u Floridi. do savremenog sveta koji sve više karakteriše nere­ alna i nehumana tehnologija. sve više hiperrealan. Veoma mali broj ljudi je sposoban da seksualni odnos doživi na tako atletski savršen način koji može da se vidi na ekranu. Otuda uticaj Diznilenda nije ograničen samo na ono što se de­ šava iza njegovih zidova ili na Tajms Skveru u Njujorku. realniji od bilo koje žene koju bi prosečan muška­ rac mogao da sretne u stvarnom životu. a možda i simulirani ljudi. Isto može da se kaže za seksualne činove koji mogu da se vide u pornografskim filmovi­ ma. ljudi pokušavaju da ih imitiraju. Budući da su seksualni činovi koje gledamo na ekranu hiperrealni. Ljudi mogu pokušati da tako seksualno opšte. Na taj način oni postaju simulirani ljubav­ nici. Mnoge zajednice se stvaraju na osnovu Diznijevog modela.

itd. N a j o p š t i j e rečeno. N a r a v n o .374 DŽORDŽ RiCER . . i plaćanje skoro isključivo u gotovini. tržni centri o m o g u ć a v a j u potrošaču d a troši. B a š k a o što fabrika o m o g u ć a v a proizvodnju. koji j e pariške prodavnice (ali ne s a m o njih) video kao sredstva za p o t r o š n j u . mašine. Sredstva za potrošnju: stara i nova.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI POTROŠAČKO DRUŠTVO I NOVA SREDSTVA ZA POTROŠNJU Pod velikim uticajem nekoliko Bodrijarovih p o s t m o d e r n i h ideja. Sledeći Marksa. sirovine. J e d a n d e o m o j e grand-teorije bavi se p o m e r a n j e m o d o n o g a što nazivam starim sredstvima za potrošnju (kao što su kafane. M e đ u t i m . potro­ šačke centre (tržne centre. k a o i ideja nekih teoretičara m o d e r n e (Marksa i Vebera).).) nazvao s a m sredstvima za potrošnju. što znači d a s u podrazumevala fizičku strukturu. maši­ ne. o g r o m n e prodavnice itd. Iako materijalna. sirovine. i ja s a m razvio grand-teoriju k o j a se bavi p o t r o š a č k i m d r u š t v o m . o n d a bi sredstva za p o t r o š n j u trebalo d a se definišu k a o stvari koje čine p o t r o š n j u m o g u ć o m . ali o n to radi n a način koji nije u skladu s n a č i n o m n a koji koristi svoj daleko poznatiji p o j a m . sredstva za p o t r o š n j u za njega su jednostavno potrošačka dobra.sredstva za proizvodnju. taverne. š o p i n g molove. A k o b i s m o hteli d a se pridržavamo definicije sredstava za proizvodnju. potrošnju stvari (kao što su hrana i piće). postoje još starija Sredstva za proizvodnju . krčme. tradicionalnija sredstva za potrošnju bila s u (i j o š uvek su) p o t p u n o materijal­ na. fabrike itd. ta teorija opisuje svet sve veće potrošnje k o j u nazivam h i p e r p o t r o š n j o m .stvari koje omogućuju proizvodnju (oruđa. osećaj zajednice (nemački.) koje o m o g u ć a v a j u proizvodnju u kapitalističkom društvu. interakciju licem u lice i z m e đ u potrošača i zaposlenih. M a r k s koristi ovaj p o ­ j a m . M e đ u o n i m a koji s u taj p o j a m koristili n a ovakav način jeste i Bodrijar. ta mesta s u m e đ u o n i m a koji su ih često posećivali stvarala čitav niz nematerijalnih efekata k a o što j e . Starija. Gemeinschaß). kafići i restorani) k a novim sredstvima za potrošnju o k o j i m a ću uskoro nešto reći. bifei. Z a M a r k s a su sredstva za proizvodnju one stvari (oruđa. recimo.

1957) Diskonti (Target. Ona su kroz ono što je Jozef Sumpeter nazvao kreativna destrukcija (sta­ re strukture moraju da se unište da bi otvorile prostor za nasta­ nak novih koje će funkcionisati efikasnije) uspela da istisnu stara sredstva za potrošnju kao što su restorani i sajmovi. Konačni cilj bio je da se progresivno uveća nivo potrošnje. 1971) Sva ova mesta predstavljaju materijalne strukture.skup potrošačkih mesta koja su uglavnom na­ stala nakon 1950-ih godina u SAD s ciljem da unaprede potrošnju. 1992) Robne kuće (Toys'R'Us. Zapravo. Razlog je u tome što je po­ stalo neophodno da se potrošači oduševe da bi dolazili što češće i u što većem broju. Ipak. 1991. još dematerijalizovanijih sredstava za potrošnju.shvatanje po kome stare strukture moraju da se uni­ šte (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje će biti efikasnije. (Vidi okvir: Fantazmagorija i svet snova). ali svako od njih može da se posmatra i kao fantazmagorija ili svet snova. 1955) Tržni centri (Edina. bakalnice i radnje. i Mall of America. Nova sredstva za potrošnju bila su veoma uspešna u postizanju tog cilja. nakon 1950. brzina promene toliko je velika da mnoga od tih sredstava za potrošnju već dolaze pod udar drugih. godine sredstva za potrošnju postala su mnogo fantastičnija i spektakularnija. kao što su bazari. 1962) Zabavni parkovi (Disneyland.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 375 sredstva za potrošnju. Novim sredstvima za potrošnju nazivam skup mesta koja su uglavnom nastala nakon 1950-ih godina u S A D s ciljem da radikalno unaprede potrošnju. . va­ šari. 1966) Kazino-hoteli (Flamming. prvi zatvoreni centar. kao što su šoping Nova sredstva za potrošnju . odnosno omogući hiperpotrošnja. zelene pijace. novijih. Kreativna destrukcija . 1955) Brodovi za krstarenje (Sunward. arkade. Minesota 1956) Mega tržni centri (West Edmont Mali. 1946) Zabava (Hard Rock Caffe. Nabrojaću neka od najvažnijih sredstava za potrošnju s primerima i godinama kada su počela da rade: • • • • • • • • • Franšize (McDonald's.

1991. kao što su bazari. Nabrojaću neka od najvažnijih sredstava za potrošnju s primerima i godinama kada su počela da rade: • • • • • • • • • Franšize (McDonald's. 1946) Zabava (Hard Rock Caffe. 1962) Zabavni parkovi (Disneyland. arkade. godine sredstva za potrošnju postala su mnogo fantastičnija i spektakularnija. bakalnice i radnje. prvi zatvoreni centar. . i Mall of America. 1955) Brodovi za krstarenje (Sunward. 1955) Tržni centri (Edina.shvatanje po kome stare strukture moraju da se uni­ šte (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje će biti efikasnije. zelene pijace. 1992) Robne kuće (Toys'R'Us. Razlog je u tome što je po­ stalo neophodno da se potrošači oduševe da bi dolazili što češće i u što većem broju. još dematerijalizovanijih sredstava za potrošnju. 1971) Sva ova mesta predstavljaju materijalne strukture. brzina promene toliko je velika da mnoga od tih sredstava za potrošnju već dolaze pod udar drugih.skup potrošačkih mesta koja su uglavnom na­ stala nakon 1950-ih godina u SAD s ciljem da unaprede potrošnju. Kreativna destrukcija . odnosno omogući hiperpotrošnja.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 375 sredstva za potrošnju. 1966) Kazino-hoteli (Flamming. Novim sredstvima za potrošnju nazivam skup mesta koja su uglavnom nastala nakon 1950-ih godina u S A D s ciljem da radikalno unaprede potrošnju. ali svako od njih može da se posmatra i kao fantazmagorija ili svet snova. nakon 1950. novijih. Ona su kroz ono što je Jozef Sumpeter nazvao kreativna destrukcija (sta­ re strukture moraju da se unište da bi otvorile prostor za nasta­ nak novih koje će funkcionisati efikasnije) uspela da istisnu stara sredstva za potrošnju kao što su restorani i sajmovi. kao što su šoping Nova sredstva za potrošnju . va­ šari. Ipak. Nova sredstva za potrošnju bila su veoma uspešna u postizanju tog cilja. Zapravo. Minesota 1956) Mega tržni centri (West Edmont Mali. 1957) Diskonti (Target. Konačni cilj bio je da se progresivno uveća nivo potrošnje. (Vidi okvir: Fantazmagorija i svet snova).

Ta nova sredstva spajaju dematerijalizovani oblik s kapacitetom za proizvodnju i. Njihova uvećana nematerijalnost (percipirana i stvarna) daje im ogromnu prednost nad materijalnim sredstima za po­ trošnju u pogledu onoga što mogu da urade i efekata koje mogu da naprave. Amazon. Zbog svega toga. ili svet nalik snovima. 1988. a posebno Internet trgovi­ na svih vrsta (omogućena pojavom Interneta. Recimo. kad sve što nam je potrebno (a često i mnogo više od toga) možemo dobiti udobno zavaljeni u fotelju ili u stolicu koja se nalazi ispred na­ šeg računara. na ekranu svog računara možete da gledate lap dens? Što je još važnije.com nudi na prodaju više knjiga nego najveći lanci ogromnih knjižara koji se nalaze širom Ame­ rike kao što su Borders ili Barnes and Nobles. ona predstavljaju ozbiljnu pretnju novim materijalnim sredstvima za potrošnju. Mnoga druga nova (i stara) materijalna sredstva za potrošnju suočiće se sa sličnom borbom u budućnosti. godine). godine).. ta nova dematerijalizovana potrošačka me­ sta. Drugim recima. Umesto da fizički odete u te ogromne prodavnice. nestvarnijim i fantazmagorič­ n i m .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI televizija (rođena 1985.376 D 2 0 R D 2 RlCER . veća nematerijalnost nije . nego njihovi materijalni prethodnici. a pomoću tastature ispišete broj svoje kreditne kartice i adresu na koju želite da vam se roba isporuči. s fantazmagorijom i svetom snova. Mene interesuju različiti procesi koji imaju za cilj da nova sredstva za potrošnju učine još spektakularnijim. u još većem obimu.džek-pot" i ostale igre na sreću možete da igrate onlajn? Zašto da idete na konjske trke kada možete da se kladite preko Interneta? Zašto da idete u noćni klub kada kod kuće. pogotovo ona koja se nalaze na Internetu. sada je dovoljno da dva-tri puta kliknete mišem. u pokušaju da namame mu­ šterije da izađu van svojih domova. megamolovima i supermarketima. gubili vreme tražeći mesto za parkiranje i onda traćili sate šetajući po ogromnim tržnim centrima. imaju daleko više mogućnosti da proizvedu fantazmagoriju. Zašto bismo uopšte izlazili iz kuće. Zašto biste leteli u kazino-hotel u Las Vegasu kada . očaravajućijim. Dematerijalizovana sredstva za potrošnju imaju daleko veću sposobnost da koriste te procese da bi stvorili privlačni svet fantazije za potrošače. pogotovo tržnim centrima. ulazili u automobil i sa­ obraćajnu gužvu.

e-tailers). došlo se do zaključka da kupovina u prevelikim hipermarketima više nije prijatna. krećući se kroz različite elektronske prodavnice (engle­ ski. budući da su u pitanju materijalne strukture. Potrošač ne mora da prelazi sa Amazon. sve je teže kretati se po njima. Sajberprostor može da bude onoliko veliki koliko vaša mašta i mašta onih koji ga stvaraju može da zamisli. U sajberprostoru takva ograničenja ne postoje. Spektakl i implozija.com na Barnesandnoble. .gubitak granica i spajanje različitih stvari. ljudi ne bi bili sposobni da se u njima snađu. Naravno. spajanje različitih stvari i gubitak njihovih posebnosti). Jedan od načina na koji nova sredstva za potrošnju stvaraju spektakl jeste implozija nekad odvojenih sredstava za potrošnju u jedno okruženje (koncept implozije po­ zajmljen je od Bodrijara i podrazumeva gubitak granica. kako sajbermesta i sajber­ prostor postaju sve veći.com da bi pronašao neku posebnu knjigu. potrošačima pronalazi najjeftiniju cenu proizvoda koji traže.com. Postoje tako­ de brodovi za krstarenje na kojima možete naći tržni centar i kazino. u težnji da obuhvate što više sredstava za potrošnju. poseban pretraživački pro­ gram koji. shop bot će sve to uraditi za njega. Ipak. search engines) i druge tehnologije koje odrađuju posao za potrošača. niti odatle na Varsitybook. Potro­ šače će možda iritirati dužina celog tog procesa i poteškoće prili­ kom pronalaženja onoga što im je potrebno (budući da sastavni Implozija . Zato tu u pomoć pristižu mašine za pretraživanje (engleski. Ljudi moraju biti sposobni da fizički upravljaju tržnim centrom ili palubom broda za krstarenje. Recimo. tržni centri i zabavni parkovi postali preveliki. postoje ograničenja za ono što može da implodira u tržni centar ili brod za krstarenje. Ako bi. Mall of America istovremeno je tržni centar i zabavni park.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 377 samo prednost po sebi. već je prednost koja stvara niz drugih prednosti za dematerijalizovana sredstva za potrošnju. Dobar pri­ mer takve tehnologije jeste shop bot. dediferencijacija kao suprotnost diferencijaciji. Recimo. Stariji potrošači ne mogu da pešače petnaest minuta s jednog kraja Vegmansa na drugi kraj samo da bi kupili litar mleka i salvete koji se nalaze na različitim krajevima „prodavnice".

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI delovi Interneta p o s t a j u sve brojniji i različitiji). V r e m e n o m i prostorom takode se m o ž e manipulisati kako bi se o d novih sredstava za potrošnju . a d o k je unutra. sajbermesta imaju veći potencijal da koriste simulacije p o m o ć u kojih m o g u da stvore m n o g o fantastičnije svetove o d onih koji su mogući u Las Vegasu ili u Mall o f America. Spektakli i simulacije. o n a su slobodna d a stvaraju simulacije koje su ne s a m o spektakularnije već. Poenta je u sledećem: budući da nisu ograničena fizič­ ki. Z a ­ pravo. K a d a i m a m o širi opseg za transmisiju digitalnih signala i spoj virtuelne realnosti i sajberprostora. R e c i m o . R e c i m o . na sajbermestima n e m a gužve i đubreta koji m o g u d a se vide po tržnim centrima).. M n o g a sredstva za p o t r o š n j u . p o s m a t r a č nikada ne g u b i iz vida činjenicu d a gleda u simulaciju. n a neki način. J o š jedan način na koji sredstva za p o t r o š n j u sebe čine spektakularnim jeste stvaranje simulacija koje su neverovatnije o d realnosti. Neverovatan spektakl sastoji se u t o m e što j e d n i m prostim pritiskom na miša m o m e n ­ talno možete d a se prebacite iz kupovine u sajbermolu n a kocka­ nje u sajberkazinu. nova i stara. N j u j o r k simulira N j u j o r k sredine prošlog veka). O t u d a bi u sajberprostoru. Sajbermesta su p o definiciji simulacije. Spektakl. i uverljivije o d realnosti. bar teorijski. nikada ne g u b i osećaj d a se nalazi u kazino-hotelu. m o g u biti hiperrealna (na primer. a odatle na virtuelni obilazak Diznilenda. vreme i prostor. atrakcije koje m o g u d a se n a d u u N j u j o r k . K a o fizičke strukure. p a se stoga beskrajno spajaju bez ikakvog reda. ali teško d a će se neko zaista umoriti o d toga. dolazimo do veće spo­ sobnosti ljudi d a se smeste u simuliran svet koji se jako približio realnosti. Budući d a za njih ne postoje ograničenja koja su karakteristična za fizička mesta. Sajbermesta čak m o g u biti realnija o d samih realnih m e ­ sta. p o s m a t r a č nikada ne oseća d a se zaista nalazi u N j u j o r k u . kazino-ho­ teli m o r a j u d a funkcionišu unutar ograničenja k o j a su i m na­ m e t n u t a n j i h o v o m materijalnošću. oblast u kojoj se na­ lazi Las Vegas o b u h v a t a čitav niz neverovatnih kazino-hotela koji simuliraju razne svetove (npr. N j u j o r k u nisu date u razmeri. stapajući se n a Internetu u j e d n o . m o g a o d a se napravi model N j u j o r k a dat u razmeri. D o k je napolju. d r u g i m recima. g u b e svoju p o ­ sebnost. hotel N j u j o r k .378 DZORDŽ RicER .

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

379

napravio spektakl. U hotelima u Las Vegasu gubi se osećaj za vremenske periode. Hotel Luksor, sagrađen po uzoru na stari Egipat, nalazi se odmah do Ekskalibura, koji je napravljen po uzoru na građevine Engleske iz doba kralja Artura, koji opet sto­ ji odmah do dvadesetovekovnog Njujork, Njujorka. Osim toga, unutrašnjost kazino-hotela dizajnirana je tako da kockari izgube predstavu o tome koliko je sati i koje je uopšte doba dana. U nji­ ma, zbog toga, namerno nema časovnika i prozora. Prostorom se manipuliše tako što se, recimo, sredstva za potrošnju smeštaju u ogromne prostore dizajnirane tako da preplaše potrošače. Mali of America toliko je veliki da istovremeno obuhvata tržni centar i zabavni park. Luksor ima najveći atrijum na svetu. U njega bi moglo da se parkira devet aviona tipa „boing 747". Ali, ma ko­ liko sve to bilo impresivno, ta veličina bledi u poređenju s onim što potencijalno može da se napravi u sajberprostoru, u kome bukvalno nema ograničenja onome što može da se uradi s vre­ menom i prostorom. Čitav svemir i čitavo vreme stoje na raspo­ laganju sredstvima za potrošnju koja nalazimo u sajberprostoru.

Ključni koncepti

Fantazmagorija

i svet snova

Istraživanje starih sredstava za potrošnju možemo naći u radu Valtera Benjamina, koji se bavio njihovom fizičkom struktu­ rom i nematerijalnim osećanjima koja je ona trebalo da izazo­ vu. Benjaminov najpoznatiji rad jeste projekat arkada (nemački, Passagen-Werk). To je rasparčan, nezavršen rad koji se bavi devetnaestovekovnim pariškim arkadama. Arkade su predstav­ ljale stara sredstva za potrošnju, čak i u vreme kada je Benjamin Fantazmagorija - koncept kojim se opisuju fantastični nematerijalni efekti koje proizvode fizičke strukture kao što su arkade ili nova sredstva za potrošnju. Svet snova - koncept sličan konceptu fantazmagorije. Prvenstveno se odnosi na upotrebu dekoracije i sličnih metoda kojima se mušterije mame u radnju, a roba i usluge čine glamuroznim, romantičnim i stoga privlač­ nim mušterijama. Cilj takvih metoda jeste da rasplamsaju želje i osećanja potencijalnih kupaca.

380

DŽORDŽ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

o njima pisao (otprilike između 1920-ih i 1940-ih). O n ih je proučavao da bi stekao bolji uvid u vreme u kome je živeo, kao i u doba u kojem su one sagrađene. Benjamin je sebe vi­ deo kao teoretičara koji istražuje fragmente i ostatke masovne kulture 19. veka. Arkade su bile nadsvođene gradske ulice u kojima su se s obe strane nalazile radnje različitih vrsta. Ulice su bile zatvorene za saobraćaj, što je potrošačima omogućavalo da šetaju od jedne do druge prodavnice kako bi nešto kupili ili samo razgledali izloge. Benjamin je arkade definisao kao pr­ vobitne hramove potrošnje kapitalističkih dobara. One su ne­ posredno prethodile drugim hramovima za potrošnju dobara - sajmovima i robnim kućama. Same arkade imale su svoje prethodnike u crkvama (arkade su često imale oblik krsta) i orijentalnim bazarima. O n o što je prvobitno bilo ograničeno na arkade, kasnije je izletelo iz tih okvira, preplavivši Pariz s još grandioznijim i pretencioznijim izlaganjem dobara za kupovinu. Značajnu ulogu u tom procesu Benjamin dodeljuje arhitekti, baronu Zoržu Eženu Osmanu, koji je u Parizu stvorio čitav niz fizič­ kih strukutura, kao što su železničke stanice, muzeji, zimske bašte, sportske hale, radnje, izložbene galerije (kao i bulevare koji do njih vode), koji ne samo da su umanjili značaj original­ nih arkada, već su ih bacili u zasenak. Sve te strukture bile su delimično ili u potpunosti povezane s potrošnjom. Međutim, Benjamin smatra da su sve fizičke strukture, a ne samo arkade predstavljale više od materijalnih realnosti; one su proizvodile nematerijalne efekte od kojih je najpoznatiji Benjaminov ču­ veni koncept fantazmagorije. U stvari, njegov argument bio je da je nova urbana fantazmagorija, koja započinje Osmanom, zamenila arkade i da su nekada magične arkade, koje su stvori­ le tu fantazmagoriju, postale sve manje važne. Sličan argument iznela je i Rozalinda Vilijams. O n a govori o ranim sredstvima za potrošnju - izložbama i robnim kućama. Vilijamsova tvrdi da su pariške izložbe, pogotovo one između 1889. i 1900. godine, bile prvo sistematski planirano masovno potrošačko okruženje i da su predstavljale novinu jer su spajale imaginaciju i dobra koja treba da se prodaju. Imaginacija za­ jedno sa planiranim okruženjem stvara svet snova za potroša­ če (još jednom ovde vidimo integraciju idealnih [imaginaciju]

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

381

i materijalnih [isplanirano okruženje] faktora). U tom kon­ tekstu Vilijamsova raspravlja o otvaranju francuskih radnji, pogotovo Bon marche iz 1852. godine. O n a se usredsređuje na takve pojave kao što je upotreba dekora kojim se mušterije mame u radnju, a roba i usluge čine glamuroznim, romantič­ nim i stoga privlačnim mušterijama. Za Vilijamsovu, cilj ta­ kvih prodavnica bio je da probude želje i osećanja potrošača za robom u njima. Cilj nije nužno bio da se probudi želja koja bi morala da se zadovolji odmah, već pre da se stvori latentna želja koja bi, pre ili kasnije, vodila do kupovine. Glavni zaključak jeste da su stara sredstva za potrošnju u su­ štini imala fizičku strukturu. Iako analitičari kao što su Be­ njamin i Vilijamsova prihvataju tu činjenicu i priznaju njen značaj, oni naglašavaju način na koji su te strukture služile da podstaknu različita osećanja vezana za provođenje vremena u fantazmagoričnom okruženju i svetu snova.

DROMOLOGIJA
Pol Virilio (1932) manje je poznat teoretičar od Fukoa, Bodrijara i njima sličnih teoretičara. Bez obzira na to, on je doprineo teoretskoj sociologiji svojim inovativnim i intrigantnim ra­ dovima koji zaslužuju šire priznanje. Pojam koji najbolje opisuje njegovu teoriju jeste dromologija (pojam koji se izvodi iz sufiksa drome, a koji vezujemo za trčanje ili atletsku stazu). Najvažniji aspekat dromologije jeste brzina. N a jednom širem nivou, Virilio se bavi slomom granica iza­ zvanim čitavim nizom tehnoloških promena na polju transporta, komunikacija, telekomunikacija, računarstva itd. Rani oblici tih promena vodili su do promena u uređenju prostora, pogotovo do sloma fizičkih granica. Kao rezultat tog sloma, razlike između „ovde" i „tamo" više nemaju značaja. Drugim recima, danas više nije toliko važno da li živite u gradu, predgrađu ili ruralnoj oblasti. Isto tako, nije presudno da li živite u SAD, Engleskoj ili Japanu.
Dromologija - koncept kojim Virilio ukazuje na to da presudnu ulogu u postmodernom svetu ima brzina.

