Džordž Ricer

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
Preveli s engleskog jezika Smiljana Skiba i Dušan Pavlović

C/ly>K5EHHi

Izvornik G e o r g e Ritzer

Contemporary Sociological Theory and Its Classic Roots : T h e Basics 2 d Edition
Copyright © 2007, 2003 by The McGraw-Hill Companies, Inc. All rights reserved.

Copyright © J P

Službeni glasnik, 2 0 0 9

www.slglasnik.com Sva prava pridržana

KRATAK SADRŽAJ
Predgovor srpskom izdanju 13 Predgovor autora 25 O autoru 29 1. Uvod u sociološku teoriju 31 2. Klasične sociološke teorije (1) 49 3. Klasične sociološke teorije (2) 89 4. Savremene grand-teorije (1) 111 5. Savremene grand-teorije (2) 173 6. Savremene teorije svakodnevnog života 215 7. Savremene integrativne teorije 263 8. Savremene feminističke teorije (zajedno s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan Nibruk). . 295 9. Postmoderne grand-teorije 339 10. Teorije globalizacije 393 Rečnik Indeks 437 452

DETALJAN SADRŽAJ
PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 13 PREDGOVOR AUTORA 25 O AUTORU 29 1. UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 31 Kako nastaje sociološka teorija 31 Definisanje sociološke teorije 36 Nastanak sociološke teorije: jedno realističnije gledište . 37 Multikulturalna socijalna teorija 39 Pregled knjige 42 Sažetak 46 Literatura za dalje čitanje 47 2. KLASIČNE TEORIJE (1) 49 Emil Dirkem: Od mehaničke do organske solidarnosti. 49 Dve vrste solidarnosti 49 Promene u dinamičkoj gustini 50 Kolektivna svest 52 Krivično i restitutivno pravo 54 Anomija 55 Karl Marks: Od kapitalizma do komunizma 58 Ljudski potencijal 60 Otuđenje 61 Kapitalizam 63 Komunizam 67 Maks Veber: Racionalizacija društva 70 Društveno delanje 70 Ponašanje i delanje 71 Vrste delanja 73 Vrste racionalnosti 76 Protestantska etika i duh kapitalizma 78 Konfučijanizam, hinduizam i kapitalizam 80 Strukture vlasti i racionalizacija 81 Sažetak 87 Literatura za dalje čitanje 88

8

D Ž O R D Ž RlCER -

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

3. KLASIČNE TEORIJE (2) Georg Zimi: Narastajuća tragedija kulture Asocijacija Forme i tipovi Svest Veličina grupe Distanca i stranac Distanca i vrednost Objektivna i subjektivna kultura Podelarada Torsten Vehlen: Sve veća kontrola biznisa nad industrijom Biznis Industrija Džordž Herbert Mid: Socijalni biheviorizam Akt Gestovi Značajni simboli i jezik Sopstvo Ja i mene Sažetak Literatura za dalje čitanje 4. SAVREMENE GRAND-TEORIJE (1) Strukturalni funkcionalizam Funkcionalna teorija stratifikacije i njene kritike Strukturalni funkcionalizam Talkota Parsonsa . . Strukturalni funkcionalizam Roberta Mertona Teorija sukoba Rad Ralfa Darendorfa Vlast Grupe, sukob i promena Opšta teorija sistema Rad Niklasa Lumana Samostvarajući sistemi Diferencijacija Sažetak Literatura za dalje čitanje

89 89 90 90 91 93 96 98 99 100 100 101 102 105 106 107 108 109 113 115 116 111 111 119 122 148 148 151 154 155 155 158 162 170 172

DETALJAN SADRŽAJ

5. SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) Neomarksistička teorija Kritička teorija i pojava kulturne industrije . . . . Od fordizma do postfordizma Proces civilizovanja Primeri procesa civilizovanja Objašnjavanje promena: produženje lanaca zavisnosti Studija slučaja: lov na lisice Kolonizacija sveta života Svet života, sistem i kolonizacija Racionalizacija sistema i sveta života Moloh modernosti Moloh Prostor i vreme Refleksivnost Nesigurnost i rizici Sažetak Literatura za dalje čitanje 6. SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA Simbolički interakcionizam Dramaturgija Dramaturgija Upravljanje utiscima Etnometodologija i konverzacijska analiza Definicija etnometodologije Objašnjenja Neki primeri Ostvarivanje roda Teorija razmene Teorija razmene Džordža Homansa Osnovne propozicije Teorija racionalnog izbora Model u najosnovnijim crtama Osnove društvene teorije Sažetak Literatura za dalje čitanje

173 173 174 185 193 193 196 198 199 200 203 204 205 206 207 209 212 213 215 215 220 221 232 232 234 236 239 240 240 245 251 251 255 258 261

10

D Ž O R D Ž RlCER -

SAVREMENA

SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI

KORENI

7. SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 263 Jedna integrisanija teorija razmene 263 Odnosi razmene i mreže razmene 265 Moć - zavisnost 268 Integrativnija teorija razmene 269 Teorija strukturacije 270 Elementi teorije strukturacije 273 Kultura i dejstvenost 277 Habitus i polje 278 Prevazilaženje subjektivizma i objektivizma . . . . 280 Habitus 282 Polje 285 Sažetak 291 Literatura za dalje čitanje 293 8. SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE (napisano s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan Nibruk) 295 Osnovna teorijska pitanja 296 Savremene feminističke teorije Rodne razlike 301 Rodna nejednakost 303 Rodno ugnjetavanje 309 Strukturalno ugnjetavanje 318 Ka feminističkoj sociološkoj teoriji 329 Sažetak 337 Literatura za dalje čitanje 338 9. POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 339 Prelaz industrijskog ka postindustrijskom društvu . . . 339 Unapređenje veštine upravljanja (i druge grand-teorije) 344 Unapređenje veštine upravljanja 345 Ostale Fukoove grand-teorije 352 Postmodernost kao sazrevanje modernosti 354 Da li se učimo da živimo sa ambivalencijom?. . . 357 Postmoderna etika 359 Uspon potrošačkog društva, gubitak simboličke razmene i rast simulacija 361 Od proizvođačkog do potrošačkog društva 362

DETAUAN SADRŽAJ

1

Smrt simboličke razmene i porast simulacije . . . Potrošačko društvo i nova sredstva za potrošnju Dromologija Feminizam ipostmoderna socijalna teorija Sažetak Literatura za dalje čitanje 10. TEORIJA GLOBALIZACIJE Glavni socijalni teoretičari o globalizaciji Entoni Gidens i „odbegli svet" globalizacije . . . . Ulrih Bek i politika globalizacije Zigmunt Bauman o posledicama globalizacije . . Kulturna teorija Kulturni diferencijalizam Kulturna konvergencija Kulturna hibridizacija Ekonomska teorija Transnacionalni kapitalizam Imperija Politička teorija Ostale teorije Sažetak Literatura za dalje čitanje REČNIK INDEKS

367 374 381 385 388 390 393 397 397 398 400 401 402 407 415 420 420 423 428 433 435 436 437 457

on savremene teorije želi da poveže s njihovim klasičnim korenima. Ricerova Sociološka teorija karakteristična je po tome što ima jednu ideju vodilju koja prožima celu knjigu. Ricer poku­ šava da izloži najvažnije savremene sociološke teorije. Ta trilogija. postmoderne socijalne teorije (glava 9) i teorije globalizacije (glava 10). stavljajući naglasak na globalizovano društvo potrošnje i njegove posledice po društveno ponašanje i obrasce društvene interakcije. teorije svakodnevnog života (glava 6). Sociological Theory (sedmo izdanje. Contemporary Sociological Theory (sedmo izdanje objavljeno 2007) i Postmodern Social Theory (prvo izdanje izašlo 1997). 2007). Pored toga. Osim toga. a druga verzija je ova knjiga. inte­ grativne teorije (glava 7). ona u origi­ nalu ima 315 strana (drugo izdanje objavljeno 2007). a glave 4-10. teorija sukoba i sistemska teorija (glava 4). iako sociologija nije glavni predmet njihovog izučavanja.com. feminističke sociološke teorije (glava 8). ima i svoje dve krače verzije. Najsveobuhvatnija je trilogija koju čine: Classical Sociological Theory (peto izdanje 2007). Vehlen. Obimnija verzija. ona je prilago­ đena studentima kojima je znanje iz sociološke teorije i teorije društvenog ponašanja neophodno. savremenim teoretičarima. Tu su predstavljeni funkciona­ lizam. (Svi poda­ ci o Ricerovoj produkciji i s najavama budućih izdanja njegovih knjiga mogu se naći na http://www. s preko 1. ima 800 strana. Mid i Zimel). Marks. .500 strana.) Sociološka teorija i njeni klasični koreni namenjena je prven­ stveno studentima početnih godina fakulteta koji su već uvedeni u sociološke koncepte i probleme. ali sada žele (ili moraju) da ih sagledaju iz jednog teorijskog ugla. Ricer je glave 2 i 3 posvetio klasičnim sociološkim teore­ tičarima (Dirkem.georgeritzer. Veber.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU Knjiga Džordža Ricera Sociološka teorija i njeni klasični koreni predstavlja jednu od tri autorove verzije pregleda sociološ­ kih teorija koje je napisao od kraja 1980-ih godina. to jest klasičnom sociološkom teorijom. neomarksistička teorija (glava 5).

kul­ turni. Danas najveći broj teoretičara funkcioniše unutar paradigme koja se može nazvati integrativnom ili sintetičkom. Ova glava ukazuje na to da više nije moguće promi­ šljanje bez pokušaja integracije makronivoa i mikronivoa (kako su to pokušavali funkcionalisti ili etnometodolozi). dramaturgiju i etnometodologiju. Glava 8 posvećena je feminističkim pogledima na sociološ­ ku teorijsku misao. Te teorije. uzgred. teorija strukturacije Entonija Gidensa. sve više pred­ stavljaju inspiraciju. Na primer. funkcionalisti su potpuno zanemarivali delovanje pojedinaca van onoga što društvene strukture „propisuju". može se reći da izlaganje savremene teorije počinje tek od glave 7 u kojoj se izlažu teorija razmene Ricarda Emersona. Prema tome. teoriju sukoba. prava je šteta što se u ovoj glavi nije našlo mesta za „strogi program" kulturne socio­ logije Džefrija Aleksandera koji na kulturu gleda kao na zasebnu promenjivu kojom objašnjava društvene promene i društveno ponašanje. institucionalni. radikalni i socijalistički feminizam. mogao biti vredan zbog toga što je feminističkoj sociološkoj teoriji posvećeno čitavo poglavlje. Glavni feministiki teorijski pristupi koji su ovde izloženi . ubraja u savremene teorije. Ricerov udž­ benik bi.14 D 2 0 R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Iako Ricer funkcionalizam. ali ključna vrednost ove glave jeste u otkrivanju . sistemsku teori­ ju.ukazuju na multidisciplinarnost fe­ minističke misli. S obzirom na to da je feministička sociološka misao u našoj sociologiji do sada bila zapostavljena. kao i one klasične. psihoanalitički. li­ beralni. fenomenološki. o kojima govori u glavama 4-6. ako ni zbog čega drugog. interaktivni. Od kraja 1970-ih godina u sociološkoj teoriji nastaje jedan novi trend po kome je i aktere i strukture nužno uzeti podjedna­ ko ozbiljno. Čini se da je njihov glavni nedostatak jed­ nostranost u insistiranju na akterima ili na strukturama čemu je. kao i teorija intersekcionalnosti . S obzi­ rom na to da i Arčer i Burdije kulturi pripusuju važno mesto u reprodukciji i elaboraciji društvenih odnosa. morfogenetski pri­ stup Margaret Arčer i sociološka teorija Pjera Burdijea. sociološka teorija sklona od samog početka. dok su etnometodolozi tvrdili da društeni poredak ne postoji. već da savre­ mena sociološka teorija mora biti objedinjujuća. biološki. danas ih sve manje socioloških teoretičara koristi.

mogu razvrsta­ ti u tri grupe: • kulturni diferencijalizam (po kome se svet sve više kul­ turno razlikuje. Budući da dobar deo ovdašnje društvene (ne samo sociološ­ ke) akademske zajednice ima veliki otpor (ponekad. Osim toga.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 15 niti koja objedinjuje sve feminističke teorije čiji je cilj dovođenje u pitanje postojeće društvene strukture. Pitersena. čime se otvara pitanje položaja žena u njima. do sada uglavnom nepoznata domaćoj akademskoj zajednici (izuzev teo­ retičarima filma). što povećava šanse za globalni sukob). Konačno. iako je svoju najvažniju knjigu Virilio objavio još 1977. ova glava se . u 10. društvo nadzora i kontrole.moralni relativizam. prema podeli koju Ricer preuzima od Jana N. i • kulturna hibridizacija (po kojoj svet sve više predstavlja hibridan spoj različitih kultura). Ricer izlaže različite teorijske pristupe globalizaciji. s pravom) prema postmodernistima i njihovom načinu teoretisanja. Ova glava ima za cilj da pokaže kako tri glavne karakteristike savremenog postmodernog druš­ tva .preporučuje upravo onim društvenjacima koji su oduvek gajili odbojnost prema postmodernizmu. . U glavi 9 predstavljeni su najvažniji postmoderni socijalni teoretičari počev od Danijela Bela. Mišela Fukoa i Zana Bodrijara. Ako ovaj udžbenik imalo doprinese tome da se nove generacije studenata odškoluju a da pri tome ne izgrade otpor prema postmodernističkoj misli. glavi. preko Zigmunta Baumana. po prvi put se u jednom sociološkom udžbeniku na srpskom jeziku pojavljuje i dromologija Pola Virilija. i porast potrošnje . što inače nije karakteristika nepotrebno zamršenog i pompeznog stila mnogih postmodernih mislilaca (uključujući tu i neke naše) . godine. srž glave čine kulturne teorije globalizacije koje se.s obzirom na to da je pisana na jedan jasan i nepretenciozan način. to bi se već moglo smatrati njegovom priličnom vrednošću. Iako se izlažu različite teorije (političke i ekonom­ ske). • kulturna konvergencija (po kojoj svetske kulture sve više liče jedna na drugu).utiču na društvene odnose i društvenu organizaci­ ju.

Kulturna konvergencija počiva na konceptu grobalizacije. a ne o kulturnoj hibridizaciji. Ricer se više bavi silama koje stvaraju konvergenciju kultura. U skladu s konceptualnim aparatom koji je razvio u knjigama McDonaldization of Society i Globalization of Nothing. Po sopstvenom priznanju. onda se pre može govoriti o procesu kulturne konvergencije. već je na delu kulturna hibridizacija. što znači rast). da su najvažniji akteri lokalni akteri. Ricer implicitno pokazuje kako je savremena sociološka teorija. sve manje usredsređena na problem prevazilaženja dihotomije strukture i dejstvenosti (glava 7). Ricer koncept mekdonaldizacije tek odnedavno vezuje za globalizaciju. dok je na početku (prvo izdanje knjige o mekdonaldizaciji društva pojavilo se 1996.) Hibridizacija i glokalizacija nastaju kao posledica mešanja globalnog s lokalnim. (Kulturna hibridizacija se oslanja na postmodernu soci­ jalnu misao. Grobalizacija počiva na fenomenu eksplozije po kome kapitalizam ima neprestanu tendenciju širenja i rasta. pa je stoga za razumevanje tog procesa od značaja razumevanje postmodernih socijalnih teorija koje Ricer izlaže u glavi 9. pri čemu se prvi deo reči grobalizacija izvodi od engleske reči growth. Ukoliko se glokalizuje.16 DžORDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Za Ricera. onda znači da teza o kulturnoj konver­ genciji nije tačna. Osnovna tvrdnja zastupnika glokalizacija i kulturne hibridzacije jeste da je svet pluralizovan. I obrnu­ to. da li se savremeni svet sve više glokalizuje ili globalizuje. najvažnija su poslednja dva procesa. a sve više na raspravu o tome u kojoj meri potrošačka kultura menja društvene strukture i svet u kome živimo. ukoliko se društvo grobalizuje. a kulturna hibridizacija na konceptu glokalizacije. Tako nastaje mešavina koju nazivamo glokalno (spoj globalnog i lokalnog). kulturna konvergencija počiva na konceptu grobalizacije (spoj privrednog rasta i globalnog rasta. go­ dine) mekdonaldizacija bila razdvojena od globalizacije. odnosno procesa u kome jedno implodira u drugo. te da globalizacija izaziva specifične lokalne reakcije oda­ kle nastaju posebne hibridne forme koje se odupiru homogeni­ zaciji. Glavna . Teza za raspravu je. Analizom tih procesa. Radi se o originalnim konceptima mekdonaldizacije i globalizacije niče­ ga. u smislu teorijske rasprave. Nasuprot tome. dakle.

obrazaca i zalaženja u ljudsku intimu. sve više zahvataju ne samo privredni sistem. kulturu. to je zato što je čitavo zdravstvo sve mekdonaldizovanije. ali ima mnogo fraza. Na primer. već se preliva i u druga društva. a ne samo o jednom čoveku. Ukazivanjem na rasprostranjenost takvih „sadržaja" koji se lako * Ironično. zapravo. Ako ste primetili da više ne uživate u obrocima. gledate mekdonaldizovane medije. to rade na nemestima {nonplaces) kroz neuslugu inonservice). a da ni jednom niste porazgovarali s profesorkom makar o jednoj temi koja vas je šire interesovala. u četiri godine studiranja nikada ništa nije šire zainteresovalo). Slično je i s globalizacijom ničega. na njegovom veb sajtu moguće je naći spisak s godinama kada će izaći naredna izdanja njego­ vih knjiga. Ljudi sve više konzumiraju proizvode koji nisu stvari {nonthings). to znači da ste studirali na mekdonadizovanom fakultetu. godine. isplativost. Sadržaj glavnih globalnih proizvoda koji se ubrzano šire po svetu jeste ništa.* Po Riceru. Njih im prodaju neljudi {nonpeople). treće izdanje knjige čiji prevod držite u rukama trebalo bi da se pojavi 2010. Kao da je reč o čita­ vom timu autora. predvidivost i kontrola) na kojima počivaju velike privredne korporacije. poput Mekdonaldsa. Ako gledate tele­ vizijski program na kome se nude zabavne i kulturne emisije u kojima nema kreacije. zabavu.zdravstvo. Ako ste primetili da vaš lekar nema vremena da vam posveti dovoljno pažnje (čak i ako odete kod privatnika i platite mu za njegovo vreme). informišete se iz mekdonaldizovanih medija. . jer profesorka nema vremena da se posveti svakom ponaosob (ili ako vas. mekdonaldizacija postaje sve više globalni feno­ men: ne samo da se iz privrede preliva u druge oblasti društvenog života. Ako ste ekspresno završili fa­ kultet. već mnoge druge usta­ nove društvenog života u kojima organizacije igraju važnu ulo­ gu . politiku itd. religiju. da bi razumeli o čemu se radi dovoljno pročitati naslove i zaglavlja ili eventualno kratak tekst koji sledi. Ako čitate novine u kojima je. na neki način i sam Džordž Ricer predstavlja verovatno najmekdonaldizovanijeg sociologa današnjice: svaku od svojih knjiga re­ dovno ažurira. svaka je doživela nekoliko izdanja.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 17 ideja koncepta mekdonaldizacije jeste da se pokaže kako prin­ cipi (efikasnost. to znači da se prvenstveno hranite u mekdonaldizovanim restoranima koji su dehumanizovali obrok. obrazovanje.

Radi se o Teoriji dokoličarske klase Torstena Veblena. ali bez kojih život nije moguć.) Ricer joj je posvetio dobar deo glave 3. socijalnom biheviorizmu (Mid. Članovi savremenog društva zarobljenici su organizacija koje ne rade u njihovu korist. # # * Navedene savremene teorije imaju svoje „klasične korene" (teorije koje Ricer izlaže u glavama 2-4). Vrednost Ricerove knjige jeste u tome što ona uspeva da povuče paralelu između njih.18 DžORDŽ RlCER . Iracionalnost raci­ onalnosti i gvozdeni kavez racionalizacije predstavljaju deo naše svakodnevice koje vredi izučavati i u čemu sociološka teorija može da pomogne. teorije integracije (ili sinteze) aktera i struktura iz glave 7 imaju svoje temelje u funkcionalizmu (Dirkem i Parsons. Mekdonaldizacija ima dve posledice koje radikalno menjaju društvene odnose: prva je iracionalnost racionalnosti. a druga gvozdeni kavez racionalizacije. kao i interpretativnoj sociologiji (Veber. Recimo. o kome će biti reči kasnije) nalazimo jednog klasika koji je neobično važan za razumevanje savremenih socioloških teorija kakve su Burdijeova ili Bodrijarova a koje akcenat stavljaju na razliku (distinkciju) i potrošnju. To nas vodi do druge posledice . Ricer posebnu pažnju poklanja onim klasičnim teorijama koje veću ulogu daju mehanizmima kulturne repro­ dukcije na kojima nastaje društvo potrošnje. glava 3).do gvozdenog kaveza. u glavama 2 i 4). godine.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I KORENI globalizuju jer ih svako može lako razumeti. Tako u glavi 3 po prvi put u jednom udžbeniku socioloških teorija (ako se izuz­ me jedan paragraf u udžbeniku Jože Goričara. dramaturgija i etnometodologija. a u Srbiji je doživela svoje reizdanje 2008. u glavama 2 i 6). one se ponašaju kontraproduktivno. odnosno proizvode suprot­ no od onoga što bi trebao da proizvode. Četiri principa na kojima počiva mekdonaldizacija guraju organizacije ka sve većoj iracionalnosti. Međutim. Ricer podupire svo­ ju tezu o kulturnoj konvergenciji. (Ta knjiga izašla je 1899. a potom u glavi 9 pokazao kako se postmoderna misao oslonila . orga­ nizacije nam svaki dan predstavljaju sve veći problem. godine. Umesto da nam služe.

Konačan zaključak mogao bi da bude sledeći. u kojoj postoji nekoliko pregleda socioloških teorija. njegov udžbenik obuhvatio je najveći broj savremenih teorijskih pravaca. Umesto da se izlaže celokupna Markuzeova ili neomarksistička misao. što je koncept na kome Ricer te­ melji svoju teoriju o mekdonaldizaciji društva (glava 10). pridaje značaj ljudskim emocijama. uprkos pro­ gresu oličenom u idejama francuske buržoaske revolucije. u načelu. Tako je Veber u glavi 2. Za razliku od ranih udžbenika socioloških teorija štampanih na srpskom jeziku. Uprkos velikim ideologijama i grandi­ oznim metanarativima koji su slavili ljudski razum. a u glavi 6. (Doduše. a ne za njega. sociološka teorija Remona Budona. ne­ dostaje jedan pregled koji bi izložio savremenu sociološku teori­ ju. *** Zašto je ovaj prevod bio potreban? Akademskoj zajednici u Srbiji. predstavljen kroz koncept „gvozdenog kaveza raciona­ lizacije" koji je. Ricerov udžbenik nema za cilj da klasifikuje različite sociološke pravce. iako su zbog dužine udžbenika morali da se pomenu samo oni najvažniji. Ipak.) Jedan važan skup teorija koji se ne nalazi ni u ovom udžbeniku ni u trilogiji. U glavi 10 nedostaje koncept diznizacije društva. već da bi se razlikovali od drugih. izvučen je samo koncept jednodimenzionalnog društva i naglašen značaj tog koncepta za savremeno društvo i društvenu iracionalnost. čini se da je način na koji je ogranizovano savremeno društvo sve iracionalniji: ono je sve više usmereno protiv čoveka. prilikom objašnjenja društvenog ponašanja. teorije koje ovde nedostaju ne pominju se ni u njegovoj trilogiji koja je pet puta obimnija. Veblenov slučaj pokazuje da Ricer. Slič­ no je i s Herbertom Markuzeom. između ostalog. a studentima istovremeno . povezao je s klasičnim korenima. kako je Veber već tada primećivao otvorio put ka iracionalnosti racionalnosti. kao pravi „proroci" savremenog društva izdvajaju se još Veber i Markuze. jesu evolutivne teori­ je od kojih se u poslednje vreme posebno izdvaja sociobiološka teorija koja. iz svake klasič­ ne teorije izdvaja samo ono što je bitno za razumevanje današnjnice.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 19 na Veblenovu ideju upadljive potrošnje po kojoj ljudi ne kupuju dobra da bi preživeli. Osim Veblena.

američkog sociologa ruskog porekla. Sledeći poznati pregled preveden na srpski jezik priredio je Hari On je pisan tokom Drugog svetskog rata. odnosno Historiji novovjekovnih političkih teorija: od neposrednih prethodnika do i pravnh teorija (1981) svaku teoriju procenili s marksističkog stanovišta. Osim toga. Radomir Lukić i Juraj Kolaković su u Istoriji političkih teorija (1982).S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I ukazao na vezu između sveta u kome žive i sociološke teorije koja o tom svetu pokušava nešto da kaže. 1982). U njemu takođe nala­ zimo pokušaj klasifikacije rane sociološke teorije i obilje teorija. funkcionalizma.20 D Ž O R D Ž RICER . A ako postoje dve klasične teorije bez kojih je nemoguće razumeti savremenu sociološku misao. Homans objavio The Nature of Social Science. Do sada je na srpskom jeziku objavljeno nekoliko pregleda socioloških teorija. Radi se o knjizi Sociologija: savremeni pravci i teorije Pitirima Sorokina. Nešto savremeniji bio je udžbenik Jože Goričara pod na­ zivom Pregled socioloških E. godine kada je Džordž K. godine u izdanju Izda­ vačke knjižarnice Gece Kona. Na primer. Taj pregled. ali ništa više od toga. iako pisan u doba kada je marksi­ zam bio jedina ideologija jugoslovenske akademske zajednice. Sorokinov glavni cilj bio je da napravi jednu klasifikaciju ranih socioloških teorija i pokaže koja od njih je „naučno tačna". onda su to Veberova sociologija i funkcionalistička sociologija. Goričarov pregled bio je za klasu iznad mnogobrojih mar­ ksističkih udžbenika opšte sociologije u kojima su se delimično . Prvi je štampan 1932.pogotovo teorijom razmene i teorijom racionalnog izbora (glava 6) koje najveći deo domaće sociološke zajednice zbog metodološkog individualizma sistematski izbegava od 1967. dok se kod Barnsa ne pominje funkcionalizam. Barns pod nazivom Uvod u istoriju sociologije (BIGZ. Sorokinova Sociologija pisana je tako davno da se u njoj ne pominje čak ni Maks Veber. ali takođe studente upo­ znaje s nekim ranim savremenim teorijama . Te dve knjige korisno su štivo samo za one koji se bave intelektualnom istorijom i istorijom socijalne i soci­ ološke misli. Ovaj pregled obuhva­ ta najnoviji razvoj u sociološkoj teoriji. uspeo je dosta vesto da izbegne dogmatski pristup sociološkoj teoriji na nači koji nikada nije pošao za rukom domaćim au­ torima koji su se bavili istorijom političkih teorija.

Savremenost te knjige. Ta knjiga je nerazumljiva. Fon Vize. Zigele. Načelno. nikada nije dopunjavan. Studenti socioloških teorija u Srbiji dugo su morali da se oslanjaju na Barnsov ili Goričarov udžbenik misleći pri tom da je funkcionalizam poslednja reč u sociološkoj teoriji. koji svoju Istoriju izdaje pola veka posle prvog izdanja Veblenove Teorije dokoličarske klase. nakon poslednjeg izdanja iz 1969. Recimo. 1999). pa nije ni čudo što Barns. „Najsavremenija" teorija . Teoretičara ima previše: obrađeno je oko 75 imena na 160 stranica. već da predstavi samo one koji su značajni za teme i probleme kojima se bavi savremena teorija. interes za Veblenovu teoriju svakako se nije mogao javiti u periodu kada je svetska privreda (sredinom 20. kako ćemo videti. a tekst štur i nepristupačan studentima. dok su obuhvaćene mnoge čiji je značaj za savremenu sociološku misao veoma mali (Vord. ali ne pominje koncept nenameravanih posledica koji je neophodan za razumevanje savremenih integrativnih teorija i koncepta dejstvenosti {agency) koji u njima zauzima važno mesto. tu knjigu uopšte ne pominje. kod Roberta Mertona au­ tor pominje „izvijanje zajedničkog normativnog obrasca" (valjda je hteo da pomene Mertonov koncept anomije?). Za neka imena teško je razumeti kako su se tu našla (Tojnbi. veka) bila u ekspanziji. neki sociolozi predstavljeni su s manje važnim konceptima i idejama od onih po kojima su prepoznatljivi. Svrha pregleda socioloških (ili bilo kojih drugih) teorija nije u tome da on obuhvati sve teoretičare za koje je autor čuo. Takođe. koji oslonjen na Barnsa. Seler). što znači da je svaki teoretičar dobio po dve stranice u prošeku. Gofmanova dramaturgija) javile još 1960-ih godina. no) oslanja na Barnsov Uvod u istoriju sociologije što je dovelo do To ne uviđa ni Pešić. menja se u zavisnosti od toga u kom pravcu se razvija društvo. godine.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 21 obrađivale sociološke teorije. Vunt. Frojd). propušta da po­ mene čitav niz teorija od kojih su se neke (recimo. Prvi savremeniji pregled napisao je Mihajlo Pešić pod nazivom Sociologi­ ja I (Čigoja štampa. Njegova najveća mana sastoji se u tome što se završava funkcionalizmom i što. Pešić se u svojoj knjizi previše (ponekad i doslov­ toga da mnoge savremene teorije nisu pomenute ni u fusnoti. Recimo. samo je uslovna. Koje će to teorije biti.

godi­ ne.s obzirom na to da započinje od raspada „ortodoksnog konsenzu­ sa" i pretpostavlja jedno solidno predznanje klasične sociološke teorije (od Konta do Parsonsa) . Cilj te knjige jeste da sve teorije predstavi iz ugla svakodnevice. Isto je s postmodernim teorijama (što je iznenađujuće za Lalmana. Iako izdata 1999. Ako se izuzme Burdije. I kod Lalmana ima „padobranaca". aktuelnom 1980-ih godina. pojavljuje tek na 50.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I koja se pominje kod Pešića jeste ona Fukoova. knjiga prof. Potom je na srpski jezik preveden pregled socioloških teo­ rija. 2004). spadaju Džon Lok i Žan-Zak Ruso. Zbog čega u knjizi nisu pokrivene teorije koje su se javile krajem 1970-ih i sredinom 1990-ih godina ostaje samo da se nagađa. već predstavlja prost pregled različitih socioloških teo­ rija.22 DŽORDZ RICER . Lalmanov pregled (objavljen 1993. O teorijama globalizacije da i ne govorimo. Ni Lalman ni Pešić ne pominju morfogenetički pristup Margaret Arčer. Mišela Lalmana. kojom današnje istorije socio­ loške teorije obično počinju. Pešića završava se teorijama postindustrijskog društva. jedina savremenija teorija koja se pominje kod Lalmana (iako je prilično loše i nejasno obrađena) jeste Gidensova teori­ ja strukturacije. i to iz njegove strukturalističke (dakle. Ona ima jasnu ideju vodilju kojom objedi­ njuje različite teorije izložene u knjizi na isti način na koji to radi i Džordž Ricer. ta knjiga . kome je posvećeno dovoljno pro­ stora i koji je dobro obrađen (valjda zato što je Francuz. 2004) koji se završava teorijom Pjera Burdijea. jer su postmodernisti uglavnom Fran­ cuzi). pod nazivom Istorija socio­ loških ideja (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. stranici. početne) faze. Međutim. osim Aristotela i Platona. to jest da odgovori na pitanje šta one mogu da nam kažu o svakodnevnom životu. pri čemu se Kontova teorija. kao i autor). dakle.previše je napredna i obimna . u dve knjige. Tako iz njegove istorije saznajemo da u preteče sociološke misli. teorijama kojima su se sociolozi bavili 1960-ih i 1970-ih godina. Jedino delo koje bi se moglo okvalifikovati kao prihvatljiv pregled savremenih socioloških teorija jeste knjiga Sociologije svakodnevnog života. godine) nema nikakvu ideju vodilju. Ivane Spasić (Zavod za udžbenike i nastav­ na sredstva.

2000). Budući da je sociologija obavezan predmet u velikom broju srednjih škola u Srbiji. blago rečeno. ali one opravdano nisu obrađene. To se vidi po znanju so­ ciologije koje studenti donesu na fakultet iz srednje škole.odražava se i na to kako se sociološko znanje prenosi u jednoj akademskoj zajednici. daleko od toga da je ovo idealan udžbenik iz istorije socioloških teorija.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 23 za početni nivo i verovatno je pristupačna samo studentima soci­ ologije. potrošačko društvo. Mitrović i S. mekdonaldizacija i diznizacija društva. ne vidi se nigde u srednjoškolskom udžbeniku Sociologija za III razred stručnih škola i IV razred gimnazije koji su pisali M. priručnika i enci­ klopedija koji bi i te kako mogli da posluže izučavanju sociološke . (i to onima na višim godinama studija): ona nije pisana udžbenički. ubrzanje. jedan od najneinteresantnijih predmeta koji danas ima sličan status onom koji je nekada imao marksizam i socijalističko samoupravljanje. . koja se prepo­ znaje kod Ricera. svi dosadašnji pregledi socioloških teori­ ja (osim pregleda autorke Ivane Spasić) uglavnom ne pokrivaju teme koje se u ovoj Ricerovoj knjizi koju držite u rukama nalaze u poslednje četiri glave. Raznolikost savremene sociološke teorije. Petrović (Zavod za udžbenike i nastav­ na sredstva. iako bi u nedostatku udžbenika mogla da posluži i u tu svrhu. Nedostatak savremene sociološke per­ spektive i koncepata koji iz nje proizilaze . globalizacija ničega itd.kao što su politika razlike i identiteta. Od preloma veka objavljeno je nekoliko odličnih udžbenika. društvo nadzora. ali nije glavni predmet izučavanja. U njemu se prepoznaje raznolikost teorije koja je posledica raznolikosti društva. ovo je udžbenik pisan za studente kojima je sociolo­ gija neophodna. refleksivnost. nije čudo što studenti na prve godine studija dolaze s velikim otporom prema sociologiji i sociološkoj teoriji. Kako je pomenuto na početku ovog Predgovora. Socio­ logija je za najveći broj srednjoškolaca. Jedini skup teorija koji toj knjizi nedostaju jesu teori­ je globalizacije. Ricer je napisao jedan praktičan udžbenik: ono što u njemu možete pročitati zaista se može povezati sa sve­ tom koji vas okružuje. Kako vidimo. jer je predmet autorkine knjige sociologija svakodnevnog života u šta teorije globalizacije i ne spadaju. Razume se.

21. na srpski jezik prevede i neki od ovih udžbenika. samo što ih je potrebno prevesti. 289. dobar kandidat su i dva izuzetna udžbeni­ ka: The Emergence of Sociological Theory (šesto izdanje. a Ricer Encyclo­ pedia of Social Theory (2002).S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I misli. Pored Ricerove trilogije socioloških teorija. neophodno je zahvaliti se Ivani Spasić koja je pročitala glave 6 i 7 i dala pregršt korisnih sugestija za neka pre­ vodilačka rešenja. 120. Na kraju svake glave u ovoj knjizi nalazi se preporučena literatura za dalje čitanje. u svrhu još boljeg razumevanja sociološke teorije i njenog značaja za razumevanje sveta koji nas okružuje. 2006) i The Structure of Sociologial Theory (sedmo izdanje. Dušan Pavlović Fakultet političkih nauka Beograd. ipak navodimo da se oni nalaze na stranama 97. 216. Dobar kandidat za prevod takođe Volf (šesto izdanje. Konačno. U knjizi se nalazi obilje primera i ilustracija koje su prila­ gođene srpskom kontekstu ili potpuno izmišljene kako bi se stu­ dentima tekst još više približio. U originalu se na tom mestu nalaze đela na engleskom jeziku. 112. kao i Daši Duhaček koja je dala korisne ko­ mentare za prevod glave osam. 2005). 347. 143. 2002) autora Džonatana Tarnera. 147. 248 (na dva mesta). 271. Bilo bi dobro da se. 343. I Tarner i Ricer uredili su po jednu značaj­ nu studiju u kojima se sažima sadašnje stanje sociološke teorije: of Sociological Theory (2006). 98. jul 2009. ali i značajniji od ove Ricerove kratke verzije trilogije. Stoga smo smatrali da je celishodnije da se navedu dela koja su objavljena na srpskom ili hrvatskom jeziku.24 D Ž O R D Ž RICER . Iako će tokom čitanja biti jasno koji su to primeri. Svi ovi udžbenici daleko su obimniji i složeniji. 365 i 408. 364. Najveći broj tih đela za čitaoce u Srbiji je nedostupan. bi mogao biti i Contemporary Tarner Handbook Sociobgical Theory autorki Valas i Još nekoliko tehničkih napomena. 363. .

U poslednjih nekoliko godina postalo je jasno da je najvaž­ niji napredak u savremenoj sociološkoj teoriji ostvaren upravo na polju globalizacije. Konač­ no. Zbog toga sam u ovom izdanju preuredio sadržaj (dok je najveći deo materijala ostao isti). uvodi čitaoca u jedan od najvažnijih tipova teoretisanja danas . Glava 6 bavi se mikroteorijama. Dve promene se izdvajaju u odnosu na ostale. Osim toga. teorijama koje su usredsredene na svakodnevni život (delanje i interakciju).teorijama velikog obima. Nadam se da će glava 10 u tom pogledu biti od pomo­ ći. moglo bi se čak reći idiosinkratičnu struk­ turu. teoretisanje o globalizaciji u najboljoj je tradiciji kako klasične tako i savremene teorije (mnogi od velikih socio­ loga . njeno drugo izdanje pretrpelo je neke suštinske promene. čime sam knjigu približio konvencionalnoj strukturi klasičnog udžbenika. glava 10 predstavlja novinu u ovom izdanju.PREDGOVOR AUTORA ni klasični koreni dobro primljeno. Posle kratkog uvodnog poglavlja. Iako su mnogi predavači i studenti njome bili zadovoljni. Glava 8. neki su smatrali da je struktura knjige konfuzna. tj. glave 2 i 3 posvećene su najvažnijim klasičnim teoretičarima i teorijama. teo­ rijama koje pokrivaju velike istorijske periode društvenog razvo­ ja. tj. Glave 4 i 5 bave se savremenim grand-teorijama . U toj glavi izdvojene su teorije koje predstavljaju pokušaj da se integrišu makroaspekti i mikroaspekti sociološke teorije. Prva je vezana za strukturu knjige.poput Karla Marksa.feminističku teoriju. Glava 9 usredsreduje se na postmodernu teoriju. Prvo izdanje imalo je veoma unikatnu. koju sam napisao s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan Nibruk. sociološka teorija i nje­ . Globalizacija će nastaviti da se širi u godi­ nama koje dolaze i imaće sve veći uticaj na živote studenata dok su oni još uvek na studijama. Glava 7 takode se bavi savremenim teorijama. ali i nakon toga. Osećao sam da je stoga neophodno da se napiše posebna glava o teorijama globa­ lizacije. Ona je potpu­ no nova i u njoj se izlaže teorija globalizacije. s njegovim konceptom kapitalizma ili Iako je prvo izdanje knjige Savremeno.

naravno. izvršene su neke izmene u drugim tipo­ vima okvira. inspiriše da promislimo o fenomenu koji u savremenom društvu ima veliki značaj. ako govorimo o savremenim teo­ retičarima. iz ugla teorije koja je obrađena u toj glavi. „Da li smo postali opsednuti sobom?" (glava 3). Niklasa Lumana. Osim toga. Situacija idealnog govora. „Al-Džazira i globalizacija" (glava 10).mogu se po današnjim kriterijumima svrstati u teoretičare globalizacije. U ovom izdanju mogu se naći nove biografske i au­ tobiografske skice Zigmunta Baumana. pogotovo one koje se tiču aktuelnih tema: „Da li Marksova teorija ima bilo kakav značaj za postkomunistički svet?" (glava 2). „Teri Sijavo" (glava 8). Konceptualni doprinos Carlsa Hortona Kulija i Stigma. To njihove teorije svrstava u red najznačajnijih socijalnih i socioloških teorija. Funkci­ je društvenog sukoba. Ralfa Darendorfa.) . Teoretičari koji se bave globalizacijom bave se jednim od najvažnijih problema današ­ njice. (Svi ovi koncepti takođe mogu da se nadu na dnu svake stranice na kojoj se koncept prvi put pojavljuje. „Da li je 'Rat terorizmu funkcionalan?' (glava 4). pored okvira u kojima se predstavljaju bio­ grafske i autobiografske skice i ključni koncepti.26 D Z O R D Ž RICER . iako smo mi. godine i stigmatizacija muslimana" (glava 6). U ovom izdanju se. „Porast nadzora nad našim svakodnevnim životom" (glava 9). Uistinu. Rizično društvo. Svaka glava (osim prve) završava se temom koja ima za cilj da nas. s njegovim konceptom racionalizacije . Osim novih okvira. većina današnjih velikih imena u sociologiji (Entoni Gidens. Ima i nekoliko novih okvira pod nazivom „Ključni koncepti". Herberta Markuzea i Džordža Ricera. Prostor. posebno naglašavam one koji su novi u ovom izdanju. Zigmunt Bauman i drugi) bavili su se upravo globalizacijom u svojim poslednjim radovima. septembar 2001. u šta spadaju: Vrste samoubistava. „11. nalaze i okviri s primerima primene socioloških koncepata na savremeno društvo. Eksploatacija. navikli da ih vrednujemo po drugim teo­ retskim doprinosima).S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I Maksa Vebera. „Holivudski blokbasteri" (glava 5). Iako su svi okviri važni. čitav niz novih termina dodat je u Rečnik koji se nalazi na kraju knjige. Definicije situacije. „Polje visokog obrazovanja u Americi da­ nas" (glava 7).

. Da bih izbegao prekide toka narativa. Na kraju svakog poglavlja nalazi se kratak spisak literature za dalje proučavanje.PREDGOVOR AUTORA 27 Sažetak poglavlja nalazi se na kraju svake glave i pokriva naj­ važnije tačke izložene u njoj. Knjizi je dodat jedan broj teorija (glava 10) koje su postale po­ pularne u oblasti sociologije u poslednjih nekoliko godina. u tekstu sam namerno izostavio citate i fusnote. Cilj ovog novog izdanja jeste dvostruk. Prvi je da se struktu­ ra knjige preuredi kako bi se studentima i predavačima olakšalo njeno korišćenje. Drugi je da se izvrši ažuriranje sadržaja knjige.

a trenutno . Izdavačka kuća Sejdž (Sage Publications) objavila je njegova novija dela u dve knjige. a samo knjiga Mekdonaldizacija društva preve­ dena je na više od 12 jezika. Tom temom više se bavio kao osnivač i urednik lista Journal of Consumer Culture. Jedna je teorijska. Potom. Objavio je nekoliko udž­ benika za poznatu izdavačku kuću Makgro-Hil (McGraw-Hill). Uredio je i Blackwell Companion to Major Social Theorists.O AUTORU Džordž Ricer uvaženi je profesor na Univerzitetu Meriland u Sjedinjenim Američkim Državama. posebno na oblast potroš­ nje. a bio je i kourednik Handbook of Social Theory. i nagrada za izuzetan doprinos predavanju koju dodeljuje Američko sociološko udruženje. drušvene teorije. kao i Odeljenja za organizaciju i profesiju. a njegove najvažnije knjige o primeni društvene teorije na savremeni svet i društvo jesu Mekdonaldizacija društva (nedavno zacija ničega. a druga se odnosi na primenu teorije na društvo. se pojavilo peto izdanje). Očaravanje raščaranog sveta i Globali- Uredio je i dvotomu Enciklopediju ureduje Enciklopediju sociologije. Moderna sociološka te­ orija i Sociološka teorija (sva tri udžbenika imala su po šest-sedam ciologija: multiplikovana paradigma nauke i Metateorije u sociolo­ izdanja). Bio je predsednik Odeljenja za teorijsku sociologiju Američkog sociološkog udruženja. Njegove knjige prevedene su na preko 20 jezika. medu kojima su Klasična sociološka teorija. Od važnijih nagrada koje je dobio mogu se izdvojiti počasni doktorat Univerziteta La Trob u Australiji. njegove knjige koje se bave metateorijom — So­ giji.

rade upravo takve stvari . između ostalog: ličnosti naših roditelja i na­ čin na koji ličnosti utiču na međusobne odnose. KAKO NASTAJE SOCIOLOŠKA TEORIJA Socijalni teoretičari.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU Kako nastaje sociološka teorija Definisanje sociološke teorije Nastanak sociološke teorije: jedno realističnije gledište Pregled knjige Sažetak Literatura za dalje čitanje Svakodnevno teoretišemo o savremenom svetu (kao i o mno­ gim drugim prirodnim i natprirodnim pojavama).oni spekulišu i razvijaju teorije. da procenjujemo da li će Kina izvršiti vojnu invaziju na Tajvan. Te teorije bave se društvenom realnošću i društvenim odnosima kao što su. Naravno. Na teoretisanje nas najčešće navodi razmišljanje o nekom društvenom problemu. na primer. Na osnovu takvih spekulacija možemo razviti teoriju o na­ šim roditeljima (recimo. priroda kineske države i odnos Kine i drugih nacija u dobu u kojem se pojedinačni privredni sistemi sve više prepliću stvarajući jedan globalni privredni sistem. uključujući i one o kojima će biti reči u ovoj knjizi. timski rad i spo­ sobnost osvajanja prvenstva. oni se dobro slažu u braku jer su slični). Možemo. da razmišljamo o odnosu naših roditelja ili o šansama tima za koji navijamo da osvoji prvenstvo. postoje mnoge razlike između svakod­ nevnog teoretisanja i onog kojim se bave društveni teoretičari: . o timu za koji navijamo (verovatno neće osvojiti prvenstvo zato što mu nedostaje dobar timski rad ili dobar trener) ili o mogućnostima rata (Kina neće napasti Tajvan jer rat bi mogao da ugrozi privredni razvoj Kine). Možemo. a njihove teorije bave se društvenom realnošću i društve­ nim odnosima. takođe.

dok najveći broj običnih ljudi stvara teorije bez oslanjanja na bilo čiji prethodni rad. Teoreti­ čari razmišljaju o širokom spektru društvenih problema na jedan obuhvatniji način. 5. Socijalni teoretičari obično teoretišu oslanjajući se na radove teoretičara koji su radili i stvarali pre njih. Prak­ tično. Socijalni teoretičari obično teoretišu na jedan disciplinovaniji i samosvesniji način od običnih ljudi u svakodnev­ nom životu. One mogu da se analiziraju kritički. socijalni teoretičari. za razliku od običnih ljudi koji verovatno spekulišu o mnogo užim. 2. Najvažnije od svega. ali ti podaci prikupljeni su na jedan nesistematičan način i nisu obimni kao podaci kojima raspolažu teoretičari. svi socijalni teoretičari pažljivo proučavaju dela svojih prethodnika. Osim toga. to je stoga što su oni sposobni da se oslone i nadovežu na ideje koje su drugi. da postanu predmet javne rasprave. socijalni teoretičari objavljuju svoje teorije (neki od glavnih primera takvih radova biće predmet upravo ove knjige).32 DZORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 1. dovodi do toga da se slabo razvijene ili nekoherentne teorije izbace iz upotrebe ili nikada i ne objave. Za razliku od običnih ljudi. Obični ljudi možda imaju pristup nekim podacima kada teoretišu. Te baze podataka govore nam nešto o društvenoj realnosti ili o odnosima kojima hoćemo da se bavimo. Pojasnimo to na tri navedena . 4. 3. svom omiljenom timu ili nekom pojedinačnom druš­ tvu ili naciji kao o pojedinačnim slučajevima. da se upotre­ bljavaju kao osnova empirijskog istraživanja koje će kasnije koristiti neki drugi teoretičari itd. socijalni teoretičari ne razmišljaju (barem ne profesionalno) o odnosima svojih roditelja. Rigoroznost procesa u kojem vaš rad evaluiraju (procenjuju) neki drugi teoreti­ čari. uobličili pre njih. i često čak ve­ oma ličnim problemima. koji imaju slobodu da ga kritikuju i ukazu na njegove slabe tačke. Da para­ fraziramo Isaka Njutna i sociologa Roberta Mertona: ako socijalni teoretičari razvijaju bolje teorije. socijalni teoretičari često upotrebljavaju baze podataka koje su sakupili oni sami ili neko drugi.

recimo prirodi brač­ nih odnosa na početku 21. to ne znači da su pitanja kojima se oni bave isključivo od akadem­ skog interesa. smestiti u jedan širi društveni kontekst. biti pristrasna? Loše iskustvo koje je teoretičar imao kao dete u svom domu ili u braku. Drugim recima. on može da stvori jednu pogrešnu ili iskrivljenu sliku porodice. Ako najbolja teorija proizilazi iz snažnog ličnog interesa. Takvo isku­ stvo može teoretičara da odvede u pravcu oštre kritike koncepta nuklearne porodice. ali teoretičari moraju da pokušaju da ličnu perspektivu i predrasude drže po strani i ne dozvole im da utiču na teoriju. čak i verovatno. socijalni teoretičar će. socijalni teoretičar će najverovatnije razmišljati o Kini kao primeru savremene nacionalne države u eri glo­ balnog kapitalizma (vidi glavu 10). Konačno. Za razliku od običnog čoveka koji će verovatno spekulisati o odnosu svojih roditelja. Slično tome. ma koliko bio ličan. veka. To. nužno razmi­ šljati o jednom opštijem problemu. odnosno zato što ona imaju veliku važnost za njihove lične živote. usled uticaja ličnog iskustva. ta pitanja su odabrana često upravo zbog toga što su teoretičari za njih zainteresovani lično. mogu da navedu sociologe da teoretišu o opštem problemu savremene porodice i o problemima s kojima se ona suočava u savremenom društvu. umesto da teoretiše o Kini. može ga navesti da pristrasno sagleda probleme s kojima se savremena porodica suočava. kada razmišlja o svojim roditeljima.UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 33 primera. hoće li to iskriviti teori­ ju. on će predmet svog razmišljanja. ili čak njiho­ vim sopstvenim. Kao rezultat toga. da li će teorija. otvara jednu dilemu. Najbolje sociološke teorije često proističu upravo iz dubokih ličnih interesa teoretičara. To je svakako moguće. Iako društveni teoretičari razmišljaju u opštim crtama. običan čovek koji razmišlja o šansi njegovog tima da osvoji šampionat. ako se uzme u obzir to da sportisti zarađuju velike svote novca i da novac ima veliki uticaj u savremenom sportu. razlikovaće se od socijalnog teoretičara koji će se baviti pitanjem da li su odnosi tokom takmičenja na tom šampionatu pravedni. Predrasude . međutim. Problemi i napetosti u bračnim odnosima njihovih roditelja. U stvari.

odnosno o kojima nikada nismo razmišljali. moraju biti svesni kada pokušavaju da raz­ mišljaju teorijski. Sociolozi koji imaju snažna osećanja o svojoj porodici ili bilo kojoj drugoj temi u so­ ciologiji verovatno će predano raditi na toj temi i osećati nekakvu unutrašnju potrebu i energiju da pruže teorijske uvide u taj pro­ blem. Analizirajući svakodnevno i prostodušno ponašanje. Na primer. jaka lična oseća­ nja mogu pozitivno da utiču na sociološku teoriju. kao i o mnogim pojavama koje nas iznena­ đuju. Moguće je teoretisati o bilo kom aspektu društvenog sveta. To što imamo jaka osećanja prema nekom problemu pred­ stavlja snažan motiv za stvaranje teorije. Ali. Istina je da su ta osećanja zaslepela Marksa. Na primer. često najbolji socijalni teo­ retičari.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I predstavljaju sveprisutnu opasnost koje teoretičari. kao i oni koji njihove teorije čitaju. biće privučeni odnosima između uzvišenog i prizemnog ponašanja. Neki će smatrati da je najvažnije objasniti ponašanje kraljeva i predsednika. od najuzvišenijeg do najprizemnjeg. Sociolozi teoretišu o pojavama o kojima očekujemo da teoretišu (politika.34 D Ž O R D Ž RICER . Ona je upravo bila motivisana Marksovim snažnim osećanjima o kapitalizmu i teškoj pozi­ ciji radnika u njemu. . Svaki sociolog ima svoju omiljenu temu i smatra da je baš ono čime se on bavi važnije i interesantnije od neke druge teme. koji zbog njih nije mogao da vidi neke od dobrih strana kapitali­ stičkog sistema. Norbert Elijas (1897-1990) bavio se odnosom koji je. u ovom udžbeniku na nekoliko mesta pominjem Karla Marksa (1818-1883) i njegov pionirski rad o kapitalizmu (vidi glavu 2). u periodu između 13. veka. Svaki aspekt društva. može biti predmet društvene teorije. Neki treći. i 19. Drugi će misliti da treba istraživati svakodnevni ži­ vot prosjaka i prostitutki. ja sam napisao nekoliko radova o fenomenima kao što su restorani brze ishrane. Dokle god se pristrasnost drži po strani. na mnogo načina predstavlja jednu od najboljih u istoriji socijalne teorije. protivteža je pronađena u činjenici da su ga ta osećanja odvela do moćne teorije dinamike kapitalizma. kreditne kartice i tržni centri. duvanje nosa ili puštanje vetrova (vidi glavu 5). Marksova teorija kapitalizma. porodica). postojao između ponašanja na kraljevskom dvoru i takvog prostodušnog ponašanja kao što je kopanje nosa za stolom.

Ako. mogu da rade zato što im je tako lakše da steknu uvid u društvene odnose. vi postaje­ te socijalni teoretičar. Naravno. Ali to. gledanja u maramicu nakon duvanja nosa i zvučnog i javnog puštanja vetrova polako gasila. takode. teorije o kojima ćemo govoriti predstavljaju najbolje od najboljih. Vaš prvi napor verovatno neće biti onako dobar kao teorije o kojima ćemo govoriti u ovoj knjizi. dok ra­ dovi mnogih socijalnih teoretičara. svaki dati čin ili odnos može predstavljati način pomoću kojeg se može steći uvid u to kako funkcioniše celina društva. tokom vremena. Tako je Zimi izabrao novac i od­ nos baziran na novcu kao poseban vid odnosa koji mu je pomo­ gao da izvede zaključke o celovitosti modernog društva. nema suštinske razlike između profesionalnog i svakodnevnog teoretisanja. U osnovi. To je povezao s promenama u ponašanju na kraljevskom dvoru što se kasnije raširilo medu običnim svetom. Iako postoji procep između socioloških teorija koje će biti predstavljene u ovoj knjizi i teorija koje stvaramo svaki dan. Ljudi su prestali da kopaju nos za stolom ili da zvučno puštaju vetrove pred drugima (iako ima pojedinaca koji to i danas rade). a svaki od tih odnosa povezan je s drugim društvenim odnosima. nakon što pročitate ovu knjigu. Naposletku. Ideju je prvi izložio Georg Zimi (1858-1918).UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 35 on je došao do zaključka da se. to ponašanje pronašlo je svoj put medu niže slojeve društva. Razlog za to je što neke od tih teorija nisu izdržale test vremena . praksa kopa­ nja nosa za stolom. U stvari. Otuda. Socijalni mislioci mogu da se fokusiraju na posebne tipove ponašanja zato što smatraju da su oni važni i interesantni. ovde uopšte neće biti razmatrani. Svaki društveni čin po tom gledištu predstavlja deo društvenog odnosa. prostudirate prethodna teoretisanja i potom teoretišete na jedan sistematičniji i organizovaniji način o opštim društvenim pitanjima. pripadnici kraljevskog dvora postali su zavisni od sve šireg kruga ljudi. On je smatrao da je društvo sastavljeno od beskrajnog niza druš­ tvenih odnosa (vidi glavu 3). od kojih su neki bili veoma poznati u vreme kada su pisali. to što ste socijalni teoretičar neće automatski značiti da ste sposobni da proizvedete visokokvalitet­ ne teorije. zbog čega su morali da povedu računa o tome kako će njihovo ponašanje uti­ cati na običan svet.

već u velikom broju sličnih porodica različitih naroda sveta. Jedna formalnija definicija sociološke teorije mogla bi ova­ ko da glasi: sociološka teorija predstavlja skup međusobno po­ vezanih ideja koje omogućuju sistematizaciju znanja o društvu. ali samo neki su uspeli da stvore kvalitetne i važne teorije o kojima će biti reči u ovoj knjizi. Bez ob­ zira na to da li su teorije o kojima će ovde biti reči plod rada sociologa ili nekih drugih naučnika. teorije o kojima će biti reči u ovoj knjizi predstavljaju plod rada sociologa i onih teoretičara iz drugih naučnih oblasti koje su so­ ciolozi prihvatili kao važne. integrisane su u nju i izdržale su test empirijskog istraživanja. tek bi se za neke feminističke teoretičarke moglo reći da su sociološkinje (Doroti Smit.skup međusobno povezanih ideja koje omogućuju siste­ matizaciju znanja o društvu. neke druge ne ispunjavaju neki od ovih kriterijuma. Recimo. objašnjenje tog društva i predviđanje njegove budućnosti. Bez obzira na to da li zado­ voljavaju sve kriterijume ili ne. one su važne za sociologiju.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I i više se ne smatraju važnim socijalnim teorijama. iako ćemo u ovoj knjizi odvojiti dosta mesta za feminističku sociološku teoriju (glava 8). dok najveći broj socijalnih teoretičarki dolazi iz drugih naučnih oblasti. . Dok neke od teorija koje ćemo sresti u ovoj knjizi u velikoj meri za­ dovoljavaju sve ove kriterijume. najveći broj sociologa smatra da Sociološka teorija . DEFINISANJE SOCIOLOŠKE TEORIJE Glavni kriterijum kojim smo se rukovodili u odabiru teorija prikazanih u ovoj knjizi bio je taj što su to teorije koje su izdržale probu vremena. smatramo da su sve one ra­ zvijene i etablirane sociološke teorije. Mnogi pitanje globalizacije (vidi glavu 10) i globalne privrede vide kao ključan problem današnji­ ce. Drugi kriterijum je njihov širok obim primene. one ne treba samo da objašnjavaju ponašanje u vašoj porodici. Još jedan kriterijum bio je taj da teorije moraju da se bave važnim društvenim pitanjima. Na primer. Konačno. Uprkos tome. što privlači pažnju mnogih socijalnih teoretičara. Patriša Hil Kolins). objašnjenje drutšva i predviđanje njegove budućnosti. Mnogi su po­ kušali.36 D Ž O R D Z RICER .

na nju utiče širok spektar političkih faktora. Možda najvažnije je to što se sve te teorije bave velikim idejama o problemima i temama koje se tiču svakoga ko živi u savremenom društvu. da ne proučavaju uvek s dovoljnom pažnjom rad svojih prethodnika. da nisu uvek pažljivi i spremni da sakuplja­ ju podatke koji su važni za njihove teorije. a koja ne. So­ ciološka teorija je. kritičari takođe napadaju opšte stanje u kojem se sociološka teorija nalazi. NASTANAK SOCIOLOŠKE TEORIJE: JEDNO REALISTIČNIJE GLEDIŠTE Do ovog trenutka smo o sociološkoj teoriji i o načinu na koji ona nastaje govorili iz jednog idealizovanog ugla. važno je i to da li ona odražava dominantnu političku orijentaciju u društvu . najverovatnije će postati važniji i ima­ ti više uticaja u sociologiji od onih koji nisu bili te sreće da imaju tako moćne mentore. veliki broj sociologa počeo je da kritikuje ovakvu sli­ ku sociološke teorije i pokušao da stvori jednu realističniju sliku o tome kako teorija treba da izgleda i kako ona nastaje. ista kao i društvo . Teoretičari koji su učili zanat s priznatim sociolozima. ljudima koji su zauzimali vodeće pozicije unutar sociolo­ gije kao discipline. da ponekad objave svoje radove a da ih niko ne pregleda. 2. Oni tvrde da najbolje teorije nisu nužno one koje izdrže probu vre­ mena. da dopuštaju svojim ličnim isku­ stvima i predrasudama da utiču na teorijske uvide itd. Sve u svemu. Da bi neka teorija postala uticajna. mnogi tvrde kako je proces stvaranja sociološke teorije daleko od savršenog procesa koji smo opisali u prethodnom odeljku. postanu uticajne i nađu se u knjigama kao što je ova. U poslednjih ne­ koliko godina.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 37 teorije koje se nalaze u ovoj knjizi predstavljaju važne sociološke teorije. Koja će teorija postati važna. prema ovom shvatanju. Osim kritike rada pojedinih teoretičara. Oni ukazuju na to da neki teoretičari pišu na jedan nedisciplinovan (iako ne sa­ svim nemaran) način. zavisi od političkog procesa i odnosa političkih snaga u društvu: 1.

već i time što se ona pominje i na drugim mestima u ovoj knjizi. Mi to ovde priznajemo ne samo time što je čitava glava 8 posvećena feminističkoj teoriji. od onih teorija koje donose grandiozne zaključke neproverljive u praksi. ona će pre postati deo sociološkog kanona od onih teorija koje su nastale unutar manje uticajnih političkih orijentacija. empirijski proverljivih hipoteza. pre će biti usvojene. veliki broj teorijskih perspektiva. Tako dolazimo da zaključka da sociološka teorija (pogotovo način njenog nastanka) zapravo nikada ni približno nije izgleda­ la onako idealno kako je opisano na početku ove glave. 4. vidi glavu 4) lakše su pridobijale svoje pristalice od onih teorija koje su na­ stale unutar jednog radikalnog pogleda na svet (na pri­ mer. Recimo. beli muškarci) pre će postati deo sociološ­ kog kanona od onih koje stvaraju teoretičari koji pripada­ ju manjinama. N a sličan način je i feministička teorija sebi obezbedila vidljivo prisustvo u sociološkoj literaturi. Isto je važilo. strukturalni funkcionalizam. politički konzervativne teorije (na primer. teorije koje su nastale unutar marksističke perspek­ tive. u poslednjih nekoliko decenija teoretičari su postali svesvniji procepa između idealnog i realnog. Teorijske ideje pripadnika kulturnih ma­ njina (čikanosi ili homoseksualci) delile su istu sudbinu. Tako su marksistička teorija (vidi glavu 2) i različite varijante neomarksističkih teorija (glava 5) postali deo opšte sociološke teorije. kojima je pristup u središte sociološ­ ke teorije bio zabranjen. Kao posledica toga. i za radove teoretičarki (vidi glavu 8). vidi okvir o D u Bojsu). u ne tako davnoj istoriji američke sociologije. Među­ tim. Teorije koje su vodile do čistih. barem od sociologa koji pripadaju glavnim strujama.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I u kome nastaje. . Ako je teorija proizvod dominantne po­ litičke struje. Radovi crnih teoretičara dugo su u SAD smatrani manje važnim i imali manje šanse da postanu deo kanona (s jednim izuzetkom. barem donedavno. 3. Teorije koje proizvode dominantne i uticajne društvene grupe (recimo. u poslednjih nekoliko godina zadobio je centralno mesto u sociologiji. vidi glavu 5). odnosno deo sociološkog kanona.38 D Ž O R D Z RICER .

Femi­ nistkinje su se žalile da je sociološka teorija dugo bila zatvorena za ženski pogled na svet. dok su neke proizvod manje idealističkog i rea­ lističnijeg modela po kome teorija funkcioniše. U narednim godinama. Dobar primer sve veće diverzifikacije sociološke teorije je i uspon queer sociološke teorije. u narednom odeljku razmotrićemo određen broj teorija koje su na putu da postanu kanon ili su već postale deo sociološkog kanona. kako ćemo videti u glavi 8. D a bismo dali malo sadržaja ovoj diskusiji.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 39 Uopšteno govoreći. mnoge ma­ njinske grupe ponavljale su ove pritužbe feministkinja. Teo­ rijske perspektive koje su u američkoj sociologiji dugo bile skrajnute i zapostavljene sada zauzimaju centralno mesto u sociološ­ koj teoriji s glavnim teorijama koje su već duže na toj poziciji. feministička teorija postala je znatno diverzifikovanija. Njih zajednički možemo nazvati „multikulturalna socijalna teorija". Multikulturalna socijalna teorija Uspon multikulturalne socijalne teorije nagovešten je poja­ vom savremene feminističke sociologije 1970-ih godina. predstavnici teorijskih perspektiva koje su dugo bile isključene iz socioloških udžbenika „napeli su mišiće" i iskoristili svoju snagu unutar akademske zajednice da bi ojačali svoje pozicije i ubedili druge da je njihova teorijska perspektiva podjednako važna. Drugim recima. One su zahtevale pravo da se feminiz­ mom bave i pripadnici ostalih kulturnih grupa i manjina. N a taj način. pripadnice manjina (Afroamerikanke i Latinoamerikanke) počele su da prigovaraju kako je pravo da se bave feminističkom teorijom rezervisano samo za bele žene koje pripadaju srednjoj klasi. Dok su se klasični teoretičari bavili širokim spektrom pitanja iz oblasti modernosti. Danas je opštepoznato da klasična sociološka teorija dugo vremena nije imala šta da kaže kako o sek­ sualnosti uopšte. baš kao i sociološka teorija u celini. oni nisu imali ništa da kažu o tome kako se konstruišu . tako i o homoseksualnosti posebno. savremena sociološka teorija karakteristična je po svojoj raznolikosti. U stvari. Ona predstavlja jednu mešavinu razli­ čitih teorija od kojih neke odgovaraju idealnom modelu teorije s početka ove glave.

Vošingtona) i intelektualaca kasnog 19. znanja i seksualnosti da bi teoretske studije o seksualnosti i homoseksualnosti počele da se pojavljuju u većoj meri i postanu dominantnije. veka. VRB. D u Bojs je . E. 1909) i bio njegov glavni portparol tokom druge decenije 20. Vošingtonu i ustupcima koje je on činio belcima.DuBojs Biografska skica Za razliku od ostalih crnih lidera (npr. D u Bojs (1868-1963) roden je kao slobodnjak na američkom Severu. Pohađao je Harvard i na njemu odbranio doktorat. Fukoovi radovi doveli su do gle­ dišta po kome homoseksualnost može da podrazumeva subjek­ tivnost i identitet koji postoji naporedo s heteroseksualnim sopstvom i identitetom. D u Bojs je takode bio polemičar i političar (to se manifestovalo tako­ de u njegovim akademskim delima).S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI moderna tela i moderna seksualnost. V. O n je takode bio voda harlemske renesanse tokom 1920-ih godina i dobio mnoga svetska priznanja kao vođa panafričkog pokre­ ta. (Kasnije je takode studirao na Berlinskom univerzitetu. veka i s počerka 20. Tokom 1950-ih godina suprotstavljao se američkoj vladi i makartijevskom gonjenju bilo koga za koga se verovalo da je komunista. jedno od najvažnijih njegovih dostignuća rokom 20.40 D Ž O R D Ž RICER . Bukera T. to jest do radova Mišela Fukoa (glava 9) i njegovih ideja o odnosima moći. Čekalo se sve do 1970-ih godina. veka. što se snažno odražava u knjizi Duše crnih naroda (1903).) Poznat je u sociologiji po važnim do­ prinosima u oblasti urbane etnografije sadržanim u knjizi Filadelfijski crnčuga (1899) i u oblasti rasne ekonomske isto­ rije opisane u knjizi Crna rekonstrukcija Amerike 1860-1880 (1935). D u Bojs je osnovao N A C C P (Na­ tional Association of Child Care Professionals. Tokom 1960-ih godina odselio se u Ganu gde je počeo da radi na projekru Encyclopedia Ajricana. B. veka je­ ste snažno suprotstavljanje Bukeru T. Pored objavljenih radova.

domorodačka američka teorija.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 41 umro 1963. . • Ona pokušava da bude inkluzivna (ukljućujuća) i artikuliše stanovište obespravljenih grupa. On tvrdi da su svi identiteti multiplikovani i kompozitni (sastavljeni iz više delova). te su otuda nestabilni i isključivi. Navešćemo neke od najvažnijih ka­ rakteristika multikulturalne teorije: • Multikulturalna teorija odbacuje univerzalističke teorije koje imaju tendenciju da podrže one koji su na vlasti. studente. Stiven Sidman. međutim. Kao rezultat. nacionalnost. godine uoči marša na Vašington i uspona Martina Lutera Kinga do mesta lidera crnog pokreta. tvrdi da ono što odlikuje queer teoriju jeste odbacivanje bilo kakvog singularnog (jedinstvenog. ali žele da promene društvene strukture. Sidman odbacuje dihotomiju ho­ moseksualno—heteroseksualno. kao teorija koja gleda na svet s jednog posebnog stanovišta (vidi glavu 8). klasa. Unutar skupa multikulturalnih teorija nalazimo čitav niz različitih oblika koji se razlikuju od queer teorije. tj. nepodeljenog) identiteta. umesto toga. Može se očeki­ vati da će u 21. Bez obzira na to. rod i starosno doba. • Multikulturalni teoretičari nisu vrednosno neutralni. kulturu i budućnost pojedinaca. političare. Oni često teoretišu u ime onih koji nemaju moć i posao. uključujući i homoseksualnost. ona pokušava da osnaži one koji nemaju moć. queer teorija načelno se uzima kao primer teorije koja ima vrednosno gledište. rasa. veku doći do jedne prave erupcije multikulturalnih teorija koje zauzimaju specifično gledište. Neki od primera su afrocentrička teorija. aktiviste i mnoge druge. Svako od nas u svakom trenutku predstavlja skup čitavog niza identiteta kao što su seksualna orijentacija. pa čak i teorije maskuliniteta. Te komponente mogu se kombinovati i ukrštati na mnogo različitih načina. a queer teoriju usmerava u prav­ cu jedne opštije socijalne teorije. Njegova pasio­ nirana briga za težak položaj crnih Amerikanaca nastavlja da utiče na univerzitetske profesore.

društvenim i kulturnim kontekstom u kome žive. niti je moguće naći kriterijume jasne podele. već i intelektualne zajednice. Iako se koreni savremene teorije mogu pratiti nekoli­ ko decenija unazad.42 DžORDŽ RlCER .) Dvadesete i tridesete godine 20. što je najvažnije. misli­ oci su dugo pre toga. ubrzano postaje deo kanona so­ ciološke teorije. Multikulturalna teorija proizvod je rada atipičnih teoretiča­ ra (između ostalog i po tome što imaju specifičan pristup teoretisanju) koji se usredsreduju na do sada zanemarene i ignorisane teme. veka i ostaje značajan i nastavlja da se razvija početkom 21. ona je samokritična. i u zapadnim i u drugim kulturama. veka (što je period koji se poklapa sa smrću Maksa Vebera) označavaju za­ vršetak klasičnog perioda. Do tog vremena sa scene je praktično nestala prva generacija sociologa. veka. Bez obzira na to. . kao i nekoliko posebnih varijanata multikulturne teorije. najveći broj teorija stvoren je u drugoj polo­ vini 20. kritikuje društvo. Ipak. vek kada je Ogist Kont. niti odrediti tačan datum koji bi jasno odelio klasičnu od savremene sociološke teorije. oni time žele da zajednicu načine otvorenijom i diverzifikovanijom.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN • Multikulturalni teoretičari pokušavaju da razruše jedinstvo ne samo društvene. • Multikulturalisti odbijaju da povuku jasnu liniju između teorije i drugih oblika narativa. Multikulturalna teorija u načelu. PREGLED KNJIGE Ova knjiga se na prvom mestu bavi savremenom sociološ­ kom teorijom. a njeno mesto zauzela je nova generacija. razvili idejne sisteme koji su imali mnogo zajedničkih elemenata sa so­ ciološkom teorijom. (Uzgred. francuski socijalni mislilac koji je skovao reč sociologija (1839). počeo sociološki da teoretiše. • Multikulturalna teorija obično ima kritičku oštricu. • Multikulturalni teoretičari prihvataju gledište po kome je njihov rad ograničen i uslovljen posebnim istorijskim. kao početnu tačku klasične sociološke teorije možemo da uzmemo rani 19. ali kritikuje i sve druge teorije i.

Grandioznu teoriju nalazimo kod Dirkema (prelazak iz primitivnog u savremeno društvo). veku. veoma ambicio­ zan pokušaj da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije i/ili o velikom delu društva. transformaciju) iz jednog tipa društva u drugi tip. Veber i Ziml bili su Nemci) . veoma ambiciozan pokušaj da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije i/ili o velikom delu društva. Njegova teorija je u poslednjih nekoliko godina dobila na večem značaju zbog sledeće činjenice: dok su se ostale gorepomenute te­ orije uglavnom bavile društvenim problemima vezanim za proi­ zvodnju. Poslednji mislilac koga pominjemo u kategoriji velikih klasičnih teoretiča­ ra je još jedan Amerikanac. kao i pomenuta trojica. . Marks. razvio jednu veoma široku socijalnu teoriju. prelazak iz pro­ izvodnog u potrošačko društvo predstavlja glavno obeležje savremenih teorija o modernom i postmodernom društvu. Prema definiciji koju upotrebljavam u ovoj knjizi. teoretičarem koji se često s prethodnom trojkom svrstava u najvažnije klasične teoretičare.širok. Glava 3 počinje Georgom Zimlom. svaka teorija je grandiozna ukoliko opisuje prelazak (promenu.koje mnogi smatraju najvažnijim teoretičarima u istoriji sociološke teorije. Kako će se videti iz glava 5 i 9. Grand-teoriju definišemo kao širok. i ranom 21. vek i rani 20.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 43 Glave 2 i 3 bave se glavnim teorijama i teoretičarima klasič­ nog doba sociologije. Ta glava takođe se bavi jednim američkim misliocem (Dirkem je bio Francuz. Džordž Herbert Mid.savremenom sociološkom teorijom. Glave 4 i 5 započinju našom glavnom temom . Midova teori­ ja dosta se razlikuje od teorija njegovih prethodnika. a manje širim socijalnim fenomenima i društvenim promenama. vek. Veblen se bavio potrošnjom i predvideo njenu sve veću važnost (poznata je njegova ideja o „upadljivoj potrošnji") u 20.Torstenom Veblenom . Mid se više bavio svakodnevicom (iako su mnogi mislioci koji se pominju u glavama 2 i 3 takode imali da kažu ponešto o svakodnevici).koji je. ali i kod postmodernih teoretičara kao što su Fuko (promene u funkcionisanju zatvorskih struktura) Grand-teorije . Ono otprilike obuhvata kasni 19. Kar­ lu Marksu i Maksu Veberu .Emilu Dirkemu. Te dve glave bave se savremenim grandteorijama. Vebera (prelazak iz feudal­ nog u kapitalističko društvo). Glava 2 govori o tri mislioca .

Potom prelazimo na niz sveobuhvatnijih integrativnih teorija. Po svakoj grand-teoriji moguće je utvrditi makar jednu presudnu karakteristiku na osnovu koje se može reći po čemu se ta dva tipa društva razlikuju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ili Bodrijar (društvo proizvodnje koje ustupa mesto društvu po­ trošnje). Ispitaćemo njene tri najuticajnije varijante: proces civilizovanja (Norbert Elijas). etnometodologiju (kojom se najviše bavio Harold Garfinkel). glava 6 se usredsreduje na teoriju svakodnevnog života: simbolički interakcionizam (koji se snažno oslanja na teoriju Džordža Herberta Mida. Teorije svakodnevice koje nalazimo u glavi 6 predstavljaju suprot­ nost grand-teorijama. iznetu u glavi 3). Među­ tim. sve teorije koje pominjemo u glavama 2 i 3 mogu se shvatiti kao grand-teorije.teorije koje se bave svakodnevnim i naizgled trivijalnim aktivnostima kao što su individualno mišljenje i delanje. Počinjemo razmatranjem teorije razmene Ricarda Emersona koja nastoji da poveže probleme na mikronivou s makrostrukturama. dramaturgiju (pogotovo doprinos Ervina Gofmana). uključujući tu i teoriju strukturacije (koja predstavlja najvažniji Teorije svakodnevnog života . Ovoj drugoj teoriji još pridodajemo teoriju sistema koja je u poslednje vreme doživela uzlet i izazvala veliko interesovanje zbog doprinosa savremenog nemačkog mislioca Niklasa Lumana. U glavi 7 bavimo se najvažnijim pokušajima da se integrišu teorije koje se bave društvenim strukturama (iz glava 4 i 5) sa sva­ kodnevnim problemima malog obima (koje srećemo u glavi 6). Dok se grand-teorije mahom usredsreduju na društvene strukture i društvene promene. Predmet glave 4 jesu dve uticajne savremene teorije: struk­ turalni funkcionalizam i teorija sukoba. Glava 5 bavi se još jednom dobro poznatom savremenom teorijom .neomarksističkom teo­ rijom. .44 D20RD2 RlCER . in­ terakcijom dvoje ili više pojedinaca i malim grupama koje nastaju kao posledica takve interakcije. kolonizaciju životnog sveta (Jirgen Ha­ bermas) i Moloh modernosti (Entoni Gidens). U stvari. fokus našeg interesovanja u glavama 4 i 5 jesu savremene grand-teorije. teo­ riju razmene (ovde pominjemo teoriju Džordža Homansa) i teo­ riju racionalnog izbora (verziju Džejmsa Koulmena). Grand-teorija nije jedini tip teorije u savremenoj sociologiji.

teorija Entonija Gidensa. teorije rodne nejednakosti. veoma obimna. Moj rad o mekdonaldizaciji kao globalnoj sili i sve većoj grobalizaciji „ničega". Počinjemo kraćom analizom nekoliko važ­ nih savremenih teorija globalizacije . Glavni primer tog pristupa nalazimo u radovima Samjuela Hantingtona i njegovoj teoriji o sukobu civilizacija (kultura). ukratko se razmatra složena veza između feminističke i postmoderne teorije. Potom na red dolazi Pol Virilio i njegova dromologija ili sve veća dominacija brzine u postmodernom svetu. veku postalo naj­ važnije područje novog sociološkog (i drugog) teoretisanja . Nakon njega razmatramo rad Zigmunta Baumana.teo­ rijom globalizacije. predstavlja primer takvog pristupa . kao i moj rad o novim sredstvima za potrošnju. Zatim prelazimo na Mišela Fukoa i njegov koncept unapređenja veštine upravljanja. Glava pokriva četiri varijante savremene feminističke teorije — teorije rodne razlike. Glava 9 bavi se najuzbudljivijim teorijskim razvojem kasnog 20. Kulturni diferencijalizam usredsređuje se na dugotrajne (mada ne i večne) razlike među kulturama na koje globalizacija nema uticaja. koja se bavi feminističkom teorijom. Naposletku. Ostatak ove glave posvećen je trima važnim tipovima teoretisanja o globalizaciji. obuhvata veliki broj mislilaca i to­ liko je značajna da iziskuje posebnu glavu. S tim je povezan i rad Zana Bodrijara o usponu potro­ šačkog društva. pokušaj Mar­ garet Arčer da integriše kulturu i dejstvenost i ambiciozni poku­ šaj Pjera Burdijea da integriše „habitus" i „polje". Kul­ turna konvergencija usredsređuje se na aspekte u kojima kulture postaju sve sličnije. Ta teorija je. međutim.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 45 teoretski doprinos Entonija Gidensa sociologiji). Zigmunta Baumana i Ulriha Beka. Glava 10 bavi se onim što je u ranom 21. veka koji jednim imenom nazivamo postmoderne grand-te­ orije. Mnoge teme koje se pojavljuju u prethodnim glavama takode se pojavljuju u glavi 8 (sastavile Patriša Madu Lengerman i Džil Brentli). teorije rodnog ugnjetavanja i teorije strukturalnog ugnjetavanja. U toj glavi biće reči o prelasku iz industrijskog u postindustrijsko društvo o kome u svojoj teoriji govori Danijel Bel. Najpre raz­ matramo kulturnu teoriju koja je sama podeljena na tri podtipa. čija je glavna ideja da postmodernost predstavlja sazrevanje modernosti.

4. a pogotovo u njenoj društvenoj prihvaćenosti. Jedna formalnija definicija sociološke teorije. najbolje ideje postaju deo sociološkog kanona). Konačno. a posebno njegovo razmišljanje o razdvojenosti „predela" ovde je uzet kao dobar i važan primer tog pristupa. reći ćemo nešto i o političkoj teoriji globalizacije. . mogla bi da glasi: to je skup međusobno povezanih ideja koje omogućuju sistema­ tizaciju znanja o društvenom svetu. 3. 5. pozivajući se na primere Džejmsa Rozenaua i njegov rad o „udaljenoj blizini" i „fragmegraciji". Fenomeni kojima se bave sociološke teorije obično imaju veliki lični i društveni značaj. Druga je ekonomska teorija. uključujući i to da su izdržale test vremena i da imaju širok obim primene. 6. 7. Svaki aspekt društva. iako tek nekoliko teorija u potpunosti odgovara takvoj definiciji. Teorije koje se pominju u ovoj knjizi imaju čitav niz zajedničkih karakteristika. objašnjenje tog sveta i pred­ viđanje njegove budućnosti. 2. da se bave najvažnijim društvenim pi­ tanjima i da su rezultat rada sociologa ili onih teoretičara koji su u sociologiji ostavili značajan trag. ali postoji čitav niz karakteristika koje odvajaju teoretisanje sociologa od teoretisanja običnih ljudi. od onog najuzvišenijeg do onog najjedno­ stavnijeg i svakodnevnog može biti predmet društvene teorije. činjenica je da je realnost često sasvim drugačija i da politički faktori igraju važnu ulogu u nastanku i funkcionisanju teorije. Društveni mislioci mogu se usredsrediti na posebno ponašanje zato što smatraju da je ono važno i interesantno. Naposletku. Apadurajev rad o glo­ balizaciji.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI globalizaciji. Iako postoji čitav niz radova iz te oblasti.analiziraćemo teoriju Leslija Sklera o transnacionalnom kapitalizmu i ideje Mišela Harta i Antonija Negrija o imperiji. ali to takođe mogu da urade zato što im ta ponašanja omogućuju ulazak u analizu širih društvenih struktura. Iako postoji idealizovana slika načina na koji sociološka teorija funkcioniše (na primer. kulturna hibridizacija vidi globalizaciju kao jedinstveni spoj globalnog i lokalnog.46 DŽORDŽ RlCER . Sažetak 1. Svi teoretišemo. ovde ćemo razmotriti neomarksističke pristupe .

H . Ii II. femi­ nistička i multikulturalna teorija). Stoje sociologija? Zagreb: Antibarbarus. Novi Sad: Mediterran Publishing. Sociologija. Dušan (2007). Ova knjiga bavi se savremenom sociološkom teorijom (i njenim klasičnim korenima) koju smo podelili na nekoliko oblasti . da dođu u prvi plan i da čak postanu sastavni deo sociološkog kanona. Sociološka imaginacija. Uvod u sociologiju. Bruce. Kalanj. (1982). teorije svakodnevnog života. grand-teorije (uključujući postmodernu). Elias. 9. Istorija socioloških ideja. Suvremenost klasične sociologije. Novi Sad: Institut za filozofi­ ju i sociologiju. Rade (2005). Tripković. Beograd: B I G Z . Ivan (2004). Suvremena sociološka teorija. Seiesten (1940). Predmet. Pešić. Beograd: Cigoja štampa. Steve (2005). koji su prethodno bili marginalizovani (na primer. Norbert (2007). Zagreb: Politička kultura. Kritika idealnog modela i otkrivanje realnog sveta sociološke te­ orije omogućili su čitavom jednom nizu teorijskih pristupa. Uvodu istoriju sociologije. George (1997). Lalman.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 47 8. Uvodu sociologiju. Ritzer. Marinković. Sta je sociologija? Beograd: Knjižara Dositej Obradović.kla­ sične teorije. . Bugle. Kuvačić. M. Mišel (2004). (1992). Literatura za dalje čitanje Barns. Sociologija. integrativne teorije. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Zagreb: Golden marketing. Mils. Kratki uvod. Zagreb: Globus. metod i teorije. feminističke teorije i teorije globalizacije. Sociološke metode. marksizam. Beograd: Plato. Sesil Rajt (1998). Mihajlo (1999). Sarajevo: Sahinpašić. Ii II.

Karakteristika tog perioda su brojni i veliki društveni problemi. veka). EMIL DIRKEM: OD MEHANIČKE DO ORGANSKE SOLIDARNOSTI Emil Dirkem (1858-1917) nadovezao se na rad francuskog so­ cijalnog teoretičara Ogista Konta. veka i početak 20.GLAVA 2 KLASIČNE TEORIJE (1) Emil Dirkem: Od mehaničke do organske solidarnosti Karl Marks: Od kapitalizma do komunizma Maks Veber: Racionalizacija društva Društveno delanje Sažetak Literatura za dalje čitanje Ranim velikanima socijalne teorije bavimo se zbog njihovih grand-teorija. posledica pokušaja teoretičara da svojim teorijama reše te društvene probleme. Veliki broj socio­ loških teorija i danas nosi pečat Dirkemovog načina razmišljanja. Zapravo. Ono što suštinski razlikuje ta dva tipa društva jeste dru­ gačije poreklo njihove solidarnosti. One su doživele procvat u periodu kada su autori koji su ih stvarali živeli (kraj 19. ali postao je daleko značajniji au­ tor od samog Konta. kao spone koja ih povezuje . neki sociolozi smatraju da je upravo Dirkem najvažniji teoretičar u istoriji sociologije. velikim delom. kako smo definisali u glavi 1. Te teorije. Dve vrste solidarnosti Dirkemova grand-teorija osvetljava problem istorijske trans­ formacije primitivnih mehaničkih društava u moderna organska društva. Grand-teorije koje predstav­ ljamo u ovoj glavi otuda treba posmatrati u jednom specifičnom kontekstu: one su. predstavlja­ ju ambiciozne intelektualne napore da se ispriča priča koja zahvata veliki deo društvene istorije i pokriva čitavu društvenu strukturu.

da bi društvo funkcionisalo.). u načinu na koji delimo i obavljamo naše poslove.u Dirkemovoj teoriji.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i drži na okupu. Dinamička gustina . . u savremenim društvima. javlja se razvijena podela rada u kojoj sve veči broj ljudi obavlja specijalizovane poslove (na primer. porast stanovništva sam po sebi nije dovoljan da prouzrokuje promene u podeli rada. drugi peku hieb. Pripadnike društava koja karakteriše mehanička solidarnost povezuje činjenica da svi obavlja­ ju iste poslove (kao što su lov ili sakupljanje plodova). Dirkema su zanimale promene u mate­ rijalnom svetu. me­ tafizičku i pozitivističku. u načinu na koji ljudi nastoje da objasne svet oko sebe. da bi ljudska zajednica funkcionisala i preživela. Ključni pojam za razumevanje tog problema jeste društvena podela rada. koja odlikuje organska solidarnost. Ipak. jedni prave ci­ pele. usled razvi­ jene podele rada. Njegov model jasno se razlikuje od onog Kontovog. Prvi je sam broj pripadnika društva: on se nepre­ kidno uvećava. jer pojedinci Mehanička solidarnost . u primitivnim društvima ljude na okupu drži nerazvi­ jena podela rada ili. Za razli­ ku od toga. solidarnost proizilazi iz različitosti. još bolje rečeno. Organska solidarnost — Dirkemova ideja da u savremenom društvu. pa čak i preživelo. Promene u dinamičkoj gustini Sta uzrokuje smenu mehaničke solidarnosti organskom solidarnošću? Dirkemov odgovor je da do nje dolazi usled povećane dinamičke gustine društva. Međutim.broj ljudi i učestalost njihove interakcije. najveća razlika između ova dva te­ oretičara verovatno je u tome što je Kont imao na umu promene u idejnoj sferi. Solidarnost ovde proizilazi iz različitosti. treći podižu decu itd. Za dinamičku gustinu društva važna su dva činioca. potreban je doprinos većeg broja pojedinaca. Tako je Dirkem zamišljao istorijski preokret od mehaničke ka organskoj solidarnosti. koji podrazumeva prolazak kroz tri faze: teološku. ideja da primitivna društva na okupu drži nerazvijena podela rada i činjenica da svi obavljaju istu vrstu poslova. potreban je doprinos većeg broja ljudi. njeno odsusrvo.50 DžORDŽ RlCER . Drugim recima. Povećanje di­ namičke gustine dovodi do transformacije mehaničke u organsku soli­ darnost. Za razliku od njega.

K a d a sve veći broj ljudi češće stupa u interakciju. a p o t o m d o ­ vesti d o p r o m e n a u podeli rada: n e o p h o d n o je d a d o d e do pove­ ćanja interakcije (medudejstvovanja) koja se odvija između većeg broja pripadnika društva. Govorio je: „Kada društvo prolazi kroz krizu ono ima potrebu da pronađe nekoga koga može smatrati odgovornim za svoju bolest i kome se može svetiti za svoje nesreće. Prema t o m e . godine dočekan ishod Drajfusovog suđenja. Dirkem je bio duboko pogođen Drajfusovom aferom. Izlivi radosti pre­ plavili su bulevare. Nevolje su dolazile od . Potvrda za to je zapažena javna uloga koju je imao u odbrani Alfreda Drajfusa. u svo­ je vreme Dirkem je smattan liberalom. Jevreja. Ono što bi trebalo da bude povod za javnu žalost. bilo zasnovano na antisemitizmu nekih delova francuskog društva. vojnog kapetana čije je izvođenje na sud zbog izdaje. potrebno je da se desi još nešto što će uvećati d i n a m i č k u gustinu. Ali on taj antisemitizam nije pripisao rasizmu francuskog naroda. Oni koje je javno mnjenje već diskriminisalo i progla­ silo ih parijama prirodno su predodređeni da odigraju ulogu žrtvenog jegnjeta.KLASIČNE TEORIJE 51 i m a n j e skupine ljudi m o g u živeti relativno odvojeni jedni o d drugih i tako nastaviti da b u d u svaštari sposobni da obavljaju ra­ zličite vrste poslova. Ipak. Bar su znali koga da krive za ekonom­ ske nevolje i moralnu bedu u kojoj su živeli. on ga je video kao simptom moralne bolesti s kojom je suočeno francusko društvo kao celina. d i n a m i č k a gustina društva će porasti i dostići tačku u kojoj dolazi d o preobražaja mehaničke u organsku solidarnost. Ono što me uverava u ovu interpretaciju jeste način na koji je 1894. ljudi su proslavljali kao trijumf. čak i u društvima s b r o j n o m p o p u l a c i j o m svaki pojedinac m o ž e nastaviti d a obavlja najveći deo potrebnih poslova samostalno. D r u g i m recima. naročito njenim an­ tisemitizmom. po mišljenju mnogih. Emil Dirkem Biografska skica Emil Dirkem postavio je temelje za razvoj konzervativne socio­ logije i danas se smatra političkim konzervativcem.

ra­ zvijena podela rada donosi podelu odgovornosti u raspolaganju resursima. To vodi smanjenju sukoba i jačanju harmonije u druš­ tvu. Zašto povećanje dinamičke gustine društva dovodi do potre­ be za drugačijom podelom rada? Naime. Pošto se tako nešto nije moglo postići preko noći. Za Dirkema. Kolektivna svest mehaničkih društava razlikuje se od kolektivne svesti organskih društava. Veći mir i prosperitet posledica su razvoja podele rada. Ona su kolektivna u smislu da ih nijedan pojedinac ne zna i ne poseduje u celini. ili je barem Dirkem tako mislio.52 DžORDŽ RlCER . Sto je još važnije. odgovor na Drajfusovu aferu i slične krize leži u okončanju moralne bolesti društva. divljač. O n je pozvao ljude da „budu hrabri i glasno i javno obznane svoje mišljenje i da se ujedine kako bi ostvarili pobedu u botbi protiv opšteg ludila". voće i povrće. Dirkemov intetes za Drajfusovu aferu proističe iz njegovog du­ bokog i doživotnog interesovanja za moralnost i moralne krize s kojima se suočava savremeno društvo. što u društvu ima više ljudi. usložnjavanjem i razvojem podele rada biće više svega za rastuću populaciju. Dirkem je predlagao konkretnije mere. Nju čine verovanja i osećanja koja su zajednička članovima neke grupe.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Jevreja. konačno. Optužnica je bila zvanično dokazana. plemena ili društva. Samim tim. kao što su zemljište. Pošto se svi nadmeću oko svega. veća specijalizacija u obavljanju pojedinih zadataka doprinosi većoj efikasnosti i. Kolektivna svest Drugi važan aspekt Dirkemovog argumenta o preobražaju organske solidarnosti u mehaničku solidarnost jeste tvrdnja da je taj preobražaj praćen dramatičnom promenom u onome što on naziva kolektivnom svešću. intenzivnije je takmičenje oko upotrebe oskudnih resursa. kao što su oštro suzbijanje javne mržnje ili napori vlasti da ukaže javnosti da je obmanjena. Nasuprot tome. Kolektivna svest . izgledalo je da će stvari krenuti nabolje i ljudi su se osećali utešenim". Sledstveno.verovanja i osećanja koja su zajednička članovima neke grupe. rastu društveni neredi i sukobi. . plemena ili društva. većoj produk­ tivnosti.

O s i m toga. N a s u p r o t t o m e . M o ž ­ d a je važno d a neka zemlja dobije predsednika. povezanim m e ­ h a n i č k o m solidarnošću. interesovanje za takvu političku participaciju (na primer. u s a v r e m e n i m d r u š t v i m a nije m o ­ guće uspostaviti efikasnu kontrolu n a d svim članovima društva. . Kolektivna svest nije više toliko važna i čini se d a većini ljudi nije m n o g o stalo d o nje. O s i m toga. N a primer. veći broj ljudi je s p r e m a n d a je izigra.KLASIČNE TEORIJE 53 U m a l i m . T a k o d e . uključujući tu i izbor n o v o g poglavice. Pojedinac koji ne bi želeo d a učestvuje u p l e m e n s k i m aktivnostima bio bi obeležen o d strane kolektiva i ostali članovi bi ga gledali p o p r e k o . delimično ili u p o t p u n o s t i . ali razlog koji se za to navodi nije d o v o l j n o jak. veliki broj ljudi smatra d a izbor predsednika nije o d presudne važnosti za njihov život. u p r i m i t i v n i m d r u š t v i m a koja se zasnivaju n a m e h a n i č k o j solidarnosti. U velikim. m n o ­ g o j e fleksibilnija i prilagodljivija i m a n j e je povezana s rigidnim n a č i n o m razmišljanja (kao što j e . daleko je sla­ bija i ne vrši ni približno tako j a k u kontrolu n a d l j u d i m a . L j u d i m a su kolektivne predstave v e o m a važne. kolektivna svest utiče n a svakoga i o d velikog je značaja za zajednicu. glasanje za predsednika države) nije ni približno toliko j a k o . izdiferenciranim društvima. D r u g i m recima. niko vas ne m o ž e ni osuditi za vaše neučestvovanje u t o m j a v n o m poslu. recimo. u savremen i m društvima p o v e z a n i m o r g a n s k o m solidarnošću. ali usled razvije­ ne p o d e l e rada i veće nezavisnosti p o j e d i n c a o d kolektiva. kolektivne predstave prilič­ n o su rigidne i o b i č n o povezane s religijom. A k o niko ne zna d a li ste glasali ili niste. O d ljudi se zahteva d a glasaju. O n e deluju v e o m a snažno. p a će ljudi verovatno p o s t u p a t i u skladu s njima. m a n j e ljudi je p o d uticajem kolektivne svesti. Č a k i k a d a bi svi smatrali da je glasanje važno. neizdiferenciranim društvima. p o v e z a n i m organ­ s k o m solidarnošću. religija). ljudi s m a t r a j u d a je važno aktivno uče­ stvovati u velikom broju plemenskih aktivnosti. činjenica d a neko nije glasao lako m o ž e d a p r o m a k n e k o m š i j a m a .

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Krivično i restitutivno pravo Kako da znamo da li je bilo prelaska mehaničke solidarnosti u organsku solidarnost. za sprovođenje prava. Pokazatelj postojanja slabe kolektivne svesti i organske solidarnosti jeste restitutivno pravo. plati kaznu. Razlog za takvu reakciju nalazi se u tome što kolektiv nije duboko i emocional­ no vezan za opštu moralnost koja predstavlja osnovu tog prava. Umesto da poje­ dince surovo kažnjava i za naizgled beznačajne prekršaje kolek­ tivne moralnosti. Umesto kolektiva. Oblik prava u kojem će prestupnici verovatno biti oštro kažnjeni za svaki postupak koji čvrsto integrisana zajednica doživljava kao prekršaj snažne kolektivne svesti. bogohuljenje može rezultirati odsecanjem jezika bogohulniku. sudski Krivično pravo . Ljudi su toliko vezani za moralni sistem. staraju se izabrani službenici (policajci. a postojanje prava nije ništa drugo do materijalni odraz postojanja jake kolektivne svesti i društva povezanog me­ haničkom solidarnošću. može dovesti do odsecanja ruku krad­ ljivca. Restitutivno pravo . ili da se oduži druš­ tvu tako što će provesti kraći period u zatvoru. savremeno društvo će od njih zahtevati da se drže zakona ili da se oduže onima kojima su naneli štetu. da će svaki njegov prekršaj verovatno naići na žustro i oštro kažnja­ vanje prestupnika. To je očigledno daleko blaža reakcija od odsecanja ruke lopovu.obeležje mehaničke solidarnosti. To je oblik prava u kome se prestu­ pnici oštro kažnjavaju za svaki postupak koji čvrsto integrisana zajednica doživljava kao prekršaj snažne kolektivne svesti. Reci­ mo. Slično tome. Takve reakcije dokaz su da se krivično pravo primenjuje. Krađa domaće životinje.54 DŽORDŽ RlCER . a time i uključivanje morala u društvo. od nekoga ko ukrade domaću životinju može se zahtevati da 100 sati radi na farmi oštećenog.obeležje organske solidarnosti i slabe kolektivne svesti. recimo. . Mehaničku solidarnost karakteriše krivično pravo. s vremenom je mehanička solidarnost ustupila mesto organskoj solidarnosti i postepenom slabljenju kolektivne svesti. Kao što smo videli. jake kolektivne svesti u slabu kolektivnu svest? Dirkem objašnjava da te promene možemo opaziti posmatrajući transformaciju pravnog sistema. Taj oblik prava od prestupnika zahteva da se drže zakona ili da nado­ knade štetu onima koje su povredili svojim postupcima.

Iako ni mehanička soli­ darnost nije oslobođena problema. kao tada novu discipli­ nu. ali Dirkema najviše zanima anomija. Spenser. verovatno neće uopšte obraćati pažnju na blas­ femiju. Društvene činjenice . po svoj prilici. čini se da Dirkem opisuje i objašnjava istorijsku promenu od jednog tipa solidarnosti ka drugom tipu. čak i kada je protivzakonita. Društvene činjenice treba tretirati kao stvari koje su za pojedince spoljne i prinudne. Zajednica se tako može distancirati od tog problema. Pošto poseduju daleko slabiju kolektivnu svest i ne pridaju veliku važnost religiji. Dirkem i teoretičari poput njega (Kont. Marks). Dijagnozirajući društvene bolesti i tražeći lekove za njih. A vlasti. . Dirkema više brinu problemi vezani za organsku solidarnost i pitanje njihovog rešavanja. i treba ih proučavati empirijski. Dirkem je anomiju posmatrao kao patološku pojavu. sa znanjem da o njemu brinu plaćeni ili izabrani službenici. Ključni koncept Društvene činjenice Za razumevanje Dirkemove misli i razvoja moderne sociologi­ je presudan je koncept društvenih činjenica.KLASIČNE TEORIJE 55 činovnici). veoma su podsećali na lekare. psihologije i filozofije. Or­ gansku solidarnost prati nekoliko problema. zauzete dale­ ko većim problemima kao što su suzbijanje kriminala i zloupo­ treba narkotika. društvene činjenice su predmet prou­ čavanja sociologije. Anomija Na jednom nivou. odvoji od već postojećih disciplina. ljudi će na blasfemiju uglavnom reagovati blago ili čak uopšte neće reagovati na nju. a jedan tip ne čini se ni boljim ni lošijim od drugog. Dirkem je ovaj koncept razvio boreći se da sociologiju. pojave u savremenim društvima poput blasfemije (bogohuljenja) proći će nezapaženo i nekažnje­ no. Osim toga. Dva tipa solidarnosti samo naizgled su različita. Kao i ostale probleme.po Dirkemu. čime je nagovestio da ona može da se izleći.

Učioni­ ca je materijalna realnost (možemo dodirnuti zidove. mi smo sprečeni da u amfiteatru igramo fudbal dok je predavanje u toku i zbog ne­ pisanih i široko prihvaćenih pravila koja defišu ponašanje u učionici. Ali. Struktu­ ra prostorije može podsticajno uticati na studente da pažljivo prate predavanje i hvataju beleške. Dirkem je pravio razliku između dve vrste društvenih činjenica. Postoje i nematerijalne društvene činjenice. Prva vrsta su materijalne društvene činjenice. Ta praksa razlikovala bi sociologe odfilozofakoji su samo spekulisali o apstraktnim pitanjima. Nematerijalne društvene činjenice . Neke. recimo. naučeni srno da visoko cenimo i vrednujemo obrazovanje. To su društvene činjenice materijalizovane u spoljnom svetu. kao takva. ali koje imaju nematerijalan oblik (na primer. Jer. Primer takvih je struktuta učionice u kojoj se pohađa nastava.društvene činjenice koje su spoljne i pri­ nudne. iako možemo da vidimo kako nematerijalne društvene činjenice na nas deluju prinudno. amfiteatar). psihološke činjenice su za pojedince unutrašnje. norme i vrednosti). Dirkem je tvrdio da sociolozi društvene činjenice treba da tretiraju kao stva­ ri. bez zalaženja u stvarni svet i bez prikupljanja činjenica o konkretnim društvenim pojavama. igramo fudbal u prostoriji dok je predavanje u toku. . ona je za nas spoljna i prinudna. stolove. tablu) i.društvene činjenice koje imaju materijalan (opipljiv) oblik (recimo. Najpozna­ tiji primer nematerijalnih društvenih činjenica u sociologiji su norme i vrednosti. Takode. što nas sprečava da radimo bilo šta što bi se mo­ glo smatrati njegovim nepoštovanjem. i nisu neophodno prinudne za njih. društvene činjenice proučavale bi se empirijski. ali nemaju materijalnu formu.56 DŽORDŽ RiCER . ali nijedan pojedinac ne poseduje ništa što ga približava tim normama Materijalne društvene činjenice . možda i mnoge od njih. Time ih je razlikovao od psiholoških činjenica koje proučavaju psiholozi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Dok su filozofi razmišljali o apstrakcijama. Drugim recima. Takođe. Štaviše. Kao takve. na koji način su nam one spoljne? Odgovor leži u tome što su norme i vrednosti društva u zajedničkoj svojini kolektiva. One su takode spoljne i prinudne. za razliku od društve­ nih činjenica. usađene su u pojedinca procesom socijalizacije. ona je tu da nas spreči da. a ne spoljne. Dirkem je tvrdio i to da društvene činjenice na pojedince deluju eksterno i prinudno.

ja ispunjavam dužno­ sti koje se nalaze van mene i mojih postupaka. možemo reći da su za nas društvene činjenice spoljne. U anomičnom društvu. U tom smislu. Jasno da je u svojim naporima da raz­ dvoji sociologiju od psihologije i filozofije. Sociolozi se radije usredsređuju na. . Takvo stanje javlja se u trenuci­ ma slabljenja kolektivne svesti u organskim društvima. U dobro uređenom društvu s jakom kolektivnom svešću. Kao rezultat toga. Javlja se u organ­ skim društvima. Dirkem u knjizi Pravila sociološkog metoda piše: i vrednostima. stvarnost ne prestaje da bude objektivna. sada zastareo. supruga ili građanina. Mnogi sociolozi i danas usmeravaju svoju pažnju na društvene činjenice. Ceo skup normi i vrednosti poseduje isključi­ „Kad vršim svoju dužnost brata.KLASIČNE TEORIJE 57 vo kolektiv. već sam ih vaspitanjem primio". potražićete pa­ stira i vratiti mu ovcu. međutim. ja ispunjavam dužnosti koje su definisane pravom i običajima. ljudi se suočavaju s nizom dilema. Dirkem nastupio sa isuviše uskom i ograničenom definicijom sadržaja sociolo­ gije. kad izvršavam obaveze koje sam ugovorio. retko se koristi taj. Međutim. bez jasnog i sigurnog uporišta. Dirkem tvrdi da takvo ponašanje nastaje jer u anomičnim situacijama ljudi ne znaju šta se od njih očekuje i prepušteni su sami sebi. Čak i onda kada su one u skladu sa mojim sopstvenim osećanjima i kad u sebi osećam njihovu stvarnost. Članovi takvih društava Anomija .stanje u kojem pojedinci ne znaju šta se od njih očekuje i prepu­ šteni su samima sebi. jer ih nisam ja stvorio. društvenu strukturu (mate­ rijalne društvene činjenice) i društvene ustanove (nematerijal­ ne društvene činjenice). Takvo stanje se ne može zateći u društvima u kojima postoji mehanička solidarnost. bez jasnog i sigurnog uporišta. U takvim situacijama postoji samo nekoliko jasnih i snažnih kolektivnih predstava. Anomiju možemo definisati kao stanje u kojem pojedinci ne znaju šta se od njih očekuje. Kao što ćemo videti. veće su šanse da ćete pokupiti ovcu i pobeći s lica mesta. Zamislite da šetate putem i naiđete na izgubljenu ovcu. danas mnogi sociolozi proučavaju mnoštvo pojava koje se ne bi mogle podvesti pod Dirkemove društvene činjenice. izraz.

Neuspesi ovih društava i velike zloupotrebe vlasti koje su se u njima dešavale (na primer.58 D20RDŽ RlCER . odvele ka stranputici ustoličenja totalitarnih ko­ munističkih režima. U takvoj situaciji. Mnogi misle da je Marks bio ludi radikal koji je razvio skup ideja koje su mnoga društva. zbog čega ova društva ne pate od anomije. Ključni koncept Anomično i ostali tipovi samoubistva Koncept anomije odigrao je središnju ulogu u Dirkemovom proslavljenom delu Samoubistvo. KARL MARKS: OD KAPITALIZMA DO KOMUNIZMA Najvažnija i estetski najsavršenija (usled činjenice da su analiza. Skoro svi takvi režimi već su propali ili su u procesu postepene transformacije u kapitalistička društva. Činjenica je da ono u šta su se ta društva pretvorila nije imalo mnogo veze s onim što je Marks mislio da bi komunističko društvo trebalo da bude. sistem zatvoreničkih logora u Sovjetskom Savezu .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI dobro poznaju verovanja zajednice i potpuno im je jasno kakvo se ponašanje od njih očekuje u svakoj situaciji. regulacija ponašanja ljudi . tip društva koji su oni stvorili Marks bi sigurno kritikovao zbog nehumanosti. Ljudi znaju gde im je mesto. kao i Marks.u kojima su umrli milioni ljudi) pri­ pisivani su Marksu i njegovim luđačkim idejama. od njih očekuje. Ali. a sebe. Ta tvrdnja možda predstavlja iznenađenje za čitaoce koji su ranije imali prilike da se upoznaju s kritičkim pogledima na Marksa i na njegovu teoriju. iako su se vođe tih društava često pozivale na Marksa.arhipelag gulag . U tom delu Dirkem je tvr­ dio da su ljudi skloniji samoubistvu ako ne znaju šta okolina. zaključci i preporuke za rešenje društvenih problema precizno izvedeni iz osnovnih premisa) teorija klasičnog doba je­ ste teorija koju je razvio nemački socijalni mislilac i politički ak­ tivista. Karl Marks (1818-1883). nazivali komunistima. uključujući Sovjetski Savez i mnoge države Istočne Evrope.

rop­ stvo) ljudi su obično toliko utučeni i pritisnuti nedostatkom slobode da češće sebi oduzimaju živote nego pod normalnim okolnostima. kada je regulacija njihovog pona­ šanja niska i kada su uglavnom slobodni da rade sve što požele. Altruističko samoubistvo . smatra Dirkem. pogotovo anomičnog samoubistva. Fatalističko samoubistvo . ljudi su previše integrisani u kolektiv i ubijaju se u većem broju jer ih grupa podstiče. da stopa samoubistava raste kako u vreme­ nima pozitivnih poremećaja. Ta nekontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje štetna za pojedince i rezultira u povećanoj stopi samoubistava. Dirkem je smatrao da je anomično ubistvo samo jedan od četi­ ri tipa samoubistava. Ta ne­ kontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje štetna za pojedince i rezultira u povećanoj stopi anomičnih samoubistava. Interesan­ tno je.kada ljudi nisu čvrsto integrisani u zajednicu i kada su prepušteni sami sebi. Nelagodnost koja zbog toga nastaje navodi ljude da mnogo če­ šće dižu ruku na sebe nego u stabilnim vremenima. . i privredni rast i privredna stagnacija mogu da prouzrokuju porast stopa anomičnih samoubistava. Prepušteni sami sebi.kada su ljudi prejako integrisani u zajednicu. fatalističko samoubistvo nastaje u situacijama prevelike regulacije Anomično samoubistvo . Konačno. Ali. međutim to. tako i u vremenima negativnih po­ remećaja. šta je uzrok povećanoj stopi anomičnog samoubistva? Naj­ važniji uzrok je. Do egoističnog samoubistva dolazi kada ljudi nisu dobro integrisani u kolektiv. ljudi će se verovatno osećati neukorenjeno i neće znati šta treba da rade u okruženj trpkoj e se stalno i brzo menja. socijalni poremećaj. jer ih grupa podstiče. čak i prisiljava na takvo ponašanje. Pozitivni i negativni poremećaji mogu podjednako negativno da utiču na sposobnost kolektiva da kontroliše pojedinca. čak i prisiljava na takvo ponašanje. Bez rakve kontrole. U slučaju altruističkog samoubistva. Veliki broj takvih ljudi pre ili kasnije prihvati gledište po kome su (moralno) slo­ bodni da urade šta god žele. oni se osećaju beskorisnim i beznačajnim. osećaju se beskorisnim i beznačajnim.u situacijama prevelike regulacije (na primer. uključujući i to da izvrše samoubistvo. Egoistično samoubistvo .KLASIČNE TEORIJE 59 je niska. ve­ rovatno će u većem broju izvršavati samoubistva. Drugim recima. odnosno poremećaj u stepenu regulacije ponašanja pojedinaca. Ve­ ćina takvih ljudi oseća moralnu slobodu da izvrši samoubistvo.veća je verovatnoća da će ljudi izvršiti samoubistvo kada ne znaju šta se od njih očekuje. a ljudi uglavnom mogu da se ponašaju nekontrolisano i rade šta požele.

hrana i sklonište . mogu da planiraju ono što će uraditi. prilagođavaju se preprekama koje im se nađu na putu i usaglašavaju svoje aktivnosti s drugim ljudima. Oni moraju da delaju. Ljudski potencijal Početnu tačku Marksove teorije nalazimo u skupu pretpo­ stavki o ljudskom potencijalu u pravim istorijskim i društvenim okolnostima. recimo. Umesto toga. u kamenom dobu ili u srednjem veku). ljudi bi nestalo ako bi se ceo njihov potencijal sveo samo na razmišljanje. obdareni svešću i sposobnošću da svoju svest povezu s delanjem. U kapitalističkim i pretkapitalističkim društvima ljudi ni izbliza nisu imali takav potencijal. Dirkemova teorija samoubistva je.i prilagođavaju je sebi.60 DŽORDŽ RlCER . Za Marksa su ljudi. Kapitalizam je bio . Ljudi su to radili i u ranijim društvima. voda. pogotovo kapacitet razmišljanja. ropstvo) kada su ljudi obično toliko utučeni i pri­ tisnuti nedostatkom slobode da češće sebi oduzimaju život nego pod normalnim okolnostima. To često podrazumeva da je neophodno da prirodu prilagođavaju svojim potreba­ ma kako bi preživeli. prisvajaju njene delove kao što su sirovi materijali. represivna i eksploatatorska uloga tog sistema (o kojoj ćemo govoriti u ovoj glavi) sprečava najveći broj ljudi da žive život u skladu sa svojim potencijalom.to jest. oni su usredsređeni na posedovanje stvari i zarađivanje novca pomoću kojeg je moguće steći te stvari. a visok stepen ka fatalističkom samoubistvu) i na stepenu integrisanosti u kolektiv (nizak stepen integrisanosti vodi ka egoističnom samoubistvu. a visok stepen integrisanosti ka altruističnom samoubistvu). prema tome. za razliku od životinja. U kapitalizmu. ljudi se malo bave pokušajem da izraze svo­ je kreativne kapacitete u procesu aproprijacije prirode. ali na jedan primitivan i neefikasan način tako da nisu mogli da raz­ viju svoje kapacitete. U pretkapitalističkim društvima (recimo. Ljudi prisvajaju prirodu . Iako u kapitalističkom društvu ljudi lakše mogu da dođu do hrane i zaklona. Ali. Ljudi. ljudi su bili previše zauzeti pronalaženjem hrane i skloništa da bi ra­ zvijali svoje kapacitete. zasnovana na dva kriterijuma: na stepenu regulacije (nizak stepen regulaci­ je vodi ka anomičnom samoubistvu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (na primer.

Otuđenje Ideja da ljudi aproprijacijom iz prirode moraju uzeti ono što im je potrebno. umesto da se izraze kroz rad. Ako je radnici prihvate. radnika s kojima ih zajedno proizvode i onoga što su oni potencijalno sposobni da postanu. Umesto da su pri­ rodno povezani sa svim tim stvarima. Oni radnicima (u Marksovoj terminologiji. oni moraju da obave posao na način na koji kapitalisti to od njih zahtevaju. ispolje pun ljudski potencijal (to jest. Rad je pozitivan proces u ko­ jem ljudi upotrebljavaju svoje kreativne kapacitete i dalje ih šire u proizvodnim aktivnostima. Prema tome. ljudi se u kapitalizmu od njega otuđuju. Drugim recima. „proletarijatu") nude nad­ nicu. ljudi su odvojeni od njih. Radnici zauzvrat dobijaju nadnicu koja bi trebalo da im omogući zadovoljenje sopstvenih Otuđenje . U okolnostima u kojima ljudi postižu puni ljudski potencijal (komunizam). Otuđenje (alijenacija) predstavlja slom te prirodne međuzavisnosti. ljudi po prvi put biti slo­ bodni da izraze svoje pune kapacitete. Međutim. verovao je Marks. te aktivnosti za njih biraju njihovi vlasnici . Da bismo razumeli kako je Marks shvatao otuđenje. pomoću tehnologije i organizacije koja je razvijena u kapitalizmu. po Marksovom shvatanju. proizvodima koje proizvode.KLASIČNE TEORIJE 61 važan za Marksa zato što je omogućio tehnološke i organizacione inovacije koje su neophodne za nastanak komunističkog društva. postaće „rodna bića"). umesto da radnici sami izaberu svoje proizvod­ ne aktivnosti. U komunizmu će.slom prirodne povezanosti ljudi s njihovim prozvodnim aktivno­ stima. neop­ hodno je prethodno razumeti šta je on podrazumevao pod ljud­ skim potencijalom. postoji prirodna međupovezanost ljudi i njihovih proizvodnih aktivnosti. Kapitalisti odlučuju šta će se raditi i kako će se to raditi. . Oni će se osloboditi svoje želje da poseduju stvari i biti sposobni da.kapita­ listi. povezana je s gledištem da ljudi. radnicima s kojima ih proizvode i sposobnostima koje bi potencijalno mogli da razviju. proizvoda koje oni proizvode. moraju da rade. rad koji većina ljudi u kapitalizmu obavlja ne omogućava im da izraze svoj ljudski po­ tencijal.

oni bi odlučili da u saradnji s ostalim radnicima proizvode ono što im je ne­ ophodno za život. Oni se sve manje ponašaju . Po Marksovom gledištu. Kapitalisti često okreću radnike jedne protiv drugih da bi ustanovili ko može najviše da proizvede za najmanju nado­ knadu. u kapitalizmu.) Proizvodi pripadaju kapitalistima koji ih mogu upotrebiti za lične potrebe ili raditi s njima što god žele. Kada bi bili pre­ pušteni samima sebi i mogli sami da odlučuju. Ta­ kode. radnici. radnici su obično odvojeni jedni od drugih. Osim toga. Prema tome. Radnici rade za pokretnom trakom i obavljaju veo­ ma specifične zadatke (recimo. Radnici su potpuno odvojeni od proizvoda koji su proizveli i nemaju apsolutno nikakvo pravo da odlučuju o tome šta će se s njim desiti. Oni koji prežive u toj bici. umesto da kroz svoj rad izraze puni ljudski potenci­ jal. oni koji izgube. on ne pripada radnicima. Uzima­ jući u obzir profitnu orijentaciju kojom je moguće definisati ka­ pitalizam. radnici. najveći broj radnika uopšte ne razume koji je njihov doprinos finalnom proizvodu. prisiljeni da se bore na život i smrt. barem neko vreme. verovatno će morati na uli­ cu. Drugo. zadržaće svoja radna mesta. počinju da mrze jedni druge. umesto da rade zajedno u harmoniji. Ljudi koji se nalaze oko njih predstavljaju strance koji samo obavljaju slične izolovane zadatke. Budući da kapitalisti kontrolišu proizvodne aktivnosti. Ponekad je još gore od toga.62 DžORDZ RiCER . ljudi se sve više od njega udaljavaju. svoje zadatke obavljalju samostalno i repetitivno. Kada je proizvod za­ vršen i spreman da izađe na tržište. čak i kada rade s drugim radnicima.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN I potreba. (To mogu da urade jedino ako ga kupe na tržištu. ljudi su inherentno socijalni. zavrću šrafove) što ih sprečava da vide širu sliku onoga što proizvode. to skoro uvek znači da će kapitalisti pokušati da pro­ daju proizvode da bi uvećali profit. Treće. radnici su od njih odvojeni i nesposobni da se u njima izraze. Čak i ako ne učestvuju u borbi za opstanak. jasno je da su radni­ ci u kapitalizmu odvojeni jedni od drugih. Međutim. odnosno da razumeju kako njihov doprinos proizvodnji utiče na celokupan proizvodni pro­ ces i finalni proizvod koji će se naći na kraju pokretne trake. kapitalisti poseduju proizvod. Konačno. malo je verovatno da će ga radnici upotrebiti da bi zado­ voljili svoje osnovne potrebe.

Kapitali­ sta o m o g u ć a v a proletarijatu pristup sredstvima za proizvodnju i plaća m u nadnicu (visoku tek onoliko koliko je n e o p h o d n o d a bi Kapitalizam . posedujukapitalisti. a sve više k a o tovarne životinje ili mašine. Kapitalisti. ali. šta radnici m o g u da i m p o n u d e zauz­ vrat? Radnici imaju nešto što je kapitalistima n e o p h o d n o : radnu sposobnost i vreme koje je n e o p h o d n o d a bi se radilo i proizvo­ dilo. U t o m sistemu j e d n a klasa (kapitalisti) eksploatiše drugu klasu (proletarijat). U kapitalizmu. oni moraju d a zakucaju na vrata kapitaliste i traže o d nje­ ga d a ih zaposli. Tako se dolazi d o sporazuma. dakle.predmeti koji su neophodni za proizvodnju (oru­ đa. u kojem jedna klasa (kapitalisti) eksploatiše drugu klasu (proletarijat). Kako samo ime kazuje. njihova svest postaje sve m a n j e aktivna i k o n a č n o biva uništena. dvoklasni sistem koji čine kapi­ talisti i proletarijat. Prema toma.klasa ljudi koji moraju da prodaju svoje radno vreme kapitali­ stima jer je to jedini način da pristupe sredstvima za proizvodnju. jer bez njih ne m o g u d a rade. sirovine i fabrike). Sredstva za proizvodnju . novac za nadnice). u suštini.klasa ljudi koji u kapitalizmu poseduju sredstva za proizvodnju i stoga su u položaju da eksploatišu radnike. Posledica kapitalističkog načina proizvodnje jeste m a s a otuđenih radnika koji su nesposobni d a izraze svoje suštinske ljudske kvalitete. sirovine i fabrike). akopripadnici proletarijata žele da rade.KLASIČNE TEORIJE 63 kao ljudi. K a k o se o d ­ nosi s d r u g i m l j u d i m a i p r i r o d o m p o s t e p e n o prekidaju. sredstva za proizvodnju . to su stvari koje su n e o p h o d n e za proizvodnju (oruđa. Proletarijat . najvećim delom sastavljen od kapitalista i proletarijata. imaju sve o n o što je proletarijatu potrebno (sredstva za proizvod­ nju. N j i m a je takođe potre­ ban novac d a bi preživeli u kapitalizmu. otuđenje se javlja unutar kapitalističkog sistema. Kapitalizam je. Kapitalisti . R a d n i c i m a je n e o p h o d a n pristup sredstvima za proizvodnju.ekonomski sistem. Ključ za razumevanje o b e klase leži u o n o m e što M a r k s naziva sredstvima za proizvodnju. mašine. Kapitalizam K a o što s m o videli. a kapitalisti i njega imaju (kao i sposobnost d a g a neprekidno uvećavaju). mašine. Kapitalista ne m o ž e d a proizvodi i ne m o ž e d a pravi novac i profit bez proletarijata.

. a ne dirketno priroda. kapitalisti ne rade. kako bi ga deca.. po Marksovom gledištu. planiraju. To može da sprovede samo proletarijat. vlada je uskoro zatvo­ rila te novine zbog političkih stavova koji su u njima iznošeni. Međutim. Marksova definicija rada glasi ovako: rad predstavlja proizvodnju stvari iz sirovog materijala koji se nalazi u prirodi. njega će na poslu zameniti njegova deca. prave sheme itd.64 D Ž O R D Ž RICER . jer kada radnik onemoća i više ne bude mogao da radi. Kapitalisti mogu da investiraju. Zapravo.nadnica koju kapitalista plaća radniku a koja je taman tolika da radnik preživi i zasnuje porodicu. Marks smatra da sva vrednost dolazi od rada. Međutim. to predstavlja jedan nepra­ vedan dogovor. zamenila na njegovom radnom mestu. upravljaju. ali za Marksa to nije rad. a kapitalista ne radi.radnu teoriju vrednosti. Rani radovi koje je Marks objavio u tom periodu odslikavali Nadnica za preživljavanje . a kapitalisti skoro ništa. Radna teorija vrednosti — Marksova teorija po kojoj sva vrednost proizvoda dolazi iz rada utrošenog u procesu proizvodnje. iz čega proizlazi da je stvaralac vrednosti u kapitalizmu proletarijat. proletarijat kapitalistima daje svoje radno vreme i sve proizvodne sposobnosti i kapacitete koji se vezuju za to vreme. kad onemoća. Zašto je to tako? Da bi se došlo do odgovora na to pitanje.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I proletarijat počeo da radi). To je suma taman dovoljna da bi radnik mogao da preživi i izdržava porodicu i decu. Najednostavnije rečeno. Karl Marks Biografska skica Nakon što je diplomirao na Berlinskom univerzitetu. Marks je počeo da piše za jedne radikalne liberalne novine i nakon deset meseci postao njihov urednik. iako u kapitalizmu si­ rovine obezbeđuje kapitalista. proletarijatu bi trebalo da pripadne praktično sve što proizađe iz procesa proizvodnje. pošto proletarijat radi. potrebno je razumeti još jedan Marksov koncept . Proletarijat radi. Taj sporazum na prvi pogled izgleda pravedno: i kapitalisti i proletarijat dobijaju ono što nemaju i što im je neophodno. Marks kaže da se radnicima plaća nadnica za preživljavanje. U zamenu za to. Sistem je lu­ kavo zamišljen.

proletarijat je u stanju d a to shvati.u kapitalizmu.sposobnost klase. već z b o g toga što su p a m e t n i . za razliku o d kapitalista. situacija u kapitalističkom društvu upravo je obrnuta. M e đ u t i m . k u c n u ć e čas k a d a će prole­ tarijat steći k l a s n u svest. Proletarijat stoga predstavlja žrtvu eksploatacije. Ironično je to d a ni kapitalisti. i proleteri i kapitalisti imaju lažnu svest o sebi. Radnici misle d a dobij aj u p o š t e n u n a d o k n a d u za urađeni p o s a o . a sve veći broj kapitalista biva izbačen s tržišta i pretvara se u proletarijat. kapitalisti to n i k a d a neće biti u stanju. Rečeno M a r k s o v i m rečnikom. kapitalisti misle d a su nagrađeni ne z b o g toga što eksploatišu radnike. R a z u m e se. što su izmanipulisali tržište. Lažna svest . što su m u d r o inve­ stirali. I jedni i drugi su žrtve lažne svesti. da prevazide lažnu svest i istinski razume prirodu kapitalističkog sistema. prvenstveno proletarijata. a radnici nad­ nicu k o j a i m jedva o m o g u ć a v a d a prežive.u kapitalizmu. Eksploatacija . a revoluciju p o t p o ­ maže dinamika kapitalizma. delim i č n o i zbog toga što je toliko eksploatisan i osiromašen d a više ništa ne m o ž e d a prikrije realnost o n o g a što se dešava u kapita­ lizmu.KLASIČNE TEORIJE 65 su poziciju koja će voditi Marksa kroz ceo život. iako bi po radnoj teoriji vrednosti trebalo da bude obrnuto. u kapitalizmu se vodi sve žešća borba za prevlast nad tržištem. naivno sanjare­ nje komunista-utopista. N a primer. o svom međusobnom odnosu i o načinu na koji kapitalizam funkcioniše. Klasna svest . ni radnici nisu svesni eksploatacije. . Kapitalisti su prezauzeti uvećanjem profita d a bi ikada bili u poziciji d a istinski razumej u eksploatišuću prirodu svog o d n o s a s radnicima. Z a razliku o d proletarijata. U odba­ civanju tih aktivnosti. U njima se moglo naći nešto od demokratskih principa humanizma i mladalačkog idealizma. On je odbacio apstraktnost filozofije. Klasna svest preduslov je za revoluciju. Kapitalista dobij a lavovski deo nagrade. cene se obaraju. kao i aktivnosti koje su pozivale na ono što je on smatrao preranom političkom akcijom. kapitalista dobija lavovski deo nagrade. Marks je postavio osnov za svoje životno delo. a rad­ nici nadnicu koja im jedva omogućava da prežive. itd.

nasilnim ili mirnim putem. kapitalizam po svojoj prirodi vodi do eksploatacije. Sto više proleterske „krvi" kapitalisti isisaju.66 D Ž O R D Ž RICER . trebalo da pripad­ ne njima. Marks opisuje kapitaliste kao „vam­ pire" koji sisaju rad proletarijata. proletarijat će drastično narasti. Međutim. . pogotovo do eksploatacije proletarijata ili radničke klase. U živopisnoj metafori. Oni koji zaslužuju da budu bogatiji (proletarijat) u kapitalizmu postaju sve siromašniji. stvaraju radnici. d o k će se kapitalistička klasa svesti na mali broj ljudi koji održava svoje pozicije zbog toga što se pokazao sposobnim d a eksploatiše druge. sledsrveno tome. uspešniji i bogatiji. u kapitalističkom sistemu lavovski deo te vrednosti pripada kapitalisti. Stepen u kome kapitalista zadržava višak vrednosti i upotrebljava ga za sopstvene cilje­ ve (uključujući širenje svog kapitalističkog posla) jeste stepen u kome kapitalizam predstavlja jedan sistem eksploatacije. Nje­ gova razmišljanja o eksploataciji izvedena su iz njegove radne teorije vrednosti. Ključni koncept Eksploatacija Po Marksu. K a d a ovako nara­ stao proletarijat konačno dosegne klasnu svest i odluči d a stupi u akciju. Proletari­ jat m o r a d a p r e d u z m e k o n k r e t n u akciju. odnosno iz koncepta viška vrednosti. Po radnoj teoriji vrednosti. jer će mali broj kapitalista koji je preo­ stao jednostavno biti zbačen s vlasti. On bi. neće biti takmičenja. Višak vrednosti deflniše se kao razlika između vrednosti proizvoda kada se on proda na tržištu i vrednosti elemenata utrošenih u njegovu proizvodnju (uključujući radnikov rad). višak vrednosti.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I Naposletku. K a p i t a l i z a m neće biti uništiten. dok oni koji ne zaslužuju da prođu bolje (ka­ pitalisti) postaju sve bogatiji. kao i celokupnu vrednost. to će biti veći. o n o što M a r k s naziva Višak vrednosti — razlika između vrednosti proizvoda kada se on proda na tržištu i vrednosti elemenata utrošenih u njegovu proizvodnju (uključu­ jući tu i ljudski rad). a k o m u n i z a m neće m o ć i d a nastane ukoliko proletarijat nešto ne p r e d u z m e .

KLASICNE TEORIJE 67 praksisom. Neki kažu da je taj nedostatak plana postavio temelje za debakl komunizma koji je usledio u Sovjetskom Savezu i njegovim sate­ litima krajem 20. Zapravo. Onim što dolazi nakon toga. veka. Neposredan cilj trebalo je da bude zbacivanje otuđujućeg i eksploatišućeg sistema. Nije dovoljno razmišljati o tome kako je kapitalizam iskvaren ili stvarati velike teorije o tome kako će uskoro nestati.društveni sistem koji će ljudskoj vrsti po prvi put u istoriji omogućiti da izrazi svoj pun potencijal. prioritet je da se razume način na koji kapitalizam funkcioniše i da onda ta poruka nađe svoj put do proletarijata. naročito proleteri. već da ne mogu samo sedeti u kućama zavaljeni u svoje fotelje i čekati da se kapitali­ zam sam od sebe raspadne. pomažući mu tako da stekne klasnu svest. ljudi moraju da izađu na ulice i dokrajče kapitalizam. komunizam je antisistem. ali posvetio je malo vremena opisu komunistič­ kog društva koje bi trebalo da zameni kapitalizam. Marks je imao nekoliko specifičnih ideja o budućnosti komu­ nizma. (Iskustvo Sovjetskog Saveza posle revolucije 1917. Njih ćemo bolje shvatiti ako se načas vratimo Marksovim osnovnim pretpostavkama o ljudskom potencijalu. kada revolucija uspe. diktatura proletarijata) i koja bi uskoro bila zamenjena istinskim komunizmom. bavićemo se kasnije. godine pokazuje koliko Praksis . Po Marksu. svet u kome sistem nije ni­ šta drugo nego skup socijalnih odnosa medu ljudima koji ga čine. Komunizam Marks nije sumnjao u to da će dinamika kapitalizma dove­ sti do revolucije. Marks je bio kritičan prema veli­ kom broju mislilaca koji su protraćili svoje vreme sanjareći o ne­ kom budućem utopijskom društvu. To ne zna­ či nužno da ljudi moraju da budu nasilni. Marks je opisao tranzicionu fazu od kapitalizma ka komunizmu u kojoj bi postojale šire strukture (na primer. .ideja da ljudi. Komunizam . moraju da preduzmu konkretnu akciju kako bi uspeli da prevazidu kapitalizam. Iz tih pretpo­ stavki možemo da zaključimo da je komunizam društveni sistem koji po prvi put omogućava izražavanje punog ljudskog potencija­ la.

