Džordž Ricer

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
Preveli s engleskog jezika Smiljana Skiba i Dušan Pavlović

C/ly>K5EHHi

Izvornik G e o r g e Ritzer

Contemporary Sociological Theory and Its Classic Roots : T h e Basics 2 d Edition
Copyright © 2007, 2003 by The McGraw-Hill Companies, Inc. All rights reserved.

Copyright © J P

Službeni glasnik, 2 0 0 9

www.slglasnik.com Sva prava pridržana

KRATAK SADRŽAJ
Predgovor srpskom izdanju 13 Predgovor autora 25 O autoru 29 1. Uvod u sociološku teoriju 31 2. Klasične sociološke teorije (1) 49 3. Klasične sociološke teorije (2) 89 4. Savremene grand-teorije (1) 111 5. Savremene grand-teorije (2) 173 6. Savremene teorije svakodnevnog života 215 7. Savremene integrativne teorije 263 8. Savremene feminističke teorije (zajedno s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan Nibruk). . 295 9. Postmoderne grand-teorije 339 10. Teorije globalizacije 393 Rečnik Indeks 437 452

DETALJAN SADRŽAJ
PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 13 PREDGOVOR AUTORA 25 O AUTORU 29 1. UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 31 Kako nastaje sociološka teorija 31 Definisanje sociološke teorije 36 Nastanak sociološke teorije: jedno realističnije gledište . 37 Multikulturalna socijalna teorija 39 Pregled knjige 42 Sažetak 46 Literatura za dalje čitanje 47 2. KLASIČNE TEORIJE (1) 49 Emil Dirkem: Od mehaničke do organske solidarnosti. 49 Dve vrste solidarnosti 49 Promene u dinamičkoj gustini 50 Kolektivna svest 52 Krivično i restitutivno pravo 54 Anomija 55 Karl Marks: Od kapitalizma do komunizma 58 Ljudski potencijal 60 Otuđenje 61 Kapitalizam 63 Komunizam 67 Maks Veber: Racionalizacija društva 70 Društveno delanje 70 Ponašanje i delanje 71 Vrste delanja 73 Vrste racionalnosti 76 Protestantska etika i duh kapitalizma 78 Konfučijanizam, hinduizam i kapitalizam 80 Strukture vlasti i racionalizacija 81 Sažetak 87 Literatura za dalje čitanje 88

8

D Ž O R D Ž RlCER -

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

3. KLASIČNE TEORIJE (2) Georg Zimi: Narastajuća tragedija kulture Asocijacija Forme i tipovi Svest Veličina grupe Distanca i stranac Distanca i vrednost Objektivna i subjektivna kultura Podelarada Torsten Vehlen: Sve veća kontrola biznisa nad industrijom Biznis Industrija Džordž Herbert Mid: Socijalni biheviorizam Akt Gestovi Značajni simboli i jezik Sopstvo Ja i mene Sažetak Literatura za dalje čitanje 4. SAVREMENE GRAND-TEORIJE (1) Strukturalni funkcionalizam Funkcionalna teorija stratifikacije i njene kritike Strukturalni funkcionalizam Talkota Parsonsa . . Strukturalni funkcionalizam Roberta Mertona Teorija sukoba Rad Ralfa Darendorfa Vlast Grupe, sukob i promena Opšta teorija sistema Rad Niklasa Lumana Samostvarajući sistemi Diferencijacija Sažetak Literatura za dalje čitanje

89 89 90 90 91 93 96 98 99 100 100 101 102 105 106 107 108 109 113 115 116 111 111 119 122 148 148 151 154 155 155 158 162 170 172

DETALJAN SADRŽAJ

5. SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) Neomarksistička teorija Kritička teorija i pojava kulturne industrije . . . . Od fordizma do postfordizma Proces civilizovanja Primeri procesa civilizovanja Objašnjavanje promena: produženje lanaca zavisnosti Studija slučaja: lov na lisice Kolonizacija sveta života Svet života, sistem i kolonizacija Racionalizacija sistema i sveta života Moloh modernosti Moloh Prostor i vreme Refleksivnost Nesigurnost i rizici Sažetak Literatura za dalje čitanje 6. SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA Simbolički interakcionizam Dramaturgija Dramaturgija Upravljanje utiscima Etnometodologija i konverzacijska analiza Definicija etnometodologije Objašnjenja Neki primeri Ostvarivanje roda Teorija razmene Teorija razmene Džordža Homansa Osnovne propozicije Teorija racionalnog izbora Model u najosnovnijim crtama Osnove društvene teorije Sažetak Literatura za dalje čitanje

173 173 174 185 193 193 196 198 199 200 203 204 205 206 207 209 212 213 215 215 220 221 232 232 234 236 239 240 240 245 251 251 255 258 261

10

D Ž O R D Ž RlCER -

SAVREMENA

SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI

KORENI

7. SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 263 Jedna integrisanija teorija razmene 263 Odnosi razmene i mreže razmene 265 Moć - zavisnost 268 Integrativnija teorija razmene 269 Teorija strukturacije 270 Elementi teorije strukturacije 273 Kultura i dejstvenost 277 Habitus i polje 278 Prevazilaženje subjektivizma i objektivizma . . . . 280 Habitus 282 Polje 285 Sažetak 291 Literatura za dalje čitanje 293 8. SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE (napisano s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan Nibruk) 295 Osnovna teorijska pitanja 296 Savremene feminističke teorije Rodne razlike 301 Rodna nejednakost 303 Rodno ugnjetavanje 309 Strukturalno ugnjetavanje 318 Ka feminističkoj sociološkoj teoriji 329 Sažetak 337 Literatura za dalje čitanje 338 9. POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 339 Prelaz industrijskog ka postindustrijskom društvu . . . 339 Unapređenje veštine upravljanja (i druge grand-teorije) 344 Unapređenje veštine upravljanja 345 Ostale Fukoove grand-teorije 352 Postmodernost kao sazrevanje modernosti 354 Da li se učimo da živimo sa ambivalencijom?. . . 357 Postmoderna etika 359 Uspon potrošačkog društva, gubitak simboličke razmene i rast simulacija 361 Od proizvođačkog do potrošačkog društva 362

DETAUAN SADRŽAJ

1

Smrt simboličke razmene i porast simulacije . . . Potrošačko društvo i nova sredstva za potrošnju Dromologija Feminizam ipostmoderna socijalna teorija Sažetak Literatura za dalje čitanje 10. TEORIJA GLOBALIZACIJE Glavni socijalni teoretičari o globalizaciji Entoni Gidens i „odbegli svet" globalizacije . . . . Ulrih Bek i politika globalizacije Zigmunt Bauman o posledicama globalizacije . . Kulturna teorija Kulturni diferencijalizam Kulturna konvergencija Kulturna hibridizacija Ekonomska teorija Transnacionalni kapitalizam Imperija Politička teorija Ostale teorije Sažetak Literatura za dalje čitanje REČNIK INDEKS

367 374 381 385 388 390 393 397 397 398 400 401 402 407 415 420 420 423 428 433 435 436 437 457

Sociological Theory (sedmo izdanje. feminističke sociološke teorije (glava 8). Tu su predstavljeni funkciona­ lizam. ima 800 strana. . teorije svakodnevnog života (glava 6).com. s preko 1. Ricer je glave 2 i 3 posvetio klasičnim sociološkim teore­ tičarima (Dirkem.) Sociološka teorija i njeni klasični koreni namenjena je prven­ stveno studentima početnih godina fakulteta koji su već uvedeni u sociološke koncepte i probleme. to jest klasičnom sociološkom teorijom. 2007). Ricer poku­ šava da izloži najvažnije savremene sociološke teorije.500 strana. Ricerova Sociološka teorija karakteristična je po tome što ima jednu ideju vodilju koja prožima celu knjigu. inte­ grativne teorije (glava 7).georgeritzer. Marks. ali sada žele (ili moraju) da ih sagledaju iz jednog teorijskog ugla. Veber. ona u origi­ nalu ima 315 strana (drugo izdanje objavljeno 2007). (Svi poda­ ci o Ricerovoj produkciji i s najavama budućih izdanja njegovih knjiga mogu se naći na http://www. Obimnija verzija. Contemporary Sociological Theory (sedmo izdanje objavljeno 2007) i Postmodern Social Theory (prvo izdanje izašlo 1997). Vehlen. a druga verzija je ova knjiga. Najsveobuhvatnija je trilogija koju čine: Classical Sociological Theory (peto izdanje 2007).PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU Knjiga Džordža Ricera Sociološka teorija i njeni klasični koreni predstavlja jednu od tri autorove verzije pregleda sociološ­ kih teorija koje je napisao od kraja 1980-ih godina. Osim toga. neomarksistička teorija (glava 5). teorija sukoba i sistemska teorija (glava 4). stavljajući naglasak na globalizovano društvo potrošnje i njegove posledice po društveno ponašanje i obrasce društvene interakcije. savremenim teoretičarima. Ta trilogija. ima i svoje dve krače verzije. on savremene teorije želi da poveže s njihovim klasičnim korenima. a glave 4-10. ona je prilago­ đena studentima kojima je znanje iz sociološke teorije i teorije društvenog ponašanja neophodno. Mid i Zimel). postmoderne socijalne teorije (glava 9) i teorije globalizacije (glava 10). iako sociologija nije glavni predmet njihovog izučavanja. Pored toga.

morfogenetski pri­ stup Margaret Arčer i sociološka teorija Pjera Burdijea. S obzirom na to da je feministička sociološka misao u našoj sociologiji do sada bila zapostavljena.ukazuju na multidisciplinarnost fe­ minističke misli. funkcionalisti su potpuno zanemarivali delovanje pojedinaca van onoga što društvene strukture „propisuju". Od kraja 1970-ih godina u sociološkoj teoriji nastaje jedan novi trend po kome je i aktere i strukture nužno uzeti podjedna­ ko ozbiljno. psihoanalitički. Glava 8 posvećena je feminističkim pogledima na sociološ­ ku teorijsku misao. ali ključna vrednost ove glave jeste u otkrivanju . Prema tome. Ova glava ukazuje na to da više nije moguće promi­ šljanje bez pokušaja integracije makronivoa i mikronivoa (kako su to pokušavali funkcionalisti ili etnometodolozi). Čini se da je njihov glavni nedostatak jed­ nostranost u insistiranju na akterima ili na strukturama čemu je. fenomenološki. može se reći da izlaganje savremene teorije počinje tek od glave 7 u kojoj se izlažu teorija razmene Ricarda Emersona. li­ beralni. radikalni i socijalistički feminizam. kao i teorija intersekcionalnosti . institucionalni. već da savre­ mena sociološka teorija mora biti objedinjujuća. Danas najveći broj teoretičara funkcioniše unutar paradigme koja se može nazvati integrativnom ili sintetičkom. interaktivni. Ricerov udž­ benik bi. biološki. Te teorije. Na primer. mogao biti vredan zbog toga što je feminističkoj sociološkoj teoriji posvećeno čitavo poglavlje. o kojima govori u glavama 4-6.kul­ turni. kao i one klasične. danas ih sve manje socioloških teoretičara koristi. dramaturgiju i etnometodologiju. teorija strukturacije Entonija Gidensa.14 D 2 0 R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Iako Ricer funkcionalizam. sociološka teorija sklona od samog početka. Glavni feministiki teorijski pristupi koji su ovde izloženi . uzgred. ako ni zbog čega drugog. ubraja u savremene teorije. sve više pred­ stavljaju inspiraciju. dok su etnometodolozi tvrdili da društeni poredak ne postoji. sistemsku teori­ ju. S obzi­ rom na to da i Arčer i Burdije kulturi pripusuju važno mesto u reprodukciji i elaboraciji društvenih odnosa. prava je šteta što se u ovoj glavi nije našlo mesta za „strogi program" kulturne socio­ logije Džefrija Aleksandera koji na kulturu gleda kao na zasebnu promenjivu kojom objašnjava društvene promene i društveno ponašanje. teoriju sukoba.

po prvi put se u jednom sociološkom udžbeniku na srpskom jeziku pojavljuje i dromologija Pola Virilija. Ricer izlaže različite teorijske pristupe globalizaciji. društvo nadzora i kontrole. • kulturna konvergencija (po kojoj svetske kulture sve više liče jedna na drugu). preko Zigmunta Baumana. srž glave čine kulturne teorije globalizacije koje se. u 10. . Osim toga. iako je svoju najvažniju knjigu Virilio objavio još 1977. Konačno. što inače nije karakteristika nepotrebno zamršenog i pompeznog stila mnogih postmodernih mislilaca (uključujući tu i neke naše) . do sada uglavnom nepoznata domaćoj akademskoj zajednici (izuzev teo­ retičarima filma).preporučuje upravo onim društvenjacima koji su oduvek gajili odbojnost prema postmodernizmu.moralni relativizam. Budući da dobar deo ovdašnje društvene (ne samo sociološ­ ke) akademske zajednice ima veliki otpor (ponekad. mogu razvrsta­ ti u tri grupe: • kulturni diferencijalizam (po kome se svet sve više kul­ turno razlikuje. Pitersena. s pravom) prema postmodernistima i njihovom načinu teoretisanja. i • kulturna hibridizacija (po kojoj svet sve više predstavlja hibridan spoj različitih kultura). ova glava se . čime se otvara pitanje položaja žena u njima.s obzirom na to da je pisana na jedan jasan i nepretenciozan način. Ova glava ima za cilj da pokaže kako tri glavne karakteristike savremenog postmodernog druš­ tva . U glavi 9 predstavljeni su najvažniji postmoderni socijalni teoretičari počev od Danijela Bela. prema podeli koju Ricer preuzima od Jana N.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 15 niti koja objedinjuje sve feminističke teorije čiji je cilj dovođenje u pitanje postojeće društvene strukture.utiču na društvene odnose i društvenu organizaci­ ju. Mišela Fukoa i Zana Bodrijara. glavi. Ako ovaj udžbenik imalo doprinese tome da se nove generacije studenata odškoluju a da pri tome ne izgrade otpor prema postmodernističkoj misli. i porast potrošnje . to bi se već moglo smatrati njegovom priličnom vrednošću. godine. Iako se izlažu različite teorije (političke i ekonom­ ske). što povećava šanse za globalni sukob).

da li se savremeni svet sve više glokalizuje ili globalizuje.16 DžORDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Za Ricera. a sve više na raspravu o tome u kojoj meri potrošačka kultura menja društvene strukture i svet u kome živimo. go­ dine) mekdonaldizacija bila razdvojena od globalizacije. Nasuprot tome. da su najvažniji akteri lokalni akteri. pa je stoga za razumevanje tog procesa od značaja razumevanje postmodernih socijalnih teorija koje Ricer izlaže u glavi 9. Osnovna tvrdnja zastupnika glokalizacija i kulturne hibridzacije jeste da je svet pluralizovan. Tako nastaje mešavina koju nazivamo glokalno (spoj globalnog i lokalnog). a ne o kulturnoj hibridizaciji. (Kulturna hibridizacija se oslanja na postmodernu soci­ jalnu misao. dok je na početku (prvo izdanje knjige o mekdonaldizaciji društva pojavilo se 1996. Ricer implicitno pokazuje kako je savremena sociološka teorija. odnosno procesa u kome jedno implodira u drugo. najvažnija su poslednja dva procesa. Analizom tih procesa. u smislu teorijske rasprave. kulturna konvergencija počiva na konceptu grobalizacije (spoj privrednog rasta i globalnog rasta. što znači rast). Ricer koncept mekdonaldizacije tek odnedavno vezuje za globalizaciju. Kulturna konvergencija počiva na konceptu grobalizacije. Teza za raspravu je. Radi se o originalnim konceptima mekdonaldizacije i globalizacije niče­ ga. Po sopstvenom priznanju. Glavna . te da globalizacija izaziva specifične lokalne reakcije oda­ kle nastaju posebne hibridne forme koje se odupiru homogeni­ zaciji. ukoliko se društvo grobalizuje. pri čemu se prvi deo reči grobalizacija izvodi od engleske reči growth. Grobalizacija počiva na fenomenu eksplozije po kome kapitalizam ima neprestanu tendenciju širenja i rasta. a kulturna hibridizacija na konceptu glokalizacije. onda se pre može govoriti o procesu kulturne konvergencije. dakle. U skladu s konceptualnim aparatom koji je razvio u knjigama McDonaldization of Society i Globalization of Nothing. već je na delu kulturna hibridizacija. onda znači da teza o kulturnoj konver­ genciji nije tačna.) Hibridizacija i glokalizacija nastaju kao posledica mešanja globalnog s lokalnim. Ricer se više bavi silama koje stvaraju konvergenciju kultura. I obrnu­ to. sve manje usredsređena na problem prevazilaženja dihotomije strukture i dejstvenosti (glava 7). Ukoliko se glokalizuje.

Ako ste ekspresno završili fa­ kultet.zdravstvo. gledate mekdonaldizovane medije.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 17 ideja koncepta mekdonaldizacije jeste da se pokaže kako prin­ cipi (efikasnost. svaka je doživela nekoliko izdanja. obrazovanje. religiju. već se preliva i u druga društva. Ako ste primetili da više ne uživate u obrocima. na neki način i sam Džordž Ricer predstavlja verovatno najmekdonaldizovanijeg sociologa današnjice: svaku od svojih knjiga re­ dovno ažurira. Ukazivanjem na rasprostranjenost takvih „sadržaja" koji se lako * Ironično. zabavu. Slično je i s globalizacijom ničega. treće izdanje knjige čiji prevod držite u rukama trebalo bi da se pojavi 2010. . a da ni jednom niste porazgovarali s profesorkom makar o jednoj temi koja vas je šire interesovala. već mnoge druge usta­ nove društvenog života u kojima organizacije igraju važnu ulo­ gu . to rade na nemestima {nonplaces) kroz neuslugu inonservice). na njegovom veb sajtu moguće je naći spisak s godinama kada će izaći naredna izdanja njego­ vih knjiga. u četiri godine studiranja nikada ništa nije šire zainteresovalo). politiku itd. to znači da se prvenstveno hranite u mekdonaldizovanim restoranima koji su dehumanizovali obrok. kulturu. sve više zahvataju ne samo privredni sistem. predvidivost i kontrola) na kojima počivaju velike privredne korporacije. poput Mekdonaldsa. jer profesorka nema vremena da se posveti svakom ponaosob (ili ako vas. Na primer. Sadržaj glavnih globalnih proizvoda koji se ubrzano šire po svetu jeste ništa. godine. ali ima mnogo fraza. obrazaca i zalaženja u ljudsku intimu. to je zato što je čitavo zdravstvo sve mekdonaldizovanije.* Po Riceru. zapravo. Njih im prodaju neljudi {nonpeople). Ako gledate tele­ vizijski program na kome se nude zabavne i kulturne emisije u kojima nema kreacije. isplativost. mekdonaldizacija postaje sve više globalni feno­ men: ne samo da se iz privrede preliva u druge oblasti društvenog života. da bi razumeli o čemu se radi dovoljno pročitati naslove i zaglavlja ili eventualno kratak tekst koji sledi. Ljudi sve više konzumiraju proizvode koji nisu stvari {nonthings). to znači da ste studirali na mekdonadizovanom fakultetu. Kao da je reč o čita­ vom timu autora. a ne samo o jednom čoveku. informišete se iz mekdonaldizovanih medija. Ako ste primetili da vaš lekar nema vremena da vam posveti dovoljno pažnje (čak i ako odete kod privatnika i platite mu za njegovo vreme). Ako čitate novine u kojima je.

kao i interpretativnoj sociologiji (Veber. a potom u glavi 9 pokazao kako se postmoderna misao oslonila . a druga gvozdeni kavez racionalizacije. Umesto da nam služe. a u Srbiji je doživela svoje reizdanje 2008. Ricer podupire svo­ ju tezu o kulturnoj konvergenciji. socijalnom biheviorizmu (Mid. ali bez kojih život nije moguć.) Ricer joj je posvetio dobar deo glave 3. godine. (Ta knjiga izašla je 1899. odnosno proizvode suprot­ no od onoga što bi trebao da proizvode. teorije integracije (ili sinteze) aktera i struktura iz glave 7 imaju svoje temelje u funkcionalizmu (Dirkem i Parsons.do gvozdenog kaveza. godine. Iracionalnost raci­ onalnosti i gvozdeni kavez racionalizacije predstavljaju deo naše svakodnevice koje vredi izučavati i u čemu sociološka teorija može da pomogne. glava 3). # # * Navedene savremene teorije imaju svoje „klasične korene" (teorije koje Ricer izlaže u glavama 2-4). u glavama 2 i 6). Ricer posebnu pažnju poklanja onim klasičnim teorijama koje veću ulogu daju mehanizmima kulturne repro­ dukcije na kojima nastaje društvo potrošnje. Članovi savremenog društva zarobljenici su organizacija koje ne rade u njihovu korist. Vrednost Ricerove knjige jeste u tome što ona uspeva da povuče paralelu između njih.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I KORENI globalizuju jer ih svako može lako razumeti. dramaturgija i etnometodologija. o kome će biti reči kasnije) nalazimo jednog klasika koji je neobično važan za razumevanje savremenih socioloških teorija kakve su Burdijeova ili Bodrijarova a koje akcenat stavljaju na razliku (distinkciju) i potrošnju. Četiri principa na kojima počiva mekdonaldizacija guraju organizacije ka sve većoj iracionalnosti. Međutim.18 DžORDŽ RlCER . Recimo. To nas vodi do druge posledice . Mekdonaldizacija ima dve posledice koje radikalno menjaju društvene odnose: prva je iracionalnost racionalnosti. orga­ nizacije nam svaki dan predstavljaju sve veći problem. Radi se o Teoriji dokoličarske klase Torstena Veblena. Tako u glavi 3 po prvi put u jednom udžbeniku socioloških teorija (ako se izuz­ me jedan paragraf u udžbeniku Jože Goričara. u glavama 2 i 4). one se ponašaju kontraproduktivno.

povezao je s klasičnim korenima. Za razliku od ranih udžbenika socioloških teorija štampanih na srpskom jeziku. Slič­ no je i s Herbertom Markuzeom. već da bi se razlikovali od drugih. uprkos pro­ gresu oličenom u idejama francuske buržoaske revolucije. sociološka teorija Remona Budona. prilikom objašnjenja društvenog ponašanja. Uprkos velikim ideologijama i grandi­ oznim metanarativima koji su slavili ljudski razum. Umesto da se izlaže celokupna Markuzeova ili neomarksistička misao. Ipak. izvučen je samo koncept jednodimenzionalnog društva i naglašen značaj tog koncepta za savremeno društvo i društvenu iracionalnost. predstavljen kroz koncept „gvozdenog kaveza raciona­ lizacije" koji je. što je koncept na kome Ricer te­ melji svoju teoriju o mekdonaldizaciji društva (glava 10). ne­ dostaje jedan pregled koji bi izložio savremenu sociološku teori­ ju.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 19 na Veblenovu ideju upadljive potrošnje po kojoj ljudi ne kupuju dobra da bi preživeli. kao pravi „proroci" savremenog društva izdvajaju se još Veber i Markuze. a u glavi 6. iako su zbog dužine udžbenika morali da se pomenu samo oni najvažniji. a ne za njega. Veblenov slučaj pokazuje da Ricer. kako je Veber već tada primećivao otvorio put ka iracionalnosti racionalnosti. teorije koje ovde nedostaju ne pominju se ni u njegovoj trilogiji koja je pet puta obimnija. jesu evolutivne teori­ je od kojih se u poslednje vreme posebno izdvaja sociobiološka teorija koja. čini se da je način na koji je ogranizovano savremeno društvo sve iracionalniji: ono je sve više usmereno protiv čoveka. njegov udžbenik obuhvatio je najveći broj savremenih teorijskih pravaca. pridaje značaj ljudskim emocijama. Ricerov udžbenik nema za cilj da klasifikuje različite sociološke pravce. iz svake klasič­ ne teorije izdvaja samo ono što je bitno za razumevanje današnjnice. Osim Veblena. Konačan zaključak mogao bi da bude sledeći. a studentima istovremeno .) Jedan važan skup teorija koji se ne nalazi ni u ovom udžbeniku ni u trilogiji. između ostalog. u načelu. *** Zašto je ovaj prevod bio potreban? Akademskoj zajednici u Srbiji. U glavi 10 nedostaje koncept diznizacije društva. u kojoj postoji nekoliko pregleda socioloških teorija. (Doduše. Tako je Veber u glavi 2.

Barns pod nazivom Uvod u istoriju sociologije (BIGZ. Radomir Lukić i Juraj Kolaković su u Istoriji političkih teorija (1982). Sorokinov glavni cilj bio je da napravi jednu klasifikaciju ranih socioloških teorija i pokaže koja od njih je „naučno tačna". Te dve knjige korisno su štivo samo za one koji se bave intelektualnom istorijom i istorijom socijalne i soci­ ološke misli. A ako postoje dve klasične teorije bez kojih je nemoguće razumeti savremenu sociološku misao. Nešto savremeniji bio je udžbenik Jože Goričara pod na­ zivom Pregled socioloških E. godine kada je Džordž K. Sorokinova Sociologija pisana je tako davno da se u njoj ne pominje čak ni Maks Veber.pogotovo teorijom razmene i teorijom racionalnog izbora (glava 6) koje najveći deo domaće sociološke zajednice zbog metodološkog individualizma sistematski izbegava od 1967. Na primer.20 D Ž O R D Ž RICER . odnosno Historiji novovjekovnih političkih teorija: od neposrednih prethodnika do i pravnh teorija (1981) svaku teoriju procenili s marksističkog stanovišta. Homans objavio The Nature of Social Science.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I ukazao na vezu između sveta u kome žive i sociološke teorije koja o tom svetu pokušava nešto da kaže. Prvi je štampan 1932. U njemu takođe nala­ zimo pokušaj klasifikacije rane sociološke teorije i obilje teorija. onda su to Veberova sociologija i funkcionalistička sociologija. ali takođe studente upo­ znaje s nekim ranim savremenim teorijama . Sledeći poznati pregled preveden na srpski jezik priredio je Hari On je pisan tokom Drugog svetskog rata. Do sada je na srpskom jeziku objavljeno nekoliko pregleda socioloških teorija. Radi se o knjizi Sociologija: savremeni pravci i teorije Pitirima Sorokina. Goričarov pregled bio je za klasu iznad mnogobrojih mar­ ksističkih udžbenika opšte sociologije u kojima su se delimično . uspeo je dosta vesto da izbegne dogmatski pristup sociološkoj teoriji na nači koji nikada nije pošao za rukom domaćim au­ torima koji su se bavili istorijom političkih teorija. ali ništa više od toga. 1982). funkcionalizma. dok se kod Barnsa ne pominje funkcionalizam. Osim toga. Taj pregled. američkog sociologa ruskog porekla. Ovaj pregled obuhva­ ta najnoviji razvoj u sociološkoj teoriji. godine u izdanju Izda­ vačke knjižarnice Gece Kona. iako pisan u doba kada je marksi­ zam bio jedina ideologija jugoslovenske akademske zajednice.

Studenti socioloških teorija u Srbiji dugo su morali da se oslanjaju na Barnsov ili Goričarov udžbenik misleći pri tom da je funkcionalizam poslednja reč u sociološkoj teoriji. veka) bila u ekspanziji. koji svoju Istoriju izdaje pola veka posle prvog izdanja Veblenove Teorije dokoličarske klase. Za neka imena teško je razumeti kako su se tu našla (Tojnbi. no) oslanja na Barnsov Uvod u istoriju sociologije što je dovelo do To ne uviđa ni Pešić. tu knjigu uopšte ne pominje. dok su obuhvaćene mnoge čiji je značaj za savremenu sociološku misao veoma mali (Vord. samo je uslovna. Prvi savremeniji pregled napisao je Mihajlo Pešić pod nazivom Sociologi­ ja I (Čigoja štampa. pa nije ni čudo što Barns. Savremenost te knjige. menja se u zavisnosti od toga u kom pravcu se razvija društvo. Njegova najveća mana sastoji se u tome što se završava funkcionalizmom i što. nakon poslednjeg izdanja iz 1969.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 21 obrađivale sociološke teorije. kod Roberta Mertona au­ tor pominje „izvijanje zajedničkog normativnog obrasca" (valjda je hteo da pomene Mertonov koncept anomije?). propušta da po­ mene čitav niz teorija od kojih su se neke (recimo. Seler). Frojd). Recimo. Vunt. Pešić se u svojoj knjizi previše (ponekad i doslov­ toga da mnoge savremene teorije nisu pomenute ni u fusnoti. „Najsavremenija" teorija . Gofmanova dramaturgija) javile još 1960-ih godina. interes za Veblenovu teoriju svakako se nije mogao javiti u periodu kada je svetska privreda (sredinom 20. Takođe. koji oslonjen na Barnsa. ali ne pominje koncept nenameravanih posledica koji je neophodan za razumevanje savremenih integrativnih teorija i koncepta dejstvenosti {agency) koji u njima zauzima važno mesto. što znači da je svaki teoretičar dobio po dve stranice u prošeku. već da predstavi samo one koji su značajni za teme i probleme kojima se bavi savremena teorija. a tekst štur i nepristupačan studentima. godine. 1999). Koje će to teorije biti. neki sociolozi predstavljeni su s manje važnim konceptima i idejama od onih po kojima su prepoznatljivi. Fon Vize. Svrha pregleda socioloških (ili bilo kojih drugih) teorija nije u tome da on obuhvati sve teoretičare za koje je autor čuo. Teoretičara ima previše: obrađeno je oko 75 imena na 160 stranica. Načelno. Zigele. nikada nije dopunjavan. Recimo. kako ćemo videti. Ta knjiga je nerazumljiva.

to jest da odgovori na pitanje šta one mogu da nam kažu o svakodnevnom životu. Tako iz njegove istorije saznajemo da u preteče sociološke misli. Isto je s postmodernim teorijama (što je iznenađujuće za Lalmana. kao i autor). u dve knjige. Jedino delo koje bi se moglo okvalifikovati kao prihvatljiv pregled savremenih socioloških teorija jeste knjiga Sociologije svakodnevnog života. Ivane Spasić (Zavod za udžbenike i nastav­ na sredstva. osim Aristotela i Platona. pri čemu se Kontova teorija. početne) faze. godi­ ne. Mišela Lalmana. jedina savremenija teorija koja se pominje kod Lalmana (iako je prilično loše i nejasno obrađena) jeste Gidensova teori­ ja strukturacije. Lalmanov pregled (objavljen 1993. Pešića završava se teorijama postindustrijskog društva. Međutim. ta knjiga . i to iz njegove strukturalističke (dakle. Cilj te knjige jeste da sve teorije predstavi iz ugla svakodnevice. Zbog čega u knjizi nisu pokrivene teorije koje su se javile krajem 1970-ih i sredinom 1990-ih godina ostaje samo da se nagađa. I kod Lalmana ima „padobranaca". Ni Lalman ni Pešić ne pominju morfogenetički pristup Margaret Arčer. kojom današnje istorije socio­ loške teorije obično počinju. već predstavlja prost pregled različitih socioloških teo­ rija. pod nazivom Istorija socio­ loških ideja (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. teorijama kojima su se sociolozi bavili 1960-ih i 1970-ih godina.s obzirom na to da započinje od raspada „ortodoksnog konsenzu­ sa" i pretpostavlja jedno solidno predznanje klasične sociološke teorije (od Konta do Parsonsa) . knjiga prof. Ona ima jasnu ideju vodilju kojom objedi­ njuje različite teorije izložene u knjizi na isti način na koji to radi i Džordž Ricer. Ako se izuzme Burdije. jer su postmodernisti uglavnom Fran­ cuzi). O teorijama globalizacije da i ne govorimo. stranici.22 DŽORDZ RICER . 2004) koji se završava teorijom Pjera Burdijea. dakle. 2004). Potom je na srpski jezik preveden pregled socioloških teo­ rija.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I koja se pominje kod Pešića jeste ona Fukoova. godine) nema nikakvu ideju vodilju. spadaju Džon Lok i Žan-Zak Ruso. aktuelnom 1980-ih godina. pojavljuje tek na 50.previše je napredna i obimna . Iako izdata 1999. kome je posvećeno dovoljno pro­ stora i koji je dobro obrađen (valjda zato što je Francuz.

Budući da je sociologija obavezan predmet u velikom broju srednjih škola u Srbiji.kao što su politika razlike i identiteta. (i to onima na višim godinama studija): ona nije pisana udžbenički. ovo je udžbenik pisan za studente kojima je sociolo­ gija neophodna. koja se prepo­ znaje kod Ricera. mekdonaldizacija i diznizacija društva. ali nije glavni predmet izučavanja. Kako je pomenuto na početku ovog Predgovora. Socio­ logija je za najveći broj srednjoškolaca. svi dosadašnji pregledi socioloških teori­ ja (osim pregleda autorke Ivane Spasić) uglavnom ne pokrivaju teme koje se u ovoj Ricerovoj knjizi koju držite u rukama nalaze u poslednje četiri glave. Mitrović i S. Razume se. Jedini skup teorija koji toj knjizi nedostaju jesu teori­ je globalizacije. ali one opravdano nisu obrađene. Od preloma veka objavljeno je nekoliko odličnih udžbenika. To se vidi po znanju so­ ciologije koje studenti donesu na fakultet iz srednje škole. ne vidi se nigde u srednjoškolskom udžbeniku Sociologija za III razred stručnih škola i IV razred gimnazije koji su pisali M. Kako vidimo. 2000).PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 23 za početni nivo i verovatno je pristupačna samo studentima soci­ ologije. refleksivnost. nije čudo što studenti na prve godine studija dolaze s velikim otporom prema sociologiji i sociološkoj teoriji. jedan od najneinteresantnijih predmeta koji danas ima sličan status onom koji je nekada imao marksizam i socijalističko samoupravljanje. iako bi u nedostatku udžbenika mogla da posluži i u tu svrhu. Raznolikost savremene sociološke teorije. blago rečeno. Nedostatak savremene sociološke per­ spektive i koncepata koji iz nje proizilaze . Ricer je napisao jedan praktičan udžbenik: ono što u njemu možete pročitati zaista se može povezati sa sve­ tom koji vas okružuje. daleko od toga da je ovo idealan udžbenik iz istorije socioloških teorija. . U njemu se prepoznaje raznolikost teorije koja je posledica raznolikosti društva.odražava se i na to kako se sociološko znanje prenosi u jednoj akademskoj zajednici. globalizacija ničega itd. društvo nadzora. jer je predmet autorkine knjige sociologija svakodnevnog života u šta teorije globalizacije i ne spadaju. priručnika i enci­ klopedija koji bi i te kako mogli da posluže izučavanju sociološke . potrošačko društvo. ubrzanje. Petrović (Zavod za udžbenike i nastav­ na sredstva.

147.24 D Ž O R D Ž RICER . U knjizi se nalazi obilje primera i ilustracija koje su prila­ gođene srpskom kontekstu ili potpuno izmišljene kako bi se stu­ dentima tekst još više približio. Pored Ricerove trilogije socioloških teorija. . 143. Konačno. 2005). kao i Daši Duhaček koja je dala korisne ko­ mentare za prevod glave osam. 2002) autora Džonatana Tarnera. 271. na srpski jezik prevede i neki od ovih udžbenika. 363. Dobar kandidat za prevod takođe Volf (šesto izdanje. Stoga smo smatrali da je celishodnije da se navedu dela koja su objavljena na srpskom ili hrvatskom jeziku. ali i značajniji od ove Ricerove kratke verzije trilogije. Bilo bi dobro da se. Svi ovi udžbenici daleko su obimniji i složeniji. samo što ih je potrebno prevesti. Najveći broj tih đela za čitaoce u Srbiji je nedostupan.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I misli. 289. neophodno je zahvaliti se Ivani Spasić koja je pročitala glave 6 i 7 i dala pregršt korisnih sugestija za neka pre­ vodilačka rešenja. bi mogao biti i Contemporary Tarner Handbook Sociobgical Theory autorki Valas i Još nekoliko tehničkih napomena. u svrhu još boljeg razumevanja sociološke teorije i njenog značaja za razumevanje sveta koji nas okružuje. Iako će tokom čitanja biti jasno koji su to primeri. 216. 2006) i The Structure of Sociologial Theory (sedmo izdanje. jul 2009. U originalu se na tom mestu nalaze đela na engleskom jeziku. 21. 112. I Tarner i Ricer uredili su po jednu značaj­ nu studiju u kojima se sažima sadašnje stanje sociološke teorije: of Sociological Theory (2006). 364. dobar kandidat su i dva izuzetna udžbeni­ ka: The Emergence of Sociological Theory (šesto izdanje. a Ricer Encyclo­ pedia of Social Theory (2002). Dušan Pavlović Fakultet političkih nauka Beograd. 343. Na kraju svake glave u ovoj knjizi nalazi se preporučena literatura za dalje čitanje. 120. 347. 98. ipak navodimo da se oni nalaze na stranama 97. 248 (na dva mesta). 365 i 408.

s njegovim konceptom kapitalizma ili Iako je prvo izdanje knjige Savremeno. njeno drugo izdanje pretrpelo je neke suštinske promene. sociološka teorija i nje­ . Prvo izdanje imalo je veoma unikatnu.teorijama velikog obima. Glava 9 usredsreduje se na postmodernu teoriju. neki su smatrali da je struktura knjige konfuzna. Glava 7 takode se bavi savremenim teorijama. Iako su mnogi predavači i studenti njome bili zadovoljni. koju sam napisao s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan Nibruk. Dve promene se izdvajaju u odnosu na ostale. tj. uvodi čitaoca u jedan od najvažnijih tipova teoretisanja danas . tj. glave 2 i 3 posvećene su najvažnijim klasičnim teoretičarima i teorijama.poput Karla Marksa. Glave 4 i 5 bave se savremenim grand-teorijama . Osećao sam da je stoga neophodno da se napiše posebna glava o teorijama globa­ lizacije. Osim toga. teorijama koje su usredsredene na svakodnevni život (delanje i interakciju). ali i nakon toga. teo­ rijama koje pokrivaju velike istorijske periode društvenog razvo­ ja. Prva je vezana za strukturu knjige. Konač­ no. čime sam knjigu približio konvencionalnoj strukturi klasičnog udžbenika. U poslednjih nekoliko godina postalo je jasno da je najvaž­ niji napredak u savremenoj sociološkoj teoriji ostvaren upravo na polju globalizacije.feminističku teoriju. moglo bi se čak reći idiosinkratičnu struk­ turu. Glava 6 bavi se mikroteorijama. Globalizacija će nastaviti da se širi u godi­ nama koje dolaze i imaće sve veći uticaj na živote studenata dok su oni još uvek na studijama. Zbog toga sam u ovom izdanju preuredio sadržaj (dok je najveći deo materijala ostao isti). Ona je potpu­ no nova i u njoj se izlaže teorija globalizacije. U toj glavi izdvojene su teorije koje predstavljaju pokušaj da se integrišu makroaspekti i mikroaspekti sociološke teorije. teoretisanje o globalizaciji u najboljoj je tradiciji kako klasične tako i savremene teorije (mnogi od velikih socio­ loga . Posle kratkog uvodnog poglavlja. Nadam se da će glava 10 u tom pogledu biti od pomo­ ći. Glava 8.PREDGOVOR AUTORA ni klasični koreni dobro primljeno. glava 10 predstavlja novinu u ovom izdanju.

Ralfa Darendorfa. To njihove teorije svrstava u red najznačajnijih socijalnih i socioloških teorija. Ima i nekoliko novih okvira pod nazivom „Ključni koncepti". septembar 2001. (Svi ovi koncepti takođe mogu da se nadu na dnu svake stranice na kojoj se koncept prvi put pojavljuje.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I Maksa Vebera. ako govorimo o savremenim teo­ retičarima. iako smo mi. Osim novih okvira. „Da li smo postali opsednuti sobom?" (glava 3). pored okvira u kojima se predstavljaju bio­ grafske i autobiografske skice i ključni koncepti. Osim toga. Eksploatacija. Prostor. Svaka glava (osim prve) završava se temom koja ima za cilj da nas. većina današnjih velikih imena u sociologiji (Entoni Gidens. Funkci­ je društvenog sukoba. Definicije situacije. Konceptualni doprinos Carlsa Hortona Kulija i Stigma. izvršene su neke izmene u drugim tipo­ vima okvira. posebno naglašavam one koji su novi u ovom izdanju. Herberta Markuzea i Džordža Ricera.) . naravno.26 D Z O R D Ž RICER . iz ugla teorije koja je obrađena u toj glavi. inspiriše da promislimo o fenomenu koji u savremenom društvu ima veliki značaj. nalaze i okviri s primerima primene socioloških koncepata na savremeno društvo. Niklasa Lumana. s njegovim konceptom racionalizacije . U ovom izdanju mogu se naći nove biografske i au­ tobiografske skice Zigmunta Baumana. „Al-Džazira i globalizacija" (glava 10). „11. u šta spadaju: Vrste samoubistava. Teoretičari koji se bave globalizacijom bave se jednim od najvažnijih problema današ­ njice. Situacija idealnog govora. pogotovo one koje se tiču aktuelnih tema: „Da li Marksova teorija ima bilo kakav značaj za postkomunistički svet?" (glava 2). Zigmunt Bauman i drugi) bavili su se upravo globalizacijom u svojim poslednjim radovima. „Da li je 'Rat terorizmu funkcionalan?' (glava 4). čitav niz novih termina dodat je u Rečnik koji se nalazi na kraju knjige. U ovom izdanju se. „Teri Sijavo" (glava 8). Rizično društvo. „Holivudski blokbasteri" (glava 5).mogu se po današnjim kriterijumima svrstati u teoretičare globalizacije. godine i stigmatizacija muslimana" (glava 6). Iako su svi okviri važni. „Polje visokog obrazovanja u Americi da­ nas" (glava 7). Uistinu. navikli da ih vrednujemo po drugim teo­ retskim doprinosima). „Porast nadzora nad našim svakodnevnim životom" (glava 9).

Knjizi je dodat jedan broj teorija (glava 10) koje su postale po­ pularne u oblasti sociologije u poslednjih nekoliko godina. Prvi je da se struktu­ ra knjige preuredi kako bi se studentima i predavačima olakšalo njeno korišćenje. Da bih izbegao prekide toka narativa. . Drugi je da se izvrši ažuriranje sadržaja knjige. u tekstu sam namerno izostavio citate i fusnote. Cilj ovog novog izdanja jeste dvostruk. Na kraju svakog poglavlja nalazi se kratak spisak literature za dalje proučavanje.PREDGOVOR AUTORA 27 Sažetak poglavlja nalazi se na kraju svake glave i pokriva naj­ važnije tačke izložene u njoj.

posebno na oblast potroš­ nje. a trenutno . a samo knjiga Mekdonaldizacija društva preve­ dena je na više od 12 jezika. Izdavačka kuća Sejdž (Sage Publications) objavila je njegova novija dela u dve knjige.O AUTORU Džordž Ricer uvaženi je profesor na Univerzitetu Meriland u Sjedinjenim Američkim Državama. medu kojima su Klasična sociološka teorija. a druga se odnosi na primenu teorije na društvo. Uredio je i Blackwell Companion to Major Social Theorists. a bio je i kourednik Handbook of Social Theory. njegove knjige koje se bave metateorijom — So­ giji. Tom temom više se bavio kao osnivač i urednik lista Journal of Consumer Culture. a njegove najvažnije knjige o primeni društvene teorije na savremeni svet i društvo jesu Mekdonaldizacija društva (nedavno zacija ničega. Moderna sociološka te­ orija i Sociološka teorija (sva tri udžbenika imala su po šest-sedam ciologija: multiplikovana paradigma nauke i Metateorije u sociolo­ izdanja). Objavio je nekoliko udž­ benika za poznatu izdavačku kuću Makgro-Hil (McGraw-Hill). Jedna je teorijska. drušvene teorije. kao i Odeljenja za organizaciju i profesiju. Potom. Bio je predsednik Odeljenja za teorijsku sociologiju Američkog sociološkog udruženja. Očaravanje raščaranog sveta i Globali- Uredio je i dvotomu Enciklopediju ureduje Enciklopediju sociologije. Od važnijih nagrada koje je dobio mogu se izdvojiti počasni doktorat Univerziteta La Trob u Australiji. i nagrada za izuzetan doprinos predavanju koju dodeljuje Američko sociološko udruženje. se pojavilo peto izdanje). Njegove knjige prevedene su na preko 20 jezika.

oni spekulišu i razvijaju teorije. KAKO NASTAJE SOCIOLOŠKA TEORIJA Socijalni teoretičari. Možemo. između ostalog: ličnosti naših roditelja i na­ čin na koji ličnosti utiču na međusobne odnose. o timu za koji navijamo (verovatno neće osvojiti prvenstvo zato što mu nedostaje dobar timski rad ili dobar trener) ili o mogućnostima rata (Kina neće napasti Tajvan jer rat bi mogao da ugrozi privredni razvoj Kine). Te teorije bave se društvenom realnošću i društvenim odnosima kao što su. timski rad i spo­ sobnost osvajanja prvenstva. Možemo. uključujući i one o kojima će biti reči u ovoj knjizi. Na osnovu takvih spekulacija možemo razviti teoriju o na­ šim roditeljima (recimo. postoje mnoge razlike između svakod­ nevnog teoretisanja i onog kojim se bave društveni teoretičari: . takođe. oni se dobro slažu u braku jer su slični). a njihove teorije bave se društvenom realnošću i društve­ nim odnosima. na primer. rade upravo takve stvari . priroda kineske države i odnos Kine i drugih nacija u dobu u kojem se pojedinačni privredni sistemi sve više prepliću stvarajući jedan globalni privredni sistem. da razmišljamo o odnosu naših roditelja ili o šansama tima za koji navijamo da osvoji prvenstvo. Naravno.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU Kako nastaje sociološka teorija Definisanje sociološke teorije Nastanak sociološke teorije: jedno realističnije gledište Pregled knjige Sažetak Literatura za dalje čitanje Svakodnevno teoretišemo o savremenom svetu (kao i o mno­ gim drugim prirodnim i natprirodnim pojavama). Na teoretisanje nas najčešće navodi razmišljanje o nekom društvenom problemu. da procenjujemo da li će Kina izvršiti vojnu invaziju na Tajvan.

Socijalni teoretičari obično teoretišu oslanjajući se na radove teoretičara koji su radili i stvarali pre njih. da se upotre­ bljavaju kao osnova empirijskog istraživanja koje će kasnije koristiti neki drugi teoretičari itd. Prak­ tično. Za razliku od običnih ljudi. 5. Teoreti­ čari razmišljaju o širokom spektru društvenih problema na jedan obuhvatniji način. 4. Rigoroznost procesa u kojem vaš rad evaluiraju (procenjuju) neki drugi teoreti­ čari. Socijalni teoretičari obično teoretišu na jedan disciplinovaniji i samosvesniji način od običnih ljudi u svakodnev­ nom životu. 2. socijalni teoretičari često upotrebljavaju baze podataka koje su sakupili oni sami ili neko drugi. ali ti podaci prikupljeni su na jedan nesistematičan način i nisu obimni kao podaci kojima raspolažu teoretičari. to je stoga što su oni sposobni da se oslone i nadovežu na ideje koje su drugi. Te baze podataka govore nam nešto o društvenoj realnosti ili o odnosima kojima hoćemo da se bavimo. i često čak ve­ oma ličnim problemima. Da para­ fraziramo Isaka Njutna i sociologa Roberta Mertona: ako socijalni teoretičari razvijaju bolje teorije. za razliku od običnih ljudi koji verovatno spekulišu o mnogo užim. 3. svom omiljenom timu ili nekom pojedinačnom druš­ tvu ili naciji kao o pojedinačnim slučajevima. socijalni teoretičari objavljuju svoje teorije (neki od glavnih primera takvih radova biće predmet upravo ove knjige). socijalni teoretičari. dovodi do toga da se slabo razvijene ili nekoherentne teorije izbace iz upotrebe ili nikada i ne objave. Obični ljudi možda imaju pristup nekim podacima kada teoretišu. Osim toga. koji imaju slobodu da ga kritikuju i ukazu na njegove slabe tačke. uobličili pre njih. dok najveći broj običnih ljudi stvara teorije bez oslanjanja na bilo čiji prethodni rad.32 DZORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 1. Najvažnije od svega. socijalni teoretičari ne razmišljaju (barem ne profesionalno) o odnosima svojih roditelja. svi socijalni teoretičari pažljivo proučavaju dela svojih prethodnika. Pojasnimo to na tri navedena . One mogu da se analiziraju kritički. da postanu predmet javne rasprave.

To. Problemi i napetosti u bračnim odnosima njihovih roditelja.UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 33 primera. da li će teorija. Predrasude . socijalni teoretičar će. to ne znači da su pitanja kojima se oni bave isključivo od akadem­ skog interesa. ako se uzme u obzir to da sportisti zarađuju velike svote novca i da novac ima veliki uticaj u savremenom sportu. Drugim recima. Za razliku od običnog čoveka koji će verovatno spekulisati o odnosu svojih roditelja. recimo prirodi brač­ nih odnosa na početku 21. umesto da teoretiše o Kini. biti pristrasna? Loše iskustvo koje je teoretičar imao kao dete u svom domu ili u braku. Iako društveni teoretičari razmišljaju u opštim crtama. Ako najbolja teorija proizilazi iz snažnog ličnog interesa. on može da stvori jednu pogrešnu ili iskrivljenu sliku porodice. kada razmišlja o svojim roditeljima. može ga navesti da pristrasno sagleda probleme s kojima se savremena porodica suočava. on će predmet svog razmišljanja. ali teoretičari moraju da pokušaju da ličnu perspektivu i predrasude drže po strani i ne dozvole im da utiču na teoriju. smestiti u jedan širi društveni kontekst. usled uticaja ličnog iskustva. razlikovaće se od socijalnog teoretičara koji će se baviti pitanjem da li su odnosi tokom takmičenja na tom šampionatu pravedni. čak i verovatno. otvara jednu dilemu. Najbolje sociološke teorije često proističu upravo iz dubokih ličnih interesa teoretičara. Takvo isku­ stvo može teoretičara da odvede u pravcu oštre kritike koncepta nuklearne porodice. Konačno. mogu da navedu sociologe da teoretišu o opštem problemu savremene porodice i o problemima s kojima se ona suočava u savremenom društvu. ma koliko bio ličan. međutim. odnosno zato što ona imaju veliku važnost za njihove lične živote. veka. hoće li to iskriviti teori­ ju. običan čovek koji razmišlja o šansi njegovog tima da osvoji šampionat. nužno razmi­ šljati o jednom opštijem problemu. socijalni teoretičar će najverovatnije razmišljati o Kini kao primeru savremene nacionalne države u eri glo­ balnog kapitalizma (vidi glavu 10). To je svakako moguće. Slično tome. ili čak njiho­ vim sopstvenim. Kao rezultat toga. ta pitanja su odabrana često upravo zbog toga što su teoretičari za njih zainteresovani lično. U stvari.

moraju biti svesni kada pokušavaju da raz­ mišljaju teorijski. često najbolji socijalni teo­ retičari. Dokle god se pristrasnost drži po strani. Svaki sociolog ima svoju omiljenu temu i smatra da je baš ono čime se on bavi važnije i interesantnije od neke druge teme. i 19. protivteža je pronađena u činjenici da su ga ta osećanja odvela do moćne teorije dinamike kapitalizma.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I predstavljaju sveprisutnu opasnost koje teoretičari. Ali. Drugi će misliti da treba istraživati svakodnevni ži­ vot prosjaka i prostitutki. od najuzvišenijeg do najprizemnjeg. Marksova teorija kapitalizma. u ovom udžbeniku na nekoliko mesta pominjem Karla Marksa (1818-1883) i njegov pionirski rad o kapitalizmu (vidi glavu 2). može biti predmet društvene teorije. Norbert Elijas (1897-1990) bavio se odnosom koji je. Neki će smatrati da je najvažnije objasniti ponašanje kraljeva i predsednika. Neki treći. Sociolozi koji imaju snažna osećanja o svojoj porodici ili bilo kojoj drugoj temi u so­ ciologiji verovatno će predano raditi na toj temi i osećati nekakvu unutrašnju potrebu i energiju da pruže teorijske uvide u taj pro­ blem. kao i o mnogim pojavama koje nas iznena­ đuju. veka. Svaki aspekt društva. jaka lična oseća­ nja mogu pozitivno da utiču na sociološku teoriju. Analizirajući svakodnevno i prostodušno ponašanje.34 D Ž O R D Ž RICER . Na primer. odnosno o kojima nikada nismo razmišljali. Sociolozi teoretišu o pojavama o kojima očekujemo da teoretišu (politika. Moguće je teoretisati o bilo kom aspektu društvenog sveta. Ona je upravo bila motivisana Marksovim snažnim osećanjima o kapitalizmu i teškoj pozi­ ciji radnika u njemu. kao i oni koji njihove teorije čitaju. Na primer. kreditne kartice i tržni centri. Istina je da su ta osećanja zaslepela Marksa. koji zbog njih nije mogao da vidi neke od dobrih strana kapitali­ stičkog sistema. u periodu između 13. ja sam napisao nekoliko radova o fenomenima kao što su restorani brze ishrane. . biće privučeni odnosima između uzvišenog i prizemnog ponašanja. postojao između ponašanja na kraljevskom dvoru i takvog prostodušnog ponašanja kao što je kopanje nosa za stolom. porodica). To što imamo jaka osećanja prema nekom problemu pred­ stavlja snažan motiv za stvaranje teorije. duvanje nosa ili puštanje vetrova (vidi glavu 5). na mnogo načina predstavlja jednu od najboljih u istoriji socijalne teorije.

mogu da rade zato što im je tako lakše da steknu uvid u društvene odnose. To je povezao s promenama u ponašanju na kraljevskom dvoru što se kasnije raširilo medu običnim svetom. Tako je Zimi izabrao novac i od­ nos baziran na novcu kao poseban vid odnosa koji mu je pomo­ gao da izvede zaključke o celovitosti modernog društva.UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 35 on je došao do zaključka da se. pripadnici kraljevskog dvora postali su zavisni od sve šireg kruga ljudi. Otuda. Ideju je prvi izložio Georg Zimi (1858-1918). nema suštinske razlike između profesionalnog i svakodnevnog teoretisanja. Ako. a svaki od tih odnosa povezan je s drugim društvenim odnosima. ovde uopšte neće biti razmatrani. teorije o kojima ćemo govoriti predstavljaju najbolje od najboljih. On je smatrao da je društvo sastavljeno od beskrajnog niza druš­ tvenih odnosa (vidi glavu 3). gledanja u maramicu nakon duvanja nosa i zvučnog i javnog puštanja vetrova polako gasila. Razlog za to je što neke od tih teorija nisu izdržale test vremena . Vaš prvi napor verovatno neće biti onako dobar kao teorije o kojima ćemo govoriti u ovoj knjizi. tokom vremena. Socijalni mislioci mogu da se fokusiraju na posebne tipove ponašanja zato što smatraju da su oni važni i interesantni. vi postaje­ te socijalni teoretičar. takode. Iako postoji procep između socioloških teorija koje će biti predstavljene u ovoj knjizi i teorija koje stvaramo svaki dan. U osnovi. U stvari. Naravno. zbog čega su morali da povedu računa o tome kako će njihovo ponašanje uti­ cati na običan svet. Naposletku. nakon što pročitate ovu knjigu. praksa kopa­ nja nosa za stolom. dok ra­ dovi mnogih socijalnih teoretičara. Ljudi su prestali da kopaju nos za stolom ili da zvučno puštaju vetrove pred drugima (iako ima pojedinaca koji to i danas rade). to što ste socijalni teoretičar neće automatski značiti da ste sposobni da proizvedete visokokvalitet­ ne teorije. to ponašanje pronašlo je svoj put medu niže slojeve društva. Svaki društveni čin po tom gledištu predstavlja deo društvenog odnosa. svaki dati čin ili odnos može predstavljati način pomoću kojeg se može steći uvid u to kako funkcioniše celina društva. prostudirate prethodna teoretisanja i potom teoretišete na jedan sistematičniji i organizovaniji način o opštim društvenim pitanjima. Ali to. od kojih su neki bili veoma poznati u vreme kada su pisali.

Još jedan kriterijum bio je taj da teorije moraju da se bave važnim društvenim pitanjima. . neke druge ne ispunjavaju neki od ovih kriterijuma. Recimo. tek bi se za neke feminističke teoretičarke moglo reći da su sociološkinje (Doroti Smit. Uprkos tome. najveći broj sociologa smatra da Sociološka teorija . što privlači pažnju mnogih socijalnih teoretičara. smatramo da su sve one ra­ zvijene i etablirane sociološke teorije. Drugi kriterijum je njihov širok obim primene. teorije o kojima će biti reči u ovoj knjizi predstavljaju plod rada sociologa i onih teoretičara iz drugih naučnih oblasti koje su so­ ciolozi prihvatili kao važne. iako ćemo u ovoj knjizi odvojiti dosta mesta za feminističku sociološku teoriju (glava 8). Mnogi pitanje globalizacije (vidi glavu 10) i globalne privrede vide kao ključan problem današnji­ ce. DEFINISANJE SOCIOLOŠKE TEORIJE Glavni kriterijum kojim smo se rukovodili u odabiru teorija prikazanih u ovoj knjizi bio je taj što su to teorije koje su izdržale probu vremena. ali samo neki su uspeli da stvore kvalitetne i važne teorije o kojima će biti reči u ovoj knjizi. Na primer. Bez obzira na to da li zado­ voljavaju sve kriterijume ili ne. Mnogi su po­ kušali. Jedna formalnija definicija sociološke teorije mogla bi ova­ ko da glasi: sociološka teorija predstavlja skup međusobno po­ vezanih ideja koje omogućuju sistematizaciju znanja o društvu.36 D Ž O R D Z RICER . integrisane su u nju i izdržale su test empirijskog istraživanja. Dok neke od teorija koje ćemo sresti u ovoj knjizi u velikoj meri za­ dovoljavaju sve ove kriterijume. one ne treba samo da objašnjavaju ponašanje u vašoj porodici. Patriša Hil Kolins). one su važne za sociologiju. objašnjenje drutšva i predviđanje njegove budućnosti.skup međusobno povezanih ideja koje omogućuju siste­ matizaciju znanja o društvu. objašnjenje tog društva i predviđanje njegove budućnosti. Bez ob­ zira na to da li su teorije o kojima će ovde biti reči plod rada sociologa ili nekih drugih naučnika. Konačno. dok najveći broj socijalnih teoretičarki dolazi iz drugih naučnih oblasti. već u velikom broju sličnih porodica različitih naroda sveta.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I i više se ne smatraju važnim socijalnim teorijama.

2. Oni ukazuju na to da neki teoretičari pišu na jedan nedisciplinovan (iako ne sa­ svim nemaran) način. ista kao i društvo . Sve u svemu. postanu uticajne i nađu se u knjigama kao što je ova. prema ovom shvatanju. mnogi tvrde kako je proces stvaranja sociološke teorije daleko od savršenog procesa koji smo opisali u prethodnom odeljku. da dopuštaju svojim ličnim isku­ stvima i predrasudama da utiču na teorijske uvide itd. ljudima koji su zauzimali vodeće pozicije unutar sociolo­ gije kao discipline. Osim kritike rada pojedinih teoretičara. NASTANAK SOCIOLOŠKE TEORIJE: JEDNO REALISTIČNIJE GLEDIŠTE Do ovog trenutka smo o sociološkoj teoriji i o načinu na koji ona nastaje govorili iz jednog idealizovanog ugla. Koja će teorija postati važna. Teoretičari koji su učili zanat s priznatim sociolozima. da ne proučavaju uvek s dovoljnom pažnjom rad svojih prethodnika. Možda najvažnije je to što se sve te teorije bave velikim idejama o problemima i temama koje se tiču svakoga ko živi u savremenom društvu. a koja ne. Oni tvrde da najbolje teorije nisu nužno one koje izdrže probu vre­ mena. U poslednjih ne­ koliko godina. veliki broj sociologa počeo je da kritikuje ovakvu sli­ ku sociološke teorije i pokušao da stvori jednu realističniju sliku o tome kako teorija treba da izgleda i kako ona nastaje. Da bi neka teorija postala uticajna. zavisi od političkog procesa i odnosa političkih snaga u društvu: 1.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 37 teorije koje se nalaze u ovoj knjizi predstavljaju važne sociološke teorije. važno je i to da li ona odražava dominantnu političku orijentaciju u društvu . So­ ciološka teorija je.na nju utiče širok spektar političkih faktora. da nisu uvek pažljivi i spremni da sakuplja­ ju podatke koji su važni za njihove teorije. da ponekad objave svoje radove a da ih niko ne pregleda. kritičari takođe napadaju opšte stanje u kojem se sociološka teorija nalazi. najverovatnije će postati važniji i ima­ ti više uticaja u sociologiji od onih koji nisu bili te sreće da imaju tako moćne mentore.

kojima je pristup u središte sociološ­ ke teorije bio zabranjen. 3. od onih teorija koje donose grandiozne zaključke neproverljive u praksi. i za radove teoretičarki (vidi glavu 8). u ne tako davnoj istoriji američke sociologije. Radovi crnih teoretičara dugo su u SAD smatrani manje važnim i imali manje šanse da postanu deo kanona (s jednim izuzetkom. barem donedavno. beli muškarci) pre će postati deo sociološ­ kog kanona od onih koje stvaraju teoretičari koji pripada­ ju manjinama. pre će biti usvojene. u poslednjih nekoliko godina zadobio je centralno mesto u sociologiji. politički konzervativne teorije (na primer. odnosno deo sociološkog kanona. vidi glavu 4) lakše su pridobijale svoje pristalice od onih teorija koje su na­ stale unutar jednog radikalnog pogleda na svet (na pri­ mer. Recimo. empirijski proverljivih hipoteza.38 D Ž O R D Z RICER . . Isto je važilo. veliki broj teorijskih perspektiva. Kao posledica toga. N a sličan način je i feministička teorija sebi obezbedila vidljivo prisustvo u sociološkoj literaturi. Tako dolazimo da zaključka da sociološka teorija (pogotovo način njenog nastanka) zapravo nikada ni približno nije izgleda­ la onako idealno kako je opisano na početku ove glave. Među­ tim. vidi okvir o D u Bojsu). Teorijske ideje pripadnika kulturnih ma­ njina (čikanosi ili homoseksualci) delile su istu sudbinu. ona će pre postati deo sociološkog kanona od onih teorija koje su nastale unutar manje uticajnih političkih orijentacija. 4. barem od sociologa koji pripadaju glavnim strujama. Ako je teorija proizvod dominantne po­ litičke struje. vidi glavu 5). strukturalni funkcionalizam. Tako su marksistička teorija (vidi glavu 2) i različite varijante neomarksističkih teorija (glava 5) postali deo opšte sociološke teorije. Teorije koje proizvode dominantne i uticajne društvene grupe (recimo. već i time što se ona pominje i na drugim mestima u ovoj knjizi. Teorije koje su vodile do čistih. Mi to ovde priznajemo ne samo time što je čitava glava 8 posvećena feminističkoj teoriji.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I u kome nastaje. teorije koje su nastale unutar marksističke perspek­ tive. u poslednjih nekoliko decenija teoretičari su postali svesvniji procepa između idealnog i realnog.

One su zahtevale pravo da se feminiz­ mom bave i pripadnici ostalih kulturnih grupa i manjina. baš kao i sociološka teorija u celini. Dobar primer sve veće diverzifikacije sociološke teorije je i uspon queer sociološke teorije. pripadnice manjina (Afroamerikanke i Latinoamerikanke) počele su da prigovaraju kako je pravo da se bave feminističkom teorijom rezervisano samo za bele žene koje pripadaju srednjoj klasi. Njih zajednički možemo nazvati „multikulturalna socijalna teorija". Femi­ nistkinje su se žalile da je sociološka teorija dugo bila zatvorena za ženski pogled na svet. U stvari. savremena sociološka teorija karakteristična je po svojoj raznolikosti.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 39 Uopšteno govoreći. feministička teorija postala je znatno diverzifikovanija. N a taj način. mnoge ma­ njinske grupe ponavljale su ove pritužbe feministkinja. kako ćemo videti u glavi 8. oni nisu imali ništa da kažu o tome kako se konstruišu . Multikulturalna socijalna teorija Uspon multikulturalne socijalne teorije nagovešten je poja­ vom savremene feminističke sociologije 1970-ih godina. Danas je opštepoznato da klasična sociološka teorija dugo vremena nije imala šta da kaže kako o sek­ sualnosti uopšte. dok su neke proizvod manje idealističkog i rea­ lističnijeg modela po kome teorija funkcioniše. Dok su se klasični teoretičari bavili širokim spektrom pitanja iz oblasti modernosti. tako i o homoseksualnosti posebno. Ona predstavlja jednu mešavinu razli­ čitih teorija od kojih neke odgovaraju idealnom modelu teorije s početka ove glave. predstavnici teorijskih perspektiva koje su dugo bile isključene iz socioloških udžbenika „napeli su mišiće" i iskoristili svoju snagu unutar akademske zajednice da bi ojačali svoje pozicije i ubedili druge da je njihova teorijska perspektiva podjednako važna. u narednom odeljku razmotrićemo određen broj teorija koje su na putu da postanu kanon ili su već postale deo sociološkog kanona. Drugim recima. U narednim godinama. D a bismo dali malo sadržaja ovoj diskusiji. Teo­ rijske perspektive koje su u američkoj sociologiji dugo bile skrajnute i zapostavljene sada zauzimaju centralno mesto u sociološ­ koj teoriji s glavnim teorijama koje su već duže na toj poziciji.

veka je­ ste snažno suprotstavljanje Bukeru T. veka i s počerka 20. Bukera T. D u Bojs (1868-1963) roden je kao slobodnjak na američkom Severu.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI moderna tela i moderna seksualnost. E. znanja i seksualnosti da bi teoretske studije o seksualnosti i homoseksualnosti počele da se pojavljuju u većoj meri i postanu dominantnije. D u Bojs je osnovao N A C C P (Na­ tional Association of Child Care Professionals. B. Pohađao je Harvard i na njemu odbranio doktorat. veka. D u Bojs je . O n je takode bio voda harlemske renesanse tokom 1920-ih godina i dobio mnoga svetska priznanja kao vođa panafričkog pokre­ ta. VRB. (Kasnije je takode studirao na Berlinskom univerzitetu. Tokom 1960-ih godina odselio se u Ganu gde je počeo da radi na projekru Encyclopedia Ajricana. Vošingtonu i ustupcima koje je on činio belcima. V. jedno od najvažnijih njegovih dostignuća rokom 20. Fukoovi radovi doveli su do gle­ dišta po kome homoseksualnost može da podrazumeva subjek­ tivnost i identitet koji postoji naporedo s heteroseksualnim sopstvom i identitetom. Pored objavljenih radova. veka.) Poznat je u sociologiji po važnim do­ prinosima u oblasti urbane etnografije sadržanim u knjizi Filadelfijski crnčuga (1899) i u oblasti rasne ekonomske isto­ rije opisane u knjizi Crna rekonstrukcija Amerike 1860-1880 (1935).DuBojs Biografska skica Za razliku od ostalih crnih lidera (npr. što se snažno odražava u knjizi Duše crnih naroda (1903). Tokom 1950-ih godina suprotstavljao se američkoj vladi i makartijevskom gonjenju bilo koga za koga se verovalo da je komunista. 1909) i bio njegov glavni portparol tokom druge decenije 20. D u Bojs je takode bio polemičar i političar (to se manifestovalo tako­ de u njegovim akademskim delima). Vošingtona) i intelektualaca kasnog 19.40 D Ž O R D Ž RICER . Čekalo se sve do 1970-ih godina. to jest do radova Mišela Fukoa (glava 9) i njegovih ideja o odnosima moći.

. ona pokušava da osnaži one koji nemaju moć. a queer teoriju usmerava u prav­ cu jedne opštije socijalne teorije. Te komponente mogu se kombinovati i ukrštati na mnogo različitih načina. političare. queer teorija načelno se uzima kao primer teorije koja ima vrednosno gledište. Navešćemo neke od najvažnijih ka­ rakteristika multikulturalne teorije: • Multikulturalna teorija odbacuje univerzalističke teorije koje imaju tendenciju da podrže one koji su na vlasti. Kao rezultat. godine uoči marša na Vašington i uspona Martina Lutera Kinga do mesta lidera crnog pokreta. tj. • Ona pokušava da bude inkluzivna (ukljućujuća) i artikuliše stanovište obespravljenih grupa. Njegova pasio­ nirana briga za težak položaj crnih Amerikanaca nastavlja da utiče na univerzitetske profesore. rasa. te su otuda nestabilni i isključivi. kao teorija koja gleda na svet s jednog posebnog stanovišta (vidi glavu 8). veku doći do jedne prave erupcije multikulturalnih teorija koje zauzimaju specifično gledište. tvrdi da ono što odlikuje queer teoriju jeste odbacivanje bilo kakvog singularnog (jedinstvenog. međutim. • Multikulturalni teoretičari nisu vrednosno neutralni. umesto toga. Svako od nas u svakom trenutku predstavlja skup čitavog niza identiteta kao što su seksualna orijentacija.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 41 umro 1963. studente. Bez obzira na to. rod i starosno doba. kulturu i budućnost pojedinaca. pa čak i teorije maskuliniteta. domorodačka američka teorija. On tvrdi da su svi identiteti multiplikovani i kompozitni (sastavljeni iz više delova). Oni često teoretišu u ime onih koji nemaju moć i posao. nacionalnost. Sidman odbacuje dihotomiju ho­ moseksualno—heteroseksualno. Stiven Sidman. aktiviste i mnoge druge. klasa. ali žele da promene društvene strukture. Unutar skupa multikulturalnih teorija nalazimo čitav niz različitih oblika koji se razlikuju od queer teorije. Može se očeki­ vati da će u 21. nepodeljenog) identiteta. Neki od primera su afrocentrička teorija. uključujući i homoseksualnost.

(Uzgred.) Dvadesete i tridesete godine 20. kao početnu tačku klasične sociološke teorije možemo da uzmemo rani 19. a njeno mesto zauzela je nova generacija. Multikulturalna teorija proizvod je rada atipičnih teoretiča­ ra (između ostalog i po tome što imaju specifičan pristup teoretisanju) koji se usredsreduju na do sada zanemarene i ignorisane teme. veka (što je period koji se poklapa sa smrću Maksa Vebera) označavaju za­ vršetak klasičnog perioda. Iako se koreni savremene teorije mogu pratiti nekoli­ ko decenija unazad. • Multikulturalisti odbijaju da povuku jasnu liniju između teorije i drugih oblika narativa. Bez obzira na to. što je najvažnije. misli­ oci su dugo pre toga. već i intelektualne zajednice. oni time žele da zajednicu načine otvorenijom i diverzifikovanijom. .42 DžORDŽ RlCER . Do tog vremena sa scene je praktično nestala prva generacija sociologa. razvili idejne sisteme koji su imali mnogo zajedničkih elemenata sa so­ ciološkom teorijom.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN • Multikulturalni teoretičari pokušavaju da razruše jedinstvo ne samo društvene. niti je moguće naći kriterijume jasne podele. • Multikulturalni teoretičari prihvataju gledište po kome je njihov rad ograničen i uslovljen posebnim istorijskim. francuski socijalni mislilac koji je skovao reč sociologija (1839). PREGLED KNJIGE Ova knjiga se na prvom mestu bavi savremenom sociološ­ kom teorijom. veka i ostaje značajan i nastavlja da se razvija početkom 21. i u zapadnim i u drugim kulturama. Multikulturalna teorija u načelu. niti odrediti tačan datum koji bi jasno odelio klasičnu od savremene sociološke teorije. najveći broj teorija stvoren je u drugoj polo­ vini 20. kritikuje društvo. ali kritikuje i sve druge teorije i. ubrzano postaje deo kanona so­ ciološke teorije. vek kada je Ogist Kont. veka. kao i nekoliko posebnih varijanata multikulturne teorije. • Multikulturalna teorija obično ima kritičku oštricu. društvenim i kulturnim kontekstom u kome žive. počeo sociološki da teoretiše. ona je samokritična. Ipak.

Torstenom Veblenom . kao i pomenuta trojica. Midova teori­ ja dosta se razlikuje od teorija njegovih prethodnika. svaka teorija je grandiozna ukoliko opisuje prelazak (promenu. Veber i Ziml bili su Nemci) .koji je. Ono otprilike obuhvata kasni 19.savremenom sociološkom teorijom. prelazak iz pro­ izvodnog u potrošačko društvo predstavlja glavno obeležje savremenih teorija o modernom i postmodernom društvu. Ta glava takođe se bavi jednim američkim misliocem (Dirkem je bio Francuz. veoma ambiciozan pokušaj da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije i/ili o velikom delu društva. ali i kod postmodernih teoretičara kao što su Fuko (promene u funkcionisanju zatvorskih struktura) Grand-teorije . veoma ambicio­ zan pokušaj da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije i/ili o velikom delu društva. a manje širim socijalnim fenomenima i društvenim promenama.koje mnogi smatraju najvažnijim teoretičarima u istoriji sociološke teorije.Emilu Dirkemu. Te dve glave bave se savremenim grandteorijama. razvio jednu veoma široku socijalnu teoriju. Glava 3 počinje Georgom Zimlom. vek. Poslednji mislilac koga pominjemo u kategoriji velikih klasičnih teoretiča­ ra je još jedan Amerikanac. .GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 43 Glave 2 i 3 bave se glavnim teorijama i teoretičarima klasič­ nog doba sociologije. teoretičarem koji se često s prethodnom trojkom svrstava u najvažnije klasične teoretičare. transformaciju) iz jednog tipa društva u drugi tip. Veblen se bavio potrošnjom i predvideo njenu sve veću važnost (poznata je njegova ideja o „upadljivoj potrošnji") u 20.širok. veku. vek i rani 20. Vebera (prelazak iz feudal­ nog u kapitalističko društvo). Njegova teorija je u poslednjih nekoliko godina dobila na večem značaju zbog sledeće činjenice: dok su se ostale gorepomenute te­ orije uglavnom bavile društvenim problemima vezanim za proi­ zvodnju. Glava 2 govori o tri mislioca . Grand-teoriju definišemo kao širok. Prema definiciji koju upotrebljavam u ovoj knjizi. Kako će se videti iz glava 5 i 9. Kar­ lu Marksu i Maksu Veberu . i ranom 21. Grandioznu teoriju nalazimo kod Dirkema (prelazak iz primitivnog u savremeno društvo). Mid se više bavio svakodnevicom (iako su mnogi mislioci koji se pominju u glavama 2 i 3 takode imali da kažu ponešto o svakodnevici). Marks. Džordž Herbert Mid. Glave 4 i 5 započinju našom glavnom temom .

U glavi 7 bavimo se najvažnijim pokušajima da se integrišu teorije koje se bave društvenim strukturama (iz glava 4 i 5) sa sva­ kodnevnim problemima malog obima (koje srećemo u glavi 6).teorije koje se bave svakodnevnim i naizgled trivijalnim aktivnostima kao što su individualno mišljenje i delanje. Po svakoj grand-teoriji moguće je utvrditi makar jednu presudnu karakteristiku na osnovu koje se može reći po čemu se ta dva tipa društva razlikuju. Predmet glave 4 jesu dve uticajne savremene teorije: struk­ turalni funkcionalizam i teorija sukoba.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ili Bodrijar (društvo proizvodnje koje ustupa mesto društvu po­ trošnje). Glava 5 bavi se još jednom dobro poznatom savremenom teorijom . Potom prelazimo na niz sveobuhvatnijih integrativnih teorija. Ovoj drugoj teoriji još pridodajemo teoriju sistema koja je u poslednje vreme doživela uzlet i izazvala veliko interesovanje zbog doprinosa savremenog nemačkog mislioca Niklasa Lumana. iznetu u glavi 3). glava 6 se usredsreduje na teoriju svakodnevnog života: simbolički interakcionizam (koji se snažno oslanja na teoriju Džordža Herberta Mida. in­ terakcijom dvoje ili više pojedinaca i malim grupama koje nastaju kao posledica takve interakcije. kolonizaciju životnog sveta (Jirgen Ha­ bermas) i Moloh modernosti (Entoni Gidens). sve teorije koje pominjemo u glavama 2 i 3 mogu se shvatiti kao grand-teorije. etnometodologiju (kojom se najviše bavio Harold Garfinkel). Grand-teorija nije jedini tip teorije u savremenoj sociologiji. U stvari. Ispitaćemo njene tri najuticajnije varijante: proces civilizovanja (Norbert Elijas). teo­ riju razmene (ovde pominjemo teoriju Džordža Homansa) i teo­ riju racionalnog izbora (verziju Džejmsa Koulmena). uključujući tu i teoriju strukturacije (koja predstavlja najvažniji Teorije svakodnevnog života . dramaturgiju (pogotovo doprinos Ervina Gofmana). Počinjemo razmatranjem teorije razmene Ricarda Emersona koja nastoji da poveže probleme na mikronivou s makrostrukturama. fokus našeg interesovanja u glavama 4 i 5 jesu savremene grand-teorije. Među­ tim. Teorije svakodnevice koje nalazimo u glavi 6 predstavljaju suprot­ nost grand-teorijama.neomarksističkom teo­ rijom. . Dok se grand-teorije mahom usredsreduju na društvene strukture i društvene promene.44 D20RD2 RlCER .

veoma obimna. međutim. kao i moj rad o novim sredstvima za potrošnju.teorija Entonija Gidensa. veka koji jednim imenom nazivamo postmoderne grand-te­ orije. Počinjemo kraćom analizom nekoliko važ­ nih savremenih teorija globalizacije .teo­ rijom globalizacije. Glava pokriva četiri varijante savremene feminističke teorije — teorije rodne razlike. Glava 10 bavi se onim što je u ranom 21. Potom na red dolazi Pol Virilio i njegova dromologija ili sve veća dominacija brzine u postmodernom svetu. Kul­ turna konvergencija usredsređuje se na aspekte u kojima kulture postaju sve sličnije. teorije rodnog ugnjetavanja i teorije strukturalnog ugnjetavanja.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 45 teoretski doprinos Entonija Gidensa sociologiji). čija je glavna ideja da postmodernost predstavlja sazrevanje modernosti. Glavni primer tog pristupa nalazimo u radovima Samjuela Hantingtona i njegovoj teoriji o sukobu civilizacija (kultura). veku postalo naj­ važnije područje novog sociološkog (i drugog) teoretisanja . Najpre raz­ matramo kulturnu teoriju koja je sama podeljena na tri podtipa. teorije rodne nejednakosti. predstavlja primer takvog pristupa . S tim je povezan i rad Zana Bodrijara o usponu potro­ šačkog društva. pokušaj Mar­ garet Arčer da integriše kulturu i dejstvenost i ambiciozni poku­ šaj Pjera Burdijea da integriše „habitus" i „polje". U toj glavi biće reči o prelasku iz industrijskog u postindustrijsko društvo o kome u svojoj teoriji govori Danijel Bel. Nakon njega razmatramo rad Zigmunta Baumana. Kulturni diferencijalizam usredsređuje se na dugotrajne (mada ne i večne) razlike među kulturama na koje globalizacija nema uticaja. Mnoge teme koje se pojavljuju u prethodnim glavama takode se pojavljuju u glavi 8 (sastavile Patriša Madu Lengerman i Džil Brentli). Zatim prelazimo na Mišela Fukoa i njegov koncept unapređenja veštine upravljanja. Moj rad o mekdonaldizaciji kao globalnoj sili i sve većoj grobalizaciji „ničega". Ostatak ove glave posvećen je trima važnim tipovima teoretisanja o globalizaciji. Glava 9 bavi se najuzbudljivijim teorijskim razvojem kasnog 20. koja se bavi feminističkom teorijom. Ta teorija je. Naposletku. Zigmunta Baumana i Ulriha Beka. obuhvata veliki broj mislilaca i to­ liko je značajna da iziskuje posebnu glavu. ukratko se razmatra složena veza između feminističke i postmoderne teorije.

Naposletku.analiziraćemo teoriju Leslija Sklera o transnacionalnom kapitalizmu i ideje Mišela Harta i Antonija Negrija o imperiji. od onog najuzvišenijeg do onog najjedno­ stavnijeg i svakodnevnog može biti predmet društvene teorije. Iako postoji čitav niz radova iz te oblasti. objašnjenje tog sveta i pred­ viđanje njegove budućnosti. Sažetak 1. 2. da se bave najvažnijim društvenim pi­ tanjima i da su rezultat rada sociologa ili onih teoretičara koji su u sociologiji ostavili značajan trag. mogla bi da glasi: to je skup međusobno povezanih ideja koje omogućuju sistema­ tizaciju znanja o društvenom svetu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI globalizaciji. ali to takođe mogu da urade zato što im ta ponašanja omogućuju ulazak u analizu širih društvenih struktura. Svaki aspekt društva. uključujući i to da su izdržale test vremena i da imaju širok obim primene. reći ćemo nešto i o političkoj teoriji globalizacije. najbolje ideje postaju deo sociološkog kanona). 5. 4. 6. ovde ćemo razmotriti neomarksističke pristupe . Apadurajev rad o glo­ balizaciji. Jedna formalnija definicija sociološke teorije. a pogotovo u njenoj društvenoj prihvaćenosti. 3. iako tek nekoliko teorija u potpunosti odgovara takvoj definiciji. Svi teoretišemo.46 DŽORDŽ RlCER . Konačno. . kulturna hibridizacija vidi globalizaciju kao jedinstveni spoj globalnog i lokalnog. ali postoji čitav niz karakteristika koje odvajaju teoretisanje sociologa od teoretisanja običnih ljudi. Teorije koje se pominju u ovoj knjizi imaju čitav niz zajedničkih karakteristika. Druga je ekonomska teorija. Društveni mislioci mogu se usredsrediti na posebno ponašanje zato što smatraju da je ono važno i interesantno. Iako postoji idealizovana slika načina na koji sociološka teorija funkcioniše (na primer. činjenica je da je realnost često sasvim drugačija i da politički faktori igraju važnu ulogu u nastanku i funkcionisanju teorije. pozivajući se na primere Džejmsa Rozenaua i njegov rad o „udaljenoj blizini" i „fragmegraciji". 7. Fenomeni kojima se bave sociološke teorije obično imaju veliki lični i društveni značaj. a posebno njegovo razmišljanje o razdvojenosti „predela" ovde je uzet kao dobar i važan primer tog pristupa.

Ii II. Beograd: B I G Z . Beograd: Plato. Sociologija. M. Zagreb: Golden marketing. Lalman. Mihajlo (1999). marksizam. teorije svakodnevnog života. Dušan (2007). Sociologija. Bugle. Novi Sad: Mediterran Publishing. Uvodu sociologiju. Mils. koji su prethodno bili marginalizovani (na primer. Suvremena sociološka teorija. Beograd: Cigoja štampa. Elias. Sarajevo: Sahinpašić. feminističke teorije i teorije globalizacije. (1982). Zagreb: Politička kultura. Suvremenost klasične sociologije. Norbert (2007). H . Tripković. George (1997). Seiesten (1940). Predmet. Kratki uvod.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 47 8. 9. Uvodu istoriju sociologije. grand-teorije (uključujući postmodernu). femi­ nistička i multikulturalna teorija). Ii II. Sta je sociologija? Beograd: Knjižara Dositej Obradović. Ritzer. Ivan (2004). Literatura za dalje čitanje Barns. Kritika idealnog modela i otkrivanje realnog sveta sociološke te­ orije omogućili su čitavom jednom nizu teorijskih pristupa. (1992). Kuvačić. Stoje sociologija? Zagreb: Antibarbarus. Sociološka imaginacija.kla­ sične teorije. Sesil Rajt (1998). Marinković. metod i teorije. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Ova knjiga bavi se savremenom sociološkom teorijom (i njenim klasičnim korenima) koju smo podelili na nekoliko oblasti . Sociološke metode. Rade (2005). da dođu u prvi plan i da čak postanu sastavni deo sociološkog kanona. Kalanj. Novi Sad: Institut za filozofi­ ju i sociologiju. Zagreb: Globus. Steve (2005). Bruce. integrativne teorije. Istorija socioloških ideja. Mišel (2004). . Uvod u sociologiju. Pešić.

kako smo definisali u glavi 1. neki sociolozi smatraju da je upravo Dirkem najvažniji teoretičar u istoriji sociologije. veka). Grand-teorije koje predstav­ ljamo u ovoj glavi otuda treba posmatrati u jednom specifičnom kontekstu: one su. veka i početak 20. velikim delom. One su doživele procvat u periodu kada su autori koji su ih stvarali živeli (kraj 19. predstavlja­ ju ambiciozne intelektualne napore da se ispriča priča koja zahvata veliki deo društvene istorije i pokriva čitavu društvenu strukturu.GLAVA 2 KLASIČNE TEORIJE (1) Emil Dirkem: Od mehaničke do organske solidarnosti Karl Marks: Od kapitalizma do komunizma Maks Veber: Racionalizacija društva Društveno delanje Sažetak Literatura za dalje čitanje Ranim velikanima socijalne teorije bavimo se zbog njihovih grand-teorija. Dve vrste solidarnosti Dirkemova grand-teorija osvetljava problem istorijske trans­ formacije primitivnih mehaničkih društava u moderna organska društva. Veliki broj socio­ loških teorija i danas nosi pečat Dirkemovog načina razmišljanja. Zapravo. EMIL DIRKEM: OD MEHANIČKE DO ORGANSKE SOLIDARNOSTI Emil Dirkem (1858-1917) nadovezao se na rad francuskog so­ cijalnog teoretičara Ogista Konta. posledica pokušaja teoretičara da svojim teorijama reše te društvene probleme. ali postao je daleko značajniji au­ tor od samog Konta. kao spone koja ih povezuje . Ono što suštinski razlikuje ta dva tipa društva jeste dru­ gačije poreklo njihove solidarnosti. Karakteristika tog perioda su brojni i veliki društveni problemi. Te teorije.

u savremenim društvima. porast stanovništva sam po sebi nije dovoljan da prouzrokuje promene u podeli rada. usled razvi­ jene podele rada. još bolje rečeno. Dirkema su zanimale promene u mate­ rijalnom svetu.). da bi društvo funkcionisalo. Promene u dinamičkoj gustini Sta uzrokuje smenu mehaničke solidarnosti organskom solidarnošću? Dirkemov odgovor je da do nje dolazi usled povećane dinamičke gustine društva. koja odlikuje organska solidarnost. jedni prave ci­ pele. Za razliku od njega. . koji podrazumeva prolazak kroz tri faze: teološku. u načinu na koji delimo i obavljamo naše poslove. Dinamička gustina . njeno odsusrvo. Ipak. Međutim. ideja da primitivna društva na okupu drži nerazvijena podela rada i činjenica da svi obavljaju istu vrstu poslova. me­ tafizičku i pozitivističku. u primitivnim društvima ljude na okupu drži nerazvi­ jena podela rada ili. Ključni pojam za razumevanje tog problema jeste društvena podela rada. Za razli­ ku od toga. Za dinamičku gustinu društva važna su dva činioca. solidarnost proizilazi iz različitosti. potreban je doprinos većeg broja ljudi. u načinu na koji ljudi nastoje da objasne svet oko sebe. Tako je Dirkem zamišljao istorijski preokret od mehaničke ka organskoj solidarnosti. treći podižu decu itd. Povećanje di­ namičke gustine dovodi do transformacije mehaničke u organsku soli­ darnost. najveća razlika između ova dva te­ oretičara verovatno je u tome što je Kont imao na umu promene u idejnoj sferi. potreban je doprinos većeg broja pojedinaca. Drugim recima. da bi ljudska zajednica funkcionisala i preživela. javlja se razvijena podela rada u kojoj sve veči broj ljudi obavlja specijalizovane poslove (na primer. pa čak i preživelo. drugi peku hieb. Prvi je sam broj pripadnika društva: on se nepre­ kidno uvećava.u Dirkemovoj teoriji.broj ljudi i učestalost njihove interakcije.50 DžORDŽ RlCER . Organska solidarnost — Dirkemova ideja da u savremenom društvu. Pripadnike društava koja karakteriše mehanička solidarnost povezuje činjenica da svi obavlja­ ju iste poslove (kao što su lov ili sakupljanje plodova). Solidarnost ovde proizilazi iz različitosti. jer pojedinci Mehanička solidarnost .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i drži na okupu. Njegov model jasno se razlikuje od onog Kontovog.

čak i u društvima s b r o j n o m p o p u l a c i j o m svaki pojedinac m o ž e nastaviti d a obavlja najveći deo potrebnih poslova samostalno. naročito njenim an­ tisemitizmom. potrebno je da se desi još nešto što će uvećati d i n a m i č k u gustinu. godine dočekan ishod Drajfusovog suđenja. K a d a sve veći broj ljudi češće stupa u interakciju. bilo zasnovano na antisemitizmu nekih delova francuskog društva. Potvrda za to je zapažena javna uloga koju je imao u odbrani Alfreda Drajfusa. d i n a m i č k a gustina društva će porasti i dostići tačku u kojoj dolazi d o preobražaja mehaničke u organsku solidarnost. Prema t o m e . Jevreja. D r u g i m recima. Nevolje su dolazile od . Dirkem je bio duboko pogođen Drajfusovom aferom. Emil Dirkem Biografska skica Emil Dirkem postavio je temelje za razvoj konzervativne socio­ logije i danas se smatra političkim konzervativcem. u svo­ je vreme Dirkem je smattan liberalom.KLASIČNE TEORIJE 51 i m a n j e skupine ljudi m o g u živeti relativno odvojeni jedni o d drugih i tako nastaviti da b u d u svaštari sposobni da obavljaju ra­ zličite vrste poslova. ljudi su proslavljali kao trijumf. Govorio je: „Kada društvo prolazi kroz krizu ono ima potrebu da pronađe nekoga koga može smatrati odgovornim za svoju bolest i kome se može svetiti za svoje nesreće. Ono što bi trebalo da bude povod za javnu žalost. Ipak. Oni koje je javno mnjenje već diskriminisalo i progla­ silo ih parijama prirodno su predodređeni da odigraju ulogu žrtvenog jegnjeta. on ga je video kao simptom moralne bolesti s kojom je suočeno francusko društvo kao celina. Izlivi radosti pre­ plavili su bulevare. a p o t o m d o ­ vesti d o p r o m e n a u podeli rada: n e o p h o d n o je d a d o d e do pove­ ćanja interakcije (medudejstvovanja) koja se odvija između većeg broja pripadnika društva. Bar su znali koga da krive za ekonom­ ske nevolje i moralnu bedu u kojoj su živeli. po mišljenju mnogih. Ono što me uverava u ovu interpretaciju jeste način na koji je 1894. Ali on taj antisemitizam nije pripisao rasizmu francuskog naroda. vojnog kapetana čije je izvođenje na sud zbog izdaje.

Kolektivna svest Drugi važan aspekt Dirkemovog argumenta o preobražaju organske solidarnosti u mehaničku solidarnost jeste tvrdnja da je taj preobražaj praćen dramatičnom promenom u onome što on naziva kolektivnom svešću. Dirkem je predlagao konkretnije mere. usložnjavanjem i razvojem podele rada biće više svega za rastuću populaciju. voće i povrće. intenzivnije je takmičenje oko upotrebe oskudnih resursa. divljač. To vodi smanjenju sukoba i jačanju harmonije u druš­ tvu. izgledalo je da će stvari krenuti nabolje i ljudi su se osećali utešenim". rastu društveni neredi i sukobi. Za Dirkema. veća specijalizacija u obavljanju pojedinih zadataka doprinosi većoj efikasnosti i. plemena ili društva. Optužnica je bila zvanično dokazana. plemena ili društva. Kolektivna svest . odgovor na Drajfusovu aferu i slične krize leži u okončanju moralne bolesti društva. ra­ zvijena podela rada donosi podelu odgovornosti u raspolaganju resursima. Kolektivna svest mehaničkih društava razlikuje se od kolektivne svesti organskih društava. većoj produk­ tivnosti.verovanja i osećanja koja su zajednička članovima neke grupe. O n je pozvao ljude da „budu hrabri i glasno i javno obznane svoje mišljenje i da se ujedine kako bi ostvarili pobedu u botbi protiv opšteg ludila". konačno. Samim tim. Nju čine verovanja i osećanja koja su zajednička članovima neke grupe. . ili je barem Dirkem tako mislio. Sto je još važnije. Pošto se tako nešto nije moglo postići preko noći. što u društvu ima više ljudi. kao što su zemljište.52 DžORDŽ RlCER . kao što su oštro suzbijanje javne mržnje ili napori vlasti da ukaže javnosti da je obmanjena. Veći mir i prosperitet posledica su razvoja podele rada. Zašto povećanje dinamičke gustine društva dovodi do potre­ be za drugačijom podelom rada? Naime. Nasuprot tome.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Jevreja. Sledstveno. Ona su kolektivna u smislu da ih nijedan pojedinac ne zna i ne poseduje u celini. Dirkemov intetes za Drajfusovu aferu proističe iz njegovog du­ bokog i doživotnog interesovanja za moralnost i moralne krize s kojima se suočava savremeno društvo. Pošto se svi nadmeću oko svega.

recimo. O d ljudi se zahteva d a glasaju. Kolektivna svest nije više toliko važna i čini se d a većini ljudi nije m n o g o stalo d o nje. glasanje za predsednika države) nije ni približno toliko j a k o . O n e deluju v e o m a snažno. daleko je sla­ bija i ne vrši ni približno tako j a k u kontrolu n a d l j u d i m a . kolektivne predstave prilič­ n o su rigidne i o b i č n o povezane s religijom. Č a k i k a d a bi svi smatrali da je glasanje važno. izdiferenciranim društvima. p a će ljudi verovatno p o s t u p a t i u skladu s njima. m n o ­ g o j e fleksibilnija i prilagodljivija i m a n j e je povezana s rigidnim n a č i n o m razmišljanja (kao što j e . Pojedinac koji ne bi želeo d a učestvuje u p l e m e n s k i m aktivnostima bio bi obeležen o d strane kolektiva i ostali članovi bi ga gledali p o p r e k o . U velikim. veliki broj ljudi smatra d a izbor predsednika nije o d presudne važnosti za njihov život. religija). interesovanje za takvu političku participaciju (na primer. delimično ili u p o t p u n o s t i . O s i m toga. uključujući tu i izbor n o v o g poglavice. u p r i m i t i v n i m d r u š t v i m a koja se zasnivaju n a m e h a n i č k o j solidarnosti. činjenica d a neko nije glasao lako m o ž e d a p r o m a k n e k o m š i j a m a . N a s u p r o t t o m e . neizdiferenciranim društvima. niko vas ne m o ž e ni osuditi za vaše neučestvovanje u t o m j a v n o m poslu. m a n j e ljudi je p o d uticajem kolektivne svesti. ali razlog koji se za to navodi nije d o v o l j n o jak. u s a v r e m e n i m d r u š t v i m a nije m o ­ guće uspostaviti efikasnu kontrolu n a d svim članovima društva. O s i m toga.KLASIČNE TEORIJE 53 U m a l i m . kolektivna svest utiče n a svakoga i o d velikog je značaja za zajednicu. . veći broj ljudi je s p r e m a n d a je izigra. u savremen i m društvima p o v e z a n i m o r g a n s k o m solidarnošću. ljudi s m a t r a j u d a je važno aktivno uče­ stvovati u velikom broju plemenskih aktivnosti. T a k o d e . A k o niko ne zna d a li ste glasali ili niste. L j u d i m a su kolektivne predstave v e o m a važne. N a primer. ali usled razvije­ ne p o d e l e rada i veće nezavisnosti p o j e d i n c a o d kolektiva. M o ž ­ d a je važno d a neka zemlja dobije predsednika. povezanim m e ­ h a n i č k o m solidarnošću. p o v e z a n i m organ­ s k o m solidarnošću. D r u g i m recima.

jake kolektivne svesti u slabu kolektivnu svest? Dirkem objašnjava da te promene možemo opaziti posmatrajući transformaciju pravnog sistema. Taj oblik prava od prestupnika zahteva da se drže zakona ili da nado­ knade štetu onima koje su povredili svojim postupcima. Razlog za takvu reakciju nalazi se u tome što kolektiv nije duboko i emocional­ no vezan za opštu moralnost koja predstavlja osnovu tog prava. ili da se oduži druš­ tvu tako što će provesti kraći period u zatvoru. da će svaki njegov prekršaj verovatno naići na žustro i oštro kažnja­ vanje prestupnika.obeležje mehaničke solidarnosti. savremeno društvo će od njih zahtevati da se drže zakona ili da se oduže onima kojima su naneli štetu. staraju se izabrani službenici (policajci.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Krivično i restitutivno pravo Kako da znamo da li je bilo prelaska mehaničke solidarnosti u organsku solidarnost. može dovesti do odsecanja ruku krad­ ljivca. To je očigledno daleko blaža reakcija od odsecanja ruke lopovu. Umesto kolektiva. za sprovođenje prava. bogohuljenje može rezultirati odsecanjem jezika bogohulniku.54 DŽORDŽ RlCER . a time i uključivanje morala u društvo. Kao što smo videli. Krađa domaće životinje. Reci­ mo. Ljudi su toliko vezani za moralni sistem. To je oblik prava u kome se prestu­ pnici oštro kažnjavaju za svaki postupak koji čvrsto integrisana zajednica doživljava kao prekršaj snažne kolektivne svesti. plati kaznu. Pokazatelj postojanja slabe kolektivne svesti i organske solidarnosti jeste restitutivno pravo. Oblik prava u kojem će prestupnici verovatno biti oštro kažnjeni za svaki postupak koji čvrsto integrisana zajednica doživljava kao prekršaj snažne kolektivne svesti. Slično tome. recimo. sudski Krivično pravo . Takve reakcije dokaz su da se krivično pravo primenjuje. s vremenom je mehanička solidarnost ustupila mesto organskoj solidarnosti i postepenom slabljenju kolektivne svesti.obeležje organske solidarnosti i slabe kolektivne svesti. Restitutivno pravo . . od nekoga ko ukrade domaću životinju može se zahtevati da 100 sati radi na farmi oštećenog. Umesto da poje­ dince surovo kažnjava i za naizgled beznačajne prekršaje kolek­ tivne moralnosti. a postojanje prava nije ništa drugo do materijalni odraz postojanja jake kolektivne svesti i društva povezanog me­ haničkom solidarnošću. Mehaničku solidarnost karakteriše krivično pravo.

Dva tipa solidarnosti samo naizgled su različita. A vlasti. Pošto poseduju daleko slabiju kolektivnu svest i ne pridaju veliku važnost religiji. Dirkem je anomiju posmatrao kao patološku pojavu. Iako ni mehanička soli­ darnost nije oslobođena problema. čak i kada je protivzakonita. Spenser. ali Dirkema najviše zanima anomija. psihologije i filozofije. Anomija Na jednom nivou. društvene činjenice su predmet prou­ čavanja sociologije. pojave u savremenim društvima poput blasfemije (bogohuljenja) proći će nezapaženo i nekažnje­ no. sa znanjem da o njemu brinu plaćeni ili izabrani službenici. ljudi će na blasfemiju uglavnom reagovati blago ili čak uopšte neće reagovati na nju. Zajednica se tako može distancirati od tog problema. Ključni koncept Društvene činjenice Za razumevanje Dirkemove misli i razvoja moderne sociologi­ je presudan je koncept društvenih činjenica. čini se da Dirkem opisuje i objašnjava istorijsku promenu od jednog tipa solidarnosti ka drugom tipu.po Dirkemu. Dirkem je ovaj koncept razvio boreći se da sociologiju. po svoj prilici. Marks). Osim toga. Or­ gansku solidarnost prati nekoliko problema. i treba ih proučavati empirijski. zauzete dale­ ko većim problemima kao što su suzbijanje kriminala i zloupo­ treba narkotika. a jedan tip ne čini se ni boljim ni lošijim od drugog. veoma su podsećali na lekare. Društvene činjenice . Dirkem i teoretičari poput njega (Kont. verovatno neće uopšte obraćati pažnju na blas­ femiju. odvoji od već postojećih disciplina. . kao tada novu discipli­ nu. Kao i ostale probleme. Dirkema više brinu problemi vezani za organsku solidarnost i pitanje njihovog rešavanja. čime je nagovestio da ona može da se izleći. Društvene činjenice treba tretirati kao stvari koje su za pojedince spoljne i prinudne.KLASIČNE TEORIJE 55 činovnici). Dijagnozirajući društvene bolesti i tražeći lekove za njih.

iako možemo da vidimo kako nematerijalne društvene činjenice na nas deluju prinudno. Takođe. usađene su u pojedinca procesom socijalizacije. tablu) i. Dirkem je tvrdio i to da društvene činjenice na pojedince deluju eksterno i prinudno. To su društvene činjenice materijalizovane u spoljnom svetu. Ali. ona je za nas spoljna i prinudna. Štaviše. Prva vrsta su materijalne društvene činjenice. i nisu neophodno prinudne za njih. . Učioni­ ca je materijalna realnost (možemo dodirnuti zidove. Drugim recima.56 DŽORDŽ RiCER . Postoje i nematerijalne društvene činjenice. a ne spoljne. ona je tu da nas spreči da. Time ih je razlikovao od psiholoških činjenica koje proučavaju psiholozi. Dirkem je tvrdio da sociolozi društvene činjenice treba da tretiraju kao stva­ ri. društvene činjenice proučavale bi se empirijski. bez zalaženja u stvarni svet i bez prikupljanja činjenica o konkretnim društvenim pojavama. Kao takve. ali nemaju materijalnu formu. Primer takvih je struktuta učionice u kojoj se pohađa nastava. Takode. norme i vrednosti). ali nijedan pojedinac ne poseduje ništa što ga približava tim normama Materijalne društvene činjenice . Najpozna­ tiji primer nematerijalnih društvenih činjenica u sociologiji su norme i vrednosti. mi smo sprečeni da u amfiteatru igramo fudbal dok je predavanje u toku i zbog ne­ pisanih i široko prihvaćenih pravila koja defišu ponašanje u učionici. psihološke činjenice su za pojedince unutrašnje. amfiteatar). Dirkem je pravio razliku između dve vrste društvenih činjenica.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Dok su filozofi razmišljali o apstrakcijama. kao takva.društvene činjenice koje imaju materijalan (opipljiv) oblik (recimo. stolove. Nematerijalne društvene činjenice . recimo. Struktu­ ra prostorije može podsticajno uticati na studente da pažljivo prate predavanje i hvataju beleške. ali koje imaju nematerijalan oblik (na primer.društvene činjenice koje su spoljne i pri­ nudne. za razliku od društve­ nih činjenica. naučeni srno da visoko cenimo i vrednujemo obrazovanje. što nas sprečava da radimo bilo šta što bi se mo­ glo smatrati njegovim nepoštovanjem. možda i mnoge od njih. One su takode spoljne i prinudne. igramo fudbal u prostoriji dok je predavanje u toku. Jer. Neke. Ta praksa razlikovala bi sociologe odfilozofakoji su samo spekulisali o apstraktnim pitanjima. na koji način su nam one spoljne? Odgovor leži u tome što su norme i vrednosti društva u zajedničkoj svojini kolektiva.

možemo reći da su za nas društvene činjenice spoljne. U takvim situacijama postoji samo nekoliko jasnih i snažnih kolektivnih predstava. Dirkem nastupio sa isuviše uskom i ograničenom definicijom sadržaja sociolo­ gije. Jasno da je u svojim naporima da raz­ dvoji sociologiju od psihologije i filozofije. danas mnogi sociolozi proučavaju mnoštvo pojava koje se ne bi mogle podvesti pod Dirkemove društvene činjenice. U dobro uređenom društvu s jakom kolektivnom svešću. Zamislite da šetate putem i naiđete na izgubljenu ovcu. Javlja se u organ­ skim društvima. međutim. društvenu strukturu (mate­ rijalne društvene činjenice) i društvene ustanove (nematerijal­ ne društvene činjenice). Kao rezultat toga. Kao što ćemo videti. ja ispunjavam dužno­ sti koje se nalaze van mene i mojih postupaka. Ceo skup normi i vrednosti poseduje isključi­ „Kad vršim svoju dužnost brata. supruga ili građanina.KLASIČNE TEORIJE 57 vo kolektiv. stvarnost ne prestaje da bude objektivna. Anomiju možemo definisati kao stanje u kojem pojedinci ne znaju šta se od njih očekuje. Međutim. sada zastareo. izraz. potražićete pa­ stira i vratiti mu ovcu. već sam ih vaspitanjem primio". U anomičnom društvu. veće su šanse da ćete pokupiti ovcu i pobeći s lica mesta. U tom smislu. retko se koristi taj. Sociolozi se radije usredsređuju na. bez jasnog i sigurnog uporišta.stanje u kojem pojedinci ne znaju šta se od njih očekuje i prepu­ šteni su samima sebi. Čak i onda kada su one u skladu sa mojim sopstvenim osećanjima i kad u sebi osećam njihovu stvarnost. Mnogi sociolozi i danas usmeravaju svoju pažnju na društvene činjenice. Dirkem u knjizi Pravila sociološkog metoda piše: i vrednostima. Dirkem tvrdi da takvo ponašanje nastaje jer u anomičnim situacijama ljudi ne znaju šta se od njih očekuje i prepušteni su sami sebi. bez jasnog i sigurnog uporišta. . Takvo stanje se ne može zateći u društvima u kojima postoji mehanička solidarnost. Takvo stanje javlja se u trenuci­ ma slabljenja kolektivne svesti u organskim društvima. ljudi se suočavaju s nizom dilema. Članovi takvih društava Anomija . ja ispunjavam dužnosti koje su definisane pravom i običajima. kad izvršavam obaveze koje sam ugovorio. jer ih nisam ja stvorio.

Ključni koncept Anomično i ostali tipovi samoubistva Koncept anomije odigrao je središnju ulogu u Dirkemovom proslavljenom delu Samoubistvo. Ljudi znaju gde im je mesto. uključujući Sovjetski Savez i mnoge države Istočne Evrope. zaključci i preporuke za rešenje društvenih problema precizno izvedeni iz osnovnih premisa) teorija klasičnog doba je­ ste teorija koju je razvio nemački socijalni mislilac i politički ak­ tivista. nazivali komunistima. Karl Marks (1818-1883). Neuspesi ovih društava i velike zloupotrebe vlasti koje su se u njima dešavale (na primer.58 D20RDŽ RlCER . Ta tvrdnja možda predstavlja iznenađenje za čitaoce koji su ranije imali prilike da se upoznaju s kritičkim pogledima na Marksa i na njegovu teoriju. tip društva koji su oni stvorili Marks bi sigurno kritikovao zbog nehumanosti. Skoro svi takvi režimi već su propali ili su u procesu postepene transformacije u kapitalistička društva.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI dobro poznaju verovanja zajednice i potpuno im je jasno kakvo se ponašanje od njih očekuje u svakoj situaciji. KARL MARKS: OD KAPITALIZMA DO KOMUNIZMA Najvažnija i estetski najsavršenija (usled činjenice da su analiza.u kojima su umrli milioni ljudi) pri­ pisivani su Marksu i njegovim luđačkim idejama. od njih očekuje.arhipelag gulag . sistem zatvoreničkih logora u Sovjetskom Savezu . Činjenica je da ono u šta su se ta društva pretvorila nije imalo mnogo veze s onim što je Marks mislio da bi komunističko društvo trebalo da bude. iako su se vođe tih društava često pozivale na Marksa. regulacija ponašanja ljudi . odvele ka stranputici ustoličenja totalitarnih ko­ munističkih režima. Ali. Mnogi misle da je Marks bio ludi radikal koji je razvio skup ideja koje su mnoga društva. kao i Marks. a sebe. U takvoj situaciji. zbog čega ova društva ne pate od anomije. U tom delu Dirkem je tvr­ dio da su ljudi skloniji samoubistvu ako ne znaju šta okolina.

U slučaju altruističkog samoubistva. Egoistično samoubistvo . kada je regulacija njihovog pona­ šanja niska i kada su uglavnom slobodni da rade sve što požele. Dirkem je smatrao da je anomično ubistvo samo jedan od četi­ ri tipa samoubistava. Altruističko samoubistvo . uključujući i to da izvrše samoubistvo. Ve­ ćina takvih ljudi oseća moralnu slobodu da izvrši samoubistvo. Nelagodnost koja zbog toga nastaje navodi ljude da mnogo če­ šće dižu ruku na sebe nego u stabilnim vremenima. Ta nekontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje štetna za pojedince i rezultira u povećanoj stopi samoubistava. Konačno. fatalističko samoubistvo nastaje u situacijama prevelike regulacije Anomično samoubistvo .u situacijama prevelike regulacije (na primer. ljudi su previše integrisani u kolektiv i ubijaju se u većem broju jer ih grupa podstiče. . šta je uzrok povećanoj stopi anomičnog samoubistva? Naj­ važniji uzrok je. ve­ rovatno će u većem broju izvršavati samoubistva. međutim to. rop­ stvo) ljudi su obično toliko utučeni i pritisnuti nedostatkom slobode da češće sebi oduzimaju živote nego pod normalnim okolnostima. Interesan­ tno je. jer ih grupa podstiče. Bez rakve kontrole. Pozitivni i negativni poremećaji mogu podjednako negativno da utiču na sposobnost kolektiva da kontroliše pojedinca.kada ljudi nisu čvrsto integrisani u zajednicu i kada su prepušteni sami sebi. oni se osećaju beskorisnim i beznačajnim. ljudi će se verovatno osećati neukorenjeno i neće znati šta treba da rade u okruženj trpkoj e se stalno i brzo menja. Ali. Ta ne­ kontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje štetna za pojedince i rezultira u povećanoj stopi anomičnih samoubistava. osećaju se beskorisnim i beznačajnim. da stopa samoubistava raste kako u vreme­ nima pozitivnih poremećaja. i privredni rast i privredna stagnacija mogu da prouzrokuju porast stopa anomičnih samoubistava. pogotovo anomičnog samoubistva. čak i prisiljava na takvo ponašanje. Prepušteni sami sebi. čak i prisiljava na takvo ponašanje. smatra Dirkem. Drugim recima. tako i u vremenima negativnih po­ remećaja.KLASIČNE TEORIJE 59 je niska.kada su ljudi prejako integrisani u zajednicu. socijalni poremećaj. Fatalističko samoubistvo .veća je verovatnoća da će ljudi izvršiti samoubistvo kada ne znaju šta se od njih očekuje. Do egoističnog samoubistva dolazi kada ljudi nisu dobro integrisani u kolektiv. a ljudi uglavnom mogu da se ponašaju nekontrolisano i rade šta požele. odnosno poremećaj u stepenu regulacije ponašanja pojedinaca. Veliki broj takvih ljudi pre ili kasnije prihvati gledište po kome su (moralno) slo­ bodni da urade šta god žele.

prema tome. a visok stepen ka fatalističkom samoubistvu) i na stepenu integrisanosti u kolektiv (nizak stepen integrisanosti vodi ka egoističnom samoubistvu. obdareni svešću i sposobnošću da svoju svest povezu s delanjem. Ali. hrana i sklonište . Za Marksa su ljudi. pogotovo kapacitet razmišljanja. represivna i eksploatatorska uloga tog sistema (o kojoj ćemo govoriti u ovoj glavi) sprečava najveći broj ljudi da žive život u skladu sa svojim potencijalom.to jest. U kapitalističkim i pretkapitalističkim društvima ljudi ni izbliza nisu imali takav potencijal. Umesto toga.60 DŽORDŽ RlCER . Iako u kapitalističkom društvu ljudi lakše mogu da dođu do hrane i zaklona. Ljudi. ropstvo) kada su ljudi obično toliko utučeni i pri­ tisnuti nedostatkom slobode da češće sebi oduzimaju život nego pod normalnim okolnostima. mogu da planiraju ono što će uraditi. zasnovana na dva kriterijuma: na stepenu regulacije (nizak stepen regulaci­ je vodi ka anomičnom samoubistvu. Dirkemova teorija samoubistva je. Oni moraju da delaju. ljudi bi nestalo ako bi se ceo njihov potencijal sveo samo na razmišljanje. za razliku od životinja. U pretkapitalističkim društvima (recimo. Kapitalizam je bio . Ljudi prisvajaju prirodu . voda. prilagođavaju se preprekama koje im se nađu na putu i usaglašavaju svoje aktivnosti s drugim ljudima. Ljudi su to radili i u ranijim društvima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (na primer. prisvajaju njene delove kao što su sirovi materijali. ali na jedan primitivan i neefikasan način tako da nisu mogli da raz­ viju svoje kapacitete. oni su usredsređeni na posedovanje stvari i zarađivanje novca pomoću kojeg je moguće steći te stvari. recimo. a visok stepen integrisanosti ka altruističnom samoubistvu). ljudi su bili previše zauzeti pronalaženjem hrane i skloništa da bi ra­ zvijali svoje kapacitete. U kapitalizmu. ljudi se malo bave pokušajem da izraze svo­ je kreativne kapacitete u procesu aproprijacije prirode.i prilagođavaju je sebi. To često podrazumeva da je neophodno da prirodu prilagođavaju svojim potreba­ ma kako bi preživeli. u kamenom dobu ili u srednjem veku). Ljudski potencijal Početnu tačku Marksove teorije nalazimo u skupu pretpo­ stavki o ljudskom potencijalu u pravim istorijskim i društvenim okolnostima.

pomoću tehnologije i organizacije koja je razvijena u kapitalizmu.slom prirodne povezanosti ljudi s njihovim prozvodnim aktivno­ stima. ljudi se u kapitalizmu od njega otuđuju. Da bismo razumeli kako je Marks shvatao otuđenje. proizvodima koje proizvode. rad koji većina ljudi u kapitalizmu obavlja ne omogućava im da izraze svoj ljudski po­ tencijal. Međutim. Umesto da su pri­ rodno povezani sa svim tim stvarima. radnicima s kojima ih proizvode i sposobnostima koje bi potencijalno mogli da razviju. U komunizmu će. oni moraju da obave posao na način na koji kapitalisti to od njih zahtevaju. ljudi po prvi put biti slo­ bodni da izraze svoje pune kapacitete. te aktivnosti za njih biraju njihovi vlasnici . verovao je Marks. radnika s kojima ih zajedno proizvode i onoga što su oni potencijalno sposobni da postanu. povezana je s gledištem da ljudi. Rad je pozitivan proces u ko­ jem ljudi upotrebljavaju svoje kreativne kapacitete i dalje ih šire u proizvodnim aktivnostima. po Marksovom shvatanju. Kapitalisti odlučuju šta će se raditi i kako će se to raditi. . umesto da radnici sami izaberu svoje proizvod­ ne aktivnosti.KLASIČNE TEORIJE 61 važan za Marksa zato što je omogućio tehnološke i organizacione inovacije koje su neophodne za nastanak komunističkog društva. Radnici zauzvrat dobijaju nadnicu koja bi trebalo da im omogući zadovoljenje sopstvenih Otuđenje . postaće „rodna bića"). Otuđenje (alijenacija) predstavlja slom te prirodne međuzavisnosti. neop­ hodno je prethodno razumeti šta je on podrazumevao pod ljud­ skim potencijalom. ljudi su odvojeni od njih. postoji prirodna međupovezanost ljudi i njihovih proizvodnih aktivnosti.kapita­ listi. umesto da se izraze kroz rad. U okolnostima u kojima ljudi postižu puni ljudski potencijal (komunizam). Prema tome. Drugim recima. proizvoda koje oni proizvode. Oni će se osloboditi svoje želje da poseduju stvari i biti sposobni da. ispolje pun ljudski potencijal (to jest. moraju da rade. Oni radnicima (u Marksovoj terminologiji. Ako je radnici prihvate. „proletarijatu") nude nad­ nicu. Otuđenje Ideja da ljudi aproprijacijom iz prirode moraju uzeti ono što im je potrebno.

barem neko vreme.) Proizvodi pripadaju kapitalistima koji ih mogu upotrebiti za lične potrebe ili raditi s njima što god žele. Po Marksovom gledištu. ljudi se sve više od njega udaljavaju.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN I potreba. odnosno da razumeju kako njihov doprinos proizvodnji utiče na celokupan proizvodni pro­ ces i finalni proizvod koji će se naći na kraju pokretne trake. malo je verovatno da će ga radnici upotrebiti da bi zado­ voljili svoje osnovne potrebe. Ta­ kode. svoje zadatke obavljalju samostalno i repetitivno. umesto da rade zajedno u harmoniji. Konačno. Ljudi koji se nalaze oko njih predstavljaju strance koji samo obavljaju slične izolovane zadatke. Oni se sve manje ponašaju . Prema tome. verovatno će morati na uli­ cu. prisiljeni da se bore na život i smrt. ljudi su inherentno socijalni. radnici su od njih odvojeni i nesposobni da se u njima izraze. Čak i ako ne učestvuju u borbi za opstanak. Drugo. radnici su obično odvojeni jedni od drugih. Međutim. radnici. Treće. Radnici rade za pokretnom trakom i obavljaju veo­ ma specifične zadatke (recimo. radnici.62 DžORDZ RiCER . umesto da kroz svoj rad izraze puni ljudski potenci­ jal. kapitalisti poseduju proizvod. Budući da kapitalisti kontrolišu proizvodne aktivnosti. Osim toga. zadržaće svoja radna mesta. (To mogu da urade jedino ako ga kupe na tržištu. on ne pripada radnicima. u kapitalizmu. oni bi odlučili da u saradnji s ostalim radnicima proizvode ono što im je ne­ ophodno za život. Radnici su potpuno odvojeni od proizvoda koji su proizveli i nemaju apsolutno nikakvo pravo da odlučuju o tome šta će se s njim desiti. jasno je da su radni­ ci u kapitalizmu odvojeni jedni od drugih. Ponekad je još gore od toga. najveći broj radnika uopšte ne razume koji je njihov doprinos finalnom proizvodu. Kada bi bili pre­ pušteni samima sebi i mogli sami da odlučuju. čak i kada rade s drugim radnicima. počinju da mrze jedni druge. oni koji izgube. zavrću šrafove) što ih sprečava da vide širu sliku onoga što proizvode. Kapitalisti često okreću radnike jedne protiv drugih da bi ustanovili ko može najviše da proizvede za najmanju nado­ knadu. Kada je proizvod za­ vršen i spreman da izađe na tržište. Oni koji prežive u toj bici. to skoro uvek znači da će kapitalisti pokušati da pro­ daju proizvode da bi uvećali profit. Uzima­ jući u obzir profitnu orijentaciju kojom je moguće definisati ka­ pitalizam.

u kojem jedna klasa (kapitalisti) eksploatiše drugu klasu (proletarijat). sredstva za proizvodnju . Proletarijat . Kapitalisti . Kapitalista ne m o ž e d a proizvodi i ne m o ž e d a pravi novac i profit bez proletarijata. ali. najvećim delom sastavljen od kapitalista i proletarijata.klasa ljudi koji u kapitalizmu poseduju sredstva za proizvodnju i stoga su u položaju da eksploatišu radnike. Kapitalizam K a o što s m o videli. šta radnici m o g u da i m p o n u d e zauz­ vrat? Radnici imaju nešto što je kapitalistima n e o p h o d n o : radnu sposobnost i vreme koje je n e o p h o d n o d a bi se radilo i proizvo­ dilo. mašine. Kapitalisti. Kako samo ime kazuje. Sredstva za proizvodnju . otuđenje se javlja unutar kapitalističkog sistema. sirovine i fabrike). Prema toma. Tako se dolazi d o sporazuma. posedujukapitalisti. novac za nadnice).ekonomski sistem. imaju sve o n o što je proletarijatu potrebno (sredstva za proizvod­ nju. Posledica kapitalističkog načina proizvodnje jeste m a s a otuđenih radnika koji su nesposobni d a izraze svoje suštinske ljudske kvalitete. U t o m sistemu j e d n a klasa (kapitalisti) eksploatiše drugu klasu (proletarijat).klasa ljudi koji moraju da prodaju svoje radno vreme kapitali­ stima jer je to jedini način da pristupe sredstvima za proizvodnju. mašine. u suštini. Kapitalizam je. jer bez njih ne m o g u d a rade.predmeti koji su neophodni za proizvodnju (oru­ đa. sirovine i fabrike). Kapitali­ sta o m o g u ć a v a proletarijatu pristup sredstvima za proizvodnju i plaća m u nadnicu (visoku tek onoliko koliko je n e o p h o d n o d a bi Kapitalizam . R a d n i c i m a je n e o p h o d a n pristup sredstvima za proizvodnju. njihova svest postaje sve m a n j e aktivna i k o n a č n o biva uništena.KLASIČNE TEORIJE 63 kao ljudi. oni moraju d a zakucaju na vrata kapitaliste i traže o d nje­ ga d a ih zaposli. N j i m a je takođe potre­ ban novac d a bi preživeli u kapitalizmu. Ključ za razumevanje o b e klase leži u o n o m e što M a r k s naziva sredstvima za proizvodnju. to su stvari koje su n e o p h o d n e za proizvodnju (oruđa. U kapitalizmu. a sve više k a o tovarne životinje ili mašine. K a k o se o d ­ nosi s d r u g i m l j u d i m a i p r i r o d o m p o s t e p e n o prekidaju. dvoklasni sistem koji čine kapi­ talisti i proletarijat. akopripadnici proletarijata žele da rade. a kapitalisti i njega imaju (kao i sposobnost d a g a neprekidno uvećavaju). dakle.

to predstavlja jedan nepra­ vedan dogovor.nadnica koju kapitalista plaća radniku a koja je taman tolika da radnik preživi i zasnuje porodicu. Marksova definicija rada glasi ovako: rad predstavlja proizvodnju stvari iz sirovog materijala koji se nalazi u prirodi. a ne dirketno priroda. kako bi ga deca. Taj sporazum na prvi pogled izgleda pravedno: i kapitalisti i proletarijat dobijaju ono što nemaju i što im je neophodno. jer kada radnik onemoća i više ne bude mogao da radi. U zamenu za to. Sistem je lu­ kavo zamišljen.64 D Ž O R D Ž RICER . Marks kaže da se radnicima plaća nadnica za preživljavanje. Rani radovi koje je Marks objavio u tom periodu odslikavali Nadnica za preživljavanje . zamenila na njegovom radnom mestu. . po Marksovom gledištu. pošto proletarijat radi. a kapitalisti skoro ništa. To je suma taman dovoljna da bi radnik mogao da preživi i izdržava porodicu i decu. potrebno je razumeti još jedan Marksov koncept . Radna teorija vrednosti — Marksova teorija po kojoj sva vrednost proizvoda dolazi iz rada utrošenog u procesu proizvodnje. Zašto je to tako? Da bi se došlo do odgovora na to pitanje. To može da sprovede samo proletarijat. Međutim. prave sheme itd. Najednostavnije rečeno.. ali za Marksa to nije rad. Karl Marks Biografska skica Nakon što je diplomirao na Berlinskom univerzitetu. Međutim. vlada je uskoro zatvo­ rila te novine zbog političkih stavova koji su u njima iznošeni. Zapravo. njega će na poslu zameniti njegova deca. proletarijat kapitalistima daje svoje radno vreme i sve proizvodne sposobnosti i kapacitete koji se vezuju za to vreme. kad onemoća.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I proletarijat počeo da radi). upravljaju. planiraju. kapitalisti ne rade.radnu teoriju vrednosti. a kapitalista ne radi. iz čega proizlazi da je stvaralac vrednosti u kapitalizmu proletarijat. Marks smatra da sva vrednost dolazi od rada. Kapitalisti mogu da investiraju. Marks je počeo da piše za jedne radikalne liberalne novine i nakon deset meseci postao njihov urednik. iako u kapitalizmu si­ rovine obezbeđuje kapitalista. proletarijatu bi trebalo da pripadne praktično sve što proizađe iz procesa proizvodnje. Proletarijat radi.

kapitalisti to n i k a d a neće biti u stanju. Z a razliku o d proletarijata. U odba­ civanju tih aktivnosti. kapitalista dobija lavovski deo nagrade. cene se obaraju. . Klasna svest . Proletarijat stoga predstavlja žrtvu eksploatacije. Kapitalisti su prezauzeti uvećanjem profita d a bi ikada bili u poziciji d a istinski razumej u eksploatišuću prirodu svog o d n o s a s radnicima. a revoluciju p o t p o ­ maže dinamika kapitalizma. i proleteri i kapitalisti imaju lažnu svest o sebi. a rad­ nici nadnicu koja im jedva omogućava da prežive. što su m u d r o inve­ stirali. kao i aktivnosti koje su pozivale na ono što je on smatrao preranom političkom akcijom. za razliku o d kapitalista. što su izmanipulisali tržište. a sve veći broj kapitalista biva izbačen s tržišta i pretvara se u proletarijat.sposobnost klase. proletarijat je u stanju d a to shvati. iako bi po radnoj teoriji vrednosti trebalo da bude obrnuto. situacija u kapitalističkom društvu upravo je obrnuta. M e đ u t i m . Kapitalista dobij a lavovski deo nagrade. On je odbacio apstraktnost filozofije. u kapitalizmu se vodi sve žešća borba za prevlast nad tržištem. prvenstveno proletarijata. ni radnici nisu svesni eksploatacije. Rečeno M a r k s o v i m rečnikom. Lažna svest . da prevazide lažnu svest i istinski razume prirodu kapitalističkog sistema.KLASIČNE TEORIJE 65 su poziciju koja će voditi Marksa kroz ceo život. itd. naivno sanjare­ nje komunista-utopista. U njima se moglo naći nešto od demokratskih principa humanizma i mladalačkog idealizma. Radnici misle d a dobij aj u p o š t e n u n a d o k n a d u za urađeni p o s a o . Klasna svest preduslov je za revoluciju. Marks je postavio osnov za svoje životno delo. kapitalisti misle d a su nagrađeni ne z b o g toga što eksploatišu radnike. o svom međusobnom odnosu i o načinu na koji kapitalizam funkcioniše. I jedni i drugi su žrtve lažne svesti. N a primer. delim i č n o i zbog toga što je toliko eksploatisan i osiromašen d a više ništa ne m o ž e d a prikrije realnost o n o g a što se dešava u kapita­ lizmu.u kapitalizmu. Ironično je to d a ni kapitalisti. R a z u m e se. a radnici nad­ nicu k o j a i m jedva o m o g u ć a v a d a prežive. Eksploatacija .u kapitalizmu. k u c n u ć e čas k a d a će prole­ tarijat steći k l a s n u svest. već z b o g toga što su p a m e t n i .

pogotovo do eksploatacije proletarijata ili radničke klase. Sto više proleterske „krvi" kapitalisti isisaju. K a p i t a l i z a m neće biti uništiten. nasilnim ili mirnim putem.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I Naposletku. Po radnoj teoriji vrednosti. kao i celokupnu vrednost. to će biti veći. Nje­ gova razmišljanja o eksploataciji izvedena su iz njegove radne teorije vrednosti. proletarijat će drastično narasti. Proletari­ jat m o r a d a p r e d u z m e k o n k r e t n u akciju. U živopisnoj metafori. stvaraju radnici. K a d a ovako nara­ stao proletarijat konačno dosegne klasnu svest i odluči d a stupi u akciju. . jer će mali broj kapitalista koji je preo­ stao jednostavno biti zbačen s vlasti. trebalo da pripad­ ne njima. Stepen u kome kapitalista zadržava višak vrednosti i upotrebljava ga za sopstvene cilje­ ve (uključujući širenje svog kapitalističkog posla) jeste stepen u kome kapitalizam predstavlja jedan sistem eksploatacije. uspešniji i bogatiji. neće biti takmičenja. u kapitalističkom sistemu lavovski deo te vrednosti pripada kapitalisti. Međutim. Oni koji zaslužuju da budu bogatiji (proletarijat) u kapitalizmu postaju sve siromašniji. Ključni koncept Eksploatacija Po Marksu. Višak vrednosti deflniše se kao razlika između vrednosti proizvoda kada se on proda na tržištu i vrednosti elemenata utrošenih u njegovu proizvodnju (uključujući radnikov rad). višak vrednosti. Marks opisuje kapitaliste kao „vam­ pire" koji sisaju rad proletarijata. kapitalizam po svojoj prirodi vodi do eksploatacije. o n o što M a r k s naziva Višak vrednosti — razlika između vrednosti proizvoda kada se on proda na tržištu i vrednosti elemenata utrošenih u njegovu proizvodnju (uključu­ jući tu i ljudski rad). d o k će se kapitalistička klasa svesti na mali broj ljudi koji održava svoje pozicije zbog toga što se pokazao sposobnim d a eksploatiše druge. odnosno iz koncepta viška vrednosti. a k o m u n i z a m neće m o ć i d a nastane ukoliko proletarijat nešto ne p r e d u z m e . dok oni koji ne zaslužuju da prođu bolje (ka­ pitalisti) postaju sve bogatiji.66 D Ž O R D Ž RICER . On bi. sledsrveno tome.

ali posvetio je malo vremena opisu komunistič­ kog društva koje bi trebalo da zameni kapitalizam. (Iskustvo Sovjetskog Saveza posle revolucije 1917. Marks je opisao tranzicionu fazu od kapitalizma ka komunizmu u kojoj bi postojale šire strukture (na primer. Onim što dolazi nakon toga. prioritet je da se razume način na koji kapitalizam funkcioniše i da onda ta poruka nađe svoj put do proletarijata. bavićemo se kasnije. Njih ćemo bolje shvatiti ako se načas vratimo Marksovim osnovnim pretpostavkama o ljudskom potencijalu. .KLASICNE TEORIJE 67 praksisom. Iz tih pretpo­ stavki možemo da zaključimo da je komunizam društveni sistem koji po prvi put omogućava izražavanje punog ljudskog potencija­ la. To ne zna­ či nužno da ljudi moraju da budu nasilni. naročito proleteri. moraju da preduzmu konkretnu akciju kako bi uspeli da prevazidu kapitalizam. komunizam je antisistem. Marks je imao nekoliko specifičnih ideja o budućnosti komu­ nizma. Marks je bio kritičan prema veli­ kom broju mislilaca koji su protraćili svoje vreme sanjareći o ne­ kom budućem utopijskom društvu. Zapravo. diktatura proletarijata) i koja bi uskoro bila zamenjena istinskim komunizmom. godine pokazuje koliko Praksis . Nije dovoljno razmišljati o tome kako je kapitalizam iskvaren ili stvarati velike teorije o tome kako će uskoro nestati. svet u kome sistem nije ni­ šta drugo nego skup socijalnih odnosa medu ljudima koji ga čine.ideja da ljudi. ljudi moraju da izađu na ulice i dokrajče kapitalizam. već da ne mogu samo sedeti u kućama zavaljeni u svoje fotelje i čekati da se kapitali­ zam sam od sebe raspadne. Komunizam Marks nije sumnjao u to da će dinamika kapitalizma dove­ sti do revolucije. pomažući mu tako da stekne klasnu svest. Neposredan cilj trebalo je da bude zbacivanje otuđujućeg i eksploatišućeg sistema. Neki kažu da je taj nedostatak plana postavio temelje za debakl komunizma koji je usledio u Sovjetskom Savezu i njegovim sate­ litima krajem 20. kada revolucija uspe. Komunizam . Po Marksu. veka.društveni sistem koji će ljudskoj vrsti po prvi put u istoriji omogućiti da izrazi svoj pun potencijal.