382

DŽORDZ RicER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

Vreme i brzina. Međutim, Virilio se više interesovao za pro­ blem vremena nego za problem prostora, prvenstveno zbog toga što je u postmodernom svetu vreme važnije od prostora. Zapravo, on tvrdi da porast brzine vodi do erozije prostornih distinkcija, zbog čega je sve teže napraviti razgraničenje između prostora i vremena. Posledica upotrebe katodnih cevi (bilo da se one nalaze u našim televizorima ili računarima), jeste da čovek više nije u stanju da razdvoji prostornu dimenziju od brzine prenosa. Pro­ stor i vreme se sve manje međusobno razlikuju. Staviše, brzina je pokorila razdaljinu. Virilio je skovao pojam brzinske razdaljine koji ima za cilj da uništi fizičku i prostornu dimenziju. Taj pro­ ces bio bi nemoguć bez ogromnog napretka u sredstvima komu­ nikacije i telekomunikacije. Osim što je uništila prostor, brzina je stvorila zbunjujući svet slika i pojava (pogotovo, brzina prenosa znanja i informa­ cija). Sve nam je teže da kažemo gde smo, koliko je sati ili šta bi trebalo da radimo. Vizuelni obeleživači, referentne tačke i stan­ dardi su se raspali. Kao rezultat toga, suočavamo se sa krizom konceptualizacije i predstavljanja. Napustili smo svet stabilnih slika i premestili se u svet u kome su slike nestabilne. Naše referentne tačke sve manje poprimaju materijalan oblik; one su sada samo malo više od prolaznih slika. Sve manje smo u prilici da stvari posmatramo direktno. Umesto toga, stvari osećamo indirektno kroz medijatorske (posredničke) tehnologije kao što su masovni mediji. Iako nam to pruža mogućnost da bude­ mo u kontaktu s većim brojem pojava, sve nam je teže da razumemo te pojave jer nam nedostaje neposredno znanje o njima. Zbog toga se, po Virilioovom shvatanju, suočavamo s krizom inteligibilnosti (shvatljivosti). Napredne tehnologije svih tipova ovde igraju presudnu ulo­ gu, tako što posreduju između nas i stvari koje vidimo. U tom razvoju, glavnu ulogu igrao je bioskop. S pojavom bioskopa, filmska kamera postala je posrednik između nas i pojava koje vi­ dimo. Taj problem takode postoji i u velikoj meri se proširio s pojavom televizije. Takve tehnologije nam otežavaju da istinski razumemo ono što vidimo, delimično i zbog toga što ono što vi­ dimo prvo prolazi kroz filter kamere koju kontroliše kamerman,

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

383

o d n o s n o režiser. N a taj način, p o s t a j e m o sve pasivniji p o s m a t r a či i neaktivni t u m a č i o n o g a što v i d i m o . Prostorne i vremenske granice i z m e đ u nas i posredničkih m e d i j a sve više se urušavaju; n e m a uočljivih ograničenja i jasne granice i z m e đ u televizijske slike i nas. S d o l a s k o m računara isti p r o b l e m prenosi se n a k u ć u i na radno mesto. Rat. J e d n a o d stalno prisutnih t e m a u Virilioovom radu je­ ste o d n o s i z m e đ u p r o m e n a o k o j i m a s m o ovde diskutovali i promenljive prirode rata. Po Viriliou, za svakoga k o želi d a se bavi tehničkim aspektima savremenog društva najbolji m o d e l za ana­ lizu jeste rat. Razvoj različitih tehologija za koje se Virilio interesuje (računari) usko j e povezan s v o j n i m istraživanjem i tehno­ loškim razvojem. Sve veća brzina koja proizilazi iz tehnološkog napretka p o g a đ a sve delove društva, uključujući i vojsku. K a o i u ostatku društva, brzina vodi d o uništenja vremena koje j e p o ­ trebno za razmišljanje (refleksiju). Brzina k o j o m oružje m o ž e d a se lansira ne daje m o g u ć n o s t v o j n i m službenicima d a razmisle 0 svojim p o s t u p c i m a . Lansiranje neprijateljskih projektila auto­ matski vodi d o lansiranja osvetničkih projektila. Rezultat toga je nevoljno ratovanje. U m e s t o direktnog s u k o b a armija n a b o j n o m polju, vojske danas ulaze u s u k o b koji j e posredovan računarima 1 televizijskim ekranima. T e i neke druge pojave povezane s u sa o n i m što Virilio zove čisto ratovanje. Endokolonizacija. Tehnologija očigledno igra središnju ulo­ gu u V i r i l i o o v o m radu. K a k o s m o videli, filmska k a m e r a i njen naslednik, televizijska kamera, igraju glavnu u l o g u u posredo­ vanju iskustava i širenju slika. U svojoj poslednjoj knjizi, Viri­ lio istražuje n o v u u l o g u tehnologije k o j u naziva endokoloni­ zacija. U m e s t o d a se usredsređuje n a kolonizaciju sveta, tehnologi­ j a se koristi za kolonizaciju ljudskog tela. Endokolonizacija se bavi prodiranjem tehnologije (mikromašina) u središte ljudskog tela. Fokus se pomerio sa stvaranja m e g a m a š i n a za kolonizaciju sveta na mikromašine (na primer, pejsmejkeri) k o j i m a se kolonizuje telo. Revolucija u transplantaciji će naslediti revoluciju u k o m u ­ nikaciji. Ranije s m o spomenuli neaktivnost koja je nastala kada je aktivno kretanje o d kuće d o prodavnice smenjeno k u p o v i n o m iz Endokolonizacija — upotreba tehnologije u svrhu kolonizacije ljudskog tela.

384

DŽORDŽ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

fotelje. Ta neaktivnost tvorevina je kreatora postmodernih teh­ nologija koji stvaraju čitav niz novih tehnologija kako bi odgo­ vorili na tu neaktivnost. Usporeni medijima, gotovo do stanja nepokretnosti, ljudi sada mogu simultano ubrzati svoje aktivno­ sti kroz implantaciju različitih mikrotehnologija koje im poma­ žu da brže misle i rade. Težnja je da se u postmodernom društvu od ljudskog tela stvori isto ono što se stvorilo od svega ostalog. U izvesnom smislu, ljudsko telo se ubrzava; brzina koja karakte­ riše ostatak društva sada se prenosi na ljudsko telo. Implantacija različitih tehnologija takode otvara još jedno poznato pitanje za Virilioa i druge postmoderniste: uklanjanje razlike između unu­ trašnjosti i spoljašnosti. Ako postoje tehnologije koje su van nas i unutar nas, a one koje su van nas stimulišu one koje su unutar nas, onda možemo da se zapitamo gde se završava čovek, a gde počinje tehnologija? Još jedno pitanje kojim se Virilio neprestano bavi jeste pita­ nje kontrole. S endokolonizacijom kontrola nad ljudima premešta se na jedan potpuno novi nivo. U prošlosti, kontrola se vršila skoro isključivo spolja. Zatvor, pogotovo Fukoov panoptikon, predstavlja dobar primer takve kontrole. Međutim, endokolo­ nizacija otvara mogućnost kontrole iznutra. Očigledno je da to sobom nosi nove i zastrašujuće mogućnosti. Virtuelna realnost. Koncept kontrole takode ima presu­ dan značaj u Virilioovoj analizi koja se bavi dolazećom eksplozi­ jom virtuelne realnosti. S eliminacijom globalnih granica, nauka se okrenula pohodu na interne granice kao što su mentalne slike. Virtuelna tehnologija je spoljna tehnologija, ali njen cilj je unutraš­ nja kontrola. Tehnologija virtuelne realnosti pokušava da kanališe i kontroliše mentalne slike i kibernetski dominira mislima. Nivo kontrole će, po Virilioovom shvatanju, biti nezamisliv zato što ljudi više neće biti slobodni da konstruišu sopstvene mentalne slike. Vir­ tuelna realnost takode će proizvesti druge probleme, kao, recimo, našu sve veću nesposobnost da se pozicioniramo u vremenu i pro­ storu. Naći ćemo se potpuno izgubljeni u virtuelnom univerzumu. Ovde smo predstavili samo neke Virilioove ideje koje poka­ zuju da se on nalazi u procesu stvaranja jedne veoma interesan­ tne varijante francuske postmoderne socijalne teorije.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

385

Na kraju, možemo da kažemo da savremena sociološka te­ orija nastavlja da se razvija i menja. Teorija se brzo razvija i deo postmoderne teorije koju smo predstavili u ovoj glavi će, nesum­ njivo, brzo postati istorija. Ali ne možemo razumeti kako će se sociološka teorija dalje razvijati ukoliko ne razumemo šta se u njoj događalo u ne tako davnoj prošlosti.

FEMINIZAM I POSTMODERNA SOCIJALNA TEORIJA
Patriša Madu Lengerman i Džilijen Nibruk Iako se feministkinje sve više uključuju u postmodernu misao, one manje koriste postmodernizam kao teoriju o društvu, a više kao epistemološki pristup. Postmodernizam je važan za feminističku te­ oriju prvenstveno kao opoziciona epistemologija, to jest, strategija kojom se može dovesti u pitanje pravo na istinu i pravo na znanje. Pitanje „Čije znanje?" pokazalo se kao radikalno transformativno pitanje koje je pokrenulo i otvorilo mnoga druga pitanja, ne samo o odnosu moći i znanja, već i o osnovama prava na znanje. Potmodernisti odbacuju osnovni princip moderne epistemologije po kome ljudi upotrebom čistog razuma mogu dostići potpuno i objektivno znanje o svetu, znanje koje je predstava realnosti, tj. ogledalo prirode. Feminizam i potmodernizam imaju mnogo toga zajednič­ kog: 1.1 jedan i drugi otvaraju pitanja o tome čije znanje ili čije definicije treba da se prihvate. 2. Savremene feminističke teoretičarke nalaze u postmodernizmu osnaženje i legitimaciju za sopstveno insistiranje na epistemološkoj političkoj nužnosti udaljavanja od tra­ dicionalnih centralnih pitanja u društvenim naukama, kao i za oštru kritiku tradicionalnih teorija i pojmova. 3. Postmoderna epistemologija omogućuje nekim feministič­ kim teoretičarkama (recimo, liberalnim feministkinjama) proširene mogućnosti u cilju dekonstrukcije roda. Ona ne obuhvata nepromišljeno preuzimanje postmodernih

386

DŽORDŽ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

pojmova, već prefinjenu inkorporaciju koja se ponekad zasniva na zadržavanju, ponekad na spajanju, a ponekad na menjanju originalnih značenja. 4. Iznad svega, postmodernizam je pomogao feminizmu da uključi refleksivnost u sastavni deo svoje teorije, čime je omogućeno da se feminizam ne pretvori u ono protiv čega se bori - hegemonistički diskurs koji ugnjetava lju­ de kroz esencijalističke i univerzalističke kategorije. Taj pravac bio je posebno značajan zato što je koincidirao s pitanjima koja su pokrenule obojene žene, žene koje žive u nezapadnim društvima, lezbijke i žene koje pripadaju radničkim slojevima. Ta pitanja pripadaju drugom talasu feminističkih, esencijalističkih pitanja koja se tiču sestrinstva, žena, žena trećeg sveta, seksualnosti, porodice, majčinstva i rada (vidi glavu 8).

Primena socioloških koncepata na savremeno društvo
Porast nadzora nad našim svakodnevnim života

Nadzor nad ljudima nije ništa novo. Prve tragove nalazimo u drevnim vremenima. Tokom poslednjih nekoliko vekova cr­ kve, države, fabrike i birokratije neprekidno posmatraju i pri­ kupljaju sve detaljnije informacije o nama. U poslednje vreme, u proces nadgledanja takode su se uključile agencije iz privat­ nog sektora, iz oblasti fnedicine, bankarstva, osiguranja i bi­ znisa, pogotovo preduzeća koja se bave izradom kreditnih kar­ tica. Ta poslednja vrsta organizacija, u savezu sa čitavim nizom novih tehnologija — računarima, video kamerama, ugrađenim čipovima, elektronskim ekranima za lociranje, satelitima, do­ brovoljnim testiranjima itd. — rapidno je uvećala kapacitet da nadzire ljude, pogotovo putem elektronskih sredstava koja više ne zahtevaju jednu osobu koja nadzire drugu (kao što je to to bilo u panoptikonu). Novi oblici nadzora imaju čitav niz prednosti nad sredstvima koja su im prethodila: oni su vidlji­ vi, manipulativni (a ne više prisilni), jeftini (za svaku jedinicu podataka koja se skupi) i pružaju podatke koji se lako mogu organizovati i kojima se lako može ponovo pristupiti.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

387

Postoji mnogo toga što je pozitivno u toj novoj i uvećanoj sposobnosti za nadzor. Mnoge organizacije i ustanove trebaju informacije da bi mogle da obavljaju svoj posao, a te nove me­ tode im omogućuju da ih dobiju jeftino i ponekad za veoma kratko vreme. Čak i porodice s malom decom imaju koristi od nadzornih kamera koje „posmatraju" šta rade vaspitačice u obdaništima. Svakako da je nova tehnologija nadzora i od velike koristi policiji u njenim naporima da suzbije zločin i uhvati kri­ minalce. Posle 11. septembra 2001. godine, upotreba napred­ nih nadzornih tehnologija može da pomogne u odvraćanju ili čak sprečavanju terorističkih napada. Evo jedne ilustracije: me­ dicinska zajednica je 2005. godine bila pod uzbunom zbog ra­ nih znakova ptičjeg gripa u jugoistočnoj Aziji. Pažljivo posmatranje slučajeva u cilju opažanja ranih znakova širenja virusa, može da pomogne u sprečavanju globalne epidemije ili barem da nam omogući bolju pripremu i lokalizovanje njenih efekata. Ipak, možemo s pravom da budemo uplašeni od tog ogro­ mnog napretka u sposobnosti upadanja u naš svakodnevni život i sakupljanja informacija o svima nama. To nas neodolji­ vo podseća na fiktivna društva, kao recimo ono koje je opisao Džordž Orvel u 1984 u kome nas Veliki Brat sve posmatra, zna sve o nama i, kao rezultat, može da kontroliše ono što mi­ slimo i radimo. Ali feministički odnos prema postmodernizmu više je obeležen nezadovoljstvom nego prihvatanjem: 1. Mnoge feministkinje smatraju da su postmodernističke aspiracije isključive. Otuda one na postmodernizam gle­ daju kao na antitezu feminističkom projektu uključenja. Dokaz za to je postmodernistički teško razumljiv Voka­ bular, kao i to što postmodernizam želi da se izbori za hegemonsku poziciju u akademskom diskursu, a ne da se bori za političku i društvenu emapncipaciju. 2. Mnoge feministkinje takode propituju nevinost postmodernističkog izazova, pitajući se da li je on istinski oslo­ bodilački ili je deo politike znanja u kome privilegovana akademska klasa na izazove marginalizovanih osoba od­ govara sa tehnički složenim argumentima po kojima niko

neprav­ du i ugnjetavanje i vodi ih ka neoidealistčkom stavu koji svet vidi kao diskurs. 1. predstavu i tekst. teoretišu o sebi i prave progres na različitim područijima. teorijsko znanje umesto praktičnog znanja. 2. Otežavajući veze s materijalnom nejednakošću. U postindustrijskom društvu nastaje sukob između društvenih struktura (pogotovo ekonomije). i kulture kojom dominira iracionalnost. postmodernizam udaljava feminizam od posvećenosti progresivnoj promeni . Iznad svega. Fukoova grand-teorija izdvaja se od ostalih velikih modernih teo­ rija po tome što ne traga za izvorom i uzrokom društvenog raz­ voja i što se usredsređuje na nekoherentnost i diskontinuitet.388 DŽORDŽ RICER . samorealizacija i samogratifikacija. kojom dominira racionalnost i efikasnost. Odatle proizilazi da ne postoji problem kojim bi kolektiv kao celina trebalo da se bavi. postmodernisti su počeli da se bave prirodom subjekta. Nensi Hartsok smatra čudnim sledeće: baš kada su žene i mnoge druge grupe počele da redefinišu svoj identitet. Na osnovu takve vrste individualizma može da se zaključi da je svačiji problem jedinstven budući da je svako jedinstven kao pojedinac. Još jedan izvor napetosti između postmodernizma i fe­ minizma leži u tome što postmodernistički naglasak na beskrajnom nazadovanju dekonstrukcije i razlike udalja­ va ljude od kolektivnih oslobodilačkih ciljeva i vodi ih ka radikalnom individualizmu. 3.što predstavlja osnovicu svake kritičke društvene teorije. opštom teorijom i pojmom progresa. 4. stvaranje i kontrolisanje novih tehnologija i razvijanje intelektualnih tehnologi­ ja koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom. 3. Sažetak Grand-teorija Danijela Bela usmerena je na pojavu postindustrijskog društva koje karakteriše proizvodnja usluga umesto pro­ izvodnje robe. .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ne može da polaže pravo na autoritet. postmodernistički preokret udaljava femini­ stičke naučnice od usredsredenosti na nejednakost. profesionalni i tehnički rad umesto manuelnog rada.

Zan Bodrijar bavi se transformacijom proizvođačkog u potrošač­ ko društvo. Za razliku od prihvaćenih grand-teorija. Fuko vidi porast u sposobnosti kažnjavanja ljudi. procena. Moralnost postmodernog sveta nalazi se pod dominacijom po­ trebe da se bude za Drugog. Panoptikon je struktura koja nekome ko je na vlasti ili na položa­ ju (na primer. To proizilazi iz njegovog interesa za mikrofiziku moći. nasuprot tome.sku­ pom praksi i tehnika pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima. 16. obećava da može da prihvati ambivalenciju. religioznih i političkih grupa. Drugi instrument disciplinujuće moći jeste sposobnost da se do­ nose normalizujući sudovi i kažnjavaju se oni koji ih ne poštuju/ narušavaju norme. spe­ cifikacija i uzročnih i kvantitativnih studija o seksualnosti. 13. Nova plemena ili zajednice predstavljaju pribežište za strance i čitav niz etničkih. Tri su osnovna instrumenta koja stoje na raspologanju onima koji kontrolišu i nadziru druge. pogotovo do represije diskursa o seksualnosti. Zigmunt Bauman povezuje modernost s nesposobnošću da se prihvati ambivalencija. 12. 11.POSTMODERNE GRAND-TEORUE 389 4. zatvorskom službeniku) omogućava potpun nad­ zor nad grupom ljudi (zatvorenicima). 7. Prvi je hijerarhijsko nadziranje ili sposobnost službenika na vrhu organizacije da jednim pogledom kontrolišu sve podređene. On tvrdi kako je u periodu viktorijanizma došlo do eksplozije diskursa o seksualnosti: u društvu je počelo mnogo više da se priča o seksu. Postmodernost. 10. Bauman takode povezuje neotribalizam s postmodernošću. Društvo toleriše te zajed­ nice i njihove grupe. Najvažniji deo Fukoove grand-teorije bavi se upravljanjem . Fuko kritikuje modernu grand-teoriju po kojoj je viktorijanizam doveo do potiskivanja seksualnosti. Došlo je do analiza. Fuko vidi povećanje spo­ sobnosti zdravih da razdvoje bolesne od ostatka populacije i da ih ugnjetavaju. 15. 14. Iako se bavi kontrolom. 9. klasifikacija. 6. Umesto da vidi progres i sve veću humanizaciju u tretiranju za­ tvorenika. Fuko priznaje da postoji neprekidan su­ kob oko kontrole. Treći instrument jeste upotreba ispitivanja kao načina posmatranja potčinjenih i prosuđivanja o tome šta oni rade. 8. . 5.

svet je pod dominacijom hiperpotrošnje koja se barem delimično podstiče novim potrošačkim snagama. Kapitalizam je preusmerio svoj fokus sa kontrole radnika na kon­ trolu potrošača. 23.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 17. Proces kreativne destrukcije se nastavlja. Baudrilliard. Simulacije i simulakrumi. opšte teorije i pojma progresa. simulacija i manipulacija vremena i prostora. 21. Zan (1991). Simulacija i zbilja. konzumiramo znako­ ve. kao i čitav niz novih ideja i jednstvenih pojmova. Novi Sad: Svetovi. . 18.390 DŽORDŽ RicER . 27. D a bi privukle potrošače. ustupa mesto simulacijama ili imitacijama koje karakteriše nedo­ statak originalnosti. Nematerijalna sredstava za potrošnju uspešnije koriste te mehanizme od novih materijalnih sredstava za po­ trošnju. kao što su npr. 26. 20. a ne dobra i usluge. sajber tržni centri ili kupovina iz fotelje. Zagreb: Naklada Ljevak. 22. Literatura za dalje čitanje Baudrilliard. Jedan od najinteresantnijih živih socijalnih teoretičara. Jean (2006). 24. Feministkinje su veoma sumnjičave prema činjenici da je. teoretišu o sebi i napreduju u različitim oblastima. baš kada su žene i mnoge druge grupe došle u poziciju da redefinišu svoj identitet. Nova materijalna sredstva za potrošnju došla su pod udar novih nematerijalnih sredstava za potrošnju. Između feminizma i postmoderne socijalne teorije postoji jedan nategnut odnos. došlo do porasta postmoderne sumnje u prirodu subjekta. u stvari. Jean (2001). Budući da kod determiniše značenje znakova. nego njihovim stvarnim potrebama. Riceru. Inteligencija zla ili pakt lucidnosti. razvio je sopstvenu postmodernu teoriju zvanu dromologija. karakteristična po svojoj originalnosti. Pol Viri­ lio. Kada konzumiramo (trošimo) mi. on takode kontroliše potrošnju. Potrošnja se bolje objašnjava željom potrošača da se razlikuju jed­ ni od drugih. 19. Bodrijar. 25. Po Dž. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Bodrijar je takode tvrdio da simbolička razmena (povratan pro­ ces davanja i uzimanja). nova sredstva za potrošnju koriste ra­ zličite mehanizme kao što su implozija.

Novi Sad: Svetovi. Duh terorizma. Postmodernizam. Beograd: Algoritam. Rađanje biopolitike. Foucalt. Psihijatrijska moč. Postmoderno stanje. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića i Novi Sad. Tasmin (2001).POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 391 Bodrijar. Novi Sad: Svetovi. Đordević. Zagreb: Golden marketing. Čačak: Umetničko društvo Gra­ dac. Christopher (2001). Horrocks. Pavle i Marinković. Loznica: Karpos. Žan-Fransoa (1991). Sarajevo: Sahinpašić. Nadzirati i kažnjavati: nastanak zatvora. Studije kulture. Beograd: Službeni glasnik. Virilio. Michel (1994). Mišel (2007). Riječi i stvari. Spargo. Virilio. Zagreb: Ibis grafika. Informatička bomba. Hrestomatija. Fuko. Fuko. Lyotard. Fuko. Novi Sad: Vojvođanska sociološka asocijacija. Fuko. Loznica: Karpos. Riječi i stvari. Beograd: Nolit. Onore. Butler. Rat i film 1. Jean-Francois (2005). . Mišel Fuko. Postmoderno stanje. Dobra vest. Mišel (2006). Mišel (1997). Michel (2002). Dušan (2005). Žan (2007). Mišel (2005a). Znanje i moč. Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo. Jelena [priredila] (2008). Pol (2000). Pohvala sporosti. Novi Sad: Svetovi. Beograd: Filmski centar Srbije. Beograd: Službeni glasnik. Zagreb: Nakladni zavod Glo­ bus. Tomić. Fuko. Zan Fransoa (1988). Liotar. Raskol. Milenković. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Pol (1997). Liotar. Baudrilliard i milenij. Kritični prostor. Zorica (2008). Beograd: Arhipelag. Virilio. Pol (2003). Foucalt i queer teorija. Istorija seksualnosti I. Mišel (2005b). Fuko. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. Christopher (2007). Foucalt. New$ Age. Karl (2005). Poredak diskursa. Zagreb: Naklada Jesen­ ski i Turk. 1926— 1984—2004. Mišel (1971).

.