Činjenica je da je Marks veoma malo rekao o komunizmu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI je ovo gledište bilo naivno. ali ne po cenu ugrožavanja ljudske kreativnosti. kao i mnoge druge neomarksističke teorije koje su iz nje izvedene (glava 5). ali koje su u prethodnim sistemima (na primer. Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Da li Marksova teorija ima bih kakav u postkomunističkom svetu? značaj Ima onih koji smatraju da je urušavanjem Sovjetskog Saveza i njegovih savezničkih država kasnih osamdesetih godina 20. veka. godine). feudalizam. u 21. U periodu između 1917. kao i to da nije bilo moguće eliminisati šire strukture koje eksploatišu i otuđuju ljude. oduvek mogao da bude. bio teoretičar kapitalizma. uključujući neke od najvećih i najvažnijih. i 1989. godine komunizam je ogra­ ničavao ekspanziju kapitalizma na različite načine. S padom sovjetskog komunizma (i transformacijom kineskog komunizma u veo­ ma živu kapitalističku privredu koja nastavlja da postoji s ko­ munističkom državom). ranih 90-ih godina mnogo se pričalo o kraju marksi­ stičke teorije. bile su komunističke ili su bile u savezu s komunističkim blokom. kapitalizam je slobodniji nego ikada u poslednjih sto godina (od nastanka sovjetskog komunizma 1917. već su danas.68 DŽORDŽ RlCER . Marksova teorija. ne samo da su preživele prelaz iz 20. zapravo. Smatralo se da će marksi­ stička teorija konačno završiti na dubrištu propalih teorija. da se zavuče u svaki kutak zemljine kugle. značajnije i upotrebljivije nego ikad ranije. . već i Marksova teorija na kojoj je on naizgled bio utemeljen. bar potencijalno. Komunističko društvo trebalo je da iskoristi i proši­ ri tehnološke i organizacione mogućnosti kapitalizma. vek. On je. Ipak. propao ne samo komunizam. Marks je komunističko društvo zamišljao kao društvo u kome će tehnologija i organi­ zacija čoveku omogućiti da bude ono što je. po mno­ gim mišljenjima. Uistinu. veliki broj država. Prvo. kapitalizam) bile potiskivane i uništavane. kreativnost i društvenost koje su uvek postojale kao mogućnost.) Marks je verovao da je komunizam sistem koji omogućava ljudima da izraze svoju promišljenost.

prilagode ili odbace. Zapravo. već i činjenicu da on to mora postati. Zbog toga su Marksove ideje. danas relevantnije nego ikada ra­ nije. veku zbog globalnog sukoba kapitalizma i komunizma (kao i zbog drugih faktora kao što su dva razarajuća svetska rata). Drugo. moraju da se šire ili. Ka­ pitalistički poslovi danas. u suprotnom. propadaju.KLASIČNE TEORIJE 69 Kao rezultat toga. To se dogodilo zbog toga što su veliki vojni troškovi napravljeni tokom hladnog rata (na primer. u poslednje dve decenije globalno širenje kapitaliz­ ma. u vreme Korejskog i Vijetnamskog rata) iscrpli resurse koji su mogli da se uporrebe za ekspanziju kapitalizma. Zapravo. neki od najvažnijih radova o globalizaciji napisani su iz marksističke perspektive (vidi glavu 10). Zapadni kapitalisti užurbano su krenuli u bivši sovjetski blok i tamo započeli svoje poslove. Marksova predviđanja nisu se u potpunosti ostvarila u 20. po nekim mišljenjima. To. barem retorički. ponovo se pojavilo. a neke moraju da se promene. Isto se de­ silo i u Kini. u Kini) kapitalizam je oslo­ bođen mnogih globalnih ograničenja i sada se ubrzano širi po celoj zemljinoj kugli. mnogi današ­ nji marksistički teoretičari i rade. oni kao svoju početnu poziciju uzimaju Marksove teorijske ideje o kapitalizmu . sprečio je razvoj i globalno širenje kapitalizma. a po­ gotovo globalnog kapitalizma. Marks nije samo predvideo činjenicu da će kapitalizam postati globalni fenomen. oni ne­ prekidno moraju da traže nova tržišta budući da stara postaju sve manje sposobna da proizvedu nove poslove i uvećaju pro­ fit. Time ne želimo da kažemo da su Marksove ideje svete i nedodirljive. globalni sukob između kapitalizma i komunizma. s tim što je tamo došlo do razvoja jedne poseb­ ne domaće vrste kapitalizma. pitanje više nije da li će Kina smeniti SAD na mestu vodeće kapitalističke zemlje. Međutim. Kako je komunizam brzo nestajao iz pamćenja ljudi (osim na Kastrovoj Kubi i. čak ponegde potpuno pogrešne. pogotovo hladni rat koji je započeo ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata. mnogo više nego u Marksovo doba. Mnoge od njih su sumnjive. To se najbolje vidi u bivšim komunistič­ kim državama koje su postale ključne destinacije kapitalistič­ kog ekspanzionizma. već kada će se to desiti. u stvari. Otuda. Bez obzira na to. njegova analiza kapitalizma. kapitalističkoj privredi bilo je teško ili čak nemoguće da prodre u te delove sveta. koje je Marks predvideo.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i nadograđuju se na njih da bi dodatno osvetlili globalni uspeh kapitalizma kao posledicu propasti komunizma. . veka. ona je ugrađena u temelje savremene sociologije. Veberova misao bila je veo­ ma složena. Iako je nastala na početku 20.70 D20RD2 RlCER . Maks Veber (1864-1920). Da odgovorimo konačno i na pitanje koje se nalazi u podna­ slovu ovog okvira: Marksove ideje danas su relevantnije više nego ikada! MAKSVEBER: RACIONALIZACIJA DRUŠTVA Ako je Karl Marks najvažniji mislilac sa stanovišta socijalne misli u načelu. Jedna od njih je njegova vlastita teorija delanja koja ga je navela da prenaglasi značaj Veberove teorije delanja (koja je imala presudan uticaj na ranu Parsonsovu teoriju). Njegov najznačajniji teorijski doprinos nalazimo u konceptu sve veće racionalizacije zapadnog društva. po­ gotovo racionalnog delanja. veka. Taj koncept zasniva se na Veberovoj teoriji delanja. tridesetih godina dvadesetog veka Parsons je američku publiku upoznao sa klasičnom evropskom teorijom u celini. onda se može tvrditi da je njegov nemački kolega. koja se danas smatra sre­ dišnjom tačkom njegove teorijske orijentacije. Naime. Talkota Parsonsa (s kojim se srećemo u glavi 4). kao i sa stanovišta političkog razvoja s kraja 19. kao i s Veberovom teorijom posebno. Razlog za to je rad jednog drugog klasičnog teoretičara. On je to učinio sa nizom sada uveliko prepoznatljivih predrasuda. Društveno delanje Veberova teorija društvenog delanja godinama je privlačila veću pažnju od teorije racionalizacije. najvažniji teoretičar sa stanovišta sociologi­ je (drugi kandidat je Emil Dirkem).

koje je posledica svesne namere. a ne delanjem. Maks Veber Biografska skica Maks Veber rođen 2 1 . ponašanje nastaje bez prethodnog razmišljanja. žena Delanje . Osim toga. i više mehaničke. Recimo. tako i na njegov psihološki razvoj. Ponašanje je usko povezano s biheviorizmom. ponašanje kome pojedinci pri­ pisuju smisao i značenje. što je bila samo jedna od mno­ gobrojnih osobina po kojima se razlikovao od svoje supruge. Veber bi sklanjanje ruke s vrele ringle ili automatsko otvaranje kišobrana kada počne kiša. za razliku od delanja. Veberov otac bio je čovek koji je uživao u ovo­ zemaljskim zadovoljstvima. u porodici koja je pripadala srednjoj klasi. nazvao ponašanjem. Međutim. Izražene razlike koje su postojale medu njegovim roditeljima ostavile su duboke posledice kako na njegovu intelektualnu orijenta­ ciju. zazirao je od svake aktiv­ nosti ili idealizma koji bi zahtevali ličnu žrtvu ili bi ugrozili položaj koji je zauzimao u sistemu.ljudski postupci koji se više ili manje javljaju nesvesno. Biheviorizam — proučavanje ponašanja. Naime.KLASIČNE TEORIJE 71 Ponašanje i delanje Veberova teorija delanja zasniva se na razlikovanju pona­ šanja i delanja. Veberova majka bila je predana kalvinistkinja. teorijskim pravcem koji je odigrao važnu ulogu u ra­ zvoju socioloških teorija svakodnevnog života. Ponašanje . To otuda što su obe te rad­ nje nesvesne. a koji se uglav­ nom povezuje sa psihologijom.ljudski postupci koji nastaju svesno. . aprila 1864. koje je veoma značajno za sve sociologije sva­ kodnevnog života (vidi glavu 6 ) . godine u nemačkom gradu Erfurtu. Pošto je pripadao političkom establišmentu. I ponašanje i delanje odnose se na svakodnevne ljudske aktivnosti. uglavnom povezano s psihologijom. Veberov otac bio je birokrata koji je napredovao do relativno uticajne političke pozicije.

tenzija pruzrokovana pottebom da bira između dve potpune suprotnosti. koji god izbor da je načinio. neke od sposobnosti počele su da m u se vraćaju 1903. Veber je imao žesroku raspravu s ocem. na . večerajući u svojoj sobi pola kilograma sirove. Veber počinje da pokazuje simptome bolesti koji su završili nervnim slomom. Među­ tim. 1897. Posvećenost poslu dovela je Vebera 1896. godine. Uznemiravale su je nesavršenosti koje su ukazivale na to da nije predodređena za spasenje. U tom radu. Posle dugog oporavka. postao asketa i opsesivni radnik . Ubrzo nakon toga. Vremenom je razvio jedan asket­ ski način života. kada je u S A D održao svoje prvo predavanje posle šest i po godina. U početku se činilo da se odlučio za očev način života. sitno iseckane govedine i četiri pečena jajeta". Veber je. Te nepremostive razli­ ke među supružnicima prouzrokovale su tenziju u njihovom braku. deleći dan na precizne delove posvećene različitim predmetima. Tokom osam godina provedenih na Berlinskom univerzitetu. Veber se još kao dete suočio s jasnim izborom. ali se kasnije priklonio majči­ nom. Cesto nesposoban da spava ili radi. sve više se priklanjao majčinim životnim vrednostima.72 D Ž O R D Ž RlCER . Veber je. negativno je uticala na Veberovu psihu. štedeo je na sebi svojstven način. ostavile su dubok trag na Veberu. Njene brige bile su mahom onozemaljske. Veber je finansijski zavisio od svog oca. ugledavši se na svoju majku. on je narednih šest-sedam godina proveo u skoro potpunom kolapsu. godine. a odbojnost prema ocu postepeno je rasla. godine do položaja profesora ekonomije na Hajdelberškom univerzitetu. ali tek 1904. nakon koje je otac uskoro umro. To mu je sve manje odgovaralo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI koja je težila asketskom životu uveliko lišenom zadovoljstava za kojima je žudeo njen muž. Tokom jednog semestra. Same te razlike. dok mu je univerzitetska karijera ubrzano napredovala. bio je spreman da se vra­ ti aktivnom akademskom životu. Istovremeno. ali i tenzija koje su one prouzrokovale. potpuno utonuvši u svoj rad. regulisao život časovnikom.ono što se danas naziva radoholičar. njegova radna navika ovako je opisana: „Nastavljao je sa rigidnom radnom disciplinom. i 1905. Pošto nije mogao da se ugleda na oba roditelja. gde je doktorirao i postao advokat. Ali. godine). Ubrzo nakon toga (1904. izdao je jedan od svojih najpoznatijih radova Protestantska etika i duh kapitalizma.

znače­ nje koje ljudi pridaju situaciji mnogo je važnije za razumevanje njihovih postupaka od stvarne situacije u kojoj su se našli. Zapravo. a ne na kolektive. Staviše. Kako vidimo. Sociologija se najviše mora posvetiti pravilnostima u delanju dvoje ili više pojedinaca. ali samo iz praktičnih razloga. Iz te zainteresovanosti za društveno de­ lanje. ono se javlja bez prethodnog razmišlja­ nja. Veber je veliki deo svog života posvetio proučavanju religije. Veberova definicija delanja glasi ovako: „To je ljudsko pona­ šanje (bilo spoljašnje ili unutrašnje činjenje. on je tvrdio da se oni mogu posmatrati samo kao rezultat delanja dvoje ili više pojedinaca. Vebera su interesovale situacije u kojima ljudi pridaju značenje svojim postupcima. Drugim recima. ako onaj ili oni koji delaju povezuju s njim neko subjektivno značenje".KLASIČNE TEORIJE 73 teorijskom nivou. uzdržavanje od rad­ nje ili trpljenje). Nasuprot tome. ponašanje je vrsta radnje koja ne nastaje kao posledica prethodno uspostavljenog značenja. Zato se sociolozi moraju usredsrediti na aktere. on je svoju pažnju usredsredio na delanje koje podrazumeva da se između stimulusa i reakcije na stimulus odvija misaoni proces. Kolektiv nije ništa više do skup pojedinač­ nih aktera i delanja. ono što je važno jesu svesni procesi. Veber je izveo svoju definiciju sociologije. . Sociolozi mogu da govore o kolektivima. kapitalisti). kada je Veber govorio o kolektivima (na primer. To je nauka koja hoće da razume i tumači društveno delanje i time objasni ono što je uzročno u njegovom toku i njegovim posledicama. A društvenim delanjem treba da se naziva takvo delanje „koje se po smeranom značenju dovodi u vezu sa ponašanjem drugih i u svom toku orijentisano je prema ovome". interesovale su ga samo radnje ko­ jima su akteri pripisivali neko značenje i smisao. Budući da Vebera ponašanje nije interesovalo. Mada lično nije bio religiozan. ali ga je daleko više interesovalo delanje dve ili više oso­ ba. Na teorijskom nivou. proglasio superiornost religije kojoj je pri­ padala njegova majka. Samo ljudi mogu delati. kalvinisti. Vebera je interesovalo delanje jedne osobe.

onda taj ritual morate da ponavljate prilikom svakog obeda. takođe neracionalno. Iako taj izbor ne mora nužno biti i najbolji.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Vrste delanja Veber je napravio. čak i ako bi vam pročišćenje nanelo štetu. Recimo. uključujući ljude i objekte u njemu. u skladu s njegovim interesovanjem za racionalizaciju. afektivno postupate kada ošamarite dete u naletu besa. pa možda i upropastilo sledeći obrok. Umesto toga.težnja aktera da ostvari cilj koji je sebi postavio. Iako je Veber pokazivao interesovanje za tradicionalno delanje (po­ gotovo u vezi s tradicionalnom vlašću). Iako taj izbor ne mora nužno biti i najbolji. koje se javlja kada neka osoba dela po navici ili u skladu s običajima (na primer. To je neracio­ nalno delanje. njegovo delanje nije određeno nekim velikim vrednosnim sistemom. Vrednosno-racionalno delanje — delanje koje se javlja kada akter najpogodni­ je sredstvo za ostvarenje svog cilja bira oslanjajući se na skup nekih viših vrednosti. Drugačije rečeno. daleko više zani­ mali vrednosno-racionalno i ciljno-racionalno delanje. već percepcijom okruženja u kome se nalazi. on je racionalan sa stanovišta vrednosnog sistema kojem akter pripada. akter mora uzeti Afektivno delanje — neracionalno delanje koje je uzrokovano emocijama. jeste tradici­ onalno delanje. kada bira najefikasnije sredstvo za ostvarenje svog cilja. uključujući i ljude i pred­ mete u njemu. . sada već čuvenu. Ciljno-racionalno delanje . njega su ipak.74 D ž O R D Ž RlCER . razliku između četiri vrste delanja. on je racionalan sa stanovišta vrednosnog siste­ ma kojem akter pripada. Na primer.delanje po navici ili u skladu s običajima. Tradicionalno delanje . ono je određeno akterovom percepcijom okruženja u kojem se nalazi. Takvo dela­ nje racionalno je sa stanovišta vrednosnog sistema tog kulta. crkveno krštenje ili slava). Ciljno-racionalno delanje javlja se onda kada akter teži ostvarenju cilja koji je sebi postavio. Afektivno delanje (koje Vebera nije preterano za­ nimalo) je delanje koje je uzrokovano emocijama. njegovo delanje nije odre­ đeno nekim velikim vrednosnim sistemom. Sledeće. ako pripadate nekom kultu čiji pripadnici veruju u ritual pročišćenja prethodnog obroka pre nego što počnu sa narednim obrokom. Vrednosno-racionalno delanje javlja se onda kada akter bira najpogodnije sredstvo za ostvarenje svoga cilja oslanjajući se na skup nekih viših vrednosti.

izabraćete najbolje sredstvo da ostvarite svoj cilj i dobijete ples koji želite. Ključni koncept Verstehen Nemačka reč Verstehen znači razumevanje. njegova značenja i motive. ili se čak uopšte ne može. već sistematičan i temeljan metod proučavanja mišljenja i dela­ nja.KLASIČNE TEORIJE 75 u obzir situaciju u kojoj se nalazi. kao i to kako oni utiču na delanje (ili medudejstvo) koje se proučava. ni manje naučan metod od. Zapravo. pro­ naći delanje koje u potpunosti odgovara jednom od ovih ideal­ nih tipova. Veber je jasno naznačio da razumevanje nije ni lakši. U teoriji društvenog delanja pojmom verstehen označava se nastojanje istraživača da razume misaoni proces aktera.metodološka tehnika koja podrazumeva po­ kušaj istraživača da razume misaoni proces aktera. recimo. Veber je ponudio jedan pristup za proučavanje društvenog delanja i teorijsko oruđe za njegovo proučavanje. kao i to kako oni utiču na delanje (ili interakciju) koje se proučava. verstehen) . služeći se razumevanjem. uzimajući u obzir prirodu situacije (možda su na žurci samo parovi). razumevanje nije puka intuicija. njegova značenja i motive. Mnogi sociolo­ zi smatraju da je njegov rad veoma koristan. Činjenica je da se u stvarnosti retko može. istraživač je u prednosti nad onima koji su uobrazili da su ozbiljni naučnici koji kori­ ste pozitivističke metode. najpre morate da odlučite koji je najbolji način da joj priđete. Na primer. Uzimajući sve to u obzir. Prednost leži u činjenici da socio­ lozi. kada na žurci primetite osobu s kojom biste želeli da plešete. zahvaljujući tome što je predmet njihovog proučavanja čovek. Pomenute četiri vrste delanja jesu idealni tipovi. mogu razumeti šta je to što se događa u svesti ljudi što Razumevanje (nem. Pre će biti da je svako delanje kombinacija dveju ili više vrsta ideal-tipskih delanja. objekte (mož­ da će vam sto preprečiti put) i druge ljude (možda neko već ple­ še s tom osobom). . eksperimentalnih metoda koje ko­ riste bihevioristi. Za Vebera.

te dve teorije delimično se preklapaju. . drugi smatraju da je Veber razumevanje koristio kao metod po kome je neophodno zamisliti se u poziciji drugog. njegovu svest. jedna prihvatlji­ va interpretacija glasila bi da je razumevanje metod analiziranja delanja sa stanovišta individualnih mentalnih procesa. Uzimajući u obzir realne okolnosti Praktična racionalnost — ono što svi svakodnevno radimo kada pokušavamo da stignemo s jednog mesta na drugo. Neki tvrde (ne bez osnova) da je Veber pokuša­ vao da razume šta je to što se događa u svesti jednog kalviniste što ga navodi da postupa na način koji doprinosi pojavi duha kapitalizma. Zapravo.) Veber razlikuje nekoliko vrsta racionalnosti. Fizičar koji pro­ učava nuklearne čestice nema mogućnost da razume te česti­ ce. Za razliku od mišljenja i delanja koji se metodom introspekcije mogu proučavati iznutra. Zapravo. kao i to šta ga navodi da se ponaša na kapitalistički način (po kome je trka za profitom najviša vrednost). da bi razumeli jednog kalvinistu. Praktična racio­ nalnost je ono što svako od nas radi svaki dan kada pokušava da stigne s jednog mesta na drugo. Sledstveno. povezan sa Veberovom grand-teorijom o odno­ su između kalvinizma i duha kapitalizma. njegova šira teorija ra­ cionalizacije počiva na tipologiji racionalnosti koju ćemo izložiti u ovom odeljku. Vrste racionalnosti Dok Veberova teorija delanja počiva na tipologiji delanja koju smo izložili u prethodnom odeljku.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ih nagoni da se ponašaju na određeni način. tj. Međutim. čestice se ne mogu razumeti na isti način na koji se mogu razumeti ljudi. Postoji više odgovora na ovo pitanje. na koji način je ovaj metod. sva tri pristupa imaju jaku potporu. istraživač istražuje spoljašnje okruženje. kontekst aktera. odnosno način razumevanja aktera i delanja. a ne mentalni proces. tj. verstehen se bavi odnosom između individu­ alnih mentalnih procesa i šireg kulturnog konteksta. U ovom slučaju. Ali.76 DžORDZ RiCER . neophodno je staviti se u njegov položaj i razumeti kulturni kontekst u kome on živi. čestice se mogu proučavati isključivo spolja. (Kako će se videti. Po trećem gledištu. Međutim.

i teorijska racionalnost javlja se u svim istorijskim društvima. posmatrano sa stanovišta vrednosnog sistema pleme­ na to jeste racionalno. a ne preduzimanje racional­ nih radnji u njemu. Ako. cilj je racionalno razumevanje sveta. Vrednosna racionalnost. i vrednosna racionalnost javlja se u svim civilizacijama i svim istorijskim epohama. gubljenje vremena na zakopavanje koplja očigledno nije racio­ nalno. svako od nas pokušava da izađe na kraj s postojećim teškoćama i pronađe najefikasniji način da ostvari sopstvene ciljeve. Ljudi koji žive na Zapadu nisu jedini koji se služe prak­ tičnom racionalnošću. ako je put kojim obično idemo na posao blokiran saobraćajnom nezgodom. Cilj je racionalno razumevanje sveta. Sa stanovišta praktične racionalnosti. kao i praktična.sposobnost da se realnost spozna kognitivno kroz razvoj apstraktnih koncepata. Kao i praktična. Primena teorijske racionalnosti na saobraćaj­ ne probleme podrazumevala bi angažovanje odgovarajućih struč­ njaka. a ne preduzimanje racionalnih radnji u njemu. pre nego što krenete u lov. a drugo da učestvujete u ritualnom kupanju. Kao i prethodne dve. morate da zakopate koplje pod zemlju. .izbor najpogodnijeg sredstva za ostvarenje cilja vo­ den je višim vrednostima. krenućemo sporednim putem. a ne svakodnevnim iskustvima i praktičnim mišljenjem. rituali u ne­ kom plemenu nalažu da.KLASIČNE T E O R I J E 77 u kojima se nalazi. recimo. izbor najpogodnijeg sredstva za ostvarenje cilja vođen je višim vrednostima. svi ljudi u svim društvima kroz istoriju koristili su ovu vrstu racionalnosti. U ovom slučaju. ako jedno pleme od vas zahteva da pre lova zakopate koplje ispod humke. i jedno i drugo je racionalno u svom kontekstu. Vrednosna racionalnost . Ono što se dešava u jednom plemenu (ili jednom vrednosnom sistemu) nije ni manje ni više racionalno u odnosu na ono što se dešava u nekom drugom. s ciljem da se dođe do dugoročnog rešenja saobraćajnih zastoja. Teorijska racionalnost . Dakle. ali. onda to morate da uradite svaki put pre nego što krenete u lov. Prema tome. Na primer. Teorijska racionalnost podrazumeva sposobnost da se real­ nost spozna kognitivno kroz razvoj apstraktnih koncepata. podrazumeva di­ rektno delanje. a ne svakodnevnim iskustvima i praktičnim mišljenjem.

poput Formalna racionalnost . propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga. Sledstveno. Tipičan primer formalne racionalnosti jeste moderna birokratija u kojoj pravila organizacije određuju najracionalniji smer delanja. u neko drugo vreme. Vebera je prvenstveno interesovala racionaliza­ cija privrednog sistema. Ta vrsta racional­ nosti karakteristična je za moderni Zapad. Protestantska etika i duh kapitalizma Protestantizam je odigrao odlučujuću ulogu u rastu raciona­ lizacije na Zapadu.izbor najpogodnijeg delanja zasniva se na pravilima. . formalna racionalnost javila se samo na Zapadu s pojavom industrijalizacije (iako danas sve više postaje sastavni deo društvenih odnosa širom sveta). Zbog toga je Veber svoju pažnju usmerio na odlučujuću ulogu koju je protestantizam. Nekome ko ne radi u opštini to se može činiti neefikasnim i neracionalnim. ako pravila nalažu da svaki put kada od opštine tražite da vam izda izvod iz matične knjige rođenih morate da popu­ nite šesnaest formulara.78 D20RDŽ RlCER . U ovom slučaju izbor najpogodnijeg delanja zasniva se na pravili­ ma. sa stanovišta opštinske birokratije. Za razliku od ostalih tipova racionalnosti. a posebno kalvinizam odigrao u pojavi kapitalizma. Vebera je stoga prvenstveno interesovala formalana racio­ nalnost. a ne na nekom drugom mestu. To ga je navelo da proučava činioce koji su pospešili racionalizaciju na Zapadu i prepreke koje su za nju po­ stojale na svim drugim mestima. ali najviše zbog njegovog insistiranja na stvarima koje se mogu meriti. što se najbolje vidi u načinu na koji se ka­ pitalizam razvija. kao i u sve većoj upotrebi modernog računo­ vodstva. a najracionalniji privredni sistem svakako je kapitalizam. onda to ne možete da izbegnete čak ni onda kada poznajete nekoga od zaposlenih u opštini. Glavna prepreka i glavni podstrek racionalizaciji jeste religija. to je sasvim racionalno. Veber se najviše bavio formalnom racionalnošću.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Konačno. ipak. propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga. On je želeo da odgovori na pitanje zbog čega se ona javila baš na modernom Zapadu. druge svetske religije. Veber je smatrao da je kapitalizam racionalan na različite načine. S druge strane.

sprečile su da se racionalizacija. Kalvinsti su verovali u predestinaciju. Na ovu. Iako nije postojao nijedan način na koji bi kalvinisti direktno mogli uticati na svoju sudbinu. jave u tim društvima. za razliku od drugih delova sveta. umesto da ga troše na prolazna lična zadovoljstva. za razliku od svojih radnika. prosperiraće ekonomski. sistemom ideja koji je konačno do­ veo do stvaranja kapitalističkog privrednog sistema. Zbog toga su kalvinisti bili veoma zainteresovani da postignu poslovni uspeh. motiv ljudi da postignu ekonomski uspeh nije bila pohlepa već moralni sistem koji je isticao neprekidnu težnju ka ekonomskom uspehu. morali da štede i ponovo ulažu u posao kako bi ga (posao) učinili još unosnijim. Ako među radnicima ima onih koji će biti spašeni. . čestitost i sticanje novca kao legitimno i samo sebi cilj. Vebera je prvenstveno interesovala kalvinistička protestant­ ska etika. Takode. kalvinističke preduzetnike nije mučilo to što su. Oni koji nisu medu spašenima. To je takode podrazumevalo da su kalvinisti novac. sve je unapred određeno. ponekad bezobzirnu težnju za profitom. štedljivost. što je podrazumevalo stvaranje većeg i profitabilnijeg po­ sla. to jest u to da je unapred određeno da li će neko ići u pakao ili u raj. Duh kapitalizma . tačnost. njima su pri ruci bili marljivi radnici koji su na sličan način tražili znakove uspeha. Jedan od glavnih pokazatelja da pripadaju spašenima bio je uspeh u poslu.na Zapadu. Veber je protestantsku etiku po­ vezao s duhom kapitalizma. postojali su određeni znaci na osnovu kojih su mogli saznati da li su medu odabranima ili nisu. Konačno. a naročito kapitalizam. postojali su određeni znaci na osnovu kojih su mogli saznati da li su medu spašenima ili nisu.KLASIČNE TEORIJE 79 konfučijanizma u Kini ili hinduizma u Indiji. Uostalom. U različitim Protestantska etika — budući da su verovali u predestinaciju. Duh kapitalizma sadtži niz komponenti uključujući racionalnu i sistematičnu težnju za profitom. Međutim. podsticalo ih je uverenje da je njihova moralna dužnost da se ponašaju na takav način. Sva ta uverenja o ekonomskom uspehu među kalvinistima vodila su do protestantske etike. a biti dobar radnik bio je jedan ta­ kav znak. neće biti uspešni. kalvinisti nisu mogli da znaju da li će ići u pakao ili u raj niti su direktno mogli da uti­ ču na svoju sudbinu. bili toliko uspešni. Bio je to jedan izuzetno ohrabrujući sistem za one koji su već stekli bogatstvo ili težili da ga steknu. Jedan od glav­ nih pokazatelja da pripadaju spašenima bio je uspeh u poslu.

neprekidno uvećavanje bogatstva i eko­ nomski prosperitet smatrani su dužnošću ljudi. Težnja za profitom bila je odvojena od mo­ ralno sumnjive pohlepe i usmerena prema duhu koji se smatrao moralno ispravnim. Iznad svega. nije podlegla sveobuhvatnom pro­ cesu racionalizacije. katoličanstvo nije stvorilo. Kinezi su imali razvijenu proizvodnju i ogromnu radnu sposobnost. To je značilo da je protestantizam odigrao značajnu ulogu u izboru tih zanimanja i. duh kapitalizma. ali na modernom Zapadu nji­ hov motiv nije bila pohlepa. katoličanstvo je sprečavalo razvoj takvog duha. čestitost i sticanje novca kao legitimnu radnju koja je cilj samoj sebi. zašto se u Kini nije razvio kapitalizam? Iako su neki elementi kapitalizma u Kini bili prisutni . visokokvalifikovani radnici i tehnički naprednije i poslovno obučeno osoblje . već moralni sistem koji je isticao ekonomski uspeh. sa svim ovim i drugim prednostima na svojoj strani. Otkrio je da su lideri privrednog sistema u ovim državama . obrnuto.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI delovima sveta i u različitim istorijskim epohama ljudi su težili postizanju ekonomskog uspeha. Konfučijanizam. imala preduslove za razvoj kapitalizma. Zapravo. Duh kapitalizma podrazumeva više elemenata uključujući i nama najinteresantniju racionalnu i sistematičnu težnju za profi­ tom. U tom pogledu. ili još konkretnije. a nije ni moglo da stvori. da druge religi­ je nisu uspele da stvore idejne sisteme koji bi podsticali ljude da se bave ovim pozivima. uključujući tu tradiciju jake želje za prisvajanjem i bezobzirnog ta­ kmičenja. Druge ideje povezane s duhom kapitalizma uključuju štedlji­ vost. već je postao moralni imperativ. Drugim rečima. Očigledna veza koja postoji između protestantske etike i duha kapitalizma ogleda se u tome što je protestantska etika po­ mogla razvoj kapitalizma. ono se na Zapadu nije razlikovalo od konfučijanizma i budizma na Istoku.80 D Ž O R D Ž RlCER . tačnost. hinduizam i kapitalizam Kina je. Postavlja se pitanje zašto Kina. Dokaz za tu tvrdnju Veber je pronašao proučavajući one evropske države u kojima koegzistira više reli­ gija.poslovni lideri. kao i Zapad. Duh kapitalizma više nije bio pitanje lične ambicije. posednici kapitala.u ogromnoj većini bili protestanti.

Takode. Konfučijanci su bili nezainteresovani za privredu i privred­ ne aktivnosti. Aktivno učešće u poduhvatima čiji je cilj sticanje profita smatralo se moralno sumnjivim i neprikladnim za jednog konfučijanskog vlastelina. Možda je još važnije to što nije bilo nikakve napetosti između religije konfučijanaca i sveta u kojem su konfučijanci živeli. Konfučijanci nisu vrednovali rad i prepuštali su ga potčinjenima. naročito u oblasti privrede. Hinduizam je u Indiji takode predstavljao prepreku racio­ nalizaciji i kapitalizmu. hindu vernici stiču zaslugu za sledeći život. dominacija zasnovana na pristanku. Konfučijanizam je kao preduslov za sticanje položaja i zadobijanje statusa isticao knjiško obrazovanje. ali mi ćemo je izučavati u domenu vlasti. Stoga nije bilo potrebe za preduzimanjem mera koje bi re­ sile tu napetost. . Aktivnost u ovom svetu nije smatrana bitnom. smatralo se neprihvatljivim raditi za nje­ ga. Vernom privrženošću ritualu kaste. ali glavni razlog Veber je vi­ deo u konfučijanizmu i njegovim karakteristikama. Strukture vlasti i racionalizacija Racionalizacija se kao tema provlači kroz mnoge aspekte Veberovog rada. Cilj konfučijanizma bilo je održavanje postojećeg stanja. nedostajalo joj je tržište i drugi raci­ onalni elementi kapitalizma. poslovni ljudi). konfučijanci nisu bili orijentisani ka bilo kakvoj vrsti promene. Na ceni je bio prosvećen i načitan čovek. hinduisti veruju da su ljudi rođeni u onoj kasti (nepromenljiv položaj u sistemu društvene stratifikacije) koju su zaslužili vrlinama svog ponašanja u pret­ hodnom životu. tj. Spasenje treba dostići vernim poštovanjem pravila. cenile su se bistrina i dosetljivost. Nasuprot tome. Osim toga. jer je ovaj svet samo prolazno prebi­ valište i prepreka duhovnom istraživanju hinduista.KLASIČNE TEORIJE 81 (zajmodavci. nisu mogle voditi u višu kastu u sledećem životu. Postoje brojni razlozi zbog kojih su Kinezi propustili razvoj kapitalizma. Na primer. Iako se bogastvo cenilo. uključujući tu i ekonom­ sku promenu. Vlast je legitimna dominacija. Inovacije. u kalvinizmu je tenzija između predestinacije i želje da se zna nečija sudbina dovela do ideje da uspeh u poslu može biti znak spasenja i razrešenja te tenzije.

Držeći se svo­ je teorije racionalizacije. Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poređenje posebnih primera društvenih fenomena bilo da se oni nalaze u različitim kulturama ili u različitim vremenskim periodima. Mada se u savremenom svetu još uvek mogu naći ostaci tradicionalne vlasti (pogotovo u manje razvijenim društvima). vladavinu naslednih voda i si. Treba odmah na­ glasiti da Veber pod idealnim tipom nije podrazumevao neku vrstu utopijske ili najbolje* moguće pojave.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Postavlja se pitanje: šta daje legitimitet nekim ljudima da izdaju naredbe koje će drugi ljudi verovatno slediti? Postoje tri osnove legitimiteta vlasti: tradicija. Ključni koncept Idealni tip i birokratija Veber je osmislio niz značajnih metodoloških koncepata. Tradicionalna vlast zasniva se na verovanju sledbenika da su neki ljudi (na osnovu porodičnih. Engleska monarhija primer je ostatka tradicionalne vlasti koja očigledno nema nikakvu moć. Različiti oblici tradicionalnog autoriteta uključuju vladavinu starijih.jednostrano prenaglašavanje uglavnom racionalnih komponenti određene pojave. a je­ dan od najvažnijih je koncept idealnog tipa. Tradicionalna vlast — vlast koja se legitimise verovanjem sledbenika da su neki ljudi od pamtiveka ovlašćeni da vladaju. Veber je predvideo dugoročni trend u pravcu trijumfa racionalno-legalne vlasti. Vode tvrde da su oni pravi predstavnici svetih i prastarih pravila i sila. harizma i legalnost.82 D Ž O R D Ž RlCER . Strukture tradicionalne vlasti nisu racionalne i sprečavaju nastanak racionalizacije. koje služi kao koncept koji se koristi za analizu druš­ tva u svim njegovim istorijskim i savremenim varijantama. ona je uglavnom nestala ili postala nevažna. Veber je i feudalizam sma­ trao jednom vrstom tradicionalne vlasti. a sledbenici u to veruju. Vode tvrde da su oni pravi predstavnici svetih i prastarih pravila i sila. Takva jednostrana pre­ uveličavanja postala su koncepti koje je Veber koristio za analizu društva u svim njegovim istorijskim i savremenim varijantama. . plemenskih ili rodbinskih veza) od pamtiveka ovlašćeni da vladaju. On je idealan u tom smislu što predstavlja jednostrano preuveličavanje uglavnom ra­ cionalnih komponenti određene pojave. a sledbenici u to veruju. Idealni tip .

7. Ovo su njegove glavne karakteristike: 1. ali ih ne poseduju. pa ni ovaj. Nijedan idealni tip. nigde nije u potpunosti ostva­ ren. one nisu birokratije i ne funkcionišu ni približno tako dobro kao birokratske ustanove racionalno-legalne vlasti. Činovnici su lično slobodni. Razlozi zbog kojih . Iako ga je Veber stvarao po ugledu na birokratiju kakva postoji na modernom Zapadu. Veber je ovaj idealni tip (kao i sve ostale) koristio za istorijsko-uporednu analizu.KLASIČNE TEORIJE 83 Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poredenje različi­ tih primera društvenih fenomena bilo da se oni nalaze u razli­ čitim kulturama ili u različitim vremenskim periodima. 2. službenici imaju sredstva za upravljanje. u obimu koji bi dopustio da tu organizaci­ ju nazovemo idealnim tipom). Svaka služba ima obavezu i ovlašćenje da izvršava svoje duž­ nosti. norme) u pisanom su obliku. Idealni tip takode se može koristiti za poredenje konkretnih organizacija u savremenom svetu u smislu stepena u kome od­ govaraju idealnom tipu. ali se pokoravaju objektivnim službenim dužnostima. Veber je uporedio birokratsku organizaciju sve tri vrste vlasti i zaključio kako organizacije koje se povezuju s tradicionalnom i harizmatskom vlašću ne poseduju mnoge od tih karakteristika. 3. čak ni tamo nijedna konkretna organizacija ne poseduje sve te karakteristike u zadovoljava­ jućem obimu (tj. organizacionih. Oni se postavljaju (a ne biraju) po strogo utvrđenoj hijerar­ hiji sa strogo određenim kompetencijama. Činovnci se odnose prema svojoj službi kao prema jedinom i glavnom zanimanju. 6. u ovom slučaju. Istraživač može koristiti idealni tip da bi precizno odredio kolika su odstupanja od idealnog tipa. 5. Jedan od najpoznatijih Veberovih idealnih tipova je idealni tip birokratije. a zatim pokušati da objasni ta odstupanja. kao i sredstva prinude pomoću kojih može da izvrši svoje obaveze. „. 8. 4. U svom radu. Službenik ne može prisvojiti službenu poziciju. Svaki službenik ima stručne kvalifikacije koje se proveravaju ispitom i dokazuju diplomom. Najveći deo pravila kojima se reguliše birokratski aparat (odluke. odnosno birokratskih oblika. pravila.

84 D Ž O R D Ž R i c E R . Veber je naglašavao to da drugi definišu osobu kao harizmatičnu. Kroz istoriju. počiva na veri ljudi). Ako ne preduzmu te mere. Harizma . Ta ideja očigled­ no sadrži. strateške greške. Harizmatična osoba je ona osoba za koju se veruje da poseduje vanserijske ili nadljudske sposobnosti. Oni to. logičke za­ blude. hrabrost ili natprirodni karakter vode. Sledbenici pribegavaju rutinizaciji i da bi se pripremili za dan kada će harizmatski voda otići s političke scene i omogućiti im da ga naslede.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI konkretne organizacije ne zadovoljavaju idealni tip mogu biti raznovrsni. to gotovo odmah postaje jasno i sledbenicima harizmatskog vode. jednostavnije rečeno. To vodi do važnog zaključka da neko ne mora imati nikakve vidljive izuzetne osobine da bi ga drugi definisali kao harizmatskog vođu. čak i racionalno-legalne strukture. Harizmatska vlast legitimiše se verovanjem sledbenika u izu­ zetnu svetost.izuzetne (natprirodne) osobine koje drugi pripisuju nekoj osobi. Iako u svakodnevnoj upotrebi ovim terminom opisu­ jemo izuzetne osobine neke osobe.vlast koja se legitimise verovanjem sledbenika u izuzetnu svetost. Rutinizacija harizme . takode. Drugim recima. koncept harizme. sada čuveni. rade da bi se pripremili za dan kada će harizmatski vođa otići s političke scene i omogućiti im da ga naslede. emotivni činioci ili. . Bitno je zapamtiti da harizmatska vlast nema racionalne osnove (ona. hrabrost ili primeran karakter vođe. Za Vebera. kao i religija. harizmatske vođe se ističu i svrgavaju tradicionalne. To su dezinformacija. Ta osoba ne mora zaista posedovati te osobine da bi bila tako definisana. Ubrzo nakon dobijanja vlasti. Oni to rade kroz proces koji je Veber nazivao rutinizacija harizme. njegovi sledbenici preduzimaju niz mera koje imaju svrhu da osposobe režim za obavljanje uobičajenih upravljačkih poslova. pa je stoga ne­ pogodna za svakodnevne zahteve upravljanja društvom. harizma je jedna veo­ ma važna revolucionarna snaga. Zapra­ vo. vođini sledbenici teže da preoblikuju izuzetne i revolucionarne karak­ teristike svog režima kako bi on uspešnije mogao da obavlja sva­ kodnevne poslove. izgubiće vlast čim Harizmatska vlast . bilo koja ira­ cionalnost koja je sastavni deo organizacije.pokušaj sledbenika harizmatskog vladara da preobli­ kuju izuzetne i revolucionarne karakteristike svog režima kako bi on us­ pešnije mogao da obavlja svakodnevne poslove.

Prema tome. I ostali oblici vlasti imaju svoje organizacije. menjajući strukture u kojima žive. već i kao moćnu strukturu. Primer racionalno-legalne vlasti jeste predsednik SAD. uspešna rutinizacija harizme na kraju uništava samu ha­ rizmu i vlast je na putu da se preobrazi u jedan od preostala dva oblika vlasti . njegova vladavina legitimise se činjenicom da je pobedio na izborima i dobio najviše glasova elektorskog koledža. .racionalno-legalnu ili tradicionalnu.racionalno-legalna vlast legitimise se činjenicom da je vodstvo svoj položaj steklo tako što se pridržavalo niza kodifikovanih pravila i propisa. Ali. potkopaće same temelje harizmatske vlasti . Tu se javlja jedna velika protivrečnost. ona bledi u poređenju s onim što Veber smatra najvažnijom revolucionarnom snagom u istoriji . oni menjaju način svog razmišljanja i odlučuju se da prate harizmatskog vođu.sve većom racionalizacijom i nastankom racionalno-legalne vlasti. Kao što smo rekli.racionalizacija menja ljude spolja. Ona funkcioniše tako što menja ljude iznutra. Najvažnija struktura povezana s racionalno-legalnom vlašću jeste moderna birokratija (vidi ključni koncept Idealni tip i birokratijd). Pokušavajući da rutinizuju harizmu. sledbenici se nadaju da će procesom rutinizacije uspeti da harizmu prenesu na pristalice ili upravljač­ ku organizaciju koju čini grupa pristalica. Ona vrši snažnu kontrolu kako nad onima koji rade Racionalno-legalna vlast .menja ih iznutra . Birokratija je bila toliko važna za Vebera da ju je on smatrao ne samo središnjom tačkom racionalno-legalne vlasti. Mada je harizma važna revolucionarna snaga. misleći da on može da reši sve društvene probleme. vođini naslednici učiniće sve što je potrebno kako bi omogućili funkcionisanje harizmatske vlasti na dnev­ nom nivou i njen nastavak i nakon vođine smrti.više neće biti izuzetni ili ih sledbenici neće posmatrati na taj način. Kako vidimo. Veber je birokratiju opisivao ne samo kao racionalnu. Racionalno-legalna vlast legitimise se činjenicom da je vodstvo svoj položaj steklo pridržavajući se niza kodifikovanih pravila i propisa.Kl_A5ICNE TEORIJE 85 vođa umre. Dok harizma menja način na koji ljudi razmišljaju . harizmatska vlast je jedna revolucionarna snaga. ako uspeju u tome. već i modelom za proces racionalizacije na Zapadu. ali one ne mogu da se porede s birokratijom i nemaju ni približan uticaj na ljude kao birokratija.

a struktu­ ra vlasti je na putu da prede u neki drugi oblik. a koja utiče na društvene odnose i društveno ponašanje. Racionalno-legalna vlast. Jednom rečju. Veber nije smatrao da samo racionalizacija osvaja Zapad. Birokratija predstavlja vrstu kaveza koji menja način na koji ljudi razmišljaju i postupaju. . To je bio način na koji je Veber razmišljao o porastu racionalizacije na Zapadu.86 DžORDZ RlCER . organizacija harizmatske vlasti slaba je u poredenju s racionalnom birokratijom. Jednom kada se rutinizuje. Ljudi će se naći zaklju­ čani u gvozdenom kavezu racionalizacije.moćna. mora ustupiti mesto.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI u birokratiji. Veberovu teori­ ju. Veber je smatrao da racionalizacija ima odlike kaveza. ona bitno utiče na društveno ponašanje. On je cenio uspehe raciona­ lizacije. ljudi sve teže moći da pobegnu u delove društva koji nisu racionalizovani. već da to čini i racionalno-legalna vlast. Veber se plašio da će širenjem racionalizacije na sve veći broj delova društva. racionalizacija i gvozdeni kavez racionalnosti jesu ono što pobeduje. usko vezujemo za koncept gvozdenog kaveza racio­ nalizacije . i uopšte racionalno-legalna vlast donose sa sobom niz pogodnosti za društvo. Gvozdeni kavez racionalizacije . kada se moderni harizmatski pokreti jave. Harizmatske revolucije javljaće se i dalje. sve je veća verovatnoća da će naići na gvozdeni kavez racionalizacije i racionalno-legalne vlasti. Kao posledica toga. Pored toga. harizma biva uništena. Iako taj novi oblik može biti tradicionalna vlast. osim što „zaključava" ljude. u moder­ nom svetu harizmatski tip vlasti i tradicionalni tip vlasti sve manje odgovaraju zahtevima modernog društva i imaju sve manje izgle­ da da se održe. Ona je uspešnija od tradicio­ nalne vlasti koja joj. Taj kavez. postaje sve nepropustljiviji na spoljne nasrtaje i sve sposobniji da harizmatskog vodu i gomilu koja ga sledi drži podalje od sebe. Nema sumnje u to da racionalizacija. veća je verovatnoća da će na moder­ nom Zapadu to biti racionalno-legalna vlast. vremenom.sliku moćne strukture nalik kavezu iz koje je skoro nemoguće pobeći. ali jednom rutinizovana. ali je bio razočaran sve većom kontrolom koju je ona imala nad ljudima. nevidljiva sila organizovanja društve­ nih oblika (pogotovo organizacija) nalik kavezu iz koje je skoro nemogu­ će pobeći. ali Veber je bio ve­ oma svestan problema koji su povezani s njima. zapravo. tako i nad onima koji se samo služe njenim usluga­ ma.

Marksova kritika kapitalizma zasniva se na nizu pretpostavki o ljudskom potencijalu. Teorija Emila Drikema bavi se promenljivom prirodom podele rada i prelaskom iz mehaničke solidarnosti u organsku solidar­ nost. Kapitalizam je. 11. vrednosne i formalne . Razvoj tog potencijala sprečava kapitalizam koji vodi do otuđenja. teorijske. 5. Osnovni činilac u toj transformaciji jeste promena u dinamičkoj gustini društva. 2. 8. . proletarijat će naposletku uspeti da dosegne klasnu svest i shvati na koji način funkcioniše kapitalizam.«LASICNE TEORIJE 87 Sažetak 1. 7. dvoklasni privredni sistem u kome jed­ na klasa (kapitalisti) poseduje sredstva za proizvodnju. Sledstveno tome. odnosno načinom na koji je njena do­ minantnost vodila do racionalizacije Zapadnog društva. proletarijat mora da preduzme kon­ kretnu akciju. 3. Prelazak iz mehaničke solidarnosti u organsku solidarnost praćen je drastičnim slabljenjem kolektivne svesti. 13. Proletarijat i kapitalisti nisu u stanju da vide tu realnost zbog laž­ ne svesti. 14. pogotovo do otuđenja među radnicima. po kojoj sva vrednost pro­ izvoda dolazi iz rada utrošenog u njegovu proizvodnju. Maks Veber pravio je razliku između četiri tipa racionalnosti praktične. ono što Marks naziva praksisom. 4. u suštini. Klasične sociološke grand-teorije predstavljaju široke. D a bi se kapitalizam zbacio. samim kapitalizmom i priželjkivanim prelaskom u komunizam.ali se najviše bavio formalnom racionalnošću. 10. Međutim. Glavna patologija koja se vezuje za organsku solidarnost i njenu slabu kolektivnu svest jeste anomija. 12. a druga klasa (proletarijat) mora da prodaje svoje radno vreme da bi ima­ la pristup tim sredstvima. 9. 6. veoma am­ biciozne pokušaje da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije i/ili o velikom delu društva. Teorija Karla Marksa bavi se istorijskim korenima kapitalizma. on zaključuje kako kapitalisti eksploatišu proletarijat. Komunizam je društveni sistem koji po prvi put omogućava puno izražavanje ljudskog potencijala. Pokazatelj te promene jeste transformacija krivičnog prava u restitutivno pravo. Marks prihvata radnu teoriju vrednosti.

Prilog kritici političke ekonomije. E. Protestantska etika i duh kapitalizma. (1982). i Supek R. Pravila sociološkog metoda. Maks (1989). Emil (1982). konačno. Zagreb: Globus. Dirkem.i tvrdio kako je ova poslednja u savremenom društvu najdominantnija vrsta vlasti. Korać. Maks (1976). 17. Literatura za dalje čitanje Barns. Minoa. Comte. Beograd: B I G Z . Kurs pozitivne filozofije. O religioznim oblicima društvenog života. Weber. Weber. Sa­ rajevo: Veselin Masleša. (bilo koje izdanje) Mimica. D20RDŽ RlCER . Samoubistvo. Cvjetičanin V. harizmatsku. Duhovni rad kao poziv. Marinković. Metodologija društvenih znanosti. H . Nikšić: Univerzitetska riječ. O radikalskoj sociologiji. Beograd: B I G Z . Privreda i društvo 1 i 2.tradicionalnu. Kapital. Aljoša (1992). Istorija samoubistava. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Veber je razlikovao tri tipa vlasti . August (1989). Maks (1998). Novi Sad: Mediterran Publishing. Sremski Karlovci: Izda­ vačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Veber je takode proučavao činioce koji su unutar konfučijanizma u Kini i hinduizma u Indiji sprečavali racionalizaciju i kapitalizam. Beograd: Savremena škola. Beo­ grad: Prosveta. Zagreb: Naprijed. Karl. uspona kapitalistič­ kog privrednog sistema. Karl. pogotovo racionalizaciji privrede.88 15. Dirkem. Zageb: Naprijed. Niš: Gradina. Veber. Veljko (1987). Protestantska etika igrala je središnju ulogu u racionalizaciji Za­ pada. racionalno-legalnu . Zorž (2008). Novi Sad: Mediterran Publishing. Veber. Marksovo shvatanje čovjeka. Dirkem. Sabrani spisi iz sociologije religije I—III. dobrovoljna smrt u zapad­ sociološka nom društvu. Uvodu istoriju sociologije 1-II. . Marks. Emil Dürkheim i francuska škola. (bilo koje izdanje) Marks. Dirkem. Emil (1972). Sociologija Maksa Vebera. Veber. Đurić. Maks (1997). Zagreb: Naprijed. Dušan [priredio] (2008). Beograd: X X v e k . Maks (1968. O društvenojpodeli rada. (2003). 1989). O n a je bila presudan či­ nilac u razvoju duha kapitalizma i. Beograd: Prosveta. Mihajlo (1987). Emil (1963). Entoni (1996). Emil (1997).S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 16. Emil Dirkem 1858-2008. Gidens. Dirkem. Beograd: Prosveta.

veku doći do transformacije privrede koja je bila definisana proizvodnjom u privredu koja se definiše potrošnjom. Međutim. moramo se pozabaviti nekim osnovnim konceptima Zimlove teorije. Prvi. (2) razvio grand-teoriju ekonomskih promena koja je po svom usmerenju i obimu slična ostalim teo­ rijama klasičnih teoretičara (od kojih su svi imali da kažu pone­ što o ekonomiji). GEORG ZIML: NARASTAJUĆA TRAGEDIJA KULTURE Georg Zimi (1858-1918) još jedan značajan nemački soci­ jalni teoretičar. predstavlja takode pomalo neobičan izbor za raspravu u ovoj glavi. Izbor druga dva teoretičara atipičan je i kontroverzan. s Marksom. Međutim. Torsten Veblen je Amerikanac i uglavnom se bavio ekonomijom. pre nego što dođemo do tog problema. delanje i interakciju. Iako se Mid manje od drugih bavio ve­ likim socijalnim promenama i problemima svog vremena. jednim od osnivača i najvažnijih autora kla­ sične sociološke teorije.GLAVA 3 KLASIČNE TEORIJE (2) Georg Zimi: Narastajuća tragedija kulture Torsten Vehlen: Kontrola biznisa nad industrijom Džordž Herbert Mid: Socijalni biheviorizam Sažetak Literatura za dalje čitanje Ova glava predstavlja nastavak prethodne glave i bavi se radom druga tri glavna klasična teoretičara. (3) anticipirao da će u kasnom 20. Zimi je smatrao da je izučavanje tragedije kulture prvi zadatak sociologa. Još jedan Amerikanac. Džordž Herbert Mid. on je stvorio teoriju koja je omogućila neuporediv uvid u individual­ nu svest (uključujući „svest" i „sopstvo"). . Veberom i Dirkemom. on zaslužuje da se svrsta u red velikih klasičnih socioloških teoretičara zato što je: (1) stvarao ideje koje su takođe bile sociološke. Georg Zimi predstavlja nesporan izbor jer se sve više smatra.

Tipovi . odnosi medu ljudima. Kada vas neko pita: „Sta te je dovelo na ovakvu žurku?".po Zimlu. poput Vebera. Prisetimo se primera žurke iz glave 2 i velikog broja interakcija koje se na njoj odvijaju. (Otuda se ponekad njegova te­ orija naziva formalizam. traženje uputstava od drugih ili oblačenje da bi se udovoljilo dru­ gima. ti oblici asocijacije predstavljaju samo deliće društvenog života koje treba proučavati mikroskopski. Zimla su.) Ljudi se svakodnevno suočavaju s ve­ likim i zbunjujućim mnoštvom interakcija i s još većim brojem učesnika u njima. ili interakcija. kako bi ih sveli na ograničen broj kategorija. razrađuju. a zatim zamenjuju drugim oblicima asocijacije. Te oblike interakcije Zimi naziva asocijacijama. kako bi lakše izašli s njima na kraj. Da bi uspešno izašli na kraj s tom konfuzijom. Forme . a donekle i kasnija slava. Zapravo. Zimi je.obrasci koje ljudi i naučnici primenjuju na veliko i zbunjujuće mnoštvo interakcija.90 D Ž O R D Ž RICER . nestaju. više nego ostale klasične mislioce. a društvo nije ništa drugo do zbir individualnih inte­ rakcija koje ga čine. Forme i tipovi Zimi je napravio bitnu razliku između formi interakcije i tipova učesnika u interakcijama. ljudi društveni svet svode na mali broj formi interakcija i tipova učesnika u interakcijama. tu formu interakcije možete protumačiti na najmanje dva načina: kao običan „zahtev Asocijacija .S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KOREN Asocijacija Iako je Georg Zimi tvorac jedne važne grand-teorije o tra­ gediji kulture.) Asocijacije se neprekidno stvaraju. Za Zimla. pokušao da definiše sociologiju kao studiju o svakodnevnom životu: sociologija treba da proučava društvo. zasnivaju se na njegovim teorijama svakodnevnog života. njegova rana. kao što su zajednička večera više ljudi. . Ovaj deo Zimlove teorije jasno se može razgraničiti od njegovih raz­ mišljanja o tragediji kulture. (Otuda bi se asocijacija mogla prevesti još i kao povezivanje. njihova svrha je da povezu ljude jedne s drugima. zanimala naizgled banalna svakodnevna ponašanja.obrasci koje ljudi i naučnici primenjuju na veliki broj učesnika u interakcijama.

Možda ćemo kasnije uvideti da je naš prvobitni sud bio pogrešan i da smo tu osobu svrstali u pogrešnu kategoriju. pre nego što odgo­ vorimo. a ne samo obični ljudi. odgovorićete joj: „Autobus gradskog saobraćaja". Ljudi u interakcije ulaze s različitim motivima. pošto se oko nas odvija veliki broj interakcija. Da li je osoba koja nam je uputila pita­ nje ozbiljna ili samo želi flert? Da li je dosadna ili je šarmantna? Naš odgovor zavisiće od toga u koju kategoriju smo. svakodnevno razvijaju forme i tipove. prinuđeni smo da ove tipove koristimo kao prve aproksimacije koje nam služe da bismo započeli (ili prekinuli) interakciju.KLASIČNE TEORIJE 91 za informacijom" ili kao „želju da se započne odnos". Ako ste raspoloženi da započnete jedno novo poznanstvo. Na žurci nas neko koga nikada ranije nismo sreli i neko o kome ništa konkretno ne znamo pita zašto smo tu. s obzirom na to da se u svakodnev­ nom društvenom životu susrećemo s ogromnim brojem ljudi. Isti proces se ponavlja kada treba da izađemo na kraj s veli­ kim brojem ljudi s kojima potencijalno možemo stupiti u inte­ rakciju. ciljevima i interesima. podređenosti i nadredenosti) i o tipovima učesnika u interakciji (na primer. na osnovu prvog utiska. Kako da odgovorimo nekome koga ne poznajemo? Tako što ćemo. Da bismo što više olakšali susrete s njima. On je polazio od pretpostav­ ke da se ljudsko delanje odvija svesno. odgovorićete: „Šansa da upoznam nekoga poput tebe". Ipak. smestili tu osobu. tu osobu svrstati u jedan od mnogobrojnih tipova koje smo prethodno stvorili. kako bismo lakše izašli s njima na kraj. Iz tog razlo­ ga. Zimi je verovao da je neophodno da i sociolozi. stranac). Svest Zimlovo proučavanje asocijacije bilo je povezano i oblikova­ no njegovim proučavanjem svesti. oni koriste kreativnu svest. uvek težimo da ih redukujemo na ograni­ čen broj formi. Dakle. Ako mislite da bi osoba koja vas je to pitala mogla da vam dosađuje. Zimi je takođe verovao da ljudi mogu da se suoče sa sobom . redukujemo ih na ograničen broj tipova učesnika u interakcijama. Zimi je napisao niz eseja o formama interakcije (na primer.

. pa tek onda odluče kako da delaju. on uglavnom nije pisao o onome što je u njegovo vreme smatrano legitimnim akadem­ skim traktatom. Iako se danas smatra jednim od veli­ kana sociološke teorije. Najveći deo vremena nije čak mogao da zaradi ni redovnu platu.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI mentalno. koristeći sociološki rečnik. on je tokom svog života zauzimao beznačajne akademske pozicije. Međutim. Zimi je bio Jevrejin u jednom akademskom svetu koji je obilovao an­ tisemitizmom.92 D Ž O R D Ž RICER . Zašto je onda Zimi bio marginalan? Mogu se izdvojiti dva razloga. ljudi mogu da procenjuju stimuluse koji utiču na njihovo ponašanje. Pomoću svojih mentalnih procesa ljudi se mogu osloboditi ili ograničiti. Drugim recima. taj proces kojim strukturama dajemo sadržinu nazivamo reifikacija. „stranac" u nemačkom akadem­ skom svetu svog vremena. pisao je eseje s popularnim na­ slovima koji su često bili objavljivani u novinama i magazinima. da sebe posmatraju odvojeno od svojih postupaka. Zimi je Reifikacija . Drugo. Zimi je. međutim. napraviti kombinaciju jednog i drugog. Prvo. razmotre različite načine na koje mogu da reaguju. U jednom izveštaju ministru prosvete. Činilo se da mu takav vid rada i izraza više odgovara od masiv­ nih tomova knjiga (iako je pisao i njih). Maksa Vebera) koji su o njemu imali visoko mišljenje. stvorio impresivne teorije i lično poznavao veliki broj značajnih in­ telektualaca (npr. . Ljudi takođe imaju sposobnost da stvaraju uslove koji ih ograničavaju.proces u kojem društvenim strukturama dajemo sadržinu. odnosno. ljudi nisu potčinjeni spoljašnjim stimulusima ili spoljašnjim strukturama. svest takođe ima sposobnost da te stimuluse ili strukture ispuni realnim postojanjem. što je verovatnije. Georg Zimi Biografska skica Georg Zimi bio je marginalac. već je zavisio od studentskih stipendija. Umesto toga. ali birokratija nemačkih univerziteta nije znala šta će s takvim radovima. tj. Zbog tih mental­ nih sposobnosti.

ona se jedino može sastoja­ ti od dvoje ljudi koji se nalaze u interakciji. .grupa od tri člana. s devet članova na deset članova itd. u di­ jadi ne postoji mogućnost stvaranja posebne grupne strukture koja prevazilazi odnos dvoje ljudi. Ta dva pojedinca zadržavaju visok nivo individualnosti. nije ni malo čudno što Zimi nije mogao da nade stalno akademsko nameštenje. Uzimajući u obzir ovaj izveštaj i antisemitizam tog vremena. po svojoj spoljašnosti. Štaviše. To se najbolje može uočiti u njego­ vom čuvenom radu o dijadama i trijadama.grupa od dva člana. Na prvi pogled čini se da je razlika između ovih grupa neznatna ili da je uopšte nema. dijada. nema nikakvo drugo značenje van onog koje ima kao dijada. može li uopšte biti neke razlike ako se dvočlanoj grupi priključi još jedan član? Zimi ovde daje iznenađujući i veoma značajan odgovor: on smatra da prisustvo još jedne osobe pravi ogromnu razliku. Dijada . dijade su grupe od dva člana. Pošto nije moguće da se unutar dijade naprave podgrupe. Veličina grupe Jedan od najsnažnijih aspekata Zimlove sociologije svakod­ nevnog života jeste način na koji svakodnevne interakcije prelaze u šire društvene strukture. Trijada . premda na jed­ nom manje značajnom nemačkom univerzitetu. Uostalom. Nijedno kasnije povećanje grupe (s tri člana na četiri. To je uspeo tek pred kraj svog života.KLASIČNE TEORIJE 93 opisan kao „jedan potpuni Jevrejin. presudna soci­ ološka razlika jeste razlika između dvočlanih i tročlanih grupa. a trijade grupe od tri člana. Najjednostavnije re­ čeno. Za razliku od svih ostalih grupa. ne postoji kolektivna pretnja pojedincima koji čine dijadu. Jer. po svom ponašanju i po svom načinu razmišljanja". za dvoje ljudi koje se nalaze u interakciji.) ne čini ni približno toliku razliku kao priključivanje trećeg člana dijadi.

. biramo koje delove ćemo prikriti. tr­ govac itd. jer bi previše informacija mo­ glo da izludi druge ljude. za razliku od bilo kojeg drugog objekta sazna­ nja.). u interakciji s drugim ljudima neznanje i greške dobijaju poseban karakter. a koje otkriti. Zimi je laž razmatrao u okvirima socijalne geometrije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ključni koncept Tajnovitost Zimi je tajnovitost definisao kao situaciju u kojoj jedna osoba nešto namerno prikriva. kada Tajnovitost . raspoloženja itd. moramo znati ko je u pitanju: prijatelj. N a primer. Nasuprot tome. rođak. nikada ih ne možemo poznavati u potpunosti. U svim aspektima našeg života. To se odnosi na unutrašnji život ljudi s kojima ulazimo u inte­ rakciju. Staviše. Zbog toga nam nije teško da pri­ hvatimo da nas političari ponekad lažu. Čak i onda kada bi ljudi želeli da otkriju sve o sebi (a oni to rade veoma retko). poseb­ no u odnosu na koncept distance. Laž — oblik interakcije u kojoj pojedinac namerno prikriva istinu od drugih. nikada ne mo­ žemo poznavati sva njihova razmišljanja. a koji će to deo biti zavisi od načina na koji biramo i priređujemo delove koje smo odlučili da otkrijemo. situacija u kojoj jedna osoba namerno prikriva nešto dok druga pokušava da otkrije šta je to. lakše prihvatamo i lakše se mirimo kada nas lažu oni koji nam nisu bliski (s kojima smo na distanci).94 DŽORDŽ RICER . Posmatrano sa stanovišta Zimlovog interesovanja za kvantitet. susrećemo se ne samo s isti­ nom. već i s neznanjem i greškama. Laž je forma interakcije u kojoj neka osoba namerno prikriva istinu od drugih.po Zimlu. Prema tome. moramo znati nešto jedni o drugi­ ma (recimo. Iako o drugim ljudima možemo znati mnogo toga. Ljudi. D a bismo ušli u interakciju. u svim interakci­ jama otkrivamo samo deo sebe. Međutim. dok druga pokušava da otkrije šta je to. imaju sposobnost da namerno otkrivaju istinu o sebi ili da lažu i prikrivaju svoje pravo lice. ne bi uspeli. tj. Laž podrazumeva ne samo to da su drugi prevareni. već i to da je postojala namera da se drugi dovedu u zabludu. drugima otkrivamo samo delove našeg unutrašnjeg života. Zato svako mora da odluči koje in­ formacije će podeliti s drugima.

iako može doći do preki­ da odnosa ako jedna strana otkrije tajnu koja se od nje skriva. tajnovitost je sastavni deo svih društvenih odnosa. Stvaranjem trijade. Međutim. niz društvenih uloga koje ranije nisu bile moguće. a može i iskoristiti taj spor kako bi stekao moć.KLASIČNE TEORIJE 95 nas slaže neko. odnosno uzajamno po­ znavanje i uzajamno prikrivanje. Pridruživanje treće osobe dijadi. Konačno. Iz tog razloga. to smatramo nepodnošljivim. neumerenim samootkrivanjem postaju ogoljeni i nezanimljivi. omo­ gućava nastajanje nezavisne grupne strukture. Sledstveno. postoji iskušenje da se partneru sve ot­ krije i da ne postoje tajne. sva svakodnevna komunikacija kombinuje elemente poznate i jednoj i drugoj strani s elementima koji su poznati samo jednoj strani. Zimi je objašnjavao da u braku. priključivanjem trećeg člana dijadi. distanca je prisutna u svim društve­ nim odnosima. tako i one koji su poznati samo jednom od njih. potpuno samootkrivanje (pod pretpostavkom da je tako nešto uopšte moguće). javlja se mogućnost grupnog ugrožavanja individualnosti. Još konkretnije rečeno. Samo neki od onih koji poseduju veliki izvor ličnih talenata mogu pružiti brojna otkrića supružniku. Stvari se radikalno menjaju kada se pređe s dijade na trija­ du. učiniće brak prozaičnim i otkloniti svaku mogućnost pojave neočekivanog. Zahva­ ljujući ovom poslednjem. Zapravo. Zimi je verovao da je to jedno pogrešno mišljenje. čak i najintimniji društveni odnosi zahtevaju i distancu i bliskost. većina nas ima ograničene kvalitete i svako njihovo otkrivanje i pokazivanje drugima umanjuje našu zanimljivost drugima. Takođe. Zimi je tvrdio da društveni odnosi zahtevaju kako elemente koji su poznati i jednom i drugom (ili «-tom) učesniku interakcije. to postaju. ljubavnika. jedan član trijade može uzeti ulogu posrednika ili sudije u sporu između druga dva člana. Izraženo uopštenije i kroz koncept distance. Svi društveni odnosi zahtevaju isti­ nu i laž. tj. roditelja ili deteta daleko nas više pogađa od laži ministra kojeg poznajemo samo s T V ekrana. moguće je da se dva člana grupe bore za naklonost trećeg ili da treći podstiče svađu među njima . to jest podgrupe. stvaranje trijade. Svi ostali. ko nam je blizak. Staviše. kao najintimnijoj i najiskre­ nijoj formi asocijacije. Drugim recima. Laž supružnika.

u velikim g r u p a m a pojedinac i m a veću m o g u ć ­ nost da postane m a n j e uočljiv i podložan kontroli grupe. Distanca i stranac stranac. već član g r u p e . društveni Z i m i se takođe interesovao za p r o b l e m distance. M e đ u t i m . definisan je p o ­ m o ć u distance. Stranac je neka o s o b a k o j a nije ni suviše blizu. M e đ u t i m .96 D Ž O R D Ž RICER . postoji m n o š t v o različitih grupa.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI kako bi lakše vršio kontrolu n a d o b a člana. tip koji s m o ranije p o m i n j a l i . Staviše. pojedinci postaju podložni drugoj vrsti kontrole. u l o g a stranca zahteva k o m b i n a c i j u blizine i distance. Tragedija kulture. jer je u m a l i m g r u p a m a kontrolu k o j u vrše ostali članovi grupe teško izbeći. o č e m u će biti više reći u odeljcima o tragediji kulture. prekinuće svaki kontakt s g r u p o m . k o j a za­ u z i m a središnje m e s t o u Z i m l o v o j grand-teoriji. Fizička blizina velikog broja ljudi. T a k o je. M e đ u t i m . a pojedinac je član m n o g i h o d njih. naizgled protivrečno. U veli­ k i m društvima. Stvaranje trijade n e o p h o d n o j e za razvoj društvenih struktura koje m o g u d a se o d v o j e o d p o j e d i n a ­ ca i p r e u z m u d o m i n a c i j u n a d n j i m a . . Stranac — jedan od Zimlovih društvenih tipova definisan distancom: neko ko nije ni previše blizu. koji u dijadi nisu bili m o g u ć i . naročito u m o d e r n i m gradovima. smatrao d a u p o r e d o s rastom veličine grupe raste i individualna sloboda. A k o ta o s o b a pride suviše blizu. m o g u javiti n a različite načine. postaje m o g u ć a tek o n d a k a d a se razviju g r u p e sastavljene o d b a r e m tri člana. Z i m i je i m a o niz interesantnih ideja u s v o m razmišljanju o veličini grupe. ni previše daleko. M a l e gru­ p e će verovatno imati o g r o m n u kontrolu nad p o j e d i n c e m . u trijadi se sistemi autoriteta i stratifikacije. ako se previše udalji. ni suviše daleko. N a primer. Prema t o m e . a naročito u velikim gradovima. Posledica toga je d a svaka pojedinačna g r u p a m o ž e da kontroliše s a m o mali deo p o n a š a n j a svojih članova. čini poje­ dince m n o g o prijemčivijim i spremnijim d a slede najjednostavni­ je ideje i p o s t u p a j u nepromišljeno i emotivno. Prema t o m e . u velikim društvima. mase su m n o g o podložnije kontroli p u t e m najjednostavnije ideje. neće više biti stranac.

Beskrajne granice javljaju se kada grupa nije ograničena na svoje poli­ tičke granice (na primer. ali i da razdvajaju (ako su zatvorena). odnosno društveni obrasci. entuzijazmu i manipulaciji. Zimi se bavio važnošću granica u prostoru. vrata mogu da povezuju (ako su otvorena).KLASIČNE TEORIJE 97 Ključni koncept Prostor D o k je Zimlovo razmišljanje o konceptu distance široko po­ znato. Manjak unetih emocija omogućuje mu da bude nepristrasniji u proceni i u odnosu s članovima grupe. most i vrata ovde ne treba shvatiti bukvalno: to su metafore kojima se objašnjavaju društveni odnosi. ni drugog . (Recimo. verovatno voditi do povećanog grupnog fantaziranja. Njihova važnost otkriva se posebno onda kada su granice beskonačne i nejasne. ljudima je prijatnije da ukazu poverenje njemu nego onima koji su im bliži i koji su čla­ novi iste grupe. Pravac nije od značaja kada pričamo o mostu. Ljudi se često slobodno poveravaju strancu. Kada se grupa nalazi na otvorenom. on zaključuje da vrata pružaju bogatije mogućnosti od mosta. jer pretpostavljaju da to što su mu rekli neće stići nazad do članova grupe. recimo kada se grupa nalazi u potpuno crnom prostoru. ali postoji ogromna razlika iz­ među ulaska i izlaska kroz vrata. između ostalog.) Posebna vrsta distance koja postoji između stranca i grupe dovodi do nekih neobičnih obrazaca u njihovoj interakciji. manje je poznata njegova teorija o prostoru. Na primer. u interakciji s članovima grupe stranac može da bude mnogo objektivniji. (Naravno. Na primer. Razlog za to je što ni jednog. a ne bliskom prijatelju. često se dešava da ispričate nešto poverljivo iz vašeg života slučajnom putniku koga ste sreli u vozu ili taksisti. pošto je u pitanju stranac. dok most uvek povezuje. Neki od Zimlovih najinteresantnijih uvida o prostoru povezani su s onim što je imao da kaže o mostu i vratima. To naravno može da se poveže s takvim pojavama kao što su neredi i si. Prema tome. Nejasan prostor po­ javljuje se kada je grupi prostor nejasan. Osim toga. ona postaje podložna impulsi­ ma. masa ljudi u širem prostoru). To će.

Zapravo. zabranjen pristup. ali je za njihovo dobijanje potrebno uložiti određeni trud. Distanca i vrednost J e d n o o d Zimlovih najinteresantnijih zapažanja o distanci odnosi se na vrednost. već je takva avantura preskupa. postoji distanca. Najviše vrednujemo stvari koje su d o ­ stupne. R e c i m o . ako ga je zagađenje učinilo teškim i o p a s n i m za udisanje) ili je d o njega teško doći (na primer. N e s a m o što je teško popeti se na njega. jer je pristupačan i nalazi se svuda oko nas. ljudi se retko o d l u č u j u d a ta­ kve informacije podele s n e k i m članovima g r u p e iz straha d a će ih i ostali članovi ubrzo saznati. U z m i m o . Stranac nije s a m o socijalni tip. brak. O konceptu stranca moguće je raspravljati i kao o obliku interakcije između dvoje bliskih ljudi. niti je verovatno d a će bilo ko o d tih stranaca doći u kontakt s d r u g i m članovima g r u p e i to im ispričati). Re­ kli s m o već da je koncept stranca nemoguće razumeti bez distance. N a s u p r o t t o m e . N j e g o v o shvatanje vrednosti predstavlja al­ ternativu Marksovoj radnoj teoriji vrednosti.98 D2ORD2 RicER . Iako je uobičajeno verovanje da su supružnici bliski. vazduh može biti v e o m a vredan ako ga i m a malo (na primer. jer je za većinu ljudi o n o nedostižno. iako ne m o ž e m o da živimo bez njega. odlazak sa prijateljicama u šoping).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI verovatno nećete nikada p o n o v o sresti. osvajanje M o n t Everesta za većinu nas n e m a veliku vrednost. vazduhu ne pridajemo veliku vrednost. Z i m i smatra da između supružnika mora postojati određen stepen distance koji ih čini strancima. D r u g a strana takode i m a (za prvu stranu) svoju zabranjenu terito­ riju (npr. stvari koje su previše udaljene o d nas. Jedna strana ima svoju ekipu za preferans ili fudbal u koju je drugoj strani. Stvari koje su n a m i suviše blizu. da bi brak bio zanimljiviji i uspešniji. Z i m i je smatrao da je vrednost stvari funkcija njihove udaljenosti o d nas. recimo. Distanca ulazi u naše najintimnije odnose s drugima i o d bliskih ljudi pravi strance. uslovno rečeno. N a r a v n o . kako stanovnici pojedinih gradova dobro zna­ j u . u nekim as­ pektima. za nas n e m a j u veliku vrednost. . postoje brakovi u kojima. Su­ protno t o m e . to jest koje su n a m teško dostupne. Recimo. n e m a j u veliku vrednost. ako neko i m a emfizem pluća). to jest lako su dostupne.

N a primer. ljudska kreativnost je uvećana tek s a m o m a l o . apsolutna veličina objektivne kulture neprekidno raste. Ipak. u k u p n i iznos l j u d s k o g stvaralaštava bukvalno je eksplodirao. Još važnije. a individualna kultura i sposobnost da se proizvodi objektivna kultura rastu i suviše sporo. O n j e m u svakog d a n a m o ž e m o da n a u č i m o nešto novo.pojava koja nastaje usled toga što objektivna kultura raste velikom brzinom. različiti ele­ menti objektivne kulture sve više se povezuju u m o ć n e . Kao rezultat toga. Internet postaje sve važniji deo objektivne kulture. s a m o o građene svetove koji n a m svakim d a n o m postaju sve neshvatljiviji i izmiču kontroli onih koji su ih stvorili. a indi­ vidualna kultura i s p o s o b n o s t d a se proizvodi objektivna kultura rastu i suviše sporo. Individual­ n a k u l t u r a odnosi se n a s p o s o b n o s t p o j e d i n c a d a stvori. T o se najjasnije m o ž e uočiti na primeru nauke. osuđeni smo da sve manje razumemo svet koji smo sami stvorili i da sve više potpadamo pod kontrolu tog sveta. usvoji i kontroliše elemente objektivne kulture. S v r e m e n o m . a k o uopšte i jeste. T r a g e d i j a kulture nastaje usled toga što objektivna kultura raste velikom b r z i n o m . filozofija). osuđeni s m o da sve više p o t p a d a m o p o d kon­ trolu tog sveta. K o n a č n o . O s u đ e n i s m o d a sve manje razumemo svet koji s m o sami stvorili. fizici i sociologiji nego ikada ranije. N a j p r e . n a u k a . broj različitih elemenata objektivne kulture ta­ k o đ e raste.KLASIČNE TEORIJE 99 Objektivna i subjektivna kultura K a k o je već s p o m e n u t o . usvoji i kontroliše elemente objektivne kulture.sposobnost pojedinca da stvori. a svakim sledećim d a n o m z n a m o sve više. . astronomiji. Tragedija kulture zasniva se n a razlici i z m e đ u subjektivne (ili individualne) i objektivne (ili kolektivne) kulture.sve ljudske tvorevine koje se smatraju delom kulture. D a n a s p o s e d u j e m o daleko p o t p u n i j a znanja o medicini. D r u g o . Tragedija kulture naziv je za stanje u k o j e m naše nedovoljne individualne sposobnosti ne m o g u da prate naše kulturno stvara­ laštvo. Z i m i je veliku p a ž n j u posvećivao tragediji kulture. Tragedija kulture . O b j e k t i v n a k u l t u r a o b u h v a t a sve što se m o ž e smatrati proizvo­ d o m ljudske delatnosti (umetnost. Naše nedovoljne individualne sposobnosti ne mogu da prate korak s našim kulturnim stvaralaštvom. i m o ž d a najvažnije. Individualna kultura . Internet trenutno i m a veliku kontrolu Objektivna kultura . Iako d o n e d a v n o nije ni p o s t o j a o .

100 DŽORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI nad našim životima. Čini se da je neizbežno da će ta kontrola još više rasti i postajati sve uticajnija i složenija. Još gore. Veblen . Naravno. Torstenom Veblenom (1857-1929). individualna kultura opada. Budućim stanovnicima našeg društva suđeno je da budu daleko tragičnije ličnosti od nas. ali utonuvši potpuno u detalje proizvodnje konkretnog programa. on gubi predstavu o računarskoj tehnolo­ giji. Oni svakodnevno moraju da se suočavaju i nose s objektivnom kulturom. Ali sve to ide na račun pojedinaca koji osećaju da su sve manje važni u poredenju s objektivnom kulturom. Internet nam je sve potrebniji. o Internetu. Iako danas mislimo da su ta dva pojma usko povezana. Ali. visokospecijalizovani po­ jedinci gube osećaj za totalnu kulturu i sposobnost da je kontrolišu. Povećana specijalizacija dovodi do povećane sposobnosti za proizvodnju sve složenijih i savršenijih elemenata objektivnog sveta. postoje i pozitivni aspekti svega toga. tom procesu nema kraja i osuđeni smo na to da postepeno gubimo značaj u odnosu na objektivnu kulturu. poje­ dincu je suđeno da bude gubitnik. istovremeno s tim procesom. odnosno da sve više potpadamo pod nje­ nu kontrolu. Specijaliza­ cija je dovela do velikog broja otkrića koja neizmerno poboljša­ vaju naš svakodnevni život. neko može biti vrhunski programer. Iako ga sve manje razumemo. Recimo. Podeia rada Ključni činilac za tragediju kulture jeste usložnjavanje podele rada. U tom procesu. Središnji problem kojim se Vehlen bavio bio je sukob između biznisa i industrije. TORSTEN VEBLEN: SVE VEĆA KONTROLA BIZNISA NAD INDUSTRIJOM Diskusiju o klasičnim grand-teorijama nastavljamo s Ameri­ kancem. ili o Internet kulturi uopšte. Imajući u vidu ogromno i ekspanziv­ no mnoštvo stvari dostupnih u objektivnoj kulturi. svi mi danas imamo neuporedivo veći izbor nego ikada ranije. Kako objektivna kultura raste. ili samo jednog njegovog dela.

b a r e m p o Veb l e n o v o m mišljenju. B i z n i s m o ž e m o d a definišemo k a o novčani pristup privrednim procesima. već s a m o za profitabilnost organizacije. dokoličarske klase (prvi Biznis Vehlen daje detaljan opis istorijskih p r o m e n a u prirodi bi­ znisa (poslovanja) i poslovnih lidera. Bilo je izvesno d a će oni zaraditi svoj d o h o d a k jer se. Takve položaje z a u z i m a klasa dokoličara. p o g o t o v o interese viših klasa. Biznis se ne z a n i m a za interes šire zajednice. Prvi lideri bili su preduzetnici koji su bili stvaraoci. p r e m a t o m e . prelasku finansija u ruke velikih finansijskih organizacija (na primer. i m a j u poslovnu (biznis) orijentaciju. Biznis je definisao svet u k o j e m je Veblen živeo. Veblenovo najvažnije delo je Teorija put štampano 1899). . D o k razvoj industrije vodi d o sve veće industrijske proi­ zvodnje. indu­ strijski lideri. uprkos t o m e što nisu imali p u n o znanja ni o j e d n o m . R a z l o g t o m e je to što finansije ne predstavljaju direktan d o h o d a k industriji (za­ pravo. finansije sputavaju industriju u m e sto što joj d o p r i n o s e ) . ne zarađuju svoj d o h o d a k . N a taj način. kao rezultat toga. p o s l o v o đ e i finansijski direk­ tori. interes biznisa sastoji se u t o m e d a se industrijska pro­ izvodnja ograniči k a k o bi se cene i profit držali n a v i s o k o m ni­ v o u . Položaji onih koji ima­ j u poslovni (biznis) interes p o d r a z u m e v a j u svojinu i prisvajanje. p a i inherentan s u k o b .novčani pristup privrednim procesima. D a n a š n j i poslovni lideri skoro se isklju­ čivo bave finansijskim p o s l o v i m a i. a ne na interes šire zajednice. Pošto Biznis . kao proces u k o m e je sticanje novca glavni interes.KLASIČNE TEORIJE 101 je s m a t r a o d a i z m e đ u njih postoji oštar kontrast. novac i profitabilnost. graditelji. poslovni lideri ostavljeni su k a o posrednici i z m e đ u industrije i finansija. ako uopšte nešto rade. b a r e m delimično. finansijeri koji ranije ili kasnije p o d svoju kontrolu stavljaju in­ dustrijske m a g n a t e ) . Sledstveno t o m e . ni o d r u g o m . investicionih bankara ili investicionih fondova). taj d o h o d a k izvodio iz njihovog direktnog d o p r i n o s a proizvodnji (industriji). k a o i nadzornici solventnosti (investicioni bankari. usmeren na dobit. tj. Dalji razvoj d o g a đ a j a v o d i o je ka rutinizaciji finansijskih poslova i.

a ne na proizvodnju i stručnost. glavni zadatak poslovnih lidera da opstruiraju. Nažalost. Bez takvih opstrukcija. Vehlen je smatrao da je poslovna orijentacija parazitska i eksploatatorska.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 102 je neproizvodna. po Veblenu. industrija je pod kontrolom poslovnih lidera koji uglavnom nemaju nimalo razumevanja za nju. Umesto proizvodnje. a jedino što umeju da rade jeste da zarađuju novac finansijskim intrigama i tržišnim malverzacijama. profit i prodaju). uspore i sabotiraju funkcionisanje industrij­ skog sistema. prvenstveno od strane radničke klase. Njegova teorija o odnosu između društvene klase Industrija . Glavni interes tih lidera je da ograniče proizvodnju i slobodno funkcionisanje industrijskog sistema kako bi cene i profit držali na viso­ kom nivou. Industrija Industrija se povezuje s razumevanjem i korišćenjem mehanizovanih procesa svih vrsta u velikom obimu. ona ima industrijsku orijentaciju. Zbog toga je. Ključni koncept Upadljiva potrošnja i upadljiva dokolica O n o što izdvaja Veblena od drugih klasičnih teoretičara. .DŽORDŽ RICER . Budući da je radnička klasa najviše uključena u te ak­ tivnosti. njen interes svodi se na finansije (to jest.razumevanje i produktivno korišćenje mehanizovanih procesa svih vrsta u velikom obimu. ali njegov najpoznatiji zaključak jeste da takvi lideri narušavaju i ograničavaju produktivnost barem isto onoli­ ko koliko je uvećavaju. poslovni lideri strpljivo čekaju da im se ukaže prilika da nepoštenim poslovima. već što je stvorio teo­ riju potrošnje. Veblen je modernu korporaciju posmatrao kao tip biznisa. manipulacijama i monopolisanjem tržišta uvećaju svoj profit. Industrijska ori­ jentacija vezuje se za one koji se nalaze u procesu proizvodnje i stručnosti. nije to što je razvio značajnu teoriju proizvodnje. vanserijska produktivnost industrijskog sistema progresivno bi spustila cene i profit. Vehlen je priznavao poslovnim liderima sposobnost da uveća­ vaju produktivnost. Sledstveno.

neproizvodno trošenje vremena. Drugim recima. Upadljiva dokolica . Kada po gradu ili naselju u kome živite vozite novi „rols rojs". veka. . traće dobra umesto vremena) da bi stvorili razlike koje učvršćuju društveni status.KLASIČNE TEORIJE 103 i potrošnje i danas je značajna. već u stvaranju zavisti medu ljudima. Posedovanje takvih dobara donosi veći status onima koji ih poseduju. Kupovanje skupih do­ bara u situacijama u kojima bi daleko jeftinija dobra postigla isti cilj predstavlja primer traćenja u oblasti dobara. iako većina ljudi imitira način prisvajanja klase koja se nalazi neposredno iznad nje u stratifikacionom sistemu. drugim recima. Kada donose odluku o tome na šta će trošiti novac. ljudi u svim drugim socijalnim klasama pre ili kasnije počinju da kopiraju ponašanje klase dokoličara koja se nalazi na vrhu stratifikacijskog sistema. ljudi su nekada upadljivo traćili vreme da bi uzdigli svoj društveni status.potrošnja čitavog niza dobara (proizvoda) koja nije motivisana potrebom za opstankom. Razlog tome je to što je potrošnja vidljivija. N a prelomu 20. Upadljiva potrošnja . Vehlen je tvrdio da se motivacija za potrošnjom čitavog niza dobara (usluge još uvek nisu bile na ceni u vreme kada je Vehlen pi­ sao) ne sastoji u potrebi za opstankom. a vidljivost je od suštinske važnosti ako vam je cilj da uvećate sopstveni status i da vam drugi zbog toga zavide. O n je tvrdio da dokolica ili neproizvodno trošenje vremena predstavlja prvobitni način da se među ljudima stvori zavist. elite će pre pristati na upadljivu potrošnju nego na upadljivu dokolicu. Vehlen je pravio razliku između upadljive potrošnje i upadljive dokolice. već postizanjem višeg statusa onih koji te proizvode troše i tako stvaraju osnovu za zavist i razlike medu ljudima. U modernom svetu. traćenje vremena kao način da se stvori zavist među ljudima i podigne status onih koji su u mogućnosti da raspolažu vremenom na taj način. U savremenom dobu ljudi upadljivo troše (tj. Ukus te klase ranije ili kasnije spušta se niz stratifikacijsku lestvicu. dokoličarska klasa ostvaruje upadljivu potrošnju. a upadljiva potrošnja dokoli­ čarske klase pre ili kasnije pogađa svakog u stratifikacijskom sistemu. mno­ go je verovatnije da ćete biti viđeni nego ako opušteno provo­ dite sate ispred plazma televizora koji ste platili 2000 evra.

Pokušao sam da ga zainteresujem za ekonomiju. čak i uz aktivnosti poslovnih lidera koje dovode do privredne depresije.. Po Veblenu. Mogao je da sedi satima u društvu. zatvorenih fabrika i protraćenih resursa. koji je napisao jedan prodavač knjiga. Naredni odlomak. bio neobičan čovek. industrijski sistem još uvek je dovoljno efikasan da može da omogući poslovnim liderima i njihovim investitorima da zarade ogromne profite. sa stanoviša šire zajednice. Njegovi prijatelji i poštovaoci omogućili su mu da postane predsednik Američ­ kog privrednog udruženja. U svakom slučaju. Međutim. Imao je dugu kosu. takva stvar kao što je prevelika proizvodnja. Jednog dana naručio je knjigu o latinskim crkvenim pesmama. Objasnio sam mu kakav bi to veliki doprinos imalo za društvenu svest.104 D Ž O R D Ž RICER . najblaže rečeno.. to stvara probleme za zajednicu u vidu nezaposlenosti. ne može da postoji. Rekao sam mu da ću zapisati . Jednom sam čak pokušao da ga nagovorim da započne pisanje Teorije dokoličarske klase.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI Industrijski sistem koji je sve više međuzavisan ne samo da je pogodniji za zajedničko preduzetništvo. a da uopšte ne učestvuje u razgovoru. Vehlen čak ide tako daleko pa tvrdi da poslovni lideri svesno izazivaju privredne depresije: oni smanjuju proizvodnju jer pod određenim tržišnim uslovima osećaju da ne mogu da izvuku ono što smatra­ ju razumnim profitom za uložena dobra. Torsten Vehlen Biografska skica Vehlen je. Ta sabotaža može biti svesna. doča­ rava nam malo bliže složenu strukturu Veblenove ličnosti: „Čovek se pojavljivao svakih šest ili osam nedelja sasvim regularno. ali on je tu ponudu odbio. Bio je asketa i miste­ riozna osoba. već ga ta karakteristika čini mnogo ranjivijim u odnosu na napade koji dolaze iz sveta biznisa i u odnosu na poslovne lidere koji žele da ga sabotiraju. Pažljivo je slušao sve što sam mu govorio i topio se kao snežna pahulja ispred vrata. a može biti i posledica činjenice da poslovni lideri sve više zanemaruju način na koji industrija funkcioniše.

najblaže rečeno. Objasnio sam mu kakav bi to veliki doprinos imalo za društvenu svest.. Jednom sam čak pokušao da ga nagovorim da započne pisanje Teorije dokoličarske klase.104 DŽORDŽ RICER . Veblen čak ide tako daleko pa tvrdi da poslovni lideri svesno izazivaju privredne depresije: oni smanjuju proizvodnju jer pod određenim tržišnim uslovima osećaju da ne mogu da izvuku ono što smatra­ ju razumnim profitom za uložena dobra. Međutim. Torsten Veblen Biografska skica Veblen je. Po Veblenu. doča­ rava nam malo bliže složenu strukturu Veblenove ličnosti: „Covek se pojavljivao svakih šest ili osam nedelja sasvim regularno. Pokušao sam da ga zainteresujem za ekonomiju. a da uopšte ne učestvuje u razgovoru. zatvorenih fabrika i protraćenih resursa. Mogao je da sedi satima u društvu. industrijski sistem još uvek je dovoljno efikasan da može da omogući poslovnim liderima i njihovim investitorima da zarade ogromne profite. takva stvar kao što je prevelika proizvodnja. Ta sabotaža može biti svesna. Pažljivo je slušao sve što sam mu govorio i topio se kao snežna pahulja ispred vrata. sa stanoviša šire zajednice. ne može da postoji. Bio je asketa i miste­ riozna osoba. Njegovi prijatelji i poštovaoci omogućili su mu da postane predsednik Američ­ kog privrednog udruženja. a može biti i posledica činjenice da poslovni lideri sve više zanemaruju način na koji industrija funkcioniše. koji je napisao jedan prodavač knjiga. Jednog dana naručio je knjigu o latinskim crkvenim pesmama. to stvara probleme za zajednicu u vidu nezaposlenosti. već ga ta karakteristika čini mnogo ranjivijim u odnosu na napade koji dolaze iz sveta biznisa i u odnosu na poslovne lidere koji žele da ga sabotiraju. Imao je dugu kosu. ali on je tu ponudu odbio. čak i uz aktivnosti poslovnih lidera koje dovode do privredne depresije. bio neobičan čovek. Rekao sam mu da ću zapisati .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Industrijski sistem koji je sve više međuzavisan ne samo da je pogodniji za zajedničko preduzetništvo. Naredni odlomak.. U svakom slučaju.

delanje i interakciju treba objašnjavati g r u p o m . kao i sve teorije koje s m o prešli u p r e t h o d n o j glavi. sadrži grandiozni aspekt. uzdišući pre nego govoreći. o d o n o g a što je on nazivao društvom. to d a je M i d . a o n d a se penje do nivoa grupe. U m e s t o da započne s pojedincima. M i d je odigrao ključnu u l o g u u razvoju j e d n e važ­ ne savremene sociološke teorije . delanje i interakciju . . Indi­ vidualno mišljenje. analiza bi trebalo da započne o d organizovane grupe. ili. vezuju se za traćenje resursa.KLASIČNE TEORIJE 105 njegovo ime i da ćemo knjigu ekspresno naručiti. Bojim se da nećemo za takvu knjigu još dugo vremena imati publiku. dokoličarska klasa dolazi u s u k o b s potre­ b a m a m o d e r n o g industrijskog društva.d o k je proučavao proces mišljenja. Sve u svemu. m e đ u t i m . Iako je predavao na filozofskom odeljenju Univerziteta u C i k a g u . to jest istraživanje društvenih obrazaca koji se odigravaju n a m i k r o n i v o u . M e đ u ­ t i m . industrijske v o d e i dokoličarska klasa (čiji su oni važan deo) i njihova novčana orijentacija. a o n d a da se spušta do nivoa pojedinca." M o d e r n i industrijski sistem toliko je efikasan d a o m o g u ć u ­ je povraćaj na uloženo daleko preko o n o g a što je p o t r e b n o da bi se pokrili troškovi. č i m e se o m o g u ć u j e r a z u m a n povraćaj vlasni­ c i m a i investitorima. još uopštenije.s i m b o l i č k o g interakcionizma (vidi glavu 6 ) . Podstičući takvu praksu. 'Moje ime je Torsten Vehlen'. a ne radnicima (ovo p o d s e ć a n a M a r k s o v u teoriju eksploatacije). Taj d o d a t n i povraćaj izvor j e o n o g a što Ve­ hlen naziva s l o b o d n i m d o h o t k o m . M i d o v a sociološka teorija. a on mi je na to odgo­ vorio. celina i m a prednost u o d n o s u na delove koji je čine. DŽORDŽ HERBERT MID: SOCIJALNI BIHEVIORIZAM D ž o r d ž H e r b e r t M i d ( 1 8 6 3 .1 9 3 1 ) predstavlja verovatno najznačajnijeg teoretičara s v a k o d n e v n o g života u istoriji soci­ ologije. a taj s l o b o d a n d o h o d a k odla­ zi p o s l o v n i m liderima i njihovim investitorima. a ne obrnuto. Zanimljivo je. M i d o v najveći d o p r i n o s razvoju sociološke teorije predstav­ lja njegova sociologija s v a k o d n e v n o g života.naglašavao kako je istraži­ vanje važno započeti o d nivoa grupe.

treća faza akta. pojedinci putem čula reaguju na stimuluse ko­ su povezani s impulsom. Ona prethodi reakciji i angažuje dve glavne ljudske karakteristike: svest i sposob­ nost da se nešto uhvati rukom. između stimulusa i reakcije odvija se misaoni proces. akter reaguje na neki spoljašnji stimulus i oseća po­ trebu da uradi nešto po tom pitanju. njego­ vu teoriju nije uvek lako razlikovati od psihološkog biheviorizma. u osnovi. razmišljao dijalektički. smatrao je da je ljudsko delanje mnogo složenije od tog jedno­ stavnog mehanizma. budući da je i on. obuhvata impuls. podrazumeva manipulisanje percipiranih objektom. biraju odgovarajuće stimuluse. svaka faza povezana je s ostalim fazama i nije nužno da se akt odvija po navedenom redosledu. Percepcija — druga faza akta. već razmi­ šljaju o njima. glad ili opasna životinja) i oseća potrebu da uradi nešto po tom pitanju (pronađe hranu ili pobegne). Ljudi ne reaguju automatski na stimuluse. Ali. manipulisanje percipiranim objektom i zadovoljenje izvornog impulsa. 2) Percepcija. Akt Raspravljajući o aktu. Ipak. Impuls . percep­ ciju stimulusa.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Mid je sebe nazivao socijalnim bihevioristom. poput Marksa. priznavao mehanizam stimulus-reakcija. mirisa itd.106 D Ž O R D Z RICER . Jednostavnije rečeno. Iako je. On nije smatrao da ljudi reaguju automatski i bez razmišljanja. gladan čovek može Akt .) koji su povezani s impul­ som. Mid se najviše približio psihološkom biheviorizmu. Manipulacija . Pojedinci svesno reaguju na stimuluse (putem čula sluha. razlikujući bitno (životinja reži) od nebitnog (životinja ima lepe oči).prva faza akta. Otuda. . 3) Manipulacija. 1) Impuls. Ova veoma značajna faza obuhvata manipulisanje percipiranim objektom. Pojedinac reaguje na neki spoljašnji stimulus (na primer. za razliku od životinja. kao osnovnom elementu svog teorij­ skog sistema. ljudi razmisle pre nego što nešto urade (delaju). već da se svaki akt sastoji od četiri zasebne faze. ukusa.osnovni koncept Midove sociološke teorije.

u borbi pasa. Konverzacija gestovima — gestovi jednog učesnika interakcije koji nesvesno izazivaju odgovarajuće gestove drugog učesnika. U oba slučaja. ljudi su daleko uspešniji u konzumaciji od životinja. i ljudi i životinje ulaze u interakciju s drugima. 4) Konzumacija.poslednja faza akta. Dok bezna­ čajne gestove koriste i ljudi i životinje. I ljudi i ži­ votinje prave gestove i vode konverzaciju gestovima. Zbog svoje sposobnosti da razmisle pre nego što delaju. mnoge gladne životinje verovatno će bez prethodnog raz­ mišljanja i ispitivanja zgrabiti pečurku i pojesti je. značajne gestove koriste samo ljudi. Re­ cimo. rezanje jednog psa može automatski izazvati rezanje drugog. Gestovi Jedan akt uključuje samo jednu osobu ili jednu životinju. U ovoj fazi preduzimaju se konkretne mere kojima se zadovoljava početni impuls (čovek pojede pe­ čurku ili ustreli životinju). Jedan deo ljudskih (hrkanje) i svi životinjski vokalni gestovi (rezanje) Konzumacija . Mid je veliku važnost pridavao vokalnim gestovima. Gestovi .pokreti jednog učesnika interakcije (čoveka ili životinje) koji služe kao stimulus drugom učesniku. Međutim. Nasuprot tome. Nešto slično može da se dogodi i u bokserskom meču: kada jedan bokser zauzme gard. . jer ni bokser ni pas nisu razmišljali kako da reaguju. a gestovi beznačajni. Gest jedne osobe ili životinje nesvesno izaziva odgovarajući gest druge. Značajni gestovi su gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivnosti. to jest preduzimanje konkretne mere ko­ jom se zadovoljava izvorni impuls. ispitati je prstima. reakcija je instinktivna. Za razliku od ljudi.KLASIČNE TEORIJE 107 ubrati pečurku u šumi. i razmisliti ima li ona karakteristike otrovne pečurke. samo ljudi koriste značajne gestove.pokreti jednog učesnika interakcije koji služe kao stimulus drugom učesniku. Značajni gestovi — gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivno­ sti. životinje moraju da se oslone na daleko neefikasniji metod poku­ šaja i pogrešaka. Najnerazvijeniji oblik interakcije su gestovi . to odmah čini i drugi.

Gest jedne osobe ili životinje nesvesno izaziva odgovarajući gest druge. u borbi pasa. i razmisliti ima li ona karakteristike otrovne pečurke. samo ljudi koriste značajne gestove. Gestovi Jedan akt uključuje samo jednu osobu ili jednu životinju.gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivno­ sti. to odmah čini i drugi. Najnerazvijeniji oblik interakcije su gestovi . značajne gestove koriste samo ljudi. U oba slučaja. Mid je veliku važnost pridavao vokalnim gestovima. ispitati je prstima. Jedan deo ljudskih (hrkanje) i svi životinjski vokalni gestovi (rezanje) Konzumacija . Za razliku od ljudi. . I ljudi i ži­ votinje prave gestove i vode konverzaciju gestovima. Nešto slično može da se dogodi i u bokserskom meču: kada jedan bokser zauzme gard.pokreti jednog učesnika interakcije (čoveka ili životinje) koji služe kao stimulus drugom učesniku. Značajni gestovi . a gestovi beznačajni.KLASIČNE TEORIJE 107 ubrati pečurku u šumi. Dok bezna­ čajne gestove koriste i ljudi i životinje. životinje moraju da se oslone na daleko neefikasniji metod poku­ šaja i pogrešaka. i ljudi i životinje ulaze u interakciju s drugima. Gestovi . Zbog svoje sposobnosti da razmisle pre nego što delaju.pokreti jednog učesnika interakcije koji služe kao stimulus drugom učesniku. jer ni bokser ni pas nisu razmišljali kako da reaguju. Nasuprot tome. rezanje jednog psa može automatski izazvati rezanje drugog. Re­ cimo. Međutim. mnoge gladne životinje verovatno će bez prethodnog raz­ mišljanja i ispitivanja zgrabiti pečurku i pojesti je. 4) Konzumacija. to jest preduzimanje konkretne mere ko­ jom se zadovoljava izvorni impuls.poslednja faza akta. Konverzacija gestovima .gestovi jednog učesnika interakcije koji nesvesno izazivaju odgovarajuće gestove drugog učesnika. reakcija je instinktivna. Značajni gestovi su gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivnosti. ljudi su daleko uspešniji u konzumaciji od životinja. U ovoj fazi preduzimaju se konkretne mere kojima se zadovoljava početni impuls (čovek pojede pe­ čurku ili ustreli životinju).

Značajni simboli i jezik Jedan od najpoznatijih Midovih. kada napravimo neki vokalni gest. što je pre moguće. jeste pojam značajnog simbola.108 DŽORDŽ RlCER . Međutim. ljudi imaju daleko veću kontrolu nad vokalnim gestovima. možemo da ga čujemo na isti način kao i osoba kojoj je upućen. Jezička konverzacija uključuje gestove. najveći deo ljudskih vokalnih gestova čine značajni gestovi. oboje ćemo imati istu mentalnu sliku psa. pokušati da napustimo pozorište. Jezik. jednostavno definiše kao razgovor Značajni simboli — simboli koji kod osobe koja ih koristi izazivaju istu ili sličnu vrstu odgovora koju nameravaju da izazovu kod onih kojima su upućeni. Prema tome. Konverzacija gestovima uključuje samo gestove kojima se komunicira. i značajni simboli uopšte. Ako u prepunom pozorištu uzviknem: „Požar!" oboje ćemo. Kada izgovorim reč „pas". a najvažniji od njih uključuju upotrebu jezika. tako i na slušaoca. Mišljenje se. . značenja tih reči. Upravo je sistem značajnih gestova omogućio izvanredan napredak ljudskog društva (ovladavanje prirodom. Ako im se ne dopada ono što su izgovorili i čuli mogu jednostavno zastati ili se ispraviti na polovini rečenice. takode. već i sposobnost da kontrolišu svoje ponašanje. izgovorena reč će nas verovatno navesti na istu ili sličnu reakciju. Svest — razgovor koji ljudi vode sa samima sobom koristeći jezik. i što je još važnije. a naročito jezik. Mada i fizički objekti mogu biti značajni simboli. Jezik. Značajni simboli jesu sim­ boli koji izazivaju istu vrstu odgovora (koji nije nužno identičan) i kod osobe koja ih koristi i kod onih kojima su upućeni. izazivaju istu reakciju i kod slušaoca i kod govornika. nauku). najvažniji značajni simboli ipak su vokalni gestovi. kao i svest. ono što razlikuje ljude od životinja nije samo sposobnost da razmisle pre nego što reaguju. Kako vidimo. Ali. i socioloških pojmova uopšte. omogućava presudno važnu sposobnost ljudi da misle. gest identič­ no utiče kako na govornika. Između vokalnih i fizičkih gestova postoji ogromna razlika. ne možemo da vidimo na koji način smo ga izveli (osim ako se ne nalazimo ispred ogledala). Osim toga. to jest reči. Osim toga. Kada napravimo neki fizički gest.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA l NJENI KLASIČNI KORENI jesu beznačajni.

KLASIČNE TEORIJE

109

koji ljudi vode sami sa sobom koristeći jezik. To je razgovor poput onog s drugim ljudima. Slično tome, Mid je verovao da društveni procesi prethode mentalnim procesima; da bi postojala svest, mo­ raju postojati značajni simboli i jezik. Svest nam ne omogućuje samo to da u sebi prizovemo reakciju jedne osobe (onoga ko je uzviknuo „Požar!" u pozorištu), već i reakciju cele zajednice. Ako će uzvikivanje reči „Požar!" spasiti živote ljudi koji su se zatekli u pozorištu, možemo misliti i na javno priznanje koje ćemo dobiti zbog toga što smo uradili. S druge strane, ako napravimo pogreš­ nu procenu, očekivana reakcija zajednice (na primer, negodova­ nje ili prekor što smo bez razloga prekinuli pozorišnu predstavu) može nas odvratiti od tog postupka. Staviše, razmišljanje o reak­ ciji čitave zajednice navodi nas da smišljamo mnogo organizovanije reakcije od onih do kojih bismo došli kada bismo razmišljali 0 reakciji velikog broja zasebnih pojedinaca.

Sopstvo
Drugi najvažniji Midov koncept je koncept sopstva, ili spo­ sobnosti da na sebe gledamo kao na objekat. Sopstvo i svest dija­ lektički su povezani i jedno bez drugog ne mogu postojati. Niko sebe ne može doživeti kao objekt (misliti o sebi) bez upotrebe sve­ sti i niko ne može posedovati svest, tj. voditi razgovor sa samim sobom, bez sopstva. Naravno, nemoguće je stvarno razdvojiti svest 1 sopstvo, jer je sopstvo mentalni proces. Osnova sopstva jeste refleksivnost ili sposobnost da se stavimo u položaj drugih, to jest da razumemo način na koji oni misle i po­ stupaju. Ta sposobnost daje nam mogućnost da posmatramo sebe i svoje ponašanje na isti način na koji nas posmatraju drugi ljudi. Da bismo uspeli u tome moramo biti u stanju da, takoreći, barem mentalno izađemo iz sebe samih. Na taj način, prema sebi možemo da zauzmemo isti stav kao i drugi ljudi. Mi usvajamo posebno gledi­ šte prema sebi koje može biti specifično individualno gledište ili gle­ dište grupe kao celine. (O ovom ćemo kasnije govoriti detaljnije.)
Sopstvo - sposobnost da sebe vidimo kao objekt. Refleksivnost - sposobnost da se stavimo u položaj drugih, to jest da mislimo kako oni misle i postupamo kako oni postupaju.

110

D 2 0 R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

Mid je verovao da se sopstvo razvija u dva ključna perio­ da detinjstva, u periodu igranja (engleski, play stage) i u perio­ du igre (engleski, game stage). U periodu igranja, deca se igraju tako što sebi dodeljuju uloge drugih. U toj igri dete može da se stavi u ulogu doktora, Harija Potera, majke ili oca. Na taj način, deca uče da vide sebe i kao subjekt (dete) i kao objekt (Hari Poter) i počinju da razvijaju sopstvo. Međutim, to sopstvo veoma je ograničeno, jer dete može preuzeti samo ulogu različitog i po­ sebnog drugog (Hari Poter, majka). Preuzimajući ulogu majke ili Harija Potera, dete može da vidi i proceni sebe onako kako zamišlja da to rade Hari Poter ili majka. Međutim, detetu nedo­ staje potpuniji i organizovaniji osećaj sopstva.

Džordž Herbert Mid Biografska skica
Većina teoretičara koji se pominju u ovoj knjizi najveće prizna­ nje stekla je svojim pisanim delom. Međutim, Džordž Herbert Mid je bio podjednako značajan i kao predavač i kao pisac. Njegove reči osta­ vile su snažan uticaj ne mnoge ljude koji su kasnije postali značajni sociolozi dva­ desetog veka. Jedan od njegovih stude­ nata je zapisao: „Razgovor je bio njegov najbolji medij, pisanje je za njega bilo od drugorazrednog značaja". Drugi njegov student, poznati sociolog Leonard Kotrel, ovako je opisao Mida kao profesora: „Za mene su predavanja profesora Mida bila jedinstveno i nezabo­ ravno iskustvo. Profesor Mid je bio krupan čovek, prijateljskog izgle­ da s veličanstvenim brkovima i bradom poput Van Ajkove. Na licu je uvek imao dobroćudan, pomalo stidljiv osmeh usklađen sa trep­ tanjem njegovih očiju kao da je uživao u tajnoj šali koju je izvodio pred publikom. Dok je predavao, uvek bez beleški, profesor Mid je u ruci držao komad krede i predano ga posmatrao. Kada bi izvlačio neki posebno značajan Period igranja — prvi stadijum u razvoju sopstva; deca se igraju tako što dode­ ljuju sebi uloge drugih.

KLASIČNE TEORIJE

111

zaključak, letimično bi pogledao preko naših glava, sa stidljivim, goto­ vo pokajničkim osmehom, ne gledajući ni u koga direktno. Njegova predavanja su tekla i uskoro smo naučili da pitanja i komentari stu­ denata nisu dobrodošli. Zaista, kada bi neko bio dovoljno smeo da postavi pitanje, začuo bi se žamor neodobravanja studenata. Oni su se protivili svakom prekidu toka dragocenog predavanja. Njegova očekivanja od studenata bila su skromna. Nikada nije držao ispite. Glavni zadatak svakog studenta bio je da napiše što je moguće bolji pismeni rad. Te radove profesor Mid je pažljivo čitao, a ono što je mislio o njima predstavljala je ocena. Neko bi mogao pomisliti da su studenti radije čitali literaturu nego pri­ sustvovali njegovim predavanjima, ali nije bilo tako. Studenti su uvek dolazili i nikada im nije bilo dovoljno profesora Mida".

U

periodu igre,

dete počinje d a razvija sopstvo u p r a v o m

smislu te reči. D o k u periodu igranja dete preuzima s a m o j e d n u ulogu, ulogu p o s e b n o g d r u g o g , u periodu igre preuzima ulogu svih onih koji u njoj učestvuju. Svaki o d tih učesnika i m a tačno određenu ulogu u igri. D a bi to ilustrovao, M i d je koristio primer fudbala.* D o k igra fudbal, dete m o ž e d a i m a s a m o j e d n u ulogu (recimo, ulogu levog krila), ali, istovremeno, m o r a da zna koja su zaduženja ostalih deset igrača i šta oni očekuju o d njega. K a o levo krilo, dete m o r a d a zna kakva je uloga g o l m a n a , bekova, veznih igrača, centarfora i d e s n o g krila. O n o takode m o r a d a zna i šta je uloga sudije, trenera, selektora, ali i publike koja sedi na tribina­ m a . D e t e ne m o r a istovremeno d a b u d e svesno svih uloga, ali u s v a k o m trenutku m o ž e biti svesno uloge barem tri ili četiri igrača (koliko je otprilike dovoljno da biste postigli gol ili ga odbranili). Zahvaljujući toj sposobnosti da istovremeno p r e u z m u više uloga, deca v r e m e n o m stiču s p o s o b n o s t d a učestvuju u g r u p n o m životu; o n a postaju s p o s o b n a d a bolje shvate šta se o d njih očekuje i koja je njihova uloga u društvenoj grupi. D o k igranje zahteva s a m o n e p o t p u n o sopstvo, igra zahteva p o t p u n o razvijeno sopstvo. Period igre - drugi stadij um u razvoju sopstva; umesto da preuzima ulogu diskretnih drugih, dete preuzima ulogu svih onih koji u igri učestvuju. Svaki od tih učesnika ima posebnu ulogu u igri. Napomena prevodioca: Mid je, u stvari, upotrebio primer bejzbola, ali pošto su na Balkanu pravila te igre uglavnom nepoznata, odlučili smo se za fudbal.

112

DŽORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

Ključni koncept

Definicija

situacije

V. I. Tomas (1863-1947) sa svojom suprugom Doroti S. Tomas stvorio je koncept definicije situacije: ako ljudi definišu situaciju kao realnu, onda su te definicije realne u svojim posledicama. N e postoji objektivna realnost ili objektivna situacija; postoji samo situacija onako kako je pojedinci mentalno definišu. Definicija, a ne objektivna realnost, navodi ljude na to da se ponašaju na određen način; da neke stvari urade, a neke druge propuste da urade. Ilustrovaćemo to na primeru rudbala. Pretpostavimo da igrate levo krilo i definišete situaciju u kojoj verujete da možete sami da predriblate kompletnu protivničku odbranu i postignete gol. (Ovo je ponekad, na neobjašnjiv način, polazilo za rukom legendarnoj levoj polutki i krilu Crvene zvezde, Milošu Šesticu.) Taj vaš postupak zavisio je od vaše procene, odnosno definicije situacije u kojoj ste ubedili sebe da protivnička odbrana nema pojma i da ste vi dovoljno sposobni da je sami predriblate i po­ stignete gol. Prema tome, vaša definicija imala je realne posledice. Vi ste zaista pokušali da predriblate celu protivničku odbra­ nu. Ako vam to uspe (kao Šesticu), sledi slava. U suprotnom, sledi kazna - odbrana će da vam oduzme loptu, vaši saigrači će vikati na vas u znak protesta, a trener će vas poslati na klupu. U mnogim oblastima naših života način na koji definišemo situ­ aciju često je važniji od same realnosti.

Još jedan Midov čuveni koncept je koncept uopštenih drugih. Uopšteni drugi, za razliku od posebnog drugog, predstavlja stav čitave zajednice ili, u slučaju fudbala, stav čitavog tima. Potpuno izgrađeno sopstvo moguće je tek onda kada dete, umesto da preuzi­ ma uloge pojedinačnih značajnih drugih, počne da preuzima uloge uopštenih drugih. Za ljude je takode značajno da steknu sposobnost da procenjuju sebe i svoje postupke sa stanovišta grupe kao celine, a ne samo sa stanovišta bliskih pojedinaca. Uopšteni drugi takode
Definicija situacije - ako ljudi definišu situacije kao realne, onda te definicije imaju realne posledice; one, drugim recima, utiču na naše ponašanje. Uopšteni drugi — stav čitave zajednice ili bilo kog kolektiva u koji je akter uključen.

KLASIČNE TEORIJE

113

omogućuje apstraktno mišljenje i objektivnost, jer pojedinac razvija daleko objektivniju poziciju kada se oslanja na uopštene, a ne na posebne druge. Da bi osoba razvila sopstvo, neophodno je da bude član zajednice i da bude usmerena opštim stavovima zajednice. Sve ovo, a posebno uopšteni drugi, može nekoga navesti na pomisao da su Midovi akteri konformisti kojima nedostaje indivi­ dualnost. Međutim, Mid je jasno naglasio da je svako sopstvo jedin­ stveno i razvijeno u kontekstu posebnog životnog iskustva. Osim toga, pošto u društvu postoji mnogo grupa, ne postoji samo jedan uopšteni drugi, već mnogo njih. S obzirom na to da ljudi pripa­ daju različitim grupama i imaju mnogo uopštenih drugih, postoji i više od jednog sopstva. Staviše, ljudi ne moraju prihvatiti zajednicu i uopštene druge onakvim kakvi su, i mogu raditi na tome da ih promene. Ponekad u tome uspevaju, menjajući zajednicu, uopštenog (generalizovanog) drugog, i konačno - same sebe unutar zajednice.

Ja i mene
Činjenica da sopstvo podrazumeva i prilagođavanje i indivi­ dualnost ogleda se u Midovom razlikovanju dva aspekta sopstva -ja i mene (engeski, li me). Mada izgleda kao da ova dva aspekta čine delove ili strukturu sopstva, Mid ih je zapravo video kao pro­ cese koji su deo jednog većeg procesa, tj. procesa stvaranja sopstva. Primene socioloških koncepata na savremeno društvo

Kako postajemo

opsednuti sami sobom?

Džordž Herbert Mid imao je nekoliko značajnih zapažanja o prirodi sopstva, ali bi se verovatno iznenadio da je poživeo do­ voljno dugo da vidi stepen u kome se sopstvo transformisalo, postajući glavni predmet interesovanja, čak i opsesije, u savremenom svetu. Danas živimo u svetu u kome sve više razmi­ šljamo o različitim stvarima. Internet i globalizacija u naš život uneli su niz novina i tema o kojima moramo svakodnevno da razmišljamo. Zapravo, mi moramo da razmišljamo o njima zbog toga što će veliki broj tih stvari (na primer, globalne pri­ vredne promene ili rizici po zdravlje) verovatno imati ozbiljan

114

DŽORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

uticaj na nas. Tema o kojoj danas razmišljamo više nego rani­ je, jesmo i mi sami. (Mid je bio veoma zainteresovan za odnos između sopstva i refleksivnosti.) Iako se samorefleksija pojavljivala i u prošlosti, ljudi su bili ma­ nje sposobni da razmišljaju o sebi (barem u razvijenim zemlja­ ma) nego danas. Razlog za to je jednostavan: ljudi su često bili prezauzeti preživljavanjem i nabavkom svakodnevnih potrepšti­ na da bi se upuštali u samorefleksiju. Osim toga, ljudi su živeli u kulturi koja je bila zasnovana na materijalnom postignuću, a obezvređivala samorefleksiju i zaokupljenost samim sobom. N a te pojave gledalo se kao na nepotreban višak koji ne pospešuje materijalna dobra koja su ljudima i društvu potrebna. Me­ đutim, Entoni Gidens, savremeni sociolog o kome ćemo više govoriti u glavama 7 i 10, ukazuje na to da je sopstvo za veliki broj ljudi postalo projekat, možda čak i najvažniji životni projekat. Uzrok toga je to što se sopstvo više ne pojavljuje, već ga mi aktivno stvaramo. Ko smo mi? Šta mislimo da smo? Sve to nisu više date karakteristike ili nešto što je uobličeno u detinjstvu kroz proces socijalizacije (kako je mislio Parsons), već je to nešto što svesno i aktivno stvaramo tokom naših života. Sopstvo nije stvoreno jednom za svagda, već se ono neprekidno uobličava i menja (ponekad čak na dramatičan način). Sledstveno tome, sopstvo postaje nešto na šta svi treba da pa­ zimo, da ga nadgledamo i menjamo kada je to neophodno. To od nas pravi osobe koje su daleko fleksibilnije i prilagodljivije. Međutim, na mnogo načina to takode predstavlja za­ strašujući i težak proces. Drugim recima, dok pre sto ili dvesta godina ljudi nisu mnogo brinuli o sebi, sopstvo danas pred­ stavlja neprekidan izvor brige. Postali smo preokupirani sobom i načinom na koji sebe treba da prilagodimo neprekidno promenljivim okolnostima savremenog društva i našoj isto tako promenljivoj poziciji u tom društvu. To nije lak zadatak; on je pun poteškoća i tenzija. Postoji mnogo prednosti kada je čovek u skladu sa samim sobom, ali i to ima svoju cenu. Ja je neposredna reakcija n a okruženje, o d n o s n o n a o n o što drugi rade. O n o je nemiran, nepredvidiv i kreativan aspekt sop­ stva. Ljudi ne m o g u s u s p e h o m predvideti kako će. ja postupiti.

Ja — neposredna reakcija sopstva na okolinu; nemiran, nepredvidiv i kreativan aspekt sopstva.

KLASIČNE TEORIJE

115

U slučaju fudbala, igrač ne može sa sigurnošću znati kako će njegov tim igrati. Možda pruži briljantnu igru; možda potpuno podbaci. Nikada ne možemo u potpunosti poznavati svojeg, pa ponekad svojim postupcima iznenadimo sami sebe. Za Mida je ja značajno iz četiri razloga. Prvo, ono je glavni izvor noviteta u društvenom svetu. Drugo, uja su sadržane naše najvažnije vrednosti. Treće, ja predstavlja realizaciju sopstva, a svi mi težimo da realizujemo sopstvo. I konačno, Mid je razmatrao dugoročni evolutivni proces od primitivnih društava, u kojima su ljudi bili pod dominacijom mene, ka savremenim društvima u kojima ja igra daleko značajniju ulogu. Unutar sopstva, ja je suprotstavljeno meni. Mene je, u osno­ vi, prihvatanje i percepcija uopštenog drugog od strane pojedin­ ca. Za razliku od ja, ljudi su veoma svesni mene, oni veoma do­ bro znaju šta zajednica od njih želi i očekuje. Svi imamo izraženo mene, ali oni koji su pod potpunom dominacijom mene jesu kon­ formisti. Društvo nas kontroliše preko mene. Takode, mene ljudi­ ma omogućava udobno funkcionisanje u društvu, a ja omogućuje promene u društvu. Društvo na taj način dobija dovoljno konfor­ mizma kako bi moglo da funkcioniše, ali takode prima neophod­ nu dozu inovacije koja mu omogućava da ne stagnira. I društvo i pojedinci bolje funkcionišu zahvaljujući spoju ja i mene.
Sažetak
1. 2. 3. 4. Georg Ziml bavio se asocijacijom ili interakcijom. D a bi izašli na kraj s velikim i zbunjujućim nizom interakcija, sociolozi i obični ljudi razvili su forme interakcije. D a bi izašli na kraj sa zbunjujućim mnoštvom učesnika u interak­ ciji, sociolozi i obični ljudi razvili su tipove učesnika u reakcijama. U pogledu problema veličine grupe postoji velika razlika između dijada (grupa od dva člana) i trijada (grupa od tri člana). Prisustvo treće osobe u trijadi omogućuje nastanak nezavisne grupne struk­ ture. Dalje uvećavanje veličine grupe nije toliko važno koliko pre­ lazak iz dijade u trijadu, to jest priključivanje treće osobe dijadi. Sto je grupna struktura veća, pojedinac je slobodniji.

5.

Mene - prihvatanje i percepcija uopštenog drugog od strane pojedinca; kon­ formistički aspekt sopstva.

116 6.

DŽORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

7. 8. 9. 10. 11.

12. 13. 14. 15.

Ziml je bio zainteresovan za problem distance. Taj interes manifestovao se u njegovoj raspravi o društvenom tipu strancu, koji niti je previše blizu ni previše daleko od grupe. Distanca je pove­ zana i sa socijalnim formama, što znači da poseban oblik udalje­ nosti i otuđenosti ulazi u sve društvene odnose. Distanca se takode vezuje za Zimlovo razmišljanje o vrednosti. Vredne su one stvari koje nisu ni predaleko ni preblizu. Zimlova grand-teorija bavi se tragedijom kulture. Tragedija kulture razmatra rast objektivne kulture i njenu sve veću prevlast nad subjektivnom kulturom. Veblenova grand-teorija bavi se sve većom kontrolom biznisa nad industrijom i negativnim efektima koji iz toga proizilaze. Mid je bio socijalni biheviorista koji nije bio samo zainteresovan za ponašanje koje je zasnovano na mehanizmu stimulus-odgovor, već i za ljudsku svest koja deluje između stimulusa i odgovora; ljudi razmišljaju pre nego što nešto urade. Četiri faze akta su impuls, percepcija, manipulacija, konzumacija. Iako ljudi i životinje koriste gestove i konverziraju gestovima, samo ljudi mogu da koriste značajne gestove, značajne simbole i jezik. Uopšteni drugi je stav čitave zajednice. Sopstvo ima dva aspekta koji se nalaze u stalnoj tenziji: ja (nepo­ sredan, nepredvidiv i kreativan aspekt) i mene (usvajanje uopšte­ nog drugog koje vodi ka konformizmu).

Literatura

za dalje

čitanje

Lukić, Radomir D. (1987). Formalizam u sociologiji. Zagreb: Naprijed. Marinković, Dušan [priredio] (2008). Georg Zimi (zbirka tekstova Georga Zimla). Novi Sad: Mediterran Publishing. Mead, George Herbert (2003). Um, osoba i društvo. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Simmel, Georg (2001). Kontrapunkti kulture. Zagreb: Naklada Jesen­ ski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Spasić, Ivana (1998). Interpretativna sociologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Veblen, Torsten (1966). Teorija dokoličarske klase. Beograd: Kultura. Veblen, Torsten (2008). Teorija dokoličarske klase. Novi Sad: Medi­ terran Publishing. Zimi, Georg (2004). Filozofija novca. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

GLAVA 4 SAVREMENE GRAND-TEORIJE (1)
Strukturalni funkcionalizam Teorija sukoba Opšta teorija sistema Sažetak Literatura za dalje čitanje U ovoj i sledećoj glavi okrečemo se savremenim sociološkim teorijama koje se, kao i klasične teorije koje smo obradili u pret­ hodne dve glave (s mogućim izuzetkom Midove teorije), mogu okvaliflkovati kao grand-teorije. U ovoj glavi obradićemo tri usko povezane teorije - strukturalni funkcionalizam, teoriju sukoba i opštu teoriju sistema. Teorija sukoba nastala je kao reakcija na ne­ kada dominantnu (barem u SAD) teoriju strukturalnog funkcionalizma. Teorija sistema takode je usko povezana sa strukturalnim funkcionalizmom. Zapravo, koncept sistema često se upotrebljava u teoriji strukturalnog funkcionalizma. Međutim, kao što ćemo videti iz diskusije o radu najvažnijeg savremenog sistemskog teore­ tičara, Niklasa Lumana, to su sada dve sasvim različite teorije.

STRUKTURALNI FUNKCIONALIZAM
Kao što sam naziv govori, strukturalni funkcionalizam usredsreduje se na društvene strukture i njihov funkcionalni značaj (pozitivne ili negativne posledice) za druge strukture. U nazivu ove teorije termini „strukturalni" i „funkcionalni" ne moraju se nužno koristiti zajedno (negde je, recimo, odomaćeniji naziv funkciona­ lizam), mada je to već uobičajeno. Možemo da analiziramo druš­ tvene strukture, paternizovane društvene interakcije i postojane
Strukturalni funkcionalizam - sociološka teorija koja se usredsreduje na društvene strukture i na njihov funkcionalni značaj (pozitivne ili nega­ tivne posledice) za druge strukture. Strukture - u društvu, paternizovana društvena interakcija i stalni društveni odnosi.

njihovim međusob­ nim odnosima i prinudnim dejstvom koje one imaju na aktere. Zahvaljujući tome. . shodno tome. Pa ipak. strukturalni funkcionali­ zam odlikuje usredsredenost na oba ova elementa (i strukture i funkcije). obrazovni sistem stvarao je ogroman broj radikalnih studenata koji se nisu dobro uklapali u strukturu zanimanja koja su im bila nuđena na tržištu.118 DŽORDŽ RICER . Pri tome.vidljive posledice koje omogućuju svakom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi). Socijalni funkcionalizam prvenstveno se bavi društvenim strukturama i ustanovama. možemo istraživati funk­ cije čitavog niza društvenih procesa koji nisu strukturirani (na primer. pa će on. U vreme Vijetnamskog rata i studentskog pokreta krajem 1960-ih i po­ četkom 1970-ih godina prošlog veka. Strukturalni funkcionalista bavi se međusobnim odno­ som društvenih struktura (na primer. Iako postoji više tipova strukturalnog funkcionalizma. Iako takva napetost između struktura često postoji. među sociološkim strukturalnim funkcionalistima dominantan je socijalni funkcionalizam. Naredni odeljak bavi se jednim od najpo­ znatijih radova u istoriji strukturalnog funkcionalizma i u njemu nalazimo jednu intrigantnu i veoma kontroverznu sliku društva. Funkcije . Na primer. biti pred­ stavljen u ovoj glavi. privreda obezbeđuje te položaje onim pojedincima koji steknu odgovarajuće obrazovanje.vrsta strukturalnog funkcionalizma koji se usred­ sreduje na velike društvene strukture i ustanove društva.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI društvene odnose. strukturalni funkciona­ lizam nastoji da se usmeri na pozitivnije i funkcionalnije međustrukturalne odnose. Slično tome. Socijalni funkcionalizam . ne mora obavezno da bude tako. obrazovni sistem obezbeđuje obučeno osoblje koje je potrebno za popunjavanje profesionalnih položaja u privredi. obrazovni sistem i studenti pred sobom imaju cilj koji treba da ostvare na kraju obrazovnog procesa. a da se istovremeno ne bavimo funkcija­ ma (vidljivim posledicama koje omogućuju svakom poje­ dinačnom sistemu da se adaptira na svoje okruženje) koje one imaju za druge strukture. Zauzvrat. ponašanje gomile). odnosom između privred­ nog sistema i obrazovnog sistema). Mada ovo daje sliku pozitivne i tesne po­ vezanosti struktura. naglasak se stavlja na funkcije koje jedna struktura obezbeđuje drugoj. njihove među­ sobne odnose i prinudno dejstvo koje one imaju na aktere.

da su popunjeni oni najvažniji. n a koji način ih društvo podstiče d a ispu­ njavaju dužnosti koje ti položaji zahtevaju? Odgovarajuće popunjavanje položaja u društvu problematič­ no je iz tri razloga. g o d i n e . Dejvis i M u r sistem stratifikacije p o s m a t r a j u kao strukturu socijetalnih nivoa. na koji način društvo pravim p o j e d i n c i m a uliva želju d a p o p u n e odgovarajuće položaje? D r u g i m recima. Problem je pronaći siguran način da prave osobe stignu do pravih . K l j u č n o pitanje za Dejvisa i M u r a jeste kako druš­ tvo motiviše i raspoređuje p o j e d i n c e na odgovarajuće položaje u sistemu stratifikacije. D r u g i m recima. Prvo.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 119 Funkcionalna teorija stratifikacije i njene kritike Kingsli Dejvis i Vilbert M u r izložili su svoju teoriju stratifi­ kacije u tekstu p o d nazivom „ N e k i principi stratifikacije" objav­ l j e n o m u American Sociological Review. Stratifikacija je. ali je s neprijatnim položajima p o t p u n o drugačije. z a n i m a n j a p o p u t rad­ nika i upravljača). različiti društveni položaji zahtevaju različite sposobnosti i talente. a ne p i t a n j e m kako pojedinci stižu d o tih položaja. O n i se bave činjenicom d a različiti položaji unutar strukture nose sa s o b o m različite stepene prestiža. zašto bi neko želeo d a b u d e čistač k a d a je to loše plaćen p o s a o ili. T u se javljaju dva p r o b l e m a . k a d a pojedinci već z a u z m u odgovarajuće položaje. a ne na pojedince u sistemu stratifikacije. N i j e problem pridobiti ljude da za­ u z m u prijatne položaje. neki položaji važniji su za opstanak društva o d nekih drugih. 1 9 4 5 . čak n e o p h o d n o . K o n a č n o . Prvo. naglašavajući da se stratifikacija o d n o s i na društvene položaje (na primer. televizijski producenti ili folk zvezde. Iako je važno da se svi položaji p o p u n e . funkcionalna nužnost. akcenat je n a strukturi društvene stratifikacije i funkcijama koje o n a obavlja. O s i m toga. p o n j i h o v o m mišljenju. Dejvis i M u r tvrdili su d a nestratifikovana i besklasna društva nikada nisu postojala. hirurg k a d a je to v e o m a o d g o v o r n a pozicija? D r u g o . Sva društva i m a j u potrebu za j e d n i m takvim s i s t e m o m z b o g čega sistem stra­ tifikacije i postoji. pak. N a i m e . posebno je važno. M n o g i bi hteli da b u d u uspešni fudbaleri. ali retko ko bi hteo d a b u d e dubretar ili rudar. Teorija. T a teorija j a s n o p o k a z u j e d a su njeni autori stratifikaciju smatrali univer­ z a l n o m i n u ž n o m . neki društveni položaji m n o g o su pri­ jatniji i poželjniji o d drugih.

T a k o ­ de. osoba n e m a ni j e d n o ni d t u g o . P o d nekim drugačijim okolnostima. m e đ u t i m . a k o želite d a u društvu b u d e dovoljno lekara. m a n j a j e potreba društva d a ti položaji b u d u p o p u n j e n i i d a oni koji ih p o p u n j a v a j u savesno izvršavaju svoje dužnosti. i d a takvo mora biti kako bi preživelo. o n o za njih m o r a obezbediti različi­ te nagrade. ali je o n d a barem n e o p h o d n a seksualna privlačnost. R e c i m o . d a bi bilo sigurno d a će visoki položaji biti adekvatno p o p u n j e n i . M e đ u t i m . za preživljavanje društva. a ipak se našla n a poziciji folk zvezde. Dejvis i M u r bavili s u se funkcionalno najvažnijim p o l o ­ žajima u sistemu društvene stratifikacije. te d a zahtevaju manje s p o s o b n o s t i i talenta. ali o t o m e nisu raspravljali: oni su smatrali d a nisko rangirani položaji u sistemu stratifikacije pružaju veću prijatnost (to je n e o b i č n o gledište . društvena stratifikacija hijerarhijski je organizovana struktura k o j a i m a funkciju d a p o d s t a k n e prave lju­ de d a učine sve što j e p o t r e b n o d a bi stigli d o visokorangiranih položaja koji su najvažniji za o p s t a n a k i funkcionisanje društva. A k o . Najjednostavnije re­ čeno. D a bi društvo bilo sigurno d a će pravi pojedinci zauzeti visokorangirane položaje. o n i tvrde d a j e svako društvo stratifikovano. kako bi se postigla p o d u d a r n o s t između individualnih sposobnosti i zahteva koje iziskuju položaji. strukturalni funkcionalista bi rekao d a sa sistemom p o p u n j a ­ vanja društvenih položaja nešto nije u redu. n e o p h o d n o j e d a društvo t i m p o l o ž a j i m a dodeli vredne i privlačne nagrade. sudija. profesora ili visokih oficira. Sledstveno t o m e .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI položaja. n e o p h o d n o j e d a i m ponudite . k a o što su prestiž. Pretpostavlja se d a su visokorangirani položaji u sistemu stratifikacije manje ali važniji prijatni.m o ž e li zaista pozicija radnika biti prijatnija i poželj­ nija o d pozicije j e d n o g upravnika velike korporacije?). te d a stoga zahtevaju naj­ veće s p o s o b n o s t i i talente. Dejvis i M u r ne tvrde d a društvo. m o ž d a sluh nije n e o p h o d a n . folk zvezda m o r a d a i m a sluha d a bi m o g l a d a peva. U m e s t o toga. Dejvis i M u r pretpostavljali su suprorno. visoka plata i dovoljno s l o b o d n o g vremena. D a b i odgovarajući broj p o j e d i n a c a poželeo d a ih z a u z m e i d a b i o n i koji ih z a u z i m a j u marljivo ra­ dili. n a m e r n o razvija sistem stra­ tifikacije. o n i s m a t r a j u d a je stratifikacija meha­ nizam koji nastaje neplanirano. ali i m a j u manji značaj.120 DŽORDŽ RICER .