Marks je komunističko društvo zamišljao kao društvo u kome će tehnologija i organi­ zacija čoveku omogućiti da bude ono što je. značajnije i upotrebljivije nego ikad ranije. kapitalizam je slobodniji nego ikada u poslednjih sto godina (od nastanka sovjetskog komunizma 1917. Činjenica je da je Marks veoma malo rekao o komunizmu. vek. zapravo. U periodu između 1917. Marksova teorija. godine). godine komunizam je ogra­ ničavao ekspanziju kapitalizma na različite načine. bile su komunističke ili su bile u savezu s komunističkim blokom. Uistinu. Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Da li Marksova teorija ima bih kakav u postkomunističkom svetu? značaj Ima onih koji smatraju da je urušavanjem Sovjetskog Saveza i njegovih savezničkih država kasnih osamdesetih godina 20. S padom sovjetskog komunizma (i transformacijom kineskog komunizma u veo­ ma živu kapitalističku privredu koja nastavlja da postoji s ko­ munističkom državom). Komunističko društvo trebalo je da iskoristi i proši­ ri tehnološke i organizacione mogućnosti kapitalizma. kreativnost i društvenost koje su uvek postojale kao mogućnost.68 DŽORDŽ RlCER . da se zavuče u svaki kutak zemljine kugle. On je.) Marks je verovao da je komunizam sistem koji omogućava ljudima da izraze svoju promišljenost. uključujući neke od najvećih i najvažnijih. bar potencijalno. Prvo. oduvek mogao da bude.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI je ovo gledište bilo naivno. ali koje su u prethodnim sistemima (na primer. Smatralo se da će marksi­ stička teorija konačno završiti na dubrištu propalih teorija. po mno­ gim mišljenjima. bio teoretičar kapitalizma. ranih 90-ih godina mnogo se pričalo o kraju marksi­ stičke teorije. ali ne po cenu ugrožavanja ljudske kreativnosti. ne samo da su preživele prelaz iz 20. veliki broj država. veka. i 1989. feudalizam. kao i to da nije bilo moguće eliminisati šire strukture koje eksploatišu i otuđuju ljude. kapitalizam) bile potiskivane i uništavane. propao ne samo komunizam. već i Marksova teorija na kojoj je on naizgled bio utemeljen. u 21. već su danas. . kao i mnoge druge neomarksističke teorije koje su iz nje izvedene (glava 5). Ipak.

prilagode ili odbace. Zapravo. moraju da se šire ili. Mnoge od njih su sumnjive. pogotovo hladni rat koji je započeo ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata. pitanje više nije da li će Kina smeniti SAD na mestu vodeće kapitalističke zemlje. sprečio je razvoj i globalno širenje kapitalizma. a po­ gotovo globalnog kapitalizma. po nekim mišljenjima. Marksova predviđanja nisu se u potpunosti ostvarila u 20.KLASIČNE TEORIJE 69 Kao rezultat toga. mnogo više nego u Marksovo doba. Marks nije samo predvideo činjenicu da će kapitalizam postati globalni fenomen. koje je Marks predvideo. Međutim. oni kao svoju početnu poziciju uzimaju Marksove teorijske ideje o kapitalizmu . neki od najvažnijih radova o globalizaciji napisani su iz marksističke perspektive (vidi glavu 10). Kako je komunizam brzo nestajao iz pamćenja ljudi (osim na Kastrovoj Kubi i. To se dogodilo zbog toga što su veliki vojni troškovi napravljeni tokom hladnog rata (na primer. u vreme Korejskog i Vijetnamskog rata) iscrpli resurse koji su mogli da se uporrebe za ekspanziju kapitalizma. kapitalističkoj privredi bilo je teško ili čak nemoguće da prodre u te delove sveta. propadaju. Time ne želimo da kažemo da su Marksove ideje svete i nedodirljive. u stvari. mnogi današ­ nji marksistički teoretičari i rade. čak ponegde potpuno pogrešne. globalni sukob između kapitalizma i komunizma. Zapravo. u Kini) kapitalizam je oslo­ bođen mnogih globalnih ograničenja i sada se ubrzano širi po celoj zemljinoj kugli. a neke moraju da se promene. s tim što je tamo došlo do razvoja jedne poseb­ ne domaće vrste kapitalizma. u poslednje dve decenije globalno širenje kapitaliz­ ma. danas relevantnije nego ikada ra­ nije. Ka­ pitalistički poslovi danas. To se najbolje vidi u bivšim komunistič­ kim državama koje su postale ključne destinacije kapitalistič­ kog ekspanzionizma. u suprotnom. oni ne­ prekidno moraju da traže nova tržišta budući da stara postaju sve manje sposobna da proizvedu nove poslove i uvećaju pro­ fit. Otuda. Drugo. njegova analiza kapitalizma. već kada će se to desiti. Isto se de­ silo i u Kini. veku zbog globalnog sukoba kapitalizma i komunizma (kao i zbog drugih faktora kao što su dva razarajuća svetska rata). već i činjenicu da on to mora postati. ponovo se pojavilo. Zapadni kapitalisti užurbano su krenuli u bivši sovjetski blok i tamo započeli svoje poslove. barem retorički. Zbog toga su Marksove ideje. To. Bez obzira na to.

Društveno delanje Veberova teorija društvenog delanja godinama je privlačila veću pažnju od teorije racionalizacije.70 D20RD2 RlCER . kao i s Veberovom teorijom posebno. Naime. Da odgovorimo konačno i na pitanje koje se nalazi u podna­ slovu ovog okvira: Marksove ideje danas su relevantnije više nego ikada! MAKSVEBER: RACIONALIZACIJA DRUŠTVA Ako je Karl Marks najvažniji mislilac sa stanovišta socijalne misli u načelu. On je to učinio sa nizom sada uveliko prepoznatljivih predrasuda. koja se danas smatra sre­ dišnjom tačkom njegove teorijske orijentacije. najvažniji teoretičar sa stanovišta sociologi­ je (drugi kandidat je Emil Dirkem). ona je ugrađena u temelje savremene sociologije. Talkota Parsonsa (s kojim se srećemo u glavi 4). kao i sa stanovišta političkog razvoja s kraja 19. Njegov najznačajniji teorijski doprinos nalazimo u konceptu sve veće racionalizacije zapadnog društva. Veberova misao bila je veo­ ma složena. onda se može tvrditi da je njegov nemački kolega. Razlog za to je rad jednog drugog klasičnog teoretičara. Iako je nastala na početku 20.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i nadograđuju se na njih da bi dodatno osvetlili globalni uspeh kapitalizma kao posledicu propasti komunizma. Maks Veber (1864-1920). tridesetih godina dvadesetog veka Parsons je američku publiku upoznao sa klasičnom evropskom teorijom u celini. Taj koncept zasniva se na Veberovoj teoriji delanja. po­ gotovo racionalnog delanja. . veka. veka. Jedna od njih je njegova vlastita teorija delanja koja ga je navela da prenaglasi značaj Veberove teorije delanja (koja je imala presudan uticaj na ranu Parsonsovu teoriju).

nazvao ponašanjem. uglavnom povezano s psihologijom. . Osim toga. koje je veoma značajno za sve sociologije sva­ kodnevnog života (vidi glavu 6 ) . za razliku od delanja. Ponašanje je usko povezano s biheviorizmom. teorijskim pravcem koji je odigrao važnu ulogu u ra­ zvoju socioloških teorija svakodnevnog života. Recimo. Veber bi sklanjanje ruke s vrele ringle ili automatsko otvaranje kišobrana kada počne kiša. što je bila samo jedna od mno­ gobrojnih osobina po kojima se razlikovao od svoje supruge. To otuda što su obe te rad­ nje nesvesne. a koji se uglav­ nom povezuje sa psihologijom.ljudski postupci koji se više ili manje javljaju nesvesno. u porodici koja je pripadala srednjoj klasi. Veberova majka bila je predana kalvinistkinja. Izražene razlike koje su postojale medu njegovim roditeljima ostavile su duboke posledice kako na njegovu intelektualnu orijenta­ ciju. Biheviorizam — proučavanje ponašanja. i više mehaničke. Ponašanje . Naime. žena Delanje . ponašanje kome pojedinci pri­ pisuju smisao i značenje. ponašanje nastaje bez prethodnog razmišljanja. aprila 1864. Veberov otac bio je čovek koji je uživao u ovo­ zemaljskim zadovoljstvima. koje je posledica svesne namere. Međutim. I ponašanje i delanje odnose se na svakodnevne ljudske aktivnosti. Veberov otac bio je birokrata koji je napredovao do relativno uticajne političke pozicije. zazirao je od svake aktiv­ nosti ili idealizma koji bi zahtevali ličnu žrtvu ili bi ugrozili položaj koji je zauzimao u sistemu. godine u nemačkom gradu Erfurtu.ljudski postupci koji nastaju svesno. Pošto je pripadao političkom establišmentu.KLASIČNE TEORIJE 71 Ponašanje i delanje Veberova teorija delanja zasniva se na razlikovanju pona­ šanja i delanja. a ne delanjem. Maks Veber Biografska skica Maks Veber rođen 2 1 . tako i na njegov psihološki razvoj.

regulisao život časovnikom. ostavile su dubok trag na Veberu. Veber se još kao dete suočio s jasnim izborom. Tokom jednog semestra. ali i tenzija koje su one prouzrokovale. deleći dan na precizne delove posvećene različitim predmetima. Veber je finansijski zavisio od svog oca. potpuno utonuvši u svoj rad. izdao je jedan od svojih najpoznatijih radova Protestantska etika i duh kapitalizma. Uznemiravale su je nesavršenosti koje su ukazivale na to da nije predodređena za spasenje. sve više se priklanjao majčinim životnim vrednostima. Pošto nije mogao da se ugleda na oba roditelja. tenzija pruzrokovana pottebom da bira između dve potpune suprotnosti. postao asketa i opsesivni radnik . Istovremeno. U tom radu. kada je u S A D održao svoje prvo predavanje posle šest i po godina. negativno je uticala na Veberovu psihu. godine. štedeo je na sebi svojstven način. Posle dugog oporavka. Veber je imao žesroku raspravu s ocem. godine). Vremenom je razvio jedan asket­ ski način života. Njene brige bile su mahom onozemaljske. Tokom osam godina provedenih na Berlinskom univerzitetu. nakon koje je otac uskoro umro. Posvećenost poslu dovela je Vebera 1896. on je narednih šest-sedam godina proveo u skoro potpunom kolapsu. gde je doktorirao i postao advokat. ugledavši se na svoju majku. večerajući u svojoj sobi pola kilograma sirove. Veber je. ali tek 1904. godine. Među­ tim.72 D Ž O R D Ž RlCER . Ubrzo nakon toga. Te nepremostive razli­ ke među supružnicima prouzrokovale su tenziju u njihovom braku. Ali. 1897. neke od sposobnosti počele su da m u se vraćaju 1903. dok mu je univerzitetska karijera ubrzano napredovala. U početku se činilo da se odlučio za očev način života. na .ono što se danas naziva radoholičar. sitno iseckane govedine i četiri pečena jajeta". njegova radna navika ovako je opisana: „Nastavljao je sa rigidnom radnom disciplinom.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI koja je težila asketskom životu uveliko lišenom zadovoljstava za kojima je žudeo njen muž. bio je spreman da se vra­ ti aktivnom akademskom životu. a odbojnost prema ocu postepeno je rasla. i 1905. Veber počinje da pokazuje simptome bolesti koji su završili nervnim slomom. Same te razlike. Ubrzo nakon toga (1904. To mu je sve manje odgovaralo. Cesto nesposoban da spava ili radi. godine do položaja profesora ekonomije na Hajdelberškom univerzitetu. Veber je. ali se kasnije priklonio majči­ nom. koji god izbor da je načinio.

kapitalisti). ali samo iz praktičnih razloga. Vebera je interesovalo delanje jedne osobe. To je nauka koja hoće da razume i tumači društveno delanje i time objasni ono što je uzročno u njegovom toku i njegovim posledicama. Vebera su interesovale situacije u kojima ljudi pridaju značenje svojim postupcima. Iz te zainteresovanosti za društveno de­ lanje. ono što je važno jesu svesni procesi. Veber je veliki deo svog života posvetio proučavanju religije. . a ne na kolektive. Kolektiv nije ništa više do skup pojedinač­ nih aktera i delanja. Veberova definicija delanja glasi ovako: „To je ljudsko pona­ šanje (bilo spoljašnje ili unutrašnje činjenje. proglasio superiornost religije kojoj je pri­ padala njegova majka.KLASIČNE TEORIJE 73 teorijskom nivou. kalvinisti. znače­ nje koje ljudi pridaju situaciji mnogo je važnije za razumevanje njihovih postupaka od stvarne situacije u kojoj su se našli. Kako vidimo. on je tvrdio da se oni mogu posmatrati samo kao rezultat delanja dvoje ili više pojedinaca. uzdržavanje od rad­ nje ili trpljenje). Zapravo. ako onaj ili oni koji delaju povezuju s njim neko subjektivno značenje". Veber je izveo svoju definiciju sociologije. Sociolozi mogu da govore o kolektivima. Samo ljudi mogu delati. ali ga je daleko više interesovalo delanje dve ili više oso­ ba. ono se javlja bez prethodnog razmišlja­ nja. interesovale su ga samo radnje ko­ jima su akteri pripisivali neko značenje i smisao. A društvenim delanjem treba da se naziva takvo delanje „koje se po smeranom značenju dovodi u vezu sa ponašanjem drugih i u svom toku orijentisano je prema ovome". on je svoju pažnju usredsredio na delanje koje podrazumeva da se između stimulusa i reakcije na stimulus odvija misaoni proces. Nasuprot tome. ponašanje je vrsta radnje koja ne nastaje kao posledica prethodno uspostavljenog značenja. Zato se sociolozi moraju usredsrediti na aktere. kada je Veber govorio o kolektivima (na primer. Na teorijskom nivou. Budući da Vebera ponašanje nije interesovalo. Drugim recima. Mada lično nije bio religiozan. Staviše. Sociologija se najviše mora posvetiti pravilnostima u delanju dvoje ili više pojedinaca.

Ciljno-racionalno delanje . Vrednosno-racionalno delanje — delanje koje se javlja kada akter najpogodni­ je sredstvo za ostvarenje svog cilja bira oslanjajući se na skup nekih viših vrednosti. uključujući i ljude i pred­ mete u njemu. jeste tradici­ onalno delanje. ono je određeno akterovom percepcijom okruženja u kojem se nalazi. . Takvo dela­ nje racionalno je sa stanovišta vrednosnog sistema tog kulta. Na primer. Ciljno-racionalno delanje javlja se onda kada akter teži ostvarenju cilja koji je sebi postavio. Iako taj izbor ne mora nužno biti i najbolji.74 D ž O R D Ž RlCER . koje se javlja kada neka osoba dela po navici ili u skladu s običajima (na primer.težnja aktera da ostvari cilj koji je sebi postavio. daleko više zani­ mali vrednosno-racionalno i ciljno-racionalno delanje. njegovo delanje nije odre­ đeno nekim velikim vrednosnim sistemom. takođe neracionalno. afektivno postupate kada ošamarite dete u naletu besa. pa možda i upropastilo sledeći obrok. To je neracio­ nalno delanje. Sledeće.delanje po navici ili u skladu s običajima. Vrednosno-racionalno delanje javlja se onda kada akter bira najpogodnije sredstvo za ostvarenje svoga cilja oslanjajući se na skup nekih viših vrednosti. sada već čuvenu. razliku između četiri vrste delanja. Afektivno delanje (koje Vebera nije preterano za­ nimalo) je delanje koje je uzrokovano emocijama. Iako je Veber pokazivao interesovanje za tradicionalno delanje (po­ gotovo u vezi s tradicionalnom vlašću). Iako taj izbor ne mora nužno biti i najbolji. uključujući ljude i objekte u njemu. čak i ako bi vam pročišćenje nanelo štetu. u skladu s njegovim interesovanjem za racionalizaciju. onda taj ritual morate da ponavljate prilikom svakog obeda. već percepcijom okruženja u kome se nalazi. on je racionalan sa stanovišta vrednosnog siste­ ma kojem akter pripada. ako pripadate nekom kultu čiji pripadnici veruju u ritual pročišćenja prethodnog obroka pre nego što počnu sa narednim obrokom. njega su ipak. Drugačije rečeno.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Vrste delanja Veber je napravio. on je racionalan sa stanovišta vrednosnog sistema kojem akter pripada. kada bira najefikasnije sredstvo za ostvarenje svog cilja. akter mora uzeti Afektivno delanje — neracionalno delanje koje je uzrokovano emocijama. Tradicionalno delanje . crkveno krštenje ili slava). Umesto toga. njegovo delanje nije određeno nekim velikim vrednosnim sistemom. Recimo.

Veber je jasno naznačio da razumevanje nije ni lakši. njegova značenja i motive. zahvaljujući tome što je predmet njihovog proučavanja čovek.KLASIČNE TEORIJE 75 u obzir situaciju u kojoj se nalazi. mogu razumeti šta je to što se događa u svesti ljudi što Razumevanje (nem. Pomenute četiri vrste delanja jesu idealni tipovi. Činjenica je da se u stvarnosti retko može. ili se čak uopšte ne može. Veber je ponudio jedan pristup za proučavanje društvenog delanja i teorijsko oruđe za njegovo proučavanje. kao i to kako oni utiču na delanje (ili medudejstvo) koje se proučava. recimo. ni manje naučan metod od. . služeći se razumevanjem. objekte (mož­ da će vam sto preprečiti put) i druge ljude (možda neko već ple­ še s tom osobom). Uzimajući sve to u obzir. kada na žurci primetite osobu s kojom biste želeli da plešete. razumevanje nije puka intuicija. verstehen) . Na primer. Prednost leži u činjenici da socio­ lozi. njegova značenja i motive. Za Vebera. eksperimentalnih metoda koje ko­ riste bihevioristi. U teoriji društvenog delanja pojmom verstehen označava se nastojanje istraživača da razume misaoni proces aktera. Pre će biti da je svako delanje kombinacija dveju ili više vrsta ideal-tipskih delanja. pro­ naći delanje koje u potpunosti odgovara jednom od ovih ideal­ nih tipova. najpre morate da odlučite koji je najbolji način da joj priđete. Mnogi sociolo­ zi smatraju da je njegov rad veoma koristan. kao i to kako oni utiču na delanje (ili interakciju) koje se proučava. izabraćete najbolje sredstvo da ostvarite svoj cilj i dobijete ples koji želite. već sistematičan i temeljan metod proučavanja mišljenja i dela­ nja. Zapravo. uzimajući u obzir prirodu situacije (možda su na žurci samo parovi). Ključni koncept Verstehen Nemačka reč Verstehen znači razumevanje.metodološka tehnika koja podrazumeva po­ kušaj istraživača da razume misaoni proces aktera. istraživač je u prednosti nad onima koji su uobrazili da su ozbiljni naučnici koji kori­ ste pozitivističke metode.

76 DžORDZ RiCER . Zapravo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ih nagoni da se ponašaju na određeni način. U ovom slučaju. Međutim. Postoji više odgovora na ovo pitanje. neophodno je staviti se u njegov položaj i razumeti kulturni kontekst u kome on živi. drugi smatraju da je Veber razumevanje koristio kao metod po kome je neophodno zamisliti se u poziciji drugog. njegova šira teorija ra­ cionalizacije počiva na tipologiji racionalnosti koju ćemo izložiti u ovom odeljku. Zapravo. te dve teorije delimično se preklapaju. Uzimajući u obzir realne okolnosti Praktična racionalnost — ono što svi svakodnevno radimo kada pokušavamo da stignemo s jednog mesta na drugo. Neki tvrde (ne bez osnova) da je Veber pokuša­ vao da razume šta je to što se događa u svesti jednog kalviniste što ga navodi da postupa na način koji doprinosi pojavi duha kapitalizma. na koji način je ovaj metod. Za razliku od mišljenja i delanja koji se metodom introspekcije mogu proučavati iznutra. sva tri pristupa imaju jaku potporu. . čestice se ne mogu razumeti na isti način na koji se mogu razumeti ljudi. kao i to šta ga navodi da se ponaša na kapitalistički način (po kome je trka za profitom najviša vrednost). Sledstveno. da bi razumeli jednog kalvinistu.) Veber razlikuje nekoliko vrsta racionalnosti. odnosno način razumevanja aktera i delanja. čestice se mogu proučavati isključivo spolja. kontekst aktera. verstehen se bavi odnosom između individu­ alnih mentalnih procesa i šireg kulturnog konteksta. Ali. Vrste racionalnosti Dok Veberova teorija delanja počiva na tipologiji delanja koju smo izložili u prethodnom odeljku. njegovu svest. (Kako će se videti. tj. jedna prihvatlji­ va interpretacija glasila bi da je razumevanje metod analiziranja delanja sa stanovišta individualnih mentalnih procesa. Međutim. Praktična racio­ nalnost je ono što svako od nas radi svaki dan kada pokušava da stigne s jednog mesta na drugo. tj. Po trećem gledištu. povezan sa Veberovom grand-teorijom o odno­ su između kalvinizma i duha kapitalizma. a ne mentalni proces. istraživač istražuje spoljašnje okruženje. Fizičar koji pro­ učava nuklearne čestice nema mogućnost da razume te česti­ ce.

a ne svakodnevnim iskustvima i praktičnim mišljenjem. krenućemo sporednim putem. kao i praktična. izbor najpogodnijeg sredstva za ostvarenje cilja vođen je višim vrednostima. Prema tome. ali.sposobnost da se realnost spozna kognitivno kroz razvoj apstraktnih koncepata. cilj je racionalno razumevanje sveta. Primena teorijske racionalnosti na saobraćaj­ ne probleme podrazumevala bi angažovanje odgovarajućih struč­ njaka. s ciljem da se dođe do dugoročnog rešenja saobraćajnih zastoja. Teorijska racionalnost . recimo. gubljenje vremena na zakopavanje koplja očigledno nije racio­ nalno.izbor najpogodnijeg sredstva za ostvarenje cilja vo­ den je višim vrednostima. i vrednosna racionalnost javlja se u svim civilizacijama i svim istorijskim epohama. onda to morate da uradite svaki put pre nego što krenete u lov. a ne preduzimanje racionalnih radnji u njemu. Kao i praktična. ako je put kojim obično idemo na posao blokiran saobraćajnom nezgodom. a drugo da učestvujete u ritualnom kupanju. a ne preduzimanje racional­ nih radnji u njemu. svako od nas pokušava da izađe na kraj s postojećim teškoćama i pronađe najefikasniji način da ostvari sopstvene ciljeve. Vrednosna racionalnost. i jedno i drugo je racionalno u svom kontekstu. Kao i prethodne dve. . Ono što se dešava u jednom plemenu (ili jednom vrednosnom sistemu) nije ni manje ni više racionalno u odnosu na ono što se dešava u nekom drugom. morate da zakopate koplje pod zemlju. rituali u ne­ kom plemenu nalažu da. pre nego što krenete u lov. a ne svakodnevnim iskustvima i praktičnim mišljenjem. Cilj je racionalno razumevanje sveta. podrazumeva di­ rektno delanje. Vrednosna racionalnost . ako jedno pleme od vas zahteva da pre lova zakopate koplje ispod humke. Ljudi koji žive na Zapadu nisu jedini koji se služe prak­ tičnom racionalnošću. Ako.KLASIČNE T E O R I J E 77 u kojima se nalazi. Dakle. Na primer. U ovom slučaju. Teorijska racionalnost podrazumeva sposobnost da se real­ nost spozna kognitivno kroz razvoj apstraktnih koncepata. posmatrano sa stanovišta vrednosnog sistema pleme­ na to jeste racionalno. i teorijska racionalnost javlja se u svim istorijskim društvima. Sa stanovišta praktične racionalnosti. svi ljudi u svim društvima kroz istoriju koristili su ovu vrstu racionalnosti.

S druge strane. Zbog toga je Veber svoju pažnju usmerio na odlučujuću ulogu koju je protestantizam. a posebno kalvinizam odigrao u pojavi kapitalizma. U ovom slučaju izbor najpogodnijeg delanja zasniva se na pravili­ ma. ali najviše zbog njegovog insistiranja na stvarima koje se mogu meriti. propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga. Vebera je stoga prvenstveno interesovala formalana racio­ nalnost. Glavna prepreka i glavni podstrek racionalizaciji jeste religija. Sledstveno. Veber je smatrao da je kapitalizam racionalan na različite načine. Ta vrsta racional­ nosti karakteristična je za moderni Zapad. sa stanovišta opštinske birokratije. poput Formalna racionalnost . formalna racionalnost javila se samo na Zapadu s pojavom industrijalizacije (iako danas sve više postaje sastavni deo društvenih odnosa širom sveta). onda to ne možete da izbegnete čak ni onda kada poznajete nekoga od zaposlenih u opštini.78 D20RDŽ RlCER . . što se najbolje vidi u načinu na koji se ka­ pitalizam razvija. Protestantska etika i duh kapitalizma Protestantizam je odigrao odlučujuću ulogu u rastu raciona­ lizacije na Zapadu.izbor najpogodnijeg delanja zasniva se na pravilima. Veber se najviše bavio formalnom racionalnošću. Vebera je prvenstveno interesovala racionaliza­ cija privrednog sistema. On je želeo da odgovori na pitanje zbog čega se ona javila baš na modernom Zapadu. u neko drugo vreme. ako pravila nalažu da svaki put kada od opštine tražite da vam izda izvod iz matične knjige rođenih morate da popu­ nite šesnaest formulara. kao i u sve većoj upotrebi modernog računo­ vodstva. to je sasvim racionalno. To ga je navelo da proučava činioce koji su pospešili racionalizaciju na Zapadu i prepreke koje su za nju po­ stojale na svim drugim mestima. a najracionalniji privredni sistem svakako je kapitalizam. Za razliku od ostalih tipova racionalnosti. propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga. Nekome ko ne radi u opštini to se može činiti neefikasnim i neracionalnim. druge svetske religije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Konačno. ipak. Tipičan primer formalne racionalnosti jeste moderna birokratija u kojoj pravila organizacije određuju najracionalniji smer delanja. a ne na nekom drugom mestu.

Jedan od glavnih pokazatelja da pripadaju spašenima bio je uspeh u poslu. Na ovu. štedljivost. neće biti uspešni. prosperiraće ekonomski. To je takode podrazumevalo da su kalvinisti novac. za razliku od drugih delova sveta. kalvinističke preduzetnike nije mučilo to što su. a biti dobar radnik bio je jedan ta­ kav znak. podsticalo ih je uverenje da je njihova moralna dužnost da se ponašaju na takav način. sprečile su da se racionalizacija. što je podrazumevalo stvaranje većeg i profitabilnijeg po­ sla. Vebera je prvenstveno interesovala kalvinistička protestant­ ska etika. Konačno. Takode. njima su pri ruci bili marljivi radnici koji su na sličan način tražili znakove uspeha. U različitim Protestantska etika — budući da su verovali u predestinaciju. jave u tim društvima. Uostalom. morali da štede i ponovo ulažu u posao kako bi ga (posao) učinili još unosnijim. Međutim.na Zapadu. a naročito kapitalizam.KLASIČNE TEORIJE 79 konfučijanizma u Kini ili hinduizma u Indiji. postojali su određeni znaci na osnovu kojih su mogli saznati da li su medu spašenima ili nisu. sve je unapred određeno. umesto da ga troše na prolazna lična zadovoljstva. za razliku od svojih radnika. čestitost i sticanje novca kao legitimno i samo sebi cilj. Kalvinsti su verovali u predestinaciju. ponekad bezobzirnu težnju za profitom. bili toliko uspešni. Zbog toga su kalvinisti bili veoma zainteresovani da postignu poslovni uspeh. Duh kapitalizma sadtži niz komponenti uključujući racionalnu i sistematičnu težnju za profitom. kalvinisti nisu mogli da znaju da li će ići u pakao ili u raj niti su direktno mogli da uti­ ču na svoju sudbinu. Oni koji nisu medu spašenima. Veber je protestantsku etiku po­ vezao s duhom kapitalizma. Ako među radnicima ima onih koji će biti spašeni. to jest u to da je unapred određeno da li će neko ići u pakao ili u raj. . tačnost. Iako nije postojao nijedan način na koji bi kalvinisti direktno mogli uticati na svoju sudbinu. Sva ta uverenja o ekonomskom uspehu među kalvinistima vodila su do protestantske etike. sistemom ideja koji je konačno do­ veo do stvaranja kapitalističkog privrednog sistema. Duh kapitalizma . Bio je to jedan izuzetno ohrabrujući sistem za one koji su već stekli bogatstvo ili težili da ga steknu. Jedan od glav­ nih pokazatelja da pripadaju spašenima bio je uspeh u poslu. motiv ljudi da postignu ekonomski uspeh nije bila pohlepa već moralni sistem koji je isticao neprekidnu težnju ka ekonomskom uspehu. postojali su određeni znaci na osnovu kojih su mogli saznati da li su medu odabranima ili nisu.

čestitost i sticanje novca kao legitimnu radnju koja je cilj samoj sebi. Postavlja se pitanje zašto Kina. Drugim rečima. To je značilo da je protestantizam odigrao značajnu ulogu u izboru tih zanimanja i. neprekidno uvećavanje bogatstva i eko­ nomski prosperitet smatrani su dužnošću ljudi. Duh kapitalizma podrazumeva više elemenata uključujući i nama najinteresantniju racionalnu i sistematičnu težnju za profi­ tom. Kinezi su imali razvijenu proizvodnju i ogromnu radnu sposobnost. visokokvalifikovani radnici i tehnički naprednije i poslovno obučeno osoblje . da druge religi­ je nisu uspele da stvore idejne sisteme koji bi podsticali ljude da se bave ovim pozivima.u ogromnoj većini bili protestanti.80 D Ž O R D Ž RlCER . sa svim ovim i drugim prednostima na svojoj strani. već moralni sistem koji je isticao ekonomski uspeh. katoličanstvo je sprečavalo razvoj takvog duha. tačnost. a nije ni moglo da stvori. obrnuto. Iznad svega. U tom pogledu. kao i Zapad. imala preduslove za razvoj kapitalizma.poslovni lideri. Očigledna veza koja postoji između protestantske etike i duha kapitalizma ogleda se u tome što je protestantska etika po­ mogla razvoj kapitalizma. uključujući tu tradiciju jake želje za prisvajanjem i bezobzirnog ta­ kmičenja. duh kapitalizma. ono se na Zapadu nije razlikovalo od konfučijanizma i budizma na Istoku. zašto se u Kini nije razvio kapitalizam? Iako su neki elementi kapitalizma u Kini bili prisutni . Duh kapitalizma više nije bio pitanje lične ambicije. Zapravo. nije podlegla sveobuhvatnom pro­ cesu racionalizacije. Otkrio je da su lideri privrednog sistema u ovim državama . ali na modernom Zapadu nji­ hov motiv nije bila pohlepa. hinduizam i kapitalizam Kina je. ili još konkretnije. katoličanstvo nije stvorilo. Druge ideje povezane s duhom kapitalizma uključuju štedlji­ vost. Težnja za profitom bila je odvojena od mo­ ralno sumnjive pohlepe i usmerena prema duhu koji se smatrao moralno ispravnim. posednici kapitala. Dokaz za tu tvrdnju Veber je pronašao proučavajući one evropske države u kojima koegzistira više reli­ gija. već je postao moralni imperativ. Konfučijanizam.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI delovima sveta i u različitim istorijskim epohama ljudi su težili postizanju ekonomskog uspeha.

Nasuprot tome. hinduisti veruju da su ljudi rođeni u onoj kasti (nepromenljiv položaj u sistemu društvene stratifikacije) koju su zaslužili vrlinama svog ponašanja u pret­ hodnom životu. cenile su se bistrina i dosetljivost. Konfučijanci nisu vrednovali rad i prepuštali su ga potčinjenima. Strukture vlasti i racionalizacija Racionalizacija se kao tema provlači kroz mnoge aspekte Veberovog rada. konfučijanci nisu bili orijentisani ka bilo kakvoj vrsti promene. nedostajalo joj je tržište i drugi raci­ onalni elementi kapitalizma. Na ceni je bio prosvećen i načitan čovek. Možda je još važnije to što nije bilo nikakve napetosti između religije konfučijanaca i sveta u kojem su konfučijanci živeli. hindu vernici stiču zaslugu za sledeći život. poslovni ljudi). ali mi ćemo je izučavati u domenu vlasti.KLASIČNE TEORIJE 81 (zajmodavci. Postoje brojni razlozi zbog kojih su Kinezi propustili razvoj kapitalizma. Hinduizam je u Indiji takode predstavljao prepreku racio­ nalizaciji i kapitalizmu. uključujući tu i ekonom­ sku promenu. tj. Konfučijanizam je kao preduslov za sticanje položaja i zadobijanje statusa isticao knjiško obrazovanje. smatralo se neprihvatljivim raditi za nje­ ga. Stoga nije bilo potrebe za preduzimanjem mera koje bi re­ sile tu napetost. dominacija zasnovana na pristanku. Inovacije. nisu mogle voditi u višu kastu u sledećem životu. Aktivno učešće u poduhvatima čiji je cilj sticanje profita smatralo se moralno sumnjivim i neprikladnim za jednog konfučijanskog vlastelina. ali glavni razlog Veber je vi­ deo u konfučijanizmu i njegovim karakteristikama. Osim toga. Vernom privrženošću ritualu kaste. Spasenje treba dostići vernim poštovanjem pravila. . Konfučijanci su bili nezainteresovani za privredu i privred­ ne aktivnosti. u kalvinizmu je tenzija između predestinacije i želje da se zna nečija sudbina dovela do ideje da uspeh u poslu može biti znak spasenja i razrešenja te tenzije. naročito u oblasti privrede. Takode. Cilj konfučijanizma bilo je održavanje postojećeg stanja. Iako se bogastvo cenilo. Na primer. Aktivnost u ovom svetu nije smatrana bitnom. jer je ovaj svet samo prolazno prebi­ valište i prepreka duhovnom istraživanju hinduista. Vlast je legitimna dominacija.

On je idealan u tom smislu što predstavlja jednostrano preuveličavanje uglavnom ra­ cionalnih komponenti određene pojave. Tradicionalna vlast — vlast koja se legitimise verovanjem sledbenika da su neki ljudi od pamtiveka ovlašćeni da vladaju. Različiti oblici tradicionalnog autoriteta uključuju vladavinu starijih. Treba odmah na­ glasiti da Veber pod idealnim tipom nije podrazumevao neku vrstu utopijske ili najbolje* moguće pojave. ona je uglavnom nestala ili postala nevažna.jednostrano prenaglašavanje uglavnom racionalnih komponenti određene pojave. Ključni koncept Idealni tip i birokratija Veber je osmislio niz značajnih metodoloških koncepata. Vode tvrde da su oni pravi predstavnici svetih i prastarih pravila i sila. plemenskih ili rodbinskih veza) od pamtiveka ovlašćeni da vladaju. a je­ dan od najvažnijih je koncept idealnog tipa. Idealni tip . Vode tvrde da su oni pravi predstavnici svetih i prastarih pravila i sila. harizma i legalnost. a sledbenici u to veruju. . koje služi kao koncept koji se koristi za analizu druš­ tva u svim njegovim istorijskim i savremenim varijantama. Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poređenje posebnih primera društvenih fenomena bilo da se oni nalaze u različitim kulturama ili u različitim vremenskim periodima. Mada se u savremenom svetu još uvek mogu naći ostaci tradicionalne vlasti (pogotovo u manje razvijenim društvima).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Postavlja se pitanje: šta daje legitimitet nekim ljudima da izdaju naredbe koje će drugi ljudi verovatno slediti? Postoje tri osnove legitimiteta vlasti: tradicija. Tradicionalna vlast zasniva se na verovanju sledbenika da su neki ljudi (na osnovu porodičnih. a sledbenici u to veruju. Engleska monarhija primer je ostatka tradicionalne vlasti koja očigledno nema nikakvu moć. Držeći se svo­ je teorije racionalizacije. Veber je i feudalizam sma­ trao jednom vrstom tradicionalne vlasti.82 D Ž O R D Ž RlCER . Veber je predvideo dugoročni trend u pravcu trijumfa racionalno-legalne vlasti. vladavinu naslednih voda i si. Takva jednostrana pre­ uveličavanja postala su koncepti koje je Veber koristio za analizu društva u svim njegovim istorijskim i savremenim varijantama. Strukture tradicionalne vlasti nisu racionalne i sprečavaju nastanak racionalizacije.

Veber je ovaj idealni tip (kao i sve ostale) koristio za istorijsko-uporednu analizu. Ovo su njegove glavne karakteristike: 1. odnosno birokratskih oblika. ali ih ne poseduju. pravila. Idealni tip takode se može koristiti za poredenje konkretnih organizacija u savremenom svetu u smislu stepena u kome od­ govaraju idealnom tipu. pa ni ovaj. Oni se postavljaju (a ne biraju) po strogo utvrđenoj hijerar­ hiji sa strogo određenim kompetencijama. a zatim pokušati da objasni ta odstupanja. Veber je uporedio birokratsku organizaciju sve tri vrste vlasti i zaključio kako organizacije koje se povezuju s tradicionalnom i harizmatskom vlašću ne poseduju mnoge od tih karakteristika. čak ni tamo nijedna konkretna organizacija ne poseduje sve te karakteristike u zadovoljava­ jućem obimu (tj. Svaka služba ima obavezu i ovlašćenje da izvršava svoje duž­ nosti. u obimu koji bi dopustio da tu organizaci­ ju nazovemo idealnim tipom). organizacionih. ali se pokoravaju objektivnim službenim dužnostima. Jedan od najpoznatijih Veberovih idealnih tipova je idealni tip birokratije. Istraživač može koristiti idealni tip da bi precizno odredio kolika su odstupanja od idealnog tipa. 8. kao i sredstva prinude pomoću kojih može da izvrši svoje obaveze. one nisu birokratije i ne funkcionišu ni približno tako dobro kao birokratske ustanove racionalno-legalne vlasti. Činovnci se odnose prema svojoj službi kao prema jedinom i glavnom zanimanju. 6. U svom radu. u ovom slučaju.KLASIČNE TEORIJE 83 Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poredenje različi­ tih primera društvenih fenomena bilo da se oni nalaze u razli­ čitim kulturama ili u različitim vremenskim periodima. 2. norme) u pisanom su obliku. „. Najveći deo pravila kojima se reguliše birokratski aparat (odluke. 5. Službenik ne može prisvojiti službenu poziciju. Nijedan idealni tip. Činovnici su lično slobodni. 4. 7. nigde nije u potpunosti ostva­ ren. Razlozi zbog kojih . službenici imaju sredstva za upravljanje. Svaki službenik ima stručne kvalifikacije koje se proveravaju ispitom i dokazuju diplomom. 3. Iako ga je Veber stvarao po ugledu na birokratiju kakva postoji na modernom Zapadu.

čak i racionalno-legalne strukture. Sledbenici pribegavaju rutinizaciji i da bi se pripremili za dan kada će harizmatski voda otići s političke scene i omogućiti im da ga naslede. Oni to rade kroz proces koji je Veber nazivao rutinizacija harizme. emotivni činioci ili. Drugim recima.84 D Ž O R D Ž R i c E R . To vodi do važnog zaključka da neko ne mora imati nikakve vidljive izuzetne osobine da bi ga drugi definisali kao harizmatskog vođu. Ubrzo nakon dobijanja vlasti. vođini sledbenici teže da preoblikuju izuzetne i revolucionarne karak­ teristike svog režima kako bi on uspešnije mogao da obavlja sva­ kodnevne poslove. Iako u svakodnevnoj upotrebi ovim terminom opisu­ jemo izuzetne osobine neke osobe. Rutinizacija harizme . to gotovo odmah postaje jasno i sledbenicima harizmatskog vode. pa je stoga ne­ pogodna za svakodnevne zahteve upravljanja društvom. Ako ne preduzmu te mere. Zapra­ vo. sada čuveni. njegovi sledbenici preduzimaju niz mera koje imaju svrhu da osposobe režim za obavljanje uobičajenih upravljačkih poslova.izuzetne (natprirodne) osobine koje drugi pripisuju nekoj osobi.pokušaj sledbenika harizmatskog vladara da preobli­ kuju izuzetne i revolucionarne karakteristike svog režima kako bi on us­ pešnije mogao da obavlja svakodnevne poslove.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI konkretne organizacije ne zadovoljavaju idealni tip mogu biti raznovrsni. Veber je naglašavao to da drugi definišu osobu kao harizmatičnu. jednostavnije rečeno. kao i religija. Harizmatska vlast legitimiše se verovanjem sledbenika u izu­ zetnu svetost. Harizma . Oni to. izgubiće vlast čim Harizmatska vlast . bilo koja ira­ cionalnost koja je sastavni deo organizacije. hrabrost ili primeran karakter vođe. takode. . Za Vebera. harizma je jedna veo­ ma važna revolucionarna snaga. Harizmatična osoba je ona osoba za koju se veruje da poseduje vanserijske ili nadljudske sposobnosti. logičke za­ blude. počiva na veri ljudi). koncept harizme.vlast koja se legitimise verovanjem sledbenika u izuzetnu svetost. strateške greške. hrabrost ili natprirodni karakter vode. Kroz istoriju. Ta osoba ne mora zaista posedovati te osobine da bi bila tako definisana. harizmatske vođe se ističu i svrgavaju tradicionalne. rade da bi se pripremili za dan kada će harizmatski vođa otići s političke scene i omogućiti im da ga naslede. To su dezinformacija. Ta ideja očigled­ no sadrži. Bitno je zapamtiti da harizmatska vlast nema racionalne osnove (ona.

Kl_A5ICNE TEORIJE 85 vođa umre. Ali. Tu se javlja jedna velika protivrečnost. Mada je harizma važna revolucionarna snaga. ona bledi u poređenju s onim što Veber smatra najvažnijom revolucionarnom snagom u istoriji .racionalno-legalnu ili tradicionalnu. oni menjaju način svog razmišljanja i odlučuju se da prate harizmatskog vođu. harizmatska vlast je jedna revolucionarna snaga.sve većom racionalizacijom i nastankom racionalno-legalne vlasti. njegova vladavina legitimise se činjenicom da je pobedio na izborima i dobio najviše glasova elektorskog koledža. Pokušavajući da rutinizuju harizmu. Kako vidimo. Veber je birokratiju opisivao ne samo kao racionalnu. Ona funkcioniše tako što menja ljude iznutra. Najvažnija struktura povezana s racionalno-legalnom vlašću jeste moderna birokratija (vidi ključni koncept Idealni tip i birokratijd). već i kao moćnu strukturu. Primer racionalno-legalne vlasti jeste predsednik SAD. misleći da on može da reši sve društvene probleme.više neće biti izuzetni ili ih sledbenici neće posmatrati na taj način.racionalno-legalna vlast legitimise se činjenicom da je vodstvo svoj položaj steklo tako što se pridržavalo niza kodifikovanih pravila i propisa. . Birokratija je bila toliko važna za Vebera da ju je on smatrao ne samo središnjom tačkom racionalno-legalne vlasti. menjajući strukture u kojima žive. Ona vrši snažnu kontrolu kako nad onima koji rade Racionalno-legalna vlast . ako uspeju u tome. Kao što smo rekli. već i modelom za proces racionalizacije na Zapadu. ali one ne mogu da se porede s birokratijom i nemaju ni približan uticaj na ljude kao birokratija. potkopaće same temelje harizmatske vlasti . Prema tome. Dok harizma menja način na koji ljudi razmišljaju . uspešna rutinizacija harizme na kraju uništava samu ha­ rizmu i vlast je na putu da se preobrazi u jedan od preostala dva oblika vlasti .menja ih iznutra . I ostali oblici vlasti imaju svoje organizacije.racionalizacija menja ljude spolja. vođini naslednici učiniće sve što je potrebno kako bi omogućili funkcionisanje harizmatske vlasti na dnev­ nom nivou i njen nastavak i nakon vođine smrti. Racionalno-legalna vlast legitimise se činjenicom da je vodstvo svoj položaj steklo pridržavajući se niza kodifikovanih pravila i propisa. sledbenici se nadaju da će procesom rutinizacije uspeti da harizmu prenesu na pristalice ili upravljač­ ku organizaciju koju čini grupa pristalica.

već da to čini i racionalno-legalna vlast. postaje sve nepropustljiviji na spoljne nasrtaje i sve sposobniji da harizmatskog vodu i gomilu koja ga sledi drži podalje od sebe. Gvozdeni kavez racionalizacije . Jednom rečju. tako i nad onima koji se samo služe njenim usluga­ ma. ona bitno utiče na društveno ponašanje. Nema sumnje u to da racionalizacija. Jednom kada se rutinizuje. ljudi sve teže moći da pobegnu u delove društva koji nisu racionalizovani. ali jednom rutinizovana.moćna. ali je bio razočaran sve većom kontrolom koju je ona imala nad ljudima. Ona je uspešnija od tradicio­ nalne vlasti koja joj. Ljudi će se naći zaklju­ čani u gvozdenom kavezu racionalizacije. Birokratija predstavlja vrstu kaveza koji menja način na koji ljudi razmišljaju i postupaju. mora ustupiti mesto. Kao posledica toga.86 DžORDZ RlCER . Veberovu teori­ ju. Pored toga. a koja utiče na društvene odnose i društveno ponašanje. i uopšte racionalno-legalna vlast donose sa sobom niz pogodnosti za društvo. To je bio način na koji je Veber razmišljao o porastu racionalizacije na Zapadu. Veber se plašio da će širenjem racionalizacije na sve veći broj delova društva. Veber je smatrao da racionalizacija ima odlike kaveza. usko vezujemo za koncept gvozdenog kaveza racio­ nalizacije . Veber nije smatrao da samo racionalizacija osvaja Zapad. zapravo. Iako taj novi oblik može biti tradicionalna vlast.sliku moćne strukture nalik kavezu iz koje je skoro nemoguće pobeći. ali Veber je bio ve­ oma svestan problema koji su povezani s njima. Racionalno-legalna vlast. On je cenio uspehe raciona­ lizacije. Taj kavez. harizma biva uništena. racionalizacija i gvozdeni kavez racionalnosti jesu ono što pobeduje. nevidljiva sila organizovanja društve­ nih oblika (pogotovo organizacija) nalik kavezu iz koje je skoro nemogu­ će pobeći. kada se moderni harizmatski pokreti jave. u moder­ nom svetu harizmatski tip vlasti i tradicionalni tip vlasti sve manje odgovaraju zahtevima modernog društva i imaju sve manje izgle­ da da se održe. osim što „zaključava" ljude. vremenom. Harizmatske revolucije javljaće se i dalje. organizacija harizmatske vlasti slaba je u poredenju s racionalnom birokratijom. sve je veća verovatnoća da će naići na gvozdeni kavez racionalizacije i racionalno-legalne vlasti. a struktu­ ra vlasti je na putu da prede u neki drugi oblik. . veća je verovatnoća da će na moder­ nom Zapadu to biti racionalno-legalna vlast.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI u birokratiji.

13. ono što Marks naziva praksisom. 5. pogotovo do otuđenja među radnicima. veoma am­ biciozne pokušaje da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije i/ili o velikom delu društva. vrednosne i formalne . Međutim. dvoklasni privredni sistem u kome jed­ na klasa (kapitalisti) poseduje sredstva za proizvodnju. Pokazatelj te promene jeste transformacija krivičnog prava u restitutivno pravo. on zaključuje kako kapitalisti eksploatišu proletarijat.«LASICNE TEORIJE 87 Sažetak 1. Razvoj tog potencijala sprečava kapitalizam koji vodi do otuđenja. . Proletarijat i kapitalisti nisu u stanju da vide tu realnost zbog laž­ ne svesti. 10. 9. teorijske. D a bi se kapitalizam zbacio. a druga klasa (proletarijat) mora da prodaje svoje radno vreme da bi ima­ la pristup tim sredstvima. po kojoj sva vrednost pro­ izvoda dolazi iz rada utrošenog u njegovu proizvodnju. samim kapitalizmom i priželjkivanim prelaskom u komunizam. 2. Kapitalizam je. Klasične sociološke grand-teorije predstavljaju široke. Teorija Emila Drikema bavi se promenljivom prirodom podele rada i prelaskom iz mehaničke solidarnosti u organsku solidar­ nost. 7. Komunizam je društveni sistem koji po prvi put omogućava puno izražavanje ljudskog potencijala. Teorija Karla Marksa bavi se istorijskim korenima kapitalizma.ali se najviše bavio formalnom racionalnošću. 6. Sledstveno tome. 11. u suštini. Glavna patologija koja se vezuje za organsku solidarnost i njenu slabu kolektivnu svest jeste anomija. odnosno načinom na koji je njena do­ minantnost vodila do racionalizacije Zapadnog društva. 12. Marksova kritika kapitalizma zasniva se na nizu pretpostavki o ljudskom potencijalu. Prelazak iz mehaničke solidarnosti u organsku solidarnost praćen je drastičnim slabljenjem kolektivne svesti. proletarijat mora da preduzme kon­ kretnu akciju. 14. proletarijat će naposletku uspeti da dosegne klasnu svest i shvati na koji način funkcioniše kapitalizam. 8. 4. 3. Marks prihvata radnu teoriju vrednosti. Osnovni činilac u toj transformaciji jeste promena u dinamičkoj gustini društva. Maks Veber pravio je razliku između četiri tipa racionalnosti praktične.

Dušan [priredio] (2008). Veber. Mihajlo (1987).tradicionalnu. Marinković. Veber. Emil (1997). Emil (1963). (1982). August (1989). Maks (1989). Dirkem. Niš: Gradina. dobrovoljna smrt u zapad­ sociološka nom društvu. Veber je takode proučavao činioce koji su unutar konfučijanizma u Kini i hinduizma u Indiji sprečavali racionalizaciju i kapitalizam. Beograd: X X v e k . Veljko (1987). D20RDŽ RlCER . Kurs pozitivne filozofije. Zagreb: Naprijed. 1989). 17. Dirkem. Sociologija Maksa Vebera. Novi Sad: Mediterran Publishing. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Sremski Karlovci: Izda­ vačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Weber. Maks (1968. Uvodu istoriju sociologije 1-II. Beograd: Prosveta. O religioznim oblicima društvenog života. Marksovo shvatanje čovjeka. Metodologija društvenih znanosti. Gidens. Sabrani spisi iz sociologije religije I—III. Novi Sad: Mediterran Publishing. Karl. Emil (1982).i tvrdio kako je ova poslednja u savremenom društvu najdominantnija vrsta vlasti. Dirkem.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 16. Beograd: B I G Z . Pravila sociološkog metoda.88 15. harizmatsku. i Supek R. Entoni (1996). O društvenojpodeli rada. Protestantska etika igrala je središnju ulogu u racionalizaciji Za­ pada. (bilo koje izdanje) Marks. O n a je bila presudan či­ nilac u razvoju duha kapitalizma i. Veber. Sa­ rajevo: Veselin Masleša. Beo­ grad: Prosveta. (2003). Literatura za dalje čitanje Barns. Zagreb: Globus. Duhovni rad kao poziv. Kapital. Đurić. Comte. Maks (1976). E. Marks. Korać. Emil Dirkem 1858-2008. Beograd: Prosveta. Protestantska etika i duh kapitalizma. racionalno-legalnu . Zorž (2008). Maks (1997). (bilo koje izdanje) Mimica. Beograd: B I G Z . Istorija samoubistava. . Zageb: Naprijed. Maks (1998). Dirkem. Veber je razlikovao tri tipa vlasti . Privreda i društvo 1 i 2. Prilog kritici političke ekonomije. Karl. Aljoša (1992). H . O radikalskoj sociologiji. Emil Dürkheim i francuska škola. Zagreb: Naprijed. Weber. Minoa. Nikšić: Univerzitetska riječ. uspona kapitalistič­ kog privrednog sistema. konačno. Samoubistvo. Beograd: Savremena škola. pogotovo racionalizaciji privrede. Emil (1972). Dirkem. Cvjetičanin V.

(2) razvio grand-teoriju ekonomskih promena koja je po svom usmerenju i obimu slična ostalim teo­ rijama klasičnih teoretičara (od kojih su svi imali da kažu pone­ što o ekonomiji). Još jedan Amerikanac. veku doći do transformacije privrede koja je bila definisana proizvodnjom u privredu koja se definiše potrošnjom. on je stvorio teoriju koja je omogućila neuporediv uvid u individual­ nu svest (uključujući „svest" i „sopstvo"). . delanje i interakciju. Međutim. Džordž Herbert Mid. predstavlja takode pomalo neobičan izbor za raspravu u ovoj glavi. Zimi je smatrao da je izučavanje tragedije kulture prvi zadatak sociologa. on zaslužuje da se svrsta u red velikih klasičnih socioloških teoretičara zato što je: (1) stvarao ideje koje su takođe bile sociološke. pre nego što dođemo do tog problema. Izbor druga dva teoretičara atipičan je i kontroverzan. moramo se pozabaviti nekim osnovnim konceptima Zimlove teorije. (3) anticipirao da će u kasnom 20. Iako se Mid manje od drugih bavio ve­ likim socijalnim promenama i problemima svog vremena.GLAVA 3 KLASIČNE TEORIJE (2) Georg Zimi: Narastajuća tragedija kulture Torsten Vehlen: Kontrola biznisa nad industrijom Džordž Herbert Mid: Socijalni biheviorizam Sažetak Literatura za dalje čitanje Ova glava predstavlja nastavak prethodne glave i bavi se radom druga tri glavna klasična teoretičara. Georg Zimi predstavlja nesporan izbor jer se sve više smatra. Veberom i Dirkemom. Međutim. Prvi. s Marksom. GEORG ZIML: NARASTAJUĆA TRAGEDIJA KULTURE Georg Zimi (1858-1918) još jedan značajan nemački soci­ jalni teoretičar. Torsten Veblen je Amerikanac i uglavnom se bavio ekonomijom. jednim od osnivača i najvažnijih autora kla­ sične sociološke teorije.

Zapravo. njegova rana.90 D Ž O R D Ž RICER . ti oblici asocijacije predstavljaju samo deliće društvenog života koje treba proučavati mikroskopski. Te oblike interakcije Zimi naziva asocijacijama. traženje uputstava od drugih ili oblačenje da bi se udovoljilo dru­ gima. kako bi ih sveli na ograničen broj kategorija. tu formu interakcije možete protumačiti na najmanje dva načina: kao običan „zahtev Asocijacija .) Ljudi se svakodnevno suočavaju s ve­ likim i zbunjujućim mnoštvom interakcija i s još većim brojem učesnika u njima. Za Zimla. više nego ostale klasične mislioce. razrađuju. Kada vas neko pita: „Sta te je dovelo na ovakvu žurku?". (Otuda se ponekad njegova te­ orija naziva formalizam.) Asocijacije se neprekidno stvaraju. a donekle i kasnija slava.obrasci koje ljudi i naučnici primenjuju na veliki broj učesnika u interakcijama. Tipovi . (Otuda bi se asocijacija mogla prevesti još i kao povezivanje. Da bi uspešno izašli na kraj s tom konfuzijom.obrasci koje ljudi i naučnici primenjuju na veliko i zbunjujuće mnoštvo interakcija. zasnivaju se na njegovim teorijama svakodnevnog života.po Zimlu. . Zimla su. Forme i tipovi Zimi je napravio bitnu razliku između formi interakcije i tipova učesnika u interakcijama. poput Vebera. Forme . ili interakcija. Zimi je. Ovaj deo Zimlove teorije jasno se može razgraničiti od njegovih raz­ mišljanja o tragediji kulture. a zatim zamenjuju drugim oblicima asocijacije. njihova svrha je da povezu ljude jedne s drugima. odnosi medu ljudima. kako bi lakše izašli s njima na kraj. Prisetimo se primera žurke iz glave 2 i velikog broja interakcija koje se na njoj odvijaju. nestaju. kao što su zajednička večera više ljudi. pokušao da definiše sociologiju kao studiju o svakodnevnom životu: sociologija treba da proučava društvo. zanimala naizgled banalna svakodnevna ponašanja. a društvo nije ništa drugo do zbir individualnih inte­ rakcija koje ga čine.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KOREN Asocijacija Iako je Georg Zimi tvorac jedne važne grand-teorije o tra­ gediji kulture. ljudi društveni svet svode na mali broj formi interakcija i tipova učesnika u interakcijama.

prinuđeni smo da ove tipove koristimo kao prve aproksimacije koje nam služe da bismo započeli (ili prekinuli) interakciju. s obzirom na to da se u svakodnev­ nom društvenom životu susrećemo s ogromnim brojem ljudi. Isti proces se ponavlja kada treba da izađemo na kraj s veli­ kim brojem ljudi s kojima potencijalno možemo stupiti u inte­ rakciju. Možda ćemo kasnije uvideti da je naš prvobitni sud bio pogrešan i da smo tu osobu svrstali u pogrešnu kategoriju. Ipak. Kako da odgovorimo nekome koga ne poznajemo? Tako što ćemo. oni koriste kreativnu svest. ciljevima i interesima. kako bismo lakše izašli s njima na kraj. Ako mislite da bi osoba koja vas je to pitala mogla da vam dosađuje. svakodnevno razvijaju forme i tipove. Na žurci nas neko koga nikada ranije nismo sreli i neko o kome ništa konkretno ne znamo pita zašto smo tu. uvek težimo da ih redukujemo na ograni­ čen broj formi. tu osobu svrstati u jedan od mnogobrojnih tipova koje smo prethodno stvorili. Da li je osoba koja nam je uputila pita­ nje ozbiljna ili samo želi flert? Da li je dosadna ili je šarmantna? Naš odgovor zavisiće od toga u koju kategoriju smo. Dakle. smestili tu osobu. odgovorićete: „Šansa da upoznam nekoga poput tebe". On je polazio od pretpostav­ ke da se ljudsko delanje odvija svesno. a ne samo obični ljudi. odgovorićete joj: „Autobus gradskog saobraćaja". pošto se oko nas odvija veliki broj interakcija. Zimi je napisao niz eseja o formama interakcije (na primer. Da bismo što više olakšali susrete s njima. Iz tog razlo­ ga.KLASIČNE TEORIJE 91 za informacijom" ili kao „želju da se započne odnos". Svest Zimlovo proučavanje asocijacije bilo je povezano i oblikova­ no njegovim proučavanjem svesti. Ljudi u interakcije ulaze s različitim motivima. Ako ste raspoloženi da započnete jedno novo poznanstvo. na osnovu prvog utiska. Zimi je takođe verovao da ljudi mogu da se suoče sa sobom . pre nego što odgo­ vorimo. redukujemo ih na ograničen broj tipova učesnika u interakcijama. podređenosti i nadredenosti) i o tipovima učesnika u interakciji (na primer. stranac). Zimi je verovao da je neophodno da i sociolozi.

Zimi je bio Jevrejin u jednom akademskom svetu koji je obilovao an­ tisemitizmom. Najveći deo vremena nije čak mogao da zaradi ni redovnu platu. taj proces kojim strukturama dajemo sadržinu nazivamo reifikacija. Zimi je. U jednom izveštaju ministru prosvete. Ljudi takođe imaju sposobnost da stvaraju uslove koji ih ograničavaju. ali birokratija nemačkih univerziteta nije znala šta će s takvim radovima.92 D Ž O R D Ž RICER . da sebe posmatraju odvojeno od svojih postupaka. Prvo. stvorio impresivne teorije i lično poznavao veliki broj značajnih in­ telektualaca (npr. Zašto je onda Zimi bio marginalan? Mogu se izdvojiti dva razloga. Zbog tih mental­ nih sposobnosti.. on je tokom svog života zauzimao beznačajne akademske pozicije. koristeći sociološki rečnik. Međutim. odnosno. ljudi mogu da procenjuju stimuluse koji utiču na njihovo ponašanje. ljudi nisu potčinjeni spoljašnjim stimulusima ili spoljašnjim strukturama. što je verovatnije. Maksa Vebera) koji su o njemu imali visoko mišljenje. napraviti kombinaciju jednog i drugog. Umesto toga. Činilo se da mu takav vid rada i izraza više odgovara od masiv­ nih tomova knjiga (iako je pisao i njih). „stranac" u nemačkom akadem­ skom svetu svog vremena. Drugo. Iako se danas smatra jednim od veli­ kana sociološke teorije. već je zavisio od studentskih stipendija. Zimi je Reifikacija . pisao je eseje s popularnim na­ slovima koji su često bili objavljivani u novinama i magazinima. svest takođe ima sposobnost da te stimuluse ili strukture ispuni realnim postojanjem. razmotre različite načine na koje mogu da reaguju. međutim. Drugim recima. Pomoću svojih mentalnih procesa ljudi se mogu osloboditi ili ograničiti. on uglavnom nije pisao o onome što je u njegovo vreme smatrano legitimnim akadem­ skim traktatom.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI mentalno. pa tek onda odluče kako da delaju.proces u kojem društvenim strukturama dajemo sadržinu. . Georg Zimi Biografska skica Georg Zimi bio je marginalac. tj.

po svojoj spoljašnosti. Dijada . premda na jed­ nom manje značajnom nemačkom univerzitetu. dijade su grupe od dva člana. Najjednostavnije re­ čeno. . Za razliku od svih ostalih grupa. Nijedno kasnije povećanje grupe (s tri člana na četiri. može li uopšte biti neke razlike ako se dvočlanoj grupi priključi još jedan član? Zimi ovde daje iznenađujući i veoma značajan odgovor: on smatra da prisustvo još jedne osobe pravi ogromnu razliku. nema nikakvo drugo značenje van onog koje ima kao dijada. To je uspeo tek pred kraj svog života.grupa od tri člana. s devet članova na deset članova itd. Na prvi pogled čini se da je razlika između ovih grupa neznatna ili da je uopšte nema. Ta dva pojedinca zadržavaju visok nivo individualnosti. Štaviše.) ne čini ni približno toliku razliku kao priključivanje trećeg člana dijadi. Jer. u di­ jadi ne postoji mogućnost stvaranja posebne grupne strukture koja prevazilazi odnos dvoje ljudi. nije ni malo čudno što Zimi nije mogao da nade stalno akademsko nameštenje. a trijade grupe od tri člana. dijada. Trijada . To se najbolje može uočiti u njego­ vom čuvenom radu o dijadama i trijadama. za dvoje ljudi koje se nalaze u interakciji.KLASIČNE TEORIJE 93 opisan kao „jedan potpuni Jevrejin. presudna soci­ ološka razlika jeste razlika između dvočlanih i tročlanih grupa. ne postoji kolektivna pretnja pojedincima koji čine dijadu. Veličina grupe Jedan od najsnažnijih aspekata Zimlove sociologije svakod­ nevnog života jeste način na koji svakodnevne interakcije prelaze u šire društvene strukture. ona se jedino može sastoja­ ti od dvoje ljudi koji se nalaze u interakciji. po svom ponašanju i po svom načinu razmišljanja". Pošto nije moguće da se unutar dijade naprave podgrupe. Uostalom.grupa od dva člana. Uzimajući u obzir ovaj izveštaj i antisemitizam tog vremena.

Čak i onda kada bi ljudi želeli da otkriju sve o sebi (a oni to rade veoma retko). U svim aspektima našeg života. drugima otkrivamo samo delove našeg unutrašnjeg života. dok druga pokušava da otkrije šta je to. Laž podrazumeva ne samo to da su drugi prevareni. D a bismo ušli u interakciju. Međutim. jer bi previše informacija mo­ glo da izludi druge ljude. a koje otkriti. Nasuprot tome. . Zato svako mora da odluči koje in­ formacije će podeliti s drugima.94 DŽORDŽ RICER . u svim interakci­ jama otkrivamo samo deo sebe. tr­ govac itd.po Zimlu. ne bi uspeli. N a primer. Prema tome. Laž — oblik interakcije u kojoj pojedinac namerno prikriva istinu od drugih. Staviše. Zbog toga nam nije teško da pri­ hvatimo da nas političari ponekad lažu. rođak. a koji će to deo biti zavisi od načina na koji biramo i priređujemo delove koje smo odlučili da otkrijemo. tj. kada Tajnovitost . Iako o drugim ljudima možemo znati mnogo toga. susrećemo se ne samo s isti­ nom. nikada ne mo­ žemo poznavati sva njihova razmišljanja. moramo znati ko je u pitanju: prijatelj. poseb­ no u odnosu na koncept distance. To se odnosi na unutrašnji život ljudi s kojima ulazimo u inte­ rakciju. već i s neznanjem i greškama. moramo znati nešto jedni o drugi­ ma (recimo. već i to da je postojala namera da se drugi dovedu u zabludu. Zimi je laž razmatrao u okvirima socijalne geometrije. biramo koje delove ćemo prikriti. raspoloženja itd. u interakciji s drugim ljudima neznanje i greške dobijaju poseban karakter.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ključni koncept Tajnovitost Zimi je tajnovitost definisao kao situaciju u kojoj jedna osoba nešto namerno prikriva. Laž je forma interakcije u kojoj neka osoba namerno prikriva istinu od drugih. Ljudi. imaju sposobnost da namerno otkrivaju istinu o sebi ili da lažu i prikrivaju svoje pravo lice. nikada ih ne možemo poznavati u potpunosti. za razliku od bilo kojeg drugog objekta sazna­ nja. Posmatrano sa stanovišta Zimlovog interesovanja za kvantitet. situacija u kojoj jedna osoba namerno prikriva nešto dok druga pokušava da otkrije šta je to.). lakše prihvatamo i lakše se mirimo kada nas lažu oni koji nam nisu bliski (s kojima smo na distanci).

čak i najintimniji društveni odnosi zahtevaju i distancu i bliskost. distanca je prisutna u svim društve­ nim odnosima. potpuno samootkrivanje (pod pretpostavkom da je tako nešto uopšte moguće). niz društvenih uloga koje ranije nisu bile moguće. učiniće brak prozaičnim i otkloniti svaku mogućnost pojave neočekivanog. Svi društveni odnosi zahtevaju isti­ nu i laž. kao najintimnijoj i najiskre­ nijoj formi asocijacije. Sledstveno. sva svakodnevna komunikacija kombinuje elemente poznate i jednoj i drugoj strani s elementima koji su poznati samo jednoj strani. Samo neki od onih koji poseduju veliki izvor ličnih talenata mogu pružiti brojna otkrića supružniku. tako i one koji su poznati samo jednom od njih. javlja se mogućnost grupnog ugrožavanja individualnosti. Laž supružnika.KLASIČNE TEORIJE 95 nas slaže neko. neumerenim samootkrivanjem postaju ogoljeni i nezanimljivi. roditelja ili deteta daleko nas više pogađa od laži ministra kojeg poznajemo samo s T V ekrana. iako može doći do preki­ da odnosa ako jedna strana otkrije tajnu koja se od nje skriva. ljubavnika. Svi ostali. priključivanjem trećeg člana dijadi. omo­ gućava nastajanje nezavisne grupne strukture. stvaranje trijade. Međutim. Pridruživanje treće osobe dijadi. Izraženo uopštenije i kroz koncept distance. to jest podgrupe. Zimi je verovao da je to jedno pogrešno mišljenje. Još konkretnije rečeno. tj. Staviše. tajnovitost je sastavni deo svih društvenih odnosa. većina nas ima ograničene kvalitete i svako njihovo otkrivanje i pokazivanje drugima umanjuje našu zanimljivost drugima. Konačno. to smatramo nepodnošljivim. moguće je da se dva člana grupe bore za naklonost trećeg ili da treći podstiče svađu među njima . a može i iskoristiti taj spor kako bi stekao moć. odnosno uzajamno po­ znavanje i uzajamno prikrivanje. Stvaranjem trijade. Zapravo. ko nam je blizak. Stvari se radikalno menjaju kada se pređe s dijade na trija­ du. to postaju. Zahva­ ljujući ovom poslednjem. Zimi je objašnjavao da u braku. Drugim recima. Takođe. jedan član trijade može uzeti ulogu posrednika ili sudije u sporu između druga dva člana. Iz tog razloga. Zimi je tvrdio da društveni odnosi zahtevaju kako elemente koji su poznati i jednom i drugom (ili «-tom) učesniku interakcije. postoji iskušenje da se partneru sve ot­ krije i da ne postoje tajne.

definisan je p o ­ m o ć u distance. društveni Z i m i se takođe interesovao za p r o b l e m distance. čini poje­ dince m n o g o prijemčivijim i spremnijim d a slede najjednostavni­ je ideje i p o s t u p a j u nepromišljeno i emotivno. k o j a za­ u z i m a središnje m e s t o u Z i m l o v o j grand-teoriji. Stranac je neka o s o b a k o j a nije ni suviše blizu. M e đ u t i m . . M e đ u t i m . jer je u m a l i m g r u p a m a kontrolu k o j u vrše ostali članovi grupe teško izbeći.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI kako bi lakše vršio kontrolu n a d o b a člana. m o g u javiti n a različite načine. u l o g a stranca zahteva k o m b i n a c i j u blizine i distance. U veli­ k i m društvima. već član g r u p e . o č e m u će biti više reći u odeljcima o tragediji kulture. Z i m i je i m a o niz interesantnih ideja u s v o m razmišljanju o veličini grupe. T a k o je. M a l e gru­ p e će verovatno imati o g r o m n u kontrolu nad p o j e d i n c e m . a pojedinac je član m n o g i h o d njih. postaje m o g u ć a tek o n d a k a d a se razviju g r u p e sastavljene o d b a r e m tri člana. ni previše daleko. neće više biti stranac. naročito u m o d e r n i m gradovima. Fizička blizina velikog broja ljudi. tip koji s m o ranije p o m i n j a l i . N a primer. u velikim društvima. Staviše. postoji m n o š t v o različitih grupa. u trijadi se sistemi autoriteta i stratifikacije. Prema t o m e . pojedinci postaju podložni drugoj vrsti kontrole. Prema t o m e . koji u dijadi nisu bili m o g u ć i . A k o ta o s o b a pride suviše blizu. Stvaranje trijade n e o p h o d n o j e za razvoj društvenih struktura koje m o g u d a se o d v o j e o d p o j e d i n a ­ ca i p r e u z m u d o m i n a c i j u n a d n j i m a . smatrao d a u p o r e d o s rastom veličine grupe raste i individualna sloboda. ni suviše daleko. Posledica toga je d a svaka pojedinačna g r u p a m o ž e da kontroliše s a m o mali deo p o n a š a n j a svojih članova. M e đ u t i m . Tragedija kulture.96 D Ž O R D Ž RICER . u velikim g r u p a m a pojedinac i m a veću m o g u ć ­ nost da postane m a n j e uočljiv i podložan kontroli grupe. Distanca i stranac stranac. a naročito u velikim gradovima. mase su m n o g o podložnije kontroli p u t e m najjednostavnije ideje. prekinuće svaki kontakt s g r u p o m . ako se previše udalji. naizgled protivrečno. Stranac — jedan od Zimlovih društvenih tipova definisan distancom: neko ko nije ni previše blizu.

pošto je u pitanju stranac. verovatno voditi do povećanog grupnog fantaziranja. a ne bliskom prijatelju. entuzijazmu i manipulaciji. ni drugog . ali postoji ogromna razlika iz­ među ulaska i izlaska kroz vrata. Zimi se bavio važnošću granica u prostoru. Na primer. Beskrajne granice javljaju se kada grupa nije ograničena na svoje poli­ tičke granice (na primer. Na primer. manje je poznata njegova teorija o prostoru. most i vrata ovde ne treba shvatiti bukvalno: to su metafore kojima se objašnjavaju društveni odnosi.KLASIČNE TEORIJE 97 Ključni koncept Prostor D o k je Zimlovo razmišljanje o konceptu distance široko po­ znato. on zaključuje da vrata pružaju bogatije mogućnosti od mosta. ona postaje podložna impulsi­ ma. Osim toga. Neki od Zimlovih najinteresantnijih uvida o prostoru povezani su s onim što je imao da kaže o mostu i vratima. Ljudi se često slobodno poveravaju strancu. ljudima je prijatnije da ukazu poverenje njemu nego onima koji su im bliži i koji su čla­ novi iste grupe. (Recimo. jer pretpostavljaju da to što su mu rekli neće stići nazad do članova grupe. Razlog za to je što ni jednog. u interakciji s članovima grupe stranac može da bude mnogo objektivniji. ali i da razdvajaju (ako su zatvorena). To naravno može da se poveže s takvim pojavama kao što su neredi i si. često se dešava da ispričate nešto poverljivo iz vašeg života slučajnom putniku koga ste sreli u vozu ili taksisti. Njihova važnost otkriva se posebno onda kada su granice beskonačne i nejasne. Prema tome. Manjak unetih emocija omogućuje mu da bude nepristrasniji u proceni i u odnosu s članovima grupe. dok most uvek povezuje. Pravac nije od značaja kada pričamo o mostu. masa ljudi u širem prostoru). vrata mogu da povezuju (ako su otvorena).) Posebna vrsta distance koja postoji između stranca i grupe dovodi do nekih neobičnih obrazaca u njihovoj interakciji. između ostalog. Kada se grupa nalazi na otvorenom. odnosno društveni obrasci. recimo kada se grupa nalazi u potpuno crnom prostoru. Nejasan prostor po­ javljuje se kada je grupi prostor nejasan. To će. (Naravno.

uslovno rečeno. R e c i m o . odlazak sa prijateljicama u šoping). da bi brak bio zanimljiviji i uspešniji. osvajanje M o n t Everesta za većinu nas n e m a veliku vrednost. vazduhu ne pridajemo veliku vrednost. za nas n e m a j u veliku vrednost. ako neko i m a emfizem pluća). n e m a j u veliku vrednost. iako ne m o ž e m o da živimo bez njega.98 D2ORD2 RicER . Zapravo. to jest lako su dostupne. Jedna strana ima svoju ekipu za preferans ili fudbal u koju je drugoj strani. O konceptu stranca moguće je raspravljati i kao o obliku interakcije između dvoje bliskih ljudi. Najviše vrednujemo stvari koje su d o ­ stupne. Su­ protno t o m e . N j e g o v o shvatanje vrednosti predstavlja al­ ternativu Marksovoj radnoj teoriji vrednosti. Iako je uobičajeno verovanje da su supružnici bliski. brak. jer je za većinu ljudi o n o nedostižno. Z i m i smatra da između supružnika mora postojati određen stepen distance koji ih čini strancima. Distanca i vrednost J e d n o o d Zimlovih najinteresantnijih zapažanja o distanci odnosi se na vrednost. niti je verovatno d a će bilo ko o d tih stranaca doći u kontakt s d r u g i m članovima g r u p e i to im ispričati). D r u g a strana takode i m a (za prvu stranu) svoju zabranjenu terito­ riju (npr. ako ga je zagađenje učinilo teškim i o p a s n i m za udisanje) ili je d o njega teško doći (na primer. zabranjen pristup. Recimo. . Stranac nije s a m o socijalni tip. jer je pristupačan i nalazi se svuda oko nas. Stvari koje su n a m i suviše blizu. stvari koje su previše udaljene o d nas.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI verovatno nećete nikada p o n o v o sresti. Distanca ulazi u naše najintimnije odnose s drugima i o d bliskih ljudi pravi strance. Z i m i je smatrao da je vrednost stvari funkcija njihove udaljenosti o d nas. N a r a v n o . u nekim as­ pektima. ljudi se retko o d l u č u j u d a ta­ kve informacije podele s n e k i m članovima g r u p e iz straha d a će ih i ostali članovi ubrzo saznati. vazduh može biti v e o m a vredan ako ga i m a malo (na primer. N a s u p r o t t o m e . to jest koje su n a m teško dostupne. Re­ kli s m o već da je koncept stranca nemoguće razumeti bez distance. ali je za njihovo dobijanje potrebno uložiti određeni trud. postoji distanca. postoje brakovi u kojima. U z m i m o . već je takva avantura preskupa. N e s a m o što je teško popeti se na njega. kako stanovnici pojedinih gradova dobro zna­ j u . recimo.

O s u đ e n i s m o d a sve manje razumemo svet koji s m o sami stvorili. Još važnije. O n j e m u svakog d a n a m o ž e m o da n a u č i m o nešto novo. Tragedija kulture naziv je za stanje u k o j e m naše nedovoljne individualne sposobnosti ne m o g u da prate naše kulturno stvara­ laštvo. usvoji i kontroliše elemente objektivne kulture. filozofija).pojava koja nastaje usled toga što objektivna kultura raste velikom brzinom. Individualna kultura . D r u g o . a svakim sledećim d a n o m z n a m o sve više. Internet postaje sve važniji deo objektivne kulture. T o se najjasnije m o ž e uočiti na primeru nauke. Individual­ n a k u l t u r a odnosi se n a s p o s o b n o s t p o j e d i n c a d a stvori. ljudska kreativnost je uvećana tek s a m o m a l o . . S v r e m e n o m . K o n a č n o . N a j p r e . a indi­ vidualna kultura i s p o s o b n o s t d a se proizvodi objektivna kultura rastu i suviše sporo. D a n a s p o s e d u j e m o daleko p o t p u n i j a znanja o medicini. broj različitih elemenata objektivne kulture ta­ k o đ e raste. a individualna kultura i sposobnost da se proizvodi objektivna kultura rastu i suviše sporo. Iako d o n e d a v n o nije ni p o s t o j a o . i m o ž d a najvažnije. Internet trenutno i m a veliku kontrolu Objektivna kultura . osuđeni s m o da sve više p o t p a d a m o p o d kon­ trolu tog sveta. usvoji i kontroliše elemente objektivne kulture. Kao rezultat toga.sposobnost pojedinca da stvori. osuđeni smo da sve manje razumemo svet koji smo sami stvorili i da sve više potpadamo pod kontrolu tog sveta. Tragedija kulture zasniva se n a razlici i z m e đ u subjektivne (ili individualne) i objektivne (ili kolektivne) kulture.KLASIČNE TEORIJE 99 Objektivna i subjektivna kultura K a k o je već s p o m e n u t o . a k o uopšte i jeste. astronomiji. različiti ele­ menti objektivne kulture sve više se povezuju u m o ć n e . apsolutna veličina objektivne kulture neprekidno raste. u k u p n i iznos l j u d s k o g stvaralaštava bukvalno je eksplodirao. T r a g e d i j a kulture nastaje usled toga što objektivna kultura raste velikom b r z i n o m . Z i m i je veliku p a ž n j u posvećivao tragediji kulture. Naše nedovoljne individualne sposobnosti ne mogu da prate korak s našim kulturnim stvaralaštvom. Tragedija kulture . O b j e k t i v n a k u l t u r a o b u h v a t a sve što se m o ž e smatrati proizvo­ d o m ljudske delatnosti (umetnost. Ipak.sve ljudske tvorevine koje se smatraju delom kulture. N a primer. s a m o o građene svetove koji n a m svakim d a n o m postaju sve neshvatljiviji i izmiču kontroli onih koji su ih stvorili. n a u k a . fizici i sociologiji nego ikada ranije.

istovremeno s tim procesom. svi mi danas imamo neuporedivo veći izbor nego ikada ranije. visokospecijalizovani po­ jedinci gube osećaj za totalnu kulturu i sposobnost da je kontrolišu. o Internetu. Imajući u vidu ogromno i ekspanziv­ no mnoštvo stvari dostupnih u objektivnoj kulturi.100 DŽORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI nad našim životima. Veblen . Internet nam je sve potrebniji. Kako objektivna kultura raste. Još gore. Čini se da je neizbežno da će ta kontrola još više rasti i postajati sve uticajnija i složenija. odnosno da sve više potpadamo pod nje­ nu kontrolu. Ali. Torstenom Veblenom (1857-1929). Specijaliza­ cija je dovela do velikog broja otkrića koja neizmerno poboljša­ vaju naš svakodnevni život. Budućim stanovnicima našeg društva suđeno je da budu daleko tragičnije ličnosti od nas. postoje i pozitivni aspekti svega toga. Recimo. Podeia rada Ključni činilac za tragediju kulture jeste usložnjavanje podele rada. Ali sve to ide na račun pojedinaca koji osećaju da su sve manje važni u poredenju s objektivnom kulturom. Oni svakodnevno moraju da se suočavaju i nose s objektivnom kulturom. ili samo jednog njegovog dela. Središnji problem kojim se Vehlen bavio bio je sukob između biznisa i industrije. Iako danas mislimo da su ta dva pojma usko povezana. ili o Internet kulturi uopšte. individualna kultura opada. ali utonuvši potpuno u detalje proizvodnje konkretnog programa. tom procesu nema kraja i osuđeni smo na to da postepeno gubimo značaj u odnosu na objektivnu kulturu. neko može biti vrhunski programer. poje­ dincu je suđeno da bude gubitnik. U tom procesu. Iako ga sve manje razumemo. Naravno. Povećana specijalizacija dovodi do povećane sposobnosti za proizvodnju sve složenijih i savršenijih elemenata objektivnog sveta. on gubi predstavu o računarskoj tehnolo­ giji. TORSTEN VEBLEN: SVE VEĆA KONTROLA BIZNISA NAD INDUSTRIJOM Diskusiju o klasičnim grand-teorijama nastavljamo s Ameri­ kancem.

p r e m a t o m e . kao proces u k o m e je sticanje novca glavni interes. D o k razvoj industrije vodi d o sve veće industrijske proi­ zvodnje. D a n a š n j i poslovni lideri skoro se isklju­ čivo bave finansijskim p o s l o v i m a i. tj. Biznis se ne z a n i m a za interes šire zajednice. ni o d r u g o m . Biznis je definisao svet u k o j e m je Veblen živeo. . finansijeri koji ranije ili kasnije p o d svoju kontrolu stavljaju in­ dustrijske m a g n a t e ) . a ne na interes šire zajednice. p o g o t o v o interese viših klasa. već s a m o za profitabilnost organizacije. Takve položaje z a u z i m a klasa dokoličara. poslovni lideri ostavljeni su k a o posrednici i z m e đ u industrije i finansija. taj d o h o d a k izvodio iz njihovog direktnog d o p r i n o s a proizvodnji (industriji). Dalji razvoj d o g a đ a j a v o d i o je ka rutinizaciji finansijskih poslova i. prelasku finansija u ruke velikih finansijskih organizacija (na primer. k a o i nadzornici solventnosti (investicioni bankari. b a r e m delimično. p o s l o v o đ e i finansijski direk­ tori. Položaji onih koji ima­ j u poslovni (biznis) interes p o d r a z u m e v a j u svojinu i prisvajanje. Pošto Biznis . N a taj način. B i z n i s m o ž e m o d a definišemo k a o novčani pristup privrednim procesima. indu­ strijski lideri. R a z l o g t o m e je to što finansije ne predstavljaju direktan d o h o d a k industriji (za­ pravo. ako uopšte nešto rade. Veblenovo najvažnije delo je Teorija put štampano 1899).KLASIČNE TEORIJE 101 je s m a t r a o d a i z m e đ u njih postoji oštar kontrast. uprkos t o m e što nisu imali p u n o znanja ni o j e d n o m . Sledstveno t o m e . interes biznisa sastoji se u t o m e d a se industrijska pro­ izvodnja ograniči k a k o bi se cene i profit držali n a v i s o k o m ni­ v o u . finansije sputavaju industriju u m e sto što joj d o p r i n o s e ) . Prvi lideri bili su preduzetnici koji su bili stvaraoci. p a i inherentan s u k o b . i m a j u poslovnu (biznis) orijentaciju. Bilo je izvesno d a će oni zaraditi svoj d o h o d a k jer se. dokoličarske klase (prvi Biznis Vehlen daje detaljan opis istorijskih p r o m e n a u prirodi bi­ znisa (poslovanja) i poslovnih lidera. b a r e m p o Veb l e n o v o m mišljenju. kao rezultat toga. investicionih bankara ili investicionih fondova). novac i profitabilnost. graditelji. usmeren na dobit. ne zarađuju svoj d o h o d a k .novčani pristup privrednim procesima.

razumevanje i produktivno korišćenje mehanizovanih procesa svih vrsta u velikom obimu. manipulacijama i monopolisanjem tržišta uvećaju svoj profit. Vehlen je smatrao da je poslovna orijentacija parazitska i eksploatatorska. po Veblenu. Bez takvih opstrukcija. a ne na proizvodnju i stručnost. poslovni lideri strpljivo čekaju da im se ukaže prilika da nepoštenim poslovima. Njegova teorija o odnosu između društvene klase Industrija . Zbog toga je. Sledstveno. industrija je pod kontrolom poslovnih lidera koji uglavnom nemaju nimalo razumevanja za nju. vanserijska produktivnost industrijskog sistema progresivno bi spustila cene i profit. Nažalost. Budući da je radnička klasa najviše uključena u te ak­ tivnosti. Ključni koncept Upadljiva potrošnja i upadljiva dokolica O n o što izdvaja Veblena od drugih klasičnih teoretičara. uspore i sabotiraju funkcionisanje industrij­ skog sistema. Umesto proizvodnje. . profit i prodaju). već što je stvorio teo­ riju potrošnje. Industrija Industrija se povezuje s razumevanjem i korišćenjem mehanizovanih procesa svih vrsta u velikom obimu. a jedino što umeju da rade jeste da zarađuju novac finansijskim intrigama i tržišnim malverzacijama. ona ima industrijsku orijentaciju. prvenstveno od strane radničke klase.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 102 je neproizvodna. Glavni interes tih lidera je da ograniče proizvodnju i slobodno funkcionisanje industrijskog sistema kako bi cene i profit držali na viso­ kom nivou. Veblen je modernu korporaciju posmatrao kao tip biznisa.DŽORDŽ RICER . Industrijska ori­ jentacija vezuje se za one koji se nalaze u procesu proizvodnje i stručnosti. glavni zadatak poslovnih lidera da opstruiraju. njen interes svodi se na finansije (to jest. nije to što je razvio značajnu teoriju proizvodnje. ali njegov najpoznatiji zaključak jeste da takvi lideri narušavaju i ograničavaju produktivnost barem isto onoli­ ko koliko je uvećavaju. Vehlen je priznavao poslovnim liderima sposobnost da uveća­ vaju produktivnost.

Ukus te klase ranije ili kasnije spušta se niz stratifikacijsku lestvicu. Upadljiva potrošnja . drugim recima. Drugim recima. U savremenom dobu ljudi upadljivo troše (tj. a upadljiva potrošnja dokoli­ čarske klase pre ili kasnije pogađa svakog u stratifikacijskom sistemu. U modernom svetu. O n je tvrdio da dokolica ili neproizvodno trošenje vremena predstavlja prvobitni način da se među ljudima stvori zavist. Kada donose odluku o tome na šta će trošiti novac. iako većina ljudi imitira način prisvajanja klase koja se nalazi neposredno iznad nje u stratifikacionom sistemu. Kada po gradu ili naselju u kome živite vozite novi „rols rojs". a vidljivost je od suštinske važnosti ako vam je cilj da uvećate sopstveni status i da vam drugi zbog toga zavide. traće dobra umesto vremena) da bi stvorili razlike koje učvršćuju društveni status. Posedovanje takvih dobara donosi veći status onima koji ih poseduju. N a prelomu 20. Razlog tome je to što je potrošnja vidljivija. Upadljiva dokolica . elite će pre pristati na upadljivu potrošnju nego na upadljivu dokolicu. Vehlen je pravio razliku između upadljive potrošnje i upadljive dokolice. veka. ljudi u svim drugim socijalnim klasama pre ili kasnije počinju da kopiraju ponašanje klase dokoličara koja se nalazi na vrhu stratifikacijskog sistema. Vehlen je tvrdio da se motivacija za potrošnjom čitavog niza dobara (usluge još uvek nisu bile na ceni u vreme kada je Vehlen pi­ sao) ne sastoji u potrebi za opstankom. već postizanjem višeg statusa onih koji te proizvode troše i tako stvaraju osnovu za zavist i razlike medu ljudima.KLASIČNE TEORIJE 103 i potrošnje i danas je značajna. već u stvaranju zavisti medu ljudima. dokoličarska klasa ostvaruje upadljivu potrošnju.potrošnja čitavog niza dobara (proizvoda) koja nije motivisana potrebom za opstankom. .neproizvodno trošenje vremena. traćenje vremena kao način da se stvori zavist među ljudima i podigne status onih koji su u mogućnosti da raspolažu vremenom na taj način. ljudi su nekada upadljivo traćili vreme da bi uzdigli svoj društveni status. Kupovanje skupih do­ bara u situacijama u kojima bi daleko jeftinija dobra postigla isti cilj predstavlja primer traćenja u oblasti dobara. mno­ go je verovatnije da ćete biti viđeni nego ako opušteno provo­ dite sate ispred plazma televizora koji ste platili 2000 evra.

ali on je tu ponudu odbio. a može biti i posledica činjenice da poslovni lideri sve više zanemaruju način na koji industrija funkcioniše. Jednom sam čak pokušao da ga nagovorim da započne pisanje Teorije dokoličarske klase.104 D Ž O R D Ž RICER . ne može da postoji. takva stvar kao što je prevelika proizvodnja. Vehlen čak ide tako daleko pa tvrdi da poslovni lideri svesno izazivaju privredne depresije: oni smanjuju proizvodnju jer pod određenim tržišnim uslovima osećaju da ne mogu da izvuku ono što smatra­ ju razumnim profitom za uložena dobra. čak i uz aktivnosti poslovnih lidera koje dovode do privredne depresije. koji je napisao jedan prodavač knjiga. Torsten Vehlen Biografska skica Vehlen je. Rekao sam mu da ću zapisati . Ta sabotaža može biti svesna. već ga ta karakteristika čini mnogo ranjivijim u odnosu na napade koji dolaze iz sveta biznisa i u odnosu na poslovne lidere koji žele da ga sabotiraju. to stvara probleme za zajednicu u vidu nezaposlenosti. Naredni odlomak. Objasnio sam mu kakav bi to veliki doprinos imalo za društvenu svest. Njegovi prijatelji i poštovaoci omogućili su mu da postane predsednik Američ­ kog privrednog udruženja. Imao je dugu kosu. Jednog dana naručio je knjigu o latinskim crkvenim pesmama. najblaže rečeno.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI Industrijski sistem koji je sve više međuzavisan ne samo da je pogodniji za zajedničko preduzetništvo. bio neobičan čovek. Mogao je da sedi satima u društvu. doča­ rava nam malo bliže složenu strukturu Veblenove ličnosti: „Čovek se pojavljivao svakih šest ili osam nedelja sasvim regularno. Međutim. a da uopšte ne učestvuje u razgovoru. sa stanoviša šire zajednice. Bio je asketa i miste­ riozna osoba.. Pažljivo je slušao sve što sam mu govorio i topio se kao snežna pahulja ispred vrata. industrijski sistem još uvek je dovoljno efikasan da može da omogući poslovnim liderima i njihovim investitorima da zarade ogromne profite.. Pokušao sam da ga zainteresujem za ekonomiju. zatvorenih fabrika i protraćenih resursa. U svakom slučaju. Po Veblenu.

najblaže rečeno. bio neobičan čovek. čak i uz aktivnosti poslovnih lidera koje dovode do privredne depresije. Naredni odlomak. a da uopšte ne učestvuje u razgovoru. Bio je asketa i miste­ riozna osoba. Jednog dana naručio je knjigu o latinskim crkvenim pesmama. zatvorenih fabrika i protraćenih resursa. Pažljivo je slušao sve što sam mu govorio i topio se kao snežna pahulja ispred vrata. Rekao sam mu da ću zapisati . industrijski sistem još uvek je dovoljno efikasan da može da omogući poslovnim liderima i njihovim investitorima da zarade ogromne profite. Veblen čak ide tako daleko pa tvrdi da poslovni lideri svesno izazivaju privredne depresije: oni smanjuju proizvodnju jer pod određenim tržišnim uslovima osećaju da ne mogu da izvuku ono što smatra­ ju razumnim profitom za uložena dobra. Objasnio sam mu kakav bi to veliki doprinos imalo za društvenu svest. a može biti i posledica činjenice da poslovni lideri sve više zanemaruju način na koji industrija funkcioniše. ali on je tu ponudu odbio. Pokušao sam da ga zainteresujem za ekonomiju. već ga ta karakteristika čini mnogo ranjivijim u odnosu na napade koji dolaze iz sveta biznisa i u odnosu na poslovne lidere koji žele da ga sabotiraju. koji je napisao jedan prodavač knjiga. Po Veblenu. Međutim. ne može da postoji. Mogao je da sedi satima u društvu. Ta sabotaža može biti svesna. takva stvar kao što je prevelika proizvodnja..SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Industrijski sistem koji je sve više međuzavisan ne samo da je pogodniji za zajedničko preduzetništvo. Imao je dugu kosu. sa stanoviša šire zajednice. to stvara probleme za zajednicu u vidu nezaposlenosti..104 DŽORDŽ RICER . doča­ rava nam malo bliže složenu strukturu Veblenove ličnosti: „Covek se pojavljivao svakih šest ili osam nedelja sasvim regularno. Jednom sam čak pokušao da ga nagovorim da započne pisanje Teorije dokoličarske klase. Njegovi prijatelji i poštovaoci omogućili su mu da postane predsednik Američ­ kog privrednog udruženja. Torsten Veblen Biografska skica Veblen je. U svakom slučaju.

č i m e se o m o g u ć u j e r a z u m a n povraćaj vlasni­ c i m a i investitorima. Podstičući takvu praksu. industrijske v o d e i dokoličarska klasa (čiji su oni važan deo) i njihova novčana orijentacija. m e đ u t i m . M e đ u ­ t i m .naglašavao kako je istraži­ vanje važno započeti o d nivoa grupe. delanje i interakciju . to jest istraživanje društvenih obrazaca koji se odigravaju n a m i k r o n i v o u . uzdišući pre nego govoreći. a taj s l o b o d a n d o h o d a k odla­ zi p o s l o v n i m liderima i njihovim investitorima. vezuju se za traćenje resursa. DŽORDŽ HERBERT MID: SOCIJALNI BIHEVIORIZAM D ž o r d ž H e r b e r t M i d ( 1 8 6 3 . a o n d a da se spušta do nivoa pojedinca. U m e s t o da započne s pojedincima. a ne obrnuto. . kao i sve teorije koje s m o prešli u p r e t h o d n o j glavi. Sve u svemu. 'Moje ime je Torsten Vehlen'. to d a je M i d . M i d o v najveći d o p r i n o s razvoju sociološke teorije predstav­ lja njegova sociologija s v a k o d n e v n o g života.1 9 3 1 ) predstavlja verovatno najznačajnijeg teoretičara s v a k o d n e v n o g života u istoriji soci­ ologije. ili. delanje i interakciju treba objašnjavati g r u p o m . analiza bi trebalo da započne o d organizovane grupe. Zanimljivo je. još uopštenije. M i d je odigrao ključnu u l o g u u razvoju j e d n e važ­ ne savremene sociološke teorije . Bojim se da nećemo za takvu knjigu još dugo vremena imati publiku. Indi­ vidualno mišljenje. a o n d a se penje do nivoa grupe. a ne radnicima (ovo p o d s e ć a n a M a r k s o v u teoriju eksploatacije)." M o d e r n i industrijski sistem toliko je efikasan d a o m o g u ć u ­ je povraćaj na uloženo daleko preko o n o g a što je p o t r e b n o da bi se pokrili troškovi. dokoličarska klasa dolazi u s u k o b s potre­ b a m a m o d e r n o g industrijskog društva.KLASIČNE TEORIJE 105 njegovo ime i da ćemo knjigu ekspresno naručiti. sadrži grandiozni aspekt.d o k je proučavao proces mišljenja. o d o n o g a što je on nazivao društvom. celina i m a prednost u o d n o s u na delove koji je čine. Iako je predavao na filozofskom odeljenju Univerziteta u C i k a g u . Taj d o d a t n i povraćaj izvor j e o n o g a što Ve­ hlen naziva s l o b o d n i m d o h o t k o m . M i d o v a sociološka teorija.s i m b o l i č k o g interakcionizma (vidi glavu 6 ) . a on mi je na to odgo­ vorio.

osnovni koncept Midove sociološke teorije. pojedinci putem čula reaguju na stimuluse ko­ su povezani s impulsom. poput Marksa. 1) Impuls. budući da je i on. Pojedinci svesno reaguju na stimuluse (putem čula sluha. smatrao je da je ljudsko delanje mnogo složenije od tog jedno­ stavnog mehanizma. u osnovi.106 D Ž O R D Z RICER . Iako je. gladan čovek može Akt . Mid se najviše približio psihološkom biheviorizmu. Jednostavnije rečeno. Ova veoma značajna faza obuhvata manipulisanje percipiranim objektom. Ali. već da se svaki akt sastoji od četiri zasebne faze. Ljudi ne reaguju automatski na stimuluse. . kao osnovnom elementu svog teorij­ skog sistema. između stimulusa i reakcije odvija se misaoni proces. Pojedinac reaguje na neki spoljašnji stimulus (na primer. podrazumeva manipulisanje percipiranih objektom. ukusa. percep­ ciju stimulusa. glad ili opasna životinja) i oseća potrebu da uradi nešto po tom pitanju (pronađe hranu ili pobegne). Ipak. akter reaguje na neki spoljašnji stimulus i oseća po­ trebu da uradi nešto po tom pitanju. priznavao mehanizam stimulus-reakcija. Ona prethodi reakciji i angažuje dve glavne ljudske karakteristike: svest i sposob­ nost da se nešto uhvati rukom. već razmi­ šljaju o njima. Akt Raspravljajući o aktu.prva faza akta. razmišljao dijalektički. za razliku od životinja.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Mid je sebe nazivao socijalnim bihevioristom. 2) Percepcija.treća faza akta. biraju odgovarajuće stimuluse. Percepcija — druga faza akta. mirisa itd. 3) Manipulacija. njego­ vu teoriju nije uvek lako razlikovati od psihološkog biheviorizma. ljudi razmisle pre nego što nešto urade (delaju). obuhvata impuls. On nije smatrao da ljudi reaguju automatski i bez razmišljanja. Otuda.) koji su povezani s impul­ som. manipulisanje percipiranim objektom i zadovoljenje izvornog impulsa. Impuls . Manipulacija . razlikujući bitno (životinja reži) od nebitnog (životinja ima lepe oči). svaka faza povezana je s ostalim fazama i nije nužno da se akt odvija po navedenom redosledu.

Gestovi Jedan akt uključuje samo jednu osobu ili jednu životinju. značajne gestove koriste samo ljudi. jer ni bokser ni pas nisu razmišljali kako da reaguju. Jedan deo ljudskih (hrkanje) i svi životinjski vokalni gestovi (rezanje) Konzumacija . a gestovi beznačajni. Nešto slično može da se dogodi i u bokserskom meču: kada jedan bokser zauzme gard. Međutim. Gestovi . mnoge gladne životinje verovatno će bez prethodnog raz­ mišljanja i ispitivanja zgrabiti pečurku i pojesti je. ispitati je prstima. to jest preduzimanje konkretne mere ko­ jom se zadovoljava izvorni impuls. to odmah čini i drugi. Nasuprot tome. u borbi pasa. Najnerazvijeniji oblik interakcije su gestovi . Za razliku od ljudi. Gest jedne osobe ili životinje nesvesno izaziva odgovarajući gest druge. I ljudi i ži­ votinje prave gestove i vode konverzaciju gestovima. i razmisliti ima li ona karakteristike otrovne pečurke. U ovoj fazi preduzimaju se konkretne mere kojima se zadovoljava početni impuls (čovek pojede pe­ čurku ili ustreli životinju). Zbog svoje sposobnosti da razmisle pre nego što delaju. 4) Konzumacija. ljudi su daleko uspešniji u konzumaciji od životinja. životinje moraju da se oslone na daleko neefikasniji metod poku­ šaja i pogrešaka. Re­ cimo. samo ljudi koriste značajne gestove.pokreti jednog učesnika interakcije koji služe kao stimulus drugom učesniku. Konverzacija gestovima — gestovi jednog učesnika interakcije koji nesvesno izazivaju odgovarajuće gestove drugog učesnika. Značajni gestovi su gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivnosti. Dok bezna­ čajne gestove koriste i ljudi i životinje. .pokreti jednog učesnika interakcije (čoveka ili životinje) koji služe kao stimulus drugom učesniku. reakcija je instinktivna. Mid je veliku važnost pridavao vokalnim gestovima. Značajni gestovi — gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivno­ sti.KLASIČNE TEORIJE 107 ubrati pečurku u šumi.poslednja faza akta. i ljudi i životinje ulaze u interakciju s drugima. U oba slučaja. rezanje jednog psa može automatski izazvati rezanje drugog.

Za razliku od ljudi. . Gest jedne osobe ili životinje nesvesno izaziva odgovarajući gest druge. ljudi su daleko uspešniji u konzumaciji od životinja. Jedan deo ljudskih (hrkanje) i svi životinjski vokalni gestovi (rezanje) Konzumacija .poslednja faza akta.pokreti jednog učesnika interakcije (čoveka ili životinje) koji služe kao stimulus drugom učesniku. I ljudi i ži­ votinje prave gestove i vode konverzaciju gestovima. i ljudi i životinje ulaze u interakciju s drugima. jer ni bokser ni pas nisu razmišljali kako da reaguju. to odmah čini i drugi. U ovoj fazi preduzimaju se konkretne mere kojima se zadovoljava početni impuls (čovek pojede pe­ čurku ili ustreli životinju). Gestovi Jedan akt uključuje samo jednu osobu ili jednu životinju. samo ljudi koriste značajne gestove. Značajni gestovi su gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivnosti. Međutim.gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivno­ sti. 4) Konzumacija. to jest preduzimanje konkretne mere ko­ jom se zadovoljava izvorni impuls. U oba slučaja. a gestovi beznačajni. Zbog svoje sposobnosti da razmisle pre nego što delaju. Najnerazvijeniji oblik interakcije su gestovi . mnoge gladne životinje verovatno će bez prethodnog raz­ mišljanja i ispitivanja zgrabiti pečurku i pojesti je. Značajni gestovi . životinje moraju da se oslone na daleko neefikasniji metod poku­ šaja i pogrešaka. Gestovi .pokreti jednog učesnika interakcije koji služe kao stimulus drugom učesniku.KLASIČNE TEORIJE 107 ubrati pečurku u šumi. Dok bezna­ čajne gestove koriste i ljudi i životinje. i razmisliti ima li ona karakteristike otrovne pečurke. značajne gestove koriste samo ljudi. u borbi pasa. rezanje jednog psa može automatski izazvati rezanje drugog. Konverzacija gestovima .gestovi jednog učesnika interakcije koji nesvesno izazivaju odgovarajuće gestove drugog učesnika. Mid je veliku važnost pridavao vokalnim gestovima. ispitati je prstima. Nešto slično može da se dogodi i u bokserskom meču: kada jedan bokser zauzme gard. Nasuprot tome. Re­ cimo. reakcija je instinktivna.

oboje ćemo imati istu mentalnu sliku psa. Ali.108 DŽORDŽ RlCER . Ako u prepunom pozorištu uzviknem: „Požar!" oboje ćemo. najveći deo ljudskih vokalnih gestova čine značajni gestovi. tako i na slušaoca. i značajni simboli uopšte. Jezik. Jezik. Svest — razgovor koji ljudi vode sa samima sobom koristeći jezik. Osim toga. . već i sposobnost da kontrolišu svoje ponašanje. Kako vidimo. i socioloških pojmova uopšte. izgovorena reč će nas verovatno navesti na istu ili sličnu reakciju. omogućava presudno važnu sposobnost ljudi da misle. Upravo je sistem značajnih gestova omogućio izvanredan napredak ljudskog društva (ovladavanje prirodom. Između vokalnih i fizičkih gestova postoji ogromna razlika. Značajni simboli i jezik Jedan od najpoznatijih Midovih. Međutim. a naročito jezik. možemo da ga čujemo na isti način kao i osoba kojoj je upućen. izazivaju istu reakciju i kod slušaoca i kod govornika. a najvažniji od njih uključuju upotrebu jezika. Prema tome. to jest reči. jeste pojam značajnog simbola. Osim toga. ljudi imaju daleko veću kontrolu nad vokalnim gestovima. Mišljenje se. najvažniji značajni simboli ipak su vokalni gestovi. Kada izgovorim reč „pas". gest identič­ no utiče kako na govornika. jednostavno definiše kao razgovor Značajni simboli — simboli koji kod osobe koja ih koristi izazivaju istu ili sličnu vrstu odgovora koju nameravaju da izazovu kod onih kojima su upućeni. takode. Konverzacija gestovima uključuje samo gestove kojima se komunicira. ne možemo da vidimo na koji način smo ga izveli (osim ako se ne nalazimo ispred ogledala). kao i svest. i što je još važnije. Jezička konverzacija uključuje gestove. što je pre moguće. Ako im se ne dopada ono što su izgovorili i čuli mogu jednostavno zastati ili se ispraviti na polovini rečenice. kada napravimo neki vokalni gest. Značajni simboli jesu sim­ boli koji izazivaju istu vrstu odgovora (koji nije nužno identičan) i kod osobe koja ih koristi i kod onih kojima su upućeni. ono što razlikuje ljude od životinja nije samo sposobnost da razmisle pre nego što reaguju. Kada napravimo neki fizički gest.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA l NJENI KLASIČNI KORENI jesu beznačajni. značenja tih reči. nauku). pokušati da napustimo pozorište. Mada i fizički objekti mogu biti značajni simboli.

KLASIČNE TEORIJE

109

koji ljudi vode sami sa sobom koristeći jezik. To je razgovor poput onog s drugim ljudima. Slično tome, Mid je verovao da društveni procesi prethode mentalnim procesima; da bi postojala svest, mo­ raju postojati značajni simboli i jezik. Svest nam ne omogućuje samo to da u sebi prizovemo reakciju jedne osobe (onoga ko je uzviknuo „Požar!" u pozorištu), već i reakciju cele zajednice. Ako će uzvikivanje reči „Požar!" spasiti živote ljudi koji su se zatekli u pozorištu, možemo misliti i na javno priznanje koje ćemo dobiti zbog toga što smo uradili. S druge strane, ako napravimo pogreš­ nu procenu, očekivana reakcija zajednice (na primer, negodova­ nje ili prekor što smo bez razloga prekinuli pozorišnu predstavu) može nas odvratiti od tog postupka. Staviše, razmišljanje o reak­ ciji čitave zajednice navodi nas da smišljamo mnogo organizovanije reakcije od onih do kojih bismo došli kada bismo razmišljali 0 reakciji velikog broja zasebnih pojedinaca.

Sopstvo
Drugi najvažniji Midov koncept je koncept sopstva, ili spo­ sobnosti da na sebe gledamo kao na objekat. Sopstvo i svest dija­ lektički su povezani i jedno bez drugog ne mogu postojati. Niko sebe ne može doživeti kao objekt (misliti o sebi) bez upotrebe sve­ sti i niko ne može posedovati svest, tj. voditi razgovor sa samim sobom, bez sopstva. Naravno, nemoguće je stvarno razdvojiti svest 1 sopstvo, jer je sopstvo mentalni proces. Osnova sopstva jeste refleksivnost ili sposobnost da se stavimo u položaj drugih, to jest da razumemo način na koji oni misle i po­ stupaju. Ta sposobnost daje nam mogućnost da posmatramo sebe i svoje ponašanje na isti način na koji nas posmatraju drugi ljudi. Da bismo uspeli u tome moramo biti u stanju da, takoreći, barem mentalno izađemo iz sebe samih. Na taj način, prema sebi možemo da zauzmemo isti stav kao i drugi ljudi. Mi usvajamo posebno gledi­ šte prema sebi koje može biti specifično individualno gledište ili gle­ dište grupe kao celine. (O ovom ćemo kasnije govoriti detaljnije.)
Sopstvo - sposobnost da sebe vidimo kao objekt. Refleksivnost - sposobnost da se stavimo u položaj drugih, to jest da mislimo kako oni misle i postupamo kako oni postupaju.

110

D 2 0 R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

Mid je verovao da se sopstvo razvija u dva ključna perio­ da detinjstva, u periodu igranja (engleski, play stage) i u perio­ du igre (engleski, game stage). U periodu igranja, deca se igraju tako što sebi dodeljuju uloge drugih. U toj igri dete može da se stavi u ulogu doktora, Harija Potera, majke ili oca. Na taj način, deca uče da vide sebe i kao subjekt (dete) i kao objekt (Hari Poter) i počinju da razvijaju sopstvo. Međutim, to sopstvo veoma je ograničeno, jer dete može preuzeti samo ulogu različitog i po­ sebnog drugog (Hari Poter, majka). Preuzimajući ulogu majke ili Harija Potera, dete može da vidi i proceni sebe onako kako zamišlja da to rade Hari Poter ili majka. Međutim, detetu nedo­ staje potpuniji i organizovaniji osećaj sopstva.

Džordž Herbert Mid Biografska skica
Većina teoretičara koji se pominju u ovoj knjizi najveće prizna­ nje stekla je svojim pisanim delom. Međutim, Džordž Herbert Mid je bio podjednako značajan i kao predavač i kao pisac. Njegove reči osta­ vile su snažan uticaj ne mnoge ljude koji su kasnije postali značajni sociolozi dva­ desetog veka. Jedan od njegovih stude­ nata je zapisao: „Razgovor je bio njegov najbolji medij, pisanje je za njega bilo od drugorazrednog značaja". Drugi njegov student, poznati sociolog Leonard Kotrel, ovako je opisao Mida kao profesora: „Za mene su predavanja profesora Mida bila jedinstveno i nezabo­ ravno iskustvo. Profesor Mid je bio krupan čovek, prijateljskog izgle­ da s veličanstvenim brkovima i bradom poput Van Ajkove. Na licu je uvek imao dobroćudan, pomalo stidljiv osmeh usklađen sa trep­ tanjem njegovih očiju kao da je uživao u tajnoj šali koju je izvodio pred publikom. Dok je predavao, uvek bez beleški, profesor Mid je u ruci držao komad krede i predano ga posmatrao. Kada bi izvlačio neki posebno značajan Period igranja — prvi stadijum u razvoju sopstva; deca se igraju tako što dode­ ljuju sebi uloge drugih.

KLASIČNE TEORIJE

111

zaključak, letimično bi pogledao preko naših glava, sa stidljivim, goto­ vo pokajničkim osmehom, ne gledajući ni u koga direktno. Njegova predavanja su tekla i uskoro smo naučili da pitanja i komentari stu­ denata nisu dobrodošli. Zaista, kada bi neko bio dovoljno smeo da postavi pitanje, začuo bi se žamor neodobravanja studenata. Oni su se protivili svakom prekidu toka dragocenog predavanja. Njegova očekivanja od studenata bila su skromna. Nikada nije držao ispite. Glavni zadatak svakog studenta bio je da napiše što je moguće bolji pismeni rad. Te radove profesor Mid je pažljivo čitao, a ono što je mislio o njima predstavljala je ocena. Neko bi mogao pomisliti da su studenti radije čitali literaturu nego pri­ sustvovali njegovim predavanjima, ali nije bilo tako. Studenti su uvek dolazili i nikada im nije bilo dovoljno profesora Mida".

U

periodu igre,

dete počinje d a razvija sopstvo u p r a v o m

smislu te reči. D o k u periodu igranja dete preuzima s a m o j e d n u ulogu, ulogu p o s e b n o g d r u g o g , u periodu igre preuzima ulogu svih onih koji u njoj učestvuju. Svaki o d tih učesnika i m a tačno određenu ulogu u igri. D a bi to ilustrovao, M i d je koristio primer fudbala.* D o k igra fudbal, dete m o ž e d a i m a s a m o j e d n u ulogu (recimo, ulogu levog krila), ali, istovremeno, m o r a da zna koja su zaduženja ostalih deset igrača i šta oni očekuju o d njega. K a o levo krilo, dete m o r a d a zna kakva je uloga g o l m a n a , bekova, veznih igrača, centarfora i d e s n o g krila. O n o takode m o r a d a zna i šta je uloga sudije, trenera, selektora, ali i publike koja sedi na tribina­ m a . D e t e ne m o r a istovremeno d a b u d e svesno svih uloga, ali u s v a k o m trenutku m o ž e biti svesno uloge barem tri ili četiri igrača (koliko je otprilike dovoljno da biste postigli gol ili ga odbranili). Zahvaljujući toj sposobnosti da istovremeno p r e u z m u više uloga, deca v r e m e n o m stiču s p o s o b n o s t d a učestvuju u g r u p n o m životu; o n a postaju s p o s o b n a d a bolje shvate šta se o d njih očekuje i koja je njihova uloga u društvenoj grupi. D o k igranje zahteva s a m o n e p o t p u n o sopstvo, igra zahteva p o t p u n o razvijeno sopstvo. Period igre - drugi stadij um u razvoju sopstva; umesto da preuzima ulogu diskretnih drugih, dete preuzima ulogu svih onih koji u igri učestvuju. Svaki od tih učesnika ima posebnu ulogu u igri. Napomena prevodioca: Mid je, u stvari, upotrebio primer bejzbola, ali pošto su na Balkanu pravila te igre uglavnom nepoznata, odlučili smo se za fudbal.

112

DŽORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

Ključni koncept

Definicija

situacije

V. I. Tomas (1863-1947) sa svojom suprugom Doroti S. Tomas stvorio je koncept definicije situacije: ako ljudi definišu situaciju kao realnu, onda su te definicije realne u svojim posledicama. N e postoji objektivna realnost ili objektivna situacija; postoji samo situacija onako kako je pojedinci mentalno definišu. Definicija, a ne objektivna realnost, navodi ljude na to da se ponašaju na određen način; da neke stvari urade, a neke druge propuste da urade. Ilustrovaćemo to na primeru rudbala. Pretpostavimo da igrate levo krilo i definišete situaciju u kojoj verujete da možete sami da predriblate kompletnu protivničku odbranu i postignete gol. (Ovo je ponekad, na neobjašnjiv način, polazilo za rukom legendarnoj levoj polutki i krilu Crvene zvezde, Milošu Šesticu.) Taj vaš postupak zavisio je od vaše procene, odnosno definicije situacije u kojoj ste ubedili sebe da protivnička odbrana nema pojma i da ste vi dovoljno sposobni da je sami predriblate i po­ stignete gol. Prema tome, vaša definicija imala je realne posledice. Vi ste zaista pokušali da predriblate celu protivničku odbra­ nu. Ako vam to uspe (kao Šesticu), sledi slava. U suprotnom, sledi kazna - odbrana će da vam oduzme loptu, vaši saigrači će vikati na vas u znak protesta, a trener će vas poslati na klupu. U mnogim oblastima naših života način na koji definišemo situ­ aciju često je važniji od same realnosti.

Još jedan Midov čuveni koncept je koncept uopštenih drugih. Uopšteni drugi, za razliku od posebnog drugog, predstavlja stav čitave zajednice ili, u slučaju fudbala, stav čitavog tima. Potpuno izgrađeno sopstvo moguće je tek onda kada dete, umesto da preuzi­ ma uloge pojedinačnih značajnih drugih, počne da preuzima uloge uopštenih drugih. Za ljude je takode značajno da steknu sposobnost da procenjuju sebe i svoje postupke sa stanovišta grupe kao celine, a ne samo sa stanovišta bliskih pojedinaca. Uopšteni drugi takode
Definicija situacije - ako ljudi definišu situacije kao realne, onda te definicije imaju realne posledice; one, drugim recima, utiču na naše ponašanje. Uopšteni drugi — stav čitave zajednice ili bilo kog kolektiva u koji je akter uključen.

KLASIČNE TEORIJE

113

omogućuje apstraktno mišljenje i objektivnost, jer pojedinac razvija daleko objektivniju poziciju kada se oslanja na uopštene, a ne na posebne druge. Da bi osoba razvila sopstvo, neophodno je da bude član zajednice i da bude usmerena opštim stavovima zajednice. Sve ovo, a posebno uopšteni drugi, može nekoga navesti na pomisao da su Midovi akteri konformisti kojima nedostaje indivi­ dualnost. Međutim, Mid je jasno naglasio da je svako sopstvo jedin­ stveno i razvijeno u kontekstu posebnog životnog iskustva. Osim toga, pošto u društvu postoji mnogo grupa, ne postoji samo jedan uopšteni drugi, već mnogo njih. S obzirom na to da ljudi pripa­ daju različitim grupama i imaju mnogo uopštenih drugih, postoji i više od jednog sopstva. Staviše, ljudi ne moraju prihvatiti zajednicu i uopštene druge onakvim kakvi su, i mogu raditi na tome da ih promene. Ponekad u tome uspevaju, menjajući zajednicu, uopštenog (generalizovanog) drugog, i konačno - same sebe unutar zajednice.

Ja i mene
Činjenica da sopstvo podrazumeva i prilagođavanje i indivi­ dualnost ogleda se u Midovom razlikovanju dva aspekta sopstva -ja i mene (engeski, li me). Mada izgleda kao da ova dva aspekta čine delove ili strukturu sopstva, Mid ih je zapravo video kao pro­ cese koji su deo jednog većeg procesa, tj. procesa stvaranja sopstva. Primene socioloških koncepata na savremeno društvo

Kako postajemo

opsednuti sami sobom?

Džordž Herbert Mid imao je nekoliko značajnih zapažanja o prirodi sopstva, ali bi se verovatno iznenadio da je poživeo do­ voljno dugo da vidi stepen u kome se sopstvo transformisalo, postajući glavni predmet interesovanja, čak i opsesije, u savremenom svetu. Danas živimo u svetu u kome sve više razmi­ šljamo o različitim stvarima. Internet i globalizacija u naš život uneli su niz novina i tema o kojima moramo svakodnevno da razmišljamo. Zapravo, mi moramo da razmišljamo o njima zbog toga što će veliki broj tih stvari (na primer, globalne pri­ vredne promene ili rizici po zdravlje) verovatno imati ozbiljan

114

DŽORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

uticaj na nas. Tema o kojoj danas razmišljamo više nego rani­ je, jesmo i mi sami. (Mid je bio veoma zainteresovan za odnos između sopstva i refleksivnosti.) Iako se samorefleksija pojavljivala i u prošlosti, ljudi su bili ma­ nje sposobni da razmišljaju o sebi (barem u razvijenim zemlja­ ma) nego danas. Razlog za to je jednostavan: ljudi su često bili prezauzeti preživljavanjem i nabavkom svakodnevnih potrepšti­ na da bi se upuštali u samorefleksiju. Osim toga, ljudi su živeli u kulturi koja je bila zasnovana na materijalnom postignuću, a obezvređivala samorefleksiju i zaokupljenost samim sobom. N a te pojave gledalo se kao na nepotreban višak koji ne pospešuje materijalna dobra koja su ljudima i društvu potrebna. Me­ đutim, Entoni Gidens, savremeni sociolog o kome ćemo više govoriti u glavama 7 i 10, ukazuje na to da je sopstvo za veliki broj ljudi postalo projekat, možda čak i najvažniji životni projekat. Uzrok toga je to što se sopstvo više ne pojavljuje, već ga mi aktivno stvaramo. Ko smo mi? Šta mislimo da smo? Sve to nisu više date karakteristike ili nešto što je uobličeno u detinjstvu kroz proces socijalizacije (kako je mislio Parsons), već je to nešto što svesno i aktivno stvaramo tokom naših života. Sopstvo nije stvoreno jednom za svagda, već se ono neprekidno uobličava i menja (ponekad čak na dramatičan način). Sledstveno tome, sopstvo postaje nešto na šta svi treba da pa­ zimo, da ga nadgledamo i menjamo kada je to neophodno. To od nas pravi osobe koje su daleko fleksibilnije i prilagodljivije. Međutim, na mnogo načina to takode predstavlja za­ strašujući i težak proces. Drugim recima, dok pre sto ili dvesta godina ljudi nisu mnogo brinuli o sebi, sopstvo danas pred­ stavlja neprekidan izvor brige. Postali smo preokupirani sobom i načinom na koji sebe treba da prilagodimo neprekidno promenljivim okolnostima savremenog društva i našoj isto tako promenljivoj poziciji u tom društvu. To nije lak zadatak; on je pun poteškoća i tenzija. Postoji mnogo prednosti kada je čovek u skladu sa samim sobom, ali i to ima svoju cenu. Ja je neposredna reakcija n a okruženje, o d n o s n o n a o n o što drugi rade. O n o je nemiran, nepredvidiv i kreativan aspekt sop­ stva. Ljudi ne m o g u s u s p e h o m predvideti kako će. ja postupiti.

Ja — neposredna reakcija sopstva na okolinu; nemiran, nepredvidiv i kreativan aspekt sopstva.

KLASIČNE TEORIJE

115

U slučaju fudbala, igrač ne može sa sigurnošću znati kako će njegov tim igrati. Možda pruži briljantnu igru; možda potpuno podbaci. Nikada ne možemo u potpunosti poznavati svojeg, pa ponekad svojim postupcima iznenadimo sami sebe. Za Mida je ja značajno iz četiri razloga. Prvo, ono je glavni izvor noviteta u društvenom svetu. Drugo, uja su sadržane naše najvažnije vrednosti. Treće, ja predstavlja realizaciju sopstva, a svi mi težimo da realizujemo sopstvo. I konačno, Mid je razmatrao dugoročni evolutivni proces od primitivnih društava, u kojima su ljudi bili pod dominacijom mene, ka savremenim društvima u kojima ja igra daleko značajniju ulogu. Unutar sopstva, ja je suprotstavljeno meni. Mene je, u osno­ vi, prihvatanje i percepcija uopštenog drugog od strane pojedin­ ca. Za razliku od ja, ljudi su veoma svesni mene, oni veoma do­ bro znaju šta zajednica od njih želi i očekuje. Svi imamo izraženo mene, ali oni koji su pod potpunom dominacijom mene jesu kon­ formisti. Društvo nas kontroliše preko mene. Takode, mene ljudi­ ma omogućava udobno funkcionisanje u društvu, a ja omogućuje promene u društvu. Društvo na taj način dobija dovoljno konfor­ mizma kako bi moglo da funkcioniše, ali takode prima neophod­ nu dozu inovacije koja mu omogućava da ne stagnira. I društvo i pojedinci bolje funkcionišu zahvaljujući spoju ja i mene.
Sažetak
1. 2. 3. 4. Georg Ziml bavio se asocijacijom ili interakcijom. D a bi izašli na kraj s velikim i zbunjujućim nizom interakcija, sociolozi i obični ljudi razvili su forme interakcije. D a bi izašli na kraj sa zbunjujućim mnoštvom učesnika u interak­ ciji, sociolozi i obični ljudi razvili su tipove učesnika u reakcijama. U pogledu problema veličine grupe postoji velika razlika između dijada (grupa od dva člana) i trijada (grupa od tri člana). Prisustvo treće osobe u trijadi omogućuje nastanak nezavisne grupne struk­ ture. Dalje uvećavanje veličine grupe nije toliko važno koliko pre­ lazak iz dijade u trijadu, to jest priključivanje treće osobe dijadi. Sto je grupna struktura veća, pojedinac je slobodniji.

5.

Mene - prihvatanje i percepcija uopštenog drugog od strane pojedinca; kon­ formistički aspekt sopstva.

116 6.

DŽORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

7. 8. 9. 10. 11.

12. 13. 14. 15.

Ziml je bio zainteresovan za problem distance. Taj interes manifestovao se u njegovoj raspravi o društvenom tipu strancu, koji niti je previše blizu ni previše daleko od grupe. Distanca je pove­ zana i sa socijalnim formama, što znači da poseban oblik udalje­ nosti i otuđenosti ulazi u sve društvene odnose. Distanca se takode vezuje za Zimlovo razmišljanje o vrednosti. Vredne su one stvari koje nisu ni predaleko ni preblizu. Zimlova grand-teorija bavi se tragedijom kulture. Tragedija kulture razmatra rast objektivne kulture i njenu sve veću prevlast nad subjektivnom kulturom. Veblenova grand-teorija bavi se sve većom kontrolom biznisa nad industrijom i negativnim efektima koji iz toga proizilaze. Mid je bio socijalni biheviorista koji nije bio samo zainteresovan za ponašanje koje je zasnovano na mehanizmu stimulus-odgovor, već i za ljudsku svest koja deluje između stimulusa i odgovora; ljudi razmišljaju pre nego što nešto urade. Četiri faze akta su impuls, percepcija, manipulacija, konzumacija. Iako ljudi i životinje koriste gestove i konverziraju gestovima, samo ljudi mogu da koriste značajne gestove, značajne simbole i jezik. Uopšteni drugi je stav čitave zajednice. Sopstvo ima dva aspekta koji se nalaze u stalnoj tenziji: ja (nepo­ sredan, nepredvidiv i kreativan aspekt) i mene (usvajanje uopšte­ nog drugog koje vodi ka konformizmu).

Literatura

za dalje

čitanje

Lukić, Radomir D. (1987). Formalizam u sociologiji. Zagreb: Naprijed. Marinković, Dušan [priredio] (2008). Georg Zimi (zbirka tekstova Georga Zimla). Novi Sad: Mediterran Publishing. Mead, George Herbert (2003). Um, osoba i društvo. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Simmel, Georg (2001). Kontrapunkti kulture. Zagreb: Naklada Jesen­ ski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Spasić, Ivana (1998). Interpretativna sociologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Veblen, Torsten (1966). Teorija dokoličarske klase. Beograd: Kultura. Veblen, Torsten (2008). Teorija dokoličarske klase. Novi Sad: Medi­ terran Publishing. Zimi, Georg (2004). Filozofija novca. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

GLAVA 4 SAVREMENE GRAND-TEORIJE (1)
Strukturalni funkcionalizam Teorija sukoba Opšta teorija sistema Sažetak Literatura za dalje čitanje U ovoj i sledećoj glavi okrečemo se savremenim sociološkim teorijama koje se, kao i klasične teorije koje smo obradili u pret­ hodne dve glave (s mogućim izuzetkom Midove teorije), mogu okvaliflkovati kao grand-teorije. U ovoj glavi obradićemo tri usko povezane teorije - strukturalni funkcionalizam, teoriju sukoba i opštu teoriju sistema. Teorija sukoba nastala je kao reakcija na ne­ kada dominantnu (barem u SAD) teoriju strukturalnog funkcionalizma. Teorija sistema takode je usko povezana sa strukturalnim funkcionalizmom. Zapravo, koncept sistema često se upotrebljava u teoriji strukturalnog funkcionalizma. Međutim, kao što ćemo videti iz diskusije o radu najvažnijeg savremenog sistemskog teore­ tičara, Niklasa Lumana, to su sada dve sasvim različite teorije.

STRUKTURALNI FUNKCIONALIZAM
Kao što sam naziv govori, strukturalni funkcionalizam usredsreduje se na društvene strukture i njihov funkcionalni značaj (pozitivne ili negativne posledice) za druge strukture. U nazivu ove teorije termini „strukturalni" i „funkcionalni" ne moraju se nužno koristiti zajedno (negde je, recimo, odomaćeniji naziv funkciona­ lizam), mada je to već uobičajeno. Možemo da analiziramo druš­ tvene strukture, paternizovane društvene interakcije i postojane
Strukturalni funkcionalizam - sociološka teorija koja se usredsreduje na društvene strukture i na njihov funkcionalni značaj (pozitivne ili nega­ tivne posledice) za druge strukture. Strukture - u društvu, paternizovana društvena interakcija i stalni društveni odnosi.

obrazovni sistem stvarao je ogroman broj radikalnih studenata koji se nisu dobro uklapali u strukturu zanimanja koja su im bila nuđena na tržištu. ponašanje gomile). odnosom između privred­ nog sistema i obrazovnog sistema). Slično tome. strukturalni funkciona­ lizam nastoji da se usmeri na pozitivnije i funkcionalnije međustrukturalne odnose. Iako postoji više tipova strukturalnog funkcionalizma.vidljive posledice koje omogućuju svakom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi). privreda obezbeđuje te položaje onim pojedincima koji steknu odgovarajuće obrazovanje. pa će on. obrazovni sistem i studenti pred sobom imaju cilj koji treba da ostvare na kraju obrazovnog procesa. među sociološkim strukturalnim funkcionalistima dominantan je socijalni funkcionalizam. strukturalni funkcionali­ zam odlikuje usredsredenost na oba ova elementa (i strukture i funkcije). Socijalni funkcionalizam prvenstveno se bavi društvenim strukturama i ustanovama. Pa ipak. naglasak se stavlja na funkcije koje jedna struktura obezbeđuje drugoj. Pri tome. biti pred­ stavljen u ovoj glavi.118 DŽORDŽ RICER .vrsta strukturalnog funkcionalizma koji se usred­ sreduje na velike društvene strukture i ustanove društva. Funkcije . Naredni odeljak bavi se jednim od najpo­ znatijih radova u istoriji strukturalnog funkcionalizma i u njemu nalazimo jednu intrigantnu i veoma kontroverznu sliku društva. Iako takva napetost između struktura često postoji. Zauzvrat. možemo istraživati funk­ cije čitavog niza društvenih procesa koji nisu strukturirani (na primer. shodno tome. njihove među­ sobne odnose i prinudno dejstvo koje one imaju na aktere. Strukturalni funkcionalista bavi se međusobnim odno­ som društvenih struktura (na primer. U vreme Vijetnamskog rata i studentskog pokreta krajem 1960-ih i po­ četkom 1970-ih godina prošlog veka. . Mada ovo daje sliku pozitivne i tesne po­ vezanosti struktura. Zahvaljujući tome. obrazovni sistem obezbeđuje obučeno osoblje koje je potrebno za popunjavanje profesionalnih položaja u privredi. Na primer. njihovim međusob­ nim odnosima i prinudnim dejstvom koje one imaju na aktere. a da se istovremeno ne bavimo funkcija­ ma (vidljivim posledicama koje omogućuju svakom poje­ dinačnom sistemu da se adaptira na svoje okruženje) koje one imaju za druge strukture.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI društvene odnose. Socijalni funkcionalizam . ne mora obavezno da bude tako.

N a i m e .SAVREMENE GRAND-TEORIJE 119 Funkcionalna teorija stratifikacije i njene kritike Kingsli Dejvis i Vilbert M u r izložili su svoju teoriju stratifi­ kacije u tekstu p o d nazivom „ N e k i principi stratifikacije" objav­ l j e n o m u American Sociological Review. funkcionalna nužnost. zašto bi neko želeo d a b u d e čistač k a d a je to loše plaćen p o s a o ili. na koji način društvo pravim p o j e d i n c i m a uliva želju d a p o p u n e odgovarajuće položaje? D r u g i m recima. akcenat je n a strukturi društvene stratifikacije i funkcijama koje o n a obavlja. pak. Dejvis i M u r sistem stratifikacije p o s m a t r a j u kao strukturu socijetalnih nivoa. ali je s neprijatnim položajima p o t p u n o drugačije. hirurg k a d a je to v e o m a o d g o v o r n a pozicija? D r u g o . ali retko ko bi hteo d a b u d e dubretar ili rudar. p o n j i h o v o m mišljenju. neki položaji važniji su za opstanak društva o d nekih drugih. Prvo. g o d i n e . Problem je pronaći siguran način da prave osobe stignu do pravih . televizijski producenti ili folk zvezde. n a koji način ih društvo podstiče d a ispu­ njavaju dužnosti koje ti položaji zahtevaju? Odgovarajuće popunjavanje položaja u društvu problematič­ no je iz tri razloga. čak n e o p h o d n o . M n o g i bi hteli da b u d u uspešni fudbaleri. naglašavajući da se stratifikacija o d n o s i na društvene položaje (na primer. T a teorija j a s n o p o k a z u j e d a su njeni autori stratifikaciju smatrali univer­ z a l n o m i n u ž n o m . Teorija. a ne na pojedince u sistemu stratifikacije. T u se javljaju dva p r o b l e m a . K o n a č n o . 1 9 4 5 . Dejvis i M u r tvrdili su d a nestratifikovana i besklasna društva nikada nisu postojala. O s i m toga. posebno je važno. Prvo. Iako je važno da se svi položaji p o p u n e . k a d a pojedinci već z a u z m u odgovarajuće položaje. neki društveni položaji m n o g o su pri­ jatniji i poželjniji o d drugih. z a n i m a n j a p o p u t rad­ nika i upravljača). da su popunjeni oni najvažniji. različiti društveni položaji zahtevaju različite sposobnosti i talente. Stratifikacija je. K l j u č n o pitanje za Dejvisa i M u r a jeste kako druš­ tvo motiviše i raspoređuje p o j e d i n c e na odgovarajuće položaje u sistemu stratifikacije. a ne p i t a n j e m kako pojedinci stižu d o tih položaja. D r u g i m recima. N i j e problem pridobiti ljude da za­ u z m u prijatne položaje. O n i se bave činjenicom d a različiti položaji unutar strukture nose sa s o b o m različite stepene prestiža. Sva društva i m a j u potrebu za j e d n i m takvim s i s t e m o m z b o g čega sistem stra­ tifikacije i postoji.