širenje određenih praksi. neophodno je da globalizaciju definišemo kao širenje određenih praksi. svesti i organizacije društvenog života po ćelom svetu. Ono što sledi jeste kratak pregled nekih od najvažnijih teoretskih radova o globalizaciji. interesom i zabrinutošću koje stvaraju posledice glo­ balizacije. .GLAVA 10 TEORIJE GLOBALIZACIJE Glavne savremene teorije o globalizaciji Kulturna teorija Ekonomska teorija Politička teorija Druge teorije Sažetak Literatura za dalje čitanje Verovatno nijedna pojedinačna tema u poslednjih nekoliko godina nije postala tako mnogo popularna i privukla toliko aka­ demske pažnje kao tema globalizacije. Značaj globalizacije i njenih posledica može se uočiti na svakom koraku. U stvari. transformiše nacije i živote milijardi ljudi širom sveta. Globalizacija je proces koji svakodnevno. a pogotovo ne da se kritički osvrne na čitavu literaturu o globalizaciji. akademski inte­ res za ovu temu velikim delom je motivisan izuzetnim javnim značajem. a možda je najvidljiviji po redovnim protestima Globalizacija . pre nego što započnemo. Međutim. reakcija protiv ranih i uskih pristupa globalizaciji). često na jedan dra­ matičan način. postoje i neki interni razlozi u akademskom svetu koji su prouzrokovali opsesiju ovom temom (kao što je. od­ nosa. re­ cimo. Cilj ove glave nije da pruži sveobuhvatan pregled literature o globalizaciji koja je veoma obimna. Druš­ tveni teoretičari. nisu mogli da se odupru trendu da za svoj osnovni predmet proučavanja izaberu globalizaciju. Međutim. svesti i organizacije društve­ nog života po ćelom svetu. odnosa. uključujući mnoge od onih koji se pominju u ovoj glavi i na drugim mestima u ovoj knjizi.

tj. kao i homogenišući uticaj koji oni imaju na savremeno društvo. Teoretičari koji se usmeravaju na ekonomske činioce. Roland Robertson se.) Globalizacija može da se analizira kulturalno. Oni globalizaciju vide kao proces Kulturni imperijalizam . iako ne koristi po­ jam kulturnog imperijalizma.394 DŽORDŽ RicER . to jest davanje prednosti obrazcu razvoja karakterističnom za Zapad. globalizacija kulture može da se posmatra kao transnacionalna ekspanzija opštih kodova i praksi (homogenost). ostatak sveta nema mnogo izbora već pre ili ka­ snije mora početi da liči na Zapad. Tu se najpre misli na reakciju pro­ tiv ranih verzija teorije modernizacije. (O tome će biti više reči u odeljku o kulturnoj hibridizaciji. Sledstveno. uticaj jedne posebne kulture na veliki broj drugih kultura. Po tom gledištu. ekonomski. Trend homogenosti često se vezuje za kulturni imperijalizam. Postoje mnoge varijante kulturnog imperijalizma. Zapada ili centralnih zemalja (engleski. Teorija globalizacije pojavila se kao posledica određenih razvoja u društvenoj teoriji. kao što su STO (Svetska trgovinska organizacija) i MMF (Međuna­ rodni monetarni fond). ili kao proces u kojem mnogi globalni i lokalni kulturni sadržaji ulaze u inte­ rakciju da bi stvorili neku vrstu pastiša ili koktela iz kojeg će se kasnije razviti čitav niz kulturnih hibrida (heterogenost). Iako postoje različite teorije globalizacije. Unutar svake od ovih perspektiva može se govoriti o homogenosti ili heterogenosti. . uključujući i one koje naglašavaju ulogu američke kulture. politički i/ili institucionalno. naglaša­ vaju njihovu sve veću važnost.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI koji prate sastanke na visokom nivou globalnih organizacija. Jedna od najvažnijih ka­ rakteristika te teorije jeste prozapadnjačka pristrasnost. suprotstavio toj ideji kroz svoj ču­ veni koncept glokalizacije (vidi ispod) po kome globalno ulazi u interakciju s lokalnim da bi proizvelo nešto posebno . Intenzitet i nivo protesta protiv tih orga­ nizacija pokazuju da ljudi širom sveta smatraju da je globalizacija važna i da u velikoj meri utiče na njihove živote.glokalno. skoro svima njima zajednički je pokušaj da se uda­ lje od prozapadnjačkog diskursa i istraže transnacionalne procese koji su barem u nekom stepenu autonomni i nezavisni od bilo koje posebne nacije ili posebnog dela sveta.uticaj jedne kulture na veliki broj drugih kultura. core country).

na kakav god problem da naiđe. Jaz između bogatih i siromašnih povećao se upravo zbog pojave globalizacije.TEORIJE GLOBALIZACUE 395 širenja tržišne ekonomije na različite regione sveta. Drugim recima. neke od ovih teorija koje se opredeljuju za perspektivu homogenosti. I kod političkih/institucionalnih orijentacija nalazimo homo­ genost ili heterogenost. Nedav­ no je Džozef Stiglic. usredsređuju se na šire­ nje modela nacionalne države po svetu i pojavu istovetnih oblika upravljanja u ćelom svetu. oni koji naglašavaju heterogenizaciju slažu se da interakcija globalnog tržišta s lokalnim tržištima vodi do stvaranja jedinstvenog „glokalnog" tržišta koje integriše potrebe globalnog tržišta s realnostima lokalnog tržišta. a na štetu siromašnih nacija. posebno SAD (koje efektivno imaju moć veta nad odlukama MMF-a). Još opštije. porobnjavanje (engleski. neki na globalizaciju gledaju kao na ekspanziju trgovine. MMF i globalizacija su do sada uglavnom išli u korist bogatim nacijama. Drugi oblici heterogenosti u eko­ nomskoj oblasti uključuju. Stiglic ističe potrebu da MMF i druge globalne ekonomske organizacije u svom radu počnu da primenjuju diferenciranije pristupe i politike. Na primer. Te teorije smatraju da je globalni uticaj raznorodnih institucija . Na primer. žestoko kritikovao Svetsku banku. oni priznaju da se na marginama glo­ balne ekonomije može uočiti izvesni stepen diferencijacije (hetero­ genosti). commodification) lokalnih kultura i uvođenje fleksibilne specijali­ zacije koja omogućuje da se mnogi proizvodi prilagode potrebama različitih lokalnih zajednica. a posebno Me­ đunarodni monetarni fond zbog toga što svojim delanjem više doprinose pogoršavanju ekonomskih kriza širom sveta nego što ih rešavaju. na primer. MMF uvek nudi isto rešenje. dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i bivši predsednik Veća ekonomskih savetnika. Svetsku trgovinsku organizaciju. Stiglic kritikuje MMF zbog njego­ vog homogenizujućeg pristupa koji ne uspeva da dovoljno oz­ biljno uzme u obzir nacionalne razlike i specifičnosti. Iako ovi teoretičari uglavnom smatraju da je posledica glo­ balizacije veća homogenost. Između ostalog. MMF se često ponaša kao doktor koji propisuje jedan isti lek za različite bolesti: gde god da dođe. one ukazuju na to da svetom još uvek dominira manje-više isti oblik upravljanja. Uistinu.

Interakcija Mek sveta i Džihada na lokalnom nivou može da proizvede jedinstvenu glokalnu političku forma­ ciju koja integriše elemente i jednog (na primer. upotreba In­ terneta da bi se privukla podrška javnosti) i drugog (na primer. Barberovo shvatanje Mek sveta nije ograničeno na politiku. Na narednim strani­ cama videćemo da vodeće teorije globalizacije na različite načine dotiču pitanja homogenizacije i heterogenizacije. a onda ćemo se okrenuti trima širim kategorijama teoretisanja globalizacije . u obliku jedne alterna­ tivne teorijske perspektive. Bek i Bauman). artikuliše ideju „Džihada". tako i lo­ kalnih društvenih struktura koje unose različitost u živote obič­ nih ljudi. . Džihad je proizvod angažmana lokalizovanih.kulturnoj. Iako se dihotomija homogenizacija/heterogenizacija provlači kroz veliki broj teorija globalizacije. ali da takode osvetljavaju druge aspekte globalizacije. Najpre ćemo videti kako o globalizaciji raz­ mišljaju neki od glavnih savremenih teoretičara sa kojima smo se već upoznali u ovoj knjizi (Gidens. njome se očigledno ne iscr­ pljuju sve ostale teme i aspekti globalizacije. upotreba tradicionalnih ideja i tradicionalne retorike). što vodi do veće političke heteroge­ nosti širom sveta. Interesantno je da Barber takode. Jedno od najekstremnijih gledišta o homogenizaciji u političkoj oblasti dolazi od Bendžamina Barbera i njegove teorije o „Mek svetu" („McWorld") ili rastu jedinstvene političke* ori­ jentacije koja osvaja ceo svet. Ta diskusija će biti podeljena u četiri odeljka. on smatra da postoje mnogi drugi domeni koji slede model Mek sveta. etničkih i reakcionarnih po­ litičkih snaga (uključujući tu „odmetničke države") koje imaju cilj da raspale nacionalizme. ekonomskoj i političkoj/institucionalnoj.organizacija umanjuje moć kako nacionalnih država.

Interakcija Mek sveta i Džihada na lokalnom nivou može da proizvede jedinstvenu glokalnu političku forma­ ciju koja integriše elemente i jednog (na primer. on smatra da postoje mnogi drugi domeni koji slede model Mek sveta. tako i lo­ kalnih društvenih struktura koje unose različitost u živote obič­ nih ljudi. Iako se dihotomija homogenizacija/heterogenizacija provlači kroz veliki broj teorija globalizacije. Najpre ćemo videti kako o globalizaciji raz­ mišljaju neki od glavnih savremenih teoretičara sa kojima smo se već upoznali u ovoj knjizi (Gidens. neki smatraju da rast transnacionalnih institucija i organizacija umanjuje moć kako nacionalnih država. Bek i Bauman). . upotreba In­ terneta da bi se privukla podrška javnosti) i drugog (na primer.396 DŽORDZ RICER . upotreba tradicionalnih ideja i tradicionalne retorike). Kao što ćemo videti. njome se očigledno ne iscr­ pljuju sve ostale teme i aspekti globalizacije.kulturnoj. Jedno od najekstremnijih gledišta o homogenizaciji u političkoj oblasti dolazi od Bendžamina Barbera i njegove teorije o „Mek svetu" („McWorld") ili rastu jedinstvene političke* ori­ jentacije koja osvaja ceo svet. ekonomskoj i političkoj/institucionalnoj. attikuliše ideju „Džihada". Džihad je proizvod angažmana lokalizovanih. u obliku jedne alterna­ tivne teorijske perspektive. Barberovo shvatanje Mek sveta nije ograničeno na politiku. Interesantno je da Barber takode. Na narednim strani­ cama videćemo da vodeće teorije globalizacije na različite načine dotiču pitanja homogenizacije i heterogenizacije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI štetan po homogenost koncepta nacionalnih država. ali da takode osvetljavaju druge aspekte globalizacije. etničkih i reakcionarnih po­ litičkih snaga (uključujući tu „odmetničke države") koje imaju cilj da raspale nacionalizme. što vodi do veće političke heteroge­ nosti širom sveta. a onda ćemo se okrenuti trima širim kategorijama teoretisanja globalizacije . Ta diskusija će biti podeljena u četiri odeljka.

Međutim. fundamentalizam koristi glo­ balne sile (na primer. proizvodeći nove oblasti koje mogu da presecaju nacije. Fundamentalizam može imati različite oblike . Staviše. što znači da društva. etnički.TEORIJE GLOBALIZACIJE 397 GLAVNI SOCIJALNI TEORETIČARI O GLOBALIZACIJI Entoni Gidens i„odbegli svet" globalizacije Gidensovi pogledi na globalizaciju očigledno su usko pove­ zani i isprepletani s njegovim razmišljanjem o Molohu modernosti (glava 5). Gidens polaže izvesnu nadu u demokratiju. Staviše. zato što je u suprotnosti s kosmopolitizmom i drugo.religiozni. on je po Gi­ densu problematičan iz dva razloga. Gidens smatra da postoji jaka veza između glo­ balizacije i rizika (pogotovo proizvedenog rizika). Po Gidensu. On smatra da globalizacija jeste oslabila lokalne kulture. Međutim. on nije potpuno pesimističan. . on takode priznaje da je globalizacija dvosmeran proces i da se Amerika i Zapad nalaze pod nje­ nim snažnim uticajem.ali kakav god oblik da ima. nacionalistički. Na kraju.tradicionali­ zam . Konačno. ali 1 da ih je. Gidens predviđa stvaranje „globalnog kosmopolitskog druš­ tva". Kao primer. masovne medije) da bi ostvario svoje ciljeve.sama njen proizvod. Gidens smatra da Zapad i SAD igraju značajnu ulogu u procesu globalizacije. Po njegovom mišljenju. osnažila i oživela. najveći deo odbeglog sveta globalizacije nalazi se izvan naše kontrole. Gidens donosi zanimljiv zaključak da globalizacija gura postojeće kultu­ re na marginu. pogotovo u međunarodne i transnacionalne oblike demokratije kao što je Evropska unija. zato što je povezan s nasiljem. Gidens navodi područje oko Barselone u severnoj Spaniji koje zalazi u Francusku. politički . Prvo. ali ne postoji način da ga u potpunosti kontrolišemo. on tvrdi da se globalizacija nalazi u procesu decentrizovanja. glavni sukob koji se danas odvija na globalnom nivou jeste sukob između fundamentalizma i kosmopolitizma. Čak je i glavna sila koja se protivi globalizaciji . s druge strane. Postoje načini da ograničimo probleme koje je stvorio odbegli svet. nacije i kultu­ re koje se ne nalaze na Zapadu dobijaju sve značajniju ulogu u njoj.

Globalizam je gledište da svetom dominira ekonomija i da prisustvujemo stvaranju hegemonije kapitalističkog svetskog tržišta i neoliberalne ideologije koja ga podupire. dobio čin majora. Dok je Bek kritikovao globalizam. pogotovo oni što se vezuju za nacije.ekologija. itd. kulturu. kao i veliki broj gubit­ nika. izbegao je od nacista sa svojom porodicom u Rusiju. a ne samo pobednika.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ulrih Bek i politika globalizacije Suština Bekove teorije nalazi se u njegovoj distinkciji izme­ đu globalizma i globalnosti. a ta ekonomska dimenzija se ponovo pogrešno vidi kao nešto što se razvija u linearnom prav­ cu sve veće zavisnosti od svetskog tržišta. Bek ozbiljno u razmatranje uzima probleme koji se vezuju za kapita­ lističko svetsko tržište. Ono što se dešava lokalno. Ti transnacionalni proce­ si nisu po prirodi samo ekonomski.. Svet je za Beka mnogo multidimenzionalniji i kreće se u više pravaca.398 DŽORDŽ RlCER . Osim toga. Zigmunt Bauman Biografska skica Zigmunt Bauman (1925) imao je interesantan život i interesan­ tnu akademsku karijeru. Takvi transnacionalni procesi prelaze nacionalne granice čineći ih poroznim. već obuhvataju i ekologiju. Oni postaju iluzorni jer globalizacija. ako ne i potpuno irelevantnim: ništa što se događa na ovom svetu više ne može da se ograniči na lokalno. . politika. kultura i civilno društvo . politiku i civilno društvo. Multidimenzionalnost globalnog razvoja . Borio se u Poljskoj armiji za vreme Drugog svetskog rata i 1953. bilo da su to uspesi ili katastrofe. identitetima. on je podržavao ide­ ju globalnosti po kojoj zatvoreni prostori. uključujući i činjenicu da na njemu po­ stoji čitav niz barijera slobodnoj trgovini. postaju sve iluzorniji.pogrešno se redukuje na ekonomsku dimenziju. Roden kao Jevrejin u Poljskoj. takvo gledište podrazumeva monokauzalno i linearno razmišljanje. Za Beka. preseca i potkopava nacionalne države. koja obuhvata procese u koje su uključeni transna­ cionalni akteri s različitim količinama moći. utiče na čitav svet.

pa je tokom 1990-ih godina razvio sopstvenu postmodernu teorijsku ori­ jentaciju. U poslednje vreme. njen uticaj kroz geografski prostor opsežniji je nego ikada ranije. godine kada je objavio čuvenu studiju Modernitet i holokaust. njen uticaj kroz vreme daleko je stabilniji. rad i kapital sve se manje vezuju za prostor. iako vreme prolazi. Zajednica. njen uticaj neprekidno traje. godi­ ne. nije sprečilo da u svojim knjigama ponudi neke nove akademske koncepte. U toj knjizi on tvrdi da holokaust nije bio aberacija. 3. Treće. njegova akademska karijera istinski uzleće tek 1989. godine. Svakodnevni život i interakcija preko nacionalnih grani­ ca radikalno se menjaju. Njegova prva knjiga na engleskom pojavljuje se 1972. Bek takode nabraja čitav niz drugih karakteristika koje globalnost čine specifičnom u poredenju s ranijim manifestacijama transnacionalnosti: 1. ali je ponovo bio prisiljen da napusti svoju poziciju zbog antisemita.TEORIJE GLOBALIZACIJE 399 Međutim. . karijeru nastavlja na Univerzitetu u Lidsu u Engleskoj. uključujući tu i transnacionalne odnose i mreže. okrenuo se društvenim naukama i 1968. Nakon toga. gde objavljuje uglavnom na engleskom i postaje jedan od najznačajnih teoretičara svoga vremena. Prvo. za vreme talasa antisemitiz­ ma Bauman je oslobođen svih dužnosti. potrošnja i turizam. sve više je prisutan u javnom ži­ votu pišući o širokom spektru tema uključujući i globalizaciju. 2. Javlja se samoopažanje transnacionalnosti u oblastima kao što su masovni mediji. postoji daleko veća gustina u njenim različi­ tim elementima. postao profesor na Varšavskom univerzitetu. Dok transnacionalni procesi postoje jedno duže vreme. već izraz suštinske prirode modernosti. Drugo. Ta kritika modernosti odvela je Baumana u pravcu postmoderne socijalne teorije. Iako je već tada dobio značajna priznanja za svoj akadem­ ski rad. međutim. globalnost predstavlja novinu iz najmanje tri razloga. To ga. Konačno. među kojima je najvažniji koncept „likvidne modernosti" iz 2000.

To je navelo Beka da preispita svoja prethodna gledišta o modernosti i počne da tvrdi da su globalnost i njena ireverzibilnost povezani s onim što on naziva „druga modernost". Transnacionalni sporazumi. u tom sukobu oni nemaju jednake šanse. na drugoj strani. Osim toga. teritorije postaju bojna polja gde se gubitnici i dobitnici prostornog rata sukobljava­ ju. gubitnici se osećaju poniženima zbog nedostatka mobilnosti. mobilnost (pokredjivost) je u današnjem svetu postala naj­ važniji i diferencirajući faktor društvene stratifikacije. . Globalnost i druga mo­ dernost znače denacionalizaciju. ostali se osećaju zatvoreno u svojim domovima koji im ne nude velike izglede za kre­ tanje. Bek tu tvrdnju odbacuje kao zastarelu. Zigmunt Bauman o posledicama globalizacije Bauman globalizaciju vidi kao „prostorni rat". već su oni degradirani i ograničeni na terito­ rije lišene značenja ili čak sposobnosti da formulišu značenje. 7. Po njegovom gledištu. ali i zbog činjenice da mogu da vide elitu kako se slo­ bodno kreće gde god poželi. a Bek se nada u uspon transna­ cionalnih organizacija i možda transnacionalne države. Dok elita preteruje u svojim mogućnostima za kretanje.400 DžORDZ RlCER . Tu mogu da se zaštite od gubit­ nika u prostornom ratu. Raste svest o globalnim ekološkim opasnostima i potrebi da se nešto preduzme da bi se one sprečile. Glavna premisa prve modernosti jeste da živimo u izolovanim nacionalnim državama. 5. Kao posledica toga. Gubitnicima. akteri i institucije postaju sve brojniji i moćniji. Globalna kulturna industrija cirkuliše na do sada neviđe­ nom nivou. Nju karakteriše opadanje moći nacija i nacionalnih granica koje su se nalazile u samoj srži „prve modernosti". U našim životima opažamo sve veće prisustvo transkulturalnih drugih.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 4. 6. U prostornom ratu pobeđuju oni koji su mobilni. sposobni da se slobodno kreću po celoj planeti i u tom procesu stvaraju značenja za sebe. Oni se kreću oslobođeni prostornih prepreka. a kada negde moraju da se „prizemlje" uspevaju da se izoluju u prostore ograđene zidovima i obezbeđene policijskim snagama. ne samo da nedostaje mobilnost.

Treće. većina ljudi nalazi se negde između ove dve krajnosti. Pošto smo se upoznali s teorijama globalizacije nekih od najznačajnijih savremenih socijalnih teoretičara. Beskrajna mobilnost i neprekidan izbor naposletku donose nelagodu. Drugo. oni su opterećeni nesposobnošću da uspore. Međutim. elastičan. Za razliku od njih. ako ne i trenutno. Njega posebno interesuje da li kulture širom sveta karakteriše večna i nepremostiva Turisti . mogu pregaziti bilo koju razdaljinu. čak i oni koji su naizgled pobednici u globalizaciji . Oni ne samo da nisu sasvim sigurni gde se tačno nalaze. Turisti su u pokretu zato što to žele. Vagabundi — oni koji se kreću po svetu jer smatraju da je njihova okolina ne­ podnošljiva i neprijateljska. Stoga. On je težak. gubitnici žive u prostoru. Oni su u pokretu zato što smatraju da je njihova okolina nepodnošljiva i neprijateljska. Ali neizbežna sporedna posledica globalizacije jeste to da su mnogi od nas pretvo­ reni u vagabunde. okrećemo se glavnim tipovima teorije globalizacije koje ćemo često ilustrovati primerima drugih glavnih socijalnih teoretičara. Prvo. teško je uvek biti u pokretu i kretati se velikom brzinom. KULTURNA TEORIJA Jan Nederven Piters identifikovao je tri glavne paradigme u teoretisanju kulturnih aspekata globalizacije.oni koji se kreću po svetu zato što to žele.TEORIJE GLOBALIZACIJE 401 Dobitnici žive u vremenu. već nisu sigurni da li će na tom mestu ostati i sutra. Taj prostor nalazi se izvan nji­ hove kontrole. Međutim. Pozitivni aspekti onoga što danas pozdravljamo kao globalizaciju. globalizacija se za najveći broj ljudi pretvara u jednu nelagodnost. a ne u prostoru. svaki od tih izbora takode sa sobom nosi čitav niz rizika i opasnosti. Postoje i vagabundi.imaju svoje probleme. Međutim. otporan. . oni smatraju da je to neodoljivo i kreću se prema tome. jesu oni koje povezujemo s turistima. nedodirljiv i spo­ soban da sputa vreme.turisti . a svaki izbor sa sobom nosi meru neizvesnosti. važno je praviti razliku između onih koji imaju barem neku sposobnost za kretanje. mobilnost podrazumeva nepreki­ dan niz izbora. ako ne i opterećenje. Njih nešto privlači. oni veoma brzo.

multi. ona je tek poslednjih godina privukla veću pažnju i više pristalica (kao i kritičara). ako ne i potpuno. godine. dok je kulturni sadržaj uglavnom.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI različitost. Prvi je teroristički napad od 11. nedirnut globalizacijom. kada je diferencijacija počela da se zasniva na kulturnim razlikama. već da oni na njih ne utiču suštinski. godine i ratovi u Avganistanu i Iraku koji su nakon toga usledili. da li one konvergiraju jedna prema drugoj ili stvaraju jednu novu „hibridnu formu" koja proističe iz jedinstvene kom­ binacije globalnih i lokalnih kultura. Poreklo aktuelne svetske situ­ acije Hantington vidi u rekonfiguraciji sveta koja je usledila nakon završetka hladnog rata. a kulture kao bilijarske kugle koje udaraju jedna o drugu. Na jednoj slici. to jest da kulture najvećim delom ostaju onakve kakve su oduvek bile. Najpoznatiji i najkontroverzniji primer ove paradigme nalazi­ ranje svetskog poretka iz 1996. Dva su razloga za to. Time se ne želi reći da nijedan od ovih procesa. Ona upućuje na mogućnost potencijalno katastrofalnog sudara svetskih kultura. Takode. Detaljnije ćemo posvetiti pažnju svakoj od ovih paradigmi. inter-. Drugi razlog je sve veći multikulturalizam SAD (uglavnom porast hispanske populacije) i zapadnoevropskih zemalja (uglav­ nom porast muslimanske populacije). a pogotovo globalizacija. Po mišljenju mnogih.402 DžORDZ RlCER . Još više zastrašu­ je slika na kojoj je svet predstavljen kao bilijarski sto. Iako ova paradigma ima dugu istoriju.i transkulturalni procesi ne utiču. ti događaji bili su plod sukoba između zapadne i islamske civilizacije i večitih kulturnih razlika između njih. smatra se da su kulture zatvorene ne samo za globalizaciju. globalizacija se pojavljuje samo na površini. Kulturni diferencijaIizam Pripadnici ovog teorijskog pravca tvrde da između kultu­ ra postoje trajne razlike na koje globalizacija ili bilo koji drugi bi-. septembra 2001. već i za uticaj drugih kultura. kao i velike razlike i animo­ ziteti između većinske i manjinske populacije u tim zemljama. a ne na političko-ekonomskoj osnovi kao mo u knjizi Samjuela Hantingtona Sukob civilizacija i ponovno stva­ . Po tom shvatanju. svet je predstavljen kao mozaik zasebnih kultura. ne utiče na kulture.

najdugovečnija ljudska udruženja (iako se menjaju to­ kom vremena). Te kulturne razlike nisu nove. kojoj su bliske Australija. 2. najširi tip subjektivnog samoidentiteta. ali su uglavnom bile po­ tisnute nadmoćnim političko-ekonomskim razlikama iz vremena hladnog rata (kao u slučaju bivše Jugoslavije u kojoj su postojale razlike između Srba i Hrvata. uprkos tome. islamske. predstavlja istoriju civilizacija (naročito ovih sedam civilizacija). što je veoma opasno ako se uzmu u obzir istorijski animoziteti između nekih od ovih civilizacija. običajima i sveopštim pogledom na život. one su. hindu. .) Između tih civilizacija ocrtavaju se linije razgraničenja.TEORIJE GLOBALIZACIJE 403 ranije (demokratsko/kapitalističko versus totalitarističko/komunističko). najširi nivoi kulturnog identiteta. pravoslavne (sa sedištem u Rusiji). Civilizacija . japanske (ponekad je kombinovana sa siničkom kao dalekoistočna). 3. Hantington pravi razliku između sedam ili osam svetskih ci­ vilizacija . 6. 5. protivnici i neprijatelji. (Hantigton ne pravi neku posebnu razliku između pojmova kultura i civilizacija. Civilizacije su: 1. temeljnim vrednostima. totaliteti. u stvari. On smatra da se te civilizacije razlikuju po osnovnim filozofskim pretpostavkama. možda. ali o kojima se tokom vladavine komunista nije smelo javno govoriti). uglavnom nepodudarne s državnim granicama. društvenim odnosima. Novi Zeland. Afrika. Latinska Amerika i. U poslednje dve decenije možemo videti da na površinu ponovo izlaze drevni identiteti. ljudska istorija. a nema ni jasnih granica između civilizacija.siničke (kineska). usko povezane s religijom i rasom. Civilizacije dele niz zajedničkih karakteristika. Za Hantingtona. zapadnoevropske i severnoameričke. budući da se prostiru na teritoriji više država (iako ne obavljaju državne funkcije). 4. Hantington upotrebljava koncept civi­ lizacije da bi opisao najširi nivo tih kultura i kulturnih identite­ ta. sasvim realne).najširi nivo kultura i kulturnih identiteta. uklju­ čujući činjenicu da postoji veliko saglasje oko toga šta one pred­ stavljaju (premda svakoj nedostaje jasan početak.

