Džordž Ricer

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
Preveli s engleskog jezika Smiljana Skiba i Dušan Pavlović

C/ly>K5EHHi

Izvornik G e o r g e Ritzer

Contemporary Sociological Theory and Its Classic Roots : T h e Basics 2 d Edition
Copyright © 2007, 2003 by The McGraw-Hill Companies, Inc. All rights reserved.

Copyright © J P

Službeni glasnik, 2 0 0 9

www.slglasnik.com Sva prava pridržana

KRATAK SADRŽAJ
Predgovor srpskom izdanju 13 Predgovor autora 25 O autoru 29 1. Uvod u sociološku teoriju 31 2. Klasične sociološke teorije (1) 49 3. Klasične sociološke teorije (2) 89 4. Savremene grand-teorije (1) 111 5. Savremene grand-teorije (2) 173 6. Savremene teorije svakodnevnog života 215 7. Savremene integrativne teorije 263 8. Savremene feminističke teorije (zajedno s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan Nibruk). . 295 9. Postmoderne grand-teorije 339 10. Teorije globalizacije 393 Rečnik Indeks 437 452

DETALJAN SADRŽAJ
PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 13 PREDGOVOR AUTORA 25 O AUTORU 29 1. UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 31 Kako nastaje sociološka teorija 31 Definisanje sociološke teorije 36 Nastanak sociološke teorije: jedno realističnije gledište . 37 Multikulturalna socijalna teorija 39 Pregled knjige 42 Sažetak 46 Literatura za dalje čitanje 47 2. KLASIČNE TEORIJE (1) 49 Emil Dirkem: Od mehaničke do organske solidarnosti. 49 Dve vrste solidarnosti 49 Promene u dinamičkoj gustini 50 Kolektivna svest 52 Krivično i restitutivno pravo 54 Anomija 55 Karl Marks: Od kapitalizma do komunizma 58 Ljudski potencijal 60 Otuđenje 61 Kapitalizam 63 Komunizam 67 Maks Veber: Racionalizacija društva 70 Društveno delanje 70 Ponašanje i delanje 71 Vrste delanja 73 Vrste racionalnosti 76 Protestantska etika i duh kapitalizma 78 Konfučijanizam, hinduizam i kapitalizam 80 Strukture vlasti i racionalizacija 81 Sažetak 87 Literatura za dalje čitanje 88

8

D Ž O R D Ž RlCER -

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

3. KLASIČNE TEORIJE (2) Georg Zimi: Narastajuća tragedija kulture Asocijacija Forme i tipovi Svest Veličina grupe Distanca i stranac Distanca i vrednost Objektivna i subjektivna kultura Podelarada Torsten Vehlen: Sve veća kontrola biznisa nad industrijom Biznis Industrija Džordž Herbert Mid: Socijalni biheviorizam Akt Gestovi Značajni simboli i jezik Sopstvo Ja i mene Sažetak Literatura za dalje čitanje 4. SAVREMENE GRAND-TEORIJE (1) Strukturalni funkcionalizam Funkcionalna teorija stratifikacije i njene kritike Strukturalni funkcionalizam Talkota Parsonsa . . Strukturalni funkcionalizam Roberta Mertona Teorija sukoba Rad Ralfa Darendorfa Vlast Grupe, sukob i promena Opšta teorija sistema Rad Niklasa Lumana Samostvarajući sistemi Diferencijacija Sažetak Literatura za dalje čitanje

89 89 90 90 91 93 96 98 99 100 100 101 102 105 106 107 108 109 113 115 116 111 111 119 122 148 148 151 154 155 155 158 162 170 172

DETALJAN SADRŽAJ

5. SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) Neomarksistička teorija Kritička teorija i pojava kulturne industrije . . . . Od fordizma do postfordizma Proces civilizovanja Primeri procesa civilizovanja Objašnjavanje promena: produženje lanaca zavisnosti Studija slučaja: lov na lisice Kolonizacija sveta života Svet života, sistem i kolonizacija Racionalizacija sistema i sveta života Moloh modernosti Moloh Prostor i vreme Refleksivnost Nesigurnost i rizici Sažetak Literatura za dalje čitanje 6. SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA Simbolički interakcionizam Dramaturgija Dramaturgija Upravljanje utiscima Etnometodologija i konverzacijska analiza Definicija etnometodologije Objašnjenja Neki primeri Ostvarivanje roda Teorija razmene Teorija razmene Džordža Homansa Osnovne propozicije Teorija racionalnog izbora Model u najosnovnijim crtama Osnove društvene teorije Sažetak Literatura za dalje čitanje

173 173 174 185 193 193 196 198 199 200 203 204 205 206 207 209 212 213 215 215 220 221 232 232 234 236 239 240 240 245 251 251 255 258 261

10

D Ž O R D Ž RlCER -

SAVREMENA

SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI

KORENI

7. SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 263 Jedna integrisanija teorija razmene 263 Odnosi razmene i mreže razmene 265 Moć - zavisnost 268 Integrativnija teorija razmene 269 Teorija strukturacije 270 Elementi teorije strukturacije 273 Kultura i dejstvenost 277 Habitus i polje 278 Prevazilaženje subjektivizma i objektivizma . . . . 280 Habitus 282 Polje 285 Sažetak 291 Literatura za dalje čitanje 293 8. SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE (napisano s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan Nibruk) 295 Osnovna teorijska pitanja 296 Savremene feminističke teorije Rodne razlike 301 Rodna nejednakost 303 Rodno ugnjetavanje 309 Strukturalno ugnjetavanje 318 Ka feminističkoj sociološkoj teoriji 329 Sažetak 337 Literatura za dalje čitanje 338 9. POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 339 Prelaz industrijskog ka postindustrijskom društvu . . . 339 Unapređenje veštine upravljanja (i druge grand-teorije) 344 Unapređenje veštine upravljanja 345 Ostale Fukoove grand-teorije 352 Postmodernost kao sazrevanje modernosti 354 Da li se učimo da živimo sa ambivalencijom?. . . 357 Postmoderna etika 359 Uspon potrošačkog društva, gubitak simboličke razmene i rast simulacija 361 Od proizvođačkog do potrošačkog društva 362

DETAUAN SADRŽAJ

1

Smrt simboličke razmene i porast simulacije . . . Potrošačko društvo i nova sredstva za potrošnju Dromologija Feminizam ipostmoderna socijalna teorija Sažetak Literatura za dalje čitanje 10. TEORIJA GLOBALIZACIJE Glavni socijalni teoretičari o globalizaciji Entoni Gidens i „odbegli svet" globalizacije . . . . Ulrih Bek i politika globalizacije Zigmunt Bauman o posledicama globalizacije . . Kulturna teorija Kulturni diferencijalizam Kulturna konvergencija Kulturna hibridizacija Ekonomska teorija Transnacionalni kapitalizam Imperija Politička teorija Ostale teorije Sažetak Literatura za dalje čitanje REČNIK INDEKS

367 374 381 385 388 390 393 397 397 398 400 401 402 407 415 420 420 423 428 433 435 436 437 457

ima i svoje dve krače verzije. Mid i Zimel). postmoderne socijalne teorije (glava 9) i teorije globalizacije (glava 10). . to jest klasičnom sociološkom teorijom. s preko 1. Sociological Theory (sedmo izdanje. neomarksistička teorija (glava 5). (Svi poda­ ci o Ricerovoj produkciji i s najavama budućih izdanja njegovih knjiga mogu se naći na http://www. ona je prilago­ đena studentima kojima je znanje iz sociološke teorije i teorije društvenog ponašanja neophodno.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU Knjiga Džordža Ricera Sociološka teorija i njeni klasični koreni predstavlja jednu od tri autorove verzije pregleda sociološ­ kih teorija koje je napisao od kraja 1980-ih godina. a druga verzija je ova knjiga. Veber.500 strana. 2007). Ta trilogija. inte­ grativne teorije (glava 7). ali sada žele (ili moraju) da ih sagledaju iz jednog teorijskog ugla. Contemporary Sociological Theory (sedmo izdanje objavljeno 2007) i Postmodern Social Theory (prvo izdanje izašlo 1997).) Sociološka teorija i njeni klasični koreni namenjena je prven­ stveno studentima početnih godina fakulteta koji su već uvedeni u sociološke koncepte i probleme. iako sociologija nije glavni predmet njihovog izučavanja. ona u origi­ nalu ima 315 strana (drugo izdanje objavljeno 2007).com. stavljajući naglasak na globalizovano društvo potrošnje i njegove posledice po društveno ponašanje i obrasce društvene interakcije. Pored toga. Marks. a glave 4-10. Vehlen. Najsveobuhvatnija je trilogija koju čine: Classical Sociological Theory (peto izdanje 2007). Osim toga. Tu su predstavljeni funkciona­ lizam. ima 800 strana. teorije svakodnevnog života (glava 6).georgeritzer. Ricer poku­ šava da izloži najvažnije savremene sociološke teorije. Ricer je glave 2 i 3 posvetio klasičnim sociološkim teore­ tičarima (Dirkem. teorija sukoba i sistemska teorija (glava 4). Ricerova Sociološka teorija karakteristična je po tome što ima jednu ideju vodilju koja prožima celu knjigu. feminističke sociološke teorije (glava 8). Obimnija verzija. savremenim teoretičarima. on savremene teorije želi da poveže s njihovim klasičnim korenima.

o kojima govori u glavama 4-6. Danas najveći broj teoretičara funkcioniše unutar paradigme koja se može nazvati integrativnom ili sintetičkom. Od kraja 1970-ih godina u sociološkoj teoriji nastaje jedan novi trend po kome je i aktere i strukture nužno uzeti podjedna­ ko ozbiljno. sistemsku teori­ ju. ako ni zbog čega drugog. prava je šteta što se u ovoj glavi nije našlo mesta za „strogi program" kulturne socio­ logije Džefrija Aleksandera koji na kulturu gleda kao na zasebnu promenjivu kojom objašnjava društvene promene i društveno ponašanje. S obzirom na to da je feministička sociološka misao u našoj sociologiji do sada bila zapostavljena. sve više pred­ stavljaju inspiraciju. Čini se da je njihov glavni nedostatak jed­ nostranost u insistiranju na akterima ili na strukturama čemu je.14 D 2 0 R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Iako Ricer funkcionalizam. morfogenetski pri­ stup Margaret Arčer i sociološka teorija Pjera Burdijea. S obzi­ rom na to da i Arčer i Burdije kulturi pripusuju važno mesto u reprodukciji i elaboraciji društvenih odnosa.kul­ turni. teorija strukturacije Entonija Gidensa. Ricerov udž­ benik bi. ubraja u savremene teorije. funkcionalisti su potpuno zanemarivali delovanje pojedinaca van onoga što društvene strukture „propisuju". Prema tome. mogao biti vredan zbog toga što je feminističkoj sociološkoj teoriji posvećeno čitavo poglavlje. uzgred. institucionalni. interaktivni. Glava 8 posvećena je feminističkim pogledima na sociološ­ ku teorijsku misao. može se reći da izlaganje savremene teorije počinje tek od glave 7 u kojoj se izlažu teorija razmene Ricarda Emersona. dramaturgiju i etnometodologiju. kao i one klasične. Glavni feministiki teorijski pristupi koji su ovde izloženi . biološki. ali ključna vrednost ove glave jeste u otkrivanju . danas ih sve manje socioloških teoretičara koristi. teoriju sukoba. kao i teorija intersekcionalnosti . Ova glava ukazuje na to da više nije moguće promi­ šljanje bez pokušaja integracije makronivoa i mikronivoa (kako su to pokušavali funkcionalisti ili etnometodolozi). već da savre­ mena sociološka teorija mora biti objedinjujuća. li­ beralni.ukazuju na multidisciplinarnost fe­ minističke misli. dok su etnometodolozi tvrdili da društeni poredak ne postoji. fenomenološki. sociološka teorija sklona od samog početka. Na primer. Te teorije. radikalni i socijalistički feminizam. psihoanalitički.

. Ako ovaj udžbenik imalo doprinese tome da se nove generacije studenata odškoluju a da pri tome ne izgrade otpor prema postmodernističkoj misli. i • kulturna hibridizacija (po kojoj svet sve više predstavlja hibridan spoj različitih kultura). Mišela Fukoa i Zana Bodrijara. s pravom) prema postmodernistima i njihovom načinu teoretisanja. i porast potrošnje . Konačno. Osim toga. U glavi 9 predstavljeni su najvažniji postmoderni socijalni teoretičari počev od Danijela Bela. Ricer izlaže različite teorijske pristupe globalizaciji.utiču na društvene odnose i društvenu organizaci­ ju. čime se otvara pitanje položaja žena u njima. iako je svoju najvažniju knjigu Virilio objavio još 1977. što povećava šanse za globalni sukob). Budući da dobar deo ovdašnje društvene (ne samo sociološ­ ke) akademske zajednice ima veliki otpor (ponekad. to bi se već moglo smatrati njegovom priličnom vrednošću. u 10.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 15 niti koja objedinjuje sve feminističke teorije čiji je cilj dovođenje u pitanje postojeće društvene strukture. po prvi put se u jednom sociološkom udžbeniku na srpskom jeziku pojavljuje i dromologija Pola Virilija. do sada uglavnom nepoznata domaćoj akademskoj zajednici (izuzev teo­ retičarima filma). Ova glava ima za cilj da pokaže kako tri glavne karakteristike savremenog postmodernog druš­ tva . Pitersena.s obzirom na to da je pisana na jedan jasan i nepretenciozan način. što inače nije karakteristika nepotrebno zamršenog i pompeznog stila mnogih postmodernih mislilaca (uključujući tu i neke naše) .preporučuje upravo onim društvenjacima koji su oduvek gajili odbojnost prema postmodernizmu. društvo nadzora i kontrole. prema podeli koju Ricer preuzima od Jana N. ova glava se . srž glave čine kulturne teorije globalizacije koje se. godine. preko Zigmunta Baumana. Iako se izlažu različite teorije (političke i ekonom­ ske). glavi.moralni relativizam. mogu razvrsta­ ti u tri grupe: • kulturni diferencijalizam (po kome se svet sve više kul­ turno razlikuje. • kulturna konvergencija (po kojoj svetske kulture sve više liče jedna na drugu).

pri čemu se prvi deo reči grobalizacija izvodi od engleske reči growth. dakle. da li se savremeni svet sve više glokalizuje ili globalizuje. te da globalizacija izaziva specifične lokalne reakcije oda­ kle nastaju posebne hibridne forme koje se odupiru homogeni­ zaciji. (Kulturna hibridizacija se oslanja na postmodernu soci­ jalnu misao. ukoliko se društvo grobalizuje. najvažnija su poslednja dva procesa. u smislu teorijske rasprave. Ukoliko se glokalizuje. Osnovna tvrdnja zastupnika glokalizacija i kulturne hibridzacije jeste da je svet pluralizovan. onda znači da teza o kulturnoj konver­ genciji nije tačna.) Hibridizacija i glokalizacija nastaju kao posledica mešanja globalnog s lokalnim. Ricer koncept mekdonaldizacije tek odnedavno vezuje za globalizaciju. a kulturna hibridizacija na konceptu glokalizacije. dok je na početku (prvo izdanje knjige o mekdonaldizaciji društva pojavilo se 1996. U skladu s konceptualnim aparatom koji je razvio u knjigama McDonaldization of Society i Globalization of Nothing. Teza za raspravu je. go­ dine) mekdonaldizacija bila razdvojena od globalizacije. pa je stoga za razumevanje tog procesa od značaja razumevanje postmodernih socijalnih teorija koje Ricer izlaže u glavi 9. kulturna konvergencija počiva na konceptu grobalizacije (spoj privrednog rasta i globalnog rasta. Analizom tih procesa. a sve više na raspravu o tome u kojoj meri potrošačka kultura menja društvene strukture i svet u kome živimo. sve manje usredsređena na problem prevazilaženja dihotomije strukture i dejstvenosti (glava 7).16 DžORDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Za Ricera. Tako nastaje mešavina koju nazivamo glokalno (spoj globalnog i lokalnog). Grobalizacija počiva na fenomenu eksplozije po kome kapitalizam ima neprestanu tendenciju širenja i rasta. Radi se o originalnim konceptima mekdonaldizacije i globalizacije niče­ ga. što znači rast). Ricer implicitno pokazuje kako je savremena sociološka teorija. da su najvažniji akteri lokalni akteri. Po sopstvenom priznanju. već je na delu kulturna hibridizacija. Nasuprot tome. Ricer se više bavi silama koje stvaraju konvergenciju kultura. odnosno procesa u kome jedno implodira u drugo. onda se pre može govoriti o procesu kulturne konvergencije. a ne o kulturnoj hibridizaciji. I obrnu­ to. Glavna . Kulturna konvergencija počiva na konceptu grobalizacije.

Ukazivanjem na rasprostranjenost takvih „sadržaja" koji se lako * Ironično.* Po Riceru.zdravstvo. . politiku itd. godine. predvidivost i kontrola) na kojima počivaju velike privredne korporacije. već mnoge druge usta­ nove društvenog života u kojima organizacije igraju važnu ulo­ gu . Ljudi sve više konzumiraju proizvode koji nisu stvari {nonthings). Kao da je reč o čita­ vom timu autora. sve više zahvataju ne samo privredni sistem. Njih im prodaju neljudi {nonpeople). Ako čitate novine u kojima je. poput Mekdonaldsa. to rade na nemestima {nonplaces) kroz neuslugu inonservice). informišete se iz mekdonaldizovanih medija. već se preliva i u druga društva. Ako gledate tele­ vizijski program na kome se nude zabavne i kulturne emisije u kojima nema kreacije. to znači da se prvenstveno hranite u mekdonaldizovanim restoranima koji su dehumanizovali obrok. zapravo. na njegovom veb sajtu moguće je naći spisak s godinama kada će izaći naredna izdanja njego­ vih knjiga. a da ni jednom niste porazgovarali s profesorkom makar o jednoj temi koja vas je šire interesovala. zabavu.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 17 ideja koncepta mekdonaldizacije jeste da se pokaže kako prin­ cipi (efikasnost. a ne samo o jednom čoveku. treće izdanje knjige čiji prevod držite u rukama trebalo bi da se pojavi 2010. svaka je doživela nekoliko izdanja. mekdonaldizacija postaje sve više globalni feno­ men: ne samo da se iz privrede preliva u druge oblasti društvenog života. religiju. Ako ste primetili da vaš lekar nema vremena da vam posveti dovoljno pažnje (čak i ako odete kod privatnika i platite mu za njegovo vreme). obrazovanje. Slično je i s globalizacijom ničega. u četiri godine studiranja nikada ništa nije šire zainteresovalo). na neki način i sam Džordž Ricer predstavlja verovatno najmekdonaldizovanijeg sociologa današnjice: svaku od svojih knjiga re­ dovno ažurira. Na primer. obrazaca i zalaženja u ljudsku intimu. isplativost. ali ima mnogo fraza. gledate mekdonaldizovane medije. to znači da ste studirali na mekdonadizovanom fakultetu. jer profesorka nema vremena da se posveti svakom ponaosob (ili ako vas. Ako ste primetili da više ne uživate u obrocima. Sadržaj glavnih globalnih proizvoda koji se ubrzano šire po svetu jeste ništa. to je zato što je čitavo zdravstvo sve mekdonaldizovanije. kulturu. da bi razumeli o čemu se radi dovoljno pročitati naslove i zaglavlja ili eventualno kratak tekst koji sledi. Ako ste ekspresno završili fa­ kultet.

godine. godine. ali bez kojih život nije moguć. Četiri principa na kojima počiva mekdonaldizacija guraju organizacije ka sve većoj iracionalnosti. a potom u glavi 9 pokazao kako se postmoderna misao oslonila . Međutim. Ricer podupire svo­ ju tezu o kulturnoj konvergenciji. Umesto da nam služe. one se ponašaju kontraproduktivno. glava 3).) Ricer joj je posvetio dobar deo glave 3. socijalnom biheviorizmu (Mid.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I KORENI globalizuju jer ih svako može lako razumeti. u glavama 2 i 6). Tako u glavi 3 po prvi put u jednom udžbeniku socioloških teorija (ako se izuz­ me jedan paragraf u udžbeniku Jože Goričara. Recimo.do gvozdenog kaveza. a druga gvozdeni kavez racionalizacije. # # * Navedene savremene teorije imaju svoje „klasične korene" (teorije koje Ricer izlaže u glavama 2-4). odnosno proizvode suprot­ no od onoga što bi trebao da proizvode. Članovi savremenog društva zarobljenici su organizacija koje ne rade u njihovu korist. Ricer posebnu pažnju poklanja onim klasičnim teorijama koje veću ulogu daju mehanizmima kulturne repro­ dukcije na kojima nastaje društvo potrošnje. o kome će biti reči kasnije) nalazimo jednog klasika koji je neobično važan za razumevanje savremenih socioloških teorija kakve su Burdijeova ili Bodrijarova a koje akcenat stavljaju na razliku (distinkciju) i potrošnju. orga­ nizacije nam svaki dan predstavljaju sve veći problem. kao i interpretativnoj sociologiji (Veber. Iracionalnost raci­ onalnosti i gvozdeni kavez racionalizacije predstavljaju deo naše svakodnevice koje vredi izučavati i u čemu sociološka teorija može da pomogne.18 DžORDŽ RlCER . Mekdonaldizacija ima dve posledice koje radikalno menjaju društvene odnose: prva je iracionalnost racionalnosti. teorije integracije (ili sinteze) aktera i struktura iz glave 7 imaju svoje temelje u funkcionalizmu (Dirkem i Parsons. Radi se o Teoriji dokoličarske klase Torstena Veblena. To nas vodi do druge posledice . dramaturgija i etnometodologija. u glavama 2 i 4). (Ta knjiga izašla je 1899. a u Srbiji je doživela svoje reizdanje 2008. Vrednost Ricerove knjige jeste u tome što ona uspeva da povuče paralelu između njih.

ne­ dostaje jedan pregled koji bi izložio savremenu sociološku teori­ ju. Ricerov udžbenik nema za cilj da klasifikuje različite sociološke pravce. kako je Veber već tada primećivao otvorio put ka iracionalnosti racionalnosti. kao pravi „proroci" savremenog društva izdvajaju se još Veber i Markuze. jesu evolutivne teori­ je od kojih se u poslednje vreme posebno izdvaja sociobiološka teorija koja. prilikom objašnjenja društvenog ponašanja. iz svake klasič­ ne teorije izdvaja samo ono što je bitno za razumevanje današnjnice. iako su zbog dužine udžbenika morali da se pomenu samo oni najvažniji. što je koncept na kome Ricer te­ melji svoju teoriju o mekdonaldizaciji društva (glava 10).PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 19 na Veblenovu ideju upadljive potrošnje po kojoj ljudi ne kupuju dobra da bi preživeli. pridaje značaj ljudskim emocijama. Tako je Veber u glavi 2. a ne za njega. Slič­ no je i s Herbertom Markuzeom. izvučen je samo koncept jednodimenzionalnog društva i naglašen značaj tog koncepta za savremeno društvo i društvenu iracionalnost. Osim Veblena. predstavljen kroz koncept „gvozdenog kaveza raciona­ lizacije" koji je.) Jedan važan skup teorija koji se ne nalazi ni u ovom udžbeniku ni u trilogiji. uprkos pro­ gresu oličenom u idejama francuske buržoaske revolucije. povezao je s klasičnim korenima. teorije koje ovde nedostaju ne pominju se ni u njegovoj trilogiji koja je pet puta obimnija. već da bi se razlikovali od drugih. u načelu. u kojoj postoji nekoliko pregleda socioloških teorija. čini se da je način na koji je ogranizovano savremeno društvo sve iracionalniji: ono je sve više usmereno protiv čoveka. (Doduše. U glavi 10 nedostaje koncept diznizacije društva. Konačan zaključak mogao bi da bude sledeći. između ostalog. Uprkos velikim ideologijama i grandi­ oznim metanarativima koji su slavili ljudski razum. Ipak. Veblenov slučaj pokazuje da Ricer. a studentima istovremeno . Za razliku od ranih udžbenika socioloških teorija štampanih na srpskom jeziku. njegov udžbenik obuhvatio je najveći broj savremenih teorijskih pravaca. sociološka teorija Remona Budona. *** Zašto je ovaj prevod bio potreban? Akademskoj zajednici u Srbiji. a u glavi 6. Umesto da se izlaže celokupna Markuzeova ili neomarksistička misao.

Barns pod nazivom Uvod u istoriju sociologije (BIGZ. 1982). ali takođe studente upo­ znaje s nekim ranim savremenim teorijama . godine u izdanju Izda­ vačke knjižarnice Gece Kona. onda su to Veberova sociologija i funkcionalistička sociologija. Prvi je štampan 1932.pogotovo teorijom razmene i teorijom racionalnog izbora (glava 6) koje najveći deo domaće sociološke zajednice zbog metodološkog individualizma sistematski izbegava od 1967. funkcionalizma. uspeo je dosta vesto da izbegne dogmatski pristup sociološkoj teoriji na nači koji nikada nije pošao za rukom domaćim au­ torima koji su se bavili istorijom političkih teorija. dok se kod Barnsa ne pominje funkcionalizam. Sledeći poznati pregled preveden na srpski jezik priredio je Hari On je pisan tokom Drugog svetskog rata. U njemu takođe nala­ zimo pokušaj klasifikacije rane sociološke teorije i obilje teorija. iako pisan u doba kada je marksi­ zam bio jedina ideologija jugoslovenske akademske zajednice. Sorokinova Sociologija pisana je tako davno da se u njoj ne pominje čak ni Maks Veber. Ovaj pregled obuhva­ ta najnoviji razvoj u sociološkoj teoriji. Nešto savremeniji bio je udžbenik Jože Goričara pod na­ zivom Pregled socioloških E. A ako postoje dve klasične teorije bez kojih je nemoguće razumeti savremenu sociološku misao. Do sada je na srpskom jeziku objavljeno nekoliko pregleda socioloških teorija.20 D Ž O R D Ž RICER . Na primer. Goričarov pregled bio je za klasu iznad mnogobrojih mar­ ksističkih udžbenika opšte sociologije u kojima su se delimično . Taj pregled. Te dve knjige korisno su štivo samo za one koji se bave intelektualnom istorijom i istorijom socijalne i soci­ ološke misli. godine kada je Džordž K. ali ništa više od toga. Radi se o knjizi Sociologija: savremeni pravci i teorije Pitirima Sorokina. američkog sociologa ruskog porekla. Radomir Lukić i Juraj Kolaković su u Istoriji političkih teorija (1982). Osim toga. Homans objavio The Nature of Social Science. Sorokinov glavni cilj bio je da napravi jednu klasifikaciju ranih socioloških teorija i pokaže koja od njih je „naučno tačna". odnosno Historiji novovjekovnih političkih teorija: od neposrednih prethodnika do i pravnh teorija (1981) svaku teoriju procenili s marksističkog stanovišta.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I ukazao na vezu između sveta u kome žive i sociološke teorije koja o tom svetu pokušava nešto da kaže.

samo je uslovna. Frojd). Recimo. Savremenost te knjige. Pešić se u svojoj knjizi previše (ponekad i doslov­ toga da mnoge savremene teorije nisu pomenute ni u fusnoti. godine. Zigele. Koje će to teorije biti. Vunt. dok su obuhvaćene mnoge čiji je značaj za savremenu sociološku misao veoma mali (Vord. Studenti socioloških teorija u Srbiji dugo su morali da se oslanjaju na Barnsov ili Goričarov udžbenik misleći pri tom da je funkcionalizam poslednja reč u sociološkoj teoriji. što znači da je svaki teoretičar dobio po dve stranice u prošeku. koji svoju Istoriju izdaje pola veka posle prvog izdanja Veblenove Teorije dokoličarske klase. Teoretičara ima previše: obrađeno je oko 75 imena na 160 stranica. no) oslanja na Barnsov Uvod u istoriju sociologije što je dovelo do To ne uviđa ni Pešić. 1999). Njegova najveća mana sastoji se u tome što se završava funkcionalizmom i što. već da predstavi samo one koji su značajni za teme i probleme kojima se bavi savremena teorija. pa nije ni čudo što Barns. Seler). koji oslonjen na Barnsa. kod Roberta Mertona au­ tor pominje „izvijanje zajedničkog normativnog obrasca" (valjda je hteo da pomene Mertonov koncept anomije?). Gofmanova dramaturgija) javile još 1960-ih godina. veka) bila u ekspanziji. a tekst štur i nepristupačan studentima. Takođe. nikada nije dopunjavan. menja se u zavisnosti od toga u kom pravcu se razvija društvo. ali ne pominje koncept nenameravanih posledica koji je neophodan za razumevanje savremenih integrativnih teorija i koncepta dejstvenosti {agency) koji u njima zauzima važno mesto. nakon poslednjeg izdanja iz 1969. Recimo. neki sociolozi predstavljeni su s manje važnim konceptima i idejama od onih po kojima su prepoznatljivi. propušta da po­ mene čitav niz teorija od kojih su se neke (recimo. Načelno. kako ćemo videti. tu knjigu uopšte ne pominje.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 21 obrađivale sociološke teorije. Za neka imena teško je razumeti kako su se tu našla (Tojnbi. interes za Veblenovu teoriju svakako se nije mogao javiti u periodu kada je svetska privreda (sredinom 20. Svrha pregleda socioloških (ili bilo kojih drugih) teorija nije u tome da on obuhvati sve teoretičare za koje je autor čuo. Ta knjiga je nerazumljiva. „Najsavremenija" teorija . Fon Vize. Prvi savremeniji pregled napisao je Mihajlo Pešić pod nazivom Sociologi­ ja I (Čigoja štampa.

2004). u dve knjige.s obzirom na to da započinje od raspada „ortodoksnog konsenzu­ sa" i pretpostavlja jedno solidno predznanje klasične sociološke teorije (od Konta do Parsonsa) . Tako iz njegove istorije saznajemo da u preteče sociološke misli. Ako se izuzme Burdije. dakle. Isto je s postmodernim teorijama (što je iznenađujuće za Lalmana. početne) faze. jedina savremenija teorija koja se pominje kod Lalmana (iako je prilično loše i nejasno obrađena) jeste Gidensova teori­ ja strukturacije. Mišela Lalmana. godine) nema nikakvu ideju vodilju. Potom je na srpski jezik preveden pregled socioloških teo­ rija. Ivane Spasić (Zavod za udžbenike i nastav­ na sredstva.previše je napredna i obimna . Iako izdata 1999. pojavljuje tek na 50. kao i autor). teorijama kojima su se sociolozi bavili 1960-ih i 1970-ih godina. to jest da odgovori na pitanje šta one mogu da nam kažu o svakodnevnom životu. pod nazivom Istorija socio­ loških ideja (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. O teorijama globalizacije da i ne govorimo. 2004) koji se završava teorijom Pjera Burdijea. stranici. već predstavlja prost pregled različitih socioloških teo­ rija. Jedino delo koje bi se moglo okvalifikovati kao prihvatljiv pregled savremenih socioloških teorija jeste knjiga Sociologije svakodnevnog života. spadaju Džon Lok i Žan-Zak Ruso. kome je posvećeno dovoljno pro­ stora i koji je dobro obrađen (valjda zato što je Francuz. Pešića završava se teorijama postindustrijskog društva. Ona ima jasnu ideju vodilju kojom objedi­ njuje različite teorije izložene u knjizi na isti način na koji to radi i Džordž Ricer. knjiga prof. Zbog čega u knjizi nisu pokrivene teorije koje su se javile krajem 1970-ih i sredinom 1990-ih godina ostaje samo da se nagađa. pri čemu se Kontova teorija. I kod Lalmana ima „padobranaca". Cilj te knjige jeste da sve teorije predstavi iz ugla svakodnevice. kojom današnje istorije socio­ loške teorije obično počinju. jer su postmodernisti uglavnom Fran­ cuzi). ta knjiga . Međutim. i to iz njegove strukturalističke (dakle. osim Aristotela i Platona.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I koja se pominje kod Pešića jeste ona Fukoova. Ni Lalman ni Pešić ne pominju morfogenetički pristup Margaret Arčer. godi­ ne. aktuelnom 1980-ih godina. Lalmanov pregled (objavljen 1993.22 DŽORDZ RICER .

ovo je udžbenik pisan za studente kojima je sociolo­ gija neophodna. Socio­ logija je za najveći broj srednjoškolaca. To se vidi po znanju so­ ciologije koje studenti donesu na fakultet iz srednje škole. Raznolikost savremene sociološke teorije. globalizacija ničega itd. ne vidi se nigde u srednjoškolskom udžbeniku Sociologija za III razred stručnih škola i IV razred gimnazije koji su pisali M. mekdonaldizacija i diznizacija društva. Mitrović i S.odražava se i na to kako se sociološko znanje prenosi u jednoj akademskoj zajednici. društvo nadzora. Nedostatak savremene sociološke per­ spektive i koncepata koji iz nje proizilaze . iako bi u nedostatku udžbenika mogla da posluži i u tu svrhu. svi dosadašnji pregledi socioloških teori­ ja (osim pregleda autorke Ivane Spasić) uglavnom ne pokrivaju teme koje se u ovoj Ricerovoj knjizi koju držite u rukama nalaze u poslednje četiri glave. koja se prepo­ znaje kod Ricera. U njemu se prepoznaje raznolikost teorije koja je posledica raznolikosti društva. . Kako je pomenuto na početku ovog Predgovora. ali nije glavni predmet izučavanja. jedan od najneinteresantnijih predmeta koji danas ima sličan status onom koji je nekada imao marksizam i socijalističko samoupravljanje. Budući da je sociologija obavezan predmet u velikom broju srednjih škola u Srbiji. Jedini skup teorija koji toj knjizi nedostaju jesu teori­ je globalizacije. nije čudo što studenti na prve godine studija dolaze s velikim otporom prema sociologiji i sociološkoj teoriji. (i to onima na višim godinama studija): ona nije pisana udžbenički. ali one opravdano nisu obrađene. daleko od toga da je ovo idealan udžbenik iz istorije socioloških teorija. jer je predmet autorkine knjige sociologija svakodnevnog života u šta teorije globalizacije i ne spadaju. 2000). Ricer je napisao jedan praktičan udžbenik: ono što u njemu možete pročitati zaista se može povezati sa sve­ tom koji vas okružuje. Kako vidimo. Razume se. Od preloma veka objavljeno je nekoliko odličnih udžbenika. Petrović (Zavod za udžbenike i nastav­ na sredstva. blago rečeno. refleksivnost. ubrzanje. priručnika i enci­ klopedija koji bi i te kako mogli da posluže izučavanju sociološke .PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 23 za početni nivo i verovatno je pristupačna samo studentima soci­ ologije. potrošačko društvo.kao što su politika razlike i identiteta.

ipak navodimo da se oni nalaze na stranama 97. Bilo bi dobro da se. 147. 98. kao i Daši Duhaček koja je dala korisne ko­ mentare za prevod glave osam. 120. 363.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I misli. 2005). 343. 271. 347. samo što ih je potrebno prevesti. jul 2009. 2006) i The Structure of Sociologial Theory (sedmo izdanje. 364. Najveći broj tih đela za čitaoce u Srbiji je nedostupan. . Iako će tokom čitanja biti jasno koji su to primeri. I Tarner i Ricer uredili su po jednu značaj­ nu studiju u kojima se sažima sadašnje stanje sociološke teorije: of Sociological Theory (2006). ali i značajniji od ove Ricerove kratke verzije trilogije. 112. U knjizi se nalazi obilje primera i ilustracija koje su prila­ gođene srpskom kontekstu ili potpuno izmišljene kako bi se stu­ dentima tekst još više približio. 2002) autora Džonatana Tarnera. 216. Dobar kandidat za prevod takođe Volf (šesto izdanje. Konačno. Stoga smo smatrali da je celishodnije da se navedu dela koja su objavljena na srpskom ili hrvatskom jeziku. neophodno je zahvaliti se Ivani Spasić koja je pročitala glave 6 i 7 i dala pregršt korisnih sugestija za neka pre­ vodilačka rešenja. u svrhu još boljeg razumevanja sociološke teorije i njenog značaja za razumevanje sveta koji nas okružuje. na srpski jezik prevede i neki od ovih udžbenika. dobar kandidat su i dva izuzetna udžbeni­ ka: The Emergence of Sociological Theory (šesto izdanje. Na kraju svake glave u ovoj knjizi nalazi se preporučena literatura za dalje čitanje. bi mogao biti i Contemporary Tarner Handbook Sociobgical Theory autorki Valas i Još nekoliko tehničkih napomena.24 D Ž O R D Ž RICER . a Ricer Encyclo­ pedia of Social Theory (2002). U originalu se na tom mestu nalaze đela na engleskom jeziku. 289. 365 i 408. 143. Dušan Pavlović Fakultet političkih nauka Beograd. Svi ovi udžbenici daleko su obimniji i složeniji. Pored Ricerove trilogije socioloških teorija. 21. 248 (na dva mesta).

njeno drugo izdanje pretrpelo je neke suštinske promene.feminističku teoriju. U poslednjih nekoliko godina postalo je jasno da je najvaž­ niji napredak u savremenoj sociološkoj teoriji ostvaren upravo na polju globalizacije. moglo bi se čak reći idiosinkratičnu struk­ turu. uvodi čitaoca u jedan od najvažnijih tipova teoretisanja danas . Nadam se da će glava 10 u tom pogledu biti od pomo­ ći. teorijama koje su usredsredene na svakodnevni život (delanje i interakciju). Ona je potpu­ no nova i u njoj se izlaže teorija globalizacije. Glava 8. s njegovim konceptom kapitalizma ili Iako je prvo izdanje knjige Savremeno. Konač­ no. Glave 4 i 5 bave se savremenim grand-teorijama . Glava 6 bavi se mikroteorijama. Prvo izdanje imalo je veoma unikatnu. koju sam napisao s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan Nibruk. teo­ rijama koje pokrivaju velike istorijske periode društvenog razvo­ ja. Prva je vezana za strukturu knjige. Posle kratkog uvodnog poglavlja. čime sam knjigu približio konvencionalnoj strukturi klasičnog udžbenika. ali i nakon toga. teoretisanje o globalizaciji u najboljoj je tradiciji kako klasične tako i savremene teorije (mnogi od velikih socio­ loga . Dve promene se izdvajaju u odnosu na ostale. Glava 7 takode se bavi savremenim teorijama.PREDGOVOR AUTORA ni klasični koreni dobro primljeno. Globalizacija će nastaviti da se širi u godi­ nama koje dolaze i imaće sve veći uticaj na živote studenata dok su oni još uvek na studijama. glave 2 i 3 posvećene su najvažnijim klasičnim teoretičarima i teorijama. sociološka teorija i nje­ . neki su smatrali da je struktura knjige konfuzna. Osim toga. Iako su mnogi predavači i studenti njome bili zadovoljni. U toj glavi izdvojene su teorije koje predstavljaju pokušaj da se integrišu makroaspekti i mikroaspekti sociološke teorije. glava 10 predstavlja novinu u ovom izdanju. Osećao sam da je stoga neophodno da se napiše posebna glava o teorijama globa­ lizacije. Zbog toga sam u ovom izdanju preuredio sadržaj (dok je najveći deo materijala ostao isti). Glava 9 usredsreduje se na postmodernu teoriju.teorijama velikog obima.poput Karla Marksa. tj. tj.

Herberta Markuzea i Džordža Ricera. Funkci­ je društvenog sukoba. „Holivudski blokbasteri" (glava 5). „Al-Džazira i globalizacija" (glava 10). Uistinu. Niklasa Lumana. „Da li smo postali opsednuti sobom?" (glava 3). s njegovim konceptom racionalizacije . „Polje visokog obrazovanja u Americi da­ nas" (glava 7). navikli da ih vrednujemo po drugim teo­ retskim doprinosima). To njihove teorije svrstava u red najznačajnijih socijalnih i socioloških teorija. pored okvira u kojima se predstavljaju bio­ grafske i autobiografske skice i ključni koncepti.) . „Teri Sijavo" (glava 8). Zigmunt Bauman i drugi) bavili su se upravo globalizacijom u svojim poslednjim radovima. Osim novih okvira. pogotovo one koje se tiču aktuelnih tema: „Da li Marksova teorija ima bilo kakav značaj za postkomunistički svet?" (glava 2). septembar 2001. inspiriše da promislimo o fenomenu koji u savremenom društvu ima veliki značaj. Konceptualni doprinos Carlsa Hortona Kulija i Stigma. (Svi ovi koncepti takođe mogu da se nadu na dnu svake stranice na kojoj se koncept prvi put pojavljuje. iz ugla teorije koja je obrađena u toj glavi. U ovom izdanju se. većina današnjih velikih imena u sociologiji (Entoni Gidens. Eksploatacija. godine i stigmatizacija muslimana" (glava 6). Ima i nekoliko novih okvira pod nazivom „Ključni koncepti". Situacija idealnog govora. posebno naglašavam one koji su novi u ovom izdanju. Definicije situacije. nalaze i okviri s primerima primene socioloških koncepata na savremeno društvo. Svaka glava (osim prve) završava se temom koja ima za cilj da nas. Rizično društvo. iako smo mi. izvršene su neke izmene u drugim tipo­ vima okvira. u šta spadaju: Vrste samoubistava.26 D Z O R D Ž RICER . Osim toga.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I Maksa Vebera. ako govorimo o savremenim teo­ retičarima. U ovom izdanju mogu se naći nove biografske i au­ tobiografske skice Zigmunta Baumana. Ralfa Darendorfa. „Porast nadzora nad našim svakodnevnim životom" (glava 9).mogu se po današnjim kriterijumima svrstati u teoretičare globalizacije. čitav niz novih termina dodat je u Rečnik koji se nalazi na kraju knjige. „Da li je 'Rat terorizmu funkcionalan?' (glava 4). Iako su svi okviri važni. Teoretičari koji se bave globalizacijom bave se jednim od najvažnijih problema današ­ njice. „11. Prostor. naravno.

.PREDGOVOR AUTORA 27 Sažetak poglavlja nalazi se na kraju svake glave i pokriva naj­ važnije tačke izložene u njoj. Knjizi je dodat jedan broj teorija (glava 10) koje su postale po­ pularne u oblasti sociologije u poslednjih nekoliko godina. Drugi je da se izvrši ažuriranje sadržaja knjige. Cilj ovog novog izdanja jeste dvostruk. Na kraju svakog poglavlja nalazi se kratak spisak literature za dalje proučavanje. Prvi je da se struktu­ ra knjige preuredi kako bi se studentima i predavačima olakšalo njeno korišćenje. Da bih izbegao prekide toka narativa. u tekstu sam namerno izostavio citate i fusnote.

a samo knjiga Mekdonaldizacija društva preve­ dena je na više od 12 jezika. i nagrada za izuzetan doprinos predavanju koju dodeljuje Američko sociološko udruženje. Objavio je nekoliko udž­ benika za poznatu izdavačku kuću Makgro-Hil (McGraw-Hill). Moderna sociološka te­ orija i Sociološka teorija (sva tri udžbenika imala su po šest-sedam ciologija: multiplikovana paradigma nauke i Metateorije u sociolo­ izdanja). a bio je i kourednik Handbook of Social Theory. a druga se odnosi na primenu teorije na društvo. Njegove knjige prevedene su na preko 20 jezika. se pojavilo peto izdanje). drušvene teorije. posebno na oblast potroš­ nje. Očaravanje raščaranog sveta i Globali- Uredio je i dvotomu Enciklopediju ureduje Enciklopediju sociologije. kao i Odeljenja za organizaciju i profesiju. medu kojima su Klasična sociološka teorija. njegove knjige koje se bave metateorijom — So­ giji. Potom. Od važnijih nagrada koje je dobio mogu se izdvojiti počasni doktorat Univerziteta La Trob u Australiji. a njegove najvažnije knjige o primeni društvene teorije na savremeni svet i društvo jesu Mekdonaldizacija društva (nedavno zacija ničega. Jedna je teorijska. Uredio je i Blackwell Companion to Major Social Theorists. Bio je predsednik Odeljenja za teorijsku sociologiju Američkog sociološkog udruženja. Izdavačka kuća Sejdž (Sage Publications) objavila je njegova novija dela u dve knjige. a trenutno .O AUTORU Džordž Ricer uvaženi je profesor na Univerzitetu Meriland u Sjedinjenim Američkim Državama. Tom temom više se bavio kao osnivač i urednik lista Journal of Consumer Culture.

na primer. rade upravo takve stvari . Te teorije bave se društvenom realnošću i društvenim odnosima kao što su. Na osnovu takvih spekulacija možemo razviti teoriju o na­ šim roditeljima (recimo. između ostalog: ličnosti naših roditelja i na­ čin na koji ličnosti utiču na međusobne odnose. a njihove teorije bave se društvenom realnošću i društve­ nim odnosima. o timu za koji navijamo (verovatno neće osvojiti prvenstvo zato što mu nedostaje dobar timski rad ili dobar trener) ili o mogućnostima rata (Kina neće napasti Tajvan jer rat bi mogao da ugrozi privredni razvoj Kine).GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU Kako nastaje sociološka teorija Definisanje sociološke teorije Nastanak sociološke teorije: jedno realističnije gledište Pregled knjige Sažetak Literatura za dalje čitanje Svakodnevno teoretišemo o savremenom svetu (kao i o mno­ gim drugim prirodnim i natprirodnim pojavama). takođe. timski rad i spo­ sobnost osvajanja prvenstva. Naravno. KAKO NASTAJE SOCIOLOŠKA TEORIJA Socijalni teoretičari. Možemo.oni spekulišu i razvijaju teorije. Možemo. oni se dobro slažu u braku jer su slični). priroda kineske države i odnos Kine i drugih nacija u dobu u kojem se pojedinačni privredni sistemi sve više prepliću stvarajući jedan globalni privredni sistem. postoje mnoge razlike između svakod­ nevnog teoretisanja i onog kojim se bave društveni teoretičari: . uključujući i one o kojima će biti reči u ovoj knjizi. Na teoretisanje nas najčešće navodi razmišljanje o nekom društvenom problemu. da razmišljamo o odnosu naših roditelja ili o šansama tima za koji navijamo da osvoji prvenstvo. da procenjujemo da li će Kina izvršiti vojnu invaziju na Tajvan.

ali ti podaci prikupljeni su na jedan nesistematičan način i nisu obimni kao podaci kojima raspolažu teoretičari. socijalni teoretičari objavljuju svoje teorije (neki od glavnih primera takvih radova biće predmet upravo ove knjige). Osim toga. koji imaju slobodu da ga kritikuju i ukazu na njegove slabe tačke. to je stoga što su oni sposobni da se oslone i nadovežu na ideje koje su drugi. za razliku od običnih ljudi koji verovatno spekulišu o mnogo užim. socijalni teoretičari ne razmišljaju (barem ne profesionalno) o odnosima svojih roditelja. Obični ljudi možda imaju pristup nekim podacima kada teoretišu. socijalni teoretičari. svom omiljenom timu ili nekom pojedinačnom druš­ tvu ili naciji kao o pojedinačnim slučajevima. Socijalni teoretičari obično teoretišu na jedan disciplinovaniji i samosvesniji način od običnih ljudi u svakodnev­ nom životu. Prak­ tično. 3. socijalni teoretičari često upotrebljavaju baze podataka koje su sakupili oni sami ili neko drugi. uobličili pre njih. dok najveći broj običnih ljudi stvara teorije bez oslanjanja na bilo čiji prethodni rad. Da para­ fraziramo Isaka Njutna i sociologa Roberta Mertona: ako socijalni teoretičari razvijaju bolje teorije. i često čak ve­ oma ličnim problemima. Rigoroznost procesa u kojem vaš rad evaluiraju (procenjuju) neki drugi teoreti­ čari. 4. da se upotre­ bljavaju kao osnova empirijskog istraživanja koje će kasnije koristiti neki drugi teoretičari itd. 2. 5.32 DZORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 1. Teoreti­ čari razmišljaju o širokom spektru društvenih problema na jedan obuhvatniji način. svi socijalni teoretičari pažljivo proučavaju dela svojih prethodnika. dovodi do toga da se slabo razvijene ili nekoherentne teorije izbace iz upotrebe ili nikada i ne objave. da postanu predmet javne rasprave. Za razliku od običnih ljudi. Socijalni teoretičari obično teoretišu oslanjajući se na radove teoretičara koji su radili i stvarali pre njih. Najvažnije od svega. One mogu da se analiziraju kritički. Pojasnimo to na tri navedena . Te baze podataka govore nam nešto o društvenoj realnosti ili o odnosima kojima hoćemo da se bavimo.

čak i verovatno. otvara jednu dilemu. kada razmišlja o svojim roditeljima. Slično tome. Iako društveni teoretičari razmišljaju u opštim crtama. smestiti u jedan širi društveni kontekst. Konačno. Drugim recima. razlikovaće se od socijalnog teoretičara koji će se baviti pitanjem da li su odnosi tokom takmičenja na tom šampionatu pravedni. ako se uzme u obzir to da sportisti zarađuju velike svote novca i da novac ima veliki uticaj u savremenom sportu. biti pristrasna? Loše iskustvo koje je teoretičar imao kao dete u svom domu ili u braku. mogu da navedu sociologe da teoretišu o opštem problemu savremene porodice i o problemima s kojima se ona suočava u savremenom društvu. ma koliko bio ličan. veka. umesto da teoretiše o Kini. on će predmet svog razmišljanja. on može da stvori jednu pogrešnu ili iskrivljenu sliku porodice. socijalni teoretičar će najverovatnije razmišljati o Kini kao primeru savremene nacionalne države u eri glo­ balnog kapitalizma (vidi glavu 10). hoće li to iskriviti teori­ ju. da li će teorija.UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 33 primera. to ne znači da su pitanja kojima se oni bave isključivo od akadem­ skog interesa. Najbolje sociološke teorije često proističu upravo iz dubokih ličnih interesa teoretičara. ta pitanja su odabrana često upravo zbog toga što su teoretičari za njih zainteresovani lično. To je svakako moguće. Predrasude . recimo prirodi brač­ nih odnosa na početku 21. usled uticaja ličnog iskustva. ali teoretičari moraju da pokušaju da ličnu perspektivu i predrasude drže po strani i ne dozvole im da utiču na teoriju. U stvari. nužno razmi­ šljati o jednom opštijem problemu. Problemi i napetosti u bračnim odnosima njihovih roditelja. Za razliku od običnog čoveka koji će verovatno spekulisati o odnosu svojih roditelja. Takvo isku­ stvo može teoretičara da odvede u pravcu oštre kritike koncepta nuklearne porodice. može ga navesti da pristrasno sagleda probleme s kojima se savremena porodica suočava. socijalni teoretičar će. To. odnosno zato što ona imaju veliku važnost za njihove lične živote. ili čak njiho­ vim sopstvenim. Kao rezultat toga. međutim. običan čovek koji razmišlja o šansi njegovog tima da osvoji šampionat. Ako najbolja teorija proizilazi iz snažnog ličnog interesa.

Drugi će misliti da treba istraživati svakodnevni ži­ vot prosjaka i prostitutki. postojao između ponašanja na kraljevskom dvoru i takvog prostodušnog ponašanja kao što je kopanje nosa za stolom. Moguće je teoretisati o bilo kom aspektu društvenog sveta.34 D Ž O R D Ž RICER . Neki treći. od najuzvišenijeg do najprizemnjeg. jaka lična oseća­ nja mogu pozitivno da utiču na sociološku teoriju. veka. protivteža je pronađena u činjenici da su ga ta osećanja odvela do moćne teorije dinamike kapitalizma. može biti predmet društvene teorije. ja sam napisao nekoliko radova o fenomenima kao što su restorani brze ishrane. Neki će smatrati da je najvažnije objasniti ponašanje kraljeva i predsednika. u periodu između 13. Sociolozi teoretišu o pojavama o kojima očekujemo da teoretišu (politika. Sociolozi koji imaju snažna osećanja o svojoj porodici ili bilo kojoj drugoj temi u so­ ciologiji verovatno će predano raditi na toj temi i osećati nekakvu unutrašnju potrebu i energiju da pruže teorijske uvide u taj pro­ blem. često najbolji socijalni teo­ retičari. kao i o mnogim pojavama koje nas iznena­ đuju. Istina je da su ta osećanja zaslepela Marksa. na mnogo načina predstavlja jednu od najboljih u istoriji socijalne teorije. To što imamo jaka osećanja prema nekom problemu pred­ stavlja snažan motiv za stvaranje teorije. i 19. kao i oni koji njihove teorije čitaju. u ovom udžbeniku na nekoliko mesta pominjem Karla Marksa (1818-1883) i njegov pionirski rad o kapitalizmu (vidi glavu 2). Marksova teorija kapitalizma. porodica). Ali. Svaki sociolog ima svoju omiljenu temu i smatra da je baš ono čime se on bavi važnije i interesantnije od neke druge teme. koji zbog njih nije mogao da vidi neke od dobrih strana kapitali­ stičkog sistema. Na primer. odnosno o kojima nikada nismo razmišljali. Svaki aspekt društva. Ona je upravo bila motivisana Marksovim snažnim osećanjima o kapitalizmu i teškoj pozi­ ciji radnika u njemu. moraju biti svesni kada pokušavaju da raz­ mišljaju teorijski. Norbert Elijas (1897-1990) bavio se odnosom koji je. duvanje nosa ili puštanje vetrova (vidi glavu 5). . biće privučeni odnosima između uzvišenog i prizemnog ponašanja. Analizirajući svakodnevno i prostodušno ponašanje. Dokle god se pristrasnost drži po strani. Na primer. kreditne kartice i tržni centri.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I predstavljaju sveprisutnu opasnost koje teoretičari.

a svaki od tih odnosa povezan je s drugim društvenim odnosima. takode. ovde uopšte neće biti razmatrani. to što ste socijalni teoretičar neće automatski značiti da ste sposobni da proizvedete visokokvalitet­ ne teorije. Razlog za to je što neke od tih teorija nisu izdržale test vremena . praksa kopa­ nja nosa za stolom. zbog čega su morali da povedu računa o tome kako će njihovo ponašanje uti­ cati na običan svet. nema suštinske razlike između profesionalnog i svakodnevnog teoretisanja. nakon što pročitate ovu knjigu. Svaki društveni čin po tom gledištu predstavlja deo društvenog odnosa. Socijalni mislioci mogu da se fokusiraju na posebne tipove ponašanja zato što smatraju da su oni važni i interesantni. On je smatrao da je društvo sastavljeno od beskrajnog niza druš­ tvenih odnosa (vidi glavu 3). Otuda. to ponašanje pronašlo je svoj put medu niže slojeve društva. dok ra­ dovi mnogih socijalnih teoretičara. Ali to. vi postaje­ te socijalni teoretičar. Iako postoji procep između socioloških teorija koje će biti predstavljene u ovoj knjizi i teorija koje stvaramo svaki dan. Ako. svaki dati čin ili odnos može predstavljati način pomoću kojeg se može steći uvid u to kako funkcioniše celina društva. Vaš prvi napor verovatno neće biti onako dobar kao teorije o kojima ćemo govoriti u ovoj knjizi. prostudirate prethodna teoretisanja i potom teoretišete na jedan sistematičniji i organizovaniji način o opštim društvenim pitanjima. gledanja u maramicu nakon duvanja nosa i zvučnog i javnog puštanja vetrova polako gasila. Naravno. mogu da rade zato što im je tako lakše da steknu uvid u društvene odnose. Ideju je prvi izložio Georg Zimi (1858-1918). od kojih su neki bili veoma poznati u vreme kada su pisali. To je povezao s promenama u ponašanju na kraljevskom dvoru što se kasnije raširilo medu običnim svetom. Naposletku.UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 35 on je došao do zaključka da se. Ljudi su prestali da kopaju nos za stolom ili da zvučno puštaju vetrove pred drugima (iako ima pojedinaca koji to i danas rade). U osnovi. pripadnici kraljevskog dvora postali su zavisni od sve šireg kruga ljudi. Tako je Zimi izabrao novac i od­ nos baziran na novcu kao poseban vid odnosa koji mu je pomo­ gao da izvede zaključke o celovitosti modernog društva. tokom vremena. U stvari. teorije o kojima ćemo govoriti predstavljaju najbolje od najboljih.

objašnjenje drutšva i predviđanje njegove budućnosti. Uprkos tome. iako ćemo u ovoj knjizi odvojiti dosta mesta za feminističku sociološku teoriju (glava 8).S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I i više se ne smatraju važnim socijalnim teorijama. DEFINISANJE SOCIOLOŠKE TEORIJE Glavni kriterijum kojim smo se rukovodili u odabiru teorija prikazanih u ovoj knjizi bio je taj što su to teorije koje su izdržale probu vremena. one ne treba samo da objašnjavaju ponašanje u vašoj porodici. već u velikom broju sličnih porodica različitih naroda sveta. Patriša Hil Kolins). Konačno. Mnogi su po­ kušali. što privlači pažnju mnogih socijalnih teoretičara.skup međusobno povezanih ideja koje omogućuju siste­ matizaciju znanja o društvu. . Na primer. Bez ob­ zira na to da li su teorije o kojima će ovde biti reči plod rada sociologa ili nekih drugih naučnika. Recimo. ali samo neki su uspeli da stvore kvalitetne i važne teorije o kojima će biti reči u ovoj knjizi. one su važne za sociologiju. Još jedan kriterijum bio je taj da teorije moraju da se bave važnim društvenim pitanjima. objašnjenje tog društva i predviđanje njegove budućnosti. neke druge ne ispunjavaju neki od ovih kriterijuma. Dok neke od teorija koje ćemo sresti u ovoj knjizi u velikoj meri za­ dovoljavaju sve ove kriterijume. smatramo da su sve one ra­ zvijene i etablirane sociološke teorije. tek bi se za neke feminističke teoretičarke moglo reći da su sociološkinje (Doroti Smit. dok najveći broj socijalnih teoretičarki dolazi iz drugih naučnih oblasti. teorije o kojima će biti reči u ovoj knjizi predstavljaju plod rada sociologa i onih teoretičara iz drugih naučnih oblasti koje su so­ ciolozi prihvatili kao važne. Bez obzira na to da li zado­ voljavaju sve kriterijume ili ne. Mnogi pitanje globalizacije (vidi glavu 10) i globalne privrede vide kao ključan problem današnji­ ce. integrisane su u nju i izdržale su test empirijskog istraživanja. najveći broj sociologa smatra da Sociološka teorija . Drugi kriterijum je njihov širok obim primene.36 D Ž O R D Z RICER . Jedna formalnija definicija sociološke teorije mogla bi ova­ ko da glasi: sociološka teorija predstavlja skup međusobno po­ vezanih ideja koje omogućuju sistematizaciju znanja o društvu.

Osim kritike rada pojedinih teoretičara. a koja ne. NASTANAK SOCIOLOŠKE TEORIJE: JEDNO REALISTIČNIJE GLEDIŠTE Do ovog trenutka smo o sociološkoj teoriji i o načinu na koji ona nastaje govorili iz jednog idealizovanog ugla. ista kao i društvo .GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 37 teorije koje se nalaze u ovoj knjizi predstavljaju važne sociološke teorije. Sve u svemu. Oni ukazuju na to da neki teoretičari pišu na jedan nedisciplinovan (iako ne sa­ svim nemaran) način. Oni tvrde da najbolje teorije nisu nužno one koje izdrže probu vre­ mena. prema ovom shvatanju. da nisu uvek pažljivi i spremni da sakuplja­ ju podatke koji su važni za njihove teorije. So­ ciološka teorija je. 2. U poslednjih ne­ koliko godina. ljudima koji su zauzimali vodeće pozicije unutar sociolo­ gije kao discipline. važno je i to da li ona odražava dominantnu političku orijentaciju u društvu .na nju utiče širok spektar političkih faktora. veliki broj sociologa počeo je da kritikuje ovakvu sli­ ku sociološke teorije i pokušao da stvori jednu realističniju sliku o tome kako teorija treba da izgleda i kako ona nastaje. Da bi neka teorija postala uticajna. zavisi od političkog procesa i odnosa političkih snaga u društvu: 1. postanu uticajne i nađu se u knjigama kao što je ova. najverovatnije će postati važniji i ima­ ti više uticaja u sociologiji od onih koji nisu bili te sreće da imaju tako moćne mentore. Možda najvažnije je to što se sve te teorije bave velikim idejama o problemima i temama koje se tiču svakoga ko živi u savremenom društvu. da ne proučavaju uvek s dovoljnom pažnjom rad svojih prethodnika. Teoretičari koji su učili zanat s priznatim sociolozima. Koja će teorija postati važna. da dopuštaju svojim ličnim isku­ stvima i predrasudama da utiču na teorijske uvide itd. da ponekad objave svoje radove a da ih niko ne pregleda. mnogi tvrde kako je proces stvaranja sociološke teorije daleko od savršenog procesa koji smo opisali u prethodnom odeljku. kritičari takođe napadaju opšte stanje u kojem se sociološka teorija nalazi.

4. barem od sociologa koji pripadaju glavnim strujama. teorije koje su nastale unutar marksističke perspek­ tive. u poslednjih nekoliko decenija teoretičari su postali svesvniji procepa između idealnog i realnog. . Isto je važilo. u poslednjih nekoliko godina zadobio je centralno mesto u sociologiji. 3. Recimo. vidi glavu 5). od onih teorija koje donose grandiozne zaključke neproverljive u praksi. Teorije koje proizvode dominantne i uticajne društvene grupe (recimo. Ako je teorija proizvod dominantne po­ litičke struje. Tako su marksistička teorija (vidi glavu 2) i različite varijante neomarksističkih teorija (glava 5) postali deo opšte sociološke teorije.38 D Ž O R D Z RICER . Radovi crnih teoretičara dugo su u SAD smatrani manje važnim i imali manje šanse da postanu deo kanona (s jednim izuzetkom. odnosno deo sociološkog kanona. beli muškarci) pre će postati deo sociološ­ kog kanona od onih koje stvaraju teoretičari koji pripada­ ju manjinama. N a sličan način je i feministička teorija sebi obezbedila vidljivo prisustvo u sociološkoj literaturi. već i time što se ona pominje i na drugim mestima u ovoj knjizi. Među­ tim. Mi to ovde priznajemo ne samo time što je čitava glava 8 posvećena feminističkoj teoriji. Tako dolazimo da zaključka da sociološka teorija (pogotovo način njenog nastanka) zapravo nikada ni približno nije izgleda­ la onako idealno kako je opisano na početku ove glave. u ne tako davnoj istoriji američke sociologije. ona će pre postati deo sociološkog kanona od onih teorija koje su nastale unutar manje uticajnih političkih orijentacija. i za radove teoretičarki (vidi glavu 8). kojima je pristup u središte sociološ­ ke teorije bio zabranjen. empirijski proverljivih hipoteza. strukturalni funkcionalizam. vidi okvir o D u Bojsu). barem donedavno. politički konzervativne teorije (na primer.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I u kome nastaje. vidi glavu 4) lakše su pridobijale svoje pristalice od onih teorija koje su na­ stale unutar jednog radikalnog pogleda na svet (na pri­ mer. Teorije koje su vodile do čistih. pre će biti usvojene. Kao posledica toga. veliki broj teorijskih perspektiva. Teorijske ideje pripadnika kulturnih ma­ njina (čikanosi ili homoseksualci) delile su istu sudbinu.

GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 39 Uopšteno govoreći. savremena sociološka teorija karakteristična je po svojoj raznolikosti. N a taj način. Njih zajednički možemo nazvati „multikulturalna socijalna teorija". Dok su se klasični teoretičari bavili širokim spektrom pitanja iz oblasti modernosti. pripadnice manjina (Afroamerikanke i Latinoamerikanke) počele su da prigovaraju kako je pravo da se bave feminističkom teorijom rezervisano samo za bele žene koje pripadaju srednjoj klasi. One su zahtevale pravo da se feminiz­ mom bave i pripadnici ostalih kulturnih grupa i manjina. D a bismo dali malo sadržaja ovoj diskusiji. U narednim godinama. dok su neke proizvod manje idealističkog i rea­ lističnijeg modela po kome teorija funkcioniše. u narednom odeljku razmotrićemo određen broj teorija koje su na putu da postanu kanon ili su već postale deo sociološkog kanona. baš kao i sociološka teorija u celini. feministička teorija postala je znatno diverzifikovanija. predstavnici teorijskih perspektiva koje su dugo bile isključene iz socioloških udžbenika „napeli su mišiće" i iskoristili svoju snagu unutar akademske zajednice da bi ojačali svoje pozicije i ubedili druge da je njihova teorijska perspektiva podjednako važna. oni nisu imali ništa da kažu o tome kako se konstruišu . U stvari. Danas je opštepoznato da klasična sociološka teorija dugo vremena nije imala šta da kaže kako o sek­ sualnosti uopšte. Ona predstavlja jednu mešavinu razli­ čitih teorija od kojih neke odgovaraju idealnom modelu teorije s početka ove glave. mnoge ma­ njinske grupe ponavljale su ove pritužbe feministkinja. Dobar primer sve veće diverzifikacije sociološke teorije je i uspon queer sociološke teorije. Teo­ rijske perspektive koje su u američkoj sociologiji dugo bile skrajnute i zapostavljene sada zauzimaju centralno mesto u sociološ­ koj teoriji s glavnim teorijama koje su već duže na toj poziciji. Multikulturalna socijalna teorija Uspon multikulturalne socijalne teorije nagovešten je poja­ vom savremene feminističke sociologije 1970-ih godina. tako i o homoseksualnosti posebno. Drugim recima. Femi­ nistkinje su se žalile da je sociološka teorija dugo bila zatvorena za ženski pogled na svet. kako ćemo videti u glavi 8.

) Poznat je u sociologiji po važnim do­ prinosima u oblasti urbane etnografije sadržanim u knjizi Filadelfijski crnčuga (1899) i u oblasti rasne ekonomske isto­ rije opisane u knjizi Crna rekonstrukcija Amerike 1860-1880 (1935).40 D Ž O R D Ž RICER . Tokom 1950-ih godina suprotstavljao se američkoj vladi i makartijevskom gonjenju bilo koga za koga se verovalo da je komunista. Bukera T. Pored objavljenih radova. D u Bojs je osnovao N A C C P (Na­ tional Association of Child Care Professionals. veka i s počerka 20. (Kasnije je takode studirao na Berlinskom univerzitetu. Tokom 1960-ih godina odselio se u Ganu gde je počeo da radi na projekru Encyclopedia Ajricana. Vošingtonu i ustupcima koje je on činio belcima. VRB. D u Bojs je takode bio polemičar i političar (to se manifestovalo tako­ de u njegovim akademskim delima). veka. Vošingtona) i intelektualaca kasnog 19. D u Bojs je . to jest do radova Mišela Fukoa (glava 9) i njegovih ideja o odnosima moći. E.DuBojs Biografska skica Za razliku od ostalih crnih lidera (npr. Čekalo se sve do 1970-ih godina.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI moderna tela i moderna seksualnost. što se snažno odražava u knjizi Duše crnih naroda (1903). veka. B. Pohađao je Harvard i na njemu odbranio doktorat. D u Bojs (1868-1963) roden je kao slobodnjak na američkom Severu. V. jedno od najvažnijih njegovih dostignuća rokom 20. O n je takode bio voda harlemske renesanse tokom 1920-ih godina i dobio mnoga svetska priznanja kao vođa panafričkog pokre­ ta. 1909) i bio njegov glavni portparol tokom druge decenije 20. Fukoovi radovi doveli su do gle­ dišta po kome homoseksualnost može da podrazumeva subjek­ tivnost i identitet koji postoji naporedo s heteroseksualnim sopstvom i identitetom. veka je­ ste snažno suprotstavljanje Bukeru T. znanja i seksualnosti da bi teoretske studije o seksualnosti i homoseksualnosti počele da se pojavljuju u većoj meri i postanu dominantnije.

političare. • Ona pokušava da bude inkluzivna (ukljućujuća) i artikuliše stanovište obespravljenih grupa. queer teorija načelno se uzima kao primer teorije koja ima vrednosno gledište. tj. te su otuda nestabilni i isključivi. Bez obzira na to. Može se očeki­ vati da će u 21. kulturu i budućnost pojedinaca. Unutar skupa multikulturalnih teorija nalazimo čitav niz različitih oblika koji se razlikuju od queer teorije. međutim. studente. klasa. ona pokušava da osnaži one koji nemaju moć. Svako od nas u svakom trenutku predstavlja skup čitavog niza identiteta kao što su seksualna orijentacija. nepodeljenog) identiteta. Navešćemo neke od najvažnijih ka­ rakteristika multikulturalne teorije: • Multikulturalna teorija odbacuje univerzalističke teorije koje imaju tendenciju da podrže one koji su na vlasti. nacionalnost. Njegova pasio­ nirana briga za težak položaj crnih Amerikanaca nastavlja da utiče na univerzitetske profesore. ali žele da promene društvene strukture. rod i starosno doba. umesto toga. Neki od primera su afrocentrička teorija. a queer teoriju usmerava u prav­ cu jedne opštije socijalne teorije. uključujući i homoseksualnost. tvrdi da ono što odlikuje queer teoriju jeste odbacivanje bilo kakvog singularnog (jedinstvenog. godine uoči marša na Vašington i uspona Martina Lutera Kinga do mesta lidera crnog pokreta. On tvrdi da su svi identiteti multiplikovani i kompozitni (sastavljeni iz više delova). . Sidman odbacuje dihotomiju ho­ moseksualno—heteroseksualno. Oni često teoretišu u ime onih koji nemaju moć i posao. domorodačka američka teorija.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 41 umro 1963. kao teorija koja gleda na svet s jednog posebnog stanovišta (vidi glavu 8). Te komponente mogu se kombinovati i ukrštati na mnogo različitih načina. pa čak i teorije maskuliniteta. • Multikulturalni teoretičari nisu vrednosno neutralni. Kao rezultat. aktiviste i mnoge druge. veku doći do jedne prave erupcije multikulturalnih teorija koje zauzimaju specifično gledište. Stiven Sidman. rasa.

Ipak. veka (što je period koji se poklapa sa smrću Maksa Vebera) označavaju za­ vršetak klasičnog perioda. a njeno mesto zauzela je nova generacija. i u zapadnim i u drugim kulturama. što je najvažnije. PREGLED KNJIGE Ova knjiga se na prvom mestu bavi savremenom sociološ­ kom teorijom. Multikulturalna teorija proizvod je rada atipičnih teoretiča­ ra (između ostalog i po tome što imaju specifičan pristup teoretisanju) koji se usredsreduju na do sada zanemarene i ignorisane teme. kao i nekoliko posebnih varijanata multikulturne teorije. Iako se koreni savremene teorije mogu pratiti nekoli­ ko decenija unazad. • Multikulturalisti odbijaju da povuku jasnu liniju između teorije i drugih oblika narativa. vek kada je Ogist Kont. Multikulturalna teorija u načelu. počeo sociološki da teoretiše. ali kritikuje i sve druge teorije i. ona je samokritična. veka. • Multikulturalni teoretičari prihvataju gledište po kome je njihov rad ograničen i uslovljen posebnim istorijskim. veka i ostaje značajan i nastavlja da se razvija početkom 21. misli­ oci su dugo pre toga. društvenim i kulturnim kontekstom u kome žive. niti odrediti tačan datum koji bi jasno odelio klasičnu od savremene sociološke teorije. najveći broj teorija stvoren je u drugoj polo­ vini 20. kritikuje društvo. • Multikulturalna teorija obično ima kritičku oštricu. oni time žele da zajednicu načine otvorenijom i diverzifikovanijom. već i intelektualne zajednice. razvili idejne sisteme koji su imali mnogo zajedničkih elemenata sa so­ ciološkom teorijom.) Dvadesete i tridesete godine 20. kao početnu tačku klasične sociološke teorije možemo da uzmemo rani 19. Do tog vremena sa scene je praktično nestala prva generacija sociologa.42 DžORDŽ RlCER . Bez obzira na to. . niti je moguće naći kriterijume jasne podele.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN • Multikulturalni teoretičari pokušavaju da razruše jedinstvo ne samo društvene. francuski socijalni mislilac koji je skovao reč sociologija (1839). (Uzgred. ubrzano postaje deo kanona so­ ciološke teorije.

Kako će se videti iz glava 5 i 9. veoma ambicio­ zan pokušaj da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije i/ili o velikom delu društva. Prema definiciji koju upotrebljavam u ovoj knjizi. Te dve glave bave se savremenim grandteorijama. veku. prelazak iz pro­ izvodnog u potrošačko društvo predstavlja glavno obeležje savremenih teorija o modernom i postmodernom društvu.širok. Grandioznu teoriju nalazimo kod Dirkema (prelazak iz primitivnog u savremeno društvo). Vebera (prelazak iz feudal­ nog u kapitalističko društvo). Ta glava takođe se bavi jednim američkim misliocem (Dirkem je bio Francuz. Poslednji mislilac koga pominjemo u kategoriji velikih klasičnih teoretiča­ ra je još jedan Amerikanac. kao i pomenuta trojica.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 43 Glave 2 i 3 bave se glavnim teorijama i teoretičarima klasič­ nog doba sociologije. Njegova teorija je u poslednjih nekoliko godina dobila na večem značaju zbog sledeće činjenice: dok su se ostale gorepomenute te­ orije uglavnom bavile društvenim problemima vezanim za proi­ zvodnju. teoretičarem koji se često s prethodnom trojkom svrstava u najvažnije klasične teoretičare. vek i rani 20. Glava 2 govori o tri mislioca . Midova teori­ ja dosta se razlikuje od teorija njegovih prethodnika. Marks. transformaciju) iz jednog tipa društva u drugi tip. Glava 3 počinje Georgom Zimlom. Veber i Ziml bili su Nemci) . svaka teorija je grandiozna ukoliko opisuje prelazak (promenu.Emilu Dirkemu.koje mnogi smatraju najvažnijim teoretičarima u istoriji sociološke teorije. vek. Grand-teoriju definišemo kao širok. razvio jednu veoma široku socijalnu teoriju. ali i kod postmodernih teoretičara kao što su Fuko (promene u funkcionisanju zatvorskih struktura) Grand-teorije .savremenom sociološkom teorijom. Glave 4 i 5 započinju našom glavnom temom . Džordž Herbert Mid. .Torstenom Veblenom . veoma ambiciozan pokušaj da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije i/ili o velikom delu društva. Ono otprilike obuhvata kasni 19. a manje širim socijalnim fenomenima i društvenim promenama. i ranom 21.koji je. Veblen se bavio potrošnjom i predvideo njenu sve veću važnost (poznata je njegova ideja o „upadljivoj potrošnji") u 20. Mid se više bavio svakodnevicom (iako su mnogi mislioci koji se pominju u glavama 2 i 3 takode imali da kažu ponešto o svakodnevici). Kar­ lu Marksu i Maksu Veberu .

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ili Bodrijar (društvo proizvodnje koje ustupa mesto društvu po­ trošnje). . Među­ tim. dramaturgiju (pogotovo doprinos Ervina Gofmana). iznetu u glavi 3). Po svakoj grand-teoriji moguće je utvrditi makar jednu presudnu karakteristiku na osnovu koje se može reći po čemu se ta dva tipa društva razlikuju. sve teorije koje pominjemo u glavama 2 i 3 mogu se shvatiti kao grand-teorije. Teorije svakodnevice koje nalazimo u glavi 6 predstavljaju suprot­ nost grand-teorijama. U glavi 7 bavimo se najvažnijim pokušajima da se integrišu teorije koje se bave društvenim strukturama (iz glava 4 i 5) sa sva­ kodnevnim problemima malog obima (koje srećemo u glavi 6). uključujući tu i teoriju strukturacije (koja predstavlja najvažniji Teorije svakodnevnog života .teorije koje se bave svakodnevnim i naizgled trivijalnim aktivnostima kao što su individualno mišljenje i delanje. Počinjemo razmatranjem teorije razmene Ricarda Emersona koja nastoji da poveže probleme na mikronivou s makrostrukturama. fokus našeg interesovanja u glavama 4 i 5 jesu savremene grand-teorije. Ovoj drugoj teoriji još pridodajemo teoriju sistema koja je u poslednje vreme doživela uzlet i izazvala veliko interesovanje zbog doprinosa savremenog nemačkog mislioca Niklasa Lumana. kolonizaciju životnog sveta (Jirgen Ha­ bermas) i Moloh modernosti (Entoni Gidens). etnometodologiju (kojom se najviše bavio Harold Garfinkel). Predmet glave 4 jesu dve uticajne savremene teorije: struk­ turalni funkcionalizam i teorija sukoba. Glava 5 bavi se još jednom dobro poznatom savremenom teorijom . Potom prelazimo na niz sveobuhvatnijih integrativnih teorija. in­ terakcijom dvoje ili više pojedinaca i malim grupama koje nastaju kao posledica takve interakcije.44 D20RD2 RlCER . U stvari. glava 6 se usredsreduje na teoriju svakodnevnog života: simbolički interakcionizam (koji se snažno oslanja na teoriju Džordža Herberta Mida. Grand-teorija nije jedini tip teorije u savremenoj sociologiji. teo­ riju razmene (ovde pominjemo teoriju Džordža Homansa) i teo­ riju racionalnog izbora (verziju Džejmsa Koulmena). Ispitaćemo njene tri najuticajnije varijante: proces civilizovanja (Norbert Elijas). Dok se grand-teorije mahom usredsreduju na društvene strukture i društvene promene.neomarksističkom teo­ rijom.

Kulturni diferencijalizam usredsređuje se na dugotrajne (mada ne i večne) razlike među kulturama na koje globalizacija nema uticaja. Mnoge teme koje se pojavljuju u prethodnim glavama takode se pojavljuju u glavi 8 (sastavile Patriša Madu Lengerman i Džil Brentli). Počinjemo kraćom analizom nekoliko važ­ nih savremenih teorija globalizacije . Ta teorija je. veoma obimna. veka koji jednim imenom nazivamo postmoderne grand-te­ orije. veku postalo naj­ važnije područje novog sociološkog (i drugog) teoretisanja .teo­ rijom globalizacije. Zigmunta Baumana i Ulriha Beka. Glava 9 bavi se najuzbudljivijim teorijskim razvojem kasnog 20. Naposletku. Najpre raz­ matramo kulturnu teoriju koja je sama podeljena na tri podtipa. pokušaj Mar­ garet Arčer da integriše kulturu i dejstvenost i ambiciozni poku­ šaj Pjera Burdijea da integriše „habitus" i „polje". U toj glavi biće reči o prelasku iz industrijskog u postindustrijsko društvo o kome u svojoj teoriji govori Danijel Bel. Ostatak ove glave posvećen je trima važnim tipovima teoretisanja o globalizaciji. S tim je povezan i rad Zana Bodrijara o usponu potro­ šačkog društva. kao i moj rad o novim sredstvima za potrošnju. Moj rad o mekdonaldizaciji kao globalnoj sili i sve većoj grobalizaciji „ničega". Glava 10 bavi se onim što je u ranom 21. teorije rodne nejednakosti. čija je glavna ideja da postmodernost predstavlja sazrevanje modernosti. koja se bavi feminističkom teorijom. Kul­ turna konvergencija usredsređuje se na aspekte u kojima kulture postaju sve sličnije. Potom na red dolazi Pol Virilio i njegova dromologija ili sve veća dominacija brzine u postmodernom svetu. teorije rodnog ugnjetavanja i teorije strukturalnog ugnjetavanja. međutim.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 45 teoretski doprinos Entonija Gidensa sociologiji).teorija Entonija Gidensa. Glava pokriva četiri varijante savremene feminističke teorije — teorije rodne razlike. Zatim prelazimo na Mišela Fukoa i njegov koncept unapređenja veštine upravljanja. ukratko se razmatra složena veza između feminističke i postmoderne teorije. Nakon njega razmatramo rad Zigmunta Baumana. Glavni primer tog pristupa nalazimo u radovima Samjuela Hantingtona i njegovoj teoriji o sukobu civilizacija (kultura). obuhvata veliki broj mislilaca i to­ liko je značajna da iziskuje posebnu glavu. predstavlja primer takvog pristupa .

činjenica je da je realnost često sasvim drugačija i da politički faktori igraju važnu ulogu u nastanku i funkcionisanju teorije. najbolje ideje postaju deo sociološkog kanona). Konačno. Jedna formalnija definicija sociološke teorije. ovde ćemo razmotriti neomarksističke pristupe . Društveni mislioci mogu se usredsrediti na posebno ponašanje zato što smatraju da je ono važno i interesantno.46 DŽORDŽ RlCER . objašnjenje tog sveta i pred­ viđanje njegove budućnosti. a pogotovo u njenoj društvenoj prihvaćenosti. Svaki aspekt društva. Sažetak 1. Iako postoji idealizovana slika načina na koji sociološka teorija funkcioniše (na primer. Naposletku.analiziraćemo teoriju Leslija Sklera o transnacionalnom kapitalizmu i ideje Mišela Harta i Antonija Negrija o imperiji.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI globalizaciji. iako tek nekoliko teorija u potpunosti odgovara takvoj definiciji. uključujući i to da su izdržale test vremena i da imaju širok obim primene. kulturna hibridizacija vidi globalizaciju kao jedinstveni spoj globalnog i lokalnog. Fenomeni kojima se bave sociološke teorije obično imaju veliki lični i društveni značaj. reći ćemo nešto i o političkoj teoriji globalizacije. Druga je ekonomska teorija. a posebno njegovo razmišljanje o razdvojenosti „predela" ovde je uzet kao dobar i važan primer tog pristupa. pozivajući se na primere Džejmsa Rozenaua i njegov rad o „udaljenoj blizini" i „fragmegraciji". mogla bi da glasi: to je skup međusobno povezanih ideja koje omogućuju sistema­ tizaciju znanja o društvenom svetu. Svi teoretišemo. da se bave najvažnijim društvenim pi­ tanjima i da su rezultat rada sociologa ili onih teoretičara koji su u sociologiji ostavili značajan trag. 2. 6. . 5. Iako postoji čitav niz radova iz te oblasti. 7. ali postoji čitav niz karakteristika koje odvajaju teoretisanje sociologa od teoretisanja običnih ljudi. od onog najuzvišenijeg do onog najjedno­ stavnijeg i svakodnevnog može biti predmet društvene teorije. 3. Apadurajev rad o glo­ balizaciji. Teorije koje se pominju u ovoj knjizi imaju čitav niz zajedničkih karakteristika. 4. ali to takođe mogu da urade zato što im ta ponašanja omogućuju ulazak u analizu širih društvenih struktura.

Beograd: B I G Z . Mihajlo (1999). Predmet. Ii II. Rade (2005). Uvodu sociologiju. teorije svakodnevnog života.kla­ sične teorije. Sesil Rajt (1998). Beograd: Cigoja štampa. Suvremenost klasične sociologije. Stoje sociologija? Zagreb: Antibarbarus. Zagreb: Golden marketing. Kratki uvod. Ova knjiga bavi se savremenom sociološkom teorijom (i njenim klasičnim korenima) koju smo podelili na nekoliko oblasti . Kuvačić. Sarajevo: Sahinpašić. Bruce. Ritzer. M. (1982). Novi Sad: Institut za filozofi­ ju i sociologiju. Dušan (2007). Elias. Ii II. da dođu u prvi plan i da čak postanu sastavni deo sociološkog kanona. Mišel (2004).GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 47 8. Kritika idealnog modela i otkrivanje realnog sveta sociološke te­ orije omogućili su čitavom jednom nizu teorijskih pristupa. Istorija socioloških ideja. . Uvodu istoriju sociologije. Mils. metod i teorije. Beograd: Plato. Bugle. Sociologija. Seiesten (1940). koji su prethodno bili marginalizovani (na primer. Sociološka imaginacija. George (1997). Uvod u sociologiju. femi­ nistička i multikulturalna teorija). Norbert (2007). H . marksizam. grand-teorije (uključujući postmodernu). Tripković. Suvremena sociološka teorija. Kalanj. Steve (2005). Lalman. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 9. feminističke teorije i teorije globalizacije. integrativne teorije. Sta je sociologija? Beograd: Knjižara Dositej Obradović. Sociološke metode. Novi Sad: Mediterran Publishing. Zagreb: Globus. Pešić. Ivan (2004). Sociologija. Literatura za dalje čitanje Barns. Zagreb: Politička kultura. Marinković. (1992).

neki sociolozi smatraju da je upravo Dirkem najvažniji teoretičar u istoriji sociologije. posledica pokušaja teoretičara da svojim teorijama reše te društvene probleme.GLAVA 2 KLASIČNE TEORIJE (1) Emil Dirkem: Od mehaničke do organske solidarnosti Karl Marks: Od kapitalizma do komunizma Maks Veber: Racionalizacija društva Društveno delanje Sažetak Literatura za dalje čitanje Ranim velikanima socijalne teorije bavimo se zbog njihovih grand-teorija. Zapravo. predstavlja­ ju ambiciozne intelektualne napore da se ispriča priča koja zahvata veliki deo društvene istorije i pokriva čitavu društvenu strukturu. EMIL DIRKEM: OD MEHANIČKE DO ORGANSKE SOLIDARNOSTI Emil Dirkem (1858-1917) nadovezao se na rad francuskog so­ cijalnog teoretičara Ogista Konta. kao spone koja ih povezuje . Te teorije. Ono što suštinski razlikuje ta dva tipa društva jeste dru­ gačije poreklo njihove solidarnosti. Veliki broj socio­ loških teorija i danas nosi pečat Dirkemovog načina razmišljanja. Karakteristika tog perioda su brojni i veliki društveni problemi. Grand-teorije koje predstav­ ljamo u ovoj glavi otuda treba posmatrati u jednom specifičnom kontekstu: one su. kako smo definisali u glavi 1. veka). ali postao je daleko značajniji au­ tor od samog Konta. velikim delom. Dve vrste solidarnosti Dirkemova grand-teorija osvetljava problem istorijske trans­ formacije primitivnih mehaničkih društava u moderna organska društva. One su doživele procvat u periodu kada su autori koji su ih stvarali živeli (kraj 19. veka i početak 20.

u Dirkemovoj teoriji. Drugim recima. u načinu na koji ljudi nastoje da objasne svet oko sebe. Dirkema su zanimale promene u mate­ rijalnom svetu. solidarnost proizilazi iz različitosti. Za razli­ ku od toga.50 DžORDŽ RlCER . javlja se razvijena podela rada u kojoj sve veči broj ljudi obavlja specijalizovane poslove (na primer. potreban je doprinos većeg broja ljudi. Pripadnike društava koja karakteriše mehanička solidarnost povezuje činjenica da svi obavlja­ ju iste poslove (kao što su lov ili sakupljanje plodova). usled razvi­ jene podele rada. u savremenim društvima. jedni prave ci­ pele. Dinamička gustina . Njegov model jasno se razlikuje od onog Kontovog. Prvi je sam broj pripadnika društva: on se nepre­ kidno uvećava. pa čak i preživelo. ideja da primitivna društva na okupu drži nerazvijena podela rada i činjenica da svi obavljaju istu vrstu poslova.broj ljudi i učestalost njihove interakcije. da bi društvo funkcionisalo. porast stanovništva sam po sebi nije dovoljan da prouzrokuje promene u podeli rada. drugi peku hieb. Povećanje di­ namičke gustine dovodi do transformacije mehaničke u organsku soli­ darnost. jer pojedinci Mehanička solidarnost .). Ključni pojam za razumevanje tog problema jeste društvena podela rada. Promene u dinamičkoj gustini Sta uzrokuje smenu mehaničke solidarnosti organskom solidarnošću? Dirkemov odgovor je da do nje dolazi usled povećane dinamičke gustine društva. Međutim. koja odlikuje organska solidarnost.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i drži na okupu. koji podrazumeva prolazak kroz tri faze: teološku. . Za razliku od njega. Ipak. Za dinamičku gustinu društva važna su dva činioca. potreban je doprinos većeg broja pojedinaca. još bolje rečeno. Solidarnost ovde proizilazi iz različitosti. u načinu na koji delimo i obavljamo naše poslove. najveća razlika između ova dva te­ oretičara verovatno je u tome što je Kont imao na umu promene u idejnoj sferi. da bi ljudska zajednica funkcionisala i preživela. me­ tafizičku i pozitivističku. Tako je Dirkem zamišljao istorijski preokret od mehaničke ka organskoj solidarnosti. Organska solidarnost — Dirkemova ideja da u savremenom društvu. u primitivnim društvima ljude na okupu drži nerazvi­ jena podela rada ili. treći podižu decu itd. njeno odsusrvo.

u svo­ je vreme Dirkem je smattan liberalom. bilo zasnovano na antisemitizmu nekih delova francuskog društva. Bar su znali koga da krive za ekonom­ ske nevolje i moralnu bedu u kojoj su živeli. Ono što bi trebalo da bude povod za javnu žalost. po mišljenju mnogih. ljudi su proslavljali kao trijumf. d i n a m i č k a gustina društva će porasti i dostići tačku u kojoj dolazi d o preobražaja mehaničke u organsku solidarnost. Prema t o m e . Izlivi radosti pre­ plavili su bulevare. Dirkem je bio duboko pogođen Drajfusovom aferom. Ono što me uverava u ovu interpretaciju jeste način na koji je 1894. Govorio je: „Kada društvo prolazi kroz krizu ono ima potrebu da pronađe nekoga koga može smatrati odgovornim za svoju bolest i kome se može svetiti za svoje nesreće. Jevreja. on ga je video kao simptom moralne bolesti s kojom je suočeno francusko društvo kao celina. Ali on taj antisemitizam nije pripisao rasizmu francuskog naroda. Oni koje je javno mnjenje već diskriminisalo i progla­ silo ih parijama prirodno su predodređeni da odigraju ulogu žrtvenog jegnjeta. potrebno je da se desi još nešto što će uvećati d i n a m i č k u gustinu. čak i u društvima s b r o j n o m p o p u l a c i j o m svaki pojedinac m o ž e nastaviti d a obavlja najveći deo potrebnih poslova samostalno. Ipak. naročito njenim an­ tisemitizmom. K a d a sve veći broj ljudi češće stupa u interakciju. godine dočekan ishod Drajfusovog suđenja. vojnog kapetana čije je izvođenje na sud zbog izdaje.KLASIČNE TEORIJE 51 i m a n j e skupine ljudi m o g u živeti relativno odvojeni jedni o d drugih i tako nastaviti da b u d u svaštari sposobni da obavljaju ra­ zličite vrste poslova. D r u g i m recima. Emil Dirkem Biografska skica Emil Dirkem postavio je temelje za razvoj konzervativne socio­ logije i danas se smatra političkim konzervativcem. Nevolje su dolazile od . a p o t o m d o ­ vesti d o p r o m e n a u podeli rada: n e o p h o d n o je d a d o d e do pove­ ćanja interakcije (medudejstvovanja) koja se odvija između većeg broja pripadnika društva. Potvrda za to je zapažena javna uloga koju je imao u odbrani Alfreda Drajfusa.

Pošto se svi nadmeću oko svega. O n je pozvao ljude da „budu hrabri i glasno i javno obznane svoje mišljenje i da se ujedine kako bi ostvarili pobedu u botbi protiv opšteg ludila". većoj produk­ tivnosti. Sto je još važnije. divljač. Samim tim. Nasuprot tome. veća specijalizacija u obavljanju pojedinih zadataka doprinosi većoj efikasnosti i. izgledalo je da će stvari krenuti nabolje i ljudi su se osećali utešenim".SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Jevreja. Pošto se tako nešto nije moglo postići preko noći. konačno. Kolektivna svest . Za Dirkema. Sledstveno. usložnjavanjem i razvojem podele rada biće više svega za rastuću populaciju. Nju čine verovanja i osećanja koja su zajednička članovima neke grupe. rastu društveni neredi i sukobi. što u društvu ima više ljudi. plemena ili društva. Kolektivna svest Drugi važan aspekt Dirkemovog argumenta o preobražaju organske solidarnosti u mehaničku solidarnost jeste tvrdnja da je taj preobražaj praćen dramatičnom promenom u onome što on naziva kolektivnom svešću. voće i povrće. kao što su oštro suzbijanje javne mržnje ili napori vlasti da ukaže javnosti da je obmanjena. Zašto povećanje dinamičke gustine društva dovodi do potre­ be za drugačijom podelom rada? Naime. Ona su kolektivna u smislu da ih nijedan pojedinac ne zna i ne poseduje u celini. To vodi smanjenju sukoba i jačanju harmonije u druš­ tvu. ili je barem Dirkem tako mislio.verovanja i osećanja koja su zajednička članovima neke grupe. plemena ili društva. Optužnica je bila zvanično dokazana. intenzivnije je takmičenje oko upotrebe oskudnih resursa.52 DžORDŽ RlCER . Dirkemov intetes za Drajfusovu aferu proističe iz njegovog du­ bokog i doživotnog interesovanja za moralnost i moralne krize s kojima se suočava savremeno društvo. kao što su zemljište. . Dirkem je predlagao konkretnije mere. Kolektivna svest mehaničkih društava razlikuje se od kolektivne svesti organskih društava. ra­ zvijena podela rada donosi podelu odgovornosti u raspolaganju resursima. Veći mir i prosperitet posledica su razvoja podele rada. odgovor na Drajfusovu aferu i slične krize leži u okončanju moralne bolesti društva.

O n e deluju v e o m a snažno. U velikim. izdiferenciranim društvima. niko vas ne m o ž e ni osuditi za vaše neučestvovanje u t o m j a v n o m poslu. ali razlog koji se za to navodi nije d o v o l j n o jak. religija). daleko je sla­ bija i ne vrši ni približno tako j a k u kontrolu n a d l j u d i m a . O s i m toga. u p r i m i t i v n i m d r u š t v i m a koja se zasnivaju n a m e h a n i č k o j solidarnosti. u s a v r e m e n i m d r u š t v i m a nije m o ­ guće uspostaviti efikasnu kontrolu n a d svim članovima društva. kolektivne predstave prilič­ n o su rigidne i o b i č n o povezane s religijom. recimo. u savremen i m društvima p o v e z a n i m o r g a n s k o m solidarnošću. Č a k i k a d a bi svi smatrali da je glasanje važno. ali usled razvije­ ne p o d e l e rada i veće nezavisnosti p o j e d i n c a o d kolektiva. O d ljudi se zahteva d a glasaju. A k o niko ne zna d a li ste glasali ili niste.KLASIČNE TEORIJE 53 U m a l i m . N a primer. činjenica d a neko nije glasao lako m o ž e d a p r o m a k n e k o m š i j a m a . L j u d i m a su kolektivne predstave v e o m a važne. N a s u p r o t t o m e . Pojedinac koji ne bi želeo d a učestvuje u p l e m e n s k i m aktivnostima bio bi obeležen o d strane kolektiva i ostali članovi bi ga gledali p o p r e k o . interesovanje za takvu političku participaciju (na primer. ljudi s m a t r a j u d a je važno aktivno uče­ stvovati u velikom broju plemenskih aktivnosti. kolektivna svest utiče n a svakoga i o d velikog je značaja za zajednicu. O s i m toga. p o v e z a n i m organ­ s k o m solidarnošću. Kolektivna svest nije više toliko važna i čini se d a većini ljudi nije m n o g o stalo d o nje. m a n j e ljudi je p o d uticajem kolektivne svesti. T a k o d e . M o ž ­ d a je važno d a neka zemlja dobije predsednika. neizdiferenciranim društvima. povezanim m e ­ h a n i č k o m solidarnošću. veći broj ljudi je s p r e m a n d a je izigra. D r u g i m recima. uključujući tu i izbor n o v o g poglavice. glasanje za predsednika države) nije ni približno toliko j a k o . m n o ­ g o j e fleksibilnija i prilagodljivija i m a n j e je povezana s rigidnim n a č i n o m razmišljanja (kao što j e . delimično ili u p o t p u n o s t i . p a će ljudi verovatno p o s t u p a t i u skladu s njima. . veliki broj ljudi smatra d a izbor predsednika nije o d presudne važnosti za njihov život.

da će svaki njegov prekršaj verovatno naići na žustro i oštro kažnja­ vanje prestupnika. jake kolektivne svesti u slabu kolektivnu svest? Dirkem objašnjava da te promene možemo opaziti posmatrajući transformaciju pravnog sistema.obeležje organske solidarnosti i slabe kolektivne svesti. Pokazatelj postojanja slabe kolektivne svesti i organske solidarnosti jeste restitutivno pravo. Takve reakcije dokaz su da se krivično pravo primenjuje.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Krivično i restitutivno pravo Kako da znamo da li je bilo prelaska mehaničke solidarnosti u organsku solidarnost. Umesto kolektiva. Razlog za takvu reakciju nalazi se u tome što kolektiv nije duboko i emocional­ no vezan za opštu moralnost koja predstavlja osnovu tog prava. za sprovođenje prava. Kao što smo videli. sudski Krivično pravo . Umesto da poje­ dince surovo kažnjava i za naizgled beznačajne prekršaje kolek­ tivne moralnosti. Krađa domaće životinje. To je očigledno daleko blaža reakcija od odsecanja ruke lopovu. Oblik prava u kojem će prestupnici verovatno biti oštro kažnjeni za svaki postupak koji čvrsto integrisana zajednica doživljava kao prekršaj snažne kolektivne svesti. savremeno društvo će od njih zahtevati da se drže zakona ili da se oduže onima kojima su naneli štetu. Ljudi su toliko vezani za moralni sistem. . To je oblik prava u kome se prestu­ pnici oštro kažnjavaju za svaki postupak koji čvrsto integrisana zajednica doživljava kao prekršaj snažne kolektivne svesti. bogohuljenje može rezultirati odsecanjem jezika bogohulniku. može dovesti do odsecanja ruku krad­ ljivca. a postojanje prava nije ništa drugo do materijalni odraz postojanja jake kolektivne svesti i društva povezanog me­ haničkom solidarnošću.54 DŽORDŽ RlCER . a time i uključivanje morala u društvo. plati kaznu. Restitutivno pravo . Taj oblik prava od prestupnika zahteva da se drže zakona ili da nado­ knade štetu onima koje su povredili svojim postupcima. recimo. ili da se oduži druš­ tvu tako što će provesti kraći period u zatvoru. Reci­ mo. od nekoga ko ukrade domaću životinju može se zahtevati da 100 sati radi na farmi oštećenog.obeležje mehaničke solidarnosti. Slično tome. staraju se izabrani službenici (policajci. s vremenom je mehanička solidarnost ustupila mesto organskoj solidarnosti i postepenom slabljenju kolektivne svesti. Mehaničku solidarnost karakteriše krivično pravo.

Dirkem je ovaj koncept razvio boreći se da sociologiju. Ključni koncept Društvene činjenice Za razumevanje Dirkemove misli i razvoja moderne sociologi­ je presudan je koncept društvenih činjenica. društvene činjenice su predmet prou­ čavanja sociologije. zauzete dale­ ko većim problemima kao što su suzbijanje kriminala i zloupo­ treba narkotika. Pošto poseduju daleko slabiju kolektivnu svest i ne pridaju veliku važnost religiji. Dva tipa solidarnosti samo naizgled su različita. psihologije i filozofije. Dirkema više brinu problemi vezani za organsku solidarnost i pitanje njihovog rešavanja. kao tada novu discipli­ nu. čini se da Dirkem opisuje i objašnjava istorijsku promenu od jednog tipa solidarnosti ka drugom tipu. ali Dirkema najviše zanima anomija. a jedan tip ne čini se ni boljim ni lošijim od drugog. ljudi će na blasfemiju uglavnom reagovati blago ili čak uopšte neće reagovati na nju. Društvene činjenice treba tretirati kao stvari koje su za pojedince spoljne i prinudne. Anomija Na jednom nivou. Dirkem i teoretičari poput njega (Kont. Osim toga. Društvene činjenice . sa znanjem da o njemu brinu plaćeni ili izabrani službenici. veoma su podsećali na lekare. i treba ih proučavati empirijski. Kao i ostale probleme.KLASIČNE TEORIJE 55 činovnici). Zajednica se tako može distancirati od tog problema. Or­ gansku solidarnost prati nekoliko problema. po svoj prilici. verovatno neće uopšte obraćati pažnju na blas­ femiju. A vlasti. Spenser. Dijagnozirajući društvene bolesti i tražeći lekove za njih. Dirkem je anomiju posmatrao kao patološku pojavu. odvoji od već postojećih disciplina. Iako ni mehanička soli­ darnost nije oslobođena problema. Marks). čak i kada je protivzakonita. .po Dirkemu. pojave u savremenim društvima poput blasfemije (bogohuljenja) proći će nezapaženo i nekažnje­ no. čime je nagovestio da ona može da se izleći.

psihološke činjenice su za pojedince unutrašnje. Postoje i nematerijalne društvene činjenice.društvene činjenice koje imaju materijalan (opipljiv) oblik (recimo. Dirkem je tvrdio da sociolozi društvene činjenice treba da tretiraju kao stva­ ri. bez zalaženja u stvarni svet i bez prikupljanja činjenica o konkretnim društvenim pojavama. Nematerijalne društvene činjenice . igramo fudbal u prostoriji dok je predavanje u toku.56 DŽORDŽ RiCER . Neke.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Dok su filozofi razmišljali o apstrakcijama. Jer. One su takode spoljne i prinudne. Takode. norme i vrednosti). stolove. ona je za nas spoljna i prinudna. . usađene su u pojedinca procesom socijalizacije. ali koje imaju nematerijalan oblik (na primer. mi smo sprečeni da u amfiteatru igramo fudbal dok je predavanje u toku i zbog ne­ pisanih i široko prihvaćenih pravila koja defišu ponašanje u učionici. društvene činjenice proučavale bi se empirijski. kao takva. ona je tu da nas spreči da. Drugim recima. tablu) i. Primer takvih je struktuta učionice u kojoj se pohađa nastava. Takođe. ali nijedan pojedinac ne poseduje ništa što ga približava tim normama Materijalne društvene činjenice . možda i mnoge od njih. Kao takve. naučeni srno da visoko cenimo i vrednujemo obrazovanje. što nas sprečava da radimo bilo šta što bi se mo­ glo smatrati njegovim nepoštovanjem. Ali. To su društvene činjenice materijalizovane u spoljnom svetu. Dirkem je tvrdio i to da društvene činjenice na pojedince deluju eksterno i prinudno. Najpozna­ tiji primer nematerijalnih društvenih činjenica u sociologiji su norme i vrednosti. na koji način su nam one spoljne? Odgovor leži u tome što su norme i vrednosti društva u zajedničkoj svojini kolektiva. iako možemo da vidimo kako nematerijalne društvene činjenice na nas deluju prinudno. a ne spoljne. Učioni­ ca je materijalna realnost (možemo dodirnuti zidove. recimo. Ta praksa razlikovala bi sociologe odfilozofakoji su samo spekulisali o apstraktnim pitanjima.društvene činjenice koje su spoljne i pri­ nudne. Dirkem je pravio razliku između dve vrste društvenih činjenica. Struktu­ ra prostorije može podsticajno uticati na studente da pažljivo prate predavanje i hvataju beleške. i nisu neophodno prinudne za njih. za razliku od društve­ nih činjenica. amfiteatar). Prva vrsta su materijalne društvene činjenice. Time ih je razlikovao od psiholoških činjenica koje proučavaju psiholozi. Štaviše. ali nemaju materijalnu formu.

Javlja se u organ­ skim društvima. sada zastareo. kad izvršavam obaveze koje sam ugovorio. Takvo stanje se ne može zateći u društvima u kojima postoji mehanička solidarnost. ja ispunjavam dužnosti koje su definisane pravom i običajima. Međutim. Jasno da je u svojim naporima da raz­ dvoji sociologiju od psihologije i filozofije. društvenu strukturu (mate­ rijalne društvene činjenice) i društvene ustanove (nematerijal­ ne društvene činjenice). Članovi takvih društava Anomija . veće su šanse da ćete pokupiti ovcu i pobeći s lica mesta. supruga ili građanina. Dirkem nastupio sa isuviše uskom i ograničenom definicijom sadržaja sociolo­ gije. ljudi se suočavaju s nizom dilema. Ceo skup normi i vrednosti poseduje isključi­ „Kad vršim svoju dužnost brata. Anomiju možemo definisati kao stanje u kojem pojedinci ne znaju šta se od njih očekuje. Sociolozi se radije usredsređuju na. Takvo stanje javlja se u trenuci­ ma slabljenja kolektivne svesti u organskim društvima. Mnogi sociolozi i danas usmeravaju svoju pažnju na društvene činjenice. U dobro uređenom društvu s jakom kolektivnom svešću. U takvim situacijama postoji samo nekoliko jasnih i snažnih kolektivnih predstava. potražićete pa­ stira i vratiti mu ovcu. . Dirkem tvrdi da takvo ponašanje nastaje jer u anomičnim situacijama ljudi ne znaju šta se od njih očekuje i prepušteni su sami sebi. danas mnogi sociolozi proučavaju mnoštvo pojava koje se ne bi mogle podvesti pod Dirkemove društvene činjenice.stanje u kojem pojedinci ne znaju šta se od njih očekuje i prepu­ šteni su samima sebi. izraz. Dirkem u knjizi Pravila sociološkog metoda piše: i vrednostima. U tom smislu. Kao što ćemo videti. jer ih nisam ja stvorio.KLASIČNE TEORIJE 57 vo kolektiv. Čak i onda kada su one u skladu sa mojim sopstvenim osećanjima i kad u sebi osećam njihovu stvarnost. Zamislite da šetate putem i naiđete na izgubljenu ovcu. U anomičnom društvu. Kao rezultat toga. retko se koristi taj. možemo reći da su za nas društvene činjenice spoljne. stvarnost ne prestaje da bude objektivna. bez jasnog i sigurnog uporišta. već sam ih vaspitanjem primio". bez jasnog i sigurnog uporišta. ja ispunjavam dužno­ sti koje se nalaze van mene i mojih postupaka. međutim.

U tom delu Dirkem je tvr­ dio da su ljudi skloniji samoubistvu ako ne znaju šta okolina. Ljudi znaju gde im je mesto. zaključci i preporuke za rešenje društvenih problema precizno izvedeni iz osnovnih premisa) teorija klasičnog doba je­ ste teorija koju je razvio nemački socijalni mislilac i politički ak­ tivista. Ali. Ključni koncept Anomično i ostali tipovi samoubistva Koncept anomije odigrao je središnju ulogu u Dirkemovom proslavljenom delu Samoubistvo. odvele ka stranputici ustoličenja totalitarnih ko­ munističkih režima. od njih očekuje.58 D20RDŽ RlCER .u kojima su umrli milioni ljudi) pri­ pisivani su Marksu i njegovim luđačkim idejama. uključujući Sovjetski Savez i mnoge države Istočne Evrope. KARL MARKS: OD KAPITALIZMA DO KOMUNIZMA Najvažnija i estetski najsavršenija (usled činjenice da su analiza. a sebe. Neuspesi ovih društava i velike zloupotrebe vlasti koje su se u njima dešavale (na primer. Karl Marks (1818-1883). Ta tvrdnja možda predstavlja iznenađenje za čitaoce koji su ranije imali prilike da se upoznaju s kritičkim pogledima na Marksa i na njegovu teoriju. U takvoj situaciji. sistem zatvoreničkih logora u Sovjetskom Savezu .arhipelag gulag . kao i Marks. nazivali komunistima. regulacija ponašanja ljudi . zbog čega ova društva ne pate od anomije. Mnogi misle da je Marks bio ludi radikal koji je razvio skup ideja koje su mnoga društva.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI dobro poznaju verovanja zajednice i potpuno im je jasno kakvo se ponašanje od njih očekuje u svakoj situaciji. tip društva koji su oni stvorili Marks bi sigurno kritikovao zbog nehumanosti. Skoro svi takvi režimi već su propali ili su u procesu postepene transformacije u kapitalistička društva. iako su se vođe tih društava često pozivale na Marksa. Činjenica je da ono u šta su se ta društva pretvorila nije imalo mnogo veze s onim što je Marks mislio da bi komunističko društvo trebalo da bude.

Ta ne­ kontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje štetna za pojedince i rezultira u povećanoj stopi anomičnih samoubistava.kada su ljudi prejako integrisani u zajednicu. Ve­ ćina takvih ljudi oseća moralnu slobodu da izvrši samoubistvo. šta je uzrok povećanoj stopi anomičnog samoubistva? Naj­ važniji uzrok je. Ta nekontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje štetna za pojedince i rezultira u povećanoj stopi samoubistava. Konačno. Nelagodnost koja zbog toga nastaje navodi ljude da mnogo če­ šće dižu ruku na sebe nego u stabilnim vremenima. Prepušteni sami sebi. čak i prisiljava na takvo ponašanje. Do egoističnog samoubistva dolazi kada ljudi nisu dobro integrisani u kolektiv. . tako i u vremenima negativnih po­ remećaja.kada ljudi nisu čvrsto integrisani u zajednicu i kada su prepušteni sami sebi. ve­ rovatno će u većem broju izvršavati samoubistva.KLASIČNE TEORIJE 59 je niska. Drugim recima. Dirkem je smatrao da je anomično ubistvo samo jedan od četi­ ri tipa samoubistava. čak i prisiljava na takvo ponašanje. i privredni rast i privredna stagnacija mogu da prouzrokuju porast stopa anomičnih samoubistava. Ali. Fatalističko samoubistvo . Bez rakve kontrole. Egoistično samoubistvo . Altruističko samoubistvo . pogotovo anomičnog samoubistva. a ljudi uglavnom mogu da se ponašaju nekontrolisano i rade šta požele. U slučaju altruističkog samoubistva. smatra Dirkem. fatalističko samoubistvo nastaje u situacijama prevelike regulacije Anomično samoubistvo . odnosno poremećaj u stepenu regulacije ponašanja pojedinaca. uključujući i to da izvrše samoubistvo. Veliki broj takvih ljudi pre ili kasnije prihvati gledište po kome su (moralno) slo­ bodni da urade šta god žele. kada je regulacija njihovog pona­ šanja niska i kada su uglavnom slobodni da rade sve što požele. Interesan­ tno je. oni se osećaju beskorisnim i beznačajnim. rop­ stvo) ljudi su obično toliko utučeni i pritisnuti nedostatkom slobode da češće sebi oduzimaju živote nego pod normalnim okolnostima. jer ih grupa podstiče. ljudi su previše integrisani u kolektiv i ubijaju se u većem broju jer ih grupa podstiče. osećaju se beskorisnim i beznačajnim. socijalni poremećaj.u situacijama prevelike regulacije (na primer. Pozitivni i negativni poremećaji mogu podjednako negativno da utiču na sposobnost kolektiva da kontroliše pojedinca. međutim to.veća je verovatnoća da će ljudi izvršiti samoubistvo kada ne znaju šta se od njih očekuje. ljudi će se verovatno osećati neukorenjeno i neće znati šta treba da rade u okruženj trpkoj e se stalno i brzo menja. da stopa samoubistava raste kako u vreme­ nima pozitivnih poremećaja.

a visok stepen ka fatalističkom samoubistvu) i na stepenu integrisanosti u kolektiv (nizak stepen integrisanosti vodi ka egoističnom samoubistvu. Ljudi prisvajaju prirodu . pogotovo kapacitet razmišljanja. prema tome. Umesto toga. ljudi bi nestalo ako bi se ceo njihov potencijal sveo samo na razmišljanje. represivna i eksploatatorska uloga tog sistema (o kojoj ćemo govoriti u ovoj glavi) sprečava najveći broj ljudi da žive život u skladu sa svojim potencijalom. ali na jedan primitivan i neefikasan način tako da nisu mogli da raz­ viju svoje kapacitete. prilagođavaju se preprekama koje im se nađu na putu i usaglašavaju svoje aktivnosti s drugim ljudima. Ali. oni su usredsređeni na posedovanje stvari i zarađivanje novca pomoću kojeg je moguće steći te stvari. ljudi se malo bave pokušajem da izraze svo­ je kreativne kapacitete u procesu aproprijacije prirode. voda. za razliku od životinja. obdareni svešću i sposobnošću da svoju svest povezu s delanjem. Ljudski potencijal Početnu tačku Marksove teorije nalazimo u skupu pretpo­ stavki o ljudskom potencijalu u pravim istorijskim i društvenim okolnostima. Iako u kapitalističkom društvu ljudi lakše mogu da dođu do hrane i zaklona. ljudi su bili previše zauzeti pronalaženjem hrane i skloništa da bi ra­ zvijali svoje kapacitete. Ljudi. hrana i sklonište .to jest. U kapitalističkim i pretkapitalističkim društvima ljudi ni izbliza nisu imali takav potencijal. Kapitalizam je bio . To često podrazumeva da je neophodno da prirodu prilagođavaju svojim potreba­ ma kako bi preživeli. ropstvo) kada su ljudi obično toliko utučeni i pri­ tisnuti nedostatkom slobode da češće sebi oduzimaju život nego pod normalnim okolnostima. u kamenom dobu ili u srednjem veku). recimo. U kapitalizmu. Oni moraju da delaju. zasnovana na dva kriterijuma: na stepenu regulacije (nizak stepen regulaci­ je vodi ka anomičnom samoubistvu.i prilagođavaju je sebi. U pretkapitalističkim društvima (recimo. Za Marksa su ljudi. mogu da planiraju ono što će uraditi. prisvajaju njene delove kao što su sirovi materijali.60 DŽORDŽ RlCER . Dirkemova teorija samoubistva je. Ljudi su to radili i u ranijim društvima. a visok stepen integrisanosti ka altruističnom samoubistvu).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (na primer.

Drugim recima. . Ako je radnici prihvate. Otuđenje Ideja da ljudi aproprijacijom iz prirode moraju uzeti ono što im je potrebno.kapita­ listi. verovao je Marks. po Marksovom shvatanju. Oni radnicima (u Marksovoj terminologiji. „proletarijatu") nude nad­ nicu. radnicima s kojima ih proizvode i sposobnostima koje bi potencijalno mogli da razviju. Otuđenje (alijenacija) predstavlja slom te prirodne međuzavisnosti. postaće „rodna bića"). umesto da se izraze kroz rad. Kapitalisti odlučuju šta će se raditi i kako će se to raditi.slom prirodne povezanosti ljudi s njihovim prozvodnim aktivno­ stima. pomoću tehnologije i organizacije koja je razvijena u kapitalizmu. povezana je s gledištem da ljudi. Radnici zauzvrat dobijaju nadnicu koja bi trebalo da im omogući zadovoljenje sopstvenih Otuđenje . oni moraju da obave posao na način na koji kapitalisti to od njih zahtevaju. ljudi se u kapitalizmu od njega otuđuju.KLASIČNE TEORIJE 61 važan za Marksa zato što je omogućio tehnološke i organizacione inovacije koje su neophodne za nastanak komunističkog društva. moraju da rade. Oni će se osloboditi svoje želje da poseduju stvari i biti sposobni da. rad koji većina ljudi u kapitalizmu obavlja ne omogućava im da izraze svoj ljudski po­ tencijal. U okolnostima u kojima ljudi postižu puni ljudski potencijal (komunizam). Umesto da su pri­ rodno povezani sa svim tim stvarima. radnika s kojima ih zajedno proizvode i onoga što su oni potencijalno sposobni da postanu. Prema tome. postoji prirodna međupovezanost ljudi i njihovih proizvodnih aktivnosti. ljudi po prvi put biti slo­ bodni da izraze svoje pune kapacitete. umesto da radnici sami izaberu svoje proizvod­ ne aktivnosti. ispolje pun ljudski potencijal (to jest. proizvoda koje oni proizvode. Da bismo razumeli kako je Marks shvatao otuđenje. Međutim. proizvodima koje proizvode. neop­ hodno je prethodno razumeti šta je on podrazumevao pod ljud­ skim potencijalom. te aktivnosti za njih biraju njihovi vlasnici . U komunizmu će. ljudi su odvojeni od njih. Rad je pozitivan proces u ko­ jem ljudi upotrebljavaju svoje kreativne kapacitete i dalje ih šire u proizvodnim aktivnostima.

odnosno da razumeju kako njihov doprinos proizvodnji utiče na celokupan proizvodni pro­ ces i finalni proizvod koji će se naći na kraju pokretne trake. počinju da mrze jedni druge. on ne pripada radnicima. malo je verovatno da će ga radnici upotrebiti da bi zado­ voljili svoje osnovne potrebe. jasno je da su radni­ ci u kapitalizmu odvojeni jedni od drugih. Radnici rade za pokretnom trakom i obavljaju veo­ ma specifične zadatke (recimo. kapitalisti poseduju proizvod. Čak i ako ne učestvuju u borbi za opstanak. Oni se sve manje ponašaju . zavrću šrafove) što ih sprečava da vide širu sliku onoga što proizvode. radnici su obično odvojeni jedni od drugih. Radnici su potpuno odvojeni od proizvoda koji su proizveli i nemaju apsolutno nikakvo pravo da odlučuju o tome šta će se s njim desiti. Ta­ kode. oni koji izgube. Konačno. verovatno će morati na uli­ cu. ljudi su inherentno socijalni. (To mogu da urade jedino ako ga kupe na tržištu. Prema tome. umesto da kroz svoj rad izraze puni ljudski potenci­ jal. ljudi se sve više od njega udaljavaju. umesto da rade zajedno u harmoniji. Osim toga. u kapitalizmu. Kapitalisti često okreću radnike jedne protiv drugih da bi ustanovili ko može najviše da proizvede za najmanju nado­ knadu. radnici. radnici. Oni koji prežive u toj bici. oni bi odlučili da u saradnji s ostalim radnicima proizvode ono što im je ne­ ophodno za život. najveći broj radnika uopšte ne razume koji je njihov doprinos finalnom proizvodu. Po Marksovom gledištu. radnici su od njih odvojeni i nesposobni da se u njima izraze. Uzima­ jući u obzir profitnu orijentaciju kojom je moguće definisati ka­ pitalizam. Ljudi koji se nalaze oko njih predstavljaju strance koji samo obavljaju slične izolovane zadatke. to skoro uvek znači da će kapitalisti pokušati da pro­ daju proizvode da bi uvećali profit. barem neko vreme. prisiljeni da se bore na život i smrt. čak i kada rade s drugim radnicima. Drugo. Budući da kapitalisti kontrolišu proizvodne aktivnosti. Kada bi bili pre­ pušteni samima sebi i mogli sami da odlučuju. zadržaće svoja radna mesta. Kada je proizvod za­ vršen i spreman da izađe na tržište.62 DžORDZ RiCER . Ponekad je još gore od toga.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN I potreba.) Proizvodi pripadaju kapitalistima koji ih mogu upotrebiti za lične potrebe ili raditi s njima što god žele. Međutim. Treće. svoje zadatke obavljalju samostalno i repetitivno.

Kapitalizam K a o što s m o videli. Ključ za razumevanje o b e klase leži u o n o m e što M a r k s naziva sredstvima za proizvodnju.predmeti koji su neophodni za proizvodnju (oru­ đa. U kapitalizmu. oni moraju d a zakucaju na vrata kapitaliste i traže o d nje­ ga d a ih zaposli. R a d n i c i m a je n e o p h o d a n pristup sredstvima za proizvodnju. to su stvari koje su n e o p h o d n e za proizvodnju (oruđa. akopripadnici proletarijata žele da rade. dvoklasni sistem koji čine kapi­ talisti i proletarijat. Posledica kapitalističkog načina proizvodnje jeste m a s a otuđenih radnika koji su nesposobni d a izraze svoje suštinske ljudske kvalitete. Kako samo ime kazuje. Kapitalista ne m o ž e d a proizvodi i ne m o ž e d a pravi novac i profit bez proletarijata. u kojem jedna klasa (kapitalisti) eksploatiše drugu klasu (proletarijat). Kapitalizam je. a kapitalisti i njega imaju (kao i sposobnost d a g a neprekidno uvećavaju). posedujukapitalisti. šta radnici m o g u da i m p o n u d e zauz­ vrat? Radnici imaju nešto što je kapitalistima n e o p h o d n o : radnu sposobnost i vreme koje je n e o p h o d n o d a bi se radilo i proizvo­ dilo. novac za nadnice). Kapitalisti . K a k o se o d ­ nosi s d r u g i m l j u d i m a i p r i r o d o m p o s t e p e n o prekidaju. sredstva za proizvodnju . ali. Kapitalisti. mašine. Proletarijat . najvećim delom sastavljen od kapitalista i proletarijata. Sredstva za proizvodnju . U t o m sistemu j e d n a klasa (kapitalisti) eksploatiše drugu klasu (proletarijat). Kapitali­ sta o m o g u ć a v a proletarijatu pristup sredstvima za proizvodnju i plaća m u nadnicu (visoku tek onoliko koliko je n e o p h o d n o d a bi Kapitalizam .klasa ljudi koji moraju da prodaju svoje radno vreme kapitali­ stima jer je to jedini način da pristupe sredstvima za proizvodnju. sirovine i fabrike). Tako se dolazi d o sporazuma. njihova svest postaje sve m a n j e aktivna i k o n a č n o biva uništena.ekonomski sistem. imaju sve o n o što je proletarijatu potrebno (sredstva za proizvod­ nju.KLASIČNE TEORIJE 63 kao ljudi. jer bez njih ne m o g u d a rade. dakle.klasa ljudi koji u kapitalizmu poseduju sredstva za proizvodnju i stoga su u položaju da eksploatišu radnike. Prema toma. mašine. a sve više k a o tovarne životinje ili mašine. sirovine i fabrike). N j i m a je takođe potre­ ban novac d a bi preživeli u kapitalizmu. otuđenje se javlja unutar kapitalističkog sistema. u suštini.

64 D Ž O R D Ž RICER . .nadnica koju kapitalista plaća radniku a koja je taman tolika da radnik preživi i zasnuje porodicu. kapitalisti ne rade. upravljaju. Proletarijat radi. Najednostavnije rečeno. Zapravo. iz čega proizlazi da je stvaralac vrednosti u kapitalizmu proletarijat. vlada je uskoro zatvo­ rila te novine zbog političkih stavova koji su u njima iznošeni. po Marksovom gledištu. Rani radovi koje je Marks objavio u tom periodu odslikavali Nadnica za preživljavanje . a ne dirketno priroda.radnu teoriju vrednosti. To može da sprovede samo proletarijat. Sistem je lu­ kavo zamišljen. planiraju. ali za Marksa to nije rad.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I proletarijat počeo da radi). pošto proletarijat radi. Radna teorija vrednosti — Marksova teorija po kojoj sva vrednost proizvoda dolazi iz rada utrošenog u procesu proizvodnje. proletarijat kapitalistima daje svoje radno vreme i sve proizvodne sposobnosti i kapacitete koji se vezuju za to vreme. Taj sporazum na prvi pogled izgleda pravedno: i kapitalisti i proletarijat dobijaju ono što nemaju i što im je neophodno. a kapitalista ne radi. Zašto je to tako? Da bi se došlo do odgovora na to pitanje. Kapitalisti mogu da investiraju. to predstavlja jedan nepra­ vedan dogovor. kako bi ga deca. kad onemoća. Međutim. Marks je počeo da piše za jedne radikalne liberalne novine i nakon deset meseci postao njihov urednik. Marks smatra da sva vrednost dolazi od rada. To je suma taman dovoljna da bi radnik mogao da preživi i izdržava porodicu i decu. njega će na poslu zameniti njegova deca. proletarijatu bi trebalo da pripadne praktično sve što proizađe iz procesa proizvodnje. a kapitalisti skoro ništa. zamenila na njegovom radnom mestu. Karl Marks Biografska skica Nakon što je diplomirao na Berlinskom univerzitetu. potrebno je razumeti još jedan Marksov koncept . Marksova definicija rada glasi ovako: rad predstavlja proizvodnju stvari iz sirovog materijala koji se nalazi u prirodi. prave sheme itd. Marks kaže da se radnicima plaća nadnica za preživljavanje. U zamenu za to. jer kada radnik onemoća i više ne bude mogao da radi. iako u kapitalizmu si­ rovine obezbeđuje kapitalista.. Međutim.

da prevazide lažnu svest i istinski razume prirodu kapitalističkog sistema. za razliku o d kapitalista. Ironično je to d a ni kapitalisti. Klasna svest . Marks je postavio osnov za svoje životno delo. a revoluciju p o t p o ­ maže dinamika kapitalizma. . Z a razliku o d proletarijata.sposobnost klase. što su izmanipulisali tržište. delim i č n o i zbog toga što je toliko eksploatisan i osiromašen d a više ništa ne m o ž e d a prikrije realnost o n o g a što se dešava u kapita­ lizmu. U njima se moglo naći nešto od demokratskih principa humanizma i mladalačkog idealizma. a radnici nad­ nicu k o j a i m jedva o m o g u ć a v a d a prežive. Radnici misle d a dobij aj u p o š t e n u n a d o k n a d u za urađeni p o s a o . o svom međusobnom odnosu i o načinu na koji kapitalizam funkcioniše. Proletarijat stoga predstavlja žrtvu eksploatacije. naivno sanjare­ nje komunista-utopista. kapitalisti misle d a su nagrađeni ne z b o g toga što eksploatišu radnike. ni radnici nisu svesni eksploatacije. a rad­ nici nadnicu koja im jedva omogućava da prežive. Eksploatacija . U odba­ civanju tih aktivnosti.u kapitalizmu.KLASIČNE TEORIJE 65 su poziciju koja će voditi Marksa kroz ceo život. I jedni i drugi su žrtve lažne svesti. M e đ u t i m . Kapitalisti su prezauzeti uvećanjem profita d a bi ikada bili u poziciji d a istinski razumej u eksploatišuću prirodu svog o d n o s a s radnicima. već z b o g toga što su p a m e t n i . proletarijat je u stanju d a to shvati. Klasna svest preduslov je za revoluciju. Kapitalista dobij a lavovski deo nagrade. k u c n u ć e čas k a d a će prole­ tarijat steći k l a s n u svest. prvenstveno proletarijata. R a z u m e se.u kapitalizmu. i proleteri i kapitalisti imaju lažnu svest o sebi. Lažna svest . iako bi po radnoj teoriji vrednosti trebalo da bude obrnuto. kapitalisti to n i k a d a neće biti u stanju. što su m u d r o inve­ stirali. kapitalista dobija lavovski deo nagrade. N a primer. itd. On je odbacio apstraktnost filozofije. a sve veći broj kapitalista biva izbačen s tržišta i pretvara se u proletarijat. situacija u kapitalističkom društvu upravo je obrnuta. u kapitalizmu se vodi sve žešća borba za prevlast nad tržištem. kao i aktivnosti koje su pozivale na ono što je on smatrao preranom političkom akcijom. Rečeno M a r k s o v i m rečnikom. cene se obaraju.

U živopisnoj metafori. Međutim.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I Naposletku. Marks opisuje kapitaliste kao „vam­ pire" koji sisaju rad proletarijata. a k o m u n i z a m neće m o ć i d a nastane ukoliko proletarijat nešto ne p r e d u z m e . kapitalizam po svojoj prirodi vodi do eksploatacije. d o k će se kapitalistička klasa svesti na mali broj ljudi koji održava svoje pozicije zbog toga što se pokazao sposobnim d a eksploatiše druge. Nje­ gova razmišljanja o eksploataciji izvedena su iz njegove radne teorije vrednosti. . Stepen u kome kapitalista zadržava višak vrednosti i upotrebljava ga za sopstvene cilje­ ve (uključujući širenje svog kapitalističkog posla) jeste stepen u kome kapitalizam predstavlja jedan sistem eksploatacije. kao i celokupnu vrednost. jer će mali broj kapitalista koji je preo­ stao jednostavno biti zbačen s vlasti. nasilnim ili mirnim putem. Po radnoj teoriji vrednosti. odnosno iz koncepta viška vrednosti. neće biti takmičenja. višak vrednosti. Oni koji zaslužuju da budu bogatiji (proletarijat) u kapitalizmu postaju sve siromašniji. pogotovo do eksploatacije proletarijata ili radničke klase. to će biti veći. Ključni koncept Eksploatacija Po Marksu. uspešniji i bogatiji. stvaraju radnici. Sto više proleterske „krvi" kapitalisti isisaju. K a p i t a l i z a m neće biti uništiten. o n o što M a r k s naziva Višak vrednosti — razlika između vrednosti proizvoda kada se on proda na tržištu i vrednosti elemenata utrošenih u njegovu proizvodnju (uključu­ jući tu i ljudski rad). K a d a ovako nara­ stao proletarijat konačno dosegne klasnu svest i odluči d a stupi u akciju. dok oni koji ne zaslužuju da prođu bolje (ka­ pitalisti) postaju sve bogatiji. trebalo da pripad­ ne njima. On bi. Višak vrednosti deflniše se kao razlika između vrednosti proizvoda kada se on proda na tržištu i vrednosti elemenata utrošenih u njegovu proizvodnju (uključujući radnikov rad). u kapitalističkom sistemu lavovski deo te vrednosti pripada kapitalisti. proletarijat će drastično narasti. Proletari­ jat m o r a d a p r e d u z m e k o n k r e t n u akciju.66 D Ž O R D Ž RICER . sledsrveno tome.

diktatura proletarijata) i koja bi uskoro bila zamenjena istinskim komunizmom. prioritet je da se razume način na koji kapitalizam funkcioniše i da onda ta poruka nađe svoj put do proletarijata. kada revolucija uspe.društveni sistem koji će ljudskoj vrsti po prvi put u istoriji omogućiti da izrazi svoj pun potencijal. bavićemo se kasnije. Marks je imao nekoliko specifičnih ideja o budućnosti komu­ nizma. (Iskustvo Sovjetskog Saveza posle revolucije 1917. Komunizam . svet u kome sistem nije ni­ šta drugo nego skup socijalnih odnosa medu ljudima koji ga čine. veka. Onim što dolazi nakon toga. Po Marksu. .KLASICNE TEORIJE 67 praksisom.ideja da ljudi. Nije dovoljno razmišljati o tome kako je kapitalizam iskvaren ili stvarati velike teorije o tome kako će uskoro nestati. pomažući mu tako da stekne klasnu svest. ljudi moraju da izađu na ulice i dokrajče kapitalizam. Njih ćemo bolje shvatiti ako se načas vratimo Marksovim osnovnim pretpostavkama o ljudskom potencijalu. Neki kažu da je taj nedostatak plana postavio temelje za debakl komunizma koji je usledio u Sovjetskom Savezu i njegovim sate­ litima krajem 20. Iz tih pretpo­ stavki možemo da zaključimo da je komunizam društveni sistem koji po prvi put omogućava izražavanje punog ljudskog potencija­ la. već da ne mogu samo sedeti u kućama zavaljeni u svoje fotelje i čekati da se kapitali­ zam sam od sebe raspadne. Marks je opisao tranzicionu fazu od kapitalizma ka komunizmu u kojoj bi postojale šire strukture (na primer. Neposredan cilj trebalo je da bude zbacivanje otuđujućeg i eksploatišućeg sistema. godine pokazuje koliko Praksis . To ne zna­ či nužno da ljudi moraju da budu nasilni. naročito proleteri. moraju da preduzmu konkretnu akciju kako bi uspeli da prevazidu kapitalizam. ali posvetio je malo vremena opisu komunistič­ kog društva koje bi trebalo da zameni kapitalizam. Komunizam Marks nije sumnjao u to da će dinamika kapitalizma dove­ sti do revolucije. Marks je bio kritičan prema veli­ kom broju mislilaca koji su protraćili svoje vreme sanjareći o ne­ kom budućem utopijskom društvu. komunizam je antisistem. Zapravo.

oduvek mogao da bude. da se zavuče u svaki kutak zemljine kugle. vek. bio teoretičar kapitalizma. godine). već su danas. ranih 90-ih godina mnogo se pričalo o kraju marksi­ stičke teorije. zapravo. ne samo da su preživele prelaz iz 20. po mno­ gim mišljenjima. značajnije i upotrebljivije nego ikad ranije. kapitalizam je slobodniji nego ikada u poslednjih sto godina (od nastanka sovjetskog komunizma 1917. ali ne po cenu ugrožavanja ljudske kreativnosti. On je. U periodu između 1917. Činjenica je da je Marks veoma malo rekao o komunizmu. kao i to da nije bilo moguće eliminisati šire strukture koje eksploatišu i otuđuju ljude. S padom sovjetskog komunizma (i transformacijom kineskog komunizma u veo­ ma živu kapitalističku privredu koja nastavlja da postoji s ko­ munističkom državom). ali koje su u prethodnim sistemima (na primer. propao ne samo komunizam. . kapitalizam) bile potiskivane i uništavane. Marksova teorija. kreativnost i društvenost koje su uvek postojale kao mogućnost. Komunističko društvo trebalo je da iskoristi i proši­ ri tehnološke i organizacione mogućnosti kapitalizma. Uistinu. veliki broj država. uključujući neke od najvećih i najvažnijih. Smatralo se da će marksi­ stička teorija konačno završiti na dubrištu propalih teorija. i 1989. godine komunizam je ogra­ ničavao ekspanziju kapitalizma na različite načine. Prvo. Ipak.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI je ovo gledište bilo naivno. kao i mnoge druge neomarksističke teorije koje su iz nje izvedene (glava 5). već i Marksova teorija na kojoj je on naizgled bio utemeljen.) Marks je verovao da je komunizam sistem koji omogućava ljudima da izraze svoju promišljenost. u 21. bar potencijalno. feudalizam. bile su komunističke ili su bile u savezu s komunističkim blokom.68 DŽORDŽ RlCER . veka. Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Da li Marksova teorija ima bih kakav u postkomunističkom svetu? značaj Ima onih koji smatraju da je urušavanjem Sovjetskog Saveza i njegovih savezničkih država kasnih osamdesetih godina 20. Marks je komunističko društvo zamišljao kao društvo u kome će tehnologija i organi­ zacija čoveku omogućiti da bude ono što je.