P o d nekim drugačijim okolnostima. o n i tvrde d a j e svako društvo stratifikovano. m a n j a j e potreba društva d a ti položaji b u d u p o p u n j e n i i d a oni koji ih p o p u n j a v a j u savesno izvršavaju svoje dužnosti.m o ž e li zaista pozicija radnika biti prijatnija i poželj­ nija o d pozicije j e d n o g upravnika velike korporacije?). T a k o ­ de.120 DŽORDŽ RICER . Dejvis i M u r ne tvrde d a društvo. o n o za njih m o r a obezbediti različi­ te nagrade. o n i s m a t r a j u d a je stratifikacija meha­ nizam koji nastaje neplanirano. Dejvis i M u r bavili s u se funkcionalno najvažnijim p o l o ­ žajima u sistemu društvene stratifikacije. M e đ u t i m . n a m e r n o razvija sistem stra­ tifikacije. m o ž d a sluh nije n e o p h o d a n . Najjednostavnije re­ čeno. d a bi bilo sigurno d a će visoki položaji biti adekvatno p o p u n j e n i . k a o što su prestiž. visoka plata i dovoljno s l o b o d n o g vremena. U m e s t o toga. strukturalni funkcionalista bi rekao d a sa sistemom p o p u n j a ­ vanja društvenih položaja nešto nije u redu. a k o želite d a u društvu b u d e dovoljno lekara. D a b i odgovarajući broj p o j e d i n a c a poželeo d a ih z a u z m e i d a b i o n i koji ih z a u z i m a j u marljivo ra­ dili. za preživljavanje društva. R e c i m o .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI položaja. n e o p h o d n o j e d a društvo t i m p o l o ž a j i m a dodeli vredne i privlačne nagrade. profesora ili visokih oficira. a ipak se našla n a poziciji folk zvezde. Pretpostavlja se d a su visokorangirani položaji u sistemu stratifikacije manje ali važniji prijatni. ali i m a j u manji značaj. folk zvezda m o r a d a i m a sluha d a bi m o g l a d a peva. sudija. te d a stoga zahtevaju naj­ veće s p o s o b n o s t i i talente. te d a zahtevaju manje s p o s o b n o s t i i talenta. A k o . društvena stratifikacija hijerarhijski je organizovana struktura k o j a i m a funkciju d a p o d s t a k n e prave lju­ de d a učine sve što j e p o t r e b n o d a bi stigli d o visokorangiranih položaja koji su najvažniji za o p s t a n a k i funkcionisanje društva. ali o t o m e nisu raspravljali: oni su smatrali d a nisko rangirani položaji u sistemu stratifikacije pružaju veću prijatnost (to je n e o b i č n o gledište . kako bi se postigla p o d u d a r n o s t između individualnih sposobnosti i zahteva koje iziskuju položaji. D a bi društvo bilo sigurno d a će pravi pojedinci zauzeti visokorangirane položaje. Sledstveno t o m e . n e o p h o d n o j e d a i m ponudite . osoba n e m a ni j e d n o ni d t u g o . Dejvis i M u r pretpostavljali su suprorno. i d a takvo mora biti kako bi preživelo. ali je o n d a barem n e o p h o d n a seksualna privlačnost. m e đ u t i m .

ali bez štetnih efekata koje stratifikacija podrazumeva (poput velikih nejednakosti). veće nagrade ne moraju nužno da idu tim važnijim položajima. one raspolažu s daleko ma­ nje moći. U medicinskoj profesiji. budu­ ća društva mogu biti organizovana na drugačiji. Osim toga. Uopšteno . može se tvrditi da je ideju funkcionalnih polo­ žaja koji se razlikuju po svom značaju za društvo. strukturalno-funkcionalistička teorija stratifikacije bila je izlože­ na mnogobrojnim kritikama. Čini se da ovaj stav sadrži tvrdnju da pojedinci koji zauzimaju visoke položaje moraju dobiti odgovarajuće na­ grade za svoj rad. U suprotnom. Takode. iako poseduju sve potrebne sposobnosti. na primer. možda i važniji za preživljavanje društva. odnosno da im je za dobrobit i napredak društva potrebno ponuditi te nagrade. a možda čak i propasti. O d 1945. Međutim. Čak i onda kada se za neki položaj može reći da ima veći značaj za funkcionisanje društva. D a li su đubretari zaista manje značajni za opstanak društva od neke reklamne agencije? Zapravo. teško podržati. ugleda i prihoda od filmskih zvezda. Dejvis i Mur smatraju da ne mo­ žemo očekivati da se pojedinci prihvate mukotrpnog i skupog procesa medicinskog obrazovanja ako im ne ponudimo ovakvu vrstu nagrada. postoji stalna težnja da se ograniči broj lekara. Kritike. godine. Ona to radi tako što tvrdi da ti ljudi zaslužuju svoje nagrade. pretpo­ stavlja da ona moraju postojati i u budućnosti. đubretari su. uprkos nižoj pla­ ti i manjem ugledu. Moguće je stvoriti strukture koje će vršiti iste funkcije kao i stratifikacija. kada je prvi put objavljena. ugled i novac. D a li zaista ima malo ljudi koji su sposobni da popune visoke položaje? Zapravo. funkcionalističku teoriju stratifikacije moguće je kritikovati zbog toga što. Medicinske sestre su možda značajnije za društvo od filmskih zvezda. mno­ gi ljudi nisu u mogućnosti da steknu obuku koja im je neophod­ na da bi stigli do prestižnih položaja. Ipak. Jedna od osnovnih kritika glasi da funkcionalistička teorija stratifikacije održava privilegovan polo­ žaj onih koji već imaju moć.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 121 ove i mnoge druge nagrade. nestratifikovan način. na osnovu činjenice da su stratifikovana društva postojala u prošlosti i postoje u sadašnjosti. ti položaji ostaće nepopunjeni i društvo će ispaštati.

godine). . Proučavajući funkcije. Oni koji se nalaze na visokim položajima imaju jasan interes da sačuvaju malu brojnost i veliku moć. Me­ đutim. APIL. To je način na koji je strukturalni funkcionalizam shvatao strukturu i funkcionisanje sistema društvene stratifikacije. L održavanje obrasca (L). izložićemo Parsonsove četiri funkcije i analizi­ rati njegove ideje o strukturi i sistemu. mnogi talentovani ljudi nikada ne dobiju priliku da pokažu da li su sposobni da upravljaju na visokim položajima. Zajedno. kao i društvene organizacije uopšte.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I govoreći. postizanje cilja (P). Ljude podjednako može motivisati zadovoljstvo koje donosi uspešno obavljanje posla ili mogućnost da budu ko­ risni drugima. Ti imperativi su adaptacija (A). Smelserom obja­ vio 1956. Talkot Parsons (1902-1979). napisao je veliki broj teorijskih radova. to je jedno veoma konzervativno i kontroverzno shvatanje. moguće je zamisliti drugačiju vrstu društvene stratifikacije. ta četiri imperativa poznata rii kao shema APIL. od­ nosno u knjizi Privreda i društvo (koju je s N . to jest da su nužne i karakteristične za sve sisten Da bi preživeo.122 D Ž O R D Ž RICER . može se tvrditi da pojedincima ne moramo po­ nuditi moć. Konačno. Strukturalni funkcionalizam Talkota Parsonsa Najpoznatiji strukturalni funkcionalista. Parsons se usredsredio ns skupove aktivnosti usmerenih ka zadovoljenju višestrukih pctreba sistema. U ovom odeljku bavićemo se kasnijom fazom njegovog strukturalnog funkcionalizma izloženog u knjizi Društveni sistem (1951). ugled i prihod da bismo ih podstakli da zauzimaju visoke položaje. Drugim recima. svaki sistem mora da zadovolji četiri impera:. pa čak ni onda kada za njima i njihovim doprinosom postoji očita potreba. Parsons je tvrdio da četiri funkcije predstavljaju imperative. integracija (I) i latentnost. Postoje i drugi načini da društvo motiviše svoje članove da obavljaju važne društvene uloge.va usmerena ka zadovoljenju njegovih potreba. Njegova teorija počiva na četiri funkcionalna imperativa (zahteva) svih sistema delanja (čuvena shema APIL U ovom odeljku.

Sistem takode m o ž e nastojati d a svojim p o t r e b a m a prilago­ di okruženje. Sjedinjene Američke Države m o g u d a p o d staknu druge države d a traže d o d a t n e zalihe nafte ili i m čak p o ­ m o g n u d a p r o n a đ u z a m e n u za fosilno gorivo. pogotovo onih koji troše m n o g o benzina. K o n a č n o . Zavisne o d ograničenih količina nafte k o j a d o ­ lazi iz inostranstva. Iako takav sistem nikad nije izgrađen. sistem će se naći u velikoj opasnosti i rizikovaće svoj nestanak. Sovjetska n e s p o s o b n o s t Adaptacija . N a primer. sistem m o r a uspešno d a izađe na kraj sa spoljašnjim opasnostima i nepredviđenim situacijama. D a bi preživeli. oni moraju da se sa zemljoradnje preorijentišu na lov i ribolov. .SAVREMENE GRAND-TEORIJE 123 A d a p t a c i j a podrazumeva da se sistem m o r a prilagoditi svom okruženju i d a okruženje m o r a prilagoditi svojim potrebama. Sistem mora uspešno da izađe na kraj sa spoljašnjim opasnostima i nepredviđe­ nim situacijama. koje ne m o g u d a nastave s proizvodnjom velikog broja automobila. Savremeni primer jesu Sjedinjene Američke Države. sistem m o r a d a se prilagodi spoljašnjim opa­ snostima i nepredviđenim situacijama. ako se j e d n o zemljoradničko pleme nade u okruženju u k o m e je zemljište neplodno i n e p o g o d n o za uzgajanje voća i povrća. Sistem mora da se adaptira na okolinu i da je prilagodi svojim potrebama. Sistem ne može d u g o da opstane ako nije usklađen sa svojim okruženjem. A k o d o đ e do nesklada. Pre­ ciznije rečeno. u svetu u k o j e m su rezerve nafte sve manje.prvi od Parsonsova četiri funkcionalna imperativa. N a primer. o n o neće moći da preživi osim ukoliko se njego­ vi pripadnici ne prilagode n o v o m okruženju. P o m e n u t o p l e m e tako m o ž e d a p r e d u z m e niz mera koje i m a j u svrhu d a okrepe zemljište i učine ga p o g o d n i j i m za uzgajanje useva. n a v r h u n c u h l a d n o g rata sa Sovjetskim S a v e z o m . s a m a ta m o g u ć n o s t imala je svrhu da poveća u l o g i cenu trke u n u k l e a r n o m naoružanju i z m e đ u S A D i bivšeg Sovjetskog Saveza. R o n a l d R e g a n (američki predsednik u p e r i o d u 1 9 8 1 . S A D će morati d a p o č n u d a razvijaju alternativne načine za prevoz svog stanovništva. prilagođavajući se tako spoljnoj real­ nosti u kojoj fosilno gorivo predstavlja ograničen resurs.1 9 8 9 ) predložio je stvaranje antibalističkog raketnog sistema osmišljenog tako d a uništi nadolazeće sovjetske rakete pre nego što o n e eksplodiraju n a a m e r i č k o m tlu.

treći Parsonsov funkcionalni imperativ koji se odnosi na potre­ bu sistema da reguliše odnose između svojih delova. i da ga. Kroz integraciju sistem nastoji da reguliše odnose izme­ đu svojih delova. već i da se poveća. neće imati dovoljno vremena za rad sa studentima. ono mora pokušati da poveže zemljoradnju i lov. Krajnji cilj svakog sistema nije samo da preživi u budućnosti. Slično tome. Okolnosti se menjaju i odluke koje su nekad omogućavale postizanje cilja mogu po­ stati nedelotvorne i prevazidene. Postizanje cilja odnosi se na potrebu sistema da definiše i ostvari svoje osnovne ciljeve. unapredi i ra­ zvije. univerzitet. Integracija . S druge strane. ne može prosto da definiše svoje ciljeve jednom za sva vremena i da se potom više nikada ne vrati na taj problem. zbog čega će obrazovanje studenata trpeti. Svi društveni sistemi imaju taj cilj.) Napor SAD da se prilagodi sovjetskoj pretnji doveo je do okončanja te pretnje. To predstavlja primer jedne uspešne adaptacije. ljudstva i resursa u obe te grane. Prema tome. (Drugi činioci uključuju različite unutrašnje probleme i krize. cilj podučavanja studenata i cilj vršenja istraživanja često dolaze u sukob. ako profesori previše vre­ mena troše na istraživanja. Integracija takođe obuhvata i upravljanje međusobnim odnosima tri preostala funkcional­ na imperativa (APL). kada ga postigne. Pleme mora da alocira (rasporedi) dovoljno vremena. Postizanje cilja .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI da nastavi trku nesumnjivo je bila jedan od činilaca koji je ubr­ zao raspad SSSR-a. da bi mogao da ostvari oba cilja u odgovarajućoj meri. Na primer. . Da bi pleme iz našeg primera uspešno stvori­ lo održiv zemljoradnički sistem. Ako moraju samo da se bave podučavanjem studena­ ta. Međutim.drugi Parsonsov funkcionalni imperativ koji se odnosi na potrebu sistema da definiše i ostvari svoje osnovne ciljeve. kao i svi drugi sitemi. univerzitet je sistem koji ima dva različi­ ta osnovna cilja: da podučava studente i da omogući profesorima da vrše osnovna istraživanja. neophodna za dalje unapređivanje znanja.124 D20RDŽ RlCER . energije. Unutar univerziteta. profesori nisu u mogućnosti da posvete dovoljno vremena i energije istraživanjima. održava u zadovoljavajućem obimu. univerzitet mora neprekidno da traga za balansom između njih. poput nesposobnosti komandne ekonomije da proizvede i raspodeli potrebne proizvode. ali i niz drugih konkretnijih ciljeva. na primer.

drugi aspekt Parsonsovog četvrtog funkcionalnog im­ perativa. Latentnost se odnosi na potrebu sistema da stvara. za samo nekoliko godina. kad god je to moguće. Prepričavanje Gejtsove priče. Da bi se očuvao sistem društvene Latentnost . a pojedinci nastavili da se trude. Četvrti funkcionalni imperativ Parsons naziva latentnost ili odr­ žavanje obrasca. Zato je važ­ no da rezultati profesorskih istraživanja budu integrisani u nji­ hova predavanja i da se studenti. ima svrhu da osnaži motivaciju kod ljudi da se potrude da stignu do vrha stratifikacijske lestvice. ali na makronivou. Latentnost je ugrađena u već razmatranu funkcionalnu teo­ riju stratifikacije. Ne samo da sistem mora da stvori i održava tu motivaciju. kao i priča nekih drugih računarskih i Internet milijardera. u vremenu uzleta računara i Interneta i velikog broja ljudi koje je uspeh u toj oblasti brzinom svetlosti odveo na vrh. u medijima čuje­ mo ili pročitamo priče o izvanrednom uspehu pojedinaca koji su se. Takvi međusobni odnosi pomažu da se izbegne neusaglašenost između nastave i istraživanja. Cela struktura sistema.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 125 uprava univerziteta mora biti sigurna da istraživanja i nastava nisu postali potpuno razdvojeni jedno od drugog. . Održavanje obrasca bavi se gotovo istim problemom. već s vremena na vreme mora i da je obnavlja da bi sistem opstao. Na primer. Održavanje obrasca više se odnosi na potrebu sistema da obezbeđuje. održava i obnavlja motivaciju pojedinaca. održava i obnavlja kul­ turne obrasce koji stvaraju i potkrepljuju individualnu motivaciju. čineći ih povezanijim.prvi aspekt Parsonsovog četvrtog funkcionalnog imperativa. Takve priče posebno su prisutne danas. a ne na mikronivou. Integracija takođe obuhvata i upravljanje među­ sobnim odnosima tri preostala funkcionalna imperativa (APL). odnosi se na potrebu sistema da stvara. postao najbogatiji pojedinac u Americi. održava i obnavlja kulturne obrasce koji stvaraju i potkrepljuju individualnu motivaciju. održava i obnavlja motivaciju pojedinaca. koja podrazumeva veće nagrađivanje onih koji zauzimaju visoke položaje. s vremena na vreme. uključe u istraživačke projekte. osmišljena je tako da motiviše pojedince da se potrude da napreduju na stratifikacijskoj lestvici i zauzmu visoke položaje. velikim naporom ili svojom genijalnošću. odnosi se na potrebu sistema da obezbeđuje. brzo uspeli na sam vrh sistema. Najbolji primer je Bil Gejts koji je kao mlad čovek. Održavanje obrasca .

Parsons ju je osmislio tako da može da se primeni na sve nivoe njegovog teorijskog sistema. društvenog sistema i kulturnog sistema. prilagođavajući Ponašajaći organizam . Nove norme imaju svrhu da podrže nove načine uspinjanja na vrh sistema stratifikacije.1 Struktura opšteg sistema delanja Iako je shema APIL razmatrana uopšteno kao i na nekim posebnim primerima. Ponašajaći organizam (engleski. norme i vrednosti nisu statične i moraju se menjati da bi odražavale novu društve­ nu realnost. a ljudi održali u svojim nastojanjima da stignu do vrha sistema. nove norme. . ali da je nužno da na tom putu prođe neko vreme. nekada je u Americi vladalo uverenje da je dovoljno da budete uporni i da se dobro potrudite da biste se popeli na više pozicije na stratifikacijskoj lestvici.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI KORENI stratifikacije. behavioral organism) sistem je delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije. visoko se ceni u SAD. tako što prilagodava i menja spoljni svet. Internet.Parsonsov sistem delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije. nastankom takozvane nove ekonomije (računari.126 D Ž O R D Ž RICER . Recimo. podrazumevaju da uspeh u karijeri treba da dođe brzo i rano: mladi su razvili svest i sposobnosti za po­ stizanje uspeha u novoj ekonomiji. sistema ličnosti. Kulturni sistem -' Po&PJUĆl : :^ Crtež 4. Takav vrednosni sistem pomaže očuvanje sistema stratifikacije i podržava one koji žele da napreduju u njemu. Brzo su uspevali samo gang­ steri i mafijaši. ali je svaki od njih prvenstveno usmeren na ispunjavanje jednog od četiri funkcionalna imperativa. Međutim. Uspeh. Ona se može primeniti i na najopštiji i sveobuhvatni sistem delanja koji se sastoji od četiri dela: ponašajućeg organizma. neophodno je uspostaviti i održavati norme i vrednosti koje podržavaju takav sistem i takva nastojanja. Međutim. Sva ova četiri sistema odnose se na delanje. barem kada je ekonomija u pitanju. naročito onaj ekonomski. biotehnologija).

organizam obezbeđuje energiju neophodnu za funkcionisanje sistema ličnosti. Celoj stvari može se pristupiti i iz jednog drugog ugla.Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju postizanja cilja. propisujući norme i vrednosti koje aktere motivišu da delaju. da društveni sistem informaciono reguliše sistem ličnosti. tako što definiše ciljeve sistema i mobilise resurse za njihovo ostvarenje. definišući ciljeve sistema i mobilišući resurse za nji­ hovo ostvarenje. kulturni sistem ispunjava funkciju latentnosti.1 koji pokazuje strukturu opšteg sistema delanja. S jedne strane. Parsons je očigledno imao jasnu predstavu o nivoima društvene analize i njihovim međusobnim odnosi­ ma. kao i s funkcijom svakog od njih. a nivoi su u Parsonsov sistem integrisani na dva načina. informaciona hijerarhija nam pokazuje da kulturni sistem utiče na društveni sistem (snabdevajući informacijama društve­ nu strukturu). Konačno. Društveni sistem ispunjava funkciju integracije. a da sistem ličnosti reguliše ljudski organizam.Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju latentnosti. Na toj she­ mi moguće je videti na koji način sistemi delanja utiču jedan na drugi. kako vidimo. iz ugla informacione hijerarhijske kontrole i energetskog uslovljavanja. jer sistemi razmenjuju informacije i energiju.četiri funkcionalna imperativa i četiri sistema delanja. Kulturni sistem . a sistem ličnosti organizovan u društveni sistem obezbeđuje uslove neophodne za kulturni sistem. svaki niži nivo Sistem ličnosti . sistemi na dnu lestvice mogu se razumeti kao sistemi koji obezbeduju biološku energiju neophodnu za funkcionisanje viših sistema.2 vidimo jedan hijerarhijski odnos između podsistema. Sistem delanja. Drugim recima. Nasu­ prot tome. skup pojedinaca koji ulaze u među­ sobne interakcije u fizičkom okruženju. reci­ pročni.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 127 i menjajući spoljni svet. odnosno u kakvom su međusobnom odnosu. Društveni sistem . Odnosi između sistema su. vršeći kontrolu nad delovima sistema. Sistem ličnosti ispunjava funkciju po­ stizanja cilja. tako što obezbeđuje norme i vrednosti koje aktere motivišu na delanje. Hijerarhijski raspored sistema delanja je jasan. tako što kontroliše delove sistema. Na crtežu 4.) Do sada smo se upoznali s dva Parsonsova strukturalnofunkcionalna prikaza .Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju integracije. Prvo. . (Videti crtež 4.

Skladište informacija (kontroliše) Skladište informacija (kontroliše) Hijerarhiju uslovljavajućih faktora t 1. Okruženje delanja: vrhovna realnost 2.2 Struktura opšteg sistema delanja Kada je u pitanju okruženje sistema delanja. de­ vijantnost i neslaganje i uspostaviti saradnju i reprodukciju. najniži nivo.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N obezbectuje uslove. Kasnije je upravo taj deo Problem poretka . a uspostaviti saradnju i repro­ dukciju. Društveni sistem 4. nailazimo na problem poretka. Pitanje poretka suštinski zavisi od koncepta društvene kontrole. središnju tačku Parsonsovog teo­ rijskog rada predstavljaju njegova četiri sistema delanja. Najviši nivo. odnosno od zajedničkih vrednosti koje prihvataju čla­ novi društva. uključuje nesimboličke aspekte ljud­ skog tela.pitanje kako je u društvu moguće eliminisati sukob. U njego­ vim pretpostavkama o sistemima delanja. smatra se da se Parsons nije zaista interesovao za natprirodno. odnosno zajed­ ničkih vrednosti koje prihvataju članovi drušrva. to jest pitanje kako je u društvu moguće eliminisari sukob. . Bihevioralni organizam 6. Dru­ go. Problem poretka bio je najvažniji problem koji je Parsons želeo da reši svojom teorijom. Ali. Sistem ličnosti 5. Kulturni sistem 3.128 DZORDŽ RICER . već za univerzalnu ten­ denciju društva da simbolički izlazi na kraj s teškoćama ljudske egzistencije (poput nesigurnosti i tragedije) koje predstavljaju pretnju smislenom životu i smislenoj društvenoj organizaciji. devijantnost i neslaganje. njegovu anatomiju i fiziologiju. Pitanje po­ retka suštinski zavisi od koncepta društvene kontrole. ima metafizički prizvuk. to jest energiju potrebnu višim nivoima. Okruženje delanja: fizićko-organsko okruženje Hijerarhiju uslovljavajućih faktora Skladište energije (uslovljavanje) Skladište energije (uslovljavanje) Crtež 4. viši nivoi kontrolišu one nivoe koji su u hijerarhiji ispod njih. fizička i organska okolina. vrhovna stvarnost. Kako je već napomenuto.

Po Parsonsovom mišljenju. po njegovom mišljenju. interakcijom između ega i alter ega. Sistem može biti statičan ili uključen u organizovan pro­ ces promene. 4. već predstavljaju analitičko sredstvo za proučavanje i promišljanje stvarnog sveta. 6. 5. Parsons je sve više pažnje posvećivao konceptu druš­ tvene promene. ključni elementi Parsonsovog modela društva ne po­ stoje u stvarnom svetu. Društveni sistem. Njegov prioritet bile su različite kombinacije društvenih promenljivih. opšte je uverenje da je čak i njegov rad posvećen društvenoj promeni veoma statičan i strukturiran. funkcioniše pod sledećim skupom pretpostavki: 1. Parsons je svoj odgovor na rešenje tog problema pronašao u strukturalnom funkcionalizmu koji. . Sistemi teže samoodržavanju koje podrazumeva održa­ vanje granica i odnosa između delova i celine. raniji mislioci nisu resili na zadovoljavajući način. Budući da je bio žestoko kritikovan zbog svoje statične ori­ jentacije. Tek kada se te kombinacije prouče i opišu. Alokacija i integracija predstavljaju dva osnovna procesa neophodna za održavanje dostignutog stanja ravnoteže sistema. Ove pretpostavke navele su Parsonsa da strukture poretka društva postavi na prvo mesto u svojoj analizi. Sistemi teže samoodržavanju reda ili stanju ravnoteže. Sistemi imaju svojstvo reda i nezavisnosti delova. Priroda jednog dela sistema ima uticaj na oblik drugih delova sistema. 7.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 129 njegove teorije izazvao najviše reakcija kritičara. koju on smatra najosnovnijim oblikom društvenog sistema. Parsons je. hobsovski problem poretka. U stvari. Parsonsova koncepcija društvenog siste­ ma započinje na mikronivou. Sistemi održavaju granice sa svojom okolinom. barem na početku karijere. moguće je baviti se pitanjem kako se one menjaju tokom vremena. malo vremena po­ svetio pitanju društvene promene ili stvaranju grand-teorije. ili pitanje kako sprečiti rat svih protiv sviju. 3. kontrolu varijacija koje se nalaze u okruženju i kontrolu pokušaja da se sistem promeni iznutra. Međutim. Baveći se poret­ kom. 2.

Društveni sistemi moraju biti strukturirani tako da funkcionišu u skladu s drugim sistemima. Parsons se prvenstveno interesovao za njegove strukturalne komponente. Status se odno­ si na strukturalni položaj u društvenom sistemu. određeniji od četiri funkcio­ nalna preduslova [APIL] koja važe za svaki sistem delanja). Njihovi međusobni odnosi i nji­ hove društvene situacije definisani su i posredovani zajedničkim kulturnim simbolima. . posmatrano u kontekstu njegovog funkcionalnog značaja za sistem. Pored statusa i uloge. Parsons definiše druš­ tveni sistem kao skup pojedinaca koji ulaze u međusobne inte­ rakcije u fizičkom okruženju. interakcija.ono što akter radi na nekom položaju. već (barem kada je u pitanju njegov društveni položaj u sistemu) njegovo ponašanje predstavlja proizvod statusa i uloge. Parsonsa su interesovale komponente društvenog sistema kao što su kolektiv. društveni sistemi moraju imati nužnu podršku drugih sistema. 1. On je naveo tačan broj funkcionalnih preduslova za društveni sistem (koji su. kao osnovnu jedinicu za proučavanje društvenog siste­ ma. Uloga . Parsons nije bio samo strukturalista.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Parsons analizi tog nivoa nije posvetio mnogo prostora. posmatrano u kontekstu nje­ govog funkcionalnog značaja za veći sistem. optimalizacija zadovoljstva i kultura. Ipak. Parsons je društveni sistem posmatrao kao sistem interakci­ je. već dihotomiju status/uloga. norme i vrednosti. ni na interakciju. mada je smatrao da su odlike ovog sistema interakcije prisutne u mnogo složenijim oblicima društvenog sistema. Akter nije sposoban za mišljenje i delanje.strukturalni položaj unutar društvenog sistema. Status . 3. Ona se ne odnosi ni na aktere. uzgred. a uloga je ono što akter radi na tom položaju. Međutim. 2. Da bi preživeli. Ova definicija određuje društveni sistem pomoću nekih Parsonsovih ključnih koncepata kao što su akteri. U svojoj analizi društvenog sistema. U tim situacijama akteri teže da optimalizuju svoje zadovoljstvo.130 DŽORDŽ RiCER . Parsons nije uzeo interakciju. okruženje. u svojoj analizi društvenog sistema. već predstavlja strukturalnu komponentu društvenog sistema. Sistem mora zadovoljiti većinu potreba svojih aktera. odnosno normativnih očekivanja koja se za njih vezuju. već i funkcionalista.

to jest postaju sastavni deo akterove svesti. Dispozicije prema potrebama . Posledica toga je da pojedinci.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 131 4. Parsonsa je zanimalo na koje načine se nor­ me i vrednosti sistema prenose na pojedince. od ključnog značaja za ovu integraciju su procesi internalizacije i socijalizacije. težeći da ostvare sopstvene interese. dok je raspravljao o društvenom sistemu. 7. Sistem mora podsticati odgovarajuću participaciju svojih članova. Parsons je to činio sa stanovišta sistema. Tokom perioda socijalizacije akteri stiču vrednosne orijen­ tacije koje u velikoj meri odgovaraju dominantnim vrednostima i osnovnoj strukturi uloga u društvenom sistemu. Socijalizacija . Takođe. Tokom socijalizacije deca (budući akteri) ne uče samo kako treba da se ponašaju. Cak i onda kada je rasprav­ ljao o akterima. 5. Da bi preživeo.nagoni oblikovani drušvenim okruženjem. Sistem mora imati barem minimalnu kontrolu nad po­ tencijalno remetilačkim ponašanjem. Socijalizacija je proces u kojem pojedinci prihvataju osnovne vrednosti koje su neophodne da bi se u društvu uspostavio vrednosni konsenzus.proces u kome pojedinci prihvataju osnovne vrednosti neop­ hodne da bi se u društvu uspostavio vrednosni konsenzus. Socijalizacija je koncipirana kao konzer­ vativni proces u kojem dispozicije prema potrebama (engleski. u stvari. Parsons nije potpuno ignorisao pitanje odnosa između aktera i struktura. Iz Parsonsove rasprave o funkcionalnim preduslovima druš­ tvenog sistema lako se zaključuje da su njegova primarna interesovanja bili veliki sistemi i njihovi međusobni odnosi (otuda naziv socijetalni funkcionalizam). Međutim. 6. U uspešnom procesu socijalizacije te norme i vrednosti se internalizuju. Parsons je smatrao da su akteri u procesu socijalizacije pa­ sivni primaoci vrednosnih obrazaca. društvenom sistemu potreban je jezik. već se takođe upoznaju s normama i vrednostima koje čine sastavni deo društvenog morala. Ako sukob postane dovoljno remetilački mora se staviti pod kontrolu. . pomenuta rasprava odražava Parsonsov interes za očuvanje reda unutar društvenog sistema. služe interesima sistema kao celine. U skladu s njegovim središnjim interesovanjem za društveni sistem.

Fleksibilan društveni sistem jači je od onog koji ne prihvata nikakve devijantnosti. Visok stepen devijantnosti uvek ugrožava sistem.132 D Ž O R D Ž RICER . norme i vrednosti koje su usvojene u detinjstvu ostaju stabilne. Za kreativnost ima malo prostora ili ga uopšte nema. ostaju u primeni tokom celog života. Parsons socijalizaciju vidi kao doživotni proces. a da istovremeno ne dovedu u pitanje integritet sistema. Ali. unutar sistema postoji čitav niz individualnih razlika. za Parsonsa.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I needs-dispositions. odnosno redukovati devijantnost. one ne pripremaju decu za mnoge specifične situacije s kojima će se sresti kao odrasli ljudi. i uz povremeno blago osnaživanje. Naposletku. nagoni i potrebe koje oblikuje društvo) vezuju decu za društveni sistem. sistem mora da primeni ekstremnije meha­ nizme koji bi ga vratili u ravnotežu. Uzimajući u obzir potrebu sistema za redom. društvena kon­ trola predstavlja isključivo drugu liniju odbrane. Međutim. Osim toga. ali sistem je često u stanju da se odbrani prilično jednostavnim mehanizmima koji . Sistem najbolje funkcioniše kada se društvena kontrola koristi umereno. Socijalizacija i društvena kontrola glavni su mehanizmi koji sistemu omogućavaju da sačuva ravnotežu. Prema tome. Pošto su norme i vrednosti koje se usvajaju u detinjstvu uglavnom veoma uopštene. Na taj način. koji obezbeduje sredstva kojima te dis­ pozicije mogu da se zadovolje. Uprkos toj potrebi. koja dolazi kasnije u životu. društveni red ugrađen je u strukturu Parsonsovog društvenog sistema. potrebno je da se socijalizacija tokom celog života dopunjuje nizom specifičnijih socijalizujućih iskustava. Sistem može podneti umerene količine individualnosti i devijantnosti. Uprkos konformizmu prouzrokovanom doživotnom socija­ lizacijom. ako dođe do uvećane individualnosti koja bi mogla da rezultira ši­ rom devijantnošću. Potreba za zadovoljavanjem (gratifikacijom) vezuje decu za postojeći sistem. sistem mora biti sposoban da toleriše određen stepen ra­ zličitosti i devijantnosti. druš­ tveni sistem bi trebalo da obezbedi veliki broj uloga koje razli­ čitim ličnostima omogućavaju da se izraze. postavlja se pitanje zbog čega te razlike ne predstavljaju glavni problem za funkcionisanje društvenog sistema? Jasno je da postoji niz društvenih mehanizama kojima se može obezbediti konformizam.

proizvođači goriva moraju da se preorijentišu na rudnike Društvo . s tim što sada imamo posla s podsistemima društvenog sistema koji predstavlja samo jedan od pod­ sistema opšteg sistema delanja. Kako vidimo iz crteža 4. Iz tog razloga.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 133 deluju na nivou nesvesnog i nenameravanog. vlasnici. Privreda . upravljači i radnici moraju da se adaptiraju na svoje okru­ ženje.3 svaki podsistem obavlja iste četiri funkcije koje smo sreli u opštem si­ stemu delanja. a ne sam po sebi. njega je ak­ ter zanimao samo kao deo sistema. Kao strukturalni funkcionalista. To najbolje pokazuje u kojoj meri je Par­ sons bio strukturalni funkcionalista. Ponekad sistem nagrada i kazni može biti vezan za tradiciju.podsistem društva koji za društvo obavlja funkciju adaptacije okruženju. Društvo. Na primer. Iako pojam društvenog sistema obuhvata sve vr­ ste zajednica. latentnost. integracija i postizanje cilja). S jedne strane.3 Struktura opšteg sistema delanja Društvena zajednica Politički sistem • Privreda je društveni podsistem koji za društvo obavlja funkciju adaptacije okruženju. Parsonsa je najviše interesovalo to kako funkcioniše sistem kao celina. Ponovimo još jednom. Staratelj ski poredak Privreda Crtež 4.u Parsonsovoj teoriji. . specifičan i posebno značajan društveni sistem je društvo. a ne kako akteri stvara­ ju i održavaju sistem. prikazanom na crtežu 4. a ponekad za moralne vrednosti ili pravni sistem.1 (adaptacija. u svakom sistemu postoje postupci koji se nagrađuju i oni koji se kažnjava­ ju. relativno samodovoljna zajednica. Društvo je relativno samodovoljna zajednica u čijim okvirima njegovi članovi mogu da ostvare svoje pojedinačne i zajedničke potrebe. Parsons je istraživao kako sistem kontroliše delanje. Recimo. ako nafta više ne može da se eksploatiše. Parsons je u društvu razlikovao četiri strukture ili podsistema u zavisnosti od toga koje funkcije obavljaju.

vrši funkciju održavanja obrasca (funkciju latentnosti) tako što prenosi kulturu ( n o r m e i vrednosti) n a p o j e d i n c e i brine se o njenoj internalizaciji. Z a k o n i koji se odnose n a privredni.134 DŽORDŽ RlCER . 1 9 5 7 . fiduciary system) u koji s p a d a j u škola i porodica. podsistem društva koji vrši funkciju postiza­ nja cilja tako što ostvaruje društvene ciljeve i mobilise aktere i resurse koji su neophodni za njihovo ostvarenje.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN uglja. . k a o što je e k o n o m s k i uspeh. societal community) vrši funkciju integracije tako što koordinira različite delove druš­ tva. Privreda kroz r a d prilagođava okruženje p o t r e b a m a društva i p o m a ž e društvu d a se prilagodi spoljnoj realnosti. n e o p h o d n o j e d a se uvezu ili uzgaje. N a pri­ mer.po Parsonsu. politički i kulturni sistem treba d a obezbede d a svaki o d njih funkcioniše kako Politički sistem .podsistem društva koji vrši funkciju integracije tako što koordinipa različite delove društva. predsednik K e n e d i izjavio j e d a postoji o p a s a n jaz u svemirskoj tehnologiji i z m e đ u S A D i S S S R . k a o što s u sticanje d o b r o g obrazovanja i m u k o t r p n i rad čime je m o g u ć e postići taj uspeh. proizvođači m o r a j u d a prilagode okruženje p o t r e b a m a društva. • Starateljski p o r e d a k (engleski. a potrebne su m u . k o j a j e poslala čoveka n a M e s e c . • Društvena zajednica (engleski. podsistem društva koji vrši funkciju la­ tentnosti i održavanja obrasca tako što prenosi kulturu (norme i vred­ nosti) na aktere i brine se o njenoj internalizaciji. N a primer. Starateljski poredak . N e k o l i k o g o d i n a kasnije.a i uspešno mobilisao ljude i resurse kako bi S A D pretekle Sovjetski Savez u istraživanju k o s m o s a .po Parsonsu. Društvena zajednica . ili n o r m e . Cilj j e b i o posti­ g n u t k a d a s u S A D postale prva. Roditelji i nastavnici socijalizuju decu tako što n a njih prenose vrednosti. • Politički sistem (engleski. i j o š uvek jedina država. godine S A D su bile p o t p u n o zatečene p o j a v o m sovjetskog Sputnjika — prve rakete u svemiru. S druge strane. polity) vrši funkciju postizanja cilja tako što ostvaruje društvene ciljeve i mobilise aktere i resurse koji su n e o p h o d n i za njihovo ostvarenje. a k o određene vrste poljoprivrednih proizvoda n e m o g u d a se n a đ u u n e k o m društvu.

barem delimično. Iako su sve strukture društvenog sistema važne. uređeni sistem simbola koji akterima služe kao objekti orijentacije. Tako je u druš­ tvenom sistemu kultura ugrađena u norme i vrednosti. Ali. simbola i ideja. Kulturni sistem. kultura se lako prenosi iz jednog sistema u drugi. Kultura predstavlja internalizovane aspekte sistema ličnosti i institucionalizovane obrasce društvenog sistema. Ona se iz jednog u drugi društveni sistem može preneti difuzijom (širenjem). Parsons je kulturu video kao glavnu snagu koja povezuje različite elemente društva. Kultura posreduje u inte­ rakciji između aktera u društvenom sistemu i integriše ličnost i društvene sisteme. koji će istovremeno biti sposobni da razumeju osnovne principe funkcionisanja političkog i pri­ vrednog sistema kako bi u njemu mogli da učestvuju. . Kultura ima naročitu sposobnost da postane. Parsons je kulturni sistem (kao i ostale sisteme) definisao u svedu njegovog odnosa s drugim sistemima delanja. sistem ličnosti i ponašajući organizam) kojima ćemo se baviti do kraja ovog odeljka.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 135 je planirano i da su međusobno dobro povezani. ali ne postaju deo tih sistema. odnosno njegovim jezi­ kom rečeno. vraćamo se na ostale podsisteme opšteg sistema delanja (kulturni sistem. Na primer. Kulturni sistem na­ lazi se na vrhu njegovog sistema delanja. Kulturu je Parsons shvatao kao paternizovan. postati barem dobro obučeni radnici. kulturni sistem nije samo deo drugih sistema. Pošto je uglavnom simbolička i subjektivna. a Parsons je sebe nazi­ vao kulturnim deterministom. kada stasaju da zauzmu društvene pozicije. zakon o obaveznom osnovnom obrazovanju ne obezbeđuje samo pune klupe učenika. a iz jednog sistema ličnosti u drugi sistem. Ti aspekti kulturnog sistema stoje na ras­ polaganju društvenom sistemu i sistemu ličnosti. već takođe ima nezavisnu egzistenciju u obliku društvene zalihe znanja. učenjem i socijalizacijom. Pošto smo videli iz čega se sastoji društveni sistem. već pruža sigurnost da će oni. elemente sistema delanja. dok je u sistemu ličnosti procesom internalizacije postala sastavni deo ak­ terove svesti. Parsons je najveći značaj pridavao kulturnom sistemu. sastavni deo drugih sistema.

Čini se da su akteri Ličnost . .S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I Međutim. odnosno da pronađu nove ukoliko oni koji im već stoje na raspolaganju ne zadovoljavaju njihove potrebe. ali on je ne mora nužno zadovoljiti. Iz ovako shvaćenih dispozicija prema potrebama proizla­ zi jedno prilično pasivno shvatanje aktera. Drugim recima. Drugim recima. Zbog fiziološke energije povezane s njima. Parsons definiše ličnost kao organizovan sistem koji aktera orijentiše i motiviše na delanje. Iako slab. Dispozicije prema potrebama podstiču aktere da prihva­ te ili odbace predmete prisutne u njihovoj okolini. To ne znači da Parsons nije priznavao određeni stepen nezavisnosti sistema ličnosti. sistem ličnosti nije beznačajan u Parsonsovoj teoriji. nego i društvenog sistema. Osnovni element ličnosti i naj­ značajniji aspekt motivacije jesu dispozicije prema potrebama. odobravanju i si. mada je očigledno da je njegov status u njoj sekundaran i zavisan. Drugim reci a. Par­ sons je razlikovao tri osnovne vrste dispozicija prema potrebama. simbolički (subjektivni) karakter kulture daje joj još jednu karakteristiku — mogućnost da kontroliše ostale sisteme delanja. nagoni omogućuju delanje. čovek može odustati od zadovoljenja potrebe ili ga odložiti. Konačno. Dispozicije prema potrebi usmeravaju čoveka da se ponaša na određeni način u vezi s nekom potrebom. Dispozicije prema potrebama treba razlikovati od nagona koji su izvedeni iz urođenih sklonosti. ali sklonosti koje pojedinci stiču u društvu. Druga vrsta obuhvata internalizovane vrednosti koje aktere navode da poštuju različite kulturne stan­ darde i norme. On ima jedinstvene karakteristike usled jedinstvenosti ljudskog životnog iskustva. Prva vrsta podstiče aktere da u svojim društvenim odnosima teže ljubavi. nagoni su deo biološkog organizma.organizovan sistem po kome se pojedinac (akter) orijentiše i moti­ više na delanje. Dispozicije prema potrebama takode su definisane kao sklonosti.136 D Ž O R D Ž RICER . To je još jedan od razloga zbog kojih je Parsons sebe smatrao kulturnim deterministom. Sistem ličnosti. Sistem ličnosti je ne samo pod kontrolom kulturnog. očekivanja od uloga vode aktere dava­ nju i traženju odgovarajućih reakcija. dispozicije pre­ m ma potrebama jesu nagoni oblikovani društvenim okolnostima. a ne svojim rođenjem.

Parsons je još jednom potvrdio svoju koncepciju si­ stema ličnosti kao pasivnog i spolja kontrolisanog. Parsonsovo naglašavanje dispozicija prema potrebama otvara i druge probleme. modifikuju na različite načine. Uprkos tim kasnijim gledištima i dodacima svojoj teoriji. čak i onda kada je izučavao sistem ličnosti. predstavlja suštinu koncepta dispozicije prema potrebi). Na taj način. Na drugim mestima. Mada je u svojim ranim radovima bio spreman da rasprav­ lja o subjektivnim aspektima ličnosti. Pa je tako tvrdio da su ljudi. za sve uloge koje pojedinci obavljaju postoje određe­ na očekivanja koja oni moraju da ispune. Naglašavajući ulogu internalizacije i super ega.proučavanje internalizacije kao dela sistema ličnosti u procesu socijalizacije . On je takode naglašavao mogućnost loše integracije ova dva siste­ ma. Pošto izostavlja mnogo važnih aspekata ličnosti. Akter takode mora da internalizuje vrednosne orijentacije. Parsons je s vremenom na­ pustio tu perspektivu. itd. da se nauči samodisciplini. najveći broj kritičara smatra da je koncept ličnosti unutar Parsonsove teorije veoma pasivan i suprotan konceptu aktera.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 137 u stanju da urade nešto jedino ako ih na to pokreće nagon ili ako je to propisano i ustanovljeno kao norma unutar kulturnog sistema. odnosno. on je pokušavao da koncipira ličnost kao aktera koji ima stvaralačke moći. Sve te snage ukazuju na integraciju sistema ličnosti s društvenim sistemom. Pasivni sistem ličnosti očigledno predstavlja slabu kariku u Parsonsovoj teoriji. što je Parsons naglašavao. na primer. Pojedinac kao da ne može da se odupre prirodnim na­ gonima koje može da zadovolji samo unutar unapred definisanog skupa vrednosti i društvenih uloga.takode odraža­ va pasivnost sistema ličnosti. taj sistem je osiromašen. Drugi aspekt Parsonsovog rada . To se odražava na različite načine kojima Parsons povezuje ličnost sa društvenim sistemom. u stvari. sposobni da kultu­ ru. ako ih na to pokreću i nagon i kul­ tura (što. dok je internalizuju. bar u najvećoj mogućoj meri. Parsons je verovatno bio i sam svestan toga. Prvo. ograničio je moguće uvide . još češće. Drugo. Može se reći da Parsons. što predstavlja problem koji sistem mora da prevazide. akteri moraju da nauče da vide sebe na način koji je u skladu s položajem koji zauzimaju u siste­ mu. nije zaista bio zainteresovan za njega.

koji će po­ stati najveći Parsonsov protivnik: „Od prve generacije postdiplomaca koji su dolazili na Hardvard baš niko nije dolazio da studira kod Parsonsa. Merton. posebno zato što je taj materijal obezbedio jednu od najuticajnijih teorijskih knjiga u istoriji so­ ciologije. Talkot Parsons Biografska skica Robert Merton bio je Parsonsov student baš kada je Parsons započinjao svoju profesorsku karijeru na Hardvardu. Parsons je jasno naznačio da je svoju pažnju skrenuo daleko od unutrašnjeg značenja koje ljudsko delanje može imati. Parsons mu nije posvetio mnogo prostora u svojoj teoriji. mnogi će priznati da je: „Smrt Talkota Parsonsa označila kraj jedne ere u sociologiji. za nas je bio veliki mladi čovek. Iako je ponašajući organizam jedan od četiri sistema dela­ nja. već kod Pitirima Sorokina. godine nije bio poznat kao sociolog. takode su interesantna. Njegova blistava karijera započela je prvim predmetom koji je predavao i iz koga je nastala knjiga Struk­ tura društvenog delanja koja se pojavila tek pet godina nakon njego­ vih prvih usmenih predavanja". Mertonova razmišljanja o Parsonsovom prvom teorijskom pred­ metu. Za to je postojao veoma jednostav razlog: Parsons 1931. jasno je naglasio da u to vreme postdiplomci nisu dolazili da studiraju kod Parsonsa. koji je i sam značajan sociološki teoreti­ čar.138 DžORDŽ RlCER . neki od nas ostali smo da studiramo kod ne­ poznatog Parsonsa". „Mnogo pre nego što je Parsons postao jedan od najvećih sociologa.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI na sistem ličnosti. Iako smo mi studenti dolazili da studiramo kod slavnog Sorokina. sta­ rijeg profesora na fakultetu. . Iako se neće svi složiti s Mertonovom ovako pozitivnom ocenom Parsonsa. Kada nova era započne sigurno će biti učvršćena velikom tradicijom socio­ loške misli koju nam je on ostavio".

medu njima postoje značajne razlike. To su teorije koje ne pokušavaju da objasne ceo društveni sistem. na njegovu organizaciju uti­ ču procesi učenja i uslovljavanja koji se odvijaju tokom ljudskog života. teorije srednjeg obima. Strukturalni funkcionalizam Roberta Mertona Iako se i Parsons i Merton smatraju strukturalnim funkcionalistima. onda zbog toga što je predvideo interesovanje nekih kasnijih sociologa za sociobiologiju i sociologiju tela. On je kritikovao neke ekstremne i neodbranjive aspekte strukturalnog funkcionalizma. Sada ćemo se okrenuti radu Parsonso­ vog najpoznatijeg učenika. . grand-teorija.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 139 Razlog što se ponašajući organizam našao medu sistemima de­ lanja jeste u tome što on predstavlja izvor energije za ostala tri sistema. ako ni zbog čega drugog. fomiranjem društvenih normi itd. na primer. Za razliku od Parsonsa koji je podržavao stvaranje sveobuhvatnih. Iako je genetički zasnovan. Iako je i sam bio strukturalni funkci­ onalista.teorije koje se bave delovima društvenog sistema. Takode. društvenu pokretljivost. društvenom pokretljivošću.). pogotovo svo­ jom APIL shemom funkcionalnih preduslova sistema i opisom četiri podsistema delanja. Merton je bio mnogo otvoreniji za marksističke uticaje od Teorije srednjeg obima . Merton je smatrao da sociolozi treba da stvaraju tzv. no Parsonsa treba pohvaliti barem zbog toga što ga je uvrstio u svoju sociologiju. koju izlažemo u narednom odeljku. Tako je Talkot Parsons iz svoje strukturalno-funkcionalističke perspektive ponudio korisno shvatanje društva. društvenim grupama. omogućio je adaptaciju funkcionalizma i produžio njegovo trajanje. Roberta Mertona (1910-2003) koji je takođe stekao svetsku slavu. već samo neke njegove delove (društvene gru­ pe. Merton je poznat po svojoj kritici funkcionalizma. Cilj te kritike bio je da se funkcionalizam načini jačim i otpornijim na kritike. Uspeh Mertonove kritike. Merton je uočio da je za uspešniju strukturalno-funkcionalisičku analizu društva potrebna jasnija i bolja predstava strukturalnog funkcionalizma. Ponašajući organizam je očigledno preostali sistem u Parsonsovom radu. fomiranje društvenih normi itd.

Treći postulat koji Merton kritikuje jeste postulat neophod­ nosti koji tvrdi da svi standardizovani aspekti društva ne samo što imaju pozitivnu funkciju. Merton je smatrao da je to u su­ protnosti s onim što nalazimo u stvarnom svetu. u svetu u kojem se svakodnevno uvećava nuklearno na­ oružanje. običaji. ta generalizacija možda važi za mala. u modernim društvi­ ma mogu postojati strukture koje nisu nužno funkcionalne niti za društvo. Slično tome. agresivni nacionalizam ili fanatična religioznost mogu biti potpuno disfunkcionalni. primitivna društva. Merton. Po njemu. Zapravo. tako i za pojedince koji ga čine. Na primer.140 DŽORD2 RlCER . Taj postulat dovodi do zaključka da su sve funkcije i strukture funkcionalno neophodne za društvo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Parsonsa. sve standardizovane društvene i kulturne forme i struk­ ture imaju pozitivnu funkciju. nisu svi delovi društva visokointegrisani. po njegovom mišljenju. Primer za to su različite strukture poput fabrika i autoputeva koje prouzrokuju raznovrsna zagađenja okoline i koje nisu funkcionalne ni za društvo. međutim. Drugim recima. osnovna postulata funkcionalne analize. američko slabo finansirano i neadekvatno osnovno i srednje obrazovanje nije sposobno da snabde ljude veštinama koje su im potrebne da se uklope u svet visokih tehnologija. Po Mertonovom mišljenju. smatra da se u . može se smatrati da su Merton i neki njegovi studenti (pogotovo Alvin Guldner) doprineli pomeranju struk­ turalnog funkcionalizma ka levoj političkoj orijentaciji. Drugi postulat je postulat univerzalne funkcionalnosti. Po tom postulatu. Prvi je postulat o funkcionalnom jedinstvu društva. Merton je kritikovao tri. ideje. niti za pojedince koji mu pripadaju.. već takođe predstavljaju nezamenljive delove celine. sva standardizovana društvena i kulturna verovanja i prakse funkcionalni su kako za drušvo kao celinu. ni za pojedince izložene tom zagađenju. Strukturalno-funkcionalistički model. Recimo. Nemaju sve strukture. ali se ne može proširiti na veća i složenija društva. Nijed­ na druga struktura ili funkcija ne može funkcionisati tako do­ bro kao one koje već postoje. Implikacija takvog gledišta jeste da različiti delovi društvenog sistema moraju pokazivati visok stepen integrisanosti. verovanja itd. uvek pozitivnu funkciju.

teorij­ skim sistemima. Središte pažnje struktural­ nih funkcionalista trebalo bi da bude na društvenim funkcija­ ma. Merton je od samog početka jasno naglasio da se strukturalno-funkcionalna analiza usredsređuje na grupe. Merton je smatrao da se svi ovi funkcionalni postulati osla­ njaju na neempirijske tvrdnje zasnovane na apstraktnim. Funkcije. Važno je primetiti da jedna društvena struktura može Funkcije — uočljive posledice koje pomažu nekom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi). prema Merto­ novom mišljenju. organi­ zacija grupe. Smatrao je da svaki objekt koji može biti podvrgnut strukturalno-funkcionalnoj analizi mora biti standardizovana. u isključivom fokusiranju na adaptaciju nalazi se očigledna ideološka pristrasnost. organizacije. ali da osnovu njihove motivacije ne predstavlja nagrađivanje koje dolazi s obavljanjem korisnih usluga za društvo. tvrdnja da je sistem socijalne stratifikacije nezamenljiv za društvo. kao uputstvo za integraciju teorije i istraživanja. Najmanje što jedan sociolog može da učini jeste to da svaki taj postulat prouči empirijski.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 141 savremenom društvu uvek mogu pronaći različite strukturalne i funkcionalne alternative. Merton je bio socijetalni funkcionalista. jer posledice uvek moraju biti pozitivne. Mertonovo uverenje da su empirijski testovi. društvene norme. ne mora nužno biti tačna. predstavljaju uočljive posledice koje pomažu nekom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi) okruže­ nju. Drugim recima. po Mertonovom mišljenju. . a ne na individualnim motivima. druš­ tva i kulture. društvene strukture i mehanizmi društvene kontrole. Recimo. Rani strukturalni funkcionalisti nastojali su da se gotovo u potpunosti usredsrede na funkcije jedne društvene strukture (ili ustanove) za drugu. Moguće je zamisliti sistem stratifikacije u kome su ljudi i dalje motivisani da zauzimaju najviše pozicije. navelo ga je da razvije svoju paradigmu funkci­ onalne analize. Merton je pod tim jedinicama podrazumevao pojave kao što su društvene uloge. Međutim. a ne teorijske tvrdnje presudne za funk­ cionalnu analizu. institucionalni i kulturni obrasci. Međutim. od­ nosno repetitivna (ponovljiva) i paternizovana jedinica. ti rani analitičari bili su skloni mešanju subjektivnih motiva pojedinaca s funkcijama struktura ili ustanova.

uočljive posledice koje nepovoljno utiču na sposobnost pojedi­ načnog sistema da se adaptira (prilagodi). kao što su jeftina radna snaga koja se koristila za proizvodnju pamuka i društveni ugled. Robert K. O d tog mnoštva različitih oblasti. da unapredim sociološke teo­ rije o društvenoj strukturi i kulturnoj promeni koje će nam pomoći da razumemo kako su drušrve. Tokom 1930-ih godina gotovo u potpunosti sam se posvetio prou­ čavanju društvenog konteksta nauke i tehnologije. Merton * Autobiografska skica „Dugo sam želeo.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I imati negativne posledice za drugu društvenu strukturu (setimo se primera zagađivanja). One mogu nepovoljno uticati na sposobnost ovih delova da se adaptiraju ili prilagode. ropstvo na Jugu SAD u 18. .142 D Ž O R D Ž RICER . i 19. i još uvek želim. kao i u drugim disciplinama koje su u razvoju. one mogu imati i negativne posledice po njih. Uzrok dugotrajne razlike između Severa i Juga u stepenu industrijalizacije može se. Da bi ispravio ove ozbiljne propuste ranog strukturalnog funkcionalizma. Za mene je proučavanje različitosti socioloških tema bilo od suštinske važnosti. samo je jedna od njih — sociologija nauke — trajno zaokupljala moju pažnju. opravdano) pravilo u današnjoj sociologiji. uglavnom. ropstvo je takode imalo disfunkcije kao što je prevelika zavisnost Juga Amerike od poljoprivrede i nespremnost za industrijaliza­ ciju koja je dolazila. naročito Disfunkcije .J ne ustanove i način života postali onakvi kakvi su. Baš kao što strukture ili ustanove mogu doprineti održanju drugih delova društvenog sistema. bar delimično. utvrditi disfunkcijama ustanove ropstva na Jugu Amerike. Merton je razvio koncept disfunkcije. Ali. Interesovanje za teorijsku soci­ ologiju navelo me je da izbegnem jednu vrstu specijalizacije koja je postala (po m o m mišljenju. Recimo. veku imalo je jasne pozitivne posledice za bele stanovnike Juga.

. Savez udruženja boraca n a r o d n o o s l o b o d i l a č k o g rata. j a s n o je d a danas n e m a nikakav uticaj. T u se m o g u svrstati društvene forme koje su preživele iz prošlosti. Tokom ovih proučavanja prvenstveno sam se orijentisao na poveza­ nost sociološke teorije. već kao izvor vrednosti koje se usvajaju kao osnova samoevaluacije (ova poslednja odvela me je do teorije referen­ tnih grupa). a sve pre toga bilo je samo uvod.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 143 u Engleskoj 17. Tokom 1960-ih i 1970-ih godina vratio sam se na intenzivno proučavanje društvene strukture nauke i njene interakcije s kognitivnom strukturom. Nefunkcije . te dve decenije bile su vreme u kojem je sociologija nauke konačno postala ozbiljna disciplina. Iako su u prošlosti m o g l e imati pozitivne ili negativne posledice. Tokom 1950-ih godina usmerio sam se na razvijanje sociološke teorije osnovnih jedinica društvene strukture. posvetio sprovođenju prve velike sociološke studije o medicinskom obrazovanju kako bismo otkrili na koji način su različite vrste lekara socijalizovane u istim medicinskim škola­ ma." * Robert Merton je preminuo 2003. Kako su se moja teorijska proučavanja širila. komunikacije u složenom savremenom društvu i ulo­ zi intelektualca unutar ili izvan birokratskog aparata. tokom 1940-ih godina okrenuo sam se pro­ učavanju društvenih uzroka nekonformističkog i devijantnog ponašanja. Takođe sam se.posledice društvenog delanja koje su nevažne za proučavani si­ stem. Iako je u svoje vreme ta organizaci­ ja imala značajnu u l o g u u s r p s k o m (i j u g o s l o v e n s k o m ) društvu. statusni skup i modele uloga da bi ih imitirali. proučavanju funkcionisanja birokratije. ubedivanja masa. veka i usredsredio se na nenameravane posledice planiranog društvenog delanja. M e r t o n je takode razvio k o n c e p t nefunkcije koji j e definisao k a o posledice koje su nevažne za proučavani sistem. godine. Zaključio sam da ljudi ne biraju skup uloga. što je vezano za zasebni karakter profesije kao vrste profe­ sionalne aktivnosti. u sa­ v r e m e n o m društvu o n e n e m a j u nikakav značajan uticaj. iako se neki m o ž d a neće složiti. metoda istraživanja i supstancijalnog empirijskog istraživanja. Primer za to je. s Džordžom Riderom i Patrišom Kendal.

bilo funkcional­ no ili disfunkcionalno? Takvo pitanje je još uvek suviše uopšteno i zamagljuje niz drugih pitanja. Taj koncept podrazumeva da najpre moramo da izmerimo koristi i štete od svake ustanove. Ta dva pojma takođe predstavljaju značajan doprinos Neto balans . možemo da kažemo da je za američku privredu u celini ono bilo disfunkcionalno. Vratimo se na primer ropstva. Da bismo uspešno resili probleme poput ovih. kada je u pitanju ropstvo na Jugu SAD. Merton je razvio kon­ cept neto balansa. a disfunkcionalno za neke druge. neophodno je da razlikujemo nekoliko nivoa analize i postavimo pitanje funkcionalnosti i disfunkcionalnosti ropstva za grupe i aktere koji se nalaze na različitim nivoima: crnačke porodi­ ce. a potom utvrdimo da li je razlika pozitivna ili negativna.144 DŽORDŽ RlCER . belačke poli­ tičke organizacije itd. kad se sve sabere i oduzme. ropstvo je verovatno bilo funkcionalno za određene delove drušva. Upotrebljivost Mertonovog koncepta proizilazi iz načina na koji se usmeravamo na pitanja od relativnog značaja.razlika između funkcija i disfunkcija. Međutim. Merton sma­ tra da stvari moramo sagledati iz različitih nivoa funkcionalne analize. .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Da bi dao odgovor na pitanje da li pozitivne funkcije preovladuju nad disfunkcijama ili je obrnuto. institucija ili grupa. pomaže izučavanju funkcionalnosti ropstva za Jug u celini. Upućivanje ovog pitanja na posebne nivoe. Nivoi funkcionalne analize .funkcionalna analiza može da se sprovede na bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj društvenoj pojavi. usled činjenice da je svaki problem složen i zasnovan na subjektivnoj proceni koja ne može tako lako da se izračuna i izmeri. pa do organizacija. crnačke političke organizacije. grupi ili bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj društvenoj pojavi. ali Merton je jasno naznačio da se analiza može sprovesti i na organizaciji. počev od društva u celini. Dakle. nikada ne mo­ žemo prosto sabrati pozitivne funkcije i disfunkcije i objektivno odrediti koje od njih preovlađuju. Izraženo u terminima neto balansa. Recimo. belačke porodice. Da li je rop­ stvo za Jug Amerike. Za svaku od ovih grupa ropstvo ima različit značaj. Funkcionalisti su se generalno ograničavali na analizu društva kao celine. Merton je u sociologiju uveo i koncept manifestnih i laten­ tnih funkcija. ali je za bele robovlasnike s Juga ono bilo i te kako funkcionalno.

između strukturalno kreiranih mogućnosti ljudi da delaju u skladu s kulturnim normama i ciljevima i vlastitim normama i ciljevima.svesne i nameravane pozitivne posledice. odnosno između strukturalno stvorenih mogućnosti ljudi da deluju u skladu s kulturnim normama i ciljevima i Manifestne funkcije . odnosno da gledamo iza (preko) izraženih namera. U stvari. Nenameravane posledice . ali je njegova nenameravana posledica bila prespora industrijalizacija i.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 145 funkcionalnoj analizi. negativne i nevažne po­ sledice. Merton je kulturu definisao kao organizovan skup normativnih vrednosti koje dele pripadnici neke grupe ili društva. Ropstvo je možda bilo uvedeno da pomogne privredni razvoj Juga. od sociološke analize se očekuje da otkrije nename­ ravane posledice. manifestne funkcije su nameravane. Strukture imaju i nameravane i nenameravane posledice. Anomija . Manifestna funkcija ropstva bilo je povećanje ekonomske pro­ duktivnosti Juga. Piter Berger je taj proces nazivao razotkrivanjem. Ključni koncept Društvena struktura i anomija Jedan od Mertonovih najznačajnijih doprinosa strukturalnom funkcionalizmu i sociologiji uopšte. Anomija se javlja onda kada postoji ozbiljan prekid između društvene strukture i kulture. Jednostavno rečeno. Društena struktura predstavlja organizovan skup društvenih odnosa u kojima učestvuju članovi grupe ili društva. stvaranje najniže klase koja je imala svrhu da unapredi društveni status južnih belaca.neočekivane pozitivne. Ta ideja povezana je s drugim Mertonovim konceptom — konceptom nenameravanih posledica. Dok su nameravane posledice svima poznate. strukture i anomije. tj. . situacija u kojoj postoji ozbiljan prekid između druš­ tvene strukture i kulture. To znači da u analizi moramo da otkrijemo šta je stvarna posledica neke ljudske radnje. a latentne funkcije nenameravane posledice neke po­ jave. a latentna funkcija. jeste njegova analiza odno­ sa kulture. tako i siromašnih. konačno. kako bo­ gatih.po Mertonu. a koji određuje njihovo ponašanje. privredno slabljenje tog dela države. za neke je baš to suština sociologije.

Mertonov rad pokazuje da možete biti strukturalni funkcionalista. Merton je. U ovom primeru strukturalnog funkcionalizma. steći samo srednje obrazovanje. Merton je posmatrao društvene (i kulturne) strukture. Za razliku od njih. ali se nije prvenstve­ no interesovao za funkcije ovih struktura. Može se reći da u ovakvim okolnostima (a one su široko rasprostranjene u savremenom američkom društvu) postoji anomija i. U ovom kontekstu. Još konkretnije. a ipak kritikovari društvenu stratifikaciju i društvene nejednakosti. Pojedinac koji je rođen u nižoj klasi može. visoko ceni materijalni uspeh. mnogi ljudi nisu u mogućnosti da postignu takav uspeh. na primer. kao njena posledica. tendencija ka devijantnom ponašanju. zbog čega tvrdi da nesklad između kulture i strukture ima disfunkcionalnu posledicu pojave devijantnosti unutar društva.u ovom slučaju. To je način na koji strukturalni funkcionalizam pokušava da objasni kriminal i devijantno ponašanje. neprihvatljivih i ponekad nele­ galnih sredstava za postizanje ekonomskog uspeha. Američka kultura. neki ljudi nisu u mogućnosti da postupaju u skladu s normativnim vrednostima. Bavljenje preprodajom droge ili prostitucijom radi postizanja ekonom­ skog uspeha primer je devijantnosti izazvane razlikom između kulturnih vrednosti i društveno-strukturalnih sredstava za po­ stizanje tih vrednosti. U Mertonovom radu o anomiji može se uočiti njegov implicitno kritički stav prema društvenoj stratifikaciji (na primer. onemogućavanje nekih ljudi da postignu drušrveno poželjne ciljeve). u skladu sa sopstvenom funkcionalnom paradigmom.146 D Ž O R D Ž RICER . devijantnost obič­ no dobija oblik alternativnih. anomijom. Drugim recima. zbog svog položaja u društvenoj strukturi. Dejvis i Mur su o stratifikovanom društvu pisali pozitivno. j i I | 1 1 i 1 j 1 J . zbog svog po­ ložaja u društvenoj strukturi. Merton anomiju povezuje s devijantnošću. u najboljem slučaju.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI KOSE* vlastitim normama i ciljevima. Međutim. njegove šanse za postizanje eko­ nomskog uspeha na opšteprihvaćen način veoma su slabe ili ih čak uopšte nema. To nam pokazuje da funkcionalisti imaju različite stavove o stratifikaciji. uglavnom bio zaokupljen disfunkcijanja . kao što smo već videli. Anomija nastaje kada kultura (od pojedinaca) zahteva vrstu ponašanja koje društvena struktura onemogućava.

žena i ostalih manjinskih grupa disfunkcionalna za američko društvo. Neki delovi društvenog sistema mogu biti eliminisani. strukturalni funkcionalizam je oslobodio prostor za smislenu društvenu promenu. Priznajući da su neke strukture neupotreblji­ ve. Američko društvo. Na primer. Međutim. Merton je nagla­ šavao da neka struktura može nastaviti da postoji. Muškarci ispaštaju zbog diskriminacije prema ženama. Merton je smatrao da nisu sve strukture društvenog sistema podjednako nezamenljive za njegovo funkcionisanje. jer održavaju veliki deo stanovništva ne­ produktivnim i neefikasnim (možda se među crncima ili Romi­ ma krije neki novi Ajnštajn ili Mocart) i povećavaju verovatnoću društvenog sukoba. slično tome. čak i za grupe za koje su funkcionalne. Taj stav pomogao je funkcionalnoj teoriji da prevaziđe još jednu od svojih konzerva­ tivnih predrasuda. Objašnjavajući dalje funkcionalnu teoriju. Mertonovo objašnjenja veoma su korisna sociolozima koji žele da se bave strukturalno-funkcionalnom analizom. belcima u Americi i u Evropi ide na štetu diskriminatorsko ponašanje prema crncima ili Romima. Latentna funkcija je vrsta nenamerava­ ne posledice koja je funkcionalna za određeni sistem. diskriminacija žena u načelu je funkcionalna za muškarce. ali. Moglo bi se tvrditi i da oblici ove diskriminacije nepovoljno utiču na one koji diskriminišu. uprkos tome što je disfunkcionalna za sistem kao celinu. može nasta­ viti da postoji (čak i da se poboljša) eliminacijom diskriminacije različitih manjinskih grupa. jer je funkcionalna za deo društve­ nog sistema i neke društvene grupe. . Neko može izneti dobre argumente za to da je diskriminacija crnaca. tu su još dve vrste nenameravanih posledica — one koje su disfunkcionalne i one koje su nefunkcionalne.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 147 Merton je jasno naglasio da nenameravane posledice i la­ tentne funkcije nisu isto. Ali. na primer. ona i dalje postoji. ti oblici diskriminacije imaju i neke disfunkcije. upr­ kos tome.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI TEORIJA SUKOBA Razvoj teorije sukoba može se. Pedesetih i šezdesetih godina 20. nudi jedno specifično shvatanje društva. veka. svako drušvo u svakom trenut­ ku nalazi se u procesu promene. treba na­ pomenuti da teorija sukoba ima i druge osnove. • Funkcionalisti (ili barem rani funkcionalisti. Ona je više bila neka vrsta strukturalnog funkcionalizma „okrenutog naglavačke". nalazi u stanju dinamičke ravnoteže. Rad Ralfa Darendorfa Kao i funkcionalisti. u najboljem slučaju. ali je bila potisnuta brojnim neomarksističkim teorijama (glava 5). nego prava kritička te­ orija društva. U stvari. teorija sukoba. Osnovni problem za teoriju sukoba jeste to što ona nikada u potpunosti nije uspela da se odvoji od svojih strukturalno-funkcionalističkih korena. za Daren­ dorfa i teoretičare sukoba. posmatrati kao reakcija na strukturalni funkcionalizam. kao što su mark­ sistička teorija i Zimlov rad o društvenom sukobu (kojim se ovde nismo bavili). Međutim. • Za funkcionaliste. teorija koje će kasnije privući širu sociološku javnost. teoretičari sukoba usmereni su na prou­ čavanje društvenih struktura i ustanova. • Dok funkcionalisti naglašavaju elemente poretka i stabil­ nost društva. teorija su­ koba predstavljala je alternativu strukturalnom funkcionalizmu. Te antiteze moguće je najbolje uočiti u radu Ralfa Darendorfa koji osnovama funkcionalističke teorije protivstavlja osnove teorije sukoba. društvo je statično ili se. bar delimično. Kao takva. kao i strukturalni funk­ cionalizam.148 DžORDZ RlCER . jedan od glavnih doprinosa teorije sukoba bio je na­ čin na koji je ona u Sjedinjenim Američkim Državama postavila osnove za razvoj teorija koje su daleko vernije odslikavale Marksov rad. teoretičari sukoba u svakom delu društvene« sistema vide neslogu i sukob. pre Merto­ na) smatraju da svaki element društva doprinosi njegovoj . Teorija sukoba predstav­ lja malo više od niza tvrdnji koje se često direktno suprotstavlja­ ju funkcinalističkim stavovima.

pobornici teorije sukoba smatraju da mnogi društveni elementi doprinose dezinte­ graciji i promeni društva.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 149 stabilnosti. jer medu njima nema kontakta. Izbegavajući jedinstvenu teoriju. Darendorf je smatrao da društvo ne može postojati bez sukoba i konsenzusa. Ralf Darendorf Biografska skica Ralf Darendorf (1929-2009) poznat je u sociologiji po svojoj teoriji sukoba koja je nastala pod velikim uticajem marksistič­ ke teorije. teoretičari sukoba na­ glašavaju ulogu moći u održavanju poretka društva. Teoretičari konsenzusa proučavali bi vrednosnu integraciju u društvu. a samim tim ni integracije kao osnove za izbijanje sukoba. a ovi drugi sukobe interesa i prinudu koja drži društvo na okupu uprkos tim sukobima. • Funkcionalisti su skloni shvatanju da se društvo održava neformalnim normama. Uprkos povezanosti između konsenzusa i sukoba.teoriju sukoba i teoriju kon­ senzusa (jedan oblik teorije konsenzusa je strukturalni funkciona­ lizam). Darendorf je bio glavni zagovornik tvrdnje da društvo ima dva „lica" (sukob i konsenzus) i da bi sociološka teorija zbog toga trebalo da se podeli na dve oblasti . sukob može dovesti do konsenzusa i integracije. Njegova bogata karijera javne ličnosti kulminirala . za razliku od njih. Dok se funkcionalisti usredsreduju na koheziju proisteklu iz zajedničkih društvenih vrednosti. Recimo. Teoretičari sukoba veruju da svaka vrsta poretka u društvu proizilazi iz prinude koju sprovode oni na njegovom vrhu. koji su jedan drugom preduslov. Primer je savez između SAD i Japana koji se razvio nakon Drugog svetskog rata. Obrnu­ to. Ne možemo imati sukob ako pre toga nije postojao konsenzus. Daren­ dorf nije bio optimističan kada je u pitanju razvoj jedinstvene sociološke teorije koja bi obuhvatala oba procesa. gotovo je neverovatno da francuske sobarice i čileanski šahisti dođu u sukob. vrednostima i običajnim moralom. Darendorf se posvetio stvaranju zasebne teo­ rije sukoba.

Darendorf je bio pod snažnim uticajem strukturalnog funk­ cionalizma.150 D20RD2 RicER . enforced constraint). on se nalazio pod snažnim uticajem marksističkog koncepta jedinstva teorije i prakse. Zapravo. vodio je život u kome je razvijao teoriju i primenjivao je na praktične stvari u akademskom svetu i. Darendorf nikada nije bio marksista. Predavao je na raznim nemačkim univerzitetima. komesar u Evropskoj komisiji u Briselu i upravnik Londonske škole za ekonomiju i političke nauke. Rane 1945. Te tako. . još važnije. godine kraljica Eli­ zabeta II dodelila titulu barona. Medu pozicijama koje je zau­ zimao izdvajaju se sledeće: član nemačkog parlamenta. Međutim. Za sebe je go­ vorio da je liberal.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI je kada mu je 1993. po mišljenju teoretičara sukoba. državni sekretar u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova. Darendorf je proživeo fascinantan život. Kao tinejdžer suprotstavio se nacistima i bio zatvoren (kao i njegov otac). On je napominjao da funkcionalisti smatraju da društveni sistem na okupu drže dobrovoljna saradnja ili opšti konsenzus. godine. a potom je još jednom doktorirao na Londonskoj školi za ekonomiju i političke nauke (London School of Economics and Political Science). neki položaji svo­ jim nosiocima donose vlast i autoritet nad drugima. ili i jedno i drugo. ono što društvo drži na okupu jeste prisilno ograniča­ vanje (engleski. Iako je njegova teorija pisana pod velikim uticajem marksistič­ kih ideja. Britanski državljanin postao je 1988. godine zatvoren je u koncentracioni logor iz ko­ ga ga je ubrzo oslobodio SS oficir kada su Rusi počeli da se približavaju Nemačkoj. Studirao je na Univerzitetu u Hamburgu gde je i doktorirao. Ta činjenica društvenog života dovela je Darendorfa do teze da su društveni sukobi uvek generisani nejednakom raspodelom vlasti. Kasnije je postao javna ličnost. Bez obzira na to. Roden u Hamburgu u Nemačkoj. u društvu.

pojedinac koji ima podređen položaj u jednoj grupi. Prema tome.Ü . Darendorf se suprotstavljao nauč­ nicima koji se usredsreduju na nivo pojedinca. authority roles). Darendorf je smatrao da vlast nije konstantna. Strukturalno poreklo ovih sukoba tre­ ba tražiti u odnosu između položaja onih koji imaju vlast i onih koji su potčinjeni vlasti. već zbog toga što podređeni to očekuju. ta očekivanja vezuju se za položa­ je. Najvažnija ideja za njegovu tezu jeste da različiti položaji unutar društva nose različitu količinu vlasti. a ne za ljude. drugačije rečeno. Mast ne pripada pojedincima. može imati nadteđen polo­ žaj u nekoj drugoj grupi. Za Darendorfa. protiv onih koji joj se ne povinuju mogu se primeniti negativne sankcije. poput sistema uloga za koje je vezana vlast. jer je pove­ zana s položajima. a ne s ljudima. ne mora nužno imati imati vlast u nekom drugom okruženju. pošto je vlast legitimna. Slično tome. poput socijalnih funkcionalista. Od onih koji zauzimaju nadređene položaje očekuje se da kontrolišu podređene. Vlast vezana za položaje predstavlja ključni element Darendorfove teorije. Vlast uvek podrazumeva i nadređenost i podre­ đenost. već i za sukob koji medu njima postoji. već položajima. prvi zadatak analize teo­ rije sukoba jeste identifikacija različitih uloga koje u društvu obavljaju funkciju vlasti (engleski. Darendorf je bio zainteresovan ne samo za strukturu ovih položaja. oni ne dominiraju zbog svojih psiholoških osobina. bavio širim društvenim strukturama. Kao i u slučaju vlasti. ^ M E N E GRAND-TEORIJE 151 Vlast Darendorf se. Darendorf je otišao toliko daleko da je tvrdio kako oni koji pri­ hvataju takav pristup nisu sociolozi. Osim što se zalagao za proučavanje širih društvenih struktura. pojedinac koji ima vlast u jednom okruženju. on je kritikovao naučnike koji se usmeravaju na psihološke ili bihevioralne karakteristike pojedinaca koji zauzimaju takve položaje. To sledi iz Darendorfovog argumenta da je društvo sastavljeno od mnoštva delova koje je on nazivao . Konačno. Na primer. Vlast nije opšta društvena pojava. ona se odnosi samo na unapred određena fizička i pravna lica.

152 DŽORDŽ RiCER . u svakom udruženju mogu se oformiti isključivo dve konfliktne gru­ pe. Ovde ćemo. Drugim recima. a ne sa psihološkim karakteristikama pojedinaca koji zauzimaju te položaje. Ideju o tome da sukob može služiti kao činilac integracije | Imperativno koordinisana udruženja .j jeće napetosti u izraelskom društvu i da oslabi društveno jedin. Sukob može poslužiti da učvrsti labavo strukturiranu grupu. objasniti du­ gotrajnim sukobom sa Arapima na Srednjem istoku. Ključni koncepti Funkcije društvenog sukoba Iako su u ovoj knjizi strukturalni funkcionalizam i teorija su­ koba predstavljeni odvojeno i na mnogo načina su suprotstav­ ljeni. govoreći o funkcijama društvenog sukoba. barem delimično. Pošto društvo sadrži mnogo takvih udruženja. Grupe na vrhu definisane su zajedničkim interesima. U društvu koje se dezintegriše. Unutar svakog udruženja vlast je dihotomna. Oni na položajima vlasti i oni na podređenim položajima ima­ ju suprotstavljene interese. Ona se mogu posmatrati kao udruženja pojedinaca kontrolisana hijerarhijom vlasti.stvari koje su obično zajedničke mnogim ljudima. Usled toga. Kohezivnost izraelskih Jevreja može se. a podređen položaj u drugom udruženju. pojedinac može zauzi­ mati nadređen položaj u jednom udruženju. Mogući j kraj sukoba između Jevreja i Arapa mogao bi da pogorša posto.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASICNI KORENI imperativno koordinisana udruženja.udruženja pojedinaca kontrolisana hijerarhijom vlasti. pokazati kako je to moguće. Ovde se susrećemo s još jednim ključ­ nim pojmom Darendorfove teorije sukoba . koji se razlikuju od interesa koji je zajednički grupama koje se nalaze na dnu. . Darendorf je zauzeo čvrst stav da čak i oni interesi za koje se čini da imaju psihološku osnovu. u osnovi predstavljaju fenomene ši­ rih razmera.| srvo. Interesi . sukob s drugim društvom može da obnovi integrativno jezgro raspadajućeg društva. interesi su povezani sa društvenim položajima.interesom. o te dve teorije moguće je raspravljati postavivši ih za­ jedno.

Taj sukob interesa ne mora da bude ekspli­ ciran da bi nadređeni i podređeni učestvovali u njemu. Sukob interesa unutar udruženja postoji sve vreme (barem kao latentan). mora se prihvatiti činjenica da svaki sukob takođe ima disfunkcije. Pojedinci su. dok oni koji zauzimaju podređe­ ne položaje teže da ga promene. To može uvećati verovatnoću pomirenja ili mirnog saživota. Pojedinci ne mo­ raju da internalizuju ta očekivanja.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 153 društva prećutno prihvataju mnogi političari čiji je zadatak da izmisle neprijatelja čak i tamo gde ga nema ili da od potenci­ jalnog neprijatelja naprave stvarnog neprijatelja. oni koji imaju nadređene položaje teže da održe postojeće stanje. što znači da je legitimitet vlasti uvek neizvestan. Pre sukoba grupe mogu biti nesigurne u pogledu pozicije njihovog neprijatelja. Pojedinci su prilagođe­ ni svojim ulogama kada doprinose sukobu između nadređenih . sukob s Arapima doveo je do saradnje između SAD i Izraela. ali kao rezultat sukoba pozicije i granice između grupa često postaju jasnije. Unutar svakog udruženja. moguće je spariti funkcionalizam i teoriju sukoba analizirajući funkcije društvenog sukoba. Na primer. Recimo. niti da ih budu svesni da bi postupali u skladu s njima. ponašaće se na očekivani način. protest zbog Vijetnamskog rata u Americi sredinom 1960-ih godina motivisao je mlade ljude da po prvi pur preuzmu aktiv­ nu ulogu u američkom političkom i javnom životu. Sukob rakođe ima funkciju komunikacije. sposobniji da do­ nesu odluku o odgovarajućem smeru i o toku delovanja u po­ gledu svojih protivnika. Gledano iz teorijske perspektive. Ako pojedinci zauzimaju određene položaje. Unutar jednog društva sukob može neke izolovane pojedin­ ce da ohrabri da preuzmu aktivnije društvene uloge. Ipak. vodeći tako do saradnje s drugim grupama. S okonča­ njem tog sukoba u američku omladinu vratio se duh apatije. Interesi nadređenih i podređenih jesu objektivni u smislu da odražava­ ju očekivanja (uloge) povezane s položajima. Sukob takode omogućava stranama u sukobu da uvide kolika je njihova relativna snaga. prema tome. smiriva­ nje izraelsko-arapskog sukoba moglo bi da olabavi veze izme­ đu SAD i Izraela. Sukob s jednom grupom može služiti proizvodnji kohezije.

Darendorf je spominjao tehničke uslove (kao što je odgovaraju­ će osoblje). i društvene uslove (kao što je mogućnost komunikacije među čla­ novima grupe). Konfliktne grupe — grupe koje stvarno učestvuju u sukobu. već i strukturu. One predstavljaju osnovu za dru­ gu vrstu grupa: interesne grupe. . Ipak.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i podređenih. one imaju ne samo zajedničke interese. Pod idealnim okolnostima. i konfliktne grupe ključni za objašnjenje sukoba. već i strukturu. Grupe. političke uslove (kao što je opšta politička klima). To su grupe koje stvarno učestvuju u sukobu. Darendorf je smatrao da su koncepti latentnih i manifestnih interesa kao i koncepti kvazigrupe. mala je verovatnoća da će se Latentni interesi . cilj i članstvo. Interesne grupe — za razliku od kvazigrupa. Manifestni interesi . način na koji se ljudi regrutuju u kvazigrupe predstavlja još jedan važan društveni uslov. sukob i promena Darendorf je razlikovao tri opšte vrste grupa.latentni interesi kojih su pripadnici grupe postali svesni. Interesne grupe imaju sposobnost da učestvu­ ju u grupnom sukobu. akteri ne moraju biti svesni svojih interesa kako bi delovali u skladu s njima.interesi kojih pripadnici grupe nisu svesni. Darendorf je analizu povezanosti la­ tentnih i manifestnih interesa video kao glavni zadatak teorije sukoba.154 DŽORDZ RicER . interesne grupe su prave grupe u sociološkom smislu te reči. Ako je regrutovanje posledica slučajnosti. Iz svih tih intere­ snih grupa nastaju konfliktne grupe. Interesne grupe imaju sposobnost da učestvuju u grupnom sukobu. Međutim. Prva vrsta su kvazigrupe ili mnoštvo pojedinaca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes. Darendorf je ove nesvesne interese nazivao laten­ tnim interesima. Kvazigrupa . cilj i članstvo. one imaju ne samo zajedničke interese. Manifestni interesi su latentni interesi kojih su pojedinci postali svesni. nikakve druge promenljive nisu potrebne. Interesne grupe su prave gru­ pe u sociološkom smislu te reči. Po Darendorfu.mnoštvo pojedinaca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes. interesne grupe. mnogi različiti činioci utiču na sukobe. pošto uslovi nikada nisu idealni.

Međutim. sukob takođe dovo­ di do razvoja i promene. * Ovaj deo napisan je u koautorstvu s Daglasom Gudmanom i Matajasom Jungeom. sociolozi moraju biti svesni odnosa između sukoba i promene. Prema tome. Međutim.masa jako siromašnih ljudi koji se u kapitalističkom sistemu nalaze u lošijem položaju i od samog proletarijata. Kada je sukob praćen nasiljem. Darendorf nije smatrao da će lumpenproletarijat (masa jako siromašnih ljudi koja se u kapitalističkom sistemu nalazi u lošijem položaju i od samog proletarijata) na kraju oformiti konfliktnu grupu. . promene koje se javljaju su radikalne. Drugim recima. kada nastanu. učestvuju u aktivnostima koje dovode do promena u društvenoj strukturi. struktural­ ne promene će biti iznenadne. te­ orijsko shvatanje ne mora nužno biti statično. one obezbeduju plodno tie za nastanak intere­ snih grupa. OPŠTA TEORIJA SISTEMA* Rad Niklasa Lumana Najpoznatiji sistemski teoretičar u sociologiji bio je Niklas Luman (1927-1998). Kakva kod da je priroda sukoba. sociolozi moraju da imaju osećaj za dinamične odnose između različitih elemenata ovako shvaćenog društva. Kada je sukob intenzivan. ili. Tu je on odao priznanje značaju rada Luisa Kozera koji je proučavao funkcije sukoba u održavanju statusa quo. Luman je razvio sociološki pristup koji kombinuje elemente Parsonsovog strukturalnog funkcionalizma Lumpenproletarijat . Ukratko. kada je regrutovanje u kvazigrupe strukturalno determinisano.SAVREMENE GRAND-TEORUE 155 iz kvazigrupe razviti interesna ili konfliktna grupa. Za razliku od Marksa. konfliktnih grupa. Poslednji aspekt Darendorfove teorije sukoba jeste odnos sukoba i promene. Ideja će biti još jasnija u narednom odeljku koji se bavi sistemskom teorijom. jer je regrutovanje pojedinaca u tu grupu slu­ čajno. kao i odnosa između sukoba i postojećeg stanja. Darendorf je smatrao da konfliktne grupe. u određenim okolnostima. Darendorf je smatrao da je konzervativna uloga sukoba samo jedan deo društvene realnosti.

ključna za naše razumevanje sistema. Prema tome. razvijajući teoriju koja uzima samoreferentnost kao najvažniju karakteristiku sistema i koja se usredsređuje na kontingentnost. Kada je proizvođaču automo­ bila potrebna sirovina (čelik. Sva ta složenost okruženja redukovana je na informaciju o ceni i o kvalitetu sirovine koju proizvođač želi da kupi. Sistem je uvek manje složen od svog okruženja.). Međutim. Slično . itd. on ne može na adekvatan način da sagleda kakvo ono zaista jeste. Uzmimo za primer jedno preduzeće koje proizvodi automobile. ta složenost predstavljena je u mnogo jednostavnijem obliku. Ključ za razumevanje Lumanovog shvatanja sistema jeste razlika koju je Luman pravio između sistema i njegovog okruženja. obično mu nije važno odakle ona dolazi. Uzmimo jedan primer iz Parsonsove teorijske matrice da bismo to objasnili.156 DŽORDŽ RlCER . već pre kao model mogućnosti. Luman pokušava da odgovori na ta dva problema u Parsonsovom radu. činjenicu da su stvari mogle biti drugačije. u Parsonsovoj teoriji nema mesta za samoreferentnost. on kod Parsonsa primećuje dva problema. svodi na nivo slože­ nosti. Ona pokazuje da podsistemi koji za cilj imaju adaptaciju i postizanje cilja mogu da budu me­ đusobno povezani na različite načine. Luman je kasne Parsonsove radove shvatao kao opštu teoriju koja je dovoljno složena da predstavlja osnovu novog sociološkog pristupa koji preuzima neke uvide o funkcionisanju sistema iz bioloških i kibernetskih istraživanja. Prvo. ne­ prekidno promenljivo fizičko okruženje i mnoge druge različite sisteme. Međutim. Samoreferen­ tnost je. sposobnost društva da se u svojim operacijama odnosi na samo sebe. kako se ona proizvodi i ko će mu je isporu­ čiti. unutar sistema. po Lumanu. tj. Dru­ go. tj. cilj analize je da shvati zašto sistem proizvodi određeni odnos između ta dva podsistema u bilo kom trenutku. Razlika se. Budući da Parsons nije u stanju da vidi kakvo bi društvo moglo da bude.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI s opštom teorijom sistema i nekim konceptima kognitivne bio­ logije i kibernetike. Shema APIL ne bi trebalo da se razume kao činjeni­ ca. u suštini. Parsons ne prihvata kontingentnost (slučajnost). To preduzeće predstavlja jedan sistem koji se nalazi unutar veoma slo­ ženog okruženja koje obuhvata mnogo različitih vrsta ljudi. guma. Sistem i okruženje.

Da biste zaista znali šta su. Pojednostavljenje složenosti podrazumeva da ste prisiljeni da birate između najmanje dve opcije (proizvođač brine o tome kako se proizvodi sirovina. njihova složenost se ipak neprekidno . Sistem koji bi to pokušao podsetio bi nas na Borhesovu priču o kralju koji je naredio kartografu da mu nacrta mapu njegove kraljevine koja će biti savršeno tačna. Svaki izbor po­ drazumeva kontingentnost zbog toga što se uvek može izabrati drugačije (proizvođač bi mogao da se raspita o političkoj situaci­ ji). Iako sistemi nikada ne mogu da budu isto onoliko slože­ ni kao njihova okruženja. kao i sistemi. ako proizvođač odluči da ne prati političku situaciju u zemlji gde se proizvodi sirovina.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 157 tome. Takvo studiranje trajalo bi nekoliko decenija i ne bi imalo smisla. Sistem jednostavno ne može da bude složen kao njegovo okruženje. Kartograf mora da odabere one osobine koje su važne. jer oni koji izrađuju mape nikada ne mogu biti sigurni da li su izostavili nešto što će se kasnije ispostaviti kao bitno za korisnika. To je nužno. Različite mape istog područja mo­ guće je izraditi zbog toga što je odabir onih karakteristika koje će biti predstavljene na mapi kontingentan. ali i rizično. Iz svake od njih izvu­ čeno je nekoliko aspekata. mora­ ju da redukuju (smanje) složenost. ali ga možda nije briga za političku situaciju u zemlji u kojoj je ona proizvedena). Veber ili Parsons svojim teorijama hteli da kažu. Uzgred. Dirkem. Mape. taj zaključak se primenjuje na sve teorije (ili mape) koje su predstavljene u ovoj knjizi. što neizbežno ostavlja nepokrivenim neke druge aspekte teorije. recimo. Te tako. morali biste da pročitate njihova kompletna dela koja imaju nekoliko hiljada stranica ponekad teško razumljivog teksta (čak i za ne­ koga ko ima doktorat iz sociologije). može se dogoditi da proces proizvodnje bude prekinut ili narušen nekom pobunom. Kada je kartograf završio. a kontingentnost podrazumeva rizik. pa je otuda bila neupotrebljiva. To će prekinuti snabdevanje sirovinom. mapa je bila isto onoliko velika kao i teritorija same dr­ žave. brojne i različite navike mušterija tog preduzeća redukuju se samo na one navike koje direktno utiču na njihovu odluku da li će kupiti automobil. oružanim sukobom ili privrednom krizom unutar te zemlje.

To je možda paradoksalno. Savremeni oblik novca i privredni sistem nastali Samostvarajući sistemi . Kada to ne bi radili. sistemi neprekidno razvijaju nove podsisteme i uspostavljaju različite odnose između tih podsistema da bi efikasno izašli na kraj sa svojim okruženjem. Mi kažemo da je novac osnovni element zato što vrednost svih stvari u pri­ vrednom sistemu može da se izrazi kroz novac. Međutim.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI uvećava. proizvođač automobila mogao bi da otvori odeljenje međunarodnih odnosa koje bi se bavilo praćenjem po­ litičkih događaja u državi iz koje nabavlja sirovine. njegova vrednost i upotreba determinisani su samim privrednim sistemom. a potom i za pronalaženje alternativnih izvora u slučaju da dođe do političkih turbulencija i prekida dotoka sirovine. pravni i naučni sistem.158 DŽORDZ RICER . Drugim recima. Samostvarajući sistem proizvodi osnovne elemente koji čine sistem. on koncept samostvaranja primenjuje na sisteme kao što su privredni. nije postojao pre privrednog sistema. Tako na paradoksalan na­ čin dolazimo do sledećeg zaključka: složenost je moguće smanjiti samo ako je uvećamo. Samostvarajući sistemi imaju sledeće karakteristike: 1. . On se odnosi na diverzifikaciju sistema. složenost okruženja predstavljala bi ozbiljnu pretnju po stabilnost sistema. Novac. politički. one elemente koji ga čine? Razmislite o savremenom privrednom sistemu i njegovom osnovnom elementu . To novo ode­ ljenje bilo bi zaduženo za informisanje proizvođača o tome koliki je politički rizik u zemljama iz kojih stižu sirovine.samoreferentni i zatvoreni sistemi koji sami proizvode svoje osnovne elemente i sami određuju svoje granice i svoju strukturu. Značenje novca. Samostvarajući sistemi Luman je najpoznatiji po svom konceptu o samostvaranju.novcu. veoma je teško reći koliko je novac sam po sebi vredan. Kako sistem može da proizvodi sopstvene elemente. Iako Luman smatra da su svi sistemi takvi (počev od bioloških ćelija do društvenog si­ stema). Na primer. kao i na birokratiju i mnoge druge sisteme. u današ­ njem značenju tog pojma.

Pošto se vazuduh nalazi svuda u izobilju. unutar privrednog sistema. ne možemo da kaže­ mo koliko on košta. Recimo. Vazduh je.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 159 su zajedno i zavise jedan od drugog. kako misle strukturalni funkcionalisti. Banke . Ostale snage će možda ograničiti obim samostvarajućeg sistema. Ali umesto da izuzmu ove proizvode iz privrednog sistema. zakoni koji pokušavaju da drže pro­ izvode podalje od privrednog sistema utiču na njihovu cenu unutar privrednog sistema. ti zakoni utiču na cenu seksualnih usluga i zabranjenih droga unutar pri­ vrednog sistema. 2. Oni definišu sopstvene granice i organizuju unutraš­ nje strukture. samostvarajući sistem proizvodi sopstvenu strukturu. neophodan sastojak okruženja sistema. Stoga on nije deo privrednog siste­ ma. obeshrabrujući tako njihovu kupovinu. Recimo. Ono što se nalazi unutar ili van samostvarajućeg sistema determinisano je samoorganizacijom sistema. kapitalistički privredni sistemi imaju tendenciju da neprekidno šire svoje granice da bi unu­ tar njih uključili prodaju seksualnih usluga i zabranjenih droga. tržište je strukturirano na bezličan način. Ako možete da zaradite puno novca prodajući seksualne usluge i drogu. visoka cena koja obeshrabru­ je kupovinu takođe ohrabruje prodaju. a ne. ponuda tih usluga će se zadržati unutar privrednog si­ stema. međutim. Savremeni privredni sistem bez novca teško je zamisliti. Sopstvene granice definišu praveći razliku između onoga što se nalazi u sistemu i onoga što se nalazi u okruženju. Međutim. To se dešava čak i u slučajevima u kojima politič­ ki sistemi usvajaju zakone koji seksualne usluge i drogu treba da drže van legalnog tržišta. u privredni sistem ubrajamo sve što je oskudno i čemu možemo da pripišemo cenu. usled činjenice postojanja novca. Prema tome. Unutar svojih granica. funkcional­ nim nužnostima sistema. Samostvarajući sistemi su samoorganizujući i to na dva na­ čina. Na primer. Novac bez privrednog sistema samo je bezvredan komad papira ili metala. Njihova ilegalnost samo im uvećava cenu.

Umesto toga. To znači da ne postoji direktna veza između sistema i nje­ govog okruženja. a ne na novcu. Ona se bavi isključivo pred­ stavljenim klijentima. pri­ vredni sistem koristi cenu kao način da uputi na samog sebe. Uprava se nikada stvarno ne bavi svojim klijentima. razvio se kon­ cept kamate itd. ako bi se privreda zasnivala na robnoj razmeni. Još jedan primer nalazimo u birokratiji velikih organizacija kao što je birokratija uprave javnih prihoda. pravni sistem ima zakone koji se od­ nose na pravni sistem (na primer. Samostvarajući sistem jeste jedan zatvoren sistem. 3. Pripisujući fluktuirajuću monetarnu vrednost deonicama neke kompanije. njegova unutarnja struktura bila bi potpuno različita. . berza predstavlja primer takve samoreferentnosti unutar privrednog sistema. Slično tome. Stvarni poreski obveznici imaju uticaj na birokratiju samo ako uspeju da poremete birokratsko predstavljanje. Cene na berzi ne određuje bilo koji pojedinac. po opštem shvatanju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI postoje da bi čuvale i pozajmljivale novac. ali u veoma maloj meri odgovara potreba­ ma i željama siromašnih ljudi. Poreski obveznici predstavljeni su u vidu formulara koji pošalju službi ili u obliku dosijea koji uprava o njima vodi. Ako privredni sistem ne bi imao za svoje osnovne elemente tako apstraktne i lako prenosive enti­ tete kao što je novac. sistem mora da se bavi predstavama elemenata koji se nalaze u okruženju. 4. Pa tako pri­ vredni sistem odgovara materijalnim potrebama i željama bogatih ljudi.160 DžORDŽ RlCER . privredni sistem. Međutim. postojalo bi tržište u okvi­ ru kojeg bi kupovina i prodaja dobara bila strukturirana na sasvim drugačiji način. te želje i potrebe utiču na privredni sistem samo u obimu u kojem mogu da se predstave preko novca. Na primer. Umesto toga. već privredni si­ stem. Re­ cimo. odgovara materijalnim potrebama i željama ljudi. Recimo. Samostvarajući sistemi su samoreferencijalni (oni se sva­ kom operacijom odnose na same sebe). ne bi bilo banaka i ne bi bilo kamate. zakonski propisi koji uređuju primenu ili tumačenje nekog zakona).

Da bi predstavljala jedan zatvoren sistem. Da bi dobro funkcionisala. To se desilo kada je 1929. .tj. Vratimo se pono­ vo na primer birokratije. Razlika između cene akcija nekog preduzeća u rasponu od dvatri dana ne mora da ima mnogo veze s realnom vrednošću pre­ duzeća . tokom dužeg perioda cene deonica trebalo bi da odslikavaju aktuelni status preduzeća ili će se sistem raspasti. računovođa itd.sistem je zapao u krizu zbog toga što cene deonica nisu imale veze s njihovom stvarnom vrednošću. cene akcija na berzi menjaju se dnevno. uzimajući u obzir stanje preduzeća o čijim deonicama je reč. odnosno prola­ ziti kroz period rasta u kome su cene akcija daleko više nego što bi trebalo da budu. Iako je samostvarajući sistem zatvoren i nema direktnu vezu s okruženjem. s njegovom aktivom ili profitom . Bez tih poremećaja. na prvi pogled. može da utiče na birokratiju samo ako poremeti njene predstave.SAVREMENE GRAND-TEORUE 161 Oni koji prouzrokuju poremećaj (popunjavajući pogrešne formulare. ljudi koji rade u njoj su spoljašnji izvor složenosti i nepredvidivosti. Berza može biti u usponu. Recimo. Prema Lumanu. u ta­ kvim sistemima pojedinac čini deo okruženja. okruženju se mora dopustiti da poremeti unutraš­ nje predstave sistema. Stvaran čovek. predstavljaju njegov deo. Posmatrano iz ugla biro­ kratije. godine propala Njujorška berza . Ne samo da su klijenti deo okruženja. birokratija mora da pronađe način da čak i sopstvene radnike predstavi pojednostavljeno. ljudsko biće. rad­ nik se posmatra kao upravnik. Zatvoreni društveni sistem razlikuje se od pojedinaca koji. šaljući protivrečne ili pogrešne podatke) često nailaze na žestok odgovor uprave zbog toga što ugrožavaju sistem. odnosno ukoliko poremeti predstave kojima si­ stem definiše okruženje. sile iz okruženja uni­ štile bi sistem. Međutim. tj. berza kao sistem mora s vremena na vreme da dozvoli svom okruženju (realni uslovi u kojima se nalaze preduzeća) da je poremeti. već su to i ljudi koji rade u birokratiji. Umesto da se posmatra kao ljudsko biće.već sa stanjem u kojem se berza nalazi.

kao što je Ford. Jedno okruženje koje je opšte (zajedničko) za sve podsisteme i drugo okruženje koje je različito unutar svakog podsistema. ali se nalaze u okruženju podsistema međunarodnih odnosa. svaki podsistem ima različit pogled na unutrašnje okruženje sistema. gleda na druge proizvođače. prema tome. Diferencijacija . za odeljenje međunarodnih odnosa. U skladu s tim. glavna karakteristika modernog društva jeste sve veća sistemska diferen­ cijacija kojom sistem izlazi na kraj sa složenošću okruženja. što bi moglo da dove­ de do njegovog sloma ili čak potpunog nestanka. proizvođač auto­ mobile. ali uz to. raču­ novodstvo. koje takođe predstavlja jedan podsistem unutar For­ da) kao podsisteme koji se nalaze van podsistema međunarodnih odnosa i koji. Dife­ rencijacija je pokušaj da se unutar sistema preslikaju razlike koje postoje između sistema i okruženja. Slično tome. to znači da unutar diferenci­ ranog sistema postoje dve vrste okruženja. . recimo. Da bi preživeo. Fordovo odeljenje za međunarodne odnose (koje predstavlja jedan podsistem unutar Forda) takođe gleda na Dženeral motors i Krajsler kao na nešto što je van njega i predstavlja deo njegovog okruženja. Svaki sistem mora da održi svo­ ju granicu koja ga odvaja od okruženja. Međutim. Ostali podsistemi (računovodstvo). odeljenje za međunarodne odnose takođe vidi druge podsisteme unutar Forda (kao što je.162 DZORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Diferencijacija Posmatrano sa stanovišta Lumanove teorije sistema. kao što su Dženeral motors i Dejmler Krajsler. što ih otuda čini unutrašnjim okruženjem. Kada to ne bi bio u stanju. predstavljaju unutrašnji deo organizacionog sistema kao celine. podsistem ljudskih odnosa gleda na druge proizvođače kao na deo svog okruženja. bio bi potučen složenošću svog okruženja. predstavljaju deo okruženja.proces u kojem sistem preslikava unutar sebe razlike koje postoje između njega i njegove okoline. Na primer. Diferencijacija unutar sistema jeste način kojim se sistem bavi promenama nastalim u okruženju. kao na delove svog okruže­ nja. vidi i druge podsisteme (ovoga puta uklju­ čujući i podsistem međunarodnih odnosa) kao deo sopstvenog okruženja. što čini jednu veoma složenu i dinamičnu unutrašnju strukturu.

promene u okruženju će se preslikati u strukturu organizacije.proces odabira iz raznovrsnosti. obučeni da upravljaju novom tehnologijom. stratifi­ kacija. ono će mož­ da omogućiti nove veze između postojećih odeljenja time što će omogućiti odeljenju za računovodstvo da se centralizuje ili prodavcima da neposredno pristupe inventaru. bolje će odgovoriti na buduće promene u računar­ skim tehnologijama i biti od pomoći čitavoj organizaciji prili­ kom integrisanja tih novih kapaciteta. On ih naziva segmentirana diferencijacija. zaposliće se novi radnici. Raznovrsnost stvorena diferencijacijom ne samo da omogu­ ćava bolju reakciju na izazove koji dolaze iz okruženja. Sto je veća raznovrsnost. budući da svaki podsistem može da ostvari različite veze s drugim podsistemom. Me­ đutim. Ona omogućava veću raznovrsnost unu­ tar sistema što predstavlja odgovor na raznovrsnost koja se nalazi u okruženju. izabraće se i novi upravnik. orga­ nizacije se razvijaju. Na primer.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 163 sistem mora da bude sposoban da izađe na kraj s raznovrsnošću u okruženju. kao što je upotreba računara). novo odeljenje. Osim toga. Novo odeljenje. itd. U prethodnom primeru. Kao rezultat toga. Dobar primer za to jeste preduzeće za pro­ izvodnju automobila koje otvara novo odeljenje čiji je zadatak da se bavi novom situacijom kao što je prisustvo računara na radnom mestu. dobro je poznato da se svaka velika organi­ zacija kao sistem sporo prilagođava promenama u okruženju (na primer. već omo­ gućava bržu evoluciju. Drugim recima. centar-periferija diferencijacija i funkcionalna diferencija­ cija. potražnji u javnosti. one evoluiraju stvarajući diferencijaciju unutar sistema. . Te diferencijacije uvećavaju složenost sistema kroz repeticiju Evolucija . Međutim. ali svako novo odeljenje uvećava organiza­ cionu složenost sistema jer se njegovim prisustvom uspostavlja­ ju i omogućuju novi i dodatni odnosi između odeljenja. kao i sva­ ko drugo odeljenje birokratskog sistema. Luman tvrdi da se razvilo samo nekoliko oblika unutrašnje diferencijacije. uspostavljeno da bi bilo na usluzi radnicima koji rade s računarima. političkim promenama ili čak tehno­ loškim promenama. predstavlja okruženje za ostala odeljenja. Evolucija je proces selekcije (odabira) iz raznovrnosti. Diferencijacija je sredstvo kojim se uvećava složenost si­ stema. kvalitetniji je odabir.

omoguće kvalitetniji odabir u procesu evolu­ cije. nije strukturalni funkcionalista. u poslednjih nekoliko godina postalo je jasno da Luman. Zbog toga ga mnogi povezuju sa strukturalnim funkcionalizmom. Kada je u pitanju njihov evolucioni potencijal. ti oblici di­ ferencijacije imaju različitu sposobnost da proizvedu raznovrsnost i. Osim toga. Lumanova veza s njim uslovila je da ima manje uticaja nego što bi ga možda imao. Složeniji oblici diferencijacije imaju sposobnost da ubrzaju evoluciju sistema. proizvođač automobila ima funkcionalno slične Segmentirana diferencijacija .razdvajanje delova sistema na osnovu potrebe da neprekidno ponavljaju iste funkcije. Sto se više oslobađao uticaja strukturalnog funkcionalizma. godine. a njegove ideje uticale su na ideje Niklasa Lumana u njegovoj kasnijoj fazi. skoro uvek se usko vezuje za Talkota Parsonsa. Međutim.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (ponavljanje) diferencijacije između sistema i okruženja.164 DžORDŽ RlCER . Osim toga. sledstveno tome. Niklas Luman Biografska skica Ime Niklasa Lumana.1 9 6 1 . kao sistemskog teoretičara. Budući da je strukturalni funkcionalizam izašao iz mode kasnih 1960-ih godina. Na primer. Luman je upoznao Parsonsa kada je studirao javnu administraciju na Harvardu 1 9 6 0 . . Kako smo videli ranije u ovoj glavi. on ima veoma različito shvatanje strukture od Parsonsa i odbacuje Parsonsovu usredsredenost na vrednosni konsenzus u društvu i na društveni poredak. iako jeste sistemski teoretičar. unutar si­ stema. pogotovo u S A D . Lumanova sistemska teorija postajala je sve uticajnija širom akademskog sveta. Parsons je puno pisao o sistemima. Segmentirana diferencijacija konceptualno razdvaja delove sistema na osnovu potrebe da neprekidno ponavljaju iste funk­ cije.

Svi članovi koji zauzimaju isti rang su u osnovi jednaki. U au­ tomobilskoj firmi nailazimo na različite rangove. stratifikovan sistem se više bavi blagostanjem onih koji za­ uzimaju više pozicije. Svaka lokacija organizovana je na sličan način. dok se nižim pozicijama. Sledstveno tome. Činjenica da su oni na nižim položajima značajni za sistem a ipak ne uspevaju da se nametnu kao akteri uticajne komunika­ cije. uspešno obavljaju svoju funkciju. Kada oni koji rukovode sistemom postanu previše udaljeni Stratifikacijska diferencijacija .proizvodnju automobila. upravnik odeljenja za međunarodne odnose ima poziciju unutar stratifikacijskog siste­ ma proizvođača automobila. Stratifikacijska diferencijacija je vertikalna diferencijacija prema kojoj se rang ili status u sistemu shvataju hijerarhijski.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 165 fabrike za proizvodnju automobila na mnogo različitih lokaci­ ja. U segmentiranoj diferencijaciji. U stratifikaciskoj di­ ferencijaciji nejednakost je od suštinske važnosti za sistem. ali ona nema sistemsku funkciju. Više pozicije (na primer. moguće je uočiti međuodnos jednakosti i nejed­ nakosti. On je na višem položaju i od upravnika odeljenja za međuna­ rodne odnose i nalazi se u poziciji da mu izdaje naređenja. situacija kada se više automobila proda u jednoj geografskoj oblasti nego u drugoj). Njegova funkcija je da upotrebi moć da bi upravljao poslovima odeljenja. Uz to.vertikalna diferencijacija prema kojoj se rang ili status u sistemu shvataju kao hijerarhija. bavi jedino ako oni ugrožavaju one koji se nalaze na višim pozicijama. Međutim. Predsednik preduzeća zauzima najviši rang. načelno govo­ reći. . Niže rangirani radnici unutar ode­ ljenja vrše čitav niz posebnih funkcija. uključujući i najniže. Konkretnije rečeno. recimo. Sva­ ki rang ispunjava određenu i posebnu funkciju u sistemu. Upravnik novog odeljenja za međunarodne odnose zauzima vrhovni položaj unutar hijerarhije tog odeljenja. nejednakost je posledica slučajnih razlika u okruženju (kao što je. svi rangovi zavise jedni od drugih. dok se različiti rangovi razlikuju po nejednakosti. svaka ima istu strukturu i obavlja istu funkciju . šefovi odeljenja) imaju bolji pristup resursima i veću sposobnost da postanu akteri uticajne komunikacije. a druš­ tveni sistem može preživeti jedino ako sve pozicije. stvara strukturalni problem koji ograničava složenost siste­ ma.

ra­ zličite jedinice mogu da ostvare veći stepen nezavisnosti. Zapra­ vo. iako je odeljenje za planiranje zavisno od računovodstva. Međutim. dokle god se na računu podudaraju aktiva i pasiva. planiranje i osoblje.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I od onih na najnižim pozicijama. to ne ugrožava sistem.diferencijacija između centra sistema i nje­ govih perifernih elemenata. Funkcionalna diferencijacija . Ona predstavlja vezu između segmentirane i stratifikacijske diferencijacije. Recimo. Funkcionalna diferencijacija jeste najsloženiji oblik dife­ rencijacije i oblik koji dominira savremenim društvom. administracija. feler može da proizvede probleme za društveni sistem. neka preduzeća za proizvodnju automobila sagradila su fabrike u drugim zemljama.166 D Ž O R D Ž RICER . Međutim. pa čak i da dovede Diferencijacija centar-periferija . niži položaji moraju da pribegnu sukobu. Da bi imali neki utkaj na sistem. ako deo sistema ne uspe da ispuni svoju funkciju (na primer. Treći tip diferencijacije nazivamo diferencijacija centar-periferija. kod složenijih oblika di­ ferencijacije.najsloženiji oblik diferencijacije i oblik koji dominira savremenim društvom. sedišta tih firmi ostaju u centru koji upravlja i. čitav sistem će imati problema da preživi. Svaka funkcija unutar sistema dodeljena je jednoj određenoj jedinici sistema (njegovom delu). kao što je funkcionalna diferencijacija. proizvođač automobila ima funkcionalno izdiferencirana odeljenja. ali ako jedan sistem ne uspe da ispuni svoj zadatak. jedna od fabrika proizvođača automobila ne može da proizvede automobile zbog štrajka rad­ nika). računovodstvo. dokle god svaka jedinica (deo sistema) obavlja svoje funkcije. kao što su proizvodnja. Recimo. Na primer. Funkcionalna diferencijacija fleksibilnija je od stratifikacijske diferencijacije. . Kod segmentirane diferencijacije. sistem ima tendenciju da kola­ bira zato što se važne funkcije koje treba da se obavljaju na nižim pozicijama ne obavljaju na odgovarajući način. To ukazuje na dalju razliku između oblika diferencijacije. kontroliše preduzeća koja se nalaze na periferiji. Svaka funkcija unutar sistema dode­ ljena je jednoj određenoj jedinici sistema. Bez obzira na to. u određe­ nom obimu. odeljenje za planiranje ne mora da brine o tome kako se u računovodstvu obrađuju podaci. funkcionalno izdiferencirani sistemi složene su mešavine ne­ zavisnosti i zavisnosti.

odnosi između različitih položaja. Odnosi računovodstva i odeljenje za proizvodnju razlikuju se od odnosa između računovodstva i odeljenja za istraži­ vanje.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 167 do njegovog sloma. Na primer. Recimo. U funkcionalno izdiferenciranim sistemima različiti odnosi se multiplikuju. U stratifikovanom sistemu. u preduzeću koje se nalazi u okruženju u kome tehnički napredak pruža šanse za ekonomski napredak. U najvećem broju slučajeva. oni mogu da zahtevaju manje složene oblike. su isti. a ovi su pak potpuno različiti od odnosa između proizvod­ nje i istraživanja. Bez obzira na to. ali on ipak sadrži pojedinačne fabrike koje predstavlja­ ju segmentirani oblik. Funkcionalna diferencijacija omogućuje proizvo­ đaču automobila veću fleksibilnost. Složeniji oblici diferencijacije ne isključuju manje složene oblike. To je važno pošto mi obično govorimo o funkcionalno diferenciranim sistemima unutar modernog druš­ tva da bismo opisali njegov dominantni oblik diferencijacije. odnosi između bilo koje dve fabrike. Zapravo. drugi oblici nastavljaju da postoje. Sledstveno. Na jednoj strani. Veći broj vrsta mogućih odnosa između podsistema stvara veći asortiman mogućih odgovora na promene koje dolaze iz okruženja. odnos između upravni­ ka i čistača u fabrici. složenost uvećava rizik sloma sistema ako se funkcija ne vrši na odgovarajući način. rast složenosti uvećava spo­ sobnost sistema da se bavi svojim okruženjem. odnos koji fabrika ima sa svojim sedištem različit je od ono­ ga koji ima s drugom fabrikom. Ali. položaja istog ranga). . ako se preduzeće nalazi u okruženju u kome je ekonomski napredak posledica neprekidnog ponavljanja jednog istog procesa. sistem proizvođača automobila jeste jedan stratifikovan sistem. u osnovi se razlikuju od odnosa između istih položaja (tj. U segmentiranom sistemu odnosi između različitih podsistema nisu strukturno različiti. najveću težinu imaće odeljenje za istraživa­ nje. Na drugoj strani. Takođe. nije isti kao odnos između čistača i vratara. u osnovi. Reci­ mo. ta uvećana krhkost nužna je cena koja mora da se plati za usložnjavanje odnosa medu različi­ tim podsistemima. najveći uticaj verovatno će imati računovodstvo.

uključujući i strukturalno-funkcionalističku perspektivu koju smo predstavili u ovoj glavi. Kao društveni fenomen. ekonomski trošak je mali u odnosu na gubitak ljudskih života u Iraku. kao što je gajenje maka u Av­ ganistanu koje je dramatično naraslo nakon što je fundamentalistički i represivni talibanski režim uklonjen s vlasti. što ga u velikoj meri neutralise. Postoje i mnoge naizgled indirektne disfiinkcije. tu su i brojni neprijatelji koje su SAD stvorile svojim vojnim ak­ cijama u Iraku i Avganistanu. kao i drugim akcijama. Osama Bin-Laden. Prvi problem o kome može da se raspravlja jeste „funkcija" ovog rata. godine. Rat se kvalifikuje za takvu vrstu analize zato što predstavlja jednu strukturu koja je ponavljajuća i paternizovana. posle 11. godine. SAD započeo je takozvani Rat terorizmu. Različite vrste sigurnosnih mera osmišljene su i primenjene unutar SAD i oko SAD.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Da lije „Rat terorizmu "funkcionalan? Posle 11. Što je glavno. Takode. Sadam Husein. način na koji je on pomogao SAD da se prilago­ de realnosti u kojoj postoje spoljni neprijatelji koji su sposob­ ni i voljni da nanesu znatnu štetu zemlji. Međutim. Razume se. postoji takode •jedan broj „disfunkcija" koje vezuje­ mo za Rat terorizmu. Medu njima je visoka ekonomska cena koja se plaća za vođenje tog rata. taj rat se može analizi­ rati iz čitavog niza teoretskih perspektiva. septembra 2001. nalazi se u bekstvu i prisiljen je da se skriva. septembra nije bilo terorističkih napada unutar SAD. Time je . (Ta­ kvih napada bilo je na drugim mestima.168 D Ž O R D Ž RlCER . septembra. može se reći da je rizik u nekoj meri otklonjen. čovek za koga se pogrešno pretpo­ stavljalo da je saveznik i da podržava Al-Kaidu. uklonjen je s vlasti i pogubljen. Ona je posebno izražena u okupaciji Iraka i borbi s onima koji se suprotstavljaju američ­ kom prisustvu u toj zemlji. vođa Al-Kaide koji stoji iza napada od 11. Kao dobar primer može da posluži američko Ministarstvo unutrašnjih poslova uspostavljeno posle 2001. kao što su hvatanje i otmica hiljade ljudi i njihovo držanje u zatvoru Gvantanamo na Kubi i na drugim mestima.) Prema tome. kao što je podmetanje bombe u madridskim i londonskim vozovima.

Prema tome.socijalna pomoć.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 169 uvećan izvor kokaina za nelegalnu prodaju u mnogim zemlja­ ma. Kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema. Budući da su sistemi Kod .način razlikovanja elemenata koji su deo sistema od elemenata koji ne pripadaju sistemu. Unutar naučnog sistema obično ćemo naići samo na komunikaciju koja je utemeljena u kodu istine. uključujući i SAD. ako se sretnu predsednik Nacionalne aeronautičke i svemir­ ske administracije i predsednik Nacionalnog instituta za zdravlje da bi razgovarali o činjenicama o starenju koje su otkrivene u svemir­ skom letu Džona Glena iz 1998. američki građani koji zavise od socijalne pomoći). Kodovi mogu biti istina (nasuprot nei­ stini) za sistem nauke. U Lumanovoj sistemskoj teoriji. mnogi programi . ni jedan sistem ne koristi i ne razume kod drugog sistema.dramatično su skre­ sani zbog toga što se novac troši na vođenje Rata terorizmu. Svaka komunikacija koja ne koristi kod nije legitimna i ne može se upotrebljavati. a za druge je disfunkcionalan (najveći broj Iračana. Ako bi se isti ti ljudi sreli da rasprave ko će da plati koji deo istraživanja koje je obavljeno u tom svemirskom letu. godine. Ali. može se postaviti sledeće pitanje koje se tiče neto balansa: da li funkcija tog rata premašuje njegove disfunkcije ili je obrnuto? Za neke grupe rat je svakako funkcionalan (na primer. šta može da se kaže o SAD kao celini? Sistematska analiza funkcija i disfunkcija Rata terorizmu ne može da proizvede jednostavan odgovor za državu kao celinu. Pomoću koda razlikujemo elemente sistema od elemenata koji mu ne pripadaju. Kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema. U SAD. tema razgovora biće deo eko­ nomskog sistema koji koristi kod plaćanja ili neplaćanja. . . ali ona nudi jedan sistematičniji način razmišljanja o tome kako bi takav odgovor mogao da izgleda. plaćanje (nasuprot neplaćanju) za privredni sistem i legalnost (nasuprot ilegalnosti) za pravni sistem itd. investitori koji sklapaju ugovore o rekonstrukciji Iraka s američkim Ministarstvom odbrane). potrošnja na infrastrukturu itd. tema razgovora biće deo naučnog sistema koji koristi kod istine i neistine. Ne postoji način da se kod jed­ nog sistema prevede u kod drugog sistema. Na primer. Kod se koristi da bi ograničio vrstu legitimne (dozvoljene) ko­ munikacije. Svaki sistem ima svoj kod.

stratifikacija je funkcionalna nuž­ nost. Oni sistem stratifikacije posmatraju kao strukturu socijetalnih nivoa. 4. R e c i m o . 2.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI zatvoreni. postizanje cilja. 3. oni m o g u d a reaguju s a m o n a pojave koje se dešavaju u n j i h o v o m okruženju ( p o d u s l o v o m d a je o n o što se dešava u okruženju dovoljno „ b u č n o " d a g a sistem p r i m e t i ) . T o je jedini način d a se o n o m e što se dešava prida neki smisao. integracija i održavanje obrazaca (ili latentnost). o d n o s n o neko značenje. Za strukturalne funkcionaliste. a ne na svakog pojedinca u sistemu stratifikacije. . Sva društva imaju potrebu za jednim takvim sistemom zbog čega sistem stratifikacije i postoji. Ali sistem ta dešavanja u okruženju m o r a d a opiše u o d n o s u n a sopstveni k o d . Za Parsonsa svaki sistem ima četiri funkcionalna imperativa. Osnovno pitanje koje su kritičari postavili jeste da li je ljude moguće motivisati bilo čime drugim osim natprosečnim nagradama. Sažetak 1. privredni sistem vidi naučni sistem jedino kroz to d a li o n pravi novac ( o m o g u ć u j e b u d u ć a plaćanja) ili zahteva investicije (zahteva inicijalna plaćanja pre nego što se o n a otplate). sistem ličnosti i ponašajući organizam. zanimanja poput radni­ ka i upravljača). naglašavajući da se stratifika­ cija odnosi na sistem položaja (na primer.170 DžORDŽ RlCER . Postoje četiri podsistema sistema delanja (po redosledu odozgo nadole): kulturni i društveni sistem. Ljudima se moraju ponuditi veće nagrade kako bi se motivisali da zauzmu najznačajnije i najvažnije položaje unutar stratifikacijskog sistema. To su: adaptacija. Funkcionalna teorija stratifikacije našla se pod udarom mnogo­ brojnih kritika. Jedan tip strukturalnog funkcionalizma jeste socijalni funkciona­ lizam koji se bavi društvenim strukturama i ustanovama. njiho­ vim međusobnim odnosom i načinima na koji one ograničavaju ponašanje aktera. 7. Strukturalni funkcionalizam je teorija koja se bavi strukturama društva i njihovim funkcionalnim značajem (pozitivnim ili nega­ tivnim posledicama) za druge strukture. 5. 6.

Diferencijacija je pokušaj da se unutar sistema preslikaju razlike koje postoje između sistema i okruženja. Samostvarajući sistemi imaju nekoliko osnovnih karakteristika: oni sami proizvode svoje sastavne delove. da bi izašao na kraj s okruženjem i njegovom složenošću. Robert Merton razvio je složen model strukturalno funkcionalističke teorije koji se. 15. Grupe unutar tih udruženja definišu se s obzirom na njihov interes. 16. svaka od nadređenih i podređenih grupa ima zajednički interes. Kvazigrupe čini mnoštvo pojedi­ naca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes. 10. Organizacije u kojima možemo naći pozicije vlasti nazivamo imperativno koordinisana udruženja. Iako sistem nikada ne može da bude složen kao njegovo okruže­ nje. 12. oni su zatvoreni. ili grupe koje stvarno učestvuju u sukobu. nefunkcijama. Unutar imperativno koordinisanih udruženja moguće je identifikovati tri različite grupe. naposletku. 19. 14. sile koje doprinose dezintegraciji (a ne integraciji). ma­ nifestnim i latentnim funkcijama i nenameravanim posledicama. pogotovo među onima koja se nala­ ze na podređenim pozicijama. sami povlače svoje gra­ nice i organizuju unutrašnju strukturu. 17. Funkcionalna diferencijacija najsloženiji je oblik diferencijacije. Četiri tipa diferencijacije su segmentirana. te prisilu (a ne norme i vrednosti) koja drži društvo na okupu. neto balansom. 18. on stvara nove podsisteme i odnose među njima. osim funkcijama. to vodi do sve veće slo­ ženosti sistema. suprotstavljanje i sukob (a ne na poredak). Iz svih tih interesnih grupa nasta­ ju konfliktne grupe. Sukob može dovesti do promene sistema. U njima se regrutuju interesne grupe koje imaju sposobnost da se uključe u sukob između grupa. 9. funk­ cionalna i centar-periferija diferencijacija. oni su samoreferencijalni. To je diferencijacija koja dominira društvom. 13. nivoima funkcionalne analize. Teorija sukoba razvila se kao reakcija na strukturalni funkcionalizam i na mnogo načina predstavlja njegov odraz u ogledalu. .SAVREMENE GRAND-TEORIJE 171 8. i. Ključ za razumevanje Lumanove distinkcije između sistema i okru­ ženja jeste činjenica da je sistem uvek manje složen od njegovog okruženja. stratifikacijska. 11. jer se usredsreduje na promenu (a ne na ravnotežu). Darendorf se najviše bavio konceptom vlasti koji uvek podrazumeva podređenost i nadređenost. bavio disfunkcijama.

Anđelka i grupa autora (1990). Sociološka imaginacija. Mils. Robert (1979). Društva teorija. Zagreb: Naprijed. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. i funkcija u primitivnom druš­ Redklif-Braun. Robert (1998). O teorijskoj sociologiji. Zeman. A. Zagreb: Pitanja. Struktura tvu. Talkot (1988). Niklas (2001). Talkot (1992). Teorija sistema. (1982). Luman. Merton. Beograd: Plato Milić. Autonomija Hrvatska sveučilišna naklada. Funkcionalizam u sociologiji. Literatura za dalje čitanje Kozer. Funckije društvenog sukoba. i odgođena apokalipsa. Parsons. — evolucijski greb: August Cesarec. O teorijskoj sociologiji.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 20. Za­ Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. R. Merton. Mouzelis.172 D20RDŽ RlCER . Beograd: Prosveta. Novi Sad: Mediterran Publishing. Nicos (2000). Rajt (1998). Moderna društva. Društveni sistemi — osnovi opšte teorije. Zdenko (2004). Niš: Gradina. Kod je jezik koji omogućuje razlikovanje elemenata sistema od elemenata koji ne pripadaju sistemu. Zagreb: . Luhman. Sociologijska Parsons. Niclas (1981). Beograd: Plato. Stoje pošlo krivo? Zagteb: i poredbeni pristup. Sociologija društvene akcije Talkota Parsonsa. Ivan (1987). Luis (2007). Zagreb: Globus. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozof­ skog fakulteta u Beogradu. Kuvačić.

uključujući i dve teorije kojima ćemo se baviti ovde. . što je omogućilo nastanak većeg broja neomarksističkih te­ orija. neke od njih. Teorije kojima se bavimo ovde i u glavi 10 predstavlja­ ju samo mali deo savremenih grand-teorija. Počećemo s neomarksističkom teorijom koja obuhva­ ta širok spektar teorija. NEOMARKSISTIČKA TEORIJA Mnogi sociolozi dugo su sledili Marksa. Potom se okrećemo grand-teorijama koje se vezuju za savremene teoretičare — civilizacijskom procesu Norberta Elijasa. Međutim. Entonija Gidensa. kolonizaciji sveta života Jirgena Habermasa (koji je kasnije postao kritički teoretičar) i teoriji modernosti.kritičku teoriju i teoriju transformacije od fordizma ka postfordizmu. slede Marksa u tome što zahvataju veliki istorijski period i ukazuju na jedan specifičan društveni problem za koji bi sociologija kao nauka trebalo da pronađe rešenje. iz mark­ sizma se tokom godina razvio čitav niz različitih socioloških pra­ vaca. ali mi ćemo se usredsrediti samo na dve najvažnije .GLAVA 5 SAVREMENE GRANDTEORIJE (2) Neomarksističke teorije Civilizacijski proces Kolonizacija sveta života Moloh modernosti Sažetak Literatura za dalje čitanje U ovoj glavi predstavićemo još četiri važne moderne grand-teorije. Iako nisu sve neomarksističke teorije ponudile grandiozni narativ.

Međutim.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Kritička teorija i pojava kulturne industrije Prve verzije kritičke teorije javile su se 1923. čak u potpunosti determiniše sve što u društvu postoji. a ne ekonomija. Marks i njegovi sledbenici smatrali su da kultura i država predstavljaju superstrukturu koja se uzdiže nad ekonomskom bazom. kritička teorija zasnovana je na ideji da je u rasponu od pola veka koji je protekao između objavljivanja Marksovog Kapitala i trenut­ ka kada su počele da se objavljuju prve studije koje su proizašle iz kritičke škole. kritički teoretičari su društveni (i in­ telektualni) kritičari. Međutim. godine na In­ stitutu za društvena istraživanja u Frankfurtu. već na kulturu. Kako samo ime kazuje. I više od toga. jer ona uslovljava. superstrukturu čine sekundarne društvene pojave kao što su država i kultura koje izrastaju na ekonomskoj osnovi i koje ekonomska osnova definiše. Drugim recima. a teoretičari koji u na njemu radili bili su prisiljeni da napuste Nemačku. Oni u tom pogledu slede Marksa koji je i sam bio kritičar kapitalizma. ona ih potpuno determiniše. Razlog tome je to što je u doba u kome je Marks živeo (doba u kome je industrijska revolucija bila na svom vrhuncu) ekonomi­ ja imala ogromnu važnost za ljudske odnose.po Marksu. a ne ekonomskog sistema. . Institut su preuzeli nacisti. Baza — Marks je smatrao da je ekonomija osnova.174 DŽORDZ RICER . Lju­ di su sve više potpadali pod uticaj i kontrolu kulturnog. Otuda se kritička škola ne usredsreduje na ekonomiju (na šta su mnogi Marksovi sledbenici i danas usmereni). Glavni predmet Marksovog rada (teorijskog i praktičnog) bio je kapitalistički privredni sistem. gde su i nastale neke od najvažnijih ideja kritičke teorije. mnogi od ovih teoretičara vratili su se u Nemačku. Najvažniji aspekt promene sastojao se u tome što je sve veći značaj počela da dobija kultura. I kulturu i državu posmatrali su kao Superstruktura . Oni su tvrdili da je kapitalistička privreda naročito moćna i da igra središnju ulogu u determinisanju procesa i odnosa unutar države i kulturnog sistema. Mnogi od njih doselili su se u SAD. smatrali su da ekonomija ima primaran značaj. a da se sve drugo u društvu zasniva na njoj i izvodi iz nje. Po završetku Drugog svetskog rata. kapitalizam kao sistem prošao kroz dramatične promene. tokom 1930-ih godina.

kultura je sveprožimajuća. čiji je cilj da kulturu u društvu učini važnijim činiocem od ekonomije. Posledice rada uglavnom osećamo dok smo na radnom mestu. kada se radi o uticaju kulture na ljude.kultura koja je svima dostupna i popularna u širokim ma­ sama (na primer. kritički teoretičari najviše su se bavili kulturnom industrijom i njenom sve većom dominaci­ jom nad društvom i pojedincima. To se jasno vidi kada dobijaju naređenja. Zbog čega su se kritički teoretičari toliko bavili kulturom? Prvo. Uticaj radnih odnosa na društveno ponašanje je. čini se da danas imamo još više razloga da se njome bavimo. kritički teoretičari su tvrdili da je kultura. radijska i njima slične industrije. dakle.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 175 mehanizme kojima kapitalisti manipulišu da bi unapredili svoje ekonomske interese. Na najopštijem nivou. Međutim. Među­ tim. s vremenom uspela da postane nezavisna od kapitalista i kapitalističkog načina proi­ zvodnje. U njih na prvom mestu spadaju televizija i Internet. filmovi i radio-programi. Kultura. njen uticaj na naše živote daleko je snažniji od uticaja koji ima rad. kada ih tehnologi­ ja prisiljava da neprekidno ponavljaju određene radnje (kao što je rad na pokretnoj traci) ili kada dobiju otkaz i izgube posao. glavna sredstva za širenje masovne kulture bile su dnevne novine. Oni su posebno bili osetljivi na uspon onoga što danas nazivamo masovnom kulturom. osećaju i delaju. kao i oni koji njome upravljaju. menjajući način na koji ljudi razmišljaju. kontrola je uglavnom Kulturna industrija . U peri­ odu kada pripadnici kritičke škole objavljuju svoje prve radove. Treće. Usredsredujući se na kulturu i kulturnu industriju. sedam dana nedeljno. uticaj kulture je neprimetan . magazini. ali sigurno. krči sebi put u ljudsku svest. Drugo.kultura postepeno.pojam kojim kritički teoretičari označavaju vrstu indu­ strije u koju spadaju filmska. Ali. različiti TV kvizovi). Iako su kritički teoretičari očigledno imali mnogo razloga da industriju masovne kulture uzmu za glavni predmet svoga istraživanja. dok rade (u kancelariji ili u fabrici) ljudi znaju da su potčinjeni svom šefu ili nekome ko zauzima viši položaj na hijerarhijskoj lestvici. kri­ tički teoretičari zauzeli su poziciju koja ih radikalno razlikuje od praktično svih marksista koji su pisali pre njih. Ti mediji su još uvek važni. vidljiv. Masovna kultura . ali danas postoje savremenija i daleko moćnija sredstva masovne kulture. uticaj kulture oseća se 24 časa dnevno. .

medu najgledanijim programi­ ma na svim kablovskim televizijama širom sveta. zajedno sa satima provedenim na radnom mestu. Ljudi koji su nekoliko sati dnevno odvajali na zabavu. stiče se utisak da se potreba ljudi za masov­ nom kulturom neprekidno povećava. razume se. pretnjom oružjem). ostavljala je malo prostora za čitanje revolucionarne literature i razmišljanje. da bi uveče prešla na kvizove i reality show pro­ grame. tj. Milioni gledalaca odvajaju nekoliko sati nedeljno na gledanje ljudi koji se takmiče da bi zaradili novac koji im je potreban. nudeći im najmanji zajednički imenitelj. drama i takmičenja ove ili one vrste. Danas. količina vremena koja se trošila na slušanje radija ili odlazak u bioskop. Umesto da se bune protiv kapitalističkog . a da istovremeno ne mo­ raju da se zaposle ili obavljaju neku funkciju unutar kapitalistič­ kog privrednog sistema. Najpoznatiji način jeste „opijum za mase". proletarijat će izgubiti sposobnost da ra­ zume revolucionarne poruke. ljudi su provodili sate i sate u slušanju radio-prenosa i navijanju za omiljene klubove. u stvari. da dobrovoljno ulaze u odnose u kojima neko nad njima dominira. a kamoli za revolucionarno delanje.176 DŽORDŽ RlCER . drugi mediji igraju središnju ulogu u . izgubili su svaki otpor ili neprijateljstvo koje su eventualno imali prema kapitalističkom sistemu. koji se smenjuju jedan za drugim. ona se vrši tako da to uopšte ne primećujemo. Televizija tokom dana pušta sapunice koje be­ skrajno dugo traju. barem u prvoj deceniji novog milenijuma. postojao je čitav niz noćnih radio-programa koji su slušaocima nudili sate jeftinih komedija. To je veoma prijatan i efikasan način kontrole. Kritički teoretičari su sto­ ga došli do zaključka da ljudi. već su svo­ dili ljude na masu. Osim toga.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI nevidljiva. Ovi poslednji su. Ljudi su tada bili neprekidno bombardovani holivudskim filmovima B produkcije koji nisu doprinosili poboljšavanju kulturnog ukusa. Kultura dominira ljudima na različite načine. Kao rezultat toga. traže dominaciju. Zamislite da se nalazite u 1930-im.. Umesto da se kontrola vrši otvorenom upotrebom sile (recimo. Radio je takode u domove ljudi doneo masovni sport.narkotizaciji" masa. ne shvatajući pri tome na koji način njima dominira masovna kultura. Uljuljkan u polusvest konzumaci­ jom kulturne industrije. Ljudi žele da provode još više vremena uz televiziju i Internet. Osim toga. Zapravo.