posle Hrista) civilizacije su bile odvojene prostorno i vremenski. po svoj prili­ ci. zbog čega dodira među njima skoro da i nije bilo. veoma intenzivni. godine. Period posle Prvog svetskog rata pa sve do otprilike 1990. karakteriše neprekidan dominantni i jednosmerni uticaj zapadne civilizacije na sve dru­ ge civilizacije. Sledeću fazu. discipli­ nu i trening i. ali njihov predmet sada postaju religija. u svim delovima sveta biti moguće masovnije naoružavanje i nabavka oružja koje je nekada bilo do­ stupno samo Zapadu. trgovine i državne birokratije. godine pre Hrista do 1500. pogotovo u razvoju okeanske navigacije i vojske. Han­ tington je predviđa opadanje njegove moći. kultura i. Zapad je silno napredovao u razvoju i upotrebi organizovanog nasilja. ali ne i u drugim delovima sveta. Ako bi do kontakata i došlo.zapadnu civilizaciju. Do 1910. Naposletku.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Svoju teoriju Hantigton je uobličio u moderni grand-narativ o odnosima medu civilizacijama. baš uoči Prvog svetskog rata. Više od tri hiljade godina (otprilike između 1500. godine ka­ rakterističan je po sukobu ideja.) Druge civilizacije će sve više odbacivati . civilizacija. različite civilizacije su prišle jedna drugoj bliže nego ikada ranije i zamalo se stopile u jednu civilizaciju . koja otprilike počinje posle 1500.multicivilizacijski sistem — može se pratiti od kraja ekspanzije Zapada i početka revolta protiv njega.404 DZORDŽ RlCER . S padom komunizma u svetu nastaju novi sukobi. naravno. razvoj naoružanja. opadanje moći američke vojske biće prouzrokovano činjenicom da će. kao i pojavu osećanja nacionalne svesti. Iako Zapad nastavlja da dominira. Na Zapadu se ta činjenica ponekad zaboravlja. oni su bili veoma ograničeni i sporadični ali. Hantington pripisuje taj uticaj različitim struktu­ ralnim karakteristikama Zapada. ekonomskim proizvodima i vojnoj moći.populaciji. godine i traje sve do kraja Drugog svetskog rata. najneposredniji uzrok tog uticaja on vidi u tehnologiji. ( Recimo. pogotovo sukobu kapitalističkih i komunističkih ideologija. Treća faza . To opadanje dešavaće se sporo i neravnomerno i ogledaće se u slabljenju resursa na kojima Zapad temelji svoju moć . Međutim. uključujući tu i superiornu vojnu organizaciju. konačno. usled globalizacije odbrambene industrije. uključujući tu nastanak i šire­ nje gradova.

islama .TEORIJE GLOBALIZACIJE 405 Zapad. Na rast islama može se gledati kao na deo globalnog obnavljanja religije. ali i kao pokušaj da se s modernizacijom izađe na kraj. a sada smo svedoci i neverovatne pri­ vredne transformacije Kine. Retko ko se ne bi složio da će Kina. naročito konfučijanizam). već i zbog uloge koju će one igrati kao modeli za druga. ali će prihvatiti i koristiti prednosti modernizacije koja će se razlikovati od vesternizacije. pogotovo duž granica zapadne. Dok je sinička dominacija ukorenjena u ekonomi­ ji. Prva je sinička civilizacija. Dok Zapad bude slabio. pogotovo u njenom kolektivizmu. sva muslimanska društva prošla su kroz taj proces. Hantington predviđa neprekidan rast azijskih privreda koje će uskoro nadići zapadne privrede. a onda socio-politički. Otuda on u budućnosti predviđa opasne sukobe između Zapada (i njegove „arogancije"). Uspeh azijskih privreda neće biti važan samo sam po sebi. pogotovo islama. Hantington je išao dalje od ovakvog razvoja događaja i poku­ šavao je da konstruiše turoban portret budućnosti odnosa između Zapada i druge dve civilizacije. prisustvovali smo dramatičnom rastu postratovske japanske ekonomije. najpre kulturno. Takode. Prvi Hantingtonov argument nije toliko originalan i iznena­ đujući. reli­ gija. jačanje islama ukorenjeno je u dramatičnom rastu populacije i mobilizaciji te populacije. Od velike pomoći privrednom usponu Istoka jesu i razne druge zajedničke karak­ teristike koje pronalazimo u nacijama u regionu (na primer. Mnogo kontroverznija je Hantingtonova druga glavna tvrdnja koja govori o usponu islam­ ske civilizacije. s obzirom na postojeće privredne trendove. Hantington smatra da uzroci ekonomske dominacije Istoka mogu da se identifikuju u superi­ ornosti istočne kulture. Uostalom. siničke i islamske civilizacije. Hladnoratovski sukob između kapitalizma i komunizma smenjen je sukobom koji se odvija duž granica civilizacija. u ne tako dalekoj bu­ dućnosti postati najveća privreda sveta. Njen rast se ogleda u rastu privredne moći azijskih društava. koji se oštro suprotstavlja individualizmu Zapada. on se može posmatrati kao posledica moderniza­ cije. nezapadna društva. Praktično. To će ojačati Istok i dovesti do slabljenja moći Zapada da Istoku nameće svoje standarde. jačanje dve druge civilizacije imaće poseban značaj.

Na primer. (2) želje Zapada da tu kulturu izveze u ostatak sveta.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (i njegove „netolerancije") i siničkog „samopotvrđivanja". na primer. . Zapad pokušava da kontroliše i ograniči imigraciju (pogotovo onu koja dolazi iz islamskih zema­ lja). Međutim. pogotovo „oružje za masovno uništenje". Hantington za to najviše optužuje muslimane i njihovu sklonost ka upotrebi nasilja.igrao je u tome presudnu ulogu. Ali ono što Hantingtona najviše * ** Više o ovome vidi Samuel Huntigton: „The Hispanic Challenge". (U Americi neće doći samo do sukoba između zapadnjaka i muslimana. da je glorifikovao vojne vrednosti i da svoju istoriju vidi kao istoriju islamskih osvajanja.** Odnos između islama i drugih civilizacija istorijski je bio odnos uzajamne netr­ peljivosti. ono što Zapad smatra univerzalnim. Međutim. on tvrdi da svugde gde muslimani i nemuslimani žive jedni pored drugih postoji velika šansa za nasilan sukob i intenzivni antago­ nizam. pogotovo islamska civilizacija. On smatra da je islam od početka bio religija mača. Islamu takode nedo­ staje ključna država koja bi imala kontrolu nad ćelom islamskom civilizacijom (kao što. March/April 2004.406 DŽORDZ RICER . Ipak. osta­ tak sveta. Još preciznije rečeno. Zapad želi da ograniči proliferaciju oružja dok druge civilizacije žele oružje. zapadni imperijalizam — kome je islam često bio meta . u: Fo­ reign Policy. mnogi pripadnici drugih civilizacija uspeli su da pro­ dru u zapadna društva ili žele da ih se domognu. Naravno. Zapad takode pokušava da izveze demokratiju ili da je čak nametne onim društvima i civilizacijama koje se često opiru demokratskom uređenju kao sastavnom delu zapad­ ne ideje o univerzalnoj kulturi. doživljava kao imperi­ jalizam. Budući da se taj trend nastavlja i sve više zahuktava. Najve­ ći deo tih sukoba okreće se oko (1) gledišta Zapada da je zapad­ na kultura „univerzalna kultura". već i između anglo populacije i hispano populacije. Hantington smatra da se unutar Evrope i Amerike stvaraju podeljena društva. kao i (3) njegove sve manje sposobnosti da to uradi.)* Hantingtona žestoko kritikuju zbog njegovih kontroverznih gledišta o islamskoj civilizaciji i muslimanima. to je očigledno veoma bleda slika u odnosu na istoriju za­ padnih osvajanja. Amerika ima kontrolu nad će­ lom zapadnom civilizacijom).

TEORIJE GLOBALIZACIJE 407 zabrinjava i ima najveći značaj za sukob. teoretičari konvergencije smatraju da se kulture menjaju (ponekad i dra­ stično) upravo pod uticajem globalizacije. 2) da reafirmišu i iznova potvrde svoju ulogu lidera celokupne zapadne civilizacije. pogotovo Sjedinjenih Država. Ponovno potvrđivanje i prihvatanje zapadne civilizacije (koje takode podrazumeva odbacivanje univerzalizma). predstavlja najsigurniji put za sprečavanje rata između civilizacija. Bez moćne unicivilizacione Amerike. Kulturna konvergencija Dok je prethodna paradigma ukorenjena u ideji trajnih ra­ zlika između kultura i civilizacija koje opstaju uprkos globalizaciji (ili su posledica globalizacije) ova paradigma utemeljena je na ideji globalizacije koja vodi do sve veće identičnosti (istovetnosti) u svetu. barem u jednom idealnom smi­ slu. To potvrđuje značaj civili­ zacije tj. Zapad će biti minoran. Sjedinjene Države moraju da urade dve stvari: 1) da reafirmišu svoj identitet kao zapadna. a ne kao multicivilizacijska nacija. Za njega. Hantington je zabrinut zbog opadanja moći Zapada. Autori koji rade unutar te teoretske matrice usredsređuju . Realnu opasnost. Kulture iz različitih delova sveta počinju sve više da liče jedna na drugu. Da bi Zapad preživeo i prosperi­ rao. Dok mislioci kao što je Hantington smatraju da se kulture (civilizacije) mogu odupreti globalizaciji. Za njega. Hantington je tako protivnik kulturnog kontinuiteta i približava se gledištu o kulturnoj čistoti unutar civilizacija. Ovi teore­ tičari uglavnom smatraju da prisustvujemo globalnoj asimilaci­ ji koja se odvija po upustvima dominantnih društava i grupa u svetu. jesu pritisci koji su stvo­ reni demografskom eksplozijom u muslimanskim zemljama. kulture u epohi globalizacije. ugrožena svojim sve većim multicivilizacijskim i multikulturalnim karakterom. On smatra da su SAD. globalizacija postaje proces posredstvom koga civilizacije nastav­ ljaju da postoje razdvojene jedne od drugih i kreću se na približno paralelan način u godinama koje dolaze. po Hantingtonu. opadanje moći SAD efektivno bi značilo opa­ danje moći zapadne civilizacije u celini. zapravo svih civilizacija. predstavlja multi­ kulturalizam unutar Zapada i ostalih civilizacija. ali i sva ostala društva.

kao što je Sabor trubača u Guči. . ja se bavim restoranima brze hrane). teza o mekdonaldizaciji usvaja drugačiji model racionalizacije (Veber se bavio birokratijom. u njemu se svakako ne tvrdi da se globalizacija svodi samo na taj proces ili da lokalne kulture potpuno nestaju. Iako poslednja dva argumenta sva­ kako imaju težinu. Iako je zasnovana na Veberovoj ideji racionalizacije Zapada (videti glavu 2). Iako se moj rad bavi kulturnom konvergencijom. Međutim. moguće je da će ti globalni fenomeni podstaći obnovu ili razvoj novih lokalnih kultura. Mekdonaldsove restorane koji se danas nalaze u više od 130 zemalja sveta).lokalne pijace ili sajmovi veština. Taj koncept uvodi sociološku teoriju u 21. pret­ hodno želim da dam jedno upozorenje i jedno objašnjenje. Ovde ćemo izložiti dve varijante tog osnovnog argumenta koji je usko povezan s mojim radom na ovu temu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI se na procese kao što su kulturni imperijalizam. vesternizacija. U njemu se ne tvrdi čak ni to da se kul­ ture nužno menjaju na jedan suštinski način. globalizacija često postaje zbirni pojam za vesternizaciju. amerikanizacija ili mekdonaldizacija. te da se u tom smislu može govoriti o kulturnoj konvergenciji. Na kraju. uprkos globalizaciji i sve većoj uniformnosti. te prevazilazi značaj koji mu je nekada pridavao Veber. koji. mekdonaldizacija je oblik kulturnog imperijalizma. rame uz rame s tim globalnim fenomenima. amerikanizaciju i mekdonaldizaciju. a posebno sve veće kulturne homogenizacije. „Mekdonaldizacija". kao što ćemo videti. globalni kapi­ talizam. u vezi s ovim poslednjim. ostaju životni i važni. vek i vidi racionalizaciju kao proces koji zadire u sve veći broj društvenih oblasti i odnosa.408 D 2 0 R D Ž RlCER . Mekdonaldizacija je proces u kome principi funkcionisanja restorana brze hrane osvajaju jedan po jedan sektor američkog Mekdonaldizacija — proces u kome principi funkcionisanja restorana brze hrane osvajaju jedan po jedan sektor američkog društva. Od najvećeg značaja je činjenica da je mekdonaldizacija. kao i ostatak sveta. snaga glo­ balizacije. Međutim. postoje i lokalni fenomeni . Pre je reč o tome da postoje globalni procesi koji u mnoge delove sveta donose iste ili slične fenomene (na primer. prihvatajući ih ne smemo iz vida gubiti činje­ nicu da je kulturna konvergencija takode proces koji se već događa (primer je širenje Volmarta u Meksiku i drugim državama). Staviše.

efika­ snost jedne strane pomaže drugoj da se ponaša na sličan način. Prvo. po definiciji. koje treba da obezbede da se i zapo­ sleni i potrošači ponašaju na jedan efikasan način. pravila. Drugo. procedura i struktura. Drive-through usluga to vreme svodi na nulu. zahteva dosta vremena. Slično tome. . što znači da uprava če­ sto mora da troši vreme i novac da bi obučila nove zaposlene). stolice su tako neudobne da je on prinuđen da do­ brovoljno napusti restoran nakon otprilike dvadesetak minuta.TEORIJE GLOBALIZACIJE 409 društva. mekdonaldizovano društvo naglašava efikasnost. dimenzija mekdonaldizacije. Recimo. Različiti aspekti rada u restoranima brze hrane nalaze se pod dik­ taturom vremena. u restoranima brze hrane primenjuje se čitav niz normi. kao i ostatak sveta. kao veoma efikasna sredstva da kupci lako i brzo dobiju. Sve u svemu. Radnici u restoranima brze hrane očigledno moraju da rade efikasno. Priroda procesa mekdonaldizacije može se izraziti kroz njenih pet osnovnih dimenzija. Ako potrošač ipak želi da jede u restoranu. kontrola (putem zamene ljudi tehnologijama) i iracionalnost racionalnosti. To insistiranje na brzini često štetno utiče na kvalitet rada zaposlenog i rezultira nezadovoljstvom. Naglasak na brzini očigledno ima negativan uticaj na ceo kvali­ tet obedovanja u restoranu brze hrane. Osim toga. Efikasnost . ili insisti­ ranju na kvantitetu. predvidljivost. velika važnost pridaje se kalkulabilnosti. kalkulabilnost. koje često može da bude na štetu kvaliteta. a zaposleni lako i brzo prodaju obrok. Staviše. od potrošača se očekuje da u restoranu brze hrane provedu (potroše) što je moguće manje vremena. jedna od dimenzija mekdonaldizacije.težnja da se pronađe najbolji mogući način za postizanje željenog cilja. to jest težnju da se pronađe najbolji mogući način za postizanje željenog cilja. brzina i način pripreme obroka podrazumevaju da potrošači nikako ne mogu da dobiju hranu najvišeg kvaliteta čije spremanje. Tu im u susret izlaze Mekdonaldsovi drive-through restorani. Potrošači žele (i očekuju) da svoj obrok dobiju i pojedu efikasno. Kalkulabilnost — naglašavanje kvantiteta koje često može da bude na štetu kvaliteta. otuđenjem i visokom stopom fluktuacije zaposlenih (zaposleni u Mekdonaldsu daju otkaz posle nekoliko meseci. To su: efi­ kasnost. hamburgeri se pripremaju („sastavljaju" i peku) na jednoj vrsti pokretne trake.

Takode mi je postalo jasno da sam morao da napravim razgra­ ničenje između mekdonaldizacije i amerikanizacije i pokažem da se prvo ne može svesti na drugo. Uskoro sam se našao u situaciji u kojoj sam se istovremeno bavio trima međusobno povezanim procesima — mekdonaldizacijom. a amerikanizacija je neizbežno morala da podrazumeva širi proces globalizacije. Moguće da je za razvoj moje teo­ retske orijentacije još važniji bio moj interes za kreditne kar­ tice kao oblik amerikanizacije.raspravljala je o mekdonaldizaciji i fokusirala se na stepen u kome je industrija kreditnih kartica postala mekdonaldizovana. Postalo mi je jasno da su mekdonaldizacija i amerikanizacija potprocesi globalizacije. . nisam bio sasvim svestan njene po­ vezanosti s globalizacijom.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Dzordz Ricer Autobiografska skica U svojoj akademskoj karijeri prošao sam kroz veliki broj izne­ nađujućih obrta.kako sam po sebi. još uvek nisam razmišljao o širem problemu globalizacije. tako i u svetu. Moja zainteresovanost za odnos između mekdonaldizacije i globalizacije porasla je kada sam 1995. ta knjiga imala je globalnu orijentaciju . Dugo uopšte nisam ni razmišljao da pišem o globalizaciji. 1983. Ali. To je bilo neophodno iz sledećeg razloga: mekdonaldizacija je već započela van S A D i. tako i analizu odnosa jednog koncepta sa drugim. Kako se već razaznaje iz naslova. pa čak i deceniju kasnije. godine objavio knjigu pod nazivom Ekspresna Amerika: kritika globalnog društva kre­ ditnih kartica. niti sam smatrao da je potrebno da ga uvrstim u svoju sociološku perspektivu kada sam započeo s radom na tom problemu. amerikanizacijom i globalizacijom. danas je uhvatila korena van S A D i ponovo se uvozi nazad u Ameriku. godine. Kada sam prvi put pisao o mekdonaldizaciji društva. kada sam obja­ vio prvo izdanje knjige pod tim naslo­ vom. Opisao sam širenje Mekdonaldsovih restorana po svetu i jedan širi proces koji je ono po­ rodilo kako u S A D . što je još važnije. Svaki od njih zahtevao je iscrpnu analizu .410 D20RDŽ RlCER .

u pokušaju da načelno osvetlim globalizaciju. jedna od dimenzija mekdonaldizacije. u mekdonaldizovanom društvu prisutna je ogro­ mna kontrola. Po­ gotovo sam se bavio pitanjem u kakvom odnosu se ona nalazi s kulturom. Takode sam. povezao taj oblik globalizacije s nekoliko drugih oblika. Mekdonaldizacija takode insistira na predvidivosti. zateći ćete isti enterijer i atmosferu. kada sam započinjao akademsku karijeru. Ako uđete u bilo koji Mekdonalds. Drugim recima. mašine za pravljenje prženih krompirića prvo zazvone kada su krompirići gotovi. iako je ta tema.) uvek je isti. Recimo. U njima tvrdim da mekdonaldizacija i amerikaniza­ cija predstavljaju dva ključna aspekta globalizacije ničega. Tehnologije očigledno kontrolišu zaposlene. U dve knjige koje sam objavio. Iako tehnologija trenutno dominira zaposlenima.TEORIJE GLOBALIZACIJE 411 Vremenom se moja pažnja sve više pomerala ka procesu globa­ lizacije.dominacija tehnologije nad zaposlenima i potrošačima. Kada naruče to što žele od njih se očekuje da plate račun i brzo napuste restoran. nezavisno od toga da li se on nalazi u Americi. Srbiji ili Kini. bez obzira na to u kom delu sveta se nalazite. koja se od jednog do drugog restora­ na (gotovo) uopšte ne razlikuje Osim toga. godine počeo sam da se bavim globalizacijom ničega (globalization of nothing). 2004. a najveći deo te kontrole omogućava tehnologija. od zaposlenih se očekuje da (prateći uputstvo) zahvale po­ trošačima kada odlaze. Ovaj veoma predvidiv ritual odigrava se u restoranima brze hrane . Kada potrošači uđu u restoran. pitaju šta bi želeli da poruče. način funkcionisanja Mekdonaldsovih restorana (proi­ zvodi. Na kraju. Od zaposle­ nih se očekuje da obavljaju svoj rad na predvidiv način. a od potrošača da odgovore isto tako predvidivim ponašanjem. prateći uputstvo. okruženje. . ponašanje potrošača itd. a onda ih automatski izvuku Kontrola .restoranima u kojima se služi hrana predviivog ukusa i izgleda. Tako sam se ukrcao na intelektualno putovanje u kome sam se sve više bavio globalizacijom. ona će ih vre­ menom sve više zamenjivati. zaposleni. i 2007. zaposleni ih. bila najdalje od mog intelektualnog interesa. Od potrošača se očekuje da uvek znaju šta žele ili da barem znaju gde to da potraže.

Pored hiljadu klubova u SAD. same tehno­ logije. već danas ima preko hiljadu prodavnica u inostran­ stvu (u poredenju sa preko tri hiljade koje se nalaze u SAD. Oko polovina Mekdonaldsovih restorana nalazi se van SAD (sredinom 1980-tih bilo ih je svega 25%). Restorani brze hrane predstavljaju izvor degradacije. Srednjem istoku i Pacifičkom obodu. postaje sve snažnija globalna sila i već se može naći u Latinskoj Americi. često vodi do svoje šušte su­ protnosti .iracionalnosti. Veliki broj mekdonaldizovanih firmi koje posluju van industrije brze hrane. neizbežno prati mekdonaldizaciju. Iako je WalMart otvorio svoju prvu međunarodnu prodavnicu 1991. Starbaks. Mekdonalds ostvaruje preko polovine profita van SAD. čini se. nalds je postigao ogroman uspeh na međunarodnom nivou. Još jedan pokazatelj globalizacije jeste činjenica da su i dru­ ge nacije razvile sopstvene varijante ove američke institucije. sve popularniji mekdonaldizovani lanac kafića. S druge strane. Mekdo- . Svaki potrošač uvek dobija jednako pržene krompiriće. još direktnije. Na primer. Blokbaster sada ima i oko dve hiljade klubova u 28 drugih zemalja sveta. Automatske mašine za prženje krompirića jednostavno ne dozvoljavaju potrošaču da zatraži reš pržene krompiriće braon boje. Na­ ime. godine (u Meksiku).iracionalnosti. takode je postigao global­ ni uspeh.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI iz vrelog ulja. ekspanzionizam i globalizacija. uklju­ čujući i ogromne tržne centre i Sam's Club).paradoks po kome racionalnost često vodi do svoje šušte suprotnosti . potrošača kontrolišu zaposleni (koji su sami ograničeni tehnologijama) i. Potroša­ či su prisiljeni da jedu u dehumanizovanom okruženju i okolno­ stima. Mekdonaldizacija. i potrošači i zaposleni pate od iracionalnosti ra­ cionalnosti koja. Konačno. Zaposleni su prisiljeni da rade u nehumanim uslovima. Ogromna većina novih restorana otvara se svake godine u inostranstvu. Iracionalnost racionalnosti . racionalnost. efikasnost restorana brze hrane često je zamenjena neefikasnošću koja se povezuje s dugim redovima ljudi na kasama ili dugim redovima automobila koji čekaju u drive-through restoranima. Evropi (naročito u Londonu). paradokasalno. najveća iracionalnost je dehumanizacija.412 DZORDŽ RlCER . kako za potrošače. tako i za zasposlene. Iako postoje mnogi drugi oblici iracionalnosti.