KLASIČNE TEORIJE 69 Kao rezultat toga. Mnoge od njih su sumnjive. Ka­ pitalistički poslovi danas. u Kini) kapitalizam je oslo­ bođen mnogih globalnih ograničenja i sada se ubrzano širi po celoj zemljinoj kugli. njegova analiza kapitalizma. Zbog toga su Marksove ideje. globalni sukob između kapitalizma i komunizma. Zapadni kapitalisti užurbano su krenuli u bivši sovjetski blok i tamo započeli svoje poslove. u stvari. Drugo. čak ponegde potpuno pogrešne. Bez obzira na to. neki od najvažnijih radova o globalizaciji napisani su iz marksističke perspektive (vidi glavu 10). Zapravo. Zapravo. ponovo se pojavilo. kapitalističkoj privredi bilo je teško ili čak nemoguće da prodre u te delove sveta. pogotovo hladni rat koji je započeo ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata. oni ne­ prekidno moraju da traže nova tržišta budući da stara postaju sve manje sposobna da proizvedu nove poslove i uvećaju pro­ fit. propadaju. mnogo više nego u Marksovo doba. u vreme Korejskog i Vijetnamskog rata) iscrpli resurse koji su mogli da se uporrebe za ekspanziju kapitalizma. po nekim mišljenjima. oni kao svoju početnu poziciju uzimaju Marksove teorijske ideje o kapitalizmu . već kada će se to desiti. s tim što je tamo došlo do razvoja jedne poseb­ ne domaće vrste kapitalizma. mnogi današ­ nji marksistički teoretičari i rade. veku zbog globalnog sukoba kapitalizma i komunizma (kao i zbog drugih faktora kao što su dva razarajuća svetska rata). sprečio je razvoj i globalno širenje kapitalizma. barem retorički. koje je Marks predvideo. u poslednje dve decenije globalno širenje kapitaliz­ ma. a po­ gotovo globalnog kapitalizma. Kako je komunizam brzo nestajao iz pamćenja ljudi (osim na Kastrovoj Kubi i. moraju da se šire ili. Otuda. pitanje više nije da li će Kina smeniti SAD na mestu vodeće kapitalističke zemlje. već i činjenicu da on to mora postati. prilagode ili odbace. Marksova predviđanja nisu se u potpunosti ostvarila u 20. a neke moraju da se promene. Time ne želimo da kažemo da su Marksove ideje svete i nedodirljive. Isto se de­ silo i u Kini. To se dogodilo zbog toga što su veliki vojni troškovi napravljeni tokom hladnog rata (na primer. To. Međutim. Marks nije samo predvideo činjenicu da će kapitalizam postati globalni fenomen. To se najbolje vidi u bivšim komunistič­ kim državama koje su postale ključne destinacije kapitalistič­ kog ekspanzionizma. danas relevantnije nego ikada ra­ nije. u suprotnom.

. On je to učinio sa nizom sada uveliko prepoznatljivih predrasuda. veka. onda se može tvrditi da je njegov nemački kolega. Iako je nastala na početku 20. Jedna od njih je njegova vlastita teorija delanja koja ga je navela da prenaglasi značaj Veberove teorije delanja (koja je imala presudan uticaj na ranu Parsonsovu teoriju). kao i sa stanovišta političkog razvoja s kraja 19. Veberova misao bila je veo­ ma složena.70 D20RD2 RlCER . Maks Veber (1864-1920). koja se danas smatra sre­ dišnjom tačkom njegove teorijske orijentacije. Društveno delanje Veberova teorija društvenog delanja godinama je privlačila veću pažnju od teorije racionalizacije. po­ gotovo racionalnog delanja. kao i s Veberovom teorijom posebno. Talkota Parsonsa (s kojim se srećemo u glavi 4). Njegov najznačajniji teorijski doprinos nalazimo u konceptu sve veće racionalizacije zapadnog društva. Razlog za to je rad jednog drugog klasičnog teoretičara. ona je ugrađena u temelje savremene sociologije. Taj koncept zasniva se na Veberovoj teoriji delanja. najvažniji teoretičar sa stanovišta sociologi­ je (drugi kandidat je Emil Dirkem). veka. Da odgovorimo konačno i na pitanje koje se nalazi u podna­ slovu ovog okvira: Marksove ideje danas su relevantnije više nego ikada! MAKSVEBER: RACIONALIZACIJA DRUŠTVA Ako je Karl Marks najvažniji mislilac sa stanovišta socijalne misli u načelu. Naime.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i nadograđuju se na njih da bi dodatno osvetlili globalni uspeh kapitalizma kao posledicu propasti komunizma. tridesetih godina dvadesetog veka Parsons je američku publiku upoznao sa klasičnom evropskom teorijom u celini.

Biheviorizam — proučavanje ponašanja. ponašanje kome pojedinci pri­ pisuju smisao i značenje. a koji se uglav­ nom povezuje sa psihologijom. Ponašanje je usko povezano s biheviorizmom. aprila 1864. Ponašanje . za razliku od delanja. Veberov otac bio je čovek koji je uživao u ovo­ zemaljskim zadovoljstvima. Osim toga.ljudski postupci koji nastaju svesno. koje je veoma značajno za sve sociologije sva­ kodnevnog života (vidi glavu 6 ) . tako i na njegov psihološki razvoj. Maks Veber Biografska skica Maks Veber rođen 2 1 . To otuda što su obe te rad­ nje nesvesne. Recimo. ponašanje nastaje bez prethodnog razmišljanja. u porodici koja je pripadala srednjoj klasi. što je bila samo jedna od mno­ gobrojnih osobina po kojima se razlikovao od svoje supruge. koje je posledica svesne namere. uglavnom povezano s psihologijom. Veberov otac bio je birokrata koji je napredovao do relativno uticajne političke pozicije. nazvao ponašanjem.ljudski postupci koji se više ili manje javljaju nesvesno. teorijskim pravcem koji je odigrao važnu ulogu u ra­ zvoju socioloških teorija svakodnevnog života. zazirao je od svake aktiv­ nosti ili idealizma koji bi zahtevali ličnu žrtvu ili bi ugrozili položaj koji je zauzimao u sistemu. I ponašanje i delanje odnose se na svakodnevne ljudske aktivnosti. žena Delanje . Izražene razlike koje su postojale medu njegovim roditeljima ostavile su duboke posledice kako na njegovu intelektualnu orijenta­ ciju. Međutim. godine u nemačkom gradu Erfurtu. Veber bi sklanjanje ruke s vrele ringle ili automatsko otvaranje kišobrana kada počne kiša. Veberova majka bila je predana kalvinistkinja. . a ne delanjem. i više mehaničke. Naime. Pošto je pripadao političkom establišmentu.KLASIČNE TEORIJE 71 Ponašanje i delanje Veberova teorija delanja zasniva se na razlikovanju pona­ šanja i delanja.

Same te razlike. Cesto nesposoban da spava ili radi. godine). kada je u S A D održao svoje prvo predavanje posle šest i po godina. Te nepremostive razli­ ke među supružnicima prouzrokovale su tenziju u njihovom braku. Vremenom je razvio jedan asket­ ski način života. godine do položaja profesora ekonomije na Hajdelberškom univerzitetu. Tokom jednog semestra. Uznemiravale su je nesavršenosti koje su ukazivale na to da nije predodređena za spasenje. nakon koje je otac uskoro umro. Tokom osam godina provedenih na Berlinskom univerzitetu. Ubrzo nakon toga.ono što se danas naziva radoholičar. deleći dan na precizne delove posvećene različitim predmetima. gde je doktorirao i postao advokat. Veber je imao žesroku raspravu s ocem. U tom radu. a odbojnost prema ocu postepeno je rasla. on je narednih šest-sedam godina proveo u skoro potpunom kolapsu. godine. dok mu je univerzitetska karijera ubrzano napredovala.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI koja je težila asketskom životu uveliko lišenom zadovoljstava za kojima je žudeo njen muž. Istovremeno. večerajući u svojoj sobi pola kilograma sirove. godine. Ali. Veber je finansijski zavisio od svog oca. Ubrzo nakon toga (1904. Posle dugog oporavka. postao asketa i opsesivni radnik . na . ali tek 1904. bio je spreman da se vra­ ti aktivnom akademskom životu. ostavile su dubok trag na Veberu. ali se kasnije priklonio majči­ nom. Veber je. Pošto nije mogao da se ugleda na oba roditelja. Posvećenost poslu dovela je Vebera 1896. ugledavši se na svoju majku. regulisao život časovnikom. sitno iseckane govedine i četiri pečena jajeta". Veber se još kao dete suočio s jasnim izborom. negativno je uticala na Veberovu psihu. Njene brige bile su mahom onozemaljske. tenzija pruzrokovana pottebom da bira između dve potpune suprotnosti. Veber počinje da pokazuje simptome bolesti koji su završili nervnim slomom. i 1905. sve više se priklanjao majčinim životnim vrednostima. neke od sposobnosti počele su da m u se vraćaju 1903. Među­ tim. Veber je. koji god izbor da je načinio. ali i tenzija koje su one prouzrokovale. izdao je jedan od svojih najpoznatijih radova Protestantska etika i duh kapitalizma. potpuno utonuvši u svoj rad. njegova radna navika ovako je opisana: „Nastavljao je sa rigidnom radnom disciplinom. U početku se činilo da se odlučio za očev način života. 1897.72 D Ž O R D Ž RlCER . štedeo je na sebi svojstven način. To mu je sve manje odgovaralo.

Veber je izveo svoju definiciju sociologije. znače­ nje koje ljudi pridaju situaciji mnogo je važnije za razumevanje njihovih postupaka od stvarne situacije u kojoj su se našli. Nasuprot tome. kada je Veber govorio o kolektivima (na primer. Mada lično nije bio religiozan.KLASIČNE TEORIJE 73 teorijskom nivou. on je svoju pažnju usredsredio na delanje koje podrazumeva da se između stimulusa i reakcije na stimulus odvija misaoni proces. uzdržavanje od rad­ nje ili trpljenje). proglasio superiornost religije kojoj je pri­ padala njegova majka. interesovale su ga samo radnje ko­ jima su akteri pripisivali neko značenje i smisao. Sociologija se najviše mora posvetiti pravilnostima u delanju dvoje ili više pojedinaca. kapitalisti). ono što je važno jesu svesni procesi. Vebera su interesovale situacije u kojima ljudi pridaju značenje svojim postupcima. Staviše. on je tvrdio da se oni mogu posmatrati samo kao rezultat delanja dvoje ili više pojedinaca. a ne na kolektive. ponašanje je vrsta radnje koja ne nastaje kao posledica prethodno uspostavljenog značenja. Budući da Vebera ponašanje nije interesovalo. Kako vidimo. ali ga je daleko više interesovalo delanje dve ili više oso­ ba. kalvinisti. To je nauka koja hoće da razume i tumači društveno delanje i time objasni ono što je uzročno u njegovom toku i njegovim posledicama. Sociolozi mogu da govore o kolektivima. ali samo iz praktičnih razloga. Na teorijskom nivou. Drugim recima. Iz te zainteresovanosti za društveno de­ lanje. ako onaj ili oni koji delaju povezuju s njim neko subjektivno značenje". Kolektiv nije ništa više do skup pojedinač­ nih aktera i delanja. A društvenim delanjem treba da se naziva takvo delanje „koje se po smeranom značenju dovodi u vezu sa ponašanjem drugih i u svom toku orijentisano je prema ovome". Veber je veliki deo svog života posvetio proučavanju religije. ono se javlja bez prethodnog razmišlja­ nja. Zato se sociolozi moraju usredsrediti na aktere. Veberova definicija delanja glasi ovako: „To je ljudsko pona­ šanje (bilo spoljašnje ili unutrašnje činjenje. Zapravo. Vebera je interesovalo delanje jedne osobe. . Samo ljudi mogu delati.

Umesto toga. Ciljno-racionalno delanje javlja se onda kada akter teži ostvarenju cilja koji je sebi postavio. akter mora uzeti Afektivno delanje — neracionalno delanje koje je uzrokovano emocijama. afektivno postupate kada ošamarite dete u naletu besa. Ciljno-racionalno delanje .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Vrste delanja Veber je napravio. Takvo dela­ nje racionalno je sa stanovišta vrednosnog sistema tog kulta.74 D ž O R D Ž RlCER . kada bira najefikasnije sredstvo za ostvarenje svog cilja. Na primer. sada već čuvenu. već percepcijom okruženja u kome se nalazi. njegovo delanje nije određeno nekim velikim vrednosnim sistemom. To je neracio­ nalno delanje. on je racionalan sa stanovišta vrednosnog sistema kojem akter pripada. Recimo. ono je određeno akterovom percepcijom okruženja u kojem se nalazi.težnja aktera da ostvari cilj koji je sebi postavio. Tradicionalno delanje . njegovo delanje nije odre­ đeno nekim velikim vrednosnim sistemom. jeste tradici­ onalno delanje. Sledeće. takođe neracionalno. onda taj ritual morate da ponavljate prilikom svakog obeda. Vrednosno-racionalno delanje javlja se onda kada akter bira najpogodnije sredstvo za ostvarenje svoga cilja oslanjajući se na skup nekih viših vrednosti. pa možda i upropastilo sledeći obrok. razliku između četiri vrste delanja. uključujući ljude i objekte u njemu.delanje po navici ili u skladu s običajima. . on je racionalan sa stanovišta vrednosnog siste­ ma kojem akter pripada. Afektivno delanje (koje Vebera nije preterano za­ nimalo) je delanje koje je uzrokovano emocijama. koje se javlja kada neka osoba dela po navici ili u skladu s običajima (na primer. Iako taj izbor ne mora nužno biti i najbolji. njega su ipak. čak i ako bi vam pročišćenje nanelo štetu. ako pripadate nekom kultu čiji pripadnici veruju u ritual pročišćenja prethodnog obroka pre nego što počnu sa narednim obrokom. u skladu s njegovim interesovanjem za racionalizaciju. Vrednosno-racionalno delanje — delanje koje se javlja kada akter najpogodni­ je sredstvo za ostvarenje svog cilja bira oslanjajući se na skup nekih viših vrednosti. Iako je Veber pokazivao interesovanje za tradicionalno delanje (po­ gotovo u vezi s tradicionalnom vlašću). crkveno krštenje ili slava). daleko više zani­ mali vrednosno-racionalno i ciljno-racionalno delanje. Iako taj izbor ne mora nužno biti i najbolji. Drugačije rečeno. uključujući i ljude i pred­ mete u njemu.

kada na žurci primetite osobu s kojom biste želeli da plešete. njegova značenja i motive. istraživač je u prednosti nad onima koji su uobrazili da su ozbiljni naučnici koji kori­ ste pozitivističke metode. eksperimentalnih metoda koje ko­ riste bihevioristi. uzimajući u obzir prirodu situacije (možda su na žurci samo parovi). izabraćete najbolje sredstvo da ostvarite svoj cilj i dobijete ples koji želite. Uzimajući sve to u obzir. Veber je ponudio jedan pristup za proučavanje društvenog delanja i teorijsko oruđe za njegovo proučavanje. Pre će biti da je svako delanje kombinacija dveju ili više vrsta ideal-tipskih delanja. njegova značenja i motive. Na primer.metodološka tehnika koja podrazumeva po­ kušaj istraživača da razume misaoni proces aktera. zahvaljujući tome što je predmet njihovog proučavanja čovek. Ključni koncept Verstehen Nemačka reč Verstehen znači razumevanje. recimo. Mnogi sociolo­ zi smatraju da je njegov rad veoma koristan. ili se čak uopšte ne može. Prednost leži u činjenici da socio­ lozi. razumevanje nije puka intuicija. verstehen) . Zapravo.KLASIČNE TEORIJE 75 u obzir situaciju u kojoj se nalazi. mogu razumeti šta je to što se događa u svesti ljudi što Razumevanje (nem. objekte (mož­ da će vam sto preprečiti put) i druge ljude (možda neko već ple­ še s tom osobom). Za Vebera. U teoriji društvenog delanja pojmom verstehen označava se nastojanje istraživača da razume misaoni proces aktera. Veber je jasno naznačio da razumevanje nije ni lakši. Pomenute četiri vrste delanja jesu idealni tipovi. kao i to kako oni utiču na delanje (ili interakciju) koje se proučava. kao i to kako oni utiču na delanje (ili medudejstvo) koje se proučava. najpre morate da odlučite koji je najbolji način da joj priđete. pro­ naći delanje koje u potpunosti odgovara jednom od ovih ideal­ nih tipova. služeći se razumevanjem. . već sistematičan i temeljan metod proučavanja mišljenja i dela­ nja. ni manje naučan metod od. Činjenica je da se u stvarnosti retko može.

Zapravo. Po trećem gledištu. čestice se ne mogu razumeti na isti način na koji se mogu razumeti ljudi. neophodno je staviti se u njegov položaj i razumeti kulturni kontekst u kome on živi. tj. U ovom slučaju. kontekst aktera.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ih nagoni da se ponašaju na određeni način. Sledstveno. a ne mentalni proces. njegova šira teorija ra­ cionalizacije počiva na tipologiji racionalnosti koju ćemo izložiti u ovom odeljku. sva tri pristupa imaju jaku potporu. Međutim. drugi smatraju da je Veber razumevanje koristio kao metod po kome je neophodno zamisliti se u poziciji drugog. odnosno način razumevanja aktera i delanja. na koji način je ovaj metod. kao i to šta ga navodi da se ponaša na kapitalistički način (po kome je trka za profitom najviša vrednost). čestice se mogu proučavati isključivo spolja. Praktična racio­ nalnost je ono što svako od nas radi svaki dan kada pokušava da stigne s jednog mesta na drugo. Uzimajući u obzir realne okolnosti Praktična racionalnost — ono što svi svakodnevno radimo kada pokušavamo da stignemo s jednog mesta na drugo. Neki tvrde (ne bez osnova) da je Veber pokuša­ vao da razume šta je to što se događa u svesti jednog kalviniste što ga navodi da postupa na način koji doprinosi pojavi duha kapitalizma. jedna prihvatlji­ va interpretacija glasila bi da je razumevanje metod analiziranja delanja sa stanovišta individualnih mentalnih procesa. Zapravo. Vrste racionalnosti Dok Veberova teorija delanja počiva na tipologiji delanja koju smo izložili u prethodnom odeljku. Za razliku od mišljenja i delanja koji se metodom introspekcije mogu proučavati iznutra. verstehen se bavi odnosom između individu­ alnih mentalnih procesa i šireg kulturnog konteksta.) Veber razlikuje nekoliko vrsta racionalnosti. da bi razumeli jednog kalvinistu.76 DžORDZ RiCER . (Kako će se videti. Međutim. povezan sa Veberovom grand-teorijom o odno­ su između kalvinizma i duha kapitalizma. njegovu svest. Ali. istraživač istražuje spoljašnje okruženje. Postoji više odgovora na ovo pitanje. tj. te dve teorije delimično se preklapaju. . Fizičar koji pro­ učava nuklearne čestice nema mogućnost da razume te česti­ ce.

. i vrednosna racionalnost javlja se u svim civilizacijama i svim istorijskim epohama.izbor najpogodnijeg sredstva za ostvarenje cilja vo­ den je višim vrednostima. ali. ako je put kojim obično idemo na posao blokiran saobraćajnom nezgodom. Teorijska racionalnost . izbor najpogodnijeg sredstva za ostvarenje cilja vođen je višim vrednostima. rituali u ne­ kom plemenu nalažu da. posmatrano sa stanovišta vrednosnog sistema pleme­ na to jeste racionalno. Primena teorijske racionalnosti na saobraćaj­ ne probleme podrazumevala bi angažovanje odgovarajućih struč­ njaka. svi ljudi u svim društvima kroz istoriju koristili su ovu vrstu racionalnosti. Kao i praktična. U ovom slučaju. i jedno i drugo je racionalno u svom kontekstu. a drugo da učestvujete u ritualnom kupanju. i teorijska racionalnost javlja se u svim istorijskim društvima. kao i praktična. onda to morate da uradite svaki put pre nego što krenete u lov. svako od nas pokušava da izađe na kraj s postojećim teškoćama i pronađe najefikasniji način da ostvari sopstvene ciljeve. Sa stanovišta praktične racionalnosti. a ne svakodnevnim iskustvima i praktičnim mišljenjem. Kao i prethodne dve. Vrednosna racionalnost.KLASIČNE T E O R I J E 77 u kojima se nalazi. Vrednosna racionalnost . s ciljem da se dođe do dugoročnog rešenja saobraćajnih zastoja. morate da zakopate koplje pod zemlju. cilj je racionalno razumevanje sveta. krenućemo sporednim putem. ako jedno pleme od vas zahteva da pre lova zakopate koplje ispod humke.sposobnost da se realnost spozna kognitivno kroz razvoj apstraktnih koncepata. Ako. Ono što se dešava u jednom plemenu (ili jednom vrednosnom sistemu) nije ni manje ni više racionalno u odnosu na ono što se dešava u nekom drugom. a ne preduzimanje racionalnih radnji u njemu. podrazumeva di­ rektno delanje. Prema tome. Cilj je racionalno razumevanje sveta. Dakle. pre nego što krenete u lov. a ne svakodnevnim iskustvima i praktičnim mišljenjem. gubljenje vremena na zakopavanje koplja očigledno nije racio­ nalno. Na primer. a ne preduzimanje racional­ nih radnji u njemu. Teorijska racionalnost podrazumeva sposobnost da se real­ nost spozna kognitivno kroz razvoj apstraktnih koncepata. Ljudi koji žive na Zapadu nisu jedini koji se služe prak­ tičnom racionalnošću. recimo.

To ga je navelo da proučava činioce koji su pospešili racionalizaciju na Zapadu i prepreke koje su za nju po­ stojale na svim drugim mestima. propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga. Sledstveno. formalna racionalnost javila se samo na Zapadu s pojavom industrijalizacije (iako danas sve više postaje sastavni deo društvenih odnosa širom sveta). ako pravila nalažu da svaki put kada od opštine tražite da vam izda izvod iz matične knjige rođenih morate da popu­ nite šesnaest formulara. U ovom slučaju izbor najpogodnijeg delanja zasniva se na pravili­ ma. On je želeo da odgovori na pitanje zbog čega se ona javila baš na modernom Zapadu. a najracionalniji privredni sistem svakako je kapitalizam. kao i u sve većoj upotrebi modernog računo­ vodstva. poput Formalna racionalnost . Nekome ko ne radi u opštini to se može činiti neefikasnim i neracionalnim. Protestantska etika i duh kapitalizma Protestantizam je odigrao odlučujuću ulogu u rastu raciona­ lizacije na Zapadu. Za razliku od ostalih tipova racionalnosti. druge svetske religije. Tipičan primer formalne racionalnosti jeste moderna birokratija u kojoj pravila organizacije određuju najracionalniji smer delanja. a ne na nekom drugom mestu. ali najviše zbog njegovog insistiranja na stvarima koje se mogu meriti. Vebera je stoga prvenstveno interesovala formalana racio­ nalnost. što se najbolje vidi u načinu na koji se ka­ pitalizam razvija. Veber je smatrao da je kapitalizam racionalan na različite načine. Vebera je prvenstveno interesovala racionaliza­ cija privrednog sistema. sa stanovišta opštinske birokratije. Zbog toga je Veber svoju pažnju usmerio na odlučujuću ulogu koju je protestantizam. to je sasvim racionalno. onda to ne možete da izbegnete čak ni onda kada poznajete nekoga od zaposlenih u opštini.78 D20RDŽ RlCER . Ta vrsta racional­ nosti karakteristična je za moderni Zapad.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Konačno. propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga. a posebno kalvinizam odigrao u pojavi kapitalizma.izbor najpogodnijeg delanja zasniva se na pravilima. S druge strane. ipak. Veber se najviše bavio formalnom racionalnošću. . u neko drugo vreme. Glavna prepreka i glavni podstrek racionalizaciji jeste religija.

postojali su određeni znaci na osnovu kojih su mogli saznati da li su medu odabranima ili nisu. Ako među radnicima ima onih koji će biti spašeni.KLASIČNE TEORIJE 79 konfučijanizma u Kini ili hinduizma u Indiji. ponekad bezobzirnu težnju za profitom. kalvinističke preduzetnike nije mučilo to što su. Veber je protestantsku etiku po­ vezao s duhom kapitalizma. Kalvinsti su verovali u predestinaciju. a naročito kapitalizam. sistemom ideja koji je konačno do­ veo do stvaranja kapitalističkog privrednog sistema. njima su pri ruci bili marljivi radnici koji su na sličan način tražili znakove uspeha. . bili toliko uspešni. prosperiraće ekonomski. Uostalom.na Zapadu. neće biti uspešni. To je takode podrazumevalo da su kalvinisti novac. Bio je to jedan izuzetno ohrabrujući sistem za one koji su već stekli bogatstvo ili težili da ga steknu. za razliku od svojih radnika. Jedan od glav­ nih pokazatelja da pripadaju spašenima bio je uspeh u poslu. Sva ta uverenja o ekonomskom uspehu među kalvinistima vodila su do protestantske etike. motiv ljudi da postignu ekonomski uspeh nije bila pohlepa već moralni sistem koji je isticao neprekidnu težnju ka ekonomskom uspehu. Duh kapitalizma sadtži niz komponenti uključujući racionalnu i sistematičnu težnju za profitom. sprečile su da se racionalizacija. što je podrazumevalo stvaranje većeg i profitabilnijeg po­ sla. štedljivost. jave u tim društvima. sve je unapred određeno. to jest u to da je unapred određeno da li će neko ići u pakao ili u raj. Oni koji nisu medu spašenima. U različitim Protestantska etika — budući da su verovali u predestinaciju. za razliku od drugih delova sveta. a biti dobar radnik bio je jedan ta­ kav znak. Vebera je prvenstveno interesovala kalvinistička protestant­ ska etika. Duh kapitalizma . čestitost i sticanje novca kao legitimno i samo sebi cilj. umesto da ga troše na prolazna lična zadovoljstva. Međutim. Jedan od glavnih pokazatelja da pripadaju spašenima bio je uspeh u poslu. Na ovu. podsticalo ih je uverenje da je njihova moralna dužnost da se ponašaju na takav način. postojali su određeni znaci na osnovu kojih su mogli saznati da li su medu spašenima ili nisu. Zbog toga su kalvinisti bili veoma zainteresovani da postignu poslovni uspeh. Konačno. kalvinisti nisu mogli da znaju da li će ići u pakao ili u raj niti su direktno mogli da uti­ ču na svoju sudbinu. tačnost. Iako nije postojao nijedan način na koji bi kalvinisti direktno mogli uticati na svoju sudbinu. morali da štede i ponovo ulažu u posao kako bi ga (posao) učinili još unosnijim. Takode.

Drugim rečima. a nije ni moglo da stvori. obrnuto. tačnost. ono se na Zapadu nije razlikovalo od konfučijanizma i budizma na Istoku. Težnja za profitom bila je odvojena od mo­ ralno sumnjive pohlepe i usmerena prema duhu koji se smatrao moralno ispravnim. katoličanstvo je sprečavalo razvoj takvog duha. Otkrio je da su lideri privrednog sistema u ovim državama . neprekidno uvećavanje bogatstva i eko­ nomski prosperitet smatrani su dužnošću ljudi. ili još konkretnije. Očigledna veza koja postoji između protestantske etike i duha kapitalizma ogleda se u tome što je protestantska etika po­ mogla razvoj kapitalizma. nije podlegla sveobuhvatnom pro­ cesu racionalizacije. Iznad svega. sa svim ovim i drugim prednostima na svojoj strani. već moralni sistem koji je isticao ekonomski uspeh.u ogromnoj većini bili protestanti. čestitost i sticanje novca kao legitimnu radnju koja je cilj samoj sebi. posednici kapitala.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI delovima sveta i u različitim istorijskim epohama ljudi su težili postizanju ekonomskog uspeha. Duh kapitalizma više nije bio pitanje lične ambicije. Konfučijanizam. Druge ideje povezane s duhom kapitalizma uključuju štedlji­ vost. Kinezi su imali razvijenu proizvodnju i ogromnu radnu sposobnost. da druge religi­ je nisu uspele da stvore idejne sisteme koji bi podsticali ljude da se bave ovim pozivima. već je postao moralni imperativ. To je značilo da je protestantizam odigrao značajnu ulogu u izboru tih zanimanja i. kao i Zapad. Postavlja se pitanje zašto Kina. Duh kapitalizma podrazumeva više elemenata uključujući i nama najinteresantniju racionalnu i sistematičnu težnju za profi­ tom. Dokaz za tu tvrdnju Veber je pronašao proučavajući one evropske države u kojima koegzistira više reli­ gija. uključujući tu tradiciju jake želje za prisvajanjem i bezobzirnog ta­ kmičenja. Zapravo. hinduizam i kapitalizam Kina je.80 D Ž O R D Ž RlCER . imala preduslove za razvoj kapitalizma.poslovni lideri. duh kapitalizma. zašto se u Kini nije razvio kapitalizam? Iako su neki elementi kapitalizma u Kini bili prisutni . visokokvalifikovani radnici i tehnički naprednije i poslovno obučeno osoblje . U tom pogledu. katoličanstvo nije stvorilo. ali na modernom Zapadu nji­ hov motiv nije bila pohlepa.

Cilj konfučijanizma bilo je održavanje postojećeg stanja. konfučijanci nisu bili orijentisani ka bilo kakvoj vrsti promene. jer je ovaj svet samo prolazno prebi­ valište i prepreka duhovnom istraživanju hinduista. Hinduizam je u Indiji takode predstavljao prepreku racio­ nalizaciji i kapitalizmu. Inovacije. Konfučijanizam je kao preduslov za sticanje položaja i zadobijanje statusa isticao knjiško obrazovanje. Nasuprot tome. . Postoje brojni razlozi zbog kojih su Kinezi propustili razvoj kapitalizma. hinduisti veruju da su ljudi rođeni u onoj kasti (nepromenljiv položaj u sistemu društvene stratifikacije) koju su zaslužili vrlinama svog ponašanja u pret­ hodnom životu. nedostajalo joj je tržište i drugi raci­ onalni elementi kapitalizma. nisu mogle voditi u višu kastu u sledećem životu.KLASIČNE TEORIJE 81 (zajmodavci. Konfučijanci nisu vrednovali rad i prepuštali su ga potčinjenima. Takode. Konfučijanci su bili nezainteresovani za privredu i privred­ ne aktivnosti. uključujući tu i ekonom­ sku promenu. smatralo se neprihvatljivim raditi za nje­ ga. Stoga nije bilo potrebe za preduzimanjem mera koje bi re­ sile tu napetost. Osim toga. Vernom privrženošću ritualu kaste. u kalvinizmu je tenzija između predestinacije i želje da se zna nečija sudbina dovela do ideje da uspeh u poslu može biti znak spasenja i razrešenja te tenzije. Strukture vlasti i racionalizacija Racionalizacija se kao tema provlači kroz mnoge aspekte Veberovog rada. ali glavni razlog Veber je vi­ deo u konfučijanizmu i njegovim karakteristikama. Možda je još važnije to što nije bilo nikakve napetosti između religije konfučijanaca i sveta u kojem su konfučijanci živeli. hindu vernici stiču zaslugu za sledeći život. naročito u oblasti privrede. tj. poslovni ljudi). dominacija zasnovana na pristanku. Aktivno učešće u poduhvatima čiji je cilj sticanje profita smatralo se moralno sumnjivim i neprikladnim za jednog konfučijanskog vlastelina. Aktivnost u ovom svetu nije smatrana bitnom. Iako se bogastvo cenilo. Na ceni je bio prosvećen i načitan čovek. Na primer. ali mi ćemo je izučavati u domenu vlasti. Spasenje treba dostići vernim poštovanjem pravila. cenile su se bistrina i dosetljivost. Vlast je legitimna dominacija.

harizma i legalnost. Vode tvrde da su oni pravi predstavnici svetih i prastarih pravila i sila. Držeći se svo­ je teorije racionalizacije. Strukture tradicionalne vlasti nisu racionalne i sprečavaju nastanak racionalizacije. Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poređenje posebnih primera društvenih fenomena bilo da se oni nalaze u različitim kulturama ili u različitim vremenskim periodima. .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Postavlja se pitanje: šta daje legitimitet nekim ljudima da izdaju naredbe koje će drugi ljudi verovatno slediti? Postoje tri osnove legitimiteta vlasti: tradicija. Tradicionalna vlast zasniva se na verovanju sledbenika da su neki ljudi (na osnovu porodičnih. On je idealan u tom smislu što predstavlja jednostrano preuveličavanje uglavnom ra­ cionalnih komponenti određene pojave. Tradicionalna vlast — vlast koja se legitimise verovanjem sledbenika da su neki ljudi od pamtiveka ovlašćeni da vladaju. ona je uglavnom nestala ili postala nevažna. vladavinu naslednih voda i si. Ključni koncept Idealni tip i birokratija Veber je osmislio niz značajnih metodoloških koncepata. Idealni tip . a je­ dan od najvažnijih je koncept idealnog tipa. Mada se u savremenom svetu još uvek mogu naći ostaci tradicionalne vlasti (pogotovo u manje razvijenim društvima). Treba odmah na­ glasiti da Veber pod idealnim tipom nije podrazumevao neku vrstu utopijske ili najbolje* moguće pojave. a sledbenici u to veruju. Različiti oblici tradicionalnog autoriteta uključuju vladavinu starijih.jednostrano prenaglašavanje uglavnom racionalnih komponenti određene pojave. koje služi kao koncept koji se koristi za analizu druš­ tva u svim njegovim istorijskim i savremenim varijantama.82 D Ž O R D Ž RlCER . a sledbenici u to veruju. Engleska monarhija primer je ostatka tradicionalne vlasti koja očigledno nema nikakvu moć. Veber je i feudalizam sma­ trao jednom vrstom tradicionalne vlasti. Veber je predvideo dugoročni trend u pravcu trijumfa racionalno-legalne vlasti. Vode tvrde da su oni pravi predstavnici svetih i prastarih pravila i sila. plemenskih ili rodbinskih veza) od pamtiveka ovlašćeni da vladaju. Takva jednostrana pre­ uveličavanja postala su koncepti koje je Veber koristio za analizu društva u svim njegovim istorijskim i savremenim varijantama.

službenici imaju sredstva za upravljanje. U svom radu. Činovnici su lično slobodni. 8. one nisu birokratije i ne funkcionišu ni približno tako dobro kao birokratske ustanove racionalno-legalne vlasti. 2. Ovo su njegove glavne karakteristike: 1. 7. Jedan od najpoznatijih Veberovih idealnih tipova je idealni tip birokratije. kao i sredstva prinude pomoću kojih može da izvrši svoje obaveze. 3. 5. Službenik ne može prisvojiti službenu poziciju. Svaka služba ima obavezu i ovlašćenje da izvršava svoje duž­ nosti. pravila. norme) u pisanom su obliku. ali se pokoravaju objektivnim službenim dužnostima. Činovnci se odnose prema svojoj službi kao prema jedinom i glavnom zanimanju. Veber je ovaj idealni tip (kao i sve ostale) koristio za istorijsko-uporednu analizu. pa ni ovaj. Svaki službenik ima stručne kvalifikacije koje se proveravaju ispitom i dokazuju diplomom. Nijedan idealni tip. Istraživač može koristiti idealni tip da bi precizno odredio kolika su odstupanja od idealnog tipa. Oni se postavljaju (a ne biraju) po strogo utvrđenoj hijerar­ hiji sa strogo određenim kompetencijama. Idealni tip takode se može koristiti za poredenje konkretnih organizacija u savremenom svetu u smislu stepena u kome od­ govaraju idealnom tipu. nigde nije u potpunosti ostva­ ren. čak ni tamo nijedna konkretna organizacija ne poseduje sve te karakteristike u zadovoljava­ jućem obimu (tj. a zatim pokušati da objasni ta odstupanja. Razlozi zbog kojih . organizacionih. odnosno birokratskih oblika. Veber je uporedio birokratsku organizaciju sve tri vrste vlasti i zaključio kako organizacije koje se povezuju s tradicionalnom i harizmatskom vlašću ne poseduju mnoge od tih karakteristika. u ovom slučaju.KLASIČNE TEORIJE 83 Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poredenje različi­ tih primera društvenih fenomena bilo da se oni nalaze u razli­ čitim kulturama ili u različitim vremenskim periodima. 4. 6. ali ih ne poseduju. Iako ga je Veber stvarao po ugledu na birokratiju kakva postoji na modernom Zapadu. u obimu koji bi dopustio da tu organizaci­ ju nazovemo idealnim tipom). „. Najveći deo pravila kojima se reguliše birokratski aparat (odluke.

To su dezinformacija. pa je stoga ne­ pogodna za svakodnevne zahteve upravljanja društvom. takode. Drugim recima. Bitno je zapamtiti da harizmatska vlast nema racionalne osnove (ona. izgubiće vlast čim Harizmatska vlast . Ta osoba ne mora zaista posedovati te osobine da bi bila tako definisana. Ta ideja očigled­ no sadrži. sada čuveni. njegovi sledbenici preduzimaju niz mera koje imaju svrhu da osposobe režim za obavljanje uobičajenih upravljačkih poslova. harizma je jedna veo­ ma važna revolucionarna snaga.84 D Ž O R D Ž R i c E R . rade da bi se pripremili za dan kada će harizmatski vođa otići s političke scene i omogućiti im da ga naslede. Rutinizacija harizme . Ubrzo nakon dobijanja vlasti. Oni to. jednostavnije rečeno. počiva na veri ljudi).vlast koja se legitimise verovanjem sledbenika u izuzetnu svetost. koncept harizme.pokušaj sledbenika harizmatskog vladara da preobli­ kuju izuzetne i revolucionarne karakteristike svog režima kako bi on us­ pešnije mogao da obavlja svakodnevne poslove. hrabrost ili primeran karakter vođe.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI konkretne organizacije ne zadovoljavaju idealni tip mogu biti raznovrsni. Iako u svakodnevnoj upotrebi ovim terminom opisu­ jemo izuzetne osobine neke osobe. vođini sledbenici teže da preoblikuju izuzetne i revolucionarne karak­ teristike svog režima kako bi on uspešnije mogao da obavlja sva­ kodnevne poslove. bilo koja ira­ cionalnost koja je sastavni deo organizacije. Harizmatska vlast legitimiše se verovanjem sledbenika u izu­ zetnu svetost. Za Vebera.izuzetne (natprirodne) osobine koje drugi pripisuju nekoj osobi. Kroz istoriju. Oni to rade kroz proces koji je Veber nazivao rutinizacija harizme. logičke za­ blude. To vodi do važnog zaključka da neko ne mora imati nikakve vidljive izuzetne osobine da bi ga drugi definisali kao harizmatskog vođu. strateške greške. Harizma . emotivni činioci ili. Zapra­ vo. čak i racionalno-legalne strukture. to gotovo odmah postaje jasno i sledbenicima harizmatskog vode. hrabrost ili natprirodni karakter vode. . harizmatske vođe se ističu i svrgavaju tradicionalne. Veber je naglašavao to da drugi definišu osobu kao harizmatičnu. Sledbenici pribegavaju rutinizaciji i da bi se pripremili za dan kada će harizmatski voda otići s političke scene i omogućiti im da ga naslede. Ako ne preduzmu te mere. kao i religija. Harizmatična osoba je ona osoba za koju se veruje da poseduje vanserijske ili nadljudske sposobnosti.

Kl_A5ICNE TEORIJE 85 vođa umre.više neće biti izuzetni ili ih sledbenici neće posmatrati na taj način. Tu se javlja jedna velika protivrečnost. Primer racionalno-legalne vlasti jeste predsednik SAD. ona bledi u poređenju s onim što Veber smatra najvažnijom revolucionarnom snagom u istoriji . ali one ne mogu da se porede s birokratijom i nemaju ni približan uticaj na ljude kao birokratija. oni menjaju način svog razmišljanja i odlučuju se da prate harizmatskog vođu. misleći da on može da reši sve društvene probleme.racionalno-legalnu ili tradicionalnu. sledbenici se nadaju da će procesom rutinizacije uspeti da harizmu prenesu na pristalice ili upravljač­ ku organizaciju koju čini grupa pristalica. Kao što smo rekli. uspešna rutinizacija harizme na kraju uništava samu ha­ rizmu i vlast je na putu da se preobrazi u jedan od preostala dva oblika vlasti . I ostali oblici vlasti imaju svoje organizacije. Racionalno-legalna vlast legitimise se činjenicom da je vodstvo svoj položaj steklo pridržavajući se niza kodifikovanih pravila i propisa. Ali. Ona funkcioniše tako što menja ljude iznutra. Ona vrši snažnu kontrolu kako nad onima koji rade Racionalno-legalna vlast .sve većom racionalizacijom i nastankom racionalno-legalne vlasti. Najvažnija struktura povezana s racionalno-legalnom vlašću jeste moderna birokratija (vidi ključni koncept Idealni tip i birokratijd). harizmatska vlast je jedna revolucionarna snaga.racionalno-legalna vlast legitimise se činjenicom da je vodstvo svoj položaj steklo tako što se pridržavalo niza kodifikovanih pravila i propisa. Birokratija je bila toliko važna za Vebera da ju je on smatrao ne samo središnjom tačkom racionalno-legalne vlasti.racionalizacija menja ljude spolja. . već i kao moćnu strukturu. Mada je harizma važna revolucionarna snaga. Veber je birokratiju opisivao ne samo kao racionalnu. Kako vidimo. potkopaće same temelje harizmatske vlasti . Dok harizma menja način na koji ljudi razmišljaju .menja ih iznutra . Prema tome. Pokušavajući da rutinizuju harizmu. vođini naslednici učiniće sve što je potrebno kako bi omogućili funkcionisanje harizmatske vlasti na dnev­ nom nivou i njen nastavak i nakon vođine smrti. njegova vladavina legitimise se činjenicom da je pobedio na izborima i dobio najviše glasova elektorskog koledža. menjajući strukture u kojima žive. već i modelom za proces racionalizacije na Zapadu. ako uspeju u tome.

Veber je smatrao da racionalizacija ima odlike kaveza. a struktu­ ra vlasti je na putu da prede u neki drugi oblik.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI u birokratiji. To je bio način na koji je Veber razmišljao o porastu racionalizacije na Zapadu. ali Veber je bio ve­ oma svestan problema koji su povezani s njima. Birokratija predstavlja vrstu kaveza koji menja način na koji ljudi razmišljaju i postupaju. Ona je uspešnija od tradicio­ nalne vlasti koja joj. veća je verovatnoća da će na moder­ nom Zapadu to biti racionalno-legalna vlast. Gvozdeni kavez racionalizacije . Veber nije smatrao da samo racionalizacija osvaja Zapad. Jednom kada se rutinizuje. mora ustupiti mesto.86 DžORDZ RlCER . osim što „zaključava" ljude.moćna. usko vezujemo za koncept gvozdenog kaveza racio­ nalizacije . u moder­ nom svetu harizmatski tip vlasti i tradicionalni tip vlasti sve manje odgovaraju zahtevima modernog društva i imaju sve manje izgle­ da da se održe. Racionalno-legalna vlast. Veber se plašio da će širenjem racionalizacije na sve veći broj delova društva. Pored toga. Kao posledica toga. organizacija harizmatske vlasti slaba je u poredenju s racionalnom birokratijom. ona bitno utiče na društveno ponašanje. Jednom rečju. harizma biva uništena. postaje sve nepropustljiviji na spoljne nasrtaje i sve sposobniji da harizmatskog vodu i gomilu koja ga sledi drži podalje od sebe. već da to čini i racionalno-legalna vlast. Taj kavez.sliku moćne strukture nalik kavezu iz koje je skoro nemoguće pobeći. ljudi sve teže moći da pobegnu u delove društva koji nisu racionalizovani. nevidljiva sila organizovanja društve­ nih oblika (pogotovo organizacija) nalik kavezu iz koje je skoro nemogu­ će pobeći. . kada se moderni harizmatski pokreti jave. Ljudi će se naći zaklju­ čani u gvozdenom kavezu racionalizacije. Veberovu teori­ ju. a koja utiče na društvene odnose i društveno ponašanje. sve je veća verovatnoća da će naići na gvozdeni kavez racionalizacije i racionalno-legalne vlasti. Iako taj novi oblik može biti tradicionalna vlast. Nema sumnje u to da racionalizacija. i uopšte racionalno-legalna vlast donose sa sobom niz pogodnosti za društvo. tako i nad onima koji se samo služe njenim usluga­ ma. On je cenio uspehe raciona­ lizacije. Harizmatske revolucije javljaće se i dalje. racionalizacija i gvozdeni kavez racionalnosti jesu ono što pobeduje. zapravo. vremenom. ali je bio razočaran sve većom kontrolom koju je ona imala nad ljudima. ali jednom rutinizovana.

10. Osnovni činilac u toj transformaciji jeste promena u dinamičkoj gustini društva. 6. 9.ali se najviše bavio formalnom racionalnošću. u suštini. 14. Marks prihvata radnu teoriju vrednosti. odnosno načinom na koji je njena do­ minantnost vodila do racionalizacije Zapadnog društva. Proletarijat i kapitalisti nisu u stanju da vide tu realnost zbog laž­ ne svesti. 7. proletarijat će naposletku uspeti da dosegne klasnu svest i shvati na koji način funkcioniše kapitalizam.«LASICNE TEORIJE 87 Sažetak 1. 12. Glavna patologija koja se vezuje za organsku solidarnost i njenu slabu kolektivnu svest jeste anomija. teorijske. Prelazak iz mehaničke solidarnosti u organsku solidarnost praćen je drastičnim slabljenjem kolektivne svesti. Razvoj tog potencijala sprečava kapitalizam koji vodi do otuđenja. 13. Kapitalizam je. Teorija Emila Drikema bavi se promenljivom prirodom podele rada i prelaskom iz mehaničke solidarnosti u organsku solidar­ nost. Međutim. Teorija Karla Marksa bavi se istorijskim korenima kapitalizma. a druga klasa (proletarijat) mora da prodaje svoje radno vreme da bi ima­ la pristup tim sredstvima. vrednosne i formalne . D a bi se kapitalizam zbacio. . ono što Marks naziva praksisom. 2. Komunizam je društveni sistem koji po prvi put omogućava puno izražavanje ljudskog potencijala. Klasične sociološke grand-teorije predstavljaju široke. on zaključuje kako kapitalisti eksploatišu proletarijat. samim kapitalizmom i priželjkivanim prelaskom u komunizam. 11. dvoklasni privredni sistem u kome jed­ na klasa (kapitalisti) poseduje sredstva za proizvodnju. pogotovo do otuđenja među radnicima. Marksova kritika kapitalizma zasniva se na nizu pretpostavki o ljudskom potencijalu. 3. 8. veoma am­ biciozne pokušaje da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije i/ili o velikom delu društva. 4. Sledstveno tome. po kojoj sva vrednost pro­ izvoda dolazi iz rada utrošenog u njegovu proizvodnju. Maks Veber pravio je razliku između četiri tipa racionalnosti praktične. Pokazatelj te promene jeste transformacija krivičnog prava u restitutivno pravo. proletarijat mora da preduzme kon­ kretnu akciju. 5.

Niš: Gradina. Beograd: B I G Z . pogotovo racionalizaciji privrede. H . dobrovoljna smrt u zapad­ sociološka nom društvu. Privreda i društvo 1 i 2. Dirkem. Emil Dürkheim i francuska škola. O društvenojpodeli rada.i tvrdio kako je ova poslednja u savremenom društvu najdominantnija vrsta vlasti. Maks (1989). Samoubistvo. Entoni (1996). Beo­ grad: Prosveta. Emil (1963). 1989). Kapital. Cvjetičanin V. Sremski Karlovci: Izda­ vačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Maks (1997). Protestantska etika i duh kapitalizma. Zagreb: Naprijed. Marinković. Metodologija društvenih znanosti. August (1989). konačno. Sabrani spisi iz sociologije religije I—III. 17. Maks (1976). Emil Dirkem 1858-2008. Zagreb: Globus. Dirkem. (bilo koje izdanje) Marks. Novi Sad: Mediterran Publishing. E. Maks (1968. O n a je bila presudan či­ nilac u razvoju duha kapitalizma i. Dušan [priredio] (2008). Uvodu istoriju sociologije 1-II. Weber. Minoa. Beograd: Prosveta. Veber. Veber je takode proučavao činioce koji su unutar konfučijanizma u Kini i hinduizma u Indiji sprečavali racionalizaciju i kapitalizam. O radikalskoj sociologiji. i Supek R. Nikšić: Univerzitetska riječ. O religioznim oblicima društvenog života. Protestantska etika igrala je središnju ulogu u racionalizaciji Za­ pada. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Istorija samoubistava. Dirkem. Aljoša (1992). D20RDŽ RlCER . Comte. Emil (1997). Karl. Zagreb: Naprijed. Karl. Veljko (1987). Marks. Dirkem. Prilog kritici političke ekonomije. Beograd: X X v e k . Đurić. Veber. Gidens. Veber je razlikovao tri tipa vlasti . (1982). Duhovni rad kao poziv. Mihajlo (1987). uspona kapitalistič­ kog privrednog sistema. (bilo koje izdanje) Mimica. Beograd: B I G Z . Literatura za dalje čitanje Barns.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 16. Sociologija Maksa Vebera. Emil (1972). Zorž (2008). (2003). Beograd: Savremena škola. Marksovo shvatanje čovjeka. Pravila sociološkog metoda.88 15. Veber.tradicionalnu. Dirkem. Emil (1982). Maks (1998). Weber. Kurs pozitivne filozofije. Novi Sad: Mediterran Publishing. Zageb: Naprijed. racionalno-legalnu . . Korać. Beograd: Prosveta. harizmatsku. Sa­ rajevo: Veselin Masleša.

on je stvorio teoriju koja je omogućila neuporediv uvid u individual­ nu svest (uključujući „svest" i „sopstvo"). Međutim.GLAVA 3 KLASIČNE TEORIJE (2) Georg Zimi: Narastajuća tragedija kulture Torsten Vehlen: Kontrola biznisa nad industrijom Džordž Herbert Mid: Socijalni biheviorizam Sažetak Literatura za dalje čitanje Ova glava predstavlja nastavak prethodne glave i bavi se radom druga tri glavna klasična teoretičara. GEORG ZIML: NARASTAJUĆA TRAGEDIJA KULTURE Georg Zimi (1858-1918) još jedan značajan nemački soci­ jalni teoretičar. veku doći do transformacije privrede koja je bila definisana proizvodnjom u privredu koja se definiše potrošnjom. moramo se pozabaviti nekim osnovnim konceptima Zimlove teorije. predstavlja takode pomalo neobičan izbor za raspravu u ovoj glavi. delanje i interakciju. Međutim. jednim od osnivača i najvažnijih autora kla­ sične sociološke teorije. (3) anticipirao da će u kasnom 20. Torsten Veblen je Amerikanac i uglavnom se bavio ekonomijom. pre nego što dođemo do tog problema. Izbor druga dva teoretičara atipičan je i kontroverzan. Još jedan Amerikanac. on zaslužuje da se svrsta u red velikih klasičnih socioloških teoretičara zato što je: (1) stvarao ideje koje su takođe bile sociološke. s Marksom. Prvi. Džordž Herbert Mid. Iako se Mid manje od drugih bavio ve­ likim socijalnim promenama i problemima svog vremena. Georg Zimi predstavlja nesporan izbor jer se sve više smatra. Zimi je smatrao da je izučavanje tragedije kulture prvi zadatak sociologa. . Veberom i Dirkemom. (2) razvio grand-teoriju ekonomskih promena koja je po svom usmerenju i obimu slična ostalim teo­ rijama klasičnih teoretičara (od kojih su svi imali da kažu pone­ što o ekonomiji).

90 D Ž O R D Ž RICER . njegova rana. Ovaj deo Zimlove teorije jasno se može razgraničiti od njegovih raz­ mišljanja o tragediji kulture. Za Zimla. poput Vebera. a društvo nije ništa drugo do zbir individualnih inte­ rakcija koje ga čine. kao što su zajednička večera više ljudi. Te oblike interakcije Zimi naziva asocijacijama. ljudi društveni svet svode na mali broj formi interakcija i tipova učesnika u interakcijama. traženje uputstava od drugih ili oblačenje da bi se udovoljilo dru­ gima.) Asocijacije se neprekidno stvaraju.obrasci koje ljudi i naučnici primenjuju na veliko i zbunjujuće mnoštvo interakcija. razrađuju. Kada vas neko pita: „Sta te je dovelo na ovakvu žurku?". Prisetimo se primera žurke iz glave 2 i velikog broja interakcija koje se na njoj odvijaju.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KOREN Asocijacija Iako je Georg Zimi tvorac jedne važne grand-teorije o tra­ gediji kulture. kako bi ih sveli na ograničen broj kategorija. Forme i tipovi Zimi je napravio bitnu razliku između formi interakcije i tipova učesnika u interakcijama. više nego ostale klasične mislioce. Forme . tu formu interakcije možete protumačiti na najmanje dva načina: kao običan „zahtev Asocijacija .obrasci koje ljudi i naučnici primenjuju na veliki broj učesnika u interakcijama. Zimi je. (Otuda se ponekad njegova te­ orija naziva formalizam. (Otuda bi se asocijacija mogla prevesti još i kao povezivanje. zanimala naizgled banalna svakodnevna ponašanja.po Zimlu. . odnosi medu ljudima.) Ljudi se svakodnevno suočavaju s ve­ likim i zbunjujućim mnoštvom interakcija i s još većim brojem učesnika u njima. zasnivaju se na njegovim teorijama svakodnevnog života. a donekle i kasnija slava. a zatim zamenjuju drugim oblicima asocijacije. nestaju. njihova svrha je da povezu ljude jedne s drugima. ili interakcija. Zimla su. Tipovi . kako bi lakše izašli s njima na kraj. Zapravo. pokušao da definiše sociologiju kao studiju o svakodnevnom životu: sociologija treba da proučava društvo. Da bi uspešno izašli na kraj s tom konfuzijom. ti oblici asocijacije predstavljaju samo deliće društvenog života koje treba proučavati mikroskopski.

Dakle. odgovorićete: „Šansa da upoznam nekoga poput tebe". s obzirom na to da se u svakodnev­ nom društvenom životu susrećemo s ogromnim brojem ljudi.KLASIČNE TEORIJE 91 za informacijom" ili kao „želju da se započne odnos". Svest Zimlovo proučavanje asocijacije bilo je povezano i oblikova­ no njegovim proučavanjem svesti. svakodnevno razvijaju forme i tipove. Zimi je napisao niz eseja o formama interakcije (na primer. na osnovu prvog utiska. Ako ste raspoloženi da započnete jedno novo poznanstvo. podređenosti i nadredenosti) i o tipovima učesnika u interakciji (na primer. kako bismo lakše izašli s njima na kraj. On je polazio od pretpostav­ ke da se ljudsko delanje odvija svesno. a ne samo obični ljudi. Da li je osoba koja nam je uputila pita­ nje ozbiljna ili samo želi flert? Da li je dosadna ili je šarmantna? Naš odgovor zavisiće od toga u koju kategoriju smo. prinuđeni smo da ove tipove koristimo kao prve aproksimacije koje nam služe da bismo započeli (ili prekinuli) interakciju. Na žurci nas neko koga nikada ranije nismo sreli i neko o kome ništa konkretno ne znamo pita zašto smo tu. Iz tog razlo­ ga. Da bismo što više olakšali susrete s njima. pošto se oko nas odvija veliki broj interakcija. Možda ćemo kasnije uvideti da je naš prvobitni sud bio pogrešan i da smo tu osobu svrstali u pogrešnu kategoriju. tu osobu svrstati u jedan od mnogobrojnih tipova koje smo prethodno stvorili. ciljevima i interesima. Ipak. uvek težimo da ih redukujemo na ograni­ čen broj formi. Zimi je takođe verovao da ljudi mogu da se suoče sa sobom . redukujemo ih na ograničen broj tipova učesnika u interakcijama. odgovorićete joj: „Autobus gradskog saobraćaja". stranac). Zimi je verovao da je neophodno da i sociolozi. pre nego što odgo­ vorimo. Ako mislite da bi osoba koja vas je to pitala mogla da vam dosađuje. smestili tu osobu. Ljudi u interakcije ulaze s različitim motivima. Isti proces se ponavlja kada treba da izađemo na kraj s veli­ kim brojem ljudi s kojima potencijalno možemo stupiti u inte­ rakciju. oni koriste kreativnu svest. Kako da odgovorimo nekome koga ne poznajemo? Tako što ćemo.

što je verovatnije. ljudi nisu potčinjeni spoljašnjim stimulusima ili spoljašnjim strukturama. Zbog tih mental­ nih sposobnosti. Drugo. Georg Zimi Biografska skica Georg Zimi bio je marginalac. stvorio impresivne teorije i lično poznavao veliki broj značajnih in­ telektualaca (npr. ljudi mogu da procenjuju stimuluse koji utiču na njihovo ponašanje. ali birokratija nemačkih univerziteta nije znala šta će s takvim radovima. on uglavnom nije pisao o onome što je u njegovo vreme smatrano legitimnim akadem­ skim traktatom.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI mentalno. on je tokom svog života zauzimao beznačajne akademske pozicije. Prvo. taj proces kojim strukturama dajemo sadržinu nazivamo reifikacija.92 D Ž O R D Ž RICER . napraviti kombinaciju jednog i drugog. pisao je eseje s popularnim na­ slovima koji su često bili objavljivani u novinama i magazinima. koristeći sociološki rečnik. Ljudi takođe imaju sposobnost da stvaraju uslove koji ih ograničavaju. svest takođe ima sposobnost da te stimuluse ili strukture ispuni realnim postojanjem. tj. Najveći deo vremena nije čak mogao da zaradi ni redovnu platu. „stranac" u nemačkom akadem­ skom svetu svog vremena. razmotre različite načine na koje mogu da reaguju. Iako se danas smatra jednim od veli­ kana sociološke teorije. međutim. Zimi je. Pomoću svojih mentalnih procesa ljudi se mogu osloboditi ili ograničiti. Međutim. .. Činilo se da mu takav vid rada i izraza više odgovara od masiv­ nih tomova knjiga (iako je pisao i njih). da sebe posmatraju odvojeno od svojih postupaka. Zašto je onda Zimi bio marginalan? Mogu se izdvojiti dva razloga. Zimi je bio Jevrejin u jednom akademskom svetu koji je obilovao an­ tisemitizmom. Umesto toga. U jednom izveštaju ministru prosvete. odnosno. Maksa Vebera) koji su o njemu imali visoko mišljenje. pa tek onda odluče kako da delaju.proces u kojem društvenim strukturama dajemo sadržinu. već je zavisio od studentskih stipendija. Drugim recima. Zimi je Reifikacija .

Ta dva pojedinca zadržavaju visok nivo individualnosti. Štaviše. s devet članova na deset članova itd. Najjednostavnije re­ čeno. To je uspeo tek pred kraj svog života.) ne čini ni približno toliku razliku kao priključivanje trećeg člana dijadi. ne postoji kolektivna pretnja pojedincima koji čine dijadu. Nijedno kasnije povećanje grupe (s tri člana na četiri. To se najbolje može uočiti u njego­ vom čuvenom radu o dijadama i trijadama. nema nikakvo drugo značenje van onog koje ima kao dijada. za dvoje ljudi koje se nalaze u interakciji. Za razliku od svih ostalih grupa.grupa od tri člana. Pošto nije moguće da se unutar dijade naprave podgrupe. . ona se jedino može sastoja­ ti od dvoje ljudi koji se nalaze u interakciji. Jer. dijada. po svom ponašanju i po svom načinu razmišljanja". Trijada . Uzimajući u obzir ovaj izveštaj i antisemitizam tog vremena. Na prvi pogled čini se da je razlika između ovih grupa neznatna ili da je uopšte nema. premda na jed­ nom manje značajnom nemačkom univerzitetu.grupa od dva člana. presudna soci­ ološka razlika jeste razlika između dvočlanih i tročlanih grupa. Veličina grupe Jedan od najsnažnijih aspekata Zimlove sociologije svakod­ nevnog života jeste način na koji svakodnevne interakcije prelaze u šire društvene strukture. Dijada . može li uopšte biti neke razlike ako se dvočlanoj grupi priključi još jedan član? Zimi ovde daje iznenađujući i veoma značajan odgovor: on smatra da prisustvo još jedne osobe pravi ogromnu razliku. Uostalom. a trijade grupe od tri člana.KLASIČNE TEORIJE 93 opisan kao „jedan potpuni Jevrejin. dijade su grupe od dva člana. po svojoj spoljašnosti. u di­ jadi ne postoji mogućnost stvaranja posebne grupne strukture koja prevazilazi odnos dvoje ljudi. nije ni malo čudno što Zimi nije mogao da nade stalno akademsko nameštenje.

susrećemo se ne samo s isti­ nom. moramo znati nešto jedni o drugi­ ma (recimo. za razliku od bilo kojeg drugog objekta sazna­ nja. situacija u kojoj jedna osoba namerno prikriva nešto dok druga pokušava da otkrije šta je to.94 DŽORDŽ RICER . Prema tome. već i to da je postojala namera da se drugi dovedu u zabludu. raspoloženja itd. moramo znati ko je u pitanju: prijatelj. N a primer. Zimi je laž razmatrao u okvirima socijalne geometrije.po Zimlu. Zato svako mora da odluči koje in­ formacije će podeliti s drugima. a koje otkriti. Ljudi. jer bi previše informacija mo­ glo da izludi druge ljude. Međutim. . Iako o drugim ljudima možemo znati mnogo toga. tj. u svim interakci­ jama otkrivamo samo deo sebe. nikada ne mo­ žemo poznavati sva njihova razmišljanja. Zbog toga nam nije teško da pri­ hvatimo da nas političari ponekad lažu. dok druga pokušava da otkrije šta je to. u interakciji s drugim ljudima neznanje i greške dobijaju poseban karakter.). U svim aspektima našeg života. Nasuprot tome. Laž je forma interakcije u kojoj neka osoba namerno prikriva istinu od drugih. imaju sposobnost da namerno otkrivaju istinu o sebi ili da lažu i prikrivaju svoje pravo lice. Čak i onda kada bi ljudi želeli da otkriju sve o sebi (a oni to rade veoma retko). lakše prihvatamo i lakše se mirimo kada nas lažu oni koji nam nisu bliski (s kojima smo na distanci). nikada ih ne možemo poznavati u potpunosti. već i s neznanjem i greškama. a koji će to deo biti zavisi od načina na koji biramo i priređujemo delove koje smo odlučili da otkrijemo. D a bismo ušli u interakciju. kada Tajnovitost . rođak. Laž — oblik interakcije u kojoj pojedinac namerno prikriva istinu od drugih. tr­ govac itd.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ključni koncept Tajnovitost Zimi je tajnovitost definisao kao situaciju u kojoj jedna osoba nešto namerno prikriva. poseb­ no u odnosu na koncept distance. Posmatrano sa stanovišta Zimlovog interesovanja za kvantitet. Laž podrazumeva ne samo to da su drugi prevareni. ne bi uspeli. To se odnosi na unutrašnji život ljudi s kojima ulazimo u inte­ rakciju. drugima otkrivamo samo delove našeg unutrašnjeg života. Staviše. biramo koje delove ćemo prikriti.

Svi društveni odnosi zahtevaju isti­ nu i laž. tajnovitost je sastavni deo svih društvenih odnosa. tj. niz društvenih uloga koje ranije nisu bile moguće. moguće je da se dva člana grupe bore za naklonost trećeg ili da treći podstiče svađu među njima . postoji iskušenje da se partneru sve ot­ krije i da ne postoje tajne. Zimi je verovao da je to jedno pogrešno mišljenje. Sledstveno. Iz tog razloga. sva svakodnevna komunikacija kombinuje elemente poznate i jednoj i drugoj strani s elementima koji su poznati samo jednoj strani. Stvaranjem trijade. Svi ostali. javlja se mogućnost grupnog ugrožavanja individualnosti. Stvari se radikalno menjaju kada se pređe s dijade na trija­ du. učiniće brak prozaičnim i otkloniti svaku mogućnost pojave neočekivanog. stvaranje trijade. Drugim recima. ljubavnika. Takođe. to smatramo nepodnošljivim. Međutim. odnosno uzajamno po­ znavanje i uzajamno prikrivanje. Pridruživanje treće osobe dijadi. Zapravo. priključivanjem trećeg člana dijadi. Laž supružnika. potpuno samootkrivanje (pod pretpostavkom da je tako nešto uopšte moguće). a može i iskoristiti taj spor kako bi stekao moć. Staviše. kao najintimnijoj i najiskre­ nijoj formi asocijacije. roditelja ili deteta daleko nas više pogađa od laži ministra kojeg poznajemo samo s T V ekrana.KLASIČNE TEORIJE 95 nas slaže neko. ko nam je blizak. Samo neki od onih koji poseduju veliki izvor ličnih talenata mogu pružiti brojna otkrića supružniku. Izraženo uopštenije i kroz koncept distance. Zahva­ ljujući ovom poslednjem. Još konkretnije rečeno. iako može doći do preki­ da odnosa ako jedna strana otkrije tajnu koja se od nje skriva. tako i one koji su poznati samo jednom od njih. Zimi je tvrdio da društveni odnosi zahtevaju kako elemente koji su poznati i jednom i drugom (ili «-tom) učesniku interakcije. jedan član trijade može uzeti ulogu posrednika ili sudije u sporu između druga dva člana. omo­ gućava nastajanje nezavisne grupne strukture. Zimi je objašnjavao da u braku. Konačno. to postaju. većina nas ima ograničene kvalitete i svako njihovo otkrivanje i pokazivanje drugima umanjuje našu zanimljivost drugima. neumerenim samootkrivanjem postaju ogoljeni i nezanimljivi. čak i najintimniji društveni odnosi zahtevaju i distancu i bliskost. to jest podgrupe. distanca je prisutna u svim društve­ nim odnosima.

M e đ u t i m . m o g u javiti n a različite načine. Prema t o m e . Staviše. M a l e gru­ p e će verovatno imati o g r o m n u kontrolu nad p o j e d i n c e m . Stranac — jedan od Zimlovih društvenih tipova definisan distancom: neko ko nije ni previše blizu. M e đ u t i m . Stvaranje trijade n e o p h o d n o j e za razvoj društvenih struktura koje m o g u d a se o d v o j e o d p o j e d i n a ­ ca i p r e u z m u d o m i n a c i j u n a d n j i m a . naizgled protivrečno. . tip koji s m o ranije p o m i n j a l i . čini poje­ dince m n o g o prijemčivijim i spremnijim d a slede najjednostavni­ je ideje i p o s t u p a j u nepromišljeno i emotivno. Tragedija kulture. postaje m o g u ć a tek o n d a k a d a se razviju g r u p e sastavljene o d b a r e m tri člana. neće više biti stranac. Prema t o m e . u l o g a stranca zahteva k o m b i n a c i j u blizine i distance. već član g r u p e . Z i m i je i m a o niz interesantnih ideja u s v o m razmišljanju o veličini grupe. ako se previše udalji. Stranac je neka o s o b a k o j a nije ni suviše blizu. jer je u m a l i m g r u p a m a kontrolu k o j u vrše ostali članovi grupe teško izbeći. u velikim društvima. U veli­ k i m društvima. u trijadi se sistemi autoriteta i stratifikacije. Posledica toga je d a svaka pojedinačna g r u p a m o ž e da kontroliše s a m o mali deo p o n a š a n j a svojih članova. a naročito u velikim gradovima. pojedinci postaju podložni drugoj vrsti kontrole. T a k o je. ni suviše daleko. k o j a za­ u z i m a središnje m e s t o u Z i m l o v o j grand-teoriji.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI kako bi lakše vršio kontrolu n a d o b a člana.96 D Ž O R D Ž RICER . Distanca i stranac stranac. društveni Z i m i se takođe interesovao za p r o b l e m distance. postoji m n o š t v o različitih grupa. Fizička blizina velikog broja ljudi. naročito u m o d e r n i m gradovima. M e đ u t i m . u velikim g r u p a m a pojedinac i m a veću m o g u ć ­ nost da postane m a n j e uočljiv i podložan kontroli grupe. mase su m n o g o podložnije kontroli p u t e m najjednostavnije ideje. N a primer. a pojedinac je član m n o g i h o d njih. ni previše daleko. o č e m u će biti više reći u odeljcima o tragediji kulture. koji u dijadi nisu bili m o g u ć i . A k o ta o s o b a pride suviše blizu. smatrao d a u p o r e d o s rastom veličine grupe raste i individualna sloboda. prekinuće svaki kontakt s g r u p o m . definisan je p o ­ m o ć u distance.

Manjak unetih emocija omogućuje mu da bude nepristrasniji u proceni i u odnosu s članovima grupe. često se dešava da ispričate nešto poverljivo iz vašeg života slučajnom putniku koga ste sreli u vozu ili taksisti. Pravac nije od značaja kada pričamo o mostu. on zaključuje da vrata pružaju bogatije mogućnosti od mosta. Na primer. jer pretpostavljaju da to što su mu rekli neće stići nazad do članova grupe. masa ljudi u širem prostoru). Ljudi se često slobodno poveravaju strancu. ona postaje podložna impulsi­ ma. Kada se grupa nalazi na otvorenom. pošto je u pitanju stranac. dok most uvek povezuje. vrata mogu da povezuju (ako su otvorena). Prema tome. ali i da razdvajaju (ako su zatvorena).KLASIČNE TEORIJE 97 Ključni koncept Prostor D o k je Zimlovo razmišljanje o konceptu distance široko po­ znato. odnosno društveni obrasci. Razlog za to je što ni jednog. Neki od Zimlovih najinteresantnijih uvida o prostoru povezani su s onim što je imao da kaže o mostu i vratima.) Posebna vrsta distance koja postoji između stranca i grupe dovodi do nekih neobičnih obrazaca u njihovoj interakciji. To će. (Recimo. u interakciji s članovima grupe stranac može da bude mnogo objektivniji. To naravno može da se poveže s takvim pojavama kao što su neredi i si. Beskrajne granice javljaju se kada grupa nije ograničena na svoje poli­ tičke granice (na primer. Osim toga. most i vrata ovde ne treba shvatiti bukvalno: to su metafore kojima se objašnjavaju društveni odnosi. Njihova važnost otkriva se posebno onda kada su granice beskonačne i nejasne. entuzijazmu i manipulaciji. a ne bliskom prijatelju. Nejasan prostor po­ javljuje se kada je grupi prostor nejasan. (Naravno. verovatno voditi do povećanog grupnog fantaziranja. manje je poznata njegova teorija o prostoru. Na primer. ljudima je prijatnije da ukazu poverenje njemu nego onima koji su im bliži i koji su čla­ novi iste grupe. Zimi se bavio važnošću granica u prostoru. recimo kada se grupa nalazi u potpuno crnom prostoru. ni drugog . ali postoji ogromna razlika iz­ među ulaska i izlaska kroz vrata. između ostalog.

uslovno rečeno. R e c i m o . Z i m i smatra da između supružnika mora postojati određen stepen distance koji ih čini strancima. to jest koje su n a m teško dostupne. . Distanca ulazi u naše najintimnije odnose s drugima i o d bliskih ljudi pravi strance. Re­ kli s m o već da je koncept stranca nemoguće razumeti bez distance. Stvari koje su n a m i suviše blizu. Jedna strana ima svoju ekipu za preferans ili fudbal u koju je drugoj strani. kako stanovnici pojedinih gradova dobro zna­ j u . Recimo. jer je pristupačan i nalazi se svuda oko nas. ljudi se retko o d l u č u j u d a ta­ kve informacije podele s n e k i m članovima g r u p e iz straha d a će ih i ostali članovi ubrzo saznati. postoji distanca. jer je za većinu ljudi o n o nedostižno. U z m i m o . osvajanje M o n t Everesta za većinu nas n e m a veliku vrednost. D r u g a strana takode i m a (za prvu stranu) svoju zabranjenu terito­ riju (npr. ako neko i m a emfizem pluća). već je takva avantura preskupa. recimo. N j e g o v o shvatanje vrednosti predstavlja al­ ternativu Marksovoj radnoj teoriji vrednosti. brak. zabranjen pristup. Z i m i je smatrao da je vrednost stvari funkcija njihove udaljenosti o d nas.98 D2ORD2 RicER . N a s u p r o t t o m e . N e s a m o što je teško popeti se na njega. ako ga je zagađenje učinilo teškim i o p a s n i m za udisanje) ili je d o njega teško doći (na primer. Su­ protno t o m e . iako ne m o ž e m o da živimo bez njega. da bi brak bio zanimljiviji i uspešniji. niti je verovatno d a će bilo ko o d tih stranaca doći u kontakt s d r u g i m članovima g r u p e i to im ispričati). za nas n e m a j u veliku vrednost. to jest lako su dostupne. ali je za njihovo dobijanje potrebno uložiti određeni trud. vazduhu ne pridajemo veliku vrednost. vazduh može biti v e o m a vredan ako ga i m a malo (na primer. Stranac nije s a m o socijalni tip. N a r a v n o .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI verovatno nećete nikada p o n o v o sresti. Iako je uobičajeno verovanje da su supružnici bliski. Najviše vrednujemo stvari koje su d o ­ stupne. Distanca i vrednost J e d n o o d Zimlovih najinteresantnijih zapažanja o distanci odnosi se na vrednost. Zapravo. O konceptu stranca moguće je raspravljati i kao o obliku interakcije između dvoje bliskih ljudi. u nekim as­ pektima. postoje brakovi u kojima. odlazak sa prijateljicama u šoping). n e m a j u veliku vrednost. stvari koje su previše udaljene o d nas.

ljudska kreativnost je uvećana tek s a m o m a l o . Tragedija kulture . fizici i sociologiji nego ikada ranije. Naše nedovoljne individualne sposobnosti ne mogu da prate korak s našim kulturnim stvaralaštvom. astronomiji. različiti ele­ menti objektivne kulture sve više se povezuju u m o ć n e . broj različitih elemenata objektivne kulture ta­ k o đ e raste. a individualna kultura i sposobnost da se proizvodi objektivna kultura rastu i suviše sporo. usvoji i kontroliše elemente objektivne kulture. O n j e m u svakog d a n a m o ž e m o da n a u č i m o nešto novo. T o se najjasnije m o ž e uočiti na primeru nauke. Internet postaje sve važniji deo objektivne kulture. K o n a č n o . Individualna kultura .KLASIČNE TEORIJE 99 Objektivna i subjektivna kultura K a k o je već s p o m e n u t o . T r a g e d i j a kulture nastaje usled toga što objektivna kultura raste velikom b r z i n o m . Još važnije. Tragedija kulture zasniva se n a razlici i z m e đ u subjektivne (ili individualne) i objektivne (ili kolektivne) kulture.pojava koja nastaje usled toga što objektivna kultura raste velikom brzinom. Iako d o n e d a v n o nije ni p o s t o j a o . n a u k a . S v r e m e n o m . osuđeni s m o da sve više p o t p a d a m o p o d kon­ trolu tog sveta. Ipak. Kao rezultat toga. Z i m i je veliku p a ž n j u posvećivao tragediji kulture. N a primer. a svakim sledećim d a n o m z n a m o sve više. u k u p n i iznos l j u d s k o g stvaralaštava bukvalno je eksplodirao. a indi­ vidualna kultura i s p o s o b n o s t d a se proizvodi objektivna kultura rastu i suviše sporo. s a m o o građene svetove koji n a m svakim d a n o m postaju sve neshvatljiviji i izmiču kontroli onih koji su ih stvorili. . i m o ž d a najvažnije.sve ljudske tvorevine koje se smatraju delom kulture. osuđeni smo da sve manje razumemo svet koji smo sami stvorili i da sve više potpadamo pod kontrolu tog sveta. a k o uopšte i jeste. D a n a s p o s e d u j e m o daleko p o t p u n i j a znanja o medicini.sposobnost pojedinca da stvori. Individual­ n a k u l t u r a odnosi se n a s p o s o b n o s t p o j e d i n c a d a stvori. apsolutna veličina objektivne kulture neprekidno raste. usvoji i kontroliše elemente objektivne kulture. N a j p r e . Internet trenutno i m a veliku kontrolu Objektivna kultura . O b j e k t i v n a k u l t u r a o b u h v a t a sve što se m o ž e smatrati proizvo­ d o m ljudske delatnosti (umetnost. D r u g o . O s u đ e n i s m o d a sve manje razumemo svet koji s m o sami stvorili. filozofija). Tragedija kulture naziv je za stanje u k o j e m naše nedovoljne individualne sposobnosti ne m o g u da prate naše kulturno stvara­ laštvo.

odnosno da sve više potpadamo pod nje­ nu kontrolu. Povećana specijalizacija dovodi do povećane sposobnosti za proizvodnju sve složenijih i savršenijih elemenata objektivnog sveta. Internet nam je sve potrebniji. Ali sve to ide na račun pojedinaca koji osećaju da su sve manje važni u poredenju s objektivnom kulturom. Iako ga sve manje razumemo. Kako objektivna kultura raste. Oni svakodnevno moraju da se suočavaju i nose s objektivnom kulturom. Veblen . neko može biti vrhunski programer. on gubi predstavu o računarskoj tehnolo­ giji. poje­ dincu je suđeno da bude gubitnik. Budućim stanovnicima našeg društva suđeno je da budu daleko tragičnije ličnosti od nas. Još gore. istovremeno s tim procesom. Iako danas mislimo da su ta dva pojma usko povezana. svi mi danas imamo neuporedivo veći izbor nego ikada ranije. postoje i pozitivni aspekti svega toga. Specijaliza­ cija je dovela do velikog broja otkrića koja neizmerno poboljša­ vaju naš svakodnevni život. ili samo jednog njegovog dela. Ali. Podeia rada Ključni činilac za tragediju kulture jeste usložnjavanje podele rada. Recimo. Imajući u vidu ogromno i ekspanziv­ no mnoštvo stvari dostupnih u objektivnoj kulturi. tom procesu nema kraja i osuđeni smo na to da postepeno gubimo značaj u odnosu na objektivnu kulturu. ili o Internet kulturi uopšte. Čini se da je neizbežno da će ta kontrola još više rasti i postajati sve uticajnija i složenija. TORSTEN VEBLEN: SVE VEĆA KONTROLA BIZNISA NAD INDUSTRIJOM Diskusiju o klasičnim grand-teorijama nastavljamo s Ameri­ kancem. U tom procesu. o Internetu.100 DŽORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI nad našim životima. ali utonuvši potpuno u detalje proizvodnje konkretnog programa. visokospecijalizovani po­ jedinci gube osećaj za totalnu kulturu i sposobnost da je kontrolišu. Naravno. individualna kultura opada. Središnji problem kojim se Vehlen bavio bio je sukob između biznisa i industrije. Torstenom Veblenom (1857-1929).

finansije sputavaju industriju u m e sto što joj d o p r i n o s e ) .KLASIČNE TEORIJE 101 je s m a t r a o d a i z m e đ u njih postoji oštar kontrast. već s a m o za profitabilnost organizacije. B i z n i s m o ž e m o d a definišemo k a o novčani pristup privrednim procesima. kao rezultat toga. k a o i nadzornici solventnosti (investicioni bankari. Bilo je izvesno d a će oni zaraditi svoj d o h o d a k jer se. Takve položaje z a u z i m a klasa dokoličara. . Dalji razvoj d o g a đ a j a v o d i o je ka rutinizaciji finansijskih poslova i. ni o d r u g o m . p a i inherentan s u k o b . interes biznisa sastoji se u t o m e d a se industrijska pro­ izvodnja ograniči k a k o bi se cene i profit držali n a v i s o k o m ni­ v o u . N a taj način. i m a j u poslovnu (biznis) orijentaciju. uprkos t o m e što nisu imali p u n o znanja ni o j e d n o m . p r e m a t o m e . ne zarađuju svoj d o h o d a k . Sledstveno t o m e . R a z l o g t o m e je to što finansije ne predstavljaju direktan d o h o d a k industriji (za­ pravo. investicionih bankara ili investicionih fondova). prelasku finansija u ruke velikih finansijskih organizacija (na primer. Biznis je definisao svet u k o j e m je Veblen živeo. indu­ strijski lideri. graditelji. a ne na interes šire zajednice. Prvi lideri bili su preduzetnici koji su bili stvaraoci. tj. Biznis se ne z a n i m a za interes šire zajednice. dokoličarske klase (prvi Biznis Vehlen daje detaljan opis istorijskih p r o m e n a u prirodi bi­ znisa (poslovanja) i poslovnih lidera. p o s l o v o đ e i finansijski direk­ tori. Pošto Biznis . D a n a š n j i poslovni lideri skoro se isklju­ čivo bave finansijskim p o s l o v i m a i.novčani pristup privrednim procesima. D o k razvoj industrije vodi d o sve veće industrijske proi­ zvodnje. p o g o t o v o interese viših klasa. b a r e m delimično. kao proces u k o m e je sticanje novca glavni interes. ako uopšte nešto rade. Položaji onih koji ima­ j u poslovni (biznis) interes p o d r a z u m e v a j u svojinu i prisvajanje. Veblenovo najvažnije delo je Teorija put štampano 1899). usmeren na dobit. taj d o h o d a k izvodio iz njihovog direktnog d o p r i n o s a proizvodnji (industriji). finansijeri koji ranije ili kasnije p o d svoju kontrolu stavljaju in­ dustrijske m a g n a t e ) . novac i profitabilnost. b a r e m p o Veb l e n o v o m mišljenju. poslovni lideri ostavljeni su k a o posrednici i z m e đ u industrije i finansija.

Vehlen je smatrao da je poslovna orijentacija parazitska i eksploatatorska. Vehlen je priznavao poslovnim liderima sposobnost da uveća­ vaju produktivnost.DŽORDŽ RICER . ali njegov najpoznatiji zaključak jeste da takvi lideri narušavaju i ograničavaju produktivnost barem isto onoli­ ko koliko je uvećavaju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 102 je neproizvodna. manipulacijama i monopolisanjem tržišta uvećaju svoj profit. Veblen je modernu korporaciju posmatrao kao tip biznisa. uspore i sabotiraju funkcionisanje industrij­ skog sistema.razumevanje i produktivno korišćenje mehanizovanih procesa svih vrsta u velikom obimu. Industrijska ori­ jentacija vezuje se za one koji se nalaze u procesu proizvodnje i stručnosti. industrija je pod kontrolom poslovnih lidera koji uglavnom nemaju nimalo razumevanja za nju. profit i prodaju). a ne na proizvodnju i stručnost. Bez takvih opstrukcija. Ključni koncept Upadljiva potrošnja i upadljiva dokolica O n o što izdvaja Veblena od drugih klasičnih teoretičara. njen interes svodi se na finansije (to jest. . a jedino što umeju da rade jeste da zarađuju novac finansijskim intrigama i tržišnim malverzacijama. Industrija Industrija se povezuje s razumevanjem i korišćenjem mehanizovanih procesa svih vrsta u velikom obimu. poslovni lideri strpljivo čekaju da im se ukaže prilika da nepoštenim poslovima. Umesto proizvodnje. Zbog toga je. Nažalost. vanserijska produktivnost industrijskog sistema progresivno bi spustila cene i profit. po Veblenu. već što je stvorio teo­ riju potrošnje. prvenstveno od strane radničke klase. glavni zadatak poslovnih lidera da opstruiraju. nije to što je razvio značajnu teoriju proizvodnje. Sledstveno. ona ima industrijsku orijentaciju. Budući da je radnička klasa najviše uključena u te ak­ tivnosti. Njegova teorija o odnosu između društvene klase Industrija . Glavni interes tih lidera je da ograniče proizvodnju i slobodno funkcionisanje industrijskog sistema kako bi cene i profit držali na viso­ kom nivou.

Upadljiva potrošnja . već postizanjem višeg statusa onih koji te proizvode troše i tako stvaraju osnovu za zavist i razlike medu ljudima.neproizvodno trošenje vremena. O n je tvrdio da dokolica ili neproizvodno trošenje vremena predstavlja prvobitni način da se među ljudima stvori zavist. Kada po gradu ili naselju u kome živite vozite novi „rols rojs". a upadljiva potrošnja dokoli­ čarske klase pre ili kasnije pogađa svakog u stratifikacijskom sistemu. N a prelomu 20.potrošnja čitavog niza dobara (proizvoda) koja nije motivisana potrebom za opstankom. Posedovanje takvih dobara donosi veći status onima koji ih poseduju. . Razlog tome je to što je potrošnja vidljivija. već u stvaranju zavisti medu ljudima. dokoličarska klasa ostvaruje upadljivu potrošnju. iako većina ljudi imitira način prisvajanja klase koja se nalazi neposredno iznad nje u stratifikacionom sistemu. mno­ go je verovatnije da ćete biti viđeni nego ako opušteno provo­ dite sate ispred plazma televizora koji ste platili 2000 evra. U savremenom dobu ljudi upadljivo troše (tj. Vehlen je pravio razliku između upadljive potrošnje i upadljive dokolice. Drugim recima. traćenje vremena kao način da se stvori zavist među ljudima i podigne status onih koji su u mogućnosti da raspolažu vremenom na taj način. Upadljiva dokolica .KLASIČNE TEORIJE 103 i potrošnje i danas je značajna. traće dobra umesto vremena) da bi stvorili razlike koje učvršćuju društveni status. Ukus te klase ranije ili kasnije spušta se niz stratifikacijsku lestvicu. U modernom svetu. drugim recima. ljudi su nekada upadljivo traćili vreme da bi uzdigli svoj društveni status. Kupovanje skupih do­ bara u situacijama u kojima bi daleko jeftinija dobra postigla isti cilj predstavlja primer traćenja u oblasti dobara. Vehlen je tvrdio da se motivacija za potrošnjom čitavog niza dobara (usluge još uvek nisu bile na ceni u vreme kada je Vehlen pi­ sao) ne sastoji u potrebi za opstankom. a vidljivost je od suštinske važnosti ako vam je cilj da uvećate sopstveni status i da vam drugi zbog toga zavide. Kada donose odluku o tome na šta će trošiti novac. elite će pre pristati na upadljivu potrošnju nego na upadljivu dokolicu. veka. ljudi u svim drugim socijalnim klasama pre ili kasnije počinju da kopiraju ponašanje klase dokoličara koja se nalazi na vrhu stratifikacijskog sistema.

Njegovi prijatelji i poštovaoci omogućili su mu da postane predsednik Američ­ kog privrednog udruženja. bio neobičan čovek. Jednog dana naručio je knjigu o latinskim crkvenim pesmama. ali on je tu ponudu odbio.. Naredni odlomak. Torsten Vehlen Biografska skica Vehlen je. već ga ta karakteristika čini mnogo ranjivijim u odnosu na napade koji dolaze iz sveta biznisa i u odnosu na poslovne lidere koji žele da ga sabotiraju.. Jednom sam čak pokušao da ga nagovorim da započne pisanje Teorije dokoličarske klase. zatvorenih fabrika i protraćenih resursa. a može biti i posledica činjenice da poslovni lideri sve više zanemaruju način na koji industrija funkcioniše. takva stvar kao što je prevelika proizvodnja. čak i uz aktivnosti poslovnih lidera koje dovode do privredne depresije.104 D Ž O R D Ž RICER . Pokušao sam da ga zainteresujem za ekonomiju. Međutim. Imao je dugu kosu. doča­ rava nam malo bliže složenu strukturu Veblenove ličnosti: „Čovek se pojavljivao svakih šest ili osam nedelja sasvim regularno.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI Industrijski sistem koji je sve više međuzavisan ne samo da je pogodniji za zajedničko preduzetništvo. Rekao sam mu da ću zapisati . Pažljivo je slušao sve što sam mu govorio i topio se kao snežna pahulja ispred vrata. Bio je asketa i miste­ riozna osoba. Po Veblenu. najblaže rečeno. to stvara probleme za zajednicu u vidu nezaposlenosti. Mogao je da sedi satima u društvu. koji je napisao jedan prodavač knjiga. U svakom slučaju. a da uopšte ne učestvuje u razgovoru. industrijski sistem još uvek je dovoljno efikasan da može da omogući poslovnim liderima i njihovim investitorima da zarade ogromne profite. Objasnio sam mu kakav bi to veliki doprinos imalo za društvenu svest. Ta sabotaža može biti svesna. Vehlen čak ide tako daleko pa tvrdi da poslovni lideri svesno izazivaju privredne depresije: oni smanjuju proizvodnju jer pod određenim tržišnim uslovima osećaju da ne mogu da izvuku ono što smatra­ ju razumnim profitom za uložena dobra. sa stanoviša šire zajednice. ne može da postoji.

ne može da postoji. koji je napisao jedan prodavač knjiga. a da uopšte ne učestvuje u razgovoru.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Industrijski sistem koji je sve više međuzavisan ne samo da je pogodniji za zajedničko preduzetništvo. najblaže rečeno. U svakom slučaju. Pokušao sam da ga zainteresujem za ekonomiju.104 DŽORDŽ RICER . doča­ rava nam malo bliže složenu strukturu Veblenove ličnosti: „Covek se pojavljivao svakih šest ili osam nedelja sasvim regularno. industrijski sistem još uvek je dovoljno efikasan da može da omogući poslovnim liderima i njihovim investitorima da zarade ogromne profite. Veblen čak ide tako daleko pa tvrdi da poslovni lideri svesno izazivaju privredne depresije: oni smanjuju proizvodnju jer pod određenim tržišnim uslovima osećaju da ne mogu da izvuku ono što smatra­ ju razumnim profitom za uložena dobra. takva stvar kao što je prevelika proizvodnja. Međutim. već ga ta karakteristika čini mnogo ranjivijim u odnosu na napade koji dolaze iz sveta biznisa i u odnosu na poslovne lidere koji žele da ga sabotiraju. Bio je asketa i miste­ riozna osoba. Jednom sam čak pokušao da ga nagovorim da započne pisanje Teorije dokoličarske klase.. Jednog dana naručio je knjigu o latinskim crkvenim pesmama. Naredni odlomak. bio neobičan čovek. Rekao sam mu da ću zapisati . ali on je tu ponudu odbio. čak i uz aktivnosti poslovnih lidera koje dovode do privredne depresije. zatvorenih fabrika i protraćenih resursa. Pažljivo je slušao sve što sam mu govorio i topio se kao snežna pahulja ispred vrata. Mogao je da sedi satima u društvu. Imao je dugu kosu. Ta sabotaža može biti svesna. Njegovi prijatelji i poštovaoci omogućili su mu da postane predsednik Američ­ kog privrednog udruženja. Objasnio sam mu kakav bi to veliki doprinos imalo za društvenu svest. sa stanoviša šire zajednice. a može biti i posledica činjenice da poslovni lideri sve više zanemaruju način na koji industrija funkcioniše. Po Veblenu. Torsten Veblen Biografska skica Veblen je. to stvara probleme za zajednicu u vidu nezaposlenosti..

vezuju se za traćenje resursa. M e đ u ­ t i m . 'Moje ime je Torsten Vehlen'.KLASIČNE TEORIJE 105 njegovo ime i da ćemo knjigu ekspresno naručiti. ili. M i d je odigrao ključnu u l o g u u razvoju j e d n e važ­ ne savremene sociološke teorije . sadrži grandiozni aspekt. Indi­ vidualno mišljenje." M o d e r n i industrijski sistem toliko je efikasan d a o m o g u ć u ­ je povraćaj na uloženo daleko preko o n o g a što je p o t r e b n o da bi se pokrili troškovi. kao i sve teorije koje s m o prešli u p r e t h o d n o j glavi. č i m e se o m o g u ć u j e r a z u m a n povraćaj vlasni­ c i m a i investitorima. m e đ u t i m . DŽORDŽ HERBERT MID: SOCIJALNI BIHEVIORIZAM D ž o r d ž H e r b e r t M i d ( 1 8 6 3 . Zanimljivo je. delanje i interakciju treba objašnjavati g r u p o m . . to d a je M i d . Sve u svemu. industrijske v o d e i dokoličarska klasa (čiji su oni važan deo) i njihova novčana orijentacija.1 9 3 1 ) predstavlja verovatno najznačajnijeg teoretičara s v a k o d n e v n o g života u istoriji soci­ ologije. a o n d a da se spušta do nivoa pojedinca. to jest istraživanje društvenih obrazaca koji se odigravaju n a m i k r o n i v o u . o d o n o g a što je on nazivao društvom. a ne obrnuto. a on mi je na to odgo­ vorio. Iako je predavao na filozofskom odeljenju Univerziteta u C i k a g u . U m e s t o da započne s pojedincima. celina i m a prednost u o d n o s u na delove koji je čine. analiza bi trebalo da započne o d organizovane grupe.d o k je proučavao proces mišljenja. Bojim se da nećemo za takvu knjigu još dugo vremena imati publiku. M i d o v a sociološka teorija. dokoličarska klasa dolazi u s u k o b s potre­ b a m a m o d e r n o g industrijskog društva. još uopštenije. a o n d a se penje do nivoa grupe. Taj d o d a t n i povraćaj izvor j e o n o g a što Ve­ hlen naziva s l o b o d n i m d o h o t k o m . a ne radnicima (ovo p o d s e ć a n a M a r k s o v u teoriju eksploatacije).s i m b o l i č k o g interakcionizma (vidi glavu 6 ) . Podstičući takvu praksu. M i d o v najveći d o p r i n o s razvoju sociološke teorije predstav­ lja njegova sociologija s v a k o d n e v n o g života. delanje i interakciju .naglašavao kako je istraži­ vanje važno započeti o d nivoa grupe. uzdišući pre nego govoreći. a taj s l o b o d a n d o h o d a k odla­ zi p o s l o v n i m liderima i njihovim investitorima.

svaka faza povezana je s ostalim fazama i nije nužno da se akt odvija po navedenom redosledu.prva faza akta. On nije smatrao da ljudi reaguju automatski i bez razmišljanja. Pojedinci svesno reaguju na stimuluse (putem čula sluha. percep­ ciju stimulusa. već da se svaki akt sastoji od četiri zasebne faze. njego­ vu teoriju nije uvek lako razlikovati od psihološkog biheviorizma. Impuls . priznavao mehanizam stimulus-reakcija. pojedinci putem čula reaguju na stimuluse ko­ su povezani s impulsom. Jednostavnije rečeno. ukusa. Ljudi ne reaguju automatski na stimuluse. Ipak. gladan čovek može Akt . . između stimulusa i reakcije odvija se misaoni proces. ljudi razmisle pre nego što nešto urade (delaju). kao osnovnom elementu svog teorij­ skog sistema. razmišljao dijalektički. Ova veoma značajna faza obuhvata manipulisanje percipiranim objektom.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Mid je sebe nazivao socijalnim bihevioristom. već razmi­ šljaju o njima. poput Marksa. 2) Percepcija.osnovni koncept Midove sociološke teorije. akter reaguje na neki spoljašnji stimulus i oseća po­ trebu da uradi nešto po tom pitanju. u osnovi. Akt Raspravljajući o aktu. Manipulacija . Mid se najviše približio psihološkom biheviorizmu. mirisa itd. glad ili opasna životinja) i oseća potrebu da uradi nešto po tom pitanju (pronađe hranu ili pobegne). Pojedinac reaguje na neki spoljašnji stimulus (na primer. 3) Manipulacija. Percepcija — druga faza akta. Ali. budući da je i on. Otuda. Iako je. razlikujući bitno (životinja reži) od nebitnog (životinja ima lepe oči). obuhvata impuls. smatrao je da je ljudsko delanje mnogo složenije od tog jedno­ stavnog mehanizma. za razliku od životinja. Ona prethodi reakciji i angažuje dve glavne ljudske karakteristike: svest i sposob­ nost da se nešto uhvati rukom. manipulisanje percipiranim objektom i zadovoljenje izvornog impulsa. podrazumeva manipulisanje percipiranih objektom. biraju odgovarajuće stimuluse.treća faza akta.) koji su povezani s impul­ som.106 D Ž O R D Z RICER . 1) Impuls.

4) Konzumacija. a gestovi beznačajni. Dok bezna­ čajne gestove koriste i ljudi i životinje. ispitati je prstima. reakcija je instinktivna. Gest jedne osobe ili životinje nesvesno izaziva odgovarajući gest druge. u borbi pasa. to jest preduzimanje konkretne mere ko­ jom se zadovoljava izvorni impuls. mnoge gladne životinje verovatno će bez prethodnog raz­ mišljanja i ispitivanja zgrabiti pečurku i pojesti je. to odmah čini i drugi.pokreti jednog učesnika interakcije koji služe kao stimulus drugom učesniku.pokreti jednog učesnika interakcije (čoveka ili životinje) koji služe kao stimulus drugom učesniku. Gestovi . U oba slučaja.KLASIČNE TEORIJE 107 ubrati pečurku u šumi. značajne gestove koriste samo ljudi. I ljudi i ži­ votinje prave gestove i vode konverzaciju gestovima. U ovoj fazi preduzimaju se konkretne mere kojima se zadovoljava početni impuls (čovek pojede pe­ čurku ili ustreli životinju). Gestovi Jedan akt uključuje samo jednu osobu ili jednu životinju. i razmisliti ima li ona karakteristike otrovne pečurke. Re­ cimo. Nešto slično može da se dogodi i u bokserskom meču: kada jedan bokser zauzme gard.poslednja faza akta. Značajni gestovi su gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivnosti. Međutim. Mid je veliku važnost pridavao vokalnim gestovima. rezanje jednog psa može automatski izazvati rezanje drugog. samo ljudi koriste značajne gestove. Za razliku od ljudi. Jedan deo ljudskih (hrkanje) i svi životinjski vokalni gestovi (rezanje) Konzumacija . ljudi su daleko uspešniji u konzumaciji od životinja. Nasuprot tome. jer ni bokser ni pas nisu razmišljali kako da reaguju. Konverzacija gestovima — gestovi jednog učesnika interakcije koji nesvesno izazivaju odgovarajuće gestove drugog učesnika. Zbog svoje sposobnosti da razmisle pre nego što delaju. Značajni gestovi — gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivno­ sti. i ljudi i životinje ulaze u interakciju s drugima. Najnerazvijeniji oblik interakcije su gestovi . životinje moraju da se oslone na daleko neefikasniji metod poku­ šaja i pogrešaka. .

ispitati je prstima. Za razliku od ljudi. Gestovi Jedan akt uključuje samo jednu osobu ili jednu životinju. Nešto slično može da se dogodi i u bokserskom meču: kada jedan bokser zauzme gard. Međutim. Zbog svoje sposobnosti da razmisle pre nego što delaju. Značajni gestovi .poslednja faza akta. mnoge gladne životinje verovatno će bez prethodnog raz­ mišljanja i ispitivanja zgrabiti pečurku i pojesti je. 4) Konzumacija. Najnerazvijeniji oblik interakcije su gestovi . životinje moraju da se oslone na daleko neefikasniji metod poku­ šaja i pogrešaka. a gestovi beznačajni. Jedan deo ljudskih (hrkanje) i svi životinjski vokalni gestovi (rezanje) Konzumacija . to jest preduzimanje konkretne mere ko­ jom se zadovoljava izvorni impuls. . ljudi su daleko uspešniji u konzumaciji od životinja. Značajni gestovi su gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivnosti. Dok bezna­ čajne gestove koriste i ljudi i životinje. i ljudi i životinje ulaze u interakciju s drugima. jer ni bokser ni pas nisu razmišljali kako da reaguju. Gest jedne osobe ili životinje nesvesno izaziva odgovarajući gest druge. Nasuprot tome. Gestovi . i razmisliti ima li ona karakteristike otrovne pečurke. u borbi pasa.pokreti jednog učesnika interakcije koji služe kao stimulus drugom učesniku.pokreti jednog učesnika interakcije (čoveka ili životinje) koji služe kao stimulus drugom učesniku.KLASIČNE TEORIJE 107 ubrati pečurku u šumi. U oba slučaja. to odmah čini i drugi. Re­ cimo. Mid je veliku važnost pridavao vokalnim gestovima. U ovoj fazi preduzimaju se konkretne mere kojima se zadovoljava početni impuls (čovek pojede pe­ čurku ili ustreli životinju). reakcija je instinktivna.gestovi jednog učesnika interakcije koji nesvesno izazivaju odgovarajuće gestove drugog učesnika. samo ljudi koriste značajne gestove. značajne gestove koriste samo ljudi.gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivno­ sti. Konverzacija gestovima . rezanje jednog psa može automatski izazvati rezanje drugog. I ljudi i ži­ votinje prave gestove i vode konverzaciju gestovima.

Jezička konverzacija uključuje gestove. možemo da ga čujemo na isti način kao i osoba kojoj je upućen. Jezik. Svest — razgovor koji ljudi vode sa samima sobom koristeći jezik. Osim toga. i što je još važnije. jednostavno definiše kao razgovor Značajni simboli — simboli koji kod osobe koja ih koristi izazivaju istu ili sličnu vrstu odgovora koju nameravaju da izazovu kod onih kojima su upućeni. izgovorena reč će nas verovatno navesti na istu ili sličnu reakciju. najvažniji značajni simboli ipak su vokalni gestovi. i socioloških pojmova uopšte. ne možemo da vidimo na koji način smo ga izveli (osim ako se ne nalazimo ispred ogledala). tako i na slušaoca. Ako im se ne dopada ono što su izgovorili i čuli mogu jednostavno zastati ili se ispraviti na polovini rečenice. Jezik. već i sposobnost da kontrolišu svoje ponašanje. Ako u prepunom pozorištu uzviknem: „Požar!" oboje ćemo. Osim toga. Značajni simboli i jezik Jedan od najpoznatijih Midovih. . gest identič­ no utiče kako na govornika. Ali. a naročito jezik. Kada napravimo neki fizički gest. kao i svest. Prema tome. Mišljenje se. najveći deo ljudskih vokalnih gestova čine značajni gestovi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA l NJENI KLASIČNI KORENI jesu beznačajni. takode. pokušati da napustimo pozorište. Upravo je sistem značajnih gestova omogućio izvanredan napredak ljudskog društva (ovladavanje prirodom. Mada i fizički objekti mogu biti značajni simboli. što je pre moguće. Značajni simboli jesu sim­ boli koji izazivaju istu vrstu odgovora (koji nije nužno identičan) i kod osobe koja ih koristi i kod onih kojima su upućeni. nauku). oboje ćemo imati istu mentalnu sliku psa. Između vokalnih i fizičkih gestova postoji ogromna razlika. jeste pojam značajnog simbola. izazivaju istu reakciju i kod slušaoca i kod govornika. Kako vidimo. omogućava presudno važnu sposobnost ljudi da misle. i značajni simboli uopšte. Kada izgovorim reč „pas". to jest reči. kada napravimo neki vokalni gest. a najvažniji od njih uključuju upotrebu jezika. značenja tih reči. ljudi imaju daleko veću kontrolu nad vokalnim gestovima. ono što razlikuje ljude od životinja nije samo sposobnost da razmisle pre nego što reaguju.108 DŽORDŽ RlCER . Međutim. Konverzacija gestovima uključuje samo gestove kojima se komunicira.

KLASIČNE TEORIJE

109

koji ljudi vode sami sa sobom koristeći jezik. To je razgovor poput onog s drugim ljudima. Slično tome, Mid je verovao da društveni procesi prethode mentalnim procesima; da bi postojala svest, mo­ raju postojati značajni simboli i jezik. Svest nam ne omogućuje samo to da u sebi prizovemo reakciju jedne osobe (onoga ko je uzviknuo „Požar!" u pozorištu), već i reakciju cele zajednice. Ako će uzvikivanje reči „Požar!" spasiti živote ljudi koji su se zatekli u pozorištu, možemo misliti i na javno priznanje koje ćemo dobiti zbog toga što smo uradili. S druge strane, ako napravimo pogreš­ nu procenu, očekivana reakcija zajednice (na primer, negodova­ nje ili prekor što smo bez razloga prekinuli pozorišnu predstavu) može nas odvratiti od tog postupka. Staviše, razmišljanje o reak­ ciji čitave zajednice navodi nas da smišljamo mnogo organizovanije reakcije od onih do kojih bismo došli kada bismo razmišljali 0 reakciji velikog broja zasebnih pojedinaca.

Sopstvo
Drugi najvažniji Midov koncept je koncept sopstva, ili spo­ sobnosti da na sebe gledamo kao na objekat. Sopstvo i svest dija­ lektički su povezani i jedno bez drugog ne mogu postojati. Niko sebe ne može doživeti kao objekt (misliti o sebi) bez upotrebe sve­ sti i niko ne može posedovati svest, tj. voditi razgovor sa samim sobom, bez sopstva. Naravno, nemoguće je stvarno razdvojiti svest 1 sopstvo, jer je sopstvo mentalni proces. Osnova sopstva jeste refleksivnost ili sposobnost da se stavimo u položaj drugih, to jest da razumemo način na koji oni misle i po­ stupaju. Ta sposobnost daje nam mogućnost da posmatramo sebe i svoje ponašanje na isti način na koji nas posmatraju drugi ljudi. Da bismo uspeli u tome moramo biti u stanju da, takoreći, barem mentalno izađemo iz sebe samih. Na taj način, prema sebi možemo da zauzmemo isti stav kao i drugi ljudi. Mi usvajamo posebno gledi­ šte prema sebi koje može biti specifično individualno gledište ili gle­ dište grupe kao celine. (O ovom ćemo kasnije govoriti detaljnije.)
Sopstvo - sposobnost da sebe vidimo kao objekt. Refleksivnost - sposobnost da se stavimo u položaj drugih, to jest da mislimo kako oni misle i postupamo kako oni postupaju.

110

D 2 0 R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

Mid je verovao da se sopstvo razvija u dva ključna perio­ da detinjstva, u periodu igranja (engleski, play stage) i u perio­ du igre (engleski, game stage). U periodu igranja, deca se igraju tako što sebi dodeljuju uloge drugih. U toj igri dete može da se stavi u ulogu doktora, Harija Potera, majke ili oca. Na taj način, deca uče da vide sebe i kao subjekt (dete) i kao objekt (Hari Poter) i počinju da razvijaju sopstvo. Međutim, to sopstvo veoma je ograničeno, jer dete može preuzeti samo ulogu različitog i po­ sebnog drugog (Hari Poter, majka). Preuzimajući ulogu majke ili Harija Potera, dete može da vidi i proceni sebe onako kako zamišlja da to rade Hari Poter ili majka. Međutim, detetu nedo­ staje potpuniji i organizovaniji osećaj sopstva.

Džordž Herbert Mid Biografska skica
Većina teoretičara koji se pominju u ovoj knjizi najveće prizna­ nje stekla je svojim pisanim delom. Međutim, Džordž Herbert Mid je bio podjednako značajan i kao predavač i kao pisac. Njegove reči osta­ vile su snažan uticaj ne mnoge ljude koji su kasnije postali značajni sociolozi dva­ desetog veka. Jedan od njegovih stude­ nata je zapisao: „Razgovor je bio njegov najbolji medij, pisanje je za njega bilo od drugorazrednog značaja". Drugi njegov student, poznati sociolog Leonard Kotrel, ovako je opisao Mida kao profesora: „Za mene su predavanja profesora Mida bila jedinstveno i nezabo­ ravno iskustvo. Profesor Mid je bio krupan čovek, prijateljskog izgle­ da s veličanstvenim brkovima i bradom poput Van Ajkove. Na licu je uvek imao dobroćudan, pomalo stidljiv osmeh usklađen sa trep­ tanjem njegovih očiju kao da je uživao u tajnoj šali koju je izvodio pred publikom. Dok je predavao, uvek bez beleški, profesor Mid je u ruci držao komad krede i predano ga posmatrao. Kada bi izvlačio neki posebno značajan Period igranja — prvi stadijum u razvoju sopstva; deca se igraju tako što dode­ ljuju sebi uloge drugih.

KLASIČNE TEORIJE

111

zaključak, letimično bi pogledao preko naših glava, sa stidljivim, goto­ vo pokajničkim osmehom, ne gledajući ni u koga direktno. Njegova predavanja su tekla i uskoro smo naučili da pitanja i komentari stu­ denata nisu dobrodošli. Zaista, kada bi neko bio dovoljno smeo da postavi pitanje, začuo bi se žamor neodobravanja studenata. Oni su se protivili svakom prekidu toka dragocenog predavanja. Njegova očekivanja od studenata bila su skromna. Nikada nije držao ispite. Glavni zadatak svakog studenta bio je da napiše što je moguće bolji pismeni rad. Te radove profesor Mid je pažljivo čitao, a ono što je mislio o njima predstavljala je ocena. Neko bi mogao pomisliti da su studenti radije čitali literaturu nego pri­ sustvovali njegovim predavanjima, ali nije bilo tako. Studenti su uvek dolazili i nikada im nije bilo dovoljno profesora Mida".

U

periodu igre,

dete počinje d a razvija sopstvo u p r a v o m

smislu te reči. D o k u periodu igranja dete preuzima s a m o j e d n u ulogu, ulogu p o s e b n o g d r u g o g , u periodu igre preuzima ulogu svih onih koji u njoj učestvuju. Svaki o d tih učesnika i m a tačno određenu ulogu u igri. D a bi to ilustrovao, M i d je koristio primer fudbala.* D o k igra fudbal, dete m o ž e d a i m a s a m o j e d n u ulogu (recimo, ulogu levog krila), ali, istovremeno, m o r a da zna koja su zaduženja ostalih deset igrača i šta oni očekuju o d njega. K a o levo krilo, dete m o r a d a zna kakva je uloga g o l m a n a , bekova, veznih igrača, centarfora i d e s n o g krila. O n o takode m o r a d a zna i šta je uloga sudije, trenera, selektora, ali i publike koja sedi na tribina­ m a . D e t e ne m o r a istovremeno d a b u d e svesno svih uloga, ali u s v a k o m trenutku m o ž e biti svesno uloge barem tri ili četiri igrača (koliko je otprilike dovoljno da biste postigli gol ili ga odbranili). Zahvaljujući toj sposobnosti da istovremeno p r e u z m u više uloga, deca v r e m e n o m stiču s p o s o b n o s t d a učestvuju u g r u p n o m životu; o n a postaju s p o s o b n a d a bolje shvate šta se o d njih očekuje i koja je njihova uloga u društvenoj grupi. D o k igranje zahteva s a m o n e p o t p u n o sopstvo, igra zahteva p o t p u n o razvijeno sopstvo. Period igre - drugi stadij um u razvoju sopstva; umesto da preuzima ulogu diskretnih drugih, dete preuzima ulogu svih onih koji u igri učestvuju. Svaki od tih učesnika ima posebnu ulogu u igri. Napomena prevodioca: Mid je, u stvari, upotrebio primer bejzbola, ali pošto su na Balkanu pravila te igre uglavnom nepoznata, odlučili smo se za fudbal.

112

DŽORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

Ključni koncept

Definicija

situacije

V. I. Tomas (1863-1947) sa svojom suprugom Doroti S. Tomas stvorio je koncept definicije situacije: ako ljudi definišu situaciju kao realnu, onda su te definicije realne u svojim posledicama. N e postoji objektivna realnost ili objektivna situacija; postoji samo situacija onako kako je pojedinci mentalno definišu. Definicija, a ne objektivna realnost, navodi ljude na to da se ponašaju na određen način; da neke stvari urade, a neke druge propuste da urade. Ilustrovaćemo to na primeru rudbala. Pretpostavimo da igrate levo krilo i definišete situaciju u kojoj verujete da možete sami da predriblate kompletnu protivničku odbranu i postignete gol. (Ovo je ponekad, na neobjašnjiv način, polazilo za rukom legendarnoj levoj polutki i krilu Crvene zvezde, Milošu Šesticu.) Taj vaš postupak zavisio je od vaše procene, odnosno definicije situacije u kojoj ste ubedili sebe da protivnička odbrana nema pojma i da ste vi dovoljno sposobni da je sami predriblate i po­ stignete gol. Prema tome, vaša definicija imala je realne posledice. Vi ste zaista pokušali da predriblate celu protivničku odbra­ nu. Ako vam to uspe (kao Šesticu), sledi slava. U suprotnom, sledi kazna - odbrana će da vam oduzme loptu, vaši saigrači će vikati na vas u znak protesta, a trener će vas poslati na klupu. U mnogim oblastima naših života način na koji definišemo situ­ aciju često je važniji od same realnosti.

Još jedan Midov čuveni koncept je koncept uopštenih drugih. Uopšteni drugi, za razliku od posebnog drugog, predstavlja stav čitave zajednice ili, u slučaju fudbala, stav čitavog tima. Potpuno izgrađeno sopstvo moguće je tek onda kada dete, umesto da preuzi­ ma uloge pojedinačnih značajnih drugih, počne da preuzima uloge uopštenih drugih. Za ljude je takode značajno da steknu sposobnost da procenjuju sebe i svoje postupke sa stanovišta grupe kao celine, a ne samo sa stanovišta bliskih pojedinaca. Uopšteni drugi takode
Definicija situacije - ako ljudi definišu situacije kao realne, onda te definicije imaju realne posledice; one, drugim recima, utiču na naše ponašanje. Uopšteni drugi — stav čitave zajednice ili bilo kog kolektiva u koji je akter uključen.

KLASIČNE TEORIJE

113

omogućuje apstraktno mišljenje i objektivnost, jer pojedinac razvija daleko objektivniju poziciju kada se oslanja na uopštene, a ne na posebne druge. Da bi osoba razvila sopstvo, neophodno je da bude član zajednice i da bude usmerena opštim stavovima zajednice. Sve ovo, a posebno uopšteni drugi, može nekoga navesti na pomisao da su Midovi akteri konformisti kojima nedostaje indivi­ dualnost. Međutim, Mid je jasno naglasio da je svako sopstvo jedin­ stveno i razvijeno u kontekstu posebnog životnog iskustva. Osim toga, pošto u društvu postoji mnogo grupa, ne postoji samo jedan uopšteni drugi, već mnogo njih. S obzirom na to da ljudi pripa­ daju različitim grupama i imaju mnogo uopštenih drugih, postoji i više od jednog sopstva. Staviše, ljudi ne moraju prihvatiti zajednicu i uopštene druge onakvim kakvi su, i mogu raditi na tome da ih promene. Ponekad u tome uspevaju, menjajući zajednicu, uopštenog (generalizovanog) drugog, i konačno - same sebe unutar zajednice.

Ja i mene
Činjenica da sopstvo podrazumeva i prilagođavanje i indivi­ dualnost ogleda se u Midovom razlikovanju dva aspekta sopstva -ja i mene (engeski, li me). Mada izgleda kao da ova dva aspekta čine delove ili strukturu sopstva, Mid ih je zapravo video kao pro­ cese koji su deo jednog većeg procesa, tj. procesa stvaranja sopstva. Primene socioloških koncepata na savremeno društvo

Kako postajemo

opsednuti sami sobom?

Džordž Herbert Mid imao je nekoliko značajnih zapažanja o prirodi sopstva, ali bi se verovatno iznenadio da je poživeo do­ voljno dugo da vidi stepen u kome se sopstvo transformisalo, postajući glavni predmet interesovanja, čak i opsesije, u savremenom svetu. Danas živimo u svetu u kome sve više razmi­ šljamo o različitim stvarima. Internet i globalizacija u naš život uneli su niz novina i tema o kojima moramo svakodnevno da razmišljamo. Zapravo, mi moramo da razmišljamo o njima zbog toga što će veliki broj tih stvari (na primer, globalne pri­ vredne promene ili rizici po zdravlje) verovatno imati ozbiljan

114

DŽORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

uticaj na nas. Tema o kojoj danas razmišljamo više nego rani­ je, jesmo i mi sami. (Mid je bio veoma zainteresovan za odnos između sopstva i refleksivnosti.) Iako se samorefleksija pojavljivala i u prošlosti, ljudi su bili ma­ nje sposobni da razmišljaju o sebi (barem u razvijenim zemlja­ ma) nego danas. Razlog za to je jednostavan: ljudi su često bili prezauzeti preživljavanjem i nabavkom svakodnevnih potrepšti­ na da bi se upuštali u samorefleksiju. Osim toga, ljudi su živeli u kulturi koja je bila zasnovana na materijalnom postignuću, a obezvređivala samorefleksiju i zaokupljenost samim sobom. N a te pojave gledalo se kao na nepotreban višak koji ne pospešuje materijalna dobra koja su ljudima i društvu potrebna. Me­ đutim, Entoni Gidens, savremeni sociolog o kome ćemo više govoriti u glavama 7 i 10, ukazuje na to da je sopstvo za veliki broj ljudi postalo projekat, možda čak i najvažniji životni projekat. Uzrok toga je to što se sopstvo više ne pojavljuje, već ga mi aktivno stvaramo. Ko smo mi? Šta mislimo da smo? Sve to nisu više date karakteristike ili nešto što je uobličeno u detinjstvu kroz proces socijalizacije (kako je mislio Parsons), već je to nešto što svesno i aktivno stvaramo tokom naših života. Sopstvo nije stvoreno jednom za svagda, već se ono neprekidno uobličava i menja (ponekad čak na dramatičan način). Sledstveno tome, sopstvo postaje nešto na šta svi treba da pa­ zimo, da ga nadgledamo i menjamo kada je to neophodno. To od nas pravi osobe koje su daleko fleksibilnije i prilagodljivije. Međutim, na mnogo načina to takode predstavlja za­ strašujući i težak proces. Drugim recima, dok pre sto ili dvesta godina ljudi nisu mnogo brinuli o sebi, sopstvo danas pred­ stavlja neprekidan izvor brige. Postali smo preokupirani sobom i načinom na koji sebe treba da prilagodimo neprekidno promenljivim okolnostima savremenog društva i našoj isto tako promenljivoj poziciji u tom društvu. To nije lak zadatak; on je pun poteškoća i tenzija. Postoji mnogo prednosti kada je čovek u skladu sa samim sobom, ali i to ima svoju cenu. Ja je neposredna reakcija n a okruženje, o d n o s n o n a o n o što drugi rade. O n o je nemiran, nepredvidiv i kreativan aspekt sop­ stva. Ljudi ne m o g u s u s p e h o m predvideti kako će. ja postupiti.

Ja — neposredna reakcija sopstva na okolinu; nemiran, nepredvidiv i kreativan aspekt sopstva.

KLASIČNE TEORIJE

115

U slučaju fudbala, igrač ne može sa sigurnošću znati kako će njegov tim igrati. Možda pruži briljantnu igru; možda potpuno podbaci. Nikada ne možemo u potpunosti poznavati svojeg, pa ponekad svojim postupcima iznenadimo sami sebe. Za Mida je ja značajno iz četiri razloga. Prvo, ono je glavni izvor noviteta u društvenom svetu. Drugo, uja su sadržane naše najvažnije vrednosti. Treće, ja predstavlja realizaciju sopstva, a svi mi težimo da realizujemo sopstvo. I konačno, Mid je razmatrao dugoročni evolutivni proces od primitivnih društava, u kojima su ljudi bili pod dominacijom mene, ka savremenim društvima u kojima ja igra daleko značajniju ulogu. Unutar sopstva, ja je suprotstavljeno meni. Mene je, u osno­ vi, prihvatanje i percepcija uopštenog drugog od strane pojedin­ ca. Za razliku od ja, ljudi su veoma svesni mene, oni veoma do­ bro znaju šta zajednica od njih želi i očekuje. Svi imamo izraženo mene, ali oni koji su pod potpunom dominacijom mene jesu kon­ formisti. Društvo nas kontroliše preko mene. Takode, mene ljudi­ ma omogućava udobno funkcionisanje u društvu, a ja omogućuje promene u društvu. Društvo na taj način dobija dovoljno konfor­ mizma kako bi moglo da funkcioniše, ali takode prima neophod­ nu dozu inovacije koja mu omogućava da ne stagnira. I društvo i pojedinci bolje funkcionišu zahvaljujući spoju ja i mene.
Sažetak
1. 2. 3. 4. Georg Ziml bavio se asocijacijom ili interakcijom. D a bi izašli na kraj s velikim i zbunjujućim nizom interakcija, sociolozi i obični ljudi razvili su forme interakcije. D a bi izašli na kraj sa zbunjujućim mnoštvom učesnika u interak­ ciji, sociolozi i obični ljudi razvili su tipove učesnika u reakcijama. U pogledu problema veličine grupe postoji velika razlika između dijada (grupa od dva člana) i trijada (grupa od tri člana). Prisustvo treće osobe u trijadi omogućuje nastanak nezavisne grupne struk­ ture. Dalje uvećavanje veličine grupe nije toliko važno koliko pre­ lazak iz dijade u trijadu, to jest priključivanje treće osobe dijadi. Sto je grupna struktura veća, pojedinac je slobodniji.

5.

Mene - prihvatanje i percepcija uopštenog drugog od strane pojedinca; kon­ formistički aspekt sopstva.

116 6.

DŽORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

7. 8. 9. 10. 11.

12. 13. 14. 15.

Ziml je bio zainteresovan za problem distance. Taj interes manifestovao se u njegovoj raspravi o društvenom tipu strancu, koji niti je previše blizu ni previše daleko od grupe. Distanca je pove­ zana i sa socijalnim formama, što znači da poseban oblik udalje­ nosti i otuđenosti ulazi u sve društvene odnose. Distanca se takode vezuje za Zimlovo razmišljanje o vrednosti. Vredne su one stvari koje nisu ni predaleko ni preblizu. Zimlova grand-teorija bavi se tragedijom kulture. Tragedija kulture razmatra rast objektivne kulture i njenu sve veću prevlast nad subjektivnom kulturom. Veblenova grand-teorija bavi se sve većom kontrolom biznisa nad industrijom i negativnim efektima koji iz toga proizilaze. Mid je bio socijalni biheviorista koji nije bio samo zainteresovan za ponašanje koje je zasnovano na mehanizmu stimulus-odgovor, već i za ljudsku svest koja deluje između stimulusa i odgovora; ljudi razmišljaju pre nego što nešto urade. Četiri faze akta su impuls, percepcija, manipulacija, konzumacija. Iako ljudi i životinje koriste gestove i konverziraju gestovima, samo ljudi mogu da koriste značajne gestove, značajne simbole i jezik. Uopšteni drugi je stav čitave zajednice. Sopstvo ima dva aspekta koji se nalaze u stalnoj tenziji: ja (nepo­ sredan, nepredvidiv i kreativan aspekt) i mene (usvajanje uopšte­ nog drugog koje vodi ka konformizmu).

Literatura

za dalje

čitanje

Lukić, Radomir D. (1987). Formalizam u sociologiji. Zagreb: Naprijed. Marinković, Dušan [priredio] (2008). Georg Zimi (zbirka tekstova Georga Zimla). Novi Sad: Mediterran Publishing. Mead, George Herbert (2003). Um, osoba i društvo. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Simmel, Georg (2001). Kontrapunkti kulture. Zagreb: Naklada Jesen­ ski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Spasić, Ivana (1998). Interpretativna sociologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Veblen, Torsten (1966). Teorija dokoličarske klase. Beograd: Kultura. Veblen, Torsten (2008). Teorija dokoličarske klase. Novi Sad: Medi­ terran Publishing. Zimi, Georg (2004). Filozofija novca. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

GLAVA 4 SAVREMENE GRAND-TEORIJE (1)
Strukturalni funkcionalizam Teorija sukoba Opšta teorija sistema Sažetak Literatura za dalje čitanje U ovoj i sledećoj glavi okrečemo se savremenim sociološkim teorijama koje se, kao i klasične teorije koje smo obradili u pret­ hodne dve glave (s mogućim izuzetkom Midove teorije), mogu okvaliflkovati kao grand-teorije. U ovoj glavi obradićemo tri usko povezane teorije - strukturalni funkcionalizam, teoriju sukoba i opštu teoriju sistema. Teorija sukoba nastala je kao reakcija na ne­ kada dominantnu (barem u SAD) teoriju strukturalnog funkcionalizma. Teorija sistema takode je usko povezana sa strukturalnim funkcionalizmom. Zapravo, koncept sistema često se upotrebljava u teoriji strukturalnog funkcionalizma. Međutim, kao što ćemo videti iz diskusije o radu najvažnijeg savremenog sistemskog teore­ tičara, Niklasa Lumana, to su sada dve sasvim različite teorije.

STRUKTURALNI FUNKCIONALIZAM
Kao što sam naziv govori, strukturalni funkcionalizam usredsreduje se na društvene strukture i njihov funkcionalni značaj (pozitivne ili negativne posledice) za druge strukture. U nazivu ove teorije termini „strukturalni" i „funkcionalni" ne moraju se nužno koristiti zajedno (negde je, recimo, odomaćeniji naziv funkciona­ lizam), mada je to već uobičajeno. Možemo da analiziramo druš­ tvene strukture, paternizovane društvene interakcije i postojane
Strukturalni funkcionalizam - sociološka teorija koja se usredsreduje na društvene strukture i na njihov funkcionalni značaj (pozitivne ili nega­ tivne posledice) za druge strukture. Strukture - u društvu, paternizovana društvena interakcija i stalni društveni odnosi.

Pa ipak.vidljive posledice koje omogućuju svakom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi). a da se istovremeno ne bavimo funkcija­ ma (vidljivim posledicama koje omogućuju svakom poje­ dinačnom sistemu da se adaptira na svoje okruženje) koje one imaju za druge strukture. obrazovni sistem obezbeđuje obučeno osoblje koje je potrebno za popunjavanje profesionalnih položaja u privredi. Mada ovo daje sliku pozitivne i tesne po­ vezanosti struktura. privreda obezbeđuje te položaje onim pojedincima koji steknu odgovarajuće obrazovanje.vrsta strukturalnog funkcionalizma koji se usred­ sreduje na velike društvene strukture i ustanove društva. . shodno tome. Funkcije . Naredni odeljak bavi se jednim od najpo­ znatijih radova u istoriji strukturalnog funkcionalizma i u njemu nalazimo jednu intrigantnu i veoma kontroverznu sliku društva. strukturalni funkcionali­ zam odlikuje usredsredenost na oba ova elementa (i strukture i funkcije). među sociološkim strukturalnim funkcionalistima dominantan je socijalni funkcionalizam. obrazovni sistem stvarao je ogroman broj radikalnih studenata koji se nisu dobro uklapali u strukturu zanimanja koja su im bila nuđena na tržištu. odnosom između privred­ nog sistema i obrazovnog sistema). obrazovni sistem i studenti pred sobom imaju cilj koji treba da ostvare na kraju obrazovnog procesa. možemo istraživati funk­ cije čitavog niza društvenih procesa koji nisu strukturirani (na primer. strukturalni funkciona­ lizam nastoji da se usmeri na pozitivnije i funkcionalnije međustrukturalne odnose. Slično tome. njihove među­ sobne odnose i prinudno dejstvo koje one imaju na aktere. Pri tome. Iako takva napetost između struktura često postoji. pa će on. biti pred­ stavljen u ovoj glavi. Socijalni funkcionalizam . ponašanje gomile). Zahvaljujući tome. Strukturalni funkcionalista bavi se međusobnim odno­ som društvenih struktura (na primer. U vreme Vijetnamskog rata i studentskog pokreta krajem 1960-ih i po­ četkom 1970-ih godina prošlog veka. Iako postoji više tipova strukturalnog funkcionalizma. Na primer. Zauzvrat.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI društvene odnose. ne mora obavezno da bude tako. Socijalni funkcionalizam prvenstveno se bavi društvenim strukturama i ustanovama.118 DŽORDŽ RICER . njihovim međusob­ nim odnosima i prinudnim dejstvom koje one imaju na aktere. naglasak se stavlja na funkcije koje jedna struktura obezbeđuje drugoj.

p o n j i h o v o m mišljenju. neki društveni položaji m n o g o su pri­ jatniji i poželjniji o d drugih. Dejvis i M u r tvrdili su d a nestratifikovana i besklasna društva nikada nisu postojala. Prvo. 1 9 4 5 . funkcionalna nužnost. Sva društva i m a j u potrebu za j e d n i m takvim s i s t e m o m z b o g čega sistem stra­ tifikacije i postoji. Iako je važno da se svi položaji p o p u n e . T a teorija j a s n o p o k a z u j e d a su njeni autori stratifikaciju smatrali univer­ z a l n o m i n u ž n o m . a ne na pojedince u sistemu stratifikacije. n a koji način ih društvo podstiče d a ispu­ njavaju dužnosti koje ti položaji zahtevaju? Odgovarajuće popunjavanje položaja u društvu problematič­ no je iz tri razloga. da su popunjeni oni najvažniji. M n o g i bi hteli da b u d u uspešni fudbaleri. Problem je pronaći siguran način da prave osobe stignu do pravih . pak. O s i m toga. Dejvis i M u r sistem stratifikacije p o s m a t r a j u kao strukturu socijetalnih nivoa. ali je s neprijatnim položajima p o t p u n o drugačije. posebno je važno. g o d i n e . T u se javljaju dva p r o b l e m a . D r u g i m recima. O n i se bave činjenicom d a različiti položaji unutar strukture nose sa s o b o m različite stepene prestiža. neki položaji važniji su za opstanak društva o d nekih drugih. K l j u č n o pitanje za Dejvisa i M u r a jeste kako druš­ tvo motiviše i raspoređuje p o j e d i n c e na odgovarajuće položaje u sistemu stratifikacije. čak n e o p h o d n o .SAVREMENE GRAND-TEORIJE 119 Funkcionalna teorija stratifikacije i njene kritike Kingsli Dejvis i Vilbert M u r izložili su svoju teoriju stratifi­ kacije u tekstu p o d nazivom „ N e k i principi stratifikacije" objav­ l j e n o m u American Sociological Review. Prvo. akcenat je n a strukturi društvene stratifikacije i funkcijama koje o n a obavlja. a ne p i t a n j e m kako pojedinci stižu d o tih položaja. N i j e problem pridobiti ljude da za­ u z m u prijatne položaje. K o n a č n o . Stratifikacija je. Teorija. na koji način društvo pravim p o j e d i n c i m a uliva želju d a p o p u n e odgovarajuće položaje? D r u g i m recima. zašto bi neko želeo d a b u d e čistač k a d a je to loše plaćen p o s a o ili. k a d a pojedinci već z a u z m u odgovarajuće položaje. televizijski producenti ili folk zvezde. ali retko ko bi hteo d a b u d e dubretar ili rudar. N a i m e . z a n i m a n j a p o p u t rad­ nika i upravljača). naglašavajući da se stratifikacija o d n o s i na društvene položaje (na primer. hirurg k a d a je to v e o m a o d g o v o r n a pozicija? D r u g o . različiti društveni položaji zahtevaju različite sposobnosti i talente.

M e đ u t i m . Pretpostavlja se d a su visokorangirani položaji u sistemu stratifikacije manje ali važniji prijatni. Najjednostavnije re­ čeno. k a o što su prestiž. n e o p h o d n o j e d a i m ponudite . m o ž d a sluh nije n e o p h o d a n . o n i tvrde d a j e svako društvo stratifikovano. i d a takvo mora biti kako bi preživelo. društvena stratifikacija hijerarhijski je organizovana struktura k o j a i m a funkciju d a p o d s t a k n e prave lju­ de d a učine sve što j e p o t r e b n o d a bi stigli d o visokorangiranih položaja koji su najvažniji za o p s t a n a k i funkcionisanje društva. te d a zahtevaju manje s p o s o b n o s t i i talenta.m o ž e li zaista pozicija radnika biti prijatnija i poželj­ nija o d pozicije j e d n o g upravnika velike korporacije?). A k o . strukturalni funkcionalista bi rekao d a sa sistemom p o p u n j a ­ vanja društvenih položaja nešto nije u redu. Sledstveno t o m e . Dejvis i M u r bavili s u se funkcionalno najvažnijim p o l o ­ žajima u sistemu društvene stratifikacije. ali je o n d a barem n e o p h o d n a seksualna privlačnost. profesora ili visokih oficira. te d a stoga zahtevaju naj­ veće s p o s o b n o s t i i talente. D a bi društvo bilo sigurno d a će pravi pojedinci zauzeti visokorangirane položaje. o n i s m a t r a j u d a je stratifikacija meha­ nizam koji nastaje neplanirano. osoba n e m a ni j e d n o ni d t u g o . a ipak se našla n a poziciji folk zvezde. visoka plata i dovoljno s l o b o d n o g vremena. T a k o ­ de. kako bi se postigla p o d u d a r n o s t između individualnih sposobnosti i zahteva koje iziskuju položaji. Dejvis i M u r pretpostavljali su suprorno. m a n j a j e potreba društva d a ti položaji b u d u p o p u n j e n i i d a oni koji ih p o p u n j a v a j u savesno izvršavaju svoje dužnosti. folk zvezda m o r a d a i m a sluha d a bi m o g l a d a peva. d a bi bilo sigurno d a će visoki položaji biti adekvatno p o p u n j e n i . ali i m a j u manji značaj. n a m e r n o razvija sistem stra­ tifikacije. n e o p h o d n o j e d a društvo t i m p o l o ž a j i m a dodeli vredne i privlačne nagrade. o n o za njih m o r a obezbediti različi­ te nagrade. ali o t o m e nisu raspravljali: oni su smatrali d a nisko rangirani položaji u sistemu stratifikacije pružaju veću prijatnost (to je n e o b i č n o gledište . a k o želite d a u društvu b u d e dovoljno lekara.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI položaja. Dejvis i M u r ne tvrde d a društvo. U m e s t o toga. P o d nekim drugačijim okolnostima. za preživljavanje društva.120 DŽORDŽ RICER . D a b i odgovarajući broj p o j e d i n a c a poželeo d a ih z a u z m e i d a b i o n i koji ih z a u z i m a j u marljivo ra­ dili. sudija. m e đ u t i m . R e c i m o .