Osim toga. Međutim. Tako je Amerika izgledala 1930-ih godina. mnogi od nas drže televizor upaljen po ceo dan. kako je to Marks očekivao. umesto da svoje slobodno vreme troše da bi planirali kako da pokrenu društevnu revoluciju. ljudi igraju još jednu ključ­ nu ulogu u kapitalističkom sistemu (prva je bila uloga radnika). što je dodat­ no sužavalo vreme potrebno za revolucionarne aktivnosti. Kao po­ trošači proizvoda masovne kulture. Kulturna industrija je u me­ đuvremenu postala moćnija i neuporedivo razvijenija. Retko ko od nas će tokom noći upaliti radio. Naravno. Sve više vremena provodilo se u radu. On je svojim radnicima davao platu koja je bila dovoljno visoka da mogu da kupuju njegove proizvode.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 177 sistema. upale radio i malo odremaju. Njihova potrošnja predstavlja važan pokretač kapitalističke pro­ izvodnje. dok su magazini i novine s velikim tiražima (po­ sebno tabloidi) preuzeli ulogu tradicionalnijeg medija za rekla­ miranje. veka prepoznao jedan od najuspešnijih kapitalista svog vremena. ljudi su počeli da troše sve više vremena na kupovinu. Podstaknuti takvim agresivnim reklamiranjem. igra mnogo neposredniju ulogu u održavanju kapita­ lizma tako što preobraća sve veći broj ljudi u potrošače. ali sve aktivniji konzumenti proizvoda masovne kulture. To je početkom 20. . Radnicima je na kraju radnog dana i radne nedelje ostajalo otprilike taman toliko snage da se dovuku kući. Potpuno suprotno Marksovim očekivanjima. kao i proizvode drugih kapitalističkih preduzeća. gledaoci sede prikovani ispred televizora i sanjaju šta bi sve mogli da rade sa novcem koji bi dobi­ li kada bi pobedili u „Velikom bratu" ili u „Milioneru". To je često podrazumevalo prekovremeni rad ili nalaženje još jednog posla. kulturna industrija (bilo ona iz 1930-ih ili ova današnja). Vreme provedeno na poslu i energija koja se tamo trošila rezultirali su time da proletarijat ima manje energije za revoluciju. Ona još više tako izgleda u prvim godinama 21. ali praktično svi svaki dan gledamo televiziju. da bi sve to bilo moguće. narastajuće potrošačke potrebe podsticale su ih da rade sve više kako bi sebi mogli da priušte sva kulturna dobra koja su se reklamirala svuda oko njih. štaviše. ljudi su postajali sve pasivniji revolucionari. Radio je postao svemoćni novi medij za reklamiranje. Henri Ford. veka. morala je da se razvije reklamna industrija.

178

D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

čak i kada ga ne gledaju. Mi i dalje s vremena na vreme odemo u bioskop, ali sa pojavom video i DVD plejera sve manje imamo potrebu da izađemo uveče da bismo pogledali neki film na velikom platnu. Magazina ima sve više; oni izgledaju mnogo spektakularni­ je i privlačnije od svojih prethodnika. Dnevnih novina ima sve ma­ nje; one koje su ostale na tržištu imitiraju USA Today, Sun, Daily Mirror, Das Bild i postaju sve atraktivnije i sve zavodljivije. Danas takođe postoje kućni računari i Internet. Iako oni predstavljaju efikasna oruđa za obrazovanje, najveći broj ljudi ko­ risti ih za zabavu (pogotovo za video igrice), a sve više i za kupo­ vinu. Budući da je kupovina najomiljenija dokoličarska aktivnost Amerikanaca, tržni centri su vikendom puni ljudi. Mnogi kupu­ ju čak i kada su na godišnjem odmoru, odlazeći na takva mesta kao što su brodovi za krstarenje, Diznilend ili kazino-hoteli u Las Vegasu. Današnji opijati su daleko brojniji, prisutniji i savršeniji od onih koje su kritikovali kritički teoretičari. Metodi koji stoje na raspolaganju reklamnim agencijama sve su razvijeniji, a njiho­ va mogućnost da manipulišu nama i našom potrošnjom svakim danom sve više raste. Sve više je mesta gde možemo nešto da ku­ pimo, bez obzira na to da li su ona realna ili virtuelna. Sve to, razume se, znači da se ljudi sve manje interesuju za revolucionarno mišljenje i delanje, i da imaju sve manje vremena za njega. Zapra­ vo, u današnjim SAD ne postoji nijedan znak koji bi ukazivao na to da je bilo ko zainteresovan za revoluciju. Kako bi se kritički teo­ retičari izrazili, ljudi su pod jakom anestezijom masovnih medija, prezauzeti kupovinom i radom da bi uopšte razmišljali o revoluci­ ji, a kamoli da bi te svoje misli sproveli u delo. Tako je bilo sredinom 20. veka kada je kritička teorija bila na svom vrhuncu. Čini se da danas može još bolje da se pokaže kako je glavni izvor dominacije nad ljudima kulturni, a ne ekonom­ ski sistem. Rad je počeo da igra manje važnu ulogu u ljudskim životima, dok je kultura, tj. konzumacija kulturnih dobara, po­ stala dramatično značajna. Ukratko, tržni centri su danas važniji nego fabrike (pogotovo u razvijenim zemljama kao što su SAD), a potpuno ograđen tržni centar (koji nije postojao u vreme kada su pisali pripadnici kritičke škole) predstavlja središte savremene ma­ sovne kulture. Unutar ogromnog tržnog centra, kao što je Mall of

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

179

America koji se nalazi nadomak Mineapolisa, smešten je zabavni park. Pored toga, tržni centar obuhvata radnje u kojima se nalaze poslednji modni trendovi, bioskope, video i DVD klubove, Diznijeve prodavnice, igrališta za decu, restorane brze hrane, obrazovne centre, religijske objekte itd. Poseta tržnom centru stoga predstav­ lja sveobuhvatnu konzumaciju savremene masovne kulture. Tu vrlo retko može da se nađe revolucionarna svest ili revolucionarna praksa. Tržni centar i revolucija su nespojivi. Moderna tehnologija. Kritikujući kulturnu industriju, kri­ tička škola napada i modernu tehnologiju. Očigledno je da mnogi ključni elementi današnje kulturne industrije - televizija, računari, Internet — predstavljaju rezultat tehnološkog napretka koji je usledio nakon perioda u kome je kritička škola bila na svom vrhuncu. Ipak, kritička škola se suprotstavljala novim tehnologijama (kao što je na primer radio) koje je videla kao tehnološku silu u kojoj leži glavni izvor kontrole nad ljudima. Umesto da ljudi kontrolišu nove tehnologije, događa se suprotno: nove tehnologije kontroli­ šu ljude. Glavni argument pripadnika kritičke škole nije to da je tehnologija po sebi problem, već da je problem način na koji se tehnologija u kapitalizmu upotrebljava. Kapitalisti koriste tehno­ logiju kako bi kontrolisali ljude, umrtvili njihove kritičke kapaci­ tete i ograničili njihovu sposobnost da se bune protiv inherentno eksploatišućeg sistema. Kritički teoretičari su verovali da u nekom drugom ekonomskom sistemu (recimo, socijalizmu) tehnologija može da se iskoristi da bi ljudi bili svesniji, kritičniji i otporniji na sistem eksploatacije kakav je kapitalizam. Otuda, umesto da emituje mediokritetske programe koji su uglavnom osmišljeni tako da podstiču prodaju određenih proizvoda, radio bi mogao da emituje programe koji bi bili stimulitivni i obrazovni.

Herbert Markuze Biografska skica

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

179

America koji se nalazi nadomak Mineapolisa, smešten je zabavni park. Pored toga, tržni centar obuhvata radnje u kojima se nalaze poslednji modni trendovi, bioskope, video i DVD klubove, Dizniieve prodavnice, igrališta za decu, restorane brze hrane, obrazovne centre, religijske objekte itd. Poseta tržnom centru stoga predstav­ lja sveobuhvatnu konzumaciju savremene masovne kulture. Tu vrlo retko može da se nađe revolucionarna svest ili revolucionarna praksa. Tržni centar i revolucija su nespojivi. Moderna tehnologija. Kritikujući kulturnu industriju, kri­ tička škola napada i modernu tehnologiju. Očigledno je da mnogi ključni elementi današnje kulturne industrije - televizija, računari, Internet - predstavljaju rezultat tehnološkog napretka koji je usledio nakon perioda u kome je kritička škola bila na svom vrhuncu. Ipak, kritička škola se suprotstavljala novim tehnologijama (kao što je na primer radio) koje je videla kao tehnološku silu u kojoj leži glavni izvor kontrole nad ljudima. Umesto da ljudi kontrolišu nove tehnologije, događa se suprotno: nove tehnologije kontroli­ šu ljude. Glavni argument pripadnika kritičke škole nije to da je tehnologija po sebi problem, već da je problem način na koji se tehnologija u kapitalizmu upotrebljava. Kapitalisti koriste tehno­ logiju kako bi kontrolisali ljude, umrtvili njihove kritičke kapaci­ tete i ograničili njihovu sposobnost da se bune protiv inherentno eksploatišućeg sistema. Kritički teoretičari su verovali da u nekom drugom ekonomskom sistemu (recimo, socijalizmu) tehnologija može da se iskoristi da bi ljudi bili svesniji, kritičniji i otporniji na sistem eksploatacije kakav je kapitalizam. Otuda, umesto da emituje mediokritetske programe koji su uglavnom osmišljeni tako da podstiču prodaju određenih proizvoda, radio bi mogao da emituje programe koji bi bili stimulitivni i obrazovni.

Herbert Markuze Biografska skica
Herbert Markuze (1898-1979) pripadnik kritičke škole koji je najviše doprineo njenoj slavi. Pošto su njegove ideje bile veoma interesantne revolucionarima, pogotovo studentima koji su protestovali protiv Vijetnamskog rata i različitih oblika sistemskog

180

D Ž O R D Ž RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

ugnjetavanja, Markuze postaje vodeći jav­ ni inelektualac u S A D i u Evropi tokom 1960-ih i 1970-ih godina. O n je kritikovao svaki vid represije, a naročito represi­ ju u razvijenim kapitalističkim društvima i njen negativan uticaj na ljude. Ovom temom Markuze se najviše bavio u svojoj
najpoznatijoj knjizi Čovek jedne

dimenzije

(1964) koja je objavljena upravo pre po­ jave revolucionarnih pokreta kasnih 1960-ih u Evropi. Knjiga je snažno uticala na te pokrete. N a drugoj strani, Markuze je kritikovao modernu tehnologiju, pogotovo televiziju (da je danas živ verovatno bi na isti način govorio o računarima i Internetu) zbog njenog dorinosa represiji, a naročito zbog njene sposob­ nosti da tepresiju predstavi kao jednu prijatnu stvar. Televizija i druge savremene tehnologije porobile su pojedinca i uspele da ga svedu na biće „jedne dimenzije". Više ili manje, ljudi postaju ono što im te represivne, ali prijatne i ugodne tehnologije nala­ žu da budu. U tom procesu oni gube svoju najvažniju dimen­ ziju — sposobnost da kritički razmišljaju o društvu u kome žive i tehnologijama koje ih pritiskaju. Rešenje se, prema Markuzeu, ne nalazi u tome da se moderne tehnologije eliminišu (one će opstati i biće sve uticajnije i jače), već u tome da se kontrola nad njima oduzme represivnim snagama i vrati u tuke slobodnih ljudi. Jasno je da su takva kritika i politički program bili veoma atraktivni za studentske (i druge) radikale iz kasnih šezdesetih, i da za neke one ostaju privlačne i danas u svedu kontinuiranog napretka i razvoja u televizijskoj tehnologiji i razvoja u novim tehnologijama (na primer, ajpod i eksboks) koje represiju čine nezaobilaznim delom naših života.

Baveći se ulogom tehnologije, kritički teoretičar Herbet Markuze tvrdio je da se ona koristi da bi se stvorilo, kako on to naziva, jednodimenzionalno društvo. Markuze je, poput Marksa
Jednodimenzionalno društvo - po Markuzeu, slom dijalektičke povezanosti ljudi i velikih struktura dovodi do sve većeg potpadanja ljudi pod kon­ trolu tih struktura. Gubi se sposobnost ljudi da stvaraju te strukture i aktivno učestvuju u njima. Individualna sloboda i kreativnost postepeno blede u ništavilo. Kao rezultat toga, ljudi gube sposobnost da kritički i negativno razmišljaju o strukturama koje ih kontrolišu i ugnjetavaju.

S A V R E M E N E GRAND-TEORIJE (2)

181

i mnogih njegovih sledbenika, smatrao da u idealnom svetu posto­ ji dijalektička veza između ljudi i širih struktura koje oni stvaraju (kao što je tehnologija). Drugim recima, u procesu stvaranja, upo­ trebe i menjanja tehnologija ljudi bi trebalo da ispunjavaju svoje potrebe i ispoljavaju svoje mogućnosti. Na taj način, napredovali bi i ljudi i tehnologija. Međutim, u kapitalizmu je to pretvoreno u jednostran odnos. Ljudi stvaraju tehologiju, ali tehnologiju poseduju i kontrolišu kapitalisti. Oni je koriste u sopstvenu korist da bi kontrolisali i eksploatisali radnike. Otuda, umesto da se ispoljavaju kroz upotrebu tehnologije, ljudi postaju duhovno sve siromašniji i sve više potpadaju pod kontrolu tehnologije. Individualnost je ugušena jer se svi prilagođavaju zahtevima tehnologije. Individual­ na sloboda i kreativnost postepeno blede u ništavilo. Kao rezultat toga, ljudi gube sposobnost da kritički i negativno razmišljaju o tehnologiji, kao i o društvu koje ih kontroliše i ugnjetava. Bez te sposobnosti, ljudi nisu u stanju da se bune protiv kapitalističkog sistema i da ga sruše. Rešenje tog problema, Markuze je video u stvaranju društva u kome će ljudi (tj. proletarijat) kontrolisati teh­ nologiju, a ne tehnologija njih. Tehnologija koju upotrebljavaju kapitalisti, kao što je po­ kretna traka, veoma je racionalizovana. Ta činjenica povezana je sa drugom najvećom brigom kritičkih teoretičara. Pišući pod velikim uticajem ne samo Marksa, već i Maksa Vebera, kritički sociolozi su tvrdili da savremeno društvo postaje sve racionalizovanije. Neki od njih uvideli su da je sve veća racionalizacija, a ne kapitalizam, glavni problem današnjice. Naime, racionalizacija podupire ne samo tehnologiju, već i kulturnu industriju. I jedna i druga postaju sve racionalizovanije. Po mišljenju pripadnika kritičke škole, sve veća racionalnost dovodi do pojave tehnokratskog mišljenja. Pod tehnokratskim mišljenjem podrazumeva se težnja ljudi da budu što efikasniji, tako što pokušavaju da pronađu najbolja sredstva za ostvarenje svojih ciljeva, ne razmišljajući niti o sredstvima, niti o ciljevima. Cesto navođeni primer takvog načina razmišljanja jeste stvaranje
Tehnokratsko mišljenje - težnja ljudi da postignu što veću efikasnost, tako što pokušavaju da pronađu najbolja sredstva za ostvarenje svojih ciljeva, ne razmišljajući niti o ciljevima, niti o sredstvima.

182

DŽ0RD2 RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

koncentracionih logora u nacističkoj Nemačkoj (s obzirom na to da su kritički sociolozi došli iz Nemačke, mnogi su smatrali da su oni u svojim teorijama anticipirali užase koje je proizveo nacizam). U tim logorima, nacisti su svu svoju pažnju i energiju usmerili na cilj da unište što veći broj Jevreja, koristeći najefika­ snija moguća sredstva za to (gasne komore). Tehnokratsko mi­ šljenje služi interesu onih koji su na vlasti. U kapitalizmu se i kapitalisti i proletarijat nalaze pod domi­ nacijom tehnokratskog načina razmišljanja. Međutim, kritički teoretičari najviše su zabrinuti za proletarijat. Uzmimo, na pri­ mer, pokretnu traku. Jedina briga koju ima radnik zaposlen na pokretnoj traci jeste da radi što je moguće efikasnije. Nepreki­ dan pritisak pokretne trake ostavlja radnicima malo vremena da razmisle o tome kako obavljaju svoj posao i koliko je iscrpljujeće i zaglupljujuće to što svaki dan iznova ponavljaju jednu te istu radnju. Osim toga, on im ostavlja još manje vremena i energije da misle o ciljevima procesa proizvodnje ili o njegovim posledicama koje, recimo u automobilskoj industriji podrazumevaju hi­ ljade ljudi koji svake godine stradaju u saobraćajnim nesrećama, zagađivanje vazduha, trošenje vrednih prirodnih resursa itd.

Ključni koncept
Industrija znanja

Kritička škola žestoko je napadala industriju znanja. Na sli­ čan način kao i kulturna industrija, taj koncept odnosi se na one delove društva koji se bave proizvodnjom i širenjem zna­ nja, prvenstveno na istraživačke institute i univerzitete. Kao i kulturna industrija, ta mesta su unutar društva obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omogućuje da se redefinišu.
Industrija znanja - pojam kojim kritička teorija označava delove društva koji se bave proizvodnjom i širenjem znanja, prvenstveno istraživačke insti­ tute i univerzitete. Kao i kulturna industrija, ta mesta su unutar društva obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omogućava da se re­ definišu. Umesto da služe interesima celog društva, oni se usredsređuju na sopsrveni interes. Njihova jedina namera je da prošire i uvećaju svoj uticaj nad društvom.

S A V R E M E N E GRAND-TEORUE (2)

183

Umesto da služe interesima celog društva, oni se usredsreduju na sopstveni interes. Njihova jedina namera jeste da prošire i uvećaju svoj uticaj nad društvom. Istraživački instituti pomažu proizvodnju tehnologija koje su neophodne kulturnoj indu­ striji, državi i kapitalistima. Na taj način, oni pomažu kapita­ listima da ojačaju svoje pozicije i da još više učvrste svoju pre­ vlast nad društvom. Univerziteti su počeli da služe nizu sličnih interesa. Sto je možda još važnije, oni ohrabruju tehnokratsko mišljenje koje zanemaruje razum. Univerzitetima dominiraju tehnokratski upravnici koji njima upravljaju kao i bilo koja druga birokratija. Oni studentima i profesorima nameću pra­ vila. Osim toga, univerziteti dolaze pod sve veći uticaj poslov­ nih ljudi, profesionalaca i tehničara koji u upravljanju fakulte­ tima primenjuju tehnokratsko mišljenje. U njima sve više slabi uticaj liberalnefilozofijei političke teorije koja naglašava upo­ trebu razuma. Sve se podređuje tehnologiji. Konačno, ume­ sto da podstiču studente na razmišljanje, univerziteti počinju sve više da liče na fabrike koje proizvode horde studenata. Cilj više nije da se od studenata naprave razumna ljudska bića, već da se proizvede što više studenata na što efikasniji način. Uni­ verziteti su počeli da proizvode studente na isti način kao što fabrike proizvode automobile ili kobasice. Ono što je izgubljeno u savremenom kapitalističkom društvu i u kapitalističkoj kulturi, a što predstavlja alternativu tehnokratskom mišljenu, jeste razum. Upotreba razuma omogućva lju­ dima da sredstva koja upotrebljavaju za ostvarenje svojih ciljeva procenjuju u svedu vrhunskih ljudskih vrednosti kao što su prav­ da, sloboda i sreća. Razum je za kritičke mislioce nada humanosti. Aušvic je, na primer, bio jedna racionalna zamisao, ali svakako ne i razumna. Da su nacisti upotrebljavali razum, a ne tehnokratsko mišljenje, holokaust se verovatno nikada ne bi desio, jer se sama njegova zamisao kosi sa svim postojećim ljudskim vrednostima. Nešto slično moglo bi se reći i za kapitalizam: on je veoma raci­ onalan, ali ne i veoma razuman. Za kritičke teoretičare, nada se
Razum - upotreba razuma omogućava ljudima da sredstva koja upotreblja­ vaju za ostvarenje svojih ciljeve procenjuju u svetlu vrhunskih ljudskih vrednosti kao što su pravda, sloboda i sreća.

184

D Ž O R D Ž RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

nalazi u stvaranju društva kojim će vladati razum, a ne tehno­ kratsko mišljenje, to jest društva u kome će humane vrednosati imati prioritet nad efikasnošću. Drugim recima, uprkos prividnoj racionalnosti, kapitalizam je sistem protkan iracionalnostima. To nas dovodi do koncepta iracionalnosti racionalnosti, koji nam govori da racionalni sistemi neizbežno porađaju čitav niz iracionalnosti. U racionalnom svetu kapitalizma iracionalno je da sistem bude destruktivan za pojedin­ ce i njihove potrebe i sposobnosti; da tehnologija od njih pravi „jednodimenzionalna bića"; da ih kulturna industrija kontroliše umesto da im pomaže da izraze svoje najsuptilnije želje i sposob­ nosti; i da, uprkos postojanju sve većeg opšteg nivoa apsolutnog bogatstva, sistem stvara sve veći broj siromašnih, potčinjenih i eksploatisanih ljudi i ljudi nesposobnih da ispune svoje živote. usredsređenost na povećanu racionalizaciju, dovelo je kritičke te­ oretičare do jednog pesimističnog pogleda na budućnost, kome Marks i većina marksista nisu bili skloni. Kritički teoretičari nisu verovali da će doći trenutak kada će proletarijat zbaciti kapita­ liste s vlasti. Umesto toga, oni su predviđali kontinuiranu i sve ekspanzivniju racionalizaciju u kulturi, tehnologiji i industri­ ji znanja. Ne samo da se očekivalo da će svaka od ovih oblasti postajati sve racionalnija, već i da će postajati sve važnija. Bu­ dućnost je otuda viđena kao neka vrsta gvozdenog kaveza koji se sastoji od sve racionalnijih kulturnih, tehnoloških i obrazovnih sistema koji sadejstvuju u kontroli ljudi i prave od njih jednodi­ menzionalna bića. Takva slika budućnosti ima mnogo više zajed­ ničkog s pesimističkim pogledom na savremeno društvo koji je izložio Maks Veber, nego s optimističkim pogledima na buduć­ nost o kojima su govorili Marks i većina neomarksista. Ovakva vrsta pesimističkog ramišljenja o budućnosti nije kri­ tičke teoretičare približila drugim marksistima. Jer, marksisti ne bi trebalo da budu samo mislioci, već i ljudi od akcije, tj. ljudi koji pokušavaju da povezu svoju teoriju s revolucionarnom praksom. Pesimizam kritičkih teoretičara činio se nespojivim s mogućnošću
Iracionalnost racionalnosti - ideja da racionalni sistemi neizbežno porađaju čitav niz iracionalnosti.

Pesimističan pogled na budućnost. Sve ovo, a posebno

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

185

delanja, a kamoli s revolucijom. Proletarijat je bio ostavljen da čeka na svoju neizbežnu sudbinu - zatvaranje u gvozdeni kavez racionalnosti usled konzumiranja dobara koje proizvodi kulturna industrija. Međutim, masa ovo uopšte nije doživljavala kao neku neprijatnu sudbinu. Zapravo, gvozdeni kavez je napravljen da bude vrlo prijatan i udoban. On je lepo uređen i opremljen nameštajem. U njemu se mogu pronaći različita poželjna dobra kao što su časopisi Glorija ili Story; kućni aparati, kao što su mašine za pranje sudova ili mikrotalasne rerne; televizori, DVD-plejeri, muzički diskovi i filmovi koje ste oduvek želeli da imate. Tu su takođe računari na kojima neprekidno možete da igrate video igre ili pomoću kojih, ako se priključite na Interent, možete da idete u kupovinu. Ljudi su zavoleli svoje kaveze i žele da ih napune što većim brojem dobara koje kapitalistički sistem neprekidno izba­ cuje na tržište. Međutim, prema kritičkoj teoriji, upravo u tome leži problem. Zaljubljeni u svoje kaveze i igračke koje se u njima nalaze, ljudi ne vide razlog za protest; zaista, oni više uopšte nisu u stanju da shvate da postoje problemi kao što su eksploatacija i kontrola. Konačno, ti privlačni i prijatni metodi kontrole daleko su efikasniji od represivne kontrole kapitalista koja je karakterisala rani kapitalizam.

Od fordizma do postfordizma
Druga neomarkistička grand-teorija opisuje i analizira pre­ lazak društva od fordizma u postfordizam. Fordizam je pojam koji se odnosi na ideje, principe i siste­ me koje je postavio Henri Ford u ranom 20. veku. Ford je postao poznat po tome što je u svoju fabriku automobila uveo mehani­ zam pokretne trake, nakon čega su automobili počeli masovno da se proizvode. Uspeh Fordove inovacije naveo je mnoge druge
Fordizam - pojam koji se odnosi na ideje, principe i sisteme koje je početkom 20. veka postavio Henri Ford, a čiji je izraz stvaranje pokretne trake u njegovoj fabrici automobila, nakon čije upotrebe su automobili počeli masovno da se proizvode. Uspeh Fordove inovacije naveo je mnoge dru­ ge proizvođače da i oni uvedu mehanizam pokretne trake kako bi mogli da ispune potrebe proizvodnje i postignu masovnu proizvodnju dobara.

Taj sistem uspešno je funkcionisao kroz najveći deo 20. Fordistički sistemi bili su zasnovani na nefleksibilnim tehnologijama kao što je pokretna traka. ona je stvarala čitav niz problema. Kao dopuna nefleksibilnosti tehnologije. ali je počeo da opada tokom 1970-ih godina. Iako je ne­ fleksibilnost obezbeđivala uniformnost proizvoda. proizvođačima automobila bila je potrebna nefleksibilna tehnologija. ali su to bile zanemarljive varijacije. To je zahtevalo da proizvodna linija bude zatvorena mesecima. Parafrazirajući Henrija Forda. Osim toga. Sistem masovne proizvodnje orijentisan je na proizvod­ nju homogenih proizvoda. . bilo je teško da se pokretna traka adaptira na proizvodnju dobara kada su uvedeni proizvodi s više opcija i varijacija. 2. Budući da su na tržište neprekidno izbacivali isti proizvod i da su hteli da obezbede što je moguće veću uniformnost među au­ tomobilima. kada bi došlo vreme da se uvede novi model (to se obič­ no dešavalo svake tri godine). godine.186 D20RDŽ RlCER . masovna proizvodnja koja se zasnivala na konceptu pokretne trake došla je pod veliki udar kritičara. pogotovo neomarksističkih teoretičara. Recimo. Tokom godina. stvorene su standardizovane rutine koje su potom nametnute radnicima. potro­ šačima je ponuđen veći izbor opcija. 3. a automobili su u suštini ostali isti. proizvodna traka morala je da se preuredi za njegovu proizvodnju. Fleksibilnije tehnologije vodile bi ka neželjenim varijacijama u proizvodima. možemo da kažemo da su potrošači na prelomu prošlog veka mogli da kupe svoj model T „forda" u bilo kojoj boji dokle god je ta boja bila crna. Kada je bila na svom vrhun­ cu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN! proizvođače da prilagode mehanizam pokretne trake potrebama svoje proizvodnje i otpočnu masovnu proizvodnju dobara. Ovo su glavne karakteristike fordizma: 1. naročito na­ kon naftne krize iz 1973. veka. Pokretna traka je viđena kao ekstreman primer kapitalističkog mehanizma pomoću kojeg se eksploatišu i kontrolišu radnici. uspona japanske automobilske industrije i saznanja da američke automobilske kompanije mora­ ju da promene način proizvodnje.

Pro­ duktivnost se takode uvećavala putem „dekvalifikacije" radnika. Radnici koji su bili naučeni da isprate standardnu rutinu nisu znali kako da izađu na kraj s nepredviđenim situacijama i vanrednim stanjima. to je takode stvaralo probleme. Tako se po­ četkom sedamdesetih godina kvalitet američkih automo­ bila znatno srozao. Nezadovoljni platama i dekvalifikovanim poslovima koji su od njih vrlo malo zahtevali. Svaki radnik imao je zaduženje da neprekidno ponavlja jedan te isti jednostavan zadatak. fordistički radnici su se masovno okrenuli velikim sindikatima. nakon čega su usledili dugački i skupi štrajkovi. Nadalje. Moćni sindikati . Cilj je bio da se postigne ekonomija obi­ ma tako što će se u istim uslovima proizvoditi veći broj proizvoda. budući da je zahtevana sve veća raznolikost u proizvodima. Povećanje je postizano na različite načine. to se trošak proizvod­ nje svakog narednog proizvoda sve više smanjivao.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 187 To je doprinosilo još većoj uniformnosti proizvoda. 4. radnici koji su obrazovani za nefleksibilne tehnologije nisu bili u stanju da se brzo pri­ lagode fleksibilnosti koja je bila neophodna da bi se izaš­ lo na kraj sa sve većom diverzifikacijom. Produktivnost jeste dra­ matično porasla. Me­ đutim. Fordistički sistemi bili su orijentisani na progresivno po­ dizanje produktivnosti: osnovni cilj bio je proizvodnja više dobara uz niže troškove. 5. Sto je više proizvođeno. ali je jedna stvar u takvom ubrzanom sistemu morala da trpi: kvalitet proizvoda. Proces proi­ zvodnje neprekidno je unapređivan i ubrzavan da bi se produktivnost još više podigla. što je njihove proizvođače dovelo u podređen položaj u takmičenju s arogantnim japanskim proizvođačima automobila. birokratizovan način. To je dovelo do perioda konfrontacije iz­ među velikih sindikata i velikih korporacija. Paralelno s visokobirokaratizovanim fordističkim proi­ zvodnim sistemima nastali su masovni radnički sindika­ ti koji su funkcionisali na sličan. kao i ubrzanom proi­ zvodnjom koja im je ostavljala sve manje vremena za od­ mor.

ti automobili imaju pregršt novih opci­ ja. Drugim recima. Homogenosti u proizvodnji odgovarala je homogenost u potrošnji. kao što se vidi iz samog imena. Umesto da se proizvodi jedan tip crnog automobila. Osim toga. nagrada za radni­ ke koji su bili iznad prošeka bila je mala ili je uopšte nije bilo. Jedan tip je korišćen u praktično svim sportskim aktivnostima. Iako su potrošači dobili veći izbor. To je bilo jasno iz Fordove najave crnog T-modela. iako je Fordov T-model bio veoma funkcio­ nalan. Na primer. tinejdžeri su imali veoma sužen izbor prilikom kupovine patika. Postfordistički sistemi orijentisani su na proizvodnju či­ tavog niza visokospecijalizovanih proizvoda. predstavljaju oštar kontrast fordizmu: 1. suština fordističkog sistema ostala je masovna proizvodnja i prodaja homogenih proizvoda koji liče jedni na druge. prilagođenih proizvoda koji zahtevaju fleksibilnije tehnologije i fleksibilnije radnike i koji dovode do veće he­ terogenosti u potrošnji. iako su plate i drugi uslovi bili jedinstveni za različite tipove rad­ nika u celoj industriji. . orijentisan na proizvodnju heterogenih. za razliku od fordizma. Postfordizam. automobilske kompanije sada proizvode automobile u čitavoj lepezi boja. Radnici u fordističkoj industriji morali su da se bave neinspirativnim.) Postfordizam .sistem proizvodnje koji je. ne samo među automobilima već i među mnogim drugim proizvodima. repetitivnim poslo­ vima. Isti ti ljudi su kao potrošači imali „izbor" između neinspirativnih potrošnih dobara koja se nisu razlikovala od svega onoga što su kupovali drugi ljudi. To je rezultiralo minimalnim zalaganjem na poslu i uvećalo problem kvaliteta s kojim su se suočili proizvo­ đači automobila i druge kompanije. 6.188 D Z O R D Ž RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (na primer. Taj novi sistem zasniva se na čitavom nizu karakteristika koje. U poslednjih nekoliko decenija postfordizam je zamenio fordizam u mnogim oblastima proizvodnje. on nije bio najbolje stilski osmišljen. (Kasniji auto­ mobili imali su stilske nedostatke i bili su lošeg kvaliteta. Nadalje. Ujedinjeni automobilski radnici) uspeli su da obezbede lukrativne ugovore za svoje članove.

Međutim. ovi sistemi zahtevaju kreativnije i misleće radnike koji su sposobni da izađu na kraj s promenama . U želji da proizvedu što veći broj različitih proizvoda. Čak i u postfordističkom sistemu nema pro­ stora za neželjene varijacije u proizvodnji. Radnici su u fordističkom sistemu stalno obavljali jedan te isti zadatak iz početka. trend ka dekvalifikaciji je usporen. 2. Zbog toga radnici moraju da budu spo­ sobni da se prilagode proizvodnji različitih proizvoda iz nedelje u nedelju i iz meseca u mesec. Iako visok nivo produktivnosti ostaje norma i u postfor­ dističkom sistemu.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 189 Postfordistički sistemi orijentisani su na proizvodnju do­ bara koja zadovaljavaju najviše kriterijume. 4. pa čak i obrnut. postfordistički sistemi zahtevaju radnike koji poseduju čitav niz različitih veština. Nadalje. ali i dru­ gi tip zadataka kada se proizvodnja prebaci na patike za košarku. tehnologija mora da bude u stanju da na tržište izbaci čitav niz identičnih proizvoda. kako u pogle­ du stila. ista tehnologija trebalo bi da ima mogućnost da se brzo premesti s proizvodnje patika za trčanje na prizvodnju patika za košarku. tako i u pogledu kvaliteta. ume­ sto radnika-mašina koji neprekidno ponavljaju isti zada­ tak iz početka. dok se nalazi u jednom proizvodnom toku. 3. Umesto radnika koji poseduju samo jednu veštinu. a prebaci­ vanje na različite stilove mora da se obavi brzo i relativ­ no jeftino. Na primer. Osim toga. Radnik može da obavlja jedan skup zadataka na proizvodnji patika za trčanje. fleksibilniji moraju da budu i radnici. Kao i tehnologija. Fleksibilnost u poslu takode zahteva sposobnost da se radnici brzo i neprekidno prilagođavaju nepredvidivim situacijama i vanrednim stanjima. u postfordističkom sistemu radnici dobijaju priliku da obavljaju čitav niz različitih zadataka kad god proizvodnja mora da se prebaci s jed­ nog proizvoda na drugi. Proizvodni tokovi uglavnom su kratki. u postfordističkom svetu stilovi i ukusi potrošača menjaju se veoma brzo. postfordistički proizvodni sistemi postali su veoma flek­ sibilni.

5. uglavnom ostavljajući radnike c sami izađu na kraj s poslodavcima kako znaju i umej posledica toga bila je manja sigurnost posla od one ko je postojala u fordističkoj eri. sneakerization). fudbal. patika koja se nekada nije odlikovala nekim poseb nim stilom. zimu. rukomet. Međutim. današnji potrošač mogu da biraju između nekoliko stotina različitih tipc va patika.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOR i nepredviđenim situacijama. za aktivni hodanje. . sada je postala prepuna stilskih varijacija Postfordistički potrošač. Zamenom masovnog radnika specijalizovanim radnikor veliki birokratizovani radnički sindikati izgubili su svi ju privlačnost. za otvoren i zatvoren prostor itd. postoje i privredne grar u kojima to nije moguće. 6. Kao rezultat toga. heterogenost u proizvodnji povezana je sa slic nom heterogenošću u potrošnji.kao što u savremenom svetu postoji čitav niz različitih vrsta pa tika dostupnih potrošaču. Osin toga. Umest jednog ili nekoliko tipova patika. u postfordistii kom svetu radnici imaju mogućnost da lako napuste pc sao i nađu novi. postfordističko društvo odlikuje slična vrst. fordističkom sistemu daleko su zahtevniji od onih iz fc dističkog sistema. Oni sada mogu lako da pređu s jedne posla na drugi posao i zbog toga su možda manje zabr nuti kada izgube posao. Poslovi u po. Patikizacija . patike z kišu. od radnika se zahteva da rat isto tako brzo kao i njihovi prethodnici. košarku. Iako se proizvodni tok o vija bez problema i zastoja. leto. heterogenosti u mnogim drugim oblastima potrošnje. Patike su prošle kroz takvu specijalizaciju d danas postoje posebne patike za svaku aktivnost koja s može zamisliti: postoje patike za džogiranje. kao i postfordistički radnik. dok to svakako va: u nekim privrednim granama. radnički pokret u SA dramatično je oslabio.190 DŽORDŽ RlCER . Međutim. živ u jednom diverzifikovanijem svetu. za šetnju. Konačno. Ovo se ponekad nazrv procesom patikizacije (engleski. Otuda i postfordistički sister predstavlja jedno zastrašujuće i preteče profesionaln okruženje.

Umesto jednog ili nekoliko tipova patika. živi u jednom diverzifikovanijem svetu. od radnika se zahteva da rade isto tako brzo kao i njihovi prethodnici. za aktivno hodanje. Patikizacija . radnički pokret u SAD dramatično je oslabio. kao i postfordistički radnik. dok to svakako važi u nekim privrednim granama. Patike su prošle kroz takvu specijalizaciju da danas postoje posebne patike za svaku aktivnost koja se može zamisliti: postoje patike za džogiranje. Međutim. Osim toga. Konačno. veliki birokratizovani radnički sindikati izgubili su svo­ ju privlačnost.190 DŽORDZ RICER . Postfordistički potrošač. Iako se proizvodni tok od­ vija bez problema i zastoja. postoje i privredne grane u kojima to nije moguće. Oni sada mogu lako da pređu s jednog posla na drugi posao i zbog toga su možda manje zabri­ nuti kada izgube posao. patika koja se nekada nije odlikovala nekim poseb­ nim stilom. patike za kišu. današnji potrošači mogu da biraju između nekoliko stotina različitih tipo­ va patika. posledica toga bila je manja sigurnost posla od one koja je postojala u fordističkoj eri. Ovo se ponekad naziva procesom patikizacije (engleski.kao što u savremenom svetu postoji čitav niz različitih vrsta pa­ tika dostupnih potrošaču.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i nepredviđenim situacijama. košarku. Međutim. zimu. u postfordistič­ kom svetu radnici imaju mogućnost da lako napuste po­ sao i nađu novi. Zamenom masovnog radnika specijalizovanim radnikom. za šetnju. Otuda i postfordistički sistem predstavlja jedno zastrašujuće i preteče profesionalno okruženje. 6. uglavnom ostavljajući radnike da sami izađu na kraj s poslodavcima kako znaju i umeju. heterogenost u proizvodnji povezana je sa slič­ nom heterogenošću u potrošnji. postfordističko društvo odlikuje slična vrsta heterogenosti u mnogim drugim oblastima potrošnje. 5. . Kao rezultat toga. fudbal. Poslovi u post­ fordističkom sistemu daleko su zahtevniji od onih iz fordističkog sistema. za otvoren i zatvoren prostor itd. leto. sada je postala prepuna stilskih varijacija. sneakerization). rukomet.

klase i države. Pokretne trake s kratkim proizvodnim tokovima i dalje su pokretne trake. mnogi elementi fordizma opstaju i danas.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 191 Međutim. Zbog sličnosti iz­ među elemenata fordizma i industrije restorana brze hrane. . Čak i ako prihvatimo ideju da se današnji svet može precizno opisati konceptom postfordizma. taj proces nazvao sam mekdonaldizmom (glava 10). Nije moguće jasno odrediti trenutak kada je fordizam ustupio mesto postfordizmu. homogenizaciji radnika i potrošača itd. u prihvatanju teze da smo prešli iz fordizma u postfordizam. Umesto toga. Samo što umesto da sklapaju automobil ili patiku. da su pod još većim stresom i da su eksploatisaniji od fordističkih radnika. standardizovanim radnim rutinama (dekvalifikaciji). Mnogi uslužni poslovi koje danas po­ vezujemo s postfordizmom organizovani su po principu fordističkih pokretnih traka. moramo da budemo oprezni. Mekdonaldizam . Da li postfordizam predstavlja rešenje za probleme koje je radnicima stvorio fordizam? Zapravo. postoje značajni dokazi da postfordistički radnici rade brže i teže od svojih predhodnika. On nije analizirao radnike. često to rade na isti način kao što radnici u fabrici automobila sklapaju automobile na pokretnoj traci. dekvalifikaciji i homogeni­ zaciji radnika i potrošača.proces koji se prvo javio u industriji brze ishrane i sličan je fordizmu jer se zasniva na homogenim proizvodima. jer se zasniva na homogenim proizvodima. Oni koji nam spremaju hamburgere ili pice u restoranima brze hrane. jer je smatrao da oni pruža­ ju preuzak okvir za ono što on hoće da dokaže. standardizovanim radnim rutinama. oni u hamburger ili u picu dodaju različite sastojke. Ključni koncept Moderni svetski sistem Imanuel Volerstin (1930) izabrao je drugačiju jedinicu analize od onih koje su koristili mnogi marksistički mislioci. Proces je sličan fordizmu. rigidnim tehnologijama. rigidnim tehnolo­ gijama. Volerstin analizira ekonomske entitete koji počivaju na podeli rada koja nije ograničena političkim ili kulturnim granicama.

Kapitalistički svetski sistem stabilniji je od svetske imperije iz nekoliko razloga. Svetska im­ perija bila je zasnovana na političkoj (i vojnoj) dominaciji. dok ekonomska dobit odlazi u privatne ruke. Periferija . periferije (eksploatisanih).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE*J On zaključuje da je glavna jedinica analize svetski sistem: to je samodovoljan društveni sistem sa skupom granica i konač­ nim životnim vekom (on ne traje večno). Volerstin je predvideo mogućnost pojave trećeg svetskog sistema. Volerstin je tvrdio da su do sada postojala samo dva tipa svetskog sistema: prvi je svetska imperija (recimo. Poluperiferija . tj.ogroman privredni entitet koji počiva na podeli rada i koi nije sputan političkim i kulturnim granicama. dok je kapitalistički svetski sistem zasnovan na ekonomskoj domi­ naciji. On ima širu bazu. sistem se sastoji od različitih društvenih struktura i društvenih grupa. Te sile uvek imaju potencijal da sistem rasture u paramparčad. dominantna geografska oblast koja eksploatiše osta­ tak sistema. Posebni politički entiteti unutar kapitalističkog svetskog sistema sposobni su da apsorbuju sve gubitke koji nastaju. a drugi moderna kapitalistička svetska ekonomija.192 DŽORDZ RICER . Rimsko carstvo). Unutar kapitalističkog svetskog privrednog sistema postoji centar. jer obuhvata više država. socijalistička svetska privreda ih reintegriše. Periferija se sastoji od onih oblasti koje snabdevaju centar sirovinama i koje on uveliko eksploatiše. on ima ugrađen proces ekonomske stabili­ zacije. Za Volerstina.rezidualna kategorija kapitalističke svetske ekonomije kos obuhvata skup regiona koji se nalaze između centra (eksploatatora . međunarodna podela eksploatacije se ne definiše državnim granicama nego ekonomskom podelom rada u svetu. . • Svetski sistem . Poluperiferija je rezidualna kategorija koja obuhvata skup regiona koji se nalaze između onih koji etčsploatišu i onih koji su eksploatisani.oblasti kapitalističke svetske privrede koje snabdevaju centar sL-> vinama i koje on uveliko eksploatiše.geografska oblast koja dominira kapitalističkom svetskom privi­ dom i eksploatiše ostatak sistema. socijalističke svetske vlade. To je društveni sistem sastavljen od različitih društvenih struktura i društvenih grupa. Dok kapitalistička svetska privreda razdvaja političku i ekonomsku sferu. Iznutra. On c uglavnom samodovoljan. ima skup granica i određen vek trajanja. Osim toga. Centar . Volerstin je smatrao da se takvi sistemi održavaju pomoću či­ tavog niza sila koje se nalaze u inherentnoj tenziji.

Činjenica da : e postojala potreba da se ljudi opominju zbog takvog ponašanja. Elijas započinje svoje istraživanje u srednjovekovnoj Evropi. Izvor informacija koje Elijas koristi najvećim delom su knjige o manirima pisane između 13. mnoga od njih smatramo nepodnošljivim. kako sa decenije i vekovi prolazili lekcije su naučene.SUVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 193 PROCES CIVILIZOVANJA Najvažnije delo Norberta Elijasa (1897-1990) jeste studi­ ja o dugom istorijskom razvoju koji on naziva procesom civilizovanja. Tek kada bi ih drugi upozorili da je to uvredljivo ponašanje oni bi toga postajali i sami svesni. a potom vrate u tanjir za serviranje. sada nas uznemirava ili se možda toga stidimo. kosti životinja oglođu. jer nisu znali da bi ono moglo da predstavlja necivilizovano ponašanje. manje šokantnom ponašanju. veka opominju ljude . tokom vremena postaje sve neprihvatljivije. Danas mnogo više obraćamo pažnju na svakodnevna ponašanja drugih ljudi. veka. neki dokumenti iz 16. svakodnevno ponašanje koje je nekada bilo prihvatljivo. Na primer. Mnogi se tog ponašanja nisu stideli. možda najvažnije od svega. bolje ih razumemo i. U 13. tokom ručka. većina ljudi smatrala je prihvatljivim da se. Primeri procesa civilizovanja Razmotrimo neke primere o obedovanju za stolom. pokušavamo da ga sakrijemo od javnosti. i 19. asno pokazuje da je ono mnogima od njih bilo potpuno normal­ no. Proučavajući te knjige on je uočio dugotrajne promene u manirima i u svakodnevnom ponašanju. Kada je čačkanje nosa konačno postalo radnja koju ljudi (osim male dece) obavljaju kada Si ruko ne gleda. Predmet tog istraživanja jeste svakodnevno ponašanje. sada se krije. Kada primetimo da drugi smatraju da je neka vrsta svakodnevnog ponašanja uvred­ ljiva. ono što je nekada bilo javno. pažnja se okrenula drugom. Ono što smo nekada sma­ trali normalnim. Naime. Većini ljudi takode je morala da se skrene pažnja da je neprihvatljivo da čačkaju nos dok jedu. Međutim. a sve veća pažnja posvećivana je knjigama o manirima koje nam objašnjavaju zbog čega za stolom nije pristojno čačkati nos. veku.

• Međutim. U jednoj knjizi za školsku decu iz 14. Kako to Elijas kaže. čitava povorka ljudi pratila bi mladu i mladoženju do kreveta u kome bi mladenci trebalo da provedu prvu bračnu noć. naravno. Deveruša bi potom obnažila mladu. ljudi se upozoravaju da ne mogu da duvaju 1 brišu nos istom rukom kojom jedu meso. jer su ljudi počeli da ga se stide. Danas mali broj ljudi glasno ispušta vetrove u javnosti. • Da bi prikrio zvuk koji nastaje prilikom ispuštanja vetra. Međutim. mlada i mladoženja su morali zajedno da legnu u krevet u prisustvu drugih. . Da bi se brak smatrao važe­ ćim. izuzev ako to baš ne može da izbegne ili ako misli da nema nikoga u okolini. bolje je da se vetar ispusti uz zvuk nego da se zadrži. Ista sudbina zadesila je i seksualne odnose. i da zatim s čuđenjem gledaju u njen sadržaj. koji su možda bili tek malo više od poznanika. granica srama se pomerila. takvo ponašanje je uglavnom nestalo. U srednjem veku nije bilo neuobičajeno da muškarci i žene.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM da tokom jela ne oblizuju prste i da ih ne umaču u sos da bi ga promešali. Kao što smo već rekli. Jasno je da u civilizovanijem. kao što je puštanje vetrova. obuhvatajući i ispuštanje vetrova. nakon što bi neko srednjovekovno venčanje bilo završeno. U sličnim knjigama iz 16. nekada bilo uobičajena pojava. čvrsto stisni zadnjicu. veku. postojanje potrebe da se ponudi savet 0 lepim manirima jasno ukazuje na to da je javno ispuštanje ve­ trova. Danas se za stolom to više ne radi. • Da ne bi uvredio druge dok ispuštaš zvuk. ne bi bilo potrebe za takvim dokumentima ili takvim upozorenjima. često veoma bučno. Duvanje nosa išlo je istim putem. provedu noć zajedno u istoj sobi i spava­ ju nagi. Sličan trend nalazimo i kod raznih prirodnih funkcija. Takode. veka. Sve to. 21.194 DžORDŽ RlCER . najbolje je da se istovremeno glasno nakašlješ. a mlada i mladoženja provode svoje prve bračne noći daleko od očiju sveta. veku. veka ljudi se opominju da ne otvaraju maramicu nakon što su u nju izduvali nos. iako su se saveti o duvanju nosa delili i u 18. danas nije uobičajeno. U nekim knjigama o lepom ponašanju iz 15. veka nalazimo razne savete o takvom ponašanju: • Bolje je ispuštati vetrove bez zvuka.

Elijas započinje svoju formalnu akademsku karijeru u 57. Elijas razgovara telefonom i čuje glas s druge strane žice koji ponavlja: „Možeš li da pričaš glasnije? Ne mogu da te čujem". Elijas navodi san koji je neprekidno sanjao tih godina. .SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 195 Norbert Elijas Biografska skica Norbert Elijas imao je interesantnu i poučnu karijeru. Međutim. na kontinentu. ni jedna njegova knjiga nije prevedena na engleski. Prisećajući se tog osećaja autsajderstva. Takode je bio razočaran time što je samo nekoliko studenata prihvatilo njegov pristup. osta­ jući marginalac u britanskim akadem­ skim krugovima. ali je u to vreme. ubrzo se razočarao profesurom. na Lesteru. sociolozi su počeli da otkrivaju Elijasov rad tokom 1950-tih i 1960-tih godina. posebno u Holandiji i u Nemačkoj. ostao je usamljeni glas u divljini Lestera. godini života! Njegova karijera procvetala je na Lesteru. dobio je veliki broj značajnih akademskih nagrada. Međutim. Najvažni­ ja dela napisao je 1930-ih. Tokom svih godina koje je Elijas proveo na Lesteru. Elijas nije imao stalni posao. već i javna priznanja u Evropi. Elijas je počeo da dobija ne samo akademska. D o kraja svog života. bio ignorisan. i skoro čitavu deceniju ka­ snije. godine Elijas dobija ponudu za dve akademske pozicije i prihvata jednu od njih. jer nije uspeo da institucionalizuje razvojni pristup koji je trabalo da predstav­ lja alternativu tada dominantnom statičkom pristupu (koji su branili Talkot Parsons i drugi). U snu. Međutim 1954. Tokom Drugog svetskog rata. a tek je ne­ koliko engleskih sociologa toga doba moglo da čita nemački. gde su ga studenti smatrali ekscentrikom iz prošlosti. Tokom 1970-ih. gde je objavio čitav niz važnih rado­ va. kao i godinama na­ kon toga.

Da su dvorani primenili silu. barem na početku. Za razliku od njih. Ključni razvoj Elijas je video u pojavi jakog državnog vladara. Na neki način. već i samu upotrebu tog oružja. Oko kralja se razvio i dvor. ratnici su bili slobodni da upotrebe silu. tj. to bi pogodilo veliki broj ljudi. Još jedan činilac koji je sprečavao plemiće da upotre­ bljavaju nasilje bio je taj što kralj nije kontrolisao samo novac neophodan za kupovinu oružja. kao i relativno mali broj drugih ljudi. Čak je bilo manje verovatno da će primeniti silu protiv onih koji su uvredili ljude koji su se nalazili u njihovim lancima zavisnosti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Objašnjenje promena: produženje lanaca zavisnosti Elijas je opisao istorijske promene u svakodnevnom ponaša­ nju. S kraljem se poja­ vio stabilni centralni upravljački aparat kojim je bilo moguće kontrolisati prikupljanje poreza i vođenje ratova. Sledstveno. to je pogađalo one kojima je ta sila bila namenjena. Naime. na koji način je on objasnio te promene? Iako je Elijas objašnjavao promene u svakodnevnom ponašanju (mikronivo). kao i međusobna zavisnost ljudi jednih od drugih. Međutim. dvorani su bili zavisni od onih koji su ih snabdevali potrebnim dobrima i uslugama (ratnici su imali daleko manje potreba i želja od dvorana). Drugim re­ cima. a drugi su zavisi­ li od dvorana zbog istog tog posla. budući da to nije pogađalo ih remetilo njihove veze s većim delom društva. Lanci zavisnosti — lanci veza koji obuhvataju one ljude od kojih je pojedinac zavisan. na kome je moć bila relativno jednako raspodeljena. Vodeći računa o drugima (neplemićima). možda čak i društvo kao celinu. to jest na nivou države. Pojava dvora od presudne je važnosti za Elijasov argument. koji su spre­ čavali upotrebu nasilja. relativno mali broj ljudi zavisio je od ratnika. Pre pojave dvora. najveću važnost imali su ratnici. kada su ratnici primenjivali silu. plemići su se uzdržavali od upotrebe sile protiv njih. Oni su mogli da upotrebe silu zato što su sa ostatkom društva bili po­ vezani onim što Elijas naziva kratki lanci zavisnosti. a i oni sami zavisili su od malog broja ljudi. . na makronivou. Dugački lanci zavisnosti prisilili su plemiće da obraćaju sve više pažnje na potrebe i očekivanja drugih. dvorski plemići razvili su dugačke lance zavisnosti. ono što objašnjava te promene nalazi se.196 DZORDŽ RlCER . kralja.

To je ideja koja nam omogućava da prevaziđemo našu nesposobnost da o ljudima istovremeno razmišljamo i kao o pojedincima i kao o društvima. već i veliki broj ljudi koje možda nikada nisu videli. veći­ na ljudi. Tokom vremena. Mogli bismo da mislimo da je to odličan razvoj. kao i dvorani sami. ali koji takode predstavljaju deo istog tog dugačkog lanca zavisnosti i nalaze se na njegovom kraju. Kao rezultat toga.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 197 Sada se postavlja sledeće pitanje: kakve veze ima pramena na vrhu društva (među plemićima i unutar njihovih lanaca zavisno­ sti) s kopanjem nosa i puštanjem vetrova? Odgovor je da su situa­ cija u kojoj su se nalazili ljudi s dvora i njihovo ponašanje postali realnost za sve veći broj ljudi u čitavom društvu. manje nepredvidiv. počela je da izlazi u susret potrebama ljudi koji ih okružuju. manje prost. ljudi osećaju sve veći pritisak. Prema tome. nespokoj i dosadu. Svako je počeo da brine o svakom. ljudi su sve više brinuli kako se odnose prema svojim biološkim potrebama u javnosti. Da bi ostvario svoj integrativni cilj (vidi glavu 7). ukoliko bi neko kopao nos za stolom ili puštao vetrove na balu. Počeli su sve bo­ lje da ih kontrolišu. Elijas je predložio koncept figu­ racije. ali je takode postao manje uzbudljiv i interesantan. Zar nam nije svima bolje kada su ljudi manje nasilni ili se uzdržavaju od puštanja vetrova u našem prisustvu? Život je po­ stao manje opasan. Budući da im je zabra­ njeno da se ponašaju kako im padne na pamet. Drugim recima. . ponašanje se s dvora „prelilo" na ponašanje u društvu. Saznanje o toj novoj realnosti i sve veća osetljivost za nju navela je ljude da budu sve obazriviji prilikom puštanja gasova ili kopanja nosa u javnosti. Lanci zavi­ snosti bili su sve duži za sve veći broj ljudi. Ključni koncept Figuracije Elijas je pokušao da prevazide tendenciju sociologa da po­ vlače razliku između pojedinaca i društva. Duži lanci zavisnosti značili su da bi svako necivilizovano ponašanje prema drugima pogodilo ne samo ljude u njihovom neposrednom okruženju. veliki broj ljudi bi naposletku saznao za takvo ponašanje.

pre svega.198 D20RDŽ RlCER . ali uglavnom na jedan nevidljiv i neplaniran način. po Elijasu. kao posledica toga. ali uglavnom na jedan nevid­ ljiv i neplanirani način. one su neprekidno u protoku. Od središnjeg značaja za ovu diskusiju jeste činjenica da se ideja figuracija primenjuje na sve društvene fenomene iz­ među malih grupa i društava. Moć je od ključnog značaja za društvene figuracije. Njegov konceptfiguracijepovezan je s idejom da su pojedinci otvoreni za odnose s drugim pojedincima i da se nalaze u me­ đuzavisnom odnosu s njima. otvoreni i međuzavisni. Moć ima ključni značaj za društve­ ne figuracije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Figuracije bi. Figuracije su društve­ ni procesi koji podrazumevaju međuzavisnost i isprepletanost ljudi. a one su. neophodna je slika otvorenog i međuzavisnog aktera. Figuracije nastaju i razvijaju se. neprekidno u protoku. Figuracije nastaju i razvija­ ju se. a figuracije se sastoje od takvih pojedinaca. Drugim recima.društveni procesi koji podrazumevaju isprepletanost ljudi koji se posmatraju kao otvoreni i nezavisni.Da bifiguracionasocilogija bila moguća. Studija slučaja: lov na lisice Pored analize dugog istorijskog perioda. . Takva slika nije pogodna za teorijufiguracije. Elijas takode prime­ njuje svoje ideje na posebne oblasti kao što je. Njega interesuje na koji način se ljudi povezuju i zašto te veze nastaju. Elijas je kasnije. naro­ čito lov na lisice. recimo. On tvrdi da najveći broj sociolo­ ga upotrebljava koncept izolovane individue koja je potpuno nezavisna od drugih ljjjdskih bića. pa čak i na Kinu koja ima preko milijardu stanovnika. počeo da upotrebljava pojam procesna sociologija. Elijas odbija da se bavi odnosima između pojedinaca i društva. Pojedinci su. Koncept lanaca međuzavisnosti trebalo bi da pruži dobru ilusrarciju onoga što Elijas želi da izrazi konceptom figuracije koji predstavlja suštinu njegove sociološke misli. Zapravo. i pojedinci i društva (kao i svaki druš­ tveni fenomen između njih) podrazumevaju ljude . trebalo da se shvate kao proce­ si. Figuracije nisu strukture koje na ljudske odnose deluju eksterno i prisilno. On smatra da se kroz istoriju može primetiti opšte Figuracije . sport. da bi opisao svoj rad.ljudske od­ nose. one su same ti međuodnosi.

Međutim. (U Velikoj Britaniji on je za­ branjen zakonom iz 2005.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 199 opadanje nasilja u sportu. Elijas ne smatra da je civilizacija nužno dobra. a potom pojede. Sve veća civilizovanost često podrazumeva gubitak drugih aspekata života koji su ljudima važni. Uobičajeni ritual sastojao se u tome da se lisica najpre ubije. Pored toga. Lov na lisice u početku je bio veoma nasilan sport. Lov na lisice i mnogi drugi sportovi postali su manje interesantni i manje uzbudljivi nego što su to nekada bili. Osim toga. Moguće je da ima istine u tvrdnji da bi dozvola da u spor­ tu bude više nasilja i da sport bude manje civilizovan dovela do smanjivanja nasilja u drugim društvenim odnosima. KOLONIZACIJA SVETA ŽIVOTA Jirgen Habermas (1929) je neomarksistički teoretičar. Međutim. Manje civilizovana društva imaju mnoge prednosti nad civilizovanijim društvima. . Za­ pravo. Plod te integracije jeste njegova grand-teorija o sve većoj kolonizaciji sveta života. ubijaju je lovački psi. lov na lisice postajao je sve civilizovaniji. Razumevanje Habermasovog koncepta kolonizacije sveta üvota zahteva prethodno razumevanje koncepta sveta života i si­ stema kao njegovog kolonizatora. on je kao naučnik direktno povezivan za kriričku školu. Ha­ bermas je s vremenom marksističku teoriju integrisao s mnogim drugim teorijskim uvidima da bi došao do posebnog skupa teo­ rijskih ideja. Ono se po pravilu može naći po kafanama i na ulicama. Iako je dao značajan doprinos kritičkoj teoriji. više nije obavezno da ljudi na kraju lova pojedu lisicu. s takvim razvo­ jem sporta dolazi dosada. a posebno na britanskim fudbalskim utakmicama. nasilje nije sasvim nestalo iz društvenog života. godine). u mladosti. kao i u čarkama ili otvorenim ratovima između dr­ žava. Na primer. umesto da ljudi ubiju lisicu. tokom godina. Potreba za većim uzbuđenjem odražava se u porastu nasilja koje često izbija na evropskim. Uopšteno govoreći.

po Sicu. unutar sveta života i komunikacije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Svet života. Habermas. slobodna i otvorena komunikcija znači ra­ cionalizaciju komunikacije unutar sveta života. Da bi se postigao konsenzus. isto kao i svet života. On je prvenstveno zainteresovan za interpersonalnu komunikaciju koja se odvija u svetu života. Sistem ima izvorište u svetu života. Lebensiveli) skovao je Alfred Sic (s ostalim pripadnicima fenomenološke sociologije) da bi opi­ sao svet svakodnevnog života. pravni sistem. obični svet. prolaze kroz progresivnu racionalizaciju. ta komunikacija trebalo bi da bude slobodna i otvorena. Za Habermasa. upotrebljavaju se racionalne metode. te strukture postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta života. svet svakodnevnog života. ne srne da igra bilo kakvu ulogu u postizanju kon­ senzusa. tom konceptu želi da priđe na jedan drugačiji način. složeniji i samodovoljniji. Razvijajući se. racionalizacija sistema poprima različit oblik od racionalizacije sveta života. tj. Sistem . moć Svet života . kao što je na primer veća moć jedne strane u komunikaciji. Ljudi raspravljaju o problemima i do konsenzusa dolaze isključivo na osnovu bolje argumentacije. među­ tim. Sistem i njegove strukture. a razumevanje će se postići ako pobedu odnese bolji argument. nikakva spoljna sila. ali koje razvijaju za­ sebnu egzistenciju i postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta života. Sto je još važnije. racionalizacija poprima pozitivnu konotaciju. Sic se prvenstveno interesovao za intersubjektivne odnose unutar sveta života. sistem i kolonizacija Koncept sveta života (nemački. lišena ograničenja bilo koje vrste. Iako je koncept racionalizacije uglavnom korišćen u negativnom smislu (u kome će ga i sam Habermas kasnije često koristiti).po Habermasu. svet zdravog razuma. strukture (kao što su porodica. Habermasa na prvom mestu interesuju međupersonalni odnosi u svetu života. Međutim. država i privreda) koje imaju izvorište unutar sveta života. koja vodi uzaja­ mnom razumevanju. . mesto gde se događa intersubjektivnost.200 DŽORDŽ RlCER . Oni koji se nalaze u međusobnoj interakciji racionalno su motivisani da postignu slobodnu i otvorenu komunikaciju. pravni sistem. Ra­ cionalizacija ovde znači da sistem i njegove strukture postaju sve diferenciraniji. Idealno gledano. Do konsenzusa će se stići. Drugim recima. država i privre­ da. ali on razvija svoje po­ sebne strukture kao što su porodica.

. koji dolazi spolja. Habermas tvrdi da su sistem i svet života. složenije i samodovoljnije. ograničava sposobnost akte­ ra da vode argumentovanu raspravu i postignu konsenzus unutar sveta života. Drugim recima. pretpostavimo da su svi oni dobro pozicionirani službenici u bogatim i velikim kompanijama. a s time raste i sposobnost siste­ ma da usmerava i kontroliše ono što se dešava u svetu života. one te procese ugrožavaju namećući im spoljnu kontrolu. a onda investirali u deonice ne­ kih od tih kompanija. Pretpostavimo da se grupa bliskih prijatelja sastane da bi kroz otvorenu i slobodnu diskusiju odlučili kako da udruže snage da bi zaradili više novca. oni ne samo da ne smeju to da urade. Prema tome. Evo jednog primera za lakše razumevanje ideje kolonizacije. ali ostaje činjenica da u ovom slučaju zakon zapravo zabranjuje postizanje konsenzusa kroz slobodnu i otvorenu komunikaciju. Kolonizacija sveta ži­ vota ima mnoge oblike. ali je najznačajnije to što sistem sam sebe nameće komunikaciji koja se odvija unutar sveta života. umesto da racionalne strukture si­ stema uvećavaju kapacitet sveta života za komunikaciju i ostvare razumevanje i konsenzus. Možemo da smatramo da insajdersko trgovanje treba zabraniti. razdvojeni jedan od drugog. jer je to zabranje­ no zakonom o insajderskom trgovanju. Tako se zakonom zabranjuje slobodna i otvorena diskusija o tome na koje je načine moguće steći bogatstvo unutar sveta života ove grupe. Službenik iz jedne kom­ panije ne sme drugim članovima grupe otkrivati informacije o tome kakve poslovne namere ima njegova firma ukoliko to može da utiče na cenu akcija te kompanije na berzi. te da znanje koje su stekli na tim pozicijama požele da iskoriste da bi napravili akcionarsku društvo. Međutim. upr­ kos tome što proističu iz istih korena. već ne smeju o tome ni da razgovaraju. Umesto da se komunikacija odvija isključivo tako što pobedu odnosi bolji argument. sistem.budući da sistem i njegove strukture postaju sve diferenciranije.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 201 sistema i njegovih struktura raste. Takode. To je suština procesa kolonizacije. a s njom raste i njihova sposobnost da usmeravaju i kontrolišu ono što se dešava u svetu života. od kojih je najvaž­ nija njegova kolonizacija od strane sistema. To ima mnoštvo kobnih posledica po svet života. Kolonizacija sveta života . njihova moć raste.

Odmah je postao pripadnik frankfurtske škole. posle čega je on napustio Institut. Vrlo brzo je postao asistent-istraživač kod Teodora Adorna. godine. svet života opstaje i nastavlja d a živi. otvara se m o g u ć n o s t d a sistem kolonizuje svet života. Habermas je zagovarao kritičku misao i praktično delanje. jednog od naj uticaj nih članova te škole.202 DŽORDŽ RlCER . osiromašenija i fragmentiranija. K o m u n i k a c i j a p o ­ staje sve rigidnija. M e đ u t i m . Iako je bio vezan za Institut za društvena istraživanja. Horkhajmer je počeo da se za­ laže za to da se Habermas otpusti sa Instituta. Članak je na kraju ipak objavljen. Objavljivanje jednog teksta 1957.i to je bilo to". dovelo ga je u sukob s najuticajnijim naučnikom Instituta. godine. čak i bri­ ljantnu karijeru kao pisac. Tada je rekao o Habermasu: „On verovatno ispred sebe ima dobru. Horkhajmer je uspeo da nametne Habermasu nemoguće uslove rada. . U njemu se praktično Institut nije ni pominjao. ali se Horkhajmer plašio da bi takva pozicija mogla da ugrozi javno finansirani institut. Haber­ mas je od početka pokazivao svoju nezavisnu intelektualnu ori­ jentaciju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Budući d a je tako. a s a m svet živo­ ta dolazi na ivicu raspadanja. Adorno je pisao eseje o kriti­ ci kulture i organizovao seminare o Hegelu. Maksom Horkhajmerom. T a kolonizacija i m a destruktivan uticaj na svet života uopšte. Nakon svega. Habermas se izdvajao svojim gle­ dištima: „Za mene nikada nije postojala jedna konzistentna teorija. čak i k a d a je kolonizacija v e o m a opsežna. ali će Institutu naneti veliku štetu ako ostane". Iako se smatra da je frankfurtska škola bila veoma homo­ gena. ali ne pod okri­ ljem Instituta. On je predstavljao samo jednu marksističku struju . a pogotovo n a komunikaciju unutar njega. Jirgen Habermas Biografska skica Habermas je počeo da radi na Institutu za društvena istraživa­ nja u Frankfurtu 1956.

Time bi se uzajamna netrpeljivost medu njima iskorenila. da se obave dve racionalizacije. Ta argumentacija trebalo bi.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 203 Racionalizacija sistema i sveta života Za Habermasa. zadobijaju sve veću kontrolu nad svetom života i njemu svojstvenim oblikom racionalizacije. ljudi bi sami odlučili da li je insajdersko trgovanje moral­ no ili nemoralno. Ključni koncept Situacija idealnog govora Veliki deo Habermasove teorije zasniva se na konceptu slobodne i otvorene komunikacije (u svetu života) koju on naziva „situaci­ ja idealnog govora". Sistemu i njegovim strukturama mora se omogućiti da postanu sve diferenciraniji i složeniji. sistem deformiše svet života. Rešenje tog problema. Racionalniji sistem trebalo bi da se upotrebi da bi se obogatila racionalna argumentacija u svetu života. moć određuje . jedan racionalniji sistem mogao bi da omogući grupama ljudi da raspravljaju o razmeni određenih vrsta informacija koje su do sada bile smatrane insajderskom trgovinom. Na primer. problem je u tome što sistem i racionalizaci­ ja koja je karakteristična za sistem. zauzvrat. svet života mora se redefinisati tako da se približi idealu slobodne komunikacije u kojoj bolji argumenti uvek pobeduju. ali svaka na svoj način. uticali bi povratno na sistem. Puna racionalizacija sveta života i sistema. a šta nije insajdersko trgovanje. umesto da. dva sistema bi se uzajamno obogatila. omogućila bi im da se ponovo sjedine na način kojim će se međusobno dopunjavati i obogaćivati. da se iskori­ sti da bi se iz nje izvukli načini dalje racionalizacije sistema. kako vidimo. Takve gru­ pe bi kroz otvorenu i bolju komunikaciju došle do boljih smernica u pogledu toga šta jeste. kao sada. po Habermasu.i sveta života i sistema. zakonito ili nezakonito. U najvećem broju slučajeva. Na taj način. Potrebno je. ti pogledi na nove smernice. leži u racionalizaciji i jed­ nog i drugog . Drugim recima. U društvu u kojem su i sistem i svet života racionalizovani. te vodili do promena i bo­ ljeg shvatanja onoga što jeste i što nije insajdersko trgovanje. dobro ili loše. Na drugoj strani.

već i opšta nesposobnost da se stigne do pravog konsenzusa i. a pogotovo uticaja moći. ali njegovo viđenje tog sveta veoma je različito od viđenja postmodernih teoretičara (glava 9). a pogotovo moć koja je remeti. a ne onaj iza koga stoji moćniji pojedinac ili moćnija gru­ pa.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN koji argument pobeduje. kao što su Marks ili Veber. a ne zato što je kopija realnosti.) On ne odbacuje ideju da ćemo u nekom trenutku možda preći u postmoderni svet. nudi bolje dokaze i može da se iznese na najubedljiviji način. a ne onaj iza koga stoji moćniji pojedinac ili moćnija grupa. MOLOH MODERNOSTI Entoni Gidens (1938) sebe smatra modernim socijalnim teoretičarem. iako se nalazimo u njegovoj poznoj fazi. a takav konsenzus nam uvek kazuje šta je istina. Istina nije kopija realnosti već proizilazi iz konsenzusa. barijere slobod­ noj i otvorenoj komunikaciji. oslobođena je svih spoljnih uticaja. do istine. Moć utiče na praktič­ no celu našu komunikaciju. samim tim. situacija u kojoj pobeduje bo­ lji argument. Ptema tome. trebalo bi da se uklone tako da ljudi mogu slobodno da dodu do konsenzusa i istine. Situacija idealnog govora — govorna situacija koja je oslobođena od svih spoljnih uticaja. Konsenzus se stvara nakon rasprave takvim argumentima. U skladu sa svo­ jom marksističkom orijentacijom. . Konsenzus se stvara nakon rasprave takvim argumentima. Habermasova situacija idealnog govora. Problem u savremenom svetu sastoji se u tome što je mali deo ljudske komunikacije slobodan i otvoren.204 D Ž O R D Ž RlCER . Gidens ima veoma različit pogled na moderni svet od klasičnih teoretičara modernosti. a takav konsenzus nam uvek kazuje šta je istina. recimo. To je situacija u kojoj pobeduje bolji argument. Bolji argument je onaj koji. a pogotovo uticaja moći. (Gidens je veliki deo svoje teorije izgradio kroz polemiku sa postmodernim teore­ tičarima koji tvrde da živimo u postmodernom svetu. Iako modernista. Habermas smatra da posto­ ji skup praktičnih i političkih implikacija koje proizilaze iz te dijagnoze savremenih bolesti. Drugim recima. istina je istina zato što proizilazi iz konsenzusa. Međutim. On tvrdi da mi i dalje živimo u modernom svetu. a rezultat takvog uticaja nije samo poremećena komunikacija. a koji gubi.

Zamislimo veliki kamion koji raznosi lekove. Koncept Moloha jedan je prilično apstraktan koncept. ali. Međutim. Uvek posto­ ji mogućnost da ljudi izgube kontrolu nad Molohom i da sve ono što je u njemu. jeste razvoj nuklearne tehnologije (na primer. Onima koji ga kontrolišu. kao i onima koji mu se nadu na putu. zapravo. Zamisli­ mo jedan ogroman kamion veličine Titanika koji se kreće ulica­ ma grada. ili u njegovoj blizini. ta kontrola je slaba i svakog dana postoji mo­ gućnost uništenja koje može biti posledica topljenja nuklearnog rsaktora (što se desilo 1986. nuklearne centrale) i genetskog istraživanja. Gidens želi da kaže tom metaforom i opasnostima koje ona nosi? Moloh izražava rizike po ljudsko društvo koje su proi­ zveli sami ljudi. To se dogodilo sa „fen penom". . oni ne mogu potpuno da kontrolišu pravac ko­ jim će se on kretati. niti brzinu koju će on dostići. ali je potom povučen 5 tržišta jer se saznalo da izaziva srčane probleme. (engleski. Moloh . snažnu silu koja se kreće napred rušeći sve pred sobom. Ljudi upravljaju Molohom. bude uništeno. uključujući i stalan strah da oni koji njime upravljaju u svakom trenutku mogu izgubiti kontrolu i tako dovesti u opasnost živote mnogih ljudi. s obzirom na njegovu veličinu i snagu. Sta. godine u Cernobilju) ili genetskih mutacija (koje mogu ugroziti budućnost ljudske vrste). I jedno i drugo su proizvodi koje su stvorili ljudi i koji se nalaze pod njihovom kon­ trolom. ali to u budućnosti može proizvesti više štete nego ko­ risti. Ljudi upravljaju Molohom. veliki kamion može da do­ nese ogromne zalihe hrane i lekova koje su stanovništvu potreb­ ne). Još jedan pri­ mer kako ljudske tvorevine koje se čine vrednim mogu imati ra­ zarajuće posledice. ali i velike opasnosti. juggernaut).Gidensova metafora kojom on opisuje moderni svet kao snažnu silu koja se kreće napred rušeći sve pred sobom. lekom za kontrolu težine koji je jedno vreme bio veoma popularan. Moloh može doneti velike nagrade (recimo. ali uvek postoji mogućnost da će se on otrgnuti kontroli i uništiti one koji su ga stvorili i njihovu okolinu. Ka­ mion možda raznosi lekove koji su ljudima potrebni i koji se čine ispravnim.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 205 Moloh Gidens vidi modernost kao Moloha.

ne­ ophodno je da verujemo da odluka kapetana nuklearne podmor­ nice da lansira raketu s nuklearnom glavom neće biti posledica njegovog kaprica ili da će oni koji obavljaju genetska istraživa­ nja preduzeti sve mere predostrožnosti koje su potrebne da bi se zaštitile buduće generacije. Dok su nam u premodernom društvu. genetska tehnologija) mogu imati štetne posledice u budućnosti. Slično tome. Interesantno je d a j e njegov teorijski rad Distancijacija . one se sada prostiru po ćelom svetu. Recimo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORES Prostor i vreme Naša sposobnost da kontrolišemo različite komponente savremenog Moloha komplikuje se činjenicom da su te komponen­ te sve udaljenije od nas u prostoru i vremenu. Nukle­ arna katastrofa u Cernobilju pogodila je ljude koji žive hiljadama kilometara daleko od mesta gde se desila nesreća. nuklearna podmornica ogromne razorne moći može da bude uda­ ljena hiljadama kilometara od onih koji njome upravljaju. ili čak u ranim modernim društvima. Entoni Gidens Biografska skica Gidens je kao teoretičar veoma uticajan u SAD. savremeno društvo ne bi bilo moguće. Isto to može da se kaže i za vreme. ali i u mnogim drugim delovima sveta. Drugim recima. takve komponente bile fizički bli­ zu. Stvari koje su napravljene u prošlosti (nuklearni otpad koji se gomilao više od pola veka) mogu imati katastrofalne posledice po nas koji živimo u današnjem vremenu. Tu pojavu Gidens naziva distancijacija. Više nije neophodno da budete blizu nečega da biste na to izvršili nekakav uticaj.206 DZORDŽ RICER . stvari koje danas stvaramo (na primer. . stanovnici modernog sveta primorani su da razvijaju poverenje u sisteme i ljude koji te sisteme kontrolišu i njima upravljaju. Zbog svih tih promena u vremenu i prostoru. U suprotnom.tendencija različitih delova savremenog Moloha da se sve više udaljavaju od nas u prostoru i vremenu. priroda modernog sveta zahteva od nas da verujemo ekspertima koji upravljaju si­ stemima. Recimo.

Dekan prestižne Londonske škole za ekonomiju i političke nauke (London School of Eco­ nomics and Political Science) postao je 1997. Tokom svog mandata. ali i o svemu onome što čini njihov svakodnevni život. ono u ljudima izazi­ va stalan osećaj nelagodnosti zbog posledica koje bi ti problemi mogli imati na njihove živote." (Videti glavu 7). pokušao je da učvrsti akademsku reputaciju te institucije i ojača njen uticaj kako u Velikoj Britaniji. Gidensova karijera imala je nekoliko interesantnih obrta to­ kom devedesetih godina prošlog veka. Ljudi su refleksivni. što mnogim drugim britanskim teore­ tičarima koji su to pre njega pokušavali. godine. u savremenom svetu ljudi nisu uvek voljni da stvari prepuste nepoznatim ekspertima. Neki veruju da je to negativno uticalo na Gidensov akademski rad.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 207 uvek bio slabije primljen u rodnoj Velikoj Britaniji nego u drugim zemljama. te da njegovim poslednjim delima nedostaju dubina i prefinjenost koje su krasile njegove ranije radove. Sto je još važnije. Sedmogodišnja terapi­ ja dovela ga je do dubljeg istraživanja ličnog života. iz čega su proizašle knjige kao što su: Modernost i samoidentitet i Transfor­ macije intimnosti. tako i ši­ rom sveta. Iako razmišljanje o velikim pro­ blemima ima mali uticaj na te probleme. Oni neprestano razmišljaju o velikim problemima kao što su nukle­ arna tehnologija i genetsko istraživanje. Refleksivnost Međutim. nije pošlo za rukom: „Gidens je možda ostvario fantazije mnogih od nas koji su se predali sociologiji tokom perioda intenzivne i uzbudljive de­ bate iz koje se razvila teorija strukturacije. Neprihvatanja kod kuće može delimično da se objasni činjeniom da je Gidens uspeo da dobije teorijske sledbenike širom sve­ ta. neprekidno pre­ ispitivanje i menjanje sopstvenih postupaka kod ljudi stvara još . Terapija je Gidensu takode dala pouzdanje da prihvati aktivniju ulogu u javnom životu i postane savetnik britanskog premijera Tonija Blera.

Bek smatra da je savremeno društvo definisano rizikom i na­ činima na koji rizik može da se spreči. već je pogodila mnoge delove sveta od kojih su neki bili prilič­ no udaljeni od mesta nesreće.208 D20RDŽ RlCER . Njegova najpoznatija knjiga zove se Rizično društvo (1992). Osim toga. Malo toga može da se uradi jednom za svagda. Ključni koncept Rizično društvo Iako ideja rizika zauzima značajno mesto u Gidensovom teorij­ skom radu. ona predstavlja središnji koncept sociološke teorije savremenog nemačkog teoretičara. Umesto toga. Dok su prethodne generacije solidarnost postizale tako što su težile ostvarivanju velikih pozitivnih ciljeva (kao što je veća jednakost). Mi ne reflektujemo samo o našim postupcima. minimalizuje ili kanališe. nukle­ arna katastrofa. Na primer. ljude danas ujedinjuje negativan cilj koji im nalaže da ne izazivaju opasnosti povezane s različitim rizicima Mnogi današnji rizici proističu iz savremene industrije. reviziji i modifikaciji. Ljudi i danas osećaju posledice izloženosti radijaciji. posledice te nesreće nisu bile ograničene samo na vreme kada se nesreća dogodila. godine. Za razliku od siromašnih društava i nižih slojeva koji će skoro si­ gurno biti izloženi riziku. To je proces u kojem preisipitivanje postupaka naposletku vodi do njihove promene. Ulriha Beka (roden 1944). Gidens taj proces naziva re­ fleksijom. bogata društva i viši slojevi verovatno . kao ona u Černobilju 1986. ali ono što ih čini jedinstvenim nije samo to što su opasniji nego ikada ranije (nesreća u nuklearnoj centrali mnogo je opasnija nego nesreća izazvana u običnoj električnoj centrali). kao i mnoge druge pojave u društvu. već i o na­ šem razmišljanju o tim postupcima. već i to što nisu prostorno i vremenski ograničeni. Rizik je. To nam stvara još sveobuhvatniji osećaj nelagodnosti od refleksije o pojavama kao što su opasnosti proizvedene nuklearnom tehnologijom.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN veći osećaj nelagodnosti. svi naši postupci neprekidno su podložni preispitivanju. pri čemu se kod nekih ljudi javljaju novi simptomi. stratifikovan. nije bila ograničena samo na geografski prostor u blizini centrale.

već i fenomene kao što su sve veća globalna ekonomska za­ visnost i verovatnoća da će ekonomska kriza u jednom delu sveta prouzrokovati krizu u čitavom svetu.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 209 će izbeći rizik. da se sakrije od rizika ili izbegne život u rizičnom društvu. čak ni viši slojevi ne mogu biti potpuno lišeni opasno­ sti rizika u savremenom svetu. Osim toga. u krize. Bogata društva i viši slojevi nastoje da fabrike koje uništavaju čovekovu okolinu grade što je moguće dalje od mesta na kojima oni žive. Nesigurnost i rizici Gidens smatra da „visoka modernost" u naše živote unosi velike rizike i nesigurnost. Ti rizici su globalni po prirodi i ne uklju­ čuju samo fenomene o kojima je bilo reči u prethodnim paragra­ fima. Jedan od razloga za to je efekat bumeranga. bolno smo svesni rizika koji nas okružuje. Mi smo takode svesni toga da eksperti. Odatle dolazi naša želja da smanjimo rizik i nesigurnost. ona nam omogućava da razvijemo sposobnost verovanja ne samo našim roditeljima. uprkos rutinama i uspešnoj socijalizaciji. već osobama od autoriteta u načelu. recima. . naš svakodnevni ži­ vot prepun je rutina koje stvaraju utisak da su naši životi sigurni. Ipak. iako im načelno verujemo. ali mnogi od tih rizika vraćaju im se nazad u obliku zagađenog vazduha ili zagađane vode. ne mogu u potpunosti da kontrolišu Moloha. smatra Bek. bogatija društva često izvoze rizik siro­ mašnijim društvima. Niko ne može. Nesigurnost se prevladava socijalizacijom u detinjstvu. a ne viša klasa. Štaviše. Bez ob­ zira na to. sve veće rupe u ozonskom omotaču. Mnogi potezi eksperata mogu da prouzroku. Takode. mnogo je veća verovatnoća da će rizik pogoditi oblasti u kojima živi niža. Efekat bumeranga — rizik pogađa više slojeve i bogata društva koji su najod­ govorniji za njegovu proizvodnju. rizik pogađa i više slojeve i bogata društva koji su najodgovorniji za njegovu proizvodnju. globalnog zagrevanja i sličnog. Drugim. Ako je socijalizacija uspešna. a mere koje oni preduzimaju da bi izašli na kraj s takvim irizama lako mogu da dovedu do njihovog pogoršanja.

210 DŽORDZ RICER . černobiljska katastrofa je bez sumnje rezultat kombinacije grešaka upravljača i sistem­ skih felera. napravili su čitav niz grešaka koje su dovele do njenog uništenja. Na primer. Oni koji su stvorili Moloha i njegove različite sastavne delove napravili su greške. u nekom trenutku američke finansijske vlasti mogle bi da podignu kamatne stope kako bi držale inflaciju pod kon­ trolom. U stvari.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Gidens se pita: zašto nastaju rizici? Drugim recima. Moloh je podložan upravljačkim greškama. Slično tome. 3. mi se trenutno nalazimo na početku genetske revolucije. neprekidno reflektuju o Molohu i u tom procesu stvaraju nova znanja o njemu. zašto Moloh preti da se otrgne kontroli? On nudi četiri odgovora: 1. proizvođači leka „fen pen" nisu imali predstavu o tome da će njihov proizvod kod pacijenata prouzrokovati srča­ ne probleme. 2. Prema tome. ali ne možemo da predvidimo sve posledice genetskih promena na kojima sada radimo. Moloh ima ugrađene felere. Međutim. . Međutim. 4. Oni koji upravljaju Molohom prave greške. dizanje kamatnih stopa otvara moguć­ nost za privrednu recesiju. To novo znanje koje primenjujemo na Moloha omogu­ ćava Molohu da se kreće različitom brzinom i u različi­ tim smerovima. Takve promene često imaju nenameravane posledice. Na primer. nova brzina ili smer mogu da proizvedu čitav niz negativnih posledica. stručnjaci koji su projektovali nuklearnu cen­ tralu u Cernobilju (kao i sve druge nuklearne centrale ši­ rom sveta). Na primer. a posebno eksperti. Ljudi u načelu. moguće je da je černobiljska katastrofa prouzrokovana fatalnim greškama koje su počinili ljudi koji su upravljali centra­ lom iz dana u dan. Ne možemo uvek tačno da predvidimo posledice modifikovanja Moloha ili stvaranja njegovih novih delova.

re­ cimo. njih je uveliko zamenio televizijski program. Prohujalo s vi­ horom (1939). Međutim. a kamoli da nešto preduzmu kako bi to sprečili.zbog čega je časopis Va­ riety izmislio pojam blokbaster (vrsta filma koji zarađuje puno novca). Posledica tog zaglupljivanja jeste to da ljudi nisu više sposobni da shvate da se izvori njihovih problema nalaze u širem društvu. a jedan od najpoznatijih u poslednje vreme je Matriks (1999). na neki način. kao i tehnička razvijenost i čarobnjaštvo savremenih blokbastera. Prvi među ta­ kvim blokbasterima bio je film Ratovi zvezda (1977).filmovisu da­ nas. iako je proizvedeno j| daleko manje blokbastera nego filmova B produkcije. uticaj Holivuda ostao je snažan. Danas se naglasak stav­ lja na brze. kritički teoretičari smatrali su da su filmovi. Vremena su se promenila tako da danas više pažnje mora da se posveti uticaju televi­ zije (pogotovo trenutnoj ekspanziji realiti šou-programa). i da li mogu da se upotrebe za kontrolu ljudi? Kada su u pitanju kontrola i zaglupljivanje ljudi. U stvari. mnogo . Iako mnogi od tihfilmovamogu da se gledaju na kanalima kao što je American Movie Classic. kakav je položajfilmovadanas? Da li su oni više ili manje zaglupljujući. pogotovo filmovi koji su u doba najveće popu­ larnosti Holivuda nazivanifilmovimaB produkcije.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 211 Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Holivudski blokbaster Kao što smo videli u ovoj glavi. Na koji način se savremeni blokbasteri mogu dovesti u vezu 1 s osnovnim idejama kritičke teorije? Prvo. pogotovo u proizvodnji i globalnoj distribuciji blokbastera. Ono što je danas različito jeste središnja pozicija koju blokbasteri u Holivudu zauzimaju. glasne i nemoguće događaje koji mogu da se izraze samo kroz magiju filma. i Quo Vadis (1951) . Međutim. mnogo manje važni nego što su to bili. Holivud je odavno počeo da proizvodi blokbastere — Rođenje nacije (1915). pogotovu upotrebom kompjuterizovane tehnike koja je još uvek u svom začetku. pogodno sredstvo za kontrolu i zaglupljivanje ljudi. 1940-ih godina. Danas Holivud proizvodi manje filmo­ va B produkcije nego ranije. In­ terneta i eksboksa (naročito različitim igricama koje na njemu mogu da se igraju).

doprinose da se održi status quo i u velikoj meri smanjuju mogućnost za kritičko razmišljanje i nezavisno (a pogotovo revolucionarno) delanje.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE* veći procenat bioskopske publike odlazi u bioskope da gleda i blokbastere. Oni u budućnosti predviđaju sve veću teh­ nološku kontrolu i racionalizaciju. Meta uticaja tih filmova nije intelekt. i možda naj. niti o ciljevima. koji su neophodni da bi se današnja bioskopska I publika manipulisala i kontrolisala. Kritička teorija najviše je zainteresovana za kulturnu industriju i sve veću kontrolu kulture nad ljudima. standardizovane radne rutine. birokratizovani 5. već oni ostvaruju mnogo veći uticaj na njih. što doprinosi iracionalnosti racionalnosti. Konačno. 6. ne samo da više ljudi odlazi da gleda blokbastere. Drugo. ljudi teže da pro­ nađu najbolja sredstva za ostvarenje svojih interesa. . Osnovna karakteristika fordizma je masovna proizvodnja ho­ mogenih proizvoda. nego emocije. Za razliku od marksista. najveći broj novih holivudskih blokbastera ima zaglu. Dominacija tehnologije proizvodi jednodimenzionalno društvo u kome ljudi gube sposobnost da kreativno i kritički misle. 7. od kojih se uglavnom traži da gotovo uopšte ne razmišljaju. Oni gube sposobnost da koriste razum. pogotovo način na koji se ona upotrebljava u kapitalizmu. 2. .\ važnije. Lako može da se dokaže da su savremeni blokbasteri podigli praksu zaglupljivanja na jedan sasvim novi nivo. progresivan rast produktivnosti. . ne razmišlja­ jući niti o sredstvima. sledstveno tome. Kritički teoretičari bave se uticajem tehnologije na ljudsko mi­ šljenje. Presudnu ulogu u toj kon­ troli ima masovna kultura. i da. 4. Glavni cilj je da se snažno utiče na emocije gledalaca. 3. Kapitalizam je prošao kroz transformaciju od fordizma ka postfordizmu. Savremena filmska industrija poznata je po tome što koristi planiranje i ekspertizu. Pod uticajem tehnokratskog mišljenja.212 DŽ0RD2 RlCER . Sažetak 1. pogotovo ona koja se širi preko medija. Kritički teoretičari kritikuju tehnologiju.j pljujući uticaj na publiku. kritički teoretičari usvajaju pesimističan pogled na budućnost. nefleksibilna tehnologija.

opadanje visokobirokratizovanih sindikata i hetero­ genost u potrošnji. 9. Entoni (1998). Beograd: Filip Višnjić. sistem kolonizuje svet života i time u njemu sprečava slobodnu i otvorenu komunikaciju. Osnovna karakteristika postfordizma je proizvodnja većeg broja proizvoda. Proces civilizacije. fleksibilniji i veštiji radnici. Za Habermasa svet života predstavlja područje svakodnevne ko­ munikacije. Grand-teorija Norberta Elijasa bavi se procesom civilizovanja u kome je ono što se nekada radilo javno vremenom postalo necivilizaovano. Popularna kultura. Gidens smatra da se u faktore koji utiču na to da se Moloh mo­ dernosti otrgne kontroli ubrajaju: ugrađeni feleri. pravni sistem.) koje postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta života. Rizično društvo. Grand-teorija Entonija Gidensa bavi se Molohom modernosti. on vremenom počinje da razvija posebne strukture (porodica. Ulrih (2001). Iako. veoma fleksibilni proizvodni sistemi. proizvodni sistemi koji stvaraju velike sindikate i homogenost u potrošnji. država i privreda itd. 12. fordizam na­ stavlja da živi u restoranima brze hrane. uprkos činjenici da njome uprav­ ljaju ljudi. Beograd: Stubovi kulture. Džon. 14. 11. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Elijas. Literatura za dalje čitanje Bek. Po toj teoriji. nenameravane posledice i korišćenje novih znanja koja usmeravaju Moloha u nepredvidivom pravcu. Gidens. uvek ima mogućnost da se otrgne njihovoj kontroli. 15. Fisk. sistem ima svoje izvorište u svetu života.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 213 8. 10. Promene u dvorskim manirima stvorile su lance zavisnosti koji su počeli da povezuju aristokratiju s običnim svetom. greške u uprav­ ljanju. Beograd: Clio. po Habermasu. Posledice modernosti. Odbegli svet. Iako velike fabrike postaju sve više postfordističke. Gidens. . 16. velikom i snažnom silom koja. Entoni (2005). 13. a ljudi su to prestali da rade javno. Grand-teorija Jirgena Habermasa bavi se konceptom kolonizacije sveta života. Norbert (2001). (2001). Beograd: Filip Višnjić. Promene medu običnim ljudima nastale su kao posledica imita­ cije promena koje su nastale u aristokratiji.

Denis (2001). Uspon istorijske sociologije. Ritzer. George (1999). Novi Sad: Mediterran Pubishing. Društvo rizika. nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Autonomija i odgođena apokalipsa. Zagreb: C E K A D E . Zagreb: Naklada Je­ senski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Smit. Čovjek jedne dimenzije. Herbert (1987). Wallerstin I. Mekdonaldizacija društva. Teorija društva u frankfurtskoj školi. (1986). Promene. Usamljena gomila. Touraine. Vjeran (1990). Vujović. Postindustrijsko društvo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Katunarić. Suvremeni svjetski sistem. Sreten [urednik] (2008). . Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada. Beograd: Zavod za udž­ benike i nastavna sredstva. Risman. Alain (1998). Markuze.214 DŽORDŽ RlCER . Beograd: Plato. Zeman. Sarajevo: Veselin Masleša. Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Zdenko (2004). Dejvid (2007). Zagreb: Naprijed.

između ostalog. a prekida ga ukoliko ga on košta. Posebnost te teorije. Glavu završavamo teorijom racionalnog izbora koja se usredsređuje na aktere koji prave izbor i donose odluke s ciljem da maksimalizuju zadovoljenje svojih želja i potreba. . koja društvo posmatra kao niz dramskih nastupa sličnih pozorišnim nastupima.GLAVA 6 SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA Simbolički interakcionizam Dramaturgija Etno metodologija i konverzacijska analiza Teorija razmene Teorija racionalnog izbora Sažetak Literatura za dalje čitanje Prethodne dve glave bavile su se savremenim grand-teorijama. Nakon toga. jeste društvena svaiodnevica. prven­ stveno bavi simboličkom interakcijom. prelazimo na dramaturgiju. teorijom koja se razvijala pod snažnim uticajem Džordža Herberta Mida (sa kojim smo se upo­ znali u glavi 3). Nakon toga. Etnometodologija. Glavu započinjemo simboličkim interakcionizmom. bavi se metodama koje koristimo da bismo u svakodnevici realizovali naše živote. ali se orijentišemo na teorije svakodnevnog života. kao : drugih teorija koje srećemo u ovoj glavi. sledeći Mida. srećemo se s teorijom razmene koja društvene odnose vidi kroz sravnjivanje nagrada i troškova i koja. tvrdi da svako od nas ulazi u odnos s dru­ gima ukoliko je taj odnos nagrađujući. kao što se može uočiti iz njenog Simbolički interakcionizam — sociološka škola koja se. s kojom se srećemo nakon toga. U ovoj glavi ostajemo u oblasti savremenih teorija. SIMBOLIČKI INTERAKCIONIZAM Predmet proučavanja simboličkog interakcionizma.

znači da drugi ljudi prema istoj zastavi mogu da se odnose na drugačiji način (recimo. mogu da nauče kako je zastava Srbije negativan simbol. Kroz interakciju koja se odvija u osnovnoj školi mi učimo kako je zastava pozitivan simbol. kakav god odnos imali prema zastavi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN imena. recimo. pa čak i da razviju potpuno negativna osećanja prema zastavi i prema svemu onom što ona simbolizuje. Dok životinje na . Sledstveno tome. ali samo ako te stvari za ljude imaju neko značenje. naše de­ lanje usmereno je. ljudsko delovanje usmereno je na stvari. Oni koji su razvili negativne stavove prema zastavi mogu sada u svetlu te nove činjenice da promene mišljenje i počnu za­ stavu Srbije da doživljavaju kao nešto pozitivno. Četvrto. ljudi koji ne vole Srbiju takode kroz interakciju u školi. na zastavu Republike Srbije tako što je pozdravimo ili dignemo tri prsta. Sledstveno tome. isto tako. Ali. značenja uvek proizilaze iz naših interakcija s dru­ gim ljudima. Suštinu ove teorije možemo razumeti ako izložimo neke od njenih osnovnih pretpostavki i principa. pretpostavimo da se promeni spoljna politika i politika prema ma­ njinama. Treće. a ne samo na njenim fizičkim karakteristikama (tj. nezado­ voljstvo srpskom spoljnom politikom ili načinom na koji srbijan­ sko društvo tretira svoje etničke manjine može pojedince navesti da reinterpretiraju značenje zastave i da odbace pozitivna osećanja prema njoj. To. on se stiče kroz interakciju.216 DžORDŽ RlCER . Drugo. već su takode sposobni da ih modifikuju kroz interpretativni proces. tako što će je spaliti ili je pocepati). za razliku od životinja. Suprotno tome. za neke ona može biti simbol srpskog imperijalizma i vojne agresije). ljudi. jeste usredsredenost na interakciju (na delanje i pojedince kao dejstvenike) i simbole (i njihovo značenje) koji su s interak­ cijom čvrsto povezani. imaju jedinstvenu sposobnost da svesno upotrebljavaju simbole. ljudi ne samo da internalizuju značenja koja su naučili kroz društvenu interakciju. činjenici da ima tri boje i grb orla u sredini). iako je neko naučio da na zastavu Srbije gleda kao na pozitivan simbol. zato što ona za njih može imati drugačije značenje (recimo. porodici ili nekoj drugoj primarnoj grupi. Prvo. za našu domovi­ nu). Stoga. Taj naš postupak zasnovan je na značenju koje ta zastava ima za nas (tj. takođe.

ali taj potencijal može da se ostvari samo kroz ljudsku interakciju. one gledaju da tu svoju seksualnu potrebu zadovolje kako bi instinktivno osigurale produženje vrste. bira s kim ide u krevet. ljudi postaju humani kroz društvenu interakciju. pogo­ tovo tokom ranih godina socijalizacije unutar kruga porodice i u školi. Kada životinjama dode vreme za parenje. međutim. mesto na univerzi­ tetu. Još dok je bio student Mičigenskog univerziteta na . Park je dao značajan doprinos sociologiji urba­ nih naselja. Park je roden u Harvivilu u Pensilavniji. mi prvo razmišljamo o njihovim znače­ njima. Park Biografska skica Robert Park nije imao tipičnu karijeru akademski školovanog sociologa: fakultet. ali mi smo sposobni da razmislimo da li je ta pečurka otrovna i da proverimo njenu jestivost. 14. Peto.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 217 stimuluse koji dolaze spolja reaguju direktno ili instinktivno. Sled­ stveno tome. Najveći broj ljudi. simboličkog interakcionizma i. ljudi su sposobni da stimulusima daju značenje (da ih pretvore u sim­ bole) i da onda delaju na osnovu tih značenja. februara 1864. Njegovo bogato neakadem­ sko iskustvo omogućilo mu je neobičnu orijentaciju u životu. Uprkos tome što je kasno počeo. drugih socioloških teorija. pa tek onda delamo. Životinje reaguju instinktivno na objekte. on se bavio različitim stvarima pre nego što je postao sociolog. i tek onda odlu­ čimo da li da je pojedemo ili ne. deca koja su odrasla pored divljih životinja (na primer. Umesto toga. konačno. ne mogu postati humana osim ukoliko se ne izdvoje iz ži­ votinjske zajednice i počnu da ulaze u interakciju s drugim ljudima. poslediplomske studije. godine. Mi se rađamo sa sposobnošću da postanemo humani. vukova). Robert E. Seksualni čin za ljude ima jedno simboličko značenje koje nadilazi značaj pukog produženja vrste. Njegovi pogledi snažno su uticali na razvoj čikaške škole u sociologiji. Gladna životinja mogla bi da pojede otrovnu pečurku.

metod. Nakon završetka studi­ ja počeo je da radi kao novinar. U suštini. Voleo je terenski rad. N a š e delanje je otu­ d a u velikoj meri a u t o n o m n o . Zbog toga je 1898. da posmatra. kojim simbolici. tj. to nije zadovoljavalo njegove intelektualne potrebe. interakcionista (ili neki drugi sociolog) proučava društvo tako što pc~ smatra šta se u njemu dešava.218 DŽORDŽ RlCER . ljudi p o s e d u j u „svest" . . m i svakako n i s m o p o t p u n o Terenski rad . napustio novinarstvo i upi­ sao se na Harvard. činilo se da radom u novinama nije moguće unapređivati svet. Park je smatrao da je neophodno da nešto uradi u realnom svetu. p r e m a t o m e . Jednom je rekao: „Odlučio sam da se bavim praksom zbog nje same. Iako je voleo teoriju i teorijske ideje. Ali. a Park je imao duboku potrebu za društvenom reformom. što je još važnije. on je obavljao vrstu istraživanja (nazva­ nu naučno izveštavanje) iz koje se kasnije razvila urbana etno­ logija koja koristi opservacione tehnike i koja je postala jedno od ključnih obeležja čikaške sociološke škole. Šesto. Posebno j e značajna naša s p o s o b n o s t d a ulazimo u in­ terakciju sa s a m i m a s o b o m d a b i s m o odlučili k a k o d a ulazimo _ interakcije s p r e d m e t i m a koji nas o k r u ž u j u . ali i ostali sociclozi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE<J njega su uticali veliki mislioci poput Džona Djuia.metod koji koriste simbolički interakcionisti. Pisao je o gradskom životu na veoma živopisan način. kada je imao 34 godine. kako bi razumeo njihov značenja i motive i posmatrao način na koji oni delaju. analizira i beleži svoje opservacije. posmatranje istraživaču omogućava da koristi metod saosećajne intros­ pekcije i stavi se u položaj proučavanih aktera. što mu je omogućilo da bude u kontaktu s realnim svetom. Park je sve više postajao nezadovoljan radom u novina­ ma jer ga to nije zadovoljavalo lično i. Iako je tačan opis društvenog života bila jedna od njegovih strasti. k a k o j e D ž o r d ž H e r b e r t M i d objasnio (vidi glavu 3 ljudi s u svesni i s p o s o b n i d a reflektuju o s a m i m a sebi i o o n o m e što rade i. U slučaju simboličkog interakcionizmi. Podrazumeva odlaženje na teren (svakodnevni društveni svet) kak: bi se uočili i prikupili svi relevantni podaci. Posmatranje . Posebno je voleo da pronalazi i istražuje kockarnice i sobe za opuštanje u kojima se puši opi­ jum. s p o s o b n i d a o b l i k u j u svoje delanje i in­ terakcije. usko povezan s terenskim radom. Osim toga. Izraženo M i d o v i m rečnikom. „ s o p s t v o " .. da bih u svoju dušu sakupio sve radosti i tuge ovoga sveta"..

Ako „ogledalo" nastavi da nam pokazuje odraz koji se ne slaže s našim doživljavanjem sebe. Primarne grupe . To je intimni tip grupe u kojoj se ljudi suočavaju licem u lice. govor njihovog tela i slušamo njihove reći. utvrđujemo da li smo onakvi ka­ kvima želimo da se predstavimo. prven­ stveno porodica i prijatelji. U suprotnom. Ogledajući se u tom ogledalu. Taj koncept izražava ideju da pred­ stavu o sebi formiramo ogledajući se u nekoj vrsti ogledala. možda bi trebalo da izvršimo ponovnu procenu samodoživljaja ili izvršimo ponovnu procenu slike koju o sebi imamo. kao i ostali pripadnici simboličkog interakcionizma. Koncept sopstva u ogledalu odražava interesovanje koje je Kuli. Sedmo. Drugi ključni Kulijev koncept jeste koncept primarne grupe. Sopstvo u ogledalu — ideja da sliku o sebi formiramo koristeći druge ljude i njihove reakcije na nas kao ogledalo koje nam govori ko smo i kako se ponašamo.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 219 slobodni da radimo šta poželimo . Ključni koncepti Konceptualni doprinos Čarlsa Hortona Kalija Čarls Horton Kuli (1864-1929) najpoznatiji je po svom kon­ ceptu sopstva u ogledalu. Ali kakvog ogledala? Ogledalo na koje Kuli misli. možda bi trebalo da preispitamo svoje postupke ili sliku koju imamo o sebi. . budući da često nailazimo na razli­ čite barijere ili prepreke). Mi definišemo situacije. da­ jemo im značenje i onda delamo s obzirom na ta značenja. Posmatramo njihove oči. ljudi biraju svoje ciljeve s obzirom na to kakve su životne situacije u kojima se nalaze. Da bismo stvorili sliku o sebi i svom ponašanju koristimo druge ljude kao ogledalo.postoje mnoga eksterna (spoljna) ograničenja našeg delanja. te da li naši postupci imaju željeno dejstvo i ostavljaju željeni utisak. gajio za razum. sopstvo i interakciju. Mi biramo ciljeve i onda pokušavamo da ih ostvarimo (iako ne uvek na uspešan ili linearan način.intimne grupe u kojima se ljudi suočavaju licem u lice i koje imaju odlučujuću ulogu u povezivanju pojedinca s većim druš­ tvom. zapravo jesu ljudi s kojima ulazimo u interakciju. Poseban značaj imaju primarne grupe iz perioda mladosti.

DRAMATURGIJA Koncept sopstva nalazi se u samoj srži simboličkog interakcionizma. predstavlja jedan od osnovnih metoda prouča­ vanja svakodnevnog života. . Iako je ovaj metod manje naučan od eksperimentalnog meto­ da kojim se koriste bihevioristi. kao i Mid. Na taj način.220 DŽORDZ RICER . a dete. pogotovo laboratorijskom eksperimentu. dete mora da nauči da uzima u obzir očekivanja posebnih drugih i. Iako su bihevioristi privrženi eksperimentalnim metodama. Postupci pojedinaca posledica su svesnih radnji i niza različitih mentalnih procesa. Herbert Blumer definisao je sopstvo na jedan veoma jednostavan način: on je tvrdio da sopstvo predstavlja posledicu činjenice da ljudi mogu biti objekti sopstvenog delanja. On je. Kuli je naglašavao potrebu da se sociolozi stave u položaj aktera koje proučavaju da bi bo­ lje razumeli način funkcionisanja njihovih mentalnih procesa. i tako poku­ ša da razume značenja i motive koji leže u osnovi ljudskog ponašanja. dete počinje da razvija sposobnosti koje mu omo­ gućavaju da postane koristan član društva. Kuli je zaslužan za još jedan značajan metodološki doprinos. Poseban značaj imaju primarne grupe iz perioda mladosti (posebno porodica i prijatelji) u kojima se po­ jedinac razvija u društveno biće. konačno. Kuli taj metod naziva saosećajna introspekcija. počinje da uzima u obzir i druge oko sebe. uvideo da se ljudi ne ponašaju tako jedno­ stavno kako tvrde bihevioristi. barem za određen broj sociologa.sociološki metod koji od istraživača zahteva da se uživi u poziciju aktera koje proučava. Kao rezultat te promene. Sopstvo se uglavnom razvija u primarnim grupama. To znači da istraživač treba da se zamisli na mestu pojedinca kojeg prou­ čava. Drugim Saosećajna introspekcija . istraživač može bolje da razume značenja i motive koji leže u osnovi ponašanja pojedinaca koje proučava. Istraživač treba na jedan saosećajan način da shvati ko su ti akteri i o čemu oni razmišljaju. umesto da razmišlja isključivo o sebi. on i dalje.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOKK Ta vrsta grupe ima odlučujuću ulogu u povezivanju pojedin­ ca s većim društvom. generalizovanih drugih. Kao što je Mid po­ kazao svojim učenjem o periodu igranja i periodu igre (glava 3).

ljudi imaju sposobnost da delaju ne samo prema drugi­ ma. Go­ fman se usredsredio na dramaturgiju.shvatanje društvenog života kao niza dramskih nastupa slič­ nih pozorišnim nastupima. Sopstvo (engleski. posebno u njegovoj raspravi o tenziji između ja. . Sopstvo — proizvod dramske interakcije između aktera i publike. kao i za većinu simboličkih interakcionista. godine. ljudi glume za svoju društvenu publiku. drugim recima. ljudi mogu sami sebe da ukore kada shvate da su rekli nešto budalasto ili ako shvate da su ne­ kom naneli zlo.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 221 recima. Da bi se izborili s ovom ten­ zijom i održali stabilnu predstavu o samima sebi. Oni interpretiraju značenja stvari i menjaju te interpretacije u zavisnosti od situaci­ ja u kojima se nalaze i u zavisnosti od toga šta žele postići. i mene. društvenih ograničenja unutar sopstva (Videti glavu 3). Sposobnost delanja prema sebi samima omogućava ljudima de delaju na svestan način umesto da slepo reaguju na spoljne stimuluse. Ta očekivanja često ne ostavljaju prostor za dvoumljenje. Gofmanova koncepcija sopstva ukorenjena je u Midovim idejama. ali i da bi istakli značenja tih stvari. kao razliku iz­ među onoga što želimo da uradimo spontano i onoga što drugi očekuju od nas da uradimo. Ljudi ulaze u interakciju sa samima sobom da bi istakli stvari prema kojima delaju (prema kojima se odnose). sopstvo nije u posedu aktera. self) predstavlja Dramaturgija . Za Gofmana. Mi neprekidno nailazimo na zahteve da uradimo ono što se od nas očekuje. već i prema sebi. spontanog sopstva. Najvažnije delo o sopstvu u simboličkom interakcionizmu Kako se predstavljati 1959.) Oba tipa delanja zasnovana su na tome kako ljudi sami sebe posmatraju (da li na sebe gledaju u pozitivnom ili negativnom svetlu). to jest. on nema nad njim potpunu kontrolu. Interesujući se za takvu vrstu glume. Gofman je tu tenziju video kao rascep između našeg spontanog i socijalizovanog sopstva. u stvarnom životu Erving Gofman objavio je Dramaturgija Gofmanovo shvatanje sopstva oblikovano je njegovim dramaturškim pristupom. to jest gledište da društveni život predstavlja niz dramskih nastupa sličnih onim u pozorištu. (Recimo.

može se prevesti i kao bina ili prednji plan) kao delu nastupa koji uglavnom funkcioniše na jedan utvrđen i uopšten način. Međutim. bez prekida. kao i metodi koje koriste da bi prevazišli te probleme. .222 DŽ0RD2 RlCER . Recimo. ako publika u pozorištu zviždi ili ne isključi mobilne telefone. Ipak. Sledeći analogiju s pozorištem. Upravljanje utiscima — tehnike koje akteri koriste da održe određene utiske uprkos problemima s kojima se susreću. Gofman razlikuje okruženje i ličnu fasadu. glavni deo njegove teorije usmeren je na dramaturške nepredvidivosti koje dovode do prekida nastupa. Gof­ man je taj intetes aktera nazvao upravljanje utiscima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN proizvod dramske interakcije između aktera i publike. Oni se takode nadaju da će nastup podstaći publiku da postupa onako kako oni žele. Gofman je pretpostavljao da ljudi. akteri su svesni da publika može da poremeti njihov nastup. definišući situaciju za one koji posmatraju nastup. Pozornica. negativno reaguje na prekide koji mogu da nastupe tokom izvođenja predstave. kao i glumci u pravoj pozorišnoj predstavi. U njega spadaju tehnike koje akteri koriste da održe određene utiske uprkos problemima s kojima se susreću. Gofman se bavi procesima i tehnikama koje sprečavaju ili saniraju takve prekide. naročito one njene delove koji mogu da izazovu prekid. ono. definišući situaciju za one koji posmatraju nastup. Pozornica — deo nastupa koji uglavnom funkcioniše na jedan potpuno utvr­ đen i uopšten način. žele da predstave određenu sliku o sebi koju drugi treba da pri­ hvate. Profesor koji drži predavanje nalazi se na pozorinci. Akteri se nadaju da će slika o sami­ ma sebi koju predstavljaju publici biti dovoljno ubedljiva da ih publika doživi onako kako oni to žele. glumci neće moći uspešno da izvedu svoju predstavu. Unutar pozorinice. čak i onda kada predstavljaju sebe. Pošto je sopstvo proizvod dramske interakcije. kada uđu u interakciju. kao i metode koje koriste da bi prevazišli te probleme. front stage. Iz tog razloga akteri moraju da kontrolišu publiku. Gofman govori o pozornici (engleski. Gofman je smatrao da se ve­ ćina nastupa uspešno izvodi od početka do kraja. na pozornici se nalazi i student koji je otišao na žurku ili predsednik države koji se obraća naciji pred TV kamerama.

oni već znaju šta mogu da očekuju od profesora koji će ući posle njih Okruženje .način na koji se izvođač ponaša pred publikom. Uopšteno govoreći. dozvola za vožnju koju svaki taksista mora da ima ili oznaka vozila koja se nalazi na krovu automobila). Ličnu fasadu Gofman je podelio na izgled i manir. izgled i manir moraju da budu konzistentni i ubedljivi. Lična fasada sastoji se od opreme koju publika poistovećuje sa izvođačima i očekuje od njih da je imaju sa sobom. . a od vojnika da nosi uniformu. manir može da predstavlja pokazatelj potpuno drugačije vrste nastupa. Bez nje. Od hirurga se. Manir .oprema koju publika poistovećuje s izvođačima i očekuje od njih da je nose sa sobom. Izgled . Dok igraju poznate uloge. U zavisnosti od toga da li je izraz lica grub ili blag.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 223 Okruženje se odnosi na fizičku scenu koja uglavnom mora da postoji da bi akteri izveli predstavu. govori publici koju vrstu uloge izvođač namerava da igra u određenoj situaciji. Kada studenti udu u amfiteatar. akteri obično ne mogu da izvedu predstavu. Lična fasada . Profesor koji drži predavanje u am­ fiteatru stupa na pozornicu koju su pripremili mnogi profeso­ ri i studenti pre njega. akteri veoma često nailaze na pozornice koje su već pri­ premljene za takve nastupe. izraz na hirurgovom licu koji uliva poverenje) govori publici koju vrstu uloge izvođač namerava da igra u određenoj situaciji. Na primer. Izgled obuhvata one elemente koji nam otkrivaju izvođačev društve­ ni status (na primer. Iako je Gofman pozornici (prednjem planu) i drugim as­ pektima svog sistema pristupio kao simbolički interakcionista. tako. tako da se vremenom stvaraju kolektivne predstave o onome što se događa na svakoj pozorinici. taksisti automobil. On je smatrao da pozornice imaju tendenciju da se institucionalizuju. a klizaču na ledu klizalište. posebno se odnosi na one elemente koji otkrivaju izvođačev društveni status.način na koji izvođač izgleda kada nastupa pred publikom. Manir (na primer. očekuje da nosi medicinsku odeću i ima odgovarajuće instrumente.fizička scena koja obično mora da postoji da bi akteri izveli predstavu. oružje itd. on je raspravljao i o njihovim strukturalnim karakteristikama. hirurgu je potrebna operaciona sala. ako akter želi da ga publika shvati ozbiljno i da se predstava izvede do kraja (bez prekida).

Ali kada izađe na binu. Pošto se pojedinci trude da u svojim predstavama na pozornici predstave sebe u idealizovanom svetlu. Uprkos ovakvom strukturalnom gledištu. Akteri izbegavaju da publi­ ci predstavljaju aspekte svoje ličnosti koje su nespojive sa njihovim natupima. Recimo. Recimo. Akteri smatraju da je neophodno da pokažu samo kona­ čan proizvod. objašnjavao je Gof­ man. najvažniji proces koji se odvija unutar interakcije aktera s publikom jeste upravljanje utiscima kako bi se izbegli prekidi. Umesto toga. profesor je možda proveo samo nekoliko sati pripremajući predavanje. Tokom nastupa akteri mogu prikrivati neka svoja tajna zadovoljstva ukoliko smatraju su ona nespojiva s njiho­ vim nastupom. oni neizbežno osećaju da moraju prikriti neke elemente u svojim nastupima: 1. Gofmanova naj­ interesantnija razmišljanja ostaju na području interakcije. Akteri teže da prikriju greške koje su napravili priprema­ jući predstavu kao i mere koje su preduzeli da isprave te greške. iako je imao za­ kazanu operaciju srčanog mišića. o tome kako je doktorirao na Harvardu). profesor koji konzumira alkohol pre predavanja. Isto se odnosi na određene aktivnosti koje su upražnjavane u prošlosti. Na primer. pričaće im o onim delovim svoje prošlosti koji osnažuju sliku o njemu kao kvalifikovanom lekaru (recimo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN i započeti svoje predavanje. Posledica toga je. hirurg može prikriti činjenicu da se pri­ premao za operaciju na šlepom crevu. (uglavnom) izbegava da dođe pripit na predavanje. 2. . a ne stvaraju. a prikriju pripremni proces koji je pretho­ dio. da se pozornice obično biraju. Profesor koji je na pre­ davanje poneo pogrešne beleške primoran je da tokom predavanja improvizuje kako bi to prikrio. 3. on se obično ponaša kao da oduvek poznaje materiju. To nas dovodi do mnogo strukturalnije slike od one koju bismo očekivali od većine simboličkih interakcionista. sigurno neće svojim pacijentima govori­ ti o tom periodu iz svoje prošlosti. Lekar koji je nekada bio zavisnik o drogama.224 DžORDŽ RlCER . Kako je već rečeno.

stepen do kojeg se pojedinci odvajaju od uloga koje igraju. usled činje­ nice da ljudi danas moraju da obavljaju veliki broj uloga. to je zbog toga što na njoj izvode neke naročito komplikovane pokrete. Jedna od Gofmanovih najvažnijih tvrdnji jeste da je distanca prema ulozi funkcija nečijeg društvenog statusa. ministar policije će se truditi da od javnosti sakrije podatak da je u mladosti jednom obio kiosk. čistači toaleta mogu obavljati svoj posao na nezainteresovan način. ona će verovatno biti svesna da su suviše stara da bi uživala u takvoj vrsti zabave. ako se starija deca igraju na vrtešci. Prljavi poslovi obuhvataju nemoralne.) Pekari će od sanitarne inspekcije prikrivati činjenicu da rade u prljavim prosto­ rijama i da u testu od koga mese hieb mogu da se nađu različiti sastojci koji nisu zdravi za ishranu.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 225 Ključni koncept Distanca prema ulozi Gofmana je takode interesovalo u kom stepenu je pojedinac obuhvaćen nekom ulogom. a ako ipak jesu. Izvodeći tu predsta­ vu. Na primer. Distanca prema ulozi . pokazujući tako okolini kako to. 4. nele­ galne ili degradirajuće postupke. ugledni hirurg u operacionoj sali može pokazati distancu prema ulozi kako bi smanjio napetost operacionog tima. starija deca pokazuju publici da se nisu udubila u igru kao mlada deca. u stva­ ri. Po njegovom viđenju. i nije njihov nivo. retko ko od njih se može potpuno posvetiti svim ulogama. Za aktere je ponekad neophodno da od publike sakriju prljave poslove koji su bili uključeni u stvaranje krajnjeg proizvoda. Isto tako. . Na primer. Distanca prema ulozi odnosi se na stepen do kojeg se pojedinci odva­ jaju od uloga koje igraju. Ljudi koji za­ uzimaju visoke položaje obično pokazuju distancu prema ulo­ zi iz drugačijih razloga od ljudi koji zauzimaju niže položaje. Jedan od načina da izađu na kraj s takvim osećanjem jeste da se distanciraju od svoje uloge tako što će na podsmešljiv i nezainteresovan način izvoditi naizgled opasne pokrete dok se nalaze na vrtešci. (Na primer.

Naposletku. poniženja ili kompromise koje je mo­ rao da napravi ili kroz koje je morao da prođe da bi pred­ stava mogla da se nastavi. akter može. Na primer. izvo­ đači moraju da budu sigurni da je njihova publika razdvojena tako da netačnost tog utiska ne može da bude otkrivena. Profesor fakulteta će možda savršeno znati materiju koju treba da predstavi studentima. (Nije moguće da se lekari potpuno posvete samo jednom pacijentu. izgužvan.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN 5. akteri imaju jasan interes da od publike sakriju sve pomenute elemente kako ne bi došlo do prekida nji­ hovog nastupa. 6. akter će verovatno smatrati neophodnim da sakrije sve uvrede. Da bi naglasio neke aspekte predstave koji su mu važni. da snizi druge stan­ darde. Akteri mogu pokušati da izazovu utisak da je uloga koju trenutno izvode njihova jedina ili čak najvažnija uloga. ali nama je mnogo lakše ako verujemo da to zaista jeste tako. Da bi u tome uspeli. hirurg možda neće uspeti da nade dovoljno vremena za čitanje nove naučne literature koja je mu je neophodna da bi pratio inovacije u svom poslu. Akteri na pozornici često pokušavaju da stvote utisak da su mnogo bliži publici nego što to zaista jesu. Hirurg može poželeti da sakrije činjenicu da su ga pretpostavljeni kritikovali što ne prati nova naučna otkrića i dostinuća. dobra lekarka uspeva da kod svakog pacijenta stvori utisak kako je on njen najvažniji pacijent i kako je u svakom trenutku spremna da mu posveti punu pažnju. objašnjava .) Čak i ako shvati da to nije istina. ali bi cenu za to mogao da plati njegov izgled: on na predava­ nje može doći neočešljan. To je. da bi ispunio sve obaveze koje zgusnu­ ti hirurški raspored nalaže. pocepan itd. mnogo izvodljivije ako nismo svesni da postoje i drugi pacijenti od kojih možemo da saznamo da našem lekaru nismo jedini i najvažniji. Uopšteno rečeno. u izvođenju predstave. Re­ cimo. To potvrđuje narodnu poslovicu da u životu sve ima svoju cenu.226 DŽORDŽ RlCER . Dramaturgija ima još aspekata. međutim. kao i to da će biti suspendovan ako ne dokaže da je sposoban da reorganizuje svoj hirurški raspored kako bi imao dovoljno vremena za stručno usavršavanje.

izbegavajući tako da sruši idealizovanu sliku o akteru. U nekim slučajevima samo jedan pogrešan korak može da prekine predstavu. Postoje uloge u kojima akteri nastoje da budu sigurni da su svi delovi predstave usklađeni jer nesklad i greške mogu sku­ po da ih koštaju. taksista koji napravi jedan pogrešan zaokret. Oni ne žele da publika vidi šta je sve prethodilo predstavi. verovatno neće uništiti celu predstavu.nastojanje izvođača da zbuni publiku ograničavajući kontakt koji ima s njom. Lapsus koji sveštenik napravi dok vernicima čita molitvu može potpuno pre­ kinuti predstavu. bez obzira na to što im ne posvećuje punu pažnju i što nisu jedini na svetu kojima pokušava da pomogne. Stva­ rajući društvenu distancu sa publikom. Sledeća tehnika koju izvođači koriste jeste tehnika mistifikacije.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 227 Gofman. Recimo. Publika takode želi da oseti da prisustvuje jedin­ stvenoj predstavi. Predstave se razlikuju po tome kolika se doslednost i preciznost od njih zahteva. publika će pokušati da se sama nosi s tom neistinom. ali će to sigurno pokušati da sakrije od studenata : ponašati se da kao da dobro poznaje materiju od ranije. Uspeh predstave zavisi od učešća svih koji su u nju uključeni. Sve to upućuje na jedan interaktivni karakter predstave. prodavač automobila može po­ kušati da stvori utisak da mu se određeni kupac stvarno dopada i da će mu ponuditi daleko bolje uslove za prodaju nego bilo kom drugom kupcu. Kupac automobila želi da veruje da mu njegov prodavač ne priča priču koju priča svakom ko uđe u radnju i da ima poseban odnos s prodavcem. Recimo. Mistifikacija . izvođač pokušava da kod publike stvori osećaj strahopoštovanja. Akteri obično zbunjuju svoju publiku. Međutim. Još jedan primer upravljanja utiscima predstavlja akterov pokušaj da stvori utisak da su baš ta predstava i njegov odnos s publikom jedinstveni. Od studenata se očekuje da duboko poštuju stepen profesorovog znanja i lakoću s kojom on može da upotrebi mnoštvo informacija u jednom predavanju. prikrivanje svega onoga što je prethodilo predstavi. ograničavajući kontakt koji imaju s njom. . Profesor može spremiti predavanje koristeći ee beleškama svoje koleginice koja predaje isti predmet na dru­ gom fakultetu. pacijenti mogu da ubede sebe da lekarka i dalje obavlja svoj po­ sao na ispravan način.

a njegovi članovi sarađuju sa profeso­ rima čineći svako predavanje kredibilnom predstavom. osnov­ na jedinica analize za Gofmana jeste tim. Izvođači mogu pouzdano očekivati da se nijedan član publike koji sedi ispred bine neće pojaviti u svlačionici. Svlačionica se obično nalazi blizu bine. .svaki skup pojedinaca koji saraduje izvodeći neku predstavu. povremeno profesor napravi toliko lapsusa ili pokaže toliko nedostataka (slabosti) da studenti više ne mogu da ih ignorišu i predstava se prekida ili čak propada. Videli smo kako stvari izgledaju kada akteri stupe na binu i izvedu predstavu. velika Tim . Gofman smatra da tim predstavlja neku vrstu društva ili grupe. Grupa studenata jedne generacije može da oformi takvo društvo. Ako akteri ne mogu da udalje publiku od svlačionice. da bi bili sigurni u to. a ne pojedinac. akteri vreme pre i posle nastupa provode u sobi za od­ mor ili u svlačionici. Izvođači mogu pouzdano očekivati da se nijedan član publike koji sedi ispred bine neće pojaviti u svlačionici. zauzvrat. kao simboličkog interakcionistu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN To strahopoštovanje. jer bi to moglo da demistifikuje ceo proces. Gofman je isticao da publika uključena u ovaj proces često i sama teži da očuva kredibilitet predstave tako što održava distancu s izvođačem. U navedenom slučaju. Svlačionica se nalazi blizu bine.228 D ž O R D Ž RlCER . tamo do izražaja dolaze razni oblici ne­ formalnog ponašanja koji na bini nikada ne mogu da se vide. Svlačionica i spoljašnjost. Gofman se takode interesovao za timove. odvraća publiku od toga da dovo­ di predstavu u sumnju. Narav­ no. Prethodno vođena rasprava o odnosu publi­ ke i izvođača. Tim je bilo koji skup pojedinaca koji saraduje izvodeći neku uobičajenu aktivnost ili rutinu. Za Gofmana. ali je odvojena od nje.mesto gde do izražaja dolaze razni oblici neformalnog ponaša­ nja koji na bini nikada ne mogu da se vide. Kako vidimo. jer prekid predstave najlakše nastaje ako je tim neusklađen i ako akteri nisu svesni da pred­ stavu izvode zajedno. ali je odvojena od nje. studenti ne žele da znaju kako se profesor spremao za predavanje. U svlačionici se akteri ponašaju potpuno drugačije nego na bini. Staviše. predstavlja raspravu o timovima. Svaki član tima upućen je na drugoga. Svlačionica . usredsredenost na individualne ak­ tere prikriva važne činjenice o interakciji. izvođači pribegavaju različitim oblicima upravljanja utisci­ ma. u stvari. Kao i u pravom pozorištu.

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 229 je verovatnoća da će izvođenje predstave biti otežano.stigma koja nije ni poznata ni uočljiva članovima publike. ni uočljive članovima publike (na primer. u svlačionici on nekom svom kolegi može da se požali kako ne zna šta da radi s tim pacijentom. U slučaju potencijalno diskreditujuće stigme razlike nisu ni poznate. Diskreditujuća stigma . i onoga što ona zaista jeste.stigma za koju akter pretpostavlja da je poznata ili uočljiva članovima publike. paraplegičar ili neko ko je izgubio ruku). neko ko ima kolostomiju ili homosek­ sualne sklonosti). Virtuelni društveni identitet . Stigma — procep između virtuelnog i stvarnog društvenog identiteta. Svako ko oseća takav oblik procepa jeste stigmatizovan.ono što bi pojedinac trebalo da bude. lekar može o svom pacijentu. Gofman se usredsredio na dramaturšku interakciju između stigmatizovanih i „normalnih" ljudi. Priroda te interakcije zavisi od toga koju vrstu stigme akter ima. Na bini doktor go­ tovo nikada neće reći pacijentu da mu se ne dopada. Stvarni društveni identitet . ekspertizi ili nastupu reći ono što nikada ne bi rekao pacijentu u ordinaciji. stvarni društveni identitet. da ne zna od čega boluje ili da ne zna kako da mu pomogne. Za nekoga s diskreditujućom stigmom. . virtuelni društveni identitet. U svom kabinetu kao svlačionici. Lekarov kabinet predstavlja svlačionicu u odnosu na ordinaciju (pozor­ nicu) u kojoj prima pacijente. glavni dramaturški problem jeste baratanje informacijama tako da stigma ostane sakrivena od publike. Međutim.ono što pojedinac stvarno jeste. Diskreditovana stigma . osnovni dramaturški problem jeste upravljanje tenzijom koja je prouzrokovana činjenicom da drugi znaju da problem posto­ ji. Ključni koncept Stigma Gofman se interesovao za procep koji postoji između onoga što bi neka osoba trebalo da bude. akter pretpostavlja da su razlike između njega i „normalne" osobe poznate ili uočljive članovima publike (na primer. U slučaju diskreditovane stigme. Za nekoga ko ima diskreditovanu stigmu.

Profesorov kabinet predstavlja binu kada u njega uđe student. a koji se ne može svesti ni na binu. određen prostor može predstavljati tri područja u različito vreme.230 D Z O R D Ž RlCER . čitalac shvata da je Gofman zapravo želeo da kaže da smo svi mi stigmatizovani na jedan ili drugi način. Na primer. . bordel je obično spoljašnjost u odnosu na doktorovu ordinaciju i kancelariju. ni na svlačionicu. godine. koji Gofman naziva spoljašnjost (ili spoljno okruženje). Poslednje navedeno ilustruje ideju da nijedno područje nije uvek samo jedno od ova tri. debelih ljudi u grupi ljudi s normalnom težinom ili pojedinca koji je lagao u prošlosti. Umro je iste godine kada je izabran Spoljašnjost . jednom od najcenjenijih univerziteta u Americi. Taj status je ste­ kao je uprkos činjenici da je bio profesor na prestižnom Berkli univerzitetu u Kaliforniji i uprkos tome što je kasnije držao počasnu katedru na Univerzitetu u Pensilvaniji. Osamdesetih godina prošlog veka Gofman je postao vodeći teo­ retičar sociološke nauke. Gofman daje primer Jevreja u pretežno hrišćanskoj zajednici. Erving Gofman Biografska skica Erving Gofman umro je na vrhuncu slave 1982.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Najveći deo Gofmanove knjige Stigma bavi se ljudima koji imaju očigledne. u jednom ili drugom trenutku ili u jed­ noj ili drugoj društvenoj situaciji. svlačionicu kada ga on napusti i spoljašnost kada profesor prisustvuje utakmici uni­ verzitetskog košarkaškog tima. preostali prostor.prostor koji nije ni bina ni svlačionica. on se bukvalno nalazi van domena performansa. kako knjiga napreduje. Takođe. često groteskne stigme (na primer. Međutim. gubitak nosa). postoji treći. Takođe. te mora stalno da pazi da javnost to ne sazna. pacijenti i ceo njegov posao popeli na vrh glave. Međutim. Dugo je bio veoma popularan u sociološkoj teoriji. mo­ guće je da bordel postane svlačionica ako je poseti doktor koji prostitutki počne da se žali na to kako su mu se šef.

