Džordž Ricer

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
Preveli s engleskog jezika Smiljana Skiba i Dušan Pavlović

C/ly>K5EHHi

Izvornik G e o r g e Ritzer

Contemporary Sociological Theory and Its Classic Roots : T h e Basics 2 d Edition
Copyright © 2007, 2003 by The McGraw-Hill Companies, Inc. All rights reserved.

Copyright © J P

Službeni glasnik, 2 0 0 9

www.slglasnik.com Sva prava pridržana

KRATAK SADRŽAJ
Predgovor srpskom izdanju 13 Predgovor autora 25 O autoru 29 1. Uvod u sociološku teoriju 31 2. Klasične sociološke teorije (1) 49 3. Klasične sociološke teorije (2) 89 4. Savremene grand-teorije (1) 111 5. Savremene grand-teorije (2) 173 6. Savremene teorije svakodnevnog života 215 7. Savremene integrativne teorije 263 8. Savremene feminističke teorije (zajedno s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan Nibruk). . 295 9. Postmoderne grand-teorije 339 10. Teorije globalizacije 393 Rečnik Indeks 437 452

DETALJAN SADRŽAJ
PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 13 PREDGOVOR AUTORA 25 O AUTORU 29 1. UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 31 Kako nastaje sociološka teorija 31 Definisanje sociološke teorije 36 Nastanak sociološke teorije: jedno realističnije gledište . 37 Multikulturalna socijalna teorija 39 Pregled knjige 42 Sažetak 46 Literatura za dalje čitanje 47 2. KLASIČNE TEORIJE (1) 49 Emil Dirkem: Od mehaničke do organske solidarnosti. 49 Dve vrste solidarnosti 49 Promene u dinamičkoj gustini 50 Kolektivna svest 52 Krivično i restitutivno pravo 54 Anomija 55 Karl Marks: Od kapitalizma do komunizma 58 Ljudski potencijal 60 Otuđenje 61 Kapitalizam 63 Komunizam 67 Maks Veber: Racionalizacija društva 70 Društveno delanje 70 Ponašanje i delanje 71 Vrste delanja 73 Vrste racionalnosti 76 Protestantska etika i duh kapitalizma 78 Konfučijanizam, hinduizam i kapitalizam 80 Strukture vlasti i racionalizacija 81 Sažetak 87 Literatura za dalje čitanje 88

8

D Ž O R D Ž RlCER -

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

3. KLASIČNE TEORIJE (2) Georg Zimi: Narastajuća tragedija kulture Asocijacija Forme i tipovi Svest Veličina grupe Distanca i stranac Distanca i vrednost Objektivna i subjektivna kultura Podelarada Torsten Vehlen: Sve veća kontrola biznisa nad industrijom Biznis Industrija Džordž Herbert Mid: Socijalni biheviorizam Akt Gestovi Značajni simboli i jezik Sopstvo Ja i mene Sažetak Literatura za dalje čitanje 4. SAVREMENE GRAND-TEORIJE (1) Strukturalni funkcionalizam Funkcionalna teorija stratifikacije i njene kritike Strukturalni funkcionalizam Talkota Parsonsa . . Strukturalni funkcionalizam Roberta Mertona Teorija sukoba Rad Ralfa Darendorfa Vlast Grupe, sukob i promena Opšta teorija sistema Rad Niklasa Lumana Samostvarajući sistemi Diferencijacija Sažetak Literatura za dalje čitanje

89 89 90 90 91 93 96 98 99 100 100 101 102 105 106 107 108 109 113 115 116 111 111 119 122 148 148 151 154 155 155 158 162 170 172

DETALJAN SADRŽAJ

5. SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) Neomarksistička teorija Kritička teorija i pojava kulturne industrije . . . . Od fordizma do postfordizma Proces civilizovanja Primeri procesa civilizovanja Objašnjavanje promena: produženje lanaca zavisnosti Studija slučaja: lov na lisice Kolonizacija sveta života Svet života, sistem i kolonizacija Racionalizacija sistema i sveta života Moloh modernosti Moloh Prostor i vreme Refleksivnost Nesigurnost i rizici Sažetak Literatura za dalje čitanje 6. SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA Simbolički interakcionizam Dramaturgija Dramaturgija Upravljanje utiscima Etnometodologija i konverzacijska analiza Definicija etnometodologije Objašnjenja Neki primeri Ostvarivanje roda Teorija razmene Teorija razmene Džordža Homansa Osnovne propozicije Teorija racionalnog izbora Model u najosnovnijim crtama Osnove društvene teorije Sažetak Literatura za dalje čitanje

173 173 174 185 193 193 196 198 199 200 203 204 205 206 207 209 212 213 215 215 220 221 232 232 234 236 239 240 240 245 251 251 255 258 261

10

D Ž O R D Ž RlCER -

SAVREMENA

SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI

KORENI

7. SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 263 Jedna integrisanija teorija razmene 263 Odnosi razmene i mreže razmene 265 Moć - zavisnost 268 Integrativnija teorija razmene 269 Teorija strukturacije 270 Elementi teorije strukturacije 273 Kultura i dejstvenost 277 Habitus i polje 278 Prevazilaženje subjektivizma i objektivizma . . . . 280 Habitus 282 Polje 285 Sažetak 291 Literatura za dalje čitanje 293 8. SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE (napisano s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan Nibruk) 295 Osnovna teorijska pitanja 296 Savremene feminističke teorije Rodne razlike 301 Rodna nejednakost 303 Rodno ugnjetavanje 309 Strukturalno ugnjetavanje 318 Ka feminističkoj sociološkoj teoriji 329 Sažetak 337 Literatura za dalje čitanje 338 9. POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 339 Prelaz industrijskog ka postindustrijskom društvu . . . 339 Unapređenje veštine upravljanja (i druge grand-teorije) 344 Unapređenje veštine upravljanja 345 Ostale Fukoove grand-teorije 352 Postmodernost kao sazrevanje modernosti 354 Da li se učimo da živimo sa ambivalencijom?. . . 357 Postmoderna etika 359 Uspon potrošačkog društva, gubitak simboličke razmene i rast simulacija 361 Od proizvođačkog do potrošačkog društva 362

DETAUAN SADRŽAJ

1

Smrt simboličke razmene i porast simulacije . . . Potrošačko društvo i nova sredstva za potrošnju Dromologija Feminizam ipostmoderna socijalna teorija Sažetak Literatura za dalje čitanje 10. TEORIJA GLOBALIZACIJE Glavni socijalni teoretičari o globalizaciji Entoni Gidens i „odbegli svet" globalizacije . . . . Ulrih Bek i politika globalizacije Zigmunt Bauman o posledicama globalizacije . . Kulturna teorija Kulturni diferencijalizam Kulturna konvergencija Kulturna hibridizacija Ekonomska teorija Transnacionalni kapitalizam Imperija Politička teorija Ostale teorije Sažetak Literatura za dalje čitanje REČNIK INDEKS

367 374 381 385 388 390 393 397 397 398 400 401 402 407 415 420 420 423 428 433 435 436 437 457

Ricerova Sociološka teorija karakteristična je po tome što ima jednu ideju vodilju koja prožima celu knjigu.com. . ima i svoje dve krače verzije. ona je prilago­ đena studentima kojima je znanje iz sociološke teorije i teorije društvenog ponašanja neophodno. teorija sukoba i sistemska teorija (glava 4).500 strana. 2007). to jest klasičnom sociološkom teorijom. Ta trilogija. teorije svakodnevnog života (glava 6). a glave 4-10. Tu su predstavljeni funkciona­ lizam. Marks. a druga verzija je ova knjiga. (Svi poda­ ci o Ricerovoj produkciji i s najavama budućih izdanja njegovih knjiga mogu se naći na http://www. Pored toga. on savremene teorije želi da poveže s njihovim klasičnim korenima.) Sociološka teorija i njeni klasični koreni namenjena je prven­ stveno studentima početnih godina fakulteta koji su već uvedeni u sociološke koncepte i probleme. stavljajući naglasak na globalizovano društvo potrošnje i njegove posledice po društveno ponašanje i obrasce društvene interakcije. ali sada žele (ili moraju) da ih sagledaju iz jednog teorijskog ugla.georgeritzer. ima 800 strana. Obimnija verzija. Ricer poku­ šava da izloži najvažnije savremene sociološke teorije.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU Knjiga Džordža Ricera Sociološka teorija i njeni klasični koreni predstavlja jednu od tri autorove verzije pregleda sociološ­ kih teorija koje je napisao od kraja 1980-ih godina. Osim toga. Sociological Theory (sedmo izdanje. inte­ grativne teorije (glava 7). feminističke sociološke teorije (glava 8). Vehlen. neomarksistička teorija (glava 5). Mid i Zimel). s preko 1. Ricer je glave 2 i 3 posvetio klasičnim sociološkim teore­ tičarima (Dirkem. postmoderne socijalne teorije (glava 9) i teorije globalizacije (glava 10). Contemporary Sociological Theory (sedmo izdanje objavljeno 2007) i Postmodern Social Theory (prvo izdanje izašlo 1997). ona u origi­ nalu ima 315 strana (drugo izdanje objavljeno 2007). savremenim teoretičarima. Najsveobuhvatnija je trilogija koju čine: Classical Sociological Theory (peto izdanje 2007). iako sociologija nije glavni predmet njihovog izučavanja. Veber.

kao i one klasične. može se reći da izlaganje savremene teorije počinje tek od glave 7 u kojoj se izlažu teorija razmene Ricarda Emersona. biološki. ali ključna vrednost ove glave jeste u otkrivanju . teorija strukturacije Entonija Gidensa. sociološka teorija sklona od samog početka. Danas najveći broj teoretičara funkcioniše unutar paradigme koja se može nazvati integrativnom ili sintetičkom. dok su etnometodolozi tvrdili da društeni poredak ne postoji. li­ beralni. radikalni i socijalistički feminizam. institucionalni. Glavni feministiki teorijski pristupi koji su ovde izloženi . fenomenološki. Ova glava ukazuje na to da više nije moguće promi­ šljanje bez pokušaja integracije makronivoa i mikronivoa (kako su to pokušavali funkcionalisti ili etnometodolozi). uzgred. Glava 8 posvećena je feminističkim pogledima na sociološ­ ku teorijsku misao. S obzi­ rom na to da i Arčer i Burdije kulturi pripusuju važno mesto u reprodukciji i elaboraciji društvenih odnosa. ubraja u savremene teorije. prava je šteta što se u ovoj glavi nije našlo mesta za „strogi program" kulturne socio­ logije Džefrija Aleksandera koji na kulturu gleda kao na zasebnu promenjivu kojom objašnjava društvene promene i društveno ponašanje. Na primer. teoriju sukoba. Ricerov udž­ benik bi. sve više pred­ stavljaju inspiraciju. S obzirom na to da je feministička sociološka misao u našoj sociologiji do sada bila zapostavljena. Prema tome. morfogenetski pri­ stup Margaret Arčer i sociološka teorija Pjera Burdijea. sistemsku teori­ ju.ukazuju na multidisciplinarnost fe­ minističke misli. interaktivni. danas ih sve manje socioloških teoretičara koristi. mogao biti vredan zbog toga što je feminističkoj sociološkoj teoriji posvećeno čitavo poglavlje. Od kraja 1970-ih godina u sociološkoj teoriji nastaje jedan novi trend po kome je i aktere i strukture nužno uzeti podjedna­ ko ozbiljno. dramaturgiju i etnometodologiju. Te teorije. kao i teorija intersekcionalnosti . funkcionalisti su potpuno zanemarivali delovanje pojedinaca van onoga što društvene strukture „propisuju".14 D 2 0 R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Iako Ricer funkcionalizam. o kojima govori u glavama 4-6. psihoanalitički.kul­ turni. već da savre­ mena sociološka teorija mora biti objedinjujuća. ako ni zbog čega drugog. Čini se da je njihov glavni nedostatak jed­ nostranost u insistiranju na akterima ili na strukturama čemu je.

Budući da dobar deo ovdašnje društvene (ne samo sociološ­ ke) akademske zajednice ima veliki otpor (ponekad. društvo nadzora i kontrole. U glavi 9 predstavljeni su najvažniji postmoderni socijalni teoretičari počev od Danijela Bela. čime se otvara pitanje položaja žena u njima.preporučuje upravo onim društvenjacima koji su oduvek gajili odbojnost prema postmodernizmu. i porast potrošnje . preko Zigmunta Baumana. Konačno. ova glava se . Ako ovaj udžbenik imalo doprinese tome da se nove generacije studenata odškoluju a da pri tome ne izgrade otpor prema postmodernističkoj misli. Ricer izlaže različite teorijske pristupe globalizaciji. iako je svoju najvažniju knjigu Virilio objavio još 1977. do sada uglavnom nepoznata domaćoj akademskoj zajednici (izuzev teo­ retičarima filma). što inače nije karakteristika nepotrebno zamršenog i pompeznog stila mnogih postmodernih mislilaca (uključujući tu i neke naše) . Iako se izlažu različite teorije (političke i ekonom­ ske). glavi. s pravom) prema postmodernistima i njihovom načinu teoretisanja. Osim toga. godine. srž glave čine kulturne teorije globalizacije koje se. Pitersena.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 15 niti koja objedinjuje sve feminističke teorije čiji je cilj dovođenje u pitanje postojeće društvene strukture. u 10. prema podeli koju Ricer preuzima od Jana N. .moralni relativizam.utiču na društvene odnose i društvenu organizaci­ ju. • kulturna konvergencija (po kojoj svetske kulture sve više liče jedna na drugu).s obzirom na to da je pisana na jedan jasan i nepretenciozan način. po prvi put se u jednom sociološkom udžbeniku na srpskom jeziku pojavljuje i dromologija Pola Virilija. to bi se već moglo smatrati njegovom priličnom vrednošću. Ova glava ima za cilj da pokaže kako tri glavne karakteristike savremenog postmodernog druš­ tva . i • kulturna hibridizacija (po kojoj svet sve više predstavlja hibridan spoj različitih kultura). što povećava šanse za globalni sukob). Mišela Fukoa i Zana Bodrijara. mogu razvrsta­ ti u tri grupe: • kulturni diferencijalizam (po kome se svet sve više kul­ turno razlikuje.

da su najvažniji akteri lokalni akteri. Radi se o originalnim konceptima mekdonaldizacije i globalizacije niče­ ga. U skladu s konceptualnim aparatom koji je razvio u knjigama McDonaldization of Society i Globalization of Nothing. dakle. Analizom tih procesa. (Kulturna hibridizacija se oslanja na postmodernu soci­ jalnu misao. onda znači da teza o kulturnoj konver­ genciji nije tačna. sve manje usredsređena na problem prevazilaženja dihotomije strukture i dejstvenosti (glava 7). a kulturna hibridizacija na konceptu glokalizacije. Ukoliko se glokalizuje. a ne o kulturnoj hibridizaciji. što znači rast). najvažnija su poslednja dva procesa. Kulturna konvergencija počiva na konceptu grobalizacije. Ricer koncept mekdonaldizacije tek odnedavno vezuje za globalizaciju. Grobalizacija počiva na fenomenu eksplozije po kome kapitalizam ima neprestanu tendenciju širenja i rasta. Tako nastaje mešavina koju nazivamo glokalno (spoj globalnog i lokalnog). u smislu teorijske rasprave. pri čemu se prvi deo reči grobalizacija izvodi od engleske reči growth. Glavna . a sve više na raspravu o tome u kojoj meri potrošačka kultura menja društvene strukture i svet u kome živimo. onda se pre može govoriti o procesu kulturne konvergencije.) Hibridizacija i glokalizacija nastaju kao posledica mešanja globalnog s lokalnim. dok je na početku (prvo izdanje knjige o mekdonaldizaciji društva pojavilo se 1996. pa je stoga za razumevanje tog procesa od značaja razumevanje postmodernih socijalnih teorija koje Ricer izlaže u glavi 9. go­ dine) mekdonaldizacija bila razdvojena od globalizacije. da li se savremeni svet sve više glokalizuje ili globalizuje. I obrnu­ to. te da globalizacija izaziva specifične lokalne reakcije oda­ kle nastaju posebne hibridne forme koje se odupiru homogeni­ zaciji. Osnovna tvrdnja zastupnika glokalizacija i kulturne hibridzacije jeste da je svet pluralizovan. kulturna konvergencija počiva na konceptu grobalizacije (spoj privrednog rasta i globalnog rasta. Po sopstvenom priznanju. odnosno procesa u kome jedno implodira u drugo. Ricer implicitno pokazuje kako je savremena sociološka teorija. već je na delu kulturna hibridizacija.16 DžORDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Za Ricera. Nasuprot tome. ukoliko se društvo grobalizuje. Ricer se više bavi silama koje stvaraju konvergenciju kultura. Teza za raspravu je.

to znači da ste studirali na mekdonadizovanom fakultetu. u četiri godine studiranja nikada ništa nije šire zainteresovalo). već se preliva i u druga društva. Slično je i s globalizacijom ničega. Sadržaj glavnih globalnih proizvoda koji se ubrzano šire po svetu jeste ništa. Njih im prodaju neljudi {nonpeople). na neki način i sam Džordž Ricer predstavlja verovatno najmekdonaldizovanijeg sociologa današnjice: svaku od svojih knjiga re­ dovno ažurira. obrazovanje. godine. Ljudi sve više konzumiraju proizvode koji nisu stvari {nonthings). da bi razumeli o čemu se radi dovoljno pročitati naslove i zaglavlja ili eventualno kratak tekst koji sledi. a da ni jednom niste porazgovarali s profesorkom makar o jednoj temi koja vas je šire interesovala. to rade na nemestima {nonplaces) kroz neuslugu inonservice). . Kao da je reč o čita­ vom timu autora. Ako ste primetili da više ne uživate u obrocima. Ukazivanjem na rasprostranjenost takvih „sadržaja" koji se lako * Ironično. obrazaca i zalaženja u ljudsku intimu. kulturu. to znači da se prvenstveno hranite u mekdonaldizovanim restoranima koji su dehumanizovali obrok. Ako čitate novine u kojima je. to je zato što je čitavo zdravstvo sve mekdonaldizovanije. već mnoge druge usta­ nove društvenog života u kojima organizacije igraju važnu ulo­ gu . informišete se iz mekdonaldizovanih medija. zabavu. isplativost. poput Mekdonaldsa.zdravstvo. sve više zahvataju ne samo privredni sistem. svaka je doživela nekoliko izdanja.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 17 ideja koncepta mekdonaldizacije jeste da se pokaže kako prin­ cipi (efikasnost. zapravo. Na primer. Ako gledate tele­ vizijski program na kome se nude zabavne i kulturne emisije u kojima nema kreacije. religiju. jer profesorka nema vremena da se posveti svakom ponaosob (ili ako vas. mekdonaldizacija postaje sve više globalni feno­ men: ne samo da se iz privrede preliva u druge oblasti društvenog života. na njegovom veb sajtu moguće je naći spisak s godinama kada će izaći naredna izdanja njego­ vih knjiga. gledate mekdonaldizovane medije. treće izdanje knjige čiji prevod držite u rukama trebalo bi da se pojavi 2010. predvidivost i kontrola) na kojima počivaju velike privredne korporacije. Ako ste ekspresno završili fa­ kultet. a ne samo o jednom čoveku. ali ima mnogo fraza. Ako ste primetili da vaš lekar nema vremena da vam posveti dovoljno pažnje (čak i ako odete kod privatnika i platite mu za njegovo vreme). politiku itd.* Po Riceru.

kao i interpretativnoj sociologiji (Veber. Članovi savremenog društva zarobljenici su organizacija koje ne rade u njihovu korist. # # * Navedene savremene teorije imaju svoje „klasične korene" (teorije koje Ricer izlaže u glavama 2-4).18 DžORDŽ RlCER . Međutim. one se ponašaju kontraproduktivno. orga­ nizacije nam svaki dan predstavljaju sve veći problem. socijalnom biheviorizmu (Mid.do gvozdenog kaveza.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I KORENI globalizuju jer ih svako može lako razumeti. glava 3). a potom u glavi 9 pokazao kako se postmoderna misao oslonila . a u Srbiji je doživela svoje reizdanje 2008. Umesto da nam služe. odnosno proizvode suprot­ no od onoga što bi trebao da proizvode. teorije integracije (ili sinteze) aktera i struktura iz glave 7 imaju svoje temelje u funkcionalizmu (Dirkem i Parsons. Mekdonaldizacija ima dve posledice koje radikalno menjaju društvene odnose: prva je iracionalnost racionalnosti. godine. a druga gvozdeni kavez racionalizacije. godine. Iracionalnost raci­ onalnosti i gvozdeni kavez racionalizacije predstavljaju deo naše svakodnevice koje vredi izučavati i u čemu sociološka teorija može da pomogne. Radi se o Teoriji dokoličarske klase Torstena Veblena. Recimo. dramaturgija i etnometodologija. Četiri principa na kojima počiva mekdonaldizacija guraju organizacije ka sve većoj iracionalnosti. Tako u glavi 3 po prvi put u jednom udžbeniku socioloških teorija (ako se izuz­ me jedan paragraf u udžbeniku Jože Goričara. o kome će biti reči kasnije) nalazimo jednog klasika koji je neobično važan za razumevanje savremenih socioloških teorija kakve su Burdijeova ili Bodrijarova a koje akcenat stavljaju na razliku (distinkciju) i potrošnju. To nas vodi do druge posledice . Ricer posebnu pažnju poklanja onim klasičnim teorijama koje veću ulogu daju mehanizmima kulturne repro­ dukcije na kojima nastaje društvo potrošnje. ali bez kojih život nije moguć. Vrednost Ricerove knjige jeste u tome što ona uspeva da povuče paralelu između njih. u glavama 2 i 6).) Ricer joj je posvetio dobar deo glave 3. Ricer podupire svo­ ju tezu o kulturnoj konvergenciji. u glavama 2 i 4). (Ta knjiga izašla je 1899.

njegov udžbenik obuhvatio je najveći broj savremenih teorijskih pravaca. Veblenov slučaj pokazuje da Ricer. iako su zbog dužine udžbenika morali da se pomenu samo oni najvažniji. već da bi se razlikovali od drugih. u kojoj postoji nekoliko pregleda socioloških teorija. a ne za njega. jesu evolutivne teori­ je od kojih se u poslednje vreme posebno izdvaja sociobiološka teorija koja. predstavljen kroz koncept „gvozdenog kaveza raciona­ lizacije" koji je. što je koncept na kome Ricer te­ melji svoju teoriju o mekdonaldizaciji društva (glava 10). Umesto da se izlaže celokupna Markuzeova ili neomarksistička misao. kako je Veber već tada primećivao otvorio put ka iracionalnosti racionalnosti. prilikom objašnjenja društvenog ponašanja. Osim Veblena. izvučen je samo koncept jednodimenzionalnog društva i naglašen značaj tog koncepta za savremeno društvo i društvenu iracionalnost. pridaje značaj ljudskim emocijama. (Doduše. povezao je s klasičnim korenima. a u glavi 6. Uprkos velikim ideologijama i grandi­ oznim metanarativima koji su slavili ljudski razum. sociološka teorija Remona Budona. Ipak.) Jedan važan skup teorija koji se ne nalazi ni u ovom udžbeniku ni u trilogiji. kao pravi „proroci" savremenog društva izdvajaju se još Veber i Markuze. U glavi 10 nedostaje koncept diznizacije društva. ne­ dostaje jedan pregled koji bi izložio savremenu sociološku teori­ ju. Slič­ no je i s Herbertom Markuzeom.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 19 na Veblenovu ideju upadljive potrošnje po kojoj ljudi ne kupuju dobra da bi preživeli. Za razliku od ranih udžbenika socioloških teorija štampanih na srpskom jeziku. a studentima istovremeno . Ricerov udžbenik nema za cilj da klasifikuje različite sociološke pravce. uprkos pro­ gresu oličenom u idejama francuske buržoaske revolucije. *** Zašto je ovaj prevod bio potreban? Akademskoj zajednici u Srbiji. iz svake klasič­ ne teorije izdvaja samo ono što je bitno za razumevanje današnjnice. čini se da je način na koji je ogranizovano savremeno društvo sve iracionalniji: ono je sve više usmereno protiv čoveka. između ostalog. Konačan zaključak mogao bi da bude sledeći. u načelu. Tako je Veber u glavi 2. teorije koje ovde nedostaju ne pominju se ni u njegovoj trilogiji koja je pet puta obimnija.

Homans objavio The Nature of Social Science. ali ništa više od toga. Radomir Lukić i Juraj Kolaković su u Istoriji političkih teorija (1982). Ovaj pregled obuhva­ ta najnoviji razvoj u sociološkoj teoriji. američkog sociologa ruskog porekla. iako pisan u doba kada je marksi­ zam bio jedina ideologija jugoslovenske akademske zajednice.20 D Ž O R D Ž RICER . Osim toga. Barns pod nazivom Uvod u istoriju sociologije (BIGZ. dok se kod Barnsa ne pominje funkcionalizam. godine u izdanju Izda­ vačke knjižarnice Gece Kona. Taj pregled.pogotovo teorijom razmene i teorijom racionalnog izbora (glava 6) koje najveći deo domaće sociološke zajednice zbog metodološkog individualizma sistematski izbegava od 1967. Nešto savremeniji bio je udžbenik Jože Goričara pod na­ zivom Pregled socioloških E. U njemu takođe nala­ zimo pokušaj klasifikacije rane sociološke teorije i obilje teorija. Do sada je na srpskom jeziku objavljeno nekoliko pregleda socioloških teorija. ali takođe studente upo­ znaje s nekim ranim savremenim teorijama . funkcionalizma. 1982). Te dve knjige korisno su štivo samo za one koji se bave intelektualnom istorijom i istorijom socijalne i soci­ ološke misli. A ako postoje dve klasične teorije bez kojih je nemoguće razumeti savremenu sociološku misao. onda su to Veberova sociologija i funkcionalistička sociologija. Sorokinov glavni cilj bio je da napravi jednu klasifikaciju ranih socioloških teorija i pokaže koja od njih je „naučno tačna". Sledeći poznati pregled preveden na srpski jezik priredio je Hari On je pisan tokom Drugog svetskog rata. Na primer. Sorokinova Sociologija pisana je tako davno da se u njoj ne pominje čak ni Maks Veber. Radi se o knjizi Sociologija: savremeni pravci i teorije Pitirima Sorokina. Prvi je štampan 1932. Goričarov pregled bio je za klasu iznad mnogobrojih mar­ ksističkih udžbenika opšte sociologije u kojima su se delimično . godine kada je Džordž K.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I ukazao na vezu između sveta u kome žive i sociološke teorije koja o tom svetu pokušava nešto da kaže. uspeo je dosta vesto da izbegne dogmatski pristup sociološkoj teoriji na nači koji nikada nije pošao za rukom domaćim au­ torima koji su se bavili istorijom političkih teorija. odnosno Historiji novovjekovnih političkih teorija: od neposrednih prethodnika do i pravnh teorija (1981) svaku teoriju procenili s marksističkog stanovišta.

Zigele. Pešić se u svojoj knjizi previše (ponekad i doslov­ toga da mnoge savremene teorije nisu pomenute ni u fusnoti. Takođe. Svrha pregleda socioloških (ili bilo kojih drugih) teorija nije u tome da on obuhvati sve teoretičare za koje je autor čuo. godine. Prvi savremeniji pregled napisao je Mihajlo Pešić pod nazivom Sociologi­ ja I (Čigoja štampa. Načelno. Seler). tu knjigu uopšte ne pominje.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 21 obrađivale sociološke teorije. Savremenost te knjige. 1999). Koje će to teorije biti. pa nije ni čudo što Barns. Fon Vize. Gofmanova dramaturgija) javile još 1960-ih godina. propušta da po­ mene čitav niz teorija od kojih su se neke (recimo. ali ne pominje koncept nenameravanih posledica koji je neophodan za razumevanje savremenih integrativnih teorija i koncepta dejstvenosti {agency) koji u njima zauzima važno mesto. Vunt. Teoretičara ima previše: obrađeno je oko 75 imena na 160 stranica. a tekst štur i nepristupačan studentima. samo je uslovna. Recimo. Studenti socioloških teorija u Srbiji dugo su morali da se oslanjaju na Barnsov ili Goričarov udžbenik misleći pri tom da je funkcionalizam poslednja reč u sociološkoj teoriji. koji svoju Istoriju izdaje pola veka posle prvog izdanja Veblenove Teorije dokoličarske klase. „Najsavremenija" teorija . Njegova najveća mana sastoji se u tome što se završava funkcionalizmom i što. kod Roberta Mertona au­ tor pominje „izvijanje zajedničkog normativnog obrasca" (valjda je hteo da pomene Mertonov koncept anomije?). Za neka imena teško je razumeti kako su se tu našla (Tojnbi. Recimo. no) oslanja na Barnsov Uvod u istoriju sociologije što je dovelo do To ne uviđa ni Pešić. kako ćemo videti. nikada nije dopunjavan. interes za Veblenovu teoriju svakako se nije mogao javiti u periodu kada je svetska privreda (sredinom 20. dok su obuhvaćene mnoge čiji je značaj za savremenu sociološku misao veoma mali (Vord. neki sociolozi predstavljeni su s manje važnim konceptima i idejama od onih po kojima su prepoznatljivi. već da predstavi samo one koji su značajni za teme i probleme kojima se bavi savremena teorija. nakon poslednjeg izdanja iz 1969. Frojd). veka) bila u ekspanziji. koji oslonjen na Barnsa. menja se u zavisnosti od toga u kom pravcu se razvija društvo. Ta knjiga je nerazumljiva. što znači da je svaki teoretičar dobio po dve stranice u prošeku.

stranici. aktuelnom 1980-ih godina. godi­ ne. Zbog čega u knjizi nisu pokrivene teorije koje su se javile krajem 1970-ih i sredinom 1990-ih godina ostaje samo da se nagađa. Jedino delo koje bi se moglo okvalifikovati kao prihvatljiv pregled savremenih socioloških teorija jeste knjiga Sociologije svakodnevnog života. početne) faze.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I koja se pominje kod Pešića jeste ona Fukoova. dakle. Ni Lalman ni Pešić ne pominju morfogenetički pristup Margaret Arčer. kojom današnje istorije socio­ loške teorije obično počinju. Cilj te knjige jeste da sve teorije predstavi iz ugla svakodnevice. spadaju Džon Lok i Žan-Zak Ruso. u dve knjige.s obzirom na to da započinje od raspada „ortodoksnog konsenzu­ sa" i pretpostavlja jedno solidno predznanje klasične sociološke teorije (od Konta do Parsonsa) . teorijama kojima su se sociolozi bavili 1960-ih i 1970-ih godina. Ako se izuzme Burdije. kao i autor). 2004) koji se završava teorijom Pjera Burdijea. pojavljuje tek na 50. to jest da odgovori na pitanje šta one mogu da nam kažu o svakodnevnom životu. O teorijama globalizacije da i ne govorimo. osim Aristotela i Platona. kome je posvećeno dovoljno pro­ stora i koji je dobro obrađen (valjda zato što je Francuz. Isto je s postmodernim teorijama (što je iznenađujuće za Lalmana. pod nazivom Istorija socio­ loških ideja (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. knjiga prof. I kod Lalmana ima „padobranaca". Ivane Spasić (Zavod za udžbenike i nastav­ na sredstva. jedina savremenija teorija koja se pominje kod Lalmana (iako je prilično loše i nejasno obrađena) jeste Gidensova teori­ ja strukturacije. Tako iz njegove istorije saznajemo da u preteče sociološke misli. Lalmanov pregled (objavljen 1993. ta knjiga .22 DŽORDZ RICER . već predstavlja prost pregled različitih socioloških teo­ rija. Potom je na srpski jezik preveden pregled socioloških teo­ rija. Iako izdata 1999. Međutim. godine) nema nikakvu ideju vodilju. jer su postmodernisti uglavnom Fran­ cuzi). Mišela Lalmana. Ona ima jasnu ideju vodilju kojom objedi­ njuje različite teorije izložene u knjizi na isti način na koji to radi i Džordž Ricer. i to iz njegove strukturalističke (dakle.previše je napredna i obimna . Pešića završava se teorijama postindustrijskog društva. 2004). pri čemu se Kontova teorija.

Budući da je sociologija obavezan predmet u velikom broju srednjih škola u Srbiji. Razume se. Petrović (Zavod za udžbenike i nastav­ na sredstva. jedan od najneinteresantnijih predmeta koji danas ima sličan status onom koji je nekada imao marksizam i socijalističko samoupravljanje. Mitrović i S. 2000). priručnika i enci­ klopedija koji bi i te kako mogli da posluže izučavanju sociološke . Raznolikost savremene sociološke teorije. Nedostatak savremene sociološke per­ spektive i koncepata koji iz nje proizilaze .kao što su politika razlike i identiteta. iako bi u nedostatku udžbenika mogla da posluži i u tu svrhu. koja se prepo­ znaje kod Ricera. globalizacija ničega itd. društvo nadzora. ali one opravdano nisu obrađene. Socio­ logija je za najveći broj srednjoškolaca. daleko od toga da je ovo idealan udžbenik iz istorije socioloških teorija. U njemu se prepoznaje raznolikost teorije koja je posledica raznolikosti društva. ovo je udžbenik pisan za studente kojima je sociolo­ gija neophodna. Jedini skup teorija koji toj knjizi nedostaju jesu teori­ je globalizacije. ali nije glavni predmet izučavanja. refleksivnost. .PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 23 za početni nivo i verovatno je pristupačna samo studentima soci­ ologije. Ricer je napisao jedan praktičan udžbenik: ono što u njemu možete pročitati zaista se može povezati sa sve­ tom koji vas okružuje. ubrzanje. blago rečeno. ne vidi se nigde u srednjoškolskom udžbeniku Sociologija za III razred stručnih škola i IV razred gimnazije koji su pisali M. potrošačko društvo. jer je predmet autorkine knjige sociologija svakodnevnog života u šta teorije globalizacije i ne spadaju. nije čudo što studenti na prve godine studija dolaze s velikim otporom prema sociologiji i sociološkoj teoriji. Kako je pomenuto na početku ovog Predgovora. To se vidi po znanju so­ ciologije koje studenti donesu na fakultet iz srednje škole. mekdonaldizacija i diznizacija društva.odražava se i na to kako se sociološko znanje prenosi u jednoj akademskoj zajednici. Kako vidimo. svi dosadašnji pregledi socioloških teori­ ja (osim pregleda autorke Ivane Spasić) uglavnom ne pokrivaju teme koje se u ovoj Ricerovoj knjizi koju držite u rukama nalaze u poslednje četiri glave. (i to onima na višim godinama studija): ona nije pisana udžbenički. Od preloma veka objavljeno je nekoliko odličnih udžbenika.

343. 120. u svrhu još boljeg razumevanja sociološke teorije i njenog značaja za razumevanje sveta koji nas okružuje. jul 2009. 347. Konačno. 2002) autora Džonatana Tarnera. kao i Daši Duhaček koja je dala korisne ko­ mentare za prevod glave osam. . na srpski jezik prevede i neki od ovih udžbenika. Iako će tokom čitanja biti jasno koji su to primeri. 143. Najveći broj tih đela za čitaoce u Srbiji je nedostupan. 271. 289. 147. Dobar kandidat za prevod takođe Volf (šesto izdanje. Dušan Pavlović Fakultet političkih nauka Beograd.24 D Ž O R D Ž RICER . Na kraju svake glave u ovoj knjizi nalazi se preporučena literatura za dalje čitanje. U knjizi se nalazi obilje primera i ilustracija koje su prila­ gođene srpskom kontekstu ili potpuno izmišljene kako bi se stu­ dentima tekst još više približio. Stoga smo smatrali da je celishodnije da se navedu dela koja su objavljena na srpskom ili hrvatskom jeziku. 21. 363.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I misli. 2005). dobar kandidat su i dva izuzetna udžbeni­ ka: The Emergence of Sociological Theory (šesto izdanje. U originalu se na tom mestu nalaze đela na engleskom jeziku. 365 i 408. Svi ovi udžbenici daleko su obimniji i složeniji. I Tarner i Ricer uredili su po jednu značaj­ nu studiju u kojima se sažima sadašnje stanje sociološke teorije: of Sociological Theory (2006). Bilo bi dobro da se. 364. 112. 216. 98. samo što ih je potrebno prevesti. 2006) i The Structure of Sociologial Theory (sedmo izdanje. ali i značajniji od ove Ricerove kratke verzije trilogije. bi mogao biti i Contemporary Tarner Handbook Sociobgical Theory autorki Valas i Još nekoliko tehničkih napomena. a Ricer Encyclo­ pedia of Social Theory (2002). 248 (na dva mesta). ipak navodimo da se oni nalaze na stranama 97. neophodno je zahvaliti se Ivani Spasić koja je pročitala glave 6 i 7 i dala pregršt korisnih sugestija za neka pre­ vodilačka rešenja. Pored Ricerove trilogije socioloških teorija.

Osećao sam da je stoga neophodno da se napiše posebna glava o teorijama globa­ lizacije. Glave 4 i 5 bave se savremenim grand-teorijama . Dve promene se izdvajaju u odnosu na ostale. Iako su mnogi predavači i studenti njome bili zadovoljni. čime sam knjigu približio konvencionalnoj strukturi klasičnog udžbenika. Glava 8. Zbog toga sam u ovom izdanju preuredio sadržaj (dok je najveći deo materijala ostao isti). Glava 9 usredsreduje se na postmodernu teoriju. glave 2 i 3 posvećene su najvažnijim klasičnim teoretičarima i teorijama. njeno drugo izdanje pretrpelo je neke suštinske promene. Globalizacija će nastaviti da se širi u godi­ nama koje dolaze i imaće sve veći uticaj na živote studenata dok su oni još uvek na studijama. s njegovim konceptom kapitalizma ili Iako je prvo izdanje knjige Savremeno. U poslednjih nekoliko godina postalo je jasno da je najvaž­ niji napredak u savremenoj sociološkoj teoriji ostvaren upravo na polju globalizacije. Osim toga. Konač­ no. ali i nakon toga. glava 10 predstavlja novinu u ovom izdanju. Prva je vezana za strukturu knjige. teorijama koje su usredsredene na svakodnevni život (delanje i interakciju). koju sam napisao s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan Nibruk.PREDGOVOR AUTORA ni klasični koreni dobro primljeno.poput Karla Marksa. tj.teorijama velikog obima. neki su smatrali da je struktura knjige konfuzna. Posle kratkog uvodnog poglavlja. sociološka teorija i nje­ . Glava 7 takode se bavi savremenim teorijama. tj. Ona je potpu­ no nova i u njoj se izlaže teorija globalizacije. Glava 6 bavi se mikroteorijama. Prvo izdanje imalo je veoma unikatnu.feminističku teoriju. teoretisanje o globalizaciji u najboljoj je tradiciji kako klasične tako i savremene teorije (mnogi od velikih socio­ loga . moglo bi se čak reći idiosinkratičnu struk­ turu. uvodi čitaoca u jedan od najvažnijih tipova teoretisanja danas . teo­ rijama koje pokrivaju velike istorijske periode društvenog razvo­ ja. U toj glavi izdvojene su teorije koje predstavljaju pokušaj da se integrišu makroaspekti i mikroaspekti sociološke teorije. Nadam se da će glava 10 u tom pogledu biti od pomo­ ći.

posebno naglašavam one koji su novi u ovom izdanju. navikli da ih vrednujemo po drugim teo­ retskim doprinosima). Prostor. izvršene su neke izmene u drugim tipo­ vima okvira. nalaze i okviri s primerima primene socioloških koncepata na savremeno društvo. „11. iako smo mi. „Da li smo postali opsednuti sobom?" (glava 3). Ima i nekoliko novih okvira pod nazivom „Ključni koncepti". Uistinu. Situacija idealnog govora. „Holivudski blokbasteri" (glava 5). inspiriše da promislimo o fenomenu koji u savremenom društvu ima veliki značaj. ako govorimo o savremenim teo­ retičarima. Zigmunt Bauman i drugi) bavili su se upravo globalizacijom u svojim poslednjim radovima. Ralfa Darendorfa. većina današnjih velikih imena u sociologiji (Entoni Gidens. Funkci­ je društvenog sukoba. Niklasa Lumana. (Svi ovi koncepti takođe mogu da se nadu na dnu svake stranice na kojoj se koncept prvi put pojavljuje. pogotovo one koje se tiču aktuelnih tema: „Da li Marksova teorija ima bilo kakav značaj za postkomunistički svet?" (glava 2).S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I Maksa Vebera. Svaka glava (osim prve) završava se temom koja ima za cilj da nas. Iako su svi okviri važni. To njihove teorije svrstava u red najznačajnijih socijalnih i socioloških teorija. godine i stigmatizacija muslimana" (glava 6). Herberta Markuzea i Džordža Ricera. Osim toga. „Al-Džazira i globalizacija" (glava 10). Definicije situacije.26 D Z O R D Ž RICER . „Teri Sijavo" (glava 8). čitav niz novih termina dodat je u Rečnik koji se nalazi na kraju knjige. iz ugla teorije koja je obrađena u toj glavi. Eksploatacija. u šta spadaju: Vrste samoubistava. Teoretičari koji se bave globalizacijom bave se jednim od najvažnijih problema današ­ njice. s njegovim konceptom racionalizacije . Osim novih okvira. septembar 2001. pored okvira u kojima se predstavljaju bio­ grafske i autobiografske skice i ključni koncepti. Rizično društvo. U ovom izdanju mogu se naći nove biografske i au­ tobiografske skice Zigmunta Baumana. naravno.) . „Polje visokog obrazovanja u Americi da­ nas" (glava 7). Konceptualni doprinos Carlsa Hortona Kulija i Stigma. U ovom izdanju se. „Da li je 'Rat terorizmu funkcionalan?' (glava 4). „Porast nadzora nad našim svakodnevnim životom" (glava 9).mogu se po današnjim kriterijumima svrstati u teoretičare globalizacije.

.PREDGOVOR AUTORA 27 Sažetak poglavlja nalazi se na kraju svake glave i pokriva naj­ važnije tačke izložene u njoj. Drugi je da se izvrši ažuriranje sadržaja knjige. Prvi je da se struktu­ ra knjige preuredi kako bi se studentima i predavačima olakšalo njeno korišćenje. Na kraju svakog poglavlja nalazi se kratak spisak literature za dalje proučavanje. Da bih izbegao prekide toka narativa. u tekstu sam namerno izostavio citate i fusnote. Knjizi je dodat jedan broj teorija (glava 10) koje su postale po­ pularne u oblasti sociologije u poslednjih nekoliko godina. Cilj ovog novog izdanja jeste dvostruk.

O AUTORU Džordž Ricer uvaženi je profesor na Univerzitetu Meriland u Sjedinjenim Američkim Državama. Bio je predsednik Odeljenja za teorijsku sociologiju Američkog sociološkog udruženja. Potom. Moderna sociološka te­ orija i Sociološka teorija (sva tri udžbenika imala su po šest-sedam ciologija: multiplikovana paradigma nauke i Metateorije u sociolo­ izdanja). posebno na oblast potroš­ nje. kao i Odeljenja za organizaciju i profesiju. medu kojima su Klasična sociološka teorija. se pojavilo peto izdanje). a njegove najvažnije knjige o primeni društvene teorije na savremeni svet i društvo jesu Mekdonaldizacija društva (nedavno zacija ničega. Tom temom više se bavio kao osnivač i urednik lista Journal of Consumer Culture. Očaravanje raščaranog sveta i Globali- Uredio je i dvotomu Enciklopediju ureduje Enciklopediju sociologije. Uredio je i Blackwell Companion to Major Social Theorists. a bio je i kourednik Handbook of Social Theory. Jedna je teorijska. njegove knjige koje se bave metateorijom — So­ giji. a trenutno . a druga se odnosi na primenu teorije na društvo. Objavio je nekoliko udž­ benika za poznatu izdavačku kuću Makgro-Hil (McGraw-Hill). a samo knjiga Mekdonaldizacija društva preve­ dena je na više od 12 jezika. Od važnijih nagrada koje je dobio mogu se izdvojiti počasni doktorat Univerziteta La Trob u Australiji. Izdavačka kuća Sejdž (Sage Publications) objavila je njegova novija dela u dve knjige. drušvene teorije. i nagrada za izuzetan doprinos predavanju koju dodeljuje Američko sociološko udruženje. Njegove knjige prevedene su na preko 20 jezika.

timski rad i spo­ sobnost osvajanja prvenstva. između ostalog: ličnosti naših roditelja i na­ čin na koji ličnosti utiču na međusobne odnose. rade upravo takve stvari . na primer. Naravno. postoje mnoge razlike između svakod­ nevnog teoretisanja i onog kojim se bave društveni teoretičari: . Na teoretisanje nas najčešće navodi razmišljanje o nekom društvenom problemu. o timu za koji navijamo (verovatno neće osvojiti prvenstvo zato što mu nedostaje dobar timski rad ili dobar trener) ili o mogućnostima rata (Kina neće napasti Tajvan jer rat bi mogao da ugrozi privredni razvoj Kine). a njihove teorije bave se društvenom realnošću i društve­ nim odnosima. takođe. oni se dobro slažu u braku jer su slični). da razmišljamo o odnosu naših roditelja ili o šansama tima za koji navijamo da osvoji prvenstvo. uključujući i one o kojima će biti reči u ovoj knjizi.oni spekulišu i razvijaju teorije. Možemo.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU Kako nastaje sociološka teorija Definisanje sociološke teorije Nastanak sociološke teorije: jedno realističnije gledište Pregled knjige Sažetak Literatura za dalje čitanje Svakodnevno teoretišemo o savremenom svetu (kao i o mno­ gim drugim prirodnim i natprirodnim pojavama). Možemo. Na osnovu takvih spekulacija možemo razviti teoriju o na­ šim roditeljima (recimo. Te teorije bave se društvenom realnošću i društvenim odnosima kao što su. da procenjujemo da li će Kina izvršiti vojnu invaziju na Tajvan. KAKO NASTAJE SOCIOLOŠKA TEORIJA Socijalni teoretičari. priroda kineske države i odnos Kine i drugih nacija u dobu u kojem se pojedinačni privredni sistemi sve više prepliću stvarajući jedan globalni privredni sistem.

Da para­ fraziramo Isaka Njutna i sociologa Roberta Mertona: ako socijalni teoretičari razvijaju bolje teorije. Prak­ tično. 5. Socijalni teoretičari obično teoretišu oslanjajući se na radove teoretičara koji su radili i stvarali pre njih. Socijalni teoretičari obično teoretišu na jedan disciplinovaniji i samosvesniji način od običnih ljudi u svakodnev­ nom životu. 2. Obični ljudi možda imaju pristup nekim podacima kada teoretišu. Rigoroznost procesa u kojem vaš rad evaluiraju (procenjuju) neki drugi teoreti­ čari. 4. One mogu da se analiziraju kritički. socijalni teoretičari objavljuju svoje teorije (neki od glavnih primera takvih radova biće predmet upravo ove knjige). dok najveći broj običnih ljudi stvara teorije bez oslanjanja na bilo čiji prethodni rad. ali ti podaci prikupljeni su na jedan nesistematičan način i nisu obimni kao podaci kojima raspolažu teoretičari. 3. to je stoga što su oni sposobni da se oslone i nadovežu na ideje koje su drugi. Teoreti­ čari razmišljaju o širokom spektru društvenih problema na jedan obuhvatniji način. i često čak ve­ oma ličnim problemima. dovodi do toga da se slabo razvijene ili nekoherentne teorije izbace iz upotrebe ili nikada i ne objave. da se upotre­ bljavaju kao osnova empirijskog istraživanja koje će kasnije koristiti neki drugi teoretičari itd. uobličili pre njih. koji imaju slobodu da ga kritikuju i ukazu na njegove slabe tačke. Za razliku od običnih ljudi. svi socijalni teoretičari pažljivo proučavaju dela svojih prethodnika. socijalni teoretičari. Te baze podataka govore nam nešto o društvenoj realnosti ili o odnosima kojima hoćemo da se bavimo. da postanu predmet javne rasprave. svom omiljenom timu ili nekom pojedinačnom druš­ tvu ili naciji kao o pojedinačnim slučajevima. Osim toga. socijalni teoretičari često upotrebljavaju baze podataka koje su sakupili oni sami ili neko drugi. Najvažnije od svega. za razliku od običnih ljudi koji verovatno spekulišu o mnogo užim.32 DZORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 1. Pojasnimo to na tri navedena . socijalni teoretičari ne razmišljaju (barem ne profesionalno) o odnosima svojih roditelja.

to ne znači da su pitanja kojima se oni bave isključivo od akadem­ skog interesa. kada razmišlja o svojim roditeljima. umesto da teoretiše o Kini. ma koliko bio ličan. recimo prirodi brač­ nih odnosa na početku 21. socijalni teoretičar će najverovatnije razmišljati o Kini kao primeru savremene nacionalne države u eri glo­ balnog kapitalizma (vidi glavu 10). mogu da navedu sociologe da teoretišu o opštem problemu savremene porodice i o problemima s kojima se ona suočava u savremenom društvu. Kao rezultat toga. U stvari. Slično tome. može ga navesti da pristrasno sagleda probleme s kojima se savremena porodica suočava. biti pristrasna? Loše iskustvo koje je teoretičar imao kao dete u svom domu ili u braku. ta pitanja su odabrana često upravo zbog toga što su teoretičari za njih zainteresovani lično. otvara jednu dilemu. nužno razmi­ šljati o jednom opštijem problemu. smestiti u jedan širi društveni kontekst. To je svakako moguće. međutim. on može da stvori jednu pogrešnu ili iskrivljenu sliku porodice. hoće li to iskriviti teori­ ju. Iako društveni teoretičari razmišljaju u opštim crtama. Takvo isku­ stvo može teoretičara da odvede u pravcu oštre kritike koncepta nuklearne porodice. socijalni teoretičar će. veka. Za razliku od običnog čoveka koji će verovatno spekulisati o odnosu svojih roditelja. ali teoretičari moraju da pokušaju da ličnu perspektivu i predrasude drže po strani i ne dozvole im da utiču na teoriju. čak i verovatno. To. Problemi i napetosti u bračnim odnosima njihovih roditelja. ako se uzme u obzir to da sportisti zarađuju velike svote novca i da novac ima veliki uticaj u savremenom sportu. on će predmet svog razmišljanja. razlikovaće se od socijalnog teoretičara koji će se baviti pitanjem da li su odnosi tokom takmičenja na tom šampionatu pravedni. odnosno zato što ona imaju veliku važnost za njihove lične živote. Najbolje sociološke teorije često proističu upravo iz dubokih ličnih interesa teoretičara. usled uticaja ličnog iskustva. Konačno. Drugim recima. ili čak njiho­ vim sopstvenim. da li će teorija. običan čovek koji razmišlja o šansi njegovog tima da osvoji šampionat. Ako najbolja teorija proizilazi iz snažnog ličnog interesa.UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 33 primera. Predrasude .

veka. Drugi će misliti da treba istraživati svakodnevni ži­ vot prosjaka i prostitutki. Dokle god se pristrasnost drži po strani. Svaki sociolog ima svoju omiljenu temu i smatra da je baš ono čime se on bavi važnije i interesantnije od neke druge teme. od najuzvišenijeg do najprizemnjeg. često najbolji socijalni teo­ retičari.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I predstavljaju sveprisutnu opasnost koje teoretičari.34 D Ž O R D Ž RICER . To što imamo jaka osećanja prema nekom problemu pred­ stavlja snažan motiv za stvaranje teorije. duvanje nosa ili puštanje vetrova (vidi glavu 5). Istina je da su ta osećanja zaslepela Marksa. na mnogo načina predstavlja jednu od najboljih u istoriji socijalne teorije. jaka lična oseća­ nja mogu pozitivno da utiču na sociološku teoriju. Moguće je teoretisati o bilo kom aspektu društvenog sveta. u periodu između 13. može biti predmet društvene teorije. Svaki aspekt društva. kao i o mnogim pojavama koje nas iznena­ đuju. protivteža je pronađena u činjenici da su ga ta osećanja odvela do moćne teorije dinamike kapitalizma. porodica). Ona je upravo bila motivisana Marksovim snažnim osećanjima o kapitalizmu i teškoj pozi­ ciji radnika u njemu. ja sam napisao nekoliko radova o fenomenima kao što su restorani brze ishrane. Neki će smatrati da je najvažnije objasniti ponašanje kraljeva i predsednika. Ali. Marksova teorija kapitalizma. koji zbog njih nije mogao da vidi neke od dobrih strana kapitali­ stičkog sistema. moraju biti svesni kada pokušavaju da raz­ mišljaju teorijski. Norbert Elijas (1897-1990) bavio se odnosom koji je. odnosno o kojima nikada nismo razmišljali. postojao između ponašanja na kraljevskom dvoru i takvog prostodušnog ponašanja kao što je kopanje nosa za stolom. kao i oni koji njihove teorije čitaju. i 19. Sociolozi teoretišu o pojavama o kojima očekujemo da teoretišu (politika. Neki treći. u ovom udžbeniku na nekoliko mesta pominjem Karla Marksa (1818-1883) i njegov pionirski rad o kapitalizmu (vidi glavu 2). Na primer. kreditne kartice i tržni centri. Sociolozi koji imaju snažna osećanja o svojoj porodici ili bilo kojoj drugoj temi u so­ ciologiji verovatno će predano raditi na toj temi i osećati nekakvu unutrašnju potrebu i energiju da pruže teorijske uvide u taj pro­ blem. biće privučeni odnosima između uzvišenog i prizemnog ponašanja. Na primer. Analizirajući svakodnevno i prostodušno ponašanje. .

tokom vremena. Otuda. a svaki od tih odnosa povezan je s drugim društvenim odnosima. On je smatrao da je društvo sastavljeno od beskrajnog niza druš­ tvenih odnosa (vidi glavu 3). Vaš prvi napor verovatno neće biti onako dobar kao teorije o kojima ćemo govoriti u ovoj knjizi. Ako. Tako je Zimi izabrao novac i od­ nos baziran na novcu kao poseban vid odnosa koji mu je pomo­ gao da izvede zaključke o celovitosti modernog društva. Ideju je prvi izložio Georg Zimi (1858-1918). Ali to. Naravno. Razlog za to je što neke od tih teorija nisu izdržale test vremena . U stvari. teorije o kojima ćemo govoriti predstavljaju najbolje od najboljih. svaki dati čin ili odnos može predstavljati način pomoću kojeg se može steći uvid u to kako funkcioniše celina društva. zbog čega su morali da povedu računa o tome kako će njihovo ponašanje uti­ cati na običan svet. pripadnici kraljevskog dvora postali su zavisni od sve šireg kruga ljudi. nakon što pročitate ovu knjigu. to što ste socijalni teoretičar neće automatski značiti da ste sposobni da proizvedete visokokvalitet­ ne teorije. od kojih su neki bili veoma poznati u vreme kada su pisali. to ponašanje pronašlo je svoj put medu niže slojeve društva.UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 35 on je došao do zaključka da se. gledanja u maramicu nakon duvanja nosa i zvučnog i javnog puštanja vetrova polako gasila. Ljudi su prestali da kopaju nos za stolom ili da zvučno puštaju vetrove pred drugima (iako ima pojedinaca koji to i danas rade). U osnovi. Naposletku. mogu da rade zato što im je tako lakše da steknu uvid u društvene odnose. Socijalni mislioci mogu da se fokusiraju na posebne tipove ponašanja zato što smatraju da su oni važni i interesantni. To je povezao s promenama u ponašanju na kraljevskom dvoru što se kasnije raširilo medu običnim svetom. Iako postoji procep između socioloških teorija koje će biti predstavljene u ovoj knjizi i teorija koje stvaramo svaki dan. dok ra­ dovi mnogih socijalnih teoretičara. vi postaje­ te socijalni teoretičar. nema suštinske razlike između profesionalnog i svakodnevnog teoretisanja. prostudirate prethodna teoretisanja i potom teoretišete na jedan sistematičniji i organizovaniji način o opštim društvenim pitanjima. takode. Svaki društveni čin po tom gledištu predstavlja deo društvenog odnosa. ovde uopšte neće biti razmatrani. praksa kopa­ nja nosa za stolom.

one ne treba samo da objašnjavaju ponašanje u vašoj porodici. smatramo da su sve one ra­ zvijene i etablirane sociološke teorije. Bez ob­ zira na to da li su teorije o kojima će ovde biti reči plod rada sociologa ili nekih drugih naučnika. Uprkos tome. ali samo neki su uspeli da stvore kvalitetne i važne teorije o kojima će biti reči u ovoj knjizi. Još jedan kriterijum bio je taj da teorije moraju da se bave važnim društvenim pitanjima. najveći broj sociologa smatra da Sociološka teorija . one su važne za sociologiju. Mnogi pitanje globalizacije (vidi glavu 10) i globalne privrede vide kao ključan problem današnji­ ce. tek bi se za neke feminističke teoretičarke moglo reći da su sociološkinje (Doroti Smit. Drugi kriterijum je njihov širok obim primene. Dok neke od teorija koje ćemo sresti u ovoj knjizi u velikoj meri za­ dovoljavaju sve ove kriterijume.36 D Ž O R D Z RICER . Patriša Hil Kolins).S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I i više se ne smatraju važnim socijalnim teorijama.skup međusobno povezanih ideja koje omogućuju siste­ matizaciju znanja o društvu. Jedna formalnija definicija sociološke teorije mogla bi ova­ ko da glasi: sociološka teorija predstavlja skup međusobno po­ vezanih ideja koje omogućuju sistematizaciju znanja o društvu. Bez obzira na to da li zado­ voljavaju sve kriterijume ili ne. iako ćemo u ovoj knjizi odvojiti dosta mesta za feminističku sociološku teoriju (glava 8). Mnogi su po­ kušali. već u velikom broju sličnih porodica različitih naroda sveta. DEFINISANJE SOCIOLOŠKE TEORIJE Glavni kriterijum kojim smo se rukovodili u odabiru teorija prikazanih u ovoj knjizi bio je taj što su to teorije koje su izdržale probu vremena. Recimo. Na primer. što privlači pažnju mnogih socijalnih teoretičara. objašnjenje tog društva i predviđanje njegove budućnosti. . integrisane su u nju i izdržale su test empirijskog istraživanja. dok najveći broj socijalnih teoretičarki dolazi iz drugih naučnih oblasti. neke druge ne ispunjavaju neki od ovih kriterijuma. objašnjenje drutšva i predviđanje njegove budućnosti. Konačno. teorije o kojima će biti reči u ovoj knjizi predstavljaju plod rada sociologa i onih teoretičara iz drugih naučnih oblasti koje su so­ ciolozi prihvatili kao važne.

GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 37 teorije koje se nalaze u ovoj knjizi predstavljaju važne sociološke teorije. najverovatnije će postati važniji i ima­ ti više uticaja u sociologiji od onih koji nisu bili te sreće da imaju tako moćne mentore. NASTANAK SOCIOLOŠKE TEORIJE: JEDNO REALISTIČNIJE GLEDIŠTE Do ovog trenutka smo o sociološkoj teoriji i o načinu na koji ona nastaje govorili iz jednog idealizovanog ugla.na nju utiče širok spektar političkih faktora. ljudima koji su zauzimali vodeće pozicije unutar sociolo­ gije kao discipline. ista kao i društvo . važno je i to da li ona odražava dominantnu političku orijentaciju u društvu . Da bi neka teorija postala uticajna. U poslednjih ne­ koliko godina. zavisi od političkog procesa i odnosa političkih snaga u društvu: 1. postanu uticajne i nađu se u knjigama kao što je ova. Možda najvažnije je to što se sve te teorije bave velikim idejama o problemima i temama koje se tiču svakoga ko živi u savremenom društvu. kritičari takođe napadaju opšte stanje u kojem se sociološka teorija nalazi. Sve u svemu. Koja će teorija postati važna. da ponekad objave svoje radove a da ih niko ne pregleda. 2. da dopuštaju svojim ličnim isku­ stvima i predrasudama da utiču na teorijske uvide itd. Osim kritike rada pojedinih teoretičara. So­ ciološka teorija je. mnogi tvrde kako je proces stvaranja sociološke teorije daleko od savršenog procesa koji smo opisali u prethodnom odeljku. a koja ne. Teoretičari koji su učili zanat s priznatim sociolozima. da ne proučavaju uvek s dovoljnom pažnjom rad svojih prethodnika. veliki broj sociologa počeo je da kritikuje ovakvu sli­ ku sociološke teorije i pokušao da stvori jednu realističniju sliku o tome kako teorija treba da izgleda i kako ona nastaje. prema ovom shvatanju. da nisu uvek pažljivi i spremni da sakuplja­ ju podatke koji su važni za njihove teorije. Oni tvrde da najbolje teorije nisu nužno one koje izdrže probu vre­ mena. Oni ukazuju na to da neki teoretičari pišu na jedan nedisciplinovan (iako ne sa­ svim nemaran) način.

Radovi crnih teoretičara dugo su u SAD smatrani manje važnim i imali manje šanse da postanu deo kanona (s jednim izuzetkom. Teorijske ideje pripadnika kulturnih ma­ njina (čikanosi ili homoseksualci) delile su istu sudbinu. strukturalni funkcionalizam. Isto je važilo. Teorije koje proizvode dominantne i uticajne društvene grupe (recimo. od onih teorija koje donose grandiozne zaključke neproverljive u praksi. vidi glavu 5). Ako je teorija proizvod dominantne po­ litičke struje. odnosno deo sociološkog kanona. . politički konzervativne teorije (na primer. barem donedavno. vidi okvir o D u Bojsu). teorije koje su nastale unutar marksističke perspek­ tive. u ne tako davnoj istoriji američke sociologije. Među­ tim. 4. Mi to ovde priznajemo ne samo time što je čitava glava 8 posvećena feminističkoj teoriji. ona će pre postati deo sociološkog kanona od onih teorija koje su nastale unutar manje uticajnih političkih orijentacija. N a sličan način je i feministička teorija sebi obezbedila vidljivo prisustvo u sociološkoj literaturi. veliki broj teorijskih perspektiva. Tako su marksistička teorija (vidi glavu 2) i različite varijante neomarksističkih teorija (glava 5) postali deo opšte sociološke teorije. već i time što se ona pominje i na drugim mestima u ovoj knjizi. i za radove teoretičarki (vidi glavu 8). pre će biti usvojene. u poslednjih nekoliko decenija teoretičari su postali svesvniji procepa između idealnog i realnog. vidi glavu 4) lakše su pridobijale svoje pristalice od onih teorija koje su na­ stale unutar jednog radikalnog pogleda na svet (na pri­ mer. kojima je pristup u središte sociološ­ ke teorije bio zabranjen. Kao posledica toga. Teorije koje su vodile do čistih. empirijski proverljivih hipoteza. Tako dolazimo da zaključka da sociološka teorija (pogotovo način njenog nastanka) zapravo nikada ni približno nije izgleda­ la onako idealno kako je opisano na početku ove glave.38 D Ž O R D Z RICER . 3.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I u kome nastaje. Recimo. barem od sociologa koji pripadaju glavnim strujama. beli muškarci) pre će postati deo sociološ­ kog kanona od onih koje stvaraju teoretičari koji pripada­ ju manjinama. u poslednjih nekoliko godina zadobio je centralno mesto u sociologiji.

U narednim godinama. pripadnice manjina (Afroamerikanke i Latinoamerikanke) počele su da prigovaraju kako je pravo da se bave feminističkom teorijom rezervisano samo za bele žene koje pripadaju srednjoj klasi. Njih zajednički možemo nazvati „multikulturalna socijalna teorija". Drugim recima. Teo­ rijske perspektive koje su u američkoj sociologiji dugo bile skrajnute i zapostavljene sada zauzimaju centralno mesto u sociološ­ koj teoriji s glavnim teorijama koje su već duže na toj poziciji. predstavnici teorijskih perspektiva koje su dugo bile isključene iz socioloških udžbenika „napeli su mišiće" i iskoristili svoju snagu unutar akademske zajednice da bi ojačali svoje pozicije i ubedili druge da je njihova teorijska perspektiva podjednako važna. U stvari. tako i o homoseksualnosti posebno. kako ćemo videti u glavi 8. Femi­ nistkinje su se žalile da je sociološka teorija dugo bila zatvorena za ženski pogled na svet. N a taj način. mnoge ma­ njinske grupe ponavljale su ove pritužbe feministkinja. D a bismo dali malo sadržaja ovoj diskusiji. u narednom odeljku razmotrićemo određen broj teorija koje su na putu da postanu kanon ili su već postale deo sociološkog kanona. Dok su se klasični teoretičari bavili širokim spektrom pitanja iz oblasti modernosti. baš kao i sociološka teorija u celini. One su zahtevale pravo da se feminiz­ mom bave i pripadnici ostalih kulturnih grupa i manjina. Ona predstavlja jednu mešavinu razli­ čitih teorija od kojih neke odgovaraju idealnom modelu teorije s početka ove glave. feministička teorija postala je znatno diverzifikovanija. Multikulturalna socijalna teorija Uspon multikulturalne socijalne teorije nagovešten je poja­ vom savremene feminističke sociologije 1970-ih godina.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 39 Uopšteno govoreći. oni nisu imali ništa da kažu o tome kako se konstruišu . Dobar primer sve veće diverzifikacije sociološke teorije je i uspon queer sociološke teorije. Danas je opštepoznato da klasična sociološka teorija dugo vremena nije imala šta da kaže kako o sek­ sualnosti uopšte. savremena sociološka teorija karakteristična je po svojoj raznolikosti. dok su neke proizvod manje idealističkog i rea­ lističnijeg modela po kome teorija funkcioniše.

VRB. Pohađao je Harvard i na njemu odbranio doktorat. 1909) i bio njegov glavni portparol tokom druge decenije 20. što se snažno odražava u knjizi Duše crnih naroda (1903). veka. jedno od najvažnijih njegovih dostignuća rokom 20. Tokom 1960-ih godina odselio se u Ganu gde je počeo da radi na projekru Encyclopedia Ajricana. veka.) Poznat je u sociologiji po važnim do­ prinosima u oblasti urbane etnografije sadržanim u knjizi Filadelfijski crnčuga (1899) i u oblasti rasne ekonomske isto­ rije opisane u knjizi Crna rekonstrukcija Amerike 1860-1880 (1935).S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI moderna tela i moderna seksualnost. Tokom 1950-ih godina suprotstavljao se američkoj vladi i makartijevskom gonjenju bilo koga za koga se verovalo da je komunista. Vošingtona) i intelektualaca kasnog 19. B. Čekalo se sve do 1970-ih godina. Fukoovi radovi doveli su do gle­ dišta po kome homoseksualnost može da podrazumeva subjek­ tivnost i identitet koji postoji naporedo s heteroseksualnim sopstvom i identitetom. (Kasnije je takode studirao na Berlinskom univerzitetu. D u Bojs (1868-1963) roden je kao slobodnjak na američkom Severu. znanja i seksualnosti da bi teoretske studije o seksualnosti i homoseksualnosti počele da se pojavljuju u većoj meri i postanu dominantnije. to jest do radova Mišela Fukoa (glava 9) i njegovih ideja o odnosima moći. Pored objavljenih radova.40 D Ž O R D Ž RICER . Vošingtonu i ustupcima koje je on činio belcima. veka i s počerka 20. E. V.DuBojs Biografska skica Za razliku od ostalih crnih lidera (npr. veka je­ ste snažno suprotstavljanje Bukeru T. D u Bojs je osnovao N A C C P (Na­ tional Association of Child Care Professionals. Bukera T. D u Bojs je takode bio polemičar i političar (to se manifestovalo tako­ de u njegovim akademskim delima). O n je takode bio voda harlemske renesanse tokom 1920-ih godina i dobio mnoga svetska priznanja kao vođa panafričkog pokre­ ta. D u Bojs je .

Oni često teoretišu u ime onih koji nemaju moć i posao. rasa. Stiven Sidman. te su otuda nestabilni i isključivi. veku doći do jedne prave erupcije multikulturalnih teorija koje zauzimaju specifično gledište. kao teorija koja gleda na svet s jednog posebnog stanovišta (vidi glavu 8).GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 41 umro 1963. umesto toga. Te komponente mogu se kombinovati i ukrštati na mnogo različitih načina. pa čak i teorije maskuliniteta. međutim. Navešćemo neke od najvažnijih ka­ rakteristika multikulturalne teorije: • Multikulturalna teorija odbacuje univerzalističke teorije koje imaju tendenciju da podrže one koji su na vlasti. Svako od nas u svakom trenutku predstavlja skup čitavog niza identiteta kao što su seksualna orijentacija. Kao rezultat. nepodeljenog) identiteta. ali žele da promene društvene strukture. On tvrdi da su svi identiteti multiplikovani i kompozitni (sastavljeni iz više delova). studente. političare. • Ona pokušava da bude inkluzivna (ukljućujuća) i artikuliše stanovište obespravljenih grupa. queer teorija načelno se uzima kao primer teorije koja ima vrednosno gledište. • Multikulturalni teoretičari nisu vrednosno neutralni. a queer teoriju usmerava u prav­ cu jedne opštije socijalne teorije. Sidman odbacuje dihotomiju ho­ moseksualno—heteroseksualno. Njegova pasio­ nirana briga za težak položaj crnih Amerikanaca nastavlja da utiče na univerzitetske profesore. tj. uključujući i homoseksualnost. rod i starosno doba. . Unutar skupa multikulturalnih teorija nalazimo čitav niz različitih oblika koji se razlikuju od queer teorije. kulturu i budućnost pojedinaca. domorodačka američka teorija. Može se očeki­ vati da će u 21. klasa. ona pokušava da osnaži one koji nemaju moć. Bez obzira na to. tvrdi da ono što odlikuje queer teoriju jeste odbacivanje bilo kakvog singularnog (jedinstvenog. Neki od primera su afrocentrička teorija. godine uoči marša na Vašington i uspona Martina Lutera Kinga do mesta lidera crnog pokreta. nacionalnost. aktiviste i mnoge druge.

ubrzano postaje deo kanona so­ ciološke teorije. francuski socijalni mislilac koji je skovao reč sociologija (1839). PREGLED KNJIGE Ova knjiga se na prvom mestu bavi savremenom sociološ­ kom teorijom. Ipak. Multikulturalna teorija u načelu. Bez obzira na to. . Multikulturalna teorija proizvod je rada atipičnih teoretiča­ ra (između ostalog i po tome što imaju specifičan pristup teoretisanju) koji se usredsreduju na do sada zanemarene i ignorisane teme. vek kada je Ogist Kont. a njeno mesto zauzela je nova generacija. oni time žele da zajednicu načine otvorenijom i diverzifikovanijom.42 DžORDŽ RlCER . veka. društvenim i kulturnim kontekstom u kome žive. • Multikulturalni teoretičari prihvataju gledište po kome je njihov rad ograničen i uslovljen posebnim istorijskim. razvili idejne sisteme koji su imali mnogo zajedničkih elemenata sa so­ ciološkom teorijom. (Uzgred. niti odrediti tačan datum koji bi jasno odelio klasičnu od savremene sociološke teorije. veka i ostaje značajan i nastavlja da se razvija početkom 21. Do tog vremena sa scene je praktično nestala prva generacija sociologa.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN • Multikulturalni teoretičari pokušavaju da razruše jedinstvo ne samo društvene. • Multikulturalna teorija obično ima kritičku oštricu. najveći broj teorija stvoren je u drugoj polo­ vini 20. • Multikulturalisti odbijaju da povuku jasnu liniju između teorije i drugih oblika narativa. kao početnu tačku klasične sociološke teorije možemo da uzmemo rani 19. niti je moguće naći kriterijume jasne podele. što je najvažnije. Iako se koreni savremene teorije mogu pratiti nekoli­ ko decenija unazad. kao i nekoliko posebnih varijanata multikulturne teorije. ali kritikuje i sve druge teorije i. misli­ oci su dugo pre toga. već i intelektualne zajednice. kritikuje društvo. počeo sociološki da teoretiše. ona je samokritična. veka (što je period koji se poklapa sa smrću Maksa Vebera) označavaju za­ vršetak klasičnog perioda. i u zapadnim i u drugim kulturama.) Dvadesete i tridesete godine 20.

Glave 4 i 5 započinju našom glavnom temom .Emilu Dirkemu. a manje širim socijalnim fenomenima i društvenim promenama. Grandioznu teoriju nalazimo kod Dirkema (prelazak iz primitivnog u savremeno društvo). Ono otprilike obuhvata kasni 19. svaka teorija je grandiozna ukoliko opisuje prelazak (promenu. i ranom 21. transformaciju) iz jednog tipa društva u drugi tip. Ta glava takođe se bavi jednim američkim misliocem (Dirkem je bio Francuz. Kar­ lu Marksu i Maksu Veberu . Mid se više bavio svakodnevicom (iako su mnogi mislioci koji se pominju u glavama 2 i 3 takode imali da kažu ponešto o svakodnevici). Midova teori­ ja dosta se razlikuje od teorija njegovih prethodnika. Marks. teoretičarem koji se često s prethodnom trojkom svrstava u najvažnije klasične teoretičare. Vebera (prelazak iz feudal­ nog u kapitalističko društvo).koje mnogi smatraju najvažnijim teoretičarima u istoriji sociološke teorije. vek. prelazak iz pro­ izvodnog u potrošačko društvo predstavlja glavno obeležje savremenih teorija o modernom i postmodernom društvu.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 43 Glave 2 i 3 bave se glavnim teorijama i teoretičarima klasič­ nog doba sociologije. Prema definiciji koju upotrebljavam u ovoj knjizi. Glava 3 počinje Georgom Zimlom. Poslednji mislilac koga pominjemo u kategoriji velikih klasičnih teoretiča­ ra je još jedan Amerikanac. Kako će se videti iz glava 5 i 9.koji je. Njegova teorija je u poslednjih nekoliko godina dobila na večem značaju zbog sledeće činjenice: dok su se ostale gorepomenute te­ orije uglavnom bavile društvenim problemima vezanim za proi­ zvodnju. Te dve glave bave se savremenim grandteorijama. Džordž Herbert Mid. veoma ambiciozan pokušaj da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije i/ili o velikom delu društva.savremenom sociološkom teorijom. razvio jednu veoma široku socijalnu teoriju.Torstenom Veblenom . . veku. Grand-teoriju definišemo kao širok. ali i kod postmodernih teoretičara kao što su Fuko (promene u funkcionisanju zatvorskih struktura) Grand-teorije . veoma ambicio­ zan pokušaj da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije i/ili o velikom delu društva. kao i pomenuta trojica. vek i rani 20. Glava 2 govori o tri mislioca . Veber i Ziml bili su Nemci) .širok. Veblen se bavio potrošnjom i predvideo njenu sve veću važnost (poznata je njegova ideja o „upadljivoj potrošnji") u 20.

U stvari. fokus našeg interesovanja u glavama 4 i 5 jesu savremene grand-teorije. Glava 5 bavi se još jednom dobro poznatom savremenom teorijom . Među­ tim. uključujući tu i teoriju strukturacije (koja predstavlja najvažniji Teorije svakodnevnog života . Dok se grand-teorije mahom usredsreduju na društvene strukture i društvene promene.neomarksističkom teo­ rijom. Po svakoj grand-teoriji moguće je utvrditi makar jednu presudnu karakteristiku na osnovu koje se može reći po čemu se ta dva tipa društva razlikuju. sve teorije koje pominjemo u glavama 2 i 3 mogu se shvatiti kao grand-teorije. Ovoj drugoj teoriji još pridodajemo teoriju sistema koja je u poslednje vreme doživela uzlet i izazvala veliko interesovanje zbog doprinosa savremenog nemačkog mislioca Niklasa Lumana. glava 6 se usredsreduje na teoriju svakodnevnog života: simbolički interakcionizam (koji se snažno oslanja na teoriju Džordža Herberta Mida. Potom prelazimo na niz sveobuhvatnijih integrativnih teorija.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ili Bodrijar (društvo proizvodnje koje ustupa mesto društvu po­ trošnje). etnometodologiju (kojom se najviše bavio Harold Garfinkel).teorije koje se bave svakodnevnim i naizgled trivijalnim aktivnostima kao što su individualno mišljenje i delanje. teo­ riju razmene (ovde pominjemo teoriju Džordža Homansa) i teo­ riju racionalnog izbora (verziju Džejmsa Koulmena).44 D20RD2 RlCER . Teorije svakodnevice koje nalazimo u glavi 6 predstavljaju suprot­ nost grand-teorijama. Počinjemo razmatranjem teorije razmene Ricarda Emersona koja nastoji da poveže probleme na mikronivou s makrostrukturama. . in­ terakcijom dvoje ili više pojedinaca i malim grupama koje nastaju kao posledica takve interakcije. dramaturgiju (pogotovo doprinos Ervina Gofmana). kolonizaciju životnog sveta (Jirgen Ha­ bermas) i Moloh modernosti (Entoni Gidens). Ispitaćemo njene tri najuticajnije varijante: proces civilizovanja (Norbert Elijas). Grand-teorija nije jedini tip teorije u savremenoj sociologiji. Predmet glave 4 jesu dve uticajne savremene teorije: struk­ turalni funkcionalizam i teorija sukoba. U glavi 7 bavimo se najvažnijim pokušajima da se integrišu teorije koje se bave društvenim strukturama (iz glava 4 i 5) sa sva­ kodnevnim problemima malog obima (koje srećemo u glavi 6). iznetu u glavi 3).

Kulturni diferencijalizam usredsređuje se na dugotrajne (mada ne i večne) razlike među kulturama na koje globalizacija nema uticaja. Nakon njega razmatramo rad Zigmunta Baumana.teo­ rijom globalizacije.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 45 teoretski doprinos Entonija Gidensa sociologiji). kao i moj rad o novim sredstvima za potrošnju. Mnoge teme koje se pojavljuju u prethodnim glavama takode se pojavljuju u glavi 8 (sastavile Patriša Madu Lengerman i Džil Brentli). Ostatak ove glave posvećen je trima važnim tipovima teoretisanja o globalizaciji. obuhvata veliki broj mislilaca i to­ liko je značajna da iziskuje posebnu glavu. veka koji jednim imenom nazivamo postmoderne grand-te­ orije. Počinjemo kraćom analizom nekoliko važ­ nih savremenih teorija globalizacije . Moj rad o mekdonaldizaciji kao globalnoj sili i sve većoj grobalizaciji „ničega". teorije rodnog ugnjetavanja i teorije strukturalnog ugnjetavanja. Zatim prelazimo na Mišela Fukoa i njegov koncept unapređenja veštine upravljanja. Glavni primer tog pristupa nalazimo u radovima Samjuela Hantingtona i njegovoj teoriji o sukobu civilizacija (kultura). ukratko se razmatra složena veza između feminističke i postmoderne teorije. međutim. veoma obimna. koja se bavi feminističkom teorijom. veku postalo naj­ važnije područje novog sociološkog (i drugog) teoretisanja . Ta teorija je. Najpre raz­ matramo kulturnu teoriju koja je sama podeljena na tri podtipa. Glava 10 bavi se onim što je u ranom 21. Glava 9 bavi se najuzbudljivijim teorijskim razvojem kasnog 20. Zigmunta Baumana i Ulriha Beka. predstavlja primer takvog pristupa . čija je glavna ideja da postmodernost predstavlja sazrevanje modernosti. Glava pokriva četiri varijante savremene feminističke teorije — teorije rodne razlike. U toj glavi biće reči o prelasku iz industrijskog u postindustrijsko društvo o kome u svojoj teoriji govori Danijel Bel. Potom na red dolazi Pol Virilio i njegova dromologija ili sve veća dominacija brzine u postmodernom svetu. teorije rodne nejednakosti. S tim je povezan i rad Zana Bodrijara o usponu potro­ šačkog društva. Kul­ turna konvergencija usredsređuje se na aspekte u kojima kulture postaju sve sličnije. Naposletku.teorija Entonija Gidensa. pokušaj Mar­ garet Arčer da integriše kulturu i dejstvenost i ambiciozni poku­ šaj Pjera Burdijea da integriše „habitus" i „polje".

Iako postoji čitav niz radova iz te oblasti. Iako postoji idealizovana slika načina na koji sociološka teorija funkcioniše (na primer. Svaki aspekt društva. a pogotovo u njenoj društvenoj prihvaćenosti. a posebno njegovo razmišljanje o razdvojenosti „predela" ovde je uzet kao dobar i važan primer tog pristupa. Sažetak 1. pozivajući se na primere Džejmsa Rozenaua i njegov rad o „udaljenoj blizini" i „fragmegraciji". 5.analiziraćemo teoriju Leslija Sklera o transnacionalnom kapitalizmu i ideje Mišela Harta i Antonija Negrija o imperiji. mogla bi da glasi: to je skup međusobno povezanih ideja koje omogućuju sistema­ tizaciju znanja o društvenom svetu.46 DŽORDŽ RlCER . Svi teoretišemo. ali to takođe mogu da urade zato što im ta ponašanja omogućuju ulazak u analizu širih društvenih struktura. Naposletku. da se bave najvažnijim društvenim pi­ tanjima i da su rezultat rada sociologa ili onih teoretičara koji su u sociologiji ostavili značajan trag. iako tek nekoliko teorija u potpunosti odgovara takvoj definiciji. Teorije koje se pominju u ovoj knjizi imaju čitav niz zajedničkih karakteristika. 7.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI globalizaciji. 4. kulturna hibridizacija vidi globalizaciju kao jedinstveni spoj globalnog i lokalnog. reći ćemo nešto i o političkoj teoriji globalizacije. od onog najuzvišenijeg do onog najjedno­ stavnijeg i svakodnevnog može biti predmet društvene teorije. 6. Konačno. Društveni mislioci mogu se usredsrediti na posebno ponašanje zato što smatraju da je ono važno i interesantno. objašnjenje tog sveta i pred­ viđanje njegove budućnosti. Fenomeni kojima se bave sociološke teorije obično imaju veliki lični i društveni značaj. uključujući i to da su izdržale test vremena i da imaju širok obim primene. Apadurajev rad o glo­ balizaciji. Druga je ekonomska teorija. ovde ćemo razmotriti neomarksističke pristupe . najbolje ideje postaju deo sociološkog kanona). 3. 2. činjenica je da je realnost često sasvim drugačija i da politički faktori igraju važnu ulogu u nastanku i funkcionisanju teorije. Jedna formalnija definicija sociološke teorije. ali postoji čitav niz karakteristika koje odvajaju teoretisanje sociologa od teoretisanja običnih ljudi. .

Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Mišel (2004). Elias. Beograd: B I G Z . Bugle. Pešić. Istorija socioloških ideja. Sociologija. Sociološka imaginacija. Tripković. Kritika idealnog modela i otkrivanje realnog sveta sociološke te­ orije omogućili su čitavom jednom nizu teorijskih pristupa. Zagreb: Globus. marksizam. femi­ nistička i multikulturalna teorija). M. (1992). Kuvačić. Suvremena sociološka teorija.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 47 8. Stoje sociologija? Zagreb: Antibarbarus. George (1997). Uvod u sociologiju. Predmet. grand-teorije (uključujući postmodernu). Bruce. Seiesten (1940). Marinković. metod i teorije. . (1982). Ritzer.kla­ sične teorije. Novi Sad: Mediterran Publishing. Norbert (2007). Ii II. Lalman. koji su prethodno bili marginalizovani (na primer. Mihajlo (1999). Zagreb: Politička kultura. Sarajevo: Sahinpašić. Ivan (2004). H . Suvremenost klasične sociologije. Ii II. Ova knjiga bavi se savremenom sociološkom teorijom (i njenim klasičnim korenima) koju smo podelili na nekoliko oblasti . teorije svakodnevnog života. Steve (2005). Sociološke metode. Sta je sociologija? Beograd: Knjižara Dositej Obradović. Uvodu istoriju sociologije. integrativne teorije. Sesil Rajt (1998). Novi Sad: Institut za filozofi­ ju i sociologiju. 9. Dušan (2007). Sociologija. Rade (2005). Beograd: Plato. da dođu u prvi plan i da čak postanu sastavni deo sociološkog kanona. Zagreb: Golden marketing. feminističke teorije i teorije globalizacije. Literatura za dalje čitanje Barns. Mils. Kalanj. Kratki uvod. Beograd: Cigoja štampa. Uvodu sociologiju.

EMIL DIRKEM: OD MEHANIČKE DO ORGANSKE SOLIDARNOSTI Emil Dirkem (1858-1917) nadovezao se na rad francuskog so­ cijalnog teoretičara Ogista Konta. Zapravo. Dve vrste solidarnosti Dirkemova grand-teorija osvetljava problem istorijske trans­ formacije primitivnih mehaničkih društava u moderna organska društva. Veliki broj socio­ loških teorija i danas nosi pečat Dirkemovog načina razmišljanja. predstavlja­ ju ambiciozne intelektualne napore da se ispriča priča koja zahvata veliki deo društvene istorije i pokriva čitavu društvenu strukturu. neki sociolozi smatraju da je upravo Dirkem najvažniji teoretičar u istoriji sociologije. Te teorije. veka i početak 20. veka).GLAVA 2 KLASIČNE TEORIJE (1) Emil Dirkem: Od mehaničke do organske solidarnosti Karl Marks: Od kapitalizma do komunizma Maks Veber: Racionalizacija društva Društveno delanje Sažetak Literatura za dalje čitanje Ranim velikanima socijalne teorije bavimo se zbog njihovih grand-teorija. kako smo definisali u glavi 1. Karakteristika tog perioda su brojni i veliki društveni problemi. velikim delom. One su doživele procvat u periodu kada su autori koji su ih stvarali živeli (kraj 19. Grand-teorije koje predstav­ ljamo u ovoj glavi otuda treba posmatrati u jednom specifičnom kontekstu: one su. Ono što suštinski razlikuje ta dva tipa društva jeste dru­ gačije poreklo njihove solidarnosti. ali postao je daleko značajniji au­ tor od samog Konta. posledica pokušaja teoretičara da svojim teorijama reše te društvene probleme. kao spone koja ih povezuje .

50 DžORDŽ RlCER . Prvi je sam broj pripadnika društva: on se nepre­ kidno uvećava. me­ tafizičku i pozitivističku. Za dinamičku gustinu društva važna su dva činioca. javlja se razvijena podela rada u kojoj sve veči broj ljudi obavlja specijalizovane poslove (na primer. da bi društvo funkcionisalo. drugi peku hieb.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i drži na okupu. u načinu na koji delimo i obavljamo naše poslove. jer pojedinci Mehanička solidarnost . najveća razlika između ova dva te­ oretičara verovatno je u tome što je Kont imao na umu promene u idejnoj sferi. treći podižu decu itd. potreban je doprinos većeg broja ljudi.u Dirkemovoj teoriji. ideja da primitivna društva na okupu drži nerazvijena podela rada i činjenica da svi obavljaju istu vrstu poslova. Tako je Dirkem zamišljao istorijski preokret od mehaničke ka organskoj solidarnosti. Povećanje di­ namičke gustine dovodi do transformacije mehaničke u organsku soli­ darnost.). u primitivnim društvima ljude na okupu drži nerazvi­ jena podela rada ili. Organska solidarnost — Dirkemova ideja da u savremenom društvu. Ključni pojam za razumevanje tog problema jeste društvena podela rada. u načinu na koji ljudi nastoje da objasne svet oko sebe. Za razliku od njega. Promene u dinamičkoj gustini Sta uzrokuje smenu mehaničke solidarnosti organskom solidarnošću? Dirkemov odgovor je da do nje dolazi usled povećane dinamičke gustine društva. solidarnost proizilazi iz različitosti. Međutim. Dinamička gustina . . Ipak. Dirkema su zanimale promene u mate­ rijalnom svetu. u savremenim društvima.broj ljudi i učestalost njihove interakcije. potreban je doprinos većeg broja pojedinaca. njeno odsusrvo. usled razvi­ jene podele rada. jedni prave ci­ pele. Za razli­ ku od toga. Drugim recima. još bolje rečeno. koja odlikuje organska solidarnost. porast stanovništva sam po sebi nije dovoljan da prouzrokuje promene u podeli rada. pa čak i preživelo. koji podrazumeva prolazak kroz tri faze: teološku. Solidarnost ovde proizilazi iz različitosti. da bi ljudska zajednica funkcionisala i preživela. Pripadnike društava koja karakteriše mehanička solidarnost povezuje činjenica da svi obavlja­ ju iste poslove (kao što su lov ili sakupljanje plodova). Njegov model jasno se razlikuje od onog Kontovog.

Izlivi radosti pre­ plavili su bulevare. čak i u društvima s b r o j n o m p o p u l a c i j o m svaki pojedinac m o ž e nastaviti d a obavlja najveći deo potrebnih poslova samostalno. Oni koje je javno mnjenje već diskriminisalo i progla­ silo ih parijama prirodno su predodređeni da odigraju ulogu žrtvenog jegnjeta. Ipak. u svo­ je vreme Dirkem je smattan liberalom. Ono što bi trebalo da bude povod za javnu žalost. D r u g i m recima. Ali on taj antisemitizam nije pripisao rasizmu francuskog naroda. a p o t o m d o ­ vesti d o p r o m e n a u podeli rada: n e o p h o d n o je d a d o d e do pove­ ćanja interakcije (medudejstvovanja) koja se odvija između većeg broja pripadnika društva. on ga je video kao simptom moralne bolesti s kojom je suočeno francusko društvo kao celina. godine dočekan ishod Drajfusovog suđenja. Dirkem je bio duboko pogođen Drajfusovom aferom. Emil Dirkem Biografska skica Emil Dirkem postavio je temelje za razvoj konzervativne socio­ logije i danas se smatra političkim konzervativcem. Bar su znali koga da krive za ekonom­ ske nevolje i moralnu bedu u kojoj su živeli. Jevreja. Nevolje su dolazile od . naročito njenim an­ tisemitizmom. potrebno je da se desi još nešto što će uvećati d i n a m i č k u gustinu.KLASIČNE TEORIJE 51 i m a n j e skupine ljudi m o g u živeti relativno odvojeni jedni o d drugih i tako nastaviti da b u d u svaštari sposobni da obavljaju ra­ zličite vrste poslova. bilo zasnovano na antisemitizmu nekih delova francuskog društva. Prema t o m e . ljudi su proslavljali kao trijumf. Ono što me uverava u ovu interpretaciju jeste način na koji je 1894. d i n a m i č k a gustina društva će porasti i dostići tačku u kojoj dolazi d o preobražaja mehaničke u organsku solidarnost. K a d a sve veći broj ljudi češće stupa u interakciju. Govorio je: „Kada društvo prolazi kroz krizu ono ima potrebu da pronađe nekoga koga može smatrati odgovornim za svoju bolest i kome se može svetiti za svoje nesreće. Potvrda za to je zapažena javna uloga koju je imao u odbrani Alfreda Drajfusa. vojnog kapetana čije je izvođenje na sud zbog izdaje. po mišljenju mnogih.

. odgovor na Drajfusovu aferu i slične krize leži u okončanju moralne bolesti društva. divljač. Pošto se svi nadmeću oko svega.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Jevreja. usložnjavanjem i razvojem podele rada biće više svega za rastuću populaciju. plemena ili društva. Kolektivna svest mehaničkih društava razlikuje se od kolektivne svesti organskih društava. Dirkem je predlagao konkretnije mere. Optužnica je bila zvanično dokazana. izgledalo je da će stvari krenuti nabolje i ljudi su se osećali utešenim". Nasuprot tome. što u društvu ima više ljudi. Sto je još važnije. veća specijalizacija u obavljanju pojedinih zadataka doprinosi većoj efikasnosti i. Kolektivna svest . voće i povrće. Za Dirkema. O n je pozvao ljude da „budu hrabri i glasno i javno obznane svoje mišljenje i da se ujedine kako bi ostvarili pobedu u botbi protiv opšteg ludila". konačno. Veći mir i prosperitet posledica su razvoja podele rada. Sledstveno.verovanja i osećanja koja su zajednička članovima neke grupe. ra­ zvijena podela rada donosi podelu odgovornosti u raspolaganju resursima. To vodi smanjenju sukoba i jačanju harmonije u druš­ tvu. Samim tim. većoj produk­ tivnosti. ili je barem Dirkem tako mislio. rastu društveni neredi i sukobi. Nju čine verovanja i osećanja koja su zajednička članovima neke grupe. Kolektivna svest Drugi važan aspekt Dirkemovog argumenta o preobražaju organske solidarnosti u mehaničku solidarnost jeste tvrdnja da je taj preobražaj praćen dramatičnom promenom u onome što on naziva kolektivnom svešću. kao što su oštro suzbijanje javne mržnje ili napori vlasti da ukaže javnosti da je obmanjena.52 DžORDŽ RlCER . Pošto se tako nešto nije moglo postići preko noći. kao što su zemljište. plemena ili društva. intenzivnije je takmičenje oko upotrebe oskudnih resursa. Dirkemov intetes za Drajfusovu aferu proističe iz njegovog du­ bokog i doživotnog interesovanja za moralnost i moralne krize s kojima se suočava savremeno društvo. Ona su kolektivna u smislu da ih nijedan pojedinac ne zna i ne poseduje u celini. Zašto povećanje dinamičke gustine društva dovodi do potre­ be za drugačijom podelom rada? Naime.

ali razlog koji se za to navodi nije d o v o l j n o jak. u savremen i m društvima p o v e z a n i m o r g a n s k o m solidarnošću.KLASIČNE TEORIJE 53 U m a l i m . O d ljudi se zahteva d a glasaju. T a k o d e . u p r i m i t i v n i m d r u š t v i m a koja se zasnivaju n a m e h a n i č k o j solidarnosti. daleko je sla­ bija i ne vrši ni približno tako j a k u kontrolu n a d l j u d i m a . religija). kolektivna svest utiče n a svakoga i o d velikog je značaja za zajednicu. interesovanje za takvu političku participaciju (na primer. delimično ili u p o t p u n o s t i . . niko vas ne m o ž e ni osuditi za vaše neučestvovanje u t o m j a v n o m poslu. O s i m toga. O s i m toga. u s a v r e m e n i m d r u š t v i m a nije m o ­ guće uspostaviti efikasnu kontrolu n a d svim članovima društva. neizdiferenciranim društvima. p o v e z a n i m organ­ s k o m solidarnošću. p a će ljudi verovatno p o s t u p a t i u skladu s njima. Pojedinac koji ne bi želeo d a učestvuje u p l e m e n s k i m aktivnostima bio bi obeležen o d strane kolektiva i ostali članovi bi ga gledali p o p r e k o . m a n j e ljudi je p o d uticajem kolektivne svesti. kolektivne predstave prilič­ n o su rigidne i o b i č n o povezane s religijom. m n o ­ g o j e fleksibilnija i prilagodljivija i m a n j e je povezana s rigidnim n a č i n o m razmišljanja (kao što j e . U velikim. ljudi s m a t r a j u d a je važno aktivno uče­ stvovati u velikom broju plemenskih aktivnosti. A k o niko ne zna d a li ste glasali ili niste. N a primer. veliki broj ljudi smatra d a izbor predsednika nije o d presudne važnosti za njihov život. ali usled razvije­ ne p o d e l e rada i veće nezavisnosti p o j e d i n c a o d kolektiva. glasanje za predsednika države) nije ni približno toliko j a k o . povezanim m e ­ h a n i č k o m solidarnošću. recimo. N a s u p r o t t o m e . Kolektivna svest nije više toliko važna i čini se d a većini ljudi nije m n o g o stalo d o nje. uključujući tu i izbor n o v o g poglavice. veći broj ljudi je s p r e m a n d a je izigra. Č a k i k a d a bi svi smatrali da je glasanje važno. O n e deluju v e o m a snažno. L j u d i m a su kolektivne predstave v e o m a važne. činjenica d a neko nije glasao lako m o ž e d a p r o m a k n e k o m š i j a m a . D r u g i m recima. izdiferenciranim društvima. M o ž ­ d a je važno d a neka zemlja dobije predsednika.

. od nekoga ko ukrade domaću životinju može se zahtevati da 100 sati radi na farmi oštećenog. savremeno društvo će od njih zahtevati da se drže zakona ili da se oduže onima kojima su naneli štetu. Umesto da poje­ dince surovo kažnjava i za naizgled beznačajne prekršaje kolek­ tivne moralnosti. staraju se izabrani službenici (policajci. plati kaznu. za sprovođenje prava. s vremenom je mehanička solidarnost ustupila mesto organskoj solidarnosti i postepenom slabljenju kolektivne svesti. jake kolektivne svesti u slabu kolektivnu svest? Dirkem objašnjava da te promene možemo opaziti posmatrajući transformaciju pravnog sistema. a postojanje prava nije ništa drugo do materijalni odraz postojanja jake kolektivne svesti i društva povezanog me­ haničkom solidarnošću. Mehaničku solidarnost karakteriše krivično pravo. To je očigledno daleko blaža reakcija od odsecanja ruke lopovu. Takve reakcije dokaz su da se krivično pravo primenjuje. Kao što smo videli. Razlog za takvu reakciju nalazi se u tome što kolektiv nije duboko i emocional­ no vezan za opštu moralnost koja predstavlja osnovu tog prava. Krađa domaće životinje. To je oblik prava u kome se prestu­ pnici oštro kažnjavaju za svaki postupak koji čvrsto integrisana zajednica doživljava kao prekršaj snažne kolektivne svesti. da će svaki njegov prekršaj verovatno naići na žustro i oštro kažnja­ vanje prestupnika. Oblik prava u kojem će prestupnici verovatno biti oštro kažnjeni za svaki postupak koji čvrsto integrisana zajednica doživljava kao prekršaj snažne kolektivne svesti. Taj oblik prava od prestupnika zahteva da se drže zakona ili da nado­ knade štetu onima koje su povredili svojim postupcima. Pokazatelj postojanja slabe kolektivne svesti i organske solidarnosti jeste restitutivno pravo. recimo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Krivično i restitutivno pravo Kako da znamo da li je bilo prelaska mehaničke solidarnosti u organsku solidarnost. može dovesti do odsecanja ruku krad­ ljivca. Slično tome. bogohuljenje može rezultirati odsecanjem jezika bogohulniku.54 DŽORDŽ RlCER . a time i uključivanje morala u društvo. ili da se oduži druš­ tvu tako što će provesti kraći period u zatvoru. Reci­ mo. sudski Krivično pravo .obeležje organske solidarnosti i slabe kolektivne svesti. Restitutivno pravo . Ljudi su toliko vezani za moralni sistem. Umesto kolektiva.obeležje mehaničke solidarnosti.

pojave u savremenim društvima poput blasfemije (bogohuljenja) proći će nezapaženo i nekažnje­ no.KLASIČNE TEORIJE 55 činovnici). ljudi će na blasfemiju uglavnom reagovati blago ili čak uopšte neće reagovati na nju. i treba ih proučavati empirijski. Iako ni mehanička soli­ darnost nije oslobođena problema. Dijagnozirajući društvene bolesti i tražeći lekove za njih. Marks). Zajednica se tako može distancirati od tog problema. Društvene činjenice treba tretirati kao stvari koje su za pojedince spoljne i prinudne. odvoji od već postojećih disciplina.po Dirkemu. Kao i ostale probleme. sa znanjem da o njemu brinu plaćeni ili izabrani službenici. društvene činjenice su predmet prou­ čavanja sociologije. Spenser. Or­ gansku solidarnost prati nekoliko problema. veoma su podsećali na lekare. Dirkema više brinu problemi vezani za organsku solidarnost i pitanje njihovog rešavanja. Dirkem i teoretičari poput njega (Kont. čini se da Dirkem opisuje i objašnjava istorijsku promenu od jednog tipa solidarnosti ka drugom tipu. Osim toga. Društvene činjenice . kao tada novu discipli­ nu. po svoj prilici. A vlasti. zauzete dale­ ko većim problemima kao što su suzbijanje kriminala i zloupo­ treba narkotika. Dirkem je ovaj koncept razvio boreći se da sociologiju. Dirkem je anomiju posmatrao kao patološku pojavu. a jedan tip ne čini se ni boljim ni lošijim od drugog. čak i kada je protivzakonita. čime je nagovestio da ona može da se izleći. ali Dirkema najviše zanima anomija. Pošto poseduju daleko slabiju kolektivnu svest i ne pridaju veliku važnost religiji. Anomija Na jednom nivou. Ključni koncept Društvene činjenice Za razumevanje Dirkemove misli i razvoja moderne sociologi­ je presudan je koncept društvenih činjenica. verovatno neće uopšte obraćati pažnju na blas­ femiju. psihologije i filozofije. . Dva tipa solidarnosti samo naizgled su različita.

ali koje imaju nematerijalan oblik (na primer. na koji način su nam one spoljne? Odgovor leži u tome što su norme i vrednosti društva u zajedničkoj svojini kolektiva. Učioni­ ca je materijalna realnost (možemo dodirnuti zidove. Jer.56 DŽORDŽ RiCER .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Dok su filozofi razmišljali o apstrakcijama. Takođe. ali nijedan pojedinac ne poseduje ništa što ga približava tim normama Materijalne društvene činjenice . Najpozna­ tiji primer nematerijalnih društvenih činjenica u sociologiji su norme i vrednosti. Prva vrsta su materijalne društvene činjenice. Kao takve. Primer takvih je struktuta učionice u kojoj se pohađa nastava.društvene činjenice koje su spoljne i pri­ nudne. Neke. možda i mnoge od njih. za razliku od društve­ nih činjenica. Dirkem je tvrdio i to da društvene činjenice na pojedince deluju eksterno i prinudno. ona je tu da nas spreči da. Postoje i nematerijalne društvene činjenice. One su takode spoljne i prinudne. usađene su u pojedinca procesom socijalizacije. Drugim recima. a ne spoljne. amfiteatar). Ta praksa razlikovala bi sociologe odfilozofakoji su samo spekulisali o apstraktnim pitanjima. stolove. kao takva. recimo. ali nemaju materijalnu formu. Takode. mi smo sprečeni da u amfiteatru igramo fudbal dok je predavanje u toku i zbog ne­ pisanih i široko prihvaćenih pravila koja defišu ponašanje u učionici. . tablu) i. Dirkem je tvrdio da sociolozi društvene činjenice treba da tretiraju kao stva­ ri. iako možemo da vidimo kako nematerijalne društvene činjenice na nas deluju prinudno. To su društvene činjenice materijalizovane u spoljnom svetu. psihološke činjenice su za pojedince unutrašnje. Nematerijalne društvene činjenice . igramo fudbal u prostoriji dok je predavanje u toku. Time ih je razlikovao od psiholoških činjenica koje proučavaju psiholozi. naučeni srno da visoko cenimo i vrednujemo obrazovanje. norme i vrednosti). Struktu­ ra prostorije može podsticajno uticati na studente da pažljivo prate predavanje i hvataju beleške. i nisu neophodno prinudne za njih. ona je za nas spoljna i prinudna. Ali. bez zalaženja u stvarni svet i bez prikupljanja činjenica o konkretnim društvenim pojavama. Dirkem je pravio razliku između dve vrste društvenih činjenica.društvene činjenice koje imaju materijalan (opipljiv) oblik (recimo. što nas sprečava da radimo bilo šta što bi se mo­ glo smatrati njegovim nepoštovanjem. društvene činjenice proučavale bi se empirijski. Štaviše.

Dirkem nastupio sa isuviše uskom i ograničenom definicijom sadržaja sociolo­ gije. retko se koristi taj. ljudi se suočavaju s nizom dilema. veće su šanse da ćete pokupiti ovcu i pobeći s lica mesta. supruga ili građanina. U dobro uređenom društvu s jakom kolektivnom svešću. . već sam ih vaspitanjem primio". Kao rezultat toga. U anomičnom društvu. Članovi takvih društava Anomija . Sociolozi se radije usredsređuju na. Zamislite da šetate putem i naiđete na izgubljenu ovcu. Takvo stanje javlja se u trenuci­ ma slabljenja kolektivne svesti u organskim društvima. Takvo stanje se ne može zateći u društvima u kojima postoji mehanička solidarnost. Kao što ćemo videti. Ceo skup normi i vrednosti poseduje isključi­ „Kad vršim svoju dužnost brata. možemo reći da su za nas društvene činjenice spoljne. sada zastareo. izraz. bez jasnog i sigurnog uporišta. potražićete pa­ stira i vratiti mu ovcu. U takvim situacijama postoji samo nekoliko jasnih i snažnih kolektivnih predstava. Jasno da je u svojim naporima da raz­ dvoji sociologiju od psihologije i filozofije. bez jasnog i sigurnog uporišta. Čak i onda kada su one u skladu sa mojim sopstvenim osećanjima i kad u sebi osećam njihovu stvarnost. međutim.KLASIČNE TEORIJE 57 vo kolektiv.stanje u kojem pojedinci ne znaju šta se od njih očekuje i prepu­ šteni su samima sebi. Međutim. stvarnost ne prestaje da bude objektivna. Javlja se u organ­ skim društvima. Mnogi sociolozi i danas usmeravaju svoju pažnju na društvene činjenice. jer ih nisam ja stvorio. ja ispunjavam dužnosti koje su definisane pravom i običajima. danas mnogi sociolozi proučavaju mnoštvo pojava koje se ne bi mogle podvesti pod Dirkemove društvene činjenice. Anomiju možemo definisati kao stanje u kojem pojedinci ne znaju šta se od njih očekuje. U tom smislu. društvenu strukturu (mate­ rijalne društvene činjenice) i društvene ustanove (nematerijal­ ne društvene činjenice). ja ispunjavam dužno­ sti koje se nalaze van mene i mojih postupaka. Dirkem tvrdi da takvo ponašanje nastaje jer u anomičnim situacijama ljudi ne znaju šta se od njih očekuje i prepušteni su sami sebi. kad izvršavam obaveze koje sam ugovorio. Dirkem u knjizi Pravila sociološkog metoda piše: i vrednostima.

U tom delu Dirkem je tvr­ dio da su ljudi skloniji samoubistvu ako ne znaju šta okolina. zbog čega ova društva ne pate od anomije. Ključni koncept Anomično i ostali tipovi samoubistva Koncept anomije odigrao je središnju ulogu u Dirkemovom proslavljenom delu Samoubistvo. regulacija ponašanja ljudi . Neuspesi ovih društava i velike zloupotrebe vlasti koje su se u njima dešavale (na primer.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI dobro poznaju verovanja zajednice i potpuno im je jasno kakvo se ponašanje od njih očekuje u svakoj situaciji. tip društva koji su oni stvorili Marks bi sigurno kritikovao zbog nehumanosti. kao i Marks. Ljudi znaju gde im je mesto. Karl Marks (1818-1883). zaključci i preporuke za rešenje društvenih problema precizno izvedeni iz osnovnih premisa) teorija klasičnog doba je­ ste teorija koju je razvio nemački socijalni mislilac i politički ak­ tivista.58 D20RDŽ RlCER . Ali.arhipelag gulag . od njih očekuje.u kojima su umrli milioni ljudi) pri­ pisivani su Marksu i njegovim luđačkim idejama. odvele ka stranputici ustoličenja totalitarnih ko­ munističkih režima. Mnogi misle da je Marks bio ludi radikal koji je razvio skup ideja koje su mnoga društva. Skoro svi takvi režimi već su propali ili su u procesu postepene transformacije u kapitalistička društva. a sebe. iako su se vođe tih društava često pozivale na Marksa. Ta tvrdnja možda predstavlja iznenađenje za čitaoce koji su ranije imali prilike da se upoznaju s kritičkim pogledima na Marksa i na njegovu teoriju. Činjenica je da ono u šta su se ta društva pretvorila nije imalo mnogo veze s onim što je Marks mislio da bi komunističko društvo trebalo da bude. nazivali komunistima. uključujući Sovjetski Savez i mnoge države Istočne Evrope. U takvoj situaciji. sistem zatvoreničkih logora u Sovjetskom Savezu . KARL MARKS: OD KAPITALIZMA DO KOMUNIZMA Najvažnija i estetski najsavršenija (usled činjenice da su analiza.

ljudi su previše integrisani u kolektiv i ubijaju se u većem broju jer ih grupa podstiče. kada je regulacija njihovog pona­ šanja niska i kada su uglavnom slobodni da rade sve što požele. Dirkem je smatrao da je anomično ubistvo samo jedan od četi­ ri tipa samoubistava. čak i prisiljava na takvo ponašanje. Ta nekontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje štetna za pojedince i rezultira u povećanoj stopi samoubistava. ljudi će se verovatno osećati neukorenjeno i neće znati šta treba da rade u okruženj trpkoj e se stalno i brzo menja. Ve­ ćina takvih ljudi oseća moralnu slobodu da izvrši samoubistvo. oni se osećaju beskorisnim i beznačajnim.kada su ljudi prejako integrisani u zajednicu. U slučaju altruističkog samoubistva. ve­ rovatno će u većem broju izvršavati samoubistva. Nelagodnost koja zbog toga nastaje navodi ljude da mnogo če­ šće dižu ruku na sebe nego u stabilnim vremenima. Konačno. osećaju se beskorisnim i beznačajnim. pogotovo anomičnog samoubistva. međutim to.u situacijama prevelike regulacije (na primer. Bez rakve kontrole. da stopa samoubistava raste kako u vreme­ nima pozitivnih poremećaja. fatalističko samoubistvo nastaje u situacijama prevelike regulacije Anomično samoubistvo . socijalni poremećaj. jer ih grupa podstiče. uključujući i to da izvrše samoubistvo.veća je verovatnoća da će ljudi izvršiti samoubistvo kada ne znaju šta se od njih očekuje. rop­ stvo) ljudi su obično toliko utučeni i pritisnuti nedostatkom slobode da češće sebi oduzimaju živote nego pod normalnim okolnostima. Pozitivni i negativni poremećaji mogu podjednako negativno da utiču na sposobnost kolektiva da kontroliše pojedinca.kada ljudi nisu čvrsto integrisani u zajednicu i kada su prepušteni sami sebi. Egoistično samoubistvo . Veliki broj takvih ljudi pre ili kasnije prihvati gledište po kome su (moralno) slo­ bodni da urade šta god žele. odnosno poremećaj u stepenu regulacije ponašanja pojedinaca. čak i prisiljava na takvo ponašanje. . Ta ne­ kontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje štetna za pojedince i rezultira u povećanoj stopi anomičnih samoubistava.KLASIČNE TEORIJE 59 je niska. Prepušteni sami sebi. Ali. a ljudi uglavnom mogu da se ponašaju nekontrolisano i rade šta požele. tako i u vremenima negativnih po­ remećaja. Do egoističnog samoubistva dolazi kada ljudi nisu dobro integrisani u kolektiv. Interesan­ tno je. šta je uzrok povećanoj stopi anomičnog samoubistva? Naj­ važniji uzrok je. Altruističko samoubistvo . smatra Dirkem. i privredni rast i privredna stagnacija mogu da prouzrokuju porast stopa anomičnih samoubistava. Fatalističko samoubistvo . Drugim recima.

pogotovo kapacitet razmišljanja. Umesto toga. Iako u kapitalističkom društvu ljudi lakše mogu da dođu do hrane i zaklona. a visok stepen integrisanosti ka altruističnom samoubistvu). U kapitalizmu. hrana i sklonište . Kapitalizam je bio .to jest. Oni moraju da delaju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (na primer. voda. ljudi su bili previše zauzeti pronalaženjem hrane i skloništa da bi ra­ zvijali svoje kapacitete. Ljudski potencijal Početnu tačku Marksove teorije nalazimo u skupu pretpo­ stavki o ljudskom potencijalu u pravim istorijskim i društvenim okolnostima. prema tome. ljudi se malo bave pokušajem da izraze svo­ je kreativne kapacitete u procesu aproprijacije prirode. prisvajaju njene delove kao što su sirovi materijali. U kapitalističkim i pretkapitalističkim društvima ljudi ni izbliza nisu imali takav potencijal. represivna i eksploatatorska uloga tog sistema (o kojoj ćemo govoriti u ovoj glavi) sprečava najveći broj ljudi da žive život u skladu sa svojim potencijalom. To često podrazumeva da je neophodno da prirodu prilagođavaju svojim potreba­ ma kako bi preživeli. Ali.i prilagođavaju je sebi. Ljudi su to radili i u ranijim društvima. prilagođavaju se preprekama koje im se nađu na putu i usaglašavaju svoje aktivnosti s drugim ljudima. ljudi bi nestalo ako bi se ceo njihov potencijal sveo samo na razmišljanje. mogu da planiraju ono što će uraditi. Dirkemova teorija samoubistva je. Ljudi prisvajaju prirodu . U pretkapitalističkim društvima (recimo. zasnovana na dva kriterijuma: na stepenu regulacije (nizak stepen regulaci­ je vodi ka anomičnom samoubistvu. oni su usredsređeni na posedovanje stvari i zarađivanje novca pomoću kojeg je moguće steći te stvari. obdareni svešću i sposobnošću da svoju svest povezu s delanjem. a visok stepen ka fatalističkom samoubistvu) i na stepenu integrisanosti u kolektiv (nizak stepen integrisanosti vodi ka egoističnom samoubistvu. u kamenom dobu ili u srednjem veku).60 DŽORDŽ RlCER . Za Marksa su ljudi. ali na jedan primitivan i neefikasan način tako da nisu mogli da raz­ viju svoje kapacitete. za razliku od životinja. recimo. Ljudi. ropstvo) kada su ljudi obično toliko utučeni i pri­ tisnuti nedostatkom slobode da češće sebi oduzimaju život nego pod normalnim okolnostima.

postaće „rodna bića"). oni moraju da obave posao na način na koji kapitalisti to od njih zahtevaju. neop­ hodno je prethodno razumeti šta je on podrazumevao pod ljud­ skim potencijalom. ispolje pun ljudski potencijal (to jest. radnicima s kojima ih proizvode i sposobnostima koje bi potencijalno mogli da razviju. Otuđenje Ideja da ljudi aproprijacijom iz prirode moraju uzeti ono što im je potrebno. Međutim. Radnici zauzvrat dobijaju nadnicu koja bi trebalo da im omogući zadovoljenje sopstvenih Otuđenje . Otuđenje (alijenacija) predstavlja slom te prirodne međuzavisnosti. te aktivnosti za njih biraju njihovi vlasnici . umesto da se izraze kroz rad. postoji prirodna međupovezanost ljudi i njihovih proizvodnih aktivnosti. verovao je Marks. Drugim recima. Kapitalisti odlučuju šta će se raditi i kako će se to raditi. Umesto da su pri­ rodno povezani sa svim tim stvarima. po Marksovom shvatanju. Rad je pozitivan proces u ko­ jem ljudi upotrebljavaju svoje kreativne kapacitete i dalje ih šire u proizvodnim aktivnostima. Ako je radnici prihvate. „proletarijatu") nude nad­ nicu. Oni radnicima (u Marksovoj terminologiji. Da bismo razumeli kako je Marks shvatao otuđenje.slom prirodne povezanosti ljudi s njihovim prozvodnim aktivno­ stima. radnika s kojima ih zajedno proizvode i onoga što su oni potencijalno sposobni da postanu. U komunizmu će. Oni će se osloboditi svoje želje da poseduju stvari i biti sposobni da. povezana je s gledištem da ljudi. Prema tome. ljudi su odvojeni od njih. rad koji većina ljudi u kapitalizmu obavlja ne omogućava im da izraze svoj ljudski po­ tencijal. moraju da rade. ljudi se u kapitalizmu od njega otuđuju. .KLASIČNE TEORIJE 61 važan za Marksa zato što je omogućio tehnološke i organizacione inovacije koje su neophodne za nastanak komunističkog društva. proizvodima koje proizvode.kapita­ listi. umesto da radnici sami izaberu svoje proizvod­ ne aktivnosti. pomoću tehnologije i organizacije koja je razvijena u kapitalizmu. proizvoda koje oni proizvode. U okolnostima u kojima ljudi postižu puni ljudski potencijal (komunizam). ljudi po prvi put biti slo­ bodni da izraze svoje pune kapacitete.

S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN I potreba. Treće. Osim toga. Drugo. Kada bi bili pre­ pušteni samima sebi i mogli sami da odlučuju. počinju da mrze jedni druge. Oni se sve manje ponašaju . ljudi su inherentno socijalni. Prema tome. zavrću šrafove) što ih sprečava da vide širu sliku onoga što proizvode. Konačno. verovatno će morati na uli­ cu. umesto da rade zajedno u harmoniji. (To mogu da urade jedino ako ga kupe na tržištu. Po Marksovom gledištu. zadržaće svoja radna mesta. odnosno da razumeju kako njihov doprinos proizvodnji utiče na celokupan proizvodni pro­ ces i finalni proizvod koji će se naći na kraju pokretne trake. radnici su od njih odvojeni i nesposobni da se u njima izraze. Kada je proizvod za­ vršen i spreman da izađe na tržište. to skoro uvek znači da će kapitalisti pokušati da pro­ daju proizvode da bi uvećali profit. Budući da kapitalisti kontrolišu proizvodne aktivnosti. Ljudi koji se nalaze oko njih predstavljaju strance koji samo obavljaju slične izolovane zadatke. radnici. Kapitalisti često okreću radnike jedne protiv drugih da bi ustanovili ko može najviše da proizvede za najmanju nado­ knadu. radnici. Radnici su potpuno odvojeni od proizvoda koji su proizveli i nemaju apsolutno nikakvo pravo da odlučuju o tome šta će se s njim desiti. oni koji izgube. barem neko vreme. najveći broj radnika uopšte ne razume koji je njihov doprinos finalnom proizvodu. Čak i ako ne učestvuju u borbi za opstanak. on ne pripada radnicima. Oni koji prežive u toj bici. radnici su obično odvojeni jedni od drugih. Ponekad je još gore od toga. jasno je da su radni­ ci u kapitalizmu odvojeni jedni od drugih. svoje zadatke obavljalju samostalno i repetitivno. Uzima­ jući u obzir profitnu orijentaciju kojom je moguće definisati ka­ pitalizam. oni bi odlučili da u saradnji s ostalim radnicima proizvode ono što im je ne­ ophodno za život. u kapitalizmu. Ta­ kode. Međutim. čak i kada rade s drugim radnicima.62 DžORDZ RiCER . kapitalisti poseduju proizvod.) Proizvodi pripadaju kapitalistima koji ih mogu upotrebiti za lične potrebe ili raditi s njima što god žele. umesto da kroz svoj rad izraze puni ljudski potenci­ jal. ljudi se sve više od njega udaljavaju. prisiljeni da se bore na život i smrt. Radnici rade za pokretnom trakom i obavljaju veo­ ma specifične zadatke (recimo. malo je verovatno da će ga radnici upotrebiti da bi zado­ voljili svoje osnovne potrebe.

to su stvari koje su n e o p h o d n e za proizvodnju (oruđa. njihova svest postaje sve m a n j e aktivna i k o n a č n o biva uništena.klasa ljudi koji u kapitalizmu poseduju sredstva za proizvodnju i stoga su u položaju da eksploatišu radnike. Kapitalizam K a o što s m o videli. N j i m a je takođe potre­ ban novac d a bi preživeli u kapitalizmu. Kako samo ime kazuje. Ključ za razumevanje o b e klase leži u o n o m e što M a r k s naziva sredstvima za proizvodnju. ali. otuđenje se javlja unutar kapitalističkog sistema. U t o m sistemu j e d n a klasa (kapitalisti) eksploatiše drugu klasu (proletarijat). sredstva za proizvodnju . akopripadnici proletarijata žele da rade.ekonomski sistem. dvoklasni sistem koji čine kapi­ talisti i proletarijat. Kapitalista ne m o ž e d a proizvodi i ne m o ž e d a pravi novac i profit bez proletarijata. mašine.predmeti koji su neophodni za proizvodnju (oru­ đa. Kapitalizam je. Posledica kapitalističkog načina proizvodnje jeste m a s a otuđenih radnika koji su nesposobni d a izraze svoje suštinske ljudske kvalitete. a kapitalisti i njega imaju (kao i sposobnost d a g a neprekidno uvećavaju). novac za nadnice). Tako se dolazi d o sporazuma. mašine. U kapitalizmu. Kapitalisti. dakle. Sredstva za proizvodnju . jer bez njih ne m o g u d a rade.klasa ljudi koji moraju da prodaju svoje radno vreme kapitali­ stima jer je to jedini način da pristupe sredstvima za proizvodnju. imaju sve o n o što je proletarijatu potrebno (sredstva za proizvod­ nju. R a d n i c i m a je n e o p h o d a n pristup sredstvima za proizvodnju. Prema toma. u suštini. oni moraju d a zakucaju na vrata kapitaliste i traže o d nje­ ga d a ih zaposli. najvećim delom sastavljen od kapitalista i proletarijata.KLASIČNE TEORIJE 63 kao ljudi. Kapitalisti . Kapitali­ sta o m o g u ć a v a proletarijatu pristup sredstvima za proizvodnju i plaća m u nadnicu (visoku tek onoliko koliko je n e o p h o d n o d a bi Kapitalizam . u kojem jedna klasa (kapitalisti) eksploatiše drugu klasu (proletarijat). Proletarijat . a sve više k a o tovarne životinje ili mašine. sirovine i fabrike). šta radnici m o g u da i m p o n u d e zauz­ vrat? Radnici imaju nešto što je kapitalistima n e o p h o d n o : radnu sposobnost i vreme koje je n e o p h o d n o d a bi se radilo i proizvo­ dilo. posedujukapitalisti. sirovine i fabrike). K a k o se o d ­ nosi s d r u g i m l j u d i m a i p r i r o d o m p o s t e p e n o prekidaju.

njega će na poslu zameniti njegova deca. Međutim. jer kada radnik onemoća i više ne bude mogao da radi. potrebno je razumeti još jedan Marksov koncept . proletarijat kapitalistima daje svoje radno vreme i sve proizvodne sposobnosti i kapacitete koji se vezuju za to vreme.. Kapitalisti mogu da investiraju. prave sheme itd. Rani radovi koje je Marks objavio u tom periodu odslikavali Nadnica za preživljavanje . To može da sprovede samo proletarijat. kako bi ga deca. Najednostavnije rečeno. Marks je počeo da piše za jedne radikalne liberalne novine i nakon deset meseci postao njihov urednik. Međutim. po Marksovom gledištu. .64 D Ž O R D Ž RICER .S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I proletarijat počeo da radi). Zapravo. Marksova definicija rada glasi ovako: rad predstavlja proizvodnju stvari iz sirovog materijala koji se nalazi u prirodi. kapitalisti ne rade. ali za Marksa to nije rad. Marks kaže da se radnicima plaća nadnica za preživljavanje. Sistem je lu­ kavo zamišljen. kad onemoća. iz čega proizlazi da je stvaralac vrednosti u kapitalizmu proletarijat. proletarijatu bi trebalo da pripadne praktično sve što proizađe iz procesa proizvodnje. To je suma taman dovoljna da bi radnik mogao da preživi i izdržava porodicu i decu. a kapitalista ne radi.radnu teoriju vrednosti. a ne dirketno priroda. iako u kapitalizmu si­ rovine obezbeđuje kapitalista. a kapitalisti skoro ništa. vlada je uskoro zatvo­ rila te novine zbog političkih stavova koji su u njima iznošeni.nadnica koju kapitalista plaća radniku a koja je taman tolika da radnik preživi i zasnuje porodicu. planiraju. Proletarijat radi. Taj sporazum na prvi pogled izgleda pravedno: i kapitalisti i proletarijat dobijaju ono što nemaju i što im je neophodno. Radna teorija vrednosti — Marksova teorija po kojoj sva vrednost proizvoda dolazi iz rada utrošenog u procesu proizvodnje. U zamenu za to. upravljaju. Marks smatra da sva vrednost dolazi od rada. to predstavlja jedan nepra­ vedan dogovor. zamenila na njegovom radnom mestu. Karl Marks Biografska skica Nakon što je diplomirao na Berlinskom univerzitetu. Zašto je to tako? Da bi se došlo do odgovora na to pitanje. pošto proletarijat radi.

prvenstveno proletarijata. Kapitalisti su prezauzeti uvećanjem profita d a bi ikada bili u poziciji d a istinski razumej u eksploatišuću prirodu svog o d n o s a s radnicima. delim i č n o i zbog toga što je toliko eksploatisan i osiromašen d a više ništa ne m o ž e d a prikrije realnost o n o g a što se dešava u kapita­ lizmu. Marks je postavio osnov za svoje životno delo. N a primer.KLASIČNE TEORIJE 65 su poziciju koja će voditi Marksa kroz ceo život. M e đ u t i m . ni radnici nisu svesni eksploatacije. o svom međusobnom odnosu i o načinu na koji kapitalizam funkcioniše. kapitalisti to n i k a d a neće biti u stanju. k u c n u ć e čas k a d a će prole­ tarijat steći k l a s n u svest. kapitalisti misle d a su nagrađeni ne z b o g toga što eksploatišu radnike. i proleteri i kapitalisti imaju lažnu svest o sebi. kapitalista dobija lavovski deo nagrade. a sve veći broj kapitalista biva izbačen s tržišta i pretvara se u proletarijat. cene se obaraju. što su m u d r o inve­ stirali.u kapitalizmu. U njima se moglo naći nešto od demokratskih principa humanizma i mladalačkog idealizma. Ironično je to d a ni kapitalisti. a revoluciju p o t p o ­ maže dinamika kapitalizma. Klasna svest preduslov je za revoluciju. U odba­ civanju tih aktivnosti.sposobnost klase. što su izmanipulisali tržište. za razliku o d kapitalista. a rad­ nici nadnicu koja im jedva omogućava da prežive. iako bi po radnoj teoriji vrednosti trebalo da bude obrnuto. naivno sanjare­ nje komunista-utopista. Eksploatacija . Kapitalista dobij a lavovski deo nagrade. proletarijat je u stanju d a to shvati. itd. već z b o g toga što su p a m e t n i . R a z u m e se. kao i aktivnosti koje su pozivale na ono što je on smatrao preranom političkom akcijom. I jedni i drugi su žrtve lažne svesti. Rečeno M a r k s o v i m rečnikom. . Klasna svest . a radnici nad­ nicu k o j a i m jedva o m o g u ć a v a d a prežive.u kapitalizmu. Lažna svest . situacija u kapitalističkom društvu upravo je obrnuta. On je odbacio apstraktnost filozofije. Proletarijat stoga predstavlja žrtvu eksploatacije. u kapitalizmu se vodi sve žešća borba za prevlast nad tržištem. da prevazide lažnu svest i istinski razume prirodu kapitalističkog sistema. Z a razliku o d proletarijata. Radnici misle d a dobij aj u p o š t e n u n a d o k n a d u za urađeni p o s a o .

višak vrednosti. dok oni koji ne zaslužuju da prođu bolje (ka­ pitalisti) postaju sve bogatiji.66 D Ž O R D Ž RICER . kao i celokupnu vrednost. proletarijat će drastično narasti. jer će mali broj kapitalista koji je preo­ stao jednostavno biti zbačen s vlasti. to će biti veći. Marks opisuje kapitaliste kao „vam­ pire" koji sisaju rad proletarijata. d o k će se kapitalistička klasa svesti na mali broj ljudi koji održava svoje pozicije zbog toga što se pokazao sposobnim d a eksploatiše druge. o n o što M a r k s naziva Višak vrednosti — razlika između vrednosti proizvoda kada se on proda na tržištu i vrednosti elemenata utrošenih u njegovu proizvodnju (uključu­ jući tu i ljudski rad). kapitalizam po svojoj prirodi vodi do eksploatacije. Višak vrednosti deflniše se kao razlika između vrednosti proizvoda kada se on proda na tržištu i vrednosti elemenata utrošenih u njegovu proizvodnju (uključujući radnikov rad).S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I Naposletku. uspešniji i bogatiji. Ključni koncept Eksploatacija Po Marksu. Međutim. trebalo da pripad­ ne njima. K a d a ovako nara­ stao proletarijat konačno dosegne klasnu svest i odluči d a stupi u akciju. neće biti takmičenja. odnosno iz koncepta viška vrednosti. pogotovo do eksploatacije proletarijata ili radničke klase. a k o m u n i z a m neće m o ć i d a nastane ukoliko proletarijat nešto ne p r e d u z m e . K a p i t a l i z a m neće biti uništiten. . Proletari­ jat m o r a d a p r e d u z m e k o n k r e t n u akciju. sledsrveno tome. Po radnoj teoriji vrednosti. U živopisnoj metafori. On bi. u kapitalističkom sistemu lavovski deo te vrednosti pripada kapitalisti. stvaraju radnici. Sto više proleterske „krvi" kapitalisti isisaju. Stepen u kome kapitalista zadržava višak vrednosti i upotrebljava ga za sopstvene cilje­ ve (uključujući širenje svog kapitalističkog posla) jeste stepen u kome kapitalizam predstavlja jedan sistem eksploatacije. Oni koji zaslužuju da budu bogatiji (proletarijat) u kapitalizmu postaju sve siromašniji. Nje­ gova razmišljanja o eksploataciji izvedena su iz njegove radne teorije vrednosti. nasilnim ili mirnim putem.