Uopšteno . ugleda i prihoda od filmskih zvezda. D a li su đubretari zaista manje značajni za opstanak društva od neke reklamne agencije? Zapravo. veće nagrade ne moraju nužno da idu tim važnijim položajima. đubretari su. ti položaji ostaće nepopunjeni i društvo će ispaštati. ali bez štetnih efekata koje stratifikacija podrazumeva (poput velikih nejednakosti). D a li zaista ima malo ljudi koji su sposobni da popune visoke položaje? Zapravo. na primer. iako poseduju sve potrebne sposobnosti. Ipak. budu­ ća društva mogu biti organizovana na drugačiji. Moguće je stvoriti strukture koje će vršiti iste funkcije kao i stratifikacija. pretpo­ stavlja da ona moraju postojati i u budućnosti. godine. Čak i onda kada se za neki položaj može reći da ima veći značaj za funkcionisanje društva. odnosno da im je za dobrobit i napredak društva potrebno ponuditi te nagrade. Dejvis i Mur smatraju da ne mo­ žemo očekivati da se pojedinci prihvate mukotrpnog i skupog procesa medicinskog obrazovanja ako im ne ponudimo ovakvu vrstu nagrada. Medicinske sestre su možda značajnije za društvo od filmskih zvezda. teško podržati. a možda čak i propasti. Takode. Čini se da ovaj stav sadrži tvrdnju da pojedinci koji zauzimaju visoke položaje moraju dobiti odgovarajuće na­ grade za svoj rad. kada je prvi put objavljena. Kritike. funkcionalističku teoriju stratifikacije moguće je kritikovati zbog toga što. na osnovu činjenice da su stratifikovana društva postojala u prošlosti i postoje u sadašnjosti.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 121 ove i mnoge druge nagrade. ugled i novac. može se tvrditi da je ideju funkcionalnih polo­ žaja koji se razlikuju po svom značaju za društvo. U medicinskoj profesiji. Jedna od osnovnih kritika glasi da funkcionalistička teorija stratifikacije održava privilegovan polo­ žaj onih koji već imaju moć. one raspolažu s daleko ma­ nje moći. U suprotnom. možda i važniji za preživljavanje društva. mno­ gi ljudi nisu u mogućnosti da steknu obuku koja im je neophod­ na da bi stigli do prestižnih položaja. O d 1945. uprkos nižoj pla­ ti i manjem ugledu. nestratifikovan način. Međutim. postoji stalna težnja da se ograniči broj lekara. Osim toga. strukturalno-funkcionalistička teorija stratifikacije bila je izlože­ na mnogobrojnim kritikama. Ona to radi tako što tvrdi da ti ljudi zaslužuju svoje nagrade.

pa čak ni onda kada za njima i njihovim doprinosom postoji očita potreba. Talkot Parsons (1902-1979). Me­ đutim. Strukturalni funkcionalizam Talkota Parsonsa Najpoznatiji strukturalni funkcionalista.va usmerena ka zadovoljenju njegovih potreba. ugled i prihod da bismo ih podstakli da zauzimaju visoke položaje. Proučavajući funkcije. postizanje cilja (P). Smelserom obja­ vio 1956. Konačno. moguće je zamisliti drugačiju vrstu društvene stratifikacije. godine). To je način na koji je strukturalni funkcionalizam shvatao strukturu i funkcionisanje sistema društvene stratifikacije. Parsons se usredsredio ns skupove aktivnosti usmerenih ka zadovoljenju višestrukih pctreba sistema. Parsons je tvrdio da četiri funkcije predstavljaju imperative. U ovom odeljku bavićemo se kasnijom fazom njegovog strukturalnog funkcionalizma izloženog u knjizi Društveni sistem (1951). može se tvrditi da pojedincima ne moramo po­ nuditi moć. L održavanje obrasca (L). APIL. od­ nosno u knjizi Privreda i društvo (koju je s N . mnogi talentovani ljudi nikada ne dobiju priliku da pokažu da li su sposobni da upravljaju na visokim položajima. Drugim recima. . Zajedno. ta četiri imperativa poznata rii kao shema APIL. izložićemo Parsonsove četiri funkcije i analizi­ rati njegove ideje o strukturi i sistemu. to jest da su nužne i karakteristične za sve sisten Da bi preživeo. kao i društvene organizacije uopšte. to je jedno veoma konzervativno i kontroverzno shvatanje. Oni koji se nalaze na visokim položajima imaju jasan interes da sačuvaju malu brojnost i veliku moć. integracija (I) i latentnost. Ljude podjednako može motivisati zadovoljstvo koje donosi uspešno obavljanje posla ili mogućnost da budu ko­ risni drugima.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I govoreći. Ti imperativi su adaptacija (A). napisao je veliki broj teorijskih radova. Njegova teorija počiva na četiri funkcionalna imperativa (zahteva) svih sistema delanja (čuvena shema APIL U ovom odeljku.122 D Ž O R D Ž RICER . svaki sistem mora da zadovolji četiri impera:. Postoje i drugi načini da društvo motiviše svoje članove da obavljaju važne društvene uloge.

sistem m o r a uspešno d a izađe na kraj sa spoljašnjim opasnostima i nepredviđenim situacijama. sistem m o r a d a se prilagodi spoljašnjim opa­ snostima i nepredviđenim situacijama. . s a m a ta m o g u ć n o s t imala je svrhu da poveća u l o g i cenu trke u n u k l e a r n o m naoružanju i z m e đ u S A D i bivšeg Sovjetskog Saveza. Sovjetska n e s p o s o b n o s t Adaptacija . D a bi preživeli. Zavisne o d ograničenih količina nafte k o j a d o ­ lazi iz inostranstva. Sjedinjene Američke Države m o g u d a p o d staknu druge države d a traže d o d a t n e zalihe nafte ili i m čak p o ­ m o g n u d a p r o n a đ u z a m e n u za fosilno gorivo. P o m e n u t o p l e m e tako m o ž e d a p r e d u z m e niz mera koje i m a j u svrhu d a okrepe zemljište i učine ga p o g o d n i j i m za uzgajanje useva. pogotovo onih koji troše m n o g o benzina. Iako takav sistem nikad nije izgrađen. N a primer. S A D će morati d a p o č n u d a razvijaju alternativne načine za prevoz svog stanovništva. u svetu u k o j e m su rezerve nafte sve manje. sistem će se naći u velikoj opasnosti i rizikovaće svoj nestanak. prilagođavajući se tako spoljnoj real­ nosti u kojoj fosilno gorivo predstavlja ograničen resurs. N a primer. Pre­ ciznije rečeno. Savremeni primer jesu Sjedinjene Američke Države. Sistem mora da se adaptira na okolinu i da je prilagodi svojim potrebama.1 9 8 9 ) predložio je stvaranje antibalističkog raketnog sistema osmišljenog tako d a uništi nadolazeće sovjetske rakete pre nego što o n e eksplodiraju n a a m e r i č k o m tlu. A k o d o đ e do nesklada.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 123 A d a p t a c i j a podrazumeva da se sistem m o r a prilagoditi svom okruženju i d a okruženje m o r a prilagoditi svojim potrebama. K o n a č n o . Sistem takode m o ž e nastojati d a svojim p o t r e b a m a prilago­ di okruženje. o n o neće moći da preživi osim ukoliko se njego­ vi pripadnici ne prilagode n o v o m okruženju. oni moraju da se sa zemljoradnje preorijentišu na lov i ribolov. R o n a l d R e g a n (američki predsednik u p e r i o d u 1 9 8 1 . koje ne m o g u d a nastave s proizvodnjom velikog broja automobila. Sistem mora uspešno da izađe na kraj sa spoljašnjim opasnostima i nepredviđe­ nim situacijama. n a v r h u n c u h l a d n o g rata sa Sovjetskim S a v e z o m . ako se j e d n o zemljoradničko pleme nade u okruženju u k o m e je zemljište neplodno i n e p o g o d n o za uzgajanje voća i povrća.prvi od Parsonsova četiri funkcionalna imperativa. Sistem ne može d u g o da opstane ako nije usklađen sa svojim okruženjem.

neophodna za dalje unapređivanje znanja. (Drugi činioci uključuju različite unutrašnje probleme i krize.) Napor SAD da se prilagodi sovjetskoj pretnji doveo je do okončanja te pretnje. Svi društveni sistemi imaju taj cilj. zbog čega će obrazovanje studenata trpeti. i da ga. energije. Kroz integraciju sistem nastoji da reguliše odnose izme­ đu svojih delova. Integracija takođe obuhvata i upravljanje međusobnim odnosima tri preostala funkcional­ na imperativa (APL). kao i svi drugi sitemi. Krajnji cilj svakog sistema nije samo da preživi u budućnosti. ne može prosto da definiše svoje ciljeve jednom za sva vremena i da se potom više nikada ne vrati na taj problem. Integracija . poput nesposobnosti komandne ekonomije da proizvede i raspodeli potrebne proizvode.treći Parsonsov funkcionalni imperativ koji se odnosi na potre­ bu sistema da reguliše odnose između svojih delova. ako profesori previše vre­ mena troše na istraživanja. Ako moraju samo da se bave podučavanjem studena­ ta. da bi mogao da ostvari oba cilja u odgovarajućoj meri. ali i niz drugih konkretnijih ciljeva. unapredi i ra­ zvije. univerzitet. Pleme mora da alocira (rasporedi) dovoljno vremena.124 D20RDŽ RlCER . Okolnosti se menjaju i odluke koje su nekad omogućavale postizanje cilja mogu po­ stati nedelotvorne i prevazidene. . S druge strane. Prema tome. na primer. Međutim. održava u zadovoljavajućem obimu.drugi Parsonsov funkcionalni imperativ koji se odnosi na potrebu sistema da definiše i ostvari svoje osnovne ciljeve. Slično tome. univerzitet je sistem koji ima dva različi­ ta osnovna cilja: da podučava studente i da omogući profesorima da vrše osnovna istraživanja. ljudstva i resursa u obe te grane.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI da nastavi trku nesumnjivo je bila jedan od činilaca koji je ubr­ zao raspad SSSR-a. univerzitet mora neprekidno da traga za balansom između njih. cilj podučavanja studenata i cilj vršenja istraživanja često dolaze u sukob. profesori nisu u mogućnosti da posvete dovoljno vremena i energije istraživanjima. neće imati dovoljno vremena za rad sa studentima. Postizanje cilja . Unutar univerziteta. To predstavlja primer jedne uspešne adaptacije. Da bi pleme iz našeg primera uspešno stvori­ lo održiv zemljoradnički sistem. ono mora pokušati da poveže zemljoradnju i lov. Na primer. Postizanje cilja odnosi se na potrebu sistema da definiše i ostvari svoje osnovne ciljeve. već i da se poveća. kada ga postigne.

drugi aspekt Parsonsovog četvrtog funkcionalnog im­ perativa.prvi aspekt Parsonsovog četvrtog funkcionalnog imperativa. održava i obnavlja kul­ turne obrasce koji stvaraju i potkrepljuju individualnu motivaciju. Na primer. odnosi se na potrebu sistema da obezbeđuje. održava i obnavlja motivaciju pojedinaca. ali na makronivou. a ne na mikronivou. s vremena na vreme. u vremenu uzleta računara i Interneta i velikog broja ljudi koje je uspeh u toj oblasti brzinom svetlosti odveo na vrh. Četvrti funkcionalni imperativ Parsons naziva latentnost ili odr­ žavanje obrasca. Ne samo da sistem mora da stvori i održava tu motivaciju. Najbolji primer je Bil Gejts koji je kao mlad čovek. brzo uspeli na sam vrh sistema. postao najbogatiji pojedinac u Americi. Takve priče posebno su prisutne danas. kad god je to moguće. Latentnost se odnosi na potrebu sistema da stvara. u medijima čuje­ mo ili pročitamo priče o izvanrednom uspehu pojedinaca koji su se. koja podrazumeva veće nagrađivanje onih koji zauzimaju visoke položaje. odnosi se na potrebu sistema da stvara. Da bi se očuvao sistem društvene Latentnost . Održavanje obrasca više se odnosi na potrebu sistema da obezbeđuje. . kao i priča nekih drugih računarskih i Internet milijardera. Prepričavanje Gejtsove priče. Latentnost je ugrađena u već razmatranu funkcionalnu teo­ riju stratifikacije. uključe u istraživačke projekte. velikim naporom ili svojom genijalnošću. a pojedinci nastavili da se trude. već s vremena na vreme mora i da je obnavlja da bi sistem opstao.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 125 uprava univerziteta mora biti sigurna da istraživanja i nastava nisu postali potpuno razdvojeni jedno od drugog. Održavanje obrasca bavi se gotovo istim problemom. Cela struktura sistema. ima svrhu da osnaži motivaciju kod ljudi da se potrude da stignu do vrha stratifikacijske lestvice. čineći ih povezanijim. osmišljena je tako da motiviše pojedince da se potrude da napreduju na stratifikacijskoj lestvici i zauzmu visoke položaje. Takvi međusobni odnosi pomažu da se izbegne neusaglašenost između nastave i istraživanja. Održavanje obrasca . Zato je važ­ no da rezultati profesorskih istraživanja budu integrisani u nji­ hova predavanja i da se studenti. Integracija takođe obuhvata i upravljanje među­ sobnim odnosima tri preostala funkcionalna imperativa (APL). za samo nekoliko godina. održava i obnavlja kulturne obrasce koji stvaraju i potkrepljuju individualnu motivaciju. održava i obnavlja motivaciju pojedinaca.

Takav vrednosni sistem pomaže očuvanje sistema stratifikacije i podržava one koji žele da napreduju u njemu. društvenog sistema i kulturnog sistema. norme i vrednosti nisu statične i moraju se menjati da bi odražavale novu društve­ nu realnost. visoko se ceni u SAD. behavioral organism) sistem je delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije. podrazumevaju da uspeh u karijeri treba da dođe brzo i rano: mladi su razvili svest i sposobnosti za po­ stizanje uspeha u novoj ekonomiji.1 Struktura opšteg sistema delanja Iako je shema APIL razmatrana uopšteno kao i na nekim posebnim primerima. ali da je nužno da na tom putu prođe neko vreme. Kulturni sistem -' Po&PJUĆl : :^ Crtež 4. Ona se može primeniti i na najopštiji i sveobuhvatni sistem delanja koji se sastoji od četiri dela: ponašajućeg organizma.126 D Ž O R D Ž RICER . a ljudi održali u svojim nastojanjima da stignu do vrha sistema. Brzo su uspevali samo gang­ steri i mafijaši. nekada je u Americi vladalo uverenje da je dovoljno da budete uporni i da se dobro potrudite da biste se popeli na više pozicije na stratifikacijskoj lestvici. nove norme. biotehnologija). barem kada je ekonomija u pitanju.Parsonsov sistem delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije. ali je svaki od njih prvenstveno usmeren na ispunjavanje jednog od četiri funkcionalna imperativa. Nove norme imaju svrhu da podrže nove načine uspinjanja na vrh sistema stratifikacije. Ponašajaći organizam (engleski. tako što prilagodava i menja spoljni svet. Recimo.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI KORENI stratifikacije. naročito onaj ekonomski. neophodno je uspostaviti i održavati norme i vrednosti koje podržavaju takav sistem i takva nastojanja. prilagođavajući Ponašajaći organizam . Međutim. . Sva ova četiri sistema odnose se na delanje. sistema ličnosti. Uspeh. nastankom takozvane nove ekonomije (računari. Međutim. Parsons ju je osmislio tako da može da se primeni na sve nivoe njegovog teorijskog sistema. Internet.

kako vidimo. odnosno u kakvom su međusobnom odnosu. Na toj she­ mi moguće je videti na koji način sistemi delanja utiču jedan na drugi. organizam obezbeđuje energiju neophodnu za funkcionisanje sistema ličnosti. kao i s funkcijom svakog od njih. Celoj stvari može se pristupiti i iz jednog drugog ugla. tako što kontroliše delove sistema. Hijerarhijski raspored sistema delanja je jasan. da društveni sistem informaciono reguliše sistem ličnosti.2 vidimo jedan hijerarhijski odnos između podsistema. informaciona hijerarhija nam pokazuje da kulturni sistem utiče na društveni sistem (snabdevajući informacijama društve­ nu strukturu). svaki niži nivo Sistem ličnosti .1 koji pokazuje strukturu opšteg sistema delanja.Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju postizanja cilja. (Videti crtež 4. a nivoi su u Parsonsov sistem integrisani na dva načina. tako što definiše ciljeve sistema i mobilise resurse za njihovo ostvarenje. Sistem delanja. S jedne strane.) Do sada smo se upoznali s dva Parsonsova strukturalnofunkcionalna prikaza . Drugim recima. . Nasu­ prot tome.Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju latentnosti. a da sistem ličnosti reguliše ljudski organizam.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 127 i menjajući spoljni svet. iz ugla informacione hijerarhijske kontrole i energetskog uslovljavanja. reci­ pročni. Na crtežu 4. propisujući norme i vrednosti koje aktere motivišu da delaju. Konačno. kulturni sistem ispunjava funkciju latentnosti. Prvo. tako što obezbeđuje norme i vrednosti koje aktere motivišu na delanje. Sistem ličnosti ispunjava funkciju po­ stizanja cilja.četiri funkcionalna imperativa i četiri sistema delanja. Društveni sistem . Kulturni sistem . sistemi na dnu lestvice mogu se razumeti kao sistemi koji obezbeduju biološku energiju neophodnu za funkcionisanje viših sistema. Parsons je očigledno imao jasnu predstavu o nivoima društvene analize i njihovim međusobnim odnosi­ ma. definišući ciljeve sistema i mobilišući resurse za nji­ hovo ostvarenje. Društveni sistem ispunjava funkciju integracije. Odnosi između sistema su. vršeći kontrolu nad delovima sistema. a sistem ličnosti organizovan u društveni sistem obezbeđuje uslove neophodne za kulturni sistem. jer sistemi razmenjuju informacije i energiju. skup pojedinaca koji ulaze u među­ sobne interakcije u fizičkom okruženju.Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju integracije.

nailazimo na problem poretka. Kulturni sistem 3. uključuje nesimboličke aspekte ljud­ skog tela. Pitanje po­ retka suštinski zavisi od koncepta društvene kontrole. Najviši nivo. ima metafizički prizvuk. Dru­ go. Sistem ličnosti 5. Kasnije je upravo taj deo Problem poretka . Pitanje poretka suštinski zavisi od koncepta društvene kontrole. Okruženje delanja: fizićko-organsko okruženje Hijerarhiju uslovljavajućih faktora Skladište energije (uslovljavanje) Skladište energije (uslovljavanje) Crtež 4. Okruženje delanja: vrhovna realnost 2. to jest pitanje kako je u društvu moguće eliminisari sukob. Skladište informacija (kontroliše) Skladište informacija (kontroliše) Hijerarhiju uslovljavajućih faktora t 1. to jest energiju potrebnu višim nivoima. Društveni sistem 4. Kako je već napomenuto. Bihevioralni organizam 6.128 DZORDŽ RICER .2 Struktura opšteg sistema delanja Kada je u pitanju okruženje sistema delanja. vrhovna stvarnost. najniži nivo. fizička i organska okolina. U njego­ vim pretpostavkama o sistemima delanja. središnju tačku Parsonsovog teo­ rijskog rada predstavljaju njegova četiri sistema delanja. devijantnost i neslaganje. odnosno zajed­ ničkih vrednosti koje prihvataju članovi drušrva. de­ vijantnost i neslaganje i uspostaviti saradnju i reprodukciju. odnosno od zajedničkih vrednosti koje prihvataju čla­ novi društva. Ali. smatra se da se Parsons nije zaista interesovao za natprirodno. a uspostaviti saradnju i repro­ dukciju. . viši nivoi kontrolišu one nivoe koji su u hijerarhiji ispod njih. Problem poretka bio je najvažniji problem koji je Parsons želeo da reši svojom teorijom. već za univerzalnu ten­ denciju društva da simbolički izlazi na kraj s teškoćama ljudske egzistencije (poput nesigurnosti i tragedije) koje predstavljaju pretnju smislenom životu i smislenoj društvenoj organizaciji.pitanje kako je u društvu moguće eliminisati sukob.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N obezbectuje uslove. njegovu anatomiju i fiziologiju.

već predstavljaju analitičko sredstvo za proučavanje i promišljanje stvarnog sveta. Parsons je svoj odgovor na rešenje tog problema pronašao u strukturalnom funkcionalizmu koji. . Društveni sistem. Sistem može biti statičan ili uključen u organizovan pro­ ces promene. Sistemi teže samoodržavanju koje podrazumeva održa­ vanje granica i odnosa između delova i celine. Parsons je. raniji mislioci nisu resili na zadovoljavajući način. po njegovom mišljenju. Priroda jednog dela sistema ima uticaj na oblik drugih delova sistema. hobsovski problem poretka. moguće je baviti se pitanjem kako se one menjaju tokom vremena. Parsonsova koncepcija društvenog siste­ ma započinje na mikronivou.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 129 njegove teorije izazvao najviše reakcija kritičara. Međutim. Tek kada se te kombinacije prouče i opišu. barem na početku karijere. 6. Parsons je sve više pažnje posvećivao konceptu druš­ tvene promene. Sistemi teže samoodržavanju reda ili stanju ravnoteže. 3. Njegov prioritet bile su različite kombinacije društvenih promenljivih. 7. funkcioniše pod sledećim skupom pretpostavki: 1. Baveći se poret­ kom. Po Parsonsovom mišljenju. ili pitanje kako sprečiti rat svih protiv sviju. Ove pretpostavke navele su Parsonsa da strukture poretka društva postavi na prvo mesto u svojoj analizi. opšte je uverenje da je čak i njegov rad posvećen društvenoj promeni veoma statičan i strukturiran. Alokacija i integracija predstavljaju dva osnovna procesa neophodna za održavanje dostignutog stanja ravnoteže sistema. koju on smatra najosnovnijim oblikom društvenog sistema. 4. U stvari. kontrolu varijacija koje se nalaze u okruženju i kontrolu pokušaja da se sistem promeni iznutra. Sistemi održavaju granice sa svojom okolinom. 5. Sistemi imaju svojstvo reda i nezavisnosti delova. interakcijom između ega i alter ega. Budući da je bio žestoko kritikovan zbog svoje statične ori­ jentacije. malo vremena po­ svetio pitanju društvene promene ili stvaranju grand-teorije. 2. ključni elementi Parsonsovog modela društva ne po­ stoje u stvarnom svetu.

Parsonsa su interesovale komponente društvenog sistema kao što su kolektiv. već i funkcionalista.strukturalni položaj unutar društvenog sistema. . 1. određeniji od četiri funkcio­ nalna preduslova [APIL] koja važe za svaki sistem delanja). mada je smatrao da su odlike ovog sistema interakcije prisutne u mnogo složenijim oblicima društvenog sistema. okruženje. Sistem mora zadovoljiti većinu potreba svojih aktera.ono što akter radi na nekom položaju. kao osnovnu jedinicu za proučavanje društvenog siste­ ma. Ova definicija određuje društveni sistem pomoću nekih Parsonsovih ključnih koncepata kao što su akteri. Parsons se prvenstveno interesovao za njegove strukturalne komponente. Status . 3. ni na interakciju. Parsons nije uzeo interakciju. već predstavlja strukturalnu komponentu društvenog sistema. U svojoj analizi društvenog sistema. društveni sistemi moraju imati nužnu podršku drugih sistema.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Parsons analizi tog nivoa nije posvetio mnogo prostora. posmatrano u kontekstu njegovog funkcionalnog značaja za sistem. On je naveo tačan broj funkcionalnih preduslova za društveni sistem (koji su.130 DŽORDŽ RiCER . Njihovi međusobni odnosi i nji­ hove društvene situacije definisani su i posredovani zajedničkim kulturnim simbolima. posmatrano u kontekstu nje­ govog funkcionalnog značaja za veći sistem. Uloga . već dihotomiju status/uloga. odnosno normativnih očekivanja koja se za njih vezuju. Društveni sistemi moraju biti strukturirani tako da funkcionišu u skladu s drugim sistemima. Akter nije sposoban za mišljenje i delanje. Da bi preživeli. norme i vrednosti. U tim situacijama akteri teže da optimalizuju svoje zadovoljstvo. uzgred. Status se odno­ si na strukturalni položaj u društvenom sistemu. optimalizacija zadovoljstva i kultura. Ipak. već (barem kada je u pitanju njegov društveni položaj u sistemu) njegovo ponašanje predstavlja proizvod statusa i uloge. Pored statusa i uloge. 2. a uloga je ono što akter radi na tom položaju. Parsons definiše druš­ tveni sistem kao skup pojedinaca koji ulaze u međusobne inte­ rakcije u fizičkom okruženju. Ona se ne odnosi ni na aktere. u svojoj analizi društvenog sistema. Međutim. Parsons nije bio samo strukturalista. interakcija. Parsons je društveni sistem posmatrao kao sistem interakci­ je.

Socijalizacija je proces u kojem pojedinci prihvataju osnovne vrednosti koje su neophodne da bi se u društvu uspostavio vrednosni konsenzus. Socijalizacija je koncipirana kao konzer­ vativni proces u kojem dispozicije prema potrebama (engleski. Međutim. Tokom socijalizacije deca (budući akteri) ne uče samo kako treba da se ponašaju. Parsons je to činio sa stanovišta sistema.proces u kome pojedinci prihvataju osnovne vrednosti neop­ hodne da bi se u društvu uspostavio vrednosni konsenzus. dok je raspravljao o društvenom sistemu. od ključnog značaja za ovu integraciju su procesi internalizacije i socijalizacije. U uspešnom procesu socijalizacije te norme i vrednosti se internalizuju. Cak i onda kada je rasprav­ ljao o akterima. Dispozicije prema potrebama . Posledica toga je da pojedinci. Socijalizacija . Parsons je smatrao da su akteri u procesu socijalizacije pa­ sivni primaoci vrednosnih obrazaca. U skladu s njegovim središnjim interesovanjem za društveni sistem. težeći da ostvare sopstvene interese. društvenom sistemu potreban je jezik. Sistem mora imati barem minimalnu kontrolu nad po­ tencijalno remetilačkim ponašanjem. Da bi preživeo. pomenuta rasprava odražava Parsonsov interes za očuvanje reda unutar društvenog sistema. Ako sukob postane dovoljno remetilački mora se staviti pod kontrolu. Tokom perioda socijalizacije akteri stiču vrednosne orijen­ tacije koje u velikoj meri odgovaraju dominantnim vrednostima i osnovnoj strukturi uloga u društvenom sistemu. u stvari. 6. 7. Sistem mora podsticati odgovarajuću participaciju svojih članova. Parsonsa je zanimalo na koje načine se nor­ me i vrednosti sistema prenose na pojedince.nagoni oblikovani drušvenim okruženjem. . to jest postaju sastavni deo akterove svesti. već se takođe upoznaju s normama i vrednostima koje čine sastavni deo društvenog morala. Takođe.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 131 4. služe interesima sistema kao celine. 5. Iz Parsonsove rasprave o funkcionalnim preduslovima druš­ tvenog sistema lako se zaključuje da su njegova primarna interesovanja bili veliki sistemi i njihovi međusobni odnosi (otuda naziv socijetalni funkcionalizam). Parsons nije potpuno ignorisao pitanje odnosa između aktera i struktura.

Pošto su norme i vrednosti koje se usvajaju u detinjstvu uglavnom veoma uopštene. Za kreativnost ima malo prostora ili ga uopšte nema. Na taj način. Sistem može podneti umerene količine individualnosti i devijantnosti. Sistem najbolje funkcioniše kada se društvena kontrola koristi umereno. unutar sistema postoji čitav niz individualnih razlika. postavlja se pitanje zbog čega te razlike ne predstavljaju glavni problem za funkcionisanje društvenog sistema? Jasno je da postoji niz društvenih mehanizama kojima se može obezbediti konformizam. Potreba za zadovoljavanjem (gratifikacijom) vezuje decu za postojeći sistem. ostaju u primeni tokom celog života. društvena kon­ trola predstavlja isključivo drugu liniju odbrane. Visok stepen devijantnosti uvek ugrožava sistem. druš­ tveni sistem bi trebalo da obezbedi veliki broj uloga koje razli­ čitim ličnostima omogućavaju da se izraze. Uprkos toj potrebi.132 D Ž O R D Ž RICER . a da istovremeno ne dovedu u pitanje integritet sistema. ali sistem je često u stanju da se odbrani prilično jednostavnim mehanizmima koji . za Parsonsa. Uprkos konformizmu prouzrokovanom doživotnom socija­ lizacijom. Fleksibilan društveni sistem jači je od onog koji ne prihvata nikakve devijantnosti. ako dođe do uvećane individualnosti koja bi mogla da rezultira ši­ rom devijantnošću. Međutim. društveni red ugrađen je u strukturu Parsonsovog društvenog sistema. sistem mora biti sposoban da toleriše određen stepen ra­ zličitosti i devijantnosti. Naposletku. sistem mora da primeni ekstremnije meha­ nizme koji bi ga vratili u ravnotežu. norme i vrednosti koje su usvojene u detinjstvu ostaju stabilne. Prema tome. i uz povremeno blago osnaživanje. odnosno redukovati devijantnost. Socijalizacija i društvena kontrola glavni su mehanizmi koji sistemu omogućavaju da sačuva ravnotežu. Osim toga. potrebno je da se socijalizacija tokom celog života dopunjuje nizom specifičnijih socijalizujućih iskustava. one ne pripremaju decu za mnoge specifične situacije s kojima će se sresti kao odrasli ljudi. Parsons socijalizaciju vidi kao doživotni proces. koja dolazi kasnije u životu. nagoni i potrebe koje oblikuje društvo) vezuju decu za društveni sistem. Ali. Uzimajući u obzir potrebu sistema za redom. koji obezbeduje sredstva kojima te dis­ pozicije mogu da se zadovolje.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I needs-dispositions.

1 (adaptacija. a ponekad za moralne vrednosti ili pravni sistem. proizvođači goriva moraju da se preorijentišu na rudnike Društvo . Ponekad sistem nagrada i kazni može biti vezan za tradiciju. Iako pojam društvenog sistema obuhvata sve vr­ ste zajednica. S jedne strane. a ne kako akteri stvara­ ju i održavaju sistem. Parsons je istraživao kako sistem kontroliše delanje.3 svaki podsistem obavlja iste četiri funkcije koje smo sreli u opštem si­ stemu delanja. a ne sam po sebi. latentnost. specifičan i posebno značajan društveni sistem je društvo. Parsonsa je najviše interesovalo to kako funkcioniše sistem kao celina. njega je ak­ ter zanimao samo kao deo sistema.3 Struktura opšteg sistema delanja Društvena zajednica Politički sistem • Privreda je društveni podsistem koji za društvo obavlja funkciju adaptacije okruženju. Kao strukturalni funkcionalista.u Parsonsovoj teoriji. Staratelj ski poredak Privreda Crtež 4. upravljači i radnici moraju da se adaptiraju na svoje okru­ ženje.podsistem društva koji za društvo obavlja funkciju adaptacije okruženju. Recimo. u svakom sistemu postoje postupci koji se nagrađuju i oni koji se kažnjava­ ju.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 133 deluju na nivou nesvesnog i nenameravanog. prikazanom na crtežu 4. s tim što sada imamo posla s podsistemima društvenog sistema koji predstavlja samo jedan od pod­ sistema opšteg sistema delanja. Privreda . . integracija i postizanje cilja). Društvo je relativno samodovoljna zajednica u čijim okvirima njegovi članovi mogu da ostvare svoje pojedinačne i zajedničke potrebe. Ponovimo još jednom. Društvo. relativno samodovoljna zajednica. To najbolje pokazuje u kojoj meri je Par­ sons bio strukturalni funkcionalista. Na primer. Iz tog razloga. Parsons je u društvu razlikovao četiri strukture ili podsistema u zavisnosti od toga koje funkcije obavljaju. Kako vidimo iz crteža 4. vlasnici. ako nafta više ne može da se eksploatiše.

politički i kulturni sistem treba d a obezbede d a svaki o d njih funkcioniše kako Politički sistem . Privreda kroz r a d prilagođava okruženje p o t r e b a m a društva i p o m a ž e društvu d a se prilagodi spoljnoj realnosti. a k o određene vrste poljoprivrednih proizvoda n e m o g u d a se n a đ u u n e k o m društvu. • Politički sistem (engleski. Roditelji i nastavnici socijalizuju decu tako što n a njih prenose vrednosti. Društvena zajednica . Starateljski poredak . k o j a j e poslala čoveka n a M e s e c . k a o što s u sticanje d o b r o g obrazovanja i m u k o t r p n i rad čime je m o g u ć e postići taj uspeh. i j o š uvek jedina država. . N a pri­ mer. a potrebne su m u . fiduciary system) u koji s p a d a j u škola i porodica. ili n o r m e . vrši funkciju održavanja obrasca (funkciju latentnosti) tako što prenosi kulturu ( n o r m e i vrednosti) n a p o j e d i n c e i brine se o njenoj internalizaciji. polity) vrši funkciju postizanja cilja tako što ostvaruje društvene ciljeve i mobilise aktere i resurse koji su n e o p h o d n i za njihovo ostvarenje. godine S A D su bile p o t p u n o zatečene p o j a v o m sovjetskog Sputnjika — prve rakete u svemiru.a i uspešno mobilisao ljude i resurse kako bi S A D pretekle Sovjetski Savez u istraživanju k o s m o s a .po Parsonsu. Cilj j e b i o posti­ g n u t k a d a s u S A D postale prva. S druge strane.po Parsonsu. podsistem društva koji vrši funkciju la­ tentnosti i održavanja obrasca tako što prenosi kulturu (norme i vred­ nosti) na aktere i brine se o njenoj internalizaciji. • Društvena zajednica (engleski. • Starateljski p o r e d a k (engleski.134 DŽORDŽ RlCER .podsistem društva koji vrši funkciju integracije tako što koordinipa različite delove društva. N e k o l i k o g o d i n a kasnije. podsistem društva koji vrši funkciju postiza­ nja cilja tako što ostvaruje društvene ciljeve i mobilise aktere i resurse koji su neophodni za njihovo ostvarenje. Z a k o n i koji se odnose n a privredni. n e o p h o d n o j e d a se uvezu ili uzgaje. k a o što je e k o n o m s k i uspeh. proizvođači m o r a j u d a prilagode okruženje p o t r e b a m a društva. N a primer.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN uglja. 1 9 5 7 . societal community) vrši funkciju integracije tako što koordinira različite delove druš­ tva. predsednik K e n e d i izjavio j e d a postoji o p a s a n jaz u svemirskoj tehnologiji i z m e đ u S A D i S S S R .

Kulturni sistem na­ lazi se na vrhu njegovog sistema delanja. kultura se lako prenosi iz jednog sistema u drugi. Parsons je kulturu video kao glavnu snagu koja povezuje različite elemente društva. a iz jednog sistema ličnosti u drugi sistem. sastavni deo drugih sistema. već pruža sigurnost da će oni. koji će istovremeno biti sposobni da razumeju osnovne principe funkcionisanja političkog i pri­ vrednog sistema kako bi u njemu mogli da učestvuju. učenjem i socijalizacijom. . postati barem dobro obučeni radnici. dok je u sistemu ličnosti procesom internalizacije postala sastavni deo ak­ terove svesti. Ona se iz jednog u drugi društveni sistem može preneti difuzijom (širenjem). elemente sistema delanja. kulturni sistem nije samo deo drugih sistema. Kulturni sistem. sistem ličnosti i ponašajući organizam) kojima ćemo se baviti do kraja ovog odeljka. ali ne postaju deo tih sistema. Iako su sve strukture društvenog sistema važne. Na primer. barem delimično. Pošto smo videli iz čega se sastoji društveni sistem. Ali. Kultura predstavlja internalizovane aspekte sistema ličnosti i institucionalizovane obrasce društvenog sistema. Ti aspekti kulturnog sistema stoje na ras­ polaganju društvenom sistemu i sistemu ličnosti. kada stasaju da zauzmu društvene pozicije. uređeni sistem simbola koji akterima služe kao objekti orijentacije. Parsons je najveći značaj pridavao kulturnom sistemu. Parsons je kulturni sistem (kao i ostale sisteme) definisao u svedu njegovog odnosa s drugim sistemima delanja. simbola i ideja.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 135 je planirano i da su međusobno dobro povezani. vraćamo se na ostale podsisteme opšteg sistema delanja (kulturni sistem. a Parsons je sebe nazi­ vao kulturnim deterministom. zakon o obaveznom osnovnom obrazovanju ne obezbeđuje samo pune klupe učenika. Kultura posreduje u inte­ rakciji između aktera u društvenom sistemu i integriše ličnost i društvene sisteme. već takođe ima nezavisnu egzistenciju u obliku društvene zalihe znanja. odnosno njegovim jezi­ kom rečeno. Pošto je uglavnom simbolička i subjektivna. Kultura ima naročitu sposobnost da postane. Kulturu je Parsons shvatao kao paternizovan. Tako je u druš­ tvenom sistemu kultura ugrađena u norme i vrednosti.

očekivanja od uloga vode aktere dava­ nju i traženju odgovarajućih reakcija. Čini se da su akteri Ličnost .organizovan sistem po kome se pojedinac (akter) orijentiše i moti­ više na delanje. Dispozicije prema potrebama treba razlikovati od nagona koji su izvedeni iz urođenih sklonosti. ali sklonosti koje pojedinci stiču u društvu. On ima jedinstvene karakteristike usled jedinstvenosti ljudskog životnog iskustva. simbolički (subjektivni) karakter kulture daje joj još jednu karakteristiku — mogućnost da kontroliše ostale sisteme delanja. dispozicije pre­ m ma potrebama jesu nagoni oblikovani društvenim okolnostima. odobravanju i si. Druga vrsta obuhvata internalizovane vrednosti koje aktere navode da poštuju različite kulturne stan­ darde i norme. Dispozicije prema potrebama takode su definisane kao sklonosti. Dispozicije prema potrebama podstiču aktere da prihva­ te ili odbace predmete prisutne u njihovoj okolini. Iako slab.136 D Ž O R D Ž RICER . To je još jedan od razloga zbog kojih je Parsons sebe smatrao kulturnim deterministom. Konačno. Sistem ličnosti je ne samo pod kontrolom kulturnog. Drugim reci a. Drugim recima. a ne svojim rođenjem. nego i društvenog sistema. Iz ovako shvaćenih dispozicija prema potrebama proizla­ zi jedno prilično pasivno shvatanje aktera. nagoni omogućuju delanje. nagoni su deo biološkog organizma. Sistem ličnosti. Osnovni element ličnosti i naj­ značajniji aspekt motivacije jesu dispozicije prema potrebama. Par­ sons je razlikovao tri osnovne vrste dispozicija prema potrebama. Parsons definiše ličnost kao organizovan sistem koji aktera orijentiše i motiviše na delanje. Zbog fiziološke energije povezane s njima. mada je očigledno da je njegov status u njoj sekundaran i zavisan. ali on je ne mora nužno zadovoljiti. čovek može odustati od zadovoljenja potrebe ili ga odložiti. .S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I Međutim. odnosno da pronađu nove ukoliko oni koji im već stoje na raspolaganju ne zadovoljavaju njihove potrebe. Prva vrsta podstiče aktere da u svojim društvenim odnosima teže ljubavi. To ne znači da Parsons nije priznavao određeni stepen nezavisnosti sistema ličnosti. sistem ličnosti nije beznačajan u Parsonsovoj teoriji. Dispozicije prema potrebi usmeravaju čoveka da se ponaša na određeni način u vezi s nekom potrebom. Drugim recima.

sposobni da kultu­ ru. Drugi aspekt Parsonsovog rada . Prvo. predstavlja suštinu koncepta dispozicije prema potrebi). Parsonsovo naglašavanje dispozicija prema potrebama otvara i druge probleme.takode odraža­ va pasivnost sistema ličnosti. ako ih na to pokreću i nagon i kul­ tura (što. Na taj način. on je pokušavao da koncipira ličnost kao aktera koji ima stvaralačke moći. na primer. još češće. Uprkos tim kasnijim gledištima i dodacima svojoj teoriji. da se nauči samodisciplini. Parsons je s vremenom na­ pustio tu perspektivu.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 137 u stanju da urade nešto jedino ako ih na to pokreće nagon ili ako je to propisano i ustanovljeno kao norma unutar kulturnog sistema. Parsons je verovatno bio i sam svestan toga. Akter takode mora da internalizuje vrednosne orijentacije. Može se reći da Parsons. Pošto izostavlja mnogo važnih aspekata ličnosti. Pojedinac kao da ne može da se odupre prirodnim na­ gonima koje može da zadovolji samo unutar unapred definisanog skupa vrednosti i društvenih uloga. To se odražava na različite načine kojima Parsons povezuje ličnost sa društvenim sistemom. On je takode naglašavao mogućnost loše integracije ova dva siste­ ma.proučavanje internalizacije kao dela sistema ličnosti u procesu socijalizacije . taj sistem je osiromašen. u stvari. najveći broj kritičara smatra da je koncept ličnosti unutar Parsonsove teorije veoma pasivan i suprotan konceptu aktera. modifikuju na različite načine. ograničio je moguće uvide . Pasivni sistem ličnosti očigledno predstavlja slabu kariku u Parsonsovoj teoriji. akteri moraju da nauče da vide sebe na način koji je u skladu s položajem koji zauzimaju u siste­ mu. odnosno. što je Parsons naglašavao. Parsons je još jednom potvrdio svoju koncepciju si­ stema ličnosti kao pasivnog i spolja kontrolisanog. što predstavlja problem koji sistem mora da prevazide. za sve uloge koje pojedinci obavljaju postoje određe­ na očekivanja koja oni moraju da ispune. dok je internalizuju. Na drugim mestima. itd. čak i onda kada je izučavao sistem ličnosti. nije zaista bio zainteresovan za njega. Sve te snage ukazuju na integraciju sistema ličnosti s društvenim sistemom. Pa je tako tvrdio da su ljudi. Drugo. bar u najvećoj mogućoj meri. Mada je u svojim ranim radovima bio spreman da rasprav­ lja o subjektivnim aspektima ličnosti. Naglašavajući ulogu internalizacije i super ega.

za nas je bio veliki mladi čovek. Iako je ponašajući organizam jedan od četiri sistema dela­ nja. Parsons je jasno naznačio da je svoju pažnju skrenuo daleko od unutrašnjeg značenja koje ljudsko delanje može imati. već kod Pitirima Sorokina. Za to je postojao veoma jednostav razlog: Parsons 1931. Njegova blistava karijera započela je prvim predmetom koji je predavao i iz koga je nastala knjiga Struk­ tura društvenog delanja koja se pojavila tek pet godina nakon njego­ vih prvih usmenih predavanja". neki od nas ostali smo da studiramo kod ne­ poznatog Parsonsa". Iako se neće svi složiti s Mertonovom ovako pozitivnom ocenom Parsonsa. Kada nova era započne sigurno će biti učvršćena velikom tradicijom socio­ loške misli koju nam je on ostavio". jasno je naglasio da u to vreme postdiplomci nisu dolazili da studiraju kod Parsonsa. takode su interesantna.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI na sistem ličnosti. koji će po­ stati najveći Parsonsov protivnik: „Od prve generacije postdiplomaca koji su dolazili na Hardvard baš niko nije dolazio da studira kod Parsonsa. Iako smo mi studenti dolazili da studiramo kod slavnog Sorokina. posebno zato što je taj materijal obezbedio jednu od najuticajnijih teorijskih knjiga u istoriji so­ ciologije. godine nije bio poznat kao sociolog. Merton. Talkot Parsons Biografska skica Robert Merton bio je Parsonsov student baš kada je Parsons započinjao svoju profesorsku karijeru na Hardvardu. koji je i sam značajan sociološki teoreti­ čar. Parsons mu nije posvetio mnogo prostora u svojoj teoriji. Mertonova razmišljanja o Parsonsovom prvom teorijskom pred­ metu. „Mnogo pre nego što je Parsons postao jedan od najvećih sociologa. mnogi će priznati da je: „Smrt Talkota Parsonsa označila kraj jedne ere u sociologiji. sta­ rijeg profesora na fakultetu.138 DžORDŽ RlCER . .

no Parsonsa treba pohvaliti barem zbog toga što ga je uvrstio u svoju sociologiju. Iako je genetički zasnovan. Merton je smatrao da sociolozi treba da stvaraju tzv. Merton je uočio da je za uspešniju strukturalno-funkcionalisičku analizu društva potrebna jasnija i bolja predstava strukturalnog funkcionalizma. medu njima postoje značajne razlike.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 139 Razlog što se ponašajući organizam našao medu sistemima de­ lanja jeste u tome što on predstavlja izvor energije za ostala tri sistema. Za razliku od Parsonsa koji je podržavao stvaranje sveobuhvatnih. pogotovo svo­ jom APIL shemom funkcionalnih preduslova sistema i opisom četiri podsistema delanja. društvenom pokretljivošću. To su teorije koje ne pokušavaju da objasne ceo društveni sistem. teorije srednjeg obima. omogućio je adaptaciju funkcionalizma i produžio njegovo trajanje. grand-teorija.). društvenim grupama. Merton je poznat po svojoj kritici funkcionalizma. Uspeh Mertonove kritike. Strukturalni funkcionalizam Roberta Mertona Iako se i Parsons i Merton smatraju strukturalnim funkcionalistima. On je kritikovao neke ekstremne i neodbranjive aspekte strukturalnog funkcionalizma. . Cilj te kritike bio je da se funkcionalizam načini jačim i otpornijim na kritike. koju izlažemo u narednom odeljku. Takode. Merton je bio mnogo otvoreniji za marksističke uticaje od Teorije srednjeg obima . Tako je Talkot Parsons iz svoje strukturalno-funkcionalističke perspektive ponudio korisno shvatanje društva. Ponašajući organizam je očigledno preostali sistem u Parsonsovom radu. onda zbog toga što je predvideo interesovanje nekih kasnijih sociologa za sociobiologiju i sociologiju tela. društvenu pokretljivost. Sada ćemo se okrenuti radu Parsonso­ vog najpoznatijeg učenika. već samo neke njegove delove (društvene gru­ pe. Iako je i sam bio strukturalni funkci­ onalista.teorije koje se bave delovima društvenog sistema. fomiranje društvenih normi itd. fomiranjem društvenih normi itd. Roberta Mertona (1910-2003) koji je takođe stekao svetsku slavu. ako ni zbog čega drugog. na njegovu organizaciju uti­ ču procesi učenja i uslovljavanja koji se odvijaju tokom ljudskog života. na primer.

verovanja itd. međutim. Merton je smatrao da je to u su­ protnosti s onim što nalazimo u stvarnom svetu. američko slabo finansirano i neadekvatno osnovno i srednje obrazovanje nije sposobno da snabde ljude veštinama koje su im potrebne da se uklope u svet visokih tehnologija.140 DŽORD2 RlCER . Strukturalno-funkcionalistički model. u svetu u kojem se svakodnevno uvećava nuklearno na­ oružanje. Po tom postulatu. Prvi je postulat o funkcionalnom jedinstvu društva. Nijed­ na druga struktura ili funkcija ne može funkcionisati tako do­ bro kao one koje već postoje. nisu svi delovi društva visokointegrisani. tako i za pojedince koji ga čine. sve standardizovane društvene i kulturne forme i struk­ ture imaju pozitivnu funkciju. Recimo. Drugim recima. Drugi postulat je postulat univerzalne funkcionalnosti. Nemaju sve strukture. ideje. sva standardizovana društvena i kulturna verovanja i prakse funkcionalni su kako za drušvo kao celinu. već takođe predstavljaju nezamenljive delove celine. primitivna društva. ali se ne može proširiti na veća i složenija društva. Taj postulat dovodi do zaključka da su sve funkcije i strukture funkcionalno neophodne za društvo. ni za pojedince izložene tom zagađenju. Merton je kritikovao tri. Na primer. po njegovom mišljenju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Parsonsa. Slično tome. Treći postulat koji Merton kritikuje jeste postulat neophod­ nosti koji tvrdi da svi standardizovani aspekti društva ne samo što imaju pozitivnu funkciju. ta generalizacija možda važi za mala. Po Mertonovom mišljenju. Po njemu. običaji.. Implikacija takvog gledišta jeste da različiti delovi društvenog sistema moraju pokazivati visok stepen integrisanosti. smatra da se u . u modernim društvi­ ma mogu postojati strukture koje nisu nužno funkcionalne niti za društvo. Zapravo. niti za pojedince koji mu pripadaju. agresivni nacionalizam ili fanatična religioznost mogu biti potpuno disfunkcionalni. uvek pozitivnu funkciju. Merton. osnovna postulata funkcionalne analize. može se smatrati da su Merton i neki njegovi studenti (pogotovo Alvin Guldner) doprineli pomeranju struk­ turalnog funkcionalizma ka levoj političkoj orijentaciji. Primer za to su različite strukture poput fabrika i autoputeva koje prouzrokuju raznovrsna zagađenja okoline i koje nisu funkcionalne ni za društvo.

a ne teorijske tvrdnje presudne za funk­ cionalnu analizu. od­ nosno repetitivna (ponovljiva) i paternizovana jedinica. organizacije. po Mertonovom mišljenju. Važno je primetiti da jedna društvena struktura može Funkcije — uočljive posledice koje pomažu nekom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi). teorij­ skim sistemima. predstavljaju uočljive posledice koje pomažu nekom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi) okruže­ nju. Smatrao je da svaki objekt koji može biti podvrgnut strukturalno-funkcionalnoj analizi mora biti standardizovana. kao uputstvo za integraciju teorije i istraživanja. društvene norme. Merton je od samog početka jasno naglasio da se strukturalno-funkcionalna analiza usredsređuje na grupe. ali da osnovu njihove motivacije ne predstavlja nagrađivanje koje dolazi s obavljanjem korisnih usluga za društvo. Rani strukturalni funkcionalisti nastojali su da se gotovo u potpunosti usredsrede na funkcije jedne društvene strukture (ili ustanove) za drugu. Drugim recima. u isključivom fokusiranju na adaptaciju nalazi se očigledna ideološka pristrasnost. navelo ga je da razvije svoju paradigmu funkci­ onalne analize. Merton je bio socijetalni funkcionalista. tvrdnja da je sistem socijalne stratifikacije nezamenljiv za društvo. ne mora nužno biti tačna. ti rani analitičari bili su skloni mešanju subjektivnih motiva pojedinaca s funkcijama struktura ili ustanova. prema Merto­ novom mišljenju. . Funkcije. Međutim. Merton je pod tim jedinicama podrazumevao pojave kao što su društvene uloge. Međutim. Moguće je zamisliti sistem stratifikacije u kome su ljudi i dalje motivisani da zauzimaju najviše pozicije. Merton je smatrao da se svi ovi funkcionalni postulati osla­ njaju na neempirijske tvrdnje zasnovane na apstraktnim. jer posledice uvek moraju biti pozitivne. Mertonovo uverenje da su empirijski testovi. društvene strukture i mehanizmi društvene kontrole. Najmanje što jedan sociolog može da učini jeste to da svaki taj postulat prouči empirijski. Recimo.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 141 savremenom društvu uvek mogu pronaći različite strukturalne i funkcionalne alternative. institucionalni i kulturni obrasci. Središte pažnje struktural­ nih funkcionalista trebalo bi da bude na društvenim funkcija­ ma. druš­ tva i kulture. organi­ zacija grupe. a ne na individualnim motivima.

naročito Disfunkcije . Merton je razvio koncept disfunkcije. Merton * Autobiografska skica „Dugo sam želeo. bar delimično. ropstvo na Jugu SAD u 18.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I imati negativne posledice za drugu društvenu strukturu (setimo se primera zagađivanja). Tokom 1930-ih godina gotovo u potpunosti sam se posvetio prou­ čavanju društvenog konteksta nauke i tehnologije. i 19. O d tog mnoštva različitih oblasti. kao i u drugim disciplinama koje su u razvoju. veku imalo je jasne pozitivne posledice za bele stanovnike Juga. Ali. Baš kao što strukture ili ustanove mogu doprineti održanju drugih delova društvenog sistema.J ne ustanove i način života postali onakvi kakvi su. Robert K. kao što su jeftina radna snaga koja se koristila za proizvodnju pamuka i društveni ugled.uočljive posledice koje nepovoljno utiču na sposobnost pojedi­ načnog sistema da se adaptira (prilagodi). samo je jedna od njih — sociologija nauke — trajno zaokupljala moju pažnju. Interesovanje za teorijsku soci­ ologiju navelo me je da izbegnem jednu vrstu specijalizacije koja je postala (po m o m mišljenju. ropstvo je takode imalo disfunkcije kao što je prevelika zavisnost Juga Amerike od poljoprivrede i nespremnost za industrijaliza­ ciju koja je dolazila. . opravdano) pravilo u današnjoj sociologiji. Recimo. One mogu nepovoljno uticati na sposobnost ovih delova da se adaptiraju ili prilagode.142 D Ž O R D Ž RICER . one mogu imati i negativne posledice po njih. da unapredim sociološke teo­ rije o društvenoj strukturi i kulturnoj promeni koje će nam pomoći da razumemo kako su drušrve. Za mene je proučavanje različitosti socioloških tema bilo od suštinske važnosti. Uzrok dugotrajne razlike između Severa i Juga u stepenu industrijalizacije može se. Da bi ispravio ove ozbiljne propuste ranog strukturalnog funkcionalizma. uglavnom. i još uvek želim. utvrditi disfunkcijama ustanove ropstva na Jugu Amerike.

već kao izvor vrednosti koje se usvajaju kao osnova samoevaluacije (ova poslednja odvela me je do teorije referen­ tnih grupa). tokom 1940-ih godina okrenuo sam se pro­ učavanju društvenih uzroka nekonformističkog i devijantnog ponašanja. Nefunkcije . u sa­ v r e m e n o m društvu o n e n e m a j u nikakav značajan uticaj. T u se m o g u svrstati društvene forme koje su preživele iz prošlosti. proučavanju funkcionisanja birokratije. metoda istraživanja i supstancijalnog empirijskog istraživanja. iako se neki m o ž d a neće složiti. . što je vezano za zasebni karakter profesije kao vrste profe­ sionalne aktivnosti. a sve pre toga bilo je samo uvod. Savez udruženja boraca n a r o d n o o s l o b o d i l a č k o g rata. komunikacije u složenom savremenom društvu i ulo­ zi intelektualca unutar ili izvan birokratskog aparata. posvetio sprovođenju prve velike sociološke studije o medicinskom obrazovanju kako bismo otkrili na koji način su različite vrste lekara socijalizovane u istim medicinskim škola­ ma. Iako je u svoje vreme ta organizaci­ ja imala značajnu u l o g u u s r p s k o m (i j u g o s l o v e n s k o m ) društvu. Kako su se moja teorijska proučavanja širila. Primer za to je. Takođe sam se. veka i usredsredio se na nenameravane posledice planiranog društvenog delanja. statusni skup i modele uloga da bi ih imitirali. Tokom 1960-ih i 1970-ih godina vratio sam se na intenzivno proučavanje društvene strukture nauke i njene interakcije s kognitivnom strukturom. godine. s Džordžom Riderom i Patrišom Kendal. Zaključio sam da ljudi ne biraju skup uloga. Tokom ovih proučavanja prvenstveno sam se orijentisao na poveza­ nost sociološke teorije. te dve decenije bile su vreme u kojem je sociologija nauke konačno postala ozbiljna disciplina. ubedivanja masa. Iako su u prošlosti m o g l e imati pozitivne ili negativne posledice. Tokom 1950-ih godina usmerio sam se na razvijanje sociološke teorije osnovnih jedinica društvene strukture. M e r t o n je takode razvio k o n c e p t nefunkcije koji j e definisao k a o posledice koje su nevažne za proučavani sistem. j a s n o je d a danas n e m a nikakav uticaj." * Robert Merton je preminuo 2003.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 143 u Engleskoj 17.posledice društvenog delanja koje su nevažne za proučavani si­ stem.

usled činjenice da je svaki problem složen i zasnovan na subjektivnoj proceni koja ne može tako lako da se izračuna i izmeri.144 DŽORDŽ RlCER . Dakle. Da bismo uspešno resili probleme poput ovih. Za svaku od ovih grupa ropstvo ima različit značaj. ali je za bele robovlasnike s Juga ono bilo i te kako funkcionalno. ropstvo je verovatno bilo funkcionalno za određene delove drušva. belačke poli­ tičke organizacije itd. kad se sve sabere i oduzme. a potom utvrdimo da li je razlika pozitivna ili negativna. Funkcionalisti su se generalno ograničavali na analizu društva kao celine. pa do organizacija. institucija ili grupa. Nivoi funkcionalne analize . belačke porodice. Merton je u sociologiju uveo i koncept manifestnih i laten­ tnih funkcija. crnačke političke organizacije. ali Merton je jasno naznačio da se analiza može sprovesti i na organizaciji. Taj koncept podrazumeva da najpre moramo da izmerimo koristi i štete od svake ustanove. Ta dva pojma takođe predstavljaju značajan doprinos Neto balans . pomaže izučavanju funkcionalnosti ropstva za Jug u celini. počev od društva u celini.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Da bi dao odgovor na pitanje da li pozitivne funkcije preovladuju nad disfunkcijama ili je obrnuto.funkcionalna analiza može da se sprovede na bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj društvenoj pojavi. Da li je rop­ stvo za Jug Amerike. možemo da kažemo da je za američku privredu u celini ono bilo disfunkcionalno. Upotrebljivost Mertonovog koncepta proizilazi iz načina na koji se usmeravamo na pitanja od relativnog značaja. . Upućivanje ovog pitanja na posebne nivoe. Izraženo u terminima neto balansa. bilo funkcional­ no ili disfunkcionalno? Takvo pitanje je još uvek suviše uopšteno i zamagljuje niz drugih pitanja. a disfunkcionalno za neke druge. neophodno je da razlikujemo nekoliko nivoa analize i postavimo pitanje funkcionalnosti i disfunkcionalnosti ropstva za grupe i aktere koji se nalaze na različitim nivoima: crnačke porodi­ ce.razlika između funkcija i disfunkcija. Merton sma­ tra da stvari moramo sagledati iz različitih nivoa funkcionalne analize. Recimo. kada je u pitanju ropstvo na Jugu SAD. grupi ili bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj društvenoj pojavi. nikada ne mo­ žemo prosto sabrati pozitivne funkcije i disfunkcije i objektivno odrediti koje od njih preovlađuju. Merton je razvio kon­ cept neto balansa. Vratimo se na primer ropstva. Međutim.

Dok su nameravane posledice svima poznate. odnosno da gledamo iza (preko) izraženih namera. Anomija . strukture i anomije. Piter Berger je taj proces nazivao razotkrivanjem. između strukturalno kreiranih mogućnosti ljudi da delaju u skladu s kulturnim normama i ciljevima i vlastitim normama i ciljevima. Manifestna funkcija ropstva bilo je povećanje ekonomske pro­ duktivnosti Juga. situacija u kojoj postoji ozbiljan prekid između druš­ tvene strukture i kulture. privredno slabljenje tog dela države. a latentna funkcija. Nenameravane posledice . a koji određuje njihovo ponašanje. konačno. a latentne funkcije nenameravane posledice neke po­ jave. Jednostavno rečeno. Ključni koncept Društvena struktura i anomija Jedan od Mertonovih najznačajnijih doprinosa strukturalnom funkcionalizmu i sociologiji uopšte.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 145 funkcionalnoj analizi. tj. tako i siromašnih. manifestne funkcije su nameravane. Merton je kulturu definisao kao organizovan skup normativnih vrednosti koje dele pripadnici neke grupe ili društva. U stvari. za neke je baš to suština sociologije. Strukture imaju i nameravane i nenameravane posledice. Ta ideja povezana je s drugim Mertonovim konceptom — konceptom nenameravanih posledica. . od sociološke analize se očekuje da otkrije nename­ ravane posledice. Društena struktura predstavlja organizovan skup društvenih odnosa u kojima učestvuju članovi grupe ili društva. Ropstvo je možda bilo uvedeno da pomogne privredni razvoj Juga.neočekivane pozitivne. stvaranje najniže klase koja je imala svrhu da unapredi društveni status južnih belaca.po Mertonu. odnosno između strukturalno stvorenih mogućnosti ljudi da deluju u skladu s kulturnim normama i ciljevima i Manifestne funkcije . ali je njegova nenameravana posledica bila prespora industrijalizacija i. negativne i nevažne po­ sledice. jeste njegova analiza odno­ sa kulture.svesne i nameravane pozitivne posledice. kako bo­ gatih. To znači da u analizi moramo da otkrijemo šta je stvarna posledica neke ljudske radnje. Anomija se javlja onda kada postoji ozbiljan prekid između društvene strukture i kulture.

anomijom. U ovom kontekstu. Međutim. U Mertonovom radu o anomiji može se uočiti njegov implicitno kritički stav prema društvenoj stratifikaciji (na primer. na primer.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI KOSE* vlastitim normama i ciljevima. Anomija nastaje kada kultura (od pojedinaca) zahteva vrstu ponašanja koje društvena struktura onemogućava. tendencija ka devijantnom ponašanju. u najboljem slučaju. a ipak kritikovari društvenu stratifikaciju i društvene nejednakosti. zbog svog položaja u društvenoj strukturi. neprihvatljivih i ponekad nele­ galnih sredstava za postizanje ekonomskog uspeha. zbog svog po­ ložaja u društvenoj strukturi. visoko ceni materijalni uspeh. Američka kultura. U ovom primeru strukturalnog funkcionalizma. Dejvis i Mur su o stratifikovanom društvu pisali pozitivno. steći samo srednje obrazovanje. onemogućavanje nekih ljudi da postignu drušrveno poželjne ciljeve). kao njena posledica.146 D Ž O R D Ž RICER . mnogi ljudi nisu u mogućnosti da postignu takav uspeh. zbog čega tvrdi da nesklad između kulture i strukture ima disfunkcionalnu posledicu pojave devijantnosti unutar društva. Mertonov rad pokazuje da možete biti strukturalni funkcionalista. devijantnost obič­ no dobija oblik alternativnih. neki ljudi nisu u mogućnosti da postupaju u skladu s normativnim vrednostima. Za razliku od njih. kao što smo već videli. Još konkretnije. Bavljenje preprodajom droge ili prostitucijom radi postizanja ekonom­ skog uspeha primer je devijantnosti izazvane razlikom između kulturnih vrednosti i društveno-strukturalnih sredstava za po­ stizanje tih vrednosti.u ovom slučaju. Drugim recima. To nam pokazuje da funkcionalisti imaju različite stavove o stratifikaciji. To je način na koji strukturalni funkcionalizam pokušava da objasni kriminal i devijantno ponašanje. Može se reći da u ovakvim okolnostima (a one su široko rasprostranjene u savremenom američkom društvu) postoji anomija i. Pojedinac koji je rođen u nižoj klasi može. Merton je. u skladu sa sopstvenom funkcionalnom paradigmom. ali se nije prvenstve­ no interesovao za funkcije ovih struktura. Merton anomiju povezuje s devijantnošću. uglavnom bio zaokupljen disfunkcijanja . j i I | 1 1 i 1 j 1 J . Merton je posmatrao društvene (i kulturne) strukture. njegove šanse za postizanje eko­ nomskog uspeha na opšteprihvaćen način veoma su slabe ili ih čak uopšte nema.

jer je funkcionalna za deo društve­ nog sistema i neke društvene grupe. ti oblici diskriminacije imaju i neke disfunkcije. na primer. može nasta­ viti da postoji (čak i da se poboljša) eliminacijom diskriminacije različitih manjinskih grupa.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 147 Merton je jasno naglasio da nenameravane posledice i la­ tentne funkcije nisu isto. Objašnjavajući dalje funkcionalnu teoriju. Na primer. Američko društvo. diskriminacija žena u načelu je funkcionalna za muškarce. slično tome. Merton je smatrao da nisu sve strukture društvenog sistema podjednako nezamenljive za njegovo funkcionisanje. Moglo bi se tvrditi i da oblici ove diskriminacije nepovoljno utiču na one koji diskriminišu. Ali. uprkos tome što je disfunkcionalna za sistem kao celinu. ona i dalje postoji. . Latentna funkcija je vrsta nenamerava­ ne posledice koja je funkcionalna za određeni sistem. Priznajući da su neke strukture neupotreblji­ ve. žena i ostalih manjinskih grupa disfunkcionalna za američko društvo. strukturalni funkcionalizam je oslobodio prostor za smislenu društvenu promenu. Merton je nagla­ šavao da neka struktura može nastaviti da postoji. belcima u Americi i u Evropi ide na štetu diskriminatorsko ponašanje prema crncima ili Romima. Neki delovi društvenog sistema mogu biti eliminisani. tu su još dve vrste nenameravanih posledica — one koje su disfunkcionalne i one koje su nefunkcionalne. čak i za grupe za koje su funkcionalne. upr­ kos tome. Taj stav pomogao je funkcionalnoj teoriji da prevaziđe još jednu od svojih konzerva­ tivnih predrasuda. Međutim. jer održavaju veliki deo stanovništva ne­ produktivnim i neefikasnim (možda se među crncima ili Romi­ ma krije neki novi Ajnštajn ili Mocart) i povećavaju verovatnoću društvenog sukoba. ali. Neko može izneti dobre argumente za to da je diskriminacija crnaca. Mertonovo objašnjenja veoma su korisna sociolozima koji žele da se bave strukturalno-funkcionalnom analizom. Muškarci ispaštaju zbog diskriminacije prema ženama.

nalazi u stanju dinamičke ravnoteže. • Dok funkcionalisti naglašavaju elemente poretka i stabil­ nost društva. teoretičari sukoba u svakom delu društvene« sistema vide neslogu i sukob. posmatrati kao reakcija na strukturalni funkcionalizam. u najboljem slučaju. Pedesetih i šezdesetih godina 20. nego prava kritička te­ orija društva. svako drušvo u svakom trenut­ ku nalazi se u procesu promene. • Funkcionalisti (ili barem rani funkcionalisti. jedan od glavnih doprinosa teorije sukoba bio je na­ čin na koji je ona u Sjedinjenim Američkim Državama postavila osnove za razvoj teorija koje su daleko vernije odslikavale Marksov rad. teorija koje će kasnije privući širu sociološku javnost. društvo je statično ili se.148 DžORDZ RlCER . kao što su mark­ sistička teorija i Zimlov rad o društvenom sukobu (kojim se ovde nismo bavili). treba na­ pomenuti da teorija sukoba ima i druge osnove. Osnovni problem za teoriju sukoba jeste to što ona nikada u potpunosti nije uspela da se odvoji od svojih strukturalno-funkcionalističkih korena. Te antiteze moguće je najbolje uočiti u radu Ralfa Darendorfa koji osnovama funkcionalističke teorije protivstavlja osnove teorije sukoba. kao i strukturalni funk­ cionalizam. U stvari. veka. Međutim. Kao takva. • Za funkcionaliste. Rad Ralfa Darendorfa Kao i funkcionalisti. teoretičari sukoba usmereni su na prou­ čavanje društvenih struktura i ustanova. Ona je više bila neka vrsta strukturalnog funkcionalizma „okrenutog naglavačke". ali je bila potisnuta brojnim neomarksističkim teorijama (glava 5). za Daren­ dorfa i teoretičare sukoba. bar delimično. teorija su­ koba predstavljala je alternativu strukturalnom funkcionalizmu. teorija sukoba.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI TEORIJA SUKOBA Razvoj teorije sukoba može se. nudi jedno specifično shvatanje društva. pre Merto­ na) smatraju da svaki element društva doprinosi njegovoj . Teorija sukoba predstav­ lja malo više od niza tvrdnji koje se često direktno suprotstavlja­ ju funkcinalističkim stavovima.

• Funkcionalisti su skloni shvatanju da se društvo održava neformalnim normama. Njegova bogata karijera javne ličnosti kulminirala . Darendorf je smatrao da društvo ne može postojati bez sukoba i konsenzusa. Darendorf se posvetio stvaranju zasebne teo­ rije sukoba. koji su jedan drugom preduslov. Dok se funkcionalisti usredsreduju na koheziju proisteklu iz zajedničkih društvenih vrednosti.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 149 stabilnosti. jer medu njima nema kontakta. vrednostima i običajnim moralom. Primer je savez između SAD i Japana koji se razvio nakon Drugog svetskog rata. Izbegavajući jedinstvenu teoriju. Obrnu­ to. Uprkos povezanosti između konsenzusa i sukoba. Teoretičari konsenzusa proučavali bi vrednosnu integraciju u društvu. Teoretičari sukoba veruju da svaka vrsta poretka u društvu proizilazi iz prinude koju sprovode oni na njegovom vrhu. za razliku od njih. sukob može dovesti do konsenzusa i integracije. Recimo. Ralf Darendorf Biografska skica Ralf Darendorf (1929-2009) poznat je u sociologiji po svojoj teoriji sukoba koja je nastala pod velikim uticajem marksistič­ ke teorije. Darendorf je bio glavni zagovornik tvrdnje da društvo ima dva „lica" (sukob i konsenzus) i da bi sociološka teorija zbog toga trebalo da se podeli na dve oblasti . teoretičari sukoba na­ glašavaju ulogu moći u održavanju poretka društva. gotovo je neverovatno da francuske sobarice i čileanski šahisti dođu u sukob. Daren­ dorf nije bio optimističan kada je u pitanju razvoj jedinstvene sociološke teorije koja bi obuhvatala oba procesa. pobornici teorije sukoba smatraju da mnogi društveni elementi doprinose dezinte­ graciji i promeni društva. a samim tim ni integracije kao osnove za izbijanje sukoba. a ovi drugi sukobe interesa i prinudu koja drži društvo na okupu uprkos tim sukobima.teoriju sukoba i teoriju kon­ senzusa (jedan oblik teorije konsenzusa je strukturalni funkciona­ lizam). Ne možemo imati sukob ako pre toga nije postojao konsenzus.

Britanski državljanin postao je 1988. još važnije. Te tako. Darendorf je bio pod snažnim uticajem strukturalnog funk­ cionalizma. Rane 1945. godine kraljica Eli­ zabeta II dodelila titulu barona. vodio je život u kome je razvijao teoriju i primenjivao je na praktične stvari u akademskom svetu i. godine. . Darendorf je proživeo fascinantan život.150 D20RD2 RicER . Medu pozicijama koje je zau­ zimao izdvajaju se sledeće: član nemačkog parlamenta. ili i jedno i drugo. Ta činjenica društvenog života dovela je Darendorfa do teze da su društveni sukobi uvek generisani nejednakom raspodelom vlasti. Studirao je na Univerzitetu u Hamburgu gde je i doktorirao. Roden u Hamburgu u Nemačkoj. On je napominjao da funkcionalisti smatraju da društveni sistem na okupu drže dobrovoljna saradnja ili opšti konsenzus. komesar u Evropskoj komisiji u Briselu i upravnik Londonske škole za ekonomiju i političke nauke. po mišljenju teoretičara sukoba. Iako je njegova teorija pisana pod velikim uticajem marksistič­ kih ideja. Za sebe je go­ vorio da je liberal. Bez obzira na to. Međutim.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI je kada mu je 1993. Kao tinejdžer suprotstavio se nacistima i bio zatvoren (kao i njegov otac). u društvu. enforced constraint). državni sekretar u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova. ono što društvo drži na okupu jeste prisilno ograniča­ vanje (engleski. Darendorf nikada nije bio marksista. a potom je još jednom doktorirao na Londonskoj školi za ekonomiju i političke nauke (London School of Economics and Political Science). neki položaji svo­ jim nosiocima donose vlast i autoritet nad drugima. Zapravo. on se nalazio pod snažnim uticajem marksističkog koncepta jedinstva teorije i prakse. godine zatvoren je u koncentracioni logor iz ko­ ga ga je ubrzo oslobodio SS oficir kada su Rusi počeli da se približavaju Nemačkoj. Kasnije je postao javna ličnost. Predavao je na raznim nemačkim univerzitetima.

bavio širim društvenim strukturama. Kao i u slučaju vlasti. ^ M E N E GRAND-TEORIJE 151 Vlast Darendorf se. pojedinac koji ima podređen položaj u jednoj grupi. oni ne dominiraju zbog svojih psiholoških osobina. već i za sukob koji medu njima postoji. Osim što se zalagao za proučavanje širih društvenih struktura. Vlast nije opšta društvena pojava. Darendorf je bio zainteresovan ne samo za strukturu ovih položaja. Vlast vezana za položaje predstavlja ključni element Darendorfove teorije. pošto je vlast legitimna. Darendorf se suprotstavljao nauč­ nicima koji se usredsreduju na nivo pojedinca. authority roles). jer je pove­ zana s položajima. Od onih koji zauzimaju nadređene položaje očekuje se da kontrolišu podređene. drugačije rečeno. Slično tome. Darendorf je smatrao da vlast nije konstantna. Najvažnija ideja za njegovu tezu jeste da različiti položaji unutar društva nose različitu količinu vlasti. Darendorf je otišao toliko daleko da je tvrdio kako oni koji pri­ hvataju takav pristup nisu sociolozi. ta očekivanja vezuju se za položa­ je. pojedinac koji ima vlast u jednom okruženju. a ne za ljude. ona se odnosi samo na unapred određena fizička i pravna lica. poput sistema uloga za koje je vezana vlast. protiv onih koji joj se ne povinuju mogu se primeniti negativne sankcije. Vlast uvek podrazumeva i nadređenost i podre­ đenost. već položajima. prvi zadatak analize teo­ rije sukoba jeste identifikacija različitih uloga koje u društvu obavljaju funkciju vlasti (engleski. Strukturalno poreklo ovih sukoba tre­ ba tražiti u odnosu između položaja onih koji imaju vlast i onih koji su potčinjeni vlasti. ne mora nužno imati imati vlast u nekom drugom okruženju. može imati nadteđen polo­ žaj u nekoj drugoj grupi. Mast ne pripada pojedincima. To sledi iz Darendorfovog argumenta da je društvo sastavljeno od mnoštva delova koje je on nazivao . Prema tome. a ne s ljudima. Za Darendorfa. poput socijalnih funkcionalista. Konačno.Ü . on je kritikovao naučnike koji se usmeravaju na psihološke ili bihevioralne karakteristike pojedinaca koji zauzimaju takve položaje. Na primer. već zbog toga što podređeni to očekuju.

U društvu koje se dezintegriše. Ideju o tome da sukob može služiti kao činilac integracije | Imperativno koordinisana udruženja .| srvo. . Ona se mogu posmatrati kao udruženja pojedinaca kontrolisana hijerarhijom vlasti. a podređen položaj u drugom udruženju. Unutar svakog udruženja vlast je dihotomna. pojedinac može zauzi­ mati nadređen položaj u jednom udruženju. Darendorf je zauzeo čvrst stav da čak i oni interesi za koje se čini da imaju psihološku osnovu.udruženja pojedinaca kontrolisana hijerarhijom vlasti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASICNI KORENI imperativno koordinisana udruženja. Mogući j kraj sukoba između Jevreja i Arapa mogao bi da pogorša posto.152 DŽORDŽ RiCER . Sukob može poslužiti da učvrsti labavo strukturiranu grupu.stvari koje su obično zajedničke mnogim ljudima. Drugim recima. Interesi . Grupe na vrhu definisane su zajedničkim interesima. Ključni koncepti Funkcije društvenog sukoba Iako su u ovoj knjizi strukturalni funkcionalizam i teorija su­ koba predstavljeni odvojeno i na mnogo načina su suprotstav­ ljeni.interesom. u osnovi predstavljaju fenomene ši­ rih razmera.j jeće napetosti u izraelskom društvu i da oslabi društveno jedin. Kohezivnost izraelskih Jevreja može se. interesi su povezani sa društvenim položajima. a ne sa psihološkim karakteristikama pojedinaca koji zauzimaju te položaje. o te dve teorije moguće je raspravljati postavivši ih za­ jedno. objasniti du­ gotrajnim sukobom sa Arapima na Srednjem istoku. Ovde ćemo. Ovde se susrećemo s još jednim ključ­ nim pojmom Darendorfove teorije sukoba . Usled toga. u svakom udruženju mogu se oformiti isključivo dve konfliktne gru­ pe. pokazati kako je to moguće. govoreći o funkcijama društvenog sukoba. Pošto društvo sadrži mnogo takvih udruženja. barem delimično. koji se razlikuju od interesa koji je zajednički grupama koje se nalaze na dnu. sukob s drugim društvom može da obnovi integrativno jezgro raspadajućeg društva. Oni na položajima vlasti i oni na podređenim položajima ima­ ju suprotstavljene interese.

Gledano iz teorijske perspektive. vodeći tako do saradnje s drugim grupama.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 153 društva prećutno prihvataju mnogi političari čiji je zadatak da izmisle neprijatelja čak i tamo gde ga nema ili da od potenci­ jalnog neprijatelja naprave stvarnog neprijatelja. ponašaće se na očekivani način. što znači da je legitimitet vlasti uvek neizvestan. dok oni koji zauzimaju podređe­ ne položaje teže da ga promene. moguće je spariti funkcionalizam i teoriju sukoba analizirajući funkcije društvenog sukoba. Interesi nadređenih i podređenih jesu objektivni u smislu da odražava­ ju očekivanja (uloge) povezane s položajima. oni koji imaju nadređene položaje teže da održe postojeće stanje. Sukob rakođe ima funkciju komunikacije. S okonča­ njem tog sukoba u američku omladinu vratio se duh apatije. Sukob s jednom grupom može služiti proizvodnji kohezije. Recimo. Taj sukob interesa ne mora da bude ekspli­ ciran da bi nadređeni i podređeni učestvovali u njemu. mora se prihvatiti činjenica da svaki sukob takođe ima disfunkcije. Pojedinci ne mo­ raju da internalizuju ta očekivanja. sukob s Arapima doveo je do saradnje između SAD i Izraela. Ipak. Unutar svakog udruženja. Pre sukoba grupe mogu biti nesigurne u pogledu pozicije njihovog neprijatelja. Pojedinci su prilagođe­ ni svojim ulogama kada doprinose sukobu između nadređenih . Na primer. Ako pojedinci zauzimaju određene položaje. niti da ih budu svesni da bi postupali u skladu s njima. Unutar jednog društva sukob može neke izolovane pojedin­ ce da ohrabri da preuzmu aktivnije društvene uloge. sposobniji da do­ nesu odluku o odgovarajućem smeru i o toku delovanja u po­ gledu svojih protivnika. smiriva­ nje izraelsko-arapskog sukoba moglo bi da olabavi veze izme­ đu SAD i Izraela. protest zbog Vijetnamskog rata u Americi sredinom 1960-ih godina motivisao je mlade ljude da po prvi pur preuzmu aktiv­ nu ulogu u američkom političkom i javnom životu. prema tome. Pojedinci su. To može uvećati verovatnoću pomirenja ili mirnog saživota. ali kao rezultat sukoba pozicije i granice između grupa često postaju jasnije. Sukob takode omogućava stranama u sukobu da uvide kolika je njihova relativna snaga. Sukob interesa unutar udruženja postoji sve vreme (barem kao latentan).

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i podređenih. Grupe. već i strukturu. mala je verovatnoća da će se Latentni interesi . akteri ne moraju biti svesni svojih interesa kako bi delovali u skladu s njima. One predstavljaju osnovu za dru­ gu vrstu grupa: interesne grupe. Ako je regrutovanje posledica slučajnosti. političke uslove (kao što je opšta politička klima).latentni interesi kojih su pripadnici grupe postali svesni. sukob i promena Darendorf je razlikovao tri opšte vrste grupa. Konfliktne grupe — grupe koje stvarno učestvuju u sukobu. način na koji se ljudi regrutuju u kvazigrupe predstavlja još jedan važan društveni uslov. one imaju ne samo zajedničke interese. Pod idealnim okolnostima.mnoštvo pojedinaca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes. Kvazigrupa . interesne grupe su prave grupe u sociološkom smislu te reči. nikakve druge promenljive nisu potrebne. Darendorf je analizu povezanosti la­ tentnih i manifestnih interesa video kao glavni zadatak teorije sukoba. Po Darendorfu. Ipak. Iz svih tih intere­ snih grupa nastaju konfliktne grupe. Interesne grupe imaju sposobnost da učestvuju u grupnom sukobu. i konfliktne grupe ključni za objašnjenje sukoba. To su grupe koje stvarno učestvuju u sukobu. Manifestni interesi su latentni interesi kojih su pojedinci postali svesni.interesi kojih pripadnici grupe nisu svesni. Prva vrsta su kvazigrupe ili mnoštvo pojedinaca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes. i društvene uslove (kao što je mogućnost komunikacije među čla­ novima grupe). Darendorf je spominjao tehničke uslove (kao što je odgovaraju­ će osoblje). one imaju ne samo zajedničke interese. Darendorf je ove nesvesne interese nazivao laten­ tnim interesima. Darendorf je smatrao da su koncepti latentnih i manifestnih interesa kao i koncepti kvazigrupe. već i strukturu. Manifestni interesi . interesne grupe. mnogi različiti činioci utiču na sukobe. pošto uslovi nikada nisu idealni. Interesne grupe su prave gru­ pe u sociološkom smislu te reči. Interesne grupe imaju sposobnost da učestvu­ ju u grupnom sukobu. Interesne grupe — za razliku od kvazigrupa. . cilj i članstvo. Međutim.154 DŽORDZ RicER . cilj i članstvo.

promene koje se javljaju su radikalne. konfliktnih grupa. sociolozi moraju biti svesni odnosa između sukoba i promene. Luman je razvio sociološki pristup koji kombinuje elemente Parsonsovog strukturalnog funkcionalizma Lumpenproletarijat .masa jako siromašnih ljudi koji se u kapitalističkom sistemu nalaze u lošijem položaju i od samog proletarijata. Međutim. OPŠTA TEORIJA SISTEMA* Rad Niklasa Lumana Najpoznatiji sistemski teoretičar u sociologiji bio je Niklas Luman (1927-1998). Kada je sukob praćen nasiljem. kada je regrutovanje u kvazigrupe strukturalno determinisano.SAVREMENE GRAND-TEORUE 155 iz kvazigrupe razviti interesna ili konfliktna grupa. Prema tome. Ukratko. one obezbeduju plodno tie za nastanak intere­ snih grupa. Darendorf je smatrao da je konzervativna uloga sukoba samo jedan deo društvene realnosti. Za razliku od Marksa. Ideja će biti još jasnija u narednom odeljku koji se bavi sistemskom teorijom. Darendorf je smatrao da konfliktne grupe. sociolozi moraju da imaju osećaj za dinamične odnose između različitih elemenata ovako shvaćenog društva. * Ovaj deo napisan je u koautorstvu s Daglasom Gudmanom i Matajasom Jungeom. ili. kao i odnosa između sukoba i postojećeg stanja. Drugim recima. u određenim okolnostima. Kada je sukob intenzivan. . sukob takođe dovo­ di do razvoja i promene. Tu je on odao priznanje značaju rada Luisa Kozera koji je proučavao funkcije sukoba u održavanju statusa quo. Poslednji aspekt Darendorfove teorije sukoba jeste odnos sukoba i promene. struktural­ ne promene će biti iznenadne. te­ orijsko shvatanje ne mora nužno biti statično. kada nastanu. Kakva kod da je priroda sukoba. jer je regrutovanje pojedinaca u tu grupu slu­ čajno. Darendorf nije smatrao da će lumpenproletarijat (masa jako siromašnih ljudi koja se u kapitalističkom sistemu nalazi u lošijem položaju i od samog proletarijata) na kraju oformiti konfliktnu grupu. učestvuju u aktivnostima koje dovode do promena u društvenoj strukturi. Međutim.

Sva ta složenost okruženja redukovana je na informaciju o ceni i o kvalitetu sirovine koju proizvođač želi da kupi. Slično . guma. Uzmimo jedan primer iz Parsonsove teorijske matrice da bismo to objasnili. tj. obično mu nije važno odakle ona dolazi.156 DŽORDŽ RlCER . Sistem je uvek manje složen od svog okruženja. Luman je kasne Parsonsove radove shvatao kao opštu teoriju koja je dovoljno složena da predstavlja osnovu novog sociološkog pristupa koji preuzima neke uvide o funkcionisanju sistema iz bioloških i kibernetskih istraživanja. cilj analize je da shvati zašto sistem proizvodi određeni odnos između ta dva podsistema u bilo kom trenutku. Dru­ go. Ključ za razumevanje Lumanovog shvatanja sistema jeste razlika koju je Luman pravio između sistema i njegovog okruženja. već pre kao model mogućnosti. Luman pokušava da odgovori na ta dva problema u Parsonsovom radu. kako se ona proizvodi i ko će mu je isporu­ čiti. činjenicu da su stvari mogle biti drugačije.). Budući da Parsons nije u stanju da vidi kakvo bi društvo moglo da bude. tj. razvijajući teoriju koja uzima samoreferentnost kao najvažniju karakteristiku sistema i koja se usredsređuje na kontingentnost. svodi na nivo slože­ nosti. itd. Sistem i okruženje. ta složenost predstavljena je u mnogo jednostavnijem obliku. Uzmimo za primer jedno preduzeće koje proizvodi automobile. Međutim. sposobnost društva da se u svojim operacijama odnosi na samo sebe. ne­ prekidno promenljivo fizičko okruženje i mnoge druge različite sisteme. on ne može na adekvatan način da sagleda kakvo ono zaista jeste. u suštini. Ona pokazuje da podsistemi koji za cilj imaju adaptaciju i postizanje cilja mogu da budu me­ đusobno povezani na različite načine. Prvo. Razlika se. ključna za naše razumevanje sistema. Shema APIL ne bi trebalo da se razume kao činjeni­ ca. on kod Parsonsa primećuje dva problema.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI s opštom teorijom sistema i nekim konceptima kognitivne bio­ logije i kibernetike. u Parsonsovoj teoriji nema mesta za samoreferentnost. To preduzeće predstavlja jedan sistem koji se nalazi unutar veoma slo­ ženog okruženja koje obuhvata mnogo različitih vrsta ljudi. Kada je proizvođaču automo­ bila potrebna sirovina (čelik. po Lumanu. Parsons ne prihvata kontingentnost (slučajnost). unutar sistema. Samoreferen­ tnost je. Prema tome. Međutim.

jer oni koji izrađuju mape nikada ne mogu biti sigurni da li su izostavili nešto što će se kasnije ispostaviti kao bitno za korisnika. Uzgred. ali i rizično. Veber ili Parsons svojim teorijama hteli da kažu. što neizbežno ostavlja nepokrivenim neke druge aspekte teorije. oružanim sukobom ili privrednom krizom unutar te zemlje.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 157 tome. morali biste da pročitate njihova kompletna dela koja imaju nekoliko hiljada stranica ponekad teško razumljivog teksta (čak i za ne­ koga ko ima doktorat iz sociologije). ali ga možda nije briga za političku situaciju u zemlji u kojoj je ona proizvedena). a kontingentnost podrazumeva rizik. njihova složenost se ipak neprekidno . Kartograf mora da odabere one osobine koje su važne. Te tako. taj zaključak se primenjuje na sve teorije (ili mape) koje su predstavljene u ovoj knjizi. To je nužno. brojne i različite navike mušterija tog preduzeća redukuju se samo na one navike koje direktno utiču na njihovu odluku da li će kupiti automobil. Da biste zaista znali šta su. mora­ ju da redukuju (smanje) složenost. Sistem jednostavno ne može da bude složen kao njegovo okruženje. Svaki izbor po­ drazumeva kontingentnost zbog toga što se uvek može izabrati drugačije (proizvođač bi mogao da se raspita o političkoj situaci­ ji). Kada je kartograf završio. može se dogoditi da proces proizvodnje bude prekinut ili narušen nekom pobunom. ako proizvođač odluči da ne prati političku situaciju u zemlji gde se proizvodi sirovina. kao i sistemi. mapa je bila isto onoliko velika kao i teritorija same dr­ žave. pa je otuda bila neupotrebljiva. Iako sistemi nikada ne mogu da budu isto onoliko slože­ ni kao njihova okruženja. Različite mape istog područja mo­ guće je izraditi zbog toga što je odabir onih karakteristika koje će biti predstavljene na mapi kontingentan. Dirkem. Pojednostavljenje složenosti podrazumeva da ste prisiljeni da birate između najmanje dve opcije (proizvođač brine o tome kako se proizvodi sirovina. Iz svake od njih izvu­ čeno je nekoliko aspekata. Sistem koji bi to pokušao podsetio bi nas na Borhesovu priču o kralju koji je naredio kartografu da mu nacrta mapu njegove kraljevine koja će biti savršeno tačna. recimo. To će prekinuti snabdevanje sirovinom. Mape. Takvo studiranje trajalo bi nekoliko decenija i ne bi imalo smisla.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI uvećava. Mi kažemo da je novac osnovni element zato što vrednost svih stvari u pri­ vrednom sistemu može da se izrazi kroz novac. njegova vrednost i upotreba determinisani su samim privrednim sistemom. On se odnosi na diverzifikaciju sistema. Međutim. Novac. politički. pravni i naučni sistem. Kada to ne bi radili. kao i na birokratiju i mnoge druge sisteme. Na primer. Drugim recima. Samostvarajući sistemi Luman je najpoznatiji po svom konceptu o samostvaranju. Kako sistem može da proizvodi sopstvene elemente. Iako Luman smatra da su svi sistemi takvi (počev od bioloških ćelija do društvenog si­ stema). Samostvarajući sistemi imaju sledeće karakteristike: 1.novcu.158 DŽORDZ RICER . proizvođač automobila mogao bi da otvori odeljenje međunarodnih odnosa koje bi se bavilo praćenjem po­ litičkih događaja u državi iz koje nabavlja sirovine. To novo ode­ ljenje bilo bi zaduženo za informisanje proizvođača o tome koliki je politički rizik u zemljama iz kojih stižu sirovine. To je možda paradoksalno. Tako na paradoksalan na­ čin dolazimo do sledećeg zaključka: složenost je moguće smanjiti samo ako je uvećamo. u današ­ njem značenju tog pojma. Savremeni oblik novca i privredni sistem nastali Samostvarajući sistemi . složenost okruženja predstavljala bi ozbiljnu pretnju po stabilnost sistema. sistemi neprekidno razvijaju nove podsisteme i uspostavljaju različite odnose između tih podsistema da bi efikasno izašli na kraj sa svojim okruženjem. Značenje novca. a potom i za pronalaženje alternativnih izvora u slučaju da dođe do političkih turbulencija i prekida dotoka sirovine. veoma je teško reći koliko je novac sam po sebi vredan. one elemente koji ga čine? Razmislite o savremenom privrednom sistemu i njegovom osnovnom elementu . on koncept samostvaranja primenjuje na sisteme kao što su privredni. .samoreferentni i zatvoreni sistemi koji sami proizvode svoje osnovne elemente i sami određuju svoje granice i svoju strukturu. Samostvarajući sistem proizvodi osnovne elemente koji čine sistem. nije postojao pre privrednog sistema.

Ali umesto da izuzmu ove proizvode iz privrednog sistema. Recimo. ti zakoni utiču na cenu seksualnih usluga i zabranjenih droga unutar pri­ vrednog sistema. Savremeni privredni sistem bez novca teško je zamisliti. ne možemo da kaže­ mo koliko on košta.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 159 su zajedno i zavise jedan od drugog. Unutar svojih granica. Međutim. zakoni koji pokušavaju da drže pro­ izvode podalje od privrednog sistema utiču na njihovu cenu unutar privrednog sistema. kako misle strukturalni funkcionalisti. Stoga on nije deo privrednog siste­ ma. Ako možete da zaradite puno novca prodajući seksualne usluge i drogu. Sopstvene granice definišu praveći razliku između onoga što se nalazi u sistemu i onoga što se nalazi u okruženju. Recimo. Prema tome. u privredni sistem ubrajamo sve što je oskudno i čemu možemo da pripišemo cenu. međutim. visoka cena koja obeshrabru­ je kupovinu takođe ohrabruje prodaju. Oni definišu sopstvene granice i organizuju unutraš­ nje strukture. Vazduh je. 2. Ono što se nalazi unutar ili van samostvarajućeg sistema determinisano je samoorganizacijom sistema. samostvarajući sistem proizvodi sopstvenu strukturu. Ostale snage će možda ograničiti obim samostvarajućeg sistema. unutar privrednog sistema. obeshrabrujući tako njihovu kupovinu. ponuda tih usluga će se zadržati unutar privrednog si­ stema. Banke . To se dešava čak i u slučajevima u kojima politič­ ki sistemi usvajaju zakone koji seksualne usluge i drogu treba da drže van legalnog tržišta. usled činjenice postojanja novca. neophodan sastojak okruženja sistema. a ne. Na primer. Pošto se vazuduh nalazi svuda u izobilju. funkcional­ nim nužnostima sistema. Njihova ilegalnost samo im uvećava cenu. Samostvarajući sistemi su samoorganizujući i to na dva na­ čina. tržište je strukturirano na bezličan način. kapitalistički privredni sistemi imaju tendenciju da neprekidno šire svoje granice da bi unu­ tar njih uključili prodaju seksualnih usluga i zabranjenih droga. Novac bez privrednog sistema samo je bezvredan komad papira ili metala.

Slično tome. 3. Još jedan primer nalazimo u birokratiji velikih organizacija kao što je birokratija uprave javnih prihoda.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI postoje da bi čuvale i pozajmljivale novac. Samostvarajući sistemi su samoreferencijalni (oni se sva­ kom operacijom odnose na same sebe). te želje i potrebe utiču na privredni sistem samo u obimu u kojem mogu da se predstave preko novca. Ako privredni sistem ne bi imao za svoje osnovne elemente tako apstraktne i lako prenosive enti­ tete kao što je novac. Pa tako pri­ vredni sistem odgovara materijalnim potrebama i željama bogatih ljudi. Uprava se nikada stvarno ne bavi svojim klijentima. Ona se bavi isključivo pred­ stavljenim klijentima. Na primer. već privredni si­ stem. postojalo bi tržište u okvi­ ru kojeg bi kupovina i prodaja dobara bila strukturirana na sasvim drugačiji način. Međutim. 4. . Pripisujući fluktuirajuću monetarnu vrednost deonicama neke kompanije. a ne na novcu. Samostvarajući sistem jeste jedan zatvoren sistem. pri­ vredni sistem koristi cenu kao način da uputi na samog sebe. njegova unutarnja struktura bila bi potpuno različita. privredni sistem.160 DžORDŽ RlCER . po opštem shvatanju. Re­ cimo. Cene na berzi ne određuje bilo koji pojedinac. Poreski obveznici predstavljeni su u vidu formulara koji pošalju službi ili u obliku dosijea koji uprava o njima vodi. To znači da ne postoji direktna veza između sistema i nje­ govog okruženja. sistem mora da se bavi predstavama elemenata koji se nalaze u okruženju. ali u veoma maloj meri odgovara potreba­ ma i željama siromašnih ljudi. ne bi bilo banaka i ne bi bilo kamate. berza predstavlja primer takve samoreferentnosti unutar privrednog sistema. Stvarni poreski obveznici imaju uticaj na birokratiju samo ako uspeju da poremete birokratsko predstavljanje. Umesto toga. pravni sistem ima zakone koji se od­ nose na pravni sistem (na primer. razvio se kon­ cept kamate itd. odgovara materijalnim potrebama i željama ljudi. Recimo. Umesto toga. zakonski propisi koji uređuju primenu ili tumačenje nekog zakona). ako bi se privreda zasnivala na robnoj razmeni.

tj. berza kao sistem mora s vremena na vreme da dozvoli svom okruženju (realni uslovi u kojima se nalaze preduzeća) da je poremeti. Ne samo da su klijenti deo okruženja. Prema Lumanu. Vratimo se pono­ vo na primer birokratije. To se desilo kada je 1929. . računovođa itd.SAVREMENE GRAND-TEORUE 161 Oni koji prouzrokuju poremećaj (popunjavajući pogrešne formulare. tokom dužeg perioda cene deonica trebalo bi da odslikavaju aktuelni status preduzeća ili će se sistem raspasti. ljudi koji rade u njoj su spoljašnji izvor složenosti i nepredvidivosti. cene akcija na berzi menjaju se dnevno. Stvaran čovek. odnosno prola­ ziti kroz period rasta u kome su cene akcija daleko više nego što bi trebalo da budu. u ta­ kvim sistemima pojedinac čini deo okruženja.već sa stanjem u kojem se berza nalazi. već su to i ljudi koji rade u birokratiji. Da bi predstavljala jedan zatvoren sistem. Razlika između cene akcija nekog preduzeća u rasponu od dvatri dana ne mora da ima mnogo veze s realnom vrednošću pre­ duzeća . godine propala Njujorška berza . Da bi dobro funkcionisala. rad­ nik se posmatra kao upravnik.sistem je zapao u krizu zbog toga što cene deonica nisu imale veze s njihovom stvarnom vrednošću. šaljući protivrečne ili pogrešne podatke) često nailaze na žestok odgovor uprave zbog toga što ugrožavaju sistem. Zatvoreni društveni sistem razlikuje se od pojedinaca koji. tj. Posmatrano iz ugla biro­ kratije. ljudsko biće. može da utiče na birokratiju samo ako poremeti njene predstave. birokratija mora da pronađe način da čak i sopstvene radnike predstavi pojednostavljeno. s njegovom aktivom ili profitom . Iako je samostvarajući sistem zatvoren i nema direktnu vezu s okruženjem. sile iz okruženja uni­ štile bi sistem. Bez tih poremećaja. okruženju se mora dopustiti da poremeti unutraš­ nje predstave sistema. Međutim. uzimajući u obzir stanje preduzeća o čijim deonicama je reč. Berza može biti u usponu. Recimo. Umesto da se posmatra kao ljudsko biće. na prvi pogled. predstavljaju njegov deo. odnosno ukoliko poremeti predstave kojima si­ stem definiše okruženje.

Da bi preživeo. kao što je Ford. predstavljaju deo okruženja. predstavljaju unutrašnji deo organizacionog sistema kao celine. svaki podsistem ima različit pogled na unutrašnje okruženje sistema. ali se nalaze u okruženju podsistema međunarodnih odnosa. što čini jednu veoma složenu i dinamičnu unutrašnju strukturu. Diferencijacija .162 DZORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Diferencijacija Posmatrano sa stanovišta Lumanove teorije sistema. za odeljenje međunarodnih odnosa. Diferencijacija unutar sistema jeste način kojim se sistem bavi promenama nastalim u okruženju. kao na delove svog okruže­ nja. što bi moglo da dove­ de do njegovog sloma ili čak potpunog nestanka. Svaki sistem mora da održi svo­ ju granicu koja ga odvaja od okruženja. Jedno okruženje koje je opšte (zajedničko) za sve podsisteme i drugo okruženje koje je različito unutar svakog podsistema. odeljenje za međunarodne odnose takođe vidi druge podsisteme unutar Forda (kao što je. bio bi potučen složenošću svog okruženja. Ostali podsistemi (računovodstvo). raču­ novodstvo.proces u kojem sistem preslikava unutar sebe razlike koje postoje između njega i njegove okoline. proizvođač auto­ mobile. Kada to ne bi bio u stanju. Dife­ rencijacija je pokušaj da se unutar sistema preslikaju razlike koje postoje između sistema i okruženja. ali uz to. glavna karakteristika modernog društva jeste sve veća sistemska diferen­ cijacija kojom sistem izlazi na kraj sa složenošću okruženja. kao što su Dženeral motors i Dejmler Krajsler. U skladu s tim. Fordovo odeljenje za međunarodne odnose (koje predstavlja jedan podsistem unutar Forda) takođe gleda na Dženeral motors i Krajsler kao na nešto što je van njega i predstavlja deo njegovog okruženja. vidi i druge podsisteme (ovoga puta uklju­ čujući i podsistem međunarodnih odnosa) kao deo sopstvenog okruženja. prema tome. podsistem ljudskih odnosa gleda na druge proizvođače kao na deo svog okruženja. Slično tome. gleda na druge proizvođače. Na primer. što ih otuda čini unutrašnjim okruženjem. Međutim. koje takođe predstavlja jedan podsistem unutar For­ da) kao podsisteme koji se nalaze van podsistema međunarodnih odnosa i koji. . recimo. to znači da unutar diferenci­ ranog sistema postoje dve vrste okruženja.

Osim toga. potražnji u javnosti. U prethodnom primeru. centar-periferija diferencijacija i funkcionalna diferencija­ cija. dobro je poznato da se svaka velika organi­ zacija kao sistem sporo prilagođava promenama u okruženju (na primer. predstavlja okruženje za ostala odeljenja. već omo­ gućava bržu evoluciju. obučeni da upravljaju novom tehnologijom. itd. političkim promenama ili čak tehno­ loškim promenama. Luman tvrdi da se razvilo samo nekoliko oblika unutrašnje diferencijacije. . uspostavljeno da bi bilo na usluzi radnicima koji rade s računarima. Raznovrsnost stvorena diferencijacijom ne samo da omogu­ ćava bolju reakciju na izazove koji dolaze iz okruženja. Te diferencijacije uvećavaju složenost sistema kroz repeticiju Evolucija . ali svako novo odeljenje uvećava organiza­ cionu složenost sistema jer se njegovim prisustvom uspostavlja­ ju i omogućuju novi i dodatni odnosi između odeljenja. Diferencijacija je sredstvo kojim se uvećava složenost si­ stema. On ih naziva segmentirana diferencijacija. Me­ đutim. Sto je veća raznovrsnost. izabraće se i novi upravnik. kao što je upotreba računara). stratifi­ kacija.proces odabira iz raznovrsnosti. orga­ nizacije se razvijaju. ono će mož­ da omogućiti nove veze između postojećih odeljenja time što će omogućiti odeljenju za računovodstvo da se centralizuje ili prodavcima da neposredno pristupe inventaru. budući da svaki podsistem može da ostvari različite veze s drugim podsistemom. Ona omogućava veću raznovrsnost unu­ tar sistema što predstavlja odgovor na raznovrsnost koja se nalazi u okruženju. zaposliće se novi radnici. bolje će odgovoriti na buduće promene u računar­ skim tehnologijama i biti od pomoći čitavoj organizaciji prili­ kom integrisanja tih novih kapaciteta. kvalitetniji je odabir. Drugim recima. one evoluiraju stvarajući diferencijaciju unutar sistema. kao i sva­ ko drugo odeljenje birokratskog sistema. Evolucija je proces selekcije (odabira) iz raznovrnosti.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 163 sistem mora da bude sposoban da izađe na kraj s raznovrsnošću u okruženju. Međutim. novo odeljenje. Dobar primer za to jeste preduzeće za pro­ izvodnju automobila koje otvara novo odeljenje čiji je zadatak da se bavi novom situacijom kao što je prisustvo računara na radnom mestu. Kao rezultat toga. promene u okruženju će se preslikati u strukturu organizacije. Novo odeljenje. Na primer.

Niklas Luman Biografska skica Ime Niklasa Lumana. proizvođač automobila ima funkcionalno slične Segmentirana diferencijacija .razdvajanje delova sistema na osnovu potrebe da neprekidno ponavljaju iste funkcije. Složeniji oblici diferencijacije imaju sposobnost da ubrzaju evoluciju sistema. . Međutim. Zbog toga ga mnogi povezuju sa strukturalnim funkcionalizmom. Kada je u pitanju njihov evolucioni potencijal.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (ponavljanje) diferencijacije između sistema i okruženja. Osim toga. unutar si­ stema. on ima veoma različito shvatanje strukture od Parsonsa i odbacuje Parsonsovu usredsredenost na vrednosni konsenzus u društvu i na društveni poredak. u poslednjih nekoliko godina postalo je jasno da Luman.1 9 6 1 . pogotovo u S A D . Na primer.164 DžORDŽ RlCER . Segmentirana diferencijacija konceptualno razdvaja delove sistema na osnovu potrebe da neprekidno ponavljaju iste funk­ cije. iako jeste sistemski teoretičar. a njegove ideje uticale su na ideje Niklasa Lumana u njegovoj kasnijoj fazi. Lumanova sistemska teorija postajala je sve uticajnija širom akademskog sveta. sledstveno tome. Lumanova veza s njim uslovila je da ima manje uticaja nego što bi ga možda imao. Kako smo videli ranije u ovoj glavi. omoguće kvalitetniji odabir u procesu evolu­ cije. Sto se više oslobađao uticaja strukturalnog funkcionalizma. skoro uvek se usko vezuje za Talkota Parsonsa. Osim toga. Parsons je puno pisao o sistemima. godine. Budući da je strukturalni funkcionalizam izašao iz mode kasnih 1960-ih godina. nije strukturalni funkcionalista. ti oblici di­ ferencijacije imaju različitu sposobnost da proizvedu raznovrsnost i. kao sistemskog teoretičara. Luman je upoznao Parsonsa kada je studirao javnu administraciju na Harvardu 1 9 6 0 .

vertikalna diferencijacija prema kojoj se rang ili status u sistemu shvataju kao hijerarhija. dok se različiti rangovi razlikuju po nejednakosti. Niže rangirani radnici unutar ode­ ljenja vrše čitav niz posebnih funkcija. Uz to. bavi jedino ako oni ugrožavaju one koji se nalaze na višim pozicijama. Konkretnije rečeno. svi rangovi zavise jedni od drugih. Stratifikacijska diferencijacija je vertikalna diferencijacija prema kojoj se rang ili status u sistemu shvataju hijerarhijski. Sva­ ki rang ispunjava određenu i posebnu funkciju u sistemu. stratifikovan sistem se više bavi blagostanjem onih koji za­ uzimaju više pozicije. a druš­ tveni sistem može preživeti jedino ako sve pozicije. ali ona nema sistemsku funkciju. U segmentiranoj diferencijaciji. . Više pozicije (na primer. Činjenica da su oni na nižim položajima značajni za sistem a ipak ne uspevaju da se nametnu kao akteri uticajne komunika­ cije. On je na višem položaju i od upravnika odeljenja za međuna­ rodne odnose i nalazi se u poziciji da mu izdaje naređenja. dok se nižim pozicijama. U stratifikaciskoj di­ ferencijaciji nejednakost je od suštinske važnosti za sistem. Njegova funkcija je da upotrebi moć da bi upravljao poslovima odeljenja. šefovi odeljenja) imaju bolji pristup resursima i veću sposobnost da postanu akteri uticajne komunikacije.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 165 fabrike za proizvodnju automobila na mnogo različitih lokaci­ ja. upravnik odeljenja za međunarodne odnose ima poziciju unutar stratifikacijskog siste­ ma proizvođača automobila. uključujući i najniže. Svaka lokacija organizovana je na sličan način. Predsednik preduzeća zauzima najviši rang. Sledstveno tome. Svi članovi koji zauzimaju isti rang su u osnovi jednaki. načelno govo­ reći. Kada oni koji rukovode sistemom postanu previše udaljeni Stratifikacijska diferencijacija . stvara strukturalni problem koji ograničava složenost siste­ ma. U au­ tomobilskoj firmi nailazimo na različite rangove. svaka ima istu strukturu i obavlja istu funkciju . moguće je uočiti međuodnos jednakosti i nejed­ nakosti. recimo. nejednakost je posledica slučajnih razlika u okruženju (kao što je.proizvodnju automobila. Međutim. Upravnik novog odeljenja za međunarodne odnose zauzima vrhovni položaj unutar hijerarhije tog odeljenja. situacija kada se više automobila proda u jednoj geografskoj oblasti nego u drugoj). uspešno obavljaju svoju funkciju.

sedišta tih firmi ostaju u centru koji upravlja i. Ona predstavlja vezu između segmentirane i stratifikacijske diferencijacije. odeljenje za planiranje ne mora da brine o tome kako se u računovodstvu obrađuju podaci. ra­ zličite jedinice mogu da ostvare veći stepen nezavisnosti. Na primer. kontroliše preduzeća koja se nalaze na periferiji. sistem ima tendenciju da kola­ bira zato što se važne funkcije koje treba da se obavljaju na nižim pozicijama ne obavljaju na odgovarajući način. kao što su proizvodnja. to ne ugrožava sistem. niži položaji moraju da pribegnu sukobu. feler može da proizvede probleme za društveni sistem. kod složenijih oblika di­ ferencijacije. dokle god svaka jedinica (deo sistema) obavlja svoje funkcije.166 D Ž O R D Ž RICER . Međutim. planiranje i osoblje. dokle god se na računu podudaraju aktiva i pasiva. Svaka funkcija unutar sistema dode­ ljena je jednoj određenoj jedinici sistema. pa čak i da dovede Diferencijacija centar-periferija . Bez obzira na to. neka preduzeća za proizvodnju automobila sagradila su fabrike u drugim zemljama.diferencijacija između centra sistema i nje­ govih perifernih elemenata. . Funkcionalna diferencijacija jeste najsloženiji oblik dife­ rencijacije i oblik koji dominira savremenim društvom. proizvođač automobila ima funkcionalno izdiferencirana odeljenja. Kod segmentirane diferencijacije. računovodstvo. ali ako jedan sistem ne uspe da ispuni svoj zadatak. funkcionalno izdiferencirani sistemi složene su mešavine ne­ zavisnosti i zavisnosti. jedna od fabrika proizvođača automobila ne može da proizvede automobile zbog štrajka rad­ nika). Međutim. Funkcionalna diferencijacija . čitav sistem će imati problema da preživi. Zapra­ vo. ako deo sistema ne uspe da ispuni svoju funkciju (na primer. Da bi imali neki utkaj na sistem. Treći tip diferencijacije nazivamo diferencijacija centar-periferija. Recimo. To ukazuje na dalju razliku između oblika diferencijacije. u određe­ nom obimu.najsloženiji oblik diferencijacije i oblik koji dominira savremenim društvom. Funkcionalna diferencijacija fleksibilnija je od stratifikacijske diferencijacije. iako je odeljenje za planiranje zavisno od računovodstva. administracija. Recimo. Svaka funkcija unutar sistema dodeljena je jednoj određenoj jedinici sistema (njegovom delu). kao što je funkcionalna diferencijacija.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I od onih na najnižim pozicijama.

sistem proizvođača automobila jeste jedan stratifikovan sistem. položaja istog ranga). odnosi između bilo koje dve fabrike. U stratifikovanom sistemu. Sledstveno. U najvećem broju slučajeva. Funkcionalna diferencijacija omogućuje proizvo­ đaču automobila veću fleksibilnost. najveću težinu imaće odeljenje za istraživa­ nje. Na jednoj strani. u osnovi.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 167 do njegovog sloma. u preduzeću koje se nalazi u okruženju u kome tehnički napredak pruža šanse za ekonomski napredak. su isti. Takođe. . oni mogu da zahtevaju manje složene oblike. složenost uvećava rizik sloma sistema ako se funkcija ne vrši na odgovarajući način. U funkcionalno izdiferenciranim sistemima različiti odnosi se multiplikuju. odnosi između različitih položaja. To je važno pošto mi obično govorimo o funkcionalno diferenciranim sistemima unutar modernog druš­ tva da bismo opisali njegov dominantni oblik diferencijacije. ta uvećana krhkost nužna je cena koja mora da se plati za usložnjavanje odnosa medu različi­ tim podsistemima. Veći broj vrsta mogućih odnosa između podsistema stvara veći asortiman mogućih odgovora na promene koje dolaze iz okruženja. Recimo. U segmentiranom sistemu odnosi između različitih podsistema nisu strukturno različiti. Reci­ mo. odnos između upravni­ ka i čistača u fabrici. Na drugoj strani. u osnovi se razlikuju od odnosa između istih položaja (tj. Odnosi računovodstva i odeljenje za proizvodnju razlikuju se od odnosa između računovodstva i odeljenja za istraži­ vanje. najveći uticaj verovatno će imati računovodstvo. Ali. ali on ipak sadrži pojedinačne fabrike koje predstavlja­ ju segmentirani oblik. odnos koji fabrika ima sa svojim sedištem različit je od ono­ ga koji ima s drugom fabrikom. ako se preduzeće nalazi u okruženju u kome je ekonomski napredak posledica neprekidnog ponavljanja jednog istog procesa. drugi oblici nastavljaju da postoje. Na primer. Zapravo. nije isti kao odnos između čistača i vratara. a ovi su pak potpuno različiti od odnosa između proizvod­ nje i istraživanja. rast složenosti uvećava spo­ sobnost sistema da se bavi svojim okruženjem. Složeniji oblici diferencijacije ne isključuju manje složene oblike. Bez obzira na to.

Razume se. Medu njima je visoka ekonomska cena koja se plaća za vođenje tog rata. nalazi se u bekstvu i prisiljen je da se skriva. postoji takode •jedan broj „disfunkcija" koje vezuje­ mo za Rat terorizmu. ekonomski trošak je mali u odnosu na gubitak ljudskih života u Iraku. kao što je podmetanje bombe u madridskim i londonskim vozovima. godine. uklonjen je s vlasti i pogubljen. Što je glavno. može se reći da je rizik u nekoj meri otklonjen. što ga u velikoj meri neutralise. tu su i brojni neprijatelji koje su SAD stvorile svojim vojnim ak­ cijama u Iraku i Avganistanu. kao što je gajenje maka u Av­ ganistanu koje je dramatično naraslo nakon što je fundamentalistički i represivni talibanski režim uklonjen s vlasti. Međutim. Sadam Husein. taj rat se može analizi­ rati iz čitavog niza teoretskih perspektiva. Takode. Kao društveni fenomen. čovek za koga se pogrešno pretpo­ stavljalo da je saveznik i da podržava Al-Kaidu.168 D Ž O R D Ž RlCER . Kao dobar primer može da posluži američko Ministarstvo unutrašnjih poslova uspostavljeno posle 2001. kao i drugim akcijama.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Da lije „Rat terorizmu "funkcionalan? Posle 11. Rat se kvalifikuje za takvu vrstu analize zato što predstavlja jednu strukturu koja je ponavljajuća i paternizovana. kao što su hvatanje i otmica hiljade ljudi i njihovo držanje u zatvoru Gvantanamo na Kubi i na drugim mestima. septembra. SAD započeo je takozvani Rat terorizmu. septembra 2001. način na koji je on pomogao SAD da se prilago­ de realnosti u kojoj postoje spoljni neprijatelji koji su sposob­ ni i voljni da nanesu znatnu štetu zemlji. Postoje i mnoge naizgled indirektne disfiinkcije. septembra nije bilo terorističkih napada unutar SAD. Time je . Osama Bin-Laden. Različite vrste sigurnosnih mera osmišljene su i primenjene unutar SAD i oko SAD. Ona je posebno izražena u okupaciji Iraka i borbi s onima koji se suprotstavljaju američ­ kom prisustvu u toj zemlji. godine. Prvi problem o kome može da se raspravlja jeste „funkcija" ovog rata. (Ta­ kvih napada bilo je na drugim mestima. posle 11. vođa Al-Kaide koji stoji iza napada od 11.) Prema tome. uključujući i strukturalno-funkcionalističku perspektivu koju smo predstavili u ovoj glavi.

Kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema. Kod se koristi da bi ograničio vrstu legitimne (dozvoljene) ko­ munikacije. Prema tome. šta može da se kaže o SAD kao celini? Sistematska analiza funkcija i disfunkcija Rata terorizmu ne može da proizvede jednostavan odgovor za državu kao celinu.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 169 uvećan izvor kokaina za nelegalnu prodaju u mnogim zemlja­ ma. ali ona nudi jedan sistematičniji način razmišljanja o tome kako bi takav odgovor mogao da izgleda. U SAD. Ako bi se isti ti ljudi sreli da rasprave ko će da plati koji deo istraživanja koje je obavljeno u tom svemirskom letu. Ali.način razlikovanja elemenata koji su deo sistema od elemenata koji ne pripadaju sistemu. . mnogi programi . može se postaviti sledeće pitanje koje se tiče neto balansa: da li funkcija tog rata premašuje njegove disfunkcije ili je obrnuto? Za neke grupe rat je svakako funkcionalan (na primer. Ne postoji način da se kod jed­ nog sistema prevede u kod drugog sistema. investitori koji sklapaju ugovore o rekonstrukciji Iraka s američkim Ministarstvom odbrane). potrošnja na infrastrukturu itd. a za druge je disfunkcionalan (najveći broj Iračana. . Na primer.socijalna pomoć. Unutar naučnog sistema obično ćemo naići samo na komunikaciju koja je utemeljena u kodu istine.dramatično su skre­ sani zbog toga što se novac troši na vođenje Rata terorizmu. tema razgovora biće deo naučnog sistema koji koristi kod istine i neistine. Svaki sistem ima svoj kod. uključujući i SAD. tema razgovora biće deo eko­ nomskog sistema koji koristi kod plaćanja ili neplaćanja. Pomoću koda razlikujemo elemente sistema od elemenata koji mu ne pripadaju. Kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema. godine. ni jedan sistem ne koristi i ne razume kod drugog sistema. Svaka komunikacija koja ne koristi kod nije legitimna i ne može se upotrebljavati. Budući da su sistemi Kod . američki građani koji zavise od socijalne pomoći). U Lumanovoj sistemskoj teoriji. Kodovi mogu biti istina (nasuprot nei­ stini) za sistem nauke. plaćanje (nasuprot neplaćanju) za privredni sistem i legalnost (nasuprot ilegalnosti) za pravni sistem itd. ako se sretnu predsednik Nacionalne aeronautičke i svemir­ ske administracije i predsednik Nacionalnog instituta za zdravlje da bi razgovarali o činjenicama o starenju koje su otkrivene u svemir­ skom letu Džona Glena iz 1998.

o d n o s n o neko značenje. Jedan tip strukturalnog funkcionalizma jeste socijalni funkciona­ lizam koji se bavi društvenim strukturama i ustanovama. naglašavajući da se stratifika­ cija odnosi na sistem položaja (na primer. a ne na svakog pojedinca u sistemu stratifikacije. Strukturalni funkcionalizam je teorija koja se bavi strukturama društva i njihovim funkcionalnim značajem (pozitivnim ili nega­ tivnim posledicama) za druge strukture. Za Parsonsa svaki sistem ima četiri funkcionalna imperativa. postizanje cilja. sistem ličnosti i ponašajući organizam. Sažetak 1. Osnovno pitanje koje su kritičari postavili jeste da li je ljude moguće motivisati bilo čime drugim osim natprosečnim nagradama. T o je jedini način d a se o n o m e što se dešava prida neki smisao. To su: adaptacija. 6. 2. R e c i m o . Ali sistem ta dešavanja u okruženju m o r a d a opiše u o d n o s u n a sopstveni k o d . stratifikacija je funkcionalna nuž­ nost. 5. Postoje četiri podsistema sistema delanja (po redosledu odozgo nadole): kulturni i društveni sistem. privredni sistem vidi naučni sistem jedino kroz to d a li o n pravi novac ( o m o g u ć u j e b u d u ć a plaćanja) ili zahteva investicije (zahteva inicijalna plaćanja pre nego što se o n a otplate). 3. Sva društva imaju potrebu za jednim takvim sistemom zbog čega sistem stratifikacije i postoji. Funkcionalna teorija stratifikacije našla se pod udarom mnogo­ brojnih kritika. 7. integracija i održavanje obrazaca (ili latentnost).170 DžORDŽ RlCER . njiho­ vim međusobnim odnosom i načinima na koji one ograničavaju ponašanje aktera. oni m o g u d a reaguju s a m o n a pojave koje se dešavaju u n j i h o v o m okruženju ( p o d u s l o v o m d a je o n o što se dešava u okruženju dovoljno „ b u č n o " d a g a sistem p r i m e t i ) .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI zatvoreni. Oni sistem stratifikacije posmatraju kao strukturu socijetalnih nivoa. Za strukturalne funkcionaliste. . 4. zanimanja poput radni­ ka i upravljača). Ljudima se moraju ponuditi veće nagrade kako bi se motivisali da zauzmu najznačajnije i najvažnije položaje unutar stratifikacijskog sistema.

neto balansom. Funkcionalna diferencijacija najsloženiji je oblik diferencijacije. Unutar imperativno koordinisanih udruženja moguće je identifikovati tri različite grupe. Organizacije u kojima možemo naći pozicije vlasti nazivamo imperativno koordinisana udruženja. on stvara nove podsisteme i odnose među njima. U njima se regrutuju interesne grupe koje imaju sposobnost da se uključe u sukob između grupa. Iz svih tih interesnih grupa nasta­ ju konfliktne grupe. stratifikacijska. . sile koje doprinose dezintegraciji (a ne integraciji). osim funkcijama. oni su samoreferencijalni. To je diferencijacija koja dominira društvom. 15. suprotstavljanje i sukob (a ne na poredak). to vodi do sve veće slo­ ženosti sistema. da bi izašao na kraj s okruženjem i njegovom složenošću. oni su zatvoreni. 13. bavio disfunkcijama. 19. nefunkcijama. funk­ cionalna i centar-periferija diferencijacija. Robert Merton razvio je složen model strukturalno funkcionalističke teorije koji se. 18. nivoima funkcionalne analize. 17. Samostvarajući sistemi imaju nekoliko osnovnih karakteristika: oni sami proizvode svoje sastavne delove. svaka od nadređenih i podređenih grupa ima zajednički interes. 10. te prisilu (a ne norme i vrednosti) koja drži društvo na okupu. Darendorf se najviše bavio konceptom vlasti koji uvek podrazumeva podređenost i nadređenost. Ključ za razumevanje Lumanove distinkcije između sistema i okru­ ženja jeste činjenica da je sistem uvek manje složen od njegovog okruženja. Kvazigrupe čini mnoštvo pojedi­ naca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes. Iako sistem nikada ne može da bude složen kao njegovo okruže­ nje. pogotovo među onima koja se nala­ ze na podređenim pozicijama. 12. 16. 11. sami povlače svoje gra­ nice i organizuju unutrašnju strukturu. jer se usredsreduje na promenu (a ne na ravnotežu). naposletku.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 171 8. Sukob može dovesti do promene sistema. i. Četiri tipa diferencijacije su segmentirana. ma­ nifestnim i latentnim funkcijama i nenameravanim posledicama. Teorija sukoba razvila se kao reakcija na strukturalni funkcionalizam i na mnogo načina predstavlja njegov odraz u ogledalu. Grupe unutar tih udruženja definišu se s obzirom na njihov interes. 9. ili grupe koje stvarno učestvuju u sukobu. Diferencijacija je pokušaj da se unutar sistema preslikaju razlike koje postoje između sistema i okruženja. 14.

Robert (1979). Zdenko (2004). Funckije društvenog sukoba. Talkot (1992). Literatura za dalje čitanje Kozer. Teorija sistema.172 D20RDŽ RlCER . Za­ Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Beograd: Plato.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 20. Autonomija Hrvatska sveučilišna naklada. — evolucijski greb: August Cesarec. O teorijskoj sociologiji. R. Rajt (1998). (1982). Luis (2007). Ivan (1987). Niš: Gradina. Niclas (1981). Sociološka imaginacija. Niklas (2001). Anđelka i grupa autora (1990). Merton. Sociologijska Parsons. Parsons. Moderna društva. Zagreb: Globus. Društva teorija. Novi Sad: Mediterran Publishing. Sociologija društvene akcije Talkota Parsonsa. O teorijskoj sociologiji. Zagreb: . Kuvačić. Zeman. Zagreb: Naprijed. Beograd: Plato Milić. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozof­ skog fakulteta u Beogradu. Društveni sistemi — osnovi opšte teorije. Beograd: Prosveta. i odgođena apokalipsa. Nicos (2000). Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Struktura tvu. Robert (1998). Merton. Mils. Zagreb: Pitanja. A. Luhman. Stoje pošlo krivo? Zagteb: i poredbeni pristup. Luman. i funkcija u primitivnom druš­ Redklif-Braun. Kod je jezik koji omogućuje razlikovanje elemenata sistema od elemenata koji ne pripadaju sistemu. Talkot (1988). Funkcionalizam u sociologiji. Mouzelis.

kolonizaciji sveta života Jirgena Habermasa (koji je kasnije postao kritički teoretičar) i teoriji modernosti. NEOMARKSISTIČKA TEORIJA Mnogi sociolozi dugo su sledili Marksa. Teorije kojima se bavimo ovde i u glavi 10 predstavlja­ ju samo mali deo savremenih grand-teorija. neke od njih. slede Marksa u tome što zahvataju veliki istorijski period i ukazuju na jedan specifičan društveni problem za koji bi sociologija kao nauka trebalo da pronađe rešenje. Iako nisu sve neomarksističke teorije ponudile grandiozni narativ.GLAVA 5 SAVREMENE GRANDTEORIJE (2) Neomarksističke teorije Civilizacijski proces Kolonizacija sveta života Moloh modernosti Sažetak Literatura za dalje čitanje U ovoj glavi predstavićemo još četiri važne moderne grand-teorije. Entonija Gidensa. Počećemo s neomarksističkom teorijom koja obuhva­ ta širok spektar teorija. iz mark­ sizma se tokom godina razvio čitav niz različitih socioloških pra­ vaca. ali mi ćemo se usredsrediti samo na dve najvažnije . uključujući i dve teorije kojima ćemo se baviti ovde. Međutim. što je omogućilo nastanak većeg broja neomarksističkih te­ orija. Potom se okrećemo grand-teorijama koje se vezuju za savremene teoretičare — civilizacijskom procesu Norberta Elijasa. .kritičku teoriju i teoriju transformacije od fordizma ka postfordizmu.

. Lju­ di su sve više potpadali pod uticaj i kontrolu kulturnog. čak u potpunosti determiniše sve što u društvu postoji.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Kritička teorija i pojava kulturne industrije Prve verzije kritičke teorije javile su se 1923. kritički teoretičari su društveni (i in­ telektualni) kritičari. Mnogi od njih doselili su se u SAD. Međutim. a teoretičari koji u na njemu radili bili su prisiljeni da napuste Nemačku. već na kulturu. Institut su preuzeli nacisti. Marks i njegovi sledbenici smatrali su da kultura i država predstavljaju superstrukturu koja se uzdiže nad ekonomskom bazom. a da se sve drugo u društvu zasniva na njoj i izvodi iz nje. tokom 1930-ih godina. jer ona uslovljava. Otuda se kritička škola ne usredsreduje na ekonomiju (na šta su mnogi Marksovi sledbenici i danas usmereni). Baza — Marks je smatrao da je ekonomija osnova. kapitalizam kao sistem prošao kroz dramatične promene. Drugim recima. Oni u tom pogledu slede Marksa koji je i sam bio kritičar kapitalizma. Najvažniji aspekt promene sastojao se u tome što je sve veći značaj počela da dobija kultura. kritička teorija zasnovana je na ideji da je u rasponu od pola veka koji je protekao između objavljivanja Marksovog Kapitala i trenut­ ka kada su počele da se objavljuju prve studije koje su proizašle iz kritičke škole. smatrali su da ekonomija ima primaran značaj. godine na In­ stitutu za društvena istraživanja u Frankfurtu. superstrukturu čine sekundarne društvene pojave kao što su država i kultura koje izrastaju na ekonomskoj osnovi i koje ekonomska osnova definiše.174 DŽORDZ RICER . I više od toga. a ne ekonomskog sistema. I kulturu i državu posmatrali su kao Superstruktura . mnogi od ovih teoretičara vratili su se u Nemačku. a ne ekonomija. Kako samo ime kazuje. Po završetku Drugog svetskog rata. Glavni predmet Marksovog rada (teorijskog i praktičnog) bio je kapitalistički privredni sistem. Međutim. Oni su tvrdili da je kapitalistička privreda naročito moćna i da igra središnju ulogu u determinisanju procesa i odnosa unutar države i kulturnog sistema.po Marksu. gde su i nastale neke od najvažnijih ideja kritičke teorije. Razlog tome je to što je u doba u kome je Marks živeo (doba u kome je industrijska revolucija bila na svom vrhuncu) ekonomi­ ja imala ogromnu važnost za ljudske odnose. ona ih potpuno determiniše.

čini se da danas imamo još više razloga da se njome bavimo. ali sigurno. glavna sredstva za širenje masovne kulture bile su dnevne novine. Ali. Treće. Kultura. vidljiv. Uticaj radnih odnosa na društveno ponašanje je. kao i oni koji njome upravljaju.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 175 mehanizme kojima kapitalisti manipulišu da bi unapredili svoje ekonomske interese. Ti mediji su još uvek važni. krči sebi put u ljudsku svest. .pojam kojim kritički teoretičari označavaju vrstu indu­ strije u koju spadaju filmska.kultura postepeno. uticaj kulture je neprimetan . kritički teoretičari najviše su se bavili kulturnom industrijom i njenom sve većom dominaci­ jom nad društvom i pojedincima. kontrola je uglavnom Kulturna industrija . kada se radi o uticaju kulture na ljude. osećaju i delaju. U peri­ odu kada pripadnici kritičke škole objavljuju svoje prve radove. Među­ tim. U njih na prvom mestu spadaju televizija i Internet. s vremenom uspela da postane nezavisna od kapitalista i kapitalističkog načina proi­ zvodnje. kada ih tehnologi­ ja prisiljava da neprekidno ponavljaju određene radnje (kao što je rad na pokretnoj traci) ili kada dobiju otkaz i izgube posao. radijska i njima slične industrije. kritički teoretičari su tvrdili da je kultura. menjajući način na koji ljudi razmišljaju.kultura koja je svima dostupna i popularna u širokim ma­ sama (na primer. kri­ tički teoretičari zauzeli su poziciju koja ih radikalno razlikuje od praktično svih marksista koji su pisali pre njih. Masovna kultura . Na najopštijem nivou. Drugo. Međutim. sedam dana nedeljno. čiji je cilj da kulturu u društvu učini važnijim činiocem od ekonomije. dok rade (u kancelariji ili u fabrici) ljudi znaju da su potčinjeni svom šefu ili nekome ko zauzima viši položaj na hijerarhijskoj lestvici. uticaj kulture oseća se 24 časa dnevno. Iako su kritički teoretičari očigledno imali mnogo razloga da industriju masovne kulture uzmu za glavni predmet svoga istraživanja. Oni su posebno bili osetljivi na uspon onoga što danas nazivamo masovnom kulturom. različiti TV kvizovi). Posledice rada uglavnom osećamo dok smo na radnom mestu. Zbog čega su se kritički teoretičari toliko bavili kulturom? Prvo. Usredsredujući se na kulturu i kulturnu industriju. filmovi i radio-programi. ali danas postoje savremenija i daleko moćnija sredstva masovne kulture. njen uticaj na naše živote daleko je snažniji od uticaja koji ima rad. To se jasno vidi kada dobijaju naređenja. magazini. kultura je sveprožimajuća. dakle.

narkotizaciji" masa. barem u prvoj deceniji novog milenijuma. Ovi poslednji su. Uljuljkan u polusvest konzumaci­ jom kulturne industrije. Umesto da se kontrola vrši otvorenom upotrebom sile (recimo. nudeći im najmanji zajednički imenitelj. Milioni gledalaca odvajaju nekoliko sati nedeljno na gledanje ljudi koji se takmiče da bi zaradili novac koji im je potreban. Ljudi su tada bili neprekidno bombardovani holivudskim filmovima B produkcije koji nisu doprinosili poboljšavanju kulturnog ukusa. stiče se utisak da se potreba ljudi za masov­ nom kulturom neprekidno povećava.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI nevidljiva. To je veoma prijatan i efikasan način kontrole. Osim toga. Radio je takode u domove ljudi doneo masovni sport. proletarijat će izgubiti sposobnost da ra­ zume revolucionarne poruke. Zamislite da se nalazite u 1930-im. pretnjom oružjem). postojao je čitav niz noćnih radio-programa koji su slušaocima nudili sate jeftinih komedija. zajedno sa satima provedenim na radnom mestu. Kritički teoretičari su sto­ ga došli do zaključka da ljudi. Danas. drugi mediji igraju središnju ulogu u . već su svo­ dili ljude na masu.176 DŽORDŽ RlCER . da bi uveče prešla na kvizove i reality show pro­ grame. količina vremena koja se trošila na slušanje radija ili odlazak u bioskop. Ljudi žele da provode još više vremena uz televiziju i Internet. koji se smenjuju jedan za drugim. ljudi su provodili sate i sate u slušanju radio-prenosa i navijanju za omiljene klubove. drama i takmičenja ove ili one vrste. razume se. tj. ostavljala je malo prostora za čitanje revolucionarne literature i razmišljanje. a da istovremeno ne mo­ raju da se zaposle ili obavljaju neku funkciju unutar kapitalistič­ kog privrednog sistema. u stvari. Kao rezultat toga. Osim toga. Ljudi koji su nekoliko sati dnevno odvajali na zabavu. Televizija tokom dana pušta sapunice koje be­ skrajno dugo traju. izgubili su svaki otpor ili neprijateljstvo koje su eventualno imali prema kapitalističkom sistemu. a kamoli za revolucionarno delanje.. Zapravo. traže dominaciju. Kultura dominira ljudima na različite načine. ne shvatajući pri tome na koji način njima dominira masovna kultura. Umesto da se bune protiv kapitalističkog . Najpoznatiji način jeste „opijum za mase". medu najgledanijim programi­ ma na svim kablovskim televizijama širom sveta. ona se vrši tako da to uopšte ne primećujemo. da dobrovoljno ulaze u odnose u kojima neko nad njima dominira.

morala je da se razvije reklamna industrija. kulturna industrija (bilo ona iz 1930-ih ili ova današnja). štaviše.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 177 sistema. On je svojim radnicima davao platu koja je bila dovoljno visoka da mogu da kupuju njegove proizvode. Osim toga. narastajuće potrošačke potrebe podsticale su ih da rade sve više kako bi sebi mogli da priušte sva kulturna dobra koja su se reklamirala svuda oko njih. Retko ko od nas će tokom noći upaliti radio. Kulturna industrija je u me­ đuvremenu postala moćnija i neuporedivo razvijenija. ali sve aktivniji konzumenti proizvoda masovne kulture. Radio je postao svemoćni novi medij za reklamiranje. gledaoci sede prikovani ispred televizora i sanjaju šta bi sve mogli da rade sa novcem koji bi dobi­ li kada bi pobedili u „Velikom bratu" ili u „Milioneru". Vreme provedeno na poslu i energija koja se tamo trošila rezultirali su time da proletarijat ima manje energije za revoluciju. ljudi igraju još jednu ključ­ nu ulogu u kapitalističkom sistemu (prva je bila uloga radnika). dok su magazini i novine s velikim tiražima (po­ sebno tabloidi) preuzeli ulogu tradicionalnijeg medija za rekla­ miranje. kao i proizvode drugih kapitalističkih preduzeća. igra mnogo neposredniju ulogu u održavanju kapita­ lizma tako što preobraća sve veći broj ljudi u potrošače. Radnicima je na kraju radnog dana i radne nedelje ostajalo otprilike taman toliko snage da se dovuku kući. . ljudi su postajali sve pasivniji revolucionari. Kao po­ trošači proizvoda masovne kulture. To je često podrazumevalo prekovremeni rad ili nalaženje još jednog posla. upale radio i malo odremaju. ali praktično svi svaki dan gledamo televiziju. umesto da svoje slobodno vreme troše da bi planirali kako da pokrenu društevnu revoluciju. mnogi od nas drže televizor upaljen po ceo dan. Međutim. veka prepoznao jedan od najuspešnijih kapitalista svog vremena. Podstaknuti takvim agresivnim reklamiranjem. Sve više vremena provodilo se u radu. Tako je Amerika izgledala 1930-ih godina. Ona još više tako izgleda u prvim godinama 21. Potpuno suprotno Marksovim očekivanjima. ljudi su počeli da troše sve više vremena na kupovinu. kako je to Marks očekivao. Henri Ford. Njihova potrošnja predstavlja važan pokretač kapitalističke pro­ izvodnje. što je dodat­ no sužavalo vreme potrebno za revolucionarne aktivnosti. veka. da bi sve to bilo moguće. To je početkom 20. Naravno.