Upravljanje utiscima Uopšteno govoreći. uređenje scene. 3. dobili smo mnogo drmatičniju poruku: predsednički govor je otka­ zan. sprečavanje članova tima da se identifikuju s pu­ blikom. Primer takvih meto­ da bilo bi podsticanje visokog stepena lojalnosti unutar grupe. sprečavanje publike da dozna pri­ vatne informacije. kao i povremeno menjanje publike kako ne bi postala previše prisna s izvođačima. Jednoličan i tradicionalan govor činio se nezamislivim s obzirom na Gofmanovu reputaciju inovatora. Ali. prekidi ili pogrešni koraci. Jedan skup metoda obuhvata postupke koji su usmereni ka stvatanju dramaturške lojalnosti. Rendal Kolins je o njegovom predsedničkom govoru rekao: „Svi su želeli da znaju kakav će biti njegov predsednički govor. odabir lojalnih članova tima. odabir dobre publike. kao što su: prethodno isprobavanje nastupa. Gofman identifikuje različite vrste dramaturškog opreza. organizovanje isključivo kratkih pojavljivanja. uključivanje u manje timove u kojima su nesuglasice manje verovatne. na primer. 1. 2. ali i od nameravanih postu­ paka kao što je. upravljanje utiscima usmereno je na za­ štitu od niza neočekivanih postupaka. To je bio tipično gofmanovski način da nas napusti". i planiranje celokupne predstave da bi se izbegli napredviđeni događaji. Gofman je predlagao i različite oblike dramaturške disci­ pline. Gofman umire.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 231 za predsednika Američkog sociološkog udruženja. kao što su nenametavani pokreti. . održavanje samokontrole. planiranje vanrednih situacija. Svoj predsednički govor nije mogao da održi zbog poodmakle bolesti. kao što su zadržavanje prisebnosti kako bi se izbegle greške. i kontrolisanje mimike i glasa tokom nastupa. Gofman je bio zainteresovan za različite metode kojima se rešavaju ovakvi problemi.

ne primećuje greške i posebnu pažnju poklanja novim izvođačima. a ne formalnu logiku. Etnometodologija bukvalno znači metod koji ljudi koriste u svakodnevnom životu da bi realizovali (ostvarili) svoje svakodnevne ciljeve. ETNOMETODOLOGIJA I KONVERZACIJSKA ANALIZA Termin etnometodologija ima grčki koren. on je verovao da ak­ teri (stalno) igraju predstave i da su svesni toga. procedure i razmatranja. Međutim. . da je definiše. Garfinkel. Uvid u prirodu etnometodologije možemo steći pročavajući napore njenog osnivača. ljudi su racionalni ali u realizaciji ciljeva svakodnevnog života koriste praktično rezonovanje. kao i Dirkem (vidi glavu 2). kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. onda oni cinično manipulišu svojim nastupima i utiscima koje žele da ostave. društvene činjenice uzima za fun­ damentalne socijalne fenomene. Harolda Garfinkela. Oni su obično svesni da su neki aspekti onoga što izgovore ili urade pogrešni. procedure i razmatranja koji im pomažu da steknu razumevanje takvih situacija. Ona se često trudi da spasi predstavu tako što pokazuje interes i pažnju.proučavanje ponašanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. kako bi postigli svoje ciljeve. Ako je to zaista tačno.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREX Publika takode ima udela u uspešnom upravljanju utiscima jednog ili više izvođača. Garfinkelove društvene Etnometodologija . kao i načina na koji oni ko­ riste zdtavorazumsko znanje.232 D20RDŽ RlCER . Malo dru­ gačije rečeno. kao i načina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje. Naime. ali i pored toga oni istrajavaju. koje im pomaže da steknu razumevanje takvih situacija. svet se vidi kao neprekidno praktično dostignuće. Mnogi kritičari Gofmanove dramaturgije zameraju mu na ciničnoj konceptualizaciji aktera. Definicija etnometodologije Etnometodologija predstavlja analizu ponašanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. izbegava izlive emocija.

Garfinkel i etnometodolozi su pokušali da uspostave jedan novi pristup tradicionalnom predmetu sociologije . Drugim recima. iako etnometodolozi odbijaju da aktere tretiraju kao kul­ turne narkomane.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 233 činjenice veoma se razlikuju od Dirkemovih društvenih činjenica. tako i velikim. etnometodolozi tretiraju objektiv­ nost društvenih činjenica kao postignuće članova . već na članove. birokratija društva) i strukture svakodnevnog života (tj. Stoga. etnometodolozi nisu zainteresovani niti za mikrostrukrure.kao proizvod metodoloških aktivnosti članova. etnometodolozi prihvataju da najveći broj radnji koje ljudi obavljaju tokom dana nije ništa dtugo nego ru­ dna kojoj oni prilaze relativno nerefleksivno. .) Izraženo jed­ nim neakademskim rečnikom (koji su etnometodolozi često koristi­ li). običnog života i na­ činom na koji ljudi vlastitim postupcima konstituišu društvene činjenice. društvene činjenice deluju eksterno i prisilno. judgmental dopes). konstituišući na taj način postupke i ponašanje ljudi. Za razliku od Dirkema. Etnometodologija svakako nije makrosociologija u Dirkemovom shvatanju tog poj­ ma. oni ne veruju u to da ljudi neprekidno razmi­ šljaju o sebi i o onome što treba da urade u svakoj situaciji u kojoj se nalaze. to jest ljude koji ne mogu samostalno donositi odluke. Umesto toga. kako malim. ali njeni pripadnici ne smatraju ni da je ona mikrosociologija. Po Dirkemu. Za etnometodologe su načini na koje prilazimo organizovanju naših svakodnevnih života vanserijski. Sociolozi koji usva­ jaju takvo stajalište smatraju da su akteri ograničeni ili determinisani društvenim strukturama i ustanovama i da nisu u stanju da donose nezavisne sudove. članovi se ne uzimaju kao pojedinci. takvi sociolozi tretiraju aktere kao kulturne narkomane (engleski. jer nisu sposobni da se odupru kulturnom determinizmu. niti za makrostrukture. obrasce svakodnevne interakci­ j i . Oni se bave umešnim praksama koje proizvode načine na koji ljudi razumeju smisao oba tipa strukture. Rečju. Međutim. (Takvo gledište prihvatili su matksisti i struktural­ ni funkcionalisti s kojima smo se sreli u glavama 2 i 4. Etnometodolozi se ne usredsreduju na aktete ili pojedince. etnometodo­ logija se bavi organizacijom svakodnevnog.objektivnim struk­ turama. već kao članske aktivnosti ili umešne i spretne prakse kroz koje ljudi proizvode ono što za njih predstavljaju društvene strukture (na primer.

načini na koje neka osoba nudi objašnjenje a druga osoba prihvata ili odbacuje to objašnjenje. accounts) jesu načini na koje akteri definišu (opisuju.234 D Ž O R D Ž RlCER . međutim. Objašnjavajuće prakse . Harold Garfinkel Biografska skica Harold Garfinkel mobilisan je u avijaciju. Objašnjenje.načini na koje akteri definišu (opisuju. Na primer. kada studentkinja objašnjava profesorki zašto želi da joj ova odloži ispit. .). godine. Garfinkel je Objašnjenja . Sta god navela kao razlog.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Objašnjenja Jedno od Garfinkelovih ključnih zapažanja o etnometodima jeste to da su oni refleksivno objašnjavajući. 1942. još opštije. kritikuju ili idealizuju) posebene situacije. studentkinja pokušava da pruži jedno koherentno objašnjenje koje za profesorku ima smisao. Objašnjenja (engle­ ski. ona joj nudi objašnjenje („Imala sam smrtni slučaj u porodici". U analizi objašnjenja etnometodolozi prihvataju stanovište etnometodološke ravnodušnosti. prihvata ili odbacuje. Etnometodolozi se intetesuju za prirodu tog objaš­ njenja ili. kritikuju ili idealizuju) posebne situacije. za objašnjavajuće prakse putem kojih stu­ dentkinja nudi objašnjenje. To je jedan od razloga zbog kojeg su se etnometodo­ lozi bavili konverzacijskom analizom. tako i za one kojima je namenjeno) ima smisla. „Brat mi se razboleo". jer mi je gazda­ rica povećala kiriju" itd. mora da bude tako konstruisano da za sve aktere (kako za one koji ga konstruišu. a profesorka ga prihvata ili odbacuje. Etno­ metodolozi su posvetili veliku pažnju analizi ljudskih objašnjenja kao i načinima na koje nudimo objašnjenja a drugi ih prihvataju ili odbacuju. već analiziraju način na koji je ono upotrebljeno u praktičnom delanju. kao i metodama koje su podjednako potrebne govorniku koji nudi objašnjenje kao i slušaocu koji objašnjenje razume. dajući svetu oko sebe smisao. niti veličaju priro­ du objašnjenja. Oni niti osuđuju. Nakon toga dobio je zadatak da u Majami Biču trenira tenkovsku jedi­ nicu na terenu za golf na kome nije bilo tenkova. Oni se bave objašnjenjima. „Morala sam da tražim novu sobu.

Objašnjenja su refleksivna u tom smislu što ulaze u konstituisanje stanja stvari koje treba da objasne. u velikoj meri zavisi od tipa objašnjenja koje se nudi. Ta sociološka perspektiva doprinela je demistifikaciji rada sociologa. kao i svi drugi ljudi. obučavao je jedinice da otvaraju vatru na zamišljene nosače tenkova. Covek koji je insistirao na konkretnom empirijskom detalju umesto teorijskih objašnjenja. za borbu protiv zamišljenih tenkova. . Dobar deo sociologije (zapravo cele društvene nauke) zasniva se na zdravorazumskim interpretacija­ ma. Sledstveno tome. Takode. svakodnevne prakse sociologa i svih društvenih naučnika predstavljaju predmet interesa etnometodologa. Etnometodolozi mogu da istražuju objašnjenja sociologa na isti način na koji mogu da istražuju objašnjenja običnog čoveka. u situacijama u ko­ jima su detalji kao što je udaljenost tru­ pa od zamišljenog tenka mogli da predstavljaju razliku između života i smrti.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 235 imao samo slike tenkova koje je prona­ šao u magazinu Life. Sledstveno. Uticaj koji je to podučavanje imalo na razvoj Garfinkelovih pogleda može se samo zamisliti. podučavao je realne trupe. mi se nalazimo u procesu menjanja prirode te situacije. Njegov zadatak bio je da podučava jedinice da bacaju eksplozivne naprave na zamišljene tenkove. Kada ponudimo objašnjenje situacije u kojoj smo se zadesili. koje su se upravo spremale da udu u oružani sukob. Pravi tenkovi bili su u ratu. etnometodolozi su se upi­ njali da objasne kako sociolozi. a etnometo­ dolozi mogu da ga analiziraju na isti način kao i bilo koje drugo objašnjenje (koje nude obični ljudi). Razvijajući koncept objašnjenja. Kako će se profesorka od­ nositi prema studentkinji koja joj objašnjava zašto nije polaga­ la ispit. ne rade ništa drugo nego nude objašnjenja. a potom i svih osta­ lih društvenih naučnika. Taj zadatak postavio je na jedan nov i veoma konkretan način probleme adekvatnog opi­ sa delanja i objašnjavanja kojima se Garfinkel kasnije bavio u okviru svoje sociološke teorije. svaki izveštaj sociološ­ kog istraživanja može da se shvati kao objašnjenje.

Pretpostavka tog istraživanja nije samo to da se metodološka proizvodnja društvenog života neprekidno od­ vija. prvi igrač (onaj koji igra po pra­ vilima) verovatno bi insistirao na tome da drugi igrač ponovi svoj potez i da ga odigra po pravilima (da znak smesti unutar jednog Eksperimenti prekida . traženje stana itd. Radeći to (objašnjavajući grešku).236 DŽORDŽ RlCER . sociolozi menjaju prirodu onoga što istražuju: subjekti (istraživanja) menjaju svoje ponašanje kada postanu svesni da su predmet istraživanja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Jedan odnos će nastati ako studentkinja ponudi neko od uobi­ čajenih studentskih objašnjenja kojima se pravda nepolaganje ispita (smrtni slučaj. Linč je ponudio sledeći primer prekida koji je izveo iz ranih Garfinkelovih radova (crtež 6.). Radi se o igri iks-oks. . U njima se društvena realnost lomi da bi se bacilo svetio na metode kojima ljudi konstruišu društvenu realnost. Neki primeri Etnometodologija je postala poznata i uticajna kroz svoja istraživanja i eksperimente. Najpoznatiji među tim eksperimen­ tima jesu eksperimenti prekida. a sasvim dtugi ako stu­ dentkinja iskreno kaže kako nije stigla da se spremi za ispit. ako uđete u interakciju s nekim i u jednom trenutku shvatite da ste napravili grešku. Njen ishod zavisiće upravo od tipa objašnjenja koje ste ponudili. iako za to nije postojao neki poseban razlog ili vis major. vi pokušavate da objasnite tu grešku. Cilj eksperimenta prekida jeste poremećaj uobičaje­ nih procedura kako bi se istražili procesi u kojima se svakodnev­ ne radnje i njihova značenja konstruišu i rekonstruišu.1). To podjednako važi i za sociologe i za obične ljude Dok istražuju društveni život i podnose izveštaje o njemu. Dakle. ali jedan od učesnika u ovom eksperimentu namerno krši pravilo i ucrtava znak između dva polja.eksperimenti u kojima se društvena realnost nasilno prekida da bi se osvetlili metodi kojima ljudi konstruišu društvenu re­ alnost. vi menjate prirodu te interakcije. Ako bi se ovo kršenje pra­ vila pojavilo u stvarnom životu. Pravila te igre dopuštaju učesnicima da ucrtaju svoj znak unutar svakog od polja. već i to da akteri-učesnici nisu svesni da u toj proizvodnji učestvuju.

oprezni. koji. Trebalo je da se članovima svoje porodice obraćaju samo ukoliko se neko od njih prvo obrati njima. Na primer. šok. Te reakcije pokazuju koliko je zapravo važno da ljudi postupaju u skladu sa zdtavorazumskim pretpostavkama o tome kako bi trebalo da se ponašaju. To objašnjenje predstavlja predmet istraži­ vanja etnometodologa. žele da vide kako se svakodnevni svet iks-oksa rekonstruiše. to jest zbog čega krši pravila. nela­ godnost i bes. da ponudi objašnjenje) zbog čega se drugi igrač tako ponaša. Ako se to ne bi desilo. Studenti su podneli izveštaje (ponudili objašnjenja) o ponašanju članova svojih porodica koji su izrazili zaprepašćenje. Michael 1991: „Pictures of Nothing? Visual Constructing in Social Theory". to jest na način koji se obično ne može videti u svakodnevnim poro­ dičnim situacijama. bezlični i formalni u izražavanju i obraćanju uku­ ćanima. neuviđavni. Oni su . Članovi porodice optužili su studente da su bezo­ brazni. U jednom drugom eksperimentu Garfinkel je zamolio svoje studente da se u svojoj kući na pola sata ponašaju kao gosti.1 Prekidanje u iks-oksu. Crtež 6. U ogromnom broju slučajeva članovi porodice bili su potpuno zatečeni ili čak besni zbog takvog ponašanja svojih najbližih. zbunjenost. od njih je traženo da budu veoma učtivi. Sociological Theory 9:15. anksioznost. Izvor: Lynch. u ovom slučaju. Garfinkela je najviše interesovalo na koji način su članovi porodice pokušali da izađu na kraj s takvim prekidima. on bi pokušao da objasni (tj.SAVREMENE TEORIJE S V A K O D N E V N O G ŽIVOTA 237 od polja). sebični ili drski.

Na kraju. u nekim primerima ostao je gorak ukus u ustima. ukućani su če­ sto nagoveštavali objašnjenje devijantnog ponašanja. da li su poludeli ili su jednostavno glupi. izgrde ga ili mu se. Ukućani su pitali studente da li su bolesni.zato što im pružaju uverenje da bi se pod normal­ nim okolnostima interakcija dešavala onako kako se inače dešava. osvete. oni pokušavaju da situaciju učine objaš­ njivom. da li su možda pali na ispitu ili su najureni s fakulteta. odnosno zdravorazumskih aktiv­ nosti. Činjenica da je student odbacio objašnjenje kojim su ukućani pokušali da uspostave po­ redak izazivala je kod ukućana jake emocije. članovi porodice bi se obično povukli i pokušali da ga izoluju. Međutim. Eksperimenti prekida rađeni su da bi se ilustrovali načini na koje ljudi uređuju svoje svakodnevne živote. kao krivcu.238 DŽORDŽ RlCER . Ti eksperimenti otkrivaju sposobnost društvene realnosti da se brzo vrati u prvo­ bitno stanje (stanje pre prekida) budući da se subjekti (ili žrtve) brzo odlučuju da normalizuju posledice koje su nastale preki­ dom.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI najpre zahtevali da im studenti objasne zbog čega se tako pona­ šaju. Takva objašnjenja su važna učesnicima . morati da pokupi svoje stvari i iseli se iz kuće. U pitanjima koja su postavljali studentima. U jednom slučaju otac je zapretio studentu da će. Na primer. jedan otac je verovao da se njegov sin ponaša čudno zato što je u poslednje vreme naporno radio i imao probleme sa svojom verenicom. Pretpostavlja se da nam način na koji ljudi izlaze na kraj s ovakvim prekidima govo­ ri mnogo o tome kako oni izlaze na kraj sa sličnim problemima u svakodnevnim životima. upotrebljavajući poznate pojmove. studenti su objasnili da se radi o eksperimentu i u najvećem broju slučajeva harmonija je ponovno uspostavlje­ na. oni su često vodili do jakih emocionalnih reakcija. Te ekstremne reakcije ukazuju na to koliko je ljudima važno da neprekidno budu deo rutine. ako ne počne da se ponaša onako kako se od njega očekuje.u ovom slučaju drugim člano­ vima porodice . Reakcije na prekide ponekad su bile toliko ekstremne da . Iako ti eksperimenti izgledaju prilič­ no bezazleno. Članovi porodice takode su pokušali da objasne ponašanje svojih najbližih sami sebi tako što su motive za takvo ponašanje tražili u nekim prethodnim događajima. Ako student ne bi prihvatio validnost takvog objašnjenja. Drugim recima.

seksualnost je očigledno postignuće. obično se smatra da nije neophod­ no reći ili uraditi bilo šta da bi neko smatrao da ste muškarac ili žena. Eksperimenti koji se odnose na ovu problematiku takođe vode poreklo od eksperimenata s kojima je započeo Harold Gar­ finkel. Morala je da nauči da se ponaša kao žena ako je želela da bude prihvaćena kao žena. već je imala praktično savršenu figuru i idealne pro­ porcije. Etnometodolozi su istraživali problem roda i došli su do nekih neuobičajenih zaključaka.biološki definisan. Ostvarivanje roda Cini se nepobitnim to da je nečiji rod . Naučila je opšteprihvaćena pravila ponašanja za žene i kao rezultat uspela je da se definiše kao žena. Činilo se. Garfinkel je bio zainteresovan za prakse koje su omogućile Agnes da funkcioniše kao . Zapra­ vo. U tom dobu osećajući da nešto nije utedu. smatra se da ljudi ne mogu da postignu (ostva­ re) rod. Uskoro je otkrila da oblačenje u žensku odeću nije dovoljno. a obrve počupane. U stvari. bez malja po licu. Bila je lepa. ona je po svim shvatanjima bila dečak sve do svoje šesnae­ ste godine. Agnes je pokušavala. da je Agnes žena. Ne samo da je izgledala kao žena. Na svom rođenju Agnes je definisana kao muškarac. da li je zaista bila? Garfinkel je otkrio da Agnes nije uvek izgledala kao žena. Smatra se da ljudi jednostavno manifestuju ponašanje koje predstavlja posledicu njihovog biološkog sastava. Agnes je pobegla od kuće i počela da se oblači kao devojka. To je očigledno bila žena. bez dileme. Međutim. Garfinkel je 1950-ih upoznao osobu po imenu Agnes. Ali. da ubedi doktore da joj je neophodna operacija kojom bi se uklonile muške genitalije i umesto njih napravila vagina. potrebno je da ljudi govore i ponašaju se na određene načine da bi izgledali seksi. Za razliku od toga. Usne su joj bile nakarminisane.muški ili ženski . Drugim recima. u trenutku kada ju je upoznao.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 239 su etnometodolozi pre nekoliko godina upozoreni da bi bilo do­ bro kada bi s eksperimentima prekida s kojima je započeo Gar­ finkel prekinuli. naposletku uspešno. imala dobar ten.

u stvari. može da se razume kao ostvarivanje skupa situacionih praksi.utiče na akterovo kasnije ponašanje. Ono što je on. isto pona­ šanje ponoviti i u budućnosti (studentkinja će i naredne godine položiti sve ispite u roku).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN žena u društvu. veli­ ka je verovatnoća da ćemo. ako je reakcija okoline bila Operantno uslovaljavanje — proces učenja kroz koji posledice nekog ponaša­ nja modifikuju to ponašanje. Ponašanje utiče na fizičko i društveno okruženje u kojem se javlja i obrnuto. ovde ćemo izložiti samo teoriju Džordža Homansa. Taj odnos predstavlja osnovu operantnog uslovljavanja ili procesa učenja kroz koji posledice nekog ponašanja modifikuju to pona­ šanje. Mi takođe učimo i rutinski upotrebljavamo zdravorazumske prakse koje nam omogućavaju da nas društvo prihvati kao muškarca M i kao ženu. Ako je reakcija okoline na naše ponašanje nagrađujuća (recimo. želeo da istakne jeste to da mi nismo jednostavno rođeni kao muškarci ili kao žene. Teorija razmene Džordža Homansa Homansova teorija razmene nastala je pod uticajem više te­ orija.pozitivna. pod sličnim okolnostima. Neko može verovati da je to ponašanje (barem kod male dece) nasumično. Iako u sociologiji postoji više verzija teorije raz­ mene. Obrnuto. TEORIJA RAZMENE Teorija razmene predstavlja još jednu teoriju o svakodnev­ nom ponašanju. čak i kategorija kao što je rod. postajemo u sociološkom smislu muškarac ili žena.240 DŽORDŽ RlCER . Biheviorističkog sociologa za­ nima u kakvom se međuosobnom odnosu nalaze posledice koje akterovo ponašanje ima na okruženje i njegovo kasnije ponašanje. Reakcija okruženja . a roditelji je zauzvrat nagrade letovanjem). ali je verovatno za njen razvoj najvažnijija psihološka teorija poznata pod imenom biheviorizam. . Stoga. za koju se dugo mislilo da predstavlja pripisani status. okruženje na različite načine povratno deluje na ponašanje. negativna ih neutralna . Samo ako uspemo da savladamo i naučimo te prakse. studentkinja da sve ispite u roku.

Ho­ mans je dopuštao da ga nazivaju psihološkim ređukcionistom. Biheviorističkog sociologa zani­ ma kako reakcije okoline na naše ponašanje iz prošlosti utiču na prirodu našeg sadašnjeg ponašanja. Homans pojedince nije smatrao izolovanim. Umesto toga. malo je verovatno da ćemo takvo ponašanje ponoviti u budućnosti. Po njegovom mišljenju. Homans nije poricao Dirkemov koncept nastajanja. a da za objašnjenje društvenih činjenica nije potrebno formulisati nove sociološke pretpostavke. Posledice koje je određeno po­ našanje imalo u prošlosti određuju njegov sadašnji karakter. psihologije). principi koji se primenjuju na odnos između ljudskih bića i fizičkog okruženja isti su kao : oni koji se odnose na slučajeve u kojima je okruženje sastav­ ljeno od ljudskih bića. Kada znamo kakve je posledice određeno ponašanje imalo u prošlosti. . priznavao je da su ljudi društveni i da veliki deo vremena provode u interakciji s drugim ljudima.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 241 bolna ili dovela do kažnjavanja. Homans je bio oprezan i naglasio da se one zasnivaju na psihološkim principima. smatrao je da se ti novo­ nastali kvaliteti mogu objasniti psihološkim principima. možemo predvideti da li će akter ponoviti isto ponašanje u sadaš­ njoj situaciji. već tek nakon što procene da li od toga imaju koristi. a ne na velike strukture poput grupa ili društava. Dtugim recima. Iako se zalagao za psihološke principe. On je društveno ponašanje pokušao da objasni psiho­ loškim principima. On pod redukcionizmom podrazumeva da su pretpostavke jedne nauke (u ovom slučaju. Zbog zauzimanja takve pozicije. Iako se neke od tih propozicija odnose na interakciju dvoje ili više poje­ dinaca. On nema nedoumicu oko :oga da norme postoje i da genetišu konformizam (podvrgava­ nje). one se odnose na individualno ponašanje. Homans je koristio osnovni sociološki koncept norme. one su psihološ­ ke iz dva razloga. Prvo. sociologije) izvedene iz mnogo uopštenijih pretpostavki druge nauke (u ovom slučaju. Drugo. to jest tvrdnju da iz svake interakcije nastaje nešto novo (neki novi kvalitet). Da bi to ilustrovao. ljudi se normama ne podvrgavaju automatski. Umesto toga. Najvažniji deo Homansove teorije razmene predstavlja skup osnovnih propozicija snažno oblikovanih biheviorizmom. njima se uglavnom bave psiholozi. Međutim.

Formal­ nim. pojedince i elemen­ tarne oblike društvenog života.242 D Z O R D Z RlCER . Kada se nađu u eksperimentalnom kavezu. u sociologiji je vladao tzv. Bihevioristički koreni. . U knjizi Elementarni oblici društvenog ponašanja. golubovi počinju da kljucaju.* ali takode je pokušao da razvije teoriju koja se usredsreduje na psihologiju. kljucanje mete je operant. u svojoj verziji teorije razmene. Zapravo. Homans je svojom teorijom želeo da u sociologiju vrati dejstvenika i dejstvenost.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KOREN Pre Homansa. Homans priznaje da je njegova teorija razmene velikim delom izvedena iz biheviorističke psihologije. Homans je nastojao da objasni razvoj tekstilne in­ dustrije nakon upotrebe mašina. * Vidi fusnotu na str. ortodoksni kon­ senzus koji je nastao na kraju prve polovine 20. istraživač ih nagradi zrnevljem. veka. Sve sociološke teorije složno su tvrdile da struktura uslovljava ponašanje aktera. Kada golub jednom dobije nagradu jer je kljucnuo metu. pod uticajem funkcionalizma (glava 4). Homans je knjigu započeo raspravom o radu vodeće ličnosti psihološkog biheviorizma. Kada pogode metu. Homans izražava žaljenje što je njegova teorija nazvana teorijom razmene. Još uopštenije. 270 u glavi 7. jer ju je on video kao biheviorističku psihologiju primenjenu na posebne situacije. Posle nekog vremena oni kljucnu u metu koju im je istraživač postavio. Frederika Skinera. Jedna od glavnih karakteristika tog konsenzusa bilo je odusustvo ili redukcija dejstvenika i dejstvenosti (sposobnosti aktera da stvaraju ili menjaju društvene strukture) iz sociološke teorije. a samim tim i industrijsku revolu­ ciju. a da obrnuto nije moguće. odnosno štetno za aktere. Na primer. psihološkim principom po kojem će ljudi najverovatnije po­ stupati tako da povećaju nagrade (korist). biheviorističkim jezikom rečeno. tačnije o njegovom eksperimentu sa golubovima koji svoje okruženje istražuju kljucanjem. Ho­ mans je postavio sebi zadatak da formuliše propozicije koje će se usredsrediti na psihološki nivo. Takvo ponašanje može biti više ili manje korisno. Homans je nastojao da objasni elementarno društveno ponašanje korišćenjem pojmova nagrade i troška. veliki su izgledi da će to ponovo uraditi. On se usredsredio na društveno ponašanje kao razmenu vidljivih i nevidljivih aktivnosti između najmanje dve osobe. One čine temelj teorije razmene.

a potkrepljivač je zrnevlje. srećom. koristio sam te propozicije . Teorija o ne­ koj pojavi predstavljala je objašnjenje te pojave. Opšte pro­ pozicije morale bi da zadovolje samo jedan uslov: one. Tako je go­ lub prošao kroz proces operantnog uslovljavanja: golub je naučio da kljucne metu. propositions). moraju biti primenjive na ljudska bića kao pripadnike vrste. nije bilo dovoljno da teorija sadrži propozicije. već samo koncep­ tualne sheme. u skla­ du sa mojim prvobitnim zapažanjima. 1974. To su bile propozicije biheviorističke psihologije koje je izložio moj stari prijatelj. Sociološki kru­ govi su ga smatrali vodećim teoretičarem. Dzordž Kaspar Homans* Autobiografska skica Dugo sam poznavao profesora Talkota Parsonsa i blisko sam sarađivao s njim na odseku za društvene odnose. Kada sam pročitao nekoliko knjiga o filozofiji nauke uverio sam se u ispravnost svog mišljenja. jer je za to bio nagrađen. godine). Objašnjenje se sastojalo u pokazivanju da jedna ili više propozicija manjeg stepena opštosti logički slede iz opštih propozicija koje su primenjive na ono što se različito nazivalo datim ili graničnim uslovima ili parametrima. a da prava teorija mora da sadrži najmanje nekoliko propozicija (en­ gleski. Smatrao sam da ono što je on nazivao teorijama nisu teorije. Društveno ponašanje (prvo izdanje 1961. Ali. Svoj stav o tom problemu izložio sam u jednoj kraćoj knjizi pod nazivom Priroda društvene nauke (1967). Oni su smatrali da je dobro i kada osobe same dela­ ju u okruženju i kada se nalaze u interakciji s drugim ljudima.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 243 taj operant je potkrepljen. i dopunjeno. nisam morao da ih smišljam. Frederik Skiner. s drugima. kao i druge propozicije koje su mi privukle pažnju kada sam kasnije čitao radove iz te obla­ sti i eksperimentalne studije socijalne psihologije. Zatim sam se zapitao koje bih opšte propozicije mogao da upotrebim da bih objasnio empirijske propozicije koje sam izložio u knjizi Društvena grupa. U dva izdanja moje knjige. Takve propozicije su već postojale tako da.

Homans je koristio primer dvoje kancelarijskih službenika. Ponašanje golu­ ba je motivisano zrnevljem (željom da ga dobije). Dok golub učestvuje u jednostranom odnosu razmene.244 D20RD2 RlCER . ljudska razmena je barem dvostrana. Po pravilima kancelarije. Homans se ograničio na svakod­ nevnu društvenu interakciju. U svom teorijskom radu. K. Međutim. mada nevoljno. Homans preminuo je 1989. relativno dugotrajne društvene strukture mogu da nastanu i da se održavaju delanjem pojedinaca koji nisu ni nameravali da ih stvore. Homans je pri­ znao. Čini se da je Homans proučavanje takve vrste ponašanja prepu­ stio psiholozima. to treba da bude središnji inte­ lektualni problem sociologije. Skinerovi golubovi ne učestvuju u stvarnom odnosu razme­ ne sa psihologom. Odnos koji golub ima sa psihologom sličan je odnosu koji ima s fizič­ kim okruženjem. da će na kraju možda morati da ode dalje od Skinerovih principa. Homans ga je definisao kao individualno ponašanje. da je on verovao da bi sociologija izgrađena na njegovim principima mogla da objasni celokupno društveno ponašanje. ali ponašanje psihologa nije zaista motivisano golubovim kljucanjem. Po Homansovom mišlje­ nju. svaki službenik svoj deo posla mora da obavlja samostalno. Drugim recima. Ako mu je potrebna . Po mojoj zamisli. dok je sociologe pozvao da proučavaju druš­ tveno ponašanje u kojem se aktivnosti dvoje ili više pojedinaca uzajamno nagrađuju ili kažnjavaju. Homans se interesovao za ljude. značajno je to što Homans tvrdi da nam nikakve nove pretpostavke nisu potrebne da bi se objasnilo društveno pona­ šanje nasuprot inidvidualnom." *Dž. Pošto u takvoj vrsti ponašanja ne postoji uza­ jamnost. Skiner se u pomenutom eksperimentu interesovao za golu­ bove. godine.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI pokušavajući da objasnim kako. u odgovarajućim uslovima. Da bi objasnio koja ga vrsta odnosa razmene zanima. Jasno je. mogu se primeniti na društveno ponašanje dokle god smo spremni da uz­ memo u obzir složenost uzajamne motivacije. međutim. Zakoni individualnog ponašanja koje je formulisao Skiner dok je proučavao golubove. Homansa interesuje ponašanje u kojem pojedinci utiču jedni na druge.

pomoć u zamenu za priznanje. što je više puta neki pojedinac dobio koristan savet u prošlosti. Staviše. Propozicija uspeha. Posle odre­ đenog broja ponovljenih recipročnih razmena. Međutim. pretpo­ stavimo da jedan od službenika (SLUŽBENIK A) S vremena na vreme ima problem sa obavljanjem svog posla i da bi ga bolje i brže obavljao ako bi imao tuđu pomoć. a drugi zauzvrat daje zahvalnost i priznanje. Osnovne propozicije Usredsređujući se na takvu vrstu situacija i zasnivajući svoje ideje na Skinerovim istraživanjima. Na primer. Drugim recima. Ponašanje koje je u skladu s pretpostavkom uspeha podrazumeva tri faze: delanje neke osobe. Tako dolazi do uza­ jamne motivacije: jedan službenik pruža potrebnu pomoć. Sto je više puta neki akter nagrađi­ van za određeno delanje. SLUŽBENICA B će U budućnosti biti mnogo voljnija da da savet. Homans formuliše nekoliko propozicija. Sigurnije je da zatraži pomoć od svoje koleginice (SLUŽBENICE B). 1. on će češće tražiti savet u budućnosti. Prvo. veća je vero­ vatnoća da će SLUŽBENIK A zatražiti savet od drugih ako je u prošlosti već bio nagrađen korisnim savetom. ponavljanje istog delanja ili barem sličnog delanja. između njih se odvija rezmena . pojedinci . taj reciprotitet ne može da funkcioniše u nedogled. veća je verovatnoća da će i u budućnosti delati na taj način. nagrađujući rezultat i. Takođe ćemo pretpostaviti da će takvo savetovanje promaći nadređenom. Homans je izdvojio više elemenata propozicije uspeha.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 245 pomoć. a davače ga češće ako je u prošlosti za savet bila nagrađena priznanjem. konačno. iako je u načelu tačno da povećana učestalost na­ građivanja vodi povećanoj učestalosti delanja. mora da se posavetuje sa nadređenim. pogotovo ako je ona iskusnija i sposobnija od njega. Slično tome. ako SLUŽBENIK A to uradi. Pravila nalažu da se u takvoj situaciji on posavetuje sa svojim nadređenim. pokazaće nadređenom svoju nesposobnost i tako mož­ da dovesti u pitanje svoju budućnost u organizaciji. Ali.

a ne redovno. Uzmimo primer ribolova: jedan aspekt generalizacije je­ ste promena od pecanja u mutnoj bari do pecanja u bilo kojoj bari.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI će jednostavno prestati da se ponašaju na takav način. Homans se interesovao za proces generalizacije. ili skup stimulusa. Sledstveno. Diskriminacija — tendencija da se određeno ponašanje ponavlja samo pod posebnim uslovima koji su se pokazali uspešnim u prošlosti. po Homansovom gledištu. Redovno nagra­ đivanje uzrokuje dosadu i zasićenje. veća je verovatnoća da će pojedinac po­ noviti isto ponašanje. Homans je ponudio jedan još realističniji primer kada je tvrdio da će ribari koji su uspeli da ulove ribu u mutnoj bari najverovatnije i u budućnosti loviti u mutnoj vodi. Obrnuto. dok će neredovno nagrađivanje (kao. tu je takođe važan proces diskriminacije. Konačno. 2. ako su u prošlosti službenici ustanovili da davanje i primanje saveta donosi nagradu. Propozicija stimulusa. jer akter može da peca samo pod određenim uslovima koji su se poka­ zali uspešnim u prošlosti. Drugo. . recimo. Slič­ no tome.tendencija ponavljanja ponašanja u sličnim uslovima.246 D20RDŽ RlCER . Međutim. neuspeh u hvatanju ribe verovatno će dovesti do promene vrste pecanja (pecanje u slanoj vodi umesto u slatkoj vodi) ili čak zamene ribolova lovom. Ako su uslovi pod kojima je uspeh postignut bili i suviše složeni. bez obzira na stepen njene zamućenosti. oni će u sličnim situacijama u bu­ dućnosti verovatno postupati slično. onda će ta osoba verovatnije ponoviti tu radnju (ili neku sličnu) kada se pojave stimulusi koji su slični onima iz prošlosti. što je period između po­ našanja i nagrade duži manja je verovatnoća da će se po­ našanje ponoviti. u kockanju ili drugim igrama na sreću) najverovatnije izazvati ponavljanje ponašanja. Ako je u prošlosti radnja neke osobe bila nagrađena kao rezultat odgovora na poseban stimulus. veća je verovatnoća da će se ponašanje ponoviti kada je nagrađivanje povremeno. onda slični uslovi Generalizacija . to jest tendenciju ponavljanja ponašanja u sličnim uslovima. što je kraći vremenski period između ponašanja i nagrađivanja.

onda on možda neće stimulisati to ponašanje. Sve to zbog toga što uživanje u vinu zahteva ispunjenje određenih uslova. Homans je jasno naznačio da njegova teorija Nagrade . Ho­ mans uvodi koncepte nagrade i kažnjavanja. jer ljudu mogu reagovati na neželjen način. Bolje je jednostavno ne na­ graditi neželjeno ponašanje (bes. to je manja verovatnoća da će akter manifestovati neželjeno ponašanje. Na sve to utiče akterova pripravnost i usredsređenost na stimulus. U stvari. pogotovo ako oni za njega imaju veliku vrednost. Propozicija vrednosti. Kažnjavanja — radnje kojima akteri pripisuju negativne vrednosti. odmah posle buđenja. Ako pomenuti službenici smattaju da su nagrade koje jedan drugom nude vredne. veća je ve­ rovatnoća da će se ponašati na željeni način nego onda kada nagrade nisu vredne. na taj način će takvo ponašanje na kraju prestati da se ispoljava. neki ljudi uživaju u čaši vina posle ručka. što je kazna oštrija.) Akter može da postane preosetljiv na stimuluse. što je ka­ zna oštrija. to je manja verovatnoća da će akter manifestovati neželjeno ponašanje. po­ većanje nagrada verovatno će izazvati željeno ponašanje.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 247 možda neće generisati isto ponašanje. akter može reagovati i na nevažne sti­ muluse. Ako se presudan stimulus javio znatno ranije nego što se na njega može javiti odgovarajuće ponašanje.radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti. Na ovoj tački rasprave. velike su šanse da im omrznete vino. recimo). Sto posledice neke radnje imaju veću vrednost za aktere. Recimo. ali njihove zalihe su često ograničene. 3. Homans je smatrao da je kažnjavanje neefikasno sredstvo podsticanja ljudi da promene svoje ponašanje. veća je verovatnoća da će oni izvoditi tu radnju. Ali ako ih poslužite čašom vina rano ujutru. Nagrade su radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti. Na­ grade su očigledno poželjnije. . povećanje na­ grada verovatno će izazvati željeno ponašanje. (Neophodno je da ste najpre dobro ručali. barem dok se situacija ne ispravi ponavljanjem grešaka. Kažnjavanja su radnje kojima akteri pripisuju negativne vrednosti.

Trošak . to će nagrade imati manju vred­ nost za oboje. Sto su više puta u bli­ skoj prošlosti primali određenu nagradu za neku radnju. a vi ćete s uživanjem jesti. recimo. U ovom slučaju presudan činilac je vreme. Slično je i s hranom: kada biste ukupnu količinu hrane koju ste na slavi pojeli za pola sata.u društvenoj razmeni. Vaš prvi tanjir biće napunjen hranom. ne samo da nećete uživati. Zamislimo da odete na slavu (gde se po pravilu uvek do­ bro i obilno jede. što više jedete. nije prosto hedonistička. To je Homansa navelo da preformuliše propoziciju deprivacija-zadovolje­ nje: što je veći profit od određenog delanja. pružati sve manje zadovoljstva. . nagrade mogu biti i materijalne (novac) i altruističke (pomaganje drugima). hrana na kraju smučila. To otuda što zadovoljstvo (korist) koje osećate prilikom jela marginalno opada: samo prvi zalogaji nose zadovoljstvo. 4. već više uopšte nećete moći da jedete. ako se određena vrsta nagrada rasporedi na duži vremenski period manja je verovatnoća da će se ljudi njima zasititi. Trošak bilo kakvog ponašanja se definiše kao propuštena nagrada.] Isto je i u primeru dva službenika: što se više međusobno nagrađuju za davanje i primanje saveta. profit nastaje onda kada broj nagrada (ili nji­ hova vrednost) nadmaši troškove.nagrada koja je propuštena zbog toga što nije urađeno nešto što je moglo da se uradi. to manje uživate. Svaki sledeći napunjen tanjir će vam. Homans je ovde definisao druga dva ključna koncepta za svoju teoriju: trošak i profit. akteri će u budućnosti manje vtednovati tu vrstu nagrada. Profit u društvenoj razmeni nastaje onda kada broj nagra­ da (ili njihova vrednost) nadmaši troškove. međutim. to je veća vero­ vatnoća da će se i u budućnosti to delanje ponoviti. da bi vam se. Kada sti­ gnete. do četvrtog tanjita prasećeg pečenja ili kola­ ča. rasporedelili na neko­ liko dana. mogli biste podjednako da uživate u sva četiri tanjira prasetine.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN.248 DŽORDZ RICER . ako preterate. Nagrada je propuštena zbog toga što nije urađeno nešto što je moglo da se uradi. Propozicija deprivacija-zadovoljenje. Profit .

tvrdeći da frustracija izazvana takvim očekivanjima ne mora da se odnosi samo na unu­ trašnja stanja. druga propozicija (5B) bavi se pozitivnijim emocijama. Či­ njenica da SLUŽBENIK A nije dobio savet koji je očekivao. Ekonomskim jezikom rečeno. u datom trenutku. verovatno će razljutiti oboje. a SLUŽ­ BENICA B priznanje koje je očekivala. Ova propozicija ima dva aspekta. Iznenađeni smo što u Homansovom radu nalazimo koncepte frustracije i ljutnje. akter će se opredeliti za ono delanje koje. Propozicija 5A: Kada akteri ne dobiju očeki­ vanu nagradu ili budu neočekivano kažnjeni. akteri koji delaju u skladu sa propozicijom racionalnosti . kao rezultat toga. veća je verovatnoća da će se ponašati na odobravajući način. a posledice tog ponašanja imaće sve veću vrednost za njih. pogotovo ako je veća nego što su se nadali. akteri će biti zadovoljni. propo­ zicija racionalnosti jasno pokazuje uticaj teorije racional­ nog izbora na Homansa. a SLUŽBENICA B nije dobila priznanje koje je očekivala. donosi veće nagtade i koje ima veće izglede da bude nagrađeno. Propozicija agresija-odobravanje. jer se čini da se oni odnose na mentalna stanja. već i onima van kancelarije. Iako su se ra­ nije propozicije snažno oslanjale na biheviorizam. Dok bira između više ponuđe­ nih opcija. Njena sadržina je sledeća: kada pri­ me očekivanu nagradu. Propozicija racionalnosti. 6. Pravi biheviorista ne bi trebalo da se bavi takvim stanjima svesti.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 249 5. oni se ljute i veća je verovatnoća da će se ponašati agresivno i više vrednovati rezultate postignute takvim ponašanjem. Kada SLUŽBENIK A dobije savet koji je očekivao. Homans je otišao još dalje. vidljive ne samo SLUŽBE­ NIKU A. po njegovoj proceni. Frustracija se takode može odnositi i na celokupne spoljašnje događaje. odnosno davati savete. Za razliku od prve propozicije koja se odnosi samo na negativne emocije. Vratimo se ponovo na primer kancelarijskih službenika. oboje će biti zado­ voljni i veća je verovatnoća da će i u budućnosti tražiti.

250 D20RDŽ RlCER . Homans je na taj način povezao princip racionalnosti sa svojim više biheviorističkim propozicijama. ima­ te istoriju uspešnih udvaranja koja bi vam omogućila racionalnu procenu da i u ovom slučaju imate šanse. Najpoželjnije nagrade su one koje su istovreme­ no i veoma vredne i lako dostižne. propozicija racionalnosti nam ne govori zašto neki akter više vrednuje jednu nagradu od druge. Međutim. Homans je propoziciju racionalnosti doveo u vezu s propo­ zicijama uspeha. Dakle.) U osnovi. (Na konceptu koristi ute­ meljena je teorija racionalnog izbora s kojom se srećemo u narednom odeljku. odgovor na to pitanje daje nam propozicija vrednosti. Prema tome.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI maksimizuju svoju korisnost. ali ako imate završenu samo srednju ekonomsku školu. male su šanse da se zaista nađete na tom položaju. stimulusa i vrednosti. da biste počeli da se udvarate devojci. Visoke nagrade gube vrednost ako akteri smatraju da je mala verovatnoća da će ih dobiti. postoji međuodnos vrednosti nagrade i verovatnoće da se ona dobije. ako je moja životna filozofija da svako može da se smuva i da svako ima šanse ako se dovoljno potrudi. Cime je ova procena određena? Homans je smatrao da procena da li su šanse za uspeh velike ili male zavisi od ranijih uspeha i sličnosti trenutne situacije s ranijim uspešnim situacijama. Takode. Međutim. pored samopouzdanja. a istovremeno su teško dostižne. Najnepoželjnije su one nagra­ de koje nisu preterano vredne. Mesečna plata od 10.akterove preferencije ili vrednosti. Propozicija racionalnosti nam govori da se ljudi odlučuju za neko delanje u zavisnosti od toga da li procenjuju da će to delanje privesti kraju na uspešan način. manje vrednim nagradama porašće vrednost ako akter smatra da su mu dostižne. procena verovatnoće uspeha često je stvar lične percepcije aktera. Oni upoređuju količinu nagrada koje svako delanje nosi sa sobom. onda me ništa neće sprečiti da pokušam. Međutim. .000 evra na mestu direktora banke jeste primamljiva nagrada. Ne želim da prilazim devojci ako procenjujem da nemam nikakve šanse. S druge strane. oni procenjuju i to kolika je verovatnoća da će zaista do­ biti nagrade. Korisnost . ljudi istražuju i prave procene o različitim alter­ nativnim pravcima delanja koji im stoje na raspolaganju. potrebno je da.

moguće je saku­ piti deliće onoga što se može opisati kao osnovni model teorije racionalnog izbora. Osim toga. daleko složeniji. ma važnu i uticajnu knjigu pod nazivom Osnove društvene teorije. TEORIJA RACIONALNOG IZBORA Iako je uticala na razvoj teorije razmene. godine osnovao časopis Rationality and Society. Homans je priznao da postoji potreba za mnogo razvijenijom psihologijom. Konačno. Kolmana. Tvrdio je da su procesi razmene identični na pojedinačnom i na društvenom ni­ vou. Homansova teorija nije bila u sta­ nju da objasni mentalna stanja i velike društvene strukture. kada je u pitanju proučavanje svesti. . u Homansovoj teoriji akteri su racionalni i usmereni na profit. on je 1990. Sma­ trao je da se velike društvene strukture mogu razumeti tek ako razumemo elementarno društveno ponašanje. teorija racionalnog izbora postala je jed­ na od popularnijih teorija u savremenoj sociologiji. godine objavio veo­ koja je takode zasnovana na teoriji racionalnog izbora. iako se slagao s tim da su na društvenom nivou načini na koji se fundamentalni procesi spajaju da bi formirali šire feno­ mene. Međutim. Homans je ostao biheviorista koji je odlučno radio na nivou individualnog ponašanja. Na primer. godine Kolman je postao predsednik Američkog sociološ£og udruženja i iskoristio tu poziciju da unapredi i raširi uticaj reorije racionalnog izbora.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 251 Naposletku. teorija racional­ nog izbora dugo vremena je bila skrajnuta sa mejnstrima socio­ loške teorije. Iako je utemeljena na čitavom nizu različitih modela. 1992. Džejmsa S. Model u najosnovnijim crtama Osnovni principi teorije racionalnog izbora izvedeni su iz neoklasične ekonomije (utilitarističke teorije i teorije igara). Uprkos takvim slabostima. posvetivši ga širenju uticaja radova koji su bili pisani iz perspektive teorije racionalnog izbora. Zahvaljujući uglavnom naporima jednog čoveka. Kolman je 1989.

. akter mora da vodi računa o troškovima koji nastaju prilikom propuštanja ostvarenja nekog drugog atraktivnog cilja. a određene postupke preduzimaju samo ako marginalna korist prevazilazi marginalne troškove. U srpskom jeziku. Teoriju racionalnog izbora ne interesuje šta je sadržaj tih preferencija niti odakle one potiču. za one koji ih imaju malo (ili ih uopšte nemaju). ona mora da uzme u obzir najmanje dva važna ograničenja delanja. Drugim reci­ ma. Iako teorija tacionalnog izbora započinje svrhom i inten­ cijom aktera. Važno je to da pojedinci delaju da bi ostvarili svoje ciljeve.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Teorija racionalnog izbora kao osnovnu jedinicu analize uzi­ ma aktere. Teori­ ja racionalnog izbora smatra da pojedinci teže da uvećaju ličnu korist. Zamislimo privredu koja može da proizvede ili 30 računara ili jedan automobil. Ako se cela privreda usredsredi na proizvodnju računara. ostvarenje ciljeva može biti relativno lako. on se često pogrešno prevodi kao oportunitetni trošak. Međutim.nedovoljna količina sredstava koja vas sprečava da ostva­ rite željeni cilj. Trošak propušte­ ne prilike bitan je tek onda kada ustanovimo da li je on znatan ili zanemarljiv. Trošak propuštene prilike . Prvi je oskudnost resursa. akteri imaju ciljeve ka kojima su usmerena njihova delanja. S oskudnošću resursa povezan je koncept troška propušte­ ne prilike.252 DžORDŽ RlCER . ostvarenje ciljeva može biti teško ili čak nemoguće. Akteri su svrhoviti. prev. ali i različite pristupe drugim resursima. Ako su na tržištu automobili na ceni a računari slabo Oskudnost resursa . Akter takode ima preferencije (vrednosti kojima teži. trošak propušte­ ne prilike za 30 računara biće jedan automobil (privreda se odriče jednog automobila da bi proizvela 30 računara). to jest intencionalni. Prim.) Kada pokušava da ostvari neki cilj. a da su ti ciljevi saglasni s akterovom hijerarhijom preferencija. odnosno ci­ ljeve čije ostvarenje mu donosi korist). Za one koji imaju mnogo resursa. Tako bi teorija racionanog izbora tvrdila kako žene biraju muževe (i obratno) na isti način na koji biraju profesiju ili to gde će uložiti novac.trošak koji nastaje time što se akter odrekao dru­ gog najprivlačnijeg cilja i usredsredio se na ostvarenje prvog najprivlačnijeg cilja. (Taj koncept sociolozi preuzimaju od ekonomista. Pojedinci takvu logiku razmišljanja primenjuju na sve aspekte života. Akteri imaju ra­ zličite resurse.

radna organzacija itd.). moraš da uradiš B". Akter može izabrati da ne ostvari najvredniji cilj ako su njego­ vi resursi zanemarljivi. bolje bi bilo da ste proizveli jedan automobil. sve više se prihvata stanovište da su kvantitet i kvalitet dostupnih informa­ cija promenljivi. i drugog najpoželjnijeg cilja. Nekada se smatralo da akteri imaju savršenu ili barem dovoljnu informaciju koja im omogućuje da donose svrhovite odluke i prave racionalne izbore između nekoliko alternativnih tokova delanja koji su im na raspolaganju.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 253 traženi. jer smatrate da vam on pruža najbolje obrazovanje i da se njegova . a ne 30 računara. taj cilj podrazumeva procenu šansi za postizanje primarnog. a da ta promenljivost ozbiljno utiče na akterov izbor. šanse za ostvarenje tog cilja slabe. Sve te ustanove i norme imaju svrhu da akterima ograniče izbor. Takode. Takva ogra­ ničenja pojavljuju se tokom životnog veka i ispoljavaju se u nor­ mama koje vladaju u tim ustanovama. porodica. Drugim reci­ ma. Pretpostavimo da ste odlučili da upišete fakultet A. Međutim. Ono ima formulu: „Ako želiš da postigneš A. postoje norme koje kažu da se ljubav ne kupuje novcem. onda je vaš trošak propuštene prilike veliki. Takve norme pone­ kad imaju uticaja na racionalne aktere. odnosno ako su. Prva je mehanizam agregacije pomoću koga se čitav niz individualnih radnji kombinuju da bi oblikovale druš­ tveni ishod. Ovako ste propustili alternativni cilj na kome ste mogli da zaradite više. Racionalno delanje se uvek bavi ishodima. jer ograničavaju njihovu racionalnost. kao rezultat toga. Međutim. Najjednostavnije norme glase: „Učini A" ili „Ne smeš da učiniš B". a druge obeshrabruju. Mogu se navesti još dve ideje koje čine osnovu teotije raci­ onalnog izbora. akter može odustati od cilja ako uvidi da će pokušaj da ostvari taj cilj dovesti u pitanje njegove šanse da ostvari svoj sledeći najvredniji cilj. Ta institucional­ na ograničenja omogućuju pozitivne i negativne sankcije čija je svrha da određene vrste delanja podstiču. Akteri pokušavaju da maksimalizuju (uvećaju) svoju korist. Drugi izvor ograničenja delanja pojedinaca jesu društvene ustanove (škola. Druga je značaj informacije u donošenju racionalne odluke. Međutim. normativno delanje nema nuž­ no takav oblik. Racionalno delanje omogućuje kalkulaciju po kojoj je ljubav moguće kupiti novcem. a time i ishod njihovog delanja.

vi biste upisali fakultet B. Kolman objašnjava da je teoriju racionalnog izbora prihvatio ne samo zbog toga što smatra da ona ima veliku eksplanatornu snagu. teorija racionalnog izbora sposobna je da obezbedi mikroosnovu za objašnjenje fenomena na makronivou. Međutim. Kolman je u pogledu svoga rada na društvenoj simulaciji igara kojom se bavio na Univerzitetu Džons Hopkins tokom 1960-ih godina. Kolmanu je bila . vaša odluka bi verovatno bila drugačija . pozna­ te su studije o zdravstvenoj politici prevencije side koje su rađene iz perspektive teorije racionalnog izbora. Na primer.254 DŽORDŽ RlCER . ali od koga ste odustali. po­ nekad nameravanih. Da ste za sve to znali pre dve godine (tj. da bi kasnije smatrao da su one takode posledice delanja. Kolman je smatrao da se njegov pristup makronivou promenio. Po njegovom mišljenju. Osim iz tih akademskih razloga. ispostavlja se da sve to što ne možete da prona­ đete na fakultetu A. možete pronaći na fakultetu B. nakon godinu dana studiranja zaključujete kako osoblje tog fakulteta i nije baš na visini zadatka. Kolman je teoriju racionalnog izbora prihvatio jer je smatrao da ona može imati praktičnu primenu za društvo koje se svakodnevno menja. N a primer. Dzejms Kolman Biografska skica Gledajući iz perspektive 1990-ih godina. ponekad nenameravanih. verujući da je izbor fakulteta A prava stvar. o kome ste pre dve godine razmišljali. da ste imali savršenu informaciju). a ne fakultet A. već i zbog toga što smatra da je to jedina teo­ rija koja je sposobna da proizvede jedan integrativniji sociološki pristup (o integrativnim teorijama biće više reči u glavi 7). U uvodnom komentaru za prvi broj časopisa Rationality and Society. a nakon dve godine saznajete kako s di­ plomom tog fakulteta imate vrlo malo šanse da nađete zaposlenje u struci. rekao da ga je ta vežba navela da promeni svoju teorijsku ori­ jentaciju. Najpre je smatrao da osobine sistema nisu samo de­ terminante delanja (poput Dirkemove studije o samoubistvu). Takode.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM diploma najviše vrednuje na tržištu radne snage.

a onda se sabiraju (vrši se agregacija) da bi se došlo do nivoa sistema.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 255 neophodna teorija delanja i on je iza­ brao. sastoji se u tome da ona može biti primenjena na javnu politiku. da je tržište savršeno i da na njemu postoji puna komunikacija. Taj interes objašnjava zašto je Kolman pokušao da osnove svoje teorije izvuče iz ekonomije: „Ono što razdvaja ekonomiju od drugih društvenih nauka nije njena upotreba racionalnog izbora. Prvo. Najteži za­ datak sociologije je razvoj teorije koja će se pomeriti sa mikronivoa delanja na makronivo normi društvenih vrednosti. Prvo. ali da takvi makrofenomeni moraju da se objasne unutrašnjim činiocima. kao i najveći broj ekonomista „takvu najjednostavniju osnovu koja svoje utemeljenje ima u racionalnom ili. u skladu s nje­ govim ranim radovima o školskom obrazovanju. Kolman smatra da su ti unutrašnji činioci u društvenim sistemima pojedinci. Osnovi društvene teorije Kolman tvrdi da sociologija treba da se bavi društvenim sistemima. već upotreba vrste analize koja omoguću­ je da se pomerate između nivoa individualnog delanja i nivoa funkcionisanja sistema. Drugi razlog zbog kojeg Kolman favorizuje nivo pojedinca jeste taj što se na tom nivou obično vrše intervencije koje dovode do druš­ tvenih promena. distribucije statusa i društvenih sukoba". O teori­ ji on kaže ovo: „Jedan od kritetijuma za ptocenjivanje rada u društvenoj teoriji jeste njen potencijal da bude od koristi jav­ noj politici. politici koju vodi vlada". da se pojedinci ponašaju racionalno. drugo. Još jedan aspekt Kolmanove vizije sociologije. Od ključne važnosti za Kolmanovu teorijsku . On se opredelio za pojedince iz nekoliko razloga. svrhovitom delanju. ako vam se više sviđa. Kada to uradite. ekonom­ ska analiza je sposobna da uspostavi vezu između makronivoa funkcionisanja sistema i mikronivoa i pojedinačnog delanja". svi podaci se obično najpre prikupljaju na nivou pojedinaca. Sve što je potrebno je da prihvatite dve pretpostavke. Idealno gledano.

iako smatra da je nje­ gova teorija specifična varijanta te orijentacije. i da su i ciljevi i delanje za ostvarivanje tih ciljeva uobličeni preferencijama tih pojedinaca (tj. racionalni akter je akter koji se opredeljuje za ono delanje koje maksimalizuje njegovu korist. Drugim recima. međuzavisni akteri. Kolman tvrdi da bi za jednu razvijeniju teorijsku perspektivu bilo neophodno da se preciznije konceptualizuje racionalni akter. a ne samo pojedinci i pojedinačno delanje.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN perspektivu jeste ideja da društvena teorija nije samo jedna akademska vežba. među njima nastaje struktura. . Međutim. Ona je specifična u tom smislu što prihvata koncept nastajanja. Akteri preduzimaju radnje koje uključuju druge aktere. Resursi su stvari nad kojima akteri imaju kontrolu i za koje su zainteresovani. kao rezultat toga. njihovim vrednostima). formi­ raju društveni sistem.256 D ž O R D Z RlCER . Uzimajući u obzir ta dva elementa. Osnovna ideja Kolmanove teorije jeste da pojedinci žele da ostvare svoje ciljeve na jedan svrhovit način. Kolman priznaje da je metodološki individualista. već da ona mora da utiče na društvo kroz takve vrste intervencija. a onda. Uzimajući u obzir svoju usmerenost na pojedinca. a da ekonomi­ ja u tome može da pomogne. Kolman smatra da na mikronivou mogu da se analiziraju i neki drugi fenomeni. ali da ti činioci ne moraju nužno biti pojedinci i njihovi po­ stupci i orijentacije. Kolman detaljno analizira kako njihova interakcija vodi do sistemskog nivoa. Dva ključna elementa Kolmanove teorije jesu akteri i resur­ si. od kojih svaki pokušava da unapredi i zadovolji svoj interes. kao i stanovište da se u analizi sistema treba usredsrediti na unutrašnje činioce. Prema ekonomskom shvatanju. a da su za te resurse zainteresovani drugi. odnosno zadovoljava njegove po­ trebe i želje. To je utemeljeno u činjenici da akteri imaju resurse. Iz toga se jasno vidi nje­ gova usmerenost na racionalan izbor.

akcenat i način odevanja nije isti kao kod najvećeg broja Amerikana­ ca. kako one koji žive u SAD. Druge grupe — uglavnom crnci i meksički imigranti (pogotovo oni nelegalni) . Kod velikog broja Amerikanaca. Neki muslimani uspeli su da odbace stigmu zbog toga što ih njihov fizički izgled. Drugi muslimani. Stigmatizacija muslimana bila je toliko očigledna da je u seriji pre prikazivanja moralo da bude ispisano upozorenje u kome .godine) prikazala grupu okrutnih muslimana (od kojih je jedan bio spreman da pristane na ubistvo sopstvenog sina i žene) koji su nameravali da ubiju građane SAD i unište čitave SAD tako što bi izazvali topljenje nuklearnih reaktora duž cele zemlje. godine. užasna tragedija od 11. sep­ tembra 2001. Zbog svega toga su i drugi ljudi. koju su planirali i počinili uglavnom. septembar 2001. recimo. ako ne i isključivo. akcenat i način odevanja čini sličnijim ostalim Amerikancima (diskreditujuća stigma). Jedan pokazatelj sve veće stigmatizacije muslimana jeste sve veća tendencija da se u filmovima i u televizijskim serijama muslimani prikazuju kao nitkovi i teroristi. koja je u trećoj sezoni (u Americi prikazivana 2004/2005. Međutim. septembra. muslimani iz organi­ zacije koju vodi Osama Bin Laden i Al-Kaida. To se. u SAD je bilo relativno malo neprija­ teljstva prema muslimanima. Muslimani su uglavnom izbegli taj proces.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 257 Primene socioloških koncepata na savremeno društvo 11. postoji sve veća i očiglednija tendencija da stigmatizuju muslimane. takode stigmatizovani. promenila je položaj muslimana u američkom društvu. do­ godilo u veoma popularnoj televizijskoj seriji „24 časa". nalaze se pod velikim stresom i svakodnevno se suočavaju sa stigmom koja ih diskredituje (diskreditovana stigma). tako i one koji žive u drugim delovima sveta.bile su daleko češće stigmatizovane. za koje se često pogrešno misli da su muslimani. čiji izgled. 11. godine i stigmatizacija muslimana Pre napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon. Oni su jednostavno bili samo još jedna grupa imigranata koja se već integrisala ili je bila u pro­ cesu integracije u američko drušvo.

bavi se svakodnevnim životom. Ljudi delaju prema stvarima na osnovu značenja koje te stvari imaju za njih. u teoriji bi mogle da se iskonstruišu iste teoretske predikcije. očigledno muslimani. Ljudi ne internalizuju samo značenja koja nauče kroz druš­ tvenu interakciju. ii. Bez obzira na to da li se ljudi u stvarnom životu ponašaju racionalno ili ne. a ta značenja proizilaze iz intetakcije s drugim ljudima. pogotovo interakci­ jom i simbolima koji predstavljaju njen sastavni deo. U jednoj epizodi. Iako veruje u teoriju racionalnog izbora. Simbolički interakcionizam definišemo skupom fundamentalnih pretpostavki: i. tako i u američkom društvu. tvrdi da namera serije nije stigmatizacija muslimana i da su mnogi muslimani dobri Amerikanci. Kifer Saderland. međutim.258 D20RD2 RlCER . Ali je jasno da on veruje da ona može da se kreće ka tom cilju. Kolman priznaje da se ljudi u stvarnom svetu ne ponašaju uvek racionalno. ali veruje da to za teoriju nema veliku važnost. Simbolički interakcionizam. Sažetak 1. Oni su uzeli oružje i pokušali da se suprotsta­ ve privatnoj vojsci koju je organizovao okrutni negativac. kao i druge teorije koje pominjemo u ovoj glavi. već su takode sposobni da ih modifikuju kroz interpretativni proces. . U jednom trenutku emitovan je poseban spot u kojem zvezda serije. prikazani su kao saradnici Džeka Bauera (specijanog agenta kojeg u seriji glumi Kifer Saderland). On se nada da će dalji razvoj teo­ rije racionalnog izbora vremenom svesti na minimum broj pro­ blema s kojima ta teorija danas ne može da izađe na kraj. iii. Ljudi. Kolman ne misli da ta teorija može da ponudi odgovore na sva teorijska i praktič­ na pitanja (barem ne još uvek). 2.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOR£N se demantuje da je serija uperena protiv muslimana. za razliku od životinja. dva prodavca u radnji. malo su doprineli umanjivanju stigmati­ zacije muslimana kako u seriji. imaju jedinstvenu sposobnost da koriste simbole. Takvi demantiji.

Dramaturgija Ervinga Gofmana vidi društveni život kao niz dram­ skih nastupa sličnih onima koje gledamo u pozorištu. Pozornica predstavlja deo nastupa koji uglavnom funkcioniše na jedan utvrđen i uopšten način. pa su. vii. sposobni da oblikuju svoje dela­ nje i interakciju. Društvo se sastoji od ljudi koji predstavljaju deo društvene interakcije. procedure i razmatranja. Ljudi postaju humani kroz proces društvene interakcije. i. '0. Diskreditovana stigma nastaje kada akter pretpostavlja da su ra­ zlike između njega i „normalne" osobe poznate ili uočljive člano­ vima publike. 9. . v. sopstvo predstavlja proizvod dramske interakcije između aktera i publike. S. Stigma znači procep između virtuelnog društvenog identiteta (onoga što bi pojedinac trebalo da bude) i stvarnog društvenog identiteta (onoga što pojedinac zaista jeste). 12. Ljudi uvek imaju cilj koji žele da ostvare kada se nadu u bilo kojoj situaciji. Etnometodologija predstavlja analizu ponašanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. u svlačionici se dešava či­ tav niz neformalnih radnji. Distanca od uloge je koncept koji se bavi stepenom u kome se pojedinci odvajaju od uloga koje igraju. 3. po­ gotovo u ranim godinama svoga života. Gledano iz dramaturške perspektive. Upravljanje utiscima obuhvata tehnike koje akteri koriste da odr­ že određene utiske uprkos problemima s kojima se susreću.S A V R E M E N E TEORIJE S V A K O D N E V N O G ŽIVOTA 259 iv. definišući situaciju za one koji posmatraju nastup. Ljudi su sposobni da reflektuju o samima sebi i onome što rade. 5. vi. kao i načina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje. shodno tome. dok diskreditujuća stigma nastaje kada razlike nisu ni poznate ni uočljive članovima publike. 4. Svlačionica je mesto gde akteri mogu da se ponašaju onako kako se nikada ne bi ponašali na pozornici. kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. koji im pomažu da steknu razumevanje takvih situacija. 6. unutar porodice i osnovne škole. kao i metode koje koriste da bi prevazišli te probleme. Etnometodolozi se bave objašnjenjima i objašnjavajućim praksama.

15. 14. Akteri takođe imaju preferencije (vrednosti koje žele da realizuju. iv. . Sto više puta pojedinca nagradite za određeno delanje. Ako je u prošlosti delanje pojedinca nagrađeno kao rezultat reakcije na neki poseban stimulus ili skup stimulusa. vi. 18. odnosno ciljeve koje žele da postignu). drugim recima. odnosno sa hije­ rarhijom svojih preferencija. Što su više puta u nedavnoj prošlosti ljudi dobijali neku po­ sebnu nagradu. 17. kao rezultat toga. Kada bira između više ponuđenih opcija. Kada akteri ne dobiju očekivanu nagradu ili budu neočeki­ vano kažnjeni. a posledice tog ponašanja imaće sve veću vrednost za njih. Teorija razmene Džordža Homansa utemeljena je prvenstveno na biheviorističkim principima. Teorija racionalnog izbora za osnovnu metodološku jedinicu ana­ lize uzima pojedince.260 DžORDŽ RlCER . donosi veće nagrade i koje ima veće izglede da bude nagrađeno. po njegovoj proceni. to je verovatnije da će oni ponoviti tu radnju. 16. akteri imaju ciljeve i prema njima usmeravaju svoje delanje.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN 13. Kada prime očekivanu nagradu. pogotovo ako je veća nego što što su se nadali. ii. v. to će ta nagrada u budućnosti imati manju vrednost za njih. Suština Homansove teorije razmene utemeljena je u sledećim principima: i. veća je verovatnoća da će se ponašati na odobravajući način. O d važnosti je samo činjenica da svaki pojedinac pokušava da svoje delanje usaglasi sa sistemom svojih ciljeva. Sto više pojedinci smatraju da su rezultati njihovog delanja vredni. Teoriju racionalnog izbo­ ra ne interesuje kakve su te preferencije ili šta su njihovi izvori. veća je verovatnoća da će i u budućnosti delati na taj način. oni se ljute. onda će pojedinac najverovatnije ponoviti isto delanje kada se pojave isti stimulusi kao u prošlosti. akteri će biti zadovoljni. iii. Eksperimenti prekida namerno narušavaju društvenu realnost kako bi bacili svetio na metode kojima ljudi konsttuišu društve­ nu realnost. vii. akter će se opredeliti za ono delanje koje. Zato je veća verovatnoća da će se ponašati agresivno i više vrednovati rezultate postignute takvim ponašanjem. Akteri su svrhoviti i intencionalni. u datom tre­ nutku.

Erving (2009). kao i ograničenja koja na­ meću društvene ustanove. Beograd: Zepter. Desekularizacija sveta: oživljavanje religije i svetska politika. i Luckmann. Interpretativna sociologija. Niš: Gradi­ na. Sociologija u novom ključu. Sesil Rajt (1964). (1991). Vivijen (2001).SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 261 19. Berger. Zagreb: Naprijed. Društvo rizika. Mils. Dušan (2006). Piter. Erving (2000). Berger. Sesil Rajt (1998). nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Nicos (2000). Promene. P. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Stigma. Ivana [uredila] (1998). Sociologijska teorija: što je pošlo krivo? Zagteb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Sociološka imaginacija. Gofrnan. Gofrnan. Sociologije svakodnevnog života. Novi Sad: Prometej. Osim toga. Novi Sad: Mediterran Publishing. Kako se predstavljati u stvarnom životu. Novi Sad: Mediterran Publishing. Vujović. Konstrukcija društvene realnosti u sociologi­ ji. Sociološka imaginacija. teorija racionalnog izbora uzima u obzir oskudnost resursa i troškove propuštene prilike. Socijalna konstrukcija zbilje. i Keiner H . Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Ivana (2004). Berger. Spasić. Marinković. P. L. (1992). Beograd: Za­ vod za udžbenike i nastavna sredstva. . Spasić. Beograd: Savremena škola. Literatura za dalje čitanje Ber. Socijalni konstruktivizam. (2008). Beo­ grad: Geopoetika. T. Sreten [urednik] (2008). Mouzelis. Beograd: Plato. Mils.

.

on je smatrao da može da iskoristi biheviorizam (operantnu psihologiju) kao osnovu za svoju teoriju raz­ mene. a da istovremeno izbegne neke probleme koji se pojavljuju .GLAVA 7 SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE Jedna integrisanija teorija razmene Teorija strukturacije Kultura i dejstvenost Habitus i polje Sažetak Literatura za dalje čitanje U glavama 4 i 5 bavili smo se savremenim teorijama o druš­ tvenim strukturama i ustanovama (makronivo). Tri su osnovna pokretačka faktora te nove teo­ rije. Drugo. mikro i makro. godine objavio dva eseja na ovu temu. sjedine (integrišu). Počet­ kom 1970-ih godina javila se težnja da se ova dva nivoa analize. U ovoj glavi izložićemo takve teorijske pokušaje. JEDNA INTEGRISANIJA TEORIJA RAZMENE Dok je Džordž Homans nastojao da stvori mikroredukcionističku teoriju razmene. Emersonu je bilo •asno da u perspektivi teorije razmene središnju ulogu zauzima concept moći. Prvo. dok smo se u glavi 6 bavili društvenim odnosima karakterističnim za svakodnevicu (mikronivo). Mikroteorije su bacile novo svetio na druš­ tvene odnose. On je 1972. za Emersona teorija razmene predstavljala je jedan širi okvir koji je želeo da upotrebi da bi mogao da proširi svoje rani:e interesovanje za koncepte moći i zavisnosti. jer su pokazale da se društveni odnosi ne mogu objasniti isključivo razumevanjem društvenih struktura. te da se društveno ponašanje pokuša objasniti jednim sveobuhvatnim pristupom. Oba su izvršila snažan uticaj na razvoj teorije razmene. Ričard Emerson pokušao je da uobliči jednu integrisaniju verziju te teorije.

On ističe tri osnovne pretpostavke teorije razmene: (1) Kada se ljudi nađu u situaciji za koju smatraju da donosi nagradu. U svoja dva eseja. Za razliku od njih. Rezultat tog međudejstva biće sve veći broj takvih situacija. tako i makrofenomene. Kasnije je Emerson razradio eksplicitniju vezu između makronivoa i mikronivoa. ponašaće se racionalno. U prvom eseju. Emerson i Kuk polaze od osnovnih pretpostavki teorije raz­ mene na mikronivou. koristio principe operantne psihologije da bi razvio teoriju druš­ tvene strukture. tako što bi analizirao društvene odnose i društvene mreže i koristio ih kao osnovu koja bi se mogla upotrebiti kako za mikroanalize.264 D Ž O R D Z RiCER . Emerson je verovao da može da se osloni na biheviorizam a da istovremeno izbegne pretpostavku o superracionalnom akteru. dok se u drugom okrenuo makronivou. on može da poveže pojedinca ili dvočlanu grupu sa širim kolektivima. (2) kada se ljudi zasite nagrada koje su dobili iz određene vrste situacija. naročito od nagrada koje pojedinci razmenjuju (dobijaju i daju) u društvenom međudejstvu (interakciji). Emerson je želeo da se bavi društvenim strukturama i društvenim promenama. on je smatrao da može da izbegne optužbu za redukcionizam tako što će razviti teoriju razmene koja će biti u stanju da objasni kako mikrofenomene. Naime. Takode. Emerson se bavio psihološkim (mikro) osnovama društvene raz­ mene. Tačnije. dakle. u Emersonovom teorijskom sistemu akteri mogu da budu i pojedinci i veće korporativne strukture (iako strukture deluju kroz aktere). Emerson je po­ stavio osnove svoje integrativne teorije razmene. Emerson je. gde su mrežne strukture razmene predstavljale vezu između ova dva nivoa ana­ lize. Emersonova najznačajnija sledbenica. Emerson kao polaznu tačku svoje teorije uzima biheviorističke principe. odnosima razme­ ne i mrežnim strukturama. Karen Kuk. tako i za makronivoe analize. Treće. godine. Osim toga. objavljena 1972.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI kod Homansa. te situacije za koncept razmenske mrežne strukture {exchange network structu­ . kao što su organizacije i političke partije. Homansu i drugim teoretičarima razme­ ne prigovara se to da su u svojim teorijama stvorili previše racio­ nalnu sliku ljudskih bića. ukazuje na to da je glavna ideja koja povezuje makronivoe i mikronivoe res).

Konačno. različiti akteri na raspolaganju imaju različite resurse. Mreža razmene ima nekoliko odlika.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 265 njih gube značaj. Različiti akteri imaju mnoštvo različitih resursa i mogućnosti razmene. Svi akteri u mreži. pojedinačni ili kolek­ tivni. U njemu Emerson pojašnjava da želi da u teoriju razme­ ne uključi društvene strukture kao zavisnu promenljivu. Sve to je već poznato. Mnogi od ovih odnosa razmene postoje i međusobno su povezani. godine bavio akterom-pojedincem koji učestvuje u odnosima razmene sa svojim okruženjem (na primer. Emerson usmerava bihevioristički orijentisanu teoriju razmene u drugom prav­ cu. Prema tome. na kraju svog prvog mikroorijentisanog eseja iz 1972. čime se formira pojedinačna mrežna struktu­ ra. kao i različite međusobne odnose razme­ ne. Odnosi razmene i mreže razmene Akteri u Emersonovoj teoriji razmene na makronivou mogu biti pojedinci i kolektivi. To je tema kojom započinje njegov drugi esej iz 1972. takva mreža društvenih odnosa obuhvata niz pojedinač­ nih ili kolektivnih aktera. u drugom eseju Emerson se okreće odnosima društvene razmene i mrežama razmene. formirajući tako pojedinačnu mrežnu strukturu. dakle. (3) dobijena korist zavisi od koristi koje imate na raspolaganju kada ulazite u odnose razmene.mreža društvenih odnosa koji uključuju određeni broj indi­ vidualnih ili kolektivnih aktera. Mreža razmene . Dok se u prvom eseju iz 1972. te­ orija razmene usredsređuje se na razmenu nagrada (i troškova) u društvenoj interakciji. osoba koja peca na jezeru). određeni broj odnosa razmene stoji u uzajamnom odnosu zavisnosti. tvrdeći da želi da se pozabavi situacijama složenijim od onih kojima se obično bavi biheviorizam. go­ dine. Ali. imaju mogućnosti za razmenu i odnose razmene s drugi­ ma. Emerson je zainteresovan za odnose razmene medu akterima. godine. Prvo. . Drugo. društvenu strukturu mogu formirati najmanje dva od­ nosa razmene među akterima.

1963. 1966. Taj projekat doneo mu je medalju Habard koju mu je uručio predsednik Džon Kenedi u ime Nacionalnog ge­ ografskog društva. godine. Njegove studije interpersonalnog ponašanja. kod kojih je intenzitet saradnje i takmičenja pojačan strahovima zbog ugroženosti životne okoline. obrazuju minimalnu mrežu (A-B-Q ukoliko je razmena u jednom odnosu zavisna od razmene (ili odsustva razmene) u drugom odnosu. nikada se nije udaljio od reka. B i C imaju zajedničko članstvo da bi se stvorila mreža razmene. godine. A-B i A-C. Odnos između dijadičkih razmena jeste uzajamno zavisan. grupnog učinka. Veza između razmenskih odnosa jeste od presudnog znača­ ja za prelazak s razmene između dva aktera (dijadička razmena) na pojave koje srećemo na makronivou. 1925. u julu 1963.266 D ž O R D Z RiCER . Izvor: Biografsku skicu napisala je Karen Kuk. mora postojati i međuzavisan odnos između razmena A-B i B-C. često su inspirisane njegovim lič­ nim susretima s ekspedicijama.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN! Ricard Emerson Biografska skica Ričard Emerson roden je u Solt Lejk Sitiju. planinskih vrhova i glečera. Odrastao u blizini planina. godi­ ne. O d Nacionalne fondacije za nauku dobio je stipendiju za proučavanje grupnog učinka pod produženim stresom tokom tog uspona. kao i u članku objavlje­ nom u časopisu Sociometry. moći i društvenog uticaja. Ljubav prema planinama i ruralnom društvenom životu pla­ ninskih sela Pakistana postala je stalan izvor sociološke in­ spiracije za Ricarda Emersona tokom čitave njegove karijere. . Jedno od njegovih najvećih lič­ nih dostignuća bilo je učešće u uspešnom pohodu na Mont Everest. u Juti. godi­ ne. godine. Može se reći da dva odnosa dijadičke razmene. Nije dovoljno da A. To iskustvo je opisao u publikaciji „Pre­ lazak preko Everesta" u decembarskom izdanju Godišnjeg biltena Kluba Sijera 1963.

novac za­ rađen u jednoj vezi koristi se da bi se postigao određeni status u drugoj). Ako je tražnja za nekim dobrom veća. nedobijanje resursa pri­ moralo bi ga da promeni životne planove i ciljeve. (4) B ne može da nastavi sa sprovođenjem svojih planova uko­ liko ne dobije resurse . Zamislimo aktere A i B. ili barem ništa što je potrebno akteru A. Emer­ son je moć video kao neprisilnu.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 267 Odnosi razmene. i strukturalnih funkcionalista koji su moć videli kao skup sredsta­ va koji društvu omogućavaju da ostvari zajedničke ciljeve. Društvena razmena i odnosi moći i zavisnosti koji iz nje proizilaze u velikoj meri liče na razmenu koja postoji na tržištu gde je cena nekog dobra uvek određena na osnovu ponude i tražnje. a akteru B oni su neophodni kako bi mogao da ostvari svoje životne ciljeve. negativna. kako vidimo. Jer. Akter A ima određene re­ surse (dobra ili usluge). Ta veza može biti pozitivna ukoliko razmena iz jednog odnosa po­ zitivno utiče na razmenu u drugom odnosu (na primer. ali i organizacije. za razliku od teoretičara sukoba koji su moć videli kao sposobnost da se drugi prisiljavaju na osnovu činjenice raspolaganja resursima. pa i države). vreme provedeno u zarađi­ vanju novca u jednom odnosu. suštinski su odnosi moći između aktera (koji mogu biti pojedinci. (3) B ne može da upotrebi silu da bi od aktera A besplatno izvukao resurse koji su mu neophodni. smatrajući da ona proističe iz uzajamne zavisnosti. ali treba uočiti još i to da po Emersonu moćnik može da pri­ mora podložnika na zavisnost ne koristeći prisilu. koja se sastoji od dva ili više takvih odnosa. (2) B nema kome da se obrati za alternativ­ ni izvor dobara i usluga. Ako razmena u jednom odnosu utiče na razmenu u drugom. svi koji ga poseduju imaju moć nad onima koji ga nemaju. ukoliko razmena iz prvog odnosa onemogućava razmenu u drugom odnosu (na primer. odnosno odsustva zavisnosti. Moć je središnji pojam Emersonove teorije razmene. a može biti i mešovita. Tako Emerson navodi četiri uslova pod kojima se kroz razmenu stvara odnos moći i zavisnosti. smanjuje mogućnost da se provede -•Teme s prijateljima u drugom odnosu). Moć aktera A koji ima resurse time je veća ukoliko: (1) akter B koji želi resurse (dobra ili usluge) nema ništa da ponudi zauzvrat. . Svaki odnos razmene deo je šire mreže razmene.drugim recima. za te odnose može se reći da su povezani.

sposobnost da se drugi nagrade. Zavisnost . Ravnoteža u odnosu između akte­ ra A i B postoji kada je zavisnost aktera A od aktera B jednaka zavisnosti aktera B od aktera A. . Molm smatra da je moć kazne slabija od moći nagrade. Nejednaka moć i zavisnost dovode do neravnoteže u od­ nosima. Linda Molm u odnosima moći i zavisnosti naglašava ulogu ne­ gativnih ishoda . Studije odnosa između moći i zavisnosti usmerene su na pozitivne ishode . to jest koji je spreman da plati. potencijalni trošak koji jedan akter može nametnuti drugome. moć može proizilaziti iz sposobno­ sti da se drugi nagrade. Navedene definicije čine Emersonovu teoriju odnosa između moći i zavisnosti. voljan da toleriše. Moć se potencijalno ugrađuje u strukturu odnosa između aktera A i B. Moć se takođe može koristiti za osvajanje nagrada. u okviru jednog odnosa. Zavisnost podrazumeva po­ tencijalni trošak koji je akter. Međutim. delimično i zbog toga što čin kažnjavanja obično izaziva negativnu reakciju. iako se nalazi u nekoj vrsti ravnoteže. Ideja zavisnosti vezana je za Emersonovu definiciju moći.moć kazne. Molm sugeriše da moć kazne nije sama po sebi manje efikasna od moći nagrade. koja se može sažeti u tvrdnju da. Međutim. Moć aktera A nad akterom B jednaka je zavisnosti aktera B od aktera A i bazira se na njoj. S druge strane. moć jednog ak­ tera nad drugim predstavlja funkciju zavisnosti drugog aktera od prvog. u odnosu razmene. Ona postoji čak i u izbalansiranim odnosima.268 D Ž O R D Ž RlCER . Između ostalog. ali i da se kazne. kada postoji ne­ ravnoteža zavisnosti. već da uzrok Moć .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Moć-zavisnost Emerson definiše moć kao potencijalni trošak koji jedan akter može nametnuti drugome. Međusobna zavisnost aktera ključna je za razumevanje Emersonovog rada.potencijalni trošak koji je akter spreman da toleriše u razmenskom odnosu. ta međuzavisnost određuje priro­ du interakcije aktera i količinu moći koju imaju jedan nad dru­ gim. ali oni se vremenom kreću ka uravnoteženijem odnosu moć-zavisnost.prema Emersonu. Naime. akter koji je manje zavisan ima više moći. u jednoj od svojih novijih studija.

i drugi. izraz značaja te pozicije u strukturi. kao i prirode od­ nosa moći i zavisnosti. koji se usmerava na društveno ponašanje kao razme­ nu. U pokušaju da teoriju moći i zavisno­ sti izdignu na makroskopski nivo analize. Osim toga.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 269 njene relativne slabosti možda proizilazi iz činjenice da se ona ne koristi često. definišu teoriju razmene kao teoriju koja se bavi razmenama na raznim nivoima analize. teorija razmene usredsreduje se na dijadičke odnose između aktera. u skladu s integrativnim okvirom. uključujući tu razmene među povezanim pojedincima. budući da se osnovne postavke te teorije odnose kako na pojedince. Oni identifikuju dva koloseka u istoriji teorije razmene . Ranjivost podrazumeva zavisnost mreže od pojedine strukturalne pozicije. Kuk i Emerson tvrde da je određenje moći neke pozicije bazirano na stepenu zavisnosti čitave strukture od same te pozicije. Molm i njeni koautori otkrili su da se upotreba moći kazne češće doživljava kao pravedna ukoliko je koriste oni koji takode imaju moć nagrade. Prvi je po­ jačana upotreba istraživanja na terenu. usmerenih na makroskopska pitanja. O'Brajan i Kolok identifikuju tri savremena trenda koji su usmereni na jednu integrativniju teoriju razmene. Drugo. korporacijama i državama. po njihovom mišljenju. Kuk. što može biti dopuna tradicionalnoj upotrebi laboratorijskih eksperimenata zarad proučavanja mikroskopskih problema. pretežno na makronivou. Da bi fokus s dijadičkog pristupa teoriji razmene prebacili na moć pozicije u okviru strukture. Oni snagu teorije razmene vide u integraciji mikronivoa i makronivoa. koji posmatra društvenu strukturu kao razmenu. ona se eksplicitno bavi uticajem koji promene na jednom nivou imaju na druge nivoe analize. Integrativnija teorija razmene U objašnjavanju odnosa moći i zavisnosti. Džodi O'Brajan i Piter Kolok. oni usvajaju princip ranjivosti. Kuk.jedan na mikronivou. Takva zavisnost čitavog sistema je. o čemu je ranije . tako i na kolektive. zapaža se da se u velikom broju radova interesovanje pomera s dijada na šire mreže razmene.

niti na svakodnev­ nom delanju i interakcijama. strukturalni funkcionalizam). Slično tome. Stoga. naredne nedelje. što može da podseća i na drugačiju upotrebu) čime pokrivamo englesku reč agency. odbacujući obe kraj­ nje alternative. simbolički interakcionizam) ili od društva/strukture (recimo. Treće i najvažnije. Još jedna reč koja se javlja u ovoj glavi jeste dejstvenost (ali samo zato da bismo izbegli reč kao što je „delatnost". Za Gidensovu koncepciju tih praksi važni su vreme i prostor: one se ponavljaju i prostiru kroz vreme. usmerene na društvene prakse. on sam ovde-onde upotrebljava pojam aktera. i ne samo danas. prelazimo na pojam „dejsrvenik". U poslednje vreme. koji nemaju moć da ih intencionalno menjaju). naredne godine i u sledećem veku. U drugim slučajevima. Ponekad to čine i drugi sociolozi koji insistiraju na razlici između ta dva pojma. Iako autor na ovom mestu uvodi pojam dejstvenika. ne samo juče. u teoriji strukturacije naglasak nije niti na društvenim strukturama. U nekim slučajevima. Gidens tvrdi da moramo poći od ponavljajućih društvenih praksi. prakse se ponavljaju i šire kroz prostor. Umesto toga. . produbljuju se napori da se povezu teorija razmene i strukturalna sociologija. U samoj srži Gidensove strukturalne teorije.270 DŽORDŽ RicER . sre­ ću i u Cikagu. prateći au­ tora koji je s pojma actor prešao na pojam agent. dok pojam dejsrvenik znači pojedinca ili grupu koji imaju sposobnost da menjaju društvene strukture. već na društvenim praksama koje se shematski ponavljaju. TEORIJA STRUKTURACIJE U formulisanju jednog od najuspešnijih pokušaja da se ra­ zvije integrisana teorija. nalazi se odnos između dejstvenosti i struktu­ re. Tokiju i u Londonu. bilo je dosta pokušaja teoretičara razmene da svoj pristup sintetizuju s drugim teorijskim orijentacijama. tako da se shematizovane druš­ tvene prakse koje se mogu naći u Njujorku. sasvim je svejedno da li se upotre­ bljava pojam akter ili dejsrvenik.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN bilo reci. akter označava pojedinca ili grupu čije ponašanje u velikoj meri zavisi od društvenih struktura (tj. već će se pojaviti i sutra. između ostalog. Neki smatraju da se ono što se u američkoj sociologiji naziva * Napomena prevodioca: Ovde s pojma „akter" koji je korišćen u prvih šest glava i prvom delu glave 7. Entoni Gidens krenuo je od istraživanja širokog spektra teorija koje polaze ili od pojedinca/dejstvenika (na primer.

Rckurzivnost . ali ćemo u ovoj glavi. agency) i strukture. Jezik je struk­ tura koja nam postavlja određena ograničenja u govoru. svest i strukture. veka nije isti kao srpski jezik s počet­ ka 20. zarad diskusije. niti ih stvaraju strukturalni društveni uslovi u kojima se akteri nalaze. polaznu tačku Gidensove analize čine društvene prakse. To znači nekoliko stvari: (1) Društvene prakse nisu stvorene mentalno (niti na bilo koji drugi način) od Napomena prevodioca: U nekim ranijim radovima o Gidensu na srp­ skom jeziku Gidensov koncept duality preveden je kao dvojnost. Mi smo se ipak odlučili za dualitet. Gidens dualnost sttukture objašnjava preko primera jezika i govora. ljudi se izražavaju kao dejstvenici. Intrisična povezanost dejstvenosti i strukture ogleda se u dva aspekta prakse koje Gidens naziva proizvodnjom i reprodukcijom. jezici se menjaju. Mi smatramo da između te dve dihotomije postoje značajne ra­ zlike. oni prihvataju da svoje živote žive kroz zatečene rutine i obrasce. akteri su inovativni. U stvari.stav da akteri ne stvaraju društvene prakse. . dihotomije mikromakro i dejstvenost-struktura tretirati kao gotovo identične. na drugoj strani. Gidens to naziva dualitetom* strukture. stvarajući svoju svest i strukturalne uslove koji omogućavaju te prakse. a sve društvene strukture podrazumevaju društveno delanje. Još manje nalikuje srpskom jeziku od pre 200 godi­ na. akter simultano stvara prakse. To je posledica činjenice da se jezik u procesu govora menja. Srpski jezik s početka 21. Kao što je već rečeno.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 271 mikro-makro problemom. veka. Na jednoj strani. Ipak. dejstvenost i struktura ne mogu nastati odvo­ jeno. u Evropi (Gidens je Britanac) shvata kao problem odnosa dejstvenosti (engleski. ali on insistira na tome da se one shvate kao rekurzivne (ponavljajuće). Na taj način pojedinci kroz govor ne samo da reprodukuju jezik. ni mentalno (ni na bilo koji drugi način). On ovde odbija da društvenu realnost shvati kao paralelizam ili dualitet dva zasebna domena. već ga takode menjaju kroz inovacije. reprodukujemo jezik. već smatra da su ta dva aspekta društvenog sistema objedinjeni. Sledeći pravila gramatike. to su dve strane istog novčića. Po Gidensu. Svako društveno de­ lanje uključuje strukture. oni imaju moć da kroz praksu definišu (proizvode) nove strukture. Dejstvenost i strukture neodvojivo su isprepletane s postojećim ljudskim aktivnostima i praksama.

Pre će biti da se ljudi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN! strane aktera. procenju i samokritikuju. Refleksivnost pokazuje da poje­ dinci nisu oruđa struktura koje se mehanički podvrgavaju druš­ tvenim činjenicama. procenju i samokritikuju. ciljeve i stavove. Pojedinci su ono što Gidens naziva upuće­ nim akterima. (3) najvažnije od svega. Posledica toga može biti da socijalni istraživač izmeni svet koji posmatra i na taj način dode do pogrešnih rezultata i zaključaka. s druge strane. ljudi istovremeno revidira­ ju i menjaju svoje životne planove. svest i strukture simultano stvara akter. već i socijalni istra­ živači koji ih posmatraju. oni stvaraju svoju svest i strukturalne uslove koji omogućavaju te prakse. Prakse. account) ono što rade. a kroz te prakse stvaraju se svest i struktura. refleksivnost ne podrazumeva samo da je akter svestan sebe. dakle. To je Gidensa dovelo do poznate ideje o dvostrukoj hermeneutici. Nisu samo društveni akteri refleksivni. da bismo objasnili stvarnost neophodno je Refleksivnost . koriste jezik da objasne aktivnosti druš­ tvenih aktera. Kao rezultat toga sledi ispravljanje i revizija životnih planova i ciljeva. uključuju u prakse. akteri bez čijeg dejstva su se „stvari mogle odvijati i drugačije". društvene konstrukcije realnosti ili društvenih struktura. I društveni akteri (obični ljudi) i so­ ciolozi. Stoga se Gidens bavi pitanjem odnosa struktura i dejstvenosti na istorijski. Gidensa interesuje svest ili refleksivnost. procesni i dinamički način. već da takode nadgleda aktivnosti koje su u toku. Stoga.sposobnost pojedinaca da vode računa o svom ponašanju i neprekidno ga preispituju. Akteri koriste jezik (ovde Gidens pribegava etnometodologiji) da objasne (engleski. Dvostruka hermeneutika — naučni koncepti i shvatanja društvenog sveta mogu uticati na shvatanje aktera čije se prakse istražuju. može se reći da se Gidens bavi dijalektičkim procesima u kojima nastaju prakse. a sociolozi. s obzirom na to da se ljudi ispoljavaju kao dejstvenici. ispoljavajući se kao akteri.272 D Ž O R D Ž RlCER . . Aktivnosti nisu proizvod svesti. strukture i svest. Međutim. (2) one nisu proizvod strukturnih društvenih uslova u kojima se akteri nalaze. koriste jezik. Radeći to. Refleksivnost je važna osobina za koncept dejstvenosti jer nam objašnjava da po­ jedinci ne ulaze u svakodnevne prakse na jedan mehanički način. dejstvenici su. kao i strukturalne uslove u kojima se one dešavaju. već vode računa o svom ponašanju i neprekidno ga preispituju. Uopšteno rečeno.

Isto to rade i sociolozi dok pokušavaju da objasne šta ljudi rade. refleksija podrazumeva neprekidno preispitivanje naših identiteta. smatra Gidens. To je nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije. Naročito treba da obratimo pažnju na činjenicu da način na koji sociolog shvata društveni svet može imati uticaja na razumevanje aktera koji je predmet proučavanja. kao što je već rečeno. Pod racionalizacijom. uključujući osnovne egzistencijalne parametre sopstva i društvenog identiteta. Ontološka nesigurnost . tu se javlja novi problem: iz stalnog preispitivanja identiteta nastaje ontološka nesigurnost dejstvenika. upravo onakav kako nama izgleda". stalno nadgleda kako sopstvene misli i aktivnosti. U svojoj potrazi za osećanjem sigurnosti. ne samo da akteru pružaju osećaj sigurnosti. to jest za „uverenjem da je prirodni i društveni svet.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 273 da se pozabavimo odnosom između svakodnevnog i naučnog je­ zika.pojam kojim Gidens označava razvoj rutina koje. tako i svoje fizičko i društveno okruženje. . socijalni istraživači mogu izmeniti svet koji istražuju i tako dovesti do pogrešnih nalaza i zaključaka. Na taj način. već mu i omogućavaju da efikasno izađe na kraj sa svojim društvenim životom. imaju veliku potrebu za predvidivošću i sigurnošću. ljudi neprekidno me­ njaju svoje živote i identitete. Međutim. Ljudi u svakod­ nevnom govoru formulišu koncepte kojima izražavaju svet oko sebe. Racionalizacija . već im omogućavaju da efikasno izađu na kraj s društvenom stranom svoga života. a te motivacije uključuju želje i htenja koje iniciraju delanje. od­ nosno sposobnosti dejstvenika da menjaju svoje životne planove i ciljeve. Ali ljudi često mogu da upotrebe koncepte koje su smislili sociolozi. Gidens podrazumeva razvoj rutina koje ne samo da akterima pružaju osećanje sigurnosti. Ta­ kode važi obratno: sociolozi u svojim teorijama upotrebljavaju koncepte koje su smislili obični ljudi.u svoj svet. ljudi.nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije. akteri racionalizu. Iako refleksivni. Elementi teorije strukturacije Gidensova teorija strukturacije obuhvata njegovo shvatanje dejstvenika koji. to jest sposobnosti dejstvenika da menjaju svoje životne planove i ciljeve. Akteri takode poseduju motivacije za delanje. Nadgledajući svoje svakodnevne aktivnosti. Dakle.

Ono što se događa ne bi se dogodilo na taj način da se akteri nisu umešali i preduzeli tu aktivnost. na ono što akteri u stvari rade. Zbog toga. Praktična svest . nije direktno motivisana. motivacije igraju značajnu ulogu u ljudskom ponašanju. Te aktivnosti ne iziskuju potrebu da se izraze verbalno. Motivacije pružaju opšti plan za delanje. tj.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI dok su racionalizacija i refleksivnost neprekidno uključeni u de­ lanje. Nenameravane posledice — neočekivane pozitivne i negativne posledice. ali većina naših postu­ paka. ali koje konstituišu i rekonstituišu društveni život. Diskurzivna svest predstavlja sposobnost aktera da svoje aktiv­ nosti opišu recima i argumentovano navode razloge za neko po­ stupanje. a naše motivacije uglavnom nesvesne. Diskurzivna svest . Naime. Dej­ stvenost podrazumeva da se nešto ne bi dogodilo onako kako se dogodilo da se akter nije umešao i preduzeo aktivnost o kojoj je reč.274 D20RD2 RlCER . nameravano delanje često ima nenameravane posledice. oni bi znali to da objasne. i naročito je važna u prelasku s dejstvenosti na nivo društvenog sistema. Ideja nenameravanih posledica igra veliku ulogu u Gidensovoj teoriji. jer primarno odražava interesovanje za ono što se čini.sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju struk­ ture. a ne za ono što se govori. Praktična svest tiče se aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. Drugim recima. ako bismo zanemarili praktičnu svest i sve sveli samo na ono što ak­ teri mogu da izraze recima (što je osobina diskurzivne svesti). ali ako bismo ljude pitali zašto se ponašaju baš na taj način. tj.sposobnost da se aktivnost (praksa) opiše recima. . motivacije je prikladnije shvatiti kao potencijale za delanje.Obuhvata aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. Gidens pravi razliku između diskurzivne i praktične svesti. Gidens pridaje veliki značaj (njegovi kritičari kažu preveliki) dejstvenosti. da nisu dejstvovali. Gidens je uložio veliki napor da razdvoji dejstvenost od namera. Dejstvenost . ne bismo mogli razumeti sve one veštine i znanja koje pojedinci upotrebljavaju u svakodnevici a nisu verbalno artikulisane. Iako takvo delanje nije motivisano. po Gidensovom mišljenju. a da nisu u stanju recima da izraze ono što čine. tvrdeći kako se naše aktivnosti na kraju če­ sto razlikuju od nameravanih aktivnosti. Ovaj drugi tip svesti naročito je važan za teoriju strukturacije. Usredsređenost na praktičnu svest omogućava lak prelaz s dejstvenika na dejstvenost.

Zbog toga. ali ako bismo ljude pitali zašto se ponašaju baš na taj način. Gidens pridaje veliki značaj (njegovi kritičari kažu preveliki) dejstvenosti. Praktična svest .Obuhvata aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. Dejstvenost podrazumeva da se nešto ne bi dogodilo onako kako se dogodilo da se akter nije umešao i preduzeo aktivnost o kojoj je reč. jer primarno odražava interesovanje za ono što se čini. da nisu dejstvovali. a da nisu u stanju recima da izraze ono što čine. a ne za ono što se govori. Iako takvo delanje nije motivisano. ako bismo zanemarili praktičnu svest i sve sveli samo na ono što ak­ teri mogu da izraze recima (što je osobina diskurzivne svesti).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN dok su racionalizacija i refleksivnost neprekidno uključeni u delanje. Dejstvenost . ne bismo mogli razumeti sve one veštine i znanja koje pojedinci upotrebljavaju u svakodnevici a nisu verbalno artikulisane.sposobnost da se aktivnost (praksa) opiše recima. Nenameravane posledice — neočekivane pozitivne i negativne posledice. ali koje konstituišu i rekonstituišu društveni život.sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju struk­ ture. Motivacije pružaju opšti plan za delanje. nameravano delanje često ima nenameravane posledice. Gidens je uložio veliki napor da razdvoji dejstvenost od namera. Ideja nenameravanih posledica igra veliku ulogu u Gidensovoj teoriji. Drugim recima. Praktična svest tiče se aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. ali većina naših postu­ paka. Te aktivnosti ne iziskuju potrebu da se izraze verbalno.274 DžORDŽ RlCER . na ono što akteri u stvari rade. Ovaj drugi tip svesti naročito je važan za teoriju strukturacije. motivacije igraju značajnu ulogu u ljudskom ponašanju. Naime. tj. tvrdeći kako se naše aktivnosti na kraju če­ sto razlikuju od nameravanih aktivnosti. i naročito je važna u prelasku s dejstvenosti na nivo društvenog sistema. tj. Usredsredenost na praktičnu svest omogućava lak prelaz s dejstvenika na dejstvenost. Gidens pravi razliku između diskurzivne i praktične svesti. Diskurzivna svest . Ono što se događa ne bi se dogodilo na taj način da se akteri nisu umešali i preduzeli tu aktivnost. a naše motivacije uglavnom nesvesne. motivacije je prikladnije shvatiti kao potencijale za delanje. oni bi znali to da objasne. . Diskurzivna svest predstavlja sposobnost aktera da svoje aktiv­ nosti opišu recima i argumentovano navode razloge za neko po­ stupanje. po Gidensovom mišljenju. nije direktno motivisana.

Preciznije rečeno. Gidens ne poriče da strukture mogu biti prepreka za de­ lanje. Zato Gidensova teorija strukturacije moć pripisuje akteru i delanju. Naravno. jer delanje podrazumeva moć ili sposobnost da se promeni situacija. .po Gidensu. namera dejstvenika nema smisla ukoliko mu nije data moć. on priznaje da akteri mogu da izgube kontrolu nad strukturnim instrumen­ tima društvenog sistema koji se prostiru kroz vreme i prostor. ali i da omogući delanje. Same strukture ne postoje u vremenu i prostoru. pra­ vila i resursi) koji sličnim društvenim praksama daju sistemski oblik. oni ne shvataju činjenicu da struktura može da ograniči. struktura društvenim praksa­ ma omogućava da postoje u različitom vremenu i prostoru. Gidens je dejstveniku pripisao veliku moć. struktura je istovremeno omogućena postojanjem pravila i re­ sursa. ali same po sebi nisu ni izgled. Iako Gidens umanjuje značaj strukturalnih ograničenja. Staviše. i u suprotnosti je s teorijama koje odbacuju ta­ kav stav. Preciznije rečeno. Po Gidensu. Gidens nudi definiciju strukture koja nije u skladu s Dirkemovim shvaranjem struktura koje su u odnosu na aktera. spoljašnje i pri­ nudne. ali to ne znači da akteri nemaju mogućnost izbora i promene. Strukture daju izgled i oblik društvenom životu. Staviše. društveni fenomeni imaju kapacitet da postanu strukturi­ rani. akter prestaje da bude dejstvenik ako izgubi sposobnost (moć) da napravi pramenu. Umesto toga. Ali. Struktura može postojati samo kroz delanje ljudi. Struktura . strukturu čine strukturni instrumenti (pre svih. sistema i dualiteta strukture. Struktura se neformalno definiše kao skup strukturišućih osobina (od kojih poseban značaj imaju pravila i resursi) koje sličnim društvenim praksama daju sistemski oblik. ni oblik. Strukture često omogućavaju dejstvenicima da rade stvari koje inače ne bi mogli činiti. moć logički prethodi svesti. pridajući najveći značaj nameri aktera (fenomenologija) ili spoljašnjoj strukturi (strukturalni funkcionalizam). Gidens shvata da za aktere postoje ograničenja. ali veruje da sociolozi preuveličavaju važnost tih ograni­ čenja.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 275 U skladu sa svojim insistiranjem na dejstvenosti. Konceptualno jezgro teorije strukturacije čine ideje struk­ ture. Njegovi dejstvenici imaju spo­ sobnost da promene društveni svet i društvenu strukturu.

oni nisu međusob­ no nezavisni. Iako neki društveni sistemi mogu nastati kao posledica svesne namere. Društveni sistemi nemaju strukture. Shvatanju strukture u konvencionalnom sociološkom smislu bliži je Gidensov koncept društvenog sistema. Kao rezultat toga. Osim toga. u trenutku kada proizvedu delanje. oni su međusobno povezani do te mere da. Ideja društvenog sistema proizilazi iz Gidensovog primarnog interesovanja za prak­ su. Jasno je da strukturacija podrazumeva dijalektički odnos između strukture i dejstvenosti. Strukturacija — delatnici i strukture međusobno su povezani do te mere da. jedno ne može posto­ jati bez drugog i obrnuto. Stavljanje tih uslova pod kontrolu može biti teško. naglašavajući da takav gubitak kontrole nije neizbežan. Po Gidensu. On izražava ideju da dejstvenici i strukture čine dualitet (ne dualizam. Strukture ne postoje samostalno u vremenu i prostoru. Struktura i dej­ stvenost čine dualitet. nakon čega postaju redovne druš­ tvene prakse. dijalektički odnos između strukture i dejstvenosti. ali akteri ipak nastoje da takvu kontrolu nametnu. tako i na mikronivou ljudske svesti. Takve nenameravane posledice mogu postati nespoznati uslovi delanja i povratno uticati na njega. Sada je lako razumeti Gidensov koncept strukturacije. . strukture su otelotvorene u društvenim sistemima. manifestuju se i u sećanju pojedinačnih dejstvenika. Društveni sistemi .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Međutim. to jest odnosi iz­ među aktera ili kolektiva koji se reprodukuju i tako prerastaju u uobičajene i opšteprihvaćene društvene prakse. Tačnije. za Gidensa je značajnija činjenica da su takvi sistemi često nenameravana posledica ljudskog delanja. Dakle. koji čini osovinu njegove teorije strukturacije. on pažljivo nastoji da izbegne veberovsku metaforu gvozdenog kaveza (vidi glavu 2). ljudi proizvode i reprodukuju strukture u kojima postoje. tj. pravila i resursi manifestuju se kako na makronivou društvenih sistema. odnosi između akte­ ra ili kolektiva koji su reprodukovani.reprodukovane društvene prakse. delatnici u stvari produkuju i repro­ dukuju strukture u kojima žive. ali predstavljaju struktu­ ralne instrumente.276 DžORDŽ RlCER . druš­ tveni sistemi su reprodukovane društvene prakse. što je koncept koji će kasnije upotrebljavati Margaret Arčer). Struktura i dejstvenost čine dualitet. u trenutku kada proizvedu aktivnost. prvo ne može postojati bez drugoga. ali se manifestuju u društvenim sistemima u obliku reprodukovanih praksi.

jer to sprečava razumevanje od­ nosa između te dve strane. Arčerova smatra da su struktura (i kultura) i dejstvenost u društvenom životu isprepletane. u kojoj su drugi prisutni u isto vreme i na istom mestu. iako su u socijalnom životu isprepletane. Međutim. Jedno od Gidensovih najšire prihva­ ćenih dostignuća u socijalnoj teoriji jeste njegov napor da u prvi plan stavi pitanja vremena i prostora.pitanje društvenog poretka . a ne dualitetom. vreme i postor najvažnije su promenljive u Gidensovoj teoriji.zavisi od toga koliko su dobro društveni sistemi integrisani kroz vreme i prostor. U nekim drugim slučajevima može biti korisno da se struktura i delanje Dualizam . tako da drugi ne mora­ ju biti prisutni. Ključna razlika između Gidensa i Arčerove jeste razlika između dualiteta i dualizma. jer se time omogućuje posmatranje načina na koji se oni odnose jedno prema drugome. koncepti dualizma i dualiteta imaju određenu ulogu u analizi društvenog sveta. U nekim slučajevi­ ma razdvajanje strukture i delanja (ili mikronivoa i makronivoa analize) može biti korisno.struktura (i kultura) i dejstvenost mogu se razlikovati za analitič­ ke svrhe. Ona smatra da je za teoretičare neophodno da odbace svaku teoriju koja onemogućava prouča­ vanje ovih međusobnih odnosa. Osnovni preduslov je interakcija licem u lice.dejstvenosti i strukture. usredsređujući se na vezu između dejstvenosti i kulture. Na taj način propuštaju da istraže međusobne odnose dveju strana . . ali da su analitički različite zbog čega njihov odnos naziva dualizmom. Po našem mišljenju. društveni si­ stemi se prostiru kroz vreme i prostor. Arčerova tvrdi da Gidens (i dru­ gi) imaju preveliku želju da odjednom ispitaju obe strane novči­ ća. Obe zavise od toga da li su drugi lju­ di prisutni temporalno (vremenski) ili spacijalno (prostorno). KULTURA I DEJSTVENOST Margaret Arčer je pitanje odnosa dejstvenosti i strukture usmerila u drugom pravcu.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 277 Kao što je već rečeno. Središnje sociološko pitanje . Takva distanca u smislu vremena i prostora sve više je moguća u savremenom svetu novih oblika komunikacije i transporta.

Druga kritika koja se može uputiti Gidensu jeste to da je u teoriji strukturacije problem strukture i dejstvenosti potisnuo pro­ blem kulture i dejstvenosti. uprkos preporodu kulturalne sociologije. Predavao je sociologiju na prestižnom Kolež de Frans (College de France). strukturu i kulturu treba tretirati kao relativno autonomne. Slično se može reći i za različite trenutke u vremenu. U jednom slučaju društveno okruženje je bolje analizirati upotrebom dualiteta. Međutim.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN (mikro i makro) posmatraju kao neodvojiva celina . a ne sjedinjene pod dominacijom struk­ ture. HABITUS I POLJE Teorija Pjera Burdijea inspirisana je željom da se prevaziđe veštačka suprotnost između objektivizma i subjektivizma ili iz­ među pojedinca i društva. to je zapravo jedno empirijsko pitanje. kultural­ na analiza poprilično zaostaje za strukturalnom analizom. Do kog stepena je društvo moguće okarakterisati dualizmom. jer se u stvarnom svetu struktura i kultura oči­ gledno prepliću. Po Arčerovoj. Pjer Burdije Biografska skica Pjer Burdije umro je u sedamdeset prvoj godini života. Ta razlika je. Dok je struktura oblast materijalnih fenomena i interesa. Roden u malom ruralnom gradu na jugoistoku Francuske 1930. Međutim. kultura podrazumeva nematerijalne fenomene i ideje. 23. ja­ nuara 2002. godine. već su i rela­ tivno autonomne. Ranih pede­ setih godina pohađao je Visoku učiteljsku školu u Parizu (Ecole Normale Superieure) gde je i diplomirao. pravi razliku između strukture i kulture. međutim.278 DŽORDZ RICER . Trebalo bi da budemo u stanju da analiziramo i odredimo nivo dualiteta i dualizma u bilo kom socijalnom okruženju i u bilo koje vreme. odbio je da .kao dualitet. kao i većina sociologa. a do kog dualitetom. Ne samo da su struktura i kultura znatno različite. a u drugom može biti prikladnija upotreba dualizma. Arčerova. kon­ ceptualne prirode. Burdije je odrastao u poro­ dici niže srednje klase (otac mu je bio službenik).

Nakon toga. uključujući i obrazovanje. naročito staljinistička orijentacija škole kojoj se aktivno suprotstavljao. Burdije je postao plodniji autor. Burdije smatra da Dirkem i njegova istraživanja društvenih činjenica (vidi glavu 2) spadaju u oblast objektivizma. a njegov ugled je nastavio da raste.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 279 napiše disertaciju. Vratio se u Francusku 1960. „Istraživačke delatnosti u društvenim naukam a " (Actes de la Recherche en Sciences Sociales). godine. Većina vodećih francuskih socio­ loga (uključujući tu i Rejmona Budona i Alena Turena) nadmetala se za tu poziciju. pruživši sopstveni intelektualni doprinos. antropologiju i sociologiju. da bi na osnovu . a onda se 1964. konačno. Kada se Remon Aron povukao 1981. godine vratio na uticajan položaj direktora Praktične škole visokih studija (L'Ecole pratique des Hautes Etudes). godine i godinu dana radio kao asistent na Pariškom univerzitetu. vrlo važan za predstavljanje rada Burdijea i njegovih sledbenika. francuskih i. Dikremovci se kritikuju zbog prenaglašavanja objektivnih struktura i ignorisanja procesa društvene konstrukcije. Iritirala ga je jaka komunistička. svetskih intelektualnih krugo­ va. mesto na Kolež de Fransu ostalo je prazno. Pohađao je predavanja Kloda LeviStrosa na Kolež de Fransu i radio kao asistent sociologa Remona Arona. Njegov rad imao je uticaja na brojne oblasti. Za Centar je bio vezan jedinstven izda­ vački poduhvat. godine mobilisan. promišljaju i konstruišu te strukture. sa francu­ skom vojskom. kroz koje akteri do­ življavaju. Burdije je tri godine radio na univerzitetu u Lilu. Napisao je knjigu o tom iskustvu i ostao u Alži­ ru još dve godine nakon što je njegov vojni rok okončan. Međutim. osnovan je Centar za evropsku sociologiju a Burdije je ime­ novan za direktora. delimično zbog toga što se protivio mediokritetskom kvalitetu svog obrazovanja i autoritarnoj strukturi škole. Burdije je kratko predavao u provincij­ skoj školi jer je 1956. zbog čega je morao da provede dve godine u Alžiru. ona je pripala Burdijeu. Tokom narednih godina Burdije je postao uticajna ličnost pa­ riških. Oni su saradivali s njim. Godine 1968. Tokom 1960-ih go­ dina okupio je oko sebe grupu sledbenika.

Simbolički interakcionizam Burdije uzima kao primer subjektiviz­ ma. Objektivne strukture ograničavaju mišljenje. ishod dijalektičkog odnosa između strukture i dejstve­ nosti. dok istovreme­ no ignoriše šire strukture u kojima se ti procesi odvijaju. s druge strane. toga delovali. koncentriše na dijalektički odnos između objektivnih struktura i subjektivnih fenomena. strukturalni konstruktivizam ili genetički strukturalizam. Burdije smatra da su teorije kao što je simbolički interakcionizam previše usmerene na dejstvenost i da istovremeno ignorišu strukture. koje vidi kao ishod dijalektičkog odnosa između strukture i dejstvenosti. Genetički strukturalizam definiše kao proučavanje objektivnih struktura koje su neodvojive od mentalnih struktura koje. Burdije nedvosmisleno pripada strukturalističkoj perspe­ ktivi.280 DŽORDŽ RlCER . Međutim. ali se razlikuje od većine tradicionalnih strukturalista. Prakse nisu objektivno determinisane. akciju i interakciju. Ipak. Interesujući se za dijalektiku između strukture i načina na kojHjudi stvara­ ju društvenu stvarnost. . ali nisu ni proizvod slobodne volje. objašnjavaju i predstavljaju društveni svet. jer one u krajnjoj liniji utiču na objektivne strukture. Objektivisti zanemaruju dejstvenost i dejstvenike. Burdije usmerava pažnju na prakse. jer se ta teorija usredsređuje na način na koji dejstvenici pro­ mišljaju. podrazumevaju internalizaciju objektivnih struktura. tj. kao i način na koji ljudi predstavljaju svet. Strukturalistička perspektiva — shvatanje da postoje skrivene ili potporne strukture koje determinišu ono što se dešava u društvenom svetu. nasuprot tome. te predstave se ne mogu ignorisati. Burdije se. Burdije označava svoju orijentaciju kao konstruktivistički struktutalizam.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN. Prakse nisu objektivno determinisane. aktere u stvarnom životu. Da bi izbegao dilemu objektivizam-subjektivizam. dok je Burdije naklonjen strukturalističkoj poziciji koja iz vida ne gubi dejstvenike. Prevazilaženje subjektivizma i objektivizma Težnja ka prevazilaženju subjektivizma i objektivizma usmerava Burdijea ka subjektivističkoj poziciji koja je povezana sa sim­ boličkim interakcionizmom (glava 6). ali nisu ni proizvod slo­ bodne volje. Burdije kritikuje i nju. Prakse — po Burdijeu.

On je smatrao da je društveni svet sačinjen od objektivnih struktura koje su nezavisne od aktera. improvizaciju regulišu strukture. Dok habitus postoji u umu aktera. polja postoje izvan njihovog uma. u Burdijeovoj teoriji ima dosta mesta za dinamičnog aktera (dejstvenika). mišljenja i delanja.shvatanje da percepcije. Konstruktivistička perspektiva . Međutim. . Njegov rad se u mnogo većoj meri nastavlja na strukturalizam. ali koje mogu usmeravati ili ograni­ čavati njihove misli i postupke. kao i socijalnim strukturama. Ipak. njegov rad naginje ka strukturalizmu. Neki mikrosociolozi se ne bi složili sa Burdijevim gledištem. što mu do određenog stepena i uspeva. on se smatra poststrukturalistom. Iako Burdije nastoji da poveže strukturalizam i konstruktivi­ zam. Međutim. smatraju­ ći ga za tek nešto više od običnog strukturalizma. fenomenologa ili simboličkih interakcionista). na osnovu svojih pozicija u društvenom prostoru. nego na konstruktivizam. Burdijeov konstruktivizam ignoriše subjektivitet i intencionalnost. to jest aktera koji je sposo­ ban za invenciju i improvizaciju. Njih naročito uznemirava njegova nevoljnost i nemogućnost da svojom teorijom obuhvati subjektivnost. Burdije je. Srž Burdijeovog rada i napora da poveže subjektivizam i objektivizam leži u njegovim konceptima habitusa i polja. misli i aktivnosti stvaraju društvene strukture. njegova uloga veoma je ograničena: invencija je nenameravana. Ipak. percipiraju i konstruišu društveni svet. Za razliku od konstruktivizma većine drugih teoretičara (na primer. kao i u njihovom međusobnom dijalektičkom odnosu. ono što Burdijea zai­ sta razlikuje od strukturalista jeste činjenica da on istovremeno usvaja jednu konstruktivističku perspektivu koja mu omoguća­ va da se bavi genezom obrazaca percepcije. Međutim. Bur­ dije tvrdi da strukture postoje i u samom društvenom svetu. struk­ ture istovremeno podstiču i ograničavaju percepciju i konstrukciju koje se odvijaju u društvenom svetu. on smatra da je važan deo njegove socio­ logije način na koji ljudi. zapravo. zainteresovan za odnos između mentalnih i društvenih struktura.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 281 Dok su se oni bavili strukturama u okviru jezika i kulture. Iz tog razloga.

Dobar primer je kada neko ko potiče iz seoskog okruženja savremenog pretkapitalističkog društva počne da radi na Vol stritu. može se prenositi s jednog polja na drugo. Međutim. transposable) . On omogućava akteru da razume druš­ tveni svet. opažaju i proce­ njuju svoje prakse. Histereza . Ljudi poseduju seriju internalizovanih she­ ma kroz koje opažaju.282 D20RDŽ RlCER . Kroz ove sheme ljudi istovremeno stvaraju. Habitus . ljudi mogu imati neodgovarajući habitus. dakle. vrednuju i procenjuju društveni svet. ali postojanje mnoštva habitusa znači da se društvene strukture ne nameću svim akterima na isti način. kao što su starosne grupe.tačnije. Dijalektički gledano. stvoren je tokom životnog veka pojedinca i predstavlja funk­ ciju određene tačke društvene istorije u kojoj se javlja. Habitus odražava objektivne podele u klasnoj strukturi. . Habi­ tus je mentalna ili kognitivna struktura kroz koju se ljudi bave društvenim svetom.stanje koje nastaje kada pojedinac ima habitus koji ne odgovara situaciji u kojoj živi.mentalne ili kognitivne strukture kroz koje ljudi deluju u društve­ nom svetu. Habitus. shvataju. Habitus stvoren na selu sprečava pojedinca da se dobro snalazi u životu na Vol stritu. mogu patiti od onoga što Burdije naziva histereza. polovi i društvene klase. On nastaje kao rezultat dugotrajnog zauzimanja određe­ ne pozicije u okviru društvenog sveta. U svakom trenutku pristupačan habitus stvoren je tokom kolektivne istorije.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREf« Habitus Burdije je najpoznatiji po svom konceptu habitusa. oni koji zauzimaju istu poziciju u društvu obično imaju sličan habitus. Međutim. U tom smislu. Habitus je istovremeno postojan i prenosiv (engleski. habitus nastaje internalizacijom druš­ tvenih struktura. što znači da nemaju svi isti habitus. habitus takođe može biti kolektivni fenomen. Habitus koji se ispoljava u svakom pojedin­ cu. Možemo reći da je habitus internalizovana ili otelovljena društvena struktura. zavisi od prirode nečijeg položaja u društvu.

ali i društvo stvara habitus. Na primer. Sociolozi. dok je istovremeno kritikovao naučni pristup koji leži u osnovi njegovog rada. pojedini sociolozi koriste žargon da bi postigli visok položaj u okviru polja. Koristeći sopstvenu termino­ logiju. S druge strane. Te sile se mogu razumeti samo kroz metateorijsku analizu.upotreba teorijskih i empirijskih alata od strane so­ ciologa zarad boljeg razumevanja sopstvene discipline. Zapravo. Takođe je zainteresovan za strategije pojedinačnih sociologa. Kada sociolozi shvate prirodu sila koje deluju na njih. tačnije. Jedini način da se izbegne takva sudbina jeste da se razume priroda sila koje deluju na sociologe u datom istorijskom trenutku. biće im lakše da kontrolišu njihov uticaj na sopstveni rad.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 283 Ključni koncept Refleksivna sociologija Pjer Burdije se poziva na refleksivnu sociologiju u kojoj so­ ciolozi koriste sopstvene alate radi boljeg razumevanja svoje discipline. Burdije iznosi interesantan primer za metateoretisanje kada tvrdi da sociolozi moraju izbeći zamku da postanu igračke društvenih sila koje utiču na njih i njihov rad. pokušavajući da so­ ciologiju razdvoje od sveta prakse. kao i za samu disciplinu. habitus podrazumeva Refleksivna sociologija . Burdije je tvrdio da su naučne tvrdnje sociologije i drugih društvenih nauka potvrda moći. . S jedne strane. ili ono što Burdije naziva socioanalizom. koji provode karijere pretvarajući aspekte društvenog sveta u objekte posmatranja. treba da se posvete objektivizaciji sopstvenih praksi. Burdije želi da istraži habitus i prakse sociologa u okvi­ ru polja sociologije kao discipline i u okviru polja akadem­ skog sveta. Habitus stvara društvo. struk­ tura koju strukturiše društvo. kao i odnos između tih polja i polja stratifikacije i politike. Naravno. habitus je strukturišuća struktura. Sam Burdije je uvek nastojao da koristi sociologiju da bi svoj rad očistio od društvenih determinanti. taj stav ima neugodne posledice po Burdijeov rad: on je pokušao da održi sopstvenu simboličku moć. kako bi se postigla razlika (distinkcija). struktura koja strukturiše društvo. on je strukturisana struktura. Drugim recima.

Ne možemo ga ispitati introspektivno. naša praktična logi­ ka može sadržati mnoštvo konfuznih i (sa stanovišta formalne logike) naizgled nelogičnih značenja. Međutim. postoji logika. sa svoje strane. S jedne strane. fiksirana struktura. on se manifestuje u našim najprak­ tičnijim aktivnostima. neprekidno oblikuju i prilagodavaju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM dvostranu dijalektiku: on uključuje internalizaciju spoljašnjih struk­ tura. logika prakse. oni se ponašaju razborito . već i zbog toga što nas to podseća na Burdijeov relacionizam. Habitus nije svest. Praktična logika je politetička. Iako prakse obično oblikuju habitus. ljudi svesno razmatraju opcije. govorimo . ali takode podrazumeva eksternalizaciju stvari koje su za poje­ dinca unutrašnje. Taj nedostatak determinizma jedna je od glavnih razlika između Burdijeovog stanovišta i stanovišta tradicionalnih strukturalista. po Bur­ dijeu. habitus. Koncept habitusa omogućava Burdijeu da izbegne izbor između subjektivizma i objektivizma. Potonji je važan u ovom kontekstu. To je važno ne samo zbog toga što se time podvlači razlika između praktične logike i raci­ onalnosti (formalne logike). niti smo u stanju da ga kontrolišemo voljnim aktima. jer nam omogućava da shvatimo da habitus nije nepromenljiva. Iako je habitus internalizovana struktura koja ograničava mišljenje i izbor delanja.284 D Z O R D Ž RlCER . utiče na unifikaciju i stvaranje prakse. kroz praksu. U svemu što ljudi rade. kao rezultat prakse stvara se društvo. s druge strane. kao i po Garfinkelu i etnometodolozima. Habitus obezbeđuje principe po kojima ljudi prave izbor i odabiraju strategije koje će upotrebiti u društvenom svetu. kroz praksu se stvara habitus. kao što je način na koji jedemo. Kao rezultat toga. Prakse posreduju između habitusa i društva.imaju smisao za praktično. već ga pojedinci. ljudi nisu ni potpuno racional­ ni (Burdije prezire teoriju racionalnog izbora). Niti smo u stanju da jezički izrazimo kako on funkcioniše. on ih ne determiniše. nisu strukturni narkomani (ljudi koji nisu sposobni da se odupru snazi dejstva društvenih struktura). tačnije. Iako nismo svesni ha­ bitusa i njegovog delovanja. Habitus samo sugeriše šta bi ljudi trebalo da misle i šta bi trebalo da odluče da rade. Iako je ovaj proces donošenja odluka odraz delovanja habitusa. ljudi.

kao i na spoljašnje strukture koje deluju na njih.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 285 ili tresemo nos. Oni su. Polje je tip konkurentskog tržišta na kome se upotrebljavaju i raspo­ ređuju različite vrste kapitala (ekonomski. Polje Burdije koncept polja posmatra relaciono. odnosi nisu interakcije ili intersubjektivne veze medu pojedincima. . koji odražava prvenstvo polja moći. Drugi korak je definisanje objektivne strukture odnosa među pozicijama u okviru polja. Burdije čak koristi vojnu simboliku (položaji. Burdije polje vidi kao oblast borbe među ljudima koji za­ uzimaju pozicije u polju. Dakle. usmereni na odbranu sopstvene pozicije ili na njeno poboljšanje. a ne struktural­ no. društveni. hi­ jerarhija odnosa moći u okviru političkog polja služi strukturira­ nju svih drugih polja. polje moći (politike) jeste najvažnije. Društvo ima određeni broj poluautonomnih polja (kao što su na primer. Osim toga. ne odgovaraju prosto mehanički. Burdije analizu polja formuliše u tri koraka. Oni su ograničeni strukturom polja. Prvi korak. Burdijeovim pristupom izbegavaju se ekstremi nepredvidljivih novina i potpunog determinizma. Habitus deluje kao struktura. Konačno. Ti odnosi postoje odvojeno od individual­ ne svesti i volje. umetnost. analitičar treba da pokuša da odredi prirodu habitusa dejstvenika koji zauzimaju različite vrste pozicija u okviru polja. simbolički). Međutim. visoko obrazovanje). ali istovremeno leži u njihovoj osnovi. kao pojedinci ili kolektivi. kulturni.mreža odnosa između objektivnih društvenih pozicija. od kojih svako ima svoju posebnu logiku i među akterima stvara uverenje o tome šta se u svakom polju najviše vrednuje. ali ljudi na njega. Pozicije zauzimaju dejstvenici ili ustanove. religija. Pozicije različitih dejstvenika u okviru polja određene su ve­ ličinom i relativnom snagom kapitala koji poseduju. jeste da se odredi odnos bilo kog posebnog polja prema polju moći. Struktura polja oblikuje strategije koje se koriste da se osiguraju ili poprave pozicije. utvrđenja) da opiše borbe koje Polje . Polje je mreža odnosa medu objektivnim položajima koji su unutar te mreže.

od klasa i političke dominacije. on nije naivni utopista. i uopšte. Oni koji zauzimaju pozicije u okviru polja koriste različi­ te strategije. između ostalog. pa je značenje ekonomskog kapitala očigledno. . Burdije je zainteresovan za emancipaciju ljudi od ovog nasilja. Ekonomski kapital . Društveni kapital . To treba da osnaži i podupre njihovu poziciju tako što će. naravno. Ideja je. te strategije nisu svesne i unapred planirane. To je blaža forma nasilja. preuzeta iz ekonomske sfere. značenja i simbolički sistem vladajućih nameću se ostatku populacije. Međutim. Ta ideja još jednom pokazuje da Burdijeovi akteri imaju barem nešto slobode. društveni kapital se sastoji od vrednih društvenih odnosa među ljudima. one su strukturirane i struktur­ no paternizovane i regularne. Opštije rečeno. pre bi se moglo reći da je razumni utopista.razne vrste legitimnog znanja koje akter poseduje. kao i sudbinu drugih.obim vrednih i korisnih društvenih odnosa koje akter poseduje. Burdije smatra da je obrazovni sistem duboko zadro u reprodukciju postojeće vlasti i klasnih odnosa. najviše kroz kul­ turne mehanizme. Jezik.286 D20RDŽ RlCER . Kapital omogućava pojedincu da kontroliše sopstvenu sudbinu. Umesto toga. jer je dejstvenik nad kojim se ono sprovodi uključen u njegovo sprovođenje. Kulturni kapital . Kulturni kapital uključuje različite oblike legitimnog znanja. Simboličko nasilje sprovodi se indirektno. Simbolički kapital .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN: se dešavaju unutar polja.poštovanje i prestiž koje akter uživa u društvu. Politički aspekt Burdijeovog dela najjasniji je u njegovim idejama simboličkog nasilja. Međutim. Obrazovni sistem je glavna ustanova kroz koju se sprovodi simboličko nasilje nad ljudima. Strategije koje koriste akteri zavise od njihovog habitusa i prirode njihove pozicije u okviru polja. Burdije pravi razgra­ ničenje između četiri tipa kapitala. od ostatka društva prikriti ono što oni čine i primorati potčinjene da prihvate legitimitet dominan­ tne pozicije koju oni zauzimaju. Burdije državu vidi kao poprište borbi za monopol nad onim što on naziva simboličko nasilje. i suprotno je direktnijim oblicima društvene kontrole na koje se sociolozi obično usmeravaju.ekonomski resursi koje akter poseduje. simbolički kapital proizilazi iz nečijeg ugleda i prestiža.

lju­ di klasifikuju objekte. Primena habitusa i polja: Distinkcija. habitus čini da polje bude smisleno i vredno ulaganja energije. pruži osećanje sopstvenog mesta u društvenom poretku. steče­ noj sklonosti razlikovanja različitih kulturnih objekata estetskog uživanja i njihovog različitog vrednovanja. smatrajući da odnos funkcioniše na dva osnovna načina. On pokušava da kulturu. kao i drugima. tako i masovne (na primer. Burdije ne pokušava samo da razvije apstraktan teorijski sistem. kako elitne. on se prvenstveno bavi odnosom habitusa i polja. na primer. kroz svoje sklonosti Metodološki holisti .SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 287 Naglašavajući značaj habitusa i polja. naročito polja i habitu­ sa. kantri ili rep muzika). Ukus je takođe praksa koja služi. S jedne strane. Burdije odbacuje podelu na metodološki individualizam i metodološki holizam i usvaja stanovište koje se može označiti kao metodološki relacionizam. u mogućnosti smo da kategorišemo ljude prema ukusima koje izražavaju. između ostalog. da poka­ že da kultura može biti legitiman predmet naučnog proučava­ nja. Ukus služi da poveže one koji imaju slične sklonosti i da ih razlikuje od onih koji imaju drugačiji ukus. Tačnije. Burdije je pr­ venstveno zainteresovan za varijacije u estetskom ukusu. . Preciznije. kao što su hamburgeri i pomfrit. Kroz svoj rad Burdije pokušava. Zbog strukturalnih nepromenljivih. on ga istovremeno povezuje sa serijom empirijskih pitanja i time izbegava zamku čistog intelektualizma. sklonost ka ozbiljnoj muzici). između ostalog. Analizirajući ukus. u smislu elitne kulture (na primer. reintegriše s kulturom u antro­ pološkom smislu koja obuhvata sve oblike kulture. s druge strane. polje uslovljava habitus. Primena teorijskog pristupa ilustrovana je u njegovoj empirijskoj studiji La Distinction (1979) koja istražu­ je estetske sklonosti različitih društvenih grupa. u svom radu Burdije jukstapozicionira (protivstavlja) ukus prema rafiniranim objektima kao što je prefinjena hrana. s ukusom pre­ ma najobičnijoj hrani. ali u tom procesu klasifikuju i sami sebe. Kroz praktičnu primenu ukusa.sociolozi koji se bave makronivoom društva i smatraju da on određuje mikronivo. kulturne sklonosti različitih grupa u okviru društva (naročito klasa i delova klasa) formiraju usklađene sisteme. da pojedincu.