D a li su đubretari zaista manje značajni za opstanak društva od neke reklamne agencije? Zapravo. Ipak. one raspolažu s daleko ma­ nje moći. a možda čak i propasti. veće nagrade ne moraju nužno da idu tim važnijim položajima. O d 1945. U suprotnom. mno­ gi ljudi nisu u mogućnosti da steknu obuku koja im je neophod­ na da bi stigli do prestižnih položaja. Čak i onda kada se za neki položaj može reći da ima veći značaj za funkcionisanje društva. može se tvrditi da je ideju funkcionalnih polo­ žaja koji se razlikuju po svom značaju za društvo.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 121 ove i mnoge druge nagrade. Moguće je stvoriti strukture koje će vršiti iste funkcije kao i stratifikacija. Ona to radi tako što tvrdi da ti ljudi zaslužuju svoje nagrade. ti položaji ostaće nepopunjeni i društvo će ispaštati. godine. Osim toga. đubretari su. Kritike. U medicinskoj profesiji. budu­ ća društva mogu biti organizovana na drugačiji. strukturalno-funkcionalistička teorija stratifikacije bila je izlože­ na mnogobrojnim kritikama. Medicinske sestre su možda značajnije za društvo od filmskih zvezda. na osnovu činjenice da su stratifikovana društva postojala u prošlosti i postoje u sadašnjosti. odnosno da im je za dobrobit i napredak društva potrebno ponuditi te nagrade. funkcionalističku teoriju stratifikacije moguće je kritikovati zbog toga što. teško podržati. kada je prvi put objavljena. ali bez štetnih efekata koje stratifikacija podrazumeva (poput velikih nejednakosti). D a li zaista ima malo ljudi koji su sposobni da popune visoke položaje? Zapravo. Uopšteno . Čini se da ovaj stav sadrži tvrdnju da pojedinci koji zauzimaju visoke položaje moraju dobiti odgovarajuće na­ grade za svoj rad. možda i važniji za preživljavanje društva. Dejvis i Mur smatraju da ne mo­ žemo očekivati da se pojedinci prihvate mukotrpnog i skupog procesa medicinskog obrazovanja ako im ne ponudimo ovakvu vrstu nagrada. Takode. pretpo­ stavlja da ona moraju postojati i u budućnosti. na primer. postoji stalna težnja da se ograniči broj lekara. ugleda i prihoda od filmskih zvezda. Međutim. uprkos nižoj pla­ ti i manjem ugledu. iako poseduju sve potrebne sposobnosti. Jedna od osnovnih kritika glasi da funkcionalistička teorija stratifikacije održava privilegovan polo­ žaj onih koji već imaju moć. nestratifikovan način. ugled i novac.

U ovom odeljku bavićemo se kasnijom fazom njegovog strukturalnog funkcionalizma izloženog u knjizi Društveni sistem (1951).va usmerena ka zadovoljenju njegovih potreba. To je način na koji je strukturalni funkcionalizam shvatao strukturu i funkcionisanje sistema društvene stratifikacije. Smelserom obja­ vio 1956. postizanje cilja (P). to je jedno veoma konzervativno i kontroverzno shvatanje. . Proučavajući funkcije. Ti imperativi su adaptacija (A). Njegova teorija počiva na četiri funkcionalna imperativa (zahteva) svih sistema delanja (čuvena shema APIL U ovom odeljku. integracija (I) i latentnost. to jest da su nužne i karakteristične za sve sisten Da bi preživeo. Parsons je tvrdio da četiri funkcije predstavljaju imperative. L održavanje obrasca (L). Talkot Parsons (1902-1979). od­ nosno u knjizi Privreda i društvo (koju je s N . ugled i prihod da bismo ih podstakli da zauzimaju visoke položaje. napisao je veliki broj teorijskih radova. Parsons se usredsredio ns skupove aktivnosti usmerenih ka zadovoljenju višestrukih pctreba sistema. godine). Me­ đutim. svaki sistem mora da zadovolji četiri impera:. pa čak ni onda kada za njima i njihovim doprinosom postoji očita potreba. Drugim recima. može se tvrditi da pojedincima ne moramo po­ nuditi moć. Ljude podjednako može motivisati zadovoljstvo koje donosi uspešno obavljanje posla ili mogućnost da budu ko­ risni drugima. moguće je zamisliti drugačiju vrstu društvene stratifikacije. Oni koji se nalaze na visokim položajima imaju jasan interes da sačuvaju malu brojnost i veliku moć. izložićemo Parsonsove četiri funkcije i analizi­ rati njegove ideje o strukturi i sistemu. Postoje i drugi načini da društvo motiviše svoje članove da obavljaju važne društvene uloge.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I govoreći. ta četiri imperativa poznata rii kao shema APIL. Konačno.122 D Ž O R D Ž RICER . APIL. Strukturalni funkcionalizam Talkota Parsonsa Najpoznatiji strukturalni funkcionalista. Zajedno. mnogi talentovani ljudi nikada ne dobiju priliku da pokažu da li su sposobni da upravljaju na visokim položajima. kao i društvene organizacije uopšte.

Sjedinjene Američke Države m o g u d a p o d staknu druge države d a traže d o d a t n e zalihe nafte ili i m čak p o ­ m o g n u d a p r o n a đ u z a m e n u za fosilno gorivo. R o n a l d R e g a n (američki predsednik u p e r i o d u 1 9 8 1 . Sovjetska n e s p o s o b n o s t Adaptacija .1 9 8 9 ) predložio je stvaranje antibalističkog raketnog sistema osmišljenog tako d a uništi nadolazeće sovjetske rakete pre nego što o n e eksplodiraju n a a m e r i č k o m tlu. ako se j e d n o zemljoradničko pleme nade u okruženju u k o m e je zemljište neplodno i n e p o g o d n o za uzgajanje voća i povrća. . koje ne m o g u d a nastave s proizvodnjom velikog broja automobila. sistem m o r a uspešno d a izađe na kraj sa spoljašnjim opasnostima i nepredviđenim situacijama. Sistem mora uspešno da izađe na kraj sa spoljašnjim opasnostima i nepredviđe­ nim situacijama. sistem m o r a d a se prilagodi spoljašnjim opa­ snostima i nepredviđenim situacijama. Sistem takode m o ž e nastojati d a svojim p o t r e b a m a prilago­ di okruženje. s a m a ta m o g u ć n o s t imala je svrhu da poveća u l o g i cenu trke u n u k l e a r n o m naoružanju i z m e đ u S A D i bivšeg Sovjetskog Saveza. A k o d o đ e do nesklada. P o m e n u t o p l e m e tako m o ž e d a p r e d u z m e niz mera koje i m a j u svrhu d a okrepe zemljište i učine ga p o g o d n i j i m za uzgajanje useva. prilagođavajući se tako spoljnoj real­ nosti u kojoj fosilno gorivo predstavlja ograničen resurs. Pre­ ciznije rečeno. K o n a č n o . pogotovo onih koji troše m n o g o benzina. o n o neće moći da preživi osim ukoliko se njego­ vi pripadnici ne prilagode n o v o m okruženju. n a v r h u n c u h l a d n o g rata sa Sovjetskim S a v e z o m .SAVREMENE GRAND-TEORIJE 123 A d a p t a c i j a podrazumeva da se sistem m o r a prilagoditi svom okruženju i d a okruženje m o r a prilagoditi svojim potrebama. D a bi preživeli. Sistem mora da se adaptira na okolinu i da je prilagodi svojim potrebama. Savremeni primer jesu Sjedinjene Američke Države. N a primer. u svetu u k o j e m su rezerve nafte sve manje. oni moraju da se sa zemljoradnje preorijentišu na lov i ribolov. Iako takav sistem nikad nije izgrađen. Zavisne o d ograničenih količina nafte k o j a d o ­ lazi iz inostranstva.prvi od Parsonsova četiri funkcionalna imperativa. S A D će morati d a p o č n u d a razvijaju alternativne načine za prevoz svog stanovništva. N a primer. Sistem ne može d u g o da opstane ako nije usklađen sa svojim okruženjem. sistem će se naći u velikoj opasnosti i rizikovaće svoj nestanak.

ljudstva i resursa u obe te grane. (Drugi činioci uključuju različite unutrašnje probleme i krize. kao i svi drugi sitemi.) Napor SAD da se prilagodi sovjetskoj pretnji doveo je do okončanja te pretnje. da bi mogao da ostvari oba cilja u odgovarajućoj meri. i da ga. . poput nesposobnosti komandne ekonomije da proizvede i raspodeli potrebne proizvode.drugi Parsonsov funkcionalni imperativ koji se odnosi na potrebu sistema da definiše i ostvari svoje osnovne ciljeve. Postizanje cilja odnosi se na potrebu sistema da definiše i ostvari svoje osnovne ciljeve. S druge strane. održava u zadovoljavajućem obimu. Integracija takođe obuhvata i upravljanje međusobnim odnosima tri preostala funkcional­ na imperativa (APL). univerzitet mora neprekidno da traga za balansom između njih. ako profesori previše vre­ mena troše na istraživanja. ne može prosto da definiše svoje ciljeve jednom za sva vremena i da se potom više nikada ne vrati na taj problem. Međutim. neophodna za dalje unapređivanje znanja. Slično tome. neće imati dovoljno vremena za rad sa studentima. univerzitet. Postizanje cilja . Kroz integraciju sistem nastoji da reguliše odnose izme­ đu svojih delova.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI da nastavi trku nesumnjivo je bila jedan od činilaca koji je ubr­ zao raspad SSSR-a. ali i niz drugih konkretnijih ciljeva.treći Parsonsov funkcionalni imperativ koji se odnosi na potre­ bu sistema da reguliše odnose između svojih delova. već i da se poveća. Ako moraju samo da se bave podučavanjem studena­ ta. Okolnosti se menjaju i odluke koje su nekad omogućavale postizanje cilja mogu po­ stati nedelotvorne i prevazidene.124 D20RDŽ RlCER . Pleme mora da alocira (rasporedi) dovoljno vremena. Da bi pleme iz našeg primera uspešno stvori­ lo održiv zemljoradnički sistem. zbog čega će obrazovanje studenata trpeti. Na primer. Krajnji cilj svakog sistema nije samo da preživi u budućnosti. na primer. unapredi i ra­ zvije. To predstavlja primer jedne uspešne adaptacije. Svi društveni sistemi imaju taj cilj. Prema tome. Unutar univerziteta. energije. profesori nisu u mogućnosti da posvete dovoljno vremena i energije istraživanjima. ono mora pokušati da poveže zemljoradnju i lov. univerzitet je sistem koji ima dva različi­ ta osnovna cilja: da podučava studente i da omogući profesorima da vrše osnovna istraživanja. Integracija . cilj podučavanja studenata i cilj vršenja istraživanja često dolaze u sukob. kada ga postigne.

a ne na mikronivou. Najbolji primer je Bil Gejts koji je kao mlad čovek. održava i obnavlja kul­ turne obrasce koji stvaraju i potkrepljuju individualnu motivaciju. čineći ih povezanijim. održava i obnavlja motivaciju pojedinaca. Integracija takođe obuhvata i upravljanje među­ sobnim odnosima tri preostala funkcionalna imperativa (APL). Takve priče posebno su prisutne danas. Prepričavanje Gejtsove priče. koja podrazumeva veće nagrađivanje onih koji zauzimaju visoke položaje. Da bi se očuvao sistem društvene Latentnost . Na primer. Latentnost se odnosi na potrebu sistema da stvara. postao najbogatiji pojedinac u Americi. ali na makronivou. Održavanje obrasca bavi se gotovo istim problemom. Održavanje obrasca . s vremena na vreme. u medijima čuje­ mo ili pročitamo priče o izvanrednom uspehu pojedinaca koji su se. za samo nekoliko godina. velikim naporom ili svojom genijalnošću.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 125 uprava univerziteta mora biti sigurna da istraživanja i nastava nisu postali potpuno razdvojeni jedno od drugog. Održavanje obrasca više se odnosi na potrebu sistema da obezbeđuje. ima svrhu da osnaži motivaciju kod ljudi da se potrude da stignu do vrha stratifikacijske lestvice. u vremenu uzleta računara i Interneta i velikog broja ljudi koje je uspeh u toj oblasti brzinom svetlosti odveo na vrh. a pojedinci nastavili da se trude.prvi aspekt Parsonsovog četvrtog funkcionalnog imperativa. odnosi se na potrebu sistema da stvara. održava i obnavlja motivaciju pojedinaca.drugi aspekt Parsonsovog četvrtog funkcionalnog im­ perativa. Takvi međusobni odnosi pomažu da se izbegne neusaglašenost između nastave i istraživanja. Cela struktura sistema. već s vremena na vreme mora i da je obnavlja da bi sistem opstao. održava i obnavlja kulturne obrasce koji stvaraju i potkrepljuju individualnu motivaciju. kao i priča nekih drugih računarskih i Internet milijardera. brzo uspeli na sam vrh sistema. Latentnost je ugrađena u već razmatranu funkcionalnu teo­ riju stratifikacije. . uključe u istraživačke projekte. Četvrti funkcionalni imperativ Parsons naziva latentnost ili odr­ žavanje obrasca. kad god je to moguće. osmišljena je tako da motiviše pojedince da se potrude da napreduju na stratifikacijskoj lestvici i zauzmu visoke položaje. odnosi se na potrebu sistema da obezbeđuje. Zato je važ­ no da rezultati profesorskih istraživanja budu integrisani u nji­ hova predavanja i da se studenti. Ne samo da sistem mora da stvori i održava tu motivaciju.

Brzo su uspevali samo gang­ steri i mafijaši.1 Struktura opšteg sistema delanja Iako je shema APIL razmatrana uopšteno kao i na nekim posebnim primerima. Sva ova četiri sistema odnose se na delanje. behavioral organism) sistem je delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije. Parsons ju je osmislio tako da može da se primeni na sve nivoe njegovog teorijskog sistema. sistema ličnosti. Međutim. visoko se ceni u SAD. Recimo. ali da je nužno da na tom putu prođe neko vreme.Parsonsov sistem delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije. Ona se može primeniti i na najopštiji i sveobuhvatni sistem delanja koji se sastoji od četiri dela: ponašajućeg organizma. društvenog sistema i kulturnog sistema. tako što prilagodava i menja spoljni svet. nove norme.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI KORENI stratifikacije. ali je svaki od njih prvenstveno usmeren na ispunjavanje jednog od četiri funkcionalna imperativa. naročito onaj ekonomski. a ljudi održali u svojim nastojanjima da stignu do vrha sistema. biotehnologija).126 D Ž O R D Ž RICER . podrazumevaju da uspeh u karijeri treba da dođe brzo i rano: mladi su razvili svest i sposobnosti za po­ stizanje uspeha u novoj ekonomiji. Takav vrednosni sistem pomaže očuvanje sistema stratifikacije i podržava one koji žele da napreduju u njemu. Kulturni sistem -' Po&PJUĆl : :^ Crtež 4. Uspeh. Nove norme imaju svrhu da podrže nove načine uspinjanja na vrh sistema stratifikacije. prilagođavajući Ponašajaći organizam . barem kada je ekonomija u pitanju. neophodno je uspostaviti i održavati norme i vrednosti koje podržavaju takav sistem i takva nastojanja. nastankom takozvane nove ekonomije (računari. nekada je u Americi vladalo uverenje da je dovoljno da budete uporni i da se dobro potrudite da biste se popeli na više pozicije na stratifikacijskoj lestvici. Međutim. . Ponašajaći organizam (engleski. Internet. norme i vrednosti nisu statične i moraju se menjati da bi odražavale novu društve­ nu realnost.

četiri funkcionalna imperativa i četiri sistema delanja. tako što definiše ciljeve sistema i mobilise resurse za njihovo ostvarenje. Sistem delanja. da društveni sistem informaciono reguliše sistem ličnosti. sistemi na dnu lestvice mogu se razumeti kao sistemi koji obezbeduju biološku energiju neophodnu za funkcionisanje viših sistema. vršeći kontrolu nad delovima sistema. jer sistemi razmenjuju informacije i energiju.Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju integracije. informaciona hijerarhija nam pokazuje da kulturni sistem utiče na društveni sistem (snabdevajući informacijama društve­ nu strukturu). Na crtežu 4. Na toj she­ mi moguće je videti na koji način sistemi delanja utiču jedan na drugi. Nasu­ prot tome. skup pojedinaca koji ulaze u među­ sobne interakcije u fizičkom okruženju. a da sistem ličnosti reguliše ljudski organizam. Kulturni sistem . Parsons je očigledno imao jasnu predstavu o nivoima društvene analize i njihovim međusobnim odnosi­ ma.2 vidimo jedan hijerarhijski odnos između podsistema. Hijerarhijski raspored sistema delanja je jasan. kako vidimo. tako što obezbeđuje norme i vrednosti koje aktere motivišu na delanje. propisujući norme i vrednosti koje aktere motivišu da delaju. Celoj stvari može se pristupiti i iz jednog drugog ugla. S jedne strane. Odnosi između sistema su. Društveni sistem ispunjava funkciju integracije. iz ugla informacione hijerarhijske kontrole i energetskog uslovljavanja. svaki niži nivo Sistem ličnosti . kao i s funkcijom svakog od njih. tako što kontroliše delove sistema.Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju postizanja cilja. definišući ciljeve sistema i mobilišući resurse za nji­ hovo ostvarenje. Prvo. (Videti crtež 4.) Do sada smo se upoznali s dva Parsonsova strukturalnofunkcionalna prikaza .SAVREMENE GRAND-TEORIJE 127 i menjajući spoljni svet. a nivoi su u Parsonsov sistem integrisani na dva načina. kulturni sistem ispunjava funkciju latentnosti. odnosno u kakvom su međusobnom odnosu.Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju latentnosti. Konačno. organizam obezbeđuje energiju neophodnu za funkcionisanje sistema ličnosti. a sistem ličnosti organizovan u društveni sistem obezbeđuje uslove neophodne za kulturni sistem. reci­ pročni.1 koji pokazuje strukturu opšteg sistema delanja. . Drugim recima. Društveni sistem . Sistem ličnosti ispunjava funkciju po­ stizanja cilja.

Pitanje po­ retka suštinski zavisi od koncepta društvene kontrole. njegovu anatomiju i fiziologiju. središnju tačku Parsonsovog teo­ rijskog rada predstavljaju njegova četiri sistema delanja. Bihevioralni organizam 6. Okruženje delanja: fizićko-organsko okruženje Hijerarhiju uslovljavajućih faktora Skladište energije (uslovljavanje) Skladište energije (uslovljavanje) Crtež 4. već za univerzalnu ten­ denciju društva da simbolički izlazi na kraj s teškoćama ljudske egzistencije (poput nesigurnosti i tragedije) koje predstavljaju pretnju smislenom životu i smislenoj društvenoj organizaciji. Kako je već napomenuto. to jest energiju potrebnu višim nivoima. Ali. Društveni sistem 4. Skladište informacija (kontroliše) Skladište informacija (kontroliše) Hijerarhiju uslovljavajućih faktora t 1.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N obezbectuje uslove. U njego­ vim pretpostavkama o sistemima delanja. uključuje nesimboličke aspekte ljud­ skog tela. a uspostaviti saradnju i repro­ dukciju. to jest pitanje kako je u društvu moguće eliminisari sukob. Dru­ go. fizička i organska okolina. Najviši nivo. odnosno zajed­ ničkih vrednosti koje prihvataju članovi drušrva.128 DZORDŽ RICER . najniži nivo. Problem poretka bio je najvažniji problem koji je Parsons želeo da reši svojom teorijom. de­ vijantnost i neslaganje i uspostaviti saradnju i reprodukciju. viši nivoi kontrolišu one nivoe koji su u hijerarhiji ispod njih. odnosno od zajedničkih vrednosti koje prihvataju čla­ novi društva. . Kulturni sistem 3. nailazimo na problem poretka. Okruženje delanja: vrhovna realnost 2. ima metafizički prizvuk. vrhovna stvarnost.2 Struktura opšteg sistema delanja Kada je u pitanju okruženje sistema delanja. devijantnost i neslaganje. Sistem ličnosti 5. Kasnije je upravo taj deo Problem poretka . Pitanje poretka suštinski zavisi od koncepta društvene kontrole.pitanje kako je u društvu moguće eliminisati sukob. smatra se da se Parsons nije zaista interesovao za natprirodno.

funkcioniše pod sledećim skupom pretpostavki: 1. barem na početku karijere. Parsons je. Društveni sistem. interakcijom između ega i alter ega. Parsons je sve više pažnje posvećivao konceptu druš­ tvene promene. opšte je uverenje da je čak i njegov rad posvećen društvenoj promeni veoma statičan i strukturiran. Tek kada se te kombinacije prouče i opišu. po njegovom mišljenju. . Sistemi imaju svojstvo reda i nezavisnosti delova. Po Parsonsovom mišljenju.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 129 njegove teorije izazvao najviše reakcija kritičara. koju on smatra najosnovnijim oblikom društvenog sistema. ključni elementi Parsonsovog modela društva ne po­ stoje u stvarnom svetu. 3. Sistemi teže samoodržavanju reda ili stanju ravnoteže. 5. Sistemi održavaju granice sa svojom okolinom. Budući da je bio žestoko kritikovan zbog svoje statične ori­ jentacije. ili pitanje kako sprečiti rat svih protiv sviju. Sistem može biti statičan ili uključen u organizovan pro­ ces promene. U stvari. raniji mislioci nisu resili na zadovoljavajući način. Međutim. kontrolu varijacija koje se nalaze u okruženju i kontrolu pokušaja da se sistem promeni iznutra. hobsovski problem poretka. Priroda jednog dela sistema ima uticaj na oblik drugih delova sistema. Baveći se poret­ kom. Njegov prioritet bile su različite kombinacije društvenih promenljivih. malo vremena po­ svetio pitanju društvene promene ili stvaranju grand-teorije. 7. 4. već predstavljaju analitičko sredstvo za proučavanje i promišljanje stvarnog sveta. Parsons je svoj odgovor na rešenje tog problema pronašao u strukturalnom funkcionalizmu koji. Parsonsova koncepcija društvenog siste­ ma započinje na mikronivou. 2. Alokacija i integracija predstavljaju dva osnovna procesa neophodna za održavanje dostignutog stanja ravnoteže sistema. moguće je baviti se pitanjem kako se one menjaju tokom vremena. Ove pretpostavke navele su Parsonsa da strukture poretka društva postavi na prvo mesto u svojoj analizi. Sistemi teže samoodržavanju koje podrazumeva održa­ vanje granica i odnosa između delova i celine. 6.

Ipak. Ova definicija određuje društveni sistem pomoću nekih Parsonsovih ključnih koncepata kao što su akteri. Parsons definiše druš­ tveni sistem kao skup pojedinaca koji ulaze u međusobne inte­ rakcije u fizičkom okruženju. Pored statusa i uloge. Ona se ne odnosi ni na aktere. društveni sistemi moraju imati nužnu podršku drugih sistema. Njihovi međusobni odnosi i nji­ hove društvene situacije definisani su i posredovani zajedničkim kulturnim simbolima. interakcija. okruženje. određeniji od četiri funkcio­ nalna preduslova [APIL] koja važe za svaki sistem delanja).130 DŽORDŽ RiCER . Parsons nije bio samo strukturalista. 1. mada je smatrao da su odlike ovog sistema interakcije prisutne u mnogo složenijim oblicima društvenog sistema. već i funkcionalista. već predstavlja strukturalnu komponentu društvenog sistema. posmatrano u kontekstu njegovog funkcionalnog značaja za sistem. Akter nije sposoban za mišljenje i delanje.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Parsons analizi tog nivoa nije posvetio mnogo prostora. 3.strukturalni položaj unutar društvenog sistema. Parsons se prvenstveno interesovao za njegove strukturalne komponente. Sistem mora zadovoljiti većinu potreba svojih aktera. a uloga je ono što akter radi na tom položaju. optimalizacija zadovoljstva i kultura. Društveni sistemi moraju biti strukturirani tako da funkcionišu u skladu s drugim sistemima. Status se odno­ si na strukturalni položaj u društvenom sistemu. Parsons je društveni sistem posmatrao kao sistem interakci­ je. Parsonsa su interesovale komponente društvenog sistema kao što su kolektiv. norme i vrednosti. U tim situacijama akteri teže da optimalizuju svoje zadovoljstvo. On je naveo tačan broj funkcionalnih preduslova za društveni sistem (koji su. Status . Uloga . kao osnovnu jedinicu za proučavanje društvenog siste­ ma. Parsons nije uzeo interakciju. uzgred. Međutim.ono što akter radi na nekom položaju. odnosno normativnih očekivanja koja se za njih vezuju. već dihotomiju status/uloga. U svojoj analizi društvenog sistema. 2. . u svojoj analizi društvenog sistema. već (barem kada je u pitanju njegov društveni položaj u sistemu) njegovo ponašanje predstavlja proizvod statusa i uloge. Da bi preživeli. ni na interakciju. posmatrano u kontekstu nje­ govog funkcionalnog značaja za veći sistem.

Parsons je smatrao da su akteri u procesu socijalizacije pa­ sivni primaoci vrednosnih obrazaca. U skladu s njegovim središnjim interesovanjem za društveni sistem.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 131 4. već se takođe upoznaju s normama i vrednostima koje čine sastavni deo društvenog morala. 7. društvenom sistemu potreban je jezik. u stvari. Socijalizacija je proces u kojem pojedinci prihvataju osnovne vrednosti koje su neophodne da bi se u društvu uspostavio vrednosni konsenzus. Socijalizacija . pomenuta rasprava odražava Parsonsov interes za očuvanje reda unutar društvenog sistema. Dispozicije prema potrebama . Iz Parsonsove rasprave o funkcionalnim preduslovima druš­ tvenog sistema lako se zaključuje da su njegova primarna interesovanja bili veliki sistemi i njihovi međusobni odnosi (otuda naziv socijetalni funkcionalizam). Sistem mora podsticati odgovarajuću participaciju svojih članova. Socijalizacija je koncipirana kao konzer­ vativni proces u kojem dispozicije prema potrebama (engleski. Parsons je to činio sa stanovišta sistema. 5. to jest postaju sastavni deo akterove svesti. Međutim. Cak i onda kada je rasprav­ ljao o akterima. U uspešnom procesu socijalizacije te norme i vrednosti se internalizuju. . Posledica toga je da pojedinci. dok je raspravljao o društvenom sistemu. Tokom perioda socijalizacije akteri stiču vrednosne orijen­ tacije koje u velikoj meri odgovaraju dominantnim vrednostima i osnovnoj strukturi uloga u društvenom sistemu. Da bi preživeo. Tokom socijalizacije deca (budući akteri) ne uče samo kako treba da se ponašaju. Takođe. Parsons nije potpuno ignorisao pitanje odnosa između aktera i struktura. služe interesima sistema kao celine. od ključnog značaja za ovu integraciju su procesi internalizacije i socijalizacije.nagoni oblikovani drušvenim okruženjem. Parsonsa je zanimalo na koje načine se nor­ me i vrednosti sistema prenose na pojedince. 6. težeći da ostvare sopstvene interese.proces u kome pojedinci prihvataju osnovne vrednosti neop­ hodne da bi se u društvu uspostavio vrednosni konsenzus. Sistem mora imati barem minimalnu kontrolu nad po­ tencijalno remetilačkim ponašanjem. Ako sukob postane dovoljno remetilački mora se staviti pod kontrolu.

Osim toga. društveni red ugrađen je u strukturu Parsonsovog društvenog sistema. Naposletku. sistem mora da primeni ekstremnije meha­ nizme koji bi ga vratili u ravnotežu. Visok stepen devijantnosti uvek ugrožava sistem. Fleksibilan društveni sistem jači je od onog koji ne prihvata nikakve devijantnosti. odnosno redukovati devijantnost. ako dođe do uvećane individualnosti koja bi mogla da rezultira ši­ rom devijantnošću. društvena kon­ trola predstavlja isključivo drugu liniju odbrane. za Parsonsa. Sistem može podneti umerene količine individualnosti i devijantnosti. Ali. Za kreativnost ima malo prostora ili ga uopšte nema. Na taj način. druš­ tveni sistem bi trebalo da obezbedi veliki broj uloga koje razli­ čitim ličnostima omogućavaju da se izraze. koji obezbeduje sredstva kojima te dis­ pozicije mogu da se zadovolje. sistem mora biti sposoban da toleriše određen stepen ra­ zličitosti i devijantnosti. a da istovremeno ne dovedu u pitanje integritet sistema. potrebno je da se socijalizacija tokom celog života dopunjuje nizom specifičnijih socijalizujućih iskustava. unutar sistema postoji čitav niz individualnih razlika.132 D Ž O R D Ž RICER . Parsons socijalizaciju vidi kao doživotni proces. Uprkos konformizmu prouzrokovanom doživotnom socija­ lizacijom. Socijalizacija i društvena kontrola glavni su mehanizmi koji sistemu omogućavaju da sačuva ravnotežu. Međutim. Uprkos toj potrebi. i uz povremeno blago osnaživanje. postavlja se pitanje zbog čega te razlike ne predstavljaju glavni problem za funkcionisanje društvenog sistema? Jasno je da postoji niz društvenih mehanizama kojima se može obezbediti konformizam. norme i vrednosti koje su usvojene u detinjstvu ostaju stabilne. koja dolazi kasnije u životu. one ne pripremaju decu za mnoge specifične situacije s kojima će se sresti kao odrasli ljudi. Uzimajući u obzir potrebu sistema za redom. Prema tome.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I needs-dispositions. Sistem najbolje funkcioniše kada se društvena kontrola koristi umereno. ali sistem je često u stanju da se odbrani prilično jednostavnim mehanizmima koji . Potreba za zadovoljavanjem (gratifikacijom) vezuje decu za postojeći sistem. nagoni i potrebe koje oblikuje društvo) vezuju decu za društveni sistem. Pošto su norme i vrednosti koje se usvajaju u detinjstvu uglavnom veoma uopštene. ostaju u primeni tokom celog života.

Ponekad sistem nagrada i kazni može biti vezan za tradiciju. upravljači i radnici moraju da se adaptiraju na svoje okru­ ženje.3 Struktura opšteg sistema delanja Društvena zajednica Politički sistem • Privreda je društveni podsistem koji za društvo obavlja funkciju adaptacije okruženju. Kao strukturalni funkcionalista. Društvo je relativno samodovoljna zajednica u čijim okvirima njegovi članovi mogu da ostvare svoje pojedinačne i zajedničke potrebe.podsistem društva koji za društvo obavlja funkciju adaptacije okruženju. ako nafta više ne može da se eksploatiše. relativno samodovoljna zajednica. Ponovimo još jednom.u Parsonsovoj teoriji. Parsonsa je najviše interesovalo to kako funkcioniše sistem kao celina. . specifičan i posebno značajan društveni sistem je društvo. To najbolje pokazuje u kojoj meri je Par­ sons bio strukturalni funkcionalista. latentnost. Društvo. vlasnici. njega je ak­ ter zanimao samo kao deo sistema. Privreda . a ne sam po sebi. Parsons je u društvu razlikovao četiri strukture ili podsistema u zavisnosti od toga koje funkcije obavljaju. Na primer. Iz tog razloga.3 svaki podsistem obavlja iste četiri funkcije koje smo sreli u opštem si­ stemu delanja. proizvođači goriva moraju da se preorijentišu na rudnike Društvo . u svakom sistemu postoje postupci koji se nagrađuju i oni koji se kažnjava­ ju. integracija i postizanje cilja). Iako pojam društvenog sistema obuhvata sve vr­ ste zajednica. Kako vidimo iz crteža 4. a ne kako akteri stvara­ ju i održavaju sistem. S jedne strane. Parsons je istraživao kako sistem kontroliše delanje.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 133 deluju na nivou nesvesnog i nenameravanog. prikazanom na crtežu 4. s tim što sada imamo posla s podsistemima društvenog sistema koji predstavlja samo jedan od pod­ sistema opšteg sistema delanja. a ponekad za moralne vrednosti ili pravni sistem.1 (adaptacija. Staratelj ski poredak Privreda Crtež 4. Recimo.

Cilj j e b i o posti­ g n u t k a d a s u S A D postale prva. N a primer. N a pri­ mer.134 DŽORDŽ RlCER . proizvođači m o r a j u d a prilagode okruženje p o t r e b a m a društva. godine S A D su bile p o t p u n o zatečene p o j a v o m sovjetskog Sputnjika — prve rakete u svemiru.podsistem društva koji vrši funkciju integracije tako što koordinipa različite delove društva.po Parsonsu. k a o što s u sticanje d o b r o g obrazovanja i m u k o t r p n i rad čime je m o g u ć e postići taj uspeh. N e k o l i k o g o d i n a kasnije. ili n o r m e . predsednik K e n e d i izjavio j e d a postoji o p a s a n jaz u svemirskoj tehnologiji i z m e đ u S A D i S S S R . • Starateljski p o r e d a k (engleski. podsistem društva koji vrši funkciju la­ tentnosti i održavanja obrasca tako što prenosi kulturu (norme i vred­ nosti) na aktere i brine se o njenoj internalizaciji. fiduciary system) u koji s p a d a j u škola i porodica. • Društvena zajednica (engleski. Z a k o n i koji se odnose n a privredni. politički i kulturni sistem treba d a obezbede d a svaki o d njih funkcioniše kako Politički sistem . Privreda kroz r a d prilagođava okruženje p o t r e b a m a društva i p o m a ž e društvu d a se prilagodi spoljnoj realnosti. societal community) vrši funkciju integracije tako što koordinira različite delove druš­ tva. Društvena zajednica . • Politički sistem (engleski. polity) vrši funkciju postizanja cilja tako što ostvaruje društvene ciljeve i mobilise aktere i resurse koji su n e o p h o d n i za njihovo ostvarenje. vrši funkciju održavanja obrasca (funkciju latentnosti) tako što prenosi kulturu ( n o r m e i vrednosti) n a p o j e d i n c e i brine se o njenoj internalizaciji. . i j o š uvek jedina država.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN uglja.a i uspešno mobilisao ljude i resurse kako bi S A D pretekle Sovjetski Savez u istraživanju k o s m o s a . a potrebne su m u . a k o određene vrste poljoprivrednih proizvoda n e m o g u d a se n a đ u u n e k o m društvu. Roditelji i nastavnici socijalizuju decu tako što n a njih prenose vrednosti. S druge strane. podsistem društva koji vrši funkciju postiza­ nja cilja tako što ostvaruje društvene ciljeve i mobilise aktere i resurse koji su neophodni za njihovo ostvarenje. 1 9 5 7 . k o j a j e poslala čoveka n a M e s e c . n e o p h o d n o j e d a se uvezu ili uzgaje. k a o što je e k o n o m s k i uspeh.po Parsonsu. Starateljski poredak .

Na primer.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 135 je planirano i da su međusobno dobro povezani. Parsons je kulturni sistem (kao i ostale sisteme) definisao u svedu njegovog odnosa s drugim sistemima delanja. kulturni sistem nije samo deo drugih sistema. ali ne postaju deo tih sistema. simbola i ideja. učenjem i socijalizacijom. barem delimično. Pošto je uglavnom simbolička i subjektivna. Ali. Ona se iz jednog u drugi društveni sistem može preneti difuzijom (širenjem). Ti aspekti kulturnog sistema stoje na ras­ polaganju društvenom sistemu i sistemu ličnosti. a iz jednog sistema ličnosti u drugi sistem. Kulturu je Parsons shvatao kao paternizovan. već takođe ima nezavisnu egzistenciju u obliku društvene zalihe znanja. Kultura posreduje u inte­ rakciji između aktera u društvenom sistemu i integriše ličnost i društvene sisteme. Kultura predstavlja internalizovane aspekte sistema ličnosti i institucionalizovane obrasce društvenog sistema. vraćamo se na ostale podsisteme opšteg sistema delanja (kulturni sistem. kultura se lako prenosi iz jednog sistema u drugi. uređeni sistem simbola koji akterima služe kao objekti orijentacije. a Parsons je sebe nazi­ vao kulturnim deterministom. Kultura ima naročitu sposobnost da postane. Parsons je kulturu video kao glavnu snagu koja povezuje različite elemente društva. Iako su sve strukture društvenog sistema važne. dok je u sistemu ličnosti procesom internalizacije postala sastavni deo ak­ terove svesti. odnosno njegovim jezi­ kom rečeno. . zakon o obaveznom osnovnom obrazovanju ne obezbeđuje samo pune klupe učenika. kada stasaju da zauzmu društvene pozicije. Kulturni sistem. postati barem dobro obučeni radnici. Parsons je najveći značaj pridavao kulturnom sistemu. Tako je u druš­ tvenom sistemu kultura ugrađena u norme i vrednosti. Kulturni sistem na­ lazi se na vrhu njegovog sistema delanja. koji će istovremeno biti sposobni da razumeju osnovne principe funkcionisanja političkog i pri­ vrednog sistema kako bi u njemu mogli da učestvuju. Pošto smo videli iz čega se sastoji društveni sistem. elemente sistema delanja. sistem ličnosti i ponašajući organizam) kojima ćemo se baviti do kraja ovog odeljka. već pruža sigurnost da će oni. sastavni deo drugih sistema.

S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I Međutim. Dispozicije prema potrebi usmeravaju čoveka da se ponaša na određeni način u vezi s nekom potrebom. a ne svojim rođenjem. Druga vrsta obuhvata internalizovane vrednosti koje aktere navode da poštuju različite kulturne stan­ darde i norme. Dispozicije prema potrebama takode su definisane kao sklonosti. odnosno da pronađu nove ukoliko oni koji im već stoje na raspolaganju ne zadovoljavaju njihove potrebe. nagoni su deo biološkog organizma. čovek može odustati od zadovoljenja potrebe ili ga odložiti. sistem ličnosti nije beznačajan u Parsonsovoj teoriji. Konačno. mada je očigledno da je njegov status u njoj sekundaran i zavisan. Drugim recima. Osnovni element ličnosti i naj­ značajniji aspekt motivacije jesu dispozicije prema potrebama. Iz ovako shvaćenih dispozicija prema potrebama proizla­ zi jedno prilično pasivno shvatanje aktera. Drugim recima. Drugim reci a. Dispozicije prema potrebama treba razlikovati od nagona koji su izvedeni iz urođenih sklonosti. Parsons definiše ličnost kao organizovan sistem koji aktera orijentiše i motiviše na delanje. Sistem ličnosti. Iako slab. odobravanju i si. .136 D Ž O R D Ž RICER . To je još jedan od razloga zbog kojih je Parsons sebe smatrao kulturnim deterministom. nagoni omogućuju delanje. dispozicije pre­ m ma potrebama jesu nagoni oblikovani društvenim okolnostima. Čini se da su akteri Ličnost . To ne znači da Parsons nije priznavao određeni stepen nezavisnosti sistema ličnosti.organizovan sistem po kome se pojedinac (akter) orijentiše i moti­ više na delanje. simbolički (subjektivni) karakter kulture daje joj još jednu karakteristiku — mogućnost da kontroliše ostale sisteme delanja. Sistem ličnosti je ne samo pod kontrolom kulturnog. On ima jedinstvene karakteristike usled jedinstvenosti ljudskog životnog iskustva. Zbog fiziološke energije povezane s njima. ali sklonosti koje pojedinci stiču u društvu. nego i društvenog sistema. ali on je ne mora nužno zadovoljiti. očekivanja od uloga vode aktere dava­ nju i traženju odgovarajućih reakcija. Dispozicije prema potrebama podstiču aktere da prihva­ te ili odbace predmete prisutne u njihovoj okolini. Par­ sons je razlikovao tri osnovne vrste dispozicija prema potrebama. Prva vrsta podstiče aktere da u svojim društvenim odnosima teže ljubavi.

što je Parsons naglašavao. za sve uloge koje pojedinci obavljaju postoje određe­ na očekivanja koja oni moraju da ispune. Drugo. akteri moraju da nauče da vide sebe na način koji je u skladu s položajem koji zauzimaju u siste­ mu. ograničio je moguće uvide . Mada je u svojim ranim radovima bio spreman da rasprav­ lja o subjektivnim aspektima ličnosti. Sve te snage ukazuju na integraciju sistema ličnosti s društvenim sistemom. u stvari. modifikuju na različite načine. Pa je tako tvrdio da su ljudi. predstavlja suštinu koncepta dispozicije prema potrebi). najveći broj kritičara smatra da je koncept ličnosti unutar Parsonsove teorije veoma pasivan i suprotan konceptu aktera. on je pokušavao da koncipira ličnost kao aktera koji ima stvaralačke moći. ako ih na to pokreću i nagon i kul­ tura (što. Na taj način. Uprkos tim kasnijim gledištima i dodacima svojoj teoriji. što predstavlja problem koji sistem mora da prevazide. Naglašavajući ulogu internalizacije i super ega. Može se reći da Parsons. Parsons je s vremenom na­ pustio tu perspektivu. da se nauči samodisciplini. bar u najvećoj mogućoj meri. itd. To se odražava na različite načine kojima Parsons povezuje ličnost sa društvenim sistemom. taj sistem je osiromašen. Pošto izostavlja mnogo važnih aspekata ličnosti. Na drugim mestima.proučavanje internalizacije kao dela sistema ličnosti u procesu socijalizacije . Drugi aspekt Parsonsovog rada . Parsons je još jednom potvrdio svoju koncepciju si­ stema ličnosti kao pasivnog i spolja kontrolisanog. sposobni da kultu­ ru. još češće. dok je internalizuju. Parsonsovo naglašavanje dispozicija prema potrebama otvara i druge probleme.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 137 u stanju da urade nešto jedino ako ih na to pokreće nagon ili ako je to propisano i ustanovljeno kao norma unutar kulturnog sistema. na primer. Akter takode mora da internalizuje vrednosne orijentacije. Parsons je verovatno bio i sam svestan toga.takode odraža­ va pasivnost sistema ličnosti. čak i onda kada je izučavao sistem ličnosti. odnosno. Prvo. On je takode naglašavao mogućnost loše integracije ova dva siste­ ma. nije zaista bio zainteresovan za njega. Pasivni sistem ličnosti očigledno predstavlja slabu kariku u Parsonsovoj teoriji. Pojedinac kao da ne može da se odupre prirodnim na­ gonima koje može da zadovolji samo unutar unapred definisanog skupa vrednosti i društvenih uloga.

. Kada nova era započne sigurno će biti učvršćena velikom tradicijom socio­ loške misli koju nam je on ostavio".138 DžORDŽ RlCER . neki od nas ostali smo da studiramo kod ne­ poznatog Parsonsa". Parsons je jasno naznačio da je svoju pažnju skrenuo daleko od unutrašnjeg značenja koje ljudsko delanje može imati. Iako smo mi studenti dolazili da studiramo kod slavnog Sorokina. Parsons mu nije posvetio mnogo prostora u svojoj teoriji. koji je i sam značajan sociološki teoreti­ čar. Iako se neće svi složiti s Mertonovom ovako pozitivnom ocenom Parsonsa. mnogi će priznati da je: „Smrt Talkota Parsonsa označila kraj jedne ere u sociologiji. sta­ rijeg profesora na fakultetu. već kod Pitirima Sorokina. Mertonova razmišljanja o Parsonsovom prvom teorijskom pred­ metu. posebno zato što je taj materijal obezbedio jednu od najuticajnijih teorijskih knjiga u istoriji so­ ciologije. Za to je postojao veoma jednostav razlog: Parsons 1931. godine nije bio poznat kao sociolog. jasno je naglasio da u to vreme postdiplomci nisu dolazili da studiraju kod Parsonsa. Talkot Parsons Biografska skica Robert Merton bio je Parsonsov student baš kada je Parsons započinjao svoju profesorsku karijeru na Hardvardu. „Mnogo pre nego što je Parsons postao jedan od najvećih sociologa. za nas je bio veliki mladi čovek. takode su interesantna. koji će po­ stati najveći Parsonsov protivnik: „Od prve generacije postdiplomaca koji su dolazili na Hardvard baš niko nije dolazio da studira kod Parsonsa. Njegova blistava karijera započela je prvim predmetom koji je predavao i iz koga je nastala knjiga Struk­ tura društvenog delanja koja se pojavila tek pet godina nakon njego­ vih prvih usmenih predavanja". Merton. Iako je ponašajući organizam jedan od četiri sistema dela­ nja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI na sistem ličnosti.

teorije koje se bave delovima društvenog sistema. On je kritikovao neke ekstremne i neodbranjive aspekte strukturalnog funkcionalizma. Roberta Mertona (1910-2003) koji je takođe stekao svetsku slavu. Ponašajući organizam je očigledno preostali sistem u Parsonsovom radu. Takode. To su teorije koje ne pokušavaju da objasne ceo društveni sistem. no Parsonsa treba pohvaliti barem zbog toga što ga je uvrstio u svoju sociologiju. onda zbog toga što je predvideo interesovanje nekih kasnijih sociologa za sociobiologiju i sociologiju tela. Sada ćemo se okrenuti radu Parsonso­ vog najpoznatijeg učenika. društvenim grupama. već samo neke njegove delove (društvene gru­ pe. pogotovo svo­ jom APIL shemom funkcionalnih preduslova sistema i opisom četiri podsistema delanja. Cilj te kritike bio je da se funkcionalizam načini jačim i otpornijim na kritike. Merton je smatrao da sociolozi treba da stvaraju tzv. koju izlažemo u narednom odeljku.). omogućio je adaptaciju funkcionalizma i produžio njegovo trajanje. Iako je i sam bio strukturalni funkci­ onalista. ako ni zbog čega drugog. Merton je uočio da je za uspešniju strukturalno-funkcionalisičku analizu društva potrebna jasnija i bolja predstava strukturalnog funkcionalizma. teorije srednjeg obima. Uspeh Mertonove kritike.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 139 Razlog što se ponašajući organizam našao medu sistemima de­ lanja jeste u tome što on predstavlja izvor energije za ostala tri sistema. Tako je Talkot Parsons iz svoje strukturalno-funkcionalističke perspektive ponudio korisno shvatanje društva. fomiranje društvenih normi itd. na primer. Iako je genetički zasnovan. društvenu pokretljivost. Strukturalni funkcionalizam Roberta Mertona Iako se i Parsons i Merton smatraju strukturalnim funkcionalistima. Za razliku od Parsonsa koji je podržavao stvaranje sveobuhvatnih. . fomiranjem društvenih normi itd. na njegovu organizaciju uti­ ču procesi učenja i uslovljavanja koji se odvijaju tokom ljudskog života. medu njima postoje značajne razlike. Merton je bio mnogo otvoreniji za marksističke uticaje od Teorije srednjeg obima . grand-teorija. Merton je poznat po svojoj kritici funkcionalizma. društvenom pokretljivošću.

Merton je smatrao da je to u su­ protnosti s onim što nalazimo u stvarnom svetu.. sva standardizovana društvena i kulturna verovanja i prakse funkcionalni su kako za drušvo kao celinu. može se smatrati da su Merton i neki njegovi studenti (pogotovo Alvin Guldner) doprineli pomeranju struk­ turalnog funkcionalizma ka levoj političkoj orijentaciji. Prvi je postulat o funkcionalnom jedinstvu društva. Merton. ta generalizacija možda važi za mala. običaji. u svetu u kojem se svakodnevno uvećava nuklearno na­ oružanje. Po njemu. Nijed­ na druga struktura ili funkcija ne može funkcionisati tako do­ bro kao one koje već postoje. Na primer. ideje. verovanja itd. niti za pojedince koji mu pripadaju. agresivni nacionalizam ili fanatična religioznost mogu biti potpuno disfunkcionalni. Po Mertonovom mišljenju. po njegovom mišljenju. u modernim društvi­ ma mogu postojati strukture koje nisu nužno funkcionalne niti za društvo. uvek pozitivnu funkciju. Treći postulat koji Merton kritikuje jeste postulat neophod­ nosti koji tvrdi da svi standardizovani aspekti društva ne samo što imaju pozitivnu funkciju. smatra da se u . Po tom postulatu. Primer za to su različite strukture poput fabrika i autoputeva koje prouzrokuju raznovrsna zagađenja okoline i koje nisu funkcionalne ni za društvo. američko slabo finansirano i neadekvatno osnovno i srednje obrazovanje nije sposobno da snabde ljude veštinama koje su im potrebne da se uklope u svet visokih tehnologija. ali se ne može proširiti na veća i složenija društva. Merton je kritikovao tri. tako i za pojedince koji ga čine. sve standardizovane društvene i kulturne forme i struk­ ture imaju pozitivnu funkciju.140 DŽORD2 RlCER . nisu svi delovi društva visokointegrisani. primitivna društva.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Parsonsa. Implikacija takvog gledišta jeste da različiti delovi društvenog sistema moraju pokazivati visok stepen integrisanosti. Nemaju sve strukture. Drugi postulat je postulat univerzalne funkcionalnosti. Slično tome. međutim. Taj postulat dovodi do zaključka da su sve funkcije i strukture funkcionalno neophodne za društvo. ni za pojedince izložene tom zagađenju. Strukturalno-funkcionalistički model. već takođe predstavljaju nezamenljive delove celine. osnovna postulata funkcionalne analize. Drugim recima. Zapravo. Recimo.

ali da osnovu njihove motivacije ne predstavlja nagrađivanje koje dolazi s obavljanjem korisnih usluga za društvo. Rani strukturalni funkcionalisti nastojali su da se gotovo u potpunosti usredsrede na funkcije jedne društvene strukture (ili ustanove) za drugu. Merton je pod tim jedinicama podrazumevao pojave kao što su društvene uloge. Smatrao je da svaki objekt koji može biti podvrgnut strukturalno-funkcionalnoj analizi mora biti standardizovana. . organi­ zacija grupe. društvene norme. u isključivom fokusiranju na adaptaciju nalazi se očigledna ideološka pristrasnost. Mertonovo uverenje da su empirijski testovi. Merton je od samog početka jasno naglasio da se strukturalno-funkcionalna analiza usredsređuje na grupe. Najmanje što jedan sociolog može da učini jeste to da svaki taj postulat prouči empirijski.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 141 savremenom društvu uvek mogu pronaći različite strukturalne i funkcionalne alternative. ne mora nužno biti tačna. teorij­ skim sistemima. Međutim. Merton je bio socijetalni funkcionalista. po Mertonovom mišljenju. Funkcije. predstavljaju uočljive posledice koje pomažu nekom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi) okruže­ nju. Merton je smatrao da se svi ovi funkcionalni postulati osla­ njaju na neempirijske tvrdnje zasnovane na apstraktnim. Moguće je zamisliti sistem stratifikacije u kome su ljudi i dalje motivisani da zauzimaju najviše pozicije. navelo ga je da razvije svoju paradigmu funkci­ onalne analize. Recimo. Središte pažnje struktural­ nih funkcionalista trebalo bi da bude na društvenim funkcija­ ma. a ne na individualnim motivima. ti rani analitičari bili su skloni mešanju subjektivnih motiva pojedinaca s funkcijama struktura ili ustanova. Međutim. prema Merto­ novom mišljenju. jer posledice uvek moraju biti pozitivne. od­ nosno repetitivna (ponovljiva) i paternizovana jedinica. organizacije. društvene strukture i mehanizmi društvene kontrole. Drugim recima. institucionalni i kulturni obrasci. kao uputstvo za integraciju teorije i istraživanja. druš­ tva i kulture. Važno je primetiti da jedna društvena struktura može Funkcije — uočljive posledice koje pomažu nekom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi). a ne teorijske tvrdnje presudne za funk­ cionalnu analizu. tvrdnja da je sistem socijalne stratifikacije nezamenljiv za društvo.

Merton * Autobiografska skica „Dugo sam želeo. Tokom 1930-ih godina gotovo u potpunosti sam se posvetio prou­ čavanju društvenog konteksta nauke i tehnologije. kao što su jeftina radna snaga koja se koristila za proizvodnju pamuka i društveni ugled. Baš kao što strukture ili ustanove mogu doprineti održanju drugih delova društvenog sistema. Za mene je proučavanje različitosti socioloških tema bilo od suštinske važnosti. Interesovanje za teorijsku soci­ ologiju navelo me je da izbegnem jednu vrstu specijalizacije koja je postala (po m o m mišljenju. ropstvo je takode imalo disfunkcije kao što je prevelika zavisnost Juga Amerike od poljoprivrede i nespremnost za industrijaliza­ ciju koja je dolazila.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I imati negativne posledice za drugu društvenu strukturu (setimo se primera zagađivanja). veku imalo je jasne pozitivne posledice za bele stanovnike Juga. naročito Disfunkcije . O d tog mnoštva različitih oblasti. i još uvek želim. Uzrok dugotrajne razlike između Severa i Juga u stepenu industrijalizacije može se. one mogu imati i negativne posledice po njih.uočljive posledice koje nepovoljno utiču na sposobnost pojedi­ načnog sistema da se adaptira (prilagodi). . One mogu nepovoljno uticati na sposobnost ovih delova da se adaptiraju ili prilagode. uglavnom.142 D Ž O R D Ž RICER . utvrditi disfunkcijama ustanove ropstva na Jugu Amerike.J ne ustanove i način života postali onakvi kakvi su. samo je jedna od njih — sociologija nauke — trajno zaokupljala moju pažnju. Ali. kao i u drugim disciplinama koje su u razvoju. i 19. Merton je razvio koncept disfunkcije. da unapredim sociološke teo­ rije o društvenoj strukturi i kulturnoj promeni koje će nam pomoći da razumemo kako su drušrve. ropstvo na Jugu SAD u 18. bar delimično. opravdano) pravilo u današnjoj sociologiji. Da bi ispravio ove ozbiljne propuste ranog strukturalnog funkcionalizma. Recimo. Robert K.

tokom 1940-ih godina okrenuo sam se pro­ učavanju društvenih uzroka nekonformističkog i devijantnog ponašanja. T u se m o g u svrstati društvene forme koje su preživele iz prošlosti. Iako su u prošlosti m o g l e imati pozitivne ili negativne posledice. iako se neki m o ž d a neće složiti." * Robert Merton je preminuo 2003. komunikacije u složenom savremenom društvu i ulo­ zi intelektualca unutar ili izvan birokratskog aparata. metoda istraživanja i supstancijalnog empirijskog istraživanja. Tokom 1960-ih i 1970-ih godina vratio sam se na intenzivno proučavanje društvene strukture nauke i njene interakcije s kognitivnom strukturom. ubedivanja masa. a sve pre toga bilo je samo uvod. u sa­ v r e m e n o m društvu o n e n e m a j u nikakav značajan uticaj. Tokom 1950-ih godina usmerio sam se na razvijanje sociološke teorije osnovnih jedinica društvene strukture. Tokom ovih proučavanja prvenstveno sam se orijentisao na poveza­ nost sociološke teorije. Savez udruženja boraca n a r o d n o o s l o b o d i l a č k o g rata. j a s n o je d a danas n e m a nikakav uticaj. . te dve decenije bile su vreme u kojem je sociologija nauke konačno postala ozbiljna disciplina.posledice društvenog delanja koje su nevažne za proučavani si­ stem.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 143 u Engleskoj 17. Takođe sam se. Nefunkcije . posvetio sprovođenju prve velike sociološke studije o medicinskom obrazovanju kako bismo otkrili na koji način su različite vrste lekara socijalizovane u istim medicinskim škola­ ma. već kao izvor vrednosti koje se usvajaju kao osnova samoevaluacije (ova poslednja odvela me je do teorije referen­ tnih grupa). godine. s Džordžom Riderom i Patrišom Kendal. veka i usredsredio se na nenameravane posledice planiranog društvenog delanja. M e r t o n je takode razvio k o n c e p t nefunkcije koji j e definisao k a o posledice koje su nevažne za proučavani sistem. Zaključio sam da ljudi ne biraju skup uloga. Kako su se moja teorijska proučavanja širila. proučavanju funkcionisanja birokratije. što je vezano za zasebni karakter profesije kao vrste profe­ sionalne aktivnosti. statusni skup i modele uloga da bi ih imitirali. Primer za to je. Iako je u svoje vreme ta organizaci­ ja imala značajnu u l o g u u s r p s k o m (i j u g o s l o v e n s k o m ) društvu.

razlika između funkcija i disfunkcija. pa do organizacija. Merton je razvio kon­ cept neto balansa. ropstvo je verovatno bilo funkcionalno za određene delove drušva. Međutim. ali je za bele robovlasnike s Juga ono bilo i te kako funkcionalno. počev od društva u celini. kada je u pitanju ropstvo na Jugu SAD. Da li je rop­ stvo za Jug Amerike. Nivoi funkcionalne analize . Ta dva pojma takođe predstavljaju značajan doprinos Neto balans . Dakle. bilo funkcional­ no ili disfunkcionalno? Takvo pitanje je još uvek suviše uopšteno i zamagljuje niz drugih pitanja.funkcionalna analiza može da se sprovede na bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj društvenoj pojavi.144 DŽORDŽ RlCER .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Da bi dao odgovor na pitanje da li pozitivne funkcije preovladuju nad disfunkcijama ili je obrnuto. Merton je u sociologiju uveo i koncept manifestnih i laten­ tnih funkcija. Recimo. a disfunkcionalno za neke druge. pomaže izučavanju funkcionalnosti ropstva za Jug u celini. ali Merton je jasno naznačio da se analiza može sprovesti i na organizaciji. Taj koncept podrazumeva da najpre moramo da izmerimo koristi i štete od svake ustanove. Funkcionalisti su se generalno ograničavali na analizu društva kao celine. belačke porodice. Da bismo uspešno resili probleme poput ovih. neophodno je da razlikujemo nekoliko nivoa analize i postavimo pitanje funkcionalnosti i disfunkcionalnosti ropstva za grupe i aktere koji se nalaze na različitim nivoima: crnačke porodi­ ce. Merton sma­ tra da stvari moramo sagledati iz različitih nivoa funkcionalne analize. institucija ili grupa. grupi ili bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj društvenoj pojavi. kad se sve sabere i oduzme. Izraženo u terminima neto balansa. a potom utvrdimo da li je razlika pozitivna ili negativna. možemo da kažemo da je za američku privredu u celini ono bilo disfunkcionalno. . Upotrebljivost Mertonovog koncepta proizilazi iz načina na koji se usmeravamo na pitanja od relativnog značaja. nikada ne mo­ žemo prosto sabrati pozitivne funkcije i disfunkcije i objektivno odrediti koje od njih preovlađuju. Za svaku od ovih grupa ropstvo ima različit značaj. Upućivanje ovog pitanja na posebne nivoe. crnačke političke organizacije. Vratimo se na primer ropstva. usled činjenice da je svaki problem složen i zasnovan na subjektivnoj proceni koja ne može tako lako da se izračuna i izmeri. belačke poli­ tičke organizacije itd.

odnosno između strukturalno stvorenih mogućnosti ljudi da deluju u skladu s kulturnim normama i ciljevima i Manifestne funkcije . konačno. privredno slabljenje tog dela države. situacija u kojoj postoji ozbiljan prekid između druš­ tvene strukture i kulture. od sociološke analize se očekuje da otkrije nename­ ravane posledice. Nenameravane posledice . odnosno da gledamo iza (preko) izraženih namera. stvaranje najniže klase koja je imala svrhu da unapredi društveni status južnih belaca.svesne i nameravane pozitivne posledice.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 145 funkcionalnoj analizi. Anomija se javlja onda kada postoji ozbiljan prekid između društvene strukture i kulture.po Mertonu. U stvari.neočekivane pozitivne. Piter Berger je taj proces nazivao razotkrivanjem. Strukture imaju i nameravane i nenameravane posledice. Ropstvo je možda bilo uvedeno da pomogne privredni razvoj Juga. Anomija . Ključni koncept Društvena struktura i anomija Jedan od Mertonovih najznačajnijih doprinosa strukturalnom funkcionalizmu i sociologiji uopšte. strukture i anomije. kako bo­ gatih. Jednostavno rečeno. negativne i nevažne po­ sledice. Ta ideja povezana je s drugim Mertonovim konceptom — konceptom nenameravanih posledica. između strukturalno kreiranih mogućnosti ljudi da delaju u skladu s kulturnim normama i ciljevima i vlastitim normama i ciljevima. . tj. Dok su nameravane posledice svima poznate. Manifestna funkcija ropstva bilo je povećanje ekonomske pro­ duktivnosti Juga. a latentne funkcije nenameravane posledice neke po­ jave. ali je njegova nenameravana posledica bila prespora industrijalizacija i. Društena struktura predstavlja organizovan skup društvenih odnosa u kojima učestvuju članovi grupe ili društva. tako i siromašnih. Merton je kulturu definisao kao organizovan skup normativnih vrednosti koje dele pripadnici neke grupe ili društva. To znači da u analizi moramo da otkrijemo šta je stvarna posledica neke ljudske radnje. a koji određuje njihovo ponašanje. jeste njegova analiza odno­ sa kulture. za neke je baš to suština sociologije. manifestne funkcije su nameravane. a latentna funkcija.

Dejvis i Mur su o stratifikovanom društvu pisali pozitivno. zbog svog po­ ložaja u društvenoj strukturi. ali se nije prvenstve­ no interesovao za funkcije ovih struktura. zbog čega tvrdi da nesklad između kulture i strukture ima disfunkcionalnu posledicu pojave devijantnosti unutar društva. visoko ceni materijalni uspeh. u najboljem slučaju. To je način na koji strukturalni funkcionalizam pokušava da objasni kriminal i devijantno ponašanje. uglavnom bio zaokupljen disfunkcijanja . anomijom. Anomija nastaje kada kultura (od pojedinaca) zahteva vrstu ponašanja koje društvena struktura onemogućava. njegove šanse za postizanje eko­ nomskog uspeha na opšteprihvaćen način veoma su slabe ili ih čak uopšte nema. Međutim. neprihvatljivih i ponekad nele­ galnih sredstava za postizanje ekonomskog uspeha. To nam pokazuje da funkcionalisti imaju različite stavove o stratifikaciji. U ovom primeru strukturalnog funkcionalizma. devijantnost obič­ no dobija oblik alternativnih. Za razliku od njih. neki ljudi nisu u mogućnosti da postupaju u skladu s normativnim vrednostima. kao što smo već videli. mnogi ljudi nisu u mogućnosti da postignu takav uspeh. Bavljenje preprodajom droge ili prostitucijom radi postizanja ekonom­ skog uspeha primer je devijantnosti izazvane razlikom između kulturnih vrednosti i društveno-strukturalnih sredstava za po­ stizanje tih vrednosti. U Mertonovom radu o anomiji može se uočiti njegov implicitno kritički stav prema društvenoj stratifikaciji (na primer. Još konkretnije. na primer. tendencija ka devijantnom ponašanju. Merton je posmatrao društvene (i kulturne) strukture. u skladu sa sopstvenom funkcionalnom paradigmom. Merton anomiju povezuje s devijantnošću. Može se reći da u ovakvim okolnostima (a one su široko rasprostranjene u savremenom američkom društvu) postoji anomija i. U ovom kontekstu. a ipak kritikovari društvenu stratifikaciju i društvene nejednakosti. Pojedinac koji je rođen u nižoj klasi može.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI KOSE* vlastitim normama i ciljevima. kao njena posledica. Američka kultura.146 D Ž O R D Ž RICER . Merton je.u ovom slučaju. zbog svog položaja u društvenoj strukturi. onemogućavanje nekih ljudi da postignu drušrveno poželjne ciljeve). Mertonov rad pokazuje da možete biti strukturalni funkcionalista. j i I | 1 1 i 1 j 1 J . Drugim recima. steći samo srednje obrazovanje.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE 147 Merton je jasno naglasio da nenameravane posledice i la­ tentne funkcije nisu isto. . Moglo bi se tvrditi i da oblici ove diskriminacije nepovoljno utiču na one koji diskriminišu. ona i dalje postoji. slično tome. Neki delovi društvenog sistema mogu biti eliminisani. belcima u Americi i u Evropi ide na štetu diskriminatorsko ponašanje prema crncima ili Romima. čak i za grupe za koje su funkcionalne. Taj stav pomogao je funkcionalnoj teoriji da prevaziđe još jednu od svojih konzerva­ tivnih predrasuda. na primer. Međutim. jer je funkcionalna za deo društve­ nog sistema i neke društvene grupe. Merton je nagla­ šavao da neka struktura može nastaviti da postoji. uprkos tome što je disfunkcionalna za sistem kao celinu. Priznajući da su neke strukture neupotreblji­ ve. Latentna funkcija je vrsta nenamerava­ ne posledice koja je funkcionalna za određeni sistem. Muškarci ispaštaju zbog diskriminacije prema ženama. Američko društvo. Merton je smatrao da nisu sve strukture društvenog sistema podjednako nezamenljive za njegovo funkcionisanje. Ali. diskriminacija žena u načelu je funkcionalna za muškarce. Neko može izneti dobre argumente za to da je diskriminacija crnaca. tu su još dve vrste nenameravanih posledica — one koje su disfunkcionalne i one koje su nefunkcionalne. strukturalni funkcionalizam je oslobodio prostor za smislenu društvenu promenu. može nasta­ viti da postoji (čak i da se poboljša) eliminacijom diskriminacije različitih manjinskih grupa. ti oblici diskriminacije imaju i neke disfunkcije. jer održavaju veliki deo stanovništva ne­ produktivnim i neefikasnim (možda se među crncima ili Romi­ ma krije neki novi Ajnštajn ili Mocart) i povećavaju verovatnoću društvenog sukoba. Objašnjavajući dalje funkcionalnu teoriju. ali. Na primer. žena i ostalih manjinskih grupa disfunkcionalna za američko društvo. Mertonovo objašnjenja veoma su korisna sociolozima koji žele da se bave strukturalno-funkcionalnom analizom. upr­ kos tome.

• Za funkcionaliste. bar delimično. kao što su mark­ sistička teorija i Zimlov rad o društvenom sukobu (kojim se ovde nismo bavili).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI TEORIJA SUKOBA Razvoj teorije sukoba može se. jedan od glavnih doprinosa teorije sukoba bio je na­ čin na koji je ona u Sjedinjenim Američkim Državama postavila osnove za razvoj teorija koje su daleko vernije odslikavale Marksov rad. Osnovni problem za teoriju sukoba jeste to što ona nikada u potpunosti nije uspela da se odvoji od svojih strukturalno-funkcionalističkih korena. • Dok funkcionalisti naglašavaju elemente poretka i stabil­ nost društva. teoretičari sukoba usmereni su na prou­ čavanje društvenih struktura i ustanova. za Daren­ dorfa i teoretičare sukoba. teoretičari sukoba u svakom delu društvene« sistema vide neslogu i sukob. treba na­ pomenuti da teorija sukoba ima i druge osnove. Te antiteze moguće je najbolje uočiti u radu Ralfa Darendorfa koji osnovama funkcionalističke teorije protivstavlja osnove teorije sukoba. U stvari.148 DžORDZ RlCER . Međutim. teorija sukoba. pre Merto­ na) smatraju da svaki element društva doprinosi njegovoj . Teorija sukoba predstav­ lja malo više od niza tvrdnji koje se često direktno suprotstavlja­ ju funkcinalističkim stavovima. Pedesetih i šezdesetih godina 20. ali je bila potisnuta brojnim neomarksističkim teorijama (glava 5). u najboljem slučaju. Ona je više bila neka vrsta strukturalnog funkcionalizma „okrenutog naglavačke". teorija koje će kasnije privući širu sociološku javnost. nudi jedno specifično shvatanje društva. Rad Ralfa Darendorfa Kao i funkcionalisti. posmatrati kao reakcija na strukturalni funkcionalizam. teorija su­ koba predstavljala je alternativu strukturalnom funkcionalizmu. društvo je statično ili se. svako drušvo u svakom trenut­ ku nalazi se u procesu promene. kao i strukturalni funk­ cionalizam. • Funkcionalisti (ili barem rani funkcionalisti. nalazi u stanju dinamičke ravnoteže. veka. Kao takva. nego prava kritička te­ orija društva.

Darendorf se posvetio stvaranju zasebne teo­ rije sukoba.teoriju sukoba i teoriju kon­ senzusa (jedan oblik teorije konsenzusa je strukturalni funkciona­ lizam). koji su jedan drugom preduslov. za razliku od njih. a samim tim ni integracije kao osnove za izbijanje sukoba.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 149 stabilnosti. Teoretičari sukoba veruju da svaka vrsta poretka u društvu proizilazi iz prinude koju sprovode oni na njegovom vrhu. pobornici teorije sukoba smatraju da mnogi društveni elementi doprinose dezinte­ graciji i promeni društva. Dok se funkcionalisti usredsreduju na koheziju proisteklu iz zajedničkih društvenih vrednosti. a ovi drugi sukobe interesa i prinudu koja drži društvo na okupu uprkos tim sukobima. Darendorf je bio glavni zagovornik tvrdnje da društvo ima dva „lica" (sukob i konsenzus) i da bi sociološka teorija zbog toga trebalo da se podeli na dve oblasti . • Funkcionalisti su skloni shvatanju da se društvo održava neformalnim normama. Njegova bogata karijera javne ličnosti kulminirala . Daren­ dorf nije bio optimističan kada je u pitanju razvoj jedinstvene sociološke teorije koja bi obuhvatala oba procesa. Ne možemo imati sukob ako pre toga nije postojao konsenzus. sukob može dovesti do konsenzusa i integracije. Darendorf je smatrao da društvo ne može postojati bez sukoba i konsenzusa. Ralf Darendorf Biografska skica Ralf Darendorf (1929-2009) poznat je u sociologiji po svojoj teoriji sukoba koja je nastala pod velikim uticajem marksistič­ ke teorije. gotovo je neverovatno da francuske sobarice i čileanski šahisti dođu u sukob. teoretičari sukoba na­ glašavaju ulogu moći u održavanju poretka društva. jer medu njima nema kontakta. Recimo. Obrnu­ to. Uprkos povezanosti između konsenzusa i sukoba. Primer je savez između SAD i Japana koji se razvio nakon Drugog svetskog rata. vrednostima i običajnim moralom. Izbegavajući jedinstvenu teoriju. Teoretičari konsenzusa proučavali bi vrednosnu integraciju u društvu.

Ta činjenica društvenog života dovela je Darendorfa do teze da su društveni sukobi uvek generisani nejednakom raspodelom vlasti. Darendorf je bio pod snažnim uticajem strukturalnog funk­ cionalizma. Za sebe je go­ vorio da je liberal. državni sekretar u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova. Roden u Hamburgu u Nemačkoj. ili i jedno i drugo. Darendorf nikada nije bio marksista. ono što društvo drži na okupu jeste prisilno ograniča­ vanje (engleski. još važnije. Predavao je na raznim nemačkim univerzitetima. neki položaji svo­ jim nosiocima donose vlast i autoritet nad drugima. u društvu. enforced constraint).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI je kada mu je 1993. on se nalazio pod snažnim uticajem marksističkog koncepta jedinstva teorije i prakse. . Studirao je na Univerzitetu u Hamburgu gde je i doktorirao. Kasnije je postao javna ličnost. On je napominjao da funkcionalisti smatraju da društveni sistem na okupu drže dobrovoljna saradnja ili opšti konsenzus. Bez obzira na to. Kao tinejdžer suprotstavio se nacistima i bio zatvoren (kao i njegov otac). Britanski državljanin postao je 1988. Iako je njegova teorija pisana pod velikim uticajem marksistič­ kih ideja. po mišljenju teoretičara sukoba. vodio je život u kome je razvijao teoriju i primenjivao je na praktične stvari u akademskom svetu i. Te tako. godine zatvoren je u koncentracioni logor iz ko­ ga ga je ubrzo oslobodio SS oficir kada su Rusi počeli da se približavaju Nemačkoj. a potom je još jednom doktorirao na Londonskoj školi za ekonomiju i političke nauke (London School of Economics and Political Science). Rane 1945. godine. godine kraljica Eli­ zabeta II dodelila titulu barona. Međutim. Medu pozicijama koje je zau­ zimao izdvajaju se sledeće: član nemačkog parlamenta. komesar u Evropskoj komisiji u Briselu i upravnik Londonske škole za ekonomiju i političke nauke. Zapravo. Darendorf je proživeo fascinantan život.150 D20RD2 RicER .

poput socijalnih funkcionalista. već i za sukob koji medu njima postoji. Prema tome. Strukturalno poreklo ovih sukoba tre­ ba tražiti u odnosu između položaja onih koji imaju vlast i onih koji su potčinjeni vlasti. Darendorf je bio zainteresovan ne samo za strukturu ovih položaja. pojedinac koji ima vlast u jednom okruženju. Od onih koji zauzimaju nadređene položaje očekuje se da kontrolišu podređene. Slično tome. prvi zadatak analize teo­ rije sukoba jeste identifikacija različitih uloga koje u društvu obavljaju funkciju vlasti (engleski. Mast ne pripada pojedincima. Vlast uvek podrazumeva i nadređenost i podre­ đenost. oni ne dominiraju zbog svojih psiholoških osobina. drugačije rečeno. Vlast nije opšta društvena pojava. a ne s ljudima. poput sistema uloga za koje je vezana vlast. pošto je vlast legitimna. protiv onih koji joj se ne povinuju mogu se primeniti negativne sankcije. bavio širim društvenim strukturama. pojedinac koji ima podređen položaj u jednoj grupi. authority roles). ^ M E N E GRAND-TEORIJE 151 Vlast Darendorf se. može imati nadteđen polo­ žaj u nekoj drugoj grupi. Vlast vezana za položaje predstavlja ključni element Darendorfove teorije. već zbog toga što podređeni to očekuju. To sledi iz Darendorfovog argumenta da je društvo sastavljeno od mnoštva delova koje je on nazivao . Darendorf je smatrao da vlast nije konstantna. Konačno. Na primer. već položajima. Kao i u slučaju vlasti. ne mora nužno imati imati vlast u nekom drugom okruženju. Darendorf je otišao toliko daleko da je tvrdio kako oni koji pri­ hvataju takav pristup nisu sociolozi. Osim što se zalagao za proučavanje širih društvenih struktura. ona se odnosi samo na unapred određena fizička i pravna lica.Ü . jer je pove­ zana s položajima. Darendorf se suprotstavljao nauč­ nicima koji se usredsreduju na nivo pojedinca. a ne za ljude. Za Darendorfa. Najvažnija ideja za njegovu tezu jeste da različiti položaji unutar društva nose različitu količinu vlasti. ta očekivanja vezuju se za položa­ je. on je kritikovao naučnike koji se usmeravaju na psihološke ili bihevioralne karakteristike pojedinaca koji zauzimaju takve položaje.

Mogući j kraj sukoba između Jevreja i Arapa mogao bi da pogorša posto. Ovde ćemo. a ne sa psihološkim karakteristikama pojedinaca koji zauzimaju te položaje. Grupe na vrhu definisane su zajedničkim interesima. sukob s drugim društvom može da obnovi integrativno jezgro raspadajućeg društva. Usled toga. pojedinac može zauzi­ mati nadređen položaj u jednom udruženju. koji se razlikuju od interesa koji je zajednički grupama koje se nalaze na dnu. Pošto društvo sadrži mnogo takvih udruženja. govoreći o funkcijama društvenog sukoba. u svakom udruženju mogu se oformiti isključivo dve konfliktne gru­ pe. interesi su povezani sa društvenim položajima. Ovde se susrećemo s još jednim ključ­ nim pojmom Darendorfove teorije sukoba . Ključni koncepti Funkcije društvenog sukoba Iako su u ovoj knjizi strukturalni funkcionalizam i teorija su­ koba predstavljeni odvojeno i na mnogo načina su suprotstav­ ljeni.interesom.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASICNI KORENI imperativno koordinisana udruženja.| srvo. pokazati kako je to moguće. Sukob može poslužiti da učvrsti labavo strukturiranu grupu. Oni na položajima vlasti i oni na podređenim položajima ima­ ju suprotstavljene interese. a podređen položaj u drugom udruženju.stvari koje su obično zajedničke mnogim ljudima. barem delimično. U društvu koje se dezintegriše. . Darendorf je zauzeo čvrst stav da čak i oni interesi za koje se čini da imaju psihološku osnovu. Unutar svakog udruženja vlast je dihotomna. u osnovi predstavljaju fenomene ši­ rih razmera. o te dve teorije moguće je raspravljati postavivši ih za­ jedno. objasniti du­ gotrajnim sukobom sa Arapima na Srednjem istoku. Kohezivnost izraelskih Jevreja može se.152 DŽORDŽ RiCER . Drugim recima. Interesi .j jeće napetosti u izraelskom društvu i da oslabi društveno jedin.udruženja pojedinaca kontrolisana hijerarhijom vlasti. Ona se mogu posmatrati kao udruženja pojedinaca kontrolisana hijerarhijom vlasti. Ideju o tome da sukob može služiti kao činilac integracije | Imperativno koordinisana udruženja .

ponašaće se na očekivani način. prema tome. Sukob takode omogućava stranama u sukobu da uvide kolika je njihova relativna snaga. Recimo. Na primer. dok oni koji zauzimaju podređe­ ne položaje teže da ga promene. Interesi nadređenih i podređenih jesu objektivni u smislu da odražava­ ju očekivanja (uloge) povezane s položajima. Unutar jednog društva sukob može neke izolovane pojedin­ ce da ohrabri da preuzmu aktivnije društvene uloge. Ipak. protest zbog Vijetnamskog rata u Americi sredinom 1960-ih godina motivisao je mlade ljude da po prvi pur preuzmu aktiv­ nu ulogu u američkom političkom i javnom životu. niti da ih budu svesni da bi postupali u skladu s njima. oni koji imaju nadređene položaje teže da održe postojeće stanje. Pojedinci su prilagođe­ ni svojim ulogama kada doprinose sukobu između nadređenih . sposobniji da do­ nesu odluku o odgovarajućem smeru i o toku delovanja u po­ gledu svojih protivnika. Gledano iz teorijske perspektive. Pojedinci su. Pre sukoba grupe mogu biti nesigurne u pogledu pozicije njihovog neprijatelja. ali kao rezultat sukoba pozicije i granice između grupa često postaju jasnije. Unutar svakog udruženja. Sukob rakođe ima funkciju komunikacije. mora se prihvatiti činjenica da svaki sukob takođe ima disfunkcije. vodeći tako do saradnje s drugim grupama. sukob s Arapima doveo je do saradnje između SAD i Izraela. To može uvećati verovatnoću pomirenja ili mirnog saživota. moguće je spariti funkcionalizam i teoriju sukoba analizirajući funkcije društvenog sukoba. Taj sukob interesa ne mora da bude ekspli­ ciran da bi nadređeni i podređeni učestvovali u njemu. smiriva­ nje izraelsko-arapskog sukoba moglo bi da olabavi veze izme­ đu SAD i Izraela. Pojedinci ne mo­ raju da internalizuju ta očekivanja. S okonča­ njem tog sukoba u američku omladinu vratio se duh apatije. Sukob s jednom grupom može služiti proizvodnji kohezije. Sukob interesa unutar udruženja postoji sve vreme (barem kao latentan).SAVREMENE GRAND-TEORIJE 153 društva prećutno prihvataju mnogi političari čiji je zadatak da izmisle neprijatelja čak i tamo gde ga nema ili da od potenci­ jalnog neprijatelja naprave stvarnog neprijatelja. Ako pojedinci zauzimaju određene položaje. što znači da je legitimitet vlasti uvek neizvestan.

Darendorf je spominjao tehničke uslove (kao što je odgovaraju­ će osoblje). Interesne grupe — za razliku od kvazigrupa. Prva vrsta su kvazigrupe ili mnoštvo pojedinaca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes. sukob i promena Darendorf je razlikovao tri opšte vrste grupa. Interesne grupe imaju sposobnost da učestvuju u grupnom sukobu. akteri ne moraju biti svesni svojih interesa kako bi delovali u skladu s njima. Manifestni interesi .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i podređenih. one imaju ne samo zajedničke interese. Pod idealnim okolnostima.mnoštvo pojedinaca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes. pošto uslovi nikada nisu idealni. cilj i članstvo. Manifestni interesi su latentni interesi kojih su pojedinci postali svesni. Iz svih tih intere­ snih grupa nastaju konfliktne grupe. Ipak. One predstavljaju osnovu za dru­ gu vrstu grupa: interesne grupe. Grupe. Darendorf je ove nesvesne interese nazivao laten­ tnim interesima. To su grupe koje stvarno učestvuju u sukobu. Međutim. . Ako je regrutovanje posledica slučajnosti. mala je verovatnoća da će se Latentni interesi . Po Darendorfu.interesi kojih pripadnici grupe nisu svesni. već i strukturu. interesne grupe. Darendorf je analizu povezanosti la­ tentnih i manifestnih interesa video kao glavni zadatak teorije sukoba. Kvazigrupa . Konfliktne grupe — grupe koje stvarno učestvuju u sukobu. mnogi različiti činioci utiču na sukobe. nikakve druge promenljive nisu potrebne. interesne grupe su prave grupe u sociološkom smislu te reči. već i strukturu. Interesne grupe imaju sposobnost da učestvu­ ju u grupnom sukobu. cilj i članstvo. i društvene uslove (kao što je mogućnost komunikacije među čla­ novima grupe).154 DŽORDZ RicER . način na koji se ljudi regrutuju u kvazigrupe predstavlja još jedan važan društveni uslov. one imaju ne samo zajedničke interese. političke uslove (kao što je opšta politička klima).latentni interesi kojih su pripadnici grupe postali svesni. i konfliktne grupe ključni za objašnjenje sukoba. Interesne grupe su prave gru­ pe u sociološkom smislu te reči. Darendorf je smatrao da su koncepti latentnih i manifestnih interesa kao i koncepti kvazigrupe.

one obezbeduju plodno tie za nastanak intere­ snih grupa. Ideja će biti još jasnija u narednom odeljku koji se bavi sistemskom teorijom. sociolozi moraju biti svesni odnosa između sukoba i promene. sukob takođe dovo­ di do razvoja i promene. OPŠTA TEORIJA SISTEMA* Rad Niklasa Lumana Najpoznatiji sistemski teoretičar u sociologiji bio je Niklas Luman (1927-1998). jer je regrutovanje pojedinaca u tu grupu slu­ čajno. Luman je razvio sociološki pristup koji kombinuje elemente Parsonsovog strukturalnog funkcionalizma Lumpenproletarijat . Kada je sukob praćen nasiljem. Međutim. Međutim. sociolozi moraju da imaju osećaj za dinamične odnose između različitih elemenata ovako shvaćenog društva. Kakva kod da je priroda sukoba. Tu je on odao priznanje značaju rada Luisa Kozera koji je proučavao funkcije sukoba u održavanju statusa quo. Darendorf je smatrao da je konzervativna uloga sukoba samo jedan deo društvene realnosti. struktural­ ne promene će biti iznenadne. ili. Darendorf je smatrao da konfliktne grupe. promene koje se javljaju su radikalne. Za razliku od Marksa. konfliktnih grupa. te­ orijsko shvatanje ne mora nužno biti statično. Prema tome. Poslednji aspekt Darendorfove teorije sukoba jeste odnos sukoba i promene. . kada nastanu.masa jako siromašnih ljudi koji se u kapitalističkom sistemu nalaze u lošijem položaju i od samog proletarijata. * Ovaj deo napisan je u koautorstvu s Daglasom Gudmanom i Matajasom Jungeom. učestvuju u aktivnostima koje dovode do promena u društvenoj strukturi. Darendorf nije smatrao da će lumpenproletarijat (masa jako siromašnih ljudi koja se u kapitalističkom sistemu nalazi u lošijem položaju i od samog proletarijata) na kraju oformiti konfliktnu grupu. Ukratko. u određenim okolnostima. kada je regrutovanje u kvazigrupe strukturalno determinisano. kao i odnosa između sukoba i postojećeg stanja.SAVREMENE GRAND-TEORUE 155 iz kvazigrupe razviti interesna ili konfliktna grupa. Drugim recima. Kada je sukob intenzivan.

Parsons ne prihvata kontingentnost (slučajnost). svodi na nivo slože­ nosti. Razlika se. Luman je kasne Parsonsove radove shvatao kao opštu teoriju koja je dovoljno složena da predstavlja osnovu novog sociološkog pristupa koji preuzima neke uvide o funkcionisanju sistema iz bioloških i kibernetskih istraživanja. Sva ta složenost okruženja redukovana je na informaciju o ceni i o kvalitetu sirovine koju proizvođač želi da kupi. on kod Parsonsa primećuje dva problema. po Lumanu. Slično . tj. Budući da Parsons nije u stanju da vidi kakvo bi društvo moglo da bude. itd. Ona pokazuje da podsistemi koji za cilj imaju adaptaciju i postizanje cilja mogu da budu me­ đusobno povezani na različite načine. on ne može na adekvatan način da sagleda kakvo ono zaista jeste. Luman pokušava da odgovori na ta dva problema u Parsonsovom radu. ključna za naše razumevanje sistema. razvijajući teoriju koja uzima samoreferentnost kao najvažniju karakteristiku sistema i koja se usredsređuje na kontingentnost. ne­ prekidno promenljivo fizičko okruženje i mnoge druge različite sisteme. obično mu nije važno odakle ona dolazi. Prvo. cilj analize je da shvati zašto sistem proizvodi određeni odnos između ta dva podsistema u bilo kom trenutku. Prema tome. činjenicu da su stvari mogle biti drugačije. Samoreferen­ tnost je. kako se ona proizvodi i ko će mu je isporu­ čiti. Shema APIL ne bi trebalo da se razume kao činjeni­ ca.156 DŽORDŽ RlCER . sposobnost društva da se u svojim operacijama odnosi na samo sebe. Kada je proizvođaču automo­ bila potrebna sirovina (čelik. Uzmimo jedan primer iz Parsonsove teorijske matrice da bismo to objasnili. Sistem i okruženje. guma. Međutim. Sistem je uvek manje složen od svog okruženja. unutar sistema. u Parsonsovoj teoriji nema mesta za samoreferentnost. Dru­ go.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI s opštom teorijom sistema i nekim konceptima kognitivne bio­ logije i kibernetike. već pre kao model mogućnosti. Međutim. To preduzeće predstavlja jedan sistem koji se nalazi unutar veoma slo­ ženog okruženja koje obuhvata mnogo različitih vrsta ljudi. Uzmimo za primer jedno preduzeće koje proizvodi automobile.). Ključ za razumevanje Lumanovog shvatanja sistema jeste razlika koju je Luman pravio između sistema i njegovog okruženja. tj. ta složenost predstavljena je u mnogo jednostavnijem obliku. u suštini.

Takvo studiranje trajalo bi nekoliko decenija i ne bi imalo smisla. a kontingentnost podrazumeva rizik. ako proizvođač odluči da ne prati političku situaciju u zemlji gde se proizvodi sirovina. ali ga možda nije briga za političku situaciju u zemlji u kojoj je ona proizvedena). Iz svake od njih izvu­ čeno je nekoliko aspekata.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 157 tome. brojne i različite navike mušterija tog preduzeća redukuju se samo na one navike koje direktno utiču na njihovu odluku da li će kupiti automobil. To će prekinuti snabdevanje sirovinom. taj zaključak se primenjuje na sve teorije (ili mape) koje su predstavljene u ovoj knjizi. Sistem koji bi to pokušao podsetio bi nas na Borhesovu priču o kralju koji je naredio kartografu da mu nacrta mapu njegove kraljevine koja će biti savršeno tačna. može se dogoditi da proces proizvodnje bude prekinut ili narušen nekom pobunom. Te tako. ali i rizično. jer oni koji izrađuju mape nikada ne mogu biti sigurni da li su izostavili nešto što će se kasnije ispostaviti kao bitno za korisnika. Različite mape istog područja mo­ guće je izraditi zbog toga što je odabir onih karakteristika koje će biti predstavljene na mapi kontingentan. To je nužno. Sistem jednostavno ne može da bude složen kao njegovo okruženje. morali biste da pročitate njihova kompletna dela koja imaju nekoliko hiljada stranica ponekad teško razumljivog teksta (čak i za ne­ koga ko ima doktorat iz sociologije). Uzgred. Pojednostavljenje složenosti podrazumeva da ste prisiljeni da birate između najmanje dve opcije (proizvođač brine o tome kako se proizvodi sirovina. Dirkem. Kada je kartograf završio. Iako sistemi nikada ne mogu da budu isto onoliko slože­ ni kao njihova okruženja. Da biste zaista znali šta su. mora­ ju da redukuju (smanje) složenost. Kartograf mora da odabere one osobine koje su važne. što neizbežno ostavlja nepokrivenim neke druge aspekte teorije. mapa je bila isto onoliko velika kao i teritorija same dr­ žave. recimo. njihova složenost se ipak neprekidno . Veber ili Parsons svojim teorijama hteli da kažu. Mape. Svaki izbor po­ drazumeva kontingentnost zbog toga što se uvek može izabrati drugačije (proizvođač bi mogao da se raspita o političkoj situaci­ ji). pa je otuda bila neupotrebljiva. kao i sistemi. oružanim sukobom ili privrednom krizom unutar te zemlje.

Kako sistem može da proizvodi sopstvene elemente. sistemi neprekidno razvijaju nove podsisteme i uspostavljaju različite odnose između tih podsistema da bi efikasno izašli na kraj sa svojim okruženjem. Mi kažemo da je novac osnovni element zato što vrednost svih stvari u pri­ vrednom sistemu može da se izrazi kroz novac. Samostvarajući sistemi imaju sledeće karakteristike: 1. u današ­ njem značenju tog pojma. . nije postojao pre privrednog sistema. on koncept samostvaranja primenjuje na sisteme kao što su privredni. Samostvarajući sistemi Luman je najpoznatiji po svom konceptu o samostvaranju.158 DŽORDZ RICER . Međutim. Kada to ne bi radili.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI uvećava. To je možda paradoksalno. politički. njegova vrednost i upotreba determinisani su samim privrednim sistemom. Na primer. On se odnosi na diverzifikaciju sistema. Novac. a potom i za pronalaženje alternativnih izvora u slučaju da dođe do političkih turbulencija i prekida dotoka sirovine. Značenje novca.samoreferentni i zatvoreni sistemi koji sami proizvode svoje osnovne elemente i sami određuju svoje granice i svoju strukturu. Tako na paradoksalan na­ čin dolazimo do sledećeg zaključka: složenost je moguće smanjiti samo ako je uvećamo. složenost okruženja predstavljala bi ozbiljnu pretnju po stabilnost sistema. To novo ode­ ljenje bilo bi zaduženo za informisanje proizvođača o tome koliki je politički rizik u zemljama iz kojih stižu sirovine. Drugim recima. Savremeni oblik novca i privredni sistem nastali Samostvarajući sistemi . veoma je teško reći koliko je novac sam po sebi vredan. Iako Luman smatra da su svi sistemi takvi (počev od bioloških ćelija do društvenog si­ stema). one elemente koji ga čine? Razmislite o savremenom privrednom sistemu i njegovom osnovnom elementu . Samostvarajući sistem proizvodi osnovne elemente koji čine sistem. proizvođač automobila mogao bi da otvori odeljenje međunarodnih odnosa koje bi se bavilo praćenjem po­ litičkih događaja u državi iz koje nabavlja sirovine. pravni i naučni sistem.novcu. kao i na birokratiju i mnoge druge sisteme.

u privredni sistem ubrajamo sve što je oskudno i čemu možemo da pripišemo cenu. usled činjenice postojanja novca. Banke . obeshrabrujući tako njihovu kupovinu. Međutim. Stoga on nije deo privrednog siste­ ma. 2. Vazduh je. ti zakoni utiču na cenu seksualnih usluga i zabranjenih droga unutar pri­ vrednog sistema. kako misle strukturalni funkcionalisti. Njihova ilegalnost samo im uvećava cenu. Na primer. Sopstvene granice definišu praveći razliku između onoga što se nalazi u sistemu i onoga što se nalazi u okruženju. Unutar svojih granica. Recimo. samostvarajući sistem proizvodi sopstvenu strukturu. zakoni koji pokušavaju da drže pro­ izvode podalje od privrednog sistema utiču na njihovu cenu unutar privrednog sistema. neophodan sastojak okruženja sistema. Ono što se nalazi unutar ili van samostvarajućeg sistema determinisano je samoorganizacijom sistema.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 159 su zajedno i zavise jedan od drugog. To se dešava čak i u slučajevima u kojima politič­ ki sistemi usvajaju zakone koji seksualne usluge i drogu treba da drže van legalnog tržišta. Ostale snage će možda ograničiti obim samostvarajućeg sistema. Prema tome. visoka cena koja obeshrabru­ je kupovinu takođe ohrabruje prodaju. Oni definišu sopstvene granice i organizuju unutraš­ nje strukture. funkcional­ nim nužnostima sistema. međutim. unutar privrednog sistema. Pošto se vazuduh nalazi svuda u izobilju. ne možemo da kaže­ mo koliko on košta. tržište je strukturirano na bezličan način. Novac bez privrednog sistema samo je bezvredan komad papira ili metala. ponuda tih usluga će se zadržati unutar privrednog si­ stema. a ne. kapitalistički privredni sistemi imaju tendenciju da neprekidno šire svoje granice da bi unu­ tar njih uključili prodaju seksualnih usluga i zabranjenih droga. Ali umesto da izuzmu ove proizvode iz privrednog sistema. Recimo. Savremeni privredni sistem bez novca teško je zamisliti. Ako možete da zaradite puno novca prodajući seksualne usluge i drogu. Samostvarajući sistemi su samoorganizujući i to na dva na­ čina.

Ona se bavi isključivo pred­ stavljenim klijentima. ako bi se privreda zasnivala na robnoj razmeni. Stvarni poreski obveznici imaju uticaj na birokratiju samo ako uspeju da poremete birokratsko predstavljanje. a ne na novcu. Umesto toga. Re­ cimo. razvio se kon­ cept kamate itd. 4. ali u veoma maloj meri odgovara potreba­ ma i željama siromašnih ljudi. postojalo bi tržište u okvi­ ru kojeg bi kupovina i prodaja dobara bila strukturirana na sasvim drugačiji način. njegova unutarnja struktura bila bi potpuno različita. Slično tome. već privredni si­ stem. Na primer. Poreski obveznici predstavljeni su u vidu formulara koji pošalju službi ili u obliku dosijea koji uprava o njima vodi. . po opštem shvatanju. ne bi bilo banaka i ne bi bilo kamate. sistem mora da se bavi predstavama elemenata koji se nalaze u okruženju. privredni sistem. Umesto toga. Međutim. pri­ vredni sistem koristi cenu kao način da uputi na samog sebe. pravni sistem ima zakone koji se od­ nose na pravni sistem (na primer. odgovara materijalnim potrebama i željama ljudi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI postoje da bi čuvale i pozajmljivale novac. Cene na berzi ne određuje bilo koji pojedinac. Recimo. To znači da ne postoji direktna veza između sistema i nje­ govog okruženja. Još jedan primer nalazimo u birokratiji velikih organizacija kao što je birokratija uprave javnih prihoda. Pa tako pri­ vredni sistem odgovara materijalnim potrebama i željama bogatih ljudi. 3. Ako privredni sistem ne bi imao za svoje osnovne elemente tako apstraktne i lako prenosive enti­ tete kao što je novac. Uprava se nikada stvarno ne bavi svojim klijentima. Samostvarajući sistem jeste jedan zatvoren sistem. zakonski propisi koji uređuju primenu ili tumačenje nekog zakona). Pripisujući fluktuirajuću monetarnu vrednost deonicama neke kompanije. te želje i potrebe utiču na privredni sistem samo u obimu u kojem mogu da se predstave preko novca. berza predstavlja primer takve samoreferentnosti unutar privrednog sistema.160 DžORDŽ RlCER . Samostvarajući sistemi su samoreferencijalni (oni se sva­ kom operacijom odnose na same sebe).

u ta­ kvim sistemima pojedinac čini deo okruženja. Razlika između cene akcija nekog preduzeća u rasponu od dvatri dana ne mora da ima mnogo veze s realnom vrednošću pre­ duzeća . rad­ nik se posmatra kao upravnik. Da bi dobro funkcionisala. To se desilo kada je 1929. berza kao sistem mora s vremena na vreme da dozvoli svom okruženju (realni uslovi u kojima se nalaze preduzeća) da je poremeti. već su to i ljudi koji rade u birokratiji. Recimo. računovođa itd. Prema Lumanu. na prvi pogled. godine propala Njujorška berza .sistem je zapao u krizu zbog toga što cene deonica nisu imale veze s njihovom stvarnom vrednošću. cene akcija na berzi menjaju se dnevno. Ne samo da su klijenti deo okruženja.već sa stanjem u kojem se berza nalazi. Posmatrano iz ugla biro­ kratije. s njegovom aktivom ili profitom . Umesto da se posmatra kao ljudsko biće. Berza može biti u usponu. sile iz okruženja uni­ štile bi sistem. odnosno prola­ ziti kroz period rasta u kome su cene akcija daleko više nego što bi trebalo da budu. ljudi koji rade u njoj su spoljašnji izvor složenosti i nepredvidivosti. šaljući protivrečne ili pogrešne podatke) često nailaze na žestok odgovor uprave zbog toga što ugrožavaju sistem. ljudsko biće.tj. Bez tih poremećaja. tokom dužeg perioda cene deonica trebalo bi da odslikavaju aktuelni status preduzeća ili će se sistem raspasti. predstavljaju njegov deo. Iako je samostvarajući sistem zatvoren i nema direktnu vezu s okruženjem. okruženju se mora dopustiti da poremeti unutraš­ nje predstave sistema. . uzimajući u obzir stanje preduzeća o čijim deonicama je reč. Da bi predstavljala jedan zatvoren sistem. tj. Vratimo se pono­ vo na primer birokratije. birokratija mora da pronađe način da čak i sopstvene radnike predstavi pojednostavljeno. Zatvoreni društveni sistem razlikuje se od pojedinaca koji. Međutim. odnosno ukoliko poremeti predstave kojima si­ stem definiše okruženje.SAVREMENE GRAND-TEORUE 161 Oni koji prouzrokuju poremećaj (popunjavajući pogrešne formulare. Stvaran čovek. može da utiče na birokratiju samo ako poremeti njene predstave.

kao što je Ford. predstavljaju unutrašnji deo organizacionog sistema kao celine. kao što su Dženeral motors i Dejmler Krajsler.162 DZORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Diferencijacija Posmatrano sa stanovišta Lumanove teorije sistema. Fordovo odeljenje za međunarodne odnose (koje predstavlja jedan podsistem unutar Forda) takođe gleda na Dženeral motors i Krajsler kao na nešto što je van njega i predstavlja deo njegovog okruženja. predstavljaju deo okruženja. bio bi potučen složenošću svog okruženja. Slično tome. recimo. svaki podsistem ima različit pogled na unutrašnje okruženje sistema. za odeljenje međunarodnih odnosa. ali se nalaze u okruženju podsistema međunarodnih odnosa. glavna karakteristika modernog društva jeste sve veća sistemska diferen­ cijacija kojom sistem izlazi na kraj sa složenošću okruženja. prema tome. Jedno okruženje koje je opšte (zajedničko) za sve podsisteme i drugo okruženje koje je različito unutar svakog podsistema. Kada to ne bi bio u stanju. što ih otuda čini unutrašnjim okruženjem. raču­ novodstvo. gleda na druge proizvođače. to znači da unutar diferenci­ ranog sistema postoje dve vrste okruženja. podsistem ljudskih odnosa gleda na druge proizvođače kao na deo svog okruženja. vidi i druge podsisteme (ovoga puta uklju­ čujući i podsistem međunarodnih odnosa) kao deo sopstvenog okruženja. proizvođač auto­ mobile. što bi moglo da dove­ de do njegovog sloma ili čak potpunog nestanka. Diferencijacija . Na primer.proces u kojem sistem preslikava unutar sebe razlike koje postoje između njega i njegove okoline. Međutim. ali uz to. odeljenje za međunarodne odnose takođe vidi druge podsisteme unutar Forda (kao što je. U skladu s tim. Diferencijacija unutar sistema jeste način kojim se sistem bavi promenama nastalim u okruženju. . Dife­ rencijacija je pokušaj da se unutar sistema preslikaju razlike koje postoje između sistema i okruženja. kao na delove svog okruže­ nja. Svaki sistem mora da održi svo­ ju granicu koja ga odvaja od okruženja. koje takođe predstavlja jedan podsistem unutar For­ da) kao podsisteme koji se nalaze van podsistema međunarodnih odnosa i koji. što čini jednu veoma složenu i dinamičnu unutrašnju strukturu. Ostali podsistemi (računovodstvo). Da bi preživeo.

one evoluiraju stvarajući diferencijaciju unutar sistema. potražnji u javnosti. centar-periferija diferencijacija i funkcionalna diferencija­ cija. kao što je upotreba računara). dobro je poznato da se svaka velika organi­ zacija kao sistem sporo prilagođava promenama u okruženju (na primer. bolje će odgovoriti na buduće promene u računar­ skim tehnologijama i biti od pomoći čitavoj organizaciji prili­ kom integrisanja tih novih kapaciteta. ali svako novo odeljenje uvećava organiza­ cionu složenost sistema jer se njegovim prisustvom uspostavlja­ ju i omogućuju novi i dodatni odnosi između odeljenja. Međutim. već omo­ gućava bržu evoluciju. stratifi­ kacija. U prethodnom primeru. Drugim recima. predstavlja okruženje za ostala odeljenja. Diferencijacija je sredstvo kojim se uvećava složenost si­ stema. novo odeljenje. orga­ nizacije se razvijaju. . itd. Na primer. On ih naziva segmentirana diferencijacija. ono će mož­ da omogućiti nove veze između postojećih odeljenja time što će omogućiti odeljenju za računovodstvo da se centralizuje ili prodavcima da neposredno pristupe inventaru. političkim promenama ili čak tehno­ loškim promenama. Novo odeljenje. uspostavljeno da bi bilo na usluzi radnicima koji rade s računarima.proces odabira iz raznovrsnosti. kvalitetniji je odabir. izabraće se i novi upravnik. Ona omogućava veću raznovrsnost unu­ tar sistema što predstavlja odgovor na raznovrsnost koja se nalazi u okruženju. Dobar primer za to jeste preduzeće za pro­ izvodnju automobila koje otvara novo odeljenje čiji je zadatak da se bavi novom situacijom kao što je prisustvo računara na radnom mestu. Kao rezultat toga. Te diferencijacije uvećavaju složenost sistema kroz repeticiju Evolucija . budući da svaki podsistem može da ostvari različite veze s drugim podsistemom. promene u okruženju će se preslikati u strukturu organizacije. Raznovrsnost stvorena diferencijacijom ne samo da omogu­ ćava bolju reakciju na izazove koji dolaze iz okruženja. obučeni da upravljaju novom tehnologijom. Evolucija je proces selekcije (odabira) iz raznovrnosti. zaposliće se novi radnici.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 163 sistem mora da bude sposoban da izađe na kraj s raznovrsnošću u okruženju. Osim toga. Luman tvrdi da se razvilo samo nekoliko oblika unutrašnje diferencijacije. Me­ đutim. kao i sva­ ko drugo odeljenje birokratskog sistema. Sto je veća raznovrsnost.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (ponavljanje) diferencijacije između sistema i okruženja. kao sistemskog teoretičara. Kako smo videli ranije u ovoj glavi. . Lumanova veza s njim uslovila je da ima manje uticaja nego što bi ga možda imao. ti oblici di­ ferencijacije imaju različitu sposobnost da proizvedu raznovrsnost i. Međutim. proizvođač automobila ima funkcionalno slične Segmentirana diferencijacija . nije strukturalni funkcionalista. Na primer. Osim toga. Lumanova sistemska teorija postajala je sve uticajnija širom akademskog sveta. Budući da je strukturalni funkcionalizam izašao iz mode kasnih 1960-ih godina. on ima veoma različito shvatanje strukture od Parsonsa i odbacuje Parsonsovu usredsredenost na vrednosni konsenzus u društvu i na društveni poredak. Kada je u pitanju njihov evolucioni potencijal. Luman je upoznao Parsonsa kada je studirao javnu administraciju na Harvardu 1 9 6 0 .1 9 6 1 . Osim toga. Zbog toga ga mnogi povezuju sa strukturalnim funkcionalizmom. skoro uvek se usko vezuje za Talkota Parsonsa. iako jeste sistemski teoretičar. pogotovo u S A D . Složeniji oblici diferencijacije imaju sposobnost da ubrzaju evoluciju sistema. sledstveno tome.razdvajanje delova sistema na osnovu potrebe da neprekidno ponavljaju iste funkcije. Niklas Luman Biografska skica Ime Niklasa Lumana. Segmentirana diferencijacija konceptualno razdvaja delove sistema na osnovu potrebe da neprekidno ponavljaju iste funk­ cije. omoguće kvalitetniji odabir u procesu evolu­ cije. Parsons je puno pisao o sistemima. u poslednjih nekoliko godina postalo je jasno da Luman. Sto se više oslobađao uticaja strukturalnog funkcionalizma.164 DžORDŽ RlCER . unutar si­ stema. a njegove ideje uticale su na ideje Niklasa Lumana u njegovoj kasnijoj fazi. godine.

Kada oni koji rukovode sistemom postanu previše udaljeni Stratifikacijska diferencijacija . načelno govo­ reći. U au­ tomobilskoj firmi nailazimo na različite rangove. recimo. Činjenica da su oni na nižim položajima značajni za sistem a ipak ne uspevaju da se nametnu kao akteri uticajne komunika­ cije. . Stratifikacijska diferencijacija je vertikalna diferencijacija prema kojoj se rang ili status u sistemu shvataju hijerarhijski. Sledstveno tome. bavi jedino ako oni ugrožavaju one koji se nalaze na višim pozicijama. nejednakost je posledica slučajnih razlika u okruženju (kao što je. a druš­ tveni sistem može preživeti jedino ako sve pozicije. Njegova funkcija je da upotrebi moć da bi upravljao poslovima odeljenja.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 165 fabrike za proizvodnju automobila na mnogo različitih lokaci­ ja. dok se nižim pozicijama. Predsednik preduzeća zauzima najviši rang. Upravnik novog odeljenja za međunarodne odnose zauzima vrhovni položaj unutar hijerarhije tog odeljenja. situacija kada se više automobila proda u jednoj geografskoj oblasti nego u drugoj). dok se različiti rangovi razlikuju po nejednakosti. Svi članovi koji zauzimaju isti rang su u osnovi jednaki. uključujući i najniže. Više pozicije (na primer. Uz to. šefovi odeljenja) imaju bolji pristup resursima i veću sposobnost da postanu akteri uticajne komunikacije.proizvodnju automobila. stratifikovan sistem se više bavi blagostanjem onih koji za­ uzimaju više pozicije. moguće je uočiti međuodnos jednakosti i nejed­ nakosti.vertikalna diferencijacija prema kojoj se rang ili status u sistemu shvataju kao hijerarhija. svaka ima istu strukturu i obavlja istu funkciju . On je na višem položaju i od upravnika odeljenja za međuna­ rodne odnose i nalazi se u poziciji da mu izdaje naređenja. stvara strukturalni problem koji ograničava složenost siste­ ma. Niže rangirani radnici unutar ode­ ljenja vrše čitav niz posebnih funkcija. Sva­ ki rang ispunjava određenu i posebnu funkciju u sistemu. Svaka lokacija organizovana je na sličan način. ali ona nema sistemsku funkciju. U segmentiranoj diferencijaciji. U stratifikaciskoj di­ ferencijaciji nejednakost je od suštinske važnosti za sistem. svi rangovi zavise jedni od drugih. upravnik odeljenja za međunarodne odnose ima poziciju unutar stratifikacijskog siste­ ma proizvođača automobila. Konkretnije rečeno. uspešno obavljaju svoju funkciju. Međutim.

kao što je funkcionalna diferencijacija. funkcionalno izdiferencirani sistemi složene su mešavine ne­ zavisnosti i zavisnosti. Svaka funkcija unutar sistema dodeljena je jednoj određenoj jedinici sistema (njegovom delu). administracija. . čitav sistem će imati problema da preživi. Kod segmentirane diferencijacije. iako je odeljenje za planiranje zavisno od računovodstva. kontroliše preduzeća koja se nalaze na periferiji. kod složenijih oblika di­ ferencijacije.diferencijacija između centra sistema i nje­ govih perifernih elemenata. Svaka funkcija unutar sistema dode­ ljena je jednoj određenoj jedinici sistema. pa čak i da dovede Diferencijacija centar-periferija . jedna od fabrika proizvođača automobila ne može da proizvede automobile zbog štrajka rad­ nika). proizvođač automobila ima funkcionalno izdiferencirana odeljenja. računovodstvo. ako deo sistema ne uspe da ispuni svoju funkciju (na primer. u određe­ nom obimu. Funkcionalna diferencijacija jeste najsloženiji oblik dife­ rencijacije i oblik koji dominira savremenim društvom. Zapra­ vo. sedišta tih firmi ostaju u centru koji upravlja i. planiranje i osoblje. Bez obzira na to. niži položaji moraju da pribegnu sukobu. Recimo.166 D Ž O R D Ž RICER . Recimo. neka preduzeća za proizvodnju automobila sagradila su fabrike u drugim zemljama. dokle god svaka jedinica (deo sistema) obavlja svoje funkcije. to ne ugrožava sistem. odeljenje za planiranje ne mora da brine o tome kako se u računovodstvu obrađuju podaci. feler može da proizvede probleme za društveni sistem. ra­ zličite jedinice mogu da ostvare veći stepen nezavisnosti. Na primer. Međutim. Da bi imali neki utkaj na sistem. sistem ima tendenciju da kola­ bira zato što se važne funkcije koje treba da se obavljaju na nižim pozicijama ne obavljaju na odgovarajući način.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I od onih na najnižim pozicijama. ali ako jedan sistem ne uspe da ispuni svoj zadatak. Treći tip diferencijacije nazivamo diferencijacija centar-periferija. Funkcionalna diferencijacija . Funkcionalna diferencijacija fleksibilnija je od stratifikacijske diferencijacije.najsloženiji oblik diferencijacije i oblik koji dominira savremenim društvom. kao što su proizvodnja. dokle god se na računu podudaraju aktiva i pasiva. Ona predstavlja vezu između segmentirane i stratifikacijske diferencijacije. Međutim. To ukazuje na dalju razliku između oblika diferencijacije.

Sledstveno. odnosi između različitih položaja. Funkcionalna diferencijacija omogućuje proizvo­ đaču automobila veću fleksibilnost. Takođe. Ali. oni mogu da zahtevaju manje složene oblike. Na jednoj strani. a ovi su pak potpuno različiti od odnosa između proizvod­ nje i istraživanja. Bez obzira na to. ali on ipak sadrži pojedinačne fabrike koje predstavlja­ ju segmentirani oblik. su isti. To je važno pošto mi obično govorimo o funkcionalno diferenciranim sistemima unutar modernog druš­ tva da bismo opisali njegov dominantni oblik diferencijacije. odnos između upravni­ ka i čistača u fabrici. najveću težinu imaće odeljenje za istraživa­ nje. nije isti kao odnos između čistača i vratara. odnos koji fabrika ima sa svojim sedištem različit je od ono­ ga koji ima s drugom fabrikom. položaja istog ranga). odnosi između bilo koje dve fabrike.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 167 do njegovog sloma. u osnovi se razlikuju od odnosa između istih položaja (tj. u preduzeću koje se nalazi u okruženju u kome tehnički napredak pruža šanse za ekonomski napredak. rast složenosti uvećava spo­ sobnost sistema da se bavi svojim okruženjem. Recimo. . sistem proizvođača automobila jeste jedan stratifikovan sistem. U funkcionalno izdiferenciranim sistemima različiti odnosi se multiplikuju. Na drugoj strani. Složeniji oblici diferencijacije ne isključuju manje složene oblike. ako se preduzeće nalazi u okruženju u kome je ekonomski napredak posledica neprekidnog ponavljanja jednog istog procesa. drugi oblici nastavljaju da postoje. U segmentiranom sistemu odnosi između različitih podsistema nisu strukturno različiti. ta uvećana krhkost nužna je cena koja mora da se plati za usložnjavanje odnosa medu različi­ tim podsistemima. Odnosi računovodstva i odeljenje za proizvodnju razlikuju se od odnosa između računovodstva i odeljenja za istraži­ vanje. složenost uvećava rizik sloma sistema ako se funkcija ne vrši na odgovarajući način. Reci­ mo. Veći broj vrsta mogućih odnosa između podsistema stvara veći asortiman mogućih odgovora na promene koje dolaze iz okruženja. Na primer. U najvećem broju slučajeva. najveći uticaj verovatno će imati računovodstvo. u osnovi. U stratifikovanom sistemu. Zapravo.

Time je . Međutim. čovek za koga se pogrešno pretpo­ stavljalo da je saveznik i da podržava Al-Kaidu. Različite vrste sigurnosnih mera osmišljene su i primenjene unutar SAD i oko SAD. vođa Al-Kaide koji stoji iza napada od 11. Kao dobar primer može da posluži američko Ministarstvo unutrašnjih poslova uspostavljeno posle 2001. uklonjen je s vlasti i pogubljen.168 D Ž O R D Ž RlCER . Osama Bin-Laden. Takode.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Da lije „Rat terorizmu "funkcionalan? Posle 11. Ona je posebno izražena u okupaciji Iraka i borbi s onima koji se suprotstavljaju američ­ kom prisustvu u toj zemlji. može se reći da je rizik u nekoj meri otklonjen. Prvi problem o kome može da se raspravlja jeste „funkcija" ovog rata. septembra nije bilo terorističkih napada unutar SAD. način na koji je on pomogao SAD da se prilago­ de realnosti u kojoj postoje spoljni neprijatelji koji su sposob­ ni i voljni da nanesu znatnu štetu zemlji. taj rat se može analizi­ rati iz čitavog niza teoretskih perspektiva. Kao društveni fenomen. posle 11. kao što je podmetanje bombe u madridskim i londonskim vozovima. septembra 2001. što ga u velikoj meri neutralise. kao što je gajenje maka u Av­ ganistanu koje je dramatično naraslo nakon što je fundamentalistički i represivni talibanski režim uklonjen s vlasti. Medu njima je visoka ekonomska cena koja se plaća za vođenje tog rata. septembra. postoji takode •jedan broj „disfunkcija" koje vezuje­ mo za Rat terorizmu. ekonomski trošak je mali u odnosu na gubitak ljudskih života u Iraku. nalazi se u bekstvu i prisiljen je da se skriva. tu su i brojni neprijatelji koje su SAD stvorile svojim vojnim ak­ cijama u Iraku i Avganistanu. godine. uključujući i strukturalno-funkcionalističku perspektivu koju smo predstavili u ovoj glavi. Što je glavno. Razume se. Sadam Husein. kao što su hvatanje i otmica hiljade ljudi i njihovo držanje u zatvoru Gvantanamo na Kubi i na drugim mestima.) Prema tome. Postoje i mnoge naizgled indirektne disfiinkcije. kao i drugim akcijama. godine. Rat se kvalifikuje za takvu vrstu analize zato što predstavlja jednu strukturu koja je ponavljajuća i paternizovana. SAD započeo je takozvani Rat terorizmu. (Ta­ kvih napada bilo je na drugim mestima.

a za druge je disfunkcionalan (najveći broj Iračana. ali ona nudi jedan sistematičniji način razmišljanja o tome kako bi takav odgovor mogao da izgleda. Kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 169 uvećan izvor kokaina za nelegalnu prodaju u mnogim zemlja­ ma. plaćanje (nasuprot neplaćanju) za privredni sistem i legalnost (nasuprot ilegalnosti) za pravni sistem itd. Ne postoji način da se kod jed­ nog sistema prevede u kod drugog sistema. mnogi programi . . godine. Svaka komunikacija koja ne koristi kod nije legitimna i ne može se upotrebljavati. uključujući i SAD. U SAD. Na primer. Prema tome. Unutar naučnog sistema obično ćemo naići samo na komunikaciju koja je utemeljena u kodu istine. Kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema. potrošnja na infrastrukturu itd. . Svaki sistem ima svoj kod. šta može da se kaže o SAD kao celini? Sistematska analiza funkcija i disfunkcija Rata terorizmu ne može da proizvede jednostavan odgovor za državu kao celinu.dramatično su skre­ sani zbog toga što se novac troši na vođenje Rata terorizmu. U Lumanovoj sistemskoj teoriji. Ako bi se isti ti ljudi sreli da rasprave ko će da plati koji deo istraživanja koje je obavljeno u tom svemirskom letu. investitori koji sklapaju ugovore o rekonstrukciji Iraka s američkim Ministarstvom odbrane). tema razgovora biće deo naučnog sistema koji koristi kod istine i neistine. Ali. Pomoću koda razlikujemo elemente sistema od elemenata koji mu ne pripadaju.način razlikovanja elemenata koji su deo sistema od elemenata koji ne pripadaju sistemu. Kodovi mogu biti istina (nasuprot nei­ stini) za sistem nauke.socijalna pomoć. Kod se koristi da bi ograničio vrstu legitimne (dozvoljene) ko­ munikacije. tema razgovora biće deo eko­ nomskog sistema koji koristi kod plaćanja ili neplaćanja. može se postaviti sledeće pitanje koje se tiče neto balansa: da li funkcija tog rata premašuje njegove disfunkcije ili je obrnuto? Za neke grupe rat je svakako funkcionalan (na primer. ako se sretnu predsednik Nacionalne aeronautičke i svemir­ ske administracije i predsednik Nacionalnog instituta za zdravlje da bi razgovarali o činjenicama o starenju koje su otkrivene u svemir­ skom letu Džona Glena iz 1998. Budući da su sistemi Kod . američki građani koji zavise od socijalne pomoći). ni jedan sistem ne koristi i ne razume kod drugog sistema.

Ljudima se moraju ponuditi veće nagrade kako bi se motivisali da zauzmu najznačajnije i najvažnije položaje unutar stratifikacijskog sistema. R e c i m o . naglašavajući da se stratifika­ cija odnosi na sistem položaja (na primer. T o je jedini način d a se o n o m e što se dešava prida neki smisao. To su: adaptacija. Oni sistem stratifikacije posmatraju kao strukturu socijetalnih nivoa.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI zatvoreni. stratifikacija je funkcionalna nuž­ nost. 7. 5. sistem ličnosti i ponašajući organizam. Strukturalni funkcionalizam je teorija koja se bavi strukturama društva i njihovim funkcionalnim značajem (pozitivnim ili nega­ tivnim posledicama) za druge strukture. a ne na svakog pojedinca u sistemu stratifikacije. Postoje četiri podsistema sistema delanja (po redosledu odozgo nadole): kulturni i društveni sistem. njiho­ vim međusobnim odnosom i načinima na koji one ograničavaju ponašanje aktera. 3. . Sva društva imaju potrebu za jednim takvim sistemom zbog čega sistem stratifikacije i postoji. 4. Funkcionalna teorija stratifikacije našla se pod udarom mnogo­ brojnih kritika. Osnovno pitanje koje su kritičari postavili jeste da li je ljude moguće motivisati bilo čime drugim osim natprosečnim nagradama. 2. Jedan tip strukturalnog funkcionalizma jeste socijalni funkciona­ lizam koji se bavi društvenim strukturama i ustanovama. postizanje cilja.170 DžORDŽ RlCER . Ali sistem ta dešavanja u okruženju m o r a d a opiše u o d n o s u n a sopstveni k o d . integracija i održavanje obrazaca (ili latentnost). 6. zanimanja poput radni­ ka i upravljača). privredni sistem vidi naučni sistem jedino kroz to d a li o n pravi novac ( o m o g u ć u j e b u d u ć a plaćanja) ili zahteva investicije (zahteva inicijalna plaćanja pre nego što se o n a otplate). o d n o s n o neko značenje. Za strukturalne funkcionaliste. Za Parsonsa svaki sistem ima četiri funkcionalna imperativa. Sažetak 1. oni m o g u d a reaguju s a m o n a pojave koje se dešavaju u n j i h o v o m okruženju ( p o d u s l o v o m d a je o n o što se dešava u okruženju dovoljno „ b u č n o " d a g a sistem p r i m e t i ) .

svaka od nadređenih i podređenih grupa ima zajednički interes. Teorija sukoba razvila se kao reakcija na strukturalni funkcionalizam i na mnogo načina predstavlja njegov odraz u ogledalu. 18. jer se usredsreduje na promenu (a ne na ravnotežu). nefunkcijama. Iako sistem nikada ne može da bude složen kao njegovo okruže­ nje. da bi izašao na kraj s okruženjem i njegovom složenošću. 10. osim funkcijama. Diferencijacija je pokušaj da se unutar sistema preslikaju razlike koje postoje između sistema i okruženja. on stvara nove podsisteme i odnose među njima. 13. ili grupe koje stvarno učestvuju u sukobu. bavio disfunkcijama.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 171 8. stratifikacijska. te prisilu (a ne norme i vrednosti) koja drži društvo na okupu. pogotovo među onima koja se nala­ ze na podređenim pozicijama. 16. U njima se regrutuju interesne grupe koje imaju sposobnost da se uključe u sukob između grupa. funk­ cionalna i centar-periferija diferencijacija. ma­ nifestnim i latentnim funkcijama i nenameravanim posledicama. Sukob može dovesti do promene sistema. To je diferencijacija koja dominira društvom. oni su zatvoreni. Robert Merton razvio je složen model strukturalno funkcionalističke teorije koji se. Samostvarajući sistemi imaju nekoliko osnovnih karakteristika: oni sami proizvode svoje sastavne delove. Funkcionalna diferencijacija najsloženiji je oblik diferencijacije. Unutar imperativno koordinisanih udruženja moguće je identifikovati tri različite grupe. neto balansom. naposletku. sami povlače svoje gra­ nice i organizuju unutrašnju strukturu. 11. 9. oni su samoreferencijalni. 15. Darendorf se najviše bavio konceptom vlasti koji uvek podrazumeva podređenost i nadređenost. nivoima funkcionalne analize. 14. Grupe unutar tih udruženja definišu se s obzirom na njihov interes. 12. Iz svih tih interesnih grupa nasta­ ju konfliktne grupe. i. Četiri tipa diferencijacije su segmentirana. 19. suprotstavljanje i sukob (a ne na poredak). Ključ za razumevanje Lumanove distinkcije između sistema i okru­ ženja jeste činjenica da je sistem uvek manje složen od njegovog okruženja. 17. sile koje doprinose dezintegraciji (a ne integraciji). Organizacije u kojima možemo naći pozicije vlasti nazivamo imperativno koordinisana udruženja. Kvazigrupe čini mnoštvo pojedi­ naca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes. to vodi do sve veće slo­ ženosti sistema. .

Struktura tvu. Talkot (1992). — evolucijski greb: August Cesarec. Nicos (2000). Beograd: Prosveta. Zdenko (2004). Talkot (1988). Funckije društvenog sukoba. Zagreb: . Novi Sad: Mediterran Publishing. Merton. O teorijskoj sociologiji. Sociologija društvene akcije Talkota Parsonsa. Niclas (1981). Stoje pošlo krivo? Zagteb: i poredbeni pristup. R. Niklas (2001). Ivan (1987). Funkcionalizam u sociologiji.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 20. Parsons. Beograd: Plato. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozof­ skog fakulteta u Beogradu. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Zagreb: Pitanja. Teorija sistema. Zagreb: Naprijed. Robert (1979).172 D20RDŽ RlCER . Zagreb: Globus. i funkcija u primitivnom druš­ Redklif-Braun. i odgođena apokalipsa. Merton. Kod je jezik koji omogućuje razlikovanje elemenata sistema od elemenata koji ne pripadaju sistemu. Sociologijska Parsons. Robert (1998). Luman. Kuvačić. Društva teorija. Beograd: Plato Milić. Niš: Gradina. Sociološka imaginacija. Mils. Anđelka i grupa autora (1990). Moderna društva. Rajt (1998). Luhman. Društveni sistemi — osnovi opšte teorije. Luis (2007). (1982). A. Za­ Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Zeman. Mouzelis. Literatura za dalje čitanje Kozer. O teorijskoj sociologiji. Autonomija Hrvatska sveučilišna naklada.

NEOMARKSISTIČKA TEORIJA Mnogi sociolozi dugo su sledili Marksa. Teorije kojima se bavimo ovde i u glavi 10 predstavlja­ ju samo mali deo savremenih grand-teorija. .kritičku teoriju i teoriju transformacije od fordizma ka postfordizmu. Međutim. Počećemo s neomarksističkom teorijom koja obuhva­ ta širok spektar teorija. iz mark­ sizma se tokom godina razvio čitav niz različitih socioloških pra­ vaca. Iako nisu sve neomarksističke teorije ponudile grandiozni narativ. ali mi ćemo se usredsrediti samo na dve najvažnije . što je omogućilo nastanak većeg broja neomarksističkih te­ orija. uključujući i dve teorije kojima ćemo se baviti ovde. neke od njih. Entonija Gidensa. kolonizaciji sveta života Jirgena Habermasa (koji je kasnije postao kritički teoretičar) i teoriji modernosti.GLAVA 5 SAVREMENE GRANDTEORIJE (2) Neomarksističke teorije Civilizacijski proces Kolonizacija sveta života Moloh modernosti Sažetak Literatura za dalje čitanje U ovoj glavi predstavićemo još četiri važne moderne grand-teorije. slede Marksa u tome što zahvataju veliki istorijski period i ukazuju na jedan specifičan društveni problem za koji bi sociologija kao nauka trebalo da pronađe rešenje. Potom se okrećemo grand-teorijama koje se vezuju za savremene teoretičare — civilizacijskom procesu Norberta Elijasa.

Baza — Marks je smatrao da je ekonomija osnova. a ne ekonomija. Oni u tom pogledu slede Marksa koji je i sam bio kritičar kapitalizma. smatrali su da ekonomija ima primaran značaj. kritička teorija zasnovana je na ideji da je u rasponu od pola veka koji je protekao između objavljivanja Marksovog Kapitala i trenut­ ka kada su počele da se objavljuju prve studije koje su proizašle iz kritičke škole. Oni su tvrdili da je kapitalistička privreda naročito moćna i da igra središnju ulogu u determinisanju procesa i odnosa unutar države i kulturnog sistema. godine na In­ stitutu za društvena istraživanja u Frankfurtu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Kritička teorija i pojava kulturne industrije Prve verzije kritičke teorije javile su se 1923. već na kulturu. Lju­ di su sve više potpadali pod uticaj i kontrolu kulturnog. a da se sve drugo u društvu zasniva na njoj i izvodi iz nje. kritički teoretičari su društveni (i in­ telektualni) kritičari. gde su i nastale neke od najvažnijih ideja kritičke teorije. Kako samo ime kazuje. Mnogi od njih doselili su se u SAD. ona ih potpuno determiniše. Otuda se kritička škola ne usredsreduje na ekonomiju (na šta su mnogi Marksovi sledbenici i danas usmereni).174 DŽORDZ RICER . I kulturu i državu posmatrali su kao Superstruktura . Međutim. a ne ekonomskog sistema. . a teoretičari koji u na njemu radili bili su prisiljeni da napuste Nemačku. jer ona uslovljava. kapitalizam kao sistem prošao kroz dramatične promene. Marks i njegovi sledbenici smatrali su da kultura i država predstavljaju superstrukturu koja se uzdiže nad ekonomskom bazom. mnogi od ovih teoretičara vratili su se u Nemačku. Institut su preuzeli nacisti. Drugim recima. superstrukturu čine sekundarne društvene pojave kao što su država i kultura koje izrastaju na ekonomskoj osnovi i koje ekonomska osnova definiše. Razlog tome je to što je u doba u kome je Marks živeo (doba u kome je industrijska revolucija bila na svom vrhuncu) ekonomi­ ja imala ogromnu važnost za ljudske odnose. Po završetku Drugog svetskog rata. Najvažniji aspekt promene sastojao se u tome što je sve veći značaj počela da dobija kultura. čak u potpunosti determiniše sve što u društvu postoji. I više od toga. Međutim. Glavni predmet Marksovog rada (teorijskog i praktičnog) bio je kapitalistički privredni sistem. tokom 1930-ih godina.po Marksu.

Oni su posebno bili osetljivi na uspon onoga što danas nazivamo masovnom kulturom. radijska i njima slične industrije. kada se radi o uticaju kulture na ljude. uticaj kulture oseća se 24 časa dnevno. uticaj kulture je neprimetan .kultura postepeno. Posledice rada uglavnom osećamo dok smo na radnom mestu. različiti TV kvizovi). Međutim. Ti mediji su još uvek važni. Usredsredujući se na kulturu i kulturnu industriju. glavna sredstva za širenje masovne kulture bile su dnevne novine.pojam kojim kritički teoretičari označavaju vrstu indu­ strije u koju spadaju filmska. Zbog čega su se kritički teoretičari toliko bavili kulturom? Prvo. Na najopštijem nivou. kritički teoretičari najviše su se bavili kulturnom industrijom i njenom sve većom dominaci­ jom nad društvom i pojedincima. Ali. U peri­ odu kada pripadnici kritičke škole objavljuju svoje prve radove. kao i oni koji njome upravljaju. ali danas postoje savremenija i daleko moćnija sredstva masovne kulture. vidljiv. Masovna kultura . . filmovi i radio-programi. Kultura. kultura je sveprožimajuća. osećaju i delaju. kada ih tehnologi­ ja prisiljava da neprekidno ponavljaju određene radnje (kao što je rad na pokretnoj traci) ili kada dobiju otkaz i izgube posao. njen uticaj na naše živote daleko je snažniji od uticaja koji ima rad.kultura koja je svima dostupna i popularna u širokim ma­ sama (na primer. kri­ tički teoretičari zauzeli su poziciju koja ih radikalno razlikuje od praktično svih marksista koji su pisali pre njih. Među­ tim. s vremenom uspela da postane nezavisna od kapitalista i kapitalističkog načina proi­ zvodnje. čiji je cilj da kulturu u društvu učini važnijim činiocem od ekonomije. dok rade (u kancelariji ili u fabrici) ljudi znaju da su potčinjeni svom šefu ili nekome ko zauzima viši položaj na hijerarhijskoj lestvici. Treće. U njih na prvom mestu spadaju televizija i Internet. krči sebi put u ljudsku svest. Uticaj radnih odnosa na društveno ponašanje je. kritički teoretičari su tvrdili da je kultura. magazini. čini se da danas imamo još više razloga da se njome bavimo. Drugo. sedam dana nedeljno. Iako su kritički teoretičari očigledno imali mnogo razloga da industriju masovne kulture uzmu za glavni predmet svoga istraživanja.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 175 mehanizme kojima kapitalisti manipulišu da bi unapredili svoje ekonomske interese. dakle. kontrola je uglavnom Kulturna industrija . menjajući način na koji ljudi razmišljaju. ali sigurno. To se jasno vidi kada dobijaju naređenja.

u stvari. Ljudi žele da provode još više vremena uz televiziju i Internet. Televizija tokom dana pušta sapunice koje be­ skrajno dugo traju. da bi uveče prešla na kvizove i reality show pro­ grame. koji se smenjuju jedan za drugim.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI nevidljiva. Zapravo. Kao rezultat toga. da dobrovoljno ulaze u odnose u kojima neko nad njima dominira. To je veoma prijatan i efikasan način kontrole. ostavljala je malo prostora za čitanje revolucionarne literature i razmišljanje. barem u prvoj deceniji novog milenijuma. tj. već su svo­ dili ljude na masu. Osim toga. medu najgledanijim programi­ ma na svim kablovskim televizijama širom sveta. Kritički teoretičari su sto­ ga došli do zaključka da ljudi.narkotizaciji" masa.. Kultura dominira ljudima na različite načine. razume se. pretnjom oružjem). Najpoznatiji način jeste „opijum za mase". ne shvatajući pri tome na koji način njima dominira masovna kultura. ljudi su provodili sate i sate u slušanju radio-prenosa i navijanju za omiljene klubove. zajedno sa satima provedenim na radnom mestu. drama i takmičenja ove ili one vrste. Umesto da se bune protiv kapitalističkog . Milioni gledalaca odvajaju nekoliko sati nedeljno na gledanje ljudi koji se takmiče da bi zaradili novac koji im je potreban. a kamoli za revolucionarno delanje. izgubili su svaki otpor ili neprijateljstvo koje su eventualno imali prema kapitalističkom sistemu. stiče se utisak da se potreba ljudi za masov­ nom kulturom neprekidno povećava. Ovi poslednji su. nudeći im najmanji zajednički imenitelj. Danas. postojao je čitav niz noćnih radio-programa koji su slušaocima nudili sate jeftinih komedija. Zamislite da se nalazite u 1930-im.176 DŽORDŽ RlCER . Umesto da se kontrola vrši otvorenom upotrebom sile (recimo. Ljudi koji su nekoliko sati dnevno odvajali na zabavu. količina vremena koja se trošila na slušanje radija ili odlazak u bioskop. proletarijat će izgubiti sposobnost da ra­ zume revolucionarne poruke. ona se vrši tako da to uopšte ne primećujemo. Uljuljkan u polusvest konzumaci­ jom kulturne industrije. Radio je takode u domove ljudi doneo masovni sport. traže dominaciju. Ljudi su tada bili neprekidno bombardovani holivudskim filmovima B produkcije koji nisu doprinosili poboljšavanju kulturnog ukusa. drugi mediji igraju središnju ulogu u . Osim toga. a da istovremeno ne mo­ raju da se zaposle ili obavljaju neku funkciju unutar kapitalistič­ kog privrednog sistema.

To je često podrazumevalo prekovremeni rad ili nalaženje još jednog posla. Retko ko od nas će tokom noći upaliti radio. štaviše. Vreme provedeno na poslu i energija koja se tamo trošila rezultirali su time da proletarijat ima manje energije za revoluciju.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 177 sistema. Tako je Amerika izgledala 1930-ih godina. To je početkom 20. umesto da svoje slobodno vreme troše da bi planirali kako da pokrenu društevnu revoluciju. veka. mnogi od nas drže televizor upaljen po ceo dan. morala je da se razvije reklamna industrija. ljudi su postajali sve pasivniji revolucionari. veka prepoznao jedan od najuspešnijih kapitalista svog vremena. Potpuno suprotno Marksovim očekivanjima. kao i proizvode drugih kapitalističkih preduzeća. ljudi igraju još jednu ključ­ nu ulogu u kapitalističkom sistemu (prva je bila uloga radnika). narastajuće potrošačke potrebe podsticale su ih da rade sve više kako bi sebi mogli da priušte sva kulturna dobra koja su se reklamirala svuda oko njih. Kulturna industrija je u me­ đuvremenu postala moćnija i neuporedivo razvijenija. da bi sve to bilo moguće. ali praktično svi svaki dan gledamo televiziju. ali sve aktivniji konzumenti proizvoda masovne kulture. Njihova potrošnja predstavlja važan pokretač kapitalističke pro­ izvodnje. On je svojim radnicima davao platu koja je bila dovoljno visoka da mogu da kupuju njegove proizvode. gledaoci sede prikovani ispred televizora i sanjaju šta bi sve mogli da rade sa novcem koji bi dobi­ li kada bi pobedili u „Velikom bratu" ili u „Milioneru". Sve više vremena provodilo se u radu. igra mnogo neposredniju ulogu u održavanju kapita­ lizma tako što preobraća sve veći broj ljudi u potrošače. Kao po­ trošači proizvoda masovne kulture. Radio je postao svemoćni novi medij za reklamiranje. Podstaknuti takvim agresivnim reklamiranjem. kako je to Marks očekivao. kulturna industrija (bilo ona iz 1930-ih ili ova današnja). Osim toga. što je dodat­ no sužavalo vreme potrebno za revolucionarne aktivnosti. Henri Ford. dok su magazini i novine s velikim tiražima (po­ sebno tabloidi) preuzeli ulogu tradicionalnijeg medija za rekla­ miranje. upale radio i malo odremaju. Radnicima je na kraju radnog dana i radne nedelje ostajalo otprilike taman toliko snage da se dovuku kući. ljudi su počeli da troše sve više vremena na kupovinu. . Ona još više tako izgleda u prvim godinama 21. Naravno. Međutim.