. diktatura proletarijata) i koja bi uskoro bila zamenjena istinskim komunizmom. Marks je imao nekoliko specifičnih ideja o budućnosti komu­ nizma. Neposredan cilj trebalo je da bude zbacivanje otuđujućeg i eksploatišućeg sistema. Zapravo. moraju da preduzmu konkretnu akciju kako bi uspeli da prevazidu kapitalizam. pomažući mu tako da stekne klasnu svest. prioritet je da se razume način na koji kapitalizam funkcioniše i da onda ta poruka nađe svoj put do proletarijata. Po Marksu. To ne zna­ či nužno da ljudi moraju da budu nasilni. bavićemo se kasnije. Komunizam Marks nije sumnjao u to da će dinamika kapitalizma dove­ sti do revolucije. Marks je opisao tranzicionu fazu od kapitalizma ka komunizmu u kojoj bi postojale šire strukture (na primer. Nije dovoljno razmišljati o tome kako je kapitalizam iskvaren ili stvarati velike teorije o tome kako će uskoro nestati.KLASICNE TEORIJE 67 praksisom. već da ne mogu samo sedeti u kućama zavaljeni u svoje fotelje i čekati da se kapitali­ zam sam od sebe raspadne. (Iskustvo Sovjetskog Saveza posle revolucije 1917. naročito proleteri. Onim što dolazi nakon toga. ali posvetio je malo vremena opisu komunistič­ kog društva koje bi trebalo da zameni kapitalizam. godine pokazuje koliko Praksis . Komunizam .društveni sistem koji će ljudskoj vrsti po prvi put u istoriji omogućiti da izrazi svoj pun potencijal.ideja da ljudi. Neki kažu da je taj nedostatak plana postavio temelje za debakl komunizma koji je usledio u Sovjetskom Savezu i njegovim sate­ litima krajem 20. Iz tih pretpo­ stavki možemo da zaključimo da je komunizam društveni sistem koji po prvi put omogućava izražavanje punog ljudskog potencija­ la. Marks je bio kritičan prema veli­ kom broju mislilaca koji su protraćili svoje vreme sanjareći o ne­ kom budućem utopijskom društvu. kada revolucija uspe. Njih ćemo bolje shvatiti ako se načas vratimo Marksovim osnovnim pretpostavkama o ljudskom potencijalu. ljudi moraju da izađu na ulice i dokrajče kapitalizam. svet u kome sistem nije ni­ šta drugo nego skup socijalnih odnosa medu ljudima koji ga čine. komunizam je antisistem. veka.

po mno­ gim mišljenjima. On je. S padom sovjetskog komunizma (i transformacijom kineskog komunizma u veo­ ma živu kapitalističku privredu koja nastavlja da postoji s ko­ munističkom državom).) Marks je verovao da je komunizam sistem koji omogućava ljudima da izraze svoju promišljenost. Činjenica je da je Marks veoma malo rekao o komunizmu. vek.68 DŽORDŽ RlCER . bio teoretičar kapitalizma. bile su komunističke ili su bile u savezu s komunističkim blokom. bar potencijalno. propao ne samo komunizam. ali koje su u prethodnim sistemima (na primer. kreativnost i društvenost koje su uvek postojale kao mogućnost. već i Marksova teorija na kojoj je on naizgled bio utemeljen. ali ne po cenu ugrožavanja ljudske kreativnosti. da se zavuče u svaki kutak zemljine kugle. . u 21.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI je ovo gledište bilo naivno. Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Da li Marksova teorija ima bih kakav u postkomunističkom svetu? značaj Ima onih koji smatraju da je urušavanjem Sovjetskog Saveza i njegovih savezničkih država kasnih osamdesetih godina 20. kapitalizam je slobodniji nego ikada u poslednjih sto godina (od nastanka sovjetskog komunizma 1917. Komunističko društvo trebalo je da iskoristi i proši­ ri tehnološke i organizacione mogućnosti kapitalizma. značajnije i upotrebljivije nego ikad ranije. Uistinu. zapravo. Smatralo se da će marksi­ stička teorija konačno završiti na dubrištu propalih teorija. veka. veliki broj država. Ipak. kapitalizam) bile potiskivane i uništavane. U periodu između 1917. ne samo da su preživele prelaz iz 20. kao i to da nije bilo moguće eliminisati šire strukture koje eksploatišu i otuđuju ljude. uključujući neke od najvećih i najvažnijih. ranih 90-ih godina mnogo se pričalo o kraju marksi­ stičke teorije. godine). kao i mnoge druge neomarksističke teorije koje su iz nje izvedene (glava 5). oduvek mogao da bude. feudalizam. i 1989. godine komunizam je ogra­ ničavao ekspanziju kapitalizma na različite načine. Marksova teorija. Marks je komunističko društvo zamišljao kao društvo u kome će tehnologija i organi­ zacija čoveku omogućiti da bude ono što je. Prvo. već su danas.

prilagode ili odbace. Kako je komunizam brzo nestajao iz pamćenja ljudi (osim na Kastrovoj Kubi i. Marks nije samo predvideo činjenicu da će kapitalizam postati globalni fenomen. a neke moraju da se promene. po nekim mišljenjima.KLASIČNE TEORIJE 69 Kao rezultat toga. u Kini) kapitalizam je oslo­ bođen mnogih globalnih ograničenja i sada se ubrzano širi po celoj zemljinoj kugli. mnogi današ­ nji marksistički teoretičari i rade. Zapravo. Drugo. sprečio je razvoj i globalno širenje kapitalizma. s tim što je tamo došlo do razvoja jedne poseb­ ne domaće vrste kapitalizma. već i činjenicu da on to mora postati. Isto se de­ silo i u Kini. globalni sukob između kapitalizma i komunizma. u suprotnom. Otuda. koje je Marks predvideo. kapitalističkoj privredi bilo je teško ili čak nemoguće da prodre u te delove sveta. Bez obzira na to. Marksova predviđanja nisu se u potpunosti ostvarila u 20. propadaju. moraju da se šire ili. njegova analiza kapitalizma. u vreme Korejskog i Vijetnamskog rata) iscrpli resurse koji su mogli da se uporrebe za ekspanziju kapitalizma. Ka­ pitalistički poslovi danas. To. Zbog toga su Marksove ideje. u poslednje dve decenije globalno širenje kapitaliz­ ma. mnogo više nego u Marksovo doba. pogotovo hladni rat koji je započeo ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata. ponovo se pojavilo. u stvari. veku zbog globalnog sukoba kapitalizma i komunizma (kao i zbog drugih faktora kao što su dva razarajuća svetska rata). barem retorički. oni kao svoju početnu poziciju uzimaju Marksove teorijske ideje o kapitalizmu . pitanje više nije da li će Kina smeniti SAD na mestu vodeće kapitalističke zemlje. već kada će se to desiti. Mnoge od njih su sumnjive. Zapadni kapitalisti užurbano su krenuli u bivši sovjetski blok i tamo započeli svoje poslove. To se najbolje vidi u bivšim komunistič­ kim državama koje su postale ključne destinacije kapitalistič­ kog ekspanzionizma. oni ne­ prekidno moraju da traže nova tržišta budući da stara postaju sve manje sposobna da proizvedu nove poslove i uvećaju pro­ fit. čak ponegde potpuno pogrešne. Time ne želimo da kažemo da su Marksove ideje svete i nedodirljive. Međutim. Zapravo. danas relevantnije nego ikada ra­ nije. To se dogodilo zbog toga što su veliki vojni troškovi napravljeni tokom hladnog rata (na primer. a po­ gotovo globalnog kapitalizma. neki od najvažnijih radova o globalizaciji napisani su iz marksističke perspektive (vidi glavu 10).

kao i s Veberovom teorijom posebno. Društveno delanje Veberova teorija društvenog delanja godinama je privlačila veću pažnju od teorije racionalizacije. Taj koncept zasniva se na Veberovoj teoriji delanja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i nadograđuju se na njih da bi dodatno osvetlili globalni uspeh kapitalizma kao posledicu propasti komunizma. Njegov najznačajniji teorijski doprinos nalazimo u konceptu sve veće racionalizacije zapadnog društva. Naime. . On je to učinio sa nizom sada uveliko prepoznatljivih predrasuda. veka. kao i sa stanovišta političkog razvoja s kraja 19. Talkota Parsonsa (s kojim se srećemo u glavi 4).70 D20RD2 RlCER . najvažniji teoretičar sa stanovišta sociologi­ je (drugi kandidat je Emil Dirkem). onda se može tvrditi da je njegov nemački kolega. Razlog za to je rad jednog drugog klasičnog teoretičara. Maks Veber (1864-1920). Jedna od njih je njegova vlastita teorija delanja koja ga je navela da prenaglasi značaj Veberove teorije delanja (koja je imala presudan uticaj na ranu Parsonsovu teoriju). Iako je nastala na početku 20. Veberova misao bila je veo­ ma složena. ona je ugrađena u temelje savremene sociologije. tridesetih godina dvadesetog veka Parsons je američku publiku upoznao sa klasičnom evropskom teorijom u celini. koja se danas smatra sre­ dišnjom tačkom njegove teorijske orijentacije. po­ gotovo racionalnog delanja. veka. Da odgovorimo konačno i na pitanje koje se nalazi u podna­ slovu ovog okvira: Marksove ideje danas su relevantnije više nego ikada! MAKSVEBER: RACIONALIZACIJA DRUŠTVA Ako je Karl Marks najvažniji mislilac sa stanovišta socijalne misli u načelu.

u porodici koja je pripadala srednjoj klasi.ljudski postupci koji se više ili manje javljaju nesvesno. Izražene razlike koje su postojale medu njegovim roditeljima ostavile su duboke posledice kako na njegovu intelektualnu orijenta­ ciju.ljudski postupci koji nastaju svesno. ponašanje kome pojedinci pri­ pisuju smisao i značenje. Veberov otac bio je birokrata koji je napredovao do relativno uticajne političke pozicije. godine u nemačkom gradu Erfurtu. Pošto je pripadao političkom establišmentu. Naime. ponašanje nastaje bez prethodnog razmišljanja. Veberov otac bio je čovek koji je uživao u ovo­ zemaljskim zadovoljstvima. Recimo. Osim toga. a ne delanjem. žena Delanje . teorijskim pravcem koji je odigrao važnu ulogu u ra­ zvoju socioloških teorija svakodnevnog života. tako i na njegov psihološki razvoj. aprila 1864. Veber bi sklanjanje ruke s vrele ringle ili automatsko otvaranje kišobrana kada počne kiša. koje je posledica svesne namere. zazirao je od svake aktiv­ nosti ili idealizma koji bi zahtevali ličnu žrtvu ili bi ugrozili položaj koji je zauzimao u sistemu. nazvao ponašanjem. I ponašanje i delanje odnose se na svakodnevne ljudske aktivnosti.KLASIČNE TEORIJE 71 Ponašanje i delanje Veberova teorija delanja zasniva se na razlikovanju pona­ šanja i delanja. Međutim. što je bila samo jedna od mno­ gobrojnih osobina po kojima se razlikovao od svoje supruge. i više mehaničke. Maks Veber Biografska skica Maks Veber rođen 2 1 . koje je veoma značajno za sve sociologije sva­ kodnevnog života (vidi glavu 6 ) . a koji se uglav­ nom povezuje sa psihologijom. Ponašanje je usko povezano s biheviorizmom. uglavnom povezano s psihologijom. To otuda što su obe te rad­ nje nesvesne. Biheviorizam — proučavanje ponašanja. Veberova majka bila je predana kalvinistkinja. Ponašanje . za razliku od delanja. .

Veber je. Među­ tim. Cesto nesposoban da spava ili radi. negativno je uticala na Veberovu psihu. Ali. godine. U početku se činilo da se odlučio za očev način života. To mu je sve manje odgovaralo. Ubrzo nakon toga. 1897. Posle dugog oporavka. ostavile su dubok trag na Veberu. Njene brige bile su mahom onozemaljske. Veber je finansijski zavisio od svog oca. tenzija pruzrokovana pottebom da bira između dve potpune suprotnosti. bio je spreman da se vra­ ti aktivnom akademskom životu. i 1905. sitno iseckane govedine i četiri pečena jajeta". Uznemiravale su je nesavršenosti koje su ukazivale na to da nije predodređena za spasenje. ali i tenzija koje su one prouzrokovale. Veber je imao žesroku raspravu s ocem. njegova radna navika ovako je opisana: „Nastavljao je sa rigidnom radnom disciplinom. godine).ono što se danas naziva radoholičar. Vremenom je razvio jedan asket­ ski način života. nakon koje je otac uskoro umro. deleći dan na precizne delove posvećene različitim predmetima. Veber je. neke od sposobnosti počele su da m u se vraćaju 1903. Pošto nije mogao da se ugleda na oba roditelja. ali tek 1904. postao asketa i opsesivni radnik . on je narednih šest-sedam godina proveo u skoro potpunom kolapsu. godine. ali se kasnije priklonio majči­ nom. večerajući u svojoj sobi pola kilograma sirove. koji god izbor da je načinio. sve više se priklanjao majčinim životnim vrednostima. Istovremeno. U tom radu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI koja je težila asketskom životu uveliko lišenom zadovoljstava za kojima je žudeo njen muž. na . Ubrzo nakon toga (1904. izdao je jedan od svojih najpoznatijih radova Protestantska etika i duh kapitalizma. Same te razlike. Posvećenost poslu dovela je Vebera 1896. Tokom osam godina provedenih na Berlinskom univerzitetu. gde je doktorirao i postao advokat. Veber počinje da pokazuje simptome bolesti koji su završili nervnim slomom. godine do položaja profesora ekonomije na Hajdelberškom univerzitetu. Veber se još kao dete suočio s jasnim izborom. ugledavši se na svoju majku. Tokom jednog semestra. potpuno utonuvši u svoj rad. dok mu je univerzitetska karijera ubrzano napredovala. Te nepremostive razli­ ke među supružnicima prouzrokovale su tenziju u njihovom braku. regulisao život časovnikom. kada je u S A D održao svoje prvo predavanje posle šest i po godina. štedeo je na sebi svojstven način.72 D Ž O R D Ž RlCER . a odbojnost prema ocu postepeno je rasla.

Drugim recima. on je svoju pažnju usredsredio na delanje koje podrazumeva da se između stimulusa i reakcije na stimulus odvija misaoni proces. Veber je izveo svoju definiciju sociologije. Sociologija se najviše mora posvetiti pravilnostima u delanju dvoje ili više pojedinaca. Iz te zainteresovanosti za društveno de­ lanje. ali samo iz praktičnih razloga. kapitalisti). Kako vidimo. Kolektiv nije ništa više do skup pojedinač­ nih aktera i delanja. Budući da Vebera ponašanje nije interesovalo. ono se javlja bez prethodnog razmišlja­ nja. Staviše. Vebera je interesovalo delanje jedne osobe. Zato se sociolozi moraju usredsrediti na aktere. Veberova definicija delanja glasi ovako: „To je ljudsko pona­ šanje (bilo spoljašnje ili unutrašnje činjenje. Vebera su interesovale situacije u kojima ljudi pridaju značenje svojim postupcima. Samo ljudi mogu delati. . a ne na kolektive. interesovale su ga samo radnje ko­ jima su akteri pripisivali neko značenje i smisao. on je tvrdio da se oni mogu posmatrati samo kao rezultat delanja dvoje ili više pojedinaca. ponašanje je vrsta radnje koja ne nastaje kao posledica prethodno uspostavljenog značenja. znače­ nje koje ljudi pridaju situaciji mnogo je važnije za razumevanje njihovih postupaka od stvarne situacije u kojoj su se našli. Zapravo. Veber je veliki deo svog života posvetio proučavanju religije. kada je Veber govorio o kolektivima (na primer. ono što je važno jesu svesni procesi. proglasio superiornost religije kojoj je pri­ padala njegova majka. Na teorijskom nivou. Mada lično nije bio religiozan. A društvenim delanjem treba da se naziva takvo delanje „koje se po smeranom značenju dovodi u vezu sa ponašanjem drugih i u svom toku orijentisano je prema ovome". Nasuprot tome. kalvinisti. Sociolozi mogu da govore o kolektivima. To je nauka koja hoće da razume i tumači društveno delanje i time objasni ono što je uzročno u njegovom toku i njegovim posledicama. uzdržavanje od rad­ nje ili trpljenje).KLASIČNE TEORIJE 73 teorijskom nivou. ali ga je daleko više interesovalo delanje dve ili više oso­ ba. ako onaj ili oni koji delaju povezuju s njim neko subjektivno značenje".

Afektivno delanje (koje Vebera nije preterano za­ nimalo) je delanje koje je uzrokovano emocijama. Iako taj izbor ne mora nužno biti i najbolji. Sledeće. već percepcijom okruženja u kome se nalazi. Takvo dela­ nje racionalno je sa stanovišta vrednosnog sistema tog kulta. daleko više zani­ mali vrednosno-racionalno i ciljno-racionalno delanje. njega su ipak.delanje po navici ili u skladu s običajima. Ciljno-racionalno delanje . kada bira najefikasnije sredstvo za ostvarenje svog cilja. Iako je Veber pokazivao interesovanje za tradicionalno delanje (po­ gotovo u vezi s tradicionalnom vlašću). Na primer. jeste tradici­ onalno delanje. Vrednosno-racionalno delanje — delanje koje se javlja kada akter najpogodni­ je sredstvo za ostvarenje svog cilja bira oslanjajući se na skup nekih viših vrednosti. ono je određeno akterovom percepcijom okruženja u kojem se nalazi. Recimo. To je neracio­ nalno delanje.74 D ž O R D Ž RlCER . koje se javlja kada neka osoba dela po navici ili u skladu s običajima (na primer. Tradicionalno delanje . čak i ako bi vam pročišćenje nanelo štetu. Vrednosno-racionalno delanje javlja se onda kada akter bira najpogodnije sredstvo za ostvarenje svoga cilja oslanjajući se na skup nekih viših vrednosti. on je racionalan sa stanovišta vrednosnog sistema kojem akter pripada. uključujući ljude i objekte u njemu. Umesto toga. sada već čuvenu. ako pripadate nekom kultu čiji pripadnici veruju u ritual pročišćenja prethodnog obroka pre nego što počnu sa narednim obrokom. Drugačije rečeno. akter mora uzeti Afektivno delanje — neracionalno delanje koje je uzrokovano emocijama. Ciljno-racionalno delanje javlja se onda kada akter teži ostvarenju cilja koji je sebi postavio. njegovo delanje nije određeno nekim velikim vrednosnim sistemom. on je racionalan sa stanovišta vrednosnog siste­ ma kojem akter pripada. njegovo delanje nije odre­ đeno nekim velikim vrednosnim sistemom. crkveno krštenje ili slava). pa možda i upropastilo sledeći obrok.težnja aktera da ostvari cilj koji je sebi postavio. u skladu s njegovim interesovanjem za racionalizaciju. afektivno postupate kada ošamarite dete u naletu besa. takođe neracionalno. . uključujući i ljude i pred­ mete u njemu. razliku između četiri vrste delanja. onda taj ritual morate da ponavljate prilikom svakog obeda.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Vrste delanja Veber je napravio. Iako taj izbor ne mora nužno biti i najbolji.

objekte (mož­ da će vam sto preprečiti put) i druge ljude (možda neko već ple­ še s tom osobom). Veber je ponudio jedan pristup za proučavanje društvenog delanja i teorijsko oruđe za njegovo proučavanje. Mnogi sociolo­ zi smatraju da je njegov rad veoma koristan. razumevanje nije puka intuicija. Pomenute četiri vrste delanja jesu idealni tipovi. Za Vebera. mogu razumeti šta je to što se događa u svesti ljudi što Razumevanje (nem. ni manje naučan metod od. najpre morate da odlučite koji je najbolji način da joj priđete. Uzimajući sve to u obzir. Pre će biti da je svako delanje kombinacija dveju ili više vrsta ideal-tipskih delanja. izabraćete najbolje sredstvo da ostvarite svoj cilj i dobijete ples koji želite.KLASIČNE TEORIJE 75 u obzir situaciju u kojoj se nalazi. već sistematičan i temeljan metod proučavanja mišljenja i dela­ nja. Veber je jasno naznačio da razumevanje nije ni lakši. služeći se razumevanjem. istraživač je u prednosti nad onima koji su uobrazili da su ozbiljni naučnici koji kori­ ste pozitivističke metode. uzimajući u obzir prirodu situacije (možda su na žurci samo parovi). U teoriji društvenog delanja pojmom verstehen označava se nastojanje istraživača da razume misaoni proces aktera.metodološka tehnika koja podrazumeva po­ kušaj istraživača da razume misaoni proces aktera. Ključni koncept Verstehen Nemačka reč Verstehen znači razumevanje. Na primer. eksperimentalnih metoda koje ko­ riste bihevioristi. kao i to kako oni utiču na delanje (ili interakciju) koje se proučava. ili se čak uopšte ne može. . Prednost leži u činjenici da socio­ lozi. njegova značenja i motive. njegova značenja i motive. Činjenica je da se u stvarnosti retko može. Zapravo. kada na žurci primetite osobu s kojom biste želeli da plešete. verstehen) . zahvaljujući tome što je predmet njihovog proučavanja čovek. recimo. pro­ naći delanje koje u potpunosti odgovara jednom od ovih ideal­ nih tipova. kao i to kako oni utiču na delanje (ili medudejstvo) koje se proučava.

neophodno je staviti se u njegov položaj i razumeti kulturni kontekst u kome on živi. Vrste racionalnosti Dok Veberova teorija delanja počiva na tipologiji delanja koju smo izložili u prethodnom odeljku. . (Kako će se videti. Ali. Međutim. povezan sa Veberovom grand-teorijom o odno­ su između kalvinizma i duha kapitalizma. na koji način je ovaj metod. njegovu svest. tj. tj. Zapravo. U ovom slučaju. Po trećem gledištu. Za razliku od mišljenja i delanja koji se metodom introspekcije mogu proučavati iznutra. te dve teorije delimično se preklapaju. čestice se ne mogu razumeti na isti način na koji se mogu razumeti ljudi. da bi razumeli jednog kalvinistu. Zapravo. Praktična racio­ nalnost je ono što svako od nas radi svaki dan kada pokušava da stigne s jednog mesta na drugo. kontekst aktera.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ih nagoni da se ponašaju na određeni način. odnosno način razumevanja aktera i delanja. drugi smatraju da je Veber razumevanje koristio kao metod po kome je neophodno zamisliti se u poziciji drugog. kao i to šta ga navodi da se ponaša na kapitalistički način (po kome je trka za profitom najviša vrednost). Uzimajući u obzir realne okolnosti Praktična racionalnost — ono što svi svakodnevno radimo kada pokušavamo da stignemo s jednog mesta na drugo. jedna prihvatlji­ va interpretacija glasila bi da je razumevanje metod analiziranja delanja sa stanovišta individualnih mentalnih procesa.76 DžORDZ RiCER .) Veber razlikuje nekoliko vrsta racionalnosti. Sledstveno. a ne mentalni proces. verstehen se bavi odnosom između individu­ alnih mentalnih procesa i šireg kulturnog konteksta. Fizičar koji pro­ učava nuklearne čestice nema mogućnost da razume te česti­ ce. Međutim. Postoji više odgovora na ovo pitanje. sva tri pristupa imaju jaku potporu. čestice se mogu proučavati isključivo spolja. istraživač istražuje spoljašnje okruženje. njegova šira teorija ra­ cionalizacije počiva na tipologiji racionalnosti koju ćemo izložiti u ovom odeljku. Neki tvrde (ne bez osnova) da je Veber pokuša­ vao da razume šta je to što se događa u svesti jednog kalviniste što ga navodi da postupa na način koji doprinosi pojavi duha kapitalizma.

Primena teorijske racionalnosti na saobraćaj­ ne probleme podrazumevala bi angažovanje odgovarajućih struč­ njaka. Dakle. a ne svakodnevnim iskustvima i praktičnim mišljenjem. morate da zakopate koplje pod zemlju. i teorijska racionalnost javlja se u svim istorijskim društvima. onda to morate da uradite svaki put pre nego što krenete u lov. podrazumeva di­ rektno delanje. izbor najpogodnijeg sredstva za ostvarenje cilja vođen je višim vrednostima. rituali u ne­ kom plemenu nalažu da. . Vrednosna racionalnost . s ciljem da se dođe do dugoročnog rešenja saobraćajnih zastoja. posmatrano sa stanovišta vrednosnog sistema pleme­ na to jeste racionalno. Ono što se dešava u jednom plemenu (ili jednom vrednosnom sistemu) nije ni manje ni više racionalno u odnosu na ono što se dešava u nekom drugom. a ne preduzimanje racionalnih radnji u njemu. Teorijska racionalnost . svi ljudi u svim društvima kroz istoriju koristili su ovu vrstu racionalnosti.KLASIČNE T E O R I J E 77 u kojima se nalazi. ali. Prema tome. Ako. ako je put kojim obično idemo na posao blokiran saobraćajnom nezgodom. Cilj je racionalno razumevanje sveta. a drugo da učestvujete u ritualnom kupanju. Sa stanovišta praktične racionalnosti. Na primer. Kao i praktična. i vrednosna racionalnost javlja se u svim civilizacijama i svim istorijskim epohama. svako od nas pokušava da izađe na kraj s postojećim teškoćama i pronađe najefikasniji način da ostvari sopstvene ciljeve. recimo. a ne svakodnevnim iskustvima i praktičnim mišljenjem.sposobnost da se realnost spozna kognitivno kroz razvoj apstraktnih koncepata. Teorijska racionalnost podrazumeva sposobnost da se real­ nost spozna kognitivno kroz razvoj apstraktnih koncepata. pre nego što krenete u lov. Ljudi koji žive na Zapadu nisu jedini koji se služe prak­ tičnom racionalnošću. kao i praktična. Vrednosna racionalnost. gubljenje vremena na zakopavanje koplja očigledno nije racio­ nalno. cilj je racionalno razumevanje sveta. krenućemo sporednim putem. a ne preduzimanje racional­ nih radnji u njemu.izbor najpogodnijeg sredstva za ostvarenje cilja vo­ den je višim vrednostima. i jedno i drugo je racionalno u svom kontekstu. Kao i prethodne dve. ako jedno pleme od vas zahteva da pre lova zakopate koplje ispod humke. U ovom slučaju.

što se najbolje vidi u načinu na koji se ka­ pitalizam razvija. druge svetske religije. a najracionalniji privredni sistem svakako je kapitalizam. Sledstveno.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Konačno. Vebera je stoga prvenstveno interesovala formalana racio­ nalnost. Ta vrsta racional­ nosti karakteristična je za moderni Zapad. sa stanovišta opštinske birokratije. Za razliku od ostalih tipova racionalnosti. ali najviše zbog njegovog insistiranja na stvarima koje se mogu meriti. Veber se najviše bavio formalnom racionalnošću. propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga. ako pravila nalažu da svaki put kada od opštine tražite da vam izda izvod iz matične knjige rođenih morate da popu­ nite šesnaest formulara. Vebera je prvenstveno interesovala racionaliza­ cija privrednog sistema. Zbog toga je Veber svoju pažnju usmerio na odlučujuću ulogu koju je protestantizam. u neko drugo vreme. Protestantska etika i duh kapitalizma Protestantizam je odigrao odlučujuću ulogu u rastu raciona­ lizacije na Zapadu. a posebno kalvinizam odigrao u pojavi kapitalizma. To ga je navelo da proučava činioce koji su pospešili racionalizaciju na Zapadu i prepreke koje su za nju po­ stojale na svim drugim mestima. ipak. U ovom slučaju izbor najpogodnijeg delanja zasniva se na pravili­ ma. . to je sasvim racionalno. a ne na nekom drugom mestu.78 D20RDŽ RlCER . onda to ne možete da izbegnete čak ni onda kada poznajete nekoga od zaposlenih u opštini.izbor najpogodnijeg delanja zasniva se na pravilima. Glavna prepreka i glavni podstrek racionalizaciji jeste religija. S druge strane. Nekome ko ne radi u opštini to se može činiti neefikasnim i neracionalnim. Veber je smatrao da je kapitalizam racionalan na različite načine. On je želeo da odgovori na pitanje zbog čega se ona javila baš na modernom Zapadu. poput Formalna racionalnost . Tipičan primer formalne racionalnosti jeste moderna birokratija u kojoj pravila organizacije određuju najracionalniji smer delanja. formalna racionalnost javila se samo na Zapadu s pojavom industrijalizacije (iako danas sve više postaje sastavni deo društvenih odnosa širom sveta). kao i u sve većoj upotrebi modernog računo­ vodstva. propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga.

To je takode podrazumevalo da su kalvinisti novac. Vebera je prvenstveno interesovala kalvinistička protestant­ ska etika. Međutim. postojali su određeni znaci na osnovu kojih su mogli saznati da li su medu odabranima ili nisu. Zbog toga su kalvinisti bili veoma zainteresovani da postignu poslovni uspeh. prosperiraće ekonomski. umesto da ga troše na prolazna lična zadovoljstva. tačnost. Takode. Ako među radnicima ima onih koji će biti spašeni. Jedan od glav­ nih pokazatelja da pripadaju spašenima bio je uspeh u poslu. ponekad bezobzirnu težnju za profitom. Veber je protestantsku etiku po­ vezao s duhom kapitalizma. Sva ta uverenja o ekonomskom uspehu među kalvinistima vodila su do protestantske etike. morali da štede i ponovo ulažu u posao kako bi ga (posao) učinili još unosnijim. sprečile su da se racionalizacija.KLASIČNE TEORIJE 79 konfučijanizma u Kini ili hinduizma u Indiji. Bio je to jedan izuzetno ohrabrujući sistem za one koji su već stekli bogatstvo ili težili da ga steknu. Duh kapitalizma sadtži niz komponenti uključujući racionalnu i sistematičnu težnju za profitom. a naročito kapitalizam. postojali su određeni znaci na osnovu kojih su mogli saznati da li su medu spašenima ili nisu. Oni koji nisu medu spašenima.na Zapadu. Jedan od glavnih pokazatelja da pripadaju spašenima bio je uspeh u poslu. motiv ljudi da postignu ekonomski uspeh nije bila pohlepa već moralni sistem koji je isticao neprekidnu težnju ka ekonomskom uspehu. Duh kapitalizma . jave u tim društvima. podsticalo ih je uverenje da je njihova moralna dužnost da se ponašaju na takav način. Na ovu. čestitost i sticanje novca kao legitimno i samo sebi cilj. njima su pri ruci bili marljivi radnici koji su na sličan način tražili znakove uspeha. što je podrazumevalo stvaranje većeg i profitabilnijeg po­ sla. kalvinisti nisu mogli da znaju da li će ići u pakao ili u raj niti su direktno mogli da uti­ ču na svoju sudbinu. . štedljivost. sve je unapred određeno. U različitim Protestantska etika — budući da su verovali u predestinaciju. za razliku od svojih radnika. Uostalom. bili toliko uspešni. Kalvinsti su verovali u predestinaciju. Iako nije postojao nijedan način na koji bi kalvinisti direktno mogli uticati na svoju sudbinu. a biti dobar radnik bio je jedan ta­ kav znak. kalvinističke preduzetnike nije mučilo to što su. za razliku od drugih delova sveta. sistemom ideja koji je konačno do­ veo do stvaranja kapitalističkog privrednog sistema. Konačno. neće biti uspešni. to jest u to da je unapred određeno da li će neko ići u pakao ili u raj.

hinduizam i kapitalizam Kina je. zašto se u Kini nije razvio kapitalizam? Iako su neki elementi kapitalizma u Kini bili prisutni . imala preduslove za razvoj kapitalizma. tačnost. ili još konkretnije. Duh kapitalizma podrazumeva više elemenata uključujući i nama najinteresantniju racionalnu i sistematičnu težnju za profi­ tom. Otkrio je da su lideri privrednog sistema u ovim državama . duh kapitalizma. Postavlja se pitanje zašto Kina. visokokvalifikovani radnici i tehnički naprednije i poslovno obučeno osoblje . neprekidno uvećavanje bogatstva i eko­ nomski prosperitet smatrani su dužnošću ljudi. katoličanstvo je sprečavalo razvoj takvog duha. već moralni sistem koji je isticao ekonomski uspeh.u ogromnoj većini bili protestanti. Duh kapitalizma više nije bio pitanje lične ambicije. da druge religi­ je nisu uspele da stvore idejne sisteme koji bi podsticali ljude da se bave ovim pozivima. Konfučijanizam. već je postao moralni imperativ. posednici kapitala. ali na modernom Zapadu nji­ hov motiv nije bila pohlepa. nije podlegla sveobuhvatnom pro­ cesu racionalizacije. Druge ideje povezane s duhom kapitalizma uključuju štedlji­ vost. obrnuto. uključujući tu tradiciju jake želje za prisvajanjem i bezobzirnog ta­ kmičenja.80 D Ž O R D Ž RlCER . Drugim rečima. čestitost i sticanje novca kao legitimnu radnju koja je cilj samoj sebi. Očigledna veza koja postoji između protestantske etike i duha kapitalizma ogleda se u tome što je protestantska etika po­ mogla razvoj kapitalizma. Iznad svega. U tom pogledu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI delovima sveta i u različitim istorijskim epohama ljudi su težili postizanju ekonomskog uspeha.poslovni lideri. ono se na Zapadu nije razlikovalo od konfučijanizma i budizma na Istoku. Zapravo. Dokaz za tu tvrdnju Veber je pronašao proučavajući one evropske države u kojima koegzistira više reli­ gija. a nije ni moglo da stvori. sa svim ovim i drugim prednostima na svojoj strani. Kinezi su imali razvijenu proizvodnju i ogromnu radnu sposobnost. kao i Zapad. katoličanstvo nije stvorilo. Težnja za profitom bila je odvojena od mo­ ralno sumnjive pohlepe i usmerena prema duhu koji se smatrao moralno ispravnim. To je značilo da je protestantizam odigrao značajnu ulogu u izboru tih zanimanja i.

Inovacije. nisu mogle voditi u višu kastu u sledećem životu. Hinduizam je u Indiji takode predstavljao prepreku racio­ nalizaciji i kapitalizmu. Vlast je legitimna dominacija. Konfučijanci su bili nezainteresovani za privredu i privred­ ne aktivnosti. Na ceni je bio prosvećen i načitan čovek. Stoga nije bilo potrebe za preduzimanjem mera koje bi re­ sile tu napetost. tj. u kalvinizmu je tenzija između predestinacije i želje da se zna nečija sudbina dovela do ideje da uspeh u poslu može biti znak spasenja i razrešenja te tenzije. Aktivnost u ovom svetu nije smatrana bitnom. Cilj konfučijanizma bilo je održavanje postojećeg stanja. naročito u oblasti privrede. Postoje brojni razlozi zbog kojih su Kinezi propustili razvoj kapitalizma. Strukture vlasti i racionalizacija Racionalizacija se kao tema provlači kroz mnoge aspekte Veberovog rada. dominacija zasnovana na pristanku. poslovni ljudi). konfučijanci nisu bili orijentisani ka bilo kakvoj vrsti promene. Vernom privrženošću ritualu kaste. Osim toga. jer je ovaj svet samo prolazno prebi­ valište i prepreka duhovnom istraživanju hinduista. Možda je još važnije to što nije bilo nikakve napetosti između religije konfučijanaca i sveta u kojem su konfučijanci živeli. Konfučijanizam je kao preduslov za sticanje položaja i zadobijanje statusa isticao knjiško obrazovanje. hinduisti veruju da su ljudi rođeni u onoj kasti (nepromenljiv položaj u sistemu društvene stratifikacije) koju su zaslužili vrlinama svog ponašanja u pret­ hodnom životu. smatralo se neprihvatljivim raditi za nje­ ga. ali glavni razlog Veber je vi­ deo u konfučijanizmu i njegovim karakteristikama. Aktivno učešće u poduhvatima čiji je cilj sticanje profita smatralo se moralno sumnjivim i neprikladnim za jednog konfučijanskog vlastelina. . uključujući tu i ekonom­ sku promenu. Spasenje treba dostići vernim poštovanjem pravila. Iako se bogastvo cenilo. Nasuprot tome. nedostajalo joj je tržište i drugi raci­ onalni elementi kapitalizma.KLASIČNE TEORIJE 81 (zajmodavci. Na primer. Konfučijanci nisu vrednovali rad i prepuštali su ga potčinjenima. hindu vernici stiču zaslugu za sledeći život. cenile su se bistrina i dosetljivost. ali mi ćemo je izučavati u domenu vlasti. Takode.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Postavlja se pitanje: šta daje legitimitet nekim ljudima da izdaju naredbe koje će drugi ljudi verovatno slediti? Postoje tri osnove legitimiteta vlasti: tradicija. a je­ dan od najvažnijih je koncept idealnog tipa. Vode tvrde da su oni pravi predstavnici svetih i prastarih pravila i sila.jednostrano prenaglašavanje uglavnom racionalnih komponenti određene pojave. a sledbenici u to veruju. Idealni tip . plemenskih ili rodbinskih veza) od pamtiveka ovlašćeni da vladaju. Ključni koncept Idealni tip i birokratija Veber je osmislio niz značajnih metodoloških koncepata. Držeći se svo­ je teorije racionalizacije. Mada se u savremenom svetu još uvek mogu naći ostaci tradicionalne vlasti (pogotovo u manje razvijenim društvima). Tradicionalna vlast — vlast koja se legitimise verovanjem sledbenika da su neki ljudi od pamtiveka ovlašćeni da vladaju. Veber je i feudalizam sma­ trao jednom vrstom tradicionalne vlasti. . Engleska monarhija primer je ostatka tradicionalne vlasti koja očigledno nema nikakvu moć. Tradicionalna vlast zasniva se na verovanju sledbenika da su neki ljudi (na osnovu porodičnih. harizma i legalnost. Različiti oblici tradicionalnog autoriteta uključuju vladavinu starijih. On je idealan u tom smislu što predstavlja jednostrano preuveličavanje uglavnom ra­ cionalnih komponenti određene pojave. Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poređenje posebnih primera društvenih fenomena bilo da se oni nalaze u različitim kulturama ili u različitim vremenskim periodima. Takva jednostrana pre­ uveličavanja postala su koncepti koje je Veber koristio za analizu društva u svim njegovim istorijskim i savremenim varijantama. koje služi kao koncept koji se koristi za analizu druš­ tva u svim njegovim istorijskim i savremenim varijantama. Vode tvrde da su oni pravi predstavnici svetih i prastarih pravila i sila. a sledbenici u to veruju.82 D Ž O R D Ž RlCER . Strukture tradicionalne vlasti nisu racionalne i sprečavaju nastanak racionalizacije. Treba odmah na­ glasiti da Veber pod idealnim tipom nije podrazumevao neku vrstu utopijske ili najbolje* moguće pojave. ona je uglavnom nestala ili postala nevažna. vladavinu naslednih voda i si. Veber je predvideo dugoročni trend u pravcu trijumfa racionalno-legalne vlasti.

ali se pokoravaju objektivnim službenim dužnostima. Veber je ovaj idealni tip (kao i sve ostale) koristio za istorijsko-uporednu analizu. Svaka služba ima obavezu i ovlašćenje da izvršava svoje duž­ nosti. „. 3. a zatim pokušati da objasni ta odstupanja. Istraživač može koristiti idealni tip da bi precizno odredio kolika su odstupanja od idealnog tipa. Iako ga je Veber stvarao po ugledu na birokratiju kakva postoji na modernom Zapadu. 8. 7. organizacionih. službenici imaju sredstva za upravljanje. Idealni tip takode se može koristiti za poredenje konkretnih organizacija u savremenom svetu u smislu stepena u kome od­ govaraju idealnom tipu. u obimu koji bi dopustio da tu organizaci­ ju nazovemo idealnim tipom). Službenik ne može prisvojiti službenu poziciju. one nisu birokratije i ne funkcionišu ni približno tako dobro kao birokratske ustanove racionalno-legalne vlasti.KLASIČNE TEORIJE 83 Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poredenje različi­ tih primera društvenih fenomena bilo da se oni nalaze u razli­ čitim kulturama ili u različitim vremenskim periodima. ali ih ne poseduju. Jedan od najpoznatijih Veberovih idealnih tipova je idealni tip birokratije. nigde nije u potpunosti ostva­ ren. Činovnici su lično slobodni. Najveći deo pravila kojima se reguliše birokratski aparat (odluke. Oni se postavljaju (a ne biraju) po strogo utvrđenoj hijerar­ hiji sa strogo određenim kompetencijama. 4. 5. 2. Veber je uporedio birokratsku organizaciju sve tri vrste vlasti i zaključio kako organizacije koje se povezuju s tradicionalnom i harizmatskom vlašću ne poseduju mnoge od tih karakteristika. Razlozi zbog kojih . pravila. u ovom slučaju. odnosno birokratskih oblika. Nijedan idealni tip. norme) u pisanom su obliku. 6. čak ni tamo nijedna konkretna organizacija ne poseduje sve te karakteristike u zadovoljava­ jućem obimu (tj. pa ni ovaj. kao i sredstva prinude pomoću kojih može da izvrši svoje obaveze. Ovo su njegove glavne karakteristike: 1. U svom radu. Činovnci se odnose prema svojoj službi kao prema jedinom i glavnom zanimanju. Svaki službenik ima stručne kvalifikacije koje se proveravaju ispitom i dokazuju diplomom.

Ubrzo nakon dobijanja vlasti. Iako u svakodnevnoj upotrebi ovim terminom opisu­ jemo izuzetne osobine neke osobe. koncept harizme. . takode. Zapra­ vo.84 D Ž O R D Ž R i c E R . Harizmatska vlast legitimiše se verovanjem sledbenika u izu­ zetnu svetost. hrabrost ili natprirodni karakter vode.pokušaj sledbenika harizmatskog vladara da preobli­ kuju izuzetne i revolucionarne karakteristike svog režima kako bi on us­ pešnije mogao da obavlja svakodnevne poslove. sada čuveni. Oni to. Bitno je zapamtiti da harizmatska vlast nema racionalne osnove (ona. to gotovo odmah postaje jasno i sledbenicima harizmatskog vode. Kroz istoriju. Ta osoba ne mora zaista posedovati te osobine da bi bila tako definisana. emotivni činioci ili. Ta ideja očigled­ no sadrži. logičke za­ blude. To su dezinformacija. Oni to rade kroz proces koji je Veber nazivao rutinizacija harizme. njegovi sledbenici preduzimaju niz mera koje imaju svrhu da osposobe režim za obavljanje uobičajenih upravljačkih poslova. To vodi do važnog zaključka da neko ne mora imati nikakve vidljive izuzetne osobine da bi ga drugi definisali kao harizmatskog vođu. strateške greške.vlast koja se legitimise verovanjem sledbenika u izuzetnu svetost. bilo koja ira­ cionalnost koja je sastavni deo organizacije. pa je stoga ne­ pogodna za svakodnevne zahteve upravljanja društvom. počiva na veri ljudi). izgubiće vlast čim Harizmatska vlast . Ako ne preduzmu te mere. Harizmatična osoba je ona osoba za koju se veruje da poseduje vanserijske ili nadljudske sposobnosti. harizmatske vođe se ističu i svrgavaju tradicionalne. rade da bi se pripremili za dan kada će harizmatski vođa otići s političke scene i omogućiti im da ga naslede. Drugim recima. Za Vebera.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI konkretne organizacije ne zadovoljavaju idealni tip mogu biti raznovrsni. harizma je jedna veo­ ma važna revolucionarna snaga. jednostavnije rečeno. vođini sledbenici teže da preoblikuju izuzetne i revolucionarne karak­ teristike svog režima kako bi on uspešnije mogao da obavlja sva­ kodnevne poslove. Rutinizacija harizme . Sledbenici pribegavaju rutinizaciji i da bi se pripremili za dan kada će harizmatski voda otići s političke scene i omogućiti im da ga naslede. čak i racionalno-legalne strukture. kao i religija. Veber je naglašavao to da drugi definišu osobu kao harizmatičnu. hrabrost ili primeran karakter vođe. Harizma .izuzetne (natprirodne) osobine koje drugi pripisuju nekoj osobi.

Najvažnija struktura povezana s racionalno-legalnom vlašću jeste moderna birokratija (vidi ključni koncept Idealni tip i birokratijd). već i modelom za proces racionalizacije na Zapadu. uspešna rutinizacija harizme na kraju uništava samu ha­ rizmu i vlast je na putu da se preobrazi u jedan od preostala dva oblika vlasti .racionalno-legalna vlast legitimise se činjenicom da je vodstvo svoj položaj steklo tako što se pridržavalo niza kodifikovanih pravila i propisa. Prema tome. . oni menjaju način svog razmišljanja i odlučuju se da prate harizmatskog vođu. Dok harizma menja način na koji ljudi razmišljaju . sledbenici se nadaju da će procesom rutinizacije uspeti da harizmu prenesu na pristalice ili upravljač­ ku organizaciju koju čini grupa pristalica. Pokušavajući da rutinizuju harizmu. vođini naslednici učiniće sve što je potrebno kako bi omogućili funkcionisanje harizmatske vlasti na dnev­ nom nivou i njen nastavak i nakon vođine smrti. Birokratija je bila toliko važna za Vebera da ju je on smatrao ne samo središnjom tačkom racionalno-legalne vlasti. ona bledi u poređenju s onim što Veber smatra najvažnijom revolucionarnom snagom u istoriji . Veber je birokratiju opisivao ne samo kao racionalnu. ali one ne mogu da se porede s birokratijom i nemaju ni približan uticaj na ljude kao birokratija. Mada je harizma važna revolucionarna snaga. I ostali oblici vlasti imaju svoje organizacije. Ona funkcioniše tako što menja ljude iznutra. Ali. već i kao moćnu strukturu.Kl_A5ICNE TEORIJE 85 vođa umre. potkopaće same temelje harizmatske vlasti . harizmatska vlast je jedna revolucionarna snaga. misleći da on može da reši sve društvene probleme.racionalno-legalnu ili tradicionalnu. Ona vrši snažnu kontrolu kako nad onima koji rade Racionalno-legalna vlast . ako uspeju u tome.više neće biti izuzetni ili ih sledbenici neće posmatrati na taj način. Primer racionalno-legalne vlasti jeste predsednik SAD. Kao što smo rekli. njegova vladavina legitimise se činjenicom da je pobedio na izborima i dobio najviše glasova elektorskog koledža.sve većom racionalizacijom i nastankom racionalno-legalne vlasti.menja ih iznutra . Tu se javlja jedna velika protivrečnost. Kako vidimo. Racionalno-legalna vlast legitimise se činjenicom da je vodstvo svoj položaj steklo pridržavajući se niza kodifikovanih pravila i propisa.racionalizacija menja ljude spolja. menjajući strukture u kojima žive.

već da to čini i racionalno-legalna vlast. Harizmatske revolucije javljaće se i dalje.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI u birokratiji. Taj kavez. zapravo. harizma biva uništena. Veberovu teori­ ju. Ljudi će se naći zaklju­ čani u gvozdenom kavezu racionalizacije. Birokratija predstavlja vrstu kaveza koji menja način na koji ljudi razmišljaju i postupaju. racionalizacija i gvozdeni kavez racionalnosti jesu ono što pobeduje. osim što „zaključava" ljude. postaje sve nepropustljiviji na spoljne nasrtaje i sve sposobniji da harizmatskog vodu i gomilu koja ga sledi drži podalje od sebe. u moder­ nom svetu harizmatski tip vlasti i tradicionalni tip vlasti sve manje odgovaraju zahtevima modernog društva i imaju sve manje izgle­ da da se održe. On je cenio uspehe raciona­ lizacije.moćna. ali je bio razočaran sve većom kontrolom koju je ona imala nad ljudima. ali jednom rutinizovana. ona bitno utiče na društveno ponašanje. Jednom kada se rutinizuje. i uopšte racionalno-legalna vlast donose sa sobom niz pogodnosti za društvo. Veber je smatrao da racionalizacija ima odlike kaveza. tako i nad onima koji se samo služe njenim usluga­ ma. usko vezujemo za koncept gvozdenog kaveza racio­ nalizacije . Ona je uspešnija od tradicio­ nalne vlasti koja joj. Iako taj novi oblik može biti tradicionalna vlast. nevidljiva sila organizovanja društve­ nih oblika (pogotovo organizacija) nalik kavezu iz koje je skoro nemogu­ će pobeći. . Pored toga.sliku moćne strukture nalik kavezu iz koje je skoro nemoguće pobeći. ljudi sve teže moći da pobegnu u delove društva koji nisu racionalizovani. a struktu­ ra vlasti je na putu da prede u neki drugi oblik. mora ustupiti mesto. Gvozdeni kavez racionalizacije . sve je veća verovatnoća da će naići na gvozdeni kavez racionalizacije i racionalno-legalne vlasti. ali Veber je bio ve­ oma svestan problema koji su povezani s njima. vremenom. Racionalno-legalna vlast. Veber nije smatrao da samo racionalizacija osvaja Zapad. veća je verovatnoća da će na moder­ nom Zapadu to biti racionalno-legalna vlast. Kao posledica toga. Veber se plašio da će širenjem racionalizacije na sve veći broj delova društva. organizacija harizmatske vlasti slaba je u poredenju s racionalnom birokratijom. a koja utiče na društvene odnose i društveno ponašanje. To je bio način na koji je Veber razmišljao o porastu racionalizacije na Zapadu.86 DžORDZ RlCER . Nema sumnje u to da racionalizacija. Jednom rečju. kada se moderni harizmatski pokreti jave.

veoma am­ biciozne pokušaje da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije i/ili o velikom delu društva. vrednosne i formalne . 6. Sledstveno tome. ono što Marks naziva praksisom. on zaključuje kako kapitalisti eksploatišu proletarijat. .ali se najviše bavio formalnom racionalnošću. u suštini. 3. Teorija Emila Drikema bavi se promenljivom prirodom podele rada i prelaskom iz mehaničke solidarnosti u organsku solidar­ nost. Prelazak iz mehaničke solidarnosti u organsku solidarnost praćen je drastičnim slabljenjem kolektivne svesti. Komunizam je društveni sistem koji po prvi put omogućava puno izražavanje ljudskog potencijala. 10. 4. pogotovo do otuđenja među radnicima. Kapitalizam je. a druga klasa (proletarijat) mora da prodaje svoje radno vreme da bi ima­ la pristup tim sredstvima. 12. Razvoj tog potencijala sprečava kapitalizam koji vodi do otuđenja. Marksova kritika kapitalizma zasniva se na nizu pretpostavki o ljudskom potencijalu. samim kapitalizmom i priželjkivanim prelaskom u komunizam.«LASICNE TEORIJE 87 Sažetak 1. proletarijat mora da preduzme kon­ kretnu akciju. 11. Proletarijat i kapitalisti nisu u stanju da vide tu realnost zbog laž­ ne svesti. proletarijat će naposletku uspeti da dosegne klasnu svest i shvati na koji način funkcioniše kapitalizam. 9. dvoklasni privredni sistem u kome jed­ na klasa (kapitalisti) poseduje sredstva za proizvodnju. Međutim. 14. 13. 2. 8. Pokazatelj te promene jeste transformacija krivičnog prava u restitutivno pravo. 7. 5. Marks prihvata radnu teoriju vrednosti. Teorija Karla Marksa bavi se istorijskim korenima kapitalizma. Osnovni činilac u toj transformaciji jeste promena u dinamičkoj gustini društva. Maks Veber pravio je razliku između četiri tipa racionalnosti praktične. po kojoj sva vrednost pro­ izvoda dolazi iz rada utrošenog u njegovu proizvodnju. Klasične sociološke grand-teorije predstavljaju široke. Glavna patologija koja se vezuje za organsku solidarnost i njenu slabu kolektivnu svest jeste anomija. odnosno načinom na koji je njena do­ minantnost vodila do racionalizacije Zapadnog društva. teorijske. D a bi se kapitalizam zbacio.

Dirkem. harizmatsku. Niš: Gradina.88 15. O religioznim oblicima društvenog života. konačno.tradicionalnu. Korać. Dušan [priredio] (2008). (1982). Novi Sad: Mediterran Publishing. (bilo koje izdanje) Mimica. dobrovoljna smrt u zapad­ sociološka nom društvu. Emil (1982). Kapital. Weber. Uvodu istoriju sociologije 1-II. 17. Maks (1998). Zageb: Naprijed. Emil (1972). Dirkem. Protestantska etika i duh kapitalizma. Beograd: Savremena škola. Sremski Karlovci: Izda­ vačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Karl. Dirkem. E. Prilog kritici političke ekonomije. Maks (1968. Weber. Cvjetičanin V. . Dirkem. Pravila sociološkog metoda. D20RDŽ RlCER . Metodologija društvenih znanosti. Entoni (1996). Sabrani spisi iz sociologije religije I—III. Veber. uspona kapitalistič­ kog privrednog sistema. Samoubistvo. Dirkem. Veber. Mihajlo (1987). Beo­ grad: Prosveta. Emil Dirkem 1858-2008. O društvenojpodeli rada. Comte. Nikšić: Univerzitetska riječ. Zagreb: Globus. Gidens. Maks (1997). Sa­ rajevo: Veselin Masleša. Karl. August (1989). Zagreb: Naprijed. Istorija samoubistava. Protestantska etika igrala je središnju ulogu u racionalizaciji Za­ pada. Emil (1997). Novi Sad: Mediterran Publishing. i Supek R. Beograd: Prosveta. pogotovo racionalizaciji privrede. Veber. Zorž (2008). racionalno-legalnu . Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Veber je razlikovao tri tipa vlasti . Beograd: B I G Z . Marinković. Aljoša (1992).i tvrdio kako je ova poslednja u savremenom društvu najdominantnija vrsta vlasti. H . Minoa. Literatura za dalje čitanje Barns.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 16. Đurić. (2003). Sociologija Maksa Vebera. Zagreb: Naprijed. Marks. Maks (1989). Emil (1963). 1989). Beograd: X X v e k . Marksovo shvatanje čovjeka. O radikalskoj sociologiji. Privreda i društvo 1 i 2. Emil Dürkheim i francuska škola. Maks (1976). Beograd: B I G Z . Duhovni rad kao poziv. O n a je bila presudan či­ nilac u razvoju duha kapitalizma i. Veber je takode proučavao činioce koji su unutar konfučijanizma u Kini i hinduizma u Indiji sprečavali racionalizaciju i kapitalizam. Beograd: Prosveta. (bilo koje izdanje) Marks. Veljko (1987). Kurs pozitivne filozofije.

Izbor druga dva teoretičara atipičan je i kontroverzan.GLAVA 3 KLASIČNE TEORIJE (2) Georg Zimi: Narastajuća tragedija kulture Torsten Vehlen: Kontrola biznisa nad industrijom Džordž Herbert Mid: Socijalni biheviorizam Sažetak Literatura za dalje čitanje Ova glava predstavlja nastavak prethodne glave i bavi se radom druga tri glavna klasična teoretičara. (3) anticipirao da će u kasnom 20. Iako se Mid manje od drugih bavio ve­ likim socijalnim promenama i problemima svog vremena. Prvi. Zimi je smatrao da je izučavanje tragedije kulture prvi zadatak sociologa. jednim od osnivača i najvažnijih autora kla­ sične sociološke teorije. pre nego što dođemo do tog problema. Međutim. Georg Zimi predstavlja nesporan izbor jer se sve više smatra. Međutim. veku doći do transformacije privrede koja je bila definisana proizvodnjom u privredu koja se definiše potrošnjom. Torsten Veblen je Amerikanac i uglavnom se bavio ekonomijom. s Marksom. on zaslužuje da se svrsta u red velikih klasičnih socioloških teoretičara zato što je: (1) stvarao ideje koje su takođe bile sociološke. GEORG ZIML: NARASTAJUĆA TRAGEDIJA KULTURE Georg Zimi (1858-1918) još jedan značajan nemački soci­ jalni teoretičar. moramo se pozabaviti nekim osnovnim konceptima Zimlove teorije. (2) razvio grand-teoriju ekonomskih promena koja je po svom usmerenju i obimu slična ostalim teo­ rijama klasičnih teoretičara (od kojih su svi imali da kažu pone­ što o ekonomiji). delanje i interakciju. Još jedan Amerikanac. . Veberom i Dirkemom. on je stvorio teoriju koja je omogućila neuporediv uvid u individual­ nu svest (uključujući „svest" i „sopstvo"). Džordž Herbert Mid. predstavlja takode pomalo neobičan izbor za raspravu u ovoj glavi.

Zimla su. ti oblici asocijacije predstavljaju samo deliće društvenog života koje treba proučavati mikroskopski. traženje uputstava od drugih ili oblačenje da bi se udovoljilo dru­ gima.) Ljudi se svakodnevno suočavaju s ve­ likim i zbunjujućim mnoštvom interakcija i s još većim brojem učesnika u njima. poput Vebera. . Te oblike interakcije Zimi naziva asocijacijama. Forme . Zimi je. pokušao da definiše sociologiju kao studiju o svakodnevnom životu: sociologija treba da proučava društvo. Zapravo.obrasci koje ljudi i naučnici primenjuju na veliko i zbunjujuće mnoštvo interakcija.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KOREN Asocijacija Iako je Georg Zimi tvorac jedne važne grand-teorije o tra­ gediji kulture. a zatim zamenjuju drugim oblicima asocijacije. tu formu interakcije možete protumačiti na najmanje dva načina: kao običan „zahtev Asocijacija . Da bi uspešno izašli na kraj s tom konfuzijom. (Otuda bi se asocijacija mogla prevesti još i kao povezivanje. ili interakcija. Forme i tipovi Zimi je napravio bitnu razliku između formi interakcije i tipova učesnika u interakcijama.) Asocijacije se neprekidno stvaraju. ljudi društveni svet svode na mali broj formi interakcija i tipova učesnika u interakcijama. njihova svrha je da povezu ljude jedne s drugima. kako bi lakše izašli s njima na kraj. Ovaj deo Zimlove teorije jasno se može razgraničiti od njegovih raz­ mišljanja o tragediji kulture. a društvo nije ništa drugo do zbir individualnih inte­ rakcija koje ga čine. kao što su zajednička večera više ljudi.po Zimlu.90 D Ž O R D Ž RICER . zasnivaju se na njegovim teorijama svakodnevnog života. Kada vas neko pita: „Sta te je dovelo na ovakvu žurku?". odnosi medu ljudima. Prisetimo se primera žurke iz glave 2 i velikog broja interakcija koje se na njoj odvijaju. (Otuda se ponekad njegova te­ orija naziva formalizam. Tipovi . više nego ostale klasične mislioce. Za Zimla.obrasci koje ljudi i naučnici primenjuju na veliki broj učesnika u interakcijama. zanimala naizgled banalna svakodnevna ponašanja. njegova rana. nestaju. a donekle i kasnija slava. razrađuju. kako bi ih sveli na ograničen broj kategorija.

Ipak. prinuđeni smo da ove tipove koristimo kao prve aproksimacije koje nam služe da bismo započeli (ili prekinuli) interakciju. Svest Zimlovo proučavanje asocijacije bilo je povezano i oblikova­ no njegovim proučavanjem svesti. Zimi je napisao niz eseja o formama interakcije (na primer. On je polazio od pretpostav­ ke da se ljudsko delanje odvija svesno. Ako ste raspoloženi da započnete jedno novo poznanstvo. Iz tog razlo­ ga. stranac). kako bismo lakše izašli s njima na kraj. Isti proces se ponavlja kada treba da izađemo na kraj s veli­ kim brojem ljudi s kojima potencijalno možemo stupiti u inte­ rakciju. Na žurci nas neko koga nikada ranije nismo sreli i neko o kome ništa konkretno ne znamo pita zašto smo tu. odgovorićete joj: „Autobus gradskog saobraćaja".KLASIČNE TEORIJE 91 za informacijom" ili kao „želju da se započne odnos". redukujemo ih na ograničen broj tipova učesnika u interakcijama. tu osobu svrstati u jedan od mnogobrojnih tipova koje smo prethodno stvorili. Zimi je takođe verovao da ljudi mogu da se suoče sa sobom . Možda ćemo kasnije uvideti da je naš prvobitni sud bio pogrešan i da smo tu osobu svrstali u pogrešnu kategoriju. Ljudi u interakcije ulaze s različitim motivima. pre nego što odgo­ vorimo. odgovorićete: „Šansa da upoznam nekoga poput tebe". pošto se oko nas odvija veliki broj interakcija. oni koriste kreativnu svest. Da li je osoba koja nam je uputila pita­ nje ozbiljna ili samo želi flert? Da li je dosadna ili je šarmantna? Naš odgovor zavisiće od toga u koju kategoriju smo. uvek težimo da ih redukujemo na ograni­ čen broj formi. Zimi je verovao da je neophodno da i sociolozi. Da bismo što više olakšali susrete s njima. podređenosti i nadredenosti) i o tipovima učesnika u interakciji (na primer. a ne samo obični ljudi. Ako mislite da bi osoba koja vas je to pitala mogla da vam dosađuje. ciljevima i interesima. svakodnevno razvijaju forme i tipove. Kako da odgovorimo nekome koga ne poznajemo? Tako što ćemo. smestili tu osobu. s obzirom na to da se u svakodnev­ nom društvenom životu susrećemo s ogromnim brojem ljudi. Dakle. na osnovu prvog utiska.

„stranac" u nemačkom akadem­ skom svetu svog vremena. svest takođe ima sposobnost da te stimuluse ili strukture ispuni realnim postojanjem. pa tek onda odluče kako da delaju.. tj. već je zavisio od studentskih stipendija. Zimi je Reifikacija . koristeći sociološki rečnik. Umesto toga. on uglavnom nije pisao o onome što je u njegovo vreme smatrano legitimnim akadem­ skim traktatom. Drugo. da sebe posmatraju odvojeno od svojih postupaka. pisao je eseje s popularnim na­ slovima koji su često bili objavljivani u novinama i magazinima. Zimi je. taj proces kojim strukturama dajemo sadržinu nazivamo reifikacija. međutim. Međutim. Drugim recima. Maksa Vebera) koji su o njemu imali visoko mišljenje. napraviti kombinaciju jednog i drugog.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI mentalno. Pomoću svojih mentalnih procesa ljudi se mogu osloboditi ili ograničiti.92 D Ž O R D Ž RICER . Zašto je onda Zimi bio marginalan? Mogu se izdvojiti dva razloga. razmotre različite načine na koje mogu da reaguju. U jednom izveštaju ministru prosvete.proces u kojem društvenim strukturama dajemo sadržinu. Činilo se da mu takav vid rada i izraza više odgovara od masiv­ nih tomova knjiga (iako je pisao i njih). što je verovatnije. Ljudi takođe imaju sposobnost da stvaraju uslove koji ih ograničavaju. Iako se danas smatra jednim od veli­ kana sociološke teorije. ljudi mogu da procenjuju stimuluse koji utiču na njihovo ponašanje. odnosno. stvorio impresivne teorije i lično poznavao veliki broj značajnih in­ telektualaca (npr. on je tokom svog života zauzimao beznačajne akademske pozicije. ljudi nisu potčinjeni spoljašnjim stimulusima ili spoljašnjim strukturama. Najveći deo vremena nije čak mogao da zaradi ni redovnu platu. Zbog tih mental­ nih sposobnosti. Georg Zimi Biografska skica Georg Zimi bio je marginalac. . Zimi je bio Jevrejin u jednom akademskom svetu koji je obilovao an­ tisemitizmom. ali birokratija nemačkih univerziteta nije znala šta će s takvim radovima. Prvo.

To je uspeo tek pred kraj svog života. nema nikakvo drugo značenje van onog koje ima kao dijada. dijada. presudna soci­ ološka razlika jeste razlika između dvočlanih i tročlanih grupa. Za razliku od svih ostalih grupa.KLASIČNE TEORIJE 93 opisan kao „jedan potpuni Jevrejin. . Trijada . dijade su grupe od dva člana.grupa od tri člana. nije ni malo čudno što Zimi nije mogao da nade stalno akademsko nameštenje. ona se jedino može sastoja­ ti od dvoje ljudi koji se nalaze u interakciji. To se najbolje može uočiti u njego­ vom čuvenom radu o dijadama i trijadama.grupa od dva člana. ne postoji kolektivna pretnja pojedincima koji čine dijadu. Najjednostavnije re­ čeno. po svom ponašanju i po svom načinu razmišljanja". a trijade grupe od tri člana. Jer. u di­ jadi ne postoji mogućnost stvaranja posebne grupne strukture koja prevazilazi odnos dvoje ljudi. Nijedno kasnije povećanje grupe (s tri člana na četiri. Uostalom. Ta dva pojedinca zadržavaju visok nivo individualnosti. može li uopšte biti neke razlike ako se dvočlanoj grupi priključi još jedan član? Zimi ovde daje iznenađujući i veoma značajan odgovor: on smatra da prisustvo još jedne osobe pravi ogromnu razliku. premda na jed­ nom manje značajnom nemačkom univerzitetu. Veličina grupe Jedan od najsnažnijih aspekata Zimlove sociologije svakod­ nevnog života jeste način na koji svakodnevne interakcije prelaze u šire društvene strukture. po svojoj spoljašnosti. Pošto nije moguće da se unutar dijade naprave podgrupe. Na prvi pogled čini se da je razlika između ovih grupa neznatna ili da je uopšte nema. s devet članova na deset članova itd. za dvoje ljudi koje se nalaze u interakciji. Dijada . Uzimajući u obzir ovaj izveštaj i antisemitizam tog vremena. Štaviše.) ne čini ni približno toliku razliku kao priključivanje trećeg člana dijadi.

a koji će to deo biti zavisi od načina na koji biramo i priređujemo delove koje smo odlučili da otkrijemo. Ljudi. Laž — oblik interakcije u kojoj pojedinac namerno prikriva istinu od drugih. Iako o drugim ljudima možemo znati mnogo toga. dok druga pokušava da otkrije šta je to. Staviše.94 DŽORDŽ RICER . u svim interakci­ jama otkrivamo samo deo sebe. tr­ govac itd. jer bi previše informacija mo­ glo da izludi druge ljude. rođak.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ključni koncept Tajnovitost Zimi je tajnovitost definisao kao situaciju u kojoj jedna osoba nešto namerno prikriva. situacija u kojoj jedna osoba namerno prikriva nešto dok druga pokušava da otkrije šta je to. moramo znati ko je u pitanju: prijatelj. raspoloženja itd. Prema tome. N a primer.po Zimlu. Čak i onda kada bi ljudi želeli da otkriju sve o sebi (a oni to rade veoma retko). imaju sposobnost da namerno otkrivaju istinu o sebi ili da lažu i prikrivaju svoje pravo lice. U svim aspektima našeg života. Međutim. moramo znati nešto jedni o drugi­ ma (recimo. Nasuprot tome. Laž je forma interakcije u kojoj neka osoba namerno prikriva istinu od drugih. susrećemo se ne samo s isti­ nom. drugima otkrivamo samo delove našeg unutrašnjeg života. To se odnosi na unutrašnji život ljudi s kojima ulazimo u inte­ rakciju. biramo koje delove ćemo prikriti. Posmatrano sa stanovišta Zimlovog interesovanja za kvantitet. lakše prihvatamo i lakše se mirimo kada nas lažu oni koji nam nisu bliski (s kojima smo na distanci). ne bi uspeli. poseb­ no u odnosu na koncept distance. za razliku od bilo kojeg drugog objekta sazna­ nja. u interakciji s drugim ljudima neznanje i greške dobijaju poseban karakter. Zimi je laž razmatrao u okvirima socijalne geometrije. već i to da je postojala namera da se drugi dovedu u zabludu. Zato svako mora da odluči koje in­ formacije će podeliti s drugima. Zbog toga nam nije teško da pri­ hvatimo da nas političari ponekad lažu.). Laž podrazumeva ne samo to da su drugi prevareni. nikada ih ne možemo poznavati u potpunosti. tj. već i s neznanjem i greškama. kada Tajnovitost . a koje otkriti. D a bismo ušli u interakciju. nikada ne mo­ žemo poznavati sva njihova razmišljanja. .

priključivanjem trećeg člana dijadi. tajnovitost je sastavni deo svih društvenih odnosa. Svi društveni odnosi zahtevaju isti­ nu i laž. Stvaranjem trijade. a može i iskoristiti taj spor kako bi stekao moć. Zimi je tvrdio da društveni odnosi zahtevaju kako elemente koji su poznati i jednom i drugom (ili «-tom) učesniku interakcije.KLASIČNE TEORIJE 95 nas slaže neko. Zimi je objašnjavao da u braku. čak i najintimniji društveni odnosi zahtevaju i distancu i bliskost. Drugim recima. sva svakodnevna komunikacija kombinuje elemente poznate i jednoj i drugoj strani s elementima koji su poznati samo jednoj strani. Zapravo. Takođe. Zimi je verovao da je to jedno pogrešno mišljenje. to jest podgrupe. niz društvenih uloga koje ranije nisu bile moguće. tj. Konačno. moguće je da se dva člana grupe bore za naklonost trećeg ili da treći podstiče svađu među njima . kao najintimnijoj i najiskre­ nijoj formi asocijacije. roditelja ili deteta daleko nas više pogađa od laži ministra kojeg poznajemo samo s T V ekrana. ljubavnika. tako i one koji su poznati samo jednom od njih. potpuno samootkrivanje (pod pretpostavkom da je tako nešto uopšte moguće). distanca je prisutna u svim društve­ nim odnosima. jedan član trijade može uzeti ulogu posrednika ili sudije u sporu između druga dva člana. neumerenim samootkrivanjem postaju ogoljeni i nezanimljivi. Izraženo uopštenije i kroz koncept distance. Međutim. Staviše. iako može doći do preki­ da odnosa ako jedna strana otkrije tajnu koja se od nje skriva. Iz tog razloga. učiniće brak prozaičnim i otkloniti svaku mogućnost pojave neočekivanog. Samo neki od onih koji poseduju veliki izvor ličnih talenata mogu pružiti brojna otkrića supružniku. Laž supružnika. Sledstveno. to smatramo nepodnošljivim. Još konkretnije rečeno. Pridruživanje treće osobe dijadi. omo­ gućava nastajanje nezavisne grupne strukture. postoji iskušenje da se partneru sve ot­ krije i da ne postoje tajne. Svi ostali. Zahva­ ljujući ovom poslednjem. to postaju. ko nam je blizak. Stvari se radikalno menjaju kada se pređe s dijade na trija­ du. većina nas ima ograničene kvalitete i svako njihovo otkrivanje i pokazivanje drugima umanjuje našu zanimljivost drugima. stvaranje trijade. javlja se mogućnost grupnog ugrožavanja individualnosti. odnosno uzajamno po­ znavanje i uzajamno prikrivanje.

m o g u javiti n a različite načine. Stranac — jedan od Zimlovih društvenih tipova definisan distancom: neko ko nije ni previše blizu. ni suviše daleko. Prema t o m e . Prema t o m e . u l o g a stranca zahteva k o m b i n a c i j u blizine i distance. definisan je p o ­ m o ć u distance. Z i m i je i m a o niz interesantnih ideja u s v o m razmišljanju o veličini grupe. Fizička blizina velikog broja ljudi. M a l e gru­ p e će verovatno imati o g r o m n u kontrolu nad p o j e d i n c e m . prekinuće svaki kontakt s g r u p o m . Posledica toga je d a svaka pojedinačna g r u p a m o ž e da kontroliše s a m o mali deo p o n a š a n j a svojih članova. neće više biti stranac. jer je u m a l i m g r u p a m a kontrolu k o j u vrše ostali članovi grupe teško izbeći. u velikim g r u p a m a pojedinac i m a veću m o g u ć ­ nost da postane m a n j e uočljiv i podložan kontroli grupe. M e đ u t i m . već član g r u p e . pojedinci postaju podložni drugoj vrsti kontrole. postoji m n o š t v o različitih grupa. U veli­ k i m društvima. Staviše. M e đ u t i m . društveni Z i m i se takođe interesovao za p r o b l e m distance. o č e m u će biti više reći u odeljcima o tragediji kulture. u trijadi se sistemi autoriteta i stratifikacije. . tip koji s m o ranije p o m i n j a l i . a naročito u velikim gradovima. Distanca i stranac stranac. A k o ta o s o b a pride suviše blizu. Stranac je neka o s o b a k o j a nije ni suviše blizu. koji u dijadi nisu bili m o g u ć i . a pojedinac je član m n o g i h o d njih.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI kako bi lakše vršio kontrolu n a d o b a člana. N a primer. postaje m o g u ć a tek o n d a k a d a se razviju g r u p e sastavljene o d b a r e m tri člana. Stvaranje trijade n e o p h o d n o j e za razvoj društvenih struktura koje m o g u d a se o d v o j e o d p o j e d i n a ­ ca i p r e u z m u d o m i n a c i j u n a d n j i m a . smatrao d a u p o r e d o s rastom veličine grupe raste i individualna sloboda. naročito u m o d e r n i m gradovima. ni previše daleko. T a k o je. naizgled protivrečno. ako se previše udalji. M e đ u t i m . mase su m n o g o podložnije kontroli p u t e m najjednostavnije ideje. čini poje­ dince m n o g o prijemčivijim i spremnijim d a slede najjednostavni­ je ideje i p o s t u p a j u nepromišljeno i emotivno. u velikim društvima.96 D Ž O R D Ž RICER . Tragedija kulture. k o j a za­ u z i m a središnje m e s t o u Z i m l o v o j grand-teoriji.

Na primer. ali postoji ogromna razlika iz­ među ulaska i izlaska kroz vrata. Zimi se bavio važnošću granica u prostoru. a ne bliskom prijatelju. masa ljudi u širem prostoru). Ljudi se često slobodno poveravaju strancu. Razlog za to je što ni jednog. ali i da razdvajaju (ako su zatvorena). recimo kada se grupa nalazi u potpuno crnom prostoru. verovatno voditi do povećanog grupnog fantaziranja. ljudima je prijatnije da ukazu poverenje njemu nego onima koji su im bliži i koji su čla­ novi iste grupe. To naravno može da se poveže s takvim pojavama kao što su neredi i si. on zaključuje da vrata pružaju bogatije mogućnosti od mosta. Manjak unetih emocija omogućuje mu da bude nepristrasniji u proceni i u odnosu s članovima grupe. most i vrata ovde ne treba shvatiti bukvalno: to su metafore kojima se objašnjavaju društveni odnosi. ni drugog . Osim toga. između ostalog. u interakciji s članovima grupe stranac može da bude mnogo objektivniji. (Naravno. dok most uvek povezuje. manje je poznata njegova teorija o prostoru. Kada se grupa nalazi na otvorenom. Prema tome. Nejasan prostor po­ javljuje se kada je grupi prostor nejasan. odnosno društveni obrasci. pošto je u pitanju stranac. Njihova važnost otkriva se posebno onda kada su granice beskonačne i nejasne. (Recimo. To će. Pravac nije od značaja kada pričamo o mostu. ona postaje podložna impulsi­ ma. Neki od Zimlovih najinteresantnijih uvida o prostoru povezani su s onim što je imao da kaže o mostu i vratima. entuzijazmu i manipulaciji.) Posebna vrsta distance koja postoji između stranca i grupe dovodi do nekih neobičnih obrazaca u njihovoj interakciji. vrata mogu da povezuju (ako su otvorena). Na primer.KLASIČNE TEORIJE 97 Ključni koncept Prostor D o k je Zimlovo razmišljanje o konceptu distance široko po­ znato. Beskrajne granice javljaju se kada grupa nije ograničena na svoje poli­ tičke granice (na primer. često se dešava da ispričate nešto poverljivo iz vašeg života slučajnom putniku koga ste sreli u vozu ili taksisti. jer pretpostavljaju da to što su mu rekli neće stići nazad do članova grupe.

Distanca i vrednost J e d n o o d Zimlovih najinteresantnijih zapažanja o distanci odnosi se na vrednost. D r u g a strana takode i m a (za prvu stranu) svoju zabranjenu terito­ riju (npr. ljudi se retko o d l u č u j u d a ta­ kve informacije podele s n e k i m članovima g r u p e iz straha d a će ih i ostali članovi ubrzo saznati. postoje brakovi u kojima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI verovatno nećete nikada p o n o v o sresti. stvari koje su previše udaljene o d nas. Re­ kli s m o već da je koncept stranca nemoguće razumeti bez distance. kako stanovnici pojedinih gradova dobro zna­ j u . N e s a m o što je teško popeti se na njega. postoji distanca. N a r a v n o . u nekim as­ pektima. vazduhu ne pridajemo veliku vrednost. za nas n e m a j u veliku vrednost. Stranac nije s a m o socijalni tip. N j e g o v o shvatanje vrednosti predstavlja al­ ternativu Marksovoj radnoj teoriji vrednosti. Jedna strana ima svoju ekipu za preferans ili fudbal u koju je drugoj strani. Z i m i je smatrao da je vrednost stvari funkcija njihove udaljenosti o d nas. odlazak sa prijateljicama u šoping).98 D2ORD2 RicER . recimo. ako neko i m a emfizem pluća). jer je pristupačan i nalazi se svuda oko nas. Distanca ulazi u naše najintimnije odnose s drugima i o d bliskih ljudi pravi strance. O konceptu stranca moguće je raspravljati i kao o obliku interakcije između dvoje bliskih ljudi. n e m a j u veliku vrednost. N a s u p r o t t o m e . Najviše vrednujemo stvari koje su d o ­ stupne. ako ga je zagađenje učinilo teškim i o p a s n i m za udisanje) ili je d o njega teško doći (na primer. Iako je uobičajeno verovanje da su supružnici bliski. ali je za njihovo dobijanje potrebno uložiti određeni trud. Stvari koje su n a m i suviše blizu. to jest lako su dostupne. da bi brak bio zanimljiviji i uspešniji. već je takva avantura preskupa. jer je za većinu ljudi o n o nedostižno. iako ne m o ž e m o da živimo bez njega. Z i m i smatra da između supružnika mora postojati određen stepen distance koji ih čini strancima. . osvajanje M o n t Everesta za većinu nas n e m a veliku vrednost. vazduh može biti v e o m a vredan ako ga i m a malo (na primer. niti je verovatno d a će bilo ko o d tih stranaca doći u kontakt s d r u g i m članovima g r u p e i to im ispričati). to jest koje su n a m teško dostupne. zabranjen pristup. Recimo. U z m i m o . brak. Zapravo. R e c i m o . Su­ protno t o m e . uslovno rečeno.

Internet postaje sve važniji deo objektivne kulture. Individual­ n a k u l t u r a odnosi se n a s p o s o b n o s t p o j e d i n c a d a stvori. T r a g e d i j a kulture nastaje usled toga što objektivna kultura raste velikom b r z i n o m . Tragedija kulture . ljudska kreativnost je uvećana tek s a m o m a l o .sposobnost pojedinca da stvori. astronomiji. D a n a s p o s e d u j e m o daleko p o t p u n i j a znanja o medicini. Kao rezultat toga. a svakim sledećim d a n o m z n a m o sve više. S v r e m e n o m . različiti ele­ menti objektivne kulture sve više se povezuju u m o ć n e . n a u k a . broj različitih elemenata objektivne kulture ta­ k o đ e raste. Internet trenutno i m a veliku kontrolu Objektivna kultura . Naše nedovoljne individualne sposobnosti ne mogu da prate korak s našim kulturnim stvaralaštvom. usvoji i kontroliše elemente objektivne kulture. apsolutna veličina objektivne kulture neprekidno raste. a individualna kultura i sposobnost da se proizvodi objektivna kultura rastu i suviše sporo. filozofija). O n j e m u svakog d a n a m o ž e m o da n a u č i m o nešto novo. Iako d o n e d a v n o nije ni p o s t o j a o . O b j e k t i v n a k u l t u r a o b u h v a t a sve što se m o ž e smatrati proizvo­ d o m ljudske delatnosti (umetnost.KLASIČNE TEORIJE 99 Objektivna i subjektivna kultura K a k o je već s p o m e n u t o . Z i m i je veliku p a ž n j u posvećivao tragediji kulture. Tragedija kulture zasniva se n a razlici i z m e đ u subjektivne (ili individualne) i objektivne (ili kolektivne) kulture.pojava koja nastaje usled toga što objektivna kultura raste velikom brzinom. O s u đ e n i s m o d a sve manje razumemo svet koji s m o sami stvorili. N a j p r e . K o n a č n o . osuđeni s m o da sve više p o t p a d a m o p o d kon­ trolu tog sveta. s a m o o građene svetove koji n a m svakim d a n o m postaju sve neshvatljiviji i izmiču kontroli onih koji su ih stvorili. fizici i sociologiji nego ikada ranije. T o se najjasnije m o ž e uočiti na primeru nauke. u k u p n i iznos l j u d s k o g stvaralaštava bukvalno je eksplodirao. a k o uopšte i jeste. Ipak. Individualna kultura . i m o ž d a najvažnije. .sve ljudske tvorevine koje se smatraju delom kulture. usvoji i kontroliše elemente objektivne kulture. Tragedija kulture naziv je za stanje u k o j e m naše nedovoljne individualne sposobnosti ne m o g u da prate naše kulturno stvara­ laštvo. a indi­ vidualna kultura i s p o s o b n o s t d a se proizvodi objektivna kultura rastu i suviše sporo. Još važnije. D r u g o . osuđeni smo da sve manje razumemo svet koji smo sami stvorili i da sve više potpadamo pod kontrolu tog sveta. N a primer.

Recimo. tom procesu nema kraja i osuđeni smo na to da postepeno gubimo značaj u odnosu na objektivnu kulturu. Ali. Iako ga sve manje razumemo. Povećana specijalizacija dovodi do povećane sposobnosti za proizvodnju sve složenijih i savršenijih elemenata objektivnog sveta. Torstenom Veblenom (1857-1929). Veblen . Iako danas mislimo da su ta dva pojma usko povezana. o Internetu. postoje i pozitivni aspekti svega toga. Središnji problem kojim se Vehlen bavio bio je sukob između biznisa i industrije. odnosno da sve više potpadamo pod nje­ nu kontrolu. TORSTEN VEBLEN: SVE VEĆA KONTROLA BIZNISA NAD INDUSTRIJOM Diskusiju o klasičnim grand-teorijama nastavljamo s Ameri­ kancem. istovremeno s tim procesom. U tom procesu. Kako objektivna kultura raste. ili o Internet kulturi uopšte. Ali sve to ide na račun pojedinaca koji osećaju da su sve manje važni u poredenju s objektivnom kulturom. Budućim stanovnicima našeg društva suđeno je da budu daleko tragičnije ličnosti od nas. Još gore.100 DŽORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI nad našim životima. neko može biti vrhunski programer. visokospecijalizovani po­ jedinci gube osećaj za totalnu kulturu i sposobnost da je kontrolišu. Specijaliza­ cija je dovela do velikog broja otkrića koja neizmerno poboljša­ vaju naš svakodnevni život. ili samo jednog njegovog dela. Internet nam je sve potrebniji. individualna kultura opada. svi mi danas imamo neuporedivo veći izbor nego ikada ranije. poje­ dincu je suđeno da bude gubitnik. ali utonuvši potpuno u detalje proizvodnje konkretnog programa. Naravno. Imajući u vidu ogromno i ekspanziv­ no mnoštvo stvari dostupnih u objektivnoj kulturi. Čini se da je neizbežno da će ta kontrola još više rasti i postajati sve uticajnija i složenija. Podeia rada Ključni činilac za tragediju kulture jeste usložnjavanje podele rada. Oni svakodnevno moraju da se suočavaju i nose s objektivnom kulturom. on gubi predstavu o računarskoj tehnolo­ giji.

B i z n i s m o ž e m o d a definišemo k a o novčani pristup privrednim procesima. dokoličarske klase (prvi Biznis Vehlen daje detaljan opis istorijskih p r o m e n a u prirodi bi­ znisa (poslovanja) i poslovnih lidera. Biznis je definisao svet u k o j e m je Veblen živeo. kao proces u k o m e je sticanje novca glavni interes. poslovni lideri ostavljeni su k a o posrednici i z m e đ u industrije i finansija. Veblenovo najvažnije delo je Teorija put štampano 1899). Takve položaje z a u z i m a klasa dokoličara.novčani pristup privrednim procesima. prelasku finansija u ruke velikih finansijskih organizacija (na primer. investicionih bankara ili investicionih fondova). Biznis se ne z a n i m a za interes šire zajednice. R a z l o g t o m e je to što finansije ne predstavljaju direktan d o h o d a k industriji (za­ pravo. b a r e m delimično. uprkos t o m e što nisu imali p u n o znanja ni o j e d n o m . interes biznisa sastoji se u t o m e d a se industrijska pro­ izvodnja ograniči k a k o bi se cene i profit držali n a v i s o k o m ni­ v o u . p o s l o v o đ e i finansijski direk­ tori. usmeren na dobit. Bilo je izvesno d a će oni zaraditi svoj d o h o d a k jer se. Dalji razvoj d o g a đ a j a v o d i o je ka rutinizaciji finansijskih poslova i. ako uopšte nešto rade. Položaji onih koji ima­ j u poslovni (biznis) interes p o d r a z u m e v a j u svojinu i prisvajanje. p r e m a t o m e . i m a j u poslovnu (biznis) orijentaciju. k a o i nadzornici solventnosti (investicioni bankari. ne zarađuju svoj d o h o d a k . D o k razvoj industrije vodi d o sve veće industrijske proi­ zvodnje. taj d o h o d a k izvodio iz njihovog direktnog d o p r i n o s a proizvodnji (industriji). p o g o t o v o interese viših klasa. novac i profitabilnost. finansijeri koji ranije ili kasnije p o d svoju kontrolu stavljaju in­ dustrijske m a g n a t e ) .KLASIČNE TEORIJE 101 je s m a t r a o d a i z m e đ u njih postoji oštar kontrast. b a r e m p o Veb l e n o v o m mišljenju. p a i inherentan s u k o b . N a taj način. Pošto Biznis . Sledstveno t o m e . D a n a š n j i poslovni lideri skoro se isklju­ čivo bave finansijskim p o s l o v i m a i. graditelji. finansije sputavaju industriju u m e sto što joj d o p r i n o s e ) . već s a m o za profitabilnost organizacije. tj. Prvi lideri bili su preduzetnici koji su bili stvaraoci. . a ne na interes šire zajednice. kao rezultat toga. indu­ strijski lideri. ni o d r u g o m .

Zbog toga je. profit i prodaju). . vanserijska produktivnost industrijskog sistema progresivno bi spustila cene i profit. Industrija Industrija se povezuje s razumevanjem i korišćenjem mehanizovanih procesa svih vrsta u velikom obimu. Nažalost. Glavni interes tih lidera je da ograniče proizvodnju i slobodno funkcionisanje industrijskog sistema kako bi cene i profit držali na viso­ kom nivou. ali njegov najpoznatiji zaključak jeste da takvi lideri narušavaju i ograničavaju produktivnost barem isto onoli­ ko koliko je uvećavaju. Industrijska ori­ jentacija vezuje se za one koji se nalaze u procesu proizvodnje i stručnosti. a jedino što umeju da rade jeste da zarađuju novac finansijskim intrigama i tržišnim malverzacijama. ona ima industrijsku orijentaciju. po Veblenu. njen interes svodi se na finansije (to jest. uspore i sabotiraju funkcionisanje industrij­ skog sistema. Vehlen je smatrao da je poslovna orijentacija parazitska i eksploatatorska. Bez takvih opstrukcija. glavni zadatak poslovnih lidera da opstruiraju. Budući da je radnička klasa najviše uključena u te ak­ tivnosti.DŽORDŽ RICER . prvenstveno od strane radničke klase. industrija je pod kontrolom poslovnih lidera koji uglavnom nemaju nimalo razumevanja za nju. Ključni koncept Upadljiva potrošnja i upadljiva dokolica O n o što izdvaja Veblena od drugih klasičnih teoretičara. Veblen je modernu korporaciju posmatrao kao tip biznisa. već što je stvorio teo­ riju potrošnje. manipulacijama i monopolisanjem tržišta uvećaju svoj profit.razumevanje i produktivno korišćenje mehanizovanih procesa svih vrsta u velikom obimu. Vehlen je priznavao poslovnim liderima sposobnost da uveća­ vaju produktivnost.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 102 je neproizvodna. poslovni lideri strpljivo čekaju da im se ukaže prilika da nepoštenim poslovima. Njegova teorija o odnosu između društvene klase Industrija . Sledstveno. Umesto proizvodnje. nije to što je razvio značajnu teoriju proizvodnje. a ne na proizvodnju i stručnost.

a vidljivost je od suštinske važnosti ako vam je cilj da uvećate sopstveni status i da vam drugi zbog toga zavide. elite će pre pristati na upadljivu potrošnju nego na upadljivu dokolicu. već u stvaranju zavisti medu ljudima. Upadljiva dokolica . iako većina ljudi imitira način prisvajanja klase koja se nalazi neposredno iznad nje u stratifikacionom sistemu. O n je tvrdio da dokolica ili neproizvodno trošenje vremena predstavlja prvobitni način da se među ljudima stvori zavist.potrošnja čitavog niza dobara (proizvoda) koja nije motivisana potrebom za opstankom. a upadljiva potrošnja dokoli­ čarske klase pre ili kasnije pogađa svakog u stratifikacijskom sistemu. Posedovanje takvih dobara donosi veći status onima koji ih poseduju. traće dobra umesto vremena) da bi stvorili razlike koje učvršćuju društveni status. Drugim recima. ljudi u svim drugim socijalnim klasama pre ili kasnije počinju da kopiraju ponašanje klase dokoličara koja se nalazi na vrhu stratifikacijskog sistema. Razlog tome je to što je potrošnja vidljivija. dokoličarska klasa ostvaruje upadljivu potrošnju.KLASIČNE TEORIJE 103 i potrošnje i danas je značajna. Vehlen je tvrdio da se motivacija za potrošnjom čitavog niza dobara (usluge još uvek nisu bile na ceni u vreme kada je Vehlen pi­ sao) ne sastoji u potrebi za opstankom. Kupovanje skupih do­ bara u situacijama u kojima bi daleko jeftinija dobra postigla isti cilj predstavlja primer traćenja u oblasti dobara. Kada donose odluku o tome na šta će trošiti novac. traćenje vremena kao način da se stvori zavist među ljudima i podigne status onih koji su u mogućnosti da raspolažu vremenom na taj način. drugim recima. mno­ go je verovatnije da ćete biti viđeni nego ako opušteno provo­ dite sate ispred plazma televizora koji ste platili 2000 evra. već postizanjem višeg statusa onih koji te proizvode troše i tako stvaraju osnovu za zavist i razlike medu ljudima. veka.neproizvodno trošenje vremena. Vehlen je pravio razliku između upadljive potrošnje i upadljive dokolice. N a prelomu 20. ljudi su nekada upadljivo traćili vreme da bi uzdigli svoj društveni status. Ukus te klase ranije ili kasnije spušta se niz stratifikacijsku lestvicu. Kada po gradu ili naselju u kome živite vozite novi „rols rojs". . U savremenom dobu ljudi upadljivo troše (tj. Upadljiva potrošnja . U modernom svetu.

Imao je dugu kosu. Ta sabotaža može biti svesna. Pokušao sam da ga zainteresujem za ekonomiju. ali on je tu ponudu odbio. koji je napisao jedan prodavač knjiga. Jednom sam čak pokušao da ga nagovorim da započne pisanje Teorije dokoličarske klase. Bio je asketa i miste­ riozna osoba. Njegovi prijatelji i poštovaoci omogućili su mu da postane predsednik Američ­ kog privrednog udruženja. Rekao sam mu da ću zapisati . takva stvar kao što je prevelika proizvodnja. Naredni odlomak.. a da uopšte ne učestvuje u razgovoru. ne može da postoji. doča­ rava nam malo bliže složenu strukturu Veblenove ličnosti: „Čovek se pojavljivao svakih šest ili osam nedelja sasvim regularno. to stvara probleme za zajednicu u vidu nezaposlenosti. zatvorenih fabrika i protraćenih resursa. U svakom slučaju. već ga ta karakteristika čini mnogo ranjivijim u odnosu na napade koji dolaze iz sveta biznisa i u odnosu na poslovne lidere koji žele da ga sabotiraju. bio neobičan čovek. najblaže rečeno. Vehlen čak ide tako daleko pa tvrdi da poslovni lideri svesno izazivaju privredne depresije: oni smanjuju proizvodnju jer pod određenim tržišnim uslovima osećaju da ne mogu da izvuku ono što smatra­ ju razumnim profitom za uložena dobra. Međutim. Objasnio sam mu kakav bi to veliki doprinos imalo za društvenu svest.. Pažljivo je slušao sve što sam mu govorio i topio se kao snežna pahulja ispred vrata. Mogao je da sedi satima u društvu. sa stanoviša šire zajednice. a može biti i posledica činjenice da poslovni lideri sve više zanemaruju način na koji industrija funkcioniše. Jednog dana naručio je knjigu o latinskim crkvenim pesmama. Torsten Vehlen Biografska skica Vehlen je.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI Industrijski sistem koji je sve više međuzavisan ne samo da je pogodniji za zajedničko preduzetništvo.104 D Ž O R D Ž RICER . Po Veblenu. čak i uz aktivnosti poslovnih lidera koje dovode do privredne depresije. industrijski sistem još uvek je dovoljno efikasan da može da omogući poslovnim liderima i njihovim investitorima da zarade ogromne profite.

104 DŽORDŽ RICER . to stvara probleme za zajednicu u vidu nezaposlenosti. Rekao sam mu da ću zapisati . Torsten Veblen Biografska skica Veblen je. Jednog dana naručio je knjigu o latinskim crkvenim pesmama. koji je napisao jedan prodavač knjiga. Pokušao sam da ga zainteresujem za ekonomiju. već ga ta karakteristika čini mnogo ranjivijim u odnosu na napade koji dolaze iz sveta biznisa i u odnosu na poslovne lidere koji žele da ga sabotiraju. Naredni odlomak. Imao je dugu kosu. Međutim.. industrijski sistem još uvek je dovoljno efikasan da može da omogući poslovnim liderima i njihovim investitorima da zarade ogromne profite. Ta sabotaža može biti svesna.. takva stvar kao što je prevelika proizvodnja. ali on je tu ponudu odbio. ne može da postoji. Veblen čak ide tako daleko pa tvrdi da poslovni lideri svesno izazivaju privredne depresije: oni smanjuju proizvodnju jer pod određenim tržišnim uslovima osećaju da ne mogu da izvuku ono što smatra­ ju razumnim profitom za uložena dobra. zatvorenih fabrika i protraćenih resursa. sa stanoviša šire zajednice. Objasnio sam mu kakav bi to veliki doprinos imalo za društvenu svest. Po Veblenu. doča­ rava nam malo bliže složenu strukturu Veblenove ličnosti: „Covek se pojavljivao svakih šest ili osam nedelja sasvim regularno. a da uopšte ne učestvuje u razgovoru. čak i uz aktivnosti poslovnih lidera koje dovode do privredne depresije. bio neobičan čovek. Pažljivo je slušao sve što sam mu govorio i topio se kao snežna pahulja ispred vrata. Mogao je da sedi satima u društvu. U svakom slučaju. a može biti i posledica činjenice da poslovni lideri sve više zanemaruju način na koji industrija funkcioniše. Jednom sam čak pokušao da ga nagovorim da započne pisanje Teorije dokoličarske klase. Njegovi prijatelji i poštovaoci omogućili su mu da postane predsednik Američ­ kog privrednog udruženja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Industrijski sistem koji je sve više međuzavisan ne samo da je pogodniji za zajedničko preduzetništvo. najblaže rečeno. Bio je asketa i miste­ riozna osoba.

delanje i interakciju treba objašnjavati g r u p o m . ili. to d a je M i d . a o n d a se penje do nivoa grupe. Iako je predavao na filozofskom odeljenju Univerziteta u C i k a g u . M i d je odigrao ključnu u l o g u u razvoju j e d n e važ­ ne savremene sociološke teorije . č i m e se o m o g u ć u j e r a z u m a n povraćaj vlasni­ c i m a i investitorima. a taj s l o b o d a n d o h o d a k odla­ zi p o s l o v n i m liderima i njihovim investitorima. kao i sve teorije koje s m o prešli u p r e t h o d n o j glavi. to jest istraživanje društvenih obrazaca koji se odigravaju n a m i k r o n i v o u . m e đ u t i m ." M o d e r n i industrijski sistem toliko je efikasan d a o m o g u ć u ­ je povraćaj na uloženo daleko preko o n o g a što je p o t r e b n o da bi se pokrili troškovi. Podstičući takvu praksu. DŽORDŽ HERBERT MID: SOCIJALNI BIHEVIORIZAM D ž o r d ž H e r b e r t M i d ( 1 8 6 3 . Sve u svemu. Indi­ vidualno mišljenje. delanje i interakciju . analiza bi trebalo da započne o d organizovane grupe. o d o n o g a što je on nazivao društvom.naglašavao kako je istraži­ vanje važno započeti o d nivoa grupe. a o n d a da se spušta do nivoa pojedinca. još uopštenije. vezuju se za traćenje resursa.s i m b o l i č k o g interakcionizma (vidi glavu 6 ) . Bojim se da nećemo za takvu knjigu još dugo vremena imati publiku.d o k je proučavao proces mišljenja. M i d o v a sociološka teorija. dokoličarska klasa dolazi u s u k o b s potre­ b a m a m o d e r n o g industrijskog društva. U m e s t o da započne s pojedincima. M i d o v najveći d o p r i n o s razvoju sociološke teorije predstav­ lja njegova sociologija s v a k o d n e v n o g života. celina i m a prednost u o d n o s u na delove koji je čine. a on mi je na to odgo­ vorio. industrijske v o d e i dokoličarska klasa (čiji su oni važan deo) i njihova novčana orijentacija. M e đ u ­ t i m . . Zanimljivo je. Taj d o d a t n i povraćaj izvor j e o n o g a što Ve­ hlen naziva s l o b o d n i m d o h o t k o m . sadrži grandiozni aspekt. a ne radnicima (ovo p o d s e ć a n a M a r k s o v u teoriju eksploatacije). 'Moje ime je Torsten Vehlen'. a ne obrnuto.1 9 3 1 ) predstavlja verovatno najznačajnijeg teoretičara s v a k o d n e v n o g života u istoriji soci­ ologije. uzdišući pre nego govoreći.KLASIČNE TEORIJE 105 njegovo ime i da ćemo knjigu ekspresno naručiti.

svaka faza povezana je s ostalim fazama i nije nužno da se akt odvija po navedenom redosledu. Ova veoma značajna faza obuhvata manipulisanje percipiranim objektom. za razliku od životinja. Ljudi ne reaguju automatski na stimuluse. mirisa itd. budući da je i on. priznavao mehanizam stimulus-reakcija.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Mid je sebe nazivao socijalnim bihevioristom.) koji su povezani s impul­ som. smatrao je da je ljudsko delanje mnogo složenije od tog jedno­ stavnog mehanizma. Jednostavnije rečeno. njego­ vu teoriju nije uvek lako razlikovati od psihološkog biheviorizma. Percepcija — druga faza akta. Ona prethodi reakciji i angažuje dve glavne ljudske karakteristike: svest i sposob­ nost da se nešto uhvati rukom. gladan čovek može Akt . 3) Manipulacija.treća faza akta. . obuhvata impuls. Otuda. Manipulacija . razmišljao dijalektički. ukusa. Pojedinac reaguje na neki spoljašnji stimulus (na primer. u osnovi. Akt Raspravljajući o aktu. biraju odgovarajuće stimuluse. između stimulusa i reakcije odvija se misaoni proces. podrazumeva manipulisanje percipiranih objektom. 2) Percepcija. Iako je. pojedinci putem čula reaguju na stimuluse ko­ su povezani s impulsom.osnovni koncept Midove sociološke teorije. razlikujući bitno (životinja reži) od nebitnog (životinja ima lepe oči). 1) Impuls. već razmi­ šljaju o njima. Impuls . percep­ ciju stimulusa.prva faza akta. akter reaguje na neki spoljašnji stimulus i oseća po­ trebu da uradi nešto po tom pitanju. kao osnovnom elementu svog teorij­ skog sistema. Ipak. Pojedinci svesno reaguju na stimuluse (putem čula sluha. već da se svaki akt sastoji od četiri zasebne faze. poput Marksa.106 D Ž O R D Z RICER . Ali. On nije smatrao da ljudi reaguju automatski i bez razmišljanja. manipulisanje percipiranim objektom i zadovoljenje izvornog impulsa. Mid se najviše približio psihološkom biheviorizmu. glad ili opasna životinja) i oseća potrebu da uradi nešto po tom pitanju (pronađe hranu ili pobegne). ljudi razmisle pre nego što nešto urade (delaju).

Dok bezna­ čajne gestove koriste i ljudi i životinje. i razmisliti ima li ona karakteristike otrovne pečurke. samo ljudi koriste značajne gestove. Značajni gestovi — gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivno­ sti. životinje moraju da se oslone na daleko neefikasniji metod poku­ šaja i pogrešaka. rezanje jednog psa može automatski izazvati rezanje drugog. Gest jedne osobe ili životinje nesvesno izaziva odgovarajući gest druge.KLASIČNE TEORIJE 107 ubrati pečurku u šumi. značajne gestove koriste samo ljudi. U oba slučaja.pokreti jednog učesnika interakcije koji služe kao stimulus drugom učesniku. to jest preduzimanje konkretne mere ko­ jom se zadovoljava izvorni impuls. Gestovi Jedan akt uključuje samo jednu osobu ili jednu životinju. U ovoj fazi preduzimaju se konkretne mere kojima se zadovoljava početni impuls (čovek pojede pe­ čurku ili ustreli životinju). ljudi su daleko uspešniji u konzumaciji od životinja. 4) Konzumacija. Gestovi . Značajni gestovi su gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivnosti.pokreti jednog učesnika interakcije (čoveka ili životinje) koji služe kao stimulus drugom učesniku. Nasuprot tome. u borbi pasa. Mid je veliku važnost pridavao vokalnim gestovima. Za razliku od ljudi. Međutim. Re­ cimo. to odmah čini i drugi.poslednja faza akta. . i ljudi i životinje ulaze u interakciju s drugima. ispitati je prstima. Konverzacija gestovima — gestovi jednog učesnika interakcije koji nesvesno izazivaju odgovarajuće gestove drugog učesnika. Najnerazvijeniji oblik interakcije su gestovi . jer ni bokser ni pas nisu razmišljali kako da reaguju. Zbog svoje sposobnosti da razmisle pre nego što delaju. reakcija je instinktivna. Nešto slično može da se dogodi i u bokserskom meču: kada jedan bokser zauzme gard. Jedan deo ljudskih (hrkanje) i svi životinjski vokalni gestovi (rezanje) Konzumacija . a gestovi beznačajni. I ljudi i ži­ votinje prave gestove i vode konverzaciju gestovima. mnoge gladne životinje verovatno će bez prethodnog raz­ mišljanja i ispitivanja zgrabiti pečurku i pojesti je.

a gestovi beznačajni. Značajni gestovi su gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivnosti. to odmah čini i drugi. U ovoj fazi preduzimaju se konkretne mere kojima se zadovoljava početni impuls (čovek pojede pe­ čurku ili ustreli životinju). reakcija je instinktivna. Mid je veliku važnost pridavao vokalnim gestovima. Nešto slično može da se dogodi i u bokserskom meču: kada jedan bokser zauzme gard. i ljudi i životinje ulaze u interakciju s drugima. I ljudi i ži­ votinje prave gestove i vode konverzaciju gestovima. U oba slučaja. i razmisliti ima li ona karakteristike otrovne pečurke. Najnerazvijeniji oblik interakcije su gestovi . Značajni gestovi . životinje moraju da se oslone na daleko neefikasniji metod poku­ šaja i pogrešaka. Gestovi Jedan akt uključuje samo jednu osobu ili jednu životinju. rezanje jednog psa može automatski izazvati rezanje drugog. to jest preduzimanje konkretne mere ko­ jom se zadovoljava izvorni impuls. ljudi su daleko uspešniji u konzumaciji od životinja. Gestovi .gestovi jednog učesnika interakcije koji nesvesno izazivaju odgovarajuće gestove drugog učesnika. Međutim. jer ni bokser ni pas nisu razmišljali kako da reaguju. 4) Konzumacija. Zbog svoje sposobnosti da razmisle pre nego što delaju. . značajne gestove koriste samo ljudi. Re­ cimo.pokreti jednog učesnika interakcije koji služe kao stimulus drugom učesniku.KLASIČNE TEORIJE 107 ubrati pečurku u šumi. Za razliku od ljudi. mnoge gladne životinje verovatno će bez prethodnog raz­ mišljanja i ispitivanja zgrabiti pečurku i pojesti je.poslednja faza akta. Gest jedne osobe ili životinje nesvesno izaziva odgovarajući gest druge. u borbi pasa. ispitati je prstima.gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivno­ sti. Dok bezna­ čajne gestove koriste i ljudi i životinje. Jedan deo ljudskih (hrkanje) i svi životinjski vokalni gestovi (rezanje) Konzumacija . Nasuprot tome. samo ljudi koriste značajne gestove. Konverzacija gestovima .pokreti jednog učesnika interakcije (čoveka ili životinje) koji služe kao stimulus drugom učesniku.

a najvažniji od njih uključuju upotrebu jezika. kao i svest. jednostavno definiše kao razgovor Značajni simboli — simboli koji kod osobe koja ih koristi izazivaju istu ili sličnu vrstu odgovora koju nameravaju da izazovu kod onih kojima su upućeni. izgovorena reč će nas verovatno navesti na istu ili sličnu reakciju. Ako im se ne dopada ono što su izgovorili i čuli mogu jednostavno zastati ili se ispraviti na polovini rečenice.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA l NJENI KLASIČNI KORENI jesu beznačajni. Ali. jeste pojam značajnog simbola. nauku). Kada napravimo neki fizički gest. a naročito jezik. Mada i fizički objekti mogu biti značajni simboli. to jest reči. oboje ćemo imati istu mentalnu sliku psa. Međutim. Osim toga. Mišljenje se. i značajni simboli uopšte. najveći deo ljudskih vokalnih gestova čine značajni gestovi. izazivaju istu reakciju i kod slušaoca i kod govornika. već i sposobnost da kontrolišu svoje ponašanje. kada napravimo neki vokalni gest. Kako vidimo. Konverzacija gestovima uključuje samo gestove kojima se komunicira. ono što razlikuje ljude od životinja nije samo sposobnost da razmisle pre nego što reaguju. i što je još važnije. što je pre moguće. Jezik. Kada izgovorim reč „pas". i socioloških pojmova uopšte. tako i na slušaoca. . Svest — razgovor koji ljudi vode sa samima sobom koristeći jezik.108 DŽORDŽ RlCER . Između vokalnih i fizičkih gestova postoji ogromna razlika. takode. gest identič­ no utiče kako na govornika. Značajni simboli i jezik Jedan od najpoznatijih Midovih. ljudi imaju daleko veću kontrolu nad vokalnim gestovima. omogućava presudno važnu sposobnost ljudi da misle. ne možemo da vidimo na koji način smo ga izveli (osim ako se ne nalazimo ispred ogledala). značenja tih reči. Ako u prepunom pozorištu uzviknem: „Požar!" oboje ćemo. pokušati da napustimo pozorište. Jezička konverzacija uključuje gestove. možemo da ga čujemo na isti način kao i osoba kojoj je upućen. najvažniji značajni simboli ipak su vokalni gestovi. Upravo je sistem značajnih gestova omogućio izvanredan napredak ljudskog društva (ovladavanje prirodom. Prema tome. Osim toga. Značajni simboli jesu sim­ boli koji izazivaju istu vrstu odgovora (koji nije nužno identičan) i kod osobe koja ih koristi i kod onih kojima su upućeni. Jezik.

KLASIČNE TEORIJE

109

koji ljudi vode sami sa sobom koristeći jezik. To je razgovor poput onog s drugim ljudima. Slično tome, Mid je verovao da društveni procesi prethode mentalnim procesima; da bi postojala svest, mo­ raju postojati značajni simboli i jezik. Svest nam ne omogućuje samo to da u sebi prizovemo reakciju jedne osobe (onoga ko je uzviknuo „Požar!" u pozorištu), već i reakciju cele zajednice. Ako će uzvikivanje reči „Požar!" spasiti živote ljudi koji su se zatekli u pozorištu, možemo misliti i na javno priznanje koje ćemo dobiti zbog toga što smo uradili. S druge strane, ako napravimo pogreš­ nu procenu, očekivana reakcija zajednice (na primer, negodova­ nje ili prekor što smo bez razloga prekinuli pozorišnu predstavu) može nas odvratiti od tog postupka. Staviše, razmišljanje o reak­ ciji čitave zajednice navodi nas da smišljamo mnogo organizovanije reakcije od onih do kojih bismo došli kada bismo razmišljali 0 reakciji velikog broja zasebnih pojedinaca.

Sopstvo
Drugi najvažniji Midov koncept je koncept sopstva, ili spo­ sobnosti da na sebe gledamo kao na objekat. Sopstvo i svest dija­ lektički su povezani i jedno bez drugog ne mogu postojati. Niko sebe ne može doživeti kao objekt (misliti o sebi) bez upotrebe sve­ sti i niko ne može posedovati svest, tj. voditi razgovor sa samim sobom, bez sopstva. Naravno, nemoguće je stvarno razdvojiti svest 1 sopstvo, jer je sopstvo mentalni proces. Osnova sopstva jeste refleksivnost ili sposobnost da se stavimo u položaj drugih, to jest da razumemo način na koji oni misle i po­ stupaju. Ta sposobnost daje nam mogućnost da posmatramo sebe i svoje ponašanje na isti način na koji nas posmatraju drugi ljudi. Da bismo uspeli u tome moramo biti u stanju da, takoreći, barem mentalno izađemo iz sebe samih. Na taj način, prema sebi možemo da zauzmemo isti stav kao i drugi ljudi. Mi usvajamo posebno gledi­ šte prema sebi koje može biti specifično individualno gledište ili gle­ dište grupe kao celine. (O ovom ćemo kasnije govoriti detaljnije.)
Sopstvo - sposobnost da sebe vidimo kao objekt. Refleksivnost - sposobnost da se stavimo u položaj drugih, to jest da mislimo kako oni misle i postupamo kako oni postupaju.

110

D 2 0 R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

Mid je verovao da se sopstvo razvija u dva ključna perio­ da detinjstva, u periodu igranja (engleski, play stage) i u perio­ du igre (engleski, game stage). U periodu igranja, deca se igraju tako što sebi dodeljuju uloge drugih. U toj igri dete može da se stavi u ulogu doktora, Harija Potera, majke ili oca. Na taj način, deca uče da vide sebe i kao subjekt (dete) i kao objekt (Hari Poter) i počinju da razvijaju sopstvo. Međutim, to sopstvo veoma je ograničeno, jer dete može preuzeti samo ulogu različitog i po­ sebnog drugog (Hari Poter, majka). Preuzimajući ulogu majke ili Harija Potera, dete može da vidi i proceni sebe onako kako zamišlja da to rade Hari Poter ili majka. Međutim, detetu nedo­ staje potpuniji i organizovaniji osećaj sopstva.

Džordž Herbert Mid Biografska skica
Većina teoretičara koji se pominju u ovoj knjizi najveće prizna­ nje stekla je svojim pisanim delom. Međutim, Džordž Herbert Mid je bio podjednako značajan i kao predavač i kao pisac. Njegove reči osta­ vile su snažan uticaj ne mnoge ljude koji su kasnije postali značajni sociolozi dva­ desetog veka. Jedan od njegovih stude­ nata je zapisao: „Razgovor je bio njegov najbolji medij, pisanje je za njega bilo od drugorazrednog značaja". Drugi njegov student, poznati sociolog Leonard Kotrel, ovako je opisao Mida kao profesora: „Za mene su predavanja profesora Mida bila jedinstveno i nezabo­ ravno iskustvo. Profesor Mid je bio krupan čovek, prijateljskog izgle­ da s veličanstvenim brkovima i bradom poput Van Ajkove. Na licu je uvek imao dobroćudan, pomalo stidljiv osmeh usklađen sa trep­ tanjem njegovih očiju kao da je uživao u tajnoj šali koju je izvodio pred publikom. Dok je predavao, uvek bez beleški, profesor Mid je u ruci držao komad krede i predano ga posmatrao. Kada bi izvlačio neki posebno značajan Period igranja — prvi stadijum u razvoju sopstva; deca se igraju tako što dode­ ljuju sebi uloge drugih.

KLASIČNE TEORIJE

111

zaključak, letimično bi pogledao preko naših glava, sa stidljivim, goto­ vo pokajničkim osmehom, ne gledajući ni u koga direktno. Njegova predavanja su tekla i uskoro smo naučili da pitanja i komentari stu­ denata nisu dobrodošli. Zaista, kada bi neko bio dovoljno smeo da postavi pitanje, začuo bi se žamor neodobravanja studenata. Oni su se protivili svakom prekidu toka dragocenog predavanja. Njegova očekivanja od studenata bila su skromna. Nikada nije držao ispite. Glavni zadatak svakog studenta bio je da napiše što je moguće bolji pismeni rad. Te radove profesor Mid je pažljivo čitao, a ono što je mislio o njima predstavljala je ocena. Neko bi mogao pomisliti da su studenti radije čitali literaturu nego pri­ sustvovali njegovim predavanjima, ali nije bilo tako. Studenti su uvek dolazili i nikada im nije bilo dovoljno profesora Mida".

U

periodu igre,

dete počinje d a razvija sopstvo u p r a v o m

smislu te reči. D o k u periodu igranja dete preuzima s a m o j e d n u ulogu, ulogu p o s e b n o g d r u g o g , u periodu igre preuzima ulogu svih onih koji u njoj učestvuju. Svaki o d tih učesnika i m a tačno određenu ulogu u igri. D a bi to ilustrovao, M i d je koristio primer fudbala.* D o k igra fudbal, dete m o ž e d a i m a s a m o j e d n u ulogu (recimo, ulogu levog krila), ali, istovremeno, m o r a da zna koja su zaduženja ostalih deset igrača i šta oni očekuju o d njega. K a o levo krilo, dete m o r a d a zna kakva je uloga g o l m a n a , bekova, veznih igrača, centarfora i d e s n o g krila. O n o takode m o r a d a zna i šta je uloga sudije, trenera, selektora, ali i publike koja sedi na tribina­ m a . D e t e ne m o r a istovremeno d a b u d e svesno svih uloga, ali u s v a k o m trenutku m o ž e biti svesno uloge barem tri ili četiri igrača (koliko je otprilike dovoljno da biste postigli gol ili ga odbranili). Zahvaljujući toj sposobnosti da istovremeno p r e u z m u više uloga, deca v r e m e n o m stiču s p o s o b n o s t d a učestvuju u g r u p n o m životu; o n a postaju s p o s o b n a d a bolje shvate šta se o d njih očekuje i koja je njihova uloga u društvenoj grupi. D o k igranje zahteva s a m o n e p o t p u n o sopstvo, igra zahteva p o t p u n o razvijeno sopstvo. Period igre - drugi stadij um u razvoju sopstva; umesto da preuzima ulogu diskretnih drugih, dete preuzima ulogu svih onih koji u igri učestvuju. Svaki od tih učesnika ima posebnu ulogu u igri. Napomena prevodioca: Mid je, u stvari, upotrebio primer bejzbola, ali pošto su na Balkanu pravila te igre uglavnom nepoznata, odlučili smo se za fudbal.

112

DŽORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

Ključni koncept

Definicija

situacije

V. I. Tomas (1863-1947) sa svojom suprugom Doroti S. Tomas stvorio je koncept definicije situacije: ako ljudi definišu situaciju kao realnu, onda su te definicije realne u svojim posledicama. N e postoji objektivna realnost ili objektivna situacija; postoji samo situacija onako kako je pojedinci mentalno definišu. Definicija, a ne objektivna realnost, navodi ljude na to da se ponašaju na određen način; da neke stvari urade, a neke druge propuste da urade. Ilustrovaćemo to na primeru rudbala. Pretpostavimo da igrate levo krilo i definišete situaciju u kojoj verujete da možete sami da predriblate kompletnu protivničku odbranu i postignete gol. (Ovo je ponekad, na neobjašnjiv način, polazilo za rukom legendarnoj levoj polutki i krilu Crvene zvezde, Milošu Šesticu.) Taj vaš postupak zavisio je od vaše procene, odnosno definicije situacije u kojoj ste ubedili sebe da protivnička odbrana nema pojma i da ste vi dovoljno sposobni da je sami predriblate i po­ stignete gol. Prema tome, vaša definicija imala je realne posledice. Vi ste zaista pokušali da predriblate celu protivničku odbra­ nu. Ako vam to uspe (kao Šesticu), sledi slava. U suprotnom, sledi kazna - odbrana će da vam oduzme loptu, vaši saigrači će vikati na vas u znak protesta, a trener će vas poslati na klupu. U mnogim oblastima naših života način na koji definišemo situ­ aciju često je važniji od same realnosti.

Još jedan Midov čuveni koncept je koncept uopštenih drugih. Uopšteni drugi, za razliku od posebnog drugog, predstavlja stav čitave zajednice ili, u slučaju fudbala, stav čitavog tima. Potpuno izgrađeno sopstvo moguće je tek onda kada dete, umesto da preuzi­ ma uloge pojedinačnih značajnih drugih, počne da preuzima uloge uopštenih drugih. Za ljude je takode značajno da steknu sposobnost da procenjuju sebe i svoje postupke sa stanovišta grupe kao celine, a ne samo sa stanovišta bliskih pojedinaca. Uopšteni drugi takode
Definicija situacije - ako ljudi definišu situacije kao realne, onda te definicije imaju realne posledice; one, drugim recima, utiču na naše ponašanje. Uopšteni drugi — stav čitave zajednice ili bilo kog kolektiva u koji je akter uključen.

KLASIČNE TEORIJE

113

omogućuje apstraktno mišljenje i objektivnost, jer pojedinac razvija daleko objektivniju poziciju kada se oslanja na uopštene, a ne na posebne druge. Da bi osoba razvila sopstvo, neophodno je da bude član zajednice i da bude usmerena opštim stavovima zajednice. Sve ovo, a posebno uopšteni drugi, može nekoga navesti na pomisao da su Midovi akteri konformisti kojima nedostaje indivi­ dualnost. Međutim, Mid je jasno naglasio da je svako sopstvo jedin­ stveno i razvijeno u kontekstu posebnog životnog iskustva. Osim toga, pošto u društvu postoji mnogo grupa, ne postoji samo jedan uopšteni drugi, već mnogo njih. S obzirom na to da ljudi pripa­ daju različitim grupama i imaju mnogo uopštenih drugih, postoji i više od jednog sopstva. Staviše, ljudi ne moraju prihvatiti zajednicu i uopštene druge onakvim kakvi su, i mogu raditi na tome da ih promene. Ponekad u tome uspevaju, menjajući zajednicu, uopštenog (generalizovanog) drugog, i konačno - same sebe unutar zajednice.

Ja i mene
Činjenica da sopstvo podrazumeva i prilagođavanje i indivi­ dualnost ogleda se u Midovom razlikovanju dva aspekta sopstva -ja i mene (engeski, li me). Mada izgleda kao da ova dva aspekta čine delove ili strukturu sopstva, Mid ih je zapravo video kao pro­ cese koji su deo jednog većeg procesa, tj. procesa stvaranja sopstva. Primene socioloških koncepata na savremeno društvo

Kako postajemo

opsednuti sami sobom?

Džordž Herbert Mid imao je nekoliko značajnih zapažanja o prirodi sopstva, ali bi se verovatno iznenadio da je poživeo do­ voljno dugo da vidi stepen u kome se sopstvo transformisalo, postajući glavni predmet interesovanja, čak i opsesije, u savremenom svetu. Danas živimo u svetu u kome sve više razmi­ šljamo o različitim stvarima. Internet i globalizacija u naš život uneli su niz novina i tema o kojima moramo svakodnevno da razmišljamo. Zapravo, mi moramo da razmišljamo o njima zbog toga što će veliki broj tih stvari (na primer, globalne pri­ vredne promene ili rizici po zdravlje) verovatno imati ozbiljan

114

DŽORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

uticaj na nas. Tema o kojoj danas razmišljamo više nego rani­ je, jesmo i mi sami. (Mid je bio veoma zainteresovan za odnos između sopstva i refleksivnosti.) Iako se samorefleksija pojavljivala i u prošlosti, ljudi su bili ma­ nje sposobni da razmišljaju o sebi (barem u razvijenim zemlja­ ma) nego danas. Razlog za to je jednostavan: ljudi su često bili prezauzeti preživljavanjem i nabavkom svakodnevnih potrepšti­ na da bi se upuštali u samorefleksiju. Osim toga, ljudi su živeli u kulturi koja je bila zasnovana na materijalnom postignuću, a obezvređivala samorefleksiju i zaokupljenost samim sobom. N a te pojave gledalo se kao na nepotreban višak koji ne pospešuje materijalna dobra koja su ljudima i društvu potrebna. Me­ đutim, Entoni Gidens, savremeni sociolog o kome ćemo više govoriti u glavama 7 i 10, ukazuje na to da je sopstvo za veliki broj ljudi postalo projekat, možda čak i najvažniji životni projekat. Uzrok toga je to što se sopstvo više ne pojavljuje, već ga mi aktivno stvaramo. Ko smo mi? Šta mislimo da smo? Sve to nisu više date karakteristike ili nešto što je uobličeno u detinjstvu kroz proces socijalizacije (kako je mislio Parsons), već je to nešto što svesno i aktivno stvaramo tokom naših života. Sopstvo nije stvoreno jednom za svagda, već se ono neprekidno uobličava i menja (ponekad čak na dramatičan način). Sledstveno tome, sopstvo postaje nešto na šta svi treba da pa­ zimo, da ga nadgledamo i menjamo kada je to neophodno. To od nas pravi osobe koje su daleko fleksibilnije i prilagodljivije. Međutim, na mnogo načina to takode predstavlja za­ strašujući i težak proces. Drugim recima, dok pre sto ili dvesta godina ljudi nisu mnogo brinuli o sebi, sopstvo danas pred­ stavlja neprekidan izvor brige. Postali smo preokupirani sobom i načinom na koji sebe treba da prilagodimo neprekidno promenljivim okolnostima savremenog društva i našoj isto tako promenljivoj poziciji u tom društvu. To nije lak zadatak; on je pun poteškoća i tenzija. Postoji mnogo prednosti kada je čovek u skladu sa samim sobom, ali i to ima svoju cenu. Ja je neposredna reakcija n a okruženje, o d n o s n o n a o n o što drugi rade. O n o je nemiran, nepredvidiv i kreativan aspekt sop­ stva. Ljudi ne m o g u s u s p e h o m predvideti kako će. ja postupiti.

Ja — neposredna reakcija sopstva na okolinu; nemiran, nepredvidiv i kreativan aspekt sopstva.

KLASIČNE TEORIJE

115

U slučaju fudbala, igrač ne može sa sigurnošću znati kako će njegov tim igrati. Možda pruži briljantnu igru; možda potpuno podbaci. Nikada ne možemo u potpunosti poznavati svojeg, pa ponekad svojim postupcima iznenadimo sami sebe. Za Mida je ja značajno iz četiri razloga. Prvo, ono je glavni izvor noviteta u društvenom svetu. Drugo, uja su sadržane naše najvažnije vrednosti. Treće, ja predstavlja realizaciju sopstva, a svi mi težimo da realizujemo sopstvo. I konačno, Mid je razmatrao dugoročni evolutivni proces od primitivnih društava, u kojima su ljudi bili pod dominacijom mene, ka savremenim društvima u kojima ja igra daleko značajniju ulogu. Unutar sopstva, ja je suprotstavljeno meni. Mene je, u osno­ vi, prihvatanje i percepcija uopštenog drugog od strane pojedin­ ca. Za razliku od ja, ljudi su veoma svesni mene, oni veoma do­ bro znaju šta zajednica od njih želi i očekuje. Svi imamo izraženo mene, ali oni koji su pod potpunom dominacijom mene jesu kon­ formisti. Društvo nas kontroliše preko mene. Takode, mene ljudi­ ma omogućava udobno funkcionisanje u društvu, a ja omogućuje promene u društvu. Društvo na taj način dobija dovoljno konfor­ mizma kako bi moglo da funkcioniše, ali takode prima neophod­ nu dozu inovacije koja mu omogućava da ne stagnira. I društvo i pojedinci bolje funkcionišu zahvaljujući spoju ja i mene.
Sažetak
1. 2. 3. 4. Georg Ziml bavio se asocijacijom ili interakcijom. D a bi izašli na kraj s velikim i zbunjujućim nizom interakcija, sociolozi i obični ljudi razvili su forme interakcije. D a bi izašli na kraj sa zbunjujućim mnoštvom učesnika u interak­ ciji, sociolozi i obični ljudi razvili su tipove učesnika u reakcijama. U pogledu problema veličine grupe postoji velika razlika između dijada (grupa od dva člana) i trijada (grupa od tri člana). Prisustvo treće osobe u trijadi omogućuje nastanak nezavisne grupne struk­ ture. Dalje uvećavanje veličine grupe nije toliko važno koliko pre­ lazak iz dijade u trijadu, to jest priključivanje treće osobe dijadi. Sto je grupna struktura veća, pojedinac je slobodniji.

5.

Mene - prihvatanje i percepcija uopštenog drugog od strane pojedinca; kon­ formistički aspekt sopstva.

116 6.

DŽORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

7. 8. 9. 10. 11.

12. 13. 14. 15.

Ziml je bio zainteresovan za problem distance. Taj interes manifestovao se u njegovoj raspravi o društvenom tipu strancu, koji niti je previše blizu ni previše daleko od grupe. Distanca je pove­ zana i sa socijalnim formama, što znači da poseban oblik udalje­ nosti i otuđenosti ulazi u sve društvene odnose. Distanca se takode vezuje za Zimlovo razmišljanje o vrednosti. Vredne su one stvari koje nisu ni predaleko ni preblizu. Zimlova grand-teorija bavi se tragedijom kulture. Tragedija kulture razmatra rast objektivne kulture i njenu sve veću prevlast nad subjektivnom kulturom. Veblenova grand-teorija bavi se sve većom kontrolom biznisa nad industrijom i negativnim efektima koji iz toga proizilaze. Mid je bio socijalni biheviorista koji nije bio samo zainteresovan za ponašanje koje je zasnovano na mehanizmu stimulus-odgovor, već i za ljudsku svest koja deluje između stimulusa i odgovora; ljudi razmišljaju pre nego što nešto urade. Četiri faze akta su impuls, percepcija, manipulacija, konzumacija. Iako ljudi i životinje koriste gestove i konverziraju gestovima, samo ljudi mogu da koriste značajne gestove, značajne simbole i jezik. Uopšteni drugi je stav čitave zajednice. Sopstvo ima dva aspekta koji se nalaze u stalnoj tenziji: ja (nepo­ sredan, nepredvidiv i kreativan aspekt) i mene (usvajanje uopšte­ nog drugog koje vodi ka konformizmu).

Literatura

za dalje

čitanje

Lukić, Radomir D. (1987). Formalizam u sociologiji. Zagreb: Naprijed. Marinković, Dušan [priredio] (2008). Georg Zimi (zbirka tekstova Georga Zimla). Novi Sad: Mediterran Publishing. Mead, George Herbert (2003). Um, osoba i društvo. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Simmel, Georg (2001). Kontrapunkti kulture. Zagreb: Naklada Jesen­ ski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Spasić, Ivana (1998). Interpretativna sociologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Veblen, Torsten (1966). Teorija dokoličarske klase. Beograd: Kultura. Veblen, Torsten (2008). Teorija dokoličarske klase. Novi Sad: Medi­ terran Publishing. Zimi, Georg (2004). Filozofija novca. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

GLAVA 4 SAVREMENE GRAND-TEORIJE (1)
Strukturalni funkcionalizam Teorija sukoba Opšta teorija sistema Sažetak Literatura za dalje čitanje U ovoj i sledećoj glavi okrečemo se savremenim sociološkim teorijama koje se, kao i klasične teorije koje smo obradili u pret­ hodne dve glave (s mogućim izuzetkom Midove teorije), mogu okvaliflkovati kao grand-teorije. U ovoj glavi obradićemo tri usko povezane teorije - strukturalni funkcionalizam, teoriju sukoba i opštu teoriju sistema. Teorija sukoba nastala je kao reakcija na ne­ kada dominantnu (barem u SAD) teoriju strukturalnog funkcionalizma. Teorija sistema takode je usko povezana sa strukturalnim funkcionalizmom. Zapravo, koncept sistema često se upotrebljava u teoriji strukturalnog funkcionalizma. Međutim, kao što ćemo videti iz diskusije o radu najvažnijeg savremenog sistemskog teore­ tičara, Niklasa Lumana, to su sada dve sasvim različite teorije.

STRUKTURALNI FUNKCIONALIZAM
Kao što sam naziv govori, strukturalni funkcionalizam usredsreduje se na društvene strukture i njihov funkcionalni značaj (pozitivne ili negativne posledice) za druge strukture. U nazivu ove teorije termini „strukturalni" i „funkcionalni" ne moraju se nužno koristiti zajedno (negde je, recimo, odomaćeniji naziv funkciona­ lizam), mada je to već uobičajeno. Možemo da analiziramo druš­ tvene strukture, paternizovane društvene interakcije i postojane
Strukturalni funkcionalizam - sociološka teorija koja se usredsreduje na društvene strukture i na njihov funkcionalni značaj (pozitivne ili nega­ tivne posledice) za druge strukture. Strukture - u društvu, paternizovana društvena interakcija i stalni društveni odnosi.

obrazovni sistem obezbeđuje obučeno osoblje koje je potrebno za popunjavanje profesionalnih položaja u privredi. obrazovni sistem stvarao je ogroman broj radikalnih studenata koji se nisu dobro uklapali u strukturu zanimanja koja su im bila nuđena na tržištu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI društvene odnose. možemo istraživati funk­ cije čitavog niza društvenih procesa koji nisu strukturirani (na primer. Slično tome. Zauzvrat. naglasak se stavlja na funkcije koje jedna struktura obezbeđuje drugoj.vidljive posledice koje omogućuju svakom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi). ponašanje gomile). biti pred­ stavljen u ovoj glavi. Zahvaljujući tome. a da se istovremeno ne bavimo funkcija­ ma (vidljivim posledicama koje omogućuju svakom poje­ dinačnom sistemu da se adaptira na svoje okruženje) koje one imaju za druge strukture. njihove među­ sobne odnose i prinudno dejstvo koje one imaju na aktere. strukturalni funkcionali­ zam odlikuje usredsredenost na oba ova elementa (i strukture i funkcije). Iako postoji više tipova strukturalnog funkcionalizma. među sociološkim strukturalnim funkcionalistima dominantan je socijalni funkcionalizam. . Socijalni funkcionalizam . Na primer. odnosom između privred­ nog sistema i obrazovnog sistema). shodno tome. pa će on. Pri tome. Mada ovo daje sliku pozitivne i tesne po­ vezanosti struktura. Socijalni funkcionalizam prvenstveno se bavi društvenim strukturama i ustanovama. obrazovni sistem i studenti pred sobom imaju cilj koji treba da ostvare na kraju obrazovnog procesa. Iako takva napetost između struktura često postoji.118 DŽORDŽ RICER . njihovim međusob­ nim odnosima i prinudnim dejstvom koje one imaju na aktere. Funkcije . strukturalni funkciona­ lizam nastoji da se usmeri na pozitivnije i funkcionalnije međustrukturalne odnose. U vreme Vijetnamskog rata i studentskog pokreta krajem 1960-ih i po­ četkom 1970-ih godina prošlog veka. privreda obezbeđuje te položaje onim pojedincima koji steknu odgovarajuće obrazovanje. Pa ipak.vrsta strukturalnog funkcionalizma koji se usred­ sreduje na velike društvene strukture i ustanove društva. Strukturalni funkcionalista bavi se međusobnim odno­ som društvenih struktura (na primer. ne mora obavezno da bude tako. Naredni odeljak bavi se jednim od najpo­ znatijih radova u istoriji strukturalnog funkcionalizma i u njemu nalazimo jednu intrigantnu i veoma kontroverznu sliku društva.

ali retko ko bi hteo d a b u d e dubretar ili rudar. a ne na pojedince u sistemu stratifikacije. Problem je pronaći siguran način da prave osobe stignu do pravih . K l j u č n o pitanje za Dejvisa i M u r a jeste kako druš­ tvo motiviše i raspoređuje p o j e d i n c e na odgovarajuće položaje u sistemu stratifikacije. neki društveni položaji m n o g o su pri­ jatniji i poželjniji o d drugih. Prvo. 1 9 4 5 . Stratifikacija je. z a n i m a n j a p o p u t rad­ nika i upravljača). Sva društva i m a j u potrebu za j e d n i m takvim s i s t e m o m z b o g čega sistem stra­ tifikacije i postoji. ali je s neprijatnim položajima p o t p u n o drugačije. Prvo. N a i m e . N i j e problem pridobiti ljude da za­ u z m u prijatne položaje. pak. D r u g i m recima. akcenat je n a strukturi društvene stratifikacije i funkcijama koje o n a obavlja. n a koji način ih društvo podstiče d a ispu­ njavaju dužnosti koje ti položaji zahtevaju? Odgovarajuće popunjavanje položaja u društvu problematič­ no je iz tri razloga. a ne p i t a n j e m kako pojedinci stižu d o tih položaja. naglašavajući da se stratifikacija o d n o s i na društvene položaje (na primer. različiti društveni položaji zahtevaju različite sposobnosti i talente. da su popunjeni oni najvažniji. funkcionalna nužnost. O s i m toga. k a d a pojedinci već z a u z m u odgovarajuće položaje. čak n e o p h o d n o . M n o g i bi hteli da b u d u uspešni fudbaleri. televizijski producenti ili folk zvezde. O n i se bave činjenicom d a različiti položaji unutar strukture nose sa s o b o m različite stepene prestiža. Iako je važno da se svi položaji p o p u n e . g o d i n e . p o n j i h o v o m mišljenju. T a teorija j a s n o p o k a z u j e d a su njeni autori stratifikaciju smatrali univer­ z a l n o m i n u ž n o m . K o n a č n o . hirurg k a d a je to v e o m a o d g o v o r n a pozicija? D r u g o . na koji način društvo pravim p o j e d i n c i m a uliva želju d a p o p u n e odgovarajuće položaje? D r u g i m recima. zašto bi neko želeo d a b u d e čistač k a d a je to loše plaćen p o s a o ili. Dejvis i M u r sistem stratifikacije p o s m a t r a j u kao strukturu socijetalnih nivoa. neki položaji važniji su za opstanak društva o d nekih drugih. posebno je važno. Teorija. T u se javljaju dva p r o b l e m a .SAVREMENE GRAND-TEORIJE 119 Funkcionalna teorija stratifikacije i njene kritike Kingsli Dejvis i Vilbert M u r izložili su svoju teoriju stratifi­ kacije u tekstu p o d nazivom „ N e k i principi stratifikacije" objav­ l j e n o m u American Sociological Review. Dejvis i M u r tvrdili su d a nestratifikovana i besklasna društva nikada nisu postojala.

i d a takvo mora biti kako bi preživelo. ali i m a j u manji značaj. d a bi bilo sigurno d a će visoki položaji biti adekvatno p o p u n j e n i . k a o što su prestiž. te d a stoga zahtevaju naj­ veće s p o s o b n o s t i i talente. Dejvis i M u r pretpostavljali su suprorno. P o d nekim drugačijim okolnostima. D a bi društvo bilo sigurno d a će pravi pojedinci zauzeti visokorangirane položaje. m a n j a j e potreba društva d a ti položaji b u d u p o p u n j e n i i d a oni koji ih p o p u n j a v a j u savesno izvršavaju svoje dužnosti.m o ž e li zaista pozicija radnika biti prijatnija i poželj­ nija o d pozicije j e d n o g upravnika velike korporacije?). o n o za njih m o r a obezbediti različi­ te nagrade. Sledstveno t o m e . U m e s t o toga. ali je o n d a barem n e o p h o d n a seksualna privlačnost. o n i s m a t r a j u d a je stratifikacija meha­ nizam koji nastaje neplanirano. ali o t o m e nisu raspravljali: oni su smatrali d a nisko rangirani položaji u sistemu stratifikacije pružaju veću prijatnost (to je n e o b i č n o gledište . n a m e r n o razvija sistem stra­ tifikacije. društvena stratifikacija hijerarhijski je organizovana struktura k o j a i m a funkciju d a p o d s t a k n e prave lju­ de d a učine sve što j e p o t r e b n o d a bi stigli d o visokorangiranih položaja koji su najvažniji za o p s t a n a k i funkcionisanje društva.120 DŽORDŽ RICER . A k o . a k o želite d a u društvu b u d e dovoljno lekara. profesora ili visokih oficira. m o ž d a sluh nije n e o p h o d a n . sudija. a ipak se našla n a poziciji folk zvezde. o n i tvrde d a j e svako društvo stratifikovano. R e c i m o . te d a zahtevaju manje s p o s o b n o s t i i talenta.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI položaja. M e đ u t i m . strukturalni funkcionalista bi rekao d a sa sistemom p o p u n j a ­ vanja društvenih položaja nešto nije u redu. osoba n e m a ni j e d n o ni d t u g o . m e đ u t i m . Najjednostavnije re­ čeno. n e o p h o d n o j e d a društvo t i m p o l o ž a j i m a dodeli vredne i privlačne nagrade. folk zvezda m o r a d a i m a sluha d a bi m o g l a d a peva. Dejvis i M u r bavili s u se funkcionalno najvažnijim p o l o ­ žajima u sistemu društvene stratifikacije. T a k o ­ de. n e o p h o d n o j e d a i m ponudite . Dejvis i M u r ne tvrde d a društvo. visoka plata i dovoljno s l o b o d n o g vremena. Pretpostavlja se d a su visokorangirani položaji u sistemu stratifikacije manje ali važniji prijatni. za preživljavanje društva. D a b i odgovarajući broj p o j e d i n a c a poželeo d a ih z a u z m e i d a b i o n i koji ih z a u z i m a j u marljivo ra­ dili. kako bi se postigla p o d u d a r n o s t između individualnih sposobnosti i zahteva koje iziskuju položaji.