Cilj svih tih sklonosti jeste da objedine klase. Ta delanja. koja preduzimaju dejstvenici (individualni ili kolektivni) na posebnim pozicijama. Dijalektički gledano. polje i habitus međusobno se definišu. kao i sve druge.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREU prema različitim vrstama muzike ili filmova. ta igra takođe podrazumeva samopozicioniranje i upotrebu širokog spektra strategija koje pojedincu omogućavaju da se istakne u igri. naravno. oblikovane su habitusom. Ukuse mno­ go više oblikuju te duboko ukorenjene i dugotrajne dispozicije. Burdije posmatra kulturu kao neki vid ekonomije ili tržišta. nastaju prakse. Taj kapital je velikim delom rezultat klasnog porekla ljudi i njihovog . Sklonosti ljudi. habitusom. treba posmatrati u kontekstu svih međusobnih odnosa. prirodom pozicija i interesima koji su s njima povezani. makar i nesvesno. Ne treba posebno naglašavati da Burdije ukuse takođe po­ vezuje sa svojim ključnim konceptom. oni iz viših klasa mnogo su sposobniji da svoje ukuse nametnu i suprotstave ukusima onih iz nižih klasa. On ta polja vidi kao niz položaja na kojima se odvija mnoštvo igara. čak i u odnosu na tako obične aspekte kulture kao što je odeća. Ukus je šansa da se zauzme i ojača pozicija pojedinca u okviru polja. ukusi igraju ulogu „provodadžije". naročito kulturne prakse. polje druš­ tvene klase ima dubok uticaj na sposobnost pojedinca da igra ovu igru. Iako su za Burdijea važni i habitus i polje. Izvan dijalektičkog odnosa između habitusa i polja. određena su strukturom polja. i sam je hijerarhijski i hijerarhizujući. Ali. nameštaj ili kuvanje. Dakle. svet kulturnih dela povezan je s hijerarhijskim svetom socijalnih kla­ sa. tačnije. najznačajniji je njihov dijalektički odnos. Te prakse. struktura klase je ta koja oblikuje habitus. nego površna mišljenja i verbalni izrazi. ukusi prema umetnosti ili filmu povezani su s ukusima prema hrani. Kroz ukuse jedan habitus izražava svoju kompatibilnost s drugim habitusom. Drugim recima.288 D Ž O R D Ž RlCER . u totalitetu i celini. Sledstveno. Međutim. sportu ili frizurama. Dva su međusobno povezana polja uključena u Burdijeovu studiju ukusa: klasni odnosi (naročito u okviru frakcija domi­ nantne klase) i kulturni odnosi. Na tom tržištu ljudi koriste kulturni a ne ekonomski kapital. iako naizgled izolovani.

ali promene ukusa takođe najčešće proizvode promene kulturnih dobara. postoji gotovo neiscrpan skup polja na kojima je moguće ispoljavati razlike. Kupovina određenih kulturnih do­ bara (na primer. on tvrdi da svaki akter želi da zauzme određenu poziciju unutar polja da bi se razlikovao od onih koji zauzimaju susedne pozicije. onaj ko kupi koncertni klavir razlikuje se od onoga ko iza­ bere harmoniku. Na tržištu ljudi stiču manji ili veći kapital. Kurir ili Vreme ili letovališta koja posećuju . Ljudi kroz ukuse pokazuju koliko su različiti od drugih. kada se pogledaju sva polja zajedno. Između prirode kulturnih proizvoda i ukusa postoji dijalek­ tika.pića koja piju. Struktura polja ne samo da uslovljava želje potrošača za kulturnim dobrima. Međutim. dok nabavka drugih („yugo") ne donosi nikakav dobitak.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 289 obrazovnog iskustva. automobila koje voze. Burdi­ je se dobro pomučio da razjasni kako se njegova pozicija ne svodi prosto na koncept upadljive potrošnje Torstena Veblena (vidi glavu 3) po kojoj je osnovna pokretačka snaga ljudskog ponašanja potra­ ga za distinkcijom (razlikom). Ali. „sinalco" ili „happy day". rezultat je dominacije jednog gledišta i simboličkog nasilja koje se sprovodi nad onima koji imaju drugačiji pogled na stvari. vladaj uća klasa nasuprot potčinjenoj klasi). To što se jedan izbor (koncertni klavir) vidi kao izraz visokog statusa. „mercedes") donosi profit. a kulturna . dok se drugi (harmonika) smatra vulgarnim. Na primer.Crnogorsko primorje ili Maldivi. Odnosi razlikovanja objektivno su inkorporirani u ove proizvode i reaktiviraju se pri svakoj kupovini. U stvari. pozicija u polju ne ukazuje samo na razliku u položaju. koji troše kako bi popravili svoju poziciju. sledbenici stare mode naspram sledbenika nove mode) i klasnoj oblasti (na primer. novina koje čitaju. Ljudi nastoje da se razlikuju u čitavom spektru kulturnih polja . ili čak donosi gubitak. Promene u kulturnim dobrima vode izmenama ukusa. Promene u ukusu (a Burdije sva polja posmatra kroz vre­ me) rezultat su borbe između suprotnih snaga u kulturnoj (na primer. već i na razliku u moći. ili ga gube. Umesto toga. „mercedes" ili „yugo". već takođe strukturira i ono što proizvođači proizvode da bi zadovoljili tu potražnju. suština borbe je u klasnom sistemu. čime po­ goršavaju svoju poziciju na tržištu.

stoji statusna hijerarhija medu fakultetima. obrazovanje se može posmatrati kao široko bojno polje na kome se odvija mnoštvo borbi da bi se zaštitile ili poboljšale pozicije. Kao i druga polja. zapošljavaju njihove najbolje profesore. Elitni uni­ verziteti gotovo uvek podrivaju njihove napore tako što. Ta hije­ rarhija se odražava. kao i prosečnim platama .290 i D ž O R D Ž RlCER . Iako Burdije pridaje veliki značaj društvenim klasama. profesora različitih ni­ voa. Postoji veliki broj manjih uni­ verziteta (većina državnih univerziteta) koji bi želeli da po­ stignu elitni status. Postoji relativno mali broj elitnih univerziteta u SAD (na primer. i u fondovima koji su * namenjeni pojedinim fakultetima. 1. između ostalog. veka visoko obrazovanje u Sjedinjenim Drža­ vama svakako predstavlja polje u smislu termina koji koristi Burdije. Primena socioloških koncepata na savremeno društvo „Polje"američkog višeg obrazovanja danas Početkom 21. Suprotnosti u okviru klasne strukture uslovljavaju suprotnosti u ukusima i habitusu. Među tim pozicijama nalaze se univerziteti i koledži. sekretara i dekana. diplomiranih studenata i nesvršenih studenata. dok se umetnost i neke društvene nauke (na primer. odnosno čitav društveni svet. predstavlj* odraz neprekidne borbe između različitih frakcija vladajuće klase za pozicije s kojih je moguće definisati kulturu. Elitni univerziteti naspram onih koji pretenduju na taj sta­ 2. i koji stvaraju najveći broj doktora nauka. Stenford) kojima pripada najveći deo najpoznatijih i najproduktivnijih naučnika. Fakulteti protiv fakulteta. na primer. U okviru svakog univerziteta po­ tus. on ne želi da ih svodi na puko eko­ nomsko pitanje ili na odnose proizvodnje.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOflE* j borba između umetnika i intelektualaca. Harvard. Recimo. pri­ rodne nauke (kao što su fizika ili hernija) gotovo uvek se kotiraju iznad društvenih nauka (kao što su ekonomija ili sociologija). širok spektar aka­ demskih odeljenja. osoblja itd. istorija i engleski jezik) kotiraju još niže. već smatra da je klasa definisana i habitusom. na primer. Primera takvih borbi ima više. ali to je praktično nemoguće. To je mreža odnosa objektivnih pozicija.

Studentima je potreb­ rand nalaze se mnogo niže u statusnoj hijerarhiji od većine nižeg nastavničkog osoblja koje. ali nam makar pruža neku sliku o tome. odnosa i borbi na polju savremenog višeg obrazovanja u Sjedinjenim Drža­ vama. Saradnici. nisu naročito voljni da je dele. profesori su ti koji odlučuju ko će od niže rangiranog osoblja biti unapređen. a ovi. ali ovi. Opštije rečeno. niže rangirano osoblje pokušava da osvoji deo moći koju poseduju profesori. fesori imaju najveću moć u akademskom svetu. a možda čak i prelazak na neki elitni univerzitet. u kontekstu svog interesovanja za dija­ lektički odnos između habitusa i polja. veće plate i veći prestiž. no vreme i pažnja nastavnika. 5. naročito ako su ambi­ ciozni.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 291 3. a najčešće im se suprotstavljaju fakulteti višeg ranga. Masteri i dokto­ 4. Međutim. Njegova teorija karakte­ ristična je i zbog usredsređivanja na prakse (u ovom slučaju. . asistenti i docenti tek nastoje da postanu profesori i zauzmu njihova mesta. postojeći nastavni kadar odlučuje koli­ ko će biti težak taj proces i ko će postati doktor nauka. Fakulteti nižeg ranga često se bore da se po­ pnu na hijerarhijskoj lestvici kako bi obezbedili više sredsta­ va. s drugim članovima nastav­ nog kadra. Naravno. na estetske prakse) i njegovog odbijanja da se bavi jalovim intelektualizmom. ovim nije iscrpljena lista položaja. Nastavni kadar naspram dodiplomaca. Burdije nudi jednu osobenu teoriju o odnosima između dejstvenosti i strukture. Stariji profesori naspram mlađih. većinu svog vremena posvećuju pisanju i istraživanji­ ma koja će im doneti unapređenja. ona predstavlja povratak marksistič­ kom interesovanju za odnose između teorije i prakse. Profesorski kadar naspram postdiplomaca. ne treba posebno naglašavati. Redovni i vanredni pro­ na fakultetima. Svi koji su upisali poslediplomske studije žele da dobiju master diplomu ili doktorat jer se nadaju da će im to omogućiti da zauzmu pozicije na fakultetu. Međutim. ima moć nad njima. U tom smislu.

4. Arčer takođe tvrdi da se kultura ignoriše. iako su u društvenom svetu isprepletane. različiti akte­ ri različito vrednuju različite resurse i imaju različite mogućnosti razmene i različite međusobne odnose razmene. . oni se ne mogu međusobno odvojiti. Emerson se bavio psihološkim osnovama razmene. kao i odnosi­ ma razmene. Struktura se nekonvencionalno definiše kao skup instrumenata strukturacije (naročito pravila i resursi) koji sličnim društvenim praksama daju sistemsku formu. 6. 9. 8. kulturnog. Pozicije dejstvenika na polju određene su veličinom kapitala ekonomskog. ili su odnosi između aktera ili kolektiva koji se reprodukuju i tako postaju redovne društvene prakse. Društveni sistemi predstavljaju reprodukovane društvene prak­ se. Teorija strukturacije Entonija Gidensa bavi se dejstvenicima i strukturama kao dualitetom. 10. 7. 16. 15. 13. u kome se strukture i dejstvenost mogu analitički razlikovati. 11. Polje je mesto borbi čiji je cilj zauzimanje prestižnih pozicija. 12.292 D20RD2 RlCER . te da treba da se fokusiramo na odnose između kulture i dejstvenosti. 5. Međusobno su povezani do te mere da ljudi. mrežama i strukturama na mikronivou.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Sažetak 1. 17. Strukturacija se zasniva na ideji da dejstvenici i strukture nisu nezavisni jedni od drugih. društvenog i simboličkog. Burdijeova integrativna teorija bavi se odnosom između habitusa i polja. Ričard Emerson formulisao je jednu integrativniju teoriju razmene. Gidensov pristup karaktriše moć koju on pripisuje dejstveniku. Mreža razmene jeste mreža društvenih odnosa koji uključuju odtedeni broj individualnih ili kolektivnih aktera. Postoji veći broj ovih odnosa razmene i oni su međusobno pove­ zani u pojedinačnu mrežnu strukturu. M o ć (potencijalni trošak koji jedan akter može da nametne dru­ gom) i zavisnost (potencijalni trošak koji je jedan akter voljan da toleriše u okviru odnosa razmene) dva su koncepta koja su u središtu Emersonove integrativne teorije razmene. 2. 3. u procesu delanja. 14. Habitus je mentalna ili kognitivna struktura kroz koju ljudi de­ luju u društvenom svetu. produkuju (stvaraju) i reprodukuju strukture u kojima postoje. Suprotno Gidensu. Polje je mreža odnosa među objektivnim pozicijama u okviru polja. Margaret Arčer zastupa dualizam.

Mouzelis. Pjer (1999). Miloš i Spasić. Pjer (2000). Nemanjić. Ivana (2004). Nicos (2000). Nasleđe Pjera Burdijea: pouke i nadahnuća. Narcisovo ogledah. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd: Clio. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Spasić. Ivana [uredili] (2006).SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 293 Literatura za dalje čitanje Burdije. . Stoje pošlo krivo? Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju/Zavod za kulturni razvitak. Sociologijska teorija. Sociologije svakodnevnog života. Nacrt za jednu teoriju prakse. Burdije.

Istorijski gledano. Prvo. i 1920. Feministička teorija . Drugo. Savremena feministič­ ka teorija javlja se nakon drugog talasa aktivizma (1960-1990) koji je bio usmeren na to da se osnovna politička prava upotrebe da se bi se žene ekonomski i socijalno izjednačile s muškarcima. širok sistem ide­ ja o društvenom životu i ljudskom iskustvu koji se razvio iz žen­ ske perspektive. širok sistem ideja o društvenom životu i ljud­ skom iskustvu koji se razvio iz ženske perspektive. Feministička teorija se razlikuje od većine socioloških teorija koje su razmatrane u ovoj knjizi po tome što je interdisciplinarna i po tome što feministički sociolozi i sociološkinje pokušavaju da rašire i prodube disciplinarno znanje.uopšten. godine) koji je bio usmeren na borbu žena za pravo glasa i učešće u političkom procesu. feministička teorija pokušava da opiše i kritički evaluira svet sa ženskog stanovišta. inkorporirajući otkrića interdisciplinarne zajednice. . Klasične korene savremene feminističke teorije na­ lazimo u prvom talasu feminističkog aktivizma (otprilike izme­ đu 1848. polazište svake feminističke teorije jeste iskustvo i položaj žena u društvu. Ona je usmerena na ženu na dva načina. feministička teorija razvila se kao posledi­ ca feminističkog aktivizma koji je prošao kroz „talase" kolektivne mobilizacije.GLAVA 8 SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE Patriša Madu Džilijan Lengerman Nibruk Univerzitet Džordž Vašington Američki univerzitet Osnovna teorijska pitanja Savremene feminističke teorije Ka feminističkoj sociološkoj teoriji Sažetak Literatura za dalje čitanje Feministička teorija predstavlja uopšten.

ženske uloge bile su manje privilegovane i bile su podređene muškim ulogama. nalaze žene? Ako nisu prisutne. U njoj će možda učestvovati neki od vas koji će najveći deo svog života proživeti u 21. naučnici. ali obavljajući i čitav niz drugih uloga žene su. često su bili slepi za njihovo prisustvo. kao pasivne supruge ili majke). razlog nije u tome što one za to nisu sposobne ili što nemaju interesa da tu budu. OSNOVNA TEORIJSKA PITANJA Savremena feministička teorija započinje naizgled jednostav­ nim pitanjem: Šta ćemo sa ženama? To se može iskazati i na sledeći način: Gde se. tako i ženski. Pokušaji feminizma da od­ govori na ta pitanja doveli su do teorije koja je od univerzalnog značaja za sociologiju. veku. aktivno stvarale veliki broj situacija koje sociolozi danas istražuju.296 D Ž O R D Ž RlCER . razlikovale su se od muških uloga . kao supruge i majke. iako od suštinske važ­ nosti. šta one zapravo rade? Kako one doživljavaju situaciju koja se istražuje? Koji je nji­ hov doprinos tome o čemu pišemo? Sta to znači za njih? Četrdeset godina neprekidnog postavljanja tog pitanja do­ velo je do nekih opštih zaključaka. Osim toga. godine i traje sve do danas. zajedno s muškarcima. Ako ih negde nema. već u tome što postoji namera da se one odatle isključe. Zaista. žene igraju uloge koje se prilično razlikuju od onih u kojima ih većina nas zamišlja (na primer. drugo pitanje zahteva objašnjenje tog društva. u situaciji koja se ovde istražuje. . iako su žene bile aktivno prisutne u najvećem broju druš­ tvenih situacija. Drugo osnovno pitanje feminizma glasi: Zašto je onda sve tako kako jeste? Prvo pitanje iziskuje opis društva. Žene su prisutne u najvećem broju društvenih situacija. Nji­ hova nevidljivost samo je jedan od pokazatelja nejednakosti iz­ među muškaraca i žena. zašto nisu? Ako jesu prisutne. Opis i objašnjenje društva dva su lica bilo koje sociološke teorije. kako muški. ženske uloge u najvećem broju situacija.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE « 1 Borba se nastavlja s trećim talasom aktivizma koji je otpočeo 1990. Tamo gde su prisutne. Me­ đutim. javnost i društveni akteri.

SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 297 Feministkinje postavljaju i treće pitanje: kako možemo promeniti i unaprediti društvo tako da ono bude pravedno za sve ljude? Ta privrženost društvenoj transformaciji u interesu pravde posebna je karakteristika kritičke socijalne teorije. pokušavajući da odgovore na osnovna pitanja femini­ stičke teorije. . stvorile univerzalno primenjivu teoriju socijalnog života koja može da se poredi s Marksovom revolucionarnom misli. zapra­ vo je znanje koje je izvedeno iz iskustva moćnih slojeva društva. nejednakost i razlika u ulogama u odnosu na muš­ karce. Marks je pre više od jednog veka tvrdio da znanje. koje načelno karakterišu živote žena. Budući da feminističke teoretičarke po­ hvataju kritičku teoriji one se pitaju kako njihov rad može da unapredi živote ljudi koje one proučavaju. neomarksizmu. etnicitetom i globalnim položajem. društvenim teorijama koje nastaju pod uticajem teoretičara koji pripadaju rasnim i etničkim manjinama i teoretičarima iz postkolonijalnih društava. On je tvrdio još i to da je moguće gledati na svet sa stanovišta radnika koji je ekonomski i politički podređen. nju nalazimo još u marksizmu. bračnim statusom. Ali. nalaze pod velikim uticajem položaja žene u društvu. emotivnim preferencijama. starosnim dobom. to jest muškaraca kao gospodara. To znanje može da se relativizuje ako se vratimo na stanovište žene koja je kroz istoriju za­ uzimala uvek podređenu ali neophodnu ulogu pomoću koje se stvaralo i održavalo društvo u kome živimo. rasom. zapravo nije ništa drugo do odraz iskustva onih koji eko­ nomski i politički upravljaju društvom. Pošto se krug feminista i feministkinja koji istražuju navede­ na pitanja sve više širio i uključivao sve veći broj ljudi iz različitih disciplina (kako iz SAD. položaja koji se definiše klasom. tako i iz drugih delova sveta). za koje ljudi veruju da predstavlja apsolutne i univerzalne iskaze o istini i društvu. Feminis­ tkinje su. Osnovna teorijska pitanja feminizma danas nas vode do sličnog radikalnog preokreta u razumevanju sveta: ono što prihvatamo kao univerzalno i apsolutno znanje. Osim u feminizmu. religijom. feministička teorija ne bavi se samo ženama. feministič­ ka teorija postavila je i četvrto pitanje: Sta ćemo s razlikama medu ženama? Istraživanje tog pitanja vodilo je do opšteg zaključka da se nevidljivost.

SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE Feministička sociološka teorija izrasla je iz opšte feminističke teorije. već ga takođe dekonstruiše. u najvećem broju situa­ cija razlikuju se od položaja i iskustva muškaraca u istim situacijama. feminizam ne samo da relativizuje etablirano znanje.1) kao i najvažnije femi­ nističke sociološke teorije.298 D Ž O R D Ž RlCER . one su sputane. Položaj žena treba da se razume kao direktna posledica odnosa moći muškaraca i žena. 2. postao predmet relativizovanja i dekonstrukcionitičkih pritisaka. Te žene tvrde da ne postoji samo jedno jedinstveno žensko stanovište i jedan sistem znanja. 3. učaurene i iskorišćavane od strane muškaraca. U ovom odeljku izložićemo tipologiju feminističkih teorija koje su proizašle iz odgovora na to pitanje. suprotstavljajući mu žensko razumevanje real­ nosti. žene koje pripadaju radničkoj klasi i lezbejke počele su da se suprotstavljaju beloj privilegovanoj klasi heteroseksualnih vodećih feministkinja. Obojene žene. fe­ minizam je sam. Položaj žena i njihovo iskustvo. . Druga dekonstrukcionitička struja unutar feminizma dolazi iz narastaj uće postmodernističke litera­ ture (vidi glavu 9) koja postavlja pitanje o rodu kao neizdiferenciranom konceptu i individualnom sopstvu kao stabilnoj poziciji svesti i ličnosti iz kojih se rod i svet mogu iskusiti. (sažeto u tabeli 8. Položaj žena u najvećem broju situacija ne samo da je različit. Na taj način.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREVI Feminizam na jedan radikalan način dovodi u pitanje etabli­ rani sistem znanja. Žene su ugnjetavane: drugim recima. Različite varijante feminističke sociološke teorije nude ra­ zličite odgovore na pitanje: „Sta ćemo sa ženama?". žene u postkolonijalnim društvima. ukazujući na njegovu mušku pristrasnost i rodnu politiku koja ga uobličuje i iz koje ono crpi svoje osnovne postulate. iz sopstvenog teoretskog okvira. u poslednje dve decenije. već da postoji više njih. podređene. već je takođe manje privilegovan ili nejednak po­ ložaju muškarca. Postoje četiri glavna odgovora: 1. Međutim.

takode. etnicitet.odgovori na deskriptivno pitanje: Sta ćemo sa ženama? Distinkcije unutar teorija . strukturalnog ugnjetavanja ili vek­ tora ugnjetavanja i privilegija u koje s p a d a j u klasa. . rasa.1 Pregled varijanata feminističke teorije O v i načelni odgovori m o g u dalje d a se razlože u zavisnosti o d o d g o v o r a na d r u g o o s n o v n o pitanje feminističke teorije: „ Z a ­ što je sve tako kako j e s t e " (videti tabelu 8.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 299 4. učaurene i iskorišćavane od strane muškaraca. podređene.1). Psihoanalitički feminizam Radikalni feminizam Strukturalno ugnjetavanje Žensko iskustvo razlike. emotivne preferencije. nejednakosti i ugnjetavanja ra­ zlikuje se u zavisnosti o d njihovog opšteg položaja unutar društvenog uređenja. Socijalistički feminizam Teorija intersekcionalnosti Tabela 8. u najvećem broju situacija razlikuju se od položaja i iskustva muškaraca u istim situacijama. Kulturni feminizam Biološki feminizam Institucionalni feminizam Interaktivni feminizam Fenomenološki feminizam Rodne nejednakosti Položaj žena u najvećem broju situacija ne samo da je različit. već je. manje privilegovan ili nejednak položaju muškarca.odgovori na eksplanatorno pitanje: Zašto je pozicija žene takva kakva jeste? Rodne razlike Položaj žena i njihovo iskustvo. starosno d o b a . bračni status i globalni položaj. nejedna­ kosti i ugnjetenosti razlikuje se s obzirom na položaj žene unutar kapitalizma. Ž e n s k o iskustvo razlike. Liberalni feminizam Rodno ugnjetavanje Žene su ugnjetavane: drugim re­ cima. patrijarhata i rasizma. one su sputane. Osnovne varijante feminističke teorije .

. Potrebno je. Rod razumemo kao društveno konstruisani obrazac muškosti i ženskosti i društveno konstruisan: obrazac odnosa muškarca i žene. već je sve posledica ljudske interpretacije. ništa nije objektivno dato. U nastavku ovog odeljka bavićemo se feminističkim teo­ rijama rodne razlike. kao što su na primer politika tela ili priroda države. Kada se kaže da je rod društveno konstruisan.300 D Ž O R D Ž RlCER . rodne ugnjetenosti i strukturalne ugnjetenosti. Opisaćemo opšte karakteristike sva­ kog od ovih pristupa. odnosa i identiteta). Sociologija roda . Rod . Po­ trebno je ili govoriti o njihovim osnovnim teorijskim na­ lazima ili praviti razliku između njihovih različitih teorij­ skih formulacija. Glavna karakteristika savremenih feminističkih teorija je­ ste to da one predstavljaju mešavinu ideja sakupljenih iz različitih teorija i disciplina. rodne nejednakosti. Ali feministička teorija ne bi trebalo da se meša sa sociologijom roda. Sociologija roda. odnosa i identite­ ta. Veliki broj teorijskih radova opire se kategorizaciji. Društvena konstrukcija — proces kolektivnog definisanja u kojem ljudi stva­ raju društvo koje se smatra „stvarnim". Feministička sociološka teorija činjenicu roda uzima kao pola­ znu osnovu s koje objašnjava celokupnu društvenu stvarnost.društveno konstruisan obrazac muškosti i ženskosti i društveno kon­ struisan obrazac odnosa muškarca i žene. U ovom sluča­ ju. Po ovom shvatanju. *" 2. plod je rada sociologa koji istražuju pojedinačni aspekt društva.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE'. međutim. radi se o istraživanju muških i ženskih uloga. da vodimo računa o tri važne stvari: 1. s ciljem da se nadu odgovori na pojedinačne probleme. a ne njihova prirodna karakteristika. ključne razlike unutar njih i preporuke na osnovu kojih je moguće nešto promeniti. U osnovi svih odgovora koje je dala feministička sociološka teorija nalazi se ideja roda.istraživanje socijalno konstruisanih muških (ženskih uloga. kao i sociologija devijantnosti ili malih grupa. misli se na to da je on proizvod definicije ljudi.Ta ideja u suprotnosti je s uverenjem (koje prihvataju neki ljudi i neke nesociološke feminističke teorije) da rod odražava urođene polne razlike.

Prve teoretičarke kulturnog feminiz­ ma. Kao što su nekada muški socijalni i politički teo­ retičari mislili da su muškarci prirodno sposobniji od žena. tvrdile su da su za upravljanje državom neophodne ženske vrline kao što su saradnja. ženski obrasci mo­ tivacije za ostvarenjem. Sociološkinja Alis Rosi povezala je različite biološke funkcije muškaraca i žena s različitim obrascima hormonalno determinisanog razvoja tokom životnog ciklusa. Budući da je u poslednjih par decenija feministička lite­ ratura dosta narasla. Potom je taj razvoj povezala s polno specifičnim varijacijama u takvim osobinama kao što su osetljivost na svetio i zvuk. Do sada su feminističke teoretičarke razvile četiri glavna objašnjenja rodnih razlika: biološko. ženske fantazije o seksualnosti i intimnosti. tvrdi ona. institucionalno. niži nivo agresivnog ponašanja i veća sposobnost žena za miran saživot. Feministkinje prvog talasa koje su stvorile teoriju kulturnog feminizma preokrenule su taj argument. dobro poznati strah žena od matematike i očiglednu činjenicu da su žene predodređenije da se brinu o maloj deci od muškaraca. ženski način komunikacije. briga. ovde nećemo pokušati da predstavi­ mo celokupan opus feminističke teorije. sposobnost bri­ ge za drugog koja je svojstvena samo ženama. Rodne razlike Argument koji se dugo koristio da bi se opravdao podređen položaj žena u odnosu na muškarce. utiču na različite obrasce za igru u detinjstvu. Rosijeva tvrdi da socio­ kulturna struktura mora da se izmeni kako bi putem društvenog . uzdižući pozitivne aspekte feminističkog karaktera. tako neke feministkinje danas tvrde da postoje posebni standardi etič­ kog rasuđivanja koji su svojstveni samo ženama. i razlikama u levim i desnim delovima mozga. interakciono i fenomenološko. S ovakvim načinom razmišljanja nastavilo se na različite načine sve do da­ našnjeg dana. Džejn Adams i Sarlot Perkins Gilman. otvorenost za emocionalno iskustvo karakteristično za žene. ili feminističke ličnosti.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 301 3. glasio je da su žene prirod­ no inferiorne u odnosu na muškarce. Te razlike. pacifizam i nenasilnost u rešavanju sukoba.

Razlika koja postoji između muškaraca i žena jednim delom proizilazi iz kulturne konstrukcije koja isključuje žene . recimo. maj­ ke i domaćice. Ta kultura žensko iskustvo i načine na koje žene mogu spoznati sebe. tvrde da se rodne razlike reprodukuju u interaktivnim praksama u kojima se kultur­ na tipifikacija roda odigrava. Drugi pol) Po mišljenju ovih teoretičarki. Deca (ali i odrasli koji se spremaju. One se od malih nogu kroz socijalizaciju navikavaju na ulogu majke i supruge. (Klasičnu formulaciju ove teme na­ lazimo u delu Simon de Bovoar. učešće u pokretima za zaštitu čovekove okoline. osnažuje i transformiše. Ključne razlike proizilaze iz rodne podele rada koja je ženama dodelila uloge supruge. potvrđujući sebi i drugima da su rodna bića. Neka istraživanja tvrde da žensko iskustvo socijalizacije i institucional­ nih uloga navodi žene na poseban oblik političkog aktivizma kao što je. Međutim. Feminističke teoretičarke koje nude egzistencijalnu i fenomenološku analizu. stvarajući konstrukciju žene kao „Drugog". na koju se sociolozi sve više pozivaju. recimo. za koga se tvrdi da je jedini sposoban da menja svet oko sebe. Budući da se te uloge ostvaruju unutar privatne sfere doma i porodice. svet je definisan kulturom koju stvaraju muškarci.302 DŽORDŽ RlCER . žene vode drugačije živote od muškaraca i imaju različita životna iskustva od njih. Institucionalna objašnjenja polaze od toga da rodne razlike proizilaze iz različitih uloga koje muškarci i žene igraju unutar različitog institucionalnog okruženja. Kendas Vest i Don Zimerman. gura na same margine konceptualnog uobličenja.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI učenja omogućila kompenzaciju za sve one nedostatke uslovljene biološkim predispozicijama muškaraca i žena. etnometodolozi. objektificiranog bića kome su dodeljene karakterne crte koje predstavljaju suprotnost delatnosti muškarca. neki sociolozi smatraju da teorija socijalizacije i te­ orija uloga nude objašnjenje koje je previše statično i previše ogra­ ničeno. Oni smatraju kako ljudi igraju rodne uloge ulazeći u različite interakcije unutar svakodnevice. razvile su jednu od najdugotrajnijih tema u feminističkoj teoriji: marginalizaciju žene kao Drugog u kulturi koju su stvorili muškarci. za brak ili majčinstvo) poseb­ no se pripremaju za obavljanje takvih različitih životnih uloga u skladu sa scenarijom koji je utemeljen u rodnim razlikama. U jednoj raspravi.

Sve teorije o rodnoj nejednakosti pretpostavljaju da će žene i muškarci reagovati prilič­ no lako i prirodno na egalitarnije društvene strukture i situacije. U svom najratobornijem obliku taj teorijski pristup iznosi jednu vekovima staru feminističku tvrdnju: kada ženski način bivstvovanja posta­ ne deo javnog života. a ne iz bioloških ili drugih razlika između žena i muškaraca. te da javno znanje. već i nejednak. U pokušaju da dođu do promena.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 303 (žena pasivni akter. etničkom poreklu. rasi. Žene uvek imaju niži društveni ugled i manje materijalnih resursa. nacionalnosti (državljanstvu) ili bilo kojem drugom značaj­ nom činiocu. Sva ljudska bića imaju duboku potrebu za slobodom koja im omogućuje sa­ moostvarenje. kao i sposobnost da se prilagode ograničenjima ili prilikama situacija u kojima se nalaze. Rodna nejednakost Feminističke teorije rodne nejednakosti tvrde da je položaj žena i muškaraca u društvu ne samo različit. teoretičarke rodne razlike zahtevaju da se ženski načini bivstvovanja priznaju kao legitimne i održive alternative muškim načinima bivstvovanja. profesiji. Nejednakost proističe iz organizacije društva. Pitanja koja se ovde postavlja­ ju jesu da li žene mogu da se oslobode statusa objekta/Drugog. a ne dejstvenik). Stoga. bez obzira na to da li se taj položaj zasniva na klasi. te da li u tom oslobođenju moraju da postanu kao muškarci ili mogu da ostvare neki poseban i drugačiji subjektivitet. obrazova­ nju. svet će biti bezbedniji i pravedniji. Pristrasnost tog argumenta koji su radikalno razvile francuske psihoanalitičarke i feministkinje kao što su Elen Siksu i Lis Irigaraj sastoji se u tvrdnji da će žena razviti svest i kulturu koja je jedin­ stveno njena i različita od one koju ima muškarac. isto je što i tvrditi da su ženama uskraćeni struktur­ ni resursi koji su im neophodni da bi zadovoljile svoju potrebu za samoostvarenjem (koju imaju i muškarci). a drugim delom iz činjeni­ ce da žene internalizuju Drugog. moći i prilika za samoostvarenje od muškaraca koji se nalaze na sličnom društvenom položaju. . reći da postoji rodna nejednakost. akademsko istraživanje i organizacija društvenog života ozbiljno uzmu u obzir način ženskog bivstvovanja. veroispovesti.

da zauzi­ maju mesto u javnoj administraciji. a rodna jednakost može se ostvariti ako se preoblikuju obrasci podele rada u ključnim društvenim ustanovama. Ovo . da budu članovi porote (čak ni onda kada je na klupi za optužene sedela žena). U originalu iz 1776. obrazovanje i mediji. Muževi su imali pravo. godine: „Smatramo da su sledeće istine samoočigledne: da su svi muškarci i žene stvoreni jednaki".i žene" dodato je u prvoj rečenici. Ako je bila udata. Pored toga. ma šta da je njihov uzrok. sudstvu i crkvi. pa čak ni da samostalno donese odluku o sopstvenom testamentu.. te teorije afirmišu tezu po kojoj je promena si­ tuacije moguća. rad. Konvencija u Seneka Folsu zaključila je svoj rad usvajanjem Deklaracije osećanja (Declaration of Sentiments) koja započinje preispitivanjem Deklaracije nezavisnosti iz 1776. . kao što su: pravo. te da su dugotrajne i teško promenljive. što je često završavalo fizičkim maltretiranjem. žene su bile građanke dru­ gog reda. održane u mestu Seneka Fols u državi Njujork. Liberalni feminizam. ona nije mogla da dobije starateljstvo nad svojom decom. da nam mnogi njeni fun­ damentalni principi danas izgledaju trivijalno. te uspešno inkorporisane u društvenu svakodnevicu. Osnovne ideje liberalne feminističke teorije u toj meri su isprepletene s istorijom američkog femini­ stičkog pokreta. On je smestio žensku potrebu za pravdom u intelektualni Liberalni feminizam . u slučaju ra­ zvoda braka. ali i dužnost da primenjuju silu da bi disciplinovali ženu. kao ni da rade u zdravstvu. danas se u tolikoj meri uzima zdravo za gotovo da je teško zamisliti da je on uopšte ikada činio po­ četnu poziciju feminističke teorije. Princip po kome su žene i muškarci jednaki. One nisu mogle da glasaju. Po ovoj teoriji. 1848. godine stoji samo reč „muškarci". Ali.feministička teorija nejednakosti koja tvrdi da su žene jednake s muškarcima u tome što su i one sposobne za donošenje razlož­ nih moralnih sudova. rodna nejednakost rezultat je patri­ jarhalnih i seksističkih obrazaca podele rada. zadiru duboko u ličnost. u vreme prve konvencije o ženskim pravima u ljudskoj istoriji. Politički i konceptualno gledano. godine. ostvarene i razrađene u praksi.304 D Ž O R D Ž RlCER . teoretičarke rodne nejednakosti razlikuju se od teoretičarki rodne razlike koje smatraju da rodne razlike. U tom pogledu. porodica.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Drugim recima. to je tada bio jedan radikalan zahtev. žena nije mogla da poseduje svojinu ili prima platu na svoje ime.

Te prakse. godine u Mineapolisu. kako da će se onda koncept jednakosti primeniti podjednako na osobe različitog pola? U pokušaju da odgovori na ta pitanja. i za koga se . Osim toga. žena se više ne doživljava kao osoba koju možemo da zamislimo isključivo u kontekstu doma i porodice. klasični liberalni feminizam tvrdio je da žene. prenesu na poslove upravljanja državom. neravnopravan položaj i otvorile su prostor za različit tretman žena. savremeni liberalni feminizam postao je vodeći u teorijskom zagovaranju teze po kojoj je rod proizvod društvene konstrukcije. L. a ne bio­ loških razlika. Tamo je studirala s Pitirimom Sorokinom. Bernardom. poziva­ jući javnost da ih podrži. Dok je kulturni feminizam (vidi odeljak o rodnim razlika­ ma) tvrdio da žene imaju dužnost da svoju karakterističnu sen­ zibilnost. godine do danas predstavlja višeslojno istraživanje i operacionalizaciju tvrdnje da su žene i muškarci jednaki. Da li jednakost takođe podrazumeva da su ljudi isti? Ako „jednaki" ne znači „isti". Ta prava omogućila su ženama da uđu u političku arenu i zatraže punu jednakost sa muškarcima. nego iz ideja i prakse koje su bile usmerene na to da definišu nejednak status muškarca i žene. kao i muškarci. Džesi Bernard Biografska skica Džesi Bernard (rođena kao Džesi Ravič) rođena je 8. Prvi samostalan korak napravila je sa 17 godina kada je iz svoje jevrejske imigracione porodice preš­ la na Univerzitet u Minesoti. i sa L. nakon Deklaracije. Razlike između muškaraca i žena nisu proizašle iz biologije. Američke i Francuske revolucije i abolicionističkog pokreta. juna 1903. stavljale su žene u nepravedan. već i kao autonomna individua sa pripadajućim pravima. imaju prirodno pravo da učestvuju u poli­ tici i upravljaju društvom u sopstveno ime. koji je kasnije osnovao Odeljenje za sociologiju na Harvardskom univerzitetu.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 305 diskurs prosvetiteljstva. koji je bio jedan od saosnivača American sociological review. Teorijsko putovanje liberalnog feminizma od 1848. razvijenu unutar doma i porodice.

obrazovanju. a Džesi je počela da prerasta pozitivizam. porodici . između 1964. tvr­ deći da seksizam zadire u sve sfere društvenog života. Doktorirala je na Vašingtonskom uni­ verzitetu u Sent Luisu 1935. . Seksizam definišemo kao sistem diskriminatornih stavova i praksi koji ima za cilj da privileguje muško iskustvo. Holokaust je uništio njenu veru u to da nauka može da spozna i proizvede pravedan svet. godine. provodeći vreme u predavanju i pisanju. a obezvredi žensko iskustvo. godine. a obezvredi žensko iskustvo. zdravstvu. religiji. Liberalni feminizam drugog talasa pokušao je da ostvari ideal jednakosti uklanjajući barijere punom učešću žena u glav­ nim društvenim ustanovama . Njeno zajedničko studiranje s Bernardom odvelo ju je do pozitivističke sociologije koja se očitova­ la u njenom kasnijem radu i sposobnosti da kvantitativno istraživanje integriše sa kvalitativnom i kritičkom analizom koje su u Americi postajale sve popularnije. ali ona je ostala na Pen Stejtu sve do 1960. a ne objektivno.306 D20RD2 RlCER . preselila se u Vašington da bi se potpuno posvetila pisanju i istraživanju. godine. Primera je mnogo. Činjenicu da su takve barijere postojale i da su pokušaji da se one uklone nailazili na jak otpor. nauci. Uskoro je počela da uspostavlja neza­ visnu akademsku reputaciju. Jezik omogućuje da zamenica „on" predstavlja generičku Seksizam — sistem diskriminatornih stavova i praksi koji ima za cilj da privile­ guje muško iskustvo. godine (te godine je i preminula). D o sredine 1940-ih godina. Najdramatičniji korak preduzela je u poslednjoj trećini svog života. feministkinje su objašnjavale pozivajući se na seksizam. Liberalne feministkinje istražuju sveprisutnost seksizma. privredi. tako i za ono što je ona imala da kaže o karijernim obrascima u životima žena. Taj period značajan je kako za njenu vanserijsku akademsku produkciju. godine. Njen muž umro je 1951. kao i podizanju svoje dece. i 1996. Nakon toga. Bernardovi su bili na Državnom univerzitetu Pensilvanija. Prihvatila je nove ideje od kojih je najvažnija bila ta da je znanje konceptualizovano.zahtevajući da se žene tretiraju jed­ nako kao muškarci.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI udala 1925.

zdrav­ stvena istraživanja i pravila zaštite na radu pretpostavljaju uvek muško telo kao standard. a na drugoj strani nalazi se privatna sfera neplaćenog rada. Institucionalno gledano. Knjiga se bavi problemom postizanja jednakosti u braku. Ber­ nard analizira brak kao kulturni sistem verovanja i ideala. razlike u ličnim do­ hocima između muškaraca i žena. brak je ulozi muža dodelio auto­ ritet i slobodu. Liberalna feministička teorija tvrdi da sveprisutnost rodne ideologije seksizma prikriva diskriminatorne prakse koje vidimo u svakodnevnom životu. silovanje u vezi i feminizacija siromaštva. religiji. i kompleks interakcionih iskustava za muškarce i žene kao pojedince. dvostruko radno vreme. koji se nalaze u domenu odgovornosti žene. porodica se razume kao spoj žene-pomoćnice i muškarca-domaćina koji je ujedno i glava porodice. insti­ tucionalni aranžman uloga i normi. a čitav svet je izdeljen u rodom odeljene „sfere": s jedne strane. U američkom društvu kao celini brak je ide­ alizovan kao suštinski egalitarno udruženje muža i žene.na primer. 1. na koje muškarci imaju privilegovano pravo. postoji javna sfera plaćenog rada i učešća u obrazovanju. silovanje u braku. Jedno od najvećih postignuća liberalne feminističke teorije jeste kritika nejednakosti koje se često uzi­ maju zdravo za gotovo. koja podrazumeva brigu o kućnim poslovima. odgovornosti i ograničenja. koju je napisala Džesi Bernard. seksualno uznemiravanje. a za muškarce kao blagosloveni spoj porodičnog života. Brak spaja ideju muškog autoriteta sa seksualnom . Jedan od klasičnih radova kritičkog liberalnog feminizma jeste knjiga Budućnost braka. koja pretpostavlja životni raspored usklađen s potrebama tipičnog muškarca. nasilje u kući. Kulturološki gledano.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 307 zamenicu kada god govorimo o nekome u trećem licu. fenomen „staklenog plafona". ali i obavezu da se kreće izvan sfere doma­ ćinstva. Feministkinje uspevaju u tome tako što podvrgavaju kritici načine razmišljanja po kojima se smatra da su „stvari jednostavno takve kave su . brak je za ženu idealizovan kao njena sudbina i izvor njenog ispunjenja. 2. posao i karijera organizovani su oko onoga što je Džon Vilijams nazvao „muška idealna radna nor­ ma". upravljanju dr­ žavom.

on ženama nalaže da budu poslušne. Feministkinje tvrde da u svakom braku. dok zapravo trpi normativno propisanu zavisnost i ne­ moć. nezavisno od toga koliko se osećaju ispunjenim.308 D20RD2 RlCER . nesanica i strah od nervnog sloma. i neoženjeni muškarci. nalaze se nisko na lestvici stresnih indikatora. postoje dva braka: • brak muškarca. nesvestica. u stvari. odnosno obavezu da obezbedi emocionalne i seksualne usluge mužu. zavisne i suštinski usmerene na potrebe i zahteve izolovanog domaćinstva. ali da neki parovi zajedničkim trudom uspevaju da ostvare liberalno-feminističku zamisao egalitarnog braka. nezavisno od toga koliko se osećaju slobodnim. kao i da će prestati da bude ta­ kav tek onda kada parovi ne budu osećali pritisak preovladujućih institucionalnih ograničenja i budu u mogućnosti da ispregovaraju vrstu braka koja najbolje odgovara njihovim individualnim potrebama i ličnostima. u kome on veruje da ga brak ogra­ ničava i opterećuje. . noćne more. Zahtevi liberalnog feminizma za promenama saglasni su sa analizama u kojima se pokazuje šta čini osnovu zahteva za jednakošću i šta su uzroci nejednakosti: feministkinje žele da eliminišu rod kao organizujući princip u distribuciji društvenih dobara.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI potencijom i muškom snagom. Posledice takve koncepcije braka vide se iz rezultata istra­ živanja koja mere nivo ljudskog stresa: udate žene. • brak žene. nezavisnost i pravo na emocionalne i seksualne usluge svoje žene. i postepeno se udaljava od nezavisne mlade osobe kakva je bila pre nego što se udala. Iz toga se može zaključiti da je brak dobar za muškarce a loš za žene. ka­ kav god bio njihov osećaj društvene stigme. Nedavne studije su pokazale da analiza koju je u svojoj knjizi obavila Bernardova i dalje važi za najveći broj brakova. oženjeni muškarci i neudate žene. dok zapravo dobija sve ono što norme propisuju: autoritet. zamor. pokazuju zna­ čajne simptome stresa u koje spadaju preskakanje srca. u kome ona afirmiše kulturno verovanje da brak predstavlja ispunjenje njenog života. 3. Za razliku od njih. glavobolja.

Drugi imaju obavezu da prihvate i poštu­ ju taj izbor bez obzira na to da li se radi o domaćici ili doma­ ćinu. Za liberalne feministkinje idealni rodni aranžman podrazumeva da svi pojedinci koji deluju kao slobodne i odgovorne moralne individue imaju mogućnost da izaberu životni stil koji im najviše odgovara.što važi za muškarce. liberalni feminizam saglasan je sa dominantnim američkim etosom u svom osnovnom prihvatanju demokratije i kapitalizma. • jednaku raspodelu odgovornosti u porodičnoj podeli rada. odgovornosti i jednakosti životnih šansi. heteroseksualnom ili homoseksual­ nom braku itd. odnosno sposobnosti javnosti da reaguje na argu­ mente o pravdi. . neudatoj karijeristkinji. iskorišćavaju. kao dva najvažnija kulturna ideala u Americi. Promena se traži kroz zakonodavstvo. one se pozivaju na princip univer­ zalnosti . ponekada smo koristili i reč „represija". obrazovanje i masovni mediji. izbora. braku s decom ili bez dece. sudske parnice i regulaciju. svojoj reformističkoj orijentaciji i pozivanju na vrednosti individualizma. Da bismo izbegli jednoličnost prevoda. Prema tome. mora da važi i za žene. Liberalne feministkinje vide taj ideal kao nešto što učvršćuje slobodu i jednakost. Liberalni feminizam se zalaže za: • jednake obrazovne i ekonomske životne šanse. * Napomena prevodioca: U originalnom tekstu stoji reč repression. • uklanjanje seksističkih sadržaja iz ustanova kao što su porodica. kao i kroz apel ljudskoj sposobnosti za donošenje uravnoteženih mo­ ralnih sudova. Iako je tu reč moguće prevesti i kao „represija". odlučili smo se za reč „ugnjeta­ vanje". porodici u kojoj oboje zarađuju. Rodno ugnjetavanje Teorije o rodnom ugnjetavanju* opisuju žensku situaciju kao posledicu direktnog odnosa moći između muškaraca i žena u kome muškarci imaju fundamentalan i konkretan interes da održavaju si­ stem dominacije koji im omogućava da kontrolišu.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 309 U pokušaju da ostvare jednakost. • svakodnevno dovođenje seksizma u pitanje.

odbijajući pri tom da prihvati autonomni subjektivitet po­ dređenog. Obrazac rodnog ugnjetavanja ugrađen je u najdublju struk­ turu društvene organizacije koju feministkinje nazivaju patrijar­ hat. socijalizacije. Dok se najveći broj ranih feminističkih teoretičarki usredsređivao na pitanja rodne nejednakosti. Psihoanalitički feminizam — pokušaj da se koncept patrijarhata objasni pu­ tem reformulacije teorije Sigmunda Frojda i njegovih sledbenika u psi­ hoanalitičkoj teoriji. Postoje dve glavne varijante teorije ugnjetavanja. identifikuju i naglašavaju emocionalnu dinamiku ličnosti. Te teorije. Psihoanalitički feminizam pokušava da objasni koncept patrijarhata putem reformulacije teorije Sigmunda Frojda i njegovih intelektulanih nastavljača. Najveći broj savremenih feministič­ kih teoretičarki u određenoj meri se bavi pitanjem ugnjetavanja. rodne razlike i rodne nejednakosti sporedne su posledice patrijarhalne društve­ ne strukture.po teoretičarkama ugnjetavanja. prema teoretičarkama rodnog ugnjetavanja. Gledano iz ugla podređenog. karakteristična po tome što u njoj muškarci koriste. kontrolišu. bilo koji odnos u kome jedna dominantna strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva da drugu podređenu stranu (pojedinca ili kolektiv) pretvori u instrument svoje volje. potčinjavaju i ugnjetavaju žene. a veliki broj najbogatijih i najinovativnijih teoretskih postignu­ ća unutar savremenog feminizma proizašao je upravo iz teorija ugnjetavanja. . polnih uloga ili klasnog sistema). emo­ cije koje su često duboko skrivene u podsvesnim ili nesvesnim Dominacija . Ženska situacija je.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI potčinjavaju i ugnjetavaju žene.310 D20RDŽ RlCER . To su psihoanalitički feminizam i radikalni feminizam. Zapravo. odbija­ jući pri tom da prihvati autonomni subjektivitet podređenog. glavno obeležje savremene feminističke teorije jeste širina i intenzitet njenog bavljenja fenomenom ugnjetavanja. Pod dominacijom teoretičarke ugnjetavanja podrazumevaju bilo koji odnos u kome jedna do­ minantna strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva da drugu podre­ đenu stranu (pojedinca ili kolektiv) pretvori u instrument svoje volje. takav odnos nije ništa drugo do iskorišćavanje. To je primarna struktura moći koja se namerno održa­ va. za teoretičarke rodnog ugnjetavanja. Patrijarhat nije nenameravana i sekundarna posledica nekog skupa činilaca (biologije. najšire govoreći.

pa ga zato brane . te da stoga muškarci ne moraju uvek i svuda da budu sigurni u to da patrijarhat za njih predstavlja bezuslovnu vrednost. samo u suprotnom smeru. trajan u vremenu i pro­ storu i sposoban da se odupre i održi uprkos povremenim iza­ zovima. trajan u vremenu i prostoru i sposoban da se odupre i održi uprkos povremenim izazovima. ali istvoremeno odbace njegove rodnospecifične zaključke koji su bili seksistički i patrijarhalni. . sveo­ buhvatan u svojoj socijalnoj organizaciji.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 311 predelima psihe. ali na kraju prihvataju takav sistem ili čak rade u korist sopstvenog potčinjavanja. To je jedan univerzalan sistem. To je jedan univerzalan sistem. feministkinje su morale suštinski da prerade njegove zaključke tako da ostanu unutar Frojdove teorije. pogotovo ako uzmemo u obzir činjenicu da su ljudi sposobni da raspravljaju i nagađa­ ju.koja podrazumeva da muškarci umeju da izračunaju kolika je praktična korist od održavanja patrijarhata. Me­ đutim. nije prisutna kod žena? Tražeći odgovor na tu zagonetku. Kao sve teoreti­ čarke ugnjetavanja. sveobuhvatan u svojoj društvenoj organizaciji. Psihoanalitičke feministkinje u svojim teorijama upotre­ bljavaju jedno posebno shvatanje patrijarhata. one smatraju da je patrijarhat sistem u kome muškarci potčinjavaju žene. Osim toga. ako bismo se oslonili na argument ukorenjen u kognitivnom ostvarenju sopstvenog interesa. ono što je karakteristično za psihoanalitički feminizam jeste gledište po kome svi muškarci kontinuirano i energično rade na stvaranju i održavanju takvog sistema.nije ono odakle izvire ta silna i ogromna energija koju muškarci ulažu u održavanje patrijarhata. onda bi to značilo da bi žene isto tako energično mogle da se mobilišu protiv patrijarhata. Žene se s vremena na vreme opiru. Umesto Patrijarhat . psihoanalitičke feministki­ nje odbacuju argument po kome je kognitivna računica praktične koristi dovoljna da obezbedi mušku podršku patrijarhatu. Međutim. Zagonetka koju psihoanalitičke feministkinje pokušavaju da reše jeste zbog čega muškarci neprekidno ulažu ogromnu energiju da održe patrijar­ hat i zbog čega ista takva energija. pokušavajući da iskoriste Frojdovu teoriju. Kogni­ tivna mobilizacija .sistem u kome muškarci potčinjavaju žene. One takode naglašavaju važnost perioda novo­ rođenčeta i ranog detinjstva u paternizovanju tih emocija.

ali obično nesvesna sećanja na osećanja (feelings memories).312 D20RDŽ RlCER . kao jedno moguće objašnjenje muške dominacije nad ženama. odnosno slabosti žena. ljubav. ljudi prolaze kroz najranije faze razvoja ličnosti koje karakteriše neprekidna turbu­ lencija primitivnih emocija: straha. nepre­ kidnoj i intimnoj vezi sa ženom . Emocionalne posledice tih ranih iskustava zadržavaju se trajno u ljudima kao potentna. upotreba jezika i iskustva razumevanja. od manjeg značaja i emocionalno slabija. zavisnost. Veza dece s ocem/muškarcem tek je povreme­ na. pojedincima u dugom vremenskom periodu nedostaje moć govora. od suštinske važnosti je skup duboko ambivalentnih osećaja o ženi/majci/starateljki: potreba. oblast polupriznatih ili nepriznatih želja i strahova. psihoanalitičke feministkinje istražuju one aspekte psihe koje su frojdovci već identifikovali kao važne: oblast ljudskih emocija. ali i strah i bes zbog njene sposobnosti da nas spreči u onome što želimo. Taj izvor smešten je u psihičke strukture koje se nalaze toliko duboko da ih individualna svest ne može prepoznati ili kontrolisati. posesivnost. Muško dete. besa.majkom ili majčinom zamenom. i oblast neuro­ ze i patologije. U traganju za emocional­ nom potporom patrijarhata. postaje sve više svesno sopstvenog muškog identiteta i pokušava da postigne nespretno . U tom iskustvenom reziduumu. Tu one pronalaze klinički dokazan izvor vanserijske energije muškaraca. ljubavi. koje od samog početka odrasta u kulturi koja po­ zitivno vrednuje muškost a ne ceni ženskost. psihoanalitičke feministkinje identifikovale su. U tom dobu. zadovoljstva. mržnje. Psihoanalitički feminizam usredsređuje se na dva faze razvo­ ja u ranom detinjstvu: (1) pretpostavku da ljudska bića sazrevaju tako što uče da postižu ravnotežu u nerešivoj tenziji između želje za slo­ bodom delanja (individuacija) i želje za potvrdom od strane drugog (priznanje).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI toga. U periodu novorođenčeta i ranog detinjstva. socio-emocionalno okruženje u kome se uobličuje i izgra­ đuje ličnost deteta. (2) činjenicu da u svim društvima novorođenčad i deca pro­ življavaju najraniji i najkritičniji razvoj u bliskoj. gubitka i želje.

romanima. u kulturi ili u ličnosti. Ona pokušava da reši svoje emocionalno nasleđe iz detinjstva u zrelom dobu. i naučnom metodu koji se izvodi iz takvih gledišta i tvrdi da je objektivna istina mo­ guća. nastaju dve patologije: preindividualizovani dominantni muškarac. Žensko dete. U zrelom periodu. Motivi u popularnoj kulturi koji se često sreću u filmovima. naglašavajući svoje sposob­ nosti za sticanje priznanja. postajući majka. ona. U toj ambivalenciji. već je i destruktivna po svojim posledicama. TV serijama itd. muškarcu kao gospodaru prirode. obnavlja vezu u kojoj se nalazila kao novorođenče.u in­ terpretaciji psihoanalitičkih teoretičarki tumače se kao znak slo­ ma tenzije između potrebe za individualizacijom i potrebe za pri­ znanjem.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 313 brzo odvajanje identiteta od žene/majke. One dovode u pitanje gledišta zapadne nauke koja insistiraju na razdvojenosti čoveka i prirode. ot­ kriva sopstveni ženski identitet u kulturi koja ne ceni žene. . Reinterpretiraj ući ta gledišta one tvrde da muški preindividualizovani ego projektuje na kulturu svoju želju za dominacijom i svoj strah od intersubjektivnog priznanja. podređena žena. Ono odrasta sa pomešanim pozitivnim i negativnim osećanjima o sa­ moj sebi i ženi/majci. dosegne dovoljno ozbiljne razmere. . emocionalno naslede iz ranog detinjstva podstiče muškarčevu potragu za sopstvenom ženom koja udovoljava njegovim emocionalnim potrebama. koji priznaje drugoga samo ukoliko može da ga kontroliše. Umesto da traži supstitut za majku. koje gaji ista osećanja prema majci/ženi.slika muškarca koji obavezno dominira nad ženom . žena rasipa veliki deo potencijala koji bi mogla da iskoristi da pruži otpor svojoj druš­ tvenoj podređenosti. i podindividualizovana. dok se sa že­ nama to dešava prilikom održavanja srodnih odnosa i prijatelj­ stava. to se dešava na jedan potčinjen način u prilikama seksualne privlačnosti. Ta kulturno indukovana razdvojenost nije samo nepotpuna. koja se odriče svoje slobode i pronalazi identitet samo u tome da bude ogledalo dominantnog muškarca. S muškarcima. on oseća nagon za dominacijom i teško prihvata uzajamnu ravnopravnost. Kada taj slom. Psihoanalitičke feminističke teorije proširile su analizu s in­ dividualne ličnosti na zapadnu kulturu. ali je ipak zavisna od njega i podvrgava se njegovoj kontroli: drugim recima.

prema tome. i (2) da su žene svuda nasilno ugnjetavane sistemom patrijarhata. društvenim aranžmanima ili obrascima ugnjetavanja. . klasnim i nacionalnim pretpostavkama u tim teorijama . želeći da u direktnu vezu dove­ du univerzalne ljudske emocije i univerzalno ugnjetavanje žena. objašnjavaju ugnje­ tavanje žena kroz muškarčevu duboku emocionalnu potrebu da kontroliše ženu. ili ne pate od te ne­ uroze ili su podložne nekim drugim komplementarnim vrstama neuroza. što je uverenje koje se suprotstavlja onome što one nazivaju univerzalnim obezvređivanjem žena. Osim toga. Nekoliko teoretičarki raspravljalo je o nepriznatim etničkim. ne uspevaju da objasne posrednički društveni aranžman koji po­ vezuje emocije sa ugnjetavanjem. osim mož­ da to da je neophodno da restrukturiramo naš način odgajanja dece i započnemo masovno psihoanalitičko preispitivanje našeg shvatanja smrti. Radikalni feminizam se zasniva na dva emocionalno utemelje­ na središnja uverenja: (1) da žene imaju apsolutnu pozitivnu vrednost kao takve. koja afirmiše pozitivnu vrednost žene kao takve i tvrdi da su žene u svim društvima nasilno ugnjetavane.njihovim generalizacijama koje su izvedene iz iskustva belih ljudi. njima nedostaje psihički ekvivalen­ tan izvor energije koji je neophodan da bi se oduprle dominaciji. rodnog ugnjetavanja i strategija promene društva. Žene. radikalne feministkinje liče na neke militantnije Radikalni feminizam — teorija društvene organizacije. Te teorije nam omogućavaju neke provokativne uvide i produbljuju naše razumevanje korena rodne represije. nagon koji proističe iz skoro univerzalne muške neuroze ukorenjene u strahu od smrti i ambivalenciji prema maj­ ci koja ga je podigla. pripadnika gornje srednje klase i severnoatlantske porodice. na drugoj strani. Postoji dosta dokaza iz kliničke psihijatrije kojima se može podr­ žati argument da su te neuroze zapravo široko rasprostranjene u zapadnom društvu. a delimično i zbog tih propusta. Ali te teorije. Ali one zahtevaju mnogo razrađeniju teoriju o sociološkim činioci­ ma i strategijama promene. U tom strastvenom spo­ ju ljubavi i mržnje. one ne uspevaju da objasne moguće razlike u emocijama.314 D20RDŽ RlCER . Osim toga. psihoanalitičke feminističke teorije nemaju mnogo šta da predlo­ že što bi moglo da se upotrebi za društvene promene.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Psihoanalitičke feministkinje. U svakom slučaju.

u sistemu patrijarhata.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 315 rasne i etničke grupe poput Afroamerikanaca koji se za svoja prava bore pod sloganom „crno je lepo" ili Jevreje koji detaljno svedoče o svojim iskustvima iz holokausta. . Slika patrijarhata kao nasilja koje upražnjavaju muškarci i muške organizacije nad ženama od suštinske je važnosti za ra­ dikalne feministkinje. manipulaciju i obmanu. Nasilje ne mora uvek da poprimi oblik otvorenog fizičkog zlostavljanja. monogamije. tj. Unutar patrijarhata muškarci posmatraju kako stariji potčinjavaju žene.vide sistem ugnjetavanja u kome neki ljudi dominiraju drugim ljudima. radikalne feministkinje razrađuju teoriju društvene orga­ nizacije. Radikalne feministkinje u svakoj ustanovi i u osnovnim strukturama društva . kasti. u osnovi. • neplaćen zaglupljujući rad u domaćinstvu i slabo plaćen ili neplaćen rad na radnom mestu. Ono može biti prikriveno u složenijim radnja­ ma koje. Kroz učešće u patrijarhatu muškarci uče kako da potcenjuju druga ljudska bića. sadizam i mazohizam. čednosti i hete­ roseksualnosti. ali najznačajnija struktura društvene nejednakosti. predstavljaju oblike eksploatacije i kontrole. • praksa ginekologije. • seksualno uznemiravanje na radnom mestu. Od svih tih sistema do­ minacije i podređenosti. već on nastavlja da postoji kao najsveobuvatniji i najpostojani­ ji sistem nejednakosti. niti mora uvek da bude nemilo­ srdno i okrutno. Ne samo da patrijarhat istorijski predstavlja prvu strukturu dominacije i podređivanja. starosnom dobu i rodu . najosnovnija struktura ugnjetavanja na­ lazi se u rodu. rasi. rodnog ugnjetavanja i strategije promene društva. Patrijarhat je za radikalne feministkinje najmanje uočljiva. a žene uče kako da igraju ulogu potčinjenih. U njih mogu da se ubroje: • standardi mode i lepote. akušerstva i psihoterapije. odnosno kao osnovni društveni model dominacije. Nadograđujući se na ta osnovna uverenja. klasi. Patrijarhat neprekidno stvara krivicu i represiju. • tiranski ideali majčinstva. kako da na njih gledaju kao na neljude i kako da ih kontrolišu. Sve to navodi muškarce i žene ka ostalim oblicima tiranije.heteroseksualnosti. etni­ ci tetu.

fizičkom silom. vode do kulturnih varijacija u obrazovanju patrijarhata.da bi se on održao. tako i u grupnim odnosima. kako su psihoanaliti­ čari pokazali. Ali fizičko nasilje uvek ostaje njegova osnova. istorijske i kulturne prakse paljenja veštica. predstavljaju izvor emocionalne po­ drške. tema nasilja kao otvorenog fizičkog zlostavljanja leži u samoj srži radikalno feminističkog povezivanja patrijarhata sa nasiljem. histerektomija (odstranjivanje materice hirurškim putem) i druge vrste hirurgije. ubijanje ženske dece po rođenju (u Kini i Indiji). ideološke. vezivanje ženskih stopala (u Kini). koja su od presudne važnosti za rađanje dece zadovoljavaju i praktične i. Muškarci stvaraju i održavaju patrijarhat ne samo zbog toga što imaju resurse da to urade. neurotične potrebe muškaraca. i osnažuju njegovo uverenje da predstavlja središnju druš­ tvenu figuru. žene u životu muškarca igraju ulogu saosećajnih partnera. suđenja lezbejkama. da bi uspostavili kontrolu. kako deteta tako i odraslog muškarca. kamenovanje preljubnica do smrti. prisilna prostitucija. Njihova tela. To je upravo ono što muškarci rade ženama. moguće je upotrebiti druge resurse moći . delanje i percepciju druge grupe. U njega spadaju: silovanje. već i zbog toga što imaju realan interes da žene nateraju da im služe kao poslušna oruđa. Da bi žene mogle da obavljaju te korisne funkcije.316 D Z O R D Z RlCER .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Nasilje postoji kada god jedna grupa. Nasilje se koristi da bi se patrijarhat zaštitio od ženskog pojedinačnog i kolektivnog otpo­ ra. Različite društvene okolnosti daju različit rang tim funkcijama i. zloupotreba žene u braku. pravne i emocionalne . Zene predstavljaju jedinstveno efikasno sredstvo kojim se zadovoljava muška seksualna želja.ekonomske. muškarci neprekidno moraju da ih drže pod kontrolom. okolinu. Zene su upotrebljiva radna snaga. seksualna zloupotreba dece. Kao pažljivo kontrolisani saputnici. Međutim. kontroliše životne šanse. u sopstvenom intere­ su. . Patrijarhat postoji kao skoro univerzalan društveni oblik zbog toga što su muškarci u poziciji da upravljaju najvažnijiim re­ sursom moći. zlostavljanje udovica i genitalno sakaćenje (u nekim afričkim plemenima). seksualno zlostavljanje. One se takođe mogu posmatrati kao simbolički znaci muškog statusa i moći. Jednom kada se patrijarhat uspostavi. incest. shodno tome. kako u ličnim. sadizam u pornografiji.

Kako se patrijarhat može poraziti? Radikalke smatraju da njegovo rušenje mora početi promenom ženske svesti. uvažavanja i uzajamne odbrane. uprkos tome. podrške. zajednicu. Lezbejski feminizam. a drugi da je sasvim ubedljiv. rade na uspostavljanju široko utemeljenog sestrinstva poverenja. One ima­ ju razuman. te problemu promene društve­ ne strukture prilazi na pomalo nerealističan način. Radi­ kalne feministkinje zahtevaju od žena da zajedno sa drugim že­ nama. osim toga. iako nedovršen. . biće moguće dve strategije: (a) kritička konfrontacija sa svim aspek­ tima patrijarhalne dominacije. Neki će smatrati da je on previše kritičan. Radikalne feministkinje su. bez obzira na razlike među njima. Kakvu ocenu da damo radikalnom feminizmu? Emocional­ no gledano. Kada nastane takva vrsta sestrinstva. Najviše su kritikovane zbog toga što su isključivo orijentisane na patrijarhat. zavisna i pristane na drugorazrednu i podređenu ulogu. a potom odbaci patrijarhalne pritiske koji od nje zahtevaju da bude slaba. ali i model za razumevanje kulturnih varijacija unutar tog sistema represije. Svaka žena mora najpre da spozna sopstvenu vrednost i snagu. čini se. (b) određeni stepen separatizma koji se može ostvariti povlačenjem žena u oblasti koje same kontrolišu .SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 317 Radikalne feministkinje nam nude objašnjenje univerzalnog rod­ nog ugnjetavanja. program promena. Ali ako pokušamo da ga teoretski ocenimo.domaćinstvo. obavile značajno istraživanje da bi podržale svoju tezu po kojoj je patrijarhat u krajnjoj liniji utemeljen u praksi nasilja nad ženama. Ta orijentacija. počiva na uverenju da erotski i emocionalni odnosi s drugom ženom predstav­ ljaju vrstu otpora patrijarhalnoj dominaciji. kreće van tih teorija. trebalo bi da primetimo da radikalni femini­ zam uključuje argumente socijalističkih i psihoanalitičkih femi­ nistkinja o razlozima za podređenost žena. a da se. pojednostavljuje realnost društvene orga­ nizacije i društvene nejednakosti. svako od nas će na to odgovoriti u skladu sa stepenom svog ličnog radikalizma. kao jedna od najsnažnijih struja unutar radikalnog feminizma. centre umetničke kreativnosti i lezbejske ljubavne odnose.

Umesto (problematične) marksističke analize po kojoj se rodice. Razume se. Radikalni feminizam. oni . Taj prošireni metod naglašava značaj ideja za determinisanost ljudskih radnji.marksističku i radikalnu feminističku misao. heteroseksizma. kapitalizma. Kritikujući ugnjetavanje. tvrdeći da su dominacija i iskustvo ugnjetavanja proizvod interak­ cije tih struktura. kako je prethodno pokazano. korišćenja. Socijalistički feminizam. socijalističke feministkinje razvile su metod socijalne analize koji je proistekao iz proširenog razumevanja marksističkog istorijskog materijaliz­ ma. a ipak međusobno povezane. već istražuju na koji način je ta dejstvenost proizvod strukturalnih odnosa. Socijalističke feministkinje kritikuju zasebne. U ovom odeljku izložićemo dve teorije strukturalnog ugnjetavanja: socijalistički femi­ nizam i teoriju intersekcionalnosti (ukrštanja). prihvataju tezu po kojoj ugnjetavanje proizilazi iz či­ njenice da neke društvene grupe izvlače direktnu korist iz kontro­ le. ta kritika razvijena je sa stanovišta iskustva žene.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Strukturalno ugnjetavanje Teorije strukturalnog ugnjetavanja. privatne svojine i države pisali o rodnom ugnjetavanju. Teorije struktu­ ralnog ugnjetavanja smatraju da su te interakcije istorijske (nastale tokom vremena) i uvek zasnovane na odnosima moći. predstav­ lja kritiku patrijarhata. jedan koji proizilazi iz strukture patrijarhata i drugi koji proizi­ lazi iz strukture kapitalizma.318 D Ž O R D Ž RlCER . potčinjavanja i ugnjetavanja drugih društvenih gru­ pa. to jest načina na koji one uzajamno osnažuju jedna drugu. Marksistički feminizam sledi marksističku kritiku kapitalizma koja kritikuje klasno ugnjetavanje. Kada su Marks (vidi glavu 2) i Engels u svom poznatom delu Poreklo po­ su tvrdili da se poreklo patrijarhata nalazi u nastanku svojinskih odnosa. Teorijski projekat socijalističkog feminizma razvija se oko tri cilja. Te teorije analiziraju način na koji se interesi za dominacijom ostvaruju kroz mehanizme društvene strukture. kao i teorije rodnog ugnjetavanja. Socijalističke feministkinje pokušavaju da spoje ono što smatraju najvrednijim tradicijama feminističke te­ orije . to jest kroz stalno ponavljajuću i rutinizovanu društvenu interakciju. Teoretičarke strukturalnog ugnjetavanja ne poriču dejstvenost onih koji su na vlasti. One istra­ žuju strukture patrijarhata. rasizma. tipove ugnjetavanja.

socijalističke fe­ ministkinje prihvataju radikalni feministički argument po kome patrijarhat. ugnjetavanje žena ostaje primarna tema analize. kao na primer pripadnice privilegove klase u američkom društvu koje ugnjetavaju siromašne žene. mogu aktivno da učestvuju u siste­ mu ugnjetavanja drugih žena. kao i kod ostalih oblika femi­ nizma. privržene istorijskom materijalizmu kao analitičkoj Socijalistički feminizam . predstavlja nezavisnu strukturu unutar sistema ugnjetavanja. Prvo.pokušaj da se stvori teorija koja se usredsreduje na ulogu kapitalizma i patrijarhata u stvaranju širih struktura koje ugnje­ tavaju žene. ali je takode proizvedena dejstvenošću. koje su i same ugnjetavane.koncept po kome je ugnjetavanje žena proizvod zajedničkog dejstva kapitalizma i patrijarhata. Socijalističke feministkinje nude sledeću definici­ ju ugnjetavanja: ugnjetavanje predstavlja strukturalni odnos moći u kome jedna velika društvena grupa dominira drugom. Uistinu. . to jest namernim i svesnim delanjem pojedinaca. te teorije se bave svim mogućim oblicima ugnjetavanja. Ta struktura dominacije utiče na dejstvenost {agency). Međutim. u krajnjoj liniji. jedna od strategija svih socijalističkih feministki­ nja jeste suprotstavljanje predrasudama i ugnjetavajućim prak­ sama unutar same zajednice žena. Kon­ cept koji objedinjuje te dve vrste ugnjetavanja naziva se kapi­ talistički patrijarhat. Usmerenost na kapitalistički patrijarhat i dominaciju proi­ zilazi iz činjenice da su socijalističke feministkinje. Kapitalistički patrijarhat . položaj žena i njihovo iskustvo u društvu služi kao stanovište sa kojeg se razmišlja o sistemu dominacije u svim njegovim oblici­ ma.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 319 patrijarhat nalazi u funkciji ekonomskih odnosa. eksplicitno ili implicitno. Ali koncept koji se možda još šire koristi jeste dominacija (onako kako je ona definisana u prethodnim odeljcima). Drugo. Žene su od suštinske važnosti za socijalistički feminizam na dva načina. iako u interakciji s ekonomskim uslovima. bez obzira na to da li se ono vrši nad ženama ili muškarcima. One takode istražuju kako neke žene.znanje o ugnjetavanju pod kapitalističkim sistemom i znanje o ugnjetavanju pod sistemom patrijarhata . Socijalistički feminizam pokušava da spoji to dvostruko znanje .u jedinstve­ no objašnjenje svakog oblika društvenog ugnjetavanja.

u upotrebi principa istorijskog materijalizma. Ali.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI strategiji. ključni faktori koji određuju ljudsko iskustvo. idejama i društvenim odnosima. Povezujući istorij­ ski materijalizam i usredsređenost na sistem dominacije. U tim različitim eksploatišućim aranžmanima. Prvo. Istorijski materijalizam. podrazumeva: • da su materijalni uslovi ljudskog života. a neke si­ romašnima. • da se ti uslovi menjaju tokom vremena usled dinamike koja je za njih karakteristična. po kome se ti uslovi menjaju tokom vremena usled dinamike koja je za njih karakteristična. socija­ lističke feministkinje pokušavaju da ostvare svoj teoretski cilj i zasnuju teoriju koja istražuje dominaciju kao najrašireniji druš­ tveni poredak. ličnost. koji neke čine bogatima. i po kome se istorija svodi na promene u materi­ jalnim uslovima života društvenih grupa i s njima povezanim promenama u ljudskom iskustvu.320 D Ž O R D Ž RlCER . Socijalistička feministička analiza prihvata značaj ekonomske dinamike. posebno načine na koje se različita dobra proizvode i razmenjuju na tržištu. a ipak ostaje čvrsto privržena preciznoj. Istorijski materijalisti smatraju da bilo koji pokušaj društve­ ne analize mora da prati istorijski konkretne detalje koji definišu materijalne uslove života društvenih grupa i da otkrije vezu iz­ među tih uslova i iskustava. Marksisti obično pod ovim konceptom podrazumevaju ekonomsku dinamiku društva. ključni faktori koji determinišu ljudsko iskustvo. ličnostima.marksističko shvatanje po kome su materijalni uslovi ljudskog života. kao osnovni princip marksi­ stičke društvene teorije. oni vide korene klasne nejednakosti i klasnog suko­ ba. uključujući aktiv­ nosti i odnose koji proizvode te uslove. socijali­ stičke feministkinje prevazilaze marksizam na tri ključna načina. uključujući aktivnosti i odnose koji proizvode te uslove. ali veliki značaj pridaje i drugim uslovima koji stvaraju Istorijski materijalizam . ideje i društvene odnose. događaja. ličnosti. . one proširuju značenje koncepta „materijalnih uslova ljudskog života". ideja i društvenih struktura koje su karakteristične za tu grupu. ličnost. istorijski konkretnoj analizi materijalnih i društvenih uslova koji uobličavaju zasebne kontekste dominacije. • da se istorija svodi na promene u materijalnim uslovima života društvenih grupa. ideje i društvene odnose.

Za socijalistič­ ke feministkinje. U svim tim aktivnostima koje održavaju život. socijalistički feminizam se ne bavi isključivo kla­ snim nejednakostima. već složenim spletom čitavog niza razli­ čitih društvenih nejednakosti. koje su za marksiste izvedenica iz ekonomskog života. kao i u nekim raznovrsnijim. održavanju do­ maćinstva kroz neplaćeni i nevidljivi skup kućnih poslova. Te ideje su proizvod društvenih struktura i neraskidivo su povezane s njima. ideologiju. Treće. Knjiga Belo venčanje. tekstove.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 321 i održavaju društveni život: ljudskom telu i njegovoj seksualnosti i neophodnosti u razmnožavanju i podizanju dece. Drugo. volju za delanjem u sopstvenom interesu ili prihvatanje interesa drugog. i proizvodnji znanja. socijalističke fe­ ministkinje kreću se između istraživanja velikih sistema domina­ cije i situaciono specifičnih. porodičnog života. političkog sistema i ideologije nalaze u inte­ rakciji s intimnim. socijalnu definiciju situacije. svi ti faktori duboko pogađaju ljudsku ličnost. znanje. Naglasak na idejama uključuje svest. detaljnijih istraživanja svakodnevnih iskustava ugnjetavanih ljudi. ali i ona koja održavaju sve oblike ljudskog života. Da bi analizirale taj sistem. misao. one su isto tako složene i moć­ ne kao i strukture koje proizvode ekonomska dobra. Osim toga. koju je napisala Kris Ingram i koja predstavlja savremeno klasično delo socijalističkog feminizma. motivaciju. eksploatišući poredak radi za jedne a osiro­ mašuje druge. Način na koji taj sistem funkcioniše može se uočiti u opstajućim i bezličnim društvenim obrascima. Unutar svih tih struktura. . Socijalistički feminizam smatra da društvena organizacija predstavlja sistem u kojem se javne strukture privrede. ljudsko delanje i strukture dominacije koje se ostvaruju kroz to delanje. suptilnim interpersonalnim odnosima. socijalistički feminizam naglašava ulogu ideja. takođe. emo­ cionalnoj podršci. u novu po kojoj su ljudska bića ona koja stvaraju. privatnim procesima ljudske reprodukcije. eksploatatorski poredak obogaćuje i osna­ žuje jedne. seksualnosti i subjektivnosti čiji je proizvod održanje složenog sistema dominacije. a osiromašuje i imobiliše druge. Ta redefinicija koncepta materijalnih uslova modifikuje marksističku pretpostavku po kojoj su ljudska bića proizvo­ đači dobara.

Ingram pokazuje značaj venčanja za kapitalizam pozivajući se na čisto flnansijske podatke .snažno kolektivno uverenje da potreba odraslih ljudi za porodicom.to je industrija od milijardu dolara. patrijarhat i rasizam očituju u usta­ novi venčanja. da je njihovo venčanje „najlepši dan u njihovom životu". Kada ljudima kažete. Ingram pokazuje kako mlade i njihove porodice pasionirano žude za belim venčanjem zbog toga što ono kodira „heteroseksualni imidž": viziju snova romantične ljubavi između muškarca i žene koja prikriva i bri­ še iz svesti sve znanje o radu koji je neophodan da bi se održao odnos između nejednakih. sigurnošću i intimnošću može da se zadovolji jedino u odnosu između muškarca i žene. tj. krojača venčanica u Jugoistočnoj Aziji itd. . Socijalističke feministkinje imaju predloge kako da se promeni struktura patrijarhata. Ona tvrdi da kapitalizam neprekid­ no prodaje imidž (sliku) fantazije o venčanju kroz igračke.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI istražuje kako se kapitalizam. iz­ među dvoje ljudi koji unutar rodno stratifikovanog patrijarha­ ta imaju nejednaku moć. već u tome da ih neko odabere kao predmet želje. prava i status. Ritual belog venčanja postao je sveta ceremonija onoga što je Edrijen Rič ranije nazvala „obavezna heteroseksualnost". to je isto kao da ste rekli da smisao njihovog postojanja kao ljudskih bića nije u tome da postignu neki cilj u životu. a deo tog profita potiče od eksploatacije radnika širom sveta . prava i status. Ingram takode pokazuje kako je ta ideološka potka duboko ukorenjena u sistem patri­ jarhata. a Ingram „heteronormativnost". Heteronormativnost je snažno kolektivno uverenje da po­ treba odraslih ljudi za porodicom. radnika koji rade na letovalištima u kojima se provodi medeni mesec na Karibima. između dvoje ljudi koji unutar rod­ no stratifikovanog patrijarhata imaju nejednaku moć. filmo­ ve. rizik odsustva komunikacije i. koje predstavlja obaveznu i veoma skupu javnu ceremoniju koje obeležava privatne namere dvoje ljudi. televizijske serije i ženske magazine. rizik razvoda. sigurnošću i intimnošću može da se zadovolji jedino u odnosu između muškarca i žene. tj. naposletku. One zahtevaju globalnu solidarnost među ženama u borbi protiv načina na koji kapitalizam zloupotrebljava Heteronormativnost .322 D Ž O R D Ž RlCER . kao što se često go­ vori ženama.rudara koji kopaju dijamante u Africi.

drugi su je po pravilu prosuđivali kao manje vrednu od onih koji su došli iz drugači­ jih društvenih slojeva. Prvo. Konačno. One veruju da će ta mobilizacija biti efikasna samo ako ljudi posta­ nu svesni svojih životnih uslova. Dužnost feminističke socijalne nauč­ nice je da svima pokaže na koji način materijalne nejednakosti utiču na ljudske živote. Njen odgovor na tu tenziju bila je formulacija alternativnog razumevanja društvene teorije i alternativnog načina teoretisanja uopšte. Njihova glavna aktivistička ideja jeste da mobilišu ljude da koriste državu kao sredstvo za efektivnu re­ distribuciju društvenih resursa što bi omogućilo zaštitu žena putem javnih službi kao što su besplatno obrazovanje. Fe­ ministkinje upozoravaju feminističke zajednice na opasnosti od kooptacije u redove privilegovane inteligencije koja opslužuje kapitalistički interes. osoba koja je potekla iz radničke porodice i koja je prošla kroz različite ži­ votne situacije. One se takođe zalažu za progresivnu poresku stopu koja smanjuje velike disparitete u dohocima između bogatih i siromašnih. ona je bila Afroamerikanka. žena.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 323 njihov život. U tim situacijama. Kasnije je saznala da obrazovni uspeh od nje zahteva da se distancira od crne radničke zajednice iz koje je potekla. Taj projekat vodio ju je do otkrića teoretskog glasa njene zajednice i pokušaja da ponovo povrati glas. transport. To je kod nje stvorilo tenziju zbog koje je izgubila glas. Patriša HilKolins Biografska skica Patriša Kolins piše o tome kako je njeno iskustvo obrazovnog uspeha prolazilo kroz razna kontraiskustva. zdrav­ stvena zaštita. briga za decu i obezbedivanje mesta za stanovanje. socijalističke feministkinje žele da država garantuje minimalnu nadnicu svim članovima zajednice. smeštajući . životnih uslova drugih i potom počnu da brinu o njima. život njihovih zajednica i čovekove okoline.

Jedan od ar­ gumenata teorije intersekcionalnosti jeste da se iskustvo ugnje­ tavanja ne proizvodi isključivo snagom jednog vektora ili jedne Teorija intersekcionalnosti . različitim istorijskim periodima i u različitom stepenu intenziteta. roda i klase — i njenu istorijsku borbu protiv ugnjetavanja. . bez obzira na to što su sve potencijalno ugnjetavane zbog svog roda. Kolins dobila nagra­ du Džesi Bernard i nagradu Sesil Rajt Mils. U tu svrhu. Kolins . P. već i klasu. Osim toga. rasu. Kolins koristi širok dijapazon glasova — neke slavne. Vektori ugnjetavanja i privilegija . Varijacija tih intersekcija kvalitativno menja iskustvo žena.„matrica dominacije"). Pokušaj je kulminirao u knjizi pod nazivom Crna feministička misao: znanje. svest i osnaženje (1990). rasa.324 DŽ0RD2 RiCER . neke neznane. Ona takode ubedljivo pokazuje da je feminističko epistemološku stanovište moguće.crnih žena. koji ne obuhvataju samo rod.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ga u tu zajednicu. seksual­ ni afinitet i starosno doba. globalni položaj. a ta promena. globalni položaj. Bele žene u Americi su. O n a izla­ že društvenu teoriju koja artikuliše jedno grupno razumevanje ugnjetavana putem ukrštanja rase.teorija koja smatra da su žene ugnjetavane u različitim situacijama. Strukture nejednakosti možemo da opišemo kao vektore ugnjetavanja i privilegija (moguće je takođe upotrebiti frazu koju koristi P. Ta antologijska knjiga predstavlja jedno od najpoznatijih dela fe­ minističke i društvene teorije za koje je P. Objašnjenje te varijacije (i to objašnjenje je centralni predmet teorije intersekcionalnosti) jeste da su žene. na primer. trpele daleko manje od crnih žena. one su trpele kraće od crnih žena. klasa. Crna feministička misao predstavlja društvenu teoriju kao razumevanje specifič­ ne društvene grupe . Teorija intersekcionalnosti (ukrštanja) tvrdi da se žene ugnjetavaju u različitim situacijama i u različitom stepenu in­ tenziteta. Varijacija tih intersekcija kvalitativno menja iskustvo žena. seksualni afinitet i starosno doba) koja imaju za cilj da ugnjetavaju žene na drugači­ ji način. ugnje­ tavane na drugačiji način zbog različitih ukrštanja struktura društvenih nejednakosti. Kolins izlaže posebnu epistemologiju (teoriju saznanja) po kojoj crne žene procenjuju istinu i validnost. H. mora se uzeti u obzir kada se teorijski raspravlja o iskustvu žena. ta raznolikost.različita presecanja brojnih struktura druš­ tvene nejednakosti (kao što su: rod. U toj knjizi P.

Krenšo pokazuje da se crne žene veoma često suočavaju s diskriminacijom prilikom zapošljavanja zbog toga što su crne. već takođe postaje deo individualnog subjektiviteta . Na primer. seksualnoj diskriminaciji (čitaj „belih žena") ili rasnoj diskriminaciji (čitaj „crnih muška­ raca").SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 325 promenljive. u stvari. Karakterišući te vrste diskriminacija kao vektore ugnjeta­ vanja i privilegija. Ona je takođe u stanju da stvori kriterij ume unutar sopstvene grupe putem ko­ jih je moguće isključiti. socijalizaci­ ja u ovakvom sistemu ne služi da bi se raznolikost shvatila kao kulturno bogatstvo. klasnog položaja i rasne pripadnosti itd. transformišući razlike u modele inferiornosti/superiornosti. Ta norma ne samo da omogućuje dominantnima da kontrolišu društvenu proizvodnju (kako plaćenu tako i neplaćenu). dominantni koriste razlike među ljudima da bi opravdali ugnjetavanje. neke zbog roda i klasnog položaja. želimo da naglasimo najznačajnije doprinose teorije intersekcionalnosti koja tvrdi da privilegije nekih muš­ karaca i žena zavise od ugnjetavanja drugih muškaraca i žena. radi o opštoj diskriminaciji. već evaluativno . mršavog. i odbacivanja i potcenjivanja drugih. stvarajući politički i društveni si­ stem u kome razlika postaje konceptualno oruđe za pravdanje sistema ugnjetavanja. kazniti ili marginalizovati članove grupe. Glorija Anzaldua opisuje ovu poslednju praksu kao stvaranje . neke zbog roda. ali da sudovi rutinski odbijaju da priznaju da ta diskriminacija postoji .osim ukoliko se ne bi utvrdilo da se. neke žene su trpele samo zbog roda. Teorija intersekcionalnosti tvrdi da postoji suštinska veza između ideologije i moći koja omogućava dominantnim subjek­ tima da kontrolišu podređene.internalizovanog odbacivanja razlike. Tema nepravde ukazuje na konzistentan kritički karakter ove teorije.da bi stvorila koncepte kojima je moguće deliti stvari na dobre i loše. muškog i heterosek­ sualnog) naspram koje ljudi ocenjuju druge i sebe. već da to iskustvo može biti proizvod ukrštanja više vektora. Takve ideologije delimično počivaju na onome što Odri Lord zove „mitska nor­ ma" (u SAD to su primeri belog. U društvenoj praksi. Teorije intersekcionalnosti u svom srcu shvataju te nejednakosti kao hijerarhijske strukture koje su utemeljene u nepravednim odnosima moći.

zaklju­ čuje ona. tako i u intenzitetu ljudskih iskustava ugnje­ tavanja. Intersekcije koje feministkinje najviše proučava­ ju jesu intersekcije roda i rase. stvara varija­ cije kako u obliku. žene stvaraju inter­ pretacije i strategije za preživljavanje kojima je moguće odupreti se nepravdi. roda i klase. Čin definisanja unutar podređene gru­ pe kojim se određuje koji član grupe nije prihvatljiv. . uništava potencijal za stvaranje koalicija i otpora kojim bi se takav sistem mogao srušiti. Ostale analize bave se rodom i starosnim dobom. crna feministička misao ili čikana feminizam). rasa i sestrinstvo. te rodnim i seksualnim preferencijama.engleski. Iskustvo ugnjetavanja je ono iskustvo koje definiše naš položaj i naše ponašanje. Neke od tih kritika imaju svoje parnjake u postmodernističkim radovi­ ma. Takvo definisanje uništava potencijal za stvaranje ko­ alicija i otpora. Teorija intersekcionalnosti kritikuje rane feminističke spise za koje se smatra da odražavaju iskustvo i probleme belih feministki­ nja. Nametanje takve definicije drugog. a takođe je reinterpretirala teo­ rijske radove među kojima je i sociološko-psihoanalitička studija Stvaranje drugog . roda i klase. odnosno koji član je „drugi". Neke teoretičarke intersekcionalnosti imaju za cilj da postanu glasnogovornice grupnog znanja koje je stvoreno u speci­ fičnim životnim okolnostima. Reagujući na svoje materijalne okolnosti. othering. Ona se usredsredila na raznolikost iskustva u naizgled univerzalnim pojmovima kao što su majčinstvo i porodica. odnosno koji član grupe je „drugi". tj čin definisanja na osnovu kojeg je moguće unutar po­ dređene grupe zaključiti koji član grupe nije prihvatljiv. ali taj paralelizam ne bi trebalo preuveličavati.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI drugog. Ispresecanost vektora ugnjetavanja i privilegija. pripadnica privilegovane klase u zapadnim društvima. odnosno rase. Ta kritika postavila je niz pitanja o tome šta podrazumevamo pod kategorijama kao što su žene. istorijskim presecanjem nejednako­ sti. rodom i globalnim položajem. i da uobliče različite feminističke izraze tih znanja (kao što su na primer. rod. Veliki deo pisanih radova i istraživanja rađenih iz rakursa intersekcionalnosti predstavljaju konkretne realnosti ljudskih života onako kako su one uobličene intersekcijom tih vektora. Teorija inter­ sekcionalnosti jedna je od najstarijih tradicija feminističke misli.326 D Ž O R D Ž RlCER .

rasa. Članovi grupe često se premeštaju iz domaćih grupa (u kojima su ponikli) u šire društvo gde prolaze kroz iskustvo unutrašnjeg autsajdera. Ali grupno stanovište nije nikada monolitno i nepropustljivo. Iako se vektori ugnjetavanja i privilegija . Kolins smatra da ono predstavlja pogled na svet koji prihvataju grupe koje karakteriše heterogena bliskost {commonality). . klasa. koje „belo" razumeju kao konstrukciju.perspektiva aktera uključenih u grupe koje su različito pozicionirane unutar društvene strukture. sama činjenica da je grupa konstituisana delovanjem vektora ukrštanja znači da članovi grupe mogu da se pozicioniraju između različitih shvatanja sopstva. Među činiocima koji olakšavaju afirmaciju nalazi se postojanje (trajanje) grupe to­ kom vremena. Tako P. kao i o tome šta beli ljudi mogu aktivno da urade da bi smanjili rasizam i kako mogu da doprinesu proizvodnji jedne inkluzivnije feminističke analize. njeno shvatanje sopstvene istorije kao grupe. istraživanja i kritike doveo je teoriju in­ tersekcionalnosti do jednog od centralnih pitanja s kojim se femi­ nizam danas suočava: kako otvoriti prostor za analitički princip i empirijsku činjenicu raznolikosti medu ženama (koja je proizašla iz različitih iskustava). da repozicioniraju razumeva­ nje belog. Proces teoretisanja. njen položaj u relativno segregiranom prostoru i njen razvoj kao intragrupnog sistema društvene organizacije i znanja koje se koristi da bi se pružio otpor ugnjetavanju. Unutrašnji autsajder . Osim toga. domaća grupa nije otporna na prodiranje spoljašnjih ideja Stanovište . posebno stanovište? Objašnjavajući šta je stanovište. starosno doba. već iz prihvatanja činjenice da svi delimo istu sudbinu.iskustvo koje doživljavaju članovi grupe prilikom sva­ kog prelaska iz domaćih grupa u šire društvo. a u isto vreme se držati vrednosne i političke pozicije po kojoj specifične grupe žena dele jedinstveno. rod. H. globalni položaj i seksualni afinitet — presecaju u životima svih ljudi.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 327 Nensi Čodorov. te te­ oretičarke tvrde da način na koji se oni presecaju znatno utiče na stepen u kome se afirmiše zajedničko stanovište. Ta kritika primorala je bele feministkinje. U toj rekonstrukciji bilo je neophodno da se pono­ vo razmisli o načinima na koje biti beo rezultira u privilegij ama. Kolins zaklju­ čuje da stanovište nije konstituisano iz nekog esencijalizma. P. H.

Stanovište predstavlja početak feminističke sociološke teori­ je. analiziraju i promene svet sa stanovišta žene jeste i taj što. . Ono se ponekad razlikuje i medu članovima unutar jedne iste grupe. iako je lako locirati iskustvo intersekcije i stanovišta kod pojedinaca. Znanje je proizvedeno unu­ tar grupa. iz per­ spektive aktera koji su različito pozicionirani unutar društvene strukture. ono se razlikuje od grupe do grupe. Kao rezultat toga. Razlog što feministkinje pokušavaju da opišu. Ona se okreće znanju ugnjetava­ nih ljudi i njihovim principima vere i pravde. a nikada ne može biti potpuno i objektivno. već kao refor­ me društvenih ustanova i društvenih odnosa. taj redukcionizam može biti teorijski i politički opasan. Ključni koncept Stanovište Veliki deo feminističkih teorija počiva na ideji da ljudi svet oko sebe posmatraju s nekog posebnog stanovišta u društvu. osim toga.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i nije neizdiferencirana. Teorija želi da ta znanja prenese ostalim pripadnicima ugnjetavane zajednice koji će ih iskoristiti za protest i promene.328 D Ž O R D Ž RlCER . principa pravičnog i brige za sebe i druge. Ona ima sopstvenu internu dinamiku razlike i čak može biti konstituisana svojom egzistencijom na onome što Anzaldua naziva kulturnim preklapanjem. Teorija intersekcionalnosti upozorava da. ono što svako vidi i zna uvek je parcijalno i zasnovano na nekom posebnom interesu. femini­ stičke sociološke teoretičarke uviđaju da je znanje deo sistema moći koji upravlja proizvodnjom znanja. I teorija intersekcionalnosti ima neke predloge kako da se promeni društvena struktura. To znanje uvek je pod uticajem odnosa moći — bez obzira na to da li je formulisano sa stanovišta dominantne ili podređene grupe.pravde shvaćene ne u uskom smislu pravne racionalnosti. ali koji. jer briše istorijske strukture ne­ jednake moći koje su proizvele individualno iskustvo i skriva po­ trebu za političkom promenom. radeći iz ugla ženske podređene pozicije u društvenim odnosima. Jer samo unutar zajedni­ ce moguće je održati veru u eventualni trijumf pravde .

uspostavljajući stanovište žena kao jedno od mogućih stanovišta unutar kojeg se može konstruisati društveno znanje. briga za stare. Svim ženama u patrijarhatu bio je dodeljen zadatak društvene reprodukcije (rađanje i podizanje dece. feministkinje smatraju eksploa­ tacijom.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 329 takođe upravlja proizvodnjom svega u društvu. Stanovište je proizvod socijalnog kolektiviteta čiji pripadnici dele zajedničku istoriju i zajedničke okolnosti. na osnovu kojih mogu da razviju zajedničko znanje o društvenim odnosima. Taj rad za koji nikada nisu primile materijalnu naknadu. bolesne i zavisne. predstavlja osnovu feminističkog zahteva koji je utemeljen u ženskom stanovištu. . KA FEMINISTIČKOJ SOCIOLOŠKOJ TEORIJI Upotrebljavajući celokupnu feminističku argumentaciju koja je dovde izložena. Društveni život predstavljen je kao niz neprekidnih činova ugnjetavanja. Taj zajednički i istorijski odnos i spona sa socijalnom reprodukcijom u okolnostima podređenosti. feministikinje moraju da ustanove i analiziraju ono što konstituiše žensko stanovišta. prirodu moći. uzro­ ke nejednakosti i uzroke promene. klasnim. feminističke sociološkinje počele su da stvaraju opštu teoriju koja usmerava pažnju na ključne teme koje su karakteristične za sve sociološke teorije: odnos između društvene strukture i pojedinačnog delanja (dejstvenosti). geosocijalnim i nejednakostima koje su utemeljene u seksualnosti i starosnom dobu. Feministička sociološka teorija vidi pojedince kao aktere koji žive i deluju unutar složenog polja moći koje ih determiniše i u kome se njihova dejstvenost reprodukuje i osporava. spremanje hrane. održavanje domaćinstva. odnos između makrosocijalnog i mikrosocijalnog. Ta presecanja sada su integralni deo feminističke teorije i analize ženskog stanovišta. proizvodi složen sistem nejednako osnaženih stanovišta društvenih grupa koje se nalaze u neprekidno promenljivim odnosima saradnje i sukoba. U pokušaju da stvore sociološku teoriju sa ženskog stanovišta. Feministička sociološka teorija pokušava da promeni balans moći unutar sociološkog diskursa i unutar socijalne teorije. Ali isprecesanost rodnih nejednakosti s rasnim. te emocionalna i seksualna usluga).

pobunu. itd. i lokalnih aktuelnosti proživljenog iskustva. uopštenog. akteri koji se. Te reakcije obuhvataju borbu. Feministička analiza smatra da je strukture domi­ nacije moguće pobediti ako se reaguje emocionalno. nemonolitne ali povezane društvene aktivnosti kojima je moguće kontrolisati društvenu proizvodnju. Emocionalna reakcija besa .330 D Ž O R D Ž RlCER . anonimnog. nemonolitne ali povezane društvene aktivnosti kojima je moguće kontrolisati društvenu proizvodnju. diverziju. Doroti Smit je uvela koncept odnosa vladanja. Odnosi vladanja — složene. Feminističke teorije su takođe razvile čitav novi Vokabular da bi opisale realnost makroodnosa i mikroodnosa. Za ovu politiku suprot­ stavljanja od velikog značaja je postojanje i opstanak grupnih stanovišta.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ugnjetavanje obavljaju pojedinci tj. To nazi­ vamo politikom otpora kojim se pojedinci i kolektivi suprotstav­ ljaju strukturama i akterima dominacije. otpor. feministička analiza tvrdi da su žene sposobne da se odupru strukturnim silama i iz­ bore bolji položaj u društvu. Ona predstavljaju načine razumevanja društva koja se razvijaju iz društvenih struktura i koja služe kao motivacija za individualnu i grupnu reprodukciju dominacije ili otpor do­ minaciji. kada bismo prihva­ tili da ponašanje pojedinaca u velikoj meri zavisi od društvenih struktura koje deluju „prisilno i eksterno"). Feministki­ nje se ovde na najdirektniji način uključuju u teoretske rasprave o strukturi i dejstvenosti (glava 7). Nasuprot strukturalnim deterministima koji tvrde da su stanovišta proizvod društvenih struktura. ne mogu osloboditi odgovornosti za reprodukciju sistema dominacije.i voljnost da se bes transformiše u poziciju s koje se može boriti protiv nepravde — ne može da se objasni strukturama ugnjetavanja koje ga proizvode. . bez­ ličnog teksta. čak i ako uspe­ mo da objasnimo društvene strukture koje predstavljaju strukturne okvire unutar kojih se ti činovi odigravaju (tj. svedočenje. čak i u okolnostima najbrutalnijeg ugnjetavanja. Odnosi vladanja odnose se na složene. Društveni ži­ vot takode može da se razume kao neprekidan niz pojedinačnih i grupnih reakcija na ugnjetavanje. osporavanje. 1. to jest ako se emocije (kao što je bes) transformišu u konstruktivnu snagu.

Ti tekstovi neprekid­ no stvaraju intersekcije između odnosa vladanja i lokal­ nih realnosti proživljenih iskustava. stvarajući oblike koji će postati deo aparata vladanja. neki pojedinac (kao što je student koji se prijavljuje za letnji posao u re­ storanu koji poseduje porodični prijatelj) uskoro shvata da mora da ispuni neki tekst (na primer. Odnosi vladanja u kasnom kapitalističkom patrijarhatu manifestuju se kroz tekstove koje karakteristiše anoni­ mnost. Lokalne realnosti proživljenog iskustva . u pokušaju da bude deo odno­ sa vladanja. U nekim istorijskim trenucima. zakone. narudžbine. kataloge itd. Važno je primetiti da to presecanje deluje u oba smera. akteri. ugovore. Recimo. poresku prijavu za posao) koji nije propisao poslodavac s kojim će se sre­ sti licem u lice. Sadr­ žaj teksta može se kretati od ugovora preko policijskih izveštaja. Ti tekstovi su tako napisani da realno životno. neki bezlični službenik u administraciji. već neki anonimni aparat vladanja. diplome. Ljudska društvena proizvodnja mora po sopstvenoj ma­ terijalnoj prirodi da se desi u nekom trenutku u lokalnoj realnosti proživljenog iskustva. koji se nalaze u apsolutno individu­ alnim položajima. tekstovi obuhvataju dozvole. pojedinačno i individualizovano iskustvo obrazuju i prevode u jezičku formu koja je prihvatljiva odnosima vladanja. računarom ili konferencijskim stolom. tj. opštost i autoritet. sede za stolom." .„pisani dokumenti proizašli iz odnosa vladanja koji imaju moć da organizuju odnose proizvodnje u svakodnevnom životu i karakter anonimnosti i opštosti tako da ih je moguće primeniti na veliki broj svakodnevnih situacija. Tekstovi . Oni svuda menjaju materijalnu realnost. 3.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 331 2. na mestima gde neke realne ličnosti sede dok pišu ili čitaju knjigu (sade voće i povrće ili proizvode odeću). reinterpretirajući ono što se desilo. uverenja o završenom školovanju sve do lekarskih izveštaja. determinišući ono šta je moguće. Taj kriterij um prihvatljivosti zado­ voljen je kada tekst nametne definiciju situacije.mesta gde realne ličnosti delaju i provode svoje živote. čak i na lokalnom nivou.

i istovremeno samostalno podizala decu. Sledstveno tome. Te nejednakosti nastaju duž rasnih. Prisećajući se svog studiranja na Berkliju. vekovima stare sociološke distinkcije: mikro-makro i delatnost-struktura. poriv proizvodnje i komunikacije u lokalnim realnostima i poriv objektifikacije i fakticiteta koji se nalazi u generalizovanom tek­ stu. Do­ minacija i proizvodnja postaju problematične. odnosi i rad otelovljenih subjekata. porodice u kojoj žena igra glavnu ulogu. već čitavim ni­ zom kontingencija (slučajnosti). dok je muškarcima u odnosima vladanja dodeljena uloga dominantnih. iako niko ne može da izbegne život u lokalnoj realnosti (tj. napisani su tako da onemo­ gućavaju jednakost među ljudima. D. čiji je cilj objektifikacija i fakticitet. Rasa kodira i rodno ureduje taj svet. lokalne realnosti proživljenog iskustva i tekst — široko su rasprostranje­ ne i konstantne osobine strukture društvene dominacije. a njihove manife­ stacije uključuju do tada apsorbovane. svako mora da bude fizički prisutan negde u prostoru i vremenu). Kontingentnost je jedno od mnogih ličnih iskustava koje je navelo Smitovu da dovede u pitanje sociološku ortodoksiju (dominantnu teoriju). Smit objašnjava da je njena sociološka teorija izvede­ na iz njenog sopstvenog životnog iskustva kao žene. tj. Svaka dimenzija ima svoju posebnu internu dinamiku: poriv kontrole u odnosima vladanja. i globalnih linija podele. Smit kaže da njen život nije bio toliko uobličen karijerom. Smit Biografska skica Doroti I. kada je radila doktorat iz sociologi­ je. u ranim 1960-im. pogotovo kao žene koja se kretala između sveta akademskih krugova u kome dominiraju muškarci i sveta majke. klasnih. žene su da­ leko dublje uronjene u nezavršeni proces održavanja lokalnih re­ alnosti. rodnih. Tekstovi. kao što . Kroz taj okvir elementi strukture i interakcije spojeni su u jedno. starosnih. Dorotil.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Sva tri aspekta društvenog života — odnosi vladanja. gde takode postoje podređeni i nadređeni. Te iste podele se ponavljaju u privrednim i rasnim odnosima. Sve tri osobine u isto vreme mogu i moraju da se istražuju kao delanje.332 D Ž O R D Z RlCER .

društveno iskustvo na m i k r o n i v o u uobličeno je i prožeto o d n o s i m a m o ć i i nejedna­ kosti koje nalazimo u društvenim s t r u k t u r a m a n a m a k r o n i v o u . Feminističke socijalne teoretičarke o p i s u j u mikrodruštveni p o r e d a k u k o m e postoji o g r o m n a razlika u s v a k o d n e v n o m živo­ tu d o m i n a n t n i h i p o d r e đ e n i h . žene čine preovlad u j u ć u većinu širom sveta. u engle­ skom mestu Kolčesteru. Godine 1977. mesto profesorke sociologije obrazovanja na Ontarijskom institutu za istraživanje obrazovanja. kao i posla koji je dobila". docentkinja i potom profesorka na Odeljenju za sociologiju na Univerzitetu Britanske Kolumbi­ je. Doroti je obavljala sledeće poslove: sociološkinja angažovana na istraživanjima na Berkliju. godine. T a vizija mikrosocijalnog života razilazi se s vizijom koju nalazimo u tradicionalnoj sociologiji glavnog toka koja smatra d a mikronivo društva funkcioniše n a osnovu neke vrste d e m o k r a t s k o g etosa jednakih. U t o m svetu. a svakako malo prethodnog znanja". Neke od ideja koje nalazimo u teoriji Doroti Smit predstavlja­ ju važnu osnovu feminističke makroteorije. rađanja dece i rastanka od muža. predavačica sociologije na Ber­ kliju. D r u g i m recima. O tim događajima Smit kaže: „To su bili trenuci u kojima sam imala malo slobodnog izbora. koje je usledilo ubrzo nakon braka. Bez obzira na to da li su se desili kao posledica slučajnosti ili namere. godine. Završila je sociologiju na Univerzitetu u Londonu 1955. U istom periodu Doroti je prošla kroz „iskustvo braka. a doktorat iz sociologije odbranila je na Berkliju (na Univerzitetu Kalifornija) 1963. Feministička sociološka teorija . koji pokušavaju d a rade zajedno ili se barem sastoji o d situacija iz kojih svaki pojedinac m o ž e da izađe kao „ p o b e d n i k " ili „onaj koji definiše situaciju". sledeći događaji predstavljaju značajne faze u akademskom razvoju Doroti Smit. prese­ ljenja u Kanadu.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 333 je imidž slobodnog aktera čije ponašanje je posledica prolaska kroz iskustvo suko­ ba uloga. Ro­ đena je 1926. Toronto. godine u Velikoj Britaniji. predavačica sociologije na Univerzitetu Eseks. integrisane femi­ nističke teorije i socijalističkog feminizma.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI tvrdi kako su iskustva delanja. Za razliku od toga. koor­ dinacija. Ti sistemi muškarcima omoguću­ ju organizovanje života i usredsređenost na cilj koji treba da ostva­ re. iskustvo interakcije s drugima može značiti uzajamnost orijentacije. nepredvidivog uticaja dece na životne planove. udovištva i loše plaćenog posla. Za one koji dominiraju u društvu. Podređeni mora da se pozicionira između sveta kojim upravlja dominantan uopšteni drugi i sistema značenja i položaja u originalnim grupama koje nude alternativna razumevanja uopštenog drugog. U svojim svakodnevnim aktivnostima. Žene se nalaze u situacijama koje su prepune naglih promena i obrta. delanja i zahteva drugih. pritisak da se dođe do ovladavanja razumevanjem i slobodu da se uđe ili izađe iz interaktivnog okruženja. Društvena struktura ih sprečava da budu usmerene na sopstvene životne ciljeve. sopstva i svesti koja imaju žene (i ostali podređeni) radikalno različita od iskustava onih koji zauzimaju dominantne pozicije. onoga što radi muž. interakcije. njihov život sastoji se od niza reakcija na stalne potrebe i želje drugih. ona ih prisiljava da izvršavaju različite zadatke kao što su nadzor. . kontakt očima i kontrolu prostora i vreme­ na). Osobe koje imaju moć dobijaju znanje o sopstvu učeći da sebe vide na onaj način na koji bi voleli da ih drugi vide. umesto toga. Žene su socijalizovane da sebe doživljavaju kroz oči muškarca . Umesto toga.istin­ skog drugog.334 D ž O R D Z RiCER . žene se retko nalaze u situacijama u kojima mogu da ostvaruju svoje ciljeve. Bilo koja interpersonalna jednakost ili dominacija. pravila obra­ ćanja i konverzacije. već takođe njegove procesualne detalje (tj. pitanje ko postavlja. pomoć i zadovoljavanje želja. koju žene kao pojedinci mogu da postignu. Feministička teorija dovodi u pitanje postojanje društveno obespravljenog uopštenog drugog. razvoda. Sposobnost za delanje uvek proizilazi iz pozicije u sistemu pa­ trijarhata. pitanje ko može da zauzima pozicije autoriteta. koje proizilaze iz neizvesnoti bračnog života. kapitalizma i rasizma. a ko ostvaruje zadatke). život žena je pun incidenata i slučajnosti. efek­ tivno se anulira makrostrukturnim rodnim nejednakostima koje determinišu ne samo najširu podelu rada (tj. Ta pretpostavka nejednakosti kao osobina interaktivne situ­ acije se intenzivira i komplikuje kada se činioci kao što su rasa i klasa uključe u feministički analitički okvir.

godine umrla je Teri Šijavo (41) u Flori­ di kada joj je uklonjena cev za hranjenje koja ju je održavala u ži­ votu 14 godina. marta 2005. Slučaj je privukao opštu pažnju zbog neprekidnih borbi za njenu sudbinu između njenog muža i od suda dodeljenog staratelja. . Majki je hteo. medija. ko je trebalo da bude njen staratelj. obrazovanje. ali su obe strane pozvale javnost da presudi. Kad god je trebalo da se odobri bilo koji novac neophodan za njenu brigu . prava. religije. a u sukob su se uključili i ljudi iz politike. Ali činjenica da je Teri Šijavo održavana u životu toliko dugo posledica je toga što je njen slučaj izmešten iz privatne sfere i postao javno pitanje. Njen smeštaj u bolni­ cama i domovima i troškovi zdravstvenog osiguranja dosegli su skoro 80. Cev za hranjenje predstavljala je deo lokalne realnosti proživljenog iskustva. Sukob Majkla i Šindlerovih počeo je kao privatan.obrađene su u tekstovima koji su proizašli iz odnosa vla­ danja. Slučaj nam takođe pokazuje odnose vladanja. rad i penzije Senata SAD. Slučaj takođe otkriva složene načine na koje odnosi vladanja uobličavaju život u lokalnim realnostima. Obe strane privukle su podršku. U jednom trenutku sena­ tor Bil Frist pozvao je Teri Šijavo da svedoči pred Odborom za zdravstvo. tvrdeći da to čini uz Terinu saglasnost koju je dobio pre 1990. Njeni roditelji su se tome suprotstavili. što je takođe je­ dan odnos posredovan kroz tekst. godine. Interesantno je da je ogromna većina američke javnosti smatrala da bi joj trebalo omogućiti da umre. Slučaj Sijavo nam još jednom pokazuje da su javno i privat­ no daleko od toga da budu razdvojene sfere. treba li ukloniti cev za hranje­ nje . a ipak njeno postavljanje (ili uklanjanje) zavisilo je konačno od presude sudije i zakonodavca.. medicine.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 335 Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Teri Sijavo Na dan 31. Teri se nalazila. Boba i Marije Sindler.000 dolara godišnje. Njihov sukob postao je javna stvar. Sve bitke — oko toga ko je kriv za njeno stanje.u nepre­ kidnom vegetativnom stanju".od sisanja do naknade za advokata — bila je neophodna odluka suda. da ukloni cev za hranjenje. Pošto . Majkla Sijavoa i Terinih roditelja. kako su doktori rekli.

kao i to da je mo­ guće verovati da stvari mogu biti drugačije zbog toga što iz sop­ stvenog iskustva znaju da one već jesu takve. Vidimo žensko telo na koje muž i roditelji polažu pravo vlasništva. . zbog čega je cev za hranjenje morala da joj se vrati u telo. reflektovanog. Mislila je da njena glavna dužnost kao žene da muš­ karcu ponudi svoje vitko telo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI je smatrao da je sposobna da svedoči. u ovom slučaju vidimo i ulogu patrijarhata. Oni koji uče iz iskustva znaju da život ne treba uvek uzimati zdravo za gotovo. a drugo kada vam to prenese kapitalistički i patrijar­ halni etablirani sistem znanja. Za žene.336 D Ž O R D Ž RlCER . osobina koja najviše prožima kognitivni stil sva­ kodnevnog života jeste ono što Doroti Smit naziva bifurkaciona svest. s jedne strane. Teri je bila obuhvaće­ na programom zaštite svedoka. To ju je na kraju ubilo. neki kultivišući lične tipove da bi svom iskustvu dali neki smisao. čime je anulirana presuda Suda u Floridi. Iz ovog slučaja takođe vidimo kako se odnosi vladanja uzajamno osnažuju: medijska pokrivenost ovog događaja je zajedno sa vladom i kapitalističkim sistemom usmerila pažnju na aspekte ljudskog interesa u ovoj priči. Feministička sociologija subjektiviteta pita kako ljudi preživljavaju kada njihovo sopstveno iskustvo ne odgovara usta­ novljenim tipifikacijama tog iskustva. proživljenog. koja se razvija duž linija ličnog. Ali jedno je kada nešto naučite iz životnog iskustva. i etabliranih vrsta koja nalazimo u društvenim zalihama znanja kojima se to iskustvo opisuje. pri­ silne heteroseksualnosti i heteroseksualnih imidža koji su igrali važnu ulogu u životu Teri Šijavo. neki tražeći zajednicu s drugi­ ma koji dele tu bifurkacionu realnost. ali ju je istovremeno udaljila od opštih problema koji postoje u američkom zdrav­ stvenom sistemu. a neki poričući validnost sopstvenog iskustva. s dru­ ge strane. Pokušaj ostvarenja tog cilja vodio ju je do fatalnog poremećaja u ishrani. a takođe otkrivamo da je njen život sudbonosno uobličen njenom željom da se podvr­ gne patrijarhalno inspirisanom heteroseksualnom imidžu lepe (čitaj „vitke") žene koja se udala i živi srećno do kraja života. Naposletku. Mi već znamo da neki to rade izbegavajući da razmišljaju.

Psihoanalitički feminizam naglašava emocionalnu dinamiku lično­ sti i emocija često duboko pokopanih u podsvesne i nesvesne delove psihe. institucionalne uloge. Socijalističke feministkinje pokušavaju da spoje marksističku i radikalnu feminističku misao.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 337 Sažetak 1. Kulturni feminizam veliča pozitivne aspekte ženske ličnosti. . Feministička teorija otvara nekoliko osnovnih pitanja: Sta ćemo sa ženama?. Teorije rodnog ugnjetavanja opisuju žensku situaciju kao posledicu direktnih odnosa moći između muškaraca i žena u kojima muškar­ ci imaju fundamentalni interes da kontrolišu. Radikalni feminizam utemeljen je u verovanju da žene poseduju apsolutno pozitivnu vrednost kao žene. 11. obrazovanje i mediji. Zašto je sve tako kako jeste?. Teorije strukturalnog ugnjetavanja priznaju da ugnjetavanje pro­ izilazi iz činjenice da neke grupe ljudi izvlače korist iz kontrole iskorišćavanja. Teorija intersekcionalnosti (presecanja) tvrdi da su žene ugnjeta­ vane na različite načine i u različitom stepenu. Rodna nejednakost rezultat je patrijarhalnih i seksističkih obrazaca podele rada. 13. 10. potčinjavaju i ugnjetavaju žene. on takođe podvlači važnost perioda koje osoba provede kao novorođenče i ranog detinjstva u paternizovanju tih emocija. 2. Rodna jednakost moguća je ako se obrasci podele rada preoblikuju u ključnim društvenim ustanovama kao što su: pravo. potčinjavanja i ugnjetavanja drugih grupa ljudi. Objašnjenja za te 3. Feministička teorija je uopšten. Liberalni feminizam tvrdi da su žene jednake s muškarcima u tome što su i one sposobne za donošenje razložnih moralnih su­ dova. Te teorije analiziraju način na koji mehanizmi društvene struk­ ture proizvode interese za dominacijom. porodica. 12. 4. rad. Kako možemo da promenimo i unapredimo društvo i učinimo ga pravednijim za žene i sve ljude?. odnosno kako se oni reprodukuju unutar rutiniziranih praksi koje se stalno ponavljaju. 5. Druga vrsta feminističke teorije usredsredena je na rodne nejed­ nakosti. To se naziva praksom dominacije. Sta da radimo s razlikama medu ženama? Jedna vrsta feminističke teorije bavi se rodnim razlikama. širok sistem ideja o društvenom životu i ljudskom iskustvu koji je ponikao iz ženske perspektive. socijalizaciju i društvenu interakciju. Eksplanatorne teorije smeštaju izvor rodnih razlika u biologiju. 9. 8. To uverenje feministkinje suprotstavljaju univerzalnoj degradaciji žena i nasilnom ugnjeta­ vanju žena koje se reprodukuje sistemom patrijarhata. koriste. 7. 6.

Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. lokalnih aktualiteta proživljenih iskustava. Pejtmen. Feminizam je za sve: strastvena politika. Nedović. Elizabet (2005). Pjer (2001). Slobodanka (2005). Sociologija i feminizam. Džoan (2006). Mill. Sejla et al. Mil. Centar za ženske studije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 14. Feministička sociološka teorije spaja strukture i delatnike. Rasprave o jednakosti polova. Položaj i uloga žene u savremenom društvu. Zarana (1989). Beograd: Filip Višnjić. Literatura za dalje čitanje Andre. Feminstkinje teoretizuju političko. Sreten [urednik] (2008). Zagreb: Ženska infoteka. Polni ugovor. Vladavina muškaraca. Feminizam.338 D Z O R D Ž RlCER . Simon de Bovoar (1982). Džon Stjuart. Savremeni pokreti misao o oslobođenju žena i njegov uticaj na sociologiju. Nevolje s rodom. Beograd: Centar za unapređivanje pravnih studija. Antropologija žene. Tejlor Mil Herijeta (1995). Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Papić. slučajnosti. odgovarajućeg delanja i bifurkacione svesti. Gros. Promenljiva tela. i mikrosocijalno i makrosocijalno putem koncepta stanovišta. Promene. Podređenost žena. ekstralokalnih odnosa vladanja. Zagreb: Centar za ženske studije. Vujović. Centar za slobodne izbore i demokratiju. Benhabib. nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. bez obzira na to. tekstova. Feministička sporenja: filozofska razmena. Burdije. Džudit i Skot. Beograd: Centar za ženske studije. (2007). Beograd: Beogradski izdavačkografički zavod. Kerol (2001). Beograd: Istraži­ vačko izdavački centar S S O Srbije. Beograd: Beogradski krug. Butler. Drugi pol. Zarana i Lydia Sklevicky [uredile] (2003). Beograd: Centar za ženske studije i istraživanja roda. Podgorica: C I D . Beograd: Feministička 94. ugnjetavane na različite načine. Beograd: Plato/XXvek. one su. Društvo rizika. . Savremeni feminizam. Batler. Mišel (1997). razlike pronalaze se u sledećem: iako sve žene potencijalno imaju iskustvo ugnjetavanja na osnovu roda. John Stuart (2000). Bell Hooks (2004). Beograd: Biblioteka X X vek. Papić. Judith (2000).

Ironija je u tome što postmoderni teoretičari često kritikuju moderne grand-teorije. predstavlja delimičan prelazak od modernih grand-teorija (s kojima smo se susreli u glavama 4 i 5) ka postmodernoj socijalnoj misli i postmodernoj grand-teoriji. dok se u radovima postmodernista grandiozni . Najveći broj grand-teorija o savremenom društvu stvorili su teore­ tičari koji su sebe smatrali modernistima. Bei je nesumnjivo modernista. postoje velike sličnosti između onoga što on ima da kaže o industrijskim i postindustrijskim društvima i ono­ ga što o modernim i posmodernim društvima govore postmodernisti. i sami skloni da stvaraju takvu vrstu teorija. Ova glava bavi se grand-teorijama o postmodernom društvu koje su (uglavnom) stvori­ li mislioci koje nazivamo postmodernim socijalnim teoretičarima (postmoderni teoretičari su uradili malo na stvaranju teorija o sva­ kodnevnom životu). PRELAZ OD INDUSTRIJSKOG KA POSTINDUSTRIJSKOM DRUŠTVU Rad Danijela Bela (rođen 1919) o dolasku postindustrijskog društva. Ipak. iako su. Međutim. kako ćemo videti iz ove glave. nestanak simboličke razmene i sve veća simulacija Potrošačko društvo i nova sredstva za potrošnju Dromologija Feminizam i postmoderna socijalna teorija Sažetak Literatura za dalje čitanje Glave 4 i 5 bavile su se različitim modernim grand-teorijama.GLAVA 9 POSTMODERNE GRAND-TEORIJE Prelaz od industrijskog ka postindustrijskom društvu Unapređenje veštine upravljanja (i ostale grand-teorije) Postmodernost kao sazrevanje modernosti Uspon potrošačkog društva.

Unutar privredne strukture dolazi do prelaska sa proi­ zvodnje robe na proizvodnju usluga. dok se usluge. najvažnije promene u društvenoj strukturi koje su se odigrale u procesu prelaska ka postindustrijskom društvu: 1. Bel. ranih 1970-ih go­ dina). Bel takode s puno poleta kritikuje neke aspekte postindustrijskog društva.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI karakter teorije pojavljuje nesvesno. . razvijaju. SAD su se razvile u pravo postindustrijsko društvo. na­ uku i tehnologiju. Dolazak postindustrijskog društva uglavnom pogađa društvenu strukturu i nekoliko njenih glavnih delova: ekonomiju. mnogo toga se dogodilo u skoro tri i po decenije otkad je Bel objavio najveći deo svojih radova. Ono što Bel ima da kaže o industrijsko-postindustrijskim odnosima može se smestiti u širu shemu društvenih promena koja takode uključuje predindustrijska društva. Glavni predmet analize Danijela Bela jeste postindustrijsko društvo.340 D Ž O R D 2 RiCER . Postindustrijsko društvo. Iako usluge preovlađuju Postindustrijsko društvo . Bel uočava prelaz od predindustrijskih (najveći deo Azije i Afrike). prema Belu. Proizvodnja takvih dobara kao što su odevni predmeti i predmeti od metala opada. svesno nudi teoriju koja pokušava da zahvati veliki period novije druš­ tvene istorije. U svakom društvu Bel razli­ kuje tri oblasti: društvenu strukturu. za razliku od njega. kao što su prodaja hamburgera i savetovanje o ulaganju. Međutim. Navešćemo ovde koje su. teorijsko umesto praktičnog znanja. kao modernista. a druga društva se takode kreću u tom pravcu (na primer. profesionalni i tehnički umesto manuelnog rada. Naravno.društvo koje karakteriše proizvodnja usluga ume­ sto proizvodnje robe. barem kada ga uporeduju s modernim društvom. promene u društvenoj strukturi ta­ kode imaju posledice na politički sistem i kulturu. preko industrijskih (neka društva Zapadne Evrope i Rusija). rad. većina postmodernista sklona je da na postmoderno društvo gleda sa simpatija­ ma. koje su se smatrale za jedino postindustrijsko društvo u vremenu kada je Bel pisao. neka zapadnoevropska društva i Japan). stvaranje i kontrolisanje novih teh­ nologija i razvijanje intelektualnih tehnologija koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom. ka postindustrijskim društvima (poput SAD. politički sistem i kulturu.

. Mnogi se. što dovodi do nastanka novih. od suštinskog je značaja za nastanak postindustrijskog društva. 2. u svim njegovim varijantama. naučno znanje stečeno izučavanjem ljudskog genoma sada je od suštin­ skog značaja za pronalaženje novih načina lečenja broj­ nih bolesti). 3. Cilj kome se teži jeste sigurniji i bezbedniji tehnološki svet. te da će bolja kontrola takvih postroje­ nja omogućiti sprečavanje budućih katastrofa. radnici na pokretnoj traci) opada. Unapređenje znanja takode stvara potrebu za drugim inovacijama. kao i njegovu kodifikaciju. Od posebnog značaja je porast broja naučnika (na primer. 4. U postmodernom društvu značaj manuelnog rada (na primer. 6. Eksponencijalni rast teorijskog i kodifikovanog znanja. Sve ovo podrazumeva značaj teorij­ skog. obrazo­ vanja. za postindustrijsko društvo najvažnije su usluge iz oblasti zdravstva.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 341 u najvećem broju privrednih sektora. Naučno istraživanje po­ staje institucionalizovano. u oblasti medicine i genetike) i inženjera. Postindustrijsko društvo pokušava da proceni uticaj novih tehnologija i da ih. a raste značaj profesionalnog (pravnici) i tehničkog rada (programeri računara). Zna­ nje je osnovni izvor inovacija. kao i sve većom složenošću koja karakteriše postindustrijsko društvo. Umesto praktičnog znanja {know how). teorija igara i informaciona teorija. kao što su kibernetika. tamo gde je to neophodno. nadaju da je moguće efikasnije nadgledanje opasnih postrojenja kao što su nu­ klearne centrale. Da bi se upravljalo takvom procenom i kontrolom. neophodno je da se razvijaju i primenjuju nove intelektualne tehnologije. 5. U postindustrijskom društvu stvara se novi odnos izme­ đu naučnika i novih tehnologija. (Recimo. na primer. kao što je pronalaženje odgovora na mnoga etička pitanja koja su otvorena razvojem teh­ nologije kloniranja. kontroliše. u postindustrijskom društvu sve važnije postaje teorijsko znanje. istraživanja i vladinih usluga. a ne empirijskog znanja. kao što je bila ona u Cernobilju ili na Ostrvu tri milje.

342

D ž O R D Ž RlCER - SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

na nauci zasnovanih industrija. Fuzija (sjedinjenje, stapa­ nje) nauke i inovacije, kao i sistematski tehnološki rast nalaze se u osnovi postindustrijskog društva. To stvara potrebu za otvaranjem još većeg broja univerziteta i stva­ ranja radne snage s univerzitetskom diplomom. Zapravo, univerzitet i visoko obrazovanje od suštinske su važnosti za postindustrijsko društvo. Obrazovni sistem proizvodi eksperte koji imaju ključnu ulogu u stvaranju, upravlja­ nju i kontrolisanju novih tehnologija. Razlike između tipova društava. Iz ovakvog shvatanja post­ industrijskog društva, Bel izvodi niz razlika između postindustrijskih, predindustrijskih i industrijskih društava: 1. U profesionalnom smislu, u predindustrijskom društvu preovlađuju poljoprivrednici, rudari, ribari i nekvalifikovani radnici; u industrijskom društvu primetna je do­ minacija polukvalifikovanih radnika i inženjera, dok u industrijskom društvu dominiraju profesionalci i naučnici-tehničari. 2. Za svaki od ova tri tipa društava karakteristična je po­ sebna vrsta izazova. Izazov ptedindustrijskom društvu sa­ stoji se u tome da se iz prirode izvuku dobra. Otuda do­ minacija rudarstva, ribarstva, šumarstva i poljoprivrede. Najveći izazov za industrijsko društvo jeste kako da na jedan inteligentan način koordiniše, programira, raspore­ di i organizuje mašine. Konačno, glavni izazov u postindustrijskom društvu predstavljaju drugi ljudi. Pojedinci koji obezbeđuju usluge drugim ljudima načelno poseduju više informacija i znanja (to su eksperti) od onih ko­ jima su usluge namenjene. To im daje veliku prednost u ophođenju s klijentima. 3. U predindustrijskim društvima moć imaju zemljoposednici i vojska. Oni je vrše kroz direktnu upotrebu sile. U industrijskim društvima, najveću moć imaju poslovni ljudi (biznismeni), iako oni svoj uticaj vrše indirektno, preko političara. U postindustrijskom društvu, kao do­ minantne figure ističu se naučnici i istraživači. Oni po­ kušavaju da uravnoteže tehničke i političke snage.

342

D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

na nauci zasnovanih industrija. Fuzija (sjedinjenje, stapa­ nje) nauke i inovacije, kao i sistematski tehnološki rast nalaze se u osnovi postindustrijskog društva. To stvara potrebu za otvaranjem još većeg broja univerziteta i stva­ ranja radne snage s univerzitetskom diplomom. Zapravo, univerzitet i visoko obrazovanje od suštinske su važnosti za postindustrijsko društvo. Obrazovni sistem proizvodi eksperte koji imaju ključnu ulogu u stvaranju, upravlja­ nju i kontrolisanju novih tehnologija. Razlike između tipova društava. Iz ovakvog shvatanja post­ industrijskog društva, Bel izvodi niz razlika između postindustrijskih, predindustrijskih i industrijskih društava: 1. U profesionalnom smislu, u predindustrijskom društvu preovlađuju poljoprivrednici, rudari, ribari i nekvalifikovani radnici; u industrijskom društvu primetna je do­ minacija polukvalifikovanih radnika i inženjera, dok u industrijskom društvu dominiraju profesionalci i naučnici-tehničari. 2. Za svaki od ova tri tipa društava karakteristična je po­ sebna vrsta izazova. Izazov predindustrijskom društvu sa­ stoji se u tome da se iz prirode izvuku dobra. Otuda do­ minacija rudarstva, ribarstva, šumarstva i poljoprivrede. Najveći izazov za industrijsko društvo jeste kako da na jedan inteligentan način koordiniše, programira, raspore­ di i organizuje mašine. Konačno, glavni izazov u postindustrijskom društvu predstavljaju drugi ljudi. Pojedinci koji obezbeđuju usluge drugim ljudima načelno poseduju više informacija i znanja (to su eksperti) od onih ko­ jima su usluge namenjene. To im daje veliku prednost u ophođenju s klijentima. 3. U predindustrijskim društvima moć imaju zemljoposednici i vojska. Oni je vrše kroz direktnu upotrebu sile. U industrijskim društvima, najveću moć imaju poslovni ljudi (biznismeni), iako oni svoj uticaj vrše indirektno, preko političara. U postindustrijskom društvu, kao do­ minantne figure ističu se naučnici i istraživači. Oni po­ kušavaju da uravnoteže tehničke i političke snage.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

343

Kultura. Svaki od ovih faktora usmeren je na promene u društvenoj strukturi postindustrijskog društva. Ali Bei je, kako smo videli, takođe zainteresovan za politički sistem, a posebno za kulturu. Za njega je od velike važnosti činjenica da u osnovi društvene strukture i kulture u postindustrijskom društvu leže suštinski različiti principi. Dok se društvena struktura sa svojom usmerenošću na ekonomska pitanja nalazi pod dominacijom racionalnosti i efikasnosti, kulturom dominiraju koncepti ira­ cionalnosti, samorealizacije i samozadovoljenja. Zastarele ideje samodiscipline, ograničenja i odložene gratifikacije koje domini­ raju društvenom strukturom postindustrijskog društva sukoblja­ vaju se s hedonizmom koji dominira u oblasti kulture. U tom kontekstu, Bel eksplicitno napada postmodernizam, povezujući ga s takvim iracionalnim i hedonističkim pojmovima kao što su impuls, zadovoljstvo, neobuzdana sloboda i erotika. Jasno je odavde da se kultura, shvaćena na ovakav način, nalazi u suprotnosti s društvenom strukturom kojom dominiraju efika­ snost i racionalnost. Po Belovom mišljenju, to dovodi do rascepa između društvene strukture i kulture, što može stvoriti uslove za društvenu revoluciju. Iako se ne slaže s postmodernistima po ovom pitanju kao i po mnogim drugim pitanjima, Bel, baš kao i postmodernisti, smatra da je jedno od najvažnijih pitanja u savremenom druš­ tvu uspon potrošačkog društva. Hedonizam je, usled postojanja masovne proizvodnje i rasprodaje svih vrsta dobara, barem delimično, zamenio štedljivost i asketizam. Tradicionalne vrednosti, koje sve više slabe i nestaju, zamenjuje sve veće interesovanje za stvari kao što su zadovoljstvo, igra, zabava i potreba da se drugi­ ma (nepoznatima) javno pokazuje sopstvena privatnost, na pri­ mer, kroz različite vrste reality show programa kao što su „Veliki brat", „Sve za ljubav" ili „48 sati svadba". Kao modernista, koji je uz to još i konzervativac, Bei je uznemiren ovakvim postmodernim razvojem događaja i pretnjom koju on predstavlja za da­ našnje društvo.