Razmišljajući o rastu restorana brze hrane u . Druge zemlje su počele da izvoze svoje mekdonaldizovane ustanove u SAD. zauzima centralnu poziciju u čitavom svetu. Body Shop. 2003. kao model procesa mekdonaldizacije. godine i rata u Iraku otvoren je čitav niz Mekdonaldsovih klonova kao što su Madonal i Makbaks.200 prodavnica (od toga 160 u SAD). Mos Burger je japanski lanac od oko 1500 restorana koji. Kada je 1990. Bistro je ru­ ski lanac restorana koji prodaje tradicionalne ruske specijalitete kao što su pirog (pita od mesa i povrća). Posle 2003. kozak kolač (voćni kolač od kajsije i usirenog mleka) i. Njegovi vlasnici nadali su se da bi Juicy Burger mogao da postane Mekdonalds arapskog sveta. na zaštitnom znaku nalazi se duga a umesto Ronalda Mekdonalda stoji J. B. pljeskavice od pirinča i oširuko (vrsta supe) sa kolačem od smedeg pirinča. U Indiji ćete naći la­ nac restorana brze hrane pod nazivom Nirulas koji prodaje ovčije pljeskavice (oko 80% procenata Indijaca su hindusti koji ne jedu govedinu). Pariz. Mekdonaldizacija je sada obišla pun krug. od čega 300 u SAD. ekološki orijentisan britanski kozmetički lanac. pored uobičajenog obroka. potrošači su to videli kao mali deo Ameri­ ke na ruskom tlu. američke firme sada otvaraju kopije tog britanskog lanca. Cenjeni francuski hieb takode je postao mekdonaldizovan. gvatemalski lanac specijalizovan za pečenu piletinu nalazi se trenutno u šest zemalja sveta i sve brže se širi kroz SAD. Umesto zlat­ nih arkada.TEORIJE GLOBALIZACIJE 413 Kanadski lanac kafeterija Tim Hortons (ujedinio se sa Wendy's pre nekoliko godina) već ima 2. čija bi ljubav za prefinjenom kuhinjom mogla da vas navede da pomislite kako su Francuzi otporni na brzu hranu. Osim toga. Možda je najneverovatnije mesto za lokalne restorane brze hrane ratom razoreni Bejrut u kome je otvoren lanac resto­ rana pod nazivom Juicy Burger (sočni hamburger). prodaje terjaki pileće pljeskavice. klovn. kao i lokalne indijske specijalitete. ima ogroman broj kroasanterija brze hrane. kao što su Bath and Body Works. godine u Moskvi otvoren Pizza Hut. go­ dine imao je oko 1900 radnji u 50 država. Na otvaranju Mekdonaldsovog restorana u Moskvi mediji su Mekdonalds opisali kao ame­ ričku ikonu od najveće važnosti. blini (tanke palačinke). Polio Campero. narav­ no. Mekdonalds. votka.

korporacija i organizacija da se nametnu u različitim geografskim oblastima. izvršni direktor jednog od brazilskih Pizza Hut restora­ na rekao je da je njegova nacija strastveno luda za stvarima koje dolaze iz Amerike. to jest oblik bogat posebnim sadržajem. amerikanizacija i mekdonaldizacija. kao i mek­ donaldizacija.kapitalizam. prazni oblici imaju druge Grobalizacija . Od središnjeg značaja za razumevanje koncepta ničega jeste ideja grobalizacije (ta ideja predstavlja pratilju konceptu glokalizacije. a u nekim slučajevima i profit.414 DžORDŽ RlCER . Drugim recima. prazni obli­ ci se lakše primaju u svim kulturama jer su uglavnom lišeni bilo kakvog posebnog sadržaja. Grobalizacija obuhvata čitav niz potprocesa od kojih su tri najvažnija . Ja ne tvrdim da je globalizacija isto što i ništa. što znači rast) u svetskim okvirima. Stoga. prvo ne uzrokuje drugo. reč je o tome da između globa­ lizacije i ničega postoji odnos elektivnog afiniteta (ovde koristim pojam koji sam pozajmio od Vebera).imperijalističke ambicije. Nešto — uglavnom pun oblik. Ta tri procesa nisu samo ključne pokretačke snage grobalizacije. nečim). „Globalizacija ničega". nego oblik koji je napunjen sadržajem (tj. gro dolazi od engleske reči growth. nešto bi moglo da se definiše kao (uglavnom) pun oblik. Suprotno tome. že­ lje i potrebe nacija. i organizacija da se nametnu u različitim delovima sveta. Ništa — uglavnom prazan oblik. Naime. Jasno je da je globalizacija proces od ogromnog značaja. to jest oblik ispunjen posebnim sadržajem. već takođe imaju veliki značaj u širenju niče­ ga po ćelom svetu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Brazilu. za definiciju vidi dole) ili imperijalističke ambicije. lišen bilo kakvog posebnog sadržaja. sve više rastu (otuda pojam grobalizacije. Pored toga. Njihov glavni interes jeste da njihovi moć. Nasuprot tome. uticaj. oblik lišen bilo kakvog posebnog sadržaja. već se i jedno i drugo menjaju zajedno. Pod pojmom ništa podrazumevam (uglavnom) prazan oblik. neka društva i kulture najverovatnije će od­ baciti nešto usled činjenice da se njegov sadržaj nalazi u sukobu ili protivrečnosti sa lokalnim sadržajem. Zapravo. želje i potrebe nacija. korporacija. Globalizacija ničega. moglo bi se reći da je po svetu lakše izvoziti prazan oblik. . podrazumeva sve veću homogenizaciju sve većeg broja nacija u pogledu različitih oblika ničega.

• . Dobar primer ničega jesu tržni centri (npr. kao i proizvodnju novih i je­ dinstvenih hibridnih kultura koje se ne mogu svesti niti na lokalnu. • .. • . trgovinski centri koje smo pomenuli ranije). kao što su kreditne kartice koje se gotovo uopšte ne razlikuju jedne od drugih i koje funkcionišu na identičan način za sve one koji ih koriste širom sveta. kao što su usluge koje za nas. Kulturna hibridizacija Treća teorijska paradigma o globalizaciji naglašava mešanje kultura koje je posledica globalizacije. budući da je takve proizvode relativno jeftino proizvesti.tj. možda . U tom procesu takode postoji troškovna prednost. nečim) koji se mogu veoma razlikovati od jednog do drugog lokala. umesto blagaj­ nika. Posmatrano iz ove perspektive. koji sa svim mušterijama komuni­ ciraju na gotovo identičan način. lokalnim radnjama.ne-mesta" ili okruženja koja su uglavnom lišena sadržaja (na primer..ne-usluge". Sve veći broj zemalja širom sveta gradi takve tržne centre na svojim teritorij ama. Postoje četiri podtipa ničega. Međutim. to jest ničim. obavljaju bankomati (ATM mašine koje svuda izgle­ daju isto i na kojima mušterija sama mora da obavi čitav posao da bi dobila uslugu). predstavlja još jedan pokazatelj sve veće homogenizacije sveta. bilo koji centar u vlasništvu Mils korporacije) koji predstav­ ljaju (uglavnom) prazne strukture čije se kopije lako mogu praviti po ćelom svetu. . služeći se uputstvima. niti na globalnu kulturu. Takvi tržni centri mogu da se napune mnoštvom posebnih sadržaja (na primer. oni se mogu lakše duplirati i beskrajno umnožavati.ne-stvari".TEORIJE GLOBALIZACIJE 415 prednosti sa stanovišta globalizacije. lokalnom hra­ nom itd. To su: • . ne-stvari. Budući da nisu zahtevni. Svaki od njih je uglavnom li­ šen sadržaja i nalazi se u procesu globalizacije. ne-ljudi i ne-usluga.ne-ljudi" ili zaposleni u ne-mestima (kao što su recimo telemarketi ili call centri). oni se sve više pune ispostavama ra­ zličitih vrsta. Globalno širenje ne-mesta... što predstavlja primer grobalizacije ničega i sve veće globalne homogenizacije.

Svet je sve više pluralistički. hibridizacija predstavlja jedan veoma pozitivan. u različitim geografskim oblastima. vezuje za umnožavanje ničega. kako je prethodno objašnjeno. To spajanje proizvodi posebne hibridne oblike koji predstavljaju pokazatelje kontinuirane heterogenizacije. Teorija glokalizacije smatra da su lokalni pojedinci i grupe značajni i kreativni dejstvenici.počev od nacionalistič­ kog ukorenjivanja do kosmopolitskog prihvatanja . 3. Prateći Ronalda Robertsona.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI se mekdonaldizacija i grobalizacija ničega dešavaju.koje utiču na grobalizaciju i dovode do njene transformacije. inovacije i manevrisanja unutar glokalizovanog sve­ ta. ali to su uglavnom površne promene. Glokalizacija može da se definiše kao uzajamno prožimanje globalnog i lokalnog koje rezultira jedinstvenim is­ hodima u različitim geografskim oblastima. možda pomalo i romantičan. glokalizacija se vezuje za nešto. oni obezbeđuju materijal koji se koristi u pojedinačnom i grupnom stvaranju širom glokalizovanih predela sveta. Rečju. barem delimično nalazi u suprotnosti s procesom širenja ničega. rezultira jedinstvenim ishodima. Koncept koji leži u samoj srži kulturne hibridizacije jeste glokalizacija. . pa se. Tako nastaje glokalizacija. Dobra i mediji se ne vide kao (potpuno) prislini. Pojedinci i lokalne grupe imaju veliku moć prilagođavanja. Društveni procesi su relacioni i kontingentni. a ne homogenizacije.416 DŽORDŽ RlCER . Mnogo važnije jeste spajanje ovih i drugih globalnih procesa sa različitim lokalnim realnostima. pogled na globalizaciju kao jedan kreativ­ ni proces iz koga nastaju nove kulturne realnosti i koji dovodi do povećane heterogenosti u različitim delovima sveta. Globali­ zacija izaziva čitav niz reakcija . 2. 4.uzajamno prožimanje globalnog i lokalnog koje. Dok se grobalizaci­ ja. moguće je izdvojiti nekoliko suštinskih elemenata glokalizacije: 1. Teorija glokalizacije posveću­ je veliku pažnju razlikama koje postoje između (i unutar) različitih delova sveta. Glokalizacija . prema tome.

kine­ ska tortilja. Postoje brojni primeri hibridizacije (i heterogenizacije. Kreolizacija . Tu su takode mnogo prizemnija iskustva Amerikanaca koji uživaju u takvim izmišljenim jelima kao što su: irski bagel. Hibridizacija . Svi ovi koncepti . naravno. kiša u Francuskoj ili sušija u Japanu. košer pica itd. Kulturni hibrid može se definisati kao kombinacija dvaju ili više elemenata iz različitih kultura i/ili delova sveta. takva uniformna iskustva kao što su jedenje ham­ burgera u SAD. termin hibridizacija naglašava sve veću raznolikost koja karakteriše jedin­ stvene spojeve globalnog i lokalnog. Rasprava o nekim usko povezanim konceptima (i povezanim primerima).globalizacijska perspektiva koja naglašava sve veću raznolikost koja karakteriše jedinstvene spojeve globalnog i lokalnog.glokalizacija. Pojam kreol načelno se odnosi na ljude koji do­ laze iz rasno mešovitih brakova.trebalo bi čitaocu da omoguće jedan bolji uvid u ono o čemu se ovde diskutuje pod naslovom „kulturna hibridizacija". koncept kreolizacije često se upotrebljava naizmenično s hibridi­ zacijom. . oni koji naglašavaju grobalizaciju smatraju da je ona moćan činilac u ši­ renju ničega po ćelom svetu. Za razliku od njih. Argentin­ ci koji gledaju azijski rep koji izvodi južnoamerički bend u nekom londonskom klubu čiji je vlasnik poreklom iz Saudijske Arabije itd. Razume se.kombinacija kultura koji su prethodno bile odvojene jedna od druge. Još jedan koncept koji je usko povezan sa glokalizacijom je­ ste kreolizacija. nasuprot uni­ formnosti koja karakteriše grobalizaciju. Kontrast ovome bila bi. odnosno glokalizacije): turisti iz Ugande koji posećuju Amsterdam da bi gledali dve Marokanke koje učestvuju u taj-boksu.TEORIJE GLOBALIZACIJE 417 Oni koji naglašavaju glokalizaciju obično smatraju da ona može da spreči širenje grobalizacije ničega stvarajući široki spek­ tar novih „glokalnih" oblika nečega. Lista takvih hibrida veoma je dugačka i uvećava se uporedo sa sve većom hibridizacijom. hibridizacija. kreolizacija . biće od znatne pomoći da se bolje razume glokaliza­ cija kao i širi problem kulturne hibridizacije. njegovo značenje vre­ menom se proširilo na ideju kreolizacije jezika i kulture koja se definiše kao kombinacija jezika i kultura koji su prethodno jedni drugima bili nezamislivi. Međutim. nasuprot uniformnosti koja se vezuje za grobalizaciju.

Oni su u stanju da ih redefinišu i naposletku osujete njihovo postojanje.vrsta Apadurajevih predela. Takode. dovodi ovo gledište u sklad sa teorijskom perspektivom koja je usmerena na kulturnu diverzifikaciju i heterogenost. a ne homo­ genizacije. pa čak i oni koji kroz njih prolaze. finansijski predeli i idej­ ni predeli. Etnopredeli obuhvataju pokretljive grupe i pojedince (turiste. njihov konačni proizvod jesu kulturni hibridi. to su zamišljeni svetovi. ova perspek­ tiva moć dodeljuje i onima koji u njima žive ili samo kroz njih prolaze. Knjiga Ardžuna Apaduraja pod nazi­ na slobodi: kulturne dimenzije globalizacije. nestalan i promenljiv oblik i da su. disjunctures) između njih. počev od pojedinaca do grupa licem u lice. tehnopredeli. izbeglice. Drugim recima. a možda čak i u sukobu jedan sa drugim. pojedinci i grupe uobličavaju i usmeravaju te predele na osnovu sopstvene interpretacije. ra­ zličiti akteri.418 vom Modernost DŽORDZ RlCER . Staviše. podnacionalih grupa. Iako se moć očigledno nalazi kod onih koji kontrolišu predele. . To su: etnopredeli. u stalno promenljivom sve­ tu ljudi ne mogu dozvoliti da njihove fantazije predugo Etnopredeli . Apaduraj razlikuje pet globalnih tokova (procesa). U središtu Apadurajeve teorije nalazi se pet već pomenutih predela: 1. Ti tokovi širom sveta stvaraju jedinstvene kul­ turne realnosti. oni koji u njima žive. stavlja naglasak na globalne tokove i tačke prekida (engleski. To što postoji čitav niz ovih predela i što su oni neza­ visni jedan od drugog. medijski predeli. a oni koji ih zamišljaju mogu biti oni koji ih kontrolišu. gastarbajtere) koji igraju veoma važ­ nu ulogu u promenljivom svetu koji nastanjujemo. multinacionalih korporacija. takve predele interpretiraju na različit način. Staviše. već i fantazije o kretanju. kao i fantazije o kretanju. Čine ih pokretljive grupe i poje­ dinci (turisti. sastavni deo koncepta heterogenizacije. izbeglice. Po­ kretljivost ne podrazumeva samo stvarno kretanje. Mogu obuhvatati stvarno kreta­ nje. Upotrebom sufiksa predeo Apaduraj želi da kaže da ti procesi imaju jedan fluidan.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Apadurajevi „predeli". prema tome. pa čak i nacional­ nih država. gastarbajteri).

jedan od Apadurajevih predela. Tu nalazimo glo­ balne proizodače i distributere filmova. velikom brzinom kreću po ćelom svetu. . Tehnopredeli su neprekidno fluidne.neprekidno fluidne. Medijski predeli obuhvataju kako elektronske kapacite­ te za proizvodnju i prenos informacija širom sveta. Finansijski predeli obuhvataju procese u kojima se ogro­ mne sume novca. Medijski predeli . prelazeći granice koje nekada nisu tolerisale takvo kretanje (ili se barem mislilo da nisu). 5. prelazeći sve moguće granice. 3. oni su uglavnom ogra­ ničeni na političke slike koje proizvodi država u skladu sa svojom ideologijom ili slike i kontraideologije koje pro­ izvode pokreti koji pokušavaju da smene one koji su na vlasti ili barem steknu deo te vlasti. jedan od Apadurajevih predela. pošta itd. 2. Idejni predeli. pošta) koje se kreću slobodno i brzo po čitavoj planeti. tako i slike sveta koje ti mediji stvaraju i šire. 4.TEORIJE GLOBALIZACIJE 419 ostanu nepromenjene. putem spekulativnog kupovanja doba­ ra na tržištima novca i berzama. Finansijski predeli — procesi u kojima se ogromne sume novca velikom brzi­ nom kreću po ćelom svetu. njih treba razumeti kao globalne Tehnopredeli . posebno je važ­ no napomenuti tri stvari. novine i magazine.skup uglavnom političkih slika koje proizvodi država u skla­ du sa svojom ideologijom ili skup slika i kontraideologija koje proizvo­ de pokreti koji pokušavaju da smene one koji su na vlasti ili barem ste­ knu deo te vlasti. i stoga takve fantazije moraju odr­ žavati aktivnim. Prvo. Međutim.elektronski kapaciteti za proizvodnju i prenos informacija širom sveta. globalne konfiguracije široko raspro­ stranjenih mehaničkih i informacionih tehnologija (Internet. kao i slike sveta koje oni stvaraju i šire. el. kao i medijski predeli. Idejni predeli . image). globalne konfigu­ racije široko rasprostranjenih mehaničkih i informacionih tehnologija (Internet. ne obazirući se se na državne granice.) koje se sada kre­ ću slobodno i brzo po čitavoj planeti. televizijske sta­ nice (CNN i Al-Džazira su posebno značajni primeri). jedan od Apadura­ jevih predela. el. Kada govorimo o Apadurajevim predelima. predstavljaju skup slika (engleski.

Drugi je socijalistički sistem koji još uvek ne postoji. pogotovo klasnom polarizacijom i sve većom ekološkom neodrživošću kapitalističke globalizacije. globalni tokovi se ne javljaju samo unu­ tar predela. Transnacionalni kapitalizam Lesli Skler pravi razliku između dva sistema globalizacije. već sve više i unutar tačaka prekida između njih. Iako nacionalna država ostaje važna odrednica savremenog svetskog poretka. ali njegov nastanak nagoveštavaju narastajući antiglobalizacijski pokreti. pogotovo oni koji su orijentisani ka unapređenju ljudskih prava širom sveta. Treće. Uopšteno govoreći. pet predela različito utiču na teritorije a prekidi između njih dovode do važnih razlika među kulturama. vezujemo za marksističku teoriju. ona je sasvim u skladu s idejom da je posledica globalizacije heterogeni.danas je dominantan. medijski pre­ deli). a ne homogeni svet.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI procese koji su delimično ili potpuno nezavisni od bilo koje na­ cionalne države. najvažnije perspektive. EKONOMSKA TEORIJA Iako postoje mnoge teorije o ekonomskim aspektima globa­ lizacije. što za posledicu ima tvrdnju da teritorijalne granice imaju sve manju važnost u kapitalistič­ koj globalizaciji. Skler daje prioritet ekonomskim .kapitalistički sistem globalizacije . Jedna takva tačka prekida može se naći u japanskom druš­ tvu. Kao marksista. Prvi . barem u sociologiji. Iako analiza predela i prekida između njih usmerava studije o globalizaciji u jednom pravcu. Skler se usredsređuje na transnacionalne prak­ se koje prevazilaze državne granice.420 DžORDŽ RlCER . Antiglobalizacijski pokreti i mogućnost nastanka so­ cijalizma omogućeni su problemima u sadašnjem sistemu globa­ lizacije. slobodno kretanje nekih predela može doći u sukob sa zatvorenošću drugih predela. U ovom odeljku izložićemo dve takve teorije. Studije globalizacije moraju da istraže te prekide i posledice koje oni imaju za pro­ ces globalizacije. Japanci su otvoreni za ideje (idejni predeli. ali je poznato da su zatvoreni za imigraciju (etnopredeli). Drugo.

postoji i potrošačka frakcija koja obuhvata trgovce i izvrš­ ne organe velikih medija. tehnička frakcija sastoji se od globalizirajućih profesionalaca. Svaki Transnacionalne korporacije . njeni članovi ne moraju da poseduje sredstva za proizvodnju. Skler tvrdi da se kapitalizam udaljio od me­ đunarodnog sistema (budući da nacionalne države sve više gube značaj) i da se približio globalizirajućem sistemu koji nije moguće povezati sa posebnom geografskom teritorijom ili državom. Skler pravi razliku između četiri „frakcije" transnacionalne kapitalističke klase. . Prva je korporativ­ na frakcija koju čine izvršni organi transnacionalnih korporaci­ ja i njihovi lokalni ogranci. Glavnu ulogu u njima igra transnacionalna kapitalistička klasa. oni pokušavaju da uspostave različite vrste kontrole nad nacionalnim državama širom sveta. tehnička frakcija sastoji se od globalizirajućih profesionalaca dok potrošačka frakcija obuhvata tr­ govce i izvršne organe velikih medija. Najpre. Drugo. novi kapitalisti vrše ekonomsku kontrolu na radnom mestu. Drugim recima. državnu frakciju čine globalizirajuća država i međudržavni birokrate i političare. Transnacionalna kapitalistička klasa . njeni „pripadnici" imaju identične globalne i lokalne interese. ona nije sastavljena od kapitalista u tradicionalnom marksistič­ kom shvatanju tog pojma. političku kontrolu u domaćoj i međunarodnoj politici i kulturno-ideološku kontrolu u svakodnevnom životu.klasa koja nije sastavljena od kapitali­ sta u tradicionalnom marksističkom shvatanju tog pojma. ona ne poseduje nužno sredstva za proizvodnju.korporacije koje dominiraju savremenom ka­ pitalističkom globalnom ekonomijom. ali zato jeste transnacionalna na više načina. Druga je državna frakcija koju čine globalizirajuća država i međudržavne birokrate i političari. Drugi tip transnacionalih praksi političke je prirode. Transnacionalna kapitalistička klasa možda nije kapitalistič­ ka u klasičnom smislu te reči. Sve to zajedno čini očigledno veoma različitu skupinu od one koju je Marks imao na umu kada je konceptualizovao pojam kapitaliste. Međutim. Ko­ načno. Njihovo delovanje uglavnom nije sputano granicama nacionalnih država. Treća. Drugim recima. Korporativnu frakciju čine izvršni organi transnacionalnih kor­ poracija i njihovi lokalni ogranci. Glavnu ulogu u njima imaju transna­ cionalne korporacije koje predstavljaju jedan od ključnih aspekata Sklerove analize. Obuhvata četiri „frak­ cije".TEORIJE GLOBALIZACIJE 421 transnacionalnim praksama.

sve navedeno nalazi se u službi stvaranja glo­ balnog potrošačkog raspoloženja koje transnacionalnim korpora­ cijama. tvrdeći da transnacionalne kor­ poracije koriste transnacionalnu kapitalističku klasu kako bi razvile i učvrstile kulturu i ideologiju konzumerizma koja je sve neophodnija da bi se zadovoljili zahtevi kapitalističkog sistema proizvodnje. kao i reklamnim i medijskim korporacijama omogućava da ubiru veliki profit. Naposletku. kao i čitav niz potrošnih dobara koja se na tim medijima reklamiraju i prodaju. Na taj način. mediji. već i za to da artikuliše njene alternative i zloupotrebe. Sredstva za vršenje te kontrole su savre­ meni marketing. . Treća transnacionalna praksa je kulturno-ideološka.422 D20RDŽ RlCER . Upravo u oblasti potrošnje može se primetiti moć aktera da vrše ideološku kontrolu nad ljudima koji se nalaze širom ze­ maljske kugle. Ta moć dramatično se uvećala u prvom redu kroz savremeni i visokorazvijeni marketing. U ovom slučaju. oni dele slične životne stilove. taj odnos definiše današnji globalni kapitalizam i ujedno predstavlja najznačajniju snagu tekućih promena u svetu. Četvrto.ideologija pomoću koje se vrši kontrola nad ljudima širom zemaljske kugle. U krajnjoj instanci. njeni pripadnici dolaze iz različitih država. Kao marksista. medije. kao i čitav niz potrošnih dobara koja se na tim medijima reklamiraju i prodaju. Skler se interesuje za odnos između transnacio­ nalnih društvenih praksi i ustanova. kao i reklamnim i medijskim korporacijama omogućava da ubiru veliki profit. u bilo kom vremenskom trenutku. on tradicionalnom marksističkom interesu za proizvodnju pridodaje interes za po­ trošnju. Skler pridaje veliki značaj kulturi i ideologiji potrošnje u kapitalističkoj globalizaciji.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI od tih oblika kontrole prelazi preko granica nacionalnih država. gde god da se nalaze. U krajnjoj istanci. kapitalistička klasa na čitav niz pitanja gleda iz jedne glo­ balne. Treće. ali na sebe sve više gledaju kao na građane sveta. Skler nije samo zainteresovan za to da kri­ tički analizira kapitalističku globalizaciju. a ne lokalne perspektive. On vidi obećavajuće znake u protekcionizmu nekih država koje smatraju da ih transnacionalne Kultura i ideologija potrošnje . Zaista. posebno kada se radi o dobrima i uslugama koje konzumiraju. Konačno. sve navedeno nalazi se u službi stvaranja globalnog potrošačkog raspoloženja koje transna­ cionalnim korporacijama.