178

D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

čak i kada ga ne gledaju. Mi i dalje s vremena na vreme odemo u bioskop, ali sa pojavom video i DVD plejera sve manje imamo potrebu da izađemo uveče da bismo pogledali neki film na velikom platnu. Magazina ima sve više; oni izgledaju mnogo spektakularni­ je i privlačnije od svojih prethodnika. Dnevnih novina ima sve ma­ nje; one koje su ostale na tržištu imitiraju USA Today, Sun, Daily Mirror, Das Bild i postaju sve atraktivnije i sve zavodljivije. Danas takođe postoje kućni računari i Internet. Iako oni predstavljaju efikasna oruđa za obrazovanje, najveći broj ljudi ko­ risti ih za zabavu (pogotovo za video igrice), a sve više i za kupo­ vinu. Budući da je kupovina najomiljenija dokoličarska aktivnost Amerikanaca, tržni centri su vikendom puni ljudi. Mnogi kupu­ ju čak i kada su na godišnjem odmoru, odlazeći na takva mesta kao što su brodovi za krstarenje, Diznilend ili kazino-hoteli u Las Vegasu. Današnji opijati su daleko brojniji, prisutniji i savršeniji od onih koje su kritikovali kritički teoretičari. Metodi koji stoje na raspolaganju reklamnim agencijama sve su razvijeniji, a njiho­ va mogućnost da manipulišu nama i našom potrošnjom svakim danom sve više raste. Sve više je mesta gde možemo nešto da ku­ pimo, bez obzira na to da li su ona realna ili virtuelna. Sve to, razume se, znači da se ljudi sve manje interesuju za revolucionarno mišljenje i delanje, i da imaju sve manje vremena za njega. Zapra­ vo, u današnjim SAD ne postoji nijedan znak koji bi ukazivao na to da je bilo ko zainteresovan za revoluciju. Kako bi se kritički teo­ retičari izrazili, ljudi su pod jakom anestezijom masovnih medija, prezauzeti kupovinom i radom da bi uopšte razmišljali o revoluci­ ji, a kamoli da bi te svoje misli sproveli u delo. Tako je bilo sredinom 20. veka kada je kritička teorija bila na svom vrhuncu. Čini se da danas može još bolje da se pokaže kako je glavni izvor dominacije nad ljudima kulturni, a ne ekonom­ ski sistem. Rad je počeo da igra manje važnu ulogu u ljudskim životima, dok je kultura, tj. konzumacija kulturnih dobara, po­ stala dramatično značajna. Ukratko, tržni centri su danas važniji nego fabrike (pogotovo u razvijenim zemljama kao što su SAD), a potpuno ograđen tržni centar (koji nije postojao u vreme kada su pisali pripadnici kritičke škole) predstavlja središte savremene ma­ sovne kulture. Unutar ogromnog tržnog centra, kao što je Mall of

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

179

America koji se nalazi nadomak Mineapolisa, smešten je zabavni park. Pored toga, tržni centar obuhvata radnje u kojima se nalaze poslednji modni trendovi, bioskope, video i DVD klubove, Diznijeve prodavnice, igrališta za decu, restorane brze hrane, obrazovne centre, religijske objekte itd. Poseta tržnom centru stoga predstav­ lja sveobuhvatnu konzumaciju savremene masovne kulture. Tu vrlo retko može da se nađe revolucionarna svest ili revolucionarna praksa. Tržni centar i revolucija su nespojivi. Moderna tehnologija. Kritikujući kulturnu industriju, kri­ tička škola napada i modernu tehnologiju. Očigledno je da mnogi ključni elementi današnje kulturne industrije - televizija, računari, Internet — predstavljaju rezultat tehnološkog napretka koji je usledio nakon perioda u kome je kritička škola bila na svom vrhuncu. Ipak, kritička škola se suprotstavljala novim tehnologijama (kao što je na primer radio) koje je videla kao tehnološku silu u kojoj leži glavni izvor kontrole nad ljudima. Umesto da ljudi kontrolišu nove tehnologije, događa se suprotno: nove tehnologije kontroli­ šu ljude. Glavni argument pripadnika kritičke škole nije to da je tehnologija po sebi problem, već da je problem način na koji se tehnologija u kapitalizmu upotrebljava. Kapitalisti koriste tehno­ logiju kako bi kontrolisali ljude, umrtvili njihove kritičke kapaci­ tete i ograničili njihovu sposobnost da se bune protiv inherentno eksploatišućeg sistema. Kritički teoretičari su verovali da u nekom drugom ekonomskom sistemu (recimo, socijalizmu) tehnologija može da se iskoristi da bi ljudi bili svesniji, kritičniji i otporniji na sistem eksploatacije kakav je kapitalizam. Otuda, umesto da emituje mediokritetske programe koji su uglavnom osmišljeni tako da podstiču prodaju određenih proizvoda, radio bi mogao da emituje programe koji bi bili stimulitivni i obrazovni.

Herbert Markuze Biografska skica

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

179

America koji se nalazi nadomak Mineapolisa, smešten je zabavni park. Pored toga, tržni centar obuhvata radnje u kojima se nalaze poslednji modni trendovi, bioskope, video i DVD klubove, Dizniieve prodavnice, igrališta za decu, restorane brze hrane, obrazovne centre, religijske objekte itd. Poseta tržnom centru stoga predstav­ lja sveobuhvatnu konzumaciju savremene masovne kulture. Tu vrlo retko može da se nađe revolucionarna svest ili revolucionarna praksa. Tržni centar i revolucija su nespojivi. Moderna tehnologija. Kritikujući kulturnu industriju, kri­ tička škola napada i modernu tehnologiju. Očigledno je da mnogi ključni elementi današnje kulturne industrije - televizija, računari, Internet - predstavljaju rezultat tehnološkog napretka koji je usledio nakon perioda u kome je kritička škola bila na svom vrhuncu. Ipak, kritička škola se suprotstavljala novim tehnologijama (kao što je na primer radio) koje je videla kao tehnološku silu u kojoj leži glavni izvor kontrole nad ljudima. Umesto da ljudi kontrolišu nove tehnologije, događa se suprotno: nove tehnologije kontroli­ šu ljude. Glavni argument pripadnika kritičke škole nije to da je tehnologija po sebi problem, već da je problem način na koji se tehnologija u kapitalizmu upotrebljava. Kapitalisti koriste tehno­ logiju kako bi kontrolisali ljude, umrtvili njihove kritičke kapaci­ tete i ograničili njihovu sposobnost da se bune protiv inherentno eksploatišućeg sistema. Kritički teoretičari su verovali da u nekom drugom ekonomskom sistemu (recimo, socijalizmu) tehnologija može da se iskoristi da bi ljudi bili svesniji, kritičniji i otporniji na sistem eksploatacije kakav je kapitalizam. Otuda, umesto da emituje mediokritetske programe koji su uglavnom osmišljeni tako da podstiču prodaju određenih proizvoda, radio bi mogao da emituje programe koji bi bili stimulitivni i obrazovni.

Herbert Markuze Biografska skica
Herbert Markuze (1898-1979) pripadnik kritičke škole koji je najviše doprineo njenoj slavi. Pošto su njegove ideje bile veoma interesantne revolucionarima, pogotovo studentima koji su protestovali protiv Vijetnamskog rata i različitih oblika sistemskog

180

D Ž O R D Ž RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

ugnjetavanja, Markuze postaje vodeći jav­ ni inelektualac u S A D i u Evropi tokom 1960-ih i 1970-ih godina. O n je kritikovao svaki vid represije, a naročito represi­ ju u razvijenim kapitalističkim društvima i njen negativan uticaj na ljude. Ovom temom Markuze se najviše bavio u svojoj
najpoznatijoj knjizi Čovek jedne

dimenzije

(1964) koja je objavljena upravo pre po­ jave revolucionarnih pokreta kasnih 1960-ih u Evropi. Knjiga je snažno uticala na te pokrete. N a drugoj strani, Markuze je kritikovao modernu tehnologiju, pogotovo televiziju (da je danas živ verovatno bi na isti način govorio o računarima i Internetu) zbog njenog dorinosa represiji, a naročito zbog njene sposob­ nosti da tepresiju predstavi kao jednu prijatnu stvar. Televizija i druge savremene tehnologije porobile su pojedinca i uspele da ga svedu na biće „jedne dimenzije". Više ili manje, ljudi postaju ono što im te represivne, ali prijatne i ugodne tehnologije nala­ žu da budu. U tom procesu oni gube svoju najvažniju dimen­ ziju — sposobnost da kritički razmišljaju o društvu u kome žive i tehnologijama koje ih pritiskaju. Rešenje se, prema Markuzeu, ne nalazi u tome da se moderne tehnologije eliminišu (one će opstati i biće sve uticajnije i jače), već u tome da se kontrola nad njima oduzme represivnim snagama i vrati u tuke slobodnih ljudi. Jasno je da su takva kritika i politički program bili veoma atraktivni za studentske (i druge) radikale iz kasnih šezdesetih, i da za neke one ostaju privlačne i danas u svedu kontinuiranog napretka i razvoja u televizijskoj tehnologiji i razvoja u novim tehnologijama (na primer, ajpod i eksboks) koje represiju čine nezaobilaznim delom naših života.

Baveći se ulogom tehnologije, kritički teoretičar Herbet Markuze tvrdio je da se ona koristi da bi se stvorilo, kako on to naziva, jednodimenzionalno društvo. Markuze je, poput Marksa
Jednodimenzionalno društvo - po Markuzeu, slom dijalektičke povezanosti ljudi i velikih struktura dovodi do sve većeg potpadanja ljudi pod kon­ trolu tih struktura. Gubi se sposobnost ljudi da stvaraju te strukture i aktivno učestvuju u njima. Individualna sloboda i kreativnost postepeno blede u ništavilo. Kao rezultat toga, ljudi gube sposobnost da kritički i negativno razmišljaju o strukturama koje ih kontrolišu i ugnjetavaju.

S A V R E M E N E GRAND-TEORIJE (2)

181

i mnogih njegovih sledbenika, smatrao da u idealnom svetu posto­ ji dijalektička veza između ljudi i širih struktura koje oni stvaraju (kao što je tehnologija). Drugim recima, u procesu stvaranja, upo­ trebe i menjanja tehnologija ljudi bi trebalo da ispunjavaju svoje potrebe i ispoljavaju svoje mogućnosti. Na taj način, napredovali bi i ljudi i tehnologija. Međutim, u kapitalizmu je to pretvoreno u jednostran odnos. Ljudi stvaraju tehologiju, ali tehnologiju poseduju i kontrolišu kapitalisti. Oni je koriste u sopstvenu korist da bi kontrolisali i eksploatisali radnike. Otuda, umesto da se ispoljavaju kroz upotrebu tehnologije, ljudi postaju duhovno sve siromašniji i sve više potpadaju pod kontrolu tehnologije. Individualnost je ugušena jer se svi prilagođavaju zahtevima tehnologije. Individual­ na sloboda i kreativnost postepeno blede u ništavilo. Kao rezultat toga, ljudi gube sposobnost da kritički i negativno razmišljaju o tehnologiji, kao i o društvu koje ih kontroliše i ugnjetava. Bez te sposobnosti, ljudi nisu u stanju da se bune protiv kapitalističkog sistema i da ga sruše. Rešenje tog problema, Markuze je video u stvaranju društva u kome će ljudi (tj. proletarijat) kontrolisati teh­ nologiju, a ne tehnologija njih. Tehnologija koju upotrebljavaju kapitalisti, kao što je po­ kretna traka, veoma je racionalizovana. Ta činjenica povezana je sa drugom najvećom brigom kritičkih teoretičara. Pišući pod velikim uticajem ne samo Marksa, već i Maksa Vebera, kritički sociolozi su tvrdili da savremeno društvo postaje sve racionalizovanije. Neki od njih uvideli su da je sve veća racionalizacija, a ne kapitalizam, glavni problem današnjice. Naime, racionalizacija podupire ne samo tehnologiju, već i kulturnu industriju. I jedna i druga postaju sve racionalizovanije. Po mišljenju pripadnika kritičke škole, sve veća racionalnost dovodi do pojave tehnokratskog mišljenja. Pod tehnokratskim mišljenjem podrazumeva se težnja ljudi da budu što efikasniji, tako što pokušavaju da pronađu najbolja sredstva za ostvarenje svojih ciljeva, ne razmišljajući niti o sredstvima, niti o ciljevima. Cesto navođeni primer takvog načina razmišljanja jeste stvaranje
Tehnokratsko mišljenje - težnja ljudi da postignu što veću efikasnost, tako što pokušavaju da pronađu najbolja sredstva za ostvarenje svojih ciljeva, ne razmišljajući niti o ciljevima, niti o sredstvima.

182

DŽ0RD2 RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

koncentracionih logora u nacističkoj Nemačkoj (s obzirom na to da su kritički sociolozi došli iz Nemačke, mnogi su smatrali da su oni u svojim teorijama anticipirali užase koje je proizveo nacizam). U tim logorima, nacisti su svu svoju pažnju i energiju usmerili na cilj da unište što veći broj Jevreja, koristeći najefika­ snija moguća sredstva za to (gasne komore). Tehnokratsko mi­ šljenje služi interesu onih koji su na vlasti. U kapitalizmu se i kapitalisti i proletarijat nalaze pod domi­ nacijom tehnokratskog načina razmišljanja. Međutim, kritički teoretičari najviše su zabrinuti za proletarijat. Uzmimo, na pri­ mer, pokretnu traku. Jedina briga koju ima radnik zaposlen na pokretnoj traci jeste da radi što je moguće efikasnije. Nepreki­ dan pritisak pokretne trake ostavlja radnicima malo vremena da razmisle o tome kako obavljaju svoj posao i koliko je iscrpljujeće i zaglupljujuće to što svaki dan iznova ponavljaju jednu te istu radnju. Osim toga, on im ostavlja još manje vremena i energije da misle o ciljevima procesa proizvodnje ili o njegovim posledicama koje, recimo u automobilskoj industriji podrazumevaju hi­ ljade ljudi koji svake godine stradaju u saobraćajnim nesrećama, zagađivanje vazduha, trošenje vrednih prirodnih resursa itd.

Ključni koncept
Industrija znanja

Kritička škola žestoko je napadala industriju znanja. Na sli­ čan način kao i kulturna industrija, taj koncept odnosi se na one delove društva koji se bave proizvodnjom i širenjem zna­ nja, prvenstveno na istraživačke institute i univerzitete. Kao i kulturna industrija, ta mesta su unutar društva obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omogućuje da se redefinišu.
Industrija znanja - pojam kojim kritička teorija označava delove društva koji se bave proizvodnjom i širenjem znanja, prvenstveno istraživačke insti­ tute i univerzitete. Kao i kulturna industrija, ta mesta su unutar društva obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omogućava da se re­ definišu. Umesto da služe interesima celog društva, oni se usredsređuju na sopsrveni interes. Njihova jedina namera je da prošire i uvećaju svoj uticaj nad društvom.

S A V R E M E N E GRAND-TEORUE (2)

183

Umesto da služe interesima celog društva, oni se usredsreduju na sopstveni interes. Njihova jedina namera jeste da prošire i uvećaju svoj uticaj nad društvom. Istraživački instituti pomažu proizvodnju tehnologija koje su neophodne kulturnoj indu­ striji, državi i kapitalistima. Na taj način, oni pomažu kapita­ listima da ojačaju svoje pozicije i da još više učvrste svoju pre­ vlast nad društvom. Univerziteti su počeli da služe nizu sličnih interesa. Sto je možda još važnije, oni ohrabruju tehnokratsko mišljenje koje zanemaruje razum. Univerzitetima dominiraju tehnokratski upravnici koji njima upravljaju kao i bilo koja druga birokratija. Oni studentima i profesorima nameću pra­ vila. Osim toga, univerziteti dolaze pod sve veći uticaj poslov­ nih ljudi, profesionalaca i tehničara koji u upravljanju fakulte­ tima primenjuju tehnokratsko mišljenje. U njima sve više slabi uticaj liberalnefilozofijei političke teorije koja naglašava upo­ trebu razuma. Sve se podređuje tehnologiji. Konačno, ume­ sto da podstiču studente na razmišljanje, univerziteti počinju sve više da liče na fabrike koje proizvode horde studenata. Cilj više nije da se od studenata naprave razumna ljudska bića, već da se proizvede što više studenata na što efikasniji način. Uni­ verziteti su počeli da proizvode studente na isti način kao što fabrike proizvode automobile ili kobasice. Ono što je izgubljeno u savremenom kapitalističkom društvu i u kapitalističkoj kulturi, a što predstavlja alternativu tehnokratskom mišljenu, jeste razum. Upotreba razuma omogućva lju­ dima da sredstva koja upotrebljavaju za ostvarenje svojih ciljeva procenjuju u svedu vrhunskih ljudskih vrednosti kao što su prav­ da, sloboda i sreća. Razum je za kritičke mislioce nada humanosti. Aušvic je, na primer, bio jedna racionalna zamisao, ali svakako ne i razumna. Da su nacisti upotrebljavali razum, a ne tehnokratsko mišljenje, holokaust se verovatno nikada ne bi desio, jer se sama njegova zamisao kosi sa svim postojećim ljudskim vrednostima. Nešto slično moglo bi se reći i za kapitalizam: on je veoma raci­ onalan, ali ne i veoma razuman. Za kritičke teoretičare, nada se
Razum - upotreba razuma omogućava ljudima da sredstva koja upotreblja­ vaju za ostvarenje svojih ciljeve procenjuju u svetlu vrhunskih ljudskih vrednosti kao što su pravda, sloboda i sreća.

184

D Ž O R D Ž RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

nalazi u stvaranju društva kojim će vladati razum, a ne tehno­ kratsko mišljenje, to jest društva u kome će humane vrednosati imati prioritet nad efikasnošću. Drugim recima, uprkos prividnoj racionalnosti, kapitalizam je sistem protkan iracionalnostima. To nas dovodi do koncepta iracionalnosti racionalnosti, koji nam govori da racionalni sistemi neizbežno porađaju čitav niz iracionalnosti. U racionalnom svetu kapitalizma iracionalno je da sistem bude destruktivan za pojedin­ ce i njihove potrebe i sposobnosti; da tehnologija od njih pravi „jednodimenzionalna bića"; da ih kulturna industrija kontroliše umesto da im pomaže da izraze svoje najsuptilnije želje i sposob­ nosti; i da, uprkos postojanju sve većeg opšteg nivoa apsolutnog bogatstva, sistem stvara sve veći broj siromašnih, potčinjenih i eksploatisanih ljudi i ljudi nesposobnih da ispune svoje živote. usredsređenost na povećanu racionalizaciju, dovelo je kritičke te­ oretičare do jednog pesimističnog pogleda na budućnost, kome Marks i većina marksista nisu bili skloni. Kritički teoretičari nisu verovali da će doći trenutak kada će proletarijat zbaciti kapita­ liste s vlasti. Umesto toga, oni su predviđali kontinuiranu i sve ekspanzivniju racionalizaciju u kulturi, tehnologiji i industri­ ji znanja. Ne samo da se očekivalo da će svaka od ovih oblasti postajati sve racionalnija, već i da će postajati sve važnija. Bu­ dućnost je otuda viđena kao neka vrsta gvozdenog kaveza koji se sastoji od sve racionalnijih kulturnih, tehnoloških i obrazovnih sistema koji sadejstvuju u kontroli ljudi i prave od njih jednodi­ menzionalna bića. Takva slika budućnosti ima mnogo više zajed­ ničkog s pesimističkim pogledom na savremeno društvo koji je izložio Maks Veber, nego s optimističkim pogledima na buduć­ nost o kojima su govorili Marks i većina neomarksista. Ovakva vrsta pesimističkog ramišljenja o budućnosti nije kri­ tičke teoretičare približila drugim marksistima. Jer, marksisti ne bi trebalo da budu samo mislioci, već i ljudi od akcije, tj. ljudi koji pokušavaju da povezu svoju teoriju s revolucionarnom praksom. Pesimizam kritičkih teoretičara činio se nespojivim s mogućnošću
Iracionalnost racionalnosti - ideja da racionalni sistemi neizbežno porađaju čitav niz iracionalnosti.

Pesimističan pogled na budućnost. Sve ovo, a posebno

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

185

delanja, a kamoli s revolucijom. Proletarijat je bio ostavljen da čeka na svoju neizbežnu sudbinu - zatvaranje u gvozdeni kavez racionalnosti usled konzumiranja dobara koje proizvodi kulturna industrija. Međutim, masa ovo uopšte nije doživljavala kao neku neprijatnu sudbinu. Zapravo, gvozdeni kavez je napravljen da bude vrlo prijatan i udoban. On je lepo uređen i opremljen nameštajem. U njemu se mogu pronaći različita poželjna dobra kao što su časopisi Glorija ili Story; kućni aparati, kao što su mašine za pranje sudova ili mikrotalasne rerne; televizori, DVD-plejeri, muzički diskovi i filmovi koje ste oduvek želeli da imate. Tu su takođe računari na kojima neprekidno možete da igrate video igre ili pomoću kojih, ako se priključite na Interent, možete da idete u kupovinu. Ljudi su zavoleli svoje kaveze i žele da ih napune što većim brojem dobara koje kapitalistički sistem neprekidno izba­ cuje na tržište. Međutim, prema kritičkoj teoriji, upravo u tome leži problem. Zaljubljeni u svoje kaveze i igračke koje se u njima nalaze, ljudi ne vide razlog za protest; zaista, oni više uopšte nisu u stanju da shvate da postoje problemi kao što su eksploatacija i kontrola. Konačno, ti privlačni i prijatni metodi kontrole daleko su efikasniji od represivne kontrole kapitalista koja je karakterisala rani kapitalizam.

Od fordizma do postfordizma
Druga neomarkistička grand-teorija opisuje i analizira pre­ lazak društva od fordizma u postfordizam. Fordizam je pojam koji se odnosi na ideje, principe i siste­ me koje je postavio Henri Ford u ranom 20. veku. Ford je postao poznat po tome što je u svoju fabriku automobila uveo mehani­ zam pokretne trake, nakon čega su automobili počeli masovno da se proizvode. Uspeh Fordove inovacije naveo je mnoge druge
Fordizam - pojam koji se odnosi na ideje, principe i sisteme koje je početkom 20. veka postavio Henri Ford, a čiji je izraz stvaranje pokretne trake u njegovoj fabrici automobila, nakon čije upotrebe su automobili počeli masovno da se proizvode. Uspeh Fordove inovacije naveo je mnoge dru­ ge proizvođače da i oni uvedu mehanizam pokretne trake kako bi mogli da ispune potrebe proizvodnje i postignu masovnu proizvodnju dobara.

kada bi došlo vreme da se uvede novi model (to se obič­ no dešavalo svake tri godine). bilo je teško da se pokretna traka adaptira na proizvodnju dobara kada su uvedeni proizvodi s više opcija i varijacija. 2. Parafrazirajući Henrija Forda. pogotovo neomarksističkih teoretičara. proizvodna traka morala je da se preuredi za njegovu proizvodnju. Taj sistem uspešno je funkcionisao kroz najveći deo 20. veka. Fordistički sistemi bili su zasnovani na nefleksibilnim tehnologijama kao što je pokretna traka. ona je stvarala čitav niz problema. Kao dopuna nefleksibilnosti tehnologije. Iako je ne­ fleksibilnost obezbeđivala uniformnost proizvoda. uspona japanske automobilske industrije i saznanja da američke automobilske kompanije mora­ ju da promene način proizvodnje. masovna proizvodnja koja se zasnivala na konceptu pokretne trake došla je pod veliki udar kritičara. možemo da kažemo da su potrošači na prelomu prošlog veka mogli da kupe svoj model T „forda" u bilo kojoj boji dokle god je ta boja bila crna. Sistem masovne proizvodnje orijentisan je na proizvod­ nju homogenih proizvoda. 3. stvorene su standardizovane rutine koje su potom nametnute radnicima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN! proizvođače da prilagode mehanizam pokretne trake potrebama svoje proizvodnje i otpočnu masovnu proizvodnju dobara. ali je počeo da opada tokom 1970-ih godina. Pokretna traka je viđena kao ekstreman primer kapitalističkog mehanizma pomoću kojeg se eksploatišu i kontrolišu radnici. . proizvođačima automobila bila je potrebna nefleksibilna tehnologija. Tokom godina. a automobili su u suštini ostali isti. ali su to bile zanemarljive varijacije. naročito na­ kon naftne krize iz 1973. Recimo. Ovo su glavne karakteristike fordizma: 1. Osim toga. Fleksibilnije tehnologije vodile bi ka neželjenim varijacijama u proizvodima. godine.186 D20RDŽ RlCER . potro­ šačima je ponuđen veći izbor opcija. To je zahtevalo da proizvodna linija bude zatvorena mesecima. Kada je bila na svom vrhun­ cu. Budući da su na tržište neprekidno izbacivali isti proizvod i da su hteli da obezbede što je moguće veću uniformnost među au­ tomobilima.

Radnici koji su bili naučeni da isprate standardnu rutinu nisu znali kako da izađu na kraj s nepredviđenim situacijama i vanrednim stanjima. budući da je zahtevana sve veća raznolikost u proizvodima. Svaki radnik imao je zaduženje da neprekidno ponavlja jedan te isti jednostavan zadatak.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 187 To je doprinosilo još većoj uniformnosti proizvoda. Povećanje je postizano na različite načine. Sto je više proizvođeno. radnici koji su obrazovani za nefleksibilne tehnologije nisu bili u stanju da se brzo pri­ lagode fleksibilnosti koja je bila neophodna da bi se izaš­ lo na kraj sa sve većom diverzifikacijom. Produktivnost jeste dra­ matično porasla. Moćni sindikati . Pro­ duktivnost se takode uvećavala putem „dekvalifikacije" radnika. 4. Proces proi­ zvodnje neprekidno je unapređivan i ubrzavan da bi se produktivnost još više podigla. fordistički radnici su se masovno okrenuli velikim sindikatima. birokratizovan način. to je takode stvaralo probleme. Nezadovoljni platama i dekvalifikovanim poslovima koji su od njih vrlo malo zahtevali. Fordistički sistemi bili su orijentisani na progresivno po­ dizanje produktivnosti: osnovni cilj bio je proizvodnja više dobara uz niže troškove. 5. To je dovelo do perioda konfrontacije iz­ među velikih sindikata i velikih korporacija. nakon čega su usledili dugački i skupi štrajkovi. Tako se po­ četkom sedamdesetih godina kvalitet američkih automo­ bila znatno srozao. Cilj je bio da se postigne ekonomija obi­ ma tako što će se u istim uslovima proizvoditi veći broj proizvoda. to se trošak proizvod­ nje svakog narednog proizvoda sve više smanjivao. ali je jedna stvar u takvom ubrzanom sistemu morala da trpi: kvalitet proizvoda. Nadalje. Me­ đutim. kao i ubrzanom proi­ zvodnjom koja im je ostavljala sve manje vremena za od­ mor. što je njihove proizvođače dovelo u podređen položaj u takmičenju s arogantnim japanskim proizvođačima automobila. Paralelno s visokobirokaratizovanim fordističkim proi­ zvodnim sistemima nastali su masovni radnički sindika­ ti koji su funkcionisali na sličan.

U poslednjih nekoliko decenija postfordizam je zamenio fordizam u mnogim oblastima proizvodnje. Radnici u fordističkoj industriji morali su da se bave neinspirativnim. To je bilo jasno iz Fordove najave crnog T-modela. iako je Fordov T-model bio veoma funkcio­ nalan. automobilske kompanije sada proizvode automobile u čitavoj lepezi boja. Homogenosti u proizvodnji odgovarala je homogenost u potrošnji. orijentisan na proizvodnju heterogenih. ti automobili imaju pregršt novih opci­ ja. Isti ti ljudi su kao potrošači imali „izbor" između neinspirativnih potrošnih dobara koja se nisu razlikovala od svega onoga što su kupovali drugi ljudi. Nadalje. Na primer. on nije bio najbolje stilski osmišljen. Umesto da se proizvodi jedan tip crnog automobila. nagrada za radni­ ke koji su bili iznad prošeka bila je mala ili je uopšte nije bilo.sistem proizvodnje koji je. Iako su potrošači dobili veći izbor. suština fordističkog sistema ostala je masovna proizvodnja i prodaja homogenih proizvoda koji liče jedni na druge. za razliku od fordizma. predstavljaju oštar kontrast fordizmu: 1.) Postfordizam . Taj novi sistem zasniva se na čitavom nizu karakteristika koje. kao što se vidi iz samog imena. repetitivnim poslo­ vima. . prilagođenih proizvoda koji zahtevaju fleksibilnije tehnologije i fleksibilnije radnike i koji dovode do veće he­ terogenosti u potrošnji. (Kasniji auto­ mobili imali su stilske nedostatke i bili su lošeg kvaliteta. Jedan tip je korišćen u praktično svim sportskim aktivnostima. 6. To je rezultiralo minimalnim zalaganjem na poslu i uvećalo problem kvaliteta s kojim su se suočili proizvo­ đači automobila i druge kompanije. tinejdžeri su imali veoma sužen izbor prilikom kupovine patika. Postfordizam. Drugim recima. Postfordistički sistemi orijentisani su na proizvodnju či­ tavog niza visokospecijalizovanih proizvoda. Ujedinjeni automobilski radnici) uspeli su da obezbede lukrativne ugovore za svoje članove.188 D Z O R D Ž RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (na primer. iako su plate i drugi uslovi bili jedinstveni za različite tipove rad­ nika u celoj industriji. ne samo među automobilima već i među mnogim drugim proizvodima. Osim toga.

tako i u pogledu kvaliteta. dok se nalazi u jednom proizvodnom toku. u postfordističkom svetu stilovi i ukusi potrošača menjaju se veoma brzo. Zbog toga radnici moraju da budu spo­ sobni da se prilagode proizvodnji različitih proizvoda iz nedelje u nedelju i iz meseca u mesec. Proizvodni tokovi uglavnom su kratki. Kao i tehnologija. postfordistički proizvodni sistemi postali su veoma flek­ sibilni. ume­ sto radnika-mašina koji neprekidno ponavljaju isti zada­ tak iz početka. Iako visok nivo produktivnosti ostaje norma i u postfor­ dističkom sistemu. trend ka dekvalifikaciji je usporen. pa čak i obrnut. tehnologija mora da bude u stanju da na tržište izbaci čitav niz identičnih proizvoda. Nadalje. Na primer. ista tehnologija trebalo bi da ima mogućnost da se brzo premesti s proizvodnje patika za trčanje na prizvodnju patika za košarku. Umesto radnika koji poseduju samo jednu veštinu. 2. ovi sistemi zahtevaju kreativnije i misleće radnike koji su sposobni da izađu na kraj s promenama . Radnici su u fordističkom sistemu stalno obavljali jedan te isti zadatak iz početka. Radnik može da obavlja jedan skup zadataka na proizvodnji patika za trčanje. a prebaci­ vanje na različite stilove mora da se obavi brzo i relativ­ no jeftino. kako u pogle­ du stila. Osim toga.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 189 Postfordistički sistemi orijentisani su na proizvodnju do­ bara koja zadovaljavaju najviše kriterijume. 3. Fleksibilnost u poslu takode zahteva sposobnost da se radnici brzo i neprekidno prilagođavaju nepredvidivim situacijama i vanrednim stanjima. ali i dru­ gi tip zadataka kada se proizvodnja prebaci na patike za košarku. Čak i u postfordističkom sistemu nema pro­ stora za neželjene varijacije u proizvodnji. fleksibilniji moraju da budu i radnici. u postfordističkom sistemu radnici dobijaju priliku da obavljaju čitav niz različitih zadataka kad god proizvodnja mora da se prebaci s jed­ nog proizvoda na drugi. Međutim. postfordistički sistemi zahtevaju radnike koji poseduju čitav niz različitih veština. 4. U želji da proizvedu što veći broj različitih proizvoda.

Patike su prošle kroz takvu specijalizaciju d danas postoje posebne patike za svaku aktivnost koja s može zamisliti: postoje patike za džogiranje. sada je postala prepuna stilskih varijacija Postfordistički potrošač.190 DŽORDŽ RlCER . sneakerization). Patikizacija . današnji potrošač mogu da biraju između nekoliko stotina različitih tipc va patika. patike z kišu. košarku. Oni sada mogu lako da pređu s jedne posla na drugi posao i zbog toga su možda manje zabr nuti kada izgube posao. Osin toga. Međutim. kao i postfordistički radnik. patika koja se nekada nije odlikovala nekim poseb nim stilom. u postfordistii kom svetu radnici imaju mogućnost da lako napuste pc sao i nađu novi. Zamenom masovnog radnika specijalizovanim radnikor veliki birokratizovani radnički sindikati izgubili su svi ju privlačnost. Kao rezultat toga. fordističkom sistemu daleko su zahtevniji od onih iz fc dističkog sistema. 6. rukomet. 5. postoje i privredne grar u kojima to nije moguće.kao što u savremenom svetu postoji čitav niz različitih vrsta pa tika dostupnih potrošaču. za otvoren i zatvoren prostor itd. uglavnom ostavljajući radnike c sami izađu na kraj s poslodavcima kako znaju i umej posledica toga bila je manja sigurnost posla od one ko je postojala u fordističkoj eri. heterogenost u proizvodnji povezana je sa slic nom heterogenošću u potrošnji. Poslovi u po. radnički pokret u SA dramatično je oslabio. za aktivni hodanje. . leto. Konačno. od radnika se zahteva da rat isto tako brzo kao i njihovi prethodnici. dok to svakako va: u nekim privrednim granama. Ovo se ponekad nazrv procesom patikizacije (engleski. Iako se proizvodni tok o vija bez problema i zastoja. fudbal.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOR i nepredviđenim situacijama. postfordističko društvo odlikuje slična vrst. Umest jednog ili nekoliko tipova patika. Međutim. zimu. Otuda i postfordistički sister predstavlja jedno zastrašujuće i preteče profesionaln okruženje. heterogenosti u mnogim drugim oblastima potrošnje. živ u jednom diverzifikovanijem svetu. za šetnju.

radnički pokret u SAD dramatično je oslabio. uglavnom ostavljajući radnike da sami izađu na kraj s poslodavcima kako znaju i umeju. današnji potrošači mogu da biraju između nekoliko stotina različitih tipo­ va patika. Iako se proizvodni tok od­ vija bez problema i zastoja. postoje i privredne grane u kojima to nije moguće. 5. Međutim. leto. Umesto jednog ili nekoliko tipova patika. patika koja se nekada nije odlikovala nekim poseb­ nim stilom. za aktivno hodanje. Kao rezultat toga. posledica toga bila je manja sigurnost posla od one koja je postojala u fordističkoj eri. Patike su prošle kroz takvu specijalizaciju da danas postoje posebne patike za svaku aktivnost koja se može zamisliti: postoje patike za džogiranje. dok to svakako važi u nekim privrednim granama. košarku. heterogenost u proizvodnji povezana je sa slič­ nom heterogenošću u potrošnji. patike za kišu. Postfordistički potrošač. živi u jednom diverzifikovanijem svetu.190 DŽORDZ RICER . Patikizacija . Ovo se ponekad naziva procesom patikizacije (engleski. . sada je postala prepuna stilskih varijacija.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i nepredviđenim situacijama. postfordističko društvo odlikuje slična vrsta heterogenosti u mnogim drugim oblastima potrošnje.kao što u savremenom svetu postoji čitav niz različitih vrsta pa­ tika dostupnih potrošaču. zimu. Poslovi u post­ fordističkom sistemu daleko su zahtevniji od onih iz fordističkog sistema. fudbal. Osim toga. za šetnju. veliki birokratizovani radnički sindikati izgubili su svo­ ju privlačnost. Oni sada mogu lako da pređu s jednog posla na drugi posao i zbog toga su možda manje zabri­ nuti kada izgube posao. Otuda i postfordistički sistem predstavlja jedno zastrašujuće i preteče profesionalno okruženje. 6. Međutim. sneakerization). u postfordistič­ kom svetu radnici imaju mogućnost da lako napuste po­ sao i nađu novi. rukomet. Zamenom masovnog radnika specijalizovanim radnikom. kao i postfordistički radnik. od radnika se zahteva da rade isto tako brzo kao i njihovi prethodnici. Konačno. za otvoren i zatvoren prostor itd.

Ključni koncept Moderni svetski sistem Imanuel Volerstin (1930) izabrao je drugačiju jedinicu analize od onih koje su koristili mnogi marksistički mislioci.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 191 Međutim. Pokretne trake s kratkim proizvodnim tokovima i dalje su pokretne trake. Mekdonaldizam . Umesto toga. . rigidnim tehnologijama. jer se zasniva na homogenim proizvodima. rigidnim tehnolo­ gijama. često to rade na isti način kao što radnici u fabrici automobila sklapaju automobile na pokretnoj traci. oni u hamburger ili u picu dodaju različite sastojke. Zbog sličnosti iz­ među elemenata fordizma i industrije restorana brze hrane. dekvalifikaciji i homogeni­ zaciji radnika i potrošača.proces koji se prvo javio u industriji brze ishrane i sličan je fordizmu jer se zasniva na homogenim proizvodima. mnogi elementi fordizma opstaju i danas. standardizovanim radnim rutinama (dekvalifikaciji). klase i države. moramo da budemo oprezni. taj proces nazvao sam mekdonaldizmom (glava 10). Nije moguće jasno odrediti trenutak kada je fordizam ustupio mesto postfordizmu. Samo što umesto da sklapaju automobil ili patiku. standardizovanim radnim rutinama. Čak i ako prihvatimo ideju da se današnji svet može precizno opisati konceptom postfordizma. jer je smatrao da oni pruža­ ju preuzak okvir za ono što on hoće da dokaže. da su pod još većim stresom i da su eksploatisaniji od fordističkih radnika. postoje značajni dokazi da postfordistički radnici rade brže i teže od svojih predhodnika. Proces je sličan fordizmu. u prihvatanju teze da smo prešli iz fordizma u postfordizam. Volerstin analizira ekonomske entitete koji počivaju na podeli rada koja nije ograničena političkim ili kulturnim granicama. Oni koji nam spremaju hamburgere ili pice u restoranima brze hrane. Mnogi uslužni poslovi koje danas po­ vezujemo s postfordizmom organizovani su po principu fordističkih pokretnih traka. Da li postfordizam predstavlja rešenje za probleme koje je radnicima stvorio fordizam? Zapravo. homogenizaciji radnika i potrošača itd. On nije analizirao radnike.

To je društveni sistem sastavljen od različitih društvenih struktura i društvenih grupa. jer obuhvata više država. ima skup granica i određen vek trajanja. Volerstin je predvideo mogućnost pojave trećeg svetskog sistema. Za Volerstina. Poluperiferija . Rimsko carstvo). Periferija . On ima širu bazu.192 DŽORDZ RICER . .ogroman privredni entitet koji počiva na podeli rada i koi nije sputan političkim i kulturnim granicama. Periferija se sastoji od onih oblasti koje snabdevaju centar sirovinama i koje on uveliko eksploatiše. Volerstin je smatrao da se takvi sistemi održavaju pomoću či­ tavog niza sila koje se nalaze u inherentnoj tenziji. periferije (eksploatisanih). on ima ugrađen proces ekonomske stabili­ zacije. Poluperiferija je rezidualna kategorija koja obuhvata skup regiona koji se nalaze između onih koji etčsploatišu i onih koji su eksploatisani. a drugi moderna kapitalistička svetska ekonomija. međunarodna podela eksploatacije se ne definiše državnim granicama nego ekonomskom podelom rada u svetu. socijalističke svetske vlade. dominantna geografska oblast koja eksploatiše osta­ tak sistema.geografska oblast koja dominira kapitalističkom svetskom privi­ dom i eksploatiše ostatak sistema. Unutar kapitalističkog svetskog privrednog sistema postoji centar. dok ekonomska dobit odlazi u privatne ruke.oblasti kapitalističke svetske privrede koje snabdevaju centar sL-> vinama i koje on uveliko eksploatiše. Te sile uvek imaju potencijal da sistem rasture u paramparčad.rezidualna kategorija kapitalističke svetske ekonomije kos obuhvata skup regiona koji se nalaze između centra (eksploatatora . Centar . Volerstin je tvrdio da su do sada postojala samo dva tipa svetskog sistema: prvi je svetska imperija (recimo. Dok kapitalistička svetska privreda razdvaja političku i ekonomsku sferu. dok je kapitalistički svetski sistem zasnovan na ekonomskoj domi­ naciji. Iznutra.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE*J On zaključuje da je glavna jedinica analize svetski sistem: to je samodovoljan društveni sistem sa skupom granica i konač­ nim životnim vekom (on ne traje večno). On c uglavnom samodovoljan. socijalistička svetska privreda ih reintegriše. tj. Kapitalistički svetski sistem stabilniji je od svetske imperije iz nekoliko razloga. • Svetski sistem . Posebni politički entiteti unutar kapitalističkog svetskog sistema sposobni su da apsorbuju sve gubitke koji nastaju. sistem se sastoji od različitih društvenih struktura i društvenih grupa. Svetska im­ perija bila je zasnovana na političkoj (i vojnoj) dominaciji. Osim toga.

veka opominju ljude . U 13. Naime. Tek kada bi ih drugi upozorili da je to uvredljivo ponašanje oni bi toga postajali i sami svesni. neki dokumenti iz 16.SUVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 193 PROCES CIVILIZOVANJA Najvažnije delo Norberta Elijasa (1897-1990) jeste studi­ ja o dugom istorijskom razvoju koji on naziva procesom civilizovanja. veku. jer nisu znali da bi ono moglo da predstavlja necivilizovano ponašanje. asno pokazuje da je ono mnogima od njih bilo potpuno normal­ no. Izvor informacija koje Elijas koristi najvećim delom su knjige o manirima pisane između 13. Kada je čačkanje nosa konačno postalo radnja koju ljudi (osim male dece) obavljaju kada Si ruko ne gleda. ono što je nekada bilo javno. mnoga od njih smatramo nepodnošljivim. Kada primetimo da drugi smatraju da je neka vrsta svakodnevnog ponašanja uvred­ ljiva. veka. kako sa decenije i vekovi prolazili lekcije su naučene. Primeri procesa civilizovanja Razmotrimo neke primere o obedovanju za stolom. a sve veća pažnja posvećivana je knjigama o manirima koje nam objašnjavaju zbog čega za stolom nije pristojno čačkati nos. Proučavajući te knjige on je uočio dugotrajne promene u manirima i u svakodnevnom ponašanju. i 19. Većini ljudi takode je morala da se skrene pažnja da je neprihvatljivo da čačkaju nos dok jedu. Elijas započinje svoje istraživanje u srednjovekovnoj Evropi. možda najvažnije od svega. tokom ručka. pažnja se okrenula drugom. većina ljudi smatrala je prihvatljivim da se. Ono što smo nekada sma­ trali normalnim. sada se krije. Na primer. tokom vremena postaje sve neprihvatljivije. sada nas uznemirava ili se možda toga stidimo. bolje ih razumemo i. Predmet tog istraživanja jeste svakodnevno ponašanje. Danas mnogo više obraćamo pažnju na svakodnevna ponašanja drugih ljudi. kosti životinja oglođu. a potom vrate u tanjir za serviranje. svakodnevno ponašanje koje je nekada bilo prihvatljivo. pokušavamo da ga sakrijemo od javnosti. Činjenica da : e postojala potreba da se ljudi opominju zbog takvog ponašanja. Mnogi se tog ponašanja nisu stideli. Međutim. manje šokantnom ponašanju.

• Međutim. često veoma bučno. Danas se za stolom to više ne radi. kao što je puštanje vetrova. veku. iako su se saveti o duvanju nosa delili i u 18. bolje je da se vetar ispusti uz zvuk nego da se zadrži. • Da bi prikrio zvuk koji nastaje prilikom ispuštanja vetra. U nekim knjigama o lepom ponašanju iz 15. granica srama se pomerila. nakon što bi neko srednjovekovno venčanje bilo završeno. Da bi se brak smatrao važe­ ćim. Deveruša bi potom obnažila mladu. ljudi se upozoravaju da ne mogu da duvaju 1 brišu nos istom rukom kojom jedu meso. U sličnim knjigama iz 16. takvo ponašanje je uglavnom nestalo. jer su ljudi počeli da ga se stide. Međutim. Kako to Elijas kaže. čitava povorka ljudi pratila bi mladu i mladoženju do kreveta u kome bi mladenci trebalo da provedu prvu bračnu noć. Sličan trend nalazimo i kod raznih prirodnih funkcija. 21. Jasno je da u civilizovanijem. i da zatim s čuđenjem gledaju u njen sadržaj. nekada bilo uobičajena pojava. Takode. obuhvatajući i ispuštanje vetrova. veka. a mlada i mladoženja provode svoje prve bračne noći daleko od očiju sveta. izuzev ako to baš ne može da izbegne ili ako misli da nema nikoga u okolini. koji su možda bili tek malo više od poznanika. . U srednjem veku nije bilo neuobičajeno da muškarci i žene. U jednoj knjizi za školsku decu iz 14. • Da ne bi uvredio druge dok ispuštaš zvuk.194 DžORDŽ RlCER . čvrsto stisni zadnjicu. naravno. Ista sudbina zadesila je i seksualne odnose. danas nije uobičajeno. veka ljudi se opominju da ne otvaraju maramicu nakon što su u nju izduvali nos. ne bi bilo potrebe za takvim dokumentima ili takvim upozorenjima. veku. Sve to. provedu noć zajedno u istoj sobi i spava­ ju nagi. veka nalazimo razne savete o takvom ponašanju: • Bolje je ispuštati vetrove bez zvuka. mlada i mladoženja su morali zajedno da legnu u krevet u prisustvu drugih. Kao što smo već rekli.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM da tokom jela ne oblizuju prste i da ih ne umaču u sos da bi ga promešali. Duvanje nosa išlo je istim putem. postojanje potrebe da se ponudi savet 0 lepim manirima jasno ukazuje na to da je javno ispuštanje ve­ trova. najbolje je da se istovremeno glasno nakašlješ. Danas mali broj ljudi glasno ispušta vetrove u javnosti.

na Lesteru. Prisećajući se tog osećaja autsajderstva. Elijas započinje svoju formalnu akademsku karijeru u 57. a tek je ne­ koliko engleskih sociologa toga doba moglo da čita nemački. i skoro čitavu deceniju ka­ snije. ostao je usamljeni glas u divljini Lestera. osta­ jući marginalac u britanskim akadem­ skim krugovima. Elijas razgovara telefonom i čuje glas s druge strane žice koji ponavlja: „Možeš li da pričaš glasnije? Ne mogu da te čujem". bio ignorisan. kao i godinama na­ kon toga. već i javna priznanja u Evropi. dobio je veliki broj značajnih akademskih nagrada. . na kontinentu. Međutim 1954.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 195 Norbert Elijas Biografska skica Norbert Elijas imao je interesantnu i poučnu karijeru. jer nije uspeo da institucionalizuje razvojni pristup koji je trabalo da predstav­ lja alternativu tada dominantnom statičkom pristupu (koji su branili Talkot Parsons i drugi). ni jedna njegova knjiga nije prevedena na engleski. Tokom svih godina koje je Elijas proveo na Lesteru. Elijas nije imao stalni posao. Tokom Drugog svetskog rata. Tokom 1970-ih. ali je u to vreme. Međutim. gde su ga studenti smatrali ekscentrikom iz prošlosti. ubrzo se razočarao profesurom. posebno u Holandiji i u Nemačkoj. U snu. Takode je bio razočaran time što je samo nekoliko studenata prihvatilo njegov pristup. sociolozi su počeli da otkrivaju Elijasov rad tokom 1950-tih i 1960-tih godina. Elijas je počeo da dobija ne samo akademska. godini života! Njegova karijera procvetala je na Lesteru. gde je objavio čitav niz važnih rado­ va. D o kraja svog života. Međutim. Elijas navodi san koji je neprekidno sanjao tih godina. Najvažni­ ja dela napisao je 1930-ih. godine Elijas dobija ponudu za dve akademske pozicije i prihvata jednu od njih.

najveću važnost imali su ratnici. Za razliku od njih. budući da to nije pogađalo ih remetilo njihove veze s većim delom društva. Još jedan činilac koji je sprečavao plemiće da upotre­ bljavaju nasilje bio je taj što kralj nije kontrolisao samo novac neophodan za kupovinu oružja. Lanci zavisnosti — lanci veza koji obuhvataju one ljude od kojih je pojedinac zavisan. Čak je bilo manje verovatno da će primeniti silu protiv onih koji su uvredili ljude koji su se nalazili u njihovim lancima zavisnosti. dvorski plemići razvili su dugačke lance zavisnosti. to jest na nivou države. Oni su mogli da upotrebe silu zato što su sa ostatkom društva bili po­ vezani onim što Elijas naziva kratki lanci zavisnosti. kao i relativno mali broj drugih ljudi. Ključni razvoj Elijas je video u pojavi jakog državnog vladara. . S kraljem se poja­ vio stabilni centralni upravljački aparat kojim je bilo moguće kontrolisati prikupljanje poreza i vođenje ratova.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Objašnjenje promena: produženje lanaca zavisnosti Elijas je opisao istorijske promene u svakodnevnom ponaša­ nju. Dugački lanci zavisnosti prisilili su plemiće da obraćaju sve više pažnje na potrebe i očekivanja drugih. Oko kralja se razvio i dvor. Drugim re­ cima. ono što objašnjava te promene nalazi se. možda čak i društvo kao celinu. kada su ratnici primenjivali silu. a drugi su zavisi­ li od dvorana zbog istog tog posla. kralja. Međutim. to bi pogodilo veliki broj ljudi. već i samu upotrebu tog oružja. Naime. to je pogađalo one kojima je ta sila bila namenjena. Pre pojave dvora. ratnici su bili slobodni da upotrebe silu. plemići su se uzdržavali od upotrebe sile protiv njih. Sledstveno. Pojava dvora od presudne je važnosti za Elijasov argument. Vodeći računa o drugima (neplemićima). koji su spre­ čavali upotrebu nasilja. relativno mali broj ljudi zavisio je od ratnika. Da su dvorani primenili silu. na kome je moć bila relativno jednako raspodeljena. dvorani su bili zavisni od onih koji su ih snabdevali potrebnim dobrima i uslugama (ratnici su imali daleko manje potreba i želja od dvorana). Na neki način. na koji način je on objasnio te promene? Iako je Elijas objašnjavao promene u svakodnevnom ponašanju (mikronivo). na makronivou. barem na početku. a i oni sami zavisili su od malog broja ljudi. tj. kao i međusobna zavisnost ljudi jednih od drugih.196 DZORDŽ RlCER .

Drugim recima. Da bi ostvario svoj integrativni cilj (vidi glavu 7). Počeli su sve bo­ lje da ih kontrolišu. Kao rezultat toga. ali koji takode predstavljaju deo istog tog dugačkog lanca zavisnosti i nalaze se na njegovom kraju. Saznanje o toj novoj realnosti i sve veća osetljivost za nju navela je ljude da budu sve obazriviji prilikom puštanja gasova ili kopanja nosa u javnosti. veliki broj ljudi bi naposletku saznao za takvo ponašanje. počela je da izlazi u susret potrebama ljudi koji ih okružuju. manje nepredvidiv. Budući da im je zabra­ njeno da se ponašaju kako im padne na pamet. Prema tome.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 197 Sada se postavlja sledeće pitanje: kakve veze ima pramena na vrhu društva (među plemićima i unutar njihovih lanaca zavisno­ sti) s kopanjem nosa i puštanjem vetrova? Odgovor je da su situa­ cija u kojoj su se nalazili ljudi s dvora i njihovo ponašanje postali realnost za sve veći broj ljudi u čitavom društvu. ali je takode postao manje uzbudljiv i interesantan. . veći­ na ljudi. Elijas je predložio koncept figu­ racije. To je ideja koja nam omogućava da prevaziđemo našu nesposobnost da o ljudima istovremeno razmišljamo i kao o pojedincima i kao o društvima. Mogli bismo da mislimo da je to odličan razvoj. ljudi su sve više brinuli kako se odnose prema svojim biološkim potrebama u javnosti. već i veliki broj ljudi koje možda nikada nisu videli. Duži lanci zavisnosti značili su da bi svako necivilizovano ponašanje prema drugima pogodilo ne samo ljude u njihovom neposrednom okruženju. ponašanje se s dvora „prelilo" na ponašanje u društvu. ukoliko bi neko kopao nos za stolom ili puštao vetrove na balu. kao i dvorani sami. Zar nam nije svima bolje kada su ljudi manje nasilni ili se uzdržavaju od puštanja vetrova u našem prisustvu? Život je po­ stao manje opasan. ljudi osećaju sve veći pritisak. Svako je počeo da brine o svakom. Tokom vremena. Ključni koncept Figuracije Elijas je pokušao da prevazide tendenciju sociologa da po­ vlače razliku između pojedinaca i društva. Lanci zavi­ snosti bili su sve duži za sve veći broj ljudi. nespokoj i dosadu. manje prost.

On tvrdi da najveći broj sociolo­ ga upotrebljava koncept izolovane individue koja je potpuno nezavisna od drugih ljjjdskih bića.198 D20RDŽ RlCER . Moć ima ključni značaj za društve­ ne figuracije. kao posledica toga. one su same ti međuodnosi. ali uglavnom na jedan nevidljiv i neplaniran način.Da bifiguracionasocilogija bila moguća. Elijas takode prime­ njuje svoje ideje na posebne oblasti kao što je.društveni procesi koji podrazumevaju isprepletanost ljudi koji se posmatraju kao otvoreni i nezavisni. Elijas odbija da se bavi odnosima između pojedinaca i društva. On smatra da se kroz istoriju može primetiti opšte Figuracije . pre svega. Figuracije su društve­ ni procesi koji podrazumevaju međuzavisnost i isprepletanost ljudi.ljudske od­ nose. Figuracije nastaju i razvija­ ju se. Njegov konceptfiguracijepovezan je s idejom da su pojedinci otvoreni za odnose s drugim pojedincima i da se nalaze u me­ đuzavisnom odnosu s njima. i pojedinci i društva (kao i svaki druš­ tveni fenomen između njih) podrazumevaju ljude . neprekidno u protoku. naro­ čito lov na lisice. sport. neophodna je slika otvorenog i međuzavisnog aktera. po Elijasu. Koncept lanaca međuzavisnosti trebalo bi da pruži dobru ilusrarciju onoga što Elijas želi da izrazi konceptom figuracije koji predstavlja suštinu njegove sociološke misli. Studija slučaja: lov na lisice Pored analize dugog istorijskog perioda. pa čak i na Kinu koja ima preko milijardu stanovnika. da bi opisao svoj rad. a one su. Takva slika nije pogodna za teorijufiguracije. a figuracije se sastoje od takvih pojedinaca. Od središnjeg značaja za ovu diskusiju jeste činjenica da se ideja figuracija primenjuje na sve društvene fenomene iz­ među malih grupa i društava. trebalo da se shvate kao proce­ si.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Figuracije bi. Figuracije nisu strukture koje na ljudske odnose deluju eksterno i prisilno. Drugim recima. počeo da upotrebljava pojam procesna sociologija. one su neprekidno u protoku. Pojedinci su. Figuracije nastaju i razvijaju se. recimo. ali uglavnom na jedan nevid­ ljiv i neplanirani način. Zapravo. Elijas je kasnije. Njega interesuje na koji način se ljudi povezuju i zašto te veze nastaju. . Moć je od ključnog značaja za društvene figuracije. otvoreni i međuzavisni.

nasilje nije sasvim nestalo iz društvenog života. Međutim. godine). Uopšteno govoreći. a potom pojede. umesto da ljudi ubiju lisicu. Iako je dao značajan doprinos kritičkoj teoriji. Uobičajeni ritual sastojao se u tome da se lisica najpre ubije. . Međutim. (U Velikoj Britaniji on je za­ branjen zakonom iz 2005. Za­ pravo. Plod te integracije jeste njegova grand-teorija o sve većoj kolonizaciji sveta života. KOLONIZACIJA SVETA ŽIVOTA Jirgen Habermas (1929) je neomarksistički teoretičar. Sve veća civilizovanost često podrazumeva gubitak drugih aspekata života koji su ljudima važni. a posebno na britanskim fudbalskim utakmicama. Moguće je da ima istine u tvrdnji da bi dozvola da u spor­ tu bude više nasilja i da sport bude manje civilizovan dovela do smanjivanja nasilja u drugim društvenim odnosima. kao i u čarkama ili otvorenim ratovima između dr­ žava. Ha­ bermas je s vremenom marksističku teoriju integrisao s mnogim drugim teorijskim uvidima da bi došao do posebnog skupa teo­ rijskih ideja. Razumevanje Habermasovog koncepta kolonizacije sveta üvota zahteva prethodno razumevanje koncepta sveta života i si­ stema kao njegovog kolonizatora. s takvim razvo­ jem sporta dolazi dosada. lov na lisice postajao je sve civilizovaniji. Pored toga. Na primer. više nije obavezno da ljudi na kraju lova pojedu lisicu.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 199 opadanje nasilja u sportu. Ono se po pravilu može naći po kafanama i na ulicama. Potreba za većim uzbuđenjem odražava se u porastu nasilja koje često izbija na evropskim. Elijas ne smatra da je civilizacija nužno dobra. ubijaju je lovački psi. Lov na lisice i mnogi drugi sportovi postali su manje interesantni i manje uzbudljivi nego što su to nekada bili. on je kao naučnik direktno povezivan za kriričku školu. Osim toga. Manje civilizovana društva imaju mnoge prednosti nad civilizovanijim društvima. Lov na lisice u početku je bio veoma nasilan sport. u mladosti. tokom godina.

racionalizacija sistema poprima različit oblik od racionalizacije sveta života. složeniji i samodovoljniji. Idealno gledano. među­ tim. svet zdravog razuma. pravni sistem. Drugim recima. .po Sicu. tj. moć Svet života . Sic se prvenstveno interesovao za intersubjektivne odnose unutar sveta života. sistem i kolonizacija Koncept sveta života (nemački. nikakva spoljna sila. slobodna i otvorena komunikcija znači ra­ cionalizaciju komunikacije unutar sveta života. Ra­ cionalizacija ovde znači da sistem i njegove strukture postaju sve diferenciraniji. mesto gde se događa intersubjektivnost. On je prvenstveno zainteresovan za interpersonalnu komunikaciju koja se odvija u svetu života. Za Habermasa. ne srne da igra bilo kakvu ulogu u postizanju kon­ senzusa. Iako je koncept racionalizacije uglavnom korišćen u negativnom smislu (u kome će ga i sam Habermas kasnije često koristiti). prolaze kroz progresivnu racionalizaciju. Sistem i njegove strukture. Lebensiveli) skovao je Alfred Sic (s ostalim pripadnicima fenomenološke sociologije) da bi opi­ sao svet svakodnevnog života. Da bi se postigao konsenzus. ta komunikacija trebalo bi da bude slobodna i otvorena. Do konsenzusa će se stići.200 DŽORDŽ RlCER . tom konceptu želi da priđe na jedan drugačiji način. pravni sistem.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Svet života. Habermas. Sistem ima izvorište u svetu života. ali on razvija svoje po­ sebne strukture kao što su porodica. te strukture postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta života. država i privreda) koje imaju izvorište unutar sveta života. Sto je još važnije. obični svet. unutar sveta života i komunikacije. Ljudi raspravljaju o problemima i do konsenzusa dolaze isključivo na osnovu bolje argumentacije. isto kao i svet života.po Habermasu. racionalizacija poprima pozitivnu konotaciju. kao što je na primer veća moć jedne strane u komunikaciji. Sistem . Habermasa na prvom mestu interesuju međupersonalni odnosi u svetu života. država i privre­ da. lišena ograničenja bilo koje vrste. Oni koji se nalaze u međusobnoj interakciji racionalno su motivisani da postignu slobodnu i otvorenu komunikaciju. a razumevanje će se postići ako pobedu odnese bolji argument. ali koje razvijaju za­ sebnu egzistenciju i postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta života. upotrebljavaju se racionalne metode. koja vodi uzaja­ mnom razumevanju. Međutim. Razvijajući se. strukture (kao što su porodica. svet svakodnevnog života.

one te procese ugrožavaju namećući im spoljnu kontrolu. umesto da racionalne strukture si­ stema uvećavaju kapacitet sveta života za komunikaciju i ostvare razumevanje i konsenzus. te da znanje koje su stekli na tim pozicijama požele da iskoriste da bi napravili akcionarsku društvo. Drugim recima. ali ostaje činjenica da u ovom slučaju zakon zapravo zabranjuje postizanje konsenzusa kroz slobodnu i otvorenu komunikaciju. upr­ kos tome što proističu iz istih korena. a onda investirali u deonice ne­ kih od tih kompanija. Prema tome. Takode. Kolonizacija sveta života . sistem. To ima mnoštvo kobnih posledica po svet života. Umesto da se komunikacija odvija isključivo tako što pobedu odnosi bolji argument. složenije i samodovoljnije. Pretpostavimo da se grupa bliskih prijatelja sastane da bi kroz otvorenu i slobodnu diskusiju odlučili kako da udruže snage da bi zaradili više novca. razdvojeni jedan od drugog. već ne smeju o tome ni da razgovaraju. ograničava sposobnost akte­ ra da vode argumentovanu raspravu i postignu konsenzus unutar sveta života. jer je to zabranje­ no zakonom o insajderskom trgovanju. Službenik iz jedne kom­ panije ne sme drugim članovima grupe otkrivati informacije o tome kakve poslovne namere ima njegova firma ukoliko to može da utiče na cenu akcija te kompanije na berzi. oni ne samo da ne smeju to da urade. Habermas tvrdi da su sistem i svet života. Međutim. njihova moć raste. Evo jednog primera za lakše razumevanje ideje kolonizacije. Možemo da smatramo da insajdersko trgovanje treba zabraniti.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 201 sistema i njegovih struktura raste. ali je najznačajnije to što sistem sam sebe nameće komunikaciji koja se odvija unutar sveta života. pretpostavimo da su svi oni dobro pozicionirani službenici u bogatim i velikim kompanijama. a s time raste i sposobnost siste­ ma da usmerava i kontroliše ono što se dešava u svetu života. a s njom raste i njihova sposobnost da usmeravaju i kontrolišu ono što se dešava u svetu života. Tako se zakonom zabranjuje slobodna i otvorena diskusija o tome na koje je načine moguće steći bogatstvo unutar sveta života ove grupe. To je suština procesa kolonizacije. koji dolazi spolja. Kolonizacija sveta ži­ vota ima mnoge oblike.budući da sistem i njegove strukture postaju sve diferenciranije. . od kojih je najvaž­ nija njegova kolonizacija od strane sistema.

posle čega je on napustio Institut. dovelo ga je u sukob s najuticajnijim naučnikom Instituta. T a kolonizacija i m a destruktivan uticaj na svet života uopšte. Horkhajmer je uspeo da nametne Habermasu nemoguće uslove rada. Članak je na kraju ipak objavljen. godine. Odmah je postao pripadnik frankfurtske škole. U njemu se praktično Institut nije ni pominjao. Maksom Horkhajmerom. a s a m svet živo­ ta dolazi na ivicu raspadanja. Habermas je zagovarao kritičku misao i praktično delanje. . Objavljivanje jednog teksta 1957. jednog od naj uticaj nih članova te škole. Habermas se izdvajao svojim gle­ dištima: „Za mene nikada nije postojala jedna konzistentna teorija.i to je bilo to". Horkhajmer je počeo da se za­ laže za to da se Habermas otpusti sa Instituta. Adorno je pisao eseje o kriti­ ci kulture i organizovao seminare o Hegelu. osiromašenija i fragmentiranija. Vrlo brzo je postao asistent-istraživač kod Teodora Adorna. ali se Horkhajmer plašio da bi takva pozicija mogla da ugrozi javno finansirani institut. svet života opstaje i nastavlja d a živi. ali ne pod okri­ ljem Instituta. ali će Institutu naneti veliku štetu ako ostane". On je predstavljao samo jednu marksističku struju . Iako se smatra da je frankfurtska škola bila veoma homo­ gena. M e đ u t i m . Nakon svega. Jirgen Habermas Biografska skica Habermas je počeo da radi na Institutu za društvena istraživa­ nja u Frankfurtu 1956. čak i bri­ ljantnu karijeru kao pisac. Haber­ mas je od početka pokazivao svoju nezavisnu intelektualnu ori­ jentaciju. Iako je bio vezan za Institut za društvena istraživanja. čak i k a d a je kolonizacija v e o m a opsežna. K o m u n i k a c i j a p o ­ staje sve rigidnija.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Budući d a je tako. otvara se m o g u ć n o s t d a sistem kolonizuje svet života. godine.202 DŽORDŽ RlCER . a pogotovo n a komunikaciju unutar njega. Tada je rekao o Habermasu: „On verovatno ispred sebe ima dobru.

Sistemu i njegovim strukturama mora se omogućiti da postanu sve diferenciraniji i složeniji. Puna racionalizacija sveta života i sistema. po Habermasu. te vodili do promena i bo­ ljeg shvatanja onoga što jeste i što nije insajdersko trgovanje. omogućila bi im da se ponovo sjedine na način kojim će se međusobno dopunjavati i obogaćivati. uticali bi povratno na sistem. leži u racionalizaciji i jed­ nog i drugog . da se obave dve racionalizacije.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 203 Racionalizacija sistema i sveta života Za Habermasa. U društvu u kojem su i sistem i svet života racionalizovani. ti pogledi na nove smernice. zakonito ili nezakonito. Na primer. ljudi bi sami odlučili da li je insajdersko trgovanje moral­ no ili nemoralno. da se iskori­ sti da bi se iz nje izvukli načini dalje racionalizacije sistema. Na taj način. svet života mora se redefinisati tako da se približi idealu slobodne komunikacije u kojoj bolji argumenti uvek pobeduju.i sveta života i sistema. dobro ili loše. Takve gru­ pe bi kroz otvorenu i bolju komunikaciju došle do boljih smernica u pogledu toga šta jeste. moć određuje . Racionalniji sistem trebalo bi da se upotrebi da bi se obogatila racionalna argumentacija u svetu života. jedan racionalniji sistem mogao bi da omogući grupama ljudi da raspravljaju o razmeni određenih vrsta informacija koje su do sada bile smatrane insajderskom trgovinom. Na drugoj strani. kako vidimo. Drugim recima. a šta nije insajdersko trgovanje. dva sistema bi se uzajamno obogatila. U najvećem broju slučajeva. Ta argumentacija trebalo bi. ali svaka na svoj način. zadobijaju sve veću kontrolu nad svetom života i njemu svojstvenim oblikom racionalizacije. sistem deformiše svet života. umesto da. problem je u tome što sistem i racionalizaci­ ja koja je karakteristična za sistem. Time bi se uzajamna netrpeljivost medu njima iskorenila. Potrebno je. kao sada. Ključni koncept Situacija idealnog govora Veliki deo Habermasove teorije zasniva se na konceptu slobodne i otvorene komunikacije (u svetu života) koju on naziva „situaci­ ja idealnog govora". zauzvrat. Rešenje tog problema.

(Gidens je veliki deo svoje teorije izgradio kroz polemiku sa postmodernim teore­ tičarima koji tvrde da živimo u postmodernom svetu. već i opšta nesposobnost da se stigne do pravog konsenzusa i. a pogotovo moć koja je remeti. oslobođena je svih spoljnih uticaja. recimo. a ne onaj iza koga stoji moćniji pojedinac ili moćnija grupa. a takav konsenzus nam uvek kazuje šta je istina. On tvrdi da mi i dalje živimo u modernom svetu. istina je istina zato što proizilazi iz konsenzusa. Habermasova situacija idealnog govora. trebalo bi da se uklone tako da ljudi mogu slobodno da dodu do konsenzusa i istine. Bolji argument je onaj koji. Situacija idealnog govora — govorna situacija koja je oslobođena od svih spoljnih uticaja. do istine. a rezultat takvog uticaja nije samo poremećena komunikacija. U skladu sa svo­ jom marksističkom orijentacijom. a pogotovo uticaja moći. situacija u kojoj pobeduje bo­ lji argument. Drugim recima. a ne zato što je kopija realnosti. Istina nije kopija realnosti već proizilazi iz konsenzusa. a ne onaj iza koga stoji moćniji pojedinac ili moćnija gru­ pa. MOLOH MODERNOSTI Entoni Gidens (1938) sebe smatra modernim socijalnim teoretičarem. Konsenzus se stvara nakon rasprave takvim argumentima.204 D Ž O R D Ž RlCER . . ali njegovo viđenje tog sveta veoma je različito od viđenja postmodernih teoretičara (glava 9). Iako modernista. barijere slobod­ noj i otvorenoj komunikaciji. a koji gubi. kao što su Marks ili Veber. a pogotovo uticaja moći. Moć utiče na praktič­ no celu našu komunikaciju. Gidens ima veoma različit pogled na moderni svet od klasičnih teoretičara modernosti. Međutim. nudi bolje dokaze i može da se iznese na najubedljiviji način.) On ne odbacuje ideju da ćemo u nekom trenutku možda preći u postmoderni svet. a takav konsenzus nam uvek kazuje šta je istina.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN koji argument pobeduje. Konsenzus se stvara nakon rasprave takvim argumentima. Habermas smatra da posto­ ji skup praktičnih i političkih implikacija koje proizilaze iz te dijagnoze savremenih bolesti. iako se nalazimo u njegovoj poznoj fazi. To je situacija u kojoj pobeduje bolji argument. Problem u savremenom svetu sastoji se u tome što je mali deo ljudske komunikacije slobodan i otvoren. Ptema tome. samim tim.

Moloh može doneti velike nagrade (recimo. Zamislimo veliki kamion koji raznosi lekove. kao i onima koji mu se nadu na putu. uključujući i stalan strah da oni koji njime upravljaju u svakom trenutku mogu izgubiti kontrolu i tako dovesti u opasnost živote mnogih ljudi. juggernaut). Uvek posto­ ji mogućnost da ljudi izgube kontrolu nad Molohom i da sve ono što je u njemu. Koncept Moloha jedan je prilično apstraktan koncept. lekom za kontrolu težine koji je jedno vreme bio veoma popularan. godine u Cernobilju) ili genetskih mutacija (koje mogu ugroziti budućnost ljudske vrste). niti brzinu koju će on dostići. s obzirom na njegovu veličinu i snagu.Gidensova metafora kojom on opisuje moderni svet kao snažnu silu koja se kreće napred rušeći sve pred sobom. ali uvek postoji mogućnost da će se on otrgnuti kontroli i uništiti one koji su ga stvorili i njihovu okolinu. Međutim. (engleski. . veliki kamion može da do­ nese ogromne zalihe hrane i lekova koje su stanovništvu potreb­ ne). ali je potom povučen 5 tržišta jer se saznalo da izaziva srčane probleme. ali to u budućnosti može proizvesti više štete nego ko­ risti. ili u njegovoj blizini. Zamisli­ mo jedan ogroman kamion veličine Titanika koji se kreće ulica­ ma grada. Ka­ mion možda raznosi lekove koji su ljudima potrebni i koji se čine ispravnim. ta kontrola je slaba i svakog dana postoji mo­ gućnost uništenja koje može biti posledica topljenja nuklearnog rsaktora (što se desilo 1986. zapravo. snažnu silu koja se kreće napred rušeći sve pred sobom. bude uništeno. jeste razvoj nuklearne tehnologije (na primer. Sta. oni ne mogu potpuno da kontrolišu pravac ko­ jim će se on kretati. ali.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 205 Moloh Gidens vidi modernost kao Moloha. Još jedan pri­ mer kako ljudske tvorevine koje se čine vrednim mogu imati ra­ zarajuće posledice. Moloh . Ljudi upravljaju Molohom. To se dogodilo sa „fen penom". Onima koji ga kontrolišu. Gidens želi da kaže tom metaforom i opasnostima koje ona nosi? Moloh izražava rizike po ljudsko društvo koje su proi­ zveli sami ljudi. Ljudi upravljaju Molohom. nuklearne centrale) i genetskog istraživanja. ali i velike opasnosti. I jedno i drugo su proizvodi koje su stvorili ljudi i koji se nalaze pod njihovom kon­ trolom.

206 DZORDŽ RICER . Drugim recima. Dok su nam u premodernom društvu. Nukle­ arna katastrofa u Cernobilju pogodila je ljude koji žive hiljadama kilometara daleko od mesta gde se desila nesreća. Slično tome. Recimo. stvari koje danas stvaramo (na primer. nuklearna podmornica ogromne razorne moći može da bude uda­ ljena hiljadama kilometara od onih koji njome upravljaju. savremeno društvo ne bi bilo moguće. priroda modernog sveta zahteva od nas da verujemo ekspertima koji upravljaju si­ stemima.tendencija različitih delova savremenog Moloha da se sve više udaljavaju od nas u prostoru i vremenu. Recimo. stanovnici modernog sveta primorani su da razvijaju poverenje u sisteme i ljude koji te sisteme kontrolišu i njima upravljaju. one se sada prostiru po ćelom svetu. genetska tehnologija) mogu imati štetne posledice u budućnosti. ili čak u ranim modernim društvima. Isto to može da se kaže i za vreme. U suprotnom. . Zbog svih tih promena u vremenu i prostoru. takve komponente bile fizički bli­ zu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORES Prostor i vreme Naša sposobnost da kontrolišemo različite komponente savremenog Moloha komplikuje se činjenicom da su te komponen­ te sve udaljenije od nas u prostoru i vremenu. Interesantno je d a j e njegov teorijski rad Distancijacija . ne­ ophodno je da verujemo da odluka kapetana nuklearne podmor­ nice da lansira raketu s nuklearnom glavom neće biti posledica njegovog kaprica ili da će oni koji obavljaju genetska istraživa­ nja preduzeti sve mere predostrožnosti koje su potrebne da bi se zaštitile buduće generacije. Stvari koje su napravljene u prošlosti (nuklearni otpad koji se gomilao više od pola veka) mogu imati katastrofalne posledice po nas koji živimo u današnjem vremenu. Tu pojavu Gidens naziva distancijacija. Entoni Gidens Biografska skica Gidens je kao teoretičar veoma uticajan u SAD. ali i u mnogim drugim delovima sveta. Više nije neophodno da budete blizu nečega da biste na to izvršili nekakav uticaj.

Ljudi su refleksivni. nije pošlo za rukom: „Gidens je možda ostvario fantazije mnogih od nas koji su se predali sociologiji tokom perioda intenzivne i uzbudljive de­ bate iz koje se razvila teorija strukturacije. Gidensova karijera imala je nekoliko interesantnih obrta to­ kom devedesetih godina prošlog veka. ali i o svemu onome što čini njihov svakodnevni život. u savremenom svetu ljudi nisu uvek voljni da stvari prepuste nepoznatim ekspertima. Sto je još važnije. Tokom svog mandata. pokušao je da učvrsti akademsku reputaciju te institucije i ojača njen uticaj kako u Velikoj Britaniji. Terapija je Gidensu takode dala pouzdanje da prihvati aktivniju ulogu u javnom životu i postane savetnik britanskog premijera Tonija Blera. godine. Sedmogodišnja terapi­ ja dovela ga je do dubljeg istraživanja ličnog života.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 207 uvek bio slabije primljen u rodnoj Velikoj Britaniji nego u drugim zemljama. te da njegovim poslednjim delima nedostaju dubina i prefinjenost koje su krasile njegove ranije radove." (Videti glavu 7). Refleksivnost Međutim. što mnogim drugim britanskim teore­ tičarima koji su to pre njega pokušavali. iz čega su proizašle knjige kao što su: Modernost i samoidentitet i Transfor­ macije intimnosti. Neprihvatanja kod kuće može delimično da se objasni činjeniom da je Gidens uspeo da dobije teorijske sledbenike širom sve­ ta. neprekidno pre­ ispitivanje i menjanje sopstvenih postupaka kod ljudi stvara još . tako i ši­ rom sveta. Neki veruju da je to negativno uticalo na Gidensov akademski rad. Dekan prestižne Londonske škole za ekonomiju i političke nauke (London School of Eco­ nomics and Political Science) postao je 1997. Oni neprestano razmišljaju o velikim problemima kao što su nukle­ arna tehnologija i genetsko istraživanje. ono u ljudima izazi­ va stalan osećaj nelagodnosti zbog posledica koje bi ti problemi mogli imati na njihove živote. Iako razmišljanje o velikim pro­ blemima ima mali uticaj na te probleme.

To je proces u kojem preisipitivanje postupaka naposletku vodi do njihove promene. Dok su prethodne generacije solidarnost postizale tako što su težile ostvarivanju velikih pozitivnih ciljeva (kao što je veća jednakost). Bek smatra da je savremeno društvo definisano rizikom i na­ činima na koji rizik može da se spreči. nukle­ arna katastrofa. ali ono što ih čini jedinstvenim nije samo to što su opasniji nego ikada ranije (nesreća u nuklearnoj centrali mnogo je opasnija nego nesreća izazvana u običnoj električnoj centrali). godine. Njegova najpoznatija knjiga zove se Rizično društvo (1992). Osim toga. Ključni koncept Rizično društvo Iako ideja rizika zauzima značajno mesto u Gidensovom teorij­ skom radu. ljude danas ujedinjuje negativan cilj koji im nalaže da ne izazivaju opasnosti povezane s različitim rizicima Mnogi današnji rizici proističu iz savremene industrije. Umesto toga.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN veći osećaj nelagodnosti. Rizik je. kao ona u Černobilju 1986. kao i mnoge druge pojave u društvu. reviziji i modifikaciji. već je pogodila mnoge delove sveta od kojih su neki bili prilič­ no udaljeni od mesta nesreće. Ulriha Beka (roden 1944). bogata društva i viši slojevi verovatno . Gidens taj proces naziva re­ fleksijom. Malo toga može da se uradi jednom za svagda. minimalizuje ili kanališe. već i to što nisu prostorno i vremenski ograničeni. ona predstavlja središnji koncept sociološke teorije savremenog nemačkog teoretičara. Mi ne reflektujemo samo o našim postupcima.208 D20RDŽ RlCER . već i o na­ šem razmišljanju o tim postupcima. nije bila ograničena samo na geografski prostor u blizini centrale. svi naši postupci neprekidno su podložni preispitivanju. To nam stvara još sveobuhvatniji osećaj nelagodnosti od refleksije o pojavama kao što su opasnosti proizvedene nuklearnom tehnologijom. pri čemu se kod nekih ljudi javljaju novi simptomi. Na primer. Za razliku od siromašnih društava i nižih slojeva koji će skoro si­ gurno biti izloženi riziku. stratifikovan. Ljudi i danas osećaju posledice izloženosti radijaciji. posledice te nesreće nisu bile ograničene samo na vreme kada se nesreća dogodila.

smatra Bek. . već i fenomene kao što su sve veća globalna ekonomska za­ visnost i verovatnoća da će ekonomska kriza u jednom delu sveta prouzrokovati krizu u čitavom svetu. bogatija društva često izvoze rizik siro­ mašnijim društvima. već osobama od autoriteta u načelu. Drugim. Mnogi potezi eksperata mogu da prouzroku. bolno smo svesni rizika koji nas okružuje. globalnog zagrevanja i sličnog. Mi smo takode svesni toga da eksperti. Osim toga. Ti rizici su globalni po prirodi i ne uklju­ čuju samo fenomene o kojima je bilo reči u prethodnim paragra­ fima. ona nam omogućava da razvijemo sposobnost verovanja ne samo našim roditeljima. sve veće rupe u ozonskom omotaču. Odatle dolazi naša želja da smanjimo rizik i nesigurnost. Jedan od razloga za to je efekat bumeranga. Efekat bumeranga — rizik pogađa više slojeve i bogata društva koji su najod­ govorniji za njegovu proizvodnju. iako im načelno verujemo. uprkos rutinama i uspešnoj socijalizaciji. Bez ob­ zira na to. Nesigurnost se prevladava socijalizacijom u detinjstvu. Bogata društva i viši slojevi nastoje da fabrike koje uništavaju čovekovu okolinu grade što je moguće dalje od mesta na kojima oni žive. mnogo je veća verovatnoća da će rizik pogoditi oblasti u kojima živi niža. čak ni viši slojevi ne mogu biti potpuno lišeni opasno­ sti rizika u savremenom svetu. Takode. u krize. da se sakrije od rizika ili izbegne život u rizičnom društvu. Ipak. Štaviše. Nesigurnost i rizici Gidens smatra da „visoka modernost" u naše živote unosi velike rizike i nesigurnost. Ako je socijalizacija uspešna. ali mnogi od tih rizika vraćaju im se nazad u obliku zagađenog vazduha ili zagađane vode. rizik pogađa i više slojeve i bogata društva koji su najodgovorniji za njegovu proizvodnju. naš svakodnevni ži­ vot prepun je rutina koje stvaraju utisak da su naši životi sigurni. a ne viša klasa. ne mogu u potpunosti da kontrolišu Moloha. recima.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 209 će izbeći rizik. Niko ne može. a mere koje oni preduzimaju da bi izašli na kraj s takvim irizama lako mogu da dovedu do njihovog pogoršanja.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Gidens se pita: zašto nastaju rizici? Drugim recima. Takve promene često imaju nenameravane posledice. 4. nova brzina ili smer mogu da proizvedu čitav niz negativnih posledica. Na primer. mi se trenutno nalazimo na početku genetske revolucije. 3.210 DŽORDZ RICER . moguće je da je černobiljska katastrofa prouzrokovana fatalnim greškama koje su počinili ljudi koji su upravljali centra­ lom iz dana u dan. ali ne možemo da predvidimo sve posledice genetskih promena na kojima sada radimo. zašto Moloh preti da se otrgne kontroli? On nudi četiri odgovora: 1. Na primer. neprekidno reflektuju o Molohu i u tom procesu stvaraju nova znanja o njemu. Na primer. napravili su čitav niz grešaka koje su dovele do njenog uništenja. a posebno eksperti. Oni koji upravljaju Molohom prave greške. proizvođači leka „fen pen" nisu imali predstavu o tome da će njihov proizvod kod pacijenata prouzrokovati srča­ ne probleme. u nekom trenutku američke finansijske vlasti mogle bi da podignu kamatne stope kako bi držale inflaciju pod kon­ trolom. dizanje kamatnih stopa otvara moguć­ nost za privrednu recesiju. Ljudi u načelu. Moloh je podložan upravljačkim greškama. stručnjaci koji su projektovali nuklearnu cen­ tralu u Cernobilju (kao i sve druge nuklearne centrale ši­ rom sveta). Međutim. černobiljska katastrofa je bez sumnje rezultat kombinacije grešaka upravljača i sistem­ skih felera. To novo znanje koje primenjujemo na Moloha omogu­ ćava Molohu da se kreće različitom brzinom i u različi­ tim smerovima. Prema tome. . U stvari. 2. Međutim. Oni koji su stvorili Moloha i njegove različite sastavne delove napravili su greške. Ne možemo uvek tačno da predvidimo posledice modifikovanja Moloha ili stvaranja njegovih novih delova. Moloh ima ugrađene felere. Slično tome.

U stvari. njih je uveliko zamenio televizijski program. pogodno sredstvo za kontrolu i zaglupljivanje ljudi. Posledica tog zaglupljivanja jeste to da ljudi nisu više sposobni da shvate da se izvori njihovih problema nalaze u širem društvu. mnogo manje važni nego što su to bili.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 211 Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Holivudski blokbaster Kao što smo videli u ovoj glavi. kakav je položajfilmovadanas? Da li su oni više ili manje zaglupljujući. i Quo Vadis (1951) . iako je proizvedeno j| daleko manje blokbastera nego filmova B produkcije. re­ cimo. Ono što je danas različito jeste središnja pozicija koju blokbasteri u Holivudu zauzimaju. glasne i nemoguće događaje koji mogu da se izraze samo kroz magiju filma. Danas se naglasak stav­ lja na brze. Vremena su se promenila tako da danas više pažnje mora da se posveti uticaju televi­ zije (pogotovo trenutnoj ekspanziji realiti šou-programa). Međutim. pogotovo filmovi koji su u doba najveće popu­ larnosti Holivuda nazivanifilmovimaB produkcije. mnogo . Prvi među ta­ kvim blokbasterima bio je film Ratovi zvezda (1977). In­ terneta i eksboksa (naročito različitim igricama koje na njemu mogu da se igraju). Holivud je odavno počeo da proizvodi blokbastere — Rođenje nacije (1915). Prohujalo s vi­ horom (1939). Danas Holivud proizvodi manje filmo­ va B produkcije nego ranije. i da li mogu da se upotrebe za kontrolu ljudi? Kada su u pitanju kontrola i zaglupljivanje ljudi. kritički teoretičari smatrali su da su filmovi. 1940-ih godina.filmovisu da­ nas. pogotovu upotrebom kompjuterizovane tehnike koja je još uvek u svom začetku. Na koji način se savremeni blokbasteri mogu dovesti u vezu 1 s osnovnim idejama kritičke teorije? Prvo. na neki način. uticaj Holivuda ostao je snažan. kao i tehnička razvijenost i čarobnjaštvo savremenih blokbastera. pogotovo u proizvodnji i globalnoj distribuciji blokbastera. Međutim. a jedan od najpoznatijih u poslednje vreme je Matriks (1999).zbog čega je časopis Va­ riety izmislio pojam blokbaster (vrsta filma koji zarađuje puno novca). a kamoli da nešto preduzmu kako bi to sprečili. Iako mnogi od tihfilmovamogu da se gledaju na kanalima kao što je American Movie Classic.

2. birokratizovani 5. Za razliku od marksista. već oni ostvaruju mnogo veći uticaj na njih. i da.\ važnije. Drugo. koji su neophodni da bi se današnja bioskopska I publika manipulisala i kontrolisala. progresivan rast produktivnosti. Pod uticajem tehnokratskog mišljenja. Oni u budućnosti predviđaju sve veću teh­ nološku kontrolu i racionalizaciju. 7. Meta uticaja tih filmova nije intelekt. kritički teoretičari usvajaju pesimističan pogled na budućnost. Lako može da se dokaže da su savremeni blokbasteri podigli praksu zaglupljivanja na jedan sasvim novi nivo.212 DŽ0RD2 RlCER .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE* veći procenat bioskopske publike odlazi u bioskope da gleda i blokbastere. 6. Kritički teoretičari bave se uticajem tehnologije na ljudsko mi­ šljenje. niti o ciljevima. Presudnu ulogu u toj kon­ troli ima masovna kultura. Osnovna karakteristika fordizma je masovna proizvodnja ho­ mogenih proizvoda. . nego emocije. Dominacija tehnologije proizvodi jednodimenzionalno društvo u kome ljudi gube sposobnost da kreativno i kritički misle. najveći broj novih holivudskih blokbastera ima zaglu. što doprinosi iracionalnosti racionalnosti. ne razmišlja­ jući niti o sredstvima. pogotovo način na koji se ona upotrebljava u kapitalizmu. i možda naj. nefleksibilna tehnologija. Konačno. sledstveno tome. 4. standardizovane radne rutine. Glavni cilj je da se snažno utiče na emocije gledalaca. doprinose da se održi status quo i u velikoj meri smanjuju mogućnost za kritičko razmišljanje i nezavisno (a pogotovo revolucionarno) delanje. ne samo da više ljudi odlazi da gleda blokbastere. . Sažetak 1. Kritički teoretičari kritikuju tehnologiju. ljudi teže da pro­ nađu najbolja sredstva za ostvarenje svojih interesa. Oni gube sposobnost da koriste razum. od kojih se uglavnom traži da gotovo uopšte ne razmišljaju. Savremena filmska industrija poznata je po tome što koristi planiranje i ekspertizu. . Kapitalizam je prošao kroz transformaciju od fordizma ka postfordizmu. pogotovo ona koja se širi preko medija. 3. Kritička teorija najviše je zainteresovana za kulturnu industriju i sve veću kontrolu kulture nad ljudima.j pljujući uticaj na publiku.

Beograd: Clio. pravni sistem. Beograd: Filip Višnjić. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Proces civilizacije. Norbert (2001). Grand-teorija Jirgena Habermasa bavi se konceptom kolonizacije sveta života. Po toj teoriji. Entoni (2005). Literatura za dalje čitanje Bek. Za Habermasa svet života predstavlja područje svakodnevne ko­ munikacije. Promene u dvorskim manirima stvorile su lance zavisnosti koji su počeli da povezuju aristokratiju s običnim svetom. 15. Rizično društvo. uprkos činjenici da njome uprav­ ljaju ljudi. . fordizam na­ stavlja da živi u restoranima brze hrane. Grand-teorija Entonija Gidensa bavi se Molohom modernosti. Popularna kultura. opadanje visokobirokratizovanih sindikata i hetero­ genost u potrošnji. 10. Elijas. veoma fleksibilni proizvodni sistemi. 14. fleksibilniji i veštiji radnici. uvek ima mogućnost da se otrgne njihovoj kontroli. Fisk. Beograd: Stubovi kulture. 11. velikom i snažnom silom koja. Osnovna karakteristika postfordizma je proizvodnja većeg broja proizvoda. nenameravane posledice i korišćenje novih znanja koja usmeravaju Moloha u nepredvidivom pravcu. Iako velike fabrike postaju sve više postfordističke. 9. (2001). sistem ima svoje izvorište u svetu života.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 213 8. Entoni (1998). država i privreda itd. a ljudi su to prestali da rade javno. po Habermasu. Odbegli svet. Posledice modernosti.) koje postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta života. Džon. Gidens. proizvodni sistemi koji stvaraju velike sindikate i homogenost u potrošnji. Gidens smatra da se u faktore koji utiču na to da se Moloh mo­ dernosti otrgne kontroli ubrajaju: ugrađeni feleri. greške u uprav­ ljanju. Beograd: Filip Višnjić. 13. 16. Gidens. Ulrih (2001). Promene medu običnim ljudima nastale su kao posledica imita­ cije promena koje su nastale u aristokratiji. Iako. 12. on vremenom počinje da razvija posebne strukture (porodica. sistem kolonizuje svet života i time u njemu sprečava slobodnu i otvorenu komunikaciju. Grand-teorija Norberta Elijasa bavi se procesom civilizovanja u kome je ono što se nekada radilo javno vremenom postalo necivilizaovano.

Promene. Smit. Zagreb: C E K A D E . Sarajevo: Veselin Masleša.214 DŽORDŽ RlCER . Herbert (1987). Usamljena gomila. Uspon istorijske sociologije. George (1999). Wallerstin I. Zagreb: Naklada Je­ senski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Risman. Beograd: Plato. (1986). Autonomija i odgođena apokalipsa. Novi Sad: Mediterran Pubishing. Touraine. nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Ritzer. Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Mekdonaldizacija društva. Vujović. Društvo rizika. Postindustrijsko društvo. . Dejvid (2007). Vjeran (1990). Markuze. Denis (2001). Alain (1998). Beograd: Zavod za udž­ benike i nastavna sredstva.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Katunarić. Teorija društva u frankfurtskoj školi. Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada. Zeman. Zdenko (2004). Zagreb: Naprijed. Čovjek jedne dimenzije. Sreten [urednik] (2008). Suvremeni svjetski sistem.

kao : drugih teorija koje srećemo u ovoj glavi. Nakon toga. prelazimo na dramaturgiju. sledeći Mida. jeste društvena svaiodnevica.GLAVA 6 SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA Simbolički interakcionizam Dramaturgija Etno metodologija i konverzacijska analiza Teorija razmene Teorija racionalnog izbora Sažetak Literatura za dalje čitanje Prethodne dve glave bavile su se savremenim grand-teorijama. SIMBOLIČKI INTERAKCIONIZAM Predmet proučavanja simboličkog interakcionizma. Glavu završavamo teorijom racionalnog izbora koja se usredsređuje na aktere koji prave izbor i donose odluke s ciljem da maksimalizuju zadovoljenje svojih želja i potreba. srećemo se s teorijom razmene koja društvene odnose vidi kroz sravnjivanje nagrada i troškova i koja. kao što se može uočiti iz njenog Simbolički interakcionizam — sociološka škola koja se. s kojom se srećemo nakon toga. Nakon toga. između ostalog. Posebnost te teorije. koja društvo posmatra kao niz dramskih nastupa sličnih pozorišnim nastupima. a prekida ga ukoliko ga on košta. teorijom koja se razvijala pod snažnim uticajem Džordža Herberta Mida (sa kojim smo se upo­ znali u glavi 3). . ali se orijentišemo na teorije svakodnevnog života. bavi se metodama koje koristimo da bismo u svakodnevici realizovali naše živote. tvrdi da svako od nas ulazi u odnos s dru­ gima ukoliko je taj odnos nagrađujući. U ovoj glavi ostajemo u oblasti savremenih teorija. prven­ stveno bavi simboličkom interakcijom. Etnometodologija. Glavu započinjemo simboličkim interakcionizmom.

Dok životinje na . znači da drugi ljudi prema istoj zastavi mogu da se odnose na drugačiji način (recimo. već su takode sposobni da ih modifikuju kroz interpretativni proces. Taj naš postupak zasnovan je na značenju koje ta zastava ima za nas (tj. na zastavu Republike Srbije tako što je pozdravimo ili dignemo tri prsta. ljudi.216 DžORDŽ RlCER . isto tako. To. porodici ili nekoj drugoj primarnoj grupi. recimo. Suštinu ove teorije možemo razumeti ako izložimo neke od njenih osnovnih pretpostavki i principa. Suprotno tome. Sledstveno tome. on se stiče kroz interakciju. Četvrto. Treće. zato što ona za njih može imati drugačije značenje (recimo. za neke ona može biti simbol srpskog imperijalizma i vojne agresije). Ali. ali samo ako te stvari za ljude imaju neko značenje. mogu da nauče kako je zastava Srbije negativan simbol. jeste usredsredenost na interakciju (na delanje i pojedince kao dejstvenike) i simbole (i njihovo značenje) koji su s interak­ cijom čvrsto povezani. za razliku od životinja. nezado­ voljstvo srpskom spoljnom politikom ili načinom na koji srbijan­ sko društvo tretira svoje etničke manjine može pojedince navesti da reinterpretiraju značenje zastave i da odbace pozitivna osećanja prema njoj. pretpostavimo da se promeni spoljna politika i politika prema ma­ njinama. ljudi ne samo da internalizuju značenja koja su naučili kroz društvenu interakciju. Oni koji su razvili negativne stavove prema zastavi mogu sada u svetlu te nove činjenice da promene mišljenje i počnu za­ stavu Srbije da doživljavaju kao nešto pozitivno. a ne samo na njenim fizičkim karakteristikama (tj. takođe. naše de­ lanje usmereno je. Kroz interakciju koja se odvija u osnovnoj školi mi učimo kako je zastava pozitivan simbol. iako je neko naučio da na zastavu Srbije gleda kao na pozitivan simbol. Drugo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN imena. Prvo. tako što će je spaliti ili je pocepati). kakav god odnos imali prema zastavi. značenja uvek proizilaze iz naših interakcija s dru­ gim ljudima. ljudi koji ne vole Srbiju takode kroz interakciju u školi. za našu domovi­ nu). činjenici da ima tri boje i grb orla u sredini). imaju jedinstvenu sposobnost da svesno upotrebljavaju simbole. Stoga. Sledstveno tome. ljudsko delovanje usmereno je na stvari. pa čak i da razviju potpuno negativna osećanja prema zastavi i prema svemu onom što ona simbolizuje.

14. pogo­ tovo tokom ranih godina socijalizacije unutar kruga porodice i u školi. Njegovo bogato neakadem­ sko iskustvo omogućilo mu je neobičnu orijentaciju u životu. konačno. ljudi postaju humani kroz društvenu interakciju. mi prvo razmišljamo o njihovim znače­ njima. Njegovi pogledi snažno su uticali na razvoj čikaške škole u sociologiji.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 217 stimuluse koji dolaze spolja reaguju direktno ili instinktivno. Mi se rađamo sa sposobnošću da postanemo humani. pa tek onda delamo. Sled­ stveno tome. Umesto toga. Najveći broj ljudi. Gladna životinja mogla bi da pojede otrovnu pečurku. ali mi smo sposobni da razmislimo da li je ta pečurka otrovna i da proverimo njenu jestivost. međutim. vukova). Seksualni čin za ljude ima jedno simboličko značenje koje nadilazi značaj pukog produženja vrste. ali taj potencijal može da se ostvari samo kroz ljudsku interakciju. deca koja su odrasla pored divljih životinja (na primer. Kada životinjama dode vreme za parenje. Uprkos tome što je kasno počeo. Park je dao značajan doprinos sociologiji urba­ nih naselja. poslediplomske studije. februara 1864. i tek onda odlu­ čimo da li da je pojedemo ili ne. on se bavio različitim stvarima pre nego što je postao sociolog. Park je roden u Harvivilu u Pensilavniji. Životinje reaguju instinktivno na objekte. Još dok je bio student Mičigenskog univerziteta na . ljudi su sposobni da stimulusima daju značenje (da ih pretvore u sim­ bole) i da onda delaju na osnovu tih značenja. simboličkog interakcionizma i. godine. drugih socioloških teorija. mesto na univerzi­ tetu. one gledaju da tu svoju seksualnu potrebu zadovolje kako bi instinktivno osigurale produženje vrste. Peto. ne mogu postati humana osim ukoliko se ne izdvoje iz ži­ votinjske zajednice i počnu da ulaze u interakciju s drugim ljudima. bira s kim ide u krevet. Park Biografska skica Robert Park nije imao tipičnu karijeru akademski školovanog sociologa: fakultet. Robert E.

tj. Park je sve više postajao nezadovoljan radom u novina­ ma jer ga to nije zadovoljavalo lično i. Park je smatrao da je neophodno da nešto uradi u realnom svetu. činilo se da radom u novinama nije moguće unapređivati svet. Posmatranje . da posmatra. U slučaju simboličkog interakcionizmi. Šesto. da bih u svoju dušu sakupio sve radosti i tuge ovoga sveta". a Park je imao duboku potrebu za društvenom reformom. U suštini. Posebno je voleo da pronalazi i istražuje kockarnice i sobe za opuštanje u kojima se puši opi­ jum. kada je imao 34 godine. Iako je voleo teoriju i teorijske ideje. ljudi p o s e d u j u „svest" .218 DŽORDŽ RlCER . interakcionista (ili neki drugi sociolog) proučava društvo tako što pc~ smatra šta se u njemu dešava.. Voleo je terenski rad. Podrazumeva odlaženje na teren (svakodnevni društveni svet) kak: bi se uočili i prikupili svi relevantni podaci. kako bi razumeo njihov značenja i motive i posmatrao način na koji oni delaju. Ali. Jednom je rekao: „Odlučio sam da se bavim praksom zbog nje same.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE<J njega su uticali veliki mislioci poput Džona Djuia. analizira i beleži svoje opservacije.metod. Pisao je o gradskom životu na veoma živopisan način. usko povezan s terenskim radom. s p o s o b n i d a o b l i k u j u svoje delanje i in­ terakcije. m i svakako n i s m o p o t p u n o Terenski rad . k a k o j e D ž o r d ž H e r b e r t M i d objasnio (vidi glavu 3 ljudi s u svesni i s p o s o b n i d a reflektuju o s a m i m a sebi i o o n o m e što rade i. Zbog toga je 1898.. ali i ostali sociclozi. Posebno j e značajna naša s p o s o b n o s t d a ulazimo u in­ terakciju sa s a m i m a s o b o m d a b i s m o odlučili k a k o d a ulazimo _ interakcije s p r e d m e t i m a koji nas o k r u ž u j u . napustio novinarstvo i upi­ sao se na Harvard. posmatranje istraživaču omogućava da koristi metod saosećajne intros­ pekcije i stavi se u položaj proučavanih aktera. što je još važnije. kojim simbolici. on je obavljao vrstu istraživanja (nazva­ nu naučno izveštavanje) iz koje se kasnije razvila urbana etno­ logija koja koristi opservacione tehnike i koja je postala jedno od ključnih obeležja čikaške sociološke škole. Iako je tačan opis društvenog života bila jedna od njegovih strasti. to nije zadovoljavalo njegove intelektualne potrebe. što mu je omogućilo da bude u kontaktu s realnim svetom. Osim toga.metod koji koriste simbolički interakcionisti. p r e m a t o m e . . Izraženo M i d o v i m rečnikom. Nakon završetka studi­ ja počeo je da radi kao novinar. N a š e delanje je otu­ d a u velikoj meri a u t o n o m n o . „ s o p s t v o " .

Ali kakvog ogledala? Ogledalo na koje Kuli misli.postoje mnoga eksterna (spoljna) ograničenja našeg delanja. sopstvo i interakciju. Taj koncept izražava ideju da pred­ stavu o sebi formiramo ogledajući se u nekoj vrsti ogledala. zapravo jesu ljudi s kojima ulazimo u interakciju. ljudi biraju svoje ciljeve s obzirom na to kakve su životne situacije u kojima se nalaze. kao i ostali pripadnici simboličkog interakcionizma. . govor njihovog tela i slušamo njihove reći.intimne grupe u kojima se ljudi suočavaju licem u lice i koje imaju odlučujuću ulogu u povezivanju pojedinca s većim druš­ tvom. U suprotnom. Posmatramo njihove oči. Ogledajući se u tom ogledalu. da­ jemo im značenje i onda delamo s obzirom na ta značenja. Drugi ključni Kulijev koncept jeste koncept primarne grupe. prven­ stveno porodica i prijatelji. Sopstvo u ogledalu — ideja da sliku o sebi formiramo koristeći druge ljude i njihove reakcije na nas kao ogledalo koje nam govori ko smo i kako se ponašamo. To je intimni tip grupe u kojoj se ljudi suočavaju licem u lice. te da li naši postupci imaju željeno dejstvo i ostavljaju željeni utisak. Da bismo stvorili sliku o sebi i svom ponašanju koristimo druge ljude kao ogledalo.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 219 slobodni da radimo šta poželimo . možda bi trebalo da izvršimo ponovnu procenu samodoživljaja ili izvršimo ponovnu procenu slike koju o sebi imamo. možda bi trebalo da preispitamo svoje postupke ili sliku koju imamo o sebi. utvrđujemo da li smo onakvi ka­ kvima želimo da se predstavimo. Primarne grupe . Poseban značaj imaju primarne grupe iz perioda mladosti. gajio za razum. Ključni koncepti Konceptualni doprinos Čarlsa Hortona Kalija Čarls Horton Kuli (1864-1929) najpoznatiji je po svom kon­ ceptu sopstva u ogledalu. Mi biramo ciljeve i onda pokušavamo da ih ostvarimo (iako ne uvek na uspešan ili linearan način. Koncept sopstva u ogledalu odražava interesovanje koje je Kuli. budući da često nailazimo na razli­ čite barijere ili prepreke). Sedmo. Ako „ogledalo" nastavi da nam pokazuje odraz koji se ne slaže s našim doživljavanjem sebe. Mi definišemo situacije.

pogotovo laboratorijskom eksperimentu. kao i Mid. Kuli je naglašavao potrebu da se sociolozi stave u položaj aktera koje proučavaju da bi bo­ lje razumeli način funkcionisanja njihovih mentalnih procesa. generalizovanih drugih. Kuli je zaslužan za još jedan značajan metodološki doprinos. Na taj način. Drugim Saosećajna introspekcija . Istraživač treba na jedan saosećajan način da shvati ko su ti akteri i o čemu oni razmišljaju. Kuli taj metod naziva saosećajna introspekcija. i tako poku­ ša da razume značenja i motive koji leže u osnovi ljudskog ponašanja. . istraživač može bolje da razume značenja i motive koji leže u osnovi ponašanja pojedinaca koje proučava. umesto da razmišlja isključivo o sebi. To znači da istraživač treba da se zamisli na mestu pojedinca kojeg prou­ čava. Kao što je Mid po­ kazao svojim učenjem o periodu igranja i periodu igre (glava 3). Iako su bihevioristi privrženi eksperimentalnim metodama. a dete. Kao rezultat te promene. Herbert Blumer definisao je sopstvo na jedan veoma jednostavan način: on je tvrdio da sopstvo predstavlja posledicu činjenice da ljudi mogu biti objekti sopstvenog delanja. on i dalje. Sopstvo se uglavnom razvija u primarnim grupama. predstavlja jedan od osnovnih metoda prouča­ vanja svakodnevnog života. dete počinje da razvija sposobnosti koje mu omo­ gućavaju da postane koristan član društva. konačno.220 DŽORDZ RICER . uvideo da se ljudi ne ponašaju tako jedno­ stavno kako tvrde bihevioristi. Iako je ovaj metod manje naučan od eksperimentalnog meto­ da kojim se koriste bihevioristi. Postupci pojedinaca posledica su svesnih radnji i niza različitih mentalnih procesa. dete mora da nauči da uzima u obzir očekivanja posebnih drugih i.sociološki metod koji od istraživača zahteva da se uživi u poziciju aktera koje proučava. On je. DRAMATURGIJA Koncept sopstva nalazi se u samoj srži simboličkog interakcionizma. barem za određen broj sociologa. počinje da uzima u obzir i druge oko sebe. Poseban značaj imaju primarne grupe iz perioda mladosti (posebno porodica i prijatelji) u kojima se po­ jedinac razvija u društveno biće.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOKK Ta vrsta grupe ima odlučujuću ulogu u povezivanju pojedin­ ca s većim društvom.

Ljudi ulaze u interakciju sa samima sobom da bi istakli stvari prema kojima delaju (prema kojima se odnose). spontanog sopstva. Oni interpretiraju značenja stvari i menjaju te interpretacije u zavisnosti od situaci­ ja u kojima se nalaze i u zavisnosti od toga šta žele postići. Gofman je tu tenziju video kao rascep između našeg spontanog i socijalizovanog sopstva. sopstvo nije u posedu aktera. posebno u njegovoj raspravi o tenziji između ja. Za Gofmana. kao i za većinu simboličkih interakcionista. u stvarnom životu Erving Gofman objavio je Dramaturgija Gofmanovo shvatanje sopstva oblikovano je njegovim dramaturškim pristupom. self) predstavlja Dramaturgija . Go­ fman se usredsredio na dramaturgiju. ljudi imaju sposobnost da delaju ne samo prema drugi­ ma. to jest gledište da društveni život predstavlja niz dramskih nastupa sličnih onim u pozorištu. Sposobnost delanja prema sebi samima omogućava ljudima de delaju na svestan način umesto da slepo reaguju na spoljne stimuluse. Mi neprekidno nailazimo na zahteve da uradimo ono što se od nas očekuje.) Oba tipa delanja zasnovana su na tome kako ljudi sami sebe posmatraju (da li na sebe gledaju u pozitivnom ili negativnom svetlu). ljudi glume za svoju društvenu publiku. Gofmanova koncepcija sopstva ukorenjena je u Midovim idejama.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 221 recima. ali i da bi istakli značenja tih stvari. (Recimo. Sopstvo (engleski. Sopstvo — proizvod dramske interakcije između aktera i publike. ljudi mogu sami sebe da ukore kada shvate da su rekli nešto budalasto ili ako shvate da su ne­ kom naneli zlo. Interesujući se za takvu vrstu glume.shvatanje društvenog života kao niza dramskih nastupa slič­ nih pozorišnim nastupima. društvenih ograničenja unutar sopstva (Videti glavu 3). kao razliku iz­ među onoga što želimo da uradimo spontano i onoga što drugi očekuju od nas da uradimo. Ta očekivanja često ne ostavljaju prostor za dvoumljenje. već i prema sebi. i mene. drugim recima. Da bi se izborili s ovom ten­ zijom i održali stabilnu predstavu o samima sebi. Najvažnije delo o sopstvu u simboličkom interakcionizmu Kako se predstavljati 1959. to jest. on nema nad njim potpunu kontrolu. . godine.

Pošto je sopstvo proizvod dramske interakcije. kao i metode koje koriste da bi prevazišli te probleme. Sledeći analogiju s pozorištem. kada uđu u interakciju. Pozornica — deo nastupa koji uglavnom funkcioniše na jedan potpuno utvr­ đen i uopšten način. Oni se takode nadaju da će nastup podstaći publiku da postupa onako kako oni žele. kao i metodi koje koriste da bi prevazišli te probleme. može se prevesti i kao bina ili prednji plan) kao delu nastupa koji uglavnom funkcioniše na jedan utvrđen i uopšten način. Pozornica.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN proizvod dramske interakcije između aktera i publike. U njega spadaju tehnike koje akteri koriste da održe određene utiske uprkos problemima s kojima se susreću. definišući situaciju za one koji posmatraju nastup. Gofman je pretpostavljao da ljudi. Gofman je smatrao da se ve­ ćina nastupa uspešno izvodi od početka do kraja. glumci neće moći uspešno da izvedu svoju predstavu. Profesor koji drži predavanje nalazi se na pozorinci.222 DŽ0RD2 RlCER . naročito one njene delove koji mogu da izazovu prekid. negativno reaguje na prekide koji mogu da nastupe tokom izvođenja predstave. Gofman razlikuje okruženje i ličnu fasadu. na pozornici se nalazi i student koji je otišao na žurku ili predsednik države koji se obraća naciji pred TV kamerama. front stage. ako publika u pozorištu zviždi ili ne isključi mobilne telefone. Unutar pozorinice. definišući situaciju za one koji posmatraju nastup. Akteri se nadaju da će slika o sami­ ma sebi koju predstavljaju publici biti dovoljno ubedljiva da ih publika doživi onako kako oni to žele. Gof­ man je taj intetes aktera nazvao upravljanje utiscima. bez prekida. Gofman se bavi procesima i tehnikama koje sprečavaju ili saniraju takve prekide. Ipak. ono. Međutim. Upravljanje utiscima — tehnike koje akteri koriste da održe određene utiske uprkos problemima s kojima se susreću. čak i onda kada predstavljaju sebe. Iz tog razloga akteri moraju da kontrolišu publiku. Recimo. . žele da predstave određenu sliku o sebi koju drugi treba da pri­ hvate. glavni deo njegove teorije usmeren je na dramaturške nepredvidivosti koje dovode do prekida nastupa. akteri su svesni da publika može da poremeti njihov nastup. Gofman govori o pozornici (engleski. kao i glumci u pravoj pozorišnoj predstavi.

izgled i manir moraju da budu konzistentni i ubedljivi. Manir . Profesor koji drži predavanje u am­ fiteatru stupa na pozornicu koju su pripremili mnogi profeso­ ri i studenti pre njega. a klizaču na ledu klizalište. očekuje da nosi medicinsku odeću i ima odgovarajuće instrumente. Lična fasada sastoji se od opreme koju publika poistovećuje sa izvođačima i očekuje od njih da je imaju sa sobom. Izgled obuhvata one elemente koji nam otkrivaju izvođačev društve­ ni status (na primer. taksisti automobil. U zavisnosti od toga da li je izraz lica grub ili blag. tako. Dok igraju poznate uloge.fizička scena koja obično mora da postoji da bi akteri izveli predstavu. oružje itd. Uopšteno govoreći. Od hirurga se. hirurgu je potrebna operaciona sala. Iako je Gofman pozornici (prednjem planu) i drugim as­ pektima svog sistema pristupio kao simbolički interakcionista. Bez nje. Na primer. posebno se odnosi na one elemente koji otkrivaju izvođačev društveni status. Kada studenti udu u amfiteatar.način na koji se izvođač ponaša pred publikom. tako da se vremenom stvaraju kolektivne predstave o onome što se događa na svakoj pozorinici. on je raspravljao i o njihovim strukturalnim karakteristikama. govori publici koju vrstu uloge izvođač namerava da igra u određenoj situaciji.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 223 Okruženje se odnosi na fizičku scenu koja uglavnom mora da postoji da bi akteri izveli predstavu. izraz na hirurgovom licu koji uliva poverenje) govori publici koju vrstu uloge izvođač namerava da igra u određenoj situaciji. akteri veoma često nailaze na pozornice koje su već pri­ premljene za takve nastupe. Manir (na primer. a od vojnika da nosi uniformu. On je smatrao da pozornice imaju tendenciju da se institucionalizuju. oni već znaju šta mogu da očekuju od profesora koji će ući posle njih Okruženje . ako akter želi da ga publika shvati ozbiljno i da se predstava izvede do kraja (bez prekida). manir može da predstavlja pokazatelj potpuno drugačije vrste nastupa. Izgled . Lična fasada .način na koji izvođač izgleda kada nastupa pred publikom.oprema koju publika poistovećuje s izvođačima i očekuje od njih da je nose sa sobom. Ličnu fasadu Gofman je podelio na izgled i manir. dozvola za vožnju koju svaki taksista mora da ima ili oznaka vozila koja se nalazi na krovu automobila). . akteri obično ne mogu da izvedu predstavu.

. 2.224 DžORDŽ RlCER . a prikriju pripremni proces koji je pretho­ dio. Posledica toga je. najvažniji proces koji se odvija unutar interakcije aktera s publikom jeste upravljanje utiscima kako bi se izbegli prekidi. hirurg može prikriti činjenicu da se pri­ premao za operaciju na šlepom crevu. o tome kako je doktorirao na Harvardu).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN i započeti svoje predavanje. Kako je već rečeno. 3. Akteri teže da prikriju greške koje su napravili priprema­ jući predstavu kao i mere koje su preduzeli da isprave te greške. Ali kada izađe na binu. Recimo. Uprkos ovakvom strukturalnom gledištu. Akteri izbegavaju da publi­ ci predstavljaju aspekte svoje ličnosti koje su nespojive sa njihovim natupima. Na primer. on se obično ponaša kao da oduvek poznaje materiju. a ne stvaraju. Pošto se pojedinci trude da u svojim predstavama na pozornici predstave sebe u idealizovanom svetlu. Gofmanova naj­ interesantnija razmišljanja ostaju na području interakcije. profesor je možda proveo samo nekoliko sati pripremajući predavanje. profesor koji konzumira alkohol pre predavanja. (uglavnom) izbegava da dođe pripit na predavanje. Profesor koji je na pre­ davanje poneo pogrešne beleške primoran je da tokom predavanja improvizuje kako bi to prikrio. Akteri smatraju da je neophodno da pokažu samo kona­ čan proizvod. Lekar koji je nekada bio zavisnik o drogama. Umesto toga. Recimo. Isto se odnosi na određene aktivnosti koje su upražnjavane u prošlosti. Tokom nastupa akteri mogu prikrivati neka svoja tajna zadovoljstva ukoliko smatraju su ona nespojiva s njiho­ vim nastupom. oni neizbežno osećaju da moraju prikriti neke elemente u svojim nastupima: 1. objašnjavao je Gof­ man. pričaće im o onim delovim svoje prošlosti koji osnažuju sliku o njemu kao kvalifikovanom lekaru (recimo. sigurno neće svojim pacijentima govori­ ti o tom periodu iz svoje prošlosti. iako je imao za­ kazanu operaciju srčanog mišića. To nas dovodi do mnogo strukturalnije slike od one koju bismo očekivali od većine simboličkih interakcionista. da se pozornice obično biraju.

Distanca prema ulozi odnosi se na stepen do kojeg se pojedinci odva­ jaju od uloga koje igraju. Distanca prema ulozi . starija deca pokazuju publici da se nisu udubila u igru kao mlada deca. ministar policije će se truditi da od javnosti sakrije podatak da je u mladosti jednom obio kiosk. 4. Za aktere je ponekad neophodno da od publike sakriju prljave poslove koji su bili uključeni u stvaranje krajnjeg proizvoda. usled činje­ nice da ljudi danas moraju da obavljaju veliki broj uloga. ona će verovatno biti svesna da su suviše stara da bi uživala u takvoj vrsti zabave. (Na primer. Po njegovom viđenju. ako se starija deca igraju na vrtešci.stepen do kojeg se pojedinci odvajaju od uloga koje igraju. Na primer. Ljudi koji za­ uzimaju visoke položaje obično pokazuju distancu prema ulo­ zi iz drugačijih razloga od ljudi koji zauzimaju niže položaje. čistači toaleta mogu obavljati svoj posao na nezainteresovan način. Izvodeći tu predsta­ vu. u stva­ ri. pokazujući tako okolini kako to. Prljavi poslovi obuhvataju nemoralne. ugledni hirurg u operacionoj sali može pokazati distancu prema ulozi kako bi smanjio napetost operacionog tima. Isto tako. retko ko od njih se može potpuno posvetiti svim ulogama. Jedan od načina da izađu na kraj s takvim osećanjem jeste da se distanciraju od svoje uloge tako što će na podsmešljiv i nezainteresovan način izvoditi naizgled opasne pokrete dok se nalaze na vrtešci. Na primer. i nije njihov nivo.) Pekari će od sanitarne inspekcije prikrivati činjenicu da rade u prljavim prosto­ rijama i da u testu od koga mese hieb mogu da se nađu različiti sastojci koji nisu zdravi za ishranu. to je zbog toga što na njoj izvode neke naročito komplikovane pokrete. Jedna od Gofmanovih najvažnijih tvrdnji jeste da je distanca prema ulozi funkcija nečijeg društvenog statusa. nele­ galne ili degradirajuće postupke. a ako ipak jesu. .SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 225 Ključni koncept Distanca prema ulozi Gofmana je takode interesovalo u kom stepenu je pojedinac obuhvaćen nekom ulogom.

Naposletku. To potvrđuje narodnu poslovicu da u životu sve ima svoju cenu. međutim.) Čak i ako shvati da to nije istina. poniženja ili kompromise koje je mo­ rao da napravi ili kroz koje je morao da prođe da bi pred­ stava mogla da se nastavi. 6. Re­ cimo. Profesor fakulteta će možda savršeno znati materiju koju treba da predstavi studentima. Uopšteno rečeno. Akteri mogu pokušati da izazovu utisak da je uloga koju trenutno izvode njihova jedina ili čak najvažnija uloga.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN 5. pocepan itd. objašnjava . akteri imaju jasan interes da od publike sakriju sve pomenute elemente kako ne bi došlo do prekida nji­ hovog nastupa. Da bi u tome uspeli. da snizi druge stan­ darde. Na primer. akter će verovatno smatrati neophodnim da sakrije sve uvrede. mnogo izvodljivije ako nismo svesni da postoje i drugi pacijenti od kojih možemo da saznamo da našem lekaru nismo jedini i najvažniji. izgužvan. Akteri na pozornici često pokušavaju da stvote utisak da su mnogo bliži publici nego što to zaista jesu. hirurg možda neće uspeti da nade dovoljno vremena za čitanje nove naučne literature koja je mu je neophodna da bi pratio inovacije u svom poslu. kao i to da će biti suspendovan ako ne dokaže da je sposoban da reorganizuje svoj hirurški raspored kako bi imao dovoljno vremena za stručno usavršavanje. izvo­ đači moraju da budu sigurni da je njihova publika razdvojena tako da netačnost tog utiska ne može da bude otkrivena. da bi ispunio sve obaveze koje zgusnu­ ti hirurški raspored nalaže. To je. ali nama je mnogo lakše ako verujemo da to zaista jeste tako.226 DŽORDŽ RlCER . akter može. Hirurg može poželeti da sakrije činjenicu da su ga pretpostavljeni kritikovali što ne prati nova naučna otkrića i dostinuća. ali bi cenu za to mogao da plati njegov izgled: on na predava­ nje može doći neočešljan. (Nije moguće da se lekari potpuno posvete samo jednom pacijentu. Dramaturgija ima još aspekata. u izvođenju predstave. Da bi naglasio neke aspekte predstave koji su mu važni. dobra lekarka uspeva da kod svakog pacijenta stvori utisak kako je on njen najvažniji pacijent i kako je u svakom trenutku spremna da mu posveti punu pažnju.

Stva­ rajući društvenu distancu sa publikom. Još jedan primer upravljanja utiscima predstavlja akterov pokušaj da stvori utisak da su baš ta predstava i njegov odnos s publikom jedinstveni. Kupac automobila želi da veruje da mu njegov prodavač ne priča priču koju priča svakom ko uđe u radnju i da ima poseban odnos s prodavcem. ali će to sigurno pokušati da sakrije od studenata : ponašati se da kao da dobro poznaje materiju od ranije. prodavač automobila može po­ kušati da stvori utisak da mu se određeni kupac stvarno dopada i da će mu ponuditi daleko bolje uslove za prodaju nego bilo kom drugom kupcu. Sve to upućuje na jedan interaktivni karakter predstave. Recimo. Oni ne žele da publika vidi šta je sve prethodilo predstavi. Predstave se razlikuju po tome kolika se doslednost i preciznost od njih zahteva. Publika takode želi da oseti da prisustvuje jedin­ stvenoj predstavi. taksista koji napravi jedan pogrešan zaokret. Sledeća tehnika koju izvođači koriste jeste tehnika mistifikacije. Recimo. Uspeh predstave zavisi od učešća svih koji su u nju uključeni. Mistifikacija . izbegavajući tako da sruši idealizovanu sliku o akteru. . Profesor može spremiti predavanje koristeći ee beleškama svoje koleginice koja predaje isti predmet na dru­ gom fakultetu. publika će pokušati da se sama nosi s tom neistinom. ograničavajući kontakt koji imaju s njom. prikrivanje svega onoga što je prethodilo predstavi. pacijenti mogu da ubede sebe da lekarka i dalje obavlja svoj po­ sao na ispravan način. Akteri obično zbunjuju svoju publiku. Postoje uloge u kojima akteri nastoje da budu sigurni da su svi delovi predstave usklađeni jer nesklad i greške mogu sku­ po da ih koštaju. Od studenata se očekuje da duboko poštuju stepen profesorovog znanja i lakoću s kojom on može da upotrebi mnoštvo informacija u jednom predavanju.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 227 Gofman. verovatno neće uništiti celu predstavu. izvođač pokušava da kod publike stvori osećaj strahopoštovanja. bez obzira na to što im ne posvećuje punu pažnju i što nisu jedini na svetu kojima pokušava da pomogne. Lapsus koji sveštenik napravi dok vernicima čita molitvu može potpuno pre­ kinuti predstavu. Međutim. U nekim slučajevima samo jedan pogrešan korak može da prekine predstavu.nastojanje izvođača da zbuni publiku ograničavajući kontakt koji ima s njom.

usredsredenost na individualne ak­ tere prikriva važne činjenice o interakciji. Grupa studenata jedne generacije može da oformi takvo društvo. zauzvrat. u stvari. osnov­ na jedinica analize za Gofmana jeste tim. Izvođači mogu pouzdano očekivati da se nijedan član publike koji sedi ispred bine neće pojaviti u svlačionici. Gofman se takode interesovao za timove. Svlačionica . Svaki član tima upućen je na drugoga. akteri vreme pre i posle nastupa provode u sobi za od­ mor ili u svlačionici. Svlačionica se obično nalazi blizu bine. .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN To strahopoštovanje. U navedenom slučaju. jer prekid predstave najlakše nastaje ako je tim neusklađen i ako akteri nisu svesni da pred­ stavu izvode zajedno. povremeno profesor napravi toliko lapsusa ili pokaže toliko nedostataka (slabosti) da studenti više ne mogu da ih ignorišu i predstava se prekida ili čak propada. odvraća publiku od toga da dovo­ di predstavu u sumnju. Svlačionica se nalazi blizu bine. tamo do izražaja dolaze razni oblici ne­ formalnog ponašanja koji na bini nikada ne mogu da se vide. a njegovi članovi sarađuju sa profeso­ rima čineći svako predavanje kredibilnom predstavom.svaki skup pojedinaca koji saraduje izvodeći neku predstavu. Ako akteri ne mogu da udalje publiku od svlačionice. Narav­ no. studenti ne žele da znaju kako se profesor spremao za predavanje. Izvođači mogu pouzdano očekivati da se nijedan član publike koji sedi ispred bine neće pojaviti u svlačionici. a ne pojedinac. ali je odvojena od nje. jer bi to moglo da demistifikuje ceo proces. izvođači pribegavaju različitim oblicima upravljanja utisci­ ma. U svlačionici se akteri ponašaju potpuno drugačije nego na bini. Videli smo kako stvari izgledaju kada akteri stupe na binu i izvedu predstavu. Svlačionica i spoljašnjost. ali je odvojena od nje. Gofman smatra da tim predstavlja neku vrstu društva ili grupe. predstavlja raspravu o timovima. kao simboličkog interakcionistu. Kao i u pravom pozorištu. Tim je bilo koji skup pojedinaca koji saraduje izvodeći neku uobičajenu aktivnost ili rutinu. da bi bili sigurni u to. Kako vidimo.228 D ž O R D Ž RlCER . Staviše. Za Gofmana. velika Tim .mesto gde do izražaja dolaze razni oblici neformalnog ponaša­ nja koji na bini nikada ne mogu da se vide. Gofman je isticao da publika uključena u ovaj proces često i sama teži da očuva kredibilitet predstave tako što održava distancu s izvođačem. Prethodno vođena rasprava o odnosu publi­ ke i izvođača.

Stigma — procep između virtuelnog i stvarnog društvenog identiteta. . Međutim. Svako ko oseća takav oblik procepa jeste stigmatizovan. Stvarni društveni identitet . Diskreditujuća stigma . Ključni koncept Stigma Gofman se interesovao za procep koji postoji između onoga što bi neka osoba trebalo da bude. osnovni dramaturški problem jeste upravljanje tenzijom koja je prouzrokovana činjenicom da drugi znaju da problem posto­ ji. neko ko ima kolostomiju ili homosek­ sualne sklonosti). da ne zna od čega boluje ili da ne zna kako da mu pomogne.ono što bi pojedinac trebalo da bude. glavni dramaturški problem jeste baratanje informacijama tako da stigma ostane sakrivena od publike.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 229 je verovatnoća da će izvođenje predstave biti otežano. U slučaju potencijalno diskreditujuće stigme razlike nisu ni poznate. ekspertizi ili nastupu reći ono što nikada ne bi rekao pacijentu u ordinaciji. u svlačionici on nekom svom kolegi može da se požali kako ne zna šta da radi s tim pacijentom. virtuelni društveni identitet.stigma koja nije ni poznata ni uočljiva članovima publike. i onoga što ona zaista jeste. Priroda te interakcije zavisi od toga koju vrstu stigme akter ima. Virtuelni društveni identitet . U svom kabinetu kao svlačionici. Za nekoga ko ima diskreditovanu stigmu. Gofman se usredsredio na dramaturšku interakciju između stigmatizovanih i „normalnih" ljudi.stigma za koju akter pretpostavlja da je poznata ili uočljiva članovima publike. Za nekoga s diskreditujućom stigmom. paraplegičar ili neko ko je izgubio ruku). stvarni društveni identitet. U slučaju diskreditovane stigme. lekar može o svom pacijentu. Diskreditovana stigma . ni uočljive članovima publike (na primer. Lekarov kabinet predstavlja svlačionicu u odnosu na ordinaciju (pozor­ nicu) u kojoj prima pacijente.ono što pojedinac stvarno jeste. akter pretpostavlja da su razlike između njega i „normalne" osobe poznate ili uočljive članovima publike (na primer. Na bini doktor go­ tovo nikada neće reći pacijentu da mu se ne dopada.

debelih ljudi u grupi ljudi s normalnom težinom ili pojedinca koji je lagao u prošlosti. te mora stalno da pazi da javnost to ne sazna. Međutim. jednom od najcenjenijih univerziteta u Americi. Erving Gofman Biografska skica Erving Gofman umro je na vrhuncu slave 1982. Osamdesetih godina prošlog veka Gofman je postao vodeći teo­ retičar sociološke nauke. često groteskne stigme (na primer. Međutim. . preostali prostor. koji Gofman naziva spoljašnjost (ili spoljno okruženje). on se bukvalno nalazi van domena performansa. kako knjiga napreduje. godine.230 D Z O R D Ž RlCER . postoji treći. Takođe. Umro je iste godine kada je izabran Spoljašnjost . određen prostor može predstavljati tri područja u različito vreme. pacijenti i ceo njegov posao popeli na vrh glave. Profesorov kabinet predstavlja binu kada u njega uđe student. Dugo je bio veoma popularan u sociološkoj teoriji. svlačionicu kada ga on napusti i spoljašnost kada profesor prisustvuje utakmici uni­ verzitetskog košarkaškog tima. čitalac shvata da je Gofman zapravo želeo da kaže da smo svi mi stigmatizovani na jedan ili drugi način. gubitak nosa).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Najveći deo Gofmanove knjige Stigma bavi se ljudima koji imaju očigledne. Gofman daje primer Jevreja u pretežno hrišćanskoj zajednici.prostor koji nije ni bina ni svlačionica. ni na svlačionicu. Taj status je ste­ kao je uprkos činjenici da je bio profesor na prestižnom Berkli univerzitetu u Kaliforniji i uprkos tome što je kasnije držao počasnu katedru na Univerzitetu u Pensilvaniji. u jednom ili drugom trenutku ili u jed­ noj ili drugoj društvenoj situaciji. bordel je obično spoljašnjost u odnosu na doktorovu ordinaciju i kancelariju. a koji se ne može svesti ni na binu. Poslednje navedeno ilustruje ideju da nijedno područje nije uvek samo jedno od ova tri. mo­ guće je da bordel postane svlačionica ako je poseti doktor koji prostitutki počne da se žali na to kako su mu se šef. Takođe. Na primer.

Gofman je bio zainteresovan za različite metode kojima se rešavaju ovakvi problemi. Svoj predsednički govor nije mogao da održi zbog poodmakle bolesti. . prekidi ili pogrešni koraci. organizovanje isključivo kratkih pojavljivanja. To je bio tipično gofmanovski način da nas napusti". upravljanje utiscima usmereno je na za­ štitu od niza neočekivanih postupaka. Jedan skup metoda obuhvata postupke koji su usmereni ka stvatanju dramaturške lojalnosti. uređenje scene. i planiranje celokupne predstave da bi se izbegli napredviđeni događaji. kao i povremeno menjanje publike kako ne bi postala previše prisna s izvođačima. Rendal Kolins je o njegovom predsedničkom govoru rekao: „Svi su želeli da znaju kakav će biti njegov predsednički govor. sprečavanje publike da dozna pri­ vatne informacije. sprečavanje članova tima da se identifikuju s pu­ blikom. Jednoličan i tradicionalan govor činio se nezamislivim s obzirom na Gofmanovu reputaciju inovatora. ali i od nameravanih postu­ paka kao što je. kao što su: prethodno isprobavanje nastupa. uključivanje u manje timove u kojima su nesuglasice manje verovatne. i kontrolisanje mimike i glasa tokom nastupa. Gofman identifikuje različite vrste dramaturškog opreza. Gofman umire. 2. kao što su nenametavani pokreti. na primer. Ali. kao što su zadržavanje prisebnosti kako bi se izbegle greške.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 231 za predsednika Američkog sociološkog udruženja. odabir lojalnih članova tima. 3. Primer takvih meto­ da bilo bi podsticanje visokog stepena lojalnosti unutar grupe. Gofman je predlagao i različite oblike dramaturške disci­ pline. planiranje vanrednih situacija. održavanje samokontrole. Upravljanje utiscima Uopšteno govoreći. odabir dobre publike. dobili smo mnogo drmatičniju poruku: predsednički govor je otka­ zan. 1.

232 D20RDŽ RlCER . Harolda Garfinkela. a ne formalnu logiku. ljudi su racionalni ali u realizaciji ciljeva svakodnevnog života koriste praktično rezonovanje. ne primećuje greške i posebnu pažnju poklanja novim izvođačima. procedure i razmatranja. kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. . kao i Dirkem (vidi glavu 2). Definicija etnometodologije Etnometodologija predstavlja analizu ponašanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. Ako je to zaista tačno. Etnometodologija bukvalno znači metod koji ljudi koriste u svakodnevnom životu da bi realizovali (ostvarili) svoje svakodnevne ciljeve. kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. procedure i razmatranja koji im pomažu da steknu razumevanje takvih situacija. onda oni cinično manipulišu svojim nastupima i utiscima koje žele da ostave. svet se vidi kao neprekidno praktično dostignuće. on je verovao da ak­ teri (stalno) igraju predstave i da su svesni toga. društvene činjenice uzima za fun­ damentalne socijalne fenomene. kao i načina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje. Oni su obično svesni da su neki aspekti onoga što izgovore ili urade pogrešni.proučavanje ponašanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. kao i načina na koji oni ko­ riste zdtavorazumsko znanje. izbegava izlive emocija. ali i pored toga oni istrajavaju. koje im pomaže da steknu razumevanje takvih situacija. Malo dru­ gačije rečeno. Naime. kako bi postigli svoje ciljeve. Garfinkelove društvene Etnometodologija . Međutim. Ona se često trudi da spasi predstavu tako što pokazuje interes i pažnju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREX Publika takode ima udela u uspešnom upravljanju utiscima jednog ili više izvođača. ETNOMETODOLOGIJA I KONVERZACIJSKA ANALIZA Termin etnometodologija ima grčki koren. Mnogi kritičari Gofmanove dramaturgije zameraju mu na ciničnoj konceptualizaciji aktera. da je definiše. Uvid u prirodu etnometodologije možemo steći pročavajući napore njenog osnivača. Garfinkel.