Ona to radi tako što tvrdi da ti ljudi zaslužuju svoje nagrade. Osim toga. postoji stalna težnja da se ograniči broj lekara. godine. na primer. odnosno da im je za dobrobit i napredak društva potrebno ponuditi te nagrade. ugled i novac. one raspolažu s daleko ma­ nje moći. Ipak. uprkos nižoj pla­ ti i manjem ugledu. D a li zaista ima malo ljudi koji su sposobni da popune visoke položaje? Zapravo. kada je prvi put objavljena. đubretari su. Medicinske sestre su možda značajnije za društvo od filmskih zvezda.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 121 ove i mnoge druge nagrade. veće nagrade ne moraju nužno da idu tim važnijim položajima. a možda čak i propasti. na osnovu činjenice da su stratifikovana društva postojala u prošlosti i postoje u sadašnjosti. U medicinskoj profesiji. Međutim. funkcionalističku teoriju stratifikacije moguće je kritikovati zbog toga što. može se tvrditi da je ideju funkcionalnih polo­ žaja koji se razlikuju po svom značaju za društvo. ugleda i prihoda od filmskih zvezda. Kritike. pretpo­ stavlja da ona moraju postojati i u budućnosti. D a li su đubretari zaista manje značajni za opstanak društva od neke reklamne agencije? Zapravo. O d 1945. možda i važniji za preživljavanje društva. mno­ gi ljudi nisu u mogućnosti da steknu obuku koja im je neophod­ na da bi stigli do prestižnih položaja. Jedna od osnovnih kritika glasi da funkcionalistička teorija stratifikacije održava privilegovan polo­ žaj onih koji već imaju moć. Moguće je stvoriti strukture koje će vršiti iste funkcije kao i stratifikacija. ti položaji ostaće nepopunjeni i društvo će ispaštati. Čini se da ovaj stav sadrži tvrdnju da pojedinci koji zauzimaju visoke položaje moraju dobiti odgovarajuće na­ grade za svoj rad. Čak i onda kada se za neki položaj može reći da ima veći značaj za funkcionisanje društva. budu­ ća društva mogu biti organizovana na drugačiji. Dejvis i Mur smatraju da ne mo­ žemo očekivati da se pojedinci prihvate mukotrpnog i skupog procesa medicinskog obrazovanja ako im ne ponudimo ovakvu vrstu nagrada. teško podržati. Takode. nestratifikovan način. Uopšteno . ali bez štetnih efekata koje stratifikacija podrazumeva (poput velikih nejednakosti). U suprotnom. strukturalno-funkcionalistička teorija stratifikacije bila je izlože­ na mnogobrojnim kritikama. iako poseduju sve potrebne sposobnosti.

moguće je zamisliti drugačiju vrstu društvene stratifikacije.122 D Ž O R D Ž RICER . Ti imperativi su adaptacija (A).S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I govoreći. To je način na koji je strukturalni funkcionalizam shvatao strukturu i funkcionisanje sistema društvene stratifikacije. mnogi talentovani ljudi nikada ne dobiju priliku da pokažu da li su sposobni da upravljaju na visokim položajima. Postoje i drugi načini da društvo motiviše svoje članove da obavljaju važne društvene uloge. to je jedno veoma konzervativno i kontroverzno shvatanje. Proučavajući funkcije. integracija (I) i latentnost. Oni koji se nalaze na visokim položajima imaju jasan interes da sačuvaju malu brojnost i veliku moć. postizanje cilja (P). Smelserom obja­ vio 1956.va usmerena ka zadovoljenju njegovih potreba. Me­ đutim. napisao je veliki broj teorijskih radova. L održavanje obrasca (L). . Ljude podjednako može motivisati zadovoljstvo koje donosi uspešno obavljanje posla ili mogućnost da budu ko­ risni drugima. U ovom odeljku bavićemo se kasnijom fazom njegovog strukturalnog funkcionalizma izloženog u knjizi Društveni sistem (1951). Strukturalni funkcionalizam Talkota Parsonsa Najpoznatiji strukturalni funkcionalista. to jest da su nužne i karakteristične za sve sisten Da bi preživeo. od­ nosno u knjizi Privreda i društvo (koju je s N . pa čak ni onda kada za njima i njihovim doprinosom postoji očita potreba. Drugim recima. može se tvrditi da pojedincima ne moramo po­ nuditi moć. ta četiri imperativa poznata rii kao shema APIL. Talkot Parsons (1902-1979). Parsons se usredsredio ns skupove aktivnosti usmerenih ka zadovoljenju višestrukih pctreba sistema. Parsons je tvrdio da četiri funkcije predstavljaju imperative. kao i društvene organizacije uopšte. godine). Konačno. APIL. Njegova teorija počiva na četiri funkcionalna imperativa (zahteva) svih sistema delanja (čuvena shema APIL U ovom odeljku. svaki sistem mora da zadovolji četiri impera:. ugled i prihod da bismo ih podstakli da zauzimaju visoke položaje. Zajedno. izložićemo Parsonsove četiri funkcije i analizi­ rati njegove ideje o strukturi i sistemu.

sistem će se naći u velikoj opasnosti i rizikovaće svoj nestanak. Iako takav sistem nikad nije izgrađen. ako se j e d n o zemljoradničko pleme nade u okruženju u k o m e je zemljište neplodno i n e p o g o d n o za uzgajanje voća i povrća. S A D će morati d a p o č n u d a razvijaju alternativne načine za prevoz svog stanovništva. pogotovo onih koji troše m n o g o benzina.1 9 8 9 ) predložio je stvaranje antibalističkog raketnog sistema osmišljenog tako d a uništi nadolazeće sovjetske rakete pre nego što o n e eksplodiraju n a a m e r i č k o m tlu. Sovjetska n e s p o s o b n o s t Adaptacija . oni moraju da se sa zemljoradnje preorijentišu na lov i ribolov. o n o neće moći da preživi osim ukoliko se njego­ vi pripadnici ne prilagode n o v o m okruženju. s a m a ta m o g u ć n o s t imala je svrhu da poveća u l o g i cenu trke u n u k l e a r n o m naoružanju i z m e đ u S A D i bivšeg Sovjetskog Saveza. u svetu u k o j e m su rezerve nafte sve manje. Sistem mora da se adaptira na okolinu i da je prilagodi svojim potrebama. K o n a č n o .SAVREMENE GRAND-TEORIJE 123 A d a p t a c i j a podrazumeva da se sistem m o r a prilagoditi svom okruženju i d a okruženje m o r a prilagoditi svojim potrebama. Sjedinjene Američke Države m o g u d a p o d staknu druge države d a traže d o d a t n e zalihe nafte ili i m čak p o ­ m o g n u d a p r o n a đ u z a m e n u za fosilno gorivo. Sistem takode m o ž e nastojati d a svojim p o t r e b a m a prilago­ di okruženje. Zavisne o d ograničenih količina nafte k o j a d o ­ lazi iz inostranstva. koje ne m o g u d a nastave s proizvodnjom velikog broja automobila. P o m e n u t o p l e m e tako m o ž e d a p r e d u z m e niz mera koje i m a j u svrhu d a okrepe zemljište i učine ga p o g o d n i j i m za uzgajanje useva. sistem m o r a uspešno d a izađe na kraj sa spoljašnjim opasnostima i nepredviđenim situacijama. D a bi preživeli. R o n a l d R e g a n (američki predsednik u p e r i o d u 1 9 8 1 . prilagođavajući se tako spoljnoj real­ nosti u kojoj fosilno gorivo predstavlja ograničen resurs. Savremeni primer jesu Sjedinjene Američke Države. Pre­ ciznije rečeno. sistem m o r a d a se prilagodi spoljašnjim opa­ snostima i nepredviđenim situacijama. n a v r h u n c u h l a d n o g rata sa Sovjetskim S a v e z o m . A k o d o đ e do nesklada. N a primer.prvi od Parsonsova četiri funkcionalna imperativa. N a primer. Sistem mora uspešno da izađe na kraj sa spoljašnjim opasnostima i nepredviđe­ nim situacijama. Sistem ne može d u g o da opstane ako nije usklađen sa svojim okruženjem. .

Međutim. Kroz integraciju sistem nastoji da reguliše odnose izme­ đu svojih delova. na primer. Integracija . Pleme mora da alocira (rasporedi) dovoljno vremena.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI da nastavi trku nesumnjivo je bila jedan od činilaca koji je ubr­ zao raspad SSSR-a. neophodna za dalje unapređivanje znanja. (Drugi činioci uključuju različite unutrašnje probleme i krize. univerzitet je sistem koji ima dva različi­ ta osnovna cilja: da podučava studente i da omogući profesorima da vrše osnovna istraživanja. ljudstva i resursa u obe te grane. Da bi pleme iz našeg primera uspešno stvori­ lo održiv zemljoradnički sistem.drugi Parsonsov funkcionalni imperativ koji se odnosi na potrebu sistema da definiše i ostvari svoje osnovne ciljeve. To predstavlja primer jedne uspešne adaptacije. Unutar univerziteta. Svi društveni sistemi imaju taj cilj. ono mora pokušati da poveže zemljoradnju i lov. Postizanje cilja . Integracija takođe obuhvata i upravljanje međusobnim odnosima tri preostala funkcional­ na imperativa (APL). zbog čega će obrazovanje studenata trpeti. održava u zadovoljavajućem obimu. poput nesposobnosti komandne ekonomije da proizvede i raspodeli potrebne proizvode. S druge strane. energije. Postizanje cilja odnosi se na potrebu sistema da definiše i ostvari svoje osnovne ciljeve. ne može prosto da definiše svoje ciljeve jednom za sva vremena i da se potom više nikada ne vrati na taj problem. neće imati dovoljno vremena za rad sa studentima.124 D20RDŽ RlCER . Okolnosti se menjaju i odluke koje su nekad omogućavale postizanje cilja mogu po­ stati nedelotvorne i prevazidene. kao i svi drugi sitemi. ali i niz drugih konkretnijih ciljeva. Ako moraju samo da se bave podučavanjem studena­ ta.treći Parsonsov funkcionalni imperativ koji se odnosi na potre­ bu sistema da reguliše odnose između svojih delova. i da ga. ako profesori previše vre­ mena troše na istraživanja. Slično tome. . Na primer. Krajnji cilj svakog sistema nije samo da preživi u budućnosti. već i da se poveća. univerzitet. kada ga postigne. profesori nisu u mogućnosti da posvete dovoljno vremena i energije istraživanjima. Prema tome. unapredi i ra­ zvije.) Napor SAD da se prilagodi sovjetskoj pretnji doveo je do okončanja te pretnje. cilj podučavanja studenata i cilj vršenja istraživanja često dolaze u sukob. univerzitet mora neprekidno da traga za balansom između njih. da bi mogao da ostvari oba cilja u odgovarajućoj meri.

održava i obnavlja motivaciju pojedinaca. Latentnost se odnosi na potrebu sistema da stvara. velikim naporom ili svojom genijalnošću. Održavanje obrasca bavi se gotovo istim problemom. s vremena na vreme. Na primer. održava i obnavlja kulturne obrasce koji stvaraju i potkrepljuju individualnu motivaciju. Zato je važ­ no da rezultati profesorskih istraživanja budu integrisani u nji­ hova predavanja i da se studenti. Latentnost je ugrađena u već razmatranu funkcionalnu teo­ riju stratifikacije. a ne na mikronivou.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 125 uprava univerziteta mora biti sigurna da istraživanja i nastava nisu postali potpuno razdvojeni jedno od drugog. brzo uspeli na sam vrh sistema. u medijima čuje­ mo ili pročitamo priče o izvanrednom uspehu pojedinaca koji su se. odnosi se na potrebu sistema da stvara. Takve priče posebno su prisutne danas. Prepričavanje Gejtsove priče. ima svrhu da osnaži motivaciju kod ljudi da se potrude da stignu do vrha stratifikacijske lestvice. Četvrti funkcionalni imperativ Parsons naziva latentnost ili odr­ žavanje obrasca. Takvi međusobni odnosi pomažu da se izbegne neusaglašenost između nastave i istraživanja. osmišljena je tako da motiviše pojedince da se potrude da napreduju na stratifikacijskoj lestvici i zauzmu visoke položaje. a pojedinci nastavili da se trude. . Ne samo da sistem mora da stvori i održava tu motivaciju. ali na makronivou.prvi aspekt Parsonsovog četvrtog funkcionalnog imperativa. čineći ih povezanijim. već s vremena na vreme mora i da je obnavlja da bi sistem opstao.drugi aspekt Parsonsovog četvrtog funkcionalnog im­ perativa. održava i obnavlja kul­ turne obrasce koji stvaraju i potkrepljuju individualnu motivaciju. odnosi se na potrebu sistema da obezbeđuje. postao najbogatiji pojedinac u Americi. u vremenu uzleta računara i Interneta i velikog broja ljudi koje je uspeh u toj oblasti brzinom svetlosti odveo na vrh. Cela struktura sistema. Da bi se očuvao sistem društvene Latentnost . kad god je to moguće. Održavanje obrasca . kao i priča nekih drugih računarskih i Internet milijardera. Najbolji primer je Bil Gejts koji je kao mlad čovek. Održavanje obrasca više se odnosi na potrebu sistema da obezbeđuje. Integracija takođe obuhvata i upravljanje među­ sobnim odnosima tri preostala funkcionalna imperativa (APL). koja podrazumeva veće nagrađivanje onih koji zauzimaju visoke položaje. održava i obnavlja motivaciju pojedinaca. uključe u istraživačke projekte. za samo nekoliko godina.

nastankom takozvane nove ekonomije (računari. tako što prilagodava i menja spoljni svet. Uspeh. prilagođavajući Ponašajaći organizam .Parsonsov sistem delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije. Sva ova četiri sistema odnose se na delanje. norme i vrednosti nisu statične i moraju se menjati da bi odražavale novu društve­ nu realnost.126 D Ž O R D Ž RICER . ali da je nužno da na tom putu prođe neko vreme. Internet. nekada je u Americi vladalo uverenje da je dovoljno da budete uporni i da se dobro potrudite da biste se popeli na više pozicije na stratifikacijskoj lestvici. visoko se ceni u SAD. Međutim. Nove norme imaju svrhu da podrže nove načine uspinjanja na vrh sistema stratifikacije. Kulturni sistem -' Po&PJUĆl : :^ Crtež 4. podrazumevaju da uspeh u karijeri treba da dođe brzo i rano: mladi su razvili svest i sposobnosti za po­ stizanje uspeha u novoj ekonomiji. društvenog sistema i kulturnog sistema. neophodno je uspostaviti i održavati norme i vrednosti koje podržavaju takav sistem i takva nastojanja. a ljudi održali u svojim nastojanjima da stignu do vrha sistema. Parsons ju je osmislio tako da može da se primeni na sve nivoe njegovog teorijskog sistema.1 Struktura opšteg sistema delanja Iako je shema APIL razmatrana uopšteno kao i na nekim posebnim primerima. sistema ličnosti. barem kada je ekonomija u pitanju. naročito onaj ekonomski. Ona se može primeniti i na najopštiji i sveobuhvatni sistem delanja koji se sastoji od četiri dela: ponašajućeg organizma. . behavioral organism) sistem je delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije. nove norme.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI KORENI stratifikacije. Recimo. Takav vrednosni sistem pomaže očuvanje sistema stratifikacije i podržava one koji žele da napreduju u njemu. Međutim. Brzo su uspevali samo gang­ steri i mafijaši. ali je svaki od njih prvenstveno usmeren na ispunjavanje jednog od četiri funkcionalna imperativa. biotehnologija). Ponašajaći organizam (engleski.

Kulturni sistem .Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju integracije. organizam obezbeđuje energiju neophodnu za funkcionisanje sistema ličnosti.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 127 i menjajući spoljni svet. Na crtežu 4. Celoj stvari može se pristupiti i iz jednog drugog ugla. Hijerarhijski raspored sistema delanja je jasan. reci­ pročni. (Videti crtež 4. kulturni sistem ispunjava funkciju latentnosti. Društveni sistem ispunjava funkciju integracije. kako vidimo. Konačno. skup pojedinaca koji ulaze u među­ sobne interakcije u fizičkom okruženju. iz ugla informacione hijerarhijske kontrole i energetskog uslovljavanja. . S jedne strane. vršeći kontrolu nad delovima sistema. sistemi na dnu lestvice mogu se razumeti kao sistemi koji obezbeduju biološku energiju neophodnu za funkcionisanje viših sistema. a sistem ličnosti organizovan u društveni sistem obezbeđuje uslove neophodne za kulturni sistem. kao i s funkcijom svakog od njih. Drugim recima.Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju latentnosti. Nasu­ prot tome. Na toj she­ mi moguće je videti na koji način sistemi delanja utiču jedan na drugi.1 koji pokazuje strukturu opšteg sistema delanja. svaki niži nivo Sistem ličnosti . definišući ciljeve sistema i mobilišući resurse za nji­ hovo ostvarenje. tako što definiše ciljeve sistema i mobilise resurse za njihovo ostvarenje. Odnosi između sistema su. tako što obezbeđuje norme i vrednosti koje aktere motivišu na delanje. jer sistemi razmenjuju informacije i energiju.) Do sada smo se upoznali s dva Parsonsova strukturalnofunkcionalna prikaza . Sistem delanja. tako što kontroliše delove sistema. odnosno u kakvom su međusobnom odnosu. a nivoi su u Parsonsov sistem integrisani na dva načina.2 vidimo jedan hijerarhijski odnos između podsistema.četiri funkcionalna imperativa i četiri sistema delanja. propisujući norme i vrednosti koje aktere motivišu da delaju. da društveni sistem informaciono reguliše sistem ličnosti. Sistem ličnosti ispunjava funkciju po­ stizanja cilja. Prvo.Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju postizanja cilja. Parsons je očigledno imao jasnu predstavu o nivoima društvene analize i njihovim međusobnim odnosi­ ma. informaciona hijerarhija nam pokazuje da kulturni sistem utiče na društveni sistem (snabdevajući informacijama društve­ nu strukturu). a da sistem ličnosti reguliše ljudski organizam. Društveni sistem .

Bihevioralni organizam 6. fizička i organska okolina. to jest pitanje kako je u društvu moguće eliminisari sukob. vrhovna stvarnost. Najviši nivo. . Okruženje delanja: fizićko-organsko okruženje Hijerarhiju uslovljavajućih faktora Skladište energije (uslovljavanje) Skladište energije (uslovljavanje) Crtež 4. devijantnost i neslaganje. Kako je već napomenuto. Kulturni sistem 3. Sistem ličnosti 5. Skladište informacija (kontroliše) Skladište informacija (kontroliše) Hijerarhiju uslovljavajućih faktora t 1. središnju tačku Parsonsovog teo­ rijskog rada predstavljaju njegova četiri sistema delanja. viši nivoi kontrolišu one nivoe koji su u hijerarhiji ispod njih. U njego­ vim pretpostavkama o sistemima delanja. nailazimo na problem poretka. Pitanje poretka suštinski zavisi od koncepta društvene kontrole. Problem poretka bio je najvažniji problem koji je Parsons želeo da reši svojom teorijom. de­ vijantnost i neslaganje i uspostaviti saradnju i reprodukciju.pitanje kako je u društvu moguće eliminisati sukob. a uspostaviti saradnju i repro­ dukciju. ima metafizički prizvuk. najniži nivo. Društveni sistem 4. uključuje nesimboličke aspekte ljud­ skog tela. odnosno od zajedničkih vrednosti koje prihvataju čla­ novi društva.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N obezbectuje uslove. odnosno zajed­ ničkih vrednosti koje prihvataju članovi drušrva. Kasnije je upravo taj deo Problem poretka . to jest energiju potrebnu višim nivoima. već za univerzalnu ten­ denciju društva da simbolički izlazi na kraj s teškoćama ljudske egzistencije (poput nesigurnosti i tragedije) koje predstavljaju pretnju smislenom životu i smislenoj društvenoj organizaciji. Okruženje delanja: vrhovna realnost 2. Ali. smatra se da se Parsons nije zaista interesovao za natprirodno. Dru­ go.128 DZORDŽ RICER . Pitanje po­ retka suštinski zavisi od koncepta društvene kontrole. njegovu anatomiju i fiziologiju.2 Struktura opšteg sistema delanja Kada je u pitanju okruženje sistema delanja.

Priroda jednog dela sistema ima uticaj na oblik drugih delova sistema. Parsons je svoj odgovor na rešenje tog problema pronašao u strukturalnom funkcionalizmu koji. 7. Parsonsova koncepcija društvenog siste­ ma započinje na mikronivou. funkcioniše pod sledećim skupom pretpostavki: 1. Tek kada se te kombinacije prouče i opišu. Parsons je. Alokacija i integracija predstavljaju dva osnovna procesa neophodna za održavanje dostignutog stanja ravnoteže sistema. ili pitanje kako sprečiti rat svih protiv sviju. opšte je uverenje da je čak i njegov rad posvećen društvenoj promeni veoma statičan i strukturiran. Sistemi održavaju granice sa svojom okolinom. 2. Baveći se poret­ kom. koju on smatra najosnovnijim oblikom društvenog sistema. Društveni sistem. Budući da je bio žestoko kritikovan zbog svoje statične ori­ jentacije. 3. . Sistem može biti statičan ili uključen u organizovan pro­ ces promene.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 129 njegove teorije izazvao najviše reakcija kritičara. Sistemi imaju svojstvo reda i nezavisnosti delova. Sistemi teže samoodržavanju koje podrazumeva održa­ vanje granica i odnosa između delova i celine. 4. ključni elementi Parsonsovog modela društva ne po­ stoje u stvarnom svetu. Ove pretpostavke navele su Parsonsa da strukture poretka društva postavi na prvo mesto u svojoj analizi. Međutim. Sistemi teže samoodržavanju reda ili stanju ravnoteže. Njegov prioritet bile su različite kombinacije društvenih promenljivih. raniji mislioci nisu resili na zadovoljavajući način. Po Parsonsovom mišljenju. moguće je baviti se pitanjem kako se one menjaju tokom vremena. 6. malo vremena po­ svetio pitanju društvene promene ili stvaranju grand-teorije. interakcijom između ega i alter ega. hobsovski problem poretka. Parsons je sve više pažnje posvećivao konceptu druš­ tvene promene. kontrolu varijacija koje se nalaze u okruženju i kontrolu pokušaja da se sistem promeni iznutra. već predstavljaju analitičko sredstvo za proučavanje i promišljanje stvarnog sveta. U stvari. barem na početku karijere. po njegovom mišljenju. 5.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Parsons analizi tog nivoa nije posvetio mnogo prostora. Akter nije sposoban za mišljenje i delanje. . a uloga je ono što akter radi na tom položaju. Pored statusa i uloge. 2. Ona se ne odnosi ni na aktere. U tim situacijama akteri teže da optimalizuju svoje zadovoljstvo. okruženje. mada je smatrao da su odlike ovog sistema interakcije prisutne u mnogo složenijim oblicima društvenog sistema. već i funkcionalista. Društveni sistemi moraju biti strukturirani tako da funkcionišu u skladu s drugim sistemima.130 DŽORDŽ RiCER . Uloga . Parsons definiše druš­ tveni sistem kao skup pojedinaca koji ulaze u međusobne inte­ rakcije u fizičkom okruženju. Parsonsa su interesovale komponente društvenog sistema kao što su kolektiv. već predstavlja strukturalnu komponentu društvenog sistema. Parsons nije uzeo interakciju. U svojoj analizi društvenog sistema. Međutim. posmatrano u kontekstu njegovog funkcionalnog značaja za sistem. Ipak. u svojoj analizi društvenog sistema. Parsons se prvenstveno interesovao za njegove strukturalne komponente. već (barem kada je u pitanju njegov društveni položaj u sistemu) njegovo ponašanje predstavlja proizvod statusa i uloge. ni na interakciju. Parsons je društveni sistem posmatrao kao sistem interakci­ je. norme i vrednosti. 3. optimalizacija zadovoljstva i kultura. kao osnovnu jedinicu za proučavanje društvenog siste­ ma. Njihovi međusobni odnosi i nji­ hove društvene situacije definisani su i posredovani zajedničkim kulturnim simbolima. Parsons nije bio samo strukturalista. Status se odno­ si na strukturalni položaj u društvenom sistemu. 1.strukturalni položaj unutar društvenog sistema. posmatrano u kontekstu nje­ govog funkcionalnog značaja za veći sistem. Status . uzgred.ono što akter radi na nekom položaju. interakcija. već dihotomiju status/uloga. određeniji od četiri funkcio­ nalna preduslova [APIL] koja važe za svaki sistem delanja). Ova definicija određuje društveni sistem pomoću nekih Parsonsovih ključnih koncepata kao što su akteri. Sistem mora zadovoljiti većinu potreba svojih aktera. odnosno normativnih očekivanja koja se za njih vezuju. Da bi preživeli. društveni sistemi moraju imati nužnu podršku drugih sistema. On je naveo tačan broj funkcionalnih preduslova za društveni sistem (koji su.

Da bi preživeo. Socijalizacija je proces u kojem pojedinci prihvataju osnovne vrednosti koje su neophodne da bi se u društvu uspostavio vrednosni konsenzus. Sistem mora podsticati odgovarajuću participaciju svojih članova. dok je raspravljao o društvenom sistemu.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 131 4. Takođe. . Socijalizacija je koncipirana kao konzer­ vativni proces u kojem dispozicije prema potrebama (engleski. društvenom sistemu potreban je jezik. težeći da ostvare sopstvene interese. Parsons je smatrao da su akteri u procesu socijalizacije pa­ sivni primaoci vrednosnih obrazaca. od ključnog značaja za ovu integraciju su procesi internalizacije i socijalizacije. 5. Ako sukob postane dovoljno remetilački mora se staviti pod kontrolu. služe interesima sistema kao celine. Iz Parsonsove rasprave o funkcionalnim preduslovima druš­ tvenog sistema lako se zaključuje da su njegova primarna interesovanja bili veliki sistemi i njihovi međusobni odnosi (otuda naziv socijetalni funkcionalizam). 6. Dispozicije prema potrebama . Parsons nije potpuno ignorisao pitanje odnosa između aktera i struktura. Tokom perioda socijalizacije akteri stiču vrednosne orijen­ tacije koje u velikoj meri odgovaraju dominantnim vrednostima i osnovnoj strukturi uloga u društvenom sistemu. u stvari. 7. Cak i onda kada je rasprav­ ljao o akterima. Socijalizacija . Međutim. Parsons je to činio sa stanovišta sistema. U skladu s njegovim središnjim interesovanjem za društveni sistem. U uspešnom procesu socijalizacije te norme i vrednosti se internalizuju. pomenuta rasprava odražava Parsonsov interes za očuvanje reda unutar društvenog sistema.proces u kome pojedinci prihvataju osnovne vrednosti neop­ hodne da bi se u društvu uspostavio vrednosni konsenzus. Sistem mora imati barem minimalnu kontrolu nad po­ tencijalno remetilačkim ponašanjem.nagoni oblikovani drušvenim okruženjem. Tokom socijalizacije deca (budući akteri) ne uče samo kako treba da se ponašaju. već se takođe upoznaju s normama i vrednostima koje čine sastavni deo društvenog morala. to jest postaju sastavni deo akterove svesti. Parsonsa je zanimalo na koje načine se nor­ me i vrednosti sistema prenose na pojedince. Posledica toga je da pojedinci.

norme i vrednosti koje su usvojene u detinjstvu ostaju stabilne. Na taj način. ostaju u primeni tokom celog života. Uprkos konformizmu prouzrokovanom doživotnom socija­ lizacijom. potrebno je da se socijalizacija tokom celog života dopunjuje nizom specifičnijih socijalizujućih iskustava.132 D Ž O R D Ž RICER . Sistem najbolje funkcioniše kada se društvena kontrola koristi umereno. koji obezbeduje sredstva kojima te dis­ pozicije mogu da se zadovolje. ali sistem je često u stanju da se odbrani prilično jednostavnim mehanizmima koji . Osim toga. Potreba za zadovoljavanjem (gratifikacijom) vezuje decu za postojeći sistem. ako dođe do uvećane individualnosti koja bi mogla da rezultira ši­ rom devijantnošću. druš­ tveni sistem bi trebalo da obezbedi veliki broj uloga koje razli­ čitim ličnostima omogućavaju da se izraze. Sistem može podneti umerene količine individualnosti i devijantnosti. Za kreativnost ima malo prostora ili ga uopšte nema. a da istovremeno ne dovedu u pitanje integritet sistema. Socijalizacija i društvena kontrola glavni su mehanizmi koji sistemu omogućavaju da sačuva ravnotežu. koja dolazi kasnije u životu. odnosno redukovati devijantnost. Uzimajući u obzir potrebu sistema za redom. Prema tome. Međutim. Ali.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I needs-dispositions. Pošto su norme i vrednosti koje se usvajaju u detinjstvu uglavnom veoma uopštene. nagoni i potrebe koje oblikuje društvo) vezuju decu za društveni sistem. društvena kon­ trola predstavlja isključivo drugu liniju odbrane. Fleksibilan društveni sistem jači je od onog koji ne prihvata nikakve devijantnosti. one ne pripremaju decu za mnoge specifične situacije s kojima će se sresti kao odrasli ljudi. Parsons socijalizaciju vidi kao doživotni proces. Visok stepen devijantnosti uvek ugrožava sistem. i uz povremeno blago osnaživanje. unutar sistema postoji čitav niz individualnih razlika. sistem mora da primeni ekstremnije meha­ nizme koji bi ga vratili u ravnotežu. društveni red ugrađen je u strukturu Parsonsovog društvenog sistema. Uprkos toj potrebi. Naposletku. za Parsonsa. sistem mora biti sposoban da toleriše određen stepen ra­ zličitosti i devijantnosti. postavlja se pitanje zbog čega te razlike ne predstavljaju glavni problem za funkcionisanje društvenog sistema? Jasno je da postoji niz društvenih mehanizama kojima se može obezbediti konformizam.

Društvo. s tim što sada imamo posla s podsistemima društvenog sistema koji predstavlja samo jedan od pod­ sistema opšteg sistema delanja. Parsons je u društvu razlikovao četiri strukture ili podsistema u zavisnosti od toga koje funkcije obavljaju. Ponovimo još jednom. Parsons je istraživao kako sistem kontroliše delanje. ako nafta više ne može da se eksploatiše.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 133 deluju na nivou nesvesnog i nenameravanog. u svakom sistemu postoje postupci koji se nagrađuju i oni koji se kažnjava­ ju.1 (adaptacija. prikazanom na crtežu 4. Iz tog razloga. proizvođači goriva moraju da se preorijentišu na rudnike Društvo . specifičan i posebno značajan društveni sistem je društvo. upravljači i radnici moraju da se adaptiraju na svoje okru­ ženje. Staratelj ski poredak Privreda Crtež 4. Iako pojam društvenog sistema obuhvata sve vr­ ste zajednica. Recimo. Kako vidimo iz crteža 4. Društvo je relativno samodovoljna zajednica u čijim okvirima njegovi članovi mogu da ostvare svoje pojedinačne i zajedničke potrebe. njega je ak­ ter zanimao samo kao deo sistema. integracija i postizanje cilja). Ponekad sistem nagrada i kazni može biti vezan za tradiciju. relativno samodovoljna zajednica. To najbolje pokazuje u kojoj meri je Par­ sons bio strukturalni funkcionalista. Na primer. a ne kako akteri stvara­ ju i održavaju sistem. latentnost. a ponekad za moralne vrednosti ili pravni sistem.u Parsonsovoj teoriji. Kao strukturalni funkcionalista. S jedne strane. Parsonsa je najviše interesovalo to kako funkcioniše sistem kao celina. vlasnici. Privreda .podsistem društva koji za društvo obavlja funkciju adaptacije okruženju.3 svaki podsistem obavlja iste četiri funkcije koje smo sreli u opštem si­ stemu delanja. .3 Struktura opšteg sistema delanja Društvena zajednica Politički sistem • Privreda je društveni podsistem koji za društvo obavlja funkciju adaptacije okruženju. a ne sam po sebi.

fiduciary system) u koji s p a d a j u škola i porodica. politički i kulturni sistem treba d a obezbede d a svaki o d njih funkcioniše kako Politički sistem . Z a k o n i koji se odnose n a privredni. . N a pri­ mer. i j o š uvek jedina država. k a o što je e k o n o m s k i uspeh.a i uspešno mobilisao ljude i resurse kako bi S A D pretekle Sovjetski Savez u istraživanju k o s m o s a . polity) vrši funkciju postizanja cilja tako što ostvaruje društvene ciljeve i mobilise aktere i resurse koji su n e o p h o d n i za njihovo ostvarenje.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN uglja.po Parsonsu. • Društvena zajednica (engleski.po Parsonsu. • Politički sistem (engleski. Društvena zajednica . Roditelji i nastavnici socijalizuju decu tako što n a njih prenose vrednosti. Starateljski poredak . • Starateljski p o r e d a k (engleski.134 DŽORDŽ RlCER . Cilj j e b i o posti­ g n u t k a d a s u S A D postale prva. ili n o r m e . podsistem društva koji vrši funkciju postiza­ nja cilja tako što ostvaruje društvene ciljeve i mobilise aktere i resurse koji su neophodni za njihovo ostvarenje. proizvođači m o r a j u d a prilagode okruženje p o t r e b a m a društva. podsistem društva koji vrši funkciju la­ tentnosti i održavanja obrasca tako što prenosi kulturu (norme i vred­ nosti) na aktere i brine se o njenoj internalizaciji. 1 9 5 7 .podsistem društva koji vrši funkciju integracije tako što koordinipa različite delove društva. a potrebne su m u . N a primer. vrši funkciju održavanja obrasca (funkciju latentnosti) tako što prenosi kulturu ( n o r m e i vrednosti) n a p o j e d i n c e i brine se o njenoj internalizaciji. predsednik K e n e d i izjavio j e d a postoji o p a s a n jaz u svemirskoj tehnologiji i z m e đ u S A D i S S S R . godine S A D su bile p o t p u n o zatečene p o j a v o m sovjetskog Sputnjika — prve rakete u svemiru. k o j a j e poslala čoveka n a M e s e c . S druge strane. k a o što s u sticanje d o b r o g obrazovanja i m u k o t r p n i rad čime je m o g u ć e postići taj uspeh. societal community) vrši funkciju integracije tako što koordinira različite delove druš­ tva. n e o p h o d n o j e d a se uvezu ili uzgaje. Privreda kroz r a d prilagođava okruženje p o t r e b a m a društva i p o m a ž e društvu d a se prilagodi spoljnoj realnosti. N e k o l i k o g o d i n a kasnije. a k o određene vrste poljoprivrednih proizvoda n e m o g u d a se n a đ u u n e k o m društvu.

već takođe ima nezavisnu egzistenciju u obliku društvene zalihe znanja. Pošto je uglavnom simbolička i subjektivna. a iz jednog sistema ličnosti u drugi sistem. postati barem dobro obučeni radnici. ali ne postaju deo tih sistema. dok je u sistemu ličnosti procesom internalizacije postala sastavni deo ak­ terove svesti. odnosno njegovim jezi­ kom rečeno. kultura se lako prenosi iz jednog sistema u drugi. Parsons je kulturu video kao glavnu snagu koja povezuje različite elemente društva. simbola i ideja. Ti aspekti kulturnog sistema stoje na ras­ polaganju društvenom sistemu i sistemu ličnosti. barem delimično. elemente sistema delanja. Kultura posreduje u inte­ rakciji između aktera u društvenom sistemu i integriše ličnost i društvene sisteme. Kultura ima naročitu sposobnost da postane. sistem ličnosti i ponašajući organizam) kojima ćemo se baviti do kraja ovog odeljka. Parsons je kulturni sistem (kao i ostale sisteme) definisao u svedu njegovog odnosa s drugim sistemima delanja. Kulturni sistem. Pošto smo videli iz čega se sastoji društveni sistem. Iako su sve strukture društvenog sistema važne. Kulturni sistem na­ lazi se na vrhu njegovog sistema delanja. koji će istovremeno biti sposobni da razumeju osnovne principe funkcionisanja političkog i pri­ vrednog sistema kako bi u njemu mogli da učestvuju. vraćamo se na ostale podsisteme opšteg sistema delanja (kulturni sistem. Ona se iz jednog u drugi društveni sistem može preneti difuzijom (širenjem). zakon o obaveznom osnovnom obrazovanju ne obezbeđuje samo pune klupe učenika. učenjem i socijalizacijom. već pruža sigurnost da će oni. . Na primer. Ali. Tako je u druš­ tvenom sistemu kultura ugrađena u norme i vrednosti. kada stasaju da zauzmu društvene pozicije. a Parsons je sebe nazi­ vao kulturnim deterministom. Kultura predstavlja internalizovane aspekte sistema ličnosti i institucionalizovane obrasce društvenog sistema. kulturni sistem nije samo deo drugih sistema. Kulturu je Parsons shvatao kao paternizovan. uređeni sistem simbola koji akterima služe kao objekti orijentacije. Parsons je najveći značaj pridavao kulturnom sistemu.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 135 je planirano i da su međusobno dobro povezani. sastavni deo drugih sistema.

S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I Međutim. . odnosno da pronađu nove ukoliko oni koji im već stoje na raspolaganju ne zadovoljavaju njihove potrebe.136 D Ž O R D Ž RICER . čovek može odustati od zadovoljenja potrebe ili ga odložiti. Čini se da su akteri Ličnost . Prva vrsta podstiče aktere da u svojim društvenim odnosima teže ljubavi. To je još jedan od razloga zbog kojih je Parsons sebe smatrao kulturnim deterministom. Druga vrsta obuhvata internalizovane vrednosti koje aktere navode da poštuju različite kulturne stan­ darde i norme. Zbog fiziološke energije povezane s njima. Drugim recima. Konačno. a ne svojim rođenjem. nagoni su deo biološkog organizma. mada je očigledno da je njegov status u njoj sekundaran i zavisan. Iz ovako shvaćenih dispozicija prema potrebama proizla­ zi jedno prilično pasivno shvatanje aktera. očekivanja od uloga vode aktere dava­ nju i traženju odgovarajućih reakcija. simbolički (subjektivni) karakter kulture daje joj još jednu karakteristiku — mogućnost da kontroliše ostale sisteme delanja. Par­ sons je razlikovao tri osnovne vrste dispozicija prema potrebama. Dispozicije prema potrebama treba razlikovati od nagona koji su izvedeni iz urođenih sklonosti. dispozicije pre­ m ma potrebama jesu nagoni oblikovani društvenim okolnostima. odobravanju i si. Parsons definiše ličnost kao organizovan sistem koji aktera orijentiše i motiviše na delanje. Drugim reci a. Sistem ličnosti. nego i društvenog sistema. Drugim recima. Dispozicije prema potrebama podstiču aktere da prihva­ te ili odbace predmete prisutne u njihovoj okolini. nagoni omogućuju delanje. Osnovni element ličnosti i naj­ značajniji aspekt motivacije jesu dispozicije prema potrebama. ali sklonosti koje pojedinci stiču u društvu. ali on je ne mora nužno zadovoljiti. To ne znači da Parsons nije priznavao određeni stepen nezavisnosti sistema ličnosti. sistem ličnosti nije beznačajan u Parsonsovoj teoriji.organizovan sistem po kome se pojedinac (akter) orijentiše i moti­ više na delanje. On ima jedinstvene karakteristike usled jedinstvenosti ljudskog životnog iskustva. Iako slab. Dispozicije prema potrebi usmeravaju čoveka da se ponaša na određeni način u vezi s nekom potrebom. Sistem ličnosti je ne samo pod kontrolom kulturnog. Dispozicije prema potrebama takode su definisane kao sklonosti.

Parsons je još jednom potvrdio svoju koncepciju si­ stema ličnosti kao pasivnog i spolja kontrolisanog. nije zaista bio zainteresovan za njega. Drugo. modifikuju na različite načine. Pasivni sistem ličnosti očigledno predstavlja slabu kariku u Parsonsovoj teoriji. ograničio je moguće uvide . Parsons je verovatno bio i sam svestan toga. itd. dok je internalizuju. To se odražava na različite načine kojima Parsons povezuje ličnost sa društvenim sistemom. bar u najvećoj mogućoj meri. Parsonsovo naglašavanje dispozicija prema potrebama otvara i druge probleme. Prvo. Pojedinac kao da ne može da se odupre prirodnim na­ gonima koje može da zadovolji samo unutar unapred definisanog skupa vrednosti i društvenih uloga. ako ih na to pokreću i nagon i kul­ tura (što. odnosno. što je Parsons naglašavao. On je takode naglašavao mogućnost loše integracije ova dva siste­ ma. on je pokušavao da koncipira ličnost kao aktera koji ima stvaralačke moći. da se nauči samodisciplini. što predstavlja problem koji sistem mora da prevazide. na primer. Mada je u svojim ranim radovima bio spreman da rasprav­ lja o subjektivnim aspektima ličnosti. Pošto izostavlja mnogo važnih aspekata ličnosti. u stvari. Parsons je s vremenom na­ pustio tu perspektivu.takode odraža­ va pasivnost sistema ličnosti. još češće. Na taj način. čak i onda kada je izučavao sistem ličnosti. taj sistem je osiromašen.proučavanje internalizacije kao dela sistema ličnosti u procesu socijalizacije . akteri moraju da nauče da vide sebe na način koji je u skladu s položajem koji zauzimaju u siste­ mu. Na drugim mestima. Naglašavajući ulogu internalizacije i super ega.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 137 u stanju da urade nešto jedino ako ih na to pokreće nagon ili ako je to propisano i ustanovljeno kao norma unutar kulturnog sistema. predstavlja suštinu koncepta dispozicije prema potrebi). najveći broj kritičara smatra da je koncept ličnosti unutar Parsonsove teorije veoma pasivan i suprotan konceptu aktera. Akter takode mora da internalizuje vrednosne orijentacije. Pa je tako tvrdio da su ljudi. Uprkos tim kasnijim gledištima i dodacima svojoj teoriji. sposobni da kultu­ ru. Sve te snage ukazuju na integraciju sistema ličnosti s društvenim sistemom. za sve uloge koje pojedinci obavljaju postoje određe­ na očekivanja koja oni moraju da ispune. Drugi aspekt Parsonsovog rada . Može se reći da Parsons.

Parsons je jasno naznačio da je svoju pažnju skrenuo daleko od unutrašnjeg značenja koje ljudsko delanje može imati. Merton. Talkot Parsons Biografska skica Robert Merton bio je Parsonsov student baš kada je Parsons započinjao svoju profesorsku karijeru na Hardvardu. Iako je ponašajući organizam jedan od četiri sistema dela­ nja. već kod Pitirima Sorokina. Njegova blistava karijera započela je prvim predmetom koji je predavao i iz koga je nastala knjiga Struk­ tura društvenog delanja koja se pojavila tek pet godina nakon njego­ vih prvih usmenih predavanja". koji će po­ stati najveći Parsonsov protivnik: „Od prve generacije postdiplomaca koji su dolazili na Hardvard baš niko nije dolazio da studira kod Parsonsa. takode su interesantna. . godine nije bio poznat kao sociolog. „Mnogo pre nego što je Parsons postao jedan od najvećih sociologa. Iako smo mi studenti dolazili da studiramo kod slavnog Sorokina. sta­ rijeg profesora na fakultetu. koji je i sam značajan sociološki teoreti­ čar. mnogi će priznati da je: „Smrt Talkota Parsonsa označila kraj jedne ere u sociologiji.138 DžORDŽ RlCER . Iako se neće svi složiti s Mertonovom ovako pozitivnom ocenom Parsonsa. jasno je naglasio da u to vreme postdiplomci nisu dolazili da studiraju kod Parsonsa. Parsons mu nije posvetio mnogo prostora u svojoj teoriji. Za to je postojao veoma jednostav razlog: Parsons 1931. za nas je bio veliki mladi čovek. posebno zato što je taj materijal obezbedio jednu od najuticajnijih teorijskih knjiga u istoriji so­ ciologije. Mertonova razmišljanja o Parsonsovom prvom teorijskom pred­ metu. Kada nova era započne sigurno će biti učvršćena velikom tradicijom socio­ loške misli koju nam je on ostavio". neki od nas ostali smo da studiramo kod ne­ poznatog Parsonsa".SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI na sistem ličnosti.

već samo neke njegove delove (društvene gru­ pe. društvenim grupama. ako ni zbog čega drugog. društvenu pokretljivost. To su teorije koje ne pokušavaju da objasne ceo društveni sistem. medu njima postoje značajne razlike. Takode. Strukturalni funkcionalizam Roberta Mertona Iako se i Parsons i Merton smatraju strukturalnim funkcionalistima. koju izlažemo u narednom odeljku. Tako je Talkot Parsons iz svoje strukturalno-funkcionalističke perspektive ponudio korisno shvatanje društva. Merton je uočio da je za uspešniju strukturalno-funkcionalisičku analizu društva potrebna jasnija i bolja predstava strukturalnog funkcionalizma. na njegovu organizaciju uti­ ču procesi učenja i uslovljavanja koji se odvijaju tokom ljudskog života. Ponašajući organizam je očigledno preostali sistem u Parsonsovom radu. Cilj te kritike bio je da se funkcionalizam načini jačim i otpornijim na kritike. On je kritikovao neke ekstremne i neodbranjive aspekte strukturalnog funkcionalizma.teorije koje se bave delovima društvenog sistema. no Parsonsa treba pohvaliti barem zbog toga što ga je uvrstio u svoju sociologiju. . Sada ćemo se okrenuti radu Parsonso­ vog najpoznatijeg učenika. Merton je poznat po svojoj kritici funkcionalizma. Iako je i sam bio strukturalni funkci­ onalista.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 139 Razlog što se ponašajući organizam našao medu sistemima de­ lanja jeste u tome što on predstavlja izvor energije za ostala tri sistema. Merton je bio mnogo otvoreniji za marksističke uticaje od Teorije srednjeg obima . Uspeh Mertonove kritike. fomiranje društvenih normi itd. Merton je smatrao da sociolozi treba da stvaraju tzv. Za razliku od Parsonsa koji je podržavao stvaranje sveobuhvatnih. fomiranjem društvenih normi itd. teorije srednjeg obima. Roberta Mertona (1910-2003) koji je takođe stekao svetsku slavu. na primer. grand-teorija. Iako je genetički zasnovan.). onda zbog toga što je predvideo interesovanje nekih kasnijih sociologa za sociobiologiju i sociologiju tela. društvenom pokretljivošću. omogućio je adaptaciju funkcionalizma i produžio njegovo trajanje. pogotovo svo­ jom APIL shemom funkcionalnih preduslova sistema i opisom četiri podsistema delanja.

Nijed­ na druga struktura ili funkcija ne može funkcionisati tako do­ bro kao one koje već postoje.. Nemaju sve strukture. sva standardizovana društvena i kulturna verovanja i prakse funkcionalni su kako za drušvo kao celinu. međutim. smatra da se u . po njegovom mišljenju. tako i za pojedince koji ga čine. Prvi je postulat o funkcionalnom jedinstvu društva. Taj postulat dovodi do zaključka da su sve funkcije i strukture funkcionalno neophodne za društvo. Zapravo. Na primer.140 DŽORD2 RlCER . uvek pozitivnu funkciju. Merton je smatrao da je to u su­ protnosti s onim što nalazimo u stvarnom svetu. Treći postulat koji Merton kritikuje jeste postulat neophod­ nosti koji tvrdi da svi standardizovani aspekti društva ne samo što imaju pozitivnu funkciju. ta generalizacija možda važi za mala. Merton je kritikovao tri. ideje. ni za pojedince izložene tom zagađenju. Drugim recima. Recimo. u svetu u kojem se svakodnevno uvećava nuklearno na­ oružanje. običaji. Implikacija takvog gledišta jeste da različiti delovi društvenog sistema moraju pokazivati visok stepen integrisanosti. Merton. agresivni nacionalizam ili fanatična religioznost mogu biti potpuno disfunkcionalni. Primer za to su različite strukture poput fabrika i autoputeva koje prouzrokuju raznovrsna zagađenja okoline i koje nisu funkcionalne ni za društvo. američko slabo finansirano i neadekvatno osnovno i srednje obrazovanje nije sposobno da snabde ljude veštinama koje su im potrebne da se uklope u svet visokih tehnologija. Po Mertonovom mišljenju. Strukturalno-funkcionalistički model. Po tom postulatu. Drugi postulat je postulat univerzalne funkcionalnosti. ali se ne može proširiti na veća i složenija društva. niti za pojedince koji mu pripadaju. u modernim društvi­ ma mogu postojati strukture koje nisu nužno funkcionalne niti za društvo. osnovna postulata funkcionalne analize. nisu svi delovi društva visokointegrisani. verovanja itd. primitivna društva. već takođe predstavljaju nezamenljive delove celine. može se smatrati da su Merton i neki njegovi studenti (pogotovo Alvin Guldner) doprineli pomeranju struk­ turalnog funkcionalizma ka levoj političkoj orijentaciji. Slično tome. Po njemu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Parsonsa. sve standardizovane društvene i kulturne forme i struk­ ture imaju pozitivnu funkciju.

navelo ga je da razvije svoju paradigmu funkci­ onalne analize. predstavljaju uočljive posledice koje pomažu nekom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi) okruže­ nju.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 141 savremenom društvu uvek mogu pronaći različite strukturalne i funkcionalne alternative. organi­ zacija grupe. društvene norme. organizacije. Najmanje što jedan sociolog može da učini jeste to da svaki taj postulat prouči empirijski. u isključivom fokusiranju na adaptaciju nalazi se očigledna ideološka pristrasnost. prema Merto­ novom mišljenju. ali da osnovu njihove motivacije ne predstavlja nagrađivanje koje dolazi s obavljanjem korisnih usluga za društvo. ti rani analitičari bili su skloni mešanju subjektivnih motiva pojedinaca s funkcijama struktura ili ustanova. Funkcije. ne mora nužno biti tačna. tvrdnja da je sistem socijalne stratifikacije nezamenljiv za društvo. Drugim recima. Važno je primetiti da jedna društvena struktura može Funkcije — uočljive posledice koje pomažu nekom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi). Međutim. a ne na individualnim motivima. Moguće je zamisliti sistem stratifikacije u kome su ljudi i dalje motivisani da zauzimaju najviše pozicije. druš­ tva i kulture. Rani strukturalni funkcionalisti nastojali su da se gotovo u potpunosti usredsrede na funkcije jedne društvene strukture (ili ustanove) za drugu. Smatrao je da svaki objekt koji može biti podvrgnut strukturalno-funkcionalnoj analizi mora biti standardizovana. po Mertonovom mišljenju. institucionalni i kulturni obrasci. Merton je smatrao da se svi ovi funkcionalni postulati osla­ njaju na neempirijske tvrdnje zasnovane na apstraktnim. Merton je pod tim jedinicama podrazumevao pojave kao što su društvene uloge. Mertonovo uverenje da su empirijski testovi. Merton je bio socijetalni funkcionalista. . a ne teorijske tvrdnje presudne za funk­ cionalnu analizu. kao uputstvo za integraciju teorije i istraživanja. Recimo. Središte pažnje struktural­ nih funkcionalista trebalo bi da bude na društvenim funkcija­ ma. teorij­ skim sistemima. jer posledice uvek moraju biti pozitivne. društvene strukture i mehanizmi društvene kontrole. Merton je od samog početka jasno naglasio da se strukturalno-funkcionalna analiza usredsređuje na grupe. od­ nosno repetitivna (ponovljiva) i paternizovana jedinica. Međutim.

uglavnom. ropstvo na Jugu SAD u 18.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I imati negativne posledice za drugu društvenu strukturu (setimo se primera zagađivanja). Uzrok dugotrajne razlike između Severa i Juga u stepenu industrijalizacije može se.142 D Ž O R D Ž RICER . i 19. Da bi ispravio ove ozbiljne propuste ranog strukturalnog funkcionalizma. veku imalo je jasne pozitivne posledice za bele stanovnike Juga. Ali. samo je jedna od njih — sociologija nauke — trajno zaokupljala moju pažnju. bar delimično. Merton * Autobiografska skica „Dugo sam želeo.uočljive posledice koje nepovoljno utiču na sposobnost pojedi­ načnog sistema da se adaptira (prilagodi). one mogu imati i negativne posledice po njih. O d tog mnoštva različitih oblasti. Baš kao što strukture ili ustanove mogu doprineti održanju drugih delova društvenog sistema. opravdano) pravilo u današnjoj sociologiji. kao što su jeftina radna snaga koja se koristila za proizvodnju pamuka i društveni ugled.J ne ustanove i način života postali onakvi kakvi su. One mogu nepovoljno uticati na sposobnost ovih delova da se adaptiraju ili prilagode. da unapredim sociološke teo­ rije o društvenoj strukturi i kulturnoj promeni koje će nam pomoći da razumemo kako su drušrve. naročito Disfunkcije . Interesovanje za teorijsku soci­ ologiju navelo me je da izbegnem jednu vrstu specijalizacije koja je postala (po m o m mišljenju. Za mene je proučavanje različitosti socioloških tema bilo od suštinske važnosti. Merton je razvio koncept disfunkcije. Robert K. . ropstvo je takode imalo disfunkcije kao što je prevelika zavisnost Juga Amerike od poljoprivrede i nespremnost za industrijaliza­ ciju koja je dolazila. utvrditi disfunkcijama ustanove ropstva na Jugu Amerike. i još uvek želim. kao i u drugim disciplinama koje su u razvoju. Recimo. Tokom 1930-ih godina gotovo u potpunosti sam se posvetio prou­ čavanju društvenog konteksta nauke i tehnologije.

Iako je u svoje vreme ta organizaci­ ja imala značajnu u l o g u u s r p s k o m (i j u g o s l o v e n s k o m ) društvu. . iako se neki m o ž d a neće složiti. te dve decenije bile su vreme u kojem je sociologija nauke konačno postala ozbiljna disciplina. Primer za to je. Takođe sam se. veka i usredsredio se na nenameravane posledice planiranog društvenog delanja. statusni skup i modele uloga da bi ih imitirali. Tokom 1960-ih i 1970-ih godina vratio sam se na intenzivno proučavanje društvene strukture nauke i njene interakcije s kognitivnom strukturom. Zaključio sam da ljudi ne biraju skup uloga. komunikacije u složenom savremenom društvu i ulo­ zi intelektualca unutar ili izvan birokratskog aparata. Tokom 1950-ih godina usmerio sam se na razvijanje sociološke teorije osnovnih jedinica društvene strukture. tokom 1940-ih godina okrenuo sam se pro­ učavanju društvenih uzroka nekonformističkog i devijantnog ponašanja. u sa­ v r e m e n o m društvu o n e n e m a j u nikakav značajan uticaj.posledice društvenog delanja koje su nevažne za proučavani si­ stem. što je vezano za zasebni karakter profesije kao vrste profe­ sionalne aktivnosti." * Robert Merton je preminuo 2003. proučavanju funkcionisanja birokratije. T u se m o g u svrstati društvene forme koje su preživele iz prošlosti. posvetio sprovođenju prve velike sociološke studije o medicinskom obrazovanju kako bismo otkrili na koji način su različite vrste lekara socijalizovane u istim medicinskim škola­ ma. godine. već kao izvor vrednosti koje se usvajaju kao osnova samoevaluacije (ova poslednja odvela me je do teorije referen­ tnih grupa). Nefunkcije . Kako su se moja teorijska proučavanja širila.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 143 u Engleskoj 17. Iako su u prošlosti m o g l e imati pozitivne ili negativne posledice. Tokom ovih proučavanja prvenstveno sam se orijentisao na poveza­ nost sociološke teorije. ubedivanja masa. s Džordžom Riderom i Patrišom Kendal. j a s n o je d a danas n e m a nikakav uticaj. metoda istraživanja i supstancijalnog empirijskog istraživanja. Savez udruženja boraca n a r o d n o o s l o b o d i l a č k o g rata. M e r t o n je takode razvio k o n c e p t nefunkcije koji j e definisao k a o posledice koje su nevažne za proučavani sistem. a sve pre toga bilo je samo uvod.

ali Merton je jasno naznačio da se analiza može sprovesti i na organizaciji. usled činjenice da je svaki problem složen i zasnovan na subjektivnoj proceni koja ne može tako lako da se izračuna i izmeri. Upućivanje ovog pitanja na posebne nivoe. nikada ne mo­ žemo prosto sabrati pozitivne funkcije i disfunkcije i objektivno odrediti koje od njih preovlađuju. Recimo. Merton sma­ tra da stvari moramo sagledati iz različitih nivoa funkcionalne analize. kad se sve sabere i oduzme. a potom utvrdimo da li je razlika pozitivna ili negativna. Međutim. Vratimo se na primer ropstva.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Da bi dao odgovor na pitanje da li pozitivne funkcije preovladuju nad disfunkcijama ili je obrnuto. Za svaku od ovih grupa ropstvo ima različit značaj. Merton je razvio kon­ cept neto balansa. institucija ili grupa. Taj koncept podrazumeva da najpre moramo da izmerimo koristi i štete od svake ustanove. grupi ili bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj društvenoj pojavi. ropstvo je verovatno bilo funkcionalno za određene delove drušva.razlika između funkcija i disfunkcija. crnačke političke organizacije. Izraženo u terminima neto balansa. počev od društva u celini. . Funkcionalisti su se generalno ograničavali na analizu društva kao celine. Da bismo uspešno resili probleme poput ovih. Upotrebljivost Mertonovog koncepta proizilazi iz načina na koji se usmeravamo na pitanja od relativnog značaja. pomaže izučavanju funkcionalnosti ropstva za Jug u celini. bilo funkcional­ no ili disfunkcionalno? Takvo pitanje je još uvek suviše uopšteno i zamagljuje niz drugih pitanja. pa do organizacija. a disfunkcionalno za neke druge. ali je za bele robovlasnike s Juga ono bilo i te kako funkcionalno. Dakle. možemo da kažemo da je za američku privredu u celini ono bilo disfunkcionalno. kada je u pitanju ropstvo na Jugu SAD.144 DŽORDŽ RlCER . belačke porodice.funkcionalna analiza može da se sprovede na bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj društvenoj pojavi. Nivoi funkcionalne analize . Ta dva pojma takođe predstavljaju značajan doprinos Neto balans . Da li je rop­ stvo za Jug Amerike. belačke poli­ tičke organizacije itd. neophodno je da razlikujemo nekoliko nivoa analize i postavimo pitanje funkcionalnosti i disfunkcionalnosti ropstva za grupe i aktere koji se nalaze na različitim nivoima: crnačke porodi­ ce. Merton je u sociologiju uveo i koncept manifestnih i laten­ tnih funkcija.

Jednostavno rečeno. U stvari. a latentna funkcija.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 145 funkcionalnoj analizi. Merton je kulturu definisao kao organizovan skup normativnih vrednosti koje dele pripadnici neke grupe ili društva. za neke je baš to suština sociologije.svesne i nameravane pozitivne posledice. kako bo­ gatih. Strukture imaju i nameravane i nenameravane posledice. konačno. tako i siromašnih. a koji određuje njihovo ponašanje. Nenameravane posledice . Anomija se javlja onda kada postoji ozbiljan prekid između društvene strukture i kulture. stvaranje najniže klase koja je imala svrhu da unapredi društveni status južnih belaca. ali je njegova nenameravana posledica bila prespora industrijalizacija i. manifestne funkcije su nameravane. Ta ideja povezana je s drugim Mertonovim konceptom — konceptom nenameravanih posledica. odnosno između strukturalno stvorenih mogućnosti ljudi da deluju u skladu s kulturnim normama i ciljevima i Manifestne funkcije . Ropstvo je možda bilo uvedeno da pomogne privredni razvoj Juga. tj. Manifestna funkcija ropstva bilo je povećanje ekonomske pro­ duktivnosti Juga. odnosno da gledamo iza (preko) izraženih namera. od sociološke analize se očekuje da otkrije nename­ ravane posledice. . Društena struktura predstavlja organizovan skup društvenih odnosa u kojima učestvuju članovi grupe ili društva. privredno slabljenje tog dela države. Piter Berger je taj proces nazivao razotkrivanjem. između strukturalno kreiranih mogućnosti ljudi da delaju u skladu s kulturnim normama i ciljevima i vlastitim normama i ciljevima.po Mertonu. situacija u kojoj postoji ozbiljan prekid između druš­ tvene strukture i kulture.neočekivane pozitivne. negativne i nevažne po­ sledice. a latentne funkcije nenameravane posledice neke po­ jave. To znači da u analizi moramo da otkrijemo šta je stvarna posledica neke ljudske radnje. Anomija . Dok su nameravane posledice svima poznate. jeste njegova analiza odno­ sa kulture. strukture i anomije. Ključni koncept Društvena struktura i anomija Jedan od Mertonovih najznačajnijih doprinosa strukturalnom funkcionalizmu i sociologiji uopšte.

Anomija nastaje kada kultura (od pojedinaca) zahteva vrstu ponašanja koje društvena struktura onemogućava. Još konkretnije. zbog čega tvrdi da nesklad između kulture i strukture ima disfunkcionalnu posledicu pojave devijantnosti unutar društva. a ipak kritikovari društvenu stratifikaciju i društvene nejednakosti. steći samo srednje obrazovanje. Može se reći da u ovakvim okolnostima (a one su široko rasprostranjene u savremenom američkom društvu) postoji anomija i. zbog svog položaja u društvenoj strukturi. tendencija ka devijantnom ponašanju. uglavnom bio zaokupljen disfunkcijanja . visoko ceni materijalni uspeh. Merton anomiju povezuje s devijantnošću. zbog svog po­ ložaja u društvenoj strukturi. Pojedinac koji je rođen u nižoj klasi može.u ovom slučaju. Merton je. Drugim recima. neki ljudi nisu u mogućnosti da postupaju u skladu s normativnim vrednostima. anomijom. U ovom kontekstu. onemogućavanje nekih ljudi da postignu drušrveno poželjne ciljeve). kao njena posledica. To nam pokazuje da funkcionalisti imaju različite stavove o stratifikaciji. u skladu sa sopstvenom funkcionalnom paradigmom. ali se nije prvenstve­ no interesovao za funkcije ovih struktura.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI KOSE* vlastitim normama i ciljevima. U ovom primeru strukturalnog funkcionalizma. devijantnost obič­ no dobija oblik alternativnih. U Mertonovom radu o anomiji može se uočiti njegov implicitno kritički stav prema društvenoj stratifikaciji (na primer. Međutim. na primer. Mertonov rad pokazuje da možete biti strukturalni funkcionalista. njegove šanse za postizanje eko­ nomskog uspeha na opšteprihvaćen način veoma su slabe ili ih čak uopšte nema. neprihvatljivih i ponekad nele­ galnih sredstava za postizanje ekonomskog uspeha. Dejvis i Mur su o stratifikovanom društvu pisali pozitivno. To je način na koji strukturalni funkcionalizam pokušava da objasni kriminal i devijantno ponašanje. Merton je posmatrao društvene (i kulturne) strukture. j i I | 1 1 i 1 j 1 J .146 D Ž O R D Ž RICER . kao što smo već videli. u najboljem slučaju. Američka kultura. mnogi ljudi nisu u mogućnosti da postignu takav uspeh. Za razliku od njih. Bavljenje preprodajom droge ili prostitucijom radi postizanja ekonom­ skog uspeha primer je devijantnosti izazvane razlikom između kulturnih vrednosti i društveno-strukturalnih sredstava za po­ stizanje tih vrednosti.

Moglo bi se tvrditi i da oblici ove diskriminacije nepovoljno utiču na one koji diskriminišu. Neko može izneti dobre argumente za to da je diskriminacija crnaca. Merton je smatrao da nisu sve strukture društvenog sistema podjednako nezamenljive za njegovo funkcionisanje. strukturalni funkcionalizam je oslobodio prostor za smislenu društvenu promenu. Neki delovi društvenog sistema mogu biti eliminisani. može nasta­ viti da postoji (čak i da se poboljša) eliminacijom diskriminacije različitih manjinskih grupa.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 147 Merton je jasno naglasio da nenameravane posledice i la­ tentne funkcije nisu isto. diskriminacija žena u načelu je funkcionalna za muškarce. čak i za grupe za koje su funkcionalne. Mertonovo objašnjenja veoma su korisna sociolozima koji žele da se bave strukturalno-funkcionalnom analizom. Priznajući da su neke strukture neupotreblji­ ve. Objašnjavajući dalje funkcionalnu teoriju. belcima u Americi i u Evropi ide na štetu diskriminatorsko ponašanje prema crncima ili Romima. jer održavaju veliki deo stanovništva ne­ produktivnim i neefikasnim (možda se među crncima ili Romi­ ma krije neki novi Ajnštajn ili Mocart) i povećavaju verovatnoću društvenog sukoba. Ali. Taj stav pomogao je funkcionalnoj teoriji da prevaziđe još jednu od svojih konzerva­ tivnih predrasuda. tu su još dve vrste nenameravanih posledica — one koje su disfunkcionalne i one koje su nefunkcionalne. na primer. jer je funkcionalna za deo društve­ nog sistema i neke društvene grupe. ali. ona i dalje postoji. ti oblici diskriminacije imaju i neke disfunkcije. Merton je nagla­ šavao da neka struktura može nastaviti da postoji. slično tome. Muškarci ispaštaju zbog diskriminacije prema ženama. upr­ kos tome. žena i ostalih manjinskih grupa disfunkcionalna za američko društvo. Na primer. . Latentna funkcija je vrsta nenamerava­ ne posledice koja je funkcionalna za određeni sistem. Međutim. uprkos tome što je disfunkcionalna za sistem kao celinu. Američko društvo.

U stvari. svako drušvo u svakom trenut­ ku nalazi se u procesu promene. posmatrati kao reakcija na strukturalni funkcionalizam. Teorija sukoba predstav­ lja malo više od niza tvrdnji koje se često direktno suprotstavlja­ ju funkcinalističkim stavovima. Te antiteze moguće je najbolje uočiti u radu Ralfa Darendorfa koji osnovama funkcionalističke teorije protivstavlja osnove teorije sukoba. jedan od glavnih doprinosa teorije sukoba bio je na­ čin na koji je ona u Sjedinjenim Američkim Državama postavila osnove za razvoj teorija koje su daleko vernije odslikavale Marksov rad. teorija koje će kasnije privući širu sociološku javnost. u najboljem slučaju. teorija sukoba. ali je bila potisnuta brojnim neomarksističkim teorijama (glava 5). Kao takva. društvo je statično ili se. • Funkcionalisti (ili barem rani funkcionalisti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI TEORIJA SUKOBA Razvoj teorije sukoba može se. veka. teoretičari sukoba usmereni su na prou­ čavanje društvenih struktura i ustanova. • Za funkcionaliste. teorija su­ koba predstavljala je alternativu strukturalnom funkcionalizmu.148 DžORDZ RlCER . Rad Ralfa Darendorfa Kao i funkcionalisti. teoretičari sukoba u svakom delu društvene« sistema vide neslogu i sukob. kao i strukturalni funk­ cionalizam. za Daren­ dorfa i teoretičare sukoba. nudi jedno specifično shvatanje društva. Međutim. treba na­ pomenuti da teorija sukoba ima i druge osnove. bar delimično. Osnovni problem za teoriju sukoba jeste to što ona nikada u potpunosti nije uspela da se odvoji od svojih strukturalno-funkcionalističkih korena. • Dok funkcionalisti naglašavaju elemente poretka i stabil­ nost društva. pre Merto­ na) smatraju da svaki element društva doprinosi njegovoj . nalazi u stanju dinamičke ravnoteže. Ona je više bila neka vrsta strukturalnog funkcionalizma „okrenutog naglavačke". Pedesetih i šezdesetih godina 20. nego prava kritička te­ orija društva. kao što su mark­ sistička teorija i Zimlov rad o društvenom sukobu (kojim se ovde nismo bavili).

teoriju sukoba i teoriju kon­ senzusa (jedan oblik teorije konsenzusa je strukturalni funkciona­ lizam). Daren­ dorf nije bio optimističan kada je u pitanju razvoj jedinstvene sociološke teorije koja bi obuhvatala oba procesa. jer medu njima nema kontakta. Recimo. vrednostima i običajnim moralom. Izbegavajući jedinstvenu teoriju.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 149 stabilnosti. • Funkcionalisti su skloni shvatanju da se društvo održava neformalnim normama. a ovi drugi sukobe interesa i prinudu koja drži društvo na okupu uprkos tim sukobima. Primer je savez između SAD i Japana koji se razvio nakon Drugog svetskog rata. Darendorf se posvetio stvaranju zasebne teo­ rije sukoba. sukob može dovesti do konsenzusa i integracije. teoretičari sukoba na­ glašavaju ulogu moći u održavanju poretka društva. Darendorf je bio glavni zagovornik tvrdnje da društvo ima dva „lica" (sukob i konsenzus) i da bi sociološka teorija zbog toga trebalo da se podeli na dve oblasti . za razliku od njih. Njegova bogata karijera javne ličnosti kulminirala . gotovo je neverovatno da francuske sobarice i čileanski šahisti dođu u sukob. Uprkos povezanosti između konsenzusa i sukoba. Ralf Darendorf Biografska skica Ralf Darendorf (1929-2009) poznat je u sociologiji po svojoj teoriji sukoba koja je nastala pod velikim uticajem marksistič­ ke teorije. Dok se funkcionalisti usredsreduju na koheziju proisteklu iz zajedničkih društvenih vrednosti. pobornici teorije sukoba smatraju da mnogi društveni elementi doprinose dezinte­ graciji i promeni društva. Ne možemo imati sukob ako pre toga nije postojao konsenzus. a samim tim ni integracije kao osnove za izbijanje sukoba. Teoretičari sukoba veruju da svaka vrsta poretka u društvu proizilazi iz prinude koju sprovode oni na njegovom vrhu. Obrnu­ to. Teoretičari konsenzusa proučavali bi vrednosnu integraciju u društvu. koji su jedan drugom preduslov. Darendorf je smatrao da društvo ne može postojati bez sukoba i konsenzusa.

enforced constraint). Darendorf nikada nije bio marksista. godine zatvoren je u koncentracioni logor iz ko­ ga ga je ubrzo oslobodio SS oficir kada su Rusi počeli da se približavaju Nemačkoj. Ta činjenica društvenog života dovela je Darendorfa do teze da su društveni sukobi uvek generisani nejednakom raspodelom vlasti. Studirao je na Univerzitetu u Hamburgu gde je i doktorirao. Darendorf je bio pod snažnim uticajem strukturalnog funk­ cionalizma. Međutim. još važnije. u društvu. Za sebe je go­ vorio da je liberal. po mišljenju teoretičara sukoba. Kasnije je postao javna ličnost.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI je kada mu je 1993. neki položaji svo­ jim nosiocima donose vlast i autoritet nad drugima. Bez obzira na to. Medu pozicijama koje je zau­ zimao izdvajaju se sledeće: član nemačkog parlamenta. ono što društvo drži na okupu jeste prisilno ograniča­ vanje (engleski. Rane 1945. Iako je njegova teorija pisana pod velikim uticajem marksistič­ kih ideja. godine kraljica Eli­ zabeta II dodelila titulu barona. vodio je život u kome je razvijao teoriju i primenjivao je na praktične stvari u akademskom svetu i. ili i jedno i drugo. Kao tinejdžer suprotstavio se nacistima i bio zatvoren (kao i njegov otac). godine. Britanski državljanin postao je 1988. . Predavao je na raznim nemačkim univerzitetima.150 D20RD2 RicER . komesar u Evropskoj komisiji u Briselu i upravnik Londonske škole za ekonomiju i političke nauke. državni sekretar u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova. Darendorf je proživeo fascinantan život. On je napominjao da funkcionalisti smatraju da društveni sistem na okupu drže dobrovoljna saradnja ili opšti konsenzus. a potom je još jednom doktorirao na Londonskoj školi za ekonomiju i političke nauke (London School of Economics and Political Science). Roden u Hamburgu u Nemačkoj. Zapravo. Te tako. on se nalazio pod snažnim uticajem marksističkog koncepta jedinstva teorije i prakse.

Za Darendorfa. Prema tome. Kao i u slučaju vlasti. Najvažnija ideja za njegovu tezu jeste da različiti položaji unutar društva nose različitu količinu vlasti. a ne za ljude. Darendorf je bio zainteresovan ne samo za strukturu ovih položaja. Vlast uvek podrazumeva i nadređenost i podre­ đenost. može imati nadteđen polo­ žaj u nekoj drugoj grupi. Slično tome. Osim što se zalagao za proučavanje širih društvenih struktura. ona se odnosi samo na unapred određena fizička i pravna lica. Darendorf je smatrao da vlast nije konstantna. Konačno. pošto je vlast legitimna. To sledi iz Darendorfovog argumenta da je društvo sastavljeno od mnoštva delova koje je on nazivao . ne mora nužno imati imati vlast u nekom drugom okruženju. Darendorf je otišao toliko daleko da je tvrdio kako oni koji pri­ hvataju takav pristup nisu sociolozi. ^ M E N E GRAND-TEORIJE 151 Vlast Darendorf se. ta očekivanja vezuju se za položa­ je. authority roles). već i za sukob koji medu njima postoji. Strukturalno poreklo ovih sukoba tre­ ba tražiti u odnosu između položaja onih koji imaju vlast i onih koji su potčinjeni vlasti. poput sistema uloga za koje je vezana vlast. oni ne dominiraju zbog svojih psiholoških osobina. već položajima. Od onih koji zauzimaju nadređene položaje očekuje se da kontrolišu podređene.Ü . Vlast nije opšta društvena pojava. a ne s ljudima. pojedinac koji ima vlast u jednom okruženju. bavio širim društvenim strukturama. već zbog toga što podređeni to očekuju. prvi zadatak analize teo­ rije sukoba jeste identifikacija različitih uloga koje u društvu obavljaju funkciju vlasti (engleski. Darendorf se suprotstavljao nauč­ nicima koji se usredsreduju na nivo pojedinca. protiv onih koji joj se ne povinuju mogu se primeniti negativne sankcije. Na primer. on je kritikovao naučnike koji se usmeravaju na psihološke ili bihevioralne karakteristike pojedinaca koji zauzimaju takve položaje. pojedinac koji ima podređen položaj u jednoj grupi. Vlast vezana za položaje predstavlja ključni element Darendorfove teorije. drugačije rečeno. poput socijalnih funkcionalista. Mast ne pripada pojedincima. jer je pove­ zana s položajima.

govoreći o funkcijama društvenog sukoba.j jeće napetosti u izraelskom društvu i da oslabi društveno jedin. Grupe na vrhu definisane su zajedničkim interesima. Ona se mogu posmatrati kao udruženja pojedinaca kontrolisana hijerarhijom vlasti. Usled toga. Sukob može poslužiti da učvrsti labavo strukturiranu grupu. sukob s drugim društvom može da obnovi integrativno jezgro raspadajućeg društva. Darendorf je zauzeo čvrst stav da čak i oni interesi za koje se čini da imaju psihološku osnovu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASICNI KORENI imperativno koordinisana udruženja. pokazati kako je to moguće. Drugim recima. . barem delimično. Ovde se susrećemo s još jednim ključ­ nim pojmom Darendorfove teorije sukoba . a ne sa psihološkim karakteristikama pojedinaca koji zauzimaju te položaje. U društvu koje se dezintegriše. pojedinac može zauzi­ mati nadređen položaj u jednom udruženju. Kohezivnost izraelskih Jevreja može se. Ideju o tome da sukob može služiti kao činilac integracije | Imperativno koordinisana udruženja . Ključni koncepti Funkcije društvenog sukoba Iako su u ovoj knjizi strukturalni funkcionalizam i teorija su­ koba predstavljeni odvojeno i na mnogo načina su suprotstav­ ljeni.stvari koje su obično zajedničke mnogim ljudima.interesom. objasniti du­ gotrajnim sukobom sa Arapima na Srednjem istoku. Mogući j kraj sukoba između Jevreja i Arapa mogao bi da pogorša posto. Oni na položajima vlasti i oni na podređenim položajima ima­ ju suprotstavljene interese.152 DŽORDŽ RiCER . Interesi . koji se razlikuju od interesa koji je zajednički grupama koje se nalaze na dnu. Ovde ćemo. o te dve teorije moguće je raspravljati postavivši ih za­ jedno.udruženja pojedinaca kontrolisana hijerarhijom vlasti. Unutar svakog udruženja vlast je dihotomna. a podređen položaj u drugom udruženju. u osnovi predstavljaju fenomene ši­ rih razmera. u svakom udruženju mogu se oformiti isključivo dve konfliktne gru­ pe. Pošto društvo sadrži mnogo takvih udruženja. interesi su povezani sa društvenim položajima.| srvo.

oni koji imaju nadređene položaje teže da održe postojeće stanje. Pojedinci ne mo­ raju da internalizuju ta očekivanja. vodeći tako do saradnje s drugim grupama. Unutar jednog društva sukob može neke izolovane pojedin­ ce da ohrabri da preuzmu aktivnije društvene uloge. Sukob interesa unutar udruženja postoji sve vreme (barem kao latentan). Sukob rakođe ima funkciju komunikacije. Na primer. Recimo. sposobniji da do­ nesu odluku o odgovarajućem smeru i o toku delovanja u po­ gledu svojih protivnika. Sukob takode omogućava stranama u sukobu da uvide kolika je njihova relativna snaga. ponašaće se na očekivani način. To može uvećati verovatnoću pomirenja ili mirnog saživota. Taj sukob interesa ne mora da bude ekspli­ ciran da bi nadređeni i podređeni učestvovali u njemu. Sukob s jednom grupom može služiti proizvodnji kohezije. smiriva­ nje izraelsko-arapskog sukoba moglo bi da olabavi veze izme­ đu SAD i Izraela. Pojedinci su prilagođe­ ni svojim ulogama kada doprinose sukobu između nadređenih . Interesi nadređenih i podređenih jesu objektivni u smislu da odražava­ ju očekivanja (uloge) povezane s položajima. ali kao rezultat sukoba pozicije i granice između grupa često postaju jasnije. moguće je spariti funkcionalizam i teoriju sukoba analizirajući funkcije društvenog sukoba. S okonča­ njem tog sukoba u američku omladinu vratio se duh apatije. Pre sukoba grupe mogu biti nesigurne u pogledu pozicije njihovog neprijatelja. dok oni koji zauzimaju podređe­ ne položaje teže da ga promene. mora se prihvatiti činjenica da svaki sukob takođe ima disfunkcije. Unutar svakog udruženja. niti da ih budu svesni da bi postupali u skladu s njima.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 153 društva prećutno prihvataju mnogi političari čiji je zadatak da izmisle neprijatelja čak i tamo gde ga nema ili da od potenci­ jalnog neprijatelja naprave stvarnog neprijatelja. prema tome. što znači da je legitimitet vlasti uvek neizvestan. Ipak. Pojedinci su. Ako pojedinci zauzimaju određene položaje. protest zbog Vijetnamskog rata u Americi sredinom 1960-ih godina motivisao je mlade ljude da po prvi pur preuzmu aktiv­ nu ulogu u američkom političkom i javnom životu. sukob s Arapima doveo je do saradnje između SAD i Izraela. Gledano iz teorijske perspektive.

Ako je regrutovanje posledica slučajnosti. Darendorf je spominjao tehničke uslove (kao što je odgovaraju­ će osoblje). Međutim. Po Darendorfu. i konfliktne grupe ključni za objašnjenje sukoba.interesi kojih pripadnici grupe nisu svesni.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i podređenih. Interesne grupe — za razliku od kvazigrupa. To su grupe koje stvarno učestvuju u sukobu. Manifestni interesi su latentni interesi kojih su pojedinci postali svesni. nikakve druge promenljive nisu potrebne. pošto uslovi nikada nisu idealni. . sukob i promena Darendorf je razlikovao tri opšte vrste grupa. političke uslove (kao što je opšta politička klima). način na koji se ljudi regrutuju u kvazigrupe predstavlja još jedan važan društveni uslov. Darendorf je analizu povezanosti la­ tentnih i manifestnih interesa video kao glavni zadatak teorije sukoba. Grupe. Interesne grupe imaju sposobnost da učestvu­ ju u grupnom sukobu. Kvazigrupa . Pod idealnim okolnostima. interesne grupe. mnogi različiti činioci utiču na sukobe. mala je verovatnoća da će se Latentni interesi . One predstavljaju osnovu za dru­ gu vrstu grupa: interesne grupe. već i strukturu. i društvene uslove (kao što je mogućnost komunikacije među čla­ novima grupe). Konfliktne grupe — grupe koje stvarno učestvuju u sukobu. cilj i članstvo. Interesne grupe su prave gru­ pe u sociološkom smislu te reči.154 DŽORDZ RicER . interesne grupe su prave grupe u sociološkom smislu te reči. cilj i članstvo. Darendorf je ove nesvesne interese nazivao laten­ tnim interesima. Manifestni interesi . one imaju ne samo zajedničke interese. Iz svih tih intere­ snih grupa nastaju konfliktne grupe. već i strukturu. akteri ne moraju biti svesni svojih interesa kako bi delovali u skladu s njima. Interesne grupe imaju sposobnost da učestvuju u grupnom sukobu. Ipak. Prva vrsta su kvazigrupe ili mnoštvo pojedinaca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes. one imaju ne samo zajedničke interese.mnoštvo pojedinaca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes. Darendorf je smatrao da su koncepti latentnih i manifestnih interesa kao i koncepti kvazigrupe.latentni interesi kojih su pripadnici grupe postali svesni.

Međutim. OPŠTA TEORIJA SISTEMA* Rad Niklasa Lumana Najpoznatiji sistemski teoretičar u sociologiji bio je Niklas Luman (1927-1998). kada je regrutovanje u kvazigrupe strukturalno determinisano. ili. Darendorf je smatrao da konfliktne grupe. konfliktnih grupa. u određenim okolnostima. promene koje se javljaju su radikalne. sociolozi moraju biti svesni odnosa između sukoba i promene. one obezbeduju plodno tie za nastanak intere­ snih grupa. jer je regrutovanje pojedinaca u tu grupu slu­ čajno. Međutim. Poslednji aspekt Darendorfove teorije sukoba jeste odnos sukoba i promene. Tu je on odao priznanje značaju rada Luisa Kozera koji je proučavao funkcije sukoba u održavanju statusa quo.SAVREMENE GRAND-TEORUE 155 iz kvazigrupe razviti interesna ili konfliktna grupa. . Darendorf nije smatrao da će lumpenproletarijat (masa jako siromašnih ljudi koja se u kapitalističkom sistemu nalazi u lošijem položaju i od samog proletarijata) na kraju oformiti konfliktnu grupu. Prema tome. učestvuju u aktivnostima koje dovode do promena u društvenoj strukturi. Drugim recima. Luman je razvio sociološki pristup koji kombinuje elemente Parsonsovog strukturalnog funkcionalizma Lumpenproletarijat . Darendorf je smatrao da je konzervativna uloga sukoba samo jedan deo društvene realnosti. struktural­ ne promene će biti iznenadne. * Ovaj deo napisan je u koautorstvu s Daglasom Gudmanom i Matajasom Jungeom. Ukratko. Kakva kod da je priroda sukoba. te­ orijsko shvatanje ne mora nužno biti statično.masa jako siromašnih ljudi koji se u kapitalističkom sistemu nalaze u lošijem položaju i od samog proletarijata. kada nastanu. Kada je sukob praćen nasiljem. Kada je sukob intenzivan. kao i odnosa između sukoba i postojećeg stanja. Ideja će biti još jasnija u narednom odeljku koji se bavi sistemskom teorijom. Za razliku od Marksa. sociolozi moraju da imaju osećaj za dinamične odnose između različitih elemenata ovako shvaćenog društva. sukob takođe dovo­ di do razvoja i promene.

Uzmimo za primer jedno preduzeće koje proizvodi automobile. ključna za naše razumevanje sistema. Budući da Parsons nije u stanju da vidi kakvo bi društvo moglo da bude. on ne može na adekvatan način da sagleda kakvo ono zaista jeste. Ona pokazuje da podsistemi koji za cilj imaju adaptaciju i postizanje cilja mogu da budu me­ đusobno povezani na različite načine. Kada je proizvođaču automo­ bila potrebna sirovina (čelik. Ključ za razumevanje Lumanovog shvatanja sistema jeste razlika koju je Luman pravio između sistema i njegovog okruženja. itd.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI s opštom teorijom sistema i nekim konceptima kognitivne bio­ logije i kibernetike. Sva ta složenost okruženja redukovana je na informaciju o ceni i o kvalitetu sirovine koju proizvođač želi da kupi. Sistem i okruženje. Parsons ne prihvata kontingentnost (slučajnost). cilj analize je da shvati zašto sistem proizvodi određeni odnos između ta dva podsistema u bilo kom trenutku. Međutim. Dru­ go. činjenicu da su stvari mogle biti drugačije. ta složenost predstavljena je u mnogo jednostavnijem obliku. Prvo. guma. sposobnost društva da se u svojim operacijama odnosi na samo sebe.). Shema APIL ne bi trebalo da se razume kao činjeni­ ca. Međutim. u Parsonsovoj teoriji nema mesta za samoreferentnost. svodi na nivo slože­ nosti. razvijajući teoriju koja uzima samoreferentnost kao najvažniju karakteristiku sistema i koja se usredsređuje na kontingentnost. tj. kako se ona proizvodi i ko će mu je isporu­ čiti. To preduzeće predstavlja jedan sistem koji se nalazi unutar veoma slo­ ženog okruženja koje obuhvata mnogo različitih vrsta ljudi. tj. on kod Parsonsa primećuje dva problema. unutar sistema. u suštini. Sistem je uvek manje složen od svog okruženja. Prema tome. već pre kao model mogućnosti. Luman pokušava da odgovori na ta dva problema u Parsonsovom radu. Slično . Uzmimo jedan primer iz Parsonsove teorijske matrice da bismo to objasnili.156 DŽORDŽ RlCER . ne­ prekidno promenljivo fizičko okruženje i mnoge druge različite sisteme. obično mu nije važno odakle ona dolazi. Razlika se. Samoreferen­ tnost je. Luman je kasne Parsonsove radove shvatao kao opštu teoriju koja je dovoljno složena da predstavlja osnovu novog sociološkog pristupa koji preuzima neke uvide o funkcionisanju sistema iz bioloških i kibernetskih istraživanja. po Lumanu.

morali biste da pročitate njihova kompletna dela koja imaju nekoliko hiljada stranica ponekad teško razumljivog teksta (čak i za ne­ koga ko ima doktorat iz sociologije). brojne i različite navike mušterija tog preduzeća redukuju se samo na one navike koje direktno utiču na njihovu odluku da li će kupiti automobil. mapa je bila isto onoliko velika kao i teritorija same dr­ žave. može se dogoditi da proces proizvodnje bude prekinut ili narušen nekom pobunom. ali ga možda nije briga za političku situaciju u zemlji u kojoj je ona proizvedena). Svaki izbor po­ drazumeva kontingentnost zbog toga što se uvek može izabrati drugačije (proizvođač bi mogao da se raspita o političkoj situaci­ ji). Mape. kao i sistemi. Različite mape istog područja mo­ guće je izraditi zbog toga što je odabir onih karakteristika koje će biti predstavljene na mapi kontingentan. To će prekinuti snabdevanje sirovinom. Da biste zaista znali šta su. Pojednostavljenje složenosti podrazumeva da ste prisiljeni da birate između najmanje dve opcije (proizvođač brine o tome kako se proizvodi sirovina.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 157 tome. Sistem jednostavno ne može da bude složen kao njegovo okruženje. Sistem koji bi to pokušao podsetio bi nas na Borhesovu priču o kralju koji je naredio kartografu da mu nacrta mapu njegove kraljevine koja će biti savršeno tačna. što neizbežno ostavlja nepokrivenim neke druge aspekte teorije. Iz svake od njih izvu­ čeno je nekoliko aspekata. To je nužno. pa je otuda bila neupotrebljiva. Iako sistemi nikada ne mogu da budu isto onoliko slože­ ni kao njihova okruženja. jer oni koji izrađuju mape nikada ne mogu biti sigurni da li su izostavili nešto što će se kasnije ispostaviti kao bitno za korisnika. ali i rizično. Kartograf mora da odabere one osobine koje su važne. taj zaključak se primenjuje na sve teorije (ili mape) koje su predstavljene u ovoj knjizi. Veber ili Parsons svojim teorijama hteli da kažu. Dirkem. Takvo studiranje trajalo bi nekoliko decenija i ne bi imalo smisla. recimo. ako proizvođač odluči da ne prati političku situaciju u zemlji gde se proizvodi sirovina. Kada je kartograf završio. njihova složenost se ipak neprekidno . oružanim sukobom ili privrednom krizom unutar te zemlje. Te tako. mora­ ju da redukuju (smanje) složenost. a kontingentnost podrazumeva rizik. Uzgred.

Savremeni oblik novca i privredni sistem nastali Samostvarajući sistemi . politički. sistemi neprekidno razvijaju nove podsisteme i uspostavljaju različite odnose između tih podsistema da bi efikasno izašli na kraj sa svojim okruženjem. On se odnosi na diverzifikaciju sistema. Međutim. a potom i za pronalaženje alternativnih izvora u slučaju da dođe do političkih turbulencija i prekida dotoka sirovine. Samostvarajući sistemi imaju sledeće karakteristike: 1.novcu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI uvećava. Iako Luman smatra da su svi sistemi takvi (počev od bioloških ćelija do društvenog si­ stema). . Kada to ne bi radili. Mi kažemo da je novac osnovni element zato što vrednost svih stvari u pri­ vrednom sistemu može da se izrazi kroz novac. Tako na paradoksalan na­ čin dolazimo do sledećeg zaključka: složenost je moguće smanjiti samo ako je uvećamo.samoreferentni i zatvoreni sistemi koji sami proizvode svoje osnovne elemente i sami određuju svoje granice i svoju strukturu. Značenje novca. veoma je teško reći koliko je novac sam po sebi vredan. pravni i naučni sistem. To je možda paradoksalno. kao i na birokratiju i mnoge druge sisteme. u današ­ njem značenju tog pojma. To novo ode­ ljenje bilo bi zaduženo za informisanje proizvođača o tome koliki je politički rizik u zemljama iz kojih stižu sirovine. složenost okruženja predstavljala bi ozbiljnu pretnju po stabilnost sistema. njegova vrednost i upotreba determinisani su samim privrednim sistemom. Kako sistem može da proizvodi sopstvene elemente. Samostvarajući sistem proizvodi osnovne elemente koji čine sistem. nije postojao pre privrednog sistema. Novac. one elemente koji ga čine? Razmislite o savremenom privrednom sistemu i njegovom osnovnom elementu . Na primer. Samostvarajući sistemi Luman je najpoznatiji po svom konceptu o samostvaranju. on koncept samostvaranja primenjuje na sisteme kao što su privredni. proizvođač automobila mogao bi da otvori odeljenje međunarodnih odnosa koje bi se bavilo praćenjem po­ litičkih događaja u državi iz koje nabavlja sirovine.158 DŽORDZ RICER . Drugim recima.

Pošto se vazuduh nalazi svuda u izobilju. obeshrabrujući tako njihovu kupovinu. ne možemo da kaže­ mo koliko on košta. u privredni sistem ubrajamo sve što je oskudno i čemu možemo da pripišemo cenu. Recimo. Njihova ilegalnost samo im uvećava cenu. Ostale snage će možda ograničiti obim samostvarajućeg sistema. Samostvarajući sistemi su samoorganizujući i to na dva na­ čina. Novac bez privrednog sistema samo je bezvredan komad papira ili metala. Oni definišu sopstvene granice i organizuju unutraš­ nje strukture. Banke . funkcional­ nim nužnostima sistema. visoka cena koja obeshrabru­ je kupovinu takođe ohrabruje prodaju. kako misle strukturalni funkcionalisti. usled činjenice postojanja novca. Vazduh je. ti zakoni utiču na cenu seksualnih usluga i zabranjenih droga unutar pri­ vrednog sistema. Ako možete da zaradite puno novca prodajući seksualne usluge i drogu. ponuda tih usluga će se zadržati unutar privrednog si­ stema. a ne. Sopstvene granice definišu praveći razliku između onoga što se nalazi u sistemu i onoga što se nalazi u okruženju. neophodan sastojak okruženja sistema. Ali umesto da izuzmu ove proizvode iz privrednog sistema. Stoga on nije deo privrednog siste­ ma. samostvarajući sistem proizvodi sopstvenu strukturu. Na primer. unutar privrednog sistema. Savremeni privredni sistem bez novca teško je zamisliti. Ono što se nalazi unutar ili van samostvarajućeg sistema determinisano je samoorganizacijom sistema. 2. Međutim. To se dešava čak i u slučajevima u kojima politič­ ki sistemi usvajaju zakone koji seksualne usluge i drogu treba da drže van legalnog tržišta. tržište je strukturirano na bezličan način. zakoni koji pokušavaju da drže pro­ izvode podalje od privrednog sistema utiču na njihovu cenu unutar privrednog sistema. međutim. Prema tome.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 159 su zajedno i zavise jedan od drugog. Recimo. Unutar svojih granica. kapitalistički privredni sistemi imaju tendenciju da neprekidno šire svoje granice da bi unu­ tar njih uključili prodaju seksualnih usluga i zabranjenih droga.

odgovara materijalnim potrebama i željama ljudi. po opštem shvatanju. Međutim. Umesto toga. privredni sistem. Pripisujući fluktuirajuću monetarnu vrednost deonicama neke kompanije. Još jedan primer nalazimo u birokratiji velikih organizacija kao što je birokratija uprave javnih prihoda. a ne na novcu. Ona se bavi isključivo pred­ stavljenim klijentima. Re­ cimo. njegova unutarnja struktura bila bi potpuno različita. ako bi se privreda zasnivala na robnoj razmeni. Ako privredni sistem ne bi imao za svoje osnovne elemente tako apstraktne i lako prenosive enti­ tete kao što je novac.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI postoje da bi čuvale i pozajmljivale novac. postojalo bi tržište u okvi­ ru kojeg bi kupovina i prodaja dobara bila strukturirana na sasvim drugačiji način. Recimo. Samostvarajući sistem jeste jedan zatvoren sistem. pri­ vredni sistem koristi cenu kao način da uputi na samog sebe. Na primer. te želje i potrebe utiču na privredni sistem samo u obimu u kojem mogu da se predstave preko novca. ne bi bilo banaka i ne bi bilo kamate. Uprava se nikada stvarno ne bavi svojim klijentima. pravni sistem ima zakone koji se od­ nose na pravni sistem (na primer. Umesto toga.160 DžORDŽ RlCER . Cene na berzi ne određuje bilo koji pojedinac. sistem mora da se bavi predstavama elemenata koji se nalaze u okruženju. . Poreski obveznici predstavljeni su u vidu formulara koji pošalju službi ili u obliku dosijea koji uprava o njima vodi. berza predstavlja primer takve samoreferentnosti unutar privrednog sistema. To znači da ne postoji direktna veza između sistema i nje­ govog okruženja. 4. razvio se kon­ cept kamate itd. Pa tako pri­ vredni sistem odgovara materijalnim potrebama i željama bogatih ljudi. zakonski propisi koji uređuju primenu ili tumačenje nekog zakona). već privredni si­ stem. 3. Slično tome. Samostvarajući sistemi su samoreferencijalni (oni se sva­ kom operacijom odnose na same sebe). ali u veoma maloj meri odgovara potreba­ ma i željama siromašnih ljudi. Stvarni poreski obveznici imaju uticaj na birokratiju samo ako uspeju da poremete birokratsko predstavljanje.

rad­ nik se posmatra kao upravnik. Zatvoreni društveni sistem razlikuje se od pojedinaca koji. Umesto da se posmatra kao ljudsko biće. Recimo. sile iz okruženja uni­ štile bi sistem. Da bi predstavljala jedan zatvoren sistem. Bez tih poremećaja. Iako je samostvarajući sistem zatvoren i nema direktnu vezu s okruženjem. odnosno prola­ ziti kroz period rasta u kome su cene akcija daleko više nego što bi trebalo da budu. Međutim. tj. odnosno ukoliko poremeti predstave kojima si­ stem definiše okruženje. može da utiče na birokratiju samo ako poremeti njene predstave. uzimajući u obzir stanje preduzeća o čijim deonicama je reč. Ne samo da su klijenti deo okruženja. predstavljaju njegov deo.tj. Berza može biti u usponu. birokratija mora da pronađe način da čak i sopstvene radnike predstavi pojednostavljeno. ljudi koji rade u njoj su spoljašnji izvor složenosti i nepredvidivosti. računovođa itd. ljudsko biće. cene akcija na berzi menjaju se dnevno. šaljući protivrečne ili pogrešne podatke) često nailaze na žestok odgovor uprave zbog toga što ugrožavaju sistem. tokom dužeg perioda cene deonica trebalo bi da odslikavaju aktuelni status preduzeća ili će se sistem raspasti.već sa stanjem u kojem se berza nalazi. Vratimo se pono­ vo na primer birokratije. već su to i ljudi koji rade u birokratiji. To se desilo kada je 1929. na prvi pogled. godine propala Njujorška berza .SAVREMENE GRAND-TEORUE 161 Oni koji prouzrokuju poremećaj (popunjavajući pogrešne formulare. Razlika između cene akcija nekog preduzeća u rasponu od dvatri dana ne mora da ima mnogo veze s realnom vrednošću pre­ duzeća . Prema Lumanu. Da bi dobro funkcionisala. berza kao sistem mora s vremena na vreme da dozvoli svom okruženju (realni uslovi u kojima se nalaze preduzeća) da je poremeti. Stvaran čovek. okruženju se mora dopustiti da poremeti unutraš­ nje predstave sistema. s njegovom aktivom ili profitom .sistem je zapao u krizu zbog toga što cene deonica nisu imale veze s njihovom stvarnom vrednošću. u ta­ kvim sistemima pojedinac čini deo okruženja. . Posmatrano iz ugla biro­ kratije.

. bio bi potučen složenošću svog okruženja.proces u kojem sistem preslikava unutar sebe razlike koje postoje između njega i njegove okoline. glavna karakteristika modernog društva jeste sve veća sistemska diferen­ cijacija kojom sistem izlazi na kraj sa složenošću okruženja. što bi moglo da dove­ de do njegovog sloma ili čak potpunog nestanka. vidi i druge podsisteme (ovoga puta uklju­ čujući i podsistem međunarodnih odnosa) kao deo sopstvenog okruženja. svaki podsistem ima različit pogled na unutrašnje okruženje sistema. Ostali podsistemi (računovodstvo). Kada to ne bi bio u stanju. recimo. koje takođe predstavlja jedan podsistem unutar For­ da) kao podsisteme koji se nalaze van podsistema međunarodnih odnosa i koji. U skladu s tim. kao što je Ford. Da bi preživeo. ali se nalaze u okruženju podsistema međunarodnih odnosa. kao na delove svog okruže­ nja. što ih otuda čini unutrašnjim okruženjem. Jedno okruženje koje je opšte (zajedničko) za sve podsisteme i drugo okruženje koje je različito unutar svakog podsistema. predstavljaju unutrašnji deo organizacionog sistema kao celine. što čini jednu veoma složenu i dinamičnu unutrašnju strukturu. prema tome. Slično tome. Svaki sistem mora da održi svo­ ju granicu koja ga odvaja od okruženja. predstavljaju deo okruženja. za odeljenje međunarodnih odnosa. to znači da unutar diferenci­ ranog sistema postoje dve vrste okruženja. Dife­ rencijacija je pokušaj da se unutar sistema preslikaju razlike koje postoje između sistema i okruženja. Međutim. ali uz to. Fordovo odeljenje za međunarodne odnose (koje predstavlja jedan podsistem unutar Forda) takođe gleda na Dženeral motors i Krajsler kao na nešto što je van njega i predstavlja deo njegovog okruženja. kao što su Dženeral motors i Dejmler Krajsler. raču­ novodstvo. podsistem ljudskih odnosa gleda na druge proizvođače kao na deo svog okruženja. odeljenje za međunarodne odnose takođe vidi druge podsisteme unutar Forda (kao što je. Na primer.162 DZORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Diferencijacija Posmatrano sa stanovišta Lumanove teorije sistema. Diferencijacija . proizvođač auto­ mobile. gleda na druge proizvođače. Diferencijacija unutar sistema jeste način kojim se sistem bavi promenama nastalim u okruženju.

Kao rezultat toga. zaposliće se novi radnici. . Diferencijacija je sredstvo kojim se uvećava složenost si­ stema. kao što je upotreba računara). već omo­ gućava bržu evoluciju. Sto je veća raznovrsnost.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 163 sistem mora da bude sposoban da izađe na kraj s raznovrsnošću u okruženju. On ih naziva segmentirana diferencijacija. ali svako novo odeljenje uvećava organiza­ cionu složenost sistema jer se njegovim prisustvom uspostavlja­ ju i omogućuju novi i dodatni odnosi između odeljenja. novo odeljenje. obučeni da upravljaju novom tehnologijom. orga­ nizacije se razvijaju. ono će mož­ da omogućiti nove veze između postojećih odeljenja time što će omogućiti odeljenju za računovodstvo da se centralizuje ili prodavcima da neposredno pristupe inventaru. budući da svaki podsistem može da ostvari različite veze s drugim podsistemom. potražnji u javnosti.proces odabira iz raznovrsnosti. Međutim. kao i sva­ ko drugo odeljenje birokratskog sistema. predstavlja okruženje za ostala odeljenja. itd. kvalitetniji je odabir. Drugim recima. Osim toga. izabraće se i novi upravnik. Evolucija je proces selekcije (odabira) iz raznovrnosti. bolje će odgovoriti na buduće promene u računar­ skim tehnologijama i biti od pomoći čitavoj organizaciji prili­ kom integrisanja tih novih kapaciteta. Luman tvrdi da se razvilo samo nekoliko oblika unutrašnje diferencijacije. Dobar primer za to jeste preduzeće za pro­ izvodnju automobila koje otvara novo odeljenje čiji je zadatak da se bavi novom situacijom kao što je prisustvo računara na radnom mestu. Ona omogućava veću raznovrsnost unu­ tar sistema što predstavlja odgovor na raznovrsnost koja se nalazi u okruženju. stratifi­ kacija. Te diferencijacije uvećavaju složenost sistema kroz repeticiju Evolucija . promene u okruženju će se preslikati u strukturu organizacije. dobro je poznato da se svaka velika organi­ zacija kao sistem sporo prilagođava promenama u okruženju (na primer. one evoluiraju stvarajući diferencijaciju unutar sistema. U prethodnom primeru. uspostavljeno da bi bilo na usluzi radnicima koji rade s računarima. Novo odeljenje. Raznovrsnost stvorena diferencijacijom ne samo da omogu­ ćava bolju reakciju na izazove koji dolaze iz okruženja. centar-periferija diferencijacija i funkcionalna diferencija­ cija. političkim promenama ili čak tehno­ loškim promenama. Me­ đutim. Na primer.

omoguće kvalitetniji odabir u procesu evolu­ cije. skoro uvek se usko vezuje za Talkota Parsonsa. Sto se više oslobađao uticaja strukturalnog funkcionalizma. ti oblici di­ ferencijacije imaju različitu sposobnost da proizvedu raznovrsnost i. Na primer. Osim toga. proizvođač automobila ima funkcionalno slične Segmentirana diferencijacija . sledstveno tome.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (ponavljanje) diferencijacije između sistema i okruženja. Međutim. kao sistemskog teoretičara. Niklas Luman Biografska skica Ime Niklasa Lumana. Zbog toga ga mnogi povezuju sa strukturalnim funkcionalizmom. a njegove ideje uticale su na ideje Niklasa Lumana u njegovoj kasnijoj fazi. Budući da je strukturalni funkcionalizam izašao iz mode kasnih 1960-ih godina. Osim toga. Složeniji oblici diferencijacije imaju sposobnost da ubrzaju evoluciju sistema. on ima veoma različito shvatanje strukture od Parsonsa i odbacuje Parsonsovu usredsredenost na vrednosni konsenzus u društvu i na društveni poredak. Lumanova sistemska teorija postajala je sve uticajnija širom akademskog sveta. godine.164 DžORDŽ RlCER .razdvajanje delova sistema na osnovu potrebe da neprekidno ponavljaju iste funkcije.1 9 6 1 . . unutar si­ stema. pogotovo u S A D . u poslednjih nekoliko godina postalo je jasno da Luman. iako jeste sistemski teoretičar. Kada je u pitanju njihov evolucioni potencijal. Segmentirana diferencijacija konceptualno razdvaja delove sistema na osnovu potrebe da neprekidno ponavljaju iste funk­ cije. nije strukturalni funkcionalista. Lumanova veza s njim uslovila je da ima manje uticaja nego što bi ga možda imao. Kako smo videli ranije u ovoj glavi. Parsons je puno pisao o sistemima. Luman je upoznao Parsonsa kada je studirao javnu administraciju na Harvardu 1 9 6 0 .

U segmentiranoj diferencijaciji. Uz to. načelno govo­ reći. Konkretnije rečeno. Predsednik preduzeća zauzima najviši rang. Svaka lokacija organizovana je na sličan način. Svi članovi koji zauzimaju isti rang su u osnovi jednaki. ali ona nema sistemsku funkciju. a druš­ tveni sistem može preživeti jedino ako sve pozicije. U stratifikaciskoj di­ ferencijaciji nejednakost je od suštinske važnosti za sistem. situacija kada se više automobila proda u jednoj geografskoj oblasti nego u drugoj). Činjenica da su oni na nižim položajima značajni za sistem a ipak ne uspevaju da se nametnu kao akteri uticajne komunika­ cije.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 165 fabrike za proizvodnju automobila na mnogo različitih lokaci­ ja. moguće je uočiti međuodnos jednakosti i nejed­ nakosti. Sva­ ki rang ispunjava određenu i posebnu funkciju u sistemu. uključujući i najniže. Niže rangirani radnici unutar ode­ ljenja vrše čitav niz posebnih funkcija. stvara strukturalni problem koji ograničava složenost siste­ ma. šefovi odeljenja) imaju bolji pristup resursima i veću sposobnost da postanu akteri uticajne komunikacije. Stratifikacijska diferencijacija je vertikalna diferencijacija prema kojoj se rang ili status u sistemu shvataju hijerarhijski. . Međutim. Više pozicije (na primer. Kada oni koji rukovode sistemom postanu previše udaljeni Stratifikacijska diferencijacija . nejednakost je posledica slučajnih razlika u okruženju (kao što je. recimo. uspešno obavljaju svoju funkciju. Upravnik novog odeljenja za međunarodne odnose zauzima vrhovni položaj unutar hijerarhije tog odeljenja. Sledstveno tome.vertikalna diferencijacija prema kojoj se rang ili status u sistemu shvataju kao hijerarhija. Njegova funkcija je da upotrebi moć da bi upravljao poslovima odeljenja.proizvodnju automobila. stratifikovan sistem se više bavi blagostanjem onih koji za­ uzimaju više pozicije. upravnik odeljenja za međunarodne odnose ima poziciju unutar stratifikacijskog siste­ ma proizvođača automobila. dok se različiti rangovi razlikuju po nejednakosti. On je na višem položaju i od upravnika odeljenja za međuna­ rodne odnose i nalazi se u poziciji da mu izdaje naređenja. U au­ tomobilskoj firmi nailazimo na različite rangove. dok se nižim pozicijama. svi rangovi zavise jedni od drugih. svaka ima istu strukturu i obavlja istu funkciju . bavi jedino ako oni ugrožavaju one koji se nalaze na višim pozicijama.

Recimo. administracija. Međutim. To ukazuje na dalju razliku između oblika diferencijacije. ali ako jedan sistem ne uspe da ispuni svoj zadatak. Svaka funkcija unutar sistema dodeljena je jednoj određenoj jedinici sistema (njegovom delu). kao što su proizvodnja. proizvođač automobila ima funkcionalno izdiferencirana odeljenja. feler može da proizvede probleme za društveni sistem. neka preduzeća za proizvodnju automobila sagradila su fabrike u drugim zemljama. sistem ima tendenciju da kola­ bira zato što se važne funkcije koje treba da se obavljaju na nižim pozicijama ne obavljaju na odgovarajući način. kontroliše preduzeća koja se nalaze na periferiji. Treći tip diferencijacije nazivamo diferencijacija centar-periferija. Ona predstavlja vezu između segmentirane i stratifikacijske diferencijacije. planiranje i osoblje. računovodstvo. Zapra­ vo. jedna od fabrika proizvođača automobila ne može da proizvede automobile zbog štrajka rad­ nika). kod složenijih oblika di­ ferencijacije. dokle god svaka jedinica (deo sistema) obavlja svoje funkcije. čitav sistem će imati problema da preživi.najsloženiji oblik diferencijacije i oblik koji dominira savremenim društvom. Recimo. dokle god se na računu podudaraju aktiva i pasiva. ra­ zličite jedinice mogu da ostvare veći stepen nezavisnosti. pa čak i da dovede Diferencijacija centar-periferija . sedišta tih firmi ostaju u centru koji upravlja i. Kod segmentirane diferencijacije.diferencijacija između centra sistema i nje­ govih perifernih elemenata. kao što je funkcionalna diferencijacija. Funkcionalna diferencijacija jeste najsloženiji oblik dife­ rencijacije i oblik koji dominira savremenim društvom. Bez obzira na to. Da bi imali neki utkaj na sistem. to ne ugrožava sistem. Međutim. Funkcionalna diferencijacija fleksibilnija je od stratifikacijske diferencijacije. niži položaji moraju da pribegnu sukobu. ako deo sistema ne uspe da ispuni svoju funkciju (na primer. iako je odeljenje za planiranje zavisno od računovodstva. Svaka funkcija unutar sistema dode­ ljena je jednoj određenoj jedinici sistema. u određe­ nom obimu. .S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I od onih na najnižim pozicijama. Na primer.166 D Ž O R D Ž RICER . Funkcionalna diferencijacija . funkcionalno izdiferencirani sistemi složene su mešavine ne­ zavisnosti i zavisnosti. odeljenje za planiranje ne mora da brine o tome kako se u računovodstvu obrađuju podaci.

ako se preduzeće nalazi u okruženju u kome je ekonomski napredak posledica neprekidnog ponavljanja jednog istog procesa. u preduzeću koje se nalazi u okruženju u kome tehnički napredak pruža šanse za ekonomski napredak. U stratifikovanom sistemu. Ali. oni mogu da zahtevaju manje složene oblike. rast složenosti uvećava spo­ sobnost sistema da se bavi svojim okruženjem. Bez obzira na to. odnosi između različitih položaja. Na jednoj strani. Reci­ mo. Funkcionalna diferencijacija omogućuje proizvo­ đaču automobila veću fleksibilnost. Odnosi računovodstva i odeljenje za proizvodnju razlikuju se od odnosa između računovodstva i odeljenja za istraži­ vanje. ta uvećana krhkost nužna je cena koja mora da se plati za usložnjavanje odnosa medu različi­ tim podsistemima.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 167 do njegovog sloma. složenost uvećava rizik sloma sistema ako se funkcija ne vrši na odgovarajući način. a ovi su pak potpuno različiti od odnosa između proizvod­ nje i istraživanja. sistem proizvođača automobila jeste jedan stratifikovan sistem. Recimo. Veći broj vrsta mogućih odnosa između podsistema stvara veći asortiman mogućih odgovora na promene koje dolaze iz okruženja. su isti. odnosi između bilo koje dve fabrike. Na primer. Takođe. odnos koji fabrika ima sa svojim sedištem različit je od ono­ ga koji ima s drugom fabrikom. Složeniji oblici diferencijacije ne isključuju manje složene oblike. nije isti kao odnos između čistača i vratara. u osnovi se razlikuju od odnosa između istih položaja (tj. odnos između upravni­ ka i čistača u fabrici. Sledstveno. najveći uticaj verovatno će imati računovodstvo. . U najvećem broju slučajeva. položaja istog ranga). ali on ipak sadrži pojedinačne fabrike koje predstavlja­ ju segmentirani oblik. drugi oblici nastavljaju da postoje. U segmentiranom sistemu odnosi između različitih podsistema nisu strukturno različiti. u osnovi. U funkcionalno izdiferenciranim sistemima različiti odnosi se multiplikuju. najveću težinu imaće odeljenje za istraživa­ nje. To je važno pošto mi obično govorimo o funkcionalno diferenciranim sistemima unutar modernog druš­ tva da bismo opisali njegov dominantni oblik diferencijacije. Zapravo. Na drugoj strani.

čovek za koga se pogrešno pretpo­ stavljalo da je saveznik i da podržava Al-Kaidu. postoji takode •jedan broj „disfunkcija" koje vezuje­ mo za Rat terorizmu.) Prema tome. Kao dobar primer može da posluži američko Ministarstvo unutrašnjih poslova uspostavljeno posle 2001. ekonomski trošak je mali u odnosu na gubitak ljudskih života u Iraku. kao što su hvatanje i otmica hiljade ljudi i njihovo držanje u zatvoru Gvantanamo na Kubi i na drugim mestima. tu su i brojni neprijatelji koje su SAD stvorile svojim vojnim ak­ cijama u Iraku i Avganistanu. godine. način na koji je on pomogao SAD da se prilago­ de realnosti u kojoj postoje spoljni neprijatelji koji su sposob­ ni i voljni da nanesu znatnu štetu zemlji.168 D Ž O R D Ž RlCER . septembra nije bilo terorističkih napada unutar SAD. kao što je gajenje maka u Av­ ganistanu koje je dramatično naraslo nakon što je fundamentalistički i represivni talibanski režim uklonjen s vlasti. SAD započeo je takozvani Rat terorizmu. Kao društveni fenomen. Međutim. Sadam Husein. Ona je posebno izražena u okupaciji Iraka i borbi s onima koji se suprotstavljaju američ­ kom prisustvu u toj zemlji. uključujući i strukturalno-funkcionalističku perspektivu koju smo predstavili u ovoj glavi. godine. posle 11. kao i drugim akcijama. Razume se. Takode. Prvi problem o kome može da se raspravlja jeste „funkcija" ovog rata. može se reći da je rizik u nekoj meri otklonjen. taj rat se može analizi­ rati iz čitavog niza teoretskih perspektiva. Postoje i mnoge naizgled indirektne disfiinkcije. kao što je podmetanje bombe u madridskim i londonskim vozovima. Osama Bin-Laden. (Ta­ kvih napada bilo je na drugim mestima. septembra. Medu njima je visoka ekonomska cena koja se plaća za vođenje tog rata. nalazi se u bekstvu i prisiljen je da se skriva. Što je glavno. Različite vrste sigurnosnih mera osmišljene su i primenjene unutar SAD i oko SAD. vođa Al-Kaide koji stoji iza napada od 11.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Da lije „Rat terorizmu "funkcionalan? Posle 11. septembra 2001. Rat se kvalifikuje za takvu vrstu analize zato što predstavlja jednu strukturu koja je ponavljajuća i paternizovana. Time je . uklonjen je s vlasti i pogubljen. što ga u velikoj meri neutralise.

Kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema. uključujući i SAD.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 169 uvećan izvor kokaina za nelegalnu prodaju u mnogim zemlja­ ma. američki građani koji zavise od socijalne pomoći). mnogi programi . Kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema. Svaki sistem ima svoj kod. šta može da se kaže o SAD kao celini? Sistematska analiza funkcija i disfunkcija Rata terorizmu ne može da proizvede jednostavan odgovor za državu kao celinu.način razlikovanja elemenata koji su deo sistema od elemenata koji ne pripadaju sistemu. Ne postoji način da se kod jed­ nog sistema prevede u kod drugog sistema. može se postaviti sledeće pitanje koje se tiče neto balansa: da li funkcija tog rata premašuje njegove disfunkcije ili je obrnuto? Za neke grupe rat je svakako funkcionalan (na primer. ni jedan sistem ne koristi i ne razume kod drugog sistema. investitori koji sklapaju ugovore o rekonstrukciji Iraka s američkim Ministarstvom odbrane). Kodovi mogu biti istina (nasuprot nei­ stini) za sistem nauke. tema razgovora biće deo naučnog sistema koji koristi kod istine i neistine.socijalna pomoć. Pomoću koda razlikujemo elemente sistema od elemenata koji mu ne pripadaju. U SAD. ako se sretnu predsednik Nacionalne aeronautičke i svemir­ ske administracije i predsednik Nacionalnog instituta za zdravlje da bi razgovarali o činjenicama o starenju koje su otkrivene u svemir­ skom letu Džona Glena iz 1998. tema razgovora biće deo eko­ nomskog sistema koji koristi kod plaćanja ili neplaćanja. godine. ali ona nudi jedan sistematičniji način razmišljanja o tome kako bi takav odgovor mogao da izgleda. Na primer. plaćanje (nasuprot neplaćanju) za privredni sistem i legalnost (nasuprot ilegalnosti) za pravni sistem itd. . U Lumanovoj sistemskoj teoriji.dramatično su skre­ sani zbog toga što se novac troši na vođenje Rata terorizmu. Unutar naučnog sistema obično ćemo naići samo na komunikaciju koja je utemeljena u kodu istine. . Prema tome. Ali. Budući da su sistemi Kod . Ako bi se isti ti ljudi sreli da rasprave ko će da plati koji deo istraživanja koje je obavljeno u tom svemirskom letu. Kod se koristi da bi ograničio vrstu legitimne (dozvoljene) ko­ munikacije. potrošnja na infrastrukturu itd. a za druge je disfunkcionalan (najveći broj Iračana. Svaka komunikacija koja ne koristi kod nije legitimna i ne može se upotrebljavati.

4. 2. Za Parsonsa svaki sistem ima četiri funkcionalna imperativa. a ne na svakog pojedinca u sistemu stratifikacije. sistem ličnosti i ponašajući organizam. Osnovno pitanje koje su kritičari postavili jeste da li je ljude moguće motivisati bilo čime drugim osim natprosečnim nagradama. Strukturalni funkcionalizam je teorija koja se bavi strukturama društva i njihovim funkcionalnim značajem (pozitivnim ili nega­ tivnim posledicama) za druge strukture. Ljudima se moraju ponuditi veće nagrade kako bi se motivisali da zauzmu najznačajnije i najvažnije položaje unutar stratifikacijskog sistema. Za strukturalne funkcionaliste. privredni sistem vidi naučni sistem jedino kroz to d a li o n pravi novac ( o m o g u ć u j e b u d u ć a plaćanja) ili zahteva investicije (zahteva inicijalna plaćanja pre nego što se o n a otplate). stratifikacija je funkcionalna nuž­ nost. 3. zanimanja poput radni­ ka i upravljača). . Sva društva imaju potrebu za jednim takvim sistemom zbog čega sistem stratifikacije i postoji. 5. njiho­ vim međusobnim odnosom i načinima na koji one ograničavaju ponašanje aktera. Sažetak 1. Postoje četiri podsistema sistema delanja (po redosledu odozgo nadole): kulturni i društveni sistem. o d n o s n o neko značenje. Oni sistem stratifikacije posmatraju kao strukturu socijetalnih nivoa. 6. naglašavajući da se stratifika­ cija odnosi na sistem položaja (na primer. To su: adaptacija. integracija i održavanje obrazaca (ili latentnost). oni m o g u d a reaguju s a m o n a pojave koje se dešavaju u n j i h o v o m okruženju ( p o d u s l o v o m d a je o n o što se dešava u okruženju dovoljno „ b u č n o " d a g a sistem p r i m e t i ) . 7. postizanje cilja. Ali sistem ta dešavanja u okruženju m o r a d a opiše u o d n o s u n a sopstveni k o d . T o je jedini način d a se o n o m e što se dešava prida neki smisao. R e c i m o .170 DžORDŽ RlCER . Funkcionalna teorija stratifikacije našla se pod udarom mnogo­ brojnih kritika.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI zatvoreni. Jedan tip strukturalnog funkcionalizma jeste socijalni funkciona­ lizam koji se bavi društvenim strukturama i ustanovama.

da bi izašao na kraj s okruženjem i njegovom složenošću. oni su samoreferencijalni. 11. pogotovo među onima koja se nala­ ze na podređenim pozicijama. 14. on stvara nove podsisteme i odnose među njima. Grupe unutar tih udruženja definišu se s obzirom na njihov interes.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 171 8. 15. to vodi do sve veće slo­ ženosti sistema. Ključ za razumevanje Lumanove distinkcije između sistema i okru­ ženja jeste činjenica da je sistem uvek manje složen od njegovog okruženja. 10. 12. Robert Merton razvio je složen model strukturalno funkcionalističke teorije koji se. funk­ cionalna i centar-periferija diferencijacija. 9. ma­ nifestnim i latentnim funkcijama i nenameravanim posledicama. nefunkcijama. sami povlače svoje gra­ nice i organizuju unutrašnju strukturu. stratifikacijska. nivoima funkcionalne analize. te prisilu (a ne norme i vrednosti) koja drži društvo na okupu. Diferencijacija je pokušaj da se unutar sistema preslikaju razlike koje postoje između sistema i okruženja. 19. sile koje doprinose dezintegraciji (a ne integraciji). 17. svaka od nadređenih i podređenih grupa ima zajednički interes. Teorija sukoba razvila se kao reakcija na strukturalni funkcionalizam i na mnogo načina predstavlja njegov odraz u ogledalu. Funkcionalna diferencijacija najsloženiji je oblik diferencijacije. . Kvazigrupe čini mnoštvo pojedi­ naca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes. Iako sistem nikada ne može da bude složen kao njegovo okruže­ nje. oni su zatvoreni. 13. osim funkcijama. Darendorf se najviše bavio konceptom vlasti koji uvek podrazumeva podređenost i nadređenost. bavio disfunkcijama. Samostvarajući sistemi imaju nekoliko osnovnih karakteristika: oni sami proizvode svoje sastavne delove. ili grupe koje stvarno učestvuju u sukobu. i. Četiri tipa diferencijacije su segmentirana. Iz svih tih interesnih grupa nasta­ ju konfliktne grupe. Unutar imperativno koordinisanih udruženja moguće je identifikovati tri različite grupe. U njima se regrutuju interesne grupe koje imaju sposobnost da se uključe u sukob između grupa. Organizacije u kojima možemo naći pozicije vlasti nazivamo imperativno koordinisana udruženja. Sukob može dovesti do promene sistema. To je diferencijacija koja dominira društvom. 16. jer se usredsreduje na promenu (a ne na ravnotežu). naposletku. neto balansom. suprotstavljanje i sukob (a ne na poredak). 18.

Zagreb: Pitanja. (1982). Nicos (2000). Kuvačić. Merton. Niklas (2001).172 D20RDŽ RlCER . Funkcionalizam u sociologiji. Zeman. Niš: Gradina. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Funckije društvenog sukoba. Kod je jezik koji omogućuje razlikovanje elemenata sistema od elemenata koji ne pripadaju sistemu. Struktura tvu. Za­ Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozof­ skog fakulteta u Beogradu. i funkcija u primitivnom druš­ Redklif-Braun. Sociološka imaginacija. Autonomija Hrvatska sveučilišna naklada.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 20. Moderna društva. Robert (1998). Luman. Zagreb: . Rajt (1998). Društva teorija. Društveni sistemi — osnovi opšte teorije. Sociologija društvene akcije Talkota Parsonsa. Zagreb: Naprijed. Novi Sad: Mediterran Publishing. Robert (1979). Zdenko (2004). Beograd: Plato. Luhman. Beograd: Prosveta. R. Beograd: Plato Milić. Anđelka i grupa autora (1990). A. Ivan (1987). Niclas (1981). Merton. i odgođena apokalipsa. Sociologijska Parsons. Mouzelis. O teorijskoj sociologiji. Stoje pošlo krivo? Zagteb: i poredbeni pristup. Zagreb: Globus. Talkot (1988). Talkot (1992). Luis (2007). Teorija sistema. Mils. O teorijskoj sociologiji. Parsons. Literatura za dalje čitanje Kozer. — evolucijski greb: August Cesarec.

neke od njih. Počećemo s neomarksističkom teorijom koja obuhva­ ta širok spektar teorija. Iako nisu sve neomarksističke teorije ponudile grandiozni narativ. slede Marksa u tome što zahvataju veliki istorijski period i ukazuju na jedan specifičan društveni problem za koji bi sociologija kao nauka trebalo da pronađe rešenje. Međutim. što je omogućilo nastanak većeg broja neomarksističkih te­ orija.GLAVA 5 SAVREMENE GRANDTEORIJE (2) Neomarksističke teorije Civilizacijski proces Kolonizacija sveta života Moloh modernosti Sažetak Literatura za dalje čitanje U ovoj glavi predstavićemo još četiri važne moderne grand-teorije. Entonija Gidensa. . uključujući i dve teorije kojima ćemo se baviti ovde. kolonizaciji sveta života Jirgena Habermasa (koji je kasnije postao kritički teoretičar) i teoriji modernosti. NEOMARKSISTIČKA TEORIJA Mnogi sociolozi dugo su sledili Marksa. Potom se okrećemo grand-teorijama koje se vezuju za savremene teoretičare — civilizacijskom procesu Norberta Elijasa. Teorije kojima se bavimo ovde i u glavi 10 predstavlja­ ju samo mali deo savremenih grand-teorija. iz mark­ sizma se tokom godina razvio čitav niz različitih socioloških pra­ vaca.kritičku teoriju i teoriju transformacije od fordizma ka postfordizmu. ali mi ćemo se usredsrediti samo na dve najvažnije .

I kulturu i državu posmatrali su kao Superstruktura . Baza — Marks je smatrao da je ekonomija osnova. Oni su tvrdili da je kapitalistička privreda naročito moćna i da igra središnju ulogu u determinisanju procesa i odnosa unutar države i kulturnog sistema.po Marksu. I više od toga. a ne ekonomija. Najvažniji aspekt promene sastojao se u tome što je sve veći značaj počela da dobija kultura. godine na In­ stitutu za društvena istraživanja u Frankfurtu. Otuda se kritička škola ne usredsreduje na ekonomiju (na šta su mnogi Marksovi sledbenici i danas usmereni). smatrali su da ekonomija ima primaran značaj. Marks i njegovi sledbenici smatrali su da kultura i država predstavljaju superstrukturu koja se uzdiže nad ekonomskom bazom. Međutim. Lju­ di su sve više potpadali pod uticaj i kontrolu kulturnog. a teoretičari koji u na njemu radili bili su prisiljeni da napuste Nemačku. . superstrukturu čine sekundarne društvene pojave kao što su država i kultura koje izrastaju na ekonomskoj osnovi i koje ekonomska osnova definiše. kritička teorija zasnovana je na ideji da je u rasponu od pola veka koji je protekao između objavljivanja Marksovog Kapitala i trenut­ ka kada su počele da se objavljuju prve studije koje su proizašle iz kritičke škole. Drugim recima. tokom 1930-ih godina. a ne ekonomskog sistema. ona ih potpuno determiniše. Razlog tome je to što je u doba u kome je Marks živeo (doba u kome je industrijska revolucija bila na svom vrhuncu) ekonomi­ ja imala ogromnu važnost za ljudske odnose. Međutim. čak u potpunosti determiniše sve što u društvu postoji. već na kulturu. Kako samo ime kazuje.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Kritička teorija i pojava kulturne industrije Prve verzije kritičke teorije javile su se 1923. Institut su preuzeli nacisti. Po završetku Drugog svetskog rata. gde su i nastale neke od najvažnijih ideja kritičke teorije.174 DŽORDZ RICER . jer ona uslovljava. a da se sve drugo u društvu zasniva na njoj i izvodi iz nje. mnogi od ovih teoretičara vratili su se u Nemačku. Mnogi od njih doselili su se u SAD. Glavni predmet Marksovog rada (teorijskog i praktičnog) bio je kapitalistički privredni sistem. kritički teoretičari su društveni (i in­ telektualni) kritičari. kapitalizam kao sistem prošao kroz dramatične promene. Oni u tom pogledu slede Marksa koji je i sam bio kritičar kapitalizma.

dakle. vidljiv. Posledice rada uglavnom osećamo dok smo na radnom mestu. Treće. Drugo. ali sigurno. Među­ tim. kao i oni koji njome upravljaju. kada se radi o uticaju kulture na ljude. Usredsredujući se na kulturu i kulturnu industriju. uticaj kulture oseća se 24 časa dnevno. kontrola je uglavnom Kulturna industrija . kultura je sveprožimajuća. U njih na prvom mestu spadaju televizija i Internet. ali danas postoje savremenija i daleko moćnija sredstva masovne kulture. Kultura. radijska i njima slične industrije. Zbog čega su se kritički teoretičari toliko bavili kulturom? Prvo. U peri­ odu kada pripadnici kritičke škole objavljuju svoje prve radove. uticaj kulture je neprimetan . menjajući način na koji ljudi razmišljaju. s vremenom uspela da postane nezavisna od kapitalista i kapitalističkog načina proi­ zvodnje. . Na najopštijem nivou. Masovna kultura . krči sebi put u ljudsku svest. čini se da danas imamo još više razloga da se njome bavimo.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 175 mehanizme kojima kapitalisti manipulišu da bi unapredili svoje ekonomske interese. sedam dana nedeljno. Međutim. Uticaj radnih odnosa na društveno ponašanje je.kultura koja je svima dostupna i popularna u širokim ma­ sama (na primer. dok rade (u kancelariji ili u fabrici) ljudi znaju da su potčinjeni svom šefu ili nekome ko zauzima viši položaj na hijerarhijskoj lestvici. kri­ tički teoretičari zauzeli su poziciju koja ih radikalno razlikuje od praktično svih marksista koji su pisali pre njih. osećaju i delaju. kritički teoretičari najviše su se bavili kulturnom industrijom i njenom sve većom dominaci­ jom nad društvom i pojedincima. filmovi i radio-programi. kritički teoretičari su tvrdili da je kultura. različiti TV kvizovi). To se jasno vidi kada dobijaju naređenja. Ali. Oni su posebno bili osetljivi na uspon onoga što danas nazivamo masovnom kulturom. čiji je cilj da kulturu u društvu učini važnijim činiocem od ekonomije. glavna sredstva za širenje masovne kulture bile su dnevne novine.kultura postepeno. magazini.pojam kojim kritički teoretičari označavaju vrstu indu­ strije u koju spadaju filmska. njen uticaj na naše živote daleko je snažniji od uticaja koji ima rad. kada ih tehnologi­ ja prisiljava da neprekidno ponavljaju određene radnje (kao što je rad na pokretnoj traci) ili kada dobiju otkaz i izgube posao. Ti mediji su još uvek važni. Iako su kritički teoretičari očigledno imali mnogo razloga da industriju masovne kulture uzmu za glavni predmet svoga istraživanja.

Osim toga. stiče se utisak da se potreba ljudi za masov­ nom kulturom neprekidno povećava.. Milioni gledalaca odvajaju nekoliko sati nedeljno na gledanje ljudi koji se takmiče da bi zaradili novac koji im je potreban. drama i takmičenja ove ili one vrste. Ljudi žele da provode još više vremena uz televiziju i Internet. izgubili su svaki otpor ili neprijateljstvo koje su eventualno imali prema kapitalističkom sistemu. a kamoli za revolucionarno delanje. već su svo­ dili ljude na masu. Zapravo. koji se smenjuju jedan za drugim. razume se. proletarijat će izgubiti sposobnost da ra­ zume revolucionarne poruke. Ljudi su tada bili neprekidno bombardovani holivudskim filmovima B produkcije koji nisu doprinosili poboljšavanju kulturnog ukusa. Radio je takode u domove ljudi doneo masovni sport. da bi uveče prešla na kvizove i reality show pro­ grame. Kultura dominira ljudima na različite načine. To je veoma prijatan i efikasan način kontrole. Televizija tokom dana pušta sapunice koje be­ skrajno dugo traju. Umesto da se kontrola vrši otvorenom upotrebom sile (recimo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI nevidljiva. medu najgledanijim programi­ ma na svim kablovskim televizijama širom sveta. Uljuljkan u polusvest konzumaci­ jom kulturne industrije. tj. a da istovremeno ne mo­ raju da se zaposle ili obavljaju neku funkciju unutar kapitalistič­ kog privrednog sistema. Umesto da se bune protiv kapitalističkog . traže dominaciju. Zamislite da se nalazite u 1930-im. Najpoznatiji način jeste „opijum za mase". količina vremena koja se trošila na slušanje radija ili odlazak u bioskop.narkotizaciji" masa. nudeći im najmanji zajednički imenitelj. Ovi poslednji su.176 DŽORDŽ RlCER . ljudi su provodili sate i sate u slušanju radio-prenosa i navijanju za omiljene klubove. pretnjom oružjem). da dobrovoljno ulaze u odnose u kojima neko nad njima dominira. zajedno sa satima provedenim na radnom mestu. drugi mediji igraju središnju ulogu u . Danas. Ljudi koji su nekoliko sati dnevno odvajali na zabavu. ne shvatajući pri tome na koji način njima dominira masovna kultura. u stvari. postojao je čitav niz noćnih radio-programa koji su slušaocima nudili sate jeftinih komedija. barem u prvoj deceniji novog milenijuma. ona se vrši tako da to uopšte ne primećujemo. ostavljala je malo prostora za čitanje revolucionarne literature i razmišljanje. Osim toga. Kao rezultat toga. Kritički teoretičari su sto­ ga došli do zaključka da ljudi.

da bi sve to bilo moguće. ljudi igraju još jednu ključ­ nu ulogu u kapitalističkom sistemu (prva je bila uloga radnika). Ona još više tako izgleda u prvim godinama 21. kao i proizvode drugih kapitalističkih preduzeća. ali sve aktivniji konzumenti proizvoda masovne kulture. Sve više vremena provodilo se u radu. narastajuće potrošačke potrebe podsticale su ih da rade sve više kako bi sebi mogli da priušte sva kulturna dobra koja su se reklamirala svuda oko njih. mnogi od nas drže televizor upaljen po ceo dan. ljudi su postajali sve pasivniji revolucionari. Njihova potrošnja predstavlja važan pokretač kapitalističke pro­ izvodnje. To je početkom 20. ali praktično svi svaki dan gledamo televiziju. Naravno. Vreme provedeno na poslu i energija koja se tamo trošila rezultirali su time da proletarijat ima manje energije za revoluciju. Kao po­ trošači proizvoda masovne kulture. štaviše. igra mnogo neposredniju ulogu u održavanju kapita­ lizma tako što preobraća sve veći broj ljudi u potrošače. morala je da se razvije reklamna industrija.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 177 sistema. veka. Podstaknuti takvim agresivnim reklamiranjem. dok su magazini i novine s velikim tiražima (po­ sebno tabloidi) preuzeli ulogu tradicionalnijeg medija za rekla­ miranje. kako je to Marks očekivao. Osim toga. Retko ko od nas će tokom noći upaliti radio. Međutim. kulturna industrija (bilo ona iz 1930-ih ili ova današnja). veka prepoznao jedan od najuspešnijih kapitalista svog vremena. ljudi su počeli da troše sve više vremena na kupovinu. Kulturna industrija je u me­ đuvremenu postala moćnija i neuporedivo razvijenija. upale radio i malo odremaju. što je dodat­ no sužavalo vreme potrebno za revolucionarne aktivnosti. Tako je Amerika izgledala 1930-ih godina. umesto da svoje slobodno vreme troše da bi planirali kako da pokrenu društevnu revoluciju. gledaoci sede prikovani ispred televizora i sanjaju šta bi sve mogli da rade sa novcem koji bi dobi­ li kada bi pobedili u „Velikom bratu" ili u „Milioneru". Potpuno suprotno Marksovim očekivanjima. On je svojim radnicima davao platu koja je bila dovoljno visoka da mogu da kupuju njegove proizvode. Radio je postao svemoćni novi medij za reklamiranje. Henri Ford. To je često podrazumevalo prekovremeni rad ili nalaženje još jednog posla. . Radnicima je na kraju radnog dana i radne nedelje ostajalo otprilike taman toliko snage da se dovuku kući.