kako on veruje. što je glavno. njih dvojica analiziraju postmodernizaciju globalne ekonomije. Drugim recima. Skler takode polaže nadu u nove druš­ tvene pokrete poput pokreta zelenih koji pokušava da se izbori za očuvanje čovekovog okruženja. Imperija Najvažniji i najpoznatiji marksistički pristup globalizaciji nalazimo u knjizi Imperija. On predviđa da će ovi i drugi pokreti dobiti na značaju u 21. jačaju i bivaju sve uspešnije. Drugim recima.kontrola i eksploatacija. kao ključni igrači u glo­ balnom sistemu. U tim pokretima. tako raste i jača njihova zloupotreba i potreba da se one. On se posebno interesuje za različite pokrete koji se bave unapređe­ njem ljudskih prava. Oslanjajući se se na postmodernu misao. kako transnacionalne korporacije rastu. veku ukoliko budu uspeli da se uspešno odupru globalizaciji koju kontrolišu transnacionalne korporaci­ je. organizacione forme (preslikane od uspešnih organizacija u globalnom kapitalizmu) i. Drugim recima. suverenost je Imperijalizam . O knjizi se dosta raspravljalo otkad je objavljena. mogu se naći začeci alternative kapitalističkoj globalizaciji. ali bez neke pojedinačne nacije (ili bilo kakvog dru­ gog entiteta) u njenom centru. Iako su rezervisani prema postmodernoj društvenoj teoriji.TEORIJE GLOBALIZACIJE 423 korporacije eksploatišu. uklone sa svetske scene. upotrebljavajući dobri stari marksistički dijalektički metod. Njegova glavna karak­ teristika jeste to da nacija iz centra (ili više njih) kontroliše i eksploatiše veliki broj drugih država širom sveta. autori „decentrišu" taj proces. jasan cilj. posebno ekonomska. on tvrdi da uspeh kapitalističke globalizacije seje klice sopstvenog uništenja. Oni povezuju modernost s imperijalizmom. kapitalistička ekspanzija svojim protivnicima obezbeđuje resurse (koji potiču iz privred­ nog uspeha transnacionalnog kapitalizma). koju vrši naci­ ja iz centra nad velikim brojem oblasti. . definišući imperiju kao postmodernu realnost u kojoj postoji takva vrsta dominacije. Zapravo. to jest začeci socijalističke globalizacije. kao i u različite antiglobalizacijske grupe koje su se pojavile u poslednjih nekoliko godina. koju su napisali Majki Hart i An­ tonio Negri.

da interveniše bilo gde u svetu da bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemi­ ma. Im­ perija upravlja svetom logikom vladanja. Imperija nema geografske i teritorijalne granice. u dubinu društva. Ona je još uvek u proce­ su nastanka. kako ljudske mozgove tako i njihova tela. Ključ globalne moći imperije leži u činjenici da ona pred­ stavlja novu sudsku vlast. Takode.424 DŽORDŽ RlCER . Međutim. centralna vlast. Na neki način. ona je sveprisutna. imperija je daleko ambicioznija od imperijalizma. garantovala sporazume i nametnula mir onima koji to ne Imperija . Cak ni SAD. U imperiji ne postoji centar.dencentrizovana. constitution of order). ali u postmodernoj imperiji to nije moguće. na normama. već ide dalje od toga i pokušava da koristi biološku moć da bi kontrolisala ljudsku prirodu i popu­ laciju. nisu imperija u pravom smislu te reči i ne mogu se podvesti pod ono što Hart i Negri nazivaju imperijom. ona je deteritorijalizovana i virtualna kada se sagleda iz ugla komunikacije (na­ ročito kroz medije). Međutim. Imperija se zasniva na novoj sudskoj vlasti koja počiva na ustavu poretka. garantovala sporazume i nametnula mir onima koji to ne žele. zbog čega se spektakl imperije nalazi svuda. etičkim istinama i opštem pojmu ispravnog. interakciju i grupe). Jednom rečju. ona nema vremenske granice: ona nastoji (premda neuspešno) da uki­ ne istoriju i uspostavi se kao večnost. u ime onoga što je „ispravno". delanje. . jer pokušava da kontroliše celokupnost života sve do njegovih najnižih nivoa. Ona može u ime onoga što je „ispravno" da interveniše bilo gde u svetu da bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemima. ali u imperiji ne postoji jedinstvena. moguće je naslutiti njene parametre. postmoderna marksistička perspektiva o globali­ zaciji. Umesto toga. Imperija ne postoji u potpunosti. suverenost SAD predstavlja veoma važnu preteču im­ periji. Međutim. ona predstavlja izvor moći imperije. u imperiji je vlast raspr­ šena kroz društvo i čitavu zemaljsku kuglu. Njoj nedostaje i donja gra­ nica. uprkos prividnoj homogenosti. jer pokušava da se proširi naniže. Imperija može. normama. imperija ih polako uklanja s te pozicije. Ona počiva na ustavu poretka (engle­ ski. To znači da njoj nije dovoljno da kontroliše samo osnove društva (mišlje­ nje. etičkim istinama i opštem pojmu ispravnog. SAD nastavljaju da zauzimaju privilegovanu poziciju u da­ našnjem svetu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI moguće locirati u modernoj državi.

Imperija je zasnovana na trostrukom imperativu. ona može da povede „pravedne ratove" u ime te sudske vlasti. ono je permanentno. imperija po­ kušava da ih hijerarhizuje i upravlja njihovom hijerarhijom. Drugo. Imperija je. prema tome. sada tu moć vrši naizgled efikasna. večito. etički zasnovana vojna akcija je legitimna. Neprijatelj je bilo ko (ili bilo šta) koga sudska vlast vidi kao pretnju etičkom poretku u svetu. sudska vlast legitimise te ratove. Pravo vođenja rata takode je neograničeno u vremenu. Imperija nije zasnova­ na na sili. mnoštvo je daleko opštije i apstraktnije od proletarijata i udaljava nas od marksističke usmerenosti na ekonomiju. vreme proletarijata je prošlo. oni imaju rešenje za taj problem. imperija pravi razliku i afirmiše razlike.ono obuhvata čitavu civilizaciju. a njen cilj je da se postigne željeni poredak i mir. multitude). kako stvari stoje sa proletarijatom? Za Harta i Negrija. Zapravo. U pra­ vednom ratu. ali u suštini konfuzna imperija. . Ona želi da se predstavi kao velikodušna i nastupa pod liberalnom maskom. Ali ako više nema proleta­ rijata koji može da se suprotstavi imperijalistima. Moći hijerarhizacije i upravljanja jesu realne moći imperije. kao i u agresiji na Avganistan). Treće. ume­ sto kapitalista ili kapitalističkih nacija. Ako nema više kapi­ talista u imperiji.TEORIJE GLOBALIZACIJE 425 žele (ili takav mir uopšte i ne smatraju mirom). u pro­ cesu uključivanja ona stvara iznivelisani svet u kome se razlike. Međutim. odakle će doći snaga koja će im se suprotstaviti? S obzirom na to da pišu iz marksističke perspektive. one se pravno i sudski ignorišu (pripadnici različitih kultura nemaju pristup sud­ skoj vlasti). ona pokušava da obuhvati sve što može. jednom kada se razlike uspostave. Dok se razlike na kulturnom nivou slave. Tu društvenu snagu oni nazivaju mnoštvom (engleski. Drugo. već na sposobnosti da predstavi silu u službi onoga što je ispravno (preteče toga mogu se videti u američkim ratovima protiv Iraka. To je interesantan izbor iz više razloga. Prvo. Hart i Negri moraju da objasne odakle će doći snaga koja će srušiti imperiju. Takvi ratovi postaju neka vrsta svete aktivnosti. ot­ pori i sukobi eliminišu. jedna postmoderna marksistička teorija o globalizaciji i vršenju moći širom sveta. Još preciznije rečeno. Prvo. Otuda se pravo na vođenje pravednog rata vidi kao prostorno neograniče­ no . Međutim.

bez ob­ zira na to da li se radi o modernom kapitalističkom imerijalizmu ili postmodernoj imperiji. ali njenoj potrebi da suzbije taj utopijski potencijal suprotstavlja se. Kao i Marksov proletarijat (koji nije potpuno nestao iz ove teorije). Staviše. imperija parazitira na mnoštvu i njegovoj kreativnosti i produktivnosti. Mnoštvo takode održava imperiju prihvatajući kulturu i ideologiju potrošnje i. prihvatajući čitav niz njenih ponuda. Drugim recima. Kao što se kapitalizam oslanja na proletarijat. ili će uskoro zauzimati. zaustavljali globalnu promenu koju zahteva mnoštvo. oni koji kontrolišu imperiju predstavljaju samo malu manjinu vis-k-vis mnoštva. naravno. a najviše svojim radom (to je realna proizvod­ na snaga u imperiji). društvena revolucija prvi put može da se odigra na globalnom nivou (kao što je to predviđao Marks). globalizacija nije problem. odnosno imperija. Mnoštvo .426 DZORDŽ RlCER . u vidu kontrateže. . Stoga. kao i proletarijat. zaista. mnoštvo je snaga kreativnosti unutar impe­ rije. Imperija sada zauzima.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I NJENI K L A S I Č N I K O R E N I jasno je da postoji veliki broj potencijalnih rušilačkih snaga unu­ tar imperije. Mnoštvo je skup ljudi iz celoga sveta koji održava imperiju na različite načine.skup ljudi iz celog sveta koji održava imperiju na različite načine. Takvi procesi bi. U krajnjoj instanci. ali koji takode ima. Globalizacija vodi do deteritorijalizacije (mnoštvo je takode deteritorijalizovano) koja čini pretpostavku za globalno oslobadenje mnoštva. mnoštvo je sposobno da zbaci im­ periju. Iako su Hart i Negri svakako kritičari globalizacije. globalizacija nas sprečava da se vratimo na partikularizam i izolaci­ onizam koji su obeležili najveći deo ljudske istorije. stvarajući kontraimperiju. kao i imperija. oni u globalizaciji takode vide utopijski potencijal. jeste ili bi mogla da bude globalni fenomen koji je nastao iz glo­ balnih tokova i razmena. bar potencijalnu. ali je u prošlosti bio potisnut modernom suverenom vlašću kroz ideo­ lošku kontrolu i vojnu silu. kontrolišuću poziciju. već pre oblik u kome se danas javlja imperijalizam. Takode. globalizacija je ta koja omogućava potencijal za univerzalnu slobodu i jednakost. Taj utopijski po­ tencijal na kome počiva kontraimperija uvek je bio prisutan. što je još važnije. moć da zbaci imperiju i stvori kontraimperiju. sa deteritorijalizacijom. Kontraimperija. potreba mnoštva da ga izrazi.

niti objašnjenje kako bi ona mogla da izgleda. U skladu sa svojom postmodernističkom orijentacijom i njenom usmerenošću na telo. već nova telesna forma. tj. Hart i Negri odbacuju usmerenost na dejstvenika onog tipa koji se može naći u marksističkoj teoriji. Kao postmodernisti. Nastanak kontraimperije sve je verovatniji jer imperija gubi svoju sposobnost da kontroliše mnoštvo. Kao i Marksov komunizam. Iako Hart i Negri predviđaju nastanak kontraimperije. Ona su sposobnija da stvore novi život .život koji će predstav­ ljati osnovu za nastanak kontraimperije. kroz policijsku moć). ona nas sve više gura u pravcu stvaranja kontraimperije.varvarizam" koji obuhvata nove telesne forme koje se pojavljuju u oblasti roda. intelektualni i komunikativni rad postaju sve važniji. Oni pogotovo od­ bacuju dejstvenost revolucionarnog proletarijata koji postaje sve svesniji svoje pozicije i načina na koji ga kapitalizam eksploatiše. ostva­ ruju na globalnom nivou. migracija i nomadizam. Kontrolisanje onih koji učestvuju u tom radu — a to su najvećim . mora da postoji svuda i mora da se suprotstavi imperiji. Ta usredsredenost na globalno. seksualnosti i estetskih izmena (kao što su tetovaže ili body piercing). die Praxis). Iako Hart i Negri zadržavaju marksistički interes za proizvod­ nju. naročito aktuelne prakse mnoštva. Hart i Negri smatraju da usredsredenost na lokalno može da prikrije či­ njenicu da se naši glavni problemi. Takva tela je teže podvrći spoljnoj kontroli. Revolucionarna snaga nije svesni dejstvenik. oni. Otuda. na nivou imperije. Za razliku od njih. kontraimperija će izrasti iz aktuelne prakse (nemački. imperija mora da udvostruči svoje napore (na primer. oni priznaju postojanje novog sveta proizvodnje u kome ne­ materijalni. Hart i Negri podržavaju novi . kao i Marks u slučaju komunizma. oni se usredsređuju na nedejstvene kolektivne ak­ tivnosti mnoštva. kao i naše oslobođenje. U njih spadaju dezerterstvo. što samo još više doprinosi mobili­ zaciji mnoštva i olakšava nastanak kontraimperije. Umesto toga. kako globalizacija napreduje. odnosno na probleme i potencijal koji postoje u toj oblasti. ne nude plan kako da sti­ gnemo do nje.. razlikuje Harta i Negrija od ostalih postmodernista i postmarksista koji nastoje da se usredsrede na lokalno.TEORIJE GLOBALIZACIJE 427 Još pozitivnije. Kontraimperija mora da bude globalna.

Naslov njegove knjige i koncept kojim Rozenau pokušava da obuhvati fenomen globalizacije jeste udaljena blizina. centralizovan i integrisan. i pronađe opravdanje za sebe i svoje delanje koje je imanentno toj komunikaciji.fragmegracijom. centrali­ zovan i integrisan. Fragmegracija podrazumeva da je svet istovremeno fragmentaran (rascepkan) i integrisan. Ključna odlika komunikacije jeste to da ona lako i nesmetano teče po celoj zemaljskoj kugli. iako je istovremeno globalan. Najopštije rečeno. postoje razno­ vrsne političke teorije globalizacije. Koncept udaljene blizine povezan je sa još jednim ključnim procesom (i konceptom) u Rozenauovom radu . Po tom konceptu. Međutim.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i najvažnijim delom pripadnici mnoštva . Rozenau nudi jedan veoma širok. Najopštije rečeno. Njegov najvažniji doprinos tom problemu predstavlja identifikacija različitih izvora fragmegracije savremenog sveta. videti glavu 5). Udaljena blizina — ceo svet sve više karakteriše osećaj da je ono što se čini udaljenim zapravo veoma blizu. organizuje proizvodnju globalno. revolucionarni poten­ cijal mnoštva takode će se izraziti kroz komunikaciju i ideologiju. iako se kroz globalnu komunikaciju i ideologiju (pogotovo kroz medije) mnoštvo konroliše. Ovde izdvajamo jednu veoma ambicioznu teoriju koju je razvio politikolog Džejms Rozenau (iako ona nikako nije predstavnik svih političkih teorija globali­ zacije). Međutim. ceo svet sve više karakteriše osećaj da je ono što se čini udaljenim zapravo veoma blizu (taj koncept blizak je Gidensovom konceptu distancijacije. decentralizovan i fragmentiran. decentralizovan i fragmentiran.koncept kojim Rozenau želi da kaže da je svet istovremeno fragmentiran (rascepkan) i integrisan.428 D ž O R D Ž RlCER . složen i apstraktan pristup globalizaciji. to takođe predstavlja mehanizam pomoću koga mnoštvo naposletku može da stvori kontraimperiju. iako je istovremeno globalan. nas interesuje šta on ima da kaže o političkoj globalizaciji. Međutim. Fragmegracija . POLITIČKA TEORIJA Kao i kod ostalih tipova teorije globalizacije. on je lokalan. . on je lokalan. To olakšava imperiji da vrši kontrolu.dobij a sve više na važ­ nosti.

Grananje zacija i država). razdvajajući istovremeno od njih one koji u njega nisu uključeni (fragmentacija). Mikroelek- tronske tehnologije. Ovde je Rozenau naročito zainteresovan za masovno umnožavanje volonterskih orga­ nizacija. 2. vode do sužavanja sveta. ostali. uglavnom zbog nedostatka informacija i obrazovanja. Inter­ net i elektronska pošta. sve manje važnim. pa konačno i same države. zaštitu životne sre­ dine itd. pogotovo nevladinih organizacija (NVO). Naravno. a posebno one koji ne mogu da ih priušte (na primer. ne mogu sebi da priušte sličan nivo unapređenja svojih veština. Razvoj novih mikroelektronskih tehnologija. uspon NVO doprinosi opadaj ućoj važnosti država i opadajućem poverenju u njihovu sposobnost da mogu da ostvare različite ciljeve. 3. zbog „digitalne podeljenosti"). Oblasti sveta u kojima živi veći udeo onih s analitičkim veštinama ima­ ju mnogo veće izglede da budu uspešne. U vezi sa prethodnom tačkom.TEORIJE GLOBALIZACIJE 429 1. Te organizacije integrišu one koji su uključeni u njihov rad. Rozenau uočava grananje između država na jednoj strani (državni globalnih struktura (sve veća raznolikost organi­ . kao što su organizacije za ljudska prava. Mikroelektronske tehnologije fragmegrativne su u smislu da integrišu one koji ih ima­ ju. ali istovremeno od njih sve više razdvajaju one koji ih nemaju. Ovde Rozenau u prvom redu misli na analitičke veštine koje nekim ljudima pružaju sposob­ nost da sopstvenu situaciju dovedu u vezu s širom ili čak globalnom situacijom. Revolucija veštine. kao što su mobilni telefoni. 4. Opadajući uticaj država ogleda se u njihovoj nesposobnosti da preokrenu trend u pravcu narastajuće važnosti nevladinih organizacija. Prvi će verovatnije imati jednu globalniju orijentaciju. Osim toga. U tom procesu one čine teritorijalne granice. zbog čega je njihova privrženost bilo kojoj poli­ tičkoj grupi minimalna. dok će drugi verovatnije skrenuti u lokalizam. Organizaciona eksplozija. Politički gledano. oni koji imaju takve veštine uglavnom lako prelaze državne granice.

poslovi. Slabljenje cija vlade. turizam. Ono što najviše ugrožava političke entitete jesu kretanja koja se ne mogu kontrolisati. Porast pokretljivosti.mogu da ima­ ju pretežno integrativne efekte. U nekim društvima on je čak potpuno uništen. decentraliza­ . iako teroristički akti imaju dezintegrišući efekat na države protiv kojih su usmereni. sukob. Naravno. Na primer. Međutim. Ovde se direktno bavimo političkim implika­ cijama globalizacije. njihov uspeh može da služi integraciji država ili regiona u koji­ ma se teroristički pokreti rađaju. zagađivanje. kao što je protok ilegalnih imigra­ nata. na dru­ goj strani. videli smo da državnocentrični svet slabi od trenutka kada se suočio s usponom različitih organizacionih oblika. između ta dva sveta nastaje sve veća fragmentacija. Očigledno je da neki od ovih obli­ ka kretanja . a u nekim slučajevima čak i teroristi. politički dezintegrišuće deluju velika kre­ tanja ljudi iz manje razvijenih ka razvijenim državama. Ideje. što je još važnije. 6. transnacio­ nalnih i nevladinih organizacija (multicentrizam). Državna moć oslabila je zbog svoje nesposobnosi da kontroliše i usmerava čitav niz globalnih procesa.430 DzORDŽ RlCER . novac. To se posebno primećuje u Evropi i liberalnim režimima koji se nalaze pod udarom desnih političkih snaga koje se suprotstavljaju takvim protocima populacije. Dugogodišnji politički konsenzus o otvorenosti prema imigrantima sada je na udaru.terorizam je najbolji primer — mogu da budu dezintegrativni. Interakcija između tih državnocentričnih i multicentričnih svetova može imati različite oblike (na primer. teritorijalnosti i državne suverenosti.npr. 5. Sve veće kretanje ljudi po svetu (uklju­ čujući tu poslovna putovanja. terorizam. droga. saradnja). Iako se unutar tih organizacija i država javlja pojačana integracija.SAVREMEMA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI centrizam) i širokog spektra podnacionalnih. dok drugi . legalne i ilegalne migracije) takode ima fragmegrativan efekat. potra­ gu za poslom. proizvodna postrojenja. neki oblici mobilnosti koji su dezintegrišući u jednom okruženju mogu biti integrišući u drugom. putovanje i turizam . Takode.

To ima dezintegrišuće sve većim podgrupisanjem. još više doprinosi opadanju državne moći. neki od zadataka koje je trebalo obaviti u okupiranom Iraku po­ sle 2003. Sledstveno tome. Sve veći broj vladinih zada­ taka obavljaju profitne organizacije (na primer. to jest činjenice da se sve veći broj zadataka prebacuje na regionalna i lokalna vladina tela (to se zove proces devolucije). Međutim. Osim toga. sa svoje strane. godine dobila su da obave privatna preduzeća). To građane navodi da sve više pažnje posveću­ ju sopstvenim interesima. kao što su ne­ red u državnoj birokratiji. što. država mora da pruži dokaze o tome da li je sposobna da ispunjava svoje obaveze i efikasno upravlja. Da bi dobila lojalnost. Za obavljanje ostalih vladinih zadata­ ka traže se akteri na tržištu. pat pozicija između izvršne i zakonodavne grane vlasti i opšta nesposobnost donošenja odluka. Ti procesi su sve upadljiviji. 7. crkve). većina država je iz različitih razloga i na različite načine ušla u proces de­ zintegracije. jer slede iz sve veće decentra­ lizacije države. država po­ staje sve manje važna kako postaje jasnije da je sve manje sposobna da izađe na kraj sa fragmegrativnim procesima koje pominje Rozenau. Dezintegracija države dešava se paralelno sa erozijom njene vlasti i autoriteta. Posledica toga je da mnogi ljudi odbijaju da budu lojalni svojim državama. Sve više raste sumnja da niko više nije sposoban da kontroliše situaciju. Tradicionalne lojalnosti i osno­ ve autoriteta postaju sve slabije. Primer za to su grupe migranata koje se koncentrišu u nekoj gradskoj četvrti i stvaraju sopstvene lokal­ ne ustanove (škole. a u nekim slučajevim čak ni da spreči. medije. kao i NVO koje smo već pomenuli. uporedo sa tim dezintegrišućim procesima javljaju se i određeni oblici integracije. Slabljenje državne vlasti imalo je različite reperkusije. niko više nije sposoban da stvari dovede u red i izađe na kraj sa složenim fragmegrativnim procesom. decentraliza­ . Sve te procese nacionalna država više ne može efikasno da kontroliše. Kriza vlasti izazvana cijom.TEORIJE GLOBALIZACIJE 431 kreću se slobodno preko državnih granica.

nacionalnih ekonomija.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI posledice. moguća kao rezultat novih mikroelektronskih tehnologija.podgrupisanje" (engleski. nesposobnost federalne vlade da vodi računa o mnogim tradicionalnim obavezama i zadacima dodatno doprinosi krizi njenog autoriteta. Međutim. recimo. najveći doprinos njegovog rada jeste u tome što nam pomaže . kao što su regionalne i lokalne vla­ de. Ne samo da država više ne može da kontroliše tran­ snacionalne ekonomske tokove. To vodi do krize autoriteta (i fragmentacije).. međutim. subgroupism). uključujući tu i mnoge entitete koje smo ranije pomenuli. Ljudi sve više postaju privrženi takvim podgrupama (integracija) ume­ sto nacionalnim vladama. Državi je sve teže da stvori široki kon­ senzus unutar društva i mobii e građane kao kolektiv ls kako bi mogla da ostvari društvene ciljeve. To se naročito vidi u široko rasprostra­ njenoj politici identiteta i činjenici da se ljudi sve više identifikuju sa. Sledstveno. on je isto­ vremeno doprineo većoj centralizaciji i integraciji među transnacionalnim ekonomskim entitetima (npr.432 DŽORDŽ RlCER . već mnogi smatraju da su ti tokovi daleko važniji od bilo čega što država radi. Postoji sve veći broj podgrupa u društvu. Integracija medu njima je. 8. Globalizacija transnacionalnih ekonomskih mreža svih vrsta u velikoj meri doprinela je fragmegraciji i opadanju važnosti drža­ ve. iako je taj proces fragmentisao državnu kon­ trolu nad ekonomskim poslovima širom sveta. Još jedan proces koji vodi ka krizi autoriteta jeste . kao i sve drugo što Rozenau analizira. Na drugoj strani. i decentralizacija vlade sve više je fragmentirana. svojom etničkom grupom ume­ sto sa državom. Sve veća važnost Iako veliki deo Rozenauove teorije ne možemo ovde da obra­ dimo.. Evrop­ ska unija ili Airbus Corporation koja se sastoji od čitavog niza različitih evropskih preduzeća). jer ono što je nekada obavljala federalna vlada sada obavlja čitav niz vladinih agencija koje se nalaze na različitim nivoima. kao i čitav niz organizacija i korpo­ racija. NVO. radikalne i etničke grupe itd.

sport ili grad). informacija i programskih sni­ maka). priče koje kreira Al-Džazira usredsređuju se na različite aspekte događaja od onih na koje se usmeravaju njeni zapadni rivali. možemo očekivati dalji razvoj teoretisanja o globalizaciji. Naravno. kada je njen program emitovan rame uz rame sa programom CNN-a i BBC-a i kada su te dve stanice često preuzimale program od nje. Međutim.. Sazrela je za vreme rata u Iraku 2003. proces globaliza­ cije se nastavlja.iako ta stanica sada ostvaruje znatne prihode od reklama i drugih izvora finansija. s donacijom od 150 miliona dolara koju je dobila od katarskog emira. a od 2005. Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Al-Džazira i globalizacija Al-Džazira je postala za arapski svet ono što su CNN i BBC za Zapad. veoma poznate teorije globalizacije (npr. teorije koje smo ovde obradili daju čitaocu barem neki uvid u najvažni­ je tipove teoretisanja o globalizaciji. Ona je počela svoje emirovanje u novembru 1996.TEORIJE GLOBALIZACIJE 433 da bolje razumemo odnos između globalizacije. OSTALE TEORIJE Teorije globalizacije koje smo ovde obradili predstavljaju samo neke od načina na koje se može teoretisati o globalizaciji. (Zapravo. godine. kao i nove i ino­ vativne pristupe toj temi. On nastavlja da je podržavafinansijski. On se širi i neprekidno menja. godine. Jasno je da se politički izazov državi sastoji u tome da pronađe nove načine upravljanja u globalizujućem i sve rascepkanijem svetu. Stoga. 2003. u saradnji s američkim biroom u Vašingtonu. U mnogim slučajevima. Naravno. fragmegracije i politike. godine BBC je potpisao ugovor s Al-Džazirom o zajed­ ničkom korišćenju prostorija. one koje se naslanjaju na teoriju mreže i teoriju složenosti ili one koje se usredsređuju na religiju. Postoje mnoge druge. ona ima pristup . Al-Džazira je sve prisutnija u arapskom sve­ tu. godine emituje svoj program i na engleskom jeziku.