Sociolozi koji usva­ jaju takvo stajalište smatraju da su akteri ograničeni ili determinisani društvenim strukturama i ustanovama i da nisu u stanju da donose nezavisne sudove. kako malim. tako i velikim.) Izraženo jed­ nim neakademskim rečnikom (koji su etnometodolozi često koristi­ li). već na članove. Etnometodolozi se ne usredsreduju na aktete ili pojedince. Etnometodologija svakako nije makrosociologija u Dirkemovom shvatanju tog poj­ ma. članovi se ne uzimaju kao pojedinci. Stoga. Međutim.kao proizvod metodoloških aktivnosti članova. niti za makrostrukture. jer nisu sposobni da se odupru kulturnom determinizmu. već kao članske aktivnosti ili umešne i spretne prakse kroz koje ljudi proizvode ono što za njih predstavljaju društvene strukture (na primer. to jest ljude koji ne mogu samostalno donositi odluke. ali njeni pripadnici ne smatraju ni da je ona mikrosociologija. iako etnometodolozi odbijaju da aktere tretiraju kao kul­ turne narkomane. etnometodo­ logija se bavi organizacijom svakodnevnog.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 233 činjenice veoma se razlikuju od Dirkemovih društvenih činjenica. birokratija društva) i strukture svakodnevnog života (tj. konstituišući na taj način postupke i ponašanje ljudi. (Takvo gledište prihvatili su matksisti i struktural­ ni funkcionalisti s kojima smo se sreli u glavama 2 i 4. Umesto toga. Po Dirkemu. etnometodolozi prihvataju da najveći broj radnji koje ljudi obavljaju tokom dana nije ništa dtugo nego ru­ dna kojoj oni prilaze relativno nerefleksivno. oni ne veruju u to da ljudi neprekidno razmi­ šljaju o sebi i o onome što treba da urade u svakoj situaciji u kojoj se nalaze. etnometodolozi nisu zainteresovani niti za mikrostrukrure.objektivnim struk­ turama. Za etnometodologe su načini na koje prilazimo organizovanju naših svakodnevnih života vanserijski. takvi sociolozi tretiraju aktere kao kulturne narkomane (engleski. Za razliku od Dirkema. Rečju. društvene činjenice deluju eksterno i prisilno. etnometodolozi tretiraju objektiv­ nost društvenih činjenica kao postignuće članova . Garfinkel i etnometodolozi su pokušali da uspostave jedan novi pristup tradicionalnom predmetu sociologije . Oni se bave umešnim praksama koje proizvode načine na koji ljudi razumeju smisao oba tipa strukture. Drugim recima. običnog života i na­ činom na koji ljudi vlastitim postupcima konstituišu društvene činjenice. obrasce svakodnevne interakci­ j i . . judgmental dopes).

međutim.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Objašnjenja Jedno od Garfinkelovih ključnih zapažanja o etnometodima jeste to da su oni refleksivno objašnjavajući. dajući svetu oko sebe smisao. U analizi objašnjenja etnometodolozi prihvataju stanovište etnometodološke ravnodušnosti. To je jedan od razloga zbog kojeg su se etnometodo­ lozi bavili konverzacijskom analizom. niti veličaju priro­ du objašnjenja. Harold Garfinkel Biografska skica Harold Garfinkel mobilisan je u avijaciju. Sta god navela kao razlog. Etnometodolozi se intetesuju za prirodu tog objaš­ njenja ili. .234 D Ž O R D Ž RlCER . tako i za one kojima je namenjeno) ima smisla. mora da bude tako konstruisano da za sve aktere (kako za one koji ga konstruišu. kritikuju ili idealizuju) posebene situacije. Objašnjenja (engle­ ski. za objašnjavajuće prakse putem kojih stu­ dentkinja nudi objašnjenje. 1942. „Brat mi se razboleo". kao i metodama koje su podjednako potrebne govorniku koji nudi objašnjenje kao i slušaocu koji objašnjenje razume.načini na koje akteri definišu (opisuju. ona joj nudi objašnjenje („Imala sam smrtni slučaj u porodici". Nakon toga dobio je zadatak da u Majami Biču trenira tenkovsku jedi­ nicu na terenu za golf na kome nije bilo tenkova. još opštije. Na primer. Garfinkel je Objašnjenja .načini na koje neka osoba nudi objašnjenje a druga osoba prihvata ili odbacuje to objašnjenje. Oni niti osuđuju. kada studentkinja objašnjava profesorki zašto želi da joj ova odloži ispit. godine. „Morala sam da tražim novu sobu. Objašnjavajuće prakse . Etno­ metodolozi su posvetili veliku pažnju analizi ljudskih objašnjenja kao i načinima na koje nudimo objašnjenja a drugi ih prihvataju ili odbacuju. Oni se bave objašnjenjima. studentkinja pokušava da pruži jedno koherentno objašnjenje koje za profesorku ima smisao.). Objašnjenje. accounts) jesu načini na koje akteri definišu (opisuju. jer mi je gazda­ rica povećala kiriju" itd. kritikuju ili idealizuju) posebne situacije. a profesorka ga prihvata ili odbacuje. prihvata ili odbacuje. već analiziraju način na koji je ono upotrebljeno u praktičnom delanju.

Pravi tenkovi bili su u ratu. Kada ponudimo objašnjenje situacije u kojoj smo se zadesili. Njegov zadatak bio je da podučava jedinice da bacaju eksplozivne naprave na zamišljene tenkove. a potom i svih osta­ lih društvenih naučnika. Dobar deo sociologije (zapravo cele društvene nauke) zasniva se na zdravorazumskim interpretacija­ ma. Sledstveno.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 235 imao samo slike tenkova koje je prona­ šao u magazinu Life. Etnometodolozi mogu da istražuju objašnjenja sociologa na isti način na koji mogu da istražuju objašnjenja običnog čoveka. . Razvijajući koncept objašnjenja. svaki izveštaj sociološ­ kog istraživanja može da se shvati kao objašnjenje. Kako će se profesorka od­ nositi prema studentkinji koja joj objašnjava zašto nije polaga­ la ispit. obučavao je jedinice da otvaraju vatru na zamišljene nosače tenkova. koje su se upravo spremale da udu u oružani sukob. ne rade ništa drugo nego nude objašnjenja. Sledstveno tome. podučavao je realne trupe. Covek koji je insistirao na konkretnom empirijskom detalju umesto teorijskih objašnjenja. Takode. Ta sociološka perspektiva doprinela je demistifikaciji rada sociologa. a etnometo­ dolozi mogu da ga analiziraju na isti način kao i bilo koje drugo objašnjenje (koje nude obični ljudi). Uticaj koji je to podučavanje imalo na razvoj Garfinkelovih pogleda može se samo zamisliti. za borbu protiv zamišljenih tenkova. mi se nalazimo u procesu menjanja prirode te situacije. Taj zadatak postavio je na jedan nov i veoma konkretan način probleme adekvatnog opi­ sa delanja i objašnjavanja kojima se Garfinkel kasnije bavio u okviru svoje sociološke teorije. Objašnjenja su refleksivna u tom smislu što ulaze u konstituisanje stanja stvari koje treba da objasne. svakodnevne prakse sociologa i svih društvenih naučnika predstavljaju predmet interesa etnometodologa. u situacijama u ko­ jima su detalji kao što je udaljenost tru­ pa od zamišljenog tenka mogli da predstavljaju razliku između života i smrti. etnometodolozi su se upi­ njali da objasne kako sociolozi. u velikoj meri zavisi od tipa objašnjenja koje se nudi. kao i svi drugi ljudi.

a sasvim dtugi ako stu­ dentkinja iskreno kaže kako nije stigla da se spremi za ispit.236 DŽORDŽ RlCER . sociolozi menjaju prirodu onoga što istražuju: subjekti (istraživanja) menjaju svoje ponašanje kada postanu svesni da su predmet istraživanja.eksperimenti u kojima se društvena realnost nasilno prekida da bi se osvetlili metodi kojima ljudi konstruišu društvenu re­ alnost. traženje stana itd. Njen ishod zavisiće upravo od tipa objašnjenja koje ste ponudili. prvi igrač (onaj koji igra po pra­ vilima) verovatno bi insistirao na tome da drugi igrač ponovi svoj potez i da ga odigra po pravilima (da znak smesti unutar jednog Eksperimenti prekida . već i to da akteri-učesnici nisu svesni da u toj proizvodnji učestvuju. vi pokušavate da objasnite tu grešku. Ako bi se ovo kršenje pra­ vila pojavilo u stvarnom životu. Linč je ponudio sledeći primer prekida koji je izveo iz ranih Garfinkelovih radova (crtež 6. Neki primeri Etnometodologija je postala poznata i uticajna kroz svoja istraživanja i eksperimente. iako za to nije postojao neki poseban razlog ili vis major. Pretpostavka tog istraživanja nije samo to da se metodološka proizvodnja društvenog života neprekidno od­ vija. . vi menjate prirodu te interakcije.1). U njima se društvena realnost lomi da bi se bacilo svetio na metode kojima ljudi konstruišu društvenu realnost.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Jedan odnos će nastati ako studentkinja ponudi neko od uobi­ čajenih studentskih objašnjenja kojima se pravda nepolaganje ispita (smrtni slučaj. ako uđete u interakciju s nekim i u jednom trenutku shvatite da ste napravili grešku. Radi se o igri iks-oks. Pravila te igre dopuštaju učesnicima da ucrtaju svoj znak unutar svakog od polja. ali jedan od učesnika u ovom eksperimentu namerno krši pravilo i ucrtava znak između dva polja. Cilj eksperimenta prekida jeste poremećaj uobičaje­ nih procedura kako bi se istražili procesi u kojima se svakodnev­ ne radnje i njihova značenja konstruišu i rekonstruišu. To podjednako važi i za sociologe i za obične ljude Dok istražuju društveni život i podnose izveštaje o njemu. Radeći to (objašnjavajući grešku).). Najpoznatiji među tim eksperimen­ tima jesu eksperimenti prekida. Dakle.

SAVREMENE TEORIJE S V A K O D N E V N O G ŽIVOTA 237 od polja). Te reakcije pokazuju koliko je zapravo važno da ljudi postupaju u skladu sa zdtavorazumskim pretpostavkama o tome kako bi trebalo da se ponašaju. Sociological Theory 9:15. šok. on bi pokušao da objasni (tj. Crtež 6. koji. Garfinkela je najviše interesovalo na koji način su članovi porodice pokušali da izađu na kraj s takvim prekidima. Ako se to ne bi desilo. to jest na način koji se obično ne može videti u svakodnevnim poro­ dičnim situacijama. oprezni. U jednom drugom eksperimentu Garfinkel je zamolio svoje studente da se u svojoj kući na pola sata ponašaju kao gosti. zbunjenost. sebični ili drski. Članovi porodice optužili su studente da su bezo­ brazni. Studenti su podneli izveštaje (ponudili objašnjenja) o ponašanju članova svojih porodica koji su izrazili zaprepašćenje. Oni su . To objašnjenje predstavlja predmet istraži­ vanja etnometodologa.1 Prekidanje u iks-oksu. nela­ godnost i bes. Trebalo je da se članovima svoje porodice obraćaju samo ukoliko se neko od njih prvo obrati njima. anksioznost. Izvor: Lynch. Na primer. U ogromnom broju slučajeva članovi porodice bili su potpuno zatečeni ili čak besni zbog takvog ponašanja svojih najbližih. bezlični i formalni u izražavanju i obraćanju uku­ ćanima. žele da vide kako se svakodnevni svet iks-oksa rekonstruiše. neuviđavni. u ovom slučaju. to jest zbog čega krši pravila. od njih je traženo da budu veoma učtivi. da ponudi objašnjenje) zbog čega se drugi igrač tako ponaša. Michael 1991: „Pictures of Nothing? Visual Constructing in Social Theory".

oni pokušavaju da situaciju učine objaš­ njivom. da li su možda pali na ispitu ili su najureni s fakulteta. osvete. Te ekstremne reakcije ukazuju na to koliko je ljudima važno da neprekidno budu deo rutine.zato što im pružaju uverenje da bi se pod normal­ nim okolnostima interakcija dešavala onako kako se inače dešava. Eksperimenti prekida rađeni su da bi se ilustrovali načini na koje ljudi uređuju svoje svakodnevne živote. upotrebljavajući poznate pojmove. Ako student ne bi prihvatio validnost takvog objašnjenja. članovi porodice bi se obično povukli i pokušali da ga izoluju. Iako ti eksperimenti izgledaju prilič­ no bezazleno. oni su često vodili do jakih emocionalnih reakcija. Pretpostavlja se da nam način na koji ljudi izlaze na kraj s ovakvim prekidima govo­ ri mnogo o tome kako oni izlaze na kraj sa sličnim problemima u svakodnevnim životima. Na primer. Takva objašnjenja su važna učesnicima . Činjenica da je student odbacio objašnjenje kojim su ukućani pokušali da uspostave po­ redak izazivala je kod ukućana jake emocije. U pitanjima koja su postavljali studentima. izgrde ga ili mu se. ako ne počne da se ponaša onako kako se od njega očekuje. Ukućani su pitali studente da li su bolesni. Članovi porodice takode su pokušali da objasne ponašanje svojih najbližih sami sebi tako što su motive za takvo ponašanje tražili u nekim prethodnim događajima. ukućani su če­ sto nagoveštavali objašnjenje devijantnog ponašanja. da li su poludeli ili su jednostavno glupi. studenti su objasnili da se radi o eksperimentu i u najvećem broju slučajeva harmonija je ponovno uspostavlje­ na.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI najpre zahtevali da im studenti objasne zbog čega se tako pona­ šaju. u nekim primerima ostao je gorak ukus u ustima. morati da pokupi svoje stvari i iseli se iz kuće. kao krivcu.u ovom slučaju drugim člano­ vima porodice .238 DŽORDŽ RlCER . odnosno zdravorazumskih aktiv­ nosti. jedan otac je verovao da se njegov sin ponaša čudno zato što je u poslednje vreme naporno radio i imao probleme sa svojom verenicom. Međutim. Ti eksperimenti otkrivaju sposobnost društvene realnosti da se brzo vrati u prvo­ bitno stanje (stanje pre prekida) budući da se subjekti (ili žrtve) brzo odlučuju da normalizuju posledice koje su nastale preki­ dom. Drugim recima. Reakcije na prekide ponekad su bile toliko ekstremne da . U jednom slučaju otac je zapretio studentu da će. Na kraju.

Agnes je pobegla od kuće i počela da se oblači kao devojka. Naučila je opšteprihvaćena pravila ponašanja za žene i kao rezultat uspela je da se definiše kao žena. Međutim. Ostvarivanje roda Cini se nepobitnim to da je nečiji rod . Eksperimenti koji se odnose na ovu problematiku takođe vode poreklo od eksperimenata s kojima je započeo Harold Gar­ finkel. Bila je lepa. naposletku uspešno. Smatra se da ljudi jednostavno manifestuju ponašanje koje predstavlja posledicu njihovog biološkog sastava. Garfinkel je bio zainteresovan za prakse koje su omogućile Agnes da funkcioniše kao . Uskoro je otkrila da oblačenje u žensku odeću nije dovoljno. smatra se da ljudi ne mogu da postignu (ostva­ re) rod. Etnometodolozi su istraživali problem roda i došli su do nekih neuobičajenih zaključaka.biološki definisan. U tom dobu osećajući da nešto nije utedu. bez dileme. već je imala praktično savršenu figuru i idealne pro­ porcije. Usne su joj bile nakarminisane. Morala je da nauči da se ponaša kao žena ako je želela da bude prihvaćena kao žena. Za razliku od toga. imala dobar ten. Ali. Zapra­ vo. potrebno je da ljudi govore i ponašaju se na određene načine da bi izgledali seksi. Ne samo da je izgledala kao žena. da ubedi doktore da joj je neophodna operacija kojom bi se uklonile muške genitalije i umesto njih napravila vagina. a obrve počupane.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 239 su etnometodolozi pre nekoliko godina upozoreni da bi bilo do­ bro kada bi s eksperimentima prekida s kojima je započeo Gar­ finkel prekinuli. u trenutku kada ju je upoznao. seksualnost je očigledno postignuće. U stvari. ona je po svim shvatanjima bila dečak sve do svoje šesnae­ ste godine. da je Agnes žena. da li je zaista bila? Garfinkel je otkrio da Agnes nije uvek izgledala kao žena. obično se smatra da nije neophod­ no reći ili uraditi bilo šta da bi neko smatrao da ste muškarac ili žena. Drugim recima. Agnes je pokušavala. To je očigledno bila žena. bez malja po licu.muški ili ženski . Na svom rođenju Agnes je definisana kao muškarac. Garfinkel je 1950-ih upoznao osobu po imenu Agnes. Činilo se.

postajemo u sociološkom smislu muškarac ili žena. ako je reakcija okoline bila Operantno uslovaljavanje — proces učenja kroz koji posledice nekog ponaša­ nja modifikuju to ponašanje. ali je verovatno za njen razvoj najvažnijija psihološka teorija poznata pod imenom biheviorizam. Taj odnos predstavlja osnovu operantnog uslovljavanja ili procesa učenja kroz koji posledice nekog ponašanja modifikuju to pona­ šanje. u stvari. Reakcija okruženja . isto pona­ šanje ponoviti i u budućnosti (studentkinja će i naredne godine položiti sve ispite u roku). ovde ćemo izložiti samo teoriju Džordža Homansa. . a roditelji je zauzvrat nagrade letovanjem). Iako u sociologiji postoji više verzija teorije raz­ mene. Teorija razmene Džordža Homansa Homansova teorija razmene nastala je pod uticajem više te­ orija. Biheviorističkog sociologa za­ nima u kakvom se međuosobnom odnosu nalaze posledice koje akterovo ponašanje ima na okruženje i njegovo kasnije ponašanje.pozitivna. Stoga.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN žena u društvu. Samo ako uspemo da savladamo i naučimo te prakse. TEORIJA RAZMENE Teorija razmene predstavlja još jednu teoriju o svakodnev­ nom ponašanju.240 DŽORDŽ RlCER .utiče na akterovo kasnije ponašanje. Ono što je on. Obrnuto. Mi takođe učimo i rutinski upotrebljavamo zdravorazumske prakse koje nam omogućavaju da nas društvo prihvati kao muškarca M i kao ženu. Ako je reakcija okoline na naše ponašanje nagrađujuća (recimo. Neko može verovati da je to ponašanje (barem kod male dece) nasumično. želeo da istakne jeste to da mi nismo jednostavno rođeni kao muškarci ili kao žene. veli­ ka je verovatnoća da ćemo. može da se razume kao ostvarivanje skupa situacionih praksi. Ponašanje utiče na fizičko i društveno okruženje u kojem se javlja i obrnuto. pod sličnim okolnostima. okruženje na različite načine povratno deluje na ponašanje. za koju se dugo mislilo da predstavlja pripisani status. negativna ih neutralna . čak i kategorija kao što je rod. studentkinja da sve ispite u roku.

Umesto toga. Posledice koje je određeno po­ našanje imalo u prošlosti određuju njegov sadašnji karakter. ljudi se normama ne podvrgavaju automatski. Homans nije poricao Dirkemov koncept nastajanja. priznavao je da su ljudi društveni i da veliki deo vremena provode u interakciji s drugim ljudima. On je društveno ponašanje pokušao da objasni psiho­ loškim principima. Ho­ mans je dopuštao da ga nazivaju psihološkim ređukcionistom. Dtugim recima. Homans je bio oprezan i naglasio da se one zasnivaju na psihološkim principima. a da za objašnjenje društvenih činjenica nije potrebno formulisati nove sociološke pretpostavke. On pod redukcionizmom podrazumeva da su pretpostavke jedne nauke (u ovom slučaju. Homans pojedince nije smatrao izolovanim. Zbog zauzimanja takve pozicije. Iako se neke od tih propozicija odnose na interakciju dvoje ili više poje­ dinaca. one su psihološ­ ke iz dva razloga. On nema nedoumicu oko :oga da norme postoje i da genetišu konformizam (podvrgava­ nje). Biheviorističkog sociologa zani­ ma kako reakcije okoline na naše ponašanje iz prošlosti utiču na prirodu našeg sadašnjeg ponašanja. psihologije). Po njegovom mišljenju. Iako se zalagao za psihološke principe. a ne na velike strukture poput grupa ili društava. njima se uglavnom bave psiholozi. Homans je koristio osnovni sociološki koncept norme. Umesto toga. malo je verovatno da ćemo takvo ponašanje ponoviti u budućnosti. možemo predvideti da li će akter ponoviti isto ponašanje u sadaš­ njoj situaciji. . Kada znamo kakve je posledice određeno ponašanje imalo u prošlosti. već tek nakon što procene da li od toga imaju koristi. Međutim. sociologije) izvedene iz mnogo uopštenijih pretpostavki druge nauke (u ovom slučaju. Najvažniji deo Homansove teorije razmene predstavlja skup osnovnih propozicija snažno oblikovanih biheviorizmom.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 241 bolna ili dovela do kažnjavanja. smatrao je da se ti novo­ nastali kvaliteti mogu objasniti psihološkim principima. principi koji se primenjuju na odnos između ljudskih bića i fizičkog okruženja isti su kao : oni koji se odnose na slučajeve u kojima je okruženje sastav­ ljeno od ljudskih bića. Da bi to ilustrovao. Prvo. one se odnose na individualno ponašanje. Drugo. to jest tvrdnju da iz svake interakcije nastaje nešto novo (neki novi kvalitet).

veliki su izgledi da će to ponovo uraditi. Posle nekog vremena oni kljucnu u metu koju im je istraživač postavio. Formal­ nim. Bihevioristički koreni. Homans je nastojao da objasni razvoj tekstilne in­ dustrije nakon upotrebe mašina. * Vidi fusnotu na str. biheviorističkim jezikom rečeno. Sve sociološke teorije složno su tvrdile da struktura uslovljava ponašanje aktera. Kada pogode metu. Na primer. a samim tim i industrijsku revolu­ ciju. Frederika Skinera. . On se usredsredio na društveno ponašanje kao razmenu vidljivih i nevidljivih aktivnosti između najmanje dve osobe. Homans je nastojao da objasni elementarno društveno ponašanje korišćenjem pojmova nagrade i troška. Ho­ mans je postavio sebi zadatak da formuliše propozicije koje će se usredsrediti na psihološki nivo. psihološkim principom po kojem će ljudi najverovatnije po­ stupati tako da povećaju nagrade (korist). Homans priznaje da je njegova teorija razmene velikim delom izvedena iz biheviorističke psihologije. Homans je svojom teorijom želeo da u sociologiju vrati dejstvenika i dejstvenost. u sociologiji je vladao tzv. Kada se nađu u eksperimentalnom kavezu. Takvo ponašanje može biti više ili manje korisno. veka. a da obrnuto nije moguće.242 D Z O R D Z RlCER . odnosno štetno za aktere. jer ju je on video kao biheviorističku psihologiju primenjenu na posebne situacije. pod uticajem funkcionalizma (glava 4).S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KOREN Pre Homansa. Kada golub jednom dobije nagradu jer je kljucnuo metu. golubovi počinju da kljucaju. ortodoksni kon­ senzus koji je nastao na kraju prve polovine 20.* ali takode je pokušao da razvije teoriju koja se usredsreduje na psihologiju. Još uopštenije. Homans je knjigu započeo raspravom o radu vodeće ličnosti psihološkog biheviorizma. Homans izražava žaljenje što je njegova teorija nazvana teorijom razmene. istraživač ih nagradi zrnevljem. Jedna od glavnih karakteristika tog konsenzusa bilo je odusustvo ili redukcija dejstvenika i dejstvenosti (sposobnosti aktera da stvaraju ili menjaju društvene strukture) iz sociološke teorije. u svojoj verziji teorije razmene. Zapravo. kljucanje mete je operant. U knjizi Elementarni oblici društvenog ponašanja. pojedince i elemen­ tarne oblike društvenog života. tačnije o njegovom eksperimentu sa golubovima koji svoje okruženje istražuju kljucanjem. 270 u glavi 7. One čine temelj teorije razmene.

već samo koncep­ tualne sheme. a da prava teorija mora da sadrži najmanje nekoliko propozicija (en­ gleski. s drugima. moraju biti primenjive na ljudska bića kao pripadnike vrste. Takve propozicije su već postojale tako da. 1974. U dva izdanja moje knjige. jer je za to bio nagrađen. i dopunjeno. Društveno ponašanje (prvo izdanje 1961. godine). Teorija o ne­ koj pojavi predstavljala je objašnjenje te pojave. srećom. Ali. Dzordž Kaspar Homans* Autobiografska skica Dugo sam poznavao profesora Talkota Parsonsa i blisko sam sarađivao s njim na odseku za društvene odnose. Opšte pro­ pozicije morale bi da zadovolje samo jedan uslov: one. Oni su smatrali da je dobro i kada osobe same dela­ ju u okruženju i kada se nalaze u interakciji s drugim ljudima. Objašnjenje se sastojalo u pokazivanju da jedna ili više propozicija manjeg stepena opštosti logički slede iz opštih propozicija koje su primenjive na ono što se različito nazivalo datim ili graničnim uslovima ili parametrima. propositions). nisam morao da ih smišljam. Frederik Skiner. a potkrepljivač je zrnevlje. Kada sam pročitao nekoliko knjiga o filozofiji nauke uverio sam se u ispravnost svog mišljenja. Zatim sam se zapitao koje bih opšte propozicije mogao da upotrebim da bih objasnio empirijske propozicije koje sam izložio u knjizi Društvena grupa.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 243 taj operant je potkrepljen. Sociološki kru­ govi su ga smatrali vodećim teoretičarem. To su bile propozicije biheviorističke psihologije koje je izložio moj stari prijatelj. nije bilo dovoljno da teorija sadrži propozicije. Smatrao sam da ono što je on nazivao teorijama nisu teorije. Svoj stav o tom problemu izložio sam u jednoj kraćoj knjizi pod nazivom Priroda društvene nauke (1967). Tako je go­ lub prošao kroz proces operantnog uslovljavanja: golub je naučio da kljucne metu. kao i druge propozicije koje su mi privukle pažnju kada sam kasnije čitao radove iz te obla­ sti i eksperimentalne studije socijalne psihologije. koristio sam te propozicije . u skla­ du sa mojim prvobitnim zapažanjima.

mada nevoljno. Po Homansovom mišlje­ nju. Homans se interesovao za ljude. Homans ga je definisao kao individualno ponašanje. K." *Dž. Homansa interesuje ponašanje u kojem pojedinci utiču jedni na druge. Homans je pri­ znao. Međutim. međutim. Skinerovi golubovi ne učestvuju u stvarnom odnosu razme­ ne sa psihologom. ljudska razmena je barem dvostrana. Ponašanje golu­ ba je motivisano zrnevljem (željom da ga dobije). svaki službenik svoj deo posla mora da obavlja samostalno. mogu se primeniti na društveno ponašanje dokle god smo spremni da uz­ memo u obzir složenost uzajamne motivacije. ali ponašanje psihologa nije zaista motivisano golubovim kljucanjem. Po pravilima kancelarije. U svom teorijskom radu. Ako mu je potrebna . relativno dugotrajne društvene strukture mogu da nastanu i da se održavaju delanjem pojedinaca koji nisu ni nameravali da ih stvore. Drugim recima. Pošto u takvoj vrsti ponašanja ne postoji uza­ jamnost. dok je sociologe pozvao da proučavaju druš­ tveno ponašanje u kojem se aktivnosti dvoje ili više pojedinaca uzajamno nagrađuju ili kažnjavaju. Zakoni individualnog ponašanja koje je formulisao Skiner dok je proučavao golubove. Homans se ograničio na svakod­ nevnu društvenu interakciju. Skiner se u pomenutom eksperimentu interesovao za golu­ bove.244 D20RD2 RlCER . Odnos koji golub ima sa psihologom sličan je odnosu koji ima s fizič­ kim okruženjem.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI pokušavajući da objasnim kako. značajno je to što Homans tvrdi da nam nikakve nove pretpostavke nisu potrebne da bi se objasnilo društveno pona­ šanje nasuprot inidvidualnom. da je on verovao da bi sociologija izgrađena na njegovim principima mogla da objasni celokupno društveno ponašanje. u odgovarajućim uslovima. Po mojoj zamisli. Homans preminuo je 1989. Dok golub učestvuje u jednostranom odnosu razmene. godine. Jasno je. Homans je koristio primer dvoje kancelarijskih službenika. to treba da bude središnji inte­ lektualni problem sociologije. da će na kraju možda morati da ode dalje od Skinerovih principa. Da bi objasnio koja ga vrsta odnosa razmene zanima. Čini se da je Homans proučavanje takve vrste ponašanja prepu­ stio psiholozima.

Sigurnije je da zatraži pomoć od svoje koleginice (SLUŽBENICE B). Pravila nalažu da se u takvoj situaciji on posavetuje sa svojim nadređenim. pojedinci . Posle odre­ đenog broja ponovljenih recipročnih razmena. Slično tome. Takođe ćemo pretpostaviti da će takvo savetovanje promaći nadređenom. što je više puta neki pojedinac dobio koristan savet u prošlosti. iako je u načelu tačno da povećana učestalost na­ građivanja vodi povećanoj učestalosti delanja. mora da se posavetuje sa nadređenim. Propozicija uspeha. Tako dolazi do uza­ jamne motivacije: jedan službenik pruža potrebnu pomoć. između njih se odvija rezmena . Sto je više puta neki akter nagrađi­ van za određeno delanje. ako SLUŽBENIK A to uradi. a davače ga češće ako je u prošlosti za savet bila nagrađena priznanjem. Ponašanje koje je u skladu s pretpostavkom uspeha podrazumeva tri faze: delanje neke osobe. 1. pogotovo ako je ona iskusnija i sposobnija od njega. taj reciprotitet ne može da funkcioniše u nedogled. Homans formuliše nekoliko propozicija. Ali. Na primer. pokazaće nadređenom svoju nesposobnost i tako mož­ da dovesti u pitanje svoju budućnost u organizaciji. veća je vero­ vatnoća da će SLUŽBENIK A zatražiti savet od drugih ako je u prošlosti već bio nagrađen korisnim savetom.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 245 pomoć.pomoć u zamenu za priznanje. pretpo­ stavimo da jedan od službenika (SLUŽBENIK A) S vremena na vreme ima problem sa obavljanjem svog posla i da bi ga bolje i brže obavljao ako bi imao tuđu pomoć. SLUŽBENICA B će U budućnosti biti mnogo voljnija da da savet. Homans je izdvojio više elemenata propozicije uspeha. ponavljanje istog delanja ili barem sličnog delanja. on će češće tražiti savet u budućnosti. nagrađujući rezultat i. konačno. Staviše. veća je verovatnoća da će i u budućnosti delati na taj način. Prvo. Drugim recima. Osnovne propozicije Usredsređujući se na takvu vrstu situacija i zasnivajući svoje ideje na Skinerovim istraživanjima. a drugi zauzvrat daje zahvalnost i priznanje. Međutim.

2. oni će u sličnim situacijama u bu­ dućnosti verovatno postupati slično. dok će neredovno nagrađivanje (kao. Ako je u prošlosti radnja neke osobe bila nagrađena kao rezultat odgovora na poseban stimulus. što je kraći vremenski period između ponašanja i nagrađivanja. jer akter može da peca samo pod određenim uslovima koji su se poka­ zali uspešnim u prošlosti. Konačno. ako su u prošlosti službenici ustanovili da davanje i primanje saveta donosi nagradu. Drugo. veća je verovatnoća da će se ponašanje ponoviti kada je nagrađivanje povremeno. Diskriminacija — tendencija da se određeno ponašanje ponavlja samo pod posebnim uslovima koji su se pokazali uspešnim u prošlosti. a ne redovno. Homans je ponudio jedan još realističniji primer kada je tvrdio da će ribari koji su uspeli da ulove ribu u mutnoj bari najverovatnije i u budućnosti loviti u mutnoj vodi. što je period između po­ našanja i nagrade duži manja je verovatnoća da će se po­ našanje ponoviti. .246 D20RDŽ RlCER . Slič­ no tome. bez obzira na stepen njene zamućenosti. Homans se interesovao za proces generalizacije. recimo. Uzmimo primer ribolova: jedan aspekt generalizacije je­ ste promena od pecanja u mutnoj bari do pecanja u bilo kojoj bari.tendencija ponavljanja ponašanja u sličnim uslovima. to jest tendenciju ponavljanja ponašanja u sličnim uslovima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI će jednostavno prestati da se ponašaju na takav način. onda će ta osoba verovatnije ponoviti tu radnju (ili neku sličnu) kada se pojave stimulusi koji su slični onima iz prošlosti. onda slični uslovi Generalizacija . Propozicija stimulusa. Obrnuto. po Homansovom gledištu. Redovno nagra­ đivanje uzrokuje dosadu i zasićenje. u kockanju ili drugim igrama na sreću) najverovatnije izazvati ponavljanje ponašanja. ili skup stimulusa. neuspeh u hvatanju ribe verovatno će dovesti do promene vrste pecanja (pecanje u slanoj vodi umesto u slatkoj vodi) ili čak zamene ribolova lovom. veća je verovatnoća da će pojedinac po­ noviti isto ponašanje. Ako su uslovi pod kojima je uspeh postignut bili i suviše složeni. tu je takođe važan proces diskriminacije. Međutim. Sledstveno.

to je manja verovatnoća da će akter manifestovati neželjeno ponašanje. akter može reagovati i na nevažne sti­ muluse. što je kazna oštrija. veća je verovatnoća da će oni izvoditi tu radnju. Sto posledice neke radnje imaju veću vrednost za aktere. Kažnjavanja su radnje kojima akteri pripisuju negativne vrednosti. onda on možda neće stimulisati to ponašanje. Ako se presudan stimulus javio znatno ranije nego što se na njega može javiti odgovarajuće ponašanje. jer ljudu mogu reagovati na neželjen način. U stvari. po­ većanje nagrada verovatno će izazvati željeno ponašanje. to je manja verovatnoća da će akter manifestovati neželjeno ponašanje. Bolje je jednostavno ne na­ graditi neželjeno ponašanje (bes. ali njihove zalihe su često ograničene. veća je ve­ rovatnoća da će se ponašati na željeni način nego onda kada nagrade nisu vredne. Na sve to utiče akterova pripravnost i usredsređenost na stimulus. Ali ako ih poslužite čašom vina rano ujutru. (Neophodno je da ste najpre dobro ručali. Na ovoj tački rasprave. neki ljudi uživaju u čaši vina posle ručka. pogotovo ako oni za njega imaju veliku vrednost. na taj način će takvo ponašanje na kraju prestati da se ispoljava.radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti. Sve to zbog toga što uživanje u vinu zahteva ispunjenje određenih uslova. Homans je jasno naznačio da njegova teorija Nagrade .) Akter može da postane preosetljiv na stimuluse. Propozicija vrednosti. . Nagrade su radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti. Kažnjavanja — radnje kojima akteri pripisuju negativne vrednosti. odmah posle buđenja. barem dok se situacija ne ispravi ponavljanjem grešaka. Homans je smatrao da je kažnjavanje neefikasno sredstvo podsticanja ljudi da promene svoje ponašanje. što je ka­ zna oštrija. Recimo.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 247 možda neće generisati isto ponašanje. Ako pomenuti službenici smattaju da su nagrade koje jedan drugom nude vredne. 3. velike su šanse da im omrznete vino. Ho­ mans uvodi koncepte nagrade i kažnjavanja. Na­ grade su očigledno poželjnije. povećanje na­ grada verovatno će izazvati željeno ponašanje. recimo).

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN. 4. da bi vam se. već više uopšte nećete moći da jedete. do četvrtog tanjita prasećeg pečenja ili kola­ ča. to je veća vero­ vatnoća da će se i u budućnosti to delanje ponoviti. Kada sti­ gnete.248 DŽORDZ RICER . hrana na kraju smučila. profit nastaje onda kada broj nagrada (ili nji­ hova vrednost) nadmaši troškove.u društvenoj razmeni. to manje uživate. Profit u društvenoj razmeni nastaje onda kada broj nagra­ da (ili njihova vrednost) nadmaši troškove. Slično je i s hranom: kada biste ukupnu količinu hrane koju ste na slavi pojeli za pola sata. Homans je ovde definisao druga dva ključna koncepta za svoju teoriju: trošak i profit. . to će nagrade imati manju vred­ nost za oboje. Profit . To otuda što zadovoljstvo (korist) koje osećate prilikom jela marginalno opada: samo prvi zalogaji nose zadovoljstvo. To je Homansa navelo da preformuliše propoziciju deprivacija-zadovolje­ nje: što je veći profit od određenog delanja. U ovom slučaju presudan činilac je vreme. ako se određena vrsta nagrada rasporedi na duži vremenski period manja je verovatnoća da će se ljudi njima zasititi. pružati sve manje zadovoljstva.] Isto je i u primeru dva službenika: što se više međusobno nagrađuju za davanje i primanje saveta. ne samo da nećete uživati. ako preterate. nije prosto hedonistička. a vi ćete s uživanjem jesti. Nagrada je propuštena zbog toga što nije urađeno nešto što je moglo da se uradi. Sto su više puta u bli­ skoj prošlosti primali određenu nagradu za neku radnju. Propozicija deprivacija-zadovoljenje. Zamislimo da odete na slavu (gde se po pravilu uvek do­ bro i obilno jede. međutim. mogli biste podjednako da uživate u sva četiri tanjira prasetine. što više jedete. akteri će u budućnosti manje vtednovati tu vrstu nagrada. rasporedelili na neko­ liko dana. Vaš prvi tanjir biće napunjen hranom. Trošak bilo kakvog ponašanja se definiše kao propuštena nagrada. nagrade mogu biti i materijalne (novac) i altruističke (pomaganje drugima). recimo.nagrada koja je propuštena zbog toga što nije urađeno nešto što je moglo da se uradi. Svaki sledeći napunjen tanjir će vam. Trošak .

oni se ljute i veća je verovatnoća da će se ponašati agresivno i više vrednovati rezultate postignute takvim ponašanjem. akteri će biti zadovoljni. donosi veće nagtade i koje ima veće izglede da bude nagrađeno. druga propozicija (5B) bavi se pozitivnijim emocijama. Propozicija 5A: Kada akteri ne dobiju očeki­ vanu nagradu ili budu neočekivano kažnjeni. vidljive ne samo SLUŽBE­ NIKU A. Propozicija racionalnosti. po njegovoj proceni. odnosno davati savete. Pravi biheviorista ne bi trebalo da se bavi takvim stanjima svesti. Njena sadržina je sledeća: kada pri­ me očekivanu nagradu. kao rezultat toga. verovatno će razljutiti oboje. propo­ zicija racionalnosti jasno pokazuje uticaj teorije racional­ nog izbora na Homansa. Vratimo se ponovo na primer kancelarijskih službenika. Propozicija agresija-odobravanje. akter će se opredeliti za ono delanje koje. a posledice tog ponašanja imaće sve veću vrednost za njih. Za razliku od prve propozicije koja se odnosi samo na negativne emocije. akteri koji delaju u skladu sa propozicijom racionalnosti . u datom trenutku. Či­ njenica da SLUŽBENIK A nije dobio savet koji je očekivao. već i onima van kancelarije. jer se čini da se oni odnose na mentalna stanja. a SLUŽBENICA B nije dobila priznanje koje je očekivala.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 249 5. a SLUŽ­ BENICA B priznanje koje je očekivala. Ova propozicija ima dva aspekta. Kada SLUŽBENIK A dobije savet koji je očekivao. 6. veća je verovatnoća da će se ponašati na odobravajući način. Iako su se ra­ nije propozicije snažno oslanjale na biheviorizam. Homans je otišao još dalje. oboje će biti zado­ voljni i veća je verovatnoća da će i u budućnosti tražiti. Iznenađeni smo što u Homansovom radu nalazimo koncepte frustracije i ljutnje. tvrdeći da frustracija izazvana takvim očekivanjima ne mora da se odnosi samo na unu­ trašnja stanja. pogotovo ako je veća nego što su se nadali. Dok bira između više ponuđe­ nih opcija. Frustracija se takode može odnositi i na celokupne spoljašnje događaje. Ekonomskim jezikom rečeno.

a istovremeno su teško dostižne. potrebno je da. Međutim. Najpoželjnije nagrade su one koje su istovreme­ no i veoma vredne i lako dostižne. ljudi istražuju i prave procene o različitim alter­ nativnim pravcima delanja koji im stoje na raspolaganju. Mesečna plata od 10. odgovor na to pitanje daje nam propozicija vrednosti. Međutim. Visoke nagrade gube vrednost ako akteri smatraju da je mala verovatnoća da će ih dobiti. Cime je ova procena određena? Homans je smatrao da procena da li su šanse za uspeh velike ili male zavisi od ranijih uspeha i sličnosti trenutne situacije s ranijim uspešnim situacijama.000 evra na mestu direktora banke jeste primamljiva nagrada. Takode. ima­ te istoriju uspešnih udvaranja koja bi vam omogućila racionalnu procenu da i u ovom slučaju imate šanse. Propozicija racionalnosti nam govori da se ljudi odlučuju za neko delanje u zavisnosti od toga da li procenjuju da će to delanje privesti kraju na uspešan način. (Na konceptu koristi ute­ meljena je teorija racionalnog izbora s kojom se srećemo u narednom odeljku. da biste počeli da se udvarate devojci. postoji međuodnos vrednosti nagrade i verovatnoće da se ona dobije.akterove preferencije ili vrednosti. procena verovatnoće uspeha često je stvar lične percepcije aktera.) U osnovi. Dakle.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI maksimizuju svoju korisnost. Oni upoređuju količinu nagrada koje svako delanje nosi sa sobom. . stimulusa i vrednosti. Korisnost . Prema tome. ali ako imate završenu samo srednju ekonomsku školu. pored samopouzdanja.250 D20RDŽ RlCER . oni procenjuju i to kolika je verovatnoća da će zaista do­ biti nagrade. ako je moja životna filozofija da svako može da se smuva i da svako ima šanse ako se dovoljno potrudi. Ne želim da prilazim devojci ako procenjujem da nemam nikakve šanse. S druge strane. Homans je propoziciju racionalnosti doveo u vezu s propo­ zicijama uspeha. onda me ništa neće sprečiti da pokušam. Međutim. manje vrednim nagradama porašće vrednost ako akter smatra da su mu dostižne. male su šanse da se zaista nađete na tom položaju. Najnepoželjnije su one nagra­ de koje nisu preterano vredne. propozicija racionalnosti nam ne govori zašto neki akter više vrednuje jednu nagradu od druge. Homans je na taj način povezao princip racionalnosti sa svojim više biheviorističkim propozicijama.

Zahvaljujući uglavnom naporima jednog čoveka. ma važnu i uticajnu knjigu pod nazivom Osnove društvene teorije. . Džejmsa S. Homansova teorija nije bila u sta­ nju da objasni mentalna stanja i velike društvene strukture. Model u najosnovnijim crtama Osnovni principi teorije racionalnog izbora izvedeni su iz neoklasične ekonomije (utilitarističke teorije i teorije igara). Kolmana. Homans je priznao da postoji potreba za mnogo razvijenijom psihologijom. teorija racionalnog izbora postala je jed­ na od popularnijih teorija u savremenoj sociologiji. posvetivši ga širenju uticaja radova koji su bili pisani iz perspektive teorije racionalnog izbora. u Homansovoj teoriji akteri su racionalni i usmereni na profit. godine objavio veo­ koja je takode zasnovana na teoriji racionalnog izbora. Međutim. godine osnovao časopis Rationality and Society. moguće je saku­ piti deliće onoga što se može opisati kao osnovni model teorije racionalnog izbora. teorija racional­ nog izbora dugo vremena je bila skrajnuta sa mejnstrima socio­ loške teorije. Iako je utemeljena na čitavom nizu različitih modela. Konačno. TEORIJA RACIONALNOG IZBORA Iako je uticala na razvoj teorije razmene. Kolman je 1989. godine Kolman je postao predsednik Američkog sociološ£og udruženja i iskoristio tu poziciju da unapredi i raširi uticaj reorije racionalnog izbora. Sma­ trao je da se velike društvene strukture mogu razumeti tek ako razumemo elementarno društveno ponašanje. Uprkos takvim slabostima.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 251 Naposletku. 1992. kada je u pitanju proučavanje svesti. on je 1990. Homans je ostao biheviorista koji je odlučno radio na nivou individualnog ponašanja. Osim toga. daleko složeniji. Tvrdio je da su procesi razmene identični na pojedinačnom i na društvenom ni­ vou. Na primer. iako se slagao s tim da su na društvenom nivou načini na koji se fundamentalni procesi spajaju da bi formirali šire feno­ mene.

prev. Teori­ ja racionalnog izbora smatra da pojedinci teže da uvećaju ličnu korist.252 DžORDŽ RlCER . Međutim. Akter takode ima preferencije (vrednosti kojima teži. S oskudnošću resursa povezan je koncept troška propušte­ ne prilike. Trošak propušte­ ne prilike bitan je tek onda kada ustanovimo da li je on znatan ili zanemarljiv. odnosno ci­ ljeve čije ostvarenje mu donosi korist). ostvarenje ciljeva može biti relativno lako. Zamislimo privredu koja može da proizvede ili 30 računara ili jedan automobil. Drugim reci­ ma. on se često pogrešno prevodi kao oportunitetni trošak. a da su ti ciljevi saglasni s akterovom hijerarhijom preferencija.) Kada pokušava da ostvari neki cilj. ali i različite pristupe drugim resursima. Trošak propuštene prilike . . (Taj koncept sociolozi preuzimaju od ekonomista. Iako teorija tacionalnog izbora započinje svrhom i inten­ cijom aktera. ona mora da uzme u obzir najmanje dva važna ograničenja delanja. to jest intencionalni. Prim. U srpskom jeziku.trošak koji nastaje time što se akter odrekao dru­ gog najprivlačnijeg cilja i usredsredio se na ostvarenje prvog najprivlačnijeg cilja.nedovoljna količina sredstava koja vas sprečava da ostva­ rite željeni cilj. Ako se cela privreda usredsredi na proizvodnju računara. Pojedinci takvu logiku razmišljanja primenjuju na sve aspekte života. ostvarenje ciljeva može biti teško ili čak nemoguće. Teoriju racionalnog izbora ne interesuje šta je sadržaj tih preferencija niti odakle one potiču. Akteri su svrhoviti. trošak propušte­ ne prilike za 30 računara biće jedan automobil (privreda se odriče jednog automobila da bi proizvela 30 računara). a određene postupke preduzimaju samo ako marginalna korist prevazilazi marginalne troškove. akter mora da vodi računa o troškovima koji nastaju prilikom propuštanja ostvarenja nekog drugog atraktivnog cilja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Teorija racionalnog izbora kao osnovnu jedinicu analize uzi­ ma aktere. Akteri imaju ra­ zličite resurse. akteri imaju ciljeve ka kojima su usmerena njihova delanja. Ako su na tržištu automobili na ceni a računari slabo Oskudnost resursa . Tako bi teorija racionanog izbora tvrdila kako žene biraju muževe (i obratno) na isti način na koji biraju profesiju ili to gde će uložiti novac. Važno je to da pojedinci delaju da bi ostvarili svoje ciljeve. Prvi je oskudnost resursa. Za one koji imaju mnogo resursa. za one koji ih imaju malo (ili ih uopšte nemaju).

Takve norme pone­ kad imaju uticaja na racionalne aktere. Akteri pokušavaju da maksimalizuju (uvećaju) svoju korist. Racionalno delanje se uvek bavi ishodima. a da ta promenljivost ozbiljno utiče na akterov izbor. sve više se prihvata stanovište da su kvantitet i kvalitet dostupnih informa­ cija promenljivi. radna organzacija itd.). Međutim. Sve te ustanove i norme imaju svrhu da akterima ograniče izbor. porodica. jer smatrate da vam on pruža najbolje obrazovanje i da se njegova . Drugi izvor ograničenja delanja pojedinaca jesu društvene ustanove (škola. bolje bi bilo da ste proizveli jedan automobil. Akter može izabrati da ne ostvari najvredniji cilj ako su njego­ vi resursi zanemarljivi. Druga je značaj informacije u donošenju racionalne odluke. jer ograničavaju njihovu racionalnost. postoje norme koje kažu da se ljubav ne kupuje novcem. akter može odustati od cilja ako uvidi da će pokušaj da ostvari taj cilj dovesti u pitanje njegove šanse da ostvari svoj sledeći najvredniji cilj. kao rezultat toga.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 253 traženi. normativno delanje nema nuž­ no takav oblik. Ono ima formulu: „Ako želiš da postigneš A. Racionalno delanje omogućuje kalkulaciju po kojoj je ljubav moguće kupiti novcem. i drugog najpoželjnijeg cilja. šanse za ostvarenje tog cilja slabe. Takode. Međutim. a ne 30 računara. Međutim. Ta institucional­ na ograničenja omogućuju pozitivne i negativne sankcije čija je svrha da određene vrste delanja podstiču. Prva je mehanizam agregacije pomoću koga se čitav niz individualnih radnji kombinuju da bi oblikovale druš­ tveni ishod. Drugim reci­ ma. Ovako ste propustili alternativni cilj na kome ste mogli da zaradite više. a druge obeshrabruju. moraš da uradiš B". Pretpostavimo da ste odlučili da upišete fakultet A. onda je vaš trošak propuštene prilike veliki. Takva ogra­ ničenja pojavljuju se tokom životnog veka i ispoljavaju se u nor­ mama koje vladaju u tim ustanovama. Mogu se navesti još dve ideje koje čine osnovu teotije raci­ onalnog izbora. taj cilj podrazumeva procenu šansi za postizanje primarnog. a time i ishod njihovog delanja. Najjednostavnije norme glase: „Učini A" ili „Ne smeš da učiniš B". Nekada se smatralo da akteri imaju savršenu ili barem dovoljnu informaciju koja im omogućuje da donose svrhovite odluke i prave racionalne izbore između nekoliko alternativnih tokova delanja koji su im na raspolaganju. odnosno ako su.

a ne fakultet A. Kolman objašnjava da je teoriju racionalnog izbora prihvatio ne samo zbog toga što smatra da ona ima veliku eksplanatornu snagu. da ste imali savršenu informaciju). Kolmanu je bila . teorija racionalnog izbora sposobna je da obezbedi mikroosnovu za objašnjenje fenomena na makronivou. ali od koga ste odustali. možete pronaći na fakultetu B. već i zbog toga što smatra da je to jedina teo­ rija koja je sposobna da proizvede jedan integrativniji sociološki pristup (o integrativnim teorijama biće više reči u glavi 7). Kolman je smatrao da se njegov pristup makronivou promenio. Da ste za sve to znali pre dve godine (tj. a nakon dve godine saznajete kako s di­ plomom tog fakulteta imate vrlo malo šanse da nađete zaposlenje u struci. vaša odluka bi verovatno bila drugačija .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM diploma najviše vrednuje na tržištu radne snage. Takode. rekao da ga je ta vežba navela da promeni svoju teorijsku ori­ jentaciju. Po njegovom mišljenju. Na primer. Međutim. da bi kasnije smatrao da su one takode posledice delanja. verujući da je izbor fakulteta A prava stvar. Osim iz tih akademskih razloga.vi biste upisali fakultet B. Kolman je teoriju racionalnog izbora prihvatio jer je smatrao da ona može imati praktičnu primenu za društvo koje se svakodnevno menja.254 DŽORDŽ RlCER . Dzejms Kolman Biografska skica Gledajući iz perspektive 1990-ih godina. N a primer. Najpre je smatrao da osobine sistema nisu samo de­ terminante delanja (poput Dirkemove studije o samoubistvu). o kome ste pre dve godine razmišljali. Kolman je u pogledu svoga rada na društvenoj simulaciji igara kojom se bavio na Univerzitetu Džons Hopkins tokom 1960-ih godina. ponekad nenameravanih. pozna­ te su studije o zdravstvenoj politici prevencije side koje su rađene iz perspektive teorije racionalnog izbora. U uvodnom komentaru za prvi broj časopisa Rationality and Society. po­ nekad nameravanih. nakon godinu dana studiranja zaključujete kako osoblje tog fakulteta i nije baš na visini zadatka. ispostavlja se da sve to što ne možete da prona­ đete na fakultetu A.

Sve što je potrebno je da prihvatite dve pretpostavke. Kada to uradite.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 255 neophodna teorija delanja i on je iza­ brao. Taj interes objašnjava zašto je Kolman pokušao da osnove svoje teorije izvuče iz ekonomije: „Ono što razdvaja ekonomiju od drugih društvenih nauka nije njena upotreba racionalnog izbora. svi podaci se obično najpre prikupljaju na nivou pojedinaca. u skladu s nje­ govim ranim radovima o školskom obrazovanju. svrhovitom delanju. On se opredelio za pojedince iz nekoliko razloga. Od ključne važnosti za Kolmanovu teorijsku . Drugi razlog zbog kojeg Kolman favorizuje nivo pojedinca jeste taj što se na tom nivou obično vrše intervencije koje dovode do druš­ tvenih promena. već upotreba vrste analize koja omoguću­ je da se pomerate između nivoa individualnog delanja i nivoa funkcionisanja sistema. kao i najveći broj ekonomista „takvu najjednostavniju osnovu koja svoje utemeljenje ima u racionalnom ili. Prvo. a onda se sabiraju (vrši se agregacija) da bi se došlo do nivoa sistema. ali da takvi makrofenomeni moraju da se objasne unutrašnjim činiocima. politici koju vodi vlada". Najteži za­ datak sociologije je razvoj teorije koja će se pomeriti sa mikronivoa delanja na makronivo normi društvenih vrednosti. drugo. distribucije statusa i društvenih sukoba". Prvo. Osnovi društvene teorije Kolman tvrdi da sociologija treba da se bavi društvenim sistemima. Idealno gledano. Kolman smatra da su ti unutrašnji činioci u društvenim sistemima pojedinci. da je tržište savršeno i da na njemu postoji puna komunikacija. O teori­ ji on kaže ovo: „Jedan od kritetijuma za ptocenjivanje rada u društvenoj teoriji jeste njen potencijal da bude od koristi jav­ noj politici. da se pojedinci ponašaju racionalno. ako vam se više sviđa. ekonom­ ska analiza je sposobna da uspostavi vezu između makronivoa funkcionisanja sistema i mikronivoa i pojedinačnog delanja". Još jedan aspekt Kolmanove vizije sociologije. sastoji se u tome da ona može biti primenjena na javnu politiku.

međuzavisni akteri. Kolman tvrdi da bi za jednu razvijeniju teorijsku perspektivu bilo neophodno da se preciznije konceptualizuje racionalni akter. a onda. Ona je specifična u tom smislu što prihvata koncept nastajanja. formi­ raju društveni sistem. . kao i stanovište da se u analizi sistema treba usredsrediti na unutrašnje činioce. Međutim. već da ona mora da utiče na društvo kroz takve vrste intervencija. Dva ključna elementa Kolmanove teorije jesu akteri i resur­ si. i da su i ciljevi i delanje za ostvarivanje tih ciljeva uobličeni preferencijama tih pojedinaca (tj. među njima nastaje struktura. a ne samo pojedinci i pojedinačno delanje. njihovim vrednostima). a da su za te resurse zainteresovani drugi. Kolman detaljno analizira kako njihova interakcija vodi do sistemskog nivoa. Osnovna ideja Kolmanove teorije jeste da pojedinci žele da ostvare svoje ciljeve na jedan svrhovit način. Kolman priznaje da je metodološki individualista. ali da ti činioci ne moraju nužno biti pojedinci i njihovi po­ stupci i orijentacije. Akteri preduzimaju radnje koje uključuju druge aktere. Resursi su stvari nad kojima akteri imaju kontrolu i za koje su zainteresovani.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN perspektivu jeste ideja da društvena teorija nije samo jedna akademska vežba. a da ekonomi­ ja u tome može da pomogne. Drugim recima. iako smatra da je nje­ gova teorija specifična varijanta te orijentacije. racionalni akter je akter koji se opredeljuje za ono delanje koje maksimalizuje njegovu korist. od kojih svaki pokušava da unapredi i zadovolji svoj interes. To je utemeljeno u činjenici da akteri imaju resurse. Uzimajući u obzir svoju usmerenost na pojedinca. Kolman smatra da na mikronivou mogu da se analiziraju i neki drugi fenomeni. Iz toga se jasno vidi nje­ gova usmerenost na racionalan izbor.256 D ž O R D Z RlCER . Uzimajući u obzir ta dva elementa. Prema ekonomskom shvatanju. kao rezultat toga. odnosno zadovoljava njegove po­ trebe i želje.

muslimani iz organi­ zacije koju vodi Osama Bin Laden i Al-Kaida. akcenat i način odevanja nije isti kao kod najvećeg broja Amerikana­ ca. Stigmatizacija muslimana bila je toliko očigledna da je u seriji pre prikazivanja moralo da bude ispisano upozorenje u kome . koja je u trećoj sezoni (u Americi prikazivana 2004/2005.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 257 Primene socioloških koncepata na savremeno društvo 11. septembar 2001. do­ godilo u veoma popularnoj televizijskoj seriji „24 časa". To se. Muslimani su uglavnom izbegli taj proces. Međutim. Neki muslimani uspeli su da odbace stigmu zbog toga što ih njihov fizički izgled. Zbog svega toga su i drugi ljudi. promenila je položaj muslimana u američkom društvu. takode stigmatizovani.godine) prikazala grupu okrutnih muslimana (od kojih je jedan bio spreman da pristane na ubistvo sopstvenog sina i žene) koji su nameravali da ubiju građane SAD i unište čitave SAD tako što bi izazvali topljenje nuklearnih reaktora duž cele zemlje. Oni su jednostavno bili samo još jedna grupa imigranata koja se već integrisala ili je bila u pro­ cesu integracije u američko drušvo. tako i one koji žive u drugim delovima sveta. godine. u SAD je bilo relativno malo neprija­ teljstva prema muslimanima. recimo. kako one koji žive u SAD. septembra. čiji izgled. ako ne i isključivo. Jedan pokazatelj sve veće stigmatizacije muslimana jeste sve veća tendencija da se u filmovima i u televizijskim serijama muslimani prikazuju kao nitkovi i teroristi. sep­ tembra 2001. postoji sve veća i očiglednija tendencija da stigmatizuju muslimane. za koje se često pogrešno misli da su muslimani. godine i stigmatizacija muslimana Pre napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon. užasna tragedija od 11. nalaze se pod velikim stresom i svakodnevno se suočavaju sa stigmom koja ih diskredituje (diskreditovana stigma). akcenat i način odevanja čini sličnijim ostalim Amerikancima (diskreditujuća stigma).bile su daleko češće stigmatizovane. Druge grupe — uglavnom crnci i meksički imigranti (pogotovo oni nelegalni) . Drugi muslimani. 11. Kod velikog broja Amerikanaca. koju su planirali i počinili uglavnom.

malo su doprineli umanjivanju stigmati­ zacije muslimana kako u seriji. U jednom trenutku emitovan je poseban spot u kojem zvezda serije. Kifer Saderland. ali veruje da to za teoriju nema veliku važnost. bavi se svakodnevnim životom. Simbolički interakcionizam. Iako veruje u teoriju racionalnog izbora. Simbolički interakcionizam definišemo skupom fundamentalnih pretpostavki: i. imaju jedinstvenu sposobnost da koriste simbole. Ljudi delaju prema stvarima na osnovu značenja koje te stvari imaju za njih.258 D20RD2 RlCER . 2. dva prodavca u radnji. Takvi demantiji. pogotovo interakci­ jom i simbolima koji predstavljaju njen sastavni deo. tako i u američkom društvu. Oni su uzeli oružje i pokušali da se suprotsta­ ve privatnoj vojsci koju je organizovao okrutni negativac. međutim.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOR£N se demantuje da je serija uperena protiv muslimana. Ali je jasno da on veruje da ona može da se kreće ka tom cilju. On se nada da će dalji razvoj teo­ rije racionalnog izbora vremenom svesti na minimum broj pro­ blema s kojima ta teorija danas ne može da izađe na kraj. tvrdi da namera serije nije stigmatizacija muslimana i da su mnogi muslimani dobri Amerikanci. iii. Kolman ne misli da ta teorija može da ponudi odgovore na sva teorijska i praktič­ na pitanja (barem ne još uvek). očigledno muslimani. . kao i druge teorije koje pominjemo u ovoj glavi. već su takode sposobni da ih modifikuju kroz interpretativni proces. ii. Kolman priznaje da se ljudi u stvarnom svetu ne ponašaju uvek racionalno. prikazani su kao saradnici Džeka Bauera (specijanog agenta kojeg u seriji glumi Kifer Saderland). Ljudi ne internalizuju samo značenja koja nauče kroz druš­ tvenu interakciju. u teoriji bi mogle da se iskonstruišu iste teoretske predikcije. za razliku od životinja. Ljudi. Bez obzira na to da li se ljudi u stvarnom životu ponašaju racionalno ili ne. a ta značenja proizilaze iz intetakcije s drugim ljudima. U jednoj epizodi. Sažetak 1.

Gledano iz dramaturške perspektive. sposobni da oblikuju svoje dela­ nje i interakciju. po­ gotovo u ranim godinama svoga života. 3. vii. kao i načina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje. pa su. Ljudi uvek imaju cilj koji žele da ostvare kada se nadu u bilo kojoj situaciji. Ljudi su sposobni da reflektuju o samima sebi i onome što rade. kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. Etnometodolozi se bave objašnjenjima i objašnjavajućim praksama. i. Ljudi postaju humani kroz proces društvene interakcije. Etnometodologija predstavlja analizu ponašanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. kao i metode koje koriste da bi prevazišli te probleme. definišući situaciju za one koji posmatraju nastup. 12. sopstvo predstavlja proizvod dramske interakcije između aktera i publike. vi. Diskreditovana stigma nastaje kada akter pretpostavlja da su ra­ zlike između njega i „normalne" osobe poznate ili uočljive člano­ vima publike. shodno tome. unutar porodice i osnovne škole. 4. Upravljanje utiscima obuhvata tehnike koje akteri koriste da odr­ že određene utiske uprkos problemima s kojima se susreću. 9. v. koji im pomažu da steknu razumevanje takvih situacija. Dramaturgija Ervinga Gofmana vidi društveni život kao niz dram­ skih nastupa sličnih onima koje gledamo u pozorištu. Društvo se sastoji od ljudi koji predstavljaju deo društvene interakcije. Pozornica predstavlja deo nastupa koji uglavnom funkcioniše na jedan utvrđen i uopšten način.S A V R E M E N E TEORIJE S V A K O D N E V N O G ŽIVOTA 259 iv. S. u svlačionici se dešava či­ tav niz neformalnih radnji. dok diskreditujuća stigma nastaje kada razlike nisu ni poznate ni uočljive članovima publike. 5. . procedure i razmatranja. Svlačionica je mesto gde akteri mogu da se ponašaju onako kako se nikada ne bi ponašali na pozornici. Distanca od uloge je koncept koji se bavi stepenom u kome se pojedinci odvajaju od uloga koje igraju. 6. '0. Stigma znači procep između virtuelnog društvenog identiteta (onoga što bi pojedinac trebalo da bude) i stvarnog društvenog identiteta (onoga što pojedinac zaista jeste).

donosi veće nagrade i koje ima veće izglede da bude nagrađeno. drugim recima. to je verovatnije da će oni ponoviti tu radnju. v. Sto više pojedinci smatraju da su rezultati njihovog delanja vredni. iv. akteri imaju ciljeve i prema njima usmeravaju svoje delanje. 18. Teorija racionalnog izbora za osnovnu metodološku jedinicu ana­ lize uzima pojedince. vi. 14. Suština Homansove teorije razmene utemeljena je u sledećim principima: i. akteri će biti zadovoljni. veća je verovatnoća da će se ponašati na odobravajući način. ii. Zato je veća verovatnoća da će se ponašati agresivno i više vrednovati rezultate postignute takvim ponašanjem. pogotovo ako je veća nego što što su se nadali. Akteri takođe imaju preferencije (vrednosti koje žele da realizuju. onda će pojedinac najverovatnije ponoviti isto delanje kada se pojave isti stimulusi kao u prošlosti. kao rezultat toga. veća je verovatnoća da će i u budućnosti delati na taj način. Sto više puta pojedinca nagradite za određeno delanje. akter će se opredeliti za ono delanje koje. 16. Što su više puta u nedavnoj prošlosti ljudi dobijali neku po­ sebnu nagradu. to će ta nagrada u budućnosti imati manju vrednost za njih. O d važnosti je samo činjenica da svaki pojedinac pokušava da svoje delanje usaglasi sa sistemom svojih ciljeva. Teorija razmene Džordža Homansa utemeljena je prvenstveno na biheviorističkim principima. odnosno ciljeve koje žele da postignu). . iii. Kada prime očekivanu nagradu. u datom tre­ nutku. 17. vii. Kada akteri ne dobiju očekivanu nagradu ili budu neočeki­ vano kažnjeni. oni se ljute. Teoriju racionalnog izbo­ ra ne interesuje kakve su te preferencije ili šta su njihovi izvori. a posledice tog ponašanja imaće sve veću vrednost za njih. Akteri su svrhoviti i intencionalni.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN 13. Ako je u prošlosti delanje pojedinca nagrađeno kao rezultat reakcije na neki poseban stimulus ili skup stimulusa. po njegovoj proceni. Eksperimenti prekida namerno narušavaju društvenu realnost kako bi bacili svetio na metode kojima ljudi konsttuišu društve­ nu realnost. 15. odnosno sa hije­ rarhijom svojih preferencija. Kada bira između više ponuđenih opcija.260 DžORDŽ RlCER .

Interpretativna sociologija. Marinković. Sociologije svakodnevnog života. Društvo rizika. Vujović. Berger. i Luckmann. Literatura za dalje čitanje Ber. Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Sesil Rajt (1998). Spasić. Ivana [uredila] (1998). (1991). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Sociologijska teorija: što je pošlo krivo? Zagteb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Beograd: Za­ vod za udžbenike i nastavna sredstva. Gofrnan. Beograd: Plato. Zagreb: Naprijed. Mouzelis. . Berger. Sociološka imaginacija. Berger. Stigma. Kako se predstavljati u stvarnom životu. Piter. Novi Sad: Mediterran Publishing. Gofrnan. teorija racionalnog izbora uzima u obzir oskudnost resursa i troškove propuštene prilike. Sesil Rajt (1964). i Keiner H . Beo­ grad: Geopoetika. Socijalni konstruktivizam. Socijalna konstrukcija zbilje. Erving (2000). Desekularizacija sveta: oživljavanje religije i svetska politika. Nicos (2000). Niš: Gradi­ na. Beograd: Savremena škola. Sociologija u novom ključu. T.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 261 19. L. Ivana (2004). (2008). Sreten [urednik] (2008). Erving (2009). (1992). Novi Sad: Mediterran Publishing. Promene. nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Mils. Osim toga. kao i ograničenja koja na­ meću društvene ustanove. Vivijen (2001). Mils. Dušan (2006). Spasić. P. Konstrukcija društvene realnosti u sociologi­ ji. P. Beograd: Zepter. Novi Sad: Prometej. Sociološka imaginacija.

.

za Emersona teorija razmene predstavljala je jedan širi okvir koji je želeo da upotrebi da bi mogao da proširi svoje rani:e interesovanje za koncepte moći i zavisnosti. on je smatrao da može da iskoristi biheviorizam (operantnu psihologiju) kao osnovu za svoju teoriju raz­ mene. jer su pokazale da se društveni odnosi ne mogu objasniti isključivo razumevanjem društvenih struktura. Emersonu je bilo •asno da u perspektivi teorije razmene središnju ulogu zauzima concept moći. U ovoj glavi izložićemo takve teorijske pokušaje. Počet­ kom 1970-ih godina javila se težnja da se ova dva nivoa analize. sjedine (integrišu). Oba su izvršila snažan uticaj na razvoj teorije razmene. Ričard Emerson pokušao je da uobliči jednu integrisaniju verziju te teorije. JEDNA INTEGRISANIJA TEORIJA RAZMENE Dok je Džordž Homans nastojao da stvori mikroredukcionističku teoriju razmene. dok smo se u glavi 6 bavili društvenim odnosima karakterističnim za svakodnevicu (mikronivo). Drugo. godine objavio dva eseja na ovu temu. On je 1972.GLAVA 7 SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE Jedna integrisanija teorija razmene Teorija strukturacije Kultura i dejstvenost Habitus i polje Sažetak Literatura za dalje čitanje U glavama 4 i 5 bavili smo se savremenim teorijama o druš­ tvenim strukturama i ustanovama (makronivo). mikro i makro. Mikroteorije su bacile novo svetio na druš­ tvene odnose. te da se društveno ponašanje pokuša objasniti jednim sveobuhvatnim pristupom. a da istovremeno izbegne neke probleme koji se pojavljuju . Prvo. Tri su osnovna pokretačka faktora te nove teo­ rije.

kao što su organizacije i političke partije. te situacije za koncept razmenske mrežne strukture {exchange network structu­ . tako i makrofenomene. on je smatrao da može da izbegne optužbu za redukcionizam tako što će razviti teoriju razmene koja će biti u stanju da objasni kako mikrofenomene. Rezultat tog međudejstva biće sve veći broj takvih situacija. u Emersonovom teorijskom sistemu akteri mogu da budu i pojedinci i veće korporativne strukture (iako strukture deluju kroz aktere). on može da poveže pojedinca ili dvočlanu grupu sa širim kolektivima. (2) kada se ljudi zasite nagrada koje su dobili iz određene vrste situacija. ponašaće se racionalno. U prvom eseju. Emerson je verovao da može da se osloni na biheviorizam a da istovremeno izbegne pretpostavku o superracionalnom akteru. Emersonova najznačajnija sledbenica. Osim toga. naročito od nagrada koje pojedinci razmenjuju (dobijaju i daju) u društvenom međudejstvu (interakciji).264 D Ž O R D Z RiCER . dok se u drugom okrenuo makronivou. Emerson kao polaznu tačku svoje teorije uzima biheviorističke principe. Karen Kuk. Takode. Homansu i drugim teoretičarima razme­ ne prigovara se to da su u svojim teorijama stvorili previše racio­ nalnu sliku ljudskih bića. Kasnije je Emerson razradio eksplicitniju vezu između makronivoa i mikronivoa. Treće. Emerson je po­ stavio osnove svoje integrativne teorije razmene. Emerson je želeo da se bavi društvenim strukturama i društvenim promenama. Za razliku od njih. koristio principe operantne psihologije da bi razvio teoriju druš­ tvene strukture. objavljena 1972. Tačnije. On ističe tri osnovne pretpostavke teorije razmene: (1) Kada se ljudi nađu u situaciji za koju smatraju da donosi nagradu. Naime. Emerson se bavio psihološkim (mikro) osnovama društvene raz­ mene. tako i za makronivoe analize. tako što bi analizirao društvene odnose i društvene mreže i koristio ih kao osnovu koja bi se mogla upotrebiti kako za mikroanalize.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI kod Homansa. Emerson i Kuk polaze od osnovnih pretpostavki teorije raz­ mene na mikronivou. gde su mrežne strukture razmene predstavljale vezu između ova dva nivoa ana­ lize. dakle. odnosima razme­ ne i mrežnim strukturama. Emerson je. godine. ukazuje na to da je glavna ideja koja povezuje makronivoe i mikronivoe res). U svoja dva eseja.

godine. Emerson je zainteresovan za odnose razmene medu akterima. na kraju svog prvog mikroorijentisanog eseja iz 1972. tvrdeći da želi da se pozabavi situacijama složenijim od onih kojima se obično bavi biheviorizam. go­ dine. dakle. Mreža razmene . te­ orija razmene usredsređuje se na razmenu nagrada (i troškova) u društvenoj interakciji. društvenu strukturu mogu formirati najmanje dva od­ nosa razmene među akterima. Sve to je već poznato. To je tema kojom započinje njegov drugi esej iz 1972. Odnosi razmene i mreže razmene Akteri u Emersonovoj teoriji razmene na makronivou mogu biti pojedinci i kolektivi. Prema tome. (3) dobijena korist zavisi od koristi koje imate na raspolaganju kada ulazite u odnose razmene. . Svi akteri u mreži. Mnogi od ovih odnosa razmene postoje i međusobno su povezani.mreža društvenih odnosa koji uključuju određeni broj indi­ vidualnih ili kolektivnih aktera. formirajući tako pojedinačnu mrežnu strukturu. određeni broj odnosa razmene stoji u uzajamnom odnosu zavisnosti. Prvo. Konačno. Ali. Drugo. takva mreža društvenih odnosa obuhvata niz pojedinač­ nih ili kolektivnih aktera. čime se formira pojedinačna mrežna struktu­ ra. Dok se u prvom eseju iz 1972.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 265 njih gube značaj. imaju mogućnosti za razmenu i odnose razmene s drugi­ ma. Različiti akteri imaju mnoštvo različitih resursa i mogućnosti razmene. osoba koja peca na jezeru). u drugom eseju Emerson se okreće odnosima društvene razmene i mrežama razmene. različiti akteri na raspolaganju imaju različite resurse. godine bavio akterom-pojedincem koji učestvuje u odnosima razmene sa svojim okruženjem (na primer. Emerson usmerava bihevioristički orijentisanu teoriju razmene u drugom prav­ cu. U njemu Emerson pojašnjava da želi da u teoriju razme­ ne uključi društvene strukture kao zavisnu promenljivu. pojedinačni ili kolek­ tivni. Mreža razmene ima nekoliko odlika. kao i različite međusobne odnose razme­ ne.

266 D ž O R D Z RiCER . Njegove studije interpersonalnog ponašanja. moći i društvenog uticaja. godine. Ljubav prema planinama i ruralnom društvenom životu pla­ ninskih sela Pakistana postala je stalan izvor sociološke in­ spiracije za Ricarda Emersona tokom čitave njegove karijere. godi­ ne. nikada se nije udaljio od reka. planinskih vrhova i glečera. često su inspirisane njegovim lič­ nim susretima s ekspedicijama. Odrastao u blizini planina. 1925. godine. Veza između razmenskih odnosa jeste od presudnog znača­ ja za prelazak s razmene između dva aktera (dijadička razmena) na pojave koje srećemo na makronivou. u Juti. Nije dovoljno da A. Može se reći da dva odnosa dijadičke razmene. B i C imaju zajedničko članstvo da bi se stvorila mreža razmene. O d Nacionalne fondacije za nauku dobio je stipendiju za proučavanje grupnog učinka pod produženim stresom tokom tog uspona. u julu 1963. Izvor: Biografsku skicu napisala je Karen Kuk. Odnos između dijadičkih razmena jeste uzajamno zavisan. godine. obrazuju minimalnu mrežu (A-B-Q ukoliko je razmena u jednom odnosu zavisna od razmene (ili odsustva razmene) u drugom odnosu. Jedno od njegovih najvećih lič­ nih dostignuća bilo je učešće u uspešnom pohodu na Mont Everest. 1966. kod kojih je intenzitet saradnje i takmičenja pojačan strahovima zbog ugroženosti životne okoline. mora postojati i međuzavisan odnos između razmena A-B i B-C. Taj projekat doneo mu je medalju Habard koju mu je uručio predsednik Džon Kenedi u ime Nacionalnog ge­ ografskog društva. 1963.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN! Ricard Emerson Biografska skica Ričard Emerson roden je u Solt Lejk Sitiju. godi­ ne. To iskustvo je opisao u publikaciji „Pre­ lazak preko Everesta" u decembarskom izdanju Godišnjeg biltena Kluba Sijera 1963. kao i u članku objavlje­ nom u časopisu Sociometry. grupnog učinka. A-B i A-C. .

Emer­ son je moć video kao neprisilnu. a akteru B oni su neophodni kako bi mogao da ostvari svoje životne ciljeve. svi koji ga poseduju imaju moć nad onima koji ga nemaju. ali treba uočiti još i to da po Emersonu moćnik može da pri­ mora podložnika na zavisnost ne koristeći prisilu. a može biti i mešovita. Zamislimo aktere A i B. smanjuje mogućnost da se provede -•Teme s prijateljima u drugom odnosu). . Moć aktera A koji ima resurse time je veća ukoliko: (1) akter B koji želi resurse (dobra ili usluge) nema ništa da ponudi zauzvrat. Tako Emerson navodi četiri uslova pod kojima se kroz razmenu stvara odnos moći i zavisnosti. (2) B nema kome da se obrati za alternativ­ ni izvor dobara i usluga. za te odnose može se reći da su povezani. Ta veza može biti pozitivna ukoliko razmena iz jednog odnosa po­ zitivno utiče na razmenu u drugom odnosu (na primer. suštinski su odnosi moći između aktera (koji mogu biti pojedinci.drugim recima. Društvena razmena i odnosi moći i zavisnosti koji iz nje proizilaze u velikoj meri liče na razmenu koja postoji na tržištu gde je cena nekog dobra uvek određena na osnovu ponude i tražnje. odnosno odsustva zavisnosti. (3) B ne može da upotrebi silu da bi od aktera A besplatno izvukao resurse koji su mu neophodni. ili barem ništa što je potrebno akteru A. Jer. koja se sastoji od dva ili više takvih odnosa. pa i države). Svaki odnos razmene deo je šire mreže razmene.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 267 Odnosi razmene. negativna. smatrajući da ona proističe iz uzajamne zavisnosti. za razliku od teoretičara sukoba koji su moć videli kao sposobnost da se drugi prisiljavaju na osnovu činjenice raspolaganja resursima. ali i organizacije. kako vidimo. vreme provedeno u zarađi­ vanju novca u jednom odnosu. i strukturalnih funkcionalista koji su moć videli kao skup sredsta­ va koji društvu omogućavaju da ostvari zajedničke ciljeve. Ako je tražnja za nekim dobrom veća. ukoliko razmena iz prvog odnosa onemogućava razmenu u drugom odnosu (na primer. Akter A ima određene re­ surse (dobra ili usluge). Moć je središnji pojam Emersonove teorije razmene. Ako razmena u jednom odnosu utiče na razmenu u drugom. nedobijanje resursa pri­ moralo bi ga da promeni životne planove i ciljeve. (4) B ne može da nastavi sa sprovođenjem svojih planova uko­ liko ne dobije resurse . novac za­ rađen u jednoj vezi koristi se da bi se postigao određeni status u drugoj).

delimično i zbog toga što čin kažnjavanja obično izaziva negativnu reakciju. Linda Molm u odnosima moći i zavisnosti naglašava ulogu ne­ gativnih ishoda . voljan da toleriše. ta međuzavisnost određuje priro­ du interakcije aktera i količinu moći koju imaju jedan nad dru­ gim. već da uzrok Moć . Naime. Molm sugeriše da moć kazne nije sama po sebi manje efikasna od moći nagrade. koja se može sažeti u tvrdnju da. akter koji je manje zavisan ima više moći. u odnosu razmene. Zavisnost . moć jednog ak­ tera nad drugim predstavlja funkciju zavisnosti drugog aktera od prvog. Nejednaka moć i zavisnost dovode do neravnoteže u od­ nosima. S druge strane. Studije odnosa između moći i zavisnosti usmerene su na pozitivne ishode . Međusobna zavisnost aktera ključna je za razumevanje Emersonovog rada. Ideja zavisnosti vezana je za Emersonovu definiciju moći. Moć se takođe može koristiti za osvajanje nagrada. Između ostalog. Moć se potencijalno ugrađuje u strukturu odnosa između aktera A i B.prema Emersonu. potencijalni trošak koji jedan akter može nametnuti drugome.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Moć-zavisnost Emerson definiše moć kao potencijalni trošak koji jedan akter može nametnuti drugome. iako se nalazi u nekoj vrsti ravnoteže.moć kazne.268 D Ž O R D Ž RlCER . u okviru jednog odnosa. Molm smatra da je moć kazne slabija od moći nagrade. ali oni se vremenom kreću ka uravnoteženijem odnosu moć-zavisnost.potencijalni trošak koji je akter spreman da toleriše u razmenskom odnosu. ali i da se kazne. Zavisnost podrazumeva po­ tencijalni trošak koji je akter.sposobnost da se drugi nagrade. Ona postoji čak i u izbalansiranim odnosima. u jednoj od svojih novijih studija. Moć aktera A nad akterom B jednaka je zavisnosti aktera B od aktera A i bazira se na njoj. to jest koji je spreman da plati. Međutim. moć može proizilaziti iz sposobno­ sti da se drugi nagrade. . Ravnoteža u odnosu između akte­ ra A i B postoji kada je zavisnost aktera A od aktera B jednaka zavisnosti aktera B od aktera A. kada postoji ne­ ravnoteža zavisnosti. Međutim. Navedene definicije čine Emersonovu teoriju odnosa između moći i zavisnosti.

Oni snagu teorije razmene vide u integraciji mikronivoa i makronivoa. budući da se osnovne postavke te teorije odnose kako na pojedince. korporacijama i državama. Osim toga. Kuk. Kuk i Emerson tvrde da je određenje moći neke pozicije bazirano na stepenu zavisnosti čitave strukture od same te pozicije. i drugi. koji posmatra društvenu strukturu kao razmenu. kao i prirode od­ nosa moći i zavisnosti. o čemu je ranije . zapaža se da se u velikom broju radova interesovanje pomera s dijada na šire mreže razmene. po njihovom mišljenju. tako i na kolektive. usmerenih na makroskopska pitanja. Džodi O'Brajan i Piter Kolok. teorija razmene usredsreduje se na dijadičke odnose između aktera. Ranjivost podrazumeva zavisnost mreže od pojedine strukturalne pozicije. O'Brajan i Kolok identifikuju tri savremena trenda koji su usmereni na jednu integrativniju teoriju razmene. u skladu s integrativnim okvirom. uključujući tu razmene među povezanim pojedincima. definišu teoriju razmene kao teoriju koja se bavi razmenama na raznim nivoima analize. oni usvajaju princip ranjivosti.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 269 njene relativne slabosti možda proizilazi iz činjenice da se ona ne koristi često. Takva zavisnost čitavog sistema je. U pokušaju da teoriju moći i zavisno­ sti izdignu na makroskopski nivo analize. Kuk. Drugo. Molm i njeni koautori otkrili su da se upotreba moći kazne češće doživljava kao pravedna ukoliko je koriste oni koji takode imaju moć nagrade. Oni identifikuju dva koloseka u istoriji teorije razmene . koji se usmerava na društveno ponašanje kao razme­ nu. ona se eksplicitno bavi uticajem koji promene na jednom nivou imaju na druge nivoe analize. izraz značaja te pozicije u strukturi. Prvi je po­ jačana upotreba istraživanja na terenu. Da bi fokus s dijadičkog pristupa teoriji razmene prebacili na moć pozicije u okviru strukture. što može biti dopuna tradicionalnoj upotrebi laboratorijskih eksperimenata zarad proučavanja mikroskopskih problema.jedan na mikronivou. pretežno na makronivou. Integrativnija teorija razmene U objašnjavanju odnosa moći i zavisnosti.

što može da podseća i na drugačiju upotrebu) čime pokrivamo englesku reč agency. i ne samo danas. Još jedna reč koja se javlja u ovoj glavi jeste dejstvenost (ali samo zato da bismo izbegli reč kao što je „delatnost". usmerene na društvene prakse. bilo je dosta pokušaja teoretičara razmene da svoj pristup sintetizuju s drugim teorijskim orijentacijama. niti na svakodnev­ nom delanju i interakcijama. Ponekad to čine i drugi sociolozi koji insistiraju na razlici između ta dva pojma. U nekim slučajevima. Tokiju i u Londonu. Gidens tvrdi da moramo poći od ponavljajućih društvenih praksi. nalazi se odnos između dejstvenosti i struktu­ re. naredne godine i u sledećem veku. koji nemaju moć da ih intencionalno menjaju). U drugim slučajevima. on sam ovde-onde upotrebljava pojam aktera.270 DŽORDŽ RicER . Umesto toga. Iako autor na ovom mestu uvodi pojam dejstvenika. simbolički interakcionizam) ili od društva/strukture (recimo. U poslednje vreme. U samoj srži Gidensove strukturalne teorije. tako da se shematizovane druš­ tvene prakse koje se mogu naći u Njujorku. TEORIJA STRUKTURACIJE U formulisanju jednog od najuspešnijih pokušaja da se ra­ zvije integrisana teorija. Stoga. odbacujući obe kraj­ nje alternative. već će se pojaviti i sutra. prelazimo na pojam „dejsrvenik". . Neki smatraju da se ono što se u američkoj sociologiji naziva * Napomena prevodioca: Ovde s pojma „akter" koji je korišćen u prvih šest glava i prvom delu glave 7.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN bilo reci. između ostalog. dok pojam dejsrvenik znači pojedinca ili grupu koji imaju sposobnost da menjaju društvene strukture. strukturalni funkcionalizam). ne samo juče. Slično tome. prakse se ponavljaju i šire kroz prostor. naredne nedelje. Entoni Gidens krenuo je od istraživanja širokog spektra teorija koje polaze ili od pojedinca/dejstvenika (na primer. sre­ ću i u Cikagu. Treće i najvažnije. akter označava pojedinca ili grupu čije ponašanje u velikoj meri zavisi od društvenih struktura (tj. već na društvenim praksama koje se shematski ponavljaju. Za Gidensovu koncepciju tih praksi važni su vreme i prostor: one se ponavljaju i prostiru kroz vreme. u teoriji strukturacije naglasak nije niti na društvenim strukturama. prateći au­ tora koji je s pojma actor prešao na pojam agent. produbljuju se napori da se povezu teorija razmene i strukturalna sociologija. sasvim je svejedno da li se upotre­ bljava pojam akter ili dejsrvenik.

Gidens dualnost sttukture objašnjava preko primera jezika i govora. Intrisična povezanost dejstvenosti i strukture ogleda se u dva aspekta prakse koje Gidens naziva proizvodnjom i reprodukcijom.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 271 mikro-makro problemom. svest i strukture. Još manje nalikuje srpskom jeziku od pre 200 godi­ na. zarad diskusije. to su dve strane istog novčića. agency) i strukture. dihotomije mikromakro i dejstvenost-struktura tretirati kao gotovo identične. na drugoj strani. stvarajući svoju svest i strukturalne uslove koji omogućavaju te prakse. Jezik je struk­ tura koja nam postavlja određena ograničenja u govoru. Mi smatramo da između te dve dihotomije postoje značajne ra­ zlike. već smatra da su ta dva aspekta društvenog sistema objedinjeni. već ga takode menjaju kroz inovacije. veka. Dejstvenost i strukture neodvojivo su isprepletane s postojećim ljudskim aktivnostima i praksama. Po Gidensu. a sve društvene strukture podrazumevaju društveno delanje. Mi smo se ipak odlučili za dualitet. Ipak. To znači nekoliko stvari: (1) Društvene prakse nisu stvorene mentalno (niti na bilo koji drugi način) od Napomena prevodioca: U nekim ranijim radovima o Gidensu na srp­ skom jeziku Gidensov koncept duality preveden je kao dvojnost. U stvari. Svako društveno de­ lanje uključuje strukture. ali on insistira na tome da se one shvate kao rekurzivne (ponavljajuće). Na jednoj strani. Kao što je već rečeno. . ali ćemo u ovoj glavi. u Evropi (Gidens je Britanac) shvata kao problem odnosa dejstvenosti (engleski. jezici se menjaju. Rckurzivnost . On ovde odbija da društvenu realnost shvati kao paralelizam ili dualitet dva zasebna domena. dejstvenost i struktura ne mogu nastati odvo­ jeno. oni prihvataju da svoje živote žive kroz zatečene rutine i obrasce. Sledeći pravila gramatike. oni imaju moć da kroz praksu definišu (proizvode) nove strukture. ljudi se izražavaju kao dejstvenici. polaznu tačku Gidensove analize čine društvene prakse. reprodukujemo jezik. niti ih stvaraju strukturalni društveni uslovi u kojima se akteri nalaze. veka nije isti kao srpski jezik s počet­ ka 20. Srpski jezik s početka 21.stav da akteri ne stvaraju društvene prakse. ni mentalno (ni na bilo koji drugi način). Gidens to naziva dualitetom* strukture. akter simultano stvara prakse. To je posledica činjenice da se jezik u procesu govora menja. Na taj način pojedinci kroz govor ne samo da reprodukuju jezik. akteri su inovativni.

refleksivnost ne podrazumeva samo da je akter svestan sebe. Refleksivnost je važna osobina za koncept dejstvenosti jer nam objašnjava da po­ jedinci ne ulaze u svakodnevne prakse na jedan mehanički način. već da takode nadgleda aktivnosti koje su u toku. Stoga se Gidens bavi pitanjem odnosa struktura i dejstvenosti na istorijski. Posledica toga može biti da socijalni istraživač izmeni svet koji posmatra i na taj način dode do pogrešnih rezultata i zaključaka. Stoga. Dvostruka hermeneutika — naučni koncepti i shvatanja društvenog sveta mogu uticati na shvatanje aktera čije se prakse istražuju. koriste jezik da objasne aktivnosti druš­ tvenih aktera.sposobnost pojedinaca da vode računa o svom ponašanju i neprekidno ga preispituju. I društveni akteri (obični ljudi) i so­ ciolozi. da bismo objasnili stvarnost neophodno je Refleksivnost . Refleksivnost pokazuje da poje­ dinci nisu oruđa struktura koje se mehanički podvrgavaju druš­ tvenim činjenicama. a kroz te prakse stvaraju se svest i struktura. oni stvaraju svoju svest i strukturalne uslove koji omogućavaju te prakse. Pojedinci su ono što Gidens naziva upuće­ nim akterima. Međutim. (2) one nisu proizvod strukturnih društvenih uslova u kojima se akteri nalaze. Gidensa interesuje svest ili refleksivnost. dakle. a sociolozi. Uopšteno rečeno. ciljeve i stavove. account) ono što rade. Radeći to. s druge strane. već vode računa o svom ponašanju i neprekidno ga preispituju. Kao rezultat toga sledi ispravljanje i revizija životnih planova i ciljeva. Pre će biti da se ljudi. procesni i dinamički način. kao i strukturalne uslove u kojima se one dešavaju. ljudi istovremeno revidira­ ju i menjaju svoje životne planove. uključuju u prakse. To je Gidensa dovelo do poznate ideje o dvostrukoj hermeneutici. s obzirom na to da se ljudi ispoljavaju kao dejstvenici. procenju i samokritikuju.272 D Ž O R D Ž RlCER . može se reći da se Gidens bavi dijalektičkim procesima u kojima nastaju prakse. koriste jezik. ispoljavajući se kao akteri. svest i strukture simultano stvara akter. već i socijalni istra­ živači koji ih posmatraju. strukture i svest. . procenju i samokritikuju. (3) najvažnije od svega. akteri bez čijeg dejstva su se „stvari mogle odvijati i drugačije". Aktivnosti nisu proizvod svesti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN! strane aktera. Prakse. Nisu samo društveni akteri refleksivni. Akteri koriste jezik (ovde Gidens pribegava etnometodologiji) da objasne (engleski. društvene konstrukcije realnosti ili društvenih struktura. dejstvenici su.

tako i svoje fizičko i društveno okruženje. to jest za „uverenjem da je prirodni i društveni svet. Racionalizacija . upravo onakav kako nama izgleda". Nadgledajući svoje svakodnevne aktivnosti.pojam kojim Gidens označava razvoj rutina koje. imaju veliku potrebu za predvidivošću i sigurnošću. Pod racionalizacijom. ljudi neprekidno me­ njaju svoje živote i identitete. refleksija podrazumeva neprekidno preispitivanje naših identiteta.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 273 da se pozabavimo odnosom između svakodnevnog i naučnog je­ zika. Elementi teorije strukturacije Gidensova teorija strukturacije obuhvata njegovo shvatanje dejstvenika koji. Dakle. To je nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije. . smatra Gidens. to jest sposobnosti dejstvenika da menjaju svoje životne planove i ciljeve. ljudi. Ali ljudi često mogu da upotrebe koncepte koje su smislili sociolozi. stalno nadgleda kako sopstvene misli i aktivnosti. tu se javlja novi problem: iz stalnog preispitivanja identiteta nastaje ontološka nesigurnost dejstvenika. Gidens podrazumeva razvoj rutina koje ne samo da akterima pružaju osećanje sigurnosti. akteri racionalizu. U svojoj potrazi za osećanjem sigurnosti. Ljudi u svakod­ nevnom govoru formulišu koncepte kojima izražavaju svet oko sebe.u svoj svet. Akteri takode poseduju motivacije za delanje. socijalni istraživači mogu izmeniti svet koji istražuju i tako dovesti do pogrešnih nalaza i zaključaka. Ontološka nesigurnost . Međutim. od­ nosno sposobnosti dejstvenika da menjaju svoje životne planove i ciljeve. Ta­ kode važi obratno: sociolozi u svojim teorijama upotrebljavaju koncepte koje su smislili obični ljudi. Iako refleksivni. Na taj način. a te motivacije uključuju želje i htenja koje iniciraju delanje. ne samo da akteru pružaju osećaj sigurnosti. već mu i omogućavaju da efikasno izađe na kraj sa svojim društvenim životom. kao što je već rečeno. već im omogućavaju da efikasno izađu na kraj s društvenom stranom svoga života. Isto to rade i sociolozi dok pokušavaju da objasne šta ljudi rade. Naročito treba da obratimo pažnju na činjenicu da način na koji sociolog shvata društveni svet može imati uticaja na razumevanje aktera koji je predmet proučavanja.nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije. uključujući osnovne egzistencijalne parametre sopstva i društvenog identiteta.

Praktična svest tiče se aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. Ono što se događa ne bi se dogodilo na taj način da se akteri nisu umešali i preduzeli tu aktivnost. . tj. Gidens je uložio veliki napor da razdvoji dejstvenost od namera. Ideja nenameravanih posledica igra veliku ulogu u Gidensovoj teoriji. ali većina naših postu­ paka. Dejstvenost .Obuhvata aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. Gidens pravi razliku između diskurzivne i praktične svesti. oni bi znali to da objasne. Dej­ stvenost podrazumeva da se nešto ne bi dogodilo onako kako se dogodilo da se akter nije umešao i preduzeo aktivnost o kojoj je reč. a naše motivacije uglavnom nesvesne. jer primarno odražava interesovanje za ono što se čini. Iako takvo delanje nije motivisano. da nisu dejstvovali. ali koje konstituišu i rekonstituišu društveni život. motivacije igraju značajnu ulogu u ljudskom ponašanju. Diskurzivna svest . a da nisu u stanju recima da izraze ono što čine. a ne za ono što se govori. po Gidensovom mišljenju. tj.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI dok su racionalizacija i refleksivnost neprekidno uključeni u de­ lanje. ako bismo zanemarili praktičnu svest i sve sveli samo na ono što ak­ teri mogu da izraze recima (što je osobina diskurzivne svesti). ali ako bismo ljude pitali zašto se ponašaju baš na taj način.sposobnost da se aktivnost (praksa) opiše recima. Te aktivnosti ne iziskuju potrebu da se izraze verbalno. Ovaj drugi tip svesti naročito je važan za teoriju strukturacije.sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju struk­ ture. i naročito je važna u prelasku s dejstvenosti na nivo društvenog sistema. ne bismo mogli razumeti sve one veštine i znanja koje pojedinci upotrebljavaju u svakodnevici a nisu verbalno artikulisane. tvrdeći kako se naše aktivnosti na kraju če­ sto razlikuju od nameravanih aktivnosti. Praktična svest . Zbog toga. nije direktno motivisana.274 D20RD2 RlCER . na ono što akteri u stvari rade. Naime. Gidens pridaje veliki značaj (njegovi kritičari kažu preveliki) dejstvenosti. Usredsređenost na praktičnu svest omogućava lak prelaz s dejstvenika na dejstvenost. Nenameravane posledice — neočekivane pozitivne i negativne posledice. motivacije je prikladnije shvatiti kao potencijale za delanje. Motivacije pružaju opšti plan za delanje. nameravano delanje često ima nenameravane posledice. Diskurzivna svest predstavlja sposobnost aktera da svoje aktiv­ nosti opišu recima i argumentovano navode razloge za neko po­ stupanje. Drugim recima.

tj. Dejstvenost . motivacije igraju značajnu ulogu u ljudskom ponašanju. tvrdeći kako se naše aktivnosti na kraju če­ sto razlikuju od nameravanih aktivnosti. ali koje konstituišu i rekonstituišu društveni život. po Gidensovom mišljenju. na ono što akteri u stvari rade. da nisu dejstvovali. Ideja nenameravanih posledica igra veliku ulogu u Gidensovoj teoriji. Diskurzivna svest . ako bismo zanemarili praktičnu svest i sve sveli samo na ono što ak­ teri mogu da izraze recima (što je osobina diskurzivne svesti). Diskurzivna svest predstavlja sposobnost aktera da svoje aktiv­ nosti opišu recima i argumentovano navode razloge za neko po­ stupanje. a da nisu u stanju recima da izraze ono što čine.sposobnost da se aktivnost (praksa) opiše recima. Nenameravane posledice — neočekivane pozitivne i negativne posledice. a ne za ono što se govori. Zbog toga. ali većina naših postu­ paka. Ovaj drugi tip svesti naročito je važan za teoriju strukturacije. Drugim recima. Gidens pridaje veliki značaj (njegovi kritičari kažu preveliki) dejstvenosti. ne bismo mogli razumeti sve one veštine i znanja koje pojedinci upotrebljavaju u svakodnevici a nisu verbalno artikulisane. Motivacije pružaju opšti plan za delanje. Gidens pravi razliku između diskurzivne i praktične svesti.Obuhvata aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. oni bi znali to da objasne. nameravano delanje često ima nenameravane posledice. tj. Praktična svest . Ono što se događa ne bi se dogodilo na taj način da se akteri nisu umešali i preduzeli tu aktivnost.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN dok su racionalizacija i refleksivnost neprekidno uključeni u delanje. Dejstvenost podrazumeva da se nešto ne bi dogodilo onako kako se dogodilo da se akter nije umešao i preduzeo aktivnost o kojoj je reč. nije direktno motivisana. Gidens je uložio veliki napor da razdvoji dejstvenost od namera.274 DžORDŽ RlCER . Iako takvo delanje nije motivisano. a naše motivacije uglavnom nesvesne.sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju struk­ ture. Te aktivnosti ne iziskuju potrebu da se izraze verbalno. ali ako bismo ljude pitali zašto se ponašaju baš na taj način. motivacije je prikladnije shvatiti kao potencijale za delanje. i naročito je važna u prelasku s dejstvenosti na nivo društvenog sistema. Naime. jer primarno odražava interesovanje za ono što se čini. . Praktična svest tiče se aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. Usredsredenost na praktičnu svest omogućava lak prelaz s dejstvenika na dejstvenost.

Preciznije rečeno. Gidens je dejstveniku pripisao veliku moć. struktura je istovremeno omogućena postojanjem pravila i re­ sursa. oni ne shvataju činjenicu da struktura može da ograniči. Zato Gidensova teorija strukturacije moć pripisuje akteru i delanju. Staviše. Umesto toga. Njegovi dejstvenici imaju spo­ sobnost da promene društveni svet i društvenu strukturu. Staviše. Preciznije rečeno. Gidens nudi definiciju strukture koja nije u skladu s Dirkemovim shvaranjem struktura koje su u odnosu na aktera. . Ali. pra­ vila i resursi) koji sličnim društvenim praksama daju sistemski oblik. strukturu čine strukturni instrumenti (pre svih. Struktura . jer delanje podrazumeva moć ili sposobnost da se promeni situacija. Strukture daju izgled i oblik društvenom životu. Gidens ne poriče da strukture mogu biti prepreka za de­ lanje. moć logički prethodi svesti. spoljašnje i pri­ nudne. ali i da omogući delanje. ali to ne znači da akteri nemaju mogućnost izbora i promene. sistema i dualiteta strukture. društveni fenomeni imaju kapacitet da postanu strukturi­ rani. Iako Gidens umanjuje značaj strukturalnih ograničenja. akter prestaje da bude dejstvenik ako izgubi sposobnost (moć) da napravi pramenu. Strukture često omogućavaju dejstvenicima da rade stvari koje inače ne bi mogli činiti. ali veruje da sociolozi preuveličavaju važnost tih ograni­ čenja. ali same po sebi nisu ni izgled. pridajući najveći značaj nameri aktera (fenomenologija) ili spoljašnjoj strukturi (strukturalni funkcionalizam). Struktura može postojati samo kroz delanje ljudi. ni oblik. on priznaje da akteri mogu da izgube kontrolu nad strukturnim instrumen­ tima društvenog sistema koji se prostiru kroz vreme i prostor. struktura društvenim praksa­ ma omogućava da postoje u različitom vremenu i prostoru. Naravno. Same strukture ne postoje u vremenu i prostoru. namera dejstvenika nema smisla ukoliko mu nije data moć.po Gidensu.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 275 U skladu sa svojim insistiranjem na dejstvenosti. Konceptualno jezgro teorije strukturacije čine ideje struk­ ture. Po Gidensu. i u suprotnosti je s teorijama koje odbacuju ta­ kav stav. Struktura se neformalno definiše kao skup strukturišućih osobina (od kojih poseban značaj imaju pravila i resursi) koje sličnim društvenim praksama daju sistemski oblik. Gidens shvata da za aktere postoje ograničenja.

Osim toga. manifestuju se i u sećanju pojedinačnih dejstvenika. strukture su otelotvorene u društvenim sistemima. Iako neki društveni sistemi mogu nastati kao posledica svesne namere. za Gidensa je značajnija činjenica da su takvi sistemi često nenameravana posledica ljudskog delanja.reprodukovane društvene prakse. Shvatanju strukture u konvencionalnom sociološkom smislu bliži je Gidensov koncept društvenog sistema. koji čini osovinu njegove teorije strukturacije. Takve nenameravane posledice mogu postati nespoznati uslovi delanja i povratno uticati na njega. On izražava ideju da dejstvenici i strukture čine dualitet (ne dualizam. Sada je lako razumeti Gidensov koncept strukturacije. ali akteri ipak nastoje da takvu kontrolu nametnu. on pažljivo nastoji da izbegne veberovsku metaforu gvozdenog kaveza (vidi glavu 2). Struktura i dej­ stvenost čine dualitet. Strukture ne postoje samostalno u vremenu i prostoru. pravila i resursi manifestuju se kako na makronivou društvenih sistema. tako i na mikronivou ljudske svesti. delatnici u stvari produkuju i repro­ dukuju strukture u kojima žive. Struktura i dejstvenost čine dualitet. Dakle. oni nisu međusob­ no nezavisni. naglašavajući da takav gubitak kontrole nije neizbežan. to jest odnosi iz­ među aktera ili kolektiva koji se reprodukuju i tako prerastaju u uobičajene i opšteprihvaćene društvene prakse. jedno ne može posto­ jati bez drugog i obrnuto. Društveni sistemi . Tačnije. tj. Kao rezultat toga. ali predstavljaju struktu­ ralne instrumente. ljudi proizvode i reprodukuju strukture u kojima postoje. Strukturacija — delatnici i strukture međusobno su povezani do te mere da. Jasno je da strukturacija podrazumeva dijalektički odnos između strukture i dejstvenosti. ali se manifestuju u društvenim sistemima u obliku reprodukovanih praksi. druš­ tveni sistemi su reprodukovane društvene prakse. Ideja društvenog sistema proizilazi iz Gidensovog primarnog interesovanja za prak­ su. prvo ne može postojati bez drugoga. nakon čega postaju redovne druš­ tvene prakse. dijalektički odnos između strukture i dejstvenosti. Po Gidensu. u trenutku kada proizvedu delanje. odnosi između akte­ ra ili kolektiva koji su reprodukovani. oni su međusobno povezani do te mere da.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Međutim. Stavljanje tih uslova pod kontrolu može biti teško. . Društveni sistemi nemaju strukture.276 DžORDŽ RlCER . što je koncept koji će kasnije upotrebljavati Margaret Arčer). u trenutku kada proizvedu aktivnost.

Na taj način propuštaju da istraže međusobne odnose dveju strana . Po našem mišljenju. koncepti dualizma i dualiteta imaju određenu ulogu u analizi društvenog sveta.struktura (i kultura) i dejstvenost mogu se razlikovati za analitič­ ke svrhe. . iako su u socijalnom životu isprepletane. a ne dualitetom. Arčerova tvrdi da Gidens (i dru­ gi) imaju preveliku želju da odjednom ispitaju obe strane novči­ ća. U nekim slučajevi­ ma razdvajanje strukture i delanja (ili mikronivoa i makronivoa analize) može biti korisno. društveni si­ stemi se prostiru kroz vreme i prostor.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 277 Kao što je već rečeno.pitanje društvenog poretka .dejstvenosti i strukture. Obe zavise od toga da li su drugi lju­ di prisutni temporalno (vremenski) ili spacijalno (prostorno). Ključna razlika između Gidensa i Arčerove jeste razlika između dualiteta i dualizma. Ona smatra da je za teoretičare neophodno da odbace svaku teoriju koja onemogućava prouča­ vanje ovih međusobnih odnosa. Takva distanca u smislu vremena i prostora sve više je moguća u savremenom svetu novih oblika komunikacije i transporta. jer se time omogućuje posmatranje načina na koji se oni odnose jedno prema drugome. tako da drugi ne mora­ ju biti prisutni. jer to sprečava razumevanje od­ nosa između te dve strane. U nekim drugim slučajevima može biti korisno da se struktura i delanje Dualizam . usredsređujući se na vezu između dejstvenosti i kulture. KULTURA I DEJSTVENOST Margaret Arčer je pitanje odnosa dejstvenosti i strukture usmerila u drugom pravcu.zavisi od toga koliko su dobro društveni sistemi integrisani kroz vreme i prostor. Osnovni preduslov je interakcija licem u lice. ali da su analitički različite zbog čega njihov odnos naziva dualizmom. Središnje sociološko pitanje . Jedno od Gidensovih najšire prihva­ ćenih dostignuća u socijalnoj teoriji jeste njegov napor da u prvi plan stavi pitanja vremena i prostora. vreme i postor najvažnije su promenljive u Gidensovoj teoriji. Arčerova smatra da su struktura (i kultura) i dejstvenost u društvenom životu isprepletane. Međutim. u kojoj su drugi prisutni u isto vreme i na istom mestu.

Trebalo bi da budemo u stanju da analiziramo i odredimo nivo dualiteta i dualizma u bilo kom socijalnom okruženju i u bilo koje vreme. strukturu i kulturu treba tretirati kao relativno autonomne. Arčerova. Po Arčerovoj.kao dualitet. ja­ nuara 2002. jer se u stvarnom svetu struktura i kultura oči­ gledno prepliću. međutim. Ne samo da su struktura i kultura znatno različite. kon­ ceptualne prirode. Međutim. a ne sjedinjene pod dominacijom struk­ ture. Pjer Burdije Biografska skica Pjer Burdije umro je u sedamdeset prvoj godini života. kao i većina sociologa.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN (mikro i makro) posmatraju kao neodvojiva celina . pravi razliku između strukture i kulture. Ta razlika je. uprkos preporodu kulturalne sociologije.278 DŽORDZ RICER . Predavao je sociologiju na prestižnom Kolež de Frans (College de France). kultural­ na analiza poprilično zaostaje za strukturalnom analizom. Burdije je odrastao u poro­ dici niže srednje klase (otac mu je bio službenik). a do kog dualitetom. a u drugom može biti prikladnija upotreba dualizma. kultura podrazumeva nematerijalne fenomene i ideje. U jednom slučaju društveno okruženje je bolje analizirati upotrebom dualiteta. godine. Međutim. Slično se može reći i za različite trenutke u vremenu. odbio je da . Do kog stepena je društvo moguće okarakterisati dualizmom. Ranih pede­ setih godina pohađao je Visoku učiteljsku školu u Parizu (Ecole Normale Superieure) gde je i diplomirao. Druga kritika koja se može uputiti Gidensu jeste to da je u teoriji strukturacije problem strukture i dejstvenosti potisnuo pro­ blem kulture i dejstvenosti. Roden u malom ruralnom gradu na jugoistoku Francuske 1930. to je zapravo jedno empirijsko pitanje. Dok je struktura oblast materijalnih fenomena i interesa. već su i rela­ tivno autonomne. HABITUS I POLJE Teorija Pjera Burdijea inspirisana je željom da se prevaziđe veštačka suprotnost između objektivizma i subjektivizma ili iz­ među pojedinca i društva. 23.

osnovan je Centar za evropsku sociologiju a Burdije je ime­ novan za direktora. Iritirala ga je jaka komunistička. Tokom narednih godina Burdije je postao uticajna ličnost pa­ riških. a njegov ugled je nastavio da raste. Tokom 1960-ih go­ dina okupio je oko sebe grupu sledbenika. a onda se 1964. promišljaju i konstruišu te strukture. Dikremovci se kritikuju zbog prenaglašavanja objektivnih struktura i ignorisanja procesa društvene konstrukcije. Kada se Remon Aron povukao 1981. Njegov rad imao je uticaja na brojne oblasti. Burdije je kratko predavao u provincij­ skoj školi jer je 1956. konačno. zbog čega je morao da provede dve godine u Alžiru. da bi na osnovu . naročito staljinistička orijentacija škole kojoj se aktivno suprotstavljao. Burdije smatra da Dirkem i njegova istraživanja društvenih činjenica (vidi glavu 2) spadaju u oblast objektivizma. mesto na Kolež de Fransu ostalo je prazno. Za Centar je bio vezan jedinstven izda­ vački poduhvat. sa francu­ skom vojskom. godine vratio na uticajan položaj direktora Praktične škole visokih studija (L'Ecole pratique des Hautes Etudes). Burdije je postao plodniji autor. Napisao je knjigu o tom iskustvu i ostao u Alži­ ru još dve godine nakon što je njegov vojni rok okončan. antropologiju i sociologiju. Oni su saradivali s njim. kroz koje akteri do­ življavaju. Međutim. Pohađao je predavanja Kloda LeviStrosa na Kolež de Fransu i radio kao asistent sociologa Remona Arona. godine i godinu dana radio kao asistent na Pariškom univerzitetu. svetskih intelektualnih krugo­ va. Burdije je tri godine radio na univerzitetu u Lilu. ona je pripala Burdijeu. godine. Vratio se u Francusku 1960. Godine 1968. „Istraživačke delatnosti u društvenim naukam a " (Actes de la Recherche en Sciences Sociales). delimično zbog toga što se protivio mediokritetskom kvalitetu svog obrazovanja i autoritarnoj strukturi škole. vrlo važan za predstavljanje rada Burdijea i njegovih sledbenika. uključujući i obrazovanje. Većina vodećih francuskih socio­ loga (uključujući tu i Rejmona Budona i Alena Turena) nadmetala se za tu poziciju. godine mobilisan. Nakon toga. pruživši sopstveni intelektualni doprinos. francuskih i.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 279 napiše disertaciju.

podrazumevaju internalizaciju objektivnih struktura. Prevazilaženje subjektivizma i objektivizma Težnja ka prevazilaženju subjektivizma i objektivizma usmerava Burdijea ka subjektivističkoj poziciji koja je povezana sa sim­ boličkim interakcionizmom (glava 6). Da bi izbegao dilemu objektivizam-subjektivizam. Interesujući se za dijalektiku između strukture i načina na kojHjudi stvara­ ju društvenu stvarnost. kao i način na koji ljudi predstavljaju svet. aktere u stvarnom životu. akciju i interakciju. koje vidi kao ishod dijalektičkog odnosa između strukture i dejstvenosti. ali nisu ni proizvod slo­ bodne volje. Objektivne strukture ograničavaju mišljenje. ishod dijalektičkog odnosa između strukture i dejstve­ nosti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN. Genetički strukturalizam definiše kao proučavanje objektivnih struktura koje su neodvojive od mentalnih struktura koje. s druge strane. objašnjavaju i predstavljaju društveni svet. Prakse nisu objektivno determinisane. Objektivisti zanemaruju dejstvenost i dejstvenike. jer se ta teorija usredsređuje na način na koji dejstvenici pro­ mišljaju. Prakse — po Burdijeu. jer one u krajnjoj liniji utiču na objektivne strukture. Prakse nisu objektivno determinisane. Burdije označava svoju orijentaciju kao konstruktivistički struktutalizam. Burdije nedvosmisleno pripada strukturalističkoj perspe­ ktivi. Burdije se. ali se razlikuje od većine tradicionalnih strukturalista. nasuprot tome. dok je Burdije naklonjen strukturalističkoj poziciji koja iz vida ne gubi dejstvenike. Ipak. Burdije usmerava pažnju na prakse. dok istovreme­ no ignoriše šire strukture u kojima se ti procesi odvijaju. koncentriše na dijalektički odnos između objektivnih struktura i subjektivnih fenomena. Međutim. te predstave se ne mogu ignorisati. Burdije kritikuje i nju.280 DŽORDŽ RlCER . toga delovali. ali nisu ni proizvod slobodne volje. Burdije smatra da su teorije kao što je simbolički interakcionizam previše usmerene na dejstvenost i da istovremeno ignorišu strukture. tj. strukturalni konstruktivizam ili genetički strukturalizam. Strukturalistička perspektiva — shvatanje da postoje skrivene ili potporne strukture koje determinišu ono što se dešava u društvenom svetu. Simbolički interakcionizam Burdije uzima kao primer subjektiviz­ ma. .

ali koje mogu usmeravati ili ograni­ čavati njihove misli i postupke. kao i socijalnim strukturama. Ipak.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 281 Dok su se oni bavili strukturama u okviru jezika i kulture. ono što Burdijea zai­ sta razlikuje od strukturalista jeste činjenica da on istovremeno usvaja jednu konstruktivističku perspektivu koja mu omoguća­ va da se bavi genezom obrazaca percepcije. percipiraju i konstruišu društveni svet. Iako Burdije nastoji da poveže strukturalizam i konstruktivi­ zam. misli i aktivnosti stvaraju društvene strukture. smatraju­ ći ga za tek nešto više od običnog strukturalizma. Burdijeov konstruktivizam ignoriše subjektivitet i intencionalnost. improvizaciju regulišu strukture. polja postoje izvan njihovog uma. mišljenja i delanja. to jest aktera koji je sposo­ ban za invenciju i improvizaciju. . struk­ ture istovremeno podstiču i ograničavaju percepciju i konstrukciju koje se odvijaju u društvenom svetu. Dok habitus postoji u umu aktera. Burdije je. Ipak. on smatra da je važan deo njegove socio­ logije način na koji ljudi. kao i u njihovom međusobnom dijalektičkom odnosu. Međutim. Njih naročito uznemirava njegova nevoljnost i nemogućnost da svojom teorijom obuhvati subjektivnost. njegov rad naginje ka strukturalizmu. nego na konstruktivizam. on se smatra poststrukturalistom. fenomenologa ili simboličkih interakcionista). u Burdijeovoj teoriji ima dosta mesta za dinamičnog aktera (dejstvenika).shvatanje da percepcije. Međutim. Bur­ dije tvrdi da strukture postoje i u samom društvenom svetu. zapravo. Međutim. Srž Burdijeovog rada i napora da poveže subjektivizam i objektivizam leži u njegovim konceptima habitusa i polja. On je smatrao da je društveni svet sačinjen od objektivnih struktura koje su nezavisne od aktera. Konstruktivistička perspektiva . Za razliku od konstruktivizma većine drugih teoretičara (na primer. na osnovu svojih pozicija u društvenom prostoru. što mu do određenog stepena i uspeva. njegova uloga veoma je ograničena: invencija je nenameravana. Njegov rad se u mnogo većoj meri nastavlja na strukturalizam. zainteresovan za odnos između mentalnih i društvenih struktura. Iz tog razloga. Neki mikrosociolozi se ne bi složili sa Burdijevim gledištem.

Habitus je istovremeno postojan i prenosiv (engleski. kao što su starosne grupe. može se prenositi s jednog polja na drugo. ljudi mogu imati neodgovarajući habitus.stanje koje nastaje kada pojedinac ima habitus koji ne odgovara situaciji u kojoj živi. Ljudi poseduju seriju internalizovanih she­ ma kroz koje opažaju. Habi­ tus je mentalna ili kognitivna struktura kroz koju se ljudi bave društvenim svetom. vrednuju i procenjuju društveni svet. habitus takođe može biti kolektivni fenomen. . polovi i društvene klase. Međutim. opažaju i proce­ njuju svoje prakse.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREf« Habitus Burdije je najpoznatiji po svom konceptu habitusa. shvataju. U svakom trenutku pristupačan habitus stvoren je tokom kolektivne istorije. Habitus odražava objektivne podele u klasnoj strukturi. oni koji zauzimaju istu poziciju u društvu obično imaju sličan habitus. što znači da nemaju svi isti habitus. Dijalektički gledano. Kroz ove sheme ljudi istovremeno stvaraju. ali postojanje mnoštva habitusa znači da se društvene strukture ne nameću svim akterima na isti način. U tom smislu. mogu patiti od onoga što Burdije naziva histereza. On nastaje kao rezultat dugotrajnog zauzimanja određe­ ne pozicije u okviru društvenog sveta. stvoren je tokom životnog veka pojedinca i predstavlja funk­ ciju određene tačke društvene istorije u kojoj se javlja. Histereza . Habitus . Međutim.tačnije. Možemo reći da je habitus internalizovana ili otelovljena društvena struktura.282 D20RDŽ RlCER . Habitus koji se ispoljava u svakom pojedin­ cu. Dobar primer je kada neko ko potiče iz seoskog okruženja savremenog pretkapitalističkog društva počne da radi na Vol stritu. dakle. transposable) . On omogućava akteru da razume druš­ tveni svet. habitus nastaje internalizacijom druš­ tvenih struktura. Habitus stvoren na selu sprečava pojedinca da se dobro snalazi u životu na Vol stritu.mentalne ili kognitivne strukture kroz koje ljudi deluju u društve­ nom svetu. Habitus. zavisi od prirode nečijeg položaja u društvu.

koji provode karijere pretvarajući aspekte društvenog sveta u objekte posmatranja. Jedini način da se izbegne takva sudbina jeste da se razume priroda sila koje deluju na sociologe u datom istorijskom trenutku. Naravno. habitus je strukturišuća struktura. Drugim recima. Burdije želi da istraži habitus i prakse sociologa u okvi­ ru polja sociologije kao discipline i u okviru polja akadem­ skog sveta. Zapravo. kao i za samu disciplinu. habitus podrazumeva Refleksivna sociologija . Te sile se mogu razumeti samo kroz metateorijsku analizu. . S druge strane. struktura koja strukturiše društvo. Na primer.upotreba teorijskih i empirijskih alata od strane so­ ciologa zarad boljeg razumevanja sopstvene discipline. S jedne strane. ali i društvo stvara habitus. tačnije. Habitus stvara društvo. taj stav ima neugodne posledice po Burdijeov rad: on je pokušao da održi sopstvenu simboličku moć. pojedini sociolozi koriste žargon da bi postigli visok položaj u okviru polja. Sociolozi. biće im lakše da kontrolišu njihov uticaj na sopstveni rad. dok je istovremeno kritikovao naučni pristup koji leži u osnovi njegovog rada. Koristeći sopstvenu termino­ logiju. kao i odnos između tih polja i polja stratifikacije i politike. treba da se posvete objektivizaciji sopstvenih praksi. Burdije je tvrdio da su naučne tvrdnje sociologije i drugih društvenih nauka potvrda moći. pokušavajući da so­ ciologiju razdvoje od sveta prakse. Sam Burdije je uvek nastojao da koristi sociologiju da bi svoj rad očistio od društvenih determinanti. Takođe je zainteresovan za strategije pojedinačnih sociologa. kako bi se postigla razlika (distinkcija). Kada sociolozi shvate prirodu sila koje deluju na njih.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 283 Ključni koncept Refleksivna sociologija Pjer Burdije se poziva na refleksivnu sociologiju u kojoj so­ ciolozi koriste sopstvene alate radi boljeg razumevanja svoje discipline. ili ono što Burdije naziva socioanalizom. Burdije iznosi interesantan primer za metateoretisanje kada tvrdi da sociolozi moraju izbeći zamku da postanu igračke društvenih sila koje utiču na njih i njihov rad. on je strukturisana struktura. struk­ tura koju strukturiše društvo.

To je važno ne samo zbog toga što se time podvlači razlika između praktične logike i raci­ onalnosti (formalne logike). Habitus samo sugeriše šta bi ljudi trebalo da misle i šta bi trebalo da odluče da rade. tačnije. nisu strukturni narkomani (ljudi koji nisu sposobni da se odupru snazi dejstva društvenih struktura).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM dvostranu dijalektiku: on uključuje internalizaciju spoljašnjih struk­ tura. Iako je habitus internalizovana struktura koja ograničava mišljenje i izbor delanja. Međutim. ljudi svesno razmatraju opcije. kroz praksu. kao i po Garfinkelu i etnometodolozima. neprekidno oblikuju i prilagodavaju. ljudi.imaju smisao za praktično. po Bur­ dijeu. naša praktična logi­ ka može sadržati mnoštvo konfuznih i (sa stanovišta formalne logike) naizgled nelogičnih značenja. već i zbog toga što nas to podseća na Burdijeov relacionizam. Praktična logika je politetička. Iako nismo svesni ha­ bitusa i njegovog delovanja. Koncept habitusa omogućava Burdijeu da izbegne izbor između subjektivizma i objektivizma. on se manifestuje u našim najprak­ tičnijim aktivnostima. Habitus nije svest. oni se ponašaju razborito . Iako prakse obično oblikuju habitus. kroz praksu se stvara habitus. Potonji je važan u ovom kontekstu. govorimo . niti smo u stanju da ga kontrolišemo voljnim aktima. logika prakse. on ih ne determiniše. S jedne strane. Prakse posreduju između habitusa i društva. s druge strane. Niti smo u stanju da jezički izrazimo kako on funkcioniše. Habitus obezbeđuje principe po kojima ljudi prave izbor i odabiraju strategije koje će upotrebiti u društvenom svetu. Taj nedostatak determinizma jedna je od glavnih razlika između Burdijeovog stanovišta i stanovišta tradicionalnih strukturalista. habitus. jer nam omogućava da shvatimo da habitus nije nepromenljiva. utiče na unifikaciju i stvaranje prakse. Ne možemo ga ispitati introspektivno. U svemu što ljudi rade. Iako je ovaj proces donošenja odluka odraz delovanja habitusa. ljudi nisu ni potpuno racional­ ni (Burdije prezire teoriju racionalnog izbora). kao što je način na koji jedemo. postoji logika. fiksirana struktura. već ga pojedinci. ali takode podrazumeva eksternalizaciju stvari koje su za poje­ dinca unutrašnje. kao rezultat prakse stvara se društvo. sa svoje strane. Kao rezultat toga.284 D Z O R D Ž RlCER .

mreža odnosa između objektivnih društvenih pozicija. od kojih svako ima svoju posebnu logiku i među akterima stvara uverenje o tome šta se u svakom polju najviše vrednuje. utvrđenja) da opiše borbe koje Polje . Pozicije zauzimaju dejstvenici ili ustanove. ali ljudi na njega. Struktura polja oblikuje strategije koje se koriste da se osiguraju ili poprave pozicije. Oni su. Burdije čak koristi vojnu simboliku (položaji. Polje je tip konkurentskog tržišta na kome se upotrebljavaju i raspo­ ređuju različite vrste kapitala (ekonomski. religija. koji odražava prvenstvo polja moći. Polje je mreža odnosa medu objektivnim položajima koji su unutar te mreže. Drugi korak je definisanje objektivne strukture odnosa među pozicijama u okviru polja. ne odgovaraju prosto mehanički. Pozicije različitih dejstvenika u okviru polja određene su ve­ ličinom i relativnom snagom kapitala koji poseduju. Konačno. Oni su ograničeni strukturom polja. visoko obrazovanje). polje moći (politike) jeste najvažnije. hi­ jerarhija odnosa moći u okviru političkog polja služi strukturira­ nju svih drugih polja. Osim toga. Burdije polje vidi kao oblast borbe među ljudima koji za­ uzimaju pozicije u polju. umetnost. Prvi korak. analitičar treba da pokuša da odredi prirodu habitusa dejstvenika koji zauzimaju različite vrste pozicija u okviru polja. Društvo ima određeni broj poluautonomnih polja (kao što su na primer. ali istovremeno leži u njihovoj osnovi. Burdijeovim pristupom izbegavaju se ekstremi nepredvidljivih novina i potpunog determinizma. kao i na spoljašnje strukture koje deluju na njih. društveni. usmereni na odbranu sopstvene pozicije ili na njeno poboljšanje. kao pojedinci ili kolektivi. Ti odnosi postoje odvojeno od individual­ ne svesti i volje. Dakle. Burdije analizu polja formuliše u tri koraka. odnosi nisu interakcije ili intersubjektivne veze medu pojedincima. jeste da se odredi odnos bilo kog posebnog polja prema polju moći. kulturni. simbolički).SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 285 ili tresemo nos. a ne struktural­ no. Polje Burdije koncept polja posmatra relaciono. Međutim. Habitus deluje kao struktura. .

Ideja je. najviše kroz kul­ turne mehanizme. značenja i simbolički sistem vladajućih nameću se ostatku populacije. Politički aspekt Burdijeovog dela najjasniji je u njegovim idejama simboličkog nasilja. Kulturni kapital . simbolički kapital proizilazi iz nečijeg ugleda i prestiža. Burdije pravi razgra­ ničenje između četiri tipa kapitala. od ostatka društva prikriti ono što oni čine i primorati potčinjene da prihvate legitimitet dominan­ tne pozicije koju oni zauzimaju. Jezik. naravno. Opštije rečeno. . Društveni kapital . Burdije državu vidi kao poprište borbi za monopol nad onim što on naziva simboličko nasilje. Burdije je zainteresovan za emancipaciju ljudi od ovog nasilja. one su strukturirane i struktur­ no paternizovane i regularne.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN: se dešavaju unutar polja. i uopšte. Oni koji zauzimaju pozicije u okviru polja koriste različi­ te strategije. Simbolički kapital . kao i sudbinu drugih. Ekonomski kapital .poštovanje i prestiž koje akter uživa u društvu. Ta ideja još jednom pokazuje da Burdijeovi akteri imaju barem nešto slobode.obim vrednih i korisnih društvenih odnosa koje akter poseduje. To je blaža forma nasilja. Simboličko nasilje sprovodi se indirektno. i suprotno je direktnijim oblicima društvene kontrole na koje se sociolozi obično usmeravaju. Umesto toga. preuzeta iz ekonomske sfere. Međutim. on nije naivni utopista. jer je dejstvenik nad kojim se ono sprovodi uključen u njegovo sprovođenje. Strategije koje koriste akteri zavise od njihovog habitusa i prirode njihove pozicije u okviru polja. od klasa i političke dominacije. Kulturni kapital uključuje različite oblike legitimnog znanja. Međutim. između ostalog. pa je značenje ekonomskog kapitala očigledno. pre bi se moglo reći da je razumni utopista.razne vrste legitimnog znanja koje akter poseduje.ekonomski resursi koje akter poseduje. To treba da osnaži i podupre njihovu poziciju tako što će.286 D20RDŽ RlCER . Kapital omogućava pojedincu da kontroliše sopstvenu sudbinu. te strategije nisu svesne i unapred planirane. društveni kapital se sastoji od vrednih društvenih odnosa među ljudima. Burdije smatra da je obrazovni sistem duboko zadro u reprodukciju postojeće vlasti i klasnih odnosa. Obrazovni sistem je glavna ustanova kroz koju se sprovodi simboličko nasilje nad ljudima.

na primer.sociolozi koji se bave makronivoom društva i smatraju da on određuje mikronivo. kao i drugima. između ostalog. on se prvenstveno bavi odnosom habitusa i polja. u smislu elitne kulture (na primer. s druge strane. između ostalog. u svom radu Burdije jukstapozicionira (protivstavlja) ukus prema rafiniranim objektima kao što je prefinjena hrana. S jedne strane. kroz svoje sklonosti Metodološki holisti . Kroz svoj rad Burdije pokušava. Burdije ne pokušava samo da razvije apstraktan teorijski sistem. Primena teorijskog pristupa ilustrovana je u njegovoj empirijskoj studiji La Distinction (1979) koja istražu­ je estetske sklonosti različitih društvenih grupa. Ukus služi da poveže one koji imaju slične sklonosti i da ih razlikuje od onih koji imaju drugačiji ukus. steče­ noj sklonosti razlikovanja različitih kulturnih objekata estetskog uživanja i njihovog različitog vrednovanja. kako elitne. Kroz praktičnu primenu ukusa. naročito polja i habitu­ sa. s ukusom pre­ ma najobičnijoj hrani. pruži osećanje sopstvenog mesta u društvenom poretku. lju­ di klasifikuju objekte. kao što su hamburgeri i pomfrit. Zbog strukturalnih nepromenljivih. on ga istovremeno povezuje sa serijom empirijskih pitanja i time izbegava zamku čistog intelektualizma. da pojedincu. da poka­ že da kultura može biti legitiman predmet naučnog proučava­ nja. sklonost ka ozbiljnoj muzici). Primena habitusa i polja: Distinkcija. .SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 287 Naglašavajući značaj habitusa i polja. Tačnije. ali u tom procesu klasifikuju i sami sebe. Ukus je takođe praksa koja služi. kulturne sklonosti različitih grupa u okviru društva (naročito klasa i delova klasa) formiraju usklađene sisteme. Burdije odbacuje podelu na metodološki individualizam i metodološki holizam i usvaja stanovište koje se može označiti kao metodološki relacionizam. On pokušava da kulturu. kantri ili rep muzika). polje uslovljava habitus. u mogućnosti smo da kategorišemo ljude prema ukusima koje izražavaju. Burdije je pr­ venstveno zainteresovan za varijacije u estetskom ukusu. habitus čini da polje bude smisleno i vredno ulaganja energije. smatrajući da odnos funkcioniše na dva osnovna načina. reintegriše s kulturom u antro­ pološkom smislu koja obuhvata sve oblike kulture. Analizirajući ukus. Preciznije. tako i masovne (na primer.

ukusi igraju ulogu „provodadžije". oblikovane su habitusom. struktura klase je ta koja oblikuje habitus. Cilj svih tih sklonosti jeste da objedine klase. Dijalektički gledano. nego površna mišljenja i verbalni izrazi. Na tom tržištu ljudi koriste kulturni a ne ekonomski kapital. Dakle. čak i u odnosu na tako obične aspekte kulture kao što je odeća. Ukuse mno­ go više oblikuju te duboko ukorenjene i dugotrajne dispozicije. Ta delanja. svet kulturnih dela povezan je s hijerarhijskim svetom socijalnih kla­ sa. Ukus je šansa da se zauzme i ojača pozicija pojedinca u okviru polja. Sklonosti ljudi. nastaju prakse. naravno. Ne treba posebno naglašavati da Burdije ukuse takođe po­ vezuje sa svojim ključnim konceptom. polje i habitus međusobno se definišu. polje druš­ tvene klase ima dubok uticaj na sposobnost pojedinca da igra ovu igru. Ali. naročito kulturne prakse. koja preduzimaju dejstvenici (individualni ili kolektivni) na posebnim pozicijama. nameštaj ili kuvanje. najznačajniji je njihov dijalektički odnos. ta igra takođe podrazumeva samopozicioniranje i upotrebu širokog spektra strategija koje pojedincu omogućavaju da se istakne u igri. oni iz viših klasa mnogo su sposobniji da svoje ukuse nametnu i suprotstave ukusima onih iz nižih klasa. Te prakse.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREU prema različitim vrstama muzike ili filmova. prirodom pozicija i interesima koji su s njima povezani. određena su strukturom polja. Burdije posmatra kulturu kao neki vid ekonomije ili tržišta. Dva su međusobno povezana polja uključena u Burdijeovu studiju ukusa: klasni odnosi (naročito u okviru frakcija domi­ nantne klase) i kulturni odnosi. kao i sve druge. u totalitetu i celini. Taj kapital je velikim delom rezultat klasnog porekla ljudi i njihovog . Međutim. Izvan dijalektičkog odnosa između habitusa i polja. Drugim recima. treba posmatrati u kontekstu svih međusobnih odnosa. tačnije. Iako su za Burdijea važni i habitus i polje. Kroz ukuse jedan habitus izražava svoju kompatibilnost s drugim habitusom. sportu ili frizurama. habitusom. Sledstveno. i sam je hijerarhijski i hijerarhizujući. makar i nesvesno. iako naizgled izolovani. On ta polja vidi kao niz položaja na kojima se odvija mnoštvo igara.288 D Ž O R D Ž RlCER . ukusi prema umetnosti ili filmu povezani su s ukusima prema hrani.

vladaj uća klasa nasuprot potčinjenoj klasi). kada se pogledaju sva polja zajedno.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 289 obrazovnog iskustva.Crnogorsko primorje ili Maldivi. Kupovina određenih kulturnih do­ bara (na primer. čime po­ goršavaju svoju poziciju na tržištu. „sinalco" ili „happy day". Na primer. ili ga gube. koji troše kako bi popravili svoju poziciju. Odnosi razlikovanja objektivno su inkorporirani u ove proizvode i reaktiviraju se pri svakoj kupovini. ali promene ukusa takođe najčešće proizvode promene kulturnih dobara. Promene u ukusu (a Burdije sva polja posmatra kroz vre­ me) rezultat su borbe između suprotnih snaga u kulturnoj (na primer. To što se jedan izbor (koncertni klavir) vidi kao izraz visokog statusa. već takođe strukturira i ono što proizvođači proizvode da bi zadovoljili tu potražnju. Kurir ili Vreme ili letovališta koja posećuju . pozicija u polju ne ukazuje samo na razliku u položaju. U stvari. Ali. postoji gotovo neiscrpan skup polja na kojima je moguće ispoljavati razlike. Međutim. ili čak donosi gubitak. već i na razliku u moći. „mercedes") donosi profit. sledbenici stare mode naspram sledbenika nove mode) i klasnoj oblasti (na primer. on tvrdi da svaki akter želi da zauzme određenu poziciju unutar polja da bi se razlikovao od onih koji zauzimaju susedne pozicije. suština borbe je u klasnom sistemu. Umesto toga. Burdi­ je se dobro pomučio da razjasni kako se njegova pozicija ne svodi prosto na koncept upadljive potrošnje Torstena Veblena (vidi glavu 3) po kojoj je osnovna pokretačka snaga ljudskog ponašanja potra­ ga za distinkcijom (razlikom). onaj ko kupi koncertni klavir razlikuje se od onoga ko iza­ bere harmoniku. Promene u kulturnim dobrima vode izmenama ukusa. „mercedes" ili „yugo". Ljudi nastoje da se razlikuju u čitavom spektru kulturnih polja . automobila koje voze. dok nabavka drugih („yugo") ne donosi nikakav dobitak. a kulturna . Ljudi kroz ukuse pokazuju koliko su različiti od drugih. Na tržištu ljudi stiču manji ili veći kapital. dok se drugi (harmonika) smatra vulgarnim.pića koja piju. Između prirode kulturnih proizvoda i ukusa postoji dijalek­ tika. novina koje čitaju. Struktura polja ne samo da uslovljava želje potrošača za kulturnim dobrima. rezultat je dominacije jednog gledišta i simboličkog nasilja koje se sprovodi nad onima koji imaju drugačiji pogled na stvari.