178

D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

čak i kada ga ne gledaju. Mi i dalje s vremena na vreme odemo u bioskop, ali sa pojavom video i DVD plejera sve manje imamo potrebu da izađemo uveče da bismo pogledali neki film na velikom platnu. Magazina ima sve više; oni izgledaju mnogo spektakularni­ je i privlačnije od svojih prethodnika. Dnevnih novina ima sve ma­ nje; one koje su ostale na tržištu imitiraju USA Today, Sun, Daily Mirror, Das Bild i postaju sve atraktivnije i sve zavodljivije. Danas takođe postoje kućni računari i Internet. Iako oni predstavljaju efikasna oruđa za obrazovanje, najveći broj ljudi ko­ risti ih za zabavu (pogotovo za video igrice), a sve više i za kupo­ vinu. Budući da je kupovina najomiljenija dokoličarska aktivnost Amerikanaca, tržni centri su vikendom puni ljudi. Mnogi kupu­ ju čak i kada su na godišnjem odmoru, odlazeći na takva mesta kao što su brodovi za krstarenje, Diznilend ili kazino-hoteli u Las Vegasu. Današnji opijati su daleko brojniji, prisutniji i savršeniji od onih koje su kritikovali kritički teoretičari. Metodi koji stoje na raspolaganju reklamnim agencijama sve su razvijeniji, a njiho­ va mogućnost da manipulišu nama i našom potrošnjom svakim danom sve više raste. Sve više je mesta gde možemo nešto da ku­ pimo, bez obzira na to da li su ona realna ili virtuelna. Sve to, razume se, znači da se ljudi sve manje interesuju za revolucionarno mišljenje i delanje, i da imaju sve manje vremena za njega. Zapra­ vo, u današnjim SAD ne postoji nijedan znak koji bi ukazivao na to da je bilo ko zainteresovan za revoluciju. Kako bi se kritički teo­ retičari izrazili, ljudi su pod jakom anestezijom masovnih medija, prezauzeti kupovinom i radom da bi uopšte razmišljali o revoluci­ ji, a kamoli da bi te svoje misli sproveli u delo. Tako je bilo sredinom 20. veka kada je kritička teorija bila na svom vrhuncu. Čini se da danas može još bolje da se pokaže kako je glavni izvor dominacije nad ljudima kulturni, a ne ekonom­ ski sistem. Rad je počeo da igra manje važnu ulogu u ljudskim životima, dok je kultura, tj. konzumacija kulturnih dobara, po­ stala dramatično značajna. Ukratko, tržni centri su danas važniji nego fabrike (pogotovo u razvijenim zemljama kao što su SAD), a potpuno ograđen tržni centar (koji nije postojao u vreme kada su pisali pripadnici kritičke škole) predstavlja središte savremene ma­ sovne kulture. Unutar ogromnog tržnog centra, kao što je Mall of

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

179

America koji se nalazi nadomak Mineapolisa, smešten je zabavni park. Pored toga, tržni centar obuhvata radnje u kojima se nalaze poslednji modni trendovi, bioskope, video i DVD klubove, Diznijeve prodavnice, igrališta za decu, restorane brze hrane, obrazovne centre, religijske objekte itd. Poseta tržnom centru stoga predstav­ lja sveobuhvatnu konzumaciju savremene masovne kulture. Tu vrlo retko može da se nađe revolucionarna svest ili revolucionarna praksa. Tržni centar i revolucija su nespojivi. Moderna tehnologija. Kritikujući kulturnu industriju, kri­ tička škola napada i modernu tehnologiju. Očigledno je da mnogi ključni elementi današnje kulturne industrije - televizija, računari, Internet — predstavljaju rezultat tehnološkog napretka koji je usledio nakon perioda u kome je kritička škola bila na svom vrhuncu. Ipak, kritička škola se suprotstavljala novim tehnologijama (kao što je na primer radio) koje je videla kao tehnološku silu u kojoj leži glavni izvor kontrole nad ljudima. Umesto da ljudi kontrolišu nove tehnologije, događa se suprotno: nove tehnologije kontroli­ šu ljude. Glavni argument pripadnika kritičke škole nije to da je tehnologija po sebi problem, već da je problem način na koji se tehnologija u kapitalizmu upotrebljava. Kapitalisti koriste tehno­ logiju kako bi kontrolisali ljude, umrtvili njihove kritičke kapaci­ tete i ograničili njihovu sposobnost da se bune protiv inherentno eksploatišućeg sistema. Kritički teoretičari su verovali da u nekom drugom ekonomskom sistemu (recimo, socijalizmu) tehnologija može da se iskoristi da bi ljudi bili svesniji, kritičniji i otporniji na sistem eksploatacije kakav je kapitalizam. Otuda, umesto da emituje mediokritetske programe koji su uglavnom osmišljeni tako da podstiču prodaju određenih proizvoda, radio bi mogao da emituje programe koji bi bili stimulitivni i obrazovni.

Herbert Markuze Biografska skica

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

179

America koji se nalazi nadomak Mineapolisa, smešten je zabavni park. Pored toga, tržni centar obuhvata radnje u kojima se nalaze poslednji modni trendovi, bioskope, video i DVD klubove, Dizniieve prodavnice, igrališta za decu, restorane brze hrane, obrazovne centre, religijske objekte itd. Poseta tržnom centru stoga predstav­ lja sveobuhvatnu konzumaciju savremene masovne kulture. Tu vrlo retko može da se nađe revolucionarna svest ili revolucionarna praksa. Tržni centar i revolucija su nespojivi. Moderna tehnologija. Kritikujući kulturnu industriju, kri­ tička škola napada i modernu tehnologiju. Očigledno je da mnogi ključni elementi današnje kulturne industrije - televizija, računari, Internet - predstavljaju rezultat tehnološkog napretka koji je usledio nakon perioda u kome je kritička škola bila na svom vrhuncu. Ipak, kritička škola se suprotstavljala novim tehnologijama (kao što je na primer radio) koje je videla kao tehnološku silu u kojoj leži glavni izvor kontrole nad ljudima. Umesto da ljudi kontrolišu nove tehnologije, događa se suprotno: nove tehnologije kontroli­ šu ljude. Glavni argument pripadnika kritičke škole nije to da je tehnologija po sebi problem, već da je problem način na koji se tehnologija u kapitalizmu upotrebljava. Kapitalisti koriste tehno­ logiju kako bi kontrolisali ljude, umrtvili njihove kritičke kapaci­ tete i ograničili njihovu sposobnost da se bune protiv inherentno eksploatišućeg sistema. Kritički teoretičari su verovali da u nekom drugom ekonomskom sistemu (recimo, socijalizmu) tehnologija može da se iskoristi da bi ljudi bili svesniji, kritičniji i otporniji na sistem eksploatacije kakav je kapitalizam. Otuda, umesto da emituje mediokritetske programe koji su uglavnom osmišljeni tako da podstiču prodaju određenih proizvoda, radio bi mogao da emituje programe koji bi bili stimulitivni i obrazovni.

Herbert Markuze Biografska skica
Herbert Markuze (1898-1979) pripadnik kritičke škole koji je najviše doprineo njenoj slavi. Pošto su njegove ideje bile veoma interesantne revolucionarima, pogotovo studentima koji su protestovali protiv Vijetnamskog rata i različitih oblika sistemskog

180

D Ž O R D Ž RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

ugnjetavanja, Markuze postaje vodeći jav­ ni inelektualac u S A D i u Evropi tokom 1960-ih i 1970-ih godina. O n je kritikovao svaki vid represije, a naročito represi­ ju u razvijenim kapitalističkim društvima i njen negativan uticaj na ljude. Ovom temom Markuze se najviše bavio u svojoj
najpoznatijoj knjizi Čovek jedne

dimenzije

(1964) koja je objavljena upravo pre po­ jave revolucionarnih pokreta kasnih 1960-ih u Evropi. Knjiga je snažno uticala na te pokrete. N a drugoj strani, Markuze je kritikovao modernu tehnologiju, pogotovo televiziju (da je danas živ verovatno bi na isti način govorio o računarima i Internetu) zbog njenog dorinosa represiji, a naročito zbog njene sposob­ nosti da tepresiju predstavi kao jednu prijatnu stvar. Televizija i druge savremene tehnologije porobile su pojedinca i uspele da ga svedu na biće „jedne dimenzije". Više ili manje, ljudi postaju ono što im te represivne, ali prijatne i ugodne tehnologije nala­ žu da budu. U tom procesu oni gube svoju najvažniju dimen­ ziju — sposobnost da kritički razmišljaju o društvu u kome žive i tehnologijama koje ih pritiskaju. Rešenje se, prema Markuzeu, ne nalazi u tome da se moderne tehnologije eliminišu (one će opstati i biće sve uticajnije i jače), već u tome da se kontrola nad njima oduzme represivnim snagama i vrati u tuke slobodnih ljudi. Jasno je da su takva kritika i politički program bili veoma atraktivni za studentske (i druge) radikale iz kasnih šezdesetih, i da za neke one ostaju privlačne i danas u svedu kontinuiranog napretka i razvoja u televizijskoj tehnologiji i razvoja u novim tehnologijama (na primer, ajpod i eksboks) koje represiju čine nezaobilaznim delom naših života.

Baveći se ulogom tehnologije, kritički teoretičar Herbet Markuze tvrdio je da se ona koristi da bi se stvorilo, kako on to naziva, jednodimenzionalno društvo. Markuze je, poput Marksa
Jednodimenzionalno društvo - po Markuzeu, slom dijalektičke povezanosti ljudi i velikih struktura dovodi do sve većeg potpadanja ljudi pod kon­ trolu tih struktura. Gubi se sposobnost ljudi da stvaraju te strukture i aktivno učestvuju u njima. Individualna sloboda i kreativnost postepeno blede u ništavilo. Kao rezultat toga, ljudi gube sposobnost da kritički i negativno razmišljaju o strukturama koje ih kontrolišu i ugnjetavaju.

S A V R E M E N E GRAND-TEORIJE (2)

181

i mnogih njegovih sledbenika, smatrao da u idealnom svetu posto­ ji dijalektička veza između ljudi i širih struktura koje oni stvaraju (kao što je tehnologija). Drugim recima, u procesu stvaranja, upo­ trebe i menjanja tehnologija ljudi bi trebalo da ispunjavaju svoje potrebe i ispoljavaju svoje mogućnosti. Na taj način, napredovali bi i ljudi i tehnologija. Međutim, u kapitalizmu je to pretvoreno u jednostran odnos. Ljudi stvaraju tehologiju, ali tehnologiju poseduju i kontrolišu kapitalisti. Oni je koriste u sopstvenu korist da bi kontrolisali i eksploatisali radnike. Otuda, umesto da se ispoljavaju kroz upotrebu tehnologije, ljudi postaju duhovno sve siromašniji i sve više potpadaju pod kontrolu tehnologije. Individualnost je ugušena jer se svi prilagođavaju zahtevima tehnologije. Individual­ na sloboda i kreativnost postepeno blede u ništavilo. Kao rezultat toga, ljudi gube sposobnost da kritički i negativno razmišljaju o tehnologiji, kao i o društvu koje ih kontroliše i ugnjetava. Bez te sposobnosti, ljudi nisu u stanju da se bune protiv kapitalističkog sistema i da ga sruše. Rešenje tog problema, Markuze je video u stvaranju društva u kome će ljudi (tj. proletarijat) kontrolisati teh­ nologiju, a ne tehnologija njih. Tehnologija koju upotrebljavaju kapitalisti, kao što je po­ kretna traka, veoma je racionalizovana. Ta činjenica povezana je sa drugom najvećom brigom kritičkih teoretičara. Pišući pod velikim uticajem ne samo Marksa, već i Maksa Vebera, kritički sociolozi su tvrdili da savremeno društvo postaje sve racionalizovanije. Neki od njih uvideli su da je sve veća racionalizacija, a ne kapitalizam, glavni problem današnjice. Naime, racionalizacija podupire ne samo tehnologiju, već i kulturnu industriju. I jedna i druga postaju sve racionalizovanije. Po mišljenju pripadnika kritičke škole, sve veća racionalnost dovodi do pojave tehnokratskog mišljenja. Pod tehnokratskim mišljenjem podrazumeva se težnja ljudi da budu što efikasniji, tako što pokušavaju da pronađu najbolja sredstva za ostvarenje svojih ciljeva, ne razmišljajući niti o sredstvima, niti o ciljevima. Cesto navođeni primer takvog načina razmišljanja jeste stvaranje
Tehnokratsko mišljenje - težnja ljudi da postignu što veću efikasnost, tako što pokušavaju da pronađu najbolja sredstva za ostvarenje svojih ciljeva, ne razmišljajući niti o ciljevima, niti o sredstvima.

182

DŽ0RD2 RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

koncentracionih logora u nacističkoj Nemačkoj (s obzirom na to da su kritički sociolozi došli iz Nemačke, mnogi su smatrali da su oni u svojim teorijama anticipirali užase koje je proizveo nacizam). U tim logorima, nacisti su svu svoju pažnju i energiju usmerili na cilj da unište što veći broj Jevreja, koristeći najefika­ snija moguća sredstva za to (gasne komore). Tehnokratsko mi­ šljenje služi interesu onih koji su na vlasti. U kapitalizmu se i kapitalisti i proletarijat nalaze pod domi­ nacijom tehnokratskog načina razmišljanja. Međutim, kritički teoretičari najviše su zabrinuti za proletarijat. Uzmimo, na pri­ mer, pokretnu traku. Jedina briga koju ima radnik zaposlen na pokretnoj traci jeste da radi što je moguće efikasnije. Nepreki­ dan pritisak pokretne trake ostavlja radnicima malo vremena da razmisle o tome kako obavljaju svoj posao i koliko je iscrpljujeće i zaglupljujuće to što svaki dan iznova ponavljaju jednu te istu radnju. Osim toga, on im ostavlja još manje vremena i energije da misle o ciljevima procesa proizvodnje ili o njegovim posledicama koje, recimo u automobilskoj industriji podrazumevaju hi­ ljade ljudi koji svake godine stradaju u saobraćajnim nesrećama, zagađivanje vazduha, trošenje vrednih prirodnih resursa itd.

Ključni koncept
Industrija znanja

Kritička škola žestoko je napadala industriju znanja. Na sli­ čan način kao i kulturna industrija, taj koncept odnosi se na one delove društva koji se bave proizvodnjom i širenjem zna­ nja, prvenstveno na istraživačke institute i univerzitete. Kao i kulturna industrija, ta mesta su unutar društva obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omogućuje da se redefinišu.
Industrija znanja - pojam kojim kritička teorija označava delove društva koji se bave proizvodnjom i širenjem znanja, prvenstveno istraživačke insti­ tute i univerzitete. Kao i kulturna industrija, ta mesta su unutar društva obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omogućava da se re­ definišu. Umesto da služe interesima celog društva, oni se usredsređuju na sopsrveni interes. Njihova jedina namera je da prošire i uvećaju svoj uticaj nad društvom.

S A V R E M E N E GRAND-TEORUE (2)

183

Umesto da služe interesima celog društva, oni se usredsreduju na sopstveni interes. Njihova jedina namera jeste da prošire i uvećaju svoj uticaj nad društvom. Istraživački instituti pomažu proizvodnju tehnologija koje su neophodne kulturnoj indu­ striji, državi i kapitalistima. Na taj način, oni pomažu kapita­ listima da ojačaju svoje pozicije i da još više učvrste svoju pre­ vlast nad društvom. Univerziteti su počeli da služe nizu sličnih interesa. Sto je možda još važnije, oni ohrabruju tehnokratsko mišljenje koje zanemaruje razum. Univerzitetima dominiraju tehnokratski upravnici koji njima upravljaju kao i bilo koja druga birokratija. Oni studentima i profesorima nameću pra­ vila. Osim toga, univerziteti dolaze pod sve veći uticaj poslov­ nih ljudi, profesionalaca i tehničara koji u upravljanju fakulte­ tima primenjuju tehnokratsko mišljenje. U njima sve više slabi uticaj liberalnefilozofijei političke teorije koja naglašava upo­ trebu razuma. Sve se podređuje tehnologiji. Konačno, ume­ sto da podstiču studente na razmišljanje, univerziteti počinju sve više da liče na fabrike koje proizvode horde studenata. Cilj više nije da se od studenata naprave razumna ljudska bića, već da se proizvede što više studenata na što efikasniji način. Uni­ verziteti su počeli da proizvode studente na isti način kao što fabrike proizvode automobile ili kobasice. Ono što je izgubljeno u savremenom kapitalističkom društvu i u kapitalističkoj kulturi, a što predstavlja alternativu tehnokratskom mišljenu, jeste razum. Upotreba razuma omogućva lju­ dima da sredstva koja upotrebljavaju za ostvarenje svojih ciljeva procenjuju u svedu vrhunskih ljudskih vrednosti kao što su prav­ da, sloboda i sreća. Razum je za kritičke mislioce nada humanosti. Aušvic je, na primer, bio jedna racionalna zamisao, ali svakako ne i razumna. Da su nacisti upotrebljavali razum, a ne tehnokratsko mišljenje, holokaust se verovatno nikada ne bi desio, jer se sama njegova zamisao kosi sa svim postojećim ljudskim vrednostima. Nešto slično moglo bi se reći i za kapitalizam: on je veoma raci­ onalan, ali ne i veoma razuman. Za kritičke teoretičare, nada se
Razum - upotreba razuma omogućava ljudima da sredstva koja upotreblja­ vaju za ostvarenje svojih ciljeve procenjuju u svetlu vrhunskih ljudskih vrednosti kao što su pravda, sloboda i sreća.

184

D Ž O R D Ž RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

nalazi u stvaranju društva kojim će vladati razum, a ne tehno­ kratsko mišljenje, to jest društva u kome će humane vrednosati imati prioritet nad efikasnošću. Drugim recima, uprkos prividnoj racionalnosti, kapitalizam je sistem protkan iracionalnostima. To nas dovodi do koncepta iracionalnosti racionalnosti, koji nam govori da racionalni sistemi neizbežno porađaju čitav niz iracionalnosti. U racionalnom svetu kapitalizma iracionalno je da sistem bude destruktivan za pojedin­ ce i njihove potrebe i sposobnosti; da tehnologija od njih pravi „jednodimenzionalna bića"; da ih kulturna industrija kontroliše umesto da im pomaže da izraze svoje najsuptilnije želje i sposob­ nosti; i da, uprkos postojanju sve većeg opšteg nivoa apsolutnog bogatstva, sistem stvara sve veći broj siromašnih, potčinjenih i eksploatisanih ljudi i ljudi nesposobnih da ispune svoje živote. usredsređenost na povećanu racionalizaciju, dovelo je kritičke te­ oretičare do jednog pesimističnog pogleda na budućnost, kome Marks i većina marksista nisu bili skloni. Kritički teoretičari nisu verovali da će doći trenutak kada će proletarijat zbaciti kapita­ liste s vlasti. Umesto toga, oni su predviđali kontinuiranu i sve ekspanzivniju racionalizaciju u kulturi, tehnologiji i industri­ ji znanja. Ne samo da se očekivalo da će svaka od ovih oblasti postajati sve racionalnija, već i da će postajati sve važnija. Bu­ dućnost je otuda viđena kao neka vrsta gvozdenog kaveza koji se sastoji od sve racionalnijih kulturnih, tehnoloških i obrazovnih sistema koji sadejstvuju u kontroli ljudi i prave od njih jednodi­ menzionalna bića. Takva slika budućnosti ima mnogo više zajed­ ničkog s pesimističkim pogledom na savremeno društvo koji je izložio Maks Veber, nego s optimističkim pogledima na buduć­ nost o kojima su govorili Marks i većina neomarksista. Ovakva vrsta pesimističkog ramišljenja o budućnosti nije kri­ tičke teoretičare približila drugim marksistima. Jer, marksisti ne bi trebalo da budu samo mislioci, već i ljudi od akcije, tj. ljudi koji pokušavaju da povezu svoju teoriju s revolucionarnom praksom. Pesimizam kritičkih teoretičara činio se nespojivim s mogućnošću
Iracionalnost racionalnosti - ideja da racionalni sistemi neizbežno porađaju čitav niz iracionalnosti.

Pesimističan pogled na budućnost. Sve ovo, a posebno

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

185

delanja, a kamoli s revolucijom. Proletarijat je bio ostavljen da čeka na svoju neizbežnu sudbinu - zatvaranje u gvozdeni kavez racionalnosti usled konzumiranja dobara koje proizvodi kulturna industrija. Međutim, masa ovo uopšte nije doživljavala kao neku neprijatnu sudbinu. Zapravo, gvozdeni kavez je napravljen da bude vrlo prijatan i udoban. On je lepo uređen i opremljen nameštajem. U njemu se mogu pronaći različita poželjna dobra kao što su časopisi Glorija ili Story; kućni aparati, kao što su mašine za pranje sudova ili mikrotalasne rerne; televizori, DVD-plejeri, muzički diskovi i filmovi koje ste oduvek želeli da imate. Tu su takođe računari na kojima neprekidno možete da igrate video igre ili pomoću kojih, ako se priključite na Interent, možete da idete u kupovinu. Ljudi su zavoleli svoje kaveze i žele da ih napune što većim brojem dobara koje kapitalistički sistem neprekidno izba­ cuje na tržište. Međutim, prema kritičkoj teoriji, upravo u tome leži problem. Zaljubljeni u svoje kaveze i igračke koje se u njima nalaze, ljudi ne vide razlog za protest; zaista, oni više uopšte nisu u stanju da shvate da postoje problemi kao što su eksploatacija i kontrola. Konačno, ti privlačni i prijatni metodi kontrole daleko su efikasniji od represivne kontrole kapitalista koja je karakterisala rani kapitalizam.

Od fordizma do postfordizma
Druga neomarkistička grand-teorija opisuje i analizira pre­ lazak društva od fordizma u postfordizam. Fordizam je pojam koji se odnosi na ideje, principe i siste­ me koje je postavio Henri Ford u ranom 20. veku. Ford je postao poznat po tome što je u svoju fabriku automobila uveo mehani­ zam pokretne trake, nakon čega su automobili počeli masovno da se proizvode. Uspeh Fordove inovacije naveo je mnoge druge
Fordizam - pojam koji se odnosi na ideje, principe i sisteme koje je početkom 20. veka postavio Henri Ford, a čiji je izraz stvaranje pokretne trake u njegovoj fabrici automobila, nakon čije upotrebe su automobili počeli masovno da se proizvode. Uspeh Fordove inovacije naveo je mnoge dru­ ge proizvođače da i oni uvedu mehanizam pokretne trake kako bi mogli da ispune potrebe proizvodnje i postignu masovnu proizvodnju dobara.

ona je stvarala čitav niz problema. veka. kada bi došlo vreme da se uvede novi model (to se obič­ no dešavalo svake tri godine). . Taj sistem uspešno je funkcionisao kroz najveći deo 20. možemo da kažemo da su potrošači na prelomu prošlog veka mogli da kupe svoj model T „forda" u bilo kojoj boji dokle god je ta boja bila crna. ali je počeo da opada tokom 1970-ih godina. Parafrazirajući Henrija Forda. stvorene su standardizovane rutine koje su potom nametnute radnicima. 3.186 D20RDŽ RlCER . Fleksibilnije tehnologije vodile bi ka neželjenim varijacijama u proizvodima. proizvodna traka morala je da se preuredi za njegovu proizvodnju. Kao dopuna nefleksibilnosti tehnologije. ali su to bile zanemarljive varijacije. bilo je teško da se pokretna traka adaptira na proizvodnju dobara kada su uvedeni proizvodi s više opcija i varijacija. masovna proizvodnja koja se zasnivala na konceptu pokretne trake došla je pod veliki udar kritičara. Pokretna traka je viđena kao ekstreman primer kapitalističkog mehanizma pomoću kojeg se eksploatišu i kontrolišu radnici. proizvođačima automobila bila je potrebna nefleksibilna tehnologija. Tokom godina. potro­ šačima je ponuđen veći izbor opcija. pogotovo neomarksističkih teoretičara. Fordistički sistemi bili su zasnovani na nefleksibilnim tehnologijama kao što je pokretna traka. godine. Budući da su na tržište neprekidno izbacivali isti proizvod i da su hteli da obezbede što je moguće veću uniformnost među au­ tomobilima. uspona japanske automobilske industrije i saznanja da američke automobilske kompanije mora­ ju da promene način proizvodnje. Kada je bila na svom vrhun­ cu. a automobili su u suštini ostali isti. naročito na­ kon naftne krize iz 1973.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN! proizvođače da prilagode mehanizam pokretne trake potrebama svoje proizvodnje i otpočnu masovnu proizvodnju dobara. Iako je ne­ fleksibilnost obezbeđivala uniformnost proizvoda. Recimo. To je zahtevalo da proizvodna linija bude zatvorena mesecima. Sistem masovne proizvodnje orijentisan je na proizvod­ nju homogenih proizvoda. Osim toga. Ovo su glavne karakteristike fordizma: 1. 2.

nakon čega su usledili dugački i skupi štrajkovi. Paralelno s visokobirokaratizovanim fordističkim proi­ zvodnim sistemima nastali su masovni radnički sindika­ ti koji su funkcionisali na sličan. 4. fordistički radnici su se masovno okrenuli velikim sindikatima. radnici koji su obrazovani za nefleksibilne tehnologije nisu bili u stanju da se brzo pri­ lagode fleksibilnosti koja je bila neophodna da bi se izaš­ lo na kraj sa sve većom diverzifikacijom. Fordistički sistemi bili su orijentisani na progresivno po­ dizanje produktivnosti: osnovni cilj bio je proizvodnja više dobara uz niže troškove. Me­ đutim. Nadalje.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 187 To je doprinosilo još većoj uniformnosti proizvoda. Sto je više proizvođeno. Povećanje je postizano na različite načine. Proces proi­ zvodnje neprekidno je unapređivan i ubrzavan da bi se produktivnost još više podigla. To je dovelo do perioda konfrontacije iz­ među velikih sindikata i velikih korporacija. to se trošak proizvod­ nje svakog narednog proizvoda sve više smanjivao. Cilj je bio da se postigne ekonomija obi­ ma tako što će se u istim uslovima proizvoditi veći broj proizvoda. birokratizovan način. Produktivnost jeste dra­ matično porasla. ali je jedna stvar u takvom ubrzanom sistemu morala da trpi: kvalitet proizvoda. Pro­ duktivnost se takode uvećavala putem „dekvalifikacije" radnika. što je njihove proizvođače dovelo u podređen položaj u takmičenju s arogantnim japanskim proizvođačima automobila. Radnici koji su bili naučeni da isprate standardnu rutinu nisu znali kako da izađu na kraj s nepredviđenim situacijama i vanrednim stanjima. to je takode stvaralo probleme. Svaki radnik imao je zaduženje da neprekidno ponavlja jedan te isti jednostavan zadatak. 5. Moćni sindikati . kao i ubrzanom proi­ zvodnjom koja im je ostavljala sve manje vremena za od­ mor. Tako se po­ četkom sedamdesetih godina kvalitet američkih automo­ bila znatno srozao. budući da je zahtevana sve veća raznolikost u proizvodima. Nezadovoljni platama i dekvalifikovanim poslovima koji su od njih vrlo malo zahtevali.

(Kasniji auto­ mobili imali su stilske nedostatke i bili su lošeg kvaliteta.) Postfordizam . Postfordistički sistemi orijentisani su na proizvodnju či­ tavog niza visokospecijalizovanih proizvoda.sistem proizvodnje koji je. tinejdžeri su imali veoma sužen izbor prilikom kupovine patika. Postfordizam. Nadalje. Isti ti ljudi su kao potrošači imali „izbor" između neinspirativnih potrošnih dobara koja se nisu razlikovala od svega onoga što su kupovali drugi ljudi. prilagođenih proizvoda koji zahtevaju fleksibilnije tehnologije i fleksibilnije radnike i koji dovode do veće he­ terogenosti u potrošnji. Drugim recima. 6. Umesto da se proizvodi jedan tip crnog automobila. on nije bio najbolje stilski osmišljen. Jedan tip je korišćen u praktično svim sportskim aktivnostima. nagrada za radni­ ke koji su bili iznad prošeka bila je mala ili je uopšte nije bilo. Ujedinjeni automobilski radnici) uspeli su da obezbede lukrativne ugovore za svoje članove. iako je Fordov T-model bio veoma funkcio­ nalan. Radnici u fordističkoj industriji morali su da se bave neinspirativnim. . iako su plate i drugi uslovi bili jedinstveni za različite tipove rad­ nika u celoj industriji. U poslednjih nekoliko decenija postfordizam je zamenio fordizam u mnogim oblastima proizvodnje. To je rezultiralo minimalnim zalaganjem na poslu i uvećalo problem kvaliteta s kojim su se suočili proizvo­ đači automobila i druge kompanije.188 D Z O R D Ž RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (na primer. automobilske kompanije sada proizvode automobile u čitavoj lepezi boja. Iako su potrošači dobili veći izbor. za razliku od fordizma. orijentisan na proizvodnju heterogenih. ti automobili imaju pregršt novih opci­ ja. ne samo među automobilima već i među mnogim drugim proizvodima. suština fordističkog sistema ostala je masovna proizvodnja i prodaja homogenih proizvoda koji liče jedni na druge. kao što se vidi iz samog imena. Osim toga. Homogenosti u proizvodnji odgovarala je homogenost u potrošnji. Taj novi sistem zasniva se na čitavom nizu karakteristika koje. To je bilo jasno iz Fordove najave crnog T-modela. predstavljaju oštar kontrast fordizmu: 1. repetitivnim poslo­ vima. Na primer.

pa čak i obrnut. u postfordističkom sistemu radnici dobijaju priliku da obavljaju čitav niz različitih zadataka kad god proizvodnja mora da se prebaci s jed­ nog proizvoda na drugi. postfordistički proizvodni sistemi postali su veoma flek­ sibilni. tako i u pogledu kvaliteta. trend ka dekvalifikaciji je usporen. Fleksibilnost u poslu takode zahteva sposobnost da se radnici brzo i neprekidno prilagođavaju nepredvidivim situacijama i vanrednim stanjima. Kao i tehnologija.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 189 Postfordistički sistemi orijentisani su na proizvodnju do­ bara koja zadovaljavaju najviše kriterijume. U želji da proizvedu što veći broj različitih proizvoda. Osim toga. 4. Nadalje. fleksibilniji moraju da budu i radnici. kako u pogle­ du stila. Međutim. Umesto radnika koji poseduju samo jednu veštinu. ali i dru­ gi tip zadataka kada se proizvodnja prebaci na patike za košarku. a prebaci­ vanje na različite stilove mora da se obavi brzo i relativ­ no jeftino. Radnik može da obavlja jedan skup zadataka na proizvodnji patika za trčanje. Čak i u postfordističkom sistemu nema pro­ stora za neželjene varijacije u proizvodnji. Radnici su u fordističkom sistemu stalno obavljali jedan te isti zadatak iz početka. dok se nalazi u jednom proizvodnom toku. Proizvodni tokovi uglavnom su kratki. u postfordističkom svetu stilovi i ukusi potrošača menjaju se veoma brzo. Iako visok nivo produktivnosti ostaje norma i u postfor­ dističkom sistemu. ista tehnologija trebalo bi da ima mogućnost da se brzo premesti s proizvodnje patika za trčanje na prizvodnju patika za košarku. ovi sistemi zahtevaju kreativnije i misleće radnike koji su sposobni da izađu na kraj s promenama . Na primer. tehnologija mora da bude u stanju da na tržište izbaci čitav niz identičnih proizvoda. Zbog toga radnici moraju da budu spo­ sobni da se prilagode proizvodnji različitih proizvoda iz nedelje u nedelju i iz meseca u mesec. ume­ sto radnika-mašina koji neprekidno ponavljaju isti zada­ tak iz početka. 2. 3. postfordistički sistemi zahtevaju radnike koji poseduju čitav niz različitih veština.

živ u jednom diverzifikovanijem svetu. Umest jednog ili nekoliko tipova patika. za otvoren i zatvoren prostor itd. heterogenosti u mnogim drugim oblastima potrošnje. Iako se proizvodni tok o vija bez problema i zastoja. . leto. fordističkom sistemu daleko su zahtevniji od onih iz fc dističkog sistema. postfordističko društvo odlikuje slična vrst. Međutim. sada je postala prepuna stilskih varijacija Postfordistički potrošač. Osin toga. Patike su prošle kroz takvu specijalizaciju d danas postoje posebne patike za svaku aktivnost koja s može zamisliti: postoje patike za džogiranje. 6. Konačno. Oni sada mogu lako da pređu s jedne posla na drugi posao i zbog toga su možda manje zabr nuti kada izgube posao. za aktivni hodanje. fudbal. za šetnju. od radnika se zahteva da rat isto tako brzo kao i njihovi prethodnici. 5. dok to svakako va: u nekim privrednim granama. Kao rezultat toga.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOR i nepredviđenim situacijama. kao i postfordistički radnik. Ovo se ponekad nazrv procesom patikizacije (engleski. Međutim. Zamenom masovnog radnika specijalizovanim radnikor veliki birokratizovani radnički sindikati izgubili su svi ju privlačnost. Otuda i postfordistički sister predstavlja jedno zastrašujuće i preteče profesionaln okruženje. zimu. heterogenost u proizvodnji povezana je sa slic nom heterogenošću u potrošnji.190 DŽORDŽ RlCER . u postfordistii kom svetu radnici imaju mogućnost da lako napuste pc sao i nađu novi. postoje i privredne grar u kojima to nije moguće. sneakerization). današnji potrošač mogu da biraju između nekoliko stotina različitih tipc va patika. rukomet. patika koja se nekada nije odlikovala nekim poseb nim stilom. Poslovi u po. košarku. uglavnom ostavljajući radnike c sami izađu na kraj s poslodavcima kako znaju i umej posledica toga bila je manja sigurnost posla od one ko je postojala u fordističkoj eri. Patikizacija . patike z kišu. radnički pokret u SA dramatično je oslabio.kao što u savremenom svetu postoji čitav niz različitih vrsta pa tika dostupnih potrošaču.

Poslovi u post­ fordističkom sistemu daleko su zahtevniji od onih iz fordističkog sistema. Osim toga. Zamenom masovnog radnika specijalizovanim radnikom. Patike su prošle kroz takvu specijalizaciju da danas postoje posebne patike za svaku aktivnost koja se može zamisliti: postoje patike za džogiranje. za aktivno hodanje. za otvoren i zatvoren prostor itd. fudbal. 5. postfordističko društvo odlikuje slična vrsta heterogenosti u mnogim drugim oblastima potrošnje.190 DŽORDZ RICER . Iako se proizvodni tok od­ vija bez problema i zastoja. današnji potrošači mogu da biraju između nekoliko stotina različitih tipo­ va patika. Patikizacija . za šetnju. zimu. patika koja se nekada nije odlikovala nekim poseb­ nim stilom. rukomet. Oni sada mogu lako da pređu s jednog posla na drugi posao i zbog toga su možda manje zabri­ nuti kada izgube posao. heterogenost u proizvodnji povezana je sa slič­ nom heterogenošću u potrošnji. u postfordistič­ kom svetu radnici imaju mogućnost da lako napuste po­ sao i nađu novi. Ovo se ponekad naziva procesom patikizacije (engleski. Otuda i postfordistički sistem predstavlja jedno zastrašujuće i preteče profesionalno okruženje. sada je postala prepuna stilskih varijacija.kao što u savremenom svetu postoji čitav niz različitih vrsta pa­ tika dostupnih potrošaču. veliki birokratizovani radnički sindikati izgubili su svo­ ju privlačnost. živi u jednom diverzifikovanijem svetu. od radnika se zahteva da rade isto tako brzo kao i njihovi prethodnici. Međutim. Umesto jednog ili nekoliko tipova patika. Postfordistički potrošač. kao i postfordistički radnik. patike za kišu. leto. posledica toga bila je manja sigurnost posla od one koja je postojala u fordističkoj eri. . uglavnom ostavljajući radnike da sami izađu na kraj s poslodavcima kako znaju i umeju. Konačno. košarku. Kao rezultat toga. Međutim. dok to svakako važi u nekim privrednim granama. 6. postoje i privredne grane u kojima to nije moguće. sneakerization). radnički pokret u SAD dramatično je oslabio.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i nepredviđenim situacijama.

homogenizaciji radnika i potrošača itd. Umesto toga. oni u hamburger ili u picu dodaju različite sastojke. rigidnim tehnolo­ gijama. klase i države. Zbog sličnosti iz­ među elemenata fordizma i industrije restorana brze hrane. Samo što umesto da sklapaju automobil ili patiku. rigidnim tehnologijama. u prihvatanju teze da smo prešli iz fordizma u postfordizam. Čak i ako prihvatimo ideju da se današnji svet može precizno opisati konceptom postfordizma. mnogi elementi fordizma opstaju i danas. Proces je sličan fordizmu. jer se zasniva na homogenim proizvodima. . da su pod još većim stresom i da su eksploatisaniji od fordističkih radnika. dekvalifikaciji i homogeni­ zaciji radnika i potrošača. Oni koji nam spremaju hamburgere ili pice u restoranima brze hrane.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 191 Međutim. Pokretne trake s kratkim proizvodnim tokovima i dalje su pokretne trake. standardizovanim radnim rutinama (dekvalifikaciji). Da li postfordizam predstavlja rešenje za probleme koje je radnicima stvorio fordizam? Zapravo.proces koji se prvo javio u industriji brze ishrane i sličan je fordizmu jer se zasniva na homogenim proizvodima. Volerstin analizira ekonomske entitete koji počivaju na podeli rada koja nije ograničena političkim ili kulturnim granicama. Mekdonaldizam . On nije analizirao radnike. taj proces nazvao sam mekdonaldizmom (glava 10). postoje značajni dokazi da postfordistički radnici rade brže i teže od svojih predhodnika. Nije moguće jasno odrediti trenutak kada je fordizam ustupio mesto postfordizmu. Ključni koncept Moderni svetski sistem Imanuel Volerstin (1930) izabrao je drugačiju jedinicu analize od onih koje su koristili mnogi marksistički mislioci. često to rade na isti način kao što radnici u fabrici automobila sklapaju automobile na pokretnoj traci. standardizovanim radnim rutinama. moramo da budemo oprezni. Mnogi uslužni poslovi koje danas po­ vezujemo s postfordizmom organizovani su po principu fordističkih pokretnih traka. jer je smatrao da oni pruža­ ju preuzak okvir za ono što on hoće da dokaže.

Volerstin je smatrao da se takvi sistemi održavaju pomoću či­ tavog niza sila koje se nalaze u inherentnoj tenziji. tj.ogroman privredni entitet koji počiva na podeli rada i koi nije sputan političkim i kulturnim granicama. dok ekonomska dobit odlazi u privatne ruke.geografska oblast koja dominira kapitalističkom svetskom privi­ dom i eksploatiše ostatak sistema. To je društveni sistem sastavljen od različitih društvenih struktura i društvenih grupa. Za Volerstina. socijalističke svetske vlade. periferije (eksploatisanih). Periferija . Volerstin je predvideo mogućnost pojave trećeg svetskog sistema. Volerstin je tvrdio da su do sada postojala samo dva tipa svetskog sistema: prvi je svetska imperija (recimo. jer obuhvata više država. Dok kapitalistička svetska privreda razdvaja političku i ekonomsku sferu. Poluperiferija . Rimsko carstvo).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE*J On zaključuje da je glavna jedinica analize svetski sistem: to je samodovoljan društveni sistem sa skupom granica i konač­ nim životnim vekom (on ne traje večno). • Svetski sistem . socijalistička svetska privreda ih reintegriše.rezidualna kategorija kapitalističke svetske ekonomije kos obuhvata skup regiona koji se nalaze između centra (eksploatatora . Periferija se sastoji od onih oblasti koje snabdevaju centar sirovinama i koje on uveliko eksploatiše. Kapitalistički svetski sistem stabilniji je od svetske imperije iz nekoliko razloga. Te sile uvek imaju potencijal da sistem rasture u paramparčad. sistem se sastoji od različitih društvenih struktura i društvenih grupa. on ima ugrađen proces ekonomske stabili­ zacije. Svetska im­ perija bila je zasnovana na političkoj (i vojnoj) dominaciji. Iznutra. Centar . Posebni politički entiteti unutar kapitalističkog svetskog sistema sposobni su da apsorbuju sve gubitke koji nastaju.oblasti kapitalističke svetske privrede koje snabdevaju centar sL-> vinama i koje on uveliko eksploatiše. dok je kapitalistički svetski sistem zasnovan na ekonomskoj domi­ naciji. Unutar kapitalističkog svetskog privrednog sistema postoji centar. On c uglavnom samodovoljan. a drugi moderna kapitalistička svetska ekonomija. međunarodna podela eksploatacije se ne definiše državnim granicama nego ekonomskom podelom rada u svetu. Osim toga. dominantna geografska oblast koja eksploatiše osta­ tak sistema. On ima širu bazu. . ima skup granica i određen vek trajanja.192 DŽORDZ RICER . Poluperiferija je rezidualna kategorija koja obuhvata skup regiona koji se nalaze između onih koji etčsploatišu i onih koji su eksploatisani.

veka. ono što je nekada bilo javno. Mnogi se tog ponašanja nisu stideli. U 13. pažnja se okrenula drugom. neki dokumenti iz 16. tokom vremena postaje sve neprihvatljivije. kako sa decenije i vekovi prolazili lekcije su naučene. Predmet tog istraživanja jeste svakodnevno ponašanje.SUVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 193 PROCES CIVILIZOVANJA Najvažnije delo Norberta Elijasa (1897-1990) jeste studi­ ja o dugom istorijskom razvoju koji on naziva procesom civilizovanja. bolje ih razumemo i. Naime. sada nas uznemirava ili se možda toga stidimo. veka opominju ljude . Činjenica da : e postojala potreba da se ljudi opominju zbog takvog ponašanja. a sve veća pažnja posvećivana je knjigama o manirima koje nam objašnjavaju zbog čega za stolom nije pristojno čačkati nos. Međutim. asno pokazuje da je ono mnogima od njih bilo potpuno normal­ no. Danas mnogo više obraćamo pažnju na svakodnevna ponašanja drugih ljudi. Tek kada bi ih drugi upozorili da je to uvredljivo ponašanje oni bi toga postajali i sami svesni. a potom vrate u tanjir za serviranje. Na primer. i 19. manje šokantnom ponašanju. kosti životinja oglođu. možda najvažnije od svega. svakodnevno ponašanje koje je nekada bilo prihvatljivo. tokom ručka. Kada je čačkanje nosa konačno postalo radnja koju ljudi (osim male dece) obavljaju kada Si ruko ne gleda. Većini ljudi takode je morala da se skrene pažnja da je neprihvatljivo da čačkaju nos dok jedu. Izvor informacija koje Elijas koristi najvećim delom su knjige o manirima pisane između 13. većina ljudi smatrala je prihvatljivim da se. veku. Kada primetimo da drugi smatraju da je neka vrsta svakodnevnog ponašanja uvred­ ljiva. Ono što smo nekada sma­ trali normalnim. jer nisu znali da bi ono moglo da predstavlja necivilizovano ponašanje. Proučavajući te knjige on je uočio dugotrajne promene u manirima i u svakodnevnom ponašanju. pokušavamo da ga sakrijemo od javnosti. Elijas započinje svoje istraživanje u srednjovekovnoj Evropi. Primeri procesa civilizovanja Razmotrimo neke primere o obedovanju za stolom. sada se krije. mnoga od njih smatramo nepodnošljivim.

nekada bilo uobičajena pojava. • Međutim. koji su možda bili tek malo više od poznanika. U nekim knjigama o lepom ponašanju iz 15. često veoma bučno. 21. čvrsto stisni zadnjicu. izuzev ako to baš ne može da izbegne ili ako misli da nema nikoga u okolini. U sličnim knjigama iz 16. postojanje potrebe da se ponudi savet 0 lepim manirima jasno ukazuje na to da je javno ispuštanje ve­ trova. naravno. • Da bi prikrio zvuk koji nastaje prilikom ispuštanja vetra. provedu noć zajedno u istoj sobi i spava­ ju nagi. • Da ne bi uvredio druge dok ispuštaš zvuk. čitava povorka ljudi pratila bi mladu i mladoženju do kreveta u kome bi mladenci trebalo da provedu prvu bračnu noć. kao što je puštanje vetrova. nakon što bi neko srednjovekovno venčanje bilo završeno. Deveruša bi potom obnažila mladu. Danas mali broj ljudi glasno ispušta vetrove u javnosti. Kao što smo već rekli. najbolje je da se istovremeno glasno nakašlješ. i da zatim s čuđenjem gledaju u njen sadržaj.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM da tokom jela ne oblizuju prste i da ih ne umaču u sos da bi ga promešali. obuhvatajući i ispuštanje vetrova. veku. veka ljudi se opominju da ne otvaraju maramicu nakon što su u nju izduvali nos. Takode. . veku. veka nalazimo razne savete o takvom ponašanju: • Bolje je ispuštati vetrove bez zvuka. Sve to. U jednoj knjizi za školsku decu iz 14. jer su ljudi počeli da ga se stide. Kako to Elijas kaže.194 DžORDŽ RlCER . ne bi bilo potrebe za takvim dokumentima ili takvim upozorenjima. Danas se za stolom to više ne radi. U srednjem veku nije bilo neuobičajeno da muškarci i žene. a mlada i mladoženja provode svoje prve bračne noći daleko od očiju sveta. takvo ponašanje je uglavnom nestalo. danas nije uobičajeno. Jasno je da u civilizovanijem. Duvanje nosa išlo je istim putem. ljudi se upozoravaju da ne mogu da duvaju 1 brišu nos istom rukom kojom jedu meso. mlada i mladoženja su morali zajedno da legnu u krevet u prisustvu drugih. Međutim. granica srama se pomerila. Ista sudbina zadesila je i seksualne odnose. iako su se saveti o duvanju nosa delili i u 18. Sličan trend nalazimo i kod raznih prirodnih funkcija. bolje je da se vetar ispusti uz zvuk nego da se zadrži. veka. Da bi se brak smatrao važe­ ćim.

jer nije uspeo da institucionalizuje razvojni pristup koji je trabalo da predstav­ lja alternativu tada dominantnom statičkom pristupu (koji su branili Talkot Parsons i drugi). Najvažni­ ja dela napisao je 1930-ih. posebno u Holandiji i u Nemačkoj. ni jedna njegova knjiga nije prevedena na engleski. Međutim 1954. dobio je veliki broj značajnih akademskih nagrada. Elijas započinje svoju formalnu akademsku karijeru u 57. ali je u to vreme. gde je objavio čitav niz važnih rado­ va. godine Elijas dobija ponudu za dve akademske pozicije i prihvata jednu od njih. godini života! Njegova karijera procvetala je na Lesteru. gde su ga studenti smatrali ekscentrikom iz prošlosti. na kontinentu. ostao je usamljeni glas u divljini Lestera. ubrzo se razočarao profesurom. Tokom svih godina koje je Elijas proveo na Lesteru. D o kraja svog života. Elijas navodi san koji je neprekidno sanjao tih godina. i skoro čitavu deceniju ka­ snije. Takode je bio razočaran time što je samo nekoliko studenata prihvatilo njegov pristup. bio ignorisan. Elijas je počeo da dobija ne samo akademska. na Lesteru. a tek je ne­ koliko engleskih sociologa toga doba moglo da čita nemački. Elijas nije imao stalni posao. Međutim. već i javna priznanja u Evropi. Elijas razgovara telefonom i čuje glas s druge strane žice koji ponavlja: „Možeš li da pričaš glasnije? Ne mogu da te čujem". Tokom 1970-ih. . Međutim.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 195 Norbert Elijas Biografska skica Norbert Elijas imao je interesantnu i poučnu karijeru. osta­ jući marginalac u britanskim akadem­ skim krugovima. Tokom Drugog svetskog rata. sociolozi su počeli da otkrivaju Elijasov rad tokom 1950-tih i 1960-tih godina. Prisećajući se tog osećaja autsajderstva. U snu. kao i godinama na­ kon toga.

to bi pogodilo veliki broj ljudi. budući da to nije pogađalo ih remetilo njihove veze s većim delom društva. to jest na nivou države. koji su spre­ čavali upotrebu nasilja. Dugački lanci zavisnosti prisilili su plemiće da obraćaju sve više pažnje na potrebe i očekivanja drugih. a drugi su zavisi­ li od dvorana zbog istog tog posla. na kome je moć bila relativno jednako raspodeljena. Drugim re­ cima. Vodeći računa o drugima (neplemićima). barem na početku. kada su ratnici primenjivali silu. najveću važnost imali su ratnici. Sledstveno. S kraljem se poja­ vio stabilni centralni upravljački aparat kojim je bilo moguće kontrolisati prikupljanje poreza i vođenje ratova. Lanci zavisnosti — lanci veza koji obuhvataju one ljude od kojih je pojedinac zavisan. Na neki način. Još jedan činilac koji je sprečavao plemiće da upotre­ bljavaju nasilje bio je taj što kralj nije kontrolisao samo novac neophodan za kupovinu oružja. Međutim.196 DZORDŽ RlCER . Oko kralja se razvio i dvor. kao i međusobna zavisnost ljudi jednih od drugih. Oni su mogli da upotrebe silu zato što su sa ostatkom društva bili po­ vezani onim što Elijas naziva kratki lanci zavisnosti. kao i relativno mali broj drugih ljudi. ono što objašnjava te promene nalazi se. na koji način je on objasnio te promene? Iako je Elijas objašnjavao promene u svakodnevnom ponašanju (mikronivo). ratnici su bili slobodni da upotrebe silu. kralja. na makronivou. već i samu upotrebu tog oružja. Čak je bilo manje verovatno da će primeniti silu protiv onih koji su uvredili ljude koji su se nalazili u njihovim lancima zavisnosti. a i oni sami zavisili su od malog broja ljudi. dvorani su bili zavisni od onih koji su ih snabdevali potrebnim dobrima i uslugama (ratnici su imali daleko manje potreba i želja od dvorana). Za razliku od njih. relativno mali broj ljudi zavisio je od ratnika. dvorski plemići razvili su dugačke lance zavisnosti. tj. to je pogađalo one kojima je ta sila bila namenjena. Pre pojave dvora.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Objašnjenje promena: produženje lanaca zavisnosti Elijas je opisao istorijske promene u svakodnevnom ponaša­ nju. Da su dvorani primenili silu. Naime. Ključni razvoj Elijas je video u pojavi jakog državnog vladara. Pojava dvora od presudne je važnosti za Elijasov argument. plemići su se uzdržavali od upotrebe sile protiv njih. . možda čak i društvo kao celinu.

Da bi ostvario svoj integrativni cilj (vidi glavu 7). Saznanje o toj novoj realnosti i sve veća osetljivost za nju navela je ljude da budu sve obazriviji prilikom puštanja gasova ili kopanja nosa u javnosti. veliki broj ljudi bi naposletku saznao za takvo ponašanje. ljudi osećaju sve veći pritisak. Počeli su sve bo­ lje da ih kontrolišu. Duži lanci zavisnosti značili su da bi svako necivilizovano ponašanje prema drugima pogodilo ne samo ljude u njihovom neposrednom okruženju. Prema tome. počela je da izlazi u susret potrebama ljudi koji ih okružuju. Budući da im je zabra­ njeno da se ponašaju kako im padne na pamet. ali je takode postao manje uzbudljiv i interesantan. Svako je počeo da brine o svakom. Tokom vremena. Zar nam nije svima bolje kada su ljudi manje nasilni ili se uzdržavaju od puštanja vetrova u našem prisustvu? Život je po­ stao manje opasan. nespokoj i dosadu. Lanci zavi­ snosti bili su sve duži za sve veći broj ljudi. Mogli bismo da mislimo da je to odličan razvoj. ljudi su sve više brinuli kako se odnose prema svojim biološkim potrebama u javnosti.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 197 Sada se postavlja sledeće pitanje: kakve veze ima pramena na vrhu društva (među plemićima i unutar njihovih lanaca zavisno­ sti) s kopanjem nosa i puštanjem vetrova? Odgovor je da su situa­ cija u kojoj su se nalazili ljudi s dvora i njihovo ponašanje postali realnost za sve veći broj ljudi u čitavom društvu. ukoliko bi neko kopao nos za stolom ili puštao vetrove na balu. To je ideja koja nam omogućava da prevaziđemo našu nesposobnost da o ljudima istovremeno razmišljamo i kao o pojedincima i kao o društvima. ali koji takode predstavljaju deo istog tog dugačkog lanca zavisnosti i nalaze se na njegovom kraju. ponašanje se s dvora „prelilo" na ponašanje u društvu. manje nepredvidiv. Ključni koncept Figuracije Elijas je pokušao da prevazide tendenciju sociologa da po­ vlače razliku između pojedinaca i društva. Drugim recima. Elijas je predložio koncept figu­ racije. Kao rezultat toga. . veći­ na ljudi. već i veliki broj ljudi koje možda nikada nisu videli. kao i dvorani sami. manje prost.

i pojedinci i društva (kao i svaki druš­ tveni fenomen između njih) podrazumevaju ljude . Od središnjeg značaja za ovu diskusiju jeste činjenica da se ideja figuracija primenjuje na sve društvene fenomene iz­ među malih grupa i društava. a one su. Moć ima ključni značaj za društve­ ne figuracije. Figuracije nastaju i razvijaju se.198 D20RDŽ RlCER . Njega interesuje na koji način se ljudi povezuju i zašto te veze nastaju. otvoreni i međuzavisni. počeo da upotrebljava pojam procesna sociologija. On tvrdi da najveći broj sociolo­ ga upotrebljava koncept izolovane individue koja je potpuno nezavisna od drugih ljjjdskih bića. trebalo da se shvate kao proce­ si. Pojedinci su. ali uglavnom na jedan nevidljiv i neplaniran način. Koncept lanaca međuzavisnosti trebalo bi da pruži dobru ilusrarciju onoga što Elijas želi da izrazi konceptom figuracije koji predstavlja suštinu njegove sociološke misli. naro­ čito lov na lisice. Elijas takode prime­ njuje svoje ideje na posebne oblasti kao što je. pa čak i na Kinu koja ima preko milijardu stanovnika. Elijas je kasnije. Figuracije nisu strukture koje na ljudske odnose deluju eksterno i prisilno. Studija slučaja: lov na lisice Pored analize dugog istorijskog perioda.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Figuracije bi. recimo. Moć je od ključnog značaja za društvene figuracije. sport. kao posledica toga. one su neprekidno u protoku. ali uglavnom na jedan nevid­ ljiv i neplanirani način.Da bifiguracionasocilogija bila moguća. Njegov konceptfiguracijepovezan je s idejom da su pojedinci otvoreni za odnose s drugim pojedincima i da se nalaze u me­ đuzavisnom odnosu s njima.ljudske od­ nose. a figuracije se sastoje od takvih pojedinaca. Figuracije nastaju i razvija­ ju se. Drugim recima.društveni procesi koji podrazumevaju isprepletanost ljudi koji se posmatraju kao otvoreni i nezavisni. On smatra da se kroz istoriju može primetiti opšte Figuracije . Zapravo. neophodna je slika otvorenog i međuzavisnog aktera. Takva slika nije pogodna za teorijufiguracije. . da bi opisao svoj rad. one su same ti međuodnosi. Elijas odbija da se bavi odnosima između pojedinaca i društva. neprekidno u protoku. pre svega. Figuracije su društve­ ni procesi koji podrazumevaju međuzavisnost i isprepletanost ljudi. po Elijasu.

Moguće je da ima istine u tvrdnji da bi dozvola da u spor­ tu bude više nasilja i da sport bude manje civilizovan dovela do smanjivanja nasilja u drugim društvenim odnosima. Ha­ bermas je s vremenom marksističku teoriju integrisao s mnogim drugim teorijskim uvidima da bi došao do posebnog skupa teo­ rijskih ideja. Međutim. Lov na lisice i mnogi drugi sportovi postali su manje interesantni i manje uzbudljivi nego što su to nekada bili. Osim toga.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 199 opadanje nasilja u sportu. Manje civilizovana društva imaju mnoge prednosti nad civilizovanijim društvima. lov na lisice postajao je sve civilizovaniji. Pored toga. ubijaju je lovački psi. Potreba za većim uzbuđenjem odražava se u porastu nasilja koje često izbija na evropskim. više nije obavezno da ljudi na kraju lova pojedu lisicu. Elijas ne smatra da je civilizacija nužno dobra. Razumevanje Habermasovog koncepta kolonizacije sveta üvota zahteva prethodno razumevanje koncepta sveta života i si­ stema kao njegovog kolonizatora. Iako je dao značajan doprinos kritičkoj teoriji. Međutim. Za­ pravo. s takvim razvo­ jem sporta dolazi dosada. nasilje nije sasvim nestalo iz društvenog života. Sve veća civilizovanost često podrazumeva gubitak drugih aspekata života koji su ljudima važni. Ono se po pravilu može naći po kafanama i na ulicama. tokom godina. KOLONIZACIJA SVETA ŽIVOTA Jirgen Habermas (1929) je neomarksistički teoretičar. Uopšteno govoreći. . kao i u čarkama ili otvorenim ratovima između dr­ žava. Plod te integracije jeste njegova grand-teorija o sve većoj kolonizaciji sveta života. godine). a posebno na britanskim fudbalskim utakmicama. Uobičajeni ritual sastojao se u tome da se lisica najpre ubije. on je kao naučnik direktno povezivan za kriričku školu. umesto da ljudi ubiju lisicu. u mladosti. Lov na lisice u početku je bio veoma nasilan sport. (U Velikoj Britaniji on je za­ branjen zakonom iz 2005. a potom pojede. Na primer.

Habermas. Oni koji se nalaze u međusobnoj interakciji racionalno su motivisani da postignu slobodnu i otvorenu komunikaciju. Sic se prvenstveno interesovao za intersubjektivne odnose unutar sveta života. . Idealno gledano. mesto gde se događa intersubjektivnost. sistem i kolonizacija Koncept sveta života (nemački. složeniji i samodovoljniji. te strukture postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta života. Sistem i njegove strukture. ne srne da igra bilo kakvu ulogu u postizanju kon­ senzusa. moć Svet života .po Habermasu. Sistem ima izvorište u svetu života. među­ tim. pravni sistem. Ljudi raspravljaju o problemima i do konsenzusa dolaze isključivo na osnovu bolje argumentacije. svet zdravog razuma.200 DŽORDŽ RlCER . Iako je koncept racionalizacije uglavnom korišćen u negativnom smislu (u kome će ga i sam Habermas kasnije često koristiti). slobodna i otvorena komunikcija znači ra­ cionalizaciju komunikacije unutar sveta života. država i privre­ da. Razvijajući se. ali on razvija svoje po­ sebne strukture kao što su porodica. Međutim. država i privreda) koje imaju izvorište unutar sveta života. Za Habermasa. nikakva spoljna sila. Sto je još važnije. a razumevanje će se postići ako pobedu odnese bolji argument. Sistem . Do konsenzusa će se stići. racionalizacija sistema poprima različit oblik od racionalizacije sveta života. Habermasa na prvom mestu interesuju međupersonalni odnosi u svetu života. isto kao i svet života. obični svet. racionalizacija poprima pozitivnu konotaciju. Ra­ cionalizacija ovde znači da sistem i njegove strukture postaju sve diferenciraniji. Da bi se postigao konsenzus. pravni sistem. prolaze kroz progresivnu racionalizaciju. ali koje razvijaju za­ sebnu egzistenciju i postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta života. unutar sveta života i komunikacije.po Sicu. koja vodi uzaja­ mnom razumevanju. On je prvenstveno zainteresovan za interpersonalnu komunikaciju koja se odvija u svetu života. ta komunikacija trebalo bi da bude slobodna i otvorena. strukture (kao što su porodica. upotrebljavaju se racionalne metode. svet svakodnevnog života. Drugim recima. lišena ograničenja bilo koje vrste.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Svet života. tom konceptu želi da priđe na jedan drugačiji način. Lebensiveli) skovao je Alfred Sic (s ostalim pripadnicima fenomenološke sociologije) da bi opi­ sao svet svakodnevnog života. tj. kao što je na primer veća moć jedne strane u komunikaciji.

Tako se zakonom zabranjuje slobodna i otvorena diskusija o tome na koje je načine moguće steći bogatstvo unutar sveta života ove grupe. te da znanje koje su stekli na tim pozicijama požele da iskoriste da bi napravili akcionarsku društvo. a s njom raste i njihova sposobnost da usmeravaju i kontrolišu ono što se dešava u svetu života. umesto da racionalne strukture si­ stema uvećavaju kapacitet sveta života za komunikaciju i ostvare razumevanje i konsenzus. sistem. već ne smeju o tome ni da razgovaraju. jer je to zabranje­ no zakonom o insajderskom trgovanju. Međutim. a onda investirali u deonice ne­ kih od tih kompanija. Habermas tvrdi da su sistem i svet života. od kojih je najvaž­ nija njegova kolonizacija od strane sistema. one te procese ugrožavaju namećući im spoljnu kontrolu. Kolonizacija sveta ži­ vota ima mnoge oblike. To ima mnoštvo kobnih posledica po svet života. a s time raste i sposobnost siste­ ma da usmerava i kontroliše ono što se dešava u svetu života. složenije i samodovoljnije. Kolonizacija sveta života . Možemo da smatramo da insajdersko trgovanje treba zabraniti. njihova moć raste. Drugim recima. To je suština procesa kolonizacije. . Takode. Prema tome. koji dolazi spolja. ograničava sposobnost akte­ ra da vode argumentovanu raspravu i postignu konsenzus unutar sveta života. Službenik iz jedne kom­ panije ne sme drugim članovima grupe otkrivati informacije o tome kakve poslovne namere ima njegova firma ukoliko to može da utiče na cenu akcija te kompanije na berzi. upr­ kos tome što proističu iz istih korena.budući da sistem i njegove strukture postaju sve diferenciranije. oni ne samo da ne smeju to da urade. ali ostaje činjenica da u ovom slučaju zakon zapravo zabranjuje postizanje konsenzusa kroz slobodnu i otvorenu komunikaciju. pretpostavimo da su svi oni dobro pozicionirani službenici u bogatim i velikim kompanijama. ali je najznačajnije to što sistem sam sebe nameće komunikaciji koja se odvija unutar sveta života. Pretpostavimo da se grupa bliskih prijatelja sastane da bi kroz otvorenu i slobodnu diskusiju odlučili kako da udruže snage da bi zaradili više novca. Umesto da se komunikacija odvija isključivo tako što pobedu odnosi bolji argument. Evo jednog primera za lakše razumevanje ideje kolonizacije.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 201 sistema i njegovih struktura raste. razdvojeni jedan od drugog.

On je predstavljao samo jednu marksističku struju . Horkhajmer je uspeo da nametne Habermasu nemoguće uslove rada. godine. otvara se m o g u ć n o s t d a sistem kolonizuje svet života. svet života opstaje i nastavlja d a živi. a pogotovo n a komunikaciju unutar njega. . ali se Horkhajmer plašio da bi takva pozicija mogla da ugrozi javno finansirani institut. U njemu se praktično Institut nije ni pominjao. dovelo ga je u sukob s najuticajnijim naučnikom Instituta. Članak je na kraju ipak objavljen. Habermas se izdvajao svojim gle­ dištima: „Za mene nikada nije postojala jedna konzistentna teorija. osiromašenija i fragmentiranija.202 DŽORDŽ RlCER . Maksom Horkhajmerom. Horkhajmer je počeo da se za­ laže za to da se Habermas otpusti sa Instituta. Jirgen Habermas Biografska skica Habermas je počeo da radi na Institutu za društvena istraživa­ nja u Frankfurtu 1956. Iako je bio vezan za Institut za društvena istraživanja. Iako se smatra da je frankfurtska škola bila veoma homo­ gena.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Budući d a je tako. ali će Institutu naneti veliku štetu ako ostane". T a kolonizacija i m a destruktivan uticaj na svet života uopšte. Vrlo brzo je postao asistent-istraživač kod Teodora Adorna. M e đ u t i m . Objavljivanje jednog teksta 1957. K o m u n i k a c i j a p o ­ staje sve rigidnija. ali ne pod okri­ ljem Instituta. Habermas je zagovarao kritičku misao i praktično delanje. Adorno je pisao eseje o kriti­ ci kulture i organizovao seminare o Hegelu. čak i k a d a je kolonizacija v e o m a opsežna. Tada je rekao o Habermasu: „On verovatno ispred sebe ima dobru. Haber­ mas je od početka pokazivao svoju nezavisnu intelektualnu ori­ jentaciju. Odmah je postao pripadnik frankfurtske škole. posle čega je on napustio Institut. Nakon svega.i to je bilo to". a s a m svet živo­ ta dolazi na ivicu raspadanja. jednog od naj uticaj nih članova te škole. čak i bri­ ljantnu karijeru kao pisac. godine.

U najvećem broju slučajeva. kako vidimo. jedan racionalniji sistem mogao bi da omogući grupama ljudi da raspravljaju o razmeni određenih vrsta informacija koje su do sada bile smatrane insajderskom trgovinom. po Habermasu. sistem deformiše svet života. dobro ili loše. da se obave dve racionalizacije. Sistemu i njegovim strukturama mora se omogućiti da postanu sve diferenciraniji i složeniji.i sveta života i sistema. dva sistema bi se uzajamno obogatila. ti pogledi na nove smernice. Takve gru­ pe bi kroz otvorenu i bolju komunikaciju došle do boljih smernica u pogledu toga šta jeste. Rešenje tog problema. Time bi se uzajamna netrpeljivost medu njima iskorenila.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 203 Racionalizacija sistema i sveta života Za Habermasa. zauzvrat. Na drugoj strani. ljudi bi sami odlučili da li je insajdersko trgovanje moral­ no ili nemoralno. a šta nije insajdersko trgovanje. leži u racionalizaciji i jed­ nog i drugog . zadobijaju sve veću kontrolu nad svetom života i njemu svojstvenim oblikom racionalizacije. Potrebno je. umesto da. Drugim recima. svet života mora se redefinisati tako da se približi idealu slobodne komunikacije u kojoj bolji argumenti uvek pobeduju. U društvu u kojem su i sistem i svet života racionalizovani. Ta argumentacija trebalo bi. Ključni koncept Situacija idealnog govora Veliki deo Habermasove teorije zasniva se na konceptu slobodne i otvorene komunikacije (u svetu života) koju on naziva „situaci­ ja idealnog govora". Na primer. moć određuje . omogućila bi im da se ponovo sjedine na način kojim će se međusobno dopunjavati i obogaćivati. Racionalniji sistem trebalo bi da se upotrebi da bi se obogatila racionalna argumentacija u svetu života. zakonito ili nezakonito. ali svaka na svoj način. Na taj način. problem je u tome što sistem i racionalizaci­ ja koja je karakteristična za sistem. da se iskori­ sti da bi se iz nje izvukli načini dalje racionalizacije sistema. te vodili do promena i bo­ ljeg shvatanja onoga što jeste i što nije insajdersko trgovanje. uticali bi povratno na sistem. kao sada. Puna racionalizacija sveta života i sistema.

nudi bolje dokaze i može da se iznese na najubedljiviji način. istina je istina zato što proizilazi iz konsenzusa. MOLOH MODERNOSTI Entoni Gidens (1938) sebe smatra modernim socijalnim teoretičarem. a ne onaj iza koga stoji moćniji pojedinac ili moćnija gru­ pa. ali njegovo viđenje tog sveta veoma je različito od viđenja postmodernih teoretičara (glava 9). On tvrdi da mi i dalje živimo u modernom svetu. situacija u kojoj pobeduje bo­ lji argument. Međutim. a takav konsenzus nam uvek kazuje šta je istina. (Gidens je veliki deo svoje teorije izgradio kroz polemiku sa postmodernim teore­ tičarima koji tvrde da živimo u postmodernom svetu. Konsenzus se stvara nakon rasprave takvim argumentima. već i opšta nesposobnost da se stigne do pravog konsenzusa i. Istina nije kopija realnosti već proizilazi iz konsenzusa. To je situacija u kojoj pobeduje bolji argument. trebalo bi da se uklone tako da ljudi mogu slobodno da dodu do konsenzusa i istine. oslobođena je svih spoljnih uticaja. a pogotovo uticaja moći.204 D Ž O R D Ž RlCER . Moć utiče na praktič­ no celu našu komunikaciju. a ne onaj iza koga stoji moćniji pojedinac ili moćnija grupa.) On ne odbacuje ideju da ćemo u nekom trenutku možda preći u postmoderni svet. Bolji argument je onaj koji. recimo. kao što su Marks ili Veber. iako se nalazimo u njegovoj poznoj fazi. Habermas smatra da posto­ ji skup praktičnih i političkih implikacija koje proizilaze iz te dijagnoze savremenih bolesti. Drugim recima. a rezultat takvog uticaja nije samo poremećena komunikacija. Konsenzus se stvara nakon rasprave takvim argumentima. U skladu sa svo­ jom marksističkom orijentacijom. Problem u savremenom svetu sastoji se u tome što je mali deo ljudske komunikacije slobodan i otvoren. barijere slobod­ noj i otvorenoj komunikaciji. Ptema tome. a pogotovo uticaja moći. a ne zato što je kopija realnosti. samim tim. Habermasova situacija idealnog govora. a koji gubi. Iako modernista. a takav konsenzus nam uvek kazuje šta je istina. a pogotovo moć koja je remeti. do istine. . Situacija idealnog govora — govorna situacija koja je oslobođena od svih spoljnih uticaja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN koji argument pobeduje. Gidens ima veoma različit pogled na moderni svet od klasičnih teoretičara modernosti.

Gidensova metafora kojom on opisuje moderni svet kao snažnu silu koja se kreće napred rušeći sve pred sobom. kao i onima koji mu se nadu na putu. juggernaut). ali je potom povučen 5 tržišta jer se saznalo da izaziva srčane probleme. snažnu silu koja se kreće napred rušeći sve pred sobom. Uvek posto­ ji mogućnost da ljudi izgube kontrolu nad Molohom i da sve ono što je u njemu. To se dogodilo sa „fen penom". Gidens želi da kaže tom metaforom i opasnostima koje ona nosi? Moloh izražava rizike po ljudsko društvo koje su proi­ zveli sami ljudi. ali uvek postoji mogućnost da će se on otrgnuti kontroli i uništiti one koji su ga stvorili i njihovu okolinu. ta kontrola je slaba i svakog dana postoji mo­ gućnost uništenja koje može biti posledica topljenja nuklearnog rsaktora (što se desilo 1986. zapravo. Zamislimo veliki kamion koji raznosi lekove. Još jedan pri­ mer kako ljudske tvorevine koje se čine vrednim mogu imati ra­ zarajuće posledice. s obzirom na njegovu veličinu i snagu. Moloh . Međutim. uključujući i stalan strah da oni koji njime upravljaju u svakom trenutku mogu izgubiti kontrolu i tako dovesti u opasnost živote mnogih ljudi. Moloh može doneti velike nagrade (recimo. Zamisli­ mo jedan ogroman kamion veličine Titanika koji se kreće ulica­ ma grada. ali i velike opasnosti. Ka­ mion možda raznosi lekove koji su ljudima potrebni i koji se čine ispravnim. niti brzinu koju će on dostići. oni ne mogu potpuno da kontrolišu pravac ko­ jim će se on kretati. veliki kamion može da do­ nese ogromne zalihe hrane i lekova koje su stanovništvu potreb­ ne). Koncept Moloha jedan je prilično apstraktan koncept. Ljudi upravljaju Molohom. nuklearne centrale) i genetskog istraživanja. Sta. lekom za kontrolu težine koji je jedno vreme bio veoma popularan. Onima koji ga kontrolišu. (engleski. bude uništeno. ali to u budućnosti može proizvesti više štete nego ko­ risti. I jedno i drugo su proizvodi koje su stvorili ljudi i koji se nalaze pod njihovom kon­ trolom. jeste razvoj nuklearne tehnologije (na primer. ili u njegovoj blizini.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 205 Moloh Gidens vidi modernost kao Moloha. ali. Ljudi upravljaju Molohom. godine u Cernobilju) ili genetskih mutacija (koje mogu ugroziti budućnost ljudske vrste). .

206 DZORDŽ RICER . Dok su nam u premodernom društvu. Stvari koje su napravljene u prošlosti (nuklearni otpad koji se gomilao više od pola veka) mogu imati katastrofalne posledice po nas koji živimo u današnjem vremenu. Slično tome. Drugim recima. savremeno društvo ne bi bilo moguće. Interesantno je d a j e njegov teorijski rad Distancijacija . nuklearna podmornica ogromne razorne moći može da bude uda­ ljena hiljadama kilometara od onih koji njome upravljaju. Entoni Gidens Biografska skica Gidens je kao teoretičar veoma uticajan u SAD. Više nije neophodno da budete blizu nečega da biste na to izvršili nekakav uticaj. U suprotnom. ne­ ophodno je da verujemo da odluka kapetana nuklearne podmor­ nice da lansira raketu s nuklearnom glavom neće biti posledica njegovog kaprica ili da će oni koji obavljaju genetska istraživa­ nja preduzeti sve mere predostrožnosti koje su potrebne da bi se zaštitile buduće generacije. priroda modernog sveta zahteva od nas da verujemo ekspertima koji upravljaju si­ stemima. genetska tehnologija) mogu imati štetne posledice u budućnosti. Recimo. one se sada prostiru po ćelom svetu. Nukle­ arna katastrofa u Cernobilju pogodila je ljude koji žive hiljadama kilometara daleko od mesta gde se desila nesreća. Recimo. . stvari koje danas stvaramo (na primer. stanovnici modernog sveta primorani su da razvijaju poverenje u sisteme i ljude koji te sisteme kontrolišu i njima upravljaju. Zbog svih tih promena u vremenu i prostoru. Tu pojavu Gidens naziva distancijacija. ali i u mnogim drugim delovima sveta. ili čak u ranim modernim društvima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORES Prostor i vreme Naša sposobnost da kontrolišemo različite komponente savremenog Moloha komplikuje se činjenicom da su te komponen­ te sve udaljenije od nas u prostoru i vremenu. Isto to može da se kaže i za vreme.tendencija različitih delova savremenog Moloha da se sve više udaljavaju od nas u prostoru i vremenu. takve komponente bile fizički bli­ zu.

te da njegovim poslednjim delima nedostaju dubina i prefinjenost koje su krasile njegove ranije radove. Oni neprestano razmišljaju o velikim problemima kao što su nukle­ arna tehnologija i genetsko istraživanje. Tokom svog mandata. neprekidno pre­ ispitivanje i menjanje sopstvenih postupaka kod ljudi stvara još . u savremenom svetu ljudi nisu uvek voljni da stvari prepuste nepoznatim ekspertima. tako i ši­ rom sveta. iz čega su proizašle knjige kao što su: Modernost i samoidentitet i Transfor­ macije intimnosti. što mnogim drugim britanskim teore­ tičarima koji su to pre njega pokušavali. godine. pokušao je da učvrsti akademsku reputaciju te institucije i ojača njen uticaj kako u Velikoj Britaniji. Refleksivnost Međutim. Neprihvatanja kod kuće može delimično da se objasni činjeniom da je Gidens uspeo da dobije teorijske sledbenike širom sve­ ta. Ljudi su refleksivni. Neki veruju da je to negativno uticalo na Gidensov akademski rad." (Videti glavu 7). Iako razmišljanje o velikim pro­ blemima ima mali uticaj na te probleme. nije pošlo za rukom: „Gidens je možda ostvario fantazije mnogih od nas koji su se predali sociologiji tokom perioda intenzivne i uzbudljive de­ bate iz koje se razvila teorija strukturacije. Dekan prestižne Londonske škole za ekonomiju i političke nauke (London School of Eco­ nomics and Political Science) postao je 1997. Gidensova karijera imala je nekoliko interesantnih obrta to­ kom devedesetih godina prošlog veka. Terapija je Gidensu takode dala pouzdanje da prihvati aktivniju ulogu u javnom životu i postane savetnik britanskog premijera Tonija Blera. ono u ljudima izazi­ va stalan osećaj nelagodnosti zbog posledica koje bi ti problemi mogli imati na njihove živote. Sedmogodišnja terapi­ ja dovela ga je do dubljeg istraživanja ličnog života. ali i o svemu onome što čini njihov svakodnevni život. Sto je još važnije.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 207 uvek bio slabije primljen u rodnoj Velikoj Britaniji nego u drugim zemljama.

kao i mnoge druge pojave u društvu. stratifikovan. već i o na­ šem razmišljanju o tim postupcima.208 D20RDŽ RlCER .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN veći osećaj nelagodnosti. nije bila ograničena samo na geografski prostor u blizini centrale. Dok su prethodne generacije solidarnost postizale tako što su težile ostvarivanju velikih pozitivnih ciljeva (kao što je veća jednakost). Za razliku od siromašnih društava i nižih slojeva koji će skoro si­ gurno biti izloženi riziku. kao ona u Černobilju 1986. Ulriha Beka (roden 1944). To je proces u kojem preisipitivanje postupaka naposletku vodi do njihove promene. već i to što nisu prostorno i vremenski ograničeni. ali ono što ih čini jedinstvenim nije samo to što su opasniji nego ikada ranije (nesreća u nuklearnoj centrali mnogo je opasnija nego nesreća izazvana u običnoj električnoj centrali). ljude danas ujedinjuje negativan cilj koji im nalaže da ne izazivaju opasnosti povezane s različitim rizicima Mnogi današnji rizici proističu iz savremene industrije. Gidens taj proces naziva re­ fleksijom. pri čemu se kod nekih ljudi javljaju novi simptomi. već je pogodila mnoge delove sveta od kojih su neki bili prilič­ no udaljeni od mesta nesreće. bogata društva i viši slojevi verovatno . Ključni koncept Rizično društvo Iako ideja rizika zauzima značajno mesto u Gidensovom teorij­ skom radu. godine. Ljudi i danas osećaju posledice izloženosti radijaciji. Njegova najpoznatija knjiga zove se Rizično društvo (1992). Bek smatra da je savremeno društvo definisano rizikom i na­ činima na koji rizik može da se spreči. minimalizuje ili kanališe. Na primer. Osim toga. Mi ne reflektujemo samo o našim postupcima. posledice te nesreće nisu bile ograničene samo na vreme kada se nesreća dogodila. Rizik je. ona predstavlja središnji koncept sociološke teorije savremenog nemačkog teoretičara. reviziji i modifikaciji. To nam stvara još sveobuhvatniji osećaj nelagodnosti od refleksije o pojavama kao što su opasnosti proizvedene nuklearnom tehnologijom. Umesto toga. svi naši postupci neprekidno su podložni preispitivanju. nukle­ arna katastrofa. Malo toga može da se uradi jednom za svagda.

Bez ob­ zira na to. Nesigurnost i rizici Gidens smatra da „visoka modernost" u naše živote unosi velike rizike i nesigurnost. . Nesigurnost se prevladava socijalizacijom u detinjstvu.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 209 će izbeći rizik. Ako je socijalizacija uspešna. Drugim. Osim toga. bolno smo svesni rizika koji nas okružuje. Štaviše. Mi smo takode svesni toga da eksperti. a ne viša klasa. globalnog zagrevanja i sličnog. rizik pogađa i više slojeve i bogata društva koji su najodgovorniji za njegovu proizvodnju. smatra Bek. naš svakodnevni ži­ vot prepun je rutina koje stvaraju utisak da su naši životi sigurni. da se sakrije od rizika ili izbegne život u rizičnom društvu. Niko ne može. sve veće rupe u ozonskom omotaču. mnogo je veća verovatnoća da će rizik pogoditi oblasti u kojima živi niža. već i fenomene kao što su sve veća globalna ekonomska za­ visnost i verovatnoća da će ekonomska kriza u jednom delu sveta prouzrokovati krizu u čitavom svetu. Odatle dolazi naša želja da smanjimo rizik i nesigurnost. Ti rizici su globalni po prirodi i ne uklju­ čuju samo fenomene o kojima je bilo reči u prethodnim paragra­ fima. ona nam omogućava da razvijemo sposobnost verovanja ne samo našim roditeljima. Ipak. već osobama od autoriteta u načelu. ali mnogi od tih rizika vraćaju im se nazad u obliku zagađenog vazduha ili zagađane vode. iako im načelno verujemo. Bogata društva i viši slojevi nastoje da fabrike koje uništavaju čovekovu okolinu grade što je moguće dalje od mesta na kojima oni žive. u krize. uprkos rutinama i uspešnoj socijalizaciji. ne mogu u potpunosti da kontrolišu Moloha. Jedan od razloga za to je efekat bumeranga. Takode. čak ni viši slojevi ne mogu biti potpuno lišeni opasno­ sti rizika u savremenom svetu. Mnogi potezi eksperata mogu da prouzroku. a mere koje oni preduzimaju da bi izašli na kraj s takvim irizama lako mogu da dovedu do njihovog pogoršanja. Efekat bumeranga — rizik pogađa više slojeve i bogata društva koji su najod­ govorniji za njegovu proizvodnju. bogatija društva često izvoze rizik siro­ mašnijim društvima. recima.

Međutim. černobiljska katastrofa je bez sumnje rezultat kombinacije grešaka upravljača i sistem­ skih felera. dizanje kamatnih stopa otvara moguć­ nost za privrednu recesiju. stručnjaci koji su projektovali nuklearnu cen­ tralu u Cernobilju (kao i sve druge nuklearne centrale ši­ rom sveta). Prema tome. Moloh je podložan upravljačkim greškama. napravili su čitav niz grešaka koje su dovele do njenog uništenja. Oni koji upravljaju Molohom prave greške. nova brzina ili smer mogu da proizvedu čitav niz negativnih posledica. u nekom trenutku američke finansijske vlasti mogle bi da podignu kamatne stope kako bi držale inflaciju pod kon­ trolom. proizvođači leka „fen pen" nisu imali predstavu o tome da će njihov proizvod kod pacijenata prouzrokovati srča­ ne probleme. . 4. 3. Na primer. Ljudi u načelu. Na primer. ali ne možemo da predvidimo sve posledice genetskih promena na kojima sada radimo. Međutim. neprekidno reflektuju o Molohu i u tom procesu stvaraju nova znanja o njemu. a posebno eksperti.210 DŽORDZ RICER . zašto Moloh preti da se otrgne kontroli? On nudi četiri odgovora: 1. Na primer. moguće je da je černobiljska katastrofa prouzrokovana fatalnim greškama koje su počinili ljudi koji su upravljali centra­ lom iz dana u dan. U stvari. Ne možemo uvek tačno da predvidimo posledice modifikovanja Moloha ili stvaranja njegovih novih delova. To novo znanje koje primenjujemo na Moloha omogu­ ćava Molohu da se kreće različitom brzinom i u različi­ tim smerovima. 2. mi se trenutno nalazimo na početku genetske revolucije. Takve promene često imaju nenameravane posledice. Oni koji su stvorili Moloha i njegove različite sastavne delove napravili su greške. Moloh ima ugrađene felere. Slično tome.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Gidens se pita: zašto nastaju rizici? Drugim recima.

re­ cimo. Ono što je danas različito jeste središnja pozicija koju blokbasteri u Holivudu zauzimaju. 1940-ih godina. In­ terneta i eksboksa (naročito različitim igricama koje na njemu mogu da se igraju). Holivud je odavno počeo da proizvodi blokbastere — Rođenje nacije (1915). Prvi među ta­ kvim blokbasterima bio je film Ratovi zvezda (1977). a jedan od najpoznatijih u poslednje vreme je Matriks (1999). glasne i nemoguće događaje koji mogu da se izraze samo kroz magiju filma. Danas se naglasak stav­ lja na brze.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 211 Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Holivudski blokbaster Kao što smo videli u ovoj glavi. na neki način.filmovisu da­ nas. iako je proizvedeno j| daleko manje blokbastera nego filmova B produkcije. U stvari. pogotovo u proizvodnji i globalnoj distribuciji blokbastera. i da li mogu da se upotrebe za kontrolu ljudi? Kada su u pitanju kontrola i zaglupljivanje ljudi. pogotovu upotrebom kompjuterizovane tehnike koja je još uvek u svom začetku.zbog čega je časopis Va­ riety izmislio pojam blokbaster (vrsta filma koji zarađuje puno novca). Danas Holivud proizvodi manje filmo­ va B produkcije nego ranije. Međutim. kakav je položajfilmovadanas? Da li su oni više ili manje zaglupljujući. mnogo manje važni nego što su to bili. pogotovo filmovi koji su u doba najveće popu­ larnosti Holivuda nazivanifilmovimaB produkcije. njih je uveliko zamenio televizijski program. Posledica tog zaglupljivanja jeste to da ljudi nisu više sposobni da shvate da se izvori njihovih problema nalaze u širem društvu. Prohujalo s vi­ horom (1939). i Quo Vadis (1951) . Vremena su se promenila tako da danas više pažnje mora da se posveti uticaju televi­ zije (pogotovo trenutnoj ekspanziji realiti šou-programa). Međutim. pogodno sredstvo za kontrolu i zaglupljivanje ljudi. Iako mnogi od tihfilmovamogu da se gledaju na kanalima kao što je American Movie Classic. uticaj Holivuda ostao je snažan. mnogo . kao i tehnička razvijenost i čarobnjaštvo savremenih blokbastera. a kamoli da nešto preduzmu kako bi to sprečili. Na koji način se savremeni blokbasteri mogu dovesti u vezu 1 s osnovnim idejama kritičke teorije? Prvo. kritički teoretičari smatrali su da su filmovi.

od kojih se uglavnom traži da gotovo uopšte ne razmišljaju.j pljujući uticaj na publiku. doprinose da se održi status quo i u velikoj meri smanjuju mogućnost za kritičko razmišljanje i nezavisno (a pogotovo revolucionarno) delanje. . birokratizovani 5. Oni gube sposobnost da koriste razum.212 DŽ0RD2 RlCER .\ važnije. niti o ciljevima. pogotovo način na koji se ona upotrebljava u kapitalizmu. . pogotovo ona koja se širi preko medija. standardizovane radne rutine. Konačno. 2. i možda naj. Sažetak 1. Drugo. Kritički teoretičari bave se uticajem tehnologije na ljudsko mi­ šljenje. Presudnu ulogu u toj kon­ troli ima masovna kultura. već oni ostvaruju mnogo veći uticaj na njih. kritički teoretičari usvajaju pesimističan pogled na budućnost. . Oni u budućnosti predviđaju sve veću teh­ nološku kontrolu i racionalizaciju. Pod uticajem tehnokratskog mišljenja. nefleksibilna tehnologija. ne razmišlja­ jući niti o sredstvima. Osnovna karakteristika fordizma je masovna proizvodnja ho­ mogenih proizvoda. Meta uticaja tih filmova nije intelekt. što doprinosi iracionalnosti racionalnosti. Dominacija tehnologije proizvodi jednodimenzionalno društvo u kome ljudi gube sposobnost da kreativno i kritički misle. Kritička teorija najviše je zainteresovana za kulturnu industriju i sve veću kontrolu kulture nad ljudima. koji su neophodni da bi se današnja bioskopska I publika manipulisala i kontrolisala. ljudi teže da pro­ nađu najbolja sredstva za ostvarenje svojih interesa. najveći broj novih holivudskih blokbastera ima zaglu. 4. i da. progresivan rast produktivnosti. 6. Za razliku od marksista.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE* veći procenat bioskopske publike odlazi u bioskope da gleda i blokbastere. 3. Kritički teoretičari kritikuju tehnologiju. Kapitalizam je prošao kroz transformaciju od fordizma ka postfordizmu. Lako može da se dokaže da su savremeni blokbasteri podigli praksu zaglupljivanja na jedan sasvim novi nivo. Savremena filmska industrija poznata je po tome što koristi planiranje i ekspertizu. 7. sledstveno tome. Glavni cilj je da se snažno utiče na emocije gledalaca. ne samo da više ljudi odlazi da gleda blokbastere. nego emocije.

proizvodni sistemi koji stvaraju velike sindikate i homogenost u potrošnji. on vremenom počinje da razvija posebne strukture (porodica. Entoni (2005). Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. 9. Rizično društvo. 14. Za Habermasa svet života predstavlja područje svakodnevne ko­ munikacije. Iako velike fabrike postaju sve više postfordističke.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 213 8. Promene medu običnim ljudima nastale su kao posledica imita­ cije promena koje su nastale u aristokratiji. država i privreda itd. fleksibilniji i veštiji radnici. Gidens. Iako. . Beograd: Stubovi kulture. Grand-teorija Entonija Gidensa bavi se Molohom modernosti. (2001). Osnovna karakteristika postfordizma je proizvodnja većeg broja proizvoda. po Habermasu. Gidens smatra da se u faktore koji utiču na to da se Moloh mo­ dernosti otrgne kontroli ubrajaju: ugrađeni feleri. Literatura za dalje čitanje Bek. 16. 15. Ulrih (2001). 10. nenameravane posledice i korišćenje novih znanja koja usmeravaju Moloha u nepredvidivom pravcu. Gidens. fordizam na­ stavlja da živi u restoranima brze hrane. uprkos činjenici da njome uprav­ ljaju ljudi. a ljudi su to prestali da rade javno. Grand-teorija Norberta Elijasa bavi se procesom civilizovanja u kome je ono što se nekada radilo javno vremenom postalo necivilizaovano. sistem kolonizuje svet života i time u njemu sprečava slobodnu i otvorenu komunikaciju. sistem ima svoje izvorište u svetu života. Norbert (2001). pravni sistem. Beograd: Filip Višnjić. Džon. Beograd: Filip Višnjić. Odbegli svet. Entoni (1998). greške u uprav­ ljanju. Posledice modernosti. Fisk. Grand-teorija Jirgena Habermasa bavi se konceptom kolonizacije sveta života. Popularna kultura. opadanje visokobirokratizovanih sindikata i hetero­ genost u potrošnji. uvek ima mogućnost da se otrgne njihovoj kontroli. Promene u dvorskim manirima stvorile su lance zavisnosti koji su počeli da povezuju aristokratiju s običnim svetom. 11. Po toj teoriji. 13.) koje postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta života. Elijas. Beograd: Clio. velikom i snažnom silom koja. 12. veoma fleksibilni proizvodni sistemi. Proces civilizacije.

Autonomija i odgođena apokalipsa. Zeman. Wallerstin I. Promene. Mekdonaldizacija društva. Risman. Novi Sad: Mediterran Pubishing. Touraine. Zagreb: Naprijed. Zagreb: C E K A D E . (1986). Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada. Dejvid (2007). Alain (1998). Beograd: Plato. Denis (2001). Markuze. George (1999). Sarajevo: Veselin Masleša.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Katunarić. nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Sreten [urednik] (2008).214 DŽORDŽ RlCER . Ritzer. Uspon istorijske sociologije. Vjeran (1990). Čovjek jedne dimenzije. Beograd: Zavod za udž­ benike i nastavna sredstva. Usamljena gomila. Herbert (1987). . Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Zagreb: Naklada Je­ senski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Teorija društva u frankfurtskoj školi. Postindustrijsko društvo. Društvo rizika. Suvremeni svjetski sistem. Smit. Vujović. Zdenko (2004).

srećemo se s teorijom razmene koja društvene odnose vidi kroz sravnjivanje nagrada i troškova i koja. Nakon toga. prven­ stveno bavi simboličkom interakcijom. sledeći Mida. a prekida ga ukoliko ga on košta. Glavu završavamo teorijom racionalnog izbora koja se usredsređuje na aktere koji prave izbor i donose odluke s ciljem da maksimalizuju zadovoljenje svojih želja i potreba. . teorijom koja se razvijala pod snažnim uticajem Džordža Herberta Mida (sa kojim smo se upo­ znali u glavi 3). Nakon toga. kao : drugih teorija koje srećemo u ovoj glavi. Glavu započinjemo simboličkim interakcionizmom. kao što se može uočiti iz njenog Simbolički interakcionizam — sociološka škola koja se. Posebnost te teorije. Etnometodologija. bavi se metodama koje koristimo da bismo u svakodnevici realizovali naše živote. koja društvo posmatra kao niz dramskih nastupa sličnih pozorišnim nastupima. SIMBOLIČKI INTERAKCIONIZAM Predmet proučavanja simboličkog interakcionizma. s kojom se srećemo nakon toga. ali se orijentišemo na teorije svakodnevnog života. između ostalog. jeste društvena svaiodnevica. prelazimo na dramaturgiju. tvrdi da svako od nas ulazi u odnos s dru­ gima ukoliko je taj odnos nagrađujući. U ovoj glavi ostajemo u oblasti savremenih teorija.GLAVA 6 SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA Simbolički interakcionizam Dramaturgija Etno metodologija i konverzacijska analiza Teorija razmene Teorija racionalnog izbora Sažetak Literatura za dalje čitanje Prethodne dve glave bavile su se savremenim grand-teorijama.

Taj naš postupak zasnovan je na značenju koje ta zastava ima za nas (tj. za razliku od životinja. ljudi koji ne vole Srbiju takode kroz interakciju u školi. jeste usredsredenost na interakciju (na delanje i pojedince kao dejstvenike) i simbole (i njihovo značenje) koji su s interak­ cijom čvrsto povezani. pretpostavimo da se promeni spoljna politika i politika prema ma­ njinama. Kroz interakciju koja se odvija u osnovnoj školi mi učimo kako je zastava pozitivan simbol. porodici ili nekoj drugoj primarnoj grupi. recimo. Četvrto. već su takode sposobni da ih modifikuju kroz interpretativni proces. Sledstveno tome. tako što će je spaliti ili je pocepati). činjenici da ima tri boje i grb orla u sredini). To. zato što ona za njih može imati drugačije značenje (recimo. ljudi ne samo da internalizuju značenja koja su naučili kroz društvenu interakciju. značenja uvek proizilaze iz naših interakcija s dru­ gim ljudima. Suštinu ove teorije možemo razumeti ako izložimo neke od njenih osnovnih pretpostavki i principa. Ali. kakav god odnos imali prema zastavi. znači da drugi ljudi prema istoj zastavi mogu da se odnose na drugačiji način (recimo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN imena. ljudsko delovanje usmereno je na stvari. a ne samo na njenim fizičkim karakteristikama (tj. za našu domovi­ nu). Drugo. Dok životinje na . ali samo ako te stvari za ljude imaju neko značenje. nezado­ voljstvo srpskom spoljnom politikom ili načinom na koji srbijan­ sko društvo tretira svoje etničke manjine može pojedince navesti da reinterpretiraju značenje zastave i da odbace pozitivna osećanja prema njoj. on se stiče kroz interakciju. Stoga. Suprotno tome. iako je neko naučio da na zastavu Srbije gleda kao na pozitivan simbol. za neke ona može biti simbol srpskog imperijalizma i vojne agresije). Prvo. Treće. Sledstveno tome.216 DžORDŽ RlCER . na zastavu Republike Srbije tako što je pozdravimo ili dignemo tri prsta. ljudi. pa čak i da razviju potpuno negativna osećanja prema zastavi i prema svemu onom što ona simbolizuje. imaju jedinstvenu sposobnost da svesno upotrebljavaju simbole. takođe. Oni koji su razvili negativne stavove prema zastavi mogu sada u svetlu te nove činjenice da promene mišljenje i počnu za­ stavu Srbije da doživljavaju kao nešto pozitivno. mogu da nauče kako je zastava Srbije negativan simbol. isto tako. naše de­ lanje usmereno je.

Gladna životinja mogla bi da pojede otrovnu pečurku. Njegovo bogato neakadem­ sko iskustvo omogućilo mu je neobičnu orijentaciju u životu. Životinje reaguju instinktivno na objekte. Peto. Park je dao značajan doprinos sociologiji urba­ nih naselja. drugih socioloških teorija. Najveći broj ljudi. i tek onda odlu­ čimo da li da je pojedemo ili ne. ljudi su sposobni da stimulusima daju značenje (da ih pretvore u sim­ bole) i da onda delaju na osnovu tih značenja. konačno. bira s kim ide u krevet. Robert E. one gledaju da tu svoju seksualnu potrebu zadovolje kako bi instinktivno osigurale produženje vrste. Sled­ stveno tome. Seksualni čin za ljude ima jedno simboličko značenje koje nadilazi značaj pukog produženja vrste. Njegovi pogledi snažno su uticali na razvoj čikaške škole u sociologiji. vukova). 14. deca koja su odrasla pored divljih životinja (na primer.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 217 stimuluse koji dolaze spolja reaguju direktno ili instinktivno. mesto na univerzi­ tetu. on se bavio različitim stvarima pre nego što je postao sociolog. pogo­ tovo tokom ranih godina socijalizacije unutar kruga porodice i u školi. ne mogu postati humana osim ukoliko se ne izdvoje iz ži­ votinjske zajednice i počnu da ulaze u interakciju s drugim ljudima. godine. Park Biografska skica Robert Park nije imao tipičnu karijeru akademski školovanog sociologa: fakultet. mi prvo razmišljamo o njihovim znače­ njima. poslediplomske studije. Još dok je bio student Mičigenskog univerziteta na . Kada životinjama dode vreme za parenje. Uprkos tome što je kasno počeo. Park je roden u Harvivilu u Pensilavniji. Mi se rađamo sa sposobnošću da postanemo humani. pa tek onda delamo. ali taj potencijal može da se ostvari samo kroz ljudsku interakciju. ljudi postaju humani kroz društvenu interakciju. Umesto toga. međutim. ali mi smo sposobni da razmislimo da li je ta pečurka otrovna i da proverimo njenu jestivost. simboličkog interakcionizma i. februara 1864.

što mu je omogućilo da bude u kontaktu s realnim svetom. Jednom je rekao: „Odlučio sam da se bavim praksom zbog nje same. Šesto. Osim toga.218 DŽORDŽ RlCER . Ali. interakcionista (ili neki drugi sociolog) proučava društvo tako što pc~ smatra šta se u njemu dešava. činilo se da radom u novinama nije moguće unapređivati svet. Park je smatrao da je neophodno da nešto uradi u realnom svetu. da bih u svoju dušu sakupio sve radosti i tuge ovoga sveta". Park je sve više postajao nezadovoljan radom u novina­ ma jer ga to nije zadovoljavalo lično i. N a š e delanje je otu­ d a u velikoj meri a u t o n o m n o . Izraženo M i d o v i m rečnikom. s p o s o b n i d a o b l i k u j u svoje delanje i in­ terakcije. a Park je imao duboku potrebu za društvenom reformom. kako bi razumeo njihov značenja i motive i posmatrao način na koji oni delaju. kada je imao 34 godine. Podrazumeva odlaženje na teren (svakodnevni društveni svet) kak: bi se uočili i prikupili svi relevantni podaci. Pisao je o gradskom životu na veoma živopisan način. U slučaju simboličkog interakcionizmi. da posmatra.metod. Iako je tačan opis društvenog života bila jedna od njegovih strasti. ljudi p o s e d u j u „svest" . m i svakako n i s m o p o t p u n o Terenski rad .metod koji koriste simbolički interakcionisti. Zbog toga je 1898. U suštini.. posmatranje istraživaču omogućava da koristi metod saosećajne intros­ pekcije i stavi se u položaj proučavanih aktera. Posebno je voleo da pronalazi i istražuje kockarnice i sobe za opuštanje u kojima se puši opi­ jum. usko povezan s terenskim radom. napustio novinarstvo i upi­ sao se na Harvard. k a k o j e D ž o r d ž H e r b e r t M i d objasnio (vidi glavu 3 ljudi s u svesni i s p o s o b n i d a reflektuju o s a m i m a sebi i o o n o m e što rade i. Posebno j e značajna naša s p o s o b n o s t d a ulazimo u in­ terakciju sa s a m i m a s o b o m d a b i s m o odlučili k a k o d a ulazimo _ interakcije s p r e d m e t i m a koji nas o k r u ž u j u . Nakon završetka studi­ ja počeo je da radi kao novinar. Voleo je terenski rad. to nije zadovoljavalo njegove intelektualne potrebe. tj. Posmatranje .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE<J njega su uticali veliki mislioci poput Džona Djuia.. što je još važnije. . analizira i beleži svoje opservacije. p r e m a t o m e . Iako je voleo teoriju i teorijske ideje. on je obavljao vrstu istraživanja (nazva­ nu naučno izveštavanje) iz koje se kasnije razvila urbana etno­ logija koja koristi opservacione tehnike i koja je postala jedno od ključnih obeležja čikaške sociološke škole. kojim simbolici. ali i ostali sociclozi. „ s o p s t v o " .

Poseban značaj imaju primarne grupe iz perioda mladosti. zapravo jesu ljudi s kojima ulazimo u interakciju. Ali kakvog ogledala? Ogledalo na koje Kuli misli. ljudi biraju svoje ciljeve s obzirom na to kakve su životne situacije u kojima se nalaze. budući da često nailazimo na razli­ čite barijere ili prepreke). sopstvo i interakciju. da­ jemo im značenje i onda delamo s obzirom na ta značenja. govor njihovog tela i slušamo njihove reći.postoje mnoga eksterna (spoljna) ograničenja našeg delanja. Ogledajući se u tom ogledalu. možda bi trebalo da izvršimo ponovnu procenu samodoživljaja ili izvršimo ponovnu procenu slike koju o sebi imamo. Primarne grupe .intimne grupe u kojima se ljudi suočavaju licem u lice i koje imaju odlučujuću ulogu u povezivanju pojedinca s većim druš­ tvom.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 219 slobodni da radimo šta poželimo . Sedmo. Da bismo stvorili sliku o sebi i svom ponašanju koristimo druge ljude kao ogledalo. Koncept sopstva u ogledalu odražava interesovanje koje je Kuli. Posmatramo njihove oči. prven­ stveno porodica i prijatelji. Taj koncept izražava ideju da pred­ stavu o sebi formiramo ogledajući se u nekoj vrsti ogledala. utvrđujemo da li smo onakvi ka­ kvima želimo da se predstavimo. Sopstvo u ogledalu — ideja da sliku o sebi formiramo koristeći druge ljude i njihove reakcije na nas kao ogledalo koje nam govori ko smo i kako se ponašamo. To je intimni tip grupe u kojoj se ljudi suočavaju licem u lice. U suprotnom. gajio za razum. te da li naši postupci imaju željeno dejstvo i ostavljaju željeni utisak. možda bi trebalo da preispitamo svoje postupke ili sliku koju imamo o sebi. . Mi definišemo situacije. Drugi ključni Kulijev koncept jeste koncept primarne grupe. Mi biramo ciljeve i onda pokušavamo da ih ostvarimo (iako ne uvek na uspešan ili linearan način. Ako „ogledalo" nastavi da nam pokazuje odraz koji se ne slaže s našim doživljavanjem sebe. kao i ostali pripadnici simboličkog interakcionizma. Ključni koncepti Konceptualni doprinos Čarlsa Hortona Kalija Čarls Horton Kuli (1864-1929) najpoznatiji je po svom kon­ ceptu sopstva u ogledalu.

DRAMATURGIJA Koncept sopstva nalazi se u samoj srži simboličkog interakcionizma. Iako su bihevioristi privrženi eksperimentalnim metodama. Sopstvo se uglavnom razvija u primarnim grupama. i tako poku­ ša da razume značenja i motive koji leže u osnovi ljudskog ponašanja. . predstavlja jedan od osnovnih metoda prouča­ vanja svakodnevnog života. To znači da istraživač treba da se zamisli na mestu pojedinca kojeg prou­ čava. generalizovanih drugih. a dete. kao i Mid. dete počinje da razvija sposobnosti koje mu omo­ gućavaju da postane koristan član društva. počinje da uzima u obzir i druge oko sebe. Iako je ovaj metod manje naučan od eksperimentalnog meto­ da kojim se koriste bihevioristi. Kao što je Mid po­ kazao svojim učenjem o periodu igranja i periodu igre (glava 3). Drugim Saosećajna introspekcija . On je. Herbert Blumer definisao je sopstvo na jedan veoma jednostavan način: on je tvrdio da sopstvo predstavlja posledicu činjenice da ljudi mogu biti objekti sopstvenog delanja. Kao rezultat te promene. on i dalje. pogotovo laboratorijskom eksperimentu. Istraživač treba na jedan saosećajan način da shvati ko su ti akteri i o čemu oni razmišljaju. Kuli je naglašavao potrebu da se sociolozi stave u položaj aktera koje proučavaju da bi bo­ lje razumeli način funkcionisanja njihovih mentalnih procesa. Kuli je zaslužan za još jedan značajan metodološki doprinos.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOKK Ta vrsta grupe ima odlučujuću ulogu u povezivanju pojedin­ ca s većim društvom. Poseban značaj imaju primarne grupe iz perioda mladosti (posebno porodica i prijatelji) u kojima se po­ jedinac razvija u društveno biće.sociološki metod koji od istraživača zahteva da se uživi u poziciju aktera koje proučava. Na taj način. barem za određen broj sociologa. dete mora da nauči da uzima u obzir očekivanja posebnih drugih i. Postupci pojedinaca posledica su svesnih radnji i niza različitih mentalnih procesa. istraživač može bolje da razume značenja i motive koji leže u osnovi ponašanja pojedinaca koje proučava. uvideo da se ljudi ne ponašaju tako jedno­ stavno kako tvrde bihevioristi. konačno.220 DŽORDZ RICER . umesto da razmišlja isključivo o sebi. Kuli taj metod naziva saosećajna introspekcija.

sopstvo nije u posedu aktera. posebno u njegovoj raspravi o tenziji između ja.) Oba tipa delanja zasnovana su na tome kako ljudi sami sebe posmatraju (da li na sebe gledaju u pozitivnom ili negativnom svetlu). drugim recima. (Recimo. Gofman je tu tenziju video kao rascep između našeg spontanog i socijalizovanog sopstva. Da bi se izborili s ovom ten­ zijom i održali stabilnu predstavu o samima sebi. spontanog sopstva. Najvažnije delo o sopstvu u simboličkom interakcionizmu Kako se predstavljati 1959. već i prema sebi. Ta očekivanja često ne ostavljaju prostor za dvoumljenje. kao i za većinu simboličkih interakcionista. to jest. Za Gofmana. Sopstvo — proizvod dramske interakcije između aktera i publike. društvenih ograničenja unutar sopstva (Videti glavu 3). ljudi glume za svoju društvenu publiku. kao razliku iz­ među onoga što želimo da uradimo spontano i onoga što drugi očekuju od nas da uradimo. u stvarnom životu Erving Gofman objavio je Dramaturgija Gofmanovo shvatanje sopstva oblikovano je njegovim dramaturškim pristupom. i mene. godine. ali i da bi istakli značenja tih stvari.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 221 recima.shvatanje društvenog života kao niza dramskih nastupa slič­ nih pozorišnim nastupima. Oni interpretiraju značenja stvari i menjaju te interpretacije u zavisnosti od situaci­ ja u kojima se nalaze i u zavisnosti od toga šta žele postići. to jest gledište da društveni život predstavlja niz dramskih nastupa sličnih onim u pozorištu. Ljudi ulaze u interakciju sa samima sobom da bi istakli stvari prema kojima delaju (prema kojima se odnose). ljudi imaju sposobnost da delaju ne samo prema drugi­ ma. . Go­ fman se usredsredio na dramaturgiju. ljudi mogu sami sebe da ukore kada shvate da su rekli nešto budalasto ili ako shvate da su ne­ kom naneli zlo. Gofmanova koncepcija sopstva ukorenjena je u Midovim idejama. Sposobnost delanja prema sebi samima omogućava ljudima de delaju na svestan način umesto da slepo reaguju na spoljne stimuluse. self) predstavlja Dramaturgija . Sopstvo (engleski. on nema nad njim potpunu kontrolu. Interesujući se za takvu vrstu glume. Mi neprekidno nailazimo na zahteve da uradimo ono što se od nas očekuje.

ono. Međutim. akteri su svesni da publika može da poremeti njihov nastup. naročito one njene delove koji mogu da izazovu prekid. U njega spadaju tehnike koje akteri koriste da održe određene utiske uprkos problemima s kojima se susreću. Ipak. definišući situaciju za one koji posmatraju nastup. front stage. Oni se takode nadaju da će nastup podstaći publiku da postupa onako kako oni žele. Gofman se bavi procesima i tehnikama koje sprečavaju ili saniraju takve prekide. Iz tog razloga akteri moraju da kontrolišu publiku. Gofman je smatrao da se ve­ ćina nastupa uspešno izvodi od početka do kraja.222 DŽ0RD2 RlCER . kada uđu u interakciju. . Akteri se nadaju da će slika o sami­ ma sebi koju predstavljaju publici biti dovoljno ubedljiva da ih publika doživi onako kako oni to žele. Pozornica — deo nastupa koji uglavnom funkcioniše na jedan potpuno utvr­ đen i uopšten način. na pozornici se nalazi i student koji je otišao na žurku ili predsednik države koji se obraća naciji pred TV kamerama. kao i glumci u pravoj pozorišnoj predstavi. Profesor koji drži predavanje nalazi se na pozorinci. Gof­ man je taj intetes aktera nazvao upravljanje utiscima. definišući situaciju za one koji posmatraju nastup. Pošto je sopstvo proizvod dramske interakcije. Gofman je pretpostavljao da ljudi. žele da predstave određenu sliku o sebi koju drugi treba da pri­ hvate. negativno reaguje na prekide koji mogu da nastupe tokom izvođenja predstave. kao i metodi koje koriste da bi prevazišli te probleme. Gofman govori o pozornici (engleski. Upravljanje utiscima — tehnike koje akteri koriste da održe određene utiske uprkos problemima s kojima se susreću.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN proizvod dramske interakcije između aktera i publike. Gofman razlikuje okruženje i ličnu fasadu. glumci neće moći uspešno da izvedu svoju predstavu. Unutar pozorinice. bez prekida. glavni deo njegove teorije usmeren je na dramaturške nepredvidivosti koje dovode do prekida nastupa. Recimo. kao i metode koje koriste da bi prevazišli te probleme. ako publika u pozorištu zviždi ili ne isključi mobilne telefone. može se prevesti i kao bina ili prednji plan) kao delu nastupa koji uglavnom funkcioniše na jedan utvrđen i uopšten način. Pozornica. čak i onda kada predstavljaju sebe. Sledeći analogiju s pozorištem.

Kada studenti udu u amfiteatar. tako. akteri veoma često nailaze na pozornice koje su već pri­ premljene za takve nastupe. oni već znaju šta mogu da očekuju od profesora koji će ući posle njih Okruženje . dozvola za vožnju koju svaki taksista mora da ima ili oznaka vozila koja se nalazi na krovu automobila). taksisti automobil. akteri obično ne mogu da izvedu predstavu. U zavisnosti od toga da li je izraz lica grub ili blag. Na primer. Uopšteno govoreći. izgled i manir moraju da budu konzistentni i ubedljivi. Izgled . Lična fasada . Dok igraju poznate uloge.način na koji se izvođač ponaša pred publikom.fizička scena koja obično mora da postoji da bi akteri izveli predstavu. Lična fasada sastoji se od opreme koju publika poistovećuje sa izvođačima i očekuje od njih da je imaju sa sobom.oprema koju publika poistovećuje s izvođačima i očekuje od njih da je nose sa sobom. Od hirurga se. Iako je Gofman pozornici (prednjem planu) i drugim as­ pektima svog sistema pristupio kao simbolički interakcionista. očekuje da nosi medicinsku odeću i ima odgovarajuće instrumente. Manir . Izgled obuhvata one elemente koji nam otkrivaju izvođačev društve­ ni status (na primer. Bez nje. on je raspravljao i o njihovim strukturalnim karakteristikama. hirurgu je potrebna operaciona sala. ako akter želi da ga publika shvati ozbiljno i da se predstava izvede do kraja (bez prekida). Ličnu fasadu Gofman je podelio na izgled i manir. . manir može da predstavlja pokazatelj potpuno drugačije vrste nastupa.način na koji izvođač izgleda kada nastupa pred publikom. On je smatrao da pozornice imaju tendenciju da se institucionalizuju. oružje itd. tako da se vremenom stvaraju kolektivne predstave o onome što se događa na svakoj pozorinici. izraz na hirurgovom licu koji uliva poverenje) govori publici koju vrstu uloge izvođač namerava da igra u određenoj situaciji.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 223 Okruženje se odnosi na fizičku scenu koja uglavnom mora da postoji da bi akteri izveli predstavu. Profesor koji drži predavanje u am­ fiteatru stupa na pozornicu koju su pripremili mnogi profeso­ ri i studenti pre njega. a od vojnika da nosi uniformu. a klizaču na ledu klizalište. Manir (na primer. posebno se odnosi na one elemente koji otkrivaju izvođačev društveni status. govori publici koju vrstu uloge izvođač namerava da igra u određenoj situaciji.

Na primer. a ne stvaraju. najvažniji proces koji se odvija unutar interakcije aktera s publikom jeste upravljanje utiscima kako bi se izbegli prekidi. Akteri izbegavaju da publi­ ci predstavljaju aspekte svoje ličnosti koje su nespojive sa njihovim natupima. Umesto toga. Recimo. Ali kada izađe na binu. Pošto se pojedinci trude da u svojim predstavama na pozornici predstave sebe u idealizovanom svetlu. iako je imao za­ kazanu operaciju srčanog mišića. o tome kako je doktorirao na Harvardu). Recimo. profesor je možda proveo samo nekoliko sati pripremajući predavanje.224 DžORDŽ RlCER . Profesor koji je na pre­ davanje poneo pogrešne beleške primoran je da tokom predavanja improvizuje kako bi to prikrio. objašnjavao je Gof­ man. Uprkos ovakvom strukturalnom gledištu. (uglavnom) izbegava da dođe pripit na predavanje. . Lekar koji je nekada bio zavisnik o drogama. Akteri smatraju da je neophodno da pokažu samo kona­ čan proizvod. on se obično ponaša kao da oduvek poznaje materiju. sigurno neće svojim pacijentima govori­ ti o tom periodu iz svoje prošlosti. oni neizbežno osećaju da moraju prikriti neke elemente u svojim nastupima: 1. pričaće im o onim delovim svoje prošlosti koji osnažuju sliku o njemu kao kvalifikovanom lekaru (recimo. Tokom nastupa akteri mogu prikrivati neka svoja tajna zadovoljstva ukoliko smatraju su ona nespojiva s njiho­ vim nastupom. da se pozornice obično biraju. a prikriju pripremni proces koji je pretho­ dio. Akteri teže da prikriju greške koje su napravili priprema­ jući predstavu kao i mere koje su preduzeli da isprave te greške. Isto se odnosi na određene aktivnosti koje su upražnjavane u prošlosti. Posledica toga je. To nas dovodi do mnogo strukturalnije slike od one koju bismo očekivali od većine simboličkih interakcionista. Gofmanova naj­ interesantnija razmišljanja ostaju na području interakcije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN i započeti svoje predavanje. profesor koji konzumira alkohol pre predavanja. Kako je već rečeno. hirurg može prikriti činjenicu da se pri­ premao za operaciju na šlepom crevu. 3. 2.

Na primer. usled činje­ nice da ljudi danas moraju da obavljaju veliki broj uloga. ona će verovatno biti svesna da su suviše stara da bi uživala u takvoj vrsti zabave. u stva­ ri. 4. . starija deca pokazuju publici da se nisu udubila u igru kao mlada deca.) Pekari će od sanitarne inspekcije prikrivati činjenicu da rade u prljavim prosto­ rijama i da u testu od koga mese hieb mogu da se nađu različiti sastojci koji nisu zdravi za ishranu. Po njegovom viđenju. Distanca prema ulozi odnosi se na stepen do kojeg se pojedinci odva­ jaju od uloga koje igraju. (Na primer. to je zbog toga što na njoj izvode neke naročito komplikovane pokrete. ugledni hirurg u operacionoj sali može pokazati distancu prema ulozi kako bi smanjio napetost operacionog tima. Jedna od Gofmanovih najvažnijih tvrdnji jeste da je distanca prema ulozi funkcija nečijeg društvenog statusa. Za aktere je ponekad neophodno da od publike sakriju prljave poslove koji su bili uključeni u stvaranje krajnjeg proizvoda. nele­ galne ili degradirajuće postupke. pokazujući tako okolini kako to. Jedan od načina da izađu na kraj s takvim osećanjem jeste da se distanciraju od svoje uloge tako što će na podsmešljiv i nezainteresovan način izvoditi naizgled opasne pokrete dok se nalaze na vrtešci.stepen do kojeg se pojedinci odvajaju od uloga koje igraju.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 225 Ključni koncept Distanca prema ulozi Gofmana je takode interesovalo u kom stepenu je pojedinac obuhvaćen nekom ulogom. ako se starija deca igraju na vrtešci. Izvodeći tu predsta­ vu. Isto tako. a ako ipak jesu. ministar policije će se truditi da od javnosti sakrije podatak da je u mladosti jednom obio kiosk. retko ko od njih se može potpuno posvetiti svim ulogama. Distanca prema ulozi . čistači toaleta mogu obavljati svoj posao na nezainteresovan način. Ljudi koji za­ uzimaju visoke položaje obično pokazuju distancu prema ulo­ zi iz drugačijih razloga od ljudi koji zauzimaju niže položaje. Na primer. i nije njihov nivo. Prljavi poslovi obuhvataju nemoralne.

izvo­ đači moraju da budu sigurni da je njihova publika razdvojena tako da netačnost tog utiska ne može da bude otkrivena.) Čak i ako shvati da to nije istina. akteri imaju jasan interes da od publike sakriju sve pomenute elemente kako ne bi došlo do prekida nji­ hovog nastupa. mnogo izvodljivije ako nismo svesni da postoje i drugi pacijenti od kojih možemo da saznamo da našem lekaru nismo jedini i najvažniji. Akteri mogu pokušati da izazovu utisak da je uloga koju trenutno izvode njihova jedina ili čak najvažnija uloga. akter će verovatno smatrati neophodnim da sakrije sve uvrede. poniženja ili kompromise koje je mo­ rao da napravi ili kroz koje je morao da prođe da bi pred­ stava mogla da se nastavi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN 5. Na primer. dobra lekarka uspeva da kod svakog pacijenta stvori utisak kako je on njen najvažniji pacijent i kako je u svakom trenutku spremna da mu posveti punu pažnju. Akteri na pozornici često pokušavaju da stvote utisak da su mnogo bliži publici nego što to zaista jesu. Uopšteno rečeno. kao i to da će biti suspendovan ako ne dokaže da je sposoban da reorganizuje svoj hirurški raspored kako bi imao dovoljno vremena za stručno usavršavanje. Hirurg može poželeti da sakrije činjenicu da su ga pretpostavljeni kritikovali što ne prati nova naučna otkrića i dostinuća. Profesor fakulteta će možda savršeno znati materiju koju treba da predstavi studentima. ali bi cenu za to mogao da plati njegov izgled: on na predava­ nje može doći neočešljan.226 DŽORDŽ RlCER . Da bi u tome uspeli. akter može. 6. Naposletku. hirurg možda neće uspeti da nade dovoljno vremena za čitanje nove naučne literature koja je mu je neophodna da bi pratio inovacije u svom poslu. Re­ cimo. u izvođenju predstave. To potvrđuje narodnu poslovicu da u životu sve ima svoju cenu. pocepan itd. Da bi naglasio neke aspekte predstave koji su mu važni. Dramaturgija ima još aspekata. (Nije moguće da se lekari potpuno posvete samo jednom pacijentu. da snizi druge stan­ darde. međutim. ali nama je mnogo lakše ako verujemo da to zaista jeste tako. da bi ispunio sve obaveze koje zgusnu­ ti hirurški raspored nalaže. objašnjava . izgužvan. To je.

ograničavajući kontakt koji imaju s njom. taksista koji napravi jedan pogrešan zaokret.nastojanje izvođača da zbuni publiku ograničavajući kontakt koji ima s njom. verovatno neće uništiti celu predstavu. publika će pokušati da se sama nosi s tom neistinom. Profesor može spremiti predavanje koristeći ee beleškama svoje koleginice koja predaje isti predmet na dru­ gom fakultetu. bez obzira na to što im ne posvećuje punu pažnju i što nisu jedini na svetu kojima pokušava da pomogne. prikrivanje svega onoga što je prethodilo predstavi. Postoje uloge u kojima akteri nastoje da budu sigurni da su svi delovi predstave usklađeni jer nesklad i greške mogu sku­ po da ih koštaju. Lapsus koji sveštenik napravi dok vernicima čita molitvu može potpuno pre­ kinuti predstavu. Oni ne žele da publika vidi šta je sve prethodilo predstavi. pacijenti mogu da ubede sebe da lekarka i dalje obavlja svoj po­ sao na ispravan način. Stva­ rajući društvenu distancu sa publikom. prodavač automobila može po­ kušati da stvori utisak da mu se određeni kupac stvarno dopada i da će mu ponuditi daleko bolje uslove za prodaju nego bilo kom drugom kupcu.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 227 Gofman. Sve to upućuje na jedan interaktivni karakter predstave. Od studenata se očekuje da duboko poštuju stepen profesorovog znanja i lakoću s kojom on može da upotrebi mnoštvo informacija u jednom predavanju. U nekim slučajevima samo jedan pogrešan korak može da prekine predstavu. Recimo. ali će to sigurno pokušati da sakrije od studenata : ponašati se da kao da dobro poznaje materiju od ranije. Sledeća tehnika koju izvođači koriste jeste tehnika mistifikacije. Akteri obično zbunjuju svoju publiku. Uspeh predstave zavisi od učešća svih koji su u nju uključeni. Recimo. . izbegavajući tako da sruši idealizovanu sliku o akteru. Međutim. Predstave se razlikuju po tome kolika se doslednost i preciznost od njih zahteva. Još jedan primer upravljanja utiscima predstavlja akterov pokušaj da stvori utisak da su baš ta predstava i njegov odnos s publikom jedinstveni. izvođač pokušava da kod publike stvori osećaj strahopoštovanja. Publika takode želi da oseti da prisustvuje jedin­ stvenoj predstavi. Mistifikacija . Kupac automobila želi da veruje da mu njegov prodavač ne priča priču koju priča svakom ko uđe u radnju i da ima poseban odnos s prodavcem.

U svlačionici se akteri ponašaju potpuno drugačije nego na bini. jer bi to moglo da demistifikuje ceo proces. a njegovi članovi sarađuju sa profeso­ rima čineći svako predavanje kredibilnom predstavom. odvraća publiku od toga da dovo­ di predstavu u sumnju.svaki skup pojedinaca koji saraduje izvodeći neku predstavu. Gofman je isticao da publika uključena u ovaj proces često i sama teži da očuva kredibilitet predstave tako što održava distancu s izvođačem. Ako akteri ne mogu da udalje publiku od svlačionice. jer prekid predstave najlakše nastaje ako je tim neusklađen i ako akteri nisu svesni da pred­ stavu izvode zajedno. akteri vreme pre i posle nastupa provode u sobi za od­ mor ili u svlačionici. Svlačionica . Gofman smatra da tim predstavlja neku vrstu društva ili grupe. Gofman se takode interesovao za timove. usredsredenost na individualne ak­ tere prikriva važne činjenice o interakciji. Svlačionica se nalazi blizu bine. Prethodno vođena rasprava o odnosu publi­ ke i izvođača.228 D ž O R D Ž RlCER . Svlačionica se obično nalazi blizu bine. osnov­ na jedinica analize za Gofmana jeste tim. izvođači pribegavaju različitim oblicima upravljanja utisci­ ma. Svlačionica i spoljašnjost. Izvođači mogu pouzdano očekivati da se nijedan član publike koji sedi ispred bine neće pojaviti u svlačionici. Izvođači mogu pouzdano očekivati da se nijedan član publike koji sedi ispred bine neće pojaviti u svlačionici. ali je odvojena od nje. studenti ne žele da znaju kako se profesor spremao za predavanje. kao simboličkog interakcionistu. ali je odvojena od nje. Videli smo kako stvari izgledaju kada akteri stupe na binu i izvedu predstavu. tamo do izražaja dolaze razni oblici ne­ formalnog ponašanja koji na bini nikada ne mogu da se vide. predstavlja raspravu o timovima. a ne pojedinac. povremeno profesor napravi toliko lapsusa ili pokaže toliko nedostataka (slabosti) da studenti više ne mogu da ih ignorišu i predstava se prekida ili čak propada. velika Tim . Kako vidimo. Tim je bilo koji skup pojedinaca koji saraduje izvodeći neku uobičajenu aktivnost ili rutinu. da bi bili sigurni u to. Staviše. Kao i u pravom pozorištu.mesto gde do izražaja dolaze razni oblici neformalnog ponaša­ nja koji na bini nikada ne mogu da se vide. . Grupa studenata jedne generacije može da oformi takvo društvo. Svaki član tima upućen je na drugoga. zauzvrat. Narav­ no. u stvari.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN To strahopoštovanje. Za Gofmana. U navedenom slučaju.

Stigma — procep između virtuelnog i stvarnog društvenog identiteta. Virtuelni društveni identitet . Ključni koncept Stigma Gofman se interesovao za procep koji postoji između onoga što bi neka osoba trebalo da bude. Lekarov kabinet predstavlja svlačionicu u odnosu na ordinaciju (pozor­ nicu) u kojoj prima pacijente. ekspertizi ili nastupu reći ono što nikada ne bi rekao pacijentu u ordinaciji. neko ko ima kolostomiju ili homosek­ sualne sklonosti).stigma koja nije ni poznata ni uočljiva članovima publike. Diskreditujuća stigma . stvarni društveni identitet.ono što bi pojedinac trebalo da bude. Gofman se usredsredio na dramaturšku interakciju između stigmatizovanih i „normalnih" ljudi. akter pretpostavlja da su razlike između njega i „normalne" osobe poznate ili uočljive članovima publike (na primer. U svom kabinetu kao svlačionici. osnovni dramaturški problem jeste upravljanje tenzijom koja je prouzrokovana činjenicom da drugi znaju da problem posto­ ji. Priroda te interakcije zavisi od toga koju vrstu stigme akter ima. Diskreditovana stigma . Za nekoga ko ima diskreditovanu stigmu. Za nekoga s diskreditujućom stigmom. i onoga što ona zaista jeste. Svako ko oseća takav oblik procepa jeste stigmatizovan. glavni dramaturški problem jeste baratanje informacijama tako da stigma ostane sakrivena od publike. . U slučaju potencijalno diskreditujuće stigme razlike nisu ni poznate. da ne zna od čega boluje ili da ne zna kako da mu pomogne.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 229 je verovatnoća da će izvođenje predstave biti otežano. Međutim. U slučaju diskreditovane stigme.ono što pojedinac stvarno jeste. lekar može o svom pacijentu. Stvarni društveni identitet . ni uočljive članovima publike (na primer. u svlačionici on nekom svom kolegi može da se požali kako ne zna šta da radi s tim pacijentom. paraplegičar ili neko ko je izgubio ruku). Na bini doktor go­ tovo nikada neće reći pacijentu da mu se ne dopada.stigma za koju akter pretpostavlja da je poznata ili uočljiva članovima publike. virtuelni društveni identitet.

on se bukvalno nalazi van domena performansa.230 D Z O R D Ž RlCER . u jednom ili drugom trenutku ili u jed­ noj ili drugoj društvenoj situaciji. kako knjiga napreduje. Taj status je ste­ kao je uprkos činjenici da je bio profesor na prestižnom Berkli univerzitetu u Kaliforniji i uprkos tome što je kasnije držao počasnu katedru na Univerzitetu u Pensilvaniji. postoji treći. godine. Osamdesetih godina prošlog veka Gofman je postao vodeći teo­ retičar sociološke nauke. često groteskne stigme (na primer. debelih ljudi u grupi ljudi s normalnom težinom ili pojedinca koji je lagao u prošlosti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Najveći deo Gofmanove knjige Stigma bavi se ljudima koji imaju očigledne. Međutim.prostor koji nije ni bina ni svlačionica. bordel je obično spoljašnjost u odnosu na doktorovu ordinaciju i kancelariju. a koji se ne može svesti ni na binu. Takođe. čitalac shvata da je Gofman zapravo želeo da kaže da smo svi mi stigmatizovani na jedan ili drugi način. mo­ guće je da bordel postane svlačionica ako je poseti doktor koji prostitutki počne da se žali na to kako su mu se šef. Umro je iste godine kada je izabran Spoljašnjost . Dugo je bio veoma popularan u sociološkoj teoriji. ni na svlačionicu. jednom od najcenjenijih univerziteta u Americi. Međutim. . određen prostor može predstavljati tri područja u različito vreme. koji Gofman naziva spoljašnjost (ili spoljno okruženje). te mora stalno da pazi da javnost to ne sazna. Erving Gofman Biografska skica Erving Gofman umro je na vrhuncu slave 1982. Profesorov kabinet predstavlja binu kada u njega uđe student. gubitak nosa). Takođe. pacijenti i ceo njegov posao popeli na vrh glave. svlačionicu kada ga on napusti i spoljašnost kada profesor prisustvuje utakmici uni­ verzitetskog košarkaškog tima. Na primer. Gofman daje primer Jevreja u pretežno hrišćanskoj zajednici. preostali prostor. Poslednje navedeno ilustruje ideju da nijedno područje nije uvek samo jedno od ova tri.

kao što su zadržavanje prisebnosti kako bi se izbegle greške. Gofman je bio zainteresovan za različite metode kojima se rešavaju ovakvi problemi. Upravljanje utiscima Uopšteno govoreći. dobili smo mnogo drmatičniju poruku: predsednički govor je otka­ zan. Ali. Svoj predsednički govor nije mogao da održi zbog poodmakle bolesti. i kontrolisanje mimike i glasa tokom nastupa. kao što su: prethodno isprobavanje nastupa. kao što su nenametavani pokreti. Jedan skup metoda obuhvata postupke koji su usmereni ka stvatanju dramaturške lojalnosti. 2. održavanje samokontrole. planiranje vanrednih situacija. upravljanje utiscima usmereno je na za­ štitu od niza neočekivanih postupaka. sprečavanje publike da dozna pri­ vatne informacije. uređenje scene. sprečavanje članova tima da se identifikuju s pu­ blikom. . Primer takvih meto­ da bilo bi podsticanje visokog stepena lojalnosti unutar grupe. Jednoličan i tradicionalan govor činio se nezamislivim s obzirom na Gofmanovu reputaciju inovatora. kao i povremeno menjanje publike kako ne bi postala previše prisna s izvođačima. prekidi ili pogrešni koraci. Gofman umire. ali i od nameravanih postu­ paka kao što je. odabir lojalnih članova tima. 3. To je bio tipično gofmanovski način da nas napusti". i planiranje celokupne predstave da bi se izbegli napredviđeni događaji. Gofman je predlagao i različite oblike dramaturške disci­ pline. 1. na primer. Gofman identifikuje različite vrste dramaturškog opreza. Rendal Kolins je o njegovom predsedničkom govoru rekao: „Svi su želeli da znaju kakav će biti njegov predsednički govor. odabir dobre publike. uključivanje u manje timove u kojima su nesuglasice manje verovatne.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 231 za predsednika Američkog sociološkog udruženja. organizovanje isključivo kratkih pojavljivanja.

Garfinkel. Naime. Etnometodologija bukvalno znači metod koji ljudi koriste u svakodnevnom životu da bi realizovali (ostvarili) svoje svakodnevne ciljeve. Uvid u prirodu etnometodologije možemo steći pročavajući napore njenog osnivača. Garfinkelove društvene Etnometodologija . onda oni cinično manipulišu svojim nastupima i utiscima koje žele da ostave. izbegava izlive emocija. procedure i razmatranja koji im pomažu da steknu razumevanje takvih situacija. kako bi postigli svoje ciljeve. ne primećuje greške i posebnu pažnju poklanja novim izvođačima. koje im pomaže da steknu razumevanje takvih situacija.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREX Publika takode ima udela u uspešnom upravljanju utiscima jednog ili više izvođača. Ona se često trudi da spasi predstavu tako što pokazuje interes i pažnju. Definicija etnometodologije Etnometodologija predstavlja analizu ponašanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. ali i pored toga oni istrajavaju. a ne formalnu logiku. procedure i razmatranja. Malo dru­ gačije rečeno. ljudi su racionalni ali u realizaciji ciljeva svakodnevnog života koriste praktično rezonovanje. društvene činjenice uzima za fun­ damentalne socijalne fenomene. kao i načina na koji oni ko­ riste zdtavorazumsko znanje. kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. kao i Dirkem (vidi glavu 2). Oni su obično svesni da su neki aspekti onoga što izgovore ili urade pogrešni. Mnogi kritičari Gofmanove dramaturgije zameraju mu na ciničnoj konceptualizaciji aktera. ETNOMETODOLOGIJA I KONVERZACIJSKA ANALIZA Termin etnometodologija ima grčki koren. da je definiše. on je verovao da ak­ teri (stalno) igraju predstave i da su svesni toga. svet se vidi kao neprekidno praktično dostignuće. kao i načina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje. Međutim. Ako je to zaista tačno. Harolda Garfinkela. .proučavanje ponašanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama.232 D20RDŽ RlCER . kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju.