Al-Džazira je bila voljna da prikaže makar neke od krvavih posledica rata koje su zapadni mediji smatrali neprikladnim. Ona odražava arapsku kulturu. interesantno bi bilo postaviti pitanje da li Al-Džazira bolje odražava proces kulturnog diferencijalizma. Svetske vesti su danas pod dominacijom BBC-ja i CNN-a. zadovoljava potrebu velikog dela svetskog stanovništva koje smatra da ih medijski giganti ne informišu na ispravan način. Stoga. što je za zapadne TV stanice veoma teško ili čak neizvodljivo. ona oči­ gledno predstavlja važan primer globalizacije. Nezadovoljna time što je medijska snaga isključivo u arapskom svetu. . dok CNN i BBC odražavaju zapadnu kulturu (premda na ne­ što drugačiji način). moguće koristiti sve tri istovremeno. može se reći da Al-Džazira predstavlja hibrid koji se sastoji od zapadnih i arapskih elemenata. dok Al-Džazira popunjava rupu. Slučaj Al-Džazire pokazuje da ne moramo nužno da biramo između ove tri paradigme. Al-Džazira je istovremeno globalni fenomen i primer globaliza­ cije. Međutim. kulturne konver­ gencije ili kulturne hibridizacije? Kulturni diferencijalizam na Al-Džaziri možemo da vidimo ne samo u upotrebi arapskog jezika. proširila svoj program u delove sveta u kojima se govori i koristi engleski jezik. Al-Džazira takode demonstrira kulturnu konvergenciju tako što imitira način funkcionisanja zapadnih medija i preuzima tehnologije koje se koriste na Za­ padu. Naposletku. već da je. krvavi detajji iračkog rata koji nisu prikazani na zapadnim televizijama). Između ostalog. tj.434 D20RD2 RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI događajima i ljudima u Iraku. Al-Džazira je. Bez obzira na to u koju paradigmu se Al-Džazira najbolje uklapa.. već i u temama koje ona pokriva (one koje su od speci­ fičnog interesa za arapski svet) i načinu na koji o tim temama izveštava (npr. možemo da očekujemo da će medu globalnim medijskim gigantima nastati sve veće takmičenje u cilju privlačenja svetske pažnje. CNN i BBC još uvek su globalni izvori vesti. (Zapravo mno­ gi od prvih zaposlenih u Al-Džaziri radili su ranije u ukinutom svetskom servisu BBC na arapskom jeziku). Imajući u vidu neke ideje o kojima smo raspravljali u ovoj gla­ vi. kao i nekoliko drugih medijskih giganata. u cilju analize datog globalnog fenomena. Malo je verovatno da bi se ta stanica razvila da nije bilo glo­ balnih primera koje su obezbedili CNN i BBC. kako je već napomenuto.

Međutim. čak i oni koji jesu pokretljivi suočeni su s ogromnim problemima. Teorija globalizacije pojavila se kao posledica razvoja i promena u svetu. 8. 11. . Glavna teorija koja se nalazi unutar koncepta kulturne hibridi­ zacije jeste Apadurajeva teorija o predelima i tačkama prekida među njima. Po Baumanu. u transna­ cionalnim organizacijama i. 10. 9. 4. moguće. hibridizaciju i kreolizaciju. pogotovo 2.kulturni diferencijalizam. Lesli Skler razvio je neomarksističku ekonomsku teoriju globa­ lizacije koja se bavi transnacionalnim kapitalizmom. 7. Čitav niz teorijskih ideja povezano je s kulturnom hibridizacijom uključujući tu i glokalizaciju. 12. Globalizacija može da se analizira kulturalno. Hantington nudi najpoznatiji primer kulturnog diferencijalizma sa svojim usmerenjem na glavne civilizacije sveta i verovatnoću ekonomskog sukoba između siničke i zapadne civilizacije. Kulturna konvergencija jeste gledište po kome globalizacija do­ vodi do sve veće istovetnosti širom sveta. Bek vidi nadu u opadanju uticaja nacionalne države. Kulturne teorije globalizacije mogu se svrstati u tri paradigme . Dva primera kulturne konvergencije jesu teza o mekdonaldizaciji i ideja da svetom sve više dominira „grobalizacija" ničega. nastanku transnacionalnih država. proizvodnju novih i jedinstvenih kultura koje se ne mogu svesti niti na globalno. U Gidensovoj teoriji globalizacije središnje mesto zauzima tvrd­ nja da društvo gubi kontrolu nad Molohom modernosti i da. Kulturni diferencijalizam prihvata gledište da postoje dugoročne razlike između kultura na koje globalizacija ne utiče. niti na lokalno.TEORIJE GLOBALIZACIJE 435 Sažetak 1. 14. globalni svet definisan je „prostornim ratom" iz­ među onih koji jesu i onih koji nisu pokretljivi. odno­ sno rata između islamske i zapadne civilizacije. i poli­ tički/institucionalno. kao posledica toga. 3. nastaje odbegli svet. ekonomski. 13. Unutar svake od ovih perspektiva može se govoriti o homogenosti ili heterogenosti. kulturna konvergencija i kulturna hi­ bridizacija. Po konceptu kulturne hibridizacije globalizacija podrazumeva mešanje kultura. ali i kao posledica nekih promena unutar akademske za­ jednice. 6. 5.

pogotovo političke globali­ zacije. Imperija. Antonio (2005). Posledice modernosti. 16. 19. Postoji osam glavnih izvora fragmegracije i svaki od njih utiče na političku globalizaciju. Gidens. Beck. Zagreb: Jesenski i Turk. Manuel (2000). Hantington. ima moć da sruši imperiju i stvori kontraimperiju. Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Beograd: Stubovi kulture. Mnoštvo održava imperiju. Ulrich (2003). Beck. Literatura za dalje čitanje Bek. Po Hartu i Negriju. Castels. Majki i Negri. Klajn. Podgorica: C I D . 18. . Gidens.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 15. nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Entoni (2005). Naomi (2003). Promene. Imperija je decentralizovana i utemeljena na sudskoj vlasti. Zeman. George (1999). Zdenko (2004). Sukob civilizacija. Ritzer. Moć protiv moći u doba globalizacije. Odbegli svet. Ulrich (2003). Samjuel P. Sto je globalizacija? Lučko: Vizura. Ulrich (2005). ali ono takode. Sto je globalizacija. transnacionalnom kapitalistič­ kom klasom i kulturom-ideologijom potrošnje. transnacionalnim korporacijama. Ulrich (2001). Beograd: Izdavački grafički atelje. Vujović. Beograd: Filip Višnjić. Vuletić. Beck. Rozenauovo shvatanje globalizacije. mi se nalazimo u središtu tranzicije iz kapita­ lističkog imperijalizma ka vladavini imperije. Vladimir [priredio] (2003). Skler tvrdi da transnacionalni kapitalizam obezbeđuje osnovu za pojavu socijalističke globalizacije. Društvo rizika. 17. Uspon umreženog društva. barem potencijalno. naglašava „udaljenu blizinu" i „fragmegraciju". Autonomija i odgođena apokalipsa. Rizično društvo. Ulrich (2001). Globalizacija — mit ili stvarnost. Ne logo. (1998). Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada. Zagreb: Vizura. Hard. Zagreb: Školska knjiga. Sreten [urednik] (2008). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.436 DZORDZ RICER . Zagreb: Golden marketing. Pronalaženje političkog. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. Beck. Beograd: Filip Višnjić. McDonaldizacija društva. Beograd: Reč. Entoni (1998).

REČNIK Adaptacija . bez jasnog i sigurnog uporišta (javlja se u organskim društvima). Akt . manipulisanje percipira­ nim objektom i zadovoljenje izvornog impulsa. obuhvata impuls.geografska oblast koja dominira kapitalističkom svetskom stin). proži­ vljenog. čak u pot­ punosti determiniše sve što u dtuštvu postoji. verovatno će u većem broju izvršavati samoubistva. Bifurkaciona svest .vrsta svesti karakte­ ristična za žene.p o D i r k e m u . utiču na naše ponašanje (Tomas). otpočeo 1960-ih godina. Dejstvenost . između strukturalno stvorenih m o ­ gućnosti ljudi da delaju u skladu s kulturnim n o r m a m a i ciljevima i vla­ stitim n o r m a m a i ciljevima. tj. usmeren na dobit. Deinstitucionalizacija . si­ tuacija u kojoj postoji ozbiljan prekid između društvene strukture i kulture. a ne na interes šire zajedni­ ce (Vehlen). Afektivno delanje .novčani pristup privrednim pro­ cesima.sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju strukture. Po Mertonu.jedan o d četiri Parsonsova funkcionalna imperativa. jer ib grupa podstiče. Baza . onda te definicije imaju realne posledice. uglavnom povezano sa psihologijom. Asocijacija . novac i profitabilnost. omogućen novim na­ činima lečenja.neracionalno delanje koje je uzrokovano emocijama (Veber). Ciljno-racionalno delanje . Odražava činjenicu da je svakodnevni život žena podeljen na dve realnosti: realnost ličnog.osnovni koncept M i d o v e sociološ­ ke teorije. Definicija situacije . A n o m i j a . Sistem m o ­ ra da se adaptira na okolinu i da je prilagodi svojim potrebama. Biheviorizam — proučavanje ponašanja. reflektovanog i realnost druš­ tvenih tipifikacija. čak i prisi­ ljava na takvo ponašanje (Dirkem). Civilizacija .Marks je smatrao da je ekonomija osnova. Biznis . na milost i nemilost društva. ili in­ terakcija (Zimi). njegovo delanje nije određeno nekim velikim vrednosnim sistemom. Indeks pojmova i imena.proces. one.težnja akte­ ra da ostvari cilj koji je sebi postavio. Sistem mora uspešno da izađe na kraj sa spoljašnjim opasnostima i nepredviđenim situacijama. percepci­ ju stimulusa. A n o m i č n o samoubistvo . stanje u kojem pojedinci ne znaju šta se o d njih oče­ kuje i prepušteni su s a m i m a sebi.najširi nivo kultura i kultur­ nih identiteta (Hantington). uključujući i ljude i predmete u njemu (Veber).veća je verovatnoća da će ljudi izvršiti samoubistvo kada ne znaju šta se od njih očekuje. jer ona uslovljava. drugim re­ cima. C e n t a r . O n o što se događa ne bi se dogodilo privredom i eksploatiše ostatak sistema (Voler- . već per­ cepcijom okruženja u kome se nalazi. kada je regulacija njihovog ponašanja niska i kada su uglavnom slobodni da rade sve što požele. t o k o m kojeg je veliki broj psihijatrijskih ustanova zatvoren a većina pacijenata puštena na slobo­ d u i time prepuštena s a m i m a sebi. T a nekontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje štetna za pojedince i rezultira poveća­ n o m stopom anomičnih samoubistava (Dirkem).odnosi m e đ u ljudima.kada su ljudi prejako integrisani u zajednicu. Altruistično samoubistvo .ako ljudi defmišu situacije kao realne.

nagoni oblikovani (Parsons). ponašanje k o m e pojedinci pri­ pisuju smisao i značenje. Društvena zajednica . Disciplinujuće društvo nad ljudima (Fuko). D e l a n j e . Disfunkcije . D i n a m i č k a gustina . uočljive p o sledice koje nepovoljno utiču na spo­ sobnost pojedinačnog sistema da se adaptita (prilagodi). ništa nije objektivno dato. skup p o ­ jedinaca koji ulaze u međusobne inter­ akcije u fizičkom okruženju. i treba ih proučavati empirijski.p o Dirkemu.p o (feminističkim) teoretičarkama ugnjetavanja. tj. Dromologija koncept kojim Virilio ukazuje na to da presudnu ulogu u p o s t m o d e r n o m svetu ima brzina.ljudski postupci koji nastaju svesno. tako što kontroliše delove sistema. hijerarhijski organizovana struktura koja ima funk­ ciju da podstakne prave ljude da uči­ ne sve što je potrebno da bi stigli do visokorangiranih položaja koji su naj­ važniji za preživljavanje i funkcionisanje društva.u struktural­ nom funkcionalizmu. podređenu stranu (pojedinca ili ko­ lektiv) da pretvori u instrument svoje volje.reprodukovane druš­ tvene prakse. Diskurzivna svest dens).tendencija da se odre­ đeno ponašanje ponavlja samo pod posebnim uslovima koji su se pokazali uspešnim u prošlosti (teorija razmene). tj. Distancijacija . već je sve posledica ljudske inter­ pretacije. Diskreditujuća s t i g m a . različite . odnosi između aktera ili kolektiva koji su reprodukovani. Društvene činjenice .p o Parsonsu. Diskriminacija . drušvenim okruženjem sposobnost da se aktivnost (praksa) opiše recima (Gi­ (Gofdruštvo koje vrši sveobuhvatnu (totalnu) kontrolu D o m i n a c i j a .p o Mertonu. p o d sistem društva koji vrši funkciju inte­ gracije tako što koordinira delove društva.stigma za ko­ j u akter pretpostavlja da je poznata ili uočljiva članovima publike man). Diferencijacija . Društvena k o n s t r u k c i j a . bilo koji od­ nos u k o m e jedna d o m i n a n t n a strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva drugu. odbijajući pri tome da prihvati autonomni subjektivitet podređenog. Društveni kapital .grupa o d dva člana (Zimi). Dispozicije p r e m a p o t r e b a m a .stigma koja nije ni poznata ni uočljiva članovima pu­ blike ( G o f m a n ) .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI na taj način da se akteri nisu umešali i preduzeli tu aktivnost.broj ljudi i učesta­ lost njihove interakcije. Društvena stratifikacija . Dramaturgija shvatanje društvenog života kao niza dramskih nastupa slič­ nih pozorišnim nastupima ( G o f m a n ) . Diskreditovana s t i g m a . druš­ tvene činjenice predmet su proučava­ nja sociologije.438 D20RD2 RlCER .tendencija različitih delova savremenog — M o l o h a da se sve više udaljavaju o d nas u prostoru i vre­ menu (Gidens).stepen u kojem se pojedinci odvajaju o d uloga koje igtaju ( G o f m a n ) . Društvene činjenice treba tretirati kao stvari koje su za p o ­ jedince spoljne i prinudne.p r o c e s kolektiv­ nog definisanja u kojem ljudi stvaraju društvo koje se smatra „stvarnim". Po ovom shvatanju. da nisu dejstvovali. Diferentijacijacentar-periferija-diferencijacija između centra sistema i njego­ vih perifernih elemenata (Volerstin). D i s t a n c a p r e m a ulozi .obim vrednih i ko­ risnih dtuštvenih odnosa koje akter poseduje Društveni sistem — parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju integracije.proces u k o j e m sistem unutar sebe preslikava razlike koje p o ­ stoje između njega i njegove okoline (Luman). D i j a d a . Povećanje dinamičke gustine dovodi do transfor­ macije mehaničke u organsku solidar­ nost (Dirkem). Društveni sistemi .

D u h kapitalizma . za razliku o d drugih delova sveta. D u h kapitalizma sadrži niz komponenti uključujući racional­ nu i sistematičnu težnju za profitom.REČNIK nakon čega postaju redovne društvene prakse. rop­ stvo) ljudi su obično toliko utučeni i pritisnuti nedostatkom slobode da češće sebi oduzimaju živote nego p o d normalnim okolnostima (Dirkem).uopšten. Figuracije . a radnici nadnicu koja im jedva omogućava da prežive.fantastični nematerijal­ ni efekti koje proizvode fizičke struk­ ture kao što su arkade ili nova stedsrva za potrošnju (Benjamin). ali uglavnom na jedan nevidljiv i neplani­ ran način (Elijas). . tačnost.u situacijama prevelike regulacije (na primer. Dejstvenost i strukture 439 Eksperimenti prekida . Eksploatacija . gastarbajteri). motiv ljudi da postignu ekonomski uspeh nije bi­ la pohlepa već moralni sistem koji je isticao neprekidnu težnju ka e k o n o m ­ s k o m uspehu. a sve društvene strukture podrazumevaju društveno su delanje. Egoistično samoubistvo . Figuracije nastaju i razvijaju se. M o ­ gu obuhvatati stvarno kretanje. D v o s t r u k a hermeneutika . Fantazmagorija . E t n o m e t o d o l o g i j a . Evolucija . kao i načina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje. Č i n e ih pokretljive grupe i pojedin­ ci (turisti. osećaju se beskorisnim i beznačajnim.struktura (i kultuta) i dejstvenost m o g u se razlikovati za analitičke svrhe.društveni procesi koji podra­ zumevaju isprepletanost ljudi koji se posmatraju kao otvoreni i nezavisni. neodvojivo isprepletane s postojećim ljudskim aktivnostima i praksama (Gi­ dens. proce­ dure i razmatranja koji im p o m a ž u da steknu razumevanje takvih situacija. kapitalista dobij a lavovski deo nagrade. Dualnost svako društveno delanje uključuje strukture.na Z a p a d u . Etnopredeli . čestitost i sticanje novca kao nešto legitimno i što je sa­ m o sebi cilj (Veber). M o ć ima ključni značaj za društvene figuracije. Efekat b u m e r a n g a .u Parsonsovoj teoriji. Većina ta­ kvih ljudi oseća moralnu slobodu da izvrši samoubistvo (Dirkem). izbeglice. kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. Feministička teorija .kada ljudi ni­ su čvrsto integrisani u zajednicu i ka­ da su prepušteni sami sebi. Arčer).proučavanje pona­ šanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. iako su u socijalnom životu isprepletane (Gidens.rizik takođe pogađa više slojeve i bogata društva koji su najodgovorniji za njegovu proizvod­ nju (Bek).naučni kon­ cepti i shvatanja društvenog sveta m o ­ gu uticati na shvatanje aktera čije se prakse istražuju. širok si­ stem ideja o drušrvenom životu i ljud­ s k o m iskusrvu koji se razvio iz ženske perspektive. relativno samodovoljna zajednica.ekonomski resursi koje akter poseduje (Burdije). Posledica toga može biti da socijalni isttaživač izmeni svet koji posmatra i na taj način dođe do pogrešnih rezultata i zaključaka. E k o n o m s k i kapital . Endokolonizacija . one su neprekidno u proto­ ku.eksperimenti u kojima se društvena realnost nasilno prekida da bi se osvetlili metodi ko­ jima ljudi konstruišu društvenu real­ nost (etnometodologija).proces odabira iz raznovrsno­ sti ( L u m a n ) . D u a l i z a m . Efikasnost . dimenzija mekdonaldizacije (Ricer). iako bi p o radnoj teoriji vrednosti trebalo da bude obrnuto (Marks). D r u š t v o .težnja da se pronađe najbo­ lji mogući način za postizanje želje­ nog cilja.vrsta Apadurajevih prede­ la. Arčer). Fatalističko s a m o u b i s t v o .u kapitalizmu. štedljivost.upotreba tehnologije u svrhu kolonizacije ljudskog tela (Virilio). kao i fantazije o kretanju.

hrabrost ili nadnaravni karak­ ter vođe. Globalizam . sa svoje strane. propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga. veka postavio Henri Ford.obrasci koje ljudi i naučnici primenjuju na veliko i zbunjujuće m n o š ­ tvo događaja i interakcija.izbor najpogod­ nijeg delanja zasniva se na pravilima.najslože­ niji oblik diferencijacije i oblik koji dominira savremenim društvom. podrazumevaju internalizaciju objektivnih struktura.pokreti jednog učesnika interak­ cije (čoveka ili životinje) koji služe kao Stimulus d r u g o m učesniku (Mid). uočljive posledice koje p o m a ž u n e k o m pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi).izuzetne (nadnaravne) osobi­ ne koje drugi pripisuju nekoj osobi. Fordizam — p o j a m koji se odnosi na ide­ je.Burdijeov pri­ stup koji podrazumeva proučavanje objektivnih struktura koje se ne m o g u odvojiti o d mentalnih struktura koje. u različitim geografskim oblastima. T a vrsta racional­ nosti karakteristična je za Z a p a d (Veber). iako je istovremeno globalan. svesti i organizacije društve­ nog života po ćelom svetu. pogotovo oni što se vezuju za nacije. Ta osoba ne m o r a zaista posedovati te osobine da bi bila tako definisana (Veber). Grobalizacija . Vrsta Apa­ durajevih predela. Funkcionalna diferencijacija .uzajamno prožimanje glo­ balnog i lokalnog koje.po M e r t o n u . de­ centralizovan i fragmentiran. Generalizacija . moderni . G l o b a l n o s t . veoma ambiciozan pokušaj da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije.koncept kojim Rozenau želi da kaže da je svet istovremeno fragmentitan (rascepkan) i integrisan. a čiji je izraz stvarenje pokretne trake u njegovoj fabrici automobila. Uspeh Fordove inovacije naveo je m n o g e druge proiz­ vođače da i oni uvedu mehanizam p o ­ kretne trake kako bi mogli da ispune potrebe proizvodnje i postignu masov­ nu proizvodnju svojih dobara.širenje određenih praksi. centralizovan i integrisan. postaju sve iluzorniji (u eri globalizacije).širok.440 Finansijski predeli - DŽORDŽ RICER . F o r m a l n a racionalnost . odnosa.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI procesi u kojima Genetički strukturalizam . principe i sisteme koje je počet­ k o m 2 0 . nakon čije upotrebe su automobili počeli ma­ sovno da se proizvode.vlast koja se legitimi­ se verovanjem sledbenika u izuzetnu svetost. Funkcije . H a r i z m a . Najopštije rečeno. on je lokalan. Fragmegracija . H a b i t u s .imperijalističke ambicije. Globalizacija . ne obazi­ rući se na državne granice. se o g r o m n e s u m e novca velikom brzi­ n o m kreću p o ćelom svetu. rezultira jedin­ stvenim ishodima (Robertson).monokauzalno i linearno gle­ dište da svetom dominira ekonomija i da prisustvujemo stvaranju hegemonije kapitalističkog svetskog tržišta i neoliberalne ideologije koja ga podupire.vidljive posledice koje o m o g u ­ ćavaju svakom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi).mentalne ili kognitivne struk­ ture kroz koje ljudi deluju u društve­ n o m svetu (Burdije). kako bi lak­ še izašli s njima na kraj. Gestovi . a koja utiče na društvene od­ nose i društveno ponašanje (Veber). H a r i z m a t s k a vlast . F o r m e . korporacija i or­ ganizacija d a se nametnu u različitim geografskim oblastima (Ricer). nevidljiva sila organizovanja društve­ nih oblika (pogotovo organizacija) na­ lik kavezu iz koje je skoro nemoguće pobeći. Grand-teorije . Gvozdeni kavez racionalizacije . Funkcije .tendencija ponavljanja ponašanja u sličnim uslovima (teorija razmene).moćna. želje i potrebe nacija. Glokalizacija .gledište p o k o m e zarvoreni prostori. Sva­ ka funkcija unutar sistema dodeljena je jednoj određenoj jedinici sistema (Luman).