344

DŽ0RDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

UNAPREĐENJE VEŠTINE UPRAVLJANJA (I OSTALE GRAND-TEORIJE)
Mišela Fukoa (1926-1984) mnogi vide kao prethodnika postmoderne socijalne teorije. Za druge, on je jedan od njenih najvećih praktičara. Sta god od toga da je tačno, on je tvorac jed­ ne veoma važne grand-teorije koju mora razmotriti svako ko želi ozbiljno da se bavi socijalnom teorijom. Postoji jedna osobina koja posebno izdvaja Fukoovu grand-teoriju od modernih velikih teorija. On ne vidi, ili barem ne na­ glašava, kontinuitet koji je sastavni deo mnogih modernih veli­ kih narativa. Fuko ne smatra da se istorija odvija na linearan na­ čin i u jednom pravcu, kako je to, medu ostalima, tvrdio Maks Veber u svojoj teoriji racionalizacije. Postoji nekoliko važnih ra­ zlika između Fukoove grand-teorije i grand-teorija modernista: 1. Modernisti često traže izvor ili početak društvenog razvo­ ja. Za razliku od njih, Fuko pokušava da opiše i analizira društvenu realnost u različitim vremenskim periodima. Pronaći izvor je isto što i pronaći odgovor, ali postmoder­ nist! odbacuju ideju da je uopšte moguće naći odgovor. Oni su više zainteresovani za to da postavljaju pitanja i održavaju intelektualni dijalog nego da pronalaze od­ govore i tragaju za izvorima (uzrocima). Jer, u trenutku kada teoretičar ustvrdi da je pronašao odgovor ili uzrok problema, problem se zatvara. 2. Dok modernisti stavljaju naglasak na koherentnost, Fuko smatra da je nekoherentnost bitnija. Drukčije rečeno, dok modernisti pokušavaju da odgovore na pitanje kako se stvari drže zajedno tokom vremena, Fuko želi da usta­ novi koje su to unutarnje protivurečnosti koje postoje u svakom trenutku u vremenu. 3. Za razliku od modernista koji u svemu vide kontinuitet, razvoj i napredak, Fuko stavlja naglasak na diskontinuitete, prelome i iznenadne obrte koji karakterišu druš­ tvenu istoriju. Istorijski razvoj se ne odvija uniformno, konzistentno, jednosmerno, bez „plime i oseke". Drugim recima, istorija može da se kreće unazad, nalevo, nade­ sno, a ponekad čak i unapred.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

345

Unapređenje veštine upravljanja
Kada su u pitanju takva opšta gledišta o konceptu promene, Fuko se interesovao za promenljivu prirodu onoga što on nazi­ va upravljanjem, a pod čime podrazumeva skup praksi i tehnika pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima. Najočigledniji oblik upravljanja jeste upravljanje države njenim građanima. Iako se Fuko interesovao i za tu vrstu upravljanja, njegova teorija karak­ teristična je po tome što želi da objasni na koji način akteri i službe koji nisu vezani za državu (uključujući tu i društvene na­ uke i društvene naučnike) upravljaju ljudima. U delu Rađanje biopolitike, Fuko piše da ga interesuje veština, to jest najopštiji oblik upravljanja koji prevazilazi dornen političkog. Takođe, Fukoova teorija karakteristična je po tome što se bavi načinima na koje ljudi upravljaju sami sobom. U pokušaju da konceptualizuje ovaj problem, Fuko se ne oslanja na ideju jednosmernosti (tj. ideju da se društvo nužno razvija u jednom pravcu). Nadzirati i kažnjavati. Najbolji primer Fukoovog interesovanja za upravljanje koje nije vezano za dornen političkog, nalazimo u njegovoj knjizi Nadzirati i kažnjavati. U toj studiji Fuko istražuje razvoj zatvorskog sistema u Evropi između 1757. i 1830. godine i dolazi do uvida u to da je mučenje zatvorenika zamenjeno kontrolom putem zatvorskih pravila. Fuko zaključuje da je ta promena u sistemu tretmana zatvorenika imala posledice po celu društvenu strukturu. Kako je već karakteristično za njega, Fuko tu promenu vidi kao nešto što se razvija po principu stani-kreni, a ne nužno jednosmerno. Bez obzira na to, postoji opšti trend da se prelazi s jednog oblika kažnjavanja na drugi. Ne samo da promena po­ stoji, već su mnogi modernisti tvrdili da je ona proizvod jednog progresivnog razvoja: smatralo se da prelazak sa mučenja na kon­ trolu zasnovanu na pravilima predstavlja napredak u humaniza­ ciji tretmana kriminalaca. Kazna postaje sve blaža, manje bolna i manje okrutna. Međutim, iz Fukoove perspektive, ta promena omogućila je sistemu ne samo veću sposobnost da kažnjava kri­ minalce, već i veću sposobnost da upravlja ljudima uopšte.
Upravljanje — skup praksi i tehnika pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima.

346

D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

S jedne strane, nova sposobnost za kažnjavanje imala je ma­ nje negativnih sporednih efekata. Zatvorenici su ranije bili pod­ vrgavani javnom mučenju. (Knjiga Nadzirati i kažnjavati zapo­ činje detaljnim opisom jedne scene javnog mučenja.) Međutim, takav tretman mogao je da uspali masu koja je gledala mučenje i navede je na devijantno ponašanje, kriminalne radnje, nemire, pa čak i pobunu protiv vlasti. Uznemireni scenama javnog mu­ čenja, ljudi su pribegavali raznoraznim oblicima ponašanja koje su vlastodršci videli kao antisocijalne i preteče po svoje položaje. Stari način mučenja je, prema tome, bio kontraproduktivan. Za razliku od toga, kontrola zatvorenika putem pravila odvijala se iza zatvorskih zidova i nije mogla imati nikakav uticaj na gomilu. Nametanje pravila ima mnogo veći broj prednosti od muče­ nja. Prvo, pravila se u procesu devijantnosti mogu primeniti mno­ go ranije od mučenja; ljudi mogu da se nauče pravilima pre nego što počnu da razmišljaju na devijantan način. Pravila mogu da se primene u svakom trenutku, čim se primeti prvi znak devijantno­ sti. Nasuprot tome, mučenje može da se primeni samo kada neka radnja, ili još češće, čitav niz devijantnih radnji, nastupi. Osim toga, nametanje pravila može da se primenjuje mno­ go češće od mučenja. Takođe, pravila mogu da se uče i obnavlja­ ju. Međutim, mučenje ne može da se primenjuje nebrojeno puta na jedan isti devijantni slučaj jer može da prouzrokuje povredu, sakaćenje ili čak smrt devijantne osobe. Staviše, što se mučenje češće primenjuje, verovatnije je da će oni koji prisustvuju tom činu i sami postati devijantni. Treće, nametanje pravila usko je povezano s racionalizaci­ jom i birokratizacijom. To, između ostalog, znači da su pravila efikasnija, bezličnija, trezvenija i nepromenljivija od mučenja. Drugim recima, mučenje je često neefikasno (ono može da raz­ ljuti zatvorenika umesto da ga stavi pod veću kontrolu); ono može da postane veoma lično (osoba koja koristi bič ima prili­ ku da ispolji lični animozitet prema žrtvi); ono može da izazove emocije kako kod mučitelja i mučenog, tako i kod onih koji pri­ sustvuju činu mučenja; konačno, u zavisnosti od toga da li bič u rukama drži više ili manje agresivan čovek, mučenja se medu sobom mogu veoma razlikovati.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

347

Konačno, a možda i najvažnije, nametanje pravila ima daleko šire posledice. Nemoguće je mučiti čitavu populaciju. Međutim, na pravilima zasnovana kontrola može se uspešno vršiti nad ćelom populacijom. Kontrola čitave populacije zasniva se na sposobnosti nadziranja populacije na regularnoj osnovi. Međutim, moć i nad­ zor nisu, po Fukoovom gledištu, deo jedinstvenog sveobuhvatnog sistema moći, već se vrše u čitavom nizu naizgled nezavisnih lo­ kalnih okruženja. Tako postoji čitav niz tačaka u kojima se moć i nadzor vrše nad ljudima. Ali, upravo zbog te mikroperspektive vršenja moći, Fuko je smatrao da na svakoj toj tački postoji šansa za nastanak opozicije i otpora sistemu vršenja moći. Otpor, prema tome, može da nastane u svakoj od tih mikrosredina. Instrumenti nadziranja i kontrole. Tri osnovna instrumen­ ta stoje na raspolaganju onima koji kontrolišu i nadziru popu­ laciju. Prvi je hijerarhijsko nadziranje ili sposobnost službeni­ ka na vrhu organizacije da jednim pogledom nadziru sve ono što se nalazi pod njihovom kontrolom. U tom kontekstu treba posmatrati Fukoovu čuvenu raspravu o panoptikonu. Panoptikon je struktura koja nekome na vlasti ili na značajnom polo­ žaju (na primer, zatvorskom čuvaru) omogućuje potpun nadzor nad grupom ljudi (u ovom slučaju, zatvorenicima). Panoptikon može imati oblik tvrđave (kule) oko koje se nalaze ćelije pore­ dane ukrug. Takav raspored stražaru omogućuje potpuni nad­ zor nad svim zatvorenicima i svim onim što oni rade. Ta pozicija stražaru omogućuje ogromnu moć, čak iako nije prisutan u kuli ili ako uopšte ne posmatra šta se dešava u ćelijama. Razlog tome je to što zatvorenici ne mogu da vide da li u kuli nekoga ima ili nema i, prema tome, ne mogu da znaju da li ih neko gleda ili ne. Stražar možda sve vreme čita novine ili gleda TV program; zatvorenici to ne mogu da znaju. Međutim, zbog stalno prisutne mogućnosti da ih neko nadgleda, oni će se najverovatnije po­ našati onako kako se to od njih očekuje, čak iako stražar nije u kuli. Stražari ne moraju ništa da rade; zatvorenici će kontrolisati
Hijerarhijsko nadziranje - sposobnost službenika na vrhu organizacije da jednim pogledom nadziru sve podređene. Panoptikon - struktura koja nekome na vlasti ili na značajnom položaju (na primer, zatvorskom čuvaru) omogućuje potpun nadzor nad grupom ljudi (na primer, zatvorenicima).

348

D Ž 0 R D 2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

sami sebe zato što se boje da bi stražari mogli da ih posmatraju. Panoptikon i njegove varijacije predstavljaju suštinu onoga što Fuko naziva disciplinujućim društvom. Koncept panoptikona Fuko proširuje na celo društvo. On smatra da postoje mnoga mesta i mnogi načini na koje kontrolori mogu da nas nadziru, te da to rezultira ponašanjem u kome mi sami sebe kontrolišemo i sami sebe sprečavamo da uradimo ono što bi nam, ako bi nas neko video, natovarilo nevolju za vrat. Uz­ mimo primer računara. Postoje različiti načini na koje je moguće nadzirati naše pretraživanje po Internetu. Budući da smo toga svesni, mi počinjemo da nadziremo sami sebe i suzdržavamo se da posetimo one sajtove zbog kojih bi neko mogao da nas opomene (na primer, sajtove s pornografskim sadržajem). Recimo, dok smo na radnom mestu možemo doći u iskušenje da obavimo manju kupovinu tako što ćemo se ulogovati na neku Internet stranicu na kojoj je moguće kupovati kreditnom karticom. Ipak, nećemo to uraditi jer smatramo da postoji mogućnost da upravnik nadzire upotrebu računara i da zna koje stranice smo posetili. Panoptikon je poseban primer hijerarhijske moći onih koji se nalaze na službenim, visokorangiranim položajima, a koji su u poziciji da neprekidno nadziru podređene. Oni takođe inici­ raju i kontrolišu nove tehnologije, poput onih koje se vezuju za Internet i koje nadziru sve što podređeni u hijerarhiji rade. Još uopštenije rečeno, hijerarhijsko nadziranje podrazumeva sposob­ nost nadređenih da jednim pogledom nadziru podređene. Drugi instrument disciplinujuće moći jeste sposobnost da se donose normalizujući sudovi i kazne one koji ih ne poštuju. Oni koji su na vlasti mogu da odlučuju šta je normalno, a šta nenormalno za veliki broj oblasti. Ko god prekrši norme koje su sadržane u normalizujućim sudovima, smatra se nenormalnim i podložan je kazni koju izvršavaju službenici ili njihovi pomoć­ nici. Na primer, službenik može da se usmeri na vreme i donese
Disciplinujuće društvo - društvo koje vrši sveobuhvatnu (totalnu) kontrolu nad ljudima. Normalizujući sudovi - oni koji su na vlasti mogu da odlučuju šta je normal­ no, a šta nenormalno u velikom broju oblasti. Ko god prekrši norme koje su sadržane u normalizujućim sudovima, smatra se nenormalnim i može biti kažnjen od strane službenika ili njihovih pomoćnika.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

349

normalizujući sud o tome ko je zakasnio, ili može da se usmeri na ponašanje i kazni one koji se ne ponašaju onako kako se to od njih očekuje. Recimo, profesori na početku studiranja obaveštavaju brucoše da je normalno da dolaze na predavanja i pra­ te šta se na njima dešava s pažnjom i razumevanjem. Takode ih obaveštavaju da ne smeju da prepisuju na testovima. Nepažljivi studenti se kažnjavaju. Kao i oni koji prepisuju. Konačno, službenici koriste ispitivanje kao način nadziranja potčinjenih i donošenja sudova o tome šta oni rade. (U njega su uključena dva već pomenuta metoda - hijerarhijsko nadziranje i donošenje normalizujućih sudova.) Ispitivanju pribegavaju oni koji su na visokim položajima, a da bi ono bilo moguće neop­ hodno je da bude zasnovano na normalizujućim sudovima koji kazuju šta treba da radite da biste zadovoljili kriterijume normalnosti. Ispitivanje obično povezujemo sa školom, ali ono se sreće i u mnogim drugim ustanovama, kao što su na primer ordinacije psihijatara, doktora i ostalih koji su zaposleni u bolnicama i dru­ gim radnim okruženjima. Razvoj disciplinujuće moći. Fukoova glavna opservacija jeste da se usled stvaranja novih i boljih metoda disciplinujuće moći, kapacitet za kažnjavanje ljudi uvećao, a ne umanjio. Možda je mu­ čenje bilo okrutno, ali ono je bilo ograničeno na trenutak muče­ nja. Disciplinujuća moć, koju smo detaljnije analizirali u prethod­ nim odeljcima, pogađa nas sve vreme i u svim okolnostima. Neko nas neprekidno posmatra, prosuđuje i procenjuje. Ako prekršimo norme definisane normalizujućim sudovima bićemo kažnjeni. Stoga se, smatra Fuko, ne može reći da je došlo do liberalizacije i humanizacije procesa kažnjavanja. Pre se može reći da je ono po­ stalo sveobuhvatnije i podmuklije nego što je bilo nekada. Odbacujući jednu grand-teoriju Fuko je, izgleda, zamenjuje drugom. To je tačno samo u izvesnoj meri. Fuko jeste stva­ rao grand-teorije, ali na jedan oprezniji i drugačiji način od mo­ dernista. Na primer, dok bi modernista različite promene koje
Ispitivanje - način nadziranja potčinjenih i donošenja sudova o tome šta oni rade. Ispitivanje podrazumeva i hijerarhijsko nadziranje i davanje nor­ malizujućih sudova. Pribegavaju mu oni koji su na visokim položajima i koji donose normalizujuće sudove o tome šta je prihvatljivo a šta ne­ prihvatljivo ponašanje.

Njegovo prisustvo na tim mestima. Koliko se zna. K o n c e p t k o ­ j i m to objašnjava. T o je svet koji se sastoji o d različitih ostrva discipline unutar velikog m o r a u k o m e je disciplina m a n j e ili više odsutna. a druge delove u d r u g o m trenutku. bile su deo Fukoovog život­ nog interesa za „pokoravajuće. Tako nastaju brojni centri discipline unutar sveta u kojem je neko okruženje manje ili više pogođeno širenjem disci­ plinskog društva.350 D20RD2 RlCER . F u k o piše kako novi oblik discipline (koji nastaje iz novih oblika nadziranja) p r o ž i m a društvo n a nejednak način . F u k o stvara j e d n u teoriju p o kojoj postoje m n o g i centri discipline unutar sveta u k o j e m je neko okruženje m a n j e ili više p o g o đ e n o širenjem disciplinujućeg društva. a neke ne. . Čini se da je dobar deo Fukoovog života definisan tom opsesijom. Zatvorski arhipelag . ili da neke delove društva pogađa u jednom.neke delove društva p o g a đ a . 1975. Briga za sebe (1984) i Upotreba zadovoljstva (1984). čudno i neprirodno. Tokom boravka u San Francisku. kao i aktivnosti koje su se na njima upražnjavale. neizrecivo. a druge delove u drugom trenutku. godine. o d n o s n o jedne delove društva p o g a đ a u j e d n o m . To znači da ona pogađa neke delove društva. a neke ne. Mišel Fuko Biografska skica Među Fukoovim poslednjim radovima nalazi se trilogija po­ svećena seksu: Istorija seksualnosti (1976). Ti rado­ vi odražavaju Fukoovu životnu opsesiju seksom. F u k o naziva zatvorski arhipelag.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI p o g a đ a j u delove društva video na j e d a n prilično u n i f o r m a n na­ čin. O t u d a . po­ sebno njegovom homoseksualnošću i sadomazohizmom.slika društva koja proizilazi iz ideje da disciplina pro­ žima društvo na nejednak način. Fuko je posetio homoseksualnu zajednicu koja je u to vreme cvetala u gradu. Fukoa je najviše privlačio bezlični seks (u kome ne znate sasvim jasno ko je osoba s kojom imate seksualni od­ nos) koji je bio veoma popularan u ozloglašenim kupatilima tog vremena. u m e s t o d a p o n u d i teorijski k o n c e p t nalik Veberovom gvozde­ n o m kavezu.

itd. shvatio ju je kao granično iskustvo. Večeras sam došao do nove perspektive o sopstvenoj ličnosti. u svom životu (i u svom radu) Fuko se istinski interesovao za „granična isku­ stva" (u kojima bi ljudi. Znam da to nije moglo da se dešava.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 351 šokantno i ekstatično". šire se i na mnoge druge oblasti društva . u proleće 1975. po meni. uključujući i njega samog.škole. Moramo ponovo da idemo kući". Jedno od takvih iskustava bile su i bezlične sadomazohističke aktivnosti koje su se dešavale u kupatilima San Franciska. a ono bi moglo da izgleda tako samo ako je dovoljno duboko. Fuko je takođe prošao kroz granično iskustvo u koti Zabriski u Dolini smrti. Taj koncept je od suštinske važnosti za Fukoovu grand-teoriju o promenljivoj prirodi upravljanja i njegovoj sve većoj prisutnosti. a zvezde su padale po meni. Cak i u jesen 1983. Sa suzama koje su mu klizile niz lice. Oni koji su ga pozna­ vali kažu da je sidu shvatao veoma ozbiljno. godine. Fuko je seks vezivao za granična iskustva. Fuko je rekao: „Veoma sam srećan. Kada je otišao u San Francisko poslednji put. Fuko je verovao da je samo prolaskom kroz granično iskustvo moguće steći velike lične i intelektualne inspiracije i otkrovenja. sve više oblasti društva počinje da liči na za­ tvor. kao i za opozicione sile koje rade protiv celokupnog tog procesa. vratio se nazad u svet be­ zličnog seksa u kupatilima San Franciska. Tamo je po prvi put probao L S D . Droga je gurnula njegovu svest do samih granica: „Nebo je eksplodiralo. ali to je bilo istina". godine. totalno zadovoljstvo je. Mikrofizika moći. prakse i tehnologije razvijene u njemu. bolnice. vezano za smrt". Koreni disciplinujućeg društva nalaze se u zatvoru. Potpuno. I jedno i drugo vezi­ vao je za gledište o smrti: „Mislim da je vrsta zadovoljstva koja me interesuje realno zadovoljstvo. po Fukoovom mi­ šljenju. kada je već bio svestan da boluje od side i kada se znalo da od nje u najve­ ćem broju obolevaju homoseksualci. kasarne. intenzivno i savladujuće da ne mogu da ga preživim. Drugim recima. zatvorsko društvo. Tako nastaje zatvorski arhipelag. Još jedan aspekt Fukoove grand-teorije razlikuje je od grand-teorije modernista: Fuko je imao razumevanja za opozicione sile unutar svakog od tih okruženja. Sada razumem sopstvenu seksualnost. tj. Postoji . Otuda. Ali teo­ rije. namerno naprezali svoj um i telo do tačke lomljenja).

on tvrdi da je došlo do pora­ sta sposobnosti zdravih da razdvoje lude od ostatka populacije i da nad njima vrše represiju (što dovodi u pitanje samo razume­ vanje mentalne bolesti). Fuko istražuje istoriju odnosa između ludila i psihijatrije. medicinskog i huma­ nog tretmana ludih. Kod Fukoa se grand-teorija ne nasluću­ je samo u knjizi Nadzirati i kažnjavati. On je takođe imao na umu kontrolu koju psihijatri. Fuko kritikuje modernu grand-teoriju koja tvrdi da je razvoj psihija­ trije i porast broja psihijatrijskih ustanova u poslednjih nekoliko decenija doveo do unapređenja naučnog. opozicije i otpora. . U jednoj od svojih najznačajnijih knjiga Istorija ludila (1961). Neprekidno sukobljavanje menja te strukture na kontinuiranoj osnovi. To je još jedan razlog zbog kojeg ta okruženja nije moguće razumeti kao gvozdene kaveze.koncept po kome moć postoji na mikronivou i uključuje radnje kojima se ona vrši kao i radnje kojima se dovodi u pitanje (spori). na milost i nemilost društva. Slično kao i u analizi sve humanijeg tretmana kriminalaca.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI bezbroj tačaka konfrontacije. Deinstitucionalizacija . Fukoov interes za te procese deo je nje­ govog interesa za ono što on naziva mikrofizika moći. Fuko je očigledno imao na umu sve veći broj bolnica i institucija u koje su se slali mentalno bolesni i u kojima su ljudi često tretirani na ponižavajući način. Ostale Fuko ove grand-teorije Ludilo i civilizacija.352 DŽORDŽ RlCER . već i u njegovim drugim radovima. Suština njegovog argumenta je u tome da lekari koriste svoja zapažanja o stanju bolesnih kao osnovu za vrednosne i moralne sudove koje upotrebljavaju da bi kontrolisali čitavu populaciju. Fuko smatra da od kraja 1960-tih godina prisustvujemo deinstitucionalizaciji mentalno bolesnih. ta okruženja i celokupan proces nepre­ kidno se nalaze u procesu sporenja i preoblikovanja. Umesto toga. Mnoge psihijatrijske Mikrofizika moći . psiholozi i ostali lekari koji se bave mentalnim zdrav­ ljem imaju nad ljudima koji imaju psihološke probleme. Zbog neprekid­ nih kontrola i testiranja. Pišući tokom 1960-ih godina.proces (otpočeo 1960-ih godina a omogućen novim načinima lečenja) tokom kojeg je veliki broj psihijatrijskih ustanova za­ tvoren a većina pacijenata puštena na slobodu i time prepuštena sami­ ma sebi.

Sve u svemu. mnogi od onih koji su mentalno bolesni (i mnogi drugi koji to nisu) prisiljeni su da prosuđuju sebe i svoje mentalno stanje. takva internalizovana kontrola predstavlja najrepresivniji oblik kontrole.kritiku moderne grand-teorije i pokušaj (verovatno nesvestan) da se ona zameni postmodernom grand-teorijom. Još jednom se čini da je Fuko kritikovao jedan grand-narativ. a mnogi oblici ugnjetavanja koji su po­ stojali tokom 1960-ih su nestali. u ovom slučaju moderna pozicija naglasila je veću represiju. Drugo. Iz više razloga. Konačno. Recimo. a na njegovo mesto stavljao drugi. Na primer. sve je to zamenjeno novim oblicima ugnjetavanja. on tvrdi kako je u periodu viktorijanizma došlo do eksplozije diskursa o seksualnosti: u društvu je počelo mnogo više da se priča o seksu. Međutim. Fuko zauzima obrnut stav po pitanju diskursa seksu­ alnosti. pojedinci su sposob­ ni da neprekidno prosuđuju sami sebe. mnogi mentalno oboleli ljudi bili su pušteni na slobodu. mnogi od onih koji su pušteni iz mentalnih ustanova ili. zahvaljujući de­ institucionalizaciji. gde su uskoro postali ono što danas nazivamo beskućnicima ili uličarima. Ne sporeći da je društvena elita sprečavala upražnjavanje seksa. dok psihijatri samo povre­ meno mogu da donose negativne sudove. Nešto drugačiji obrazac pojavljuje se u Fukoovim poslednjim radovima o seksualnosti. Međutim. Došlo je do po­ većanog broja analiza. svaki pojedinac ima bolji pristup svojim najdubljim osećanjima i mislima od drugih ljudi. primorani su da uzimaju teške psihotropičke droge koje nad njima uspostavljaju mentalnu i fizičku kontrolu. Nasuprot opšteprihvaćenom mišljenju da je konzervativi­ zam viktorijanskog doba potiskivao seksualnost. dok je u prethodnim slučajevima moderna pozi­ cija naglašavala veću slobodu. specifikacija i uzroč­ nih i kvantitativnih studija o seksualnosti. pogotovo do represije diskursa o seksualnosti. Takođe. a Fuko veću slobodu (diskursa o seksualnosti). nikada tamo nisu ni stigli. a Fukoova pozicija veće ograničenje.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 353 institucije su zatvorene. u knjizi Istorija ludila pronalazimo isti obrazac kao i u knjizi Nadzirati kažnjavati . procena. kao što je Fuko predvi­ đao. Grand-teorija seksualnosti. uključujući tu i psihijatare. klasifikacija. i . Istorija seksu­ alnosti kritikuje modernu grand-teoriju po kojoj je viktorijanizam doveo do represije seksualnosti.

seksualnosti i zadovoljstvu. o njemu možemo da razmišljamo kao o modernom (glava 5) ili kao o postmodernom socijalnom teoretičaru. a time i populacija. društvo je kontrolisalo i pojedince i ljude kao vrstu. Verovao je da kroz njih ljudi mogu da prevazidu pokušaje kontrole ne samo svoje seksualnosti. u Fukoovom radu pojavljuju se obrisi neko­ liko grand-teorija. životni vek. itd. POSTMODERNOST KAO SAZREVANJE MODERNOSTI Iako je Zigmunt Bauman najviše pisao o modernom druš­ tvu. pogotovo seksualne odnose. kao i pitanjem kako bi postmoderna sociologija i sociologija postmodernosti mogle izgledati. umesto pokušaja da kontroliše smrt. tako što je nastojalo da kontroliše i reguliše rast popula­ cije. Postojala su dva načina za to. sociologija postmoder­ nosti. Bauman se takode bavio mnogim pitanjima savremene sociologije. društvo je pokušavalo da kontroliše populaciju kao celinu. Prvo. društvo se u 18. veku preusmerilo na pokušaj da kontroliše život. Drugo.) U zavisnosti od toga koji aspekt njegovog rada želimo da naglasimo. . Iako je Fukoa brinula takva vrsta represije. (Videti okvir: Postmoderna sociologija. Uprkos odbacivanju moderne grand-teorije o sve većoj re­ presiji seksualnosti. Recimo. u njegovoj teoriji nalazimo obilje značajnih uvida u struk­ turu postmodernog društva.354 D Ž O R D Ž RlCER . on je video nadu u telima. Fuko je tu slobodu video u funkciji odlučnijih pokušaja da se kontroliše seksualnost. Ovde ćemo se baviti Baumanovim postmodernizmom. društvo je pokušavalo da kontroliše pojedinca disciplinujući njegovo telo. pogotovo njegove seksualne aktivno­ sti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENl Iako je tvrdio da je diskurs o seksualnosti bio slobodniji. Kontrolišući seks. To je takode dovelo do većeg otpora na mikronivou. njeno zdravlje. već i svojih života.

Budući da je postmoderna kultura veoma različita od moder­ ne kulture i postmoderna sociologija trebalo bi da bude veoma različita od moderne sociologije. Bauman se takođe suprot­ stavlja postmodernoj sociologiji zbog toga što bi ona po svojoj prirodi trabalo da bude u saglasju s kulturom postmodernosti. re­ cimo. sociologija postmodernosti održava kontinuitet s modernom sociologijom tako što se. . razlika između ra­ cionalne moderne kulture i neracionalne postmoderne kulture odrazila bi se u različitim sociologijama. Iako se nadovezuje na modernu sociologiju. Bauman formuliše nekoliko glavnih načela sociološke teorije postmodernosti. i dalje odlikuje racionalnim i sistematskim diskursom i pokušajima da razvije model postmodernog društva. sociologija postmodernosti Uprkos svojim simpatijama za postmodernu sociologiju. sociologija postmoderno­ sti prihvata postmoderno društvo kao poseban i jedinstven tip društva. trebalo da razvijemo sociolo­ giju postmodernosti.sociologija koja održava kontinuitet s moder­ nom sociologijom tako što se i dalje odlikuje racionalnim i sistematskim diskursom i pokušajem da razvije model postmodernog sveta. jer mu nedostaje centralna orga­ nizacija koja definiše ciljeve. Bauman smatra da bi. Bau­ man se načelno suprotstavlja njenom razvoju. On sadrži veliki broj velikih i Postmoderna sociologija . 2. Postmoderni svet je složen i nepredvidiv. a ne kao aberaciju od modernog društva. Jedan od ra­ zloga za to jeste strah da bi radikalno drugačija postmoderna sociologija mogla da napusti formativna pitanja koja čine osnove sociologije kao discipline. Sociologija postmodernosti . To su sledeća načela: 1. Postmoderni svet je složen.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 355 Ključni koncept Postmoderna sociologija. zapravo. sociologija postmodernosti prihvata postmoderno društvo kao poseban i jedinstven tip društva. Dok se postmoderna sociologija oštro razilazi s modernom sociologijom.sociologija koja se nalazi pod snažnim uticajem postmodernih ideja i koja prihvata neracionalan pristup proučavanju društva. on želi sociologiju koja se nalazi u kontinuitetu sa svojim izvorima. Bauman nije spreman za neracionalnu sociologiju. Međutim. a ne kao skretanje od modernog društva. Na primer.

Identitet se neprekidno menja. Drugim recima. držanje dijete) koje bi prezreli kada bi im bile na­ metnute spolja. treba primetiti da i tu akteri posvećuju neprekidnu pažnju kulti­ vaciji tela. 6. U nedostatku unapred smišljenog životnog projekta. a ne kao proizvod nečijeg nametanja. Najopštije rečeno. Egzistencijalna situacija aktera veoma je fluidna. 4.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI malih organizacija i aktera koji su orijentisani na pojedinač­ ne ciljeve. Identitet aktera treba da se neprekidno samokonstituiše. a svaki je dovoljno jak i može se odupreti kontroli od strane onog drugog. 3. iako se ne razvija ni u jednom jasno definisanom pravcu. Iako akteri mogu delimično da zavise jedan od drugog. Ljudi se bave čitavim nizom samokontrolišućih i samounapređujućih aktivnosti (džogiranje. akteri­ ma je potreban skup orijentacionih tačaka koji će ih voditi kroz život. Te aktivnosti vide se kao proizvod ljudske slobode. Ni jedan od tih aktera nije dovoljno velik da pod­ vrgne ili kontroliše drugog. Iako su na unutrašnjem planu akteri dobro organizovani i uređeni. odlazak u teretanu. U svakom datom vre­ menskom trenutku stvaranje (konstituisanje) identiteta podrazumeva rastvaranje nekih postojećih elemenata i priku­ pljanje novih elemenata. Različita sta­ nja postmodernog sveta izgledaju podjednako kontingentna (nepredvidiva. Ali. ni jedno dato stanje nema nepobitan razlog zbog koga bi trebalo da postoji. Jedino što je konstantno u svemu tome jeste telo. Akteri moraju biti svesni činjenice da ono što rade utiče na svet u kojem se nalaze i u kojem deluju. To im omogućuju različiti drugi akteri (realni ili . što znači da bi moglo da izgleda drugačije ako bi se drugi akteri ponašali drugačije. Spoljni svet je teritorija u kojoj vladaju rivalstvo i protivrečna značenja. što rezultira velikom autonomijom aktera. 5. priroda te zavisnosti ne može da se uspostavi na jedno duže vreme.356 DZORDZ RiCER . indeterminisana. kada deluju u spoljnom svetu oni se nalaze u areni koja izgleda kao prostor u kome vlada haos i hronična indeterminantnost i ambivalencija. uglavnom preko učenja na greškama uz puno nagađanja i naslućivanja. već pre zavedeni da rade ono što rade. može se tvrditi kako akteri nisu prisiljeni. puna slučajnosti).

Potrebno je da se primeti da postmodernisti imaju daleko pesimističniji pogled na postmoderno društvo. druš­ tvo koje toleriše razlike. Uz postmodernizam vezuje se varvarizam (na primer. Znanje je takode glavni ulog u bilo kakvoj vrsti sukoba koji ima za konačni cilj preraspodelu resursa. ona otvara nove mogućnosti i nove opasnosti. ona ne želi da od njega napra­ vi uređen svet. Bauman zaključuje da postmoder­ nost može ljudima da stvori nerešive probleme. razlike donose sobom još više dvosmislenosti i neizvesnosti. to je jedno tolerantnije društvo. postmoder­ nost prihvata neuređenost sveta. postmodernizam stva­ ra čitav niz drugih problema. Umesto da pokuša da eliminiše ambivalenciju. Da li se učimo da živimo sa ambivalencijom? Ambivalencija (dvoznačnost. postmoderno društvo je spremno da prihvati stranca. Načelno. Zapravo. Varijacije u slo­ bodi izbora resursa predstavljaju osnovu društvenog položa­ ja i društvene nejednakosti u postmodernom svetu. ali i da ih veoma usreći. Na primer. 7. dvosmislenost) osoben je proi­ zvod modernosti.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 357 zamišljeni). Bauman definiše postmodernost kao suprotnost modernosti i njenoj potrebi da eliminiše ambivalenciju. čak i da uspešno nauči da živi s ambivalencijom i time je eliminiše kao izvor problema (što nikada nije sigurno). Akteri imaju slobodu da im se obrate za pomoć ili da ne prihvate njihove usluge. Oni koji imaju više znanja mogu da biraju između šireg skupa obrazaca delanja. Umesto da je eliminiše. Međutim. a oni koji žive u njemu moraju imati jake nerve. tako što ćemo jednostavno prihvatiti ambivalenciju i naučiti da živimo s njom. . Pristup resursima razlikuje se medu akterima u zavisnosti od količine resursa koje već imaju na raspolaganju. Otuda je život u postmodernom društvu osuđen da bude još neizvesniji od života u modernom društvu. Naglasak na znanju i či­ njenica da je informacija ključni resurs još više unapređuje. postmoderni­ zam život s ambivalencijom čini podnošljivijim. Međutim. ali postmodernizam nudi mogućnost da prevaziđemo taj problem. etničko čišćenje u bivšoj Jugoslaviji). ojačava i učvršćuje status eksperata. Najvaž­ niji resurs je znanje.

ambivalentan po tom pitanju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ambivalencija i postmodernost.358 D ž O R D Ž RlCER . ali je uspela da ga privatizuje. lako može doći do masovnih izliva okrutnosti. Stoga. što se Baumana tiče. kao i društva u celini. pa je stoga malo verovatno da će biti okrutni prema drugima (i drugačijima) i da će imati potrebu da ih ponize. rasprostranje­ na ambivalencija može da se iskoristi za reprodukciju društva. to otvara mogućnost sukoba između zajednica. pojedincima koji žive u postmodernom društvu preostaje samo da pokušaju samostalno da uteknu tim strahovima. Bau­ man je zabrinut zbog tih neprijateljstava i smatra da je potrebno da ih zaustavimo tako što ćemo razvijati solidarnost. tolerancija u postmodernizmu ne vodi nužno do solidarnosti. religioznih i političkih grupa. Ono što je veoma važno je­ ste to da društvo toleriše te zajednice i njihove grupe. . Ta nova plemena i zajednice postali su pribežišta za strance.postmoderno kretanje ka stvaranju čiravog niza zajednica koje predstavljaju pribežišta za strance. jer u njima vide zaklon od strahova koji karakterišu postmoderno društvo puno ambivalenci­ ja. Dok moderno društvo pokušava da eliminiše posebne zajed­ nice i asimilizuje ih u celinu. Umesto toga. već su previše okupirani zabavom i samima sobom. Bauman tvrdi da postoji jedna zajednička karakteristika postmodernosti i moderno­ sti . odnosno niz religioznih. u postmodernom društvu ambivalencija nikada ne može u pot­ punosti da iščezne. Oni koji žive u postmodernom svetu prevazišli su hibris modernosti. ali i za čitav niz etničkih. Potrebno je da svaka od ovih zajednica uživa po­ štovanje drugih zajednica. postmodernost može da se razume kao sazrevanje zajednice. etnič­ kih i političkih grupa. Nezadovoljstvo koje stvara ambivalencija i dalje je široko rasprostranjeno. Međutim. to nije dovoljno. Međutim. Neotribalizam . Postmodernost nije uspela da eliminiše taj strah. ili doba novih plemena. ali postmoderna država više ne oseća po­ trebu da kontroliše to nezadovoljstvo. Međutim. što je sasvim za očekivati. Iako postmodernost nudi okvir za prevazilaženje ambivalencije.to je strah od praznine. on sam je. S obzirom na to da se u postmodernom društvu ljudi ne brinu dovoljno jedni za druge. Mišel (Majki) Mafezoli opisao je postmo­ dernost kao doba neotribalizma. Otuda ne iznenađuje to što sve veći broj pojedinaca želi da pripada zajednicama. Iako Bauman načelno daje prednost postmodernosti u odnosu na modernost.

ipak. Ti problemi opstaju. posmatran iz potmodernističke perspektive. Takode. To je život bez jas­ nih izbora. Paradoks je u sledećem: postmoderno društvo je iznad svega potrošačko društvo. univerzalnost i apsolutno. pun je ambivalencija i protivrečnosti. Stari etički sistem nije adekvatan za postmoderno društvo. ali i njegov sumrak. već moralno ambivalentni. Međutim. ali njiho­ vom rešavanju sada mora da se priđe na drugačiji način. Jasno je da postmoderna etika mora da odbaci mnogo toga što predstavlja sastavni deo moderne etike. Taj kod je u suprotnosti s idejom koherentnog skupa pravila kojima svaki moralni pojedinac mora da se podvrgava. Postmoderna etika Bauman je zainteresovan za status etičkog koda u postmoder­ nom dobu. jedna stvar je u postmodernom svetu jasna: konzumerizam i sloboda koji se s njim povezuju ne mogu zadovoljiti ljude koji u njemu žive. ono ne odgova­ ra našim potrebama. sukoba između mirne saradnje i pojedinačnog „samopotvrđivanja". Ipak. Bauman smatra da postmodernost nudi šansu i u obla­ sti etike. neophodno je da se odbaci potraga modernosti za neambivalentnim i neprotivrečnim etičkim kodom. Ljudi nisu ni dobri ni loši. i konfrontacije između individualnog po­ našanja i kolektivnog bogatstva. Tu ideju je detaljnije razradio Zan Bodrijar s kojim se srećemo kasnije u ovoj glavi. To otvara mo­ gućnost za jedno potpuno novo razumevanje moralnog ponašanja. .POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 359 Život u postmodernom društvu nije lak. to ne znači da ve­ lika etička pitanja u postmodernosti gube svoj značaj. prepun strategija koje se uvek mogu dovesti u pita­ nje. Čak i u postmodernom svetu suočavamo se sa pitanjima ljudskih prava. Evo kako postmoderna te­ orija vidi neka od moralnih pitanja: 1. Ona može doneti renesansu morala. Ona mora da odbaci koncepte kao što su prisilna normativna regulacija i potragu za stvarima kao što su temelji. Moralni kod. društvene pravde. Očekivano. Ne­ moguće je naći logično koherentan etički kod koji bi iza­ šao na kraj s takvom moralnom ambivalencijom.

život u postmodernom svetu verovatno neće biti lakši.što je ideja potpunog relativizma. te da će se autonomno sopstvo konačno emancipovati. Kao rezultat toga. moralnost jeste. nije u stanju da ih potpuno objasni. Uzimajući u obzir činjenicu da u da­ našnjem svetu postoji bezbroj moralnih sistema. jedini konač­ ni etički autoritet nalazi se u subjektivnosti pojedinaca. 4. on se zalaže za jedan etički sistem koji izvire iz sebe samog. Medu idejama koje su od ključnog značaja za postmodernu etičku orijentaciju na­ lazi se i gledište da bi se svet raspao ako ne bi bilo naci­ onalnih država (i plemena). Ni­ jedan etički kod nije u stanju da se bavi moralnim feno­ menima na jedan iscrpan način. osuđeni smo da živimo sa nerazrešivim moralnim dilemama.360 D Ž O R D 2 RlCER . Nerazrešive moralne dileme. Moralnost je inherentno pretrpana protivrečnostima koje ne mogu da se prevazidu i sukobima koji ne mogu da se rese. ali s raspadom represivnog i prisilnog etičkog koda . Bez takvog sve­ obuhvatnog koda. Iako postmoderni moral odbacuje moderni prisilni oblik morala. ljudima ostaju samo sopstvene individualne moralnosti. a u prisustvu zbunjujućeg skupa naizgled jednakih sistema moralnosti. On je zasnovan na ideji da jedan treba da bude za Drugog pre nego što se nade u prilici da bude sa Drugim. Budući da Bauman odbacuje prisilne etičke sisteme koji proističu iz društva kao celine. 7. Moralni fenomeni nisu ni regularni. ni ponavljajući. iracionalna. Uprkos ovim idejama. Ne postoji univerzalna moralnost.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 2. Bez sveobuhvatnog etičkog koda. pozivajući se isključivo na sopstveni skup vrednosti. S racionalne tačke gledišta. a moralno sopstvo konačno ustati protiv inherentne i neizbežne ambivalencije. tj. 3. on ne prihvata ideju da je sve moguće . 6. ni postmodernizam nisu u stanju da ponude jedan novi etički kod koji bi zamenio moderni etički kod. i uvek će ostati. ni Bau­ man. Izazov postmodernog sveta sastoji se u tome da se pokaže kako se može živeti moralno u odsustvu etičkog koda. 5.

Moral­ no sopstvo će se definisati u svetu u kome nema izvesnosti. s modernim etičkim kodom pove­ zuje najgnusnije zločine. Ako ništa drugo. gde nikada neće postojati jasna razdvajajuća linija između dobra i zla. Otuda. a ne na nivou nekog kolektivnog moralnog koda. Sta će biti od to dvoje. U ta­ kvoj odluci veliku ulogu igraju rizik i hronična neizvesnost. pogotovo u njegovu potrebu da bude za Drugog. kao i mnogo šta drugo u postmodernom svetu. Drugačije reče­ no. u postmodernosti ćemo biti sposobni da se suočimo s moralnim problemima direktno. u ovom istorijskom trenutku nije moguće reći. bez maski i deformiteta koji su došli s modernim etičkim kodom. USPON POTROŠAČKOG DRUŠTVA. a šta loše. nada se polaže u svest moralnog pojedinca. u stvari. Biti za Drugog ne određuje šta je dobro. kao što je holokaust. Bodrijar je bio radikalan ne . Bauman. moralnost je. postoji fundamentalna tenzija između bezuslovne potrebe da se bude za Drugog i diskontinuiteta i fragmentiranosti koje Bauman povezuje s postmodernom. ali to mora da se razradi u individualnoj svesti. Do toga će se doći vremenom u odnosu sa Drugim. etika za pojedince postaje stvar individualne odluke. iako on lično nikada nije izjavio da pripada tom teorijskom pravcu. postala privatizovana. ali ne i uputstva koja bi im ponudio sveobuhvatni moralni kod koji je nekada obećavala moderna. Pos­ tmoderna može biti izvor naših problema. Drugi podrazumeva odgovornost za moralno sopstvo. Bez šireg etičkog sistema koji će voditi lju­ de.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 361 koji povezujemo sa modernošću moguće je da će barem postati moralniji. ali i naša šansa. Umesto prisilnog i deformišućeg etičkog koda moderne. Bez obzira na to. Na taj način Bauman usvaja postmodernu pozi­ ciju izbegavajući da se preda relativizmu i nihilizmu. SMRT SIMBOLIČKE RAZMENE I RAST SIMULACIJA Društvenog mislioca Zana Bodrijara najčešće vezujemo za postmodernu socijalnu teoriju. važno je šta radimo a šta ne radimo. Postmoderno društvo istovremeno je društvo koje nudi veli­ ku moralnu nadu i veliku ličnu zabrinutost: ljudi imaju potpuni moralni izbor.

ali kao pisac koji je bio ispred svog vreme­ na. Među­ tim. Mekdonalds. Međutim. Drugim recima. Tako bi Bodrijar tvr­ dio da Dženeral motors i Tojota kontrolišu potrošnju automo­ bila isto kao što Majkrosoft kontroliše potrošnju kompjuterskih softvera. Ipak. Bodrijar se takođe nalazio pod utica­ jem lingvistike koja ga je navela da o potrošnji objekata razmišlja kao o jednoj vrsti jezika. njegova analiza potrošačkog društva nalazi se pod snažnim utica­ jem te teorije. već i po svom stilu pisanja. budući da još uvek nije raskrstio s marksizmom.knjiga koje sadrže čitav niz naizgled nepovezanih aforizama . pogotovo u svojim kasnijim radovima. Bodrijar ne ide tako daleko u isticanju važnosti potroš­ nje.sprečava nastanak grand-teorije. tržni centri. Unutar tog jezika svakom potrošačkom . on odba­ cuje ideju grand-teorije. ti entiteti su sami po sebi od presudne važnosti za oblast potrošnje. a čini se da stil njegovih kasnijih rado­ va . Potrošačke snage (npr. Kao i drugi postmodernisti. Od proizvođačkog do potrošačkog društva U svojim ranim radovima Bodrijar se nalazio pod snažnim uticajem teorijske misli Karla Marksa i različitih grana neomarksističke teorije. Za nas je danas normalno da živimo u potrošačkom društvu. on je preuzeo tradicionalnu marksističku poziciju koja najveći značaj dodeljuje proizvodnji. Diznilend) igraju veoma važnu ulogu u potrošnji. Bodrijar u ranoj fazi svoje akademske karijere i osvita potrošačkog društva to još uvek nije mogao da vidi. u njegovima radovima moguće je identifikovati nekoliko takvih teorija. Na primer. reklamne agencije. proizvodne snage upravljaju svetom potrošnje i kontrolišu ga. Iako je Bodrijar kasnije raskinuo s marksističkom teorijom. uprkos usredsređenosti na potrošnju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI samo po svojim idejama. Bodrijar je svoje prve radove o potrošačkom društvu napisao kasnih 1960-ih godina kada se ono nalazilo u svojoj najranijoj fazi i kada njegovo postojanje nije bilo baš tako očigledno. dok su se Marks i najveći deo neomarksista bavili proizvodnjom.362 D 2 0 R D Ž RlCER . Bodrijar se usredsredio na poja­ vu potrošačkog društva. Iako se ne mogu potpuno razdvojiti od proizvodnih snaga. Potrošnja kao jezik.

U realnom smi­ slu. Ljudi su ono što kupuju i troše. kupovina „ferarija" ili „hamera" predstavlja znak bogatstva i prestiža. dok trošimo (kupu­ jemo) dobra.sistem pravila koji nam omogućava da razumemo znakove i.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 363 objektu dodeljen je neki znak. kako mi znamo šta svi ti znakovi znače? Bodrijar objaš­ njava da znakove možemo da protumačimo zbog toga što svi razumemo kod i nalazimo se pod njegovom kontrolom. sistem pravila koja nam omogućavaju da razumemo znakove i. Potroš­ nja je zasnovana na činjenici da će drugi ljudi razumeti značenja onoga što mi trošimo na isti način kao i mi sami. odnosno značenjima tih proizvoda. Ono što trošimo određuje naše mesto u društvenom poretku. Tako „ferari" omogućuje višu pozi­ ciju na društvenoj lestvici. ako odete u operu da gledate Madam Baterflaj. na današnjem tržištu automobila. Recimo.dok trošimo dobra. odlazak na koncert Britni Spirs ili Džastina Timberlejka upućuje na to da ste mladi. svi razumemo značenja znakova i način na koji su oni povezani jedni s drugima. Ali. a manje stvari koje za­ dovoljavaju neku našu potrebu. Za Bodrijara. Slično tome. . ako ne i malo stariji. Sledstveno. da razumemo u kakvoj su oni međusobnoj vezi. a „fiat punto" sklopljen u Kragujevcu. u osnovi. mi više kupujemo znakove. „opela astre" ili „fiata punta" koji se sklapaju u Kragujevcu. nalazimo se u uprocesu samodefinisa­ nja. činjenicu da „hamer" znači viši status od „dačije". Ono što trošimo određuje naše mesto u društvenom poretku. mi možemo da promenimo svoju poziciju na lestvici tako što ćemo početi da kupujemo drugačije proizvode. pokazuje da pripadate srednjoj klasi. suština potrošnje nije u (materijalnim) proizvodima. nižu. kod nam omogućuje da razumemo značenje hamera" i „dačije" i. Kategorije dobara definišu kategorije ljudi. ako želimo da se popnemo na stratifikacijskoj lestvici. Osim toga. dok kupovina rumunske „dačije". nalazimo u procesu samodefinisanja. još važnije. već u znakovima. kada kupimo automobil ili kartu za bioskopsku ili pozorišnu predstavu. Kod . verovatno ste u srednjem životnom dobu. što je još važnije. Samodefinisanje . Recimo. Kod je. Budući da svi razumemo kod i da se nalazimo pod njegovom kontrolom. To dovodi do zaključka da se svi mi. oni time definišu sebe i time ih definišu drugi. da razumemo u kakvoj su oni me­ đusobnoj vezi. Ali. što je još važnije.

barem kada su u pitanju bogata društva. Motivacija za potrošnju otuda nije ono što mi često pret­ postavljamo da jeste. automobile da bismo mogli da se prevezemo.364 DžORDŽ RlCER .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI možemo da se zadužimo i. Sve u svemu. Konceptom potreba često se objašnjava potrošnja. Međutim. ljudi su ono što kupuju i troše. Ono što trošimo i način na koji to trošimo definiše razlike. Mi obično verujemo da se uzrok potrošnje nalazi u ljudskim potrebama. u jednom veoma realnom smislu.hiperpotrošnju .sve ono što je ljudima neophodno da bi preživeli i funkcionisali na minimalnom nivou u savremenom svetu. verujemo da različite stvari kupujemo zato što su nam one potrebne: hranu da bismo preživeli. Takva kupovina nam omogućuje da utičemo na naše kretanje kroz stratifikacijski sistem. koliko god da se potrude. Međutim. kupimo novog „renoa vel satis". to vas Potrebe .koja karakteriše današnji razvijeni svet? Mnogi od nas očigledno troše daleko više nego što im je potrebno. umesto „fiata punta". Bodrijar odbacuje teoriju potreba. Ono što trošimo i način na koji to trošimo definiše te razlike. Mnogi znaju da bi mogli lako da pro­ mene socijalnu poziciju kada bi kupili „ferari". Kako potrebe mogu da objasne neuobičajeno visok nivo potrošnje . . Mi ne trošimo da bismo zadovoljili potrebe već da bismo se razlikovali od drugih. oni time definišu sebe i time ih definišu drugi. on tvrdi da potrošnja može da se objasni konceptom razlike. Razlika . Mi trošimo da bismo se razlikovali od drugih ljudi. nikada neće biti u stanju da priušte sebi takav automobil. Bodrijar smatra da je takvo objašnjenje problematično iz više razloga. Kako potrebe mogu da objasne zašto neki od nas kupuju skupljeg „hamera" od jeftinije „dačije"? Oba vozila mogu da nas prevezu s jednog mesta na drugo mesto. često deluje tako što drži ljude na njihovim pozicijama unutar sistema. Drugim recima. Razume se. Umesto toga.izuzetno visok stepen potrošnje koji postoji u savremenom svetu. Hiperpotrošnja . stoga.koncept koji su postmodernisti koristili da bi dali alternativno objašnjenje potrošnje. Kada kupite CD s operom Madam Baterflaj. u mnogim slučajevima daleko više nego što će ikada moći da upotrebe. u tom kre­ tanju postoje ograničenja. Stratifikacijski sistem. odeću da nam bude toplo.

Veoma je značajna i Bodrijarova tvrdnja da potrošnja nema puno veze s onim što mi konvencionalno doživljavamo kao real­ nost. mi ne trošimo hranu (realnu stvar). Otuda. znate da on ima različit vrednosni sistem od onoga koji čita Kurir. kada znamo kod. mi se razlikuje­ mo od onih koji ručaju klot pasulj u nekom od „socijalističkih" ugostiteljskih restorana u kojem vam mleko i čaj služe u običnoj beloj šolji s plavim obrubom. već i da bismo dobili ono što obedovanje u Mekdonaldsu i konzumacija big meka simbolički kazuju o nama. Mi možda smatramo da imamo neke potrebe.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 365 razlikuje od onih koji su kupili CD Cece Ražnatović ili Seke Aleksić. nešto nerealno) koji se za njih vezuju. Kada na ulici vidite čoveka kako čita Vreme. . u stvari. ali one su. predstavlja oblik komunikacije. Da­ kle. Pošto su razli­ ke nebrojene. Mekdonalds). Kada kupimo big mek u Mekdonaldsu. to jest proizvoda koje smo kupili da bismo im poslali poruku. već znakove (dakle. Nama je na kraju potrebno ono što in­ formacija sadržana u kodu kaže da nam je potrebno. U toj komunikaciji. Pojedinač­ ne potrebe postoje jer su neophodne da bi postojao kod. Drugi razumeju šta želimo da im „kažemo". Mi manje konzumirano hranu koja nas održava u životu. drugima prenosimo čitav niz poruka. znamo šta treba da trošimo. postoji beskonačan broj proi­ zvoda koje možemo da kupimo da bismo se razlikovali od drugih. I jedni i drugi razlikuju se od onih koji večeraju u nekom od luksuznih restorana hotela Hajat. Trošenje dobara. To zapravo znači da kod ima mnogo veću funkciju od prostog informisanja našeg izbora . determinisane kodom. Trošeći u Mekdonaldsu. nema kraja potrošnji. na kraju završavamo s neprekidnom životnom potrebom da se ra­ zlikujemo od onih koji u društvu zauzimaju drugačiji položaj od nas. kao i kod koji ih definiše i kontroliše. jer prepoznaju kod i razumeju značenje znakova. Ali to nas vraća na pomenuto pitanje: kako znamo šta da kupimo da bismo se razlikovali? Jednostavno: uputstva za ku­ povinu upisana su u kod. potreba za razlikovanjem nikada ne može da se zadovolji.on kotroliše naš odabir. posećujući ta mesta. uključu­ jući i poruku kojoj grupi pripadamo. a više znakove koji nam pomažu da se razlikujemo od drugih (big mek. mi ga ne kupuje­ mo samo da bismo jeli. zapravo.

taj odnos je veoma nehuman. Čak i kada uđemo u odnos sa drugim ljudskim bićima. Ferari) moraju da ubede ljude da posta­ nu aktivni i redovni potrošači njihovih proizvoda. Najopštije rečeno. . u Mekdonaldsovim restoranima mi daleko više ulazimo u odnos s restoranom i proizvodima (uključujući i igračke koje se u njima reklamiraju) nego s ljudima koji tamo rade ili obeduju. od nas se sve više zahteva da sami sebe uslužimo (sami sipamo benzin. Od proizvodnje do potrošnje. U sve ovo smeštena je jedna grand-teorija. sami vratimo tacnu i počistimo sto za kojim smo jeli itd). umesto da nas usluže živi ljudi. Sve više vremena provodimo u kupovini i trošenju proizvoda. mi se mnogo više povezujemo s proizvodima i okruženjima u ko­ jima se oni prodaju (pogotovo dok konzumiramo te proizvode) nego s ostalim ljudskim bićima. U ranim danima kapitalizma potrošači su uglavnom bili prepušte­ ni sami sebi. sami odnesemo obrok za sto. Bodrijar skicira promenu od društva u kome kapitalisti kontrolišu svoje radnike ka društvu u kome se kontrola preusmerava na potrošnju i potrošače. Kapitalističke korporacije (Mekdonalds. Ironija je u tome što mi te proizvode trošimo zbog našeg odnosa s drugim ljudima. Preciznije rečeno.366 DŽORDZ RICER .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Bodrijar ističe još jednu stvar koja je od velike važnosti za društveno ponašanje. Međutim. ona počiva na argumentu da se krećemo od društva u kome dominira proizvodnja ka društvu u kome dominira potrošnja. umesto u odnosima s drugim lju­ dima. to jest ljudi koji će aktivno učestvovati u potrošačkom društvu. U tim okruženjima.345 di­ nara" itd.) koje su naučili kada su konkurisali za posao. tačnije zbog onoga što oni treba da kažu o nama drugim ljudima. a zapravo provodimo sve ma­ nje vremena s tim ljudima. To se najjasnije vidi po okruženjima u kojima trošimo. u poslednje vreme kapitalisti su shvatili da se potrošačima ne srne dozvoliti da sami odlučuju o tome da li će da troše. Recimo. Odnosi s proizvodima imaju tendenciju da zamene ljud­ ske odnose. „Vaš račun iznosi 2. „Želim vam prijatan dan". a zaposleni izgledaju kao automati koji nam se obraćaju na osnovu unapred pripremljenog uputstva za komunikaciju („Da li biste hteli i pitu od jabuka sa vašim Big Mekom". koliko će i na šta će da troše. U društvu koje kontrolišu znakovi i kod. Kapitalizmu sve više trebaju ljudi koji će sigurno kupovati kapitalističke proizvode. sami podignemo novac iz bankomata.

na primer. sveobuhvatniju grand-teoriju koja počiva na gledištu o razlikama između primitivnog i savremenog društva. Ljudi nastavljaju proces razmene s mrtvima donoseći darove na Simbolička razmena . razmena sa ljudima ne mora da se završi njihovom smrću. Simbolička razmena. razmena i smrt (1976). U primitivnim druš­ . kao i radnici. Nekada su kapitalisti sprečavali proletarijat da se buni tako što su mu nametali teške uslove rada. Odlazak u tržni centar i kupovina dobara i usluga predstavlja oblik rada isto kao i zašrafljivanje felni na točkovima automobila u nekoj automobilskoj fabrici. Ako potrošače posmatramo na takav na­ čin. koja su definisana simulacijama.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 367 Gledano iz perspektive kapitalista. kapi­ talisti su zainteresovani da spreče društvenu revoluciju. To je bio. istorijski gledano. Danas kapitalisti pretpostavljaju da potrošači neće stići da se pobune ako su neprekidno zauzeti ne samo potrošnjom dobara. Smrt simboličke razmene i porast simulacije U Bodrijarovom radu nailazimo na jednu još opštiju i. Bodrijar simboličku razmenu definiše kao reverzibilan (povratan) proces davanja i uzimanja — ci­ kličnu razmenu poklona i uzvratnih poklona. ciklična razmena poklona i uzvratnih poklona karakteristična za primitivna društva. obavljaju jednu vrstu rada koji mora da se kontroliše. Osim toga. ustupaju mesto savremenim društvima. Međutim.povratan proces davanja i primanja. sada se takav način razmišljanja proši­ rio i na potrošače. kao i primitivna društva u kojima se ona pojavljuje. potrošači. Potrošači moraju da se namame da kupuju proizvode koji im nisu neophodni ili proizvode za koje nemaju dovoljno novca ako se prethodno ne zaduže. Bodrijar tvrdi da primitivna društva. već i zarađivanjem novca koji im je neophodan da bi priuštili sva ta dobra. i još uvek jeste. način na koji kapitalisti razmišljaju o radnicima. fenomen smrti kojim se Bodrijar bavio u studiji Simbolička tvima. Uzmimo. onda kapitalistima nije teško da o njima misle kao o grupi koja mora da se eksploatiše da bi se uvećao kapitalistički profit. koja karakteriše simbolička razmena. On hvali takav tip razmene.

sirovog materijala. Za razliku od toga. U primitivnim društvima rad je podrazumevao simboličku razme­ nu između radnika. mrtvi su integrisani u život primitivne zajednice. U pri­ mitivnom društvu razmena dobara bila je striktno ograničena. Po­ stojao je običaj davanja poklona i uzvratnih poklona. Bodrijar tvrdi da primitivna društva karakteriše sim­ bolička razmena sa mrtvima.368 D 2 0 R D 2 RlCER . porast bogatstva onih koji kontrolišu proizvodnju. Iz ove perspektive takode je moguće istraživati svet rada. u oblasti privrede simbolička razmena zamenjena je ekonomskom razmenom. ali su takode vraćali prirodi (tako što su. stavljanje cveća na grob). Sledstveno. u primitivnom društvu nije bilo vla­ snika u savremenom smislu te reči. a da je takva vrsta razmene skoro potpuno nestala iz savremenog sveta. Osim toga. postojala je samo simbolička razmena između ljudi koji su bili uključeni u proces rada. radom dominira eko­ nomska razmena. Drugim recima. a koji se često izvode baš na grobljima. Na primer. integrišući groblja u život zajednice i obavljajući pe­ riodične rituale u kojima mrtvi zauzimaju važnu ulogu. ali nema puno smisla (osim ako ne postoji neka spoljna prisila) da kupac pokuša da obnovi ono što je uzeto iz prirode. sadili šume kako bi obnovili ono što je bilo uzeto). ima simbolički značaj za ono što se dešava u čitavom društvu. Staviše. na primer.svetu ekonomske razmene . za Bodrijara. Odnos prema smrti. rad­ nici su uzimali od prirode (sirovi materijal). Sirovi materijal koji nalazimo u prirodi može da se kupi. živi se uglavnom ne bave mnogo mrtvima. njihovi grobovi i groblja razdvajaju se od ostat­ ka društva. Iako tu i tamo može da se pronađe poneki dar kojim ljudi jedva pokazuju da se sećaju mrtvih (na primer. .nema kraja razmeni dobara: nema kraja kupovini dobara za sebe i za druge. oruđa itd. Jed­ nom rečju. ali pojedinci bi jednom izmenjali poklone i time bi se ciklus koji se vezivao za jednu pojedinačnu razmenu okončao. u savremenim društvima mrtvi. Nasuprot tome. To naravno ima za cilj porast proizvodnje i. Tu nema simboličke razmene izme­ đu radnika i vlasnika. u savremenom društvu radnik daje vlasniku radno vreme a zauzvrat dobija novac. konačno. U savremenim društvima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI njihov grob. u savremenom svetu . Zamisao je da se proces ekonomske razmene održava kroz potrošnju koja se nastavlja u nedogled.

odnosno simulacija.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 369 Simulacije. lažne stvari. a da ne pričamo tek Simulacije . za­ pravo. veštački je zamrznuto u vremenu i sterilisano s ciljem da se eliminišu neka od njegovih jedinstvenih karakteristika. u Di­ znilend se ulazi i izlazi kroz Glavnu ulicu. . Ono postoji i korisno je antropolozima koji žele da ga studiraju ili turistima koji žele da ga posmatraju. izvornim svetom. Bodrijar smatra da je savremeni svet sve više pod njihovom dominacijom. Bodrijar smatra da se savremeni svet sve više nalazi pod njihovom dominacijom. Taj si­ mulirani svet potpuno je raščaran (engleski. barem ne u onom smislu u kome Bodrijar koristi ove pojmove. Bodrijar vidi preobražaj primitiv­ nih društava koja se karakterišu istinskim kulturnim svetovima. Indijansko pleme Tasadaj s Filipina bilo je tokom postojanja u primitivnim vremenima realno i izvorno. On takode smatra da je izvorni kultur­ ni svet. Simulacije su lažne stvari. Bodrijar nudi nekoliko primera da bi objasnio na šta. veka. Ali nije samo prošlost ta koja se simulira u Diznilendu.imitacije. Njega štiti vlast. Međutim. disenchanted) i goto­ vo sraman u poređenju s primitivnim. (Pleme je sve do polovine 20. N a primer. Savremeni zabavni park Diznilend obuhvata mnoge simulacije onoga što je svojevremeno bilo izvorna društvena realnost. u savremeni svet koji karakteriše nedostatak izvornosti. onaj koji karakteriše simbolička razmena. Jedan od Bodrijarovih omiljenih primera kojim dokazu­ je proces simulacije jeste simulacija Diznijevog sveta. veka živelo na nivou organizacije plemena iz kamenog doba. tokom vremena društvo se raščaralo i razmagijalo. misli. Upadljivo je to da mnogi turisti žele da „putuju" na takav način umesto da odu u pravi akvarijum (koji i sam predstavlja simulaciju mora).) Današnje pleme Tasadaj nije ništa drugo do simulacija tog primitivnog oblika. Simulacije koje karakterišu savremeni svet nemaju sposobnost da proizvedu magijom izazvano oduševljenje. postoji tako­ de simulacija vožnje podmornicom u koju ljudi ulaze da bi videli simulaciju podvodnog sveta. ali to zaista više nije pleme Tasadaj. To je mali preuređeni tržni centar koji predstavlja simulaciju ulica koje su bile karak­ teristične za mnoge američke gradove na početku 20. U vezi s tim. kao što je simbolička razmena. pun opčaranosti i magije.

Tako se u današnjem Njujorku može govoriti o . Pariz. itd.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 0 pravom okeanu i morskom životu koji se ne nalaze tako daleko od ulaza u Diznilend. u savremenom društvu nema istine i nema realnosti. Ko god proba da istraži šta se nalazi ispod i iza simulacije. Mendelej Bej. Praktično. Drugim recima. videće da ispod nje ne postoji ništa drugo osim simulacije. pa čak i o čitavim narodima i njihovom odnosu prema simulacijama. Najbolji primer je Las Vegas. najlažnije i najsimulisanije društvo na planeti. a čak se i oni ponašaju na nerealne načine kada za­ bavljaju mušterije (Miki Maus. Ono izgleda onako kako vladini službenici i turisti zamišljaju da bi pleme Tasadaj trebalo da izgleda. realno i istinito se sve teže mogu pronaći.to je najnerealnije. istinitog i lažnog. svaki aspekt savremenog sveta kombinacija je realnog 1 imaginarnog. na­ ročito hoteli u tom gradu koji simuliraju druge svetove: „Njujork. A ako nema istine i realnosti. mogao bi ubrzo da se razočara.diznizaciji" Tajms skvera. Luksor. Ali Bodrijar ide dalje od očiglednih primera i raspravlja o čitavim gradovima (Los Anđeles). a ostatak sveta ih sledi. Danas malo ko pokušava da dođe do suštine stvari. Snežana. nakon što su stare pornografske kabine i jeftine prodavnice zatvorene i zamenjene čitavim nizom franšiza koje se mogu naći širom SAD.370 DžORDŽ RlCER . ali se ponašanje njegovih pripadnika radikalno promenilo. Venecija. Paja Patak. Ono postavlja standarde. Pre se može reći da su oni potpuno nestali u lavini simulacija..) i pri­ čaju i glume prema unapred spremljenim scenarijima. Ako i uspe da zađe ispod simulacije. da napomenemo samo neke od njih. Bodrijar vidi Ameriku kao društvo koje se nalazi na čelu ova­ kvog razvoja događaja . Moglo bi se reći da je realni Tajms skver uklonjen i da danas predstavlja simuliranu i sterilisanu realnost koja se ne razlikuje mnogo od . Njujork". Pleme Tasadaj i danas postoji. Zapravo. Amerika predstavlja dom nekih od svetski najpoznatijih i najpopularnijih simulacija. Diznijeva obnova starog pozorišta dovela je do dramatične promene čitavog prostora. onda može da se tvrdi da živimo u jednoj velikoj simulaciji. Belađo. Ništa nije realno u Diznilendu osim ljudi koji tamo rade. Sveprisutno iskustvo simulacije predstavlja glavni uzrok ne­ stanka razlike između realnog i imaginarnog.

Jedan od razloga za to jeste či­ njenica da su Marks i marksisti bili usmereni na proizvodnju. Njujork se nalazi u procesu gubitka svoje posebnosti i počinje da liči na mnoga druga (obična) mesta. Jedna od njegovih ranih publikacija. Sve što se može videti u filmovima proizvedenim u Americi predstavlja simulaciju. čak i za francusko podneblje koje je izrodilo obilje jedinstvenih teorija. kritikuje Fukoa koji je tada bio vodeća figura u francuskom akademskom svetu. pod nazivom Zabora­ vite Fukoa (1977). Kasnih 1960-ih godina Bodrijar je objavio pi­ onirski rad o potrošnji koji nastavlja da utiče na sve veće po­ dručje sociološkog interesa. Osim toga. što mu je kasnije otežalo na­ predovanje u francuskim akademskim i naučnim krugovima. ali je ubrzo počeo da zadire i u druge dis­ cipline. Bodrijar se školovao za sociologa. Predavao je na univerzitetu. Svetski televizijski programi nalaze se pod dominacijom S A D i takode predstavljaju simulaciju. Bodrijar se nalazio pod radikalnim uticajem marksističkih ide­ ja. One dominiraju svetskom filmskom industrijom. ali je i to ubrzo napustio.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 371 onoga što možemo naći na drugim mestima. a ne u proizvodnji. Sjedinjene Države su takode dom drugih ključnih centara simulacije. Bodrijar je objavio čitav niz inovativnih i iznenađujućih radova koji su mu omogućili . N a pri­ mer. Tokom godina. ljudi sve više posećuju Internet prodavnice i Internet tržne centre koji nisu ništa drugo do simulacija realnih prodavnica ko­ jih u S A D ima na pretek. Internet i njemu slična sajbermesta takode su simulacije. Žan Bodrijar Biografska skica Žan Bodrijar (1929-2007) bio je neobičan socijalni teoretičar. sve je manje bio politički aktivan i sve brže napuštao marksističku teoriju. Tokom 1970-ih godina i posle toga. dok je Bodrijar ubrzo shvatio da je suština u potrošnji. Fuko je odbacio Bodrijarove kritike. pa je Bodrijar nakratko pao u zaborav.

Dizni­ lend je čistiji nego svet van njegovih kapija. Florida ili Kalifornija). Bodrijarov uticaj nije ograničen samo na socijalnu teoriju. U tim zajednicama može se naći vegetacija koja nužno ne pripa­ da tim geografskim oblastima. realnije od realnog. može da se shvati kao objekat koji ima Hiperrealno . lepši od lepog. a zaposleni u njemu daleko su uljudniji i prijatniji nego oni koje srećemo u našem svakodnevnom životu. N a primer. Las Vegas. Mali je broj teoretičara koji istovremeno mogu biti pop ikone i oz­ biljni socijalni teoretičari.potpuno simulirano i. koji je sam postao neka vrsta pop ikone. lepše od lepog. Ipak. implozija) snažno su uticale ne samo na postmodernu socijal­ nu teoriju. kao i mnoge pojedinačne ideje (na primer. Još jedan primer iz potpuno druge oblasti jeste pornografi­ ja. dodatnom estetskom hirurgijom. mnoga umetnička dela nastala su pod uticajem njegovih ideja. čak i ono što izvor­ no pripada tim područjima tako je uzgojeno da izgleda bogatije od onoga što se može naći u prirodi. Uzmimo jedan drugi primer. Čak se i pop kultura našla pod utica­ jem Bodrijara. realniji od realnog. Ženska pornografska filmska zvezda. telesnom šmin­ kom i drugim dodacima. pa čak i za novi Tajms skver u Njujorku. tj. kao rezultat toga. Zamisli­ te zajednice bogatih ljudi koji stanuju u američkim državama s prijatnom klimom (kao što su Arizona. Recimo. Bodrijar opisuje takav razvoj događaja kao hiperrealan. Rezultat toga je stvaranje tropskog raja koji je daleko realniji od realnog tropskog predela. Bodrijar je odbijao da sebe naziva postmodernistom. istinitije od istinitog. koji može da bude suv. sa svojim implantima. To svakako važi za Diznilend. Njegova opšta perspektiva. kao rezultat toga. nego i na glavne teorijske struje u socijalnoj teoriji. u filmu Matrix postoji kadar u kome se vidi knjiga čiji je naslov Simulacije.372 DŽORDZ RICER . simulacije. tetovažama. na­ čelno smatraju da se njegovi radovi nalaze u samoj srži te nove teorijske orijentacije. Tropski raj tih luksuznih zajednica očigledno je hiperrealan. prašnjav i obrastao suvonjavim palmama. Osim toga. .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI da postane istaknuti postmoderni socijalni teoretičar. simbolička razmena. istinitiji od istinitog. kao potpuno simuliran i. mnogi koji su izučavali Bodrijarova dela i postmodernu teoriju uopšte.

do savremenog sveta koji sve više karakteriše nere­ alna i nehumana tehnologija. Bodrijar nudi jednu grand-teoriju promene od primitivnog društva. Mnoge zajednice se stvaraju na osnovu Diznijevog modela. Ljudi mogu pokušati da tako seksualno opšte. Ona predstavlja hiperrealan seksu­ alni objekat. Žene uvećavaju grudi ili pribegavaju vagino­ plasties a muškarci odlaze kod hirurga da bi uvećali dužinu i širinu svojih penisa. transformišući se tako da izgledaju kao porno zvezde. Ne samo da su te simulirane realnosti važne po sebi. Ljudi mogu pokušati da podese svoj život takvim hiperrealnim slikama. Budući da su seksualni činovi koje gledamo na ekranu hiperrealni.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 373 zadatak da simulira požudu. Realnost je. veka. ali onda sopstveni seksualni život pretvaraju u simulaciju. Nove zajednice širom Amerike koriste Celebration i Diznilend kao modele za sopstveni razvoj. Isto može da se kaže za seksualne činove koji mogu da se vide u pornografskim filmovi­ ma. Sve u svemu. nazvan Celebration. U stvari. kroz manje realnu i potpuno humanu ekonom­ sku razmenu. već i još sveobuhvatnije simulacije. sve više hiperrealan. Dok se S A D nalaze u centru svega toga. Otuda uticaj Diznilenda nije ograničen samo na ono što se de­ šava iza njegovih zidova ili na Tajms Skveru u Njujorku. Staviše. Na taj način oni postaju simulirani ljubav­ nici. Dizni je sam izgradio takav model zajednice. ostatak sveta je osuđen da se kreće u istom simuliranom pravcu. Budućnost će doneti ne samo još izuzetnije. na svom pla­ cu u Floridi. Pod uticajem tih hiperrealnih mo­ dela ostatak sveta postaje sve više simuliran. a možda i simulirani ljudi. koje karakteriše realna i humana simbo­ lička razmena. realniji od bilo koje žene koju bi prosečan muška­ rac mogao da sretne u stvarnom životu. ljudi pokušavaju da ih imitiraju. prema Bodrijaru. već su važne i zbog toga što služe kao modeli za transformaciju izvan granica u kojima se nalaze. sve više kontaminirana takvim simulacijama. a rezultat toga je da se njihov seksualni život pretva­ ra u jednu simulaciju. . s ciljem da simuliraju Ameriku na prelomu 2 0 . čak se i SAD nalaze na samom početku procesa simulacije. Veoma mali broj ljudi je sposoban da seksualni odnos doživi na tako atletski savršen način koji može da se vidi na ekranu.

tradicionalnija sredstva za potrošnju bila s u (i j o š uvek su) p o t p u n o materijal­ na. fabrike itd. ta teorija opisuje svet sve veće potrošnje k o j u nazivam h i p e r p o t r o š n j o m . bifei. k a o i ideja nekih teoretičara m o d e r n e (Marksa i Vebera).) nazvao s a m sredstvima za potrošnju. mašine. postoje još starija Sredstva za proizvodnju .) koje o m o g u ć a v a j u proizvodnju u kapitalističkom društvu. kafići i restorani) k a novim sredstvima za potrošnju o k o j i m a ću uskoro nešto reći. ta mesta s u m e đ u o n i m a koji su ih često posećivali stvarala čitav niz nematerijalnih efekata k a o što j e . Z a M a r k s a su sredstva za proizvodnju one stvari (oruđa. o n d a bi sredstva za p o t r o š n j u trebalo d a se definišu k a o stvari koje čine p o t r o š n j u m o g u ć o m . taverne. što znači d a s u podrazumevala fizičku strukturu. Sredstva za potrošnju: stara i nova. osećaj zajednice (nemački. B a š k a o što fabrika o m o g u ć a v a proizvodnju. Starija. ali o n to radi n a način koji nije u skladu s n a č i n o m n a koji koristi svoj daleko poznatiji p o j a m . koji j e pariške prodavnice (ali ne s a m o njih) video kao sredstva za p o t r o š n j u . š o p i n g molove. J e d a n d e o m o j e grand-teorije bavi se p o m e r a n j e m o d o n o g a što nazivam starim sredstvima za potrošnju (kao što su kafane. potro­ šačke centre (tržne centre. sredstva za p o t r o š n j u za njega su jednostavno potrošačka dobra. N a j o p š t i j e rečeno. Iako materijalna. tržni centri o m o g u ć a v a j u potrošaču d a troši. Gemeinschaß).). M a r k s koristi ovaj p o ­ j a m . .374 DŽORDŽ RiCER . itd. recimo.sredstva za proizvodnju. interakciju licem u lice i z m e đ u potrošača i zaposlenih. A k o b i s m o hteli d a se pridržavamo definicije sredstava za proizvodnju. Sledeći Marksa. i ja s a m razvio grand-teoriju k o j a se bavi p o t r o š a č k i m d r u š t v o m . o g r o m n e prodavnice itd. M e đ u o n i m a koji s u taj p o j a m koristili n a ovakav način jeste i Bodrijar. sirovine. M e đ u t i m . potrošnju stvari (kao što su hrana i piće). maši­ ne. sirovine. N a r a v n o . krčme. i plaćanje skoro isključivo u gotovini.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI POTROŠAČKO DRUŠTVO I NOVA SREDSTVA ZA POTROŠNJU Pod velikim uticajem nekoliko Bodrijarovih p o s t m o d e r n i h ideja.stvari koje omogućuju proizvodnju (oruđa.

odnosno omogući hiperpotrošnja. 1955) Brodovi za krstarenje (Sunward. 1992) Robne kuće (Toys'R'Us. nakon 1950. 1955) Tržni centri (Edina. va­ šari. Razlog je u tome što je po­ stalo neophodno da se potrošači oduševe da bi dolazili što češće i u što većem broju. Zapravo. prvi zatvoreni centar. ali svako od njih može da se posmatra i kao fantazmagorija ili svet snova. 1991.skup potrošačkih mesta koja su uglavnom na­ stala nakon 1950-ih godina u SAD s ciljem da unaprede potrošnju. Nabrojaću neka od najvažnijih sredstava za potrošnju s primerima i godinama kada su počela da rade: • • • • • • • • • Franšize (McDonald's. 1971) Sva ova mesta predstavljaju materijalne strukture. 1962) Zabavni parkovi (Disneyland. Konačni cilj bio je da se progresivno uveća nivo potrošnje. arkade. brzina promene toliko je velika da mnoga od tih sredstava za potrošnju već dolaze pod udar drugih. Ipak. novijih. Minesota 1956) Mega tržni centri (West Edmont Mali. Novim sredstvima za potrošnju nazivam skup mesta koja su uglavnom nastala nakon 1950-ih godina u S A D s ciljem da radikalno unaprede potrošnju. kao što su bazari.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 375 sredstva za potrošnju. Ona su kroz ono što je Jozef Sumpeter nazvao kreativna destrukcija (sta­ re strukture moraju da se unište da bi otvorile prostor za nasta­ nak novih koje će funkcionisati efikasnije) uspela da istisnu stara sredstva za potrošnju kao što su restorani i sajmovi. . 1966) Kazino-hoteli (Flamming. Nova sredstva za potrošnju bila su veoma uspešna u postizanju tog cilja.shvatanje po kome stare strukture moraju da se uni­ šte (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje će biti efikasnije. godine sredstva za potrošnju postala su mnogo fantastičnija i spektakularnija. (Vidi okvir: Fantazmagorija i svet snova). i Mall of America. bakalnice i radnje. zelene pijace. Kreativna destrukcija . 1957) Diskonti (Target. još dematerijalizovanijih sredstava za potrošnju. kao što su šoping Nova sredstva za potrošnju . 1946) Zabava (Hard Rock Caffe.

Novim sredstvima za potrošnju nazivam skup mesta koja su uglavnom nastala nakon 1950-ih godina u S A D s ciljem da radikalno unaprede potrošnju. 1955) Tržni centri (Edina. brzina promene toliko je velika da mnoga od tih sredstava za potrošnju već dolaze pod udar drugih. . Razlog je u tome što je po­ stalo neophodno da se potrošači oduševe da bi dolazili što češće i u što većem broju. zelene pijace.shvatanje po kome stare strukture moraju da se uni­ šte (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje će biti efikasnije. kao što su bazari. još dematerijalizovanijih sredstava za potrošnju. odnosno omogući hiperpotrošnja. arkade. Minesota 1956) Mega tržni centri (West Edmont Mali. godine sredstva za potrošnju postala su mnogo fantastičnija i spektakularnija. kao što su šoping Nova sredstva za potrošnju . Ona su kroz ono što je Jozef Sumpeter nazvao kreativna destrukcija (sta­ re strukture moraju da se unište da bi otvorile prostor za nasta­ nak novih koje će funkcionisati efikasnije) uspela da istisnu stara sredstva za potrošnju kao što su restorani i sajmovi. 1966) Kazino-hoteli (Flamming. Zapravo. 1946) Zabava (Hard Rock Caffe. Konačni cilj bio je da se progresivno uveća nivo potrošnje. 1955) Brodovi za krstarenje (Sunward.skup potrošačkih mesta koja su uglavnom na­ stala nakon 1950-ih godina u SAD s ciljem da unaprede potrošnju. novijih. Ipak. nakon 1950. 1992) Robne kuće (Toys'R'Us. 1962) Zabavni parkovi (Disneyland. Nabrojaću neka od najvažnijih sredstava za potrošnju s primerima i godinama kada su počela da rade: • • • • • • • • • Franšize (McDonald's. 1971) Sva ova mesta predstavljaju materijalne strukture. i Mall of America. bakalnice i radnje. Nova sredstva za potrošnju bila su veoma uspešna u postizanju tog cilja. prvi zatvoreni centar. 1991. ali svako od njih može da se posmatra i kao fantazmagorija ili svet snova.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 375 sredstva za potrošnju. (Vidi okvir: Fantazmagorija i svet snova). 1957) Diskonti (Target. va­ šari. Kreativna destrukcija .

376 D 2 0 R D 2 RlCER . nego njihovi materijalni prethodnici. Drugim recima. Zbog svega toga. pogotovo tržnim centrima. veća nematerijalnost nije . sada je dovoljno da dva-tri puta kliknete mišem. gubili vreme tražeći mesto za parkiranje i onda traćili sate šetajući po ogromnim tržnim centrima.džek-pot" i ostale igre na sreću možete da igrate onlajn? Zašto da idete na konjske trke kada možete da se kladite preko Interneta? Zašto da idete u noćni klub kada kod kuće. Recimo. ta nova dematerijalizovana potrošačka me­ sta. godine). Ta nova sredstva spajaju dematerijalizovani oblik s kapacitetom za proizvodnju i. u pokušaju da namame mu­ šterije da izađu van svojih domova. Zašto biste leteli u kazino-hotel u Las Vegasu kada . a posebno Internet trgovi­ na svih vrsta (omogućena pojavom Interneta. na ekranu svog računara možete da gledate lap dens? Što je još važnije. 1988. Mnoga druga nova (i stara) materijalna sredstva za potrošnju suočiće se sa sličnom borbom u budućnosti. očaravajućijim. Amazon. ona predstavljaju ozbiljnu pretnju novim materijalnim sredstvima za potrošnju. ili svet nalik snovima. megamolovima i supermarketima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI televizija (rođena 1985. Mene interesuju različiti procesi koji imaju za cilj da nova sredstva za potrošnju učine još spektakularnijim. u još većem obimu. imaju daleko više mogućnosti da proizvedu fantazmagoriju. pogotovo ona koja se nalaze na Internetu. Dematerijalizovana sredstva za potrošnju imaju daleko veću sposobnost da koriste te procese da bi stvorili privlačni svet fantazije za potrošače. nestvarnijim i fantazmagorič­ n i m . Njihova uvećana nematerijalnost (percipirana i stvarna) daje im ogromnu prednost nad materijalnim sredstima za po­ trošnju u pogledu onoga što mogu da urade i efekata koje mogu da naprave. Umesto da fizički odete u te ogromne prodavnice.. a pomoću tastature ispišete broj svoje kreditne kartice i adresu na koju želite da vam se roba isporuči. ulazili u automobil i sa­ obraćajnu gužvu.com nudi na prodaju više knjiga nego najveći lanci ogromnih knjižara koji se nalaze širom Ame­ rike kao što su Borders ili Barnes and Nobles. godine). s fantazmagorijom i svetom snova. kad sve što nam je potrebno (a često i mnogo više od toga) možemo dobiti udobno zavaljeni u fotelju ili u stolicu koja se nalazi ispred na­ šeg računara. Zašto bismo uopšte izlazili iz kuće.

Ako bi. spajanje različitih stvari i gubitak njihovih posebnosti). Jedan od načina na koji nova sredstva za potrošnju stvaraju spektakl jeste implozija nekad odvojenih sredstava za potrošnju u jedno okruženje (koncept implozije po­ zajmljen je od Bodrijara i podrazumeva gubitak granica. . krećući se kroz različite elektronske prodavnice (engle­ ski.com da bi pronašao neku posebnu knjigu. Sajberprostor može da bude onoliko veliki koliko vaša mašta i mašta onih koji ga stvaraju može da zamisli. već je prednost koja stvara niz drugih prednosti za dematerijalizovana sredstva za potrošnju. Ipak. Spektakl i implozija. Potrošač ne mora da prelazi sa Amazon. Dobar pri­ mer takve tehnologije jeste shop bot. Mall of America istovremeno je tržni centar i zabavni park. budući da su u pitanju materijalne strukture.com. Zato tu u pomoć pristižu mašine za pretraživanje (engleski. U sajberprostoru takva ograničenja ne postoje. tržni centri i zabavni parkovi postali preveliki. Ljudi moraju biti sposobni da fizički upravljaju tržnim centrom ili palubom broda za krstarenje. niti odatle na Varsitybook. došlo se do zaključka da kupovina u prevelikim hipermarketima više nije prijatna. Stariji potrošači ne mogu da pešače petnaest minuta s jednog kraja Vegmansa na drugi kraj samo da bi kupili litar mleka i salvete koji se nalaze na različitim krajevima „prodavnice". ljudi ne bi bili sposobni da se u njima snađu. Postoje tako­ de brodovi za krstarenje na kojima možete naći tržni centar i kazino. poseban pretraživački pro­ gram koji. shop bot će sve to uraditi za njega.com na Barnesandnoble.gubitak granica i spajanje različitih stvari. u težnji da obuhvate što više sredstava za potrošnju. Potro­ šače će možda iritirati dužina celog tog procesa i poteškoće prili­ kom pronalaženja onoga što im je potrebno (budući da sastavni Implozija . Naravno. e-tailers). Recimo.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 377 samo prednost po sebi. search engines) i druge tehnologije koje odrađuju posao za potrošača. Recimo. postoje ograničenja za ono što može da implodira u tržni centar ili brod za krstarenje. sve je teže kretati se po njima. kako sajbermesta i sajber­ prostor postaju sve veći. dediferencijacija kao suprotnost diferencijaciji. potrošačima pronalazi najjeftiniju cenu proizvoda koji traže.

K a o fizičke strukure. vreme i prostor. Spektakl. p o s m a t r a č nikada ne g u b i iz vida činjenicu d a gleda u simulaciju. J o š jedan način na koji sredstva za p o t r o š n j u sebe čine spektakularnim jeste stvaranje simulacija koje su neverovatnije o d realnosti. sajbermesta imaju veći potencijal da koriste simulacije p o m o ć u kojih m o g u da stvore m n o g o fantastičnije svetove o d onih koji su mogući u Las Vegasu ili u Mall o f America. ali teško d a će se neko zaista umoriti o d toga. n a neki način. Poenta je u sledećem: budući da nisu ograničena fizič­ ki. dolazimo do veće spo­ sobnosti ljudi d a se smeste u simuliran svet koji se jako približio realnosti. Sajbermesta čak m o g u biti realnija o d samih realnih m e ­ sta. Budući d a za njih ne postoje ograničenja koja su karakteristična za fizička mesta. bar teorijski. R e c i m o . V r e m e n o m i prostorom takode se m o ž e manipulisati kako bi se o d novih sredstava za potrošnju . Spektakli i simulacije. Z a ­ pravo. stapajući se n a Internetu u j e d n o . O t u d a bi u sajberprostoru. K a d a i m a m o širi opseg za transmisiju digitalnih signala i spoj virtuelne realnosti i sajberprostora. d r u g i m recima. N j u j o r k u nisu date u razmeri. nova i stara. N j u j o r k simulira N j u j o r k sredine prošlog veka). na sajbermestima n e m a gužve i đubreta koji m o g u d a se vide po tržnim centrima). D o k je napolju. R e c i m o . i uverljivije o d realnosti. m o g a o d a se napravi model N j u j o r k a dat u razmeri. m o g u biti hiperrealna (na primer. oblast u kojoj se na­ lazi Las Vegas o b u h v a t a čitav niz neverovatnih kazino-hotela koji simuliraju razne svetove (npr. a odatle na virtuelni obilazak Diznilenda. atrakcije koje m o g u d a se n a d u u N j u j o r k . p o s m a t r a č nikada ne oseća d a se zaista nalazi u N j u j o r k u . hotel N j u j o r k . p a se stoga beskrajno spajaju bez ikakvog reda. nikada ne g u b i osećaj d a se nalazi u kazino-hotelu.378 DZORDŽ RicER . Sajbermesta su p o definiciji simulacije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI delovi Interneta p o s t a j u sve brojniji i različitiji). a d o k je unutra.. M n o g a sredstva za p o t r o š n j u . o n a su slobodna d a stvaraju simulacije koje su ne s a m o spektakularnije već. g u b e svoju p o ­ sebnost. Neverovatan spektakl sastoji se u t o m e što j e d n i m prostim pritiskom na miša m o m e n ­ talno možete d a se prebacite iz kupovine u sajbermolu n a kocka­ nje u sajberkazinu. kazino-ho­ teli m o r a j u d a funkcionišu unutar ograničenja k o j a su i m na­ m e t n u t a n j i h o v o m materijalnošću.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

379

napravio spektakl. U hotelima u Las Vegasu gubi se osećaj za vremenske periode. Hotel Luksor, sagrađen po uzoru na stari Egipat, nalazi se odmah do Ekskalibura, koji je napravljen po uzoru na građevine Engleske iz doba kralja Artura, koji opet sto­ ji odmah do dvadesetovekovnog Njujork, Njujorka. Osim toga, unutrašnjost kazino-hotela dizajnirana je tako da kockari izgube predstavu o tome koliko je sati i koje je uopšte doba dana. U nji­ ma, zbog toga, namerno nema časovnika i prozora. Prostorom se manipuliše tako što se, recimo, sredstva za potrošnju smeštaju u ogromne prostore dizajnirane tako da preplaše potrošače. Mali of America toliko je veliki da istovremeno obuhvata tržni centar i zabavni park. Luksor ima najveći atrijum na svetu. U njega bi moglo da se parkira devet aviona tipa „boing 747". Ali, ma ko­ liko sve to bilo impresivno, ta veličina bledi u poređenju s onim što potencijalno može da se napravi u sajberprostoru, u kome bukvalno nema ograničenja onome što može da se uradi s vre­ menom i prostorom. Čitav svemir i čitavo vreme stoje na raspo­ laganju sredstvima za potrošnju koja nalazimo u sajberprostoru.

Ključni koncepti

Fantazmagorija

i svet snova

Istraživanje starih sredstava za potrošnju možemo naći u radu Valtera Benjamina, koji se bavio njihovom fizičkom struktu­ rom i nematerijalnim osećanjima koja je ona trebalo da izazo­ vu. Benjaminov najpoznatiji rad jeste projekat arkada (nemački, Passagen-Werk). To je rasparčan, nezavršen rad koji se bavi devetnaestovekovnim pariškim arkadama. Arkade su predstav­ ljale stara sredstva za potrošnju, čak i u vreme kada je Benjamin Fantazmagorija - koncept kojim se opisuju fantastični nematerijalni efekti koje proizvode fizičke strukture kao što su arkade ili nova sredstva za potrošnju. Svet snova - koncept sličan konceptu fantazmagorije. Prvenstveno se odnosi na upotrebu dekoracije i sličnih metoda kojima se mušterije mame u radnju, a roba i usluge čine glamuroznim, romantičnim i stoga privlač­ nim mušterijama. Cilj takvih metoda jeste da rasplamsaju želje i osećanja potencijalnih kupaca.

380

DŽORDŽ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

o njima pisao (otprilike između 1920-ih i 1940-ih). O n ih je proučavao da bi stekao bolji uvid u vreme u kome je živeo, kao i u doba u kojem su one sagrađene. Benjamin je sebe vi­ deo kao teoretičara koji istražuje fragmente i ostatke masovne kulture 19. veka. Arkade su bile nadsvođene gradske ulice u kojima su se s obe strane nalazile radnje različitih vrsta. Ulice su bile zatvorene za saobraćaj, što je potrošačima omogućavalo da šetaju od jedne do druge prodavnice kako bi nešto kupili ili samo razgledali izloge. Benjamin je arkade definisao kao pr­ vobitne hramove potrošnje kapitalističkih dobara. One su ne­ posredno prethodile drugim hramovima za potrošnju dobara - sajmovima i robnim kućama. Same arkade imale su svoje prethodnike u crkvama (arkade su često imale oblik krsta) i orijentalnim bazarima. O n o što je prvobitno bilo ograničeno na arkade, kasnije je izletelo iz tih okvira, preplavivši Pariz s još grandioznijim i pretencioznijim izlaganjem dobara za kupovinu. Značajnu ulogu u tom procesu Benjamin dodeljuje arhitekti, baronu Zoržu Eženu Osmanu, koji je u Parizu stvorio čitav niz fizič­ kih strukutura, kao što su železničke stanice, muzeji, zimske bašte, sportske hale, radnje, izložbene galerije (kao i bulevare koji do njih vode), koji ne samo da su umanjili značaj original­ nih arkada, već su ih bacili u zasenak. Sve te strukture bile su delimično ili u potpunosti povezane s potrošnjom. Međutim, Benjamin smatra da su sve fizičke strukture, a ne samo arkade predstavljale više od materijalnih realnosti; one su proizvodile nematerijalne efekte od kojih je najpoznatiji Benjaminov ču­ veni koncept fantazmagorije. U stvari, njegov argument bio je da je nova urbana fantazmagorija, koja započinje Osmanom, zamenila arkade i da su nekada magične arkade, koje su stvori­ le tu fantazmagoriju, postale sve manje važne. Sličan argument iznela je i Rozalinda Vilijams. O n a govori o ranim sredstvima za potrošnju - izložbama i robnim kućama. Vilijamsova tvrdi da su pariške izložbe, pogotovo one između 1889. i 1900. godine, bile prvo sistematski planirano masovno potrošačko okruženje i da su predstavljale novinu jer su spajale imaginaciju i dobra koja treba da se prodaju. Imaginacija za­ jedno sa planiranim okruženjem stvara svet snova za potroša­ če (još jednom ovde vidimo integraciju idealnih [imaginaciju]

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

381

i materijalnih [isplanirano okruženje] faktora). U tom kon­ tekstu Vilijamsova raspravlja o otvaranju francuskih radnji, pogotovo Bon marche iz 1852. godine. O n a se usredsređuje na takve pojave kao što je upotreba dekora kojim se mušterije mame u radnju, a roba i usluge čine glamuroznim, romantič­ nim i stoga privlačnim mušterijama. Za Vilijamsovu, cilj ta­ kvih prodavnica bio je da probude želje i osećanja potrošača za robom u njima. Cilj nije nužno bio da se probudi želja koja bi morala da se zadovolji odmah, već pre da se stvori latentna želja koja bi, pre ili kasnije, vodila do kupovine. Glavni zaključak jeste da su stara sredstva za potrošnju u su­ štini imala fizičku strukturu. Iako analitičari kao što su Be­ njamin i Vilijamsova prihvataju tu činjenicu i priznaju njen značaj, oni naglašavaju način na koji su te strukture služile da podstaknu različita osećanja vezana za provođenje vremena u fantazmagoričnom okruženju i svetu snova.

DROMOLOGIJA
Pol Virilio (1932) manje je poznat teoretičar od Fukoa, Bodrijara i njima sličnih teoretičara. Bez obzira na to, on je doprineo teoretskoj sociologiji svojim inovativnim i intrigantnim ra­ dovima koji zaslužuju šire priznanje. Pojam koji najbolje opisuje njegovu teoriju jeste dromologija (pojam koji se izvodi iz sufiksa drome, a koji vezujemo za trčanje ili atletsku stazu). Najvažniji aspekat dromologije jeste brzina. N a jednom širem nivou, Virilio se bavi slomom granica iza­ zvanim čitavim nizom tehnoloških promena na polju transporta, komunikacija, telekomunikacija, računarstva itd. Rani oblici tih promena vodili su do promena u uređenju prostora, pogotovo do sloma fizičkih granica. Kao rezultat tog sloma, razlike između „ovde" i „tamo" više nemaju značaja. Drugim recima, danas više nije toliko važno da li živite u gradu, predgrađu ili ruralnoj oblasti. Isto tako, nije presudno da li živite u SAD, Engleskoj ili Japanu.
Dromologija - koncept kojim Virilio ukazuje na to da presudnu ulogu u postmodernom svetu ima brzina.

382

DŽORDZ RicER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

Vreme i brzina. Međutim, Virilio se više interesovao za pro­ blem vremena nego za problem prostora, prvenstveno zbog toga što je u postmodernom svetu vreme važnije od prostora. Zapravo, on tvrdi da porast brzine vodi do erozije prostornih distinkcija, zbog čega je sve teže napraviti razgraničenje između prostora i vremena. Posledica upotrebe katodnih cevi (bilo da se one nalaze u našim televizorima ili računarima), jeste da čovek više nije u stanju da razdvoji prostornu dimenziju od brzine prenosa. Pro­ stor i vreme se sve manje međusobno razlikuju. Staviše, brzina je pokorila razdaljinu. Virilio je skovao pojam brzinske razdaljine koji ima za cilj da uništi fizičku i prostornu dimenziju. Taj pro­ ces bio bi nemoguć bez ogromnog napretka u sredstvima komu­ nikacije i telekomunikacije. Osim što je uništila prostor, brzina je stvorila zbunjujući svet slika i pojava (pogotovo, brzina prenosa znanja i informa­ cija). Sve nam je teže da kažemo gde smo, koliko je sati ili šta bi trebalo da radimo. Vizuelni obeleživači, referentne tačke i stan­ dardi su se raspali. Kao rezultat toga, suočavamo se sa krizom konceptualizacije i predstavljanja. Napustili smo svet stabilnih slika i premestili se u svet u kome su slike nestabilne. Naše referentne tačke sve manje poprimaju materijalan oblik; one su sada samo malo više od prolaznih slika. Sve manje smo u prilici da stvari posmatramo direktno. Umesto toga, stvari osećamo indirektno kroz medijatorske (posredničke) tehnologije kao što su masovni mediji. Iako nam to pruža mogućnost da bude­ mo u kontaktu s većim brojem pojava, sve nam je teže da razumemo te pojave jer nam nedostaje neposredno znanje o njima. Zbog toga se, po Virilioovom shvatanju, suočavamo s krizom inteligibilnosti (shvatljivosti). Napredne tehnologije svih tipova ovde igraju presudnu ulo­ gu, tako što posreduju između nas i stvari koje vidimo. U tom razvoju, glavnu ulogu igrao je bioskop. S pojavom bioskopa, filmska kamera postala je posrednik između nas i pojava koje vi­ dimo. Taj problem takode postoji i u velikoj meri se proširio s pojavom televizije. Takve tehnologije nam otežavaju da istinski razumemo ono što vidimo, delimično i zbog toga što ono što vi­ dimo prvo prolazi kroz filter kamere koju kontroliše kamerman,

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

383

o d n o s n o režiser. N a taj način, p o s t a j e m o sve pasivniji p o s m a t r a či i neaktivni t u m a č i o n o g a što v i d i m o . Prostorne i vremenske granice i z m e đ u nas i posredničkih m e d i j a sve više se urušavaju; n e m a uočljivih ograničenja i jasne granice i z m e đ u televizijske slike i nas. S d o l a s k o m računara isti p r o b l e m prenosi se n a k u ć u i na radno mesto. Rat. J e d n a o d stalno prisutnih t e m a u Virilioovom radu je­ ste o d n o s i z m e đ u p r o m e n a o k o j i m a s m o ovde diskutovali i promenljive prirode rata. Po Viriliou, za svakoga k o želi d a se bavi tehničkim aspektima savremenog društva najbolji m o d e l za ana­ lizu jeste rat. Razvoj različitih tehologija za koje se Virilio interesuje (računari) usko j e povezan s v o j n i m istraživanjem i tehno­ loškim razvojem. Sve veća brzina koja proizilazi iz tehnološkog napretka p o g a đ a sve delove društva, uključujući i vojsku. K a o i u ostatku društva, brzina vodi d o uništenja vremena koje j e p o ­ trebno za razmišljanje (refleksiju). Brzina k o j o m oružje m o ž e d a se lansira ne daje m o g u ć n o s t v o j n i m službenicima d a razmisle 0 svojim p o s t u p c i m a . Lansiranje neprijateljskih projektila auto­ matski vodi d o lansiranja osvetničkih projektila. Rezultat toga je nevoljno ratovanje. U m e s t o direktnog s u k o b a armija n a b o j n o m polju, vojske danas ulaze u s u k o b koji j e posredovan računarima 1 televizijskim ekranima. T e i neke druge pojave povezane s u sa o n i m što Virilio zove čisto ratovanje. Endokolonizacija. Tehnologija očigledno igra središnju ulo­ gu u V i r i l i o o v o m radu. K a k o s m o videli, filmska k a m e r a i njen naslednik, televizijska kamera, igraju glavnu u l o g u u posredo­ vanju iskustava i širenju slika. U svojoj poslednjoj knjizi, Viri­ lio istražuje n o v u u l o g u tehnologije k o j u naziva endokoloni­ zacija. U m e s t o d a se usredsređuje n a kolonizaciju sveta, tehnologi­ j a se koristi za kolonizaciju ljudskog tela. Endokolonizacija se bavi prodiranjem tehnologije (mikromašina) u središte ljudskog tela. Fokus se pomerio sa stvaranja m e g a m a š i n a za kolonizaciju sveta na mikromašine (na primer, pejsmejkeri) k o j i m a se kolonizuje telo. Revolucija u transplantaciji će naslediti revoluciju u k o m u ­ nikaciji. Ranije s m o spomenuli neaktivnost koja je nastala kada je aktivno kretanje o d kuće d o prodavnice smenjeno k u p o v i n o m iz Endokolonizacija — upotreba tehnologije u svrhu kolonizacije ljudskog tela.

384

DŽORDŽ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

fotelje. Ta neaktivnost tvorevina je kreatora postmodernih teh­ nologija koji stvaraju čitav niz novih tehnologija kako bi odgo­ vorili na tu neaktivnost. Usporeni medijima, gotovo do stanja nepokretnosti, ljudi sada mogu simultano ubrzati svoje aktivno­ sti kroz implantaciju različitih mikrotehnologija koje im poma­ žu da brže misle i rade. Težnja je da se u postmodernom društvu od ljudskog tela stvori isto ono što se stvorilo od svega ostalog. U izvesnom smislu, ljudsko telo se ubrzava; brzina koja karakte­ riše ostatak društva sada se prenosi na ljudsko telo. Implantacija različitih tehnologija takode otvara još jedno poznato pitanje za Virilioa i druge postmoderniste: uklanjanje razlike između unu­ trašnjosti i spoljašnosti. Ako postoje tehnologije koje su van nas i unutar nas, a one koje su van nas stimulišu one koje su unutar nas, onda možemo da se zapitamo gde se završava čovek, a gde počinje tehnologija? Još jedno pitanje kojim se Virilio neprestano bavi jeste pita­ nje kontrole. S endokolonizacijom kontrola nad ljudima premešta se na jedan potpuno novi nivo. U prošlosti, kontrola se vršila skoro isključivo spolja. Zatvor, pogotovo Fukoov panoptikon, predstavlja dobar primer takve kontrole. Međutim, endokolo­ nizacija otvara mogućnost kontrole iznutra. Očigledno je da to sobom nosi nove i zastrašujuće mogućnosti. Virtuelna realnost. Koncept kontrole takode ima presu­ dan značaj u Virilioovoj analizi koja se bavi dolazećom eksplozi­ jom virtuelne realnosti. S eliminacijom globalnih granica, nauka se okrenula pohodu na interne granice kao što su mentalne slike. Virtuelna tehnologija je spoljna tehnologija, ali njen cilj je unutraš­ nja kontrola. Tehnologija virtuelne realnosti pokušava da kanališe i kontroliše mentalne slike i kibernetski dominira mislima. Nivo kontrole će, po Virilioovom shvatanju, biti nezamisliv zato što ljudi više neće biti slobodni da konstruišu sopstvene mentalne slike. Vir­ tuelna realnost takode će proizvesti druge probleme, kao, recimo, našu sve veću nesposobnost da se pozicioniramo u vremenu i pro­ storu. Naći ćemo se potpuno izgubljeni u virtuelnom univerzumu. Ovde smo predstavili samo neke Virilioove ideje koje poka­ zuju da se on nalazi u procesu stvaranja jedne veoma interesan­ tne varijante francuske postmoderne socijalne teorije.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

385

Na kraju, možemo da kažemo da savremena sociološka te­ orija nastavlja da se razvija i menja. Teorija se brzo razvija i deo postmoderne teorije koju smo predstavili u ovoj glavi će, nesum­ njivo, brzo postati istorija. Ali ne možemo razumeti kako će se sociološka teorija dalje razvijati ukoliko ne razumemo šta se u njoj događalo u ne tako davnoj prošlosti.

FEMINIZAM I POSTMODERNA SOCIJALNA TEORIJA
Patriša Madu Lengerman i Džilijen Nibruk Iako se feministkinje sve više uključuju u postmodernu misao, one manje koriste postmodernizam kao teoriju o društvu, a više kao epistemološki pristup. Postmodernizam je važan za feminističku te­ oriju prvenstveno kao opoziciona epistemologija, to jest, strategija kojom se može dovesti u pitanje pravo na istinu i pravo na znanje. Pitanje „Čije znanje?" pokazalo se kao radikalno transformativno pitanje koje je pokrenulo i otvorilo mnoga druga pitanja, ne samo o odnosu moći i znanja, već i o osnovama prava na znanje. Potmodernisti odbacuju osnovni princip moderne epistemologije po kome ljudi upotrebom čistog razuma mogu dostići potpuno i objektivno znanje o svetu, znanje koje je predstava realnosti, tj. ogledalo prirode. Feminizam i potmodernizam imaju mnogo toga zajednič­ kog: 1.1 jedan i drugi otvaraju pitanja o tome čije znanje ili čije definicije treba da se prihvate. 2. Savremene feminističke teoretičarke nalaze u postmodernizmu osnaženje i legitimaciju za sopstveno insistiranje na epistemološkoj političkoj nužnosti udaljavanja od tra­ dicionalnih centralnih pitanja u društvenim naukama, kao i za oštru kritiku tradicionalnih teorija i pojmova. 3. Postmoderna epistemologija omogućuje nekim feministič­ kim teoretičarkama (recimo, liberalnim feministkinjama) proširene mogućnosti u cilju dekonstrukcije roda. Ona ne obuhvata nepromišljeno preuzimanje postmodernih

386

DŽORDŽ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

pojmova, već prefinjenu inkorporaciju koja se ponekad zasniva na zadržavanju, ponekad na spajanju, a ponekad na menjanju originalnih značenja. 4. Iznad svega, postmodernizam je pomogao feminizmu da uključi refleksivnost u sastavni deo svoje teorije, čime je omogućeno da se feminizam ne pretvori u ono protiv čega se bori - hegemonistički diskurs koji ugnjetava lju­ de kroz esencijalističke i univerzalističke kategorije. Taj pravac bio je posebno značajan zato što je koincidirao s pitanjima koja su pokrenule obojene žene, žene koje žive u nezapadnim društvima, lezbijke i žene koje pripadaju radničkim slojevima. Ta pitanja pripadaju drugom talasu feminističkih, esencijalističkih pitanja koja se tiču sestrinstva, žena, žena trećeg sveta, seksualnosti, porodice, majčinstva i rada (vidi glavu 8).

Primena socioloških koncepata na savremeno društvo
Porast nadzora nad našim svakodnevnim života

Nadzor nad ljudima nije ništa novo. Prve tragove nalazimo u drevnim vremenima. Tokom poslednjih nekoliko vekova cr­ kve, države, fabrike i birokratije neprekidno posmatraju i pri­ kupljaju sve detaljnije informacije o nama. U poslednje vreme, u proces nadgledanja takode su se uključile agencije iz privat­ nog sektora, iz oblasti fnedicine, bankarstva, osiguranja i bi­ znisa, pogotovo preduzeća koja se bave izradom kreditnih kar­ tica. Ta poslednja vrsta organizacija, u savezu sa čitavim nizom novih tehnologija — računarima, video kamerama, ugrađenim čipovima, elektronskim ekranima za lociranje, satelitima, do­ brovoljnim testiranjima itd. — rapidno je uvećala kapacitet da nadzire ljude, pogotovo putem elektronskih sredstava koja više ne zahtevaju jednu osobu koja nadzire drugu (kao što je to to bilo u panoptikonu). Novi oblici nadzora imaju čitav niz prednosti nad sredstvima koja su im prethodila: oni su vidlji­ vi, manipulativni (a ne više prisilni), jeftini (za svaku jedinicu podataka koja se skupi) i pružaju podatke koji se lako mogu organizovati i kojima se lako može ponovo pristupiti.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

387

Postoji mnogo toga što je pozitivno u toj novoj i uvećanoj sposobnosti za nadzor. Mnoge organizacije i ustanove trebaju informacije da bi mogle da obavljaju svoj posao, a te nove me­ tode im omogućuju da ih dobiju jeftino i ponekad za veoma kratko vreme. Čak i porodice s malom decom imaju koristi od nadzornih kamera koje „posmatraju" šta rade vaspitačice u obdaništima. Svakako da je nova tehnologija nadzora i od velike koristi policiji u njenim naporima da suzbije zločin i uhvati kri­ minalce. Posle 11. septembra 2001. godine, upotreba napred­ nih nadzornih tehnologija može da pomogne u odvraćanju ili čak sprečavanju terorističkih napada. Evo jedne ilustracije: me­ dicinska zajednica je 2005. godine bila pod uzbunom zbog ra­ nih znakova ptičjeg gripa u jugoistočnoj Aziji. Pažljivo posmatranje slučajeva u cilju opažanja ranih znakova širenja virusa, može da pomogne u sprečavanju globalne epidemije ili barem da nam omogući bolju pripremu i lokalizovanje njenih efekata. Ipak, možemo s pravom da budemo uplašeni od tog ogro­ mnog napretka u sposobnosti upadanja u naš svakodnevni život i sakupljanja informacija o svima nama. To nas neodolji­ vo podseća na fiktivna društva, kao recimo ono koje je opisao Džordž Orvel u 1984 u kome nas Veliki Brat sve posmatra, zna sve o nama i, kao rezultat, može da kontroliše ono što mi­ slimo i radimo. Ali feministički odnos prema postmodernizmu više je obeležen nezadovoljstvom nego prihvatanjem: 1. Mnoge feministkinje smatraju da su postmodernističke aspiracije isključive. Otuda one na postmodernizam gle­ daju kao na antitezu feminističkom projektu uključenja. Dokaz za to je postmodernistički teško razumljiv Voka­ bular, kao i to što postmodernizam želi da se izbori za hegemonsku poziciju u akademskom diskursu, a ne da se bori za političku i društvenu emapncipaciju. 2. Mnoge feministkinje takode propituju nevinost postmodernističkog izazova, pitajući se da li je on istinski oslo­ bodilački ili je deo politike znanja u kome privilegovana akademska klasa na izazove marginalizovanih osoba od­ govara sa tehnički složenim argumentima po kojima niko

Iznad svega.388 DŽORDŽ RICER . postmodernizam udaljava feminizam od posvećenosti progresivnoj promeni . Odatle proizilazi da ne postoji problem kojim bi kolektiv kao celina trebalo da se bavi. stvaranje i kontrolisanje novih tehnologija i razvijanje intelektualnih tehnologi­ ja koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom. neprav­ du i ugnjetavanje i vodi ih ka neoidealistčkom stavu koji svet vidi kao diskurs. postmodernistički preokret udaljava femini­ stičke naučnice od usredsredenosti na nejednakost. opštom teorijom i pojmom progresa. teorijsko znanje umesto praktičnog znanja. Fukoova grand-teorija izdvaja se od ostalih velikih modernih teo­ rija po tome što ne traga za izvorom i uzrokom društvenog raz­ voja i što se usredsređuje na nekoherentnost i diskontinuitet. Na osnovu takve vrste individualizma može da se zaključi da je svačiji problem jedinstven budući da je svako jedinstven kao pojedinac. U postindustrijskom društvu nastaje sukob između društvenih struktura (pogotovo ekonomije). samorealizacija i samogratifikacija. teoretišu o sebi i prave progres na različitim područijima. i kulture kojom dominira iracionalnost. 3. predstavu i tekst. 1. postmodernisti su počeli da se bave prirodom subjekta. Sažetak Grand-teorija Danijela Bela usmerena je na pojavu postindustrijskog društva koje karakteriše proizvodnja usluga umesto pro­ izvodnje robe. profesionalni i tehnički rad umesto manuelnog rada. 2. 3. Otežavajući veze s materijalnom nejednakošću.što predstavlja osnovicu svake kritičke društvene teorije. Još jedan izvor napetosti između postmodernizma i fe­ minizma leži u tome što postmodernistički naglasak na beskrajnom nazadovanju dekonstrukcije i razlike udalja­ va ljude od kolektivnih oslobodilačkih ciljeva i vodi ih ka radikalnom individualizmu. Nensi Hartsok smatra čudnim sledeće: baš kada su žene i mnoge druge grupe počele da redefinišu svoj identitet. kojom dominira racionalnost i efikasnost. 4. .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ne može da polaže pravo na autoritet.

Najvažniji deo Fukoove grand-teorije bavi se upravljanjem . Umesto da vidi progres i sve veću humanizaciju u tretiranju za­ tvorenika. procena. zatvorskom službeniku) omogućava potpun nad­ zor nad grupom ljudi (zatvorenicima). Zan Bodrijar bavi se transformacijom proizvođačkog u potrošač­ ko društvo. 15.sku­ pom praksi i tehnika pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima. To proizilazi iz njegovog interesa za mikrofiziku moći. Iako se bavi kontrolom. Panoptikon je struktura koja nekome ko je na vlasti ili na položa­ ju (na primer. religioznih i političkih grupa. 6. Bauman takode povezuje neotribalizam s postmodernošću. obećava da može da prihvati ambivalenciju. 5. Tri su osnovna instrumenta koja stoje na raspologanju onima koji kontrolišu i nadziru druge. On tvrdi kako je u periodu viktorijanizma došlo do eksplozije diskursa o seksualnosti: u društvu je počelo mnogo više da se priča o seksu. Za razliku od prihvaćenih grand-teorija. 7. 9.POSTMODERNE GRAND-TEORUE 389 4. spe­ cifikacija i uzročnih i kvantitativnih studija o seksualnosti. Fuko priznaje da postoji neprekidan su­ kob oko kontrole. Došlo je do analiza. Nova plemena ili zajednice predstavljaju pribežište za strance i čitav niz etničkih. Zigmunt Bauman povezuje modernost s nesposobnošću da se prihvati ambivalencija. 13. 14. Prvi je hijerarhijsko nadziranje ili sposobnost službenika na vrhu organizacije da jednim pogledom kontrolišu sve podređene. . pogotovo do represije diskursa o seksualnosti. Fuko vidi povećanje spo­ sobnosti zdravih da razdvoje bolesne od ostatka populacije i da ih ugnjetavaju. Postmodernost. Fuko kritikuje modernu grand-teoriju po kojoj je viktorijanizam doveo do potiskivanja seksualnosti. 10. 11. 12. klasifikacija. Moralnost postmodernog sveta nalazi se pod dominacijom po­ trebe da se bude za Drugog. Drugi instrument disciplinujuće moći jeste sposobnost da se do­ nose normalizujući sudovi i kažnjavaju se oni koji ih ne poštuju/ narušavaju norme. nasuprot tome. 8. Društvo toleriše te zajed­ nice i njihove grupe. Treći instrument jeste upotreba ispitivanja kao načina posmatranja potčinjenih i prosuđivanja o tome šta oni rade. 16. Fuko vidi porast u sposobnosti kažnjavanja ljudi.

. Nematerijalna sredstava za potrošnju uspešnije koriste te mehanizme od novih materijalnih sredstava za po­ trošnju. Zagreb: Naklada Ljevak. svet je pod dominacijom hiperpotrošnje koja se barem delimično podstiče novim potrošačkim snagama. baš kada su žene i mnoge druge grupe došle u poziciju da redefinišu svoj identitet. u stvari.390 DŽORDŽ RicER . nova sredstva za potrošnju koriste ra­ zličite mehanizme kao što su implozija. Kapitalizam je preusmerio svoj fokus sa kontrole radnika na kon­ trolu potrošača. 24. Nova materijalna sredstva za potrošnju došla su pod udar novih nematerijalnih sredstava za potrošnju. Inteligencija zla ili pakt lucidnosti. 20. Zan (1991). Riceru. simulacija i manipulacija vremena i prostora. Baudrilliard. 19. sajber tržni centri ili kupovina iz fotelje. 27. Potrošnja se bolje objašnjava željom potrošača da se razlikuju jed­ ni od drugih. kao što su npr. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Budući da kod determiniše značenje znakova.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 17. Bodrijar. on takode kontroliše potrošnju. 26. Simulacije i simulakrumi. Novi Sad: Svetovi. konzumiramo znako­ ve. 21. a ne dobra i usluge. 18. Jean (2001). Proces kreativne destrukcije se nastavlja. Bodrijar je takode tvrdio da simbolička razmena (povratan pro­ ces davanja i uzimanja). ustupa mesto simulacijama ili imitacijama koje karakteriše nedo­ statak originalnosti. teoretišu o sebi i napreduju u različitim oblastima. došlo do porasta postmoderne sumnje u prirodu subjekta. 25. D a bi privukle potrošače. Jedan od najinteresantnijih živih socijalnih teoretičara. opšte teorije i pojma progresa. razvio je sopstvenu postmodernu teoriju zvanu dromologija. Kada konzumiramo (trošimo) mi. karakteristična po svojoj originalnosti. 22. Feministkinje su veoma sumnjičave prema činjenici da je. Jean (2006). nego njihovim stvarnim potrebama. Literatura za dalje čitanje Baudrilliard. kao i čitav niz novih ideja i jednstvenih pojmova. 23. Po Dž. Pol Viri­ lio. Simulacija i zbilja. Između feminizma i postmoderne socijalne teorije postoji jedan nategnut odnos.

Onore. Čačak: Umetničko društvo Gra­ dac. Zorica (2008). Beograd: Algoritam. Christopher (2001). Beograd: Službeni glasnik. Virilio. Horrocks. Raskol. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Liotar. Spargo. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića i Novi Sad. Hrestomatija. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. Žan (2007). Mišel (2005b). Dušan (2005). Mišel (2006). Novi Sad: Svetovi. Novi Sad: Vojvođanska sociološka asocijacija. Kritični prostor. Virilio. Foucalt. Fuko. Beograd: Službeni glasnik. Zagreb: Nakladni zavod Glo­ bus. Mišel (1997). Fuko. Novi Sad: Svetovi. Pohvala sporosti. Fuko. Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo. Beograd: Filmski centar Srbije. Nadzirati i kažnjavati: nastanak zatvora. Novi Sad: Svetovi. Pavle i Marinković. Mišel Fuko. Pol (2000). Beograd: Nolit. Zagreb: Golden marketing. Dobra vest. Postmoderno stanje. Sarajevo: Sahinpašić. Foucalt i queer teorija. Fuko. Duh terorizma. Butler. Rat i film 1. Psihijatrijska moč. Poredak diskursa. Informatička bomba. Mišel (2007). Virilio. Pol (1997). Tomić. Đordević. . Jelena [priredila] (2008). Loznica: Karpos. Postmoderno stanje. Baudrilliard i milenij. Žan-Fransoa (1991). 1926— 1984—2004. Pol (2003). Znanje i moč. Studije kulture.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 391 Bodrijar. Michel (1994). Foucalt. Tasmin (2001). Riječi i stvari. Mišel (2005a). Postmodernizam. Liotar. Jean-Francois (2005). Karl (2005). New$ Age. Loznica: Karpos. Zagreb: Naklada Jesen­ ski i Turk. Riječi i stvari. Mišel (1971). Fuko. Michel (2002). Lyotard. Zan Fransoa (1988). Istorija seksualnosti I. Beograd: Arhipelag. Milenković. Zagreb: Ibis grafika. Fuko. Christopher (2007). Rađanje biopolitike.

.

pre nego što započnemo. Druš­ tveni teoretičari. svesti i organizacije društve­ nog života po ćelom svetu. Značaj globalizacije i njenih posledica može se uočiti na svakom koraku. neophodno je da globalizaciju definišemo kao širenje određenih praksi. Međutim. postoje i neki interni razlozi u akademskom svetu koji su prouzrokovali opsesiju ovom temom (kao što je. Međutim. a možda je najvidljiviji po redovnim protestima Globalizacija . . re­ cimo. svesti i organizacije društvenog života po ćelom svetu.širenje određenih praksi. odnosa. akademski inte­ res za ovu temu velikim delom je motivisan izuzetnim javnim značajem. uključujući mnoge od onih koji se pominju u ovoj glavi i na drugim mestima u ovoj knjizi. transformiše nacije i živote milijardi ljudi širom sveta. Ono što sledi jeste kratak pregled nekih od najvažnijih teoretskih radova o globalizaciji. reakcija protiv ranih i uskih pristupa globalizaciji). interesom i zabrinutošću koje stvaraju posledice glo­ balizacije. nisu mogli da se odupru trendu da za svoj osnovni predmet proučavanja izaberu globalizaciju. od­ nosa. često na jedan dra­ matičan način. Cilj ove glave nije da pruži sveobuhvatan pregled literature o globalizaciji koja je veoma obimna. a pogotovo ne da se kritički osvrne na čitavu literaturu o globalizaciji.GLAVA 10 TEORIJE GLOBALIZACIJE Glavne savremene teorije o globalizaciji Kulturna teorija Ekonomska teorija Politička teorija Druge teorije Sažetak Literatura za dalje čitanje Verovatno nijedna pojedinačna tema u poslednjih nekoliko godina nije postala tako mnogo popularna i privukla toliko aka­ demske pažnje kao tema globalizacije. U stvari. Globalizacija je proces koji svakodnevno.

Intenzitet i nivo protesta protiv tih orga­ nizacija pokazuju da ljudi širom sveta smatraju da je globalizacija važna i da u velikoj meri utiče na njihove živote. Iako postoje različite teorije globalizacije. Tu se najpre misli na reakciju pro­ tiv ranih verzija teorije modernizacije. ili kao proces u kojem mnogi globalni i lokalni kulturni sadržaji ulaze u inte­ rakciju da bi stvorili neku vrstu pastiša ili koktela iz kojeg će se kasnije razviti čitav niz kulturnih hibrida (heterogenost).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI koji prate sastanke na visokom nivou globalnih organizacija. Zapada ili centralnih zemalja (engleski. . ostatak sveta nema mnogo izbora već pre ili ka­ snije mora početi da liči na Zapad. Roland Robertson se. skoro svima njima zajednički je pokušaj da se uda­ lje od prozapadnjačkog diskursa i istraže transnacionalne procese koji su barem u nekom stepenu autonomni i nezavisni od bilo koje posebne nacije ili posebnog dela sveta. kao i homogenišući uticaj koji oni imaju na savremeno društvo. Teoretičari koji se usmeravaju na ekonomske činioce. uticaj jedne posebne kulture na veliki broj drugih kultura. (O tome će biti više reči u odeljku o kulturnoj hibridizaciji.394 DŽORDŽ RicER . globalizacija kulture može da se posmatra kao transnacionalna ekspanzija opštih kodova i praksi (homogenost). Postoje mnoge varijante kulturnog imperijalizma. to jest davanje prednosti obrazcu razvoja karakterističnom za Zapad. kao što su STO (Svetska trgovinska organizacija) i MMF (Međuna­ rodni monetarni fond). Jedna od najvažnijih ka­ rakteristika te teorije jeste prozapadnjačka pristrasnost. suprotstavio toj ideji kroz svoj ču­ veni koncept glokalizacije (vidi ispod) po kome globalno ulazi u interakciju s lokalnim da bi proizvelo nešto posebno . Trend homogenosti često se vezuje za kulturni imperijalizam. Sledstveno. Oni globalizaciju vide kao proces Kulturni imperijalizam . tj. core country). Po tom gledištu.) Globalizacija može da se analizira kulturalno. Unutar svake od ovih perspektiva može se govoriti o homogenosti ili heterogenosti.uticaj jedne kulture na veliki broj drugih kultura. ekonomski. politički i/ili institucionalno. naglaša­ vaju njihovu sve veću važnost. Teorija globalizacije pojavila se kao posledica određenih razvoja u društvenoj teoriji. iako ne koristi po­ jam kulturnog imperijalizma. uključujući i one koje naglašavaju ulogu američke kulture.glokalno.

Još opštije. Uistinu. dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i bivši predsednik Veća ekonomskih savetnika. Stiglic kritikuje MMF zbog njego­ vog homogenizujućeg pristupa koji ne uspeva da dovoljno oz­ biljno uzme u obzir nacionalne razlike i specifičnosti. usredsređuju se na šire­ nje modela nacionalne države po svetu i pojavu istovetnih oblika upravljanja u ćelom svetu. MMF se često ponaša kao doktor koji propisuje jedan isti lek za različite bolesti: gde god da dođe. žestoko kritikovao Svetsku banku. MMF i globalizacija su do sada uglavnom išli u korist bogatim nacijama. Između ostalog. na primer. one ukazuju na to da svetom još uvek dominira manje-više isti oblik upravljanja.TEORIJE GLOBALIZACUE 395 širenja tržišne ekonomije na različite regione sveta. MMF uvek nudi isto rešenje. a na štetu siromašnih nacija. Svetsku trgovinsku organizaciju. Stiglic ističe potrebu da MMF i druge globalne ekonomske organizacije u svom radu počnu da primenjuju diferenciranije pristupe i politike. porobnjavanje (engleski. Jaz između bogatih i siromašnih povećao se upravo zbog pojave globalizacije. oni koji naglašavaju heterogenizaciju slažu se da interakcija globalnog tržišta s lokalnim tržištima vodi do stvaranja jedinstvenog „glokalnog" tržišta koje integriše potrebe globalnog tržišta s realnostima lokalnog tržišta. Na primer. na kakav god problem da naiđe. I kod političkih/institucionalnih orijentacija nalazimo homo­ genost ili heterogenost. Nedav­ no je Džozef Stiglic. oni priznaju da se na marginama glo­ balne ekonomije može uočiti izvesni stepen diferencijacije (hetero­ genosti). Iako ovi teoretičari uglavnom smatraju da je posledica glo­ balizacije veća homogenost. Na primer. Drugim recima. posebno SAD (koje efektivno imaju moć veta nad odlukama MMF-a). Drugi oblici heterogenosti u eko­ nomskoj oblasti uključuju. Te teorije smatraju da je globalni uticaj raznorodnih institucija . neke od ovih teorija koje se opredeljuju za perspektivu homogenosti. a posebno Me­ đunarodni monetarni fond zbog toga što svojim delanjem više doprinose pogoršavanju ekonomskih kriza širom sveta nego što ih rešavaju. neki na globalizaciju gledaju kao na ekspanziju trgovine. commodification) lokalnih kultura i uvođenje fleksibilne specijali­ zacije koja omogućuje da se mnogi proizvodi prilagode potrebama različitih lokalnih zajednica.

. upotreba In­ terneta da bi se privukla podrška javnosti) i drugog (na primer. Interakcija Mek sveta i Džihada na lokalnom nivou može da proizvede jedinstvenu glokalnu političku forma­ ciju koja integriše elemente i jednog (na primer. Interesantno je da Barber takode. Jedno od najekstremnijih gledišta o homogenizaciji u političkoj oblasti dolazi od Bendžamina Barbera i njegove teorije o „Mek svetu" („McWorld") ili rastu jedinstvene političke* ori­ jentacije koja osvaja ceo svet. Barberovo shvatanje Mek sveta nije ograničeno na politiku. ekonomskoj i političkoj/institucionalnoj. Ta diskusija će biti podeljena u četiri odeljka. Iako se dihotomija homogenizacija/heterogenizacija provlači kroz veliki broj teorija globalizacije. Bek i Bauman).organizacija umanjuje moć kako nacionalnih država. u obliku jedne alterna­ tivne teorijske perspektive. ali da takode osvetljavaju druge aspekte globalizacije. artikuliše ideju „Džihada".kulturnoj. njome se očigledno ne iscr­ pljuju sve ostale teme i aspekti globalizacije. tako i lo­ kalnih društvenih struktura koje unose različitost u živote obič­ nih ljudi. što vodi do veće političke heteroge­ nosti širom sveta. Najpre ćemo videti kako o globalizaciji raz­ mišljaju neki od glavnih savremenih teoretičara sa kojima smo se već upoznali u ovoj knjizi (Gidens. a onda ćemo se okrenuti trima širim kategorijama teoretisanja globalizacije . upotreba tradicionalnih ideja i tradicionalne retorike). Na narednim strani­ cama videćemo da vodeće teorije globalizacije na različite načine dotiču pitanja homogenizacije i heterogenizacije. etničkih i reakcionarnih po­ litičkih snaga (uključujući tu „odmetničke države") koje imaju cilj da raspale nacionalizme. on smatra da postoje mnogi drugi domeni koji slede model Mek sveta. Džihad je proizvod angažmana lokalizovanih.

.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI štetan po homogenost koncepta nacionalnih država. Bek i Bauman). Džihad je proizvod angažmana lokalizovanih. Iako se dihotomija homogenizacija/heterogenizacija provlači kroz veliki broj teorija globalizacije. ekonomskoj i političkoj/institucionalnoj. neki smatraju da rast transnacionalnih institucija i organizacija umanjuje moć kako nacionalnih država.kulturnoj. on smatra da postoje mnogi drugi domeni koji slede model Mek sveta. Barberovo shvatanje Mek sveta nije ograničeno na politiku. a onda ćemo se okrenuti trima širim kategorijama teoretisanja globalizacije . u obliku jedne alterna­ tivne teorijske perspektive. Na narednim strani­ cama videćemo da vodeće teorije globalizacije na različite načine dotiču pitanja homogenizacije i heterogenizacije. tako i lo­ kalnih društvenih struktura koje unose različitost u živote obič­ nih ljudi. attikuliše ideju „Džihada". Interakcija Mek sveta i Džihada na lokalnom nivou može da proizvede jedinstvenu glokalnu političku forma­ ciju koja integriše elemente i jednog (na primer. etničkih i reakcionarnih po­ litičkih snaga (uključujući tu „odmetničke države") koje imaju cilj da raspale nacionalizme. ali da takode osvetljavaju druge aspekte globalizacije. Jedno od najekstremnijih gledišta o homogenizaciji u političkoj oblasti dolazi od Bendžamina Barbera i njegove teorije o „Mek svetu" („McWorld") ili rastu jedinstvene političke* ori­ jentacije koja osvaja ceo svet. upotreba In­ terneta da bi se privukla podrška javnosti) i drugog (na primer. Interesantno je da Barber takode.396 DŽORDZ RICER . Kao što ćemo videti. njome se očigledno ne iscr­ pljuju sve ostale teme i aspekti globalizacije. Ta diskusija će biti podeljena u četiri odeljka. što vodi do veće političke heteroge­ nosti širom sveta. Najpre ćemo videti kako o globalizaciji raz­ mišljaju neki od glavnih savremenih teoretičara sa kojima smo se već upoznali u ovoj knjizi (Gidens. upotreba tradicionalnih ideja i tradicionalne retorike).