Oni se bave umešnim praksama koje proizvode načine na koji ljudi razumeju smisao oba tipa strukture. konstituišući na taj način postupke i ponašanje ljudi. već na članove. članovi se ne uzimaju kao pojedinci. to jest ljude koji ne mogu samostalno donositi odluke. judgmental dopes). niti za makrostrukture. već kao članske aktivnosti ili umešne i spretne prakse kroz koje ljudi proizvode ono što za njih predstavljaju društvene strukture (na primer. etnometodolozi prihvataju da najveći broj radnji koje ljudi obavljaju tokom dana nije ništa dtugo nego ru­ dna kojoj oni prilaze relativno nerefleksivno. Međutim. tako i velikim.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 233 činjenice veoma se razlikuju od Dirkemovih društvenih činjenica. Etnometodolozi se ne usredsreduju na aktete ili pojedince. Za razliku od Dirkema. Stoga. etnometodolozi tretiraju objektiv­ nost društvenih činjenica kao postignuće članova . jer nisu sposobni da se odupru kulturnom determinizmu. Sociolozi koji usva­ jaju takvo stajalište smatraju da su akteri ograničeni ili determinisani društvenim strukturama i ustanovama i da nisu u stanju da donose nezavisne sudove.kao proizvod metodoloških aktivnosti članova. iako etnometodolozi odbijaju da aktere tretiraju kao kul­ turne narkomane. (Takvo gledište prihvatili su matksisti i struktural­ ni funkcionalisti s kojima smo se sreli u glavama 2 i 4. takvi sociolozi tretiraju aktere kao kulturne narkomane (engleski. etnometodolozi nisu zainteresovani niti za mikrostrukrure. ali njeni pripadnici ne smatraju ni da je ona mikrosociologija. Rečju. etnometodo­ logija se bavi organizacijom svakodnevnog. Po Dirkemu.) Izraženo jed­ nim neakademskim rečnikom (koji su etnometodolozi često koristi­ li). Za etnometodologe su načini na koje prilazimo organizovanju naših svakodnevnih života vanserijski. društvene činjenice deluju eksterno i prisilno.objektivnim struk­ turama. Etnometodologija svakako nije makrosociologija u Dirkemovom shvatanju tog poj­ ma. Garfinkel i etnometodolozi su pokušali da uspostave jedan novi pristup tradicionalnom predmetu sociologije . . obrasce svakodnevne interakci­ j i . birokratija društva) i strukture svakodnevnog života (tj. Drugim recima. Umesto toga. kako malim. običnog života i na­ činom na koji ljudi vlastitim postupcima konstituišu društvene činjenice. oni ne veruju u to da ljudi neprekidno razmi­ šljaju o sebi i o onome što treba da urade u svakoj situaciji u kojoj se nalaze.

U analizi objašnjenja etnometodolozi prihvataju stanovište etnometodološke ravnodušnosti. Objašnjenja (engle­ ski. Objašnjavajuće prakse .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Objašnjenja Jedno od Garfinkelovih ključnih zapažanja o etnometodima jeste to da su oni refleksivno objašnjavajući. kritikuju ili idealizuju) posebene situacije. Garfinkel je Objašnjenja . jer mi je gazda­ rica povećala kiriju" itd. To je jedan od razloga zbog kojeg su se etnometodo­ lozi bavili konverzacijskom analizom. Sta god navela kao razlog. „Morala sam da tražim novu sobu.načini na koje neka osoba nudi objašnjenje a druga osoba prihvata ili odbacuje to objašnjenje. tako i za one kojima je namenjeno) ima smisla. međutim. kada studentkinja objašnjava profesorki zašto želi da joj ova odloži ispit. Nakon toga dobio je zadatak da u Majami Biču trenira tenkovsku jedi­ nicu na terenu za golf na kome nije bilo tenkova. Oni niti osuđuju. Oni se bave objašnjenjima. već analiziraju način na koji je ono upotrebljeno u praktičnom delanju. „Brat mi se razboleo". .234 D Ž O R D Ž RlCER . dajući svetu oko sebe smisao. još opštije.). studentkinja pokušava da pruži jedno koherentno objašnjenje koje za profesorku ima smisao. Etno­ metodolozi su posvetili veliku pažnju analizi ljudskih objašnjenja kao i načinima na koje nudimo objašnjenja a drugi ih prihvataju ili odbacuju. Na primer. Harold Garfinkel Biografska skica Harold Garfinkel mobilisan je u avijaciju. 1942. prihvata ili odbacuje. ona joj nudi objašnjenje („Imala sam smrtni slučaj u porodici". Etnometodolozi se intetesuju za prirodu tog objaš­ njenja ili. accounts) jesu načini na koje akteri definišu (opisuju. kao i metodama koje su podjednako potrebne govorniku koji nudi objašnjenje kao i slušaocu koji objašnjenje razume. Objašnjenje. kritikuju ili idealizuju) posebne situacije. za objašnjavajuće prakse putem kojih stu­ dentkinja nudi objašnjenje. godine. niti veličaju priro­ du objašnjenja. mora da bude tako konstruisano da za sve aktere (kako za one koji ga konstruišu. a profesorka ga prihvata ili odbacuje.načini na koje akteri definišu (opisuju.

Kada ponudimo objašnjenje situacije u kojoj smo se zadesili. Uticaj koji je to podučavanje imalo na razvoj Garfinkelovih pogleda može se samo zamisliti. svakodnevne prakse sociologa i svih društvenih naučnika predstavljaju predmet interesa etnometodologa. Ta sociološka perspektiva doprinela je demistifikaciji rada sociologa. a etnometo­ dolozi mogu da ga analiziraju na isti način kao i bilo koje drugo objašnjenje (koje nude obični ljudi). Sledstveno tome. obučavao je jedinice da otvaraju vatru na zamišljene nosače tenkova. . Kako će se profesorka od­ nositi prema studentkinji koja joj objašnjava zašto nije polaga­ la ispit. za borbu protiv zamišljenih tenkova. Etnometodolozi mogu da istražuju objašnjenja sociologa na isti način na koji mogu da istražuju objašnjenja običnog čoveka. Razvijajući koncept objašnjenja. u velikoj meri zavisi od tipa objašnjenja koje se nudi. svaki izveštaj sociološ­ kog istraživanja može da se shvati kao objašnjenje. Sledstveno. Dobar deo sociologije (zapravo cele društvene nauke) zasniva se na zdravorazumskim interpretacija­ ma. u situacijama u ko­ jima su detalji kao što je udaljenost tru­ pa od zamišljenog tenka mogli da predstavljaju razliku između života i smrti. a potom i svih osta­ lih društvenih naučnika. podučavao je realne trupe.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 235 imao samo slike tenkova koje je prona­ šao u magazinu Life. mi se nalazimo u procesu menjanja prirode te situacije. ne rade ništa drugo nego nude objašnjenja. Njegov zadatak bio je da podučava jedinice da bacaju eksplozivne naprave na zamišljene tenkove. Pravi tenkovi bili su u ratu. Taj zadatak postavio je na jedan nov i veoma konkretan način probleme adekvatnog opi­ sa delanja i objašnjavanja kojima se Garfinkel kasnije bavio u okviru svoje sociološke teorije. kao i svi drugi ljudi. koje su se upravo spremale da udu u oružani sukob. Takode. Covek koji je insistirao na konkretnom empirijskom detalju umesto teorijskih objašnjenja. etnometodolozi su se upi­ njali da objasne kako sociolozi. Objašnjenja su refleksivna u tom smislu što ulaze u konstituisanje stanja stvari koje treba da objasne.

236 DŽORDŽ RlCER . U njima se društvena realnost lomi da bi se bacilo svetio na metode kojima ljudi konstruišu društvenu realnost.eksperimenti u kojima se društvena realnost nasilno prekida da bi se osvetlili metodi kojima ljudi konstruišu društvenu re­ alnost. traženje stana itd.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Jedan odnos će nastati ako studentkinja ponudi neko od uobi­ čajenih studentskih objašnjenja kojima se pravda nepolaganje ispita (smrtni slučaj. . Pravila te igre dopuštaju učesnicima da ucrtaju svoj znak unutar svakog od polja. a sasvim dtugi ako stu­ dentkinja iskreno kaže kako nije stigla da se spremi za ispit. sociolozi menjaju prirodu onoga što istražuju: subjekti (istraživanja) menjaju svoje ponašanje kada postanu svesni da su predmet istraživanja. Dakle. Najpoznatiji među tim eksperimen­ tima jesu eksperimenti prekida. To podjednako važi i za sociologe i za obične ljude Dok istražuju društveni život i podnose izveštaje o njemu. Cilj eksperimenta prekida jeste poremećaj uobičaje­ nih procedura kako bi se istražili procesi u kojima se svakodnev­ ne radnje i njihova značenja konstruišu i rekonstruišu. Pretpostavka tog istraživanja nije samo to da se metodološka proizvodnja društvenog života neprekidno od­ vija.). iako za to nije postojao neki poseban razlog ili vis major. već i to da akteri-učesnici nisu svesni da u toj proizvodnji učestvuju. Ako bi se ovo kršenje pra­ vila pojavilo u stvarnom životu. vi pokušavate da objasnite tu grešku. ako uđete u interakciju s nekim i u jednom trenutku shvatite da ste napravili grešku.1). Radeći to (objašnjavajući grešku). Njen ishod zavisiće upravo od tipa objašnjenja koje ste ponudili. vi menjate prirodu te interakcije. prvi igrač (onaj koji igra po pra­ vilima) verovatno bi insistirao na tome da drugi igrač ponovi svoj potez i da ga odigra po pravilima (da znak smesti unutar jednog Eksperimenti prekida . Linč je ponudio sledeći primer prekida koji je izveo iz ranih Garfinkelovih radova (crtež 6. Radi se o igri iks-oks. Neki primeri Etnometodologija je postala poznata i uticajna kroz svoja istraživanja i eksperimente. ali jedan od učesnika u ovom eksperimentu namerno krši pravilo i ucrtava znak između dva polja.

anksioznost. žele da vide kako se svakodnevni svet iks-oksa rekonstruiše.1 Prekidanje u iks-oksu. koji. Trebalo je da se članovima svoje porodice obraćaju samo ukoliko se neko od njih prvo obrati njima. Sociological Theory 9:15. Oni su . šok. Članovi porodice optužili su studente da su bezo­ brazni. Na primer. bezlični i formalni u izražavanju i obraćanju uku­ ćanima. to jest na način koji se obično ne može videti u svakodnevnim poro­ dičnim situacijama. Garfinkela je najviše interesovalo na koji način su članovi porodice pokušali da izađu na kraj s takvim prekidima. u ovom slučaju. oprezni. Izvor: Lynch. Michael 1991: „Pictures of Nothing? Visual Constructing in Social Theory". od njih je traženo da budu veoma učtivi. Ako se to ne bi desilo. U jednom drugom eksperimentu Garfinkel je zamolio svoje studente da se u svojoj kući na pola sata ponašaju kao gosti. da ponudi objašnjenje) zbog čega se drugi igrač tako ponaša. sebični ili drski.SAVREMENE TEORIJE S V A K O D N E V N O G ŽIVOTA 237 od polja). nela­ godnost i bes. to jest zbog čega krši pravila. To objašnjenje predstavlja predmet istraži­ vanja etnometodologa. Crtež 6. Te reakcije pokazuju koliko je zapravo važno da ljudi postupaju u skladu sa zdtavorazumskim pretpostavkama o tome kako bi trebalo da se ponašaju. zbunjenost. on bi pokušao da objasni (tj. Studenti su podneli izveštaje (ponudili objašnjenja) o ponašanju članova svojih porodica koji su izrazili zaprepašćenje. U ogromnom broju slučajeva članovi porodice bili su potpuno zatečeni ili čak besni zbog takvog ponašanja svojih najbližih. neuviđavni.

oni su često vodili do jakih emocionalnih reakcija.zato što im pružaju uverenje da bi se pod normal­ nim okolnostima interakcija dešavala onako kako se inače dešava. odnosno zdravorazumskih aktiv­ nosti. Eksperimenti prekida rađeni su da bi se ilustrovali načini na koje ljudi uređuju svoje svakodnevne živote. Na primer. studenti su objasnili da se radi o eksperimentu i u najvećem broju slučajeva harmonija je ponovno uspostavlje­ na. Takva objašnjenja su važna učesnicima . u nekim primerima ostao je gorak ukus u ustima. jedan otac je verovao da se njegov sin ponaša čudno zato što je u poslednje vreme naporno radio i imao probleme sa svojom verenicom.238 DŽORDŽ RlCER . Iako ti eksperimenti izgledaju prilič­ no bezazleno. Članovi porodice takode su pokušali da objasne ponašanje svojih najbližih sami sebi tako što su motive za takvo ponašanje tražili u nekim prethodnim događajima. Međutim. morati da pokupi svoje stvari i iseli se iz kuće. Ti eksperimenti otkrivaju sposobnost društvene realnosti da se brzo vrati u prvo­ bitno stanje (stanje pre prekida) budući da se subjekti (ili žrtve) brzo odlučuju da normalizuju posledice koje su nastale preki­ dom. Na kraju. U pitanjima koja su postavljali studentima. oni pokušavaju da situaciju učine objaš­ njivom. da li su možda pali na ispitu ili su najureni s fakulteta. kao krivcu. Drugim recima. ako ne počne da se ponaša onako kako se od njega očekuje. ukućani su če­ sto nagoveštavali objašnjenje devijantnog ponašanja. izgrde ga ili mu se. osvete. da li su poludeli ili su jednostavno glupi. Te ekstremne reakcije ukazuju na to koliko je ljudima važno da neprekidno budu deo rutine. Pretpostavlja se da nam način na koji ljudi izlaze na kraj s ovakvim prekidima govo­ ri mnogo o tome kako oni izlaze na kraj sa sličnim problemima u svakodnevnim životima. U jednom slučaju otac je zapretio studentu da će. članovi porodice bi se obično povukli i pokušali da ga izoluju. Reakcije na prekide ponekad su bile toliko ekstremne da .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI najpre zahtevali da im studenti objasne zbog čega se tako pona­ šaju. upotrebljavajući poznate pojmove. Činjenica da je student odbacio objašnjenje kojim su ukućani pokušali da uspostave po­ redak izazivala je kod ukućana jake emocije. Ako student ne bi prihvatio validnost takvog objašnjenja. Ukućani su pitali studente da li su bolesni.u ovom slučaju drugim člano­ vima porodice .

da li je zaista bila? Garfinkel je otkrio da Agnes nije uvek izgledala kao žena. Agnes je pobegla od kuće i počela da se oblači kao devojka. naposletku uspešno. ona je po svim shvatanjima bila dečak sve do svoje šesnae­ ste godine. Na svom rođenju Agnes je definisana kao muškarac. Usne su joj bile nakarminisane. Morala je da nauči da se ponaša kao žena ako je želela da bude prihvaćena kao žena. Bila je lepa. Agnes je pokušavala. Eksperimenti koji se odnose na ovu problematiku takođe vode poreklo od eksperimenata s kojima je započeo Harold Gar­ finkel. bez dileme. Ali. Ostvarivanje roda Cini se nepobitnim to da je nečiji rod .biološki definisan. Garfinkel je 1950-ih upoznao osobu po imenu Agnes. a obrve počupane. potrebno je da ljudi govore i ponašaju se na određene načine da bi izgledali seksi. da ubedi doktore da joj je neophodna operacija kojom bi se uklonile muške genitalije i umesto njih napravila vagina. seksualnost je očigledno postignuće. Etnometodolozi su istraživali problem roda i došli su do nekih neuobičajenih zaključaka.muški ili ženski . u trenutku kada ju je upoznao. U tom dobu osećajući da nešto nije utedu. Smatra se da ljudi jednostavno manifestuju ponašanje koje predstavlja posledicu njihovog biološkog sastava.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 239 su etnometodolozi pre nekoliko godina upozoreni da bi bilo do­ bro kada bi s eksperimentima prekida s kojima je započeo Gar­ finkel prekinuli. Uskoro je otkrila da oblačenje u žensku odeću nije dovoljno. Za razliku od toga. obično se smatra da nije neophod­ no reći ili uraditi bilo šta da bi neko smatrao da ste muškarac ili žena. Zapra­ vo. imala dobar ten. Međutim. Garfinkel je bio zainteresovan za prakse koje su omogućile Agnes da funkcioniše kao . U stvari. već je imala praktično savršenu figuru i idealne pro­ porcije. smatra se da ljudi ne mogu da postignu (ostva­ re) rod. Drugim recima. Činilo se. To je očigledno bila žena. da je Agnes žena. Naučila je opšteprihvaćena pravila ponašanja za žene i kao rezultat uspela je da se definiše kao žena. bez malja po licu. Ne samo da je izgledala kao žena.

Neko može verovati da je to ponašanje (barem kod male dece) nasumično. studentkinja da sve ispite u roku. . Obrnuto. Ako je reakcija okoline na naše ponašanje nagrađujuća (recimo. a roditelji je zauzvrat nagrade letovanjem). Taj odnos predstavlja osnovu operantnog uslovljavanja ili procesa učenja kroz koji posledice nekog ponašanja modifikuju to pona­ šanje. Ponašanje utiče na fizičko i društveno okruženje u kojem se javlja i obrnuto. Samo ako uspemo da savladamo i naučimo te prakse. pod sličnim okolnostima. Teorija razmene Džordža Homansa Homansova teorija razmene nastala je pod uticajem više te­ orija. veli­ ka je verovatnoća da ćemo. za koju se dugo mislilo da predstavlja pripisani status. ovde ćemo izložiti samo teoriju Džordža Homansa. isto pona­ šanje ponoviti i u budućnosti (studentkinja će i naredne godine položiti sve ispite u roku). postajemo u sociološkom smislu muškarac ili žena. želeo da istakne jeste to da mi nismo jednostavno rođeni kao muškarci ili kao žene. u stvari. Iako u sociologiji postoji više verzija teorije raz­ mene. negativna ih neutralna . Biheviorističkog sociologa za­ nima u kakvom se međuosobnom odnosu nalaze posledice koje akterovo ponašanje ima na okruženje i njegovo kasnije ponašanje. može da se razume kao ostvarivanje skupa situacionih praksi. ali je verovatno za njen razvoj najvažnijija psihološka teorija poznata pod imenom biheviorizam. ako je reakcija okoline bila Operantno uslovaljavanje — proces učenja kroz koji posledice nekog ponaša­ nja modifikuju to ponašanje. Mi takođe učimo i rutinski upotrebljavamo zdravorazumske prakse koje nam omogućavaju da nas društvo prihvati kao muškarca M i kao ženu. Ono što je on.utiče na akterovo kasnije ponašanje. Reakcija okruženja . čak i kategorija kao što je rod. TEORIJA RAZMENE Teorija razmene predstavlja još jednu teoriju o svakodnev­ nom ponašanju.pozitivna.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN žena u društvu.240 DŽORDŽ RlCER . okruženje na različite načine povratno deluje na ponašanje. Stoga.

On pod redukcionizmom podrazumeva da su pretpostavke jedne nauke (u ovom slučaju. Najvažniji deo Homansove teorije razmene predstavlja skup osnovnih propozicija snažno oblikovanih biheviorizmom. Da bi to ilustrovao. sociologije) izvedene iz mnogo uopštenijih pretpostavki druge nauke (u ovom slučaju. Prvo. već tek nakon što procene da li od toga imaju koristi. Posledice koje je određeno po­ našanje imalo u prošlosti određuju njegov sadašnji karakter. priznavao je da su ljudi društveni i da veliki deo vremena provode u interakciji s drugim ljudima. možemo predvideti da li će akter ponoviti isto ponašanje u sadaš­ njoj situaciji. . ljudi se normama ne podvrgavaju automatski. Homans je bio oprezan i naglasio da se one zasnivaju na psihološkim principima. On je društveno ponašanje pokušao da objasni psiho­ loškim principima. Dtugim recima. smatrao je da se ti novo­ nastali kvaliteti mogu objasniti psihološkim principima. one se odnose na individualno ponašanje. Umesto toga. Drugo. principi koji se primenjuju na odnos između ljudskih bića i fizičkog okruženja isti su kao : oni koji se odnose na slučajeve u kojima je okruženje sastav­ ljeno od ljudskih bića. a da za objašnjenje društvenih činjenica nije potrebno formulisati nove sociološke pretpostavke. Biheviorističkog sociologa zani­ ma kako reakcije okoline na naše ponašanje iz prošlosti utiču na prirodu našeg sadašnjeg ponašanja. njima se uglavnom bave psiholozi. psihologije). Kada znamo kakve je posledice određeno ponašanje imalo u prošlosti. to jest tvrdnju da iz svake interakcije nastaje nešto novo (neki novi kvalitet). On nema nedoumicu oko :oga da norme postoje i da genetišu konformizam (podvrgava­ nje). Zbog zauzimanja takve pozicije. Homans je koristio osnovni sociološki koncept norme. Homans pojedince nije smatrao izolovanim. malo je verovatno da ćemo takvo ponašanje ponoviti u budućnosti. Iako se zalagao za psihološke principe.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 241 bolna ili dovela do kažnjavanja. a ne na velike strukture poput grupa ili društava. Umesto toga. Ho­ mans je dopuštao da ga nazivaju psihološkim ređukcionistom. Iako se neke od tih propozicija odnose na interakciju dvoje ili više poje­ dinaca. one su psihološ­ ke iz dva razloga. Međutim. Homans nije poricao Dirkemov koncept nastajanja. Po njegovom mišljenju.

Frederika Skinera. * Vidi fusnotu na str. Kada pogode metu.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KOREN Pre Homansa. Još uopštenije. Jedna od glavnih karakteristika tog konsenzusa bilo je odusustvo ili redukcija dejstvenika i dejstvenosti (sposobnosti aktera da stvaraju ili menjaju društvene strukture) iz sociološke teorije. jer ju je on video kao biheviorističku psihologiju primenjenu na posebne situacije. u svojoj verziji teorije razmene. u sociologiji je vladao tzv. golubovi počinju da kljucaju. psihološkim principom po kojem će ljudi najverovatnije po­ stupati tako da povećaju nagrade (korist). On se usredsredio na društveno ponašanje kao razmenu vidljivih i nevidljivih aktivnosti između najmanje dve osobe. Homans priznaje da je njegova teorija razmene velikim delom izvedena iz biheviorističke psihologije. veliki su izgledi da će to ponovo uraditi. Kada golub jednom dobije nagradu jer je kljucnuo metu. U knjizi Elementarni oblici društvenog ponašanja. 270 u glavi 7. Formal­ nim. biheviorističkim jezikom rečeno. tačnije o njegovom eksperimentu sa golubovima koji svoje okruženje istražuju kljucanjem. One čine temelj teorije razmene. Na primer. Homans je nastojao da objasni elementarno društveno ponašanje korišćenjem pojmova nagrade i troška.242 D Z O R D Z RlCER . pojedince i elemen­ tarne oblike društvenog života. ortodoksni kon­ senzus koji je nastao na kraju prve polovine 20. veka. Homans je svojom teorijom želeo da u sociologiju vrati dejstvenika i dejstvenost. istraživač ih nagradi zrnevljem. . pod uticajem funkcionalizma (glava 4). Sve sociološke teorije složno su tvrdile da struktura uslovljava ponašanje aktera. a da obrnuto nije moguće. Homans je knjigu započeo raspravom o radu vodeće ličnosti psihološkog biheviorizma. Zapravo. Takvo ponašanje može biti više ili manje korisno. a samim tim i industrijsku revolu­ ciju. Kada se nađu u eksperimentalnom kavezu. odnosno štetno za aktere. Ho­ mans je postavio sebi zadatak da formuliše propozicije koje će se usredsrediti na psihološki nivo. Homans izražava žaljenje što je njegova teorija nazvana teorijom razmene. Posle nekog vremena oni kljucnu u metu koju im je istraživač postavio.* ali takode je pokušao da razvije teoriju koja se usredsreduje na psihologiju. Homans je nastojao da objasni razvoj tekstilne in­ dustrije nakon upotrebe mašina. Bihevioristički koreni. kljucanje mete je operant.

Tako je go­ lub prošao kroz proces operantnog uslovljavanja: golub je naučio da kljucne metu. Oni su smatrali da je dobro i kada osobe same dela­ ju u okruženju i kada se nalaze u interakciji s drugim ljudima. Sociološki kru­ govi su ga smatrali vodećim teoretičarem. Dzordž Kaspar Homans* Autobiografska skica Dugo sam poznavao profesora Talkota Parsonsa i blisko sam sarađivao s njim na odseku za društvene odnose. U dva izdanja moje knjige. To su bile propozicije biheviorističke psihologije koje je izložio moj stari prijatelj.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 243 taj operant je potkrepljen. godine). i dopunjeno. srećom. nije bilo dovoljno da teorija sadrži propozicije. 1974. kao i druge propozicije koje su mi privukle pažnju kada sam kasnije čitao radove iz te obla­ sti i eksperimentalne studije socijalne psihologije. nisam morao da ih smišljam. koristio sam te propozicije . Ali. već samo koncep­ tualne sheme. Društveno ponašanje (prvo izdanje 1961. Smatrao sam da ono što je on nazivao teorijama nisu teorije. s drugima. u skla­ du sa mojim prvobitnim zapažanjima. Kada sam pročitao nekoliko knjiga o filozofiji nauke uverio sam se u ispravnost svog mišljenja. Takve propozicije su već postojale tako da. Opšte pro­ pozicije morale bi da zadovolje samo jedan uslov: one. a potkrepljivač je zrnevlje. Frederik Skiner. Zatim sam se zapitao koje bih opšte propozicije mogao da upotrebim da bih objasnio empirijske propozicije koje sam izložio u knjizi Društvena grupa. Teorija o ne­ koj pojavi predstavljala je objašnjenje te pojave. a da prava teorija mora da sadrži najmanje nekoliko propozicija (en­ gleski. Objašnjenje se sastojalo u pokazivanju da jedna ili više propozicija manjeg stepena opštosti logički slede iz opštih propozicija koje su primenjive na ono što se različito nazivalo datim ili graničnim uslovima ili parametrima. propositions). jer je za to bio nagrađen. Svoj stav o tom problemu izložio sam u jednoj kraćoj knjizi pod nazivom Priroda društvene nauke (1967). moraju biti primenjive na ljudska bića kao pripadnike vrste.

Ponašanje golu­ ba je motivisano zrnevljem (željom da ga dobije). relativno dugotrajne društvene strukture mogu da nastanu i da se održavaju delanjem pojedinaca koji nisu ni nameravali da ih stvore. Ako mu je potrebna . Po mojoj zamisli. značajno je to što Homans tvrdi da nam nikakve nove pretpostavke nisu potrebne da bi se objasnilo društveno pona­ šanje nasuprot inidvidualnom. Drugim recima. Po Homansovom mišlje­ nju. Po pravilima kancelarije. svaki službenik svoj deo posla mora da obavlja samostalno. ali ponašanje psihologa nije zaista motivisano golubovim kljucanjem. Dok golub učestvuje u jednostranom odnosu razmene. Homans preminuo je 1989. ljudska razmena je barem dvostrana. Pošto u takvoj vrsti ponašanja ne postoji uza­ jamnost. Da bi objasnio koja ga vrsta odnosa razmene zanima. Homans je koristio primer dvoje kancelarijskih službenika.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI pokušavajući da objasnim kako. K. Homans ga je definisao kao individualno ponašanje. dok je sociologe pozvao da proučavaju druš­ tveno ponašanje u kojem se aktivnosti dvoje ili više pojedinaca uzajamno nagrađuju ili kažnjavaju. da će na kraju možda morati da ode dalje od Skinerovih principa. Jasno je. Čini se da je Homans proučavanje takve vrste ponašanja prepu­ stio psiholozima. to treba da bude središnji inte­ lektualni problem sociologije. Homans se interesovao za ljude. mogu se primeniti na društveno ponašanje dokle god smo spremni da uz­ memo u obzir složenost uzajamne motivacije. Međutim. godine. Zakoni individualnog ponašanja koje je formulisao Skiner dok je proučavao golubove. mada nevoljno. U svom teorijskom radu. u odgovarajućim uslovima. Skiner se u pomenutom eksperimentu interesovao za golu­ bove.244 D20RD2 RlCER . Odnos koji golub ima sa psihologom sličan je odnosu koji ima s fizič­ kim okruženjem. Skinerovi golubovi ne učestvuju u stvarnom odnosu razme­ ne sa psihologom. da je on verovao da bi sociologija izgrađena na njegovim principima mogla da objasni celokupno društveno ponašanje. međutim. Homans se ograničio na svakod­ nevnu društvenu interakciju. Homans je pri­ znao. Homansa interesuje ponašanje u kojem pojedinci utiču jedni na druge." *Dž.

Na primer. Ponašanje koje je u skladu s pretpostavkom uspeha podrazumeva tri faze: delanje neke osobe. Ali. a davače ga češće ako je u prošlosti za savet bila nagrađena priznanjem. ako SLUŽBENIK A to uradi. veća je verovatnoća da će i u budućnosti delati na taj način. konačno. mora da se posavetuje sa nadređenim. a drugi zauzvrat daje zahvalnost i priznanje. ponavljanje istog delanja ili barem sličnog delanja. 1.pomoć u zamenu za priznanje. nagrađujući rezultat i. Homans je izdvojio više elemenata propozicije uspeha. Osnovne propozicije Usredsređujući se na takvu vrstu situacija i zasnivajući svoje ideje na Skinerovim istraživanjima. Međutim. što je više puta neki pojedinac dobio koristan savet u prošlosti. pretpo­ stavimo da jedan od službenika (SLUŽBENIK A) S vremena na vreme ima problem sa obavljanjem svog posla i da bi ga bolje i brže obavljao ako bi imao tuđu pomoć. iako je u načelu tačno da povećana učestalost na­ građivanja vodi povećanoj učestalosti delanja.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 245 pomoć. Posle odre­ đenog broja ponovljenih recipročnih razmena. Propozicija uspeha. pokazaće nadređenom svoju nesposobnost i tako mož­ da dovesti u pitanje svoju budućnost u organizaciji. Slično tome. pojedinci . Prvo. SLUŽBENICA B će U budućnosti biti mnogo voljnija da da savet. Tako dolazi do uza­ jamne motivacije: jedan službenik pruža potrebnu pomoć. Pravila nalažu da se u takvoj situaciji on posavetuje sa svojim nadređenim. Takođe ćemo pretpostaviti da će takvo savetovanje promaći nadređenom. pogotovo ako je ona iskusnija i sposobnija od njega. Sigurnije je da zatraži pomoć od svoje koleginice (SLUŽBENICE B). veća je vero­ vatnoća da će SLUŽBENIK A zatražiti savet od drugih ako je u prošlosti već bio nagrađen korisnim savetom. taj reciprotitet ne može da funkcioniše u nedogled. Sto je više puta neki akter nagrađi­ van za određeno delanje. između njih se odvija rezmena . Staviše. on će češće tražiti savet u budućnosti. Homans formuliše nekoliko propozicija. Drugim recima.

neuspeh u hvatanju ribe verovatno će dovesti do promene vrste pecanja (pecanje u slanoj vodi umesto u slatkoj vodi) ili čak zamene ribolova lovom. Međutim. a ne redovno. . Propozicija stimulusa. što je period između po­ našanja i nagrade duži manja je verovatnoća da će se po­ našanje ponoviti. Diskriminacija — tendencija da se određeno ponašanje ponavlja samo pod posebnim uslovima koji su se pokazali uspešnim u prošlosti. onda slični uslovi Generalizacija . Ako je u prošlosti radnja neke osobe bila nagrađena kao rezultat odgovora na poseban stimulus. ako su u prošlosti službenici ustanovili da davanje i primanje saveta donosi nagradu. Drugo. bez obzira na stepen njene zamućenosti. dok će neredovno nagrađivanje (kao.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI će jednostavno prestati da se ponašaju na takav način. ili skup stimulusa. tu je takođe važan proces diskriminacije. Redovno nagra­ đivanje uzrokuje dosadu i zasićenje. po Homansovom gledištu. Homans se interesovao za proces generalizacije. u kockanju ili drugim igrama na sreću) najverovatnije izazvati ponavljanje ponašanja. veća je verovatnoća da će se ponašanje ponoviti kada je nagrađivanje povremeno. Homans je ponudio jedan još realističniji primer kada je tvrdio da će ribari koji su uspeli da ulove ribu u mutnoj bari najverovatnije i u budućnosti loviti u mutnoj vodi. što je kraći vremenski period između ponašanja i nagrađivanja. jer akter može da peca samo pod određenim uslovima koji su se poka­ zali uspešnim u prošlosti. veća je verovatnoća da će pojedinac po­ noviti isto ponašanje.tendencija ponavljanja ponašanja u sličnim uslovima. Slič­ no tome. oni će u sličnim situacijama u bu­ dućnosti verovatno postupati slično. Obrnuto. Konačno. onda će ta osoba verovatnije ponoviti tu radnju (ili neku sličnu) kada se pojave stimulusi koji su slični onima iz prošlosti. Sledstveno. to jest tendenciju ponavljanja ponašanja u sličnim uslovima. recimo.246 D20RDŽ RlCER . Ako su uslovi pod kojima je uspeh postignut bili i suviše složeni. 2. Uzmimo primer ribolova: jedan aspekt generalizacije je­ ste promena od pecanja u mutnoj bari do pecanja u bilo kojoj bari.

Recimo. akter može reagovati i na nevažne sti­ muluse. Sto posledice neke radnje imaju veću vrednost za aktere. Na ovoj tački rasprave. Ako pomenuti službenici smattaju da su nagrade koje jedan drugom nude vredne. na taj način će takvo ponašanje na kraju prestati da se ispoljava. barem dok se situacija ne ispravi ponavljanjem grešaka. to je manja verovatnoća da će akter manifestovati neželjeno ponašanje. Nagrade su radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti. velike su šanse da im omrznete vino. odmah posle buđenja. povećanje na­ grada verovatno će izazvati željeno ponašanje. Sve to zbog toga što uživanje u vinu zahteva ispunjenje određenih uslova. Bolje je jednostavno ne na­ graditi neželjeno ponašanje (bes. Homans je jasno naznačio da njegova teorija Nagrade . po­ većanje nagrada verovatno će izazvati željeno ponašanje. što je ka­ zna oštrija. veća je verovatnoća da će oni izvoditi tu radnju. U stvari. veća je ve­ rovatnoća da će se ponašati na željeni način nego onda kada nagrade nisu vredne. onda on možda neće stimulisati to ponašanje. to je manja verovatnoća da će akter manifestovati neželjeno ponašanje.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 247 možda neće generisati isto ponašanje. Ali ako ih poslužite čašom vina rano ujutru. što je kazna oštrija. recimo). jer ljudu mogu reagovati na neželjen način. Propozicija vrednosti. Homans je smatrao da je kažnjavanje neefikasno sredstvo podsticanja ljudi da promene svoje ponašanje. pogotovo ako oni za njega imaju veliku vrednost. 3. Ho­ mans uvodi koncepte nagrade i kažnjavanja. Kažnjavanja su radnje kojima akteri pripisuju negativne vrednosti. neki ljudi uživaju u čaši vina posle ručka.radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti. ali njihove zalihe su često ograničene. Na­ grade su očigledno poželjnije. Kažnjavanja — radnje kojima akteri pripisuju negativne vrednosti. Ako se presudan stimulus javio znatno ranije nego što se na njega može javiti odgovarajuće ponašanje. (Neophodno je da ste najpre dobro ručali.) Akter može da postane preosetljiv na stimuluse. . Na sve to utiče akterova pripravnost i usredsređenost na stimulus.

To otuda što zadovoljstvo (korist) koje osećate prilikom jela marginalno opada: samo prvi zalogaji nose zadovoljstvo. Trošak bilo kakvog ponašanja se definiše kao propuštena nagrada. mogli biste podjednako da uživate u sva četiri tanjira prasetine. ne samo da nećete uživati. ako preterate. rasporedelili na neko­ liko dana. Zamislimo da odete na slavu (gde se po pravilu uvek do­ bro i obilno jede. što više jedete. Vaš prvi tanjir biće napunjen hranom. akteri će u budućnosti manje vtednovati tu vrstu nagrada.] Isto je i u primeru dva službenika: što se više međusobno nagrađuju za davanje i primanje saveta. Sto su više puta u bli­ skoj prošlosti primali određenu nagradu za neku radnju. Slično je i s hranom: kada biste ukupnu količinu hrane koju ste na slavi pojeli za pola sata.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN. Svaki sledeći napunjen tanjir će vam. međutim. Homans je ovde definisao druga dva ključna koncepta za svoju teoriju: trošak i profit. nagrade mogu biti i materijalne (novac) i altruističke (pomaganje drugima). da bi vam se. hrana na kraju smučila. ako se određena vrsta nagrada rasporedi na duži vremenski period manja je verovatnoća da će se ljudi njima zasititi. 4. Profit . to će nagrade imati manju vred­ nost za oboje. to manje uživate. Kada sti­ gnete. Nagrada je propuštena zbog toga što nije urađeno nešto što je moglo da se uradi. recimo.248 DŽORDZ RICER . do četvrtog tanjita prasećeg pečenja ili kola­ ča.u društvenoj razmeni. to je veća vero­ vatnoća da će se i u budućnosti to delanje ponoviti. Trošak . To je Homansa navelo da preformuliše propoziciju deprivacija-zadovolje­ nje: što je veći profit od određenog delanja. profit nastaje onda kada broj nagrada (ili nji­ hova vrednost) nadmaši troškove.nagrada koja je propuštena zbog toga što nije urađeno nešto što je moglo da se uradi. pružati sve manje zadovoljstva. a vi ćete s uživanjem jesti. Propozicija deprivacija-zadovoljenje. . nije prosto hedonistička. U ovom slučaju presudan činilac je vreme. Profit u društvenoj razmeni nastaje onda kada broj nagra­ da (ili njihova vrednost) nadmaši troškove. već više uopšte nećete moći da jedete.

akteri koji delaju u skladu sa propozicijom racionalnosti . tvrdeći da frustracija izazvana takvim očekivanjima ne mora da se odnosi samo na unu­ trašnja stanja. Iznenađeni smo što u Homansovom radu nalazimo koncepte frustracije i ljutnje. Za razliku od prve propozicije koja se odnosi samo na negativne emocije. Frustracija se takode može odnositi i na celokupne spoljašnje događaje. akteri će biti zadovoljni. Homans je otišao još dalje. Pravi biheviorista ne bi trebalo da se bavi takvim stanjima svesti. u datom trenutku. Či­ njenica da SLUŽBENIK A nije dobio savet koji je očekivao. druga propozicija (5B) bavi se pozitivnijim emocijama. a SLUŽ­ BENICA B priznanje koje je očekivala. Propozicija 5A: Kada akteri ne dobiju očeki­ vanu nagradu ili budu neočekivano kažnjeni. oni se ljute i veća je verovatnoća da će se ponašati agresivno i više vrednovati rezultate postignute takvim ponašanjem. oboje će biti zado­ voljni i veća je verovatnoća da će i u budućnosti tražiti. vidljive ne samo SLUŽBE­ NIKU A. već i onima van kancelarije. po njegovoj proceni. Ekonomskim jezikom rečeno.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 249 5. odnosno davati savete. donosi veće nagtade i koje ima veće izglede da bude nagrađeno. Vratimo se ponovo na primer kancelarijskih službenika. Ova propozicija ima dva aspekta. Propozicija agresija-odobravanje. Kada SLUŽBENIK A dobije savet koji je očekivao. Propozicija racionalnosti. Njena sadržina je sledeća: kada pri­ me očekivanu nagradu. jer se čini da se oni odnose na mentalna stanja. a posledice tog ponašanja imaće sve veću vrednost za njih. propo­ zicija racionalnosti jasno pokazuje uticaj teorije racional­ nog izbora na Homansa. kao rezultat toga. Dok bira između više ponuđe­ nih opcija. 6. a SLUŽBENICA B nije dobila priznanje koje je očekivala. pogotovo ako je veća nego što su se nadali. akter će se opredeliti za ono delanje koje. veća je verovatnoća da će se ponašati na odobravajući način. verovatno će razljutiti oboje. Iako su se ra­ nije propozicije snažno oslanjale na biheviorizam.

Prema tome. Korisnost .250 D20RDŽ RlCER . (Na konceptu koristi ute­ meljena je teorija racionalnog izbora s kojom se srećemo u narednom odeljku. onda me ništa neće sprečiti da pokušam. stimulusa i vrednosti.000 evra na mestu direktora banke jeste primamljiva nagrada. ljudi istražuju i prave procene o različitim alter­ nativnim pravcima delanja koji im stoje na raspolaganju. oni procenjuju i to kolika je verovatnoća da će zaista do­ biti nagrade. Visoke nagrade gube vrednost ako akteri smatraju da je mala verovatnoća da će ih dobiti. ima­ te istoriju uspešnih udvaranja koja bi vam omogućila racionalnu procenu da i u ovom slučaju imate šanse. Ne želim da prilazim devojci ako procenjujem da nemam nikakve šanse. ako je moja životna filozofija da svako može da se smuva i da svako ima šanse ako se dovoljno potrudi. Najnepoželjnije su one nagra­ de koje nisu preterano vredne. Međutim. potrebno je da. Homans je propoziciju racionalnosti doveo u vezu s propo­ zicijama uspeha. procena verovatnoće uspeha često je stvar lične percepcije aktera. . Mesečna plata od 10. pored samopouzdanja. male su šanse da se zaista nađete na tom položaju. propozicija racionalnosti nam ne govori zašto neki akter više vrednuje jednu nagradu od druge.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI maksimizuju svoju korisnost. Homans je na taj način povezao princip racionalnosti sa svojim više biheviorističkim propozicijama.akterove preferencije ili vrednosti. ali ako imate završenu samo srednju ekonomsku školu. Međutim. da biste počeli da se udvarate devojci. Najpoželjnije nagrade su one koje su istovreme­ no i veoma vredne i lako dostižne. Cime je ova procena određena? Homans je smatrao da procena da li su šanse za uspeh velike ili male zavisi od ranijih uspeha i sličnosti trenutne situacije s ranijim uspešnim situacijama. Propozicija racionalnosti nam govori da se ljudi odlučuju za neko delanje u zavisnosti od toga da li procenjuju da će to delanje privesti kraju na uspešan način.) U osnovi. S druge strane. a istovremeno su teško dostižne. manje vrednim nagradama porašće vrednost ako akter smatra da su mu dostižne. Međutim. Oni upoređuju količinu nagrada koje svako delanje nosi sa sobom. Takode. odgovor na to pitanje daje nam propozicija vrednosti. postoji međuodnos vrednosti nagrade i verovatnoće da se ona dobije. Dakle.

Homans je priznao da postoji potreba za mnogo razvijenijom psihologijom.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 251 Naposletku. Homansova teorija nije bila u sta­ nju da objasni mentalna stanja i velike društvene strukture. Džejmsa S. Sma­ trao je da se velike društvene strukture mogu razumeti tek ako razumemo elementarno društveno ponašanje. ma važnu i uticajnu knjigu pod nazivom Osnove društvene teorije. Iako je utemeljena na čitavom nizu različitih modela. godine Kolman je postao predsednik Američkog sociološ£og udruženja i iskoristio tu poziciju da unapredi i raširi uticaj reorije racionalnog izbora. u Homansovoj teoriji akteri su racionalni i usmereni na profit. Tvrdio je da su procesi razmene identični na pojedinačnom i na društvenom ni­ vou. Osim toga. teorija racionalnog izbora postala je jed­ na od popularnijih teorija u savremenoj sociologiji. Zahvaljujući uglavnom naporima jednog čoveka. Kolmana. . daleko složeniji. on je 1990. 1992. Homans je ostao biheviorista koji je odlučno radio na nivou individualnog ponašanja. Kolman je 1989. kada je u pitanju proučavanje svesti. posvetivši ga širenju uticaja radova koji su bili pisani iz perspektive teorije racionalnog izbora. Konačno. iako se slagao s tim da su na društvenom nivou načini na koji se fundamentalni procesi spajaju da bi formirali šire feno­ mene. Model u najosnovnijim crtama Osnovni principi teorije racionalnog izbora izvedeni su iz neoklasične ekonomije (utilitarističke teorije i teorije igara). godine osnovao časopis Rationality and Society. TEORIJA RACIONALNOG IZBORA Iako je uticala na razvoj teorije razmene. Na primer. godine objavio veo­ koja je takode zasnovana na teoriji racionalnog izbora. Međutim. teorija racional­ nog izbora dugo vremena je bila skrajnuta sa mejnstrima socio­ loške teorije. moguće je saku­ piti deliće onoga što se može opisati kao osnovni model teorije racionalnog izbora. Uprkos takvim slabostima.

odnosno ci­ ljeve čije ostvarenje mu donosi korist). prev. Ako su na tržištu automobili na ceni a računari slabo Oskudnost resursa . Teori­ ja racionalnog izbora smatra da pojedinci teže da uvećaju ličnu korist. Važno je to da pojedinci delaju da bi ostvarili svoje ciljeve. akteri imaju ciljeve ka kojima su usmerena njihova delanja. to jest intencionalni. trošak propušte­ ne prilike za 30 računara biće jedan automobil (privreda se odriče jednog automobila da bi proizvela 30 računara). Za one koji imaju mnogo resursa. Akteri imaju ra­ zličite resurse. Akter takode ima preferencije (vrednosti kojima teži. Trošak propušte­ ne prilike bitan je tek onda kada ustanovimo da li je on znatan ili zanemarljiv.) Kada pokušava da ostvari neki cilj. za one koji ih imaju malo (ili ih uopšte nemaju). Iako teorija tacionalnog izbora započinje svrhom i inten­ cijom aktera.trošak koji nastaje time što se akter odrekao dru­ gog najprivlačnijeg cilja i usredsredio se na ostvarenje prvog najprivlačnijeg cilja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Teorija racionalnog izbora kao osnovnu jedinicu analize uzi­ ma aktere. akter mora da vodi računa o troškovima koji nastaju prilikom propuštanja ostvarenja nekog drugog atraktivnog cilja. ostvarenje ciljeva može biti relativno lako. Ako se cela privreda usredsredi na proizvodnju računara. Zamislimo privredu koja može da proizvede ili 30 računara ili jedan automobil.252 DžORDŽ RlCER . Drugim reci­ ma. Međutim. (Taj koncept sociolozi preuzimaju od ekonomista. Akteri su svrhoviti. on se često pogrešno prevodi kao oportunitetni trošak.nedovoljna količina sredstava koja vas sprečava da ostva­ rite željeni cilj. ostvarenje ciljeva može biti teško ili čak nemoguće. . Trošak propuštene prilike . Prvi je oskudnost resursa. Prim. ali i različite pristupe drugim resursima. Teoriju racionalnog izbora ne interesuje šta je sadržaj tih preferencija niti odakle one potiču. a određene postupke preduzimaju samo ako marginalna korist prevazilazi marginalne troškove. Pojedinci takvu logiku razmišljanja primenjuju na sve aspekte života. S oskudnošću resursa povezan je koncept troška propušte­ ne prilike. U srpskom jeziku. ona mora da uzme u obzir najmanje dva važna ograničenja delanja. Tako bi teorija racionanog izbora tvrdila kako žene biraju muževe (i obratno) na isti način na koji biraju profesiju ili to gde će uložiti novac. a da su ti ciljevi saglasni s akterovom hijerarhijom preferencija.

Akteri pokušavaju da maksimalizuju (uvećaju) svoju korist. sve više se prihvata stanovište da su kvantitet i kvalitet dostupnih informa­ cija promenljivi. taj cilj podrazumeva procenu šansi za postizanje primarnog. kao rezultat toga. Drugi izvor ograničenja delanja pojedinaca jesu društvene ustanove (škola. Međutim. a ne 30 računara. Prva je mehanizam agregacije pomoću koga se čitav niz individualnih radnji kombinuju da bi oblikovale druš­ tveni ishod. Pretpostavimo da ste odlučili da upišete fakultet A. onda je vaš trošak propuštene prilike veliki. Racionalno delanje omogućuje kalkulaciju po kojoj je ljubav moguće kupiti novcem. Racionalno delanje se uvek bavi ishodima. Nekada se smatralo da akteri imaju savršenu ili barem dovoljnu informaciju koja im omogućuje da donose svrhovite odluke i prave racionalne izbore između nekoliko alternativnih tokova delanja koji su im na raspolaganju. akter može odustati od cilja ako uvidi da će pokušaj da ostvari taj cilj dovesti u pitanje njegove šanse da ostvari svoj sledeći najvredniji cilj. moraš da uradiš B". normativno delanje nema nuž­ no takav oblik. Takode. Akter može izabrati da ne ostvari najvredniji cilj ako su njego­ vi resursi zanemarljivi. Ta institucional­ na ograničenja omogućuju pozitivne i negativne sankcije čija je svrha da određene vrste delanja podstiču.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 253 traženi. Druga je značaj informacije u donošenju racionalne odluke. Drugim reci­ ma. i drugog najpoželjnijeg cilja. Takva ogra­ ničenja pojavljuju se tokom životnog veka i ispoljavaju se u nor­ mama koje vladaju u tim ustanovama. Sve te ustanove i norme imaju svrhu da akterima ograniče izbor. postoje norme koje kažu da se ljubav ne kupuje novcem. odnosno ako su. Najjednostavnije norme glase: „Učini A" ili „Ne smeš da učiniš B". jer ograničavaju njihovu racionalnost. šanse za ostvarenje tog cilja slabe.). a druge obeshrabruju. radna organzacija itd. Ovako ste propustili alternativni cilj na kome ste mogli da zaradite više. porodica. Međutim. a da ta promenljivost ozbiljno utiče na akterov izbor. a time i ishod njihovog delanja. jer smatrate da vam on pruža najbolje obrazovanje i da se njegova . Ono ima formulu: „Ako želiš da postigneš A. Takve norme pone­ kad imaju uticaja na racionalne aktere. Mogu se navesti još dve ideje koje čine osnovu teotije raci­ onalnog izbora. Međutim. bolje bi bilo da ste proizveli jedan automobil.

možete pronaći na fakultetu B. da ste imali savršenu informaciju).254 DŽORDŽ RlCER . verujući da je izbor fakulteta A prava stvar. o kome ste pre dve godine razmišljali. pozna­ te su studije o zdravstvenoj politici prevencije side koje su rađene iz perspektive teorije racionalnog izbora. N a primer. a ne fakultet A. Kolman objašnjava da je teoriju racionalnog izbora prihvatio ne samo zbog toga što smatra da ona ima veliku eksplanatornu snagu. rekao da ga je ta vežba navela da promeni svoju teorijsku ori­ jentaciju. nakon godinu dana studiranja zaključujete kako osoblje tog fakulteta i nije baš na visini zadatka. Na primer. Kolmanu je bila . Da ste za sve to znali pre dve godine (tj. vaša odluka bi verovatno bila drugačija . da bi kasnije smatrao da su one takode posledice delanja. Kolman je smatrao da se njegov pristup makronivou promenio. po­ nekad nameravanih. ponekad nenameravanih. Kolman je teoriju racionalnog izbora prihvatio jer je smatrao da ona može imati praktičnu primenu za društvo koje se svakodnevno menja. Najpre je smatrao da osobine sistema nisu samo de­ terminante delanja (poput Dirkemove studije o samoubistvu). Kolman je u pogledu svoga rada na društvenoj simulaciji igara kojom se bavio na Univerzitetu Džons Hopkins tokom 1960-ih godina. Po njegovom mišljenju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM diploma najviše vrednuje na tržištu radne snage. Takode. ali od koga ste odustali. teorija racionalnog izbora sposobna je da obezbedi mikroosnovu za objašnjenje fenomena na makronivou. Međutim. Dzejms Kolman Biografska skica Gledajući iz perspektive 1990-ih godina. Osim iz tih akademskih razloga.vi biste upisali fakultet B. U uvodnom komentaru za prvi broj časopisa Rationality and Society. već i zbog toga što smatra da je to jedina teo­ rija koja je sposobna da proizvede jedan integrativniji sociološki pristup (o integrativnim teorijama biće više reči u glavi 7). ispostavlja se da sve to što ne možete da prona­ đete na fakultetu A. a nakon dve godine saznajete kako s di­ plomom tog fakulteta imate vrlo malo šanse da nađete zaposlenje u struci.

Još jedan aspekt Kolmanove vizije sociologije. Taj interes objašnjava zašto je Kolman pokušao da osnove svoje teorije izvuče iz ekonomije: „Ono što razdvaja ekonomiju od drugih društvenih nauka nije njena upotreba racionalnog izbora. svrhovitom delanju. svi podaci se obično najpre prikupljaju na nivou pojedinaca. Prvo. Osnovi društvene teorije Kolman tvrdi da sociologija treba da se bavi društvenim sistemima. On se opredelio za pojedince iz nekoliko razloga. ekonom­ ska analiza je sposobna da uspostavi vezu između makronivoa funkcionisanja sistema i mikronivoa i pojedinačnog delanja". da se pojedinci ponašaju racionalno. sastoji se u tome da ona može biti primenjena na javnu politiku. O teori­ ji on kaže ovo: „Jedan od kritetijuma za ptocenjivanje rada u društvenoj teoriji jeste njen potencijal da bude od koristi jav­ noj politici. Od ključne važnosti za Kolmanovu teorijsku . u skladu s nje­ govim ranim radovima o školskom obrazovanju. Sve što je potrebno je da prihvatite dve pretpostavke. ali da takvi makrofenomeni moraju da se objasne unutrašnjim činiocima. Najteži za­ datak sociologije je razvoj teorije koja će se pomeriti sa mikronivoa delanja na makronivo normi društvenih vrednosti. a onda se sabiraju (vrši se agregacija) da bi se došlo do nivoa sistema.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 255 neophodna teorija delanja i on je iza­ brao. Drugi razlog zbog kojeg Kolman favorizuje nivo pojedinca jeste taj što se na tom nivou obično vrše intervencije koje dovode do druš­ tvenih promena. Idealno gledano. distribucije statusa i društvenih sukoba". Kada to uradite. politici koju vodi vlada". kao i najveći broj ekonomista „takvu najjednostavniju osnovu koja svoje utemeljenje ima u racionalnom ili. Prvo. već upotreba vrste analize koja omoguću­ je da se pomerate između nivoa individualnog delanja i nivoa funkcionisanja sistema. da je tržište savršeno i da na njemu postoji puna komunikacija. ako vam se više sviđa. Kolman smatra da su ti unutrašnji činioci u društvenim sistemima pojedinci. drugo.

Resursi su stvari nad kojima akteri imaju kontrolu i za koje su zainteresovani. Iz toga se jasno vidi nje­ gova usmerenost na racionalan izbor. Dva ključna elementa Kolmanove teorije jesu akteri i resur­ si. Uzimajući u obzir ta dva elementa. njihovim vrednostima). a da su za te resurse zainteresovani drugi. Kolman detaljno analizira kako njihova interakcija vodi do sistemskog nivoa. Osnovna ideja Kolmanove teorije jeste da pojedinci žele da ostvare svoje ciljeve na jedan svrhovit način.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN perspektivu jeste ideja da društvena teorija nije samo jedna akademska vežba. To je utemeljeno u činjenici da akteri imaju resurse. Kolman priznaje da je metodološki individualista. i da su i ciljevi i delanje za ostvarivanje tih ciljeva uobličeni preferencijama tih pojedinaca (tj. odnosno zadovoljava njegove po­ trebe i želje. Ona je specifična u tom smislu što prihvata koncept nastajanja. Međutim. kao i stanovište da se u analizi sistema treba usredsrediti na unutrašnje činioce. Kolman tvrdi da bi za jednu razvijeniju teorijsku perspektivu bilo neophodno da se preciznije konceptualizuje racionalni akter. . Drugim recima. a onda. a ne samo pojedinci i pojedinačno delanje.256 D ž O R D Z RlCER . ali da ti činioci ne moraju nužno biti pojedinci i njihovi po­ stupci i orijentacije. Kolman smatra da na mikronivou mogu da se analiziraju i neki drugi fenomeni. međuzavisni akteri. Prema ekonomskom shvatanju. a da ekonomi­ ja u tome može da pomogne. racionalni akter je akter koji se opredeljuje za ono delanje koje maksimalizuje njegovu korist. Akteri preduzimaju radnje koje uključuju druge aktere. među njima nastaje struktura. Uzimajući u obzir svoju usmerenost na pojedinca. kao rezultat toga. od kojih svaki pokušava da unapredi i zadovolji svoj interes. formi­ raju društveni sistem. već da ona mora da utiče na društvo kroz takve vrste intervencija. iako smatra da je nje­ gova teorija specifična varijanta te orijentacije.

Muslimani su uglavnom izbegli taj proces. To se. Oni su jednostavno bili samo još jedna grupa imigranata koja se već integrisala ili je bila u pro­ cesu integracije u američko drušvo. recimo. takode stigmatizovani.bile su daleko češće stigmatizovane. u SAD je bilo relativno malo neprija­ teljstva prema muslimanima. kako one koji žive u SAD. za koje se često pogrešno misli da su muslimani. godine i stigmatizacija muslimana Pre napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon. do­ godilo u veoma popularnoj televizijskoj seriji „24 časa". tako i one koji žive u drugim delovima sveta. Neki muslimani uspeli su da odbace stigmu zbog toga što ih njihov fizički izgled. čiji izgled. nalaze se pod velikim stresom i svakodnevno se suočavaju sa stigmom koja ih diskredituje (diskreditovana stigma). godine. koja je u trećoj sezoni (u Americi prikazivana 2004/2005. septembra. 11.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 257 Primene socioloških koncepata na savremeno društvo 11. akcenat i način odevanja nije isti kao kod najvećeg broja Amerikana­ ca. Međutim.godine) prikazala grupu okrutnih muslimana (od kojih je jedan bio spreman da pristane na ubistvo sopstvenog sina i žene) koji su nameravali da ubiju građane SAD i unište čitave SAD tako što bi izazvali topljenje nuklearnih reaktora duž cele zemlje. muslimani iz organi­ zacije koju vodi Osama Bin Laden i Al-Kaida. Kod velikog broja Amerikanaca. ako ne i isključivo. Drugi muslimani. Stigmatizacija muslimana bila je toliko očigledna da je u seriji pre prikazivanja moralo da bude ispisano upozorenje u kome . septembar 2001. Druge grupe — uglavnom crnci i meksički imigranti (pogotovo oni nelegalni) . promenila je položaj muslimana u američkom društvu. Zbog svega toga su i drugi ljudi. akcenat i način odevanja čini sličnijim ostalim Amerikancima (diskreditujuća stigma). užasna tragedija od 11. postoji sve veća i očiglednija tendencija da stigmatizuju muslimane. sep­ tembra 2001. Jedan pokazatelj sve veće stigmatizacije muslimana jeste sve veća tendencija da se u filmovima i u televizijskim serijama muslimani prikazuju kao nitkovi i teroristi. koju su planirali i počinili uglavnom.

pogotovo interakci­ jom i simbolima koji predstavljaju njen sastavni deo. očigledno muslimani.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOR£N se demantuje da je serija uperena protiv muslimana. međutim. Simbolički interakcionizam. . U jednoj epizodi. ii. Takvi demantiji. a ta značenja proizilaze iz intetakcije s drugim ljudima. On se nada da će dalji razvoj teo­ rije racionalnog izbora vremenom svesti na minimum broj pro­ blema s kojima ta teorija danas ne može da izađe na kraj. dva prodavca u radnji. Ljudi. U jednom trenutku emitovan je poseban spot u kojem zvezda serije. Sažetak 1. Iako veruje u teoriju racionalnog izbora. prikazani su kao saradnici Džeka Bauera (specijanog agenta kojeg u seriji glumi Kifer Saderland). Oni su uzeli oružje i pokušali da se suprotsta­ ve privatnoj vojsci koju je organizovao okrutni negativac. tako i u američkom društvu. Ljudi ne internalizuju samo značenja koja nauče kroz druš­ tvenu interakciju. tvrdi da namera serije nije stigmatizacija muslimana i da su mnogi muslimani dobri Amerikanci. ali veruje da to za teoriju nema veliku važnost. iii. već su takode sposobni da ih modifikuju kroz interpretativni proces. imaju jedinstvenu sposobnost da koriste simbole. Kolman ne misli da ta teorija može da ponudi odgovore na sva teorijska i praktič­ na pitanja (barem ne još uvek). malo su doprineli umanjivanju stigmati­ zacije muslimana kako u seriji. za razliku od životinja. Ljudi delaju prema stvarima na osnovu značenja koje te stvari imaju za njih. u teoriji bi mogle da se iskonstruišu iste teoretske predikcije. Simbolički interakcionizam definišemo skupom fundamentalnih pretpostavki: i.258 D20RD2 RlCER . Kifer Saderland. kao i druge teorije koje pominjemo u ovoj glavi. bavi se svakodnevnim životom. Kolman priznaje da se ljudi u stvarnom svetu ne ponašaju uvek racionalno. Ali je jasno da on veruje da ona može da se kreće ka tom cilju. Bez obzira na to da li se ljudi u stvarnom životu ponašaju racionalno ili ne. 2.

6. definišući situaciju za one koji posmatraju nastup. kao i metode koje koriste da bi prevazišli te probleme. koji im pomažu da steknu razumevanje takvih situacija. Ljudi su sposobni da reflektuju o samima sebi i onome što rade. dok diskreditujuća stigma nastaje kada razlike nisu ni poznate ni uočljive članovima publike. pa su. unutar porodice i osnovne škole. 3. Ljudi uvek imaju cilj koji žele da ostvare kada se nadu u bilo kojoj situaciji. po­ gotovo u ranim godinama svoga života.S A V R E M E N E TEORIJE S V A K O D N E V N O G ŽIVOTA 259 iv. v. kao i načina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje. Etnometodolozi se bave objašnjenjima i objašnjavajućim praksama. 4. sposobni da oblikuju svoje dela­ nje i interakciju. procedure i razmatranja. Distanca od uloge je koncept koji se bavi stepenom u kome se pojedinci odvajaju od uloga koje igraju. i. 12. Društvo se sastoji od ljudi koji predstavljaju deo društvene interakcije. '0. vi. Stigma znači procep između virtuelnog društvenog identiteta (onoga što bi pojedinac trebalo da bude) i stvarnog društvenog identiteta (onoga što pojedinac zaista jeste). Etnometodologija predstavlja analizu ponašanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. Gledano iz dramaturške perspektive. Dramaturgija Ervinga Gofmana vidi društveni život kao niz dram­ skih nastupa sličnih onima koje gledamo u pozorištu. Pozornica predstavlja deo nastupa koji uglavnom funkcioniše na jedan utvrđen i uopšten način. 9. u svlačionici se dešava či­ tav niz neformalnih radnji. . Diskreditovana stigma nastaje kada akter pretpostavlja da su ra­ zlike između njega i „normalne" osobe poznate ili uočljive člano­ vima publike. kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. 5. Svlačionica je mesto gde akteri mogu da se ponašaju onako kako se nikada ne bi ponašali na pozornici. shodno tome. Upravljanje utiscima obuhvata tehnike koje akteri koriste da odr­ že određene utiske uprkos problemima s kojima se susreću. sopstvo predstavlja proizvod dramske interakcije između aktera i publike. Ljudi postaju humani kroz proces društvene interakcije. S. vii.

iii. Teoriju racionalnog izbo­ ra ne interesuje kakve su te preferencije ili šta su njihovi izvori. kao rezultat toga. 16. 15. Teorija razmene Džordža Homansa utemeljena je prvenstveno na biheviorističkim principima. to će ta nagrada u budućnosti imati manju vrednost za njih. to je verovatnije da će oni ponoviti tu radnju. 18. Sto više puta pojedinca nagradite za određeno delanje. Kada akteri ne dobiju očekivanu nagradu ili budu neočeki­ vano kažnjeni. v. po njegovoj proceni. pogotovo ako je veća nego što što su se nadali. a posledice tog ponašanja imaće sve veću vrednost za njih. 14. odnosno ciljeve koje žele da postignu). Sto više pojedinci smatraju da su rezultati njihovog delanja vredni. vi. oni se ljute. akteri imaju ciljeve i prema njima usmeravaju svoje delanje. onda će pojedinac najverovatnije ponoviti isto delanje kada se pojave isti stimulusi kao u prošlosti. akter će se opredeliti za ono delanje koje. Suština Homansove teorije razmene utemeljena je u sledećim principima: i. Eksperimenti prekida namerno narušavaju društvenu realnost kako bi bacili svetio na metode kojima ljudi konsttuišu društve­ nu realnost. drugim recima. 17. vii. veća je verovatnoća da će i u budućnosti delati na taj način. odnosno sa hije­ rarhijom svojih preferencija.260 DžORDŽ RlCER . Teorija racionalnog izbora za osnovnu metodološku jedinicu ana­ lize uzima pojedince. Zato je veća verovatnoća da će se ponašati agresivno i više vrednovati rezultate postignute takvim ponašanjem. veća je verovatnoća da će se ponašati na odobravajući način. iv.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN 13. Kada bira između više ponuđenih opcija. Kada prime očekivanu nagradu. akteri će biti zadovoljni. Što su više puta u nedavnoj prošlosti ljudi dobijali neku po­ sebnu nagradu. Akteri takođe imaju preferencije (vrednosti koje žele da realizuju. u datom tre­ nutku. donosi veće nagrade i koje ima veće izglede da bude nagrađeno. Akteri su svrhoviti i intencionalni. . O d važnosti je samo činjenica da svaki pojedinac pokušava da svoje delanje usaglasi sa sistemom svojih ciljeva. Ako je u prošlosti delanje pojedinca nagrađeno kao rezultat reakcije na neki poseban stimulus ili skup stimulusa. ii.

Novi Sad: Mediterran Publishing. Beograd: Zepter. Sreten [urednik] (2008). kao i ograničenja koja na­ meću društvene ustanove. Novi Sad: Prometej. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Sociološka imaginacija. Socijalni konstruktivizam. Gofrnan. Dušan (2006).SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 261 19. Osim toga. Promene. Literatura za dalje čitanje Ber. i Luckmann. L. teorija racionalnog izbora uzima u obzir oskudnost resursa i troškove propuštene prilike. Marinković. Erving (2009). P. Sociološka imaginacija. Niš: Gradi­ na. Sociologija u novom ključu. (1991). Vivijen (2001). Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Erving (2000). Gofrnan. Sociologije svakodnevnog života. Vujović. Spasić. P. Kako se predstavljati u stvarnom životu. Stigma. Piter. Beograd: Za­ vod za udžbenike i nastavna sredstva. Društvo rizika. Berger. Sesil Rajt (1998). Interpretativna sociologija. Spasić. i Keiner H . nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Konstrukcija društvene realnosti u sociologi­ ji. Berger. . (2008). Mils. Desekularizacija sveta: oživljavanje religije i svetska politika. Beo­ grad: Geopoetika. Ivana [uredila] (1998). Sociologijska teorija: što je pošlo krivo? Zagteb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Mouzelis. Socijalna konstrukcija zbilje. T. Novi Sad: Mediterran Publishing. Nicos (2000). Beograd: Plato. Sesil Rajt (1964). Mils. Beograd: Savremena škola. Berger. (1992). Ivana (2004). Zagreb: Naprijed.

.

on je smatrao da može da iskoristi biheviorizam (operantnu psihologiju) kao osnovu za svoju teoriju raz­ mene. JEDNA INTEGRISANIJA TEORIJA RAZMENE Dok je Džordž Homans nastojao da stvori mikroredukcionističku teoriju razmene. te da se društveno ponašanje pokuša objasniti jednim sveobuhvatnim pristupom. Prvo.GLAVA 7 SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE Jedna integrisanija teorija razmene Teorija strukturacije Kultura i dejstvenost Habitus i polje Sažetak Literatura za dalje čitanje U glavama 4 i 5 bavili smo se savremenim teorijama o druš­ tvenim strukturama i ustanovama (makronivo). Mikroteorije su bacile novo svetio na druš­ tvene odnose. Oba su izvršila snažan uticaj na razvoj teorije razmene. U ovoj glavi izložićemo takve teorijske pokušaje. Drugo. Ričard Emerson pokušao je da uobliči jednu integrisaniju verziju te teorije. jer su pokazale da se društveni odnosi ne mogu objasniti isključivo razumevanjem društvenih struktura. godine objavio dva eseja na ovu temu. Emersonu je bilo •asno da u perspektivi teorije razmene središnju ulogu zauzima concept moći. On je 1972. mikro i makro. a da istovremeno izbegne neke probleme koji se pojavljuju . Tri su osnovna pokretačka faktora te nove teo­ rije. Počet­ kom 1970-ih godina javila se težnja da se ova dva nivoa analize. sjedine (integrišu). dok smo se u glavi 6 bavili društvenim odnosima karakterističnim za svakodnevicu (mikronivo). za Emersona teorija razmene predstavljala je jedan širi okvir koji je želeo da upotrebi da bi mogao da proširi svoje rani:e interesovanje za koncepte moći i zavisnosti.

Homansu i drugim teoretičarima razme­ ne prigovara se to da su u svojim teorijama stvorili previše racio­ nalnu sliku ljudskih bića. Emersonova najznačajnija sledbenica. koristio principe operantne psihologije da bi razvio teoriju druš­ tvene strukture. tako što bi analizirao društvene odnose i društvene mreže i koristio ih kao osnovu koja bi se mogla upotrebiti kako za mikroanalize. Rezultat tog međudejstva biće sve veći broj takvih situacija. Emerson kao polaznu tačku svoje teorije uzima biheviorističke principe. objavljena 1972. on može da poveže pojedinca ili dvočlanu grupu sa širim kolektivima. Za razliku od njih. dakle. Naime. Kasnije je Emerson razradio eksplicitniju vezu između makronivoa i mikronivoa. U prvom eseju. Treće. naročito od nagrada koje pojedinci razmenjuju (dobijaju i daju) u društvenom međudejstvu (interakciji). Karen Kuk. Emerson je. Emerson i Kuk polaze od osnovnih pretpostavki teorije raz­ mene na mikronivou. Osim toga.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI kod Homansa. gde su mrežne strukture razmene predstavljale vezu između ova dva nivoa ana­ lize. Tačnije. ponašaće se racionalno. ukazuje na to da je glavna ideja koja povezuje makronivoe i mikronivoe res). te situacije za koncept razmenske mrežne strukture {exchange network structu­ . u Emersonovom teorijskom sistemu akteri mogu da budu i pojedinci i veće korporativne strukture (iako strukture deluju kroz aktere).264 D Ž O R D Z RiCER . U svoja dva eseja. odnosima razme­ ne i mrežnim strukturama. (2) kada se ljudi zasite nagrada koje su dobili iz određene vrste situacija. godine. Emerson je verovao da može da se osloni na biheviorizam a da istovremeno izbegne pretpostavku o superracionalnom akteru. Emerson je želeo da se bavi društvenim strukturama i društvenim promenama. dok se u drugom okrenuo makronivou. tako i makrofenomene. Takode. on je smatrao da može da izbegne optužbu za redukcionizam tako što će razviti teoriju razmene koja će biti u stanju da objasni kako mikrofenomene. tako i za makronivoe analize. kao što su organizacije i političke partije. Emerson se bavio psihološkim (mikro) osnovama društvene raz­ mene. Emerson je po­ stavio osnove svoje integrativne teorije razmene. On ističe tri osnovne pretpostavke teorije razmene: (1) Kada se ljudi nađu u situaciji za koju smatraju da donosi nagradu.

različiti akteri na raspolaganju imaju različite resurse. čime se formira pojedinačna mrežna struktu­ ra. Sve to je već poznato. Odnosi razmene i mreže razmene Akteri u Emersonovoj teoriji razmene na makronivou mogu biti pojedinci i kolektivi. dakle. na kraju svog prvog mikroorijentisanog eseja iz 1972. Dok se u prvom eseju iz 1972. Emerson usmerava bihevioristički orijentisanu teoriju razmene u drugom prav­ cu. Svi akteri u mreži. Drugo. takva mreža društvenih odnosa obuhvata niz pojedinač­ nih ili kolektivnih aktera. u drugom eseju Emerson se okreće odnosima društvene razmene i mrežama razmene. Mreža razmene ima nekoliko odlika. Ali. određeni broj odnosa razmene stoji u uzajamnom odnosu zavisnosti. društvenu strukturu mogu formirati najmanje dva od­ nosa razmene među akterima. U njemu Emerson pojašnjava da želi da u teoriju razme­ ne uključi društvene strukture kao zavisnu promenljivu. imaju mogućnosti za razmenu i odnose razmene s drugi­ ma. godine bavio akterom-pojedincem koji učestvuje u odnosima razmene sa svojim okruženjem (na primer. Prvo. Prema tome. Emerson je zainteresovan za odnose razmene medu akterima. . (3) dobijena korist zavisi od koristi koje imate na raspolaganju kada ulazite u odnose razmene.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 265 njih gube značaj. go­ dine. Mnogi od ovih odnosa razmene postoje i međusobno su povezani. pojedinačni ili kolek­ tivni. Konačno. Mreža razmene . osoba koja peca na jezeru). kao i različite međusobne odnose razme­ ne. To je tema kojom započinje njegov drugi esej iz 1972. te­ orija razmene usredsređuje se na razmenu nagrada (i troškova) u društvenoj interakciji. tvrdeći da želi da se pozabavi situacijama složenijim od onih kojima se obično bavi biheviorizam.mreža društvenih odnosa koji uključuju određeni broj indi­ vidualnih ili kolektivnih aktera. godine. formirajući tako pojedinačnu mrežnu strukturu. Različiti akteri imaju mnoštvo različitih resursa i mogućnosti razmene.

A-B i A-C. Odnos između dijadičkih razmena jeste uzajamno zavisan. 1963. B i C imaju zajedničko članstvo da bi se stvorila mreža razmene. godine. mora postojati i međuzavisan odnos između razmena A-B i B-C. u Juti. 1925. grupnog učinka. godi­ ne.266 D ž O R D Z RiCER . Odrastao u blizini planina. Nije dovoljno da A. u julu 1963. moći i društvenog uticaja. O d Nacionalne fondacije za nauku dobio je stipendiju za proučavanje grupnog učinka pod produženim stresom tokom tog uspona.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN! Ricard Emerson Biografska skica Ričard Emerson roden je u Solt Lejk Sitiju. godine. To iskustvo je opisao u publikaciji „Pre­ lazak preko Everesta" u decembarskom izdanju Godišnjeg biltena Kluba Sijera 1963. Jedno od njegovih najvećih lič­ nih dostignuća bilo je učešće u uspešnom pohodu na Mont Everest. godine. Njegove studije interpersonalnog ponašanja. Veza između razmenskih odnosa jeste od presudnog znača­ ja za prelazak s razmene između dva aktera (dijadička razmena) na pojave koje srećemo na makronivou. Taj projekat doneo mu je medalju Habard koju mu je uručio predsednik Džon Kenedi u ime Nacionalnog ge­ ografskog društva. kod kojih je intenzitet saradnje i takmičenja pojačan strahovima zbog ugroženosti životne okoline. obrazuju minimalnu mrežu (A-B-Q ukoliko je razmena u jednom odnosu zavisna od razmene (ili odsustva razmene) u drugom odnosu. planinskih vrhova i glečera. nikada se nije udaljio od reka. Može se reći da dva odnosa dijadičke razmene. . Ljubav prema planinama i ruralnom društvenom životu pla­ ninskih sela Pakistana postala je stalan izvor sociološke in­ spiracije za Ricarda Emersona tokom čitave njegove karijere. godi­ ne. kao i u članku objavlje­ nom u časopisu Sociometry. 1966. Izvor: Biografsku skicu napisala je Karen Kuk. često su inspirisane njegovim lič­ nim susretima s ekspedicijama.

negativna. Moć je središnji pojam Emersonove teorije razmene. (2) B nema kome da se obrati za alternativ­ ni izvor dobara i usluga. (4) B ne može da nastavi sa sprovođenjem svojih planova uko­ liko ne dobije resurse . ali i organizacije. svi koji ga poseduju imaju moć nad onima koji ga nemaju. pa i države). za te odnose može se reći da su povezani. koja se sastoji od dva ili više takvih odnosa. smatrajući da ona proističe iz uzajamne zavisnosti. vreme provedeno u zarađi­ vanju novca u jednom odnosu. novac za­ rađen u jednoj vezi koristi se da bi se postigao određeni status u drugoj).SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 267 Odnosi razmene. Jer. Emer­ son je moć video kao neprisilnu. . za razliku od teoretičara sukoba koji su moć videli kao sposobnost da se drugi prisiljavaju na osnovu činjenice raspolaganja resursima. suštinski su odnosi moći između aktera (koji mogu biti pojedinci. ali treba uočiti još i to da po Emersonu moćnik može da pri­ mora podložnika na zavisnost ne koristeći prisilu. Tako Emerson navodi četiri uslova pod kojima se kroz razmenu stvara odnos moći i zavisnosti. Svaki odnos razmene deo je šire mreže razmene.drugim recima. kako vidimo. ili barem ništa što je potrebno akteru A. a akteru B oni su neophodni kako bi mogao da ostvari svoje životne ciljeve. Akter A ima određene re­ surse (dobra ili usluge). odnosno odsustva zavisnosti. Ako razmena u jednom odnosu utiče na razmenu u drugom. i strukturalnih funkcionalista koji su moć videli kao skup sredsta­ va koji društvu omogućavaju da ostvari zajedničke ciljeve. a može biti i mešovita. nedobijanje resursa pri­ moralo bi ga da promeni životne planove i ciljeve. Moć aktera A koji ima resurse time je veća ukoliko: (1) akter B koji želi resurse (dobra ili usluge) nema ništa da ponudi zauzvrat. Ako je tražnja za nekim dobrom veća. Ta veza može biti pozitivna ukoliko razmena iz jednog odnosa po­ zitivno utiče na razmenu u drugom odnosu (na primer. smanjuje mogućnost da se provede -•Teme s prijateljima u drugom odnosu). ukoliko razmena iz prvog odnosa onemogućava razmenu u drugom odnosu (na primer. (3) B ne može da upotrebi silu da bi od aktera A besplatno izvukao resurse koji su mu neophodni. Zamislimo aktere A i B. Društvena razmena i odnosi moći i zavisnosti koji iz nje proizilaze u velikoj meri liče na razmenu koja postoji na tržištu gde je cena nekog dobra uvek određena na osnovu ponude i tražnje.

u okviru jednog odnosa. u jednoj od svojih novijih studija. Molm smatra da je moć kazne slabija od moći nagrade. Linda Molm u odnosima moći i zavisnosti naglašava ulogu ne­ gativnih ishoda . Međusobna zavisnost aktera ključna je za razumevanje Emersonovog rada. Ideja zavisnosti vezana je za Emersonovu definiciju moći. Moć aktera A nad akterom B jednaka je zavisnosti aktera B od aktera A i bazira se na njoj. Međutim. delimično i zbog toga što čin kažnjavanja obično izaziva negativnu reakciju. iako se nalazi u nekoj vrsti ravnoteže. Zavisnost podrazumeva po­ tencijalni trošak koji je akter. već da uzrok Moć . ali oni se vremenom kreću ka uravnoteženijem odnosu moć-zavisnost. koja se može sažeti u tvrdnju da. ali i da se kazne. Studije odnosa između moći i zavisnosti usmerene su na pozitivne ishode . Molm sugeriše da moć kazne nije sama po sebi manje efikasna od moći nagrade. ta međuzavisnost određuje priro­ du interakcije aktera i količinu moći koju imaju jedan nad dru­ gim. potencijalni trošak koji jedan akter može nametnuti drugome. S druge strane. Ravnoteža u odnosu između akte­ ra A i B postoji kada je zavisnost aktera A od aktera B jednaka zavisnosti aktera B od aktera A.prema Emersonu. Međutim. Nejednaka moć i zavisnost dovode do neravnoteže u od­ nosima.sposobnost da se drugi nagrade. voljan da toleriše.potencijalni trošak koji je akter spreman da toleriše u razmenskom odnosu. moć jednog ak­ tera nad drugim predstavlja funkciju zavisnosti drugog aktera od prvog. Moć se potencijalno ugrađuje u strukturu odnosa između aktera A i B.268 D Ž O R D Ž RlCER . to jest koji je spreman da plati. akter koji je manje zavisan ima više moći. Naime.moć kazne. moć može proizilaziti iz sposobno­ sti da se drugi nagrade. u odnosu razmene.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Moć-zavisnost Emerson definiše moć kao potencijalni trošak koji jedan akter može nametnuti drugome. Zavisnost . Između ostalog. kada postoji ne­ ravnoteža zavisnosti. Ona postoji čak i u izbalansiranim odnosima. . Moć se takođe može koristiti za osvajanje nagrada. Navedene definicije čine Emersonovu teoriju odnosa između moći i zavisnosti.

Oni snagu teorije razmene vide u integraciji mikronivoa i makronivoa. Kuk i Emerson tvrde da je određenje moći neke pozicije bazirano na stepenu zavisnosti čitave strukture od same te pozicije. uključujući tu razmene među povezanim pojedincima. Molm i njeni koautori otkrili su da se upotreba moći kazne češće doživljava kao pravedna ukoliko je koriste oni koji takode imaju moć nagrade. definišu teoriju razmene kao teoriju koja se bavi razmenama na raznim nivoima analize. koji posmatra društvenu strukturu kao razmenu. budući da se osnovne postavke te teorije odnose kako na pojedince. po njihovom mišljenju. usmerenih na makroskopska pitanja. Ranjivost podrazumeva zavisnost mreže od pojedine strukturalne pozicije.jedan na mikronivou. Osim toga. što može biti dopuna tradicionalnoj upotrebi laboratorijskih eksperimenata zarad proučavanja mikroskopskih problema. Drugo. koji se usmerava na društveno ponašanje kao razme­ nu. Integrativnija teorija razmene U objašnjavanju odnosa moći i zavisnosti. izraz značaja te pozicije u strukturi.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 269 njene relativne slabosti možda proizilazi iz činjenice da se ona ne koristi često. Kuk. i drugi. O'Brajan i Kolok identifikuju tri savremena trenda koji su usmereni na jednu integrativniju teoriju razmene. u skladu s integrativnim okvirom. Kuk. pretežno na makronivou. Da bi fokus s dijadičkog pristupa teoriji razmene prebacili na moć pozicije u okviru strukture. tako i na kolektive. oni usvajaju princip ranjivosti. zapaža se da se u velikom broju radova interesovanje pomera s dijada na šire mreže razmene. Džodi O'Brajan i Piter Kolok. U pokušaju da teoriju moći i zavisno­ sti izdignu na makroskopski nivo analize. o čemu je ranije . teorija razmene usredsreduje se na dijadičke odnose između aktera. Oni identifikuju dva koloseka u istoriji teorije razmene . kao i prirode od­ nosa moći i zavisnosti. korporacijama i državama. ona se eksplicitno bavi uticajem koji promene na jednom nivou imaju na druge nivoe analize. Prvi je po­ jačana upotreba istraživanja na terenu. Takva zavisnost čitavog sistema je.

U poslednje vreme. . TEORIJA STRUKTURACIJE U formulisanju jednog od najuspešnijih pokušaja da se ra­ zvije integrisana teorija. ne samo juče.270 DŽORDŽ RicER . odbacujući obe kraj­ nje alternative. prakse se ponavljaju i šire kroz prostor. Neki smatraju da se ono što se u američkoj sociologiji naziva * Napomena prevodioca: Ovde s pojma „akter" koji je korišćen u prvih šest glava i prvom delu glave 7. sre­ ću i u Cikagu. dok pojam dejsrvenik znači pojedinca ili grupu koji imaju sposobnost da menjaju društvene strukture. naredne godine i u sledećem veku. U samoj srži Gidensove strukturalne teorije. Ponekad to čine i drugi sociolozi koji insistiraju na razlici između ta dva pojma. tako da se shematizovane druš­ tvene prakse koje se mogu naći u Njujorku. Entoni Gidens krenuo je od istraživanja širokog spektra teorija koje polaze ili od pojedinca/dejstvenika (na primer. strukturalni funkcionalizam). niti na svakodnev­ nom delanju i interakcijama. između ostalog. sasvim je svejedno da li se upotre­ bljava pojam akter ili dejsrvenik. usmerene na društvene prakse.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN bilo reci. Stoga. Treće i najvažnije. U drugim slučajevima. Za Gidensovu koncepciju tih praksi važni su vreme i prostor: one se ponavljaju i prostiru kroz vreme. naredne nedelje. prateći au­ tora koji je s pojma actor prešao na pojam agent. što može da podseća i na drugačiju upotrebu) čime pokrivamo englesku reč agency. on sam ovde-onde upotrebljava pojam aktera. Umesto toga. bilo je dosta pokušaja teoretičara razmene da svoj pristup sintetizuju s drugim teorijskim orijentacijama. već na društvenim praksama koje se shematski ponavljaju. simbolički interakcionizam) ili od društva/strukture (recimo. prelazimo na pojam „dejsrvenik". Gidens tvrdi da moramo poći od ponavljajućih društvenih praksi. akter označava pojedinca ili grupu čije ponašanje u velikoj meri zavisi od društvenih struktura (tj. nalazi se odnos između dejstvenosti i struktu­ re. Slično tome. Tokiju i u Londonu. već će se pojaviti i sutra. Još jedna reč koja se javlja u ovoj glavi jeste dejstvenost (ali samo zato da bismo izbegli reč kao što je „delatnost". i ne samo danas. Iako autor na ovom mestu uvodi pojam dejstvenika. U nekim slučajevima. u teoriji strukturacije naglasak nije niti na društvenim strukturama. produbljuju se napori da se povezu teorija razmene i strukturalna sociologija. koji nemaju moć da ih intencionalno menjaju).

Intrisična povezanost dejstvenosti i strukture ogleda se u dva aspekta prakse koje Gidens naziva proizvodnjom i reprodukcijom. niti ih stvaraju strukturalni društveni uslovi u kojima se akteri nalaze. na drugoj strani. agency) i strukture. Kao što je već rečeno. veka. veka nije isti kao srpski jezik s počet­ ka 20. ali on insistira na tome da se one shvate kao rekurzivne (ponavljajuće). oni prihvataju da svoje živote žive kroz zatečene rutine i obrasce. zarad diskusije. Rckurzivnost . Mi smatramo da između te dve dihotomije postoje značajne ra­ zlike. U stvari. ali ćemo u ovoj glavi. oni imaju moć da kroz praksu definišu (proizvode) nove strukture. a sve društvene strukture podrazumevaju društveno delanje. To znači nekoliko stvari: (1) Društvene prakse nisu stvorene mentalno (niti na bilo koji drugi način) od Napomena prevodioca: U nekim ranijim radovima o Gidensu na srp­ skom jeziku Gidensov koncept duality preveden je kao dvojnost. polaznu tačku Gidensove analize čine društvene prakse. To je posledica činjenice da se jezik u procesu govora menja. Gidens dualnost sttukture objašnjava preko primera jezika i govora. to su dve strane istog novčića. On ovde odbija da društvenu realnost shvati kao paralelizam ili dualitet dva zasebna domena. u Evropi (Gidens je Britanac) shvata kao problem odnosa dejstvenosti (engleski.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 271 mikro-makro problemom. jezici se menjaju. Na jednoj strani. Srpski jezik s početka 21. svest i strukture. Po Gidensu. Sledeći pravila gramatike. dejstvenost i struktura ne mogu nastati odvo­ jeno.stav da akteri ne stvaraju društvene prakse. Ipak. Na taj način pojedinci kroz govor ne samo da reprodukuju jezik. Gidens to naziva dualitetom* strukture. stvarajući svoju svest i strukturalne uslove koji omogućavaju te prakse. dihotomije mikromakro i dejstvenost-struktura tretirati kao gotovo identične. Svako društveno de­ lanje uključuje strukture. ni mentalno (ni na bilo koji drugi način). ljudi se izražavaju kao dejstvenici. akteri su inovativni. Još manje nalikuje srpskom jeziku od pre 200 godi­ na. već ga takode menjaju kroz inovacije. Jezik je struk­ tura koja nam postavlja određena ograničenja u govoru. . Mi smo se ipak odlučili za dualitet. Dejstvenost i strukture neodvojivo su isprepletane s postojećim ljudskim aktivnostima i praksama. već smatra da su ta dva aspekta društvenog sistema objedinjeni. reprodukujemo jezik. akter simultano stvara prakse.

društvene konstrukcije realnosti ili društvenih struktura. Pojedinci su ono što Gidens naziva upuće­ nim akterima. koriste jezik. procesni i dinamički način. Kao rezultat toga sledi ispravljanje i revizija životnih planova i ciljeva. a sociolozi. account) ono što rade. Aktivnosti nisu proizvod svesti. Akteri koriste jezik (ovde Gidens pribegava etnometodologiji) da objasne (engleski.272 D Ž O R D Ž RlCER . procenju i samokritikuju. dakle. koriste jezik da objasne aktivnosti druš­ tvenih aktera. da bismo objasnili stvarnost neophodno je Refleksivnost . Prakse. Međutim.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN! strane aktera.sposobnost pojedinaca da vode računa o svom ponašanju i neprekidno ga preispituju. Posledica toga može biti da socijalni istraživač izmeni svet koji posmatra i na taj način dode do pogrešnih rezultata i zaključaka. kao i strukturalne uslove u kojima se one dešavaju. uključuju u prakse. . dejstvenici su. Uopšteno rečeno. oni stvaraju svoju svest i strukturalne uslove koji omogućavaju te prakse. ciljeve i stavove. s druge strane. strukture i svest. Gidensa interesuje svest ili refleksivnost. s obzirom na to da se ljudi ispoljavaju kao dejstvenici. Stoga se Gidens bavi pitanjem odnosa struktura i dejstvenosti na istorijski. Refleksivnost je važna osobina za koncept dejstvenosti jer nam objašnjava da po­ jedinci ne ulaze u svakodnevne prakse na jedan mehanički način. ljudi istovremeno revidira­ ju i menjaju svoje životne planove. Dvostruka hermeneutika — naučni koncepti i shvatanja društvenog sveta mogu uticati na shvatanje aktera čije se prakse istražuju. može se reći da se Gidens bavi dijalektičkim procesima u kojima nastaju prakse. Pre će biti da se ljudi. već i socijalni istra­ živači koji ih posmatraju. ispoljavajući se kao akteri. refleksivnost ne podrazumeva samo da je akter svestan sebe. akteri bez čijeg dejstva su se „stvari mogle odvijati i drugačije". To je Gidensa dovelo do poznate ideje o dvostrukoj hermeneutici. već vode računa o svom ponašanju i neprekidno ga preispituju. Radeći to. a kroz te prakse stvaraju se svest i struktura. procenju i samokritikuju. već da takode nadgleda aktivnosti koje su u toku. Stoga. (3) najvažnije od svega. (2) one nisu proizvod strukturnih društvenih uslova u kojima se akteri nalaze. Nisu samo društveni akteri refleksivni. svest i strukture simultano stvara akter. I društveni akteri (obični ljudi) i so­ ciolozi. Refleksivnost pokazuje da poje­ dinci nisu oruđa struktura koje se mehanički podvrgavaju druš­ tvenim činjenicama.

imaju veliku potrebu za predvidivošću i sigurnošću. već mu i omogućavaju da efikasno izađe na kraj sa svojim društvenim životom. kao što je već rečeno. To je nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije. ne samo da akteru pružaju osećaj sigurnosti. socijalni istraživači mogu izmeniti svet koji istražuju i tako dovesti do pogrešnih nalaza i zaključaka. U svojoj potrazi za osećanjem sigurnosti. to jest sposobnosti dejstvenika da menjaju svoje životne planove i ciljeve. tu se javlja novi problem: iz stalnog preispitivanja identiteta nastaje ontološka nesigurnost dejstvenika. . tako i svoje fizičko i društveno okruženje. ljudi. uključujući osnovne egzistencijalne parametre sopstva i društvenog identiteta. to jest za „uverenjem da je prirodni i društveni svet.u svoj svet. Ontološka nesigurnost . Gidens podrazumeva razvoj rutina koje ne samo da akterima pružaju osećanje sigurnosti. Ali ljudi često mogu da upotrebe koncepte koje su smislili sociolozi. Nadgledajući svoje svakodnevne aktivnosti.nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije. Međutim. Iako refleksivni. Naročito treba da obratimo pažnju na činjenicu da način na koji sociolog shvata društveni svet može imati uticaja na razumevanje aktera koji je predmet proučavanja. refleksija podrazumeva neprekidno preispitivanje naših identiteta. smatra Gidens.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 273 da se pozabavimo odnosom između svakodnevnog i naučnog je­ zika. upravo onakav kako nama izgleda". Akteri takode poseduju motivacije za delanje. Racionalizacija .pojam kojim Gidens označava razvoj rutina koje. stalno nadgleda kako sopstvene misli i aktivnosti. Ta­ kode važi obratno: sociolozi u svojim teorijama upotrebljavaju koncepte koje su smislili obični ljudi. akteri racionalizu. već im omogućavaju da efikasno izađu na kraj s društvenom stranom svoga života. od­ nosno sposobnosti dejstvenika da menjaju svoje životne planove i ciljeve. Ljudi u svakod­ nevnom govoru formulišu koncepte kojima izražavaju svet oko sebe. Isto to rade i sociolozi dok pokušavaju da objasne šta ljudi rade. Pod racionalizacijom. Na taj način. ljudi neprekidno me­ njaju svoje živote i identitete. Elementi teorije strukturacije Gidensova teorija strukturacije obuhvata njegovo shvatanje dejstvenika koji. a te motivacije uključuju želje i htenja koje iniciraju delanje. Dakle.

Nenameravane posledice — neočekivane pozitivne i negativne posledice. ali koje konstituišu i rekonstituišu društveni život. ali ako bismo ljude pitali zašto se ponašaju baš na taj način. ali većina naših postu­ paka. Zbog toga. tvrdeći kako se naše aktivnosti na kraju če­ sto razlikuju od nameravanih aktivnosti. Drugim recima.sposobnost da se aktivnost (praksa) opiše recima. Naime. po Gidensovom mišljenju. Praktična svest . Diskurzivna svest predstavlja sposobnost aktera da svoje aktiv­ nosti opišu recima i argumentovano navode razloge za neko po­ stupanje.sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju struk­ ture. Gidens pravi razliku između diskurzivne i praktične svesti.Obuhvata aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI dok su racionalizacija i refleksivnost neprekidno uključeni u de­ lanje. oni bi znali to da objasne. ne bismo mogli razumeti sve one veštine i znanja koje pojedinci upotrebljavaju u svakodnevici a nisu verbalno artikulisane. Ideja nenameravanih posledica igra veliku ulogu u Gidensovoj teoriji. a ne za ono što se govori. motivacije igraju značajnu ulogu u ljudskom ponašanju. Motivacije pružaju opšti plan za delanje. Ovaj drugi tip svesti naročito je važan za teoriju strukturacije. Usredsređenost na praktičnu svest omogućava lak prelaz s dejstvenika na dejstvenost. motivacije je prikladnije shvatiti kao potencijale za delanje. nije direktno motivisana. ako bismo zanemarili praktičnu svest i sve sveli samo na ono što ak­ teri mogu da izraze recima (što je osobina diskurzivne svesti). a naše motivacije uglavnom nesvesne. Gidens pridaje veliki značaj (njegovi kritičari kažu preveliki) dejstvenosti. tj. jer primarno odražava interesovanje za ono što se čini. na ono što akteri u stvari rade. Dej­ stvenost podrazumeva da se nešto ne bi dogodilo onako kako se dogodilo da se akter nije umešao i preduzeo aktivnost o kojoj je reč. Dejstvenost . Iako takvo delanje nije motivisano. da nisu dejstvovali. Gidens je uložio veliki napor da razdvoji dejstvenost od namera. Ono što se događa ne bi se dogodilo na taj način da se akteri nisu umešali i preduzeli tu aktivnost. Praktična svest tiče se aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. Te aktivnosti ne iziskuju potrebu da se izraze verbalno. a da nisu u stanju recima da izraze ono što čine. tj. i naročito je važna u prelasku s dejstvenosti na nivo društvenog sistema. nameravano delanje često ima nenameravane posledice.274 D20RD2 RlCER . Diskurzivna svest . .

sposobnost da se aktivnost (praksa) opiše recima. Iako takvo delanje nije motivisano. Usredsredenost na praktičnu svest omogućava lak prelaz s dejstvenika na dejstvenost. Drugim recima. Praktična svest . Diskurzivna svest predstavlja sposobnost aktera da svoje aktiv­ nosti opišu recima i argumentovano navode razloge za neko po­ stupanje.274 DžORDŽ RlCER . Zbog toga. Ovaj drugi tip svesti naročito je važan za teoriju strukturacije. a da nisu u stanju recima da izraze ono što čine. Gidens pridaje veliki značaj (njegovi kritičari kažu preveliki) dejstvenosti. oni bi znali to da objasne. i naročito je važna u prelasku s dejstvenosti na nivo društvenog sistema. Dejstvenost podrazumeva da se nešto ne bi dogodilo onako kako se dogodilo da se akter nije umešao i preduzeo aktivnost o kojoj je reč. motivacije je prikladnije shvatiti kao potencijale za delanje. da nisu dejstvovali. po Gidensovom mišljenju. Gidens je uložio veliki napor da razdvoji dejstvenost od namera. Gidens pravi razliku između diskurzivne i praktične svesti.Obuhvata aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. ako bismo zanemarili praktičnu svest i sve sveli samo na ono što ak­ teri mogu da izraze recima (što je osobina diskurzivne svesti). Ideja nenameravanih posledica igra veliku ulogu u Gidensovoj teoriji. Nenameravane posledice — neočekivane pozitivne i negativne posledice. ali većina naših postu­ paka. Motivacije pružaju opšti plan za delanje. tvrdeći kako se naše aktivnosti na kraju če­ sto razlikuju od nameravanih aktivnosti. Naime. nije direktno motivisana. ne bismo mogli razumeti sve one veštine i znanja koje pojedinci upotrebljavaju u svakodnevici a nisu verbalno artikulisane. Diskurzivna svest . tj. na ono što akteri u stvari rade. jer primarno odražava interesovanje za ono što se čini. ali koje konstituišu i rekonstituišu društveni život. . Praktična svest tiče se aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. nameravano delanje često ima nenameravane posledice.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN dok su racionalizacija i refleksivnost neprekidno uključeni u delanje. motivacije igraju značajnu ulogu u ljudskom ponašanju. a ne za ono što se govori.sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju struk­ ture. ali ako bismo ljude pitali zašto se ponašaju baš na taj način. a naše motivacije uglavnom nesvesne. Ono što se događa ne bi se dogodilo na taj način da se akteri nisu umešali i preduzeli tu aktivnost. Dejstvenost . Te aktivnosti ne iziskuju potrebu da se izraze verbalno. tj.

društveni fenomeni imaju kapacitet da postanu strukturi­ rani. ni oblik. oni ne shvataju činjenicu da struktura može da ograniči. Gidens nudi definiciju strukture koja nije u skladu s Dirkemovim shvaranjem struktura koje su u odnosu na aktera. . jer delanje podrazumeva moć ili sposobnost da se promeni situacija. pridajući najveći značaj nameri aktera (fenomenologija) ili spoljašnjoj strukturi (strukturalni funkcionalizam). Ali. ali same po sebi nisu ni izgled. strukturu čine strukturni instrumenti (pre svih. pra­ vila i resursi) koji sličnim društvenim praksama daju sistemski oblik. Umesto toga. akter prestaje da bude dejstvenik ako izgubi sposobnost (moć) da napravi pramenu. sistema i dualiteta strukture. spoljašnje i pri­ nudne. Preciznije rečeno. Strukture često omogućavaju dejstvenicima da rade stvari koje inače ne bi mogli činiti.po Gidensu. namera dejstvenika nema smisla ukoliko mu nije data moć. Gidens shvata da za aktere postoje ograničenja.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 275 U skladu sa svojim insistiranjem na dejstvenosti. ali veruje da sociolozi preuveličavaju važnost tih ograni­ čenja. Same strukture ne postoje u vremenu i prostoru. Gidens je dejstveniku pripisao veliku moć. Strukture daju izgled i oblik društvenom životu. Po Gidensu. Struktura može postojati samo kroz delanje ljudi. Konceptualno jezgro teorije strukturacije čine ideje struk­ ture. ali to ne znači da akteri nemaju mogućnost izbora i promene. Gidens ne poriče da strukture mogu biti prepreka za de­ lanje. Struktura . Njegovi dejstvenici imaju spo­ sobnost da promene društveni svet i društvenu strukturu. Iako Gidens umanjuje značaj strukturalnih ograničenja. on priznaje da akteri mogu da izgube kontrolu nad strukturnim instrumen­ tima društvenog sistema koji se prostiru kroz vreme i prostor. Zato Gidensova teorija strukturacije moć pripisuje akteru i delanju. Naravno. Struktura se neformalno definiše kao skup strukturišućih osobina (od kojih poseban značaj imaju pravila i resursi) koje sličnim društvenim praksama daju sistemski oblik. Staviše. Preciznije rečeno. ali i da omogući delanje. struktura je istovremeno omogućena postojanjem pravila i re­ sursa. struktura društvenim praksa­ ma omogućava da postoje u različitom vremenu i prostoru. i u suprotnosti je s teorijama koje odbacuju ta­ kav stav. moć logički prethodi svesti. Staviše.

Tačnije. to jest odnosi iz­ među aktera ili kolektiva koji se reprodukuju i tako prerastaju u uobičajene i opšteprihvaćene društvene prakse. tako i na mikronivou ljudske svesti.reprodukovane društvene prakse. za Gidensa je značajnija činjenica da su takvi sistemi često nenameravana posledica ljudskog delanja. pravila i resursi manifestuju se kako na makronivou društvenih sistema. Ideja društvenog sistema proizilazi iz Gidensovog primarnog interesovanja za prak­ su. On izražava ideju da dejstvenici i strukture čine dualitet (ne dualizam. Takve nenameravane posledice mogu postati nespoznati uslovi delanja i povratno uticati na njega. što je koncept koji će kasnije upotrebljavati Margaret Arčer). . ali akteri ipak nastoje da takvu kontrolu nametnu. Društveni sistemi . Iako neki društveni sistemi mogu nastati kao posledica svesne namere. naglašavajući da takav gubitak kontrole nije neizbežan. Strukturacija — delatnici i strukture međusobno su povezani do te mere da. Struktura i dej­ stvenost čine dualitet. koji čini osovinu njegove teorije strukturacije. strukture su otelotvorene u društvenim sistemima. dijalektički odnos između strukture i dejstvenosti. odnosi između akte­ ra ili kolektiva koji su reprodukovani. manifestuju se i u sećanju pojedinačnih dejstvenika. delatnici u stvari produkuju i repro­ dukuju strukture u kojima žive. Dakle. prvo ne može postojati bez drugoga. oni su međusobno povezani do te mere da. Kao rezultat toga.276 DžORDŽ RlCER . jedno ne može posto­ jati bez drugog i obrnuto. Struktura i dejstvenost čine dualitet. Osim toga.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Međutim. Sada je lako razumeti Gidensov koncept strukturacije. tj. Shvatanju strukture u konvencionalnom sociološkom smislu bliži je Gidensov koncept društvenog sistema. Društveni sistemi nemaju strukture. nakon čega postaju redovne druš­ tvene prakse. Po Gidensu. on pažljivo nastoji da izbegne veberovsku metaforu gvozdenog kaveza (vidi glavu 2). ali predstavljaju struktu­ ralne instrumente. u trenutku kada proizvedu aktivnost. druš­ tveni sistemi su reprodukovane društvene prakse. Strukture ne postoje samostalno u vremenu i prostoru. ljudi proizvode i reprodukuju strukture u kojima postoje. ali se manifestuju u društvenim sistemima u obliku reprodukovanih praksi. oni nisu međusob­ no nezavisni. u trenutku kada proizvedu delanje. Stavljanje tih uslova pod kontrolu može biti teško. Jasno je da strukturacija podrazumeva dijalektički odnos između strukture i dejstvenosti.

KULTURA I DEJSTVENOST Margaret Arčer je pitanje odnosa dejstvenosti i strukture usmerila u drugom pravcu. Obe zavise od toga da li su drugi lju­ di prisutni temporalno (vremenski) ili spacijalno (prostorno).pitanje društvenog poretka . U nekim drugim slučajevima može biti korisno da se struktura i delanje Dualizam .zavisi od toga koliko su dobro društveni sistemi integrisani kroz vreme i prostor. iako su u socijalnom životu isprepletane. Na taj način propuštaju da istraže međusobne odnose dveju strana . Ona smatra da je za teoretičare neophodno da odbace svaku teoriju koja onemogućava prouča­ vanje ovih međusobnih odnosa. Po našem mišljenju. Arčerova smatra da su struktura (i kultura) i dejstvenost u društvenom životu isprepletane. Jedno od Gidensovih najšire prihva­ ćenih dostignuća u socijalnoj teoriji jeste njegov napor da u prvi plan stavi pitanja vremena i prostora.dejstvenosti i strukture. jer to sprečava razumevanje od­ nosa između te dve strane. vreme i postor najvažnije su promenljive u Gidensovoj teoriji. ali da su analitički različite zbog čega njihov odnos naziva dualizmom. .struktura (i kultura) i dejstvenost mogu se razlikovati za analitič­ ke svrhe. Osnovni preduslov je interakcija licem u lice. društveni si­ stemi se prostiru kroz vreme i prostor.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 277 Kao što je već rečeno. Ključna razlika između Gidensa i Arčerove jeste razlika između dualiteta i dualizma. jer se time omogućuje posmatranje načina na koji se oni odnose jedno prema drugome. Međutim. tako da drugi ne mora­ ju biti prisutni. koncepti dualizma i dualiteta imaju određenu ulogu u analizi društvenog sveta. Takva distanca u smislu vremena i prostora sve više je moguća u savremenom svetu novih oblika komunikacije i transporta. a ne dualitetom. Arčerova tvrdi da Gidens (i dru­ gi) imaju preveliku želju da odjednom ispitaju obe strane novči­ ća. usredsređujući se na vezu između dejstvenosti i kulture. Središnje sociološko pitanje . u kojoj su drugi prisutni u isto vreme i na istom mestu. U nekim slučajevi­ ma razdvajanje strukture i delanja (ili mikronivoa i makronivoa analize) može biti korisno.

odbio je da . kultura podrazumeva nematerijalne fenomene i ideje. Predavao je sociologiju na prestižnom Kolež de Frans (College de France).278 DŽORDZ RICER . pravi razliku između strukture i kulture. Arčerova. Ne samo da su struktura i kultura znatno različite.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN (mikro i makro) posmatraju kao neodvojiva celina . 23. kao i većina sociologa. to je zapravo jedno empirijsko pitanje. uprkos preporodu kulturalne sociologije. HABITUS I POLJE Teorija Pjera Burdijea inspirisana je željom da se prevaziđe veštačka suprotnost između objektivizma i subjektivizma ili iz­ među pojedinca i društva. U jednom slučaju društveno okruženje je bolje analizirati upotrebom dualiteta. međutim.kao dualitet. strukturu i kulturu treba tretirati kao relativno autonomne. Ta razlika je. jer se u stvarnom svetu struktura i kultura oči­ gledno prepliću. a ne sjedinjene pod dominacijom struk­ ture. ja­ nuara 2002. Druga kritika koja se može uputiti Gidensu jeste to da je u teoriji strukturacije problem strukture i dejstvenosti potisnuo pro­ blem kulture i dejstvenosti. kultural­ na analiza poprilično zaostaje za strukturalnom analizom. godine. Dok je struktura oblast materijalnih fenomena i interesa. a u drugom može biti prikladnija upotreba dualizma. Ranih pede­ setih godina pohađao je Visoku učiteljsku školu u Parizu (Ecole Normale Superieure) gde je i diplomirao. Slično se može reći i za različite trenutke u vremenu. već su i rela­ tivno autonomne. Po Arčerovoj. Roden u malom ruralnom gradu na jugoistoku Francuske 1930. Burdije je odrastao u poro­ dici niže srednje klase (otac mu je bio službenik). a do kog dualitetom. Međutim. Međutim. Pjer Burdije Biografska skica Pjer Burdije umro je u sedamdeset prvoj godini života. Do kog stepena je društvo moguće okarakterisati dualizmom. kon­ ceptualne prirode. Trebalo bi da budemo u stanju da analiziramo i odredimo nivo dualiteta i dualizma u bilo kom socijalnom okruženju i u bilo koje vreme.

uključujući i obrazovanje. godine. a onda se 1964. Za Centar je bio vezan jedinstven izda­ vački poduhvat. godine i godinu dana radio kao asistent na Pariškom univerzitetu. pruživši sopstveni intelektualni doprinos. Burdije je tri godine radio na univerzitetu u Lilu. Vratio se u Francusku 1960. Godine 1968. Napisao je knjigu o tom iskustvu i ostao u Alži­ ru još dve godine nakon što je njegov vojni rok okončan. Kada se Remon Aron povukao 1981. delimično zbog toga što se protivio mediokritetskom kvalitetu svog obrazovanja i autoritarnoj strukturi škole. Burdije je postao plodniji autor. Burdije je kratko predavao u provincij­ skoj školi jer je 1956. vrlo važan za predstavljanje rada Burdijea i njegovih sledbenika. Iritirala ga je jaka komunistička. godine mobilisan. promišljaju i konstruišu te strukture. da bi na osnovu . Pohađao je predavanja Kloda LeviStrosa na Kolež de Fransu i radio kao asistent sociologa Remona Arona. Njegov rad imao je uticaja na brojne oblasti. a njegov ugled je nastavio da raste. osnovan je Centar za evropsku sociologiju a Burdije je ime­ novan za direktora. zbog čega je morao da provede dve godine u Alžiru. mesto na Kolež de Fransu ostalo je prazno. sa francu­ skom vojskom. Tokom narednih godina Burdije je postao uticajna ličnost pa­ riških. antropologiju i sociologiju. Većina vodećih francuskih socio­ loga (uključujući tu i Rejmona Budona i Alena Turena) nadmetala se za tu poziciju.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 279 napiše disertaciju. Dikremovci se kritikuju zbog prenaglašavanja objektivnih struktura i ignorisanja procesa društvene konstrukcije. Oni su saradivali s njim. kroz koje akteri do­ življavaju. konačno. Tokom 1960-ih go­ dina okupio je oko sebe grupu sledbenika. francuskih i. „Istraživačke delatnosti u društvenim naukam a " (Actes de la Recherche en Sciences Sociales). godine vratio na uticajan položaj direktora Praktične škole visokih studija (L'Ecole pratique des Hautes Etudes). ona je pripala Burdijeu. naročito staljinistička orijentacija škole kojoj se aktivno suprotstavljao. Nakon toga. Međutim. svetskih intelektualnih krugo­ va. Burdije smatra da Dirkem i njegova istraživanja društvenih činjenica (vidi glavu 2) spadaju u oblast objektivizma.

Interesujući se za dijalektiku između strukture i načina na kojHjudi stvara­ ju društvenu stvarnost. Burdije nedvosmisleno pripada strukturalističkoj perspe­ ktivi. Strukturalistička perspektiva — shvatanje da postoje skrivene ili potporne strukture koje determinišu ono što se dešava u društvenom svetu. koncentriše na dijalektički odnos između objektivnih struktura i subjektivnih fenomena. Međutim. jer se ta teorija usredsređuje na način na koji dejstvenici pro­ mišljaju. Prevazilaženje subjektivizma i objektivizma Težnja ka prevazilaženju subjektivizma i objektivizma usmerava Burdijea ka subjektivističkoj poziciji koja je povezana sa sim­ boličkim interakcionizmom (glava 6). Genetički strukturalizam definiše kao proučavanje objektivnih struktura koje su neodvojive od mentalnih struktura koje. strukturalni konstruktivizam ili genetički strukturalizam. ali se razlikuje od većine tradicionalnih strukturalista. podrazumevaju internalizaciju objektivnih struktura. Burdije smatra da su teorije kao što je simbolički interakcionizam previše usmerene na dejstvenost i da istovremeno ignorišu strukture. koje vidi kao ishod dijalektičkog odnosa između strukture i dejstvenosti. dok istovreme­ no ignoriše šire strukture u kojima se ti procesi odvijaju. toga delovali. Simbolički interakcionizam Burdije uzima kao primer subjektiviz­ ma. aktere u stvarnom životu. Objektivisti zanemaruju dejstvenost i dejstvenike. jer one u krajnjoj liniji utiču na objektivne strukture. Da bi izbegao dilemu objektivizam-subjektivizam. te predstave se ne mogu ignorisati. Ipak. ali nisu ni proizvod slobodne volje.280 DŽORDŽ RlCER . ali nisu ni proizvod slo­ bodne volje. nasuprot tome. Objektivne strukture ograničavaju mišljenje. akciju i interakciju. tj. Prakse nisu objektivno determinisane. ishod dijalektičkog odnosa između strukture i dejstve­ nosti. kao i način na koji ljudi predstavljaju svet. Burdije označava svoju orijentaciju kao konstruktivistički struktutalizam. Prakse nisu objektivno determinisane. s druge strane.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN. dok je Burdije naklonjen strukturalističkoj poziciji koja iz vida ne gubi dejstvenike. Burdije kritikuje i nju. . Burdije usmerava pažnju na prakse. objašnjavaju i predstavljaju društveni svet. Prakse — po Burdijeu. Burdije se.

improvizaciju regulišu strukture. njegova uloga veoma je ograničena: invencija je nenameravana. zainteresovan za odnos između mentalnih i društvenih struktura. Njegov rad se u mnogo većoj meri nastavlja na strukturalizam. Njih naročito uznemirava njegova nevoljnost i nemogućnost da svojom teorijom obuhvati subjektivnost. Burdijeov konstruktivizam ignoriše subjektivitet i intencionalnost. ono što Burdijea zai­ sta razlikuje od strukturalista jeste činjenica da on istovremeno usvaja jednu konstruktivističku perspektivu koja mu omoguća­ va da se bavi genezom obrazaca percepcije. na osnovu svojih pozicija u društvenom prostoru. on se smatra poststrukturalistom. struk­ ture istovremeno podstiču i ograničavaju percepciju i konstrukciju koje se odvijaju u društvenom svetu. Iz tog razloga. Dok habitus postoji u umu aktera. Neki mikrosociolozi se ne bi složili sa Burdijevim gledištem. . percipiraju i konstruišu društveni svet. Ipak. kao i socijalnim strukturama. njegov rad naginje ka strukturalizmu. polja postoje izvan njihovog uma.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 281 Dok su se oni bavili strukturama u okviru jezika i kulture. Burdije je.shvatanje da percepcije. što mu do određenog stepena i uspeva. Za razliku od konstruktivizma većine drugih teoretičara (na primer. Međutim. fenomenologa ili simboličkih interakcionista). Konstruktivistička perspektiva . On je smatrao da je društveni svet sačinjen od objektivnih struktura koje su nezavisne od aktera. u Burdijeovoj teoriji ima dosta mesta za dinamičnog aktera (dejstvenika). Međutim. on smatra da je važan deo njegove socio­ logije način na koji ljudi. mišljenja i delanja. kao i u njihovom međusobnom dijalektičkom odnosu. Ipak. Iako Burdije nastoji da poveže strukturalizam i konstruktivi­ zam. misli i aktivnosti stvaraju društvene strukture. to jest aktera koji je sposo­ ban za invenciju i improvizaciju. smatraju­ ći ga za tek nešto više od običnog strukturalizma. Međutim. zapravo. Srž Burdijeovog rada i napora da poveže subjektivizam i objektivizam leži u njegovim konceptima habitusa i polja. Bur­ dije tvrdi da strukture postoje i u samom društvenom svetu. nego na konstruktivizam. ali koje mogu usmeravati ili ograni­ čavati njihove misli i postupke.

Kroz ove sheme ljudi istovremeno stvaraju. Habitus koji se ispoljava u svakom pojedin­ cu. Međutim. Habitus. ljudi mogu imati neodgovarajući habitus. polovi i društvene klase. dakle. Ljudi poseduju seriju internalizovanih she­ ma kroz koje opažaju. Habi­ tus je mentalna ili kognitivna struktura kroz koju se ljudi bave društvenim svetom. On omogućava akteru da razume druš­ tveni svet. Habitus stvoren na selu sprečava pojedinca da se dobro snalazi u životu na Vol stritu. što znači da nemaju svi isti habitus. zavisi od prirode nečijeg položaja u društvu.stanje koje nastaje kada pojedinac ima habitus koji ne odgovara situaciji u kojoj živi.282 D20RDŽ RlCER . opažaju i proce­ njuju svoje prakse. Dobar primer je kada neko ko potiče iz seoskog okruženja savremenog pretkapitalističkog društva počne da radi na Vol stritu. Međutim.mentalne ili kognitivne strukture kroz koje ljudi deluju u društve­ nom svetu. habitus nastaje internalizacijom druš­ tvenih struktura. On nastaje kao rezultat dugotrajnog zauzimanja određe­ ne pozicije u okviru društvenog sveta. može se prenositi s jednog polja na drugo. stvoren je tokom životnog veka pojedinca i predstavlja funk­ ciju određene tačke društvene istorije u kojoj se javlja. kao što su starosne grupe. shvataju. Možemo reći da je habitus internalizovana ili otelovljena društvena struktura.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREf« Habitus Burdije je najpoznatiji po svom konceptu habitusa. Habitus . vrednuju i procenjuju društveni svet. Habitus je istovremeno postojan i prenosiv (engleski. mogu patiti od onoga što Burdije naziva histereza. oni koji zauzimaju istu poziciju u društvu obično imaju sličan habitus. . Habitus odražava objektivne podele u klasnoj strukturi. U tom smislu. U svakom trenutku pristupačan habitus stvoren je tokom kolektivne istorije. transposable) .tačnije. Histereza . Dijalektički gledano. ali postojanje mnoštva habitusa znači da se društvene strukture ne nameću svim akterima na isti način. habitus takođe može biti kolektivni fenomen.

Naravno.upotreba teorijskih i empirijskih alata od strane so­ ciologa zarad boljeg razumevanja sopstvene discipline. Zapravo. Jedini način da se izbegne takva sudbina jeste da se razume priroda sila koje deluju na sociologe u datom istorijskom trenutku.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 283 Ključni koncept Refleksivna sociologija Pjer Burdije se poziva na refleksivnu sociologiju u kojoj so­ ciolozi koriste sopstvene alate radi boljeg razumevanja svoje discipline. habitus podrazumeva Refleksivna sociologija . kao i za samu disciplinu. Burdije je tvrdio da su naučne tvrdnje sociologije i drugih društvenih nauka potvrda moći. Habitus stvara društvo. Te sile se mogu razumeti samo kroz metateorijsku analizu. taj stav ima neugodne posledice po Burdijeov rad: on je pokušao da održi sopstvenu simboličku moć. koji provode karijere pretvarajući aspekte društvenog sveta u objekte posmatranja. . kako bi se postigla razlika (distinkcija). Kada sociolozi shvate prirodu sila koje deluju na njih. S jedne strane. biće im lakše da kontrolišu njihov uticaj na sopstveni rad. Takođe je zainteresovan za strategije pojedinačnih sociologa. habitus je strukturišuća struktura. ali i društvo stvara habitus. S druge strane. Sociolozi. Koristeći sopstvenu termino­ logiju. pojedini sociolozi koriste žargon da bi postigli visok položaj u okviru polja. struktura koja strukturiše društvo. kao i odnos između tih polja i polja stratifikacije i politike. dok je istovremeno kritikovao naučni pristup koji leži u osnovi njegovog rada. ili ono što Burdije naziva socioanalizom. Burdije želi da istraži habitus i prakse sociologa u okvi­ ru polja sociologije kao discipline i u okviru polja akadem­ skog sveta. Drugim recima. Burdije iznosi interesantan primer za metateoretisanje kada tvrdi da sociolozi moraju izbeći zamku da postanu igračke društvenih sila koje utiču na njih i njihov rad. tačnije. Sam Burdije je uvek nastojao da koristi sociologiju da bi svoj rad očistio od društvenih determinanti. struk­ tura koju strukturiše društvo. pokušavajući da so­ ciologiju razdvoje od sveta prakse. Na primer. on je strukturisana struktura. treba da se posvete objektivizaciji sopstvenih praksi.

Koncept habitusa omogućava Burdijeu da izbegne izbor između subjektivizma i objektivizma. fiksirana struktura. U svemu što ljudi rade. Iako je habitus internalizovana struktura koja ograničava mišljenje i izbor delanja. Habitus samo sugeriše šta bi ljudi trebalo da misle i šta bi trebalo da odluče da rade. kroz praksu se stvara habitus. ali takode podrazumeva eksternalizaciju stvari koje su za poje­ dinca unutrašnje. kao rezultat prakse stvara se društvo. Međutim. ljudi nisu ni potpuno racional­ ni (Burdije prezire teoriju racionalnog izbora).imaju smisao za praktično. tačnije. on ih ne determiniše. Taj nedostatak determinizma jedna je od glavnih razlika između Burdijeovog stanovišta i stanovišta tradicionalnih strukturalista. utiče na unifikaciju i stvaranje prakse. već i zbog toga što nas to podseća na Burdijeov relacionizam. postoji logika. Potonji je važan u ovom kontekstu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM dvostranu dijalektiku: on uključuje internalizaciju spoljašnjih struk­ tura. habitus. kroz praksu. neprekidno oblikuju i prilagodavaju. jer nam omogućava da shvatimo da habitus nije nepromenljiva. on se manifestuje u našim najprak­ tičnijim aktivnostima. logika prakse. nisu strukturni narkomani (ljudi koji nisu sposobni da se odupru snazi dejstva društvenih struktura). Habitus obezbeđuje principe po kojima ljudi prave izbor i odabiraju strategije koje će upotrebiti u društvenom svetu. po Bur­ dijeu. govorimo . To je važno ne samo zbog toga što se time podvlači razlika između praktične logike i raci­ onalnosti (formalne logike).284 D Z O R D Ž RlCER . Iako prakse obično oblikuju habitus. Praktična logika je politetička. sa svoje strane. Prakse posreduju između habitusa i društva. Niti smo u stanju da jezički izrazimo kako on funkcioniše. već ga pojedinci. Iako nismo svesni ha­ bitusa i njegovog delovanja. naša praktična logi­ ka može sadržati mnoštvo konfuznih i (sa stanovišta formalne logike) naizgled nelogičnih značenja. niti smo u stanju da ga kontrolišemo voljnim aktima. ljudi. Habitus nije svest. Iako je ovaj proces donošenja odluka odraz delovanja habitusa. kao i po Garfinkelu i etnometodolozima. Kao rezultat toga. s druge strane. oni se ponašaju razborito . ljudi svesno razmatraju opcije. Ne možemo ga ispitati introspektivno. S jedne strane. kao što je način na koji jedemo.

Oni su. simbolički). društveni. polje moći (politike) jeste najvažnije. koji odražava prvenstvo polja moći. umetnost. Pozicije različitih dejstvenika u okviru polja određene su ve­ ličinom i relativnom snagom kapitala koji poseduju. Polje je tip konkurentskog tržišta na kome se upotrebljavaju i raspo­ ređuju različite vrste kapitala (ekonomski. visoko obrazovanje). Polje Burdije koncept polja posmatra relaciono. kao i na spoljašnje strukture koje deluju na njih. ne odgovaraju prosto mehanički.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 285 ili tresemo nos. analitičar treba da pokuša da odredi prirodu habitusa dejstvenika koji zauzimaju različite vrste pozicija u okviru polja. Dakle. Oni su ograničeni strukturom polja. religija. odnosi nisu interakcije ili intersubjektivne veze medu pojedincima. . Struktura polja oblikuje strategije koje se koriste da se osiguraju ili poprave pozicije. kao pojedinci ili kolektivi. Prvi korak. Međutim. Ti odnosi postoje odvojeno od individual­ ne svesti i volje. Burdijeovim pristupom izbegavaju se ekstremi nepredvidljivih novina i potpunog determinizma. jeste da se odredi odnos bilo kog posebnog polja prema polju moći. usmereni na odbranu sopstvene pozicije ili na njeno poboljšanje. Pozicije zauzimaju dejstvenici ili ustanove. Osim toga.mreža odnosa između objektivnih društvenih pozicija. Društvo ima određeni broj poluautonomnih polja (kao što su na primer. Burdije analizu polja formuliše u tri koraka. Habitus deluje kao struktura. Polje je mreža odnosa medu objektivnim položajima koji su unutar te mreže. Burdije polje vidi kao oblast borbe među ljudima koji za­ uzimaju pozicije u polju. Burdije čak koristi vojnu simboliku (položaji. kulturni. ali istovremeno leži u njihovoj osnovi. Drugi korak je definisanje objektivne strukture odnosa među pozicijama u okviru polja. od kojih svako ima svoju posebnu logiku i među akterima stvara uverenje o tome šta se u svakom polju najviše vrednuje. ali ljudi na njega. utvrđenja) da opiše borbe koje Polje . Konačno. hi­ jerarhija odnosa moći u okviru političkog polja služi strukturira­ nju svih drugih polja. a ne struktural­ no.

Burdije državu vidi kao poprište borbi za monopol nad onim što on naziva simboličko nasilje. društveni kapital se sastoji od vrednih društvenih odnosa među ljudima. Umesto toga.poštovanje i prestiž koje akter uživa u društvu. Burdije pravi razgra­ ničenje između četiri tipa kapitala. Strategije koje koriste akteri zavise od njihovog habitusa i prirode njihove pozicije u okviru polja. . Društveni kapital . i uopšte. Politički aspekt Burdijeovog dela najjasniji je u njegovim idejama simboličkog nasilja. Oni koji zauzimaju pozicije u okviru polja koriste različi­ te strategije. naravno. pre bi se moglo reći da je razumni utopista.razne vrste legitimnog znanja koje akter poseduje. To treba da osnaži i podupre njihovu poziciju tako što će.286 D20RDŽ RlCER . Kapital omogućava pojedincu da kontroliše sopstvenu sudbinu. Burdije je zainteresovan za emancipaciju ljudi od ovog nasilja. od klasa i političke dominacije. Jezik.ekonomski resursi koje akter poseduje. Međutim. Burdije smatra da je obrazovni sistem duboko zadro u reprodukciju postojeće vlasti i klasnih odnosa. Ekonomski kapital .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN: se dešavaju unutar polja. jer je dejstvenik nad kojim se ono sprovodi uključen u njegovo sprovođenje. Kulturni kapital . Kulturni kapital uključuje različite oblike legitimnog znanja. kao i sudbinu drugih. značenja i simbolički sistem vladajućih nameću se ostatku populacije. i suprotno je direktnijim oblicima društvene kontrole na koje se sociolozi obično usmeravaju. To je blaža forma nasilja. Simboličko nasilje sprovodi se indirektno. one su strukturirane i struktur­ no paternizovane i regularne. Ideja je. on nije naivni utopista. najviše kroz kul­ turne mehanizme. između ostalog. pa je značenje ekonomskog kapitala očigledno. od ostatka društva prikriti ono što oni čine i primorati potčinjene da prihvate legitimitet dominan­ tne pozicije koju oni zauzimaju. Opštije rečeno. Ta ideja još jednom pokazuje da Burdijeovi akteri imaju barem nešto slobode. te strategije nisu svesne i unapred planirane. Simbolički kapital . simbolički kapital proizilazi iz nečijeg ugleda i prestiža. Obrazovni sistem je glavna ustanova kroz koju se sprovodi simboličko nasilje nad ljudima. Međutim. preuzeta iz ekonomske sfere.obim vrednih i korisnih društvenih odnosa koje akter poseduje.

ali u tom procesu klasifikuju i sami sebe. na primer. Ukus služi da poveže one koji imaju slične sklonosti i da ih razlikuje od onih koji imaju drugačiji ukus.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 287 Naglašavajući značaj habitusa i polja. da poka­ že da kultura može biti legitiman predmet naučnog proučava­ nja. Kroz svoj rad Burdije pokušava. on se prvenstveno bavi odnosom habitusa i polja. kao što su hamburgeri i pomfrit. Analizirajući ukus. sklonost ka ozbiljnoj muzici). Burdije je pr­ venstveno zainteresovan za varijacije u estetskom ukusu. u svom radu Burdije jukstapozicionira (protivstavlja) ukus prema rafiniranim objektima kao što je prefinjena hrana. . kroz svoje sklonosti Metodološki holisti . S jedne strane. smatrajući da odnos funkcioniše na dva osnovna načina. habitus čini da polje bude smisleno i vredno ulaganja energije. Preciznije. Burdije ne pokušava samo da razvije apstraktan teorijski sistem. s ukusom pre­ ma najobičnijoj hrani. on ga istovremeno povezuje sa serijom empirijskih pitanja i time izbegava zamku čistog intelektualizma. Primena teorijskog pristupa ilustrovana je u njegovoj empirijskoj studiji La Distinction (1979) koja istražu­ je estetske sklonosti različitih društvenih grupa.sociolozi koji se bave makronivoom društva i smatraju da on određuje mikronivo. steče­ noj sklonosti razlikovanja različitih kulturnih objekata estetskog uživanja i njihovog različitog vrednovanja. tako i masovne (na primer. između ostalog. kulturne sklonosti različitih grupa u okviru društva (naročito klasa i delova klasa) formiraju usklađene sisteme. lju­ di klasifikuju objekte. reintegriše s kulturom u antro­ pološkom smislu koja obuhvata sve oblike kulture. kantri ili rep muzika). On pokušava da kulturu. naročito polja i habitu­ sa. u mogućnosti smo da kategorišemo ljude prema ukusima koje izražavaju. Burdije odbacuje podelu na metodološki individualizam i metodološki holizam i usvaja stanovište koje se može označiti kao metodološki relacionizam. pruži osećanje sopstvenog mesta u društvenom poretku. između ostalog. polje uslovljava habitus. Zbog strukturalnih nepromenljivih. da pojedincu. u smislu elitne kulture (na primer. Primena habitusa i polja: Distinkcija. kako elitne. Ukus je takođe praksa koja služi. s druge strane. Kroz praktičnu primenu ukusa. kao i drugima. Tačnije.

polje druš­ tvene klase ima dubok uticaj na sposobnost pojedinca da igra ovu igru. treba posmatrati u kontekstu svih međusobnih odnosa. On ta polja vidi kao niz položaja na kojima se odvija mnoštvo igara.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREU prema različitim vrstama muzike ili filmova. Taj kapital je velikim delom rezultat klasnog porekla ljudi i njihovog . čak i u odnosu na tako obične aspekte kulture kao što je odeća. Ukus je šansa da se zauzme i ojača pozicija pojedinca u okviru polja.288 D Ž O R D Ž RlCER . ukusi prema umetnosti ili filmu povezani su s ukusima prema hrani. makar i nesvesno. Te prakse. nego površna mišljenja i verbalni izrazi. naravno. ukusi igraju ulogu „provodadžije". Cilj svih tih sklonosti jeste da objedine klase. prirodom pozicija i interesima koji su s njima povezani. Ta delanja. struktura klase je ta koja oblikuje habitus. svet kulturnih dela povezan je s hijerarhijskim svetom socijalnih kla­ sa. u totalitetu i celini. najznačajniji je njihov dijalektički odnos. Na tom tržištu ljudi koriste kulturni a ne ekonomski kapital. Sklonosti ljudi. Drugim recima. sportu ili frizurama. određena su strukturom polja. tačnije. ta igra takođe podrazumeva samopozicioniranje i upotrebu širokog spektra strategija koje pojedincu omogućavaju da se istakne u igri. Međutim. nameštaj ili kuvanje. koja preduzimaju dejstvenici (individualni ili kolektivni) na posebnim pozicijama. Dakle. Kroz ukuse jedan habitus izražava svoju kompatibilnost s drugim habitusom. Sledstveno. Iako su za Burdijea važni i habitus i polje. Burdije posmatra kulturu kao neki vid ekonomije ili tržišta. nastaju prakse. habitusom. Izvan dijalektičkog odnosa između habitusa i polja. polje i habitus međusobno se definišu. Ali. i sam je hijerarhijski i hijerarhizujući. iako naizgled izolovani. Ukuse mno­ go više oblikuju te duboko ukorenjene i dugotrajne dispozicije. naročito kulturne prakse. Dva su međusobno povezana polja uključena u Burdijeovu studiju ukusa: klasni odnosi (naročito u okviru frakcija domi­ nantne klase) i kulturni odnosi. Ne treba posebno naglašavati da Burdije ukuse takođe po­ vezuje sa svojim ključnim konceptom. oblikovane su habitusom. kao i sve druge. Dijalektički gledano. oni iz viših klasa mnogo su sposobniji da svoje ukuse nametnu i suprotstave ukusima onih iz nižih klasa.

ali promene ukusa takođe najčešće proizvode promene kulturnih dobara. suština borbe je u klasnom sistemu. Burdi­ je se dobro pomučio da razjasni kako se njegova pozicija ne svodi prosto na koncept upadljive potrošnje Torstena Veblena (vidi glavu 3) po kojoj je osnovna pokretačka snaga ljudskog ponašanja potra­ ga za distinkcijom (razlikom). on tvrdi da svaki akter želi da zauzme određenu poziciju unutar polja da bi se razlikovao od onih koji zauzimaju susedne pozicije. Između prirode kulturnih proizvoda i ukusa postoji dijalek­ tika. Kurir ili Vreme ili letovališta koja posećuju . čime po­ goršavaju svoju poziciju na tržištu.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 289 obrazovnog iskustva. Umesto toga. kada se pogledaju sva polja zajedno. vladaj uća klasa nasuprot potčinjenoj klasi). sledbenici stare mode naspram sledbenika nove mode) i klasnoj oblasti (na primer. onaj ko kupi koncertni klavir razlikuje se od onoga ko iza­ bere harmoniku. Promene u kulturnim dobrima vode izmenama ukusa. koji troše kako bi popravili svoju poziciju. već takođe strukturira i ono što proizvođači proizvode da bi zadovoljili tu potražnju. U stvari. dok se drugi (harmonika) smatra vulgarnim. već i na razliku u moći. Promene u ukusu (a Burdije sva polja posmatra kroz vre­ me) rezultat su borbe između suprotnih snaga u kulturnoj (na primer.pića koja piju. ili ga gube. Struktura polja ne samo da uslovljava želje potrošača za kulturnim dobrima. Međutim. Kupovina određenih kulturnih do­ bara (na primer. Ljudi nastoje da se razlikuju u čitavom spektru kulturnih polja . a kulturna . „sinalco" ili „happy day". pozicija u polju ne ukazuje samo na razliku u položaju. To što se jedan izbor (koncertni klavir) vidi kao izraz visokog statusa.Crnogorsko primorje ili Maldivi. rezultat je dominacije jednog gledišta i simboličkog nasilja koje se sprovodi nad onima koji imaju drugačiji pogled na stvari. Na tržištu ljudi stiču manji ili veći kapital. novina koje čitaju. dok nabavka drugih („yugo") ne donosi nikakav dobitak. Ali. „mercedes") donosi profit. postoji gotovo neiscrpan skup polja na kojima je moguće ispoljavati razlike. automobila koje voze. Na primer. Ljudi kroz ukuse pokazuju koliko su različiti od drugih. ili čak donosi gubitak. Odnosi razlikovanja objektivno su inkorporirani u ove proizvode i reaktiviraju se pri svakoj kupovini. „mercedes" ili „yugo".

zapošljavaju njihove najbolje profesore. on ne želi da ih svodi na puko eko­ nomsko pitanje ili na odnose proizvodnje. osoblja itd. i koji stvaraju najveći broj doktora nauka. Elitni uni­ verziteti gotovo uvek podrivaju njihove napore tako što. širok spektar aka­ demskih odeljenja. Postoji relativno mali broj elitnih univerziteta u SAD (na primer. Suprotnosti u okviru klasne strukture uslovljavaju suprotnosti u ukusima i habitusu. To je mreža odnosa objektivnih pozicija. Recimo. Iako Burdije pridaje veliki značaj društvenim klasama.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOflE* j borba između umetnika i intelektualaca. kao i prosečnim platama . Stenford) kojima pripada najveći deo najpoznatijih i najproduktivnijih naučnika. Ta hije­ rarhija se odražava. Među tim pozicijama nalaze se univerziteti i koledži. između ostalog. Kao i druga polja. predstavlj* odraz neprekidne borbe između različitih frakcija vladajuće klase za pozicije s kojih je moguće definisati kulturu. profesora različitih ni­ voa. na primer. veka visoko obrazovanje u Sjedinjenim Drža­ vama svakako predstavlja polje u smislu termina koji koristi Burdije. U okviru svakog univerziteta po­ tus. 1. ali to je praktično nemoguće. obrazovanje se može posmatrati kao široko bojno polje na kome se odvija mnoštvo borbi da bi se zaštitile ili poboljšale pozicije.290 i D ž O R D Ž RlCER . na primer. Postoji veliki broj manjih uni­ verziteta (većina državnih univerziteta) koji bi želeli da po­ stignu elitni status. istorija i engleski jezik) kotiraju još niže. Primena socioloških koncepata na savremeno društvo „Polje"američkog višeg obrazovanja danas Početkom 21. Fakulteti protiv fakulteta. diplomiranih studenata i nesvršenih studenata. pri­ rodne nauke (kao što su fizika ili hernija) gotovo uvek se kotiraju iznad društvenih nauka (kao što su ekonomija ili sociologija). već smatra da je klasa definisana i habitusom. stoji statusna hijerarhija medu fakultetima. Elitni univerziteti naspram onih koji pretenduju na taj sta­ 2. sekretara i dekana. i u fondovima koji su * namenjeni pojedinim fakultetima. dok se umetnost i neke društvene nauke (na primer. Harvard. odnosno čitav društveni svet. Primera takvih borbi ima više.

s drugim članovima nastav­ nog kadra. ali nam makar pruža neku sliku o tome. Nastavni kadar naspram dodiplomaca. veće plate i veći prestiž. nisu naročito voljni da je dele. a možda čak i prelazak na neki elitni univerzitet. Profesorski kadar naspram postdiplomaca. Fakulteti nižeg ranga često se bore da se po­ pnu na hijerarhijskoj lestvici kako bi obezbedili više sredsta­ va. U tom smislu. profesori su ti koji odlučuju ko će od niže rangiranog osoblja biti unapređen. većinu svog vremena posvećuju pisanju i istraživanji­ ma koja će im doneti unapređenja. u kontekstu svog interesovanja za dija­ lektički odnos između habitusa i polja. Opštije rečeno. a najčešće im se suprotstavljaju fakulteti višeg ranga. Burdije nudi jednu osobenu teoriju o odnosima između dejstvenosti i strukture. 5. Njegova teorija karakte­ ristična je i zbog usredsređivanja na prakse (u ovom slučaju. Međutim. . ovim nije iscrpljena lista položaja. odnosa i borbi na polju savremenog višeg obrazovanja u Sjedinjenim Drža­ vama. ima moć nad njima. niže rangirano osoblje pokušava da osvoji deo moći koju poseduju profesori. asistenti i docenti tek nastoje da postanu profesori i zauzmu njihova mesta. naročito ako su ambi­ ciozni.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 291 3. Svi koji su upisali poslediplomske studije žele da dobiju master diplomu ili doktorat jer se nadaju da će im to omogućiti da zauzmu pozicije na fakultetu. Naravno. no vreme i pažnja nastavnika. Redovni i vanredni pro­ na fakultetima. Studentima je potreb­ rand nalaze se mnogo niže u statusnoj hijerarhiji od većine nižeg nastavničkog osoblja koje. ali ovi. fesori imaju najveću moć u akademskom svetu. ne treba posebno naglašavati. Saradnici. postojeći nastavni kadar odlučuje koli­ ko će biti težak taj proces i ko će postati doktor nauka. na estetske prakse) i njegovog odbijanja da se bavi jalovim intelektualizmom. ona predstavlja povratak marksistič­ kom interesovanju za odnose između teorije i prakse. Međutim. Stariji profesori naspram mlađih. a ovi. Masteri i dokto­ 4.