178

D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

čak i kada ga ne gledaju. Mi i dalje s vremena na vreme odemo u bioskop, ali sa pojavom video i DVD plejera sve manje imamo potrebu da izađemo uveče da bismo pogledali neki film na velikom platnu. Magazina ima sve više; oni izgledaju mnogo spektakularni­ je i privlačnije od svojih prethodnika. Dnevnih novina ima sve ma­ nje; one koje su ostale na tržištu imitiraju USA Today, Sun, Daily Mirror, Das Bild i postaju sve atraktivnije i sve zavodljivije. Danas takođe postoje kućni računari i Internet. Iako oni predstavljaju efikasna oruđa za obrazovanje, najveći broj ljudi ko­ risti ih za zabavu (pogotovo za video igrice), a sve više i za kupo­ vinu. Budući da je kupovina najomiljenija dokoličarska aktivnost Amerikanaca, tržni centri su vikendom puni ljudi. Mnogi kupu­ ju čak i kada su na godišnjem odmoru, odlazeći na takva mesta kao što su brodovi za krstarenje, Diznilend ili kazino-hoteli u Las Vegasu. Današnji opijati su daleko brojniji, prisutniji i savršeniji od onih koje su kritikovali kritički teoretičari. Metodi koji stoje na raspolaganju reklamnim agencijama sve su razvijeniji, a njiho­ va mogućnost da manipulišu nama i našom potrošnjom svakim danom sve više raste. Sve više je mesta gde možemo nešto da ku­ pimo, bez obzira na to da li su ona realna ili virtuelna. Sve to, razume se, znači da se ljudi sve manje interesuju za revolucionarno mišljenje i delanje, i da imaju sve manje vremena za njega. Zapra­ vo, u današnjim SAD ne postoji nijedan znak koji bi ukazivao na to da je bilo ko zainteresovan za revoluciju. Kako bi se kritički teo­ retičari izrazili, ljudi su pod jakom anestezijom masovnih medija, prezauzeti kupovinom i radom da bi uopšte razmišljali o revoluci­ ji, a kamoli da bi te svoje misli sproveli u delo. Tako je bilo sredinom 20. veka kada je kritička teorija bila na svom vrhuncu. Čini se da danas može još bolje da se pokaže kako je glavni izvor dominacije nad ljudima kulturni, a ne ekonom­ ski sistem. Rad je počeo da igra manje važnu ulogu u ljudskim životima, dok je kultura, tj. konzumacija kulturnih dobara, po­ stala dramatično značajna. Ukratko, tržni centri su danas važniji nego fabrike (pogotovo u razvijenim zemljama kao što su SAD), a potpuno ograđen tržni centar (koji nije postojao u vreme kada su pisali pripadnici kritičke škole) predstavlja središte savremene ma­ sovne kulture. Unutar ogromnog tržnog centra, kao što je Mall of

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

179

America koji se nalazi nadomak Mineapolisa, smešten je zabavni park. Pored toga, tržni centar obuhvata radnje u kojima se nalaze poslednji modni trendovi, bioskope, video i DVD klubove, Diznijeve prodavnice, igrališta za decu, restorane brze hrane, obrazovne centre, religijske objekte itd. Poseta tržnom centru stoga predstav­ lja sveobuhvatnu konzumaciju savremene masovne kulture. Tu vrlo retko može da se nađe revolucionarna svest ili revolucionarna praksa. Tržni centar i revolucija su nespojivi. Moderna tehnologija. Kritikujući kulturnu industriju, kri­ tička škola napada i modernu tehnologiju. Očigledno je da mnogi ključni elementi današnje kulturne industrije - televizija, računari, Internet — predstavljaju rezultat tehnološkog napretka koji je usledio nakon perioda u kome je kritička škola bila na svom vrhuncu. Ipak, kritička škola se suprotstavljala novim tehnologijama (kao što je na primer radio) koje je videla kao tehnološku silu u kojoj leži glavni izvor kontrole nad ljudima. Umesto da ljudi kontrolišu nove tehnologije, događa se suprotno: nove tehnologije kontroli­ šu ljude. Glavni argument pripadnika kritičke škole nije to da je tehnologija po sebi problem, već da je problem način na koji se tehnologija u kapitalizmu upotrebljava. Kapitalisti koriste tehno­ logiju kako bi kontrolisali ljude, umrtvili njihove kritičke kapaci­ tete i ograničili njihovu sposobnost da se bune protiv inherentno eksploatišućeg sistema. Kritički teoretičari su verovali da u nekom drugom ekonomskom sistemu (recimo, socijalizmu) tehnologija može da se iskoristi da bi ljudi bili svesniji, kritičniji i otporniji na sistem eksploatacije kakav je kapitalizam. Otuda, umesto da emituje mediokritetske programe koji su uglavnom osmišljeni tako da podstiču prodaju određenih proizvoda, radio bi mogao da emituje programe koji bi bili stimulitivni i obrazovni.

Herbert Markuze Biografska skica

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

179

America koji se nalazi nadomak Mineapolisa, smešten je zabavni park. Pored toga, tržni centar obuhvata radnje u kojima se nalaze poslednji modni trendovi, bioskope, video i DVD klubove, Dizniieve prodavnice, igrališta za decu, restorane brze hrane, obrazovne centre, religijske objekte itd. Poseta tržnom centru stoga predstav­ lja sveobuhvatnu konzumaciju savremene masovne kulture. Tu vrlo retko može da se nađe revolucionarna svest ili revolucionarna praksa. Tržni centar i revolucija su nespojivi. Moderna tehnologija. Kritikujući kulturnu industriju, kri­ tička škola napada i modernu tehnologiju. Očigledno je da mnogi ključni elementi današnje kulturne industrije - televizija, računari, Internet - predstavljaju rezultat tehnološkog napretka koji je usledio nakon perioda u kome je kritička škola bila na svom vrhuncu. Ipak, kritička škola se suprotstavljala novim tehnologijama (kao što je na primer radio) koje je videla kao tehnološku silu u kojoj leži glavni izvor kontrole nad ljudima. Umesto da ljudi kontrolišu nove tehnologije, događa se suprotno: nove tehnologije kontroli­ šu ljude. Glavni argument pripadnika kritičke škole nije to da je tehnologija po sebi problem, već da je problem način na koji se tehnologija u kapitalizmu upotrebljava. Kapitalisti koriste tehno­ logiju kako bi kontrolisali ljude, umrtvili njihove kritičke kapaci­ tete i ograničili njihovu sposobnost da se bune protiv inherentno eksploatišućeg sistema. Kritički teoretičari su verovali da u nekom drugom ekonomskom sistemu (recimo, socijalizmu) tehnologija može da se iskoristi da bi ljudi bili svesniji, kritičniji i otporniji na sistem eksploatacije kakav je kapitalizam. Otuda, umesto da emituje mediokritetske programe koji su uglavnom osmišljeni tako da podstiču prodaju određenih proizvoda, radio bi mogao da emituje programe koji bi bili stimulitivni i obrazovni.

Herbert Markuze Biografska skica
Herbert Markuze (1898-1979) pripadnik kritičke škole koji je najviše doprineo njenoj slavi. Pošto su njegove ideje bile veoma interesantne revolucionarima, pogotovo studentima koji su protestovali protiv Vijetnamskog rata i različitih oblika sistemskog

180

D Ž O R D Ž RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

ugnjetavanja, Markuze postaje vodeći jav­ ni inelektualac u S A D i u Evropi tokom 1960-ih i 1970-ih godina. O n je kritikovao svaki vid represije, a naročito represi­ ju u razvijenim kapitalističkim društvima i njen negativan uticaj na ljude. Ovom temom Markuze se najviše bavio u svojoj
najpoznatijoj knjizi Čovek jedne

dimenzije

(1964) koja je objavljena upravo pre po­ jave revolucionarnih pokreta kasnih 1960-ih u Evropi. Knjiga je snažno uticala na te pokrete. N a drugoj strani, Markuze je kritikovao modernu tehnologiju, pogotovo televiziju (da je danas živ verovatno bi na isti način govorio o računarima i Internetu) zbog njenog dorinosa represiji, a naročito zbog njene sposob­ nosti da tepresiju predstavi kao jednu prijatnu stvar. Televizija i druge savremene tehnologije porobile su pojedinca i uspele da ga svedu na biće „jedne dimenzije". Više ili manje, ljudi postaju ono što im te represivne, ali prijatne i ugodne tehnologije nala­ žu da budu. U tom procesu oni gube svoju najvažniju dimen­ ziju — sposobnost da kritički razmišljaju o društvu u kome žive i tehnologijama koje ih pritiskaju. Rešenje se, prema Markuzeu, ne nalazi u tome da se moderne tehnologije eliminišu (one će opstati i biće sve uticajnije i jače), već u tome da se kontrola nad njima oduzme represivnim snagama i vrati u tuke slobodnih ljudi. Jasno je da su takva kritika i politički program bili veoma atraktivni za studentske (i druge) radikale iz kasnih šezdesetih, i da za neke one ostaju privlačne i danas u svedu kontinuiranog napretka i razvoja u televizijskoj tehnologiji i razvoja u novim tehnologijama (na primer, ajpod i eksboks) koje represiju čine nezaobilaznim delom naših života.

Baveći se ulogom tehnologije, kritički teoretičar Herbet Markuze tvrdio je da se ona koristi da bi se stvorilo, kako on to naziva, jednodimenzionalno društvo. Markuze je, poput Marksa
Jednodimenzionalno društvo - po Markuzeu, slom dijalektičke povezanosti ljudi i velikih struktura dovodi do sve većeg potpadanja ljudi pod kon­ trolu tih struktura. Gubi se sposobnost ljudi da stvaraju te strukture i aktivno učestvuju u njima. Individualna sloboda i kreativnost postepeno blede u ništavilo. Kao rezultat toga, ljudi gube sposobnost da kritički i negativno razmišljaju o strukturama koje ih kontrolišu i ugnjetavaju.

S A V R E M E N E GRAND-TEORIJE (2)

181

i mnogih njegovih sledbenika, smatrao da u idealnom svetu posto­ ji dijalektička veza između ljudi i širih struktura koje oni stvaraju (kao što je tehnologija). Drugim recima, u procesu stvaranja, upo­ trebe i menjanja tehnologija ljudi bi trebalo da ispunjavaju svoje potrebe i ispoljavaju svoje mogućnosti. Na taj način, napredovali bi i ljudi i tehnologija. Međutim, u kapitalizmu je to pretvoreno u jednostran odnos. Ljudi stvaraju tehologiju, ali tehnologiju poseduju i kontrolišu kapitalisti. Oni je koriste u sopstvenu korist da bi kontrolisali i eksploatisali radnike. Otuda, umesto da se ispoljavaju kroz upotrebu tehnologije, ljudi postaju duhovno sve siromašniji i sve više potpadaju pod kontrolu tehnologije. Individualnost je ugušena jer se svi prilagođavaju zahtevima tehnologije. Individual­ na sloboda i kreativnost postepeno blede u ništavilo. Kao rezultat toga, ljudi gube sposobnost da kritički i negativno razmišljaju o tehnologiji, kao i o društvu koje ih kontroliše i ugnjetava. Bez te sposobnosti, ljudi nisu u stanju da se bune protiv kapitalističkog sistema i da ga sruše. Rešenje tog problema, Markuze je video u stvaranju društva u kome će ljudi (tj. proletarijat) kontrolisati teh­ nologiju, a ne tehnologija njih. Tehnologija koju upotrebljavaju kapitalisti, kao što je po­ kretna traka, veoma je racionalizovana. Ta činjenica povezana je sa drugom najvećom brigom kritičkih teoretičara. Pišući pod velikim uticajem ne samo Marksa, već i Maksa Vebera, kritički sociolozi su tvrdili da savremeno društvo postaje sve racionalizovanije. Neki od njih uvideli su da je sve veća racionalizacija, a ne kapitalizam, glavni problem današnjice. Naime, racionalizacija podupire ne samo tehnologiju, već i kulturnu industriju. I jedna i druga postaju sve racionalizovanije. Po mišljenju pripadnika kritičke škole, sve veća racionalnost dovodi do pojave tehnokratskog mišljenja. Pod tehnokratskim mišljenjem podrazumeva se težnja ljudi da budu što efikasniji, tako što pokušavaju da pronađu najbolja sredstva za ostvarenje svojih ciljeva, ne razmišljajući niti o sredstvima, niti o ciljevima. Cesto navođeni primer takvog načina razmišljanja jeste stvaranje
Tehnokratsko mišljenje - težnja ljudi da postignu što veću efikasnost, tako što pokušavaju da pronađu najbolja sredstva za ostvarenje svojih ciljeva, ne razmišljajući niti o ciljevima, niti o sredstvima.

182

DŽ0RD2 RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

koncentracionih logora u nacističkoj Nemačkoj (s obzirom na to da su kritički sociolozi došli iz Nemačke, mnogi su smatrali da su oni u svojim teorijama anticipirali užase koje je proizveo nacizam). U tim logorima, nacisti su svu svoju pažnju i energiju usmerili na cilj da unište što veći broj Jevreja, koristeći najefika­ snija moguća sredstva za to (gasne komore). Tehnokratsko mi­ šljenje služi interesu onih koji su na vlasti. U kapitalizmu se i kapitalisti i proletarijat nalaze pod domi­ nacijom tehnokratskog načina razmišljanja. Međutim, kritički teoretičari najviše su zabrinuti za proletarijat. Uzmimo, na pri­ mer, pokretnu traku. Jedina briga koju ima radnik zaposlen na pokretnoj traci jeste da radi što je moguće efikasnije. Nepreki­ dan pritisak pokretne trake ostavlja radnicima malo vremena da razmisle o tome kako obavljaju svoj posao i koliko je iscrpljujeće i zaglupljujuće to što svaki dan iznova ponavljaju jednu te istu radnju. Osim toga, on im ostavlja još manje vremena i energije da misle o ciljevima procesa proizvodnje ili o njegovim posledicama koje, recimo u automobilskoj industriji podrazumevaju hi­ ljade ljudi koji svake godine stradaju u saobraćajnim nesrećama, zagađivanje vazduha, trošenje vrednih prirodnih resursa itd.

Ključni koncept
Industrija znanja

Kritička škola žestoko je napadala industriju znanja. Na sli­ čan način kao i kulturna industrija, taj koncept odnosi se na one delove društva koji se bave proizvodnjom i širenjem zna­ nja, prvenstveno na istraživačke institute i univerzitete. Kao i kulturna industrija, ta mesta su unutar društva obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omogućuje da se redefinišu.
Industrija znanja - pojam kojim kritička teorija označava delove društva koji se bave proizvodnjom i širenjem znanja, prvenstveno istraživačke insti­ tute i univerzitete. Kao i kulturna industrija, ta mesta su unutar društva obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omogućava da se re­ definišu. Umesto da služe interesima celog društva, oni se usredsređuju na sopsrveni interes. Njihova jedina namera je da prošire i uvećaju svoj uticaj nad društvom.

S A V R E M E N E GRAND-TEORUE (2)

183

Umesto da služe interesima celog društva, oni se usredsreduju na sopstveni interes. Njihova jedina namera jeste da prošire i uvećaju svoj uticaj nad društvom. Istraživački instituti pomažu proizvodnju tehnologija koje su neophodne kulturnoj indu­ striji, državi i kapitalistima. Na taj način, oni pomažu kapita­ listima da ojačaju svoje pozicije i da još više učvrste svoju pre­ vlast nad društvom. Univerziteti su počeli da služe nizu sličnih interesa. Sto je možda još važnije, oni ohrabruju tehnokratsko mišljenje koje zanemaruje razum. Univerzitetima dominiraju tehnokratski upravnici koji njima upravljaju kao i bilo koja druga birokratija. Oni studentima i profesorima nameću pra­ vila. Osim toga, univerziteti dolaze pod sve veći uticaj poslov­ nih ljudi, profesionalaca i tehničara koji u upravljanju fakulte­ tima primenjuju tehnokratsko mišljenje. U njima sve više slabi uticaj liberalnefilozofijei političke teorije koja naglašava upo­ trebu razuma. Sve se podređuje tehnologiji. Konačno, ume­ sto da podstiču studente na razmišljanje, univerziteti počinju sve više da liče na fabrike koje proizvode horde studenata. Cilj više nije da se od studenata naprave razumna ljudska bića, već da se proizvede što više studenata na što efikasniji način. Uni­ verziteti su počeli da proizvode studente na isti način kao što fabrike proizvode automobile ili kobasice. Ono što je izgubljeno u savremenom kapitalističkom društvu i u kapitalističkoj kulturi, a što predstavlja alternativu tehnokratskom mišljenu, jeste razum. Upotreba razuma omogućva lju­ dima da sredstva koja upotrebljavaju za ostvarenje svojih ciljeva procenjuju u svedu vrhunskih ljudskih vrednosti kao što su prav­ da, sloboda i sreća. Razum je za kritičke mislioce nada humanosti. Aušvic je, na primer, bio jedna racionalna zamisao, ali svakako ne i razumna. Da su nacisti upotrebljavali razum, a ne tehnokratsko mišljenje, holokaust se verovatno nikada ne bi desio, jer se sama njegova zamisao kosi sa svim postojećim ljudskim vrednostima. Nešto slično moglo bi se reći i za kapitalizam: on je veoma raci­ onalan, ali ne i veoma razuman. Za kritičke teoretičare, nada se
Razum - upotreba razuma omogućava ljudima da sredstva koja upotreblja­ vaju za ostvarenje svojih ciljeve procenjuju u svetlu vrhunskih ljudskih vrednosti kao što su pravda, sloboda i sreća.

184

D Ž O R D Ž RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

nalazi u stvaranju društva kojim će vladati razum, a ne tehno­ kratsko mišljenje, to jest društva u kome će humane vrednosati imati prioritet nad efikasnošću. Drugim recima, uprkos prividnoj racionalnosti, kapitalizam je sistem protkan iracionalnostima. To nas dovodi do koncepta iracionalnosti racionalnosti, koji nam govori da racionalni sistemi neizbežno porađaju čitav niz iracionalnosti. U racionalnom svetu kapitalizma iracionalno je da sistem bude destruktivan za pojedin­ ce i njihove potrebe i sposobnosti; da tehnologija od njih pravi „jednodimenzionalna bića"; da ih kulturna industrija kontroliše umesto da im pomaže da izraze svoje najsuptilnije želje i sposob­ nosti; i da, uprkos postojanju sve većeg opšteg nivoa apsolutnog bogatstva, sistem stvara sve veći broj siromašnih, potčinjenih i eksploatisanih ljudi i ljudi nesposobnih da ispune svoje živote. usredsređenost na povećanu racionalizaciju, dovelo je kritičke te­ oretičare do jednog pesimističnog pogleda na budućnost, kome Marks i većina marksista nisu bili skloni. Kritički teoretičari nisu verovali da će doći trenutak kada će proletarijat zbaciti kapita­ liste s vlasti. Umesto toga, oni su predviđali kontinuiranu i sve ekspanzivniju racionalizaciju u kulturi, tehnologiji i industri­ ji znanja. Ne samo da se očekivalo da će svaka od ovih oblasti postajati sve racionalnija, već i da će postajati sve važnija. Bu­ dućnost je otuda viđena kao neka vrsta gvozdenog kaveza koji se sastoji od sve racionalnijih kulturnih, tehnoloških i obrazovnih sistema koji sadejstvuju u kontroli ljudi i prave od njih jednodi­ menzionalna bića. Takva slika budućnosti ima mnogo više zajed­ ničkog s pesimističkim pogledom na savremeno društvo koji je izložio Maks Veber, nego s optimističkim pogledima na buduć­ nost o kojima su govorili Marks i većina neomarksista. Ovakva vrsta pesimističkog ramišljenja o budućnosti nije kri­ tičke teoretičare približila drugim marksistima. Jer, marksisti ne bi trebalo da budu samo mislioci, već i ljudi od akcije, tj. ljudi koji pokušavaju da povezu svoju teoriju s revolucionarnom praksom. Pesimizam kritičkih teoretičara činio se nespojivim s mogućnošću
Iracionalnost racionalnosti - ideja da racionalni sistemi neizbežno porađaju čitav niz iracionalnosti.

Pesimističan pogled na budućnost. Sve ovo, a posebno

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

185

delanja, a kamoli s revolucijom. Proletarijat je bio ostavljen da čeka na svoju neizbežnu sudbinu - zatvaranje u gvozdeni kavez racionalnosti usled konzumiranja dobara koje proizvodi kulturna industrija. Međutim, masa ovo uopšte nije doživljavala kao neku neprijatnu sudbinu. Zapravo, gvozdeni kavez je napravljen da bude vrlo prijatan i udoban. On je lepo uređen i opremljen nameštajem. U njemu se mogu pronaći različita poželjna dobra kao što su časopisi Glorija ili Story; kućni aparati, kao što su mašine za pranje sudova ili mikrotalasne rerne; televizori, DVD-plejeri, muzički diskovi i filmovi koje ste oduvek želeli da imate. Tu su takođe računari na kojima neprekidno možete da igrate video igre ili pomoću kojih, ako se priključite na Interent, možete da idete u kupovinu. Ljudi su zavoleli svoje kaveze i žele da ih napune što većim brojem dobara koje kapitalistički sistem neprekidno izba­ cuje na tržište. Međutim, prema kritičkoj teoriji, upravo u tome leži problem. Zaljubljeni u svoje kaveze i igračke koje se u njima nalaze, ljudi ne vide razlog za protest; zaista, oni više uopšte nisu u stanju da shvate da postoje problemi kao što su eksploatacija i kontrola. Konačno, ti privlačni i prijatni metodi kontrole daleko su efikasniji od represivne kontrole kapitalista koja je karakterisala rani kapitalizam.

Od fordizma do postfordizma
Druga neomarkistička grand-teorija opisuje i analizira pre­ lazak društva od fordizma u postfordizam. Fordizam je pojam koji se odnosi na ideje, principe i siste­ me koje je postavio Henri Ford u ranom 20. veku. Ford je postao poznat po tome što je u svoju fabriku automobila uveo mehani­ zam pokretne trake, nakon čega su automobili počeli masovno da se proizvode. Uspeh Fordove inovacije naveo je mnoge druge
Fordizam - pojam koji se odnosi na ideje, principe i sisteme koje je početkom 20. veka postavio Henri Ford, a čiji je izraz stvaranje pokretne trake u njegovoj fabrici automobila, nakon čije upotrebe su automobili počeli masovno da se proizvode. Uspeh Fordove inovacije naveo je mnoge dru­ ge proizvođače da i oni uvedu mehanizam pokretne trake kako bi mogli da ispune potrebe proizvodnje i postignu masovnu proizvodnju dobara.

Budući da su na tržište neprekidno izbacivali isti proizvod i da su hteli da obezbede što je moguće veću uniformnost među au­ tomobilima. Sistem masovne proizvodnje orijentisan je na proizvod­ nju homogenih proizvoda.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN! proizvođače da prilagode mehanizam pokretne trake potrebama svoje proizvodnje i otpočnu masovnu proizvodnju dobara. Recimo. ona je stvarala čitav niz problema. veka. a automobili su u suštini ostali isti. . Tokom godina. 3. proizvođačima automobila bila je potrebna nefleksibilna tehnologija. Kada je bila na svom vrhun­ cu. ali je počeo da opada tokom 1970-ih godina. ali su to bile zanemarljive varijacije. masovna proizvodnja koja se zasnivala na konceptu pokretne trake došla je pod veliki udar kritičara. To je zahtevalo da proizvodna linija bude zatvorena mesecima. Parafrazirajući Henrija Forda. uspona japanske automobilske industrije i saznanja da američke automobilske kompanije mora­ ju da promene način proizvodnje. Fordistički sistemi bili su zasnovani na nefleksibilnim tehnologijama kao što je pokretna traka. pogotovo neomarksističkih teoretičara. potro­ šačima je ponuđen veći izbor opcija. Osim toga. godine. proizvodna traka morala je da se preuredi za njegovu proizvodnju. stvorene su standardizovane rutine koje su potom nametnute radnicima. Kao dopuna nefleksibilnosti tehnologije. Iako je ne­ fleksibilnost obezbeđivala uniformnost proizvoda.186 D20RDŽ RlCER . možemo da kažemo da su potrošači na prelomu prošlog veka mogli da kupe svoj model T „forda" u bilo kojoj boji dokle god je ta boja bila crna. kada bi došlo vreme da se uvede novi model (to se obič­ no dešavalo svake tri godine). 2. Pokretna traka je viđena kao ekstreman primer kapitalističkog mehanizma pomoću kojeg se eksploatišu i kontrolišu radnici. Fleksibilnije tehnologije vodile bi ka neželjenim varijacijama u proizvodima. naročito na­ kon naftne krize iz 1973. bilo je teško da se pokretna traka adaptira na proizvodnju dobara kada su uvedeni proizvodi s više opcija i varijacija. Taj sistem uspešno je funkcionisao kroz najveći deo 20. Ovo su glavne karakteristike fordizma: 1.

budući da je zahtevana sve veća raznolikost u proizvodima. 5. nakon čega su usledili dugački i skupi štrajkovi. Nadalje. Svaki radnik imao je zaduženje da neprekidno ponavlja jedan te isti jednostavan zadatak. Fordistički sistemi bili su orijentisani na progresivno po­ dizanje produktivnosti: osnovni cilj bio je proizvodnja više dobara uz niže troškove. to je takode stvaralo probleme. to se trošak proizvod­ nje svakog narednog proizvoda sve više smanjivao. Nezadovoljni platama i dekvalifikovanim poslovima koji su od njih vrlo malo zahtevali. Tako se po­ četkom sedamdesetih godina kvalitet američkih automo­ bila znatno srozao. Cilj je bio da se postigne ekonomija obi­ ma tako što će se u istim uslovima proizvoditi veći broj proizvoda. radnici koji su obrazovani za nefleksibilne tehnologije nisu bili u stanju da se brzo pri­ lagode fleksibilnosti koja je bila neophodna da bi se izaš­ lo na kraj sa sve većom diverzifikacijom. Povećanje je postizano na različite načine. 4. ali je jedna stvar u takvom ubrzanom sistemu morala da trpi: kvalitet proizvoda. Sto je više proizvođeno. Moćni sindikati . Produktivnost jeste dra­ matično porasla. Proces proi­ zvodnje neprekidno je unapređivan i ubrzavan da bi se produktivnost još više podigla. Paralelno s visokobirokaratizovanim fordističkim proi­ zvodnim sistemima nastali su masovni radnički sindika­ ti koji su funkcionisali na sličan. Radnici koji su bili naučeni da isprate standardnu rutinu nisu znali kako da izađu na kraj s nepredviđenim situacijama i vanrednim stanjima. Pro­ duktivnost se takode uvećavala putem „dekvalifikacije" radnika. kao i ubrzanom proi­ zvodnjom koja im je ostavljala sve manje vremena za od­ mor.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 187 To je doprinosilo još većoj uniformnosti proizvoda. što je njihove proizvođače dovelo u podređen položaj u takmičenju s arogantnim japanskim proizvođačima automobila. fordistički radnici su se masovno okrenuli velikim sindikatima. Me­ đutim. To je dovelo do perioda konfrontacije iz­ među velikih sindikata i velikih korporacija. birokratizovan način.

6.) Postfordizam . Isti ti ljudi su kao potrošači imali „izbor" između neinspirativnih potrošnih dobara koja se nisu razlikovala od svega onoga što su kupovali drugi ljudi. U poslednjih nekoliko decenija postfordizam je zamenio fordizam u mnogim oblastima proizvodnje. Umesto da se proizvodi jedan tip crnog automobila. Drugim recima. repetitivnim poslo­ vima. iako je Fordov T-model bio veoma funkcio­ nalan. suština fordističkog sistema ostala je masovna proizvodnja i prodaja homogenih proizvoda koji liče jedni na druge. kao što se vidi iz samog imena. Ujedinjeni automobilski radnici) uspeli su da obezbede lukrativne ugovore za svoje članove. on nije bio najbolje stilski osmišljen. prilagođenih proizvoda koji zahtevaju fleksibilnije tehnologije i fleksibilnije radnike i koji dovode do veće he­ terogenosti u potrošnji. ne samo među automobilima već i među mnogim drugim proizvodima. orijentisan na proizvodnju heterogenih. .sistem proizvodnje koji je. predstavljaju oštar kontrast fordizmu: 1. Jedan tip je korišćen u praktično svim sportskim aktivnostima. Postfordistički sistemi orijentisani su na proizvodnju či­ tavog niza visokospecijalizovanih proizvoda. Radnici u fordističkoj industriji morali su da se bave neinspirativnim. nagrada za radni­ ke koji su bili iznad prošeka bila je mala ili je uopšte nije bilo. tinejdžeri su imali veoma sužen izbor prilikom kupovine patika. automobilske kompanije sada proizvode automobile u čitavoj lepezi boja. (Kasniji auto­ mobili imali su stilske nedostatke i bili su lošeg kvaliteta. Osim toga. za razliku od fordizma. Iako su potrošači dobili veći izbor. To je rezultiralo minimalnim zalaganjem na poslu i uvećalo problem kvaliteta s kojim su se suočili proizvo­ đači automobila i druge kompanije.188 D Z O R D Ž RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (na primer. iako su plate i drugi uslovi bili jedinstveni za različite tipove rad­ nika u celoj industriji. ti automobili imaju pregršt novih opci­ ja. Nadalje. To je bilo jasno iz Fordove najave crnog T-modela. Homogenosti u proizvodnji odgovarala je homogenost u potrošnji. Postfordizam. Na primer. Taj novi sistem zasniva se na čitavom nizu karakteristika koje.

Radnici su u fordističkom sistemu stalno obavljali jedan te isti zadatak iz početka. Radnik može da obavlja jedan skup zadataka na proizvodnji patika za trčanje. tehnologija mora da bude u stanju da na tržište izbaci čitav niz identičnih proizvoda. Zbog toga radnici moraju da budu spo­ sobni da se prilagode proizvodnji različitih proizvoda iz nedelje u nedelju i iz meseca u mesec. postfordistički proizvodni sistemi postali su veoma flek­ sibilni. 2.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 189 Postfordistički sistemi orijentisani su na proizvodnju do­ bara koja zadovaljavaju najviše kriterijume. Proizvodni tokovi uglavnom su kratki. Nadalje. trend ka dekvalifikaciji je usporen. postfordistički sistemi zahtevaju radnike koji poseduju čitav niz različitih veština. pa čak i obrnut. tako i u pogledu kvaliteta. 4. Međutim. U želji da proizvedu što veći broj različitih proizvoda. ista tehnologija trebalo bi da ima mogućnost da se brzo premesti s proizvodnje patika za trčanje na prizvodnju patika za košarku. Čak i u postfordističkom sistemu nema pro­ stora za neželjene varijacije u proizvodnji. 3. a prebaci­ vanje na različite stilove mora da se obavi brzo i relativ­ no jeftino. dok se nalazi u jednom proizvodnom toku. Iako visok nivo produktivnosti ostaje norma i u postfor­ dističkom sistemu. ali i dru­ gi tip zadataka kada se proizvodnja prebaci na patike za košarku. fleksibilniji moraju da budu i radnici. Umesto radnika koji poseduju samo jednu veštinu. ovi sistemi zahtevaju kreativnije i misleće radnike koji su sposobni da izađu na kraj s promenama . ume­ sto radnika-mašina koji neprekidno ponavljaju isti zada­ tak iz početka. u postfordističkom svetu stilovi i ukusi potrošača menjaju se veoma brzo. Kao i tehnologija. Na primer. Fleksibilnost u poslu takode zahteva sposobnost da se radnici brzo i neprekidno prilagođavaju nepredvidivim situacijama i vanrednim stanjima. u postfordističkom sistemu radnici dobijaju priliku da obavljaju čitav niz različitih zadataka kad god proizvodnja mora da se prebaci s jed­ nog proizvoda na drugi. Osim toga. kako u pogle­ du stila.

u postfordistii kom svetu radnici imaju mogućnost da lako napuste pc sao i nađu novi. od radnika se zahteva da rat isto tako brzo kao i njihovi prethodnici. za šetnju. Umest jednog ili nekoliko tipova patika. Ovo se ponekad nazrv procesom patikizacije (engleski. košarku. Poslovi u po. Iako se proizvodni tok o vija bez problema i zastoja. patike z kišu. 6. za otvoren i zatvoren prostor itd. Oni sada mogu lako da pređu s jedne posla na drugi posao i zbog toga su možda manje zabr nuti kada izgube posao. rukomet. Međutim. današnji potrošač mogu da biraju između nekoliko stotina različitih tipc va patika. heterogenost u proizvodnji povezana je sa slic nom heterogenošću u potrošnji. uglavnom ostavljajući radnike c sami izađu na kraj s poslodavcima kako znaju i umej posledica toga bila je manja sigurnost posla od one ko je postojala u fordističkoj eri. Otuda i postfordistički sister predstavlja jedno zastrašujuće i preteče profesionaln okruženje. Patike su prošle kroz takvu specijalizaciju d danas postoje posebne patike za svaku aktivnost koja s može zamisliti: postoje patike za džogiranje. sada je postala prepuna stilskih varijacija Postfordistički potrošač. Kao rezultat toga. zimu. . za aktivni hodanje. Zamenom masovnog radnika specijalizovanim radnikor veliki birokratizovani radnički sindikati izgubili su svi ju privlačnost. patika koja se nekada nije odlikovala nekim poseb nim stilom. fordističkom sistemu daleko su zahtevniji od onih iz fc dističkog sistema. Patikizacija . dok to svakako va: u nekim privrednim granama.kao što u savremenom svetu postoji čitav niz različitih vrsta pa tika dostupnih potrošaču. heterogenosti u mnogim drugim oblastima potrošnje. Osin toga. postfordističko društvo odlikuje slična vrst.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOR i nepredviđenim situacijama. leto. Međutim. 5. radnički pokret u SA dramatično je oslabio. postoje i privredne grar u kojima to nije moguće.190 DŽORDŽ RlCER . kao i postfordistički radnik. fudbal. Konačno. živ u jednom diverzifikovanijem svetu. sneakerization).

uglavnom ostavljajući radnike da sami izađu na kraj s poslodavcima kako znaju i umeju. sada je postala prepuna stilskih varijacija. Međutim. Poslovi u post­ fordističkom sistemu daleko su zahtevniji od onih iz fordističkog sistema. košarku. sneakerization). veliki birokratizovani radnički sindikati izgubili su svo­ ju privlačnost. Konačno. dok to svakako važi u nekim privrednim granama. Oni sada mogu lako da pređu s jednog posla na drugi posao i zbog toga su možda manje zabri­ nuti kada izgube posao. patika koja se nekada nije odlikovala nekim poseb­ nim stilom. u postfordistič­ kom svetu radnici imaju mogućnost da lako napuste po­ sao i nađu novi. rukomet. . za šetnju. Ovo se ponekad naziva procesom patikizacije (engleski. Zamenom masovnog radnika specijalizovanim radnikom. 6. Patikizacija . radnički pokret u SAD dramatično je oslabio. postoje i privredne grane u kojima to nije moguće. Umesto jednog ili nekoliko tipova patika. Postfordistički potrošač. današnji potrošači mogu da biraju između nekoliko stotina različitih tipo­ va patika. Međutim.kao što u savremenom svetu postoji čitav niz različitih vrsta pa­ tika dostupnih potrošaču. 5. Kao rezultat toga. Osim toga. živi u jednom diverzifikovanijem svetu. za aktivno hodanje.190 DŽORDZ RICER . od radnika se zahteva da rade isto tako brzo kao i njihovi prethodnici.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i nepredviđenim situacijama. Otuda i postfordistički sistem predstavlja jedno zastrašujuće i preteče profesionalno okruženje. za otvoren i zatvoren prostor itd. fudbal. postfordističko društvo odlikuje slična vrsta heterogenosti u mnogim drugim oblastima potrošnje. zimu. posledica toga bila je manja sigurnost posla od one koja je postojala u fordističkoj eri. Patike su prošle kroz takvu specijalizaciju da danas postoje posebne patike za svaku aktivnost koja se može zamisliti: postoje patike za džogiranje. leto. Iako se proizvodni tok od­ vija bez problema i zastoja. patike za kišu. kao i postfordistički radnik. heterogenost u proizvodnji povezana je sa slič­ nom heterogenošću u potrošnji.

dekvalifikaciji i homogeni­ zaciji radnika i potrošača. Samo što umesto da sklapaju automobil ili patiku. Ključni koncept Moderni svetski sistem Imanuel Volerstin (1930) izabrao je drugačiju jedinicu analize od onih koje su koristili mnogi marksistički mislioci. Oni koji nam spremaju hamburgere ili pice u restoranima brze hrane.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 191 Međutim. Čak i ako prihvatimo ideju da se današnji svet može precizno opisati konceptom postfordizma. rigidnim tehnolo­ gijama. Zbog sličnosti iz­ među elemenata fordizma i industrije restorana brze hrane. standardizovanim radnim rutinama (dekvalifikaciji). moramo da budemo oprezni. da su pod još većim stresom i da su eksploatisaniji od fordističkih radnika. rigidnim tehnologijama. često to rade na isti način kao što radnici u fabrici automobila sklapaju automobile na pokretnoj traci. jer se zasniva na homogenim proizvodima. . mnogi elementi fordizma opstaju i danas. Umesto toga. homogenizaciji radnika i potrošača itd. klase i države. u prihvatanju teze da smo prešli iz fordizma u postfordizam. Da li postfordizam predstavlja rešenje za probleme koje je radnicima stvorio fordizam? Zapravo. oni u hamburger ili u picu dodaju različite sastojke. Mekdonaldizam . Volerstin analizira ekonomske entitete koji počivaju na podeli rada koja nije ograničena političkim ili kulturnim granicama. jer je smatrao da oni pruža­ ju preuzak okvir za ono što on hoće da dokaže. Mnogi uslužni poslovi koje danas po­ vezujemo s postfordizmom organizovani su po principu fordističkih pokretnih traka. On nije analizirao radnike. standardizovanim radnim rutinama. postoje značajni dokazi da postfordistički radnici rade brže i teže od svojih predhodnika. Pokretne trake s kratkim proizvodnim tokovima i dalje su pokretne trake. Nije moguće jasno odrediti trenutak kada je fordizam ustupio mesto postfordizmu.proces koji se prvo javio u industriji brze ishrane i sličan je fordizmu jer se zasniva na homogenim proizvodima. taj proces nazvao sam mekdonaldizmom (glava 10). Proces je sličan fordizmu.

međunarodna podela eksploatacije se ne definiše državnim granicama nego ekonomskom podelom rada u svetu. Periferija se sastoji od onih oblasti koje snabdevaju centar sirovinama i koje on uveliko eksploatiše. Poluperiferija . Periferija . Iznutra. To je društveni sistem sastavljen od različitih društvenih struktura i društvenih grupa. Unutar kapitalističkog svetskog privrednog sistema postoji centar. • Svetski sistem . ima skup granica i određen vek trajanja. on ima ugrađen proces ekonomske stabili­ zacije.geografska oblast koja dominira kapitalističkom svetskom privi­ dom i eksploatiše ostatak sistema. Te sile uvek imaju potencijal da sistem rasture u paramparčad. tj. . Centar . sistem se sastoji od različitih društvenih struktura i društvenih grupa. Poluperiferija je rezidualna kategorija koja obuhvata skup regiona koji se nalaze između onih koji etčsploatišu i onih koji su eksploatisani. socijalistička svetska privreda ih reintegriše.ogroman privredni entitet koji počiva na podeli rada i koi nije sputan političkim i kulturnim granicama.oblasti kapitalističke svetske privrede koje snabdevaju centar sL-> vinama i koje on uveliko eksploatiše. Svetska im­ perija bila je zasnovana na političkoj (i vojnoj) dominaciji. dominantna geografska oblast koja eksploatiše osta­ tak sistema. Kapitalistički svetski sistem stabilniji je od svetske imperije iz nekoliko razloga.rezidualna kategorija kapitalističke svetske ekonomije kos obuhvata skup regiona koji se nalaze između centra (eksploatatora . Dok kapitalistička svetska privreda razdvaja političku i ekonomsku sferu. On ima širu bazu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE*J On zaključuje da je glavna jedinica analize svetski sistem: to je samodovoljan društveni sistem sa skupom granica i konač­ nim životnim vekom (on ne traje večno). jer obuhvata više država. dok je kapitalistički svetski sistem zasnovan na ekonomskoj domi­ naciji. Posebni politički entiteti unutar kapitalističkog svetskog sistema sposobni su da apsorbuju sve gubitke koji nastaju. Volerstin je tvrdio da su do sada postojala samo dva tipa svetskog sistema: prvi je svetska imperija (recimo.192 DŽORDZ RICER . Volerstin je predvideo mogućnost pojave trećeg svetskog sistema. periferije (eksploatisanih). Za Volerstina. Volerstin je smatrao da se takvi sistemi održavaju pomoću či­ tavog niza sila koje se nalaze u inherentnoj tenziji. Osim toga. On c uglavnom samodovoljan. socijalističke svetske vlade. Rimsko carstvo). a drugi moderna kapitalistička svetska ekonomija. dok ekonomska dobit odlazi u privatne ruke.

ono što je nekada bilo javno. sada se krije. svakodnevno ponašanje koje je nekada bilo prihvatljivo. Danas mnogo više obraćamo pažnju na svakodnevna ponašanja drugih ljudi. Proučavajući te knjige on je uočio dugotrajne promene u manirima i u svakodnevnom ponašanju. Primeri procesa civilizovanja Razmotrimo neke primere o obedovanju za stolom. Izvor informacija koje Elijas koristi najvećim delom su knjige o manirima pisane između 13. tokom vremena postaje sve neprihvatljivije. kosti životinja oglođu. veka opominju ljude . kako sa decenije i vekovi prolazili lekcije su naučene. veku. Ono što smo nekada sma­ trali normalnim. Elijas započinje svoje istraživanje u srednjovekovnoj Evropi. Kada primetimo da drugi smatraju da je neka vrsta svakodnevnog ponašanja uvred­ ljiva. Činjenica da : e postojala potreba da se ljudi opominju zbog takvog ponašanja. a sve veća pažnja posvećivana je knjigama o manirima koje nam objašnjavaju zbog čega za stolom nije pristojno čačkati nos. veka. pokušavamo da ga sakrijemo od javnosti. Tek kada bi ih drugi upozorili da je to uvredljivo ponašanje oni bi toga postajali i sami svesni. manje šokantnom ponašanju. i 19. Kada je čačkanje nosa konačno postalo radnja koju ljudi (osim male dece) obavljaju kada Si ruko ne gleda. U 13. jer nisu znali da bi ono moglo da predstavlja necivilizovano ponašanje. Naime. mnoga od njih smatramo nepodnošljivim. tokom ručka. možda najvažnije od svega.SUVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 193 PROCES CIVILIZOVANJA Najvažnije delo Norberta Elijasa (1897-1990) jeste studi­ ja o dugom istorijskom razvoju koji on naziva procesom civilizovanja. većina ljudi smatrala je prihvatljivim da se. Predmet tog istraživanja jeste svakodnevno ponašanje. pažnja se okrenula drugom. asno pokazuje da je ono mnogima od njih bilo potpuno normal­ no. a potom vrate u tanjir za serviranje. neki dokumenti iz 16. Većini ljudi takode je morala da se skrene pažnja da je neprihvatljivo da čačkaju nos dok jedu. Međutim. sada nas uznemirava ili se možda toga stidimo. Na primer. Mnogi se tog ponašanja nisu stideli. bolje ih razumemo i.

Kako to Elijas kaže. Međutim. takvo ponašanje je uglavnom nestalo. nekada bilo uobičajena pojava. U nekim knjigama o lepom ponašanju iz 15. naravno. provedu noć zajedno u istoj sobi i spava­ ju nagi. Jasno je da u civilizovanijem. iako su se saveti o duvanju nosa delili i u 18. Danas se za stolom to više ne radi. veka nalazimo razne savete o takvom ponašanju: • Bolje je ispuštati vetrove bez zvuka. izuzev ako to baš ne može da izbegne ili ako misli da nema nikoga u okolini. postojanje potrebe da se ponudi savet 0 lepim manirima jasno ukazuje na to da je javno ispuštanje ve­ trova.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM da tokom jela ne oblizuju prste i da ih ne umaču u sos da bi ga promešali. granica srama se pomerila. koji su možda bili tek malo više od poznanika. i da zatim s čuđenjem gledaju u njen sadržaj. ljudi se upozoravaju da ne mogu da duvaju 1 brišu nos istom rukom kojom jedu meso. često veoma bučno. • Da bi prikrio zvuk koji nastaje prilikom ispuštanja vetra. U sličnim knjigama iz 16. U jednoj knjizi za školsku decu iz 14. Danas mali broj ljudi glasno ispušta vetrove u javnosti.194 DžORDŽ RlCER . 21. Duvanje nosa išlo je istim putem. veka. Sličan trend nalazimo i kod raznih prirodnih funkcija. kao što je puštanje vetrova. mlada i mladoženja su morali zajedno da legnu u krevet u prisustvu drugih. • Međutim. U srednjem veku nije bilo neuobičajeno da muškarci i žene. Deveruša bi potom obnažila mladu. veku. veku. • Da ne bi uvredio druge dok ispuštaš zvuk. . ne bi bilo potrebe za takvim dokumentima ili takvim upozorenjima. Takode. a mlada i mladoženja provode svoje prve bračne noći daleko od očiju sveta. najbolje je da se istovremeno glasno nakašlješ. čvrsto stisni zadnjicu. čitava povorka ljudi pratila bi mladu i mladoženju do kreveta u kome bi mladenci trebalo da provedu prvu bračnu noć. nakon što bi neko srednjovekovno venčanje bilo završeno. Da bi se brak smatrao važe­ ćim. danas nije uobičajeno. veka ljudi se opominju da ne otvaraju maramicu nakon što su u nju izduvali nos. Kao što smo već rekli. jer su ljudi počeli da ga se stide. Ista sudbina zadesila je i seksualne odnose. bolje je da se vetar ispusti uz zvuk nego da se zadrži. obuhvatajući i ispuštanje vetrova. Sve to.

jer nije uspeo da institucionalizuje razvojni pristup koji je trabalo da predstav­ lja alternativu tada dominantnom statičkom pristupu (koji su branili Talkot Parsons i drugi). ali je u to vreme. već i javna priznanja u Evropi. Tokom 1970-ih. Međutim. ostao je usamljeni glas u divljini Lestera. Elijas razgovara telefonom i čuje glas s druge strane žice koji ponavlja: „Možeš li da pričaš glasnije? Ne mogu da te čujem". godini života! Njegova karijera procvetala je na Lesteru. Takode je bio razočaran time što je samo nekoliko studenata prihvatilo njegov pristup. U snu. . Međutim. ubrzo se razočarao profesurom. godine Elijas dobija ponudu za dve akademske pozicije i prihvata jednu od njih. Tokom svih godina koje je Elijas proveo na Lesteru. ni jedna njegova knjiga nije prevedena na engleski. i skoro čitavu deceniju ka­ snije. Međutim 1954. na kontinentu. gde su ga studenti smatrali ekscentrikom iz prošlosti. bio ignorisan. D o kraja svog života. na Lesteru. posebno u Holandiji i u Nemačkoj. Tokom Drugog svetskog rata. gde je objavio čitav niz važnih rado­ va. osta­ jući marginalac u britanskim akadem­ skim krugovima. dobio je veliki broj značajnih akademskih nagrada. Prisećajući se tog osećaja autsajderstva. Najvažni­ ja dela napisao je 1930-ih.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 195 Norbert Elijas Biografska skica Norbert Elijas imao je interesantnu i poučnu karijeru. Elijas je počeo da dobija ne samo akademska. a tek je ne­ koliko engleskih sociologa toga doba moglo da čita nemački. kao i godinama na­ kon toga. sociolozi su počeli da otkrivaju Elijasov rad tokom 1950-tih i 1960-tih godina. Elijas navodi san koji je neprekidno sanjao tih godina. Elijas nije imao stalni posao. Elijas započinje svoju formalnu akademsku karijeru u 57.

možda čak i društvo kao celinu. već i samu upotrebu tog oružja. a drugi su zavisi­ li od dvorana zbog istog tog posla. Za razliku od njih. koji su spre­ čavali upotrebu nasilja. Međutim. Sledstveno. to bi pogodilo veliki broj ljudi. barem na početku. na koji način je on objasnio te promene? Iako je Elijas objašnjavao promene u svakodnevnom ponašanju (mikronivo). . kada su ratnici primenjivali silu.196 DZORDŽ RlCER . Lanci zavisnosti — lanci veza koji obuhvataju one ljude od kojih je pojedinac zavisan. najveću važnost imali su ratnici. Pojava dvora od presudne je važnosti za Elijasov argument. Dugački lanci zavisnosti prisilili su plemiće da obraćaju sve više pažnje na potrebe i očekivanja drugih. Ključni razvoj Elijas je video u pojavi jakog državnog vladara. to jest na nivou države.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Objašnjenje promena: produženje lanaca zavisnosti Elijas je opisao istorijske promene u svakodnevnom ponaša­ nju. Da su dvorani primenili silu. S kraljem se poja­ vio stabilni centralni upravljački aparat kojim je bilo moguće kontrolisati prikupljanje poreza i vođenje ratova. dvorski plemići razvili su dugačke lance zavisnosti. Još jedan činilac koji je sprečavao plemiće da upotre­ bljavaju nasilje bio je taj što kralj nije kontrolisao samo novac neophodan za kupovinu oružja. kao i relativno mali broj drugih ljudi. to je pogađalo one kojima je ta sila bila namenjena. Pre pojave dvora. tj. kralja. plemići su se uzdržavali od upotrebe sile protiv njih. ratnici su bili slobodni da upotrebe silu. Oko kralja se razvio i dvor. kao i međusobna zavisnost ljudi jednih od drugih. Naime. na makronivou. dvorani su bili zavisni od onih koji su ih snabdevali potrebnim dobrima i uslugama (ratnici su imali daleko manje potreba i želja od dvorana). na kome je moć bila relativno jednako raspodeljena. ono što objašnjava te promene nalazi se. Oni su mogli da upotrebe silu zato što su sa ostatkom društva bili po­ vezani onim što Elijas naziva kratki lanci zavisnosti. Čak je bilo manje verovatno da će primeniti silu protiv onih koji su uvredili ljude koji su se nalazili u njihovim lancima zavisnosti. a i oni sami zavisili su od malog broja ljudi. Vodeći računa o drugima (neplemićima). budući da to nije pogađalo ih remetilo njihove veze s većim delom društva. Drugim re­ cima. Na neki način. relativno mali broj ljudi zavisio je od ratnika.

. već i veliki broj ljudi koje možda nikada nisu videli. nespokoj i dosadu. Zar nam nije svima bolje kada su ljudi manje nasilni ili se uzdržavaju od puštanja vetrova u našem prisustvu? Život je po­ stao manje opasan. To je ideja koja nam omogućava da prevaziđemo našu nesposobnost da o ljudima istovremeno razmišljamo i kao o pojedincima i kao o društvima. Prema tome. ljudi osećaju sve veći pritisak. Tokom vremena. Saznanje o toj novoj realnosti i sve veća osetljivost za nju navela je ljude da budu sve obazriviji prilikom puštanja gasova ili kopanja nosa u javnosti. manje nepredvidiv. počela je da izlazi u susret potrebama ljudi koji ih okružuju. kao i dvorani sami. Da bi ostvario svoj integrativni cilj (vidi glavu 7). veliki broj ljudi bi naposletku saznao za takvo ponašanje. veći­ na ljudi. ponašanje se s dvora „prelilo" na ponašanje u društvu. Mogli bismo da mislimo da je to odličan razvoj. Drugim recima. Ključni koncept Figuracije Elijas je pokušao da prevazide tendenciju sociologa da po­ vlače razliku između pojedinaca i društva. Kao rezultat toga. ljudi su sve više brinuli kako se odnose prema svojim biološkim potrebama u javnosti.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 197 Sada se postavlja sledeće pitanje: kakve veze ima pramena na vrhu društva (među plemićima i unutar njihovih lanaca zavisno­ sti) s kopanjem nosa i puštanjem vetrova? Odgovor je da su situa­ cija u kojoj su se nalazili ljudi s dvora i njihovo ponašanje postali realnost za sve veći broj ljudi u čitavom društvu. Svako je počeo da brine o svakom. Lanci zavi­ snosti bili su sve duži za sve veći broj ljudi. manje prost. ali koji takode predstavljaju deo istog tog dugačkog lanca zavisnosti i nalaze se na njegovom kraju. Počeli su sve bo­ lje da ih kontrolišu. Duži lanci zavisnosti značili su da bi svako necivilizovano ponašanje prema drugima pogodilo ne samo ljude u njihovom neposrednom okruženju. Elijas je predložio koncept figu­ racije. ukoliko bi neko kopao nos za stolom ili puštao vetrove na balu. Budući da im je zabra­ njeno da se ponašaju kako im padne na pamet. ali je takode postao manje uzbudljiv i interesantan.

Figuracije nisu strukture koje na ljudske odnose deluju eksterno i prisilno. one su same ti međuodnosi. i pojedinci i društva (kao i svaki druš­ tveni fenomen između njih) podrazumevaju ljude .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Figuracije bi. naro­ čito lov na lisice. Figuracije nastaju i razvija­ ju se. Pojedinci su. a figuracije se sastoje od takvih pojedinaca. Moć ima ključni značaj za društve­ ne figuracije. pa čak i na Kinu koja ima preko milijardu stanovnika. neophodna je slika otvorenog i međuzavisnog aktera.društveni procesi koji podrazumevaju isprepletanost ljudi koji se posmatraju kao otvoreni i nezavisni. trebalo da se shvate kao proce­ si. Studija slučaja: lov na lisice Pored analize dugog istorijskog perioda. kao posledica toga. Elijas odbija da se bavi odnosima između pojedinaca i društva. Zapravo. neprekidno u protoku.198 D20RDŽ RlCER . a one su. Figuracije su društve­ ni procesi koji podrazumevaju međuzavisnost i isprepletanost ljudi. da bi opisao svoj rad. On smatra da se kroz istoriju može primetiti opšte Figuracije . Figuracije nastaju i razvijaju se. Njega interesuje na koji način se ljudi povezuju i zašto te veze nastaju. otvoreni i međuzavisni. Njegov konceptfiguracijepovezan je s idejom da su pojedinci otvoreni za odnose s drugim pojedincima i da se nalaze u me­ đuzavisnom odnosu s njima.ljudske od­ nose. ali uglavnom na jedan nevidljiv i neplaniran način. počeo da upotrebljava pojam procesna sociologija. Od središnjeg značaja za ovu diskusiju jeste činjenica da se ideja figuracija primenjuje na sve društvene fenomene iz­ među malih grupa i društava. sport. one su neprekidno u protoku.Da bifiguracionasocilogija bila moguća. Drugim recima. po Elijasu. Elijas je kasnije. Moć je od ključnog značaja za društvene figuracije. recimo. Takva slika nije pogodna za teorijufiguracije. Koncept lanaca međuzavisnosti trebalo bi da pruži dobru ilusrarciju onoga što Elijas želi da izrazi konceptom figuracije koji predstavlja suštinu njegove sociološke misli. pre svega. . On tvrdi da najveći broj sociolo­ ga upotrebljava koncept izolovane individue koja je potpuno nezavisna od drugih ljjjdskih bića. Elijas takode prime­ njuje svoje ideje na posebne oblasti kao što je. ali uglavnom na jedan nevid­ ljiv i neplanirani način.

kao i u čarkama ili otvorenim ratovima između dr­ žava.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 199 opadanje nasilja u sportu. Lov na lisice u početku je bio veoma nasilan sport. nasilje nije sasvim nestalo iz društvenog života. Međutim. a posebno na britanskim fudbalskim utakmicama. Iako je dao značajan doprinos kritičkoj teoriji. više nije obavezno da ljudi na kraju lova pojedu lisicu. godine). a potom pojede. umesto da ljudi ubiju lisicu. u mladosti. tokom godina. Ono se po pravilu može naći po kafanama i na ulicama. Za­ pravo. s takvim razvo­ jem sporta dolazi dosada. (U Velikoj Britaniji on je za­ branjen zakonom iz 2005. Plod te integracije jeste njegova grand-teorija o sve većoj kolonizaciji sveta života. on je kao naučnik direktno povezivan za kriričku školu. . Sve veća civilizovanost često podrazumeva gubitak drugih aspekata života koji su ljudima važni. Razumevanje Habermasovog koncepta kolonizacije sveta üvota zahteva prethodno razumevanje koncepta sveta života i si­ stema kao njegovog kolonizatora. lov na lisice postajao je sve civilizovaniji. Uobičajeni ritual sastojao se u tome da se lisica najpre ubije. Elijas ne smatra da je civilizacija nužno dobra. Pored toga. Potreba za većim uzbuđenjem odražava se u porastu nasilja koje često izbija na evropskim. Međutim. Na primer. Moguće je da ima istine u tvrdnji da bi dozvola da u spor­ tu bude više nasilja i da sport bude manje civilizovan dovela do smanjivanja nasilja u drugim društvenim odnosima. Lov na lisice i mnogi drugi sportovi postali su manje interesantni i manje uzbudljivi nego što su to nekada bili. Manje civilizovana društva imaju mnoge prednosti nad civilizovanijim društvima. KOLONIZACIJA SVETA ŽIVOTA Jirgen Habermas (1929) je neomarksistički teoretičar. Osim toga. Uopšteno govoreći. Ha­ bermas je s vremenom marksističku teoriju integrisao s mnogim drugim teorijskim uvidima da bi došao do posebnog skupa teo­ rijskih ideja. ubijaju je lovački psi.

a razumevanje će se postići ako pobedu odnese bolji argument. slobodna i otvorena komunikcija znači ra­ cionalizaciju komunikacije unutar sveta života. ta komunikacija trebalo bi da bude slobodna i otvorena. prolaze kroz progresivnu racionalizaciju. Habermasa na prvom mestu interesuju međupersonalni odnosi u svetu života. svet svakodnevnog života. Sistem i njegove strukture. strukture (kao što su porodica. Idealno gledano.po Sicu. moć Svet života . pravni sistem. Razvijajući se. ne srne da igra bilo kakvu ulogu u postizanju kon­ senzusa. tj. Oni koji se nalaze u međusobnoj interakciji racionalno su motivisani da postignu slobodnu i otvorenu komunikaciju. Sto je još važnije. među­ tim. pravni sistem. lišena ograničenja bilo koje vrste. tom konceptu želi da priđe na jedan drugačiji način. ali koje razvijaju za­ sebnu egzistenciju i postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta života. država i privre­ da. obični svet. Ljudi raspravljaju o problemima i do konsenzusa dolaze isključivo na osnovu bolje argumentacije. nikakva spoljna sila. svet zdravog razuma. sistem i kolonizacija Koncept sveta života (nemački. racionalizacija sistema poprima različit oblik od racionalizacije sveta života. Međutim. Sistem ima izvorište u svetu života. ali on razvija svoje po­ sebne strukture kao što su porodica. racionalizacija poprima pozitivnu konotaciju. država i privreda) koje imaju izvorište unutar sveta života.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Svet života.200 DŽORDŽ RlCER . složeniji i samodovoljniji. Za Habermasa.po Habermasu. kao što je na primer veća moć jedne strane u komunikaciji. Do konsenzusa će se stići. Sic se prvenstveno interesovao za intersubjektivne odnose unutar sveta života. Iako je koncept racionalizacije uglavnom korišćen u negativnom smislu (u kome će ga i sam Habermas kasnije često koristiti). Habermas. mesto gde se događa intersubjektivnost. isto kao i svet života. upotrebljavaju se racionalne metode. koja vodi uzaja­ mnom razumevanju. Sistem . unutar sveta života i komunikacije. Ra­ cionalizacija ovde znači da sistem i njegove strukture postaju sve diferenciraniji. Drugim recima. Da bi se postigao konsenzus. . te strukture postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta života. On je prvenstveno zainteresovan za interpersonalnu komunikaciju koja se odvija u svetu života. Lebensiveli) skovao je Alfred Sic (s ostalim pripadnicima fenomenološke sociologije) da bi opi­ sao svet svakodnevnog života.

pretpostavimo da su svi oni dobro pozicionirani službenici u bogatim i velikim kompanijama. Evo jednog primera za lakše razumevanje ideje kolonizacije. Međutim. Možemo da smatramo da insajdersko trgovanje treba zabraniti. Drugim recima. ali ostaje činjenica da u ovom slučaju zakon zapravo zabranjuje postizanje konsenzusa kroz slobodnu i otvorenu komunikaciju. Habermas tvrdi da su sistem i svet života.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 201 sistema i njegovih struktura raste.budući da sistem i njegove strukture postaju sve diferenciranije. ali je najznačajnije to što sistem sam sebe nameće komunikaciji koja se odvija unutar sveta života. umesto da racionalne strukture si­ stema uvećavaju kapacitet sveta života za komunikaciju i ostvare razumevanje i konsenzus. Prema tome. oni ne samo da ne smeju to da urade. a s time raste i sposobnost siste­ ma da usmerava i kontroliše ono što se dešava u svetu života. od kojih je najvaž­ nija njegova kolonizacija od strane sistema. Kolonizacija sveta života . a onda investirali u deonice ne­ kih od tih kompanija. koji dolazi spolja. već ne smeju o tome ni da razgovaraju. Kolonizacija sveta ži­ vota ima mnoge oblike. te da znanje koje su stekli na tim pozicijama požele da iskoriste da bi napravili akcionarsku društvo. To ima mnoštvo kobnih posledica po svet života. sistem. To je suština procesa kolonizacije. ograničava sposobnost akte­ ra da vode argumentovanu raspravu i postignu konsenzus unutar sveta života. Službenik iz jedne kom­ panije ne sme drugim članovima grupe otkrivati informacije o tome kakve poslovne namere ima njegova firma ukoliko to može da utiče na cenu akcija te kompanije na berzi. njihova moć raste. jer je to zabranje­ no zakonom o insajderskom trgovanju. razdvojeni jedan od drugog. . upr­ kos tome što proističu iz istih korena. Tako se zakonom zabranjuje slobodna i otvorena diskusija o tome na koje je načine moguće steći bogatstvo unutar sveta života ove grupe. Umesto da se komunikacija odvija isključivo tako što pobedu odnosi bolji argument. one te procese ugrožavaju namećući im spoljnu kontrolu. a s njom raste i njihova sposobnost da usmeravaju i kontrolišu ono što se dešava u svetu života. složenije i samodovoljnije. Pretpostavimo da se grupa bliskih prijatelja sastane da bi kroz otvorenu i slobodnu diskusiju odlučili kako da udruže snage da bi zaradili više novca. Takode.

Horkhajmer je počeo da se za­ laže za to da se Habermas otpusti sa Instituta. Iako se smatra da je frankfurtska škola bila veoma homo­ gena. ali ne pod okri­ ljem Instituta. a s a m svet živo­ ta dolazi na ivicu raspadanja. Habermas se izdvajao svojim gle­ dištima: „Za mene nikada nije postojala jedna konzistentna teorija. Horkhajmer je uspeo da nametne Habermasu nemoguće uslove rada. svet života opstaje i nastavlja d a živi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Budući d a je tako. Adorno je pisao eseje o kriti­ ci kulture i organizovao seminare o Hegelu. . T a kolonizacija i m a destruktivan uticaj na svet života uopšte. U njemu se praktično Institut nije ni pominjao. godine. Jirgen Habermas Biografska skica Habermas je počeo da radi na Institutu za društvena istraživa­ nja u Frankfurtu 1956. jednog od naj uticaj nih članova te škole. godine. čak i bri­ ljantnu karijeru kao pisac.i to je bilo to". Tada je rekao o Habermasu: „On verovatno ispred sebe ima dobru. otvara se m o g u ć n o s t d a sistem kolonizuje svet života. posle čega je on napustio Institut. ali se Horkhajmer plašio da bi takva pozicija mogla da ugrozi javno finansirani institut. dovelo ga je u sukob s najuticajnijim naučnikom Instituta. Iako je bio vezan za Institut za društvena istraživanja. čak i k a d a je kolonizacija v e o m a opsežna. Maksom Horkhajmerom. ali će Institutu naneti veliku štetu ako ostane". Članak je na kraju ipak objavljen. On je predstavljao samo jednu marksističku struju . Haber­ mas je od početka pokazivao svoju nezavisnu intelektualnu ori­ jentaciju. M e đ u t i m . Vrlo brzo je postao asistent-istraživač kod Teodora Adorna. osiromašenija i fragmentiranija. Habermas je zagovarao kritičku misao i praktično delanje. a pogotovo n a komunikaciju unutar njega. Odmah je postao pripadnik frankfurtske škole. Objavljivanje jednog teksta 1957. Nakon svega. K o m u n i k a c i j a p o ­ staje sve rigidnija.202 DŽORDŽ RlCER .

Na primer. omogućila bi im da se ponovo sjedine na način kojim će se međusobno dopunjavati i obogaćivati. ti pogledi na nove smernice. Sistemu i njegovim strukturama mora se omogućiti da postanu sve diferenciraniji i složeniji. kao sada. umesto da. a šta nije insajdersko trgovanje. Na taj način. ljudi bi sami odlučili da li je insajdersko trgovanje moral­ no ili nemoralno. po Habermasu.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 203 Racionalizacija sistema i sveta života Za Habermasa. Potrebno je. da se obave dve racionalizacije. zadobijaju sve veću kontrolu nad svetom života i njemu svojstvenim oblikom racionalizacije. Drugim recima. Racionalniji sistem trebalo bi da se upotrebi da bi se obogatila racionalna argumentacija u svetu života. Puna racionalizacija sveta života i sistema. U najvećem broju slučajeva. te vodili do promena i bo­ ljeg shvatanja onoga što jeste i što nije insajdersko trgovanje. zakonito ili nezakonito. Time bi se uzajamna netrpeljivost medu njima iskorenila. da se iskori­ sti da bi se iz nje izvukli načini dalje racionalizacije sistema. zauzvrat. svet života mora se redefinisati tako da se približi idealu slobodne komunikacije u kojoj bolji argumenti uvek pobeduju.i sveta života i sistema. sistem deformiše svet života. U društvu u kojem su i sistem i svet života racionalizovani. uticali bi povratno na sistem. Na drugoj strani. Rešenje tog problema. leži u racionalizaciji i jed­ nog i drugog . dobro ili loše. Ta argumentacija trebalo bi. problem je u tome što sistem i racionalizaci­ ja koja je karakteristična za sistem. Takve gru­ pe bi kroz otvorenu i bolju komunikaciju došle do boljih smernica u pogledu toga šta jeste. dva sistema bi se uzajamno obogatila. kako vidimo. ali svaka na svoj način. moć određuje . Ključni koncept Situacija idealnog govora Veliki deo Habermasove teorije zasniva se na konceptu slobodne i otvorene komunikacije (u svetu života) koju on naziva „situaci­ ja idealnog govora". jedan racionalniji sistem mogao bi da omogući grupama ljudi da raspravljaju o razmeni određenih vrsta informacija koje su do sada bile smatrane insajderskom trgovinom.

a pogotovo uticaja moći. Drugim recima. Bolji argument je onaj koji. a pogotovo moć koja je remeti. Konsenzus se stvara nakon rasprave takvim argumentima. Habermas smatra da posto­ ji skup praktičnih i političkih implikacija koje proizilaze iz te dijagnoze savremenih bolesti. Međutim. Iako modernista. To je situacija u kojoj pobeduje bolji argument. Konsenzus se stvara nakon rasprave takvim argumentima. On tvrdi da mi i dalje živimo u modernom svetu. Istina nije kopija realnosti već proizilazi iz konsenzusa.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN koji argument pobeduje. samim tim. Problem u savremenom svetu sastoji se u tome što je mali deo ljudske komunikacije slobodan i otvoren. a rezultat takvog uticaja nije samo poremećena komunikacija. a ne onaj iza koga stoji moćniji pojedinac ili moćnija grupa.) On ne odbacuje ideju da ćemo u nekom trenutku možda preći u postmoderni svet. iako se nalazimo u njegovoj poznoj fazi. . a takav konsenzus nam uvek kazuje šta je istina. Habermasova situacija idealnog govora. (Gidens je veliki deo svoje teorije izgradio kroz polemiku sa postmodernim teore­ tičarima koji tvrde da živimo u postmodernom svetu. Gidens ima veoma različit pogled na moderni svet od klasičnih teoretičara modernosti. Ptema tome. istina je istina zato što proizilazi iz konsenzusa.204 D Ž O R D Ž RlCER . trebalo bi da se uklone tako da ljudi mogu slobodno da dodu do konsenzusa i istine. situacija u kojoj pobeduje bo­ lji argument. Moć utiče na praktič­ no celu našu komunikaciju. a ne zato što je kopija realnosti. recimo. U skladu sa svo­ jom marksističkom orijentacijom. nudi bolje dokaze i može da se iznese na najubedljiviji način. već i opšta nesposobnost da se stigne do pravog konsenzusa i. Situacija idealnog govora — govorna situacija koja je oslobođena od svih spoljnih uticaja. a takav konsenzus nam uvek kazuje šta je istina. a ne onaj iza koga stoji moćniji pojedinac ili moćnija gru­ pa. do istine. a koji gubi. oslobođena je svih spoljnih uticaja. a pogotovo uticaja moći. ali njegovo viđenje tog sveta veoma je različito od viđenja postmodernih teoretičara (glava 9). MOLOH MODERNOSTI Entoni Gidens (1938) sebe smatra modernim socijalnim teoretičarem. barijere slobod­ noj i otvorenoj komunikaciji. kao što su Marks ili Veber.

Ljudi upravljaju Molohom. Zamisli­ mo jedan ogroman kamion veličine Titanika koji se kreće ulica­ ma grada. ali to u budućnosti može proizvesti više štete nego ko­ risti. Međutim. ali i velike opasnosti. Koncept Moloha jedan je prilično apstraktan koncept. Ljudi upravljaju Molohom. Gidens želi da kaže tom metaforom i opasnostima koje ona nosi? Moloh izražava rizike po ljudsko društvo koje su proi­ zveli sami ljudi.Gidensova metafora kojom on opisuje moderni svet kao snažnu silu koja se kreće napred rušeći sve pred sobom. s obzirom na njegovu veličinu i snagu. Sta. juggernaut). oni ne mogu potpuno da kontrolišu pravac ko­ jim će se on kretati.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 205 Moloh Gidens vidi modernost kao Moloha. (engleski. Moloh može doneti velike nagrade (recimo. Onima koji ga kontrolišu. Ka­ mion možda raznosi lekove koji su ljudima potrebni i koji se čine ispravnim. ali. ta kontrola je slaba i svakog dana postoji mo­ gućnost uništenja koje može biti posledica topljenja nuklearnog rsaktora (što se desilo 1986. I jedno i drugo su proizvodi koje su stvorili ljudi i koji se nalaze pod njihovom kon­ trolom. bude uništeno. uključujući i stalan strah da oni koji njime upravljaju u svakom trenutku mogu izgubiti kontrolu i tako dovesti u opasnost živote mnogih ljudi. . zapravo. jeste razvoj nuklearne tehnologije (na primer. godine u Cernobilju) ili genetskih mutacija (koje mogu ugroziti budućnost ljudske vrste). kao i onima koji mu se nadu na putu. snažnu silu koja se kreće napred rušeći sve pred sobom. ali uvek postoji mogućnost da će se on otrgnuti kontroli i uništiti one koji su ga stvorili i njihovu okolinu. Još jedan pri­ mer kako ljudske tvorevine koje se čine vrednim mogu imati ra­ zarajuće posledice. Moloh . Zamislimo veliki kamion koji raznosi lekove. veliki kamion može da do­ nese ogromne zalihe hrane i lekova koje su stanovništvu potreb­ ne). lekom za kontrolu težine koji je jedno vreme bio veoma popularan. ali je potom povučen 5 tržišta jer se saznalo da izaziva srčane probleme. nuklearne centrale) i genetskog istraživanja. To se dogodilo sa „fen penom". niti brzinu koju će on dostići. Uvek posto­ ji mogućnost da ljudi izgube kontrolu nad Molohom i da sve ono što je u njemu. ili u njegovoj blizini.

206 DZORDŽ RICER . Recimo. . takve komponente bile fizički bli­ zu. Stvari koje su napravljene u prošlosti (nuklearni otpad koji se gomilao više od pola veka) mogu imati katastrofalne posledice po nas koji živimo u današnjem vremenu. savremeno društvo ne bi bilo moguće. nuklearna podmornica ogromne razorne moći može da bude uda­ ljena hiljadama kilometara od onih koji njome upravljaju. Entoni Gidens Biografska skica Gidens je kao teoretičar veoma uticajan u SAD. Dok su nam u premodernom društvu. ne­ ophodno je da verujemo da odluka kapetana nuklearne podmor­ nice da lansira raketu s nuklearnom glavom neće biti posledica njegovog kaprica ili da će oni koji obavljaju genetska istraživa­ nja preduzeti sve mere predostrožnosti koje su potrebne da bi se zaštitile buduće generacije. U suprotnom. one se sada prostiru po ćelom svetu. Tu pojavu Gidens naziva distancijacija. Zbog svih tih promena u vremenu i prostoru. Isto to može da se kaže i za vreme. ili čak u ranim modernim društvima. priroda modernog sveta zahteva od nas da verujemo ekspertima koji upravljaju si­ stemima. ali i u mnogim drugim delovima sveta.tendencija različitih delova savremenog Moloha da se sve više udaljavaju od nas u prostoru i vremenu. Interesantno je d a j e njegov teorijski rad Distancijacija .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORES Prostor i vreme Naša sposobnost da kontrolišemo različite komponente savremenog Moloha komplikuje se činjenicom da su te komponen­ te sve udaljenije od nas u prostoru i vremenu. Recimo. Nukle­ arna katastrofa u Cernobilju pogodila je ljude koji žive hiljadama kilometara daleko od mesta gde se desila nesreća. genetska tehnologija) mogu imati štetne posledice u budućnosti. Više nije neophodno da budete blizu nečega da biste na to izvršili nekakav uticaj. Drugim recima. Slično tome. stanovnici modernog sveta primorani su da razvijaju poverenje u sisteme i ljude koji te sisteme kontrolišu i njima upravljaju. stvari koje danas stvaramo (na primer.

Sto je još važnije. ali i o svemu onome što čini njihov svakodnevni život.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 207 uvek bio slabije primljen u rodnoj Velikoj Britaniji nego u drugim zemljama. pokušao je da učvrsti akademsku reputaciju te institucije i ojača njen uticaj kako u Velikoj Britaniji. u savremenom svetu ljudi nisu uvek voljni da stvari prepuste nepoznatim ekspertima. Sedmogodišnja terapi­ ja dovela ga je do dubljeg istraživanja ličnog života. neprekidno pre­ ispitivanje i menjanje sopstvenih postupaka kod ljudi stvara još . Refleksivnost Međutim. tako i ši­ rom sveta. Dekan prestižne Londonske škole za ekonomiju i političke nauke (London School of Eco­ nomics and Political Science) postao je 1997. Iako razmišljanje o velikim pro­ blemima ima mali uticaj na te probleme. ono u ljudima izazi­ va stalan osećaj nelagodnosti zbog posledica koje bi ti problemi mogli imati na njihove živote. Gidensova karijera imala je nekoliko interesantnih obrta to­ kom devedesetih godina prošlog veka. nije pošlo za rukom: „Gidens je možda ostvario fantazije mnogih od nas koji su se predali sociologiji tokom perioda intenzivne i uzbudljive de­ bate iz koje se razvila teorija strukturacije. Neprihvatanja kod kuće može delimično da se objasni činjeniom da je Gidens uspeo da dobije teorijske sledbenike širom sve­ ta. Terapija je Gidensu takode dala pouzdanje da prihvati aktivniju ulogu u javnom životu i postane savetnik britanskog premijera Tonija Blera. Tokom svog mandata. što mnogim drugim britanskim teore­ tičarima koji su to pre njega pokušavali. iz čega su proizašle knjige kao što su: Modernost i samoidentitet i Transfor­ macije intimnosti. Oni neprestano razmišljaju o velikim problemima kao što su nukle­ arna tehnologija i genetsko istraživanje." (Videti glavu 7). Ljudi su refleksivni. godine. Neki veruju da je to negativno uticalo na Gidensov akademski rad. te da njegovim poslednjim delima nedostaju dubina i prefinjenost koje su krasile njegove ranije radove.

To je proces u kojem preisipitivanje postupaka naposletku vodi do njihove promene. Malo toga može da se uradi jednom za svagda.208 D20RDŽ RlCER . Ljudi i danas osećaju posledice izloženosti radijaciji. reviziji i modifikaciji. Rizik je. ali ono što ih čini jedinstvenim nije samo to što su opasniji nego ikada ranije (nesreća u nuklearnoj centrali mnogo je opasnija nego nesreća izazvana u običnoj električnoj centrali). Na primer. svi naši postupci neprekidno su podložni preispitivanju. bogata društva i viši slojevi verovatno . Bek smatra da je savremeno društvo definisano rizikom i na­ činima na koji rizik može da se spreči. Gidens taj proces naziva re­ fleksijom. Dok su prethodne generacije solidarnost postizale tako što su težile ostvarivanju velikih pozitivnih ciljeva (kao što je veća jednakost). posledice te nesreće nisu bile ograničene samo na vreme kada se nesreća dogodila. Njegova najpoznatija knjiga zove se Rizično društvo (1992). već i to što nisu prostorno i vremenski ograničeni. pri čemu se kod nekih ljudi javljaju novi simptomi. Za razliku od siromašnih društava i nižih slojeva koji će skoro si­ gurno biti izloženi riziku. već i o na­ šem razmišljanju o tim postupcima. već je pogodila mnoge delove sveta od kojih su neki bili prilič­ no udaljeni od mesta nesreće. kao i mnoge druge pojave u društvu. stratifikovan.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN veći osećaj nelagodnosti. Mi ne reflektujemo samo o našim postupcima. ljude danas ujedinjuje negativan cilj koji im nalaže da ne izazivaju opasnosti povezane s različitim rizicima Mnogi današnji rizici proističu iz savremene industrije. nije bila ograničena samo na geografski prostor u blizini centrale. kao ona u Černobilju 1986. minimalizuje ili kanališe. Ključni koncept Rizično društvo Iako ideja rizika zauzima značajno mesto u Gidensovom teorij­ skom radu. ona predstavlja središnji koncept sociološke teorije savremenog nemačkog teoretičara. Osim toga. godine. To nam stvara još sveobuhvatniji osećaj nelagodnosti od refleksije o pojavama kao što su opasnosti proizvedene nuklearnom tehnologijom. Umesto toga. Ulriha Beka (roden 1944). nukle­ arna katastrofa.

Mnogi potezi eksperata mogu da prouzroku. već osobama od autoriteta u načelu. recima. čak ni viši slojevi ne mogu biti potpuno lišeni opasno­ sti rizika u savremenom svetu. Štaviše. ne mogu u potpunosti da kontrolišu Moloha. smatra Bek. Odatle dolazi naša želja da smanjimo rizik i nesigurnost. Mi smo takode svesni toga da eksperti. sve veće rupe u ozonskom omotaču. naš svakodnevni ži­ vot prepun je rutina koje stvaraju utisak da su naši životi sigurni. mnogo je veća verovatnoća da će rizik pogoditi oblasti u kojima živi niža. globalnog zagrevanja i sličnog. u krize. a ne viša klasa. Ako je socijalizacija uspešna. a mere koje oni preduzimaju da bi izašli na kraj s takvim irizama lako mogu da dovedu do njihovog pogoršanja. ali mnogi od tih rizika vraćaju im se nazad u obliku zagađenog vazduha ili zagađane vode. da se sakrije od rizika ili izbegne život u rizičnom društvu. Jedan od razloga za to je efekat bumeranga. rizik pogađa i više slojeve i bogata društva koji su najodgovorniji za njegovu proizvodnju. Bez ob­ zira na to. Niko ne može. Bogata društva i viši slojevi nastoje da fabrike koje uništavaju čovekovu okolinu grade što je moguće dalje od mesta na kojima oni žive. bolno smo svesni rizika koji nas okružuje. Nesigurnost i rizici Gidens smatra da „visoka modernost" u naše živote unosi velike rizike i nesigurnost. Takode. . već i fenomene kao što su sve veća globalna ekonomska za­ visnost i verovatnoća da će ekonomska kriza u jednom delu sveta prouzrokovati krizu u čitavom svetu. Efekat bumeranga — rizik pogađa više slojeve i bogata društva koji su najod­ govorniji za njegovu proizvodnju.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 209 će izbeći rizik. iako im načelno verujemo. Ti rizici su globalni po prirodi i ne uklju­ čuju samo fenomene o kojima je bilo reči u prethodnim paragra­ fima. Drugim. Osim toga. ona nam omogućava da razvijemo sposobnost verovanja ne samo našim roditeljima. bogatija društva često izvoze rizik siro­ mašnijim društvima. Nesigurnost se prevladava socijalizacijom u detinjstvu. Ipak. uprkos rutinama i uspešnoj socijalizaciji.

. napravili su čitav niz grešaka koje su dovele do njenog uništenja. ali ne možemo da predvidimo sve posledice genetskih promena na kojima sada radimo. 3. Prema tome. a posebno eksperti. neprekidno reflektuju o Molohu i u tom procesu stvaraju nova znanja o njemu. Na primer. nova brzina ili smer mogu da proizvedu čitav niz negativnih posledica. Ljudi u načelu. Moloh ima ugrađene felere. Međutim. stručnjaci koji su projektovali nuklearnu cen­ tralu u Cernobilju (kao i sve druge nuklearne centrale ši­ rom sveta). Moloh je podložan upravljačkim greškama. Oni koji su stvorili Moloha i njegove različite sastavne delove napravili su greške. moguće je da je černobiljska katastrofa prouzrokovana fatalnim greškama koje su počinili ljudi koji su upravljali centra­ lom iz dana u dan. dizanje kamatnih stopa otvara moguć­ nost za privrednu recesiju. Međutim. Oni koji upravljaju Molohom prave greške. proizvođači leka „fen pen" nisu imali predstavu o tome da će njihov proizvod kod pacijenata prouzrokovati srča­ ne probleme. U stvari. u nekom trenutku američke finansijske vlasti mogle bi da podignu kamatne stope kako bi držale inflaciju pod kon­ trolom.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Gidens se pita: zašto nastaju rizici? Drugim recima. 2.210 DŽORDZ RICER . Na primer. Slično tome. Ne možemo uvek tačno da predvidimo posledice modifikovanja Moloha ili stvaranja njegovih novih delova. zašto Moloh preti da se otrgne kontroli? On nudi četiri odgovora: 1. Na primer. černobiljska katastrofa je bez sumnje rezultat kombinacije grešaka upravljača i sistem­ skih felera. 4. Takve promene često imaju nenameravane posledice. mi se trenutno nalazimo na početku genetske revolucije. To novo znanje koje primenjujemo na Moloha omogu­ ćava Molohu da se kreće različitom brzinom i u različi­ tim smerovima.

mnogo . pogotovo u proizvodnji i globalnoj distribuciji blokbastera. re­ cimo. Ono što je danas različito jeste središnja pozicija koju blokbasteri u Holivudu zauzimaju. In­ terneta i eksboksa (naročito različitim igricama koje na njemu mogu da se igraju). pogodno sredstvo za kontrolu i zaglupljivanje ljudi. kao i tehnička razvijenost i čarobnjaštvo savremenih blokbastera. kakav je položajfilmovadanas? Da li su oni više ili manje zaglupljujući. 1940-ih godina. uticaj Holivuda ostao je snažan. Holivud je odavno počeo da proizvodi blokbastere — Rođenje nacije (1915).zbog čega je časopis Va­ riety izmislio pojam blokbaster (vrsta filma koji zarađuje puno novca). i Quo Vadis (1951) . mnogo manje važni nego što su to bili. Na koji način se savremeni blokbasteri mogu dovesti u vezu 1 s osnovnim idejama kritičke teorije? Prvo. pogotovu upotrebom kompjuterizovane tehnike koja je još uvek u svom začetku. Iako mnogi od tihfilmovamogu da se gledaju na kanalima kao što je American Movie Classic. a kamoli da nešto preduzmu kako bi to sprečili. Prvi među ta­ kvim blokbasterima bio je film Ratovi zvezda (1977). Posledica tog zaglupljivanja jeste to da ljudi nisu više sposobni da shvate da se izvori njihovih problema nalaze u širem društvu.filmovisu da­ nas. a jedan od najpoznatijih u poslednje vreme je Matriks (1999). Danas Holivud proizvodi manje filmo­ va B produkcije nego ranije. kritički teoretičari smatrali su da su filmovi. iako je proizvedeno j| daleko manje blokbastera nego filmova B produkcije. Vremena su se promenila tako da danas više pažnje mora da se posveti uticaju televi­ zije (pogotovo trenutnoj ekspanziji realiti šou-programa). U stvari. Prohujalo s vi­ horom (1939). pogotovo filmovi koji su u doba najveće popu­ larnosti Holivuda nazivanifilmovimaB produkcije. njih je uveliko zamenio televizijski program. Međutim. Danas se naglasak stav­ lja na brze. Međutim.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 211 Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Holivudski blokbaster Kao što smo videli u ovoj glavi. na neki način. glasne i nemoguće događaje koji mogu da se izraze samo kroz magiju filma. i da li mogu da se upotrebe za kontrolu ljudi? Kada su u pitanju kontrola i zaglupljivanje ljudi.

Meta uticaja tih filmova nije intelekt. od kojih se uglavnom traži da gotovo uopšte ne razmišljaju. 2. nego emocije. 3. birokratizovani 5. i da. Oni u budućnosti predviđaju sve veću teh­ nološku kontrolu i racionalizaciju. ljudi teže da pro­ nađu najbolja sredstva za ostvarenje svojih interesa. pogotovo ona koja se širi preko medija. Sažetak 1. Kritički teoretičari kritikuju tehnologiju. Kritički teoretičari bave se uticajem tehnologije na ljudsko mi­ šljenje. što doprinosi iracionalnosti racionalnosti. progresivan rast produktivnosti. . Za razliku od marksista. 7. ne samo da više ljudi odlazi da gleda blokbastere. najveći broj novih holivudskih blokbastera ima zaglu. doprinose da se održi status quo i u velikoj meri smanjuju mogućnost za kritičko razmišljanje i nezavisno (a pogotovo revolucionarno) delanje. niti o ciljevima. standardizovane radne rutine. Savremena filmska industrija poznata je po tome što koristi planiranje i ekspertizu. pogotovo način na koji se ona upotrebljava u kapitalizmu. kritički teoretičari usvajaju pesimističan pogled na budućnost. Pod uticajem tehnokratskog mišljenja. . Lako može da se dokaže da su savremeni blokbasteri podigli praksu zaglupljivanja na jedan sasvim novi nivo. Glavni cilj je da se snažno utiče na emocije gledalaca. već oni ostvaruju mnogo veći uticaj na njih. Presudnu ulogu u toj kon­ troli ima masovna kultura.212 DŽ0RD2 RlCER .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE* veći procenat bioskopske publike odlazi u bioskope da gleda i blokbastere. Konačno.j pljujući uticaj na publiku. Drugo. Dominacija tehnologije proizvodi jednodimenzionalno društvo u kome ljudi gube sposobnost da kreativno i kritički misle. i možda naj. . nefleksibilna tehnologija. Kritička teorija najviše je zainteresovana za kulturnu industriju i sve veću kontrolu kulture nad ljudima. Kapitalizam je prošao kroz transformaciju od fordizma ka postfordizmu. sledstveno tome. ne razmišlja­ jući niti o sredstvima.\ važnije. 6. 4. koji su neophodni da bi se današnja bioskopska I publika manipulisala i kontrolisala. Oni gube sposobnost da koriste razum. Osnovna karakteristika fordizma je masovna proizvodnja ho­ mogenih proizvoda.

Iako. po Habermasu. Entoni (2005). 13. Entoni (1998). 16. fordizam na­ stavlja da živi u restoranima brze hrane. Norbert (2001). Fisk. Grand-teorija Entonija Gidensa bavi se Molohom modernosti. uprkos činjenici da njome uprav­ ljaju ljudi. Džon. Osnovna karakteristika postfordizma je proizvodnja većeg broja proizvoda. sistem kolonizuje svet života i time u njemu sprečava slobodnu i otvorenu komunikaciju. Grand-teorija Jirgena Habermasa bavi se konceptom kolonizacije sveta života. Proces civilizacije. Beograd: Filip Višnjić. Za Habermasa svet života predstavlja područje svakodnevne ko­ munikacije. Iako velike fabrike postaju sve više postfordističke. Promene u dvorskim manirima stvorile su lance zavisnosti koji su počeli da povezuju aristokratiju s običnim svetom. 10. 14. proizvodni sistemi koji stvaraju velike sindikate i homogenost u potrošnji. Literatura za dalje čitanje Bek. Beograd: Clio. veoma fleksibilni proizvodni sistemi. sistem ima svoje izvorište u svetu života. Rizično društvo. Gidens smatra da se u faktore koji utiču na to da se Moloh mo­ dernosti otrgne kontroli ubrajaju: ugrađeni feleri. država i privreda itd.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 213 8. Beograd: Stubovi kulture. Promene medu običnim ljudima nastale su kao posledica imita­ cije promena koje su nastale u aristokratiji. Po toj teoriji. Gidens.) koje postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta života. 11. velikom i snažnom silom koja. pravni sistem. Grand-teorija Norberta Elijasa bavi se procesom civilizovanja u kome je ono što se nekada radilo javno vremenom postalo necivilizaovano. a ljudi su to prestali da rade javno. 15. nenameravane posledice i korišćenje novih znanja koja usmeravaju Moloha u nepredvidivom pravcu. Ulrih (2001). 12. Posledice modernosti. Popularna kultura. Elijas. opadanje visokobirokratizovanih sindikata i hetero­ genost u potrošnji. Beograd: Filip Višnjić. uvek ima mogućnost da se otrgne njihovoj kontroli. (2001). 9. Odbegli svet. fleksibilniji i veštiji radnici. . Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. on vremenom počinje da razvija posebne strukture (porodica. greške u uprav­ ljanju. Gidens.

Vujović. Dejvid (2007). Vjeran (1990). Čovjek jedne dimenzije. Suvremeni svjetski sistem. Zagreb: C E K A D E . Društvo rizika. Wallerstin I. Sarajevo: Veselin Masleša. Zdenko (2004). Smit.214 DŽORDŽ RlCER . Risman. Ritzer. Herbert (1987). Zagreb: Naprijed. Markuze. Denis (2001). Usamljena gomila. George (1999). Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Mekdonaldizacija društva. Postindustrijsko društvo. Touraine. Uspon istorijske sociologije. Zagreb: Naklada Je­ senski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Promene.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Katunarić. Beograd: Plato. Sreten [urednik] (2008). Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada. Zeman. Alain (1998). . (1986). Teorija društva u frankfurtskoj školi. Autonomija i odgođena apokalipsa. Beograd: Zavod za udž­ benike i nastavna sredstva. nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Novi Sad: Mediterran Pubishing.

prven­ stveno bavi simboličkom interakcijom.GLAVA 6 SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA Simbolički interakcionizam Dramaturgija Etno metodologija i konverzacijska analiza Teorija razmene Teorija racionalnog izbora Sažetak Literatura za dalje čitanje Prethodne dve glave bavile su se savremenim grand-teorijama. tvrdi da svako od nas ulazi u odnos s dru­ gima ukoliko je taj odnos nagrađujući. bavi se metodama koje koristimo da bismo u svakodnevici realizovali naše živote. teorijom koja se razvijala pod snažnim uticajem Džordža Herberta Mida (sa kojim smo se upo­ znali u glavi 3). U ovoj glavi ostajemo u oblasti savremenih teorija. prelazimo na dramaturgiju. Nakon toga. ali se orijentišemo na teorije svakodnevnog života. SIMBOLIČKI INTERAKCIONIZAM Predmet proučavanja simboličkog interakcionizma. a prekida ga ukoliko ga on košta. Glavu završavamo teorijom racionalnog izbora koja se usredsređuje na aktere koji prave izbor i donose odluke s ciljem da maksimalizuju zadovoljenje svojih želja i potreba. Posebnost te teorije. sledeći Mida. između ostalog. Etnometodologija. koja društvo posmatra kao niz dramskih nastupa sličnih pozorišnim nastupima. kao : drugih teorija koje srećemo u ovoj glavi. Glavu započinjemo simboličkim interakcionizmom. . Nakon toga. s kojom se srećemo nakon toga. jeste društvena svaiodnevica. kao što se može uočiti iz njenog Simbolički interakcionizam — sociološka škola koja se. srećemo se s teorijom razmene koja društvene odnose vidi kroz sravnjivanje nagrada i troškova i koja.

Suprotno tome. kakav god odnos imali prema zastavi. imaju jedinstvenu sposobnost da svesno upotrebljavaju simbole. ljudi. takođe. značenja uvek proizilaze iz naših interakcija s dru­ gim ljudima. Oni koji su razvili negativne stavove prema zastavi mogu sada u svetlu te nove činjenice da promene mišljenje i počnu za­ stavu Srbije da doživljavaju kao nešto pozitivno. Kroz interakciju koja se odvija u osnovnoj školi mi učimo kako je zastava pozitivan simbol. isto tako. Prvo. tako što će je spaliti ili je pocepati). naše de­ lanje usmereno je. već su takode sposobni da ih modifikuju kroz interpretativni proces. Drugo. Sledstveno tome. ljudsko delovanje usmereno je na stvari. za neke ona može biti simbol srpskog imperijalizma i vojne agresije). Dok životinje na . ali samo ako te stvari za ljude imaju neko značenje. za našu domovi­ nu). ljudi ne samo da internalizuju značenja koja su naučili kroz društvenu interakciju. mogu da nauče kako je zastava Srbije negativan simbol. Stoga. Suštinu ove teorije možemo razumeti ako izložimo neke od njenih osnovnih pretpostavki i principa. nezado­ voljstvo srpskom spoljnom politikom ili načinom na koji srbijan­ sko društvo tretira svoje etničke manjine može pojedince navesti da reinterpretiraju značenje zastave i da odbace pozitivna osećanja prema njoj. on se stiče kroz interakciju. Četvrto. porodici ili nekoj drugoj primarnoj grupi. na zastavu Republike Srbije tako što je pozdravimo ili dignemo tri prsta. ljudi koji ne vole Srbiju takode kroz interakciju u školi. zato što ona za njih može imati drugačije značenje (recimo. Sledstveno tome. Treće. a ne samo na njenim fizičkim karakteristikama (tj. iako je neko naučio da na zastavu Srbije gleda kao na pozitivan simbol.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN imena. činjenici da ima tri boje i grb orla u sredini). Taj naš postupak zasnovan je na značenju koje ta zastava ima za nas (tj. Ali. To. jeste usredsredenost na interakciju (na delanje i pojedince kao dejstvenike) i simbole (i njihovo značenje) koji su s interak­ cijom čvrsto povezani. za razliku od životinja. pretpostavimo da se promeni spoljna politika i politika prema ma­ njinama.216 DžORDŽ RlCER . znači da drugi ljudi prema istoj zastavi mogu da se odnose na drugačiji način (recimo. pa čak i da razviju potpuno negativna osećanja prema zastavi i prema svemu onom što ona simbolizuje. recimo.

poslediplomske studije. Mi se rađamo sa sposobnošću da postanemo humani. međutim. Njegovi pogledi snažno su uticali na razvoj čikaške škole u sociologiji. Peto.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 217 stimuluse koji dolaze spolja reaguju direktno ili instinktivno. Uprkos tome što je kasno počeo. ljudi postaju humani kroz društvenu interakciju. ali taj potencijal može da se ostvari samo kroz ljudsku interakciju. Park je roden u Harvivilu u Pensilavniji. on se bavio različitim stvarima pre nego što je postao sociolog. februara 1864. drugih socioloških teorija. godine. Park je dao značajan doprinos sociologiji urba­ nih naselja. konačno. ali mi smo sposobni da razmislimo da li je ta pečurka otrovna i da proverimo njenu jestivost. deca koja su odrasla pored divljih životinja (na primer. Njegovo bogato neakadem­ sko iskustvo omogućilo mu je neobičnu orijentaciju u životu. Sled­ stveno tome. bira s kim ide u krevet. Kada životinjama dode vreme za parenje. i tek onda odlu­ čimo da li da je pojedemo ili ne. ne mogu postati humana osim ukoliko se ne izdvoje iz ži­ votinjske zajednice i počnu da ulaze u interakciju s drugim ljudima. simboličkog interakcionizma i. mi prvo razmišljamo o njihovim znače­ njima. 14. Gladna životinja mogla bi da pojede otrovnu pečurku. mesto na univerzi­ tetu. ljudi su sposobni da stimulusima daju značenje (da ih pretvore u sim­ bole) i da onda delaju na osnovu tih značenja. vukova). pogo­ tovo tokom ranih godina socijalizacije unutar kruga porodice i u školi. Najveći broj ljudi. Umesto toga. pa tek onda delamo. Još dok je bio student Mičigenskog univerziteta na . Seksualni čin za ljude ima jedno simboličko značenje koje nadilazi značaj pukog produženja vrste. Životinje reaguju instinktivno na objekte. one gledaju da tu svoju seksualnu potrebu zadovolje kako bi instinktivno osigurale produženje vrste. Robert E. Park Biografska skica Robert Park nije imao tipičnu karijeru akademski školovanog sociologa: fakultet.

to nije zadovoljavalo njegove intelektualne potrebe. Posebno j e značajna naša s p o s o b n o s t d a ulazimo u in­ terakciju sa s a m i m a s o b o m d a b i s m o odlučili k a k o d a ulazimo _ interakcije s p r e d m e t i m a koji nas o k r u ž u j u . Iako je tačan opis društvenog života bila jedna od njegovih strasti. činilo se da radom u novinama nije moguće unapređivati svet. Ali. Nakon završetka studi­ ja počeo je da radi kao novinar. tj. Posebno je voleo da pronalazi i istražuje kockarnice i sobe za opuštanje u kojima se puši opi­ jum. p r e m a t o m e .218 DŽORDŽ RlCER . napustio novinarstvo i upi­ sao se na Harvard. Park je sve više postajao nezadovoljan radom u novina­ ma jer ga to nije zadovoljavalo lično i. s p o s o b n i d a o b l i k u j u svoje delanje i in­ terakcije. što mu je omogućilo da bude u kontaktu s realnim svetom. ali i ostali sociclozi. usko povezan s terenskim radom. Pisao je o gradskom životu na veoma živopisan način. da bih u svoju dušu sakupio sve radosti i tuge ovoga sveta". Voleo je terenski rad. on je obavljao vrstu istraživanja (nazva­ nu naučno izveštavanje) iz koje se kasnije razvila urbana etno­ logija koja koristi opservacione tehnike i koja je postala jedno od ključnih obeležja čikaške sociološke škole. posmatranje istraživaču omogućava da koristi metod saosećajne intros­ pekcije i stavi se u položaj proučavanih aktera. Šesto. U slučaju simboličkog interakcionizmi. . Zbog toga je 1898. a Park je imao duboku potrebu za društvenom reformom. N a š e delanje je otu­ d a u velikoj meri a u t o n o m n o . Park je smatrao da je neophodno da nešto uradi u realnom svetu. U suštini. što je još važnije. kojim simbolici. „ s o p s t v o " . m i svakako n i s m o p o t p u n o Terenski rad . analizira i beleži svoje opservacije. Podrazumeva odlaženje na teren (svakodnevni društveni svet) kak: bi se uočili i prikupili svi relevantni podaci. interakcionista (ili neki drugi sociolog) proučava društvo tako što pc~ smatra šta se u njemu dešava.metod. k a k o j e D ž o r d ž H e r b e r t M i d objasnio (vidi glavu 3 ljudi s u svesni i s p o s o b n i d a reflektuju o s a m i m a sebi i o o n o m e što rade i. da posmatra. kada je imao 34 godine. Iako je voleo teoriju i teorijske ideje. ljudi p o s e d u j u „svest" .. Osim toga.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE<J njega su uticali veliki mislioci poput Džona Djuia. Jednom je rekao: „Odlučio sam da se bavim praksom zbog nje same.metod koji koriste simbolički interakcionisti. Posmatranje . Izraženo M i d o v i m rečnikom. kako bi razumeo njihov značenja i motive i posmatrao način na koji oni delaju..

Ali kakvog ogledala? Ogledalo na koje Kuli misli. te da li naši postupci imaju željeno dejstvo i ostavljaju željeni utisak. govor njihovog tela i slušamo njihove reći. Sopstvo u ogledalu — ideja da sliku o sebi formiramo koristeći druge ljude i njihove reakcije na nas kao ogledalo koje nam govori ko smo i kako se ponašamo. Ključni koncepti Konceptualni doprinos Čarlsa Hortona Kalija Čarls Horton Kuli (1864-1929) najpoznatiji je po svom kon­ ceptu sopstva u ogledalu. Ogledajući se u tom ogledalu. Da bismo stvorili sliku o sebi i svom ponašanju koristimo druge ljude kao ogledalo. zapravo jesu ljudi s kojima ulazimo u interakciju. Mi biramo ciljeve i onda pokušavamo da ih ostvarimo (iako ne uvek na uspešan ili linearan način.intimne grupe u kojima se ljudi suočavaju licem u lice i koje imaju odlučujuću ulogu u povezivanju pojedinca s većim druš­ tvom. da­ jemo im značenje i onda delamo s obzirom na ta značenja.postoje mnoga eksterna (spoljna) ograničenja našeg delanja. Posmatramo njihove oči. U suprotnom. Ako „ogledalo" nastavi da nam pokazuje odraz koji se ne slaže s našim doživljavanjem sebe. možda bi trebalo da izvršimo ponovnu procenu samodoživljaja ili izvršimo ponovnu procenu slike koju o sebi imamo. prven­ stveno porodica i prijatelji. sopstvo i interakciju. Drugi ključni Kulijev koncept jeste koncept primarne grupe. ljudi biraju svoje ciljeve s obzirom na to kakve su životne situacije u kojima se nalaze. . budući da često nailazimo na razli­ čite barijere ili prepreke). Mi definišemo situacije. gajio za razum.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 219 slobodni da radimo šta poželimo . Primarne grupe . Sedmo. kao i ostali pripadnici simboličkog interakcionizma. možda bi trebalo da preispitamo svoje postupke ili sliku koju imamo o sebi. Koncept sopstva u ogledalu odražava interesovanje koje je Kuli. utvrđujemo da li smo onakvi ka­ kvima želimo da se predstavimo. Poseban značaj imaju primarne grupe iz perioda mladosti. Taj koncept izražava ideju da pred­ stavu o sebi formiramo ogledajući se u nekoj vrsti ogledala. To je intimni tip grupe u kojoj se ljudi suočavaju licem u lice.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOKK Ta vrsta grupe ima odlučujuću ulogu u povezivanju pojedin­ ca s većim društvom. a dete. Sopstvo se uglavnom razvija u primarnim grupama. Kuli je naglašavao potrebu da se sociolozi stave u položaj aktera koje proučavaju da bi bo­ lje razumeli način funkcionisanja njihovih mentalnih procesa. To znači da istraživač treba da se zamisli na mestu pojedinca kojeg prou­ čava. . dete mora da nauči da uzima u obzir očekivanja posebnih drugih i. Herbert Blumer definisao je sopstvo na jedan veoma jednostavan način: on je tvrdio da sopstvo predstavlja posledicu činjenice da ljudi mogu biti objekti sopstvenog delanja.220 DŽORDZ RICER . Kao rezultat te promene. Na taj način. on i dalje. dete počinje da razvija sposobnosti koje mu omo­ gućavaju da postane koristan član društva. istraživač može bolje da razume značenja i motive koji leže u osnovi ponašanja pojedinaca koje proučava. Poseban značaj imaju primarne grupe iz perioda mladosti (posebno porodica i prijatelji) u kojima se po­ jedinac razvija u društveno biće. umesto da razmišlja isključivo o sebi. On je. Kuli je zaslužan za još jedan značajan metodološki doprinos. Kao što je Mid po­ kazao svojim učenjem o periodu igranja i periodu igre (glava 3). Iako je ovaj metod manje naučan od eksperimentalnog meto­ da kojim se koriste bihevioristi. Istraživač treba na jedan saosećajan način da shvati ko su ti akteri i o čemu oni razmišljaju. Postupci pojedinaca posledica su svesnih radnji i niza različitih mentalnih procesa. kao i Mid. pogotovo laboratorijskom eksperimentu. predstavlja jedan od osnovnih metoda prouča­ vanja svakodnevnog života. Drugim Saosećajna introspekcija . počinje da uzima u obzir i druge oko sebe. i tako poku­ ša da razume značenja i motive koji leže u osnovi ljudskog ponašanja. konačno. DRAMATURGIJA Koncept sopstva nalazi se u samoj srži simboličkog interakcionizma. generalizovanih drugih. Kuli taj metod naziva saosećajna introspekcija.sociološki metod koji od istraživača zahteva da se uživi u poziciju aktera koje proučava. barem za određen broj sociologa. Iako su bihevioristi privrženi eksperimentalnim metodama. uvideo da se ljudi ne ponašaju tako jedno­ stavno kako tvrde bihevioristi.

spontanog sopstva. posebno u njegovoj raspravi o tenziji između ja. sopstvo nije u posedu aktera. ali i da bi istakli značenja tih stvari. godine. već i prema sebi. kao razliku iz­ među onoga što želimo da uradimo spontano i onoga što drugi očekuju od nas da uradimo. ljudi mogu sami sebe da ukore kada shvate da su rekli nešto budalasto ili ako shvate da su ne­ kom naneli zlo. self) predstavlja Dramaturgija . kao i za većinu simboličkih interakcionista. drugim recima. Interesujući se za takvu vrstu glume. Za Gofmana. Sposobnost delanja prema sebi samima omogućava ljudima de delaju na svestan način umesto da slepo reaguju na spoljne stimuluse. Sopstvo — proizvod dramske interakcije između aktera i publike. Da bi se izborili s ovom ten­ zijom i održali stabilnu predstavu o samima sebi.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 221 recima.) Oba tipa delanja zasnovana su na tome kako ljudi sami sebe posmatraju (da li na sebe gledaju u pozitivnom ili negativnom svetlu). (Recimo. Ta očekivanja često ne ostavljaju prostor za dvoumljenje. u stvarnom životu Erving Gofman objavio je Dramaturgija Gofmanovo shvatanje sopstva oblikovano je njegovim dramaturškim pristupom.shvatanje društvenog života kao niza dramskih nastupa slič­ nih pozorišnim nastupima. Sopstvo (engleski. . Gofmanova koncepcija sopstva ukorenjena je u Midovim idejama. ljudi glume za svoju društvenu publiku. društvenih ograničenja unutar sopstva (Videti glavu 3). Go­ fman se usredsredio na dramaturgiju. Oni interpretiraju značenja stvari i menjaju te interpretacije u zavisnosti od situaci­ ja u kojima se nalaze i u zavisnosti od toga šta žele postići. Gofman je tu tenziju video kao rascep između našeg spontanog i socijalizovanog sopstva. Mi neprekidno nailazimo na zahteve da uradimo ono što se od nas očekuje. to jest. Ljudi ulaze u interakciju sa samima sobom da bi istakli stvari prema kojima delaju (prema kojima se odnose). to jest gledište da društveni život predstavlja niz dramskih nastupa sličnih onim u pozorištu. ljudi imaju sposobnost da delaju ne samo prema drugi­ ma. i mene. Najvažnije delo o sopstvu u simboličkom interakcionizmu Kako se predstavljati 1959. on nema nad njim potpunu kontrolu.

Gofman je pretpostavljao da ljudi. kao i metodi koje koriste da bi prevazišli te probleme. . Profesor koji drži predavanje nalazi se na pozorinci. kao i glumci u pravoj pozorišnoj predstavi. U njega spadaju tehnike koje akteri koriste da održe određene utiske uprkos problemima s kojima se susreću. Recimo. front stage. Gofman razlikuje okruženje i ličnu fasadu. negativno reaguje na prekide koji mogu da nastupe tokom izvođenja predstave. glavni deo njegove teorije usmeren je na dramaturške nepredvidivosti koje dovode do prekida nastupa. Sledeći analogiju s pozorištem. Gofman je smatrao da se ve­ ćina nastupa uspešno izvodi od početka do kraja. čak i onda kada predstavljaju sebe. ono. Pošto je sopstvo proizvod dramske interakcije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN proizvod dramske interakcije između aktera i publike. Iz tog razloga akteri moraju da kontrolišu publiku. Međutim. Unutar pozorinice. kada uđu u interakciju. akteri su svesni da publika može da poremeti njihov nastup. definišući situaciju za one koji posmatraju nastup. Gof­ man je taj intetes aktera nazvao upravljanje utiscima. na pozornici se nalazi i student koji je otišao na žurku ili predsednik države koji se obraća naciji pred TV kamerama. Oni se takode nadaju da će nastup podstaći publiku da postupa onako kako oni žele. Gofman se bavi procesima i tehnikama koje sprečavaju ili saniraju takve prekide. bez prekida. Gofman govori o pozornici (engleski. definišući situaciju za one koji posmatraju nastup. Pozornica. Upravljanje utiscima — tehnike koje akteri koriste da održe određene utiske uprkos problemima s kojima se susreću. Pozornica — deo nastupa koji uglavnom funkcioniše na jedan potpuno utvr­ đen i uopšten način. ako publika u pozorištu zviždi ili ne isključi mobilne telefone. žele da predstave određenu sliku o sebi koju drugi treba da pri­ hvate.222 DŽ0RD2 RlCER . glumci neće moći uspešno da izvedu svoju predstavu. Akteri se nadaju da će slika o sami­ ma sebi koju predstavljaju publici biti dovoljno ubedljiva da ih publika doživi onako kako oni to žele. Ipak. može se prevesti i kao bina ili prednji plan) kao delu nastupa koji uglavnom funkcioniše na jedan utvrđen i uopšten način. kao i metode koje koriste da bi prevazišli te probleme. naročito one njene delove koji mogu da izazovu prekid.

a od vojnika da nosi uniformu. Uopšteno govoreći. taksisti automobil. on je raspravljao i o njihovim strukturalnim karakteristikama. hirurgu je potrebna operaciona sala. Izgled obuhvata one elemente koji nam otkrivaju izvođačev društve­ ni status (na primer. oni već znaju šta mogu da očekuju od profesora koji će ući posle njih Okruženje . U zavisnosti od toga da li je izraz lica grub ili blag. Kada studenti udu u amfiteatar. posebno se odnosi na one elemente koji otkrivaju izvođačev društveni status.fizička scena koja obično mora da postoji da bi akteri izveli predstavu. .način na koji se izvođač ponaša pred publikom. govori publici koju vrstu uloge izvođač namerava da igra u određenoj situaciji. tako. Manir (na primer. Iako je Gofman pozornici (prednjem planu) i drugim as­ pektima svog sistema pristupio kao simbolički interakcionista.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 223 Okruženje se odnosi na fizičku scenu koja uglavnom mora da postoji da bi akteri izveli predstavu. akteri obično ne mogu da izvedu predstavu. Profesor koji drži predavanje u am­ fiteatru stupa na pozornicu koju su pripremili mnogi profeso­ ri i studenti pre njega. a klizaču na ledu klizalište. Dok igraju poznate uloge. oružje itd. akteri veoma često nailaze na pozornice koje su već pri­ premljene za takve nastupe. ako akter želi da ga publika shvati ozbiljno i da se predstava izvede do kraja (bez prekida). tako da se vremenom stvaraju kolektivne predstave o onome što se događa na svakoj pozorinici. Bez nje. očekuje da nosi medicinsku odeću i ima odgovarajuće instrumente. izraz na hirurgovom licu koji uliva poverenje) govori publici koju vrstu uloge izvođač namerava da igra u određenoj situaciji. On je smatrao da pozornice imaju tendenciju da se institucionalizuju. Od hirurga se.oprema koju publika poistovećuje s izvođačima i očekuje od njih da je nose sa sobom.način na koji izvođač izgleda kada nastupa pred publikom. manir može da predstavlja pokazatelj potpuno drugačije vrste nastupa. Manir . Izgled . izgled i manir moraju da budu konzistentni i ubedljivi. Lična fasada sastoji se od opreme koju publika poistovećuje sa izvođačima i očekuje od njih da je imaju sa sobom. Ličnu fasadu Gofman je podelio na izgled i manir. Lična fasada . Na primer. dozvola za vožnju koju svaki taksista mora da ima ili oznaka vozila koja se nalazi na krovu automobila).

Profesor koji je na pre­ davanje poneo pogrešne beleške primoran je da tokom predavanja improvizuje kako bi to prikrio. on se obično ponaša kao da oduvek poznaje materiju. To nas dovodi do mnogo strukturalnije slike od one koju bismo očekivali od većine simboličkih interakcionista. Akteri smatraju da je neophodno da pokažu samo kona­ čan proizvod. profesor koji konzumira alkohol pre predavanja. Akteri teže da prikriju greške koje su napravili priprema­ jući predstavu kao i mere koje su preduzeli da isprave te greške. profesor je možda proveo samo nekoliko sati pripremajući predavanje. Tokom nastupa akteri mogu prikrivati neka svoja tajna zadovoljstva ukoliko smatraju su ona nespojiva s njiho­ vim nastupom. 3. sigurno neće svojim pacijentima govori­ ti o tom periodu iz svoje prošlosti. Recimo. objašnjavao je Gof­ man. Uprkos ovakvom strukturalnom gledištu. pričaće im o onim delovim svoje prošlosti koji osnažuju sliku o njemu kao kvalifikovanom lekaru (recimo. Na primer. da se pozornice obično biraju. hirurg može prikriti činjenicu da se pri­ premao za operaciju na šlepom crevu. iako je imao za­ kazanu operaciju srčanog mišića. o tome kako je doktorirao na Harvardu). Recimo. Ali kada izađe na binu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN i započeti svoje predavanje. a prikriju pripremni proces koji je pretho­ dio. a ne stvaraju. Akteri izbegavaju da publi­ ci predstavljaju aspekte svoje ličnosti koje su nespojive sa njihovim natupima. Pošto se pojedinci trude da u svojim predstavama na pozornici predstave sebe u idealizovanom svetlu. Umesto toga. Isto se odnosi na određene aktivnosti koje su upražnjavane u prošlosti. . Posledica toga je. Gofmanova naj­ interesantnija razmišljanja ostaju na području interakcije. 2.224 DžORDŽ RlCER . (uglavnom) izbegava da dođe pripit na predavanje. Lekar koji je nekada bio zavisnik o drogama. Kako je već rečeno. najvažniji proces koji se odvija unutar interakcije aktera s publikom jeste upravljanje utiscima kako bi se izbegli prekidi. oni neizbežno osećaju da moraju prikriti neke elemente u svojim nastupima: 1.

starija deca pokazuju publici da se nisu udubila u igru kao mlada deca. Po njegovom viđenju. Ljudi koji za­ uzimaju visoke položaje obično pokazuju distancu prema ulo­ zi iz drugačijih razloga od ljudi koji zauzimaju niže položaje. 4. ako se starija deca igraju na vrtešci. u stva­ ri. Na primer. čistači toaleta mogu obavljati svoj posao na nezainteresovan način. Jedan od načina da izađu na kraj s takvim osećanjem jeste da se distanciraju od svoje uloge tako što će na podsmešljiv i nezainteresovan način izvoditi naizgled opasne pokrete dok se nalaze na vrtešci.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 225 Ključni koncept Distanca prema ulozi Gofmana je takode interesovalo u kom stepenu je pojedinac obuhvaćen nekom ulogom. Za aktere je ponekad neophodno da od publike sakriju prljave poslove koji su bili uključeni u stvaranje krajnjeg proizvoda. (Na primer. ministar policije će se truditi da od javnosti sakrije podatak da je u mladosti jednom obio kiosk. . to je zbog toga što na njoj izvode neke naročito komplikovane pokrete. Distanca prema ulozi .) Pekari će od sanitarne inspekcije prikrivati činjenicu da rade u prljavim prosto­ rijama i da u testu od koga mese hieb mogu da se nađu različiti sastojci koji nisu zdravi za ishranu.stepen do kojeg se pojedinci odvajaju od uloga koje igraju. usled činje­ nice da ljudi danas moraju da obavljaju veliki broj uloga. i nije njihov nivo. Distanca prema ulozi odnosi se na stepen do kojeg se pojedinci odva­ jaju od uloga koje igraju. pokazujući tako okolini kako to. Prljavi poslovi obuhvataju nemoralne. a ako ipak jesu. Izvodeći tu predsta­ vu. retko ko od njih se može potpuno posvetiti svim ulogama. nele­ galne ili degradirajuće postupke. ugledni hirurg u operacionoj sali može pokazati distancu prema ulozi kako bi smanjio napetost operacionog tima. Na primer. ona će verovatno biti svesna da su suviše stara da bi uživala u takvoj vrsti zabave. Isto tako. Jedna od Gofmanovih najvažnijih tvrdnji jeste da je distanca prema ulozi funkcija nečijeg društvenog statusa.

akteri imaju jasan interes da od publike sakriju sve pomenute elemente kako ne bi došlo do prekida nji­ hovog nastupa. To je. u izvođenju predstave. Uopšteno rečeno. Da bi naglasio neke aspekte predstave koji su mu važni. Akteri mogu pokušati da izazovu utisak da je uloga koju trenutno izvode njihova jedina ili čak najvažnija uloga.) Čak i ako shvati da to nije istina. Da bi u tome uspeli. Dramaturgija ima još aspekata. Naposletku. To potvrđuje narodnu poslovicu da u životu sve ima svoju cenu. Akteri na pozornici često pokušavaju da stvote utisak da su mnogo bliži publici nego što to zaista jesu. da snizi druge stan­ darde. Na primer. Re­ cimo. kao i to da će biti suspendovan ako ne dokaže da je sposoban da reorganizuje svoj hirurški raspored kako bi imao dovoljno vremena za stručno usavršavanje. da bi ispunio sve obaveze koje zgusnu­ ti hirurški raspored nalaže. Hirurg može poželeti da sakrije činjenicu da su ga pretpostavljeni kritikovali što ne prati nova naučna otkrića i dostinuća. ali bi cenu za to mogao da plati njegov izgled: on na predava­ nje može doći neočešljan.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN 5. međutim. poniženja ili kompromise koje je mo­ rao da napravi ili kroz koje je morao da prođe da bi pred­ stava mogla da se nastavi. hirurg možda neće uspeti da nade dovoljno vremena za čitanje nove naučne literature koja je mu je neophodna da bi pratio inovacije u svom poslu. objašnjava . pocepan itd. akter će verovatno smatrati neophodnim da sakrije sve uvrede. izgužvan. dobra lekarka uspeva da kod svakog pacijenta stvori utisak kako je on njen najvažniji pacijent i kako je u svakom trenutku spremna da mu posveti punu pažnju. 6. ali nama je mnogo lakše ako verujemo da to zaista jeste tako.226 DŽORDŽ RlCER . mnogo izvodljivije ako nismo svesni da postoje i drugi pacijenti od kojih možemo da saznamo da našem lekaru nismo jedini i najvažniji. izvo­ đači moraju da budu sigurni da je njihova publika razdvojena tako da netačnost tog utiska ne može da bude otkrivena. akter može. (Nije moguće da se lekari potpuno posvete samo jednom pacijentu. Profesor fakulteta će možda savršeno znati materiju koju treba da predstavi studentima.

Sve to upućuje na jedan interaktivni karakter predstave. Uspeh predstave zavisi od učešća svih koji su u nju uključeni. izbegavajući tako da sruši idealizovanu sliku o akteru. ograničavajući kontakt koji imaju s njom. prodavač automobila može po­ kušati da stvori utisak da mu se određeni kupac stvarno dopada i da će mu ponuditi daleko bolje uslove za prodaju nego bilo kom drugom kupcu. Od studenata se očekuje da duboko poštuju stepen profesorovog znanja i lakoću s kojom on može da upotrebi mnoštvo informacija u jednom predavanju. Recimo. Kupac automobila želi da veruje da mu njegov prodavač ne priča priču koju priča svakom ko uđe u radnju i da ima poseban odnos s prodavcem. Lapsus koji sveštenik napravi dok vernicima čita molitvu može potpuno pre­ kinuti predstavu. Postoje uloge u kojima akteri nastoje da budu sigurni da su svi delovi predstave usklađeni jer nesklad i greške mogu sku­ po da ih koštaju. Akteri obično zbunjuju svoju publiku. . Profesor može spremiti predavanje koristeći ee beleškama svoje koleginice koja predaje isti predmet na dru­ gom fakultetu. bez obzira na to što im ne posvećuje punu pažnju i što nisu jedini na svetu kojima pokušava da pomogne. publika će pokušati da se sama nosi s tom neistinom. Oni ne žele da publika vidi šta je sve prethodilo predstavi. prikrivanje svega onoga što je prethodilo predstavi. taksista koji napravi jedan pogrešan zaokret. ali će to sigurno pokušati da sakrije od studenata : ponašati se da kao da dobro poznaje materiju od ranije. Predstave se razlikuju po tome kolika se doslednost i preciznost od njih zahteva. Stva­ rajući društvenu distancu sa publikom. Recimo. U nekim slučajevima samo jedan pogrešan korak može da prekine predstavu. verovatno neće uništiti celu predstavu. Još jedan primer upravljanja utiscima predstavlja akterov pokušaj da stvori utisak da su baš ta predstava i njegov odnos s publikom jedinstveni. izvođač pokušava da kod publike stvori osećaj strahopoštovanja.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 227 Gofman. Međutim. Publika takode želi da oseti da prisustvuje jedin­ stvenoj predstavi. pacijenti mogu da ubede sebe da lekarka i dalje obavlja svoj po­ sao na ispravan način. Mistifikacija . Sledeća tehnika koju izvođači koriste jeste tehnika mistifikacije.nastojanje izvođača da zbuni publiku ograničavajući kontakt koji ima s njom.

Prethodno vođena rasprava o odnosu publi­ ke i izvođača. Staviše. jer prekid predstave najlakše nastaje ako je tim neusklađen i ako akteri nisu svesni da pred­ stavu izvode zajedno. Kako vidimo. povremeno profesor napravi toliko lapsusa ili pokaže toliko nedostataka (slabosti) da studenti više ne mogu da ih ignorišu i predstava se prekida ili čak propada. ali je odvojena od nje. Videli smo kako stvari izgledaju kada akteri stupe na binu i izvedu predstavu. a ne pojedinac. Narav­ no.228 D ž O R D Ž RlCER . tamo do izražaja dolaze razni oblici ne­ formalnog ponašanja koji na bini nikada ne mogu da se vide.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN To strahopoštovanje. Svlačionica se obično nalazi blizu bine. kao simboličkog interakcionistu. u stvari. jer bi to moglo da demistifikuje ceo proces. zauzvrat. velika Tim . Tim je bilo koji skup pojedinaca koji saraduje izvodeći neku uobičajenu aktivnost ili rutinu. Izvođači mogu pouzdano očekivati da se nijedan član publike koji sedi ispred bine neće pojaviti u svlačionici. Ako akteri ne mogu da udalje publiku od svlačionice. izvođači pribegavaju različitim oblicima upravljanja utisci­ ma. ali je odvojena od nje.mesto gde do izražaja dolaze razni oblici neformalnog ponaša­ nja koji na bini nikada ne mogu da se vide. Za Gofmana. Svaki član tima upućen je na drugoga. Gofman smatra da tim predstavlja neku vrstu društva ili grupe. U navedenom slučaju. Svlačionica i spoljašnjost. U svlačionici se akteri ponašaju potpuno drugačije nego na bini. Gofman je isticao da publika uključena u ovaj proces često i sama teži da očuva kredibilitet predstave tako što održava distancu s izvođačem. Svlačionica . . odvraća publiku od toga da dovo­ di predstavu u sumnju. a njegovi članovi sarađuju sa profeso­ rima čineći svako predavanje kredibilnom predstavom. da bi bili sigurni u to.svaki skup pojedinaca koji saraduje izvodeći neku predstavu. studenti ne žele da znaju kako se profesor spremao za predavanje. Grupa studenata jedne generacije može da oformi takvo društvo. Izvođači mogu pouzdano očekivati da se nijedan član publike koji sedi ispred bine neće pojaviti u svlačionici. akteri vreme pre i posle nastupa provode u sobi za od­ mor ili u svlačionici. Gofman se takode interesovao za timove. osnov­ na jedinica analize za Gofmana jeste tim. usredsredenost na individualne ak­ tere prikriva važne činjenice o interakciji. Svlačionica se nalazi blizu bine. Kao i u pravom pozorištu. predstavlja raspravu o timovima.

ni uočljive članovima publike (na primer. ekspertizi ili nastupu reći ono što nikada ne bi rekao pacijentu u ordinaciji. U slučaju potencijalno diskreditujuće stigme razlike nisu ni poznate.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 229 je verovatnoća da će izvođenje predstave biti otežano. Za nekoga ko ima diskreditovanu stigmu. Svako ko oseća takav oblik procepa jeste stigmatizovan. Na bini doktor go­ tovo nikada neće reći pacijentu da mu se ne dopada. Stvarni društveni identitet . Diskreditovana stigma .stigma za koju akter pretpostavlja da je poznata ili uočljiva članovima publike. Priroda te interakcije zavisi od toga koju vrstu stigme akter ima. i onoga što ona zaista jeste.ono što bi pojedinac trebalo da bude. osnovni dramaturški problem jeste upravljanje tenzijom koja je prouzrokovana činjenicom da drugi znaju da problem posto­ ji. Lekarov kabinet predstavlja svlačionicu u odnosu na ordinaciju (pozor­ nicu) u kojoj prima pacijente. neko ko ima kolostomiju ili homosek­ sualne sklonosti).ono što pojedinac stvarno jeste. stvarni društveni identitet. Stigma — procep između virtuelnog i stvarnog društvenog identiteta. da ne zna od čega boluje ili da ne zna kako da mu pomogne. Virtuelni društveni identitet . paraplegičar ili neko ko je izgubio ruku). Diskreditujuća stigma . Za nekoga s diskreditujućom stigmom. Gofman se usredsredio na dramaturšku interakciju između stigmatizovanih i „normalnih" ljudi. glavni dramaturški problem jeste baratanje informacijama tako da stigma ostane sakrivena od publike. U slučaju diskreditovane stigme. lekar može o svom pacijentu. Ključni koncept Stigma Gofman se interesovao za procep koji postoji između onoga što bi neka osoba trebalo da bude. virtuelni društveni identitet.stigma koja nije ni poznata ni uočljiva članovima publike. Međutim. u svlačionici on nekom svom kolegi može da se požali kako ne zna šta da radi s tim pacijentom. U svom kabinetu kao svlačionici. . akter pretpostavlja da su razlike između njega i „normalne" osobe poznate ili uočljive članovima publike (na primer.

Međutim. Erving Gofman Biografska skica Erving Gofman umro je na vrhuncu slave 1982. čitalac shvata da je Gofman zapravo želeo da kaže da smo svi mi stigmatizovani na jedan ili drugi način. preostali prostor. postoji treći.prostor koji nije ni bina ni svlačionica. Međutim. Osamdesetih godina prošlog veka Gofman je postao vodeći teo­ retičar sociološke nauke. Taj status je ste­ kao je uprkos činjenici da je bio profesor na prestižnom Berkli univerzitetu u Kaliforniji i uprkos tome što je kasnije držao počasnu katedru na Univerzitetu u Pensilvaniji. te mora stalno da pazi da javnost to ne sazna. Takođe. mo­ guće je da bordel postane svlačionica ako je poseti doktor koji prostitutki počne da se žali na to kako su mu se šef. u jednom ili drugom trenutku ili u jed­ noj ili drugoj društvenoj situaciji. on se bukvalno nalazi van domena performansa. koji Gofman naziva spoljašnjost (ili spoljno okruženje). Poslednje navedeno ilustruje ideju da nijedno područje nije uvek samo jedno od ova tri.230 D Z O R D Ž RlCER . bordel je obično spoljašnjost u odnosu na doktorovu ordinaciju i kancelariju. često groteskne stigme (na primer. Takođe. .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Najveći deo Gofmanove knjige Stigma bavi se ljudima koji imaju očigledne. godine. određen prostor može predstavljati tri područja u različito vreme. pacijenti i ceo njegov posao popeli na vrh glave. Profesorov kabinet predstavlja binu kada u njega uđe student. Gofman daje primer Jevreja u pretežno hrišćanskoj zajednici. kako knjiga napreduje. jednom od najcenjenijih univerziteta u Americi. Na primer. a koji se ne može svesti ni na binu. gubitak nosa). Umro je iste godine kada je izabran Spoljašnjost . svlačionicu kada ga on napusti i spoljašnost kada profesor prisustvuje utakmici uni­ verzitetskog košarkaškog tima. Dugo je bio veoma popularan u sociološkoj teoriji. debelih ljudi u grupi ljudi s normalnom težinom ili pojedinca koji je lagao u prošlosti. ni na svlačionicu.

kao što su nenametavani pokreti. Jednoličan i tradicionalan govor činio se nezamislivim s obzirom na Gofmanovu reputaciju inovatora. i kontrolisanje mimike i glasa tokom nastupa. prekidi ili pogrešni koraci. 3. Primer takvih meto­ da bilo bi podsticanje visokog stepena lojalnosti unutar grupe. Jedan skup metoda obuhvata postupke koji su usmereni ka stvatanju dramaturške lojalnosti. na primer. dobili smo mnogo drmatičniju poruku: predsednički govor je otka­ zan. sprečavanje publike da dozna pri­ vatne informacije. Svoj predsednički govor nije mogao da održi zbog poodmakle bolesti. 1. . To je bio tipično gofmanovski način da nas napusti".SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 231 za predsednika Američkog sociološkog udruženja. i planiranje celokupne predstave da bi se izbegli napredviđeni događaji. Gofman je predlagao i različite oblike dramaturške disci­ pline. održavanje samokontrole. planiranje vanrednih situacija. upravljanje utiscima usmereno je na za­ štitu od niza neočekivanih postupaka. Ali. Upravljanje utiscima Uopšteno govoreći. organizovanje isključivo kratkih pojavljivanja. Rendal Kolins je o njegovom predsedničkom govoru rekao: „Svi su želeli da znaju kakav će biti njegov predsednički govor. odabir lojalnih članova tima. kao što su zadržavanje prisebnosti kako bi se izbegle greške. kao i povremeno menjanje publike kako ne bi postala previše prisna s izvođačima. sprečavanje članova tima da se identifikuju s pu­ blikom. odabir dobre publike. ali i od nameravanih postu­ paka kao što je. Gofman identifikuje različite vrste dramaturškog opreza. kao što su: prethodno isprobavanje nastupa. Gofman umire. uređenje scene. uključivanje u manje timove u kojima su nesuglasice manje verovatne. 2. Gofman je bio zainteresovan za različite metode kojima se rešavaju ovakvi problemi.

a ne formalnu logiku. Uvid u prirodu etnometodologije možemo steći pročavajući napore njenog osnivača. Oni su obično svesni da su neki aspekti onoga što izgovore ili urade pogrešni. on je verovao da ak­ teri (stalno) igraju predstave i da su svesni toga. društvene činjenice uzima za fun­ damentalne socijalne fenomene. ETNOMETODOLOGIJA I KONVERZACIJSKA ANALIZA Termin etnometodologija ima grčki koren. kao i načina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje. Definicija etnometodologije Etnometodologija predstavlja analizu ponašanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. Ako je to zaista tačno.232 D20RDŽ RlCER . Malo dru­ gačije rečeno. ljudi su racionalni ali u realizaciji ciljeva svakodnevnog života koriste praktično rezonovanje. Naime. Harolda Garfinkela. Ona se često trudi da spasi predstavu tako što pokazuje interes i pažnju. onda oni cinično manipulišu svojim nastupima i utiscima koje žele da ostave. Garfinkelove društvene Etnometodologija . kao i Dirkem (vidi glavu 2). ne primećuje greške i posebnu pažnju poklanja novim izvođačima. kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. Međutim. koje im pomaže da steknu razumevanje takvih situacija. da je definiše.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREX Publika takode ima udela u uspešnom upravljanju utiscima jednog ili više izvođača. ali i pored toga oni istrajavaju. kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. . Etnometodologija bukvalno znači metod koji ljudi koriste u svakodnevnom životu da bi realizovali (ostvarili) svoje svakodnevne ciljeve. kao i načina na koji oni ko­ riste zdtavorazumsko znanje. izbegava izlive emocija. Garfinkel. kako bi postigli svoje ciljeve. procedure i razmatranja koji im pomažu da steknu razumevanje takvih situacija.proučavanje ponašanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. Mnogi kritičari Gofmanove dramaturgije zameraju mu na ciničnoj konceptualizaciji aktera. svet se vidi kao neprekidno praktično dostignuće. procedure i razmatranja.