290 i D ž O R D Ž RlCER . Ta hije­ rarhija se odražava. To je mreža odnosa objektivnih pozicija. on ne želi da ih svodi na puko eko­ nomsko pitanje ili na odnose proizvodnje. kao i prosečnim platama . Kao i druga polja. Primena socioloških koncepata na savremeno društvo „Polje"američkog višeg obrazovanja danas Početkom 21. na primer. zapošljavaju njihove najbolje profesore. Primera takvih borbi ima više.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOflE* j borba između umetnika i intelektualaca. odnosno čitav društveni svet. obrazovanje se može posmatrati kao široko bojno polje na kome se odvija mnoštvo borbi da bi se zaštitile ili poboljšale pozicije. osoblja itd. ali to je praktično nemoguće. na primer. istorija i engleski jezik) kotiraju još niže. stoji statusna hijerarhija medu fakultetima. i u fondovima koji su * namenjeni pojedinim fakultetima. Suprotnosti u okviru klasne strukture uslovljavaju suprotnosti u ukusima i habitusu. i koji stvaraju najveći broj doktora nauka. Postoji veliki broj manjih uni­ verziteta (većina državnih univerziteta) koji bi želeli da po­ stignu elitni status. pri­ rodne nauke (kao što su fizika ili hernija) gotovo uvek se kotiraju iznad društvenih nauka (kao što su ekonomija ili sociologija). Harvard. diplomiranih studenata i nesvršenih studenata. Fakulteti protiv fakulteta. Postoji relativno mali broj elitnih univerziteta u SAD (na primer. veka visoko obrazovanje u Sjedinjenim Drža­ vama svakako predstavlja polje u smislu termina koji koristi Burdije. Elitni univerziteti naspram onih koji pretenduju na taj sta­ 2. Recimo. U okviru svakog univerziteta po­ tus. 1. profesora različitih ni­ voa. sekretara i dekana. već smatra da je klasa definisana i habitusom. predstavlj* odraz neprekidne borbe između različitih frakcija vladajuće klase za pozicije s kojih je moguće definisati kulturu. širok spektar aka­ demskih odeljenja. dok se umetnost i neke društvene nauke (na primer. između ostalog. Iako Burdije pridaje veliki značaj društvenim klasama. Stenford) kojima pripada najveći deo najpoznatijih i najproduktivnijih naučnika. Elitni uni­ verziteti gotovo uvek podrivaju njihove napore tako što. Među tim pozicijama nalaze se univerziteti i koledži.

Nastavni kadar naspram dodiplomaca. a najčešće im se suprotstavljaju fakulteti višeg ranga. asistenti i docenti tek nastoje da postanu profesori i zauzmu njihova mesta.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 291 3. Stariji profesori naspram mlađih. naročito ako su ambi­ ciozni. veće plate i veći prestiž. a možda čak i prelazak na neki elitni univerzitet. Njegova teorija karakte­ ristična je i zbog usredsređivanja na prakse (u ovom slučaju. ona predstavlja povratak marksistič­ kom interesovanju za odnose između teorije i prakse. Međutim. u kontekstu svog interesovanja za dija­ lektički odnos između habitusa i polja. U tom smislu. ovim nije iscrpljena lista položaja. Fakulteti nižeg ranga često se bore da se po­ pnu na hijerarhijskoj lestvici kako bi obezbedili više sredsta­ va. ne treba posebno naglašavati. niže rangirano osoblje pokušava da osvoji deo moći koju poseduju profesori. Profesorski kadar naspram postdiplomaca. . no vreme i pažnja nastavnika. ali nam makar pruža neku sliku o tome. Redovni i vanredni pro­ na fakultetima. Saradnici. Studentima je potreb­ rand nalaze se mnogo niže u statusnoj hijerarhiji od većine nižeg nastavničkog osoblja koje. Masteri i dokto­ 4. ima moć nad njima. 5. Međutim. Burdije nudi jednu osobenu teoriju o odnosima između dejstvenosti i strukture. profesori su ti koji odlučuju ko će od niže rangiranog osoblja biti unapređen. većinu svog vremena posvećuju pisanju i istraživanji­ ma koja će im doneti unapređenja. s drugim članovima nastav­ nog kadra. fesori imaju najveću moć u akademskom svetu. na estetske prakse) i njegovog odbijanja da se bavi jalovim intelektualizmom. a ovi. Svi koji su upisali poslediplomske studije žele da dobiju master diplomu ili doktorat jer se nadaju da će im to omogućiti da zauzmu pozicije na fakultetu. odnosa i borbi na polju savremenog višeg obrazovanja u Sjedinjenim Drža­ vama. ali ovi. Opštije rečeno. postojeći nastavni kadar odlučuje koli­ ko će biti težak taj proces i ko će postati doktor nauka. Naravno. nisu naročito voljni da je dele.

17. 2. društvenog i simboličkog. 10. 13. u kome se strukture i dejstvenost mogu analitički razlikovati. 12. 8. 15. M o ć (potencijalni trošak koji jedan akter može da nametne dru­ gom) i zavisnost (potencijalni trošak koji je jedan akter voljan da toleriše u okviru odnosa razmene) dva su koncepta koja su u središtu Emersonove integrativne teorije razmene. Gidensov pristup karaktriše moć koju on pripisuje dejstveniku. Struktura se nekonvencionalno definiše kao skup instrumenata strukturacije (naročito pravila i resursi) koji sličnim društvenim praksama daju sistemsku formu. Habitus je mentalna ili kognitivna struktura kroz koju ljudi de­ luju u društvenom svetu.292 D20RD2 RlCER . 14. 6. oni se ne mogu međusobno odvojiti. kao i odnosi­ ma razmene. Međusobno su povezani do te mere da ljudi. kulturnog. 16. različiti akte­ ri različito vrednuju različite resurse i imaju različite mogućnosti razmene i različite međusobne odnose razmene.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Sažetak 1. Emerson se bavio psihološkim osnovama razmene. 4. mrežama i strukturama na mikronivou. Margaret Arčer zastupa dualizam. 11. Mreža razmene jeste mreža društvenih odnosa koji uključuju odtedeni broj individualnih ili kolektivnih aktera. Burdijeova integrativna teorija bavi se odnosom između habitusa i polja. Pozicije dejstvenika na polju određene su veličinom kapitala ekonomskog. Suprotno Gidensu. Polje je mreža odnosa među objektivnim pozicijama u okviru polja. 7. Teorija strukturacije Entonija Gidensa bavi se dejstvenicima i strukturama kao dualitetom. ili su odnosi između aktera ili kolektiva koji se reprodukuju i tako postaju redovne društvene prakse. Postoji veći broj ovih odnosa razmene i oni su međusobno pove­ zani u pojedinačnu mrežnu strukturu. 3. Arčer takođe tvrdi da se kultura ignoriše. Ričard Emerson formulisao je jednu integrativniju teoriju razmene. produkuju (stvaraju) i reprodukuju strukture u kojima postoje. u procesu delanja. 5. iako su u društvenom svetu isprepletane. . Polje je mesto borbi čiji je cilj zauzimanje prestižnih pozicija. Strukturacija se zasniva na ideji da dejstvenici i strukture nisu nezavisni jedni od drugih. 9. Društveni sistemi predstavljaju reprodukovane društvene prak­ se. te da treba da se fokusiramo na odnose između kulture i dejstvenosti.

Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Miloš i Spasić. Nicos (2000). Sociologije svakodnevnog života. Pjer (2000). Ivana [uredili] (2006). Stoje pošlo krivo? Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Narcisovo ogledah. Mouzelis. Burdije. Pjer (1999). Nacrt za jednu teoriju prakse.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 293 Literatura za dalje čitanje Burdije. Nemanjić. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Nasleđe Pjera Burdijea: pouke i nadahnuća. Ivana (2004). . Beograd: Clio. Sociologijska teorija. Spasić. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju/Zavod za kulturni razvitak.

feministička teorija pokušava da opiše i kritički evaluira svet sa ženskog stanovišta. inkorporirajući otkrića interdisciplinarne zajednice. Prvo. i 1920. širok sistem ideja o društvenom životu i ljud­ skom iskustvu koji se razvio iz ženske perspektive. godine) koji je bio usmeren na borbu žena za pravo glasa i učešće u političkom procesu. Ona je usmerena na ženu na dva načina. Feministička teorija se razlikuje od većine socioloških teorija koje su razmatrane u ovoj knjizi po tome što je interdisciplinarna i po tome što feministički sociolozi i sociološkinje pokušavaju da rašire i prodube disciplinarno znanje. Savremena feministič­ ka teorija javlja se nakon drugog talasa aktivizma (1960-1990) koji je bio usmeren na to da se osnovna politička prava upotrebe da se bi se žene ekonomski i socijalno izjednačile s muškarcima.uopšten. širok sistem ide­ ja o društvenom životu i ljudskom iskustvu koji se razvio iz žen­ ske perspektive. . Drugo. Feministička teorija . polazište svake feminističke teorije jeste iskustvo i položaj žena u društvu. feministička teorija razvila se kao posledi­ ca feminističkog aktivizma koji je prošao kroz „talase" kolektivne mobilizacije.GLAVA 8 SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE Patriša Madu Džilijan Lengerman Nibruk Univerzitet Džordž Vašington Američki univerzitet Osnovna teorijska pitanja Savremene feminističke teorije Ka feminističkoj sociološkoj teoriji Sažetak Literatura za dalje čitanje Feministička teorija predstavlja uopšten. Istorijski gledano. Klasične korene savremene feminističke teorije na­ lazimo u prvom talasu feminističkog aktivizma (otprilike izme­ đu 1848.

često su bili slepi za njihovo prisustvo. Drugo osnovno pitanje feminizma glasi: Zašto je onda sve tako kako jeste? Prvo pitanje iziskuje opis društva. nalaze žene? Ako nisu prisutne. veku. Ako ih negde nema. Pokušaji feminizma da od­ govori na ta pitanja doveli su do teorije koja je od univerzalnog značaja za sociologiju. u situaciji koja se ovde istražuje. godine i traje sve do danas.296 D Ž O R D Ž RlCER . ženske uloge u najvećem broju situacija. naučnici. žene igraju uloge koje se prilično razlikuju od onih u kojima ih većina nas zamišlja (na primer. razlog nije u tome što one za to nisu sposobne ili što nemaju interesa da tu budu. OSNOVNA TEORIJSKA PITANJA Savremena feministička teorija započinje naizgled jednostav­ nim pitanjem: Šta ćemo sa ženama? To se može iskazati i na sledeći način: Gde se. javnost i društveni akteri. zajedno s muškarcima. Žene su prisutne u najvećem broju društvenih situacija. Opis i objašnjenje društva dva su lica bilo koje sociološke teorije. šta one zapravo rade? Kako one doživljavaju situaciju koja se istražuje? Koji je nji­ hov doprinos tome o čemu pišemo? Sta to znači za njih? Četrdeset godina neprekidnog postavljanja tog pitanja do­ velo je do nekih opštih zaključaka. Tamo gde su prisutne. tako i ženski. aktivno stvarale veliki broj situacija koje sociolozi danas istražuju. kao supruge i majke. Me­ đutim. kako muški. Osim toga. razlikovale su se od muških uloga . ali obavljajući i čitav niz drugih uloga žene su. Nji­ hova nevidljivost samo je jedan od pokazatelja nejednakosti iz­ među muškaraca i žena. kao pasivne supruge ili majke). iako od suštinske važ­ nosti. iako su žene bile aktivno prisutne u najvećem broju druš­ tvenih situacija. drugo pitanje zahteva objašnjenje tog društva. Zaista. već u tome što postoji namera da se one odatle isključe. U njoj će možda učestvovati neki od vas koji će najveći deo svog života proživeti u 21. zašto nisu? Ako jesu prisutne.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE « 1 Borba se nastavlja s trećim talasom aktivizma koji je otpočeo 1990.ženske uloge bile su manje privilegovane i bile su podređene muškim ulogama. .

To znanje može da se relativizuje ako se vratimo na stanovište žene koja je kroz istoriju za­ uzimala uvek podređenu ali neophodnu ulogu pomoću koje se stvaralo i održavalo društvo u kome živimo. etnicitetom i globalnim položajem. . Osnovna teorijska pitanja feminizma danas nas vode do sličnog radikalnog preokreta u razumevanju sveta: ono što prihvatamo kao univerzalno i apsolutno znanje.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 297 Feministkinje postavljaju i treće pitanje: kako možemo promeniti i unaprediti društvo tako da ono bude pravedno za sve ljude? Ta privrženost društvenoj transformaciji u interesu pravde posebna je karakteristika kritičke socijalne teorije. neomarksizmu. Osim u feminizmu. Pošto se krug feminista i feministkinja koji istražuju navede­ na pitanja sve više širio i uključivao sve veći broj ljudi iz različitih disciplina (kako iz SAD. pokušavajući da odgovore na osnovna pitanja femini­ stičke teorije. to jest muškaraca kao gospodara. nejednakost i razlika u ulogama u odnosu na muš­ karce. nalaze pod velikim uticajem položaja žene u društvu. zapra­ vo je znanje koje je izvedeno iz iskustva moćnih slojeva društva. položaja koji se definiše klasom. starosnim dobom. tako i iz drugih delova sveta). Ali. nju nalazimo još u marksizmu. feministička teorija ne bavi se samo ženama. društvenim teorijama koje nastaju pod uticajem teoretičara koji pripadaju rasnim i etničkim manjinama i teoretičarima iz postkolonijalnih društava. feministič­ ka teorija postavila je i četvrto pitanje: Sta ćemo s razlikama medu ženama? Istraživanje tog pitanja vodilo je do opšteg zaključka da se nevidljivost. zapravo nije ništa drugo do odraz iskustva onih koji eko­ nomski i politički upravljaju društvom. religijom. Budući da feminističke teoretičarke po­ hvataju kritičku teoriji one se pitaju kako njihov rad može da unapredi živote ljudi koje one proučavaju. Feminis­ tkinje su. emotivnim preferencijama. koje načelno karakterišu živote žena. za koje ljudi veruju da predstavlja apsolutne i univerzalne iskaze o istini i društvu. Marks je pre više od jednog veka tvrdio da znanje. rasom. On je tvrdio još i to da je moguće gledati na svet sa stanovišta radnika koji je ekonomski i politički podređen. bračnim statusom. stvorile univerzalno primenjivu teoriju socijalnog života koja može da se poredi s Marksovom revolucionarnom misli.

1) kao i najvažnije femi­ nističke sociološke teorije. Položaj žena u najvećem broju situacija ne samo da je različit. . (sažeto u tabeli 8. učaurene i iskorišćavane od strane muškaraca. podređene. Međutim. Žene su ugnjetavane: drugim recima. Druga dekonstrukcionitička struja unutar feminizma dolazi iz narastaj uće postmodernističke litera­ ture (vidi glavu 9) koja postavlja pitanje o rodu kao neizdiferenciranom konceptu i individualnom sopstvu kao stabilnoj poziciji svesti i ličnosti iz kojih se rod i svet mogu iskusiti. već je takođe manje privilegovan ili nejednak po­ ložaju muškarca. Položaj žena treba da se razume kao direktna posledica odnosa moći muškaraca i žena. žene koje pripadaju radničkoj klasi i lezbejke počele su da se suprotstavljaju beloj privilegovanoj klasi heteroseksualnih vodećih feministkinja. žene u postkolonijalnim društvima. 3. suprotstavljajući mu žensko razumevanje real­ nosti. fe­ minizam je sam. Položaj žena i njihovo iskustvo. ukazujući na njegovu mušku pristrasnost i rodnu politiku koja ga uobličuje i iz koje ono crpi svoje osnovne postulate. Te žene tvrde da ne postoji samo jedno jedinstveno žensko stanovište i jedan sistem znanja. postao predmet relativizovanja i dekonstrukcionitičkih pritisaka. već ga takođe dekonstruiše. Postoje četiri glavna odgovora: 1. u poslednje dve decenije. one su sputane. SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE Feministička sociološka teorija izrasla je iz opšte feminističke teorije. feminizam ne samo da relativizuje etablirano znanje.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREVI Feminizam na jedan radikalan način dovodi u pitanje etabli­ rani sistem znanja. U ovom odeljku izložićemo tipologiju feminističkih teorija koje su proizašle iz odgovora na to pitanje. 2.298 D Ž O R D Ž RlCER . već da postoji više njih. iz sopstvenog teoretskog okvira. u najvećem broju situa­ cija razlikuju se od položaja i iskustva muškaraca u istim situacijama. Na taj način. Različite varijante feminističke sociološke teorije nude ra­ zličite odgovore na pitanje: „Sta ćemo sa ženama?". Obojene žene.

SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 299 4. u najvećem broju situacija razlikuju se od položaja i iskustva muškaraca u istim situacijama. starosno d o b a . Liberalni feminizam Rodno ugnjetavanje Žene su ugnjetavane: drugim re­ cima. nejedna­ kosti i ugnjetenosti razlikuje se s obzirom na položaj žene unutar kapitalizma. već je. patrijarhata i rasizma. učaurene i iskorišćavane od strane muškaraca. strukturalnog ugnjetavanja ili vek­ tora ugnjetavanja i privilegija u koje s p a d a j u klasa. manje privilegovan ili nejednak položaju muškarca.odgovori na deskriptivno pitanje: Sta ćemo sa ženama? Distinkcije unutar teorija . rasa. emotivne preferencije. takode.1). bračni status i globalni položaj. Osnovne varijante feminističke teorije . one su sputane. podređene. Ž e n s k o iskustvo razlike. nejednakosti i ugnjetavanja ra­ zlikuje se u zavisnosti o d njihovog opšteg položaja unutar društvenog uređenja. etnicitet. Kulturni feminizam Biološki feminizam Institucionalni feminizam Interaktivni feminizam Fenomenološki feminizam Rodne nejednakosti Položaj žena u najvećem broju situacija ne samo da je različit.1 Pregled varijanata feminističke teorije O v i načelni odgovori m o g u dalje d a se razlože u zavisnosti o d o d g o v o r a na d r u g o o s n o v n o pitanje feminističke teorije: „ Z a ­ što je sve tako kako j e s t e " (videti tabelu 8. Psihoanalitički feminizam Radikalni feminizam Strukturalno ugnjetavanje Žensko iskustvo razlike.odgovori na eksplanatorno pitanje: Zašto je pozicija žene takva kakva jeste? Rodne razlike Položaj žena i njihovo iskustvo. Socijalistički feminizam Teorija intersekcionalnosti Tabela 8. .

Kada se kaže da je rod društveno konstruisan. Veliki broj teorijskih radova opire se kategorizaciji. Sociologija roda. Feministička sociološka teorija činjenicu roda uzima kao pola­ znu osnovu s koje objašnjava celokupnu društvenu stvarnost. Opisaćemo opšte karakteristike sva­ kog od ovih pristupa.istraživanje socijalno konstruisanih muških (ženskih uloga. Rod . Sociologija roda . ništa nije objektivno dato. U ovom sluča­ ju. kao što su na primer politika tela ili priroda države. Po­ trebno je ili govoriti o njihovim osnovnim teorijskim na­ lazima ili praviti razliku između njihovih različitih teorij­ skih formulacija. ključne razlike unutar njih i preporuke na osnovu kojih je moguće nešto promeniti. misli se na to da je on proizvod definicije ljudi. rodne nejednakosti. s ciljem da se nadu odgovori na pojedinačne probleme. a ne njihova prirodna karakteristika. Rod razumemo kao društveno konstruisani obrazac muškosti i ženskosti i društveno konstruisan: obrazac odnosa muškarca i žene. Glavna karakteristika savremenih feminističkih teorija je­ ste to da one predstavljaju mešavinu ideja sakupljenih iz različitih teorija i disciplina. rodne ugnjetenosti i strukturalne ugnjetenosti. odnosa i identite­ ta. da vodimo računa o tri važne stvari: 1. plod je rada sociologa koji istražuju pojedinačni aspekt društva. Ali feministička teorija ne bi trebalo da se meša sa sociologijom roda. *" 2. Po ovom shvatanju. Potrebno je. odnosa i identiteta).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE'.Ta ideja u suprotnosti je s uverenjem (koje prihvataju neki ljudi i neke nesociološke feminističke teorije) da rod odražava urođene polne razlike. .300 D Ž O R D Ž RlCER . već je sve posledica ljudske interpretacije. kao i sociologija devijantnosti ili malih grupa.društveno konstruisan obrazac muškosti i ženskosti i društveno kon­ struisan obrazac odnosa muškarca i žene. međutim. radi se o istraživanju muških i ženskih uloga. U nastavku ovog odeljka bavićemo se feminističkim teo­ rijama rodne razlike. U osnovi svih odgovora koje je dala feministička sociološka teorija nalazi se ideja roda. Društvena konstrukcija — proces kolektivnog definisanja u kojem ljudi stva­ raju društvo koje se smatra „stvarnim".

Prve teoretičarke kulturnog feminiz­ ma. tako neke feministkinje danas tvrde da postoje posebni standardi etič­ kog rasuđivanja koji su svojstveni samo ženama. i razlikama u levim i desnim delovima mozga. pacifizam i nenasilnost u rešavanju sukoba. S ovakvim načinom razmišljanja nastavilo se na različite načine sve do da­ našnjeg dana. Potom je taj razvoj povezala s polno specifičnim varijacijama u takvim osobinama kao što su osetljivost na svetio i zvuk. Te razlike. utiču na različite obrasce za igru u detinjstvu. ženske fantazije o seksualnosti i intimnosti. ili feminističke ličnosti. briga. Rosijeva tvrdi da socio­ kulturna struktura mora da se izmeni kako bi putem društvenog . sposobnost bri­ ge za drugog koja je svojstvena samo ženama. tvrdile su da su za upravljanje državom neophodne ženske vrline kao što su saradnja. ženski način komunikacije.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 301 3. ovde nećemo pokušati da predstavi­ mo celokupan opus feminističke teorije. interakciono i fenomenološko. niži nivo agresivnog ponašanja i veća sposobnost žena za miran saživot. dobro poznati strah žena od matematike i očiglednu činjenicu da su žene predodređenije da se brinu o maloj deci od muškaraca. Džejn Adams i Sarlot Perkins Gilman. Feministkinje prvog talasa koje su stvorile teoriju kulturnog feminizma preokrenule su taj argument. Kao što su nekada muški socijalni i politički teo­ retičari mislili da su muškarci prirodno sposobniji od žena. Rodne razlike Argument koji se dugo koristio da bi se opravdao podređen položaj žena u odnosu na muškarce. tvrdi ona. ženski obrasci mo­ tivacije za ostvarenjem. uzdižući pozitivne aspekte feminističkog karaktera. otvorenost za emocionalno iskustvo karakteristično za žene. Do sada su feminističke teoretičarke razvile četiri glavna objašnjenja rodnih razlika: biološko. Sociološkinja Alis Rosi povezala je različite biološke funkcije muškaraca i žena s različitim obrascima hormonalno determinisanog razvoja tokom životnog ciklusa. Budući da je u poslednjih par decenija feministička lite­ ratura dosta narasla. glasio je da su žene prirod­ no inferiorne u odnosu na muškarce. institucionalno.

osnažuje i transformiše.302 DŽORDŽ RlCER . Ta kultura žensko iskustvo i načine na koje žene mogu spoznati sebe. potvrđujući sebi i drugima da su rodna bića. recimo. žene vode drugačije živote od muškaraca i imaju različita životna iskustva od njih. za brak ili majčinstvo) poseb­ no se pripremaju za obavljanje takvih različitih životnih uloga u skladu sa scenarijom koji je utemeljen u rodnim razlikama. maj­ ke i domaćice. (Klasičnu formulaciju ove teme na­ lazimo u delu Simon de Bovoar. One se od malih nogu kroz socijalizaciju navikavaju na ulogu majke i supruge. Oni smatraju kako ljudi igraju rodne uloge ulazeći u različite interakcije unutar svakodnevice. svet je definisan kulturom koju stvaraju muškarci. za koga se tvrdi da je jedini sposoban da menja svet oko sebe. Neka istraživanja tvrde da žensko iskustvo socijalizacije i institucional­ nih uloga navodi žene na poseban oblik političkog aktivizma kao što je. razvile su jednu od najdugotrajnijih tema u feminističkoj teoriji: marginalizaciju žene kao Drugog u kulturi koju su stvorili muškarci. Ključne razlike proizilaze iz rodne podele rada koja je ženama dodelila uloge supruge. Međutim. tvrde da se rodne razlike reprodukuju u interaktivnim praksama u kojima se kultur­ na tipifikacija roda odigrava. Feminističke teoretičarke koje nude egzistencijalnu i fenomenološku analizu. gura na same margine konceptualnog uobličenja. Drugi pol) Po mišljenju ovih teoretičarki. učešće u pokretima za zaštitu čovekove okoline. objektificiranog bića kome su dodeljene karakterne crte koje predstavljaju suprotnost delatnosti muškarca. neki sociolozi smatraju da teorija socijalizacije i te­ orija uloga nude objašnjenje koje je previše statično i previše ogra­ ničeno. Razlika koja postoji između muškaraca i žena jednim delom proizilazi iz kulturne konstrukcije koja isključuje žene . U jednoj raspravi. Kendas Vest i Don Zimerman. Institucionalna objašnjenja polaze od toga da rodne razlike proizilaze iz različitih uloga koje muškarci i žene igraju unutar različitog institucionalnog okruženja. etnometodolozi. stvarajući konstrukciju žene kao „Drugog". recimo. Budući da se te uloge ostvaruju unutar privatne sfere doma i porodice. na koju se sociolozi sve više pozivaju. Deca (ali i odrasli koji se spremaju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI učenja omogućila kompenzaciju za sve one nedostatke uslovljene biološkim predispozicijama muškaraca i žena.

te da li u tom oslobođenju moraju da postanu kao muškarci ili mogu da ostvare neki poseban i drugačiji subjektivitet. moći i prilika za samoostvarenje od muškaraca koji se nalaze na sličnom društvenom položaju. Žene uvek imaju niži društveni ugled i manje materijalnih resursa. . veroispovesti. a ne dejstvenik). obrazova­ nju. Nejednakost proističe iz organizacije društva. Stoga. teoretičarke rodne razlike zahtevaju da se ženski načini bivstvovanja priznaju kao legitimne i održive alternative muškim načinima bivstvovanja. Sva ljudska bića imaju duboku potrebu za slobodom koja im omogućuje sa­ moostvarenje. akademsko istraživanje i organizacija društvenog života ozbiljno uzmu u obzir način ženskog bivstvovanja. a ne iz bioloških ili drugih razlika između žena i muškaraca. a drugim delom iz činjeni­ ce da žene internalizuju Drugog. Rodna nejednakost Feminističke teorije rodne nejednakosti tvrde da je položaj žena i muškaraca u društvu ne samo različit. reći da postoji rodna nejednakost. Sve teorije o rodnoj nejednakosti pretpostavljaju da će žene i muškarci reagovati prilič­ no lako i prirodno na egalitarnije društvene strukture i situacije. profesiji. etničkom poreklu. U pokušaju da dođu do promena. svet će biti bezbedniji i pravedniji. Pristrasnost tog argumenta koji su radikalno razvile francuske psihoanalitičarke i feministkinje kao što su Elen Siksu i Lis Irigaraj sastoji se u tvrdnji da će žena razviti svest i kulturu koja je jedin­ stveno njena i različita od one koju ima muškarac.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 303 (žena pasivni akter. rasi. U svom najratobornijem obliku taj teorijski pristup iznosi jednu vekovima staru feminističku tvrdnju: kada ženski način bivstvovanja posta­ ne deo javnog života. Pitanja koja se ovde postavlja­ ju jesu da li žene mogu da se oslobode statusa objekta/Drugog. već i nejednak. nacionalnosti (državljanstvu) ili bilo kojem drugom značaj­ nom činiocu. isto je što i tvrditi da su ženama uskraćeni struktur­ ni resursi koji su im neophodni da bi zadovoljile svoju potrebu za samoostvarenjem (koju imaju i muškarci). kao i sposobnost da se prilagode ograničenjima ili prilikama situacija u kojima se nalaze. te da javno znanje. bez obzira na to da li se taj položaj zasniva na klasi.

Ako je bila udata. zadiru duboko u ličnost. obrazovanje i mediji. kao ni da rade u zdravstvu.304 D Ž O R D Ž RlCER . Pored toga. Ali. teoretičarke rodne nejednakosti razlikuju se od teoretičarki rodne razlike koje smatraju da rodne razlike. sudstvu i crkvi. u vreme prve konvencije o ženskim pravima u ljudskoj istoriji.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Drugim recima. da budu članovi porote (čak ni onda kada je na klupi za optužene sedela žena). godine: „Smatramo da su sledeće istine samoočigledne: da su svi muškarci i žene stvoreni jednaki". Politički i konceptualno gledano. U originalu iz 1776. kao što su: pravo. . danas se u tolikoj meri uzima zdravo za gotovo da je teško zamisliti da je on uopšte ikada činio po­ četnu poziciju feminističke teorije. te da su dugotrajne i teško promenljive. rad. te uspešno inkorporisane u društvenu svakodnevicu. žene su bile građanke dru­ gog reda. a rodna jednakost može se ostvariti ako se preoblikuju obrasci podele rada u ključnim društvenim ustanovama. Po ovoj teoriji. to je tada bio jedan radikalan zahtev. što je često završavalo fizičkim maltretiranjem.feministička teorija nejednakosti koja tvrdi da su žene jednake s muškarcima u tome što su i one sposobne za donošenje razlož­ nih moralnih sudova. Ovo . rodna nejednakost rezultat je patri­ jarhalnih i seksističkih obrazaca podele rada.. U tom pogledu. da zauzi­ maju mesto u javnoj administraciji. Osnovne ideje liberalne feminističke teorije u toj meri su isprepletene s istorijom američkog femini­ stičkog pokreta. godine stoji samo reč „muškarci". žena nije mogla da poseduje svojinu ili prima platu na svoje ime. u slučaju ra­ zvoda braka. 1848. porodica. godine. ona nije mogla da dobije starateljstvo nad svojom decom. da nam mnogi njeni fun­ damentalni principi danas izgledaju trivijalno. Konvencija u Seneka Folsu zaključila je svoj rad usvajanjem Deklaracije osećanja (Declaration of Sentiments) koja započinje preispitivanjem Deklaracije nezavisnosti iz 1776. Liberalni feminizam. On je smestio žensku potrebu za pravdom u intelektualni Liberalni feminizam . ma šta da je njihov uzrok. ostvarene i razrađene u praksi. održane u mestu Seneka Fols u državi Njujork. One nisu mogle da glasaju. ali i dužnost da primenjuju silu da bi disciplinovali ženu. te teorije afirmišu tezu po kojoj je promena si­ tuacije moguća. Princip po kome su žene i muškarci jednaki. pa čak ni da samostalno donese odluku o sopstvenom testamentu. Muževi su imali pravo.i žene" dodato je u prvoj rečenici.

savremeni liberalni feminizam postao je vodeći u teorijskom zagovaranju teze po kojoj je rod proizvod društvene konstrukcije. kako da će se onda koncept jednakosti primeniti podjednako na osobe različitog pola? U pokušaju da odgovori na ta pitanja. Prvi samostalan korak napravila je sa 17 godina kada je iz svoje jevrejske imigracione porodice preš­ la na Univerzitet u Minesoti. stavljale su žene u nepravedan. Osim toga. Te prakse. koji je bio jedan od saosnivača American sociological review. godine u Mineapolisu. nakon Deklaracije. imaju prirodno pravo da učestvuju u poli­ tici i upravljaju društvom u sopstveno ime. godine do danas predstavlja višeslojno istraživanje i operacionalizaciju tvrdnje da su žene i muškarci jednaki. Da li jednakost takođe podrazumeva da su ljudi isti? Ako „jednaki" ne znači „isti". koji je kasnije osnovao Odeljenje za sociologiju na Harvardskom univerzitetu. Tamo je studirala s Pitirimom Sorokinom. i sa L. razvijenu unutar doma i porodice. već i kao autonomna individua sa pripadajućim pravima. i za koga se . Američke i Francuske revolucije i abolicionističkog pokreta. Bernardom. prenesu na poslove upravljanja državom. Džesi Bernard Biografska skica Džesi Bernard (rođena kao Džesi Ravič) rođena je 8. Teorijsko putovanje liberalnog feminizma od 1848. Dok je kulturni feminizam (vidi odeljak o rodnim razlika­ ma) tvrdio da žene imaju dužnost da svoju karakterističnu sen­ zibilnost. kao i muškarci. Ta prava omogućila su ženama da uđu u političku arenu i zatraže punu jednakost sa muškarcima.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 305 diskurs prosvetiteljstva. neravnopravan položaj i otvorile su prostor za različit tretman žena. juna 1903. Razlike između muškaraca i žena nisu proizašle iz biologije. žena se više ne doživljava kao osoba koju možemo da zamislimo isključivo u kontekstu doma i porodice. poziva­ jući javnost da ih podrži. L. nego iz ideja i prakse koje su bile usmerene na to da definišu nejednak status muškarca i žene. klasični liberalni feminizam tvrdio je da žene. a ne bio­ loških razlika.

preselila se u Vašington da bi se potpuno posvetila pisanju i istraživanju. zdravstvu. godine. godine. i 1996. a Džesi je počela da prerasta pozitivizam.zahtevajući da se žene tretiraju jed­ nako kao muškarci. . Liberalne feministkinje istražuju sveprisutnost seksizma. a obezvredi žensko iskustvo. nauci. provodeći vreme u predavanju i pisanju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI udala 1925. D o sredine 1940-ih godina. Činjenicu da su takve barijere postojale i da su pokušaji da se one uklone nailazili na jak otpor. Taj period značajan je kako za njenu vanserijsku akademsku produkciju. Nakon toga. Njeno zajedničko studiranje s Bernardom odvelo ju je do pozitivističke sociologije koja se očitova­ la u njenom kasnijem radu i sposobnosti da kvantitativno istraživanje integriše sa kvalitativnom i kritičkom analizom koje su u Americi postajale sve popularnije. ali ona je ostala na Pen Stejtu sve do 1960. godine. a ne objektivno. Seksizam definišemo kao sistem diskriminatornih stavova i praksi koji ima za cilj da privileguje muško iskustvo. tvr­ deći da seksizam zadire u sve sfere društvenog života. porodici . godine. godine (te godine je i preminula). tako i za ono što je ona imala da kaže o karijernim obrascima u životima žena. privredi.306 D20RD2 RlCER . Liberalni feminizam drugog talasa pokušao je da ostvari ideal jednakosti uklanjajući barijere punom učešću žena u glav­ nim društvenim ustanovama . kao i podizanju svoje dece.obrazovanju. religiji. Uskoro je počela da uspostavlja neza­ visnu akademsku reputaciju. Doktorirala je na Vašingtonskom uni­ verzitetu u Sent Luisu 1935. Holokaust je uništio njenu veru u to da nauka može da spozna i proizvede pravedan svet. Prihvatila je nove ideje od kojih je najvažnija bila ta da je znanje konceptualizovano. Njen muž umro je 1951. Bernardovi su bili na Državnom univerzitetu Pensilvanija. Jezik omogućuje da zamenica „on" predstavlja generičku Seksizam — sistem diskriminatornih stavova i praksi koji ima za cilj da privile­ guje muško iskustvo. Najdramatičniji korak preduzela je u poslednjoj trećini svog života. a obezvredi žensko iskustvo. feministkinje su objašnjavale pozivajući se na seksizam. Primera je mnogo. između 1964.

a na drugoj strani nalazi se privatna sfera neplaćenog rada. zdrav­ stvena istraživanja i pravila zaštite na radu pretpostavljaju uvek muško telo kao standard. a za muškarce kao blagosloveni spoj porodičnog života. U američkom društvu kao celini brak je ide­ alizovan kao suštinski egalitarno udruženje muža i žene. ali i obavezu da se kreće izvan sfere doma­ ćinstva. posao i karijera organizovani su oko onoga što je Džon Vilijams nazvao „muška idealna radna nor­ ma". silovanje u braku. na koje muškarci imaju privilegovano pravo. i kompleks interakcionih iskustava za muškarce i žene kao pojedince. dvostruko radno vreme. seksualno uznemiravanje. a čitav svet je izdeljen u rodom odeljene „sfere": s jedne strane. Institucionalno gledano. Feministkinje uspevaju u tome tako što podvrgavaju kritici načine razmišljanja po kojima se smatra da su „stvari jednostavno takve kave su . Jedan od klasičnih radova kritičkog liberalnog feminizma jeste knjiga Budućnost braka. Ber­ nard analizira brak kao kulturni sistem verovanja i ideala. koji se nalaze u domenu odgovornosti žene. razlike u ličnim do­ hocima između muškaraca i žena. brak je ulozi muža dodelio auto­ ritet i slobodu. insti­ tucionalni aranžman uloga i normi. koju je napisala Džesi Bernard. 1. religiji. Jedno od najvećih postignuća liberalne feminističke teorije jeste kritika nejednakosti koje se često uzi­ maju zdravo za gotovo. upravljanju dr­ žavom. 2. brak je za ženu idealizovan kao njena sudbina i izvor njenog ispunjenja. nasilje u kući. Kulturološki gledano. Brak spaja ideju muškog autoriteta sa seksualnom . koja pretpostavlja životni raspored usklađen s potrebama tipičnog muškarca. Liberalna feministička teorija tvrdi da sveprisutnost rodne ideologije seksizma prikriva diskriminatorne prakse koje vidimo u svakodnevnom životu. postoji javna sfera plaćenog rada i učešća u obrazovanju.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 307 zamenicu kada god govorimo o nekome u trećem licu. fenomen „staklenog plafona".na primer. odgovornosti i ograničenja. porodica se razume kao spoj žene-pomoćnice i muškarca-domaćina koji je ujedno i glava porodice. Knjiga se bavi problemom postizanja jednakosti u braku. koja podrazumeva brigu o kućnim poslovima. silovanje u vezi i feminizacija siromaštva.

u stvari. nesvestica. oženjeni muškarci i neudate žene. Zahtevi liberalnog feminizma za promenama saglasni su sa analizama u kojima se pokazuje šta čini osnovu zahteva za jednakošću i šta su uzroci nejednakosti: feministkinje žele da eliminišu rod kao organizujući princip u distribuciji društvenih dobara. postoje dva braka: • brak muškarca. glavobolja. . • brak žene. u kome ona afirmiše kulturno verovanje da brak predstavlja ispunjenje njenog života. zamor. kao i da će prestati da bude ta­ kav tek onda kada parovi ne budu osećali pritisak preovladujućih institucionalnih ograničenja i budu u mogućnosti da ispregovaraju vrstu braka koja najbolje odgovara njihovim individualnim potrebama i ličnostima. u kome on veruje da ga brak ogra­ ničava i opterećuje. Za razliku od njih. 3.308 D20RD2 RlCER .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI potencijom i muškom snagom. nezavisnost i pravo na emocionalne i seksualne usluge svoje žene. ali da neki parovi zajedničkim trudom uspevaju da ostvare liberalno-feminističku zamisao egalitarnog braka. nezavisno od toga koliko se osećaju ispunjenim. nalaze se nisko na lestvici stresnih indikatora. on ženama nalaže da budu poslušne. noćne more. dok zapravo dobija sve ono što norme propisuju: autoritet. ka­ kav god bio njihov osećaj društvene stigme. nezavisno od toga koliko se osećaju slobodnim. Iz toga se može zaključiti da je brak dobar za muškarce a loš za žene. i postepeno se udaljava od nezavisne mlade osobe kakva je bila pre nego što se udala. zavisne i suštinski usmerene na potrebe i zahteve izolovanog domaćinstva. Nedavne studije su pokazale da analiza koju je u svojoj knjizi obavila Bernardova i dalje važi za najveći broj brakova. dok zapravo trpi normativno propisanu zavisnost i ne­ moć. i neoženjeni muškarci. pokazuju zna­ čajne simptome stresa u koje spadaju preskakanje srca. nesanica i strah od nervnog sloma. Feministkinje tvrde da u svakom braku. Posledice takve koncepcije braka vide se iz rezultata istra­ živanja koja mere nivo ljudskog stresa: udate žene. odnosno obavezu da obezbedi emocionalne i seksualne usluge mužu.

Iako je tu reč moguće prevesti i kao „represija". braku s decom ili bez dece. izbora.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 309 U pokušaju da ostvare jednakost. sudske parnice i regulaciju. . one se pozivaju na princip univer­ zalnosti . liberalni feminizam saglasan je sa dominantnim američkim etosom u svom osnovnom prihvatanju demokratije i kapitalizma. Rodno ugnjetavanje Teorije o rodnom ugnjetavanju* opisuju žensku situaciju kao posledicu direktnog odnosa moći između muškaraca i žena u kome muškarci imaju fundamentalan i konkretan interes da održavaju si­ stem dominacije koji im omogućava da kontrolišu. kao dva najvažnija kulturna ideala u Americi. Promena se traži kroz zakonodavstvo. ponekada smo koristili i reč „represija". • svakodnevno dovođenje seksizma u pitanje. odlučili smo se za reč „ugnjeta­ vanje". iskorišćavaju. svojoj reformističkoj orijentaciji i pozivanju na vrednosti individualizma. neudatoj karijeristkinji. • jednaku raspodelu odgovornosti u porodičnoj podeli rada. mora da važi i za žene. obrazovanje i masovni mediji. Liberalni feminizam se zalaže za: • jednake obrazovne i ekonomske životne šanse. Za liberalne feministkinje idealni rodni aranžman podrazumeva da svi pojedinci koji deluju kao slobodne i odgovorne moralne individue imaju mogućnost da izaberu životni stil koji im najviše odgovara. heteroseksualnom ili homoseksual­ nom braku itd. porodici u kojoj oboje zarađuju. odgovornosti i jednakosti životnih šansi. • uklanjanje seksističkih sadržaja iz ustanova kao što su porodica. * Napomena prevodioca: U originalnom tekstu stoji reč repression. Drugi imaju obavezu da prihvate i poštu­ ju taj izbor bez obzira na to da li se radi o domaćici ili doma­ ćinu. Prema tome. Liberalne feministkinje vide taj ideal kao nešto što učvršćuje slobodu i jednakost. odnosno sposobnosti javnosti da reaguje na argu­ mente o pravdi. kao i kroz apel ljudskoj sposobnosti za donošenje uravnoteženih mo­ ralnih sudova. Da bismo izbegli jednoličnost prevoda.što važi za muškarce.

Psihoanalitički feminizam pokušava da objasni koncept patrijarhata putem reformulacije teorije Sigmunda Frojda i njegovih intelektulanih nastavljača. bilo koji odnos u kome jedna dominantna strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva da drugu podređenu stranu (pojedinca ili kolektiv) pretvori u instrument svoje volje. identifikuju i naglašavaju emocionalnu dinamiku ličnosti. takav odnos nije ništa drugo do iskorišćavanje. Patrijarhat nije nenameravana i sekundarna posledica nekog skupa činilaca (biologije. Pod dominacijom teoretičarke ugnjetavanja podrazumevaju bilo koji odnos u kome jedna do­ minantna strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva da drugu podre­ đenu stranu (pojedinca ili kolektiv) pretvori u instrument svoje volje. Te teorije. karakteristična po tome što u njoj muškarci koriste. Najveći broj savremenih feministič­ kih teoretičarki u određenoj meri se bavi pitanjem ugnjetavanja. potčinjavaju i ugnjetavaju žene. Obrazac rodnog ugnjetavanja ugrađen je u najdublju struk­ turu društvene organizacije koju feministkinje nazivaju patrijar­ hat. emo­ cije koje su često duboko skrivene u podsvesnim ili nesvesnim Dominacija . To je primarna struktura moći koja se namerno održa­ va. . odbija­ jući pri tom da prihvati autonomni subjektivitet podređenog. Zapravo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI potčinjavaju i ugnjetavaju žene. polnih uloga ili klasnog sistema). Dok se najveći broj ranih feminističkih teoretičarki usredsređivao na pitanja rodne nejednakosti. Gledano iz ugla podređenog. Ženska situacija je. odbijajući pri tom da prihvati autonomni subjektivitet po­ dređenog. Psihoanalitički feminizam — pokušaj da se koncept patrijarhata objasni pu­ tem reformulacije teorije Sigmunda Frojda i njegovih sledbenika u psi­ hoanalitičkoj teoriji. Postoje dve glavne varijante teorije ugnjetavanja. za teoretičarke rodnog ugnjetavanja. To su psihoanalitički feminizam i radikalni feminizam.po teoretičarkama ugnjetavanja. kontrolišu. glavno obeležje savremene feminističke teorije jeste širina i intenzitet njenog bavljenja fenomenom ugnjetavanja. a veliki broj najbogatijih i najinovativnijih teoretskih postignu­ ća unutar savremenog feminizma proizašao je upravo iz teorija ugnjetavanja. najšire govoreći. prema teoretičarkama rodnog ugnjetavanja. socijalizacije. rodne razlike i rodne nejednakosti sporedne su posledice patrijarhalne društve­ ne strukture.310 D20RDŽ RlCER .

trajan u vremenu i prostoru i sposoban da se odupre i održi uprkos povremenim izazovima. Žene se s vremena na vreme opiru. samo u suprotnom smeru.koja podrazumeva da muškarci umeju da izračunaju kolika je praktična korist od održavanja patrijarhata. Međutim. feministkinje su morale suštinski da prerade njegove zaključke tako da ostanu unutar Frojdove teorije. Kogni­ tivna mobilizacija . sveobuhvatan u svojoj društvenoj organizaciji. one smatraju da je patrijarhat sistem u kome muškarci potčinjavaju žene. Psihoanalitičke feministkinje u svojim teorijama upotre­ bljavaju jedno posebno shvatanje patrijarhata. pokušavajući da iskoriste Frojdovu teoriju. . One takode naglašavaju važnost perioda novo­ rođenčeta i ranog detinjstva u paternizovanju tih emocija. Me­ đutim. nije prisutna kod žena? Tražeći odgovor na tu zagonetku. pa ga zato brane .SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 311 predelima psihe. ono što je karakteristično za psihoanalitički feminizam jeste gledište po kome svi muškarci kontinuirano i energično rade na stvaranju i održavanju takvog sistema. ali na kraju prihvataju takav sistem ili čak rade u korist sopstvenog potčinjavanja. ali istvoremeno odbace njegove rodnospecifične zaključke koji su bili seksistički i patrijarhalni. Osim toga. Kao sve teoreti­ čarke ugnjetavanja.nije ono odakle izvire ta silna i ogromna energija koju muškarci ulažu u održavanje patrijarhata. pogotovo ako uzmemo u obzir činjenicu da su ljudi sposobni da raspravljaju i nagađa­ ju. ako bismo se oslonili na argument ukorenjen u kognitivnom ostvarenju sopstvenog interesa. onda bi to značilo da bi žene isto tako energično mogle da se mobilišu protiv patrijarhata. te da stoga muškarci ne moraju uvek i svuda da budu sigurni u to da patrijarhat za njih predstavlja bezuslovnu vrednost. Zagonetka koju psihoanalitičke feministkinje pokušavaju da reše jeste zbog čega muškarci neprekidno ulažu ogromnu energiju da održe patrijar­ hat i zbog čega ista takva energija. trajan u vremenu i pro­ storu i sposoban da se odupre i održi uprkos povremenim iza­ zovima. psihoanalitičke feministki­ nje odbacuju argument po kome je kognitivna računica praktične koristi dovoljna da obezbedi mušku podršku patrijarhatu. Umesto Patrijarhat .sistem u kome muškarci potčinjavaju žene. To je jedan univerzalan sistem. sveo­ buhvatan u svojoj socijalnoj organizaciji. To je jedan univerzalan sistem.

postaje sve više svesno sopstvenog muškog identiteta i pokušava da postigne nespretno . psihoanalitičke feministkinje istražuju one aspekte psihe koje su frojdovci već identifikovali kao važne: oblast ljudskih emocija. ali obično nesvesna sećanja na osećanja (feelings memories). ljubav. socio-emocionalno okruženje u kome se uobličuje i izgra­ đuje ličnost deteta. Psihoanalitički feminizam usredsređuje se na dva faze razvo­ ja u ranom detinjstvu: (1) pretpostavku da ljudska bića sazrevaju tako što uče da postižu ravnotežu u nerešivoj tenziji između želje za slo­ bodom delanja (individuacija) i želje za potvrdom od strane drugog (priznanje). upotreba jezika i iskustva razumevanja. i oblast neuro­ ze i patologije. Veza dece s ocem/muškarcem tek je povreme­ na. oblast polupriznatih ili nepriznatih želja i strahova. odnosno slabosti žena. od suštinske važnosti je skup duboko ambivalentnih osećaja o ženi/majci/starateljki: potreba. U periodu novorođenčeta i ranog detinjstva.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI toga. besa. zadovoljstva. kao jedno moguće objašnjenje muške dominacije nad ženama. posesivnost. ljubavi. od manjeg značaja i emocionalno slabija. ali i strah i bes zbog njene sposobnosti da nas spreči u onome što želimo. (2) činjenicu da u svim društvima novorođenčad i deca pro­ življavaju najraniji i najkritičniji razvoj u bliskoj. U tom iskustvenom reziduumu. Taj izvor smešten je u psihičke strukture koje se nalaze toliko duboko da ih individualna svest ne može prepoznati ili kontrolisati. Tu one pronalaze klinički dokazan izvor vanserijske energije muškaraca. zavisnost. psihoanalitičke feministkinje identifikovale su. U traganju za emocional­ nom potporom patrijarhata. ljudi prolaze kroz najranije faze razvoja ličnosti koje karakteriše neprekidna turbu­ lencija primitivnih emocija: straha. Emocionalne posledice tih ranih iskustava zadržavaju se trajno u ljudima kao potentna. koje od samog početka odrasta u kulturi koja po­ zitivno vrednuje muškost a ne ceni ženskost. Muško dete.majkom ili majčinom zamenom. nepre­ kidnoj i intimnoj vezi sa ženom . U tom dobu. pojedincima u dugom vremenskom periodu nedostaje moć govora. gubitka i želje. mržnje.312 D20RDŽ RlCER .

u kulturi ili u ličnosti. postajući majka.u in­ terpretaciji psihoanalitičkih teoretičarki tumače se kao znak slo­ ma tenzije između potrebe za individualizacijom i potrebe za pri­ znanjem. ot­ kriva sopstveni ženski identitet u kulturi koja ne ceni žene. . Ona pokušava da reši svoje emocionalno nasleđe iz detinjstva u zrelom dobu. emocionalno naslede iz ranog detinjstva podstiče muškarčevu potragu za sopstvenom ženom koja udovoljava njegovim emocionalnim potrebama. Ta kulturno indukovana razdvojenost nije samo nepotpuna. U zrelom periodu. i naučnom metodu koji se izvodi iz takvih gledišta i tvrdi da je objektivna istina mo­ guća. dok se sa že­ nama to dešava prilikom održavanja srodnih odnosa i prijatelj­ stava. U toj ambivalenciji. muškarcu kao gospodaru prirode. žena rasipa veliki deo potencijala koji bi mogla da iskoristi da pruži otpor svojoj druš­ tvenoj podređenosti. Ono odrasta sa pomešanim pozitivnim i negativnim osećanjima o sa­ moj sebi i ženi/majci. to se dešava na jedan potčinjen način u prilikama seksualne privlačnosti. ali je ipak zavisna od njega i podvrgava se njegovoj kontroli: drugim recima. TV serijama itd. . Žensko dete. romanima. ona. obnavlja vezu u kojoj se nalazila kao novorođenče. i podindividualizovana. Kada taj slom.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 313 brzo odvajanje identiteta od žene/majke. Umesto da traži supstitut za majku. nastaju dve patologije: preindividualizovani dominantni muškarac. već je i destruktivna po svojim posledicama. on oseća nagon za dominacijom i teško prihvata uzajamnu ravnopravnost. Motivi u popularnoj kulturi koji se često sreću u filmovima. Psihoanalitičke feminističke teorije proširile su analizu s in­ dividualne ličnosti na zapadnu kulturu. One dovode u pitanje gledišta zapadne nauke koja insistiraju na razdvojenosti čoveka i prirode. S muškarcima.slika muškarca koji obavezno dominira nad ženom . dosegne dovoljno ozbiljne razmere. Reinterpretiraj ući ta gledišta one tvrde da muški preindividualizovani ego projektuje na kulturu svoju želju za dominacijom i svoj strah od intersubjektivnog priznanja. koje gaji ista osećanja prema majci/ženi. naglašavajući svoje sposob­ nosti za sticanje priznanja. koja se odriče svoje slobode i pronalazi identitet samo u tome da bude ogledalo dominantnog muškarca. koji priznaje drugoga samo ukoliko može da ga kontroliše. podređena žena.

prema tome. Te teorije nam omogućavaju neke provokativne uvide i produbljuju naše razumevanje korena rodne represije. ne uspevaju da objasne posrednički društveni aranžman koji po­ vezuje emocije sa ugnjetavanjem. Ali te teorije. nagon koji proističe iz skoro univerzalne muške neuroze ukorenjene u strahu od smrti i ambivalenciji prema maj­ ci koja ga je podigla. društvenim aranžmanima ili obrascima ugnjetavanja. Nekoliko teoretičarki raspravljalo je o nepriznatim etničkim. želeći da u direktnu vezu dove­ du univerzalne ljudske emocije i univerzalno ugnjetavanje žena. Osim toga. Postoji dosta dokaza iz kliničke psihijatrije kojima se može podr­ žati argument da su te neuroze zapravo široko rasprostranjene u zapadnom društvu. Ali one zahtevaju mnogo razrađeniju teoriju o sociološkim činioci­ ma i strategijama promene. Radikalni feminizam se zasniva na dva emocionalno utemelje­ na središnja uverenja: (1) da žene imaju apsolutnu pozitivnu vrednost kao takve. Osim toga. a delimično i zbog tih propusta. pripadnika gornje srednje klase i severnoatlantske porodice. U tom strastvenom spo­ ju ljubavi i mržnje. koja afirmiše pozitivnu vrednost žene kao takve i tvrdi da su žene u svim društvima nasilno ugnjetavane.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Psihoanalitičke feministkinje. .njihovim generalizacijama koje su izvedene iz iskustva belih ljudi. klasnim i nacionalnim pretpostavkama u tim teorijama . rodnog ugnjetavanja i strategija promene društva.314 D20RDŽ RlCER . na drugoj strani. objašnjavaju ugnje­ tavanje žena kroz muškarčevu duboku emocionalnu potrebu da kontroliše ženu. osim mož­ da to da je neophodno da restrukturiramo naš način odgajanja dece i započnemo masovno psihoanalitičko preispitivanje našeg shvatanja smrti. radikalne feministkinje liče na neke militantnije Radikalni feminizam — teorija društvene organizacije. Žene. one ne uspevaju da objasne moguće razlike u emocijama. njima nedostaje psihički ekvivalen­ tan izvor energije koji je neophodan da bi se oduprle dominaciji. U svakom slučaju. što je uverenje koje se suprotstavlja onome što one nazivaju univerzalnim obezvređivanjem žena. i (2) da su žene svuda nasilno ugnjetavane sistemom patrijarhata. psihoanalitičke feminističke teorije nemaju mnogo šta da predlo­ že što bi moglo da se upotrebi za društvene promene. ili ne pate od te ne­ uroze ili su podložne nekim drugim komplementarnim vrstama neuroza.

Kroz učešće u patrijarhatu muškarci uče kako da potcenjuju druga ljudska bića. u sistemu patrijarhata. a žene uče kako da igraju ulogu potčinjenih. starosnom dobu i rodu . Radikalne feministkinje u svakoj ustanovi i u osnovnim strukturama društva . Slika patrijarhata kao nasilja koje upražnjavaju muškarci i muške organizacije nad ženama od suštinske je važnosti za ra­ dikalne feministkinje. • praksa ginekologije. čednosti i hete­ roseksualnosti. predstavljaju oblike eksploatacije i kontrole. kasti. rasi. Patrijarhat neprekidno stvara krivicu i represiju. Nasilje ne mora uvek da poprimi oblik otvorenog fizičkog zlostavljanja.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 315 rasne i etničke grupe poput Afroamerikanaca koji se za svoja prava bore pod sloganom „crno je lepo" ili Jevreje koji detaljno svedoče o svojim iskustvima iz holokausta. Ono može biti prikriveno u složenijim radnja­ ma koje. • seksualno uznemiravanje na radnom mestu. Unutar patrijarhata muškarci posmatraju kako stariji potčinjavaju žene. u osnovi. Od svih tih sistema do­ minacije i podređenosti. klasi. najosnovnija struktura ugnjetavanja na­ lazi se u rodu. ali najznačajnija struktura društvene nejednakosti. etni­ ci tetu. kako da na njih gledaju kao na neljude i kako da ih kontrolišu. Sve to navodi muškarce i žene ka ostalim oblicima tiranije. manipulaciju i obmanu. .heteroseksualnosti. Patrijarhat je za radikalne feministkinje najmanje uočljiva. • tiranski ideali majčinstva. akušerstva i psihoterapije. odnosno kao osnovni društveni model dominacije. • neplaćen zaglupljujući rad u domaćinstvu i slabo plaćen ili neplaćen rad na radnom mestu. U njih mogu da se ubroje: • standardi mode i lepote. monogamije.vide sistem ugnjetavanja u kome neki ljudi dominiraju drugim ljudima. već on nastavlja da postoji kao najsveobuvatniji i najpostojani­ ji sistem nejednakosti. sadizam i mazohizam. niti mora uvek da bude nemilo­ srdno i okrutno. radikalne feministkinje razrađuju teoriju društvene orga­ nizacije. Nadograđujući se na ta osnovna uverenja. rodnog ugnjetavanja i strategije promene društva. Ne samo da patrijarhat istorijski predstavlja prvu strukturu dominacije i podređivanja. tj.

Kao pažljivo kontrolisani saputnici. u sopstvenom intere­ su. kamenovanje preljubnica do smrti. One se takođe mogu posmatrati kao simbolički znaci muškog statusa i moći. pravne i emocionalne . . žene u životu muškarca igraju ulogu saosećajnih partnera. ideološke. To je upravo ono što muškarci rade ženama. koja su od presudne važnosti za rađanje dece zadovoljavaju i praktične i. tako i u grupnim odnosima. Zene su upotrebljiva radna snaga. sadizam u pornografiji.da bi se on održao. prisilna prostitucija. delanje i percepciju druge grupe. Da bi žene mogle da obavljaju te korisne funkcije. Muškarci stvaraju i održavaju patrijarhat ne samo zbog toga što imaju resurse da to urade. seksualno zlostavljanje. neurotične potrebe muškaraca. histerektomija (odstranjivanje materice hirurškim putem) i druge vrste hirurgije. Ali fizičko nasilje uvek ostaje njegova osnova.ekonomske. shodno tome. ubijanje ženske dece po rođenju (u Kini i Indiji). Jednom kada se patrijarhat uspostavi. Međutim. već i zbog toga što imaju realan interes da žene nateraju da im služe kao poslušna oruđa. U njega spadaju: silovanje. Zene predstavljaju jedinstveno efikasno sredstvo kojim se zadovoljava muška seksualna želja. Patrijarhat postoji kao skoro univerzalan društveni oblik zbog toga što su muškarci u poziciji da upravljaju najvažnijiim re­ sursom moći. Različite društvene okolnosti daju različit rang tim funkcijama i. seksualna zloupotreba dece. incest. kako su psihoanaliti­ čari pokazali. suđenja lezbejkama. kako deteta tako i odraslog muškarca. zlostavljanje udovica i genitalno sakaćenje (u nekim afričkim plemenima). kako u ličnim. kontroliše životne šanse. Nasilje se koristi da bi se patrijarhat zaštitio od ženskog pojedinačnog i kolektivnog otpo­ ra. muškarci neprekidno moraju da ih drže pod kontrolom. da bi uspostavili kontrolu. moguće je upotrebiti druge resurse moći . tema nasilja kao otvorenog fizičkog zlostavljanja leži u samoj srži radikalno feminističkog povezivanja patrijarhata sa nasiljem. i osnažuju njegovo uverenje da predstavlja središnju druš­ tvenu figuru. fizičkom silom. vezivanje ženskih stopala (u Kini). okolinu.316 D Z O R D Z RlCER .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Nasilje postoji kada god jedna grupa. predstavljaju izvor emocionalne po­ drške. zloupotreba žene u braku. istorijske i kulturne prakse paljenja veštica. Njihova tela. vode do kulturnih varijacija u obrazovanju patrijarhata.

trebalo bi da primetimo da radikalni femini­ zam uključuje argumente socijalističkih i psihoanalitičkih femi­ nistkinja o razlozima za podređenost žena. Svaka žena mora najpre da spozna sopstvenu vrednost i snagu. osim toga. podrške. čini se. pojednostavljuje realnost društvene orga­ nizacije i društvene nejednakosti. zavisna i pristane na drugorazrednu i podređenu ulogu.domaćinstvo. kao jedna od najsnažnijih struja unutar radikalnog feminizma. a potom odbaci patrijarhalne pritiske koji od nje zahtevaju da bude slaba. Neki će smatrati da je on previše kritičan. a da se. te problemu promene društve­ ne strukture prilazi na pomalo nerealističan način.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 317 Radikalne feministkinje nam nude objašnjenje univerzalnog rod­ nog ugnjetavanja. iako nedovršen. Lezbejski feminizam. Kakvu ocenu da damo radikalnom feminizmu? Emocional­ no gledano. ali i model za razumevanje kulturnih varijacija unutar tog sistema represije. bez obzira na razlike među njima. a drugi da je sasvim ubedljiv. obavile značajno istraživanje da bi podržale svoju tezu po kojoj je patrijarhat u krajnjoj liniji utemeljen u praksi nasilja nad ženama. uprkos tome. centre umetničke kreativnosti i lezbejske ljubavne odnose. Najviše su kritikovane zbog toga što su isključivo orijentisane na patrijarhat. program promena. rade na uspostavljanju široko utemeljenog sestrinstva poverenja. Kako se patrijarhat može poraziti? Radikalke smatraju da njegovo rušenje mora početi promenom ženske svesti. kreće van tih teorija. uvažavanja i uzajamne odbrane. počiva na uverenju da erotski i emocionalni odnosi s drugom ženom predstav­ ljaju vrstu otpora patrijarhalnoj dominaciji. Ta orijentacija. zajednicu. (b) određeni stepen separatizma koji se može ostvariti povlačenjem žena u oblasti koje same kontrolišu . Kada nastane takva vrsta sestrinstva. svako od nas će na to odgovoriti u skladu sa stepenom svog ličnog radikalizma. biće moguće dve strategije: (a) kritička konfrontacija sa svim aspek­ tima patrijarhalne dominacije. Ali ako pokušamo da ga teoretski ocenimo. . One ima­ ju razuman. Radi­ kalne feministkinje zahtevaju od žena da zajedno sa drugim že­ nama. Radikalne feministkinje su.

Radikalni feminizam.marksističku i radikalnu feminističku misao. Teorije struktu­ ralnog ugnjetavanja smatraju da su te interakcije istorijske (nastale tokom vremena) i uvek zasnovane na odnosima moći. socijalističke feministkinje razvile su metod socijalne analize koji je proistekao iz proširenog razumevanja marksističkog istorijskog materijaliz­ ma. jedan koji proizilazi iz strukture patrijarhata i drugi koji proizi­ lazi iz strukture kapitalizma. tipove ugnjetavanja. oni . prihvataju tezu po kojoj ugnjetavanje proizilazi iz či­ njenice da neke društvene grupe izvlače direktnu korist iz kontro­ le. kako je prethodno pokazano. Teorijski projekat socijalističkog feminizma razvija se oko tri cilja. potčinjavanja i ugnjetavanja drugih društvenih gru­ pa. Razume se. Umesto (problematične) marksističke analize po kojoj se rodice. predstav­ lja kritiku patrijarhata. a ipak međusobno povezane. Kritikujući ugnjetavanje. heteroseksizma. privatne svojine i države pisali o rodnom ugnjetavanju. One istra­ žuju strukture patrijarhata. Te teorije analiziraju način na koji se interesi za dominacijom ostvaruju kroz mehanizme društvene strukture. to jest načina na koji one uzajamno osnažuju jedna drugu. ta kritika razvijena je sa stanovišta iskustva žene. kapitalizma. već istražuju na koji način je ta dejstvenost proizvod strukturalnih odnosa. Marksistički feminizam sledi marksističku kritiku kapitalizma koja kritikuje klasno ugnjetavanje.318 D Ž O R D Ž RlCER . Socijalistički feminizam.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Strukturalno ugnjetavanje Teorije strukturalnog ugnjetavanja. kao i teorije rodnog ugnjetavanja. Kada su Marks (vidi glavu 2) i Engels u svom poznatom delu Poreklo po­ su tvrdili da se poreklo patrijarhata nalazi u nastanku svojinskih odnosa. korišćenja. Socijalističke feministkinje pokušavaju da spoje ono što smatraju najvrednijim tradicijama feminističke te­ orije . U ovom odeljku izložićemo dve teorije strukturalnog ugnjetavanja: socijalistički femi­ nizam i teoriju intersekcionalnosti (ukrštanja). Taj prošireni metod naglašava značaj ideja za determinisanost ljudskih radnji. Teoretičarke strukturalnog ugnjetavanja ne poriču dejstvenost onih koji su na vlasti. rasizma. Socijalističke feministkinje kritikuju zasebne. tvrdeći da su dominacija i iskustvo ugnjetavanja proizvod interak­ cije tih struktura. to jest kroz stalno ponavljajuću i rutinizovanu društvenu interakciju.

jedna od strategija svih socijalističkih feministki­ nja jeste suprotstavljanje predrasudama i ugnjetavajućim prak­ sama unutar same zajednice žena. Kapitalistički patrijarhat . predstavlja nezavisnu strukturu unutar sistema ugnjetavanja. socijalističke fe­ ministkinje prihvataju radikalni feministički argument po kome patrijarhat. u krajnjoj liniji. Žene su od suštinske važnosti za socijalistički feminizam na dva načina.znanje o ugnjetavanju pod kapitalističkim sistemom i znanje o ugnjetavanju pod sistemom patrijarhata . Kon­ cept koji objedinjuje te dve vrste ugnjetavanja naziva se kapi­ talistički patrijarhat. Ali koncept koji se možda još šire koristi jeste dominacija (onako kako je ona definisana u prethodnim odeljcima). Socijalistički feminizam pokušava da spoji to dvostruko znanje .koncept po kome je ugnjetavanje žena proizvod zajedničkog dejstva kapitalizma i patrijarhata. mogu aktivno da učestvuju u siste­ mu ugnjetavanja drugih žena. Drugo. ali je takode proizvedena dejstvenošću. Socijalističke feministkinje nude sledeću definici­ ju ugnjetavanja: ugnjetavanje predstavlja strukturalni odnos moći u kome jedna velika društvena grupa dominira drugom. položaj žena i njihovo iskustvo u društvu služi kao stanovište sa kojeg se razmišlja o sistemu dominacije u svim njegovim oblici­ ma. te teorije se bave svim mogućim oblicima ugnjetavanja. privržene istorijskom materijalizmu kao analitičkoj Socijalistički feminizam . Usmerenost na kapitalistički patrijarhat i dominaciju proi­ zilazi iz činjenice da su socijalističke feministkinje. bez obzira na to da li se ono vrši nad ženama ili muškarcima.u jedinstve­ no objašnjenje svakog oblika društvenog ugnjetavanja. kao na primer pripadnice privilegove klase u američkom društvu koje ugnjetavaju siromašne žene.pokušaj da se stvori teorija koja se usredsreduje na ulogu kapitalizma i patrijarhata u stvaranju širih struktura koje ugnje­ tavaju žene. Prvo.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 319 patrijarhat nalazi u funkciji ekonomskih odnosa. Ta struktura dominacije utiče na dejstvenost {agency). Međutim. kao i kod ostalih oblika femi­ nizma. koje su i same ugnjetavane. One takode istražuju kako neke žene. Uistinu. to jest namernim i svesnim delanjem pojedinaca. . eksplicitno ili implicitno. iako u interakciji s ekonomskim uslovima. ugnjetavanje žena ostaje primarna tema analize.

oni vide korene klasne nejednakosti i klasnog suko­ ba. kao osnovni princip marksi­ stičke društvene teorije. a neke si­ romašnima. po kome se ti uslovi menjaju tokom vremena usled dinamike koja je za njih karakteristična. Istorijski materijalisti smatraju da bilo koji pokušaj društve­ ne analize mora da prati istorijski konkretne detalje koji definišu materijalne uslove života društvenih grupa i da otkrije vezu iz­ među tih uslova i iskustava. one proširuju značenje koncepta „materijalnih uslova ljudskog života". ali veliki značaj pridaje i drugim uslovima koji stvaraju Istorijski materijalizam . Ali. a ipak ostaje čvrsto privržena preciznoj. ličnost. socija­ lističke feministkinje pokušavaju da ostvare svoj teoretski cilj i zasnuju teoriju koja istražuje dominaciju kao najrašireniji druš­ tveni poredak. i po kome se istorija svodi na promene u materi­ jalnim uslovima života društvenih grupa i s njima povezanim promenama u ljudskom iskustvu. socijali­ stičke feministkinje prevazilaze marksizam na tri ključna načina. u upotrebi principa istorijskog materijalizma. idejama i društvenim odnosima. Povezujući istorij­ ski materijalizam i usredsređenost na sistem dominacije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI strategiji. ličnosti. Socijalistička feministička analiza prihvata značaj ekonomske dinamike. ličnostima. • da se ti uslovi menjaju tokom vremena usled dinamike koja je za njih karakteristična. istorijski konkretnoj analizi materijalnih i društvenih uslova koji uobličavaju zasebne kontekste dominacije. Marksisti obično pod ovim konceptom podrazumevaju ekonomsku dinamiku društva. ličnost. • da se istorija svodi na promene u materijalnim uslovima života društvenih grupa. ideje i društvene odnose. ključni faktori koji određuju ljudsko iskustvo.320 D Ž O R D Ž RlCER . posebno načine na koje se različita dobra proizvode i razmenjuju na tržištu. ideje i društvene odnose. koji neke čine bogatima. ključni faktori koji determinišu ljudsko iskustvo. Prvo. podrazumeva: • da su materijalni uslovi ljudskog života. U tim različitim eksploatišućim aranžmanima. uključujući aktivnosti i odnose koji proizvode te uslove. događaja. uključujući aktiv­ nosti i odnose koji proizvode te uslove. ideja i društvenih struktura koje su karakteristične za tu grupu. Istorijski materijalizam. .marksističko shvatanje po kome su materijalni uslovi ljudskog života.

socijalnu definiciju situacije. ideologiju.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 321 i održavaju društveni život: ljudskom telu i njegovoj seksualnosti i neophodnosti u razmnožavanju i podizanju dece. koje su za marksiste izvedenica iz ekonomskog života. eksploatišući poredak radi za jedne a osiro­ mašuje druge. suptilnim interpersonalnim odnosima. seksualnosti i subjektivnosti čiji je proizvod održanje složenog sistema dominacije. detaljnijih istraživanja svakodnevnih iskustava ugnjetavanih ljudi. političkog sistema i ideologije nalaze u inte­ rakciji s intimnim. i proizvodnji znanja. one su isto tako složene i moć­ ne kao i strukture koje proizvode ekonomska dobra. emo­ cionalnoj podršci. Osim toga. ljudsko delanje i strukture dominacije koje se ostvaruju kroz to delanje. Način na koji taj sistem funkcioniše može se uočiti u opstajućim i bezličnim društvenim obrascima. Za socijalistič­ ke feministkinje. već složenim spletom čitavog niza razli­ čitih društvenih nejednakosti. eksploatatorski poredak obogaćuje i osna­ žuje jedne. Treće. Socijalistički feminizam smatra da društvena organizacija predstavlja sistem u kojem se javne strukture privrede. održavanju do­ maćinstva kroz neplaćeni i nevidljivi skup kućnih poslova. ali i ona koja održavaju sve oblike ljudskog života. motivaciju. Da bi analizirale taj sistem. kao i u nekim raznovrsnijim. socijalističke fe­ ministkinje kreću se između istraživanja velikih sistema domina­ cije i situaciono specifičnih. Te ideje su proizvod društvenih struktura i neraskidivo su povezane s njima. volju za delanjem u sopstvenom interesu ili prihvatanje interesa drugog. takođe. tekstove. Drugo. privatnim procesima ljudske reprodukcije. Knjiga Belo venčanje. a osiromašuje i imobiliše druge. misao. u novu po kojoj su ljudska bića ona koja stvaraju. Naglasak na idejama uključuje svest. Unutar svih tih struktura. koju je napisala Kris Ingram i koja predstavlja savremeno klasično delo socijalističkog feminizma. porodičnog života. U svim tim aktivnostima koje održavaju život. . svi ti faktori duboko pogađaju ljudsku ličnost. Ta redefinicija koncepta materijalnih uslova modifikuje marksističku pretpostavku po kojoj su ljudska bića proizvo­ đači dobara. socijalistički feminizam naglašava ulogu ideja. znanje. socijalistički feminizam se ne bavi isključivo kla­ snim nejednakostima.

da je njihovo venčanje „najlepši dan u njihovom životu". iz­ među dvoje ljudi koji unutar rodno stratifikovanog patrijarha­ ta imaju nejednaku moć. rizik odsustva komunikacije i. rizik razvoda. a deo tog profita potiče od eksploatacije radnika širom sveta . krojača venčanica u Jugoistočnoj Aziji itd. kao što se često go­ vori ženama. prava i status. filmo­ ve.snažno kolektivno uverenje da potreba odraslih ljudi za porodicom. Heteronormativnost je snažno kolektivno uverenje da po­ treba odraslih ljudi za porodicom. . to je isto kao da ste rekli da smisao njihovog postojanja kao ljudskih bića nije u tome da postignu neki cilj u životu. Kada ljudima kažete.to je industrija od milijardu dolara. televizijske serije i ženske magazine. sigurnošću i intimnošću može da se zadovolji jedino u odnosu između muškarca i žene. tj. koje predstavlja obaveznu i veoma skupu javnu ceremoniju koje obeležava privatne namere dvoje ljudi. prava i status.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI istražuje kako se kapitalizam. Socijalističke feministkinje imaju predloge kako da se promeni struktura patrijarhata. već u tome da ih neko odabere kao predmet želje. patrijarhat i rasizam očituju u usta­ novi venčanja. Ingram pokazuje značaj venčanja za kapitalizam pozivajući se na čisto flnansijske podatke . radnika koji rade na letovalištima u kojima se provodi medeni mesec na Karibima. između dvoje ljudi koji unutar rod­ no stratifikovanog patrijarhata imaju nejednaku moć. sigurnošću i intimnošću može da se zadovolji jedino u odnosu između muškarca i žene. naposletku.322 D Ž O R D Ž RlCER . Ingram pokazuje kako mlade i njihove porodice pasionirano žude za belim venčanjem zbog toga što ono kodira „heteroseksualni imidž": viziju snova romantične ljubavi između muškarca i žene koja prikriva i bri­ še iz svesti sve znanje o radu koji je neophodan da bi se održao odnos između nejednakih. Ritual belog venčanja postao je sveta ceremonija onoga što je Edrijen Rič ranije nazvala „obavezna heteroseksualnost". One zahtevaju globalnu solidarnost među ženama u borbi protiv načina na koji kapitalizam zloupotrebljava Heteronormativnost . tj. Ingram takode pokazuje kako je ta ideološka potka duboko ukorenjena u sistem patri­ jarhata. a Ingram „heteronormativnost".rudara koji kopaju dijamante u Africi. Ona tvrdi da kapitalizam neprekid­ no prodaje imidž (sliku) fantazije o venčanju kroz igračke.

Kasnije je saznala da obrazovni uspeh od nje zahteva da se distancira od crne radničke zajednice iz koje je potekla. žena. drugi su je po pravilu prosuđivali kao manje vrednu od onih koji su došli iz drugači­ jih društvenih slojeva. One se takođe zalažu za progresivnu poresku stopu koja smanjuje velike disparitete u dohocima između bogatih i siromašnih. život njihovih zajednica i čovekove okoline. Taj projekat vodio ju je do otkrića teoretskog glasa njene zajednice i pokušaja da ponovo povrati glas. To je kod nje stvorilo tenziju zbog koje je izgubila glas. Fe­ ministkinje upozoravaju feminističke zajednice na opasnosti od kooptacije u redove privilegovane inteligencije koja opslužuje kapitalistički interes. osoba koja je potekla iz radničke porodice i koja je prošla kroz različite ži­ votne situacije. zdrav­ stvena zaštita. smeštajući . Njen odgovor na tu tenziju bila je formulacija alternativnog razumevanja društvene teorije i alternativnog načina teoretisanja uopšte. transport. Prvo. One veruju da će ta mobilizacija biti efikasna samo ako ljudi posta­ nu svesni svojih životnih uslova. ona je bila Afroamerikanka. životnih uslova drugih i potom počnu da brinu o njima. briga za decu i obezbedivanje mesta za stanovanje. Patriša HilKolins Biografska skica Patriša Kolins piše o tome kako je njeno iskustvo obrazovnog uspeha prolazilo kroz razna kontraiskustva. socijalističke feministkinje žele da država garantuje minimalnu nadnicu svim članovima zajednice. Dužnost feminističke socijalne nauč­ nice je da svima pokaže na koji način materijalne nejednakosti utiču na ljudske živote.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 323 njihov život. U tim situacijama. Njihova glavna aktivistička ideja jeste da mobilišu ljude da koriste državu kao sredstvo za efektivnu re­ distribuciju društvenih resursa što bi omogućilo zaštitu žena putem javnih službi kao što su besplatno obrazovanje. Konačno.

Kolins dobila nagra­ du Džesi Bernard i nagradu Sesil Rajt Mils. ugnje­ tavane na drugačiji način zbog različitih ukrštanja struktura društvenih nejednakosti. Objašnjenje te varijacije (i to objašnjenje je centralni predmet teorije intersekcionalnosti) jeste da su žene.različita presecanja brojnih struktura druš­ tvene nejednakosti (kao što su: rod. različitim istorijskim periodima i u različitom stepenu intenziteta. Vektori ugnjetavanja i privilegija . U tu svrhu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ga u tu zajednicu.„matrica dominacije"). Kolins koristi širok dijapazon glasova — neke slavne. bez obzira na to što su sve potencijalno ugnjetavane zbog svog roda. P. one su trpele kraće od crnih žena.crnih žena. trpele daleko manje od crnih žena. globalni položaj. Crna feministička misao predstavlja društvenu teoriju kao razumevanje specifič­ ne društvene grupe . U toj knjizi P. Osim toga. Varijacija tih intersekcija kvalitativno menja iskustvo žena. rasu.324 DŽ0RD2 RiCER . klasa. na primer. a ta promena. Kolins izlaže posebnu epistemologiju (teoriju saznanja) po kojoj crne žene procenjuju istinu i validnost. H. neke neznane. Varijacija tih intersekcija kvalitativno menja iskustvo žena. ta raznolikost. Jedan od ar­ gumenata teorije intersekcionalnosti jeste da se iskustvo ugnje­ tavanja ne proizvodi isključivo snagom jednog vektora ili jedne Teorija intersekcionalnosti .teorija koja smatra da su žene ugnjetavane u različitim situacijama. roda i klase — i njenu istorijsku borbu protiv ugnjetavanja. seksual­ ni afinitet i starosno doba. . Ta antologijska knjiga predstavlja jedno od najpoznatijih dela fe­ minističke i društvene teorije za koje je P. Teorija intersekcionalnosti (ukrštanja) tvrdi da se žene ugnjetavaju u različitim situacijama i u različitom stepenu in­ tenziteta. rasa. svest i osnaženje (1990). Kolins . seksualni afinitet i starosno doba) koja imaju za cilj da ugnjetavaju žene na drugači­ ji način. koji ne obuhvataju samo rod. mora se uzeti u obzir kada se teorijski raspravlja o iskustvu žena. Bele žene u Americi su. već i klasu. Strukture nejednakosti možemo da opišemo kao vektore ugnjetavanja i privilegija (moguće je takođe upotrebiti frazu koju koristi P. Pokušaj je kulminirao u knjizi pod nazivom Crna feministička misao: znanje. O n a izla­ že društvenu teoriju koja artikuliše jedno grupno razumevanje ugnjetavana putem ukrštanja rase. Ona takode ubedljivo pokazuje da je feminističko epistemološku stanovište moguće. globalni položaj.

neke zbog roda. Ona je takođe u stanju da stvori kriterij ume unutar sopstvene grupe putem ko­ jih je moguće isključiti. ali da sudovi rutinski odbijaju da priznaju da ta diskriminacija postoji . stvarajući politički i društveni si­ stem u kome razlika postaje konceptualno oruđe za pravdanje sistema ugnjetavanja. mršavog. već evaluativno . Teorija intersekcionalnosti tvrdi da postoji suštinska veza između ideologije i moći koja omogućava dominantnim subjek­ tima da kontrolišu podređene. Teorije intersekcionalnosti u svom srcu shvataju te nejednakosti kao hijerarhijske strukture koje su utemeljene u nepravednim odnosima moći.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 325 promenljive. klasnog položaja i rasne pripadnosti itd. Glorija Anzaldua opisuje ovu poslednju praksu kao stvaranje . želimo da naglasimo najznačajnije doprinose teorije intersekcionalnosti koja tvrdi da privilegije nekih muš­ karaca i žena zavise od ugnjetavanja drugih muškaraca i žena.osim ukoliko se ne bi utvrdilo da se. neke žene su trpele samo zbog roda. transformišući razlike u modele inferiornosti/superiornosti. Takve ideologije delimično počivaju na onome što Odri Lord zove „mitska nor­ ma" (u SAD to su primeri belog. i odbacivanja i potcenjivanja drugih. već da to iskustvo može biti proizvod ukrštanja više vektora. socijalizaci­ ja u ovakvom sistemu ne služi da bi se raznolikost shvatila kao kulturno bogatstvo. već takođe postaje deo individualnog subjektiviteta . Karakterišući te vrste diskriminacija kao vektore ugnjeta­ vanja i privilegija. U društvenoj praksi.da bi stvorila koncepte kojima je moguće deliti stvari na dobre i loše. dominantni koriste razlike među ljudima da bi opravdali ugnjetavanje. Tema nepravde ukazuje na konzistentan kritički karakter ove teorije.internalizovanog odbacivanja razlike. Ta norma ne samo da omogućuje dominantnima da kontrolišu društvenu proizvodnju (kako plaćenu tako i neplaćenu). Krenšo pokazuje da se crne žene veoma često suočavaju s diskriminacijom prilikom zapošljavanja zbog toga što su crne. radi o opštoj diskriminaciji. seksualnoj diskriminaciji (čitaj „belih žena") ili rasnoj diskriminaciji (čitaj „crnih muška­ raca"). neke zbog roda i klasnog položaja. Na primer. muškog i heterosek­ sualnog) naspram koje ljudi ocenjuju druge i sebe. u stvari. kazniti ili marginalizovati članove grupe.

crna feministička misao ili čikana feminizam). odnosno rase. Teorija intersekcionalnosti kritikuje rane feminističke spise za koje se smatra da odražavaju iskustvo i probleme belih feministki­ nja. tj čin definisanja na osnovu kojeg je moguće unutar po­ dređene grupe zaključiti koji član grupe nije prihvatljiv. i da uobliče različite feminističke izraze tih znanja (kao što su na primer. Reagujući na svoje materijalne okolnosti. Iskustvo ugnjetavanja je ono iskustvo koje definiše naš položaj i naše ponašanje. Veliki deo pisanih radova i istraživanja rađenih iz rakursa intersekcionalnosti predstavljaju konkretne realnosti ljudskih života onako kako su one uobličene intersekcijom tih vektora. Ta kritika postavila je niz pitanja o tome šta podrazumevamo pod kategorijama kao što su žene. Takvo definisanje uništava potencijal za stvaranje ko­ alicija i otpora. uništava potencijal za stvaranje koalicija i otpora kojim bi se takav sistem mogao srušiti. Ispresecanost vektora ugnjetavanja i privilegija. Čin definisanja unutar podređene gru­ pe kojim se određuje koji član grupe nije prihvatljiv. Ona se usredsredila na raznolikost iskustva u naizgled univerzalnim pojmovima kao što su majčinstvo i porodica. istorijskim presecanjem nejednako­ sti. te rodnim i seksualnim preferencijama. odnosno koji član je „drugi". roda i klase. tako i u intenzitetu ljudskih iskustava ugnje­ tavanja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI drugog. . pripadnica privilegovane klase u zapadnim društvima. ali taj paralelizam ne bi trebalo preuveličavati. Neke teoretičarke intersekcionalnosti imaju za cilj da postanu glasnogovornice grupnog znanja koje je stvoreno u speci­ fičnim životnim okolnostima.engleski. stvara varija­ cije kako u obliku. rod. a takođe je reinterpretirala teo­ rijske radove među kojima je i sociološko-psihoanalitička studija Stvaranje drugog . rodom i globalnim položajem. Teorija inter­ sekcionalnosti jedna je od najstarijih tradicija feminističke misli. rasa i sestrinstvo. roda i klase. Nametanje takve definicije drugog. othering. žene stvaraju inter­ pretacije i strategije za preživljavanje kojima je moguće odupreti se nepravdi. Neke od tih kritika imaju svoje parnjake u postmodernističkim radovi­ ma. odnosno koji član grupe je „drugi". Ostale analize bave se rodom i starosnim dobom. zaklju­ čuje ona. Intersekcije koje feministkinje najviše proučava­ ju jesu intersekcije roda i rase.326 D Ž O R D Ž RlCER .

kao i o tome šta beli ljudi mogu aktivno da urade da bi smanjili rasizam i kako mogu da doprinesu proizvodnji jedne inkluzivnije feminističke analize. rod. njen položaj u relativno segregiranom prostoru i njen razvoj kao intragrupnog sistema društvene organizacije i znanja koje se koristi da bi se pružio otpor ugnjetavanju.perspektiva aktera uključenih u grupe koje su različito pozicionirane unutar društvene strukture.rasa. Kolins smatra da ono predstavlja pogled na svet koji prihvataju grupe koje karakteriše heterogena bliskost {commonality). Iako se vektori ugnjetavanja i privilegija . Kolins zaklju­ čuje da stanovište nije konstituisano iz nekog esencijalizma. Proces teoretisanja. H. starosno doba. da repozicioniraju razumeva­ nje belog. klasa. sama činjenica da je grupa konstituisana delovanjem vektora ukrštanja znači da članovi grupe mogu da se pozicioniraju između različitih shvatanja sopstva. Tako P. P. koje „belo" razumeju kao konstrukciju. već iz prihvatanja činjenice da svi delimo istu sudbinu. Članovi grupe često se premeštaju iz domaćih grupa (u kojima su ponikli) u šire društvo gde prolaze kroz iskustvo unutrašnjeg autsajdera. te te­ oretičarke tvrde da način na koji se oni presecaju znatno utiče na stepen u kome se afirmiše zajedničko stanovište. U toj rekonstrukciji bilo je neophodno da se pono­ vo razmisli o načinima na koje biti beo rezultira u privilegij ama. istraživanja i kritike doveo je teoriju in­ tersekcionalnosti do jednog od centralnih pitanja s kojim se femi­ nizam danas suočava: kako otvoriti prostor za analitički princip i empirijsku činjenicu raznolikosti medu ženama (koja je proizašla iz različitih iskustava). Osim toga. domaća grupa nije otporna na prodiranje spoljašnjih ideja Stanovište . Ali grupno stanovište nije nikada monolitno i nepropustljivo.iskustvo koje doživljavaju članovi grupe prilikom sva­ kog prelaska iz domaćih grupa u šire društvo. Unutrašnji autsajder . . globalni položaj i seksualni afinitet — presecaju u životima svih ljudi. a u isto vreme se držati vrednosne i političke pozicije po kojoj specifične grupe žena dele jedinstveno.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 327 Nensi Čodorov. Među činiocima koji olakšavaju afirmaciju nalazi se postojanje (trajanje) grupe to­ kom vremena. H. njeno shvatanje sopstvene istorije kao grupe. posebno stanovište? Objašnjavajući šta je stanovište. Ta kritika primorala je bele feministkinje.

a nikada ne može biti potpuno i objektivno.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i nije neizdiferencirana. ono se razlikuje od grupe do grupe. radeći iz ugla ženske podređene pozicije u društvenim odnosima.328 D Ž O R D Ž RlCER . . osim toga. Ključni koncept Stanovište Veliki deo feminističkih teorija počiva na ideji da ljudi svet oko sebe posmatraju s nekog posebnog stanovišta u društvu. Znanje je proizvedeno unu­ tar grupa. I teorija intersekcionalnosti ima neke predloge kako da se promeni društvena struktura. Ono se ponekad razlikuje i medu članovima unutar jedne iste grupe. To znanje uvek je pod uticajem odnosa moći — bez obzira na to da li je formulisano sa stanovišta dominantne ili podređene grupe. Teorija intersekcionalnosti upozorava da. iz per­ spektive aktera koji su različito pozicionirani unutar društvene strukture. Jer samo unutar zajedni­ ce moguće je održati veru u eventualni trijumf pravde . ali koji. analiziraju i promene svet sa stanovišta žene jeste i taj što. Ona ima sopstvenu internu dinamiku razlike i čak može biti konstituisana svojom egzistencijom na onome što Anzaldua naziva kulturnim preklapanjem. Ona se okreće znanju ugnjetava­ nih ljudi i njihovim principima vere i pravde. iako je lako locirati iskustvo intersekcije i stanovišta kod pojedinaca. femini­ stičke sociološke teoretičarke uviđaju da je znanje deo sistema moći koji upravlja proizvodnjom znanja. Stanovište predstavlja početak feminističke sociološke teori­ je. jer briše istorijske strukture ne­ jednake moći koje su proizvele individualno iskustvo i skriva po­ trebu za političkom promenom. Teorija želi da ta znanja prenese ostalim pripadnicima ugnjetavane zajednice koji će ih iskoristiti za protest i promene.pravde shvaćene ne u uskom smislu pravne racionalnosti. Kao rezultat toga. principa pravičnog i brige za sebe i druge. taj redukcionizam može biti teorijski i politički opasan. već kao refor­ me društvenih ustanova i društvenih odnosa. ono što svako vidi i zna uvek je parcijalno i zasnovano na nekom posebnom interesu. Razlog što feministkinje pokušavaju da opišu.

Feministička sociološka teorija vidi pojedince kao aktere koji žive i deluju unutar složenog polja moći koje ih determiniše i u kome se njihova dejstvenost reprodukuje i osporava. feministikinje moraju da ustanove i analiziraju ono što konstituiše žensko stanovišta. KA FEMINISTIČKOJ SOCIOLOŠKOJ TEORIJI Upotrebljavajući celokupnu feminističku argumentaciju koja je dovde izložena. spremanje hrane. klasnim. uzro­ ke nejednakosti i uzroke promene. proizvodi složen sistem nejednako osnaženih stanovišta društvenih grupa koje se nalaze u neprekidno promenljivim odnosima saradnje i sukoba. Feministička sociološka teorija pokušava da promeni balans moći unutar sociološkog diskursa i unutar socijalne teorije. uspostavljajući stanovište žena kao jedno od mogućih stanovišta unutar kojeg se može konstruisati društveno znanje. Društveni život predstavljen je kao niz neprekidnih činova ugnjetavanja. te emocionalna i seksualna usluga).SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 329 takođe upravlja proizvodnjom svega u društvu. feministkinje smatraju eksploa­ tacijom. predstavlja osnovu feminističkog zahteva koji je utemeljen u ženskom stanovištu. U pokušaju da stvore sociološku teoriju sa ženskog stanovišta. geosocijalnim i nejednakostima koje su utemeljene u seksualnosti i starosnom dobu. Ali isprecesanost rodnih nejednakosti s rasnim. feminističke sociološkinje počele su da stvaraju opštu teoriju koja usmerava pažnju na ključne teme koje su karakteristične za sve sociološke teorije: odnos između društvene strukture i pojedinačnog delanja (dejstvenosti). odnos između makrosocijalnog i mikrosocijalnog. na osnovu kojih mogu da razviju zajedničko znanje o društvenim odnosima. Ta presecanja sada su integralni deo feminističke teorije i analize ženskog stanovišta. Taj zajednički i istorijski odnos i spona sa socijalnom reprodukcijom u okolnostima podređenosti. Svim ženama u patrijarhatu bio je dodeljen zadatak društvene reprodukcije (rađanje i podizanje dece. briga za stare. bolesne i zavisne. održavanje domaćinstva. Stanovište je proizvod socijalnog kolektiviteta čiji pripadnici dele zajedničku istoriju i zajedničke okolnosti. . prirodu moći. Taj rad za koji nikada nisu primile materijalnu naknadu.

1. To nazi­ vamo politikom otpora kojim se pojedinci i kolektivi suprotstav­ ljaju strukturama i akterima dominacije. Feminističke teorije su takođe razvile čitav novi Vokabular da bi opisale realnost makroodnosa i mikroodnosa. Odnosi vladanja — složene. Društveni ži­ vot takode može da se razume kao neprekidan niz pojedinačnih i grupnih reakcija na ugnjetavanje. čak i ako uspe­ mo da objasnimo društvene strukture koje predstavljaju strukturne okvire unutar kojih se ti činovi odigravaju (tj. pobunu.i voljnost da se bes transformiše u poziciju s koje se može boriti protiv nepravde — ne može da se objasni strukturama ugnjetavanja koje ga proizvode. Feministki­ nje se ovde na najdirektniji način uključuju u teoretske rasprave o strukturi i dejstvenosti (glava 7).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ugnjetavanje obavljaju pojedinci tj. uopštenog. Emocionalna reakcija besa . itd.330 D Ž O R D Ž RlCER . ne mogu osloboditi odgovornosti za reprodukciju sistema dominacije. Ona predstavljaju načine razumevanja društva koja se razvijaju iz društvenih struktura i koja služe kao motivacija za individualnu i grupnu reprodukciju dominacije ili otpor do­ minaciji. Za ovu politiku suprot­ stavljanja od velikog značaja je postojanje i opstanak grupnih stanovišta. svedočenje. Te reakcije obuhvataju borbu. . Odnosi vladanja odnose se na složene. bez­ ličnog teksta. Feministička analiza smatra da je strukture domi­ nacije moguće pobediti ako se reaguje emocionalno. akteri koji se. nemonolitne ali povezane društvene aktivnosti kojima je moguće kontrolisati društvenu proizvodnju. Nasuprot strukturalnim deterministima koji tvrde da su stanovišta proizvod društvenih struktura. anonimnog. feministička analiza tvrdi da su žene sposobne da se odupru strukturnim silama i iz­ bore bolji položaj u društvu. čak i u okolnostima najbrutalnijeg ugnjetavanja. nemonolitne ali povezane društvene aktivnosti kojima je moguće kontrolisati društvenu proizvodnju. Doroti Smit je uvela koncept odnosa vladanja. diverziju. to jest ako se emocije (kao što je bes) transformišu u konstruktivnu snagu. kada bismo prihva­ tili da ponašanje pojedinaca u velikoj meri zavisi od društvenih struktura koje deluju „prisilno i eksterno"). otpor. i lokalnih aktuelnosti proživljenog iskustva. osporavanje.

stvarajući oblike koji će postati deo aparata vladanja. Ti tekstovi su tako napisani da realno životno. narudžbine.„pisani dokumenti proizašli iz odnosa vladanja koji imaju moć da organizuju odnose proizvodnje u svakodnevnom životu i karakter anonimnosti i opštosti tako da ih je moguće primeniti na veliki broj svakodnevnih situacija. tekstovi obuhvataju dozvole. determinišući ono šta je moguće. U nekim istorijskim trenucima. pojedinačno i individualizovano iskustvo obrazuju i prevode u jezičku formu koja je prihvatljiva odnosima vladanja. ugovore. 3. diplome. neki bezlični službenik u administraciji. Važno je primetiti da to presecanje deluje u oba smera. tj. Oni svuda menjaju materijalnu realnost. Lokalne realnosti proživljenog iskustva . reinterpretirajući ono što se desilo. poresku prijavu za posao) koji nije propisao poslodavac s kojim će se sre­ sti licem u lice. Ljudska društvena proizvodnja mora po sopstvenoj ma­ terijalnoj prirodi da se desi u nekom trenutku u lokalnoj realnosti proživljenog iskustva. Recimo. Taj kriterij um prihvatljivosti zado­ voljen je kada tekst nametne definiciju situacije. Tekstovi . računarom ili konferencijskim stolom. u pokušaju da bude deo odno­ sa vladanja. kataloge itd. na mestima gde neke realne ličnosti sede dok pišu ili čitaju knjigu (sade voće i povrće ili proizvode odeću). Odnosi vladanja u kasnom kapitalističkom patrijarhatu manifestuju se kroz tekstove koje karakteristiše anoni­ mnost. opštost i autoritet. uverenja o završenom školovanju sve do lekarskih izveštaja. akteri. već neki anonimni aparat vladanja. zakone.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 331 2. čak i na lokalnom nivou. sede za stolom." .mesta gde realne ličnosti delaju i provode svoje živote. neki pojedinac (kao što je student koji se prijavljuje za letnji posao u re­ storanu koji poseduje porodični prijatelj) uskoro shvata da mora da ispuni neki tekst (na primer. Sadr­ žaj teksta može se kretati od ugovora preko policijskih izveštaja. koji se nalaze u apsolutno individu­ alnim položajima. Ti tekstovi neprekid­ no stvaraju intersekcije između odnosa vladanja i lokal­ nih realnosti proživljenih iskustava.

i globalnih linija podele. Do­ minacija i proizvodnja postaju problematične. žene su da­ leko dublje uronjene u nezavršeni proces održavanja lokalnih re­ alnosti. Te iste podele se ponavljaju u privrednim i rasnim odnosima. rodnih. dok je muškarcima u odnosima vladanja dodeljena uloga dominantnih. iako niko ne može da izbegne život u lokalnoj realnosti (tj. klasnih. porodice u kojoj žena igra glavnu ulogu. Rasa kodira i rodno ureduje taj svet. vekovima stare sociološke distinkcije: mikro-makro i delatnost-struktura. lokalne realnosti proživljenog iskustva i tekst — široko su rasprostranje­ ne i konstantne osobine strukture društvene dominacije. Sve tri osobine u isto vreme mogu i moraju da se istražuju kao delanje. Tekstovi. Kroz taj okvir elementi strukture i interakcije spojeni su u jedno. napisani su tako da onemo­ gućavaju jednakost među ljudima. čiji je cilj objektifikacija i fakticitet. gde takode postoje podređeni i nadređeni. Smit Biografska skica Doroti I. tj. Sledstveno tome. u ranim 1960-im.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Sva tri aspekta društvenog života — odnosi vladanja. već čitavim ni­ zom kontingencija (slučajnosti). D. odnosi i rad otelovljenih subjekata. svako mora da bude fizički prisutan negde u prostoru i vremenu). Prisećajući se svog studiranja na Berkliju. kada je radila doktorat iz sociologi­ je. Smit objašnjava da je njena sociološka teorija izvede­ na iz njenog sopstvenog životnog iskustva kao žene.332 D Ž O R D Z RlCER . starosnih. poriv proizvodnje i komunikacije u lokalnim realnostima i poriv objektifikacije i fakticiteta koji se nalazi u generalizovanom tek­ stu. pogotovo kao žene koja se kretala između sveta akademskih krugova u kome dominiraju muškarci i sveta majke. kao što . i istovremeno samostalno podizala decu. Kontingentnost je jedno od mnogih ličnih iskustava koje je navelo Smitovu da dovede u pitanje sociološku ortodoksiju (dominantnu teoriju). Svaka dimenzija ima svoju posebnu internu dinamiku: poriv kontrole u odnosima vladanja. Te nejednakosti nastaju duž rasnih. a njihove manife­ stacije uključuju do tada apsorbovane. Dorotil. Smit kaže da njen život nije bio toliko uobličen karijerom.

integrisane femi­ nističke teorije i socijalističkog feminizma. predavačica sociologije na Univerzitetu Eseks. Doroti je obavljala sledeće poslove: sociološkinja angažovana na istraživanjima na Berkliju. godine. a svakako malo prethodnog znanja". Feminističke socijalne teoretičarke o p i s u j u mikrodruštveni p o r e d a k u k o m e postoji o g r o m n a razlika u s v a k o d n e v n o m živo­ tu d o m i n a n t n i h i p o d r e đ e n i h . docentkinja i potom profesorka na Odeljenju za sociologiju na Univerzitetu Britanske Kolumbi­ je. koje je usledilo ubrzo nakon braka. Neke od ideja koje nalazimo u teoriji Doroti Smit predstavlja­ ju važnu osnovu feminističke makroteorije. mesto profesorke sociologije obrazovanja na Ontarijskom institutu za istraživanje obrazovanja. Ro­ đena je 1926. kao i posla koji je dobila". Feministička sociološka teorija . u engle­ skom mestu Kolčesteru. Godine 1977. prese­ ljenja u Kanadu. koji pokušavaju d a rade zajedno ili se barem sastoji o d situacija iz kojih svaki pojedinac m o ž e da izađe kao „ p o b e d n i k " ili „onaj koji definiše situaciju". godine u Velikoj Britaniji. predavačica sociologije na Ber­ kliju. sledeći događaji predstavljaju značajne faze u akademskom razvoju Doroti Smit. društveno iskustvo na m i k r o n i v o u uobličeno je i prožeto o d n o s i m a m o ć i i nejedna­ kosti koje nalazimo u društvenim s t r u k t u r a m a n a m a k r o n i v o u . Bez obzira na to da li su se desili kao posledica slučajnosti ili namere. U t o m svetu. rađanja dece i rastanka od muža. Završila je sociologiju na Univerzitetu u Londonu 1955. a doktorat iz sociologije odbranila je na Berkliju (na Univerzitetu Kalifornija) 1963.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 333 je imidž slobodnog aktera čije ponašanje je posledica prolaska kroz iskustvo suko­ ba uloga. D r u g i m recima. U istom periodu Doroti je prošla kroz „iskustvo braka. Toronto. T a vizija mikrosocijalnog života razilazi se s vizijom koju nalazimo u tradicionalnoj sociologiji glavnog toka koja smatra d a mikronivo društva funkcioniše n a osnovu neke vrste d e m o k r a t s k o g etosa jednakih. O tim događajima Smit kaže: „To su bili trenuci u kojima sam imala malo slobodnog izbora. godine. žene čine preovlad u j u ć u većinu širom sveta.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI tvrdi kako su iskustva delanja. U svojim svakodnevnim aktivnostima. Podređeni mora da se pozicionira između sveta kojim upravlja dominantan uopšteni drugi i sistema značenja i položaja u originalnim grupama koje nude alternativna razumevanja uopštenog drugog. pomoć i zadovoljavanje želja. Žene se nalaze u situacijama koje su prepune naglih promena i obrta. Za one koji dominiraju u društvu. već takođe njegove procesualne detalje (tj. sopstva i svesti koja imaju žene (i ostali podređeni) radikalno različita od iskustava onih koji zauzimaju dominantne pozicije. efek­ tivno se anulira makrostrukturnim rodnim nejednakostima koje determinišu ne samo najširu podelu rada (tj. Sposobnost za delanje uvek proizilazi iz pozicije u sistemu pa­ trijarhata. pritisak da se dođe do ovladavanja razumevanjem i slobodu da se uđe ili izađe iz interaktivnog okruženja.334 D ž O R D Z RiCER . onoga što radi muž. razvoda. koor­ dinacija. umesto toga.istin­ skog drugog. Osobe koje imaju moć dobijaju znanje o sopstvu učeći da sebe vide na onaj način na koji bi voleli da ih drugi vide. kapitalizma i rasizma. Bilo koja interpersonalna jednakost ili dominacija. pravila obra­ ćanja i konverzacije. Feministička teorija dovodi u pitanje postojanje društveno obespravljenog uopštenog drugog. a ko ostvaruje zadatke). iskustvo interakcije s drugima može značiti uzajamnost orijentacije. udovištva i loše plaćenog posla. Umesto toga. delanja i zahteva drugih. žene se retko nalaze u situacijama u kojima mogu da ostvaruju svoje ciljeve. Žene su socijalizovane da sebe doživljavaju kroz oči muškarca . koje proizilaze iz neizvesnoti bračnog života. pitanje ko može da zauzima pozicije autoriteta. koju žene kao pojedinci mogu da postignu. Ta pretpostavka nejednakosti kao osobina interaktivne situ­ acije se intenzivira i komplikuje kada se činioci kao što su rasa i klasa uključe u feministički analitički okvir. Za razliku od toga. Društvena struktura ih sprečava da budu usmerene na sopstvene životne ciljeve. njihov život sastoji se od niza reakcija na stalne potrebe i želje drugih. . život žena je pun incidenata i slučajnosti. pitanje ko postavlja. ona ih prisiljava da izvršavaju različite zadatke kao što su nadzor. nepredvidivog uticaja dece na životne planove. Ti sistemi muškarcima omoguću­ ju organizovanje života i usredsređenost na cilj koji treba da ostva­ re. interakcije. kontakt očima i kontrolu prostora i vreme­ na).

Njen smeštaj u bolni­ cama i domovima i troškovi zdravstvenog osiguranja dosegli su skoro 80. prava. Boba i Marije Sindler. Interesantno je da je ogromna većina američke javnosti smatrala da bi joj trebalo omogućiti da umre. ko je trebalo da bude njen staratelj.obrađene su u tekstovima koji su proizašli iz odnosa vla­ danja. tvrdeći da to čini uz Terinu saglasnost koju je dobio pre 1990. Sukob Majkla i Šindlerovih počeo je kao privatan. medicine. Slučaj takođe otkriva složene načine na koje odnosi vladanja uobličavaju život u lokalnim realnostima. Obe strane privukle su podršku. marta 2005. kako su doktori rekli. Slučaj je privukao opštu pažnju zbog neprekidnih borbi za njenu sudbinu između njenog muža i od suda dodeljenog staratelja. godine umrla je Teri Šijavo (41) u Flori­ di kada joj je uklonjena cev za hranjenje koja ju je održavala u ži­ votu 14 godina. Slučaj nam takođe pokazuje odnose vladanja. treba li ukloniti cev za hranje­ nje . što je takođe je­ dan odnos posredovan kroz tekst. Cev za hranjenje predstavljala je deo lokalne realnosti proživljenog iskustva. Njihov sukob postao je javna stvar. a u sukob su se uključili i ljudi iz politike. ali su obe strane pozvale javnost da presudi. Njeni roditelji su se tome suprotstavili. godine. Slučaj Sijavo nam još jednom pokazuje da su javno i privat­ no daleko od toga da budu razdvojene sfere. Majki je hteo.000 dolara godišnje. U jednom trenutku sena­ tor Bil Frist pozvao je Teri Šijavo da svedoči pred Odborom za zdravstvo. da ukloni cev za hranjenje. religije.. Teri se nalazila. a ipak njeno postavljanje (ili uklanjanje) zavisilo je konačno od presude sudije i zakonodavca.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 335 Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Teri Sijavo Na dan 31.od sisanja do naknade za advokata — bila je neophodna odluka suda. Kad god je trebalo da se odobri bilo koji novac neophodan za njenu brigu .u nepre­ kidnom vegetativnom stanju". Sve bitke — oko toga ko je kriv za njeno stanje. obrazovanje. rad i penzije Senata SAD. Ali činjenica da je Teri Šijavo održavana u životu toliko dugo posledica je toga što je njen slučaj izmešten iz privatne sfere i postao javno pitanje. . Pošto . Majkla Sijavoa i Terinih roditelja. medija.

s dru­ ge strane. To ju je na kraju ubilo. neki kultivišući lične tipove da bi svom iskustvu dali neki smisao. kao i to da je mo­ guće verovati da stvari mogu biti drugačije zbog toga što iz sop­ stvenog iskustva znaju da one već jesu takve. Naposletku. Ali jedno je kada nešto naučite iz životnog iskustva. pri­ silne heteroseksualnosti i heteroseksualnih imidža koji su igrali važnu ulogu u životu Teri Šijavo.336 D Ž O R D Ž RlCER . Oni koji uče iz iskustva znaju da život ne treba uvek uzimati zdravo za gotovo. a neki poričući validnost sopstvenog iskustva. Mislila je da njena glavna dužnost kao žene da muš­ karcu ponudi svoje vitko telo. zbog čega je cev za hranjenje morala da joj se vrati u telo. u ovom slučaju vidimo i ulogu patrijarhata.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI je smatrao da je sposobna da svedoči. i etabliranih vrsta koja nalazimo u društvenim zalihama znanja kojima se to iskustvo opisuje. čime je anulirana presuda Suda u Floridi. koja se razvija duž linija ličnog. a drugo kada vam to prenese kapitalistički i patrijar­ halni etablirani sistem znanja. Za žene. Pokušaj ostvarenja tog cilja vodio ju je do fatalnog poremećaja u ishrani. ali ju je istovremeno udaljila od opštih problema koji postoje u američkom zdrav­ stvenom sistemu. Vidimo žensko telo na koje muž i roditelji polažu pravo vlasništva. osobina koja najviše prožima kognitivni stil sva­ kodnevnog života jeste ono što Doroti Smit naziva bifurkaciona svest. reflektovanog. a takođe otkrivamo da je njen život sudbonosno uobličen njenom željom da se podvr­ gne patrijarhalno inspirisanom heteroseksualnom imidžu lepe (čitaj „vitke") žene koja se udala i živi srećno do kraja života. s jedne strane. neki tražeći zajednicu s drugi­ ma koji dele tu bifurkacionu realnost. Mi već znamo da neki to rade izbegavajući da razmišljaju. proživljenog. . Teri je bila obuhvaće­ na programom zaštite svedoka. Feministička sociologija subjektiviteta pita kako ljudi preživljavaju kada njihovo sopstveno iskustvo ne odgovara usta­ novljenim tipifikacijama tog iskustva. Iz ovog slučaja takođe vidimo kako se odnosi vladanja uzajamno osnažuju: medijska pokrivenost ovog događaja je zajedno sa vladom i kapitalističkim sistemom usmerila pažnju na aspekte ljudskog interesa u ovoj priči.

11. Teorije rodnog ugnjetavanja opisuju žensku situaciju kao posledicu direktnih odnosa moći između muškaraca i žena u kojima muškar­ ci imaju fundamentalni interes da kontrolišu. Teorije strukturalnog ugnjetavanja priznaju da ugnjetavanje pro­ izilazi iz činjenice da neke grupe ljudi izvlače korist iz kontrole iskorišćavanja. 8. odnosno kako se oni reprodukuju unutar rutiniziranih praksi koje se stalno ponavljaju. Kako možemo da promenimo i unapredimo društvo i učinimo ga pravednijim za žene i sve ljude?. Sta da radimo s razlikama medu ženama? Jedna vrsta feminističke teorije bavi se rodnim razlikama. rad. koriste. Eksplanatorne teorije smeštaju izvor rodnih razlika u biologiju. Te teorije analiziraju način na koji mehanizmi društvene struk­ ture proizvode interese za dominacijom. porodica. 4. 7. 13. 9. 2. To se naziva praksom dominacije. . Feministička teorija je uopšten. Radikalni feminizam utemeljen je u verovanju da žene poseduju apsolutno pozitivnu vrednost kao žene. Rodna nejednakost rezultat je patrijarhalnih i seksističkih obrazaca podele rada. To uverenje feministkinje suprotstavljaju univerzalnoj degradaciji žena i nasilnom ugnjeta­ vanju žena koje se reprodukuje sistemom patrijarhata. Liberalni feminizam tvrdi da su žene jednake s muškarcima u tome što su i one sposobne za donošenje razložnih moralnih su­ dova. socijalizaciju i društvenu interakciju. 5. potčinjavanja i ugnjetavanja drugih grupa ljudi. širok sistem ideja o društvenom životu i ljudskom iskustvu koji je ponikao iz ženske perspektive. Socijalističke feministkinje pokušavaju da spoje marksističku i radikalnu feminističku misao. potčinjavaju i ugnjetavaju žene. 10. Objašnjenja za te 3. Feministička teorija otvara nekoliko osnovnih pitanja: Sta ćemo sa ženama?. institucionalne uloge. Teorija intersekcionalnosti (presecanja) tvrdi da su žene ugnjeta­ vane na različite načine i u različitom stepenu. Kulturni feminizam veliča pozitivne aspekte ženske ličnosti. Zašto je sve tako kako jeste?.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 337 Sažetak 1. obrazovanje i mediji. Psihoanalitički feminizam naglašava emocionalnu dinamiku lično­ sti i emocija često duboko pokopanih u podsvesne i nesvesne delove psihe. 12. on takođe podvlači važnost perioda koje osoba provede kao novorođenče i ranog detinjstva u paternizovanju tih emocija. Druga vrsta feminističke teorije usredsredena je na rodne nejed­ nakosti. Rodna jednakost moguća je ako se obrasci podele rada preoblikuju u ključnim društvenim ustanovama kao što su: pravo. 6.

Pejtmen. Džon Stjuart. Tejlor Mil Herijeta (1995). Sejla et al. Nedović. Bell Hooks (2004). bez obzira na to. lokalnih aktualiteta proživljenih iskustava. Beograd: Feministička 94. Mišel (1997). Beograd: Centar za ženske studije i istraživanja roda. Vujović. razlike pronalaze se u sledećem: iako sve žene potencijalno imaju iskustvo ugnjetavanja na osnovu roda. Judith (2000). ugnjetavane na različite načine. Elizabet (2005). Butler. Centar za slobodne izbore i demokratiju. Simon de Bovoar (1982). Feminizam je za sve: strastvena politika. Sociologija i feminizam. i mikrosocijalno i makrosocijalno putem koncepta stanovišta. slučajnosti. John Stuart (2000). nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Feministička sociološka teorije spaja strukture i delatnike. Feministička sporenja: filozofska razmena. Drugi pol.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 14. Zagreb: Ženska infoteka.338 D Z O R D Ž RlCER . Beograd: Beogradski krug. Društvo rizika. Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Zarana (1989). Promenljiva tela. Papić. Mill. Beograd: Centar za ženske studije. Centar za ženske studije. Batler. Antropologija žene. Kerol (2001). Burdije. . Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. Beograd: Beogradski izdavačkografički zavod. Beograd: Biblioteka X X vek. Džudit i Skot. Pjer (2001). ekstralokalnih odnosa vladanja. (2007). Džoan (2006). Podređenost žena. Benhabib. Podgorica: C I D . Gros. Nevolje s rodom. Savremeni pokreti misao o oslobođenju žena i njegov uticaj na sociologiju. Beograd: Filip Višnjić. Literatura za dalje čitanje Andre. Savremeni feminizam. Feminizam. Beograd: Plato/XXvek. Beograd: Istraži­ vačko izdavački centar S S O Srbije. Beograd: Centar za unapređivanje pravnih studija. Feminstkinje teoretizuju političko. Zarana i Lydia Sklevicky [uredile] (2003). Sreten [urednik] (2008). Polni ugovor. Slobodanka (2005). Papić. Položaj i uloga žene u savremenom društvu. one su. Promene. Zagreb: Centar za ženske studije. odgovarajućeg delanja i bifurkacione svesti. tekstova. Rasprave o jednakosti polova. Mil. Vladavina muškaraca.

Ironija je u tome što postmoderni teoretičari često kritikuju moderne grand-teorije. i sami skloni da stvaraju takvu vrstu teorija. Najveći broj grand-teorija o savremenom društvu stvorili su teore­ tičari koji su sebe smatrali modernistima.GLAVA 9 POSTMODERNE GRAND-TEORIJE Prelaz od industrijskog ka postindustrijskom društvu Unapređenje veštine upravljanja (i ostale grand-teorije) Postmodernost kao sazrevanje modernosti Uspon potrošačkog društva. kako ćemo videti iz ove glave. iako su. Ipak. Ova glava bavi se grand-teorijama o postmodernom društvu koje su (uglavnom) stvori­ li mislioci koje nazivamo postmodernim socijalnim teoretičarima (postmoderni teoretičari su uradili malo na stvaranju teorija o sva­ kodnevnom životu). Bei je nesumnjivo modernista. postoje velike sličnosti između onoga što on ima da kaže o industrijskim i postindustrijskim društvima i ono­ ga što o modernim i posmodernim društvima govore postmodernisti. Međutim. predstavlja delimičan prelazak od modernih grand-teorija (s kojima smo se susreli u glavama 4 i 5) ka postmodernoj socijalnoj misli i postmodernoj grand-teoriji. dok se u radovima postmodernista grandiozni . PRELAZ OD INDUSTRIJSKOG KA POSTINDUSTRIJSKOM DRUŠTVU Rad Danijela Bela (rođen 1919) o dolasku postindustrijskog društva. nestanak simboličke razmene i sve veća simulacija Potrošačko društvo i nova sredstva za potrošnju Dromologija Feminizam i postmoderna socijalna teorija Sažetak Literatura za dalje čitanje Glave 4 i 5 bavile su se različitim modernim grand-teorijama.

Iako usluge preovlađuju Postindustrijsko društvo . na­ uku i tehnologiju. . razvijaju. većina postmodernista sklona je da na postmoderno društvo gleda sa simpatija­ ma.društvo koje karakteriše proizvodnja usluga ume­ sto proizvodnje robe. Ono što Bel ima da kaže o industrijsko-postindustrijskim odnosima može se smestiti u širu shemu društvenih promena koja takode uključuje predindustrijska društva. ka postindustrijskim društvima (poput SAD. Naravno. barem kada ga uporeduju s modernim društvom. stvaranje i kontrolisanje novih teh­ nologija i razvijanje intelektualnih tehnologija koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom. koje su se smatrale za jedino postindustrijsko društvo u vremenu kada je Bel pisao.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI karakter teorije pojavljuje nesvesno. dok se usluge. Postindustrijsko društvo. rad. Navešćemo ovde koje su. profesionalni i tehnički umesto manuelnog rada. kao modernista. prema Belu. kao što su prodaja hamburgera i savetovanje o ulaganju.340 D Ž O R D 2 RiCER . preko industrijskih (neka društva Zapadne Evrope i Rusija). mnogo toga se dogodilo u skoro tri i po decenije otkad je Bel objavio najveći deo svojih radova. Međutim. a druga društva se takode kreću u tom pravcu (na primer. U svakom društvu Bel razli­ kuje tri oblasti: društvenu strukturu. Bel uočava prelaz od predindustrijskih (najveći deo Azije i Afrike). svesno nudi teoriju koja pokušava da zahvati veliki period novije druš­ tvene istorije. promene u društvenoj strukturi ta­ kode imaju posledice na politički sistem i kulturu. Glavni predmet analize Danijela Bela jeste postindustrijsko društvo. teorijsko umesto praktičnog znanja. SAD su se razvile u pravo postindustrijsko društvo. najvažnije promene u društvenoj strukturi koje su se odigrale u procesu prelaska ka postindustrijskom društvu: 1. Dolazak postindustrijskog društva uglavnom pogađa društvenu strukturu i nekoliko njenih glavnih delova: ekonomiju. Proizvodnja takvih dobara kao što su odevni predmeti i predmeti od metala opada. Bel takode s puno poleta kritikuje neke aspekte postindustrijskog društva. Bel. za razliku od njega. Unutar privredne strukture dolazi do prelaska sa proi­ zvodnje robe na proizvodnju usluga. ranih 1970-ih go­ dina). politički sistem i kulturu. neka zapadnoevropska društva i Japan).

istraživanja i vladinih usluga. 4. te da će bolja kontrola takvih postroje­ nja omogućiti sprečavanje budućih katastrofa. kao i sve većom složenošću koja karakteriše postindustrijsko društvo. 6. Postindustrijsko društvo pokušava da proceni uticaj novih tehnologija i da ih. kao što su kibernetika. od suštinskog je značaja za nastanak postindustrijskog društva. za postindustrijsko društvo najvažnije su usluge iz oblasti zdravstva. Cilj kome se teži jeste sigurniji i bezbedniji tehnološki svet. Da bi se upravljalo takvom procenom i kontrolom. Naučno istraživanje po­ staje institucionalizovano. U postindustrijskom društvu stvara se novi odnos izme­ đu naučnika i novih tehnologija. u oblasti medicine i genetike) i inženjera. nadaju da je moguće efikasnije nadgledanje opasnih postrojenja kao što su nu­ klearne centrale. kao što je pronalaženje odgovora na mnoga etička pitanja koja su otvorena razvojem teh­ nologije kloniranja. neophodno je da se razvijaju i primenjuju nove intelektualne tehnologije. 5. u svim njegovim varijantama. . Umesto praktičnog znanja {know how).POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 341 u najvećem broju privrednih sektora. U postmodernom društvu značaj manuelnog rada (na primer. (Recimo. Mnogi se. radnici na pokretnoj traci) opada. 2. kao i njegovu kodifikaciju. Od posebnog značaja je porast broja naučnika (na primer. tamo gde je to neophodno. u postindustrijskom društvu sve važnije postaje teorijsko znanje. kao što je bila ona u Cernobilju ili na Ostrvu tri milje. Unapređenje znanja takode stvara potrebu za drugim inovacijama. Eksponencijalni rast teorijskog i kodifikovanog znanja. Sve ovo podrazumeva značaj teorij­ skog. kontroliše. teorija igara i informaciona teorija. što dovodi do nastanka novih. 3. a raste značaj profesionalnog (pravnici) i tehničkog rada (programeri računara). naučno znanje stečeno izučavanjem ljudskog genoma sada je od suštin­ skog značaja za pronalaženje novih načina lečenja broj­ nih bolesti). na primer. Zna­ nje je osnovni izvor inovacija. obrazo­ vanja. a ne empirijskog znanja.

342

D ž O R D Ž RlCER - SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

na nauci zasnovanih industrija. Fuzija (sjedinjenje, stapa­ nje) nauke i inovacije, kao i sistematski tehnološki rast nalaze se u osnovi postindustrijskog društva. To stvara potrebu za otvaranjem još većeg broja univerziteta i stva­ ranja radne snage s univerzitetskom diplomom. Zapravo, univerzitet i visoko obrazovanje od suštinske su važnosti za postindustrijsko društvo. Obrazovni sistem proizvodi eksperte koji imaju ključnu ulogu u stvaranju, upravlja­ nju i kontrolisanju novih tehnologija. Razlike između tipova društava. Iz ovakvog shvatanja post­ industrijskog društva, Bel izvodi niz razlika između postindustrijskih, predindustrijskih i industrijskih društava: 1. U profesionalnom smislu, u predindustrijskom društvu preovlađuju poljoprivrednici, rudari, ribari i nekvalifikovani radnici; u industrijskom društvu primetna je do­ minacija polukvalifikovanih radnika i inženjera, dok u industrijskom društvu dominiraju profesionalci i naučnici-tehničari. 2. Za svaki od ova tri tipa društava karakteristična je po­ sebna vrsta izazova. Izazov ptedindustrijskom društvu sa­ stoji se u tome da se iz prirode izvuku dobra. Otuda do­ minacija rudarstva, ribarstva, šumarstva i poljoprivrede. Najveći izazov za industrijsko društvo jeste kako da na jedan inteligentan način koordiniše, programira, raspore­ di i organizuje mašine. Konačno, glavni izazov u postindustrijskom društvu predstavljaju drugi ljudi. Pojedinci koji obezbeđuju usluge drugim ljudima načelno poseduju više informacija i znanja (to su eksperti) od onih ko­ jima su usluge namenjene. To im daje veliku prednost u ophođenju s klijentima. 3. U predindustrijskim društvima moć imaju zemljoposednici i vojska. Oni je vrše kroz direktnu upotrebu sile. U industrijskim društvima, najveću moć imaju poslovni ljudi (biznismeni), iako oni svoj uticaj vrše indirektno, preko političara. U postindustrijskom društvu, kao do­ minantne figure ističu se naučnici i istraživači. Oni po­ kušavaju da uravnoteže tehničke i političke snage.

342

D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

na nauci zasnovanih industrija. Fuzija (sjedinjenje, stapa­ nje) nauke i inovacije, kao i sistematski tehnološki rast nalaze se u osnovi postindustrijskog društva. To stvara potrebu za otvaranjem još većeg broja univerziteta i stva­ ranja radne snage s univerzitetskom diplomom. Zapravo, univerzitet i visoko obrazovanje od suštinske su važnosti za postindustrijsko društvo. Obrazovni sistem proizvodi eksperte koji imaju ključnu ulogu u stvaranju, upravlja­ nju i kontrolisanju novih tehnologija. Razlike između tipova društava. Iz ovakvog shvatanja post­ industrijskog društva, Bel izvodi niz razlika između postindustrijskih, predindustrijskih i industrijskih društava: 1. U profesionalnom smislu, u predindustrijskom društvu preovlađuju poljoprivrednici, rudari, ribari i nekvalifikovani radnici; u industrijskom društvu primetna je do­ minacija polukvalifikovanih radnika i inženjera, dok u industrijskom društvu dominiraju profesionalci i naučnici-tehničari. 2. Za svaki od ova tri tipa društava karakteristična je po­ sebna vrsta izazova. Izazov predindustrijskom društvu sa­ stoji se u tome da se iz prirode izvuku dobra. Otuda do­ minacija rudarstva, ribarstva, šumarstva i poljoprivrede. Najveći izazov za industrijsko društvo jeste kako da na jedan inteligentan način koordiniše, programira, raspore­ di i organizuje mašine. Konačno, glavni izazov u postindustrijskom društvu predstavljaju drugi ljudi. Pojedinci koji obezbeđuju usluge drugim ljudima načelno poseduju više informacija i znanja (to su eksperti) od onih ko­ jima su usluge namenjene. To im daje veliku prednost u ophođenju s klijentima. 3. U predindustrijskim društvima moć imaju zemljoposednici i vojska. Oni je vrše kroz direktnu upotrebu sile. U industrijskim društvima, najveću moć imaju poslovni ljudi (biznismeni), iako oni svoj uticaj vrše indirektno, preko političara. U postindustrijskom društvu, kao do­ minantne figure ističu se naučnici i istraživači. Oni po­ kušavaju da uravnoteže tehničke i političke snage.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

343

Kultura. Svaki od ovih faktora usmeren je na promene u društvenoj strukturi postindustrijskog društva. Ali Bei je, kako smo videli, takođe zainteresovan za politički sistem, a posebno za kulturu. Za njega je od velike važnosti činjenica da u osnovi društvene strukture i kulture u postindustrijskom društvu leže suštinski različiti principi. Dok se društvena struktura sa svojom usmerenošću na ekonomska pitanja nalazi pod dominacijom racionalnosti i efikasnosti, kulturom dominiraju koncepti ira­ cionalnosti, samorealizacije i samozadovoljenja. Zastarele ideje samodiscipline, ograničenja i odložene gratifikacije koje domini­ raju društvenom strukturom postindustrijskog društva sukoblja­ vaju se s hedonizmom koji dominira u oblasti kulture. U tom kontekstu, Bel eksplicitno napada postmodernizam, povezujući ga s takvim iracionalnim i hedonističkim pojmovima kao što su impuls, zadovoljstvo, neobuzdana sloboda i erotika. Jasno je odavde da se kultura, shvaćena na ovakav način, nalazi u suprotnosti s društvenom strukturom kojom dominiraju efika­ snost i racionalnost. Po Belovom mišljenju, to dovodi do rascepa između društvene strukture i kulture, što može stvoriti uslove za društvenu revoluciju. Iako se ne slaže s postmodernistima po ovom pitanju kao i po mnogim drugim pitanjima, Bel, baš kao i postmodernisti, smatra da je jedno od najvažnijih pitanja u savremenom druš­ tvu uspon potrošačkog društva. Hedonizam je, usled postojanja masovne proizvodnje i rasprodaje svih vrsta dobara, barem delimično, zamenio štedljivost i asketizam. Tradicionalne vrednosti, koje sve više slabe i nestaju, zamenjuje sve veće interesovanje za stvari kao što su zadovoljstvo, igra, zabava i potreba da se drugi­ ma (nepoznatima) javno pokazuje sopstvena privatnost, na pri­ mer, kroz različite vrste reality show programa kao što su „Veliki brat", „Sve za ljubav" ili „48 sati svadba". Kao modernista, koji je uz to još i konzervativac, Bei je uznemiren ovakvim postmodernim razvojem događaja i pretnjom koju on predstavlja za da­ našnje društvo.

344

DŽ0RDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

UNAPREĐENJE VEŠTINE UPRAVLJANJA (I OSTALE GRAND-TEORIJE)
Mišela Fukoa (1926-1984) mnogi vide kao prethodnika postmoderne socijalne teorije. Za druge, on je jedan od njenih najvećih praktičara. Sta god od toga da je tačno, on je tvorac jed­ ne veoma važne grand-teorije koju mora razmotriti svako ko želi ozbiljno da se bavi socijalnom teorijom. Postoji jedna osobina koja posebno izdvaja Fukoovu grand-teoriju od modernih velikih teorija. On ne vidi, ili barem ne na­ glašava, kontinuitet koji je sastavni deo mnogih modernih veli­ kih narativa. Fuko ne smatra da se istorija odvija na linearan na­ čin i u jednom pravcu, kako je to, medu ostalima, tvrdio Maks Veber u svojoj teoriji racionalizacije. Postoji nekoliko važnih ra­ zlika između Fukoove grand-teorije i grand-teorija modernista: 1. Modernisti često traže izvor ili početak društvenog razvo­ ja. Za razliku od njih, Fuko pokušava da opiše i analizira društvenu realnost u različitim vremenskim periodima. Pronaći izvor je isto što i pronaći odgovor, ali postmoder­ nist! odbacuju ideju da je uopšte moguće naći odgovor. Oni su više zainteresovani za to da postavljaju pitanja i održavaju intelektualni dijalog nego da pronalaze od­ govore i tragaju za izvorima (uzrocima). Jer, u trenutku kada teoretičar ustvrdi da je pronašao odgovor ili uzrok problema, problem se zatvara. 2. Dok modernisti stavljaju naglasak na koherentnost, Fuko smatra da je nekoherentnost bitnija. Drukčije rečeno, dok modernisti pokušavaju da odgovore na pitanje kako se stvari drže zajedno tokom vremena, Fuko želi da usta­ novi koje su to unutarnje protivurečnosti koje postoje u svakom trenutku u vremenu. 3. Za razliku od modernista koji u svemu vide kontinuitet, razvoj i napredak, Fuko stavlja naglasak na diskontinuitete, prelome i iznenadne obrte koji karakterišu druš­ tvenu istoriju. Istorijski razvoj se ne odvija uniformno, konzistentno, jednosmerno, bez „plime i oseke". Drugim recima, istorija može da se kreće unazad, nalevo, nade­ sno, a ponekad čak i unapred.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

345

Unapređenje veštine upravljanja
Kada su u pitanju takva opšta gledišta o konceptu promene, Fuko se interesovao za promenljivu prirodu onoga što on nazi­ va upravljanjem, a pod čime podrazumeva skup praksi i tehnika pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima. Najočigledniji oblik upravljanja jeste upravljanje države njenim građanima. Iako se Fuko interesovao i za tu vrstu upravljanja, njegova teorija karak­ teristična je po tome što želi da objasni na koji način akteri i službe koji nisu vezani za državu (uključujući tu i društvene na­ uke i društvene naučnike) upravljaju ljudima. U delu Rađanje biopolitike, Fuko piše da ga interesuje veština, to jest najopštiji oblik upravljanja koji prevazilazi dornen političkog. Takođe, Fukoova teorija karakteristična je po tome što se bavi načinima na koje ljudi upravljaju sami sobom. U pokušaju da konceptualizuje ovaj problem, Fuko se ne oslanja na ideju jednosmernosti (tj. ideju da se društvo nužno razvija u jednom pravcu). Nadzirati i kažnjavati. Najbolji primer Fukoovog interesovanja za upravljanje koje nije vezano za dornen političkog, nalazimo u njegovoj knjizi Nadzirati i kažnjavati. U toj studiji Fuko istražuje razvoj zatvorskog sistema u Evropi između 1757. i 1830. godine i dolazi do uvida u to da je mučenje zatvorenika zamenjeno kontrolom putem zatvorskih pravila. Fuko zaključuje da je ta promena u sistemu tretmana zatvorenika imala posledice po celu društvenu strukturu. Kako je već karakteristično za njega, Fuko tu promenu vidi kao nešto što se razvija po principu stani-kreni, a ne nužno jednosmerno. Bez obzira na to, postoji opšti trend da se prelazi s jednog oblika kažnjavanja na drugi. Ne samo da promena po­ stoji, već su mnogi modernisti tvrdili da je ona proizvod jednog progresivnog razvoja: smatralo se da prelazak sa mučenja na kon­ trolu zasnovanu na pravilima predstavlja napredak u humaniza­ ciji tretmana kriminalaca. Kazna postaje sve blaža, manje bolna i manje okrutna. Međutim, iz Fukoove perspektive, ta promena omogućila je sistemu ne samo veću sposobnost da kažnjava kri­ minalce, već i veću sposobnost da upravlja ljudima uopšte.
Upravljanje — skup praksi i tehnika pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima.