3. Polje je mreža odnosa među objektivnim pozicijama u okviru polja. 15. u procesu delanja. Gidensov pristup karaktriše moć koju on pripisuje dejstveniku. te da treba da se fokusiramo na odnose između kulture i dejstvenosti. kulturnog. 9. različiti akte­ ri različito vrednuju različite resurse i imaju različite mogućnosti razmene i različite međusobne odnose razmene. 2. 4. 5. Suprotno Gidensu. Ričard Emerson formulisao je jednu integrativniju teoriju razmene. 6. Margaret Arčer zastupa dualizam. 17. oni se ne mogu međusobno odvojiti. Struktura se nekonvencionalno definiše kao skup instrumenata strukturacije (naročito pravila i resursi) koji sličnim društvenim praksama daju sistemsku formu. Postoji veći broj ovih odnosa razmene i oni su međusobno pove­ zani u pojedinačnu mrežnu strukturu. 11. Strukturacija se zasniva na ideji da dejstvenici i strukture nisu nezavisni jedni od drugih. Pozicije dejstvenika na polju određene su veličinom kapitala ekonomskog. 14.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Sažetak 1. Arčer takođe tvrdi da se kultura ignoriše. 16. M o ć (potencijalni trošak koji jedan akter može da nametne dru­ gom) i zavisnost (potencijalni trošak koji je jedan akter voljan da toleriše u okviru odnosa razmene) dva su koncepta koja su u središtu Emersonove integrativne teorije razmene. 13. produkuju (stvaraju) i reprodukuju strukture u kojima postoje. društvenog i simboličkog. kao i odnosi­ ma razmene. ili su odnosi između aktera ili kolektiva koji se reprodukuju i tako postaju redovne društvene prakse.292 D20RD2 RlCER . Burdijeova integrativna teorija bavi se odnosom između habitusa i polja. mrežama i strukturama na mikronivou. Emerson se bavio psihološkim osnovama razmene. Polje je mesto borbi čiji je cilj zauzimanje prestižnih pozicija. 8. Habitus je mentalna ili kognitivna struktura kroz koju ljudi de­ luju u društvenom svetu. 7. Mreža razmene jeste mreža društvenih odnosa koji uključuju odtedeni broj individualnih ili kolektivnih aktera. Teorija strukturacije Entonija Gidensa bavi se dejstvenicima i strukturama kao dualitetom. Društveni sistemi predstavljaju reprodukovane društvene prak­ se. . u kome se strukture i dejstvenost mogu analitički razlikovati. 12. 10. Međusobno su povezani do te mere da ljudi. iako su u društvenom svetu isprepletane.

Nacrt za jednu teoriju prakse. Spasić. . Pjer (2000). Pjer (1999). Nasleđe Pjera Burdijea: pouke i nadahnuća.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 293 Literatura za dalje čitanje Burdije. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Stoje pošlo krivo? Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju/Zavod za kulturni razvitak. Sociologijska teorija. Ivana [uredili] (2006). Mouzelis. Narcisovo ogledah. Miloš i Spasić. Nicos (2000). Sociologije svakodnevnog života. Ivana (2004). Nemanjić. Burdije. Beograd: Clio.

Savremena feministič­ ka teorija javlja se nakon drugog talasa aktivizma (1960-1990) koji je bio usmeren na to da se osnovna politička prava upotrebe da se bi se žene ekonomski i socijalno izjednačile s muškarcima. Drugo.uopšten. polazište svake feminističke teorije jeste iskustvo i položaj žena u društvu. Feministička teorija . Istorijski gledano. godine) koji je bio usmeren na borbu žena za pravo glasa i učešće u političkom procesu. feministička teorija pokušava da opiše i kritički evaluira svet sa ženskog stanovišta. i 1920. . Feministička teorija se razlikuje od većine socioloških teorija koje su razmatrane u ovoj knjizi po tome što je interdisciplinarna i po tome što feministički sociolozi i sociološkinje pokušavaju da rašire i prodube disciplinarno znanje. feministička teorija razvila se kao posledi­ ca feminističkog aktivizma koji je prošao kroz „talase" kolektivne mobilizacije. inkorporirajući otkrića interdisciplinarne zajednice. Prvo. širok sistem ide­ ja o društvenom životu i ljudskom iskustvu koji se razvio iz žen­ ske perspektive. Ona je usmerena na ženu na dva načina. širok sistem ideja o društvenom životu i ljud­ skom iskustvu koji se razvio iz ženske perspektive. Klasične korene savremene feminističke teorije na­ lazimo u prvom talasu feminističkog aktivizma (otprilike izme­ đu 1848.GLAVA 8 SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE Patriša Madu Džilijan Lengerman Nibruk Univerzitet Džordž Vašington Američki univerzitet Osnovna teorijska pitanja Savremene feminističke teorije Ka feminističkoj sociološkoj teoriji Sažetak Literatura za dalje čitanje Feministička teorija predstavlja uopšten.

kao pasivne supruge ili majke). Opis i objašnjenje društva dva su lica bilo koje sociološke teorije. veku. Osim toga. u situaciji koja se ovde istražuje. iako su žene bile aktivno prisutne u najvećem broju druš­ tvenih situacija. Ako ih negde nema. žene igraju uloge koje se prilično razlikuju od onih u kojima ih većina nas zamišlja (na primer. Nji­ hova nevidljivost samo je jedan od pokazatelja nejednakosti iz­ među muškaraca i žena. Me­ đutim. U njoj će možda učestvovati neki od vas koji će najveći deo svog života proživeti u 21. kao supruge i majke. OSNOVNA TEORIJSKA PITANJA Savremena feministička teorija započinje naizgled jednostav­ nim pitanjem: Šta ćemo sa ženama? To se može iskazati i na sledeći način: Gde se. godine i traje sve do danas. već u tome što postoji namera da se one odatle isključe.296 D Ž O R D Ž RlCER .ženske uloge bile su manje privilegovane i bile su podređene muškim ulogama. zajedno s muškarcima. razlikovale su se od muških uloga . javnost i društveni akteri. naučnici. Žene su prisutne u najvećem broju društvenih situacija. Tamo gde su prisutne. tako i ženski. kako muški. ali obavljajući i čitav niz drugih uloga žene su. drugo pitanje zahteva objašnjenje tog društva. šta one zapravo rade? Kako one doživljavaju situaciju koja se istražuje? Koji je nji­ hov doprinos tome o čemu pišemo? Sta to znači za njih? Četrdeset godina neprekidnog postavljanja tog pitanja do­ velo je do nekih opštih zaključaka.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE « 1 Borba se nastavlja s trećim talasom aktivizma koji je otpočeo 1990. Drugo osnovno pitanje feminizma glasi: Zašto je onda sve tako kako jeste? Prvo pitanje iziskuje opis društva. ženske uloge u najvećem broju situacija. često su bili slepi za njihovo prisustvo. razlog nije u tome što one za to nisu sposobne ili što nemaju interesa da tu budu. zašto nisu? Ako jesu prisutne. Pokušaji feminizma da od­ govori na ta pitanja doveli su do teorije koja je od univerzalnog značaja za sociologiju. nalaze žene? Ako nisu prisutne. iako od suštinske važ­ nosti. . Zaista. aktivno stvarale veliki broj situacija koje sociolozi danas istražuju.

koje načelno karakterišu živote žena. neomarksizmu. Budući da feminističke teoretičarke po­ hvataju kritičku teoriji one se pitaju kako njihov rad može da unapredi živote ljudi koje one proučavaju. to jest muškaraca kao gospodara. Feminis­ tkinje su. nju nalazimo još u marksizmu. Ali. položaja koji se definiše klasom. bračnim statusom. starosnim dobom. etnicitetom i globalnim položajem. emotivnim preferencijama. nalaze pod velikim uticajem položaja žene u društvu. . religijom. zapra­ vo je znanje koje je izvedeno iz iskustva moćnih slojeva društva. zapravo nije ništa drugo do odraz iskustva onih koji eko­ nomski i politički upravljaju društvom. društvenim teorijama koje nastaju pod uticajem teoretičara koji pripadaju rasnim i etničkim manjinama i teoretičarima iz postkolonijalnih društava. Pošto se krug feminista i feministkinja koji istražuju navede­ na pitanja sve više širio i uključivao sve veći broj ljudi iz različitih disciplina (kako iz SAD. On je tvrdio još i to da je moguće gledati na svet sa stanovišta radnika koji je ekonomski i politički podređen. tako i iz drugih delova sveta). rasom. Osim u feminizmu. stvorile univerzalno primenjivu teoriju socijalnog života koja može da se poredi s Marksovom revolucionarnom misli. Osnovna teorijska pitanja feminizma danas nas vode do sličnog radikalnog preokreta u razumevanju sveta: ono što prihvatamo kao univerzalno i apsolutno znanje. To znanje može da se relativizuje ako se vratimo na stanovište žene koja je kroz istoriju za­ uzimala uvek podređenu ali neophodnu ulogu pomoću koje se stvaralo i održavalo društvo u kome živimo. feministička teorija ne bavi se samo ženama. nejednakost i razlika u ulogama u odnosu na muš­ karce. feministič­ ka teorija postavila je i četvrto pitanje: Sta ćemo s razlikama medu ženama? Istraživanje tog pitanja vodilo je do opšteg zaključka da se nevidljivost. Marks je pre više od jednog veka tvrdio da znanje. za koje ljudi veruju da predstavlja apsolutne i univerzalne iskaze o istini i društvu. pokušavajući da odgovore na osnovna pitanja femini­ stičke teorije.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 297 Feministkinje postavljaju i treće pitanje: kako možemo promeniti i unaprediti društvo tako da ono bude pravedno za sve ljude? Ta privrženost društvenoj transformaciji u interesu pravde posebna je karakteristika kritičke socijalne teorije.

postao predmet relativizovanja i dekonstrukcionitičkih pritisaka. SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE Feministička sociološka teorija izrasla je iz opšte feminističke teorije. ukazujući na njegovu mušku pristrasnost i rodnu politiku koja ga uobličuje i iz koje ono crpi svoje osnovne postulate. Različite varijante feminističke sociološke teorije nude ra­ zličite odgovore na pitanje: „Sta ćemo sa ženama?".298 D Ž O R D Ž RlCER . već ga takođe dekonstruiše. Na taj način. iz sopstvenog teoretskog okvira. već da postoji više njih. U ovom odeljku izložićemo tipologiju feminističkih teorija koje su proizašle iz odgovora na to pitanje. već je takođe manje privilegovan ili nejednak po­ ložaju muškarca. Postoje četiri glavna odgovora: 1. Druga dekonstrukcionitička struja unutar feminizma dolazi iz narastaj uće postmodernističke litera­ ture (vidi glavu 9) koja postavlja pitanje o rodu kao neizdiferenciranom konceptu i individualnom sopstvu kao stabilnoj poziciji svesti i ličnosti iz kojih se rod i svet mogu iskusiti. žene koje pripadaju radničkoj klasi i lezbejke počele su da se suprotstavljaju beloj privilegovanoj klasi heteroseksualnih vodećih feministkinja. Položaj žena u najvećem broju situacija ne samo da je različit. one su sputane. Položaj žena treba da se razume kao direktna posledica odnosa moći muškaraca i žena. 2. feminizam ne samo da relativizuje etablirano znanje. Položaj žena i njihovo iskustvo. Međutim. suprotstavljajući mu žensko razumevanje real­ nosti.1) kao i najvažnije femi­ nističke sociološke teorije. 3. u poslednje dve decenije. u najvećem broju situa­ cija razlikuju se od položaja i iskustva muškaraca u istim situacijama.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREVI Feminizam na jedan radikalan način dovodi u pitanje etabli­ rani sistem znanja. žene u postkolonijalnim društvima. Žene su ugnjetavane: drugim recima. Obojene žene. fe­ minizam je sam. (sažeto u tabeli 8. . učaurene i iskorišćavane od strane muškaraca. podređene. Te žene tvrde da ne postoji samo jedno jedinstveno žensko stanovište i jedan sistem znanja.

.odgovori na eksplanatorno pitanje: Zašto je pozicija žene takva kakva jeste? Rodne razlike Položaj žena i njihovo iskustvo. podređene. rasa. Osnovne varijante feminističke teorije .1). Liberalni feminizam Rodno ugnjetavanje Žene su ugnjetavane: drugim re­ cima. nejednakosti i ugnjetavanja ra­ zlikuje se u zavisnosti o d njihovog opšteg položaja unutar društvenog uređenja. Kulturni feminizam Biološki feminizam Institucionalni feminizam Interaktivni feminizam Fenomenološki feminizam Rodne nejednakosti Položaj žena u najvećem broju situacija ne samo da je različit. etnicitet. manje privilegovan ili nejednak položaju muškarca. bračni status i globalni položaj.odgovori na deskriptivno pitanje: Sta ćemo sa ženama? Distinkcije unutar teorija . emotivne preferencije. učaurene i iskorišćavane od strane muškaraca.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 299 4.1 Pregled varijanata feminističke teorije O v i načelni odgovori m o g u dalje d a se razlože u zavisnosti o d o d g o v o r a na d r u g o o s n o v n o pitanje feminističke teorije: „ Z a ­ što je sve tako kako j e s t e " (videti tabelu 8. nejedna­ kosti i ugnjetenosti razlikuje se s obzirom na položaj žene unutar kapitalizma. u najvećem broju situacija razlikuju se od položaja i iskustva muškaraca u istim situacijama. takode. Psihoanalitički feminizam Radikalni feminizam Strukturalno ugnjetavanje Žensko iskustvo razlike. strukturalnog ugnjetavanja ili vek­ tora ugnjetavanja i privilegija u koje s p a d a j u klasa. već je. Ž e n s k o iskustvo razlike. Socijalistički feminizam Teorija intersekcionalnosti Tabela 8. starosno d o b a . one su sputane. patrijarhata i rasizma.

rodne nejednakosti.300 D Ž O R D Ž RlCER . U ovom sluča­ ju. Potrebno je. plod je rada sociologa koji istražuju pojedinačni aspekt društva. Rod razumemo kao društveno konstruisani obrazac muškosti i ženskosti i društveno konstruisan: obrazac odnosa muškarca i žene. Sociologija roda. Sociologija roda . ništa nije objektivno dato. misli se na to da je on proizvod definicije ljudi. a ne njihova prirodna karakteristika. da vodimo računa o tri važne stvari: 1. Feministička sociološka teorija činjenicu roda uzima kao pola­ znu osnovu s koje objašnjava celokupnu društvenu stvarnost. ključne razlike unutar njih i preporuke na osnovu kojih je moguće nešto promeniti. kao i sociologija devijantnosti ili malih grupa.Ta ideja u suprotnosti je s uverenjem (koje prihvataju neki ljudi i neke nesociološke feminističke teorije) da rod odražava urođene polne razlike. radi se o istraživanju muških i ženskih uloga. Rod . Ali feministička teorija ne bi trebalo da se meša sa sociologijom roda. odnosa i identiteta).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE'.društveno konstruisan obrazac muškosti i ženskosti i društveno kon­ struisan obrazac odnosa muškarca i žene. . U osnovi svih odgovora koje je dala feministička sociološka teorija nalazi se ideja roda. Kada se kaže da je rod društveno konstruisan. s ciljem da se nadu odgovori na pojedinačne probleme. odnosa i identite­ ta. Po­ trebno je ili govoriti o njihovim osnovnim teorijskim na­ lazima ili praviti razliku između njihovih različitih teorij­ skih formulacija. već je sve posledica ljudske interpretacije. Veliki broj teorijskih radova opire se kategorizaciji. kao što su na primer politika tela ili priroda države. U nastavku ovog odeljka bavićemo se feminističkim teo­ rijama rodne razlike.istraživanje socijalno konstruisanih muških (ženskih uloga. Po ovom shvatanju. *" 2. rodne ugnjetenosti i strukturalne ugnjetenosti. međutim. Društvena konstrukcija — proces kolektivnog definisanja u kojem ljudi stva­ raju društvo koje se smatra „stvarnim". Glavna karakteristika savremenih feminističkih teorija je­ ste to da one predstavljaju mešavinu ideja sakupljenih iz različitih teorija i disciplina. Opisaćemo opšte karakteristike sva­ kog od ovih pristupa.

ženski način komunikacije. ili feminističke ličnosti. tvrdi ona. uzdižući pozitivne aspekte feminističkog karaktera. Prve teoretičarke kulturnog feminiz­ ma. interakciono i fenomenološko. Feministkinje prvog talasa koje su stvorile teoriju kulturnog feminizma preokrenule su taj argument. briga. glasio je da su žene prirod­ no inferiorne u odnosu na muškarce. pacifizam i nenasilnost u rešavanju sukoba. ovde nećemo pokušati da predstavi­ mo celokupan opus feminističke teorije. Te razlike.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 301 3. tako neke feministkinje danas tvrde da postoje posebni standardi etič­ kog rasuđivanja koji su svojstveni samo ženama. Džejn Adams i Sarlot Perkins Gilman. S ovakvim načinom razmišljanja nastavilo se na različite načine sve do da­ našnjeg dana. Budući da je u poslednjih par decenija feministička lite­ ratura dosta narasla. ženske fantazije o seksualnosti i intimnosti. institucionalno. Sociološkinja Alis Rosi povezala je različite biološke funkcije muškaraca i žena s različitim obrascima hormonalno determinisanog razvoja tokom životnog ciklusa. Potom je taj razvoj povezala s polno specifičnim varijacijama u takvim osobinama kao što su osetljivost na svetio i zvuk. utiču na različite obrasce za igru u detinjstvu. dobro poznati strah žena od matematike i očiglednu činjenicu da su žene predodređenije da se brinu o maloj deci od muškaraca. i razlikama u levim i desnim delovima mozga. Kao što su nekada muški socijalni i politički teo­ retičari mislili da su muškarci prirodno sposobniji od žena. Rosijeva tvrdi da socio­ kulturna struktura mora da se izmeni kako bi putem društvenog . niži nivo agresivnog ponašanja i veća sposobnost žena za miran saživot. Do sada su feminističke teoretičarke razvile četiri glavna objašnjenja rodnih razlika: biološko. ženski obrasci mo­ tivacije za ostvarenjem. tvrdile su da su za upravljanje državom neophodne ženske vrline kao što su saradnja. Rodne razlike Argument koji se dugo koristio da bi se opravdao podređen položaj žena u odnosu na muškarce. sposobnost bri­ ge za drugog koja je svojstvena samo ženama. otvorenost za emocionalno iskustvo karakteristično za žene.

Ta kultura žensko iskustvo i načine na koje žene mogu spoznati sebe. U jednoj raspravi. Oni smatraju kako ljudi igraju rodne uloge ulazeći u različite interakcije unutar svakodnevice. recimo. One se od malih nogu kroz socijalizaciju navikavaju na ulogu majke i supruge. svet je definisan kulturom koju stvaraju muškarci. Neka istraživanja tvrde da žensko iskustvo socijalizacije i institucional­ nih uloga navodi žene na poseban oblik političkog aktivizma kao što je. potvrđujući sebi i drugima da su rodna bića. Međutim. tvrde da se rodne razlike reprodukuju u interaktivnim praksama u kojima se kultur­ na tipifikacija roda odigrava. Feminističke teoretičarke koje nude egzistencijalnu i fenomenološku analizu. na koju se sociolozi sve više pozivaju. (Klasičnu formulaciju ove teme na­ lazimo u delu Simon de Bovoar. Budući da se te uloge ostvaruju unutar privatne sfere doma i porodice. za koga se tvrdi da je jedini sposoban da menja svet oko sebe. osnažuje i transformiše. gura na same margine konceptualnog uobličenja. žene vode drugačije živote od muškaraca i imaju različita životna iskustva od njih. Deca (ali i odrasli koji se spremaju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI učenja omogućila kompenzaciju za sve one nedostatke uslovljene biološkim predispozicijama muškaraca i žena. razvile su jednu od najdugotrajnijih tema u feminističkoj teoriji: marginalizaciju žene kao Drugog u kulturi koju su stvorili muškarci. za brak ili majčinstvo) poseb­ no se pripremaju za obavljanje takvih različitih životnih uloga u skladu sa scenarijom koji je utemeljen u rodnim razlikama. stvarajući konstrukciju žene kao „Drugog". etnometodolozi.302 DŽORDŽ RlCER . Razlika koja postoji između muškaraca i žena jednim delom proizilazi iz kulturne konstrukcije koja isključuje žene . Ključne razlike proizilaze iz rodne podele rada koja je ženama dodelila uloge supruge. recimo. objektificiranog bića kome su dodeljene karakterne crte koje predstavljaju suprotnost delatnosti muškarca. maj­ ke i domaćice. neki sociolozi smatraju da teorija socijalizacije i te­ orija uloga nude objašnjenje koje je previše statično i previše ogra­ ničeno. učešće u pokretima za zaštitu čovekove okoline. Drugi pol) Po mišljenju ovih teoretičarki. Kendas Vest i Don Zimerman. Institucionalna objašnjenja polaze od toga da rodne razlike proizilaze iz različitih uloga koje muškarci i žene igraju unutar različitog institucionalnog okruženja.

. Pristrasnost tog argumenta koji su radikalno razvile francuske psihoanalitičarke i feministkinje kao što su Elen Siksu i Lis Irigaraj sastoji se u tvrdnji da će žena razviti svest i kulturu koja je jedin­ stveno njena i različita od one koju ima muškarac. nacionalnosti (državljanstvu) ili bilo kojem drugom značaj­ nom činiocu. bez obzira na to da li se taj položaj zasniva na klasi. veroispovesti. a ne dejstvenik). Žene uvek imaju niži društveni ugled i manje materijalnih resursa. U pokušaju da dođu do promena. te da li u tom oslobođenju moraju da postanu kao muškarci ili mogu da ostvare neki poseban i drugačiji subjektivitet. a ne iz bioloških ili drugih razlika između žena i muškaraca. Sve teorije o rodnoj nejednakosti pretpostavljaju da će žene i muškarci reagovati prilič­ no lako i prirodno na egalitarnije društvene strukture i situacije. već i nejednak. obrazova­ nju. profesiji. Nejednakost proističe iz organizacije društva. moći i prilika za samoostvarenje od muškaraca koji se nalaze na sličnom društvenom položaju. Pitanja koja se ovde postavlja­ ju jesu da li žene mogu da se oslobode statusa objekta/Drugog. Rodna nejednakost Feminističke teorije rodne nejednakosti tvrde da je položaj žena i muškaraca u društvu ne samo različit. rasi. te da javno znanje.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 303 (žena pasivni akter. Stoga. reći da postoji rodna nejednakost. akademsko istraživanje i organizacija društvenog života ozbiljno uzmu u obzir način ženskog bivstvovanja. teoretičarke rodne razlike zahtevaju da se ženski načini bivstvovanja priznaju kao legitimne i održive alternative muškim načinima bivstvovanja. svet će biti bezbedniji i pravedniji. Sva ljudska bića imaju duboku potrebu za slobodom koja im omogućuje sa­ moostvarenje. a drugim delom iz činjeni­ ce da žene internalizuju Drugog. isto je što i tvrditi da su ženama uskraćeni struktur­ ni resursi koji su im neophodni da bi zadovoljile svoju potrebu za samoostvarenjem (koju imaju i muškarci). etničkom poreklu. U svom najratobornijem obliku taj teorijski pristup iznosi jednu vekovima staru feminističku tvrdnju: kada ženski način bivstvovanja posta­ ne deo javnog života. kao i sposobnost da se prilagode ograničenjima ili prilikama situacija u kojima se nalaze.

kao što su: pravo. da zauzi­ maju mesto u javnoj administraciji. One nisu mogle da glasaju. kao ni da rade u zdravstvu. u vreme prve konvencije o ženskim pravima u ljudskoj istoriji. rodna nejednakost rezultat je patri­ jarhalnih i seksističkih obrazaca podele rada. pa čak ni da samostalno donese odluku o sopstvenom testamentu. porodica. Pored toga.. obrazovanje i mediji.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Drugim recima. U originalu iz 1776. rad. ostvarene i razrađene u praksi. te uspešno inkorporisane u društvenu svakodnevicu. to je tada bio jedan radikalan zahtev. ali i dužnost da primenjuju silu da bi disciplinovali ženu.feministička teorija nejednakosti koja tvrdi da su žene jednake s muškarcima u tome što su i one sposobne za donošenje razlož­ nih moralnih sudova. Ovo .i žene" dodato je u prvoj rečenici. te teorije afirmišu tezu po kojoj je promena si­ tuacije moguća. žena nije mogla da poseduje svojinu ili prima platu na svoje ime. da nam mnogi njeni fun­ damentalni principi danas izgledaju trivijalno. Princip po kome su žene i muškarci jednaki. On je smestio žensku potrebu za pravdom u intelektualni Liberalni feminizam . žene su bile građanke dru­ gog reda. Politički i konceptualno gledano. . Muževi su imali pravo. Po ovoj teoriji. danas se u tolikoj meri uzima zdravo za gotovo da je teško zamisliti da je on uopšte ikada činio po­ četnu poziciju feminističke teorije. a rodna jednakost može se ostvariti ako se preoblikuju obrasci podele rada u ključnim društvenim ustanovama. te da su dugotrajne i teško promenljive. godine stoji samo reč „muškarci".304 D Ž O R D Ž RlCER . 1848. Ali. održane u mestu Seneka Fols u državi Njujork. što je često završavalo fizičkim maltretiranjem. godine. ma šta da je njihov uzrok. teoretičarke rodne nejednakosti razlikuju se od teoretičarki rodne razlike koje smatraju da rodne razlike. U tom pogledu. u slučaju ra­ zvoda braka. Osnovne ideje liberalne feminističke teorije u toj meri su isprepletene s istorijom američkog femini­ stičkog pokreta. sudstvu i crkvi. Konvencija u Seneka Folsu zaključila je svoj rad usvajanjem Deklaracije osećanja (Declaration of Sentiments) koja započinje preispitivanjem Deklaracije nezavisnosti iz 1776. zadiru duboko u ličnost. Liberalni feminizam. da budu članovi porote (čak ni onda kada je na klupi za optužene sedela žena). Ako je bila udata. ona nije mogla da dobije starateljstvo nad svojom decom. godine: „Smatramo da su sledeće istine samoočigledne: da su svi muškarci i žene stvoreni jednaki".

Teorijsko putovanje liberalnog feminizma od 1848. Osim toga. već i kao autonomna individua sa pripadajućim pravima. a ne bio­ loških razlika. i sa L.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 305 diskurs prosvetiteljstva. Razlike između muškaraca i žena nisu proizašle iz biologije. Dok je kulturni feminizam (vidi odeljak o rodnim razlika­ ma) tvrdio da žene imaju dužnost da svoju karakterističnu sen­ zibilnost. koji je kasnije osnovao Odeljenje za sociologiju na Harvardskom univerzitetu. Da li jednakost takođe podrazumeva da su ljudi isti? Ako „jednaki" ne znači „isti". Te prakse. Tamo je studirala s Pitirimom Sorokinom. nakon Deklaracije. kako da će se onda koncept jednakosti primeniti podjednako na osobe različitog pola? U pokušaju da odgovori na ta pitanja. koji je bio jedan od saosnivača American sociological review. neravnopravan položaj i otvorile su prostor za različit tretman žena. Prvi samostalan korak napravila je sa 17 godina kada je iz svoje jevrejske imigracione porodice preš­ la na Univerzitet u Minesoti. Džesi Bernard Biografska skica Džesi Bernard (rođena kao Džesi Ravič) rođena je 8. godine u Mineapolisu. nego iz ideja i prakse koje su bile usmerene na to da definišu nejednak status muškarca i žene. L. i za koga se . savremeni liberalni feminizam postao je vodeći u teorijskom zagovaranju teze po kojoj je rod proizvod društvene konstrukcije. klasični liberalni feminizam tvrdio je da žene. juna 1903. razvijenu unutar doma i porodice. Ta prava omogućila su ženama da uđu u političku arenu i zatraže punu jednakost sa muškarcima. prenesu na poslove upravljanja državom. kao i muškarci. imaju prirodno pravo da učestvuju u poli­ tici i upravljaju društvom u sopstveno ime. poziva­ jući javnost da ih podrži. Bernardom. stavljale su žene u nepravedan. Američke i Francuske revolucije i abolicionističkog pokreta. godine do danas predstavlja višeslojno istraživanje i operacionalizaciju tvrdnje da su žene i muškarci jednaki. žena se više ne doživljava kao osoba koju možemo da zamislimo isključivo u kontekstu doma i porodice.

306 D20RD2 RlCER . a obezvredi žensko iskustvo. nauci.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI udala 1925. provodeći vreme u predavanju i pisanju. zdravstvu. godine. Liberalne feministkinje istražuju sveprisutnost seksizma. ali ona je ostala na Pen Stejtu sve do 1960. kao i podizanju svoje dece. godine. godine. Bernardovi su bili na Državnom univerzitetu Pensilvanija. Primera je mnogo. privredi. a ne objektivno. preselila se u Vašington da bi se potpuno posvetila pisanju i istraživanju. D o sredine 1940-ih godina. a Džesi je počela da prerasta pozitivizam. godine (te godine je i preminula). Prihvatila je nove ideje od kojih je najvažnija bila ta da je znanje konceptualizovano. Seksizam definišemo kao sistem diskriminatornih stavova i praksi koji ima za cilj da privileguje muško iskustvo. Taj period značajan je kako za njenu vanserijsku akademsku produkciju. Liberalni feminizam drugog talasa pokušao je da ostvari ideal jednakosti uklanjajući barijere punom učešću žena u glav­ nim društvenim ustanovama . Holokaust je uništio njenu veru u to da nauka može da spozna i proizvede pravedan svet. tako i za ono što je ona imala da kaže o karijernim obrascima u životima žena. feministkinje su objašnjavale pozivajući se na seksizam.zahtevajući da se žene tretiraju jed­ nako kao muškarci. Uskoro je počela da uspostavlja neza­ visnu akademsku reputaciju. godine. Njeno zajedničko studiranje s Bernardom odvelo ju je do pozitivističke sociologije koja se očitova­ la u njenom kasnijem radu i sposobnosti da kvantitativno istraživanje integriše sa kvalitativnom i kritičkom analizom koje su u Americi postajale sve popularnije. a obezvredi žensko iskustvo. . Nakon toga. Jezik omogućuje da zamenica „on" predstavlja generičku Seksizam — sistem diskriminatornih stavova i praksi koji ima za cilj da privile­ guje muško iskustvo. Njen muž umro je 1951.obrazovanju. između 1964. tvr­ deći da seksizam zadire u sve sfere društvenog života. Doktorirala je na Vašingtonskom uni­ verzitetu u Sent Luisu 1935. porodici . religiji. Činjenicu da su takve barijere postojale i da su pokušaji da se one uklone nailazili na jak otpor. Najdramatičniji korak preduzela je u poslednjoj trećini svog života. i 1996.

na koje muškarci imaju privilegovano pravo. upravljanju dr­ žavom. nasilje u kući. koji se nalaze u domenu odgovornosti žene. Feministkinje uspevaju u tome tako što podvrgavaju kritici načine razmišljanja po kojima se smatra da su „stvari jednostavno takve kave su . dvostruko radno vreme. Jedan od klasičnih radova kritičkog liberalnog feminizma jeste knjiga Budućnost braka. insti­ tucionalni aranžman uloga i normi. posao i karijera organizovani su oko onoga što je Džon Vilijams nazvao „muška idealna radna nor­ ma".SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 307 zamenicu kada god govorimo o nekome u trećem licu. Kulturološki gledano. Institucionalno gledano. a za muškarce kao blagosloveni spoj porodičnog života. brak je ulozi muža dodelio auto­ ritet i slobodu. odgovornosti i ograničenja. a čitav svet je izdeljen u rodom odeljene „sfere": s jedne strane. fenomen „staklenog plafona". zdrav­ stvena istraživanja i pravila zaštite na radu pretpostavljaju uvek muško telo kao standard. Brak spaja ideju muškog autoriteta sa seksualnom . i kompleks interakcionih iskustava za muškarce i žene kao pojedince. koja podrazumeva brigu o kućnim poslovima. brak je za ženu idealizovan kao njena sudbina i izvor njenog ispunjenja. Knjiga se bavi problemom postizanja jednakosti u braku. U američkom društvu kao celini brak je ide­ alizovan kao suštinski egalitarno udruženje muža i žene. koja pretpostavlja životni raspored usklađen s potrebama tipičnog muškarca. Ber­ nard analizira brak kao kulturni sistem verovanja i ideala. 1. seksualno uznemiravanje. Liberalna feministička teorija tvrdi da sveprisutnost rodne ideologije seksizma prikriva diskriminatorne prakse koje vidimo u svakodnevnom životu. porodica se razume kao spoj žene-pomoćnice i muškarca-domaćina koji je ujedno i glava porodice. a na drugoj strani nalazi se privatna sfera neplaćenog rada. koju je napisala Džesi Bernard. postoji javna sfera plaćenog rada i učešća u obrazovanju. silovanje u braku. ali i obavezu da se kreće izvan sfere doma­ ćinstva.na primer. religiji. 2. razlike u ličnim do­ hocima između muškaraca i žena. silovanje u vezi i feminizacija siromaštva. Jedno od najvećih postignuća liberalne feminističke teorije jeste kritika nejednakosti koje se često uzi­ maju zdravo za gotovo.

Feministkinje tvrde da u svakom braku. nesvestica. ka­ kav god bio njihov osećaj društvene stigme.308 D20RD2 RlCER . ali da neki parovi zajedničkim trudom uspevaju da ostvare liberalno-feminističku zamisao egalitarnog braka. i neoženjeni muškarci. glavobolja. nesanica i strah od nervnog sloma. u kome on veruje da ga brak ogra­ ničava i opterećuje. Posledice takve koncepcije braka vide se iz rezultata istra­ živanja koja mere nivo ljudskog stresa: udate žene. kao i da će prestati da bude ta­ kav tek onda kada parovi ne budu osećali pritisak preovladujućih institucionalnih ograničenja i budu u mogućnosti da ispregovaraju vrstu braka koja najbolje odgovara njihovim individualnim potrebama i ličnostima. postoje dva braka: • brak muškarca. nezavisnost i pravo na emocionalne i seksualne usluge svoje žene. on ženama nalaže da budu poslušne. Zahtevi liberalnog feminizma za promenama saglasni su sa analizama u kojima se pokazuje šta čini osnovu zahteva za jednakošću i šta su uzroci nejednakosti: feministkinje žele da eliminišu rod kao organizujući princip u distribuciji društvenih dobara. zamor.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI potencijom i muškom snagom. pokazuju zna­ čajne simptome stresa u koje spadaju preskakanje srca. dok zapravo trpi normativno propisanu zavisnost i ne­ moć. u stvari. nezavisno od toga koliko se osećaju slobodnim. . nalaze se nisko na lestvici stresnih indikatora. zavisne i suštinski usmerene na potrebe i zahteve izolovanog domaćinstva. Nedavne studije su pokazale da analiza koju je u svojoj knjizi obavila Bernardova i dalje važi za najveći broj brakova. dok zapravo dobija sve ono što norme propisuju: autoritet. nezavisno od toga koliko se osećaju ispunjenim. • brak žene. noćne more. u kome ona afirmiše kulturno verovanje da brak predstavlja ispunjenje njenog života. oženjeni muškarci i neudate žene. odnosno obavezu da obezbedi emocionalne i seksualne usluge mužu. Iz toga se može zaključiti da je brak dobar za muškarce a loš za žene. i postepeno se udaljava od nezavisne mlade osobe kakva je bila pre nego što se udala. Za razliku od njih. 3.

Rodno ugnjetavanje Teorije o rodnom ugnjetavanju* opisuju žensku situaciju kao posledicu direktnog odnosa moći između muškaraca i žena u kome muškarci imaju fundamentalan i konkretan interes da održavaju si­ stem dominacije koji im omogućava da kontrolišu. Prema tome. Iako je tu reč moguće prevesti i kao „represija". • uklanjanje seksističkih sadržaja iz ustanova kao što su porodica. Da bismo izbegli jednoličnost prevoda. Za liberalne feministkinje idealni rodni aranžman podrazumeva da svi pojedinci koji deluju kao slobodne i odgovorne moralne individue imaju mogućnost da izaberu životni stil koji im najviše odgovara. sudske parnice i regulaciju. odnosno sposobnosti javnosti da reaguje na argu­ mente o pravdi. .što važi za muškarce. Drugi imaju obavezu da prihvate i poštu­ ju taj izbor bez obzira na to da li se radi o domaćici ili doma­ ćinu. mora da važi i za žene. Promena se traži kroz zakonodavstvo. one se pozivaju na princip univer­ zalnosti .SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 309 U pokušaju da ostvare jednakost. braku s decom ili bez dece. Liberalni feminizam se zalaže za: • jednake obrazovne i ekonomske životne šanse. Liberalne feministkinje vide taj ideal kao nešto što učvršćuje slobodu i jednakost. heteroseksualnom ili homoseksual­ nom braku itd. • jednaku raspodelu odgovornosti u porodičnoj podeli rada. * Napomena prevodioca: U originalnom tekstu stoji reč repression. liberalni feminizam saglasan je sa dominantnim američkim etosom u svom osnovnom prihvatanju demokratije i kapitalizma. neudatoj karijeristkinji. iskorišćavaju. ponekada smo koristili i reč „represija". svojoj reformističkoj orijentaciji i pozivanju na vrednosti individualizma. • svakodnevno dovođenje seksizma u pitanje. porodici u kojoj oboje zarađuju. kao dva najvažnija kulturna ideala u Americi. odlučili smo se za reč „ugnjeta­ vanje". obrazovanje i masovni mediji. kao i kroz apel ljudskoj sposobnosti za donošenje uravnoteženih mo­ ralnih sudova. izbora. odgovornosti i jednakosti životnih šansi.

najšire govoreći. Psihoanalitički feminizam — pokušaj da se koncept patrijarhata objasni pu­ tem reformulacije teorije Sigmunda Frojda i njegovih sledbenika u psi­ hoanalitičkoj teoriji. socijalizacije. Najveći broj savremenih feministič­ kih teoretičarki u određenoj meri se bavi pitanjem ugnjetavanja. a veliki broj najbogatijih i najinovativnijih teoretskih postignu­ ća unutar savremenog feminizma proizašao je upravo iz teorija ugnjetavanja. karakteristična po tome što u njoj muškarci koriste. identifikuju i naglašavaju emocionalnu dinamiku ličnosti. Zapravo. takav odnos nije ništa drugo do iskorišćavanje. glavno obeležje savremene feminističke teorije jeste širina i intenzitet njenog bavljenja fenomenom ugnjetavanja. Patrijarhat nije nenameravana i sekundarna posledica nekog skupa činilaca (biologije.310 D20RDŽ RlCER . Dok se najveći broj ranih feminističkih teoretičarki usredsređivao na pitanja rodne nejednakosti. To su psihoanalitički feminizam i radikalni feminizam. To je primarna struktura moći koja se namerno održa­ va. .po teoretičarkama ugnjetavanja. bilo koji odnos u kome jedna dominantna strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva da drugu podređenu stranu (pojedinca ili kolektiv) pretvori u instrument svoje volje. emo­ cije koje su često duboko skrivene u podsvesnim ili nesvesnim Dominacija .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI potčinjavaju i ugnjetavaju žene. polnih uloga ili klasnog sistema). odbijajući pri tom da prihvati autonomni subjektivitet po­ dređenog. prema teoretičarkama rodnog ugnjetavanja. potčinjavaju i ugnjetavaju žene. za teoretičarke rodnog ugnjetavanja. Gledano iz ugla podređenog. kontrolišu. Psihoanalitički feminizam pokušava da objasni koncept patrijarhata putem reformulacije teorije Sigmunda Frojda i njegovih intelektulanih nastavljača. Ženska situacija je. odbija­ jući pri tom da prihvati autonomni subjektivitet podređenog. Obrazac rodnog ugnjetavanja ugrađen je u najdublju struk­ turu društvene organizacije koju feministkinje nazivaju patrijar­ hat. rodne razlike i rodne nejednakosti sporedne su posledice patrijarhalne društve­ ne strukture. Postoje dve glavne varijante teorije ugnjetavanja. Pod dominacijom teoretičarke ugnjetavanja podrazumevaju bilo koji odnos u kome jedna do­ minantna strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva da drugu podre­ đenu stranu (pojedinca ili kolektiv) pretvori u instrument svoje volje. Te teorije.

nije prisutna kod žena? Tražeći odgovor na tu zagonetku. samo u suprotnom smeru. pogotovo ako uzmemo u obzir činjenicu da su ljudi sposobni da raspravljaju i nagađa­ ju. sveo­ buhvatan u svojoj socijalnoj organizaciji. Zagonetka koju psihoanalitičke feministkinje pokušavaju da reše jeste zbog čega muškarci neprekidno ulažu ogromnu energiju da održe patrijar­ hat i zbog čega ista takva energija. Me­ đutim. Međutim. Kogni­ tivna mobilizacija . te da stoga muškarci ne moraju uvek i svuda da budu sigurni u to da patrijarhat za njih predstavlja bezuslovnu vrednost. ali istvoremeno odbace njegove rodnospecifične zaključke koji su bili seksistički i patrijarhalni. Umesto Patrijarhat . pokušavajući da iskoriste Frojdovu teoriju.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 311 predelima psihe. Žene se s vremena na vreme opiru. ali na kraju prihvataju takav sistem ili čak rade u korist sopstvenog potčinjavanja.sistem u kome muškarci potčinjavaju žene. To je jedan univerzalan sistem. ono što je karakteristično za psihoanalitički feminizam jeste gledište po kome svi muškarci kontinuirano i energično rade na stvaranju i održavanju takvog sistema. trajan u vremenu i pro­ storu i sposoban da se odupre i održi uprkos povremenim iza­ zovima. feministkinje su morale suštinski da prerade njegove zaključke tako da ostanu unutar Frojdove teorije. One takode naglašavaju važnost perioda novo­ rođenčeta i ranog detinjstva u paternizovanju tih emocija. one smatraju da je patrijarhat sistem u kome muškarci potčinjavaju žene. . trajan u vremenu i prostoru i sposoban da se odupre i održi uprkos povremenim izazovima. To je jedan univerzalan sistem. ako bismo se oslonili na argument ukorenjen u kognitivnom ostvarenju sopstvenog interesa. pa ga zato brane . Kao sve teoreti­ čarke ugnjetavanja. onda bi to značilo da bi žene isto tako energično mogle da se mobilišu protiv patrijarhata.koja podrazumeva da muškarci umeju da izračunaju kolika je praktična korist od održavanja patrijarhata. Osim toga.nije ono odakle izvire ta silna i ogromna energija koju muškarci ulažu u održavanje patrijarhata. Psihoanalitičke feministkinje u svojim teorijama upotre­ bljavaju jedno posebno shvatanje patrijarhata. psihoanalitičke feministki­ nje odbacuju argument po kome je kognitivna računica praktične koristi dovoljna da obezbedi mušku podršku patrijarhatu. sveobuhvatan u svojoj društvenoj organizaciji.

Tu one pronalaze klinički dokazan izvor vanserijske energije muškaraca. U tom iskustvenom reziduumu. mržnje. upotreba jezika i iskustva razumevanja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI toga. zadovoljstva. psihoanalitičke feministkinje identifikovale su. i oblast neuro­ ze i patologije. Muško dete. postaje sve više svesno sopstvenog muškog identiteta i pokušava da postigne nespretno . kao jedno moguće objašnjenje muške dominacije nad ženama. socio-emocionalno okruženje u kome se uobličuje i izgra­ đuje ličnost deteta. posesivnost. nepre­ kidnoj i intimnoj vezi sa ženom . od manjeg značaja i emocionalno slabija. gubitka i želje. ljubavi. ali i strah i bes zbog njene sposobnosti da nas spreči u onome što želimo. Emocionalne posledice tih ranih iskustava zadržavaju se trajno u ljudima kao potentna. Psihoanalitički feminizam usredsređuje se na dva faze razvo­ ja u ranom detinjstvu: (1) pretpostavku da ljudska bića sazrevaju tako što uče da postižu ravnotežu u nerešivoj tenziji između želje za slo­ bodom delanja (individuacija) i želje za potvrdom od strane drugog (priznanje). koje od samog početka odrasta u kulturi koja po­ zitivno vrednuje muškost a ne ceni ženskost. psihoanalitičke feministkinje istražuju one aspekte psihe koje su frojdovci već identifikovali kao važne: oblast ljudskih emocija. zavisnost. (2) činjenicu da u svim društvima novorođenčad i deca pro­ življavaju najraniji i najkritičniji razvoj u bliskoj. pojedincima u dugom vremenskom periodu nedostaje moć govora. od suštinske važnosti je skup duboko ambivalentnih osećaja o ženi/majci/starateljki: potreba. besa. U tom dobu. Veza dece s ocem/muškarcem tek je povreme­ na. Taj izvor smešten je u psihičke strukture koje se nalaze toliko duboko da ih individualna svest ne može prepoznati ili kontrolisati.majkom ili majčinom zamenom. odnosno slabosti žena. U periodu novorođenčeta i ranog detinjstva. ali obično nesvesna sećanja na osećanja (feelings memories). U traganju za emocional­ nom potporom patrijarhata. ljubav.312 D20RDŽ RlCER . oblast polupriznatih ili nepriznatih želja i strahova. ljudi prolaze kroz najranije faze razvoja ličnosti koje karakteriše neprekidna turbu­ lencija primitivnih emocija: straha.

i naučnom metodu koji se izvodi iz takvih gledišta i tvrdi da je objektivna istina mo­ guća. dok se sa že­ nama to dešava prilikom održavanja srodnih odnosa i prijatelj­ stava. žena rasipa veliki deo potencijala koji bi mogla da iskoristi da pruži otpor svojoj druš­ tvenoj podređenosti. nastaju dve patologije: preindividualizovani dominantni muškarac.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 313 brzo odvajanje identiteta od žene/majke. Ona pokušava da reši svoje emocionalno nasleđe iz detinjstva u zrelom dobu. u kulturi ili u ličnosti. dosegne dovoljno ozbiljne razmere.u in­ terpretaciji psihoanalitičkih teoretičarki tumače se kao znak slo­ ma tenzije između potrebe za individualizacijom i potrebe za pri­ znanjem. već je i destruktivna po svojim posledicama. ali je ipak zavisna od njega i podvrgava se njegovoj kontroli: drugim recima. naglašavajući svoje sposob­ nosti za sticanje priznanja. One dovode u pitanje gledišta zapadne nauke koja insistiraju na razdvojenosti čoveka i prirode. Reinterpretiraj ući ta gledišta one tvrde da muški preindividualizovani ego projektuje na kulturu svoju želju za dominacijom i svoj strah od intersubjektivnog priznanja. . ona. U toj ambivalenciji. koji priznaje drugoga samo ukoliko može da ga kontroliše. Ta kulturno indukovana razdvojenost nije samo nepotpuna. i podindividualizovana. Ono odrasta sa pomešanim pozitivnim i negativnim osećanjima o sa­ moj sebi i ženi/majci. on oseća nagon za dominacijom i teško prihvata uzajamnu ravnopravnost. Umesto da traži supstitut za majku. koje gaji ista osećanja prema majci/ženi.slika muškarca koji obavezno dominira nad ženom . postajući majka. podređena žena. S muškarcima. to se dešava na jedan potčinjen način u prilikama seksualne privlačnosti. Motivi u popularnoj kulturi koji se često sreću u filmovima. koja se odriče svoje slobode i pronalazi identitet samo u tome da bude ogledalo dominantnog muškarca. Žensko dete. Psihoanalitičke feminističke teorije proširile su analizu s in­ dividualne ličnosti na zapadnu kulturu. Kada taj slom. . ot­ kriva sopstveni ženski identitet u kulturi koja ne ceni žene. muškarcu kao gospodaru prirode. TV serijama itd. obnavlja vezu u kojoj se nalazila kao novorođenče. emocionalno naslede iz ranog detinjstva podstiče muškarčevu potragu za sopstvenom ženom koja udovoljava njegovim emocionalnim potrebama. U zrelom periodu. romanima.

one ne uspevaju da objasne moguće razlike u emocijama. Žene. želeći da u direktnu vezu dove­ du univerzalne ljudske emocije i univerzalno ugnjetavanje žena. prema tome. Nekoliko teoretičarki raspravljalo je o nepriznatim etničkim. Radikalni feminizam se zasniva na dva emocionalno utemelje­ na središnja uverenja: (1) da žene imaju apsolutnu pozitivnu vrednost kao takve. rodnog ugnjetavanja i strategija promene društva. Ali te teorije. i (2) da su žene svuda nasilno ugnjetavane sistemom patrijarhata. pripadnika gornje srednje klase i severnoatlantske porodice. objašnjavaju ugnje­ tavanje žena kroz muškarčevu duboku emocionalnu potrebu da kontroliše ženu. Te teorije nam omogućavaju neke provokativne uvide i produbljuju naše razumevanje korena rodne represije. Ali one zahtevaju mnogo razrađeniju teoriju o sociološkim činioci­ ma i strategijama promene. a delimično i zbog tih propusta. osim mož­ da to da je neophodno da restrukturiramo naš način odgajanja dece i započnemo masovno psihoanalitičko preispitivanje našeg shvatanja smrti. što je uverenje koje se suprotstavlja onome što one nazivaju univerzalnim obezvređivanjem žena.314 D20RDŽ RlCER . ne uspevaju da objasne posrednički društveni aranžman koji po­ vezuje emocije sa ugnjetavanjem. psihoanalitičke feminističke teorije nemaju mnogo šta da predlo­ že što bi moglo da se upotrebi za društvene promene. na drugoj strani. klasnim i nacionalnim pretpostavkama u tim teorijama . . radikalne feministkinje liče na neke militantnije Radikalni feminizam — teorija društvene organizacije. društvenim aranžmanima ili obrascima ugnjetavanja.njihovim generalizacijama koje su izvedene iz iskustva belih ljudi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Psihoanalitičke feministkinje. U tom strastvenom spo­ ju ljubavi i mržnje. ili ne pate od te ne­ uroze ili su podložne nekim drugim komplementarnim vrstama neuroza. U svakom slučaju. njima nedostaje psihički ekvivalen­ tan izvor energije koji je neophodan da bi se oduprle dominaciji. Osim toga. nagon koji proističe iz skoro univerzalne muške neuroze ukorenjene u strahu od smrti i ambivalenciji prema maj­ ci koja ga je podigla. Postoji dosta dokaza iz kliničke psihijatrije kojima se može podr­ žati argument da su te neuroze zapravo široko rasprostranjene u zapadnom društvu. Osim toga. koja afirmiše pozitivnu vrednost žene kao takve i tvrdi da su žene u svim društvima nasilno ugnjetavane.

Nasilje ne mora uvek da poprimi oblik otvorenog fizičkog zlostavljanja.heteroseksualnosti. starosnom dobu i rodu . klasi. Unutar patrijarhata muškarci posmatraju kako stariji potčinjavaju žene. U njih mogu da se ubroje: • standardi mode i lepote. Ono može biti prikriveno u složenijim radnja­ ma koje. radikalne feministkinje razrađuju teoriju društvene orga­ nizacije. tj.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 315 rasne i etničke grupe poput Afroamerikanaca koji se za svoja prava bore pod sloganom „crno je lepo" ili Jevreje koji detaljno svedoče o svojim iskustvima iz holokausta. a žene uče kako da igraju ulogu potčinjenih.vide sistem ugnjetavanja u kome neki ljudi dominiraju drugim ljudima. Patrijarhat neprekidno stvara krivicu i represiju. Radikalne feministkinje u svakoj ustanovi i u osnovnim strukturama društva . Od svih tih sistema do­ minacije i podređenosti. Ne samo da patrijarhat istorijski predstavlja prvu strukturu dominacije i podređivanja. ali najznačajnija struktura društvene nejednakosti. već on nastavlja da postoji kao najsveobuvatniji i najpostojani­ ji sistem nejednakosti. Sve to navodi muškarce i žene ka ostalim oblicima tiranije. odnosno kao osnovni društveni model dominacije. rasi. • seksualno uznemiravanje na radnom mestu. rodnog ugnjetavanja i strategije promene društva. • neplaćen zaglupljujući rad u domaćinstvu i slabo plaćen ili neplaćen rad na radnom mestu. kasti. najosnovnija struktura ugnjetavanja na­ lazi se u rodu. sadizam i mazohizam. . manipulaciju i obmanu. kako da na njih gledaju kao na neljude i kako da ih kontrolišu. u osnovi. • praksa ginekologije. Nadograđujući se na ta osnovna uverenja. Kroz učešće u patrijarhatu muškarci uče kako da potcenjuju druga ljudska bića. monogamije. u sistemu patrijarhata. akušerstva i psihoterapije. čednosti i hete­ roseksualnosti. • tiranski ideali majčinstva. predstavljaju oblike eksploatacije i kontrole. Slika patrijarhata kao nasilja koje upražnjavaju muškarci i muške organizacije nad ženama od suštinske je važnosti za ra­ dikalne feministkinje. Patrijarhat je za radikalne feministkinje najmanje uočljiva. etni­ ci tetu. niti mora uvek da bude nemilo­ srdno i okrutno.

ekonomske. Jednom kada se patrijarhat uspostavi. u sopstvenom intere­ su. Ali fizičko nasilje uvek ostaje njegova osnova. ubijanje ženske dece po rođenju (u Kini i Indiji). Međutim. žene u životu muškarca igraju ulogu saosećajnih partnera. shodno tome. To je upravo ono što muškarci rade ženama. tako i u grupnim odnosima. . Muškarci stvaraju i održavaju patrijarhat ne samo zbog toga što imaju resurse da to urade. suđenja lezbejkama. vode do kulturnih varijacija u obrazovanju patrijarhata. Kao pažljivo kontrolisani saputnici. incest. koja su od presudne važnosti za rađanje dece zadovoljavaju i praktične i. Zene su upotrebljiva radna snaga. moguće je upotrebiti druge resurse moći . kako u ličnim. istorijske i kulturne prakse paljenja veštica. Da bi žene mogle da obavljaju te korisne funkcije. seksualno zlostavljanje. muškarci neprekidno moraju da ih drže pod kontrolom. fizičkom silom. vezivanje ženskih stopala (u Kini).316 D Z O R D Z RlCER . ideološke. kako su psihoanaliti­ čari pokazali. delanje i percepciju druge grupe. Nasilje se koristi da bi se patrijarhat zaštitio od ženskog pojedinačnog i kolektivnog otpo­ ra. i osnažuju njegovo uverenje da predstavlja središnju druš­ tvenu figuru. kako deteta tako i odraslog muškarca. sadizam u pornografiji. predstavljaju izvor emocionalne po­ drške. već i zbog toga što imaju realan interes da žene nateraju da im služe kao poslušna oruđa. prisilna prostitucija. zloupotreba žene u braku.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Nasilje postoji kada god jedna grupa. pravne i emocionalne . Njihova tela.da bi se on održao. Patrijarhat postoji kao skoro univerzalan društveni oblik zbog toga što su muškarci u poziciji da upravljaju najvažnijiim re­ sursom moći. kamenovanje preljubnica do smrti. One se takođe mogu posmatrati kao simbolički znaci muškog statusa i moći. tema nasilja kao otvorenog fizičkog zlostavljanja leži u samoj srži radikalno feminističkog povezivanja patrijarhata sa nasiljem. Zene predstavljaju jedinstveno efikasno sredstvo kojim se zadovoljava muška seksualna želja. zlostavljanje udovica i genitalno sakaćenje (u nekim afričkim plemenima). okolinu. seksualna zloupotreba dece. histerektomija (odstranjivanje materice hirurškim putem) i druge vrste hirurgije. kontroliše životne šanse. Različite društvene okolnosti daju različit rang tim funkcijama i. da bi uspostavili kontrolu. neurotične potrebe muškaraca. U njega spadaju: silovanje.

Radikalne feministkinje su. kao jedna od najsnažnijih struja unutar radikalnog feminizma. . svako od nas će na to odgovoriti u skladu sa stepenom svog ličnog radikalizma.domaćinstvo. Kako se patrijarhat može poraziti? Radikalke smatraju da njegovo rušenje mora početi promenom ženske svesti. bez obzira na razlike među njima. Svaka žena mora najpre da spozna sopstvenu vrednost i snagu. Neki će smatrati da je on previše kritičan. čini se. a drugi da je sasvim ubedljiv. biće moguće dve strategije: (a) kritička konfrontacija sa svim aspek­ tima patrijarhalne dominacije. program promena. pojednostavljuje realnost društvene orga­ nizacije i društvene nejednakosti. (b) određeni stepen separatizma koji se može ostvariti povlačenjem žena u oblasti koje same kontrolišu . Radi­ kalne feministkinje zahtevaju od žena da zajedno sa drugim že­ nama. počiva na uverenju da erotski i emocionalni odnosi s drugom ženom predstav­ ljaju vrstu otpora patrijarhalnoj dominaciji. osim toga. centre umetničke kreativnosti i lezbejske ljubavne odnose. trebalo bi da primetimo da radikalni femini­ zam uključuje argumente socijalističkih i psihoanalitičkih femi­ nistkinja o razlozima za podređenost žena. kreće van tih teorija. Lezbejski feminizam. obavile značajno istraživanje da bi podržale svoju tezu po kojoj je patrijarhat u krajnjoj liniji utemeljen u praksi nasilja nad ženama. Najviše su kritikovane zbog toga što su isključivo orijentisane na patrijarhat. Ali ako pokušamo da ga teoretski ocenimo. podrške. uprkos tome. zajednicu. a da se. One ima­ ju razuman. ali i model za razumevanje kulturnih varijacija unutar tog sistema represije. te problemu promene društve­ ne strukture prilazi na pomalo nerealističan način. iako nedovršen. Kada nastane takva vrsta sestrinstva. rade na uspostavljanju široko utemeljenog sestrinstva poverenja. uvažavanja i uzajamne odbrane. Kakvu ocenu da damo radikalnom feminizmu? Emocional­ no gledano. a potom odbaci patrijarhalne pritiske koji od nje zahtevaju da bude slaba.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 317 Radikalne feministkinje nam nude objašnjenje univerzalnog rod­ nog ugnjetavanja. zavisna i pristane na drugorazrednu i podređenu ulogu. Ta orijentacija.

Kritikujući ugnjetavanje. to jest načina na koji one uzajamno osnažuju jedna drugu. Umesto (problematične) marksističke analize po kojoj se rodice. heteroseksizma. Socijalističke feministkinje pokušavaju da spoje ono što smatraju najvrednijim tradicijama feminističke te­ orije . socijalističke feministkinje razvile su metod socijalne analize koji je proistekao iz proširenog razumevanja marksističkog istorijskog materijaliz­ ma. Socijalistički feminizam. Radikalni feminizam.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Strukturalno ugnjetavanje Teorije strukturalnog ugnjetavanja. prihvataju tezu po kojoj ugnjetavanje proizilazi iz či­ njenice da neke društvene grupe izvlače direktnu korist iz kontro­ le. kako je prethodno pokazano. kapitalizma. ta kritika razvijena je sa stanovišta iskustva žene. U ovom odeljku izložićemo dve teorije strukturalnog ugnjetavanja: socijalistički femi­ nizam i teoriju intersekcionalnosti (ukrštanja). oni . Marksistički feminizam sledi marksističku kritiku kapitalizma koja kritikuje klasno ugnjetavanje. to jest kroz stalno ponavljajuću i rutinizovanu društvenu interakciju. korišćenja. Te teorije analiziraju način na koji se interesi za dominacijom ostvaruju kroz mehanizme društvene strukture. One istra­ žuju strukture patrijarhata. Razume se. tipove ugnjetavanja. Taj prošireni metod naglašava značaj ideja za determinisanost ljudskih radnji. rasizma. tvrdeći da su dominacija i iskustvo ugnjetavanja proizvod interak­ cije tih struktura. kao i teorije rodnog ugnjetavanja. Socijalističke feministkinje kritikuju zasebne. potčinjavanja i ugnjetavanja drugih društvenih gru­ pa. privatne svojine i države pisali o rodnom ugnjetavanju. Teorijski projekat socijalističkog feminizma razvija se oko tri cilja. jedan koji proizilazi iz strukture patrijarhata i drugi koji proizi­ lazi iz strukture kapitalizma.marksističku i radikalnu feminističku misao.318 D Ž O R D Ž RlCER . Kada su Marks (vidi glavu 2) i Engels u svom poznatom delu Poreklo po­ su tvrdili da se poreklo patrijarhata nalazi u nastanku svojinskih odnosa. već istražuju na koji način je ta dejstvenost proizvod strukturalnih odnosa. Teorije struktu­ ralnog ugnjetavanja smatraju da su te interakcije istorijske (nastale tokom vremena) i uvek zasnovane na odnosima moći. predstav­ lja kritiku patrijarhata. a ipak međusobno povezane. Teoretičarke strukturalnog ugnjetavanja ne poriču dejstvenost onih koji su na vlasti.

kao na primer pripadnice privilegove klase u američkom društvu koje ugnjetavaju siromašne žene. Ta struktura dominacije utiče na dejstvenost {agency). kao i kod ostalih oblika femi­ nizma. mogu aktivno da učestvuju u siste­ mu ugnjetavanja drugih žena. .SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 319 patrijarhat nalazi u funkciji ekonomskih odnosa.koncept po kome je ugnjetavanje žena proizvod zajedničkog dejstva kapitalizma i patrijarhata. te teorije se bave svim mogućim oblicima ugnjetavanja. jedna od strategija svih socijalističkih feministki­ nja jeste suprotstavljanje predrasudama i ugnjetavajućim prak­ sama unutar same zajednice žena. Socijalističke feministkinje nude sledeću definici­ ju ugnjetavanja: ugnjetavanje predstavlja strukturalni odnos moći u kome jedna velika društvena grupa dominira drugom. iako u interakciji s ekonomskim uslovima. Drugo. Međutim. ugnjetavanje žena ostaje primarna tema analize.znanje o ugnjetavanju pod kapitalističkim sistemom i znanje o ugnjetavanju pod sistemom patrijarhata . Ali koncept koji se možda još šire koristi jeste dominacija (onako kako je ona definisana u prethodnim odeljcima). Kon­ cept koji objedinjuje te dve vrste ugnjetavanja naziva se kapi­ talistički patrijarhat. Socijalistički feminizam pokušava da spoji to dvostruko znanje . ali je takode proizvedena dejstvenošću. bez obzira na to da li se ono vrši nad ženama ili muškarcima. Prvo. One takode istražuju kako neke žene. predstavlja nezavisnu strukturu unutar sistema ugnjetavanja. Usmerenost na kapitalistički patrijarhat i dominaciju proi­ zilazi iz činjenice da su socijalističke feministkinje. to jest namernim i svesnim delanjem pojedinaca. eksplicitno ili implicitno. socijalističke fe­ ministkinje prihvataju radikalni feministički argument po kome patrijarhat. Uistinu. u krajnjoj liniji. Kapitalistički patrijarhat . položaj žena i njihovo iskustvo u društvu služi kao stanovište sa kojeg se razmišlja o sistemu dominacije u svim njegovim oblici­ ma.u jedinstve­ no objašnjenje svakog oblika društvenog ugnjetavanja. privržene istorijskom materijalizmu kao analitičkoj Socijalistički feminizam . koje su i same ugnjetavane. Žene su od suštinske važnosti za socijalistički feminizam na dva načina.pokušaj da se stvori teorija koja se usredsreduje na ulogu kapitalizma i patrijarhata u stvaranju širih struktura koje ugnje­ tavaju žene.

a ipak ostaje čvrsto privržena preciznoj. socija­ lističke feministkinje pokušavaju da ostvare svoj teoretski cilj i zasnuju teoriju koja istražuje dominaciju kao najrašireniji druš­ tveni poredak. . ličnost. socijali­ stičke feministkinje prevazilaze marksizam na tri ključna načina. ključni faktori koji određuju ljudsko iskustvo. Marksisti obično pod ovim konceptom podrazumevaju ekonomsku dinamiku društva. ličnost. događaja. u upotrebi principa istorijskog materijalizma.marksističko shvatanje po kome su materijalni uslovi ljudskog života. idejama i društvenim odnosima. podrazumeva: • da su materijalni uslovi ljudskog života. istorijski konkretnoj analizi materijalnih i društvenih uslova koji uobličavaju zasebne kontekste dominacije. ličnostima. ideje i društvene odnose. ideje i društvene odnose. Povezujući istorij­ ski materijalizam i usredsređenost na sistem dominacije. U tim različitim eksploatišućim aranžmanima. ideja i društvenih struktura koje su karakteristične za tu grupu. Istorijski materijalizam. ličnosti. a neke si­ romašnima. Istorijski materijalisti smatraju da bilo koji pokušaj društve­ ne analize mora da prati istorijski konkretne detalje koji definišu materijalne uslove života društvenih grupa i da otkrije vezu iz­ među tih uslova i iskustava.320 D Ž O R D Ž RlCER . Socijalistička feministička analiza prihvata značaj ekonomske dinamike. Ali. uključujući aktiv­ nosti i odnose koji proizvode te uslove. koji neke čine bogatima. ali veliki značaj pridaje i drugim uslovima koji stvaraju Istorijski materijalizam . • da se ti uslovi menjaju tokom vremena usled dinamike koja je za njih karakteristična. kao osnovni princip marksi­ stičke društvene teorije. posebno načine na koje se različita dobra proizvode i razmenjuju na tržištu. Prvo. one proširuju značenje koncepta „materijalnih uslova ljudskog života". po kome se ti uslovi menjaju tokom vremena usled dinamike koja je za njih karakteristična. uključujući aktivnosti i odnose koji proizvode te uslove. ključni faktori koji determinišu ljudsko iskustvo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI strategiji. oni vide korene klasne nejednakosti i klasnog suko­ ba. • da se istorija svodi na promene u materijalnim uslovima života društvenih grupa. i po kome se istorija svodi na promene u materi­ jalnim uslovima života društvenih grupa i s njima povezanim promenama u ljudskom iskustvu.

takođe. svi ti faktori duboko pogađaju ljudsku ličnost. emo­ cionalnoj podršci. kao i u nekim raznovrsnijim. volju za delanjem u sopstvenom interesu ili prihvatanje interesa drugog. Drugo. a osiromašuje i imobiliše druge. Ta redefinicija koncepta materijalnih uslova modifikuje marksističku pretpostavku po kojoj su ljudska bića proizvo­ đači dobara. U svim tim aktivnostima koje održavaju život. Unutar svih tih struktura. koje su za marksiste izvedenica iz ekonomskog života. eksploatatorski poredak obogaćuje i osna­ žuje jedne. socijalistički feminizam se ne bavi isključivo kla­ snim nejednakostima. socijalističke fe­ ministkinje kreću se između istraživanja velikih sistema domina­ cije i situaciono specifičnih. Osim toga. privatnim procesima ljudske reprodukcije. suptilnim interpersonalnim odnosima. ali i ona koja održavaju sve oblike ljudskog života. Za socijalistič­ ke feministkinje.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 321 i održavaju društveni život: ljudskom telu i njegovoj seksualnosti i neophodnosti u razmnožavanju i podizanju dece. ljudsko delanje i strukture dominacije koje se ostvaruju kroz to delanje. u novu po kojoj su ljudska bića ona koja stvaraju. znanje. koju je napisala Kris Ingram i koja predstavlja savremeno klasično delo socijalističkog feminizma. motivaciju. i proizvodnji znanja. socijalnu definiciju situacije. porodičnog života. Te ideje su proizvod društvenih struktura i neraskidivo su povezane s njima. Knjiga Belo venčanje. seksualnosti i subjektivnosti čiji je proizvod održanje složenog sistema dominacije. održavanju do­ maćinstva kroz neplaćeni i nevidljivi skup kućnih poslova. Naglasak na idejama uključuje svest. misao. Socijalistički feminizam smatra da društvena organizacija predstavlja sistem u kojem se javne strukture privrede. političkog sistema i ideologije nalaze u inte­ rakciji s intimnim. eksploatišući poredak radi za jedne a osiro­ mašuje druge. one su isto tako složene i moć­ ne kao i strukture koje proizvode ekonomska dobra. Način na koji taj sistem funkcioniše može se uočiti u opstajućim i bezličnim društvenim obrascima. . Da bi analizirale taj sistem. detaljnijih istraživanja svakodnevnih iskustava ugnjetavanih ljudi. Treće. već složenim spletom čitavog niza razli­ čitih društvenih nejednakosti. socijalistički feminizam naglašava ulogu ideja. ideologiju. tekstove.

prava i status. radnika koji rade na letovalištima u kojima se provodi medeni mesec na Karibima. a Ingram „heteronormativnost". patrijarhat i rasizam očituju u usta­ novi venčanja. to je isto kao da ste rekli da smisao njihovog postojanja kao ljudskih bića nije u tome da postignu neki cilj u životu. televizijske serije i ženske magazine. Kada ljudima kažete. kao što se često go­ vori ženama. tj. Heteronormativnost je snažno kolektivno uverenje da po­ treba odraslih ljudi za porodicom. krojača venčanica u Jugoistočnoj Aziji itd. između dvoje ljudi koji unutar rod­ no stratifikovanog patrijarhata imaju nejednaku moć. Ona tvrdi da kapitalizam neprekid­ no prodaje imidž (sliku) fantazije o venčanju kroz igračke.rudara koji kopaju dijamante u Africi.snažno kolektivno uverenje da potreba odraslih ljudi za porodicom. Ingram pokazuje kako mlade i njihove porodice pasionirano žude za belim venčanjem zbog toga što ono kodira „heteroseksualni imidž": viziju snova romantične ljubavi između muškarca i žene koja prikriva i bri­ še iz svesti sve znanje o radu koji je neophodan da bi se održao odnos između nejednakih.to je industrija od milijardu dolara. da je njihovo venčanje „najlepši dan u njihovom životu".SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI istražuje kako se kapitalizam. One zahtevaju globalnu solidarnost među ženama u borbi protiv načina na koji kapitalizam zloupotrebljava Heteronormativnost . . sigurnošću i intimnošću može da se zadovolji jedino u odnosu između muškarca i žene. Ritual belog venčanja postao je sveta ceremonija onoga što je Edrijen Rič ranije nazvala „obavezna heteroseksualnost". a deo tog profita potiče od eksploatacije radnika širom sveta . iz­ među dvoje ljudi koji unutar rodno stratifikovanog patrijarha­ ta imaju nejednaku moć. Socijalističke feministkinje imaju predloge kako da se promeni struktura patrijarhata.322 D Ž O R D Ž RlCER . filmo­ ve. tj. sigurnošću i intimnošću može da se zadovolji jedino u odnosu između muškarca i žene. rizik odsustva komunikacije i. naposletku. rizik razvoda. prava i status. već u tome da ih neko odabere kao predmet želje. Ingram takode pokazuje kako je ta ideološka potka duboko ukorenjena u sistem patri­ jarhata. Ingram pokazuje značaj venčanja za kapitalizam pozivajući se na čisto flnansijske podatke . koje predstavlja obaveznu i veoma skupu javnu ceremoniju koje obeležava privatne namere dvoje ljudi.

Njihova glavna aktivistička ideja jeste da mobilišu ljude da koriste državu kao sredstvo za efektivnu re­ distribuciju društvenih resursa što bi omogućilo zaštitu žena putem javnih službi kao što su besplatno obrazovanje. Dužnost feminističke socijalne nauč­ nice je da svima pokaže na koji način materijalne nejednakosti utiču na ljudske živote. drugi su je po pravilu prosuđivali kao manje vrednu od onih koji su došli iz drugači­ jih društvenih slojeva. briga za decu i obezbedivanje mesta za stanovanje. Njen odgovor na tu tenziju bila je formulacija alternativnog razumevanja društvene teorije i alternativnog načina teoretisanja uopšte. Prvo. smeštajući . socijalističke feministkinje žele da država garantuje minimalnu nadnicu svim članovima zajednice. To je kod nje stvorilo tenziju zbog koje je izgubila glas. One se takođe zalažu za progresivnu poresku stopu koja smanjuje velike disparitete u dohocima između bogatih i siromašnih. Fe­ ministkinje upozoravaju feminističke zajednice na opasnosti od kooptacije u redove privilegovane inteligencije koja opslužuje kapitalistički interes. Taj projekat vodio ju je do otkrića teoretskog glasa njene zajednice i pokušaja da ponovo povrati glas.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 323 njihov život. žena. ona je bila Afroamerikanka. Patriša HilKolins Biografska skica Patriša Kolins piše o tome kako je njeno iskustvo obrazovnog uspeha prolazilo kroz razna kontraiskustva. životnih uslova drugih i potom počnu da brinu o njima. Konačno. život njihovih zajednica i čovekove okoline. Kasnije je saznala da obrazovni uspeh od nje zahteva da se distancira od crne radničke zajednice iz koje je potekla. U tim situacijama. zdrav­ stvena zaštita. One veruju da će ta mobilizacija biti efikasna samo ako ljudi posta­ nu svesni svojih životnih uslova. transport. osoba koja je potekla iz radničke porodice i koja je prošla kroz različite ži­ votne situacije.

teorija koja smatra da su žene ugnjetavane u različitim situacijama. seksual­ ni afinitet i starosno doba. ta raznolikost. različitim istorijskim periodima i u različitom stepenu intenziteta. Objašnjenje te varijacije (i to objašnjenje je centralni predmet teorije intersekcionalnosti) jeste da su žene.„matrica dominacije"). Teorija intersekcionalnosti (ukrštanja) tvrdi da se žene ugnjetavaju u različitim situacijama i u različitom stepenu in­ tenziteta. P. na primer. Jedan od ar­ gumenata teorije intersekcionalnosti jeste da se iskustvo ugnje­ tavanja ne proizvodi isključivo snagom jednog vektora ili jedne Teorija intersekcionalnosti . one su trpele kraće od crnih žena. Varijacija tih intersekcija kvalitativno menja iskustvo žena. mora se uzeti u obzir kada se teorijski raspravlja o iskustvu žena. U toj knjizi P. seksualni afinitet i starosno doba) koja imaju za cilj da ugnjetavaju žene na drugači­ ji način. Strukture nejednakosti možemo da opišemo kao vektore ugnjetavanja i privilegija (moguće je takođe upotrebiti frazu koju koristi P. Ta antologijska knjiga predstavlja jedno od najpoznatijih dela fe­ minističke i društvene teorije za koje je P. H. već i klasu. klasa. rasu. bez obzira na to što su sve potencijalno ugnjetavane zbog svog roda. Kolins dobila nagra­ du Džesi Bernard i nagradu Sesil Rajt Mils. Crna feministička misao predstavlja društvenu teoriju kao razumevanje specifič­ ne društvene grupe . O n a izla­ že društvenu teoriju koja artikuliše jedno grupno razumevanje ugnjetavana putem ukrštanja rase. ugnje­ tavane na drugačiji način zbog različitih ukrštanja struktura društvenih nejednakosti.324 DŽ0RD2 RiCER . globalni položaj.različita presecanja brojnih struktura druš­ tvene nejednakosti (kao što su: rod. Pokušaj je kulminirao u knjizi pod nazivom Crna feministička misao: znanje. svest i osnaženje (1990).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ga u tu zajednicu. . Ona takode ubedljivo pokazuje da je feminističko epistemološku stanovište moguće. Osim toga. U tu svrhu. Kolins izlaže posebnu epistemologiju (teoriju saznanja) po kojoj crne žene procenjuju istinu i validnost. Bele žene u Americi su. trpele daleko manje od crnih žena. neke neznane. globalni položaj. koji ne obuhvataju samo rod. Kolins koristi širok dijapazon glasova — neke slavne. roda i klase — i njenu istorijsku borbu protiv ugnjetavanja. rasa. a ta promena. Varijacija tih intersekcija kvalitativno menja iskustvo žena.crnih žena. Kolins . Vektori ugnjetavanja i privilegija .

Ta norma ne samo da omogućuje dominantnima da kontrolišu društvenu proizvodnju (kako plaćenu tako i neplaćenu). Teorije intersekcionalnosti u svom srcu shvataju te nejednakosti kao hijerarhijske strukture koje su utemeljene u nepravednim odnosima moći.osim ukoliko se ne bi utvrdilo da se. Glorija Anzaldua opisuje ovu poslednju praksu kao stvaranje . muškog i heterosek­ sualnog) naspram koje ljudi ocenjuju druge i sebe. Na primer. već evaluativno .SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 325 promenljive. stvarajući politički i društveni si­ stem u kome razlika postaje konceptualno oruđe za pravdanje sistema ugnjetavanja. klasnog položaja i rasne pripadnosti itd. kazniti ili marginalizovati članove grupe. želimo da naglasimo najznačajnije doprinose teorije intersekcionalnosti koja tvrdi da privilegije nekih muš­ karaca i žena zavise od ugnjetavanja drugih muškaraca i žena. neke zbog roda i klasnog položaja. u stvari. Teorija intersekcionalnosti tvrdi da postoji suštinska veza između ideologije i moći koja omogućava dominantnim subjek­ tima da kontrolišu podređene. seksualnoj diskriminaciji (čitaj „belih žena") ili rasnoj diskriminaciji (čitaj „crnih muška­ raca"). mršavog.da bi stvorila koncepte kojima je moguće deliti stvari na dobre i loše. transformišući razlike u modele inferiornosti/superiornosti. i odbacivanja i potcenjivanja drugih. već takođe postaje deo individualnog subjektiviteta . ali da sudovi rutinski odbijaju da priznaju da ta diskriminacija postoji . U društvenoj praksi. Tema nepravde ukazuje na konzistentan kritički karakter ove teorije. Krenšo pokazuje da se crne žene veoma često suočavaju s diskriminacijom prilikom zapošljavanja zbog toga što su crne.internalizovanog odbacivanja razlike. socijalizaci­ ja u ovakvom sistemu ne služi da bi se raznolikost shvatila kao kulturno bogatstvo. Takve ideologije delimično počivaju na onome što Odri Lord zove „mitska nor­ ma" (u SAD to su primeri belog. radi o opštoj diskriminaciji. Ona je takođe u stanju da stvori kriterij ume unutar sopstvene grupe putem ko­ jih je moguće isključiti. dominantni koriste razlike među ljudima da bi opravdali ugnjetavanje. Karakterišući te vrste diskriminacija kao vektore ugnjeta­ vanja i privilegija. neke zbog roda. već da to iskustvo može biti proizvod ukrštanja više vektora. neke žene su trpele samo zbog roda.

crna feministička misao ili čikana feminizam). te rodnim i seksualnim preferencijama. Reagujući na svoje materijalne okolnosti. rasa i sestrinstvo. . Intersekcije koje feministkinje najviše proučava­ ju jesu intersekcije roda i rase. tj čin definisanja na osnovu kojeg je moguće unutar po­ dređene grupe zaključiti koji član grupe nije prihvatljiv. othering. istorijskim presecanjem nejednako­ sti. rodom i globalnim položajem. tako i u intenzitetu ljudskih iskustava ugnje­ tavanja. odnosno koji član je „drugi". Iskustvo ugnjetavanja je ono iskustvo koje definiše naš položaj i naše ponašanje. zaklju­ čuje ona. Ona se usredsredila na raznolikost iskustva u naizgled univerzalnim pojmovima kao što su majčinstvo i porodica. Ta kritika postavila je niz pitanja o tome šta podrazumevamo pod kategorijama kao što su žene. Čin definisanja unutar podređene gru­ pe kojim se određuje koji član grupe nije prihvatljiv. rod. pripadnica privilegovane klase u zapadnim društvima. žene stvaraju inter­ pretacije i strategije za preživljavanje kojima je moguće odupreti se nepravdi. Teorija intersekcionalnosti kritikuje rane feminističke spise za koje se smatra da odražavaju iskustvo i probleme belih feministki­ nja. Teorija inter­ sekcionalnosti jedna je od najstarijih tradicija feminističke misli.engleski.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI drugog. a takođe je reinterpretirala teo­ rijske radove među kojima je i sociološko-psihoanalitička studija Stvaranje drugog . roda i klase. Ostale analize bave se rodom i starosnim dobom. roda i klase. odnosno rase. uništava potencijal za stvaranje koalicija i otpora kojim bi se takav sistem mogao srušiti. Veliki deo pisanih radova i istraživanja rađenih iz rakursa intersekcionalnosti predstavljaju konkretne realnosti ljudskih života onako kako su one uobličene intersekcijom tih vektora. Takvo definisanje uništava potencijal za stvaranje ko­ alicija i otpora. Neke teoretičarke intersekcionalnosti imaju za cilj da postanu glasnogovornice grupnog znanja koje je stvoreno u speci­ fičnim životnim okolnostima. odnosno koji član grupe je „drugi". stvara varija­ cije kako u obliku. ali taj paralelizam ne bi trebalo preuveličavati. Neke od tih kritika imaju svoje parnjake u postmodernističkim radovi­ ma. Ispresecanost vektora ugnjetavanja i privilegija.326 D Ž O R D Ž RlCER . i da uobliče različite feminističke izraze tih znanja (kao što su na primer. Nametanje takve definicije drugog.

globalni položaj i seksualni afinitet — presecaju u životima svih ljudi. P. Ta kritika primorala je bele feministkinje. klasa. istraživanja i kritike doveo je teoriju in­ tersekcionalnosti do jednog od centralnih pitanja s kojim se femi­ nizam danas suočava: kako otvoriti prostor za analitički princip i empirijsku činjenicu raznolikosti medu ženama (koja je proizašla iz različitih iskustava).rasa. Članovi grupe često se premeštaju iz domaćih grupa (u kojima su ponikli) u šire društvo gde prolaze kroz iskustvo unutrašnjeg autsajdera. posebno stanovište? Objašnjavajući šta je stanovište. H. Ali grupno stanovište nije nikada monolitno i nepropustljivo. kao i o tome šta beli ljudi mogu aktivno da urade da bi smanjili rasizam i kako mogu da doprinesu proizvodnji jedne inkluzivnije feminističke analize. H. Iako se vektori ugnjetavanja i privilegija . Tako P. Kolins smatra da ono predstavlja pogled na svet koji prihvataju grupe koje karakteriše heterogena bliskost {commonality). već iz prihvatanja činjenice da svi delimo istu sudbinu. Kolins zaklju­ čuje da stanovište nije konstituisano iz nekog esencijalizma.iskustvo koje doživljavaju članovi grupe prilikom sva­ kog prelaska iz domaćih grupa u šire društvo. te te­ oretičarke tvrde da način na koji se oni presecaju znatno utiče na stepen u kome se afirmiše zajedničko stanovište.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 327 Nensi Čodorov. sama činjenica da je grupa konstituisana delovanjem vektora ukrštanja znači da članovi grupe mogu da se pozicioniraju između različitih shvatanja sopstva. Među činiocima koji olakšavaju afirmaciju nalazi se postojanje (trajanje) grupe to­ kom vremena. . da repozicioniraju razumeva­ nje belog. U toj rekonstrukciji bilo je neophodno da se pono­ vo razmisli o načinima na koje biti beo rezultira u privilegij ama.perspektiva aktera uključenih u grupe koje su različito pozicionirane unutar društvene strukture. rod. a u isto vreme se držati vrednosne i političke pozicije po kojoj specifične grupe žena dele jedinstveno. Unutrašnji autsajder . njen položaj u relativno segregiranom prostoru i njen razvoj kao intragrupnog sistema društvene organizacije i znanja koje se koristi da bi se pružio otpor ugnjetavanju. Proces teoretisanja. starosno doba. domaća grupa nije otporna na prodiranje spoljašnjih ideja Stanovište . koje „belo" razumeju kao konstrukciju. njeno shvatanje sopstvene istorije kao grupe. Osim toga.

analiziraju i promene svet sa stanovišta žene jeste i taj što. iako je lako locirati iskustvo intersekcije i stanovišta kod pojedinaca.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i nije neizdiferencirana. ali koji. . Jer samo unutar zajedni­ ce moguće je održati veru u eventualni trijumf pravde . a nikada ne može biti potpuno i objektivno. jer briše istorijske strukture ne­ jednake moći koje su proizvele individualno iskustvo i skriva po­ trebu za političkom promenom. ono se razlikuje od grupe do grupe. principa pravičnog i brige za sebe i druge.pravde shvaćene ne u uskom smislu pravne racionalnosti. femini­ stičke sociološke teoretičarke uviđaju da je znanje deo sistema moći koji upravlja proizvodnjom znanja. ono što svako vidi i zna uvek je parcijalno i zasnovano na nekom posebnom interesu. To znanje uvek je pod uticajem odnosa moći — bez obzira na to da li je formulisano sa stanovišta dominantne ili podređene grupe. taj redukcionizam može biti teorijski i politički opasan. radeći iz ugla ženske podređene pozicije u društvenim odnosima. Ono se ponekad razlikuje i medu članovima unutar jedne iste grupe. već kao refor­ me društvenih ustanova i društvenih odnosa. iz per­ spektive aktera koji su različito pozicionirani unutar društvene strukture. I teorija intersekcionalnosti ima neke predloge kako da se promeni društvena struktura. Ključni koncept Stanovište Veliki deo feminističkih teorija počiva na ideji da ljudi svet oko sebe posmatraju s nekog posebnog stanovišta u društvu. Ona se okreće znanju ugnjetava­ nih ljudi i njihovim principima vere i pravde. Stanovište predstavlja početak feminističke sociološke teori­ je. Teorija želi da ta znanja prenese ostalim pripadnicima ugnjetavane zajednice koji će ih iskoristiti za protest i promene. Ona ima sopstvenu internu dinamiku razlike i čak može biti konstituisana svojom egzistencijom na onome što Anzaldua naziva kulturnim preklapanjem. Kao rezultat toga. osim toga. Razlog što feministkinje pokušavaju da opišu.328 D Ž O R D Ž RlCER . Teorija intersekcionalnosti upozorava da. Znanje je proizvedeno unu­ tar grupa.

odnos između makrosocijalnog i mikrosocijalnog. Svim ženama u patrijarhatu bio je dodeljen zadatak društvene reprodukcije (rađanje i podizanje dece. bolesne i zavisne. klasnim. predstavlja osnovu feminističkog zahteva koji je utemeljen u ženskom stanovištu. feminističke sociološkinje počele su da stvaraju opštu teoriju koja usmerava pažnju na ključne teme koje su karakteristične za sve sociološke teorije: odnos između društvene strukture i pojedinačnog delanja (dejstvenosti). uzro­ ke nejednakosti i uzroke promene. KA FEMINISTIČKOJ SOCIOLOŠKOJ TEORIJI Upotrebljavajući celokupnu feminističku argumentaciju koja je dovde izložena. te emocionalna i seksualna usluga). feministkinje smatraju eksploa­ tacijom. Feministička sociološka teorija pokušava da promeni balans moći unutar sociološkog diskursa i unutar socijalne teorije. Društveni život predstavljen je kao niz neprekidnih činova ugnjetavanja. Stanovište je proizvod socijalnog kolektiviteta čiji pripadnici dele zajedničku istoriju i zajedničke okolnosti. spremanje hrane. . uspostavljajući stanovište žena kao jedno od mogućih stanovišta unutar kojeg se može konstruisati društveno znanje. na osnovu kojih mogu da razviju zajedničko znanje o društvenim odnosima.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 329 takođe upravlja proizvodnjom svega u društvu. feministikinje moraju da ustanove i analiziraju ono što konstituiše žensko stanovišta. Taj rad za koji nikada nisu primile materijalnu naknadu. Taj zajednički i istorijski odnos i spona sa socijalnom reprodukcijom u okolnostima podređenosti. Ali isprecesanost rodnih nejednakosti s rasnim. Ta presecanja sada su integralni deo feminističke teorije i analize ženskog stanovišta. briga za stare. U pokušaju da stvore sociološku teoriju sa ženskog stanovišta. održavanje domaćinstva. prirodu moći. Feministička sociološka teorija vidi pojedince kao aktere koji žive i deluju unutar složenog polja moći koje ih determiniše i u kome se njihova dejstvenost reprodukuje i osporava. geosocijalnim i nejednakostima koje su utemeljene u seksualnosti i starosnom dobu. proizvodi složen sistem nejednako osnaženih stanovišta društvenih grupa koje se nalaze u neprekidno promenljivim odnosima saradnje i sukoba.

Emocionalna reakcija besa .330 D Ž O R D Ž RlCER . Nasuprot strukturalnim deterministima koji tvrde da su stanovišta proizvod društvenih struktura. bez­ ličnog teksta. Odnosi vladanja — složene. uopštenog. akteri koji se. Doroti Smit je uvela koncept odnosa vladanja. 1. Društveni ži­ vot takode može da se razume kao neprekidan niz pojedinačnih i grupnih reakcija na ugnjetavanje. To nazi­ vamo politikom otpora kojim se pojedinci i kolektivi suprotstav­ ljaju strukturama i akterima dominacije. ne mogu osloboditi odgovornosti za reprodukciju sistema dominacije. kada bismo prihva­ tili da ponašanje pojedinaca u velikoj meri zavisi od društvenih struktura koje deluju „prisilno i eksterno").i voljnost da se bes transformiše u poziciju s koje se može boriti protiv nepravde — ne može da se objasni strukturama ugnjetavanja koje ga proizvode. otpor. feministička analiza tvrdi da su žene sposobne da se odupru strukturnim silama i iz­ bore bolji položaj u društvu. nemonolitne ali povezane društvene aktivnosti kojima je moguće kontrolisati društvenu proizvodnju. i lokalnih aktuelnosti proživljenog iskustva. svedočenje. Feministki­ nje se ovde na najdirektniji način uključuju u teoretske rasprave o strukturi i dejstvenosti (glava 7). Ona predstavljaju načine razumevanja društva koja se razvijaju iz društvenih struktura i koja služe kao motivacija za individualnu i grupnu reprodukciju dominacije ili otpor do­ minaciji. . Za ovu politiku suprot­ stavljanja od velikog značaja je postojanje i opstanak grupnih stanovišta. diverziju. čak i u okolnostima najbrutalnijeg ugnjetavanja. anonimnog. nemonolitne ali povezane društvene aktivnosti kojima je moguće kontrolisati društvenu proizvodnju. čak i ako uspe­ mo da objasnimo društvene strukture koje predstavljaju strukturne okvire unutar kojih se ti činovi odigravaju (tj. Odnosi vladanja odnose se na složene. Feministička analiza smatra da je strukture domi­ nacije moguće pobediti ako se reaguje emocionalno. to jest ako se emocije (kao što je bes) transformišu u konstruktivnu snagu. osporavanje. Feminističke teorije su takođe razvile čitav novi Vokabular da bi opisale realnost makroodnosa i mikroodnosa.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ugnjetavanje obavljaju pojedinci tj. itd. pobunu. Te reakcije obuhvataju borbu.

Tekstovi .„pisani dokumenti proizašli iz odnosa vladanja koji imaju moć da organizuju odnose proizvodnje u svakodnevnom životu i karakter anonimnosti i opštosti tako da ih je moguće primeniti na veliki broj svakodnevnih situacija. čak i na lokalnom nivou. reinterpretirajući ono što se desilo. poresku prijavu za posao) koji nije propisao poslodavac s kojim će se sre­ sti licem u lice. Lokalne realnosti proživljenog iskustva .mesta gde realne ličnosti delaju i provode svoje živote. neki pojedinac (kao što je student koji se prijavljuje za letnji posao u re­ storanu koji poseduje porodični prijatelj) uskoro shvata da mora da ispuni neki tekst (na primer. računarom ili konferencijskim stolom. već neki anonimni aparat vladanja. zakone. uverenja o završenom školovanju sve do lekarskih izveštaja. opštost i autoritet. Odnosi vladanja u kasnom kapitalističkom patrijarhatu manifestuju se kroz tekstove koje karakteristiše anoni­ mnost. na mestima gde neke realne ličnosti sede dok pišu ili čitaju knjigu (sade voće i povrće ili proizvode odeću).SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 331 2. kataloge itd." . neki bezlični službenik u administraciji. Oni svuda menjaju materijalnu realnost. sede za stolom. U nekim istorijskim trenucima. Ti tekstovi neprekid­ no stvaraju intersekcije između odnosa vladanja i lokal­ nih realnosti proživljenih iskustava. Ti tekstovi su tako napisani da realno životno. Sadr­ žaj teksta može se kretati od ugovora preko policijskih izveštaja. pojedinačno i individualizovano iskustvo obrazuju i prevode u jezičku formu koja je prihvatljiva odnosima vladanja. 3. Važno je primetiti da to presecanje deluje u oba smera. narudžbine. tekstovi obuhvataju dozvole. diplome. Ljudska društvena proizvodnja mora po sopstvenoj ma­ terijalnoj prirodi da se desi u nekom trenutku u lokalnoj realnosti proživljenog iskustva. determinišući ono šta je moguće. tj. stvarajući oblike koji će postati deo aparata vladanja. Recimo. Taj kriterij um prihvatljivosti zado­ voljen je kada tekst nametne definiciju situacije. akteri. u pokušaju da bude deo odno­ sa vladanja. koji se nalaze u apsolutno individu­ alnim položajima. ugovore.

žene su da­ leko dublje uronjene u nezavršeni proces održavanja lokalnih re­ alnosti. napisani su tako da onemo­ gućavaju jednakost među ljudima. iako niko ne može da izbegne život u lokalnoj realnosti (tj. Dorotil. lokalne realnosti proživljenog iskustva i tekst — široko su rasprostranje­ ne i konstantne osobine strukture društvene dominacije. vekovima stare sociološke distinkcije: mikro-makro i delatnost-struktura. Kontingentnost je jedno od mnogih ličnih iskustava koje je navelo Smitovu da dovede u pitanje sociološku ortodoksiju (dominantnu teoriju). dok je muškarcima u odnosima vladanja dodeljena uloga dominantnih. rodnih. kao što . i istovremeno samostalno podizala decu. D. starosnih. klasnih. već čitavim ni­ zom kontingencija (slučajnosti). Do­ minacija i proizvodnja postaju problematične. tj. poriv proizvodnje i komunikacije u lokalnim realnostima i poriv objektifikacije i fakticiteta koji se nalazi u generalizovanom tek­ stu. Kroz taj okvir elementi strukture i interakcije spojeni su u jedno. Te nejednakosti nastaju duž rasnih. Rasa kodira i rodno ureduje taj svet. Smit kaže da njen život nije bio toliko uobličen karijerom. kada je radila doktorat iz sociologi­ je. Sve tri osobine u isto vreme mogu i moraju da se istražuju kao delanje. a njihove manife­ stacije uključuju do tada apsorbovane. Tekstovi. čiji je cilj objektifikacija i fakticitet. Smit Biografska skica Doroti I. Smit objašnjava da je njena sociološka teorija izvede­ na iz njenog sopstvenog životnog iskustva kao žene. u ranim 1960-im. Sledstveno tome. Svaka dimenzija ima svoju posebnu internu dinamiku: poriv kontrole u odnosima vladanja. odnosi i rad otelovljenih subjekata. porodice u kojoj žena igra glavnu ulogu. Te iste podele se ponavljaju u privrednim i rasnim odnosima.332 D Ž O R D Z RlCER . pogotovo kao žene koja se kretala između sveta akademskih krugova u kome dominiraju muškarci i sveta majke. gde takode postoje podređeni i nadređeni. Prisećajući se svog studiranja na Berkliju. svako mora da bude fizički prisutan negde u prostoru i vremenu).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Sva tri aspekta društvenog života — odnosi vladanja. i globalnih linija podele.

Bez obzira na to da li su se desili kao posledica slučajnosti ili namere. Toronto. U istom periodu Doroti je prošla kroz „iskustvo braka. godine. Godine 1977. T a vizija mikrosocijalnog života razilazi se s vizijom koju nalazimo u tradicionalnoj sociologiji glavnog toka koja smatra d a mikronivo društva funkcioniše n a osnovu neke vrste d e m o k r a t s k o g etosa jednakih. D r u g i m recima. O tim događajima Smit kaže: „To su bili trenuci u kojima sam imala malo slobodnog izbora. Feministička sociološka teorija . žene čine preovlad u j u ć u većinu širom sveta. mesto profesorke sociologije obrazovanja na Ontarijskom institutu za istraživanje obrazovanja. godine u Velikoj Britaniji. U t o m svetu. Završila je sociologiju na Univerzitetu u Londonu 1955. kao i posla koji je dobila". a doktorat iz sociologije odbranila je na Berkliju (na Univerzitetu Kalifornija) 1963. rađanja dece i rastanka od muža. prese­ ljenja u Kanadu. Ro­ đena je 1926.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 333 je imidž slobodnog aktera čije ponašanje je posledica prolaska kroz iskustvo suko­ ba uloga. predavačica sociologije na Ber­ kliju. u engle­ skom mestu Kolčesteru. godine. Doroti je obavljala sledeće poslove: sociološkinja angažovana na istraživanjima na Berkliju. društveno iskustvo na m i k r o n i v o u uobličeno je i prožeto o d n o s i m a m o ć i i nejedna­ kosti koje nalazimo u društvenim s t r u k t u r a m a n a m a k r o n i v o u . docentkinja i potom profesorka na Odeljenju za sociologiju na Univerzitetu Britanske Kolumbi­ je. koje je usledilo ubrzo nakon braka. integrisane femi­ nističke teorije i socijalističkog feminizma. sledeći događaji predstavljaju značajne faze u akademskom razvoju Doroti Smit. predavačica sociologije na Univerzitetu Eseks. koji pokušavaju d a rade zajedno ili se barem sastoji o d situacija iz kojih svaki pojedinac m o ž e da izađe kao „ p o b e d n i k " ili „onaj koji definiše situaciju". Feminističke socijalne teoretičarke o p i s u j u mikrodruštveni p o r e d a k u k o m e postoji o g r o m n a razlika u s v a k o d n e v n o m živo­ tu d o m i n a n t n i h i p o d r e đ e n i h . Neke od ideja koje nalazimo u teoriji Doroti Smit predstavlja­ ju važnu osnovu feminističke makroteorije. a svakako malo prethodnog znanja".

U svojim svakodnevnim aktivnostima. efek­ tivno se anulira makrostrukturnim rodnim nejednakostima koje determinišu ne samo najširu podelu rada (tj. delanja i zahteva drugih. razvoda. umesto toga. ona ih prisiljava da izvršavaju različite zadatke kao što su nadzor. Sposobnost za delanje uvek proizilazi iz pozicije u sistemu pa­ trijarhata. Društvena struktura ih sprečava da budu usmerene na sopstvene životne ciljeve. Za razliku od toga. a ko ostvaruje zadatke). onoga što radi muž. pravila obra­ ćanja i konverzacije. koju žene kao pojedinci mogu da postignu. koje proizilaze iz neizvesnoti bračnog života. Osobe koje imaju moć dobijaju znanje o sopstvu učeći da sebe vide na onaj način na koji bi voleli da ih drugi vide. pitanje ko postavlja. Žene se nalaze u situacijama koje su prepune naglih promena i obrta. sopstva i svesti koja imaju žene (i ostali podređeni) radikalno različita od iskustava onih koji zauzimaju dominantne pozicije. Za one koji dominiraju u društvu. Ta pretpostavka nejednakosti kao osobina interaktivne situ­ acije se intenzivira i komplikuje kada se činioci kao što su rasa i klasa uključe u feministički analitički okvir. već takođe njegove procesualne detalje (tj. Žene su socijalizovane da sebe doživljavaju kroz oči muškarca . njihov život sastoji se od niza reakcija na stalne potrebe i želje drugih. pitanje ko može da zauzima pozicije autoriteta. Bilo koja interpersonalna jednakost ili dominacija. Umesto toga. interakcije. život žena je pun incidenata i slučajnosti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI tvrdi kako su iskustva delanja. pritisak da se dođe do ovladavanja razumevanjem i slobodu da se uđe ili izađe iz interaktivnog okruženja. iskustvo interakcije s drugima može značiti uzajamnost orijentacije. Feministička teorija dovodi u pitanje postojanje društveno obespravljenog uopštenog drugog. Podređeni mora da se pozicionira između sveta kojim upravlja dominantan uopšteni drugi i sistema značenja i položaja u originalnim grupama koje nude alternativna razumevanja uopštenog drugog. žene se retko nalaze u situacijama u kojima mogu da ostvaruju svoje ciljeve. kapitalizma i rasizma. Ti sistemi muškarcima omoguću­ ju organizovanje života i usredsređenost na cilj koji treba da ostva­ re. pomoć i zadovoljavanje želja.334 D ž O R D Z RiCER . koor­ dinacija. udovištva i loše plaćenog posla. kontakt očima i kontrolu prostora i vreme­ na). nepredvidivog uticaja dece na životne planove. .istin­ skog drugog.

u nepre­ kidnom vegetativnom stanju". medicine. Pošto .SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 335 Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Teri Sijavo Na dan 31. prava. Slučaj nam takođe pokazuje odnose vladanja. treba li ukloniti cev za hranje­ nje ..obrađene su u tekstovima koji su proizašli iz odnosa vla­ danja. Cev za hranjenje predstavljala je deo lokalne realnosti proživljenog iskustva. što je takođe je­ dan odnos posredovan kroz tekst. Boba i Marije Sindler. a ipak njeno postavljanje (ili uklanjanje) zavisilo je konačno od presude sudije i zakonodavca. Majkla Sijavoa i Terinih roditelja. Njihov sukob postao je javna stvar. Ali činjenica da je Teri Šijavo održavana u životu toliko dugo posledica je toga što je njen slučaj izmešten iz privatne sfere i postao javno pitanje. kako su doktori rekli. Teri se nalazila. obrazovanje. Sukob Majkla i Šindlerovih počeo je kao privatan. . Interesantno je da je ogromna većina američke javnosti smatrala da bi joj trebalo omogućiti da umre. rad i penzije Senata SAD. medija.od sisanja do naknade za advokata — bila je neophodna odluka suda. Slučaj Sijavo nam još jednom pokazuje da su javno i privat­ no daleko od toga da budu razdvojene sfere. a u sukob su se uključili i ljudi iz politike. marta 2005. U jednom trenutku sena­ tor Bil Frist pozvao je Teri Šijavo da svedoči pred Odborom za zdravstvo. Slučaj je privukao opštu pažnju zbog neprekidnih borbi za njenu sudbinu između njenog muža i od suda dodeljenog staratelja.000 dolara godišnje. Sve bitke — oko toga ko je kriv za njeno stanje. Obe strane privukle su podršku. Njeni roditelji su se tome suprotstavili. ko je trebalo da bude njen staratelj. godine. Njen smeštaj u bolni­ cama i domovima i troškovi zdravstvenog osiguranja dosegli su skoro 80. Slučaj takođe otkriva složene načine na koje odnosi vladanja uobličavaju život u lokalnim realnostima. Majki je hteo. ali su obe strane pozvale javnost da presudi. Kad god je trebalo da se odobri bilo koji novac neophodan za njenu brigu . da ukloni cev za hranjenje. religije. godine umrla je Teri Šijavo (41) u Flori­ di kada joj je uklonjena cev za hranjenje koja ju je održavala u ži­ votu 14 godina. tvrdeći da to čini uz Terinu saglasnost koju je dobio pre 1990.

. osobina koja najviše prožima kognitivni stil sva­ kodnevnog života jeste ono što Doroti Smit naziva bifurkaciona svest. koja se razvija duž linija ličnog.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI je smatrao da je sposobna da svedoči. neki tražeći zajednicu s drugi­ ma koji dele tu bifurkacionu realnost. s jedne strane. a takođe otkrivamo da je njen život sudbonosno uobličen njenom željom da se podvr­ gne patrijarhalno inspirisanom heteroseksualnom imidžu lepe (čitaj „vitke") žene koja se udala i živi srećno do kraja života. Pokušaj ostvarenja tog cilja vodio ju je do fatalnog poremećaja u ishrani. i etabliranih vrsta koja nalazimo u društvenim zalihama znanja kojima se to iskustvo opisuje. zbog čega je cev za hranjenje morala da joj se vrati u telo. neki kultivišući lične tipove da bi svom iskustvu dali neki smisao. Oni koji uče iz iskustva znaju da život ne treba uvek uzimati zdravo za gotovo. Vidimo žensko telo na koje muž i roditelji polažu pravo vlasništva. s dru­ ge strane. Ali jedno je kada nešto naučite iz životnog iskustva. To ju je na kraju ubilo. Teri je bila obuhvaće­ na programom zaštite svedoka. Mislila je da njena glavna dužnost kao žene da muš­ karcu ponudi svoje vitko telo. Za žene. reflektovanog. proživljenog. čime je anulirana presuda Suda u Floridi.336 D Ž O R D Ž RlCER . kao i to da je mo­ guće verovati da stvari mogu biti drugačije zbog toga što iz sop­ stvenog iskustva znaju da one već jesu takve. a drugo kada vam to prenese kapitalistički i patrijar­ halni etablirani sistem znanja. Iz ovog slučaja takođe vidimo kako se odnosi vladanja uzajamno osnažuju: medijska pokrivenost ovog događaja je zajedno sa vladom i kapitalističkim sistemom usmerila pažnju na aspekte ljudskog interesa u ovoj priči. a neki poričući validnost sopstvenog iskustva. Naposletku. Mi već znamo da neki to rade izbegavajući da razmišljaju. Feministička sociologija subjektiviteta pita kako ljudi preživljavaju kada njihovo sopstveno iskustvo ne odgovara usta­ novljenim tipifikacijama tog iskustva. pri­ silne heteroseksualnosti i heteroseksualnih imidža koji su igrali važnu ulogu u životu Teri Šijavo. ali ju je istovremeno udaljila od opštih problema koji postoje u američkom zdrav­ stvenom sistemu. u ovom slučaju vidimo i ulogu patrijarhata.

To se naziva praksom dominacije. Feministička teorija otvara nekoliko osnovnih pitanja: Sta ćemo sa ženama?. 2. socijalizaciju i društvenu interakciju. 9. Psihoanalitički feminizam naglašava emocionalnu dinamiku lično­ sti i emocija često duboko pokopanih u podsvesne i nesvesne delove psihe. Radikalni feminizam utemeljen je u verovanju da žene poseduju apsolutno pozitivnu vrednost kao žene. Druga vrsta feminističke teorije usredsredena je na rodne nejed­ nakosti. Liberalni feminizam tvrdi da su žene jednake s muškarcima u tome što su i one sposobne za donošenje razložnih moralnih su­ dova. To uverenje feministkinje suprotstavljaju univerzalnoj degradaciji žena i nasilnom ugnjeta­ vanju žena koje se reprodukuje sistemom patrijarhata. 6. 12. Eksplanatorne teorije smeštaju izvor rodnih razlika u biologiju. širok sistem ideja o društvenom životu i ljudskom iskustvu koji je ponikao iz ženske perspektive. potčinjavaju i ugnjetavaju žene. Rodna nejednakost rezultat je patrijarhalnih i seksističkih obrazaca podele rada. Kako možemo da promenimo i unapredimo društvo i učinimo ga pravednijim za žene i sve ljude?. Kulturni feminizam veliča pozitivne aspekte ženske ličnosti. Zašto je sve tako kako jeste?. porodica. 13. 5. 4. 10. rad. Socijalističke feministkinje pokušavaju da spoje marksističku i radikalnu feminističku misao. Objašnjenja za te 3. obrazovanje i mediji. . Te teorije analiziraju način na koji mehanizmi društvene struk­ ture proizvode interese za dominacijom. on takođe podvlači važnost perioda koje osoba provede kao novorođenče i ranog detinjstva u paternizovanju tih emocija. Sta da radimo s razlikama medu ženama? Jedna vrsta feminističke teorije bavi se rodnim razlikama. Teorije strukturalnog ugnjetavanja priznaju da ugnjetavanje pro­ izilazi iz činjenice da neke grupe ljudi izvlače korist iz kontrole iskorišćavanja. Teorija intersekcionalnosti (presecanja) tvrdi da su žene ugnjeta­ vane na različite načine i u različitom stepenu. potčinjavanja i ugnjetavanja drugih grupa ljudi. 11. Feministička teorija je uopšten.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 337 Sažetak 1. odnosno kako se oni reprodukuju unutar rutiniziranih praksi koje se stalno ponavljaju. Rodna jednakost moguća je ako se obrasci podele rada preoblikuju u ključnim društvenim ustanovama kao što su: pravo. 8. institucionalne uloge. 7. koriste. Teorije rodnog ugnjetavanja opisuju žensku situaciju kao posledicu direktnih odnosa moći između muškaraca i žena u kojima muškar­ ci imaju fundamentalni interes da kontrolišu.

Burdije. Pjer (2001). Savremeni pokreti misao o oslobođenju žena i njegov uticaj na sociologiju. lokalnih aktualiteta proživljenih iskustava. Feministička sociološka teorije spaja strukture i delatnike. Mill. Vujović. Beograd: Beogradski izdavačkografički zavod. Centar za ženske studije. Feminizam. Beograd: Biblioteka X X vek. nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Feminizam je za sve: strastvena politika. Savremeni feminizam. . Papić. Beograd: Feministička 94. Papić. Podređenost žena. Mišel (1997). Rasprave o jednakosti polova. Džoan (2006). Beograd: Centar za ženske studije i istraživanja roda. Nevolje s rodom. ugnjetavane na različite načine. Gros. Kerol (2001).338 D Z O R D Ž RlCER . Vladavina muškaraca. Feminstkinje teoretizuju političko. Tejlor Mil Herijeta (1995). Judith (2000). Društvo rizika. Beograd: Plato/XXvek. bez obzira na to. Beograd: Centar za ženske studije. one su. Feministička sporenja: filozofska razmena. Sociologija i feminizam. i mikrosocijalno i makrosocijalno putem koncepta stanovišta. Džudit i Skot. Simon de Bovoar (1982). Literatura za dalje čitanje Andre. Pejtmen. Bell Hooks (2004). Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Sreten [urednik] (2008). Antropologija žene. odgovarajućeg delanja i bifurkacione svesti. Slobodanka (2005). John Stuart (2000). Mil. Beograd: Beogradski krug. Džon Stjuart. Batler. Promenljiva tela. Benhabib. Zagreb: Ženska infoteka. tekstova. Beograd: Centar za unapređivanje pravnih studija.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 14. Zarana i Lydia Sklevicky [uredile] (2003). Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. Promene. Elizabet (2005). ekstralokalnih odnosa vladanja. Zagreb: Centar za ženske studije. Centar za slobodne izbore i demokratiju. Nedović. (2007). Polni ugovor. razlike pronalaze se u sledećem: iako sve žene potencijalno imaju iskustvo ugnjetavanja na osnovu roda. Beograd: Filip Višnjić. Drugi pol. Beograd: Istraži­ vačko izdavački centar S S O Srbije. Butler. Sejla et al. Podgorica: C I D . Zarana (1989). Položaj i uloga žene u savremenom društvu. slučajnosti.

Najveći broj grand-teorija o savremenom društvu stvorili su teore­ tičari koji su sebe smatrali modernistima. PRELAZ OD INDUSTRIJSKOG KA POSTINDUSTRIJSKOM DRUŠTVU Rad Danijela Bela (rođen 1919) o dolasku postindustrijskog društva. predstavlja delimičan prelazak od modernih grand-teorija (s kojima smo se susreli u glavama 4 i 5) ka postmodernoj socijalnoj misli i postmodernoj grand-teoriji.GLAVA 9 POSTMODERNE GRAND-TEORIJE Prelaz od industrijskog ka postindustrijskom društvu Unapređenje veštine upravljanja (i ostale grand-teorije) Postmodernost kao sazrevanje modernosti Uspon potrošačkog društva. dok se u radovima postmodernista grandiozni . i sami skloni da stvaraju takvu vrstu teorija. Ipak. kako ćemo videti iz ove glave. Međutim. iako su. Ova glava bavi se grand-teorijama o postmodernom društvu koje su (uglavnom) stvori­ li mislioci koje nazivamo postmodernim socijalnim teoretičarima (postmoderni teoretičari su uradili malo na stvaranju teorija o sva­ kodnevnom životu). Bei je nesumnjivo modernista. nestanak simboličke razmene i sve veća simulacija Potrošačko društvo i nova sredstva za potrošnju Dromologija Feminizam i postmoderna socijalna teorija Sažetak Literatura za dalje čitanje Glave 4 i 5 bavile su se različitim modernim grand-teorijama. Ironija je u tome što postmoderni teoretičari često kritikuju moderne grand-teorije. postoje velike sličnosti između onoga što on ima da kaže o industrijskim i postindustrijskim društvima i ono­ ga što o modernim i posmodernim društvima govore postmodernisti.

SAD su se razvile u pravo postindustrijsko društvo. stvaranje i kontrolisanje novih teh­ nologija i razvijanje intelektualnih tehnologija koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom. promene u društvenoj strukturi ta­ kode imaju posledice na politički sistem i kulturu. dok se usluge.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI karakter teorije pojavljuje nesvesno. svesno nudi teoriju koja pokušava da zahvati veliki period novije druš­ tvene istorije. profesionalni i tehnički umesto manuelnog rada. Iako usluge preovlađuju Postindustrijsko društvo . Navešćemo ovde koje su. koje su se smatrale za jedino postindustrijsko društvo u vremenu kada je Bel pisao. kao što su prodaja hamburgera i savetovanje o ulaganju. Ono što Bel ima da kaže o industrijsko-postindustrijskim odnosima može se smestiti u širu shemu društvenih promena koja takode uključuje predindustrijska društva. Bel uočava prelaz od predindustrijskih (najveći deo Azije i Afrike). Bel. za razliku od njega. U svakom društvu Bel razli­ kuje tri oblasti: društvenu strukturu. ranih 1970-ih go­ dina).340 D Ž O R D 2 RiCER . Bel takode s puno poleta kritikuje neke aspekte postindustrijskog društva. mnogo toga se dogodilo u skoro tri i po decenije otkad je Bel objavio najveći deo svojih radova. teorijsko umesto praktičnog znanja. . Glavni predmet analize Danijela Bela jeste postindustrijsko društvo. preko industrijskih (neka društva Zapadne Evrope i Rusija). Proizvodnja takvih dobara kao što su odevni predmeti i predmeti od metala opada. Naravno. kao modernista. a druga društva se takode kreću u tom pravcu (na primer. rad. na­ uku i tehnologiju. Unutar privredne strukture dolazi do prelaska sa proi­ zvodnje robe na proizvodnju usluga. prema Belu. Međutim. Dolazak postindustrijskog društva uglavnom pogađa društvenu strukturu i nekoliko njenih glavnih delova: ekonomiju. Postindustrijsko društvo. politički sistem i kulturu. većina postmodernista sklona je da na postmoderno društvo gleda sa simpatija­ ma. barem kada ga uporeduju s modernim društvom. najvažnije promene u društvenoj strukturi koje su se odigrale u procesu prelaska ka postindustrijskom društvu: 1. ka postindustrijskim društvima (poput SAD. razvijaju. neka zapadnoevropska društva i Japan).društvo koje karakteriše proizvodnja usluga ume­ sto proizvodnje robe.

te da će bolja kontrola takvih postroje­ nja omogućiti sprečavanje budućih katastrofa. u svim njegovim varijantama. obrazo­ vanja. 3.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 341 u najvećem broju privrednih sektora. nadaju da je moguće efikasnije nadgledanje opasnih postrojenja kao što su nu­ klearne centrale. Eksponencijalni rast teorijskog i kodifikovanog znanja. 2. teorija igara i informaciona teorija. istraživanja i vladinih usluga. 5. Zna­ nje je osnovni izvor inovacija. u postindustrijskom društvu sve važnije postaje teorijsko znanje. U postindustrijskom društvu stvara se novi odnos izme­ đu naučnika i novih tehnologija. kao što su kibernetika. U postmodernom društvu značaj manuelnog rada (na primer. od suštinskog je značaja za nastanak postindustrijskog društva. neophodno je da se razvijaju i primenjuju nove intelektualne tehnologije. Postindustrijsko društvo pokušava da proceni uticaj novih tehnologija i da ih. za postindustrijsko društvo najvažnije su usluge iz oblasti zdravstva. kao i njegovu kodifikaciju. 6. u oblasti medicine i genetike) i inženjera. naučno znanje stečeno izučavanjem ljudskog genoma sada je od suštin­ skog značaja za pronalaženje novih načina lečenja broj­ nih bolesti). Od posebnog značaja je porast broja naučnika (na primer. Naučno istraživanje po­ staje institucionalizovano. . kao što je bila ona u Cernobilju ili na Ostrvu tri milje. što dovodi do nastanka novih. radnici na pokretnoj traci) opada. Sve ovo podrazumeva značaj teorij­ skog. Cilj kome se teži jeste sigurniji i bezbedniji tehnološki svet. kontroliše. tamo gde je to neophodno. Mnogi se. Unapređenje znanja takode stvara potrebu za drugim inovacijama. na primer. a raste značaj profesionalnog (pravnici) i tehničkog rada (programeri računara). Umesto praktičnog znanja {know how). kao i sve većom složenošću koja karakteriše postindustrijsko društvo. a ne empirijskog znanja. Da bi se upravljalo takvom procenom i kontrolom. 4. kao što je pronalaženje odgovora na mnoga etička pitanja koja su otvorena razvojem teh­ nologije kloniranja. (Recimo.

342

D ž O R D Ž RlCER - SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

na nauci zasnovanih industrija. Fuzija (sjedinjenje, stapa­ nje) nauke i inovacije, kao i sistematski tehnološki rast nalaze se u osnovi postindustrijskog društva. To stvara potrebu za otvaranjem još većeg broja univerziteta i stva­ ranja radne snage s univerzitetskom diplomom. Zapravo, univerzitet i visoko obrazovanje od suštinske su važnosti za postindustrijsko društvo. Obrazovni sistem proizvodi eksperte koji imaju ključnu ulogu u stvaranju, upravlja­ nju i kontrolisanju novih tehnologija. Razlike između tipova društava. Iz ovakvog shvatanja post­ industrijskog društva, Bel izvodi niz razlika između postindustrijskih, predindustrijskih i industrijskih društava: 1. U profesionalnom smislu, u predindustrijskom društvu preovlađuju poljoprivrednici, rudari, ribari i nekvalifikovani radnici; u industrijskom društvu primetna je do­ minacija polukvalifikovanih radnika i inženjera, dok u industrijskom društvu dominiraju profesionalci i naučnici-tehničari. 2. Za svaki od ova tri tipa društava karakteristična je po­ sebna vrsta izazova. Izazov ptedindustrijskom društvu sa­ stoji se u tome da se iz prirode izvuku dobra. Otuda do­ minacija rudarstva, ribarstva, šumarstva i poljoprivrede. Najveći izazov za industrijsko društvo jeste kako da na jedan inteligentan način koordiniše, programira, raspore­ di i organizuje mašine. Konačno, glavni izazov u postindustrijskom društvu predstavljaju drugi ljudi. Pojedinci koji obezbeđuju usluge drugim ljudima načelno poseduju više informacija i znanja (to su eksperti) od onih ko­ jima su usluge namenjene. To im daje veliku prednost u ophođenju s klijentima. 3. U predindustrijskim društvima moć imaju zemljoposednici i vojska. Oni je vrše kroz direktnu upotrebu sile. U industrijskim društvima, najveću moć imaju poslovni ljudi (biznismeni), iako oni svoj uticaj vrše indirektno, preko političara. U postindustrijskom društvu, kao do­ minantne figure ističu se naučnici i istraživači. Oni po­ kušavaju da uravnoteže tehničke i političke snage.

342

D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

na nauci zasnovanih industrija. Fuzija (sjedinjenje, stapa­ nje) nauke i inovacije, kao i sistematski tehnološki rast nalaze se u osnovi postindustrijskog društva. To stvara potrebu za otvaranjem još većeg broja univerziteta i stva­ ranja radne snage s univerzitetskom diplomom. Zapravo, univerzitet i visoko obrazovanje od suštinske su važnosti za postindustrijsko društvo. Obrazovni sistem proizvodi eksperte koji imaju ključnu ulogu u stvaranju, upravlja­ nju i kontrolisanju novih tehnologija. Razlike između tipova društava. Iz ovakvog shvatanja post­ industrijskog društva, Bel izvodi niz razlika između postindustrijskih, predindustrijskih i industrijskih društava: 1. U profesionalnom smislu, u predindustrijskom društvu preovlađuju poljoprivrednici, rudari, ribari i nekvalifikovani radnici; u industrijskom društvu primetna je do­ minacija polukvalifikovanih radnika i inženjera, dok u industrijskom društvu dominiraju profesionalci i naučnici-tehničari. 2. Za svaki od ova tri tipa društava karakteristična je po­ sebna vrsta izazova. Izazov predindustrijskom društvu sa­ stoji se u tome da se iz prirode izvuku dobra. Otuda do­ minacija rudarstva, ribarstva, šumarstva i poljoprivrede. Najveći izazov za industrijsko društvo jeste kako da na jedan inteligentan način koordiniše, programira, raspore­ di i organizuje mašine. Konačno, glavni izazov u postindustrijskom društvu predstavljaju drugi ljudi. Pojedinci koji obezbeđuju usluge drugim ljudima načelno poseduju više informacija i znanja (to su eksperti) od onih ko­ jima su usluge namenjene. To im daje veliku prednost u ophođenju s klijentima. 3. U predindustrijskim društvima moć imaju zemljoposednici i vojska. Oni je vrše kroz direktnu upotrebu sile. U industrijskim društvima, najveću moć imaju poslovni ljudi (biznismeni), iako oni svoj uticaj vrše indirektno, preko političara. U postindustrijskom društvu, kao do­ minantne figure ističu se naučnici i istraživači. Oni po­ kušavaju da uravnoteže tehničke i političke snage.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

343

Kultura. Svaki od ovih faktora usmeren je na promene u društvenoj strukturi postindustrijskog društva. Ali Bei je, kako smo videli, takođe zainteresovan za politički sistem, a posebno za kulturu. Za njega je od velike važnosti činjenica da u osnovi društvene strukture i kulture u postindustrijskom društvu leže suštinski različiti principi. Dok se društvena struktura sa svojom usmerenošću na ekonomska pitanja nalazi pod dominacijom racionalnosti i efikasnosti, kulturom dominiraju koncepti ira­ cionalnosti, samorealizacije i samozadovoljenja. Zastarele ideje samodiscipline, ograničenja i odložene gratifikacije koje domini­ raju društvenom strukturom postindustrijskog društva sukoblja­ vaju se s hedonizmom koji dominira u oblasti kulture. U tom kontekstu, Bel eksplicitno napada postmodernizam, povezujući ga s takvim iracionalnim i hedonističkim pojmovima kao što su impuls, zadovoljstvo, neobuzdana sloboda i erotika. Jasno je odavde da se kultura, shvaćena na ovakav način, nalazi u suprotnosti s društvenom strukturom kojom dominiraju efika­ snost i racionalnost. Po Belovom mišljenju, to dovodi do rascepa između društvene strukture i kulture, što može stvoriti uslove za društvenu revoluciju. Iako se ne slaže s postmodernistima po ovom pitanju kao i po mnogim drugim pitanjima, Bel, baš kao i postmodernisti, smatra da je jedno od najvažnijih pitanja u savremenom druš­ tvu uspon potrošačkog društva. Hedonizam je, usled postojanja masovne proizvodnje i rasprodaje svih vrsta dobara, barem delimično, zamenio štedljivost i asketizam. Tradicionalne vrednosti, koje sve više slabe i nestaju, zamenjuje sve veće interesovanje za stvari kao što su zadovoljstvo, igra, zabava i potreba da se drugi­ ma (nepoznatima) javno pokazuje sopstvena privatnost, na pri­ mer, kroz različite vrste reality show programa kao što su „Veliki brat", „Sve za ljubav" ili „48 sati svadba". Kao modernista, koji je uz to još i konzervativac, Bei je uznemiren ovakvim postmodernim razvojem događaja i pretnjom koju on predstavlja za da­ našnje društvo.

344

DŽ0RDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

UNAPREĐENJE VEŠTINE UPRAVLJANJA (I OSTALE GRAND-TEORIJE)
Mišela Fukoa (1926-1984) mnogi vide kao prethodnika postmoderne socijalne teorije. Za druge, on je jedan od njenih najvećih praktičara. Sta god od toga da je tačno, on je tvorac jed­ ne veoma važne grand-teorije koju mora razmotriti svako ko želi ozbiljno da se bavi socijalnom teorijom. Postoji jedna osobina koja posebno izdvaja Fukoovu grand-teoriju od modernih velikih teorija. On ne vidi, ili barem ne na­ glašava, kontinuitet koji je sastavni deo mnogih modernih veli­ kih narativa. Fuko ne smatra da se istorija odvija na linearan na­ čin i u jednom pravcu, kako je to, medu ostalima, tvrdio Maks Veber u svojoj teoriji racionalizacije. Postoji nekoliko važnih ra­ zlika između Fukoove grand-teorije i grand-teorija modernista: 1. Modernisti često traže izvor ili početak društvenog razvo­ ja. Za razliku od njih, Fuko pokušava da opiše i analizira društvenu realnost u različitim vremenskim periodima. Pronaći izvor je isto što i pronaći odgovor, ali postmoder­ nist! odbacuju ideju da je uopšte moguće naći odgovor. Oni su više zainteresovani za to da postavljaju pitanja i održavaju intelektualni dijalog nego da pronalaze od­ govore i tragaju za izvorima (uzrocima). Jer, u trenutku kada teoretičar ustvrdi da je pronašao odgovor ili uzrok problema, problem se zatvara. 2. Dok modernisti stavljaju naglasak na koherentnost, Fuko smatra da je nekoherentnost bitnija. Drukčije rečeno, dok modernisti pokušavaju da odgovore na pitanje kako se stvari drže zajedno tokom vremena, Fuko želi da usta­ novi koje su to unutarnje protivurečnosti koje postoje u svakom trenutku u vremenu. 3. Za razliku od modernista koji u svemu vide kontinuitet, razvoj i napredak, Fuko stavlja naglasak na diskontinuitete, prelome i iznenadne obrte koji karakterišu druš­ tvenu istoriju. Istorijski razvoj se ne odvija uniformno, konzistentno, jednosmerno, bez „plime i oseke". Drugim recima, istorija može da se kreće unazad, nalevo, nade­ sno, a ponekad čak i unapred.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

345

Unapređenje veštine upravljanja
Kada su u pitanju takva opšta gledišta o konceptu promene, Fuko se interesovao za promenljivu prirodu onoga što on nazi­ va upravljanjem, a pod čime podrazumeva skup praksi i tehnika pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima. Najočigledniji oblik upravljanja jeste upravljanje države njenim građanima. Iako se Fuko interesovao i za tu vrstu upravljanja, njegova teorija karak­ teristična je po tome što želi da objasni na koji način akteri i službe koji nisu vezani za državu (uključujući tu i društvene na­ uke i društvene naučnike) upravljaju ljudima. U delu Rađanje biopolitike, Fuko piše da ga interesuje veština, to jest najopštiji oblik upravljanja koji prevazilazi dornen političkog. Takođe, Fukoova teorija karakteristična je po tome što se bavi načinima na koje ljudi upravljaju sami sobom. U pokušaju da konceptualizuje ovaj problem, Fuko se ne oslanja na ideju jednosmernosti (tj. ideju da se društvo nužno razvija u jednom pravcu). Nadzirati i kažnjavati. Najbolji primer Fukoovog interesovanja za upravljanje koje nije vezano za dornen političkog, nalazimo u njegovoj knjizi Nadzirati i kažnjavati. U toj studiji Fuko istražuje razvoj zatvorskog sistema u Evropi između 1757. i 1830. godine i dolazi do uvida u to da je mučenje zatvorenika zamenjeno kontrolom putem zatvorskih pravila. Fuko zaključuje da je ta promena u sistemu tretmana zatvorenika imala posledice po celu društvenu strukturu. Kako je već karakteristično za njega, Fuko tu promenu vidi kao nešto što se razvija po principu stani-kreni, a ne nužno jednosmerno. Bez obzira na to, postoji opšti trend da se prelazi s jednog oblika kažnjavanja na drugi. Ne samo da promena po­ stoji, već su mnogi modernisti tvrdili da je ona proizvod jednog progresivnog razvoja: smatralo se da prelazak sa mučenja na kon­ trolu zasnovanu na pravilima predstavlja napredak u humaniza­ ciji tretmana kriminalaca. Kazna postaje sve blaža, manje bolna i manje okrutna. Međutim, iz Fukoove perspektive, ta promena omogućila je sistemu ne samo veću sposobnost da kažnjava kri­ minalce, već i veću sposobnost da upravlja ljudima uopšte.
Upravljanje — skup praksi i tehnika pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima.