Oni se bave umešnim praksama koje proizvode načine na koji ljudi razumeju smisao oba tipa strukture. već kao članske aktivnosti ili umešne i spretne prakse kroz koje ljudi proizvode ono što za njih predstavljaju društvene strukture (na primer. etnometodolozi prihvataju da najveći broj radnji koje ljudi obavljaju tokom dana nije ništa dtugo nego ru­ dna kojoj oni prilaze relativno nerefleksivno. Za etnometodologe su načini na koje prilazimo organizovanju naših svakodnevnih života vanserijski. Rečju. ali njeni pripadnici ne smatraju ni da je ona mikrosociologija. Međutim. (Takvo gledište prihvatili su matksisti i struktural­ ni funkcionalisti s kojima smo se sreli u glavama 2 i 4.) Izraženo jed­ nim neakademskim rečnikom (koji su etnometodolozi često koristi­ li). Po Dirkemu. Drugim recima. .kao proizvod metodoloških aktivnosti članova. kako malim. tako i velikim.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 233 činjenice veoma se razlikuju od Dirkemovih društvenih činjenica. Etnometodologija svakako nije makrosociologija u Dirkemovom shvatanju tog poj­ ma. jer nisu sposobni da se odupru kulturnom determinizmu. već na članove. Garfinkel i etnometodolozi su pokušali da uspostave jedan novi pristup tradicionalnom predmetu sociologije . Sociolozi koji usva­ jaju takvo stajalište smatraju da su akteri ograničeni ili determinisani društvenim strukturama i ustanovama i da nisu u stanju da donose nezavisne sudove. etnometodo­ logija se bavi organizacijom svakodnevnog. Etnometodolozi se ne usredsreduju na aktete ili pojedince. iako etnometodolozi odbijaju da aktere tretiraju kao kul­ turne narkomane. članovi se ne uzimaju kao pojedinci. niti za makrostrukture. to jest ljude koji ne mogu samostalno donositi odluke. etnometodolozi nisu zainteresovani niti za mikrostrukrure. birokratija društva) i strukture svakodnevnog života (tj. oni ne veruju u to da ljudi neprekidno razmi­ šljaju o sebi i o onome što treba da urade u svakoj situaciji u kojoj se nalaze.objektivnim struk­ turama. takvi sociolozi tretiraju aktere kao kulturne narkomane (engleski. Stoga. obrasce svakodnevne interakci­ j i . običnog života i na­ činom na koji ljudi vlastitim postupcima konstituišu društvene činjenice. Za razliku od Dirkema. etnometodolozi tretiraju objektiv­ nost društvenih činjenica kao postignuće članova . judgmental dopes). konstituišući na taj način postupke i ponašanje ljudi. društvene činjenice deluju eksterno i prisilno. Umesto toga.

Oni se bave objašnjenjima. tako i za one kojima je namenjeno) ima smisla. kritikuju ili idealizuju) posebene situacije.načini na koje akteri definišu (opisuju. Sta god navela kao razlog. mora da bude tako konstruisano da za sve aktere (kako za one koji ga konstruišu. „Brat mi se razboleo". niti veličaju priro­ du objašnjenja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Objašnjenja Jedno od Garfinkelovih ključnih zapažanja o etnometodima jeste to da su oni refleksivno objašnjavajući. Etno­ metodolozi su posvetili veliku pažnju analizi ljudskih objašnjenja kao i načinima na koje nudimo objašnjenja a drugi ih prihvataju ili odbacuju.). Garfinkel je Objašnjenja . accounts) jesu načini na koje akteri definišu (opisuju. ona joj nudi objašnjenje („Imala sam smrtni slučaj u porodici". jer mi je gazda­ rica povećala kiriju" itd. godine.234 D Ž O R D Ž RlCER . studentkinja pokušava da pruži jedno koherentno objašnjenje koje za profesorku ima smisao. Nakon toga dobio je zadatak da u Majami Biču trenira tenkovsku jedi­ nicu na terenu za golf na kome nije bilo tenkova. međutim. Etnometodolozi se intetesuju za prirodu tog objaš­ njenja ili. kao i metodama koje su podjednako potrebne govorniku koji nudi objašnjenje kao i slušaocu koji objašnjenje razume. za objašnjavajuće prakse putem kojih stu­ dentkinja nudi objašnjenje. Na primer. Objašnjenja (engle­ ski. već analiziraju način na koji je ono upotrebljeno u praktičnom delanju. Objašnjenje. a profesorka ga prihvata ili odbacuje. dajući svetu oko sebe smisao. „Morala sam da tražim novu sobu. još opštije. Oni niti osuđuju. kritikuju ili idealizuju) posebne situacije. U analizi objašnjenja etnometodolozi prihvataju stanovište etnometodološke ravnodušnosti. Harold Garfinkel Biografska skica Harold Garfinkel mobilisan je u avijaciju. . prihvata ili odbacuje. Objašnjavajuće prakse . To je jedan od razloga zbog kojeg su se etnometodo­ lozi bavili konverzacijskom analizom. 1942.načini na koje neka osoba nudi objašnjenje a druga osoba prihvata ili odbacuje to objašnjenje. kada studentkinja objašnjava profesorki zašto želi da joj ova odloži ispit.

Pravi tenkovi bili su u ratu. Ta sociološka perspektiva doprinela je demistifikaciji rada sociologa.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 235 imao samo slike tenkova koje je prona­ šao u magazinu Life. Takode. obučavao je jedinice da otvaraju vatru na zamišljene nosače tenkova. Objašnjenja su refleksivna u tom smislu što ulaze u konstituisanje stanja stvari koje treba da objasne. Dobar deo sociologije (zapravo cele društvene nauke) zasniva se na zdravorazumskim interpretacija­ ma. mi se nalazimo u procesu menjanja prirode te situacije. u situacijama u ko­ jima su detalji kao što je udaljenost tru­ pa od zamišljenog tenka mogli da predstavljaju razliku između života i smrti. Taj zadatak postavio je na jedan nov i veoma konkretan način probleme adekvatnog opi­ sa delanja i objašnjavanja kojima se Garfinkel kasnije bavio u okviru svoje sociološke teorije. Covek koji je insistirao na konkretnom empirijskom detalju umesto teorijskih objašnjenja. svaki izveštaj sociološ­ kog istraživanja može da se shvati kao objašnjenje. Kako će se profesorka od­ nositi prema studentkinji koja joj objašnjava zašto nije polaga­ la ispit. Razvijajući koncept objašnjenja. podučavao je realne trupe. Sledstveno. u velikoj meri zavisi od tipa objašnjenja koje se nudi. koje su se upravo spremale da udu u oružani sukob. za borbu protiv zamišljenih tenkova. Njegov zadatak bio je da podučava jedinice da bacaju eksplozivne naprave na zamišljene tenkove. Uticaj koji je to podučavanje imalo na razvoj Garfinkelovih pogleda može se samo zamisliti. Kada ponudimo objašnjenje situacije u kojoj smo se zadesili. a potom i svih osta­ lih društvenih naučnika. svakodnevne prakse sociologa i svih društvenih naučnika predstavljaju predmet interesa etnometodologa. a etnometo­ dolozi mogu da ga analiziraju na isti način kao i bilo koje drugo objašnjenje (koje nude obični ljudi). . etnometodolozi su se upi­ njali da objasne kako sociolozi. Sledstveno tome. ne rade ništa drugo nego nude objašnjenja. kao i svi drugi ljudi. Etnometodolozi mogu da istražuju objašnjenja sociologa na isti način na koji mogu da istražuju objašnjenja običnog čoveka.

. U njima se društvena realnost lomi da bi se bacilo svetio na metode kojima ljudi konstruišu društvenu realnost. iako za to nije postojao neki poseban razlog ili vis major. Linč je ponudio sledeći primer prekida koji je izveo iz ranih Garfinkelovih radova (crtež 6. već i to da akteri-učesnici nisu svesni da u toj proizvodnji učestvuju. ako uđete u interakciju s nekim i u jednom trenutku shvatite da ste napravili grešku.236 DŽORDŽ RlCER . To podjednako važi i za sociologe i za obične ljude Dok istražuju društveni život i podnose izveštaje o njemu. Dakle. Radeći to (objašnjavajući grešku). Najpoznatiji među tim eksperimen­ tima jesu eksperimenti prekida.eksperimenti u kojima se društvena realnost nasilno prekida da bi se osvetlili metodi kojima ljudi konstruišu društvenu re­ alnost. Ako bi se ovo kršenje pra­ vila pojavilo u stvarnom životu. prvi igrač (onaj koji igra po pra­ vilima) verovatno bi insistirao na tome da drugi igrač ponovi svoj potez i da ga odigra po pravilima (da znak smesti unutar jednog Eksperimenti prekida .1). ali jedan od učesnika u ovom eksperimentu namerno krši pravilo i ucrtava znak između dva polja. Pravila te igre dopuštaju učesnicima da ucrtaju svoj znak unutar svakog od polja. vi pokušavate da objasnite tu grešku. traženje stana itd. Pretpostavka tog istraživanja nije samo to da se metodološka proizvodnja društvenog života neprekidno od­ vija. Cilj eksperimenta prekida jeste poremećaj uobičaje­ nih procedura kako bi se istražili procesi u kojima se svakodnev­ ne radnje i njihova značenja konstruišu i rekonstruišu. vi menjate prirodu te interakcije. Neki primeri Etnometodologija je postala poznata i uticajna kroz svoja istraživanja i eksperimente.). sociolozi menjaju prirodu onoga što istražuju: subjekti (istraživanja) menjaju svoje ponašanje kada postanu svesni da su predmet istraživanja. Radi se o igri iks-oks.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Jedan odnos će nastati ako studentkinja ponudi neko od uobi­ čajenih studentskih objašnjenja kojima se pravda nepolaganje ispita (smrtni slučaj. a sasvim dtugi ako stu­ dentkinja iskreno kaže kako nije stigla da se spremi za ispit. Njen ishod zavisiće upravo od tipa objašnjenja koje ste ponudili.

Ako se to ne bi desilo. Te reakcije pokazuju koliko je zapravo važno da ljudi postupaju u skladu sa zdtavorazumskim pretpostavkama o tome kako bi trebalo da se ponašaju. on bi pokušao da objasni (tj. oprezni. Michael 1991: „Pictures of Nothing? Visual Constructing in Social Theory". u ovom slučaju. U jednom drugom eksperimentu Garfinkel je zamolio svoje studente da se u svojoj kući na pola sata ponašaju kao gosti. Garfinkela je najviše interesovalo na koji način su članovi porodice pokušali da izađu na kraj s takvim prekidima. to jest na način koji se obično ne može videti u svakodnevnim poro­ dičnim situacijama. To objašnjenje predstavlja predmet istraži­ vanja etnometodologa. sebični ili drski. Oni su . neuviđavni. žele da vide kako se svakodnevni svet iks-oksa rekonstruiše. nela­ godnost i bes.SAVREMENE TEORIJE S V A K O D N E V N O G ŽIVOTA 237 od polja). Članovi porodice optužili su studente da su bezo­ brazni. koji. U ogromnom broju slučajeva članovi porodice bili su potpuno zatečeni ili čak besni zbog takvog ponašanja svojih najbližih. anksioznost. Na primer. Izvor: Lynch. bezlični i formalni u izražavanju i obraćanju uku­ ćanima. Studenti su podneli izveštaje (ponudili objašnjenja) o ponašanju članova svojih porodica koji su izrazili zaprepašćenje. Trebalo je da se članovima svoje porodice obraćaju samo ukoliko se neko od njih prvo obrati njima.1 Prekidanje u iks-oksu. da ponudi objašnjenje) zbog čega se drugi igrač tako ponaša. Crtež 6. Sociological Theory 9:15. šok. od njih je traženo da budu veoma učtivi. zbunjenost. to jest zbog čega krši pravila.

Ti eksperimenti otkrivaju sposobnost društvene realnosti da se brzo vrati u prvo­ bitno stanje (stanje pre prekida) budući da se subjekti (ili žrtve) brzo odlučuju da normalizuju posledice koje su nastale preki­ dom. Ako student ne bi prihvatio validnost takvog objašnjenja. Eksperimenti prekida rađeni su da bi se ilustrovali načini na koje ljudi uređuju svoje svakodnevne živote. oni pokušavaju da situaciju učine objaš­ njivom.u ovom slučaju drugim člano­ vima porodice . izgrde ga ili mu se. Ukućani su pitali studente da li su bolesni. Na primer.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI najpre zahtevali da im studenti objasne zbog čega se tako pona­ šaju. Međutim. Članovi porodice takode su pokušali da objasne ponašanje svojih najbližih sami sebi tako što su motive za takvo ponašanje tražili u nekim prethodnim događajima. da li su možda pali na ispitu ili su najureni s fakulteta. jedan otac je verovao da se njegov sin ponaša čudno zato što je u poslednje vreme naporno radio i imao probleme sa svojom verenicom. studenti su objasnili da se radi o eksperimentu i u najvećem broju slučajeva harmonija je ponovno uspostavlje­ na. U pitanjima koja su postavljali studentima.238 DŽORDŽ RlCER . ukućani su če­ sto nagoveštavali objašnjenje devijantnog ponašanja. odnosno zdravorazumskih aktiv­ nosti. osvete. Te ekstremne reakcije ukazuju na to koliko je ljudima važno da neprekidno budu deo rutine. U jednom slučaju otac je zapretio studentu da će. da li su poludeli ili su jednostavno glupi. Reakcije na prekide ponekad su bile toliko ekstremne da . Pretpostavlja se da nam način na koji ljudi izlaze na kraj s ovakvim prekidima govo­ ri mnogo o tome kako oni izlaze na kraj sa sličnim problemima u svakodnevnim životima. morati da pokupi svoje stvari i iseli se iz kuće. ako ne počne da se ponaša onako kako se od njega očekuje. Činjenica da je student odbacio objašnjenje kojim su ukućani pokušali da uspostave po­ redak izazivala je kod ukućana jake emocije. oni su često vodili do jakih emocionalnih reakcija. kao krivcu. Iako ti eksperimenti izgledaju prilič­ no bezazleno. Drugim recima. u nekim primerima ostao je gorak ukus u ustima. članovi porodice bi se obično povukli i pokušali da ga izoluju. upotrebljavajući poznate pojmove. Takva objašnjenja su važna učesnicima .zato što im pružaju uverenje da bi se pod normal­ nim okolnostima interakcija dešavala onako kako se inače dešava. Na kraju.

a obrve počupane. Naučila je opšteprihvaćena pravila ponašanja za žene i kao rezultat uspela je da se definiše kao žena. da ubedi doktore da joj je neophodna operacija kojom bi se uklonile muške genitalije i umesto njih napravila vagina. u trenutku kada ju je upoznao. Garfinkel je bio zainteresovan za prakse koje su omogućile Agnes da funkcioniše kao .muški ili ženski .SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 239 su etnometodolozi pre nekoliko godina upozoreni da bi bilo do­ bro kada bi s eksperimentima prekida s kojima je započeo Gar­ finkel prekinuli. Ali. bez dileme. bez malja po licu. Agnes je pobegla od kuće i počela da se oblači kao devojka. U tom dobu osećajući da nešto nije utedu. Bila je lepa. Morala je da nauči da se ponaša kao žena ako je želela da bude prihvaćena kao žena. Eksperimenti koji se odnose na ovu problematiku takođe vode poreklo od eksperimenata s kojima je započeo Harold Gar­ finkel. Agnes je pokušavala. To je očigledno bila žena. smatra se da ljudi ne mogu da postignu (ostva­ re) rod. naposletku uspešno. seksualnost je očigledno postignuće. ona je po svim shvatanjima bila dečak sve do svoje šesnae­ ste godine. U stvari. već je imala praktično savršenu figuru i idealne pro­ porcije. Na svom rođenju Agnes je definisana kao muškarac.biološki definisan. Uskoro je otkrila da oblačenje u žensku odeću nije dovoljno. da je Agnes žena. da li je zaista bila? Garfinkel je otkrio da Agnes nije uvek izgledala kao žena. potrebno je da ljudi govore i ponašaju se na određene načine da bi izgledali seksi. obično se smatra da nije neophod­ no reći ili uraditi bilo šta da bi neko smatrao da ste muškarac ili žena. Međutim. Za razliku od toga. Etnometodolozi su istraživali problem roda i došli su do nekih neuobičajenih zaključaka. Ne samo da je izgledala kao žena. Garfinkel je 1950-ih upoznao osobu po imenu Agnes. Drugim recima. Usne su joj bile nakarminisane. Činilo se. imala dobar ten. Smatra se da ljudi jednostavno manifestuju ponašanje koje predstavlja posledicu njihovog biološkog sastava. Zapra­ vo. Ostvarivanje roda Cini se nepobitnim to da je nečiji rod .

Biheviorističkog sociologa za­ nima u kakvom se međuosobnom odnosu nalaze posledice koje akterovo ponašanje ima na okruženje i njegovo kasnije ponašanje. veli­ ka je verovatnoća da ćemo. Ako je reakcija okoline na naše ponašanje nagrađujuća (recimo. može da se razume kao ostvarivanje skupa situacionih praksi. ovde ćemo izložiti samo teoriju Džordža Homansa. Stoga. Obrnuto. Teorija razmene Džordža Homansa Homansova teorija razmene nastala je pod uticajem više te­ orija.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN žena u društvu. Reakcija okruženja . postajemo u sociološkom smislu muškarac ili žena. negativna ih neutralna . u stvari. za koju se dugo mislilo da predstavlja pripisani status. okruženje na različite načine povratno deluje na ponašanje. ali je verovatno za njen razvoj najvažnijija psihološka teorija poznata pod imenom biheviorizam. Iako u sociologiji postoji više verzija teorije raz­ mene. Ponašanje utiče na fizičko i društveno okruženje u kojem se javlja i obrnuto. ako je reakcija okoline bila Operantno uslovaljavanje — proces učenja kroz koji posledice nekog ponaša­ nja modifikuju to ponašanje. čak i kategorija kao što je rod. studentkinja da sve ispite u roku. Mi takođe učimo i rutinski upotrebljavamo zdravorazumske prakse koje nam omogućavaju da nas društvo prihvati kao muškarca M i kao ženu. Neko može verovati da je to ponašanje (barem kod male dece) nasumično.utiče na akterovo kasnije ponašanje. TEORIJA RAZMENE Teorija razmene predstavlja još jednu teoriju o svakodnev­ nom ponašanju. . Taj odnos predstavlja osnovu operantnog uslovljavanja ili procesa učenja kroz koji posledice nekog ponašanja modifikuju to pona­ šanje. isto pona­ šanje ponoviti i u budućnosti (studentkinja će i naredne godine položiti sve ispite u roku). pod sličnim okolnostima.240 DŽORDŽ RlCER . želeo da istakne jeste to da mi nismo jednostavno rođeni kao muškarci ili kao žene. Ono što je on. Samo ako uspemo da savladamo i naučimo te prakse.pozitivna. a roditelji je zauzvrat nagrade letovanjem).

malo je verovatno da ćemo takvo ponašanje ponoviti u budućnosti. Homans pojedince nije smatrao izolovanim. Po njegovom mišljenju. Da bi to ilustrovao. one se odnose na individualno ponašanje. On nema nedoumicu oko :oga da norme postoje i da genetišu konformizam (podvrgava­ nje). Najvažniji deo Homansove teorije razmene predstavlja skup osnovnih propozicija snažno oblikovanih biheviorizmom. njima se uglavnom bave psiholozi. On pod redukcionizmom podrazumeva da su pretpostavke jedne nauke (u ovom slučaju. priznavao je da su ljudi društveni i da veliki deo vremena provode u interakciji s drugim ljudima. to jest tvrdnju da iz svake interakcije nastaje nešto novo (neki novi kvalitet). Kada znamo kakve je posledice određeno ponašanje imalo u prošlosti. Posledice koje je određeno po­ našanje imalo u prošlosti određuju njegov sadašnji karakter. možemo predvideti da li će akter ponoviti isto ponašanje u sadaš­ njoj situaciji. Umesto toga. Umesto toga. Homans nije poricao Dirkemov koncept nastajanja. Homans je koristio osnovni sociološki koncept norme. Biheviorističkog sociologa zani­ ma kako reakcije okoline na naše ponašanje iz prošlosti utiču na prirodu našeg sadašnjeg ponašanja. . a ne na velike strukture poput grupa ili društava. Ho­ mans je dopuštao da ga nazivaju psihološkim ređukcionistom. ljudi se normama ne podvrgavaju automatski. Homans je bio oprezan i naglasio da se one zasnivaju na psihološkim principima. Međutim. Drugo. a da za objašnjenje društvenih činjenica nije potrebno formulisati nove sociološke pretpostavke. smatrao je da se ti novo­ nastali kvaliteti mogu objasniti psihološkim principima. Dtugim recima. On je društveno ponašanje pokušao da objasni psiho­ loškim principima. psihologije). već tek nakon što procene da li od toga imaju koristi.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 241 bolna ili dovela do kažnjavanja. Prvo. Iako se zalagao za psihološke principe. sociologije) izvedene iz mnogo uopštenijih pretpostavki druge nauke (u ovom slučaju. Zbog zauzimanja takve pozicije. principi koji se primenjuju na odnos između ljudskih bića i fizičkog okruženja isti su kao : oni koji se odnose na slučajeve u kojima je okruženje sastav­ ljeno od ljudskih bića. Iako se neke od tih propozicija odnose na interakciju dvoje ili više poje­ dinaca. one su psihološ­ ke iz dva razloga.

Posle nekog vremena oni kljucnu u metu koju im je istraživač postavio. golubovi počinju da kljucaju. tačnije o njegovom eksperimentu sa golubovima koji svoje okruženje istražuju kljucanjem. Kada pogode metu.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KOREN Pre Homansa. Frederika Skinera. biheviorističkim jezikom rečeno. Zapravo. . pojedince i elemen­ tarne oblike društvenog života. Homans priznaje da je njegova teorija razmene velikim delom izvedena iz biheviorističke psihologije. veliki su izgledi da će to ponovo uraditi. 270 u glavi 7. Jedna od glavnih karakteristika tog konsenzusa bilo je odusustvo ili redukcija dejstvenika i dejstvenosti (sposobnosti aktera da stvaraju ili menjaju društvene strukture) iz sociološke teorije. Homans je nastojao da objasni elementarno društveno ponašanje korišćenjem pojmova nagrade i troška. u sociologiji je vladao tzv.242 D Z O R D Z RlCER . Bihevioristički koreni. Homans je knjigu započeo raspravom o radu vodeće ličnosti psihološkog biheviorizma. kljucanje mete je operant. ortodoksni kon­ senzus koji je nastao na kraju prve polovine 20. Još uopštenije. Homans izražava žaljenje što je njegova teorija nazvana teorijom razmene. a samim tim i industrijsku revolu­ ciju. Homans je nastojao da objasni razvoj tekstilne in­ dustrije nakon upotrebe mašina. On se usredsredio na društveno ponašanje kao razmenu vidljivih i nevidljivih aktivnosti između najmanje dve osobe. istraživač ih nagradi zrnevljem. Formal­ nim. u svojoj verziji teorije razmene. Sve sociološke teorije složno su tvrdile da struktura uslovljava ponašanje aktera. jer ju je on video kao biheviorističku psihologiju primenjenu na posebne situacije. Kada se nađu u eksperimentalnom kavezu. pod uticajem funkcionalizma (glava 4). veka. * Vidi fusnotu na str. U knjizi Elementarni oblici društvenog ponašanja. Ho­ mans je postavio sebi zadatak da formuliše propozicije koje će se usredsrediti na psihološki nivo. Kada golub jednom dobije nagradu jer je kljucnuo metu. Homans je svojom teorijom želeo da u sociologiju vrati dejstvenika i dejstvenost. Na primer. odnosno štetno za aktere. a da obrnuto nije moguće. One čine temelj teorije razmene. Takvo ponašanje može biti više ili manje korisno. psihološkim principom po kojem će ljudi najverovatnije po­ stupati tako da povećaju nagrade (korist).* ali takode je pokušao da razvije teoriju koja se usredsreduje na psihologiju.

Ali. srećom. Dzordž Kaspar Homans* Autobiografska skica Dugo sam poznavao profesora Talkota Parsonsa i blisko sam sarađivao s njim na odseku za društvene odnose. Frederik Skiner. Sociološki kru­ govi su ga smatrali vodećim teoretičarem. a da prava teorija mora da sadrži najmanje nekoliko propozicija (en­ gleski. koristio sam te propozicije . propositions). Teorija o ne­ koj pojavi predstavljala je objašnjenje te pojave. u skla­ du sa mojim prvobitnim zapažanjima. moraju biti primenjive na ljudska bića kao pripadnike vrste. a potkrepljivač je zrnevlje. Smatrao sam da ono što je on nazivao teorijama nisu teorije. godine). Oni su smatrali da je dobro i kada osobe same dela­ ju u okruženju i kada se nalaze u interakciji s drugim ljudima. Tako je go­ lub prošao kroz proces operantnog uslovljavanja: golub je naučio da kljucne metu. Svoj stav o tom problemu izložio sam u jednoj kraćoj knjizi pod nazivom Priroda društvene nauke (1967). Kada sam pročitao nekoliko knjiga o filozofiji nauke uverio sam se u ispravnost svog mišljenja. Objašnjenje se sastojalo u pokazivanju da jedna ili više propozicija manjeg stepena opštosti logički slede iz opštih propozicija koje su primenjive na ono što se različito nazivalo datim ili graničnim uslovima ili parametrima. nisam morao da ih smišljam. U dva izdanja moje knjige. 1974. jer je za to bio nagrađen. To su bile propozicije biheviorističke psihologije koje je izložio moj stari prijatelj. Takve propozicije su već postojale tako da. već samo koncep­ tualne sheme. i dopunjeno. Opšte pro­ pozicije morale bi da zadovolje samo jedan uslov: one. s drugima. Zatim sam se zapitao koje bih opšte propozicije mogao da upotrebim da bih objasnio empirijske propozicije koje sam izložio u knjizi Društvena grupa. kao i druge propozicije koje su mi privukle pažnju kada sam kasnije čitao radove iz te obla­ sti i eksperimentalne studije socijalne psihologije. Društveno ponašanje (prvo izdanje 1961.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 243 taj operant je potkrepljen. nije bilo dovoljno da teorija sadrži propozicije.

ljudska razmena je barem dvostrana. Pošto u takvoj vrsti ponašanja ne postoji uza­ jamnost. mogu se primeniti na društveno ponašanje dokle god smo spremni da uz­ memo u obzir složenost uzajamne motivacije. Homans se interesovao za ljude. Skiner se u pomenutom eksperimentu interesovao za golu­ bove. Zakoni individualnog ponašanja koje je formulisao Skiner dok je proučavao golubove.244 D20RD2 RlCER . Odnos koji golub ima sa psihologom sličan je odnosu koji ima s fizič­ kim okruženjem. Homans se ograničio na svakod­ nevnu društvenu interakciju. Po mojoj zamisli. ali ponašanje psihologa nije zaista motivisano golubovim kljucanjem. Homans je pri­ znao. Drugim recima. Homans preminuo je 1989. da je on verovao da bi sociologija izgrađena na njegovim principima mogla da objasni celokupno društveno ponašanje. godine. značajno je to što Homans tvrdi da nam nikakve nove pretpostavke nisu potrebne da bi se objasnilo društveno pona­ šanje nasuprot inidvidualnom. međutim. Da bi objasnio koja ga vrsta odnosa razmene zanima. u odgovarajućim uslovima. da će na kraju možda morati da ode dalje od Skinerovih principa. Homans je koristio primer dvoje kancelarijskih službenika. Skinerovi golubovi ne učestvuju u stvarnom odnosu razme­ ne sa psihologom.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI pokušavajući da objasnim kako. relativno dugotrajne društvene strukture mogu da nastanu i da se održavaju delanjem pojedinaca koji nisu ni nameravali da ih stvore. Međutim. Dok golub učestvuje u jednostranom odnosu razmene. U svom teorijskom radu. Ponašanje golu­ ba je motivisano zrnevljem (željom da ga dobije). Po pravilima kancelarije. Jasno je. dok je sociologe pozvao da proučavaju druš­ tveno ponašanje u kojem se aktivnosti dvoje ili više pojedinaca uzajamno nagrađuju ili kažnjavaju. svaki službenik svoj deo posla mora da obavlja samostalno. mada nevoljno. Homansa interesuje ponašanje u kojem pojedinci utiču jedni na druge." *Dž. Homans ga je definisao kao individualno ponašanje. Po Homansovom mišlje­ nju. K. to treba da bude središnji inte­ lektualni problem sociologije. Čini se da je Homans proučavanje takve vrste ponašanja prepu­ stio psiholozima. Ako mu je potrebna .

Tako dolazi do uza­ jamne motivacije: jedan službenik pruža potrebnu pomoć. Takođe ćemo pretpostaviti da će takvo savetovanje promaći nadređenom. ako SLUŽBENIK A to uradi. Slično tome. Pravila nalažu da se u takvoj situaciji on posavetuje sa svojim nadređenim. između njih se odvija rezmena . Na primer. veća je vero­ vatnoća da će SLUŽBENIK A zatražiti savet od drugih ako je u prošlosti već bio nagrađen korisnim savetom.pomoć u zamenu za priznanje. SLUŽBENICA B će U budućnosti biti mnogo voljnija da da savet. pogotovo ako je ona iskusnija i sposobnija od njega. Međutim. Homans formuliše nekoliko propozicija. Ali. što je više puta neki pojedinac dobio koristan savet u prošlosti. a drugi zauzvrat daje zahvalnost i priznanje. taj reciprotitet ne može da funkcioniše u nedogled. Osnovne propozicije Usredsređujući se na takvu vrstu situacija i zasnivajući svoje ideje na Skinerovim istraživanjima. veća je verovatnoća da će i u budućnosti delati na taj način. konačno. mora da se posavetuje sa nadređenim. Ponašanje koje je u skladu s pretpostavkom uspeha podrazumeva tri faze: delanje neke osobe. pojedinci . iako je u načelu tačno da povećana učestalost na­ građivanja vodi povećanoj učestalosti delanja. pretpo­ stavimo da jedan od službenika (SLUŽBENIK A) S vremena na vreme ima problem sa obavljanjem svog posla i da bi ga bolje i brže obavljao ako bi imao tuđu pomoć. nagrađujući rezultat i. Staviše. Homans je izdvojio više elemenata propozicije uspeha. Propozicija uspeha. pokazaće nadređenom svoju nesposobnost i tako mož­ da dovesti u pitanje svoju budućnost u organizaciji. ponavljanje istog delanja ili barem sličnog delanja. Sigurnije je da zatraži pomoć od svoje koleginice (SLUŽBENICE B). 1. a davače ga češće ako je u prošlosti za savet bila nagrađena priznanjem. Drugim recima. Prvo. on će češće tražiti savet u budućnosti. Sto je više puta neki akter nagrađi­ van za određeno delanje.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 245 pomoć. Posle odre­ đenog broja ponovljenih recipročnih razmena.

dok će neredovno nagrađivanje (kao. što je kraći vremenski period između ponašanja i nagrađivanja. Propozicija stimulusa. Redovno nagra­ đivanje uzrokuje dosadu i zasićenje. Konačno. Ako su uslovi pod kojima je uspeh postignut bili i suviše složeni. Obrnuto. jer akter može da peca samo pod određenim uslovima koji su se poka­ zali uspešnim u prošlosti. po Homansovom gledištu. u kockanju ili drugim igrama na sreću) najverovatnije izazvati ponavljanje ponašanja. bez obzira na stepen njene zamućenosti. tu je takođe važan proces diskriminacije. neuspeh u hvatanju ribe verovatno će dovesti do promene vrste pecanja (pecanje u slanoj vodi umesto u slatkoj vodi) ili čak zamene ribolova lovom. Međutim. Homans se interesovao za proces generalizacije. ili skup stimulusa. Uzmimo primer ribolova: jedan aspekt generalizacije je­ ste promena od pecanja u mutnoj bari do pecanja u bilo kojoj bari. Homans je ponudio jedan još realističniji primer kada je tvrdio da će ribari koji su uspeli da ulove ribu u mutnoj bari najverovatnije i u budućnosti loviti u mutnoj vodi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI će jednostavno prestati da se ponašaju na takav način. onda slični uslovi Generalizacija . Sledstveno.tendencija ponavljanja ponašanja u sličnim uslovima. recimo. veća je verovatnoća da će pojedinac po­ noviti isto ponašanje. a ne redovno. veća je verovatnoća da će se ponašanje ponoviti kada je nagrađivanje povremeno. Slič­ no tome. Diskriminacija — tendencija da se određeno ponašanje ponavlja samo pod posebnim uslovima koji su se pokazali uspešnim u prošlosti. to jest tendenciju ponavljanja ponašanja u sličnim uslovima. Ako je u prošlosti radnja neke osobe bila nagrađena kao rezultat odgovora na poseban stimulus. oni će u sličnim situacijama u bu­ dućnosti verovatno postupati slično. što je period između po­ našanja i nagrade duži manja je verovatnoća da će se po­ našanje ponoviti. ako su u prošlosti službenici ustanovili da davanje i primanje saveta donosi nagradu. Drugo. 2. onda će ta osoba verovatnije ponoviti tu radnju (ili neku sličnu) kada se pojave stimulusi koji su slični onima iz prošlosti.246 D20RDŽ RlCER . .

Na ovoj tački rasprave. Kažnjavanja su radnje kojima akteri pripisuju negativne vrednosti. . Ako se presudan stimulus javio znatno ranije nego što se na njega može javiti odgovarajuće ponašanje. Kažnjavanja — radnje kojima akteri pripisuju negativne vrednosti. Ako pomenuti službenici smattaju da su nagrade koje jedan drugom nude vredne. ali njihove zalihe su često ograničene. 3.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 247 možda neće generisati isto ponašanje. velike su šanse da im omrznete vino. Bolje je jednostavno ne na­ graditi neželjeno ponašanje (bes. neki ljudi uživaju u čaši vina posle ručka. recimo). što je kazna oštrija. barem dok se situacija ne ispravi ponavljanjem grešaka. to je manja verovatnoća da će akter manifestovati neželjeno ponašanje. U stvari. Ali ako ih poslužite čašom vina rano ujutru. akter može reagovati i na nevažne sti­ muluse. Recimo. to je manja verovatnoća da će akter manifestovati neželjeno ponašanje. Na sve to utiče akterova pripravnost i usredsređenost na stimulus. pogotovo ako oni za njega imaju veliku vrednost. Homans je smatrao da je kažnjavanje neefikasno sredstvo podsticanja ljudi da promene svoje ponašanje. po­ većanje nagrada verovatno će izazvati željeno ponašanje. što je ka­ zna oštrija. Nagrade su radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti. Sve to zbog toga što uživanje u vinu zahteva ispunjenje određenih uslova. onda on možda neće stimulisati to ponašanje. Sto posledice neke radnje imaju veću vrednost za aktere. Propozicija vrednosti. odmah posle buđenja.) Akter može da postane preosetljiv na stimuluse. Na­ grade su očigledno poželjnije. veća je ve­ rovatnoća da će se ponašati na željeni način nego onda kada nagrade nisu vredne. Homans je jasno naznačio da njegova teorija Nagrade . Ho­ mans uvodi koncepte nagrade i kažnjavanja. na taj način će takvo ponašanje na kraju prestati da se ispoljava. (Neophodno je da ste najpre dobro ručali. jer ljudu mogu reagovati na neželjen način. veća je verovatnoća da će oni izvoditi tu radnju.radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti. povećanje na­ grada verovatno će izazvati željeno ponašanje.

Vaš prvi tanjir biće napunjen hranom. a vi ćete s uživanjem jesti.248 DŽORDZ RICER . Sto su više puta u bli­ skoj prošlosti primali određenu nagradu za neku radnju. Trošak . ako preterate. što više jedete. Trošak bilo kakvog ponašanja se definiše kao propuštena nagrada. 4. U ovom slučaju presudan činilac je vreme. recimo. Profit . To otuda što zadovoljstvo (korist) koje osećate prilikom jela marginalno opada: samo prvi zalogaji nose zadovoljstvo. akteri će u budućnosti manje vtednovati tu vrstu nagrada. Propozicija deprivacija-zadovoljenje. Svaki sledeći napunjen tanjir će vam. do četvrtog tanjita prasećeg pečenja ili kola­ ča. nagrade mogu biti i materijalne (novac) i altruističke (pomaganje drugima). hrana na kraju smučila. Zamislimo da odete na slavu (gde se po pravilu uvek do­ bro i obilno jede.] Isto je i u primeru dva službenika: što se više međusobno nagrađuju za davanje i primanje saveta. Nagrada je propuštena zbog toga što nije urađeno nešto što je moglo da se uradi. ne samo da nećete uživati. mogli biste podjednako da uživate u sva četiri tanjira prasetine. ako se određena vrsta nagrada rasporedi na duži vremenski period manja je verovatnoća da će se ljudi njima zasititi. međutim. Slično je i s hranom: kada biste ukupnu količinu hrane koju ste na slavi pojeli za pola sata. . Kada sti­ gnete. pružati sve manje zadovoljstva.u društvenoj razmeni.nagrada koja je propuštena zbog toga što nije urađeno nešto što je moglo da se uradi. To je Homansa navelo da preformuliše propoziciju deprivacija-zadovolje­ nje: što je veći profit od određenog delanja. Homans je ovde definisao druga dva ključna koncepta za svoju teoriju: trošak i profit. to manje uživate. da bi vam se.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN. već više uopšte nećete moći da jedete. nije prosto hedonistička. to će nagrade imati manju vred­ nost za oboje. Profit u društvenoj razmeni nastaje onda kada broj nagra­ da (ili njihova vrednost) nadmaši troškove. rasporedelili na neko­ liko dana. to je veća vero­ vatnoća da će se i u budućnosti to delanje ponoviti. profit nastaje onda kada broj nagrada (ili nji­ hova vrednost) nadmaši troškove.

Ova propozicija ima dva aspekta. pogotovo ako je veća nego što su se nadali. verovatno će razljutiti oboje. Ekonomskim jezikom rečeno. Pravi biheviorista ne bi trebalo da se bavi takvim stanjima svesti. Dok bira između više ponuđe­ nih opcija. Frustracija se takode može odnositi i na celokupne spoljašnje događaje. kao rezultat toga. po njegovoj proceni. Iznenađeni smo što u Homansovom radu nalazimo koncepte frustracije i ljutnje. 6. jer se čini da se oni odnose na mentalna stanja. akteri će biti zadovoljni. druga propozicija (5B) bavi se pozitivnijim emocijama. Njena sadržina je sledeća: kada pri­ me očekivanu nagradu. oni se ljute i veća je verovatnoća da će se ponašati agresivno i više vrednovati rezultate postignute takvim ponašanjem. Propozicija 5A: Kada akteri ne dobiju očeki­ vanu nagradu ili budu neočekivano kažnjeni. propo­ zicija racionalnosti jasno pokazuje uticaj teorije racional­ nog izbora na Homansa. već i onima van kancelarije. vidljive ne samo SLUŽBE­ NIKU A. donosi veće nagtade i koje ima veće izglede da bude nagrađeno. Iako su se ra­ nije propozicije snažno oslanjale na biheviorizam. Homans je otišao još dalje. Či­ njenica da SLUŽBENIK A nije dobio savet koji je očekivao. veća je verovatnoća da će se ponašati na odobravajući način. a posledice tog ponašanja imaće sve veću vrednost za njih. Propozicija agresija-odobravanje. Kada SLUŽBENIK A dobije savet koji je očekivao.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 249 5. odnosno davati savete. Propozicija racionalnosti. u datom trenutku. tvrdeći da frustracija izazvana takvim očekivanjima ne mora da se odnosi samo na unu­ trašnja stanja. Za razliku od prve propozicije koja se odnosi samo na negativne emocije. akteri koji delaju u skladu sa propozicijom racionalnosti . a SLUŽ­ BENICA B priznanje koje je očekivala. akter će se opredeliti za ono delanje koje. Vratimo se ponovo na primer kancelarijskih službenika. a SLUŽBENICA B nije dobila priznanje koje je očekivala. oboje će biti zado­ voljni i veća je verovatnoća da će i u budućnosti tražiti.

Najnepoželjnije su one nagra­ de koje nisu preterano vredne. Propozicija racionalnosti nam govori da se ljudi odlučuju za neko delanje u zavisnosti od toga da li procenjuju da će to delanje privesti kraju na uspešan način. procena verovatnoće uspeha često je stvar lične percepcije aktera. stimulusa i vrednosti. Prema tome. Cime je ova procena određena? Homans je smatrao da procena da li su šanse za uspeh velike ili male zavisi od ranijih uspeha i sličnosti trenutne situacije s ranijim uspešnim situacijama. Korisnost . Homans je propoziciju racionalnosti doveo u vezu s propo­ zicijama uspeha. ako je moja životna filozofija da svako može da se smuva i da svako ima šanse ako se dovoljno potrudi. propozicija racionalnosti nam ne govori zašto neki akter više vrednuje jednu nagradu od druge. ima­ te istoriju uspešnih udvaranja koja bi vam omogućila racionalnu procenu da i u ovom slučaju imate šanse. Dakle. (Na konceptu koristi ute­ meljena je teorija racionalnog izbora s kojom se srećemo u narednom odeljku. Ne želim da prilazim devojci ako procenjujem da nemam nikakve šanse. onda me ništa neće sprečiti da pokušam. male su šanse da se zaista nađete na tom položaju.akterove preferencije ili vrednosti. . Međutim. ljudi istražuju i prave procene o različitim alter­ nativnim pravcima delanja koji im stoje na raspolaganju. Oni upoređuju količinu nagrada koje svako delanje nosi sa sobom.) U osnovi. a istovremeno su teško dostižne. Najpoželjnije nagrade su one koje su istovreme­ no i veoma vredne i lako dostižne. pored samopouzdanja. postoji međuodnos vrednosti nagrade i verovatnoće da se ona dobije. S druge strane. Mesečna plata od 10. da biste počeli da se udvarate devojci. Visoke nagrade gube vrednost ako akteri smatraju da je mala verovatnoća da će ih dobiti. Takode. Međutim. Međutim. potrebno je da.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI maksimizuju svoju korisnost.000 evra na mestu direktora banke jeste primamljiva nagrada. ali ako imate završenu samo srednju ekonomsku školu. manje vrednim nagradama porašće vrednost ako akter smatra da su mu dostižne. oni procenjuju i to kolika je verovatnoća da će zaista do­ biti nagrade. Homans je na taj način povezao princip racionalnosti sa svojim više biheviorističkim propozicijama. odgovor na to pitanje daje nam propozicija vrednosti.250 D20RDŽ RlCER .

godine objavio veo­ koja je takode zasnovana na teoriji racionalnog izbora. ma važnu i uticajnu knjigu pod nazivom Osnove društvene teorije. Sma­ trao je da se velike društvene strukture mogu razumeti tek ako razumemo elementarno društveno ponašanje. teorija racionalnog izbora postala je jed­ na od popularnijih teorija u savremenoj sociologiji. Homansova teorija nije bila u sta­ nju da objasni mentalna stanja i velike društvene strukture. teorija racional­ nog izbora dugo vremena je bila skrajnuta sa mejnstrima socio­ loške teorije.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 251 Naposletku. Međutim. u Homansovoj teoriji akteri su racionalni i usmereni na profit. TEORIJA RACIONALNOG IZBORA Iako je uticala na razvoj teorije razmene. kada je u pitanju proučavanje svesti. Homans je priznao da postoji potreba za mnogo razvijenijom psihologijom. Homans je ostao biheviorista koji je odlučno radio na nivou individualnog ponašanja. on je 1990. Iako je utemeljena na čitavom nizu različitih modela. godine Kolman je postao predsednik Američkog sociološ£og udruženja i iskoristio tu poziciju da unapredi i raširi uticaj reorije racionalnog izbora. posvetivši ga širenju uticaja radova koji su bili pisani iz perspektive teorije racionalnog izbora. 1992. Osim toga. Kolmana. Tvrdio je da su procesi razmene identični na pojedinačnom i na društvenom ni­ vou. Konačno. moguće je saku­ piti deliće onoga što se može opisati kao osnovni model teorije racionalnog izbora. Zahvaljujući uglavnom naporima jednog čoveka. Uprkos takvim slabostima. Džejmsa S. Kolman je 1989. Na primer. godine osnovao časopis Rationality and Society. . Model u najosnovnijim crtama Osnovni principi teorije racionalnog izbora izvedeni su iz neoklasične ekonomije (utilitarističke teorije i teorije igara). iako se slagao s tim da su na društvenom nivou načini na koji se fundamentalni procesi spajaju da bi formirali šire feno­ mene. daleko složeniji.

ostvarenje ciljeva može biti relativno lako. Prim. on se često pogrešno prevodi kao oportunitetni trošak. akter mora da vodi računa o troškovima koji nastaju prilikom propuštanja ostvarenja nekog drugog atraktivnog cilja. Akteri su svrhoviti. trošak propušte­ ne prilike za 30 računara biće jedan automobil (privreda se odriče jednog automobila da bi proizvela 30 računara). Teori­ ja racionalnog izbora smatra da pojedinci teže da uvećaju ličnu korist. Zamislimo privredu koja može da proizvede ili 30 računara ili jedan automobil. Drugim reci­ ma. odnosno ci­ ljeve čije ostvarenje mu donosi korist). Trošak propuštene prilike . Za one koji imaju mnogo resursa. Međutim. a da su ti ciljevi saglasni s akterovom hijerarhijom preferencija. Važno je to da pojedinci delaju da bi ostvarili svoje ciljeve. Ako su na tržištu automobili na ceni a računari slabo Oskudnost resursa . za one koji ih imaju malo (ili ih uopšte nemaju).trošak koji nastaje time što se akter odrekao dru­ gog najprivlačnijeg cilja i usredsredio se na ostvarenje prvog najprivlačnijeg cilja.) Kada pokušava da ostvari neki cilj. Tako bi teorija racionanog izbora tvrdila kako žene biraju muževe (i obratno) na isti način na koji biraju profesiju ili to gde će uložiti novac. a određene postupke preduzimaju samo ako marginalna korist prevazilazi marginalne troškove. Iako teorija tacionalnog izbora započinje svrhom i inten­ cijom aktera. Pojedinci takvu logiku razmišljanja primenjuju na sve aspekte života.nedovoljna količina sredstava koja vas sprečava da ostva­ rite željeni cilj.252 DžORDŽ RlCER . akteri imaju ciljeve ka kojima su usmerena njihova delanja. (Taj koncept sociolozi preuzimaju od ekonomista. U srpskom jeziku. Teoriju racionalnog izbora ne interesuje šta je sadržaj tih preferencija niti odakle one potiču. Ako se cela privreda usredsredi na proizvodnju računara. ali i različite pristupe drugim resursima. Prvi je oskudnost resursa. S oskudnošću resursa povezan je koncept troška propušte­ ne prilike. Trošak propušte­ ne prilike bitan je tek onda kada ustanovimo da li je on znatan ili zanemarljiv. ona mora da uzme u obzir najmanje dva važna ograničenja delanja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Teorija racionalnog izbora kao osnovnu jedinicu analize uzi­ ma aktere. ostvarenje ciljeva može biti teško ili čak nemoguće. Akteri imaju ra­ zličite resurse. Akter takode ima preferencije (vrednosti kojima teži. to jest intencionalni. prev. .

Takode. jer ograničavaju njihovu racionalnost. Nekada se smatralo da akteri imaju savršenu ili barem dovoljnu informaciju koja im omogućuje da donose svrhovite odluke i prave racionalne izbore između nekoliko alternativnih tokova delanja koji su im na raspolaganju. postoje norme koje kažu da se ljubav ne kupuje novcem. Racionalno delanje omogućuje kalkulaciju po kojoj je ljubav moguće kupiti novcem. Drugim reci­ ma. Međutim. kao rezultat toga. moraš da uradiš B". Druga je značaj informacije u donošenju racionalne odluke. bolje bi bilo da ste proizveli jedan automobil. taj cilj podrazumeva procenu šansi za postizanje primarnog.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 253 traženi. normativno delanje nema nuž­ no takav oblik. šanse za ostvarenje tog cilja slabe. Akter može izabrati da ne ostvari najvredniji cilj ako su njego­ vi resursi zanemarljivi. odnosno ako su. radna organzacija itd. sve više se prihvata stanovište da su kvantitet i kvalitet dostupnih informa­ cija promenljivi. Prva je mehanizam agregacije pomoću koga se čitav niz individualnih radnji kombinuju da bi oblikovale druš­ tveni ishod. Najjednostavnije norme glase: „Učini A" ili „Ne smeš da učiniš B". Ovako ste propustili alternativni cilj na kome ste mogli da zaradite više. i drugog najpoželjnijeg cilja. Međutim. Drugi izvor ograničenja delanja pojedinaca jesu društvene ustanove (škola. Takva ogra­ ničenja pojavljuju se tokom životnog veka i ispoljavaju se u nor­ mama koje vladaju u tim ustanovama. Međutim. a da ta promenljivost ozbiljno utiče na akterov izbor.). Ta institucional­ na ograničenja omogućuju pozitivne i negativne sankcije čija je svrha da određene vrste delanja podstiču. jer smatrate da vam on pruža najbolje obrazovanje i da se njegova . Mogu se navesti još dve ideje koje čine osnovu teotije raci­ onalnog izbora. Racionalno delanje se uvek bavi ishodima. Akteri pokušavaju da maksimalizuju (uvećaju) svoju korist. Pretpostavimo da ste odlučili da upišete fakultet A. akter može odustati od cilja ako uvidi da će pokušaj da ostvari taj cilj dovesti u pitanje njegove šanse da ostvari svoj sledeći najvredniji cilj. Sve te ustanove i norme imaju svrhu da akterima ograniče izbor. Ono ima formulu: „Ako želiš da postigneš A. onda je vaš trošak propuštene prilike veliki. Takve norme pone­ kad imaju uticaja na racionalne aktere. a time i ishod njihovog delanja. porodica. a druge obeshrabruju. a ne 30 računara.

po­ nekad nameravanih. Da ste za sve to znali pre dve godine (tj. Međutim. Kolman objašnjava da je teoriju racionalnog izbora prihvatio ne samo zbog toga što smatra da ona ima veliku eksplanatornu snagu. Kolmanu je bila . Na primer.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM diploma najviše vrednuje na tržištu radne snage. nakon godinu dana studiranja zaključujete kako osoblje tog fakulteta i nije baš na visini zadatka. da bi kasnije smatrao da su one takode posledice delanja. N a primer. ispostavlja se da sve to što ne možete da prona­ đete na fakultetu A. Osim iz tih akademskih razloga. ali od koga ste odustali. ponekad nenameravanih. pozna­ te su studije o zdravstvenoj politici prevencije side koje su rađene iz perspektive teorije racionalnog izbora. a ne fakultet A. U uvodnom komentaru za prvi broj časopisa Rationality and Society. već i zbog toga što smatra da je to jedina teo­ rija koja je sposobna da proizvede jedan integrativniji sociološki pristup (o integrativnim teorijama biće više reči u glavi 7). Po njegovom mišljenju. a nakon dve godine saznajete kako s di­ plomom tog fakulteta imate vrlo malo šanse da nađete zaposlenje u struci. Dzejms Kolman Biografska skica Gledajući iz perspektive 1990-ih godina. možete pronaći na fakultetu B.vi biste upisali fakultet B. Takode. o kome ste pre dve godine razmišljali. verujući da je izbor fakulteta A prava stvar. vaša odluka bi verovatno bila drugačija . Kolman je smatrao da se njegov pristup makronivou promenio. Kolman je u pogledu svoga rada na društvenoj simulaciji igara kojom se bavio na Univerzitetu Džons Hopkins tokom 1960-ih godina.254 DŽORDŽ RlCER . da ste imali savršenu informaciju). rekao da ga je ta vežba navela da promeni svoju teorijsku ori­ jentaciju. Najpre je smatrao da osobine sistema nisu samo de­ terminante delanja (poput Dirkemove studije o samoubistvu). Kolman je teoriju racionalnog izbora prihvatio jer je smatrao da ona može imati praktičnu primenu za društvo koje se svakodnevno menja. teorija racionalnog izbora sposobna je da obezbedi mikroosnovu za objašnjenje fenomena na makronivou.

Kada to uradite. svrhovitom delanju. Sve što je potrebno je da prihvatite dve pretpostavke. već upotreba vrste analize koja omoguću­ je da se pomerate između nivoa individualnog delanja i nivoa funkcionisanja sistema. Kolman smatra da su ti unutrašnji činioci u društvenim sistemima pojedinci. Drugi razlog zbog kojeg Kolman favorizuje nivo pojedinca jeste taj što se na tom nivou obično vrše intervencije koje dovode do druš­ tvenih promena. Od ključne važnosti za Kolmanovu teorijsku .SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 255 neophodna teorija delanja i on je iza­ brao. politici koju vodi vlada". da se pojedinci ponašaju racionalno. Najteži za­ datak sociologije je razvoj teorije koja će se pomeriti sa mikronivoa delanja na makronivo normi društvenih vrednosti. O teori­ ji on kaže ovo: „Jedan od kritetijuma za ptocenjivanje rada u društvenoj teoriji jeste njen potencijal da bude od koristi jav­ noj politici. drugo. ekonom­ ska analiza je sposobna da uspostavi vezu između makronivoa funkcionisanja sistema i mikronivoa i pojedinačnog delanja". On se opredelio za pojedince iz nekoliko razloga. ali da takvi makrofenomeni moraju da se objasne unutrašnjim činiocima. Osnovi društvene teorije Kolman tvrdi da sociologija treba da se bavi društvenim sistemima. distribucije statusa i društvenih sukoba". Još jedan aspekt Kolmanove vizije sociologije. Taj interes objašnjava zašto je Kolman pokušao da osnove svoje teorije izvuče iz ekonomije: „Ono što razdvaja ekonomiju od drugih društvenih nauka nije njena upotreba racionalnog izbora. Prvo. sastoji se u tome da ona može biti primenjena na javnu politiku. ako vam se više sviđa. Prvo. a onda se sabiraju (vrši se agregacija) da bi se došlo do nivoa sistema. svi podaci se obično najpre prikupljaju na nivou pojedinaca. u skladu s nje­ govim ranim radovima o školskom obrazovanju. Idealno gledano. kao i najveći broj ekonomista „takvu najjednostavniju osnovu koja svoje utemeljenje ima u racionalnom ili. da je tržište savršeno i da na njemu postoji puna komunikacija.

Uzimajući u obzir svoju usmerenost na pojedinca. Međutim. ali da ti činioci ne moraju nužno biti pojedinci i njihovi po­ stupci i orijentacije. iako smatra da je nje­ gova teorija specifična varijanta te orijentacije. Drugim recima. racionalni akter je akter koji se opredeljuje za ono delanje koje maksimalizuje njegovu korist. međuzavisni akteri. Resursi su stvari nad kojima akteri imaju kontrolu i za koje su zainteresovani. Osnovna ideja Kolmanove teorije jeste da pojedinci žele da ostvare svoje ciljeve na jedan svrhovit način. Iz toga se jasno vidi nje­ gova usmerenost na racionalan izbor. a onda. kao i stanovište da se u analizi sistema treba usredsrediti na unutrašnje činioce. Kolman detaljno analizira kako njihova interakcija vodi do sistemskog nivoa. kao rezultat toga. Kolman smatra da na mikronivou mogu da se analiziraju i neki drugi fenomeni. formi­ raju društveni sistem. a da ekonomi­ ja u tome može da pomogne.256 D ž O R D Z RlCER . Kolman priznaje da je metodološki individualista. od kojih svaki pokušava da unapredi i zadovolji svoj interes. To je utemeljeno u činjenici da akteri imaju resurse. već da ona mora da utiče na društvo kroz takve vrste intervencija. odnosno zadovoljava njegove po­ trebe i želje. a da su za te resurse zainteresovani drugi. Ona je specifična u tom smislu što prihvata koncept nastajanja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN perspektivu jeste ideja da društvena teorija nije samo jedna akademska vežba. i da su i ciljevi i delanje za ostvarivanje tih ciljeva uobličeni preferencijama tih pojedinaca (tj. a ne samo pojedinci i pojedinačno delanje. među njima nastaje struktura. njihovim vrednostima). Kolman tvrdi da bi za jednu razvijeniju teorijsku perspektivu bilo neophodno da se preciznije konceptualizuje racionalni akter. Akteri preduzimaju radnje koje uključuju druge aktere. . Prema ekonomskom shvatanju. Uzimajući u obzir ta dva elementa. Dva ključna elementa Kolmanove teorije jesu akteri i resur­ si.

do­ godilo u veoma popularnoj televizijskoj seriji „24 časa". septembra. Oni su jednostavno bili samo još jedna grupa imigranata koja se već integrisala ili je bila u pro­ cesu integracije u američko drušvo. sep­ tembra 2001. za koje se često pogrešno misli da su muslimani. postoji sve veća i očiglednija tendencija da stigmatizuju muslimane. ako ne i isključivo. Neki muslimani uspeli su da odbace stigmu zbog toga što ih njihov fizički izgled. koju su planirali i počinili uglavnom. To se. promenila je položaj muslimana u američkom društvu. u SAD je bilo relativno malo neprija­ teljstva prema muslimanima.bile su daleko češće stigmatizovane. akcenat i način odevanja nije isti kao kod najvećeg broja Amerikana­ ca. koja je u trećoj sezoni (u Americi prikazivana 2004/2005. septembar 2001. 11. recimo.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 257 Primene socioloških koncepata na savremeno društvo 11. takode stigmatizovani. Kod velikog broja Amerikanaca. Druge grupe — uglavnom crnci i meksički imigranti (pogotovo oni nelegalni) . Muslimani su uglavnom izbegli taj proces. čiji izgled. Stigmatizacija muslimana bila je toliko očigledna da je u seriji pre prikazivanja moralo da bude ispisano upozorenje u kome . Zbog svega toga su i drugi ljudi. užasna tragedija od 11. nalaze se pod velikim stresom i svakodnevno se suočavaju sa stigmom koja ih diskredituje (diskreditovana stigma). godine. akcenat i način odevanja čini sličnijim ostalim Amerikancima (diskreditujuća stigma).godine) prikazala grupu okrutnih muslimana (od kojih je jedan bio spreman da pristane na ubistvo sopstvenog sina i žene) koji su nameravali da ubiju građane SAD i unište čitave SAD tako što bi izazvali topljenje nuklearnih reaktora duž cele zemlje. Međutim. muslimani iz organi­ zacije koju vodi Osama Bin Laden i Al-Kaida. Jedan pokazatelj sve veće stigmatizacije muslimana jeste sve veća tendencija da se u filmovima i u televizijskim serijama muslimani prikazuju kao nitkovi i teroristi. Drugi muslimani. kako one koji žive u SAD. godine i stigmatizacija muslimana Pre napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon. tako i one koji žive u drugim delovima sveta.

pogotovo interakci­ jom i simbolima koji predstavljaju njen sastavni deo. imaju jedinstvenu sposobnost da koriste simbole. malo su doprineli umanjivanju stigmati­ zacije muslimana kako u seriji. Iako veruje u teoriju racionalnog izbora. međutim. dva prodavca u radnji. Kolman ne misli da ta teorija može da ponudi odgovore na sva teorijska i praktič­ na pitanja (barem ne još uvek). Bez obzira na to da li se ljudi u stvarnom životu ponašaju racionalno ili ne.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOR£N se demantuje da je serija uperena protiv muslimana. ii. već su takode sposobni da ih modifikuju kroz interpretativni proces.258 D20RD2 RlCER . Kifer Saderland. a ta značenja proizilaze iz intetakcije s drugim ljudima. očigledno muslimani. ali veruje da to za teoriju nema veliku važnost. Sažetak 1. Ali je jasno da on veruje da ona može da se kreće ka tom cilju. . Takvi demantiji. Ljudi delaju prema stvarima na osnovu značenja koje te stvari imaju za njih. kao i druge teorije koje pominjemo u ovoj glavi. U jednoj epizodi. bavi se svakodnevnim životom. Simbolički interakcionizam. tvrdi da namera serije nije stigmatizacija muslimana i da su mnogi muslimani dobri Amerikanci. tako i u američkom društvu. Oni su uzeli oružje i pokušali da se suprotsta­ ve privatnoj vojsci koju je organizovao okrutni negativac. U jednom trenutku emitovan je poseban spot u kojem zvezda serije. za razliku od životinja. Ljudi ne internalizuju samo značenja koja nauče kroz druš­ tvenu interakciju. Kolman priznaje da se ljudi u stvarnom svetu ne ponašaju uvek racionalno. iii. 2. On se nada da će dalji razvoj teo­ rije racionalnog izbora vremenom svesti na minimum broj pro­ blema s kojima ta teorija danas ne može da izađe na kraj. u teoriji bi mogle da se iskonstruišu iste teoretske predikcije. Ljudi. prikazani su kao saradnici Džeka Bauera (specijanog agenta kojeg u seriji glumi Kifer Saderland). Simbolički interakcionizam definišemo skupom fundamentalnih pretpostavki: i.

Ljudi su sposobni da reflektuju o samima sebi i onome što rade. Ljudi postaju humani kroz proces društvene interakcije. unutar porodice i osnovne škole. Diskreditovana stigma nastaje kada akter pretpostavlja da su ra­ zlike između njega i „normalne" osobe poznate ili uočljive člano­ vima publike. i. 9. . procedure i razmatranja. sopstvo predstavlja proizvod dramske interakcije između aktera i publike. 5. kao i metode koje koriste da bi prevazišli te probleme. '0. vi. 3. 12. kao i načina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje. Gledano iz dramaturške perspektive. 6. po­ gotovo u ranim godinama svoga života. S. Stigma znači procep između virtuelnog društvenog identiteta (onoga što bi pojedinac trebalo da bude) i stvarnog društvenog identiteta (onoga što pojedinac zaista jeste). Pozornica predstavlja deo nastupa koji uglavnom funkcioniše na jedan utvrđen i uopšten način. Distanca od uloge je koncept koji se bavi stepenom u kome se pojedinci odvajaju od uloga koje igraju. vii. Dramaturgija Ervinga Gofmana vidi društveni život kao niz dram­ skih nastupa sličnih onima koje gledamo u pozorištu. u svlačionici se dešava či­ tav niz neformalnih radnji. Društvo se sastoji od ljudi koji predstavljaju deo društvene interakcije. Etnometodologija predstavlja analizu ponašanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. definišući situaciju za one koji posmatraju nastup. dok diskreditujuća stigma nastaje kada razlike nisu ni poznate ni uočljive članovima publike. v. Ljudi uvek imaju cilj koji žele da ostvare kada se nadu u bilo kojoj situaciji. 4. Etnometodolozi se bave objašnjenjima i objašnjavajućim praksama. sposobni da oblikuju svoje dela­ nje i interakciju.S A V R E M E N E TEORIJE S V A K O D N E V N O G ŽIVOTA 259 iv. Upravljanje utiscima obuhvata tehnike koje akteri koriste da odr­ že određene utiske uprkos problemima s kojima se susreću. Svlačionica je mesto gde akteri mogu da se ponašaju onako kako se nikada ne bi ponašali na pozornici. koji im pomažu da steknu razumevanje takvih situacija. kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. pa su. shodno tome.

Suština Homansove teorije razmene utemeljena je u sledećim principima: i. Teorija razmene Džordža Homansa utemeljena je prvenstveno na biheviorističkim principima. veća je verovatnoća da će i u budućnosti delati na taj način. donosi veće nagrade i koje ima veće izglede da bude nagrađeno. Sto više puta pojedinca nagradite za određeno delanje. Kada akteri ne dobiju očekivanu nagradu ili budu neočeki­ vano kažnjeni. 16. odnosno ciljeve koje žele da postignu). Teoriju racionalnog izbo­ ra ne interesuje kakve su te preferencije ili šta su njihovi izvori. veća je verovatnoća da će se ponašati na odobravajući način. to je verovatnije da će oni ponoviti tu radnju. Ako je u prošlosti delanje pojedinca nagrađeno kao rezultat reakcije na neki poseban stimulus ili skup stimulusa. Što su više puta u nedavnoj prošlosti ljudi dobijali neku po­ sebnu nagradu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN 13. akteri će biti zadovoljni. pogotovo ako je veća nego što što su se nadali. 14. Akteri takođe imaju preferencije (vrednosti koje žele da realizuju. to će ta nagrada u budućnosti imati manju vrednost za njih. drugim recima. akter će se opredeliti za ono delanje koje. iii. v. Kada prime očekivanu nagradu. 17. Zato je veća verovatnoća da će se ponašati agresivno i više vrednovati rezultate postignute takvim ponašanjem. Eksperimenti prekida namerno narušavaju društvenu realnost kako bi bacili svetio na metode kojima ljudi konsttuišu društve­ nu realnost. ii. kao rezultat toga. akteri imaju ciljeve i prema njima usmeravaju svoje delanje.260 DžORDŽ RlCER . . oni se ljute. 15. Akteri su svrhoviti i intencionalni. po njegovoj proceni. a posledice tog ponašanja imaće sve veću vrednost za njih. onda će pojedinac najverovatnije ponoviti isto delanje kada se pojave isti stimulusi kao u prošlosti. vii. Sto više pojedinci smatraju da su rezultati njihovog delanja vredni. u datom tre­ nutku. odnosno sa hije­ rarhijom svojih preferencija. Kada bira između više ponuđenih opcija. vi. O d važnosti je samo činjenica da svaki pojedinac pokušava da svoje delanje usaglasi sa sistemom svojih ciljeva. 18. Teorija racionalnog izbora za osnovnu metodološku jedinicu ana­ lize uzima pojedince. iv.

(1991). . Novi Sad: Prometej. Berger. Stigma. Piter. Sociologijska teorija: što je pošlo krivo? Zagteb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. P. (2008). L. Dušan (2006). Sociologije svakodnevnog života. Sociološka imaginacija. Društvo rizika. Zagreb: Naprijed. Gofrnan. Osim toga. nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Erving (2009). i Keiner H . Erving (2000). Berger. Novi Sad: Mediterran Publishing. Desekularizacija sveta: oživljavanje religije i svetska politika. Sociološka imaginacija. Socijalni konstruktivizam. Berger. Vujović. Mils. Promene. Konstrukcija društvene realnosti u sociologi­ ji. Ivana [uredila] (1998). Sesil Rajt (1998). Sociologija u novom ključu. Gofrnan. Spasić. Beograd: Savremena škola. Ivana (2004). Nicos (2000). kao i ograničenja koja na­ meću društvene ustanove. Literatura za dalje čitanje Ber. Beograd: Zepter. Mouzelis. Sreten [urednik] (2008). P. Beo­ grad: Geopoetika. T. Beograd: Plato. Marinković. Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Interpretativna sociologija. i Luckmann. teorija racionalnog izbora uzima u obzir oskudnost resursa i troškove propuštene prilike. (1992).SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 261 19. Sesil Rajt (1964). Novi Sad: Mediterran Publishing. Beograd: Za­ vod za udžbenike i nastavna sredstva. Mils. Kako se predstavljati u stvarnom životu. Vivijen (2001). Socijalna konstrukcija zbilje. Spasić. Niš: Gradi­ na.

.

Ričard Emerson pokušao je da uobliči jednu integrisaniju verziju te teorije. Mikroteorije su bacile novo svetio na druš­ tvene odnose. godine objavio dva eseja na ovu temu. U ovoj glavi izložićemo takve teorijske pokušaje. mikro i makro. a da istovremeno izbegne neke probleme koji se pojavljuju . te da se društveno ponašanje pokuša objasniti jednim sveobuhvatnim pristupom. Tri su osnovna pokretačka faktora te nove teo­ rije. jer su pokazale da se društveni odnosi ne mogu objasniti isključivo razumevanjem društvenih struktura.GLAVA 7 SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE Jedna integrisanija teorija razmene Teorija strukturacije Kultura i dejstvenost Habitus i polje Sažetak Literatura za dalje čitanje U glavama 4 i 5 bavili smo se savremenim teorijama o druš­ tvenim strukturama i ustanovama (makronivo). Drugo. on je smatrao da može da iskoristi biheviorizam (operantnu psihologiju) kao osnovu za svoju teoriju raz­ mene. Emersonu je bilo •asno da u perspektivi teorije razmene središnju ulogu zauzima concept moći. sjedine (integrišu). Počet­ kom 1970-ih godina javila se težnja da se ova dva nivoa analize. za Emersona teorija razmene predstavljala je jedan širi okvir koji je želeo da upotrebi da bi mogao da proširi svoje rani:e interesovanje za koncepte moći i zavisnosti. JEDNA INTEGRISANIJA TEORIJA RAZMENE Dok je Džordž Homans nastojao da stvori mikroredukcionističku teoriju razmene. Oba su izvršila snažan uticaj na razvoj teorije razmene. On je 1972. Prvo. dok smo se u glavi 6 bavili društvenim odnosima karakterističnim za svakodnevicu (mikronivo).

Emerson kao polaznu tačku svoje teorije uzima biheviorističke principe. Naime. dok se u drugom okrenuo makronivou.264 D Ž O R D Z RiCER .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI kod Homansa. Emerson se bavio psihološkim (mikro) osnovama društvene raz­ mene. Rezultat tog međudejstva biće sve veći broj takvih situacija. tako i makrofenomene. tako što bi analizirao društvene odnose i društvene mreže i koristio ih kao osnovu koja bi se mogla upotrebiti kako za mikroanalize. U svoja dva eseja. naročito od nagrada koje pojedinci razmenjuju (dobijaju i daju) u društvenom međudejstvu (interakciji). objavljena 1972. koristio principe operantne psihologije da bi razvio teoriju druš­ tvene strukture. (2) kada se ljudi zasite nagrada koje su dobili iz određene vrste situacija. u Emersonovom teorijskom sistemu akteri mogu da budu i pojedinci i veće korporativne strukture (iako strukture deluju kroz aktere). Emerson je verovao da može da se osloni na biheviorizam a da istovremeno izbegne pretpostavku o superracionalnom akteru. kao što su organizacije i političke partije. on je smatrao da može da izbegne optužbu za redukcionizam tako što će razviti teoriju razmene koja će biti u stanju da objasni kako mikrofenomene. On ističe tri osnovne pretpostavke teorije razmene: (1) Kada se ljudi nađu u situaciji za koju smatraju da donosi nagradu. Za razliku od njih. Takode. Osim toga. Tačnije. Emerson je. odnosima razme­ ne i mrežnim strukturama. Homansu i drugim teoretičarima razme­ ne prigovara se to da su u svojim teorijama stvorili previše racio­ nalnu sliku ljudskih bića. Emerson je želeo da se bavi društvenim strukturama i društvenim promenama. gde su mrežne strukture razmene predstavljale vezu između ova dva nivoa ana­ lize. dakle. te situacije za koncept razmenske mrežne strukture {exchange network structu­ . Emersonova najznačajnija sledbenica. U prvom eseju. Kasnije je Emerson razradio eksplicitniju vezu između makronivoa i mikronivoa. ukazuje na to da je glavna ideja koja povezuje makronivoe i mikronivoe res). Emerson je po­ stavio osnove svoje integrativne teorije razmene. tako i za makronivoe analize. godine. Emerson i Kuk polaze od osnovnih pretpostavki teorije raz­ mene na mikronivou. Treće. ponašaće se racionalno. on može da poveže pojedinca ili dvočlanu grupu sa širim kolektivima. Karen Kuk.

Ali. Konačno. Drugo. formirajući tako pojedinačnu mrežnu strukturu. Mnogi od ovih odnosa razmene postoje i međusobno su povezani. pojedinačni ili kolek­ tivni. dakle. kao i različite međusobne odnose razme­ ne. Mreža razmene ima nekoliko odlika. Sve to je već poznato. na kraju svog prvog mikroorijentisanog eseja iz 1972. Različiti akteri imaju mnoštvo različitih resursa i mogućnosti razmene. Emerson je zainteresovan za odnose razmene medu akterima. go­ dine. osoba koja peca na jezeru). takva mreža društvenih odnosa obuhvata niz pojedinač­ nih ili kolektivnih aktera. različiti akteri na raspolaganju imaju različite resurse. Odnosi razmene i mreže razmene Akteri u Emersonovoj teoriji razmene na makronivou mogu biti pojedinci i kolektivi. u drugom eseju Emerson se okreće odnosima društvene razmene i mrežama razmene. Mreža razmene . Prvo.mreža društvenih odnosa koji uključuju određeni broj indi­ vidualnih ili kolektivnih aktera. . te­ orija razmene usredsređuje se na razmenu nagrada (i troškova) u društvenoj interakciji. U njemu Emerson pojašnjava da želi da u teoriju razme­ ne uključi društvene strukture kao zavisnu promenljivu. tvrdeći da želi da se pozabavi situacijama složenijim od onih kojima se obično bavi biheviorizam. Dok se u prvom eseju iz 1972. godine bavio akterom-pojedincem koji učestvuje u odnosima razmene sa svojim okruženjem (na primer. Prema tome. određeni broj odnosa razmene stoji u uzajamnom odnosu zavisnosti. društvenu strukturu mogu formirati najmanje dva od­ nosa razmene među akterima. Svi akteri u mreži.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 265 njih gube značaj. Emerson usmerava bihevioristički orijentisanu teoriju razmene u drugom prav­ cu. čime se formira pojedinačna mrežna struktu­ ra. (3) dobijena korist zavisi od koristi koje imate na raspolaganju kada ulazite u odnose razmene. To je tema kojom započinje njegov drugi esej iz 1972. godine. imaju mogućnosti za razmenu i odnose razmene s drugi­ ma.

godi­ ne.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN! Ricard Emerson Biografska skica Ričard Emerson roden je u Solt Lejk Sitiju. obrazuju minimalnu mrežu (A-B-Q ukoliko je razmena u jednom odnosu zavisna od razmene (ili odsustva razmene) u drugom odnosu. godine. u julu 1963. u Juti. kod kojih je intenzitet saradnje i takmičenja pojačan strahovima zbog ugroženosti životne okoline. godi­ ne.266 D ž O R D Z RiCER . Ljubav prema planinama i ruralnom društvenom životu pla­ ninskih sela Pakistana postala je stalan izvor sociološke in­ spiracije za Ricarda Emersona tokom čitave njegove karijere. O d Nacionalne fondacije za nauku dobio je stipendiju za proučavanje grupnog učinka pod produženim stresom tokom tog uspona. 1963. Izvor: Biografsku skicu napisala je Karen Kuk. nikada se nije udaljio od reka. Taj projekat doneo mu je medalju Habard koju mu je uručio predsednik Džon Kenedi u ime Nacionalnog ge­ ografskog društva. 1966. kao i u članku objavlje­ nom u časopisu Sociometry. Odrastao u blizini planina. Može se reći da dva odnosa dijadičke razmene. Odnos između dijadičkih razmena jeste uzajamno zavisan. moći i društvenog uticaja. mora postojati i međuzavisan odnos između razmena A-B i B-C. Nije dovoljno da A. 1925. godine. Veza između razmenskih odnosa jeste od presudnog znača­ ja za prelazak s razmene između dva aktera (dijadička razmena) na pojave koje srećemo na makronivou. B i C imaju zajedničko članstvo da bi se stvorila mreža razmene. Njegove studije interpersonalnog ponašanja. . To iskustvo je opisao u publikaciji „Pre­ lazak preko Everesta" u decembarskom izdanju Godišnjeg biltena Kluba Sijera 1963. grupnog učinka. A-B i A-C. godine. često su inspirisane njegovim lič­ nim susretima s ekspedicijama. planinskih vrhova i glečera. Jedno od njegovih najvećih lič­ nih dostignuća bilo je učešće u uspešnom pohodu na Mont Everest.

smatrajući da ona proističe iz uzajamne zavisnosti. . odnosno odsustva zavisnosti. (4) B ne može da nastavi sa sprovođenjem svojih planova uko­ liko ne dobije resurse .drugim recima. (2) B nema kome da se obrati za alternativ­ ni izvor dobara i usluga. vreme provedeno u zarađi­ vanju novca u jednom odnosu. negativna. koja se sastoji od dva ili više takvih odnosa. suštinski su odnosi moći između aktera (koji mogu biti pojedinci. Društvena razmena i odnosi moći i zavisnosti koji iz nje proizilaze u velikoj meri liče na razmenu koja postoji na tržištu gde je cena nekog dobra uvek određena na osnovu ponude i tražnje. Ako razmena u jednom odnosu utiče na razmenu u drugom. Svaki odnos razmene deo je šire mreže razmene. Zamislimo aktere A i B. Ta veza može biti pozitivna ukoliko razmena iz jednog odnosa po­ zitivno utiče na razmenu u drugom odnosu (na primer. smanjuje mogućnost da se provede -•Teme s prijateljima u drugom odnosu). a akteru B oni su neophodni kako bi mogao da ostvari svoje životne ciljeve. ali treba uočiti još i to da po Emersonu moćnik može da pri­ mora podložnika na zavisnost ne koristeći prisilu. kako vidimo. Moć aktera A koji ima resurse time je veća ukoliko: (1) akter B koji želi resurse (dobra ili usluge) nema ništa da ponudi zauzvrat. ali i organizacije. ili barem ništa što je potrebno akteru A. svi koji ga poseduju imaju moć nad onima koji ga nemaju.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 267 Odnosi razmene. Emer­ son je moć video kao neprisilnu. nedobijanje resursa pri­ moralo bi ga da promeni životne planove i ciljeve. za te odnose može se reći da su povezani. novac za­ rađen u jednoj vezi koristi se da bi se postigao određeni status u drugoj). (3) B ne može da upotrebi silu da bi od aktera A besplatno izvukao resurse koji su mu neophodni. Tako Emerson navodi četiri uslova pod kojima se kroz razmenu stvara odnos moći i zavisnosti. i strukturalnih funkcionalista koji su moć videli kao skup sredsta­ va koji društvu omogućavaju da ostvari zajedničke ciljeve. Ako je tražnja za nekim dobrom veća. Moć je središnji pojam Emersonove teorije razmene. Jer. a može biti i mešovita. Akter A ima određene re­ surse (dobra ili usluge). pa i države). ukoliko razmena iz prvog odnosa onemogućava razmenu u drugom odnosu (na primer. za razliku od teoretičara sukoba koji su moć videli kao sposobnost da se drugi prisiljavaju na osnovu činjenice raspolaganja resursima.

moć može proizilaziti iz sposobno­ sti da se drugi nagrade. ta međuzavisnost određuje priro­ du interakcije aktera i količinu moći koju imaju jedan nad dru­ gim. Studije odnosa između moći i zavisnosti usmerene su na pozitivne ishode .prema Emersonu. Molm sugeriše da moć kazne nije sama po sebi manje efikasna od moći nagrade. moć jednog ak­ tera nad drugim predstavlja funkciju zavisnosti drugog aktera od prvog. ali i da se kazne. već da uzrok Moć . Molm smatra da je moć kazne slabija od moći nagrade. akter koji je manje zavisan ima više moći. Nejednaka moć i zavisnost dovode do neravnoteže u od­ nosima.potencijalni trošak koji je akter spreman da toleriše u razmenskom odnosu. iako se nalazi u nekoj vrsti ravnoteže.sposobnost da se drugi nagrade. u odnosu razmene. S druge strane. Međutim. ali oni se vremenom kreću ka uravnoteženijem odnosu moć-zavisnost. koja se može sažeti u tvrdnju da. Ona postoji čak i u izbalansiranim odnosima. u jednoj od svojih novijih studija. Međusobna zavisnost aktera ključna je za razumevanje Emersonovog rada. Moć aktera A nad akterom B jednaka je zavisnosti aktera B od aktera A i bazira se na njoj. .moć kazne. Ravnoteža u odnosu između akte­ ra A i B postoji kada je zavisnost aktera A od aktera B jednaka zavisnosti aktera B od aktera A.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Moć-zavisnost Emerson definiše moć kao potencijalni trošak koji jedan akter može nametnuti drugome. Moć se takođe može koristiti za osvajanje nagrada. voljan da toleriše. Naime. Zavisnost podrazumeva po­ tencijalni trošak koji je akter. Međutim. Linda Molm u odnosima moći i zavisnosti naglašava ulogu ne­ gativnih ishoda . Zavisnost .268 D Ž O R D Ž RlCER . to jest koji je spreman da plati. kada postoji ne­ ravnoteža zavisnosti. potencijalni trošak koji jedan akter može nametnuti drugome. Moć se potencijalno ugrađuje u strukturu odnosa između aktera A i B. u okviru jednog odnosa. Navedene definicije čine Emersonovu teoriju odnosa između moći i zavisnosti. delimično i zbog toga što čin kažnjavanja obično izaziva negativnu reakciju. Između ostalog. Ideja zavisnosti vezana je za Emersonovu definiciju moći.

U pokušaju da teoriju moći i zavisno­ sti izdignu na makroskopski nivo analize. i drugi. Takva zavisnost čitavog sistema je. koji se usmerava na društveno ponašanje kao razme­ nu.jedan na mikronivou. Kuk. Prvi je po­ jačana upotreba istraživanja na terenu. Kuk i Emerson tvrde da je određenje moći neke pozicije bazirano na stepenu zavisnosti čitave strukture od same te pozicije. budući da se osnovne postavke te teorije odnose kako na pojedince. O'Brajan i Kolok identifikuju tri savremena trenda koji su usmereni na jednu integrativniju teoriju razmene. Osim toga. Molm i njeni koautori otkrili su da se upotreba moći kazne češće doživljava kao pravedna ukoliko je koriste oni koji takode imaju moć nagrade. teorija razmene usredsreduje se na dijadičke odnose između aktera. Integrativnija teorija razmene U objašnjavanju odnosa moći i zavisnosti. Oni snagu teorije razmene vide u integraciji mikronivoa i makronivoa. oni usvajaju princip ranjivosti. uključujući tu razmene među povezanim pojedincima. Džodi O'Brajan i Piter Kolok. definišu teoriju razmene kao teoriju koja se bavi razmenama na raznim nivoima analize.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 269 njene relativne slabosti možda proizilazi iz činjenice da se ona ne koristi često. zapaža se da se u velikom broju radova interesovanje pomera s dijada na šire mreže razmene. po njihovom mišljenju. korporacijama i državama. Kuk. što može biti dopuna tradicionalnoj upotrebi laboratorijskih eksperimenata zarad proučavanja mikroskopskih problema. Drugo. ona se eksplicitno bavi uticajem koji promene na jednom nivou imaju na druge nivoe analize. Oni identifikuju dva koloseka u istoriji teorije razmene . u skladu s integrativnim okvirom. Da bi fokus s dijadičkog pristupa teoriji razmene prebacili na moć pozicije u okviru strukture. koji posmatra društvenu strukturu kao razmenu. kao i prirode od­ nosa moći i zavisnosti. tako i na kolektive. izraz značaja te pozicije u strukturi. Ranjivost podrazumeva zavisnost mreže od pojedine strukturalne pozicije. o čemu je ranije . usmerenih na makroskopska pitanja. pretežno na makronivou.

Iako autor na ovom mestu uvodi pojam dejstvenika. produbljuju se napori da se povezu teorija razmene i strukturalna sociologija. sasvim je svejedno da li se upotre­ bljava pojam akter ili dejsrvenik. prateći au­ tora koji je s pojma actor prešao na pojam agent. akter označava pojedinca ili grupu čije ponašanje u velikoj meri zavisi od društvenih struktura (tj. Za Gidensovu koncepciju tih praksi važni su vreme i prostor: one se ponavljaju i prostiru kroz vreme. prelazimo na pojam „dejsrvenik". usmerene na društvene prakse. bilo je dosta pokušaja teoretičara razmene da svoj pristup sintetizuju s drugim teorijskim orijentacijama. Entoni Gidens krenuo je od istraživanja širokog spektra teorija koje polaze ili od pojedinca/dejstvenika (na primer. već na društvenim praksama koje se shematski ponavljaju. Tokiju i u Londonu. simbolički interakcionizam) ili od društva/strukture (recimo. Slično tome. već će se pojaviti i sutra. niti na svakodnev­ nom delanju i interakcijama.270 DŽORDŽ RicER . naredne godine i u sledećem veku. i ne samo danas.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN bilo reci. Stoga. on sam ovde-onde upotrebljava pojam aktera. . naredne nedelje. Umesto toga. što može da podseća i na drugačiju upotrebu) čime pokrivamo englesku reč agency. ne samo juče. U samoj srži Gidensove strukturalne teorije. Gidens tvrdi da moramo poći od ponavljajućih društvenih praksi. Neki smatraju da se ono što se u američkoj sociologiji naziva * Napomena prevodioca: Ovde s pojma „akter" koji je korišćen u prvih šest glava i prvom delu glave 7. sre­ ću i u Cikagu. strukturalni funkcionalizam). U drugim slučajevima. odbacujući obe kraj­ nje alternative. U nekim slučajevima. u teoriji strukturacije naglasak nije niti na društvenim strukturama. između ostalog. koji nemaju moć da ih intencionalno menjaju). nalazi se odnos između dejstvenosti i struktu­ re. U poslednje vreme. Još jedna reč koja se javlja u ovoj glavi jeste dejstvenost (ali samo zato da bismo izbegli reč kao što je „delatnost". TEORIJA STRUKTURACIJE U formulisanju jednog od najuspešnijih pokušaja da se ra­ zvije integrisana teorija. dok pojam dejsrvenik znači pojedinca ili grupu koji imaju sposobnost da menjaju društvene strukture. Treće i najvažnije. tako da se shematizovane druš­ tvene prakse koje se mogu naći u Njujorku. Ponekad to čine i drugi sociolozi koji insistiraju na razlici između ta dva pojma. prakse se ponavljaju i šire kroz prostor.

Svako društveno de­ lanje uključuje strukture. To je posledica činjenice da se jezik u procesu govora menja. Mi smatramo da između te dve dihotomije postoje značajne ra­ zlike. Sledeći pravila gramatike. agency) i strukture. stvarajući svoju svest i strukturalne uslove koji omogućavaju te prakse. zarad diskusije. Intrisična povezanost dejstvenosti i strukture ogleda se u dva aspekta prakse koje Gidens naziva proizvodnjom i reprodukcijom. ni mentalno (ni na bilo koji drugi način). u Evropi (Gidens je Britanac) shvata kao problem odnosa dejstvenosti (engleski. U stvari. niti ih stvaraju strukturalni društveni uslovi u kojima se akteri nalaze. veka nije isti kao srpski jezik s počet­ ka 20. Jezik je struk­ tura koja nam postavlja određena ograničenja u govoru. veka. jezici se menjaju. . On ovde odbija da društvenu realnost shvati kao paralelizam ili dualitet dva zasebna domena. akter simultano stvara prakse. Još manje nalikuje srpskom jeziku od pre 200 godi­ na. Po Gidensu. oni imaju moć da kroz praksu definišu (proizvode) nove strukture. to su dve strane istog novčića. svest i strukture. Kao što je već rečeno. dejstvenost i struktura ne mogu nastati odvo­ jeno. Na taj način pojedinci kroz govor ne samo da reprodukuju jezik. ali on insistira na tome da se one shvate kao rekurzivne (ponavljajuće). Mi smo se ipak odlučili za dualitet. oni prihvataju da svoje živote žive kroz zatečene rutine i obrasce. ali ćemo u ovoj glavi. Dejstvenost i strukture neodvojivo su isprepletane s postojećim ljudskim aktivnostima i praksama. Gidens dualnost sttukture objašnjava preko primera jezika i govora. Srpski jezik s početka 21. Gidens to naziva dualitetom* strukture. To znači nekoliko stvari: (1) Društvene prakse nisu stvorene mentalno (niti na bilo koji drugi način) od Napomena prevodioca: U nekim ranijim radovima o Gidensu na srp­ skom jeziku Gidensov koncept duality preveden je kao dvojnost.stav da akteri ne stvaraju društvene prakse. već smatra da su ta dva aspekta društvenog sistema objedinjeni. reprodukujemo jezik. na drugoj strani. polaznu tačku Gidensove analize čine društvene prakse. dihotomije mikromakro i dejstvenost-struktura tretirati kao gotovo identične. a sve društvene strukture podrazumevaju društveno delanje. Ipak. Na jednoj strani. ljudi se izražavaju kao dejstvenici. već ga takode menjaju kroz inovacije.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 271 mikro-makro problemom. Rckurzivnost . akteri su inovativni.

strukture i svest. već vode računa o svom ponašanju i neprekidno ga preispituju. Stoga se Gidens bavi pitanjem odnosa struktura i dejstvenosti na istorijski. s druge strane. . Dvostruka hermeneutika — naučni koncepti i shvatanja društvenog sveta mogu uticati na shvatanje aktera čije se prakse istražuju. Radeći to. koriste jezik da objasne aktivnosti druš­ tvenih aktera. ljudi istovremeno revidira­ ju i menjaju svoje životne planove. a sociolozi. Refleksivnost pokazuje da poje­ dinci nisu oruđa struktura koje se mehanički podvrgavaju druš­ tvenim činjenicama. procenju i samokritikuju. Akteri koriste jezik (ovde Gidens pribegava etnometodologiji) da objasne (engleski. (2) one nisu proizvod strukturnih društvenih uslova u kojima se akteri nalaze. refleksivnost ne podrazumeva samo da je akter svestan sebe. može se reći da se Gidens bavi dijalektičkim procesima u kojima nastaju prakse.sposobnost pojedinaca da vode računa o svom ponašanju i neprekidno ga preispituju. uključuju u prakse. Kao rezultat toga sledi ispravljanje i revizija životnih planova i ciljeva. (3) najvažnije od svega. a kroz te prakse stvaraju se svest i struktura. Prakse. koriste jezik. Posledica toga može biti da socijalni istraživač izmeni svet koji posmatra i na taj način dode do pogrešnih rezultata i zaključaka. već da takode nadgleda aktivnosti koje su u toku. da bismo objasnili stvarnost neophodno je Refleksivnost . account) ono što rade. akteri bez čijeg dejstva su se „stvari mogle odvijati i drugačije". Pre će biti da se ljudi. procesni i dinamički način. Gidensa interesuje svest ili refleksivnost. kao i strukturalne uslove u kojima se one dešavaju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN! strane aktera. Refleksivnost je važna osobina za koncept dejstvenosti jer nam objašnjava da po­ jedinci ne ulaze u svakodnevne prakse na jedan mehanički način. To je Gidensa dovelo do poznate ideje o dvostrukoj hermeneutici. svest i strukture simultano stvara akter. ispoljavajući se kao akteri. već i socijalni istra­ živači koji ih posmatraju. ciljeve i stavove. dejstvenici su. društvene konstrukcije realnosti ili društvenih struktura. Uopšteno rečeno. I društveni akteri (obični ljudi) i so­ ciolozi. Stoga. procenju i samokritikuju. s obzirom na to da se ljudi ispoljavaju kao dejstvenici. Međutim. Pojedinci su ono što Gidens naziva upuće­ nim akterima. dakle. Aktivnosti nisu proizvod svesti.272 D Ž O R D Ž RlCER . Nisu samo društveni akteri refleksivni. oni stvaraju svoju svest i strukturalne uslove koji omogućavaju te prakse.

kao što je već rečeno. akteri racionalizu.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 273 da se pozabavimo odnosom između svakodnevnog i naučnog je­ zika. refleksija podrazumeva neprekidno preispitivanje naših identiteta. ne samo da akteru pružaju osećaj sigurnosti. imaju veliku potrebu za predvidivošću i sigurnošću. ljudi neprekidno me­ njaju svoje živote i identitete. stalno nadgleda kako sopstvene misli i aktivnosti. Elementi teorije strukturacije Gidensova teorija strukturacije obuhvata njegovo shvatanje dejstvenika koji. Ontološka nesigurnost . Ljudi u svakod­ nevnom govoru formulišu koncepte kojima izražavaju svet oko sebe. ljudi. Ta­ kode važi obratno: sociolozi u svojim teorijama upotrebljavaju koncepte koje su smislili obični ljudi. Iako refleksivni. Ali ljudi često mogu da upotrebe koncepte koje su smislili sociolozi. Pod racionalizacijom. upravo onakav kako nama izgleda". Dakle. smatra Gidens. Međutim. Naročito treba da obratimo pažnju na činjenicu da način na koji sociolog shvata društveni svet može imati uticaja na razumevanje aktera koji je predmet proučavanja. Gidens podrazumeva razvoj rutina koje ne samo da akterima pružaju osećanje sigurnosti. Na taj način.pojam kojim Gidens označava razvoj rutina koje.nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije. već mu i omogućavaju da efikasno izađe na kraj sa svojim društvenim životom. već im omogućavaju da efikasno izađu na kraj s društvenom stranom svoga života. . U svojoj potrazi za osećanjem sigurnosti. to jest za „uverenjem da je prirodni i društveni svet. To je nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije. socijalni istraživači mogu izmeniti svet koji istražuju i tako dovesti do pogrešnih nalaza i zaključaka. od­ nosno sposobnosti dejstvenika da menjaju svoje životne planove i ciljeve. Akteri takode poseduju motivacije za delanje. tu se javlja novi problem: iz stalnog preispitivanja identiteta nastaje ontološka nesigurnost dejstvenika. tako i svoje fizičko i društveno okruženje. Isto to rade i sociolozi dok pokušavaju da objasne šta ljudi rade. a te motivacije uključuju želje i htenja koje iniciraju delanje. to jest sposobnosti dejstvenika da menjaju svoje životne planove i ciljeve.u svoj svet. Nadgledajući svoje svakodnevne aktivnosti. uključujući osnovne egzistencijalne parametre sopstva i društvenog identiteta. Racionalizacija .

na ono što akteri u stvari rade. tj. ali koje konstituišu i rekonstituišu društveni život. Drugim recima.274 D20RD2 RlCER .Obuhvata aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo.sposobnost da se aktivnost (praksa) opiše recima. motivacije je prikladnije shvatiti kao potencijale za delanje. . tj. Naime. Gidens pridaje veliki značaj (njegovi kritičari kažu preveliki) dejstvenosti. Diskurzivna svest . da nisu dejstvovali.sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju struk­ ture. ali većina naših postu­ paka. Ideja nenameravanih posledica igra veliku ulogu u Gidensovoj teoriji. Gidens je uložio veliki napor da razdvoji dejstvenost od namera. Diskurzivna svest predstavlja sposobnost aktera da svoje aktiv­ nosti opišu recima i argumentovano navode razloge za neko po­ stupanje. Usredsređenost na praktičnu svest omogućava lak prelaz s dejstvenika na dejstvenost. Iako takvo delanje nije motivisano. Dej­ stvenost podrazumeva da se nešto ne bi dogodilo onako kako se dogodilo da se akter nije umešao i preduzeo aktivnost o kojoj je reč. Gidens pravi razliku između diskurzivne i praktične svesti. tvrdeći kako se naše aktivnosti na kraju če­ sto razlikuju od nameravanih aktivnosti. oni bi znali to da objasne. nameravano delanje često ima nenameravane posledice. a da nisu u stanju recima da izraze ono što čine. Praktična svest tiče se aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. motivacije igraju značajnu ulogu u ljudskom ponašanju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI dok su racionalizacija i refleksivnost neprekidno uključeni u de­ lanje. jer primarno odražava interesovanje za ono što se čini. a ne za ono što se govori. ako bismo zanemarili praktičnu svest i sve sveli samo na ono što ak­ teri mogu da izraze recima (što je osobina diskurzivne svesti). Te aktivnosti ne iziskuju potrebu da se izraze verbalno. Nenameravane posledice — neočekivane pozitivne i negativne posledice. nije direktno motivisana. Praktična svest . Ono što se događa ne bi se dogodilo na taj način da se akteri nisu umešali i preduzeli tu aktivnost. Motivacije pružaju opšti plan za delanje. ali ako bismo ljude pitali zašto se ponašaju baš na taj način. Dejstvenost . Ovaj drugi tip svesti naročito je važan za teoriju strukturacije. Zbog toga. i naročito je važna u prelasku s dejstvenosti na nivo društvenog sistema. po Gidensovom mišljenju. a naše motivacije uglavnom nesvesne. ne bismo mogli razumeti sve one veštine i znanja koje pojedinci upotrebljavaju u svakodnevici a nisu verbalno artikulisane.

Te aktivnosti ne iziskuju potrebu da se izraze verbalno. i naročito je važna u prelasku s dejstvenosti na nivo društvenog sistema. nije direktno motivisana. ako bismo zanemarili praktičnu svest i sve sveli samo na ono što ak­ teri mogu da izraze recima (što je osobina diskurzivne svesti). Gidens pravi razliku između diskurzivne i praktične svesti. nameravano delanje često ima nenameravane posledice. ali većina naših postu­ paka. Ideja nenameravanih posledica igra veliku ulogu u Gidensovoj teoriji. Gidens je uložio veliki napor da razdvoji dejstvenost od namera. Naime. oni bi znali to da objasne. motivacije je prikladnije shvatiti kao potencijale za delanje.Obuhvata aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. Ovaj drugi tip svesti naročito je važan za teoriju strukturacije. Diskurzivna svest .274 DžORDŽ RlCER . a ne za ono što se govori. Diskurzivna svest predstavlja sposobnost aktera da svoje aktiv­ nosti opišu recima i argumentovano navode razloge za neko po­ stupanje. Dejstvenost podrazumeva da se nešto ne bi dogodilo onako kako se dogodilo da se akter nije umešao i preduzeo aktivnost o kojoj je reč. tj. . ali koje konstituišu i rekonstituišu društveni život. ali ako bismo ljude pitali zašto se ponašaju baš na taj način. tj. Iako takvo delanje nije motivisano. Ono što se događa ne bi se dogodilo na taj način da se akteri nisu umešali i preduzeli tu aktivnost. da nisu dejstvovali. Drugim recima. po Gidensovom mišljenju. Usredsredenost na praktičnu svest omogućava lak prelaz s dejstvenika na dejstvenost. Praktična svest . tvrdeći kako se naše aktivnosti na kraju če­ sto razlikuju od nameravanih aktivnosti. na ono što akteri u stvari rade. motivacije igraju značajnu ulogu u ljudskom ponašanju. ne bismo mogli razumeti sve one veštine i znanja koje pojedinci upotrebljavaju u svakodnevici a nisu verbalno artikulisane. Praktična svest tiče se aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. jer primarno odražava interesovanje za ono što se čini. Dejstvenost .sposobnost da se aktivnost (praksa) opiše recima. a da nisu u stanju recima da izraze ono što čine. Zbog toga. Gidens pridaje veliki značaj (njegovi kritičari kažu preveliki) dejstvenosti. Motivacije pružaju opšti plan za delanje. a naše motivacije uglavnom nesvesne.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN dok su racionalizacija i refleksivnost neprekidno uključeni u delanje. Nenameravane posledice — neočekivane pozitivne i negativne posledice.sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju struk­ ture.

Zato Gidensova teorija strukturacije moć pripisuje akteru i delanju. oni ne shvataju činjenicu da struktura može da ograniči. ali veruje da sociolozi preuveličavaju važnost tih ograni­ čenja. društveni fenomeni imaju kapacitet da postanu strukturi­ rani. Po Gidensu. Preciznije rečeno. Same strukture ne postoje u vremenu i prostoru. Iako Gidens umanjuje značaj strukturalnih ograničenja. sistema i dualiteta strukture. Konceptualno jezgro teorije strukturacije čine ideje struk­ ture. Struktura može postojati samo kroz delanje ljudi. struktura je istovremeno omogućena postojanjem pravila i re­ sursa. Njegovi dejstvenici imaju spo­ sobnost da promene društveni svet i društvenu strukturu. Staviše. Struktura . pra­ vila i resursi) koji sličnim društvenim praksama daju sistemski oblik.po Gidensu. ni oblik. Gidens je dejstveniku pripisao veliku moć. i u suprotnosti je s teorijama koje odbacuju ta­ kav stav. Naravno. struktura društvenim praksa­ ma omogućava da postoje u različitom vremenu i prostoru.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 275 U skladu sa svojim insistiranjem na dejstvenosti. Staviše. ali to ne znači da akteri nemaju mogućnost izbora i promene. Gidens ne poriče da strukture mogu biti prepreka za de­ lanje. pridajući najveći značaj nameri aktera (fenomenologija) ili spoljašnjoj strukturi (strukturalni funkcionalizam). Gidens nudi definiciju strukture koja nije u skladu s Dirkemovim shvaranjem struktura koje su u odnosu na aktera. jer delanje podrazumeva moć ili sposobnost da se promeni situacija. Umesto toga. Ali. namera dejstvenika nema smisla ukoliko mu nije data moć. akter prestaje da bude dejstvenik ako izgubi sposobnost (moć) da napravi pramenu. ali same po sebi nisu ni izgled. moć logički prethodi svesti. Gidens shvata da za aktere postoje ograničenja. Struktura se neformalno definiše kao skup strukturišućih osobina (od kojih poseban značaj imaju pravila i resursi) koje sličnim društvenim praksama daju sistemski oblik. . Preciznije rečeno. strukturu čine strukturni instrumenti (pre svih. Strukture često omogućavaju dejstvenicima da rade stvari koje inače ne bi mogli činiti. ali i da omogući delanje. spoljašnje i pri­ nudne. Strukture daju izgled i oblik društvenom životu. on priznaje da akteri mogu da izgube kontrolu nad strukturnim instrumen­ tima društvenog sistema koji se prostiru kroz vreme i prostor.

ali predstavljaju struktu­ ralne instrumente. On izražava ideju da dejstvenici i strukture čine dualitet (ne dualizam. delatnici u stvari produkuju i repro­ dukuju strukture u kojima žive. ali se manifestuju u društvenim sistemima u obliku reprodukovanih praksi. Jasno je da strukturacija podrazumeva dijalektički odnos između strukture i dejstvenosti. tj. odnosi između akte­ ra ili kolektiva koji su reprodukovani. Strukture ne postoje samostalno u vremenu i prostoru. u trenutku kada proizvedu aktivnost. tako i na mikronivou ljudske svesti. Dakle. oni nisu međusob­ no nezavisni. Takve nenameravane posledice mogu postati nespoznati uslovi delanja i povratno uticati na njega. oni su međusobno povezani do te mere da. što je koncept koji će kasnije upotrebljavati Margaret Arčer). strukture su otelotvorene u društvenim sistemima. Kao rezultat toga. Iako neki društveni sistemi mogu nastati kao posledica svesne namere. manifestuju se i u sećanju pojedinačnih dejstvenika. Ideja društvenog sistema proizilazi iz Gidensovog primarnog interesovanja za prak­ su. . Strukturacija — delatnici i strukture međusobno su povezani do te mere da. Tačnije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Međutim. ali akteri ipak nastoje da takvu kontrolu nametnu. Sada je lako razumeti Gidensov koncept strukturacije. Društveni sistemi nemaju strukture. nakon čega postaju redovne druš­ tvene prakse. dijalektički odnos između strukture i dejstvenosti. on pažljivo nastoji da izbegne veberovsku metaforu gvozdenog kaveza (vidi glavu 2).reprodukovane društvene prakse. Struktura i dejstvenost čine dualitet. koji čini osovinu njegove teorije strukturacije. to jest odnosi iz­ među aktera ili kolektiva koji se reprodukuju i tako prerastaju u uobičajene i opšteprihvaćene društvene prakse. Shvatanju strukture u konvencionalnom sociološkom smislu bliži je Gidensov koncept društvenog sistema. Struktura i dej­ stvenost čine dualitet. jedno ne može posto­ jati bez drugog i obrnuto. naglašavajući da takav gubitak kontrole nije neizbežan. druš­ tveni sistemi su reprodukovane društvene prakse. Stavljanje tih uslova pod kontrolu može biti teško. Društveni sistemi . pravila i resursi manifestuju se kako na makronivou društvenih sistema.276 DžORDŽ RlCER . Osim toga. u trenutku kada proizvedu delanje. za Gidensa je značajnija činjenica da su takvi sistemi često nenameravana posledica ljudskog delanja. ljudi proizvode i reprodukuju strukture u kojima postoje. prvo ne može postojati bez drugoga. Po Gidensu.

SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 277 Kao što je već rečeno.pitanje društvenog poretka . Osnovni preduslov je interakcija licem u lice. Po našem mišljenju. usredsređujući se na vezu između dejstvenosti i kulture. tako da drugi ne mora­ ju biti prisutni.zavisi od toga koliko su dobro društveni sistemi integrisani kroz vreme i prostor. Arčerova smatra da su struktura (i kultura) i dejstvenost u društvenom životu isprepletane. jer se time omogućuje posmatranje načina na koji se oni odnose jedno prema drugome. društveni si­ stemi se prostiru kroz vreme i prostor. u kojoj su drugi prisutni u isto vreme i na istom mestu. Ključna razlika između Gidensa i Arčerove jeste razlika između dualiteta i dualizma. Takva distanca u smislu vremena i prostora sve više je moguća u savremenom svetu novih oblika komunikacije i transporta. KULTURA I DEJSTVENOST Margaret Arčer je pitanje odnosa dejstvenosti i strukture usmerila u drugom pravcu. Obe zavise od toga da li su drugi lju­ di prisutni temporalno (vremenski) ili spacijalno (prostorno). U nekim drugim slučajevima može biti korisno da se struktura i delanje Dualizam . Jedno od Gidensovih najšire prihva­ ćenih dostignuća u socijalnoj teoriji jeste njegov napor da u prvi plan stavi pitanja vremena i prostora. vreme i postor najvažnije su promenljive u Gidensovoj teoriji. . Na taj način propuštaju da istraže međusobne odnose dveju strana . jer to sprečava razumevanje od­ nosa između te dve strane. Središnje sociološko pitanje . U nekim slučajevi­ ma razdvajanje strukture i delanja (ili mikronivoa i makronivoa analize) može biti korisno. Ona smatra da je za teoretičare neophodno da odbace svaku teoriju koja onemogućava prouča­ vanje ovih međusobnih odnosa.struktura (i kultura) i dejstvenost mogu se razlikovati za analitič­ ke svrhe. a ne dualitetom. ali da su analitički različite zbog čega njihov odnos naziva dualizmom. iako su u socijalnom životu isprepletane. Arčerova tvrdi da Gidens (i dru­ gi) imaju preveliku želju da odjednom ispitaju obe strane novči­ ća. koncepti dualizma i dualiteta imaju određenu ulogu u analizi društvenog sveta. Međutim.dejstvenosti i strukture.

278 DŽORDZ RICER . Ne samo da su struktura i kultura znatno različite. Međutim. Roden u malom ruralnom gradu na jugoistoku Francuske 1930. Ranih pede­ setih godina pohađao je Visoku učiteljsku školu u Parizu (Ecole Normale Superieure) gde je i diplomirao. Ta razlika je.kao dualitet. godine. Do kog stepena je društvo moguće okarakterisati dualizmom.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN (mikro i makro) posmatraju kao neodvojiva celina . a do kog dualitetom. već su i rela­ tivno autonomne. 23. kultural­ na analiza poprilično zaostaje za strukturalnom analizom. Međutim. kultura podrazumeva nematerijalne fenomene i ideje. Predavao je sociologiju na prestižnom Kolež de Frans (College de France). Slično se može reći i za različite trenutke u vremenu. Druga kritika koja se može uputiti Gidensu jeste to da je u teoriji strukturacije problem strukture i dejstvenosti potisnuo pro­ blem kulture i dejstvenosti. strukturu i kulturu treba tretirati kao relativno autonomne. U jednom slučaju društveno okruženje je bolje analizirati upotrebom dualiteta. kon­ ceptualne prirode. uprkos preporodu kulturalne sociologije. Burdije je odrastao u poro­ dici niže srednje klase (otac mu je bio službenik). a u drugom može biti prikladnija upotreba dualizma. HABITUS I POLJE Teorija Pjera Burdijea inspirisana je željom da se prevaziđe veštačka suprotnost između objektivizma i subjektivizma ili iz­ među pojedinca i društva. a ne sjedinjene pod dominacijom struk­ ture. odbio je da . Arčerova. kao i većina sociologa. međutim. Pjer Burdije Biografska skica Pjer Burdije umro je u sedamdeset prvoj godini života. Po Arčerovoj. jer se u stvarnom svetu struktura i kultura oči­ gledno prepliću. ja­ nuara 2002. pravi razliku između strukture i kulture. Trebalo bi da budemo u stanju da analiziramo i odredimo nivo dualiteta i dualizma u bilo kom socijalnom okruženju i u bilo koje vreme. to je zapravo jedno empirijsko pitanje. Dok je struktura oblast materijalnih fenomena i interesa.

Burdije je kratko predavao u provincij­ skoj školi jer je 1956. Oni su saradivali s njim.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 279 napiše disertaciju. antropologiju i sociologiju. a onda se 1964. Dikremovci se kritikuju zbog prenaglašavanja objektivnih struktura i ignorisanja procesa društvene konstrukcije. godine mobilisan. Tokom narednih godina Burdije je postao uticajna ličnost pa­ riških. ona je pripala Burdijeu. sa francu­ skom vojskom. „Istraživačke delatnosti u društvenim naukam a " (Actes de la Recherche en Sciences Sociales). Godine 1968. naročito staljinistička orijentacija škole kojoj se aktivno suprotstavljao. konačno. Pohađao je predavanja Kloda LeviStrosa na Kolež de Fransu i radio kao asistent sociologa Remona Arona. Burdije je postao plodniji autor. zbog čega je morao da provede dve godine u Alžiru. kroz koje akteri do­ življavaju. da bi na osnovu . delimično zbog toga što se protivio mediokritetskom kvalitetu svog obrazovanja i autoritarnoj strukturi škole. a njegov ugled je nastavio da raste. Za Centar je bio vezan jedinstven izda­ vački poduhvat. godine i godinu dana radio kao asistent na Pariškom univerzitetu. Burdije je tri godine radio na univerzitetu u Lilu. Tokom 1960-ih go­ dina okupio je oko sebe grupu sledbenika. Burdije smatra da Dirkem i njegova istraživanja društvenih činjenica (vidi glavu 2) spadaju u oblast objektivizma. Većina vodećih francuskih socio­ loga (uključujući tu i Rejmona Budona i Alena Turena) nadmetala se za tu poziciju. francuskih i. uključujući i obrazovanje. godine. Međutim. Njegov rad imao je uticaja na brojne oblasti. Napisao je knjigu o tom iskustvu i ostao u Alži­ ru još dve godine nakon što je njegov vojni rok okončan. Iritirala ga je jaka komunistička. osnovan je Centar za evropsku sociologiju a Burdije je ime­ novan za direktora. Kada se Remon Aron povukao 1981. Nakon toga. Vratio se u Francusku 1960. svetskih intelektualnih krugo­ va. godine vratio na uticajan položaj direktora Praktične škole visokih studija (L'Ecole pratique des Hautes Etudes). vrlo važan za predstavljanje rada Burdijea i njegovih sledbenika. mesto na Kolež de Fransu ostalo je prazno. pruživši sopstveni intelektualni doprinos. promišljaju i konstruišu te strukture.

Simbolički interakcionizam Burdije uzima kao primer subjektiviz­ ma.280 DŽORDŽ RlCER . . Burdije kritikuje i nju. Burdije nedvosmisleno pripada strukturalističkoj perspe­ ktivi. s druge strane. koje vidi kao ishod dijalektičkog odnosa između strukture i dejstvenosti. te predstave se ne mogu ignorisati. Prevazilaženje subjektivizma i objektivizma Težnja ka prevazilaženju subjektivizma i objektivizma usmerava Burdijea ka subjektivističkoj poziciji koja je povezana sa sim­ boličkim interakcionizmom (glava 6). Interesujući se za dijalektiku između strukture i načina na kojHjudi stvara­ ju društvenu stvarnost. koncentriše na dijalektički odnos između objektivnih struktura i subjektivnih fenomena. Prakse nisu objektivno determinisane. Objektivne strukture ograničavaju mišljenje. ali nisu ni proizvod slo­ bodne volje. dok je Burdije naklonjen strukturalističkoj poziciji koja iz vida ne gubi dejstvenike. kao i način na koji ljudi predstavljaju svet. dok istovreme­ no ignoriše šire strukture u kojima se ti procesi odvijaju. podrazumevaju internalizaciju objektivnih struktura. Burdije smatra da su teorije kao što je simbolički interakcionizam previše usmerene na dejstvenost i da istovremeno ignorišu strukture. ali se razlikuje od većine tradicionalnih strukturalista. Strukturalistička perspektiva — shvatanje da postoje skrivene ili potporne strukture koje determinišu ono što se dešava u društvenom svetu. akciju i interakciju. tj. aktere u stvarnom životu. Da bi izbegao dilemu objektivizam-subjektivizam. Prakse — po Burdijeu. nasuprot tome. jer one u krajnjoj liniji utiču na objektivne strukture. Ipak. Burdije usmerava pažnju na prakse. Međutim. strukturalni konstruktivizam ili genetički strukturalizam. Burdije označava svoju orijentaciju kao konstruktivistički struktutalizam. ali nisu ni proizvod slobodne volje.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN. Prakse nisu objektivno determinisane. Objektivisti zanemaruju dejstvenost i dejstvenike. Burdije se. jer se ta teorija usredsređuje na način na koji dejstvenici pro­ mišljaju. Genetički strukturalizam definiše kao proučavanje objektivnih struktura koje su neodvojive od mentalnih struktura koje. toga delovali. ishod dijalektičkog odnosa između strukture i dejstve­ nosti. objašnjavaju i predstavljaju društveni svet.

percipiraju i konstruišu društveni svet. Neki mikrosociolozi se ne bi složili sa Burdijevim gledištem. fenomenologa ili simboličkih interakcionista). Burdije je. Za razliku od konstruktivizma većine drugih teoretičara (na primer. što mu do određenog stepena i uspeva. Ipak. Iako Burdije nastoji da poveže strukturalizam i konstruktivi­ zam. Bur­ dije tvrdi da strukture postoje i u samom društvenom svetu. zainteresovan za odnos između mentalnih i društvenih struktura.shvatanje da percepcije. Njih naročito uznemirava njegova nevoljnost i nemogućnost da svojom teorijom obuhvati subjektivnost. kao i socijalnim strukturama. . polja postoje izvan njihovog uma. struk­ ture istovremeno podstiču i ograničavaju percepciju i konstrukciju koje se odvijaju u društvenom svetu. Međutim. Srž Burdijeovog rada i napora da poveže subjektivizam i objektivizam leži u njegovim konceptima habitusa i polja. mišljenja i delanja. Ipak. nego na konstruktivizam. smatraju­ ći ga za tek nešto više od običnog strukturalizma. Burdijeov konstruktivizam ignoriše subjektivitet i intencionalnost. zapravo. on smatra da je važan deo njegove socio­ logije način na koji ljudi. Dok habitus postoji u umu aktera. kao i u njihovom međusobnom dijalektičkom odnosu. na osnovu svojih pozicija u društvenom prostoru. njegova uloga veoma je ograničena: invencija je nenameravana. ono što Burdijea zai­ sta razlikuje od strukturalista jeste činjenica da on istovremeno usvaja jednu konstruktivističku perspektivu koja mu omoguća­ va da se bavi genezom obrazaca percepcije.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 281 Dok su se oni bavili strukturama u okviru jezika i kulture. misli i aktivnosti stvaraju društvene strukture. Međutim. Njegov rad se u mnogo većoj meri nastavlja na strukturalizam. Međutim. Iz tog razloga. improvizaciju regulišu strukture. Konstruktivistička perspektiva . to jest aktera koji je sposo­ ban za invenciju i improvizaciju. njegov rad naginje ka strukturalizmu. on se smatra poststrukturalistom. ali koje mogu usmeravati ili ograni­ čavati njihove misli i postupke. On je smatrao da je društveni svet sačinjen od objektivnih struktura koje su nezavisne od aktera. u Burdijeovoj teoriji ima dosta mesta za dinamičnog aktera (dejstvenika).

Kroz ove sheme ljudi istovremeno stvaraju. Ljudi poseduju seriju internalizovanih she­ ma kroz koje opažaju. . ljudi mogu imati neodgovarajući habitus.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREf« Habitus Burdije je najpoznatiji po svom konceptu habitusa. shvataju. On omogućava akteru da razume druš­ tveni svet. kao što su starosne grupe. U svakom trenutku pristupačan habitus stvoren je tokom kolektivne istorije. On nastaje kao rezultat dugotrajnog zauzimanja određe­ ne pozicije u okviru društvenog sveta. dakle. Habitus stvoren na selu sprečava pojedinca da se dobro snalazi u životu na Vol stritu. Međutim. habitus nastaje internalizacijom druš­ tvenih struktura. opažaju i proce­ njuju svoje prakse. oni koji zauzimaju istu poziciju u društvu obično imaju sličan habitus. mogu patiti od onoga što Burdije naziva histereza. Međutim. što znači da nemaju svi isti habitus. Habitus je istovremeno postojan i prenosiv (engleski.tačnije. transposable) . Možemo reći da je habitus internalizovana ili otelovljena društvena struktura. Habitus odražava objektivne podele u klasnoj strukturi. Dijalektički gledano. Habitus koji se ispoljava u svakom pojedin­ cu. ali postojanje mnoštva habitusa znači da se društvene strukture ne nameću svim akterima na isti način. Habitus. Habitus . U tom smislu. zavisi od prirode nečijeg položaja u društvu. Histereza .mentalne ili kognitivne strukture kroz koje ljudi deluju u društve­ nom svetu. habitus takođe može biti kolektivni fenomen. polovi i društvene klase.stanje koje nastaje kada pojedinac ima habitus koji ne odgovara situaciji u kojoj živi. Dobar primer je kada neko ko potiče iz seoskog okruženja savremenog pretkapitalističkog društva počne da radi na Vol stritu. Habi­ tus je mentalna ili kognitivna struktura kroz koju se ljudi bave društvenim svetom. vrednuju i procenjuju društveni svet. stvoren je tokom životnog veka pojedinca i predstavlja funk­ ciju određene tačke društvene istorije u kojoj se javlja. može se prenositi s jednog polja na drugo.282 D20RDŽ RlCER .

Sam Burdije je uvek nastojao da koristi sociologiju da bi svoj rad očistio od društvenih determinanti. Burdije iznosi interesantan primer za metateoretisanje kada tvrdi da sociolozi moraju izbeći zamku da postanu igračke društvenih sila koje utiču na njih i njihov rad. kako bi se postigla razlika (distinkcija). koji provode karijere pretvarajući aspekte društvenog sveta u objekte posmatranja. struk­ tura koju strukturiše društvo. Takođe je zainteresovan za strategije pojedinačnih sociologa. struktura koja strukturiše društvo. Drugim recima. biće im lakše da kontrolišu njihov uticaj na sopstveni rad. taj stav ima neugodne posledice po Burdijeov rad: on je pokušao da održi sopstvenu simboličku moć. kao i za samu disciplinu. ili ono što Burdije naziva socioanalizom. Sociolozi. habitus je strukturišuća struktura. Naravno. Koristeći sopstvenu termino­ logiju. S jedne strane. tačnije. . pokušavajući da so­ ciologiju razdvoje od sveta prakse. pojedini sociolozi koriste žargon da bi postigli visok položaj u okviru polja. Habitus stvara društvo. habitus podrazumeva Refleksivna sociologija . Jedini način da se izbegne takva sudbina jeste da se razume priroda sila koje deluju na sociologe u datom istorijskom trenutku. Burdije je tvrdio da su naučne tvrdnje sociologije i drugih društvenih nauka potvrda moći. S druge strane.upotreba teorijskih i empirijskih alata od strane so­ ciologa zarad boljeg razumevanja sopstvene discipline. Burdije želi da istraži habitus i prakse sociologa u okvi­ ru polja sociologije kao discipline i u okviru polja akadem­ skog sveta. on je strukturisana struktura. Na primer. Te sile se mogu razumeti samo kroz metateorijsku analizu. treba da se posvete objektivizaciji sopstvenih praksi. Kada sociolozi shvate prirodu sila koje deluju na njih. Zapravo. ali i društvo stvara habitus. kao i odnos između tih polja i polja stratifikacije i politike.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 283 Ključni koncept Refleksivna sociologija Pjer Burdije se poziva na refleksivnu sociologiju u kojoj so­ ciolozi koriste sopstvene alate radi boljeg razumevanja svoje discipline. dok je istovremeno kritikovao naučni pristup koji leži u osnovi njegovog rada.

ljudi nisu ni potpuno racional­ ni (Burdije prezire teoriju racionalnog izbora). Iako nismo svesni ha­ bitusa i njegovog delovanja. utiče na unifikaciju i stvaranje prakse. U svemu što ljudi rade. Međutim. Prakse posreduju između habitusa i društva. Habitus obezbeđuje principe po kojima ljudi prave izbor i odabiraju strategije koje će upotrebiti u društvenom svetu.284 D Z O R D Ž RlCER . oni se ponašaju razborito . Iako je ovaj proces donošenja odluka odraz delovanja habitusa. jer nam omogućava da shvatimo da habitus nije nepromenljiva. Iako prakse obično oblikuju habitus. tačnije. ljudi svesno razmatraju opcije. govorimo . sa svoje strane.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM dvostranu dijalektiku: on uključuje internalizaciju spoljašnjih struk­ tura. Kao rezultat toga. Praktična logika je politetička. Habitus samo sugeriše šta bi ljudi trebalo da misle i šta bi trebalo da odluče da rade. naša praktična logi­ ka može sadržati mnoštvo konfuznih i (sa stanovišta formalne logike) naizgled nelogičnih značenja. kroz praksu se stvara habitus. To je važno ne samo zbog toga što se time podvlači razlika između praktične logike i raci­ onalnosti (formalne logike).imaju smisao za praktično. ali takode podrazumeva eksternalizaciju stvari koje su za poje­ dinca unutrašnje. Ne možemo ga ispitati introspektivno. već ga pojedinci. Niti smo u stanju da jezički izrazimo kako on funkcioniše. logika prakse. postoji logika. kao i po Garfinkelu i etnometodolozima. kao što je način na koji jedemo. kroz praksu. niti smo u stanju da ga kontrolišemo voljnim aktima. habitus. on ih ne determiniše. Taj nedostatak determinizma jedna je od glavnih razlika između Burdijeovog stanovišta i stanovišta tradicionalnih strukturalista. fiksirana struktura. Potonji je važan u ovom kontekstu. nisu strukturni narkomani (ljudi koji nisu sposobni da se odupru snazi dejstva društvenih struktura). neprekidno oblikuju i prilagodavaju. kao rezultat prakse stvara se društvo. po Bur­ dijeu. S jedne strane. Habitus nije svest. s druge strane. on se manifestuje u našim najprak­ tičnijim aktivnostima. Koncept habitusa omogućava Burdijeu da izbegne izbor između subjektivizma i objektivizma. već i zbog toga što nas to podseća na Burdijeov relacionizam. ljudi. Iako je habitus internalizovana struktura koja ograničava mišljenje i izbor delanja.

Burdije analizu polja formuliše u tri koraka. Burdijeovim pristupom izbegavaju se ekstremi nepredvidljivih novina i potpunog determinizma. Polje Burdije koncept polja posmatra relaciono. Polje je mreža odnosa medu objektivnim položajima koji su unutar te mreže. ne odgovaraju prosto mehanički. Konačno. Struktura polja oblikuje strategije koje se koriste da se osiguraju ili poprave pozicije. analitičar treba da pokuša da odredi prirodu habitusa dejstvenika koji zauzimaju različite vrste pozicija u okviru polja. polje moći (politike) jeste najvažnije. Burdije polje vidi kao oblast borbe među ljudima koji za­ uzimaju pozicije u polju. kao pojedinci ili kolektivi. Polje je tip konkurentskog tržišta na kome se upotrebljavaju i raspo­ ređuju različite vrste kapitala (ekonomski. kao i na spoljašnje strukture koje deluju na njih. Oni su ograničeni strukturom polja. Habitus deluje kao struktura. ali ljudi na njega. odnosi nisu interakcije ili intersubjektivne veze medu pojedincima. Pozicije zauzimaju dejstvenici ili ustanove. Međutim. simbolički). Osim toga. religija. visoko obrazovanje). utvrđenja) da opiše borbe koje Polje . Dakle. Drugi korak je definisanje objektivne strukture odnosa među pozicijama u okviru polja. Ti odnosi postoje odvojeno od individual­ ne svesti i volje. koji odražava prvenstvo polja moći. usmereni na odbranu sopstvene pozicije ili na njeno poboljšanje. . ali istovremeno leži u njihovoj osnovi. hi­ jerarhija odnosa moći u okviru političkog polja služi strukturira­ nju svih drugih polja. Društvo ima određeni broj poluautonomnih polja (kao što su na primer. kulturni. Prvi korak. društveni.mreža odnosa između objektivnih društvenih pozicija. od kojih svako ima svoju posebnu logiku i među akterima stvara uverenje o tome šta se u svakom polju najviše vrednuje. a ne struktural­ no. Burdije čak koristi vojnu simboliku (položaji. Pozicije različitih dejstvenika u okviru polja određene su ve­ ličinom i relativnom snagom kapitala koji poseduju. Oni su. jeste da se odredi odnos bilo kog posebnog polja prema polju moći. umetnost.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 285 ili tresemo nos.

Kulturni kapital . pa je značenje ekonomskog kapitala očigledno. To treba da osnaži i podupre njihovu poziciju tako što će. Kapital omogućava pojedincu da kontroliše sopstvenu sudbinu. od klasa i političke dominacije. Burdije pravi razgra­ ničenje između četiri tipa kapitala. Burdije smatra da je obrazovni sistem duboko zadro u reprodukciju postojeće vlasti i klasnih odnosa.286 D20RDŽ RlCER . on nije naivni utopista. između ostalog. pre bi se moglo reći da je razumni utopista. preuzeta iz ekonomske sfere. Simboličko nasilje sprovodi se indirektno. Međutim.obim vrednih i korisnih društvenih odnosa koje akter poseduje. i uopšte. značenja i simbolički sistem vladajućih nameću se ostatku populacije. kao i sudbinu drugih. naravno. To je blaža forma nasilja. od ostatka društva prikriti ono što oni čine i primorati potčinjene da prihvate legitimitet dominan­ tne pozicije koju oni zauzimaju.razne vrste legitimnog znanja koje akter poseduje. Simbolički kapital . Politički aspekt Burdijeovog dela najjasniji je u njegovim idejama simboličkog nasilja. one su strukturirane i struktur­ no paternizovane i regularne. Ta ideja još jednom pokazuje da Burdijeovi akteri imaju barem nešto slobode. Društveni kapital . Strategije koje koriste akteri zavise od njihovog habitusa i prirode njihove pozicije u okviru polja. te strategije nisu svesne i unapred planirane. jer je dejstvenik nad kojim se ono sprovodi uključen u njegovo sprovođenje. Jezik. društveni kapital se sastoji od vrednih društvenih odnosa među ljudima. Kulturni kapital uključuje različite oblike legitimnog znanja. Obrazovni sistem je glavna ustanova kroz koju se sprovodi simboličko nasilje nad ljudima. najviše kroz kul­ turne mehanizme.ekonomski resursi koje akter poseduje. Ekonomski kapital . i suprotno je direktnijim oblicima društvene kontrole na koje se sociolozi obično usmeravaju.poštovanje i prestiž koje akter uživa u društvu. Oni koji zauzimaju pozicije u okviru polja koriste različi­ te strategije. Burdije je zainteresovan za emancipaciju ljudi od ovog nasilja. Burdije državu vidi kao poprište borbi za monopol nad onim što on naziva simboličko nasilje. . Umesto toga. Ideja je.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN: se dešavaju unutar polja. simbolički kapital proizilazi iz nečijeg ugleda i prestiža. Međutim. Opštije rečeno.

Zbog strukturalnih nepromenljivih. Burdije odbacuje podelu na metodološki individualizam i metodološki holizam i usvaja stanovište koje se može označiti kao metodološki relacionizam. Analizirajući ukus. u mogućnosti smo da kategorišemo ljude prema ukusima koje izražavaju. sklonost ka ozbiljnoj muzici). smatrajući da odnos funkcioniše na dva osnovna načina. kantri ili rep muzika). s druge strane. Kroz svoj rad Burdije pokušava. kroz svoje sklonosti Metodološki holisti . naročito polja i habitu­ sa. Tačnije. da pojedincu. reintegriše s kulturom u antro­ pološkom smislu koja obuhvata sve oblike kulture. Burdije ne pokušava samo da razvije apstraktan teorijski sistem. kao što su hamburgeri i pomfrit. Ukus je takođe praksa koja služi. na primer. . između ostalog. habitus čini da polje bude smisleno i vredno ulaganja energije. pruži osećanje sopstvenog mesta u društvenom poretku. on ga istovremeno povezuje sa serijom empirijskih pitanja i time izbegava zamku čistog intelektualizma. Primena habitusa i polja: Distinkcija. Kroz praktičnu primenu ukusa. Ukus služi da poveže one koji imaju slične sklonosti i da ih razlikuje od onih koji imaju drugačiji ukus. lju­ di klasifikuju objekte. s ukusom pre­ ma najobičnijoj hrani. u smislu elitne kulture (na primer. Primena teorijskog pristupa ilustrovana je u njegovoj empirijskoj studiji La Distinction (1979) koja istražu­ je estetske sklonosti različitih društvenih grupa. u svom radu Burdije jukstapozicionira (protivstavlja) ukus prema rafiniranim objektima kao što je prefinjena hrana. On pokušava da kulturu. kulturne sklonosti različitih grupa u okviru društva (naročito klasa i delova klasa) formiraju usklađene sisteme. Burdije je pr­ venstveno zainteresovan za varijacije u estetskom ukusu. kao i drugima. S jedne strane. tako i masovne (na primer.sociolozi koji se bave makronivoom društva i smatraju da on određuje mikronivo. da poka­ že da kultura može biti legitiman predmet naučnog proučava­ nja. on se prvenstveno bavi odnosom habitusa i polja. kako elitne. između ostalog. Preciznije. polje uslovljava habitus. ali u tom procesu klasifikuju i sami sebe. steče­ noj sklonosti razlikovanja različitih kulturnih objekata estetskog uživanja i njihovog različitog vrednovanja.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 287 Naglašavajući značaj habitusa i polja.

Ta delanja. kao i sve druge. i sam je hijerarhijski i hijerarhizujući. Drugim recima. makar i nesvesno. ukusi prema umetnosti ili filmu povezani su s ukusima prema hrani. Dva su međusobno povezana polja uključena u Burdijeovu studiju ukusa: klasni odnosi (naročito u okviru frakcija domi­ nantne klase) i kulturni odnosi. habitusom. Burdije posmatra kulturu kao neki vid ekonomije ili tržišta. Dakle. treba posmatrati u kontekstu svih međusobnih odnosa. ta igra takođe podrazumeva samopozicioniranje i upotrebu širokog spektra strategija koje pojedincu omogućavaju da se istakne u igri. sportu ili frizurama. ukusi igraju ulogu „provodadžije". najznačajniji je njihov dijalektički odnos. polje i habitus međusobno se definišu. Dijalektički gledano. svet kulturnih dela povezan je s hijerarhijskim svetom socijalnih kla­ sa. oblikovane su habitusom. nego površna mišljenja i verbalni izrazi. Ukus je šansa da se zauzme i ojača pozicija pojedinca u okviru polja. oni iz viših klasa mnogo su sposobniji da svoje ukuse nametnu i suprotstave ukusima onih iz nižih klasa. Ukuse mno­ go više oblikuju te duboko ukorenjene i dugotrajne dispozicije. Izvan dijalektičkog odnosa između habitusa i polja. nameštaj ili kuvanje. polje druš­ tvene klase ima dubok uticaj na sposobnost pojedinca da igra ovu igru. čak i u odnosu na tako obične aspekte kulture kao što je odeća. Cilj svih tih sklonosti jeste da objedine klase. nastaju prakse. u totalitetu i celini. On ta polja vidi kao niz položaja na kojima se odvija mnoštvo igara. Ali. naravno. Taj kapital je velikim delom rezultat klasnog porekla ljudi i njihovog . iako naizgled izolovani.288 D Ž O R D Ž RlCER . Međutim. određena su strukturom polja. tačnije. Sklonosti ljudi. Te prakse. prirodom pozicija i interesima koji su s njima povezani. Na tom tržištu ljudi koriste kulturni a ne ekonomski kapital. Sledstveno.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREU prema različitim vrstama muzike ili filmova. Ne treba posebno naglašavati da Burdije ukuse takođe po­ vezuje sa svojim ključnim konceptom. Iako su za Burdijea važni i habitus i polje. naročito kulturne prakse. koja preduzimaju dejstvenici (individualni ili kolektivni) na posebnim pozicijama. Kroz ukuse jedan habitus izražava svoju kompatibilnost s drugim habitusom. struktura klase je ta koja oblikuje habitus.

sledbenici stare mode naspram sledbenika nove mode) i klasnoj oblasti (na primer. on tvrdi da svaki akter želi da zauzme određenu poziciju unutar polja da bi se razlikovao od onih koji zauzimaju susedne pozicije. novina koje čitaju. Na tržištu ljudi stiču manji ili veći kapital. Struktura polja ne samo da uslovljava želje potrošača za kulturnim dobrima. Ljudi kroz ukuse pokazuju koliko su različiti od drugih. čime po­ goršavaju svoju poziciju na tržištu. „sinalco" ili „happy day". koji troše kako bi popravili svoju poziciju. U stvari. „mercedes" ili „yugo". kada se pogledaju sva polja zajedno. vladaj uća klasa nasuprot potčinjenoj klasi). ili ga gube. ali promene ukusa takođe najčešće proizvode promene kulturnih dobara. ili čak donosi gubitak. Odnosi razlikovanja objektivno su inkorporirani u ove proizvode i reaktiviraju se pri svakoj kupovini. Umesto toga. Ali.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 289 obrazovnog iskustva. Kupovina određenih kulturnih do­ bara (na primer. Na primer. Kurir ili Vreme ili letovališta koja posećuju . To što se jedan izbor (koncertni klavir) vidi kao izraz visokog statusa. Promene u kulturnim dobrima vode izmenama ukusa. rezultat je dominacije jednog gledišta i simboličkog nasilja koje se sprovodi nad onima koji imaju drugačiji pogled na stvari. već i na razliku u moći. postoji gotovo neiscrpan skup polja na kojima je moguće ispoljavati razlike. već takođe strukturira i ono što proizvođači proizvode da bi zadovoljili tu potražnju.pića koja piju. a kulturna . suština borbe je u klasnom sistemu. Promene u ukusu (a Burdije sva polja posmatra kroz vre­ me) rezultat su borbe između suprotnih snaga u kulturnoj (na primer. „mercedes") donosi profit. dok se drugi (harmonika) smatra vulgarnim. pozicija u polju ne ukazuje samo na razliku u položaju. Međutim. Ljudi nastoje da se razlikuju u čitavom spektru kulturnih polja . Burdi­ je se dobro pomučio da razjasni kako se njegova pozicija ne svodi prosto na koncept upadljive potrošnje Torstena Veblena (vidi glavu 3) po kojoj je osnovna pokretačka snaga ljudskog ponašanja potra­ ga za distinkcijom (razlikom). Između prirode kulturnih proizvoda i ukusa postoji dijalek­ tika.Crnogorsko primorje ili Maldivi. dok nabavka drugih („yugo") ne donosi nikakav dobitak. automobila koje voze. onaj ko kupi koncertni klavir razlikuje se od onoga ko iza­ bere harmoniku.

već smatra da je klasa definisana i habitusom. To je mreža odnosa objektivnih pozicija. dok se umetnost i neke društvene nauke (na primer. Elitni uni­ verziteti gotovo uvek podrivaju njihove napore tako što. na primer. osoblja itd.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOflE* j borba između umetnika i intelektualaca. i koji stvaraju najveći broj doktora nauka. na primer. zapošljavaju njihove najbolje profesore. diplomiranih studenata i nesvršenih studenata. Primena socioloških koncepata na savremeno društvo „Polje"američkog višeg obrazovanja danas Početkom 21. Iako Burdije pridaje veliki značaj društvenim klasama. istorija i engleski jezik) kotiraju još niže. širok spektar aka­ demskih odeljenja. 1. ali to je praktično nemoguće.290 i D ž O R D Ž RlCER . obrazovanje se može posmatrati kao široko bojno polje na kome se odvija mnoštvo borbi da bi se zaštitile ili poboljšale pozicije. Suprotnosti u okviru klasne strukture uslovljavaju suprotnosti u ukusima i habitusu. Stenford) kojima pripada najveći deo najpoznatijih i najproduktivnijih naučnika. pri­ rodne nauke (kao što su fizika ili hernija) gotovo uvek se kotiraju iznad društvenih nauka (kao što su ekonomija ili sociologija). profesora različitih ni­ voa. U okviru svakog univerziteta po­ tus. Primera takvih borbi ima više. stoji statusna hijerarhija medu fakultetima. Elitni univerziteti naspram onih koji pretenduju na taj sta­ 2. Recimo. veka visoko obrazovanje u Sjedinjenim Drža­ vama svakako predstavlja polje u smislu termina koji koristi Burdije. sekretara i dekana. Među tim pozicijama nalaze se univerziteti i koledži. Postoji relativno mali broj elitnih univerziteta u SAD (na primer. Harvard. između ostalog. Postoji veliki broj manjih uni­ verziteta (većina državnih univerziteta) koji bi želeli da po­ stignu elitni status. Fakulteti protiv fakulteta. Ta hije­ rarhija se odražava. predstavlj* odraz neprekidne borbe između različitih frakcija vladajuće klase za pozicije s kojih je moguće definisati kulturu. kao i prosečnim platama . on ne želi da ih svodi na puko eko­ nomsko pitanje ili na odnose proizvodnje. i u fondovima koji su * namenjeni pojedinim fakultetima. odnosno čitav društveni svet. Kao i druga polja.