346

D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

S jedne strane, nova sposobnost za kažnjavanje imala je ma­ nje negativnih sporednih efekata. Zatvorenici su ranije bili pod­ vrgavani javnom mučenju. (Knjiga Nadzirati i kažnjavati zapo­ činje detaljnim opisom jedne scene javnog mučenja.) Međutim, takav tretman mogao je da uspali masu koja je gledala mučenje i navede je na devijantno ponašanje, kriminalne radnje, nemire, pa čak i pobunu protiv vlasti. Uznemireni scenama javnog mu­ čenja, ljudi su pribegavali raznoraznim oblicima ponašanja koje su vlastodršci videli kao antisocijalne i preteče po svoje položaje. Stari način mučenja je, prema tome, bio kontraproduktivan. Za razliku od toga, kontrola zatvorenika putem pravila odvijala se iza zatvorskih zidova i nije mogla imati nikakav uticaj na gomilu. Nametanje pravila ima mnogo veći broj prednosti od muče­ nja. Prvo, pravila se u procesu devijantnosti mogu primeniti mno­ go ranije od mučenja; ljudi mogu da se nauče pravilima pre nego što počnu da razmišljaju na devijantan način. Pravila mogu da se primene u svakom trenutku, čim se primeti prvi znak devijantno­ sti. Nasuprot tome, mučenje može da se primeni samo kada neka radnja, ili još češće, čitav niz devijantnih radnji, nastupi. Osim toga, nametanje pravila može da se primenjuje mno­ go češće od mučenja. Takođe, pravila mogu da se uče i obnavlja­ ju. Međutim, mučenje ne može da se primenjuje nebrojeno puta na jedan isti devijantni slučaj jer može da prouzrokuje povredu, sakaćenje ili čak smrt devijantne osobe. Staviše, što se mučenje češće primenjuje, verovatnije je da će oni koji prisustvuju tom činu i sami postati devijantni. Treće, nametanje pravila usko je povezano s racionalizaci­ jom i birokratizacijom. To, između ostalog, znači da su pravila efikasnija, bezličnija, trezvenija i nepromenljivija od mučenja. Drugim recima, mučenje je često neefikasno (ono može da raz­ ljuti zatvorenika umesto da ga stavi pod veću kontrolu); ono može da postane veoma lično (osoba koja koristi bič ima prili­ ku da ispolji lični animozitet prema žrtvi); ono može da izazove emocije kako kod mučitelja i mučenog, tako i kod onih koji pri­ sustvuju činu mučenja; konačno, u zavisnosti od toga da li bič u rukama drži više ili manje agresivan čovek, mučenja se medu sobom mogu veoma razlikovati.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

347

Konačno, a možda i najvažnije, nametanje pravila ima daleko šire posledice. Nemoguće je mučiti čitavu populaciju. Međutim, na pravilima zasnovana kontrola može se uspešno vršiti nad ćelom populacijom. Kontrola čitave populacije zasniva se na sposobnosti nadziranja populacije na regularnoj osnovi. Međutim, moć i nad­ zor nisu, po Fukoovom gledištu, deo jedinstvenog sveobuhvatnog sistema moći, već se vrše u čitavom nizu naizgled nezavisnih lo­ kalnih okruženja. Tako postoji čitav niz tačaka u kojima se moć i nadzor vrše nad ljudima. Ali, upravo zbog te mikroperspektive vršenja moći, Fuko je smatrao da na svakoj toj tački postoji šansa za nastanak opozicije i otpora sistemu vršenja moći. Otpor, prema tome, može da nastane u svakoj od tih mikrosredina. Instrumenti nadziranja i kontrole. Tri osnovna instrumen­ ta stoje na raspolaganju onima koji kontrolišu i nadziru popu­ laciju. Prvi je hijerarhijsko nadziranje ili sposobnost službeni­ ka na vrhu organizacije da jednim pogledom nadziru sve ono što se nalazi pod njihovom kontrolom. U tom kontekstu treba posmatrati Fukoovu čuvenu raspravu o panoptikonu. Panoptikon je struktura koja nekome na vlasti ili na značajnom polo­ žaju (na primer, zatvorskom čuvaru) omogućuje potpun nadzor nad grupom ljudi (u ovom slučaju, zatvorenicima). Panoptikon može imati oblik tvrđave (kule) oko koje se nalaze ćelije pore­ dane ukrug. Takav raspored stražaru omogućuje potpuni nad­ zor nad svim zatvorenicima i svim onim što oni rade. Ta pozicija stražaru omogućuje ogromnu moć, čak iako nije prisutan u kuli ili ako uopšte ne posmatra šta se dešava u ćelijama. Razlog tome je to što zatvorenici ne mogu da vide da li u kuli nekoga ima ili nema i, prema tome, ne mogu da znaju da li ih neko gleda ili ne. Stražar možda sve vreme čita novine ili gleda TV program; zatvorenici to ne mogu da znaju. Međutim, zbog stalno prisutne mogućnosti da ih neko nadgleda, oni će se najverovatnije po­ našati onako kako se to od njih očekuje, čak iako stražar nije u kuli. Stražari ne moraju ništa da rade; zatvorenici će kontrolisati
Hijerarhijsko nadziranje - sposobnost službenika na vrhu organizacije da jednim pogledom nadziru sve podređene. Panoptikon - struktura koja nekome na vlasti ili na značajnom položaju (na primer, zatvorskom čuvaru) omogućuje potpun nadzor nad grupom ljudi (na primer, zatvorenicima).

348

D Ž 0 R D 2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

sami sebe zato što se boje da bi stražari mogli da ih posmatraju. Panoptikon i njegove varijacije predstavljaju suštinu onoga što Fuko naziva disciplinujućim društvom. Koncept panoptikona Fuko proširuje na celo društvo. On smatra da postoje mnoga mesta i mnogi načini na koje kontrolori mogu da nas nadziru, te da to rezultira ponašanjem u kome mi sami sebe kontrolišemo i sami sebe sprečavamo da uradimo ono što bi nam, ako bi nas neko video, natovarilo nevolju za vrat. Uz­ mimo primer računara. Postoje različiti načini na koje je moguće nadzirati naše pretraživanje po Internetu. Budući da smo toga svesni, mi počinjemo da nadziremo sami sebe i suzdržavamo se da posetimo one sajtove zbog kojih bi neko mogao da nas opomene (na primer, sajtove s pornografskim sadržajem). Recimo, dok smo na radnom mestu možemo doći u iskušenje da obavimo manju kupovinu tako što ćemo se ulogovati na neku Internet stranicu na kojoj je moguće kupovati kreditnom karticom. Ipak, nećemo to uraditi jer smatramo da postoji mogućnost da upravnik nadzire upotrebu računara i da zna koje stranice smo posetili. Panoptikon je poseban primer hijerarhijske moći onih koji se nalaze na službenim, visokorangiranim položajima, a koji su u poziciji da neprekidno nadziru podređene. Oni takođe inici­ raju i kontrolišu nove tehnologije, poput onih koje se vezuju za Internet i koje nadziru sve što podređeni u hijerarhiji rade. Još uopštenije rečeno, hijerarhijsko nadziranje podrazumeva sposob­ nost nadređenih da jednim pogledom nadziru podređene. Drugi instrument disciplinujuće moći jeste sposobnost da se donose normalizujući sudovi i kazne one koji ih ne poštuju. Oni koji su na vlasti mogu da odlučuju šta je normalno, a šta nenormalno za veliki broj oblasti. Ko god prekrši norme koje su sadržane u normalizujućim sudovima, smatra se nenormalnim i podložan je kazni koju izvršavaju službenici ili njihovi pomoć­ nici. Na primer, službenik može da se usmeri na vreme i donese
Disciplinujuće društvo - društvo koje vrši sveobuhvatnu (totalnu) kontrolu nad ljudima. Normalizujući sudovi - oni koji su na vlasti mogu da odlučuju šta je normal­ no, a šta nenormalno u velikom broju oblasti. Ko god prekrši norme koje su sadržane u normalizujućim sudovima, smatra se nenormalnim i može biti kažnjen od strane službenika ili njihovih pomoćnika.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

349

normalizujući sud o tome ko je zakasnio, ili može da se usmeri na ponašanje i kazni one koji se ne ponašaju onako kako se to od njih očekuje. Recimo, profesori na početku studiranja obaveštavaju brucoše da je normalno da dolaze na predavanja i pra­ te šta se na njima dešava s pažnjom i razumevanjem. Takode ih obaveštavaju da ne smeju da prepisuju na testovima. Nepažljivi studenti se kažnjavaju. Kao i oni koji prepisuju. Konačno, službenici koriste ispitivanje kao način nadziranja potčinjenih i donošenja sudova o tome šta oni rade. (U njega su uključena dva već pomenuta metoda - hijerarhijsko nadziranje i donošenje normalizujućih sudova.) Ispitivanju pribegavaju oni koji su na visokim položajima, a da bi ono bilo moguće neop­ hodno je da bude zasnovano na normalizujućim sudovima koji kazuju šta treba da radite da biste zadovoljili kriterijume normalnosti. Ispitivanje obično povezujemo sa školom, ali ono se sreće i u mnogim drugim ustanovama, kao što su na primer ordinacije psihijatara, doktora i ostalih koji su zaposleni u bolnicama i dru­ gim radnim okruženjima. Razvoj disciplinujuće moći. Fukoova glavna opservacija jeste da se usled stvaranja novih i boljih metoda disciplinujuće moći, kapacitet za kažnjavanje ljudi uvećao, a ne umanjio. Možda je mu­ čenje bilo okrutno, ali ono je bilo ograničeno na trenutak muče­ nja. Disciplinujuća moć, koju smo detaljnije analizirali u prethod­ nim odeljcima, pogađa nas sve vreme i u svim okolnostima. Neko nas neprekidno posmatra, prosuđuje i procenjuje. Ako prekršimo norme definisane normalizujućim sudovima bićemo kažnjeni. Stoga se, smatra Fuko, ne može reći da je došlo do liberalizacije i humanizacije procesa kažnjavanja. Pre se može reći da je ono po­ stalo sveobuhvatnije i podmuklije nego što je bilo nekada. Odbacujući jednu grand-teoriju Fuko je, izgleda, zamenjuje drugom. To je tačno samo u izvesnoj meri. Fuko jeste stva­ rao grand-teorije, ali na jedan oprezniji i drugačiji način od mo­ dernista. Na primer, dok bi modernista različite promene koje
Ispitivanje - način nadziranja potčinjenih i donošenja sudova o tome šta oni rade. Ispitivanje podrazumeva i hijerarhijsko nadziranje i davanje nor­ malizujućih sudova. Pribegavaju mu oni koji su na visokim položajima i koji donose normalizujuće sudove o tome šta je prihvatljivo a šta ne­ prihvatljivo ponašanje.

godine. Zatvorski arhipelag . Ti rado­ vi odražavaju Fukoovu životnu opsesiju seksom. . Fukoa je najviše privlačio bezlični seks (u kome ne znate sasvim jasno ko je osoba s kojom imate seksualni od­ nos) koji je bio veoma popularan u ozloglašenim kupatilima tog vremena. Briga za sebe (1984) i Upotreba zadovoljstva (1984).350 D20RD2 RlCER . To znači da ona pogađa neke delove društva. neizrecivo. čudno i neprirodno. F u k o stvara j e d n u teoriju p o kojoj postoje m n o g i centri discipline unutar sveta u k o j e m je neko okruženje m a n j e ili više p o g o đ e n o širenjem disciplinujućeg društva. Čini se da je dobar deo Fukoovog života definisan tom opsesijom. Tako nastaju brojni centri discipline unutar sveta u kojem je neko okruženje manje ili više pogođeno širenjem disci­ plinskog društva. Mišel Fuko Biografska skica Među Fukoovim poslednjim radovima nalazi se trilogija po­ svećena seksu: Istorija seksualnosti (1976). F u k o naziva zatvorski arhipelag.neke delove društva p o g a đ a . Njegovo prisustvo na tim mestima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI p o g a đ a j u delove društva video na j e d a n prilično u n i f o r m a n na­ čin. a druge delove u drugom trenutku. u m e s t o d a p o n u d i teorijski k o n c e p t nalik Veberovom gvozde­ n o m kavezu. po­ sebno njegovom homoseksualnošću i sadomazohizmom. o d n o s n o jedne delove društva p o g a đ a u j e d n o m . F u k o piše kako novi oblik discipline (koji nastaje iz novih oblika nadziranja) p r o ž i m a društvo n a nejednak način . Tokom boravka u San Francisku.slika društva koja proizilazi iz ideje da disciplina pro­ žima društvo na nejednak način. a neke ne. 1975. O t u d a . kao i aktivnosti koje su se na njima upražnjavale. ili da neke delove društva pogađa u jednom. bile su deo Fukoovog život­ nog interesa za „pokoravajuće. Fuko je posetio homoseksualnu zajednicu koja je u to vreme cvetala u gradu. Koliko se zna. T o je svet koji se sastoji o d različitih ostrva discipline unutar velikog m o r a u k o m e je disciplina m a n j e ili više odsutna. K o n c e p t k o ­ j i m to objašnjava. a neke ne. a druge delove u d r u g o m trenutku.

Droga je gurnula njegovu svest do samih granica: „Nebo je eksplodiralo. Oni koji su ga pozna­ vali kažu da je sidu shvatao veoma ozbiljno. kao i za opozicione sile koje rade protiv celokupnog tog procesa. sve više oblasti društva počinje da liči na za­ tvor. Fuko je verovao da je samo prolaskom kroz granično iskustvo moguće steći velike lične i intelektualne inspiracije i otkrovenja. Moramo ponovo da idemo kući". namerno naprezali svoj um i telo do tačke lomljenja). Drugim recima.škole. godine. po meni. intenzivno i savladujuće da ne mogu da ga preživim. Ali teo­ rije. šire se i na mnoge druge oblasti društva . u proleće 1975. I jedno i drugo vezi­ vao je za gledište o smrti: „Mislim da je vrsta zadovoljstva koja me interesuje realno zadovoljstvo. uključujući i njega samog. shvatio ju je kao granično iskustvo. ali to je bilo istina". zatvorsko društvo. kada je već bio svestan da boluje od side i kada se znalo da od nje u najve­ ćem broju obolevaju homoseksualci. a zvezde su padale po meni. Jedno od takvih iskustava bile su i bezlične sadomazohističke aktivnosti koje su se dešavale u kupatilima San Franciska. totalno zadovoljstvo je. Sada razumem sopstvenu seksualnost. Kada je otišao u San Francisko poslednji put. kasarne. itd. Potpuno. Cak i u jesen 1983. Taj koncept je od suštinske važnosti za Fukoovu grand-teoriju o promenljivoj prirodi upravljanja i njegovoj sve većoj prisutnosti. Fuko je rekao: „Veoma sam srećan. tj. Tamo je po prvi put probao L S D . Znam da to nije moglo da se dešava. prakse i tehnologije razvijene u njemu.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 351 šokantno i ekstatično". Postoji . vratio se nazad u svet be­ zličnog seksa u kupatilima San Franciska. Koreni disciplinujućeg društva nalaze se u zatvoru. bolnice. Sa suzama koje su mu klizile niz lice. Fuko je takođe prošao kroz granično iskustvo u koti Zabriski u Dolini smrti. godine. Mikrofizika moći. Fuko je seks vezivao za granična iskustva. po Fukoovom mi­ šljenju. a ono bi moglo da izgleda tako samo ako je dovoljno duboko. Otuda. u svom životu (i u svom radu) Fuko se istinski interesovao za „granična isku­ stva" (u kojima bi ljudi. Tako nastaje zatvorski arhipelag. Još jedan aspekt Fukoove grand-teorije razlikuje je od grand-teorije modernista: Fuko je imao razumevanja za opozicione sile unutar svakog od tih okruženja. Večeras sam došao do nove perspektive o sopstvenoj ličnosti. vezano za smrt".

psiholozi i ostali lekari koji se bave mentalnim zdrav­ ljem imaju nad ljudima koji imaju psihološke probleme. Ostale Fuko ove grand-teorije Ludilo i civilizacija. Fuko je očigledno imao na umu sve veći broj bolnica i institucija u koje su se slali mentalno bolesni i u kojima su ljudi često tretirani na ponižavajući način.352 DŽORDŽ RlCER . U jednoj od svojih najznačajnijih knjiga Istorija ludila (1961). Zbog neprekid­ nih kontrola i testiranja. Umesto toga. Neprekidno sukobljavanje menja te strukture na kontinuiranoj osnovi. opozicije i otpora.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI bezbroj tačaka konfrontacije. Fukoov interes za te procese deo je nje­ govog interesa za ono što on naziva mikrofizika moći. Slično kao i u analizi sve humanijeg tretmana kriminalaca.proces (otpočeo 1960-ih godina a omogućen novim načinima lečenja) tokom kojeg je veliki broj psihijatrijskih ustanova za­ tvoren a većina pacijenata puštena na slobodu i time prepuštena sami­ ma sebi. već i u njegovim drugim radovima. To je još jedan razlog zbog kojeg ta okruženja nije moguće razumeti kao gvozdene kaveze. Pišući tokom 1960-ih godina. medicinskog i huma­ nog tretmana ludih. On je takođe imao na umu kontrolu koju psihijatri. ta okruženja i celokupan proces nepre­ kidno se nalaze u procesu sporenja i preoblikovanja. Fuko istražuje istoriju odnosa između ludila i psihijatrije. Deinstitucionalizacija . Fuko kritikuje modernu grand-teoriju koja tvrdi da je razvoj psihija­ trije i porast broja psihijatrijskih ustanova u poslednjih nekoliko decenija doveo do unapređenja naučnog. Suština njegovog argumenta je u tome da lekari koriste svoja zapažanja o stanju bolesnih kao osnovu za vrednosne i moralne sudove koje upotrebljavaju da bi kontrolisali čitavu populaciju. Fuko smatra da od kraja 1960-tih godina prisustvujemo deinstitucionalizaciji mentalno bolesnih. .koncept po kome moć postoji na mikronivou i uključuje radnje kojima se ona vrši kao i radnje kojima se dovodi u pitanje (spori). on tvrdi da je došlo do pora­ sta sposobnosti zdravih da razdvoje lude od ostatka populacije i da nad njima vrše represiju (što dovodi u pitanje samo razume­ vanje mentalne bolesti). na milost i nemilost društva. Kod Fukoa se grand-teorija ne nasluću­ je samo u knjizi Nadzirati i kažnjavati. Mnoge psihijatrijske Mikrofizika moći .

nikada tamo nisu ni stigli. dok je u prethodnim slučajevima moderna pozi­ cija naglašavala veću slobodu. primorani su da uzimaju teške psihotropičke droge koje nad njima uspostavljaju mentalnu i fizičku kontrolu. kao što je Fuko predvi­ đao. pojedinci su sposob­ ni da neprekidno prosuđuju sami sebe. takva internalizovana kontrola predstavlja najrepresivniji oblik kontrole. Došlo je do po­ većanog broja analiza. klasifikacija. Nasuprot opšteprihvaćenom mišljenju da je konzervativi­ zam viktorijanskog doba potiskivao seksualnost. Međutim. Grand-teorija seksualnosti. Takođe. Iz više razloga.kritiku moderne grand-teorije i pokušaj (verovatno nesvestan) da se ona zameni postmodernom grand-teorijom. u ovom slučaju moderna pozicija naglasila je veću represiju. pogotovo do represije diskursa o seksualnosti. a Fukoova pozicija veće ograničenje. u knjizi Istorija ludila pronalazimo isti obrazac kao i u knjizi Nadzirati kažnjavati . Još jednom se čini da je Fuko kritikovao jedan grand-narativ. svaki pojedinac ima bolji pristup svojim najdubljim osećanjima i mislima od drugih ljudi. uključujući tu i psihijatare. mnogi od onih koji su pušteni iz mentalnih ustanova ili. Ne sporeći da je društvena elita sprečavala upražnjavanje seksa. Recimo. a na njegovo mesto stavljao drugi. Na primer. Drugo. specifikacija i uzroč­ nih i kvantitativnih studija o seksualnosti. Međutim. on tvrdi kako je u periodu viktorijanizma došlo do eksplozije diskursa o seksualnosti: u društvu je počelo mnogo više da se priča o seksu. procena. Konačno. sve je to zamenjeno novim oblicima ugnjetavanja. a mnogi oblici ugnjetavanja koji su po­ stojali tokom 1960-ih su nestali.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 353 institucije su zatvorene. a Fuko veću slobodu (diskursa o seksualnosti). dok psihijatri samo povre­ meno mogu da donose negativne sudove. mnogi od onih koji su mentalno bolesni (i mnogi drugi koji to nisu) prisiljeni su da prosuđuju sebe i svoje mentalno stanje. mnogi mentalno oboleli ljudi bili su pušteni na slobodu. Sve u svemu. zahvaljujući de­ institucionalizaciji. Fuko zauzima obrnut stav po pitanju diskursa seksu­ alnosti. i . Nešto drugačiji obrazac pojavljuje se u Fukoovim poslednjim radovima o seksualnosti. gde su uskoro postali ono što danas nazivamo beskućnicima ili uličarima. Istorija seksu­ alnosti kritikuje modernu grand-teoriju po kojoj je viktorijanizam doveo do represije seksualnosti.

354 D Ž O R D Ž RlCER . Prvo. sociologija postmoder­ nosti. životni vek. itd. Drugo. njeno zdravlje. tako što je nastojalo da kontroliše i reguliše rast popula­ cije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENl Iako je tvrdio da je diskurs o seksualnosti bio slobodniji. Iako je Fukoa brinula takva vrsta represije. društvo je pokušavalo da kontroliše pojedinca disciplinujući njegovo telo. Recimo. o njemu možemo da razmišljamo kao o modernom (glava 5) ili kao o postmodernom socijalnom teoretičaru. pogotovo seksualne odnose. umesto pokušaja da kontroliše smrt. kao i pitanjem kako bi postmoderna sociologija i sociologija postmodernosti mogle izgledati. društvo je pokušavalo da kontroliše populaciju kao celinu. u Fukoovom radu pojavljuju se obrisi neko­ liko grand-teorija. Verovao je da kroz njih ljudi mogu da prevazidu pokušaje kontrole ne samo svoje seksualnosti. POSTMODERNOST KAO SAZREVANJE MODERNOSTI Iako je Zigmunt Bauman najviše pisao o modernom druš­ tvu. seksualnosti i zadovoljstvu. a time i populacija. To je takode dovelo do većeg otpora na mikronivou.) U zavisnosti od toga koji aspekt njegovog rada želimo da naglasimo. veku preusmerilo na pokušaj da kontroliše život. Uprkos odbacivanju moderne grand-teorije o sve većoj re­ presiji seksualnosti. . u njegovoj teoriji nalazimo obilje značajnih uvida u struk­ turu postmodernog društva. Postojala su dva načina za to. već i svojih života. Ovde ćemo se baviti Baumanovim postmodernizmom. Fuko je tu slobodu video u funkciji odlučnijih pokušaja da se kontroliše seksualnost. pogotovo njegove seksualne aktivno­ sti. on je video nadu u telima. Kontrolišući seks. Bauman se takode bavio mnogim pitanjima savremene sociologije. društvo se u 18. društvo je kontrolisalo i pojedince i ljude kao vrstu. (Videti okvir: Postmoderna sociologija.

re­ cimo.sociologija koja održava kontinuitet s moder­ nom sociologijom tako što se i dalje odlikuje racionalnim i sistematskim diskursom i pokušajem da razvije model postmodernog sveta. Na primer. Bauman se takođe suprot­ stavlja postmodernoj sociologiji zbog toga što bi ona po svojoj prirodi trabalo da bude u saglasju s kulturom postmodernosti. zapravo. razlika između ra­ cionalne moderne kulture i neracionalne postmoderne kulture odrazila bi se u različitim sociologijama. a ne kao skretanje od modernog društva. sociologija postmoderno­ sti prihvata postmoderno društvo kao poseban i jedinstven tip društva.sociologija koja se nalazi pod snažnim uticajem postmodernih ideja i koja prihvata neracionalan pristup proučavanju društva. i dalje odlikuje racionalnim i sistematskim diskursom i pokušajima da razvije model postmodernog društva. Međutim. Postmoderni svet je složen. Budući da je postmoderna kultura veoma različita od moder­ ne kulture i postmoderna sociologija trebalo bi da bude veoma različita od moderne sociologije. sociologija postmodernosti prihvata postmoderno društvo kao poseban i jedinstven tip društva. trebalo da razvijemo sociolo­ giju postmodernosti. on želi sociologiju koja se nalazi u kontinuitetu sa svojim izvorima. Bauman nije spreman za neracionalnu sociologiju. Bauman formuliše nekoliko glavnih načela sociološke teorije postmodernosti. Jedan od ra­ zloga za to jeste strah da bi radikalno drugačija postmoderna sociologija mogla da napusti formativna pitanja koja čine osnove sociologije kao discipline. On sadrži veliki broj velikih i Postmoderna sociologija . Bau­ man se načelno suprotstavlja njenom razvoju. Sociologija postmodernosti . Iako se nadovezuje na modernu sociologiju. sociologija postmodernosti održava kontinuitet s modernom sociologijom tako što se. Bauman smatra da bi. jer mu nedostaje centralna orga­ nizacija koja definiše ciljeve. Postmoderni svet je složen i nepredvidiv. 2. To su sledeća načela: 1. a ne kao aberaciju od modernog društva. Dok se postmoderna sociologija oštro razilazi s modernom sociologijom. . sociologija postmodernosti Uprkos svojim simpatijama za postmodernu sociologiju.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 355 Ključni koncept Postmoderna sociologija.

priroda te zavisnosti ne može da se uspostavi na jedno duže vreme. akteri­ ma je potreban skup orijentacionih tačaka koji će ih voditi kroz život. indeterminisana. a ne kao proizvod nečijeg nametanja. Akteri moraju biti svesni činjenice da ono što rade utiče na svet u kojem se nalaze i u kojem deluju. a svaki je dovoljno jak i može se odupreti kontroli od strane onog drugog. puna slučajnosti). Te aktivnosti vide se kao proizvod ljudske slobode. 6. kada deluju u spoljnom svetu oni se nalaze u areni koja izgleda kao prostor u kome vlada haos i hronična indeterminantnost i ambivalencija. Ljudi se bave čitavim nizom samokontrolišućih i samounapređujućih aktivnosti (džogiranje. treba primetiti da i tu akteri posvećuju neprekidnu pažnju kulti­ vaciji tela. Iako su na unutrašnjem planu akteri dobro organizovani i uređeni. Najopštije rečeno. To im omogućuju različiti drugi akteri (realni ili . što znači da bi moglo da izgleda drugačije ako bi se drugi akteri ponašali drugačije. Ali. ni jedno dato stanje nema nepobitan razlog zbog koga bi trebalo da postoji. Egzistencijalna situacija aktera veoma je fluidna. držanje dijete) koje bi prezreli kada bi im bile na­ metnute spolja. Ni jedan od tih aktera nije dovoljno velik da pod­ vrgne ili kontroliše drugog. uglavnom preko učenja na greškama uz puno nagađanja i naslućivanja. U svakom datom vre­ menskom trenutku stvaranje (konstituisanje) identiteta podrazumeva rastvaranje nekih postojećih elemenata i priku­ pljanje novih elemenata. Identitet se neprekidno menja. Iako akteri mogu delimično da zavise jedan od drugog. 5. 3. Jedino što je konstantno u svemu tome jeste telo.356 DZORDZ RiCER .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI malih organizacija i aktera koji su orijentisani na pojedinač­ ne ciljeve. Drugim recima. što rezultira velikom autonomijom aktera. iako se ne razvija ni u jednom jasno definisanom pravcu. Različita sta­ nja postmodernog sveta izgledaju podjednako kontingentna (nepredvidiva. već pre zavedeni da rade ono što rade. odlazak u teretanu. U nedostatku unapred smišljenog životnog projekta. Spoljni svet je teritorija u kojoj vladaju rivalstvo i protivrečna značenja. 4. može se tvrditi kako akteri nisu prisiljeni. Identitet aktera treba da se neprekidno samokonstituiše.

Umesto da je eliminiše. Znanje je takode glavni ulog u bilo kakvoj vrsti sukoba koji ima za konačni cilj preraspodelu resursa. postmoderni­ zam život s ambivalencijom čini podnošljivijim. Akteri imaju slobodu da im se obrate za pomoć ili da ne prihvate njihove usluge. Otuda je život u postmodernom društvu osuđen da bude još neizvesniji od života u modernom društvu. Naglasak na znanju i či­ njenica da je informacija ključni resurs još više unapređuje. Zapravo. to je jedno tolerantnije društvo. ona otvara nove mogućnosti i nove opasnosti. Varijacije u slo­ bodi izbora resursa predstavljaju osnovu društvenog položa­ ja i društvene nejednakosti u postmodernom svetu. druš­ tvo koje toleriše razlike. Najvaž­ niji resurs je znanje. čak i da uspešno nauči da živi s ambivalencijom i time je eliminiše kao izvor problema (što nikada nije sigurno). ona ne želi da od njega napra­ vi uređen svet. Načelno. Potrebno je da se primeti da postmodernisti imaju daleko pesimističniji pogled na postmoderno društvo. a oni koji žive u njemu moraju imati jake nerve. Na primer. Pristup resursima razlikuje se medu akterima u zavisnosti od količine resursa koje već imaju na raspolaganju. postmoder­ nost prihvata neuređenost sveta. razlike donose sobom još više dvosmislenosti i neizvesnosti. etničko čišćenje u bivšoj Jugoslaviji). postmoderno društvo je spremno da prihvati stranca. ali i da ih veoma usreći. Umesto da pokuša da eliminiše ambivalenciju. Uz postmodernizam vezuje se varvarizam (na primer. tako što ćemo jednostavno prihvatiti ambivalenciju i naučiti da živimo s njom. postmodernizam stva­ ra čitav niz drugih problema. Bauman definiše postmodernost kao suprotnost modernosti i njenoj potrebi da eliminiše ambivalenciju. ali postmodernizam nudi mogućnost da prevaziđemo taj problem. dvosmislenost) osoben je proi­ zvod modernosti. . Bauman zaključuje da postmoder­ nost može ljudima da stvori nerešive probleme. 7. Međutim. Da li se učimo da živimo sa ambivalencijom? Ambivalencija (dvoznačnost. ojačava i učvršćuje status eksperata. Međutim.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 357 zamišljeni). Oni koji imaju više znanja mogu da biraju između šireg skupa obrazaca delanja.

pa je stoga malo verovatno da će biti okrutni prema drugima (i drugačijima) i da će imati potrebu da ih ponize. Međutim.to je strah od praznine. religioznih i političkih grupa. Ono što je veoma važno je­ ste to da društvo toleriše te zajednice i njihove grupe. ali je uspela da ga privatizuje. Ta nova plemena i zajednice postali su pribežišta za strance. on sam je. odnosno niz religioznih. ali i za čitav niz etničkih. Iako postmodernost nudi okvir za prevazilaženje ambivalencije. Dok moderno društvo pokušava da eliminiše posebne zajed­ nice i asimilizuje ih u celinu. jer u njima vide zaklon od strahova koji karakterišu postmoderno društvo puno ambivalenci­ ja. Potrebno je da svaka od ovih zajednica uživa po­ štovanje drugih zajednica. Mišel (Majki) Mafezoli opisao je postmo­ dernost kao doba neotribalizma. što je sasvim za očekivati. ili doba novih plemena. postmodernost može da se razume kao sazrevanje zajednice. tolerancija u postmodernizmu ne vodi nužno do solidarnosti. Umesto toga. rasprostranje­ na ambivalencija može da se iskoristi za reprodukciju društva. ambivalentan po tom pitanju. S obzirom na to da se u postmodernom društvu ljudi ne brinu dovoljno jedni za druge. u postmodernom društvu ambivalencija nikada ne može u pot­ punosti da iščezne. Bauman tvrdi da postoji jedna zajednička karakteristika postmodernosti i moderno­ sti . što se Baumana tiče. to nije dovoljno.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ambivalencija i postmodernost. Nezadovoljstvo koje stvara ambivalencija i dalje je široko rasprostranjeno. etnič­ kih i političkih grupa. to otvara mogućnost sukoba između zajednica. Postmodernost nije uspela da eliminiše taj strah. Neotribalizam . pojedincima koji žive u postmodernom društvu preostaje samo da pokušaju samostalno da uteknu tim strahovima. Otuda ne iznenađuje to što sve veći broj pojedinaca želi da pripada zajednicama. Međutim. Iako Bauman načelno daje prednost postmodernosti u odnosu na modernost.358 D ž O R D Ž RlCER . Stoga. Bau­ man je zabrinut zbog tih neprijateljstava i smatra da je potrebno da ih zaustavimo tako što ćemo razvijati solidarnost. ali postmoderna država više ne oseća po­ trebu da kontroliše to nezadovoljstvo. Međutim. kao i društva u celini. .postmoderno kretanje ka stvaranju čiravog niza zajednica koje predstavljaju pribežišta za strance. Oni koji žive u postmodernom svetu prevazišli su hibris modernosti. već su previše okupirani zabavom i samima sobom. lako može doći do masovnih izliva okrutnosti.

. Jasno je da postmoderna etika mora da odbaci mnogo toga što predstavlja sastavni deo moderne etike. Bauman smatra da postmodernost nudi šansu i u obla­ sti etike. društvene pravde. ali i njegov sumrak. Čak i u postmodernom svetu suočavamo se sa pitanjima ljudskih prava. Ona može doneti renesansu morala. ali njiho­ vom rešavanju sada mora da se priđe na drugačiji način. Očekivano. Ona mora da odbaci koncepte kao što su prisilna normativna regulacija i potragu za stvarima kao što su temelji. Moralni kod. neophodno je da se odbaci potraga modernosti za neambivalentnim i neprotivrečnim etičkim kodom. posmatran iz potmodernističke perspektive. Ti problemi opstaju. Ne­ moguće je naći logično koherentan etički kod koji bi iza­ šao na kraj s takvom moralnom ambivalencijom.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 359 Život u postmodernom društvu nije lak. Paradoks je u sledećem: postmoderno društvo je iznad svega potrošačko društvo. ipak. sukoba između mirne saradnje i pojedinačnog „samopotvrđivanja". Ipak. univerzalnost i apsolutno. Stari etički sistem nije adekvatan za postmoderno društvo. pun je ambivalencija i protivrečnosti. prepun strategija koje se uvek mogu dovesti u pita­ nje. Evo kako postmoderna te­ orija vidi neka od moralnih pitanja: 1. To je život bez jas­ nih izbora. Međutim. Ljudi nisu ni dobri ni loši. jedna stvar je u postmodernom svetu jasna: konzumerizam i sloboda koji se s njim povezuju ne mogu zadovoljiti ljude koji u njemu žive. Postmoderna etika Bauman je zainteresovan za status etičkog koda u postmoder­ nom dobu. Takode. Tu ideju je detaljnije razradio Zan Bodrijar s kojim se srećemo kasnije u ovoj glavi. ono ne odgova­ ra našim potrebama. i konfrontacije između individualnog po­ našanja i kolektivnog bogatstva. već moralno ambivalentni. to ne znači da ve­ lika etička pitanja u postmodernosti gube svoj značaj. Taj kod je u suprotnosti s idejom koherentnog skupa pravila kojima svaki moralni pojedinac mora da se podvrgava. To otvara mo­ gućnost za jedno potpuno novo razumevanje moralnog ponašanja.

on ne prihvata ideju da je sve moguće . 5. Nerazrešive moralne dileme. jedini konač­ ni etički autoritet nalazi se u subjektivnosti pojedinaca. nije u stanju da ih potpuno objasni. Budući da Bauman odbacuje prisilne etičke sisteme koji proističu iz društva kao celine. Kao rezultat toga. Izazov postmodernog sveta sastoji se u tome da se pokaže kako se može živeti moralno u odsustvu etičkog koda. te da će se autonomno sopstvo konačno emancipovati.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 2. 4. a u prisustvu zbunjujućeg skupa naizgled jednakih sistema moralnosti. moralnost jeste. Ni­ jedan etički kod nije u stanju da se bavi moralnim feno­ menima na jedan iscrpan način. 7. on se zalaže za jedan etički sistem koji izvire iz sebe samog. i uvek će ostati. Medu idejama koje su od ključnog značaja za postmodernu etičku orijentaciju na­ lazi se i gledište da bi se svet raspao ako ne bi bilo naci­ onalnih država (i plemena). Moralnost je inherentno pretrpana protivrečnostima koje ne mogu da se prevazidu i sukobima koji ne mogu da se rese. On je zasnovan na ideji da jedan treba da bude za Drugog pre nego što se nade u prilici da bude sa Drugim. pozivajući se isključivo na sopstveni skup vrednosti. Moralni fenomeni nisu ni regularni. Uzimajući u obzir činjenicu da u da­ našnjem svetu postoji bezbroj moralnih sistema. Bez takvog sve­ obuhvatnog koda. S racionalne tačke gledišta. Iako postmoderni moral odbacuje moderni prisilni oblik morala. ni postmodernizam nisu u stanju da ponude jedan novi etički kod koji bi zamenio moderni etički kod. ljudima ostaju samo sopstvene individualne moralnosti. 6. tj. iracionalna.što je ideja potpunog relativizma. a moralno sopstvo konačno ustati protiv inherentne i neizbežne ambivalencije. osuđeni smo da živimo sa nerazrešivim moralnim dilemama. Ne postoji univerzalna moralnost. Uprkos ovim idejama. Bez sveobuhvatnog etičkog koda. ali s raspadom represivnog i prisilnog etičkog koda . ni ponavljajući.360 D Ž O R D 2 RlCER . 3. ni Bau­ man. život u postmodernom svetu verovatno neće biti lakši.

Bez obzira na to. u ovom istorijskom trenutku nije moguće reći. gde nikada neće postojati jasna razdvajajuća linija između dobra i zla. kao što je holokaust. Sta će biti od to dvoje. Pos­ tmoderna može biti izvor naših problema. pogotovo u njegovu potrebu da bude za Drugog. postala privatizovana. s modernim etičkim kodom pove­ zuje najgnusnije zločine. ali ne i uputstva koja bi im ponudio sveobuhvatni moralni kod koji je nekada obećavala moderna. u postmodernosti ćemo biti sposobni da se suočimo s moralnim problemima direktno. postoji fundamentalna tenzija između bezuslovne potrebe da se bude za Drugog i diskontinuiteta i fragmentiranosti koje Bauman povezuje s postmodernom. Bauman. Umesto prisilnog i deformišućeg etičkog koda moderne. bez maski i deformiteta koji su došli s modernim etičkim kodom. SMRT SIMBOLIČKE RAZMENE I RAST SIMULACIJA Društvenog mislioca Zana Bodrijara najčešće vezujemo za postmodernu socijalnu teoriju. a šta loše. iako on lično nikada nije izjavio da pripada tom teorijskom pravcu. Ako ništa drugo. Do toga će se doći vremenom u odnosu sa Drugim. Moral­ no sopstvo će se definisati u svetu u kome nema izvesnosti. Bodrijar je bio radikalan ne . u stvari. Drugačije reče­ no. Otuda. etika za pojedince postaje stvar individualne odluke. nada se polaže u svest moralnog pojedinca. Bez šireg etičkog sistema koji će voditi lju­ de. USPON POTROŠAČKOG DRUŠTVA. U ta­ kvoj odluci veliku ulogu igraju rizik i hronična neizvesnost. važno je šta radimo a šta ne radimo. ali to mora da se razradi u individualnoj svesti.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 361 koji povezujemo sa modernošću moguće je da će barem postati moralniji. moralnost je. Biti za Drugog ne određuje šta je dobro. ali i naša šansa. Postmoderno društvo istovremeno je društvo koje nudi veli­ ku moralnu nadu i veliku ličnu zabrinutost: ljudi imaju potpuni moralni izbor. a ne na nivou nekog kolektivnog moralnog koda. Drugi podrazumeva odgovornost za moralno sopstvo. kao i mnogo šta drugo u postmodernom svetu. Na taj način Bauman usvaja postmodernu pozi­ ciju izbegavajući da se preda relativizmu i nihilizmu.

u njegovima radovima moguće je identifikovati nekoliko takvih teorija. on odba­ cuje ideju grand-teorije.knjiga koje sadrže čitav niz naizgled nepovezanih aforizama . Unutar tog jezika svakom potrošačkom . proizvodne snage upravljaju svetom potrošnje i kontrolišu ga. ali kao pisac koji je bio ispred svog vreme­ na. Među­ tim.sprečava nastanak grand-teorije. Na primer. Međutim. budući da još uvek nije raskrstio s marksizmom.362 D 2 0 R D Ž RlCER . Diznilend) igraju veoma važnu ulogu u potrošnji. pogotovo u svojim kasnijim radovima. Tako bi Bodrijar tvr­ dio da Dženeral motors i Tojota kontrolišu potrošnju automo­ bila isto kao što Majkrosoft kontroliše potrošnju kompjuterskih softvera. Ipak. uprkos usredsređenosti na potrošnju. već i po svom stilu pisanja. Iako se ne mogu potpuno razdvojiti od proizvodnih snaga. Potrošnja kao jezik. Bodrijar se takođe nalazio pod utica­ jem lingvistike koja ga je navela da o potrošnji objekata razmišlja kao o jednoj vrsti jezika. Bodrijar se usredsredio na poja­ vu potrošačkog društva. tržni centri. Kao i drugi postmodernisti. Bodrijar u ranoj fazi svoje akademske karijere i osvita potrošačkog društva to još uvek nije mogao da vidi. Od proizvođačkog do potrošačkog društva U svojim ranim radovima Bodrijar se nalazio pod snažnim uticajem teorijske misli Karla Marksa i različitih grana neomarksističke teorije. Potrošačke snage (npr. Bodrijar je svoje prve radove o potrošačkom društvu napisao kasnih 1960-ih godina kada se ono nalazilo u svojoj najranijoj fazi i kada njegovo postojanje nije bilo baš tako očigledno. reklamne agencije. on je preuzeo tradicionalnu marksističku poziciju koja najveći značaj dodeljuje proizvodnji. Iako je Bodrijar kasnije raskinuo s marksističkom teorijom. njegova analiza potrošačkog društva nalazi se pod snažnim utica­ jem te teorije. Drugim recima. ti entiteti su sami po sebi od presudne važnosti za oblast potrošnje.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI samo po svojim idejama. Bodrijar ne ide tako daleko u isticanju važnosti potroš­ nje. dok su se Marks i najveći deo neomarksista bavili proizvodnjom. a čini se da stil njegovih kasnijih rado­ va . Mekdonalds. Za nas je danas normalno da živimo u potrošačkom društvu.

Ono što trošimo određuje naše mesto u društvenom poretku. pokazuje da pripadate srednjoj klasi. Kod . dok kupovina rumunske „dačije". Ljudi su ono što kupuju i troše. u osnovi. ako odete u operu da gledate Madam Baterflaj. Samodefinisanje . a manje stvari koje za­ dovoljavaju neku našu potrebu. Kategorije dobara definišu kategorije ljudi. mi možemo da promenimo svoju poziciju na lestvici tako što ćemo početi da kupujemo drugačije proizvode. Za Bodrijara. dok trošimo (kupu­ jemo) dobra. Budući da svi razumemo kod i da se nalazimo pod njegovom kontrolom. kako mi znamo šta svi ti znakovi znače? Bodrijar objaš­ njava da znakove možemo da protumačimo zbog toga što svi razumemo kod i nalazimo se pod njegovom kontrolom. odnosno značenjima tih proizvoda. suština potrošnje nije u (materijalnim) proizvodima. još važnije. ako želimo da se popnemo na stratifikacijskoj lestvici. To dovodi do zaključka da se svi mi. a „fiat punto" sklopljen u Kragujevcu. Slično tome.sistem pravila koji nam omogućava da razumemo znakove i. oni time definišu sebe i time ih definišu drugi. već u znakovima. svi razumemo značenja znakova i način na koji su oni povezani jedni s drugima. . da razumemo u kakvoj su oni međusobnoj vezi. činjenicu da „hamer" znači viši status od „dačije". Kod je. Osim toga. Tako „ferari" omogućuje višu pozi­ ciju na društvenoj lestvici. verovatno ste u srednjem životnom dobu. Potroš­ nja je zasnovana na činjenici da će drugi ljudi razumeti značenja onoga što mi trošimo na isti način kao i mi sami. Recimo. nalazimo u procesu samodefinisanja. što je još važnije. odlazak na koncert Britni Spirs ili Džastina Timberlejka upućuje na to da ste mladi. nalazimo se u uprocesu samodefinisa­ nja. Sledstveno. Ono što trošimo određuje naše mesto u društvenom poretku. mi više kupujemo znakove. sistem pravila koja nam omogućavaju da razumemo znakove i. U realnom smi­ slu. ako ne i malo stariji. kada kupimo automobil ili kartu za bioskopsku ili pozorišnu predstavu. kupovina „ferarija" ili „hamera" predstavlja znak bogatstva i prestiža. „opela astre" ili „fiata punta" koji se sklapaju u Kragujevcu. nižu. da razumemo u kakvoj su oni me­ đusobnoj vezi. kod nam omogućuje da razumemo značenje hamera" i „dačije" i. Recimo.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 363 objektu dodeljen je neki znak. Ali. na današnjem tržištu automobila. Ali. što je još važnije.dok trošimo dobra.

sve ono što je ljudima neophodno da bi preživeli i funkcionisali na minimalnom nivou u savremenom svetu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI možemo da se zadužimo i. Ono što trošimo i način na koji to trošimo definiše razlike. Hiperpotrošnja . Međutim. Konceptom potreba često se objašnjava potrošnja. Sve u svemu. Takva kupovina nam omogućuje da utičemo na naše kretanje kroz stratifikacijski sistem.koja karakteriše današnji razvijeni svet? Mnogi od nas očigledno troše daleko više nego što im je potrebno. on tvrdi da potrošnja može da se objasni konceptom razlike. . Razlika . oni time definišu sebe i time ih definišu drugi. često deluje tako što drži ljude na njihovim pozicijama unutar sistema. Kako potrebe mogu da objasne zašto neki od nas kupuju skupljeg „hamera" od jeftinije „dačije"? Oba vozila mogu da nas prevezu s jednog mesta na drugo mesto. Mnogi znaju da bi mogli lako da pro­ mene socijalnu poziciju kada bi kupili „ferari". Motivacija za potrošnju otuda nije ono što mi često pret­ postavljamo da jeste. Mi trošimo da bismo se razlikovali od drugih ljudi.koncept koji su postmodernisti koristili da bi dali alternativno objašnjenje potrošnje.izuzetno visok stepen potrošnje koji postoji u savremenom svetu. Razume se. umesto „fiata punta". Mi ne trošimo da bismo zadovoljili potrebe već da bismo se razlikovali od drugih. Kako potrebe mogu da objasne neuobičajeno visok nivo potrošnje . Stratifikacijski sistem. Drugim recima. Umesto toga. Međutim. u jednom veoma realnom smislu. verujemo da različite stvari kupujemo zato što su nam one potrebne: hranu da bismo preživeli. Bodrijar odbacuje teoriju potreba. Mi obično verujemo da se uzrok potrošnje nalazi u ljudskim potrebama. nikada neće biti u stanju da priušte sebi takav automobil.hiperpotrošnju . barem kada su u pitanju bogata društva. ljudi su ono što kupuju i troše. automobile da bismo mogli da se prevezemo. u tom kre­ tanju postoje ograničenja. Bodrijar smatra da je takvo objašnjenje problematično iz više razloga. Kada kupite CD s operom Madam Baterflaj.364 DžORDŽ RlCER . koliko god da se potrude. to vas Potrebe . kupimo novog „renoa vel satis". Ono što trošimo i način na koji to trošimo definiše te razlike. u mnogim slučajevima daleko više nego što će ikada moći da upotrebe. odeću da nam bude toplo. stoga.

nema kraja potrošnji. drugima prenosimo čitav niz poruka.on kotroliše naš odabir. Mi možda smatramo da imamo neke potrebe. već znakove (dakle. Drugi razumeju šta želimo da im „kažemo".POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 365 razlikuje od onih koji su kupili CD Cece Ražnatović ili Seke Aleksić. determinisane kodom. postoji beskonačan broj proi­ zvoda koje možemo da kupimo da bismo se razlikovali od drugih. na kraju završavamo s neprekidnom životnom potrebom da se ra­ zlikujemo od onih koji u društvu zauzimaju drugačiji položaj od nas. kao i kod koji ih definiše i kontroliše. Trošeći u Mekdonaldsu. Pojedinač­ ne potrebe postoje jer su neophodne da bi postojao kod. Ali to nas vraća na pomenuto pitanje: kako znamo šta da kupimo da bismo se razlikovali? Jednostavno: uputstva za ku­ povinu upisana su u kod. Mi manje konzumirano hranu koja nas održava u životu. kada znamo kod. znamo šta treba da trošimo. mi ne trošimo hranu (realnu stvar). znate da on ima različit vrednosni sistem od onoga koji čita Kurir. zapravo. jer prepoznaju kod i razumeju značenje znakova. potreba za razlikovanjem nikada ne može da se zadovolji. to jest proizvoda koje smo kupili da bismo im poslali poruku. Mekdonalds). a više znakove koji nam pomažu da se razlikujemo od drugih (big mek. Nama je na kraju potrebno ono što in­ formacija sadržana u kodu kaže da nam je potrebno. . Kada kupimo big mek u Mekdonaldsu. Veoma je značajna i Bodrijarova tvrdnja da potrošnja nema puno veze s onim što mi konvencionalno doživljavamo kao real­ nost. uključu­ jući i poruku kojoj grupi pripadamo. Pošto su razli­ ke nebrojene. Trošenje dobara. To zapravo znači da kod ima mnogo veću funkciju od prostog informisanja našeg izbora . nešto nerealno) koji se za njih vezuju. u stvari. predstavlja oblik komunikacije. Otuda. Da­ kle. posećujući ta mesta. mi ga ne kupuje­ mo samo da bismo jeli. već i da bismo dobili ono što obedovanje u Mekdonaldsu i konzumacija big meka simbolički kazuju o nama. U toj komunikaciji. ali one su. Kada na ulici vidite čoveka kako čita Vreme. I jedni i drugi razlikuju se od onih koji večeraju u nekom od luksuznih restorana hotela Hajat. mi se razlikuje­ mo od onih koji ručaju klot pasulj u nekom od „socijalističkih" ugostiteljskih restorana u kojem vam mleko i čaj služe u običnoj beloj šolji s plavim obrubom.

„Vaš račun iznosi 2. U tim okruženjima.) koje su naučili kada su konkurisali za posao. u Mekdonaldsovim restoranima mi daleko više ulazimo u odnos s restoranom i proizvodima (uključujući i igračke koje se u njima reklamiraju) nego s ljudima koji tamo rade ili obeduju. Preciznije rečeno. umesto da nas usluže živi ljudi. U društvu koje kontrolišu znakovi i kod. Recimo. ona počiva na argumentu da se krećemo od društva u kome dominira proizvodnja ka društvu u kome dominira potrošnja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Bodrijar ističe još jednu stvar koja je od velike važnosti za društveno ponašanje. Ferari) moraju da ubede ljude da posta­ nu aktivni i redovni potrošači njihovih proizvoda. U sve ovo smeštena je jedna grand-teorija. u poslednje vreme kapitalisti su shvatili da se potrošačima ne srne dozvoliti da sami odlučuju o tome da li će da troše. a zapravo provodimo sve ma­ nje vremena s tim ljudima. Odnosi s proizvodima imaju tendenciju da zamene ljud­ ske odnose. mi se mnogo više povezujemo s proizvodima i okruženjima u ko­ jima se oni prodaju (pogotovo dok konzumiramo te proizvode) nego s ostalim ljudskim bićima. a zaposleni izgledaju kao automati koji nam se obraćaju na osnovu unapred pripremljenog uputstva za komunikaciju („Da li biste hteli i pitu od jabuka sa vašim Big Mekom". tačnije zbog onoga što oni treba da kažu o nama drugim ljudima. .345 di­ nara" itd. To se najjasnije vidi po okruženjima u kojima trošimo. Kapitalizmu sve više trebaju ljudi koji će sigurno kupovati kapitalističke proizvode. „Želim vam prijatan dan". taj odnos je veoma nehuman. to jest ljudi koji će aktivno učestvovati u potrošačkom društvu. Međutim. Čak i kada uđemo u odnos sa drugim ljudskim bićima. koliko će i na šta će da troše. sami podignemo novac iz bankomata. Bodrijar skicira promenu od društva u kome kapitalisti kontrolišu svoje radnike ka društvu u kome se kontrola preusmerava na potrošnju i potrošače. Ironija je u tome što mi te proizvode trošimo zbog našeg odnosa s drugim ljudima. od nas se sve više zahteva da sami sebe uslužimo (sami sipamo benzin. Kapitalističke korporacije (Mekdonalds. sami vratimo tacnu i počistimo sto za kojim smo jeli itd).366 DŽORDZ RICER . Sve više vremena provodimo u kupovini i trošenju proizvoda. Od proizvodnje do potrošnje. U ranim danima kapitalizma potrošači su uglavnom bili prepušte­ ni sami sebi. sami odnesemo obrok za sto. Najopštije rečeno. umesto u odnosima s drugim lju­ dima.

Smrt simboličke razmene i porast simulacije U Bodrijarovom radu nailazimo na jednu još opštiju i. istorijski gledano. Bodrijar simboličku razmenu definiše kao reverzibilan (povratan) proces davanja i uzimanja — ci­ kličnu razmenu poklona i uzvratnih poklona.povratan proces davanja i primanja. razmena sa ljudima ne mora da se završi njihovom smrću. način na koji kapitalisti razmišljaju o radnicima. koja karakteriše simbolička razmena. Odlazak u tržni centar i kupovina dobara i usluga predstavlja oblik rada isto kao i zašrafljivanje felni na točkovima automobila u nekoj automobilskoj fabrici. potrošači. ciklična razmena poklona i uzvratnih poklona karakteristična za primitivna društva. razmena i smrt (1976). U primitivnim druš­ . Simbolička razmena. On hvali takav tip razmene. fenomen smrti kojim se Bodrijar bavio u studiji Simbolička tvima. Danas kapitalisti pretpostavljaju da potrošači neće stići da se pobune ako su neprekidno zauzeti ne samo potrošnjom dobara. Osim toga. Međutim. obavljaju jednu vrstu rada koji mora da se kontroliše. na primer. Uzmimo. koja su definisana simulacijama. Ako potrošače posmatramo na takav na­ čin. ustupaju mesto savremenim društvima. Nekada su kapitalisti sprečavali proletarijat da se buni tako što su mu nametali teške uslove rada. onda kapitalistima nije teško da o njima misle kao o grupi koja mora da se eksploatiše da bi se uvećao kapitalistički profit. kao i radnici. već i zarađivanjem novca koji im je neophodan da bi priuštili sva ta dobra. To je bio. Bodrijar tvrdi da primitivna društva.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 367 Gledano iz perspektive kapitalista. sveobuhvatniju grand-teoriju koja počiva na gledištu o razlikama između primitivnog i savremenog društva. kapi­ talisti su zainteresovani da spreče društvenu revoluciju. kao i primitivna društva u kojima se ona pojavljuje. sada se takav način razmišljanja proši­ rio i na potrošače. Ljudi nastavljaju proces razmene s mrtvima donoseći darove na Simbolička razmena . i još uvek jeste. Potrošači moraju da se namame da kupuju proizvode koji im nisu neophodni ili proizvode za koje nemaju dovoljno novca ako se prethodno ne zaduže.

Po­ stojao je običaj davanja poklona i uzvratnih poklona. ali su takode vraćali prirodi (tako što su. rad­ nici su uzimali od prirode (sirovi materijal). njihovi grobovi i groblja razdvajaju se od ostat­ ka društva. Tu nema simboličke razmene izme­ đu radnika i vlasnika. Iako tu i tamo može da se pronađe poneki dar kojim ljudi jedva pokazuju da se sećaju mrtvih (na primer. Sledstveno. radom dominira eko­ nomska razmena. Osim toga. sirovog materijala. Za razliku od toga. u savremenom svetu .svetu ekonomske razmene . Sirovi materijal koji nalazimo u prirodi može da se kupi. ima simbolički značaj za ono što se dešava u čitavom društvu. Iz ove perspektive takode je moguće istraživati svet rada.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI njihov grob. sadili šume kako bi obnovili ono što je bilo uzeto). konačno. u oblasti privrede simbolička razmena zamenjena je ekonomskom razmenom. oruđa itd.nema kraja razmeni dobara: nema kraja kupovini dobara za sebe i za druge. mrtvi su integrisani u život primitivne zajednice. postojala je samo simbolička razmena između ljudi koji su bili uključeni u proces rada. a koji se često izvode baš na grobljima. za Bodrijara. Jed­ nom rečju. integrišući groblja u život zajednice i obavljajući pe­ riodične rituale u kojima mrtvi zauzimaju važnu ulogu. Zamisao je da se proces ekonomske razmene održava kroz potrošnju koja se nastavlja u nedogled. Bodrijar tvrdi da primitivna društva karakteriše sim­ bolička razmena sa mrtvima. Staviše. u savremenom društvu radnik daje vlasniku radno vreme a zauzvrat dobija novac. U savremenim društvima.368 D 2 0 R D 2 RlCER . stavljanje cveća na grob). u savremenim društvima mrtvi. ali nema puno smisla (osim ako ne postoji neka spoljna prisila) da kupac pokuša da obnovi ono što je uzeto iz prirode. Drugim recima. Odnos prema smrti. živi se uglavnom ne bave mnogo mrtvima. porast bogatstva onih koji kontrolišu proizvodnju. U pri­ mitivnom društvu razmena dobara bila je striktno ograničena. u primitivnom društvu nije bilo vla­ snika u savremenom smislu te reči. . Na primer. na primer. Nasuprot tome. ali pojedinci bi jednom izmenjali poklone i time bi se ciklus koji se vezivao za jednu pojedinačnu razmenu okončao. To naravno ima za cilj porast proizvodnje i. U primitivnim društvima rad je podrazumevao simboličku razme­ nu između radnika. a da je takva vrsta razmene skoro potpuno nestala iz savremenog sveta.

izvornim svetom. (Pleme je sve do polovine 20. Simulacije su lažne stvari. veštački je zamrznuto u vremenu i sterilisano s ciljem da se eliminišu neka od njegovih jedinstvenih karakteristika. Bodrijar vidi preobražaj primitiv­ nih društava koja se karakterišu istinskim kulturnim svetovima. To je mali preuređeni tržni centar koji predstavlja simulaciju ulica koje su bile karak­ teristične za mnoge američke gradove na početku 20. Ali nije samo prošlost ta koja se simulira u Diznilendu. misli. tokom vremena društvo se raščaralo i razmagijalo. za­ pravo. kao što je simbolička razmena. Međutim. Njega štiti vlast. Taj si­ mulirani svet potpuno je raščaran (engleski.) Današnje pleme Tasadaj nije ništa drugo do simulacija tog primitivnog oblika. Bodrijar smatra da se savremeni svet sve više nalazi pod njihovom dominacijom. . On takode smatra da je izvorni kultur­ ni svet. Jedan od Bodrijarovih omiljenih primera kojim dokazu­ je proces simulacije jeste simulacija Diznijevog sveta.imitacije. ali to zaista više nije pleme Tasadaj. Upadljivo je to da mnogi turisti žele da „putuju" na takav način umesto da odu u pravi akvarijum (koji i sam predstavlja simulaciju mora). disenchanted) i goto­ vo sraman u poređenju s primitivnim. postoji tako­ de simulacija vožnje podmornicom u koju ljudi ulaze da bi videli simulaciju podvodnog sveta. Bodrijar nudi nekoliko primera da bi objasnio na šta.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 369 Simulacije. veka. u Di­ znilend se ulazi i izlazi kroz Glavnu ulicu. u savremeni svet koji karakteriše nedostatak izvornosti. Savremeni zabavni park Diznilend obuhvata mnoge simulacije onoga što je svojevremeno bilo izvorna društvena realnost. pun opčaranosti i magije. odnosno simulacija. Bodrijar smatra da je savremeni svet sve više pod njihovom dominacijom. barem ne u onom smislu u kome Bodrijar koristi ove pojmove. lažne stvari. U vezi s tim. Ono postoji i korisno je antropolozima koji žele da ga studiraju ili turistima koji žele da ga posmatraju. veka živelo na nivou organizacije plemena iz kamenog doba. onaj koji karakteriše simbolička razmena. Indijansko pleme Tasadaj s Filipina bilo je tokom postojanja u primitivnim vremenima realno i izvorno. a da ne pričamo tek Simulacije . Simulacije koje karakterišu savremeni svet nemaju sposobnost da proizvedu magijom izazvano oduševljenje. N a primer.

onda može da se tvrdi da živimo u jednoj velikoj simulaciji. Ono postavlja standarde. Ali Bodrijar ide dalje od očiglednih primera i raspravlja o čitavim gradovima (Los Anđeles). realno i istinito se sve teže mogu pronaći. Diznijeva obnova starog pozorišta dovela je do dramatične promene čitavog prostora. istinitog i lažnog. Tako se u današnjem Njujorku može govoriti o .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 0 pravom okeanu i morskom životu koji se ne nalaze tako daleko od ulaza u Diznilend. Drugim recima.. Ono izgleda onako kako vladini službenici i turisti zamišljaju da bi pleme Tasadaj trebalo da izgleda. da napomenemo samo neke od njih. Ništa nije realno u Diznilendu osim ljudi koji tamo rade. Venecija.370 DžORDŽ RlCER . Pre se može reći da su oni potpuno nestali u lavini simulacija. Mendelej Bej. A ako nema istine i realnosti. Ko god proba da istraži šta se nalazi ispod i iza simulacije. u savremenom društvu nema istine i nema realnosti. na­ ročito hoteli u tom gradu koji simuliraju druge svetove: „Njujork. Praktično. Paja Patak. itd. Pleme Tasadaj i danas postoji. Snežana. najlažnije i najsimulisanije društvo na planeti. videće da ispod nje ne postoji ništa drugo osim simulacije. Njujork". a čak se i oni ponašaju na nerealne načine kada za­ bavljaju mušterije (Miki Maus. Belađo. Najbolji primer je Las Vegas. Ako i uspe da zađe ispod simulacije.diznizaciji" Tajms skvera. Zapravo. Danas malo ko pokušava da dođe do suštine stvari. a ostatak sveta ih sledi.) i pri­ čaju i glume prema unapred spremljenim scenarijima.to je najnerealnije. svaki aspekt savremenog sveta kombinacija je realnog 1 imaginarnog. Sveprisutno iskustvo simulacije predstavlja glavni uzrok ne­ stanka razlike između realnog i imaginarnog. Pariz. ali se ponašanje njegovih pripadnika radikalno promenilo. pa čak i o čitavim narodima i njihovom odnosu prema simulacijama. Bodrijar vidi Ameriku kao društvo koje se nalazi na čelu ova­ kvog razvoja događaja . Luksor. Moglo bi se reći da je realni Tajms skver uklonjen i da danas predstavlja simuliranu i sterilisanu realnost koja se ne razlikuje mnogo od . Amerika predstavlja dom nekih od svetski najpoznatijih i najpopularnijih simulacija. nakon što su stare pornografske kabine i jeftine prodavnice zatvorene i zamenjene čitavim nizom franšiza koje se mogu naći širom SAD. mogao bi ubrzo da se razočara.

Bodrijar se nalazio pod radikalnim uticajem marksističkih ide­ ja. Jedan od razloga za to jeste či­ njenica da su Marks i marksisti bili usmereni na proizvodnju. a ne u proizvodnji. Sjedinjene Države su takode dom drugih ključnih centara simulacije. Predavao je na univerzitetu. Tokom godina. dok je Bodrijar ubrzo shvatio da je suština u potrošnji. Svetski televizijski programi nalaze se pod dominacijom S A D i takode predstavljaju simulaciju. ali je ubrzo počeo da zadire i u druge dis­ cipline. Sve što se može videti u filmovima proizvedenim u Americi predstavlja simulaciju. Bodrijar je objavio čitav niz inovativnih i iznenađujućih radova koji su mu omogućili . kritikuje Fukoa koji je tada bio vodeća figura u francuskom akademskom svetu.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 371 onoga što možemo naći na drugim mestima. One dominiraju svetskom filmskom industrijom. čak i za francusko podneblje koje je izrodilo obilje jedinstvenih teorija. Žan Bodrijar Biografska skica Žan Bodrijar (1929-2007) bio je neobičan socijalni teoretičar. Jedna od njegovih ranih publikacija. što mu je kasnije otežalo na­ predovanje u francuskim akademskim i naučnim krugovima. Fuko je odbacio Bodrijarove kritike. Osim toga. Njujork se nalazi u procesu gubitka svoje posebnosti i počinje da liči na mnoga druga (obična) mesta. ali je i to ubrzo napustio. Internet i njemu slična sajbermesta takode su simulacije. pod nazivom Zabora­ vite Fukoa (1977). Tokom 1970-ih godina i posle toga. ljudi sve više posećuju Internet prodavnice i Internet tržne centre koji nisu ništa drugo do simulacija realnih prodavnica ko­ jih u S A D ima na pretek. pa je Bodrijar nakratko pao u zaborav. sve je manje bio politički aktivan i sve brže napuštao marksističku teoriju. Kasnih 1960-ih godina Bodrijar je objavio pi­ onirski rad o potrošnji koji nastavlja da utiče na sve veće po­ dručje sociološkog interesa. Bodrijar se školovao za sociologa. N a pri­ mer.

Mali je broj teoretičara koji istovremeno mogu biti pop ikone i oz­ biljni socijalni teoretičari. istinitiji od istinitog. simbolička razmena. kao i mnoge pojedinačne ideje (na primer. Ipak. koji može da bude suv. realnije od realnog. Ženska pornografska filmska zvezda. U tim zajednicama može se naći vegetacija koja nužno ne pripa­ da tim geografskim oblastima. kao rezultat toga. To svakako važi za Diznilend. pa čak i za novi Tajms skver u Njujorku. tj. Tropski raj tih luksuznih zajednica očigledno je hiperrealan. Čak se i pop kultura našla pod utica­ jem Bodrijara. . Uzmimo jedan drugi primer. mnoga umetnička dela nastala su pod uticajem njegovih ideja.potpuno simulirano i. N a primer. kao potpuno simuliran i. Rezultat toga je stvaranje tropskog raja koji je daleko realniji od realnog tropskog predela. istinitije od istinitog. lepši od lepog. Florida ili Kalifornija).372 DŽORDZ RICER . Još jedan primer iz potpuno druge oblasti jeste pornografi­ ja. Zamisli­ te zajednice bogatih ljudi koji stanuju u američkim državama s prijatnom klimom (kao što su Arizona. Las Vegas.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI da postane istaknuti postmoderni socijalni teoretičar. Osim toga. na­ čelno smatraju da se njegovi radovi nalaze u samoj srži te nove teorijske orijentacije. a zaposleni u njemu daleko su uljudniji i prijatniji nego oni koje srećemo u našem svakodnevnom životu. Bodrijar opisuje takav razvoj događaja kao hiperrealan. telesnom šmin­ kom i drugim dodacima. sa svojim implantima. koji je sam postao neka vrsta pop ikone. čak i ono što izvor­ no pripada tim područjima tako je uzgojeno da izgleda bogatije od onoga što se može naći u prirodi. Njegova opšta perspektiva. mnogi koji su izučavali Bodrijarova dela i postmodernu teoriju uopšte. Bodrijarov uticaj nije ograničen samo na socijalnu teoriju. Dizni­ lend je čistiji nego svet van njegovih kapija. prašnjav i obrastao suvonjavim palmama. kao rezultat toga. može da se shvati kao objekat koji ima Hiperrealno . realniji od realnog. implozija) snažno su uticale ne samo na postmodernu socijal­ nu teoriju. u filmu Matrix postoji kadar u kome se vidi knjiga čiji je naslov Simulacije. dodatnom estetskom hirurgijom. Recimo. simulacije. Bodrijar je odbijao da sebe naziva postmodernistom. nego i na glavne teorijske struje u socijalnoj teoriji. lepše od lepog. tetovažama.

veka. ali onda sopstveni seksualni život pretvaraju u simulaciju. transformišući se tako da izgledaju kao porno zvezde. realniji od bilo koje žene koju bi prosečan muška­ rac mogao da sretne u stvarnom životu. U stvari.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 373 zadatak da simulira požudu. sve više hiperrealan. Otuda uticaj Diznilenda nije ograničen samo na ono što se de­ šava iza njegovih zidova ili na Tajms Skveru u Njujorku. kroz manje realnu i potpuno humanu ekonom­ sku razmenu. koje karakteriše realna i humana simbo­ lička razmena. Ljudi mogu pokušati da tako seksualno opšte. a možda i simulirani ljudi. . prema Bodrijaru. na svom pla­ cu u Floridi. već i još sveobuhvatnije simulacije. Mnoge zajednice se stvaraju na osnovu Diznijevog modela. Ne samo da su te simulirane realnosti važne po sebi. Budućnost će doneti ne samo još izuzetnije. Veoma mali broj ljudi je sposoban da seksualni odnos doživi na tako atletski savršen način koji može da se vidi na ekranu. Realnost je. Nove zajednice širom Amerike koriste Celebration i Diznilend kao modele za sopstveni razvoj. ostatak sveta je osuđen da se kreće u istom simuliranom pravcu. a rezultat toga je da se njihov seksualni život pretva­ ra u jednu simulaciju. Isto može da se kaže za seksualne činove koji mogu da se vide u pornografskim filmovi­ ma. Na taj način oni postaju simulirani ljubav­ nici. Staviše. Dizni je sam izgradio takav model zajednice. Ona predstavlja hiperrealan seksu­ alni objekat. Dok se S A D nalaze u centru svega toga. s ciljem da simuliraju Ameriku na prelomu 2 0 . već su važne i zbog toga što služe kao modeli za transformaciju izvan granica u kojima se nalaze. Sve u svemu. sve više kontaminirana takvim simulacijama. do savremenog sveta koji sve više karakteriše nere­ alna i nehumana tehnologija. ljudi pokušavaju da ih imitiraju. čak se i SAD nalaze na samom početku procesa simulacije. Bodrijar nudi jednu grand-teoriju promene od primitivnog društva. nazvan Celebration. Ljudi mogu pokušati da podese svoj život takvim hiperrealnim slikama. Pod uticajem tih hiperrealnih mo­ dela ostatak sveta postaje sve više simuliran. Žene uvećavaju grudi ili pribegavaju vagino­ plasties a muškarci odlaze kod hirurga da bi uvećali dužinu i širinu svojih penisa. Budući da su seksualni činovi koje gledamo na ekranu hiperrealni.

sirovine. š o p i n g molove. ta teorija opisuje svet sve veće potrošnje k o j u nazivam h i p e r p o t r o š n j o m . potrošnju stvari (kao što su hrana i piće). što znači d a s u podrazumevala fizičku strukturu. i plaćanje skoro isključivo u gotovini. N a r a v n o . interakciju licem u lice i z m e đ u potrošača i zaposlenih. krčme.). Z a M a r k s a su sredstva za proizvodnju one stvari (oruđa.374 DŽORDŽ RiCER . o g r o m n e prodavnice itd. M e đ u t i m .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI POTROŠAČKO DRUŠTVO I NOVA SREDSTVA ZA POTROŠNJU Pod velikim uticajem nekoliko Bodrijarovih p o s t m o d e r n i h ideja. Gemeinschaß). Iako materijalna. itd.) koje o m o g u ć a v a j u proizvodnju u kapitalističkom društvu. postoje još starija Sredstva za proizvodnju . J e d a n d e o m o j e grand-teorije bavi se p o m e r a n j e m o d o n o g a što nazivam starim sredstvima za potrošnju (kao što su kafane. N a j o p š t i j e rečeno. osećaj zajednice (nemački. sredstva za p o t r o š n j u za njega su jednostavno potrošačka dobra. potro­ šačke centre (tržne centre. ali o n to radi n a način koji nije u skladu s n a č i n o m n a koji koristi svoj daleko poznatiji p o j a m . kafići i restorani) k a novim sredstvima za potrošnju o k o j i m a ću uskoro nešto reći. ta mesta s u m e đ u o n i m a koji su ih često posećivali stvarala čitav niz nematerijalnih efekata k a o što j e . M a r k s koristi ovaj p o ­ j a m . koji j e pariške prodavnice (ali ne s a m o njih) video kao sredstva za p o t r o š n j u . . Sledeći Marksa. Starija. taverne. B a š k a o što fabrika o m o g u ć a v a proizvodnju. Sredstva za potrošnju: stara i nova. o n d a bi sredstva za p o t r o š n j u trebalo d a se definišu k a o stvari koje čine p o t r o š n j u m o g u ć o m . recimo. bifei. tradicionalnija sredstva za potrošnju bila s u (i j o š uvek su) p o t p u n o materijal­ na. i ja s a m razvio grand-teoriju k o j a se bavi p o t r o š a č k i m d r u š t v o m . maši­ ne. A k o b i s m o hteli d a se pridržavamo definicije sredstava za proizvodnju.sredstva za proizvodnju. M e đ u o n i m a koji s u taj p o j a m koristili n a ovakav način jeste i Bodrijar. fabrike itd.stvari koje omogućuju proizvodnju (oruđa. k a o i ideja nekih teoretičara m o d e r n e (Marksa i Vebera). sirovine. mašine.) nazvao s a m sredstvima za potrošnju. tržni centri o m o g u ć a v a j u potrošaču d a troši.

Razlog je u tome što je po­ stalo neophodno da se potrošači oduševe da bi dolazili što češće i u što većem broju. Nabrojaću neka od najvažnijih sredstava za potrošnju s primerima i godinama kada su počela da rade: • • • • • • • • • Franšize (McDonald's.shvatanje po kome stare strukture moraju da se uni­ šte (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje će biti efikasnije. prvi zatvoreni centar. 1962) Zabavni parkovi (Disneyland. . 1966) Kazino-hoteli (Flamming. i Mall of America. 1946) Zabava (Hard Rock Caffe. Novim sredstvima za potrošnju nazivam skup mesta koja su uglavnom nastala nakon 1950-ih godina u S A D s ciljem da radikalno unaprede potrošnju. novijih. kao što su bazari. Minesota 1956) Mega tržni centri (West Edmont Mali. godine sredstva za potrošnju postala su mnogo fantastičnija i spektakularnija. Ona su kroz ono što je Jozef Sumpeter nazvao kreativna destrukcija (sta­ re strukture moraju da se unište da bi otvorile prostor za nasta­ nak novih koje će funkcionisati efikasnije) uspela da istisnu stara sredstva za potrošnju kao što su restorani i sajmovi. 1992) Robne kuće (Toys'R'Us. Nova sredstva za potrošnju bila su veoma uspešna u postizanju tog cilja. Zapravo. nakon 1950. 1991. još dematerijalizovanijih sredstava za potrošnju. zelene pijace. arkade. ali svako od njih može da se posmatra i kao fantazmagorija ili svet snova. bakalnice i radnje. Ipak. 1957) Diskonti (Target.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 375 sredstva za potrošnju. (Vidi okvir: Fantazmagorija i svet snova). kao što su šoping Nova sredstva za potrošnju . 1971) Sva ova mesta predstavljaju materijalne strukture.skup potrošačkih mesta koja su uglavnom na­ stala nakon 1950-ih godina u SAD s ciljem da unaprede potrošnju. 1955) Brodovi za krstarenje (Sunward. va­ šari. Konačni cilj bio je da se progresivno uveća nivo potrošnje. Kreativna destrukcija . odnosno omogući hiperpotrošnja. brzina promene toliko je velika da mnoga od tih sredstava za potrošnju već dolaze pod udar drugih. 1955) Tržni centri (Edina.

godine sredstva za potrošnju postala su mnogo fantastičnija i spektakularnija. 1962) Zabavni parkovi (Disneyland. Kreativna destrukcija . 1946) Zabava (Hard Rock Caffe.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 375 sredstva za potrošnju. Novim sredstvima za potrošnju nazivam skup mesta koja su uglavnom nastala nakon 1950-ih godina u S A D s ciljem da radikalno unaprede potrošnju. nakon 1950. još dematerijalizovanijih sredstava za potrošnju. 1991. Minesota 1956) Mega tržni centri (West Edmont Mali. prvi zatvoreni centar. i Mall of America. 1971) Sva ova mesta predstavljaju materijalne strukture. 1955) Brodovi za krstarenje (Sunward. Nova sredstva za potrošnju bila su veoma uspešna u postizanju tog cilja. 1966) Kazino-hoteli (Flamming. (Vidi okvir: Fantazmagorija i svet snova). Ona su kroz ono što je Jozef Sumpeter nazvao kreativna destrukcija (sta­ re strukture moraju da se unište da bi otvorile prostor za nasta­ nak novih koje će funkcionisati efikasnije) uspela da istisnu stara sredstva za potrošnju kao što su restorani i sajmovi. va­ šari. . 1957) Diskonti (Target. novijih.shvatanje po kome stare strukture moraju da se uni­ šte (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje će biti efikasnije. Razlog je u tome što je po­ stalo neophodno da se potrošači oduševe da bi dolazili što češće i u što većem broju. zelene pijace. odnosno omogući hiperpotrošnja. ali svako od njih može da se posmatra i kao fantazmagorija ili svet snova. Konačni cilj bio je da se progresivno uveća nivo potrošnje. kao što su šoping Nova sredstva za potrošnju . bakalnice i radnje. arkade. Zapravo. Ipak. 1992) Robne kuće (Toys'R'Us. Nabrojaću neka od najvažnijih sredstava za potrošnju s primerima i godinama kada su počela da rade: • • • • • • • • • Franšize (McDonald's. 1955) Tržni centri (Edina. kao što su bazari.skup potrošačkih mesta koja su uglavnom na­ stala nakon 1950-ih godina u SAD s ciljem da unaprede potrošnju. brzina promene toliko je velika da mnoga od tih sredstava za potrošnju već dolaze pod udar drugih.

Umesto da fizički odete u te ogromne prodavnice. megamolovima i supermarketima. Drugim recima. ili svet nalik snovima.376 D 2 0 R D 2 RlCER . a pomoću tastature ispišete broj svoje kreditne kartice i adresu na koju želite da vam se roba isporuči. ulazili u automobil i sa­ obraćajnu gužvu. pogotovo ona koja se nalaze na Internetu. Mnoga druga nova (i stara) materijalna sredstva za potrošnju suočiće se sa sličnom borbom u budućnosti. Zašto biste leteli u kazino-hotel u Las Vegasu kada .com nudi na prodaju više knjiga nego najveći lanci ogromnih knjižara koji se nalaze širom Ame­ rike kao što su Borders ili Barnes and Nobles. Recimo. u još većem obimu. u pokušaju da namame mu­ šterije da izađu van svojih domova. očaravajućijim. Zbog svega toga. Ta nova sredstva spajaju dematerijalizovani oblik s kapacitetom za proizvodnju i.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI televizija (rođena 1985. Zašto bismo uopšte izlazili iz kuće. ona predstavljaju ozbiljnu pretnju novim materijalnim sredstvima za potrošnju. sada je dovoljno da dva-tri puta kliknete mišem. veća nematerijalnost nije . kad sve što nam je potrebno (a često i mnogo više od toga) možemo dobiti udobno zavaljeni u fotelju ili u stolicu koja se nalazi ispred na­ šeg računara.džek-pot" i ostale igre na sreću možete da igrate onlajn? Zašto da idete na konjske trke kada možete da se kladite preko Interneta? Zašto da idete u noćni klub kada kod kuće. imaju daleko više mogućnosti da proizvedu fantazmagoriju. nego njihovi materijalni prethodnici. Njihova uvećana nematerijalnost (percipirana i stvarna) daje im ogromnu prednost nad materijalnim sredstima za po­ trošnju u pogledu onoga što mogu da urade i efekata koje mogu da naprave. Amazon. godine).. s fantazmagorijom i svetom snova. gubili vreme tražeći mesto za parkiranje i onda traćili sate šetajući po ogromnim tržnim centrima. a posebno Internet trgovi­ na svih vrsta (omogućena pojavom Interneta. ta nova dematerijalizovana potrošačka me­ sta. na ekranu svog računara možete da gledate lap dens? Što je još važnije. pogotovo tržnim centrima. Dematerijalizovana sredstva za potrošnju imaju daleko veću sposobnost da koriste te procese da bi stvorili privlačni svet fantazije za potrošače. 1988. godine). Mene interesuju različiti procesi koji imaju za cilj da nova sredstva za potrošnju učine još spektakularnijim. nestvarnijim i fantazmagorič­ n i m .

e-tailers). spajanje različitih stvari i gubitak njihovih posebnosti). Ipak. Recimo. sve je teže kretati se po njima. kako sajbermesta i sajber­ prostor postaju sve veći. Ljudi moraju biti sposobni da fizički upravljaju tržnim centrom ili palubom broda za krstarenje. U sajberprostoru takva ograničenja ne postoje.com. dediferencijacija kao suprotnost diferencijaciji.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 377 samo prednost po sebi. Naravno. niti odatle na Varsitybook. Mall of America istovremeno je tržni centar i zabavni park. poseban pretraživački pro­ gram koji. došlo se do zaključka da kupovina u prevelikim hipermarketima više nije prijatna. Recimo. Stariji potrošači ne mogu da pešače petnaest minuta s jednog kraja Vegmansa na drugi kraj samo da bi kupili litar mleka i salvete koji se nalaze na različitim krajevima „prodavnice". Potrošač ne mora da prelazi sa Amazon. Dobar pri­ mer takve tehnologije jeste shop bot. tržni centri i zabavni parkovi postali preveliki. krećući se kroz različite elektronske prodavnice (engle­ ski. Sajberprostor može da bude onoliko veliki koliko vaša mašta i mašta onih koji ga stvaraju može da zamisli. Zato tu u pomoć pristižu mašine za pretraživanje (engleski. Ako bi. Jedan od načina na koji nova sredstva za potrošnju stvaraju spektakl jeste implozija nekad odvojenih sredstava za potrošnju u jedno okruženje (koncept implozije po­ zajmljen je od Bodrijara i podrazumeva gubitak granica. Postoje tako­ de brodovi za krstarenje na kojima možete naći tržni centar i kazino. search engines) i druge tehnologije koje odrađuju posao za potrošača. postoje ograničenja za ono što može da implodira u tržni centar ili brod za krstarenje. u težnji da obuhvate što više sredstava za potrošnju. već je prednost koja stvara niz drugih prednosti za dematerijalizovana sredstva za potrošnju.com da bi pronašao neku posebnu knjigu. Potro­ šače će možda iritirati dužina celog tog procesa i poteškoće prili­ kom pronalaženja onoga što im je potrebno (budući da sastavni Implozija . budući da su u pitanju materijalne strukture.com na Barnesandnoble. potrošačima pronalazi najjeftiniju cenu proizvoda koji traže. Spektakl i implozija. . shop bot će sve to uraditi za njega.gubitak granica i spajanje različitih stvari. ljudi ne bi bili sposobni da se u njima snađu.

Neverovatan spektakl sastoji se u t o m e što j e d n i m prostim pritiskom na miša m o m e n ­ talno možete d a se prebacite iz kupovine u sajbermolu n a kocka­ nje u sajberkazinu. atrakcije koje m o g u d a se n a d u u N j u j o r k .378 DZORDŽ RicER . o n a su slobodna d a stvaraju simulacije koje su ne s a m o spektakularnije već. N j u j o r k simulira N j u j o r k sredine prošlog veka). V r e m e n o m i prostorom takode se m o ž e manipulisati kako bi se o d novih sredstava za potrošnju . oblast u kojoj se na­ lazi Las Vegas o b u h v a t a čitav niz neverovatnih kazino-hotela koji simuliraju razne svetove (npr. i uverljivije o d realnosti. m o g u biti hiperrealna (na primer. D o k je napolju. a odatle na virtuelni obilazak Diznilenda. J o š jedan način na koji sredstva za p o t r o š n j u sebe čine spektakularnim jeste stvaranje simulacija koje su neverovatnije o d realnosti. M n o g a sredstva za p o t r o š n j u . K a o fizičke strukure. g u b e svoju p o ­ sebnost. na sajbermestima n e m a gužve i đubreta koji m o g u d a se vide po tržnim centrima). nova i stara. hotel N j u j o r k . a d o k je unutra. nikada ne g u b i osećaj d a se nalazi u kazino-hotelu. R e c i m o . m o g a o d a se napravi model N j u j o r k a dat u razmeri. Spektakl. Spektakli i simulacije. O t u d a bi u sajberprostoru. n a neki način. R e c i m o . p o s m a t r a č nikada ne g u b i iz vida činjenicu d a gleda u simulaciju. dolazimo do veće spo­ sobnosti ljudi d a se smeste u simuliran svet koji se jako približio realnosti. K a d a i m a m o širi opseg za transmisiju digitalnih signala i spoj virtuelne realnosti i sajberprostora. ali teško d a će se neko zaista umoriti o d toga.. Poenta je u sledećem: budući da nisu ograničena fizič­ ki. Sajbermesta čak m o g u biti realnija o d samih realnih m e ­ sta. d r u g i m recima. sajbermesta imaju veći potencijal da koriste simulacije p o m o ć u kojih m o g u da stvore m n o g o fantastičnije svetove o d onih koji su mogući u Las Vegasu ili u Mall o f America. Z a ­ pravo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI delovi Interneta p o s t a j u sve brojniji i različitiji). bar teorijski. N j u j o r k u nisu date u razmeri. vreme i prostor. Sajbermesta su p o definiciji simulacije. stapajući se n a Internetu u j e d n o . p a se stoga beskrajno spajaju bez ikakvog reda. kazino-ho­ teli m o r a j u d a funkcionišu unutar ograničenja k o j a su i m na­ m e t n u t a n j i h o v o m materijalnošću. p o s m a t r a č nikada ne oseća d a se zaista nalazi u N j u j o r k u . Budući d a za njih ne postoje ograničenja koja su karakteristična za fizička mesta.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

379

napravio spektakl. U hotelima u Las Vegasu gubi se osećaj za vremenske periode. Hotel Luksor, sagrađen po uzoru na stari Egipat, nalazi se odmah do Ekskalibura, koji je napravljen po uzoru na građevine Engleske iz doba kralja Artura, koji opet sto­ ji odmah do dvadesetovekovnog Njujork, Njujorka. Osim toga, unutrašnjost kazino-hotela dizajnirana je tako da kockari izgube predstavu o tome koliko je sati i koje je uopšte doba dana. U nji­ ma, zbog toga, namerno nema časovnika i prozora. Prostorom se manipuliše tako što se, recimo, sredstva za potrošnju smeštaju u ogromne prostore dizajnirane tako da preplaše potrošače. Mali of America toliko je veliki da istovremeno obuhvata tržni centar i zabavni park. Luksor ima najveći atrijum na svetu. U njega bi moglo da se parkira devet aviona tipa „boing 747". Ali, ma ko­ liko sve to bilo impresivno, ta veličina bledi u poređenju s onim što potencijalno može da se napravi u sajberprostoru, u kome bukvalno nema ograničenja onome što može da se uradi s vre­ menom i prostorom. Čitav svemir i čitavo vreme stoje na raspo­ laganju sredstvima za potrošnju koja nalazimo u sajberprostoru.

Ključni koncepti

Fantazmagorija

i svet snova

Istraživanje starih sredstava za potrošnju možemo naći u radu Valtera Benjamina, koji se bavio njihovom fizičkom struktu­ rom i nematerijalnim osećanjima koja je ona trebalo da izazo­ vu. Benjaminov najpoznatiji rad jeste projekat arkada (nemački, Passagen-Werk). To je rasparčan, nezavršen rad koji se bavi devetnaestovekovnim pariškim arkadama. Arkade su predstav­ ljale stara sredstva za potrošnju, čak i u vreme kada je Benjamin Fantazmagorija - koncept kojim se opisuju fantastični nematerijalni efekti koje proizvode fizičke strukture kao što su arkade ili nova sredstva za potrošnju. Svet snova - koncept sličan konceptu fantazmagorije. Prvenstveno se odnosi na upotrebu dekoracije i sličnih metoda kojima se mušterije mame u radnju, a roba i usluge čine glamuroznim, romantičnim i stoga privlač­ nim mušterijama. Cilj takvih metoda jeste da rasplamsaju želje i osećanja potencijalnih kupaca.

380

DŽORDŽ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

o njima pisao (otprilike između 1920-ih i 1940-ih). O n ih je proučavao da bi stekao bolji uvid u vreme u kome je živeo, kao i u doba u kojem su one sagrađene. Benjamin je sebe vi­ deo kao teoretičara koji istražuje fragmente i ostatke masovne kulture 19. veka. Arkade su bile nadsvođene gradske ulice u kojima su se s obe strane nalazile radnje različitih vrsta. Ulice su bile zatvorene za saobraćaj, što je potrošačima omogućavalo da šetaju od jedne do druge prodavnice kako bi nešto kupili ili samo razgledali izloge. Benjamin je arkade definisao kao pr­ vobitne hramove potrošnje kapitalističkih dobara. One su ne­ posredno prethodile drugim hramovima za potrošnju dobara - sajmovima i robnim kućama. Same arkade imale su svoje prethodnike u crkvama (arkade su često imale oblik krsta) i orijentalnim bazarima. O n o što je prvobitno bilo ograničeno na arkade, kasnije je izletelo iz tih okvira, preplavivši Pariz s još grandioznijim i pretencioznijim izlaganjem dobara za kupovinu. Značajnu ulogu u tom procesu Benjamin dodeljuje arhitekti, baronu Zoržu Eženu Osmanu, koji je u Parizu stvorio čitav niz fizič­ kih strukutura, kao što su železničke stanice, muzeji, zimske bašte, sportske hale, radnje, izložbene galerije (kao i bulevare koji do njih vode), koji ne samo da su umanjili značaj original­ nih arkada, već su ih bacili u zasenak. Sve te strukture bile su delimično ili u potpunosti povezane s potrošnjom. Međutim, Benjamin smatra da su sve fizičke strukture, a ne samo arkade predstavljale više od materijalnih realnosti; one su proizvodile nematerijalne efekte od kojih je najpoznatiji Benjaminov ču­ veni koncept fantazmagorije. U stvari, njegov argument bio je da je nova urbana fantazmagorija, koja započinje Osmanom, zamenila arkade i da su nekada magične arkade, koje su stvori­ le tu fantazmagoriju, postale sve manje važne. Sličan argument iznela je i Rozalinda Vilijams. O n a govori o ranim sredstvima za potrošnju - izložbama i robnim kućama. Vilijamsova tvrdi da su pariške izložbe, pogotovo one između 1889. i 1900. godine, bile prvo sistematski planirano masovno potrošačko okruženje i da su predstavljale novinu jer su spajale imaginaciju i dobra koja treba da se prodaju. Imaginacija za­ jedno sa planiranim okruženjem stvara svet snova za potroša­ če (još jednom ovde vidimo integraciju idealnih [imaginaciju]

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

381

i materijalnih [isplanirano okruženje] faktora). U tom kon­ tekstu Vilijamsova raspravlja o otvaranju francuskih radnji, pogotovo Bon marche iz 1852. godine. O n a se usredsređuje na takve pojave kao što je upotreba dekora kojim se mušterije mame u radnju, a roba i usluge čine glamuroznim, romantič­ nim i stoga privlačnim mušterijama. Za Vilijamsovu, cilj ta­ kvih prodavnica bio je da probude želje i osećanja potrošača za robom u njima. Cilj nije nužno bio da se probudi želja koja bi morala da se zadovolji odmah, već pre da se stvori latentna želja koja bi, pre ili kasnije, vodila do kupovine. Glavni zaključak jeste da su stara sredstva za potrošnju u su­ štini imala fizičku strukturu. Iako analitičari kao što su Be­ njamin i Vilijamsova prihvataju tu činjenicu i priznaju njen značaj, oni naglašavaju način na koji su te strukture služile da podstaknu različita osećanja vezana za provođenje vremena u fantazmagoričnom okruženju i svetu snova.

DROMOLOGIJA
Pol Virilio (1932) manje je poznat teoretičar od Fukoa, Bodrijara i njima sličnih teoretičara. Bez obzira na to, on je doprineo teoretskoj sociologiji svojim inovativnim i intrigantnim ra­ dovima koji zaslužuju šire priznanje. Pojam koji najbolje opisuje njegovu teoriju jeste dromologija (pojam koji se izvodi iz sufiksa drome, a koji vezujemo za trčanje ili atletsku stazu). Najvažniji aspekat dromologije jeste brzina. N a jednom širem nivou, Virilio se bavi slomom granica iza­ zvanim čitavim nizom tehnoloških promena na polju transporta, komunikacija, telekomunikacija, računarstva itd. Rani oblici tih promena vodili su do promena u uređenju prostora, pogotovo do sloma fizičkih granica. Kao rezultat tog sloma, razlike između „ovde" i „tamo" više nemaju značaja. Drugim recima, danas više nije toliko važno da li živite u gradu, predgrađu ili ruralnoj oblasti. Isto tako, nije presudno da li živite u SAD, Engleskoj ili Japanu.
Dromologija - koncept kojim Virilio ukazuje na to da presudnu ulogu u postmodernom svetu ima brzina.

382

DŽORDZ RicER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

Vreme i brzina. Međutim, Virilio se više interesovao za pro­ blem vremena nego za problem prostora, prvenstveno zbog toga što je u postmodernom svetu vreme važnije od prostora. Zapravo, on tvrdi da porast brzine vodi do erozije prostornih distinkcija, zbog čega je sve teže napraviti razgraničenje između prostora i vremena. Posledica upotrebe katodnih cevi (bilo da se one nalaze u našim televizorima ili računarima), jeste da čovek više nije u stanju da razdvoji prostornu dimenziju od brzine prenosa. Pro­ stor i vreme se sve manje međusobno razlikuju. Staviše, brzina je pokorila razdaljinu. Virilio je skovao pojam brzinske razdaljine koji ima za cilj da uništi fizičku i prostornu dimenziju. Taj pro­ ces bio bi nemoguć bez ogromnog napretka u sredstvima komu­ nikacije i telekomunikacije. Osim što je uništila prostor, brzina je stvorila zbunjujući svet slika i pojava (pogotovo, brzina prenosa znanja i informa­ cija). Sve nam je teže da kažemo gde smo, koliko je sati ili šta bi trebalo da radimo. Vizuelni obeleživači, referentne tačke i stan­ dardi su se raspali. Kao rezultat toga, suočavamo se sa krizom konceptualizacije i predstavljanja. Napustili smo svet stabilnih slika i premestili se u svet u kome su slike nestabilne. Naše referentne tačke sve manje poprimaju materijalan oblik; one su sada samo malo više od prolaznih slika. Sve manje smo u prilici da stvari posmatramo direktno. Umesto toga, stvari osećamo indirektno kroz medijatorske (posredničke) tehnologije kao što su masovni mediji. Iako nam to pruža mogućnost da bude­ mo u kontaktu s većim brojem pojava, sve nam je teže da razumemo te pojave jer nam nedostaje neposredno znanje o njima. Zbog toga se, po Virilioovom shvatanju, suočavamo s krizom inteligibilnosti (shvatljivosti). Napredne tehnologije svih tipova ovde igraju presudnu ulo­ gu, tako što posreduju između nas i stvari koje vidimo. U tom razvoju, glavnu ulogu igrao je bioskop. S pojavom bioskopa, filmska kamera postala je posrednik između nas i pojava koje vi­ dimo. Taj problem takode postoji i u velikoj meri se proširio s pojavom televizije. Takve tehnologije nam otežavaju da istinski razumemo ono što vidimo, delimično i zbog toga što ono što vi­ dimo prvo prolazi kroz filter kamere koju kontroliše kamerman,

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

383

o d n o s n o režiser. N a taj način, p o s t a j e m o sve pasivniji p o s m a t r a či i neaktivni t u m a č i o n o g a što v i d i m o . Prostorne i vremenske granice i z m e đ u nas i posredničkih m e d i j a sve više se urušavaju; n e m a uočljivih ograničenja i jasne granice i z m e đ u televizijske slike i nas. S d o l a s k o m računara isti p r o b l e m prenosi se n a k u ć u i na radno mesto. Rat. J e d n a o d stalno prisutnih t e m a u Virilioovom radu je­ ste o d n o s i z m e đ u p r o m e n a o k o j i m a s m o ovde diskutovali i promenljive prirode rata. Po Viriliou, za svakoga k o želi d a se bavi tehničkim aspektima savremenog društva najbolji m o d e l za ana­ lizu jeste rat. Razvoj različitih tehologija za koje se Virilio interesuje (računari) usko j e povezan s v o j n i m istraživanjem i tehno­ loškim razvojem. Sve veća brzina koja proizilazi iz tehnološkog napretka p o g a đ a sve delove društva, uključujući i vojsku. K a o i u ostatku društva, brzina vodi d o uništenja vremena koje j e p o ­ trebno za razmišljanje (refleksiju). Brzina k o j o m oružje m o ž e d a se lansira ne daje m o g u ć n o s t v o j n i m službenicima d a razmisle 0 svojim p o s t u p c i m a . Lansiranje neprijateljskih projektila auto­ matski vodi d o lansiranja osvetničkih projektila. Rezultat toga je nevoljno ratovanje. U m e s t o direktnog s u k o b a armija n a b o j n o m polju, vojske danas ulaze u s u k o b koji j e posredovan računarima 1 televizijskim ekranima. T e i neke druge pojave povezane s u sa o n i m što Virilio zove čisto ratovanje. Endokolonizacija. Tehnologija očigledno igra središnju ulo­ gu u V i r i l i o o v o m radu. K a k o s m o videli, filmska k a m e r a i njen naslednik, televizijska kamera, igraju glavnu u l o g u u posredo­ vanju iskustava i širenju slika. U svojoj poslednjoj knjizi, Viri­ lio istražuje n o v u u l o g u tehnologije k o j u naziva endokoloni­ zacija. U m e s t o d a se usredsređuje n a kolonizaciju sveta, tehnologi­ j a se koristi za kolonizaciju ljudskog tela. Endokolonizacija se bavi prodiranjem tehnologije (mikromašina) u središte ljudskog tela. Fokus se pomerio sa stvaranja m e g a m a š i n a za kolonizaciju sveta na mikromašine (na primer, pejsmejkeri) k o j i m a se kolonizuje telo. Revolucija u transplantaciji će naslediti revoluciju u k o m u ­ nikaciji. Ranije s m o spomenuli neaktivnost koja je nastala kada je aktivno kretanje o d kuće d o prodavnice smenjeno k u p o v i n o m iz Endokolonizacija — upotreba tehnologije u svrhu kolonizacije ljudskog tela.

384

DŽORDŽ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

fotelje. Ta neaktivnost tvorevina je kreatora postmodernih teh­ nologija koji stvaraju čitav niz novih tehnologija kako bi odgo­ vorili na tu neaktivnost. Usporeni medijima, gotovo do stanja nepokretnosti, ljudi sada mogu simultano ubrzati svoje aktivno­ sti kroz implantaciju različitih mikrotehnologija koje im poma­ žu da brže misle i rade. Težnja je da se u postmodernom društvu od ljudskog tela stvori isto ono što se stvorilo od svega ostalog. U izvesnom smislu, ljudsko telo se ubrzava; brzina koja karakte­ riše ostatak društva sada se prenosi na ljudsko telo. Implantacija različitih tehnologija takode otvara još jedno poznato pitanje za Virilioa i druge postmoderniste: uklanjanje razlike između unu­ trašnjosti i spoljašnosti. Ako postoje tehnologije koje su van nas i unutar nas, a one koje su van nas stimulišu one koje su unutar nas, onda možemo da se zapitamo gde se završava čovek, a gde počinje tehnologija? Još jedno pitanje kojim se Virilio neprestano bavi jeste pita­ nje kontrole. S endokolonizacijom kontrola nad ljudima premešta se na jedan potpuno novi nivo. U prošlosti, kontrola se vršila skoro isključivo spolja. Zatvor, pogotovo Fukoov panoptikon, predstavlja dobar primer takve kontrole. Međutim, endokolo­ nizacija otvara mogućnost kontrole iznutra. Očigledno je da to sobom nosi nove i zastrašujuće mogućnosti. Virtuelna realnost. Koncept kontrole takode ima presu­ dan značaj u Virilioovoj analizi koja se bavi dolazećom eksplozi­ jom virtuelne realnosti. S eliminacijom globalnih granica, nauka se okrenula pohodu na interne granice kao što su mentalne slike. Virtuelna tehnologija je spoljna tehnologija, ali njen cilj je unutraš­ nja kontrola. Tehnologija virtuelne realnosti pokušava da kanališe i kontroliše mentalne slike i kibernetski dominira mislima. Nivo kontrole će, po Virilioovom shvatanju, biti nezamisliv zato što ljudi više neće biti slobodni da konstruišu sopstvene mentalne slike. Vir­ tuelna realnost takode će proizvesti druge probleme, kao, recimo, našu sve veću nesposobnost da se pozicioniramo u vremenu i pro­ storu. Naći ćemo se potpuno izgubljeni u virtuelnom univerzumu. Ovde smo predstavili samo neke Virilioove ideje koje poka­ zuju da se on nalazi u procesu stvaranja jedne veoma interesan­ tne varijante francuske postmoderne socijalne teorije.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

385

Na kraju, možemo da kažemo da savremena sociološka te­ orija nastavlja da se razvija i menja. Teorija se brzo razvija i deo postmoderne teorije koju smo predstavili u ovoj glavi će, nesum­ njivo, brzo postati istorija. Ali ne možemo razumeti kako će se sociološka teorija dalje razvijati ukoliko ne razumemo šta se u njoj događalo u ne tako davnoj prošlosti.

FEMINIZAM I POSTMODERNA SOCIJALNA TEORIJA
Patriša Madu Lengerman i Džilijen Nibruk Iako se feministkinje sve više uključuju u postmodernu misao, one manje koriste postmodernizam kao teoriju o društvu, a više kao epistemološki pristup. Postmodernizam je važan za feminističku te­ oriju prvenstveno kao opoziciona epistemologija, to jest, strategija kojom se može dovesti u pitanje pravo na istinu i pravo na znanje. Pitanje „Čije znanje?" pokazalo se kao radikalno transformativno pitanje koje je pokrenulo i otvorilo mnoga druga pitanja, ne samo o odnosu moći i znanja, već i o osnovama prava na znanje. Potmodernisti odbacuju osnovni princip moderne epistemologije po kome ljudi upotrebom čistog razuma mogu dostići potpuno i objektivno znanje o svetu, znanje koje je predstava realnosti, tj. ogledalo prirode. Feminizam i potmodernizam imaju mnogo toga zajednič­ kog: 1.1 jedan i drugi otvaraju pitanja o tome čije znanje ili čije definicije treba da se prihvate. 2. Savremene feminističke teoretičarke nalaze u postmodernizmu osnaženje i legitimaciju za sopstveno insistiranje na epistemološkoj političkoj nužnosti udaljavanja od tra­ dicionalnih centralnih pitanja u društvenim naukama, kao i za oštru kritiku tradicionalnih teorija i pojmova. 3. Postmoderna epistemologija omogućuje nekim feministič­ kim teoretičarkama (recimo, liberalnim feministkinjama) proširene mogućnosti u cilju dekonstrukcije roda. Ona ne obuhvata nepromišljeno preuzimanje postmodernih

386

DŽORDŽ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

pojmova, već prefinjenu inkorporaciju koja se ponekad zasniva na zadržavanju, ponekad na spajanju, a ponekad na menjanju originalnih značenja. 4. Iznad svega, postmodernizam je pomogao feminizmu da uključi refleksivnost u sastavni deo svoje teorije, čime je omogućeno da se feminizam ne pretvori u ono protiv čega se bori - hegemonistički diskurs koji ugnjetava lju­ de kroz esencijalističke i univerzalističke kategorije. Taj pravac bio je posebno značajan zato što je koincidirao s pitanjima koja su pokrenule obojene žene, žene koje žive u nezapadnim društvima, lezbijke i žene koje pripadaju radničkim slojevima. Ta pitanja pripadaju drugom talasu feminističkih, esencijalističkih pitanja koja se tiču sestrinstva, žena, žena trećeg sveta, seksualnosti, porodice, majčinstva i rada (vidi glavu 8).

Primena socioloških koncepata na savremeno društvo
Porast nadzora nad našim svakodnevnim života

Nadzor nad ljudima nije ništa novo. Prve tragove nalazimo u drevnim vremenima. Tokom poslednjih nekoliko vekova cr­ kve, države, fabrike i birokratije neprekidno posmatraju i pri­ kupljaju sve detaljnije informacije o nama. U poslednje vreme, u proces nadgledanja takode su se uključile agencije iz privat­ nog sektora, iz oblasti fnedicine, bankarstva, osiguranja i bi­ znisa, pogotovo preduzeća koja se bave izradom kreditnih kar­ tica. Ta poslednja vrsta organizacija, u savezu sa čitavim nizom novih tehnologija — računarima, video kamerama, ugrađenim čipovima, elektronskim ekranima za lociranje, satelitima, do­ brovoljnim testiranjima itd. — rapidno je uvećala kapacitet da nadzire ljude, pogotovo putem elektronskih sredstava koja više ne zahtevaju jednu osobu koja nadzire drugu (kao što je to to bilo u panoptikonu). Novi oblici nadzora imaju čitav niz prednosti nad sredstvima koja su im prethodila: oni su vidlji­ vi, manipulativni (a ne više prisilni), jeftini (za svaku jedinicu podataka koja se skupi) i pružaju podatke koji se lako mogu organizovati i kojima se lako može ponovo pristupiti.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

387

Postoji mnogo toga što je pozitivno u toj novoj i uvećanoj sposobnosti za nadzor. Mnoge organizacije i ustanove trebaju informacije da bi mogle da obavljaju svoj posao, a te nove me­ tode im omogućuju da ih dobiju jeftino i ponekad za veoma kratko vreme. Čak i porodice s malom decom imaju koristi od nadzornih kamera koje „posmatraju" šta rade vaspitačice u obdaništima. Svakako da je nova tehnologija nadzora i od velike koristi policiji u njenim naporima da suzbije zločin i uhvati kri­ minalce. Posle 11. septembra 2001. godine, upotreba napred­ nih nadzornih tehnologija može da pomogne u odvraćanju ili čak sprečavanju terorističkih napada. Evo jedne ilustracije: me­ dicinska zajednica je 2005. godine bila pod uzbunom zbog ra­ nih znakova ptičjeg gripa u jugoistočnoj Aziji. Pažljivo posmatranje slučajeva u cilju opažanja ranih znakova širenja virusa, može da pomogne u sprečavanju globalne epidemije ili barem da nam omogući bolju pripremu i lokalizovanje njenih efekata. Ipak, možemo s pravom da budemo uplašeni od tog ogro­ mnog napretka u sposobnosti upadanja u naš svakodnevni život i sakupljanja informacija o svima nama. To nas neodolji­ vo podseća na fiktivna društva, kao recimo ono koje je opisao Džordž Orvel u 1984 u kome nas Veliki Brat sve posmatra, zna sve o nama i, kao rezultat, može da kontroliše ono što mi­ slimo i radimo. Ali feministički odnos prema postmodernizmu više je obeležen nezadovoljstvom nego prihvatanjem: 1. Mnoge feministkinje smatraju da su postmodernističke aspiracije isključive. Otuda one na postmodernizam gle­ daju kao na antitezu feminističkom projektu uključenja. Dokaz za to je postmodernistički teško razumljiv Voka­ bular, kao i to što postmodernizam želi da se izbori za hegemonsku poziciju u akademskom diskursu, a ne da se bori za političku i društvenu emapncipaciju. 2. Mnoge feministkinje takode propituju nevinost postmodernističkog izazova, pitajući se da li je on istinski oslo­ bodilački ili je deo politike znanja u kome privilegovana akademska klasa na izazove marginalizovanih osoba od­ govara sa tehnički složenim argumentima po kojima niko

postmodernizam udaljava feminizam od posvećenosti progresivnoj promeni . Odatle proizilazi da ne postoji problem kojim bi kolektiv kao celina trebalo da se bavi. stvaranje i kontrolisanje novih tehnologija i razvijanje intelektualnih tehnologi­ ja koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom. kojom dominira racionalnost i efikasnost. . Sažetak Grand-teorija Danijela Bela usmerena je na pojavu postindustrijskog društva koje karakteriše proizvodnja usluga umesto pro­ izvodnje robe. opštom teorijom i pojmom progresa. Otežavajući veze s materijalnom nejednakošću. 2. neprav­ du i ugnjetavanje i vodi ih ka neoidealistčkom stavu koji svet vidi kao diskurs. Fukoova grand-teorija izdvaja se od ostalih velikih modernih teo­ rija po tome što ne traga za izvorom i uzrokom društvenog raz­ voja i što se usredsređuje na nekoherentnost i diskontinuitet. profesionalni i tehnički rad umesto manuelnog rada. samorealizacija i samogratifikacija. Još jedan izvor napetosti između postmodernizma i fe­ minizma leži u tome što postmodernistički naglasak na beskrajnom nazadovanju dekonstrukcije i razlike udalja­ va ljude od kolektivnih oslobodilačkih ciljeva i vodi ih ka radikalnom individualizmu. teorijsko znanje umesto praktičnog znanja. 3. 4. U postindustrijskom društvu nastaje sukob između društvenih struktura (pogotovo ekonomije). 1. postmodernistički preokret udaljava femini­ stičke naučnice od usredsredenosti na nejednakost. postmodernisti su počeli da se bave prirodom subjekta. predstavu i tekst.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ne može da polaže pravo na autoritet. teoretišu o sebi i prave progres na različitim područijima. Na osnovu takve vrste individualizma može da se zaključi da je svačiji problem jedinstven budući da je svako jedinstven kao pojedinac. Nensi Hartsok smatra čudnim sledeće: baš kada su žene i mnoge druge grupe počele da redefinišu svoj identitet. 3.388 DŽORDŽ RICER . Iznad svega. i kulture kojom dominira iracionalnost.što predstavlja osnovicu svake kritičke društvene teorije.

Društvo toleriše te zajed­ nice i njihove grupe. Fuko priznaje da postoji neprekidan su­ kob oko kontrole.POSTMODERNE GRAND-TEORUE 389 4. Fuko vidi povećanje spo­ sobnosti zdravih da razdvoje bolesne od ostatka populacije i da ih ugnjetavaju. 8. Prvi je hijerarhijsko nadziranje ili sposobnost službenika na vrhu organizacije da jednim pogledom kontrolišu sve podređene. Nova plemena ili zajednice predstavljaju pribežište za strance i čitav niz etničkih. Za razliku od prihvaćenih grand-teorija. Tri su osnovna instrumenta koja stoje na raspologanju onima koji kontrolišu i nadziru druge. . To proizilazi iz njegovog interesa za mikrofiziku moći. 9. Umesto da vidi progres i sve veću humanizaciju u tretiranju za­ tvorenika. obećava da može da prihvati ambivalenciju. 12. pogotovo do represije diskursa o seksualnosti. Moralnost postmodernog sveta nalazi se pod dominacijom po­ trebe da se bude za Drugog. Najvažniji deo Fukoove grand-teorije bavi se upravljanjem . zatvorskom službeniku) omogućava potpun nad­ zor nad grupom ljudi (zatvorenicima). 16. 14. Iako se bavi kontrolom. On tvrdi kako je u periodu viktorijanizma došlo do eksplozije diskursa o seksualnosti: u društvu je počelo mnogo više da se priča o seksu. Zan Bodrijar bavi se transformacijom proizvođačkog u potrošač­ ko društvo. Drugi instrument disciplinujuće moći jeste sposobnost da se do­ nose normalizujući sudovi i kažnjavaju se oni koji ih ne poštuju/ narušavaju norme.sku­ pom praksi i tehnika pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima. 6. 13. klasifikacija. Fuko vidi porast u sposobnosti kažnjavanja ljudi. 10. Zigmunt Bauman povezuje modernost s nesposobnošću da se prihvati ambivalencija. nasuprot tome. Treći instrument jeste upotreba ispitivanja kao načina posmatranja potčinjenih i prosuđivanja o tome šta oni rade. Postmodernost. 5. 7. Panoptikon je struktura koja nekome ko je na vlasti ili na položa­ ju (na primer. 11. Fuko kritikuje modernu grand-teoriju po kojoj je viktorijanizam doveo do potiskivanja seksualnosti. spe­ cifikacija i uzročnih i kvantitativnih studija o seksualnosti. procena. Došlo je do analiza. 15. Bauman takode povezuje neotribalizam s postmodernošću. religioznih i političkih grupa.

Literatura za dalje čitanje Baudrilliard. došlo do porasta postmoderne sumnje u prirodu subjekta. 18. Nova materijalna sredstva za potrošnju došla su pod udar novih nematerijalnih sredstava za potrošnju. ustupa mesto simulacijama ili imitacijama koje karakteriše nedo­ statak originalnosti. Pol Viri­ lio.390 DŽORDŽ RicER . kao i čitav niz novih ideja i jednstvenih pojmova. D a bi privukle potrošače. Bodrijar. Nematerijalna sredstava za potrošnju uspešnije koriste te mehanizme od novih materijalnih sredstava za po­ trošnju. baš kada su žene i mnoge druge grupe došle u poziciju da redefinišu svoj identitet. kao što su npr. Simulacija i zbilja. 23. a ne dobra i usluge. Po Dž. 24. 22. Između feminizma i postmoderne socijalne teorije postoji jedan nategnut odnos. konzumiramo znako­ ve. Budući da kod determiniše značenje znakova. 21. Novi Sad: Svetovi. Kapitalizam je preusmerio svoj fokus sa kontrole radnika na kon­ trolu potrošača. nego njihovim stvarnim potrebama. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. 19. Zan (1991). 26. karakteristična po svojoj originalnosti. Riceru. Zagreb: Naklada Ljevak. opšte teorije i pojma progresa. Jean (2001). Proces kreativne destrukcije se nastavlja. simulacija i manipulacija vremena i prostora. Bodrijar je takode tvrdio da simbolička razmena (povratan pro­ ces davanja i uzimanja). svet je pod dominacijom hiperpotrošnje koja se barem delimično podstiče novim potrošačkim snagama. Kada konzumiramo (trošimo) mi. teoretišu o sebi i napreduju u različitim oblastima. Simulacije i simulakrumi. Baudrilliard.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 17. nova sredstva za potrošnju koriste ra­ zličite mehanizme kao što su implozija. 20. 25. 27. u stvari. Inteligencija zla ili pakt lucidnosti. Jedan od najinteresantnijih živih socijalnih teoretičara. Potrošnja se bolje objašnjava željom potrošača da se razlikuju jed­ ni od drugih. Feministkinje su veoma sumnjičave prema činjenici da je. on takode kontroliše potrošnju. sajber tržni centri ili kupovina iz fotelje. Jean (2006). . razvio je sopstvenu postmodernu teoriju zvanu dromologija.

Raskol. Pol (1997). Čačak: Umetničko društvo Gra­ dac. Đordević. Psihijatrijska moč. Virilio. Jean-Francois (2005). New$ Age. Mišel (2005a). Zan Fransoa (1988). Michel (2002). Foucalt. Postmodernizam. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. Liotar. Novi Sad: Svetovi. Žan (2007). Horrocks. Zagreb: Naklada Jesen­ ski i Turk. Tasmin (2001). Hrestomatija. 1926— 1984—2004. Tomić. Foucalt i queer teorija. Christopher (2007). Fuko. Istorija seksualnosti I. Novi Sad: Vojvođanska sociološka asocijacija. Liotar. Postmoderno stanje. Zagreb: Ibis grafika. Mišel (2005b). Studije kulture. Poredak diskursa. Milenković. Fuko. Rađanje biopolitike. Spargo. Rat i film 1. Loznica: Karpos. Riječi i stvari. Pol (2003). Virilio. Onore. Mišel (2006). Zagreb: Nakladni zavod Glo­ bus. Fuko. Riječi i stvari. Mišel (1971). Baudrilliard i milenij. Fuko. Butler. Christopher (2001). Virilio. Lyotard. Dobra vest. Fuko. Michel (1994). Znanje i moč. Beograd: Filmski centar Srbije. Pohvala sporosti. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića i Novi Sad. Mišel (2007). Beograd: Arhipelag. Loznica: Karpos. Mišel (1997). Informatička bomba. Karl (2005). Beograd: Službeni glasnik. Zagreb: Golden marketing. Nadzirati i kažnjavati: nastanak zatvora.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 391 Bodrijar. Pavle i Marinković. Mišel Fuko. . Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Duh terorizma. Beograd: Nolit. Beograd: Službeni glasnik. Beograd: Algoritam. Dušan (2005). Novi Sad: Svetovi. Postmoderno stanje. Pol (2000). Žan-Fransoa (1991). Jelena [priredila] (2008). Novi Sad: Svetovi. Kritični prostor. Foucalt. Sarajevo: Sahinpašić. Zorica (2008). Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo. Fuko.

.

GLAVA 10 TEORIJE GLOBALIZACIJE Glavne savremene teorije o globalizaciji Kulturna teorija Ekonomska teorija Politička teorija Druge teorije Sažetak Literatura za dalje čitanje Verovatno nijedna pojedinačna tema u poslednjih nekoliko godina nije postala tako mnogo popularna i privukla toliko aka­ demske pažnje kao tema globalizacije. nisu mogli da se odupru trendu da za svoj osnovni predmet proučavanja izaberu globalizaciju. svesti i organizacije društve­ nog života po ćelom svetu. neophodno je da globalizaciju definišemo kao širenje određenih praksi. postoje i neki interni razlozi u akademskom svetu koji su prouzrokovali opsesiju ovom temom (kao što je. Druš­ tveni teoretičari. reakcija protiv ranih i uskih pristupa globalizaciji). akademski inte­ res za ovu temu velikim delom je motivisan izuzetnim javnim značajem. Značaj globalizacije i njenih posledica može se uočiti na svakom koraku. svesti i organizacije društvenog života po ćelom svetu. odnosa. Ono što sledi jeste kratak pregled nekih od najvažnijih teoretskih radova o globalizaciji.širenje određenih praksi. često na jedan dra­ matičan način. re­ cimo. U stvari. od­ nosa. Cilj ove glave nije da pruži sveobuhvatan pregled literature o globalizaciji koja je veoma obimna. a pogotovo ne da se kritički osvrne na čitavu literaturu o globalizaciji. Međutim. Međutim. Globalizacija je proces koji svakodnevno. transformiše nacije i živote milijardi ljudi širom sveta. a možda je najvidljiviji po redovnim protestima Globalizacija . pre nego što započnemo. . uključujući mnoge od onih koji se pominju u ovoj glavi i na drugim mestima u ovoj knjizi. interesom i zabrinutošću koje stvaraju posledice glo­ balizacije.

core country). kao i homogenišući uticaj koji oni imaju na savremeno društvo. Po tom gledištu. suprotstavio toj ideji kroz svoj ču­ veni koncept glokalizacije (vidi ispod) po kome globalno ulazi u interakciju s lokalnim da bi proizvelo nešto posebno . Unutar svake od ovih perspektiva može se govoriti o homogenosti ili heterogenosti. uključujući i one koje naglašavaju ulogu američke kulture. . Intenzitet i nivo protesta protiv tih orga­ nizacija pokazuju da ljudi širom sveta smatraju da je globalizacija važna i da u velikoj meri utiče na njihove živote. politički i/ili institucionalno. Oni globalizaciju vide kao proces Kulturni imperijalizam . Tu se najpre misli na reakciju pro­ tiv ranih verzija teorije modernizacije. iako ne koristi po­ jam kulturnog imperijalizma.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI koji prate sastanke na visokom nivou globalnih organizacija.glokalno. tj.uticaj jedne kulture na veliki broj drugih kultura. ekonomski. Iako postoje različite teorije globalizacije. naglaša­ vaju njihovu sve veću važnost. to jest davanje prednosti obrazcu razvoja karakterističnom za Zapad. Teoretičari koji se usmeravaju na ekonomske činioce. Teorija globalizacije pojavila se kao posledica određenih razvoja u društvenoj teoriji. (O tome će biti više reči u odeljku o kulturnoj hibridizaciji. Postoje mnoge varijante kulturnog imperijalizma. Roland Robertson se. Jedna od najvažnijih ka­ rakteristika te teorije jeste prozapadnjačka pristrasnost. Sledstveno.394 DŽORDŽ RicER . ili kao proces u kojem mnogi globalni i lokalni kulturni sadržaji ulaze u inte­ rakciju da bi stvorili neku vrstu pastiša ili koktela iz kojeg će se kasnije razviti čitav niz kulturnih hibrida (heterogenost). globalizacija kulture može da se posmatra kao transnacionalna ekspanzija opštih kodova i praksi (homogenost). ostatak sveta nema mnogo izbora već pre ili ka­ snije mora početi da liči na Zapad. uticaj jedne posebne kulture na veliki broj drugih kultura. Trend homogenosti često se vezuje za kulturni imperijalizam. kao što su STO (Svetska trgovinska organizacija) i MMF (Međuna­ rodni monetarni fond).) Globalizacija može da se analizira kulturalno. Zapada ili centralnih zemalja (engleski. skoro svima njima zajednički je pokušaj da se uda­ lje od prozapadnjačkog diskursa i istraže transnacionalne procese koji su barem u nekom stepenu autonomni i nezavisni od bilo koje posebne nacije ili posebnog dela sveta.

a na štetu siromašnih nacija. Između ostalog. Uistinu. neki na globalizaciju gledaju kao na ekspanziju trgovine. Nedav­ no je Džozef Stiglic. oni koji naglašavaju heterogenizaciju slažu se da interakcija globalnog tržišta s lokalnim tržištima vodi do stvaranja jedinstvenog „glokalnog" tržišta koje integriše potrebe globalnog tržišta s realnostima lokalnog tržišta. Te teorije smatraju da je globalni uticaj raznorodnih institucija . posebno SAD (koje efektivno imaju moć veta nad odlukama MMF-a). Na primer. Stiglic kritikuje MMF zbog njego­ vog homogenizujućeg pristupa koji ne uspeva da dovoljno oz­ biljno uzme u obzir nacionalne razlike i specifičnosti. commodification) lokalnih kultura i uvođenje fleksibilne specijali­ zacije koja omogućuje da se mnogi proizvodi prilagode potrebama različitih lokalnih zajednica. neke od ovih teorija koje se opredeljuju za perspektivu homogenosti. Drugi oblici heterogenosti u eko­ nomskoj oblasti uključuju. I kod političkih/institucionalnih orijentacija nalazimo homo­ genost ili heterogenost. na primer. Stiglic ističe potrebu da MMF i druge globalne ekonomske organizacije u svom radu počnu da primenjuju diferenciranije pristupe i politike. dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i bivši predsednik Veća ekonomskih savetnika. porobnjavanje (engleski. Iako ovi teoretičari uglavnom smatraju da je posledica glo­ balizacije veća homogenost. MMF uvek nudi isto rešenje. usredsređuju se na šire­ nje modela nacionalne države po svetu i pojavu istovetnih oblika upravljanja u ćelom svetu. MMF i globalizacija su do sada uglavnom išli u korist bogatim nacijama. Drugim recima. Još opštije. na kakav god problem da naiđe. oni priznaju da se na marginama glo­ balne ekonomije može uočiti izvesni stepen diferencijacije (hetero­ genosti). Jaz između bogatih i siromašnih povećao se upravo zbog pojave globalizacije. a posebno Me­ đunarodni monetarni fond zbog toga što svojim delanjem više doprinose pogoršavanju ekonomskih kriza širom sveta nego što ih rešavaju. MMF se često ponaša kao doktor koji propisuje jedan isti lek za različite bolesti: gde god da dođe. žestoko kritikovao Svetsku banku. Svetsku trgovinsku organizaciju. one ukazuju na to da svetom još uvek dominira manje-više isti oblik upravljanja. Na primer.TEORIJE GLOBALIZACUE 395 širenja tržišne ekonomije na različite regione sveta.

kulturnoj. Iako se dihotomija homogenizacija/heterogenizacija provlači kroz veliki broj teorija globalizacije. upotreba tradicionalnih ideja i tradicionalne retorike).organizacija umanjuje moć kako nacionalnih država. a onda ćemo se okrenuti trima širim kategorijama teoretisanja globalizacije . u obliku jedne alterna­ tivne teorijske perspektive. Najpre ćemo videti kako o globalizaciji raz­ mišljaju neki od glavnih savremenih teoretičara sa kojima smo se već upoznali u ovoj knjizi (Gidens. . tako i lo­ kalnih društvenih struktura koje unose različitost u živote obič­ nih ljudi. njome se očigledno ne iscr­ pljuju sve ostale teme i aspekti globalizacije. što vodi do veće političke heteroge­ nosti širom sveta. Interesantno je da Barber takode. etničkih i reakcionarnih po­ litičkih snaga (uključujući tu „odmetničke države") koje imaju cilj da raspale nacionalizme. Ta diskusija će biti podeljena u četiri odeljka. Interakcija Mek sveta i Džihada na lokalnom nivou može da proizvede jedinstvenu glokalnu političku forma­ ciju koja integriše elemente i jednog (na primer. artikuliše ideju „Džihada". Na narednim strani­ cama videćemo da vodeće teorije globalizacije na različite načine dotiču pitanja homogenizacije i heterogenizacije. Jedno od najekstremnijih gledišta o homogenizaciji u političkoj oblasti dolazi od Bendžamina Barbera i njegove teorije o „Mek svetu" („McWorld") ili rastu jedinstvene političke* ori­ jentacije koja osvaja ceo svet. on smatra da postoje mnogi drugi domeni koji slede model Mek sveta. Džihad je proizvod angažmana lokalizovanih. ali da takode osvetljavaju druge aspekte globalizacije. Barberovo shvatanje Mek sveta nije ograničeno na politiku. upotreba In­ terneta da bi se privukla podrška javnosti) i drugog (na primer. ekonomskoj i političkoj/institucionalnoj. Bek i Bauman).

ali da takode osvetljavaju druge aspekte globalizacije. što vodi do veće političke heteroge­ nosti širom sveta. Kao što ćemo videti.kulturnoj. ekonomskoj i političkoj/institucionalnoj. Interakcija Mek sveta i Džihada na lokalnom nivou može da proizvede jedinstvenu glokalnu političku forma­ ciju koja integriše elemente i jednog (na primer. njome se očigledno ne iscr­ pljuju sve ostale teme i aspekti globalizacije. Najpre ćemo videti kako o globalizaciji raz­ mišljaju neki od glavnih savremenih teoretičara sa kojima smo se već upoznali u ovoj knjizi (Gidens. Iako se dihotomija homogenizacija/heterogenizacija provlači kroz veliki broj teorija globalizacije. Interesantno je da Barber takode. Ta diskusija će biti podeljena u četiri odeljka. . u obliku jedne alterna­ tivne teorijske perspektive. Džihad je proizvod angažmana lokalizovanih. etničkih i reakcionarnih po­ litičkih snaga (uključujući tu „odmetničke države") koje imaju cilj da raspale nacionalizme. neki smatraju da rast transnacionalnih institucija i organizacija umanjuje moć kako nacionalnih država. Jedno od najekstremnijih gledišta o homogenizaciji u političkoj oblasti dolazi od Bendžamina Barbera i njegove teorije o „Mek svetu" („McWorld") ili rastu jedinstvene političke* ori­ jentacije koja osvaja ceo svet. tako i lo­ kalnih društvenih struktura koje unose različitost u živote obič­ nih ljudi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI štetan po homogenost koncepta nacionalnih država. on smatra da postoje mnogi drugi domeni koji slede model Mek sveta. a onda ćemo se okrenuti trima širim kategorijama teoretisanja globalizacije . Na narednim strani­ cama videćemo da vodeće teorije globalizacije na različite načine dotiču pitanja homogenizacije i heterogenizacije.396 DŽORDZ RICER . upotreba tradicionalnih ideja i tradicionalne retorike). upotreba In­ terneta da bi se privukla podrška javnosti) i drugog (na primer. attikuliše ideju „Džihada". Bek i Bauman). Barberovo shvatanje Mek sveta nije ograničeno na politiku.

ali 1 da ih je. on nije potpuno pesimističan. fundamentalizam koristi glo­ balne sile (na primer.sama njen proizvod.religiozni. politički . proizvodeći nove oblasti koje mogu da presecaju nacije. nacionalistički. Fundamentalizam može imati različite oblike . Gidens smatra da postoji jaka veza između glo­ balizacije i rizika (pogotovo proizvedenog rizika). ali ne postoji način da ga u potpunosti kontrolišemo. Gidens navodi područje oko Barselone u severnoj Spaniji koje zalazi u Francusku. najveći deo odbeglog sveta globalizacije nalazi se izvan naše kontrole.tradicionali­ zam . Na kraju. zato što je u suprotnosti s kosmopolitizmom i drugo. glavni sukob koji se danas odvija na globalnom nivou jeste sukob između fundamentalizma i kosmopolitizma. Gidens donosi zanimljiv zaključak da globalizacija gura postojeće kultu­ re na marginu. Prvo. Gidens polaže izvesnu nadu u demokratiju. Postoje načini da ograničimo probleme koje je stvorio odbegli svet. osnažila i oživela. on tvrdi da se globalizacija nalazi u procesu decentrizovanja. Po njegovom mišljenju.TEORIJE GLOBALIZACIJE 397 GLAVNI SOCIJALNI TEORETIČARI O GLOBALIZACIJI Entoni Gidens i„odbegli svet" globalizacije Gidensovi pogledi na globalizaciju očigledno su usko pove­ zani i isprepletani s njegovim razmišljanjem o Molohu modernosti (glava 5). Kao primer. on takode priznaje da je globalizacija dvosmeran proces i da se Amerika i Zapad nalaze pod nje­ nim snažnim uticajem. Gidens smatra da Zapad i SAD igraju značajnu ulogu u procesu globalizacije. Staviše. što znači da društva. . Međutim. zato što je povezan s nasiljem. pogotovo u međunarodne i transnacionalne oblike demokratije kao što je Evropska unija. Gidens predviđa stvaranje „globalnog kosmopolitskog druš­ tva". On smatra da globalizacija jeste oslabila lokalne kulture. Međutim. s druge strane. Konačno. nacije i kultu­ re koje se ne nalaze na Zapadu dobijaju sve značajniju ulogu u njoj. Čak je i glavna sila koja se protivi globalizaciji . masovne medije) da bi ostvario svoje ciljeve. Po Gidensu. Staviše. etnički. on je po Gi­ densu problematičan iz dva razloga.ali kakav god oblik da ima.

Ono što se dešava lokalno. kulturu. dobio čin majora. . koja obuhvata procese u koje su uključeni transna­ cionalni akteri s različitim količinama moći. Svet je za Beka mnogo multidimenzionalniji i kreće se u više pravaca. takvo gledište podrazumeva monokauzalno i linearno razmišljanje. Roden kao Jevrejin u Poljskoj. Takvi transnacionalni procesi prelaze nacionalne granice čineći ih poroznim. on je podržavao ide­ ju globalnosti po kojoj zatvoreni prostori.pogrešno se redukuje na ekonomsku dimenziju. Borio se u Poljskoj armiji za vreme Drugog svetskog rata i 1953. Zigmunt Bauman Biografska skica Zigmunt Bauman (1925) imao je interesantan život i interesan­ tnu akademsku karijeru. Globalizam je gledište da svetom dominira ekonomija i da prisustvujemo stvaranju hegemonije kapitalističkog svetskog tržišta i neoliberalne ideologije koja ga podupire. a ta ekonomska dimenzija se ponovo pogrešno vidi kao nešto što se razvija u linearnom prav­ cu sve veće zavisnosti od svetskog tržišta.. politika. a ne samo pobednika. politiku i civilno društvo. ako ne i potpuno irelevantnim: ništa što se događa na ovom svetu više ne može da se ograniči na lokalno. itd. Multidimenzionalnost globalnog razvoja . preseca i potkopava nacionalne države. utiče na čitav svet. pogotovo oni što se vezuju za nacije. Ti transnacionalni proce­ si nisu po prirodi samo ekonomski. bilo da su to uspesi ili katastrofe. postaju sve iluzorniji. izbegao je od nacista sa svojom porodicom u Rusiju. Osim toga. Za Beka. Oni postaju iluzorni jer globalizacija. kultura i civilno društvo .398 DŽORDŽ RlCER . uključujući i činjenicu da na njemu po­ stoji čitav niz barijera slobodnoj trgovini.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ulrih Bek i politika globalizacije Suština Bekove teorije nalazi se u njegovoj distinkciji izme­ đu globalizma i globalnosti.ekologija. identitetima. već obuhvataju i ekologiju. kao i veliki broj gubit­ nika. Bek ozbiljno u razmatranje uzima probleme koji se vezuju za kapita­ lističko svetsko tržište. Dok je Bek kritikovao globalizam.

postoji daleko veća gustina u njenim različi­ tim elementima. karijeru nastavlja na Univerzitetu u Lidsu u Engleskoj. U poslednje vreme. ali je ponovo bio prisiljen da napusti svoju poziciju zbog antisemita. uključujući tu i transnacionalne odnose i mreže. već izraz suštinske prirode modernosti. njegova akademska karijera istinski uzleće tek 1989. godine kada je objavio čuvenu studiju Modernitet i holokaust. godine. Njegova prva knjiga na engleskom pojavljuje se 1972. postao profesor na Varšavskom univerzitetu. Treće. globalnost predstavlja novinu iz najmanje tri razloga. Javlja se samoopažanje transnacionalnosti u oblastima kao što su masovni mediji. njen uticaj kroz vreme daleko je stabilniji. To ga. Bek takode nabraja čitav niz drugih karakteristika koje globalnost čine specifičnom u poredenju s ranijim manifestacijama transnacionalnosti: 1. međutim. 3. godi­ ne. Dok transnacionalni procesi postoje jedno duže vreme. 2. okrenuo se društvenim naukama i 1968. njen uticaj kroz geografski prostor opsežniji je nego ikada ranije. rad i kapital sve se manje vezuju za prostor. nije sprečilo da u svojim knjigama ponudi neke nove akademske koncepte. Nakon toga. sve više je prisutan u javnom ži­ votu pišući o širokom spektru tema uključujući i globalizaciju. za vreme talasa antisemitiz­ ma Bauman je oslobođen svih dužnosti. gde objavljuje uglavnom na engleskom i postaje jedan od najznačajnih teoretičara svoga vremena. među kojima je najvažniji koncept „likvidne modernosti" iz 2000. pa je tokom 1990-ih godina razvio sopstvenu postmodernu teorijsku ori­ jentaciju. iako vreme prolazi. njen uticaj neprekidno traje. Svakodnevni život i interakcija preko nacionalnih grani­ ca radikalno se menjaju. potrošnja i turizam. Prvo.TEORIJE GLOBALIZACIJE 399 Međutim. Konačno. Ta kritika modernosti odvela je Baumana u pravcu postmoderne socijalne teorije. U toj knjizi on tvrdi da holokaust nije bio aberacija. Drugo. . Iako je već tada dobio značajna priznanja za svoj akadem­ ski rad. Zajednica.