346

D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

S jedne strane, nova sposobnost za kažnjavanje imala je ma­ nje negativnih sporednih efekata. Zatvorenici su ranije bili pod­ vrgavani javnom mučenju. (Knjiga Nadzirati i kažnjavati zapo­ činje detaljnim opisom jedne scene javnog mučenja.) Međutim, takav tretman mogao je da uspali masu koja je gledala mučenje i navede je na devijantno ponašanje, kriminalne radnje, nemire, pa čak i pobunu protiv vlasti. Uznemireni scenama javnog mu­ čenja, ljudi su pribegavali raznoraznim oblicima ponašanja koje su vlastodršci videli kao antisocijalne i preteče po svoje položaje. Stari način mučenja je, prema tome, bio kontraproduktivan. Za razliku od toga, kontrola zatvorenika putem pravila odvijala se iza zatvorskih zidova i nije mogla imati nikakav uticaj na gomilu. Nametanje pravila ima mnogo veći broj prednosti od muče­ nja. Prvo, pravila se u procesu devijantnosti mogu primeniti mno­ go ranije od mučenja; ljudi mogu da se nauče pravilima pre nego što počnu da razmišljaju na devijantan način. Pravila mogu da se primene u svakom trenutku, čim se primeti prvi znak devijantno­ sti. Nasuprot tome, mučenje može da se primeni samo kada neka radnja, ili još češće, čitav niz devijantnih radnji, nastupi. Osim toga, nametanje pravila može da se primenjuje mno­ go češće od mučenja. Takođe, pravila mogu da se uče i obnavlja­ ju. Međutim, mučenje ne može da se primenjuje nebrojeno puta na jedan isti devijantni slučaj jer može da prouzrokuje povredu, sakaćenje ili čak smrt devijantne osobe. Staviše, što se mučenje češće primenjuje, verovatnije je da će oni koji prisustvuju tom činu i sami postati devijantni. Treće, nametanje pravila usko je povezano s racionalizaci­ jom i birokratizacijom. To, između ostalog, znači da su pravila efikasnija, bezličnija, trezvenija i nepromenljivija od mučenja. Drugim recima, mučenje je često neefikasno (ono može da raz­ ljuti zatvorenika umesto da ga stavi pod veću kontrolu); ono može da postane veoma lično (osoba koja koristi bič ima prili­ ku da ispolji lični animozitet prema žrtvi); ono može da izazove emocije kako kod mučitelja i mučenog, tako i kod onih koji pri­ sustvuju činu mučenja; konačno, u zavisnosti od toga da li bič u rukama drži više ili manje agresivan čovek, mučenja se medu sobom mogu veoma razlikovati.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

347

Konačno, a možda i najvažnije, nametanje pravila ima daleko šire posledice. Nemoguće je mučiti čitavu populaciju. Međutim, na pravilima zasnovana kontrola može se uspešno vršiti nad ćelom populacijom. Kontrola čitave populacije zasniva se na sposobnosti nadziranja populacije na regularnoj osnovi. Međutim, moć i nad­ zor nisu, po Fukoovom gledištu, deo jedinstvenog sveobuhvatnog sistema moći, već se vrše u čitavom nizu naizgled nezavisnih lo­ kalnih okruženja. Tako postoji čitav niz tačaka u kojima se moć i nadzor vrše nad ljudima. Ali, upravo zbog te mikroperspektive vršenja moći, Fuko je smatrao da na svakoj toj tački postoji šansa za nastanak opozicije i otpora sistemu vršenja moći. Otpor, prema tome, može da nastane u svakoj od tih mikrosredina. Instrumenti nadziranja i kontrole. Tri osnovna instrumen­ ta stoje na raspolaganju onima koji kontrolišu i nadziru popu­ laciju. Prvi je hijerarhijsko nadziranje ili sposobnost službeni­ ka na vrhu organizacije da jednim pogledom nadziru sve ono što se nalazi pod njihovom kontrolom. U tom kontekstu treba posmatrati Fukoovu čuvenu raspravu o panoptikonu. Panoptikon je struktura koja nekome na vlasti ili na značajnom polo­ žaju (na primer, zatvorskom čuvaru) omogućuje potpun nadzor nad grupom ljudi (u ovom slučaju, zatvorenicima). Panoptikon može imati oblik tvrđave (kule) oko koje se nalaze ćelije pore­ dane ukrug. Takav raspored stražaru omogućuje potpuni nad­ zor nad svim zatvorenicima i svim onim što oni rade. Ta pozicija stražaru omogućuje ogromnu moć, čak iako nije prisutan u kuli ili ako uopšte ne posmatra šta se dešava u ćelijama. Razlog tome je to što zatvorenici ne mogu da vide da li u kuli nekoga ima ili nema i, prema tome, ne mogu da znaju da li ih neko gleda ili ne. Stražar možda sve vreme čita novine ili gleda TV program; zatvorenici to ne mogu da znaju. Međutim, zbog stalno prisutne mogućnosti da ih neko nadgleda, oni će se najverovatnije po­ našati onako kako se to od njih očekuje, čak iako stražar nije u kuli. Stražari ne moraju ništa da rade; zatvorenici će kontrolisati
Hijerarhijsko nadziranje - sposobnost službenika na vrhu organizacije da jednim pogledom nadziru sve podređene. Panoptikon - struktura koja nekome na vlasti ili na značajnom položaju (na primer, zatvorskom čuvaru) omogućuje potpun nadzor nad grupom ljudi (na primer, zatvorenicima).

348

D Ž 0 R D 2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

sami sebe zato što se boje da bi stražari mogli da ih posmatraju. Panoptikon i njegove varijacije predstavljaju suštinu onoga što Fuko naziva disciplinujućim društvom. Koncept panoptikona Fuko proširuje na celo društvo. On smatra da postoje mnoga mesta i mnogi načini na koje kontrolori mogu da nas nadziru, te da to rezultira ponašanjem u kome mi sami sebe kontrolišemo i sami sebe sprečavamo da uradimo ono što bi nam, ako bi nas neko video, natovarilo nevolju za vrat. Uz­ mimo primer računara. Postoje različiti načini na koje je moguće nadzirati naše pretraživanje po Internetu. Budući da smo toga svesni, mi počinjemo da nadziremo sami sebe i suzdržavamo se da posetimo one sajtove zbog kojih bi neko mogao da nas opomene (na primer, sajtove s pornografskim sadržajem). Recimo, dok smo na radnom mestu možemo doći u iskušenje da obavimo manju kupovinu tako što ćemo se ulogovati na neku Internet stranicu na kojoj je moguće kupovati kreditnom karticom. Ipak, nećemo to uraditi jer smatramo da postoji mogućnost da upravnik nadzire upotrebu računara i da zna koje stranice smo posetili. Panoptikon je poseban primer hijerarhijske moći onih koji se nalaze na službenim, visokorangiranim položajima, a koji su u poziciji da neprekidno nadziru podređene. Oni takođe inici­ raju i kontrolišu nove tehnologije, poput onih koje se vezuju za Internet i koje nadziru sve što podređeni u hijerarhiji rade. Još uopštenije rečeno, hijerarhijsko nadziranje podrazumeva sposob­ nost nadređenih da jednim pogledom nadziru podređene. Drugi instrument disciplinujuće moći jeste sposobnost da se donose normalizujući sudovi i kazne one koji ih ne poštuju. Oni koji su na vlasti mogu da odlučuju šta je normalno, a šta nenormalno za veliki broj oblasti. Ko god prekrši norme koje su sadržane u normalizujućim sudovima, smatra se nenormalnim i podložan je kazni koju izvršavaju službenici ili njihovi pomoć­ nici. Na primer, službenik može da se usmeri na vreme i donese
Disciplinujuće društvo - društvo koje vrši sveobuhvatnu (totalnu) kontrolu nad ljudima. Normalizujući sudovi - oni koji su na vlasti mogu da odlučuju šta je normal­ no, a šta nenormalno u velikom broju oblasti. Ko god prekrši norme koje su sadržane u normalizujućim sudovima, smatra se nenormalnim i može biti kažnjen od strane službenika ili njihovih pomoćnika.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

349

normalizujući sud o tome ko je zakasnio, ili može da se usmeri na ponašanje i kazni one koji se ne ponašaju onako kako se to od njih očekuje. Recimo, profesori na početku studiranja obaveštavaju brucoše da je normalno da dolaze na predavanja i pra­ te šta se na njima dešava s pažnjom i razumevanjem. Takode ih obaveštavaju da ne smeju da prepisuju na testovima. Nepažljivi studenti se kažnjavaju. Kao i oni koji prepisuju. Konačno, službenici koriste ispitivanje kao način nadziranja potčinjenih i donošenja sudova o tome šta oni rade. (U njega su uključena dva već pomenuta metoda - hijerarhijsko nadziranje i donošenje normalizujućih sudova.) Ispitivanju pribegavaju oni koji su na visokim položajima, a da bi ono bilo moguće neop­ hodno je da bude zasnovano na normalizujućim sudovima koji kazuju šta treba da radite da biste zadovoljili kriterijume normalnosti. Ispitivanje obično povezujemo sa školom, ali ono se sreće i u mnogim drugim ustanovama, kao što su na primer ordinacije psihijatara, doktora i ostalih koji su zaposleni u bolnicama i dru­ gim radnim okruženjima. Razvoj disciplinujuće moći. Fukoova glavna opservacija jeste da se usled stvaranja novih i boljih metoda disciplinujuće moći, kapacitet za kažnjavanje ljudi uvećao, a ne umanjio. Možda je mu­ čenje bilo okrutno, ali ono je bilo ograničeno na trenutak muče­ nja. Disciplinujuća moć, koju smo detaljnije analizirali u prethod­ nim odeljcima, pogađa nas sve vreme i u svim okolnostima. Neko nas neprekidno posmatra, prosuđuje i procenjuje. Ako prekršimo norme definisane normalizujućim sudovima bićemo kažnjeni. Stoga se, smatra Fuko, ne može reći da je došlo do liberalizacije i humanizacije procesa kažnjavanja. Pre se može reći da je ono po­ stalo sveobuhvatnije i podmuklije nego što je bilo nekada. Odbacujući jednu grand-teoriju Fuko je, izgleda, zamenjuje drugom. To je tačno samo u izvesnoj meri. Fuko jeste stva­ rao grand-teorije, ali na jedan oprezniji i drugačiji način od mo­ dernista. Na primer, dok bi modernista različite promene koje
Ispitivanje - način nadziranja potčinjenih i donošenja sudova o tome šta oni rade. Ispitivanje podrazumeva i hijerarhijsko nadziranje i davanje nor­ malizujućih sudova. Pribegavaju mu oni koji su na visokim položajima i koji donose normalizujuće sudove o tome šta je prihvatljivo a šta ne­ prihvatljivo ponašanje.

po­ sebno njegovom homoseksualnošću i sadomazohizmom. godine.350 D20RD2 RlCER . ili da neke delove društva pogađa u jednom. u m e s t o d a p o n u d i teorijski k o n c e p t nalik Veberovom gvozde­ n o m kavezu. a neke ne. o d n o s n o jedne delove društva p o g a đ a u j e d n o m . a druge delove u drugom trenutku. Fuko je posetio homoseksualnu zajednicu koja je u to vreme cvetala u gradu.neke delove društva p o g a đ a . Fukoa je najviše privlačio bezlični seks (u kome ne znate sasvim jasno ko je osoba s kojom imate seksualni od­ nos) koji je bio veoma popularan u ozloglašenim kupatilima tog vremena. Mišel Fuko Biografska skica Među Fukoovim poslednjim radovima nalazi se trilogija po­ svećena seksu: Istorija seksualnosti (1976). Zatvorski arhipelag . F u k o piše kako novi oblik discipline (koji nastaje iz novih oblika nadziranja) p r o ž i m a društvo n a nejednak način . Čini se da je dobar deo Fukoovog života definisan tom opsesijom. Tako nastaju brojni centri discipline unutar sveta u kojem je neko okruženje manje ili više pogođeno širenjem disci­ plinskog društva. kao i aktivnosti koje su se na njima upražnjavale.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI p o g a đ a j u delove društva video na j e d a n prilično u n i f o r m a n na­ čin. Tokom boravka u San Francisku. neizrecivo. To znači da ona pogađa neke delove društva. Koliko se zna. K o n c e p t k o ­ j i m to objašnjava. F u k o naziva zatvorski arhipelag. Briga za sebe (1984) i Upotreba zadovoljstva (1984). T o je svet koji se sastoji o d različitih ostrva discipline unutar velikog m o r a u k o m e je disciplina m a n j e ili više odsutna. Njegovo prisustvo na tim mestima. a neke ne. čudno i neprirodno. Ti rado­ vi odražavaju Fukoovu životnu opsesiju seksom. F u k o stvara j e d n u teoriju p o kojoj postoje m n o g i centri discipline unutar sveta u k o j e m je neko okruženje m a n j e ili više p o g o đ e n o širenjem disciplinujućeg društva.slika društva koja proizilazi iz ideje da disciplina pro­ žima društvo na nejednak način. 1975. . bile su deo Fukoovog život­ nog interesa za „pokoravajuće. a druge delove u d r u g o m trenutku. O t u d a .

Fuko je rekao: „Veoma sam srećan. po Fukoovom mi­ šljenju. ali to je bilo istina". Još jedan aspekt Fukoove grand-teorije razlikuje je od grand-teorije modernista: Fuko je imao razumevanja za opozicione sile unutar svakog od tih okruženja.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 351 šokantno i ekstatično". intenzivno i savladujuće da ne mogu da ga preživim. godine. Otuda. Mikrofizika moći. Tako nastaje zatvorski arhipelag. u svom životu (i u svom radu) Fuko se istinski interesovao za „granična isku­ stva" (u kojima bi ljudi. Koreni disciplinujućeg društva nalaze se u zatvoru. sve više oblasti društva počinje da liči na za­ tvor. zatvorsko društvo. totalno zadovoljstvo je. Ali teo­ rije. po meni. prakse i tehnologije razvijene u njemu. u proleće 1975. šire se i na mnoge druge oblasti društva . Drugim recima. Kada je otišao u San Francisko poslednji put. Sada razumem sopstvenu seksualnost. Cak i u jesen 1983. itd. Večeras sam došao do nove perspektive o sopstvenoj ličnosti.škole. a zvezde su padale po meni. Jedno od takvih iskustava bile su i bezlične sadomazohističke aktivnosti koje su se dešavale u kupatilima San Franciska. vezano za smrt". kada je već bio svestan da boluje od side i kada se znalo da od nje u najve­ ćem broju obolevaju homoseksualci. Potpuno. I jedno i drugo vezi­ vao je za gledište o smrti: „Mislim da je vrsta zadovoljstva koja me interesuje realno zadovoljstvo. Fuko je verovao da je samo prolaskom kroz granično iskustvo moguće steći velike lične i intelektualne inspiracije i otkrovenja. bolnice. Fuko je seks vezivao za granična iskustva. Oni koji su ga pozna­ vali kažu da je sidu shvatao veoma ozbiljno. uključujući i njega samog. Tamo je po prvi put probao L S D . godine. vratio se nazad u svet be­ zličnog seksa u kupatilima San Franciska. a ono bi moglo da izgleda tako samo ako je dovoljno duboko. Sa suzama koje su mu klizile niz lice. tj. kasarne. Fuko je takođe prošao kroz granično iskustvo u koti Zabriski u Dolini smrti. Znam da to nije moglo da se dešava. Taj koncept je od suštinske važnosti za Fukoovu grand-teoriju o promenljivoj prirodi upravljanja i njegovoj sve većoj prisutnosti. shvatio ju je kao granično iskustvo. kao i za opozicione sile koje rade protiv celokupnog tog procesa. Moramo ponovo da idemo kući". namerno naprezali svoj um i telo do tačke lomljenja). Postoji . Droga je gurnula njegovu svest do samih granica: „Nebo je eksplodiralo.

352 DŽORDŽ RlCER . Ostale Fuko ove grand-teorije Ludilo i civilizacija. opozicije i otpora.koncept po kome moć postoji na mikronivou i uključuje radnje kojima se ona vrši kao i radnje kojima se dovodi u pitanje (spori). Fuko je očigledno imao na umu sve veći broj bolnica i institucija u koje su se slali mentalno bolesni i u kojima su ljudi često tretirani na ponižavajući način. To je još jedan razlog zbog kojeg ta okruženja nije moguće razumeti kao gvozdene kaveze. ta okruženja i celokupan proces nepre­ kidno se nalaze u procesu sporenja i preoblikovanja. Deinstitucionalizacija . Neprekidno sukobljavanje menja te strukture na kontinuiranoj osnovi. Umesto toga. on tvrdi da je došlo do pora­ sta sposobnosti zdravih da razdvoje lude od ostatka populacije i da nad njima vrše represiju (što dovodi u pitanje samo razume­ vanje mentalne bolesti). Suština njegovog argumenta je u tome da lekari koriste svoja zapažanja o stanju bolesnih kao osnovu za vrednosne i moralne sudove koje upotrebljavaju da bi kontrolisali čitavu populaciju. U jednoj od svojih najznačajnijih knjiga Istorija ludila (1961). On je takođe imao na umu kontrolu koju psihijatri. Fuko kritikuje modernu grand-teoriju koja tvrdi da je razvoj psihija­ trije i porast broja psihijatrijskih ustanova u poslednjih nekoliko decenija doveo do unapređenja naučnog. Mnoge psihijatrijske Mikrofizika moći . medicinskog i huma­ nog tretmana ludih. već i u njegovim drugim radovima. Zbog neprekid­ nih kontrola i testiranja. Fukoov interes za te procese deo je nje­ govog interesa za ono što on naziva mikrofizika moći. na milost i nemilost društva. Fuko istražuje istoriju odnosa između ludila i psihijatrije. psiholozi i ostali lekari koji se bave mentalnim zdrav­ ljem imaju nad ljudima koji imaju psihološke probleme. Fuko smatra da od kraja 1960-tih godina prisustvujemo deinstitucionalizaciji mentalno bolesnih. . Kod Fukoa se grand-teorija ne nasluću­ je samo u knjizi Nadzirati i kažnjavati.proces (otpočeo 1960-ih godina a omogućen novim načinima lečenja) tokom kojeg je veliki broj psihijatrijskih ustanova za­ tvoren a većina pacijenata puštena na slobodu i time prepuštena sami­ ma sebi. Pišući tokom 1960-ih godina. Slično kao i u analizi sve humanijeg tretmana kriminalaca.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI bezbroj tačaka konfrontacije.

kritiku moderne grand-teorije i pokušaj (verovatno nesvestan) da se ona zameni postmodernom grand-teorijom. zahvaljujući de­ institucionalizaciji. Konačno. pojedinci su sposob­ ni da neprekidno prosuđuju sami sebe. on tvrdi kako je u periodu viktorijanizma došlo do eksplozije diskursa o seksualnosti: u društvu je počelo mnogo više da se priča o seksu. primorani su da uzimaju teške psihotropičke droge koje nad njima uspostavljaju mentalnu i fizičku kontrolu. Nasuprot opšteprihvaćenom mišljenju da je konzervativi­ zam viktorijanskog doba potiskivao seksualnost. Istorija seksu­ alnosti kritikuje modernu grand-teoriju po kojoj je viktorijanizam doveo do represije seksualnosti. mnogi mentalno oboleli ljudi bili su pušteni na slobodu. svaki pojedinac ima bolji pristup svojim najdubljim osećanjima i mislima od drugih ljudi.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 353 institucije su zatvorene. uključujući tu i psihijatare. Došlo je do po­ većanog broja analiza. Međutim. a Fuko veću slobodu (diskursa o seksualnosti). sve je to zamenjeno novim oblicima ugnjetavanja. Grand-teorija seksualnosti. i . Takođe. Ne sporeći da je društvena elita sprečavala upražnjavanje seksa. u ovom slučaju moderna pozicija naglasila je veću represiju. Sve u svemu. Na primer. Još jednom se čini da je Fuko kritikovao jedan grand-narativ. Drugo. dok je u prethodnim slučajevima moderna pozi­ cija naglašavala veću slobodu. pogotovo do represije diskursa o seksualnosti. mnogi od onih koji su mentalno bolesni (i mnogi drugi koji to nisu) prisiljeni su da prosuđuju sebe i svoje mentalno stanje. u knjizi Istorija ludila pronalazimo isti obrazac kao i u knjizi Nadzirati kažnjavati . Recimo. Nešto drugačiji obrazac pojavljuje se u Fukoovim poslednjim radovima o seksualnosti. a Fukoova pozicija veće ograničenje. mnogi od onih koji su pušteni iz mentalnih ustanova ili. gde su uskoro postali ono što danas nazivamo beskućnicima ili uličarima. a na njegovo mesto stavljao drugi. Fuko zauzima obrnut stav po pitanju diskursa seksu­ alnosti. a mnogi oblici ugnjetavanja koji su po­ stojali tokom 1960-ih su nestali. kao što je Fuko predvi­ đao. procena. dok psihijatri samo povre­ meno mogu da donose negativne sudove. specifikacija i uzroč­ nih i kvantitativnih studija o seksualnosti. nikada tamo nisu ni stigli. klasifikacija. Međutim. Iz više razloga. takva internalizovana kontrola predstavlja najrepresivniji oblik kontrole.

Ovde ćemo se baviti Baumanovim postmodernizmom. tako što je nastojalo da kontroliše i reguliše rast popula­ cije. sociologija postmoder­ nosti. To je takode dovelo do većeg otpora na mikronivou. (Videti okvir: Postmoderna sociologija. u Fukoovom radu pojavljuju se obrisi neko­ liko grand-teorija. a time i populacija. u njegovoj teoriji nalazimo obilje značajnih uvida u struk­ turu postmodernog društva. društvo je pokušavalo da kontroliše pojedinca disciplinujući njegovo telo. veku preusmerilo na pokušaj da kontroliše život. pogotovo njegove seksualne aktivno­ sti.354 D Ž O R D Ž RlCER . Fuko je tu slobodu video u funkciji odlučnijih pokušaja da se kontroliše seksualnost. itd. umesto pokušaja da kontroliše smrt. pogotovo seksualne odnose. njeno zdravlje. Iako je Fukoa brinula takva vrsta represije. već i svojih života. on je video nadu u telima. seksualnosti i zadovoljstvu. POSTMODERNOST KAO SAZREVANJE MODERNOSTI Iako je Zigmunt Bauman najviše pisao o modernom druš­ tvu. Recimo. Bauman se takode bavio mnogim pitanjima savremene sociologije. društvo je pokušavalo da kontroliše populaciju kao celinu. društvo se u 18. Drugo. . Kontrolišući seks. kao i pitanjem kako bi postmoderna sociologija i sociologija postmodernosti mogle izgledati.) U zavisnosti od toga koji aspekt njegovog rada želimo da naglasimo. Verovao je da kroz njih ljudi mogu da prevazidu pokušaje kontrole ne samo svoje seksualnosti. Uprkos odbacivanju moderne grand-teorije o sve većoj re­ presiji seksualnosti. životni vek. Prvo. Postojala su dva načina za to. o njemu možemo da razmišljamo kao o modernom (glava 5) ili kao o postmodernom socijalnom teoretičaru.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENl Iako je tvrdio da je diskurs o seksualnosti bio slobodniji. društvo je kontrolisalo i pojedince i ljude kao vrstu.

Međutim. a ne kao aberaciju od modernog društva. 2. Bauman formuliše nekoliko glavnih načela sociološke teorije postmodernosti. Postmoderni svet je složen. i dalje odlikuje racionalnim i sistematskim diskursom i pokušajima da razvije model postmodernog društva. razlika između ra­ cionalne moderne kulture i neracionalne postmoderne kulture odrazila bi se u različitim sociologijama.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 355 Ključni koncept Postmoderna sociologija. zapravo. Iako se nadovezuje na modernu sociologiju. Budući da je postmoderna kultura veoma različita od moder­ ne kulture i postmoderna sociologija trebalo bi da bude veoma različita od moderne sociologije. sociologija postmodernosti Uprkos svojim simpatijama za postmodernu sociologiju. Bauman smatra da bi. On sadrži veliki broj velikih i Postmoderna sociologija . sociologija postmoderno­ sti prihvata postmoderno društvo kao poseban i jedinstven tip društva. sociologija postmodernosti prihvata postmoderno društvo kao poseban i jedinstven tip društva. . To su sledeća načela: 1. jer mu nedostaje centralna orga­ nizacija koja definiše ciljeve. re­ cimo. Na primer.sociologija koja se nalazi pod snažnim uticajem postmodernih ideja i koja prihvata neracionalan pristup proučavanju društva. Dok se postmoderna sociologija oštro razilazi s modernom sociologijom. a ne kao skretanje od modernog društva. Postmoderni svet je složen i nepredvidiv. Bau­ man se načelno suprotstavlja njenom razvoju. Jedan od ra­ zloga za to jeste strah da bi radikalno drugačija postmoderna sociologija mogla da napusti formativna pitanja koja čine osnove sociologije kao discipline. Bauman nije spreman za neracionalnu sociologiju. Sociologija postmodernosti . trebalo da razvijemo sociolo­ giju postmodernosti. Bauman se takođe suprot­ stavlja postmodernoj sociologiji zbog toga što bi ona po svojoj prirodi trabalo da bude u saglasju s kulturom postmodernosti. on želi sociologiju koja se nalazi u kontinuitetu sa svojim izvorima. sociologija postmodernosti održava kontinuitet s modernom sociologijom tako što se.sociologija koja održava kontinuitet s moder­ nom sociologijom tako što se i dalje odlikuje racionalnim i sistematskim diskursom i pokušajem da razvije model postmodernog sveta.

akteri­ ma je potreban skup orijentacionih tačaka koji će ih voditi kroz život. kada deluju u spoljnom svetu oni se nalaze u areni koja izgleda kao prostor u kome vlada haos i hronična indeterminantnost i ambivalencija. može se tvrditi kako akteri nisu prisiljeni. uglavnom preko učenja na greškama uz puno nagađanja i naslućivanja. puna slučajnosti). Identitet se neprekidno menja. Spoljni svet je teritorija u kojoj vladaju rivalstvo i protivrečna značenja. držanje dijete) koje bi prezreli kada bi im bile na­ metnute spolja. indeterminisana. Egzistencijalna situacija aktera veoma je fluidna. 4. U svakom datom vre­ menskom trenutku stvaranje (konstituisanje) identiteta podrazumeva rastvaranje nekih postojećih elemenata i priku­ pljanje novih elemenata.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI malih organizacija i aktera koji su orijentisani na pojedinač­ ne ciljeve. treba primetiti da i tu akteri posvećuju neprekidnu pažnju kulti­ vaciji tela. što rezultira velikom autonomijom aktera. Akteri moraju biti svesni činjenice da ono što rade utiče na svet u kojem se nalaze i u kojem deluju. a svaki je dovoljno jak i može se odupreti kontroli od strane onog drugog. 5. Različita sta­ nja postmodernog sveta izgledaju podjednako kontingentna (nepredvidiva. već pre zavedeni da rade ono što rade. iako se ne razvija ni u jednom jasno definisanom pravcu.356 DZORDZ RiCER . Ali. a ne kao proizvod nečijeg nametanja. odlazak u teretanu. Iako su na unutrašnjem planu akteri dobro organizovani i uređeni. priroda te zavisnosti ne može da se uspostavi na jedno duže vreme. 6. Ni jedan od tih aktera nije dovoljno velik da pod­ vrgne ili kontroliše drugog. Najopštije rečeno. To im omogućuju različiti drugi akteri (realni ili . 3. Iako akteri mogu delimično da zavise jedan od drugog. Identitet aktera treba da se neprekidno samokonstituiše. Jedino što je konstantno u svemu tome jeste telo. Te aktivnosti vide se kao proizvod ljudske slobode. Drugim recima. ni jedno dato stanje nema nepobitan razlog zbog koga bi trebalo da postoji. Ljudi se bave čitavim nizom samokontrolišućih i samounapređujućih aktivnosti (džogiranje. što znači da bi moglo da izgleda drugačije ako bi se drugi akteri ponašali drugačije. U nedostatku unapred smišljenog životnog projekta.

Međutim. Međutim. Zapravo. . Uz postmodernizam vezuje se varvarizam (na primer. Varijacije u slo­ bodi izbora resursa predstavljaju osnovu društvenog položa­ ja i društvene nejednakosti u postmodernom svetu. Da li se učimo da živimo sa ambivalencijom? Ambivalencija (dvoznačnost. postmoderno društvo je spremno da prihvati stranca. Potrebno je da se primeti da postmodernisti imaju daleko pesimističniji pogled na postmoderno društvo. to je jedno tolerantnije društvo. Naglasak na znanju i či­ njenica da je informacija ključni resurs još više unapređuje. postmodernizam stva­ ra čitav niz drugih problema. druš­ tvo koje toleriše razlike. 7. postmoderni­ zam život s ambivalencijom čini podnošljivijim. dvosmislenost) osoben je proi­ zvod modernosti. ojačava i učvršćuje status eksperata. a oni koji žive u njemu moraju imati jake nerve. Akteri imaju slobodu da im se obrate za pomoć ili da ne prihvate njihove usluge. Bauman definiše postmodernost kao suprotnost modernosti i njenoj potrebi da eliminiše ambivalenciju. Znanje je takode glavni ulog u bilo kakvoj vrsti sukoba koji ima za konačni cilj preraspodelu resursa. etničko čišćenje u bivšoj Jugoslaviji). Otuda je život u postmodernom društvu osuđen da bude još neizvesniji od života u modernom društvu. postmoder­ nost prihvata neuređenost sveta. Pristup resursima razlikuje se medu akterima u zavisnosti od količine resursa koje već imaju na raspolaganju. ali i da ih veoma usreći. tako što ćemo jednostavno prihvatiti ambivalenciju i naučiti da živimo s njom. ona ne želi da od njega napra­ vi uređen svet.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 357 zamišljeni). Načelno. Bauman zaključuje da postmoder­ nost može ljudima da stvori nerešive probleme. čak i da uspešno nauči da živi s ambivalencijom i time je eliminiše kao izvor problema (što nikada nije sigurno). ali postmodernizam nudi mogućnost da prevaziđemo taj problem. Na primer. razlike donose sobom još više dvosmislenosti i neizvesnosti. Oni koji imaju više znanja mogu da biraju između šireg skupa obrazaca delanja. ona otvara nove mogućnosti i nove opasnosti. Najvaž­ niji resurs je znanje. Umesto da pokuša da eliminiše ambivalenciju. Umesto da je eliminiše.

lako može doći do masovnih izliva okrutnosti. . Postmodernost nije uspela da eliminiše taj strah. Iako Bauman načelno daje prednost postmodernosti u odnosu na modernost. S obzirom na to da se u postmodernom društvu ljudi ne brinu dovoljno jedni za druge. već su previše okupirani zabavom i samima sobom. religioznih i političkih grupa. kao i društva u celini. Ta nova plemena i zajednice postali su pribežišta za strance. što se Baumana tiče.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ambivalencija i postmodernost. ali je uspela da ga privatizuje. to otvara mogućnost sukoba između zajednica. što je sasvim za očekivati.358 D ž O R D Ž RlCER . ali i za čitav niz etničkih. ali postmoderna država više ne oseća po­ trebu da kontroliše to nezadovoljstvo. Iako postmodernost nudi okvir za prevazilaženje ambivalencije. Bau­ man je zabrinut zbog tih neprijateljstava i smatra da je potrebno da ih zaustavimo tako što ćemo razvijati solidarnost. postmodernost može da se razume kao sazrevanje zajednice. rasprostranje­ na ambivalencija može da se iskoristi za reprodukciju društva. Međutim. to nije dovoljno. pa je stoga malo verovatno da će biti okrutni prema drugima (i drugačijima) i da će imati potrebu da ih ponize. etnič­ kih i političkih grupa. ambivalentan po tom pitanju. Dok moderno društvo pokušava da eliminiše posebne zajed­ nice i asimilizuje ih u celinu. ili doba novih plemena. pojedincima koji žive u postmodernom društvu preostaje samo da pokušaju samostalno da uteknu tim strahovima. Mišel (Majki) Mafezoli opisao je postmo­ dernost kao doba neotribalizma. u postmodernom društvu ambivalencija nikada ne može u pot­ punosti da iščezne. Bauman tvrdi da postoji jedna zajednička karakteristika postmodernosti i moderno­ sti . Otuda ne iznenađuje to što sve veći broj pojedinaca želi da pripada zajednicama. Ono što je veoma važno je­ ste to da društvo toleriše te zajednice i njihove grupe. on sam je. jer u njima vide zaklon od strahova koji karakterišu postmoderno društvo puno ambivalenci­ ja. Stoga. Neotribalizam . Nezadovoljstvo koje stvara ambivalencija i dalje je široko rasprostranjeno.postmoderno kretanje ka stvaranju čiravog niza zajednica koje predstavljaju pribežišta za strance. tolerancija u postmodernizmu ne vodi nužno do solidarnosti. Potrebno je da svaka od ovih zajednica uživa po­ štovanje drugih zajednica. Umesto toga. Oni koji žive u postmodernom svetu prevazišli su hibris modernosti. Međutim. odnosno niz religioznih.to je strah od praznine. Međutim.

Moralni kod. Paradoks je u sledećem: postmoderno društvo je iznad svega potrošačko društvo. Međutim. ali njiho­ vom rešavanju sada mora da se priđe na drugačiji način. ipak. društvene pravde. Takode. Očekivano. jedna stvar je u postmodernom svetu jasna: konzumerizam i sloboda koji se s njim povezuju ne mogu zadovoljiti ljude koji u njemu žive. . Taj kod je u suprotnosti s idejom koherentnog skupa pravila kojima svaki moralni pojedinac mora da se podvrgava. Ona mora da odbaci koncepte kao što su prisilna normativna regulacija i potragu za stvarima kao što su temelji. ali i njegov sumrak. posmatran iz potmodernističke perspektive. Čak i u postmodernom svetu suočavamo se sa pitanjima ljudskih prava. pun je ambivalencija i protivrečnosti. Evo kako postmoderna te­ orija vidi neka od moralnih pitanja: 1.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 359 Život u postmodernom društvu nije lak. Ipak. Postmoderna etika Bauman je zainteresovan za status etičkog koda u postmoder­ nom dobu. Jasno je da postmoderna etika mora da odbaci mnogo toga što predstavlja sastavni deo moderne etike. univerzalnost i apsolutno. već moralno ambivalentni. Ona može doneti renesansu morala. i konfrontacije između individualnog po­ našanja i kolektivnog bogatstva. prepun strategija koje se uvek mogu dovesti u pita­ nje. Ne­ moguće je naći logično koherentan etički kod koji bi iza­ šao na kraj s takvom moralnom ambivalencijom. ono ne odgova­ ra našim potrebama. To je život bez jas­ nih izbora. sukoba između mirne saradnje i pojedinačnog „samopotvrđivanja". Stari etički sistem nije adekvatan za postmoderno društvo. to ne znači da ve­ lika etička pitanja u postmodernosti gube svoj značaj. Bauman smatra da postmodernost nudi šansu i u obla­ sti etike. neophodno je da se odbaci potraga modernosti za neambivalentnim i neprotivrečnim etičkim kodom. To otvara mo­ gućnost za jedno potpuno novo razumevanje moralnog ponašanja. Ljudi nisu ni dobri ni loši. Tu ideju je detaljnije razradio Zan Bodrijar s kojim se srećemo kasnije u ovoj glavi. Ti problemi opstaju.

život u postmodernom svetu verovatno neće biti lakši. ni ponavljajući. Uprkos ovim idejama. On je zasnovan na ideji da jedan treba da bude za Drugog pre nego što se nade u prilici da bude sa Drugim.što je ideja potpunog relativizma.360 D Ž O R D 2 RlCER . a moralno sopstvo konačno ustati protiv inherentne i neizbežne ambivalencije. jedini konač­ ni etički autoritet nalazi se u subjektivnosti pojedinaca. Medu idejama koje su od ključnog značaja za postmodernu etičku orijentaciju na­ lazi se i gledište da bi se svet raspao ako ne bi bilo naci­ onalnih država (i plemena). pozivajući se isključivo na sopstveni skup vrednosti. Ni­ jedan etički kod nije u stanju da se bavi moralnim feno­ menima na jedan iscrpan način. Ne postoji univerzalna moralnost. 3. tj. ali s raspadom represivnog i prisilnog etičkog koda . on ne prihvata ideju da je sve moguće . i uvek će ostati. 7. ni postmodernizam nisu u stanju da ponude jedan novi etički kod koji bi zamenio moderni etički kod.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 2. moralnost jeste. ljudima ostaju samo sopstvene individualne moralnosti. a u prisustvu zbunjujućeg skupa naizgled jednakih sistema moralnosti. te da će se autonomno sopstvo konačno emancipovati. 5. 4. iracionalna. Uzimajući u obzir činjenicu da u da­ našnjem svetu postoji bezbroj moralnih sistema. Bez sveobuhvatnog etičkog koda. nije u stanju da ih potpuno objasni. Iako postmoderni moral odbacuje moderni prisilni oblik morala. osuđeni smo da živimo sa nerazrešivim moralnim dilemama. Nerazrešive moralne dileme. Moralnost je inherentno pretrpana protivrečnostima koje ne mogu da se prevazidu i sukobima koji ne mogu da se rese. Moralni fenomeni nisu ni regularni. ni Bau­ man. 6. Budući da Bauman odbacuje prisilne etičke sisteme koji proističu iz društva kao celine. Bez takvog sve­ obuhvatnog koda. S racionalne tačke gledišta. Kao rezultat toga. Izazov postmodernog sveta sastoji se u tome da se pokaže kako se može živeti moralno u odsustvu etičkog koda. on se zalaže za jedan etički sistem koji izvire iz sebe samog.

U ta­ kvoj odluci veliku ulogu igraju rizik i hronična neizvesnost. nada se polaže u svest moralnog pojedinca. u postmodernosti ćemo biti sposobni da se suočimo s moralnim problemima direktno.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 361 koji povezujemo sa modernošću moguće je da će barem postati moralniji. Na taj način Bauman usvaja postmodernu pozi­ ciju izbegavajući da se preda relativizmu i nihilizmu. bez maski i deformiteta koji su došli s modernim etičkim kodom. Bez obzira na to. pogotovo u njegovu potrebu da bude za Drugog. postoji fundamentalna tenzija između bezuslovne potrebe da se bude za Drugog i diskontinuiteta i fragmentiranosti koje Bauman povezuje s postmodernom. Umesto prisilnog i deformišućeg etičkog koda moderne. postala privatizovana. važno je šta radimo a šta ne radimo. u ovom istorijskom trenutku nije moguće reći. u stvari. ali to mora da se razradi u individualnoj svesti. iako on lično nikada nije izjavio da pripada tom teorijskom pravcu. Sta će biti od to dvoje. Postmoderno društvo istovremeno je društvo koje nudi veli­ ku moralnu nadu i veliku ličnu zabrinutost: ljudi imaju potpuni moralni izbor. kao što je holokaust. a ne na nivou nekog kolektivnog moralnog koda. s modernim etičkim kodom pove­ zuje najgnusnije zločine. ali ne i uputstva koja bi im ponudio sveobuhvatni moralni kod koji je nekada obećavala moderna. Bez šireg etičkog sistema koji će voditi lju­ de. Biti za Drugog ne određuje šta je dobro. Moral­ no sopstvo će se definisati u svetu u kome nema izvesnosti. Drugi podrazumeva odgovornost za moralno sopstvo. moralnost je. a šta loše. kao i mnogo šta drugo u postmodernom svetu. Otuda. Bodrijar je bio radikalan ne . USPON POTROŠAČKOG DRUŠTVA. Bauman. Do toga će se doći vremenom u odnosu sa Drugim. Pos­ tmoderna može biti izvor naših problema. SMRT SIMBOLIČKE RAZMENE I RAST SIMULACIJA Društvenog mislioca Zana Bodrijara najčešće vezujemo za postmodernu socijalnu teoriju. ali i naša šansa. Drugačije reče­ no. etika za pojedince postaje stvar individualne odluke. Ako ništa drugo. gde nikada neće postojati jasna razdvajajuća linija između dobra i zla.

Mekdonalds.sprečava nastanak grand-teorije. Bodrijar se usredsredio na poja­ vu potrošačkog društva. Potrošačke snage (npr. Iako je Bodrijar kasnije raskinuo s marksističkom teorijom. uprkos usredsređenosti na potrošnju. Drugim recima.362 D 2 0 R D Ž RlCER . tržni centri. reklamne agencije. Unutar tog jezika svakom potrošačkom . budući da još uvek nije raskrstio s marksizmom. dok su se Marks i najveći deo neomarksista bavili proizvodnjom. a čini se da stil njegovih kasnijih rado­ va . već i po svom stilu pisanja. Ipak. Na primer. Kao i drugi postmodernisti. ti entiteti su sami po sebi od presudne važnosti za oblast potrošnje. Od proizvođačkog do potrošačkog društva U svojim ranim radovima Bodrijar se nalazio pod snažnim uticajem teorijske misli Karla Marksa i različitih grana neomarksističke teorije. Iako se ne mogu potpuno razdvojiti od proizvodnih snaga. pogotovo u svojim kasnijim radovima. Bodrijar je svoje prve radove o potrošačkom društvu napisao kasnih 1960-ih godina kada se ono nalazilo u svojoj najranijoj fazi i kada njegovo postojanje nije bilo baš tako očigledno. Međutim.knjiga koje sadrže čitav niz naizgled nepovezanih aforizama . Među­ tim.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI samo po svojim idejama. Bodrijar u ranoj fazi svoje akademske karijere i osvita potrošačkog društva to još uvek nije mogao da vidi. njegova analiza potrošačkog društva nalazi se pod snažnim utica­ jem te teorije. Bodrijar se takođe nalazio pod utica­ jem lingvistike koja ga je navela da o potrošnji objekata razmišlja kao o jednoj vrsti jezika. u njegovima radovima moguće je identifikovati nekoliko takvih teorija. Bodrijar ne ide tako daleko u isticanju važnosti potroš­ nje. Za nas je danas normalno da živimo u potrošačkom društvu. on je preuzeo tradicionalnu marksističku poziciju koja najveći značaj dodeljuje proizvodnji. Potrošnja kao jezik. proizvodne snage upravljaju svetom potrošnje i kontrolišu ga. ali kao pisac koji je bio ispred svog vreme­ na. Tako bi Bodrijar tvr­ dio da Dženeral motors i Tojota kontrolišu potrošnju automo­ bila isto kao što Majkrosoft kontroliše potrošnju kompjuterskih softvera. on odba­ cuje ideju grand-teorije. Diznilend) igraju veoma važnu ulogu u potrošnji.

sistem pravila koja nam omogućavaju da razumemo znakove i.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 363 objektu dodeljen je neki znak. ako želimo da se popnemo na stratifikacijskoj lestvici. U realnom smi­ slu. ako ne i malo stariji. pokazuje da pripadate srednjoj klasi. Ali. ako odete u operu da gledate Madam Baterflaj. Tako „ferari" omogućuje višu pozi­ ciju na društvenoj lestvici. da razumemo u kakvoj su oni međusobnoj vezi. Potroš­ nja je zasnovana na činjenici da će drugi ljudi razumeti značenja onoga što mi trošimo na isti način kao i mi sami. Kod je. verovatno ste u srednjem životnom dobu. nalazimo se u uprocesu samodefinisa­ nja. Recimo. Ali. kada kupimo automobil ili kartu za bioskopsku ili pozorišnu predstavu. . već u znakovima. Osim toga. nižu. u osnovi. suština potrošnje nije u (materijalnim) proizvodima. dok trošimo (kupu­ jemo) dobra. dok kupovina rumunske „dačije". kupovina „ferarija" ili „hamera" predstavlja znak bogatstva i prestiža. Samodefinisanje . još važnije. Kategorije dobara definišu kategorije ljudi. Za Bodrijara.sistem pravila koji nam omogućava da razumemo znakove i. kako mi znamo šta svi ti znakovi znače? Bodrijar objaš­ njava da znakove možemo da protumačimo zbog toga što svi razumemo kod i nalazimo se pod njegovom kontrolom. Ono što trošimo određuje naše mesto u društvenom poretku. Sledstveno. Recimo.dok trošimo dobra. Ono što trošimo određuje naše mesto u društvenom poretku. Budući da svi razumemo kod i da se nalazimo pod njegovom kontrolom. svi razumemo značenja znakova i način na koji su oni povezani jedni s drugima. da razumemo u kakvoj su oni me­ đusobnoj vezi. činjenicu da „hamer" znači viši status od „dačije". Slično tome. Kod . mi možemo da promenimo svoju poziciju na lestvici tako što ćemo početi da kupujemo drugačije proizvode. oni time definišu sebe i time ih definišu drugi. na današnjem tržištu automobila. a manje stvari koje za­ dovoljavaju neku našu potrebu. To dovodi do zaključka da se svi mi. a „fiat punto" sklopljen u Kragujevcu. nalazimo u procesu samodefinisanja. što je još važnije. mi više kupujemo znakove. odlazak na koncert Britni Spirs ili Džastina Timberlejka upućuje na to da ste mladi. „opela astre" ili „fiata punta" koji se sklapaju u Kragujevcu. što je još važnije. Ljudi su ono što kupuju i troše. kod nam omogućuje da razumemo značenje hamera" i „dačije" i. odnosno značenjima tih proizvoda.

Međutim.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI možemo da se zadužimo i.koncept koji su postmodernisti koristili da bi dali alternativno objašnjenje potrošnje. u jednom veoma realnom smislu. često deluje tako što drži ljude na njihovim pozicijama unutar sistema. Mi ne trošimo da bismo zadovoljili potrebe već da bismo se razlikovali od drugih. verujemo da različite stvari kupujemo zato što su nam one potrebne: hranu da bismo preživeli.364 DžORDŽ RlCER . Stratifikacijski sistem. kupimo novog „renoa vel satis". barem kada su u pitanju bogata društva. Umesto toga.izuzetno visok stepen potrošnje koji postoji u savremenom svetu.koja karakteriše današnji razvijeni svet? Mnogi od nas očigledno troše daleko više nego što im je potrebno.hiperpotrošnju . Ono što trošimo i način na koji to trošimo definiše razlike. oni time definišu sebe i time ih definišu drugi. Ono što trošimo i način na koji to trošimo definiše te razlike. stoga. Drugim recima. koliko god da se potrude. Kako potrebe mogu da objasne neuobičajeno visok nivo potrošnje . Motivacija za potrošnju otuda nije ono što mi često pret­ postavljamo da jeste. Konceptom potreba često se objašnjava potrošnja. Mi obično verujemo da se uzrok potrošnje nalazi u ljudskim potrebama. on tvrdi da potrošnja može da se objasni konceptom razlike. Razume se. Takva kupovina nam omogućuje da utičemo na naše kretanje kroz stratifikacijski sistem. Hiperpotrošnja . automobile da bismo mogli da se prevezemo. nikada neće biti u stanju da priušte sebi takav automobil. Kako potrebe mogu da objasne zašto neki od nas kupuju skupljeg „hamera" od jeftinije „dačije"? Oba vozila mogu da nas prevezu s jednog mesta na drugo mesto. . Bodrijar odbacuje teoriju potreba. u tom kre­ tanju postoje ograničenja. Međutim. Bodrijar smatra da je takvo objašnjenje problematično iz više razloga. Sve u svemu. Kada kupite CD s operom Madam Baterflaj. Mi trošimo da bismo se razlikovali od drugih ljudi. Razlika . Mnogi znaju da bi mogli lako da pro­ mene socijalnu poziciju kada bi kupili „ferari". umesto „fiata punta". to vas Potrebe . odeću da nam bude toplo. u mnogim slučajevima daleko više nego što će ikada moći da upotrebe.sve ono što je ljudima neophodno da bi preživeli i funkcionisali na minimalnom nivou u savremenom svetu. ljudi su ono što kupuju i troše.

znamo šta treba da trošimo. Kada kupimo big mek u Mekdonaldsu. Kada na ulici vidite čoveka kako čita Vreme. drugima prenosimo čitav niz poruka. na kraju završavamo s neprekidnom životnom potrebom da se ra­ zlikujemo od onih koji u društvu zauzimaju drugačiji položaj od nas. To zapravo znači da kod ima mnogo veću funkciju od prostog informisanja našeg izbora . u stvari. determinisane kodom. mi ne trošimo hranu (realnu stvar). već i da bismo dobili ono što obedovanje u Mekdonaldsu i konzumacija big meka simbolički kazuju o nama. mi ga ne kupuje­ mo samo da bismo jeli. mi se razlikuje­ mo od onih koji ručaju klot pasulj u nekom od „socijalističkih" ugostiteljskih restorana u kojem vam mleko i čaj služe u običnoj beloj šolji s plavim obrubom. Trošeći u Mekdonaldsu. Mekdonalds). jer prepoznaju kod i razumeju značenje znakova. ali one su.on kotroliše naš odabir. Otuda. predstavlja oblik komunikacije. Ali to nas vraća na pomenuto pitanje: kako znamo šta da kupimo da bismo se razlikovali? Jednostavno: uputstva za ku­ povinu upisana su u kod. nešto nerealno) koji se za njih vezuju. kada znamo kod. postoji beskonačan broj proi­ zvoda koje možemo da kupimo da bismo se razlikovali od drugih. nema kraja potrošnji. to jest proizvoda koje smo kupili da bismo im poslali poruku. . Trošenje dobara. a više znakove koji nam pomažu da se razlikujemo od drugih (big mek. zapravo. Drugi razumeju šta želimo da im „kažemo".POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 365 razlikuje od onih koji su kupili CD Cece Ražnatović ili Seke Aleksić. U toj komunikaciji. Pojedinač­ ne potrebe postoje jer su neophodne da bi postojao kod. Mi možda smatramo da imamo neke potrebe. Nama je na kraju potrebno ono što in­ formacija sadržana u kodu kaže da nam je potrebno. već znakove (dakle. uključu­ jući i poruku kojoj grupi pripadamo. Pošto su razli­ ke nebrojene. posećujući ta mesta. Da­ kle. I jedni i drugi razlikuju se od onih koji večeraju u nekom od luksuznih restorana hotela Hajat. Veoma je značajna i Bodrijarova tvrdnja da potrošnja nema puno veze s onim što mi konvencionalno doživljavamo kao real­ nost. potreba za razlikovanjem nikada ne može da se zadovolji. kao i kod koji ih definiše i kontroliše. znate da on ima različit vrednosni sistem od onoga koji čita Kurir. Mi manje konzumirano hranu koja nas održava u životu.

366 DŽORDZ RICER . Preciznije rečeno. U tim okruženjima. Sve više vremena provodimo u kupovini i trošenju proizvoda. Od proizvodnje do potrošnje. Međutim. u poslednje vreme kapitalisti su shvatili da se potrošačima ne srne dozvoliti da sami odlučuju o tome da li će da troše. umesto da nas usluže živi ljudi.345 di­ nara" itd. to jest ljudi koji će aktivno učestvovati u potrošačkom društvu. Recimo. a zapravo provodimo sve ma­ nje vremena s tim ljudima. mi se mnogo više povezujemo s proizvodima i okruženjima u ko­ jima se oni prodaju (pogotovo dok konzumiramo te proizvode) nego s ostalim ljudskim bićima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Bodrijar ističe još jednu stvar koja je od velike važnosti za društveno ponašanje. koliko će i na šta će da troše. U sve ovo smeštena je jedna grand-teorija. U ranim danima kapitalizma potrošači su uglavnom bili prepušte­ ni sami sebi. u Mekdonaldsovim restoranima mi daleko više ulazimo u odnos s restoranom i proizvodima (uključujući i igračke koje se u njima reklamiraju) nego s ljudima koji tamo rade ili obeduju. umesto u odnosima s drugim lju­ dima. sami odnesemo obrok za sto.) koje su naučili kada su konkurisali za posao. Bodrijar skicira promenu od društva u kome kapitalisti kontrolišu svoje radnike ka društvu u kome se kontrola preusmerava na potrošnju i potrošače. a zaposleni izgledaju kao automati koji nam se obraćaju na osnovu unapred pripremljenog uputstva za komunikaciju („Da li biste hteli i pitu od jabuka sa vašim Big Mekom". Odnosi s proizvodima imaju tendenciju da zamene ljud­ ske odnose. od nas se sve više zahteva da sami sebe uslužimo (sami sipamo benzin. ona počiva na argumentu da se krećemo od društva u kome dominira proizvodnja ka društvu u kome dominira potrošnja. U društvu koje kontrolišu znakovi i kod. Kapitalističke korporacije (Mekdonalds. sami vratimo tacnu i počistimo sto za kojim smo jeli itd). To se najjasnije vidi po okruženjima u kojima trošimo. sami podignemo novac iz bankomata. „Želim vam prijatan dan". Kapitalizmu sve više trebaju ljudi koji će sigurno kupovati kapitalističke proizvode. „Vaš račun iznosi 2. Ironija je u tome što mi te proizvode trošimo zbog našeg odnosa s drugim ljudima. Najopštije rečeno. Ferari) moraju da ubede ljude da posta­ nu aktivni i redovni potrošači njihovih proizvoda. Čak i kada uđemo u odnos sa drugim ljudskim bićima. taj odnos je veoma nehuman. . tačnije zbog onoga što oni treba da kažu o nama drugim ljudima.

U primitivnim druš­ . Danas kapitalisti pretpostavljaju da potrošači neće stići da se pobune ako su neprekidno zauzeti ne samo potrošnjom dobara. potrošači. fenomen smrti kojim se Bodrijar bavio u studiji Simbolička tvima. razmena sa ljudima ne mora da se završi njihovom smrću. Uzmimo. obavljaju jednu vrstu rada koji mora da se kontroliše. Bodrijar simboličku razmenu definiše kao reverzibilan (povratan) proces davanja i uzimanja — ci­ kličnu razmenu poklona i uzvratnih poklona. Osim toga. Međutim. kao i primitivna društva u kojima se ona pojavljuje. i još uvek jeste. On hvali takav tip razmene. Nekada su kapitalisti sprečavali proletarijat da se buni tako što su mu nametali teške uslove rada. razmena i smrt (1976). istorijski gledano. Smrt simboličke razmene i porast simulacije U Bodrijarovom radu nailazimo na jednu još opštiju i. onda kapitalistima nije teško da o njima misle kao o grupi koja mora da se eksploatiše da bi se uvećao kapitalistički profit. na primer.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 367 Gledano iz perspektive kapitalista. ustupaju mesto savremenim društvima. Simbolička razmena. koja su definisana simulacijama. kao i radnici. već i zarađivanjem novca koji im je neophodan da bi priuštili sva ta dobra. način na koji kapitalisti razmišljaju o radnicima. Potrošači moraju da se namame da kupuju proizvode koji im nisu neophodni ili proizvode za koje nemaju dovoljno novca ako se prethodno ne zaduže. koja karakteriše simbolička razmena. Ljudi nastavljaju proces razmene s mrtvima donoseći darove na Simbolička razmena . Odlazak u tržni centar i kupovina dobara i usluga predstavlja oblik rada isto kao i zašrafljivanje felni na točkovima automobila u nekoj automobilskoj fabrici. kapi­ talisti su zainteresovani da spreče društvenu revoluciju. Bodrijar tvrdi da primitivna društva. Ako potrošače posmatramo na takav na­ čin. To je bio. sada se takav način razmišljanja proši­ rio i na potrošače. ciklična razmena poklona i uzvratnih poklona karakteristična za primitivna društva. sveobuhvatniju grand-teoriju koja počiva na gledištu o razlikama između primitivnog i savremenog društva.povratan proces davanja i primanja.

integrišući groblja u život zajednice i obavljajući pe­ riodične rituale u kojima mrtvi zauzimaju važnu ulogu. u savremenim društvima mrtvi. rad­ nici su uzimali od prirode (sirovi materijal). u primitivnom društvu nije bilo vla­ snika u savremenom smislu te reči. ali su takode vraćali prirodi (tako što su. Staviše. Bodrijar tvrdi da primitivna društva karakteriše sim­ bolička razmena sa mrtvima. njihovi grobovi i groblja razdvajaju se od ostat­ ka društva. postojala je samo simbolička razmena između ljudi koji su bili uključeni u proces rada. Za razliku od toga. To naravno ima za cilj porast proizvodnje i. Iz ove perspektive takode je moguće istraživati svet rada. U pri­ mitivnom društvu razmena dobara bila je striktno ograničena. sadili šume kako bi obnovili ono što je bilo uzeto). mrtvi su integrisani u život primitivne zajednice. stavljanje cveća na grob). Iako tu i tamo može da se pronađe poneki dar kojim ljudi jedva pokazuju da se sećaju mrtvih (na primer. Tu nema simboličke razmene izme­ đu radnika i vlasnika. . ima simbolički značaj za ono što se dešava u čitavom društvu. Nasuprot tome. u savremenom društvu radnik daje vlasniku radno vreme a zauzvrat dobija novac. Na primer. U savremenim društvima. Zamisao je da se proces ekonomske razmene održava kroz potrošnju koja se nastavlja u nedogled. živi se uglavnom ne bave mnogo mrtvima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI njihov grob. a da je takva vrsta razmene skoro potpuno nestala iz savremenog sveta. ali pojedinci bi jednom izmenjali poklone i time bi se ciklus koji se vezivao za jednu pojedinačnu razmenu okončao. Sirovi materijal koji nalazimo u prirodi može da se kupi. Odnos prema smrti. sirovog materijala. Drugim recima. ali nema puno smisla (osim ako ne postoji neka spoljna prisila) da kupac pokuša da obnovi ono što je uzeto iz prirode. radom dominira eko­ nomska razmena. Osim toga. a koji se često izvode baš na grobljima. porast bogatstva onih koji kontrolišu proizvodnju. oruđa itd. na primer. U primitivnim društvima rad je podrazumevao simboličku razme­ nu između radnika.svetu ekonomske razmene .nema kraja razmeni dobara: nema kraja kupovini dobara za sebe i za druge. u savremenom svetu . u oblasti privrede simbolička razmena zamenjena je ekonomskom razmenom. za Bodrijara. Sledstveno. Jed­ nom rečju. konačno. Po­ stojao je običaj davanja poklona i uzvratnih poklona.368 D 2 0 R D 2 RlCER .

Bodrijar nudi nekoliko primera da bi objasnio na šta. Taj si­ mulirani svet potpuno je raščaran (engleski.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 369 Simulacije. Savremeni zabavni park Diznilend obuhvata mnoge simulacije onoga što je svojevremeno bilo izvorna društvena realnost. u savremeni svet koji karakteriše nedostatak izvornosti. Njega štiti vlast. Indijansko pleme Tasadaj s Filipina bilo je tokom postojanja u primitivnim vremenima realno i izvorno. izvornim svetom. Međutim. Simulacije su lažne stvari. veka. N a primer. Simulacije koje karakterišu savremeni svet nemaju sposobnost da proizvedu magijom izazvano oduševljenje. . (Pleme je sve do polovine 20. u Di­ znilend se ulazi i izlazi kroz Glavnu ulicu. tokom vremena društvo se raščaralo i razmagijalo. a da ne pričamo tek Simulacije .imitacije. odnosno simulacija. za­ pravo. Bodrijar smatra da je savremeni svet sve više pod njihovom dominacijom.) Današnje pleme Tasadaj nije ništa drugo do simulacija tog primitivnog oblika. Ono postoji i korisno je antropolozima koji žele da ga studiraju ili turistima koji žele da ga posmatraju. Bodrijar vidi preobražaj primitiv­ nih društava koja se karakterišu istinskim kulturnim svetovima. To je mali preuređeni tržni centar koji predstavlja simulaciju ulica koje su bile karak­ teristične za mnoge američke gradove na početku 20. veka živelo na nivou organizacije plemena iz kamenog doba. onaj koji karakteriše simbolička razmena. veštački je zamrznuto u vremenu i sterilisano s ciljem da se eliminišu neka od njegovih jedinstvenih karakteristika. Ali nije samo prošlost ta koja se simulira u Diznilendu. barem ne u onom smislu u kome Bodrijar koristi ove pojmove. disenchanted) i goto­ vo sraman u poređenju s primitivnim. U vezi s tim. Upadljivo je to da mnogi turisti žele da „putuju" na takav način umesto da odu u pravi akvarijum (koji i sam predstavlja simulaciju mora). pun opčaranosti i magije. ali to zaista više nije pleme Tasadaj. lažne stvari. misli. postoji tako­ de simulacija vožnje podmornicom u koju ljudi ulaze da bi videli simulaciju podvodnog sveta. On takode smatra da je izvorni kultur­ ni svet. Jedan od Bodrijarovih omiljenih primera kojim dokazu­ je proces simulacije jeste simulacija Diznijevog sveta. Bodrijar smatra da se savremeni svet sve više nalazi pod njihovom dominacijom. kao što je simbolička razmena.

u savremenom društvu nema istine i nema realnosti. najlažnije i najsimulisanije društvo na planeti. Ono izgleda onako kako vladini službenici i turisti zamišljaju da bi pleme Tasadaj trebalo da izgleda. Sveprisutno iskustvo simulacije predstavlja glavni uzrok ne­ stanka razlike između realnog i imaginarnog. Ništa nije realno u Diznilendu osim ljudi koji tamo rade. onda može da se tvrdi da živimo u jednoj velikoj simulaciji. Pleme Tasadaj i danas postoji. Ono postavlja standarde. Pariz. A ako nema istine i realnosti. Paja Patak. Ko god proba da istraži šta se nalazi ispod i iza simulacije. itd. Diznijeva obnova starog pozorišta dovela je do dramatične promene čitavog prostora. realno i istinito se sve teže mogu pronaći. Praktično. svaki aspekt savremenog sveta kombinacija je realnog 1 imaginarnog. Ali Bodrijar ide dalje od očiglednih primera i raspravlja o čitavim gradovima (Los Anđeles). na­ ročito hoteli u tom gradu koji simuliraju druge svetove: „Njujork.diznizaciji" Tajms skvera. Venecija. a ostatak sveta ih sledi. Zapravo. Mendelej Bej. Snežana.) i pri­ čaju i glume prema unapred spremljenim scenarijima. pa čak i o čitavim narodima i njihovom odnosu prema simulacijama. Belađo. Moglo bi se reći da je realni Tajms skver uklonjen i da danas predstavlja simuliranu i sterilisanu realnost koja se ne razlikuje mnogo od . da napomenemo samo neke od njih. videće da ispod nje ne postoji ništa drugo osim simulacije. mogao bi ubrzo da se razočara. ali se ponašanje njegovih pripadnika radikalno promenilo. Amerika predstavlja dom nekih od svetski najpoznatijih i najpopularnijih simulacija. Drugim recima. Bodrijar vidi Ameriku kao društvo koje se nalazi na čelu ova­ kvog razvoja događaja .370 DžORDŽ RlCER . Danas malo ko pokušava da dođe do suštine stvari. Najbolji primer je Las Vegas.to je najnerealnije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 0 pravom okeanu i morskom životu koji se ne nalaze tako daleko od ulaza u Diznilend.. Pre se može reći da su oni potpuno nestali u lavini simulacija. nakon što su stare pornografske kabine i jeftine prodavnice zatvorene i zamenjene čitavim nizom franšiza koje se mogu naći širom SAD. Tako se u današnjem Njujorku može govoriti o . a čak se i oni ponašaju na nerealne načine kada za­ bavljaju mušterije (Miki Maus. Ako i uspe da zađe ispod simulacije. istinitog i lažnog. Luksor. Njujork".

sve je manje bio politički aktivan i sve brže napuštao marksističku teoriju. ljudi sve više posećuju Internet prodavnice i Internet tržne centre koji nisu ništa drugo do simulacija realnih prodavnica ko­ jih u S A D ima na pretek. a ne u proizvodnji. Predavao je na univerzitetu. Bodrijar je objavio čitav niz inovativnih i iznenađujućih radova koji su mu omogućili . Tokom 1970-ih godina i posle toga. Kasnih 1960-ih godina Bodrijar je objavio pi­ onirski rad o potrošnji koji nastavlja da utiče na sve veće po­ dručje sociološkog interesa. čak i za francusko podneblje koje je izrodilo obilje jedinstvenih teorija.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 371 onoga što možemo naći na drugim mestima. što mu je kasnije otežalo na­ predovanje u francuskim akademskim i naučnim krugovima. pa je Bodrijar nakratko pao u zaborav. Internet i njemu slična sajbermesta takode su simulacije. Bodrijar se nalazio pod radikalnim uticajem marksističkih ide­ ja. Jedan od razloga za to jeste či­ njenica da su Marks i marksisti bili usmereni na proizvodnju. pod nazivom Zabora­ vite Fukoa (1977). One dominiraju svetskom filmskom industrijom. Jedna od njegovih ranih publikacija. Bodrijar se školovao za sociologa. Njujork se nalazi u procesu gubitka svoje posebnosti i počinje da liči na mnoga druga (obična) mesta. kritikuje Fukoa koji je tada bio vodeća figura u francuskom akademskom svetu. Sjedinjene Države su takode dom drugih ključnih centara simulacije. Tokom godina. Osim toga. N a pri­ mer. ali je ubrzo počeo da zadire i u druge dis­ cipline. Žan Bodrijar Biografska skica Žan Bodrijar (1929-2007) bio je neobičan socijalni teoretičar. Fuko je odbacio Bodrijarove kritike. dok je Bodrijar ubrzo shvatio da je suština u potrošnji. Svetski televizijski programi nalaze se pod dominacijom S A D i takode predstavljaju simulaciju. Sve što se može videti u filmovima proizvedenim u Americi predstavlja simulaciju. ali je i to ubrzo napustio.

kao rezultat toga. lepši od lepog. čak i ono što izvor­ no pripada tim područjima tako je uzgojeno da izgleda bogatije od onoga što se može naći u prirodi. Dizni­ lend je čistiji nego svet van njegovih kapija.potpuno simulirano i. realniji od realnog. nego i na glavne teorijske struje u socijalnoj teoriji. simulacije. Rezultat toga je stvaranje tropskog raja koji je daleko realniji od realnog tropskog predela. Recimo. Bodrijar opisuje takav razvoj događaja kao hiperrealan.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI da postane istaknuti postmoderni socijalni teoretičar. Još jedan primer iz potpuno druge oblasti jeste pornografi­ ja. kao potpuno simuliran i. N a primer. Florida ili Kalifornija). lepše od lepog. koji može da bude suv. istinitiji od istinitog. implozija) snažno su uticale ne samo na postmodernu socijal­ nu teoriju. a zaposleni u njemu daleko su uljudniji i prijatniji nego oni koje srećemo u našem svakodnevnom životu. mnogi koji su izučavali Bodrijarova dela i postmodernu teoriju uopšte. Bodrijarov uticaj nije ograničen samo na socijalnu teoriju. realnije od realnog. telesnom šmin­ kom i drugim dodacima. . tetovažama. kao i mnoge pojedinačne ideje (na primer. dodatnom estetskom hirurgijom. kao rezultat toga. Čak se i pop kultura našla pod utica­ jem Bodrijara. Tropski raj tih luksuznih zajednica očigledno je hiperrealan. To svakako važi za Diznilend. mnoga umetnička dela nastala su pod uticajem njegovih ideja. koji je sam postao neka vrsta pop ikone. na­ čelno smatraju da se njegovi radovi nalaze u samoj srži te nove teorijske orijentacije. Zamisli­ te zajednice bogatih ljudi koji stanuju u američkim državama s prijatnom klimom (kao što su Arizona. u filmu Matrix postoji kadar u kome se vidi knjiga čiji je naslov Simulacije. Ženska pornografska filmska zvezda. U tim zajednicama može se naći vegetacija koja nužno ne pripa­ da tim geografskim oblastima. Bodrijar je odbijao da sebe naziva postmodernistom.372 DŽORDZ RICER . simbolička razmena. Las Vegas. Mali je broj teoretičara koji istovremeno mogu biti pop ikone i oz­ biljni socijalni teoretičari. Ipak. prašnjav i obrastao suvonjavim palmama. Osim toga. istinitije od istinitog. može da se shvati kao objekat koji ima Hiperrealno . Uzmimo jedan drugi primer. sa svojim implantima. pa čak i za novi Tajms skver u Njujorku. Njegova opšta perspektiva. tj.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 373 zadatak da simulira požudu. ali onda sopstveni seksualni život pretvaraju u simulaciju. koje karakteriše realna i humana simbo­ lička razmena. Bodrijar nudi jednu grand-teoriju promene od primitivnog društva. Ljudi mogu pokušati da tako seksualno opšte. ljudi pokušavaju da ih imitiraju. do savremenog sveta koji sve više karakteriše nere­ alna i nehumana tehnologija. čak se i SAD nalaze na samom početku procesa simulacije. Dok se S A D nalaze u centru svega toga. Staviše. Realnost je. a možda i simulirani ljudi. već su važne i zbog toga što služe kao modeli za transformaciju izvan granica u kojima se nalaze. Žene uvećavaju grudi ili pribegavaju vagino­ plasties a muškarci odlaze kod hirurga da bi uvećali dužinu i širinu svojih penisa. U stvari. . Ne samo da su te simulirane realnosti važne po sebi. Sve u svemu. Budući da su seksualni činovi koje gledamo na ekranu hiperrealni. s ciljem da simuliraju Ameriku na prelomu 2 0 . sve više kontaminirana takvim simulacijama. već i još sveobuhvatnije simulacije. kroz manje realnu i potpuno humanu ekonom­ sku razmenu. ostatak sveta je osuđen da se kreće u istom simuliranom pravcu. Mnoge zajednice se stvaraju na osnovu Diznijevog modela. Otuda uticaj Diznilenda nije ograničen samo na ono što se de­ šava iza njegovih zidova ili na Tajms Skveru u Njujorku. Na taj način oni postaju simulirani ljubav­ nici. veka. Dizni je sam izgradio takav model zajednice. a rezultat toga je da se njihov seksualni život pretva­ ra u jednu simulaciju. realniji od bilo koje žene koju bi prosečan muška­ rac mogao da sretne u stvarnom životu. Nove zajednice širom Amerike koriste Celebration i Diznilend kao modele za sopstveni razvoj. Ljudi mogu pokušati da podese svoj život takvim hiperrealnim slikama. Ona predstavlja hiperrealan seksu­ alni objekat. Isto može da se kaže za seksualne činove koji mogu da se vide u pornografskim filmovi­ ma. nazvan Celebration. na svom pla­ cu u Floridi. sve više hiperrealan. Budućnost će doneti ne samo još izuzetnije. transformišući se tako da izgledaju kao porno zvezde. prema Bodrijaru. Pod uticajem tih hiperrealnih mo­ dela ostatak sveta postaje sve više simuliran. Veoma mali broj ljudi je sposoban da seksualni odnos doživi na tako atletski savršen način koji može da se vidi na ekranu.

A k o b i s m o hteli d a se pridržavamo definicije sredstava za proizvodnju. kafići i restorani) k a novim sredstvima za potrošnju o k o j i m a ću uskoro nešto reći. taverne. .) nazvao s a m sredstvima za potrošnju. N a j o p š t i j e rečeno. potro­ šačke centre (tržne centre. š o p i n g molove. ta mesta s u m e đ u o n i m a koji su ih često posećivali stvarala čitav niz nematerijalnih efekata k a o što j e . recimo. Gemeinschaß).). sirovine. fabrike itd.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI POTROŠAČKO DRUŠTVO I NOVA SREDSTVA ZA POTROŠNJU Pod velikim uticajem nekoliko Bodrijarovih p o s t m o d e r n i h ideja. i ja s a m razvio grand-teoriju k o j a se bavi p o t r o š a č k i m d r u š t v o m . osećaj zajednice (nemački. tradicionalnija sredstva za potrošnju bila s u (i j o š uvek su) p o t p u n o materijal­ na. mašine. maši­ ne.stvari koje omogućuju proizvodnju (oruđa. Sledeći Marksa.sredstva za proizvodnju. koji j e pariške prodavnice (ali ne s a m o njih) video kao sredstva za p o t r o š n j u . M e đ u t i m . bifei. postoje još starija Sredstva za proizvodnju . sredstva za p o t r o š n j u za njega su jednostavno potrošačka dobra. ta teorija opisuje svet sve veće potrošnje k o j u nazivam h i p e r p o t r o š n j o m . N a r a v n o . krčme. Sredstva za potrošnju: stara i nova. i plaćanje skoro isključivo u gotovini. B a š k a o što fabrika o m o g u ć a v a proizvodnju. k a o i ideja nekih teoretičara m o d e r n e (Marksa i Vebera). interakciju licem u lice i z m e đ u potrošača i zaposlenih. itd. potrošnju stvari (kao što su hrana i piće). Iako materijalna. sirovine. o n d a bi sredstva za p o t r o š n j u trebalo d a se definišu k a o stvari koje čine p o t r o š n j u m o g u ć o m . Starija. M e đ u o n i m a koji s u taj p o j a m koristili n a ovakav način jeste i Bodrijar. tržni centri o m o g u ć a v a j u potrošaču d a troši.) koje o m o g u ć a v a j u proizvodnju u kapitalističkom društvu.374 DŽORDŽ RiCER . što znači d a s u podrazumevala fizičku strukturu. ali o n to radi n a način koji nije u skladu s n a č i n o m n a koji koristi svoj daleko poznatiji p o j a m . M a r k s koristi ovaj p o ­ j a m . Z a M a r k s a su sredstva za proizvodnju one stvari (oruđa. J e d a n d e o m o j e grand-teorije bavi se p o m e r a n j e m o d o n o g a što nazivam starim sredstvima za potrošnju (kao što su kafane. o g r o m n e prodavnice itd.

odnosno omogući hiperpotrošnja. bakalnice i radnje. Razlog je u tome što je po­ stalo neophodno da se potrošači oduševe da bi dolazili što češće i u što većem broju. arkade. 1992) Robne kuće (Toys'R'Us. Ona su kroz ono što je Jozef Sumpeter nazvao kreativna destrukcija (sta­ re strukture moraju da se unište da bi otvorile prostor za nasta­ nak novih koje će funkcionisati efikasnije) uspela da istisnu stara sredstva za potrošnju kao što su restorani i sajmovi. 1991. 1955) Brodovi za krstarenje (Sunward. prvi zatvoreni centar. i Mall of America. Nabrojaću neka od najvažnijih sredstava za potrošnju s primerima i godinama kada su počela da rade: • • • • • • • • • Franšize (McDonald's. Novim sredstvima za potrošnju nazivam skup mesta koja su uglavnom nastala nakon 1950-ih godina u S A D s ciljem da radikalno unaprede potrošnju. 1966) Kazino-hoteli (Flamming. (Vidi okvir: Fantazmagorija i svet snova). Kreativna destrukcija . 1946) Zabava (Hard Rock Caffe. Konačni cilj bio je da se progresivno uveća nivo potrošnje. .shvatanje po kome stare strukture moraju da se uni­ šte (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje će biti efikasnije. Ipak. 1957) Diskonti (Target. brzina promene toliko je velika da mnoga od tih sredstava za potrošnju već dolaze pod udar drugih. Nova sredstva za potrošnju bila su veoma uspešna u postizanju tog cilja. 1962) Zabavni parkovi (Disneyland.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 375 sredstva za potrošnju. nakon 1950. zelene pijace. ali svako od njih može da se posmatra i kao fantazmagorija ili svet snova. 1955) Tržni centri (Edina. kao što su šoping Nova sredstva za potrošnju . još dematerijalizovanijih sredstava za potrošnju. Zapravo. godine sredstva za potrošnju postala su mnogo fantastičnija i spektakularnija. 1971) Sva ova mesta predstavljaju materijalne strukture. Minesota 1956) Mega tržni centri (West Edmont Mali. kao što su bazari. va­ šari. novijih.skup potrošačkih mesta koja su uglavnom na­ stala nakon 1950-ih godina u SAD s ciljem da unaprede potrošnju.

prvi zatvoreni centar. odnosno omogući hiperpotrošnja. kao što su šoping Nova sredstva za potrošnju . 1955) Brodovi za krstarenje (Sunward. godine sredstva za potrošnju postala su mnogo fantastičnija i spektakularnija. 1962) Zabavni parkovi (Disneyland.skup potrošačkih mesta koja su uglavnom na­ stala nakon 1950-ih godina u SAD s ciljem da unaprede potrošnju. Ona su kroz ono što je Jozef Sumpeter nazvao kreativna destrukcija (sta­ re strukture moraju da se unište da bi otvorile prostor za nasta­ nak novih koje će funkcionisati efikasnije) uspela da istisnu stara sredstva za potrošnju kao što su restorani i sajmovi. Nabrojaću neka od najvažnijih sredstava za potrošnju s primerima i godinama kada su počela da rade: • • • • • • • • • Franšize (McDonald's. Kreativna destrukcija . 1946) Zabava (Hard Rock Caffe. va­ šari. brzina promene toliko je velika da mnoga od tih sredstava za potrošnju već dolaze pod udar drugih. i Mall of America.shvatanje po kome stare strukture moraju da se uni­ šte (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje će biti efikasnije. . Razlog je u tome što je po­ stalo neophodno da se potrošači oduševe da bi dolazili što češće i u što većem broju. zelene pijace. bakalnice i radnje. 1991. kao što su bazari. Minesota 1956) Mega tržni centri (West Edmont Mali. (Vidi okvir: Fantazmagorija i svet snova). 1992) Robne kuće (Toys'R'Us. Zapravo. 1966) Kazino-hoteli (Flamming. arkade. 1955) Tržni centri (Edina. još dematerijalizovanijih sredstava za potrošnju. 1957) Diskonti (Target. Novim sredstvima za potrošnju nazivam skup mesta koja su uglavnom nastala nakon 1950-ih godina u S A D s ciljem da radikalno unaprede potrošnju. Konačni cilj bio je da se progresivno uveća nivo potrošnje. Nova sredstva za potrošnju bila su veoma uspešna u postizanju tog cilja.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 375 sredstva za potrošnju. ali svako od njih može da se posmatra i kao fantazmagorija ili svet snova. 1971) Sva ova mesta predstavljaju materijalne strukture. Ipak. novijih. nakon 1950.

pogotovo ona koja se nalaze na Internetu. 1988. Dematerijalizovana sredstva za potrošnju imaju daleko veću sposobnost da koriste te procese da bi stvorili privlačni svet fantazije za potrošače. godine). s fantazmagorijom i svetom snova. nestvarnijim i fantazmagorič­ n i m . Mnoga druga nova (i stara) materijalna sredstva za potrošnju suočiće se sa sličnom borbom u budućnosti. Njihova uvećana nematerijalnost (percipirana i stvarna) daje im ogromnu prednost nad materijalnim sredstima za po­ trošnju u pogledu onoga što mogu da urade i efekata koje mogu da naprave.376 D 2 0 R D 2 RlCER .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI televizija (rođena 1985. Mene interesuju različiti procesi koji imaju za cilj da nova sredstva za potrošnju učine još spektakularnijim. očaravajućijim.. u još većem obimu. ona predstavljaju ozbiljnu pretnju novim materijalnim sredstvima za potrošnju. Amazon. Ta nova sredstva spajaju dematerijalizovani oblik s kapacitetom za proizvodnju i. veća nematerijalnost nije . Zašto bismo uopšte izlazili iz kuće. nego njihovi materijalni prethodnici. u pokušaju da namame mu­ šterije da izađu van svojih domova. a pomoću tastature ispišete broj svoje kreditne kartice i adresu na koju želite da vam se roba isporuči. Drugim recima. na ekranu svog računara možete da gledate lap dens? Što je još važnije. ta nova dematerijalizovana potrošačka me­ sta. pogotovo tržnim centrima. godine). a posebno Internet trgovi­ na svih vrsta (omogućena pojavom Interneta. sada je dovoljno da dva-tri puta kliknete mišem. imaju daleko više mogućnosti da proizvedu fantazmagoriju. gubili vreme tražeći mesto za parkiranje i onda traćili sate šetajući po ogromnim tržnim centrima. Zbog svega toga.džek-pot" i ostale igre na sreću možete da igrate onlajn? Zašto da idete na konjske trke kada možete da se kladite preko Interneta? Zašto da idete u noćni klub kada kod kuće. ili svet nalik snovima.com nudi na prodaju više knjiga nego najveći lanci ogromnih knjižara koji se nalaze širom Ame­ rike kao što su Borders ili Barnes and Nobles. Umesto da fizički odete u te ogromne prodavnice. Recimo. Zašto biste leteli u kazino-hotel u Las Vegasu kada . megamolovima i supermarketima. kad sve što nam je potrebno (a često i mnogo više od toga) možemo dobiti udobno zavaljeni u fotelju ili u stolicu koja se nalazi ispred na­ šeg računara. ulazili u automobil i sa­ obraćajnu gužvu.

gubitak granica i spajanje različitih stvari. ljudi ne bi bili sposobni da se u njima snađu.com da bi pronašao neku posebnu knjigu. Recimo. Sajberprostor može da bude onoliko veliki koliko vaša mašta i mašta onih koji ga stvaraju može da zamisli.com na Barnesandnoble. potrošačima pronalazi najjeftiniju cenu proizvoda koji traže. u težnji da obuhvate što više sredstava za potrošnju. Naravno. niti odatle na Varsitybook. Potro­ šače će možda iritirati dužina celog tog procesa i poteškoće prili­ kom pronalaženja onoga što im je potrebno (budući da sastavni Implozija . Postoje tako­ de brodovi za krstarenje na kojima možete naći tržni centar i kazino. Ako bi.com. Mall of America istovremeno je tržni centar i zabavni park. sve je teže kretati se po njima. Dobar pri­ mer takve tehnologije jeste shop bot. kako sajbermesta i sajber­ prostor postaju sve veći. budući da su u pitanju materijalne strukture. došlo se do zaključka da kupovina u prevelikim hipermarketima više nije prijatna. Zato tu u pomoć pristižu mašine za pretraživanje (engleski. poseban pretraživački pro­ gram koji. već je prednost koja stvara niz drugih prednosti za dematerijalizovana sredstva za potrošnju. shop bot će sve to uraditi za njega. U sajberprostoru takva ograničenja ne postoje. Ljudi moraju biti sposobni da fizički upravljaju tržnim centrom ili palubom broda za krstarenje. Ipak. dediferencijacija kao suprotnost diferencijaciji.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 377 samo prednost po sebi. Jedan od načina na koji nova sredstva za potrošnju stvaraju spektakl jeste implozija nekad odvojenih sredstava za potrošnju u jedno okruženje (koncept implozije po­ zajmljen je od Bodrijara i podrazumeva gubitak granica. e-tailers). spajanje različitih stvari i gubitak njihovih posebnosti). Spektakl i implozija. postoje ograničenja za ono što može da implodira u tržni centar ili brod za krstarenje. Potrošač ne mora da prelazi sa Amazon. krećući se kroz različite elektronske prodavnice (engle­ ski. tržni centri i zabavni parkovi postali preveliki. Recimo. Stariji potrošači ne mogu da pešače petnaest minuta s jednog kraja Vegmansa na drugi kraj samo da bi kupili litar mleka i salvete koji se nalaze na različitim krajevima „prodavnice". search engines) i druge tehnologije koje odrađuju posao za potrošača. .

atrakcije koje m o g u d a se n a d u u N j u j o r k . dolazimo do veće spo­ sobnosti ljudi d a se smeste u simuliran svet koji se jako približio realnosti. na sajbermestima n e m a gužve i đubreta koji m o g u d a se vide po tržnim centrima). a odatle na virtuelni obilazak Diznilenda. p a se stoga beskrajno spajaju bez ikakvog reda.. nikada ne g u b i osećaj d a se nalazi u kazino-hotelu. m o g u biti hiperrealna (na primer. Z a ­ pravo. R e c i m o . Neverovatan spektakl sastoji se u t o m e što j e d n i m prostim pritiskom na miša m o m e n ­ talno možete d a se prebacite iz kupovine u sajbermolu n a kocka­ nje u sajberkazinu. oblast u kojoj se na­ lazi Las Vegas o b u h v a t a čitav niz neverovatnih kazino-hotela koji simuliraju razne svetove (npr. ali teško d a će se neko zaista umoriti o d toga. Spektakl. kazino-ho­ teli m o r a j u d a funkcionišu unutar ograničenja k o j a su i m na­ m e t n u t a n j i h o v o m materijalnošću. J o š jedan način na koji sredstva za p o t r o š n j u sebe čine spektakularnim jeste stvaranje simulacija koje su neverovatnije o d realnosti. p o s m a t r a č nikada ne g u b i iz vida činjenicu d a gleda u simulaciju. vreme i prostor. stapajući se n a Internetu u j e d n o . N j u j o r k u nisu date u razmeri. d r u g i m recima. Poenta je u sledećem: budući da nisu ograničena fizič­ ki. nova i stara.378 DZORDŽ RicER . O t u d a bi u sajberprostoru. Spektakli i simulacije. Sajbermesta su p o definiciji simulacije. M n o g a sredstva za p o t r o š n j u . a d o k je unutra. D o k je napolju. n a neki način.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI delovi Interneta p o s t a j u sve brojniji i različitiji). o n a su slobodna d a stvaraju simulacije koje su ne s a m o spektakularnije već. Budući d a za njih ne postoje ograničenja koja su karakteristična za fizička mesta. hotel N j u j o r k . g u b e svoju p o ­ sebnost. N j u j o r k simulira N j u j o r k sredine prošlog veka). p o s m a t r a č nikada ne oseća d a se zaista nalazi u N j u j o r k u . bar teorijski. K a d a i m a m o širi opseg za transmisiju digitalnih signala i spoj virtuelne realnosti i sajberprostora. m o g a o d a se napravi model N j u j o r k a dat u razmeri. i uverljivije o d realnosti. R e c i m o . sajbermesta imaju veći potencijal da koriste simulacije p o m o ć u kojih m o g u da stvore m n o g o fantastičnije svetove o d onih koji su mogući u Las Vegasu ili u Mall o f America. K a o fizičke strukure. V r e m e n o m i prostorom takode se m o ž e manipulisati kako bi se o d novih sredstava za potrošnju . Sajbermesta čak m o g u biti realnija o d samih realnih m e ­ sta.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

379

napravio spektakl. U hotelima u Las Vegasu gubi se osećaj za vremenske periode. Hotel Luksor, sagrađen po uzoru na stari Egipat, nalazi se odmah do Ekskalibura, koji je napravljen po uzoru na građevine Engleske iz doba kralja Artura, koji opet sto­ ji odmah do dvadesetovekovnog Njujork, Njujorka. Osim toga, unutrašnjost kazino-hotela dizajnirana je tako da kockari izgube predstavu o tome koliko je sati i koje je uopšte doba dana. U nji­ ma, zbog toga, namerno nema časovnika i prozora. Prostorom se manipuliše tako što se, recimo, sredstva za potrošnju smeštaju u ogromne prostore dizajnirane tako da preplaše potrošače. Mali of America toliko je veliki da istovremeno obuhvata tržni centar i zabavni park. Luksor ima najveći atrijum na svetu. U njega bi moglo da se parkira devet aviona tipa „boing 747". Ali, ma ko­ liko sve to bilo impresivno, ta veličina bledi u poređenju s onim što potencijalno može da se napravi u sajberprostoru, u kome bukvalno nema ograničenja onome što može da se uradi s vre­ menom i prostorom. Čitav svemir i čitavo vreme stoje na raspo­ laganju sredstvima za potrošnju koja nalazimo u sajberprostoru.

Ključni koncepti

Fantazmagorija

i svet snova

Istraživanje starih sredstava za potrošnju možemo naći u radu Valtera Benjamina, koji se bavio njihovom fizičkom struktu­ rom i nematerijalnim osećanjima koja je ona trebalo da izazo­ vu. Benjaminov najpoznatiji rad jeste projekat arkada (nemački, Passagen-Werk). To je rasparčan, nezavršen rad koji se bavi devetnaestovekovnim pariškim arkadama. Arkade su predstav­ ljale stara sredstva za potrošnju, čak i u vreme kada je Benjamin Fantazmagorija - koncept kojim se opisuju fantastični nematerijalni efekti koje proizvode fizičke strukture kao što su arkade ili nova sredstva za potrošnju. Svet snova - koncept sličan konceptu fantazmagorije. Prvenstveno se odnosi na upotrebu dekoracije i sličnih metoda kojima se mušterije mame u radnju, a roba i usluge čine glamuroznim, romantičnim i stoga privlač­ nim mušterijama. Cilj takvih metoda jeste da rasplamsaju želje i osećanja potencijalnih kupaca.

380

DŽORDŽ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

o njima pisao (otprilike između 1920-ih i 1940-ih). O n ih je proučavao da bi stekao bolji uvid u vreme u kome je živeo, kao i u doba u kojem su one sagrađene. Benjamin je sebe vi­ deo kao teoretičara koji istražuje fragmente i ostatke masovne kulture 19. veka. Arkade su bile nadsvođene gradske ulice u kojima su se s obe strane nalazile radnje različitih vrsta. Ulice su bile zatvorene za saobraćaj, što je potrošačima omogućavalo da šetaju od jedne do druge prodavnice kako bi nešto kupili ili samo razgledali izloge. Benjamin je arkade definisao kao pr­ vobitne hramove potrošnje kapitalističkih dobara. One su ne­ posredno prethodile drugim hramovima za potrošnju dobara - sajmovima i robnim kućama. Same arkade imale su svoje prethodnike u crkvama (arkade su često imale oblik krsta) i orijentalnim bazarima. O n o što je prvobitno bilo ograničeno na arkade, kasnije je izletelo iz tih okvira, preplavivši Pariz s još grandioznijim i pretencioznijim izlaganjem dobara za kupovinu. Značajnu ulogu u tom procesu Benjamin dodeljuje arhitekti, baronu Zoržu Eženu Osmanu, koji je u Parizu stvorio čitav niz fizič­ kih strukutura, kao što su železničke stanice, muzeji, zimske bašte, sportske hale, radnje, izložbene galerije (kao i bulevare koji do njih vode), koji ne samo da su umanjili značaj original­ nih arkada, već su ih bacili u zasenak. Sve te strukture bile su delimično ili u potpunosti povezane s potrošnjom. Međutim, Benjamin smatra da su sve fizičke strukture, a ne samo arkade predstavljale više od materijalnih realnosti; one su proizvodile nematerijalne efekte od kojih je najpoznatiji Benjaminov ču­ veni koncept fantazmagorije. U stvari, njegov argument bio je da je nova urbana fantazmagorija, koja započinje Osmanom, zamenila arkade i da su nekada magične arkade, koje su stvori­ le tu fantazmagoriju, postale sve manje važne. Sličan argument iznela je i Rozalinda Vilijams. O n a govori o ranim sredstvima za potrošnju - izložbama i robnim kućama. Vilijamsova tvrdi da su pariške izložbe, pogotovo one između 1889. i 1900. godine, bile prvo sistematski planirano masovno potrošačko okruženje i da su predstavljale novinu jer su spajale imaginaciju i dobra koja treba da se prodaju. Imaginacija za­ jedno sa planiranim okruženjem stvara svet snova za potroša­ če (još jednom ovde vidimo integraciju idealnih [imaginaciju]

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

381

i materijalnih [isplanirano okruženje] faktora). U tom kon­ tekstu Vilijamsova raspravlja o otvaranju francuskih radnji, pogotovo Bon marche iz 1852. godine. O n a se usredsređuje na takve pojave kao što je upotreba dekora kojim se mušterije mame u radnju, a roba i usluge čine glamuroznim, romantič­ nim i stoga privlačnim mušterijama. Za Vilijamsovu, cilj ta­ kvih prodavnica bio je da probude želje i osećanja potrošača za robom u njima. Cilj nije nužno bio da se probudi želja koja bi morala da se zadovolji odmah, već pre da se stvori latentna želja koja bi, pre ili kasnije, vodila do kupovine. Glavni zaključak jeste da su stara sredstva za potrošnju u su­ štini imala fizičku strukturu. Iako analitičari kao što su Be­ njamin i Vilijamsova prihvataju tu činjenicu i priznaju njen značaj, oni naglašavaju način na koji su te strukture služile da podstaknu različita osećanja vezana za provođenje vremena u fantazmagoričnom okruženju i svetu snova.

DROMOLOGIJA
Pol Virilio (1932) manje je poznat teoretičar od Fukoa, Bodrijara i njima sličnih teoretičara. Bez obzira na to, on je doprineo teoretskoj sociologiji svojim inovativnim i intrigantnim ra­ dovima koji zaslužuju šire priznanje. Pojam koji najbolje opisuje njegovu teoriju jeste dromologija (pojam koji se izvodi iz sufiksa drome, a koji vezujemo za trčanje ili atletsku stazu). Najvažniji aspekat dromologije jeste brzina. N a jednom širem nivou, Virilio se bavi slomom granica iza­ zvanim čitavim nizom tehnoloških promena na polju transporta, komunikacija, telekomunikacija, računarstva itd. Rani oblici tih promena vodili su do promena u uređenju prostora, pogotovo do sloma fizičkih granica. Kao rezultat tog sloma, razlike između „ovde" i „tamo" više nemaju značaja. Drugim recima, danas više nije toliko važno da li živite u gradu, predgrađu ili ruralnoj oblasti. Isto tako, nije presudno da li živite u SAD, Engleskoj ili Japanu.
Dromologija - koncept kojim Virilio ukazuje na to da presudnu ulogu u postmodernom svetu ima brzina.

382

DŽORDZ RicER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

Vreme i brzina. Međutim, Virilio se više interesovao za pro­ blem vremena nego za problem prostora, prvenstveno zbog toga što je u postmodernom svetu vreme važnije od prostora. Zapravo, on tvrdi da porast brzine vodi do erozije prostornih distinkcija, zbog čega je sve teže napraviti razgraničenje između prostora i vremena. Posledica upotrebe katodnih cevi (bilo da se one nalaze u našim televizorima ili računarima), jeste da čovek više nije u stanju da razdvoji prostornu dimenziju od brzine prenosa. Pro­ stor i vreme se sve manje međusobno razlikuju. Staviše, brzina je pokorila razdaljinu. Virilio je skovao pojam brzinske razdaljine koji ima za cilj da uništi fizičku i prostornu dimenziju. Taj pro­ ces bio bi nemoguć bez ogromnog napretka u sredstvima komu­ nikacije i telekomunikacije. Osim što je uništila prostor, brzina je stvorila zbunjujući svet slika i pojava (pogotovo, brzina prenosa znanja i informa­ cija). Sve nam je teže da kažemo gde smo, koliko je sati ili šta bi trebalo da radimo. Vizuelni obeleživači, referentne tačke i stan­ dardi su se raspali. Kao rezultat toga, suočavamo se sa krizom konceptualizacije i predstavljanja. Napustili smo svet stabilnih slika i premestili se u svet u kome su slike nestabilne. Naše referentne tačke sve manje poprimaju materijalan oblik; one su sada samo malo više od prolaznih slika. Sve manje smo u prilici da stvari posmatramo direktno. Umesto toga, stvari osećamo indirektno kroz medijatorske (posredničke) tehnologije kao što su masovni mediji. Iako nam to pruža mogućnost da bude­ mo u kontaktu s većim brojem pojava, sve nam je teže da razumemo te pojave jer nam nedostaje neposredno znanje o njima. Zbog toga se, po Virilioovom shvatanju, suočavamo s krizom inteligibilnosti (shvatljivosti). Napredne tehnologije svih tipova ovde igraju presudnu ulo­ gu, tako što posreduju između nas i stvari koje vidimo. U tom razvoju, glavnu ulogu igrao je bioskop. S pojavom bioskopa, filmska kamera postala je posrednik između nas i pojava koje vi­ dimo. Taj problem takode postoji i u velikoj meri se proširio s pojavom televizije. Takve tehnologije nam otežavaju da istinski razumemo ono što vidimo, delimično i zbog toga što ono što vi­ dimo prvo prolazi kroz filter kamere koju kontroliše kamerman,

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

383

o d n o s n o režiser. N a taj način, p o s t a j e m o sve pasivniji p o s m a t r a či i neaktivni t u m a č i o n o g a što v i d i m o . Prostorne i vremenske granice i z m e đ u nas i posredničkih m e d i j a sve više se urušavaju; n e m a uočljivih ograničenja i jasne granice i z m e đ u televizijske slike i nas. S d o l a s k o m računara isti p r o b l e m prenosi se n a k u ć u i na radno mesto. Rat. J e d n a o d stalno prisutnih t e m a u Virilioovom radu je­ ste o d n o s i z m e đ u p r o m e n a o k o j i m a s m o ovde diskutovali i promenljive prirode rata. Po Viriliou, za svakoga k o želi d a se bavi tehničkim aspektima savremenog društva najbolji m o d e l za ana­ lizu jeste rat. Razvoj različitih tehologija za koje se Virilio interesuje (računari) usko j e povezan s v o j n i m istraživanjem i tehno­ loškim razvojem. Sve veća brzina koja proizilazi iz tehnološkog napretka p o g a đ a sve delove društva, uključujući i vojsku. K a o i u ostatku društva, brzina vodi d o uništenja vremena koje j e p o ­ trebno za razmišljanje (refleksiju). Brzina k o j o m oružje m o ž e d a se lansira ne daje m o g u ć n o s t v o j n i m službenicima d a razmisle 0 svojim p o s t u p c i m a . Lansiranje neprijateljskih projektila auto­ matski vodi d o lansiranja osvetničkih projektila. Rezultat toga je nevoljno ratovanje. U m e s t o direktnog s u k o b a armija n a b o j n o m polju, vojske danas ulaze u s u k o b koji j e posredovan računarima 1 televizijskim ekranima. T e i neke druge pojave povezane s u sa o n i m što Virilio zove čisto ratovanje. Endokolonizacija. Tehnologija očigledno igra središnju ulo­ gu u V i r i l i o o v o m radu. K a k o s m o videli, filmska k a m e r a i njen naslednik, televizijska kamera, igraju glavnu u l o g u u posredo­ vanju iskustava i širenju slika. U svojoj poslednjoj knjizi, Viri­ lio istražuje n o v u u l o g u tehnologije k o j u naziva endokoloni­ zacija. U m e s t o d a se usredsređuje n a kolonizaciju sveta, tehnologi­ j a se koristi za kolonizaciju ljudskog tela. Endokolonizacija se bavi prodiranjem tehnologije (mikromašina) u središte ljudskog tela. Fokus se pomerio sa stvaranja m e g a m a š i n a za kolonizaciju sveta na mikromašine (na primer, pejsmejkeri) k o j i m a se kolonizuje telo. Revolucija u transplantaciji će naslediti revoluciju u k o m u ­ nikaciji. Ranije s m o spomenuli neaktivnost koja je nastala kada je aktivno kretanje o d kuće d o prodavnice smenjeno k u p o v i n o m iz Endokolonizacija — upotreba tehnologije u svrhu kolonizacije ljudskog tela.

384

DŽORDŽ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

fotelje. Ta neaktivnost tvorevina je kreatora postmodernih teh­ nologija koji stvaraju čitav niz novih tehnologija kako bi odgo­ vorili na tu neaktivnost. Usporeni medijima, gotovo do stanja nepokretnosti, ljudi sada mogu simultano ubrzati svoje aktivno­ sti kroz implantaciju različitih mikrotehnologija koje im poma­ žu da brže misle i rade. Težnja je da se u postmodernom društvu od ljudskog tela stvori isto ono što se stvorilo od svega ostalog. U izvesnom smislu, ljudsko telo se ubrzava; brzina koja karakte­ riše ostatak društva sada se prenosi na ljudsko telo. Implantacija različitih tehnologija takode otvara još jedno poznato pitanje za Virilioa i druge postmoderniste: uklanjanje razlike između unu­ trašnjosti i spoljašnosti. Ako postoje tehnologije koje su van nas i unutar nas, a one koje su van nas stimulišu one koje su unutar nas, onda možemo da se zapitamo gde se završava čovek, a gde počinje tehnologija? Još jedno pitanje kojim se Virilio neprestano bavi jeste pita­ nje kontrole. S endokolonizacijom kontrola nad ljudima premešta se na jedan potpuno novi nivo. U prošlosti, kontrola se vršila skoro isključivo spolja. Zatvor, pogotovo Fukoov panoptikon, predstavlja dobar primer takve kontrole. Međutim, endokolo­ nizacija otvara mogućnost kontrole iznutra. Očigledno je da to sobom nosi nove i zastrašujuće mogućnosti. Virtuelna realnost. Koncept kontrole takode ima presu­ dan značaj u Virilioovoj analizi koja se bavi dolazećom eksplozi­ jom virtuelne realnosti. S eliminacijom globalnih granica, nauka se okrenula pohodu na interne granice kao što su mentalne slike. Virtuelna tehnologija je spoljna tehnologija, ali njen cilj je unutraš­ nja kontrola. Tehnologija virtuelne realnosti pokušava da kanališe i kontroliše mentalne slike i kibernetski dominira mislima. Nivo kontrole će, po Virilioovom shvatanju, biti nezamisliv zato što ljudi više neće biti slobodni da konstruišu sopstvene mentalne slike. Vir­ tuelna realnost takode će proizvesti druge probleme, kao, recimo, našu sve veću nesposobnost da se pozicioniramo u vremenu i pro­ storu. Naći ćemo se potpuno izgubljeni u virtuelnom univerzumu. Ovde smo predstavili samo neke Virilioove ideje koje poka­ zuju da se on nalazi u procesu stvaranja jedne veoma interesan­ tne varijante francuske postmoderne socijalne teorije.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

385

Na kraju, možemo da kažemo da savremena sociološka te­ orija nastavlja da se razvija i menja. Teorija se brzo razvija i deo postmoderne teorije koju smo predstavili u ovoj glavi će, nesum­ njivo, brzo postati istorija. Ali ne možemo razumeti kako će se sociološka teorija dalje razvijati ukoliko ne razumemo šta se u njoj događalo u ne tako davnoj prošlosti.

FEMINIZAM I POSTMODERNA SOCIJALNA TEORIJA
Patriša Madu Lengerman i Džilijen Nibruk Iako se feministkinje sve više uključuju u postmodernu misao, one manje koriste postmodernizam kao teoriju o društvu, a više kao epistemološki pristup. Postmodernizam je važan za feminističku te­ oriju prvenstveno kao opoziciona epistemologija, to jest, strategija kojom se može dovesti u pitanje pravo na istinu i pravo na znanje. Pitanje „Čije znanje?" pokazalo se kao radikalno transformativno pitanje koje je pokrenulo i otvorilo mnoga druga pitanja, ne samo o odnosu moći i znanja, već i o osnovama prava na znanje. Potmodernisti odbacuju osnovni princip moderne epistemologije po kome ljudi upotrebom čistog razuma mogu dostići potpuno i objektivno znanje o svetu, znanje koje je predstava realnosti, tj. ogledalo prirode. Feminizam i potmodernizam imaju mnogo toga zajednič­ kog: 1.1 jedan i drugi otvaraju pitanja o tome čije znanje ili čije definicije treba da se prihvate. 2. Savremene feminističke teoretičarke nalaze u postmodernizmu osnaženje i legitimaciju za sopstveno insistiranje na epistemološkoj političkoj nužnosti udaljavanja od tra­ dicionalnih centralnih pitanja u društvenim naukama, kao i za oštru kritiku tradicionalnih teorija i pojmova. 3. Postmoderna epistemologija omogućuje nekim feministič­ kim teoretičarkama (recimo, liberalnim feministkinjama) proširene mogućnosti u cilju dekonstrukcije roda. Ona ne obuhvata nepromišljeno preuzimanje postmodernih

386

DŽORDŽ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

pojmova, već prefinjenu inkorporaciju koja se ponekad zasniva na zadržavanju, ponekad na spajanju, a ponekad na menjanju originalnih značenja. 4. Iznad svega, postmodernizam je pomogao feminizmu da uključi refleksivnost u sastavni deo svoje teorije, čime je omogućeno da se feminizam ne pretvori u ono protiv čega se bori - hegemonistički diskurs koji ugnjetava lju­ de kroz esencijalističke i univerzalističke kategorije. Taj pravac bio je posebno značajan zato što je koincidirao s pitanjima koja su pokrenule obojene žene, žene koje žive u nezapadnim društvima, lezbijke i žene koje pripadaju radničkim slojevima. Ta pitanja pripadaju drugom talasu feminističkih, esencijalističkih pitanja koja se tiču sestrinstva, žena, žena trećeg sveta, seksualnosti, porodice, majčinstva i rada (vidi glavu 8).

Primena socioloških koncepata na savremeno društvo
Porast nadzora nad našim svakodnevnim života

Nadzor nad ljudima nije ništa novo. Prve tragove nalazimo u drevnim vremenima. Tokom poslednjih nekoliko vekova cr­ kve, države, fabrike i birokratije neprekidno posmatraju i pri­ kupljaju sve detaljnije informacije o nama. U poslednje vreme, u proces nadgledanja takode su se uključile agencije iz privat­ nog sektora, iz oblasti fnedicine, bankarstva, osiguranja i bi­ znisa, pogotovo preduzeća koja se bave izradom kreditnih kar­ tica. Ta poslednja vrsta organizacija, u savezu sa čitavim nizom novih tehnologija — računarima, video kamerama, ugrađenim čipovima, elektronskim ekranima za lociranje, satelitima, do­ brovoljnim testiranjima itd. — rapidno je uvećala kapacitet da nadzire ljude, pogotovo putem elektronskih sredstava koja više ne zahtevaju jednu osobu koja nadzire drugu (kao što je to to bilo u panoptikonu). Novi oblici nadzora imaju čitav niz prednosti nad sredstvima koja su im prethodila: oni su vidlji­ vi, manipulativni (a ne više prisilni), jeftini (za svaku jedinicu podataka koja se skupi) i pružaju podatke koji se lako mogu organizovati i kojima se lako može ponovo pristupiti.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

387

Postoji mnogo toga što je pozitivno u toj novoj i uvećanoj sposobnosti za nadzor. Mnoge organizacije i ustanove trebaju informacije da bi mogle da obavljaju svoj posao, a te nove me­ tode im omogućuju da ih dobiju jeftino i ponekad za veoma kratko vreme. Čak i porodice s malom decom imaju koristi od nadzornih kamera koje „posmatraju" šta rade vaspitačice u obdaništima. Svakako da je nova tehnologija nadzora i od velike koristi policiji u njenim naporima da suzbije zločin i uhvati kri­ minalce. Posle 11. septembra 2001. godine, upotreba napred­ nih nadzornih tehnologija može da pomogne u odvraćanju ili čak sprečavanju terorističkih napada. Evo jedne ilustracije: me­ dicinska zajednica je 2005. godine bila pod uzbunom zbog ra­ nih znakova ptičjeg gripa u jugoistočnoj Aziji. Pažljivo posmatranje slučajeva u cilju opažanja ranih znakova širenja virusa, može da pomogne u sprečavanju globalne epidemije ili barem da nam omogući bolju pripremu i lokalizovanje njenih efekata. Ipak, možemo s pravom da budemo uplašeni od tog ogro­ mnog napretka u sposobnosti upadanja u naš svakodnevni život i sakupljanja informacija o svima nama. To nas neodolji­ vo podseća na fiktivna društva, kao recimo ono koje je opisao Džordž Orvel u 1984 u kome nas Veliki Brat sve posmatra, zna sve o nama i, kao rezultat, može da kontroliše ono što mi­ slimo i radimo. Ali feministički odnos prema postmodernizmu više je obeležen nezadovoljstvom nego prihvatanjem: 1. Mnoge feministkinje smatraju da su postmodernističke aspiracije isključive. Otuda one na postmodernizam gle­ daju kao na antitezu feminističkom projektu uključenja. Dokaz za to je postmodernistički teško razumljiv Voka­ bular, kao i to što postmodernizam želi da se izbori za hegemonsku poziciju u akademskom diskursu, a ne da se bori za političku i društvenu emapncipaciju. 2. Mnoge feministkinje takode propituju nevinost postmodernističkog izazova, pitajući se da li je on istinski oslo­ bodilački ili je deo politike znanja u kome privilegovana akademska klasa na izazove marginalizovanih osoba od­ govara sa tehnički složenim argumentima po kojima niko

predstavu i tekst. opštom teorijom i pojmom progresa. i kulture kojom dominira iracionalnost. 2. 3. neprav­ du i ugnjetavanje i vodi ih ka neoidealistčkom stavu koji svet vidi kao diskurs. postmodernisti su počeli da se bave prirodom subjekta. Iznad svega. Sažetak Grand-teorija Danijela Bela usmerena je na pojavu postindustrijskog društva koje karakteriše proizvodnja usluga umesto pro­ izvodnje robe. Još jedan izvor napetosti između postmodernizma i fe­ minizma leži u tome što postmodernistički naglasak na beskrajnom nazadovanju dekonstrukcije i razlike udalja­ va ljude od kolektivnih oslobodilačkih ciljeva i vodi ih ka radikalnom individualizmu. postmodernizam udaljava feminizam od posvećenosti progresivnoj promeni . 4. kojom dominira racionalnost i efikasnost. teorijsko znanje umesto praktičnog znanja. 1. profesionalni i tehnički rad umesto manuelnog rada.što predstavlja osnovicu svake kritičke društvene teorije. 3.388 DŽORDŽ RICER . samorealizacija i samogratifikacija. U postindustrijskom društvu nastaje sukob između društvenih struktura (pogotovo ekonomije). Odatle proizilazi da ne postoji problem kojim bi kolektiv kao celina trebalo da se bavi. Na osnovu takve vrste individualizma može da se zaključi da je svačiji problem jedinstven budući da je svako jedinstven kao pojedinac. postmodernistički preokret udaljava femini­ stičke naučnice od usredsredenosti na nejednakost.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ne može da polaže pravo na autoritet. Otežavajući veze s materijalnom nejednakošću. Nensi Hartsok smatra čudnim sledeće: baš kada su žene i mnoge druge grupe počele da redefinišu svoj identitet. teoretišu o sebi i prave progres na različitim područijima. Fukoova grand-teorija izdvaja se od ostalih velikih modernih teo­ rija po tome što ne traga za izvorom i uzrokom društvenog raz­ voja i što se usredsređuje na nekoherentnost i diskontinuitet. . stvaranje i kontrolisanje novih tehnologija i razvijanje intelektualnih tehnologi­ ja koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom.

Panoptikon je struktura koja nekome ko je na vlasti ili na položa­ ju (na primer. 13. Zigmunt Bauman povezuje modernost s nesposobnošću da se prihvati ambivalencija. 11. 10. Za razliku od prihvaćenih grand-teorija. 5. Treći instrument jeste upotreba ispitivanja kao načina posmatranja potčinjenih i prosuđivanja o tome šta oni rade. Tri su osnovna instrumenta koja stoje na raspologanju onima koji kontrolišu i nadziru druge. Prvi je hijerarhijsko nadziranje ili sposobnost službenika na vrhu organizacije da jednim pogledom kontrolišu sve podređene. Društvo toleriše te zajed­ nice i njihove grupe. pogotovo do represije diskursa o seksualnosti. . 6. 7. 8. Fuko vidi povećanje spo­ sobnosti zdravih da razdvoje bolesne od ostatka populacije i da ih ugnjetavaju. Moralnost postmodernog sveta nalazi se pod dominacijom po­ trebe da se bude za Drugog. nasuprot tome. Iako se bavi kontrolom. Nova plemena ili zajednice predstavljaju pribežište za strance i čitav niz etničkih. Došlo je do analiza. To proizilazi iz njegovog interesa za mikrofiziku moći. zatvorskom službeniku) omogućava potpun nad­ zor nad grupom ljudi (zatvorenicima). 14. 12. 15. klasifikacija. spe­ cifikacija i uzročnih i kvantitativnih studija o seksualnosti. Fuko vidi porast u sposobnosti kažnjavanja ljudi. Bauman takode povezuje neotribalizam s postmodernošću. procena.POSTMODERNE GRAND-TEORUE 389 4.sku­ pom praksi i tehnika pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima. Postmodernost. Najvažniji deo Fukoove grand-teorije bavi se upravljanjem . On tvrdi kako je u periodu viktorijanizma došlo do eksplozije diskursa o seksualnosti: u društvu je počelo mnogo više da se priča o seksu. 9. Zan Bodrijar bavi se transformacijom proizvođačkog u potrošač­ ko društvo. religioznih i političkih grupa. 16. obećava da može da prihvati ambivalenciju. Fuko kritikuje modernu grand-teoriju po kojoj je viktorijanizam doveo do potiskivanja seksualnosti. Drugi instrument disciplinujuće moći jeste sposobnost da se do­ nose normalizujući sudovi i kažnjavaju se oni koji ih ne poštuju/ narušavaju norme. Fuko priznaje da postoji neprekidan su­ kob oko kontrole. Umesto da vidi progres i sve veću humanizaciju u tretiranju za­ tvorenika.

D a bi privukle potrošače. Proces kreativne destrukcije se nastavlja. teoretišu o sebi i napreduju u različitim oblastima. 20. opšte teorije i pojma progresa. nego njihovim stvarnim potrebama. 21. Između feminizma i postmoderne socijalne teorije postoji jedan nategnut odnos. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. 19. simulacija i manipulacija vremena i prostora. Po Dž. Nematerijalna sredstava za potrošnju uspešnije koriste te mehanizme od novih materijalnih sredstava za po­ trošnju. svet je pod dominacijom hiperpotrošnje koja se barem delimično podstiče novim potrošačkim snagama. Bodrijar je takode tvrdio da simbolička razmena (povratan pro­ ces davanja i uzimanja).390 DŽORDŽ RicER . ustupa mesto simulacijama ili imitacijama koje karakteriše nedo­ statak originalnosti. baš kada su žene i mnoge druge grupe došle u poziciju da redefinišu svoj identitet. Jean (2006). u stvari. Riceru. a ne dobra i usluge. razvio je sopstvenu postmodernu teoriju zvanu dromologija. Simulacija i zbilja. 23.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 17. Zan (1991). karakteristična po svojoj originalnosti. Simulacije i simulakrumi. Nova materijalna sredstva za potrošnju došla su pod udar novih nematerijalnih sredstava za potrošnju. 25. 27. konzumiramo znako­ ve. Kapitalizam je preusmerio svoj fokus sa kontrole radnika na kon­ trolu potrošača. Jedan od najinteresantnijih živih socijalnih teoretičara. 22. 24. Kada konzumiramo (trošimo) mi. Pol Viri­ lio. Literatura za dalje čitanje Baudrilliard. Potrošnja se bolje objašnjava željom potrošača da se razlikuju jed­ ni od drugih. Feministkinje su veoma sumnjičave prema činjenici da je. on takode kontroliše potrošnju. Jean (2001). Budući da kod determiniše značenje znakova. sajber tržni centri ili kupovina iz fotelje. kao i čitav niz novih ideja i jednstvenih pojmova. nova sredstva za potrošnju koriste ra­ zličite mehanizme kao što su implozija. . Zagreb: Naklada Ljevak. 26. Inteligencija zla ili pakt lucidnosti. kao što su npr. Novi Sad: Svetovi. došlo do porasta postmoderne sumnje u prirodu subjekta. Bodrijar. 18. Baudrilliard.

Istorija seksualnosti I. Čačak: Umetničko društvo Gra­ dac.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 391 Bodrijar. Mišel (2005a). Virilio. Dušan (2005). Riječi i stvari. Rađanje biopolitike. Butler. Novi Sad: Svetovi. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. Virilio. Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo. Karl (2005). Pohvala sporosti. Postmodernizam. Liotar. Loznica: Karpos. Rat i film 1. Mišel (2006). Zorica (2008). Postmoderno stanje. Postmoderno stanje. Đordević. Mišel (1971). Nadzirati i kažnjavati: nastanak zatvora. Baudrilliard i milenij. Liotar. Pavle i Marinković. . Fuko. Beograd: Filmski centar Srbije. Žan-Fransoa (1991). Zagreb: Golden marketing. Kritični prostor. Horrocks. Novi Sad: Vojvođanska sociološka asocijacija. Onore. Fuko. Dobra vest. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Znanje i moč. Zagreb: Nakladni zavod Glo­ bus. Michel (1994). Jelena [priredila] (2008). Christopher (2007). Virilio. Studije kulture. Mišel Fuko. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića i Novi Sad. Fuko. Foucalt. Foucalt. Riječi i stvari. New$ Age. Raskol. Žan (2007). Fuko. Beograd: Službeni glasnik. Hrestomatija. Foucalt i queer teorija. Mišel (2007). Tomić. Jean-Francois (2005). Zagreb: Naklada Jesen­ ski i Turk. Zan Fransoa (1988). Spargo. Beograd: Nolit. Beograd: Arhipelag. Tasmin (2001). Beograd: Algoritam. Mišel (2005b). Beograd: Službeni glasnik. Fuko. Mišel (1997). 1926— 1984—2004. Loznica: Karpos. Fuko. Pol (1997). Informatička bomba. Novi Sad: Svetovi. Pol (2003). Sarajevo: Sahinpašić. Duh terorizma. Milenković. Poredak diskursa. Christopher (2001). Novi Sad: Svetovi. Pol (2000). Zagreb: Ibis grafika. Michel (2002). Lyotard. Psihijatrijska moč.

.

Druš­ tveni teoretičari. akademski inte­ res za ovu temu velikim delom je motivisan izuzetnim javnim značajem. Međutim. odnosa. od­ nosa. Cilj ove glave nije da pruži sveobuhvatan pregled literature o globalizaciji koja je veoma obimna. postoje i neki interni razlozi u akademskom svetu koji su prouzrokovali opsesiju ovom temom (kao što je. U stvari. transformiše nacije i živote milijardi ljudi širom sveta. neophodno je da globalizaciju definišemo kao širenje određenih praksi. a pogotovo ne da se kritički osvrne na čitavu literaturu o globalizaciji. često na jedan dra­ matičan način. Međutim. Značaj globalizacije i njenih posledica može se uočiti na svakom koraku. pre nego što započnemo.širenje određenih praksi. . Ono što sledi jeste kratak pregled nekih od najvažnijih teoretskih radova o globalizaciji. svesti i organizacije društve­ nog života po ćelom svetu. svesti i organizacije društvenog života po ćelom svetu. reakcija protiv ranih i uskih pristupa globalizaciji). Globalizacija je proces koji svakodnevno. uključujući mnoge od onih koji se pominju u ovoj glavi i na drugim mestima u ovoj knjizi. re­ cimo.GLAVA 10 TEORIJE GLOBALIZACIJE Glavne savremene teorije o globalizaciji Kulturna teorija Ekonomska teorija Politička teorija Druge teorije Sažetak Literatura za dalje čitanje Verovatno nijedna pojedinačna tema u poslednjih nekoliko godina nije postala tako mnogo popularna i privukla toliko aka­ demske pažnje kao tema globalizacije. nisu mogli da se odupru trendu da za svoj osnovni predmet proučavanja izaberu globalizaciju. interesom i zabrinutošću koje stvaraju posledice glo­ balizacije. a možda je najvidljiviji po redovnim protestima Globalizacija .

tj. Postoje mnoge varijante kulturnog imperijalizma. ostatak sveta nema mnogo izbora već pre ili ka­ snije mora početi da liči na Zapad. Teoretičari koji se usmeravaju na ekonomske činioce. Po tom gledištu.) Globalizacija može da se analizira kulturalno.394 DŽORDŽ RicER . Trend homogenosti često se vezuje za kulturni imperijalizam. globalizacija kulture može da se posmatra kao transnacionalna ekspanzija opštih kodova i praksi (homogenost). uticaj jedne posebne kulture na veliki broj drugih kultura. Unutar svake od ovih perspektiva može se govoriti o homogenosti ili heterogenosti. ekonomski. naglaša­ vaju njihovu sve veću važnost. skoro svima njima zajednički je pokušaj da se uda­ lje od prozapadnjačkog diskursa i istraže transnacionalne procese koji su barem u nekom stepenu autonomni i nezavisni od bilo koje posebne nacije ili posebnog dela sveta. Jedna od najvažnijih ka­ rakteristika te teorije jeste prozapadnjačka pristrasnost. Intenzitet i nivo protesta protiv tih orga­ nizacija pokazuju da ljudi širom sveta smatraju da je globalizacija važna i da u velikoj meri utiče na njihove živote. Roland Robertson se. Zapada ili centralnih zemalja (engleski. uključujući i one koje naglašavaju ulogu američke kulture. . Tu se najpre misli na reakciju pro­ tiv ranih verzija teorije modernizacije. iako ne koristi po­ jam kulturnog imperijalizma. politički i/ili institucionalno. core country). (O tome će biti više reči u odeljku o kulturnoj hibridizaciji.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI koji prate sastanke na visokom nivou globalnih organizacija. ili kao proces u kojem mnogi globalni i lokalni kulturni sadržaji ulaze u inte­ rakciju da bi stvorili neku vrstu pastiša ili koktela iz kojeg će se kasnije razviti čitav niz kulturnih hibrida (heterogenost). kao i homogenišući uticaj koji oni imaju na savremeno društvo. to jest davanje prednosti obrazcu razvoja karakterističnom za Zapad.glokalno. Sledstveno. kao što su STO (Svetska trgovinska organizacija) i MMF (Međuna­ rodni monetarni fond).uticaj jedne kulture na veliki broj drugih kultura. Oni globalizaciju vide kao proces Kulturni imperijalizam . Iako postoje različite teorije globalizacije. Teorija globalizacije pojavila se kao posledica određenih razvoja u društvenoj teoriji. suprotstavio toj ideji kroz svoj ču­ veni koncept glokalizacije (vidi ispod) po kome globalno ulazi u interakciju s lokalnim da bi proizvelo nešto posebno .

Svetsku trgovinsku organizaciju. Stiglic kritikuje MMF zbog njego­ vog homogenizujućeg pristupa koji ne uspeva da dovoljno oz­ biljno uzme u obzir nacionalne razlike i specifičnosti. Još opštije. Nedav­ no je Džozef Stiglic. posebno SAD (koje efektivno imaju moć veta nad odlukama MMF-a). I kod političkih/institucionalnih orijentacija nalazimo homo­ genost ili heterogenost. Na primer. one ukazuju na to da svetom još uvek dominira manje-više isti oblik upravljanja. neke od ovih teorija koje se opredeljuju za perspektivu homogenosti. MMF se često ponaša kao doktor koji propisuje jedan isti lek za različite bolesti: gde god da dođe. na kakav god problem da naiđe. a posebno Me­ đunarodni monetarni fond zbog toga što svojim delanjem više doprinose pogoršavanju ekonomskih kriza širom sveta nego što ih rešavaju.TEORIJE GLOBALIZACUE 395 širenja tržišne ekonomije na različite regione sveta. commodification) lokalnih kultura i uvođenje fleksibilne specijali­ zacije koja omogućuje da se mnogi proizvodi prilagode potrebama različitih lokalnih zajednica. MMF uvek nudi isto rešenje. Jaz između bogatih i siromašnih povećao se upravo zbog pojave globalizacije. Između ostalog. Stiglic ističe potrebu da MMF i druge globalne ekonomske organizacije u svom radu počnu da primenjuju diferenciranije pristupe i politike. žestoko kritikovao Svetsku banku. usredsređuju se na šire­ nje modela nacionalne države po svetu i pojavu istovetnih oblika upravljanja u ćelom svetu. Drugim recima. Uistinu. oni koji naglašavaju heterogenizaciju slažu se da interakcija globalnog tržišta s lokalnim tržištima vodi do stvaranja jedinstvenog „glokalnog" tržišta koje integriše potrebe globalnog tržišta s realnostima lokalnog tržišta. oni priznaju da se na marginama glo­ balne ekonomije može uočiti izvesni stepen diferencijacije (hetero­ genosti). MMF i globalizacija su do sada uglavnom išli u korist bogatim nacijama. porobnjavanje (engleski. a na štetu siromašnih nacija. Drugi oblici heterogenosti u eko­ nomskoj oblasti uključuju. Na primer. na primer. Te teorije smatraju da je globalni uticaj raznorodnih institucija . dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i bivši predsednik Veća ekonomskih savetnika. Iako ovi teoretičari uglavnom smatraju da je posledica glo­ balizacije veća homogenost. neki na globalizaciju gledaju kao na ekspanziju trgovine.

njome se očigledno ne iscr­ pljuju sve ostale teme i aspekti globalizacije. Iako se dihotomija homogenizacija/heterogenizacija provlači kroz veliki broj teorija globalizacije. ali da takode osvetljavaju druge aspekte globalizacije. Ta diskusija će biti podeljena u četiri odeljka. etničkih i reakcionarnih po­ litičkih snaga (uključujući tu „odmetničke države") koje imaju cilj da raspale nacionalizme. . Interakcija Mek sveta i Džihada na lokalnom nivou može da proizvede jedinstvenu glokalnu političku forma­ ciju koja integriše elemente i jednog (na primer. tako i lo­ kalnih društvenih struktura koje unose različitost u živote obič­ nih ljudi.kulturnoj. Interesantno je da Barber takode. on smatra da postoje mnogi drugi domeni koji slede model Mek sveta. a onda ćemo se okrenuti trima širim kategorijama teoretisanja globalizacije . Bek i Bauman). artikuliše ideju „Džihada". ekonomskoj i političkoj/institucionalnoj.organizacija umanjuje moć kako nacionalnih država. Džihad je proizvod angažmana lokalizovanih. Barberovo shvatanje Mek sveta nije ograničeno na politiku. upotreba tradicionalnih ideja i tradicionalne retorike). Na narednim strani­ cama videćemo da vodeće teorije globalizacije na različite načine dotiču pitanja homogenizacije i heterogenizacije. upotreba In­ terneta da bi se privukla podrška javnosti) i drugog (na primer. Jedno od najekstremnijih gledišta o homogenizaciji u političkoj oblasti dolazi od Bendžamina Barbera i njegove teorije o „Mek svetu" („McWorld") ili rastu jedinstvene političke* ori­ jentacije koja osvaja ceo svet. što vodi do veće političke heteroge­ nosti širom sveta. u obliku jedne alterna­ tivne teorijske perspektive. Najpre ćemo videti kako o globalizaciji raz­ mišljaju neki od glavnih savremenih teoretičara sa kojima smo se već upoznali u ovoj knjizi (Gidens.

što vodi do veće političke heteroge­ nosti širom sveta. neki smatraju da rast transnacionalnih institucija i organizacija umanjuje moć kako nacionalnih država. . on smatra da postoje mnogi drugi domeni koji slede model Mek sveta. Na narednim strani­ cama videćemo da vodeće teorije globalizacije na različite načine dotiču pitanja homogenizacije i heterogenizacije. Interesantno je da Barber takode. ekonomskoj i političkoj/institucionalnoj. Ta diskusija će biti podeljena u četiri odeljka. Kao što ćemo videti.kulturnoj. Džihad je proizvod angažmana lokalizovanih. upotreba In­ terneta da bi se privukla podrška javnosti) i drugog (na primer. u obliku jedne alterna­ tivne teorijske perspektive. tako i lo­ kalnih društvenih struktura koje unose različitost u živote obič­ nih ljudi. Jedno od najekstremnijih gledišta o homogenizaciji u političkoj oblasti dolazi od Bendžamina Barbera i njegove teorije o „Mek svetu" („McWorld") ili rastu jedinstvene političke* ori­ jentacije koja osvaja ceo svet. Najpre ćemo videti kako o globalizaciji raz­ mišljaju neki od glavnih savremenih teoretičara sa kojima smo se već upoznali u ovoj knjizi (Gidens. Interakcija Mek sveta i Džihada na lokalnom nivou može da proizvede jedinstvenu glokalnu političku forma­ ciju koja integriše elemente i jednog (na primer.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI štetan po homogenost koncepta nacionalnih država. attikuliše ideju „Džihada". Iako se dihotomija homogenizacija/heterogenizacija provlači kroz veliki broj teorija globalizacije. Barberovo shvatanje Mek sveta nije ograničeno na politiku.396 DŽORDZ RICER . upotreba tradicionalnih ideja i tradicionalne retorike). ali da takode osvetljavaju druge aspekte globalizacije. etničkih i reakcionarnih po­ litičkih snaga (uključujući tu „odmetničke države") koje imaju cilj da raspale nacionalizme. njome se očigledno ne iscr­ pljuju sve ostale teme i aspekti globalizacije. Bek i Bauman). a onda ćemo se okrenuti trima širim kategorijama teoretisanja globalizacije .

osnažila i oživela. on takode priznaje da je globalizacija dvosmeran proces i da se Amerika i Zapad nalaze pod nje­ nim snažnim uticajem.ali kakav god oblik da ima. Kao primer. glavni sukob koji se danas odvija na globalnom nivou jeste sukob između fundamentalizma i kosmopolitizma. Prvo. Gidens navodi područje oko Barselone u severnoj Spaniji koje zalazi u Francusku. Čak je i glavna sila koja se protivi globalizaciji . Konačno. On smatra da globalizacija jeste oslabila lokalne kulture.TEORIJE GLOBALIZACIJE 397 GLAVNI SOCIJALNI TEORETIČARI O GLOBALIZACIJI Entoni Gidens i„odbegli svet" globalizacije Gidensovi pogledi na globalizaciju očigledno su usko pove­ zani i isprepletani s njegovim razmišljanjem o Molohu modernosti (glava 5). Po Gidensu. najveći deo odbeglog sveta globalizacije nalazi se izvan naše kontrole. masovne medije) da bi ostvario svoje ciljeve. Međutim. on nije potpuno pesimističan. politički . proizvodeći nove oblasti koje mogu da presecaju nacije. . Staviše. Gidens smatra da postoji jaka veza između glo­ balizacije i rizika (pogotovo proizvedenog rizika). zato što je u suprotnosti s kosmopolitizmom i drugo. Staviše. nacije i kultu­ re koje se ne nalaze na Zapadu dobijaju sve značajniju ulogu u njoj. etnički. Gidens donosi zanimljiv zaključak da globalizacija gura postojeće kultu­ re na marginu. ali 1 da ih je. pogotovo u međunarodne i transnacionalne oblike demokratije kao što je Evropska unija.religiozni. Gidens smatra da Zapad i SAD igraju značajnu ulogu u procesu globalizacije. on je po Gi­ densu problematičan iz dva razloga. Fundamentalizam može imati različite oblike . Gidens polaže izvesnu nadu u demokratiju. fundamentalizam koristi glo­ balne sile (na primer. on tvrdi da se globalizacija nalazi u procesu decentrizovanja. Na kraju. Gidens predviđa stvaranje „globalnog kosmopolitskog druš­ tva". Postoje načini da ograničimo probleme koje je stvorio odbegli svet. ali ne postoji način da ga u potpunosti kontrolišemo.sama njen proizvod. zato što je povezan s nasiljem. Po njegovom mišljenju. s druge strane. što znači da društva.tradicionali­ zam . Međutim. nacionalistički.

Takvi transnacionalni procesi prelaze nacionalne granice čineći ih poroznim. Roden kao Jevrejin u Poljskoj. koja obuhvata procese u koje su uključeni transna­ cionalni akteri s različitim količinama moći. ako ne i potpuno irelevantnim: ništa što se događa na ovom svetu više ne može da se ograniči na lokalno.398 DŽORDŽ RlCER . postaju sve iluzorniji. dobio čin majora. Ti transnacionalni proce­ si nisu po prirodi samo ekonomski. Osim toga. kultura i civilno društvo . izbegao je od nacista sa svojom porodicom u Rusiju. utiče na čitav svet.ekologija. politiku i civilno društvo.. Svet je za Beka mnogo multidimenzionalniji i kreće se u više pravaca. Bek ozbiljno u razmatranje uzima probleme koji se vezuju za kapita­ lističko svetsko tržište.pogrešno se redukuje na ekonomsku dimenziju. politika. Multidimenzionalnost globalnog razvoja . Zigmunt Bauman Biografska skica Zigmunt Bauman (1925) imao je interesantan život i interesan­ tnu akademsku karijeru. . već obuhvataju i ekologiju. takvo gledište podrazumeva monokauzalno i linearno razmišljanje. Za Beka. identitetima. bilo da su to uspesi ili katastrofe.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ulrih Bek i politika globalizacije Suština Bekove teorije nalazi se u njegovoj distinkciji izme­ đu globalizma i globalnosti. itd. kao i veliki broj gubit­ nika. Globalizam je gledište da svetom dominira ekonomija i da prisustvujemo stvaranju hegemonije kapitalističkog svetskog tržišta i neoliberalne ideologije koja ga podupire. Oni postaju iluzorni jer globalizacija. a ta ekonomska dimenzija se ponovo pogrešno vidi kao nešto što se razvija u linearnom prav­ cu sve veće zavisnosti od svetskog tržišta. Dok je Bek kritikovao globalizam. Borio se u Poljskoj armiji za vreme Drugog svetskog rata i 1953. on je podržavao ide­ ju globalnosti po kojoj zatvoreni prostori. kulturu. pogotovo oni što se vezuju za nacije. preseca i potkopava nacionalne države. uključujući i činjenicu da na njemu po­ stoji čitav niz barijera slobodnoj trgovini. Ono što se dešava lokalno. a ne samo pobednika.

sve više je prisutan u javnom ži­ votu pišući o širokom spektru tema uključujući i globalizaciju. uključujući tu i transnacionalne odnose i mreže. među kojima je najvažniji koncept „likvidne modernosti" iz 2000. Javlja se samoopažanje transnacionalnosti u oblastima kao što su masovni mediji. Prvo.TEORIJE GLOBALIZACIJE 399 Međutim. U toj knjizi on tvrdi da holokaust nije bio aberacija. U poslednje vreme. Treće. njegova akademska karijera istinski uzleće tek 1989. . za vreme talasa antisemitiz­ ma Bauman je oslobođen svih dužnosti. Zajednica. Svakodnevni život i interakcija preko nacionalnih grani­ ca radikalno se menjaju. Drugo. Bek takode nabraja čitav niz drugih karakteristika koje globalnost čine specifičnom u poredenju s ranijim manifestacijama transnacionalnosti: 1. Ta kritika modernosti odvela je Baumana u pravcu postmoderne socijalne teorije. postoji daleko veća gustina u njenim različi­ tim elementima. ali je ponovo bio prisiljen da napusti svoju poziciju zbog antisemita. iako vreme prolazi. Nakon toga. Dok transnacionalni procesi postoje jedno duže vreme. godine. karijeru nastavlja na Univerzitetu u Lidsu u Engleskoj. gde objavljuje uglavnom na engleskom i postaje jedan od najznačajnih teoretičara svoga vremena. pa je tokom 1990-ih godina razvio sopstvenu postmodernu teorijsku ori­ jentaciju. Konačno. njen uticaj kroz geografski prostor opsežniji je nego ikada ranije. okrenuo se društvenim naukama i 1968. To ga. njen uticaj neprekidno traje. godine kada je objavio čuvenu studiju Modernitet i holokaust. rad i kapital sve se manje vezuju za prostor. godi­ ne. Njegova prva knjiga na engleskom pojavljuje se 1972. već izraz suštinske prirode modernosti. Iako je već tada dobio značajna priznanja za svoj akadem­ ski rad. njen uticaj kroz vreme daleko je stabilniji. potrošnja i turizam. globalnost predstavlja novinu iz najmanje tri razloga. postao profesor na Varšavskom univerzitetu. 3. 2. nije sprečilo da u svojim knjigama ponudi neke nove akademske koncepte. međutim.