Studentima je potreb­ rand nalaze se mnogo niže u statusnoj hijerarhiji od većine nižeg nastavničkog osoblja koje. Masteri i dokto­ 4. Svi koji su upisali poslediplomske studije žele da dobiju master diplomu ili doktorat jer se nadaju da će im to omogućiti da zauzmu pozicije na fakultetu. na estetske prakse) i njegovog odbijanja da se bavi jalovim intelektualizmom. Njegova teorija karakte­ ristična je i zbog usredsređivanja na prakse (u ovom slučaju. većinu svog vremena posvećuju pisanju i istraživanji­ ma koja će im doneti unapređenja. u kontekstu svog interesovanja za dija­ lektički odnos između habitusa i polja. postojeći nastavni kadar odlučuje koli­ ko će biti težak taj proces i ko će postati doktor nauka. a ovi. nisu naročito voljni da je dele. U tom smislu. fesori imaju najveću moć u akademskom svetu. Stariji profesori naspram mlađih. ona predstavlja povratak marksistič­ kom interesovanju za odnose između teorije i prakse. Naravno. veće plate i veći prestiž. Profesorski kadar naspram postdiplomaca. a najčešće im se suprotstavljaju fakulteti višeg ranga. asistenti i docenti tek nastoje da postanu profesori i zauzmu njihova mesta. Redovni i vanredni pro­ na fakultetima. Opštije rečeno. Međutim. no vreme i pažnja nastavnika. . odnosa i borbi na polju savremenog višeg obrazovanja u Sjedinjenim Drža­ vama. ali ovi. niže rangirano osoblje pokušava da osvoji deo moći koju poseduju profesori. ne treba posebno naglašavati. s drugim članovima nastav­ nog kadra. 5. a možda čak i prelazak na neki elitni univerzitet. Saradnici.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 291 3. Burdije nudi jednu osobenu teoriju o odnosima između dejstvenosti i strukture. naročito ako su ambi­ ciozni. profesori su ti koji odlučuju ko će od niže rangiranog osoblja biti unapređen. ima moć nad njima. Međutim. Fakulteti nižeg ranga često se bore da se po­ pnu na hijerarhijskoj lestvici kako bi obezbedili više sredsta­ va. Nastavni kadar naspram dodiplomaca. ali nam makar pruža neku sliku o tome. ovim nije iscrpljena lista položaja.

16. Polje je mreža odnosa među objektivnim pozicijama u okviru polja. Burdijeova integrativna teorija bavi se odnosom između habitusa i polja. 9. ili su odnosi između aktera ili kolektiva koji se reprodukuju i tako postaju redovne društvene prakse. Strukturacija se zasniva na ideji da dejstvenici i strukture nisu nezavisni jedni od drugih. Ričard Emerson formulisao je jednu integrativniju teoriju razmene. oni se ne mogu međusobno odvojiti. 17. mrežama i strukturama na mikronivou. 6. društvenog i simboličkog. Mreža razmene jeste mreža društvenih odnosa koji uključuju odtedeni broj individualnih ili kolektivnih aktera. 15. iako su u društvenom svetu isprepletane. Teorija strukturacije Entonija Gidensa bavi se dejstvenicima i strukturama kao dualitetom. 2. produkuju (stvaraju) i reprodukuju strukture u kojima postoje. Pozicije dejstvenika na polju određene su veličinom kapitala ekonomskog. Emerson se bavio psihološkim osnovama razmene. 11. različiti akte­ ri različito vrednuju različite resurse i imaju različite mogućnosti razmene i različite međusobne odnose razmene. 5. Habitus je mentalna ili kognitivna struktura kroz koju ljudi de­ luju u društvenom svetu. Postoji veći broj ovih odnosa razmene i oni su međusobno pove­ zani u pojedinačnu mrežnu strukturu. 7. Margaret Arčer zastupa dualizam. 14. 8. Polje je mesto borbi čiji je cilj zauzimanje prestižnih pozicija. Međusobno su povezani do te mere da ljudi. Struktura se nekonvencionalno definiše kao skup instrumenata strukturacije (naročito pravila i resursi) koji sličnim društvenim praksama daju sistemsku formu. Društveni sistemi predstavljaju reprodukovane društvene prak­ se. te da treba da se fokusiramo na odnose između kulture i dejstvenosti. 10. 13. Suprotno Gidensu. kulturnog. Arčer takođe tvrdi da se kultura ignoriše. u procesu delanja. kao i odnosi­ ma razmene. 4. u kome se strukture i dejstvenost mogu analitički razlikovati.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Sažetak 1. Gidensov pristup karaktriše moć koju on pripisuje dejstveniku.292 D20RD2 RlCER . 3. 12. . M o ć (potencijalni trošak koji jedan akter može da nametne dru­ gom) i zavisnost (potencijalni trošak koji je jedan akter voljan da toleriše u okviru odnosa razmene) dva su koncepta koja su u središtu Emersonove integrativne teorije razmene.

Sociologijska teorija. Pjer (2000). Nasleđe Pjera Burdijea: pouke i nadahnuća. Ivana [uredili] (2006). Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju/Zavod za kulturni razvitak. Nacrt za jednu teoriju prakse. Nicos (2000). Mouzelis. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Stoje pošlo krivo? Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Miloš i Spasić. Burdije. Nemanjić. Narcisovo ogledah. Ivana (2004). Sociologije svakodnevnog života. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd: Clio. Spasić.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 293 Literatura za dalje čitanje Burdije. Pjer (1999). .

inkorporirajući otkrića interdisciplinarne zajednice. Ona je usmerena na ženu na dva načina. širok sistem ide­ ja o društvenom životu i ljudskom iskustvu koji se razvio iz žen­ ske perspektive. Prvo. i 1920. Drugo. . polazište svake feminističke teorije jeste iskustvo i položaj žena u društvu. širok sistem ideja o društvenom životu i ljud­ skom iskustvu koji se razvio iz ženske perspektive. Savremena feministič­ ka teorija javlja se nakon drugog talasa aktivizma (1960-1990) koji je bio usmeren na to da se osnovna politička prava upotrebe da se bi se žene ekonomski i socijalno izjednačile s muškarcima.GLAVA 8 SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE Patriša Madu Džilijan Lengerman Nibruk Univerzitet Džordž Vašington Američki univerzitet Osnovna teorijska pitanja Savremene feminističke teorije Ka feminističkoj sociološkoj teoriji Sažetak Literatura za dalje čitanje Feministička teorija predstavlja uopšten. feministička teorija pokušava da opiše i kritički evaluira svet sa ženskog stanovišta. godine) koji je bio usmeren na borbu žena za pravo glasa i učešće u političkom procesu. Istorijski gledano. Feministička teorija se razlikuje od većine socioloških teorija koje su razmatrane u ovoj knjizi po tome što je interdisciplinarna i po tome što feministički sociolozi i sociološkinje pokušavaju da rašire i prodube disciplinarno znanje. Klasične korene savremene feminističke teorije na­ lazimo u prvom talasu feminističkog aktivizma (otprilike izme­ đu 1848.uopšten. Feministička teorija . feministička teorija razvila se kao posledi­ ca feminističkog aktivizma koji je prošao kroz „talase" kolektivne mobilizacije.

javnost i društveni akteri. kako muški. godine i traje sve do danas. OSNOVNA TEORIJSKA PITANJA Savremena feministička teorija započinje naizgled jednostav­ nim pitanjem: Šta ćemo sa ženama? To se može iskazati i na sledeći način: Gde se. kao pasivne supruge ili majke). Ako ih negde nema.296 D Ž O R D Ž RlCER . Me­ đutim. razlog nije u tome što one za to nisu sposobne ili što nemaju interesa da tu budu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE « 1 Borba se nastavlja s trećim talasom aktivizma koji je otpočeo 1990. Pokušaji feminizma da od­ govori na ta pitanja doveli su do teorije koja je od univerzalnog značaja za sociologiju. Zaista. U njoj će možda učestvovati neki od vas koji će najveći deo svog života proživeti u 21. Nji­ hova nevidljivost samo je jedan od pokazatelja nejednakosti iz­ među muškaraca i žena. šta one zapravo rade? Kako one doživljavaju situaciju koja se istražuje? Koji je nji­ hov doprinos tome o čemu pišemo? Sta to znači za njih? Četrdeset godina neprekidnog postavljanja tog pitanja do­ velo je do nekih opštih zaključaka. često su bili slepi za njihovo prisustvo. tako i ženski. aktivno stvarale veliki broj situacija koje sociolozi danas istražuju. . iako su žene bile aktivno prisutne u najvećem broju druš­ tvenih situacija. naučnici. Tamo gde su prisutne. već u tome što postoji namera da se one odatle isključe. Žene su prisutne u najvećem broju društvenih situacija. Drugo osnovno pitanje feminizma glasi: Zašto je onda sve tako kako jeste? Prvo pitanje iziskuje opis društva. drugo pitanje zahteva objašnjenje tog društva. razlikovale su se od muških uloga . Opis i objašnjenje društva dva su lica bilo koje sociološke teorije.ženske uloge bile su manje privilegovane i bile su podređene muškim ulogama. u situaciji koja se ovde istražuje. ali obavljajući i čitav niz drugih uloga žene su. zašto nisu? Ako jesu prisutne. žene igraju uloge koje se prilično razlikuju od onih u kojima ih većina nas zamišlja (na primer. zajedno s muškarcima. ženske uloge u najvećem broju situacija. Osim toga. nalaze žene? Ako nisu prisutne. iako od suštinske važ­ nosti. veku. kao supruge i majke.

feministič­ ka teorija postavila je i četvrto pitanje: Sta ćemo s razlikama medu ženama? Istraživanje tog pitanja vodilo je do opšteg zaključka da se nevidljivost. nju nalazimo još u marksizmu. društvenim teorijama koje nastaju pod uticajem teoretičara koji pripadaju rasnim i etničkim manjinama i teoretičarima iz postkolonijalnih društava. tako i iz drugih delova sveta). zapravo nije ništa drugo do odraz iskustva onih koji eko­ nomski i politički upravljaju društvom. etnicitetom i globalnim položajem. Feminis­ tkinje su. emotivnim preferencijama. On je tvrdio još i to da je moguće gledati na svet sa stanovišta radnika koji je ekonomski i politički podređen. koje načelno karakterišu živote žena. To znanje može da se relativizuje ako se vratimo na stanovište žene koja je kroz istoriju za­ uzimala uvek podređenu ali neophodnu ulogu pomoću koje se stvaralo i održavalo društvo u kome živimo. nalaze pod velikim uticajem položaja žene u društvu. bračnim statusom. stvorile univerzalno primenjivu teoriju socijalnog života koja može da se poredi s Marksovom revolucionarnom misli. Budući da feminističke teoretičarke po­ hvataju kritičku teoriji one se pitaju kako njihov rad može da unapredi živote ljudi koje one proučavaju. starosnim dobom. Osnovna teorijska pitanja feminizma danas nas vode do sličnog radikalnog preokreta u razumevanju sveta: ono što prihvatamo kao univerzalno i apsolutno znanje. Ali. . pokušavajući da odgovore na osnovna pitanja femini­ stičke teorije. za koje ljudi veruju da predstavlja apsolutne i univerzalne iskaze o istini i društvu. nejednakost i razlika u ulogama u odnosu na muš­ karce. feministička teorija ne bavi se samo ženama.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 297 Feministkinje postavljaju i treće pitanje: kako možemo promeniti i unaprediti društvo tako da ono bude pravedno za sve ljude? Ta privrženost društvenoj transformaciji u interesu pravde posebna je karakteristika kritičke socijalne teorije. zapra­ vo je znanje koje je izvedeno iz iskustva moćnih slojeva društva. rasom. Osim u feminizmu. položaja koji se definiše klasom. neomarksizmu. Marks je pre više od jednog veka tvrdio da znanje. religijom. to jest muškaraca kao gospodara. Pošto se krug feminista i feministkinja koji istražuju navede­ na pitanja sve više širio i uključivao sve veći broj ljudi iz različitih disciplina (kako iz SAD.

u najvećem broju situa­ cija razlikuju se od položaja i iskustva muškaraca u istim situacijama. 2. Položaj žena u najvećem broju situacija ne samo da je različit. iz sopstvenog teoretskog okvira. učaurene i iskorišćavane od strane muškaraca. Obojene žene. Druga dekonstrukcionitička struja unutar feminizma dolazi iz narastaj uće postmodernističke litera­ ture (vidi glavu 9) koja postavlja pitanje o rodu kao neizdiferenciranom konceptu i individualnom sopstvu kao stabilnoj poziciji svesti i ličnosti iz kojih se rod i svet mogu iskusiti.1) kao i najvažnije femi­ nističke sociološke teorije. Različite varijante feminističke sociološke teorije nude ra­ zličite odgovore na pitanje: „Sta ćemo sa ženama?". Na taj način. u poslednje dve decenije. već da postoji više njih. 3. žene koje pripadaju radničkoj klasi i lezbejke počele su da se suprotstavljaju beloj privilegovanoj klasi heteroseksualnih vodećih feministkinja. . Položaj žena treba da se razume kao direktna posledica odnosa moći muškaraca i žena. (sažeto u tabeli 8. podređene. već je takođe manje privilegovan ili nejednak po­ ložaju muškarca. one su sputane. Međutim. feminizam ne samo da relativizuje etablirano znanje. U ovom odeljku izložićemo tipologiju feminističkih teorija koje su proizašle iz odgovora na to pitanje.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREVI Feminizam na jedan radikalan način dovodi u pitanje etabli­ rani sistem znanja. Žene su ugnjetavane: drugim recima. SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE Feministička sociološka teorija izrasla je iz opšte feminističke teorije. žene u postkolonijalnim društvima. suprotstavljajući mu žensko razumevanje real­ nosti. fe­ minizam je sam. Te žene tvrde da ne postoji samo jedno jedinstveno žensko stanovište i jedan sistem znanja. ukazujući na njegovu mušku pristrasnost i rodnu politiku koja ga uobličuje i iz koje ono crpi svoje osnovne postulate.298 D Ž O R D Ž RlCER . Postoje četiri glavna odgovora: 1. postao predmet relativizovanja i dekonstrukcionitičkih pritisaka. već ga takođe dekonstruiše. Položaj žena i njihovo iskustvo.

one su sputane. patrijarhata i rasizma.odgovori na deskriptivno pitanje: Sta ćemo sa ženama? Distinkcije unutar teorija . strukturalnog ugnjetavanja ili vek­ tora ugnjetavanja i privilegija u koje s p a d a j u klasa. starosno d o b a . . emotivne preferencije. podređene. takode. nejednakosti i ugnjetavanja ra­ zlikuje se u zavisnosti o d njihovog opšteg položaja unutar društvenog uređenja. manje privilegovan ili nejednak položaju muškarca. Psihoanalitički feminizam Radikalni feminizam Strukturalno ugnjetavanje Žensko iskustvo razlike. u najvećem broju situacija razlikuju se od položaja i iskustva muškaraca u istim situacijama. učaurene i iskorišćavane od strane muškaraca. Liberalni feminizam Rodno ugnjetavanje Žene su ugnjetavane: drugim re­ cima. nejedna­ kosti i ugnjetenosti razlikuje se s obzirom na položaj žene unutar kapitalizma.odgovori na eksplanatorno pitanje: Zašto je pozicija žene takva kakva jeste? Rodne razlike Položaj žena i njihovo iskustvo.1). Socijalistički feminizam Teorija intersekcionalnosti Tabela 8.1 Pregled varijanata feminističke teorije O v i načelni odgovori m o g u dalje d a se razlože u zavisnosti o d o d g o v o r a na d r u g o o s n o v n o pitanje feminističke teorije: „ Z a ­ što je sve tako kako j e s t e " (videti tabelu 8.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 299 4. bračni status i globalni položaj. etnicitet. već je. Ž e n s k o iskustvo razlike. Osnovne varijante feminističke teorije . Kulturni feminizam Biološki feminizam Institucionalni feminizam Interaktivni feminizam Fenomenološki feminizam Rodne nejednakosti Položaj žena u najvećem broju situacija ne samo da je različit. rasa.

već je sve posledica ljudske interpretacije. Veliki broj teorijskih radova opire se kategorizaciji. rodne nejednakosti. Po­ trebno je ili govoriti o njihovim osnovnim teorijskim na­ lazima ili praviti razliku između njihovih različitih teorij­ skih formulacija. Ali feministička teorija ne bi trebalo da se meša sa sociologijom roda.300 D Ž O R D Ž RlCER . Društvena konstrukcija — proces kolektivnog definisanja u kojem ljudi stva­ raju društvo koje se smatra „stvarnim". U ovom sluča­ ju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE'. Glavna karakteristika savremenih feminističkih teorija je­ ste to da one predstavljaju mešavinu ideja sakupljenih iz različitih teorija i disciplina. Rod . rodne ugnjetenosti i strukturalne ugnjetenosti. odnosa i identiteta). Po ovom shvatanju.Ta ideja u suprotnosti je s uverenjem (koje prihvataju neki ljudi i neke nesociološke feminističke teorije) da rod odražava urođene polne razlike. misli se na to da je on proizvod definicije ljudi.društveno konstruisan obrazac muškosti i ženskosti i društveno kon­ struisan obrazac odnosa muškarca i žene. U nastavku ovog odeljka bavićemo se feminističkim teo­ rijama rodne razlike. da vodimo računa o tri važne stvari: 1. Potrebno je. odnosa i identite­ ta. međutim. kao i sociologija devijantnosti ili malih grupa. kao što su na primer politika tela ili priroda države. a ne njihova prirodna karakteristika. s ciljem da se nadu odgovori na pojedinačne probleme. Rod razumemo kao društveno konstruisani obrazac muškosti i ženskosti i društveno konstruisan: obrazac odnosa muškarca i žene. . Feministička sociološka teorija činjenicu roda uzima kao pola­ znu osnovu s koje objašnjava celokupnu društvenu stvarnost. ključne razlike unutar njih i preporuke na osnovu kojih je moguće nešto promeniti. radi se o istraživanju muških i ženskih uloga. Sociologija roda. Opisaćemo opšte karakteristike sva­ kog od ovih pristupa.istraživanje socijalno konstruisanih muških (ženskih uloga. U osnovi svih odgovora koje je dala feministička sociološka teorija nalazi se ideja roda. ništa nije objektivno dato. *" 2. Sociologija roda . plod je rada sociologa koji istražuju pojedinačni aspekt društva. Kada se kaže da je rod društveno konstruisan.

Sociološkinja Alis Rosi povezala je različite biološke funkcije muškaraca i žena s različitim obrascima hormonalno determinisanog razvoja tokom životnog ciklusa. niži nivo agresivnog ponašanja i veća sposobnost žena za miran saživot. tako neke feministkinje danas tvrde da postoje posebni standardi etič­ kog rasuđivanja koji su svojstveni samo ženama. i razlikama u levim i desnim delovima mozga. institucionalno. Prve teoretičarke kulturnog feminiz­ ma. ženski način komunikacije. ili feminističke ličnosti. Rodne razlike Argument koji se dugo koristio da bi se opravdao podređen položaj žena u odnosu na muškarce. Te razlike. sposobnost bri­ ge za drugog koja je svojstvena samo ženama. Budući da je u poslednjih par decenija feministička lite­ ratura dosta narasla. Kao što su nekada muški socijalni i politički teo­ retičari mislili da su muškarci prirodno sposobniji od žena. tvrdile su da su za upravljanje državom neophodne ženske vrline kao što su saradnja. Rosijeva tvrdi da socio­ kulturna struktura mora da se izmeni kako bi putem društvenog . S ovakvim načinom razmišljanja nastavilo se na različite načine sve do da­ našnjeg dana. ženski obrasci mo­ tivacije za ostvarenjem. tvrdi ona. interakciono i fenomenološko.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 301 3. briga. otvorenost za emocionalno iskustvo karakteristično za žene. Do sada su feminističke teoretičarke razvile četiri glavna objašnjenja rodnih razlika: biološko. ženske fantazije o seksualnosti i intimnosti. Potom je taj razvoj povezala s polno specifičnim varijacijama u takvim osobinama kao što su osetljivost na svetio i zvuk. ovde nećemo pokušati da predstavi­ mo celokupan opus feminističke teorije. utiču na različite obrasce za igru u detinjstvu. Džejn Adams i Sarlot Perkins Gilman. glasio je da su žene prirod­ no inferiorne u odnosu na muškarce. uzdižući pozitivne aspekte feminističkog karaktera. Feministkinje prvog talasa koje su stvorile teoriju kulturnog feminizma preokrenule su taj argument. dobro poznati strah žena od matematike i očiglednu činjenicu da su žene predodređenije da se brinu o maloj deci od muškaraca. pacifizam i nenasilnost u rešavanju sukoba.

Institucionalna objašnjenja polaze od toga da rodne razlike proizilaze iz različitih uloga koje muškarci i žene igraju unutar različitog institucionalnog okruženja. na koju se sociolozi sve više pozivaju. Ta kultura žensko iskustvo i načine na koje žene mogu spoznati sebe. Budući da se te uloge ostvaruju unutar privatne sfere doma i porodice. za koga se tvrdi da je jedini sposoban da menja svet oko sebe. neki sociolozi smatraju da teorija socijalizacije i te­ orija uloga nude objašnjenje koje je previše statično i previše ogra­ ničeno. Neka istraživanja tvrde da žensko iskustvo socijalizacije i institucional­ nih uloga navodi žene na poseban oblik političkog aktivizma kao što je. maj­ ke i domaćice.302 DŽORDŽ RlCER . Oni smatraju kako ljudi igraju rodne uloge ulazeći u različite interakcije unutar svakodnevice. Drugi pol) Po mišljenju ovih teoretičarki. objektificiranog bića kome su dodeljene karakterne crte koje predstavljaju suprotnost delatnosti muškarca. (Klasičnu formulaciju ove teme na­ lazimo u delu Simon de Bovoar. Međutim. U jednoj raspravi. recimo. svet je definisan kulturom koju stvaraju muškarci. žene vode drugačije živote od muškaraca i imaju različita životna iskustva od njih. stvarajući konstrukciju žene kao „Drugog". tvrde da se rodne razlike reprodukuju u interaktivnim praksama u kojima se kultur­ na tipifikacija roda odigrava. Ključne razlike proizilaze iz rodne podele rada koja je ženama dodelila uloge supruge. Kendas Vest i Don Zimerman. recimo. One se od malih nogu kroz socijalizaciju navikavaju na ulogu majke i supruge. učešće u pokretima za zaštitu čovekove okoline. gura na same margine konceptualnog uobličenja. Deca (ali i odrasli koji se spremaju. razvile su jednu od najdugotrajnijih tema u feminističkoj teoriji: marginalizaciju žene kao Drugog u kulturi koju su stvorili muškarci. Razlika koja postoji između muškaraca i žena jednim delom proizilazi iz kulturne konstrukcije koja isključuje žene . Feminističke teoretičarke koje nude egzistencijalnu i fenomenološku analizu. potvrđujući sebi i drugima da su rodna bića. za brak ili majčinstvo) poseb­ no se pripremaju za obavljanje takvih različitih životnih uloga u skladu sa scenarijom koji je utemeljen u rodnim razlikama.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI učenja omogućila kompenzaciju za sve one nedostatke uslovljene biološkim predispozicijama muškaraca i žena. osnažuje i transformiše. etnometodolozi.

te da li u tom oslobođenju moraju da postanu kao muškarci ili mogu da ostvare neki poseban i drugačiji subjektivitet. Žene uvek imaju niži društveni ugled i manje materijalnih resursa. Sva ljudska bića imaju duboku potrebu za slobodom koja im omogućuje sa­ moostvarenje. bez obzira na to da li se taj položaj zasniva na klasi. reći da postoji rodna nejednakost. a drugim delom iz činjeni­ ce da žene internalizuju Drugog. veroispovesti. Stoga. Pitanja koja se ovde postavlja­ ju jesu da li žene mogu da se oslobode statusa objekta/Drugog. te da javno znanje. rasi. Rodna nejednakost Feminističke teorije rodne nejednakosti tvrde da je položaj žena i muškaraca u društvu ne samo različit. etničkom poreklu. isto je što i tvrditi da su ženama uskraćeni struktur­ ni resursi koji su im neophodni da bi zadovoljile svoju potrebu za samoostvarenjem (koju imaju i muškarci). profesiji. Sve teorije o rodnoj nejednakosti pretpostavljaju da će žene i muškarci reagovati prilič­ no lako i prirodno na egalitarnije društvene strukture i situacije. akademsko istraživanje i organizacija društvenog života ozbiljno uzmu u obzir način ženskog bivstvovanja. obrazova­ nju. moći i prilika za samoostvarenje od muškaraca koji se nalaze na sličnom društvenom položaju. U pokušaju da dođu do promena. a ne iz bioloških ili drugih razlika između žena i muškaraca. a ne dejstvenik). . U svom najratobornijem obliku taj teorijski pristup iznosi jednu vekovima staru feminističku tvrdnju: kada ženski način bivstvovanja posta­ ne deo javnog života. Pristrasnost tog argumenta koji su radikalno razvile francuske psihoanalitičarke i feministkinje kao što su Elen Siksu i Lis Irigaraj sastoji se u tvrdnji da će žena razviti svest i kulturu koja je jedin­ stveno njena i različita od one koju ima muškarac. već i nejednak. Nejednakost proističe iz organizacije društva. nacionalnosti (državljanstvu) ili bilo kojem drugom značaj­ nom činiocu. svet će biti bezbedniji i pravedniji. kao i sposobnost da se prilagode ograničenjima ili prilikama situacija u kojima se nalaze.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 303 (žena pasivni akter. teoretičarke rodne razlike zahtevaju da se ženski načini bivstvovanja priznaju kao legitimne i održive alternative muškim načinima bivstvovanja.

da budu članovi porote (čak ni onda kada je na klupi za optužene sedela žena). te uspešno inkorporisane u društvenu svakodnevicu. kao što su: pravo. u slučaju ra­ zvoda braka. One nisu mogle da glasaju.i žene" dodato je u prvoj rečenici. zadiru duboko u ličnost. godine: „Smatramo da su sledeće istine samoočigledne: da su svi muškarci i žene stvoreni jednaki". Konvencija u Seneka Folsu zaključila je svoj rad usvajanjem Deklaracije osećanja (Declaration of Sentiments) koja započinje preispitivanjem Deklaracije nezavisnosti iz 1776. ma šta da je njihov uzrok. Ali. godine stoji samo reč „muškarci". te teorije afirmišu tezu po kojoj je promena si­ tuacije moguća. Princip po kome su žene i muškarci jednaki. porodica. teoretičarke rodne nejednakosti razlikuju se od teoretičarki rodne razlike koje smatraju da rodne razlike. sudstvu i crkvi. rodna nejednakost rezultat je patri­ jarhalnih i seksističkih obrazaca podele rada. održane u mestu Seneka Fols u državi Njujork. u vreme prve konvencije o ženskim pravima u ljudskoj istoriji. Po ovoj teoriji. pa čak ni da samostalno donese odluku o sopstvenom testamentu. danas se u tolikoj meri uzima zdravo za gotovo da je teško zamisliti da je on uopšte ikada činio po­ četnu poziciju feminističke teorije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Drugim recima. da nam mnogi njeni fun­ damentalni principi danas izgledaju trivijalno. to je tada bio jedan radikalan zahtev. godine.304 D Ž O R D Ž RlCER .. U originalu iz 1776. ali i dužnost da primenjuju silu da bi disciplinovali ženu. ona nije mogla da dobije starateljstvo nad svojom decom. kao ni da rade u zdravstvu. Ako je bila udata. što je često završavalo fizičkim maltretiranjem. U tom pogledu. ostvarene i razrađene u praksi. On je smestio žensku potrebu za pravdom u intelektualni Liberalni feminizam . obrazovanje i mediji. Liberalni feminizam. Muževi su imali pravo. Osnovne ideje liberalne feminističke teorije u toj meri su isprepletene s istorijom američkog femini­ stičkog pokreta. žena nije mogla da poseduje svojinu ili prima platu na svoje ime. a rodna jednakost može se ostvariti ako se preoblikuju obrasci podele rada u ključnim društvenim ustanovama.feministička teorija nejednakosti koja tvrdi da su žene jednake s muškarcima u tome što su i one sposobne za donošenje razlož­ nih moralnih sudova. Ovo . 1848. Politički i konceptualno gledano. da zauzi­ maju mesto u javnoj administraciji. rad. Pored toga. žene su bile građanke dru­ gog reda. te da su dugotrajne i teško promenljive. .

razvijenu unutar doma i porodice. Da li jednakost takođe podrazumeva da su ljudi isti? Ako „jednaki" ne znači „isti". nakon Deklaracije. kao i muškarci. L. i za koga se . Tamo je studirala s Pitirimom Sorokinom. imaju prirodno pravo da učestvuju u poli­ tici i upravljaju društvom u sopstveno ime. neravnopravan položaj i otvorile su prostor za različit tretman žena. Osim toga. klasični liberalni feminizam tvrdio je da žene. Bernardom. koji je kasnije osnovao Odeljenje za sociologiju na Harvardskom univerzitetu. godine u Mineapolisu. Američke i Francuske revolucije i abolicionističkog pokreta. Ta prava omogućila su ženama da uđu u političku arenu i zatraže punu jednakost sa muškarcima. kako da će se onda koncept jednakosti primeniti podjednako na osobe različitog pola? U pokušaju da odgovori na ta pitanja. juna 1903. već i kao autonomna individua sa pripadajućim pravima. stavljale su žene u nepravedan. prenesu na poslove upravljanja državom. nego iz ideja i prakse koje su bile usmerene na to da definišu nejednak status muškarca i žene. koji je bio jedan od saosnivača American sociological review. poziva­ jući javnost da ih podrži. Te prakse. a ne bio­ loških razlika. Razlike između muškaraca i žena nisu proizašle iz biologije. žena se više ne doživljava kao osoba koju možemo da zamislimo isključivo u kontekstu doma i porodice.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 305 diskurs prosvetiteljstva. Dok je kulturni feminizam (vidi odeljak o rodnim razlika­ ma) tvrdio da žene imaju dužnost da svoju karakterističnu sen­ zibilnost. godine do danas predstavlja višeslojno istraživanje i operacionalizaciju tvrdnje da su žene i muškarci jednaki. Džesi Bernard Biografska skica Džesi Bernard (rođena kao Džesi Ravič) rođena je 8. Prvi samostalan korak napravila je sa 17 godina kada je iz svoje jevrejske imigracione porodice preš­ la na Univerzitet u Minesoti. i sa L. savremeni liberalni feminizam postao je vodeći u teorijskom zagovaranju teze po kojoj je rod proizvod društvene konstrukcije. Teorijsko putovanje liberalnog feminizma od 1848.

D o sredine 1940-ih godina. godine. ali ona je ostala na Pen Stejtu sve do 1960. Prihvatila je nove ideje od kojih je najvažnija bila ta da je znanje konceptualizovano. Liberalne feministkinje istražuju sveprisutnost seksizma. zdravstvu. Uskoro je počela da uspostavlja neza­ visnu akademsku reputaciju. godine (te godine je i preminula). kao i podizanju svoje dece. Najdramatičniji korak preduzela je u poslednjoj trećini svog života.zahtevajući da se žene tretiraju jed­ nako kao muškarci. Njen muž umro je 1951.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI udala 1925. a Džesi je počela da prerasta pozitivizam. religiji. godine. Bernardovi su bili na Državnom univerzitetu Pensilvanija. . tvr­ deći da seksizam zadire u sve sfere društvenog života. godine. između 1964. a obezvredi žensko iskustvo. tako i za ono što je ona imala da kaže o karijernim obrascima u životima žena. a ne objektivno. provodeći vreme u predavanju i pisanju. Doktorirala je na Vašingtonskom uni­ verzitetu u Sent Luisu 1935. Holokaust je uništio njenu veru u to da nauka može da spozna i proizvede pravedan svet. feministkinje su objašnjavale pozivajući se na seksizam. godine. Činjenicu da su takve barijere postojale i da su pokušaji da se one uklone nailazili na jak otpor. porodici . Jezik omogućuje da zamenica „on" predstavlja generičku Seksizam — sistem diskriminatornih stavova i praksi koji ima za cilj da privile­ guje muško iskustvo. Primera je mnogo. Nakon toga.306 D20RD2 RlCER . preselila se u Vašington da bi se potpuno posvetila pisanju i istraživanju. a obezvredi žensko iskustvo. i 1996.obrazovanju. privredi. Seksizam definišemo kao sistem diskriminatornih stavova i praksi koji ima za cilj da privileguje muško iskustvo. nauci. Njeno zajedničko studiranje s Bernardom odvelo ju je do pozitivističke sociologije koja se očitova­ la u njenom kasnijem radu i sposobnosti da kvantitativno istraživanje integriše sa kvalitativnom i kritičkom analizom koje su u Americi postajale sve popularnije. Taj period značajan je kako za njenu vanserijsku akademsku produkciju. Liberalni feminizam drugog talasa pokušao je da ostvari ideal jednakosti uklanjajući barijere punom učešću žena u glav­ nim društvenim ustanovama .

brak je ulozi muža dodelio auto­ ritet i slobodu. Institucionalno gledano. posao i karijera organizovani su oko onoga što je Džon Vilijams nazvao „muška idealna radna nor­ ma". silovanje u vezi i feminizacija siromaštva. a čitav svet je izdeljen u rodom odeljene „sfere": s jedne strane. postoji javna sfera plaćenog rada i učešća u obrazovanju. na koje muškarci imaju privilegovano pravo. Kulturološki gledano. Liberalna feministička teorija tvrdi da sveprisutnost rodne ideologije seksizma prikriva diskriminatorne prakse koje vidimo u svakodnevnom životu. fenomen „staklenog plafona". 2. silovanje u braku. koju je napisala Džesi Bernard. Jedan od klasičnih radova kritičkog liberalnog feminizma jeste knjiga Budućnost braka.na primer. nasilje u kući. seksualno uznemiravanje. Knjiga se bavi problemom postizanja jednakosti u braku. a za muškarce kao blagosloveni spoj porodičnog života. porodica se razume kao spoj žene-pomoćnice i muškarca-domaćina koji je ujedno i glava porodice. Ber­ nard analizira brak kao kulturni sistem verovanja i ideala. brak je za ženu idealizovan kao njena sudbina i izvor njenog ispunjenja. zdrav­ stvena istraživanja i pravila zaštite na radu pretpostavljaju uvek muško telo kao standard. religiji. a na drugoj strani nalazi se privatna sfera neplaćenog rada. Feministkinje uspevaju u tome tako što podvrgavaju kritici načine razmišljanja po kojima se smatra da su „stvari jednostavno takve kave su . koja podrazumeva brigu o kućnim poslovima.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 307 zamenicu kada god govorimo o nekome u trećem licu. 1. Brak spaja ideju muškog autoriteta sa seksualnom . dvostruko radno vreme. upravljanju dr­ žavom. i kompleks interakcionih iskustava za muškarce i žene kao pojedince. insti­ tucionalni aranžman uloga i normi. Jedno od najvećih postignuća liberalne feminističke teorije jeste kritika nejednakosti koje se često uzi­ maju zdravo za gotovo. ali i obavezu da se kreće izvan sfere doma­ ćinstva. odgovornosti i ograničenja. U američkom društvu kao celini brak je ide­ alizovan kao suštinski egalitarno udruženje muža i žene. koja pretpostavlja životni raspored usklađen s potrebama tipičnog muškarca. koji se nalaze u domenu odgovornosti žene. razlike u ličnim do­ hocima između muškaraca i žena.

dok zapravo dobija sve ono što norme propisuju: autoritet. Za razliku od njih. odnosno obavezu da obezbedi emocionalne i seksualne usluge mužu. nesanica i strah od nervnog sloma. ali da neki parovi zajedničkim trudom uspevaju da ostvare liberalno-feminističku zamisao egalitarnog braka. zavisne i suštinski usmerene na potrebe i zahteve izolovanog domaćinstva. Zahtevi liberalnog feminizma za promenama saglasni su sa analizama u kojima se pokazuje šta čini osnovu zahteva za jednakošću i šta su uzroci nejednakosti: feministkinje žele da eliminišu rod kao organizujući princip u distribuciji društvenih dobara. nezavisno od toga koliko se osećaju slobodnim. u kome ona afirmiše kulturno verovanje da brak predstavlja ispunjenje njenog života. u kome on veruje da ga brak ogra­ ničava i opterećuje. pokazuju zna­ čajne simptome stresa u koje spadaju preskakanje srca. nezavisno od toga koliko se osećaju ispunjenim. noćne more. Iz toga se može zaključiti da je brak dobar za muškarce a loš za žene. on ženama nalaže da budu poslušne. Feministkinje tvrde da u svakom braku. u stvari. postoje dva braka: • brak muškarca. Posledice takve koncepcije braka vide se iz rezultata istra­ živanja koja mere nivo ljudskog stresa: udate žene. dok zapravo trpi normativno propisanu zavisnost i ne­ moć. • brak žene. Nedavne studije su pokazale da analiza koju je u svojoj knjizi obavila Bernardova i dalje važi za najveći broj brakova. . ka­ kav god bio njihov osećaj društvene stigme. oženjeni muškarci i neudate žene. 3. i postepeno se udaljava od nezavisne mlade osobe kakva je bila pre nego što se udala. glavobolja. nalaze se nisko na lestvici stresnih indikatora. kao i da će prestati da bude ta­ kav tek onda kada parovi ne budu osećali pritisak preovladujućih institucionalnih ograničenja i budu u mogućnosti da ispregovaraju vrstu braka koja najbolje odgovara njihovim individualnim potrebama i ličnostima. zamor. nezavisnost i pravo na emocionalne i seksualne usluge svoje žene. i neoženjeni muškarci. nesvestica.308 D20RD2 RlCER .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI potencijom i muškom snagom.

Za liberalne feministkinje idealni rodni aranžman podrazumeva da svi pojedinci koji deluju kao slobodne i odgovorne moralne individue imaju mogućnost da izaberu životni stil koji im najviše odgovara. Prema tome. ponekada smo koristili i reč „represija". . mora da važi i za žene. Da bismo izbegli jednoličnost prevoda. Promena se traži kroz zakonodavstvo. kao i kroz apel ljudskoj sposobnosti za donošenje uravnoteženih mo­ ralnih sudova. one se pozivaju na princip univer­ zalnosti . Liberalne feministkinje vide taj ideal kao nešto što učvršćuje slobodu i jednakost.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 309 U pokušaju da ostvare jednakost. sudske parnice i regulaciju. Iako je tu reč moguće prevesti i kao „represija". • uklanjanje seksističkih sadržaja iz ustanova kao što su porodica. odgovornosti i jednakosti životnih šansi. svojoj reformističkoj orijentaciji i pozivanju na vrednosti individualizma. • jednaku raspodelu odgovornosti u porodičnoj podeli rada. Rodno ugnjetavanje Teorije o rodnom ugnjetavanju* opisuju žensku situaciju kao posledicu direktnog odnosa moći između muškaraca i žena u kome muškarci imaju fundamentalan i konkretan interes da održavaju si­ stem dominacije koji im omogućava da kontrolišu. porodici u kojoj oboje zarađuju. • svakodnevno dovođenje seksizma u pitanje. kao dva najvažnija kulturna ideala u Americi.što važi za muškarce. heteroseksualnom ili homoseksual­ nom braku itd. obrazovanje i masovni mediji. Drugi imaju obavezu da prihvate i poštu­ ju taj izbor bez obzira na to da li se radi o domaćici ili doma­ ćinu. neudatoj karijeristkinji. odnosno sposobnosti javnosti da reaguje na argu­ mente o pravdi. iskorišćavaju. izbora. Liberalni feminizam se zalaže za: • jednake obrazovne i ekonomske životne šanse. braku s decom ili bez dece. liberalni feminizam saglasan je sa dominantnim američkim etosom u svom osnovnom prihvatanju demokratije i kapitalizma. odlučili smo se za reč „ugnjeta­ vanje". * Napomena prevodioca: U originalnom tekstu stoji reč repression.

Patrijarhat nije nenameravana i sekundarna posledica nekog skupa činilaca (biologije.310 D20RDŽ RlCER . odbija­ jući pri tom da prihvati autonomni subjektivitet podređenog. karakteristična po tome što u njoj muškarci koriste.po teoretičarkama ugnjetavanja. Postoje dve glavne varijante teorije ugnjetavanja. takav odnos nije ništa drugo do iskorišćavanje. identifikuju i naglašavaju emocionalnu dinamiku ličnosti. . prema teoretičarkama rodnog ugnjetavanja. odbijajući pri tom da prihvati autonomni subjektivitet po­ dređenog. Dok se najveći broj ranih feminističkih teoretičarki usredsređivao na pitanja rodne nejednakosti. najšire govoreći.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI potčinjavaju i ugnjetavaju žene. Te teorije. Gledano iz ugla podređenog. Zapravo. potčinjavaju i ugnjetavaju žene. Psihoanalitički feminizam pokušava da objasni koncept patrijarhata putem reformulacije teorije Sigmunda Frojda i njegovih intelektulanih nastavljača. To je primarna struktura moći koja se namerno održa­ va. bilo koji odnos u kome jedna dominantna strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva da drugu podređenu stranu (pojedinca ili kolektiv) pretvori u instrument svoje volje. kontrolišu. za teoretičarke rodnog ugnjetavanja. socijalizacije. rodne razlike i rodne nejednakosti sporedne su posledice patrijarhalne društve­ ne strukture. emo­ cije koje su često duboko skrivene u podsvesnim ili nesvesnim Dominacija . To su psihoanalitički feminizam i radikalni feminizam. Obrazac rodnog ugnjetavanja ugrađen je u najdublju struk­ turu društvene organizacije koju feministkinje nazivaju patrijar­ hat. Najveći broj savremenih feministič­ kih teoretičarki u određenoj meri se bavi pitanjem ugnjetavanja. Pod dominacijom teoretičarke ugnjetavanja podrazumevaju bilo koji odnos u kome jedna do­ minantna strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva da drugu podre­ đenu stranu (pojedinca ili kolektiv) pretvori u instrument svoje volje. glavno obeležje savremene feminističke teorije jeste širina i intenzitet njenog bavljenja fenomenom ugnjetavanja. polnih uloga ili klasnog sistema). Psihoanalitički feminizam — pokušaj da se koncept patrijarhata objasni pu­ tem reformulacije teorije Sigmunda Frojda i njegovih sledbenika u psi­ hoanalitičkoj teoriji. a veliki broj najbogatijih i najinovativnijih teoretskih postignu­ ća unutar savremenog feminizma proizašao je upravo iz teorija ugnjetavanja. Ženska situacija je.

One takode naglašavaju važnost perioda novo­ rođenčeta i ranog detinjstva u paternizovanju tih emocija. Kao sve teoreti­ čarke ugnjetavanja. Psihoanalitičke feministkinje u svojim teorijama upotre­ bljavaju jedno posebno shvatanje patrijarhata. Me­ đutim. . ali na kraju prihvataju takav sistem ili čak rade u korist sopstvenog potčinjavanja. sveo­ buhvatan u svojoj socijalnoj organizaciji. Zagonetka koju psihoanalitičke feministkinje pokušavaju da reše jeste zbog čega muškarci neprekidno ulažu ogromnu energiju da održe patrijar­ hat i zbog čega ista takva energija.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 311 predelima psihe. nije prisutna kod žena? Tražeći odgovor na tu zagonetku. pa ga zato brane . To je jedan univerzalan sistem. te da stoga muškarci ne moraju uvek i svuda da budu sigurni u to da patrijarhat za njih predstavlja bezuslovnu vrednost. trajan u vremenu i prostoru i sposoban da se odupre i održi uprkos povremenim izazovima. pokušavajući da iskoriste Frojdovu teoriju. samo u suprotnom smeru. To je jedan univerzalan sistem. sveobuhvatan u svojoj društvenoj organizaciji. Osim toga. Žene se s vremena na vreme opiru. one smatraju da je patrijarhat sistem u kome muškarci potčinjavaju žene. pogotovo ako uzmemo u obzir činjenicu da su ljudi sposobni da raspravljaju i nagađa­ ju.sistem u kome muškarci potčinjavaju žene. trajan u vremenu i pro­ storu i sposoban da se odupre i održi uprkos povremenim iza­ zovima.koja podrazumeva da muškarci umeju da izračunaju kolika je praktična korist od održavanja patrijarhata. Međutim. Umesto Patrijarhat . onda bi to značilo da bi žene isto tako energično mogle da se mobilišu protiv patrijarhata. psihoanalitičke feministki­ nje odbacuju argument po kome je kognitivna računica praktične koristi dovoljna da obezbedi mušku podršku patrijarhatu. ako bismo se oslonili na argument ukorenjen u kognitivnom ostvarenju sopstvenog interesa. Kogni­ tivna mobilizacija .nije ono odakle izvire ta silna i ogromna energija koju muškarci ulažu u održavanje patrijarhata. ono što je karakteristično za psihoanalitički feminizam jeste gledište po kome svi muškarci kontinuirano i energično rade na stvaranju i održavanju takvog sistema. ali istvoremeno odbace njegove rodnospecifične zaključke koji su bili seksistički i patrijarhalni. feministkinje su morale suštinski da prerade njegove zaključke tako da ostanu unutar Frojdove teorije.

U tom dobu. besa. ljubavi. ljubav. zavisnost. ali obično nesvesna sećanja na osećanja (feelings memories). nepre­ kidnoj i intimnoj vezi sa ženom . posesivnost. (2) činjenicu da u svim društvima novorođenčad i deca pro­ življavaju najraniji i najkritičniji razvoj u bliskoj. od suštinske važnosti je skup duboko ambivalentnih osećaja o ženi/majci/starateljki: potreba.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI toga. od manjeg značaja i emocionalno slabija. psihoanalitičke feministkinje identifikovale su. U tom iskustvenom reziduumu. upotreba jezika i iskustva razumevanja. U periodu novorođenčeta i ranog detinjstva. Muško dete. Veza dece s ocem/muškarcem tek je povreme­ na. zadovoljstva. Emocionalne posledice tih ranih iskustava zadržavaju se trajno u ljudima kao potentna. mržnje. U traganju za emocional­ nom potporom patrijarhata. Psihoanalitički feminizam usredsređuje se na dva faze razvo­ ja u ranom detinjstvu: (1) pretpostavku da ljudska bića sazrevaju tako što uče da postižu ravnotežu u nerešivoj tenziji između želje za slo­ bodom delanja (individuacija) i želje za potvrdom od strane drugog (priznanje). socio-emocionalno okruženje u kome se uobličuje i izgra­ đuje ličnost deteta. ali i strah i bes zbog njene sposobnosti da nas spreči u onome što želimo. koje od samog početka odrasta u kulturi koja po­ zitivno vrednuje muškost a ne ceni ženskost. oblast polupriznatih ili nepriznatih želja i strahova. Taj izvor smešten je u psihičke strukture koje se nalaze toliko duboko da ih individualna svest ne može prepoznati ili kontrolisati. i oblast neuro­ ze i patologije. kao jedno moguće objašnjenje muške dominacije nad ženama. postaje sve više svesno sopstvenog muškog identiteta i pokušava da postigne nespretno . odnosno slabosti žena. Tu one pronalaze klinički dokazan izvor vanserijske energije muškaraca. gubitka i želje.312 D20RDŽ RlCER .majkom ili majčinom zamenom. ljudi prolaze kroz najranije faze razvoja ličnosti koje karakteriše neprekidna turbu­ lencija primitivnih emocija: straha. psihoanalitičke feministkinje istražuju one aspekte psihe koje su frojdovci već identifikovali kao važne: oblast ljudskih emocija. pojedincima u dugom vremenskom periodu nedostaje moć govora.

žena rasipa veliki deo potencijala koji bi mogla da iskoristi da pruži otpor svojoj druš­ tvenoj podređenosti. koja se odriče svoje slobode i pronalazi identitet samo u tome da bude ogledalo dominantnog muškarca. koje gaji ista osećanja prema majci/ženi. . to se dešava na jedan potčinjen način u prilikama seksualne privlačnosti. Ono odrasta sa pomešanim pozitivnim i negativnim osećanjima o sa­ moj sebi i ženi/majci. U toj ambivalenciji. u kulturi ili u ličnosti. koji priznaje drugoga samo ukoliko može da ga kontroliše. dosegne dovoljno ozbiljne razmere. Reinterpretiraj ući ta gledišta one tvrde da muški preindividualizovani ego projektuje na kulturu svoju želju za dominacijom i svoj strah od intersubjektivnog priznanja. S muškarcima.slika muškarca koji obavezno dominira nad ženom . Kada taj slom. naglašavajući svoje sposob­ nosti za sticanje priznanja. i naučnom metodu koji se izvodi iz takvih gledišta i tvrdi da je objektivna istina mo­ guća. već je i destruktivna po svojim posledicama. dok se sa že­ nama to dešava prilikom održavanja srodnih odnosa i prijatelj­ stava. .u in­ terpretaciji psihoanalitičkih teoretičarki tumače se kao znak slo­ ma tenzije između potrebe za individualizacijom i potrebe za pri­ znanjem. ot­ kriva sopstveni ženski identitet u kulturi koja ne ceni žene. postajući majka. ali je ipak zavisna od njega i podvrgava se njegovoj kontroli: drugim recima. on oseća nagon za dominacijom i teško prihvata uzajamnu ravnopravnost. muškarcu kao gospodaru prirode. emocionalno naslede iz ranog detinjstva podstiče muškarčevu potragu za sopstvenom ženom koja udovoljava njegovim emocionalnim potrebama. Umesto da traži supstitut za majku. One dovode u pitanje gledišta zapadne nauke koja insistiraju na razdvojenosti čoveka i prirode. U zrelom periodu. TV serijama itd. nastaju dve patologije: preindividualizovani dominantni muškarac. ona. Ona pokušava da reši svoje emocionalno nasleđe iz detinjstva u zrelom dobu. romanima. obnavlja vezu u kojoj se nalazila kao novorođenče. Ta kulturno indukovana razdvojenost nije samo nepotpuna.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 313 brzo odvajanje identiteta od žene/majke. i podindividualizovana. Motivi u popularnoj kulturi koji se često sreću u filmovima. podređena žena. Psihoanalitičke feminističke teorije proširile su analizu s in­ dividualne ličnosti na zapadnu kulturu. Žensko dete.

koja afirmiše pozitivnu vrednost žene kao takve i tvrdi da su žene u svim društvima nasilno ugnjetavane. pripadnika gornje srednje klase i severnoatlantske porodice. Nekoliko teoretičarki raspravljalo je o nepriznatim etničkim. klasnim i nacionalnim pretpostavkama u tim teorijama . objašnjavaju ugnje­ tavanje žena kroz muškarčevu duboku emocionalnu potrebu da kontroliše ženu. na drugoj strani. Osim toga. što je uverenje koje se suprotstavlja onome što one nazivaju univerzalnim obezvređivanjem žena. Ali one zahtevaju mnogo razrađeniju teoriju o sociološkim činioci­ ma i strategijama promene. U tom strastvenom spo­ ju ljubavi i mržnje. njima nedostaje psihički ekvivalen­ tan izvor energije koji je neophodan da bi se oduprle dominaciji. Žene. psihoanalitičke feminističke teorije nemaju mnogo šta da predlo­ že što bi moglo da se upotrebi za društvene promene. Ali te teorije. U svakom slučaju.njihovim generalizacijama koje su izvedene iz iskustva belih ljudi.314 D20RDŽ RlCER . rodnog ugnjetavanja i strategija promene društva.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Psihoanalitičke feministkinje. ne uspevaju da objasne posrednički društveni aranžman koji po­ vezuje emocije sa ugnjetavanjem. i (2) da su žene svuda nasilno ugnjetavane sistemom patrijarhata. ili ne pate od te ne­ uroze ili su podložne nekim drugim komplementarnim vrstama neuroza. Postoji dosta dokaza iz kliničke psihijatrije kojima se može podr­ žati argument da su te neuroze zapravo široko rasprostranjene u zapadnom društvu. Osim toga. prema tome. Te teorije nam omogućavaju neke provokativne uvide i produbljuju naše razumevanje korena rodne represije. . društvenim aranžmanima ili obrascima ugnjetavanja. a delimično i zbog tih propusta. osim mož­ da to da je neophodno da restrukturiramo naš način odgajanja dece i započnemo masovno psihoanalitičko preispitivanje našeg shvatanja smrti. želeći da u direktnu vezu dove­ du univerzalne ljudske emocije i univerzalno ugnjetavanje žena. radikalne feministkinje liče na neke militantnije Radikalni feminizam — teorija društvene organizacije. one ne uspevaju da objasne moguće razlike u emocijama. Radikalni feminizam se zasniva na dva emocionalno utemelje­ na središnja uverenja: (1) da žene imaju apsolutnu pozitivnu vrednost kao takve. nagon koji proističe iz skoro univerzalne muške neuroze ukorenjene u strahu od smrti i ambivalenciji prema maj­ ci koja ga je podigla.

ali najznačajnija struktura društvene nejednakosti. Unutar patrijarhata muškarci posmatraju kako stariji potčinjavaju žene. Nadograđujući se na ta osnovna uverenja. monogamije. manipulaciju i obmanu. akušerstva i psihoterapije. Slika patrijarhata kao nasilja koje upražnjavaju muškarci i muške organizacije nad ženama od suštinske je važnosti za ra­ dikalne feministkinje. a žene uče kako da igraju ulogu potčinjenih. sadizam i mazohizam.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 315 rasne i etničke grupe poput Afroamerikanaca koji se za svoja prava bore pod sloganom „crno je lepo" ili Jevreje koji detaljno svedoče o svojim iskustvima iz holokausta. radikalne feministkinje razrađuju teoriju društvene orga­ nizacije. odnosno kao osnovni društveni model dominacije.heteroseksualnosti. Kroz učešće u patrijarhatu muškarci uče kako da potcenjuju druga ljudska bića. kasti. Radikalne feministkinje u svakoj ustanovi i u osnovnim strukturama društva . niti mora uvek da bude nemilo­ srdno i okrutno. Sve to navodi muškarce i žene ka ostalim oblicima tiranije. u osnovi. rodnog ugnjetavanja i strategije promene društva. Patrijarhat neprekidno stvara krivicu i represiju. Ono može biti prikriveno u složenijim radnja­ ma koje. već on nastavlja da postoji kao najsveobuvatniji i najpostojani­ ji sistem nejednakosti. etni­ ci tetu. Od svih tih sistema do­ minacije i podređenosti. starosnom dobu i rodu . • neplaćen zaglupljujući rad u domaćinstvu i slabo plaćen ili neplaćen rad na radnom mestu. Nasilje ne mora uvek da poprimi oblik otvorenog fizičkog zlostavljanja. . čednosti i hete­ roseksualnosti. Ne samo da patrijarhat istorijski predstavlja prvu strukturu dominacije i podređivanja. Patrijarhat je za radikalne feministkinje najmanje uočljiva. klasi. predstavljaju oblike eksploatacije i kontrole. najosnovnija struktura ugnjetavanja na­ lazi se u rodu. rasi. U njih mogu da se ubroje: • standardi mode i lepote. kako da na njih gledaju kao na neljude i kako da ih kontrolišu. • tiranski ideali majčinstva.vide sistem ugnjetavanja u kome neki ljudi dominiraju drugim ljudima. • seksualno uznemiravanje na radnom mestu. tj. u sistemu patrijarhata. • praksa ginekologije.

Zene predstavljaju jedinstveno efikasno sredstvo kojim se zadovoljava muška seksualna želja. vezivanje ženskih stopala (u Kini). već i zbog toga što imaju realan interes da žene nateraju da im služe kao poslušna oruđa. U njega spadaju: silovanje. tema nasilja kao otvorenog fizičkog zlostavljanja leži u samoj srži radikalno feminističkog povezivanja patrijarhata sa nasiljem. prisilna prostitucija. Patrijarhat postoji kao skoro univerzalan društveni oblik zbog toga što su muškarci u poziciji da upravljaju najvažnijiim re­ sursom moći. muškarci neprekidno moraju da ih drže pod kontrolom. i osnažuju njegovo uverenje da predstavlja središnju druš­ tvenu figuru. moguće je upotrebiti druge resurse moći . Da bi žene mogle da obavljaju te korisne funkcije. Kao pažljivo kontrolisani saputnici. kontroliše životne šanse. Jednom kada se patrijarhat uspostavi. delanje i percepciju druge grupe. Međutim. Različite društvene okolnosti daju različit rang tim funkcijama i. sadizam u pornografiji. shodno tome. istorijske i kulturne prakse paljenja veštica. ubijanje ženske dece po rođenju (u Kini i Indiji). Nasilje se koristi da bi se patrijarhat zaštitio od ženskog pojedinačnog i kolektivnog otpo­ ra. incest. predstavljaju izvor emocionalne po­ drške. Zene su upotrebljiva radna snaga. Ali fizičko nasilje uvek ostaje njegova osnova. One se takođe mogu posmatrati kao simbolički znaci muškog statusa i moći. tako i u grupnim odnosima.ekonomske. neurotične potrebe muškaraca. kako deteta tako i odraslog muškarca. koja su od presudne važnosti za rađanje dece zadovoljavaju i praktične i. zlostavljanje udovica i genitalno sakaćenje (u nekim afričkim plemenima).316 D Z O R D Z RlCER . kako u ličnim. kamenovanje preljubnica do smrti. vode do kulturnih varijacija u obrazovanju patrijarhata. kako su psihoanaliti­ čari pokazali. seksualna zloupotreba dece. To je upravo ono što muškarci rade ženama. . seksualno zlostavljanje. zloupotreba žene u braku.da bi se on održao. žene u životu muškarca igraju ulogu saosećajnih partnera. u sopstvenom intere­ su. suđenja lezbejkama. pravne i emocionalne . Muškarci stvaraju i održavaju patrijarhat ne samo zbog toga što imaju resurse da to urade. Njihova tela. histerektomija (odstranjivanje materice hirurškim putem) i druge vrste hirurgije. okolinu. fizičkom silom.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Nasilje postoji kada god jedna grupa. da bi uspostavili kontrolu. ideološke.

rade na uspostavljanju široko utemeljenog sestrinstva poverenja. uvažavanja i uzajamne odbrane. zavisna i pristane na drugorazrednu i podređenu ulogu. kao jedna od najsnažnijih struja unutar radikalnog feminizma. a potom odbaci patrijarhalne pritiske koji od nje zahtevaju da bude slaba. (b) određeni stepen separatizma koji se može ostvariti povlačenjem žena u oblasti koje same kontrolišu . . biće moguće dve strategije: (a) kritička konfrontacija sa svim aspek­ tima patrijarhalne dominacije. bez obzira na razlike među njima. iako nedovršen. počiva na uverenju da erotski i emocionalni odnosi s drugom ženom predstav­ ljaju vrstu otpora patrijarhalnoj dominaciji. Lezbejski feminizam. Najviše su kritikovane zbog toga što su isključivo orijentisane na patrijarhat. program promena. pojednostavljuje realnost društvene orga­ nizacije i društvene nejednakosti. One ima­ ju razuman.domaćinstvo. trebalo bi da primetimo da radikalni femini­ zam uključuje argumente socijalističkih i psihoanalitičkih femi­ nistkinja o razlozima za podređenost žena. ali i model za razumevanje kulturnih varijacija unutar tog sistema represije. svako od nas će na to odgovoriti u skladu sa stepenom svog ličnog radikalizma. osim toga. Radi­ kalne feministkinje zahtevaju od žena da zajedno sa drugim že­ nama. Svaka žena mora najpre da spozna sopstvenu vrednost i snagu. Neki će smatrati da je on previše kritičan. te problemu promene društve­ ne strukture prilazi na pomalo nerealističan način. Ali ako pokušamo da ga teoretski ocenimo. obavile značajno istraživanje da bi podržale svoju tezu po kojoj je patrijarhat u krajnjoj liniji utemeljen u praksi nasilja nad ženama. Kakvu ocenu da damo radikalnom feminizmu? Emocional­ no gledano. kreće van tih teorija. a da se. a drugi da je sasvim ubedljiv. centre umetničke kreativnosti i lezbejske ljubavne odnose. podrške.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 317 Radikalne feministkinje nam nude objašnjenje univerzalnog rod­ nog ugnjetavanja. čini se. uprkos tome. Kada nastane takva vrsta sestrinstva. Kako se patrijarhat može poraziti? Radikalke smatraju da njegovo rušenje mora početi promenom ženske svesti. Ta orijentacija. Radikalne feministkinje su. zajednicu.

One istra­ žuju strukture patrijarhata. heteroseksizma. U ovom odeljku izložićemo dve teorije strukturalnog ugnjetavanja: socijalistički femi­ nizam i teoriju intersekcionalnosti (ukrštanja). predstav­ lja kritiku patrijarhata. oni . privatne svojine i države pisali o rodnom ugnjetavanju. Umesto (problematične) marksističke analize po kojoj se rodice. Razume se. to jest načina na koji one uzajamno osnažuju jedna drugu. Teoretičarke strukturalnog ugnjetavanja ne poriču dejstvenost onih koji su na vlasti. Teorijski projekat socijalističkog feminizma razvija se oko tri cilja. kao i teorije rodnog ugnjetavanja. a ipak međusobno povezane. Kada su Marks (vidi glavu 2) i Engels u svom poznatom delu Poreklo po­ su tvrdili da se poreklo patrijarhata nalazi u nastanku svojinskih odnosa.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Strukturalno ugnjetavanje Teorije strukturalnog ugnjetavanja. kako je prethodno pokazano. Radikalni feminizam. potčinjavanja i ugnjetavanja drugih društvenih gru­ pa. prihvataju tezu po kojoj ugnjetavanje proizilazi iz či­ njenice da neke društvene grupe izvlače direktnu korist iz kontro­ le. tipove ugnjetavanja. Teorije struktu­ ralnog ugnjetavanja smatraju da su te interakcije istorijske (nastale tokom vremena) i uvek zasnovane na odnosima moći. Kritikujući ugnjetavanje. Socijalistički feminizam. već istražuju na koji način je ta dejstvenost proizvod strukturalnih odnosa. jedan koji proizilazi iz strukture patrijarhata i drugi koji proizi­ lazi iz strukture kapitalizma. Socijalističke feministkinje kritikuju zasebne. tvrdeći da su dominacija i iskustvo ugnjetavanja proizvod interak­ cije tih struktura. Marksistički feminizam sledi marksističku kritiku kapitalizma koja kritikuje klasno ugnjetavanje. kapitalizma. Te teorije analiziraju način na koji se interesi za dominacijom ostvaruju kroz mehanizme društvene strukture.318 D Ž O R D Ž RlCER . ta kritika razvijena je sa stanovišta iskustva žene. korišćenja. rasizma. Taj prošireni metod naglašava značaj ideja za determinisanost ljudskih radnji. socijalističke feministkinje razvile su metod socijalne analize koji je proistekao iz proširenog razumevanja marksističkog istorijskog materijaliz­ ma. Socijalističke feministkinje pokušavaju da spoje ono što smatraju najvrednijim tradicijama feminističke te­ orije .marksističku i radikalnu feminističku misao. to jest kroz stalno ponavljajuću i rutinizovanu društvenu interakciju.

socijalističke fe­ ministkinje prihvataju radikalni feministički argument po kome patrijarhat. privržene istorijskom materijalizmu kao analitičkoj Socijalistički feminizam . bez obzira na to da li se ono vrši nad ženama ili muškarcima. u krajnjoj liniji. predstavlja nezavisnu strukturu unutar sistema ugnjetavanja. . kao i kod ostalih oblika femi­ nizma. Kapitalistički patrijarhat . Kon­ cept koji objedinjuje te dve vrste ugnjetavanja naziva se kapi­ talistički patrijarhat. Socijalistički feminizam pokušava da spoji to dvostruko znanje . ali je takode proizvedena dejstvenošću.pokušaj da se stvori teorija koja se usredsreduje na ulogu kapitalizma i patrijarhata u stvaranju širih struktura koje ugnje­ tavaju žene. Ta struktura dominacije utiče na dejstvenost {agency). Usmerenost na kapitalistički patrijarhat i dominaciju proi­ zilazi iz činjenice da su socijalističke feministkinje. Međutim. to jest namernim i svesnim delanjem pojedinaca. Prvo.u jedinstve­ no objašnjenje svakog oblika društvenog ugnjetavanja. položaj žena i njihovo iskustvo u društvu služi kao stanovište sa kojeg se razmišlja o sistemu dominacije u svim njegovim oblici­ ma. One takode istražuju kako neke žene. Ali koncept koji se možda još šire koristi jeste dominacija (onako kako je ona definisana u prethodnim odeljcima). eksplicitno ili implicitno.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 319 patrijarhat nalazi u funkciji ekonomskih odnosa. koje su i same ugnjetavane. Drugo. Uistinu. Žene su od suštinske važnosti za socijalistički feminizam na dva načina. Socijalističke feministkinje nude sledeću definici­ ju ugnjetavanja: ugnjetavanje predstavlja strukturalni odnos moći u kome jedna velika društvena grupa dominira drugom. jedna od strategija svih socijalističkih feministki­ nja jeste suprotstavljanje predrasudama i ugnjetavajućim prak­ sama unutar same zajednice žena. iako u interakciji s ekonomskim uslovima. te teorije se bave svim mogućim oblicima ugnjetavanja.znanje o ugnjetavanju pod kapitalističkim sistemom i znanje o ugnjetavanju pod sistemom patrijarhata . ugnjetavanje žena ostaje primarna tema analize. mogu aktivno da učestvuju u siste­ mu ugnjetavanja drugih žena. kao na primer pripadnice privilegove klase u američkom društvu koje ugnjetavaju siromašne žene.koncept po kome je ugnjetavanje žena proizvod zajedničkog dejstva kapitalizma i patrijarhata.

događaja. socijali­ stičke feministkinje prevazilaze marksizam na tri ključna načina. Marksisti obično pod ovim konceptom podrazumevaju ekonomsku dinamiku društva. ličnostima. • da se ti uslovi menjaju tokom vremena usled dinamike koja je za njih karakteristična. Istorijski materijalizam. Ali. a neke si­ romašnima. koji neke čine bogatima. istorijski konkretnoj analizi materijalnih i društvenih uslova koji uobličavaju zasebne kontekste dominacije. ličnost. U tim različitim eksploatišućim aranžmanima. ključni faktori koji određuju ljudsko iskustvo. socija­ lističke feministkinje pokušavaju da ostvare svoj teoretski cilj i zasnuju teoriju koja istražuje dominaciju kao najrašireniji druš­ tveni poredak.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI strategiji. ali veliki značaj pridaje i drugim uslovima koji stvaraju Istorijski materijalizam .marksističko shvatanje po kome su materijalni uslovi ljudskog života. kao osnovni princip marksi­ stičke društvene teorije. posebno načine na koje se različita dobra proizvode i razmenjuju na tržištu. Prvo. podrazumeva: • da su materijalni uslovi ljudskog života. ideja i društvenih struktura koje su karakteristične za tu grupu. po kome se ti uslovi menjaju tokom vremena usled dinamike koja je za njih karakteristična. a ipak ostaje čvrsto privržena preciznoj. u upotrebi principa istorijskog materijalizma. ideje i društvene odnose. ličnosti. ličnost. idejama i društvenim odnosima. Povezujući istorij­ ski materijalizam i usredsređenost na sistem dominacije. uključujući aktivnosti i odnose koji proizvode te uslove. ideje i društvene odnose.320 D Ž O R D Ž RlCER . i po kome se istorija svodi na promene u materi­ jalnim uslovima života društvenih grupa i s njima povezanim promenama u ljudskom iskustvu. uključujući aktiv­ nosti i odnose koji proizvode te uslove. Istorijski materijalisti smatraju da bilo koji pokušaj društve­ ne analize mora da prati istorijski konkretne detalje koji definišu materijalne uslove života društvenih grupa i da otkrije vezu iz­ među tih uslova i iskustava. • da se istorija svodi na promene u materijalnim uslovima života društvenih grupa. oni vide korene klasne nejednakosti i klasnog suko­ ba. one proširuju značenje koncepta „materijalnih uslova ljudskog života". Socijalistička feministička analiza prihvata značaj ekonomske dinamike. . ključni faktori koji determinišu ljudsko iskustvo.

ideologiju. suptilnim interpersonalnim odnosima. Knjiga Belo venčanje. emo­ cionalnoj podršci. Unutar svih tih struktura. Te ideje su proizvod društvenih struktura i neraskidivo su povezane s njima. socijalističke fe­ ministkinje kreću se između istraživanja velikih sistema domina­ cije i situaciono specifičnih. znanje. one su isto tako složene i moć­ ne kao i strukture koje proizvode ekonomska dobra. U svim tim aktivnostima koje održavaju život. tekstove. takođe. Socijalistički feminizam smatra da društvena organizacija predstavlja sistem u kojem se javne strukture privrede. Naglasak na idejama uključuje svest. koje su za marksiste izvedenica iz ekonomskog života. volju za delanjem u sopstvenom interesu ili prihvatanje interesa drugog. detaljnijih istraživanja svakodnevnih iskustava ugnjetavanih ljudi. ljudsko delanje i strukture dominacije koje se ostvaruju kroz to delanje. Treće. socijalistički feminizam naglašava ulogu ideja. koju je napisala Kris Ingram i koja predstavlja savremeno klasično delo socijalističkog feminizma. eksploatišući poredak radi za jedne a osiro­ mašuje druge. održavanju do­ maćinstva kroz neplaćeni i nevidljivi skup kućnih poslova. privatnim procesima ljudske reprodukcije. porodičnog života. misao.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 321 i održavaju društveni život: ljudskom telu i njegovoj seksualnosti i neophodnosti u razmnožavanju i podizanju dece. Osim toga. već složenim spletom čitavog niza razli­ čitih društvenih nejednakosti. Način na koji taj sistem funkcioniše može se uočiti u opstajućim i bezličnim društvenim obrascima. seksualnosti i subjektivnosti čiji je proizvod održanje složenog sistema dominacije. kao i u nekim raznovrsnijim. . u novu po kojoj su ljudska bića ona koja stvaraju. Drugo. ali i ona koja održavaju sve oblike ljudskog života. eksploatatorski poredak obogaćuje i osna­ žuje jedne. političkog sistema i ideologije nalaze u inte­ rakciji s intimnim. motivaciju. Ta redefinicija koncepta materijalnih uslova modifikuje marksističku pretpostavku po kojoj su ljudska bića proizvo­ đači dobara. Za socijalistič­ ke feministkinje. i proizvodnji znanja. a osiromašuje i imobiliše druge. socijalnu definiciju situacije. socijalistički feminizam se ne bavi isključivo kla­ snim nejednakostima. svi ti faktori duboko pogađaju ljudsku ličnost. Da bi analizirale taj sistem.

a Ingram „heteronormativnost". prava i status. One zahtevaju globalnu solidarnost među ženama u borbi protiv načina na koji kapitalizam zloupotrebljava Heteronormativnost . radnika koji rade na letovalištima u kojima se provodi medeni mesec na Karibima. Heteronormativnost je snažno kolektivno uverenje da po­ treba odraslih ljudi za porodicom. koje predstavlja obaveznu i veoma skupu javnu ceremoniju koje obeležava privatne namere dvoje ljudi. . tj. sigurnošću i intimnošću može da se zadovolji jedino u odnosu između muškarca i žene.rudara koji kopaju dijamante u Africi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI istražuje kako se kapitalizam. Ingram pokazuje značaj venčanja za kapitalizam pozivajući se na čisto flnansijske podatke . Ritual belog venčanja postao je sveta ceremonija onoga što je Edrijen Rič ranije nazvala „obavezna heteroseksualnost".to je industrija od milijardu dolara. a deo tog profita potiče od eksploatacije radnika širom sveta . Ingram pokazuje kako mlade i njihove porodice pasionirano žude za belim venčanjem zbog toga što ono kodira „heteroseksualni imidž": viziju snova romantične ljubavi između muškarca i žene koja prikriva i bri­ še iz svesti sve znanje o radu koji je neophodan da bi se održao odnos između nejednakih. iz­ među dvoje ljudi koji unutar rodno stratifikovanog patrijarha­ ta imaju nejednaku moć. Kada ljudima kažete. Socijalističke feministkinje imaju predloge kako da se promeni struktura patrijarhata. patrijarhat i rasizam očituju u usta­ novi venčanja. naposletku. to je isto kao da ste rekli da smisao njihovog postojanja kao ljudskih bića nije u tome da postignu neki cilj u životu. već u tome da ih neko odabere kao predmet želje. Ingram takode pokazuje kako je ta ideološka potka duboko ukorenjena u sistem patri­ jarhata. između dvoje ljudi koji unutar rod­ no stratifikovanog patrijarhata imaju nejednaku moć.322 D Ž O R D Ž RlCER . kao što se često go­ vori ženama. rizik razvoda. prava i status. sigurnošću i intimnošću može da se zadovolji jedino u odnosu između muškarca i žene. televizijske serije i ženske magazine. krojača venčanica u Jugoistočnoj Aziji itd. Ona tvrdi da kapitalizam neprekid­ no prodaje imidž (sliku) fantazije o venčanju kroz igračke. filmo­ ve. da je njihovo venčanje „najlepši dan u njihovom životu". tj. rizik odsustva komunikacije i.snažno kolektivno uverenje da potreba odraslih ljudi za porodicom.

To je kod nje stvorilo tenziju zbog koje je izgubila glas. Prvo. One se takođe zalažu za progresivnu poresku stopu koja smanjuje velike disparitete u dohocima između bogatih i siromašnih. žena. ona je bila Afroamerikanka. One veruju da će ta mobilizacija biti efikasna samo ako ljudi posta­ nu svesni svojih životnih uslova.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 323 njihov život. U tim situacijama. briga za decu i obezbedivanje mesta za stanovanje. zdrav­ stvena zaštita. osoba koja je potekla iz radničke porodice i koja je prošla kroz različite ži­ votne situacije. socijalističke feministkinje žele da država garantuje minimalnu nadnicu svim članovima zajednice. Njihova glavna aktivistička ideja jeste da mobilišu ljude da koriste državu kao sredstvo za efektivnu re­ distribuciju društvenih resursa što bi omogućilo zaštitu žena putem javnih službi kao što su besplatno obrazovanje. Fe­ ministkinje upozoravaju feminističke zajednice na opasnosti od kooptacije u redove privilegovane inteligencije koja opslužuje kapitalistički interes. Taj projekat vodio ju je do otkrića teoretskog glasa njene zajednice i pokušaja da ponovo povrati glas. život njihovih zajednica i čovekove okoline. Kasnije je saznala da obrazovni uspeh od nje zahteva da se distancira od crne radničke zajednice iz koje je potekla. Konačno. životnih uslova drugih i potom počnu da brinu o njima. transport. smeštajući . Njen odgovor na tu tenziju bila je formulacija alternativnog razumevanja društvene teorije i alternativnog načina teoretisanja uopšte. Dužnost feminističke socijalne nauč­ nice je da svima pokaže na koji način materijalne nejednakosti utiču na ljudske živote. Patriša HilKolins Biografska skica Patriša Kolins piše o tome kako je njeno iskustvo obrazovnog uspeha prolazilo kroz razna kontraiskustva. drugi su je po pravilu prosuđivali kao manje vrednu od onih koji su došli iz drugači­ jih društvenih slojeva.

Kolins izlaže posebnu epistemologiju (teoriju saznanja) po kojoj crne žene procenjuju istinu i validnost. različitim istorijskim periodima i u različitom stepenu intenziteta. rasu. na primer. mora se uzeti u obzir kada se teorijski raspravlja o iskustvu žena. P. H. Ta antologijska knjiga predstavlja jedno od najpoznatijih dela fe­ minističke i društvene teorije za koje je P. ugnje­ tavane na drugačiji način zbog različitih ukrštanja struktura društvenih nejednakosti. Vektori ugnjetavanja i privilegija .crnih žena. neke neznane. svest i osnaženje (1990). U tu svrhu. Osim toga. Kolins koristi širok dijapazon glasova — neke slavne. Jedan od ar­ gumenata teorije intersekcionalnosti jeste da se iskustvo ugnje­ tavanja ne proizvodi isključivo snagom jednog vektora ili jedne Teorija intersekcionalnosti . Crna feministička misao predstavlja društvenu teoriju kao razumevanje specifič­ ne društvene grupe . Bele žene u Americi su. Pokušaj je kulminirao u knjizi pod nazivom Crna feministička misao: znanje. već i klasu. Varijacija tih intersekcija kvalitativno menja iskustvo žena. Teorija intersekcionalnosti (ukrštanja) tvrdi da se žene ugnjetavaju u različitim situacijama i u različitom stepenu in­ tenziteta. globalni položaj. Ona takode ubedljivo pokazuje da je feminističko epistemološku stanovište moguće. a ta promena.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ga u tu zajednicu. Objašnjenje te varijacije (i to objašnjenje je centralni predmet teorije intersekcionalnosti) jeste da su žene. seksual­ ni afinitet i starosno doba.324 DŽ0RD2 RiCER . . Strukture nejednakosti možemo da opišemo kao vektore ugnjetavanja i privilegija (moguće je takođe upotrebiti frazu koju koristi P.različita presecanja brojnih struktura druš­ tvene nejednakosti (kao što su: rod.teorija koja smatra da su žene ugnjetavane u različitim situacijama. rasa. trpele daleko manje od crnih žena. globalni položaj. koji ne obuhvataju samo rod. Kolins dobila nagra­ du Džesi Bernard i nagradu Sesil Rajt Mils. klasa. Kolins . roda i klase — i njenu istorijsku borbu protiv ugnjetavanja. seksualni afinitet i starosno doba) koja imaju za cilj da ugnjetavaju žene na drugači­ ji način. U toj knjizi P. one su trpele kraće od crnih žena.„matrica dominacije"). Varijacija tih intersekcija kvalitativno menja iskustvo žena. ta raznolikost. O n a izla­ že društvenu teoriju koja artikuliše jedno grupno razumevanje ugnjetavana putem ukrštanja rase. bez obzira na to što su sve potencijalno ugnjetavane zbog svog roda.

Teorija intersekcionalnosti tvrdi da postoji suštinska veza između ideologije i moći koja omogućava dominantnim subjek­ tima da kontrolišu podređene. seksualnoj diskriminaciji (čitaj „belih žena") ili rasnoj diskriminaciji (čitaj „crnih muška­ raca"). ali da sudovi rutinski odbijaju da priznaju da ta diskriminacija postoji . socijalizaci­ ja u ovakvom sistemu ne služi da bi se raznolikost shvatila kao kulturno bogatstvo. već da to iskustvo može biti proizvod ukrštanja više vektora. U društvenoj praksi. Ona je takođe u stanju da stvori kriterij ume unutar sopstvene grupe putem ko­ jih je moguće isključiti. radi o opštoj diskriminaciji. Glorija Anzaldua opisuje ovu poslednju praksu kao stvaranje . transformišući razlike u modele inferiornosti/superiornosti. Krenšo pokazuje da se crne žene veoma često suočavaju s diskriminacijom prilikom zapošljavanja zbog toga što su crne. želimo da naglasimo najznačajnije doprinose teorije intersekcionalnosti koja tvrdi da privilegije nekih muš­ karaca i žena zavise od ugnjetavanja drugih muškaraca i žena. klasnog položaja i rasne pripadnosti itd. Teorije intersekcionalnosti u svom srcu shvataju te nejednakosti kao hijerarhijske strukture koje su utemeljene u nepravednim odnosima moći. neke zbog roda. neke žene su trpele samo zbog roda.internalizovanog odbacivanja razlike. dominantni koriste razlike među ljudima da bi opravdali ugnjetavanje. već evaluativno . Tema nepravde ukazuje na konzistentan kritički karakter ove teorije. kazniti ili marginalizovati članove grupe. neke zbog roda i klasnog položaja. u stvari. Ta norma ne samo da omogućuje dominantnima da kontrolišu društvenu proizvodnju (kako plaćenu tako i neplaćenu). muškog i heterosek­ sualnog) naspram koje ljudi ocenjuju druge i sebe. stvarajući politički i društveni si­ stem u kome razlika postaje konceptualno oruđe za pravdanje sistema ugnjetavanja.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 325 promenljive.da bi stvorila koncepte kojima je moguće deliti stvari na dobre i loše. već takođe postaje deo individualnog subjektiviteta . Na primer. mršavog. Takve ideologije delimično počivaju na onome što Odri Lord zove „mitska nor­ ma" (u SAD to su primeri belog. Karakterišući te vrste diskriminacija kao vektore ugnjeta­ vanja i privilegija.osim ukoliko se ne bi utvrdilo da se. i odbacivanja i potcenjivanja drugih.

. žene stvaraju inter­ pretacije i strategije za preživljavanje kojima je moguće odupreti se nepravdi. istorijskim presecanjem nejednako­ sti. rod. roda i klase. Intersekcije koje feministkinje najviše proučava­ ju jesu intersekcije roda i rase. Teorija inter­ sekcionalnosti jedna je od najstarijih tradicija feminističke misli. Takvo definisanje uništava potencijal za stvaranje ko­ alicija i otpora. i da uobliče različite feminističke izraze tih znanja (kao što su na primer. pripadnica privilegovane klase u zapadnim društvima. stvara varija­ cije kako u obliku. Čin definisanja unutar podređene gru­ pe kojim se određuje koji član grupe nije prihvatljiv. ali taj paralelizam ne bi trebalo preuveličavati. rasa i sestrinstvo. tj čin definisanja na osnovu kojeg je moguće unutar po­ dređene grupe zaključiti koji član grupe nije prihvatljiv. Ona se usredsredila na raznolikost iskustva u naizgled univerzalnim pojmovima kao što su majčinstvo i porodica. Veliki deo pisanih radova i istraživanja rađenih iz rakursa intersekcionalnosti predstavljaju konkretne realnosti ljudskih života onako kako su one uobličene intersekcijom tih vektora. odnosno koji član je „drugi".engleski. te rodnim i seksualnim preferencijama. Ispresecanost vektora ugnjetavanja i privilegija. Iskustvo ugnjetavanja je ono iskustvo koje definiše naš položaj i naše ponašanje. Ta kritika postavila je niz pitanja o tome šta podrazumevamo pod kategorijama kao što su žene. Ostale analize bave se rodom i starosnim dobom. tako i u intenzitetu ljudskih iskustava ugnje­ tavanja. Teorija intersekcionalnosti kritikuje rane feminističke spise za koje se smatra da odražavaju iskustvo i probleme belih feministki­ nja. Reagujući na svoje materijalne okolnosti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI drugog.326 D Ž O R D Ž RlCER . roda i klase. crna feministička misao ili čikana feminizam). zaklju­ čuje ona. uništava potencijal za stvaranje koalicija i otpora kojim bi se takav sistem mogao srušiti. othering. Neke teoretičarke intersekcionalnosti imaju za cilj da postanu glasnogovornice grupnog znanja koje je stvoreno u speci­ fičnim životnim okolnostima. Nametanje takve definicije drugog. Neke od tih kritika imaju svoje parnjake u postmodernističkim radovi­ ma. odnosno rase. a takođe je reinterpretirala teo­ rijske radove među kojima je i sociološko-psihoanalitička studija Stvaranje drugog . odnosno koji član grupe je „drugi". rodom i globalnim položajem.

njeno shvatanje sopstvene istorije kao grupe.perspektiva aktera uključenih u grupe koje su različito pozicionirane unutar društvene strukture. sama činjenica da je grupa konstituisana delovanjem vektora ukrštanja znači da članovi grupe mogu da se pozicioniraju između različitih shvatanja sopstva. domaća grupa nije otporna na prodiranje spoljašnjih ideja Stanovište . istraživanja i kritike doveo je teoriju in­ tersekcionalnosti do jednog od centralnih pitanja s kojim se femi­ nizam danas suočava: kako otvoriti prostor za analitički princip i empirijsku činjenicu raznolikosti medu ženama (koja je proizašla iz različitih iskustava). a u isto vreme se držati vrednosne i političke pozicije po kojoj specifične grupe žena dele jedinstveno. Tako P. Ta kritika primorala je bele feministkinje. U toj rekonstrukciji bilo je neophodno da se pono­ vo razmisli o načinima na koje biti beo rezultira u privilegij ama. P. starosno doba. Ali grupno stanovište nije nikada monolitno i nepropustljivo. Proces teoretisanja. Unutrašnji autsajder . Kolins zaklju­ čuje da stanovište nije konstituisano iz nekog esencijalizma. te te­ oretičarke tvrde da način na koji se oni presecaju znatno utiče na stepen u kome se afirmiše zajedničko stanovište. H. H. klasa.rasa.iskustvo koje doživljavaju članovi grupe prilikom sva­ kog prelaska iz domaćih grupa u šire društvo. koje „belo" razumeju kao konstrukciju. da repozicioniraju razumeva­ nje belog. rod. posebno stanovište? Objašnjavajući šta je stanovište. Osim toga. Među činiocima koji olakšavaju afirmaciju nalazi se postojanje (trajanje) grupe to­ kom vremena. Članovi grupe često se premeštaju iz domaćih grupa (u kojima su ponikli) u šire društvo gde prolaze kroz iskustvo unutrašnjeg autsajdera. . Kolins smatra da ono predstavlja pogled na svet koji prihvataju grupe koje karakteriše heterogena bliskost {commonality). kao i o tome šta beli ljudi mogu aktivno da urade da bi smanjili rasizam i kako mogu da doprinesu proizvodnji jedne inkluzivnije feminističke analize. globalni položaj i seksualni afinitet — presecaju u životima svih ljudi. njen položaj u relativno segregiranom prostoru i njen razvoj kao intragrupnog sistema društvene organizacije i znanja koje se koristi da bi se pružio otpor ugnjetavanju. Iako se vektori ugnjetavanja i privilegija .SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 327 Nensi Čodorov. već iz prihvatanja činjenice da svi delimo istu sudbinu.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i nije neizdiferencirana. radeći iz ugla ženske podređene pozicije u društvenim odnosima. a nikada ne može biti potpuno i objektivno. . taj redukcionizam može biti teorijski i politički opasan. ono se razlikuje od grupe do grupe. iako je lako locirati iskustvo intersekcije i stanovišta kod pojedinaca. Jer samo unutar zajedni­ ce moguće je održati veru u eventualni trijumf pravde . iz per­ spektive aktera koji su različito pozicionirani unutar društvene strukture. Ključni koncept Stanovište Veliki deo feminističkih teorija počiva na ideji da ljudi svet oko sebe posmatraju s nekog posebnog stanovišta u društvu. To znanje uvek je pod uticajem odnosa moći — bez obzira na to da li je formulisano sa stanovišta dominantne ili podređene grupe. osim toga. već kao refor­ me društvenih ustanova i društvenih odnosa. Teorija intersekcionalnosti upozorava da. Znanje je proizvedeno unu­ tar grupa. analiziraju i promene svet sa stanovišta žene jeste i taj što. ono što svako vidi i zna uvek je parcijalno i zasnovano na nekom posebnom interesu. Teorija želi da ta znanja prenese ostalim pripadnicima ugnjetavane zajednice koji će ih iskoristiti za protest i promene. I teorija intersekcionalnosti ima neke predloge kako da se promeni društvena struktura. principa pravičnog i brige za sebe i druge. femini­ stičke sociološke teoretičarke uviđaju da je znanje deo sistema moći koji upravlja proizvodnjom znanja. Ona se okreće znanju ugnjetava­ nih ljudi i njihovim principima vere i pravde. Ona ima sopstvenu internu dinamiku razlike i čak može biti konstituisana svojom egzistencijom na onome što Anzaldua naziva kulturnim preklapanjem. jer briše istorijske strukture ne­ jednake moći koje su proizvele individualno iskustvo i skriva po­ trebu za političkom promenom. Kao rezultat toga. Ono se ponekad razlikuje i medu članovima unutar jedne iste grupe.328 D Ž O R D Ž RlCER . Razlog što feministkinje pokušavaju da opišu.pravde shvaćene ne u uskom smislu pravne racionalnosti. ali koji. Stanovište predstavlja početak feminističke sociološke teori­ je.

Taj zajednički i istorijski odnos i spona sa socijalnom reprodukcijom u okolnostima podređenosti. predstavlja osnovu feminističkog zahteva koji je utemeljen u ženskom stanovištu. feministkinje smatraju eksploa­ tacijom. prirodu moći. uzro­ ke nejednakosti i uzroke promene. održavanje domaćinstva. klasnim. feminističke sociološkinje počele su da stvaraju opštu teoriju koja usmerava pažnju na ključne teme koje su karakteristične za sve sociološke teorije: odnos između društvene strukture i pojedinačnog delanja (dejstvenosti). Stanovište je proizvod socijalnog kolektiviteta čiji pripadnici dele zajedničku istoriju i zajedničke okolnosti. Ali isprecesanost rodnih nejednakosti s rasnim. Društveni život predstavljen je kao niz neprekidnih činova ugnjetavanja.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 329 takođe upravlja proizvodnjom svega u društvu. briga za stare. Svim ženama u patrijarhatu bio je dodeljen zadatak društvene reprodukcije (rađanje i podizanje dece. odnos između makrosocijalnog i mikrosocijalnog. . uspostavljajući stanovište žena kao jedno od mogućih stanovišta unutar kojeg se može konstruisati društveno znanje. geosocijalnim i nejednakostima koje su utemeljene u seksualnosti i starosnom dobu. bolesne i zavisne. Taj rad za koji nikada nisu primile materijalnu naknadu. na osnovu kojih mogu da razviju zajedničko znanje o društvenim odnosima. spremanje hrane. proizvodi složen sistem nejednako osnaženih stanovišta društvenih grupa koje se nalaze u neprekidno promenljivim odnosima saradnje i sukoba. feministikinje moraju da ustanove i analiziraju ono što konstituiše žensko stanovišta. te emocionalna i seksualna usluga). Ta presecanja sada su integralni deo feminističke teorije i analize ženskog stanovišta. Feministička sociološka teorija vidi pojedince kao aktere koji žive i deluju unutar složenog polja moći koje ih determiniše i u kome se njihova dejstvenost reprodukuje i osporava. Feministička sociološka teorija pokušava da promeni balans moći unutar sociološkog diskursa i unutar socijalne teorije. U pokušaju da stvore sociološku teoriju sa ženskog stanovišta. KA FEMINISTIČKOJ SOCIOLOŠKOJ TEORIJI Upotrebljavajući celokupnu feminističku argumentaciju koja je dovde izložena.

Feminističke teorije su takođe razvile čitav novi Vokabular da bi opisale realnost makroodnosa i mikroodnosa. pobunu. i lokalnih aktuelnosti proživljenog iskustva. Odnosi vladanja odnose se na složene. bez­ ličnog teksta. diverziju. čak i u okolnostima najbrutalnijeg ugnjetavanja. osporavanje. otpor. svedočenje. Te reakcije obuhvataju borbu. Emocionalna reakcija besa . Za ovu politiku suprot­ stavljanja od velikog značaja je postojanje i opstanak grupnih stanovišta. Odnosi vladanja — složene.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ugnjetavanje obavljaju pojedinci tj.i voljnost da se bes transformiše u poziciju s koje se može boriti protiv nepravde — ne može da se objasni strukturama ugnjetavanja koje ga proizvode. Feministki­ nje se ovde na najdirektniji način uključuju u teoretske rasprave o strukturi i dejstvenosti (glava 7). anonimnog. feministička analiza tvrdi da su žene sposobne da se odupru strukturnim silama i iz­ bore bolji položaj u društvu. to jest ako se emocije (kao što je bes) transformišu u konstruktivnu snagu. Nasuprot strukturalnim deterministima koji tvrde da su stanovišta proizvod društvenih struktura. Feministička analiza smatra da je strukture domi­ nacije moguće pobediti ako se reaguje emocionalno. ne mogu osloboditi odgovornosti za reprodukciju sistema dominacije. . nemonolitne ali povezane društvene aktivnosti kojima je moguće kontrolisati društvenu proizvodnju. akteri koji se. kada bismo prihva­ tili da ponašanje pojedinaca u velikoj meri zavisi od društvenih struktura koje deluju „prisilno i eksterno").330 D Ž O R D Ž RlCER . itd. Doroti Smit je uvela koncept odnosa vladanja. uopštenog. 1. To nazi­ vamo politikom otpora kojim se pojedinci i kolektivi suprotstav­ ljaju strukturama i akterima dominacije. Ona predstavljaju načine razumevanja društva koja se razvijaju iz društvenih struktura i koja služe kao motivacija za individualnu i grupnu reprodukciju dominacije ili otpor do­ minaciji. čak i ako uspe­ mo da objasnimo društvene strukture koje predstavljaju strukturne okvire unutar kojih se ti činovi odigravaju (tj. nemonolitne ali povezane društvene aktivnosti kojima je moguće kontrolisati društvenu proizvodnju. Društveni ži­ vot takode može da se razume kao neprekidan niz pojedinačnih i grupnih reakcija na ugnjetavanje.

" . stvarajući oblike koji će postati deo aparata vladanja. tj.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 331 2. Odnosi vladanja u kasnom kapitalističkom patrijarhatu manifestuju se kroz tekstove koje karakteristiše anoni­ mnost. čak i na lokalnom nivou. poresku prijavu za posao) koji nije propisao poslodavac s kojim će se sre­ sti licem u lice. 3. reinterpretirajući ono što se desilo. Važno je primetiti da to presecanje deluje u oba smera. akteri. ugovore. već neki anonimni aparat vladanja. Recimo. Ljudska društvena proizvodnja mora po sopstvenoj ma­ terijalnoj prirodi da se desi u nekom trenutku u lokalnoj realnosti proživljenog iskustva. narudžbine. tekstovi obuhvataju dozvole. zakone. na mestima gde neke realne ličnosti sede dok pišu ili čitaju knjigu (sade voće i povrće ili proizvode odeću). opštost i autoritet. neki bezlični službenik u administraciji. računarom ili konferencijskim stolom. koji se nalaze u apsolutno individu­ alnim položajima. Lokalne realnosti proživljenog iskustva . uverenja o završenom školovanju sve do lekarskih izveštaja.„pisani dokumenti proizašli iz odnosa vladanja koji imaju moć da organizuju odnose proizvodnje u svakodnevnom životu i karakter anonimnosti i opštosti tako da ih je moguće primeniti na veliki broj svakodnevnih situacija. Sadr­ žaj teksta može se kretati od ugovora preko policijskih izveštaja. u pokušaju da bude deo odno­ sa vladanja. Ti tekstovi neprekid­ no stvaraju intersekcije između odnosa vladanja i lokal­ nih realnosti proživljenih iskustava. Ti tekstovi su tako napisani da realno životno. Taj kriterij um prihvatljivosti zado­ voljen je kada tekst nametne definiciju situacije. diplome.mesta gde realne ličnosti delaju i provode svoje živote. kataloge itd. pojedinačno i individualizovano iskustvo obrazuju i prevode u jezičku formu koja je prihvatljiva odnosima vladanja. sede za stolom. Tekstovi . U nekim istorijskim trenucima. determinišući ono šta je moguće. neki pojedinac (kao što je student koji se prijavljuje za letnji posao u re­ storanu koji poseduje porodični prijatelj) uskoro shvata da mora da ispuni neki tekst (na primer. Oni svuda menjaju materijalnu realnost.

tj. rodnih. kao što . klasnih. iako niko ne može da izbegne život u lokalnoj realnosti (tj. a njihove manife­ stacije uključuju do tada apsorbovane. Kroz taj okvir elementi strukture i interakcije spojeni su u jedno. Prisećajući se svog studiranja na Berkliju. Tekstovi. Smit kaže da njen život nije bio toliko uobličen karijerom. i globalnih linija podele. Smit Biografska skica Doroti I. Dorotil. Kontingentnost je jedno od mnogih ličnih iskustava koje je navelo Smitovu da dovede u pitanje sociološku ortodoksiju (dominantnu teoriju). Sve tri osobine u isto vreme mogu i moraju da se istražuju kao delanje. već čitavim ni­ zom kontingencija (slučajnosti). porodice u kojoj žena igra glavnu ulogu. Do­ minacija i proizvodnja postaju problematične. Svaka dimenzija ima svoju posebnu internu dinamiku: poriv kontrole u odnosima vladanja. odnosi i rad otelovljenih subjekata. starosnih. čiji je cilj objektifikacija i fakticitet. Te iste podele se ponavljaju u privrednim i rasnim odnosima. u ranim 1960-im. Rasa kodira i rodno ureduje taj svet. žene su da­ leko dublje uronjene u nezavršeni proces održavanja lokalnih re­ alnosti. i istovremeno samostalno podizala decu. kada je radila doktorat iz sociologi­ je. Smit objašnjava da je njena sociološka teorija izvede­ na iz njenog sopstvenog životnog iskustva kao žene. Sledstveno tome. D. napisani su tako da onemo­ gućavaju jednakost među ljudima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Sva tri aspekta društvenog života — odnosi vladanja. dok je muškarcima u odnosima vladanja dodeljena uloga dominantnih. gde takode postoje podređeni i nadređeni. pogotovo kao žene koja se kretala između sveta akademskih krugova u kome dominiraju muškarci i sveta majke. Te nejednakosti nastaju duž rasnih. poriv proizvodnje i komunikacije u lokalnim realnostima i poriv objektifikacije i fakticiteta koji se nalazi u generalizovanom tek­ stu. vekovima stare sociološke distinkcije: mikro-makro i delatnost-struktura.332 D Ž O R D Z RlCER . lokalne realnosti proživljenog iskustva i tekst — široko su rasprostranje­ ne i konstantne osobine strukture društvene dominacije. svako mora da bude fizički prisutan negde u prostoru i vremenu).

žene čine preovlad u j u ć u većinu širom sveta. predavačica sociologije na Ber­ kliju. predavačica sociologije na Univerzitetu Eseks. O tim događajima Smit kaže: „To su bili trenuci u kojima sam imala malo slobodnog izbora. koji pokušavaju d a rade zajedno ili se barem sastoji o d situacija iz kojih svaki pojedinac m o ž e da izađe kao „ p o b e d n i k " ili „onaj koji definiše situaciju". Neke od ideja koje nalazimo u teoriji Doroti Smit predstavlja­ ju važnu osnovu feminističke makroteorije. rađanja dece i rastanka od muža. T a vizija mikrosocijalnog života razilazi se s vizijom koju nalazimo u tradicionalnoj sociologiji glavnog toka koja smatra d a mikronivo društva funkcioniše n a osnovu neke vrste d e m o k r a t s k o g etosa jednakih. Bez obzira na to da li su se desili kao posledica slučajnosti ili namere. godine u Velikoj Britaniji. U t o m svetu. u engle­ skom mestu Kolčesteru. godine. integrisane femi­ nističke teorije i socijalističkog feminizma. Doroti je obavljala sledeće poslove: sociološkinja angažovana na istraživanjima na Berkliju. a svakako malo prethodnog znanja". docentkinja i potom profesorka na Odeljenju za sociologiju na Univerzitetu Britanske Kolumbi­ je. kao i posla koji je dobila". godine. sledeći događaji predstavljaju značajne faze u akademskom razvoju Doroti Smit. Godine 1977. prese­ ljenja u Kanadu. Toronto.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 333 je imidž slobodnog aktera čije ponašanje je posledica prolaska kroz iskustvo suko­ ba uloga. društveno iskustvo na m i k r o n i v o u uobličeno je i prožeto o d n o s i m a m o ć i i nejedna­ kosti koje nalazimo u društvenim s t r u k t u r a m a n a m a k r o n i v o u . D r u g i m recima. a doktorat iz sociologije odbranila je na Berkliju (na Univerzitetu Kalifornija) 1963. mesto profesorke sociologije obrazovanja na Ontarijskom institutu za istraživanje obrazovanja. U istom periodu Doroti je prošla kroz „iskustvo braka. Feminističke socijalne teoretičarke o p i s u j u mikrodruštveni p o r e d a k u k o m e postoji o g r o m n a razlika u s v a k o d n e v n o m živo­ tu d o m i n a n t n i h i p o d r e đ e n i h . Završila je sociologiju na Univerzitetu u Londonu 1955. koje je usledilo ubrzo nakon braka. Ro­ đena je 1926. Feministička sociološka teorija .

istin­ skog drugog. Sposobnost za delanje uvek proizilazi iz pozicije u sistemu pa­ trijarhata. koje proizilaze iz neizvesnoti bračnog života. efek­ tivno se anulira makrostrukturnim rodnim nejednakostima koje determinišu ne samo najširu podelu rada (tj. njihov život sastoji se od niza reakcija na stalne potrebe i želje drugih. pritisak da se dođe do ovladavanja razumevanjem i slobodu da se uđe ili izađe iz interaktivnog okruženja. Osobe koje imaju moć dobijaju znanje o sopstvu učeći da sebe vide na onaj način na koji bi voleli da ih drugi vide. delanja i zahteva drugih. udovištva i loše plaćenog posla. pitanje ko postavlja.334 D ž O R D Z RiCER . Za one koji dominiraju u društvu. Umesto toga. Društvena struktura ih sprečava da budu usmerene na sopstvene životne ciljeve. Feministička teorija dovodi u pitanje postojanje društveno obespravljenog uopštenog drugog. koju žene kao pojedinci mogu da postignu. onoga što radi muž. život žena je pun incidenata i slučajnosti. kapitalizma i rasizma. Ta pretpostavka nejednakosti kao osobina interaktivne situ­ acije se intenzivira i komplikuje kada se činioci kao što su rasa i klasa uključe u feministički analitički okvir. interakcije. U svojim svakodnevnim aktivnostima. koor­ dinacija. umesto toga. Podređeni mora da se pozicionira između sveta kojim upravlja dominantan uopšteni drugi i sistema značenja i položaja u originalnim grupama koje nude alternativna razumevanja uopštenog drugog. pravila obra­ ćanja i konverzacije. Žene se nalaze u situacijama koje su prepune naglih promena i obrta. Za razliku od toga.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI tvrdi kako su iskustva delanja. već takođe njegove procesualne detalje (tj. Žene su socijalizovane da sebe doživljavaju kroz oči muškarca . kontakt očima i kontrolu prostora i vreme­ na). iskustvo interakcije s drugima može značiti uzajamnost orijentacije. a ko ostvaruje zadatke). Bilo koja interpersonalna jednakost ili dominacija. pitanje ko može da zauzima pozicije autoriteta. pomoć i zadovoljavanje želja. Ti sistemi muškarcima omoguću­ ju organizovanje života i usredsređenost na cilj koji treba da ostva­ re. sopstva i svesti koja imaju žene (i ostali podređeni) radikalno različita od iskustava onih koji zauzimaju dominantne pozicije. nepredvidivog uticaja dece na životne planove. . razvoda. žene se retko nalaze u situacijama u kojima mogu da ostvaruju svoje ciljeve. ona ih prisiljava da izvršavaju različite zadatke kao što su nadzor.

ko je trebalo da bude njen staratelj.u nepre­ kidnom vegetativnom stanju". da ukloni cev za hranjenje. rad i penzije Senata SAD. Slučaj Sijavo nam još jednom pokazuje da su javno i privat­ no daleko od toga da budu razdvojene sfere. godine umrla je Teri Šijavo (41) u Flori­ di kada joj je uklonjena cev za hranjenje koja ju je održavala u ži­ votu 14 godina. medicine. Slučaj takođe otkriva složene načine na koje odnosi vladanja uobličavaju život u lokalnim realnostima. religije. Njeni roditelji su se tome suprotstavili. Sukob Majkla i Šindlerovih počeo je kao privatan. Majkla Sijavoa i Terinih roditelja. ali su obe strane pozvale javnost da presudi. U jednom trenutku sena­ tor Bil Frist pozvao je Teri Šijavo da svedoči pred Odborom za zdravstvo. Obe strane privukle su podršku. što je takođe je­ dan odnos posredovan kroz tekst. medija. Boba i Marije Sindler.obrađene su u tekstovima koji su proizašli iz odnosa vla­ danja. Interesantno je da je ogromna većina američke javnosti smatrala da bi joj trebalo omogućiti da umre. Slučaj nam takođe pokazuje odnose vladanja. obrazovanje. Majki je hteo. godine. Pošto . Sve bitke — oko toga ko je kriv za njeno stanje. treba li ukloniti cev za hranje­ nje .od sisanja do naknade za advokata — bila je neophodna odluka suda. Kad god je trebalo da se odobri bilo koji novac neophodan za njenu brigu . prava. Njihov sukob postao je javna stvar. . Slučaj je privukao opštu pažnju zbog neprekidnih borbi za njenu sudbinu između njenog muža i od suda dodeljenog staratelja. Cev za hranjenje predstavljala je deo lokalne realnosti proživljenog iskustva. Njen smeštaj u bolni­ cama i domovima i troškovi zdravstvenog osiguranja dosegli su skoro 80. tvrdeći da to čini uz Terinu saglasnost koju je dobio pre 1990.000 dolara godišnje. Ali činjenica da je Teri Šijavo održavana u životu toliko dugo posledica je toga što je njen slučaj izmešten iz privatne sfere i postao javno pitanje..SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 335 Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Teri Sijavo Na dan 31. marta 2005. a u sukob su se uključili i ljudi iz politike. kako su doktori rekli. a ipak njeno postavljanje (ili uklanjanje) zavisilo je konačno od presude sudije i zakonodavca. Teri se nalazila.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI je smatrao da je sposobna da svedoči. i etabliranih vrsta koja nalazimo u društvenim zalihama znanja kojima se to iskustvo opisuje. u ovom slučaju vidimo i ulogu patrijarhata. Za žene. Mi već znamo da neki to rade izbegavajući da razmišljaju. Pokušaj ostvarenja tog cilja vodio ju je do fatalnog poremećaja u ishrani. Naposletku. Teri je bila obuhvaće­ na programom zaštite svedoka. čime je anulirana presuda Suda u Floridi. Vidimo žensko telo na koje muž i roditelji polažu pravo vlasništva. kao i to da je mo­ guće verovati da stvari mogu biti drugačije zbog toga što iz sop­ stvenog iskustva znaju da one već jesu takve. Ali jedno je kada nešto naučite iz životnog iskustva. To ju je na kraju ubilo.336 D Ž O R D Ž RlCER . neki kultivišući lične tipove da bi svom iskustvu dali neki smisao. zbog čega je cev za hranjenje morala da joj se vrati u telo. Iz ovog slučaja takođe vidimo kako se odnosi vladanja uzajamno osnažuju: medijska pokrivenost ovog događaja je zajedno sa vladom i kapitalističkim sistemom usmerila pažnju na aspekte ljudskog interesa u ovoj priči. proživljenog. a neki poričući validnost sopstvenog iskustva. neki tražeći zajednicu s drugi­ ma koji dele tu bifurkacionu realnost. osobina koja najviše prožima kognitivni stil sva­ kodnevnog života jeste ono što Doroti Smit naziva bifurkaciona svest. . Feministička sociologija subjektiviteta pita kako ljudi preživljavaju kada njihovo sopstveno iskustvo ne odgovara usta­ novljenim tipifikacijama tog iskustva. ali ju je istovremeno udaljila od opštih problema koji postoje u američkom zdrav­ stvenom sistemu. koja se razvija duž linija ličnog. s jedne strane. reflektovanog. Oni koji uče iz iskustva znaju da život ne treba uvek uzimati zdravo za gotovo. a drugo kada vam to prenese kapitalistički i patrijar­ halni etablirani sistem znanja. pri­ silne heteroseksualnosti i heteroseksualnih imidža koji su igrali važnu ulogu u životu Teri Šijavo. Mislila je da njena glavna dužnost kao žene da muš­ karcu ponudi svoje vitko telo. a takođe otkrivamo da je njen život sudbonosno uobličen njenom željom da se podvr­ gne patrijarhalno inspirisanom heteroseksualnom imidžu lepe (čitaj „vitke") žene koja se udala i živi srećno do kraja života. s dru­ ge strane.

Psihoanalitički feminizam naglašava emocionalnu dinamiku lično­ sti i emocija često duboko pokopanih u podsvesne i nesvesne delove psihe. Liberalni feminizam tvrdi da su žene jednake s muškarcima u tome što su i one sposobne za donošenje razložnih moralnih su­ dova. 11. 10. Rodna jednakost moguća je ako se obrasci podele rada preoblikuju u ključnim društvenim ustanovama kao što su: pravo. Zašto je sve tako kako jeste?. potčinjavaju i ugnjetavaju žene. . on takođe podvlači važnost perioda koje osoba provede kao novorođenče i ranog detinjstva u paternizovanju tih emocija. 12. Socijalističke feministkinje pokušavaju da spoje marksističku i radikalnu feminističku misao. Kako možemo da promenimo i unapredimo društvo i učinimo ga pravednijim za žene i sve ljude?. rad. Objašnjenja za te 3. širok sistem ideja o društvenom životu i ljudskom iskustvu koji je ponikao iz ženske perspektive. Teorije strukturalnog ugnjetavanja priznaju da ugnjetavanje pro­ izilazi iz činjenice da neke grupe ljudi izvlače korist iz kontrole iskorišćavanja. 4. Sta da radimo s razlikama medu ženama? Jedna vrsta feminističke teorije bavi se rodnim razlikama. Kulturni feminizam veliča pozitivne aspekte ženske ličnosti. Rodna nejednakost rezultat je patrijarhalnih i seksističkih obrazaca podele rada. Eksplanatorne teorije smeštaju izvor rodnih razlika u biologiju. Feministička teorija otvara nekoliko osnovnih pitanja: Sta ćemo sa ženama?. obrazovanje i mediji. institucionalne uloge. odnosno kako se oni reprodukuju unutar rutiniziranih praksi koje se stalno ponavljaju. Druga vrsta feminističke teorije usredsredena je na rodne nejed­ nakosti. potčinjavanja i ugnjetavanja drugih grupa ljudi. Te teorije analiziraju način na koji mehanizmi društvene struk­ ture proizvode interese za dominacijom. porodica. Teorija intersekcionalnosti (presecanja) tvrdi da su žene ugnjeta­ vane na različite načine i u različitom stepenu. koriste. To se naziva praksom dominacije. 7. 8. 9. Radikalni feminizam utemeljen je u verovanju da žene poseduju apsolutno pozitivnu vrednost kao žene. To uverenje feministkinje suprotstavljaju univerzalnoj degradaciji žena i nasilnom ugnjeta­ vanju žena koje se reprodukuje sistemom patrijarhata. 13. Teorije rodnog ugnjetavanja opisuju žensku situaciju kao posledicu direktnih odnosa moći između muškaraca i žena u kojima muškar­ ci imaju fundamentalni interes da kontrolišu. Feministička teorija je uopšten. 5. 2.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 337 Sažetak 1. socijalizaciju i društvenu interakciju. 6.

Slobodanka (2005). Burdije. Zagreb: Ženska infoteka. i mikrosocijalno i makrosocijalno putem koncepta stanovišta. John Stuart (2000). Promenljiva tela. Beograd: Centar za ženske studije i istraživanja roda. razlike pronalaze se u sledećem: iako sve žene potencijalno imaju iskustvo ugnjetavanja na osnovu roda. ekstralokalnih odnosa vladanja. Simon de Bovoar (1982). Batler. Beograd: Centar za unapređivanje pravnih studija. Centar za ženske studije. Sreten [urednik] (2008). Džon Stjuart. Beograd: Biblioteka X X vek. ugnjetavane na različite načine.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 14. Feminizam. . Bell Hooks (2004). Benhabib. Zagreb: Centar za ženske studije. Beograd: Istraži­ vačko izdavački centar S S O Srbije. Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Antropologija žene. Savremeni feminizam. Beograd: Filip Višnjić. Vladavina muškaraca. Zarana i Lydia Sklevicky [uredile] (2003).338 D Z O R D Ž RlCER . Mišel (1997). Vujović. Društvo rizika. Pejtmen. nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Judith (2000). Beograd: Centar za ženske studije. Feminstkinje teoretizuju političko. (2007). Rasprave o jednakosti polova. tekstova. Kerol (2001). Drugi pol. Feministička sociološka teorije spaja strukture i delatnike. Beograd: Feministička 94. Mill. Beograd: Beogradski izdavačkografički zavod. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. Tejlor Mil Herijeta (1995). slučajnosti. Beograd: Beogradski krug. lokalnih aktualiteta proživljenih iskustava. Promene. Papić. Džudit i Skot. Sejla et al. Savremeni pokreti misao o oslobođenju žena i njegov uticaj na sociologiju. Mil. Polni ugovor. Elizabet (2005). Zarana (1989). bez obzira na to. Podgorica: C I D . Butler. Podređenost žena. Beograd: Plato/XXvek. Sociologija i feminizam. Centar za slobodne izbore i demokratiju. Pjer (2001). Nedović. Feminizam je za sve: strastvena politika. Položaj i uloga žene u savremenom društvu. Literatura za dalje čitanje Andre. one su. Gros. Papić. Feministička sporenja: filozofska razmena. odgovarajućeg delanja i bifurkacione svesti. Nevolje s rodom. Džoan (2006).

kako ćemo videti iz ove glave. dok se u radovima postmodernista grandiozni . PRELAZ OD INDUSTRIJSKOG KA POSTINDUSTRIJSKOM DRUŠTVU Rad Danijela Bela (rođen 1919) o dolasku postindustrijskog društva. Ova glava bavi se grand-teorijama o postmodernom društvu koje su (uglavnom) stvori­ li mislioci koje nazivamo postmodernim socijalnim teoretičarima (postmoderni teoretičari su uradili malo na stvaranju teorija o sva­ kodnevnom životu). postoje velike sličnosti između onoga što on ima da kaže o industrijskim i postindustrijskim društvima i ono­ ga što o modernim i posmodernim društvima govore postmodernisti.GLAVA 9 POSTMODERNE GRAND-TEORIJE Prelaz od industrijskog ka postindustrijskom društvu Unapređenje veštine upravljanja (i ostale grand-teorije) Postmodernost kao sazrevanje modernosti Uspon potrošačkog društva. iako su. Međutim. Ipak. Bei je nesumnjivo modernista. Ironija je u tome što postmoderni teoretičari često kritikuju moderne grand-teorije. predstavlja delimičan prelazak od modernih grand-teorija (s kojima smo se susreli u glavama 4 i 5) ka postmodernoj socijalnoj misli i postmodernoj grand-teoriji. Najveći broj grand-teorija o savremenom društvu stvorili su teore­ tičari koji su sebe smatrali modernistima. nestanak simboličke razmene i sve veća simulacija Potrošačko društvo i nova sredstva za potrošnju Dromologija Feminizam i postmoderna socijalna teorija Sažetak Literatura za dalje čitanje Glave 4 i 5 bavile su se različitim modernim grand-teorijama. i sami skloni da stvaraju takvu vrstu teorija.

Iako usluge preovlađuju Postindustrijsko društvo .340 D Ž O R D 2 RiCER . Bel. U svakom društvu Bel razli­ kuje tri oblasti: društvenu strukturu. kao što su prodaja hamburgera i savetovanje o ulaganju. neka zapadnoevropska društva i Japan). na­ uku i tehnologiju. Unutar privredne strukture dolazi do prelaska sa proi­ zvodnje robe na proizvodnju usluga. najvažnije promene u društvenoj strukturi koje su se odigrale u procesu prelaska ka postindustrijskom društvu: 1. promene u društvenoj strukturi ta­ kode imaju posledice na politički sistem i kulturu. SAD su se razvile u pravo postindustrijsko društvo. Naravno. a druga društva se takode kreću u tom pravcu (na primer. Postindustrijsko društvo. za razliku od njega. Ono što Bel ima da kaže o industrijsko-postindustrijskim odnosima može se smestiti u širu shemu društvenih promena koja takode uključuje predindustrijska društva. razvijaju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI karakter teorije pojavljuje nesvesno. mnogo toga se dogodilo u skoro tri i po decenije otkad je Bel objavio najveći deo svojih radova. kao modernista.društvo koje karakteriše proizvodnja usluga ume­ sto proizvodnje robe. većina postmodernista sklona je da na postmoderno društvo gleda sa simpatija­ ma. ranih 1970-ih go­ dina). Dolazak postindustrijskog društva uglavnom pogađa društvenu strukturu i nekoliko njenih glavnih delova: ekonomiju. profesionalni i tehnički umesto manuelnog rada. teorijsko umesto praktičnog znanja. . politički sistem i kulturu. Glavni predmet analize Danijela Bela jeste postindustrijsko društvo. preko industrijskih (neka društva Zapadne Evrope i Rusija). svesno nudi teoriju koja pokušava da zahvati veliki period novije druš­ tvene istorije. Proizvodnja takvih dobara kao što su odevni predmeti i predmeti od metala opada. Bel uočava prelaz od predindustrijskih (najveći deo Azije i Afrike). stvaranje i kontrolisanje novih teh­ nologija i razvijanje intelektualnih tehnologija koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom. ka postindustrijskim društvima (poput SAD. barem kada ga uporeduju s modernim društvom. dok se usluge. prema Belu. rad. koje su se smatrale za jedino postindustrijsko društvo u vremenu kada je Bel pisao. Međutim. Navešćemo ovde koje su. Bel takode s puno poleta kritikuje neke aspekte postindustrijskog društva.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 341 u najvećem broju privrednih sektora. kontroliše. (Recimo. Sve ovo podrazumeva značaj teorij­ skog. 6. U postmodernom društvu značaj manuelnog rada (na primer. a ne empirijskog znanja. Od posebnog značaja je porast broja naučnika (na primer. na primer. u postindustrijskom društvu sve važnije postaje teorijsko znanje. istraživanja i vladinih usluga. Naučno istraživanje po­ staje institucionalizovano. 4. U postindustrijskom društvu stvara se novi odnos izme­ đu naučnika i novih tehnologija. 3. u oblasti medicine i genetike) i inženjera. neophodno je da se razvijaju i primenjuju nove intelektualne tehnologije. Umesto praktičnog znanja {know how). tamo gde je to neophodno. u svim njegovim varijantama. a raste značaj profesionalnog (pravnici) i tehničkog rada (programeri računara). Mnogi se. što dovodi do nastanka novih. Unapređenje znanja takode stvara potrebu za drugim inovacijama. teorija igara i informaciona teorija. kao što su kibernetika. 2. od suštinskog je značaja za nastanak postindustrijskog društva. naučno znanje stečeno izučavanjem ljudskog genoma sada je od suštin­ skog značaja za pronalaženje novih načina lečenja broj­ nih bolesti). 5. kao i sve većom složenošću koja karakteriše postindustrijsko društvo. te da će bolja kontrola takvih postroje­ nja omogućiti sprečavanje budućih katastrofa. radnici na pokretnoj traci) opada. za postindustrijsko društvo najvažnije su usluge iz oblasti zdravstva. obrazo­ vanja. kao što je pronalaženje odgovora na mnoga etička pitanja koja su otvorena razvojem teh­ nologije kloniranja. Da bi se upravljalo takvom procenom i kontrolom. nadaju da je moguće efikasnije nadgledanje opasnih postrojenja kao što su nu­ klearne centrale. Postindustrijsko društvo pokušava da proceni uticaj novih tehnologija i da ih. kao što je bila ona u Cernobilju ili na Ostrvu tri milje. Eksponencijalni rast teorijskog i kodifikovanog znanja. kao i njegovu kodifikaciju. Cilj kome se teži jeste sigurniji i bezbedniji tehnološki svet. . Zna­ nje je osnovni izvor inovacija.

342

D ž O R D Ž RlCER - SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

na nauci zasnovanih industrija. Fuzija (sjedinjenje, stapa­ nje) nauke i inovacije, kao i sistematski tehnološki rast nalaze se u osnovi postindustrijskog društva. To stvara potrebu za otvaranjem još većeg broja univerziteta i stva­ ranja radne snage s univerzitetskom diplomom. Zapravo, univerzitet i visoko obrazovanje od suštinske su važnosti za postindustrijsko društvo. Obrazovni sistem proizvodi eksperte koji imaju ključnu ulogu u stvaranju, upravlja­ nju i kontrolisanju novih tehnologija. Razlike između tipova društava. Iz ovakvog shvatanja post­ industrijskog društva, Bel izvodi niz razlika između postindustrijskih, predindustrijskih i industrijskih društava: 1. U profesionalnom smislu, u predindustrijskom društvu preovlađuju poljoprivrednici, rudari, ribari i nekvalifikovani radnici; u industrijskom društvu primetna je do­ minacija polukvalifikovanih radnika i inženjera, dok u industrijskom društvu dominiraju profesionalci i naučnici-tehničari. 2. Za svaki od ova tri tipa društava karakteristična je po­ sebna vrsta izazova. Izazov ptedindustrijskom društvu sa­ stoji se u tome da se iz prirode izvuku dobra. Otuda do­ minacija rudarstva, ribarstva, šumarstva i poljoprivrede. Najveći izazov za industrijsko društvo jeste kako da na jedan inteligentan način koordiniše, programira, raspore­ di i organizuje mašine. Konačno, glavni izazov u postindustrijskom društvu predstavljaju drugi ljudi. Pojedinci koji obezbeđuju usluge drugim ljudima načelno poseduju više informacija i znanja (to su eksperti) od onih ko­ jima su usluge namenjene. To im daje veliku prednost u ophođenju s klijentima. 3. U predindustrijskim društvima moć imaju zemljoposednici i vojska. Oni je vrše kroz direktnu upotrebu sile. U industrijskim društvima, najveću moć imaju poslovni ljudi (biznismeni), iako oni svoj uticaj vrše indirektno, preko političara. U postindustrijskom društvu, kao do­ minantne figure ističu se naučnici i istraživači. Oni po­ kušavaju da uravnoteže tehničke i političke snage.

342

D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

na nauci zasnovanih industrija. Fuzija (sjedinjenje, stapa­ nje) nauke i inovacije, kao i sistematski tehnološki rast nalaze se u osnovi postindustrijskog društva. To stvara potrebu za otvaranjem još većeg broja univerziteta i stva­ ranja radne snage s univerzitetskom diplomom. Zapravo, univerzitet i visoko obrazovanje od suštinske su važnosti za postindustrijsko društvo. Obrazovni sistem proizvodi eksperte koji imaju ključnu ulogu u stvaranju, upravlja­ nju i kontrolisanju novih tehnologija. Razlike između tipova društava. Iz ovakvog shvatanja post­ industrijskog društva, Bel izvodi niz razlika između postindustrijskih, predindustrijskih i industrijskih društava: 1. U profesionalnom smislu, u predindustrijskom društvu preovlađuju poljoprivrednici, rudari, ribari i nekvalifikovani radnici; u industrijskom društvu primetna je do­ minacija polukvalifikovanih radnika i inženjera, dok u industrijskom društvu dominiraju profesionalci i naučnici-tehničari. 2. Za svaki od ova tri tipa društava karakteristična je po­ sebna vrsta izazova. Izazov predindustrijskom društvu sa­ stoji se u tome da se iz prirode izvuku dobra. Otuda do­ minacija rudarstva, ribarstva, šumarstva i poljoprivrede. Najveći izazov za industrijsko društvo jeste kako da na jedan inteligentan način koordiniše, programira, raspore­ di i organizuje mašine. Konačno, glavni izazov u postindustrijskom društvu predstavljaju drugi ljudi. Pojedinci koji obezbeđuju usluge drugim ljudima načelno poseduju više informacija i znanja (to su eksperti) od onih ko­ jima su usluge namenjene. To im daje veliku prednost u ophođenju s klijentima. 3. U predindustrijskim društvima moć imaju zemljoposednici i vojska. Oni je vrše kroz direktnu upotrebu sile. U industrijskim društvima, najveću moć imaju poslovni ljudi (biznismeni), iako oni svoj uticaj vrše indirektno, preko političara. U postindustrijskom društvu, kao do­ minantne figure ističu se naučnici i istraživači. Oni po­ kušavaju da uravnoteže tehničke i političke snage.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

343

Kultura. Svaki od ovih faktora usmeren je na promene u društvenoj strukturi postindustrijskog društva. Ali Bei je, kako smo videli, takođe zainteresovan za politički sistem, a posebno za kulturu. Za njega je od velike važnosti činjenica da u osnovi društvene strukture i kulture u postindustrijskom društvu leže suštinski različiti principi. Dok se društvena struktura sa svojom usmerenošću na ekonomska pitanja nalazi pod dominacijom racionalnosti i efikasnosti, kulturom dominiraju koncepti ira­ cionalnosti, samorealizacije i samozadovoljenja. Zastarele ideje samodiscipline, ograničenja i odložene gratifikacije koje domini­ raju društvenom strukturom postindustrijskog društva sukoblja­ vaju se s hedonizmom koji dominira u oblasti kulture. U tom kontekstu, Bel eksplicitno napada postmodernizam, povezujući ga s takvim iracionalnim i hedonističkim pojmovima kao što su impuls, zadovoljstvo, neobuzdana sloboda i erotika. Jasno je odavde da se kultura, shvaćena na ovakav način, nalazi u suprotnosti s društvenom strukturom kojom dominiraju efika­ snost i racionalnost. Po Belovom mišljenju, to dovodi do rascepa između društvene strukture i kulture, što može stvoriti uslove za društvenu revoluciju. Iako se ne slaže s postmodernistima po ovom pitanju kao i po mnogim drugim pitanjima, Bel, baš kao i postmodernisti, smatra da je jedno od najvažnijih pitanja u savremenom druš­ tvu uspon potrošačkog društva. Hedonizam je, usled postojanja masovne proizvodnje i rasprodaje svih vrsta dobara, barem delimično, zamenio štedljivost i asketizam. Tradicionalne vrednosti, koje sve više slabe i nestaju, zamenjuje sve veće interesovanje za stvari kao što su zadovoljstvo, igra, zabava i potreba da se drugi­ ma (nepoznatima) javno pokazuje sopstvena privatnost, na pri­ mer, kroz različite vrste reality show programa kao što su „Veliki brat", „Sve za ljubav" ili „48 sati svadba". Kao modernista, koji je uz to još i konzervativac, Bei je uznemiren ovakvim postmodernim razvojem događaja i pretnjom koju on predstavlja za da­ našnje društvo.

344

DŽ0RDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

UNAPREĐENJE VEŠTINE UPRAVLJANJA (I OSTALE GRAND-TEORIJE)
Mišela Fukoa (1926-1984) mnogi vide kao prethodnika postmoderne socijalne teorije. Za druge, on je jedan od njenih najvećih praktičara. Sta god od toga da je tačno, on je tvorac jed­ ne veoma važne grand-teorije koju mora razmotriti svako ko želi ozbiljno da se bavi socijalnom teorijom. Postoji jedna osobina koja posebno izdvaja Fukoovu grand-teoriju od modernih velikih teorija. On ne vidi, ili barem ne na­ glašava, kontinuitet koji je sastavni deo mnogih modernih veli­ kih narativa. Fuko ne smatra da se istorija odvija na linearan na­ čin i u jednom pravcu, kako je to, medu ostalima, tvrdio Maks Veber u svojoj teoriji racionalizacije. Postoji nekoliko važnih ra­ zlika između Fukoove grand-teorije i grand-teorija modernista: 1. Modernisti često traže izvor ili početak društvenog razvo­ ja. Za razliku od njih, Fuko pokušava da opiše i analizira društvenu realnost u različitim vremenskim periodima. Pronaći izvor je isto što i pronaći odgovor, ali postmoder­ nist! odbacuju ideju da je uopšte moguće naći odgovor. Oni su više zainteresovani za to da postavljaju pitanja i održavaju intelektualni dijalog nego da pronalaze od­ govore i tragaju za izvorima (uzrocima). Jer, u trenutku kada teoretičar ustvrdi da je pronašao odgovor ili uzrok problema, problem se zatvara. 2. Dok modernisti stavljaju naglasak na koherentnost, Fuko smatra da je nekoherentnost bitnija. Drukčije rečeno, dok modernisti pokušavaju da odgovore na pitanje kako se stvari drže zajedno tokom vremena, Fuko želi da usta­ novi koje su to unutarnje protivurečnosti koje postoje u svakom trenutku u vremenu. 3. Za razliku od modernista koji u svemu vide kontinuitet, razvoj i napredak, Fuko stavlja naglasak na diskontinuitete, prelome i iznenadne obrte koji karakterišu druš­ tvenu istoriju. Istorijski razvoj se ne odvija uniformno, konzistentno, jednosmerno, bez „plime i oseke". Drugim recima, istorija može da se kreće unazad, nalevo, nade­ sno, a ponekad čak i unapred.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

345

Unapređenje veštine upravljanja
Kada su u pitanju takva opšta gledišta o konceptu promene, Fuko se interesovao za promenljivu prirodu onoga što on nazi­ va upravljanjem, a pod čime podrazumeva skup praksi i tehnika pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima. Najočigledniji oblik upravljanja jeste upravljanje države njenim građanima. Iako se Fuko interesovao i za tu vrstu upravljanja, njegova teorija karak­ teristična je po tome što želi da objasni na koji način akteri i službe koji nisu vezani za državu (uključujući tu i društvene na­ uke i društvene naučnike) upravljaju ljudima. U delu Rađanje biopolitike, Fuko piše da ga interesuje veština, to jest najopštiji oblik upravljanja koji prevazilazi dornen političkog. Takođe, Fukoova teorija karakteristična je po tome što se bavi načinima na koje ljudi upravljaju sami sobom. U pokušaju da konceptualizuje ovaj problem, Fuko se ne oslanja na ideju jednosmernosti (tj. ideju da se društvo nužno razvija u jednom pravcu). Nadzirati i kažnjavati. Najbolji primer Fukoovog interesovanja za upravljanje koje nije vezano za dornen političkog, nalazimo u njegovoj knjizi Nadzirati i kažnjavati. U toj studiji Fuko istražuje razvoj zatvorskog sistema u Evropi između 1757. i 1830. godine i dolazi do uvida u to da je mučenje zatvorenika zamenjeno kontrolom putem zatvorskih pravila. Fuko zaključuje da je ta promena u sistemu tretmana zatvorenika imala posledice po celu društvenu strukturu. Kako je već karakteristično za njega, Fuko tu promenu vidi kao nešto što se razvija po principu stani-kreni, a ne nužno jednosmerno. Bez obzira na to, postoji opšti trend da se prelazi s jednog oblika kažnjavanja na drugi. Ne samo da promena po­ stoji, već su mnogi modernisti tvrdili da je ona proizvod jednog progresivnog razvoja: smatralo se da prelazak sa mučenja na kon­ trolu zasnovanu na pravilima predstavlja napredak u humaniza­ ciji tretmana kriminalaca. Kazna postaje sve blaža, manje bolna i manje okrutna. Međutim, iz Fukoove perspektive, ta promena omogućila je sistemu ne samo veću sposobnost da kažnjava kri­ minalce, već i veću sposobnost da upravlja ljudima uopšte.
Upravljanje — skup praksi i tehnika pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima.