400 DžORDZ RlCER . To je navelo Beka da preispita svoja prethodna gledišta o modernosti i počne da tvrdi da su globalnost i njena ireverzibilnost povezani s onim što on naziva „druga modernost". Oni se kreću oslobođeni prostornih prepreka. sposobni da se slobodno kreću po celoj planeti i u tom procesu stvaraju značenja za sebe. 7. Glavna premisa prve modernosti jeste da živimo u izolovanim nacionalnim državama. 6. Dok elita preteruje u svojim mogućnostima za kretanje. ali i zbog činjenice da mogu da vide elitu kako se slo­ bodno kreće gde god poželi. Raste svest o globalnim ekološkim opasnostima i potrebi da se nešto preduzme da bi se one sprečile. Globalnost i druga mo­ dernost znače denacionalizaciju. Po njegovom gledištu. Kao posledica toga. Gubitnicima. . akteri i institucije postaju sve brojniji i moćniji. a kada negde moraju da se „prizemlje" uspevaju da se izoluju u prostore ograđene zidovima i obezbeđene policijskim snagama. a Bek se nada u uspon transna­ cionalnih organizacija i možda transnacionalne države. na drugoj strani. gubitnici se osećaju poniženima zbog nedostatka mobilnosti. 5. Osim toga. ostali se osećaju zatvoreno u svojim domovima koji im ne nude velike izglede za kre­ tanje. Nju karakteriše opadanje moći nacija i nacionalnih granica koje su se nalazile u samoj srži „prve modernosti".SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 4. Bek tu tvrdnju odbacuje kao zastarelu. U našim životima opažamo sve veće prisustvo transkulturalnih drugih. Globalna kulturna industrija cirkuliše na do sada neviđe­ nom nivou. mobilnost (pokredjivost) je u današnjem svetu postala naj­ važniji i diferencirajući faktor društvene stratifikacije. ne samo da nedostaje mobilnost. Transnacionalni sporazumi. teritorije postaju bojna polja gde se gubitnici i dobitnici prostornog rata sukobljava­ ju. Tu mogu da se zaštite od gubit­ nika u prostornom ratu. U prostornom ratu pobeđuju oni koji su mobilni. u tom sukobu oni nemaju jednake šanse. Zigmunt Bauman o posledicama globalizacije Bauman globalizaciju vidi kao „prostorni rat". već su oni degradirani i ograničeni na terito­ rije lišene značenja ili čak sposobnosti da formulišu značenje.

Drugo. globalizacija se za najveći broj ljudi pretvara u jednu nelagodnost. čak i oni koji su naizgled pobednici u globalizaciji . ako ne i opterećenje.imaju svoje probleme. Oni ne samo da nisu sasvim sigurni gde se tačno nalaze. KULTURNA TEORIJA Jan Nederven Piters identifikovao je tri glavne paradigme u teoretisanju kulturnih aspekata globalizacije. jesu oni koje povezujemo s turistima. Za razliku od njih. nedodirljiv i spo­ soban da sputa vreme. oni smatraju da je to neodoljivo i kreću se prema tome. ako ne i trenutno.turisti . gubitnici žive u prostoru. Međutim.TEORIJE GLOBALIZACIJE 401 Dobitnici žive u vremenu. Vagabundi — oni koji se kreću po svetu jer smatraju da je njihova okolina ne­ podnošljiva i neprijateljska. Postoje i vagabundi. Međutim. mobilnost podrazumeva nepreki­ dan niz izbora. . Međutim. okrećemo se glavnim tipovima teorije globalizacije koje ćemo često ilustrovati primerima drugih glavnih socijalnih teoretičara. a ne u prostoru. već nisu sigurni da li će na tom mestu ostati i sutra. Turisti su u pokretu zato što to žele. Prvo. svaki od tih izbora takode sa sobom nosi čitav niz rizika i opasnosti. Pošto smo se upoznali s teorijama globalizacije nekih od najznačajnijih savremenih socijalnih teoretičara. Njih nešto privlači. a svaki izbor sa sobom nosi meru neizvesnosti. oni su opterećeni nesposobnošću da uspore. Pozitivni aspekti onoga što danas pozdravljamo kao globalizaciju. On je težak. teško je uvek biti u pokretu i kretati se velikom brzinom. Stoga. Oni su u pokretu zato što smatraju da je njihova okolina nepodnošljiva i neprijateljska. mogu pregaziti bilo koju razdaljinu. Ali neizbežna sporedna posledica globalizacije jeste to da su mnogi od nas pretvo­ reni u vagabunde. Beskrajna mobilnost i neprekidan izbor naposletku donose nelagodu. Njega posebno interesuje da li kulture širom sveta karakteriše večna i nepremostiva Turisti .oni koji se kreću po svetu zato što to žele. većina ljudi nalazi se negde između ove dve krajnosti. oni veoma brzo. otporan. Taj prostor nalazi se izvan nji­ hove kontrole. Treće. važno je praviti razliku između onih koji imaju barem neku sposobnost za kretanje. elastičan.

ako ne i potpuno. svet je predstavljen kao mozaik zasebnih kultura. ti događaji bili su plod sukoba između zapadne i islamske civilizacije i večitih kulturnih razlika između njih. Dva su razloga za to. globalizacija se pojavljuje samo na površini. Iako ova paradigma ima dugu istoriju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI različitost. ne utiče na kulture. kao i velike razlike i animo­ ziteti između većinske i manjinske populacije u tim zemljama. već da oni na njih ne utiču suštinski. a ne na političko-ekonomskoj osnovi kao mo u knjizi Samjuela Hantingtona Sukob civilizacija i ponovno stva­ . dok je kulturni sadržaj uglavnom. a kulture kao bilijarske kugle koje udaraju jedna o drugu. Kulturni diferencijaIizam Pripadnici ovog teorijskog pravca tvrde da između kultu­ ra postoje trajne razlike na koje globalizacija ili bilo koji drugi bi-. Najpoznatiji i najkontroverzniji primer ove paradigme nalazi­ ranje svetskog poretka iz 1996. nedirnut globalizacijom. Drugi razlog je sve veći multikulturalizam SAD (uglavnom porast hispanske populacije) i zapadnoevropskih zemalja (uglav­ nom porast muslimanske populacije). Po tom shvatanju. Time se ne želi reći da nijedan od ovih procesa. septembra 2001. inter-. godine i ratovi u Avganistanu i Iraku koji su nakon toga usledili. Po mišljenju mnogih. to jest da kulture najvećim delom ostaju onakve kakve su oduvek bile. Prvi je teroristički napad od 11. Na jednoj slici. a pogotovo globalizacija. multi. kada je diferencijacija počela da se zasniva na kulturnim razlikama. smatra se da su kulture zatvorene ne samo za globalizaciju. godine. Još više zastrašu­ je slika na kojoj je svet predstavljen kao bilijarski sto. već i za uticaj drugih kultura. Takode. ona je tek poslednjih godina privukla veću pažnju i više pristalica (kao i kritičara).i transkulturalni procesi ne utiču. da li one konvergiraju jedna prema drugoj ili stvaraju jednu novu „hibridnu formu" koja proističe iz jedinstvene kom­ binacije globalnih i lokalnih kultura. Ona upućuje na mogućnost potencijalno katastrofalnog sudara svetskih kultura. Detaljnije ćemo posvetiti pažnju svakoj od ovih paradigmi.402 DžORDZ RlCER . Poreklo aktuelne svetske situ­ acije Hantington vidi u rekonfiguraciji sveta koja je usledila nakon završetka hladnog rata.

ljudska istorija. običajima i sveopštim pogledom na život. uglavnom nepodudarne s državnim granicama. Za Hantingtona. ali o kojima se tokom vladavine komunista nije smelo javno govoriti). one su. u stvari. japanske (ponekad je kombinovana sa siničkom kao dalekoistočna). najdugovečnija ljudska udruženja (iako se menjaju to­ kom vremena). Civilizacije su: 1. predstavlja istoriju civilizacija (naročito ovih sedam civilizacija). protivnici i neprijatelji. najširi nivoi kulturnog identiteta. totaliteti. Hantington pravi razliku između sedam ili osam svetskih ci­ vilizacija . a nema ni jasnih granica između civilizacija. 3. temeljnim vrednostima.TEORIJE GLOBALIZACIJE 403 ranije (demokratsko/kapitalističko versus totalitarističko/komunističko). što je veoma opasno ako se uzmu u obzir istorijski animoziteti između nekih od ovih civilizacija. sasvim realne). (Hantigton ne pravi neku posebnu razliku između pojmova kultura i civilizacija. 4. zapadnoevropske i severnoameričke. Latinska Amerika i. . 6. islamske. najširi tip subjektivnog samoidentiteta. Civilizacije dele niz zajedničkih karakteristika. pravoslavne (sa sedištem u Rusiji).) Između tih civilizacija ocrtavaju se linije razgraničenja. On smatra da se te civilizacije razlikuju po osnovnim filozofskim pretpostavkama.siničke (kineska). U poslednje dve decenije možemo videti da na površinu ponovo izlaze drevni identiteti. društvenim odnosima. hindu. Hantington upotrebljava koncept civi­ lizacije da bi opisao najširi nivo tih kultura i kulturnih identite­ ta. možda.najširi nivo kultura i kulturnih identiteta. uklju­ čujući činjenicu da postoji veliko saglasje oko toga šta one pred­ stavljaju (premda svakoj nedostaje jasan početak. Afrika. Civilizacija . 5. kojoj su bliske Australija. ali su uglavnom bile po­ tisnute nadmoćnim političko-ekonomskim razlikama iz vremena hladnog rata (kao u slučaju bivše Jugoslavije u kojoj su postojale razlike između Srba i Hrvata. uprkos tome. 2. Te kulturne razlike nisu nove. budući da se prostiru na teritoriji više država (iako ne obavljaju državne funkcije). usko povezane s religijom i rasom. Novi Zeland.

u svim delovima sveta biti moguće masovnije naoružavanje i nabavka oružja koje je nekada bilo do­ stupno samo Zapadu. Sledeću fazu.) Druge civilizacije će sve više odbacivati . razvoj naoružanja. pogotovo u razvoju okeanske navigacije i vojske. Han­ tington je predviđa opadanje njegove moći. To opadanje dešavaće se sporo i neravnomerno i ogledaće se u slabljenju resursa na kojima Zapad temelji svoju moć . uključujući tu nastanak i šire­ nje gradova. karakteriše neprekidan dominantni i jednosmerni uticaj zapadne civilizacije na sve dru­ ge civilizacije. posle Hrista) civilizacije su bile odvojene prostorno i vremenski. baš uoči Prvog svetskog rata. godine.404 DZORDŽ RlCER . godine i traje sve do kraja Drugog svetskog rata. Na Zapadu se ta činjenica ponekad zaboravlja.zapadnu civilizaciju. godine ka­ rakterističan je po sukobu ideja. Zapad je silno napredovao u razvoju i upotrebi organizovanog nasilja. civilizacija.multicivilizacijski sistem — može se pratiti od kraja ekspanzije Zapada i početka revolta protiv njega.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Svoju teoriju Hantigton je uobličio u moderni grand-narativ o odnosima medu civilizacijama. opadanje moći američke vojske biće prouzrokovano činjenicom da će. pogotovo sukobu kapitalističkih i komunističkih ideologija. veoma intenzivni. Treća faza . Hantington pripisuje taj uticaj različitim struktu­ ralnim karakteristikama Zapada.populaciji. trgovine i državne birokratije. po svoj prili­ ci. različite civilizacije su prišle jedna drugoj bliže nego ikada ranije i zamalo se stopile u jednu civilizaciju . godine pre Hrista do 1500. ekonomskim proizvodima i vojnoj moći. Naposletku. koja otprilike počinje posle 1500. kao i pojavu osećanja nacionalne svesti. uključujući tu i superiornu vojnu organizaciju. zbog čega dodira među njima skoro da i nije bilo. Više od tri hiljade godina (otprilike između 1500. discipli­ nu i trening i. najneposredniji uzrok tog uticaja on vidi u tehnologiji. usled globalizacije odbrambene industrije. Iako Zapad nastavlja da dominira. Do 1910. Ako bi do kontakata i došlo. Period posle Prvog svetskog rata pa sve do otprilike 1990. oni su bili veoma ograničeni i sporadični ali. ( Recimo. S padom komunizma u svetu nastaju novi sukobi. konačno. kultura i. ali njihov predmet sada postaju religija. Međutim. ali ne i u drugim delovima sveta. naravno.

siničke i islamske civilizacije. Na rast islama može se gledati kao na deo globalnog obnavljanja religije. a sada smo svedoci i neverovatne pri­ vredne transformacije Kine. Od velike pomoći privrednom usponu Istoka jesu i razne druge zajedničke karak­ teristike koje pronalazimo u nacijama u regionu (na primer. Mnogo kontroverznija je Hantingtonova druga glavna tvrdnja koja govori o usponu islam­ ske civilizacije. pogotovo u njenom kolektivizmu. Otuda on u budućnosti predviđa opasne sukobe između Zapada (i njegove „arogancije"). Prvi Hantingtonov argument nije toliko originalan i iznena­ đujući. Dok je sinička dominacija ukorenjena u ekonomi­ ji. ali će prihvatiti i koristiti prednosti modernizacije koja će se razlikovati od vesternizacije. Njen rast se ogleda u rastu privredne moći azijskih društava. ali i kao pokušaj da se s modernizacijom izađe na kraj. sva muslimanska društva prošla su kroz taj proces. Dok Zapad bude slabio. jačanje islama ukorenjeno je u dramatičnom rastu populacije i mobilizaciji te populacije. Hladnoratovski sukob između kapitalizma i komunizma smenjen je sukobom koji se odvija duž granica civilizacija. pogotovo islama. on se može posmatrati kao posledica moderniza­ cije. islama . a onda socio-politički. pogotovo duž granica zapadne. najpre kulturno. koji se oštro suprotstavlja individualizmu Zapada.TEORIJE GLOBALIZACIJE 405 Zapad. s obzirom na postojeće privredne trendove. naročito konfučijanizam). Uspeh azijskih privreda neće biti važan samo sam po sebi. jačanje dve druge civilizacije imaće poseban značaj. prisustvovali smo dramatičnom rastu postratovske japanske ekonomije. Hantington je išao dalje od ovakvog razvoja događaja i poku­ šavao je da konstruiše turoban portret budućnosti odnosa između Zapada i druge dve civilizacije. već i zbog uloge koju će one igrati kao modeli za druga. Hantington predviđa neprekidan rast azijskih privreda koje će uskoro nadići zapadne privrede. Takode. Praktično. Hantington smatra da uzroci ekonomske dominacije Istoka mogu da se identifikuju u superi­ ornosti istočne kulture. Retko ko se ne bi složio da će Kina. reli­ gija. u ne tako dalekoj bu­ dućnosti postati najveća privreda sveta. Uostalom. nezapadna društva. Prva je sinička civilizacija. To će ojačati Istok i dovesti do slabljenja moći Zapada da Istoku nameće svoje standarde.

da je glorifikovao vojne vrednosti i da svoju istoriju vidi kao istoriju islamskih osvajanja.igrao je u tome presudnu ulogu. Ipak. kao i (3) njegove sve manje sposobnosti da to uradi. zapadni imperijalizam — kome je islam često bio meta . Zapad želi da ograniči proliferaciju oružja dok druge civilizacije žele oružje.)* Hantingtona žestoko kritikuju zbog njegovih kontroverznih gledišta o islamskoj civilizaciji i muslimanima. Ali ono što Hantingtona najviše * ** Više o ovome vidi Samuel Huntigton: „The Hispanic Challenge". mnogi pripadnici drugih civilizacija uspeli su da pro­ dru u zapadna društva ili žele da ih se domognu. doživljava kao imperi­ jalizam. Hantington smatra da se unutar Evrope i Amerike stvaraju podeljena društva. Najve­ ći deo tih sukoba okreće se oko (1) gledišta Zapada da je zapad­ na kultura „univerzalna kultura". Amerika ima kontrolu nad će­ lom zapadnom civilizacijom).406 DŽORDZ RICER . March/April 2004. (2) želje Zapada da tu kulturu izveze u ostatak sveta.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (i njegove „netolerancije") i siničkog „samopotvrđivanja". Međutim. na primer. već i između anglo populacije i hispano populacije. Islamu takode nedo­ staje ključna država koja bi imala kontrolu nad ćelom islamskom civilizacijom (kao što. Međutim. osta­ tak sveta. Budući da se taj trend nastavlja i sve više zahuktava. Još preciznije rečeno. Na primer. u: Fo­ reign Policy. to je očigledno veoma bleda slika u odnosu na istoriju za­ padnih osvajanja. . (U Americi neće doći samo do sukoba između zapadnjaka i muslimana. pogotovo islamska civilizacija. On smatra da je islam od početka bio religija mača. Zapad takode pokušava da izveze demokratiju ili da je čak nametne onim društvima i civilizacijama koje se često opiru demokratskom uređenju kao sastavnom delu zapad­ ne ideje o univerzalnoj kulturi. Zapad pokušava da kontroliše i ograniči imigraciju (pogotovo onu koja dolazi iz islamskih zema­ lja). on tvrdi da svugde gde muslimani i nemuslimani žive jedni pored drugih postoji velika šansa za nasilan sukob i intenzivni antago­ nizam. Hantington za to najviše optužuje muslimane i njihovu sklonost ka upotrebi nasilja. ono što Zapad smatra univerzalnim.** Odnos između islama i drugih civilizacija istorijski je bio odnos uzajamne netr­ peljivosti. Naravno. pogotovo „oružje za masovno uništenje".

zapravo svih civilizacija. globalizacija postaje proces posredstvom koga civilizacije nastav­ ljaju da postoje razdvojene jedne od drugih i kreću se na približno paralelan način u godinama koje dolaze. ugrožena svojim sve većim multicivilizacijskim i multikulturalnim karakterom.TEORIJE GLOBALIZACIJE 407 zabrinjava i ima najveći značaj za sukob. a ne kao multicivilizacijska nacija. Kulturna konvergencija Dok je prethodna paradigma ukorenjena u ideji trajnih ra­ zlika između kultura i civilizacija koje opstaju uprkos globalizaciji (ili su posledica globalizacije) ova paradigma utemeljena je na ideji globalizacije koja vodi do sve veće identičnosti (istovetnosti) u svetu. po Hantingtonu. predstavlja multi­ kulturalizam unutar Zapada i ostalih civilizacija. To potvrđuje značaj civili­ zacije tj. barem u jednom idealnom smi­ slu. jesu pritisci koji su stvo­ reni demografskom eksplozijom u muslimanskim zemljama. On smatra da su SAD. Ovi teore­ tičari uglavnom smatraju da prisustvujemo globalnoj asimilaci­ ji koja se odvija po upustvima dominantnih društava i grupa u svetu. Hantington je zabrinut zbog opadanja moći Zapada. predstavlja najsigurniji put za sprečavanje rata između civilizacija. Kulture iz različitih delova sveta počinju sve više da liče jedna na drugu. Autori koji rade unutar te teoretske matrice usredsređuju . ali i sva ostala društva. teoretičari konvergencije smatraju da se kulture menjaju (ponekad i dra­ stično) upravo pod uticajem globalizacije. Hantington je tako protivnik kulturnog kontinuiteta i približava se gledištu o kulturnoj čistoti unutar civilizacija. Bez moćne unicivilizacione Amerike. Da bi Zapad preživeo i prosperi­ rao. Sjedinjene Države moraju da urade dve stvari: 1) da reafirmišu svoj identitet kao zapadna. pogotovo Sjedinjenih Država. Dok mislioci kao što je Hantington smatraju da se kulture (civilizacije) mogu odupreti globalizaciji. opadanje moći SAD efektivno bi značilo opa­ danje moći zapadne civilizacije u celini. Ponovno potvrđivanje i prihvatanje zapadne civilizacije (koje takode podrazumeva odbacivanje univerzalizma). Za njega. 2) da reafirmišu i iznova potvrde svoju ulogu lidera celokupne zapadne civilizacije. Realnu opasnost. Za njega. kulture u epohi globalizacije. Zapad će biti minoran.

Pre je reč o tome da postoje globalni procesi koji u mnoge delove sveta donose iste ili slične fenomene (na primer. . snaga glo­ balizacije. Taj koncept uvodi sociološku teoriju u 21. ja se bavim restoranima brze hrane).408 D 2 0 R D Ž RlCER . Iako je zasnovana na Veberovoj ideji racionalizacije Zapada (videti glavu 2). uprkos globalizaciji i sve većoj uniformnosti. u njemu se svakako ne tvrdi da se globalizacija svodi samo na taj proces ili da lokalne kulture potpuno nestaju. prihvatajući ih ne smemo iz vida gubiti činje­ nicu da je kulturna konvergencija takode proces koji se već događa (primer je širenje Volmarta u Meksiku i drugim državama). globalizacija često postaje zbirni pojam za vesternizaciju. mekdonaldizacija je oblik kulturnog imperijalizma. te prevazilazi značaj koji mu je nekada pridavao Veber. „Mekdonaldizacija". Na kraju. Od najvećeg značaja je činjenica da je mekdonaldizacija. Iako se moj rad bavi kulturnom konvergencijom. vesternizacija. U njemu se ne tvrdi čak ni to da se kul­ ture nužno menjaju na jedan suštinski način. amerikanizacija ili mekdonaldizacija. Međutim. te da se u tom smislu može govoriti o kulturnoj konvergenciji. Staviše. vek i vidi racionalizaciju kao proces koji zadire u sve veći broj društvenih oblasti i odnosa. a posebno sve veće kulturne homogenizacije. Iako poslednja dva argumenta sva­ kako imaju težinu. globalni kapi­ talizam. kao što ćemo videti. Mekdonaldsove restorane koji se danas nalaze u više od 130 zemalja sveta). u vezi s ovim poslednjim. koji.lokalne pijace ili sajmovi veština. postoje i lokalni fenomeni . moguće je da će ti globalni fenomeni podstaći obnovu ili razvoj novih lokalnih kultura. kao što je Sabor trubača u Guči. ostaju životni i važni. kao i ostatak sveta. teza o mekdonaldizaciji usvaja drugačiji model racionalizacije (Veber se bavio birokratijom. rame uz rame s tim globalnim fenomenima. Međutim. pret­ hodno želim da dam jedno upozorenje i jedno objašnjenje. amerikanizaciju i mekdonaldizaciju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI se na procese kao što su kulturni imperijalizam. Mekdonaldizacija je proces u kome principi funkcionisanja restorana brze hrane osvajaju jedan po jedan sektor američkog Mekdonaldizacija — proces u kome principi funkcionisanja restorana brze hrane osvajaju jedan po jedan sektor američkog društva. Ovde ćemo izložiti dve varijante tog osnovnog argumenta koji je usko povezan s mojim radom na ovu temu.

jedna od dimenzija mekdonaldizacije. stolice su tako neudobne da je on prinuđen da do­ brovoljno napusti restoran nakon otprilike dvadesetak minuta. Sve u svemu. otuđenjem i visokom stopom fluktuacije zaposlenih (zaposleni u Mekdonaldsu daju otkaz posle nekoliko meseci. Slično tome. pravila. brzina i način pripreme obroka podrazumevaju da potrošači nikako ne mogu da dobiju hranu najvišeg kvaliteta čije spremanje.TEORIJE GLOBALIZACIJE 409 društva. koje često može da bude na štetu kvaliteta. kao veoma efikasna sredstva da kupci lako i brzo dobiju. Recimo. Drive-through usluga to vreme svodi na nulu. kao i ostatak sveta. kontrola (putem zamene ljudi tehnologijama) i iracionalnost racionalnosti. Osim toga. Staviše. kalkulabilnost. velika važnost pridaje se kalkulabilnosti. Efikasnost . u restoranima brze hrane primenjuje se čitav niz normi. predvidljivost. mekdonaldizovano društvo naglašava efikasnost. hamburgeri se pripremaju („sastavljaju" i peku) na jednoj vrsti pokretne trake.težnja da se pronađe najbolji mogući način za postizanje željenog cilja. ili insisti­ ranju na kvantitetu. dimenzija mekdonaldizacije. . Naglasak na brzini očigledno ima negativan uticaj na ceo kvali­ tet obedovanja u restoranu brze hrane. koje treba da obezbede da se i zapo­ sleni i potrošači ponašaju na jedan efikasan način. Priroda procesa mekdonaldizacije može se izraziti kroz njenih pet osnovnih dimenzija. to jest težnju da se pronađe najbolji mogući način za postizanje željenog cilja. Kalkulabilnost — naglašavanje kvantiteta koje često može da bude na štetu kvaliteta. To insistiranje na brzini često štetno utiče na kvalitet rada zaposlenog i rezultira nezadovoljstvom. Prvo. Radnici u restoranima brze hrane očigledno moraju da rade efikasno. Tu im u susret izlaze Mekdonaldsovi drive-through restorani. efika­ snost jedne strane pomaže drugoj da se ponaša na sličan način. od potrošača se očekuje da u restoranu brze hrane provedu (potroše) što je moguće manje vremena. Drugo. procedura i struktura. Ako potrošač ipak želi da jede u restoranu. Potrošači žele (i očekuju) da svoj obrok dobiju i pojedu efikasno. zahteva dosta vremena. a zaposleni lako i brzo prodaju obrok. po definiciji. To su: efi­ kasnost. Različiti aspekti rada u restoranima brze hrane nalaze se pod dik­ taturom vremena. što znači da uprava če­ sto mora da troši vreme i novac da bi obučila nove zaposlene).

još uvek nisam razmišljao o širem problemu globalizacije. što je još važnije. Kako se već razaznaje iz naslova.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Dzordz Ricer Autobiografska skica U svojoj akademskoj karijeri prošao sam kroz veliki broj izne­ nađujućih obrta. Dugo uopšte nisam ni razmišljao da pišem o globalizaciji.410 D20RDŽ RlCER . tako i analizu odnosa jednog koncepta sa drugim.raspravljala je o mekdonaldizaciji i fokusirala se na stepen u kome je industrija kreditnih kartica postala mekdonaldizovana. Svaki od njih zahtevao je iscrpnu analizu . Moguće da je za razvoj moje teo­ retske orijentacije još važniji bio moj interes za kreditne kar­ tice kao oblik amerikanizacije. Uskoro sam se našao u situaciji u kojoj sam se istovremeno bavio trima međusobno povezanim procesima — mekdonaldizacijom. kada sam obja­ vio prvo izdanje knjige pod tim naslo­ vom. amerikanizacijom i globalizacijom. Postalo mi je jasno da su mekdonaldizacija i amerikanizacija potprocesi globalizacije. a amerikanizacija je neizbežno morala da podrazumeva širi proces globalizacije. godine. danas je uhvatila korena van S A D i ponovo se uvozi nazad u Ameriku. Moja zainteresovanost za odnos između mekdonaldizacije i globalizacije porasla je kada sam 1995. niti sam smatrao da je potrebno da ga uvrstim u svoju sociološku perspektivu kada sam započeo s radom na tom problemu. Opisao sam širenje Mekdonaldsovih restorana po svetu i jedan širi proces koji je ono po­ rodilo kako u S A D . 1983. Kada sam prvi put pisao o mekdonaldizaciji društva.kako sam po sebi. godine objavio knjigu pod nazivom Ekspresna Amerika: kritika globalnog društva kre­ ditnih kartica. tako i u svetu. To je bilo neophodno iz sledećeg razloga: mekdonaldizacija je već započela van S A D i. ta knjiga imala je globalnu orijentaciju . . Takode mi je postalo jasno da sam morao da napravim razgra­ ničenje između mekdonaldizacije i amerikanizacije i pokažem da se prvo ne može svesti na drugo. pa čak i deceniju kasnije. nisam bio sasvim svestan njene po­ vezanosti s globalizacijom. Ali.

Drugim recima. bila najdalje od mog intelektualnog interesa.dominacija tehnologije nad zaposlenima i potrošačima. U dve knjige koje sam objavio. Od potrošača se očekuje da uvek znaju šta žele ili da barem znaju gde to da potraže. Ako uđete u bilo koji Mekdonalds. U njima tvrdim da mekdonaldizacija i amerikaniza­ cija predstavljaju dva ključna aspekta globalizacije ničega. i 2007. bez obzira na to u kom delu sveta se nalazite. Kada potrošači uđu u restoran. Recimo. . iako je ta tema. Po­ gotovo sam se bavio pitanjem u kakvom odnosu se ona nalazi s kulturom. ponašanje potrošača itd. ona će ih vre­ menom sve više zamenjivati. u mekdonaldizovanom društvu prisutna je ogro­ mna kontrola. Tako sam se ukrcao na intelektualno putovanje u kome sam se sve više bavio globalizacijom. od zaposlenih se očekuje da (prateći uputstvo) zahvale po­ trošačima kada odlaze. Ovaj veoma predvidiv ritual odigrava se u restoranima brze hrane . godine počeo sam da se bavim globalizacijom ničega (globalization of nothing). a onda ih automatski izvuku Kontrola . jedna od dimenzija mekdonaldizacije. koja se od jednog do drugog restora­ na (gotovo) uopšte ne razlikuje Osim toga. kada sam započinjao akademsku karijeru. mašine za pravljenje prženih krompirića prvo zazvone kada su krompirići gotovi. Mekdonaldizacija takode insistira na predvidivosti. Srbiji ili Kini. 2004. zateći ćete isti enterijer i atmosferu. Na kraju. okruženje. u pokušaju da načelno osvetlim globalizaciju.TEORIJE GLOBALIZACIJE 411 Vremenom se moja pažnja sve više pomerala ka procesu globa­ lizacije. nezavisno od toga da li se on nalazi u Americi. zaposleni. a od potrošača da odgovore isto tako predvidivim ponašanjem. Tehnologije očigledno kontrolišu zaposlene.) uvek je isti. zaposleni ih. Od zaposle­ nih se očekuje da obavljaju svoj rad na predvidiv način. način funkcionisanja Mekdonaldsovih restorana (proi­ zvodi. Iako tehnologija trenutno dominira zaposlenima. povezao taj oblik globalizacije s nekoliko drugih oblika. Kada naruče to što žele od njih se očekuje da plate račun i brzo napuste restoran. Takode sam. prateći uputstvo.restoranima u kojima se služi hrana predviivog ukusa i izgleda. a najveći deo te kontrole omogućava tehnologija. pitaju šta bi želeli da poruče.

Pored hiljadu klubova u SAD. efikasnost restorana brze hrane često je zamenjena neefikasnošću koja se povezuje s dugim redovima ljudi na kasama ili dugim redovima automobila koji čekaju u drive-through restoranima. takode je postigao global­ ni uspeh. Veliki broj mekdonaldizovanih firmi koje posluju van industrije brze hrane. potrošača kontrolišu zaposleni (koji su sami ograničeni tehnologijama) i. Iako postoje mnogi drugi oblici iracionalnosti. Na primer.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI iz vrelog ulja. Evropi (naročito u Londonu). uklju­ čujući i ogromne tržne centre i Sam's Club). i potrošači i zaposleni pate od iracionalnosti ra­ cionalnosti koja. već danas ima preko hiljadu prodavnica u inostran­ stvu (u poredenju sa preko tri hiljade koje se nalaze u SAD. Restorani brze hrane predstavljaju izvor degradacije. Iracionalnost racionalnosti . Konačno. postaje sve snažnija globalna sila i već se može naći u Latinskoj Americi. godine (u Meksiku).iracionalnosti. S druge strane. Još jedan pokazatelj globalizacije jeste činjenica da su i dru­ ge nacije razvile sopstvene varijante ove američke institucije.paradoks po kome racionalnost često vodi do svoje šušte suprotnosti . Mekdonalds ostvaruje preko polovine profita van SAD. neizbežno prati mekdonaldizaciju. čini se. ekspanzionizam i globalizacija. same tehno­ logije. Potroša­ či su prisiljeni da jedu u dehumanizovanom okruženju i okolno­ stima. kako za potrošače.412 DZORDŽ RlCER . Blokbaster sada ima i oko dve hiljade klubova u 28 drugih zemalja sveta. Oko polovina Mekdonaldsovih restorana nalazi se van SAD (sredinom 1980-tih bilo ih je svega 25%). nalds je postigao ogroman uspeh na međunarodnom nivou. Starbaks. Srednjem istoku i Pacifičkom obodu. racionalnost. sve popularniji mekdonaldizovani lanac kafića. često vodi do svoje šušte su­ protnosti . Svaki potrošač uvek dobija jednako pržene krompiriće. Ogromna većina novih restorana otvara se svake godine u inostranstvu. još direktnije. Na­ ime. tako i za zasposlene. Iako je WalMart otvorio svoju prvu međunarodnu prodavnicu 1991.iracionalnosti. Mekdo- . Mekdonaldizacija. Automatske mašine za prženje krompirića jednostavno ne dozvoljavaju potrošaču da zatraži reš pržene krompiriće braon boje. najveća iracionalnost je dehumanizacija. paradokasalno. Zaposleni su prisiljeni da rade u nehumanim uslovima.

na zaštitnom znaku nalazi se duga a umesto Ronalda Mekdonalda stoji J. Bistro je ru­ ski lanac restorana koji prodaje tradicionalne ruske specijalitete kao što su pirog (pita od mesa i povrća). blini (tanke palačinke). Mekdonaldizacija je sada obišla pun krug. kao što su Bath and Body Works. klovn. Posle 2003. godine u Moskvi otvoren Pizza Hut. pljeskavice od pirinča i oširuko (vrsta supe) sa kolačem od smedeg pirinča. kao i lokalne indijske specijalitete. U Indiji ćete naći la­ nac restorana brze hrane pod nazivom Nirulas koji prodaje ovčije pljeskavice (oko 80% procenata Indijaca su hindusti koji ne jedu govedinu). Mos Burger je japanski lanac od oko 1500 restorana koji. čija bi ljubav za prefinjenom kuhinjom mogla da vas navede da pomislite kako su Francuzi otporni na brzu hranu. Kada je 1990. ima ogroman broj kroasanterija brze hrane. Druge zemlje su počele da izvoze svoje mekdonaldizovane ustanove u SAD. Možda je najneverovatnije mesto za lokalne restorane brze hrane ratom razoreni Bejrut u kome je otvoren lanac resto­ rana pod nazivom Juicy Burger (sočni hamburger). 2003. potrošači su to videli kao mali deo Ameri­ ke na ruskom tlu. B. Na otvaranju Mekdonaldsovog restorana u Moskvi mediji su Mekdonalds opisali kao ame­ ričku ikonu od najveće važnosti. Osim toga. pored uobičajenog obroka. ekološki orijentisan britanski kozmetički lanac. prodaje terjaki pileće pljeskavice. Pariz. Mekdonalds. Razmišljajući o rastu restorana brze hrane u . narav­ no. go­ dine imao je oko 1900 radnji u 50 država. Cenjeni francuski hieb takode je postao mekdonaldizovan. Njegovi vlasnici nadali su se da bi Juicy Burger mogao da postane Mekdonalds arapskog sveta. votka. godine i rata u Iraku otvoren je čitav niz Mekdonaldsovih klonova kao što su Madonal i Makbaks. kao model procesa mekdonaldizacije. Body Shop.200 prodavnica (od toga 160 u SAD). američke firme sada otvaraju kopije tog britanskog lanca. od čega 300 u SAD.TEORIJE GLOBALIZACIJE 413 Kanadski lanac kafeterija Tim Hortons (ujedinio se sa Wendy's pre nekoliko godina) već ima 2. zauzima centralnu poziciju u čitavom svetu. Umesto zlat­ nih arkada. gvatemalski lanac specijalizovan za pečenu piletinu nalazi se trenutno u šest zemalja sveta i sve brže se širi kroz SAD. kozak kolač (voćni kolač od kajsije i usirenog mleka) i. Polio Campero.

izvršni direktor jednog od brazilskih Pizza Hut restora­ na rekao je da je njegova nacija strastveno luda za stvarima koje dolaze iz Amerike. nego oblik koji je napunjen sadržajem (tj. to jest oblik bogat posebnim sadržajem. i organizacija da se nametnu u različitim delovima sveta. Drugim recima. Grobalizacija obuhvata čitav niz potprocesa od kojih su tri najvažnija . već se i jedno i drugo menjaju zajedno. korporacija. gro dolazi od engleske reči growth. korporacija i organizacija da se nametnu u različitim geografskim oblastima. neka društva i kulture najverovatnije će od­ baciti nešto usled činjenice da se njegov sadržaj nalazi u sukobu ili protivrečnosti sa lokalnim sadržajem.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Brazilu. Od središnjeg značaja za razumevanje koncepta ničega jeste ideja grobalizacije (ta ideja predstavlja pratilju konceptu glokalizacije. prvo ne uzrokuje drugo. Globalizacija ničega.imperijalističke ambicije. Zapravo.414 DžORDŽ RlCER . moglo bi se reći da je po svetu lakše izvoziti prazan oblik. sve više rastu (otuda pojam grobalizacije. Naime. „Globalizacija ničega". Njihov glavni interes jeste da njihovi moć. Stoga. Jasno je da je globalizacija proces od ogromnog značaja. a u nekim slučajevima i profit. Pod pojmom ništa podrazumevam (uglavnom) prazan oblik. podrazumeva sve veću homogenizaciju sve većeg broja nacija u pogledu različitih oblika ničega. prazni oblici imaju druge Grobalizacija . . uticaj. Ta tri procesa nisu samo ključne pokretačke snage grobalizacije. za definiciju vidi dole) ili imperijalističke ambicije. lišen bilo kakvog posebnog sadržaja. Ja ne tvrdim da je globalizacija isto što i ništa. želje i potrebe nacija. Ništa — uglavnom prazan oblik. Nasuprot tome. nečim). reč je o tome da između globa­ lizacije i ničega postoji odnos elektivnog afiniteta (ovde koristim pojam koji sam pozajmio od Vebera). Pored toga. prazni obli­ ci se lakše primaju u svim kulturama jer su uglavnom lišeni bilo kakvog posebnog sadržaja. već takođe imaju veliki značaj u širenju niče­ ga po ćelom svetu. Suprotno tome. oblik lišen bilo kakvog posebnog sadržaja. to jest oblik ispunjen posebnim sadržajem.kapitalizam. Nešto — uglavnom pun oblik. što znači rast) u svetskim okvirima. že­ lje i potrebe nacija. kao i mek­ donaldizacija. amerikanizacija i mekdonaldizacija. nešto bi moglo da se definiše kao (uglavnom) pun oblik.

Kulturna hibridizacija Treća teorijska paradigma o globalizaciji naglašava mešanje kultura koje je posledica globalizacije. Dobar primer ničega jesu tržni centri (npr. trgovinski centri koje smo pomenuli ranije). . • . Svaki od njih je uglavnom li­ šen sadržaja i nalazi se u procesu globalizacije. • . oni se mogu lakše duplirati i beskrajno umnožavati. koji sa svim mušterijama komuni­ ciraju na gotovo identičan način. nečim) koji se mogu veoma razlikovati od jednog do drugog lokala. budući da je takve proizvode relativno jeftino proizvesti.. lokalnim radnjama. ne-ljudi i ne-usluga.. To su: • . oni se sve više pune ispostavama ra­ zličitih vrsta.ne-stvari". kao što su kreditne kartice koje se gotovo uopšte ne razlikuju jedne od drugih i koje funkcionišu na identičan način za sve one koji ih koriste širom sveta. niti na globalnu kulturu. što predstavlja primer grobalizacije ničega i sve veće globalne homogenizacije.ne-usluge". Međutim..ne-mesta" ili okruženja koja su uglavnom lišena sadržaja (na primer. obavljaju bankomati (ATM mašine koje svuda izgle­ daju isto i na kojima mušterija sama mora da obavi čitav posao da bi dobila uslugu). U tom procesu takode postoji troškovna prednost. Globalno širenje ne-mesta. Postoje četiri podtipa ničega. Budući da nisu zahtevni. predstavlja još jedan pokazatelj sve veće homogenizacije sveta.tj. Posmatrano iz ove perspektive. lokalnom hra­ nom itd. umesto blagaj­ nika. kao i proizvodnju novih i je­ dinstvenih hibridnih kultura koje se ne mogu svesti niti na lokalnu. možda . služeći se uputstvima.ne-ljudi" ili zaposleni u ne-mestima (kao što su recimo telemarketi ili call centri). ne-stvari. kao što su usluge koje za nas. Takvi tržni centri mogu da se napune mnoštvom posebnih sadržaja (na primer. Sve veći broj zemalja širom sveta gradi takve tržne centre na svojim teritorij ama. to jest ničim. bilo koji centar u vlasništvu Mils korporacije) koji predstav­ ljaju (uglavnom) prazne strukture čije se kopije lako mogu praviti po ćelom svetu. • ..TEORIJE GLOBALIZACIJE 415 prednosti sa stanovišta globalizacije.

Teorija glokalizacije posveću­ je veliku pažnju razlikama koje postoje između (i unutar) različitih delova sveta. Tako nastaje glokalizacija. Dok se grobalizaci­ ja. u različitim geografskim oblastima. Mnogo važnije jeste spajanje ovih i drugih globalnih procesa sa različitim lokalnim realnostima.koje utiču na grobalizaciju i dovode do njene transformacije. Globali­ zacija izaziva čitav niz reakcija . pogled na globalizaciju kao jedan kreativ­ ni proces iz koga nastaju nove kulturne realnosti i koji dovodi do povećane heterogenosti u različitim delovima sveta. a ne homogenizacije.416 DŽORDŽ RlCER . oni obezbeđuju materijal koji se koristi u pojedinačnom i grupnom stvaranju širom glokalizovanih predela sveta. glokalizacija se vezuje za nešto. Svet je sve više pluralistički. inovacije i manevrisanja unutar glokalizovanog sve­ ta. kako je prethodno objašnjeno. hibridizacija predstavlja jedan veoma pozitivan. Teorija glokalizacije smatra da su lokalni pojedinci i grupe značajni i kreativni dejstvenici. rezultira jedinstvenim ishodima. moguće je izdvojiti nekoliko suštinskih elemenata glokalizacije: 1. Glokalizacija može da se definiše kao uzajamno prožimanje globalnog i lokalnog koje rezultira jedinstvenim is­ hodima u različitim geografskim oblastima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI se mekdonaldizacija i grobalizacija ničega dešavaju. Društveni procesi su relacioni i kontingentni. 3. Glokalizacija . ali to su uglavnom površne promene. 4. možda pomalo i romantičan. Rečju. vezuje za umnožavanje ničega. prema tome. Prateći Ronalda Robertsona.počev od nacionalistič­ kog ukorenjivanja do kosmopolitskog prihvatanja . barem delimično nalazi u suprotnosti s procesom širenja ničega. Pojedinci i lokalne grupe imaju veliku moć prilagođavanja. 2. . To spajanje proizvodi posebne hibridne oblike koji predstavljaju pokazatelje kontinuirane heterogenizacije. Dobra i mediji se ne vide kao (potpuno) prislini. Koncept koji leži u samoj srži kulturne hibridizacije jeste glokalizacija.uzajamno prožimanje globalnog i lokalnog koje. pa se.

Lista takvih hibrida veoma je dugačka i uvećava se uporedo sa sve većom hibridizacijom. Pojam kreol načelno se odnosi na ljude koji do­ laze iz rasno mešovitih brakova. oni koji naglašavaju grobalizaciju smatraju da je ona moćan činilac u ši­ renju ničega po ćelom svetu. termin hibridizacija naglašava sve veću raznolikost koja karakteriše jedin­ stvene spojeve globalnog i lokalnog. Postoje brojni primeri hibridizacije (i heterogenizacije. Kreolizacija . kreolizacija .globalizacijska perspektiva koja naglašava sve veću raznolikost koja karakteriše jedinstvene spojeve globalnog i lokalnog. Argentin­ ci koji gledaju azijski rep koji izvodi južnoamerički bend u nekom londonskom klubu čiji je vlasnik poreklom iz Saudijske Arabije itd. Hibridizacija .trebalo bi čitaocu da omoguće jedan bolji uvid u ono o čemu se ovde diskutuje pod naslovom „kulturna hibridizacija". kine­ ska tortilja. Za razliku od njih. odnosno glokalizacije): turisti iz Ugande koji posećuju Amsterdam da bi gledali dve Marokanke koje učestvuju u taj-boksu. košer pica itd.glokalizacija. Rasprava o nekim usko povezanim konceptima (i povezanim primerima). nasuprot uni­ formnosti koja karakteriše grobalizaciju. Svi ovi koncepti . naravno. njegovo značenje vre­ menom se proširilo na ideju kreolizacije jezika i kulture koja se definiše kao kombinacija jezika i kultura koji su prethodno jedni drugima bili nezamislivi. koncept kreolizacije često se upotrebljava naizmenično s hibridi­ zacijom. Razume se. Kontrast ovome bila bi. hibridizacija. biće od znatne pomoći da se bolje razume glokaliza­ cija kao i širi problem kulturne hibridizacije. .TEORIJE GLOBALIZACIJE 417 Oni koji naglašavaju glokalizaciju obično smatraju da ona može da spreči širenje grobalizacije ničega stvarajući široki spek­ tar novih „glokalnih" oblika nečega. Međutim.kombinacija kultura koji su prethodno bile odvojene jedna od druge. takva uniformna iskustva kao što su jedenje ham­ burgera u SAD. nasuprot uniformnosti koja se vezuje za grobalizaciju. Kulturni hibrid može se definisati kao kombinacija dvaju ili više elemenata iz različitih kultura i/ili delova sveta. kiša u Francuskoj ili sušija u Japanu. Tu su takode mnogo prizemnija iskustva Amerikanaca koji uživaju u takvim izmišljenim jelima kao što su: irski bagel. Još jedan koncept koji je usko povezan sa glokalizacijom je­ ste kreolizacija.

U središtu Apadurajeve teorije nalazi se pet već pomenutih predela: 1. Po­ kretljivost ne podrazumeva samo stvarno kretanje. tehnopredeli. a oni koji ih zamišljaju mogu biti oni koji ih kontrolišu. gastarbajtere) koji igraju veoma važ­ nu ulogu u promenljivom svetu koji nastanjujemo. pa čak i oni koji kroz njih prolaze.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Apadurajevi „predeli". medijski predeli. Upotrebom sufiksa predeo Apaduraj želi da kaže da ti procesi imaju jedan fluidan. Knjiga Ardžuna Apaduraja pod nazi­ na slobodi: kulturne dimenzije globalizacije. nestalan i promenljiv oblik i da su. Čine ih pokretljive grupe i poje­ dinci (turisti. već i fantazije o kretanju. počev od pojedinaca do grupa licem u lice. ra­ zličiti akteri. oni koji u njima žive. finansijski predeli i idej­ ni predeli. to su zamišljeni svetovi. disjunctures) između njih. kao i fantazije o kretanju. podnacionalih grupa. Takode. Staviše. Etnopredeli obuhvataju pokretljive grupe i pojedince (turiste. Oni su u stanju da ih redefinišu i naposletku osujete njihovo postojanje. To su: etnopredeli. sastavni deo koncepta heterogenizacije. a možda čak i u sukobu jedan sa drugim. multinacionalih korporacija. u stalno promenljivom sve­ tu ljudi ne mogu dozvoliti da njihove fantazije predugo Etnopredeli . Drugim recima. . gastarbajteri).418 vom Modernost DŽORDZ RlCER . izbeglice. Iako se moć očigledno nalazi kod onih koji kontrolišu predele. Staviše. ova perspek­ tiva moć dodeljuje i onima koji u njima žive ili samo kroz njih prolaze. takve predele interpretiraju na različit način. stavlja naglasak na globalne tokove i tačke prekida (engleski. prema tome. Ti tokovi širom sveta stvaraju jedinstvene kul­ turne realnosti. izbeglice. a ne homo­ genizacije. pojedinci i grupe uobličavaju i usmeravaju te predele na osnovu sopstvene interpretacije.vrsta Apadurajevih predela. njihov konačni proizvod jesu kulturni hibridi. To što postoji čitav niz ovih predela i što su oni neza­ visni jedan od drugog. dovodi ovo gledište u sklad sa teorijskom perspektivom koja je usmerena na kulturnu diverzifikaciju i heterogenost. Apaduraj razlikuje pet globalnih tokova (procesa). Mogu obuhvatati stvarno kreta­ nje. pa čak i nacional­ nih država.

prelazeći granice koje nekada nisu tolerisale takvo kretanje (ili se barem mislilo da nisu). jedan od Apadura­ jevih predela.TEORIJE GLOBALIZACIJE 419 ostanu nepromenjene. njih treba razumeti kao globalne Tehnopredeli . globalne konfiguracije široko raspro­ stranjenih mehaničkih i informacionih tehnologija (Internet. putem spekulativnog kupovanja doba­ ra na tržištima novca i berzama. i stoga takve fantazije moraju odr­ žavati aktivnim. 3. image). Medijski predeli .neprekidno fluidne. Prvo. Tu nalazimo glo­ balne proizodače i distributere filmova. prelazeći sve moguće granice. 2. kao i slike sveta koje oni stvaraju i šire. pošta) koje se kreću slobodno i brzo po čitavoj planeti. Tehnopredeli su neprekidno fluidne. jedan od Apadurajevih predela. posebno je važ­ no napomenuti tri stvari. Kada govorimo o Apadurajevim predelima. televizijske sta­ nice (CNN i Al-Džazira su posebno značajni primeri).skup uglavnom političkih slika koje proizvodi država u skla­ du sa svojom ideologijom ili skup slika i kontraideologija koje proizvo­ de pokreti koji pokušavaju da smene one koji su na vlasti ili barem ste­ knu deo te vlasti. 4. Međutim.elektronski kapaciteti za proizvodnju i prenos informacija širom sveta. jedan od Apadurajevih predela.) koje se sada kre­ ću slobodno i brzo po čitavoj planeti. 5. globalne konfigu­ racije široko rasprostranjenih mehaničkih i informacionih tehnologija (Internet. pošta itd. Finansijski predeli obuhvataju procese u kojima se ogro­ mne sume novca. Finansijski predeli — procesi u kojima se ogromne sume novca velikom brzi­ nom kreću po ćelom svetu. Idejni predeli. oni su uglavnom ogra­ ničeni na političke slike koje proizvodi država u skladu sa svojom ideologijom ili slike i kontraideologije koje pro­ izvode pokreti koji pokušavaju da smene one koji su na vlasti ili barem steknu deo te vlasti. el. el. Idejni predeli . velikom brzinom kreću po ćelom svetu. kao i medijski predeli. predstavljaju skup slika (engleski. . novine i magazine. ne obazirući se se na državne granice. Medijski predeli obuhvataju kako elektronske kapacite­ te za proizvodnju i prenos informacija širom sveta. tako i slike sveta koje ti mediji stvaraju i šire.

EKONOMSKA TEORIJA Iako postoje mnoge teorije o ekonomskim aspektima globa­ lizacije. Drugo. Kao marksista.420 DžORDŽ RlCER . medijski pre­ deli). ona je sasvim u skladu s idejom da je posledica globalizacije heterogeni. najvažnije perspektive.danas je dominantan. što za posledicu ima tvrdnju da teritorijalne granice imaju sve manju važnost u kapitalistič­ koj globalizaciji. Skler se usredsređuje na transnacionalne prak­ se koje prevazilaze državne granice. Uopšteno govoreći. Prvi . globalni tokovi se ne javljaju samo unu­ tar predela. Treće. pogotovo klasnom polarizacijom i sve većom ekološkom neodrživošću kapitalističke globalizacije. pet predela različito utiču na teritorije a prekidi između njih dovode do važnih razlika među kulturama.kapitalistički sistem globalizacije .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI procese koji su delimično ili potpuno nezavisni od bilo koje na­ cionalne države. a ne homogeni svet. Drugi je socijalistički sistem koji još uvek ne postoji. Studije globalizacije moraju da istraže te prekide i posledice koje oni imaju za pro­ ces globalizacije. ali je poznato da su zatvoreni za imigraciju (etnopredeli). Iako analiza predela i prekida između njih usmerava studije o globalizaciji u jednom pravcu. već sve više i unutar tačaka prekida između njih. slobodno kretanje nekih predela može doći u sukob sa zatvorenošću drugih predela. ali njegov nastanak nagoveštavaju narastajući antiglobalizacijski pokreti. Iako nacionalna država ostaje važna odrednica savremenog svetskog poretka. Jedna takva tačka prekida može se naći u japanskom druš­ tvu. Japanci su otvoreni za ideje (idejni predeli. pogotovo oni koji su orijentisani ka unapređenju ljudskih prava širom sveta. U ovom odeljku izložićemo dve takve teorije. barem u sociologiji. Skler daje prioritet ekonomskim . Transnacionalni kapitalizam Lesli Skler pravi razliku između dva sistema globalizacije. vezujemo za marksističku teoriju. Antiglobalizacijski pokreti i mogućnost nastanka so­ cijalizma omogućeni su problemima u sadašnjem sistemu globa­ lizacije.

Skler pravi razliku između četiri „frakcije" transnacionalne kapitalističke klase. Druga je državna frakcija koju čine globalizirajuća država i međudržavne birokrate i političari. Drugim recima. njeni „pripadnici" imaju identične globalne i lokalne interese. Glavnu ulogu u njima imaju transna­ cionalne korporacije koje predstavljaju jedan od ključnih aspekata Sklerove analize.korporacije koje dominiraju savremenom ka­ pitalističkom globalnom ekonomijom. tehnička frakcija sastoji se od globalizirajućih profesionalaca dok potrošačka frakcija obuhvata tr­ govce i izvršne organe velikih medija. Međutim. Transnacionalna kapitalistička klasa možda nije kapitalistič­ ka u klasičnom smislu te reči. ali zato jeste transnacionalna na više načina. Njihovo delovanje uglavnom nije sputano granicama nacionalnih država. postoji i potrošačka frakcija koja obuhvata trgovce i izvrš­ ne organe velikih medija. Drugo. Transnacionalna kapitalistička klasa . Drugi tip transnacionalih praksi političke je prirode.TEORIJE GLOBALIZACIJE 421 transnacionalnim praksama. novi kapitalisti vrše ekonomsku kontrolu na radnom mestu. Prva je korporativ­ na frakcija koju čine izvršni organi transnacionalnih korporaci­ ja i njihovi lokalni ogranci. državnu frakciju čine globalizirajuća država i međudržavni birokrate i političare. Sve to zajedno čini očigledno veoma različitu skupinu od one koju je Marks imao na umu kada je konceptualizovao pojam kapitaliste. tehnička frakcija sastoji se od globalizirajućih profesionalaca. oni pokušavaju da uspostave različite vrste kontrole nad nacionalnim državama širom sveta. Obuhvata četiri „frak­ cije". Skler tvrdi da se kapitalizam udaljio od me­ đunarodnog sistema (budući da nacionalne države sve više gube značaj) i da se približio globalizirajućem sistemu koji nije moguće povezati sa posebnom geografskom teritorijom ili državom. Glavnu ulogu u njima igra transnacionalna kapitalistička klasa. Najpre. Korporativnu frakciju čine izvršni organi transnacionalnih kor­ poracija i njihovi lokalni ogranci. Svaki Transnacionalne korporacije . Treća. . Drugim recima. njeni članovi ne moraju da poseduje sredstva za proizvodnju. ona ne poseduje nužno sredstva za proizvodnju.klasa koja nije sastavljena od kapitali­ sta u tradicionalnom marksističkom shvatanju tog pojma. Ko­ načno. političku kontrolu u domaćoj i međunarodnoj politici i kulturno-ideološku kontrolu u svakodnevnom životu. ona nije sastavljena od kapitalista u tradicionalnom marksistič­ kom shvatanju tog pojma.

. mediji.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI od tih oblika kontrole prelazi preko granica nacionalnih država. Četvrto. Treća transnacionalna praksa je kulturno-ideološka. već i za to da artikuliše njene alternative i zloupotrebe. gde god da se nalaze. Skler se interesuje za odnos između transnacio­ nalnih društvenih praksi i ustanova. tvrdeći da transnacionalne kor­ poracije koriste transnacionalnu kapitalističku klasu kako bi razvile i učvrstile kulturu i ideologiju konzumerizma koja je sve neophodnija da bi se zadovoljili zahtevi kapitalističkog sistema proizvodnje. posebno kada se radi o dobrima i uslugama koje konzumiraju. on tradicionalnom marksističkom interesu za proizvodnju pridodaje interes za po­ trošnju. U ovom slučaju. U krajnjoj instanci. Konačno.422 D20RDŽ RlCER . sve navedeno nalazi se u službi stvaranja globalnog potrošačkog raspoloženja koje transna­ cionalnim korporacijama. oni dele slične životne stilove. U krajnjoj istanci. ali na sebe sve više gledaju kao na građane sveta. Zaista. Skler pridaje veliki značaj kulturi i ideologiji potrošnje u kapitalističkoj globalizaciji. sve navedeno nalazi se u službi stvaranja glo­ balnog potrošačkog raspoloženja koje transnacionalnim korpora­ cijama. kao i reklamnim i medijskim korporacijama omogućava da ubiru veliki profit. Treće. a ne lokalne perspektive. njeni pripadnici dolaze iz različitih država. medije. On vidi obećavajuće znake u protekcionizmu nekih država koje smatraju da ih transnacionalne Kultura i ideologija potrošnje . Ta moć dramatično se uvećala u prvom redu kroz savremeni i visokorazvijeni marketing. kapitalistička klasa na čitav niz pitanja gleda iz jedne glo­ balne. kao i reklamnim i medijskim korporacijama omogućava da ubiru veliki profit. Upravo u oblasti potrošnje može se primetiti moć aktera da vrše ideološku kontrolu nad ljudima koji se nalaze širom ze­ maljske kugle. Na taj način. Kao marksista. kao i čitav niz potrošnih dobara koja se na tim medijima reklamiraju i prodaju. u bilo kom vremenskom trenutku. Skler nije samo zainteresovan za to da kri­ tički analizira kapitalističku globalizaciju.ideologija pomoću koje se vrši kontrola nad ljudima širom zemaljske kugle. Sredstva za vršenje te kontrole su savre­ meni marketing. Naposletku. kao i čitav niz potrošnih dobara koja se na tim medijima reklamiraju i prodaju. taj odnos definiše današnji globalni kapitalizam i ujedno predstavlja najznačajniju snagu tekućih promena u svetu.

uklone sa svetske scene. kao ključni igrači u glo­ balnom sistemu. suverenost je Imperijalizam . njih dvojica analiziraju postmodernizaciju globalne ekonomije. veku ukoliko budu uspeli da se uspešno odupru globalizaciji koju kontrolišu transnacionalne korporaci­ je. Imperija Najvažniji i najpoznatiji marksistički pristup globalizaciji nalazimo u knjizi Imperija. Iako su rezervisani prema postmodernoj društvenoj teoriji. kako on veruje. upotrebljavajući dobri stari marksistički dijalektički metod. U tim pokretima. posebno ekonomska. . O knjizi se dosta raspravljalo otkad je objavljena.TEORIJE GLOBALIZACIJE 423 korporacije eksploatišu. definišući imperiju kao postmodernu realnost u kojoj postoji takva vrsta dominacije. mogu se naći začeci alternative kapitalističkoj globalizaciji. kako transnacionalne korporacije rastu. Drugim recima. organizacione forme (preslikane od uspešnih organizacija u globalnom kapitalizmu) i. jasan cilj. koju su napisali Majki Hart i An­ tonio Negri. Oslanjajući se se na postmodernu misao. što je glavno. On se posebno interesuje za različite pokrete koji se bave unapređe­ njem ljudskih prava. On predviđa da će ovi i drugi pokreti dobiti na značaju u 21. koju vrši naci­ ja iz centra nad velikim brojem oblasti. Njegova glavna karak­ teristika jeste to da nacija iz centra (ili više njih) kontroliše i eksploatiše veliki broj drugih država širom sveta. Zapravo.kontrola i eksploatacija. kapitalistička ekspanzija svojim protivnicima obezbeđuje resurse (koji potiču iz privred­ nog uspeha transnacionalnog kapitalizma). Drugim recima. on tvrdi da uspeh kapitalističke globalizacije seje klice sopstvenog uništenja. to jest začeci socijalističke globalizacije. ali bez neke pojedinačne nacije (ili bilo kakvog dru­ gog entiteta) u njenom centru. Skler takode polaže nadu u nove druš­ tvene pokrete poput pokreta zelenih koji pokušava da se izbori za očuvanje čovekovog okruženja. kao i u različite antiglobalizacijske grupe koje su se pojavile u poslednjih nekoliko godina. jačaju i bivaju sve uspešnije. Oni povezuju modernost s imperijalizmom. tako raste i jača njihova zloupotreba i potreba da se one. Drugim recima. autori „decentrišu" taj proces.

na normama. u ime onoga što je „ispravno". ona je sveprisutna. To znači da njoj nije dovoljno da kontroliše samo osnove društva (mišlje­ nje. U imperiji ne postoji centar. Na neki način. imperija je daleko ambicioznija od imperijalizma.dencentrizovana. Cak ni SAD. uprkos prividnoj homogenosti. Međutim. garantovala sporazume i nametnula mir onima koji to ne Imperija . Imperija nema geografske i teritorijalne granice. postmoderna marksistička perspektiva o globali­ zaciji. nisu imperija u pravom smislu te reči i ne mogu se podvesti pod ono što Hart i Negri nazivaju imperijom. Imperija ne postoji u potpunosti. već ide dalje od toga i pokušava da koristi biološku moć da bi kontrolisala ljudsku prirodu i popu­ laciju. normama. imperija ih polako uklanja s te pozicije. suverenost SAD predstavlja veoma važnu preteču im­ periji. Ključ globalne moći imperije leži u činjenici da ona pred­ stavlja novu sudsku vlast. Međutim. centralna vlast. ali u imperiji ne postoji jedinstvena. Umesto toga. Ona počiva na ustavu poretka (engle­ ski. jer pokušava da kontroliše celokupnost života sve do njegovih najnižih nivoa. etičkim istinama i opštem pojmu ispravnog. constitution of order). da interveniše bilo gde u svetu da bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemi­ ma. etičkim istinama i opštem pojmu ispravnog. ona predstavlja izvor moći imperije. moguće je naslutiti njene parametre. Im­ perija upravlja svetom logikom vladanja. u dubinu društva. delanje. kako ljudske mozgove tako i njihova tela.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI moguće locirati u modernoj državi. Imperija može. interakciju i grupe).424 DŽORDŽ RlCER . zbog čega se spektakl imperije nalazi svuda. Imperija se zasniva na novoj sudskoj vlasti koja počiva na ustavu poretka. Ona može u ime onoga što je „ispravno" da interveniše bilo gde u svetu da bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemima. Njoj nedostaje i donja gra­ nica. ali u postmodernoj imperiji to nije moguće. Takode. Jednom rečju. u imperiji je vlast raspr­ šena kroz društvo i čitavu zemaljsku kuglu. garantovala sporazume i nametnula mir onima koji to ne žele. ona je deteritorijalizovana i virtualna kada se sagleda iz ugla komunikacije (na­ ročito kroz medije). Međutim. . SAD nastavljaju da zauzimaju privilegovanu poziciju u da­ našnjem svetu. ona nema vremenske granice: ona nastoji (premda neuspešno) da uki­ ne istoriju i uspostavi se kao večnost. jer pokušava da se proširi naniže. Ona je još uvek u proce­ su nastanka.

Zapravo. Neprijatelj je bilo ko (ili bilo šta) koga sudska vlast vidi kao pretnju etičkom poretku u svetu. Prvo. Ona želi da se predstavi kao velikodušna i nastupa pod liberalnom maskom. odakle će doći snaga koja će im se suprotstaviti? S obzirom na to da pišu iz marksističke perspektive. Pravo vođenja rata takode je neograničeno u vremenu. ot­ pori i sukobi eliminišu. ali u suštini konfuzna imperija. sudska vlast legitimise te ratove. ono je permanentno. . jednom kada se razlike uspostave. sada tu moć vrši naizgled efikasna. imperija pravi razliku i afirmiše razlike. etički zasnovana vojna akcija je legitimna.ono obuhvata čitavu civilizaciju. ume­ sto kapitalista ili kapitalističkih nacija. Još preciznije rečeno. Ali ako više nema proleta­ rijata koji može da se suprotstavi imperijalistima. vreme proletarijata je prošlo. prema tome. već na sposobnosti da predstavi silu u službi onoga što je ispravno (preteče toga mogu se videti u američkim ratovima protiv Iraka. a njen cilj je da se postigne željeni poredak i mir. Treće. Imperija je zasnovana na trostrukom imperativu. Drugo. Imperija nije zasnova­ na na sili. Drugo. mnoštvo je daleko opštije i apstraktnije od proletarijata i udaljava nas od marksističke usmerenosti na ekonomiju.TEORIJE GLOBALIZACIJE 425 žele (ili takav mir uopšte i ne smatraju mirom). kao i u agresiji na Avganistan). U pra­ vednom ratu. Takvi ratovi postaju neka vrsta svete aktivnosti. Prvo. Ako nema više kapi­ talista u imperiji. oni imaju rešenje za taj problem. Imperija je. one se pravno i sudski ignorišu (pripadnici različitih kultura nemaju pristup sud­ skoj vlasti). ona pokušava da obuhvati sve što može. Međutim. ona može da povede „pravedne ratove" u ime te sudske vlasti. u pro­ cesu uključivanja ona stvara iznivelisani svet u kome se razlike. imperija po­ kušava da ih hijerarhizuje i upravlja njihovom hijerarhijom. Dok se razlike na kulturnom nivou slave. multitude). To je interesantan izbor iz više razloga. Moći hijerarhizacije i upravljanja jesu realne moći imperije. Međutim. večito. jedna postmoderna marksistička teorija o globalizaciji i vršenju moći širom sveta. kako stvari stoje sa proletarijatom? Za Harta i Negrija. Tu društvenu snagu oni nazivaju mnoštvom (engleski. Otuda se pravo na vođenje pravednog rata vidi kao prostorno neograniče­ no . Hart i Negri moraju da objasne odakle će doći snaga koja će srušiti imperiju.

prihvatajući čitav niz njenih ponuda. ali je u prošlosti bio potisnut modernom suverenom vlašću kroz ideo­ lošku kontrolu i vojnu silu.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I NJENI K L A S I Č N I K O R E N I jasno je da postoji veliki broj potencijalnih rušilačkih snaga unu­ tar imperije. odnosno imperija. mnoštvo je snaga kreativnosti unutar impe­ rije.skup ljudi iz celog sveta koji održava imperiju na različite načine. U krajnjoj instanci. ali koji takode ima. u vidu kontrateže. Drugim recima. globalizacija je ta koja omogućava potencijal za univerzalnu slobodu i jednakost. jeste ili bi mogla da bude globalni fenomen koji je nastao iz glo­ balnih tokova i razmena. imperija parazitira na mnoštvu i njegovoj kreativnosti i produktivnosti. sa deteritorijalizacijom. Mnoštvo takode održava imperiju prihvatajući kulturu i ideologiju potrošnje i. Mnoštvo . kontrolišuću poziciju. Kao što se kapitalizam oslanja na proletarijat. bar potencijalnu. ili će uskoro zauzimati. Staviše. zaustavljali globalnu promenu koju zahteva mnoštvo. stvarajući kontraimperiju. što je još važnije. Takode. zaista. Kao i Marksov proletarijat (koji nije potpuno nestao iz ove teorije). oni koji kontrolišu imperiju predstavljaju samo malu manjinu vis-k-vis mnoštva. društvena revolucija prvi put može da se odigra na globalnom nivou (kao što je to predviđao Marks).426 DZORDŽ RlCER . Stoga. oni u globalizaciji takode vide utopijski potencijal. Mnoštvo je skup ljudi iz celoga sveta koji održava imperiju na različite načine. globalizacija nas sprečava da se vratimo na partikularizam i izolaci­ onizam koji su obeležili najveći deo ljudske istorije. bez ob­ zira na to da li se radi o modernom kapitalističkom imerijalizmu ili postmodernoj imperiji. globalizacija nije problem. Globalizacija vodi do deteritorijalizacije (mnoštvo je takode deteritorijalizovano) koja čini pretpostavku za globalno oslobadenje mnoštva. Iako su Hart i Negri svakako kritičari globalizacije. . a najviše svojim radom (to je realna proizvod­ na snaga u imperiji). potreba mnoštva da ga izrazi. Kontraimperija. ali njenoj potrebi da suzbije taj utopijski potencijal suprotstavlja se. moć da zbaci imperiju i stvori kontraimperiju. Takvi procesi bi. Imperija sada zauzima. kao i proletarijat. Taj utopijski po­ tencijal na kome počiva kontraimperija uvek je bio prisutan. mnoštvo je sposobno da zbaci im­ periju. već pre oblik u kome se danas javlja imperijalizam. naravno. kao i imperija.

Hart i Negri podržavaju novi . razlikuje Harta i Negrija od ostalih postmodernista i postmarksista koji nastoje da se usredsrede na lokalno. što samo još više doprinosi mobili­ zaciji mnoštva i olakšava nastanak kontraimperije. Revolucionarna snaga nije svesni dejstvenik. Iako Hart i Negri predviđaju nastanak kontraimperije. Oni pogotovo od­ bacuju dejstvenost revolucionarnog proletarijata koji postaje sve svesniji svoje pozicije i načina na koji ga kapitalizam eksploatiše. Takva tela je teže podvrći spoljnoj kontroli. odnosno na probleme i potencijal koji postoje u toj oblasti. Kao postmodernisti. Otuda.TEORIJE GLOBALIZACIJE 427 Još pozitivnije. ne nude plan kako da sti­ gnemo do nje. Ona su sposobnija da stvore novi život . intelektualni i komunikativni rad postaju sve važniji. ona nas sve više gura u pravcu stvaranja kontraimperije. kao i naše oslobođenje. Za razliku od njih. Kontrolisanje onih koji učestvuju u tom radu — a to su najvećim . imperija mora da udvostruči svoje napore (na primer. Iako Hart i Negri zadržavaju marksistički interes za proizvod­ nju. kako globalizacija napreduje. seksualnosti i estetskih izmena (kao što su tetovaže ili body piercing). tj. Hart i Negri odbacuju usmerenost na dejstvenika onog tipa koji se može naći u marksističkoj teoriji.varvarizam" koji obuhvata nove telesne forme koje se pojavljuju u oblasti roda. Hart i Negri smatraju da usredsredenost na lokalno može da prikrije či­ njenicu da se naši glavni problemi. kroz policijsku moć). Kao i Marksov komunizam. niti objašnjenje kako bi ona mogla da izgleda.. kontraimperija će izrasti iz aktuelne prakse (nemački. ostva­ ruju na globalnom nivou. U skladu sa svojom postmodernističkom orijentacijom i njenom usmerenošću na telo. Ta usredsredenost na globalno. U njih spadaju dezerterstvo.život koji će predstav­ ljati osnovu za nastanak kontraimperije. oni se usredsređuju na nedejstvene kolektivne ak­ tivnosti mnoštva. oni priznaju postojanje novog sveta proizvodnje u kome ne­ materijalni. oni. već nova telesna forma. Umesto toga. mora da postoji svuda i mora da se suprotstavi imperiji. Nastanak kontraimperije sve je verovatniji jer imperija gubi svoju sposobnost da kontroliše mnoštvo. migracija i nomadizam. Kontraimperija mora da bude globalna. na nivou imperije. naročito aktuelne prakse mnoštva. kao i Marks u slučaju komunizma. die Praxis).

Udaljena blizina — ceo svet sve više karakteriše osećaj da je ono što se čini udaljenim zapravo veoma blizu. Ovde izdvajamo jednu veoma ambicioznu teoriju koju je razvio politikolog Džejms Rozenau (iako ona nikako nije predstavnik svih političkih teorija globali­ zacije). Koncept udaljene blizine povezan je sa još jednim ključnim procesom (i konceptom) u Rozenauovom radu . Rozenau nudi jedan veoma širok. POLITIČKA TEORIJA Kao i kod ostalih tipova teorije globalizacije. To olakšava imperiji da vrši kontrolu. decentralizovan i fragmentiran.428 D ž O R D Ž RlCER . Najopštije rečeno. Međutim. Njegov najvažniji doprinos tom problemu predstavlja identifikacija različitih izvora fragmegracije savremenog sveta. . Najopštije rečeno. Ključna odlika komunikacije jeste to da ona lako i nesmetano teče po celoj zemaljskoj kugli.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i najvažnijim delom pripadnici mnoštva . on je lokalan. decentralizovan i fragmentiran. postoje razno­ vrsne političke teorije globalizacije. nas interesuje šta on ima da kaže o političkoj globalizaciji. revolucionarni poten­ cijal mnoštva takode će se izraziti kroz komunikaciju i ideologiju. ceo svet sve više karakteriše osećaj da je ono što se čini udaljenim zapravo veoma blizu (taj koncept blizak je Gidensovom konceptu distancijacije.koncept kojim Rozenau želi da kaže da je svet istovremeno fragmentiran (rascepkan) i integrisan. Međutim. iako je istovremeno globalan. i pronađe opravdanje za sebe i svoje delanje koje je imanentno toj komunikaciji. centralizovan i integrisan. videti glavu 5). Međutim. Fragmegracija podrazumeva da je svet istovremeno fragmentaran (rascepkan) i integrisan. centrali­ zovan i integrisan. organizuje proizvodnju globalno.dobij a sve više na važ­ nosti. on je lokalan. to takođe predstavlja mehanizam pomoću koga mnoštvo naposletku može da stvori kontraimperiju. složen i apstraktan pristup globalizaciji. iako se kroz globalnu komunikaciju i ideologiju (pogotovo kroz medije) mnoštvo konroliše. Po tom konceptu. iako je istovremeno globalan. Naslov njegove knjige i koncept kojim Rozenau pokušava da obuhvati fenomen globalizacije jeste udaljena blizina.fragmegracijom. Fragmegracija .

Revolucija veštine. Prvi će verovatnije imati jednu globalniju orijentaciju. Ovde je Rozenau naročito zainteresovan za masovno umnožavanje volonterskih orga­ nizacija. Politički gledano. razdvajajući istovremeno od njih one koji u njega nisu uključeni (fragmentacija). sve manje važnim. Grananje zacija i država). zaštitu životne sre­ dine itd. zbog čega je njihova privrženost bilo kojoj poli­ tičkoj grupi minimalna. uglavnom zbog nedostatka informacija i obrazovanja. 2.TEORIJE GLOBALIZACIJE 429 1. uspon NVO doprinosi opadaj ućoj važnosti država i opadajućem poverenju u njihovu sposobnost da mogu da ostvare različite ciljeve. 3. Oblasti sveta u kojima živi veći udeo onih s analitičkim veštinama ima­ ju mnogo veće izglede da budu uspešne. pa konačno i same države. U vezi sa prethodnom tačkom. kao što su organizacije za ljudska prava. Inter­ net i elektronska pošta. oni koji imaju takve veštine uglavnom lako prelaze državne granice. Opadajući uticaj država ogleda se u njihovoj nesposobnosti da preokrenu trend u pravcu narastajuće važnosti nevladinih organizacija. a posebno one koji ne mogu da ih priušte (na primer. Osim toga. Mikroelektronske tehnologije fragmegrativne su u smislu da integrišu one koji ih ima­ ju. ostali. Organizaciona eksplozija. vode do sužavanja sveta. ne mogu sebi da priušte sličan nivo unapređenja svojih veština. pogotovo nevladinih organizacija (NVO). Te organizacije integrišu one koji su uključeni u njihov rad. Ovde Rozenau u prvom redu misli na analitičke veštine koje nekim ljudima pružaju sposob­ nost da sopstvenu situaciju dovedu u vezu s širom ili čak globalnom situacijom. U tom procesu one čine teritorijalne granice. ali istovremeno od njih sve više razdvajaju one koji ih nemaju. dok će drugi verovatnije skrenuti u lokalizam. zbog „digitalne podeljenosti"). Razvoj novih mikroelektronskih tehnologija. 4. kao što su mobilni telefoni. Mikroelek- tronske tehnologije. Naravno. Rozenau uočava grananje između država na jednoj strani (državni globalnih struktura (sve veća raznolikost organi­ .

decentraliza­ .mogu da ima­ ju pretežno integrativne efekte. U nekim društvima on je čak potpuno uništen. Dugogodišnji politički konsenzus o otvorenosti prema imigrantima sada je na udaru. novac. sukob. Na primer. Ideje.terorizam je najbolji primer — mogu da budu dezintegrativni. Naravno. iako teroristički akti imaju dezintegrišući efekat na države protiv kojih su usmereni. kao što je protok ilegalnih imigra­ nata. potra­ gu za poslom. Međutim. dok drugi . između ta dva sveta nastaje sve veća fragmentacija. teritorijalnosti i državne suverenosti. Državna moć oslabila je zbog svoje nesposobnosi da kontroliše i usmerava čitav niz globalnih procesa. Interakcija između tih državnocentričnih i multicentričnih svetova može imati različite oblike (na primer. poslovi. a u nekim slučajevima čak i teroristi. Sve veće kretanje ljudi po svetu (uklju­ čujući tu poslovna putovanja. što je još važnije. njihov uspeh može da služi integraciji država ili regiona u koji­ ma se teroristički pokreti rađaju. videli smo da državnocentrični svet slabi od trenutka kada se suočio s usponom različitih organizacionih oblika.SAVREMEMA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI centrizam) i širokog spektra podnacionalnih. transnacio­ nalnih i nevladinih organizacija (multicentrizam). terorizam. Ono što najviše ugrožava političke entitete jesu kretanja koja se ne mogu kontrolisati. Očigledno je da neki od ovih obli­ ka kretanja . politički dezintegrišuće deluju velika kre­ tanja ljudi iz manje razvijenih ka razvijenim državama.npr. droga. na dru­ goj strani. legalne i ilegalne migracije) takode ima fragmegrativan efekat. neki oblici mobilnosti koji su dezintegrišući u jednom okruženju mogu biti integrišući u drugom. 5. Slabljenje cija vlade. putovanje i turizam . Iako se unutar tih organizacija i država javlja pojačana integracija. zagađivanje. turizam.430 DzORDŽ RlCER . proizvodna postrojenja. Takode. 6. Ovde se direktno bavimo političkim implika­ cijama globalizacije. To se posebno primećuje u Evropi i liberalnim režimima koji se nalaze pod udarom desnih političkih snaga koje se suprotstavljaju takvim protocima populacije. Porast pokretljivosti. saradnja).

medije. decentraliza­ . Kriza vlasti izazvana cijom.TEORIJE GLOBALIZACIJE 431 kreću se slobodno preko državnih granica. To građane navodi da sve više pažnje posveću­ ju sopstvenim interesima. crkve). jer slede iz sve veće decentra­ lizacije države. država mora da pruži dokaze o tome da li je sposobna da ispunjava svoje obaveze i efikasno upravlja. Sve veći broj vladinih zada­ taka obavljaju profitne organizacije (na primer. Posledica toga je da mnogi ljudi odbijaju da budu lojalni svojim državama. Da bi dobila lojalnost. država po­ staje sve manje važna kako postaje jasnije da je sve manje sposobna da izađe na kraj sa fragmegrativnim procesima koje pominje Rozenau. sa svoje strane. Sledstveno tome. 7. Sve te procese nacionalna država više ne može efikasno da kontroliše. neki od zadataka koje je trebalo obaviti u okupiranom Iraku po­ sle 2003. kao što su ne­ red u državnoj birokratiji. kao i NVO koje smo već pomenuli. većina država je iz različitih razloga i na različite načine ušla u proces de­ zintegracije. uporedo sa tim dezintegrišućim procesima javljaju se i određeni oblici integracije. pat pozicija između izvršne i zakonodavne grane vlasti i opšta nesposobnost donošenja odluka. Ti procesi su sve upadljiviji. Primer za to su grupe migranata koje se koncentrišu u nekoj gradskoj četvrti i stvaraju sopstvene lokal­ ne ustanove (škole. Sve više raste sumnja da niko više nije sposoban da kontroliše situaciju. Osim toga. Tradicionalne lojalnosti i osno­ ve autoriteta postaju sve slabije. a u nekim slučajevim čak ni da spreči. to jest činjenice da se sve veći broj zadataka prebacuje na regionalna i lokalna vladina tela (to se zove proces devolucije). Za obavljanje ostalih vladinih zadata­ ka traže se akteri na tržištu. niko više nije sposoban da stvari dovede u red i izađe na kraj sa složenim fragmegrativnim procesom. Dezintegracija države dešava se paralelno sa erozijom njene vlasti i autoriteta. još više doprinosi opadanju državne moći. Slabljenje državne vlasti imalo je različite reperkusije. što. godine dobila su da obave privatna preduzeća). Međutim. To ima dezintegrišuće sve većim podgrupisanjem.

Ljudi sve više postaju privrženi takvim podgrupama (integracija) ume­ sto nacionalnim vladama. već mnogi smatraju da su ti tokovi daleko važniji od bilo čega što država radi. NVO. Evrop­ ska unija ili Airbus Corporation koja se sastoji od čitavog niza različitih evropskih preduzeća). Međutim. kao što su regionalne i lokalne vla­ de. Globalizacija transnacionalnih ekonomskih mreža svih vrsta u velikoj meri doprinela je fragmegraciji i opadanju važnosti drža­ ve. radikalne i etničke grupe itd.. Ne samo da država više ne može da kontroliše tran­ snacionalne ekonomske tokove. Još jedan proces koji vodi ka krizi autoriteta jeste . 8. uključujući tu i mnoge entitete koje smo ranije pomenuli. To vodi do krize autoriteta (i fragmentacije). kao i sve drugo što Rozenau analizira. i decentralizacija vlade sve više je fragmentirana. moguća kao rezultat novih mikroelektronskih tehnologija. recimo. To se naročito vidi u široko rasprostra­ njenoj politici identiteta i činjenici da se ljudi sve više identifikuju sa.podgrupisanje" (engleski. najveći doprinos njegovog rada jeste u tome što nam pomaže . iako je taj proces fragmentisao državnu kon­ trolu nad ekonomskim poslovima širom sveta. međutim.. Integracija medu njima je. Državi je sve teže da stvori široki kon­ senzus unutar društva i mobii e građane kao kolektiv ls kako bi mogla da ostvari društvene ciljeve. on je isto­ vremeno doprineo većoj centralizaciji i integraciji među transnacionalnim ekonomskim entitetima (npr. nacionalnih ekonomija. Na drugoj strani.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI posledice. Sledstveno. Postoji sve veći broj podgrupa u društvu. Sve veća važnost Iako veliki deo Rozenauove teorije ne možemo ovde da obra­ dimo. subgroupism). svojom etničkom grupom ume­ sto sa državom. nesposobnost federalne vlade da vodi računa o mnogim tradicionalnim obavezama i zadacima dodatno doprinosi krizi njenog autoriteta. jer ono što je nekada obavljala federalna vlada sada obavlja čitav niz vladinih agencija koje se nalaze na različitim nivoima. kao i čitav niz organizacija i korpo­ racija.432 DŽORDŽ RlCER .

u saradnji s američkim biroom u Vašingtonu. godine BBC je potpisao ugovor s Al-Džazirom o zajed­ ničkom korišćenju prostorija. godine emituje svoj program i na engleskom jeziku. Ona je počela svoje emirovanje u novembru 1996. ona ima pristup . priče koje kreira Al-Džazira usredsređuju se na različite aspekte događaja od onih na koje se usmeravaju njeni zapadni rivali. Jasno je da se politički izazov državi sastoji u tome da pronađe nove načine upravljanja u globalizujućem i sve rascepkanijem svetu. sport ili grad).TEORIJE GLOBALIZACIJE 433 da bolje razumemo odnos između globalizacije. proces globaliza­ cije se nastavlja. godine. Stoga. kao i nove i ino­ vativne pristupe toj temi. teorije koje smo ovde obradili daju čitaocu barem neki uvid u najvažni­ je tipove teoretisanja o globalizaciji. kada je njen program emitovan rame uz rame sa programom CNN-a i BBC-a i kada su te dve stanice često preuzimale program od nje.. Sazrela je za vreme rata u Iraku 2003. veoma poznate teorije globalizacije (npr. Naravno. Al-Džazira je sve prisutnija u arapskom sve­ tu. Međutim. Postoje mnoge druge. s donacijom od 150 miliona dolara koju je dobila od katarskog emira. U mnogim slučajevima. Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Al-Džazira i globalizacija Al-Džazira je postala za arapski svet ono što su CNN i BBC za Zapad. 2003. fragmegracije i politike. On nastavlja da je podržavafinansijski. godine. informacija i programskih sni­ maka). OSTALE TEORIJE Teorije globalizacije koje smo ovde obradili predstavljaju samo neke od načina na koje se može teoretisati o globalizaciji. (Zapravo. a od 2005. On se širi i neprekidno menja. možemo očekivati dalji razvoj teoretisanja o globalizaciji. Naravno. one koje se naslanjaju na teoriju mreže i teoriju složenosti ili one koje se usredsređuju na religiju.iako ta stanica sada ostvaruje znatne prihode od reklama i drugih izvora finansija.

Ona odražava arapsku kulturu. dok CNN i BBC odražavaju zapadnu kulturu (premda na ne­ što drugačiji način). već da je. tj. već i u temama koje ona pokriva (one koje su od speci­ fičnog interesa za arapski svet) i načinu na koji o tim temama izveštava (npr. Međutim. dok Al-Džazira popunjava rupu. može se reći da Al-Džazira predstavlja hibrid koji se sastoji od zapadnih i arapskih elemenata. Al-Džazira je. Između ostalog.. Stoga. Al-Džazira takode demonstrira kulturnu konvergenciju tako što imitira način funkcionisanja zapadnih medija i preuzima tehnologije koje se koriste na Za­ padu.434 D20RD2 RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI događajima i ljudima u Iraku. Naposletku. proširila svoj program u delove sveta u kojima se govori i koristi engleski jezik. u cilju analize datog globalnog fenomena. Al-Džazira je bila voljna da prikaže makar neke od krvavih posledica rata koje su zapadni mediji smatrali neprikladnim. interesantno bi bilo postaviti pitanje da li Al-Džazira bolje odražava proces kulturnog diferencijalizma. moguće koristiti sve tri istovremeno. kako je već napomenuto. Al-Džazira je istovremeno globalni fenomen i primer globaliza­ cije. ona oči­ gledno predstavlja važan primer globalizacije. Svetske vesti su danas pod dominacijom BBC-ja i CNN-a. Slučaj Al-Džazire pokazuje da ne moramo nužno da biramo između ove tri paradigme. možemo da očekujemo da će medu globalnim medijskim gigantima nastati sve veće takmičenje u cilju privlačenja svetske pažnje. Nezadovoljna time što je medijska snaga isključivo u arapskom svetu. zadovoljava potrebu velikog dela svetskog stanovništva koje smatra da ih medijski giganti ne informišu na ispravan način. što je za zapadne TV stanice veoma teško ili čak neizvodljivo. kulturne konver­ gencije ili kulturne hibridizacije? Kulturni diferencijalizam na Al-Džaziri možemo da vidimo ne samo u upotrebi arapskog jezika. Malo je verovatno da bi se ta stanica razvila da nije bilo glo­ balnih primera koje su obezbedili CNN i BBC. krvavi detajji iračkog rata koji nisu prikazani na zapadnim televizijama). Imajući u vidu neke ideje o kojima smo raspravljali u ovoj gla­ vi. Bez obzira na to u koju paradigmu se Al-Džazira najbolje uklapa. kao i nekoliko drugih medijskih giganata. (Zapravo mno­ gi od prvih zaposlenih u Al-Džaziri radili su ranije u ukinutom svetskom servisu BBC na arapskom jeziku). CNN i BBC još uvek su globalni izvori vesti. .

. 3. 8. Unutar svake od ovih perspektiva može se govoriti o homogenosti ili heterogenosti.TEORIJE GLOBALIZACIJE 435 Sažetak 1. Glavna teorija koja se nalazi unutar koncepta kulturne hibridi­ zacije jeste Apadurajeva teorija o predelima i tačkama prekida među njima. Hantington nudi najpoznatiji primer kulturnog diferencijalizma sa svojim usmerenjem na glavne civilizacije sveta i verovatnoću ekonomskog sukoba između siničke i zapadne civilizacije. ekonomski. 14. hibridizaciju i kreolizaciju. 7. 13. ali i kao posledica nekih promena unutar akademske za­ jednice. Bek vidi nadu u opadanju uticaja nacionalne države. Globalizacija može da se analizira kulturalno. pogotovo 2. i poli­ tički/institucionalno. 11. kao posledica toga. Kulturne teorije globalizacije mogu se svrstati u tri paradigme . Kulturni diferencijalizam prihvata gledište da postoje dugoročne razlike između kultura na koje globalizacija ne utiče. u transna­ cionalnim organizacijama i. Kulturna konvergencija jeste gledište po kome globalizacija do­ vodi do sve veće istovetnosti širom sveta. Lesli Skler razvio je neomarksističku ekonomsku teoriju globa­ lizacije koja se bavi transnacionalnim kapitalizmom. 5. nastaje odbegli svet. U Gidensovoj teoriji globalizacije središnje mesto zauzima tvrd­ nja da društvo gubi kontrolu nad Molohom modernosti i da. globalni svet definisan je „prostornim ratom" iz­ među onih koji jesu i onih koji nisu pokretljivi. 10. 6. 4. čak i oni koji jesu pokretljivi suočeni su s ogromnim problemima. 9. Po konceptu kulturne hibridizacije globalizacija podrazumeva mešanje kultura. Po Baumanu. Dva primera kulturne konvergencije jesu teza o mekdonaldizaciji i ideja da svetom sve više dominira „grobalizacija" ničega. moguće.kulturni diferencijalizam. 12. proizvodnju novih i jedinstvenih kultura koje se ne mogu svesti niti na globalno. Čitav niz teorijskih ideja povezano je s kulturnom hibridizacijom uključujući tu i glokalizaciju. odno­ sno rata između islamske i zapadne civilizacije. Međutim. nastanku transnacionalnih država. kulturna konvergencija i kulturna hi­ bridizacija. Teorija globalizacije pojavila se kao posledica razvoja i promena u svetu. niti na lokalno.

Društvo rizika. Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Ritzer. Ulrich (2003). Zdenko (2004). Imperija. Skler tvrdi da transnacionalni kapitalizam obezbeđuje osnovu za pojavu socijalističke globalizacije. Hard. Zagreb: Školska knjiga. Mnoštvo održava imperiju. Ulrich (2001). pogotovo političke globali­ zacije. Vuletić. Po Hartu i Negriju. Klajn. Sukob civilizacija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. transnacionalnom kapitalistič­ kom klasom i kulturom-ideologijom potrošnje. Castels. Ulrich (2005). Antonio (2005). Odbegli svet. Pronalaženje političkog. transnacionalnim korporacijama. Ulrich (2003). Beograd: Stubovi kulture. Posledice modernosti. Beograd: Izdavački grafički atelje. Beck. Sto je globalizacija. Entoni (2005). Uspon umreženog društva. Beograd: Filip Višnjić.436 DZORDZ RICER . Globalizacija — mit ili stvarnost. 19. Promene. Zagreb: Jesenski i Turk. Literatura za dalje čitanje Bek. . Naomi (2003). Postoji osam glavnih izvora fragmegracije i svaki od njih utiče na političku globalizaciju. Entoni (1998). Sto je globalizacija? Lučko: Vizura. Gidens. Beck. Sreten [urednik] (2008). Zagreb: Vizura. Moć protiv moći u doba globalizacije. 16. 18. Imperija je decentralizovana i utemeljena na sudskoj vlasti. Rozenauovo shvatanje globalizacije. Vladimir [priredio] (2003). Rizično društvo. Hantington. nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. (1998). Vujović. George (1999). Zeman. Podgorica: C I D . McDonaldizacija društva.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 15. Manuel (2000). Beograd: Reč. Samjuel P. barem potencijalno. Ne logo. mi se nalazimo u središtu tranzicije iz kapita­ lističkog imperijalizma ka vladavini imperije. Autonomija i odgođena apokalipsa. Ulrich (2001). naglašava „udaljenu blizinu" i „fragmegraciju". Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. ali ono takode. 17. Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada. Beograd: Filip Višnjić. ima moć da sruši imperiju i stvori kontraimperiju. Majki i Negri. Beck. Gidens. Zagreb: Golden marketing. Beck.

A n o m i č n o samoubistvo . otpočeo 1960-ih godina.proces. a ne na interes šire zajedni­ ce (Vehlen). već per­ cepcijom okruženja u kome se nalazi.REČNIK Adaptacija . Akt . usmeren na dobit. T a nekontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje štetna za pojedince i rezultira poveća­ n o m stopom anomičnih samoubistava (Dirkem). drugim re­ cima.Marks je smatrao da je ekonomija osnova. A n o m i j a . reflektovanog i realnost druš­ tvenih tipifikacija.geografska oblast koja dominira kapitalističkom svetskom stin). t o k o m kojeg je veliki broj psihijatrijskih ustanova zatvoren a većina pacijenata puštena na slobo­ d u i time prepuštena s a m i m a sebi. utiču na naše ponašanje (Tomas). ili in­ terakcija (Zimi).jedan o d četiri Parsonsova funkcionalna imperativa. Bifurkaciona svest . Asocijacija .sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju strukture.odnosi m e đ u ljudima. novac i profitabilnost. proži­ vljenog. obuhvata impuls. verovatno će u većem broju izvršavati samoubistva. Civilizacija . Odražava činjenicu da je svakodnevni život žena podeljen na dve realnosti: realnost ličnog.novčani pristup privrednim pro­ cesima. jer ib grupa podstiče. Ciljno-racionalno delanje . Indeks pojmova i imena. Baza . one. onda te definicije imaju realne posledice. percepci­ ju stimulusa.ako ljudi defmišu situacije kao realne.kada su ljudi prejako integrisani u zajednicu.osnovni koncept M i d o v e sociološ­ ke teorije. kada je regulacija njihovog ponašanja niska i kada su uglavnom slobodni da rade sve što požele. bez jasnog i sigurnog uporišta (javlja se u organskim društvima). uključujući i ljude i predmete u njemu (Veber). na milost i nemilost društva.neracionalno delanje koje je uzrokovano emocijama (Veber).najširi nivo kultura i kultur­ nih identiteta (Hantington). O n o što se događa ne bi se dogodilo privredom i eksploatiše ostatak sistema (Voler- . C e n t a r .p o D i r k e m u . manipulisanje percipira­ nim objektom i zadovoljenje izvornog impulsa. jer ona uslovljava. tj. Deinstitucionalizacija . njegovo delanje nije određeno nekim velikim vrednosnim sistemom. Afektivno delanje . Sistem mora uspešno da izađe na kraj sa spoljašnjim opasnostima i nepredviđenim situacijama. čak i prisi­ ljava na takvo ponašanje (Dirkem). Altruistično samoubistvo . između strukturalno stvorenih m o ­ gućnosti ljudi da delaju u skladu s kulturnim n o r m a m a i ciljevima i vla­ stitim n o r m a m a i ciljevima.veća je verovatnoća da će ljudi izvršiti samoubistvo kada ne znaju šta se od njih očekuje. Sistem m o ­ ra da se adaptira na okolinu i da je prilagodi svojim potrebama.težnja akte­ ra da ostvari cilj koji je sebi postavio. stanje u kojem pojedinci ne znaju šta se o d njih oče­ kuje i prepušteni su s a m i m a sebi. uglavnom povezano sa psihologijom. Biheviorizam — proučavanje ponašanja. si­ tuacija u kojoj postoji ozbiljan prekid između društvene strukture i kulture.vrsta svesti karakte­ ristična za žene. Definicija situacije . Biznis . Dejstvenost . čak u pot­ punosti determiniše sve što u dtuštvu postoji. Po Mertonu. omogućen novim na­ činima lečenja.

Diskreditujuća s t i g m a . Disfunkcije . da nisu dejstvovali. Po ovom shvatanju. Društvena k o n s t r u k c i j a . tako što kontroliše delove sistema. drušvenim okruženjem sposobnost da se aktivnost (praksa) opiše recima (Gi­ (Gofdruštvo koje vrši sveobuhvatnu (totalnu) kontrolu D o m i n a c i j a . Disciplinujuće društvo nad ljudima (Fuko). D i n a m i č k a gustina . Društvena zajednica .p o Parsonsu. Diskreditovana s t i g m a . p o d sistem društva koji vrši funkciju inte­ gracije tako što koordinira delove društva. Dramaturgija shvatanje društvenog života kao niza dramskih nastupa slič­ nih pozorišnim nastupima ( G o f m a n ) .p r o c e s kolektiv­ nog definisanja u kojem ljudi stvaraju društvo koje se smatra „stvarnim". različite .p o (feminističkim) teoretičarkama ugnjetavanja.nagoni oblikovani (Parsons).stigma koja nije ni poznata ni uočljiva članovima pu­ blike ( G o f m a n ) . tj. D i j a d a . hijerarhijski organizovana struktura koja ima funk­ ciju da podstakne prave ljude da uči­ ne sve što je potrebno da bi stigli do visokorangiranih položaja koji su naj­ važniji za preživljavanje i funkcionisanje društva. Društveni sistemi .stepen u kojem se pojedinci odvajaju o d uloga koje igtaju ( G o f m a n ) . Diskurzivna svest dens).438 D20RD2 RlCER . i treba ih proučavati empirijski. Diferentijacijacentar-periferija-diferencijacija između centra sistema i njego­ vih perifernih elemenata (Volerstin).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI na taj način da se akteri nisu umešali i preduzeli tu aktivnost.obim vrednih i ko­ risnih dtuštvenih odnosa koje akter poseduje Društveni sistem — parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju integracije. Društvene činjenice treba tretirati kao stvari koje su za p o ­ jedince spoljne i prinudne.ljudski postupci koji nastaju svesno. odnosi između aktera ili kolektiva koji su reprodukovani.tendencija da se odre­ đeno ponašanje ponavlja samo pod posebnim uslovima koji su se pokazali uspešnim u prošlosti (teorija razmene). Društveni kapital . podređenu stranu (pojedinca ili ko­ lektiv) da pretvori u instrument svoje volje. ponašanje k o m e pojedinci pri­ pisuju smisao i značenje. ništa nije objektivno dato. Dromologija koncept kojim Virilio ukazuje na to da presudnu ulogu u p o s t m o d e r n o m svetu ima brzina. Društvena stratifikacija . druš­ tvene činjenice predmet su proučava­ nja sociologije. Povećanje dinamičke gustine dovodi do transfor­ macije mehaničke u organsku solidar­ nost (Dirkem). Društvene činjenice . Diskriminacija . Diferencijacija .u struktural­ nom funkcionalizmu. Dispozicije p r e m a p o t r e b a m a .proces u k o j e m sistem unutar sebe preslikava razlike koje p o ­ stoje između njega i njegove okoline (Luman).p o Mertonu.tendencija različitih delova savremenog — M o l o h a da se sve više udaljavaju o d nas u prostoru i vre­ menu (Gidens). D e l a n j e .stigma za ko­ j u akter pretpostavlja da je poznata ili uočljiva članovima publike man). odbijajući pri tome da prihvati autonomni subjektivitet podređenog.broj ljudi i učesta­ lost njihove interakcije. već je sve posledica ljudske inter­ pretacije. tj.grupa o d dva člana (Zimi). uočljive p o sledice koje nepovoljno utiču na spo­ sobnost pojedinačnog sistema da se adaptita (prilagodi).reprodukovane druš­ tvene prakse. bilo koji od­ nos u k o m e jedna d o m i n a n t n a strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva drugu.p o Dirkemu. skup p o ­ jedinaca koji ulaze u međusobne inter­ akcije u fizičkom okruženju. Distancijacija . D i s t a n c a p r e m a ulozi .

Arčer). D r u š t v o . Efikasnost . Dejstvenost i strukture 439 Eksperimenti prekida .proces odabira iz raznovrsno­ sti ( L u m a n ) . Egoistično samoubistvo . Fatalističko s a m o u b i s t v o . kao i načina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje. iako su u socijalnom životu isprepletane (Gidens. rop­ stvo) ljudi su obično toliko utučeni i pritisnuti nedostatkom slobode da češće sebi oduzimaju živote nego p o d normalnim okolnostima (Dirkem). izbeglice. E t n o m e t o d o l o g i j a . relativno samodovoljna zajednica. gastarbajteri).težnja da se pronađe najbo­ lji mogući način za postizanje želje­ nog cilja. Posledica toga može biti da socijalni isttaživač izmeni svet koji posmatra i na taj način dođe do pogrešnih rezultata i zaključaka.naučni kon­ cepti i shvatanja društvenog sveta m o ­ gu uticati na shvatanje aktera čije se prakse istražuju. Feministička teorija . D u h kapitalizma . Fantazmagorija . a sve društvene strukture podrazumevaju društveno su delanje.u kapitalizmu. kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju.eksperimenti u kojima se društvena realnost nasilno prekida da bi se osvetlili metodi ko­ jima ljudi konstruišu društvenu real­ nost (etnometodologija). proce­ dure i razmatranja koji im p o m a ž u da steknu razumevanje takvih situacija. za razliku o d drugih delova sveta. M o ć ima ključni značaj za društvene figuracije. Evolucija .fantastični nematerijal­ ni efekti koje proizvode fizičke struk­ ture kao što su arkade ili nova stedsrva za potrošnju (Benjamin). štedljivost. D v o s t r u k a hermeneutika . Efekat b u m e r a n g a . one su neprekidno u proto­ ku. širok si­ stem ideja o drušrvenom životu i ljud­ s k o m iskusrvu koji se razvio iz ženske perspektive. Eksploatacija .rizik takođe pogađa više slojeve i bogata društva koji su najodgovorniji za njegovu proizvod­ nju (Bek). kapitalista dobij a lavovski deo nagrade.vrsta Apadurajevih prede­ la. a radnici nadnicu koja im jedva omogućava da prežive. M o ­ gu obuhvatati stvarno kretanje. kao i fantazije o kretanju. čestitost i sticanje novca kao nešto legitimno i što je sa­ m o sebi cilj (Veber). osećaju se beskorisnim i beznačajnim. D u h kapitalizma sadrži niz komponenti uključujući racional­ nu i sistematičnu težnju za profitom. Arčer). D u a l i z a m .na Z a p a d u .REČNIK nakon čega postaju redovne društvene prakse. Etnopredeli .u situacijama prevelike regulacije (na primer.struktura (i kultuta) i dejstvenost m o g u se razlikovati za analitičke svrhe. Figuracije nastaju i razvijaju se. E k o n o m s k i kapital . Č i n e ih pokretljive grupe i pojedin­ ci (turisti. iako bi p o radnoj teoriji vrednosti trebalo da bude obrnuto (Marks).u Parsonsovoj teoriji. Endokolonizacija . tačnost.društveni procesi koji podra­ zumevaju isprepletanost ljudi koji se posmatraju kao otvoreni i nezavisni. neodvojivo isprepletane s postojećim ljudskim aktivnostima i praksama (Gi­ dens.upotreba tehnologije u svrhu kolonizacije ljudskog tela (Virilio).kada ljudi ni­ su čvrsto integrisani u zajednicu i ka­ da su prepušteni sami sebi. motiv ljudi da postignu ekonomski uspeh nije bi­ la pohlepa već moralni sistem koji je isticao neprekidnu težnju ka e k o n o m ­ s k o m uspehu. ali uglavnom na jedan nevidljiv i neplani­ ran način (Elijas).uopšten. Većina ta­ kvih ljudi oseća moralnu slobodu da izvrši samoubistvo (Dirkem). Dualnost svako društveno delanje uključuje strukture.proučavanje pona­ šanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. dimenzija mekdonaldizacije (Ricer).ekonomski resursi koje akter poseduje (Burdije). . Figuracije .

centralizovan i integrisan. Grobalizacija . Gestovi . hrabrost ili nadnaravni karak­ ter vođe.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI procesi u kojima Genetički strukturalizam .moćna. Sva­ ka funkcija unutar sistema dodeljena je jednoj određenoj jedinici sistema (Luman). Gvozdeni kavez racionalizacije . nakon čije upotrebe su automobili počeli ma­ sovno da se proizvode. on je lokalan. postaju sve iluzorniji (u eri globalizacije). H a r i z m a t s k a vlast . Glokalizacija . Ta osoba ne m o r a zaista posedovati te osobine da bi bila tako definisana (Veber). F o r m e . Vrsta Apa­ durajevih predela. principe i sisteme koje je počet­ k o m 2 0 .mentalne ili kognitivne struk­ ture kroz koje ljudi deluju u društve­ n o m svetu (Burdije). svesti i organizacije društve­ nog života po ćelom svetu. se o g r o m n e s u m e novca velikom brzi­ n o m kreću p o ćelom svetu. a čiji je izraz stvarenje pokretne trake u njegovoj fabrici automobila.Burdijeov pri­ stup koji podrazumeva proučavanje objektivnih struktura koje se ne m o g u odvojiti o d mentalnih struktura koje. F o r m a l n a racionalnost . sa svoje strane. u različitim geografskim oblastima.najslože­ niji oblik diferencijacije i oblik koji dominira savremenim društvom. H a b i t u s . Funkcionalna diferencijacija . Fordizam — p o j a m koji se odnosi na ide­ je. podrazumevaju internalizaciju objektivnih struktura.širenje određenih praksi.pokreti jednog učesnika interak­ cije (čoveka ili životinje) koji služe kao Stimulus d r u g o m učesniku (Mid). moderni .vidljive posledice koje o m o g u ­ ćavaju svakom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi). kako bi lak­ še izašli s njima na kraj. Grand-teorije .monokauzalno i linearno gle­ dište da svetom dominira ekonomija i da prisustvujemo stvaranju hegemonije kapitalističkog svetskog tržišta i neoliberalne ideologije koja ga podupire.imperijalističke ambicije. veka postavio Henri Ford.obrasci koje ljudi i naučnici primenjuju na veliko i zbunjujuće m n o š ­ tvo događaja i interakcija. Fragmegracija . H a r i z m a .vlast koja se legitimi­ se verovanjem sledbenika u izuzetnu svetost.440 Finansijski predeli - DŽORDŽ RICER . T a vrsta racional­ nosti karakteristična je za Z a p a d (Veber). a koja utiče na društvene od­ nose i društveno ponašanje (Veber). veoma ambiciozan pokušaj da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije. uočljive posledice koje p o m a ž u n e k o m pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi). Funkcije . iako je istovremeno globalan.po M e r t o n u .gledište p o k o m e zarvoreni prostori. korporacija i or­ ganizacija d a se nametnu u različitim geografskim oblastima (Ricer). ne obazi­ rući se na državne granice. propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga. pogotovo oni što se vezuju za nacije.izuzetne (nadnaravne) osobi­ ne koje drugi pripisuju nekoj osobi.širok. Uspeh Fordove inovacije naveo je m n o g e druge proiz­ vođače da i oni uvedu mehanizam p o ­ kretne trake kako bi mogli da ispune potrebe proizvodnje i postignu masov­ nu proizvodnju svojih dobara. G l o b a l n o s t . Globalizacija .izbor najpogod­ nijeg delanja zasniva se na pravilima. de­ centralizovan i fragmentiran. želje i potrebe nacija.koncept kojim Rozenau želi da kaže da je svet istovremeno fragmentitan (rascepkan) i integrisan.uzajamno prožimanje glo­ balnog i lokalnog koje. odnosa. Generalizacija . Funkcije .tendencija ponavljanja ponašanja u sličnim uslovima (teorija razmene). Globalizam . rezultira jedin­ stvenim ishodima (Robertson). Najopštije rečeno. nevidljiva sila organizovanja društve­ nih oblika (pogotovo organizacija) na­ lik kavezu iz koje je skoro nemoguće pobeći.

Industrija znanja . Idejni predeli .jednostrano prenaglašavanje uglavnom racionalnih komponenti od­ ređene pojave. Hijerarhijsko nadziranje sposobnost službenika na vrhu organizacije da jed­ nim p o g l e d o m nadziru sve podređene (Fuko). između dvoje ljudi koji unutar rodno stratiflkovanog patrijarhata imaju nejednaku m o ć . jedan o d Apadurajevih predela. Imperija — decentrizovana. realnije od realnog. one ne p o seduju s a m o zajedničke interese. posebno ekonomska.RECNIK H e t e r o n o r m a t i v n o s t . već i strukturu.p o Darendorfu. Hibridizacija .izuzetno visok stepen potrošnje koji postoji u savremenom svetu (Ricer). Histereza . tj. Integracija takode obuhvata i upravljanje m e đ u s o b n i m o d n o s i m a tri preostala funkcionalna imperativa (APL). akter reaguje na neki spoljašnji stimulus i oseća potrebu da uradi nešto po tom pitanju (Mid). istinitije od istinitog (Burdije). cilj i članstvo. Industrija . Individualna kultura .p o j a m kojim kritička teorija označava delove dtuštva koji se bave proizvodnjom i širenjem znanja. K a o i kulturna industrija. lepše od lepog. služi kao koncept koji se koristi za analizu društva u svim nje­ govim istorijskim i savremenim varijan­ tama.za razliku o d kvazigrupa. udruženja pojedina­ ca kontrolisana hijerarhijom vlasti.sposobnost poje­ dinca da stvori.gubitak granica i spajanje raz­ ličitih stvari. kao re­ zultat toga.snažno kolektivno uverenje da potreba odraslih ljudi za porodicom. Idealni tip . etičkim istinama i opštem p o j m u ispravnog. Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poredenje posebnih primera društvenih fenomena bilo da se oni nalaze u različitim kulturama ili u razli­ čitim vremenskim periodima (Veber). Umesto da služe intetesima celog društva. Interesne g r u p e . Implozija . Imperativno koordinisana udruženja . H i p e r p o t r o š n j a .kontrola i eksploatacija. I m p u l s . Hiperrealno . Imperijalizam . ta mesta su unutat dtuštva obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omogućava da se redefinišu.globalizacijska perspekti­ va koja naglašava sve veću raznolikost koja karakteriše jedinstvene formnosti spojeve uni­ globalnog i lokalnog.treći Parsonsov funkcional­ ni imperativ koji se odnosi na potre­ bu sistema da reguliše odnose izme­ đ u svojih delova.potpuno simulitano i. prvenstve­ no o d strane radničke klase (Vehlen). Njihova jedina namera je da prošire i da uvećaju svoj uticaj na društvo. usvoji i kontroliše ele­ mente objektivne kulture (Zimi). n o r m a m a . dediferencijacija kao su­ protnost diferencijaciji (Bodrijar). koje proizvodi država u skladu sa svojom ideologijom ili skup slika i kontraideologija koje proizvode pokreti koji pokušavaju da smene one koji su na vlasti ili barem steknu deo te vlasti. sigurnošću i intimnošću može da se zadovolji jedino u o d n o s u između muškarca i žene. uglavnom političkih slika. oni se usredsređuju na sopstveni interes. prava i status.stanje koje nastaje kada po­ jedinac ima habitus koji ne odgovara situaciji u kojoj živi.skup. prvenstveno israživačke institute i uni­ verzitete. interesne grupe su prave grupe u sociološkom smislu te reči. Interesne koja karakteriše grobalizaci­ .razumevanje i produktivno korišćenje mehanizovanih procesa svih vrsta u velikom o b i m u . Imperija se zasniva na novoj 441 sudskoj vlasti koja počiva na ustavu poretka. Integracija . koju vrši nacija iz centra nad velikim brojem oblasti. O n a može u ime onoga što je „ispravno" da in­ terveniše bilo gde u svetu da bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemima. nasuprot ju (Piters).prva faza akta. postmoderna marksistička perspektiva o globa­ lizaciji. garantovala sporazume i nametnula mir onima koji to ne žele ( H a n i Negri).

da prevaziđe la­ žnu svest i istinski razume prirodu ka­ pitalističkog sistema (Marks). najvećim delom sastavljen od kapitalista i proletarijata. Istorijski materijalizam marksističko shvatanje p o k o m e su materijalni uslovi ljudskog života. Pribegavaju m u oni koji su na visokim položajima i koji donose normalizujuće sudove o tome šta je prihvatljivo a šta neprihvatljivo ponašanje (Fuko). plemena ili društva (Dirkem). p o k o m e se ti uslovi menjaju t o k o m vremena usled dinamike koja je za njih karakteristična.društveni sistem koji će ljudskoj vrsti po prvi put u istoriji omogućiti da izrazi svoj p u n potenci­ jal (Marks). posebno se odnosi na one elemente koji otkrivaju izvođačev društveni status (Gofman). Kapitalisti . Kapitalizam p o Marksu. Individualna slo­ boda i kreativnost postepeno blede u ništavilu. Različi­ te neiazumne posledice racionalizacije (mekdonaldizacija). Izgled . J e d n o d i m e n z i o n a l n o društvo .p o Burdijeu. ličnostima. sistem pravila koji nam omogućava da razumemo znako­ ve i. J a .naglašavanje kvantiteta koje često može d a bude na štetu kva­ liteta.sposobnost klase. njihova m o ć raste. naročito dehuma­ nizacija zbog koje su zaposleni prisilje­ ni da rade u nehumanim uslovima. a potrošači da jedu u dehumanizovanom okruženju i okolnostima (Ricer).koncept p o k o m e je ugnjetavanje žena proizvod zajedničkog dejstva kapitalizma i patri­ jarhata (feministička teorija). ključni faktori koji detetminišu ljud­ sko iskustvo.verovanja i osećanja koja su zajednička članovima neke grupe. Kalkulabilnost . ljudi .p o M i d u . K o m u n i z a m . kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema.442 DŽORDŽ RICER .ideja da ra­ cionalni sistemi neizbežno porađaju čitav niz iracionalnosti (Veber). grupe imaju sposobnost da učestvuju u g r u p n o m sukobu ( D a r e n d o r f ) . a time raste i njihova sposobnost da usmeravaju i kontrolišu o n o što se dešava u svetu života (Habermas). ideja­ m a i društvenim odnosima. nepredvidiv i kreativan aspekt sopstva. nemiran. Kolonizacija sveta života . ekonomski sistem. G u b i se sposobnost lju­ di da stvaraju te strukture i aktivno učestvuju u njima. način razlikovanja elemenata koji su deo sistema od elemenata koji ne pripadaju sistemu. u kojem jed­ na klasa (kapitalisti) eksploatiše drugu klasu (proletarijat). složenije i samodovoljnije. jedna o d dimenzija mekdonaldi­ zacije (Ricer). Kažnjavanja . Kolektivna svest . to je m a n j a verovatnoća da će akter manifestovati neželjeno ponaša­ nje (teorija razmene).način na koji izvođač izgleda ka­ da nastupa pred publikom.klasa ljudi koji u kapitali­ z m u poseduju sredstva za proizvodnju i stoga su u položaju d a eksploatišu radnike (Marks).budući da si­ stem i njegove strukture postaju sve diferenciranije.po M a r kuzeu. uključujući aktivno­ sti i odnose koji proizvode te uslove.način nadziranja potčinjenih i donošenja sudova o tome šta oni rade. što je još važnije. neposredna reakcija sopstva na okolinu. Ispitivanje .radnje kojima akteri pripi­ suju negativne vrednosti. ličnost. da razumemo u kakvoj su oni međusobnoj vezi. K a o rezultat toga. K o d . K l a s n a svest . Po Lum a n u . slom dijalektičke povezanosti ljudi i velikih struktura dovodi do sve većeg potpadanja ljudi p o d kontrolu tih struktura. Kapitalistički patrijarhat . Ispitivanje podrazumeva i hije­ rarhijsko nadziranje i davanje normalizujućih sudova.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI gube sposobnost da kritički i negativ­ no razmišljaju o strukturama koje ih kontrolišu i ugnjetavaju. Iracionalnost racionalnosti . što je kazna oštrija. prven­ stveno proletarijata. ideje i društvene odnose. i p o k o m e se istorija svodi na promene u materi­ jalnim uslovima života društvenih gru­ pa i s njima povezanim p r o m e n a m a u ljudskom iskustvu.

rodna nejednakost rezultat je patrijar­ halnih i seksističkih obrazaca podele rada. Liberalni feminizam . Kulturni imperijalizam uticaj jedne kulture na veliki broj drugih kultura.oblik interakcije u kojoj pojedinac namerno prikriva istinu o d (Zimi). Latentnost . Kulturni sistem .razne vrste legitimnog znanja koje akter poseduje (Burdije).ideologi­ ja p o m o ć u koje se vrši kontrola nad ljudima širom zemaljske kugle.kombinacija kultura koje su prethodno bile odvojene jedna od druge. Lanci zavisnosti — lanci veza koji obuhva­ taju one ljude o d kojih je pojedinac zavisan. Latentni interesi . Korisnost . L a ž . radijska i njima slične industrije.mnoštvo pojedinaca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes (Darendorf). dragih korporacijama. Konstruktivistička perspektiva . Sred­ stva za vršenje te kontrole su savremeni marketing. odr­ žava i obnavlja motivaciju pojedinaca. Konverzacija gestovima .feministička teori­ ja razlike koja uzdiže pozitivne aspek­ te ženske ličnosti.shvatanje p o ko­ m e stare strukture moraju d a se unište (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje će biti efikasnije (Sumpeter). kao i čitav niz potrošnih dobara koja se na tim medi­ j i m a reklamiraju i prodaju. to jest preduzimanje konkretne mere kojom se zadovoljava izvorni impuls (Mid). porodica.oprema koju publika p o istovećuje s izvođačima i očekuje o d njih da je nose sa s o b o m ( G o f m a n ) .u kapitalizmu. U krajnjoj instanci. Lažna svest .prvi aspekt Parsonsovog če­ tvrtog funkcionalnog imperativa.Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju latentnosti.gestovi jednog učesnika interakcije koji nesvesno iza­ zivaju odgovarajuće gestove učesnika ( M i d ) . sve navedeno nalazi se u slu­ žbi stvaranja globalnog raspoloženja koje potrošačkog transnacionalnim drugog 443 društvu učini kulturu važnijim činio­ cem od ekonomije.p o j a m kojim kri­ tički teoretičari označavaju vrstu indu­ strije u koju spadaju filmska.preferencije ili vrednosti koje imaju akteri (teorija razmene). L i č n a fasada . Kulturna industrija .REČNIK Konfliktne g r u p e . kao i reklamnim i m e ­ dijskim korporacijama omogućava da ubiru veliki profit (Skler). mediji. K o n t r o l a .feministička teori­ ja nejednakosti koja tvrdi da su žene jednake s muškarcima u tome što su i one sposobne za donošenje razlo­ žnih moralnih sudova.dominacija tehnologije nad zaposlenima i potrošačima. s ciljem da u . i proleteri i ka­ pitalisti imaju lažnu svest o sebi. rad.grupe koje stvarno učestvuju u sukobu (Darendorf). obrazovanje i mediji. Konzumacija . K u l t u r a i ideologija potrošnje .nenameravane pozi­ tivne posledice (Merton). jedna o d dimenzija mekdonaldizacije (Ricer). Kulturni feminizam . o svom međusobnom odnosu i načinu na koji kapitalizam funkcioniše (Matks). Kulturni kapital . Kreativna destrukcija . kao što su: pravo. Kreolizacija . Latentne funkcije . a rodna jednakost se može ostva­ riti ako se preoblikuju obrasci podele rada u ključnim društvenim ustanova­ m a . misli i aktivnosti stva­ raju društvene strukture (Burdije). K v a z i g r u p a . tako što obezbeđuje norme i vrednosti koje aktere motivišu na delanje. Po ovoj teoriji.obeležje mehaničke soli­ darnosti.shvatanje da percepcije. odno­ si se na potrebu sistema da stvara.interesi kojih pripad­ nici grupe nisu svesni (Darendorf). ovaj koncept često se upotre­ bljava naizmenično s k o n c e p t o m hi­ bridizacije.poslednja faza akta. Krivično pravo . O b l i k prava u kojem će pre­ stupnici verovatno biti oštro kažnjeni za svaki postupak koji čvrsto integrisana zajednica doživljava kao prekršaj snažne kolektivne svesti (Dirkem). kao i zavisnost ljudi o d dru­ gih ljudi (Elijas).

organizovan si­ stem p o k o m e se pojedinac (akter) orijentiše i motiviše na delanje.Elektronski kapaciteti za proizvodnju i prenos informacija širom sveta. Mikrofizika m o ć i koncept p o k o m e m o ć postoji na mikronivou i uklju­ čuje radnje kojima se ona vrši kao i radnje kojima se ona dovodi u pitanje (spori). Lumpenproletarijat — masa jako siromaš­ nih ljudi koji se u kapitalističkom si­ stemu nalaze u lošijem položaju i o d s a m o g proletarijata ( M a t k s ) . ali koji takode ima. Ljudi upravljaju M o l o h o m . Mekdonaldizacija . m o ć da zbaci imperiju i stvori kontra­ imperiju (Hart i Negri).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ličnost — p o Parsonsu. fotmirajući tako . Lokalne realnosti proživljenog iskustva mesta gde tealne ličnosti delaju i provode svoje živote (feministička te­ orija).p o M i d u . Metodološki relacionizam sociolozi koji su usmereni na odnos između fe­ n o m e n a na makronivou i mikronivou (Ricer). konfotmistički aspekt sopsrva. rigidnim tehnologi­ j a m a .p o Dirkemu. kao i različite međusobne odnose razmene.skup ljudi iz celog sveta koji održava imperiju na različite načine. amfiteatar). N j e n i h pet osnovnih dimenzija su efikasnost. podrazumeva manipulisanje percipiranim objektom ( M i d ) . M e h a n i č k a solidarnost . ideja da primitivna drušva na o k u p u drži nerazvijena podela rada i činjenica d a svi obavljaju istu vrstu poslova. govori publici koju vr­ stu uloge izvođač namerava da igra u određenoj situaciji ( G o f m a n ) . bar potencijalnu. standardizovanim tadnim ruti­ nama. M a n i p u l a c i j a . jedan o d Apadurajevih predela.u Dirkemovoj teoriji.444 D 2 0 R D 2 RICER . paradoksalno. predvidljivost.mreža društvenih o d n o ­ sa koji uključuju određeni broj indivi­ dualnih ili kolektivnih aktera. M o l o h . M a n i r — način na koji se izvođač ponaša pred publikom. M e t o d o l o š k i holisti . i njihovu okolinu. M o ć . Različiti akteri imaju mnoštvo različitih resursa i mogućnosti razmene. društvene činjenice koje imaju materijalan (opipljiv) oblik (recimo.u kritičkoj teoriji. različiti T V kvizovi). Manifestni interesi . Manifestne funkcije .latentni interesi ko­ jih su pripadnici grupe postali svesni (Darendorf).proces u k o m e prin­ cipi funkcionisanja restorana brze hrane osvajaju jedan po jedan sektor američkog društva. ljudi tehnologijama i. dekvalifikaciji i homogenizaciji radnika i potrošača (Ricer). Medijski predeli . kultuta koja je svima dostupna i popular­ na m e đ u širokim m a s a m a (na primer.svesne i nameravane pozitivne posledice (Merton). potencijalni tro­ šak koji jedan akter može nametnuti drugome.tteča faza akta. M e n e . prikrivanje sve­ ga o n o g a što je prethodilo predstavi (Gofman). ali uvek postoji mogućnost da će se on otrgnuti kontroli i uništiti one koji su ga stvorili. prihvatanje i percepci­ ja uopštenog drugog od strane poje­ dinca. M a s o v n a kultura . kalkulabilnost. kontrola p u t e m zamene nalnost iracionalnosti. M r e ž a razmene . racio­ M e k d o n a l d i z a m . kao i slike sveta koje oni stvaraju i šire. M n o g i od ovih odnosa razmene postoje i m e ­ đusobno su povezani. Materijalne društvene činjenice . kao i ostatak sve­ ta.sociolozi koji se bave m a k r o n i v o o m društva i smatraju da on određuje mikronivo. M n o š t v o .prema Emersonu.proces koji se prvo javio u industriji brze ishrane i sličan je fordizmu jer se zasniva na h o m o g e ­ nim proizvodima. Mistifikacija zbuni nastojanje izvođača ograničavajući da publiku kon­ takt koji ima s njom.Gidensova metafora k o j o m on opisuje moderni svet kao snažnu silu koja se kreće napred rušeći sve pred so­ b o m .

d a bi društvo funkcionisalo. potreban je doprinos većeg broja pojedinaca. O p e r a n t n o uslovaljavanje .uglavnom p u n oblik. zamenila na njegovom r a d n o m mestu (Marks). kritikuju ili idealizuju) posebne situacije (etnometodologija). ali koje imaju ne­ materijalan oblik (na primer. 445 N o v a sredstva za p o t r o š n j u S k u p potro­ šačkih mesta koja su uglavnom nasta­ la nakon 1950-ih godina u S A D .ditkemova ideja da u savremenom drušvu.postmoderno kretanje ka stvaranju čitavog niza zajednica ko­ je predstavljaju pribežišta za strance. pa čak i preživelo.složene.funkcional­ na analiza se može sprovesti na bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj drušvenoj pojavi. o d n o s n o sposobnosti dejstvenika d a menjaju svoje životne planove i ciljeve (Gidens).posledice društvenog delanja koje su nevažne za proučavani si­ stem (Merton). održava i obnavlja kulturne obrasce koji stvataju i potkre­ pljuju individualnu motivaciju.radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti. sve ljud­ ske tvorevine koje se smatraju delom kulture (umetnost. to jest o b ­ lik ispunjen posebnim sadržajem (Ri­ cer). Objašnjavajuće prakse . nemonolitne ali povezane društvene aktivnosti koji­ m a je m o g u ć e kontrolisati društvenu proizvodnju (feministička teorija).razlika između funkcija i disfunkcija (Merton). kako bi ga deca. N i v o i funkcionalne analize .p o D i r k e m u .nedovoljna količina sredstava koja vas sprečava da ostvari­ te željeni cilj. počevši od društva u celini p a do organizacija. Okruženje fizička scena koja obično m o r a da postoji da bi akteri izveli predstavu ( G o f m a n ) . o d n o s n o niz religioznih. institucija ili grupa (Merton).RECNIK pojedinačnu mrežnu strukturu (Emer­ son). N e o t r i b a l i z a m .nadnica ko­ j u kapitalista plaća radniku a koja je taman tolika da radnik preživi i zasnuje porodicu. oblik lišen bilo kakvog posebnog sadržaja (Ricer). Ontološka nesigurnost nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije. negativne i nevažne posledi­ ce (Merton). O d r ž a v a n j e obrasca .drugi aspekt Parsonsovog četvrtog funkcionalnog im­ perativa. kad onemoća. etničkih i p o ­ litičkih gtupa. smatra se nenormalnim i može biti ka­ žnjen o d strane službenika ili njihovih p o m o ć n i k a (Fuko). društvene činjenice koje su spoljne i prinudne.proces uče­ nja kroz koji posledice nekog ponaša­ nja modifikuju to ponašanje (teorija razmene). norme i vrednosti). N a d n i c a za preživljavanje . N o r m a l i z u j u ć i sudovi .proces u kojem ljudi nude objašnjenja kako bi svetu oko sebe da­ li smisao (etnometodologija). N e š t o . itd. O b j a š n j e n j a . O s k u d n o s t resursa .neočekivane pozitivne.). Ništa uglavnom prazan oblik. usled razvi­ jene podele rada. Nefunkcije . nauka.načini na koje akteri definišu (opisuju. a šta nenormalno u velikom broju oblasti.oni koji su na vlasti m o g u da odlučuju šta je normal­ no. solidarnost proizilazi iz različitosti. filozofija . O r g a n s k a solidarnost . odnosi se na potrebu sistema da obezbeđuje.načini na koje neka osoba nudi objašnjenje a druga osoba prihvata ili odbacuje to objaš­ njenje (etnometodologija). N e t o balans . povećanje nagra­ d a verovatno će izazvati željeno pona­ šanje (teorija razmene). s ci­ ljem da unaprede potrošnju (Ricer). N a g r a d e . N e m a t e r i j a l n e društvene činjenice . Ko god prekrši norme koje su sadržane u normalizujučim sudovima. N e n a m e r a v a n e posledice . O d n o s i vladanja .p o Z i m l u . Objektivna kultura . O b j a š n j e n j e .

koji je najpre bio pod uticajem strukturalizma. deca se igraju tako što dodeljujti sebi uloge drugih ( M i d ) . rezidualna kategotija kapitalističke svetske ekono­ mije koja obuhvata skup regiona koji se nalaze između centra (eksploatatora) i periferije (eksploatisanih). To je jedan univer­ zalan sistem. Posmatranje metod.teoretičar. kao Bur­ dije. usko povezan s terenskim radom.sistem proizvodnje koji je.ljudski postupci koji se više ili manje javljaju nesvesno (Veber). U slučaju sim­ boličkog interakcionizma.prvi stadijum u razvoju sopstva. postfordističko društvo odlikuje slična vrsta heterogenosti u m n o g i m drugim obla­ stima potrošnje. Ponašanje . Postmoderna sociologija sociologija koja se nalazi p o d snažnim uticajem postmodernih ideja i koja prihvata ne­ racionalan pristup proučavanju druš­ tva ( B a u m a n ) . Period igranja . Percepcija .mreža odnosa između objektivnih društvenih pozicija (Burdije). posmatra­ nje istraživaču o m o g u ć u j e da koristi m e t o d saosećajne introspekcije i stavi se u položaj proučavanih aktera. Patrijarhat . Postizanje cilja — drugi Parsonsov funk­ cionalni imperativ koji se odnosi na potrebu sistema da definiše i ostvari svoje osnovne ciljeve.sttuktura koja nekome na vlasti ili na značajnom položaju (na primer. Poststrukturalista . trajan u vre­ menu i prostoru i sposoban da se od­ upre i održi uprkos povremenim izazo­ vima (feministička teorija). Sva­ ki o d tih učesnika ima posebnu ulogu u igri ( M i d ) . Politički sistem . prilago­ đenih proizvoda koji zahtevaju fleksi­ bilnije tehnologije i fleksibilnije radni­ ke i koji dovode do veće heterogenosti u potrošnji. Period igre . sveobuhvatan u svojoj društvenoj organizaciji.sistem u k o m e muškarci potčinjavaju žene. za razliku o d fordizma. umesto da preuzima ulogu diskretnih drugih.druga faza akta. podsistem društva koji vrši funkciju postiza­ nja cilja tako što ostvaruje društvene ciljeve i mobilise aktere i resurse koji su neophodni za njihovo ostvarenje.p o Parsonsu.po Volerstinu. kojim simbolički intetakcionista (ili neki drugi sociolog) proučava društvo tako što posmatra šta se u n j e m u dešava. dete preuzima ulo­ gu svih onih koji u igri učestvuju. pojedinci putem čula teaguju na stimuluse koji su povezani s i m p u l s o m ( M i d ) . proizvodima koje proizvode. ali je onda to znanje sjedinio s drugim teorijskim perspek­ tivama. . kako bi razumeo njihova značenja i motive i posmatrao način na koji oni delaju. stvaranje i kontrolisanje novih tehnologija i razvijanje intelektualnih tehnologija koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom. radnicima s kojima ih proizvode i spo­ sobnostima koje bi potencijalno m o ­ gli da razviju (Marks). Patikizacija kao što u savremenom svetu postoji čitav niz različitih vrsta patika dostupnih potrošaču. Ponašajući o r g a n i z a m Parsonsov si­ stem delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije. Periferija . Postindustrijsko društvo . profesionalni i tehnički rad umesto manuelnog rada. tako što prilagođava i menja spoljni svet.drugi stadijum u razvoju sopstva. Postfordizam .oblasti kapitalističke svetske privrede koje snabdevaju centar siro­ vinama i koje on uveliko eksploatiše (Volerstin). O t u đ e n j e — slom prirodne povezanosti ljudi s njihovim prozvodnim aktivno­ stima. nad zatvotenicima). orijentisan na proizvodnju heterogenih.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Polje . Poluperiferija .društvo koje karakteriše proizvodnja usluga ume­ sto proizvodnje robe.446 DŽORDZ RICER . teorijsko znanje umesto praktičnog znanja. zatvorskom čuvaru) o m o g u ć a ­ va p o t p u n nadzor nad g r u p o m ljudi (na primer. P a n o p t i k o n .

tokom vremena postaje sve neprihvatljivije. Problem poretka . kalvinisti nisu mogli d a znaju da li će ići u pakao ili u raj niti su direktno mogli da utiču na svoju sudbinu. sada se krije (Elijas). Pitanje poretka suštinski zavisi o d koncepta društvene kontrole. Praksis .obuhvata aktivnosti ko­ je akteri uzimaju zdravo za gotovo. profit na­ staje o n d a kada broj nagrada (ili njiho­ va vrednost) nadmaši troškove (teorija razmene).u društvenoj razmeni. K o n c e p t o m potreba često se ob­ jašnjava potrošnja. Proces civilizovanja . m o ž d a najvažnije o d svega. postojali su određeni znaci na osnovu kojih su mogli saznati da li su m e đ u spašenima ili nisu. Proletarijat . koja afirmiše pozitivnu vrednost žene kao takve i tvrdi da su žene u svim društvi­ m a nasilno ugnjetavane.dugotrajni proces promene na Z a p a d u u manirima i u svakodnevnom ponašanju. Svako­ dnevno ponašanje koje je nekada bilo 447 prihvatljivo. m n o g a o d njih smatramo nepodnoš­ ljivim. Primarne g r u p e . Prakse . bolje ih razu­ m e m o i. prvenstveno poro­ dica i prijatelji (Kuli). podsistem druš­ tva koji za društvo obavlja funkciju adaptacije oktuženju.ideja da ljudi. već m u i omogućavaju da efikasno izađe na kraj sa svojim društvenim ži­ votom. ne samo da akteru pružaju osećaj sigurnosti. Privreda . D a n a s m n o g o vi­ še obraćamo pažnju na svakodnevna ponašanja dru