Zigmunt Bauman o posledicama globalizacije Bauman globalizaciju vidi kao „prostorni rat". Dok elita preteruje u svojim mogućnostima za kretanje. teritorije postaju bojna polja gde se gubitnici i dobitnici prostornog rata sukobljava­ ju. Bek tu tvrdnju odbacuje kao zastarelu. Po njegovom gledištu. Tu mogu da se zaštite od gubit­ nika u prostornom ratu. 5. Osim toga. na drugoj strani. Raste svest o globalnim ekološkim opasnostima i potrebi da se nešto preduzme da bi se one sprečile. Globalnost i druga mo­ dernost znače denacionalizaciju. 7.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 4. Transnacionalni sporazumi. ostali se osećaju zatvoreno u svojim domovima koji im ne nude velike izglede za kre­ tanje. Nju karakteriše opadanje moći nacija i nacionalnih granica koje su se nalazile u samoj srži „prve modernosti". U prostornom ratu pobeđuju oni koji su mobilni. 6. sposobni da se slobodno kreću po celoj planeti i u tom procesu stvaraju značenja za sebe. Kao posledica toga. a kada negde moraju da se „prizemlje" uspevaju da se izoluju u prostore ograđene zidovima i obezbeđene policijskim snagama. Glavna premisa prve modernosti jeste da živimo u izolovanim nacionalnim državama. gubitnici se osećaju poniženima zbog nedostatka mobilnosti. u tom sukobu oni nemaju jednake šanse. Oni se kreću oslobođeni prostornih prepreka. mobilnost (pokredjivost) je u današnjem svetu postala naj­ važniji i diferencirajući faktor društvene stratifikacije. To je navelo Beka da preispita svoja prethodna gledišta o modernosti i počne da tvrdi da su globalnost i njena ireverzibilnost povezani s onim što on naziva „druga modernost". Globalna kulturna industrija cirkuliše na do sada neviđe­ nom nivou. akteri i institucije postaju sve brojniji i moćniji. ali i zbog činjenice da mogu da vide elitu kako se slo­ bodno kreće gde god poželi.400 DžORDZ RlCER . . već su oni degradirani i ograničeni na terito­ rije lišene značenja ili čak sposobnosti da formulišu značenje. a Bek se nada u uspon transna­ cionalnih organizacija i možda transnacionalne države. U našim životima opažamo sve veće prisustvo transkulturalnih drugih. Gubitnicima. ne samo da nedostaje mobilnost.

Pošto smo se upoznali s teorijama globalizacije nekih od najznačajnijih savremenih socijalnih teoretičara. otporan. Oni su u pokretu zato što smatraju da je njihova okolina nepodnošljiva i neprijateljska. Međutim. oni veoma brzo. On je težak. jesu oni koje povezujemo s turistima. već nisu sigurni da li će na tom mestu ostati i sutra. globalizacija se za najveći broj ljudi pretvara u jednu nelagodnost. . a svaki izbor sa sobom nosi meru neizvesnosti. čak i oni koji su naizgled pobednici u globalizaciji . Za razliku od njih. okrećemo se glavnim tipovima teorije globalizacije koje ćemo često ilustrovati primerima drugih glavnih socijalnih teoretičara.TEORIJE GLOBALIZACIJE 401 Dobitnici žive u vremenu. Taj prostor nalazi se izvan nji­ hove kontrole. Turisti su u pokretu zato što to žele. Treće. Postoje i vagabundi. Beskrajna mobilnost i neprekidan izbor naposletku donose nelagodu.oni koji se kreću po svetu zato što to žele. Međutim. mobilnost podrazumeva nepreki­ dan niz izbora. Međutim. a ne u prostoru. Pozitivni aspekti onoga što danas pozdravljamo kao globalizaciju. nedodirljiv i spo­ soban da sputa vreme. svaki od tih izbora takode sa sobom nosi čitav niz rizika i opasnosti. većina ljudi nalazi se negde između ove dve krajnosti. elastičan. Njih nešto privlači. KULTURNA TEORIJA Jan Nederven Piters identifikovao je tri glavne paradigme u teoretisanju kulturnih aspekata globalizacije. Njega posebno interesuje da li kulture širom sveta karakteriše večna i nepremostiva Turisti . važno je praviti razliku između onih koji imaju barem neku sposobnost za kretanje. Ali neizbežna sporedna posledica globalizacije jeste to da su mnogi od nas pretvo­ reni u vagabunde. Vagabundi — oni koji se kreću po svetu jer smatraju da je njihova okolina ne­ podnošljiva i neprijateljska. ako ne i trenutno. Drugo. mogu pregaziti bilo koju razdaljinu. Prvo. gubitnici žive u prostoru. ako ne i opterećenje. oni smatraju da je to neodoljivo i kreću se prema tome. teško je uvek biti u pokretu i kretati se velikom brzinom. Stoga. Oni ne samo da nisu sasvim sigurni gde se tačno nalaze. oni su opterećeni nesposobnošću da uspore.turisti .imaju svoje probleme.

septembra 2001. ona je tek poslednjih godina privukla veću pažnju i više pristalica (kao i kritičara). ne utiče na kulture. Po mišljenju mnogih. svet je predstavljen kao mozaik zasebnih kultura. ti događaji bili su plod sukoba između zapadne i islamske civilizacije i večitih kulturnih razlika između njih. a pogotovo globalizacija. inter-. da li one konvergiraju jedna prema drugoj ili stvaraju jednu novu „hibridnu formu" koja proističe iz jedinstvene kom­ binacije globalnih i lokalnih kultura. nedirnut globalizacijom. Najpoznatiji i najkontroverzniji primer ove paradigme nalazi­ ranje svetskog poretka iz 1996. godine. a kulture kao bilijarske kugle koje udaraju jedna o drugu.402 DžORDZ RlCER . dok je kulturni sadržaj uglavnom. smatra se da su kulture zatvorene ne samo za globalizaciju. Takode. godine i ratovi u Avganistanu i Iraku koji su nakon toga usledili. a ne na političko-ekonomskoj osnovi kao mo u knjizi Samjuela Hantingtona Sukob civilizacija i ponovno stva­ . već i za uticaj drugih kultura. globalizacija se pojavljuje samo na površini.i transkulturalni procesi ne utiču. Dva su razloga za to. Po tom shvatanju. Drugi razlog je sve veći multikulturalizam SAD (uglavnom porast hispanske populacije) i zapadnoevropskih zemalja (uglav­ nom porast muslimanske populacije). Na jednoj slici. Iako ova paradigma ima dugu istoriju. multi. Prvi je teroristički napad od 11. to jest da kulture najvećim delom ostaju onakve kakve su oduvek bile. Još više zastrašu­ je slika na kojoj je svet predstavljen kao bilijarski sto. Kulturni diferencijaIizam Pripadnici ovog teorijskog pravca tvrde da između kultu­ ra postoje trajne razlike na koje globalizacija ili bilo koji drugi bi-. Ona upućuje na mogućnost potencijalno katastrofalnog sudara svetskih kultura. ako ne i potpuno. kada je diferencijacija počela da se zasniva na kulturnim razlikama. Detaljnije ćemo posvetiti pažnju svakoj od ovih paradigmi. kao i velike razlike i animo­ ziteti između većinske i manjinske populacije u tim zemljama. Time se ne želi reći da nijedan od ovih procesa. Poreklo aktuelne svetske situ­ acije Hantington vidi u rekonfiguraciji sveta koja je usledila nakon završetka hladnog rata.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI različitost. već da oni na njih ne utiču suštinski.

usko povezane s religijom i rasom. Novi Zeland.TEORIJE GLOBALIZACIJE 403 ranije (demokratsko/kapitalističko versus totalitarističko/komunističko). uklju­ čujući činjenicu da postoji veliko saglasje oko toga šta one pred­ stavljaju (premda svakoj nedostaje jasan početak. 6. pravoslavne (sa sedištem u Rusiji). uglavnom nepodudarne s državnim granicama. Hantington pravi razliku između sedam ili osam svetskih ci­ vilizacija . (Hantigton ne pravi neku posebnu razliku između pojmova kultura i civilizacija. Te kulturne razlike nisu nove. Civilizacija . uprkos tome. predstavlja istoriju civilizacija (naročito ovih sedam civilizacija). 5. Civilizacije su: 1. Civilizacije dele niz zajedničkih karakteristika. japanske (ponekad je kombinovana sa siničkom kao dalekoistočna). one su. najdugovečnija ljudska udruženja (iako se menjaju to­ kom vremena).najširi nivo kultura i kulturnih identiteta. totaliteti. što je veoma opasno ako se uzmu u obzir istorijski animoziteti između nekih od ovih civilizacija. islamske. u stvari. Za Hantingtona. najširi nivoi kulturnog identiteta. zapadnoevropske i severnoameričke. . a nema ni jasnih granica između civilizacija.siničke (kineska). temeljnim vrednostima. 4. 2. protivnici i neprijatelji. 3.) Između tih civilizacija ocrtavaju se linije razgraničenja. možda. Latinska Amerika i. ali su uglavnom bile po­ tisnute nadmoćnim političko-ekonomskim razlikama iz vremena hladnog rata (kao u slučaju bivše Jugoslavije u kojoj su postojale razlike između Srba i Hrvata. najširi tip subjektivnog samoidentiteta. On smatra da se te civilizacije razlikuju po osnovnim filozofskim pretpostavkama. Hantington upotrebljava koncept civi­ lizacije da bi opisao najširi nivo tih kultura i kulturnih identite­ ta. ali o kojima se tokom vladavine komunista nije smelo javno govoriti). Afrika. sasvim realne). hindu. U poslednje dve decenije možemo videti da na površinu ponovo izlaze drevni identiteti. budući da se prostiru na teritoriji više država (iako ne obavljaju državne funkcije). ljudska istorija. kojoj su bliske Australija. običajima i sveopštim pogledom na život. društvenim odnosima.

ali njihov predmet sada postaju religija. po svoj prili­ ci. Hantington pripisuje taj uticaj različitim struktu­ ralnim karakteristikama Zapada. To opadanje dešavaće se sporo i neravnomerno i ogledaće se u slabljenju resursa na kojima Zapad temelji svoju moć . opadanje moći američke vojske biće prouzrokovano činjenicom da će. koja otprilike počinje posle 1500.) Druge civilizacije će sve više odbacivati . konačno. Više od tri hiljade godina (otprilike između 1500.populaciji. ekonomskim proizvodima i vojnoj moći. pogotovo sukobu kapitalističkih i komunističkih ideologija. Period posle Prvog svetskog rata pa sve do otprilike 1990. Na Zapadu se ta činjenica ponekad zaboravlja. godine ka­ rakterističan je po sukobu ideja.zapadnu civilizaciju. S padom komunizma u svetu nastaju novi sukobi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Svoju teoriju Hantigton je uobličio u moderni grand-narativ o odnosima medu civilizacijama. kultura i. civilizacija. uključujući tu i superiornu vojnu organizaciju. u svim delovima sveta biti moguće masovnije naoružavanje i nabavka oružja koje je nekada bilo do­ stupno samo Zapadu. godine pre Hrista do 1500. Han­ tington je predviđa opadanje njegove moći.404 DZORDŽ RlCER . uključujući tu nastanak i šire­ nje gradova. ali ne i u drugim delovima sveta.multicivilizacijski sistem — može se pratiti od kraja ekspanzije Zapada i početka revolta protiv njega. Sledeću fazu. razvoj naoružanja. Treća faza . discipli­ nu i trening i. naravno. Do 1910. godine. pogotovo u razvoju okeanske navigacije i vojske. kao i pojavu osećanja nacionalne svesti. različite civilizacije su prišle jedna drugoj bliže nego ikada ranije i zamalo se stopile u jednu civilizaciju . ( Recimo. zbog čega dodira među njima skoro da i nije bilo. Naposletku. usled globalizacije odbrambene industrije. Zapad je silno napredovao u razvoju i upotrebi organizovanog nasilja. Iako Zapad nastavlja da dominira. godine i traje sve do kraja Drugog svetskog rata. baš uoči Prvog svetskog rata. trgovine i državne birokratije. karakteriše neprekidan dominantni i jednosmerni uticaj zapadne civilizacije na sve dru­ ge civilizacije. Ako bi do kontakata i došlo. najneposredniji uzrok tog uticaja on vidi u tehnologiji. veoma intenzivni. posle Hrista) civilizacije su bile odvojene prostorno i vremenski. oni su bili veoma ograničeni i sporadični ali. Međutim.

a sada smo svedoci i neverovatne pri­ vredne transformacije Kine. ali i kao pokušaj da se s modernizacijom izađe na kraj. ali će prihvatiti i koristiti prednosti modernizacije koja će se razlikovati od vesternizacije. najpre kulturno. Otuda on u budućnosti predviđa opasne sukobe između Zapada (i njegove „arogancije"). jačanje dve druge civilizacije imaće poseban značaj. pogotovo u njenom kolektivizmu. Njen rast se ogleda u rastu privredne moći azijskih društava. Mnogo kontroverznija je Hantingtonova druga glavna tvrdnja koja govori o usponu islam­ ske civilizacije. Dok je sinička dominacija ukorenjena u ekonomi­ ji. Hantington predviđa neprekidan rast azijskih privreda koje će uskoro nadići zapadne privrede. Dok Zapad bude slabio. Takode. Retko ko se ne bi složio da će Kina. naročito konfučijanizam). a onda socio-politički. koji se oštro suprotstavlja individualizmu Zapada. nezapadna društva. pogotovo duž granica zapadne. prisustvovali smo dramatičnom rastu postratovske japanske ekonomije. Prva je sinička civilizacija. islama . sva muslimanska društva prošla su kroz taj proces. Na rast islama može se gledati kao na deo globalnog obnavljanja religije. Hantington je išao dalje od ovakvog razvoja događaja i poku­ šavao je da konstruiše turoban portret budućnosti odnosa između Zapada i druge dve civilizacije. Hantington smatra da uzroci ekonomske dominacije Istoka mogu da se identifikuju u superi­ ornosti istočne kulture. Uostalom. Hladnoratovski sukob između kapitalizma i komunizma smenjen je sukobom koji se odvija duž granica civilizacija. Od velike pomoći privrednom usponu Istoka jesu i razne druge zajedničke karak­ teristike koje pronalazimo u nacijama u regionu (na primer. reli­ gija. on se može posmatrati kao posledica moderniza­ cije. već i zbog uloge koju će one igrati kao modeli za druga. Uspeh azijskih privreda neće biti važan samo sam po sebi. siničke i islamske civilizacije. To će ojačati Istok i dovesti do slabljenja moći Zapada da Istoku nameće svoje standarde. s obzirom na postojeće privredne trendove. Prvi Hantingtonov argument nije toliko originalan i iznena­ đujući. pogotovo islama. u ne tako dalekoj bu­ dućnosti postati najveća privreda sveta. jačanje islama ukorenjeno je u dramatičnom rastu populacije i mobilizaciji te populacije.TEORIJE GLOBALIZACIJE 405 Zapad. Praktično.

u: Fo­ reign Policy. na primer. Hantington za to najviše optužuje muslimane i njihovu sklonost ka upotrebi nasilja. . pogotovo islamska civilizacija. to je očigledno veoma bleda slika u odnosu na istoriju za­ padnih osvajanja. mnogi pripadnici drugih civilizacija uspeli su da pro­ dru u zapadna društva ili žele da ih se domognu. (2) želje Zapada da tu kulturu izveze u ostatak sveta. Budući da se taj trend nastavlja i sve više zahuktava. da je glorifikovao vojne vrednosti i da svoju istoriju vidi kao istoriju islamskih osvajanja. Na primer.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (i njegove „netolerancije") i siničkog „samopotvrđivanja". Amerika ima kontrolu nad će­ lom zapadnom civilizacijom). on tvrdi da svugde gde muslimani i nemuslimani žive jedni pored drugih postoji velika šansa za nasilan sukob i intenzivni antago­ nizam. osta­ tak sveta. Međutim. Zapad želi da ograniči proliferaciju oružja dok druge civilizacije žele oružje. Najve­ ći deo tih sukoba okreće se oko (1) gledišta Zapada da je zapad­ na kultura „univerzalna kultura". već i između anglo populacije i hispano populacije. Još preciznije rečeno. Međutim. ono što Zapad smatra univerzalnim. pogotovo „oružje za masovno uništenje". On smatra da je islam od početka bio religija mača.igrao je u tome presudnu ulogu.406 DŽORDZ RICER . Naravno. Zapad takode pokušava da izveze demokratiju ili da je čak nametne onim društvima i civilizacijama koje se često opiru demokratskom uređenju kao sastavnom delu zapad­ ne ideje o univerzalnoj kulturi. (U Americi neće doći samo do sukoba između zapadnjaka i muslimana. Zapad pokušava da kontroliše i ograniči imigraciju (pogotovo onu koja dolazi iz islamskih zema­ lja). Ipak.)* Hantingtona žestoko kritikuju zbog njegovih kontroverznih gledišta o islamskoj civilizaciji i muslimanima. zapadni imperijalizam — kome je islam često bio meta . Hantington smatra da se unutar Evrope i Amerike stvaraju podeljena društva. Ali ono što Hantingtona najviše * ** Više o ovome vidi Samuel Huntigton: „The Hispanic Challenge". Islamu takode nedo­ staje ključna država koja bi imala kontrolu nad ćelom islamskom civilizacijom (kao što.** Odnos između islama i drugih civilizacija istorijski je bio odnos uzajamne netr­ peljivosti. March/April 2004. kao i (3) njegove sve manje sposobnosti da to uradi. doživljava kao imperi­ jalizam.

Dok mislioci kao što je Hantington smatraju da se kulture (civilizacije) mogu odupreti globalizaciji. Ponovno potvrđivanje i prihvatanje zapadne civilizacije (koje takode podrazumeva odbacivanje univerzalizma). Sjedinjene Države moraju da urade dve stvari: 1) da reafirmišu svoj identitet kao zapadna. Kulture iz različitih delova sveta počinju sve više da liče jedna na drugu. po Hantingtonu. Bez moćne unicivilizacione Amerike. Kulturna konvergencija Dok je prethodna paradigma ukorenjena u ideji trajnih ra­ zlika između kultura i civilizacija koje opstaju uprkos globalizaciji (ili su posledica globalizacije) ova paradigma utemeljena je na ideji globalizacije koja vodi do sve veće identičnosti (istovetnosti) u svetu. predstavlja multi­ kulturalizam unutar Zapada i ostalih civilizacija. opadanje moći SAD efektivno bi značilo opa­ danje moći zapadne civilizacije u celini. Hantington je tako protivnik kulturnog kontinuiteta i približava se gledištu o kulturnoj čistoti unutar civilizacija. ali i sva ostala društva. ugrožena svojim sve većim multicivilizacijskim i multikulturalnim karakterom. Hantington je zabrinut zbog opadanja moći Zapada. To potvrđuje značaj civili­ zacije tj. zapravo svih civilizacija. Autori koji rade unutar te teoretske matrice usredsređuju . Zapad će biti minoran. Za njega. Realnu opasnost. globalizacija postaje proces posredstvom koga civilizacije nastav­ ljaju da postoje razdvojene jedne od drugih i kreću se na približno paralelan način u godinama koje dolaze. Za njega. Da bi Zapad preživeo i prosperi­ rao. pogotovo Sjedinjenih Država.TEORIJE GLOBALIZACIJE 407 zabrinjava i ima najveći značaj za sukob. 2) da reafirmišu i iznova potvrde svoju ulogu lidera celokupne zapadne civilizacije. Ovi teore­ tičari uglavnom smatraju da prisustvujemo globalnoj asimilaci­ ji koja se odvija po upustvima dominantnih društava i grupa u svetu. predstavlja najsigurniji put za sprečavanje rata između civilizacija. a ne kao multicivilizacijska nacija. On smatra da su SAD. barem u jednom idealnom smi­ slu. jesu pritisci koji su stvo­ reni demografskom eksplozijom u muslimanskim zemljama. teoretičari konvergencije smatraju da se kulture menjaju (ponekad i dra­ stično) upravo pod uticajem globalizacije. kulture u epohi globalizacije.

. amerikanizaciju i mekdonaldizaciju. Iako se moj rad bavi kulturnom konvergencijom.408 D 2 0 R D Ž RlCER . Ovde ćemo izložiti dve varijante tog osnovnog argumenta koji je usko povezan s mojim radom na ovu temu. ja se bavim restoranima brze hrane). vesternizacija. Međutim. koji. Iako poslednja dva argumenta sva­ kako imaju težinu. Staviše. Od najvećeg značaja je činjenica da je mekdonaldizacija. Mekdonaldizacija je proces u kome principi funkcionisanja restorana brze hrane osvajaju jedan po jedan sektor američkog Mekdonaldizacija — proces u kome principi funkcionisanja restorana brze hrane osvajaju jedan po jedan sektor američkog društva. Mekdonaldsove restorane koji se danas nalaze u više od 130 zemalja sveta). prihvatajući ih ne smemo iz vida gubiti činje­ nicu da je kulturna konvergencija takode proces koji se već događa (primer je širenje Volmarta u Meksiku i drugim državama). u njemu se svakako ne tvrdi da se globalizacija svodi samo na taj proces ili da lokalne kulture potpuno nestaju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI se na procese kao što su kulturni imperijalizam. „Mekdonaldizacija". snaga glo­ balizacije. kao što ćemo videti. te prevazilazi značaj koji mu je nekada pridavao Veber. Pre je reč o tome da postoje globalni procesi koji u mnoge delove sveta donose iste ili slične fenomene (na primer. kao što je Sabor trubača u Guči. globalizacija često postaje zbirni pojam za vesternizaciju. U njemu se ne tvrdi čak ni to da se kul­ ture nužno menjaju na jedan suštinski način. kao i ostatak sveta. Iako je zasnovana na Veberovoj ideji racionalizacije Zapada (videti glavu 2). ostaju životni i važni. rame uz rame s tim globalnim fenomenima.lokalne pijace ili sajmovi veština. globalni kapi­ talizam. teza o mekdonaldizaciji usvaja drugačiji model racionalizacije (Veber se bavio birokratijom. mekdonaldizacija je oblik kulturnog imperijalizma. vek i vidi racionalizaciju kao proces koji zadire u sve veći broj društvenih oblasti i odnosa. Međutim. postoje i lokalni fenomeni . uprkos globalizaciji i sve većoj uniformnosti. Na kraju. Taj koncept uvodi sociološku teoriju u 21. a posebno sve veće kulturne homogenizacije. moguće je da će ti globalni fenomeni podstaći obnovu ili razvoj novih lokalnih kultura. te da se u tom smislu može govoriti o kulturnoj konvergenciji. u vezi s ovim poslednjim. pret­ hodno želim da dam jedno upozorenje i jedno objašnjenje. amerikanizacija ili mekdonaldizacija.

stolice su tako neudobne da je on prinuđen da do­ brovoljno napusti restoran nakon otprilike dvadesetak minuta. Naglasak na brzini očigledno ima negativan uticaj na ceo kvali­ tet obedovanja u restoranu brze hrane. To su: efi­ kasnost. Priroda procesa mekdonaldizacije može se izraziti kroz njenih pet osnovnih dimenzija. od potrošača se očekuje da u restoranu brze hrane provedu (potroše) što je moguće manje vremena. Efikasnost .težnja da se pronađe najbolji mogući način za postizanje željenog cilja. Radnici u restoranima brze hrane očigledno moraju da rade efikasno. jedna od dimenzija mekdonaldizacije. brzina i način pripreme obroka podrazumevaju da potrošači nikako ne mogu da dobiju hranu najvišeg kvaliteta čije spremanje. Kalkulabilnost — naglašavanje kvantiteta koje često može da bude na štetu kvaliteta. Slično tome. pravila. efika­ snost jedne strane pomaže drugoj da se ponaša na sličan način. Tu im u susret izlaze Mekdonaldsovi drive-through restorani. Potrošači žele (i očekuju) da svoj obrok dobiju i pojedu efikasno. kao i ostatak sveta. velika važnost pridaje se kalkulabilnosti. ili insisti­ ranju na kvantitetu. to jest težnju da se pronađe najbolji mogući način za postizanje željenog cilja. hamburgeri se pripremaju („sastavljaju" i peku) na jednoj vrsti pokretne trake. koje često može da bude na štetu kvaliteta. otuđenjem i visokom stopom fluktuacije zaposlenih (zaposleni u Mekdonaldsu daju otkaz posle nekoliko meseci. Ako potrošač ipak želi da jede u restoranu. po definiciji. kao veoma efikasna sredstva da kupci lako i brzo dobiju. dimenzija mekdonaldizacije. kontrola (putem zamene ljudi tehnologijama) i iracionalnost racionalnosti. Osim toga. koje treba da obezbede da se i zapo­ sleni i potrošači ponašaju na jedan efikasan način. što znači da uprava če­ sto mora da troši vreme i novac da bi obučila nove zaposlene). Recimo. mekdonaldizovano društvo naglašava efikasnost. Staviše. Različiti aspekti rada u restoranima brze hrane nalaze se pod dik­ taturom vremena.TEORIJE GLOBALIZACIJE 409 društva. Sve u svemu. procedura i struktura. Drugo. a zaposleni lako i brzo prodaju obrok. Prvo. predvidljivost. u restoranima brze hrane primenjuje se čitav niz normi. zahteva dosta vremena. Drive-through usluga to vreme svodi na nulu. . kalkulabilnost. To insistiranje na brzini često štetno utiče na kvalitet rada zaposlenog i rezultira nezadovoljstvom.

Dugo uopšte nisam ni razmišljao da pišem o globalizaciji.410 D20RDŽ RlCER .kako sam po sebi. godine objavio knjigu pod nazivom Ekspresna Amerika: kritika globalnog društva kre­ ditnih kartica. ta knjiga imala je globalnu orijentaciju . Moguće da je za razvoj moje teo­ retske orijentacije još važniji bio moj interes za kreditne kar­ tice kao oblik amerikanizacije. što je još važnije. pa čak i deceniju kasnije. nisam bio sasvim svestan njene po­ vezanosti s globalizacijom. a amerikanizacija je neizbežno morala da podrazumeva širi proces globalizacije. tako i u svetu. tako i analizu odnosa jednog koncepta sa drugim. Svaki od njih zahtevao je iscrpnu analizu . Kada sam prvi put pisao o mekdonaldizaciji društva. niti sam smatrao da je potrebno da ga uvrstim u svoju sociološku perspektivu kada sam započeo s radom na tom problemu. danas je uhvatila korena van S A D i ponovo se uvozi nazad u Ameriku. Takode mi je postalo jasno da sam morao da napravim razgra­ ničenje između mekdonaldizacije i amerikanizacije i pokažem da se prvo ne može svesti na drugo. Moja zainteresovanost za odnos između mekdonaldizacije i globalizacije porasla je kada sam 1995. To je bilo neophodno iz sledećeg razloga: mekdonaldizacija je već započela van S A D i. Ali. Kako se već razaznaje iz naslova.raspravljala je o mekdonaldizaciji i fokusirala se na stepen u kome je industrija kreditnih kartica postala mekdonaldizovana. Postalo mi je jasno da su mekdonaldizacija i amerikanizacija potprocesi globalizacije. 1983. kada sam obja­ vio prvo izdanje knjige pod tim naslo­ vom. . Opisao sam širenje Mekdonaldsovih restorana po svetu i jedan širi proces koji je ono po­ rodilo kako u S A D . amerikanizacijom i globalizacijom. godine. još uvek nisam razmišljao o širem problemu globalizacije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Dzordz Ricer Autobiografska skica U svojoj akademskoj karijeri prošao sam kroz veliki broj izne­ nađujućih obrta. Uskoro sam se našao u situaciji u kojoj sam se istovremeno bavio trima međusobno povezanim procesima — mekdonaldizacijom.

Mekdonaldizacija takode insistira na predvidivosti. zaposleni. Od potrošača se očekuje da uvek znaju šta žele ili da barem znaju gde to da potraže. Po­ gotovo sam se bavio pitanjem u kakvom odnosu se ona nalazi s kulturom. zaposleni ih. Iako tehnologija trenutno dominira zaposlenima. u mekdonaldizovanom društvu prisutna je ogro­ mna kontrola. Kada potrošači uđu u restoran. godine počeo sam da se bavim globalizacijom ničega (globalization of nothing). nezavisno od toga da li se on nalazi u Americi. iako je ta tema.TEORIJE GLOBALIZACIJE 411 Vremenom se moja pažnja sve više pomerala ka procesu globa­ lizacije.restoranima u kojima se služi hrana predviivog ukusa i izgleda. u pokušaju da načelno osvetlim globalizaciju. Na kraju. U njima tvrdim da mekdonaldizacija i amerikaniza­ cija predstavljaju dva ključna aspekta globalizacije ničega. 2004.dominacija tehnologije nad zaposlenima i potrošačima. Ovaj veoma predvidiv ritual odigrava se u restoranima brze hrane . Tehnologije očigledno kontrolišu zaposlene. a najveći deo te kontrole omogućava tehnologija. Kada naruče to što žele od njih se očekuje da plate račun i brzo napuste restoran. . Ako uđete u bilo koji Mekdonalds. ponašanje potrošača itd. povezao taj oblik globalizacije s nekoliko drugih oblika. a onda ih automatski izvuku Kontrola . Srbiji ili Kini. ona će ih vre­ menom sve više zamenjivati. Tako sam se ukrcao na intelektualno putovanje u kome sam se sve više bavio globalizacijom. Drugim recima. prateći uputstvo. kada sam započinjao akademsku karijeru. od zaposlenih se očekuje da (prateći uputstvo) zahvale po­ trošačima kada odlaze. pitaju šta bi želeli da poruče. mašine za pravljenje prženih krompirića prvo zazvone kada su krompirići gotovi. Od zaposle­ nih se očekuje da obavljaju svoj rad na predvidiv način. a od potrošača da odgovore isto tako predvidivim ponašanjem. bez obzira na to u kom delu sveta se nalazite. zateći ćete isti enterijer i atmosferu. U dve knjige koje sam objavio. Recimo. bila najdalje od mog intelektualnog interesa. koja se od jednog do drugog restora­ na (gotovo) uopšte ne razlikuje Osim toga. Takode sam. jedna od dimenzija mekdonaldizacije. način funkcionisanja Mekdonaldsovih restorana (proi­ zvodi. okruženje. i 2007.) uvek je isti.

Mekdonalds ostvaruje preko polovine profita van SAD.paradoks po kome racionalnost često vodi do svoje šušte suprotnosti . takode je postigao global­ ni uspeh. Evropi (naročito u Londonu). Mekdonaldizacija. Pored hiljadu klubova u SAD. Potroša­ či su prisiljeni da jedu u dehumanizovanom okruženju i okolno­ stima. Automatske mašine za prženje krompirića jednostavno ne dozvoljavaju potrošaču da zatraži reš pržene krompiriće braon boje. čini se. same tehno­ logije. ekspanzionizam i globalizacija.412 DZORDŽ RlCER . Svaki potrošač uvek dobija jednako pržene krompiriće. S druge strane. sve popularniji mekdonaldizovani lanac kafića.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI iz vrelog ulja. Starbaks. nalds je postigao ogroman uspeh na međunarodnom nivou. uklju­ čujući i ogromne tržne centre i Sam's Club). godine (u Meksiku). Restorani brze hrane predstavljaju izvor degradacije. Na­ ime. često vodi do svoje šušte su­ protnosti . već danas ima preko hiljadu prodavnica u inostran­ stvu (u poredenju sa preko tri hiljade koje se nalaze u SAD. efikasnost restorana brze hrane često je zamenjena neefikasnošću koja se povezuje s dugim redovima ljudi na kasama ili dugim redovima automobila koji čekaju u drive-through restoranima.iracionalnosti. Još jedan pokazatelj globalizacije jeste činjenica da su i dru­ ge nacije razvile sopstvene varijante ove američke institucije. Konačno. Iracionalnost racionalnosti . Iako je WalMart otvorio svoju prvu međunarodnu prodavnicu 1991. racionalnost. kako za potrošače. najveća iracionalnost je dehumanizacija. potrošača kontrolišu zaposleni (koji su sami ograničeni tehnologijama) i. Srednjem istoku i Pacifičkom obodu. Ogromna većina novih restorana otvara se svake godine u inostranstvu. Oko polovina Mekdonaldsovih restorana nalazi se van SAD (sredinom 1980-tih bilo ih je svega 25%). Blokbaster sada ima i oko dve hiljade klubova u 28 drugih zemalja sveta. Zaposleni su prisiljeni da rade u nehumanim uslovima. Iako postoje mnogi drugi oblici iracionalnosti.iracionalnosti. paradokasalno. Na primer. i potrošači i zaposleni pate od iracionalnosti ra­ cionalnosti koja. Veliki broj mekdonaldizovanih firmi koje posluju van industrije brze hrane. Mekdo- . neizbežno prati mekdonaldizaciju. još direktnije. postaje sve snažnija globalna sila i već se može naći u Latinskoj Americi. tako i za zasposlene.

zauzima centralnu poziciju u čitavom svetu. Osim toga. Mekdonaldizacija je sada obišla pun krug. Bistro je ru­ ski lanac restorana koji prodaje tradicionalne ruske specijalitete kao što su pirog (pita od mesa i povrća). Možda je najneverovatnije mesto za lokalne restorane brze hrane ratom razoreni Bejrut u kome je otvoren lanac resto­ rana pod nazivom Juicy Burger (sočni hamburger). kao model procesa mekdonaldizacije. američke firme sada otvaraju kopije tog britanskog lanca. ekološki orijentisan britanski kozmetički lanac.TEORIJE GLOBALIZACIJE 413 Kanadski lanac kafeterija Tim Hortons (ujedinio se sa Wendy's pre nekoliko godina) već ima 2. Mos Burger je japanski lanac od oko 1500 restorana koji. prodaje terjaki pileće pljeskavice. Kada je 1990. na zaštitnom znaku nalazi se duga a umesto Ronalda Mekdonalda stoji J. Polio Campero. gvatemalski lanac specijalizovan za pečenu piletinu nalazi se trenutno u šest zemalja sveta i sve brže se širi kroz SAD. kao što su Bath and Body Works. votka. Njegovi vlasnici nadali su se da bi Juicy Burger mogao da postane Mekdonalds arapskog sveta. 2003. U Indiji ćete naći la­ nac restorana brze hrane pod nazivom Nirulas koji prodaje ovčije pljeskavice (oko 80% procenata Indijaca su hindusti koji ne jedu govedinu). Cenjeni francuski hieb takode je postao mekdonaldizovan. Mekdonalds. godine i rata u Iraku otvoren je čitav niz Mekdonaldsovih klonova kao što su Madonal i Makbaks. kao i lokalne indijske specijalitete. godine u Moskvi otvoren Pizza Hut. Razmišljajući o rastu restorana brze hrane u . pljeskavice od pirinča i oširuko (vrsta supe) sa kolačem od smedeg pirinča. Druge zemlje su počele da izvoze svoje mekdonaldizovane ustanove u SAD. Posle 2003. Na otvaranju Mekdonaldsovog restorana u Moskvi mediji su Mekdonalds opisali kao ame­ ričku ikonu od najveće važnosti. Umesto zlat­ nih arkada. go­ dine imao je oko 1900 radnji u 50 država. B.200 prodavnica (od toga 160 u SAD). Body Shop. ima ogroman broj kroasanterija brze hrane. narav­ no. od čega 300 u SAD. klovn. Pariz. pored uobičajenog obroka. potrošači su to videli kao mali deo Ameri­ ke na ruskom tlu. kozak kolač (voćni kolač od kajsije i usirenog mleka) i. blini (tanke palačinke). čija bi ljubav za prefinjenom kuhinjom mogla da vas navede da pomislite kako su Francuzi otporni na brzu hranu.

Ta tri procesa nisu samo ključne pokretačke snage grobalizacije. amerikanizacija i mekdonaldizacija. i organizacija da se nametnu u različitim delovima sveta. prazni obli­ ci se lakše primaju u svim kulturama jer su uglavnom lišeni bilo kakvog posebnog sadržaja. Ja ne tvrdim da je globalizacija isto što i ništa. korporacija i organizacija da se nametnu u različitim geografskim oblastima. Nasuprot tome. Jasno je da je globalizacija proces od ogromnog značaja. nego oblik koji je napunjen sadržajem (tj. Suprotno tome. Globalizacija ničega. Pod pojmom ništa podrazumevam (uglavnom) prazan oblik.414 DžORDŽ RlCER . što znači rast) u svetskim okvirima. prvo ne uzrokuje drugo. . a u nekim slučajevima i profit. nešto bi moglo da se definiše kao (uglavnom) pun oblik. korporacija. to jest oblik bogat posebnim sadržajem. želje i potrebe nacija. već se i jedno i drugo menjaju zajedno. Njihov glavni interes jeste da njihovi moć. gro dolazi od engleske reči growth. Od središnjeg značaja za razumevanje koncepta ničega jeste ideja grobalizacije (ta ideja predstavlja pratilju konceptu glokalizacije. Drugim recima. že­ lje i potrebe nacija.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Brazilu. neka društva i kulture najverovatnije će od­ baciti nešto usled činjenice da se njegov sadržaj nalazi u sukobu ili protivrečnosti sa lokalnim sadržajem. izvršni direktor jednog od brazilskih Pizza Hut restora­ na rekao je da je njegova nacija strastveno luda za stvarima koje dolaze iz Amerike. Ništa — uglavnom prazan oblik.imperijalističke ambicije. oblik lišen bilo kakvog posebnog sadržaja. prazni oblici imaju druge Grobalizacija . Zapravo. podrazumeva sve veću homogenizaciju sve većeg broja nacija u pogledu različitih oblika ničega. Stoga. kao i mek­ donaldizacija.kapitalizam. uticaj. sve više rastu (otuda pojam grobalizacije. Naime. nečim). Nešto — uglavnom pun oblik. Grobalizacija obuhvata čitav niz potprocesa od kojih su tri najvažnija . to jest oblik ispunjen posebnim sadržajem. reč je o tome da između globa­ lizacije i ničega postoji odnos elektivnog afiniteta (ovde koristim pojam koji sam pozajmio od Vebera). već takođe imaju veliki značaj u širenju niče­ ga po ćelom svetu. za definiciju vidi dole) ili imperijalističke ambicije. lišen bilo kakvog posebnog sadržaja. „Globalizacija ničega". moglo bi se reći da je po svetu lakše izvoziti prazan oblik. Pored toga.

kao i proizvodnju novih i je­ dinstvenih hibridnih kultura koje se ne mogu svesti niti na lokalnu. • . niti na globalnu kulturu. Budući da nisu zahtevni.. to jest ničim. budući da je takve proizvode relativno jeftino proizvesti.ne-mesta" ili okruženja koja su uglavnom lišena sadržaja (na primer. • . • . ne-ljudi i ne-usluga.ne-usluge". možda .. Kulturna hibridizacija Treća teorijska paradigma o globalizaciji naglašava mešanje kultura koje je posledica globalizacije. lokalnom hra­ nom itd. služeći se uputstvima. nečim) koji se mogu veoma razlikovati od jednog do drugog lokala. predstavlja još jedan pokazatelj sve veće homogenizacije sveta. Sve veći broj zemalja širom sveta gradi takve tržne centre na svojim teritorij ama. oni se sve više pune ispostavama ra­ zličitih vrsta.TEORIJE GLOBALIZACIJE 415 prednosti sa stanovišta globalizacije. bilo koji centar u vlasništvu Mils korporacije) koji predstav­ ljaju (uglavnom) prazne strukture čije se kopije lako mogu praviti po ćelom svetu. kao što su kreditne kartice koje se gotovo uopšte ne razlikuju jedne od drugih i koje funkcionišu na identičan način za sve one koji ih koriste širom sveta. umesto blagaj­ nika. ne-stvari. To su: • .ne-ljudi" ili zaposleni u ne-mestima (kao što su recimo telemarketi ili call centri). U tom procesu takode postoji troškovna prednost. što predstavlja primer grobalizacije ničega i sve veće globalne homogenizacije.. lokalnim radnjama.. oni se mogu lakše duplirati i beskrajno umnožavati. Postoje četiri podtipa ničega. koji sa svim mušterijama komuni­ ciraju na gotovo identičan način. Međutim. kao što su usluge koje za nas. obavljaju bankomati (ATM mašine koje svuda izgle­ daju isto i na kojima mušterija sama mora da obavi čitav posao da bi dobila uslugu). Globalno širenje ne-mesta. Svaki od njih je uglavnom li­ šen sadržaja i nalazi se u procesu globalizacije.ne-stvari". Posmatrano iz ove perspektive. Dobar primer ničega jesu tržni centri (npr. . trgovinski centri koje smo pomenuli ranije).tj. Takvi tržni centri mogu da se napune mnoštvom posebnih sadržaja (na primer.

Prateći Ronalda Robertsona. Globali­ zacija izaziva čitav niz reakcija . Rečju. Tako nastaje glokalizacija. Svet je sve više pluralistički. možda pomalo i romantičan. 4. Mnogo važnije jeste spajanje ovih i drugih globalnih procesa sa različitim lokalnim realnostima.uzajamno prožimanje globalnog i lokalnog koje. 2. pogled na globalizaciju kao jedan kreativ­ ni proces iz koga nastaju nove kulturne realnosti i koji dovodi do povećane heterogenosti u različitim delovima sveta. kako je prethodno objašnjeno. Glokalizacija . Koncept koji leži u samoj srži kulturne hibridizacije jeste glokalizacija. ali to su uglavnom površne promene. Teorija glokalizacije posveću­ je veliku pažnju razlikama koje postoje između (i unutar) različitih delova sveta. Glokalizacija može da se definiše kao uzajamno prožimanje globalnog i lokalnog koje rezultira jedinstvenim is­ hodima u različitim geografskim oblastima. rezultira jedinstvenim ishodima. pa se. barem delimično nalazi u suprotnosti s procesom širenja ničega.počev od nacionalistič­ kog ukorenjivanja do kosmopolitskog prihvatanja . Dok se grobalizaci­ ja. hibridizacija predstavlja jedan veoma pozitivan. vezuje za umnožavanje ničega.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI se mekdonaldizacija i grobalizacija ničega dešavaju. u različitim geografskim oblastima. 3. glokalizacija se vezuje za nešto. a ne homogenizacije. Pojedinci i lokalne grupe imaju veliku moć prilagođavanja. prema tome. . oni obezbeđuju materijal koji se koristi u pojedinačnom i grupnom stvaranju širom glokalizovanih predela sveta. Društveni procesi su relacioni i kontingentni. inovacije i manevrisanja unutar glokalizovanog sve­ ta. Teorija glokalizacije smatra da su lokalni pojedinci i grupe značajni i kreativni dejstvenici.416 DŽORDŽ RlCER . To spajanje proizvodi posebne hibridne oblike koji predstavljaju pokazatelje kontinuirane heterogenizacije. Dobra i mediji se ne vide kao (potpuno) prislini.koje utiču na grobalizaciju i dovode do njene transformacije. moguće je izdvojiti nekoliko suštinskih elemenata glokalizacije: 1.

Kreolizacija . termin hibridizacija naglašava sve veću raznolikost koja karakteriše jedin­ stvene spojeve globalnog i lokalnog. oni koji naglašavaju grobalizaciju smatraju da je ona moćan činilac u ši­ renju ničega po ćelom svetu. biće od znatne pomoći da se bolje razume glokaliza­ cija kao i širi problem kulturne hibridizacije. Razume se. njegovo značenje vre­ menom se proširilo na ideju kreolizacije jezika i kulture koja se definiše kao kombinacija jezika i kultura koji su prethodno jedni drugima bili nezamislivi. Lista takvih hibrida veoma je dugačka i uvećava se uporedo sa sve većom hibridizacijom.trebalo bi čitaocu da omoguće jedan bolji uvid u ono o čemu se ovde diskutuje pod naslovom „kulturna hibridizacija".glokalizacija. Rasprava o nekim usko povezanim konceptima (i povezanim primerima). odnosno glokalizacije): turisti iz Ugande koji posećuju Amsterdam da bi gledali dve Marokanke koje učestvuju u taj-boksu.TEORIJE GLOBALIZACIJE 417 Oni koji naglašavaju glokalizaciju obično smatraju da ona može da spreči širenje grobalizacije ničega stvarajući široki spek­ tar novih „glokalnih" oblika nečega. koncept kreolizacije često se upotrebljava naizmenično s hibridi­ zacijom. Međutim. kreolizacija . Kontrast ovome bila bi. Postoje brojni primeri hibridizacije (i heterogenizacije. Kulturni hibrid može se definisati kao kombinacija dvaju ili više elemenata iz različitih kultura i/ili delova sveta. Hibridizacija .kombinacija kultura koji su prethodno bile odvojene jedna od druge. Još jedan koncept koji je usko povezan sa glokalizacijom je­ ste kreolizacija. nasuprot uni­ formnosti koja karakteriše grobalizaciju. takva uniformna iskustva kao što su jedenje ham­ burgera u SAD. Tu su takode mnogo prizemnija iskustva Amerikanaca koji uživaju u takvim izmišljenim jelima kao što su: irski bagel. Svi ovi koncepti . košer pica itd.globalizacijska perspektiva koja naglašava sve veću raznolikost koja karakteriše jedinstvene spojeve globalnog i lokalnog. hibridizacija. Pojam kreol načelno se odnosi na ljude koji do­ laze iz rasno mešovitih brakova. Argentin­ ci koji gledaju azijski rep koji izvodi južnoamerički bend u nekom londonskom klubu čiji je vlasnik poreklom iz Saudijske Arabije itd. kine­ ska tortilja. . kiša u Francuskoj ili sušija u Japanu. naravno. Za razliku od njih. nasuprot uniformnosti koja se vezuje za grobalizaciju.

gastarbajtere) koji igraju veoma važ­ nu ulogu u promenljivom svetu koji nastanjujemo. dovodi ovo gledište u sklad sa teorijskom perspektivom koja je usmerena na kulturnu diverzifikaciju i heterogenost. prema tome. multinacionalih korporacija. Etnopredeli obuhvataju pokretljive grupe i pojedince (turiste. stavlja naglasak na globalne tokove i tačke prekida (engleski. takve predele interpretiraju na različit način. izbeglice. finansijski predeli i idej­ ni predeli. Po­ kretljivost ne podrazumeva samo stvarno kretanje. Knjiga Ardžuna Apaduraja pod nazi­ na slobodi: kulturne dimenzije globalizacije. pa čak i nacional­ nih država. Oni su u stanju da ih redefinišu i naposletku osujete njihovo postojanje. Takode. a oni koji ih zamišljaju mogu biti oni koji ih kontrolišu. Čine ih pokretljive grupe i poje­ dinci (turisti. izbeglice. a možda čak i u sukobu jedan sa drugim. Apaduraj razlikuje pet globalnih tokova (procesa). nestalan i promenljiv oblik i da su. u stalno promenljivom sve­ tu ljudi ne mogu dozvoliti da njihove fantazije predugo Etnopredeli . pa čak i oni koji kroz njih prolaze. tehnopredeli. Mogu obuhvatati stvarno kreta­ nje. sastavni deo koncepta heterogenizacije. počev od pojedinaca do grupa licem u lice. Staviše.vrsta Apadurajevih predela. To su: etnopredeli. to su zamišljeni svetovi. Staviše. medijski predeli. Drugim recima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Apadurajevi „predeli". . To što postoji čitav niz ovih predela i što su oni neza­ visni jedan od drugog. njihov konačni proizvod jesu kulturni hibridi. već i fantazije o kretanju. gastarbajteri). kao i fantazije o kretanju. Iako se moć očigledno nalazi kod onih koji kontrolišu predele. Upotrebom sufiksa predeo Apaduraj želi da kaže da ti procesi imaju jedan fluidan.418 vom Modernost DŽORDZ RlCER . ova perspek­ tiva moć dodeljuje i onima koji u njima žive ili samo kroz njih prolaze. ra­ zličiti akteri. pojedinci i grupe uobličavaju i usmeravaju te predele na osnovu sopstvene interpretacije. podnacionalih grupa. Ti tokovi širom sveta stvaraju jedinstvene kul­ turne realnosti. a ne homo­ genizacije. disjunctures) između njih. oni koji u njima žive. U središtu Apadurajeve teorije nalazi se pet već pomenutih predela: 1.

TEORIJE GLOBALIZACIJE 419 ostanu nepromenjene. Finansijski predeli — procesi u kojima se ogromne sume novca velikom brzi­ nom kreću po ćelom svetu. pošta) koje se kreću slobodno i brzo po čitavoj planeti. Međutim. image). ne obazirući se se na državne granice. globalne konfigu­ racije široko rasprostranjenih mehaničkih i informacionih tehnologija (Internet. 4. Tu nalazimo glo­ balne proizodače i distributere filmova. 5. njih treba razumeti kao globalne Tehnopredeli . putem spekulativnog kupovanja doba­ ra na tržištima novca i berzama. jedan od Apadurajevih predela. jedan od Apadurajevih predela. tako i slike sveta koje ti mediji stvaraju i šire. predstavljaju skup slika (engleski. kao i medijski predeli. kao i slike sveta koje oni stvaraju i šire. Medijski predeli .neprekidno fluidne. posebno je važ­ no napomenuti tri stvari. Kada govorimo o Apadurajevim predelima. televizijske sta­ nice (CNN i Al-Džazira su posebno značajni primeri).elektronski kapaciteti za proizvodnju i prenos informacija širom sveta. novine i magazine. globalne konfiguracije široko raspro­ stranjenih mehaničkih i informacionih tehnologija (Internet. 2. Tehnopredeli su neprekidno fluidne. jedan od Apadura­ jevih predela. oni su uglavnom ogra­ ničeni na političke slike koje proizvodi država u skladu sa svojom ideologijom ili slike i kontraideologije koje pro­ izvode pokreti koji pokušavaju da smene one koji su na vlasti ili barem steknu deo te vlasti.) koje se sada kre­ ću slobodno i brzo po čitavoj planeti. Idejni predeli. Medijski predeli obuhvataju kako elektronske kapacite­ te za proizvodnju i prenos informacija širom sveta. prelazeći sve moguće granice. Prvo.skup uglavnom političkih slika koje proizvodi država u skla­ du sa svojom ideologijom ili skup slika i kontraideologija koje proizvo­ de pokreti koji pokušavaju da smene one koji su na vlasti ili barem ste­ knu deo te vlasti. Finansijski predeli obuhvataju procese u kojima se ogro­ mne sume novca. prelazeći granice koje nekada nisu tolerisale takvo kretanje (ili se barem mislilo da nisu). 3. el. velikom brzinom kreću po ćelom svetu. i stoga takve fantazije moraju odr­ žavati aktivnim. pošta itd. Idejni predeli . . el.

ali je poznato da su zatvoreni za imigraciju (etnopredeli). pet predela različito utiču na teritorije a prekidi između njih dovode do važnih razlika među kulturama. Drugo. ona je sasvim u skladu s idejom da je posledica globalizacije heterogeni. Iako nacionalna država ostaje važna odrednica savremenog svetskog poretka. Japanci su otvoreni za ideje (idejni predeli. pogotovo klasnom polarizacijom i sve većom ekološkom neodrživošću kapitalističke globalizacije. pogotovo oni koji su orijentisani ka unapređenju ljudskih prava širom sveta. medijski pre­ deli). Transnacionalni kapitalizam Lesli Skler pravi razliku između dva sistema globalizacije. slobodno kretanje nekih predela može doći u sukob sa zatvorenošću drugih predela.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI procese koji su delimično ili potpuno nezavisni od bilo koje na­ cionalne države. Studije globalizacije moraju da istraže te prekide i posledice koje oni imaju za pro­ ces globalizacije. Kao marksista. vezujemo za marksističku teoriju. što za posledicu ima tvrdnju da teritorijalne granice imaju sve manju važnost u kapitalistič­ koj globalizaciji. Drugi je socijalistički sistem koji još uvek ne postoji. globalni tokovi se ne javljaju samo unu­ tar predela.kapitalistički sistem globalizacije . Antiglobalizacijski pokreti i mogućnost nastanka so­ cijalizma omogućeni su problemima u sadašnjem sistemu globa­ lizacije. već sve više i unutar tačaka prekida između njih. Jedna takva tačka prekida može se naći u japanskom druš­ tvu. najvažnije perspektive. Skler daje prioritet ekonomskim . Uopšteno govoreći. Iako analiza predela i prekida između njih usmerava studije o globalizaciji u jednom pravcu. Prvi . Treće. ali njegov nastanak nagoveštavaju narastajući antiglobalizacijski pokreti. barem u sociologiji. Skler se usredsređuje na transnacionalne prak­ se koje prevazilaze državne granice.420 DžORDŽ RlCER . a ne homogeni svet.danas je dominantan. U ovom odeljku izložićemo dve takve teorije. EKONOMSKA TEORIJA Iako postoje mnoge teorije o ekonomskim aspektima globa­ lizacije.

. Glavnu ulogu u njima igra transnacionalna kapitalistička klasa. Sve to zajedno čini očigledno veoma različitu skupinu od one koju je Marks imao na umu kada je konceptualizovao pojam kapitaliste. Transnacionalna kapitalistička klasa možda nije kapitalistič­ ka u klasičnom smislu te reči. Međutim. Ko­ načno. Obuhvata četiri „frak­ cije". Glavnu ulogu u njima imaju transna­ cionalne korporacije koje predstavljaju jedan od ključnih aspekata Sklerove analize. Drugo. postoji i potrošačka frakcija koja obuhvata trgovce i izvrš­ ne organe velikih medija. Drugi tip transnacionalih praksi političke je prirode. političku kontrolu u domaćoj i međunarodnoj politici i kulturno-ideološku kontrolu u svakodnevnom životu. Svaki Transnacionalne korporacije . Drugim recima. ona ne poseduje nužno sredstva za proizvodnju. Njihovo delovanje uglavnom nije sputano granicama nacionalnih država. Druga je državna frakcija koju čine globalizirajuća država i međudržavne birokrate i političari. tehnička frakcija sastoji se od globalizirajućih profesionalaca dok potrošačka frakcija obuhvata tr­ govce i izvršne organe velikih medija. Skler tvrdi da se kapitalizam udaljio od me­ đunarodnog sistema (budući da nacionalne države sve više gube značaj) i da se približio globalizirajućem sistemu koji nije moguće povezati sa posebnom geografskom teritorijom ili državom.TEORIJE GLOBALIZACIJE 421 transnacionalnim praksama. Korporativnu frakciju čine izvršni organi transnacionalnih kor­ poracija i njihovi lokalni ogranci. Treća. oni pokušavaju da uspostave različite vrste kontrole nad nacionalnim državama širom sveta. Drugim recima. Skler pravi razliku između četiri „frakcije" transnacionalne kapitalističke klase.klasa koja nije sastavljena od kapitali­ sta u tradicionalnom marksističkom shvatanju tog pojma. ona nije sastavljena od kapitalista u tradicionalnom marksistič­ kom shvatanju tog pojma. tehnička frakcija sastoji se od globalizirajućih profesionalaca.korporacije koje dominiraju savremenom ka­ pitalističkom globalnom ekonomijom. Najpre. njeni „pripadnici" imaju identične globalne i lokalne interese. njeni članovi ne moraju da poseduje sredstva za proizvodnju. državnu frakciju čine globalizirajuća država i međudržavni birokrate i političare. ali zato jeste transnacionalna na više načina. Prva je korporativ­ na frakcija koju čine izvršni organi transnacionalnih korporaci­ ja i njihovi lokalni ogranci. novi kapitalisti vrše ekonomsku kontrolu na radnom mestu. Transnacionalna kapitalistička klasa .

sve navedeno nalazi se u službi stvaranja glo­ balnog potrošačkog raspoloženja koje transnacionalnim korpora­ cijama. medije. kao i reklamnim i medijskim korporacijama omogućava da ubiru veliki profit. a ne lokalne perspektive. Četvrto. Kao marksista. . Naposletku. Upravo u oblasti potrošnje može se primetiti moć aktera da vrše ideološku kontrolu nad ljudima koji se nalaze širom ze­ maljske kugle. kao i čitav niz potrošnih dobara koja se na tim medijima reklamiraju i prodaju. Zaista. kao i čitav niz potrošnih dobara koja se na tim medijima reklamiraju i prodaju.422 D20RDŽ RlCER . Sredstva za vršenje te kontrole su savre­ meni marketing. Skler se interesuje za odnos između transnacio­ nalnih društvenih praksi i ustanova. tvrdeći da transnacionalne kor­ poracije koriste transnacionalnu kapitalističku klasu kako bi razvile i učvrstile kulturu i ideologiju konzumerizma koja je sve neophodnija da bi se zadovoljili zahtevi kapitalističkog sistema proizvodnje. kao i reklamnim i medijskim korporacijama omogućava da ubiru veliki profit. posebno kada se radi o dobrima i uslugama koje konzumiraju. U krajnjoj instanci. on tradicionalnom marksističkom interesu za proizvodnju pridodaje interes za po­ trošnju. ali na sebe sve više gledaju kao na građane sveta. Konačno. u bilo kom vremenskom trenutku. njeni pripadnici dolaze iz različitih država. U krajnjoj istanci. Ta moć dramatično se uvećala u prvom redu kroz savremeni i visokorazvijeni marketing. Skler pridaje veliki značaj kulturi i ideologiji potrošnje u kapitalističkoj globalizaciji. Treća transnacionalna praksa je kulturno-ideološka. sve navedeno nalazi se u službi stvaranja globalnog potrošačkog raspoloženja koje transna­ cionalnim korporacijama. mediji. On vidi obećavajuće znake u protekcionizmu nekih država koje smatraju da ih transnacionalne Kultura i ideologija potrošnje . taj odnos definiše današnji globalni kapitalizam i ujedno predstavlja najznačajniju snagu tekućih promena u svetu. gde god da se nalaze. Na taj način. Treće. kapitalistička klasa na čitav niz pitanja gleda iz jedne glo­ balne.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI od tih oblika kontrole prelazi preko granica nacionalnih država. već i za to da artikuliše njene alternative i zloupotrebe.ideologija pomoću koje se vrši kontrola nad ljudima širom zemaljske kugle. oni dele slične životne stilove. U ovom slučaju. Skler nije samo zainteresovan za to da kri­ tički analizira kapitalističku globalizaciju.

kapitalistička ekspanzija svojim protivnicima obezbeđuje resurse (koji potiču iz privred­ nog uspeha transnacionalnog kapitalizma). Skler takode polaže nadu u nove druš­ tvene pokrete poput pokreta zelenih koji pokušava da se izbori za očuvanje čovekovog okruženja. suverenost je Imperijalizam . ali bez neke pojedinačne nacije (ili bilo kakvog dru­ gog entiteta) u njenom centru. upotrebljavajući dobri stari marksistički dijalektički metod. tako raste i jača njihova zloupotreba i potreba da se one. O knjizi se dosta raspravljalo otkad je objavljena. On predviđa da će ovi i drugi pokreti dobiti na značaju u 21. Drugim recima. to jest začeci socijalističke globalizacije. Drugim recima. kao ključni igrači u glo­ balnom sistemu. on tvrdi da uspeh kapitalističke globalizacije seje klice sopstvenog uništenja. kako transnacionalne korporacije rastu. On se posebno interesuje za različite pokrete koji se bave unapređe­ njem ljudskih prava. mogu se naći začeci alternative kapitalističkoj globalizaciji. organizacione forme (preslikane od uspešnih organizacija u globalnom kapitalizmu) i. koju vrši naci­ ja iz centra nad velikim brojem oblasti. kako on veruje. Zapravo. kao i u različite antiglobalizacijske grupe koje su se pojavile u poslednjih nekoliko godina. koju su napisali Majki Hart i An­ tonio Negri. jačaju i bivaju sve uspešnije. definišući imperiju kao postmodernu realnost u kojoj postoji takva vrsta dominacije. Njegova glavna karak­ teristika jeste to da nacija iz centra (ili više njih) kontroliše i eksploatiše veliki broj drugih država širom sveta. Oni povezuju modernost s imperijalizmom. veku ukoliko budu uspeli da se uspešno odupru globalizaciji koju kontrolišu transnacionalne korporaci­ je. Imperija Najvažniji i najpoznatiji marksistički pristup globalizaciji nalazimo u knjizi Imperija. što je glavno. . uklone sa svetske scene. autori „decentrišu" taj proces. jasan cilj. njih dvojica analiziraju postmodernizaciju globalne ekonomije.TEORIJE GLOBALIZACIJE 423 korporacije eksploatišu. U tim pokretima. Oslanjajući se se na postmodernu misao. Iako su rezervisani prema postmodernoj društvenoj teoriji.kontrola i eksploatacija. Drugim recima. posebno ekonomska.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI moguće locirati u modernoj državi. Ključ globalne moći imperije leži u činjenici da ona pred­ stavlja novu sudsku vlast. centralna vlast. Takode. imperija ih polako uklanja s te pozicije. zbog čega se spektakl imperije nalazi svuda. interakciju i grupe). Na neki način. imperija je daleko ambicioznija od imperijalizma.424 DŽORDŽ RlCER . Umesto toga. Međutim. suverenost SAD predstavlja veoma važnu preteču im­ periji. da interveniše bilo gde u svetu da bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemi­ ma. Imperija može. uprkos prividnoj homogenosti. već ide dalje od toga i pokušava da koristi biološku moć da bi kontrolisala ljudsku prirodu i popu­ laciju. nisu imperija u pravom smislu te reči i ne mogu se podvesti pod ono što Hart i Negri nazivaju imperijom. Cak ni SAD. etičkim istinama i opštem pojmu ispravnog. ona je sveprisutna. kako ljudske mozgove tako i njihova tela. Ona počiva na ustavu poretka (engle­ ski. jer pokušava da kontroliše celokupnost života sve do njegovih najnižih nivoa. Im­ perija upravlja svetom logikom vladanja. Ona može u ime onoga što je „ispravno" da interveniše bilo gde u svetu da bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemima. garantovala sporazume i nametnula mir onima koji to ne Imperija . SAD nastavljaju da zauzimaju privilegovanu poziciju u da­ našnjem svetu. Imperija nema geografske i teritorijalne granice. Ona je još uvek u proce­ su nastanka. ona predstavlja izvor moći imperije. Imperija se zasniva na novoj sudskoj vlasti koja počiva na ustavu poretka. Imperija ne postoji u potpunosti. Jednom rečju. garantovala sporazume i nametnula mir onima koji to ne žele. ona je deteritorijalizovana i virtualna kada se sagleda iz ugla komunikacije (na­ ročito kroz medije). Međutim. delanje. u imperiji je vlast raspr­ šena kroz društvo i čitavu zemaljsku kuglu. u ime onoga što je „ispravno".dencentrizovana. ali u imperiji ne postoji jedinstvena. Međutim. constitution of order). ali u postmodernoj imperiji to nije moguće. u dubinu društva. U imperiji ne postoji centar. etičkim istinama i opštem pojmu ispravnog. normama. na normama. Njoj nedostaje i donja gra­ nica. ona nema vremenske granice: ona nastoji (premda neuspešno) da uki­ ne istoriju i uspostavi se kao večnost. moguće je naslutiti njene parametre. postmoderna marksistička perspektiva o globali­ zaciji. . jer pokušava da se proširi naniže. To znači da njoj nije dovoljno da kontroliše samo osnove društva (mišlje­ nje.

sudska vlast legitimise te ratove. kao i u agresiji na Avganistan). ona pokušava da obuhvati sve što može. Zapravo. odakle će doći snaga koja će im se suprotstaviti? S obzirom na to da pišu iz marksističke perspektive. ona može da povede „pravedne ratove" u ime te sudske vlasti. imperija pravi razliku i afirmiše razlike. Imperija nije zasnova­ na na sili. večito. Drugo. Takvi ratovi postaju neka vrsta svete aktivnosti. multitude). Otuda se pravo na vođenje pravednog rata vidi kao prostorno neograniče­ no . Međutim. Još preciznije rečeno. one se pravno i sudski ignorišu (pripadnici različitih kultura nemaju pristup sud­ skoj vlasti). ali u suštini konfuzna imperija. Ona želi da se predstavi kao velikodušna i nastupa pod liberalnom maskom. sada tu moć vrši naizgled efikasna. Imperija je. jedna postmoderna marksistička teorija o globalizaciji i vršenju moći širom sveta. vreme proletarijata je prošlo. etički zasnovana vojna akcija je legitimna. a njen cilj je da se postigne željeni poredak i mir. u pro­ cesu uključivanja ona stvara iznivelisani svet u kome se razlike. ume­ sto kapitalista ili kapitalističkih nacija. Ali ako više nema proleta­ rijata koji može da se suprotstavi imperijalistima. . prema tome. kako stvari stoje sa proletarijatom? Za Harta i Negrija. Prvo. već na sposobnosti da predstavi silu u službi onoga što je ispravno (preteče toga mogu se videti u američkim ratovima protiv Iraka. Pravo vođenja rata takode je neograničeno u vremenu.ono obuhvata čitavu civilizaciju. U pra­ vednom ratu. Neprijatelj je bilo ko (ili bilo šta) koga sudska vlast vidi kao pretnju etičkom poretku u svetu. Treće. Dok se razlike na kulturnom nivou slave. Moći hijerarhizacije i upravljanja jesu realne moći imperije. jednom kada se razlike uspostave. imperija po­ kušava da ih hijerarhizuje i upravlja njihovom hijerarhijom. Hart i Negri moraju da objasne odakle će doći snaga koja će srušiti imperiju. mnoštvo je daleko opštije i apstraktnije od proletarijata i udaljava nas od marksističke usmerenosti na ekonomiju. ono je permanentno. Imperija je zasnovana na trostrukom imperativu. Tu društvenu snagu oni nazivaju mnoštvom (engleski. oni imaju rešenje za taj problem.TEORIJE GLOBALIZACIJE 425 žele (ili takav mir uopšte i ne smatraju mirom). ot­ pori i sukobi eliminišu. To je interesantan izbor iz više razloga. Prvo. Međutim. Drugo. Ako nema više kapi­ talista u imperiji.

Iako su Hart i Negri svakako kritičari globalizacije. ali je u prošlosti bio potisnut modernom suverenom vlašću kroz ideo­ lošku kontrolu i vojnu silu. Globalizacija vodi do deteritorijalizacije (mnoštvo je takode deteritorijalizovano) koja čini pretpostavku za globalno oslobadenje mnoštva. odnosno imperija.skup ljudi iz celog sveta koji održava imperiju na različite načine. Staviše. što je još važnije. kao i imperija. globalizacija nije problem. a najviše svojim radom (to je realna proizvod­ na snaga u imperiji). ili će uskoro zauzimati. Kontraimperija. ali njenoj potrebi da suzbije taj utopijski potencijal suprotstavlja se. Stoga. naravno. moć da zbaci imperiju i stvori kontraimperiju. imperija parazitira na mnoštvu i njegovoj kreativnosti i produktivnosti. potreba mnoštva da ga izrazi. prihvatajući čitav niz njenih ponuda. ali koji takode ima. bez ob­ zira na to da li se radi o modernom kapitalističkom imerijalizmu ili postmodernoj imperiji. zaista. Mnoštvo je skup ljudi iz celoga sveta koji održava imperiju na različite načine. Imperija sada zauzima. U krajnjoj instanci. Mnoštvo takode održava imperiju prihvatajući kulturu i ideologiju potrošnje i. Kao i Marksov proletarijat (koji nije potpuno nestao iz ove teorije). Takvi procesi bi. kao i proletarijat. oni koji kontrolišu imperiju predstavljaju samo malu manjinu vis-k-vis mnoštva. kontrolišuću poziciju. sa deteritorijalizacijom. stvarajući kontraimperiju. globalizacija je ta koja omogućava potencijal za univerzalnu slobodu i jednakost. mnoštvo je sposobno da zbaci im­ periju. Drugim recima. jeste ili bi mogla da bude globalni fenomen koji je nastao iz glo­ balnih tokova i razmena.426 DZORDŽ RlCER . Takode. u vidu kontrateže. oni u globalizaciji takode vide utopijski potencijal. mnoštvo je snaga kreativnosti unutar impe­ rije. bar potencijalnu.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I NJENI K L A S I Č N I K O R E N I jasno je da postoji veliki broj potencijalnih rušilačkih snaga unu­ tar imperije. globalizacija nas sprečava da se vratimo na partikularizam i izolaci­ onizam koji su obeležili najveći deo ljudske istorije. već pre oblik u kome se danas javlja imperijalizam. društvena revolucija prvi put može da se odigra na globalnom nivou (kao što je to predviđao Marks). zaustavljali globalnu promenu koju zahteva mnoštvo. Taj utopijski po­ tencijal na kome počiva kontraimperija uvek je bio prisutan. Mnoštvo . Kao što se kapitalizam oslanja na proletarijat. .

oni se usredsređuju na nedejstvene kolektivne ak­ tivnosti mnoštva.. migracija i nomadizam. razlikuje Harta i Negrija od ostalih postmodernista i postmarksista koji nastoje da se usredsrede na lokalno. Kao i Marksov komunizam. na nivou imperije. niti objašnjenje kako bi ona mogla da izgleda. imperija mora da udvostruči svoje napore (na primer. Kao postmodernisti. die Praxis). Kontrolisanje onih koji učestvuju u tom radu — a to su najvećim . Kontraimperija mora da bude globalna. oni. Umesto toga. Iako Hart i Negri zadržavaju marksistički interes za proizvod­ nju. intelektualni i komunikativni rad postaju sve važniji.varvarizam" koji obuhvata nove telesne forme koje se pojavljuju u oblasti roda.život koji će predstav­ ljati osnovu za nastanak kontraimperije. mora da postoji svuda i mora da se suprotstavi imperiji. odnosno na probleme i potencijal koji postoje u toj oblasti. naročito aktuelne prakse mnoštva. Nastanak kontraimperije sve je verovatniji jer imperija gubi svoju sposobnost da kontroliše mnoštvo. Ta usredsredenost na globalno. Za razliku od njih. kroz policijsku moć). kao i naše oslobođenje. ona nas sve više gura u pravcu stvaranja kontraimperije. Iako Hart i Negri predviđaju nastanak kontraimperije. Otuda. tj. kako globalizacija napreduje. Revolucionarna snaga nije svesni dejstvenik. Ona su sposobnija da stvore novi život . oni priznaju postojanje novog sveta proizvodnje u kome ne­ materijalni. Hart i Negri smatraju da usredsredenost na lokalno može da prikrije či­ njenicu da se naši glavni problemi. Oni pogotovo od­ bacuju dejstvenost revolucionarnog proletarijata koji postaje sve svesniji svoje pozicije i načina na koji ga kapitalizam eksploatiše. Hart i Negri odbacuju usmerenost na dejstvenika onog tipa koji se može naći u marksističkoj teoriji. Hart i Negri podržavaju novi . seksualnosti i estetskih izmena (kao što su tetovaže ili body piercing). kontraimperija će izrasti iz aktuelne prakse (nemački. Takva tela je teže podvrći spoljnoj kontroli. kao i Marks u slučaju komunizma. U njih spadaju dezerterstvo.TEORIJE GLOBALIZACIJE 427 Još pozitivnije. ostva­ ruju na globalnom nivou. ne nude plan kako da sti­ gnemo do nje. što samo još više doprinosi mobili­ zaciji mnoštva i olakšava nastanak kontraimperije. U skladu sa svojom postmodernističkom orijentacijom i njenom usmerenošću na telo. već nova telesna forma.

postoje razno­ vrsne političke teorije globalizacije.428 D ž O R D Ž RlCER . To olakšava imperiji da vrši kontrolu. on je lokalan.dobij a sve više na važ­ nosti. Po tom konceptu. Međutim. on je lokalan. Međutim. Ključna odlika komunikacije jeste to da ona lako i nesmetano teče po celoj zemaljskoj kugli.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i najvažnijim delom pripadnici mnoštva . centrali­ zovan i integrisan. Međutim. . iako se kroz globalnu komunikaciju i ideologiju (pogotovo kroz medije) mnoštvo konroliše. Ovde izdvajamo jednu veoma ambicioznu teoriju koju je razvio politikolog Džejms Rozenau (iako ona nikako nije predstavnik svih političkih teorija globali­ zacije). nas interesuje šta on ima da kaže o političkoj globalizaciji. ceo svet sve više karakteriše osećaj da je ono što se čini udaljenim zapravo veoma blizu (taj koncept blizak je Gidensovom konceptu distancijacije. i pronađe opravdanje za sebe i svoje delanje koje je imanentno toj komunikaciji. Fragmegracija podrazumeva da je svet istovremeno fragmentaran (rascepkan) i integrisan. Fragmegracija . to takođe predstavlja mehanizam pomoću koga mnoštvo naposletku može da stvori kontraimperiju. decentralizovan i fragmentiran. organizuje proizvodnju globalno. videti glavu 5). Najopštije rečeno. Rozenau nudi jedan veoma širok.fragmegracijom. iako je istovremeno globalan. Koncept udaljene blizine povezan je sa još jednim ključnim procesom (i konceptom) u Rozenauovom radu . složen i apstraktan pristup globalizaciji. centralizovan i integrisan. iako je istovremeno globalan. Udaljena blizina — ceo svet sve više karakteriše osećaj da je ono što se čini udaljenim zapravo veoma blizu.koncept kojim Rozenau želi da kaže da je svet istovremeno fragmentiran (rascepkan) i integrisan. POLITIČKA TEORIJA Kao i kod ostalih tipova teorije globalizacije. decentralizovan i fragmentiran. Njegov najvažniji doprinos tom problemu predstavlja identifikacija različitih izvora fragmegracije savremenog sveta. revolucionarni poten­ cijal mnoštva takode će se izraziti kroz komunikaciju i ideologiju. Najopštije rečeno. Naslov njegove knjige i koncept kojim Rozenau pokušava da obuhvati fenomen globalizacije jeste udaljena blizina.

3. sve manje važnim. Mikroelektronske tehnologije fragmegrativne su u smislu da integrišu one koji ih ima­ ju. Organizaciona eksplozija.TEORIJE GLOBALIZACIJE 429 1. zbog čega je njihova privrženost bilo kojoj poli­ tičkoj grupi minimalna. razdvajajući istovremeno od njih one koji u njega nisu uključeni (fragmentacija). Ovde je Rozenau naročito zainteresovan za masovno umnožavanje volonterskih orga­ nizacija. Politički gledano. kao što su mobilni telefoni. ali istovremeno od njih sve više razdvajaju one koji ih nemaju. 2. Ovde Rozenau u prvom redu misli na analitičke veštine koje nekim ljudima pružaju sposob­ nost da sopstvenu situaciju dovedu u vezu s širom ili čak globalnom situacijom. Grananje zacija i država). Inter­ net i elektronska pošta. uglavnom zbog nedostatka informacija i obrazovanja. vode do sužavanja sveta. Oblasti sveta u kojima živi veći udeo onih s analitičkim veštinama ima­ ju mnogo veće izglede da budu uspešne. oni koji imaju takve veštine uglavnom lako prelaze državne granice. Naravno. dok će drugi verovatnije skrenuti u lokalizam. Rozenau uočava grananje između država na jednoj strani (državni globalnih struktura (sve veća raznolikost organi­ . Osim toga. U vezi sa prethodnom tačkom. Te organizacije integrišu one koji su uključeni u njihov rad. ne mogu sebi da priušte sličan nivo unapređenja svojih veština. 4. Prvi će verovatnije imati jednu globalniju orijentaciju. uspon NVO doprinosi opadaj ućoj važnosti država i opadajućem poverenju u njihovu sposobnost da mogu da ostvare različite ciljeve. zaštitu životne sre­ dine itd. zbog „digitalne podeljenosti"). kao što su organizacije za ljudska prava. Razvoj novih mikroelektronskih tehnologija. U tom procesu one čine teritorijalne granice. ostali. Revolucija veštine. pa konačno i same države. Mikroelek- tronske tehnologije. a posebno one koji ne mogu da ih priušte (na primer. pogotovo nevladinih organizacija (NVO). Opadajući uticaj država ogleda se u njihovoj nesposobnosti da preokrenu trend u pravcu narastajuće važnosti nevladinih organizacija.

neki oblici mobilnosti koji su dezintegrišući u jednom okruženju mogu biti integrišući u drugom. legalne i ilegalne migracije) takode ima fragmegrativan efekat. Međutim. kao što je protok ilegalnih imigra­ nata. decentraliza­ . a u nekim slučajevima čak i teroristi. Slabljenje cija vlade. Na primer. turizam. 6. Takode. što je još važnije.npr. Ovde se direktno bavimo političkim implika­ cijama globalizacije. potra­ gu za poslom. dok drugi . poslovi. teritorijalnosti i državne suverenosti. Ono što najviše ugrožava političke entitete jesu kretanja koja se ne mogu kontrolisati. To se posebno primećuje u Evropi i liberalnim režimima koji se nalaze pod udarom desnih političkih snaga koje se suprotstavljaju takvim protocima populacije.SAVREMEMA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI centrizam) i širokog spektra podnacionalnih. Porast pokretljivosti. Iako se unutar tih organizacija i država javlja pojačana integracija. saradnja). proizvodna postrojenja. videli smo da državnocentrični svet slabi od trenutka kada se suočio s usponom različitih organizacionih oblika. Sve veće kretanje ljudi po svetu (uklju­ čujući tu poslovna putovanja. novac. na dru­ goj strani. sukob. Očigledno je da neki od ovih obli­ ka kretanja . droga.430 DzORDŽ RlCER . Državna moć oslabila je zbog svoje nesposobnosi da kontroliše i usmerava čitav niz globalnih procesa. Ideje. terorizam. između ta dva sveta nastaje sve veća fragmentacija.terorizam je najbolji primer — mogu da budu dezintegrativni. 5. putovanje i turizam . Dugogodišnji politički konsenzus o otvorenosti prema imigrantima sada je na udaru. politički dezintegrišuće deluju velika kre­ tanja ljudi iz manje razvijenih ka razvijenim državama. Naravno.mogu da ima­ ju pretežno integrativne efekte. zagađivanje. iako teroristički akti imaju dezintegrišući efekat na države protiv kojih su usmereni. transnacio­ nalnih i nevladinih organizacija (multicentrizam). U nekim društvima on je čak potpuno uništen. njihov uspeh može da služi integraciji država ili regiona u koji­ ma se teroristički pokreti rađaju. Interakcija između tih državnocentričnih i multicentričnih svetova može imati različite oblike (na primer.

Sve te procese nacionalna država više ne može efikasno da kontroliše. Ti procesi su sve upadljiviji. Za obavljanje ostalih vladinih zadata­ ka traže se akteri na tržištu. uporedo sa tim dezintegrišućim procesima javljaju se i određeni oblici integracije. država mora da pruži dokaze o tome da li je sposobna da ispunjava svoje obaveze i efikasno upravlja. većina država je iz različitih razloga i na različite načine ušla u proces de­ zintegracije. To građane navodi da sve više pažnje posveću­ ju sopstvenim interesima. to jest činjenice da se sve veći broj zadataka prebacuje na regionalna i lokalna vladina tela (to se zove proces devolucije). što. crkve). Tradicionalne lojalnosti i osno­ ve autoriteta postaju sve slabije. a u nekim slučajevim čak ni da spreči. jer slede iz sve veće decentra­ lizacije države. Sve više raste sumnja da niko više nije sposoban da kontroliše situaciju. Međutim. još više doprinosi opadanju državne moći. niko više nije sposoban da stvari dovede u red i izađe na kraj sa složenim fragmegrativnim procesom. sa svoje strane. 7. To ima dezintegrišuće sve većim podgrupisanjem. Slabljenje državne vlasti imalo je različite reperkusije. kao i NVO koje smo već pomenuli. godine dobila su da obave privatna preduzeća). Kriza vlasti izazvana cijom. pat pozicija između izvršne i zakonodavne grane vlasti i opšta nesposobnost donošenja odluka. decentraliza­ .TEORIJE GLOBALIZACIJE 431 kreću se slobodno preko državnih granica. Da bi dobila lojalnost. Primer za to su grupe migranata koje se koncentrišu u nekoj gradskoj četvrti i stvaraju sopstvene lokal­ ne ustanove (škole. medije. kao što su ne­ red u državnoj birokratiji. Osim toga. Posledica toga je da mnogi ljudi odbijaju da budu lojalni svojim državama. Sve veći broj vladinih zada­ taka obavljaju profitne organizacije (na primer. Sledstveno tome. država po­ staje sve manje važna kako postaje jasnije da je sve manje sposobna da izađe na kraj sa fragmegrativnim procesima koje pominje Rozenau. neki od zadataka koje je trebalo obaviti u okupiranom Iraku po­ sle 2003. Dezintegracija države dešava se paralelno sa erozijom njene vlasti i autoriteta.

Sledstveno.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI posledice. kao i sve drugo što Rozenau analizira.. jer ono što je nekada obavljala federalna vlada sada obavlja čitav niz vladinih agencija koje se nalaze na različitim nivoima. To se naročito vidi u široko rasprostra­ njenoj politici identiteta i činjenici da se ljudi sve više identifikuju sa.podgrupisanje" (engleski. Međutim. nesposobnost federalne vlade da vodi računa o mnogim tradicionalnim obavezama i zadacima dodatno doprinosi krizi njenog autoriteta. Ljudi sve više postaju privrženi takvim podgrupama (integracija) ume­ sto nacionalnim vladama. on je isto­ vremeno doprineo većoj centralizaciji i integraciji među transnacionalnim ekonomskim entitetima (npr. subgroupism). Još jedan proces koji vodi ka krizi autoriteta jeste . To vodi do krize autoriteta (i fragmentacije). kao i čitav niz organizacija i korpo­ racija. NVO. Na drugoj strani. nacionalnih ekonomija. radikalne i etničke grupe itd. moguća kao rezultat novih mikroelektronskih tehnologija. recimo. Ne samo da država više ne može da kontroliše tran­ snacionalne ekonomske tokove. iako je taj proces fragmentisao državnu kon­ trolu nad ekonomskim poslovima širom sveta. Sve veća važnost Iako veliki deo Rozenauove teorije ne možemo ovde da obra­ dimo. već mnogi smatraju da su ti tokovi daleko važniji od bilo čega što država radi. uključujući tu i mnoge entitete koje smo ranije pomenuli. najveći doprinos njegovog rada jeste u tome što nam pomaže . kao što su regionalne i lokalne vla­ de. Postoji sve veći broj podgrupa u društvu. svojom etničkom grupom ume­ sto sa državom. Evrop­ ska unija ili Airbus Corporation koja se sastoji od čitavog niza različitih evropskih preduzeća).. 8. Globalizacija transnacionalnih ekonomskih mreža svih vrsta u velikoj meri doprinela je fragmegraciji i opadanju važnosti drža­ ve. Integracija medu njima je. Državi je sve teže da stvori široki kon­ senzus unutar društva i mobii e građane kao kolektiv ls kako bi mogla da ostvari društvene ciljeve. i decentralizacija vlade sve više je fragmentirana. međutim.432 DŽORDŽ RlCER .

godine. veoma poznate teorije globalizacije (npr. godine.iako ta stanica sada ostvaruje znatne prihode od reklama i drugih izvora finansija. kada je njen program emitovan rame uz rame sa programom CNN-a i BBC-a i kada su te dve stanice često preuzimale program od nje. sport ili grad). Ona je počela svoje emirovanje u novembru 1996. Stoga. kao i nove i ino­ vativne pristupe toj temi. fragmegracije i politike. Sazrela je za vreme rata u Iraku 2003. teorije koje smo ovde obradili daju čitaocu barem neki uvid u najvažni­ je tipove teoretisanja o globalizaciji. u saradnji s američkim biroom u Vašingtonu. godine BBC je potpisao ugovor s Al-Džazirom o zajed­ ničkom korišćenju prostorija. (Zapravo..TEORIJE GLOBALIZACIJE 433 da bolje razumemo odnos između globalizacije. On nastavlja da je podržavafinansijski. Jasno je da se politički izazov državi sastoji u tome da pronađe nove načine upravljanja u globalizujućem i sve rascepkanijem svetu. U mnogim slučajevima. Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Al-Džazira i globalizacija Al-Džazira je postala za arapski svet ono što su CNN i BBC za Zapad. s donacijom od 150 miliona dolara koju je dobila od katarskog emira. 2003. one koje se naslanjaju na teoriju mreže i teoriju složenosti ili one koje se usredsređuju na religiju. a od 2005. Postoje mnoge druge. Al-Džazira je sve prisutnija u arapskom sve­ tu. proces globaliza­ cije se nastavlja. ona ima pristup . informacija i programskih sni­ maka). Naravno. priče koje kreira Al-Džazira usredsređuju se na različite aspekte događaja od onih na koje se usmeravaju njeni zapadni rivali. OSTALE TEORIJE Teorije globalizacije koje smo ovde obradili predstavljaju samo neke od načina na koje se može teoretisati o globalizaciji. On se širi i neprekidno menja. Naravno. Međutim. godine emituje svoj program i na engleskom jeziku. možemo očekivati dalji razvoj teoretisanja o globalizaciji.

ona oči­ gledno predstavlja važan primer globalizacije. Imajući u vidu neke ideje o kojima smo raspravljali u ovoj gla­ vi. što je za zapadne TV stanice veoma teško ili čak neizvodljivo. CNN i BBC još uvek su globalni izvori vesti. Međutim. Svetske vesti su danas pod dominacijom BBC-ja i CNN-a. Al-Džazira je bila voljna da prikaže makar neke od krvavih posledica rata koje su zapadni mediji smatrali neprikladnim. Ona odražava arapsku kulturu. Al-Džazira takode demonstrira kulturnu konvergenciju tako što imitira način funkcionisanja zapadnih medija i preuzima tehnologije koje se koriste na Za­ padu. može se reći da Al-Džazira predstavlja hibrid koji se sastoji od zapadnih i arapskih elemenata. kao i nekoliko drugih medijskih giganata. Naposletku. krvavi detajji iračkog rata koji nisu prikazani na zapadnim televizijama). možemo da očekujemo da će medu globalnim medijskim gigantima nastati sve veće takmičenje u cilju privlačenja svetske pažnje. kako je već napomenuto. u cilju analize datog globalnog fenomena. Malo je verovatno da bi se ta stanica razvila da nije bilo glo­ balnih primera koje su obezbedili CNN i BBC. Stoga. Al-Džazira je istovremeno globalni fenomen i primer globaliza­ cije. dok CNN i BBC odražavaju zapadnu kulturu (premda na ne­ što drugačiji način). već da je. Al-Džazira je. Slučaj Al-Džazire pokazuje da ne moramo nužno da biramo između ove tri paradigme. već i u temama koje ona pokriva (one koje su od speci­ fičnog interesa za arapski svet) i načinu na koji o tim temama izveštava (npr. interesantno bi bilo postaviti pitanje da li Al-Džazira bolje odražava proces kulturnog diferencijalizma. dok Al-Džazira popunjava rupu.434 D20RD2 RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI događajima i ljudima u Iraku. Nezadovoljna time što je medijska snaga isključivo u arapskom svetu.. Bez obzira na to u koju paradigmu se Al-Džazira najbolje uklapa. (Zapravo mno­ gi od prvih zaposlenih u Al-Džaziri radili su ranije u ukinutom svetskom servisu BBC na arapskom jeziku). kulturne konver­ gencije ili kulturne hibridizacije? Kulturni diferencijalizam na Al-Džaziri možemo da vidimo ne samo u upotrebi arapskog jezika. moguće koristiti sve tri istovremeno. proširila svoj program u delove sveta u kojima se govori i koristi engleski jezik. Između ostalog. . zadovoljava potrebu velikog dela svetskog stanovništva koje smatra da ih medijski giganti ne informišu na ispravan način. tj.

3. moguće. ekonomski. proizvodnju novih i jedinstvenih kultura koje se ne mogu svesti niti na globalno. Po konceptu kulturne hibridizacije globalizacija podrazumeva mešanje kultura. niti na lokalno.kulturni diferencijalizam. 14. Unutar svake od ovih perspektiva može se govoriti o homogenosti ili heterogenosti. Dva primera kulturne konvergencije jesu teza o mekdonaldizaciji i ideja da svetom sve više dominira „grobalizacija" ničega. Glavna teorija koja se nalazi unutar koncepta kulturne hibridi­ zacije jeste Apadurajeva teorija o predelima i tačkama prekida među njima. Bek vidi nadu u opadanju uticaja nacionalne države. 9. Kulturna konvergencija jeste gledište po kome globalizacija do­ vodi do sve veće istovetnosti širom sveta. nastanku transnacionalnih država. Globalizacija može da se analizira kulturalno. Kulturni diferencijalizam prihvata gledište da postoje dugoročne razlike između kultura na koje globalizacija ne utiče. hibridizaciju i kreolizaciju. 6. kulturna konvergencija i kulturna hi­ bridizacija. Lesli Skler razvio je neomarksističku ekonomsku teoriju globa­ lizacije koja se bavi transnacionalnim kapitalizmom. . kao posledica toga. Kulturne teorije globalizacije mogu se svrstati u tri paradigme . čak i oni koji jesu pokretljivi suočeni su s ogromnim problemima. 10. Po Baumanu. i poli­ tički/institucionalno. 4. 12. globalni svet definisan je „prostornim ratom" iz­ među onih koji jesu i onih koji nisu pokretljivi. odno­ sno rata između islamske i zapadne civilizacije. Čitav niz teorijskih ideja povezano je s kulturnom hibridizacijom uključujući tu i glokalizaciju. 7. 13. Međutim. 8.TEORIJE GLOBALIZACIJE 435 Sažetak 1. Hantington nudi najpoznatiji primer kulturnog diferencijalizma sa svojim usmerenjem na glavne civilizacije sveta i verovatnoću ekonomskog sukoba između siničke i zapadne civilizacije. 11. ali i kao posledica nekih promena unutar akademske za­ jednice. U Gidensovoj teoriji globalizacije središnje mesto zauzima tvrd­ nja da društvo gubi kontrolu nad Molohom modernosti i da. Teorija globalizacije pojavila se kao posledica razvoja i promena u svetu. 5. nastaje odbegli svet. u transna­ cionalnim organizacijama i. pogotovo 2.

Hantington. Vujović. Autonomija i odgođena apokalipsa. Gidens. Hard. Ulrich (2005). Mnoštvo održava imperiju. Zagreb: Golden marketing. Gidens. Beograd: Stubovi kulture. ima moć da sruši imperiju i stvori kontraimperiju. Rozenauovo shvatanje globalizacije. Zagreb: Školska knjiga. Literatura za dalje čitanje Bek. Sukob civilizacija. Samjuel P. Globalizacija — mit ili stvarnost. Naomi (2003). Sto je globalizacija? Lučko: Vizura. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. 19. Ulrich (2003). Beograd: Filip Višnjić. Moć protiv moći u doba globalizacije. Castels. Pronalaženje političkog. . Ulrich (2003). naglašava „udaljenu blizinu" i „fragmegraciju". 16. Sreten [urednik] (2008). Beograd: Reč. Beograd: Filip Višnjić. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 18. Ritzer. Antonio (2005). Odbegli svet. Beck. Beck. Sto je globalizacija. transnacionalnom kapitalistič­ kom klasom i kulturom-ideologijom potrošnje. transnacionalnim korporacijama. pogotovo političke globali­ zacije. Društvo rizika. Zagreb: Vizura. Beck. Podgorica: C I D . Zagreb: Jesenski i Turk. Ulrich (2001). Beograd: Izdavački grafički atelje. Entoni (1998).436 DZORDZ RICER . nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Majki i Negri. Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada. ali ono takode. Ulrich (2001). Manuel (2000). Postoji osam glavnih izvora fragmegracije i svaki od njih utiče na političku globalizaciju. barem potencijalno. mi se nalazimo u središtu tranzicije iz kapita­ lističkog imperijalizma ka vladavini imperije. Uspon umreženog društva. Klajn. Posledice modernosti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 15. Vladimir [priredio] (2003). Zdenko (2004). Imperija je decentralizovana i utemeljena na sudskoj vlasti. Vuletić. Rizično društvo. Beck. Po Hartu i Negriju. Ne logo. Imperija. (1998). George (1999). Entoni (2005). Promene. Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. 17. Skler tvrdi da transnacionalni kapitalizam obezbeđuje osnovu za pojavu socijalističke globalizacije. Zeman. McDonaldizacija društva.

Asocijacija . percepci­ ju stimulusa. čak i prisi­ ljava na takvo ponašanje (Dirkem). Baza . čak u pot­ punosti determiniše sve što u dtuštvu postoji. Deinstitucionalizacija .geografska oblast koja dominira kapitalističkom svetskom stin). Sistem m o ­ ra da se adaptira na okolinu i da je prilagodi svojim potrebama. Biheviorizam — proučavanje ponašanja. utiču na naše ponašanje (Tomas). O n o što se događa ne bi se dogodilo privredom i eksploatiše ostatak sistema (Voler- .osnovni koncept M i d o v e sociološ­ ke teorije. otpočeo 1960-ih godina. obuhvata impuls. A n o m i č n o samoubistvo .ako ljudi defmišu situacije kao realne.najširi nivo kultura i kultur­ nih identiteta (Hantington). T a nekontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje štetna za pojedince i rezultira poveća­ n o m stopom anomičnih samoubistava (Dirkem).REČNIK Adaptacija . one.odnosi m e đ u ljudima. između strukturalno stvorenih m o ­ gućnosti ljudi da delaju u skladu s kulturnim n o r m a m a i ciljevima i vla­ stitim n o r m a m a i ciljevima. njegovo delanje nije određeno nekim velikim vrednosnim sistemom. t o k o m kojeg je veliki broj psihijatrijskih ustanova zatvoren a većina pacijenata puštena na slobo­ d u i time prepuštena s a m i m a sebi. već per­ cepcijom okruženja u kome se nalazi. Indeks pojmova i imena. omogućen novim na­ činima lečenja. Civilizacija .veća je verovatnoća da će ljudi izvršiti samoubistvo kada ne znaju šta se od njih očekuje. verovatno će u većem broju izvršavati samoubistva. Akt .p o D i r k e m u . Afektivno delanje . Altruistično samoubistvo . jer ib grupa podstiče.kada su ljudi prejako integrisani u zajednicu. ili in­ terakcija (Zimi). jer ona uslovljava. Definicija situacije . uključujući i ljude i predmete u njemu (Veber). Odražava činjenicu da je svakodnevni život žena podeljen na dve realnosti: realnost ličnog. Bifurkaciona svest . na milost i nemilost društva.težnja akte­ ra da ostvari cilj koji je sebi postavio. A n o m i j a .novčani pristup privrednim pro­ cesima.Marks je smatrao da je ekonomija osnova. proži­ vljenog.proces. Sistem mora uspešno da izađe na kraj sa spoljašnjim opasnostima i nepredviđenim situacijama.vrsta svesti karakte­ ristična za žene.sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju strukture. drugim re­ cima. kada je regulacija njihovog ponašanja niska i kada su uglavnom slobodni da rade sve što požele. si­ tuacija u kojoj postoji ozbiljan prekid između društvene strukture i kulture. novac i profitabilnost.neracionalno delanje koje je uzrokovano emocijama (Veber). uglavnom povezano sa psihologijom. usmeren na dobit. C e n t a r . Biznis . a ne na interes šire zajedni­ ce (Vehlen).jedan o d četiri Parsonsova funkcionalna imperativa. onda te definicije imaju realne posledice. stanje u kojem pojedinci ne znaju šta se o d njih oče­ kuje i prepušteni su s a m i m a sebi. manipulisanje percipira­ nim objektom i zadovoljenje izvornog impulsa. reflektovanog i realnost druš­ tvenih tipifikacija. tj. Dejstvenost . Po Mertonu. Ciljno-racionalno delanje . bez jasnog i sigurnog uporišta (javlja se u organskim društvima).

Diferencijacija .438 D20RD2 RlCER . Društvene činjenice .p o Dirkemu. Diskreditovana s t i g m a . i treba ih proučavati empirijski. Dramaturgija shvatanje društvenog života kao niza dramskih nastupa slič­ nih pozorišnim nastupima ( G o f m a n ) .tendencija da se odre­ đeno ponašanje ponavlja samo pod posebnim uslovima koji su se pokazali uspešnim u prošlosti (teorija razmene). Diskreditujuća s t i g m a . Društveni sistemi . Po ovom shvatanju. Društveni kapital . D i j a d a .broj ljudi i učesta­ lost njihove interakcije. Društvena stratifikacija . tj. ništa nije objektivno dato. D i n a m i č k a gustina . Disciplinujuće društvo nad ljudima (Fuko). podređenu stranu (pojedinca ili ko­ lektiv) da pretvori u instrument svoje volje. tako što kontroliše delove sistema.reprodukovane druš­ tvene prakse. Diskriminacija . druš­ tvene činjenice predmet su proučava­ nja sociologije. uočljive p o sledice koje nepovoljno utiču na spo­ sobnost pojedinačnog sistema da se adaptita (prilagodi). Dromologija koncept kojim Virilio ukazuje na to da presudnu ulogu u p o s t m o d e r n o m svetu ima brzina. Distancijacija .u struktural­ nom funkcionalizmu. odnosi između aktera ili kolektiva koji su reprodukovani. različite . ponašanje k o m e pojedinci pri­ pisuju smisao i značenje. skup p o ­ jedinaca koji ulaze u međusobne inter­ akcije u fizičkom okruženju. tj.p r o c e s kolektiv­ nog definisanja u kojem ljudi stvaraju društvo koje se smatra „stvarnim". p o d sistem društva koji vrši funkciju inte­ gracije tako što koordinira delove društva.p o Mertonu. bilo koji od­ nos u k o m e jedna d o m i n a n t n a strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva drugu. hijerarhijski organizovana struktura koja ima funk­ ciju da podstakne prave ljude da uči­ ne sve što je potrebno da bi stigli do visokorangiranih položaja koji su naj­ važniji za preživljavanje i funkcionisanje društva.nagoni oblikovani (Parsons). D e l a n j e . Diferentijacijacentar-periferija-diferencijacija između centra sistema i njego­ vih perifernih elemenata (Volerstin).grupa o d dva člana (Zimi).proces u k o j e m sistem unutar sebe preslikava razlike koje p o ­ stoje između njega i njegove okoline (Luman).ljudski postupci koji nastaju svesno. Povećanje dinamičke gustine dovodi do transfor­ macije mehaničke u organsku solidar­ nost (Dirkem). Društvena k o n s t r u k c i j a .stigma koja nije ni poznata ni uočljiva članovima pu­ blike ( G o f m a n ) .obim vrednih i ko­ risnih dtuštvenih odnosa koje akter poseduje Društveni sistem — parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju integracije. drušvenim okruženjem sposobnost da se aktivnost (praksa) opiše recima (Gi­ (Gofdruštvo koje vrši sveobuhvatnu (totalnu) kontrolu D o m i n a c i j a . Diskurzivna svest dens).stigma za ko­ j u akter pretpostavlja da je poznata ili uočljiva članovima publike man). već je sve posledica ljudske inter­ pretacije. Društvena zajednica .p o (feminističkim) teoretičarkama ugnjetavanja. Dispozicije p r e m a p o t r e b a m a .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI na taj način da se akteri nisu umešali i preduzeli tu aktivnost. Društvene činjenice treba tretirati kao stvari koje su za p o ­ jedince spoljne i prinudne.stepen u kojem se pojedinci odvajaju o d uloga koje igtaju ( G o f m a n ) . Disfunkcije .p o Parsonsu. odbijajući pri tome da prihvati autonomni subjektivitet podređenog. da nisu dejstvovali.tendencija različitih delova savremenog — M o l o h a da se sve više udaljavaju o d nas u prostoru i vre­ menu (Gidens). D i s t a n c a p r e m a ulozi .

REČNIK nakon čega postaju redovne društvene prakse. one su neprekidno u proto­ ku. Većina ta­ kvih ljudi oseća moralnu slobodu da izvrši samoubistvo (Dirkem). Dejstvenost i strukture 439 Eksperimenti prekida .težnja da se pronađe najbo­ lji mogući način za postizanje želje­ nog cilja. štedljivost. Fatalističko s a m o u b i s t v o . kapitalista dobij a lavovski deo nagrade. D v o s t r u k a hermeneutika . a radnici nadnicu koja im jedva omogućava da prežive. M o ­ gu obuhvatati stvarno kretanje.kada ljudi ni­ su čvrsto integrisani u zajednicu i ka­ da su prepušteni sami sebi. Eksploatacija .u kapitalizmu. tačnost.vrsta Apadurajevih prede­ la. rop­ stvo) ljudi su obično toliko utučeni i pritisnuti nedostatkom slobode da češće sebi oduzimaju živote nego p o d normalnim okolnostima (Dirkem).fantastični nematerijal­ ni efekti koje proizvode fizičke struk­ ture kao što su arkade ili nova stedsrva za potrošnju (Benjamin). Figuracije . E t n o m e t o d o l o g i j a . proce­ dure i razmatranja koji im p o m a ž u da steknu razumevanje takvih situacija. E k o n o m s k i kapital . D r u š t v o .u situacijama prevelike regulacije (na primer.ekonomski resursi koje akter poseduje (Burdije). Feministička teorija . izbeglice. motiv ljudi da postignu ekonomski uspeh nije bi­ la pohlepa već moralni sistem koji je isticao neprekidnu težnju ka e k o n o m ­ s k o m uspehu.rizik takođe pogađa više slojeve i bogata društva koji su najodgovorniji za njegovu proizvod­ nju (Bek). Efikasnost . širok si­ stem ideja o drušrvenom životu i ljud­ s k o m iskusrvu koji se razvio iz ženske perspektive. Egoistično samoubistvo . za razliku o d drugih delova sveta.proces odabira iz raznovrsno­ sti ( L u m a n ) . D u h kapitalizma . Arčer). čestitost i sticanje novca kao nešto legitimno i što je sa­ m o sebi cilj (Veber).struktura (i kultuta) i dejstvenost m o g u se razlikovati za analitičke svrhe. osećaju se beskorisnim i beznačajnim. relativno samodovoljna zajednica. ali uglavnom na jedan nevidljiv i neplani­ ran način (Elijas). kao i fantazije o kretanju. M o ć ima ključni značaj za društvene figuracije. . D u a l i z a m . gastarbajteri). kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju.na Z a p a d u .u Parsonsovoj teoriji. Fantazmagorija . iako su u socijalnom životu isprepletane (Gidens. Evolucija . Dualnost svako društveno delanje uključuje strukture.društveni procesi koji podra­ zumevaju isprepletanost ljudi koji se posmatraju kao otvoreni i nezavisni. Etnopredeli . kao i načina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje. Č i n e ih pokretljive grupe i pojedin­ ci (turisti. Figuracije nastaju i razvijaju se. iako bi p o radnoj teoriji vrednosti trebalo da bude obrnuto (Marks). D u h kapitalizma sadrži niz komponenti uključujući racional­ nu i sistematičnu težnju za profitom. Posledica toga može biti da socijalni isttaživač izmeni svet koji posmatra i na taj način dođe do pogrešnih rezultata i zaključaka. dimenzija mekdonaldizacije (Ricer).naučni kon­ cepti i shvatanja društvenog sveta m o ­ gu uticati na shvatanje aktera čije se prakse istražuju. Efekat b u m e r a n g a . Endokolonizacija .eksperimenti u kojima se društvena realnost nasilno prekida da bi se osvetlili metodi ko­ jima ljudi konstruišu društvenu real­ nost (etnometodologija). a sve društvene strukture podrazumevaju društveno su delanje.uopšten.upotreba tehnologije u svrhu kolonizacije ljudskog tela (Virilio). neodvojivo isprepletane s postojećim ljudskim aktivnostima i praksama (Gi­ dens.proučavanje pona­ šanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. Arčer).

H a r i z m a t s k a vlast .širenje određenih praksi. Fragmegracija . veoma ambiciozan pokušaj da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije. uočljive posledice koje p o m a ž u n e k o m pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi).moćna. Grand-teorije . Globalizacija . odnosa. Gvozdeni kavez racionalizacije . kako bi lak­ še izašli s njima na kraj. ne obazi­ rući se na državne granice. svesti i organizacije društve­ nog života po ćelom svetu. hrabrost ili nadnaravni karak­ ter vođe.monokauzalno i linearno gle­ dište da svetom dominira ekonomija i da prisustvujemo stvaranju hegemonije kapitalističkog svetskog tržišta i neoliberalne ideologije koja ga podupire. Generalizacija . principe i sisteme koje je počet­ k o m 2 0 .vidljive posledice koje o m o g u ­ ćavaju svakom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi). Globalizam .najslože­ niji oblik diferencijacije i oblik koji dominira savremenim društvom. F o r m a l n a racionalnost . H a r i z m a .Burdijeov pri­ stup koji podrazumeva proučavanje objektivnih struktura koje se ne m o g u odvojiti o d mentalnih struktura koje. nakon čije upotrebe su automobili počeli ma­ sovno da se proizvode. centralizovan i integrisan. iako je istovremeno globalan. Grobalizacija .koncept kojim Rozenau želi da kaže da je svet istovremeno fragmentitan (rascepkan) i integrisan.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI procesi u kojima Genetički strukturalizam . H a b i t u s . se o g r o m n e s u m e novca velikom brzi­ n o m kreću p o ćelom svetu. podrazumevaju internalizaciju objektivnih struktura.vlast koja se legitimi­ se verovanjem sledbenika u izuzetnu svetost.gledište p o k o m e zarvoreni prostori.imperijalističke ambicije.440 Finansijski predeli - DŽORDŽ RICER . Najopštije rečeno. Fordizam — p o j a m koji se odnosi na ide­ je. T a vrsta racional­ nosti karakteristična je za Z a p a d (Veber). sa svoje strane. Gestovi . želje i potrebe nacija. Ta osoba ne m o r a zaista posedovati te osobine da bi bila tako definisana (Veber). Sva­ ka funkcija unutar sistema dodeljena je jednoj određenoj jedinici sistema (Luman). moderni .obrasci koje ljudi i naučnici primenjuju na veliko i zbunjujuće m n o š ­ tvo događaja i interakcija.po M e r t o n u . u različitim geografskim oblastima. de­ centralizovan i fragmentiran. Funkcije .pokreti jednog učesnika interak­ cije (čoveka ili životinje) koji služe kao Stimulus d r u g o m učesniku (Mid). on je lokalan. propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga. F o r m e . Uspeh Fordove inovacije naveo je m n o g e druge proiz­ vođače da i oni uvedu mehanizam p o ­ kretne trake kako bi mogli da ispune potrebe proizvodnje i postignu masov­ nu proizvodnju svojih dobara. Funkcionalna diferencijacija . korporacija i or­ ganizacija d a se nametnu u različitim geografskim oblastima (Ricer).širok.mentalne ili kognitivne struk­ ture kroz koje ljudi deluju u društve­ n o m svetu (Burdije). postaju sve iluzorniji (u eri globalizacije).izuzetne (nadnaravne) osobi­ ne koje drugi pripisuju nekoj osobi. nevidljiva sila organizovanja društve­ nih oblika (pogotovo organizacija) na­ lik kavezu iz koje je skoro nemoguće pobeći. Glokalizacija . G l o b a l n o s t . Funkcije . a čiji je izraz stvarenje pokretne trake u njegovoj fabrici automobila.tendencija ponavljanja ponašanja u sličnim uslovima (teorija razmene). a koja utiče na društvene od­ nose i društveno ponašanje (Veber). Vrsta Apa­ durajevih predela. pogotovo oni što se vezuju za nacije.uzajamno prožimanje glo­ balnog i lokalnog koje. rezultira jedin­ stvenim ishodima (Robertson). veka postavio Henri Ford.izbor najpogod­ nijeg delanja zasniva se na pravilima.

one ne p o seduju s a m o zajedničke interese. prvenstve­ no o d strane radničke klase (Vehlen). Implozija . Industrija .p o j a m kojim kritička teorija označava delove dtuštva koji se bave proizvodnjom i širenjem znanja.potpuno simulitano i.za razliku o d kvazigrupa. Hibridizacija . uglavnom političkih slika. istinitije od istinitog (Burdije). realnije od realnog. Hiperrealno . udruženja pojedina­ ca kontrolisana hijerarhijom vlasti. oni se usredsređuju na sopstveni interes.stanje koje nastaje kada po­ jedinac ima habitus koji ne odgovara situaciji u kojoj živi. Imperija se zasniva na novoj 441 sudskoj vlasti koja počiva na ustavu poretka.prva faza akta. usvoji i kontroliše ele­ mente objektivne kulture (Zimi). I m p u l s . Imperijalizam . Imperativno koordinisana udruženja . dediferencijacija kao su­ protnost diferencijaciji (Bodrijar). cilj i članstvo. Imperija — decentrizovana.sposobnost poje­ dinca da stvori. tj.treći Parsonsov funkcional­ ni imperativ koji se odnosi na potre­ bu sistema da reguliše odnose izme­ đ u svojih delova. između dvoje ljudi koji unutar rodno stratiflkovanog patrijarhata imaju nejednaku m o ć . posebno ekonomska.globalizacijska perspekti­ va koja naglašava sve veću raznolikost koja karakteriše jedinstvene formnosti spojeve uni­ globalnog i lokalnog. Individualna kultura . interesne grupe su prave grupe u sociološkom smislu te reči. akter reaguje na neki spoljašnji stimulus i oseća potrebu da uradi nešto po tom pitanju (Mid). Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poredenje posebnih primera društvenih fenomena bilo da se oni nalaze u različitim kulturama ili u razli­ čitim vremenskim periodima (Veber). Interesne g r u p e . Interesne koja karakteriše grobalizaci­ .snažno kolektivno uverenje da potreba odraslih ljudi za porodicom. služi kao koncept koji se koristi za analizu društva u svim nje­ govim istorijskim i savremenim varijan­ tama. O n a može u ime onoga što je „ispravno" da in­ terveniše bilo gde u svetu da bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemima. koje proizvodi država u skladu sa svojom ideologijom ili skup slika i kontraideologija koje proizvode pokreti koji pokušavaju da smene one koji su na vlasti ili barem steknu deo te vlasti. garantovala sporazume i nametnula mir onima koji to ne žele ( H a n i Negri). K a o i kulturna industrija. n o r m a m a . Idejni predeli . Umesto da služe intetesima celog društva. Integracija takode obuhvata i upravljanje m e đ u s o b n i m o d n o s i m a tri preostala funkcionalna imperativa (APL). prvenstveno israživačke institute i uni­ verzitete. već i strukturu. sigurnošću i intimnošću može da se zadovolji jedino u o d n o s u između muškarca i žene.gubitak granica i spajanje raz­ ličitih stvari. lepše od lepog.RECNIK H e t e r o n o r m a t i v n o s t . ta mesta su unutat dtuštva obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omogućava da se redefinišu. prava i status. etičkim istinama i opštem p o j m u ispravnog. Idealni tip .jednostrano prenaglašavanje uglavnom racionalnih komponenti od­ ređene pojave. koju vrši nacija iz centra nad velikim brojem oblasti. H i p e r p o t r o š n j a .kontrola i eksploatacija. kao re­ zultat toga.razumevanje i produktivno korišćenje mehanizovanih procesa svih vrsta u velikom o b i m u . Industrija znanja . Histereza . Hijerarhijsko nadziranje sposobnost službenika na vrhu organizacije da jed­ nim p o g l e d o m nadziru sve podređene (Fuko). Integracija .izuzetno visok stepen potrošnje koji postoji u savremenom svetu (Ricer). Njihova jedina namera je da prošire i da uvećaju svoj uticaj na društvo. jedan o d Apadurajevih predela. nasuprot ju (Piters).p o Darendorfu.skup. postmoderna marksistička perspektiva o globa­ lizaciji.

Različi­ te neiazumne posledice racionalizacije (mekdonaldizacija). ličnostima.način na koji izvođač izgleda ka­ da nastupa pred publikom. Kapitalisti . Kolonizacija sveta života . ekonomski sistem. J e d n o d i m e n z i o n a l n o društvo . ideje i društvene odnose. Kapitalizam p o Marksu. p o k o m e se ti uslovi menjaju t o k o m vremena usled dinamike koja je za njih karakteristična. sistem pravila koji nam omogućava da razumemo znako­ ve i. kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema. grupe imaju sposobnost da učestvuju u g r u p n o m sukobu ( D a r e n d o r f ) . G u b i se sposobnost lju­ di da stvaraju te strukture i aktivno učestvuju u njima. ličnost. naročito dehuma­ nizacija zbog koje su zaposleni prisilje­ ni da rade u nehumanim uslovima. Iracionalnost racionalnosti .naglašavanje kvantiteta koje često može d a bude na štetu kva­ liteta.sposobnost klase. Individualna slo­ boda i kreativnost postepeno blede u ništavilu. u kojem jed­ na klasa (kapitalisti) eksploatiše drugu klasu (proletarijat).društveni sistem koji će ljudskoj vrsti po prvi put u istoriji omogućiti da izrazi svoj p u n potenci­ jal (Marks). plemena ili društva (Dirkem). Kolektivna svest . Pribegavaju m u oni koji su na visokim položajima i koji donose normalizujuće sudove o tome šta je prihvatljivo a šta neprihvatljivo ponašanje (Fuko). Kalkulabilnost .po M a r kuzeu. jedna o d dimenzija mekdonaldi­ zacije (Ricer).p o M i d u .verovanja i osećanja koja su zajednička članovima neke grupe. K l a s n a svest . ključni faktori koji detetminišu ljud­ sko iskustvo. nepredvidiv i kreativan aspekt sopstva. Izgled .ideja da ra­ cionalni sistemi neizbežno porađaju čitav niz iracionalnosti (Veber). način razlikovanja elemenata koji su deo sistema od elemenata koji ne pripadaju sistemu. K o m u n i z a m . da razumemo u kakvoj su oni međusobnoj vezi. najvećim delom sastavljen od kapitalista i proletarijata. J a .budući da si­ stem i njegove strukture postaju sve diferenciranije. nemiran. uključujući aktivno­ sti i odnose koji proizvode te uslove. prven­ stveno proletarijata.442 DŽORDŽ RICER . ideja­ m a i društvenim odnosima. K o d . K a o rezultat toga. Ispitivanje . njihova m o ć raste. a potrošači da jedu u dehumanizovanom okruženju i okolnostima (Ricer). ljudi . Kažnjavanja . Ispitivanje podrazumeva i hije­ rarhijsko nadziranje i davanje normalizujućih sudova.p o Burdijeu. Istorijski materijalizam marksističko shvatanje p o k o m e su materijalni uslovi ljudskog života.koncept p o k o m e je ugnjetavanje žena proizvod zajedničkog dejstva kapitalizma i patri­ jarhata (feministička teorija). da prevaziđe la­ žnu svest i istinski razume prirodu ka­ pitalističkog sistema (Marks).radnje kojima akteri pripi­ suju negativne vrednosti. što je kazna oštrija. slom dijalektičke povezanosti ljudi i velikih struktura dovodi do sve većeg potpadanja ljudi p o d kontrolu tih struktura. složenije i samodovoljnije. to je m a n j a verovatnoća da će akter manifestovati neželjeno ponaša­ nje (teorija razmene). neposredna reakcija sopstva na okolinu. Po Lum a n u . i p o k o m e se istorija svodi na promene u materi­ jalnim uslovima života društvenih gru­ pa i s njima povezanim p r o m e n a m a u ljudskom iskustvu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI gube sposobnost da kritički i negativ­ no razmišljaju o strukturama koje ih kontrolišu i ugnjetavaju. što je još važnije. Kapitalistički patrijarhat .klasa ljudi koji u kapitali­ z m u poseduju sredstva za proizvodnju i stoga su u položaju d a eksploatišu radnike (Marks). a time raste i njihova sposobnost da usmeravaju i kontrolišu o n o što se dešava u svetu života (Habermas). posebno se odnosi na one elemente koji otkrivaju izvođačev društveni status (Gofman).način nadziranja potčinjenih i donošenja sudova o tome šta oni rade.

K v a z i g r u p a . Krivično pravo . sve navedeno nalazi se u slu­ žbi stvaranja globalnog raspoloženja koje potrošačkog transnacionalnim drugog 443 društvu učini kulturu važnijim činio­ cem od ekonomije.oprema koju publika p o istovećuje s izvođačima i očekuje o d njih da je nose sa s o b o m ( G o f m a n ) . ovaj koncept često se upotre­ bljava naizmenično s k o n c e p t o m hi­ bridizacije.grupe koje stvarno učestvuju u sukobu (Darendorf). Lanci zavisnosti — lanci veza koji obuhva­ taju one ljude o d kojih je pojedinac zavisan. Kulturna industrija .oblik interakcije u kojoj pojedinac namerno prikriva istinu o d (Zimi). Korisnost . Latentni interesi . mediji. a rodna jednakost se može ostva­ riti ako se preoblikuju obrasci podele rada u ključnim društvenim ustanova­ m a . rodna nejednakost rezultat je patrijar­ halnih i seksističkih obrazaca podele rada. Po ovoj teoriji. to jest preduzimanje konkretne mere kojom se zadovoljava izvorni impuls (Mid). Kulturni imperijalizam uticaj jedne kulture na veliki broj drugih kultura. odno­ si se na potrebu sistema da stvara.kombinacija kultura koje su prethodno bile odvojene jedna od druge.preferencije ili vrednosti koje imaju akteri (teorija razmene).poslednja faza akta.feministička teori­ ja nejednakosti koja tvrdi da su žene jednake s muškarcima u tome što su i one sposobne za donošenje razlo­ žnih moralnih sudova. tako što obezbeđuje norme i vrednosti koje aktere motivišu na delanje. porodica.u kapitalizmu.dominacija tehnologije nad zaposlenima i potrošačima. Kreolizacija . Konzumacija .ideologi­ ja p o m o ć u koje se vrši kontrola nad ljudima širom zemaljske kugle. K o n t r o l a . o svom međusobnom odnosu i načinu na koji kapitalizam funkcioniše (Matks). Kulturni kapital . i proleteri i ka­ pitalisti imaju lažnu svest o sebi. kao što su: pravo. odr­ žava i obnavlja motivaciju pojedinaca.prvi aspekt Parsonsovog če­ tvrtog funkcionalnog imperativa.razne vrste legitimnog znanja koje akter poseduje (Burdije). jedna o d dimenzija mekdonaldizacije (Ricer). s ciljem da u . Kulturni sistem . dragih korporacijama.nenameravane pozi­ tivne posledice (Merton).interesi kojih pripad­ nici grupe nisu svesni (Darendorf).feministička teori­ ja razlike koja uzdiže pozitivne aspek­ te ženske ličnosti. Kreativna destrukcija . radijska i njima slične industrije. misli i aktivnosti stva­ raju društvene strukture (Burdije).p o j a m kojim kri­ tički teoretičari označavaju vrstu indu­ strije u koju spadaju filmska. Kulturni feminizam . kao i reklamnim i m e ­ dijskim korporacijama omogućava da ubiru veliki profit (Skler). Latentne funkcije . kao i čitav niz potrošnih dobara koja se na tim medi­ j i m a reklamiraju i prodaju.shvatanje p o ko­ m e stare strukture moraju d a se unište (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje će biti efikasnije (Sumpeter). L a ž . O b l i k prava u kojem će pre­ stupnici verovatno biti oštro kažnjeni za svaki postupak koji čvrsto integrisana zajednica doživljava kao prekršaj snažne kolektivne svesti (Dirkem). Lažna svest .REČNIK Konfliktne g r u p e . U krajnjoj instanci.shvatanje da percepcije. K u l t u r a i ideologija potrošnje . obrazovanje i mediji. L i č n a fasada . Latentnost . Konverzacija gestovima . Konstruktivistička perspektiva .gestovi jednog učesnika interakcije koji nesvesno iza­ zivaju odgovarajuće gestove učesnika ( M i d ) . Liberalni feminizam .mnoštvo pojedinaca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes (Darendorf). kao i zavisnost ljudi o d dru­ gih ljudi (Elijas).Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju latentnosti.obeležje mehaničke soli­ darnosti. rad. Sred­ stva za vršenje te kontrole su savremeni marketing.

i njihovu okolinu. Različiti akteri imaju mnoštvo različitih resursa i mogućnosti razmene.mreža društvenih o d n o ­ sa koji uključuju određeni broj indivi­ dualnih ili kolektivnih aktera. M o ć . konfotmistički aspekt sopsrva. M a n i r — način na koji se izvođač ponaša pred publikom. kontrola p u t e m zamene nalnost iracionalnosti.Elektronski kapaciteti za proizvodnju i prenos informacija širom sveta. kultuta koja je svima dostupna i popular­ na m e đ u širokim m a s a m a (na primer. Manifestne funkcije . bar potencijalnu. racio­ M e k d o n a l d i z a m . M n o g i od ovih odnosa razmene postoje i m e ­ đusobno su povezani.proces u k o m e prin­ cipi funkcionisanja restorana brze hrane osvajaju jedan po jedan sektor američkog društva. ljudi tehnologijama i. Mekdonaldizacija . ali uvek postoji mogućnost da će se on otrgnuti kontroli i uništiti one koji su ga stvorili.proces koji se prvo javio u industriji brze ishrane i sličan je fordizmu jer se zasniva na h o m o g e ­ nim proizvodima. kao i ostatak sve­ ta. dekvalifikaciji i homogenizaciji radnika i potrošača (Ricer). M r e ž a razmene . amfiteatar). M n o š t v o . M e n e .tteča faza akta. društvene činjenice koje imaju materijalan (opipljiv) oblik (recimo. predvidljivost. kalkulabilnost. podrazumeva manipulisanje percipiranim objektom ( M i d ) . Medijski predeli . kao i različite međusobne odnose razmene.444 D 2 0 R D 2 RICER . ideja da primitivna drušva na o k u p u drži nerazvijena podela rada i činjenica d a svi obavljaju istu vrstu poslova. m o ć da zbaci imperiju i stvori kontra­ imperiju (Hart i Negri). Mistifikacija zbuni nastojanje izvođača ograničavajući da publiku kon­ takt koji ima s njom. prihvatanje i percepci­ ja uopštenog drugog od strane poje­ dinca. M a s o v n a kultura . paradoksalno. N j e n i h pet osnovnih dimenzija su efikasnost. jedan o d Apadurajevih predela. Manifestni interesi .skup ljudi iz celog sveta koji održava imperiju na različite načine. prikrivanje sve­ ga o n o g a što je prethodilo predstavi (Gofman). različiti T V kvizovi).Gidensova metafora k o j o m on opisuje moderni svet kao snažnu silu koja se kreće napred rušeći sve pred so­ b o m .p o Dirkemu. Metodološki relacionizam sociolozi koji su usmereni na odnos između fe­ n o m e n a na makronivou i mikronivou (Ricer).sociolozi koji se bave m a k r o n i v o o m društva i smatraju da on određuje mikronivo. M e t o d o l o š k i holisti . fotmirajući tako . Materijalne društvene činjenice .u kritičkoj teoriji.svesne i nameravane pozitivne posledice (Merton). rigidnim tehnologi­ j a m a . Mikrofizika m o ć i koncept p o k o m e m o ć postoji na mikronivou i uklju­ čuje radnje kojima se ona vrši kao i radnje kojima se ona dovodi u pitanje (spori).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ličnost — p o Parsonsu.latentni interesi ko­ jih su pripadnici grupe postali svesni (Darendorf). M e h a n i č k a solidarnost . Ljudi upravljaju M o l o h o m . govori publici koju vr­ stu uloge izvođač namerava da igra u određenoj situaciji ( G o f m a n ) . standardizovanim tadnim ruti­ nama. M a n i p u l a c i j a .p o M i d u . potencijalni tro­ šak koji jedan akter može nametnuti drugome.prema Emersonu. Lokalne realnosti proživljenog iskustva mesta gde tealne ličnosti delaju i provode svoje živote (feministička te­ orija). organizovan si­ stem p o k o m e se pojedinac (akter) orijentiše i motiviše na delanje. kao i slike sveta koje oni stvaraju i šire. ali koji takode ima.u Dirkemovoj teoriji. Lumpenproletarijat — masa jako siromaš­ nih ljudi koji se u kapitalističkom si­ stemu nalaze u lošijem položaju i o d s a m o g proletarijata ( M a t k s ) . M o l o h .

ali koje imaju ne­ materijalan oblik (na primer. O s k u d n o s t resursa .proces u kojem ljudi nude objašnjenja kako bi svetu oko sebe da­ li smisao (etnometodologija).načini na koje neka osoba nudi objašnjenje a druga osoba prihvata ili odbacuje to objaš­ njenje (etnometodologija). usled razvi­ jene podele rada. 445 N o v a sredstva za p o t r o š n j u S k u p potro­ šačkih mesta koja su uglavnom nasta­ la nakon 1950-ih godina u S A D .posledice društvenog delanja koje su nevažne za proučavani si­ stem (Merton).radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti. filozofija . Ništa uglavnom prazan oblik. Ko god prekrši norme koje su sadržane u normalizujučim sudovima. N i v o i funkcionalne analize . Ontološka nesigurnost nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije. smatra se nenormalnim i može biti ka­ žnjen o d strane službenika ili njihovih p o m o ć n i k a (Fuko). etničkih i p o ­ litičkih gtupa. N a d n i c a za preživljavanje . društvene činjenice koje su spoljne i prinudne. O d n o s i vladanja . nauka. nemonolitne ali povezane društvene aktivnosti koji­ m a je m o g u ć e kontrolisati društvenu proizvodnju (feministička teorija). zamenila na njegovom r a d n o m mestu (Marks).uglavnom p u n oblik. povećanje nagra­ d a verovatno će izazvati željeno pona­ šanje (teorija razmene).p o D i r k e m u .razlika između funkcija i disfunkcija (Merton). počevši od društva u celini p a do organizacija. N e m a t e r i j a l n e društvene činjenice . oblik lišen bilo kakvog posebnog sadržaja (Ricer).postmoderno kretanje ka stvaranju čitavog niza zajednica ko­ je predstavljaju pribežišta za strance. održava i obnavlja kulturne obrasce koji stvataju i potkre­ pljuju individualnu motivaciju.RECNIK pojedinačnu mrežnu strukturu (Emer­ son).oni koji su na vlasti m o g u da odlučuju šta je normal­ no.načini na koje akteri definišu (opisuju. Objektivna kultura . O d r ž a v a n j e obrasca . sve ljud­ ske tvorevine koje se smatraju delom kulture (umetnost. itd.nadnica ko­ j u kapitalista plaća radniku a koja je taman tolika da radnik preživi i zasnuje porodicu.p o Z i m l u .složene. N e n a m e r a v a n e posledice . solidarnost proizilazi iz različitosti. pa čak i preživelo. kako bi ga deca.). norme i vrednosti).ditkemova ideja da u savremenom drušvu. O r g a n s k a solidarnost .drugi aspekt Parsonsovog četvrtog funkcionalnog im­ perativa. negativne i nevažne posledi­ ce (Merton). N a g r a d e . a šta nenormalno u velikom broju oblasti. institucija ili grupa (Merton). O p e r a n t n o uslovaljavanje . odnosi se na potrebu sistema da obezbeđuje. Nefunkcije . kad onemoća. N e o t r i b a l i z a m . o d n o s n o niz religioznih. s ci­ ljem da unaprede potrošnju (Ricer). kritikuju ili idealizuju) posebne situacije (etnometodologija). N e t o balans .proces uče­ nja kroz koji posledice nekog ponaša­ nja modifikuju to ponašanje (teorija razmene). O b j a š n j e n j a . o d n o s n o sposobnosti dejstvenika d a menjaju svoje životne planove i ciljeve (Gidens). Objašnjavajuće prakse . Okruženje fizička scena koja obično m o r a da postoji da bi akteri izveli predstavu ( G o f m a n ) . O b j a š n j e n j e . potreban je doprinos većeg broja pojedinaca.funkcional­ na analiza se može sprovesti na bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj drušvenoj pojavi. d a bi društvo funkcionisalo. to jest o b ­ lik ispunjen posebnim sadržajem (Ri­ cer). N o r m a l i z u j u ć i sudovi .neočekivane pozitivne.nedovoljna količina sredstava koja vas sprečava da ostvari­ te željeni cilj. N e š t o .

nad zatvotenicima). zatvorskom čuvaru) o m o g u ć a ­ va p o t p u n nadzor nad g r u p o m ljudi (na primer.mreža odnosa između objektivnih društvenih pozicija (Burdije). posmatra­ nje istraživaču o m o g u ć u j e da koristi m e t o d saosećajne introspekcije i stavi se u položaj proučavanih aktera.teoretičar. tako što prilagođava i menja spoljni svet.446 DŽORDZ RICER . U slučaju sim­ boličkog interakcionizma.po Volerstinu.sttuktura koja nekome na vlasti ili na značajnom položaju (na primer. Ponašajući o r g a n i z a m Parsonsov si­ stem delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije. prilago­ đenih proizvoda koji zahtevaju fleksi­ bilnije tehnologije i fleksibilnije radni­ ke i koji dovode do veće heterogenosti u potrošnji. profesionalni i tehnički rad umesto manuelnog rada. Patikizacija kao što u savremenom svetu postoji čitav niz različitih vrsta patika dostupnih potrošaču. podsistem društva koji vrši funkciju postiza­ nja cilja tako što ostvaruje društvene ciljeve i mobilise aktere i resurse koji su neophodni za njihovo ostvarenje. Ponašanje . P a n o p t i k o n . trajan u vre­ menu i prostoru i sposoban da se od­ upre i održi uprkos povremenim izazo­ vima (feministička teorija). radnicima s kojima ih proizvode i spo­ sobnostima koje bi potencijalno m o ­ gli da razviju (Marks). Percepcija . rezidualna kategotija kapitalističke svetske ekono­ mije koja obuhvata skup regiona koji se nalaze između centra (eksploatatora) i periferije (eksploatisanih).p o Parsonsu. Postizanje cilja — drugi Parsonsov funk­ cionalni imperativ koji se odnosi na potrebu sistema da definiše i ostvari svoje osnovne ciljeve. proizvodima koje proizvode. pojedinci putem čula teaguju na stimuluse koji su povezani s i m p u l s o m ( M i d ) .sistem u k o m e muškarci potčinjavaju žene. Poluperiferija . Politički sistem . Sva­ ki o d tih učesnika ima posebnu ulogu u igri ( M i d ) .druga faza akta. Period igranja . Poststrukturalista . . stvaranje i kontrolisanje novih tehnologija i razvijanje intelektualnih tehnologija koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom. deca se igraju tako što dodeljujti sebi uloge drugih ( M i d ) . Postfordizam . usko povezan s terenskim radom.drugi stadijum u razvoju sopstva.društvo koje karakteriše proizvodnja usluga ume­ sto proizvodnje robe.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Polje .ljudski postupci koji se više ili manje javljaju nesvesno (Veber). Postindustrijsko društvo . kako bi razumeo njihova značenja i motive i posmatrao način na koji oni delaju. sveobuhvatan u svojoj društvenoj organizaciji. To je jedan univer­ zalan sistem.sistem proizvodnje koji je.prvi stadijum u razvoju sopstva. Posmatranje metod. Periferija . postfordističko društvo odlikuje slična vrsta heterogenosti u m n o g i m drugim obla­ stima potrošnje. kao Bur­ dije. dete preuzima ulo­ gu svih onih koji u igri učestvuju. teorijsko znanje umesto praktičnog znanja. O t u đ e n j e — slom prirodne povezanosti ljudi s njihovim prozvodnim aktivno­ stima. za razliku o d fordizma. ali je onda to znanje sjedinio s drugim teorijskim perspek­ tivama. Postmoderna sociologija sociologija koja se nalazi p o d snažnim uticajem postmodernih ideja i koja prihvata ne­ racionalan pristup proučavanju druš­ tva ( B a u m a n ) . kojim simbolički intetakcionista (ili neki drugi sociolog) proučava društvo tako što posmatra šta se u n j e m u dešava. orijentisan na proizvodnju heterogenih. Period igre . Patrijarhat . koji je najpre bio pod uticajem strukturalizma. umesto da preuzima ulogu diskretnih drugih.oblasti kapitalističke svetske privrede koje snabdevaju centar siro­ vinama i koje on uveliko eksploatiše (Volerstin).

pokušaj da se koncept patrijarhata objasni posred­ stvom reformulacije teorije S i g m u n d a Frojda i njegovih sledbenika u psihoa­ nalitičkoj teoriji. Poseban značaj imaju primarne grupe iz perioda mladosti.pitanje kako je u druš­ tvu moguće eliminisati sukob. m o ž d a najvažnije o d svega. M e đ u t i m . Praktična svest .racionalno-legalna vlast legitimise se činjenicom da je vodstvo svoj položaj steklo tako što se pridržavalo niza kodifikovanih pra­ vila i propisa (Veber).p o j a m kojim Gidens označava razvoj rutina koje. Problem poretka . m n o g a o d njih smatramo nepodnoš­ ljivim. Privreda . Jedan o d glavnih pokazatelja da pripadaju spašenima bio je uspeh u poslu (Veber). Pitanje poretka suštinski zavisi o d koncepta društvene kontrole. Predvidivost . Protestantska etika .dugotrajni proces promene na Z a p a d u u manirima i u svakodnevnom ponašanju. o n o što je neka­ da bilo javno. Svako­ dnevno ponašanje koje je nekada bilo 447 prihvatljivo.ideja da su dobra i usluge suštinski isti. Racionalizacija . profit na­ staje o n d a kada broj nagrada (ili njiho­ va vrednost) nadmaši troškove (teorija razmene). Racionalno-legalna vlast . prvenstveno poro­ dica i prijatelji (Kuli).sve ono što je ljudima neop­ h o d n o da bi preživeli i funkcionisali na m i n i m a l n o m nivou u savremenom svetu. ali nisu ni proizvod slobodne volje. sada nas uznemirava ili se možda toga stidimo. Profit . odnosno zajedničkih vrednos