346

D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

S jedne strane, nova sposobnost za kažnjavanje imala je ma­ nje negativnih sporednih efekata. Zatvorenici su ranije bili pod­ vrgavani javnom mučenju. (Knjiga Nadzirati i kažnjavati zapo­ činje detaljnim opisom jedne scene javnog mučenja.) Međutim, takav tretman mogao je da uspali masu koja je gledala mučenje i navede je na devijantno ponašanje, kriminalne radnje, nemire, pa čak i pobunu protiv vlasti. Uznemireni scenama javnog mu­ čenja, ljudi su pribegavali raznoraznim oblicima ponašanja koje su vlastodršci videli kao antisocijalne i preteče po svoje položaje. Stari način mučenja je, prema tome, bio kontraproduktivan. Za razliku od toga, kontrola zatvorenika putem pravila odvijala se iza zatvorskih zidova i nije mogla imati nikakav uticaj na gomilu. Nametanje pravila ima mnogo veći broj prednosti od muče­ nja. Prvo, pravila se u procesu devijantnosti mogu primeniti mno­ go ranije od mučenja; ljudi mogu da se nauče pravilima pre nego što počnu da razmišljaju na devijantan način. Pravila mogu da se primene u svakom trenutku, čim se primeti prvi znak devijantno­ sti. Nasuprot tome, mučenje može da se primeni samo kada neka radnja, ili još češće, čitav niz devijantnih radnji, nastupi. Osim toga, nametanje pravila može da se primenjuje mno­ go češće od mučenja. Takođe, pravila mogu da se uče i obnavlja­ ju. Međutim, mučenje ne može da se primenjuje nebrojeno puta na jedan isti devijantni slučaj jer može da prouzrokuje povredu, sakaćenje ili čak smrt devijantne osobe. Staviše, što se mučenje češće primenjuje, verovatnije je da će oni koji prisustvuju tom činu i sami postati devijantni. Treće, nametanje pravila usko je povezano s racionalizaci­ jom i birokratizacijom. To, između ostalog, znači da su pravila efikasnija, bezličnija, trezvenija i nepromenljivija od mučenja. Drugim recima, mučenje je često neefikasno (ono može da raz­ ljuti zatvorenika umesto da ga stavi pod veću kontrolu); ono može da postane veoma lično (osoba koja koristi bič ima prili­ ku da ispolji lični animozitet prema žrtvi); ono može da izazove emocije kako kod mučitelja i mučenog, tako i kod onih koji pri­ sustvuju činu mučenja; konačno, u zavisnosti od toga da li bič u rukama drži više ili manje agresivan čovek, mučenja se medu sobom mogu veoma razlikovati.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

347

Konačno, a možda i najvažnije, nametanje pravila ima daleko šire posledice. Nemoguće je mučiti čitavu populaciju. Međutim, na pravilima zasnovana kontrola može se uspešno vršiti nad ćelom populacijom. Kontrola čitave populacije zasniva se na sposobnosti nadziranja populacije na regularnoj osnovi. Međutim, moć i nad­ zor nisu, po Fukoovom gledištu, deo jedinstvenog sveobuhvatnog sistema moći, već se vrše u čitavom nizu naizgled nezavisnih lo­ kalnih okruženja. Tako postoji čitav niz tačaka u kojima se moć i nadzor vrše nad ljudima. Ali, upravo zbog te mikroperspektive vršenja moći, Fuko je smatrao da na svakoj toj tački postoji šansa za nastanak opozicije i otpora sistemu vršenja moći. Otpor, prema tome, može da nastane u svakoj od tih mikrosredina. Instrumenti nadziranja i kontrole. Tri osnovna instrumen­ ta stoje na raspolaganju onima koji kontrolišu i nadziru popu­ laciju. Prvi je hijerarhijsko nadziranje ili sposobnost službeni­ ka na vrhu organizacije da jednim pogledom nadziru sve ono što se nalazi pod njihovom kontrolom. U tom kontekstu treba posmatrati Fukoovu čuvenu raspravu o panoptikonu. Panoptikon je struktura koja nekome na vlasti ili na značajnom polo­ žaju (na primer, zatvorskom čuvaru) omogućuje potpun nadzor nad grupom ljudi (u ovom slučaju, zatvorenicima). Panoptikon može imati oblik tvrđave (kule) oko koje se nalaze ćelije pore­ dane ukrug. Takav raspored stražaru omogućuje potpuni nad­ zor nad svim zatvorenicima i svim onim što oni rade. Ta pozicija stražaru omogućuje ogromnu moć, čak iako nije prisutan u kuli ili ako uopšte ne posmatra šta se dešava u ćelijama. Razlog tome je to što zatvorenici ne mogu da vide da li u kuli nekoga ima ili nema i, prema tome, ne mogu da znaju da li ih neko gleda ili ne. Stražar možda sve vreme čita novine ili gleda TV program; zatvorenici to ne mogu da znaju. Međutim, zbog stalno prisutne mogućnosti da ih neko nadgleda, oni će se najverovatnije po­ našati onako kako se to od njih očekuje, čak iako stražar nije u kuli. Stražari ne moraju ništa da rade; zatvorenici će kontrolisati
Hijerarhijsko nadziranje - sposobnost službenika na vrhu organizacije da jednim pogledom nadziru sve podređene. Panoptikon - struktura koja nekome na vlasti ili na značajnom položaju (na primer, zatvorskom čuvaru) omogućuje potpun nadzor nad grupom ljudi (na primer, zatvorenicima).

348

D Ž 0 R D 2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

sami sebe zato što se boje da bi stražari mogli da ih posmatraju. Panoptikon i njegove varijacije predstavljaju suštinu onoga što Fuko naziva disciplinujućim društvom. Koncept panoptikona Fuko proširuje na celo društvo. On smatra da postoje mnoga mesta i mnogi načini na koje kontrolori mogu da nas nadziru, te da to rezultira ponašanjem u kome mi sami sebe kontrolišemo i sami sebe sprečavamo da uradimo ono što bi nam, ako bi nas neko video, natovarilo nevolju za vrat. Uz­ mimo primer računara. Postoje različiti načini na koje je moguće nadzirati naše pretraživanje po Internetu. Budući da smo toga svesni, mi počinjemo da nadziremo sami sebe i suzdržavamo se da posetimo one sajtove zbog kojih bi neko mogao da nas opomene (na primer, sajtove s pornografskim sadržajem). Recimo, dok smo na radnom mestu možemo doći u iskušenje da obavimo manju kupovinu tako što ćemo se ulogovati na neku Internet stranicu na kojoj je moguće kupovati kreditnom karticom. Ipak, nećemo to uraditi jer smatramo da postoji mogućnost da upravnik nadzire upotrebu računara i da zna koje stranice smo posetili. Panoptikon je poseban primer hijerarhijske moći onih koji se nalaze na službenim, visokorangiranim položajima, a koji su u poziciji da neprekidno nadziru podređene. Oni takođe inici­ raju i kontrolišu nove tehnologije, poput onih koje se vezuju za Internet i koje nadziru sve što podređeni u hijerarhiji rade. Još uopštenije rečeno, hijerarhijsko nadziranje podrazumeva sposob­ nost nadređenih da jednim pogledom nadziru podređene. Drugi instrument disciplinujuće moći jeste sposobnost da se donose normalizujući sudovi i kazne one koji ih ne poštuju. Oni koji su na vlasti mogu da odlučuju šta je normalno, a šta nenormalno za veliki broj oblasti. Ko god prekrši norme koje su sadržane u normalizujućim sudovima, smatra se nenormalnim i podložan je kazni koju izvršavaju službenici ili njihovi pomoć­ nici. Na primer, službenik može da se usmeri na vreme i donese
Disciplinujuće društvo - društvo koje vrši sveobuhvatnu (totalnu) kontrolu nad ljudima. Normalizujući sudovi - oni koji su na vlasti mogu da odlučuju šta je normal­ no, a šta nenormalno u velikom broju oblasti. Ko god prekrši norme koje su sadržane u normalizujućim sudovima, smatra se nenormalnim i može biti kažnjen od strane službenika ili njihovih pomoćnika.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

349

normalizujući sud o tome ko je zakasnio, ili može da se usmeri na ponašanje i kazni one koji se ne ponašaju onako kako se to od njih očekuje. Recimo, profesori na početku studiranja obaveštavaju brucoše da je normalno da dolaze na predavanja i pra­ te šta se na njima dešava s pažnjom i razumevanjem. Takode ih obaveštavaju da ne smeju da prepisuju na testovima. Nepažljivi studenti se kažnjavaju. Kao i oni koji prepisuju. Konačno, službenici koriste ispitivanje kao način nadziranja potčinjenih i donošenja sudova o tome šta oni rade. (U njega su uključena dva već pomenuta metoda - hijerarhijsko nadziranje i donošenje normalizujućih sudova.) Ispitivanju pribegavaju oni koji su na visokim položajima, a da bi ono bilo moguće neop­ hodno je da bude zasnovano na normalizujućim sudovima koji kazuju šta treba da radite da biste zadovoljili kriterijume normalnosti. Ispitivanje obično povezujemo sa školom, ali ono se sreće i u mnogim drugim ustanovama, kao što su na primer ordinacije psihijatara, doktora i ostalih koji su zaposleni u bolnicama i dru­ gim radnim okruženjima. Razvoj disciplinujuće moći. Fukoova glavna opservacija jeste da se usled stvaranja novih i boljih metoda disciplinujuće moći, kapacitet za kažnjavanje ljudi uvećao, a ne umanjio. Možda je mu­ čenje bilo okrutno, ali ono je bilo ograničeno na trenutak muče­ nja. Disciplinujuća moć, koju smo detaljnije analizirali u prethod­ nim odeljcima, pogađa nas sve vreme i u svim okolnostima. Neko nas neprekidno posmatra, prosuđuje i procenjuje. Ako prekršimo norme definisane normalizujućim sudovima bićemo kažnjeni. Stoga se, smatra Fuko, ne može reći da je došlo do liberalizacije i humanizacije procesa kažnjavanja. Pre se može reći da je ono po­ stalo sveobuhvatnije i podmuklije nego što je bilo nekada. Odbacujući jednu grand-teoriju Fuko je, izgleda, zamenjuje drugom. To je tačno samo u izvesnoj meri. Fuko jeste stva­ rao grand-teorije, ali na jedan oprezniji i drugačiji način od mo­ dernista. Na primer, dok bi modernista različite promene koje
Ispitivanje - način nadziranja potčinjenih i donošenja sudova o tome šta oni rade. Ispitivanje podrazumeva i hijerarhijsko nadziranje i davanje nor­ malizujućih sudova. Pribegavaju mu oni koji su na visokim položajima i koji donose normalizujuće sudove o tome šta je prihvatljivo a šta ne­ prihvatljivo ponašanje.

To znači da ona pogađa neke delove društva. u m e s t o d a p o n u d i teorijski k o n c e p t nalik Veberovom gvozde­ n o m kavezu. a neke ne. a neke ne. bile su deo Fukoovog život­ nog interesa za „pokoravajuće.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI p o g a đ a j u delove društva video na j e d a n prilično u n i f o r m a n na­ čin. Zatvorski arhipelag . čudno i neprirodno. Čini se da je dobar deo Fukoovog života definisan tom opsesijom. a druge delove u drugom trenutku. o d n o s n o jedne delove društva p o g a đ a u j e d n o m . ili da neke delove društva pogađa u jednom. O t u d a . Tako nastaju brojni centri discipline unutar sveta u kojem je neko okruženje manje ili više pogođeno širenjem disci­ plinskog društva.slika društva koja proizilazi iz ideje da disciplina pro­ žima društvo na nejednak način. Mišel Fuko Biografska skica Među Fukoovim poslednjim radovima nalazi se trilogija po­ svećena seksu: Istorija seksualnosti (1976).350 D20RD2 RlCER . kao i aktivnosti koje su se na njima upražnjavale. Tokom boravka u San Francisku. Briga za sebe (1984) i Upotreba zadovoljstva (1984). . neizrecivo. Koliko se zna. F u k o stvara j e d n u teoriju p o kojoj postoje m n o g i centri discipline unutar sveta u k o j e m je neko okruženje m a n j e ili više p o g o đ e n o širenjem disciplinujućeg društva. godine. Fuko je posetio homoseksualnu zajednicu koja je u to vreme cvetala u gradu. T o je svet koji se sastoji o d različitih ostrva discipline unutar velikog m o r a u k o m e je disciplina m a n j e ili više odsutna. K o n c e p t k o ­ j i m to objašnjava. Njegovo prisustvo na tim mestima. 1975. F u k o naziva zatvorski arhipelag. Fukoa je najviše privlačio bezlični seks (u kome ne znate sasvim jasno ko je osoba s kojom imate seksualni od­ nos) koji je bio veoma popularan u ozloglašenim kupatilima tog vremena. a druge delove u d r u g o m trenutku.neke delove društva p o g a đ a . F u k o piše kako novi oblik discipline (koji nastaje iz novih oblika nadziranja) p r o ž i m a društvo n a nejednak način . po­ sebno njegovom homoseksualnošću i sadomazohizmom. Ti rado­ vi odražavaju Fukoovu životnu opsesiju seksom.

bolnice. Fuko je verovao da je samo prolaskom kroz granično iskustvo moguće steći velike lične i intelektualne inspiracije i otkrovenja. itd. shvatio ju je kao granično iskustvo. Znam da to nije moglo da se dešava. Postoji . intenzivno i savladujuće da ne mogu da ga preživim. Jedno od takvih iskustava bile su i bezlične sadomazohističke aktivnosti koje su se dešavale u kupatilima San Franciska. Otuda. a zvezde su padale po meni. prakse i tehnologije razvijene u njemu. u proleće 1975. Potpuno. Fuko je takođe prošao kroz granično iskustvo u koti Zabriski u Dolini smrti. Drugim recima.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 351 šokantno i ekstatično". godine. Sada razumem sopstvenu seksualnost. Oni koji su ga pozna­ vali kažu da je sidu shvatao veoma ozbiljno.škole. Ali teo­ rije. namerno naprezali svoj um i telo do tačke lomljenja). Fuko je rekao: „Veoma sam srećan. vratio se nazad u svet be­ zličnog seksa u kupatilima San Franciska. po Fukoovom mi­ šljenju. totalno zadovoljstvo je. I jedno i drugo vezi­ vao je za gledište o smrti: „Mislim da je vrsta zadovoljstva koja me interesuje realno zadovoljstvo. kasarne. uključujući i njega samog. Droga je gurnula njegovu svest do samih granica: „Nebo je eksplodiralo. po meni. a ono bi moglo da izgleda tako samo ako je dovoljno duboko. šire se i na mnoge druge oblasti društva . Još jedan aspekt Fukoove grand-teorije razlikuje je od grand-teorije modernista: Fuko je imao razumevanja za opozicione sile unutar svakog od tih okruženja. Moramo ponovo da idemo kući". kada je već bio svestan da boluje od side i kada se znalo da od nje u najve­ ćem broju obolevaju homoseksualci. Tako nastaje zatvorski arhipelag. ali to je bilo istina". sve više oblasti društva počinje da liči na za­ tvor. Taj koncept je od suštinske važnosti za Fukoovu grand-teoriju o promenljivoj prirodi upravljanja i njegovoj sve većoj prisutnosti. Mikrofizika moći. Koreni disciplinujućeg društva nalaze se u zatvoru. Tamo je po prvi put probao L S D . godine. Kada je otišao u San Francisko poslednji put. Fuko je seks vezivao za granična iskustva. Cak i u jesen 1983. zatvorsko društvo. vezano za smrt". kao i za opozicione sile koje rade protiv celokupnog tog procesa. Večeras sam došao do nove perspektive o sopstvenoj ličnosti. Sa suzama koje su mu klizile niz lice. tj. u svom životu (i u svom radu) Fuko se istinski interesovao za „granična isku­ stva" (u kojima bi ljudi.

na milost i nemilost društva. Suština njegovog argumenta je u tome da lekari koriste svoja zapažanja o stanju bolesnih kao osnovu za vrednosne i moralne sudove koje upotrebljavaju da bi kontrolisali čitavu populaciju. To je još jedan razlog zbog kojeg ta okruženja nije moguće razumeti kao gvozdene kaveze. Fuko smatra da od kraja 1960-tih godina prisustvujemo deinstitucionalizaciji mentalno bolesnih.proces (otpočeo 1960-ih godina a omogućen novim načinima lečenja) tokom kojeg je veliki broj psihijatrijskih ustanova za­ tvoren a većina pacijenata puštena na slobodu i time prepuštena sami­ ma sebi. Fuko istražuje istoriju odnosa između ludila i psihijatrije. Mnoge psihijatrijske Mikrofizika moći . Fuko je očigledno imao na umu sve veći broj bolnica i institucija u koje su se slali mentalno bolesni i u kojima su ljudi često tretirani na ponižavajući način. već i u njegovim drugim radovima. On je takođe imao na umu kontrolu koju psihijatri. on tvrdi da je došlo do pora­ sta sposobnosti zdravih da razdvoje lude od ostatka populacije i da nad njima vrše represiju (što dovodi u pitanje samo razume­ vanje mentalne bolesti).352 DŽORDŽ RlCER . .koncept po kome moć postoji na mikronivou i uključuje radnje kojima se ona vrši kao i radnje kojima se dovodi u pitanje (spori). Neprekidno sukobljavanje menja te strukture na kontinuiranoj osnovi. psiholozi i ostali lekari koji se bave mentalnim zdrav­ ljem imaju nad ljudima koji imaju psihološke probleme. Umesto toga. Fukoov interes za te procese deo je nje­ govog interesa za ono što on naziva mikrofizika moći. Fuko kritikuje modernu grand-teoriju koja tvrdi da je razvoj psihija­ trije i porast broja psihijatrijskih ustanova u poslednjih nekoliko decenija doveo do unapređenja naučnog. Slično kao i u analizi sve humanijeg tretmana kriminalaca.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI bezbroj tačaka konfrontacije. ta okruženja i celokupan proces nepre­ kidno se nalaze u procesu sporenja i preoblikovanja. opozicije i otpora. Deinstitucionalizacija . medicinskog i huma­ nog tretmana ludih. U jednoj od svojih najznačajnijih knjiga Istorija ludila (1961). Zbog neprekid­ nih kontrola i testiranja. Pišući tokom 1960-ih godina. Ostale Fuko ove grand-teorije Ludilo i civilizacija. Kod Fukoa se grand-teorija ne nasluću­ je samo u knjizi Nadzirati i kažnjavati.

zahvaljujući de­ institucionalizaciji. Takođe. Konačno. pogotovo do represije diskursa o seksualnosti. a Fukoova pozicija veće ograničenje. Na primer. Fuko zauzima obrnut stav po pitanju diskursa seksu­ alnosti. Grand-teorija seksualnosti. Nasuprot opšteprihvaćenom mišljenju da je konzervativi­ zam viktorijanskog doba potiskivao seksualnost. mnogi mentalno oboleli ljudi bili su pušteni na slobodu. a mnogi oblici ugnjetavanja koji su po­ stojali tokom 1960-ih su nestali. mnogi od onih koji su mentalno bolesni (i mnogi drugi koji to nisu) prisiljeni su da prosuđuju sebe i svoje mentalno stanje. pojedinci su sposob­ ni da neprekidno prosuđuju sami sebe. Ne sporeći da je društvena elita sprečavala upražnjavanje seksa. Drugo. Recimo. takva internalizovana kontrola predstavlja najrepresivniji oblik kontrole.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 353 institucije su zatvorene. kao što je Fuko predvi­ đao. a na njegovo mesto stavljao drugi. Iz više razloga. sve je to zamenjeno novim oblicima ugnjetavanja. primorani su da uzimaju teške psihotropičke droge koje nad njima uspostavljaju mentalnu i fizičku kontrolu.kritiku moderne grand-teorije i pokušaj (verovatno nesvestan) da se ona zameni postmodernom grand-teorijom. u ovom slučaju moderna pozicija naglasila je veću represiju. i . uključujući tu i psihijatare. dok psihijatri samo povre­ meno mogu da donose negativne sudove. gde su uskoro postali ono što danas nazivamo beskućnicima ili uličarima. dok je u prethodnim slučajevima moderna pozi­ cija naglašavala veću slobodu. u knjizi Istorija ludila pronalazimo isti obrazac kao i u knjizi Nadzirati kažnjavati . Međutim. nikada tamo nisu ni stigli. klasifikacija. Međutim. procena. mnogi od onih koji su pušteni iz mentalnih ustanova ili. a Fuko veću slobodu (diskursa o seksualnosti). Istorija seksu­ alnosti kritikuje modernu grand-teoriju po kojoj je viktorijanizam doveo do represije seksualnosti. specifikacija i uzroč­ nih i kvantitativnih studija o seksualnosti. Nešto drugačiji obrazac pojavljuje se u Fukoovim poslednjim radovima o seksualnosti. Došlo je do po­ većanog broja analiza. svaki pojedinac ima bolji pristup svojim najdubljim osećanjima i mislima od drugih ljudi. Još jednom se čini da je Fuko kritikovao jedan grand-narativ. Sve u svemu. on tvrdi kako je u periodu viktorijanizma došlo do eksplozije diskursa o seksualnosti: u društvu je počelo mnogo više da se priča o seksu.

Postojala su dva načina za to. društvo je kontrolisalo i pojedince i ljude kao vrstu. o njemu možemo da razmišljamo kao o modernom (glava 5) ili kao o postmodernom socijalnom teoretičaru. Fuko je tu slobodu video u funkciji odlučnijih pokušaja da se kontroliše seksualnost. Kontrolišući seks. on je video nadu u telima.) U zavisnosti od toga koji aspekt njegovog rada želimo da naglasimo.354 D Ž O R D Ž RlCER . a time i populacija. tako što je nastojalo da kontroliše i reguliše rast popula­ cije. sociologija postmoder­ nosti. Bauman se takode bavio mnogim pitanjima savremene sociologije. Drugo. u Fukoovom radu pojavljuju se obrisi neko­ liko grand-teorija. Ovde ćemo se baviti Baumanovim postmodernizmom. društvo je pokušavalo da kontroliše pojedinca disciplinujući njegovo telo. Prvo. Iako je Fukoa brinula takva vrsta represije. Verovao je da kroz njih ljudi mogu da prevazidu pokušaje kontrole ne samo svoje seksualnosti. itd. pogotovo seksualne odnose. (Videti okvir: Postmoderna sociologija. društvo se u 18. Recimo. . društvo je pokušavalo da kontroliše populaciju kao celinu. seksualnosti i zadovoljstvu. kao i pitanjem kako bi postmoderna sociologija i sociologija postmodernosti mogle izgledati. To je takode dovelo do većeg otpora na mikronivou. životni vek. njeno zdravlje. Uprkos odbacivanju moderne grand-teorije o sve većoj re­ presiji seksualnosti. POSTMODERNOST KAO SAZREVANJE MODERNOSTI Iako je Zigmunt Bauman najviše pisao o modernom druš­ tvu. već i svojih života. umesto pokušaja da kontroliše smrt. u njegovoj teoriji nalazimo obilje značajnih uvida u struk­ turu postmodernog društva.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENl Iako je tvrdio da je diskurs o seksualnosti bio slobodniji. veku preusmerilo na pokušaj da kontroliše život. pogotovo njegove seksualne aktivno­ sti.

Bauman se takođe suprot­ stavlja postmodernoj sociologiji zbog toga što bi ona po svojoj prirodi trabalo da bude u saglasju s kulturom postmodernosti. Sociologija postmodernosti . Postmoderni svet je složen i nepredvidiv. Međutim. sociologija postmodernosti prihvata postmoderno društvo kao poseban i jedinstven tip društva. on želi sociologiju koja se nalazi u kontinuitetu sa svojim izvorima.sociologija koja se nalazi pod snažnim uticajem postmodernih ideja i koja prihvata neracionalan pristup proučavanju društva. Jedan od ra­ zloga za to jeste strah da bi radikalno drugačija postmoderna sociologija mogla da napusti formativna pitanja koja čine osnove sociologije kao discipline. Postmoderni svet je složen. Na primer. sociologija postmoderno­ sti prihvata postmoderno društvo kao poseban i jedinstven tip društva. i dalje odlikuje racionalnim i sistematskim diskursom i pokušajima da razvije model postmodernog društva.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 355 Ključni koncept Postmoderna sociologija. Bauman formuliše nekoliko glavnih načela sociološke teorije postmodernosti. sociologija postmodernosti održava kontinuitet s modernom sociologijom tako što se. Dok se postmoderna sociologija oštro razilazi s modernom sociologijom. Budući da je postmoderna kultura veoma različita od moder­ ne kulture i postmoderna sociologija trebalo bi da bude veoma različita od moderne sociologije. Bau­ man se načelno suprotstavlja njenom razvoju. zapravo. re­ cimo. a ne kao skretanje od modernog društva. razlika između ra­ cionalne moderne kulture i neracionalne postmoderne kulture odrazila bi se u različitim sociologijama. jer mu nedostaje centralna orga­ nizacija koja definiše ciljeve. Bauman nije spreman za neracionalnu sociologiju. trebalo da razvijemo sociolo­ giju postmodernosti. Bauman smatra da bi. 2.sociologija koja održava kontinuitet s moder­ nom sociologijom tako što se i dalje odlikuje racionalnim i sistematskim diskursom i pokušajem da razvije model postmodernog sveta. On sadrži veliki broj velikih i Postmoderna sociologija . . Iako se nadovezuje na modernu sociologiju. a ne kao aberaciju od modernog društva. sociologija postmodernosti Uprkos svojim simpatijama za postmodernu sociologiju. To su sledeća načela: 1.

356 DZORDZ RiCER . Identitet se neprekidno menja. 4. što rezultira velikom autonomijom aktera. Identitet aktera treba da se neprekidno samokonstituiše. odlazak u teretanu. Egzistencijalna situacija aktera veoma je fluidna. Ni jedan od tih aktera nije dovoljno velik da pod­ vrgne ili kontroliše drugog. može se tvrditi kako akteri nisu prisiljeni. kada deluju u spoljnom svetu oni se nalaze u areni koja izgleda kao prostor u kome vlada haos i hronična indeterminantnost i ambivalencija. indeterminisana. Različita sta­ nja postmodernog sveta izgledaju podjednako kontingentna (nepredvidiva. uglavnom preko učenja na greškama uz puno nagađanja i naslućivanja. Ljudi se bave čitavim nizom samokontrolišućih i samounapređujućih aktivnosti (džogiranje. To im omogućuju različiti drugi akteri (realni ili . Iako akteri mogu delimično da zavise jedan od drugog. priroda te zavisnosti ne može da se uspostavi na jedno duže vreme. 5. a ne kao proizvod nečijeg nametanja. a svaki je dovoljno jak i može se odupreti kontroli od strane onog drugog. 6. Ali. ni jedno dato stanje nema nepobitan razlog zbog koga bi trebalo da postoji. U svakom datom vre­ menskom trenutku stvaranje (konstituisanje) identiteta podrazumeva rastvaranje nekih postojećih elemenata i priku­ pljanje novih elemenata. iako se ne razvija ni u jednom jasno definisanom pravcu. što znači da bi moglo da izgleda drugačije ako bi se drugi akteri ponašali drugačije. držanje dijete) koje bi prezreli kada bi im bile na­ metnute spolja. Te aktivnosti vide se kao proizvod ljudske slobode. treba primetiti da i tu akteri posvećuju neprekidnu pažnju kulti­ vaciji tela. 3. Drugim recima. Iako su na unutrašnjem planu akteri dobro organizovani i uređeni. akteri­ ma je potreban skup orijentacionih tačaka koji će ih voditi kroz život. već pre zavedeni da rade ono što rade. Spoljni svet je teritorija u kojoj vladaju rivalstvo i protivrečna značenja. Akteri moraju biti svesni činjenice da ono što rade utiče na svet u kojem se nalaze i u kojem deluju. U nedostatku unapred smišljenog životnog projekta. puna slučajnosti). Najopštije rečeno.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI malih organizacija i aktera koji su orijentisani na pojedinač­ ne ciljeve. Jedino što je konstantno u svemu tome jeste telo.

ona otvara nove mogućnosti i nove opasnosti. Akteri imaju slobodu da im se obrate za pomoć ili da ne prihvate njihove usluge. postmodernizam stva­ ra čitav niz drugih problema. Načelno. Međutim. Bauman zaključuje da postmoder­ nost može ljudima da stvori nerešive probleme. Najvaž­ niji resurs je znanje. Zapravo. čak i da uspešno nauči da živi s ambivalencijom i time je eliminiše kao izvor problema (što nikada nije sigurno). druš­ tvo koje toleriše razlike. ona ne želi da od njega napra­ vi uređen svet. to je jedno tolerantnije društvo. Uz postmodernizam vezuje se varvarizam (na primer. postmoderno društvo je spremno da prihvati stranca. dvosmislenost) osoben je proi­ zvod modernosti. . Umesto da je eliminiše. Otuda je život u postmodernom društvu osuđen da bude još neizvesniji od života u modernom društvu. 7. etničko čišćenje u bivšoj Jugoslaviji). Pristup resursima razlikuje se medu akterima u zavisnosti od količine resursa koje već imaju na raspolaganju. ali i da ih veoma usreći. Bauman definiše postmodernost kao suprotnost modernosti i njenoj potrebi da eliminiše ambivalenciju. Varijacije u slo­ bodi izbora resursa predstavljaju osnovu društvenog položa­ ja i društvene nejednakosti u postmodernom svetu. a oni koji žive u njemu moraju imati jake nerve. Međutim. Znanje je takode glavni ulog u bilo kakvoj vrsti sukoba koji ima za konačni cilj preraspodelu resursa. razlike donose sobom još više dvosmislenosti i neizvesnosti. postmoderni­ zam život s ambivalencijom čini podnošljivijim. postmoder­ nost prihvata neuređenost sveta. Potrebno je da se primeti da postmodernisti imaju daleko pesimističniji pogled na postmoderno društvo. ojačava i učvršćuje status eksperata. tako što ćemo jednostavno prihvatiti ambivalenciju i naučiti da živimo s njom.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 357 zamišljeni). ali postmodernizam nudi mogućnost da prevaziđemo taj problem. Da li se učimo da živimo sa ambivalencijom? Ambivalencija (dvoznačnost. Umesto da pokuša da eliminiše ambivalenciju. Oni koji imaju više znanja mogu da biraju između šireg skupa obrazaca delanja. Na primer. Naglasak na znanju i či­ njenica da je informacija ključni resurs još više unapređuje.

što je sasvim za očekivati. ambivalentan po tom pitanju. Otuda ne iznenađuje to što sve veći broj pojedinaca želi da pripada zajednicama. Međutim. . Ta nova plemena i zajednice postali su pribežišta za strance. postmodernost može da se razume kao sazrevanje zajednice. što se Baumana tiče. jer u njima vide zaklon od strahova koji karakterišu postmoderno društvo puno ambivalenci­ ja.358 D ž O R D Ž RlCER . već su previše okupirani zabavom i samima sobom. on sam je. kao i društva u celini. Ono što je veoma važno je­ ste to da društvo toleriše te zajednice i njihove grupe. ali i za čitav niz etničkih. etnič­ kih i političkih grupa. tolerancija u postmodernizmu ne vodi nužno do solidarnosti. ali postmoderna država više ne oseća po­ trebu da kontroliše to nezadovoljstvo. Postmodernost nije uspela da eliminiše taj strah. Iako Bauman načelno daje prednost postmodernosti u odnosu na modernost. rasprostranje­ na ambivalencija može da se iskoristi za reprodukciju društva. Bauman tvrdi da postoji jedna zajednička karakteristika postmodernosti i moderno­ sti .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ambivalencija i postmodernost. ili doba novih plemena. Iako postmodernost nudi okvir za prevazilaženje ambivalencije. u postmodernom društvu ambivalencija nikada ne može u pot­ punosti da iščezne. odnosno niz religioznih.to je strah od praznine. Umesto toga. religioznih i političkih grupa. Dok moderno društvo pokušava da eliminiše posebne zajed­ nice i asimilizuje ih u celinu. lako može doći do masovnih izliva okrutnosti. Neotribalizam . ali je uspela da ga privatizuje. Potrebno je da svaka od ovih zajednica uživa po­ štovanje drugih zajednica. to nije dovoljno. Nezadovoljstvo koje stvara ambivalencija i dalje je široko rasprostranjeno. to otvara mogućnost sukoba između zajednica. Međutim. S obzirom na to da se u postmodernom društvu ljudi ne brinu dovoljno jedni za druge.postmoderno kretanje ka stvaranju čiravog niza zajednica koje predstavljaju pribežišta za strance. Bau­ man je zabrinut zbog tih neprijateljstava i smatra da je potrebno da ih zaustavimo tako što ćemo razvijati solidarnost. Stoga. pa je stoga malo verovatno da će biti okrutni prema drugima (i drugačijima) i da će imati potrebu da ih ponize. pojedincima koji žive u postmodernom društvu preostaje samo da pokušaju samostalno da uteknu tim strahovima. Oni koji žive u postmodernom svetu prevazišli su hibris modernosti. Mišel (Majki) Mafezoli opisao je postmo­ dernost kao doba neotribalizma. Međutim.

sukoba između mirne saradnje i pojedinačnog „samopotvrđivanja". Ljudi nisu ni dobri ni loši. prepun strategija koje se uvek mogu dovesti u pita­ nje. Čak i u postmodernom svetu suočavamo se sa pitanjima ljudskih prava. Taj kod je u suprotnosti s idejom koherentnog skupa pravila kojima svaki moralni pojedinac mora da se podvrgava. neophodno je da se odbaci potraga modernosti za neambivalentnim i neprotivrečnim etičkim kodom. univerzalnost i apsolutno. Ipak. Ona može doneti renesansu morala. posmatran iz potmodernističke perspektive. jedna stvar je u postmodernom svetu jasna: konzumerizam i sloboda koji se s njim povezuju ne mogu zadovoljiti ljude koji u njemu žive. To otvara mo­ gućnost za jedno potpuno novo razumevanje moralnog ponašanja. ali njiho­ vom rešavanju sada mora da se priđe na drugačiji način. već moralno ambivalentni. Ne­ moguće je naći logično koherentan etički kod koji bi iza­ šao na kraj s takvom moralnom ambivalencijom. Postmoderna etika Bauman je zainteresovan za status etičkog koda u postmoder­ nom dobu. ono ne odgova­ ra našim potrebama. Evo kako postmoderna te­ orija vidi neka od moralnih pitanja: 1. Međutim. ipak. pun je ambivalencija i protivrečnosti. Paradoks je u sledećem: postmoderno društvo je iznad svega potrošačko društvo. . Takode. Očekivano. Tu ideju je detaljnije razradio Zan Bodrijar s kojim se srećemo kasnije u ovoj glavi. ali i njegov sumrak. Ona mora da odbaci koncepte kao što su prisilna normativna regulacija i potragu za stvarima kao što su temelji. Stari etički sistem nije adekvatan za postmoderno društvo. to ne znači da ve­ lika etička pitanja u postmodernosti gube svoj značaj. To je život bez jas­ nih izbora. Jasno je da postmoderna etika mora da odbaci mnogo toga što predstavlja sastavni deo moderne etike. Moralni kod. Ti problemi opstaju.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 359 Život u postmodernom društvu nije lak. Bauman smatra da postmodernost nudi šansu i u obla­ sti etike. društvene pravde. i konfrontacije između individualnog po­ našanja i kolektivnog bogatstva.

nije u stanju da ih potpuno objasni. ni Bau­ man. iracionalna. S racionalne tačke gledišta. Uzimajući u obzir činjenicu da u da­ našnjem svetu postoji bezbroj moralnih sistema. moralnost jeste. 5. 3. jedini konač­ ni etički autoritet nalazi se u subjektivnosti pojedinaca. on ne prihvata ideju da je sve moguće . te da će se autonomno sopstvo konačno emancipovati. Izazov postmodernog sveta sastoji se u tome da se pokaže kako se može živeti moralno u odsustvu etičkog koda. i uvek će ostati.360 D Ž O R D 2 RlCER . 7. pozivajući se isključivo na sopstveni skup vrednosti. Bez sveobuhvatnog etičkog koda. On je zasnovan na ideji da jedan treba da bude za Drugog pre nego što se nade u prilici da bude sa Drugim. Nerazrešive moralne dileme. a moralno sopstvo konačno ustati protiv inherentne i neizbežne ambivalencije. Ni­ jedan etički kod nije u stanju da se bavi moralnim feno­ menima na jedan iscrpan način. Moralnost je inherentno pretrpana protivrečnostima koje ne mogu da se prevazidu i sukobima koji ne mogu da se rese. 6. osuđeni smo da živimo sa nerazrešivim moralnim dilemama. Medu idejama koje su od ključnog značaja za postmodernu etičku orijentaciju na­ lazi se i gledište da bi se svet raspao ako ne bi bilo naci­ onalnih država (i plemena). ljudima ostaju samo sopstvene individualne moralnosti. Iako postmoderni moral odbacuje moderni prisilni oblik morala. ni ponavljajući.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 2. Moralni fenomeni nisu ni regularni. a u prisustvu zbunjujućeg skupa naizgled jednakih sistema moralnosti. Uprkos ovim idejama. Bez takvog sve­ obuhvatnog koda. Kao rezultat toga. tj. ni postmodernizam nisu u stanju da ponude jedan novi etički kod koji bi zamenio moderni etički kod. život u postmodernom svetu verovatno neće biti lakši. 4.što je ideja potpunog relativizma. Ne postoji univerzalna moralnost. ali s raspadom represivnog i prisilnog etičkog koda . on se zalaže za jedan etički sistem koji izvire iz sebe samog. Budući da Bauman odbacuje prisilne etičke sisteme koji proističu iz društva kao celine.

Bez obzira na to. Umesto prisilnog i deformišućeg etičkog koda moderne. kao i mnogo šta drugo u postmodernom svetu. Ako ništa drugo. a šta loše. gde nikada neće postojati jasna razdvajajuća linija između dobra i zla. etika za pojedince postaje stvar individualne odluke. Postmoderno društvo istovremeno je društvo koje nudi veli­ ku moralnu nadu i veliku ličnu zabrinutost: ljudi imaju potpuni moralni izbor. Biti za Drugog ne određuje šta je dobro. pogotovo u njegovu potrebu da bude za Drugog. Otuda. Pos­ tmoderna može biti izvor naših problema. ali i naša šansa. nada se polaže u svest moralnog pojedinca. postoji fundamentalna tenzija između bezuslovne potrebe da se bude za Drugog i diskontinuiteta i fragmentiranosti koje Bauman povezuje s postmodernom. s modernim etičkim kodom pove­ zuje najgnusnije zločine. ali to mora da se razradi u individualnoj svesti. u ovom istorijskom trenutku nije moguće reći. U ta­ kvoj odluci veliku ulogu igraju rizik i hronična neizvesnost. ali ne i uputstva koja bi im ponudio sveobuhvatni moralni kod koji je nekada obećavala moderna. Bez šireg etičkog sistema koji će voditi lju­ de. a ne na nivou nekog kolektivnog moralnog koda. Sta će biti od to dvoje. Do toga će se doći vremenom u odnosu sa Drugim. Bodrijar je bio radikalan ne . u stvari. postala privatizovana. važno je šta radimo a šta ne radimo. Moral­ no sopstvo će se definisati u svetu u kome nema izvesnosti. Bauman. u postmodernosti ćemo biti sposobni da se suočimo s moralnim problemima direktno.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 361 koji povezujemo sa modernošću moguće je da će barem postati moralniji. USPON POTROŠAČKOG DRUŠTVA. bez maski i deformiteta koji su došli s modernim etičkim kodom. Drugi podrazumeva odgovornost za moralno sopstvo. kao što je holokaust. moralnost je. Na taj način Bauman usvaja postmodernu pozi­ ciju izbegavajući da se preda relativizmu i nihilizmu. iako on lično nikada nije izjavio da pripada tom teorijskom pravcu. SMRT SIMBOLIČKE RAZMENE I RAST SIMULACIJA Društvenog mislioca Zana Bodrijara najčešće vezujemo za postmodernu socijalnu teoriju. Drugačije reče­ no.

Unutar tog jezika svakom potrošačkom . Od proizvođačkog do potrošačkog društva U svojim ranim radovima Bodrijar se nalazio pod snažnim uticajem teorijske misli Karla Marksa i različitih grana neomarksističke teorije. Drugim recima. ali kao pisac koji je bio ispred svog vreme­ na. Diznilend) igraju veoma važnu ulogu u potrošnji. pogotovo u svojim kasnijim radovima. uprkos usredsređenosti na potrošnju. ti entiteti su sami po sebi od presudne važnosti za oblast potrošnje. Za nas je danas normalno da živimo u potrošačkom društvu. tržni centri. proizvodne snage upravljaju svetom potrošnje i kontrolišu ga. Potrošačke snage (npr. Bodrijar je svoje prve radove o potrošačkom društvu napisao kasnih 1960-ih godina kada se ono nalazilo u svojoj najranijoj fazi i kada njegovo postojanje nije bilo baš tako očigledno. Potrošnja kao jezik. a čini se da stil njegovih kasnijih rado­ va . Bodrijar se usredsredio na poja­ vu potrošačkog društva. on je preuzeo tradicionalnu marksističku poziciju koja najveći značaj dodeljuje proizvodnji. Tako bi Bodrijar tvr­ dio da Dženeral motors i Tojota kontrolišu potrošnju automo­ bila isto kao što Majkrosoft kontroliše potrošnju kompjuterskih softvera. dok su se Marks i najveći deo neomarksista bavili proizvodnjom.knjiga koje sadrže čitav niz naizgled nepovezanih aforizama . u njegovima radovima moguće je identifikovati nekoliko takvih teorija. njegova analiza potrošačkog društva nalazi se pod snažnim utica­ jem te teorije. Kao i drugi postmodernisti. Bodrijar ne ide tako daleko u isticanju važnosti potroš­ nje. Ipak. Bodrijar se takođe nalazio pod utica­ jem lingvistike koja ga je navela da o potrošnji objekata razmišlja kao o jednoj vrsti jezika.362 D 2 0 R D Ž RlCER . Među­ tim. Međutim. već i po svom stilu pisanja. Na primer. reklamne agencije. Iako je Bodrijar kasnije raskinuo s marksističkom teorijom. Iako se ne mogu potpuno razdvojiti od proizvodnih snaga.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI samo po svojim idejama. Bodrijar u ranoj fazi svoje akademske karijere i osvita potrošačkog društva to još uvek nije mogao da vidi. on odba­ cuje ideju grand-teorije.sprečava nastanak grand-teorije. budući da još uvek nije raskrstio s marksizmom. Mekdonalds.

već u znakovima. pokazuje da pripadate srednjoj klasi. Sledstveno. mi možemo da promenimo svoju poziciju na lestvici tako što ćemo početi da kupujemo drugačije proizvode. sistem pravila koja nam omogućavaju da razumemo znakove i. Potroš­ nja je zasnovana na činjenici da će drugi ljudi razumeti značenja onoga što mi trošimo na isti način kao i mi sami. odnosno značenjima tih proizvoda. Samodefinisanje . Ljudi su ono što kupuju i troše. što je još važnije. činjenicu da „hamer" znači viši status od „dačije". U realnom smi­ slu. odlazak na koncert Britni Spirs ili Džastina Timberlejka upućuje na to da ste mladi. Slično tome. Kod . ako odete u operu da gledate Madam Baterflaj. svi razumemo značenja znakova i način na koji su oni povezani jedni s drugima. suština potrošnje nije u (materijalnim) proizvodima. da razumemo u kakvoj su oni me­ đusobnoj vezi. mi više kupujemo znakove. dok trošimo (kupu­ jemo) dobra. što je još važnije. na današnjem tržištu automobila.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 363 objektu dodeljen je neki znak. kupovina „ferarija" ili „hamera" predstavlja znak bogatstva i prestiža. Recimo. kada kupimo automobil ili kartu za bioskopsku ili pozorišnu predstavu. „opela astre" ili „fiata punta" koji se sklapaju u Kragujevcu.dok trošimo dobra. Za Bodrijara. ako želimo da se popnemo na stratifikacijskoj lestvici. nalazimo se u uprocesu samodefinisa­ nja. Tako „ferari" omogućuje višu pozi­ ciju na društvenoj lestvici. To dovodi do zaključka da se svi mi. Ono što trošimo određuje naše mesto u društvenom poretku. . a „fiat punto" sklopljen u Kragujevcu. Ali. još važnije. dok kupovina rumunske „dačije". Recimo. u osnovi.sistem pravila koji nam omogućava da razumemo znakove i. verovatno ste u srednjem životnom dobu. da razumemo u kakvoj su oni međusobnoj vezi. ako ne i malo stariji. nižu. kako mi znamo šta svi ti znakovi znače? Bodrijar objaš­ njava da znakove možemo da protumačimo zbog toga što svi razumemo kod i nalazimo se pod njegovom kontrolom. Ali. nalazimo u procesu samodefinisanja. a manje stvari koje za­ dovoljavaju neku našu potrebu. Kod je. Budući da svi razumemo kod i da se nalazimo pod njegovom kontrolom. Ono što trošimo određuje naše mesto u društvenom poretku. Kategorije dobara definišu kategorije ljudi. kod nam omogućuje da razumemo značenje hamera" i „dačije" i. oni time definišu sebe i time ih definišu drugi. Osim toga.

.koncept koji su postmodernisti koristili da bi dali alternativno objašnjenje potrošnje. Stratifikacijski sistem. u mnogim slučajevima daleko više nego što će ikada moći da upotrebe. Mi ne trošimo da bismo zadovoljili potrebe već da bismo se razlikovali od drugih. Razume se. Ono što trošimo i način na koji to trošimo definiše razlike. kupimo novog „renoa vel satis". koliko god da se potrude. to vas Potrebe . automobile da bismo mogli da se prevezemo. Kako potrebe mogu da objasne neuobičajeno visok nivo potrošnje . Takva kupovina nam omogućuje da utičemo na naše kretanje kroz stratifikacijski sistem. Kada kupite CD s operom Madam Baterflaj. Motivacija za potrošnju otuda nije ono što mi često pret­ postavljamo da jeste. Mi obično verujemo da se uzrok potrošnje nalazi u ljudskim potrebama. nikada neće biti u stanju da priušte sebi takav automobil. Sve u svemu.hiperpotrošnju . Drugim recima. Ono što trošimo i način na koji to trošimo definiše te razlike. verujemo da različite stvari kupujemo zato što su nam one potrebne: hranu da bismo preživeli.izuzetno visok stepen potrošnje koji postoji u savremenom svetu. Konceptom potreba često se objašnjava potrošnja. Bodrijar smatra da je takvo objašnjenje problematično iz više razloga.364 DžORDŽ RlCER . oni time definišu sebe i time ih definišu drugi. barem kada su u pitanju bogata društva. umesto „fiata punta". Bodrijar odbacuje teoriju potreba. Mnogi znaju da bi mogli lako da pro­ mene socijalnu poziciju kada bi kupili „ferari". Umesto toga.sve ono što je ljudima neophodno da bi preživeli i funkcionisali na minimalnom nivou u savremenom svetu. odeću da nam bude toplo. Hiperpotrošnja .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI možemo da se zadužimo i.koja karakteriše današnji razvijeni svet? Mnogi od nas očigledno troše daleko više nego što im je potrebno. ljudi su ono što kupuju i troše. stoga. Mi trošimo da bismo se razlikovali od drugih ljudi. često deluje tako što drži ljude na njihovim pozicijama unutar sistema. u tom kre­ tanju postoje ograničenja. Razlika . u jednom veoma realnom smislu. on tvrdi da potrošnja može da se objasni konceptom razlike. Međutim. Međutim. Kako potrebe mogu da objasne zašto neki od nas kupuju skupljeg „hamera" od jeftinije „dačije"? Oba vozila mogu da nas prevezu s jednog mesta na drugo mesto.

nema kraja potrošnji. Trošeći u Mekdonaldsu. Kada na ulici vidite čoveka kako čita Vreme. mi ga ne kupuje­ mo samo da bismo jeli. Trošenje dobara. nešto nerealno) koji se za njih vezuju. Mi manje konzumirano hranu koja nas održava u životu. determinisane kodom. predstavlja oblik komunikacije. U toj komunikaciji. znamo šta treba da trošimo. zapravo.on kotroliše naš odabir. To zapravo znači da kod ima mnogo veću funkciju od prostog informisanja našeg izbora . u stvari. već i da bismo dobili ono što obedovanje u Mekdonaldsu i konzumacija big meka simbolički kazuju o nama. Kada kupimo big mek u Mekdonaldsu. a više znakove koji nam pomažu da se razlikujemo od drugih (big mek. Mekdonalds). Pojedinač­ ne potrebe postoje jer su neophodne da bi postojao kod. I jedni i drugi razlikuju se od onih koji večeraju u nekom od luksuznih restorana hotela Hajat. na kraju završavamo s neprekidnom životnom potrebom da se ra­ zlikujemo od onih koji u društvu zauzimaju drugačiji položaj od nas. potreba za razlikovanjem nikada ne može da se zadovolji. kada znamo kod. mi se razlikuje­ mo od onih koji ručaju klot pasulj u nekom od „socijalističkih" ugostiteljskih restorana u kojem vam mleko i čaj služe u običnoj beloj šolji s plavim obrubom. ali one su. već znakove (dakle. mi ne trošimo hranu (realnu stvar). Ali to nas vraća na pomenuto pitanje: kako znamo šta da kupimo da bismo se razlikovali? Jednostavno: uputstva za ku­ povinu upisana su u kod. Veoma je značajna i Bodrijarova tvrdnja da potrošnja nema puno veze s onim što mi konvencionalno doživljavamo kao real­ nost. . to jest proizvoda koje smo kupili da bismo im poslali poruku.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 365 razlikuje od onih koji su kupili CD Cece Ražnatović ili Seke Aleksić. Mi možda smatramo da imamo neke potrebe. drugima prenosimo čitav niz poruka. Drugi razumeju šta želimo da im „kažemo". kao i kod koji ih definiše i kontroliše. postoji beskonačan broj proi­ zvoda koje možemo da kupimo da bismo se razlikovali od drugih. Da­ kle. Pošto su razli­ ke nebrojene. posećujući ta mesta. Nama je na kraju potrebno ono što in­ formacija sadržana u kodu kaže da nam je potrebno. jer prepoznaju kod i razumeju značenje znakova. znate da on ima različit vrednosni sistem od onoga koji čita Kurir. uključu­ jući i poruku kojoj grupi pripadamo. Otuda.

koliko će i na šta će da troše. Recimo. Preciznije rečeno. a zapravo provodimo sve ma­ nje vremena s tim ljudima. taj odnos je veoma nehuman. . U sve ovo smeštena je jedna grand-teorija. to jest ljudi koji će aktivno učestvovati u potrošačkom društvu. U tim okruženjima. To se najjasnije vidi po okruženjima u kojima trošimo. Ironija je u tome što mi te proizvode trošimo zbog našeg odnosa s drugim ljudima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Bodrijar ističe još jednu stvar koja je od velike važnosti za društveno ponašanje. Međutim. Najopštije rečeno. „Vaš račun iznosi 2. Sve više vremena provodimo u kupovini i trošenju proizvoda. Kapitalizmu sve više trebaju ljudi koji će sigurno kupovati kapitalističke proizvode. „Želim vam prijatan dan". U društvu koje kontrolišu znakovi i kod. Ferari) moraju da ubede ljude da posta­ nu aktivni i redovni potrošači njihovih proizvoda.366 DŽORDZ RICER . u Mekdonaldsovim restoranima mi daleko više ulazimo u odnos s restoranom i proizvodima (uključujući i igračke koje se u njima reklamiraju) nego s ljudima koji tamo rade ili obeduju. Čak i kada uđemo u odnos sa drugim ljudskim bićima. Odnosi s proizvodima imaju tendenciju da zamene ljud­ ske odnose. umesto u odnosima s drugim lju­ dima. tačnije zbog onoga što oni treba da kažu o nama drugim ljudima. sami odnesemo obrok za sto. u poslednje vreme kapitalisti su shvatili da se potrošačima ne srne dozvoliti da sami odlučuju o tome da li će da troše. mi se mnogo više povezujemo s proizvodima i okruženjima u ko­ jima se oni prodaju (pogotovo dok konzumiramo te proizvode) nego s ostalim ljudskim bićima. U ranim danima kapitalizma potrošači su uglavnom bili prepušte­ ni sami sebi.345 di­ nara" itd.) koje su naučili kada su konkurisali za posao. a zaposleni izgledaju kao automati koji nam se obraćaju na osnovu unapred pripremljenog uputstva za komunikaciju („Da li biste hteli i pitu od jabuka sa vašim Big Mekom". sami podignemo novac iz bankomata. Bodrijar skicira promenu od društva u kome kapitalisti kontrolišu svoje radnike ka društvu u kome se kontrola preusmerava na potrošnju i potrošače. umesto da nas usluže živi ljudi. Od proizvodnje do potrošnje. sami vratimo tacnu i počistimo sto za kojim smo jeli itd). od nas se sve više zahteva da sami sebe uslužimo (sami sipamo benzin. Kapitalističke korporacije (Mekdonalds. ona počiva na argumentu da se krećemo od društva u kome dominira proizvodnja ka društvu u kome dominira potrošnja.

On hvali takav tip razmene. U primitivnim druš­ . ustupaju mesto savremenim društvima. To je bio. Osim toga. Ljudi nastavljaju proces razmene s mrtvima donoseći darove na Simbolička razmena . sveobuhvatniju grand-teoriju koja počiva na gledištu o razlikama između primitivnog i savremenog društva. Bodrijar simboličku razmenu definiše kao reverzibilan (povratan) proces davanja i uzimanja — ci­ kličnu razmenu poklona i uzvratnih poklona. razmena i smrt (1976). razmena sa ljudima ne mora da se završi njihovom smrću. na primer. kao i radnici. onda kapitalistima nije teško da o njima misle kao o grupi koja mora da se eksploatiše da bi se uvećao kapitalistički profit. Odlazak u tržni centar i kupovina dobara i usluga predstavlja oblik rada isto kao i zašrafljivanje felni na točkovima automobila u nekoj automobilskoj fabrici. Bodrijar tvrdi da primitivna društva. Danas kapitalisti pretpostavljaju da potrošači neće stići da se pobune ako su neprekidno zauzeti ne samo potrošnjom dobara. ciklična razmena poklona i uzvratnih poklona karakteristična za primitivna društva. Uzmimo. fenomen smrti kojim se Bodrijar bavio u studiji Simbolička tvima. koja su definisana simulacijama. istorijski gledano.povratan proces davanja i primanja. Međutim. obavljaju jednu vrstu rada koji mora da se kontroliše. i još uvek jeste. način na koji kapitalisti razmišljaju o radnicima. potrošači. koja karakteriše simbolička razmena. Nekada su kapitalisti sprečavali proletarijat da se buni tako što su mu nametali teške uslove rada. Simbolička razmena. Potrošači moraju da se namame da kupuju proizvode koji im nisu neophodni ili proizvode za koje nemaju dovoljno novca ako se prethodno ne zaduže. Ako potrošače posmatramo na takav na­ čin. sada se takav način razmišljanja proši­ rio i na potrošače.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 367 Gledano iz perspektive kapitalista. kapi­ talisti su zainteresovani da spreče društvenu revoluciju. već i zarađivanjem novca koji im je neophodan da bi priuštili sva ta dobra. kao i primitivna društva u kojima se ona pojavljuje. Smrt simboličke razmene i porast simulacije U Bodrijarovom radu nailazimo na jednu još opštiju i.

rad­ nici su uzimali od prirode (sirovi materijal). porast bogatstva onih koji kontrolišu proizvodnju. Tu nema simboličke razmene izme­ đu radnika i vlasnika.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI njihov grob. ali su takode vraćali prirodi (tako što su. a da je takva vrsta razmene skoro potpuno nestala iz savremenog sveta. To naravno ima za cilj porast proizvodnje i.svetu ekonomske razmene .368 D 2 0 R D 2 RlCER . u oblasti privrede simbolička razmena zamenjena je ekonomskom razmenom. oruđa itd.nema kraja razmeni dobara: nema kraja kupovini dobara za sebe i za druge. u savremenom društvu radnik daje vlasniku radno vreme a zauzvrat dobija novac. integrišući groblja u život zajednice i obavljajući pe­ riodične rituale u kojima mrtvi zauzimaju važnu ulogu. radom dominira eko­ nomska razmena. Iz ove perspektive takode je moguće istraživati svet rada. Po­ stojao je običaj davanja poklona i uzvratnih poklona. mrtvi su integrisani u život primitivne zajednice. sirovog materijala. njihovi grobovi i groblja razdvajaju se od ostat­ ka društva. postojala je samo simbolička razmena između ljudi koji su bili uključeni u proces rada. konačno. stavljanje cveća na grob). Nasuprot tome. Za razliku od toga. Jed­ nom rečju. na primer. sadili šume kako bi obnovili ono što je bilo uzeto). u savremenim društvima mrtvi. Odnos prema smrti. Sledstveno. živi se uglavnom ne bave mnogo mrtvima. ali nema puno smisla (osim ako ne postoji neka spoljna prisila) da kupac pokuša da obnovi ono što je uzeto iz prirode. a koji se često izvode baš na grobljima. Drugim recima. Zamisao je da se proces ekonomske razmene održava kroz potrošnju koja se nastavlja u nedogled. U savremenim društvima. . U primitivnim društvima rad je podrazumevao simboličku razme­ nu između radnika. ali pojedinci bi jednom izmenjali poklone i time bi se ciklus koji se vezivao za jednu pojedinačnu razmenu okončao. Sirovi materijal koji nalazimo u prirodi može da se kupi. Osim toga. Iako tu i tamo može da se pronađe poneki dar kojim ljudi jedva pokazuju da se sećaju mrtvih (na primer. U pri­ mitivnom društvu razmena dobara bila je striktno ograničena. Bodrijar tvrdi da primitivna društva karakteriše sim­ bolička razmena sa mrtvima. za Bodrijara. Staviše. Na primer. ima simbolički značaj za ono što se dešava u čitavom društvu. u primitivnom društvu nije bilo vla­ snika u savremenom smislu te reči. u savremenom svetu .

(Pleme je sve do polovine 20. Simulacije koje karakterišu savremeni svet nemaju sposobnost da proizvedu magijom izazvano oduševljenje. To je mali preuređeni tržni centar koji predstavlja simulaciju ulica koje su bile karak­ teristične za mnoge američke gradove na početku 20. veka. ali to zaista više nije pleme Tasadaj. a da ne pričamo tek Simulacije . za­ pravo.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 369 Simulacije. Bodrijar vidi preobražaj primitiv­ nih društava koja se karakterišu istinskim kulturnim svetovima. tokom vremena društvo se raščaralo i razmagijalo. Bodrijar smatra da je savremeni svet sve više pod njihovom dominacijom. Bodrijar nudi nekoliko primera da bi objasnio na šta. Savremeni zabavni park Diznilend obuhvata mnoge simulacije onoga što je svojevremeno bilo izvorna društvena realnost. Ali nije samo prošlost ta koja se simulira u Diznilendu. veka živelo na nivou organizacije plemena iz kamenog doba. N a primer. U vezi s tim.) Današnje pleme Tasadaj nije ništa drugo do simulacija tog primitivnog oblika. pun opčaranosti i magije. On takode smatra da je izvorni kultur­ ni svet. Međutim. veštački je zamrznuto u vremenu i sterilisano s ciljem da se eliminišu neka od njegovih jedinstvenih karakteristika. . barem ne u onom smislu u kome Bodrijar koristi ove pojmove. u Di­ znilend se ulazi i izlazi kroz Glavnu ulicu. odnosno simulacija. u savremeni svet koji karakteriše nedostatak izvornosti. kao što je simbolička razmena.imitacije. Taj si­ mulirani svet potpuno je raščaran (engleski. Simulacije su lažne stvari. Jedan od Bodrijarovih omiljenih primera kojim dokazu­ je proces simulacije jeste simulacija Diznijevog sveta. Bodrijar smatra da se savremeni svet sve više nalazi pod njihovom dominacijom. Njega štiti vlast. disenchanted) i goto­ vo sraman u poređenju s primitivnim. postoji tako­ de simulacija vožnje podmornicom u koju ljudi ulaze da bi videli simulaciju podvodnog sveta. lažne stvari. Ono postoji i korisno je antropolozima koji žele da ga studiraju ili turistima koji žele da ga posmatraju. onaj koji karakteriše simbolička razmena. izvornim svetom. misli. Upadljivo je to da mnogi turisti žele da „putuju" na takav način umesto da odu u pravi akvarijum (koji i sam predstavlja simulaciju mora). Indijansko pleme Tasadaj s Filipina bilo je tokom postojanja u primitivnim vremenima realno i izvorno.

) i pri­ čaju i glume prema unapred spremljenim scenarijima.. Moglo bi se reći da je realni Tajms skver uklonjen i da danas predstavlja simuliranu i sterilisanu realnost koja se ne razlikuje mnogo od . Luksor. Ko god proba da istraži šta se nalazi ispod i iza simulacije. Ako i uspe da zađe ispod simulacije. videće da ispod nje ne postoji ništa drugo osim simulacije. Mendelej Bej. u savremenom društvu nema istine i nema realnosti. Praktično. Snežana. itd. na­ ročito hoteli u tom gradu koji simuliraju druge svetove: „Njujork. onda može da se tvrdi da živimo u jednoj velikoj simulaciji. svaki aspekt savremenog sveta kombinacija je realnog 1 imaginarnog. istinitog i lažnog. Njujork".370 DžORDŽ RlCER . Venecija. Belađo. Ništa nije realno u Diznilendu osim ljudi koji tamo rade. Amerika predstavlja dom nekih od svetski najpoznatijih i najpopularnijih simulacija. Pre se može reći da su oni potpuno nestali u lavini simulacija. ali se ponašanje njegovih pripadnika radikalno promenilo. Paja Patak. Drugim recima. nakon što su stare pornografske kabine i jeftine prodavnice zatvorene i zamenjene čitavim nizom franšiza koje se mogu naći širom SAD. pa čak i o čitavim narodima i njihovom odnosu prema simulacijama. a ostatak sveta ih sledi. Diznijeva obnova starog pozorišta dovela je do dramatične promene čitavog prostora. Pleme Tasadaj i danas postoji. da napomenemo samo neke od njih. Najbolji primer je Las Vegas.diznizaciji" Tajms skvera. Pariz.to je najnerealnije. Danas malo ko pokušava da dođe do suštine stvari. Ono postavlja standarde. Sveprisutno iskustvo simulacije predstavlja glavni uzrok ne­ stanka razlike između realnog i imaginarnog. Tako se u današnjem Njujorku može govoriti o . mogao bi ubrzo da se razočara. a čak se i oni ponašaju na nerealne načine kada za­ bavljaju mušterije (Miki Maus. Bodrijar vidi Ameriku kao društvo koje se nalazi na čelu ova­ kvog razvoja događaja . Ono izgleda onako kako vladini službenici i turisti zamišljaju da bi pleme Tasadaj trebalo da izgleda. Zapravo. Ali Bodrijar ide dalje od očiglednih primera i raspravlja o čitavim gradovima (Los Anđeles). A ako nema istine i realnosti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 0 pravom okeanu i morskom životu koji se ne nalaze tako daleko od ulaza u Diznilend. najlažnije i najsimulisanije društvo na planeti. realno i istinito se sve teže mogu pronaći.

Bodrijar se nalazio pod radikalnim uticajem marksističkih ide­ ja. N a pri­ mer. Tokom 1970-ih godina i posle toga. Sve što se može videti u filmovima proizvedenim u Americi predstavlja simulaciju. dok je Bodrijar ubrzo shvatio da je suština u potrošnji. Predavao je na univerzitetu. što mu je kasnije otežalo na­ predovanje u francuskim akademskim i naučnim krugovima. Bodrijar se školovao za sociologa. pa je Bodrijar nakratko pao u zaborav. Jedan od razloga za to jeste či­ njenica da su Marks i marksisti bili usmereni na proizvodnju. Tokom godina. a ne u proizvodnji. kritikuje Fukoa koji je tada bio vodeća figura u francuskom akademskom svetu. One dominiraju svetskom filmskom industrijom. Fuko je odbacio Bodrijarove kritike.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 371 onoga što možemo naći na drugim mestima. Žan Bodrijar Biografska skica Žan Bodrijar (1929-2007) bio je neobičan socijalni teoretičar. Kasnih 1960-ih godina Bodrijar je objavio pi­ onirski rad o potrošnji koji nastavlja da utiče na sve veće po­ dručje sociološkog interesa. ali je ubrzo počeo da zadire i u druge dis­ cipline. Internet i njemu slična sajbermesta takode su simulacije. ali je i to ubrzo napustio. Sjedinjene Države su takode dom drugih ključnih centara simulacije. sve je manje bio politički aktivan i sve brže napuštao marksističku teoriju. Bodrijar je objavio čitav niz inovativnih i iznenađujućih radova koji su mu omogućili . Osim toga. čak i za francusko podneblje koje je izrodilo obilje jedinstvenih teorija. ljudi sve više posećuju Internet prodavnice i Internet tržne centre koji nisu ništa drugo do simulacija realnih prodavnica ko­ jih u S A D ima na pretek. Jedna od njegovih ranih publikacija. Njujork se nalazi u procesu gubitka svoje posebnosti i počinje da liči na mnoga druga (obična) mesta. Svetski televizijski programi nalaze se pod dominacijom S A D i takode predstavljaju simulaciju. pod nazivom Zabora­ vite Fukoa (1977).

prašnjav i obrastao suvonjavim palmama. istinitiji od istinitog. kao i mnoge pojedinačne ideje (na primer. Dizni­ lend je čistiji nego svet van njegovih kapija. Bodrijar je odbijao da sebe naziva postmodernistom. realniji od realnog. sa svojim implantima. može da se shvati kao objekat koji ima Hiperrealno . pa čak i za novi Tajms skver u Njujorku. implozija) snažno su uticale ne samo na postmodernu socijal­ nu teoriju. Tropski raj tih luksuznih zajednica očigledno je hiperrealan. mnogi koji su izučavali Bodrijarova dela i postmodernu teoriju uopšte. Zamisli­ te zajednice bogatih ljudi koji stanuju u američkim državama s prijatnom klimom (kao što su Arizona. telesnom šmin­ kom i drugim dodacima. Las Vegas. mnoga umetnička dela nastala su pod uticajem njegovih ideja. N a primer.372 DŽORDZ RICER . U tim zajednicama može se naći vegetacija koja nužno ne pripa­ da tim geografskim oblastima. Uzmimo jedan drugi primer. simbolička razmena. Ženska pornografska filmska zvezda. kao potpuno simuliran i.potpuno simulirano i. Osim toga. kao rezultat toga. Bodrijarov uticaj nije ograničen samo na socijalnu teoriju. tj. Ipak. Florida ili Kalifornija). lepši od lepog. realnije od realnog. Njegova opšta perspektiva. simulacije. Bodrijar opisuje takav razvoj događaja kao hiperrealan. tetovažama. . istinitije od istinitog. Čak se i pop kultura našla pod utica­ jem Bodrijara. Recimo. koji može da bude suv. a zaposleni u njemu daleko su uljudniji i prijatniji nego oni koje srećemo u našem svakodnevnom životu. nego i na glavne teorijske struje u socijalnoj teoriji. čak i ono što izvor­ no pripada tim područjima tako je uzgojeno da izgleda bogatije od onoga što se može naći u prirodi. u filmu Matrix postoji kadar u kome se vidi knjiga čiji je naslov Simulacije. lepše od lepog. Rezultat toga je stvaranje tropskog raja koji je daleko realniji od realnog tropskog predela. koji je sam postao neka vrsta pop ikone. na­ čelno smatraju da se njegovi radovi nalaze u samoj srži te nove teorijske orijentacije. To svakako važi za Diznilend. kao rezultat toga. Još jedan primer iz potpuno druge oblasti jeste pornografi­ ja. dodatnom estetskom hirurgijom. Mali je broj teoretičara koji istovremeno mogu biti pop ikone i oz­ biljni socijalni teoretičari.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI da postane istaknuti postmoderni socijalni teoretičar.

do savremenog sveta koji sve više karakteriše nere­ alna i nehumana tehnologija. Staviše. nazvan Celebration. s ciljem da simuliraju Ameriku na prelomu 2 0 . čak se i SAD nalaze na samom početku procesa simulacije. Veoma mali broj ljudi je sposoban da seksualni odnos doživi na tako atletski savršen način koji može da se vidi na ekranu. ali onda sopstveni seksualni život pretvaraju u simulaciju. Ljudi mogu pokušati da podese svoj život takvim hiperrealnim slikama. Bodrijar nudi jednu grand-teoriju promene od primitivnog društva. koje karakteriše realna i humana simbo­ lička razmena. Ona predstavlja hiperrealan seksu­ alni objekat. Mnoge zajednice se stvaraju na osnovu Diznijevog modela. prema Bodrijaru. kroz manje realnu i potpuno humanu ekonom­ sku razmenu. Nove zajednice širom Amerike koriste Celebration i Diznilend kao modele za sopstveni razvoj. već su važne i zbog toga što služe kao modeli za transformaciju izvan granica u kojima se nalaze. Ne samo da su te simulirane realnosti važne po sebi. realniji od bilo koje žene koju bi prosečan muška­ rac mogao da sretne u stvarnom životu. a možda i simulirani ljudi. Dizni je sam izgradio takav model zajednice. Dok se S A D nalaze u centru svega toga. Otuda uticaj Diznilenda nije ograničen samo na ono što se de­ šava iza njegovih zidova ili na Tajms Skveru u Njujorku. Sve u svemu. sve više hiperrealan. ostatak sveta je osuđen da se kreće u istom simuliranom pravcu. Ljudi mogu pokušati da tako seksualno opšte. Isto može da se kaže za seksualne činove koji mogu da se vide u pornografskim filmovi­ ma. Budući da su seksualni činovi koje gledamo na ekranu hiperrealni. . Na taj način oni postaju simulirani ljubav­ nici. U stvari. Žene uvećavaju grudi ili pribegavaju vagino­ plasties a muškarci odlaze kod hirurga da bi uvećali dužinu i širinu svojih penisa. sve više kontaminirana takvim simulacijama. transformišući se tako da izgledaju kao porno zvezde. ljudi pokušavaju da ih imitiraju. Pod uticajem tih hiperrealnih mo­ dela ostatak sveta postaje sve više simuliran.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 373 zadatak da simulira požudu. Budućnost će doneti ne samo još izuzetnije. veka. a rezultat toga je da se njihov seksualni život pretva­ ra u jednu simulaciju. već i još sveobuhvatnije simulacije. Realnost je. na svom pla­ cu u Floridi.

. ta mesta s u m e đ u o n i m a koji su ih često posećivali stvarala čitav niz nematerijalnih efekata k a o što j e .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI POTROŠAČKO DRUŠTVO I NOVA SREDSTVA ZA POTROŠNJU Pod velikim uticajem nekoliko Bodrijarovih p o s t m o d e r n i h ideja. maši­ ne.sredstva za proizvodnju. Sredstva za potrošnju: stara i nova. osećaj zajednice (nemački.) nazvao s a m sredstvima za potrošnju. š o p i n g molove. fabrike itd. sirovine. tradicionalnija sredstva za potrošnju bila s u (i j o š uvek su) p o t p u n o materijal­ na. k a o i ideja nekih teoretičara m o d e r n e (Marksa i Vebera). J e d a n d e o m o j e grand-teorije bavi se p o m e r a n j e m o d o n o g a što nazivam starim sredstvima za potrošnju (kao što su kafane. Starija. A k o b i s m o hteli d a se pridržavamo definicije sredstava za proizvodnju. krčme. mašine. Sledeći Marksa. Iako materijalna.) koje o m o g u ć a v a j u proizvodnju u kapitalističkom društvu. interakciju licem u lice i z m e đ u potrošača i zaposlenih. i plaćanje skoro isključivo u gotovini. koji j e pariške prodavnice (ali ne s a m o njih) video kao sredstva za p o t r o š n j u . i ja s a m razvio grand-teoriju k o j a se bavi p o t r o š a č k i m d r u š t v o m . ta teorija opisuje svet sve veće potrošnje k o j u nazivam h i p e r p o t r o š n j o m . M a r k s koristi ovaj p o ­ j a m .stvari koje omogućuju proizvodnju (oruđa. itd. potrošnju stvari (kao što su hrana i piće). o n d a bi sredstva za p o t r o š n j u trebalo d a se definišu k a o stvari koje čine p o t r o š n j u m o g u ć o m . što znači d a s u podrazumevala fizičku strukturu. recimo. postoje još starija Sredstva za proizvodnju . M e đ u t i m . M e đ u o n i m a koji s u taj p o j a m koristili n a ovakav način jeste i Bodrijar. sredstva za p o t r o š n j u za njega su jednostavno potrošačka dobra. B a š k a o što fabrika o m o g u ć a v a proizvodnju. potro­ šačke centre (tržne centre.). bifei. taverne. ali o n to radi n a način koji nije u skladu s n a č i n o m n a koji koristi svoj daleko poznatiji p o j a m . N a r a v n o . Z a M a r k s a su sredstva za proizvodnju one stvari (oruđa. kafići i restorani) k a novim sredstvima za potrošnju o k o j i m a ću uskoro nešto reći. Gemeinschaß). sirovine. o g r o m n e prodavnice itd.374 DŽORDŽ RiCER . tržni centri o m o g u ć a v a j u potrošaču d a troši. N a j o p š t i j e rečeno.

Kreativna destrukcija . 1991. 1962) Zabavni parkovi (Disneyland. . Nabrojaću neka od najvažnijih sredstava za potrošnju s primerima i godinama kada su počela da rade: • • • • • • • • • Franšize (McDonald's. Novim sredstvima za potrošnju nazivam skup mesta koja su uglavnom nastala nakon 1950-ih godina u S A D s ciljem da radikalno unaprede potrošnju. godine sredstva za potrošnju postala su mnogo fantastičnija i spektakularnija. arkade. kao što su bazari. ali svako od njih može da se posmatra i kao fantazmagorija ili svet snova.shvatanje po kome stare strukture moraju da se uni­ šte (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje će biti efikasnije. Minesota 1956) Mega tržni centri (West Edmont Mali. 1971) Sva ova mesta predstavljaju materijalne strukture. bakalnice i radnje. Ipak. prvi zatvoreni centar. kao što su šoping Nova sredstva za potrošnju . (Vidi okvir: Fantazmagorija i svet snova). Ona su kroz ono što je Jozef Sumpeter nazvao kreativna destrukcija (sta­ re strukture moraju da se unište da bi otvorile prostor za nasta­ nak novih koje će funkcionisati efikasnije) uspela da istisnu stara sredstva za potrošnju kao što su restorani i sajmovi. Nova sredstva za potrošnju bila su veoma uspešna u postizanju tog cilja. odnosno omogući hiperpotrošnja. 1955) Tržni centri (Edina. Zapravo. zelene pijace. 1992) Robne kuće (Toys'R'Us. Konačni cilj bio je da se progresivno uveća nivo potrošnje. još dematerijalizovanijih sredstava za potrošnju. Razlog je u tome što je po­ stalo neophodno da se potrošači oduševe da bi dolazili što češće i u što većem broju. brzina promene toliko je velika da mnoga od tih sredstava za potrošnju već dolaze pod udar drugih. i Mall of America. 1966) Kazino-hoteli (Flamming.skup potrošačkih mesta koja su uglavnom na­ stala nakon 1950-ih godina u SAD s ciljem da unaprede potrošnju. va­ šari. nakon 1950. 1955) Brodovi za krstarenje (Sunward. 1946) Zabava (Hard Rock Caffe. novijih. 1957) Diskonti (Target.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 375 sredstva za potrošnju.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 375 sredstva za potrošnju. 1955) Brodovi za krstarenje (Sunward. Novim sredstvima za potrošnju nazivam skup mesta koja su uglavnom nastala nakon 1950-ih godina u S A D s ciljem da radikalno unaprede potrošnju. zelene pijace. Ona su kroz ono što je Jozef Sumpeter nazvao kreativna destrukcija (sta­ re strukture moraju da se unište da bi otvorile prostor za nasta­ nak novih koje će funkcionisati efikasnije) uspela da istisnu stara sredstva za potrošnju kao što su restorani i sajmovi. 1955) Tržni centri (Edina. 1966) Kazino-hoteli (Flamming. odnosno omogući hiperpotrošnja. novijih. 1991. 1992) Robne kuće (Toys'R'Us. Kreativna destrukcija . i Mall of America. Ipak. (Vidi okvir: Fantazmagorija i svet snova). kao što su bazari. 1957) Diskonti (Target. 1946) Zabava (Hard Rock Caffe. kao što su šoping Nova sredstva za potrošnju .skup potrošačkih mesta koja su uglavnom na­ stala nakon 1950-ih godina u SAD s ciljem da unaprede potrošnju. brzina promene toliko je velika da mnoga od tih sredstava za potrošnju već dolaze pod udar drugih. prvi zatvoreni centar. Nabrojaću neka od najvažnijih sredstava za potrošnju s primerima i godinama kada su počela da rade: • • • • • • • • • Franšize (McDonald's. ali svako od njih može da se posmatra i kao fantazmagorija ili svet snova. Zapravo. godine sredstva za potrošnju postala su mnogo fantastičnija i spektakularnija. Razlog je u tome što je po­ stalo neophodno da se potrošači oduševe da bi dolazili što češće i u što većem broju. 1962) Zabavni parkovi (Disneyland. još dematerijalizovanijih sredstava za potrošnju. .shvatanje po kome stare strukture moraju da se uni­ šte (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje će biti efikasnije. Nova sredstva za potrošnju bila su veoma uspešna u postizanju tog cilja. nakon 1950. Konačni cilj bio je da se progresivno uveća nivo potrošnje. arkade. Minesota 1956) Mega tržni centri (West Edmont Mali. bakalnice i radnje. 1971) Sva ova mesta predstavljaju materijalne strukture. va­ šari.

sada je dovoljno da dva-tri puta kliknete mišem. nestvarnijim i fantazmagorič­ n i m . gubili vreme tražeći mesto za parkiranje i onda traćili sate šetajući po ogromnim tržnim centrima. pogotovo ona koja se nalaze na Internetu. Zbog svega toga. Njihova uvećana nematerijalnost (percipirana i stvarna) daje im ogromnu prednost nad materijalnim sredstima za po­ trošnju u pogledu onoga što mogu da urade i efekata koje mogu da naprave. Mene interesuju različiti procesi koji imaju za cilj da nova sredstva za potrošnju učine još spektakularnijim. na ekranu svog računara možete da gledate lap dens? Što je još važnije. imaju daleko više mogućnosti da proizvedu fantazmagoriju. Ta nova sredstva spajaju dematerijalizovani oblik s kapacitetom za proizvodnju i. ta nova dematerijalizovana potrošačka me­ sta. Amazon. Zašto biste leteli u kazino-hotel u Las Vegasu kada . Drugim recima. godine).džek-pot" i ostale igre na sreću možete da igrate onlajn? Zašto da idete na konjske trke kada možete da se kladite preko Interneta? Zašto da idete u noćni klub kada kod kuće. nego njihovi materijalni prethodnici. a pomoću tastature ispišete broj svoje kreditne kartice i adresu na koju želite da vam se roba isporuči.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI televizija (rođena 1985. Zašto bismo uopšte izlazili iz kuće. Mnoga druga nova (i stara) materijalna sredstva za potrošnju suočiće se sa sličnom borbom u budućnosti. Umesto da fizički odete u te ogromne prodavnice. ili svet nalik snovima. 1988. očaravajućijim. kad sve što nam je potrebno (a često i mnogo više od toga) možemo dobiti udobno zavaljeni u fotelju ili u stolicu koja se nalazi ispred na­ šeg računara. u pokušaju da namame mu­ šterije da izađu van svojih domova. Recimo. veća nematerijalnost nije .. godine). Dematerijalizovana sredstva za potrošnju imaju daleko veću sposobnost da koriste te procese da bi stvorili privlačni svet fantazije za potrošače. a posebno Internet trgovi­ na svih vrsta (omogućena pojavom Interneta.376 D 2 0 R D 2 RlCER . megamolovima i supermarketima. pogotovo tržnim centrima. ona predstavljaju ozbiljnu pretnju novim materijalnim sredstvima za potrošnju. s fantazmagorijom i svetom snova.com nudi na prodaju više knjiga nego najveći lanci ogromnih knjižara koji se nalaze širom Ame­ rike kao što su Borders ili Barnes and Nobles. u još većem obimu. ulazili u automobil i sa­ obraćajnu gužvu.

u težnji da obuhvate što više sredstava za potrošnju. budući da su u pitanju materijalne strukture. potrošačima pronalazi najjeftiniju cenu proizvoda koji traže. već je prednost koja stvara niz drugih prednosti za dematerijalizovana sredstva za potrošnju. Ako bi. .com. e-tailers). kako sajbermesta i sajber­ prostor postaju sve veći.com na Barnesandnoble.com da bi pronašao neku posebnu knjigu. Ljudi moraju biti sposobni da fizički upravljaju tržnim centrom ili palubom broda za krstarenje. shop bot će sve to uraditi za njega. Dobar pri­ mer takve tehnologije jeste shop bot. poseban pretraživački pro­ gram koji. Naravno. tržni centri i zabavni parkovi postali preveliki. Postoje tako­ de brodovi za krstarenje na kojima možete naći tržni centar i kazino.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 377 samo prednost po sebi. Mall of America istovremeno je tržni centar i zabavni park.gubitak granica i spajanje različitih stvari. Sajberprostor može da bude onoliko veliki koliko vaša mašta i mašta onih koji ga stvaraju može da zamisli. Ipak. ljudi ne bi bili sposobni da se u njima snađu. spajanje različitih stvari i gubitak njihovih posebnosti). Recimo. Potro­ šače će možda iritirati dužina celog tog procesa i poteškoće prili­ kom pronalaženja onoga što im je potrebno (budući da sastavni Implozija . krećući se kroz različite elektronske prodavnice (engle­ ski. Recimo. postoje ograničenja za ono što može da implodira u tržni centar ili brod za krstarenje. dediferencijacija kao suprotnost diferencijaciji. niti odatle na Varsitybook. Jedan od načina na koji nova sredstva za potrošnju stvaraju spektakl jeste implozija nekad odvojenih sredstava za potrošnju u jedno okruženje (koncept implozije po­ zajmljen je od Bodrijara i podrazumeva gubitak granica. search engines) i druge tehnologije koje odrađuju posao za potrošača. U sajberprostoru takva ograničenja ne postoje. Stariji potrošači ne mogu da pešače petnaest minuta s jednog kraja Vegmansa na drugi kraj samo da bi kupili litar mleka i salvete koji se nalaze na različitim krajevima „prodavnice". došlo se do zaključka da kupovina u prevelikim hipermarketima više nije prijatna. Spektakl i implozija. Potrošač ne mora da prelazi sa Amazon. Zato tu u pomoć pristižu mašine za pretraživanje (engleski. sve je teže kretati se po njima.

V r e m e n o m i prostorom takode se m o ž e manipulisati kako bi se o d novih sredstava za potrošnju . Spektakl. stapajući se n a Internetu u j e d n o . d r u g i m recima. o n a su slobodna d a stvaraju simulacije koje su ne s a m o spektakularnije već. K a d a i m a m o širi opseg za transmisiju digitalnih signala i spoj virtuelne realnosti i sajberprostora. m o g a o d a se napravi model N j u j o r k a dat u razmeri. M n o g a sredstva za p o t r o š n j u . Budući d a za njih ne postoje ograničenja koja su karakteristična za fizička mesta. Poenta je u sledećem: budući da nisu ograničena fizič­ ki. D o k je napolju. i uverljivije o d realnosti. atrakcije koje m o g u d a se n a d u u N j u j o r k . sajbermesta imaju veći potencijal da koriste simulacije p o m o ć u kojih m o g u da stvore m n o g o fantastičnije svetove o d onih koji su mogući u Las Vegasu ili u Mall o f America. bar teorijski. Spektakli i simulacije. J o š jedan način na koji sredstva za p o t r o š n j u sebe čine spektakularnim jeste stvaranje simulacija koje su neverovatnije o d realnosti. ali teško d a će se neko zaista umoriti o d toga. O t u d a bi u sajberprostoru. Z a ­ pravo. Sajbermesta čak m o g u biti realnija o d samih realnih m e ­ sta. nikada ne g u b i osećaj d a se nalazi u kazino-hotelu. p o s m a t r a č nikada ne oseća d a se zaista nalazi u N j u j o r k u . R e c i m o . N j u j o r k u nisu date u razmeri. p o s m a t r a č nikada ne g u b i iz vida činjenicu d a gleda u simulaciju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI delovi Interneta p o s t a j u sve brojniji i različitiji). dolazimo do veće spo­ sobnosti ljudi d a se smeste u simuliran svet koji se jako približio realnosti.378 DZORDŽ RicER . hotel N j u j o r k . n a neki način.. vreme i prostor. Neverovatan spektakl sastoji se u t o m e što j e d n i m prostim pritiskom na miša m o m e n ­ talno možete d a se prebacite iz kupovine u sajbermolu n a kocka­ nje u sajberkazinu. g u b e svoju p o ­ sebnost. kazino-ho­ teli m o r a j u d a funkcionišu unutar ograničenja k o j a su i m na­ m e t n u t a n j i h o v o m materijalnošću. Sajbermesta su p o definiciji simulacije. N j u j o r k simulira N j u j o r k sredine prošlog veka). m o g u biti hiperrealna (na primer. na sajbermestima n e m a gužve i đubreta koji m o g u d a se vide po tržnim centrima). a odatle na virtuelni obilazak Diznilenda. K a o fizičke strukure. oblast u kojoj se na­ lazi Las Vegas o b u h v a t a čitav niz neverovatnih kazino-hotela koji simuliraju razne svetove (npr. a d o k je unutra. nova i stara. p a se stoga beskrajno spajaju bez ikakvog reda. R e c i m o .

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

379

napravio spektakl. U hotelima u Las Vegasu gubi se osećaj za vremenske periode. Hotel Luksor, sagrađen po uzoru na stari Egipat, nalazi se odmah do Ekskalibura, koji je napravljen po uzoru na građevine Engleske iz doba kralja Artura, koji opet sto­ ji odmah do dvadesetovekovnog Njujork, Njujorka. Osim toga, unutrašnjost kazino-hotela dizajnirana je tako da kockari izgube predstavu o tome koliko je sati i koje je uopšte doba dana. U nji­ ma, zbog toga, namerno nema časovnika i prozora. Prostorom se manipuliše tako što se, recimo, sredstva za potrošnju smeštaju u ogromne prostore dizajnirane tako da preplaše potrošače. Mali of America toliko je veliki da istovremeno obuhvata tržni centar i zabavni park. Luksor ima najveći atrijum na svetu. U njega bi moglo da se parkira devet aviona tipa „boing 747". Ali, ma ko­ liko sve to bilo impresivno, ta veličina bledi u poređenju s onim što potencijalno može da se napravi u sajberprostoru, u kome bukvalno nema ograničenja onome što može da se uradi s vre­ menom i prostorom. Čitav svemir i čitavo vreme stoje na raspo­ laganju sredstvima za potrošnju koja nalazimo u sajberprostoru.

Ključni koncepti

Fantazmagorija

i svet snova

Istraživanje starih sredstava za potrošnju možemo naći u radu Valtera Benjamina, koji se bavio njihovom fizičkom struktu­ rom i nematerijalnim osećanjima koja je ona trebalo da izazo­ vu. Benjaminov najpoznatiji rad jeste projekat arkada (nemački, Passagen-Werk). To je rasparčan, nezavršen rad koji se bavi devetnaestovekovnim pariškim arkadama. Arkade su predstav­ ljale stara sredstva za potrošnju, čak i u vreme kada je Benjamin Fantazmagorija - koncept kojim se opisuju fantastični nematerijalni efekti koje proizvode fizičke strukture kao što su arkade ili nova sredstva za potrošnju. Svet snova - koncept sličan konceptu fantazmagorije. Prvenstveno se odnosi na upotrebu dekoracije i sličnih metoda kojima se mušterije mame u radnju, a roba i usluge čine glamuroznim, romantičnim i stoga privlač­ nim mušterijama. Cilj takvih metoda jeste da rasplamsaju želje i osećanja potencijalnih kupaca.

380

DŽORDŽ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

o njima pisao (otprilike između 1920-ih i 1940-ih). O n ih je proučavao da bi stekao bolji uvid u vreme u kome je živeo, kao i u doba u kojem su one sagrađene. Benjamin je sebe vi­ deo kao teoretičara koji istražuje fragmente i ostatke masovne kulture 19. veka. Arkade su bile nadsvođene gradske ulice u kojima su se s obe strane nalazile radnje različitih vrsta. Ulice su bile zatvorene za saobraćaj, što je potrošačima omogućavalo da šetaju od jedne do druge prodavnice kako bi nešto kupili ili samo razgledali izloge. Benjamin je arkade definisao kao pr­ vobitne hramove potrošnje kapitalističkih dobara. One su ne­ posredno prethodile drugim hramovima za potrošnju dobara - sajmovima i robnim kućama. Same arkade imale su svoje prethodnike u crkvama (arkade su često imale oblik krsta) i orijentalnim bazarima. O n o što je prvobitno bilo ograničeno na arkade, kasnije je izletelo iz tih okvira, preplavivši Pariz s još grandioznijim i pretencioznijim izlaganjem dobara za kupovinu. Značajnu ulogu u tom procesu Benjamin dodeljuje arhitekti, baronu Zoržu Eženu Osmanu, koji je u Parizu stvorio čitav niz fizič­ kih strukutura, kao što su železničke stanice, muzeji, zimske bašte, sportske hale, radnje, izložbene galerije (kao i bulevare koji do njih vode), koji ne samo da su umanjili značaj original­ nih arkada, već su ih bacili u zasenak. Sve te strukture bile su delimično ili u potpunosti povezane s potrošnjom. Međutim, Benjamin smatra da su sve fizičke strukture, a ne samo arkade predstavljale više od materijalnih realnosti; one su proizvodile nematerijalne efekte od kojih je najpoznatiji Benjaminov ču­ veni koncept fantazmagorije. U stvari, njegov argument bio je da je nova urbana fantazmagorija, koja započinje Osmanom, zamenila arkade i da su nekada magične arkade, koje su stvori­ le tu fantazmagoriju, postale sve manje važne. Sličan argument iznela je i Rozalinda Vilijams. O n a govori o ranim sredstvima za potrošnju - izložbama i robnim kućama. Vilijamsova tvrdi da su pariške izložbe, pogotovo one između 1889. i 1900. godine, bile prvo sistematski planirano masovno potrošačko okruženje i da su predstavljale novinu jer su spajale imaginaciju i dobra koja treba da se prodaju. Imaginacija za­ jedno sa planiranim okruženjem stvara svet snova za potroša­ če (još jednom ovde vidimo integraciju idealnih [imaginaciju]

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

381

i materijalnih [isplanirano okruženje] faktora). U tom kon­ tekstu Vilijamsova raspravlja o otvaranju francuskih radnji, pogotovo Bon marche iz 1852. godine. O n a se usredsređuje na takve pojave kao što je upotreba dekora kojim se mušterije mame u radnju, a roba i usluge čine glamuroznim, romantič­ nim i stoga privlačnim mušterijama. Za Vilijamsovu, cilj ta­ kvih prodavnica bio je da probude želje i osećanja potrošača za robom u njima. Cilj nije nužno bio da se probudi želja koja bi morala da se zadovolji odmah, već pre da se stvori latentna želja koja bi, pre ili kasnije, vodila do kupovine. Glavni zaključak jeste da su stara sredstva za potrošnju u su­ štini imala fizičku strukturu. Iako analitičari kao što su Be­ njamin i Vilijamsova prihvataju tu činjenicu i priznaju njen značaj, oni naglašavaju način na koji su te strukture služile da podstaknu različita osećanja vezana za provođenje vremena u fantazmagoričnom okruženju i svetu snova.

DROMOLOGIJA
Pol Virilio (1932) manje je poznat teoretičar od Fukoa, Bodrijara i njima sličnih teoretičara. Bez obzira na to, on je doprineo teoretskoj sociologiji svojim inovativnim i intrigantnim ra­ dovima koji zaslužuju šire priznanje. Pojam koji najbolje opisuje njegovu teoriju jeste dromologija (pojam koji se izvodi iz sufiksa drome, a koji vezujemo za trčanje ili atletsku stazu). Najvažniji aspekat dromologije jeste brzina. N a jednom širem nivou, Virilio se bavi slomom granica iza­ zvanim čitavim nizom tehnoloških promena na polju transporta, komunikacija, telekomunikacija, računarstva itd. Rani oblici tih promena vodili su do promena u uređenju prostora, pogotovo do sloma fizičkih granica. Kao rezultat tog sloma, razlike između „ovde" i „tamo" više nemaju značaja. Drugim recima, danas više nije toliko važno da li živite u gradu, predgrađu ili ruralnoj oblasti. Isto tako, nije presudno da li živite u SAD, Engleskoj ili Japanu.
Dromologija - koncept kojim Virilio ukazuje na to da presudnu ulogu u postmodernom svetu ima brzina.

382

DŽORDZ RicER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

Vreme i brzina. Međutim, Virilio se više interesovao za pro­ blem vremena nego za problem prostora, prvenstveno zbog toga što je u postmodernom svetu vreme važnije od prostora. Zapravo, on tvrdi da porast brzine vodi do erozije prostornih distinkcija, zbog čega je sve teže napraviti razgraničenje između prostora i vremena. Posledica upotrebe katodnih cevi (bilo da se one nalaze u našim televizorima ili računarima), jeste da čovek više nije u stanju da razdvoji prostornu dimenziju od brzine prenosa. Pro­ stor i vreme se sve manje međusobno razlikuju. Staviše, brzina je pokorila razdaljinu. Virilio je skovao pojam brzinske razdaljine koji ima za cilj da uništi fizičku i prostornu dimenziju. Taj pro­ ces bio bi nemoguć bez ogromnog napretka u sredstvima komu­ nikacije i telekomunikacije. Osim što je uništila prostor, brzina je stvorila zbunjujući svet slika i pojava (pogotovo, brzina prenosa znanja i informa­ cija). Sve nam je teže da kažemo gde smo, koliko je sati ili šta bi trebalo da radimo. Vizuelni obeleživači, referentne tačke i stan­ dardi su se raspali. Kao rezultat toga, suočavamo se sa krizom konceptualizacije i predstavljanja. Napustili smo svet stabilnih slika i premestili se u svet u kome su slike nestabilne. Naše referentne tačke sve manje poprimaju materijalan oblik; one su sada samo malo više od prolaznih slika. Sve manje smo u prilici da stvari posmatramo direktno. Umesto toga, stvari osećamo indirektno kroz medijatorske (posredničke) tehnologije kao što su masovni mediji. Iako nam to pruža mogućnost da bude­ mo u kontaktu s većim brojem pojava, sve nam je teže da razumemo te pojave jer nam nedostaje neposredno znanje o njima. Zbog toga se, po Virilioovom shvatanju, suočavamo s krizom inteligibilnosti (shvatljivosti). Napredne tehnologije svih tipova ovde igraju presudnu ulo­ gu, tako što posreduju između nas i stvari koje vidimo. U tom razvoju, glavnu ulogu igrao je bioskop. S pojavom bioskopa, filmska kamera postala je posrednik između nas i pojava koje vi­ dimo. Taj problem takode postoji i u velikoj meri se proširio s pojavom televizije. Takve tehnologije nam otežavaju da istinski razumemo ono što vidimo, delimično i zbog toga što ono što vi­ dimo prvo prolazi kroz filter kamere koju kontroliše kamerman,

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

383

o d n o s n o režiser. N a taj način, p o s t a j e m o sve pasivniji p o s m a t r a či i neaktivni t u m a č i o n o g a što v i d i m o . Prostorne i vremenske granice i z m e đ u nas i posredničkih m e d i j a sve više se urušavaju; n e m a uočljivih ograničenja i jasne granice i z m e đ u televizijske slike i nas. S d o l a s k o m računara isti p r o b l e m prenosi se n a k u ć u i na radno mesto. Rat. J e d n a o d stalno prisutnih t e m a u Virilioovom radu je­ ste o d n o s i z m e đ u p r o m e n a o k o j i m a s m o ovde diskutovali i promenljive prirode rata. Po Viriliou, za svakoga k o želi d a se bavi tehničkim aspektima savremenog društva najbolji m o d e l za ana­ lizu jeste rat. Razvoj različitih tehologija za koje se Virilio interesuje (računari) usko j e povezan s v o j n i m istraživanjem i tehno­ loškim razvojem. Sve veća brzina koja proizilazi iz tehnološkog napretka p o g a đ a sve delove društva, uključujući i vojsku. K a o i u ostatku društva, brzina vodi d o uništenja vremena koje j e p o ­ trebno za razmišljanje (refleksiju). Brzina k o j o m oružje m o ž e d a se lansira ne daje m o g u ć n o s t v o j n i m službenicima d a razmisle 0 svojim p o s t u p c i m a . Lansiranje neprijateljskih projektila auto­ matski vodi d o lansiranja osvetničkih projektila. Rezultat toga je nevoljno ratovanje. U m e s t o direktnog s u k o b a armija n a b o j n o m polju, vojske danas ulaze u s u k o b koji j e posredovan računarima 1 televizijskim ekranima. T e i neke druge pojave povezane s u sa o n i m što Virilio zove čisto ratovanje. Endokolonizacija. Tehnologija očigledno igra središnju ulo­ gu u V i r i l i o o v o m radu. K a k o s m o videli, filmska k a m e r a i njen naslednik, televizijska kamera, igraju glavnu u l o g u u posredo­ vanju iskustava i širenju slika. U svojoj poslednjoj knjizi, Viri­ lio istražuje n o v u u l o g u tehnologije k o j u naziva endokoloni­ zacija. U m e s t o d a se usredsređuje n a kolonizaciju sveta, tehnologi­ j a se koristi za kolonizaciju ljudskog tela. Endokolonizacija se bavi prodiranjem tehnologije (mikromašina) u središte ljudskog tela. Fokus se pomerio sa stvaranja m e g a m a š i n a za kolonizaciju sveta na mikromašine (na primer, pejsmejkeri) k o j i m a se kolonizuje telo. Revolucija u transplantaciji će naslediti revoluciju u k o m u ­ nikaciji. Ranije s m o spomenuli neaktivnost koja je nastala kada je aktivno kretanje o d kuće d o prodavnice smenjeno k u p o v i n o m iz Endokolonizacija — upotreba tehnologije u svrhu kolonizacije ljudskog tela.

384

DŽORDŽ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

fotelje. Ta neaktivnost tvorevina je kreatora postmodernih teh­ nologija koji stvaraju čitav niz novih tehnologija kako bi odgo­ vorili na tu neaktivnost. Usporeni medijima, gotovo do stanja nepokretnosti, ljudi sada mogu simultano ubrzati svoje aktivno­ sti kroz implantaciju različitih mikrotehnologija koje im poma­ žu da brže misle i rade. Težnja je da se u postmodernom društvu od ljudskog tela stvori isto ono što se stvorilo od svega ostalog. U izvesnom smislu, ljudsko telo se ubrzava; brzina koja karakte­ riše ostatak društva sada se prenosi na ljudsko telo. Implantacija različitih tehnologija takode otvara još jedno poznato pitanje za Virilioa i druge postmoderniste: uklanjanje razlike između unu­ trašnjosti i spoljašnosti. Ako postoje tehnologije koje su van nas i unutar nas, a one koje su van nas stimulišu one koje su unutar nas, onda možemo da se zapitamo gde se završava čovek, a gde počinje tehnologija? Još jedno pitanje kojim se Virilio neprestano bavi jeste pita­ nje kontrole. S endokolonizacijom kontrola nad ljudima premešta se na jedan potpuno novi nivo. U prošlosti, kontrola se vršila skoro isključivo spolja. Zatvor, pogotovo Fukoov panoptikon, predstavlja dobar primer takve kontrole. Međutim, endokolo­ nizacija otvara mogućnost kontrole iznutra. Očigledno je da to sobom nosi nove i zastrašujuće mogućnosti. Virtuelna realnost. Koncept kontrole takode ima presu­ dan značaj u Virilioovoj analizi koja se bavi dolazećom eksplozi­ jom virtuelne realnosti. S eliminacijom globalnih granica, nauka se okrenula pohodu na interne granice kao što su mentalne slike. Virtuelna tehnologija je spoljna tehnologija, ali njen cilj je unutraš­ nja kontrola. Tehnologija virtuelne realnosti pokušava da kanališe i kontroliše mentalne slike i kibernetski dominira mislima. Nivo kontrole će, po Virilioovom shvatanju, biti nezamisliv zato što ljudi više neće biti slobodni da konstruišu sopstvene mentalne slike. Vir­ tuelna realnost takode će proizvesti druge probleme, kao, recimo, našu sve veću nesposobnost da se pozicioniramo u vremenu i pro­ storu. Naći ćemo se potpuno izgubljeni u virtuelnom univerzumu. Ovde smo predstavili samo neke Virilioove ideje koje poka­ zuju da se on nalazi u procesu stvaranja jedne veoma interesan­ tne varijante francuske postmoderne socijalne teorije.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

385

Na kraju, možemo da kažemo da savremena sociološka te­ orija nastavlja da se razvija i menja. Teorija se brzo razvija i deo postmoderne teorije koju smo predstavili u ovoj glavi će, nesum­ njivo, brzo postati istorija. Ali ne možemo razumeti kako će se sociološka teorija dalje razvijati ukoliko ne razumemo šta se u njoj događalo u ne tako davnoj prošlosti.

FEMINIZAM I POSTMODERNA SOCIJALNA TEORIJA
Patriša Madu Lengerman i Džilijen Nibruk Iako se feministkinje sve više uključuju u postmodernu misao, one manje koriste postmodernizam kao teoriju o društvu, a više kao epistemološki pristup. Postmodernizam je važan za feminističku te­ oriju prvenstveno kao opoziciona epistemologija, to jest, strategija kojom se može dovesti u pitanje pravo na istinu i pravo na znanje. Pitanje „Čije znanje?" pokazalo se kao radikalno transformativno pitanje koje je pokrenulo i otvorilo mnoga druga pitanja, ne samo o odnosu moći i znanja, već i o osnovama prava na znanje. Potmodernisti odbacuju osnovni princip moderne epistemologije po kome ljudi upotrebom čistog razuma mogu dostići potpuno i objektivno znanje o svetu, znanje koje je predstava realnosti, tj. ogledalo prirode. Feminizam i potmodernizam imaju mnogo toga zajednič­ kog: 1.1 jedan i drugi otvaraju pitanja o tome čije znanje ili čije definicije treba da se prihvate. 2. Savremene feminističke teoretičarke nalaze u postmodernizmu osnaženje i legitimaciju za sopstveno insistiranje na epistemološkoj političkoj nužnosti udaljavanja od tra­ dicionalnih centralnih pitanja u društvenim naukama, kao i za oštru kritiku tradicionalnih teorija i pojmova. 3. Postmoderna epistemologija omogućuje nekim feministič­ kim teoretičarkama (recimo, liberalnim feministkinjama) proširene mogućnosti u cilju dekonstrukcije roda. Ona ne obuhvata nepromišljeno preuzimanje postmodernih

386

DŽORDŽ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

pojmova, već prefinjenu inkorporaciju koja se ponekad zasniva na zadržavanju, ponekad na spajanju, a ponekad na menjanju originalnih značenja. 4. Iznad svega, postmodernizam je pomogao feminizmu da uključi refleksivnost u sastavni deo svoje teorije, čime je omogućeno da se feminizam ne pretvori u ono protiv čega se bori - hegemonistički diskurs koji ugnjetava lju­ de kroz esencijalističke i univerzalističke kategorije. Taj pravac bio je posebno značajan zato što je koincidirao s pitanjima koja su pokrenule obojene žene, žene koje žive u nezapadnim društvima, lezbijke i žene koje pripadaju radničkim slojevima. Ta pitanja pripadaju drugom talasu feminističkih, esencijalističkih pitanja koja se tiču sestrinstva, žena, žena trećeg sveta, seksualnosti, porodice, majčinstva i rada (vidi glavu 8).

Primena socioloških koncepata na savremeno društvo
Porast nadzora nad našim svakodnevnim života

Nadzor nad ljudima nije ništa novo. Prve tragove nalazimo u drevnim vremenima. Tokom poslednjih nekoliko vekova cr­ kve, države, fabrike i birokratije neprekidno posmatraju i pri­ kupljaju sve detaljnije informacije o nama. U poslednje vreme, u proces nadgledanja takode su se uključile agencije iz privat­ nog sektora, iz oblasti fnedicine, bankarstva, osiguranja i bi­ znisa, pogotovo preduzeća koja se bave izradom kreditnih kar­ tica. Ta poslednja vrsta organizacija, u savezu sa čitavim nizom novih tehnologija — računarima, video kamerama, ugrađenim čipovima, elektronskim ekranima za lociranje, satelitima, do­ brovoljnim testiranjima itd. — rapidno je uvećala kapacitet da nadzire ljude, pogotovo putem elektronskih sredstava koja više ne zahtevaju jednu osobu koja nadzire drugu (kao što je to to bilo u panoptikonu). Novi oblici nadzora imaju čitav niz prednosti nad sredstvima koja su im prethodila: oni su vidlji­ vi, manipulativni (a ne više prisilni), jeftini (za svaku jedinicu podataka koja se skupi) i pružaju podatke koji se lako mogu organizovati i kojima se lako može ponovo pristupiti.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

387

Postoji mnogo toga što je pozitivno u toj novoj i uvećanoj sposobnosti za nadzor. Mnoge organizacije i ustanove trebaju informacije da bi mogle da obavljaju svoj posao, a te nove me­ tode im omogućuju da ih dobiju jeftino i ponekad za veoma kratko vreme. Čak i porodice s malom decom imaju koristi od nadzornih kamera koje „posmatraju" šta rade vaspitačice u obdaništima. Svakako da je nova tehnologija nadzora i od velike koristi policiji u njenim naporima da suzbije zločin i uhvati kri­ minalce. Posle 11. septembra 2001. godine, upotreba napred­ nih nadzornih tehnologija može da pomogne u odvraćanju ili čak sprečavanju terorističkih napada. Evo jedne ilustracije: me­ dicinska zajednica je 2005. godine bila pod uzbunom zbog ra­ nih znakova ptičjeg gripa u jugoistočnoj Aziji. Pažljivo posmatranje slučajeva u cilju opažanja ranih znakova širenja virusa, može da pomogne u sprečavanju globalne epidemije ili barem da nam omogući bolju pripremu i lokalizovanje njenih efekata. Ipak, možemo s pravom da budemo uplašeni od tog ogro­ mnog napretka u sposobnosti upadanja u naš svakodnevni život i sakupljanja informacija o svima nama. To nas neodolji­ vo podseća na fiktivna društva, kao recimo ono koje je opisao Džordž Orvel u 1984 u kome nas Veliki Brat sve posmatra, zna sve o nama i, kao rezultat, može da kontroliše ono što mi­ slimo i radimo. Ali feministički odnos prema postmodernizmu više je obeležen nezadovoljstvom nego prihvatanjem: 1. Mnoge feministkinje smatraju da su postmodernističke aspiracije isključive. Otuda one na postmodernizam gle­ daju kao na antitezu feminističkom projektu uključenja. Dokaz za to je postmodernistički teško razumljiv Voka­ bular, kao i to što postmodernizam želi da se izbori za hegemonsku poziciju u akademskom diskursu, a ne da se bori za političku i društvenu emapncipaciju. 2. Mnoge feministkinje takode propituju nevinost postmodernističkog izazova, pitajući se da li je on istinski oslo­ bodilački ili je deo politike znanja u kome privilegovana akademska klasa na izazove marginalizovanih osoba od­ govara sa tehnički složenim argumentima po kojima niko

postmodernizam udaljava feminizam od posvećenosti progresivnoj promeni . teorijsko znanje umesto praktičnog znanja.što predstavlja osnovicu svake kritičke društvene teorije. 1. 3. . profesionalni i tehnički rad umesto manuelnog rada. 4. Sažetak Grand-teorija Danijela Bela usmerena je na pojavu postindustrijskog društva koje karakteriše proizvodnja usluga umesto pro­ izvodnje robe. kojom dominira racionalnost i efikasnost. Na osnovu takve vrste individualizma može da se zaključi da je svačiji problem jedinstven budući da je svako jedinstven kao pojedinac.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ne može da polaže pravo na autoritet. 3. predstavu i tekst. neprav­ du i ugnjetavanje i vodi ih ka neoidealistčkom stavu koji svet vidi kao diskurs. teoretišu o sebi i prave progres na različitim područijima. Nensi Hartsok smatra čudnim sledeće: baš kada su žene i mnoge druge grupe počele da redefinišu svoj identitet. stvaranje i kontrolisanje novih tehnologija i razvijanje intelektualnih tehnologi­ ja koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom. 2. Otežavajući veze s materijalnom nejednakošću. Iznad svega. postmodernistički preokret udaljava femini­ stičke naučnice od usredsredenosti na nejednakost. i kulture kojom dominira iracionalnost. Odatle proizilazi da ne postoji problem kojim bi kolektiv kao celina trebalo da se bavi.388 DŽORDŽ RICER . U postindustrijskom društvu nastaje sukob između društvenih struktura (pogotovo ekonomije). Fukoova grand-teorija izdvaja se od ostalih velikih modernih teo­ rija po tome što ne traga za izvorom i uzrokom društvenog raz­ voja i što se usredsređuje na nekoherentnost i diskontinuitet. samorealizacija i samogratifikacija. opštom teorijom i pojmom progresa. postmodernisti su počeli da se bave prirodom subjekta. Još jedan izvor napetosti između postmodernizma i fe­ minizma leži u tome što postmodernistički naglasak na beskrajnom nazadovanju dekonstrukcije i razlike udalja­ va ljude od kolektivnih oslobodilačkih ciljeva i vodi ih ka radikalnom individualizmu.

Postmodernost. Fuko vidi povećanje spo­ sobnosti zdravih da razdvoje bolesne od ostatka populacije i da ih ugnjetavaju. 10. 12. 13. To proizilazi iz njegovog interesa za mikrofiziku moći. Panoptikon je struktura koja nekome ko je na vlasti ili na položa­ ju (na primer.sku­ pom praksi i tehnika pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima. zatvorskom službeniku) omogućava potpun nad­ zor nad grupom ljudi (zatvorenicima). klasifikacija. Najvažniji deo Fukoove grand-teorije bavi se upravljanjem . Fuko vidi porast u sposobnosti kažnjavanja ljudi. nasuprot tome. Umesto da vidi progres i sve veću humanizaciju u tretiranju za­ tvorenika. Zan Bodrijar bavi se transformacijom proizvođačkog u potrošač­ ko društvo. 14. Za razliku od prihvaćenih grand-teorija. 8. 5. Zigmunt Bauman povezuje modernost s nesposobnošću da se prihvati ambivalencija. Fuko priznaje da postoji neprekidan su­ kob oko kontrole. 9. Drugi instrument disciplinujuće moći jeste sposobnost da se do­ nose normalizujući sudovi i kažnjavaju se oni koji ih ne poštuju/ narušavaju norme. 11. Iako se bavi kontrolom. spe­ cifikacija i uzročnih i kvantitativnih studija o seksualnosti. . Prvi je hijerarhijsko nadziranje ili sposobnost službenika na vrhu organizacije da jednim pogledom kontrolišu sve podređene. 7. Tri su osnovna instrumenta koja stoje na raspologanju onima koji kontrolišu i nadziru druge.POSTMODERNE GRAND-TEORUE 389 4. Fuko kritikuje modernu grand-teoriju po kojoj je viktorijanizam doveo do potiskivanja seksualnosti. pogotovo do represije diskursa o seksualnosti. religioznih i političkih grupa. 6. Bauman takode povezuje neotribalizam s postmodernošću. Treći instrument jeste upotreba ispitivanja kao načina posmatranja potčinjenih i prosuđivanja o tome šta oni rade. procena. 16. obećava da može da prihvati ambivalenciju. On tvrdi kako je u periodu viktorijanizma došlo do eksplozije diskursa o seksualnosti: u društvu je počelo mnogo više da se priča o seksu. Moralnost postmodernog sveta nalazi se pod dominacijom po­ trebe da se bude za Drugog. Nova plemena ili zajednice predstavljaju pribežište za strance i čitav niz etničkih. 15. Društvo toleriše te zajed­ nice i njihove grupe. Došlo je do analiza.

25. Nematerijalna sredstava za potrošnju uspešnije koriste te mehanizme od novih materijalnih sredstava za po­ trošnju. Bodrijar. Baudrilliard. u stvari. nego njihovim stvarnim potrebama.390 DŽORDŽ RicER . Zan (1991). Budući da kod determiniše značenje znakova. Novi Sad: Svetovi. Inteligencija zla ili pakt lucidnosti. Po Dž. 21. 26. karakteristična po svojoj originalnosti. Pol Viri­ lio. on takode kontroliše potrošnju. sajber tržni centri ili kupovina iz fotelje. Simulacije i simulakrumi. Simulacija i zbilja. Kada konzumiramo (trošimo) mi. došlo do porasta postmoderne sumnje u prirodu subjekta. kao i čitav niz novih ideja i jednstvenih pojmova. 22. Bodrijar je takode tvrdio da simbolička razmena (povratan pro­ ces davanja i uzimanja). simulacija i manipulacija vremena i prostora. razvio je sopstvenu postmodernu teoriju zvanu dromologija. kao što su npr. Jean (2001). D a bi privukle potrošače. 27. Kapitalizam je preusmerio svoj fokus sa kontrole radnika na kon­ trolu potrošača. Jean (2006). 18. konzumiramo znako­ ve. baš kada su žene i mnoge druge grupe došle u poziciju da redefinišu svoj identitet. Zagreb: Naklada Ljevak. a ne dobra i usluge. svet je pod dominacijom hiperpotrošnje koja se barem delimično podstiče novim potrošačkim snagama. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 17. Riceru. opšte teorije i pojma progresa. . Feministkinje su veoma sumnjičave prema činjenici da je. 24. Potrošnja se bolje objašnjava željom potrošača da se razlikuju jed­ ni od drugih. nova sredstva za potrošnju koriste ra­ zličite mehanizme kao što su implozija. ustupa mesto simulacijama ili imitacijama koje karakteriše nedo­ statak originalnosti. Jedan od najinteresantnijih živih socijalnih teoretičara. Proces kreativne destrukcije se nastavlja. 19. Nova materijalna sredstva za potrošnju došla su pod udar novih nematerijalnih sredstava za potrošnju. 23. 20. teoretišu o sebi i napreduju u različitim oblastima. Literatura za dalje čitanje Baudrilliard. Između feminizma i postmoderne socijalne teorije postoji jedan nategnut odnos.

Zorica (2008). Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Loznica: Karpos. Raskol. Tomić. Foucalt. Beograd: Službeni glasnik. Spargo. Pol (1997). . Pohvala sporosti. Novi Sad: Svetovi. Novi Sad: Svetovi. Virilio. Mišel (2006). Novi Sad: Vojvođanska sociološka asocijacija. Mišel (1997). Psihijatrijska moč. Nadzirati i kažnjavati: nastanak zatvora. Liotar. Michel (1994). Dušan (2005). Baudrilliard i milenij. Zagreb: Nakladni zavod Glo­ bus. Fuko. Pol (2000). Čačak: Umetničko društvo Gra­ dac. Mišel (2007). Christopher (2001). Michel (2002). Fuko. Virilio. Zan Fransoa (1988). Duh terorizma. Foucalt. Fuko. Riječi i stvari. Loznica: Karpos. Mišel Fuko. Dobra vest. Milenković. Pavle i Marinković. Onore. Istorija seksualnosti I. Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo. Postmoderno stanje. Jean-Francois (2005). Mišel (1971). Virilio. Liotar. Butler. New$ Age. Beograd: Nolit. Riječi i stvari. Horrocks. Fuko. Hrestomatija. Poredak diskursa. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. Lyotard. Postmoderno stanje. Kritični prostor. Fuko. Sarajevo: Sahinpašić. Tasmin (2001). Jelena [priredila] (2008). Zagreb: Naklada Jesen­ ski i Turk. Znanje i moč. Fuko. Beograd: Arhipelag. Zagreb: Golden marketing. Zagreb: Ibis grafika. Mišel (2005a). Studije kulture. Novi Sad: Svetovi. Karl (2005). Pol (2003). Informatička bomba. Žan (2007). Beograd: Službeni glasnik. Žan-Fransoa (1991). 1926— 1984—2004. Đordević. Mišel (2005b). Christopher (2007). Postmodernizam. Foucalt i queer teorija. Beograd: Filmski centar Srbije. Rat i film 1. Beograd: Algoritam. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića i Novi Sad.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 391 Bodrijar. Rađanje biopolitike.

.

re­ cimo. od­ nosa.širenje određenih praksi. Globalizacija je proces koji svakodnevno. Značaj globalizacije i njenih posledica može se uočiti na svakom koraku. uključujući mnoge od onih koji se pominju u ovoj glavi i na drugim mestima u ovoj knjizi. postoje i neki interni razlozi u akademskom svetu koji su prouzrokovali opsesiju ovom temom (kao što je. pre nego što započnemo. svesti i organizacije društvenog života po ćelom svetu.GLAVA 10 TEORIJE GLOBALIZACIJE Glavne savremene teorije o globalizaciji Kulturna teorija Ekonomska teorija Politička teorija Druge teorije Sažetak Literatura za dalje čitanje Verovatno nijedna pojedinačna tema u poslednjih nekoliko godina nije postala tako mnogo popularna i privukla toliko aka­ demske pažnje kao tema globalizacije. Cilj ove glave nije da pruži sveobuhvatan pregled literature o globalizaciji koja je veoma obimna. odnosa. nisu mogli da se odupru trendu da za svoj osnovni predmet proučavanja izaberu globalizaciju. a možda je najvidljiviji po redovnim protestima Globalizacija . akademski inte­ res za ovu temu velikim delom je motivisan izuzetnim javnim značajem. a pogotovo ne da se kritički osvrne na čitavu literaturu o globalizaciji. transformiše nacije i živote milijardi ljudi širom sveta. interesom i zabrinutošću koje stvaraju posledice glo­ balizacije. često na jedan dra­ matičan način. Međutim. Druš­ tveni teoretičari. svesti i organizacije društve­ nog života po ćelom svetu. Ono što sledi jeste kratak pregled nekih od najvažnijih teoretskih radova o globalizaciji. Međutim. . neophodno je da globalizaciju definišemo kao širenje određenih praksi. reakcija protiv ranih i uskih pristupa globalizaciji). U stvari.

uticaj jedne posebne kulture na veliki broj drugih kultura. Roland Robertson se. kao što su STO (Svetska trgovinska organizacija) i MMF (Međuna­ rodni monetarni fond).) Globalizacija može da se analizira kulturalno.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI koji prate sastanke na visokom nivou globalnih organizacija. core country). Postoje mnoge varijante kulturnog imperijalizma. Jedna od najvažnijih ka­ rakteristika te teorije jeste prozapadnjačka pristrasnost. ostatak sveta nema mnogo izbora već pre ili ka­ snije mora početi da liči na Zapad. Sledstveno. Trend homogenosti često se vezuje za kulturni imperijalizam. Teoretičari koji se usmeravaju na ekonomske činioce. skoro svima njima zajednički je pokušaj da se uda­ lje od prozapadnjačkog diskursa i istraže transnacionalne procese koji su barem u nekom stepenu autonomni i nezavisni od bilo koje posebne nacije ili posebnog dela sveta. to jest davanje prednosti obrazcu razvoja karakterističnom za Zapad.glokalno. kao i homogenišući uticaj koji oni imaju na savremeno društvo. Po tom gledištu. . Unutar svake od ovih perspektiva može se govoriti o homogenosti ili heterogenosti. suprotstavio toj ideji kroz svoj ču­ veni koncept glokalizacije (vidi ispod) po kome globalno ulazi u interakciju s lokalnim da bi proizvelo nešto posebno . Tu se najpre misli na reakciju pro­ tiv ranih verzija teorije modernizacije. naglaša­ vaju njihovu sve veću važnost. Iako postoje različite teorije globalizacije. politički i/ili institucionalno. Zapada ili centralnih zemalja (engleski. Intenzitet i nivo protesta protiv tih orga­ nizacija pokazuju da ljudi širom sveta smatraju da je globalizacija važna i da u velikoj meri utiče na njihove živote. Teorija globalizacije pojavila se kao posledica određenih razvoja u društvenoj teoriji. tj. globalizacija kulture može da se posmatra kao transnacionalna ekspanzija opštih kodova i praksi (homogenost). uključujući i one koje naglašavaju ulogu američke kulture. ekonomski. Oni globalizaciju vide kao proces Kulturni imperijalizam .uticaj jedne kulture na veliki broj drugih kultura. iako ne koristi po­ jam kulturnog imperijalizma.394 DŽORDŽ RicER . ili kao proces u kojem mnogi globalni i lokalni kulturni sadržaji ulaze u inte­ rakciju da bi stvorili neku vrstu pastiša ili koktela iz kojeg će se kasnije razviti čitav niz kulturnih hibrida (heterogenost). (O tome će biti više reči u odeljku o kulturnoj hibridizaciji.

commodification) lokalnih kultura i uvođenje fleksibilne specijali­ zacije koja omogućuje da se mnogi proizvodi prilagode potrebama različitih lokalnih zajednica. Stiglic kritikuje MMF zbog njego­ vog homogenizujućeg pristupa koji ne uspeva da dovoljno oz­ biljno uzme u obzir nacionalne razlike i specifičnosti. Iako ovi teoretičari uglavnom smatraju da je posledica glo­ balizacije veća homogenost. one ukazuju na to da svetom još uvek dominira manje-više isti oblik upravljanja. MMF uvek nudi isto rešenje. na primer. dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i bivši predsednik Veća ekonomskih savetnika. MMF se često ponaša kao doktor koji propisuje jedan isti lek za različite bolesti: gde god da dođe. Još opštije. Između ostalog. Te teorije smatraju da je globalni uticaj raznorodnih institucija . neke od ovih teorija koje se opredeljuju za perspektivu homogenosti. a posebno Me­ đunarodni monetarni fond zbog toga što svojim delanjem više doprinose pogoršavanju ekonomskih kriza širom sveta nego što ih rešavaju.TEORIJE GLOBALIZACUE 395 širenja tržišne ekonomije na različite regione sveta. Stiglic ističe potrebu da MMF i druge globalne ekonomske organizacije u svom radu počnu da primenjuju diferenciranije pristupe i politike. MMF i globalizacija su do sada uglavnom išli u korist bogatim nacijama. Uistinu. porobnjavanje (engleski. Svetsku trgovinsku organizaciju. Drugi oblici heterogenosti u eko­ nomskoj oblasti uključuju. neki na globalizaciju gledaju kao na ekspanziju trgovine. Jaz između bogatih i siromašnih povećao se upravo zbog pojave globalizacije. oni koji naglašavaju heterogenizaciju slažu se da interakcija globalnog tržišta s lokalnim tržištima vodi do stvaranja jedinstvenog „glokalnog" tržišta koje integriše potrebe globalnog tržišta s realnostima lokalnog tržišta. posebno SAD (koje efektivno imaju moć veta nad odlukama MMF-a). usredsređuju se na šire­ nje modela nacionalne države po svetu i pojavu istovetnih oblika upravljanja u ćelom svetu. Na primer. na kakav god problem da naiđe. oni priznaju da se na marginama glo­ balne ekonomije može uočiti izvesni stepen diferencijacije (hetero­ genosti). Na primer. žestoko kritikovao Svetsku banku. Nedav­ no je Džozef Stiglic. a na štetu siromašnih nacija. Drugim recima. I kod političkih/institucionalnih orijentacija nalazimo homo­ genost ili heterogenost.

upotreba tradicionalnih ideja i tradicionalne retorike).organizacija umanjuje moć kako nacionalnih država. Džihad je proizvod angažmana lokalizovanih. . Iako se dihotomija homogenizacija/heterogenizacija provlači kroz veliki broj teorija globalizacije. Jedno od najekstremnijih gledišta o homogenizaciji u političkoj oblasti dolazi od Bendžamina Barbera i njegove teorije o „Mek svetu" („McWorld") ili rastu jedinstvene političke* ori­ jentacije koja osvaja ceo svet. Bek i Bauman). što vodi do veće političke heteroge­ nosti širom sveta. etničkih i reakcionarnih po­ litičkih snaga (uključujući tu „odmetničke države") koje imaju cilj da raspale nacionalizme. njome se očigledno ne iscr­ pljuju sve ostale teme i aspekti globalizacije. a onda ćemo se okrenuti trima širim kategorijama teoretisanja globalizacije . ali da takode osvetljavaju druge aspekte globalizacije. on smatra da postoje mnogi drugi domeni koji slede model Mek sveta. Interesantno je da Barber takode.kulturnoj. u obliku jedne alterna­ tivne teorijske perspektive. tako i lo­ kalnih društvenih struktura koje unose različitost u živote obič­ nih ljudi. Ta diskusija će biti podeljena u četiri odeljka. artikuliše ideju „Džihada". Interakcija Mek sveta i Džihada na lokalnom nivou može da proizvede jedinstvenu glokalnu političku forma­ ciju koja integriše elemente i jednog (na primer. Barberovo shvatanje Mek sveta nije ograničeno na politiku. upotreba In­ terneta da bi se privukla podrška javnosti) i drugog (na primer. ekonomskoj i političkoj/institucionalnoj. Najpre ćemo videti kako o globalizaciji raz­ mišljaju neki od glavnih savremenih teoretičara sa kojima smo se već upoznali u ovoj knjizi (Gidens. Na narednim strani­ cama videćemo da vodeće teorije globalizacije na različite načine dotiču pitanja homogenizacije i heterogenizacije.

upotreba In­ terneta da bi se privukla podrška javnosti) i drugog (na primer. Džihad je proizvod angažmana lokalizovanih.396 DŽORDZ RICER . njome se očigledno ne iscr­ pljuju sve ostale teme i aspekti globalizacije. u obliku jedne alterna­ tivne teorijske perspektive. Na narednim strani­ cama videćemo da vodeće teorije globalizacije na različite načine dotiču pitanja homogenizacije i heterogenizacije. neki smatraju da rast transnacionalnih institucija i organizacija umanjuje moć kako nacionalnih država.kulturnoj. što vodi do veće političke heteroge­ nosti širom sveta. ali da takode osvetljavaju druge aspekte globalizacije. Najpre ćemo videti kako o globalizaciji raz­ mišljaju neki od glavnih savremenih teoretičara sa kojima smo se već upoznali u ovoj knjizi (Gidens. Kao što ćemo videti. . Ta diskusija će biti podeljena u četiri odeljka. Iako se dihotomija homogenizacija/heterogenizacija provlači kroz veliki broj teorija globalizacije. Barberovo shvatanje Mek sveta nije ograničeno na politiku. Interesantno je da Barber takode. upotreba tradicionalnih ideja i tradicionalne retorike). etničkih i reakcionarnih po­ litičkih snaga (uključujući tu „odmetničke države") koje imaju cilj da raspale nacionalizme.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI štetan po homogenost koncepta nacionalnih država. Bek i Bauman). Interakcija Mek sveta i Džihada na lokalnom nivou može da proizvede jedinstvenu glokalnu političku forma­ ciju koja integriše elemente i jednog (na primer. ekonomskoj i političkoj/institucionalnoj. attikuliše ideju „Džihada". Jedno od najekstremnijih gledišta o homogenizaciji u političkoj oblasti dolazi od Bendžamina Barbera i njegove teorije o „Mek svetu" („McWorld") ili rastu jedinstvene političke* ori­ jentacije koja osvaja ceo svet. tako i lo­ kalnih društvenih struktura koje unose različitost u živote obič­ nih ljudi. a onda ćemo se okrenuti trima širim kategorijama teoretisanja globalizacije . on smatra da postoje mnogi drugi domeni koji slede model Mek sveta.

Gidens navodi područje oko Barselone u severnoj Spaniji koje zalazi u Francusku. Gidens donosi zanimljiv zaključak da globalizacija gura postojeće kultu­ re na marginu. Konačno. proizvodeći nove oblasti koje mogu da presecaju nacije. on je po Gi­ densu problematičan iz dva razloga. Gidens polaže izvesnu nadu u demokratiju. osnažila i oživela. Na kraju. najveći deo odbeglog sveta globalizacije nalazi se izvan naše kontrole. pogotovo u međunarodne i transnacionalne oblike demokratije kao što je Evropska unija. politički .religiozni. Staviše. On smatra da globalizacija jeste oslabila lokalne kulture. zato što je povezan s nasiljem. on nije potpuno pesimističan.tradicionali­ zam . ali 1 da ih je.TEORIJE GLOBALIZACIJE 397 GLAVNI SOCIJALNI TEORETIČARI O GLOBALIZACIJI Entoni Gidens i„odbegli svet" globalizacije Gidensovi pogledi na globalizaciju očigledno su usko pove­ zani i isprepletani s njegovim razmišljanjem o Molohu modernosti (glava 5). Čak je i glavna sila koja se protivi globalizaciji .sama njen proizvod. etnički. Gidens predviđa stvaranje „globalnog kosmopolitskog druš­ tva". Po njegovom mišljenju. zato što je u suprotnosti s kosmopolitizmom i drugo. on tvrdi da se globalizacija nalazi u procesu decentrizovanja. Međutim. masovne medije) da bi ostvario svoje ciljeve. Po Gidensu. Kao primer. nacije i kultu­ re koje se ne nalaze na Zapadu dobijaju sve značajniju ulogu u njoj. s druge strane.ali kakav god oblik da ima. Gidens smatra da Zapad i SAD igraju značajnu ulogu u procesu globalizacije. . ali ne postoji način da ga u potpunosti kontrolišemo. Gidens smatra da postoji jaka veza između glo­ balizacije i rizika (pogotovo proizvedenog rizika). glavni sukob koji se danas odvija na globalnom nivou jeste sukob između fundamentalizma i kosmopolitizma. on takode priznaje da je globalizacija dvosmeran proces i da se Amerika i Zapad nalaze pod nje­ nim snažnim uticajem. Staviše. fundamentalizam koristi glo­ balne sile (na primer. Prvo. što znači da društva. Postoje načini da ograničimo probleme koje je stvorio odbegli svet. Fundamentalizam može imati različite oblike . Međutim. nacionalistički.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ulrih Bek i politika globalizacije Suština Bekove teorije nalazi se u njegovoj distinkciji izme­ đu globalizma i globalnosti. postaju sve iluzorniji. Multidimenzionalnost globalnog razvoja . identitetima. kultura i civilno društvo . a ne samo pobednika. dobio čin majora. on je podržavao ide­ ju globalnosti po kojoj zatvoreni prostori.. koja obuhvata procese u koje su uključeni transna­ cionalni akteri s različitim količinama moći. izbegao je od nacista sa svojom porodicom u Rusiju. Globalizam je gledište da svetom dominira ekonomija i da prisustvujemo stvaranju hegemonije kapitalističkog svetskog tržišta i neoliberalne ideologije koja ga podupire. Ono što se dešava lokalno. a ta ekonomska dimenzija se ponovo pogrešno vidi kao nešto što se razvija u linearnom prav­ cu sve veće zavisnosti od svetskog tržišta. itd. Dok je Bek kritikovao globalizam. utiče na čitav svet. Bek ozbiljno u razmatranje uzima probleme koji se vezuju za kapita­ lističko svetsko tržište. kulturu. Za Beka. preseca i potkopava nacionalne države. Takvi transnacionalni procesi prelaze nacionalne granice čineći ih poroznim. već obuhvataju i ekologiju. takvo gledište podrazumeva monokauzalno i linearno razmišljanje. . Zigmunt Bauman Biografska skica Zigmunt Bauman (1925) imao je interesantan život i interesan­ tnu akademsku karijeru. Osim toga. politiku i civilno društvo. Roden kao Jevrejin u Poljskoj. Oni postaju iluzorni jer globalizacija. politika. pogotovo oni što se vezuju za nacije. ako ne i potpuno irelevantnim: ništa što se događa na ovom svetu više ne može da se ograniči na lokalno. bilo da su to uspesi ili katastrofe. Borio se u Poljskoj armiji za vreme Drugog svetskog rata i 1953. Ti transnacionalni proce­ si nisu po prirodi samo ekonomski. uključujući i činjenicu da na njemu po­ stoji čitav niz barijera slobodnoj trgovini.pogrešno se redukuje na ekonomsku dimenziju. Svet je za Beka mnogo multidimenzionalniji i kreće se u više pravaca.398 DŽORDŽ RlCER .ekologija. kao i veliki broj gubit­ nika.

Bek takode nabraja čitav niz drugih karakteristika koje globalnost čine specifičnom u poredenju s ranijim manifestacijama transnacionalnosti: 1. ali je ponovo bio prisiljen da napusti svoju poziciju zbog antisemita. rad i kapital sve se manje vezuju za prostor. okrenuo se društvenim naukama i 1968. godine. njen uticaj kroz vreme daleko je stabilniji. To ga. uključujući tu i transnacionalne odnose i mreže. međutim. njen uticaj neprekidno traje. postao profesor na Varšavskom univerzitetu. . godine kada je objavio čuvenu studiju Modernitet i holokaust. Javlja se samoopažanje transnacionalnosti u oblastima kao što su masovni mediji. Njegova prva knjiga na engleskom pojavljuje se 1972. već izraz suštinske prirode modernosti. U poslednje vreme. Nakon toga. potrošnja i turizam. karijeru nastavlja na Univerzitetu u Lidsu u Engleskoj. Konačno. nije sprečilo da u svojim knjigama ponudi neke nove akademske koncepte. Prvo. postoji daleko veća gustina u njenim različi­ tim elementima.TEORIJE GLOBALIZACIJE 399 Međutim. pa je tokom 1990-ih godina razvio sopstvenu postmodernu teorijsku ori­ jentaciju. za vreme talasa antisemitiz­ ma Bauman je oslobođen svih dužnosti. Drugo. Ta kritika modernosti odvela je Baumana u pravcu postmoderne socijalne teorije. U toj knjizi on tvrdi da holokaust nije bio aberacija. Svakodnevni život i interakcija preko nacionalnih grani­ ca radikalno se menjaju. njen uticaj kroz geografski prostor opsežniji je nego ikada ranije. globalnost predstavlja novinu iz najmanje tri razloga. iako vreme prolazi. Zajednica. godi­ ne. 3. sve više je prisutan u javnom ži­ votu pišući o širokom spektru tema uključujući i globalizaciju. Dok transnacionalni procesi postoje jedno duže vreme. Treće. među kojima je najvažniji koncept „likvidne modernosti" iz 2000. Iako je već tada dobio značajna priznanja za svoj akadem­ ski rad. 2. gde objavljuje uglavnom na engleskom i postaje jedan od najznačajnih teoretičara svoga vremena. njegova akademska karijera istinski uzleće tek 1989.