jedan o d Apadurajevih predela. Imperativno koordinisana udruženja .jednostrano prenaglašavanje uglavnom racionalnih komponenti od­ ređene pojave. Industrija znanja . postmoderna marksistička perspektiva o globa­ lizaciji.potpuno simulitano i. lepše od lepog. prvenstve­ no o d strane radničke klase (Vehlen).globalizacijska perspekti­ va koja naglašava sve veću raznolikost koja karakteriše jedinstvene formnosti spojeve uni­ globalnog i lokalnog. Imperija se zasniva na novoj 441 sudskoj vlasti koja počiva na ustavu poretka.p o j a m kojim kritička teorija označava delove dtuštva koji se bave proizvodnjom i širenjem znanja. Interesne g r u p e . Integracija takode obuhvata i upravljanje m e đ u s o b n i m o d n o s i m a tri preostala funkcionalna imperativa (APL). Industrija .za razliku o d kvazigrupa. nasuprot ju (Piters). tj. Idealni tip . I m p u l s . akter reaguje na neki spoljašnji stimulus i oseća potrebu da uradi nešto po tom pitanju (Mid). Hijerarhijsko nadziranje sposobnost službenika na vrhu organizacije da jed­ nim p o g l e d o m nadziru sve podređene (Fuko). istinitije od istinitog (Burdije).RECNIK H e t e r o n o r m a t i v n o s t . Implozija . one ne p o seduju s a m o zajedničke interese. između dvoje ljudi koji unutar rodno stratiflkovanog patrijarhata imaju nejednaku m o ć . usvoji i kontroliše ele­ mente objektivne kulture (Zimi).skup. Individualna kultura . Imperijalizam . oni se usredsređuju na sopstveni interes. koju vrši nacija iz centra nad velikim brojem oblasti.kontrola i eksploatacija. služi kao koncept koji se koristi za analizu društva u svim nje­ govim istorijskim i savremenim varijan­ tama. Integracija . Interesne koja karakteriše grobalizaci­ . H i p e r p o t r o š n j a . Umesto da služe intetesima celog društva. n o r m a m a . etičkim istinama i opštem p o j m u ispravnog. Idejni predeli .snažno kolektivno uverenje da potreba odraslih ljudi za porodicom. interesne grupe su prave grupe u sociološkom smislu te reči. uglavnom političkih slika.izuzetno visok stepen potrošnje koji postoji u savremenom svetu (Ricer). O n a može u ime onoga što je „ispravno" da in­ terveniše bilo gde u svetu da bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemima. Imperija — decentrizovana. Hiperrealno . udruženja pojedina­ ca kontrolisana hijerarhijom vlasti.razumevanje i produktivno korišćenje mehanizovanih procesa svih vrsta u velikom o b i m u .prva faza akta. dediferencijacija kao su­ protnost diferencijaciji (Bodrijar).gubitak granica i spajanje raz­ ličitih stvari. prava i status. koje proizvodi država u skladu sa svojom ideologijom ili skup slika i kontraideologija koje proizvode pokreti koji pokušavaju da smene one koji su na vlasti ili barem steknu deo te vlasti. posebno ekonomska. Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poredenje posebnih primera društvenih fenomena bilo da se oni nalaze u različitim kulturama ili u razli­ čitim vremenskim periodima (Veber).p o Darendorfu. cilj i članstvo. Njihova jedina namera je da prošire i da uvećaju svoj uticaj na društvo.stanje koje nastaje kada po­ jedinac ima habitus koji ne odgovara situaciji u kojoj živi.sposobnost poje­ dinca da stvori. prvenstveno israživačke institute i uni­ verzitete. sigurnošću i intimnošću može da se zadovolji jedino u o d n o s u između muškarca i žene. ta mesta su unutat dtuštva obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omogućava da se redefinišu. realnije od realnog. kao re­ zultat toga. Histereza . garantovala sporazume i nametnula mir onima koji to ne žele ( H a n i Negri). već i strukturu. K a o i kulturna industrija.treći Parsonsov funkcional­ ni imperativ koji se odnosi na potre­ bu sistema da reguliše odnose izme­ đ u svojih delova. Hibridizacija .

neposredna reakcija sopstva na okolinu. ekonomski sistem. K a o rezultat toga.sposobnost klase. K l a s n a svest . kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema.koncept p o k o m e je ugnjetavanje žena proizvod zajedničkog dejstva kapitalizma i patri­ jarhata (feministička teorija).društveni sistem koji će ljudskoj vrsti po prvi put u istoriji omogućiti da izrazi svoj p u n potenci­ jal (Marks). da razumemo u kakvoj su oni međusobnoj vezi. Kolektivna svest . a time raste i njihova sposobnost da usmeravaju i kontrolišu o n o što se dešava u svetu života (Habermas). što je još važnije. sistem pravila koji nam omogućava da razumemo znako­ ve i. Po Lum a n u . K o m u n i z a m .budući da si­ stem i njegove strukture postaju sve diferenciranije. plemena ili društva (Dirkem). Iracionalnost racionalnosti . naročito dehuma­ nizacija zbog koje su zaposleni prisilje­ ni da rade u nehumanim uslovima.radnje kojima akteri pripi­ suju negativne vrednosti. Istorijski materijalizam marksističko shvatanje p o k o m e su materijalni uslovi ljudskog života. K o d .po M a r kuzeu. Kalkulabilnost . Individualna slo­ boda i kreativnost postepeno blede u ništavilu. Kolonizacija sveta života . njihova m o ć raste. najvećim delom sastavljen od kapitalista i proletarijata. Pribegavaju m u oni koji su na visokim položajima i koji donose normalizujuće sudove o tome šta je prihvatljivo a šta neprihvatljivo ponašanje (Fuko). Kapitalistički patrijarhat . jedna o d dimenzija mekdonaldi­ zacije (Ricer). nemiran.ideja da ra­ cionalni sistemi neizbežno porađaju čitav niz iracionalnosti (Veber). prven­ stveno proletarijata. grupe imaju sposobnost da učestvuju u g r u p n o m sukobu ( D a r e n d o r f ) . ličnost.p o Burdijeu. ljudi .način na koji izvođač izgleda ka­ da nastupa pred publikom.verovanja i osećanja koja su zajednička članovima neke grupe. Kažnjavanja . način razlikovanja elemenata koji su deo sistema od elemenata koji ne pripadaju sistemu. J a . Različi­ te neiazumne posledice racionalizacije (mekdonaldizacija). ideje i društvene odnose. uključujući aktivno­ sti i odnose koji proizvode te uslove. G u b i se sposobnost lju­ di da stvaraju te strukture i aktivno učestvuju u njima. složenije i samodovoljnije. Kapitalizam p o Marksu. Ispitivanje . J e d n o d i m e n z i o n a l n o društvo . a potrošači da jedu u dehumanizovanom okruženju i okolnostima (Ricer). slom dijalektičke povezanosti ljudi i velikih struktura dovodi do sve većeg potpadanja ljudi p o d kontrolu tih struktura. p o k o m e se ti uslovi menjaju t o k o m vremena usled dinamike koja je za njih karakteristična.naglašavanje kvantiteta koje često može d a bude na štetu kva­ liteta.p o M i d u . posebno se odnosi na one elemente koji otkrivaju izvođačev društveni status (Gofman). ideja­ m a i društvenim odnosima.način nadziranja potčinjenih i donošenja sudova o tome šta oni rade. to je m a n j a verovatnoća da će akter manifestovati neželjeno ponaša­ nje (teorija razmene).442 DŽORDŽ RICER . Izgled .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI gube sposobnost da kritički i negativ­ no razmišljaju o strukturama koje ih kontrolišu i ugnjetavaju. da prevaziđe la­ žnu svest i istinski razume prirodu ka­ pitalističkog sistema (Marks). ličnostima.klasa ljudi koji u kapitali­ z m u poseduju sredstva za proizvodnju i stoga su u položaju d a eksploatišu radnike (Marks). Ispitivanje podrazumeva i hije­ rarhijsko nadziranje i davanje normalizujućih sudova. u kojem jed­ na klasa (kapitalisti) eksploatiše drugu klasu (proletarijat). što je kazna oštrija. nepredvidiv i kreativan aspekt sopstva. i p o k o m e se istorija svodi na promene u materi­ jalnim uslovima života društvenih gru­ pa i s njima povezanim p r o m e n a m a u ljudskom iskustvu. Kapitalisti . ključni faktori koji detetminišu ljud­ sko iskustvo.

i proleteri i ka­ pitalisti imaju lažnu svest o sebi.prvi aspekt Parsonsovog če­ tvrtog funkcionalnog imperativa. radijska i njima slične industrije. ovaj koncept često se upotre­ bljava naizmenično s k o n c e p t o m hi­ bridizacije. Korisnost . Kulturna industrija . kao i zavisnost ljudi o d dru­ gih ljudi (Elijas). Konverzacija gestovima . U krajnjoj instanci.grupe koje stvarno učestvuju u sukobu (Darendorf).ideologi­ ja p o m o ć u koje se vrši kontrola nad ljudima širom zemaljske kugle. L i č n a fasada . Lažna svest .poslednja faza akta. Konzumacija . to jest preduzimanje konkretne mere kojom se zadovoljava izvorni impuls (Mid). kao što su: pravo.oprema koju publika p o istovećuje s izvođačima i očekuje o d njih da je nose sa s o b o m ( G o f m a n ) . Latentni interesi . kao i čitav niz potrošnih dobara koja se na tim medi­ j i m a reklamiraju i prodaju.oblik interakcije u kojoj pojedinac namerno prikriva istinu o d (Zimi). Kreativna destrukcija .feministička teori­ ja nejednakosti koja tvrdi da su žene jednake s muškarcima u tome što su i one sposobne za donošenje razlo­ žnih moralnih sudova. Po ovoj teoriji. porodica. rodna nejednakost rezultat je patrijar­ halnih i seksističkih obrazaca podele rada.p o j a m kojim kri­ tički teoretičari označavaju vrstu indu­ strije u koju spadaju filmska.gestovi jednog učesnika interakcije koji nesvesno iza­ zivaju odgovarajuće gestove učesnika ( M i d ) . Sred­ stva za vršenje te kontrole su savremeni marketing.u kapitalizmu. sve navedeno nalazi se u slu­ žbi stvaranja globalnog raspoloženja koje potrošačkog transnacionalnim drugog 443 društvu učini kulturu važnijim činio­ cem od ekonomije. Latentnost .feministička teori­ ja razlike koja uzdiže pozitivne aspek­ te ženske ličnosti.dominacija tehnologije nad zaposlenima i potrošačima.shvatanje da percepcije. tako što obezbeđuje norme i vrednosti koje aktere motivišu na delanje.Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju latentnosti. K o n t r o l a . odr­ žava i obnavlja motivaciju pojedinaca. K v a z i g r u p a .mnoštvo pojedinaca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes (Darendorf). O b l i k prava u kojem će pre­ stupnici verovatno biti oštro kažnjeni za svaki postupak koji čvrsto integrisana zajednica doživljava kao prekršaj snažne kolektivne svesti (Dirkem). s ciljem da u . Kulturni imperijalizam uticaj jedne kulture na veliki broj drugih kultura. Kulturni sistem . dragih korporacijama. Konstruktivistička perspektiva . Krivično pravo .shvatanje p o ko­ m e stare strukture moraju d a se unište (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje će biti efikasnije (Sumpeter). odno­ si se na potrebu sistema da stvara. K u l t u r a i ideologija potrošnje . Latentne funkcije . L a ž . Kreolizacija .REČNIK Konfliktne g r u p e . Kulturni kapital . a rodna jednakost se može ostva­ riti ako se preoblikuju obrasci podele rada u ključnim društvenim ustanova­ m a . mediji.razne vrste legitimnog znanja koje akter poseduje (Burdije).kombinacija kultura koje su prethodno bile odvojene jedna od druge. jedna o d dimenzija mekdonaldizacije (Ricer).preferencije ili vrednosti koje imaju akteri (teorija razmene). Kulturni feminizam .nenameravane pozi­ tivne posledice (Merton). rad. Liberalni feminizam . Lanci zavisnosti — lanci veza koji obuhva­ taju one ljude o d kojih je pojedinac zavisan. misli i aktivnosti stva­ raju društvene strukture (Burdije). o svom međusobnom odnosu i načinu na koji kapitalizam funkcioniše (Matks). kao i reklamnim i m e ­ dijskim korporacijama omogućava da ubiru veliki profit (Skler). obrazovanje i mediji.obeležje mehaničke soli­ darnosti.interesi kojih pripad­ nici grupe nisu svesni (Darendorf).

M e n e .p o M i d u .skup ljudi iz celog sveta koji održava imperiju na različite načine. N j e n i h pet osnovnih dimenzija su efikasnost. predvidljivost. Mekdonaldizacija . organizovan si­ stem p o k o m e se pojedinac (akter) orijentiše i motiviše na delanje. M a n i r — način na koji se izvođač ponaša pred publikom.Elektronski kapaciteti za proizvodnju i prenos informacija širom sveta. Manifestni interesi .svesne i nameravane pozitivne posledice (Merton). kultuta koja je svima dostupna i popular­ na m e đ u širokim m a s a m a (na primer. M o l o h .u kritičkoj teoriji. Medijski predeli . paradoksalno. kontrola p u t e m zamene nalnost iracionalnosti.p o Dirkemu. kao i slike sveta koje oni stvaraju i šire. Lokalne realnosti proživljenog iskustva mesta gde tealne ličnosti delaju i provode svoje živote (feministička te­ orija). M e h a n i č k a solidarnost . kao i različite međusobne odnose razmene. amfiteatar).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ličnost — p o Parsonsu. prikrivanje sve­ ga o n o g a što je prethodilo predstavi (Gofman). Mikrofizika m o ć i koncept p o k o m e m o ć postoji na mikronivou i uklju­ čuje radnje kojima se ona vrši kao i radnje kojima se ona dovodi u pitanje (spori). M n o g i od ovih odnosa razmene postoje i m e ­ đusobno su povezani. Materijalne društvene činjenice . fotmirajući tako . m o ć da zbaci imperiju i stvori kontra­ imperiju (Hart i Negri). Ljudi upravljaju M o l o h o m . M r e ž a razmene . M a s o v n a kultura . racio­ M e k d o n a l d i z a m . potencijalni tro­ šak koji jedan akter može nametnuti drugome. i njihovu okolinu.tteča faza akta. bar potencijalnu.Gidensova metafora k o j o m on opisuje moderni svet kao snažnu silu koja se kreće napred rušeći sve pred so­ b o m .prema Emersonu.sociolozi koji se bave m a k r o n i v o o m društva i smatraju da on određuje mikronivo. ideja da primitivna drušva na o k u p u drži nerazvijena podela rada i činjenica d a svi obavljaju istu vrstu poslova. M o ć . podrazumeva manipulisanje percipiranim objektom ( M i d ) . M e t o d o l o š k i holisti . kao i ostatak sve­ ta.mreža društvenih o d n o ­ sa koji uključuju određeni broj indivi­ dualnih ili kolektivnih aktera. Mistifikacija zbuni nastojanje izvođača ograničavajući da publiku kon­ takt koji ima s njom. različiti T V kvizovi). Manifestne funkcije .latentni interesi ko­ jih su pripadnici grupe postali svesni (Darendorf). Lumpenproletarijat — masa jako siromaš­ nih ljudi koji se u kapitalističkom si­ stemu nalaze u lošijem položaju i o d s a m o g proletarijata ( M a t k s ) . jedan o d Apadurajevih predela. ljudi tehnologijama i. govori publici koju vr­ stu uloge izvođač namerava da igra u određenoj situaciji ( G o f m a n ) . M a n i p u l a c i j a . standardizovanim tadnim ruti­ nama.proces koji se prvo javio u industriji brze ishrane i sličan je fordizmu jer se zasniva na h o m o g e ­ nim proizvodima.444 D 2 0 R D 2 RICER . prihvatanje i percepci­ ja uopštenog drugog od strane poje­ dinca. kalkulabilnost.u Dirkemovoj teoriji. konfotmistički aspekt sopsrva.proces u k o m e prin­ cipi funkcionisanja restorana brze hrane osvajaju jedan po jedan sektor američkog društva. M n o š t v o . Različiti akteri imaju mnoštvo različitih resursa i mogućnosti razmene. društvene činjenice koje imaju materijalan (opipljiv) oblik (recimo. Metodološki relacionizam sociolozi koji su usmereni na odnos između fe­ n o m e n a na makronivou i mikronivou (Ricer). dekvalifikaciji i homogenizaciji radnika i potrošača (Ricer). rigidnim tehnologi­ j a m a . ali koji takode ima. ali uvek postoji mogućnost da će se on otrgnuti kontroli i uništiti one koji su ga stvorili.

RECNIK pojedinačnu mrežnu strukturu (Emer­ son).). O d r ž a v a n j e obrasca . itd. 445 N o v a sredstva za p o t r o š n j u S k u p potro­ šačkih mesta koja su uglavnom nasta­ la nakon 1950-ih godina u S A D . Ko god prekrši norme koje su sadržane u normalizujučim sudovima. O s k u d n o s t resursa . smatra se nenormalnim i može biti ka­ žnjen o d strane službenika ili njihovih p o m o ć n i k a (Fuko). O d n o s i vladanja . kritikuju ili idealizuju) posebne situacije (etnometodologija). Nefunkcije .drugi aspekt Parsonsovog četvrtog funkcionalnog im­ perativa. Objektivna kultura .neočekivane pozitivne. N e t o balans . zamenila na njegovom r a d n o m mestu (Marks). N a g r a d e . održava i obnavlja kulturne obrasce koji stvataju i potkre­ pljuju individualnu motivaciju. N o r m a l i z u j u ć i sudovi . Ništa uglavnom prazan oblik.načini na koje akteri definišu (opisuju. o d n o s n o sposobnosti dejstvenika d a menjaju svoje životne planove i ciljeve (Gidens). institucija ili grupa (Merton).postmoderno kretanje ka stvaranju čitavog niza zajednica ko­ je predstavljaju pribežišta za strance.složene. kad onemoća. N e š t o . sve ljud­ ske tvorevine koje se smatraju delom kulture (umetnost.p o Z i m l u . s ci­ ljem da unaprede potrošnju (Ricer). N e o t r i b a l i z a m . pa čak i preživelo. društvene činjenice koje su spoljne i prinudne.ditkemova ideja da u savremenom drušvu.radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti. O r g a n s k a solidarnost . d a bi društvo funkcionisalo. negativne i nevažne posledi­ ce (Merton). N e m a t e r i j a l n e društvene činjenice .nadnica ko­ j u kapitalista plaća radniku a koja je taman tolika da radnik preživi i zasnuje porodicu.posledice društvenog delanja koje su nevažne za proučavani si­ stem (Merton). O b j a š n j e n j e .proces u kojem ljudi nude objašnjenja kako bi svetu oko sebe da­ li smisao (etnometodologija). o d n o s n o niz religioznih.oni koji su na vlasti m o g u da odlučuju šta je normal­ no. usled razvi­ jene podele rada. Ontološka nesigurnost nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije. Objašnjavajuće prakse . filozofija . odnosi se na potrebu sistema da obezbeđuje.razlika između funkcija i disfunkcija (Merton).proces uče­ nja kroz koji posledice nekog ponaša­ nja modifikuju to ponašanje (teorija razmene). N i v o i funkcionalne analize . nauka. etničkih i p o ­ litičkih gtupa. to jest o b ­ lik ispunjen posebnim sadržajem (Ri­ cer). norme i vrednosti). solidarnost proizilazi iz različitosti. nemonolitne ali povezane društvene aktivnosti koji­ m a je m o g u ć e kontrolisati društvenu proizvodnju (feministička teorija). povećanje nagra­ d a verovatno će izazvati željeno pona­ šanje (teorija razmene). O b j a š n j e n j a . N a d n i c a za preživljavanje .p o D i r k e m u .nedovoljna količina sredstava koja vas sprečava da ostvari­ te željeni cilj. ali koje imaju ne­ materijalan oblik (na primer. kako bi ga deca. a šta nenormalno u velikom broju oblasti. O p e r a n t n o uslovaljavanje . N e n a m e r a v a n e posledice . Okruženje fizička scena koja obično m o r a da postoji da bi akteri izveli predstavu ( G o f m a n ) .uglavnom p u n oblik. počevši od društva u celini p a do organizacija. potreban je doprinos većeg broja pojedinaca.funkcional­ na analiza se može sprovesti na bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj drušvenoj pojavi.načini na koje neka osoba nudi objašnjenje a druga osoba prihvata ili odbacuje to objaš­ njenje (etnometodologija). oblik lišen bilo kakvog posebnog sadržaja (Ricer).

U slučaju sim­ boličkog interakcionizma. Posmatranje metod.oblasti kapitalističke svetske privrede koje snabdevaju centar siro­ vinama i koje on uveliko eksploatiše (Volerstin). Ponašajući o r g a n i z a m Parsonsov si­ stem delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije. Sva­ ki o d tih učesnika ima posebnu ulogu u igri ( M i d ) . P a n o p t i k o n .po Volerstinu. Ponašanje .teoretičar. proizvodima koje proizvode. Patrijarhat . prilago­ đenih proizvoda koji zahtevaju fleksi­ bilnije tehnologije i fleksibilnije radni­ ke i koji dovode do veće heterogenosti u potrošnji. stvaranje i kontrolisanje novih tehnologija i razvijanje intelektualnih tehnologija koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom.društvo koje karakteriše proizvodnja usluga ume­ sto proizvodnje robe. teorijsko znanje umesto praktičnog znanja. tako što prilagođava i menja spoljni svet. usko povezan s terenskim radom.sttuktura koja nekome na vlasti ili na značajnom položaju (na primer. Postfordizam . za razliku o d fordizma. Percepcija . profesionalni i tehnički rad umesto manuelnog rada.sistem u k o m e muškarci potčinjavaju žene. pojedinci putem čula teaguju na stimuluse koji su povezani s i m p u l s o m ( M i d ) . dete preuzima ulo­ gu svih onih koji u igri učestvuju. . Period igre . Period igranja . orijentisan na proizvodnju heterogenih.446 DŽORDZ RICER . kojim simbolički intetakcionista (ili neki drugi sociolog) proučava društvo tako što posmatra šta se u n j e m u dešava.p o Parsonsu. nad zatvotenicima). zatvorskom čuvaru) o m o g u ć a ­ va p o t p u n nadzor nad g r u p o m ljudi (na primer. kao Bur­ dije. deca se igraju tako što dodeljujti sebi uloge drugih ( M i d ) . radnicima s kojima ih proizvode i spo­ sobnostima koje bi potencijalno m o ­ gli da razviju (Marks). To je jedan univer­ zalan sistem. podsistem društva koji vrši funkciju postiza­ nja cilja tako što ostvaruje društvene ciljeve i mobilise aktere i resurse koji su neophodni za njihovo ostvarenje. umesto da preuzima ulogu diskretnih drugih. Postmoderna sociologija sociologija koja se nalazi p o d snažnim uticajem postmodernih ideja i koja prihvata ne­ racionalan pristup proučavanju druš­ tva ( B a u m a n ) .ljudski postupci koji se više ili manje javljaju nesvesno (Veber). rezidualna kategotija kapitalističke svetske ekono­ mije koja obuhvata skup regiona koji se nalaze između centra (eksploatatora) i periferije (eksploatisanih). koji je najpre bio pod uticajem strukturalizma.sistem proizvodnje koji je.druga faza akta. ali je onda to znanje sjedinio s drugim teorijskim perspek­ tivama. posmatra­ nje istraživaču o m o g u ć u j e da koristi m e t o d saosećajne introspekcije i stavi se u položaj proučavanih aktera. Poluperiferija . trajan u vre­ menu i prostoru i sposoban da se od­ upre i održi uprkos povremenim izazo­ vima (feministička teorija).prvi stadijum u razvoju sopstva. sveobuhvatan u svojoj društvenoj organizaciji. Periferija .drugi stadijum u razvoju sopstva. Patikizacija kao što u savremenom svetu postoji čitav niz različitih vrsta patika dostupnih potrošaču.mreža odnosa između objektivnih društvenih pozicija (Burdije). Poststrukturalista . kako bi razumeo njihova značenja i motive i posmatrao način na koji oni delaju. O t u đ e n j e — slom prirodne povezanosti ljudi s njihovim prozvodnim aktivno­ stima. Politički sistem . Postizanje cilja — drugi Parsonsov funk­ cionalni imperativ koji se odnosi na potrebu sistema da definiše i ostvari svoje osnovne ciljeve. Postindustrijsko društvo .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Polje . postfordističko društvo odlikuje slična vrsta heterogenosti u m n o g i m drugim obla­ stima potrošnje.

već m u i omogućavaju da efikasno izađe na kraj sa svojim društvenim ži­ votom. O n o što s m o nekada smatrali normalnim.teorija društve­ ne organizacije. tokom vremena postaje sve neprihvatljivije. . prvenstveno poro­ dica i prijatelji (Kuli).pokušaj da se koncept patrijarhata objasni posred­ stvom reformulacije teorije S i g m u n d a Frojda i njegovih sledbenika u psihoa­ nalitičkoj teoriji.ideja da ljudi. bez obzira na to u k o m delu sveta se nalazite. o n o što je neka­ da bilo javno. K o n c e p t o m potreba često se ob­ jašnjava potrošnja. Pozornica . Svako­ dnevno ponašanje koje je nekada bilo 447 prihvatljivo. Proces civilizovanja . podsistem druš­ tva koji za društvo obavlja funkciju adaptacije oktuženju. Racionalno-legalna vlast . Radikalni f e m i n i z a m .klasa ljudi koji moraju da prodaju svoje radno vreme kapitalisti­ ma jer je to jedini način da pristupe sredstvima za proizvodnju (Marks). koja afirmiše pozitivnu vrednost žene kao takve i tvrdi da su žene u svim društvi­ m a nasilno ugnjetavane. Pitanje poretka suštinski zavisi o d koncepta društvene kontrole. rodnog ugnjetavanja i strategija promene društva. Predvidivost . Praksis . ne samo da akteru pružaju osećaj sigurnosti. profit na­ staje o n d a kada broj nagrada (ili njiho­ va vrednost) nadmaši troškove (teorija razmene).budući da su verovali u predestinaciju.pitanje kako je u druš­ tvu moguće eliminisati sukob. postojali su određeni znaci na osnovu kojih su mogli saznati da li su m e đ u spašenima ili nisu. a da nisu u stanju da recima izraze ono što čine (Gidens). M e đ u t i m . kalvinisti nisu mogli d a zna