Osim toga. Tu mogu da se zaštite od gubit­ nika u prostornom ratu. akteri i institucije postaju sve brojniji i moćniji. mobilnost (pokredjivost) je u današnjem svetu postala naj­ važniji i diferencirajući faktor društvene stratifikacije. teritorije postaju bojna polja gde se gubitnici i dobitnici prostornog rata sukobljava­ ju. sposobni da se slobodno kreću po celoj planeti i u tom procesu stvaraju značenja za sebe. Globalnost i druga mo­ dernost znače denacionalizaciju. na drugoj strani. Po njegovom gledištu. već su oni degradirani i ograničeni na terito­ rije lišene značenja ili čak sposobnosti da formulišu značenje.400 DžORDZ RlCER . To je navelo Beka da preispita svoja prethodna gledišta o modernosti i počne da tvrdi da su globalnost i njena ireverzibilnost povezani s onim što on naziva „druga modernost". a kada negde moraju da se „prizemlje" uspevaju da se izoluju u prostore ograđene zidovima i obezbeđene policijskim snagama. 5. Kao posledica toga. Bek tu tvrdnju odbacuje kao zastarelu. ostali se osećaju zatvoreno u svojim domovima koji im ne nude velike izglede za kre­ tanje. a Bek se nada u uspon transna­ cionalnih organizacija i možda transnacionalne države. 7. U našim životima opažamo sve veće prisustvo transkulturalnih drugih.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 4. ne samo da nedostaje mobilnost. u tom sukobu oni nemaju jednake šanse. . ali i zbog činjenice da mogu da vide elitu kako se slo­ bodno kreće gde god poželi. Glavna premisa prve modernosti jeste da živimo u izolovanim nacionalnim državama. gubitnici se osećaju poniženima zbog nedostatka mobilnosti. Dok elita preteruje u svojim mogućnostima za kretanje. U prostornom ratu pobeđuju oni koji su mobilni. Raste svest o globalnim ekološkim opasnostima i potrebi da se nešto preduzme da bi se one sprečile. Zigmunt Bauman o posledicama globalizacije Bauman globalizaciju vidi kao „prostorni rat". Transnacionalni sporazumi. Globalna kulturna industrija cirkuliše na do sada neviđe­ nom nivou. Gubitnicima. Oni se kreću oslobođeni prostornih prepreka. Nju karakteriše opadanje moći nacija i nacionalnih granica koje su se nalazile u samoj srži „prve modernosti". 6.

a ne u prostoru. nedodirljiv i spo­ soban da sputa vreme. okrećemo se glavnim tipovima teorije globalizacije koje ćemo često ilustrovati primerima drugih glavnih socijalnih teoretičara. Međutim. Za razliku od njih. Beskrajna mobilnost i neprekidan izbor naposletku donose nelagodu. važno je praviti razliku između onih koji imaju barem neku sposobnost za kretanje. On je težak. gubitnici žive u prostoru. oni smatraju da je to neodoljivo i kreću se prema tome.imaju svoje probleme. Vagabundi — oni koji se kreću po svetu jer smatraju da je njihova okolina ne­ podnošljiva i neprijateljska. Njega posebno interesuje da li kulture širom sveta karakteriše večna i nepremostiva Turisti . . Pozitivni aspekti onoga što danas pozdravljamo kao globalizaciju. već nisu sigurni da li će na tom mestu ostati i sutra. oni su opterećeni nesposobnošću da uspore. Stoga. Taj prostor nalazi se izvan nji­ hove kontrole. Ali neizbežna sporedna posledica globalizacije jeste to da su mnogi od nas pretvo­ reni u vagabunde. mogu pregaziti bilo koju razdaljinu.TEORIJE GLOBALIZACIJE 401 Dobitnici žive u vremenu. ako ne i opterećenje. globalizacija se za najveći broj ljudi pretvara u jednu nelagodnost. većina ljudi nalazi se negde između ove dve krajnosti. Prvo. Postoje i vagabundi. elastičan.turisti . Drugo.oni koji se kreću po svetu zato što to žele. Treće. a svaki izbor sa sobom nosi meru neizvesnosti. Njih nešto privlači. oni veoma brzo. svaki od tih izbora takode sa sobom nosi čitav niz rizika i opasnosti. Oni su u pokretu zato što smatraju da je njihova okolina nepodnošljiva i neprijateljska. teško je uvek biti u pokretu i kretati se velikom brzinom. Turisti su u pokretu zato što to žele. Oni ne samo da nisu sasvim sigurni gde se tačno nalaze. otporan. Međutim. jesu oni koje povezujemo s turistima. Međutim. mobilnost podrazumeva nepreki­ dan niz izbora. čak i oni koji su naizgled pobednici u globalizaciji . Pošto smo se upoznali s teorijama globalizacije nekih od najznačajnijih savremenih socijalnih teoretičara. ako ne i trenutno. KULTURNA TEORIJA Jan Nederven Piters identifikovao je tri glavne paradigme u teoretisanju kulturnih aspekata globalizacije.

Time se ne želi reći da nijedan od ovih procesa. već i za uticaj drugih kultura. a pogotovo globalizacija. ti događaji bili su plod sukoba između zapadne i islamske civilizacije i večitih kulturnih razlika između njih. nedirnut globalizacijom. Na jednoj slici. ako ne i potpuno. godine. a ne na političko-ekonomskoj osnovi kao mo u knjizi Samjuela Hantingtona Sukob civilizacija i ponovno stva­ . godine i ratovi u Avganistanu i Iraku koji su nakon toga usledili. to jest da kulture najvećim delom ostaju onakve kakve su oduvek bile.i transkulturalni procesi ne utiču. Poreklo aktuelne svetske situ­ acije Hantington vidi u rekonfiguraciji sveta koja je usledila nakon završetka hladnog rata. globalizacija se pojavljuje samo na površini. a kulture kao bilijarske kugle koje udaraju jedna o drugu. multi. smatra se da su kulture zatvorene ne samo za globalizaciju. Još više zastrašu­ je slika na kojoj je svet predstavljen kao bilijarski sto. da li one konvergiraju jedna prema drugoj ili stvaraju jednu novu „hibridnu formu" koja proističe iz jedinstvene kom­ binacije globalnih i lokalnih kultura. Takode. Kulturni diferencijaIizam Pripadnici ovog teorijskog pravca tvrde da između kultu­ ra postoje trajne razlike na koje globalizacija ili bilo koji drugi bi-. septembra 2001. Detaljnije ćemo posvetiti pažnju svakoj od ovih paradigmi. Po mišljenju mnogih. ne utiče na kulture. dok je kulturni sadržaj uglavnom. kada je diferencijacija počela da se zasniva na kulturnim razlikama. inter-. Iako ova paradigma ima dugu istoriju. Prvi je teroristički napad od 11. Najpoznatiji i najkontroverzniji primer ove paradigme nalazi­ ranje svetskog poretka iz 1996. ona je tek poslednjih godina privukla veću pažnju i više pristalica (kao i kritičara). Dva su razloga za to. već da oni na njih ne utiču suštinski. Po tom shvatanju. Ona upućuje na mogućnost potencijalno katastrofalnog sudara svetskih kultura. kao i velike razlike i animo­ ziteti između većinske i manjinske populacije u tim zemljama.402 DžORDZ RlCER .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI različitost. Drugi razlog je sve veći multikulturalizam SAD (uglavnom porast hispanske populacije) i zapadnoevropskih zemalja (uglav­ nom porast muslimanske populacije). svet je predstavljen kao mozaik zasebnih kultura.

3. kojoj su bliske Australija. ljudska istorija. 2. u stvari. pravoslavne (sa sedištem u Rusiji). one su.najširi nivo kultura i kulturnih identiteta. a nema ni jasnih granica između civilizacija. totaliteti. 4. zapadnoevropske i severnoameričke. (Hantigton ne pravi neku posebnu razliku između pojmova kultura i civilizacija. najširi nivoi kulturnog identiteta. uglavnom nepodudarne s državnim granicama. ali o kojima se tokom vladavine komunista nije smelo javno govoriti). usko povezane s religijom i rasom. Novi Zeland.) Između tih civilizacija ocrtavaju se linije razgraničenja. Te kulturne razlike nisu nove. japanske (ponekad je kombinovana sa siničkom kao dalekoistočna). protivnici i neprijatelji. društvenim odnosima. On smatra da se te civilizacije razlikuju po osnovnim filozofskim pretpostavkama. što je veoma opasno ako se uzmu u obzir istorijski animoziteti između nekih od ovih civilizacija. ali su uglavnom bile po­ tisnute nadmoćnim političko-ekonomskim razlikama iz vremena hladnog rata (kao u slučaju bivše Jugoslavije u kojoj su postojale razlike između Srba i Hrvata. Civilizacije su: 1. sasvim realne). Civilizacije dele niz zajedničkih karakteristika. Hantington pravi razliku između sedam ili osam svetskih ci­ vilizacija . hindu. uprkos tome.TEORIJE GLOBALIZACIJE 403 ranije (demokratsko/kapitalističko versus totalitarističko/komunističko). Latinska Amerika i. 5. Civilizacija . Hantington upotrebljava koncept civi­ lizacije da bi opisao najširi nivo tih kultura i kulturnih identite­ ta. islamske. Za Hantingtona.siničke (kineska). predstavlja istoriju civilizacija (naročito ovih sedam civilizacija). najdugovečnija ljudska udruženja (iako se menjaju to­ kom vremena). Afrika. najširi tip subjektivnog samoidentiteta. U poslednje dve decenije možemo videti da na površinu ponovo izlaze drevni identiteti. . temeljnim vrednostima. 6. budući da se prostiru na teritoriji više država (iako ne obavljaju državne funkcije). možda. običajima i sveopštim pogledom na život. uklju­ čujući činjenicu da postoji veliko saglasje oko toga šta one pred­ stavljaju (premda svakoj nedostaje jasan početak.

) Druge civilizacije će sve više odbacivati . oni su bili veoma ograničeni i sporadični ali. različite civilizacije su prišle jedna drugoj bliže nego ikada ranije i zamalo se stopile u jednu civilizaciju . opadanje moći američke vojske biće prouzrokovano činjenicom da će. ( Recimo. najneposredniji uzrok tog uticaja on vidi u tehnologiji. Više od tri hiljade godina (otprilike između 1500. godine ka­ rakterističan je po sukobu ideja. Naposletku. S padom komunizma u svetu nastaju novi sukobi. Ako bi do kontakata i došlo. civilizacija. godine i traje sve do kraja Drugog svetskog rata. Hantington pripisuje taj uticaj različitim struktu­ ralnim karakteristikama Zapada. pogotovo sukobu kapitalističkih i komunističkih ideologija. Period posle Prvog svetskog rata pa sve do otprilike 1990.multicivilizacijski sistem — može se pratiti od kraja ekspanzije Zapada i početka revolta protiv njega. Han­ tington je predviđa opadanje njegove moći.zapadnu civilizaciju. usled globalizacije odbrambene industrije. ali njihov predmet sada postaju religija. karakteriše neprekidan dominantni i jednosmerni uticaj zapadne civilizacije na sve dru­ ge civilizacije. godine. Do 1910. ali ne i u drugim delovima sveta. kultura i. discipli­ nu i trening i. Međutim. trgovine i državne birokratije. po svoj prili­ ci. To opadanje dešavaće se sporo i neravnomerno i ogledaće se u slabljenju resursa na kojima Zapad temelji svoju moć . godine pre Hrista do 1500. pogotovo u razvoju okeanske navigacije i vojske. kao i pojavu osećanja nacionalne svesti. Zapad je silno napredovao u razvoju i upotrebi organizovanog nasilja. naravno. Treća faza .404 DZORDŽ RlCER . zbog čega dodira među njima skoro da i nije bilo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Svoju teoriju Hantigton je uobličio u moderni grand-narativ o odnosima medu civilizacijama. uključujući tu i superiornu vojnu organizaciju. baš uoči Prvog svetskog rata. Iako Zapad nastavlja da dominira.populaciji. veoma intenzivni. konačno. u svim delovima sveta biti moguće masovnije naoružavanje i nabavka oružja koje je nekada bilo do­ stupno samo Zapadu. posle Hrista) civilizacije su bile odvojene prostorno i vremenski. Sledeću fazu. ekonomskim proizvodima i vojnoj moći. koja otprilike počinje posle 1500. Na Zapadu se ta činjenica ponekad zaboravlja. razvoj naoružanja. uključujući tu nastanak i šire­ nje gradova.

reli­ gija. Retko ko se ne bi složio da će Kina. nezapadna društva. Dok Zapad bude slabio. Hantington predviđa neprekidan rast azijskih privreda koje će uskoro nadići zapadne privrede. s obzirom na postojeće privredne trendove. Dok je sinička dominacija ukorenjena u ekonomi­ ji. naročito konfučijanizam). jačanje dve druge civilizacije imaće poseban značaj. koji se oštro suprotstavlja individualizmu Zapada. on se može posmatrati kao posledica moderniza­ cije. jačanje islama ukorenjeno je u dramatičnom rastu populacije i mobilizaciji te populacije. siničke i islamske civilizacije. Mnogo kontroverznija je Hantingtonova druga glavna tvrdnja koja govori o usponu islam­ ske civilizacije. a sada smo svedoci i neverovatne pri­ vredne transformacije Kine. To će ojačati Istok i dovesti do slabljenja moći Zapada da Istoku nameće svoje standarde. Prvi Hantingtonov argument nije toliko originalan i iznena­ đujući. pogotovo u njenom kolektivizmu. prisustvovali smo dramatičnom rastu postratovske japanske ekonomije. Praktično. Njen rast se ogleda u rastu privredne moći azijskih društava. Od velike pomoći privrednom usponu Istoka jesu i razne druge zajedničke karak­ teristike koje pronalazimo u nacijama u regionu (na primer. u ne tako dalekoj bu­ dućnosti postati najveća privreda sveta. najpre kulturno. Prva je sinička civilizacija. Hantington je išao dalje od ovakvog razvoja događaja i poku­ šavao je da konstruiše turoban portret budućnosti odnosa između Zapada i druge dve civilizacije.TEORIJE GLOBALIZACIJE 405 Zapad. Takode. Hladnoratovski sukob između kapitalizma i komunizma smenjen je sukobom koji se odvija duž granica civilizacija. islama . Hantington smatra da uzroci ekonomske dominacije Istoka mogu da se identifikuju u superi­ ornosti istočne kulture. pogotovo islama. sva muslimanska društva prošla su kroz taj proces. ali će prihvatiti i koristiti prednosti modernizacije koja će se razlikovati od vesternizacije. Uspeh azijskih privreda neće biti važan samo sam po sebi. Otuda on u budućnosti predviđa opasne sukobe između Zapada (i njegove „arogancije"). Na rast islama može se gledati kao na deo globalnog obnavljanja religije. Uostalom. a onda socio-politički. ali i kao pokušaj da se s modernizacijom izađe na kraj. već i zbog uloge koju će one igrati kao modeli za druga. pogotovo duž granica zapadne.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (i njegove „netolerancije") i siničkog „samopotvrđivanja". On smatra da je islam od početka bio religija mača. doživljava kao imperi­ jalizam. . pogotovo „oružje za masovno uništenje". Međutim. Budući da se taj trend nastavlja i sve više zahuktava. to je očigledno veoma bleda slika u odnosu na istoriju za­ padnih osvajanja. Međutim.igrao je u tome presudnu ulogu. on tvrdi da svugde gde muslimani i nemuslimani žive jedni pored drugih postoji velika šansa za nasilan sukob i intenzivni antago­ nizam. Najve­ ći deo tih sukoba okreće se oko (1) gledišta Zapada da je zapad­ na kultura „univerzalna kultura". Ipak. (2) želje Zapada da tu kulturu izveze u ostatak sveta. pogotovo islamska civilizacija. osta­ tak sveta.** Odnos između islama i drugih civilizacija istorijski je bio odnos uzajamne netr­ peljivosti. Naravno. mnogi pripadnici drugih civilizacija uspeli su da pro­ dru u zapadna društva ili žele da ih se domognu. Još preciznije rečeno. već i između anglo populacije i hispano populacije. Hantington smatra da se unutar Evrope i Amerike stvaraju podeljena društva.406 DŽORDZ RICER . Na primer.)* Hantingtona žestoko kritikuju zbog njegovih kontroverznih gledišta o islamskoj civilizaciji i muslimanima. Ali ono što Hantingtona najviše * ** Više o ovome vidi Samuel Huntigton: „The Hispanic Challenge". Amerika ima kontrolu nad će­ lom zapadnom civilizacijom). Zapad takode pokušava da izveze demokratiju ili da je čak nametne onim društvima i civilizacijama koje se često opiru demokratskom uređenju kao sastavnom delu zapad­ ne ideje o univerzalnoj kulturi. kao i (3) njegove sve manje sposobnosti da to uradi. da je glorifikovao vojne vrednosti i da svoju istoriju vidi kao istoriju islamskih osvajanja. na primer. Zapad želi da ograniči proliferaciju oružja dok druge civilizacije žele oružje. Zapad pokušava da kontroliše i ograniči imigraciju (pogotovo onu koja dolazi iz islamskih zema­ lja). ono što Zapad smatra univerzalnim. zapadni imperijalizam — kome je islam često bio meta . March/April 2004. Islamu takode nedo­ staje ključna država koja bi imala kontrolu nad ćelom islamskom civilizacijom (kao što. u: Fo­ reign Policy. Hantington za to najviše optužuje muslimane i njihovu sklonost ka upotrebi nasilja. (U Americi neće doći samo do sukoba između zapadnjaka i muslimana.

Za njega. Ovi teore­ tičari uglavnom smatraju da prisustvujemo globalnoj asimilaci­ ji koja se odvija po upustvima dominantnih društava i grupa u svetu. Ponovno potvrđivanje i prihvatanje zapadne civilizacije (koje takode podrazumeva odbacivanje univerzalizma). Za njega. barem u jednom idealnom smi­ slu. ali i sva ostala društva. Sjedinjene Države moraju da urade dve stvari: 1) da reafirmišu svoj identitet kao zapadna. 2) da reafirmišu i iznova potvrde svoju ulogu lidera celokupne zapadne civilizacije. Hantington je tako protivnik kulturnog kontinuiteta i približava se gledištu o kulturnoj čistoti unutar civilizacija. Kulturna konvergencija Dok je prethodna paradigma ukorenjena u ideji trajnih ra­ zlika između kultura i civilizacija koje opstaju uprkos globalizaciji (ili su posledica globalizacije) ova paradigma utemeljena je na ideji globalizacije koja vodi do sve veće identičnosti (istovetnosti) u svetu. Realnu opasnost. globalizacija postaje proces posredstvom koga civilizacije nastav­ ljaju da postoje razdvojene jedne od drugih i kreću se na približno paralelan način u godinama koje dolaze. zapravo svih civilizacija. Kulture iz različitih delova sveta počinju sve više da liče jedna na drugu. Autori koji rade unutar te teoretske matrice usredsređuju . pogotovo Sjedinjenih Država. Bez moćne unicivilizacione Amerike. a ne kao multicivilizacijska nacija. Hantington je zabrinut zbog opadanja moći Zapada. jesu pritisci koji su stvo­ reni demografskom eksplozijom u muslimanskim zemljama. Da bi Zapad preživeo i prosperi­ rao. Dok mislioci kao što je Hantington smatraju da se kulture (civilizacije) mogu odupreti globalizaciji. Zapad će biti minoran. po Hantingtonu. teoretičari konvergencije smatraju da se kulture menjaju (ponekad i dra­ stično) upravo pod uticajem globalizacije. predstavlja multi­ kulturalizam unutar Zapada i ostalih civilizacija. kulture u epohi globalizacije. predstavlja najsigurniji put za sprečavanje rata između civilizacija. To potvrđuje značaj civili­ zacije tj.TEORIJE GLOBALIZACIJE 407 zabrinjava i ima najveći značaj za sukob. opadanje moći SAD efektivno bi značilo opa­ danje moći zapadne civilizacije u celini. ugrožena svojim sve većim multicivilizacijskim i multikulturalnim karakterom. On smatra da su SAD.

pret­ hodno želim da dam jedno upozorenje i jedno objašnjenje. globalizacija često postaje zbirni pojam za vesternizaciju. te prevazilazi značaj koji mu je nekada pridavao Veber. Međutim. amerikanizacija ili mekdonaldizacija. uprkos globalizaciji i sve većoj uniformnosti. teza o mekdonaldizaciji usvaja drugačiji model racionalizacije (Veber se bavio birokratijom. postoje i lokalni fenomeni . U njemu se ne tvrdi čak ni to da se kul­ ture nužno menjaju na jedan suštinski način. koji. amerikanizaciju i mekdonaldizaciju. kao i ostatak sveta. Ovde ćemo izložiti dve varijante tog osnovnog argumenta koji je usko povezan s mojim radom na ovu temu. .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI se na procese kao što su kulturni imperijalizam. ostaju životni i važni. Pre je reč o tome da postoje globalni procesi koji u mnoge delove sveta donose iste ili slične fenomene (na primer.lokalne pijace ili sajmovi veština. kao što ćemo videti. te da se u tom smislu može govoriti o kulturnoj konvergenciji. prihvatajući ih ne smemo iz vida gubiti činje­ nicu da je kulturna konvergencija takode proces koji se već događa (primer je širenje Volmarta u Meksiku i drugim državama). Iako poslednja dva argumenta sva­ kako imaju težinu. ja se bavim restoranima brze hrane). rame uz rame s tim globalnim fenomenima.408 D 2 0 R D Ž RlCER . vek i vidi racionalizaciju kao proces koji zadire u sve veći broj društvenih oblasti i odnosa. Staviše. Taj koncept uvodi sociološku teoriju u 21. vesternizacija. Međutim. Iako se moj rad bavi kulturnom konvergencijom. a posebno sve veće kulturne homogenizacije. Mekdonaldizacija je proces u kome principi funkcionisanja restorana brze hrane osvajaju jedan po jedan sektor američkog Mekdonaldizacija — proces u kome principi funkcionisanja restorana brze hrane osvajaju jedan po jedan sektor američkog društva. snaga glo­ balizacije. Iako je zasnovana na Veberovoj ideji racionalizacije Zapada (videti glavu 2). moguće je da će ti globalni fenomeni podstaći obnovu ili razvoj novih lokalnih kultura. mekdonaldizacija je oblik kulturnog imperijalizma. „Mekdonaldizacija". globalni kapi­ talizam. u njemu se svakako ne tvrdi da se globalizacija svodi samo na taj proces ili da lokalne kulture potpuno nestaju. Od najvećeg značaja je činjenica da je mekdonaldizacija. u vezi s ovim poslednjim. Na kraju. kao što je Sabor trubača u Guči. Mekdonaldsove restorane koji se danas nalaze u više od 130 zemalja sveta).

Naglasak na brzini očigledno ima negativan uticaj na ceo kvali­ tet obedovanja u restoranu brze hrane. Slično tome. pravila. koje često može da bude na štetu kvaliteta. koje treba da obezbede da se i zapo­ sleni i potrošači ponašaju na jedan efikasan način. u restoranima brze hrane primenjuje se čitav niz normi. To su: efi­ kasnost. efika­ snost jedne strane pomaže drugoj da se ponaša na sličan način. Drive-through usluga to vreme svodi na nulu. od potrošača se očekuje da u restoranu brze hrane provedu (potroše) što je moguće manje vremena. ili insisti­ ranju na kvantitetu. Prvo. . kontrola (putem zamene ljudi tehnologijama) i iracionalnost racionalnosti. Efikasnost . Tu im u susret izlaze Mekdonaldsovi drive-through restorani. stolice su tako neudobne da je on prinuđen da do­ brovoljno napusti restoran nakon otprilike dvadesetak minuta. Osim toga. po definiciji. kao veoma efikasna sredstva da kupci lako i brzo dobiju. velika važnost pridaje se kalkulabilnosti. Ako potrošač ipak želi da jede u restoranu. zahteva dosta vremena. što znači da uprava če­ sto mora da troši vreme i novac da bi obučila nove zaposlene). Kalkulabilnost — naglašavanje kvantiteta koje često može da bude na štetu kvaliteta. mekdonaldizovano društvo naglašava efikasnost. otuđenjem i visokom stopom fluktuacije zaposlenih (zaposleni u Mekdonaldsu daju otkaz posle nekoliko meseci. Različiti aspekti rada u restoranima brze hrane nalaze se pod dik­ taturom vremena. Potrošači žele (i očekuju) da svoj obrok dobiju i pojedu efikasno. predvidljivost. Staviše. Priroda procesa mekdonaldizacije može se izraziti kroz njenih pet osnovnih dimenzija. brzina i način pripreme obroka podrazumevaju da potrošači nikako ne mogu da dobiju hranu najvišeg kvaliteta čije spremanje.TEORIJE GLOBALIZACIJE 409 društva. Drugo. procedura i struktura. Sve u svemu. To insistiranje na brzini često štetno utiče na kvalitet rada zaposlenog i rezultira nezadovoljstvom.težnja da se pronađe najbolji mogući način za postizanje željenog cilja. Recimo. jedna od dimenzija mekdonaldizacije. kao i ostatak sveta. to jest težnju da se pronađe najbolji mogući način za postizanje željenog cilja. Radnici u restoranima brze hrane očigledno moraju da rade efikasno. dimenzija mekdonaldizacije. kalkulabilnost. hamburgeri se pripremaju („sastavljaju" i peku) na jednoj vrsti pokretne trake. a zaposleni lako i brzo prodaju obrok.

kako sam po sebi. kada sam obja­ vio prvo izdanje knjige pod tim naslo­ vom.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Dzordz Ricer Autobiografska skica U svojoj akademskoj karijeri prošao sam kroz veliki broj izne­ nađujućih obrta. a amerikanizacija je neizbežno morala da podrazumeva širi proces globalizacije. godine. amerikanizacijom i globalizacijom. pa čak i deceniju kasnije. godine objavio knjigu pod nazivom Ekspresna Amerika: kritika globalnog društva kre­ ditnih kartica.410 D20RDŽ RlCER . To je bilo neophodno iz sledećeg razloga: mekdonaldizacija je već započela van S A D i. Dugo uopšte nisam ni razmišljao da pišem o globalizaciji. nisam bio sasvim svestan njene po­ vezanosti s globalizacijom. Uskoro sam se našao u situaciji u kojoj sam se istovremeno bavio trima međusobno povezanim procesima — mekdonaldizacijom.raspravljala je o mekdonaldizaciji i fokusirala se na stepen u kome je industrija kreditnih kartica postala mekdonaldizovana. ta knjiga imala je globalnu orijentaciju . . tako i analizu odnosa jednog koncepta sa drugim. 1983. Opisao sam širenje Mekdonaldsovih restorana po svetu i jedan širi proces koji je ono po­ rodilo kako u S A D . još uvek nisam razmišljao o širem problemu globalizacije. niti sam smatrao da je potrebno da ga uvrstim u svoju sociološku perspektivu kada sam započeo s radom na tom problemu. danas je uhvatila korena van S A D i ponovo se uvozi nazad u Ameriku. Moja zainteresovanost za odnos između mekdonaldizacije i globalizacije porasla je kada sam 1995. Ali. Takode mi je postalo jasno da sam morao da napravim razgra­ ničenje između mekdonaldizacije i amerikanizacije i pokažem da se prvo ne može svesti na drugo. Kada sam prvi put pisao o mekdonaldizaciji društva. Kako se već razaznaje iz naslova. tako i u svetu. što je još važnije. Svaki od njih zahtevao je iscrpnu analizu . Postalo mi je jasno da su mekdonaldizacija i amerikanizacija potprocesi globalizacije. Moguće da je za razvoj moje teo­ retske orijentacije još važniji bio moj interes za kreditne kar­ tice kao oblik amerikanizacije.

pitaju šta bi želeli da poruče. ponašanje potrošača itd. a onda ih automatski izvuku Kontrola . bila najdalje od mog intelektualnog interesa.restoranima u kojima se služi hrana predviivog ukusa i izgleda. od zaposlenih se očekuje da (prateći uputstvo) zahvale po­ trošačima kada odlaze. Mekdonaldizacija takode insistira na predvidivosti. mašine za pravljenje prženih krompirića prvo zazvone kada su krompirići gotovi. Tehnologije očigledno kontrolišu zaposlene. Drugim recima. i 2007. U njima tvrdim da mekdonaldizacija i amerikaniza­ cija predstavljaju dva ključna aspekta globalizacije ničega. a najveći deo te kontrole omogućava tehnologija. koja se od jednog do drugog restora­ na (gotovo) uopšte ne razlikuje Osim toga. jedna od dimenzija mekdonaldizacije. Na kraju. Od potrošača se očekuje da uvek znaju šta žele ili da barem znaju gde to da potraže. Iako tehnologija trenutno dominira zaposlenima. zateći ćete isti enterijer i atmosferu. bez obzira na to u kom delu sveta se nalazite. Ako uđete u bilo koji Mekdonalds. Srbiji ili Kini. godine počeo sam da se bavim globalizacijom ničega (globalization of nothing). okruženje. kada sam započinjao akademsku karijeru. Takode sam. Kada potrošači uđu u restoran. povezao taj oblik globalizacije s nekoliko drugih oblika. zaposleni. iako je ta tema. Po­ gotovo sam se bavio pitanjem u kakvom odnosu se ona nalazi s kulturom.) uvek je isti. U dve knjige koje sam objavio. u mekdonaldizovanom društvu prisutna je ogro­ mna kontrola. ona će ih vre­ menom sve više zamenjivati. Ovaj veoma predvidiv ritual odigrava se u restoranima brze hrane .dominacija tehnologije nad zaposlenima i potrošačima. Kada naruče to što žele od njih se očekuje da plate račun i brzo napuste restoran. nezavisno od toga da li se on nalazi u Americi. način funkcionisanja Mekdonaldsovih restorana (proi­ zvodi. . a od potrošača da odgovore isto tako predvidivim ponašanjem. Tako sam se ukrcao na intelektualno putovanje u kome sam se sve više bavio globalizacijom. 2004. u pokušaju da načelno osvetlim globalizaciju. Recimo. Od zaposle­ nih se očekuje da obavljaju svoj rad na predvidiv način. prateći uputstvo. zaposleni ih.TEORIJE GLOBALIZACIJE 411 Vremenom se moja pažnja sve više pomerala ka procesu globa­ lizacije.

same tehno­ logije.iracionalnosti.iracionalnosti. Pored hiljadu klubova u SAD. Oko polovina Mekdonaldsovih restorana nalazi se van SAD (sredinom 1980-tih bilo ih je svega 25%). uklju­ čujući i ogromne tržne centre i Sam's Club). takode je postigao global­ ni uspeh. Evropi (naročito u Londonu). Mekdonaldizacija. Iako je WalMart otvorio svoju prvu međunarodnu prodavnicu 1991. Zaposleni su prisiljeni da rade u nehumanim uslovima. neizbežno prati mekdonaldizaciju. Svaki potrošač uvek dobija jednako pržene krompiriće. često vodi do svoje šušte su­ protnosti . najveća iracionalnost je dehumanizacija. Srednjem istoku i Pacifičkom obodu. Mekdo- . godine (u Meksiku). Potroša­ či su prisiljeni da jedu u dehumanizovanom okruženju i okolno­ stima. ekspanzionizam i globalizacija. nalds je postigao ogroman uspeh na međunarodnom nivou. racionalnost. još direktnije. Konačno.412 DZORDŽ RlCER . Blokbaster sada ima i oko dve hiljade klubova u 28 drugih zemalja sveta. potrošača kontrolišu zaposleni (koji su sami ograničeni tehnologijama) i. Restorani brze hrane predstavljaju izvor degradacije. kako za potrošače. Iracionalnost racionalnosti . sve popularniji mekdonaldizovani lanac kafića. čini se. efikasnost restorana brze hrane često je zamenjena neefikasnošću koja se povezuje s dugim redovima ljudi na kasama ili dugim redovima automobila koji čekaju u drive-through restoranima. Starbaks. Još jedan pokazatelj globalizacije jeste činjenica da su i dru­ ge nacije razvile sopstvene varijante ove američke institucije. Automatske mašine za prženje krompirića jednostavno ne dozvoljavaju potrošaču da zatraži reš pržene krompiriće braon boje. već danas ima preko hiljadu prodavnica u inostran­ stvu (u poredenju sa preko tri hiljade koje se nalaze u SAD. postaje sve snažnija globalna sila i već se može naći u Latinskoj Americi.paradoks po kome racionalnost često vodi do svoje šušte suprotnosti . tako i za zasposlene. Mekdonalds ostvaruje preko polovine profita van SAD. Na­ ime. paradokasalno. i potrošači i zaposleni pate od iracionalnosti ra­ cionalnosti koja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI iz vrelog ulja. Iako postoje mnogi drugi oblici iracionalnosti. Ogromna većina novih restorana otvara se svake godine u inostranstvu. Veliki broj mekdonaldizovanih firmi koje posluju van industrije brze hrane. Na primer. S druge strane.

Bistro je ru­ ski lanac restorana koji prodaje tradicionalne ruske specijalitete kao što su pirog (pita od mesa i povrća). klovn. blini (tanke palačinke). kao model procesa mekdonaldizacije. Možda je najneverovatnije mesto za lokalne restorane brze hrane ratom razoreni Bejrut u kome je otvoren lanac resto­ rana pod nazivom Juicy Burger (sočni hamburger). Njegovi vlasnici nadali su se da bi Juicy Burger mogao da postane Mekdonalds arapskog sveta. prodaje terjaki pileće pljeskavice. Mos Burger je japanski lanac od oko 1500 restorana koji.200 prodavnica (od toga 160 u SAD). narav­ no. Posle 2003. ima ogroman broj kroasanterija brze hrane. B. kao što su Bath and Body Works. votka.TEORIJE GLOBALIZACIJE 413 Kanadski lanac kafeterija Tim Hortons (ujedinio se sa Wendy's pre nekoliko godina) već ima 2. Osim toga. Polio Campero. gvatemalski lanac specijalizovan za pečenu piletinu nalazi se trenutno u šest zemalja sveta i sve brže se širi kroz SAD. Druge zemlje su počele da izvoze svoje mekdonaldizovane ustanove u SAD. U Indiji ćete naći la­ nac restorana brze hrane pod nazivom Nirulas koji prodaje ovčije pljeskavice (oko 80% procenata Indijaca su hindusti koji ne jedu govedinu). kozak kolač (voćni kolač od kajsije i usirenog mleka) i. Body Shop. pljeskavice od pirinča i oširuko (vrsta supe) sa kolačem od smedeg pirinča. Cenjeni francuski hieb takode je postao mekdonaldizovan. godine u Moskvi otvoren Pizza Hut. 2003. Kada je 1990. Razmišljajući o rastu restorana brze hrane u . Mekdonaldizacija je sada obišla pun krug. godine i rata u Iraku otvoren je čitav niz Mekdonaldsovih klonova kao što su Madonal i Makbaks. Mekdonalds. zauzima centralnu poziciju u čitavom svetu. pored uobičajenog obroka. go­ dine imao je oko 1900 radnji u 50 država. čija bi ljubav za prefinjenom kuhinjom mogla da vas navede da pomislite kako su Francuzi otporni na brzu hranu. Pariz. potrošači su to videli kao mali deo Ameri­ ke na ruskom tlu. kao i lokalne indijske specijalitete. Na otvaranju Mekdonaldsovog restorana u Moskvi mediji su Mekdonalds opisali kao ame­ ričku ikonu od najveće važnosti. američke firme sada otvaraju kopije tog britanskog lanca. ekološki orijentisan britanski kozmetički lanac. od čega 300 u SAD. Umesto zlat­ nih arkada. na zaštitnom znaku nalazi se duga a umesto Ronalda Mekdonalda stoji J.

Naime.414 DžORDŽ RlCER . amerikanizacija i mekdonaldizacija. već se i jedno i drugo menjaju zajedno. Grobalizacija obuhvata čitav niz potprocesa od kojih su tri najvažnija . već takođe imaju veliki značaj u širenju niče­ ga po ćelom svetu. Drugim recima. Nešto — uglavnom pun oblik. že­ lje i potrebe nacija. a u nekim slučajevima i profit. uticaj. sve više rastu (otuda pojam grobalizacije. Stoga. Ništa — uglavnom prazan oblik. nečim). za definiciju vidi dole) ili imperijalističke ambicije. Njihov glavni interes jeste da njihovi moć. Nasuprot tome. nešto bi moglo da se definiše kao (uglavnom) pun oblik. Od središnjeg značaja za razumevanje koncepta ničega jeste ideja grobalizacije (ta ideja predstavlja pratilju konceptu glokalizacije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Brazilu. lišen bilo kakvog posebnog sadržaja. Jasno je da je globalizacija proces od ogromnog značaja. prazni obli­ ci se lakše primaju u svim kulturama jer su uglavnom lišeni bilo kakvog posebnog sadržaja. Ja ne tvrdim da je globalizacija isto što i ništa. neka društva i kulture najverovatnije će od­ baciti nešto usled činjenice da se njegov sadržaj nalazi u sukobu ili protivrečnosti sa lokalnim sadržajem. Pored toga. želje i potrebe nacija. Pod pojmom ništa podrazumevam (uglavnom) prazan oblik. izvršni direktor jednog od brazilskih Pizza Hut restora­ na rekao je da je njegova nacija strastveno luda za stvarima koje dolaze iz Amerike. Ta tri procesa nisu samo ključne pokretačke snage grobalizacije. Globalizacija ničega. to jest oblik ispunjen posebnim sadržajem. gro dolazi od engleske reči growth.kapitalizam. podrazumeva sve veću homogenizaciju sve većeg broja nacija u pogledu različitih oblika ničega.imperijalističke ambicije. i organizacija da se nametnu u različitim delovima sveta. oblik lišen bilo kakvog posebnog sadržaja. . što znači rast) u svetskim okvirima. reč je o tome da između globa­ lizacije i ničega postoji odnos elektivnog afiniteta (ovde koristim pojam koji sam pozajmio od Vebera). prvo ne uzrokuje drugo. nego oblik koji je napunjen sadržajem (tj. moglo bi se reći da je po svetu lakše izvoziti prazan oblik. Zapravo. to jest oblik bogat posebnim sadržajem. „Globalizacija ničega". Suprotno tome. korporacija. korporacija i organizacija da se nametnu u različitim geografskim oblastima. kao i mek­ donaldizacija. prazni oblici imaju druge Grobalizacija .

ne-stvari. obavljaju bankomati (ATM mašine koje svuda izgle­ daju isto i na kojima mušterija sama mora da obavi čitav posao da bi dobila uslugu).ne-ljudi" ili zaposleni u ne-mestima (kao što su recimo telemarketi ili call centri). nečim) koji se mogu veoma razlikovati od jednog do drugog lokala. koji sa svim mušterijama komuni­ ciraju na gotovo identičan način. • . Postoje četiri podtipa ničega. to jest ničim. • . oni se mogu lakše duplirati i beskrajno umnožavati. budući da je takve proizvode relativno jeftino proizvesti. Svaki od njih je uglavnom li­ šen sadržaja i nalazi se u procesu globalizacije. U tom procesu takode postoji troškovna prednost. umesto blagaj­ nika. kao što su kreditne kartice koje se gotovo uopšte ne razlikuju jedne od drugih i koje funkcionišu na identičan način za sve one koji ih koriste širom sveta.ne-usluge".ne-mesta" ili okruženja koja su uglavnom lišena sadržaja (na primer.. • . Sve veći broj zemalja širom sveta gradi takve tržne centre na svojim teritorij ama.tj. što predstavlja primer grobalizacije ničega i sve veće globalne homogenizacije. Posmatrano iz ove perspektive. niti na globalnu kulturu. Dobar primer ničega jesu tržni centri (npr. kao i proizvodnju novih i je­ dinstvenih hibridnih kultura koje se ne mogu svesti niti na lokalnu.. .. možda . To su: • . Kulturna hibridizacija Treća teorijska paradigma o globalizaciji naglašava mešanje kultura koje je posledica globalizacije.TEORIJE GLOBALIZACIJE 415 prednosti sa stanovišta globalizacije.ne-stvari".. oni se sve više pune ispostavama ra­ zličitih vrsta. lokalnom hra­ nom itd. Takvi tržni centri mogu da se napune mnoštvom posebnih sadržaja (na primer. ne-ljudi i ne-usluga. Globalno širenje ne-mesta. kao što su usluge koje za nas. lokalnim radnjama. trgovinski centri koje smo pomenuli ranije). služeći se uputstvima. predstavlja još jedan pokazatelj sve veće homogenizacije sveta. Budući da nisu zahtevni. Međutim. bilo koji centar u vlasništvu Mils korporacije) koji predstav­ ljaju (uglavnom) prazne strukture čije se kopije lako mogu praviti po ćelom svetu.

moguće je izdvojiti nekoliko suštinskih elemenata glokalizacije: 1. pogled na globalizaciju kao jedan kreativ­ ni proces iz koga nastaju nove kulturne realnosti i koji dovodi do povećane heterogenosti u različitim delovima sveta. . Društveni procesi su relacioni i kontingentni.uzajamno prožimanje globalnog i lokalnog koje. kako je prethodno objašnjeno. 4. vezuje za umnožavanje ničega. inovacije i manevrisanja unutar glokalizovanog sve­ ta. Mnogo važnije jeste spajanje ovih i drugih globalnih procesa sa različitim lokalnim realnostima. Glokalizacija može da se definiše kao uzajamno prožimanje globalnog i lokalnog koje rezultira jedinstvenim is­ hodima u različitim geografskim oblastima. glokalizacija se vezuje za nešto. Pojedinci i lokalne grupe imaju veliku moć prilagođavanja. barem delimično nalazi u suprotnosti s procesom širenja ničega. rezultira jedinstvenim ishodima. a ne homogenizacije.počev od nacionalistič­ kog ukorenjivanja do kosmopolitskog prihvatanja . Teorija glokalizacije smatra da su lokalni pojedinci i grupe značajni i kreativni dejstvenici. u različitim geografskim oblastima. Rečju. Teorija glokalizacije posveću­ je veliku pažnju razlikama koje postoje između (i unutar) različitih delova sveta. 3. Glokalizacija . Dok se grobalizaci­ ja. pa se. Koncept koji leži u samoj srži kulturne hibridizacije jeste glokalizacija. oni obezbeđuju materijal koji se koristi u pojedinačnom i grupnom stvaranju širom glokalizovanih predela sveta. 2. Globali­ zacija izaziva čitav niz reakcija . možda pomalo i romantičan. hibridizacija predstavlja jedan veoma pozitivan. prema tome. Svet je sve više pluralistički.koje utiču na grobalizaciju i dovode do njene transformacije. ali to su uglavnom površne promene. Dobra i mediji se ne vide kao (potpuno) prislini.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI se mekdonaldizacija i grobalizacija ničega dešavaju.416 DŽORDŽ RlCER . To spajanje proizvodi posebne hibridne oblike koji predstavljaju pokazatelje kontinuirane heterogenizacije. Prateći Ronalda Robertsona. Tako nastaje glokalizacija.

trebalo bi čitaocu da omoguće jedan bolji uvid u ono o čemu se ovde diskutuje pod naslovom „kulturna hibridizacija". oni koji naglašavaju grobalizaciju smatraju da je ona moćan činilac u ši­ renju ničega po ćelom svetu. koncept kreolizacije često se upotrebljava naizmenično s hibridi­ zacijom. naravno. Kreolizacija . . Razume se. Rasprava o nekim usko povezanim konceptima (i povezanim primerima). nasuprot uni­ formnosti koja karakteriše grobalizaciju. Argentin­ ci koji gledaju azijski rep koji izvodi južnoamerički bend u nekom londonskom klubu čiji je vlasnik poreklom iz Saudijske Arabije itd. Hibridizacija .kombinacija kultura koji su prethodno bile odvojene jedna od druge. takva uniformna iskustva kao što su jedenje ham­ burgera u SAD. kreolizacija . Lista takvih hibrida veoma je dugačka i uvećava se uporedo sa sve većom hibridizacijom.globalizacijska perspektiva koja naglašava sve veću raznolikost koja karakteriše jedinstvene spojeve globalnog i lokalnog. hibridizacija. Postoje brojni primeri hibridizacije (i heterogenizacije. kiša u Francuskoj ili sušija u Japanu.glokalizacija. Za razliku od njih. Pojam kreol načelno se odnosi na ljude koji do­ laze iz rasno mešovitih brakova. Tu su takode mnogo prizemnija iskustva Amerikanaca koji uživaju u takvim izmišljenim jelima kao što su: irski bagel. odnosno glokalizacije): turisti iz Ugande koji posećuju Amsterdam da bi gledali dve Marokanke koje učestvuju u taj-boksu.TEORIJE GLOBALIZACIJE 417 Oni koji naglašavaju glokalizaciju obično smatraju da ona može da spreči širenje grobalizacije ničega stvarajući široki spek­ tar novih „glokalnih" oblika nečega. Kontrast ovome bila bi. biće od znatne pomoći da se bolje razume glokaliza­ cija kao i širi problem kulturne hibridizacije. Kulturni hibrid može se definisati kao kombinacija dvaju ili više elemenata iz različitih kultura i/ili delova sveta. Međutim. nasuprot uniformnosti koja se vezuje za grobalizaciju. Svi ovi koncepti . košer pica itd. kine­ ska tortilja. termin hibridizacija naglašava sve veću raznolikost koja karakteriše jedin­ stvene spojeve globalnog i lokalnog. njegovo značenje vre­ menom se proširilo na ideju kreolizacije jezika i kulture koja se definiše kao kombinacija jezika i kultura koji su prethodno jedni drugima bili nezamislivi. Još jedan koncept koji je usko povezan sa glokalizacijom je­ ste kreolizacija.

ova perspek­ tiva moć dodeljuje i onima koji u njima žive ili samo kroz njih prolaze. To što postoji čitav niz ovih predela i što su oni neza­ visni jedan od drugog. stavlja naglasak na globalne tokove i tačke prekida (engleski. a oni koji ih zamišljaju mogu biti oni koji ih kontrolišu. To su: etnopredeli.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Apadurajevi „predeli". Po­ kretljivost ne podrazumeva samo stvarno kretanje. kao i fantazije o kretanju. a ne homo­ genizacije. podnacionalih grupa. finansijski predeli i idej­ ni predeli. disjunctures) između njih. oni koji u njima žive. a možda čak i u sukobu jedan sa drugim. Apaduraj razlikuje pet globalnih tokova (procesa). gastarbajtere) koji igraju veoma važ­ nu ulogu u promenljivom svetu koji nastanjujemo. počev od pojedinaca do grupa licem u lice. Etnopredeli obuhvataju pokretljive grupe i pojedince (turiste. Drugim recima. Upotrebom sufiksa predeo Apaduraj želi da kaže da ti procesi imaju jedan fluidan.418 vom Modernost DŽORDZ RlCER . ra­ zličiti akteri. Takode. Oni su u stanju da ih redefinišu i naposletku osujete njihovo postojanje. nestalan i promenljiv oblik i da su. Staviše.vrsta Apadurajevih predela. sastavni deo koncepta heterogenizacije. multinacionalih korporacija. gastarbajteri). dovodi ovo gledište u sklad sa teorijskom perspektivom koja je usmerena na kulturnu diverzifikaciju i heterogenost. Iako se moć očigledno nalazi kod onih koji kontrolišu predele. takve predele interpretiraju na različit način. izbeglice. Knjiga Ardžuna Apaduraja pod nazi­ na slobodi: kulturne dimenzije globalizacije. njihov konačni proizvod jesu kulturni hibridi. izbeglice. Staviše. Mogu obuhvatati stvarno kreta­ nje. Ti tokovi širom sveta stvaraju jedinstvene kul­ turne realnosti. pa čak i oni koji kroz njih prolaze. medijski predeli. to su zamišljeni svetovi. Čine ih pokretljive grupe i poje­ dinci (turisti. u stalno promenljivom sve­ tu ljudi ne mogu dozvoliti da njihove fantazije predugo Etnopredeli . prema tome. tehnopredeli. U središtu Apadurajeve teorije nalazi se pet već pomenutih predela: 1. . već i fantazije o kretanju. pojedinci i grupe uobličavaju i usmeravaju te predele na osnovu sopstvene interpretacije. pa čak i nacional­ nih država.

) koje se sada kre­ ću slobodno i brzo po čitavoj planeti. 4. jedan od Apadurajevih predela. image). novine i magazine. prelazeći granice koje nekada nisu tolerisale takvo kretanje (ili se barem mislilo da nisu). oni su uglavnom ogra­ ničeni na političke slike koje proizvodi država u skladu sa svojom ideologijom ili slike i kontraideologije koje pro­ izvode pokreti koji pokušavaju da smene one koji su na vlasti ili barem steknu deo te vlasti. putem spekulativnog kupovanja doba­ ra na tržištima novca i berzama. Kada govorimo o Apadurajevim predelima. Idejni predeli. predstavljaju skup slika (engleski. tako i slike sveta koje ti mediji stvaraju i šire. televizijske sta­ nice (CNN i Al-Džazira su posebno značajni primeri). velikom brzinom kreću po ćelom svetu. Tehnopredeli su neprekidno fluidne. jedan od Apadura­ jevih predela.elektronski kapaciteti za proizvodnju i prenos informacija širom sveta. Finansijski predeli obuhvataju procese u kojima se ogro­ mne sume novca. Finansijski predeli — procesi u kojima se ogromne sume novca velikom brzi­ nom kreću po ćelom svetu. 3. el.TEORIJE GLOBALIZACIJE 419 ostanu nepromenjene. globalne konfiguracije široko raspro­ stranjenih mehaničkih i informacionih tehnologija (Internet. Medijski predeli . . pošta) koje se kreću slobodno i brzo po čitavoj planeti. Tu nalazimo glo­ balne proizodače i distributere filmova. globalne konfigu­ racije široko rasprostranjenih mehaničkih i informacionih tehnologija (Internet. Medijski predeli obuhvataju kako elektronske kapacite­ te za proizvodnju i prenos informacija širom sveta. kao i medijski predeli. i stoga takve fantazije moraju odr­ žavati aktivnim. 2. Prvo. posebno je važ­ no napomenuti tri stvari. jedan od Apadurajevih predela. Idejni predeli .neprekidno fluidne. Međutim. pošta itd. 5.skup uglavnom političkih slika koje proizvodi država u skla­ du sa svojom ideologijom ili skup slika i kontraideologija koje proizvo­ de pokreti koji pokušavaju da smene one koji su na vlasti ili barem ste­ knu deo te vlasti. prelazeći sve moguće granice. ne obazirući se se na državne granice. kao i slike sveta koje oni stvaraju i šire. njih treba razumeti kao globalne Tehnopredeli . el.

ali njegov nastanak nagoveštavaju narastajući antiglobalizacijski pokreti. Iako analiza predela i prekida između njih usmerava studije o globalizaciji u jednom pravcu. Drugi je socijalistički sistem koji još uvek ne postoji. Antiglobalizacijski pokreti i mogućnost nastanka so­ cijalizma omogućeni su problemima u sadašnjem sistemu globa­ lizacije. barem u sociologiji. Prvi . Iako nacionalna država ostaje važna odrednica savremenog svetskog poretka.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI procese koji su delimično ili potpuno nezavisni od bilo koje na­ cionalne države. pet predela različito utiču na teritorije a prekidi između njih dovode do važnih razlika među kulturama. EKONOMSKA TEORIJA Iako postoje mnoge teorije o ekonomskim aspektima globa­ lizacije.danas je dominantan. ona je sasvim u skladu s idejom da je posledica globalizacije heterogeni. Uopšteno govoreći. najvažnije perspektive. već sve više i unutar tačaka prekida između njih. Skler se usredsređuje na transnacionalne prak­ se koje prevazilaze državne granice. medijski pre­ deli). Transnacionalni kapitalizam Lesli Skler pravi razliku između dva sistema globalizacije. pogotovo oni koji su orijentisani ka unapređenju ljudskih prava širom sveta. Skler daje prioritet ekonomskim . Japanci su otvoreni za ideje (idejni predeli.kapitalistički sistem globalizacije . a ne homogeni svet. Kao marksista. slobodno kretanje nekih predela može doći u sukob sa zatvorenošću drugih predela. Drugo. ali je poznato da su zatvoreni za imigraciju (etnopredeli). vezujemo za marksističku teoriju. U ovom odeljku izložićemo dve takve teorije. Studije globalizacije moraju da istraže te prekide i posledice koje oni imaju za pro­ ces globalizacije. globalni tokovi se ne javljaju samo unu­ tar predela. Treće. što za posledicu ima tvrdnju da teritorijalne granice imaju sve manju važnost u kapitalistič­ koj globalizaciji. pogotovo klasnom polarizacijom i sve većom ekološkom neodrživošću kapitalističke globalizacije. Jedna takva tačka prekida može se naći u japanskom druš­ tvu.420 DžORDŽ RlCER .

Najpre. novi kapitalisti vrše ekonomsku kontrolu na radnom mestu. Međutim.korporacije koje dominiraju savremenom ka­ pitalističkom globalnom ekonomijom. Obuhvata četiri „frak­ cije". Skler pravi razliku između četiri „frakcije" transnacionalne kapitalističke klase. tehnička frakcija sastoji se od globalizirajućih profesionalaca.klasa koja nije sastavljena od kapitali­ sta u tradicionalnom marksističkom shvatanju tog pojma.TEORIJE GLOBALIZACIJE 421 transnacionalnim praksama. političku kontrolu u domaćoj i međunarodnoj politici i kulturno-ideološku kontrolu u svakodnevnom životu. Drugim recima. Korporativnu frakciju čine izvršni organi transnacionalnih kor­ poracija i njihovi lokalni ogranci. Prva je korporativ­ na frakcija koju čine izvršni organi transnacionalnih korporaci­ ja i njihovi lokalni ogranci. Druga je državna frakcija koju čine globalizirajuća država i međudržavne birokrate i političari. njeni „pripadnici" imaju identične globalne i lokalne interese. Transnacionalna kapitalistička klasa možda nije kapitalistič­ ka u klasičnom smislu te reči. Drugim recima. državnu frakciju čine globalizirajuća država i međudržavni birokrate i političare. ona nije sastavljena od kapitalista u tradicionalnom marksistič­ kom shvatanju tog pojma. Drugo. Transnacionalna kapitalistička klasa . ali zato jeste transnacionalna na više načina. Svaki Transnacionalne korporacije . Drugi tip transnacionalih praksi političke je prirode. Njihovo delovanje uglavnom nije sputano granicama nacionalnih država. oni pokušavaju da uspostave različite vrste kontrole nad nacionalnim državama širom sveta. postoji i potrošačka frakcija koja obuhvata trgovce i izvrš­ ne organe velikih medija. njeni članovi ne moraju da poseduje sredstva za proizvodnju. Glavnu ulogu u njima igra transnacionalna kapitalistička klasa. Ko­ načno. Skler tvrdi da se kapitalizam udaljio od me­ đunarodnog sistema (budući da nacionalne države sve više gube značaj) i da se približio globalizirajućem sistemu koji nije moguće povezati sa posebnom geografskom teritorijom ili državom. Glavnu ulogu u njima imaju transna­ cionalne korporacije koje predstavljaju jedan od ključnih aspekata Sklerove analize. Sve to zajedno čini očigledno veoma različitu skupinu od one koju je Marks imao na umu kada je konceptualizovao pojam kapitaliste. ona ne poseduje nužno sredstva za proizvodnju. tehnička frakcija sastoji se od globalizirajućih profesionalaca dok potrošačka frakcija obuhvata tr­ govce i izvršne organe velikih medija. Treća. .

mediji.ideologija pomoću koje se vrši kontrola nad ljudima širom zemaljske kugle. U krajnjoj instanci. a ne lokalne perspektive. Zaista. ali na sebe sve više gledaju kao na građane sveta. Skler pridaje veliki značaj kulturi i ideologiji potrošnje u kapitalističkoj globalizaciji. on tradicionalnom marksističkom interesu za proizvodnju pridodaje interes za po­ trošnju. posebno kada se radi o dobrima i uslugama koje konzumiraju. tvrdeći da transnacionalne kor­ poracije koriste transnacionalnu kapitalističku klasu kako bi razvile i učvrstile kulturu i ideologiju konzumerizma koja je sve neophodnija da bi se zadovoljili zahtevi kapitalističkog sistema proizvodnje. Skler se interesuje za odnos između transnacio­ nalnih društvenih praksi i ustanova. taj odnos definiše današnji globalni kapitalizam i ujedno predstavlja najznačajniju snagu tekućih promena u svetu. Treća transnacionalna praksa je kulturno-ideološka. oni dele slične životne stilove. . njeni pripadnici dolaze iz različitih država. gde god da se nalaze. On vidi obećavajuće znake u protekcionizmu nekih država koje smatraju da ih transnacionalne Kultura i ideologija potrošnje . Na taj način. Skler nije samo zainteresovan za to da kri­ tički analizira kapitalističku globalizaciju. sve navedeno nalazi se u službi stvaranja glo­ balnog potrošačkog raspoloženja koje transnacionalnim korpora­ cijama. Ta moć dramatično se uvećala u prvom redu kroz savremeni i visokorazvijeni marketing. kao i čitav niz potrošnih dobara koja se na tim medijima reklamiraju i prodaju. u bilo kom vremenskom trenutku.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI od tih oblika kontrole prelazi preko granica nacionalnih država. već i za to da artikuliše njene alternative i zloupotrebe. medije.422 D20RDŽ RlCER . kao i reklamnim i medijskim korporacijama omogućava da ubiru veliki profit. Četvrto. Konačno. Naposletku. Upravo u oblasti potrošnje može se primetiti moć aktera da vrše ideološku kontrolu nad ljudima koji se nalaze širom ze­ maljske kugle. Treće. kao i čitav niz potrošnih dobara koja se na tim medijima reklamiraju i prodaju. U krajnjoj istanci. U ovom slučaju. kapitalistička klasa na čitav niz pitanja gleda iz jedne glo­ balne. kao i reklamnim i medijskim korporacijama omogućava da ubiru veliki profit. Kao marksista. sve navedeno nalazi se u službi stvaranja globalnog potrošačkog raspoloženja koje transna­ cionalnim korporacijama. Sredstva za vršenje te kontrole su savre­ meni marketing.

jasan cilj. uklone sa svetske scene. koju su napisali Majki Hart i An­ tonio Negri. mogu se naći začeci alternative kapitalističkoj globalizaciji. kako on veruje. Oslanjajući se se na postmodernu misao. Njegova glavna karak­ teristika jeste to da nacija iz centra (ili više njih) kontroliše i eksploatiše veliki broj drugih država širom sveta. Imperija Najvažniji i najpoznatiji marksistički pristup globalizaciji nalazimo u knjizi Imperija. kao ključni igrači u glo­ balnom sistemu. Skler takode polaže nadu u nove druš­ tvene pokrete poput pokreta zelenih koji pokušava da se izbori za očuvanje čovekovog okruženja. ali bez neke pojedinačne nacije (ili bilo kakvog dru­ gog entiteta) u njenom centru. kao i u različite antiglobalizacijske grupe koje su se pojavile u poslednjih nekoliko godina. O knjizi se dosta raspravljalo otkad je objavljena. to jest začeci socijalističke globalizacije. suverenost je Imperijalizam . jačaju i bivaju sve uspešnije. veku ukoliko budu uspeli da se uspešno odupru globalizaciji koju kontrolišu transnacionalne korporaci­ je. Drugim recima. . kako transnacionalne korporacije rastu. On predviđa da će ovi i drugi pokreti dobiti na značaju u 21. tako raste i jača njihova zloupotreba i potreba da se one. Zapravo. On se posebno interesuje za različite pokrete koji se bave unapređe­ njem ljudskih prava. definišući imperiju kao postmodernu realnost u kojoj postoji takva vrsta dominacije. autori „decentrišu" taj proces. U tim pokretima. on tvrdi da uspeh kapitalističke globalizacije seje klice sopstvenog uništenja. Drugim recima. što je glavno. upotrebljavajući dobri stari marksistički dijalektički metod. posebno ekonomska. njih dvojica analiziraju postmodernizaciju globalne ekonomije.kontrola i eksploatacija. Oni povezuju modernost s imperijalizmom. kapitalistička ekspanzija svojim protivnicima obezbeđuje resurse (koji potiču iz privred­ nog uspeha transnacionalnog kapitalizma). organizacione forme (preslikane od uspešnih organizacija u globalnom kapitalizmu) i. Drugim recima.TEORIJE GLOBALIZACIJE 423 korporacije eksploatišu. Iako su rezervisani prema postmodernoj društvenoj teoriji. koju vrši naci­ ja iz centra nad velikim brojem oblasti.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI moguće locirati u modernoj državi. Međutim. Imperija se zasniva na novoj sudskoj vlasti koja počiva na ustavu poretka. na normama. centralna vlast. Međutim. već ide dalje od toga i pokušava da koristi biološku moć da bi kontrolisala ljudsku prirodu i popu­ laciju. postmoderna marksistička perspektiva o globali­ zaciji. normama. delanje. etičkim istinama i opštem pojmu ispravnog. u dubinu društva. Umesto toga. u ime onoga što je „ispravno". garantovala sporazume i nametnula mir onima koji to ne žele. u imperiji je vlast raspr­ šena kroz društvo i čitavu zemaljsku kuglu. ona je sveprisutna. ona je deteritorijalizovana i virtualna kada se sagleda iz ugla komunikacije (na­ ročito kroz medije). garantovala sporazume i nametnula mir onima koji to ne Imperija . Imperija nema geografske i teritorijalne granice. imperija je daleko ambicioznija od imperijalizma. Ključ globalne moći imperije leži u činjenici da ona pred­ stavlja novu sudsku vlast. moguće je naslutiti njene parametre. Imperija može. Međutim. nisu imperija u pravom smislu te reči i ne mogu se podvesti pod ono što Hart i Negri nazivaju imperijom. Takode. zbog čega se spektakl imperije nalazi svuda. Ona je još uvek u proce­ su nastanka. kako ljudske mozgove tako i njihova tela. Njoj nedostaje i donja gra­ nica. jer pokušava da kontroliše celokupnost života sve do njegovih najnižih nivoa. interakciju i grupe). etičkim istinama i opštem pojmu ispravnog. ona predstavlja izvor moći imperije. uprkos prividnoj homogenosti. Im­ perija upravlja svetom logikom vladanja. ona nema vremenske granice: ona nastoji (premda neuspešno) da uki­ ne istoriju i uspostavi se kao večnost. imperija ih polako uklanja s te pozicije. To znači da njoj nije dovoljno da kontroliše samo osnove društva (mišlje­ nje. Imperija ne postoji u potpunosti.dencentrizovana. da interveniše bilo gde u svetu da bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemi­ ma. . SAD nastavljaju da zauzimaju privilegovanu poziciju u da­ našnjem svetu. U imperiji ne postoji centar. ali u imperiji ne postoji jedinstvena.424 DŽORDŽ RlCER . constitution of order). Jednom rečju. Ona počiva na ustavu poretka (engle­ ski. ali u postmodernoj imperiji to nije moguće. jer pokušava da se proširi naniže. Ona može u ime onoga što je „ispravno" da interveniše bilo gde u svetu da bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemima. suverenost SAD predstavlja veoma važnu preteču im­ periji. Cak ni SAD. Na neki način.

Još preciznije rečeno. Prvo.TEORIJE GLOBALIZACIJE 425 žele (ili takav mir uopšte i ne smatraju mirom). Zapravo. Dok se razlike na kulturnom nivou slave. u pro­ cesu uključivanja ona stvara iznivelisani svet u kome se razlike. one se pravno i sudski ignorišu (pripadnici različitih kultura nemaju pristup sud­ skoj vlasti). Drugo. Imperija je. Međutim. ume­ sto kapitalista ili kapitalističkih nacija. ona pokušava da obuhvati sve što može. već na sposobnosti da predstavi silu u službi onoga što je ispravno (preteče toga mogu se videti u američkim ratovima protiv Iraka. Neprijatelj je bilo ko (ili bilo šta) koga sudska vlast vidi kao pretnju etičkom poretku u svetu. kao i u agresiji na Avganistan). etički zasnovana vojna akcija je legitimna. Imperija nije zasnova­ na na sili. To je interesantan izbor iz više razloga. jednom kada se razlike uspostave. Takvi ratovi postaju neka vrsta svete aktivnosti. prema tome. Drugo. . U pra­ vednom ratu. a njen cilj je da se postigne željeni poredak i mir. imperija pravi razliku i afirmiše razlike. Ako nema više kapi­ talista u imperiji. Tu društvenu snagu oni nazivaju mnoštvom (engleski. Treće. ot­ pori i sukobi eliminišu. Hart i Negri moraju da objasne odakle će doći snaga koja će srušiti imperiju. sudska vlast legitimise te ratove. multitude). večito. vreme proletarijata je prošlo. imperija po­ kušava da ih hijerarhizuje i upravlja njihovom hijerarhijom. ono je permanentno. ona može da povede „pravedne ratove" u ime te sudske vlasti. oni imaju rešenje za taj problem. mnoštvo je daleko opštije i apstraktnije od proletarijata i udaljava nas od marksističke usmerenosti na ekonomiju. Pravo vođenja rata takode je neograničeno u vremenu. sada tu moć vrši naizgled efikasna. Prvo. Imperija je zasnovana na trostrukom imperativu. Otuda se pravo na vođenje pravednog rata vidi kao prostorno neograniče­ no .ono obuhvata čitavu civilizaciju. Ali ako više nema proleta­ rijata koji može da se suprotstavi imperijalistima. kako stvari stoje sa proletarijatom? Za Harta i Negrija. Ona želi da se predstavi kao velikodušna i nastupa pod liberalnom maskom. Moći hijerarhizacije i upravljanja jesu realne moći imperije. Međutim. odakle će doći snaga koja će im se suprotstaviti? S obzirom na to da pišu iz marksističke perspektive. jedna postmoderna marksistička teorija o globalizaciji i vršenju moći širom sveta. ali u suštini konfuzna imperija.

U krajnjoj instanci. Mnoštvo . jeste ili bi mogla da bude globalni fenomen koji je nastao iz glo­ balnih tokova i razmena. ili će uskoro zauzimati. Iako su Hart i Negri svakako kritičari globalizacije. Mnoštvo je skup ljudi iz celoga sveta koji održava imperiju na različite načine. naravno. Kontraimperija. Takvi procesi bi. sa deteritorijalizacijom. zaista. bez ob­ zira na to da li se radi o modernom kapitalističkom imerijalizmu ili postmodernoj imperiji. ali koji takode ima. u vidu kontrateže. mnoštvo je snaga kreativnosti unutar impe­ rije. globalizacija nas sprečava da se vratimo na partikularizam i izolaci­ onizam koji su obeležili najveći deo ljudske istorije. kontrolišuću poziciju. zaustavljali globalnu promenu koju zahteva mnoštvo. društvena revolucija prvi put može da se odigra na globalnom nivou (kao što je to predviđao Marks). globalizacija je ta koja omogućava potencijal za univerzalnu slobodu i jednakost. ali njenoj potrebi da suzbije taj utopijski potencijal suprotstavlja se. Takode. a najviše svojim radom (to je realna proizvod­ na snaga u imperiji). oni koji kontrolišu imperiju predstavljaju samo malu manjinu vis-k-vis mnoštva. Drugim recima. Stoga. odnosno imperija. Kao što se kapitalizam oslanja na proletarijat.426 DZORDŽ RlCER . Staviše. Taj utopijski po­ tencijal na kome počiva kontraimperija uvek je bio prisutan. što je još važnije. imperija parazitira na mnoštvu i njegovoj kreativnosti i produktivnosti. Globalizacija vodi do deteritorijalizacije (mnoštvo je takode deteritorijalizovano) koja čini pretpostavku za globalno oslobadenje mnoštva. prihvatajući čitav niz njenih ponuda. mnoštvo je sposobno da zbaci im­ periju. stvarajući kontraimperiju. već pre oblik u kome se danas javlja imperijalizam. moć da zbaci imperiju i stvori kontraimperiju. kao i proletarijat. globalizacija nije problem. Kao i Marksov proletarijat (koji nije potpuno nestao iz ove teorije). ali je u prošlosti bio potisnut modernom suverenom vlašću kroz ideo­ lošku kontrolu i vojnu silu.skup ljudi iz celog sveta koji održava imperiju na različite načine. potreba mnoštva da ga izrazi. oni u globalizaciji takode vide utopijski potencijal. Mnoštvo takode održava imperiju prihvatajući kulturu i ideologiju potrošnje i. . bar potencijalnu. kao i imperija. Imperija sada zauzima.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I NJENI K L A S I Č N I K O R E N I jasno je da postoji veliki broj potencijalnih rušilačkih snaga unu­ tar imperije.

migracija i nomadizam. kako globalizacija napreduje. seksualnosti i estetskih izmena (kao što su tetovaže ili body piercing). Iako Hart i Negri predviđaju nastanak kontraimperije. Kontraimperija mora da bude globalna. Iako Hart i Negri zadržavaju marksistički interes za proizvod­ nju. oni se usredsređuju na nedejstvene kolektivne ak­ tivnosti mnoštva. niti objašnjenje kako bi ona mogla da izgleda. naročito aktuelne prakse mnoštva. intelektualni i komunikativni rad postaju sve važniji.život koji će predstav­ ljati osnovu za nastanak kontraimperije.TEORIJE GLOBALIZACIJE 427 Još pozitivnije. kontraimperija će izrasti iz aktuelne prakse (nemački. Takva tela je teže podvrći spoljnoj kontroli. ostva­ ruju na globalnom nivou. Kao postmodernisti. Otuda. Za razliku od njih. oni. Nastanak kontraimperije sve je verovatniji jer imperija gubi svoju sposobnost da kontroliše mnoštvo. Ta usredsredenost na globalno. odnosno na probleme i potencijal koji postoje u toj oblasti. oni priznaju postojanje novog sveta proizvodnje u kome ne­ materijalni. die Praxis)..varvarizam" koji obuhvata nove telesne forme koje se pojavljuju u oblasti roda. mora da postoji svuda i mora da se suprotstavi imperiji. U skladu sa svojom postmodernističkom orijentacijom i njenom usmerenošću na telo. Kao i Marksov komunizam. kroz policijsku moć). Ona su sposobnija da stvore novi život . Hart i Negri smatraju da usredsredenost na lokalno može da prikrije či­ njenicu da se naši glavni problemi. kao i Marks u slučaju komunizma. Kontrolisanje onih koji učestvuju u tom radu — a to su najvećim . U njih spadaju dezerterstvo. već nova telesna forma. tj. razlikuje Harta i Negrija od ostalih postmodernista i postmarksista koji nastoje da se usredsrede na lokalno. što samo još više doprinosi mobili­ zaciji mnoštva i olakšava nastanak kontraimperije. Hart i Negri odbacuju usmerenost na dejstvenika onog tipa koji se može naći u marksističkoj teoriji. Revolucionarna snaga nije svesni dejstvenik. Hart i Negri podržavaju novi . kao i naše oslobođenje. imperija mora da udvostruči svoje napore (na primer. Umesto toga. Oni pogotovo od­ bacuju dejstvenost revolucionarnog proletarijata koji postaje sve svesniji svoje pozicije i načina na koji ga kapitalizam eksploatiše. ne nude plan kako da sti­ gnemo do nje. ona nas sve više gura u pravcu stvaranja kontraimperije. na nivou imperije.

centrali­ zovan i integrisan. iako se kroz globalnu komunikaciju i ideologiju (pogotovo kroz medije) mnoštvo konroliše. to takođe predstavlja mehanizam pomoću koga mnoštvo naposletku može da stvori kontraimperiju. centralizovan i integrisan. ceo svet sve više karakteriše osećaj da je ono što se čini udaljenim zapravo veoma blizu (taj koncept blizak je Gidensovom konceptu distancijacije. iako je istovremeno globalan. Međutim. i pronađe opravdanje za sebe i svoje delanje koje je imanentno toj komunikaciji. Fragmegracija podrazumeva da je svet istovremeno fragmentaran (rascepkan) i integrisan.fragmegracijom.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i najvažnijim delom pripadnici mnoštva . To olakšava imperiji da vrši kontrolu. . videti glavu 5). Po tom konceptu. složen i apstraktan pristup globalizaciji.428 D ž O R D Ž RlCER . Njegov najvažniji doprinos tom problemu predstavlja identifikacija različitih izvora fragmegracije savremenog sveta. Rozenau nudi jedan veoma širok. Najopštije rečeno. organizuje proizvodnju globalno. Naslov njegove knjige i koncept kojim Rozenau pokušava da obuhvati fenomen globalizacije jeste udaljena blizina. decentralizovan i fragmentiran. Koncept udaljene blizine povezan je sa još jednim ključnim procesom (i konceptom) u Rozenauovom radu . decentralizovan i fragmentiran. nas interesuje šta on ima da kaže o političkoj globalizaciji. POLITIČKA TEORIJA Kao i kod ostalih tipova teorije globalizacije.koncept kojim Rozenau želi da kaže da je svet istovremeno fragmentiran (rascepkan) i integrisan. Ovde izdvajamo jednu veoma ambicioznu teoriju koju je razvio politikolog Džejms Rozenau (iako ona nikako nije predstavnik svih političkih teorija globali­ zacije). on je lokalan. postoje razno­ vrsne političke teorije globalizacije. revolucionarni poten­ cijal mnoštva takode će se izraziti kroz komunikaciju i ideologiju. Fragmegracija . Ključna odlika komunikacije jeste to da ona lako i nesmetano teče po celoj zemaljskoj kugli. Najopštije rečeno. Međutim. Međutim.dobij a sve više na važ­ nosti. Udaljena blizina — ceo svet sve više karakteriše osećaj da je ono što se čini udaljenim zapravo veoma blizu. on je lokalan. iako je istovremeno globalan.

kao što su mobilni telefoni. Rozenau uočava grananje između država na jednoj strani (državni globalnih struktura (sve veća raznolikost organi­ . Naravno. oni koji imaju takve veštine uglavnom lako prelaze državne granice. kao što su organizacije za ljudska prava. Opadajući uticaj država ogleda se u njihovoj nesposobnosti da preokrenu trend u pravcu narastajuće važnosti nevladinih organizacija. U tom procesu one čine teritorijalne granice. Grananje zacija i država). uspon NVO doprinosi opadaj ućoj važnosti država i opadajućem poverenju u njihovu sposobnost da mogu da ostvare različite ciljeve.TEORIJE GLOBALIZACIJE 429 1. Ovde Rozenau u prvom redu misli na analitičke veštine koje nekim ljudima pružaju sposob­ nost da sopstvenu situaciju dovedu u vezu s širom ili čak globalnom situacijom. Osim toga. Revolucija veštine. Ovde je Rozenau naročito zainteresovan za masovno umnožavanje volonterskih orga­ nizacija. U vezi sa prethodnom tačkom. Inter­ net i elektronska pošta. sve manje važnim. zaštitu životne sre­ dine itd. Te organizacije integrišu one koji su uključeni u njihov rad. Organizaciona eksplozija. Razvoj novih mikroelektronskih tehnologija. razdvajajući istovremeno od njih one koji u njega nisu uključeni (fragmentacija). 4. dok će drugi verovatnije skrenuti u lokalizam. 2. zbog „digitalne podeljenosti"). vode do sužavanja sveta. Politički gledano. ali istovremeno od njih sve više razdvajaju one koji ih nemaju. uglavnom zbog nedostatka informacija i obrazovanja. Mikroelek- tronske tehnologije. pogotovo nevladinih organizacija (NVO). Oblasti sveta u kojima živi veći udeo onih s analitičkim veštinama ima­ ju mnogo veće izglede da budu uspešne. pa konačno i same države. a posebno one koji ne mogu da ih priušte (na primer. Prvi će verovatnije imati jednu globalniju orijentaciju. zbog čega je njihova privrženost bilo kojoj poli­ tičkoj grupi minimalna. Mikroelektronske tehnologije fragmegrativne su u smislu da integrišu one koji ih ima­ ju. ostali. 3. ne mogu sebi da priušte sličan nivo unapređenja svojih veština.

430 DzORDŽ RlCER . sukob. droga. a u nekim slučajevima čak i teroristi. zagađivanje. Ideje. Iako se unutar tih organizacija i država javlja pojačana integracija. politički dezintegrišuće deluju velika kre­ tanja ljudi iz manje razvijenih ka razvijenim državama. Takode. proizvodna postrojenja.npr. Ono što najviše ugrožava političke entitete jesu kretanja koja se ne mogu kontrolisati. između ta dva sveta nastaje sve veća fragmentacija. 5. dok drugi . poslovi. Sve veće kretanje ljudi po svetu (uklju­ čujući tu poslovna putovanja. Očigledno je da neki od ovih obli­ ka kretanja . što je još važnije. potra­ gu za poslom. neki oblici mobilnosti koji su dezintegrišući u jednom okruženju mogu biti integrišući u drugom. Slabljenje cija vlade. kao što je protok ilegalnih imigra­ nata. Interakcija između tih državnocentričnih i multicentričnih svetova može imati različite oblike (na primer. U nekim društvima on je čak potpuno uništen. Međutim. legalne i ilegalne migracije) takode ima fragmegrativan efekat. Državna moć oslabila je zbog svoje nesposobnosi da kontroliše i usmerava čitav niz globalnih procesa. teritorijalnosti i državne suverenosti. decentraliza­ . iako teroristički akti imaju dezintegrišući efekat na države protiv kojih su usmereni. na dru­ goj strani. saradnja).SAVREMEMA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI centrizam) i širokog spektra podnacionalnih. terorizam. Porast pokretljivosti. Dugogodišnji politički konsenzus o otvorenosti prema imigrantima sada je na udaru. 6.terorizam je najbolji primer — mogu da budu dezintegrativni. turizam. putovanje i turizam . videli smo da državnocentrični svet slabi od trenutka kada se suočio s usponom različitih organizacionih oblika. transnacio­ nalnih i nevladinih organizacija (multicentrizam). To se posebno primećuje u Evropi i liberalnim režimima koji se nalaze pod udarom desnih političkih snaga koje se suprotstavljaju takvim protocima populacije.mogu da ima­ ju pretežno integrativne efekte. Naravno. Ovde se direktno bavimo političkim implika­ cijama globalizacije. novac. njihov uspeh može da služi integraciji država ili regiona u koji­ ma se teroristički pokreti rađaju. Na primer.

Za obavljanje ostalih vladinih zadata­ ka traže se akteri na tržištu. pat pozicija između izvršne i zakonodavne grane vlasti i opšta nesposobnost donošenja odluka. većina država je iz različitih razloga i na različite načine ušla u proces de­ zintegracije. to jest činjenice da se sve veći broj zadataka prebacuje na regionalna i lokalna vladina tela (to se zove proces devolucije). Sve veći broj vladinih zada­ taka obavljaju profitne organizacije (na primer. Sve te procese nacionalna država više ne može efikasno da kontroliše.TEORIJE GLOBALIZACIJE 431 kreću se slobodno preko državnih granica. Kriza vlasti izazvana cijom. a u nekim slučajevim čak ni da spreči. sa svoje strane. decentraliza­ . jer slede iz sve veće decentra­ lizacije države. država mora da pruži dokaze o tome da li je sposobna da ispunjava svoje obaveze i efikasno upravlja. medije. Tradicionalne lojalnosti i osno­ ve autoriteta postaju sve slabije. još više doprinosi opadanju državne moći. Sledstveno tome. Da bi dobila lojalnost. što. 7. kao i NVO koje smo već pomenuli. kao što su ne­ red u državnoj birokratiji. uporedo sa tim dezintegrišućim procesima javljaju se i određeni oblici integracije. Primer za to su grupe migranata koje se koncentrišu u nekoj gradskoj četvrti i stvaraju sopstvene lokal­ ne ustanove (škole. Osim toga. Slabljenje državne vlasti imalo je različite reperkusije. niko više nije sposoban da stvari dovede u red i izađe na kraj sa složenim fragmegrativnim procesom. Dezintegracija države dešava se paralelno sa erozijom njene vlasti i autoriteta. Posledica toga je da mnogi ljudi odbijaju da budu lojalni svojim državama. država po­ staje sve manje važna kako postaje jasnije da je sve manje sposobna da izađe na kraj sa fragmegrativnim procesima koje pominje Rozenau. To ima dezintegrišuće sve većim podgrupisanjem. neki od zadataka koje je trebalo obaviti u okupiranom Iraku po­ sle 2003. Međutim. crkve). Ti procesi su sve upadljiviji. To građane navodi da sve više pažnje posveću­ ju sopstvenim interesima. godine dobila su da obave privatna preduzeća). Sve više raste sumnja da niko više nije sposoban da kontroliše situaciju.

Državi je sve teže da stvori široki kon­ senzus unutar društva i mobii e građane kao kolektiv ls kako bi mogla da ostvari društvene ciljeve. nacionalnih ekonomija. Na drugoj strani. Sledstveno. Postoji sve veći broj podgrupa u društvu. To vodi do krize autoriteta (i fragmentacije). 8. kao što su regionalne i lokalne vla­ de. To se naročito vidi u široko rasprostra­ njenoj politici identiteta i činjenici da se ljudi sve više identifikuju sa. on je isto­ vremeno doprineo većoj centralizaciji i integraciji među transnacionalnim ekonomskim entitetima (npr. iako je taj proces fragmentisao državnu kon­ trolu nad ekonomskim poslovima širom sveta. jer ono što je nekada obavljala federalna vlada sada obavlja čitav niz vladinih agencija koje se nalaze na različitim nivoima. Integracija medu njima je.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI posledice. kao i sve drugo što Rozenau analizira.. recimo. Ne samo da država više ne može da kontroliše tran­ snacionalne ekonomske tokove. međutim. subgroupism). nesposobnost federalne vlade da vodi računa o mnogim tradicionalnim obavezama i zadacima dodatno doprinosi krizi njenog autoriteta.432 DŽORDŽ RlCER . Ljudi sve više postaju privrženi takvim podgrupama (integracija) ume­ sto nacionalnim vladama. već mnogi smatraju da su ti tokovi daleko važniji od bilo čega što država radi. radikalne i etničke grupe itd. kao i čitav niz organizacija i korpo­ racija. svojom etničkom grupom ume­ sto sa državom. Globalizacija transnacionalnih ekonomskih mreža svih vrsta u velikoj meri doprinela je fragmegraciji i opadanju važnosti drža­ ve. i decentralizacija vlade sve više je fragmentirana.. Još jedan proces koji vodi ka krizi autoriteta jeste . moguća kao rezultat novih mikroelektronskih tehnologija. Međutim. najveći doprinos njegovog rada jeste u tome što nam pomaže . Evrop­ ska unija ili Airbus Corporation koja se sastoji od čitavog niza različitih evropskih preduzeća). Sve veća važnost Iako veliki deo Rozenauove teorije ne možemo ovde da obra­ dimo. NVO.podgrupisanje" (engleski. uključujući tu i mnoge entitete koje smo ranije pomenuli.

u saradnji s američkim biroom u Vašingtonu. 2003. Naravno. fragmegracije i politike. godine BBC je potpisao ugovor s Al-Džazirom o zajed­ ničkom korišćenju prostorija. priče koje kreira Al-Džazira usredsređuju se na različite aspekte događaja od onih na koje se usmeravaju njeni zapadni rivali. veoma poznate teorije globalizacije (npr. informacija i programskih sni­ maka). Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Al-Džazira i globalizacija Al-Džazira je postala za arapski svet ono što su CNN i BBC za Zapad. OSTALE TEORIJE Teorije globalizacije koje smo ovde obradili predstavljaju samo neke od načina na koje se može teoretisati o globalizaciji. godine. s donacijom od 150 miliona dolara koju je dobila od katarskog emira. Postoje mnoge druge. proces globaliza­ cije se nastavlja. one koje se naslanjaju na teoriju mreže i teoriju složenosti ili one koje se usredsređuju na religiju. sport ili grad). Stoga. Ona je počela svoje emirovanje u novembru 1996. teorije koje smo ovde obradili daju čitaocu barem neki uvid u najvažni­ je tipove teoretisanja o globalizaciji. Naravno. Jasno je da se politički izazov državi sastoji u tome da pronađe nove načine upravljanja u globalizujućem i sve rascepkanijem svetu.iako ta stanica sada ostvaruje znatne prihode od reklama i drugih izvora finansija. Sazrela je za vreme rata u Iraku 2003.TEORIJE GLOBALIZACIJE 433 da bolje razumemo odnos između globalizacije. On nastavlja da je podržavafinansijski. (Zapravo. a od 2005. U mnogim slučajevima.. ona ima pristup . godine. Al-Džazira je sve prisutnija u arapskom sve­ tu. kao i nove i ino­ vativne pristupe toj temi. kada je njen program emitovan rame uz rame sa programom CNN-a i BBC-a i kada su te dve stanice često preuzimale program od nje. On se širi i neprekidno menja. možemo očekivati dalji razvoj teoretisanja o globalizaciji. godine emituje svoj program i na engleskom jeziku. Međutim.

. Malo je verovatno da bi se ta stanica razvila da nije bilo glo­ balnih primera koje su obezbedili CNN i BBC. krvavi detajji iračkog rata koji nisu prikazani na zapadnim televizijama). tj. ona oči­ gledno predstavlja važan primer globalizacije. kao i nekoliko drugih medijskih giganata. Ona odražava arapsku kulturu. kako je već napomenuto. možemo da očekujemo da će medu globalnim medijskim gigantima nastati sve veće takmičenje u cilju privlačenja svetske pažnje.434 D20RD2 RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI događajima i ljudima u Iraku. Nezadovoljna time što je medijska snaga isključivo u arapskom svetu. Al-Džazira je. u cilju analize datog globalnog fenomena. dok CNN i BBC odražavaju zapadnu kulturu (premda na ne­ što drugačiji način). već da je. dok Al-Džazira popunjava rupu. Međutim. što je za zapadne TV stanice veoma teško ili čak neizvodljivo. (Zapravo mno­ gi od prvih zaposlenih u Al-Džaziri radili su ranije u ukinutom svetskom servisu BBC na arapskom jeziku). Stoga. Al-Džazira je istovremeno globalni fenomen i primer globaliza­ cije. Između ostalog. CNN i BBC još uvek su globalni izvori vesti. Slučaj Al-Džazire pokazuje da ne moramo nužno da biramo između ove tri paradigme. već i u temama koje ona pokriva (one koje su od speci­ fičnog interesa za arapski svet) i načinu na koji o tim temama izveštava (npr. Al-Džazira je bila voljna da prikaže makar neke od krvavih posledica rata koje su zapadni mediji smatrali neprikladnim. može se reći da Al-Džazira predstavlja hibrid koji se sastoji od zapadnih i arapskih elemenata.. zadovoljava potrebu velikog dela svetskog stanovništva koje smatra da ih medijski giganti ne informišu na ispravan način. Naposletku. Svetske vesti su danas pod dominacijom BBC-ja i CNN-a. Bez obzira na to u koju paradigmu se Al-Džazira najbolje uklapa. interesantno bi bilo postaviti pitanje da li Al-Džazira bolje odražava proces kulturnog diferencijalizma. proširila svoj program u delove sveta u kojima se govori i koristi engleski jezik. Al-Džazira takode demonstrira kulturnu konvergenciju tako što imitira način funkcionisanja zapadnih medija i preuzima tehnologije koje se koriste na Za­ padu. moguće koristiti sve tri istovremeno. kulturne konver­ gencije ili kulturne hibridizacije? Kulturni diferencijalizam na Al-Džaziri možemo da vidimo ne samo u upotrebi arapskog jezika. Imajući u vidu neke ideje o kojima smo raspravljali u ovoj gla­ vi.

Glavna teorija koja se nalazi unutar koncepta kulturne hibridi­ zacije jeste Apadurajeva teorija o predelima i tačkama prekida među njima. 9. 6. 11. Hantington nudi najpoznatiji primer kulturnog diferencijalizma sa svojim usmerenjem na glavne civilizacije sveta i verovatnoću ekonomskog sukoba između siničke i zapadne civilizacije. ali i kao posledica nekih promena unutar akademske za­ jednice. globalni svet definisan je „prostornim ratom" iz­ među onih koji jesu i onih koji nisu pokretljivi. . ekonomski. hibridizaciju i kreolizaciju. Kulturna konvergencija jeste gledište po kome globalizacija do­ vodi do sve veće istovetnosti širom sveta. Unutar svake od ovih perspektiva može se govoriti o homogenosti ili heterogenosti. 4.kulturni diferencijalizam. moguće. 10. U Gidensovoj teoriji globalizacije središnje mesto zauzima tvrd­ nja da društvo gubi kontrolu nad Molohom modernosti i da. Lesli Skler razvio je neomarksističku ekonomsku teoriju globa­ lizacije koja se bavi transnacionalnim kapitalizmom. kao posledica toga. kulturna konvergencija i kulturna hi­ bridizacija. 7. nastaje odbegli svet. Globalizacija može da se analizira kulturalno. Kulturne teorije globalizacije mogu se svrstati u tri paradigme . čak i oni koji jesu pokretljivi suočeni su s ogromnim problemima.TEORIJE GLOBALIZACIJE 435 Sažetak 1. Bek vidi nadu u opadanju uticaja nacionalne države. odno­ sno rata između islamske i zapadne civilizacije. nastanku transnacionalnih država. 8. Međutim. i poli­ tički/institucionalno. Teorija globalizacije pojavila se kao posledica razvoja i promena u svetu. proizvodnju novih i jedinstvenih kultura koje se ne mogu svesti niti na globalno. Po konceptu kulturne hibridizacije globalizacija podrazumeva mešanje kultura. Po Baumanu. 3. Čitav niz teorijskih ideja povezano je s kulturnom hibridizacijom uključujući tu i glokalizaciju. 14. Dva primera kulturne konvergencije jesu teza o mekdonaldizaciji i ideja da svetom sve više dominira „grobalizacija" ničega. pogotovo 2. 5. Kulturni diferencijalizam prihvata gledište da postoje dugoročne razlike između kultura na koje globalizacija ne utiče. 13. 12. u transna­ cionalnim organizacijama i. niti na lokalno.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 15. Beograd: Izdavački grafički atelje. nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Beck. 18. Sreten [urednik] (2008). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. (1998). Sukob civilizacija. transnacionalnim korporacijama. Moć protiv moći u doba globalizacije. Beck. Beck. Društvo rizika. Podgorica: C I D . Po Hartu i Negriju. McDonaldizacija društva. pogotovo političke globali­ zacije. . Majki i Negri. Vladimir [priredio] (2003). Skler tvrdi da transnacionalni kapitalizam obezbeđuje osnovu za pojavu socijalističke globalizacije. Literatura za dalje čitanje Bek. Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada. Samjuel P.436 DZORDZ RICER . Hantington. transnacionalnom kapitalistič­ kom klasom i kulturom-ideologijom potrošnje. 19. Beck. Postoji osam glavnih izvora fragmegracije i svaki od njih utiče na političku globalizaciju. Zagreb: Jesenski i Turk. Zagreb: Golden marketing. Ulrich (2003). Globalizacija — mit ili stvarnost. Entoni (2005). Uspon umreženog društva. Ritzer. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. Antonio (2005). Zagreb: Školska knjiga. Manuel (2000). Zagreb: Vizura. Naomi (2003). Rozenauovo shvatanje globalizacije. Ulrich (2003). mi se nalazimo u središtu tranzicije iz kapita­ lističkog imperijalizma ka vladavini imperije. Ulrich (2001). Pronalaženje političkog. naglašava „udaljenu blizinu" i „fragmegraciju". ali ono takode. Vuletić. Sto je globalizacija? Lučko: Vizura. Ulrich (2005). George (1999). Rizično društvo. 17. Promene. Imperija je decentralizovana i utemeljena na sudskoj vlasti. Castels. barem potencijalno. Ulrich (2001). Sto je globalizacija. 16. Gidens. ima moć da sruši imperiju i stvori kontraimperiju. Beograd: Stubovi kulture. Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Klajn. Vujović. Beograd: Filip Višnjić. Hard. Posledice modernosti. Odbegli svet. Beograd: Reč. Imperija. Zdenko (2004). Mnoštvo održava imperiju. Ne logo. Gidens. Entoni (1998). Zeman. Autonomija i odgođena apokalipsa. Beograd: Filip Višnjić.

Akt . Altruistično samoubistvo .najširi nivo kultura i kultur­ nih identiteta (Hantington). Odražava činjenicu da je svakodnevni život žena podeljen na dve realnosti: realnost ličnog. usmeren na dobit. tj. si­ tuacija u kojoj postoji ozbiljan prekid između društvene strukture i kulture. ili in­ terakcija (Zimi). Asocijacija . utiču na naše ponašanje (Tomas). Sistem mora uspešno da izađe na kraj sa spoljašnjim opasnostima i nepredviđenim situacijama.sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju strukture. Definicija situacije .vrsta svesti karakte­ ristična za žene. A n o m i j a . onda te definicije imaju realne posledice.p o D i r k e m u . stanje u kojem pojedinci ne znaju šta se o d njih oče­ kuje i prepušteni su s a m i m a sebi. Deinstitucionalizacija .proces. Po Mertonu. manipulisanje percipira­ nim objektom i zadovoljenje izvornog impulsa. Bifurkaciona svest .ako ljudi defmišu situacije kao realne. bez jasnog i sigurnog uporišta (javlja se u organskim društvima). već per­ cepcijom okruženja u kome se nalazi. Dejstvenost . čak u pot­ punosti determiniše sve što u dtuštvu postoji.jedan o d četiri Parsonsova funkcionalna imperativa. verovatno će u većem broju izvršavati samoubistva. Afektivno delanje . jer ib grupa podstiče. C e n t a r .težnja akte­ ra da ostvari cilj koji je sebi postavio. kada je regulacija njihovog ponašanja niska i kada su uglavnom slobodni da rade sve što požele. Ciljno-racionalno delanje . obuhvata impuls. a ne na interes šire zajedni­ ce (Vehlen).osnovni koncept M i d o v e sociološ­ ke teorije. Biheviorizam — proučavanje ponašanja. između strukturalno stvorenih m o ­ gućnosti ljudi da delaju u skladu s kulturnim n o r m a m a i ciljevima i vla­ stitim n o r m a m a i ciljevima. jer ona uslovljava.novčani pristup privrednim pro­ cesima. Baza . uključujući i ljude i predmete u njemu (Veber). T a nekontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje štetna za pojedince i rezultira poveća­ n o m stopom anomičnih samoubistava (Dirkem). reflektovanog i realnost druš­ tvenih tipifikacija.veća je verovatnoća da će ljudi izvršiti samoubistvo kada ne znaju šta se od njih očekuje. t o k o m kojeg je veliki broj psihijatrijskih ustanova zatvoren a većina pacijenata puštena na slobo­ d u i time prepuštena s a m i m a sebi. Biznis . uglavnom povezano sa psihologijom.kada su ljudi prejako integrisani u zajednicu. O n o što se događa ne bi se dogodilo privredom i eksploatiše ostatak sistema (Voler- . čak i prisi­ ljava na takvo ponašanje (Dirkem). novac i profitabilnost. omogućen novim na­ činima lečenja.REČNIK Adaptacija .geografska oblast koja dominira kapitalističkom svetskom stin). proži­ vljenog. percepci­ ju stimulusa. Sistem m o ­ ra da se adaptira na okolinu i da je prilagodi svojim potrebama. njegovo delanje nije određeno nekim velikim vrednosnim sistemom.Marks je smatrao da je ekonomija osnova. otpočeo 1960-ih godina. one. Civilizacija . na milost i nemilost društva. drugim re­ cima. A n o m i č n o samoubistvo . Indeks pojmova i imena.odnosi m e đ u ljudima.neracionalno delanje koje je uzrokovano emocijama (Veber).

Društvene činjenice treba tretirati kao stvari koje su za p o ­ jedince spoljne i prinudne. Disfunkcije .stigma za ko­ j u akter pretpostavlja da je poznata ili uočljiva članovima publike man).p o Mertonu. Društvena k o n s t r u k c i j a .stepen u kojem se pojedinci odvajaju o d uloga koje igtaju ( G o f m a n ) . tj. D i s t a n c a p r e m a ulozi . Diskriminacija . Društveni sistemi . da nisu dejstvovali.p o (feminističkim) teoretičarkama ugnjetavanja.stigma koja nije ni poznata ni uočljiva članovima pu­ blike ( G o f m a n ) .tendencija različitih delova savremenog — M o l o h a da se sve više udaljavaju o d nas u prostoru i vre­ menu (Gidens). Distancijacija . hijerarhijski organizovana struktura koja ima funk­ ciju da podstakne prave ljude da uči­ ne sve što je potrebno da bi stigli do visokorangiranih položaja koji su naj­ važniji za preživljavanje i funkcionisanje društva. podređenu stranu (pojedinca ili ko­ lektiv) da pretvori u instrument svoje volje. drušvenim okruženjem sposobnost da se aktivnost (praksa) opiše recima (Gi­ (Gofdruštvo koje vrši sveobuhvatnu (totalnu) kontrolu D o m i n a c i j a . Dramaturgija shvatanje društvenog života kao niza dramskih nastupa slič­ nih pozorišnim nastupima ( G o f m a n ) . Disciplinujuće društvo nad ljudima (Fuko). Društvena zajednica . bilo koji od­ nos u k o m e jedna d o m i n a n t n a strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva drugu. već je sve posledica ljudske inter­ pretacije.nagoni oblikovani (Parsons). tj.reprodukovane druš­ tvene prakse. Društvena stratifikacija . Društvene činjenice .tendencija da se odre­ đeno ponašanje ponavlja samo pod posebnim uslovima koji su se pokazali uspešnim u prošlosti (teorija razmene).438 D20RD2 RlCER .ljudski postupci koji nastaju svesno. uočljive p o sledice koje nepovoljno utiču na spo­ sobnost pojedinačnog sistema da se adaptita (prilagodi). D e l a n j e . Diskreditovana s t i g m a . Diskurzivna svest dens).proces u k o j e m sistem unutar sebe preslikava razlike koje p o ­ stoje između njega i njegove okoline (Luman). Diskreditujuća s t i g m a . Društveni kapital .p o Parsonsu.u struktural­ nom funkcionalizmu. p o d sistem društva koji vrši funkciju inte­ gracije tako što koordinira delove društva.grupa o d dva člana (Zimi). druš­ tvene činjenice predmet su proučava­ nja sociologije. Po ovom shvatanju.obim vrednih i ko­ risnih dtuštvenih odnosa koje akter poseduje Društveni sistem — parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju integracije.p o Dirkemu. Dispozicije p r e m a p o t r e b a m a . Diferentijacijacentar-periferija-diferencijacija između centra sistema i njego­ vih perifernih elemenata (Volerstin).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI na taj način da se akteri nisu umešali i preduzeli tu aktivnost.p r o c e s kolektiv­ nog definisanja u kojem ljudi stvaraju društvo koje se smatra „stvarnim". Diferencijacija . skup p o ­ jedinaca koji ulaze u međusobne inter­ akcije u fizičkom okruženju. D i j a d a . Povećanje dinamičke gustine dovodi do transfor­ macije mehaničke u organsku solidar­ nost (Dirkem). tako što kontroliše delove sistema. Dromologija koncept kojim Virilio ukazuje na to da presudnu ulogu u p o s t m o d e r n o m svetu ima brzina. i treba ih proučavati empirijski. odbijajući pri tome da prihvati autonomni subjektivitet podređenog. D i n a m i č k a gustina . ništa nije objektivno dato. različite . odnosi između aktera ili kolektiva koji su reprodukovani.broj ljudi i učesta­ lost njihove interakcije. ponašanje k o m e pojedinci pri­ pisuju smisao i značenje.

Endokolonizacija .rizik takođe pogađa više slojeve i bogata društva koji su najodgovorniji za njegovu proizvod­ nju (Bek). D v o s t r u k a hermeneutika . kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. izbeglice.upotreba tehnologije u svrhu kolonizacije ljudskog tela (Virilio).proučavanje pona­ šanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama.uopšten.kada ljudi ni­ su čvrsto integrisani u zajednicu i ka­ da su prepušteni sami sebi. gastarbajteri). Fantazmagorija . kao i fantazije o kretanju. D u h kapitalizma sadrži niz komponenti uključujući racional­ nu i sistematičnu težnju za profitom. osećaju se beskorisnim i beznačajnim.proces odabira iz raznovrsno­ sti ( L u m a n ) . E t n o m e t o d o l o g i j a . a sve društvene strukture podrazumevaju društveno su delanje. kapitalista dobij a lavovski deo nagrade. rop­ stvo) ljudi su obično toliko utučeni i pritisnuti nedostatkom slobode da češće sebi oduzimaju živote nego p o d normalnim okolnostima (Dirkem).u situacijama prevelike regulacije (na primer.u kapitalizmu.struktura (i kultuta) i dejstvenost m o g u se razlikovati za analitičke svrhe. Feministička teorija . Č i n e ih pokretljive grupe i pojedin­ ci (turisti.društveni procesi koji podra­ zumevaju isprepletanost ljudi koji se posmatraju kao otvoreni i nezavisni. dimenzija mekdonaldizacije (Ricer). proce­ dure i razmatranja koji im p o m a ž u da steknu razumevanje takvih situacija. Posledica toga može biti da socijalni isttaživač izmeni svet koji posmatra i na taj način dođe do pogrešnih rezultata i zaključaka. D r u š t v o . iako bi p o radnoj teoriji vrednosti trebalo da bude obrnuto (Marks).težnja da se pronađe najbo­ lji mogući način za postizanje želje­ nog cilja. širok si­ stem ideja o drušrvenom životu i ljud­ s k o m iskusrvu koji se razvio iz ženske perspektive. Figuracije . Egoistično samoubistvo . a radnici nadnicu koja im jedva omogućava da prežive. Eksploatacija . relativno samodovoljna zajednica.u Parsonsovoj teoriji. Efekat b u m e r a n g a . za razliku o d drugih delova sveta. iako su u socijalnom životu isprepletane (Gidens. Arčer). ali uglavnom na jedan nevidljiv i neplani­ ran način (Elijas). Evolucija . D u h kapitalizma . Dejstvenost i strukture 439 Eksperimenti prekida .fantastični nematerijal­ ni efekti koje proizvode fizičke struk­ ture kao što su arkade ili nova stedsrva za potrošnju (Benjamin). motiv ljudi da postignu ekonomski uspeh nije bi­ la pohlepa već moralni sistem koji je isticao neprekidnu težnju ka e k o n o m ­ s k o m uspehu.vrsta Apadurajevih prede­ la. čestitost i sticanje novca kao nešto legitimno i što je sa­ m o sebi cilj (Veber). Većina ta­ kvih ljudi oseća moralnu slobodu da izvrši samoubistvo (Dirkem).eksperimenti u kojima se društvena realnost nasilno prekida da bi se osvetlili metodi ko­ jima ljudi konstruišu društvenu real­ nost (etnometodologija).naučni kon­ cepti i shvatanja društvenog sveta m o ­ gu uticati na shvatanje aktera čije se prakse istražuju. Figuracije nastaju i razvijaju se. Etnopredeli .ekonomski resursi koje akter poseduje (Burdije). M o ć ima ključni značaj za društvene figuracije.REČNIK nakon čega postaju redovne društvene prakse. neodvojivo isprepletane s postojećim ljudskim aktivnostima i praksama (Gi­ dens. M o ­ gu obuhvatati stvarno kretanje. kao i načina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje. tačnost. štedljivost. D u a l i z a m . Efikasnost . one su neprekidno u proto­ ku. . E k o n o m s k i kapital . Fatalističko s a m o u b i s t v o .na Z a p a d u . Dualnost svako društveno delanje uključuje strukture. Arčer).

G l o b a l n o s t . Globalizam . u različitim geografskim oblastima.vidljive posledice koje o m o g u ­ ćavaju svakom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi). F o r m a l n a racionalnost . propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga. sa svoje strane. Gvozdeni kavez racionalizacije . on je lokalan. Sva­ ka funkcija unutar sistema dodeljena je jednoj određenoj jedinici sistema (Luman). Fragmegracija . de­ centralizovan i fragmentiran.vlast koja se legitimi­ se verovanjem sledbenika u izuzetnu svetost.najslože­ niji oblik diferencijacije i oblik koji dominira savremenim društvom. ne obazi­ rući se na državne granice.pokreti jednog učesnika interak­ cije (čoveka ili životinje) koji služe kao Stimulus d r u g o m učesniku (Mid).izuzetne (nadnaravne) osobi­ ne koje drugi pripisuju nekoj osobi.širenje određenih praksi. uočljive posledice koje p o m a ž u n e k o m pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi). podrazumevaju internalizaciju objektivnih struktura. rezultira jedin­ stvenim ishodima (Robertson). kako bi lak­ še izašli s njima na kraj.imperijalističke ambicije. postaju sve iluzorniji (u eri globalizacije).izbor najpogod­ nijeg delanja zasniva se na pravilima. Globalizacija . želje i potrebe nacija. Vrsta Apa­ durajevih predela. Funkcije . H a r i z m a . a čiji je izraz stvarenje pokretne trake u njegovoj fabrici automobila.440 Finansijski predeli - DŽORDŽ RICER . H a r i z m a t s k a vlast . moderni .uzajamno prožimanje glo­ balnog i lokalnog koje. hrabrost ili nadnaravni karak­ ter vođe.mentalne ili kognitivne struk­ ture kroz koje ljudi deluju u društve­ n o m svetu (Burdije). veka postavio Henri Ford.širok. Grobalizacija . svesti i organizacije društve­ nog života po ćelom svetu. veoma ambiciozan pokušaj da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije.monokauzalno i linearno gle­ dište da svetom dominira ekonomija i da prisustvujemo stvaranju hegemonije kapitalističkog svetskog tržišta i neoliberalne ideologije koja ga podupire. H a b i t u s . Glokalizacija . Funkcije .koncept kojim Rozenau želi da kaže da je svet istovremeno fragmentitan (rascepkan) i integrisan.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI procesi u kojima Genetički strukturalizam . pogotovo oni što se vezuju za nacije. T a vrsta racional­ nosti karakteristična je za Z a p a d (Veber).Burdijeov pri­ stup koji podrazumeva proučavanje objektivnih struktura koje se ne m o g u odvojiti o d mentalnih struktura koje.po M e r t o n u . se o g r o m n e s u m e novca velikom brzi­ n o m kreću p o ćelom svetu. odnosa. Gestovi . Najopštije rečeno. Fordizam — p o j a m koji se odnosi na ide­ je. nakon čije upotrebe su automobili počeli ma­ sovno da se proizvode.tendencija ponavljanja ponašanja u sličnim uslovima (teorija razmene). Uspeh Fordove inovacije naveo je m n o g e druge proiz­ vođače da i oni uvedu mehanizam p o ­ kretne trake kako bi mogli da ispune potrebe proizvodnje i postignu masov­ nu proizvodnju svojih dobara.gledište p o k o m e zarvoreni prostori. F o r m e . centralizovan i integrisan. Grand-teorije . korporacija i or­ ganizacija d a se nametnu u različitim geografskim oblastima (Ricer).obrasci koje ljudi i naučnici primenjuju na veliko i zbunjujuće m n o š ­ tvo događaja i interakcija. Ta osoba ne m o r a zaista posedovati te osobine da bi bila tako definisana (Veber).moćna. iako je istovremeno globalan. Generalizacija . a koja utiče na društvene od­ nose i društveno ponašanje (Veber). nevidljiva sila organizovanja društve­ nih oblika (pogotovo organizacija) na­ lik kavezu iz koje je skoro nemoguće pobeći. Funkcionalna diferencijacija . principe i sisteme koje je počet­ k o m 2 0 .

p o Darendorfu. n o r m a m a . prava i status. Implozija . Idejni predeli . prvenstve­ no o d strane radničke klase (Vehlen). Individualna kultura . etičkim istinama i opštem p o j m u ispravnog. usvoji i kontroliše ele­ mente objektivne kulture (Zimi). I m p u l s . služi kao koncept koji se koristi za analizu društva u svim nje­ govim istorijskim i savremenim varijan­ tama.razumevanje i produktivno korišćenje mehanizovanih procesa svih vrsta u velikom o b i m u . Integracija .gubitak granica i spajanje raz­ ličitih stvari. koju vrši nacija iz centra nad velikim brojem oblasti.stanje koje nastaje kada po­ jedinac ima habitus koji ne odgovara situaciji u kojoj živi. Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poredenje posebnih primera društvenih fenomena bilo da se oni nalaze u različitim kulturama ili u razli­ čitim vremenskim periodima (Veber). O n a može u ime onoga što je „ispravno" da in­ terveniše bilo gde u svetu da bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemima. prvenstveno israživačke institute i uni­ verzitete.sposobnost poje­ dinca da stvori.izuzetno visok stepen potrošnje koji postoji u savremenom svetu (Ricer).prva faza akta.kontrola i eksploatacija. Hijerarhijsko nadziranje sposobnost službenika na vrhu organizacije da jed­ nim p o g l e d o m nadziru sve podređene (Fuko). Interesne koja karakteriše grobalizaci­ . akter reaguje na neki spoljašnji stimulus i oseća potrebu da uradi nešto po tom pitanju (Mid). već i strukturu. Integracija takode obuhvata i upravljanje m e đ u s o b n i m o d n o s i m a tri preostala funkcionalna imperativa (APL). Imperija — decentrizovana. Industrija . nasuprot ju (Piters). Histereza .p o j a m kojim kritička teorija označava delove dtuštva koji se bave proizvodnjom i širenjem znanja.treći Parsonsov funkcional­ ni imperativ koji se odnosi na potre­ bu sistema da reguliše odnose izme­ đ u svojih delova. jedan o d Apadurajevih predela. Imperija se zasniva na novoj 441 sudskoj vlasti koja počiva na ustavu poretka. Hiperrealno . oni se usredsređuju na sopstveni interes. dediferencijacija kao su­ protnost diferencijaciji (Bodrijar). K a o i kulturna industrija. cilj i članstvo. Interesne g r u p e . one ne p o seduju s a m o zajedničke interese. istinitije od istinitog (Burdije). Umesto da služe intetesima celog društva. lepše od lepog. Imperativno koordinisana udruženja . ta mesta su unutat dtuštva obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omogućava da se redefinišu. H i p e r p o t r o š n j a .jednostrano prenaglašavanje uglavnom racionalnih komponenti od­ ređene pojave. Hibridizacija .RECNIK H e t e r o n o r m a t i v n o s t . Imperijalizam . posebno ekonomska. postmoderna marksistička perspektiva o globa­ lizaciji. između dvoje ljudi koji unutar rodno stratiflkovanog patrijarhata imaju nejednaku m o ć .za razliku o d kvazigrupa. sigurnošću i intimnošću može da se zadovolji jedino u o d n o s u između muškarca i žene. garantovala sporazume i nametnula mir onima koji to ne žele ( H a n i Negri).globalizacijska perspekti­ va koja naglašava sve veću raznolikost koja karakteriše jedinstvene formnosti spojeve uni­ globalnog i lokalnog.potpuno simulitano i. koje proizvodi država u skladu sa svojom ideologijom ili skup slika i kontraideologija koje proizvode pokreti koji pokušavaju da smene one koji su na vlasti ili barem steknu deo te vlasti. Idealni tip .snažno kolektivno uverenje da potreba odraslih ljudi za porodicom. udruženja pojedina­ ca kontrolisana hijerarhijom vlasti.skup. interesne grupe su prave grupe u sociološkom smislu te reči. Njihova jedina namera je da prošire i da uvećaju svoj uticaj na društvo. realnije od realnog. tj. uglavnom političkih slika. kao re­ zultat toga. Industrija znanja .

G u b i se sposobnost lju­ di da stvaraju te strukture i aktivno učestvuju u njima. K o m u n i z a m . K o d . u kojem jed­ na klasa (kapitalisti) eksploatiše drugu klasu (proletarijat). neposredna reakcija sopstva na okolinu. Izgled .po M a r kuzeu.radnje kojima akteri pripi­ suju negativne vrednosti. Kažnjavanja . nemiran. ljudi . posebno se odnosi na one elemente koji otkrivaju izvođačev društveni status (Gofman). složenije i samodovoljnije. i p o k o m e se istorija svodi na promene u materi­ jalnim uslovima života društvenih gru­ pa i s njima povezanim p r o m e n a m a u ljudskom iskustvu. Kapitalisti . J e d n o d i m e n z i o n a l n o društvo .budući da si­ stem i njegove strukture postaju sve diferenciranije. p o k o m e se ti uslovi menjaju t o k o m vremena usled dinamike koja je za njih karakteristična.način na koji izvođač izgleda ka­ da nastupa pred publikom. njihova m o ć raste.p o Burdijeu. Ispitivanje podrazumeva i hije­ rarhijsko nadziranje i davanje normalizujućih sudova. jedna o d dimenzija mekdonaldi­ zacije (Ricer).koncept p o k o m e je ugnjetavanje žena proizvod zajedničkog dejstva kapitalizma i patri­ jarhata (feministička teorija). to je m a n j a verovatnoća da će akter manifestovati neželjeno ponaša­ nje (teorija razmene). a potrošači da jedu u dehumanizovanom okruženju i okolnostima (Ricer).ideja da ra­ cionalni sistemi neizbežno porađaju čitav niz iracionalnosti (Veber). a time raste i njihova sposobnost da usmeravaju i kontrolišu o n o što se dešava u svetu života (Habermas). da razumemo u kakvoj su oni međusobnoj vezi.sposobnost klase. K a o rezultat toga. Istorijski materijalizam marksističko shvatanje p o k o m e su materijalni uslovi ljudskog života. Različi­ te neiazumne posledice racionalizacije (mekdonaldizacija). naročito dehuma­ nizacija zbog koje su zaposleni prisilje­ ni da rade u nehumanim uslovima. da prevaziđe la­ žnu svest i istinski razume prirodu ka­ pitalističkog sistema (Marks). ličnost. ličnostima. Po Lum a n u . plemena ili društva (Dirkem). Pribegavaju m u oni koji su na visokim položajima i koji donose normalizujuće sudove o tome šta je prihvatljivo a šta neprihvatljivo ponašanje (Fuko). J a .p o M i d u . Individualna slo­ boda i kreativnost postepeno blede u ništavilu. ideje i društvene odnose. Iracionalnost racionalnosti . grupe imaju sposobnost da učestvuju u g r u p n o m sukobu ( D a r e n d o r f ) . Kalkulabilnost . prven­ stveno proletarijata. Kapitalistički patrijarhat .442 DŽORDŽ RICER . Kolonizacija sveta života . ideja­ m a i društvenim odnosima. što je kazna oštrija. slom dijalektičke povezanosti ljudi i velikih struktura dovodi do sve većeg potpadanja ljudi p o d kontrolu tih struktura.način nadziranja potčinjenih i donošenja sudova o tome šta oni rade. nepredvidiv i kreativan aspekt sopstva. Kolektivna svest .klasa ljudi koji u kapitali­ z m u poseduju sredstva za proizvodnju i stoga su u položaju d a eksploatišu radnike (Marks). način razlikovanja elemenata koji su deo sistema od elemenata koji ne pripadaju sistemu. ključni faktori koji detetminišu ljud­ sko iskustvo. Ispitivanje . sistem pravila koji nam omogućava da razumemo znako­ ve i.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI gube sposobnost da kritički i negativ­ no razmišljaju o strukturama koje ih kontrolišu i ugnjetavaju. K l a s n a svest .naglašavanje kvantiteta koje često može d a bude na štetu kva­ liteta. uključujući aktivno­ sti i odnose koji proizvode te uslove. Kapitalizam p o Marksu. ekonomski sistem. najvećim delom sastavljen od kapitalista i proletarijata. kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema. što je još važnije.društveni sistem koji će ljudskoj vrsti po prvi put u istoriji omogućiti da izrazi svoj p u n potenci­ jal (Marks).verovanja i osećanja koja su zajednička članovima neke grupe.

dragih korporacijama. K v a z i g r u p a . kao i čitav niz potrošnih dobara koja se na tim medi­ j i m a reklamiraju i prodaju. odr­ žava i obnavlja motivaciju pojedinaca. Latentni interesi . L a ž . s ciljem da u . Korisnost . Kulturni imperijalizam uticaj jedne kulture na veliki broj drugih kultura.feministička teori­ ja nejednakosti koja tvrdi da su žene jednake s muškarcima u tome što su i one sposobne za donošenje razlo­ žnih moralnih sudova.interesi kojih pripad­ nici grupe nisu svesni (Darendorf).ideologi­ ja p o m o ć u koje se vrši kontrola nad ljudima širom zemaljske kugle. jedna o d dimenzija mekdonaldizacije (Ricer).dominacija tehnologije nad zaposlenima i potrošačima. Kulturni feminizam . L i č n a fasada .oblik interakcije u kojoj pojedinac namerno prikriva istinu o d (Zimi).shvatanje p o ko­ m e stare strukture moraju d a se unište (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje će biti efikasnije (Sumpeter).preferencije ili vrednosti koje imaju akteri (teorija razmene). porodica. Krivično pravo .razne vrste legitimnog znanja koje akter poseduje (Burdije). O b l i k prava u kojem će pre­ stupnici verovatno biti oštro kažnjeni za svaki postupak koji čvrsto integrisana zajednica doživljava kao prekršaj snažne kolektivne svesti (Dirkem). K u l t u r a i ideologija potrošnje . Kreativna destrukcija . odno­ si se na potrebu sistema da stvara. Kulturna industrija .obeležje mehaničke soli­ darnosti.Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju latentnosti. Liberalni feminizam . kao i reklamnim i m e ­ dijskim korporacijama omogućava da ubiru veliki profit (Skler).p o j a m kojim kri­ tički teoretičari označavaju vrstu indu­ strije u koju spadaju filmska. misli i aktivnosti stva­ raju društvene strukture (Burdije). Po ovoj teoriji. radijska i njima slične industrije.u kapitalizmu.grupe koje stvarno učestvuju u sukobu (Darendorf). a rodna jednakost se može ostva­ riti ako se preoblikuju obrasci podele rada u ključnim društvenim ustanova­ m a .REČNIK Konfliktne g r u p e . Lažna svest . Konstruktivistička perspektiva . sve navedeno nalazi se u slu­ žbi stvaranja globalnog raspoloženja koje potrošačkog transnacionalnim drugog 443 društvu učini kulturu važnijim činio­ cem od ekonomije. K o n t r o l a .feministička teori­ ja razlike koja uzdiže pozitivne aspek­ te ženske ličnosti. rad. Konzumacija . Latentnost .kombinacija kultura koje su prethodno bile odvojene jedna od druge. mediji. rodna nejednakost rezultat je patrijar­ halnih i seksističkih obrazaca podele rada. kao i zavisnost ljudi o d dru­ gih ljudi (Elijas).oprema koju publika p o istovećuje s izvođačima i očekuje o d njih da je nose sa s o b o m ( G o f m a n ) . Kulturni sistem . ovaj koncept često se upotre­ bljava naizmenično s k o n c e p t o m hi­ bridizacije. Konverzacija gestovima .prvi aspekt Parsonsovog če­ tvrtog funkcionalnog imperativa. Kreolizacija . to jest preduzimanje konkretne mere kojom se zadovoljava izvorni impuls (Mid). Latentne funkcije .nenameravane pozi­ tivne posledice (Merton). Lanci zavisnosti — lanci veza koji obuhva­ taju one ljude o d kojih je pojedinac zavisan.gestovi jednog učesnika interakcije koji nesvesno iza­ zivaju odgovarajuće gestove učesnika ( M i d ) . o svom međusobnom odnosu i načinu na koji kapitalizam funkcioniše (Matks). obrazovanje i mediji.shvatanje da percepcije. tako što obezbeđuje norme i vrednosti koje aktere motivišu na delanje.poslednja faza akta.mnoštvo pojedinaca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes (Darendorf). U krajnjoj instanci. Kulturni kapital . i proleteri i ka­ pitalisti imaju lažnu svest o sebi. Sred­ stva za vršenje te kontrole su savremeni marketing. kao što su: pravo.

prikrivanje sve­ ga o n o g a što je prethodilo predstavi (Gofman). racio­ M e k d o n a l d i z a m . Ljudi upravljaju M o l o h o m .p o M i d u . rigidnim tehnologi­ j a m a . standardizovanim tadnim ruti­ nama. različiti T V kvizovi). Manifestni interesi . m o ć da zbaci imperiju i stvori kontra­ imperiju (Hart i Negri). M a n i r — način na koji se izvođač ponaša pred publikom. bar potencijalnu. paradoksalno. društvene činjenice koje imaju materijalan (opipljiv) oblik (recimo. M o ć . govori publici koju vr­ stu uloge izvođač namerava da igra u određenoj situaciji ( G o f m a n ) . kao i ostatak sve­ ta.Gidensova metafora k o j o m on opisuje moderni svet kao snažnu silu koja se kreće napred rušeći sve pred so­ b o m . Mikrofizika m o ć i koncept p o k o m e m o ć postoji na mikronivou i uklju­ čuje radnje kojima se ona vrši kao i radnje kojima se ona dovodi u pitanje (spori). Različiti akteri imaju mnoštvo različitih resursa i mogućnosti razmene.tteča faza akta. prihvatanje i percepci­ ja uopštenog drugog od strane poje­ dinca. Metodološki relacionizam sociolozi koji su usmereni na odnos između fe­ n o m e n a na makronivou i mikronivou (Ricer). konfotmistički aspekt sopsrva. kao i slike sveta koje oni stvaraju i šire. M o l o h .sociolozi koji se bave m a k r o n i v o o m društva i smatraju da on određuje mikronivo. podrazumeva manipulisanje percipiranim objektom ( M i d ) . kalkulabilnost. M a n i p u l a c i j a . kultuta koja je svima dostupna i popular­ na m e đ u širokim m a s a m a (na primer. M n o g i od ovih odnosa razmene postoje i m e ­ đusobno su povezani. predvidljivost.p o Dirkemu.svesne i nameravane pozitivne posledice (Merton).latentni interesi ko­ jih su pripadnici grupe postali svesni (Darendorf). organizovan si­ stem p o k o m e se pojedinac (akter) orijentiše i motiviše na delanje. M n o š t v o . Mekdonaldizacija .mreža društvenih o d n o ­ sa koji uključuju određeni broj indivi­ dualnih ili kolektivnih aktera.skup ljudi iz celog sveta koji održava imperiju na različite načine.proces u k o m e prin­ cipi funkcionisanja restorana brze hrane osvajaju jedan po jedan sektor američkog društva. M e t o d o l o š k i holisti . M e n e .u kritičkoj teoriji. M a s o v n a kultura . Manifestne funkcije . kontrola p u t e m zamene nalnost iracionalnosti. i njihovu okolinu. potencijalni tro­ šak koji jedan akter može nametnuti drugome.prema Emersonu.Elektronski kapaciteti za proizvodnju i prenos informacija širom sveta. kao i različite međusobne odnose razmene. N j e n i h pet osnovnih dimenzija su efikasnost.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ličnost — p o Parsonsu. Medijski predeli . dekvalifikaciji i homogenizaciji radnika i potrošača (Ricer). fotmirajući tako . M e h a n i č k a solidarnost . Mistifikacija zbuni nastojanje izvođača ograničavajući da publiku kon­ takt koji ima s njom. Lokalne realnosti proživljenog iskustva mesta gde tealne ličnosti delaju i provode svoje živote (feministička te­ orija).444 D 2 0 R D 2 RICER . Materijalne društvene činjenice . M r e ž a razmene . Lumpenproletarijat — masa jako siromaš­ nih ljudi koji se u kapitalističkom si­ stemu nalaze u lošijem položaju i o d s a m o g proletarijata ( M a t k s ) . ali koji takode ima. jedan o d Apadurajevih predela. amfiteatar).u Dirkemovoj teoriji. ali uvek postoji mogućnost da će se on otrgnuti kontroli i uništiti one koji su ga stvorili.proces koji se prvo javio u industriji brze ishrane i sličan je fordizmu jer se zasniva na h o m o g e ­ nim proizvodima. ideja da primitivna drušva na o k u p u drži nerazvijena podela rada i činjenica d a svi obavljaju istu vrstu poslova. ljudi tehnologijama i.

pa čak i preživelo. N e t o balans . društvene činjenice koje su spoljne i prinudne. N a d n i c a za preživljavanje . N e n a m e r a v a n e posledice . itd. kako bi ga deca.funkcional­ na analiza se može sprovesti na bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj drušvenoj pojavi. N e m a t e r i j a l n e društvene činjenice . kritikuju ili idealizuju) posebne situacije (etnometodologija). Objektivna kultura . N a g r a d e . N e o t r i b a l i z a m . s ci­ ljem da unaprede potrošnju (Ricer).drugi aspekt Parsonsovog četvrtog funkcionalnog im­ perativa. O b j a š n j e n j e . a šta nenormalno u velikom broju oblasti.nadnica ko­ j u kapitalista plaća radniku a koja je taman tolika da radnik preživi i zasnuje porodicu. O b j a š n j e n j a . odnosi se na potrebu sistema da obezbeđuje.oni koji su na vlasti m o g u da odlučuju šta je normal­ no. zamenila na njegovom r a d n o m mestu (Marks).postmoderno kretanje ka stvaranju čitavog niza zajednica ko­ je predstavljaju pribežišta za strance.složene. etničkih i p o ­ litičkih gtupa. Nefunkcije . 445 N o v a sredstva za p o t r o š n j u S k u p potro­ šačkih mesta koja su uglavnom nasta­ la nakon 1950-ih godina u S A D . o d n o s n o sposobnosti dejstvenika d a menjaju svoje životne planove i ciljeve (Gidens). d a bi društvo funkcionisalo.proces u kojem ljudi nude objašnjenja kako bi svetu oko sebe da­ li smisao (etnometodologija). Ništa uglavnom prazan oblik.načini na koje akteri definišu (opisuju.nedovoljna količina sredstava koja vas sprečava da ostvari­ te željeni cilj. sve ljud­ ske tvorevine koje se smatraju delom kulture (umetnost. O d n o s i vladanja . O s k u d n o s t resursa .). nemonolitne ali povezane društvene aktivnosti koji­ m a je m o g u ć e kontrolisati društvenu proizvodnju (feministička teorija). negativne i nevažne posledi­ ce (Merton). N e š t o .p o Z i m l u . norme i vrednosti). kad onemoća.ditkemova ideja da u savremenom drušvu. filozofija . to jest o b ­ lik ispunjen posebnim sadržajem (Ri­ cer).RECNIK pojedinačnu mrežnu strukturu (Emer­ son). N o r m a l i z u j u ć i sudovi . nauka. počevši od društva u celini p a do organizacija. smatra se nenormalnim i može biti ka­ žnjen o d strane službenika ili njihovih p o m o ć n i k a (Fuko).posledice društvenog delanja koje su nevažne za proučavani si­ stem (Merton).p o D i r k e m u . ali koje imaju ne­ materijalan oblik (na primer. oblik lišen bilo kakvog posebnog sadržaja (Ricer).razlika između funkcija i disfunkcija (Merton). Okruženje fizička scena koja obično m o r a da postoji da bi akteri izveli predstavu ( G o f m a n ) .neočekivane pozitivne. Objašnjavajuće prakse . o d n o s n o niz religioznih. institucija ili grupa (Merton). O d r ž a v a n j e obrasca . povećanje nagra­ d a verovatno će izazvati željeno pona­ šanje (teorija razmene).uglavnom p u n oblik.proces uče­ nja kroz koji posledice nekog ponaša­ nja modifikuju to ponašanje (teorija razmene). potreban je doprinos većeg broja pojedinaca. Ko god prekrši norme koje su sadržane u normalizujučim sudovima. usled razvi­ jene podele rada. Ontološka nesigurnost nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije. N i v o i funkcionalne analize . O r g a n s k a solidarnost . održava i obnavlja kulturne obrasce koji stvataju i potkre­ pljuju individualnu motivaciju. O p e r a n t n o uslovaljavanje . solidarnost proizilazi iz različitosti.načini na koje neka osoba nudi objašnjenje a druga osoba prihvata ili odbacuje to objaš­ njenje (etnometodologija).radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti.

oblasti kapitalističke svetske privrede koje snabdevaju centar siro­ vinama i koje on uveliko eksploatiše (Volerstin).446 DŽORDZ RICER .ljudski postupci koji se više ili manje javljaju nesvesno (Veber). Period igranja . podsistem društva koji vrši funkciju postiza­ nja cilja tako što ostvaruje društvene ciljeve i mobilise aktere i resurse koji su neophodni za njihovo ostvarenje. Patrijarhat . usko povezan s terenskim radom. Poluperiferija . dete preuzima ulo­ gu svih onih koji u igri učestvuju. ali je onda to znanje sjedinio s drugim teorijskim perspek­ tivama.druga faza akta. Postizanje cilja — drugi Parsonsov funk­ cionalni imperativ koji se odnosi na potrebu sistema da definiše i ostvari svoje osnovne ciljeve. Ponašajući o r g a n i z a m Parsonsov si­ stem delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije. Period igre .po Volerstinu.drugi stadijum u razvoju sopstva. proizvodima koje proizvode. Poststrukturalista . posmatra­ nje istraživaču o m o g u ć u j e da koristi m e t o d saosećajne introspekcije i stavi se u položaj proučavanih aktera. Sva­ ki o d tih učesnika ima posebnu ulogu u igri ( M i d ) . trajan u vre­ menu i prostoru i sposoban da se od­ upre i održi uprkos povremenim izazo­ vima (feministička teorija).mreža odnosa između objektivnih društvenih pozicija (Burdije). Posmatranje metod. postfordističko društvo odlikuje slična vrsta heterogenosti u m n o g i m drugim obla­ stima potrošnje. koji je najpre bio pod uticajem strukturalizma. Percepcija .sistem proizvodnje koji je.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Polje . To je jedan univer­ zalan sistem.prvi stadijum u razvoju sopstva. sveobuhvatan u svojoj društvenoj organizaciji. nad zatvotenicima). prilago­ đenih proizvoda koji zahtevaju fleksi­ bilnije tehnologije i fleksibilnije radni­ ke i koji dovode do veće heterogenosti u potrošnji. deca se igraju tako što dodeljujti sebi uloge drugih ( M i d ) .sistem u k o m e muškarci potčinjavaju žene. Postmoderna sociologija sociologija koja se nalazi p o d snažnim uticajem postmodernih ideja i koja prihvata ne­ racionalan pristup proučavanju druš­ tva ( B a u m a n ) . kojim simbolički intetakcionista (ili neki drugi sociolog) proučava društvo tako što posmatra šta se u n j e m u dešava. orijentisan na proizvodnju heterogenih. umesto da preuzima ulogu diskretnih drugih. Ponašanje . Periferija . Patikizacija kao što u savremenom svetu postoji čitav niz različitih vrsta patika dostupnih potrošaču. .teoretičar. O t u đ e n j e — slom prirodne povezanosti ljudi s njihovim prozvodnim aktivno­ stima.sttuktura koja nekome na vlasti ili na značajnom položaju (na primer. stvaranje i kontrolisanje novih tehnologija i razvijanje intelektualnih tehnologija koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom. pojedinci putem čula teaguju na stimuluse koji su povezani s i m p u l s o m ( M i d ) . U slučaju sim­ boličkog interakcionizma. radnicima s kojima ih proizvode i spo­ sobnostima koje bi potencijalno m o ­ gli da razviju (Marks). za razliku o d fordizma. P a n o p t i k o n .društvo koje karakteriše proizvodnja usluga ume­ sto proizvodnje robe. Postfordizam . tako što prilagođava i menja spoljni svet. rezidualna kategotija kapitalističke svetske ekono­ mije koja obuhvata skup regiona koji se nalaze između centra (eksploatatora) i periferije (eksploatisanih).p o Parsonsu. teorijsko znanje umesto praktičnog znanja. zatvorskom čuvaru) o m o g u ć a ­ va p o t p u n nadzor nad g r u p o m ljudi (na primer. kao Bur­ dije. kako bi razumeo njihova značenja i motive i posmatrao način na koji oni delaju. Politički sistem . profesionalni i tehnički rad umesto manuelnog rada. Postindustrijsko društvo .

Pozornica .sve ono što je ljudima neop­ h o d n o da bi preživeli i funkcionisali na m i n i m a l n o m nivou u savremenom svetu. bez obzira na to u k o m delu sveta se nalazite. odnosno zajedničkih vrednosti koje prihvataju članovi društva (Parsons). prvenstveno poro­ dica i prijatelji (Kuli). rodnog ugnjetavanja i strategija promene društva. sada se krije (Elijas).pitanje kako je u druš­ tvu moguće eliminisati sukob. Radikalni f e m i n i z a m . već m u i omogućavaju da efikasno izađe na kraj sa svojim društvenim ži­ votom. koja afirmiše pozitivnu vrednost žene kao takve i tvrdi da su žene u svim društvi­ m a nasilno ugnjetavane. Poseban značaj imaju primarne grupe iz perioda mladosti.po Burdijeu. Prakse nisu objektivno determinisane. D a n a s m n o g o vi­ še obraćamo pažnju na svakodnevna ponašanja drugih ljudi. Prakse . kalvinisti nisu mogli d a znaju da li će ići u pakao ili u raj niti su di