što znači da društva.TEORIJE GLOBALIZACIJE 397 GLAVNI SOCIJALNI TEORETIČARI O GLOBALIZACIJI Entoni Gidens i„odbegli svet" globalizacije Gidensovi pogledi na globalizaciju očigledno su usko pove­ zani i isprepletani s njegovim razmišljanjem o Molohu modernosti (glava 5). on nije potpuno pesimističan. Po Gidensu. osnažila i oživela. Staviše. Postoje načini da ograničimo probleme koje je stvorio odbegli svet. zato što je u suprotnosti s kosmopolitizmom i drugo. Kao primer. Na kraju. Fundamentalizam može imati različite oblike . . masovne medije) da bi ostvario svoje ciljeve.sama njen proizvod. Gidens predviđa stvaranje „globalnog kosmopolitskog druš­ tva". zato što je povezan s nasiljem. On smatra da globalizacija jeste oslabila lokalne kulture. etnički. Konačno. ali 1 da ih je. on tvrdi da se globalizacija nalazi u procesu decentrizovanja. on je po Gi­ densu problematičan iz dva razloga. proizvodeći nove oblasti koje mogu da presecaju nacije. Gidens navodi područje oko Barselone u severnoj Spaniji koje zalazi u Francusku. politički .religiozni. Gidens polaže izvesnu nadu u demokratiju. Staviše. Međutim.ali kakav god oblik da ima. on takode priznaje da je globalizacija dvosmeran proces i da se Amerika i Zapad nalaze pod nje­ nim snažnim uticajem.tradicionali­ zam . s druge strane. Gidens smatra da postoji jaka veza između glo­ balizacije i rizika (pogotovo proizvedenog rizika). fundamentalizam koristi glo­ balne sile (na primer. nacije i kultu­ re koje se ne nalaze na Zapadu dobijaju sve značajniju ulogu u njoj. nacionalistički. Prvo. Gidens smatra da Zapad i SAD igraju značajnu ulogu u procesu globalizacije. Po njegovom mišljenju. najveći deo odbeglog sveta globalizacije nalazi se izvan naše kontrole. Međutim. glavni sukob koji se danas odvija na globalnom nivou jeste sukob između fundamentalizma i kosmopolitizma. ali ne postoji način da ga u potpunosti kontrolišemo. Čak je i glavna sila koja se protivi globalizaciji . Gidens donosi zanimljiv zaključak da globalizacija gura postojeće kultu­ re na marginu. pogotovo u međunarodne i transnacionalne oblike demokratije kao što je Evropska unija.

itd. utiče na čitav svet. preseca i potkopava nacionalne države. Roden kao Jevrejin u Poljskoj. Borio se u Poljskoj armiji za vreme Drugog svetskog rata i 1953. ako ne i potpuno irelevantnim: ništa što se događa na ovom svetu više ne može da se ograniči na lokalno. bilo da su to uspesi ili katastrofe. Zigmunt Bauman Biografska skica Zigmunt Bauman (1925) imao je interesantan život i interesan­ tnu akademsku karijeru. dobio čin majora. koja obuhvata procese u koje su uključeni transna­ cionalni akteri s različitim količinama moći. izbegao je od nacista sa svojom porodicom u Rusiju. a ne samo pobednika. Multidimenzionalnost globalnog razvoja . Ono što se dešava lokalno. Svet je za Beka mnogo multidimenzionalniji i kreće se u više pravaca.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ulrih Bek i politika globalizacije Suština Bekove teorije nalazi se u njegovoj distinkciji izme­ đu globalizma i globalnosti. već obuhvataju i ekologiju. Takvi transnacionalni procesi prelaze nacionalne granice čineći ih poroznim.398 DŽORDŽ RlCER . Globalizam je gledište da svetom dominira ekonomija i da prisustvujemo stvaranju hegemonije kapitalističkog svetskog tržišta i neoliberalne ideologije koja ga podupire. Dok je Bek kritikovao globalizam. kao i veliki broj gubit­ nika. a ta ekonomska dimenzija se ponovo pogrešno vidi kao nešto što se razvija u linearnom prav­ cu sve veće zavisnosti od svetskog tržišta. politika. Ti transnacionalni proce­ si nisu po prirodi samo ekonomski. Bek ozbiljno u razmatranje uzima probleme koji se vezuju za kapita­ lističko svetsko tržište.. Osim toga. . postaju sve iluzorniji. kulturu. uključujući i činjenicu da na njemu po­ stoji čitav niz barijera slobodnoj trgovini. politiku i civilno društvo. pogotovo oni što se vezuju za nacije. Oni postaju iluzorni jer globalizacija. takvo gledište podrazumeva monokauzalno i linearno razmišljanje. on je podržavao ide­ ju globalnosti po kojoj zatvoreni prostori. Za Beka.ekologija. identitetima. kultura i civilno društvo .pogrešno se redukuje na ekonomsku dimenziju.

za vreme talasa antisemitiz­ ma Bauman je oslobođen svih dužnosti. njen uticaj kroz vreme daleko je stabilniji. pa je tokom 1990-ih godina razvio sopstvenu postmodernu teorijsku ori­ jentaciju. već izraz suštinske prirode modernosti. Svakodnevni život i interakcija preko nacionalnih grani­ ca radikalno se menjaju. gde objavljuje uglavnom na engleskom i postaje jedan od najznačajnih teoretičara svoga vremena. Dok transnacionalni procesi postoje jedno duže vreme. Nakon toga. nije sprečilo da u svojim knjigama ponudi neke nove akademske koncepte. potrošnja i turizam. Prvo. Ta kritika modernosti odvela je Baumana u pravcu postmoderne socijalne teorije. 3. 2. postao profesor na Varšavskom univerzitetu. među kojima je najvažniji koncept „likvidne modernosti" iz 2000. . U poslednje vreme. Drugo. sve više je prisutan u javnom ži­ votu pišući o širokom spektru tema uključujući i globalizaciju. Treće. njen uticaj kroz geografski prostor opsežniji je nego ikada ranije.TEORIJE GLOBALIZACIJE 399 Međutim. godine. uključujući tu i transnacionalne odnose i mreže. godine kada je objavio čuvenu studiju Modernitet i holokaust. ali je ponovo bio prisiljen da napusti svoju poziciju zbog antisemita. iako vreme prolazi. međutim. Bek takode nabraja čitav niz drugih karakteristika koje globalnost čine specifičnom u poredenju s ranijim manifestacijama transnacionalnosti: 1. U toj knjizi on tvrdi da holokaust nije bio aberacija. godi­ ne. Zajednica. postoji daleko veća gustina u njenim različi­ tim elementima. globalnost predstavlja novinu iz najmanje tri razloga. njen uticaj neprekidno traje. Konačno. okrenuo se društvenim naukama i 1968. Njegova prva knjiga na engleskom pojavljuje se 1972. njegova akademska karijera istinski uzleće tek 1989. Iako je već tada dobio značajna priznanja za svoj akadem­ ski rad. Javlja se samoopažanje transnacionalnosti u oblastima kao što su masovni mediji. karijeru nastavlja na Univerzitetu u Lidsu u Engleskoj. To ga. rad i kapital sve se manje vezuju za prostor.

teritorije postaju bojna polja gde se gubitnici i dobitnici prostornog rata sukobljava­ ju. 6. na drugoj strani. Dok elita preteruje u svojim mogućnostima za kretanje. Kao posledica toga. već su oni degradirani i ograničeni na terito­ rije lišene značenja ili čak sposobnosti da formulišu značenje. 5. gubitnici se osećaju poniženima zbog nedostatka mobilnosti. . ostali se osećaju zatvoreno u svojim domovima koji im ne nude velike izglede za kre­ tanje. Osim toga. Tu mogu da se zaštite od gubit­ nika u prostornom ratu. akteri i institucije postaju sve brojniji i moćniji. Bek tu tvrdnju odbacuje kao zastarelu. Oni se kreću oslobođeni prostornih prepreka. U našim životima opažamo sve veće prisustvo transkulturalnih drugih. a kada negde moraju da se „prizemlje" uspevaju da se izoluju u prostore ograđene zidovima i obezbeđene policijskim snagama. a Bek se nada u uspon transna­ cionalnih organizacija i možda transnacionalne države. ne samo da nedostaje mobilnost. 7.400 DžORDZ RlCER . u tom sukobu oni nemaju jednake šanse. sposobni da se slobodno kreću po celoj planeti i u tom procesu stvaraju značenja za sebe. Zigmunt Bauman o posledicama globalizacije Bauman globalizaciju vidi kao „prostorni rat". Glavna premisa prve modernosti jeste da živimo u izolovanim nacionalnim državama. ali i zbog činjenice da mogu da vide elitu kako se slo­ bodno kreće gde god poželi. mobilnost (pokredjivost) je u današnjem svetu postala naj­ važniji i diferencirajući faktor društvene stratifikacije. Gubitnicima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 4. To je navelo Beka da preispita svoja prethodna gledišta o modernosti i počne da tvrdi da su globalnost i njena ireverzibilnost povezani s onim što on naziva „druga modernost". Globalnost i druga mo­ dernost znače denacionalizaciju. Nju karakteriše opadanje moći nacija i nacionalnih granica koje su se nalazile u samoj srži „prve modernosti". Transnacionalni sporazumi. U prostornom ratu pobeđuju oni koji su mobilni. Raste svest o globalnim ekološkim opasnostima i potrebi da se nešto preduzme da bi se one sprečile. Globalna kulturna industrija cirkuliše na do sada neviđe­ nom nivou. Po njegovom gledištu.

oni su opterećeni nesposobnošću da uspore. većina ljudi nalazi se negde između ove dve krajnosti. a svaki izbor sa sobom nosi meru neizvesnosti. Taj prostor nalazi se izvan nji­ hove kontrole. mobilnost podrazumeva nepreki­ dan niz izbora. Pošto smo se upoznali s teorijama globalizacije nekih od najznačajnijih savremenih socijalnih teoretičara. jesu oni koje povezujemo s turistima. ako ne i trenutno. svaki od tih izbora takode sa sobom nosi čitav niz rizika i opasnosti. gubitnici žive u prostoru. Njega posebno interesuje da li kulture širom sveta karakteriše večna i nepremostiva Turisti . mogu pregaziti bilo koju razdaljinu. elastičan. Međutim. Postoje i vagabundi. On je težak. a ne u prostoru. oni smatraju da je to neodoljivo i kreću se prema tome. Vagabundi — oni koji se kreću po svetu jer smatraju da je njihova okolina ne­ podnošljiva i neprijateljska. Međutim. globalizacija se za najveći broj ljudi pretvara u jednu nelagodnost. nedodirljiv i spo­ soban da sputa vreme. Međutim.turisti . Stoga. KULTURNA TEORIJA Jan Nederven Piters identifikovao je tri glavne paradigme u teoretisanju kulturnih aspekata globalizacije. Oni su u pokretu zato što smatraju da je njihova okolina nepodnošljiva i neprijateljska. Treće. okrećemo se glavnim tipovima teorije globalizacije koje ćemo često ilustrovati primerima drugih glavnih socijalnih teoretičara. Ali neizbežna sporedna posledica globalizacije jeste to da su mnogi od nas pretvo­ reni u vagabunde. Pozitivni aspekti onoga što danas pozdravljamo kao globalizaciju. važno je praviti razliku između onih koji imaju barem neku sposobnost za kretanje. Prvo. otporan. . Drugo. Turisti su u pokretu zato što to žele.TEORIJE GLOBALIZACIJE 401 Dobitnici žive u vremenu. Njih nešto privlači. Za razliku od njih. ako ne i opterećenje. oni veoma brzo. Beskrajna mobilnost i neprekidan izbor naposletku donose nelagodu. teško je uvek biti u pokretu i kretati se velikom brzinom.oni koji se kreću po svetu zato što to žele. Oni ne samo da nisu sasvim sigurni gde se tačno nalaze. već nisu sigurni da li će na tom mestu ostati i sutra.imaju svoje probleme. čak i oni koji su naizgled pobednici u globalizaciji .

Takode. kao i velike razlike i animo­ ziteti između većinske i manjinske populacije u tim zemljama. Još više zastrašu­ je slika na kojoj je svet predstavljen kao bilijarski sto. septembra 2001. godine.402 DžORDZ RlCER . Na jednoj slici. Iako ova paradigma ima dugu istoriju. smatra se da su kulture zatvorene ne samo za globalizaciju. a pogotovo globalizacija. ti događaji bili su plod sukoba između zapadne i islamske civilizacije i večitih kulturnih razlika između njih.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI različitost. Kulturni diferencijaIizam Pripadnici ovog teorijskog pravca tvrde da između kultu­ ra postoje trajne razlike na koje globalizacija ili bilo koji drugi bi-. Drugi razlog je sve veći multikulturalizam SAD (uglavnom porast hispanske populacije) i zapadnoevropskih zemalja (uglav­ nom porast muslimanske populacije). to jest da kulture najvećim delom ostaju onakve kakve su oduvek bile. već da oni na njih ne utiču suštinski. Ona upućuje na mogućnost potencijalno katastrofalnog sudara svetskih kultura. a ne na političko-ekonomskoj osnovi kao mo u knjizi Samjuela Hantingtona Sukob civilizacija i ponovno stva­ . godine i ratovi u Avganistanu i Iraku koji su nakon toga usledili. ne utiče na kulture. ako ne i potpuno. Najpoznatiji i najkontroverzniji primer ove paradigme nalazi­ ranje svetskog poretka iz 1996. dok je kulturni sadržaj uglavnom. a kulture kao bilijarske kugle koje udaraju jedna o drugu. svet je predstavljen kao mozaik zasebnih kultura. Po mišljenju mnogih. inter-.i transkulturalni procesi ne utiču. globalizacija se pojavljuje samo na površini. Dva su razloga za to. Po tom shvatanju. kada je diferencijacija počela da se zasniva na kulturnim razlikama. Detaljnije ćemo posvetiti pažnju svakoj od ovih paradigmi. Poreklo aktuelne svetske situ­ acije Hantington vidi u rekonfiguraciji sveta koja je usledila nakon završetka hladnog rata. multi. već i za uticaj drugih kultura. ona je tek poslednjih godina privukla veću pažnju i više pristalica (kao i kritičara). Time se ne želi reći da nijedan od ovih procesa. da li one konvergiraju jedna prema drugoj ili stvaraju jednu novu „hibridnu formu" koja proističe iz jedinstvene kom­ binacije globalnih i lokalnih kultura. Prvi je teroristički napad od 11. nedirnut globalizacijom.

Civilizacije su: 1. ali su uglavnom bile po­ tisnute nadmoćnim političko-ekonomskim razlikama iz vremena hladnog rata (kao u slučaju bivše Jugoslavije u kojoj su postojale razlike između Srba i Hrvata. ljudska istorija. budući da se prostiru na teritoriji više država (iako ne obavljaju državne funkcije). usko povezane s religijom i rasom. protivnici i neprijatelji.) Između tih civilizacija ocrtavaju se linije razgraničenja. uklju­ čujući činjenicu da postoji veliko saglasje oko toga šta one pred­ stavljaju (premda svakoj nedostaje jasan početak. 2. predstavlja istoriju civilizacija (naročito ovih sedam civilizacija).siničke (kineska). one su. Za Hantingtona. najširi nivoi kulturnog identiteta. 3. Hantington pravi razliku između sedam ili osam svetskih ci­ vilizacija . Civilizacija . sasvim realne). islamske. Novi Zeland. najširi tip subjektivnog samoidentiteta. običajima i sveopštim pogledom na život. On smatra da se te civilizacije razlikuju po osnovnim filozofskim pretpostavkama. ali o kojima se tokom vladavine komunista nije smelo javno govoriti).najširi nivo kultura i kulturnih identiteta. . možda. Latinska Amerika i. pravoslavne (sa sedištem u Rusiji). najdugovečnija ljudska udruženja (iako se menjaju to­ kom vremena).TEORIJE GLOBALIZACIJE 403 ranije (demokratsko/kapitalističko versus totalitarističko/komunističko). Civilizacije dele niz zajedničkih karakteristika. 4. što je veoma opasno ako se uzmu u obzir istorijski animoziteti između nekih od ovih civilizacija. društvenim odnosima. Afrika. 5. hindu. uglavnom nepodudarne s državnim granicama. temeljnim vrednostima. Hantington upotrebljava koncept civi­ lizacije da bi opisao najširi nivo tih kultura i kulturnih identite­ ta. Te kulturne razlike nisu nove. 6. (Hantigton ne pravi neku posebnu razliku između pojmova kultura i civilizacija. a nema ni jasnih granica između civilizacija. japanske (ponekad je kombinovana sa siničkom kao dalekoistočna). u stvari. U poslednje dve decenije možemo videti da na površinu ponovo izlaze drevni identiteti. totaliteti. zapadnoevropske i severnoameričke. kojoj su bliske Australija. uprkos tome.

Zapad je silno napredovao u razvoju i upotrebi organizovanog nasilja. godine ka­ rakterističan je po sukobu ideja. Ako bi do kontakata i došlo. discipli­ nu i trening i.404 DZORDŽ RlCER . Treća faza . ali njihov predmet sada postaju religija. godine i traje sve do kraja Drugog svetskog rata. ( Recimo. Hantington pripisuje taj uticaj različitim struktu­ ralnim karakteristikama Zapada.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Svoju teoriju Hantigton je uobličio u moderni grand-narativ o odnosima medu civilizacijama. Do 1910. u svim delovima sveta biti moguće masovnije naoružavanje i nabavka oružja koje je nekada bilo do­ stupno samo Zapadu. razvoj naoružanja. Iako Zapad nastavlja da dominira. To opadanje dešavaće se sporo i neravnomerno i ogledaće se u slabljenju resursa na kojima Zapad temelji svoju moć . zbog čega dodira među njima skoro da i nije bilo. baš uoči Prvog svetskog rata. veoma intenzivni. oni su bili veoma ograničeni i sporadični ali. ekonomskim proizvodima i vojnoj moći.multicivilizacijski sistem — može se pratiti od kraja ekspanzije Zapada i početka revolta protiv njega. konačno. Naposletku. po svoj prili­ ci. pogotovo u razvoju okeanske navigacije i vojske. kultura i. Međutim. različite civilizacije su prišle jedna drugoj bliže nego ikada ranije i zamalo se stopile u jednu civilizaciju . S padom komunizma u svetu nastaju novi sukobi. koja otprilike počinje posle 1500. Sledeću fazu. ali ne i u drugim delovima sveta. karakteriše neprekidan dominantni i jednosmerni uticaj zapadne civilizacije na sve dru­ ge civilizacije.) Druge civilizacije će sve više odbacivati . Više od tri hiljade godina (otprilike između 1500. Na Zapadu se ta činjenica ponekad zaboravlja. Period posle Prvog svetskog rata pa sve do otprilike 1990.zapadnu civilizaciju. opadanje moći američke vojske biće prouzrokovano činjenicom da će. naravno. trgovine i državne birokratije. pogotovo sukobu kapitalističkih i komunističkih ideologija. usled globalizacije odbrambene industrije. godine. uključujući tu nastanak i šire­ nje gradova. uključujući tu i superiornu vojnu organizaciju. kao i pojavu osećanja nacionalne svesti. Han­ tington je predviđa opadanje njegove moći. najneposredniji uzrok tog uticaja on vidi u tehnologiji. godine pre Hrista do 1500. civilizacija. posle Hrista) civilizacije su bile odvojene prostorno i vremenski.populaciji.

naročito konfučijanizam). a sada smo svedoci i neverovatne pri­ vredne transformacije Kine. Takode. Uspeh azijskih privreda neće biti važan samo sam po sebi. Prvi Hantingtonov argument nije toliko originalan i iznena­ đujući. nezapadna društva. Dok Zapad bude slabio. ali će prihvatiti i koristiti prednosti modernizacije koja će se razlikovati od vesternizacije. Uostalom. Od velike pomoći privrednom usponu Istoka jesu i razne druge zajedničke karak­ teristike koje pronalazimo u nacijama u regionu (na primer. Mnogo kontroverznija je Hantingtonova druga glavna tvrdnja koja govori o usponu islam­ ske civilizacije.TEORIJE GLOBALIZACIJE 405 Zapad. Otuda on u budućnosti predviđa opasne sukobe između Zapada (i njegove „arogancije"). prisustvovali smo dramatičnom rastu postratovske japanske ekonomije. Dok je sinička dominacija ukorenjena u ekonomi­ ji. s obzirom na postojeće privredne trendove. Na rast islama može se gledati kao na deo globalnog obnavljanja religije. Praktično. siničke i islamske civilizacije. jačanje islama ukorenjeno je u dramatičnom rastu populacije i mobilizaciji te populacije. To će ojačati Istok i dovesti do slabljenja moći Zapada da Istoku nameće svoje standarde. Hantington predviđa neprekidan rast azijskih privreda koje će uskoro nadići zapadne privrede. pogotovo duž granica zapadne. Hantington smatra da uzroci ekonomske dominacije Istoka mogu da se identifikuju u superi­ ornosti istočne kulture. pogotovo islama. u ne tako dalekoj bu­ dućnosti postati najveća privreda sveta. sva muslimanska društva prošla su kroz taj proces. koji se oštro suprotstavlja individualizmu Zapada. a onda socio-politički. jačanje dve druge civilizacije imaće poseban značaj. islama . Hantington je išao dalje od ovakvog razvoja događaja i poku­ šavao je da konstruiše turoban portret budućnosti odnosa između Zapada i druge dve civilizacije. najpre kulturno. Njen rast se ogleda u rastu privredne moći azijskih društava. on se može posmatrati kao posledica moderniza­ cije. pogotovo u njenom kolektivizmu. ali i kao pokušaj da se s modernizacijom izađe na kraj. Prva je sinička civilizacija. Hladnoratovski sukob između kapitalizma i komunizma smenjen je sukobom koji se odvija duž granica civilizacija. reli­ gija. već i zbog uloge koju će one igrati kao modeli za druga. Retko ko se ne bi složio da će Kina.

da je glorifikovao vojne vrednosti i da svoju istoriju vidi kao istoriju islamskih osvajanja. pogotovo islamska civilizacija. Ali ono što Hantingtona najviše * ** Više o ovome vidi Samuel Huntigton: „The Hispanic Challenge". pogotovo „oružje za masovno uništenje". zapadni imperijalizam — kome je islam često bio meta . na primer. Amerika ima kontrolu nad će­ lom zapadnom civilizacijom). on tvrdi da svugde gde muslimani i nemuslimani žive jedni pored drugih postoji velika šansa za nasilan sukob i intenzivni antago­ nizam. u: Fo­ reign Policy. Hantington za to najviše optužuje muslimane i njihovu sklonost ka upotrebi nasilja. doživljava kao imperi­ jalizam. Zapad želi da ograniči proliferaciju oružja dok druge civilizacije žele oružje. Zapad pokušava da kontroliše i ograniči imigraciju (pogotovo onu koja dolazi iz islamskih zema­ lja). Ipak. March/April 2004. ono što Zapad smatra univerzalnim. Još preciznije rečeno. već i između anglo populacije i hispano populacije. to je očigledno veoma bleda slika u odnosu na istoriju za­ padnih osvajanja.)* Hantingtona žestoko kritikuju zbog njegovih kontroverznih gledišta o islamskoj civilizaciji i muslimanima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (i njegove „netolerancije") i siničkog „samopotvrđivanja". On smatra da je islam od početka bio religija mača. osta­ tak sveta. Islamu takode nedo­ staje ključna država koja bi imala kontrolu nad ćelom islamskom civilizacijom (kao što. Zapad takode pokušava da izveze demokratiju ili da je čak nametne onim društvima i civilizacijama koje se često opiru demokratskom uređenju kao sastavnom delu zapad­ ne ideje o univerzalnoj kulturi.igrao je u tome presudnu ulogu. kao i (3) njegove sve manje sposobnosti da to uradi. (2) želje Zapada da tu kulturu izveze u ostatak sveta. mnogi pripadnici drugih civilizacija uspeli su da pro­ dru u zapadna društva ili žele da ih se domognu.** Odnos između islama i drugih civilizacija istorijski je bio odnos uzajamne netr­ peljivosti. Naravno. Budući da se taj trend nastavlja i sve više zahuktava. Hantington smatra da se unutar Evrope i Amerike stvaraju podeljena društva. (U Americi neće doći samo do sukoba između zapadnjaka i muslimana. . Međutim. Međutim. Na primer.406 DŽORDZ RICER . Najve­ ći deo tih sukoba okreće se oko (1) gledišta Zapada da je zapad­ na kultura „univerzalna kultura".

Da bi Zapad preživeo i prosperi­ rao. Dok mislioci kao što je Hantington smatraju da se kulture (civilizacije) mogu odupreti globalizaciji. predstavlja najsigurniji put za sprečavanje rata između civilizacija. teoretičari konvergencije smatraju da se kulture menjaju (ponekad i dra­ stično) upravo pod uticajem globalizacije. Ponovno potvrđivanje i prihvatanje zapadne civilizacije (koje takode podrazumeva odbacivanje univerzalizma). Bez moćne unicivilizacione Amerike. 2) da reafirmišu i iznova potvrde svoju ulogu lidera celokupne zapadne civilizacije. Za njega. kulture u epohi globalizacije. opadanje moći SAD efektivno bi značilo opa­ danje moći zapadne civilizacije u celini. pogotovo Sjedinjenih Država. Kulture iz različitih delova sveta počinju sve više da liče jedna na drugu. ali i sva ostala društva. Kulturna konvergencija Dok je prethodna paradigma ukorenjena u ideji trajnih ra­ zlika između kultura i civilizacija koje opstaju uprkos globalizaciji (ili su posledica globalizacije) ova paradigma utemeljena je na ideji globalizacije koja vodi do sve veće identičnosti (istovetnosti) u svetu. Zapad će biti minoran. Autori koji rade unutar te teoretske matrice usredsređuju . To potvrđuje značaj civili­ zacije tj. predstavlja multi­ kulturalizam unutar Zapada i ostalih civilizacija. On smatra da su SAD. ugrožena svojim sve većim multicivilizacijskim i multikulturalnim karakterom. Sjedinjene Države moraju da urade dve stvari: 1) da reafirmišu svoj identitet kao zapadna. Realnu opasnost. jesu pritisci koji su stvo­ reni demografskom eksplozijom u muslimanskim zemljama. Za njega.TEORIJE GLOBALIZACIJE 407 zabrinjava i ima najveći značaj za sukob. Hantington je zabrinut zbog opadanja moći Zapada. Hantington je tako protivnik kulturnog kontinuiteta i približava se gledištu o kulturnoj čistoti unutar civilizacija. zapravo svih civilizacija. Ovi teore­ tičari uglavnom smatraju da prisustvujemo globalnoj asimilaci­ ji koja se odvija po upustvima dominantnih društava i grupa u svetu. po Hantingtonu. globalizacija postaje proces posredstvom koga civilizacije nastav­ ljaju da postoje razdvojene jedne od drugih i kreću se na približno paralelan način u godinama koje dolaze. a ne kao multicivilizacijska nacija. barem u jednom idealnom smi­ slu.

te da se u tom smislu može govoriti o kulturnoj konvergenciji. kao što ćemo videti. snaga glo­ balizacije. uprkos globalizaciji i sve većoj uniformnosti. U njemu se ne tvrdi čak ni to da se kul­ ture nužno menjaju na jedan suštinski način. Staviše. vek i vidi racionalizaciju kao proces koji zadire u sve veći broj društvenih oblasti i odnosa. rame uz rame s tim globalnim fenomenima. teza o mekdonaldizaciji usvaja drugačiji model racionalizacije (Veber se bavio birokratijom. Međutim. postoje i lokalni fenomeni .408 D 2 0 R D Ž RlCER . Iako poslednja dva argumenta sva­ kako imaju težinu. Mekdonaldizacija je proces u kome principi funkcionisanja restorana brze hrane osvajaju jedan po jedan sektor američkog Mekdonaldizacija — proces u kome principi funkcionisanja restorana brze hrane osvajaju jedan po jedan sektor američkog društva. Taj koncept uvodi sociološku teoriju u 21. Iako se moj rad bavi kulturnom konvergencijom. te prevazilazi značaj koji mu je nekada pridavao Veber. Iako je zasnovana na Veberovoj ideji racionalizacije Zapada (videti glavu 2). prihvatajući ih ne smemo iz vida gubiti činje­ nicu da je kulturna konvergencija takode proces koji se već događa (primer je širenje Volmarta u Meksiku i drugim državama). a posebno sve veće kulturne homogenizacije. Međutim. „Mekdonaldizacija". u vezi s ovim poslednjim. koji. globalizacija često postaje zbirni pojam za vesternizaciju. u njemu se svakako ne tvrdi da se globalizacija svodi samo na taj proces ili da lokalne kulture potpuno nestaju. Mekdonaldsove restorane koji se danas nalaze u više od 130 zemalja sveta). Pre je reč o tome da postoje globalni procesi koji u mnoge delove sveta donose iste ili slične fenomene (na primer. moguće je da će ti globalni fenomeni podstaći obnovu ili razvoj novih lokalnih kultura. globalni kapi­ talizam. ja se bavim restoranima brze hrane). . Na kraju. Ovde ćemo izložiti dve varijante tog osnovnog argumenta koji je usko povezan s mojim radom na ovu temu. amerikanizacija ili mekdonaldizacija. amerikanizaciju i mekdonaldizaciju. Od najvećeg značaja je činjenica da je mekdonaldizacija. pret­ hodno želim da dam jedno upozorenje i jedno objašnjenje. vesternizacija. mekdonaldizacija je oblik kulturnog imperijalizma. kao što je Sabor trubača u Guči. ostaju životni i važni.lokalne pijace ili sajmovi veština. kao i ostatak sveta.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI se na procese kao što su kulturni imperijalizam.

Različiti aspekti rada u restoranima brze hrane nalaze se pod dik­ taturom vremena. kao veoma efikasna sredstva da kupci lako i brzo dobiju.TEORIJE GLOBALIZACIJE 409 društva. predvidljivost. To insistiranje na brzini često štetno utiče na kvalitet rada zaposlenog i rezultira nezadovoljstvom. pravila. Prvo. Staviše. stolice su tako neudobne da je on prinuđen da do­ brovoljno napusti restoran nakon otprilike dvadesetak minuta. velika važnost pridaje se kalkulabilnosti. koje treba da obezbede da se i zapo­ sleni i potrošači ponašaju na jedan efikasan način. u restoranima brze hrane primenjuje se čitav niz normi. mekdonaldizovano društvo naglašava efikasnost. Ako potrošač ipak želi da jede u restoranu. kontrola (putem zamene ljudi tehnologijama) i iracionalnost racionalnosti. jedna od dimenzija mekdonaldizacije. Kalkulabilnost — naglašavanje kvantiteta koje često može da bude na štetu kvaliteta. kao i ostatak sveta. efika­ snost jedne strane pomaže drugoj da se ponaša na sličan način. dimenzija mekdonaldizacije. Drive-through usluga to vreme svodi na nulu. to jest težnju da se pronađe najbolji mogući način za postizanje željenog cilja. Naglasak na brzini očigledno ima negativan uticaj na ceo kvali­ tet obedovanja u restoranu brze hrane. koje često može da bude na štetu kvaliteta. Radnici u restoranima brze hrane očigledno moraju da rade efikasno. Sve u svemu. po definiciji. Osim toga.težnja da se pronađe najbolji mogući način za postizanje željenog cilja. Priroda procesa mekdonaldizacije može se izraziti kroz njenih pet osnovnih dimenzija. ili insisti­ ranju na kvantitetu. zahteva dosta vremena. otuđenjem i visokom stopom fluktuacije zaposlenih (zaposleni u Mekdonaldsu daju otkaz posle nekoliko meseci. kalkulabilnost. procedura i struktura. Recimo. a zaposleni lako i brzo prodaju obrok. hamburgeri se pripremaju („sastavljaju" i peku) na jednoj vrsti pokretne trake. što znači da uprava če­ sto mora da troši vreme i novac da bi obučila nove zaposlene). od potrošača se očekuje da u restoranu brze hrane provedu (potroše) što je moguće manje vremena. To su: efi­ kasnost. Drugo. Tu im u susret izlaze Mekdonaldsovi drive-through restorani. . Potrošači žele (i očekuju) da svoj obrok dobiju i pojedu efikasno. Efikasnost . brzina i način pripreme obroka podrazumevaju da potrošači nikako ne mogu da dobiju hranu najvišeg kvaliteta čije spremanje. Slično tome.

danas je uhvatila korena van S A D i ponovo se uvozi nazad u Ameriku. Kako se već razaznaje iz naslova. Svaki od njih zahtevao je iscrpnu analizu . Uskoro sam se našao u situaciji u kojoj sam se istovremeno bavio trima međusobno povezanim procesima — mekdonaldizacijom. amerikanizacijom i globalizacijom. Kada sam prvi put pisao o mekdonaldizaciji društva. nisam bio sasvim svestan njene po­ vezanosti s globalizacijom.kako sam po sebi. ta knjiga imala je globalnu orijentaciju . što je još važnije. . Moja zainteresovanost za odnos između mekdonaldizacije i globalizacije porasla je kada sam 1995. niti sam smatrao da je potrebno da ga uvrstim u svoju sociološku perspektivu kada sam započeo s radom na tom problemu.raspravljala je o mekdonaldizaciji i fokusirala se na stepen u kome je industrija kreditnih kartica postala mekdonaldizovana. pa čak i deceniju kasnije. još uvek nisam razmišljao o širem problemu globalizacije. Dugo uopšte nisam ni razmišljao da pišem o globalizaciji. Moguće da je za razvoj moje teo­ retske orijentacije još važniji bio moj interes za kreditne kar­ tice kao oblik amerikanizacije. kada sam obja­ vio prvo izdanje knjige pod tim naslo­ vom. Opisao sam širenje Mekdonaldsovih restorana po svetu i jedan širi proces koji je ono po­ rodilo kako u S A D . Ali. Takode mi je postalo jasno da sam morao da napravim razgra­ ničenje između mekdonaldizacije i amerikanizacije i pokažem da se prvo ne može svesti na drugo. tako i analizu odnosa jednog koncepta sa drugim.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Dzordz Ricer Autobiografska skica U svojoj akademskoj karijeri prošao sam kroz veliki broj izne­ nađujućih obrta. godine objavio knjigu pod nazivom Ekspresna Amerika: kritika globalnog društva kre­ ditnih kartica.410 D20RDŽ RlCER . a amerikanizacija je neizbežno morala da podrazumeva širi proces globalizacije. To je bilo neophodno iz sledećeg razloga: mekdonaldizacija je već započela van S A D i. godine. tako i u svetu. Postalo mi je jasno da su mekdonaldizacija i amerikanizacija potprocesi globalizacije. 1983.

dominacija tehnologije nad zaposlenima i potrošačima. i 2007. mašine za pravljenje prženih krompirića prvo zazvone kada su krompirići gotovi.) uvek je isti. pitaju šta bi želeli da poruče. kada sam započinjao akademsku karijeru. zaposleni. Od zaposle­ nih se očekuje da obavljaju svoj rad na predvidiv način. Drugim recima. a onda ih automatski izvuku Kontrola .TEORIJE GLOBALIZACIJE 411 Vremenom se moja pažnja sve više pomerala ka procesu globa­ lizacije. jedna od dimenzija mekdonaldizacije. iako je ta tema. 2004. ona će ih vre­ menom sve više zamenjivati. Ovaj veoma predvidiv ritual odigrava se u restoranima brze hrane . . zateći ćete isti enterijer i atmosferu. Mekdonaldizacija takode insistira na predvidivosti. Kada potrošači uđu u restoran. Na kraju. koja se od jednog do drugog restora­ na (gotovo) uopšte ne razlikuje Osim toga. u mekdonaldizovanom društvu prisutna je ogro­ mna kontrola. Iako tehnologija trenutno dominira zaposlenima. a od potrošača da odgovore isto tako predvidivim ponašanjem. povezao taj oblik globalizacije s nekoliko drugih oblika. u pokušaju da načelno osvetlim globalizaciju. Srbiji ili Kini. Takode sam. U dve knjige koje sam objavio. bez obzira na to u kom delu sveta se nalazite. Od potrošača se očekuje da uvek znaju šta žele ili da barem znaju gde to da potraže. Tehnologije očigledno kontrolišu zaposlene. Recimo. način funkcionisanja Mekdonaldsovih restorana (proi­ zvodi. prateći uputstvo. okruženje. nezavisno od toga da li se on nalazi u Americi. U njima tvrdim da mekdonaldizacija i amerikaniza­ cija predstavljaju dva ključna aspekta globalizacije ničega.restoranima u kojima se služi hrana predviivog ukusa i izgleda. Kada naruče to što žele od njih se očekuje da plate račun i brzo napuste restoran. bila najdalje od mog intelektualnog interesa. Po­ gotovo sam se bavio pitanjem u kakvom odnosu se ona nalazi s kulturom. Tako sam se ukrcao na intelektualno putovanje u kome sam se sve više bavio globalizacijom. od zaposlenih se očekuje da (prateći uputstvo) zahvale po­ trošačima kada odlaze. Ako uđete u bilo koji Mekdonalds. godine počeo sam da se bavim globalizacijom ničega (globalization of nothing). zaposleni ih. a najveći deo te kontrole omogućava tehnologija. ponašanje potrošača itd.

Automatske mašine za prženje krompirića jednostavno ne dozvoljavaju potrošaču da zatraži reš pržene krompiriće braon boje. uklju­ čujući i ogromne tržne centre i Sam's Club). efikasnost restorana brze hrane često je zamenjena neefikasnošću koja se povezuje s dugim redovima ljudi na kasama ili dugim redovima automobila koji čekaju u drive-through restoranima.412 DZORDŽ RlCER . Svaki potrošač uvek dobija jednako pržene krompiriće. Srednjem istoku i Pacifičkom obodu. Evropi (naročito u Londonu). najveća iracionalnost je dehumanizacija. racionalnost. Ogromna većina novih restorana otvara se svake godine u inostranstvu. Još jedan pokazatelj globalizacije jeste činjenica da su i dru­ ge nacije razvile sopstvene varijante ove američke institucije. Potroša­ či su prisiljeni da jedu u dehumanizovanom okruženju i okolno­ stima. godine (u Meksiku). ekspanzionizam i globalizacija. same tehno­ logije. čini se. Iracionalnost racionalnosti . sve popularniji mekdonaldizovani lanac kafića. Iako postoje mnogi drugi oblici iracionalnosti. i potrošači i zaposleni pate od iracionalnosti ra­ cionalnosti koja. Na­ ime. još direktnije. potrošača kontrolišu zaposleni (koji su sami ograničeni tehnologijama) i. tako i za zasposlene. postaje sve snažnija globalna sila i već se može naći u Latinskoj Americi. Konačno. S druge strane. Pored hiljadu klubova u SAD. već danas ima preko hiljadu prodavnica u inostran­ stvu (u poredenju sa preko tri hiljade koje se nalaze u SAD. takode je postigao global­ ni uspeh.paradoks po kome racionalnost često vodi do svoje šušte suprotnosti . Mekdonalds ostvaruje preko polovine profita van SAD. Veliki broj mekdonaldizovanih firmi koje posluju van industrije brze hrane. Oko polovina Mekdonaldsovih restorana nalazi se van SAD (sredinom 1980-tih bilo ih je svega 25%). neizbežno prati mekdonaldizaciju. Mekdonaldizacija. često vodi do svoje šušte su­ protnosti .iracionalnosti. Na primer. Restorani brze hrane predstavljaju izvor degradacije. nalds je postigao ogroman uspeh na međunarodnom nivou. Zaposleni su prisiljeni da rade u nehumanim uslovima. Blokbaster sada ima i oko dve hiljade klubova u 28 drugih zemalja sveta. Starbaks.iracionalnosti. Mekdo- . Iako je WalMart otvorio svoju prvu međunarodnu prodavnicu 1991. kako za potrošače.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI iz vrelog ulja. paradokasalno.

U Indiji ćete naći la­ nac restorana brze hrane pod nazivom Nirulas koji prodaje ovčije pljeskavice (oko 80% procenata Indijaca su hindusti koji ne jedu govedinu). Njegovi vlasnici nadali su se da bi Juicy Burger mogao da postane Mekdonalds arapskog sveta. pljeskavice od pirinča i oširuko (vrsta supe) sa kolačem od smedeg pirinča. blini (tanke palačinke). Mekdonalds. go­ dine imao je oko 1900 radnji u 50 država. klovn. Bistro je ru­ ski lanac restorana koji prodaje tradicionalne ruske specijalitete kao što su pirog (pita od mesa i povrća). potrošači su to videli kao mali deo Ameri­ ke na ruskom tlu. gvatemalski lanac specijalizovan za pečenu piletinu nalazi se trenutno u šest zemalja sveta i sve brže se širi kroz SAD. kao što su Bath and Body Works. Na otvaranju Mekdonaldsovog restorana u Moskvi mediji su Mekdonalds opisali kao ame­ ričku ikonu od najveće važnosti. zauzima centralnu poziciju u čitavom svetu. Mekdonaldizacija je sada obišla pun krug. B. na zaštitnom znaku nalazi se duga a umesto Ronalda Mekdonalda stoji J. čija bi ljubav za prefinjenom kuhinjom mogla da vas navede da pomislite kako su Francuzi otporni na brzu hranu. kao model procesa mekdonaldizacije. Razmišljajući o rastu restorana brze hrane u . ekološki orijentisan britanski kozmetički lanac. godine u Moskvi otvoren Pizza Hut. Možda je najneverovatnije mesto za lokalne restorane brze hrane ratom razoreni Bejrut u kome je otvoren lanac resto­ rana pod nazivom Juicy Burger (sočni hamburger). kozak kolač (voćni kolač od kajsije i usirenog mleka) i. godine i rata u Iraku otvoren je čitav niz Mekdonaldsovih klonova kao što su Madonal i Makbaks. Posle 2003. Kada je 1990. Umesto zlat­ nih arkada. ima ogroman broj kroasanterija brze hrane. pored uobičajenog obroka.TEORIJE GLOBALIZACIJE 413 Kanadski lanac kafeterija Tim Hortons (ujedinio se sa Wendy's pre nekoliko godina) već ima 2. Osim toga. Polio Campero. Body Shop. 2003. od čega 300 u SAD. Druge zemlje su počele da izvoze svoje mekdonaldizovane ustanove u SAD. kao i lokalne indijske specijalitete. prodaje terjaki pileće pljeskavice. Pariz. američke firme sada otvaraju kopije tog britanskog lanca. narav­ no. Mos Burger je japanski lanac od oko 1500 restorana koji. Cenjeni francuski hieb takode je postao mekdonaldizovan.200 prodavnica (od toga 160 u SAD). votka.

uticaj. korporacija. Nešto — uglavnom pun oblik. gro dolazi od engleske reči growth. Globalizacija ničega. Pod pojmom ništa podrazumevam (uglavnom) prazan oblik. lišen bilo kakvog posebnog sadržaja. .kapitalizam. Drugim recima. Ja ne tvrdim da je globalizacija isto što i ništa. izvršni direktor jednog od brazilskih Pizza Hut restora­ na rekao je da je njegova nacija strastveno luda za stvarima koje dolaze iz Amerike. reč je o tome da između globa­ lizacije i ničega postoji odnos elektivnog afiniteta (ovde koristim pojam koji sam pozajmio od Vebera). Njihov glavni interes jeste da njihovi moć. že­ lje i potrebe nacija. za definiciju vidi dole) ili imperijalističke ambicije. Nasuprot tome.imperijalističke ambicije. amerikanizacija i mekdonaldizacija. oblik lišen bilo kakvog posebnog sadržaja. neka društva i kulture najverovatnije će od­ baciti nešto usled činjenice da se njegov sadržaj nalazi u sukobu ili protivrečnosti sa lokalnim sadržajem. Ta tri procesa nisu samo ključne pokretačke snage grobalizacije. to jest oblik bogat posebnim sadržajem. „Globalizacija ničega". nego oblik koji je napunjen sadržajem (tj. prazni obli­ ci se lakše primaju u svim kulturama jer su uglavnom lišeni bilo kakvog posebnog sadržaja. korporacija i organizacija da se nametnu u različitim geografskim oblastima. to jest oblik ispunjen posebnim sadržajem. Jasno je da je globalizacija proces od ogromnog značaja. i organizacija da se nametnu u različitim delovima sveta. Suprotno tome. Grobalizacija obuhvata čitav niz potprocesa od kojih su tri najvažnija . a u nekim slučajevima i profit. podrazumeva sve veću homogenizaciju sve većeg broja nacija u pogledu različitih oblika ničega. sve više rastu (otuda pojam grobalizacije. kao i mek­ donaldizacija. Pored toga. prvo ne uzrokuje drugo. Od središnjeg značaja za razumevanje koncepta ničega jeste ideja grobalizacije (ta ideja predstavlja pratilju konceptu glokalizacije. nečim). želje i potrebe nacija. Zapravo. Stoga. moglo bi se reći da je po svetu lakše izvoziti prazan oblik.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Brazilu.414 DžORDŽ RlCER . Naime. nešto bi moglo da se definiše kao (uglavnom) pun oblik. Ništa — uglavnom prazan oblik. prazni oblici imaju druge Grobalizacija . već se i jedno i drugo menjaju zajedno. što znači rast) u svetskim okvirima. već takođe imaju veliki značaj u širenju niče­ ga po ćelom svetu.

to jest ničim. lokalnim radnjama. umesto blagaj­ nika... Kulturna hibridizacija Treća teorijska paradigma o globalizaciji naglašava mešanje kultura koje je posledica globalizacije. koji sa svim mušterijama komuni­ ciraju na gotovo identičan način.ne-stvari". kao i proizvodnju novih i je­ dinstvenih hibridnih kultura koje se ne mogu svesti niti na lokalnu. budući da je takve proizvode relativno jeftino proizvesti. možda . • . kao što su kreditne kartice koje se gotovo uopšte ne razlikuju jedne od drugih i koje funkcionišu na identičan način za sve one koji ih koriste širom sveta. Svaki od njih je uglavnom li­ šen sadržaja i nalazi se u procesu globalizacije. • . što predstavlja primer grobalizacije ničega i sve veće globalne homogenizacije. niti na globalnu kulturu. kao što su usluge koje za nas. Dobar primer ničega jesu tržni centri (npr.ne-ljudi" ili zaposleni u ne-mestima (kao što su recimo telemarketi ili call centri).tj. • . predstavlja još jedan pokazatelj sve veće homogenizacije sveta. ne-stvari.ne-mesta" ili okruženja koja su uglavnom lišena sadržaja (na primer. oni se sve više pune ispostavama ra­ zličitih vrsta. nečim) koji se mogu veoma razlikovati od jednog do drugog lokala.ne-usluge". lokalnom hra­ nom itd. trgovinski centri koje smo pomenuli ranije). To su: • . obavljaju bankomati (ATM mašine koje svuda izgle­ daju isto i na kojima mušterija sama mora da obavi čitav posao da bi dobila uslugu)..TEORIJE GLOBALIZACIJE 415 prednosti sa stanovišta globalizacije. bilo koji centar u vlasništvu Mils korporacije) koji predstav­ ljaju (uglavnom) prazne strukture čije se kopije lako mogu praviti po ćelom svetu. Sve veći broj zemalja širom sveta gradi takve tržne centre na svojim teritorij ama. Posmatrano iz ove perspektive. Budući da nisu zahtevni. oni se mogu lakše duplirati i beskrajno umnožavati. služeći se uputstvima. Međutim. Takvi tržni centri mogu da se napune mnoštvom posebnih sadržaja (na primer. .. U tom procesu takode postoji troškovna prednost. Globalno širenje ne-mesta. ne-ljudi i ne-usluga. Postoje četiri podtipa ničega.

inovacije i manevrisanja unutar glokalizovanog sve­ ta.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI se mekdonaldizacija i grobalizacija ničega dešavaju. 4. a ne homogenizacije. Glokalizacija . Mnogo važnije jeste spajanje ovih i drugih globalnih procesa sa različitim lokalnim realnostima. Teorija glokalizacije posveću­ je veliku pažnju razlikama koje postoje između (i unutar) različitih delova sveta.koje utiču na grobalizaciju i dovode do njene transformacije. Tako nastaje glokalizacija. možda pomalo i romantičan. Rečju. hibridizacija predstavlja jedan veoma pozitivan.416 DŽORDŽ RlCER .počev od nacionalistič­ kog ukorenjivanja do kosmopolitskog prihvatanja . pa se. kako je prethodno objašnjeno. moguće je izdvojiti nekoliko suštinskih elemenata glokalizacije: 1. rezultira jedinstvenim ishodima. To spajanje proizvodi posebne hibridne oblike koji predstavljaju pokazatelje kontinuirane heterogenizacije. Glokalizacija može da se definiše kao uzajamno prožimanje globalnog i lokalnog koje rezultira jedinstvenim is­ hodima u različitim geografskim oblastima. u različitim geografskim oblastima. Globali­ zacija izaziva čitav niz reakcija . prema tome. glokalizacija se vezuje za nešto. ali to su uglavnom površne promene.uzajamno prožimanje globalnog i lokalnog koje. . 3. Svet je sve više pluralistički. Društveni procesi su relacioni i kontingentni. pogled na globalizaciju kao jedan kreativ­ ni proces iz koga nastaju nove kulturne realnosti i koji dovodi do povećane heterogenosti u različitim delovima sveta. Dobra i mediji se ne vide kao (potpuno) prislini. Prateći Ronalda Robertsona. Dok se grobalizaci­ ja. Teorija glokalizacije smatra da su lokalni pojedinci i grupe značajni i kreativni dejstvenici. Pojedinci i lokalne grupe imaju veliku moć prilagođavanja. 2. oni obezbeđuju materijal koji se koristi u pojedinačnom i grupnom stvaranju širom glokalizovanih predela sveta. vezuje za umnožavanje ničega. barem delimično nalazi u suprotnosti s procesom širenja ničega. Koncept koji leži u samoj srži kulturne hibridizacije jeste glokalizacija.

takva uniformna iskustva kao što su jedenje ham­ burgera u SAD. njegovo značenje vre­ menom se proširilo na ideju kreolizacije jezika i kulture koja se definiše kao kombinacija jezika i kultura koji su prethodno jedni drugima bili nezamislivi. nasuprot uni­ formnosti koja karakteriše grobalizaciju. kreolizacija .TEORIJE GLOBALIZACIJE 417 Oni koji naglašavaju glokalizaciju obično smatraju da ona može da spreči širenje grobalizacije ničega stvarajući široki spek­ tar novih „glokalnih" oblika nečega. Rasprava o nekim usko povezanim konceptima (i povezanim primerima). Svi ovi koncepti . Tu su takode mnogo prizemnija iskustva Amerikanaca koji uživaju u takvim izmišljenim jelima kao što su: irski bagel. Međutim. košer pica itd. Još jedan koncept koji je usko povezan sa glokalizacijom je­ ste kreolizacija.glokalizacija. hibridizacija. nasuprot uniformnosti koja se vezuje za grobalizaciju. koncept kreolizacije često se upotrebljava naizmenično s hibridi­ zacijom. Lista takvih hibrida veoma je dugačka i uvećava se uporedo sa sve većom hibridizacijom. Hibridizacija . odnosno glokalizacije): turisti iz Ugande koji posećuju Amsterdam da bi gledali dve Marokanke koje učestvuju u taj-boksu. naravno. Kulturni hibrid može se definisati kao kombinacija dvaju ili više elemenata iz različitih kultura i/ili delova sveta. Razume se. kine­ ska tortilja. termin hibridizacija naglašava sve veću raznolikost koja karakteriše jedin­ stvene spojeve globalnog i lokalnog. Kreolizacija . Postoje brojni primeri hibridizacije (i heterogenizacije.trebalo bi čitaocu da omoguće jedan bolji uvid u ono o čemu se ovde diskutuje pod naslovom „kulturna hibridizacija". Argentin­ ci koji gledaju azijski rep koji izvodi južnoamerički bend u nekom londonskom klubu čiji je vlasnik poreklom iz Saudijske Arabije itd.globalizacijska perspektiva koja naglašava sve veću raznolikost koja karakteriše jedinstvene spojeve globalnog i lokalnog. oni koji naglašavaju grobalizaciju smatraju da je ona moćan činilac u ši­ renju ničega po ćelom svetu. biće od znatne pomoći da se bolje razume glokaliza­ cija kao i širi problem kulturne hibridizacije.kombinacija kultura koji su prethodno bile odvojene jedna od druge. Za razliku od njih. kiša u Francuskoj ili sušija u Japanu. Pojam kreol načelno se odnosi na ljude koji do­ laze iz rasno mešovitih brakova. . Kontrast ovome bila bi.

U središtu Apadurajeve teorije nalazi se pet već pomenutih predela: 1. izbeglice. . njihov konačni proizvod jesu kulturni hibridi. a oni koji ih zamišljaju mogu biti oni koji ih kontrolišu. Etnopredeli obuhvataju pokretljive grupe i pojedince (turiste. finansijski predeli i idej­ ni predeli. Knjiga Ardžuna Apaduraja pod nazi­ na slobodi: kulturne dimenzije globalizacije. pojedinci i grupe uobličavaju i usmeravaju te predele na osnovu sopstvene interpretacije. već i fantazije o kretanju. pa čak i nacional­ nih država. tehnopredeli. Po­ kretljivost ne podrazumeva samo stvarno kretanje. pa čak i oni koji kroz njih prolaze. Staviše. To su: etnopredeli.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Apadurajevi „predeli". Oni su u stanju da ih redefinišu i naposletku osujete njihovo postojanje. počev od pojedinaca do grupa licem u lice. to su zamišljeni svetovi. ova perspek­ tiva moć dodeljuje i onima koji u njima žive ili samo kroz njih prolaze. sastavni deo koncepta heterogenizacije. disjunctures) između njih. gastarbajtere) koji igraju veoma važ­ nu ulogu u promenljivom svetu koji nastanjujemo. dovodi ovo gledište u sklad sa teorijskom perspektivom koja je usmerena na kulturnu diverzifikaciju i heterogenost. Upotrebom sufiksa predeo Apaduraj želi da kaže da ti procesi imaju jedan fluidan. gastarbajteri). stavlja naglasak na globalne tokove i tačke prekida (engleski. Iako se moć očigledno nalazi kod onih koji kontrolišu predele.vrsta Apadurajevih predela. Ti tokovi širom sveta stvaraju jedinstvene kul­ turne realnosti. Mogu obuhvatati stvarno kreta­ nje. u stalno promenljivom sve­ tu ljudi ne mogu dozvoliti da njihove fantazije predugo Etnopredeli . Staviše. a ne homo­ genizacije. Drugim recima. To što postoji čitav niz ovih predela i što su oni neza­ visni jedan od drugog. kao i fantazije o kretanju. Takode. izbeglice. a možda čak i u sukobu jedan sa drugim. podnacionalih grupa. ra­ zličiti akteri. nestalan i promenljiv oblik i da su. oni koji u njima žive. Apaduraj razlikuje pet globalnih tokova (procesa). prema tome.418 vom Modernost DŽORDZ RlCER . Čine ih pokretljive grupe i poje­ dinci (turisti. takve predele interpretiraju na različit način. medijski predeli. multinacionalih korporacija.

kao i medijski predeli. globalne konfiguracije široko raspro­ stranjenih mehaničkih i informacionih tehnologija (Internet. Međutim. 3. 5. velikom brzinom kreću po ćelom svetu. prelazeći sve moguće granice. Tehnopredeli su neprekidno fluidne. image). oni su uglavnom ogra­ ničeni na političke slike koje proizvodi država u skladu sa svojom ideologijom ili slike i kontraideologije koje pro­ izvode pokreti koji pokušavaju da smene one koji su na vlasti ili barem steknu deo te vlasti. ne obazirući se se na državne granice. 4.elektronski kapaciteti za proizvodnju i prenos informacija širom sveta. pošta) koje se kreću slobodno i brzo po čitavoj planeti. Medijski predeli . Idejni predeli. televizijske sta­ nice (CNN i Al-Džazira su posebno značajni primeri). posebno je važ­ no napomenuti tri stvari. kao i slike sveta koje oni stvaraju i šire.skup uglavnom političkih slika koje proizvodi država u skla­ du sa svojom ideologijom ili skup slika i kontraideologija koje proizvo­ de pokreti koji pokušavaju da smene one koji su na vlasti ili barem ste­ knu deo te vlasti. Idejni predeli . jedan od Apadurajevih predela. predstavljaju skup slika (engleski. Medijski predeli obuhvataju kako elektronske kapacite­ te za proizvodnju i prenos informacija širom sveta. el. Prvo. tako i slike sveta koje ti mediji stvaraju i šire. Kada govorimo o Apadurajevim predelima. jedan od Apadura­ jevih predela.) koje se sada kre­ ću slobodno i brzo po čitavoj planeti. 2. novine i magazine. jedan od Apadurajevih predela. globalne konfigu­ racije široko rasprostranjenih mehaničkih i informacionih tehnologija (Internet. prelazeći granice koje nekada nisu tolerisale takvo kretanje (ili se barem mislilo da nisu). Tu nalazimo glo­ balne proizodače i distributere filmova. njih treba razumeti kao globalne Tehnopredeli . putem spekulativnog kupovanja doba­ ra na tržištima novca i berzama. el. i stoga takve fantazije moraju odr­ žavati aktivnim. pošta itd.neprekidno fluidne. Finansijski predeli obuhvataju procese u kojima se ogro­ mne sume novca.TEORIJE GLOBALIZACIJE 419 ostanu nepromenjene. Finansijski predeli — procesi u kojima se ogromne sume novca velikom brzi­ nom kreću po ćelom svetu. .

vezujemo za marksističku teoriju. Skler se usredsređuje na transnacionalne prak­ se koje prevazilaze državne granice. ona je sasvim u skladu s idejom da je posledica globalizacije heterogeni. Japanci su otvoreni za ideje (idejni predeli. U ovom odeljku izložićemo dve takve teorije. Prvi . već sve više i unutar tačaka prekida između njih. Studije globalizacije moraju da istraže te prekide i posledice koje oni imaju za pro­ ces globalizacije. globalni tokovi se ne javljaju samo unu­ tar predela. pogotovo klasnom polarizacijom i sve većom ekološkom neodrživošću kapitalističke globalizacije. Iako analiza predela i prekida između njih usmerava studije o globalizaciji u jednom pravcu. Treće.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI procese koji su delimično ili potpuno nezavisni od bilo koje na­ cionalne države.kapitalistički sistem globalizacije . Drugi je socijalistički sistem koji još uvek ne postoji. najvažnije perspektive. EKONOMSKA TEORIJA Iako postoje mnoge teorije o ekonomskim aspektima globa­ lizacije. medijski pre­ deli). Skler daje prioritet ekonomskim . ali njegov nastanak nagoveštavaju narastajući antiglobalizacijski pokreti. pogotovo oni koji su orijentisani ka unapređenju ljudskih prava širom sveta. a ne homogeni svet. slobodno kretanje nekih predela može doći u sukob sa zatvorenošću drugih predela. što za posledicu ima tvrdnju da teritorijalne granice imaju sve manju važnost u kapitalistič­ koj globalizaciji.420 DžORDŽ RlCER . Uopšteno govoreći. Transnacionalni kapitalizam Lesli Skler pravi razliku između dva sistema globalizacije. Antiglobalizacijski pokreti i mogućnost nastanka so­ cijalizma omogućeni su problemima u sadašnjem sistemu globa­ lizacije. Kao marksista. Drugo. pet predela različito utiču na teritorije a prekidi između njih dovode do važnih razlika među kulturama. barem u sociologiji. Jedna takva tačka prekida može se naći u japanskom druš­ tvu. ali je poznato da su zatvoreni za imigraciju (etnopredeli).danas je dominantan. Iako nacionalna država ostaje važna odrednica savremenog svetskog poretka.

Njihovo delovanje uglavnom nije sputano granicama nacionalnih država. Transnacionalna kapitalistička klasa možda nije kapitalistič­ ka u klasičnom smislu te reči. oni pokušavaju da uspostave različite vrste kontrole nad nacionalnim državama širom sveta. Ko­ načno. novi kapitalisti vrše ekonomsku kontrolu na radnom mestu. Drugo. Druga je državna frakcija koju čine globalizirajuća država i međudržavne birokrate i političari. Prva je korporativ­ na frakcija koju čine izvršni organi transnacionalnih korporaci­ ja i njihovi lokalni ogranci. Korporativnu frakciju čine izvršni organi transnacionalnih kor­ poracija i njihovi lokalni ogranci. Međutim. Drugim recima. ona ne poseduje nužno sredstva za proizvodnju.TEORIJE GLOBALIZACIJE 421 transnacionalnim praksama. Skler pravi razliku između četiri „frakcije" transnacionalne kapitalističke klase. Glavnu ulogu u njima igra transnacionalna kapitalistička klasa. političku kontrolu u domaćoj i međunarodnoj politici i kulturno-ideološku kontrolu u svakodnevnom životu. . ali zato jeste transnacionalna na više načina. postoji i potrošačka frakcija koja obuhvata trgovce i izvrš­ ne organe velikih medija. njeni „pripadnici" imaju identične globalne i lokalne interese. Treća. Najpre. Svaki Transnacionalne korporacije . Obuhvata četiri „frak­ cije". tehnička frakcija sastoji se od globalizirajućih profesionalaca dok potrošačka frakcija obuhvata tr­ govce i izvršne organe velikih medija. državnu frakciju čine globalizirajuća država i međudržavni birokrate i političare. Skler tvrdi da se kapitalizam udaljio od me­ đunarodnog sistema (budući da nacionalne države sve više gube značaj) i da se približio globalizirajućem sistemu koji nije moguće povezati sa posebnom geografskom teritorijom ili državom. Sve to zajedno čini očigledno veoma različitu skupinu od one koju je Marks imao na umu kada je konceptualizovao pojam kapitaliste. Glavnu ulogu u njima imaju transna­ cionalne korporacije koje predstavljaju jedan od ključnih aspekata Sklerove analize. njeni članovi ne moraju da poseduje sredstva za proizvodnju. Drugi tip transnacionalih praksi političke je prirode. Drugim recima.korporacije koje dominiraju savremenom ka­ pitalističkom globalnom ekonomijom. Transnacionalna kapitalistička klasa .klasa koja nije sastavljena od kapitali­ sta u tradicionalnom marksističkom shvatanju tog pojma. ona nije sastavljena od kapitalista u tradicionalnom marksistič­ kom shvatanju tog pojma. tehnička frakcija sastoji se od globalizirajućih profesionalaca.

Treće. Treća transnacionalna praksa je kulturno-ideološka. taj odnos definiše današnji globalni kapitalizam i ujedno predstavlja najznačajniju snagu tekućih promena u svetu. mediji. . medije. Na taj način. Upravo u oblasti potrošnje može se primetiti moć aktera da vrše ideološku kontrolu nad ljudima koji se nalaze širom ze­ maljske kugle. posebno kada se radi o dobrima i uslugama koje konzumiraju. On vidi obećavajuće znake u protekcionizmu nekih država koje smatraju da ih transnacionalne Kultura i ideologija potrošnje . Skler nije samo zainteresovan za to da kri­ tički analizira kapitalističku globalizaciju. Četvrto.ideologija pomoću koje se vrši kontrola nad ljudima širom zemaljske kugle. a ne lokalne perspektive. U ovom slučaju. Sredstva za vršenje te kontrole su savre­ meni marketing. Naposletku. sve navedeno nalazi se u službi stvaranja glo­ balnog potrošačkog raspoloženja koje transnacionalnim korpora­ cijama. kapitalistička klasa na čitav niz pitanja gleda iz jedne glo­ balne. Ta moć dramatično se uvećala u prvom redu kroz savremeni i visokorazvijeni marketing. sve navedeno nalazi se u službi stvaranja globalnog potrošačkog raspoloženja koje transna­ cionalnim korporacijama. kao i čitav niz potrošnih dobara koja se na tim medijima reklamiraju i prodaju. on tradicionalnom marksističkom interesu za proizvodnju pridodaje interes za po­ trošnju. Konačno. u bilo kom vremenskom trenutku. kao i reklamnim i medijskim korporacijama omogućava da ubiru veliki profit.422 D20RDŽ RlCER . tvrdeći da transnacionalne kor­ poracije koriste transnacionalnu kapitalističku klasu kako bi razvile i učvrstile kulturu i ideologiju konzumerizma koja je sve neophodnija da bi se zadovoljili zahtevi kapitalističkog sistema proizvodnje. U krajnjoj instanci.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI od tih oblika kontrole prelazi preko granica nacionalnih država. već i za to da artikuliše njene alternative i zloupotrebe. kao i reklamnim i medijskim korporacijama omogućava da ubiru veliki profit. Skler pridaje veliki značaj kulturi i ideologiji potrošnje u kapitalističkoj globalizaciji. ali na sebe sve više gledaju kao na građane sveta. Zaista. njeni pripadnici dolaze iz različitih država. oni dele slične životne stilove. kao i čitav niz potrošnih dobara koja se na tim medijima reklamiraju i prodaju. U krajnjoj istanci. gde god da se nalaze. Skler se interesuje za odnos između transnacio­ nalnih društvenih praksi i ustanova. Kao marksista.

to jest začeci socijalističke globalizacije. veku ukoliko budu uspeli da se uspešno odupru globalizaciji koju kontrolišu transnacionalne korporaci­ je. Njegova glavna karak­ teristika jeste to da nacija iz centra (ili više njih) kontroliše i eksploatiše veliki broj drugih država širom sveta. kako transnacionalne korporacije rastu. koju su napisali Majki Hart i An­ tonio Negri. upotrebljavajući dobri stari marksistički dijalektički metod. uklone sa svetske scene. Iako su rezervisani prema postmodernoj društvenoj teoriji. autori „decentrišu" taj proces. njih dvojica analiziraju postmodernizaciju globalne ekonomije. On predviđa da će ovi i drugi pokreti dobiti na značaju u 21. Zapravo. organizacione forme (preslikane od uspešnih organizacija u globalnom kapitalizmu) i. mogu se naći začeci alternative kapitalističkoj globalizaciji. kao i u različite antiglobalizacijske grupe koje su se pojavile u poslednjih nekoliko godina. O knjizi se dosta raspravljalo otkad je objavljena. Oni povezuju modernost s imperijalizmom. suverenost je Imperijalizam .kontrola i eksploatacija. što je glavno. jačaju i bivaju sve uspešnije. definišući imperiju kao postmodernu realnost u kojoj postoji takva vrsta dominacije. kako on veruje. jasan cilj. Drugim recima. tako raste i jača njihova zloupotreba i potreba da se one.TEORIJE GLOBALIZACIJE 423 korporacije eksploatišu. Skler takode polaže nadu u nove druš­ tvene pokrete poput pokreta zelenih koji pokušava da se izbori za očuvanje čovekovog okruženja. . posebno ekonomska. Imperija Najvažniji i najpoznatiji marksistički pristup globalizaciji nalazimo u knjizi Imperija. kao ključni igrači u glo­ balnom sistemu. Drugim recima. kapitalistička ekspanzija svojim protivnicima obezbeđuje resurse (koji potiču iz privred­ nog uspeha transnacionalnog kapitalizma). on tvrdi da uspeh kapitalističke globalizacije seje klice sopstvenog uništenja. koju vrši naci­ ja iz centra nad velikim brojem oblasti. On se posebno interesuje za različite pokrete koji se bave unapređe­ njem ljudskih prava. ali bez neke pojedinačne nacije (ili bilo kakvog dru­ gog entiteta) u njenom centru. Oslanjajući se se na postmodernu misao. Drugim recima. U tim pokretima.

ali u postmodernoj imperiji to nije moguće. jer pokušava da se proširi naniže. delanje. Umesto toga. U imperiji ne postoji centar. ali u imperiji ne postoji jedinstvena. Međutim. Im­ perija upravlja svetom logikom vladanja. imperija je daleko ambicioznija od imperijalizma. Međutim. nisu imperija u pravom smislu te reči i ne mogu se podvesti pod ono što Hart i Negri nazivaju imperijom. imperija ih polako uklanja s te pozicije. suverenost SAD predstavlja veoma važnu preteču im­ periji. Imperija ne postoji u potpunosti. Međutim. Ključ globalne moći imperije leži u činjenici da ona pred­ stavlja novu sudsku vlast. Jednom rečju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI moguće locirati u modernoj državi. interakciju i grupe). da interveniše bilo gde u svetu da bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemi­ ma. ona predstavlja izvor moći imperije. Ona je još uvek u proce­ su nastanka. na normama. Imperija se zasniva na novoj sudskoj vlasti koja počiva na ustavu poretka. . normama. Ona može u ime onoga što je „ispravno" da interveniše bilo gde u svetu da bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemima. u imperiji je vlast raspr­ šena kroz društvo i čitavu zemaljsku kuglu. Imperija može. u ime onoga što je „ispravno". uprkos prividnoj homogenosti. u dubinu društva. centralna vlast. ona nema vremenske granice: ona nastoji (premda neuspešno) da uki­ ne istoriju i uspostavi se kao večnost. To znači da njoj nije dovoljno da kontroliše samo osnove društva (mišlje­ nje. garantovala sporazume i nametnula mir onima koji to ne žele. zbog čega se spektakl imperije nalazi svuda. Na neki način.dencentrizovana. ona je sveprisutna.424 DŽORDŽ RlCER . već ide dalje od toga i pokušava da koristi biološku moć da bi kontrolisala ljudsku prirodu i popu­ laciju. Njoj nedostaje i donja gra­ nica. jer pokušava da kontroliše celokupnost života sve do njegovih najnižih nivoa. constitution of order). Takode. Ona počiva na ustavu poretka (engle­ ski. ona je deteritorijalizovana i virtualna kada se sagleda iz ugla komunikacije (na­ ročito kroz medije). Imperija nema geografske i teritorijalne granice. etičkim istinama i opštem pojmu ispravnog. SAD nastavljaju da zauzimaju privilegovanu poziciju u da­ našnjem svetu. kako ljudske mozgove tako i njihova tela. garantovala sporazume i nametnula mir onima koji to ne Imperija . moguće je naslutiti njene parametre. etičkim istinama i opštem pojmu ispravnog. Cak ni SAD. postmoderna marksistička perspektiva o globali­ zaciji.

Prvo. vreme proletarijata je prošlo. imperija pravi razliku i afirmiše razlike. Zapravo. Drugo. Tu društvenu snagu oni nazivaju mnoštvom (engleski. Dok se razlike na kulturnom nivou slave. oni imaju rešenje za taj problem. Još preciznije rečeno. one se pravno i sudski ignorišu (pripadnici različitih kultura nemaju pristup sud­ skoj vlasti). ono je permanentno. multitude). ona pokušava da obuhvati sve što može. Imperija je. Prvo. Ali ako više nema proleta­ rijata koji može da se suprotstavi imperijalistima. mnoštvo je daleko opštije i apstraktnije od proletarijata i udaljava nas od marksističke usmerenosti na ekonomiju. To je interesantan izbor iz više razloga. etički zasnovana vojna akcija je legitimna. jednom kada se razlike uspostave. Pravo vođenja rata takode je neograničeno u vremenu. Međutim. večito. Hart i Negri moraju da objasne odakle će doći snaga koja će srušiti imperiju. kako stvari stoje sa proletarijatom? Za Harta i Negrija. Međutim. Treće. u pro­ cesu uključivanja ona stvara iznivelisani svet u kome se razlike. Drugo. Ona želi da se predstavi kao velikodušna i nastupa pod liberalnom maskom. Imperija je zasnovana na trostrukom imperativu. kao i u agresiji na Avganistan).TEORIJE GLOBALIZACIJE 425 žele (ili takav mir uopšte i ne smatraju mirom). Otuda se pravo na vođenje pravednog rata vidi kao prostorno neograniče­ no .ono obuhvata čitavu civilizaciju. . ona može da povede „pravedne ratove" u ime te sudske vlasti. sada tu moć vrši naizgled efikasna. ume­ sto kapitalista ili kapitalističkih nacija. U pra­ vednom ratu. ot­ pori i sukobi eliminišu. imperija po­ kušava da ih hijerarhizuje i upravlja njihovom hijerarhijom. a njen cilj je da se postigne željeni poredak i mir. Moći hijerarhizacije i upravljanja jesu realne moći imperije. odakle će doći snaga koja će im se suprotstaviti? S obzirom na to da pišu iz marksističke perspektive. Neprijatelj je bilo ko (ili bilo šta) koga sudska vlast vidi kao pretnju etičkom poretku u svetu. već na sposobnosti da predstavi silu u službi onoga što je ispravno (preteče toga mogu se videti u američkim ratovima protiv Iraka. Imperija nije zasnova­ na na sili. Ako nema više kapi­ talista u imperiji. ali u suštini konfuzna imperija. jedna postmoderna marksistička teorija o globalizaciji i vršenju moći širom sveta. Takvi ratovi postaju neka vrsta svete aktivnosti. prema tome. sudska vlast legitimise te ratove.

a najviše svojim radom (to je realna proizvod­ na snaga u imperiji). ali je u prošlosti bio potisnut modernom suverenom vlašću kroz ideo­ lošku kontrolu i vojnu silu. bar potencijalnu. mnoštvo je snaga kreativnosti unutar impe­ rije. potreba mnoštva da ga izrazi. u vidu kontrateže. Mnoštvo . Mnoštvo takode održava imperiju prihvatajući kulturu i ideologiju potrošnje i. ali njenoj potrebi da suzbije taj utopijski potencijal suprotstavlja se. stvarajući kontraimperiju. Takvi procesi bi. Takode. prihvatajući čitav niz njenih ponuda. Kao i Marksov proletarijat (koji nije potpuno nestao iz ove teorije). ali koji takode ima. kao i proletarijat. Staviše. jeste ili bi mogla da bude globalni fenomen koji je nastao iz glo­ balnih tokova i razmena. oni koji kontrolišu imperiju predstavljaju samo malu manjinu vis-k-vis mnoštva. Drugim recima. mnoštvo je sposobno da zbaci im­ periju. globalizacija nije problem. Mnoštvo je skup ljudi iz celoga sveta koji održava imperiju na različite načine. U krajnjoj instanci. kontrolišuću poziciju. već pre oblik u kome se danas javlja imperijalizam. globalizacija nas sprečava da se vratimo na partikularizam i izolaci­ onizam koji su obeležili najveći deo ljudske istorije. . što je još važnije. oni u globalizaciji takode vide utopijski potencijal.426 DZORDŽ RlCER . naravno. Iako su Hart i Negri svakako kritičari globalizacije. Kao što se kapitalizam oslanja na proletarijat. Kontraimperija. globalizacija je ta koja omogućava potencijal za univerzalnu slobodu i jednakost. odnosno imperija.skup ljudi iz celog sveta koji održava imperiju na različite načine. kao i imperija. sa deteritorijalizacijom. Taj utopijski po­ tencijal na kome počiva kontraimperija uvek je bio prisutan. Stoga. imperija parazitira na mnoštvu i njegovoj kreativnosti i produktivnosti. bez ob­ zira na to da li se radi o modernom kapitalističkom imerijalizmu ili postmodernoj imperiji.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I NJENI K L A S I Č N I K O R E N I jasno je da postoji veliki broj potencijalnih rušilačkih snaga unu­ tar imperije. ili će uskoro zauzimati. zaista. moć da zbaci imperiju i stvori kontraimperiju. društvena revolucija prvi put može da se odigra na globalnom nivou (kao što je to predviđao Marks). zaustavljali globalnu promenu koju zahteva mnoštvo. Imperija sada zauzima. Globalizacija vodi do deteritorijalizacije (mnoštvo je takode deteritorijalizovano) koja čini pretpostavku za globalno oslobadenje mnoštva.

seksualnosti i estetskih izmena (kao što su tetovaže ili body piercing). Kontraimperija mora da bude globalna. kako globalizacija napreduje. Otuda. imperija mora da udvostruči svoje napore (na primer. ne nude plan kako da sti­ gnemo do nje. mora da postoji svuda i mora da se suprotstavi imperiji.TEORIJE GLOBALIZACIJE 427 Još pozitivnije. već nova telesna forma.varvarizam" koji obuhvata nove telesne forme koje se pojavljuju u oblasti roda. Kao postmodernisti. Revolucionarna snaga nije svesni dejstvenik. Ona su sposobnija da stvore novi život . Iako Hart i Negri predviđaju nastanak kontraimperije. Hart i Negri podržavaju novi . Iako Hart i Negri zadržavaju marksistički interes za proizvod­ nju. ona nas sve više gura u pravcu stvaranja kontraimperije. Kao i Marksov komunizam. kroz policijsku moć). oni se usredsređuju na nedejstvene kolektivne ak­ tivnosti mnoštva. intelektualni i komunikativni rad postaju sve važniji.život koji će predstav­ ljati osnovu za nastanak kontraimperije. tj. na nivou imperije. ostva­ ruju na globalnom nivou. U njih spadaju dezerterstvo. migracija i nomadizam. Hart i Negri smatraju da usredsredenost na lokalno može da prikrije či­ njenicu da se naši glavni problemi. Hart i Negri odbacuju usmerenost na dejstvenika onog tipa koji se može naći u marksističkoj teoriji. Kontrolisanje onih koji učestvuju u tom radu — a to su najvećim . die Praxis). oni priznaju postojanje novog sveta proizvodnje u kome ne­ materijalni. niti objašnjenje kako bi ona mogla da izgleda. Ta usredsredenost na globalno. Oni pogotovo od­ bacuju dejstvenost revolucionarnog proletarijata koji postaje sve svesniji svoje pozicije i načina na koji ga kapitalizam eksploatiše. kao i Marks u slučaju komunizma. Za razliku od njih. oni. Umesto toga. razlikuje Harta i Negrija od ostalih postmodernista i postmarksista koji nastoje da se usredsrede na lokalno. odnosno na probleme i potencijal koji postoje u toj oblasti. Nastanak kontraimperije sve je verovatniji jer imperija gubi svoju sposobnost da kontroliše mnoštvo. kontraimperija će izrasti iz aktuelne prakse (nemački. U skladu sa svojom postmodernističkom orijentacijom i njenom usmerenošću na telo. naročito aktuelne prakse mnoštva. kao i naše oslobođenje. što samo još više doprinosi mobili­ zaciji mnoštva i olakšava nastanak kontraimperije. Takva tela je teže podvrći spoljnoj kontroli..

revolucionarni poten­ cijal mnoštva takode će se izraziti kroz komunikaciju i ideologiju. Fragmegracija podrazumeva da je svet istovremeno fragmentaran (rascepkan) i integrisan. i pronađe opravdanje za sebe i svoje delanje koje je imanentno toj komunikaciji. Međutim. Rozenau nudi jedan veoma širok. Najopštije rečeno. Naslov njegove knjige i koncept kojim Rozenau pokušava da obuhvati fenomen globalizacije jeste udaljena blizina. ceo svet sve više karakteriše osećaj da je ono što se čini udaljenim zapravo veoma blizu (taj koncept blizak je Gidensovom konceptu distancijacije. centrali­ zovan i integrisan.dobij a sve više na važ­ nosti. on je lokalan. Fragmegracija . decentralizovan i fragmentiran.koncept kojim Rozenau želi da kaže da je svet istovremeno fragmentiran (rascepkan) i integrisan. videti glavu 5). Po tom konceptu. Međutim. organizuje proizvodnju globalno. Ovde izdvajamo jednu veoma ambicioznu teoriju koju je razvio politikolog Džejms Rozenau (iako ona nikako nije predstavnik svih političkih teorija globali­ zacije). . Njegov najvažniji doprinos tom problemu predstavlja identifikacija različitih izvora fragmegracije savremenog sveta. iako je istovremeno globalan. Koncept udaljene blizine povezan je sa još jednim ključnim procesom (i konceptom) u Rozenauovom radu . Udaljena blizina — ceo svet sve više karakteriše osećaj da je ono što se čini udaljenim zapravo veoma blizu.fragmegracijom. to takođe predstavlja mehanizam pomoću koga mnoštvo naposletku može da stvori kontraimperiju. centralizovan i integrisan. iako se kroz globalnu komunikaciju i ideologiju (pogotovo kroz medije) mnoštvo konroliše. decentralizovan i fragmentiran. nas interesuje šta on ima da kaže o političkoj globalizaciji. To olakšava imperiji da vrši kontrolu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i najvažnijim delom pripadnici mnoštva . Najopštije rečeno. Ključna odlika komunikacije jeste to da ona lako i nesmetano teče po celoj zemaljskoj kugli.428 D ž O R D Ž RlCER . postoje razno­ vrsne političke teorije globalizacije. Međutim. POLITIČKA TEORIJA Kao i kod ostalih tipova teorije globalizacije. on je lokalan. iako je istovremeno globalan. složen i apstraktan pristup globalizaciji.

Osim toga. ne mogu sebi da priušte sličan nivo unapređenja svojih veština. 4. Mikroelektronske tehnologije fragmegrativne su u smislu da integrišu one koji ih ima­ ju.TEORIJE GLOBALIZACIJE 429 1. uspon NVO doprinosi opadaj ućoj važnosti država i opadajućem poverenju u njihovu sposobnost da mogu da ostvare različite ciljeve. Ovde je Rozenau naročito zainteresovan za masovno umnožavanje volonterskih orga­ nizacija. Grananje zacija i država). pogotovo nevladinih organizacija (NVO). sve manje važnim. zbog „digitalne podeljenosti"). a posebno one koji ne mogu da ih priušte (na primer. zbog čega je njihova privrženost bilo kojoj poli­ tičkoj grupi minimalna. Inter­ net i elektronska pošta. dok će drugi verovatnije skrenuti u lokalizam. kao što su organizacije za ljudska prava. U vezi sa prethodnom tačkom. Oblasti sveta u kojima živi veći udeo onih s analitičkim veštinama ima­ ju mnogo veće izglede da budu uspešne. Rozenau uočava grananje između država na jednoj strani (državni globalnih struktura (sve veća raznolikost organi­ . Ovde Rozenau u prvom redu misli na analitičke veštine koje nekim ljudima pružaju sposob­ nost da sopstvenu situaciju dovedu u vezu s širom ili čak globalnom situacijom. kao što su mobilni telefoni. 2. U tom procesu one čine teritorijalne granice. Te organizacije integrišu one koji su uključeni u njihov rad. Naravno. 3. Revolucija veštine. ali istovremeno od njih sve više razdvajaju one koji ih nemaju. Mikroelek- tronske tehnologije. oni koji imaju takve veštine uglavnom lako prelaze državne granice. Politički gledano. zaštitu životne sre­ dine itd. ostali. vode do sužavanja sveta. Organizaciona eksplozija. Opadajući uticaj država ogleda se u njihovoj nesposobnosti da preokrenu trend u pravcu narastajuće važnosti nevladinih organizacija. razdvajajući istovremeno od njih one koji u njega nisu uključeni (fragmentacija). uglavnom zbog nedostatka informacija i obrazovanja. pa konačno i same države. Razvoj novih mikroelektronskih tehnologija. Prvi će verovatnije imati jednu globalniju orijentaciju.

novac. droga. Ovde se direktno bavimo političkim implika­ cijama globalizacije.mogu da ima­ ju pretežno integrativne efekte. teritorijalnosti i državne suverenosti. dok drugi . Državna moć oslabila je zbog svoje nesposobnosi da kontroliše i usmerava čitav niz globalnih procesa. na dru­ goj strani. između ta dva sveta nastaje sve veća fragmentacija. 5. To se posebno primećuje u Evropi i liberalnim režimima koji se nalaze pod udarom desnih političkih snaga koje se suprotstavljaju takvim protocima populacije. zagađivanje. decentraliza­ . Slabljenje cija vlade. terorizam. Ono što najviše ugrožava političke entitete jesu kretanja koja se ne mogu kontrolisati. videli smo da državnocentrični svet slabi od trenutka kada se suočio s usponom različitih organizacionih oblika. Međutim. poslovi. Iako se unutar tih organizacija i država javlja pojačana integracija. Ideje. U nekim društvima on je čak potpuno uništen. proizvodna postrojenja.SAVREMEMA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI centrizam) i širokog spektra podnacionalnih. putovanje i turizam .npr. Očigledno je da neki od ovih obli­ ka kretanja . neki oblici mobilnosti koji su dezintegrišući u jednom okruženju mogu biti integrišući u drugom. saradnja). Takode. Sve veće kretanje ljudi po svetu (uklju­ čujući tu poslovna putovanja. iako teroristički akti imaju dezintegrišući efekat na države protiv kojih su usmereni. potra­ gu za poslom. sukob. Interakcija između tih državnocentričnih i multicentričnih svetova može imati različite oblike (na primer. Naravno. Dugogodišnji politički konsenzus o otvorenosti prema imigrantima sada je na udaru. turizam. što je još važnije. njihov uspeh može da služi integraciji država ili regiona u koji­ ma se teroristički pokreti rađaju. Porast pokretljivosti.terorizam je najbolji primer — mogu da budu dezintegrativni. a u nekim slučajevima čak i teroristi. Na primer.430 DzORDŽ RlCER . transnacio­ nalnih i nevladinih organizacija (multicentrizam). legalne i ilegalne migracije) takode ima fragmegrativan efekat. 6. politički dezintegrišuće deluju velika kre­ tanja ljudi iz manje razvijenih ka razvijenim državama. kao što je protok ilegalnih imigra­ nata.

TEORIJE GLOBALIZACIJE 431 kreću se slobodno preko državnih granica. sa svoje strane. a u nekim slučajevim čak ni da spreči. Posledica toga je da mnogi ljudi odbijaju da budu lojalni svojim državama. Sve više raste sumnja da niko više nije sposoban da kontroliše situaciju. većina država je iz različitih razloga i na različite načine ušla u proces de­ zintegracije. Da bi dobila lojalnost. crkve). decentraliza­ . jer slede iz sve veće decentra­ lizacije države. Za obavljanje ostalih vladinih zadata­ ka traže se akteri na tržištu. Sledstveno tome. godine dobila su da obave privatna preduzeća). Međutim. Osim toga. Sve veći broj vladinih zada­ taka obavljaju profitne organizacije (na primer. medije. kao i NVO koje smo već pomenuli. Kriza vlasti izazvana cijom. neki od zadataka koje je trebalo obaviti u okupiranom Iraku po­ sle 2003. Slabljenje državne vlasti imalo je različite reperkusije. država mora da pruži dokaze o tome da li je sposobna da ispunjava svoje obaveze i efikasno upravlja. niko više nije sposoban da stvari dovede u red i izađe na kraj sa složenim fragmegrativnim procesom. što. To građane navodi da sve više pažnje posveću­ ju sopstvenim interesima. Primer za to su grupe migranata koje se koncentrišu u nekoj gradskoj četvrti i stvaraju sopstvene lokal­ ne ustanove (škole. to jest činjenice da se sve veći broj zadataka prebacuje na regionalna i lokalna vladina tela (to se zove proces devolucije). još više doprinosi opadanju državne moći. Tradicionalne lojalnosti i osno­ ve autoriteta postaju sve slabije. To ima dezintegrišuće sve većim podgrupisanjem. 7. uporedo sa tim dezintegrišućim procesima javljaju se i određeni oblici integracije. Ti procesi su sve upadljiviji. Dezintegracija države dešava se paralelno sa erozijom njene vlasti i autoriteta. kao što su ne­ red u državnoj birokratiji. Sve te procese nacionalna država više ne može efikasno da kontroliše. pat pozicija između izvršne i zakonodavne grane vlasti i opšta nesposobnost donošenja odluka. država po­ staje sve manje važna kako postaje jasnije da je sve manje sposobna da izađe na kraj sa fragmegrativnim procesima koje pominje Rozenau.

To se naročito vidi u široko rasprostra­ njenoj politici identiteta i činjenici da se ljudi sve više identifikuju sa. moguća kao rezultat novih mikroelektronskih tehnologija. recimo.432 DŽORDŽ RlCER . nacionalnih ekonomija. svojom etničkom grupom ume­ sto sa državom. Globalizacija transnacionalnih ekonomskih mreža svih vrsta u velikoj meri doprinela je fragmegraciji i opadanju važnosti drža­ ve. Postoji sve veći broj podgrupa u društvu. kao i sve drugo što Rozenau analizira. Sledstveno. Integracija medu njima je. To vodi do krize autoriteta (i fragmentacije). Na drugoj strani. Sve veća važnost Iako veliki deo Rozenauove teorije ne možemo ovde da obra­ dimo..podgrupisanje" (engleski. kao što su regionalne i lokalne vla­ de. uključujući tu i mnoge entitete koje smo ranije pomenuli. najveći doprinos njegovog rada jeste u tome što nam pomaže . jer ono što je nekada obavljala federalna vlada sada obavlja čitav niz vladinih agencija koje se nalaze na različitim nivoima. već mnogi smatraju da su ti tokovi daleko važniji od bilo čega što država radi. Međutim. nesposobnost federalne vlade da vodi računa o mnogim tradicionalnim obavezama i zadacima dodatno doprinosi krizi njenog autoriteta.. Državi je sve teže da stvori široki kon­ senzus unutar društva i mobii e građane kao kolektiv ls kako bi mogla da ostvari društvene ciljeve. on je isto­ vremeno doprineo većoj centralizaciji i integraciji među transnacionalnim ekonomskim entitetima (npr. Još jedan proces koji vodi ka krizi autoriteta jeste . Ne samo da država više ne može da kontroliše tran­ snacionalne ekonomske tokove. NVO. subgroupism). Evrop­ ska unija ili Airbus Corporation koja se sastoji od čitavog niza različitih evropskih preduzeća). i decentralizacija vlade sve više je fragmentirana. 8. kao i čitav niz organizacija i korpo­ racija. iako je taj proces fragmentisao državnu kon­ trolu nad ekonomskim poslovima širom sveta. Ljudi sve više postaju privrženi takvim podgrupama (integracija) ume­ sto nacionalnim vladama.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI posledice. međutim. radikalne i etničke grupe itd.

Stoga. On nastavlja da je podržavafinansijski. godine emituje svoj program i na engleskom jeziku. godine. fragmegracije i politike. informacija i programskih sni­ maka).TEORIJE GLOBALIZACIJE 433 da bolje razumemo odnos između globalizacije. priče koje kreira Al-Džazira usredsređuju se na različite aspekte događaja od onih na koje se usmeravaju njeni zapadni rivali.. Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Al-Džazira i globalizacija Al-Džazira je postala za arapski svet ono što su CNN i BBC za Zapad. Al-Džazira je sve prisutnija u arapskom sve­ tu. (Zapravo. Međutim. Naravno. godine BBC je potpisao ugovor s Al-Džazirom o zajed­ ničkom korišćenju prostorija. 2003. kao i nove i ino­ vativne pristupe toj temi. U mnogim slučajevima. Jasno je da se politički izazov državi sastoji u tome da pronađe nove načine upravljanja u globalizujućem i sve rascepkanijem svetu. možemo očekivati dalji razvoj teoretisanja o globalizaciji. Postoje mnoge druge. teorije koje smo ovde obradili daju čitaocu barem neki uvid u najvažni­ je tipove teoretisanja o globalizaciji. u saradnji s američkim biroom u Vašingtonu. sport ili grad). Ona je počela svoje emirovanje u novembru 1996. Naravno. ona ima pristup . On se širi i neprekidno menja. proces globaliza­ cije se nastavlja. one koje se naslanjaju na teoriju mreže i teoriju složenosti ili one koje se usredsređuju na religiju. OSTALE TEORIJE Teorije globalizacije koje smo ovde obradili predstavljaju samo neke od načina na koje se može teoretisati o globalizaciji. veoma poznate teorije globalizacije (npr.iako ta stanica sada ostvaruje znatne prihode od reklama i drugih izvora finansija. Sazrela je za vreme rata u Iraku 2003. s donacijom od 150 miliona dolara koju je dobila od katarskog emira. godine. a od 2005. kada je njen program emitovan rame uz rame sa programom CNN-a i BBC-a i kada su te dve stanice često preuzimale program od nje.

Slučaj Al-Džazire pokazuje da ne moramo nužno da biramo između ove tri paradigme. Malo je verovatno da bi se ta stanica razvila da nije bilo glo­ balnih primera koje su obezbedili CNN i BBC. interesantno bi bilo postaviti pitanje da li Al-Džazira bolje odražava proces kulturnog diferencijalizma. već i u temama koje ona pokriva (one koje su od speci­ fičnog interesa za arapski svet) i načinu na koji o tim temama izveštava (npr. krvavi detajji iračkog rata koji nisu prikazani na zapadnim televizijama). . u cilju analize datog globalnog fenomena. Naposletku.434 D20RD2 RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI događajima i ljudima u Iraku.. zadovoljava potrebu velikog dela svetskog stanovništva koje smatra da ih medijski giganti ne informišu na ispravan način. Al-Džazira takode demonstrira kulturnu konvergenciju tako što imitira način funkcionisanja zapadnih medija i preuzima tehnologije koje se koriste na Za­ padu. (Zapravo mno­ gi od prvih zaposlenih u Al-Džaziri radili su ranije u ukinutom svetskom servisu BBC na arapskom jeziku). može se reći da Al-Džazira predstavlja hibrid koji se sastoji od zapadnih i arapskih elemenata. Al-Džazira je istovremeno globalni fenomen i primer globaliza­ cije. Stoga. Ona odražava arapsku kulturu. već da je. proširila svoj program u delove sveta u kojima se govori i koristi engleski jezik. možemo da očekujemo da će medu globalnim medijskim gigantima nastati sve veće takmičenje u cilju privlačenja svetske pažnje. kako je već napomenuto. Između ostalog. Nezadovoljna time što je medijska snaga isključivo u arapskom svetu. Imajući u vidu neke ideje o kojima smo raspravljali u ovoj gla­ vi. CNN i BBC još uvek su globalni izvori vesti. Al-Džazira je bila voljna da prikaže makar neke od krvavih posledica rata koje su zapadni mediji smatrali neprikladnim. Međutim. ona oči­ gledno predstavlja važan primer globalizacije. dok CNN i BBC odražavaju zapadnu kulturu (premda na ne­ što drugačiji način). Bez obzira na to u koju paradigmu se Al-Džazira najbolje uklapa. Svetske vesti su danas pod dominacijom BBC-ja i CNN-a. kao i nekoliko drugih medijskih giganata. tj. što je za zapadne TV stanice veoma teško ili čak neizvodljivo. kulturne konver­ gencije ili kulturne hibridizacije? Kulturni diferencijalizam na Al-Džaziri možemo da vidimo ne samo u upotrebi arapskog jezika. dok Al-Džazira popunjava rupu. moguće koristiti sve tri istovremeno. Al-Džazira je.

U Gidensovoj teoriji globalizacije središnje mesto zauzima tvrd­ nja da društvo gubi kontrolu nad Molohom modernosti i da. u transna­ cionalnim organizacijama i. odno­ sno rata između islamske i zapadne civilizacije. globalni svet definisan je „prostornim ratom" iz­ među onih koji jesu i onih koji nisu pokretljivi. Čitav niz teorijskih ideja povezano je s kulturnom hibridizacijom uključujući tu i glokalizaciju. 11. čak i oni koji jesu pokretljivi suočeni su s ogromnim problemima. Lesli Skler razvio je neomarksističku ekonomsku teoriju globa­ lizacije koja se bavi transnacionalnim kapitalizmom. proizvodnju novih i jedinstvenih kultura koje se ne mogu svesti niti na globalno. Unutar svake od ovih perspektiva može se govoriti o homogenosti ili heterogenosti. Kulturni diferencijalizam prihvata gledište da postoje dugoročne razlike između kultura na koje globalizacija ne utiče. 13. . moguće. Teorija globalizacije pojavila se kao posledica razvoja i promena u svetu. Hantington nudi najpoznatiji primer kulturnog diferencijalizma sa svojim usmerenjem na glavne civilizacije sveta i verovatnoću ekonomskog sukoba između siničke i zapadne civilizacije. Po Baumanu. Po konceptu kulturne hibridizacije globalizacija podrazumeva mešanje kultura.kulturni diferencijalizam. kao posledica toga. Bek vidi nadu u opadanju uticaja nacionalne države. i poli­ tički/institucionalno. nastaje odbegli svet. 12. kulturna konvergencija i kulturna hi­ bridizacija. ekonomski. ali i kao posledica nekih promena unutar akademske za­ jednice. 4.TEORIJE GLOBALIZACIJE 435 Sažetak 1. 7. pogotovo 2. nastanku transnacionalnih država. 9. 6. Glavna teorija koja se nalazi unutar koncepta kulturne hibridi­ zacije jeste Apadurajeva teorija o predelima i tačkama prekida među njima. 5. 3. Međutim. 10. 14. Globalizacija može da se analizira kulturalno. Kulturne teorije globalizacije mogu se svrstati u tri paradigme . 8. Kulturna konvergencija jeste gledište po kome globalizacija do­ vodi do sve veće istovetnosti širom sveta. hibridizaciju i kreolizaciju. niti na lokalno. Dva primera kulturne konvergencije jesu teza o mekdonaldizaciji i ideja da svetom sve više dominira „grobalizacija" ničega.

ali ono takode. Promene. Beck. Ne logo. Klajn. . Vladimir [priredio] (2003). Rizično društvo. Beograd: Filip Višnjić. Hantington. Ulrich (2005). 17. Majki i Negri. Antonio (2005). transnacionalnom kapitalistič­ kom klasom i kulturom-ideologijom potrošnje. Posledice modernosti. Beck. Ulrich (2001). Beograd: Reč. Sreten [urednik] (2008). mi se nalazimo u središtu tranzicije iz kapita­ lističkog imperijalizma ka vladavini imperije. McDonaldizacija društva. Sto je globalizacija? Lučko: Vizura. Podgorica: C I D . Imperija. transnacionalnim korporacijama. naglašava „udaljenu blizinu" i „fragmegraciju". Vuletić. Zeman. Društvo rizika. Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Hard. Mnoštvo održava imperiju. 19. Zagreb: Školska knjiga. George (1999). 18. Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada. Gidens. Castels. Samjuel P. Ulrich (2001). Uspon umreženog društva. ima moć da sruši imperiju i stvori kontraimperiju. Beograd: Izdavački grafički atelje. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. Globalizacija — mit ili stvarnost. pogotovo političke globali­ zacije.436 DZORDZ RICER . Ulrich (2003). Imperija je decentralizovana i utemeljena na sudskoj vlasti. Vujović.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 15. Zdenko (2004). Beograd: Stubovi kulture. Naomi (2003). Zagreb: Golden marketing. Po Hartu i Negriju. Beck. Manuel (2000). Sukob civilizacija. (1998). Rozenauovo shvatanje globalizacije. Entoni (2005). Pronalaženje političkog. Ritzer. Moć protiv moći u doba globalizacije. Autonomija i odgođena apokalipsa. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Skler tvrdi da transnacionalni kapitalizam obezbeđuje osnovu za pojavu socijalističke globalizacije. Entoni (1998). Sto je globalizacija. Zagreb: Vizura. 16. Beograd: Filip Višnjić. barem potencijalno. Zagreb: Jesenski i Turk. Literatura za dalje čitanje Bek. Beck. Odbegli svet. Ulrich (2003). nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Gidens. Postoji osam glavnih izvora fragmegracije i svaki od njih utiče na političku globalizaciju.

bez jasnog i sigurnog uporišta (javlja se u organskim društvima). jer ib grupa podstiče.geografska oblast koja dominira kapitalističkom svetskom stin). A n o m i č n o samoubistvo . ili in­ terakcija (Zimi). jer ona uslovljava. utiču na naše ponašanje (Tomas). O n o što se događa ne bi se dogodilo privredom i eksploatiše ostatak sistema (Voler- . percepci­ ju stimulusa. već per­ cepcijom okruženja u kome se nalazi. između strukturalno stvorenih m o ­ gućnosti ljudi da delaju u skladu s kulturnim n o r m a m a i ciljevima i vla­ stitim n o r m a m a i ciljevima. A n o m i j a .sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju strukture. njegovo delanje nije određeno nekim velikim vrednosnim sistemom. otpočeo 1960-ih godina. T a nekontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje štetna za pojedince i rezultira poveća­ n o m stopom anomičnih samoubistava (Dirkem). Definicija situacije . onda te definicije imaju realne posledice. čak i prisi­ ljava na takvo ponašanje (Dirkem).REČNIK Adaptacija . Bifurkaciona svest . Sistem mora uspešno da izađe na kraj sa spoljašnjim opasnostima i nepredviđenim situacijama.jedan o d četiri Parsonsova funkcionalna imperativa. reflektovanog i realnost druš­ tvenih tipifikacija.osnovni koncept M i d o v e sociološ­ ke teorije. manipulisanje percipira­ nim objektom i zadovoljenje izvornog impulsa. uključujući i ljude i predmete u njemu (Veber). novac i profitabilnost. Odražava činjenicu da je svakodnevni život žena podeljen na dve realnosti: realnost ličnog. Biznis . a ne na interes šire zajedni­ ce (Vehlen). obuhvata impuls.novčani pristup privrednim pro­ cesima. kada je regulacija njihovog ponašanja niska i kada su uglavnom slobodni da rade sve što požele. Deinstitucionalizacija . tj. na milost i nemilost društva. Akt . Baza . Dejstvenost . Indeks pojmova i imena.veća je verovatnoća da će ljudi izvršiti samoubistvo kada ne znaju šta se od njih očekuje. t o k o m kojeg je veliki broj psihijatrijskih ustanova zatvoren a većina pacijenata puštena na slobo­ d u i time prepuštena s a m i m a sebi. stanje u kojem pojedinci ne znaju šta se o d njih oče­ kuje i prepušteni su s a m i m a sebi.najširi nivo kultura i kultur­ nih identiteta (Hantington).vrsta svesti karakte­ ristična za žene.ako ljudi defmišu situacije kao realne.p o D i r k e m u . proži­ vljenog. Biheviorizam — proučavanje ponašanja.neracionalno delanje koje je uzrokovano emocijama (Veber). Afektivno delanje . usmeren na dobit. Civilizacija . Asocijacija . omogućen novim na­ činima lečenja. one.težnja akte­ ra da ostvari cilj koji je sebi postavio. Ciljno-racionalno delanje . drugim re­ cima. čak u pot­ punosti determiniše sve što u dtuštvu postoji.odnosi m e đ u ljudima.kada su ljudi prejako integrisani u zajednicu. C e n t a r .proces. uglavnom povezano sa psihologijom. verovatno će u većem broju izvršavati samoubistva.Marks je smatrao da je ekonomija osnova. Po Mertonu. Sistem m o ­ ra da se adaptira na okolinu i da je prilagodi svojim potrebama. Altruistično samoubistvo . si­ tuacija u kojoj postoji ozbiljan prekid između društvene strukture i kulture.

D i s t a n c a p r e m a ulozi . Društveni sistemi .stigma za ko­ j u akter pretpostavlja da je poznata ili uočljiva članovima publike man).438 D20RD2 RlCER . Dispozicije p r e m a p o t r e b a m a .nagoni oblikovani (Parsons). Društvena k o n s t r u k c i j a . podređenu stranu (pojedinca ili ko­ lektiv) da pretvori u instrument svoje volje. Disciplinujuće društvo nad ljudima (Fuko). Društveni kapital . drušvenim okruženjem sposobnost da se aktivnost (praksa) opiše recima (Gi­ (Gofdruštvo koje vrši sveobuhvatnu (totalnu) kontrolu D o m i n a c i j a . Društvena zajednica .broj ljudi i učesta­ lost njihove interakcije. i treba ih proučavati empirijski. različite . tj.stepen u kojem se pojedinci odvajaju o d uloga koje igtaju ( G o f m a n ) . odnosi između aktera ili kolektiva koji su reprodukovani. Dramaturgija shvatanje društvenog života kao niza dramskih nastupa slič­ nih pozorišnim nastupima ( G o f m a n ) .p r o c e s kolektiv­ nog definisanja u kojem ljudi stvaraju društvo koje se smatra „stvarnim". Diskurzivna svest dens). Društvene činjenice . Diferencijacija .grupa o d dva člana (Zimi).ljudski postupci koji nastaju svesno.proces u k o j e m sistem unutar sebe preslikava razlike koje p o ­ stoje između njega i njegove okoline (Luman).reprodukovane druš­ tvene prakse.p o Mertonu. već je sve posledica ljudske inter­ pretacije. Diskreditovana s t i g m a . Diskreditujuća s t i g m a . Distancijacija . Povećanje dinamičke gustine dovodi do transfor­ macije mehaničke u organsku solidar­ nost (Dirkem). Društvene činjenice treba tretirati kao stvari koje su za p o ­ jedince spoljne i prinudne.obim vrednih i ko­ risnih dtuštvenih odnosa koje akter poseduje Društveni sistem — parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju integracije. ništa nije objektivno dato. bilo koji od­ nos u k o m e jedna d o m i n a n t n a strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva drugu.tendencija različitih delova savremenog — M o l o h a da se sve više udaljavaju o d nas u prostoru i vre­ menu (Gidens). D i j a d a . Po ovom shvatanju.p o Parsonsu. hijerarhijski organizovana struktura koja ima funk­ ciju da podstakne prave ljude da uči­ ne sve što je potrebno da bi stigli do visokorangiranih položaja koji su naj­ važniji za preživljavanje i funkcionisanje društva. Dromologija koncept kojim Virilio ukazuje na to da presudnu ulogu u p o s t m o d e r n o m svetu ima brzina.stigma koja nije ni poznata ni uočljiva članovima pu­ blike ( G o f m a n ) . Društvena stratifikacija . tj. ponašanje k o m e pojedinci pri­ pisuju smisao i značenje.u struktural­ nom funkcionalizmu.tendencija da se odre­ đeno ponašanje ponavlja samo pod posebnim uslovima koji su se pokazali uspešnim u prošlosti (teorija razmene). Disfunkcije . uočljive p o sledice koje nepovoljno utiču na spo­ sobnost pojedinačnog sistema da se adaptita (prilagodi). p o d sistem društva koji vrši funkciju inte­ gracije tako što koordinira delove društva. tako što kontroliše delove sistema.p o Dirkemu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI na taj način da se akteri nisu umešali i preduzeli tu aktivnost. Diskriminacija . skup p o ­ jedinaca koji ulaze u međusobne inter­ akcije u fizičkom okruženju. D e l a n j e . da nisu dejstvovali. odbijajući pri tome da prihvati autonomni subjektivitet podređenog.p o (feminističkim) teoretičarkama ugnjetavanja. D i n a m i č k a gustina . druš­ tvene činjenice predmet su proučava­ nja sociologije. Diferentijacijacentar-periferija-diferencijacija između centra sistema i njego­ vih perifernih elemenata (Volerstin).

gastarbajteri). proce­ dure i razmatranja koji im p o m a ž u da steknu razumevanje takvih situacija. Etnopredeli .REČNIK nakon čega postaju redovne društvene prakse. a radnici nadnicu koja im jedva omogućava da prežive. izbeglice. kao i fantazije o kretanju.proces odabira iz raznovrsno­ sti ( L u m a n ) .struktura (i kultuta) i dejstvenost m o g u se razlikovati za analitičke svrhe. dimenzija mekdonaldizacije (Ricer). kao i načina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje.uopšten. kapitalista dobij a lavovski deo nagrade.težnja da se pronađe najbo­ lji mogući način za postizanje želje­ nog cilja.društveni procesi koji podra­ zumevaju isprepletanost ljudi koji se posmatraju kao otvoreni i nezavisni. Č i n e ih pokretljive grupe i pojedin­ ci (turisti.kada ljudi ni­ su čvrsto integrisani u zajednicu i ka­ da su prepušteni sami sebi. one su neprekidno u proto­ ku. štedljivost. iako su u socijalnom životu isprepletane (Gidens. Evolucija . Dualnost svako društveno delanje uključuje strukture. Feministička teorija . Fantazmagorija . . D r u š t v o . Dejstvenost i strukture 439 Eksperimenti prekida . a sve društvene strukture podrazumevaju društveno su delanje.eksperimenti u kojima se društvena realnost nasilno prekida da bi se osvetlili metodi ko­ jima ljudi konstruišu društvenu real­ nost (etnometodologija). E k o n o m s k i kapital . širok si­ stem ideja o drušrvenom životu i ljud­ s k o m iskusrvu koji se razvio iz ženske perspektive. Efikasnost .u situacijama prevelike regulacije (na primer. E t n o m e t o d o l o g i j a . Većina ta­ kvih ljudi oseća moralnu slobodu da izvrši samoubistvo (Dirkem). Posledica toga može biti da socijalni isttaživač izmeni svet koji posmatra i na taj način dođe do pogrešnih rezultata i zaključaka. relativno samodovoljna zajednica. M o ć ima ključni značaj za društvene figuracije.proučavanje pona­ šanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. Figuracije nastaju i razvijaju se.ekonomski resursi koje akter poseduje (Burdije). Egoistično samoubistvo .u kapitalizmu. ali uglavnom na jedan nevidljiv i neplani­ ran način (Elijas). osećaju se beskorisnim i beznačajnim. Arčer). rop­ stvo) ljudi su obično toliko utučeni i pritisnuti nedostatkom slobode da češće sebi oduzimaju živote nego p o d normalnim okolnostima (Dirkem). D u h kapitalizma .vrsta Apadurajevih prede­ la. čestitost i sticanje novca kao nešto legitimno i što je sa­ m o sebi cilj (Veber).fantastični nematerijal­ ni efekti koje proizvode fizičke struk­ ture kao što su arkade ili nova stedsrva za potrošnju (Benjamin). D v o s t r u k a hermeneutika . iako bi p o radnoj teoriji vrednosti trebalo da bude obrnuto (Marks). Fatalističko s a m o u b i s t v o . Endokolonizacija . Eksploatacija . D u h kapitalizma sadrži niz komponenti uključujući racional­ nu i sistematičnu težnju za profitom. M o ­ gu obuhvatati stvarno kretanje. motiv ljudi da postignu ekonomski uspeh nije bi­ la pohlepa već moralni sistem koji je isticao neprekidnu težnju ka e k o n o m ­ s k o m uspehu.naučni kon­ cepti i shvatanja društvenog sveta m o ­ gu uticati na shvatanje aktera čije se prakse istražuju. Arčer). kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. tačnost.rizik takođe pogađa više slojeve i bogata društva koji su najodgovorniji za njegovu proizvod­ nju (Bek).na Z a p a d u . D u a l i z a m .u Parsonsovoj teoriji. Efekat b u m e r a n g a . Figuracije . za razliku o d drugih delova sveta.upotreba tehnologije u svrhu kolonizacije ljudskog tela (Virilio). neodvojivo isprepletane s postojećim ljudskim aktivnostima i praksama (Gi­ dens.

propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga.imperijalističke ambicije.po M e r t o n u .monokauzalno i linearno gle­ dište da svetom dominira ekonomija i da prisustvujemo stvaranju hegemonije kapitalističkog svetskog tržišta i neoliberalne ideologije koja ga podupire. podrazumevaju internalizaciju objektivnih struktura. Globalizam . svesti i organizacije društve­ nog života po ćelom svetu.440 Finansijski predeli - DŽORDŽ RICER . Najopštije rečeno. hrabrost ili nadnaravni karak­ ter vođe. kako bi lak­ še izašli s njima na kraj.koncept kojim Rozenau želi da kaže da je svet istovremeno fragmentitan (rascepkan) i integrisan.uzajamno prožimanje glo­ balnog i lokalnog koje. H a b i t u s . postaju sve iluzorniji (u eri globalizacije). nakon čije upotrebe su automobili počeli ma­ sovno da se proizvode. rezultira jedin­ stvenim ishodima (Robertson). Vrsta Apa­ durajevih predela.širok. Funkcije . veoma ambiciozan pokušaj da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije. Funkcije . principe i sisteme koje je počet­ k o m 2 0 .širenje određenih praksi. Generalizacija . Gestovi .moćna. H a r i z m a t s k a vlast . iako je istovremeno globalan. a čiji je izraz stvarenje pokretne trake u njegovoj fabrici automobila. Uspeh Fordove inovacije naveo je m n o g e druge proiz­ vođače da i oni uvedu mehanizam p o ­ kretne trake kako bi mogli da ispune potrebe proizvodnje i postignu masov­ nu proizvodnju svojih dobara. Fragmegracija . moderni . F o r m e . Fordizam — p o j a m koji se odnosi na ide­ je. odnosa.izuzetne (nadnaravne) osobi­ ne koje drugi pripisuju nekoj osobi. de­ centralizovan i fragmentiran.tendencija ponavljanja ponašanja u sličnim uslovima (teorija razmene). u različitim geografskim oblastima.Burdijeov pri­ stup koji podrazumeva proučavanje objektivnih struktura koje se ne m o g u odvojiti o d mentalnih struktura koje. nevidljiva sila organizovanja društve­ nih oblika (pogotovo organizacija) na­ lik kavezu iz koje je skoro nemoguće pobeći. sa svoje strane.gledište p o k o m e zarvoreni prostori.vidljive posledice koje o m o g u ­ ćavaju svakom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi). Sva­ ka funkcija unutar sistema dodeljena je jednoj određenoj jedinici sistema (Luman). korporacija i or­ ganizacija d a se nametnu u različitim geografskim oblastima (Ricer).najslože­ niji oblik diferencijacije i oblik koji dominira savremenim društvom. Glokalizacija .izbor najpogod­ nijeg delanja zasniva se na pravilima. se o g r o m n e s u m e novca velikom brzi­ n o m kreću p o ćelom svetu. Grand-teorije . on je lokalan. G l o b a l n o s t . Ta osoba ne m o r a zaista posedovati te osobine da bi bila tako definisana (Veber). centralizovan i integrisan. pogotovo oni što se vezuju za nacije. a koja utiče na društvene od­ nose i društveno ponašanje (Veber). Grobalizacija . T a vrsta racional­ nosti karakteristična je za Z a p a d (Veber). Gvozdeni kavez racionalizacije .pokreti jednog učesnika interak­ cije (čoveka ili životinje) koji služe kao Stimulus d r u g o m učesniku (Mid).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI procesi u kojima Genetički strukturalizam . ne obazi­ rući se na državne granice. Globalizacija . želje i potrebe nacija. veka postavio Henri Ford.mentalne ili kognitivne struk­ ture kroz koje ljudi deluju u društve­ n o m svetu (Burdije).obrasci koje ljudi i naučnici primenjuju na veliko i zbunjujuće m n o š ­ tvo događaja i interakcija.vlast koja se legitimi­ se verovanjem sledbenika u izuzetnu svetost. H a r i z m a . Funkcionalna diferencijacija . uočljive posledice koje p o m a ž u n e k o m pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi). F o r m a l n a racionalnost .

prava i status. Individualna kultura . K a o i kulturna industrija.za razliku o d kvazigrupa. jedan o d Apadurajevih predela. Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poredenje posebnih primera društvenih fenomena bilo da se oni nalaze u različitim kulturama ili u razli­ čitim vremenskim periodima (Veber). udruženja pojedina­ ca kontrolisana hijerarhijom vlasti. Interesne koja karakteriše grobalizaci­ .jednostrano prenaglašavanje uglavnom racionalnih komponenti od­ ređene pojave. uglavnom političkih slika. tj. etičkim istinama i opštem p o j m u ispravnog. garantovala sporazume i nametnula mir onima koji to ne žele ( H a n i Negri).snažno kolektivno uverenje da potreba odraslih ljudi za porodicom. realnije od realnog. Industrija znanja . Imperativno koordinisana udruženja . Histereza . Interesne g r u p e . između dvoje ljudi koji unutar rodno stratiflkovanog patrijarhata imaju nejednaku m o ć . kao re­ zultat toga. Idealni tip .p o j a m kojim kritička teorija označava delove dtuštva koji se bave proizvodnjom i širenjem znanja. posebno ekonomska. Hiperrealno . sigurnošću i intimnošću može da se zadovolji jedino u o d n o s u između muškarca i žene.sposobnost poje­ dinca da stvori.potpuno simulitano i. cilj i članstvo. interesne grupe su prave grupe u sociološkom smislu te reči. Umesto da služe intetesima celog društva. Njihova jedina namera je da prošire i da uvećaju svoj uticaj na društvo. oni se usredsređuju na sopstveni interes. Integracija takode obuhvata i upravljanje m e đ u s o b n i m o d n o s i m a tri preostala funkcionalna imperativa (APL). Industrija . akter reaguje na neki spoljašnji stimulus i oseća potrebu da uradi nešto po tom pitanju (Mid). prvenstveno israživačke institute i uni­ verzitete. služi kao koncept koji se koristi za analizu društva u svim nje­ govim istorijskim i savremenim varijan­ tama.treći Parsonsov funkcional­ ni imperativ koji se odnosi na potre­ bu sistema da reguliše odnose izme­ đ u svojih delova.skup.gubitak granica i spajanje raz­ ličitih stvari.RECNIK H e t e r o n o r m a t i v n o s t . usvoji i kontroliše ele­ mente objektivne kulture (Zimi).globalizacijska perspekti­ va koja naglašava sve veću raznolikost koja karakteriše jedinstvene formnosti spojeve uni­ globalnog i lokalnog.stanje koje nastaje kada po­ jedinac ima habitus koji ne odgovara situaciji u kojoj živi. Imperija se zasniva na novoj 441 sudskoj vlasti koja počiva na ustavu poretka. Idejni predeli . Hibridizacija . Integracija . prvenstve­ no o d strane radničke klase (Vehlen). koje proizvodi država u skladu sa svojom ideologijom ili skup slika i kontraideologija koje proizvode pokreti koji pokušavaju da smene one koji su na vlasti ili barem steknu deo te vlasti. n o r m a m a . postmoderna marksistička perspektiva o globa­ lizaciji. Imperija — decentrizovana. istinitije od istinitog (Burdije). one ne p o seduju s a m o zajedničke interese.razumevanje i produktivno korišćenje mehanizovanih procesa svih vrsta u velikom o b i m u . dediferencijacija kao su­ protnost diferencijaciji (Bodrijar). nasuprot ju (Piters). Hijerarhijsko nadziranje sposobnost službenika na vrhu organizacije da jed­ nim p o g l e d o m nadziru sve podređene (Fuko).prva faza akta. Implozija .kontrola i eksploatacija.p o Darendorfu. lepše od lepog. već i strukturu. I m p u l s . H i p e r p o t r o š n j a . Imperijalizam . ta mesta su unutat dtuštva obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omogućava da se redefinišu.izuzetno visok stepen potrošnje koji postoji u savremenom svetu (Ricer). koju vrši nacija iz centra nad velikim brojem oblasti. O n a može u ime onoga što je „ispravno" da in­ terveniše bilo gde u svetu da bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemima.

Pribegavaju m u oni koji su na visokim položajima i koji donose normalizujuće sudove o tome šta je prihvatljivo a šta neprihvatljivo ponašanje (Fuko).po M a r kuzeu. Kolonizacija sveta života . ideja­ m a i društvenim odnosima.koncept p o k o m e je ugnjetavanje žena proizvod zajedničkog dejstva kapitalizma i patri­ jarhata (feministička teorija). ideje i društvene odnose. a time raste i njihova sposobnost da usmeravaju i kontrolišu o n o što se dešava u svetu života (Habermas). posebno se odnosi na one elemente koji otkrivaju izvođačev društveni status (Gofman). G u b i se sposobnost lju­ di da stvaraju te strukture i aktivno učestvuju u njima.p o Burdijeu. Kapitalisti . neposredna reakcija sopstva na okolinu.ideja da ra­ cionalni sistemi neizbežno porađaju čitav niz iracionalnosti (Veber).p o M i d u .naglašavanje kvantiteta koje često može d a bude na štetu kva­ liteta. nemiran. složenije i samodovoljnije. K o m u n i z a m . najvećim delom sastavljen od kapitalista i proletarijata. p o k o m e se ti uslovi menjaju t o k o m vremena usled dinamike koja je za njih karakteristična. Ispitivanje .budući da si­ stem i njegove strukture postaju sve diferenciranije. da razumemo u kakvoj su oni međusobnoj vezi. ključni faktori koji detetminišu ljud­ sko iskustvo. K l a s n a svest . Kažnjavanja .klasa ljudi koji u kapitali­ z m u poseduju sredstva za proizvodnju i stoga su u položaju d a eksploatišu radnike (Marks). ličnost. ljudi . Kolektivna svest . naročito dehuma­ nizacija zbog koje su zaposleni prisilje­ ni da rade u nehumanim uslovima. što je još važnije. prven­ stveno proletarijata. Individualna slo­ boda i kreativnost postepeno blede u ništavilu. Kalkulabilnost . grupe imaju sposobnost da učestvuju u g r u p n o m sukobu ( D a r e n d o r f ) . Kapitalistički patrijarhat . Izgled . K a o rezultat toga. Različi­ te neiazumne posledice racionalizacije (mekdonaldizacija). Ispitivanje podrazumeva i hije­ rarhijsko nadziranje i davanje normalizujućih sudova. Iracionalnost racionalnosti . K o d . Kapitalizam p o Marksu. nepredvidiv i kreativan aspekt sopstva. to je m a n j a verovatnoća da će akter manifestovati neželjeno ponaša­ nje (teorija razmene).način nadziranja potčinjenih i donošenja sudova o tome šta oni rade.verovanja i osećanja koja su zajednička članovima neke grupe. ličnostima. plemena ili društva (Dirkem). Po Lum a n u .društveni sistem koji će ljudskoj vrsti po prvi put u istoriji omogućiti da izrazi svoj p u n potenci­ jal (Marks).442 DŽORDŽ RICER . ekonomski sistem. da prevaziđe la­ žnu svest i istinski razume prirodu ka­ pitalističkog sistema (Marks). Istorijski materijalizam marksističko shvatanje p o k o m e su materijalni uslovi ljudskog života. uključujući aktivno­ sti i odnose koji proizvode te uslove. i p o k o m e se istorija svodi na promene u materi­ jalnim uslovima života društvenih gru­ pa i s njima povezanim p r o m e n a m a u ljudskom iskustvu. što je kazna oštrija. slom dijalektičke povezanosti ljudi i velikih struktura dovodi do sve većeg potpadanja ljudi p o d kontrolu tih struktura. jedna o d dimenzija mekdonaldi­ zacije (Ricer). način razlikovanja elemenata koji su deo sistema od elemenata koji ne pripadaju sistemu.način na koji izvođač izgleda ka­ da nastupa pred publikom.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI gube sposobnost da kritički i negativ­ no razmišljaju o strukturama koje ih kontrolišu i ugnjetavaju. sistem pravila koji nam omogućava da razumemo znako­ ve i. kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema. J a . njihova m o ć raste.radnje kojima akteri pripi­ suju negativne vrednosti. a potrošači da jedu u dehumanizovanom okruženju i okolnostima (Ricer). J e d n o d i m e n z i o n a l n o društvo .sposobnost klase. u kojem jed­ na klasa (kapitalisti) eksploatiše drugu klasu (proletarijat).

K u l t u r a i ideologija potrošnje . mediji.prvi aspekt Parsonsovog če­ tvrtog funkcionalnog imperativa.poslednja faza akta.razne vrste legitimnog znanja koje akter poseduje (Burdije).gestovi jednog učesnika interakcije koji nesvesno iza­ zivaju odgovarajuće gestove učesnika ( M i d ) . odno­ si se na potrebu sistema da stvara.preferencije ili vrednosti koje imaju akteri (teorija razmene).oprema koju publika p o istovećuje s izvođačima i očekuje o d njih da je nose sa s o b o m ( G o f m a n ) . Po ovoj teoriji.feministička teori­ ja nejednakosti koja tvrdi da su žene jednake s muškarcima u tome što su i one sposobne za donošenje razlo­ žnih moralnih sudova.obeležje mehaničke soli­ darnosti. radijska i njima slične industrije. tako što obezbeđuje norme i vrednosti koje aktere motivišu na delanje. jedna o d dimenzija mekdonaldizacije (Ricer). Krivično pravo . dragih korporacijama. K v a z i g r u p a . rodna nejednakost rezultat je patrijar­ halnih i seksističkih obrazaca podele rada. Kreativna destrukcija . U krajnjoj instanci. i proleteri i ka­ pitalisti imaju lažnu svest o sebi. to jest preduzimanje konkretne mere kojom se zadovoljava izvorni impuls (Mid). Sred­ stva za vršenje te kontrole su savremeni marketing. Lanci zavisnosti — lanci veza koji obuhva­ taju one ljude o d kojih je pojedinac zavisan. Kulturni feminizam . K o n t r o l a .feministička teori­ ja razlike koja uzdiže pozitivne aspek­ te ženske ličnosti. odr­ žava i obnavlja motivaciju pojedinaca.dominacija tehnologije nad zaposlenima i potrošačima.shvatanje da percepcije.mnoštvo pojedinaca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes (Darendorf). Konstruktivistička perspektiva .kombinacija kultura koje su prethodno bile odvojene jedna od druge. obrazovanje i mediji. Kulturni kapital .shvatanje p o ko­ m e stare strukture moraju d a se unište (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje će biti efikasnije (Sumpeter). kao što su: pravo. L i č n a fasada . sve navedeno nalazi se u slu­ žbi stvaranja globalnog raspoloženja koje potrošačkog transnacionalnim drugog 443 društvu učini kulturu važnijim činio­ cem od ekonomije.oblik interakcije u kojoj pojedinac namerno prikriva istinu o d (Zimi). kao i reklamnim i m e ­ dijskim korporacijama omogućava da ubiru veliki profit (Skler).Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju latentnosti. Latentnost .ideologi­ ja p o m o ć u koje se vrši kontrola nad ljudima širom zemaljske kugle.grupe koje stvarno učestvuju u sukobu (Darendorf).u kapitalizmu. porodica. Korisnost . Latentni interesi . ovaj koncept često se upotre­ bljava naizmenično s k o n c e p t o m hi­ bridizacije. Kulturni sistem .interesi kojih pripad­ nici grupe nisu svesni (Darendorf). o svom međusobnom odnosu i načinu na koji kapitalizam funkcioniše (Matks). Konzumacija . kao i čitav niz potrošnih dobara koja se na tim medi­ j i m a reklamiraju i prodaju. a rodna jednakost se može ostva­ riti ako se preoblikuju obrasci podele rada u ključnim društvenim ustanova­ m a . s ciljem da u .REČNIK Konfliktne g r u p e . Latentne funkcije . rad. L a ž . Kulturna industrija .p o j a m kojim kri­ tički teoretičari označavaju vrstu indu­ strije u koju spadaju filmska.nenameravane pozi­ tivne posledice (Merton). Kulturni imperijalizam uticaj jedne kulture na veliki broj drugih kultura. Lažna svest . kao i zavisnost ljudi o d dru­ gih ljudi (Elijas). Konverzacija gestovima . Liberalni feminizam . Kreolizacija . misli i aktivnosti stva­ raju društvene strukture (Burdije). O b l i k prava u kojem će pre­ stupnici verovatno biti oštro kažnjeni za svaki postupak koji čvrsto integrisana zajednica doživljava kao prekršaj snažne kolektivne svesti (Dirkem).

Gidensova metafora k o j o m on opisuje moderni svet kao snažnu silu koja se kreće napred rušeći sve pred so­ b o m . fotmirajući tako . govori publici koju vr­ stu uloge izvođač namerava da igra u određenoj situaciji ( G o f m a n ) .p o M i d u . Lumpenproletarijat — masa jako siromaš­ nih ljudi koji se u kapitalističkom si­ stemu nalaze u lošijem položaju i o d s a m o g proletarijata ( M a t k s ) . Mekdonaldizacija . Materijalne društvene činjenice . N j e n i h pet osnovnih dimenzija su efikasnost.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ličnost — p o Parsonsu. predvidljivost. prikrivanje sve­ ga o n o g a što je prethodilo predstavi (Gofman).proces u k o m e prin­ cipi funkcionisanja restorana brze hrane osvajaju jedan po jedan sektor američkog društva.tteča faza akta.mreža društvenih o d n o ­ sa koji uključuju određeni broj indivi­ dualnih ili kolektivnih aktera.latentni interesi ko­ jih su pripadnici grupe postali svesni (Darendorf). Manifestne funkcije . M a n i r — način na koji se izvođač ponaša pred publikom. kao i različite međusobne odnose razmene. M n o g i od ovih odnosa razmene postoje i m e ­ đusobno su povezani. amfiteatar). različiti T V kvizovi). društvene činjenice koje imaju materijalan (opipljiv) oblik (recimo. Lokalne realnosti proživljenog iskustva mesta gde tealne ličnosti delaju i provode svoje živote (feministička te­ orija). Manifestni interesi . Ljudi upravljaju M o l o h o m . kao i slike sveta koje oni stvaraju i šire. kao i ostatak sve­ ta.Elektronski kapaciteti za proizvodnju i prenos informacija širom sveta. M e n e . kontrola p u t e m zamene nalnost iracionalnosti.u Dirkemovoj teoriji. kalkulabilnost.p o Dirkemu. Mikrofizika m o ć i koncept p o k o m e m o ć postoji na mikronivou i uklju­ čuje radnje kojima se ona vrši kao i radnje kojima se ona dovodi u pitanje (spori). Metodološki relacionizam sociolozi koji su usmereni na odnos između fe­ n o m e n a na makronivou i mikronivou (Ricer). dekvalifikaciji i homogenizaciji radnika i potrošača (Ricer). m o ć da zbaci imperiju i stvori kontra­ imperiju (Hart i Negri). standardizovanim tadnim ruti­ nama. M a s o v n a kultura .svesne i nameravane pozitivne posledice (Merton). paradoksalno.444 D 2 0 R D 2 RICER . M a n i p u l a c i j a . M n o š t v o . Medijski predeli . racio­ M e k d o n a l d i z a m . organizovan si­ stem p o k o m e se pojedinac (akter) orijentiše i motiviše na delanje. Različiti akteri imaju mnoštvo različitih resursa i mogućnosti razmene. jedan o d Apadurajevih predela. M o ć . M o l o h . bar potencijalnu. M r e ž a razmene . Mistifikacija zbuni nastojanje izvođača ograničavajući da publiku kon­ takt koji ima s njom. konfotmistički aspekt sopsrva. podrazumeva manipulisanje percipiranim objektom ( M i d ) .u kritičkoj teoriji.prema Emersonu. ljudi tehnologijama i. M e t o d o l o š k i holisti .skup ljudi iz celog sveta koji održava imperiju na različite načine. kultuta koja je svima dostupna i popular­ na m e đ u širokim m a s a m a (na primer. rigidnim tehnologi­ j a m a . prihvatanje i percepci­ ja uopštenog drugog od strane poje­ dinca. i njihovu okolinu.sociolozi koji se bave m a k r o n i v o o m društva i smatraju da on određuje mikronivo.proces koji se prvo javio u industriji brze ishrane i sličan je fordizmu jer se zasniva na h o m o g e ­ nim proizvodima. M e h a n i č k a solidarnost . ali uvek postoji mogućnost da će se on otrgnuti kontroli i uništiti one koji su ga stvorili. ideja da primitivna drušva na o k u p u drži nerazvijena podela rada i činjenica d a svi obavljaju istu vrstu poslova. ali koji takode ima. potencijalni tro­ šak koji jedan akter može nametnuti drugome.

norme i vrednosti). N e š t o .posledice društvenog delanja koje su nevažne za proučavani si­ stem (Merton). solidarnost proizilazi iz različitosti.). N e o t r i b a l i z a m . etničkih i p o ­ litičkih gtupa. zamenila na njegovom r a d n o m mestu (Marks). N e t o balans .p o D i r k e m u .razlika između funkcija i disfunkcija (Merton). kako bi ga deca. nauka. N o r m a l i z u j u ć i sudovi . Objašnjavajuće prakse .drugi aspekt Parsonsovog četvrtog funkcionalnog im­ perativa. itd.oni koji su na vlasti m o g u da odlučuju šta je normal­ no. kritikuju ili idealizuju) posebne situacije (etnometodologija). institucija ili grupa (Merton).složene.ditkemova ideja da u savremenom drušvu. N i v o i funkcionalne analize . O d r ž a v a n j e obrasca . Okruženje fizička scena koja obično m o r a da postoji da bi akteri izveli predstavu ( G o f m a n ) . o d n o s n o niz religioznih. pa čak i preživelo. a šta nenormalno u velikom broju oblasti. usled razvi­ jene podele rada.uglavnom p u n oblik.načini na koje akteri definišu (opisuju. sve ljud­ ske tvorevine koje se smatraju delom kulture (umetnost. Nefunkcije . 445 N o v a sredstva za p o t r o š n j u S k u p potro­ šačkih mesta koja su uglavnom nasta­ la nakon 1950-ih godina u S A D . filozofija . O b j a š n j e n j e .RECNIK pojedinačnu mrežnu strukturu (Emer­ son). Objektivna kultura .proces u kojem ljudi nude objašnjenja kako bi svetu oko sebe da­ li smisao (etnometodologija).radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti. N e n a m e r a v a n e posledice . Ontološka nesigurnost nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije. N a g r a d e . N a d n i c a za preživljavanje . d a bi društvo funkcionisalo. O r g a n s k a solidarnost .postmoderno kretanje ka stvaranju čitavog niza zajednica ko­ je predstavljaju pribežišta za strance.funkcional­ na analiza se može sprovesti na bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj drušvenoj pojavi. oblik lišen bilo kakvog posebnog sadržaja (Ricer).neočekivane pozitivne. povećanje nagra­ d a verovatno će izazvati željeno pona­ šanje (teorija razmene). društvene činjenice koje su spoljne i prinudne.nedovoljna količina sredstava koja vas sprečava da ostvari­ te željeni cilj. ali koje imaju ne­ materijalan oblik (na primer. odnosi se na potrebu sistema da obezbeđuje. Ništa uglavnom prazan oblik. O p e r a n t n o uslovaljavanje .proces uče­ nja kroz koji posledice nekog ponaša­ nja modifikuju to ponašanje (teorija razmene).p o Z i m l u . to jest o b ­ lik ispunjen posebnim sadržajem (Ri­ cer). s ci­ ljem da unaprede potrošnju (Ricer). Ko god prekrši norme koje su sadržane u normalizujučim sudovima. počevši od društva u celini p a do organizacija. održava i obnavlja kulturne obrasce koji stvataju i potkre­ pljuju individualnu motivaciju. smatra se nenormalnim i može biti ka­ žnjen o d strane službenika ili njihovih p o m o ć n i k a (Fuko). negativne i nevažne posledi­ ce (Merton). potreban je doprinos većeg broja pojedinaca.načini na koje neka osoba nudi objašnjenje a druga osoba prihvata ili odbacuje to objaš­ njenje (etnometodologija). O d n o s i vladanja . O s k u d n o s t resursa .nadnica ko­ j u kapitalista plaća radniku a koja je taman tolika da radnik preživi i zasnuje porodicu. O b j a š n j e n j a . N e m a t e r i j a l n e društvene činjenice . nemonolitne ali povezane društvene aktivnosti koji­ m a je m o g u ć e kontrolisati društvenu proizvodnju (feministička teorija). o d n o s n o sposobnosti dejstvenika d a menjaju svoje životne planove i ciljeve (Gidens). kad onemoća.

teoretičar. rezidualna kategotija kapitalističke svetske ekono­ mije koja obuhvata skup regiona koji se nalaze između centra (eksploatatora) i periferije (eksploatisanih). To je jedan univer­ zalan sistem. pojedinci putem čula teaguju na stimuluse koji su povezani s i m p u l s o m ( M i d ) . Postfordizam . kako bi razumeo njihova značenja i motive i posmatrao način na koji oni delaju. Poluperiferija . Ponašajući o r g a n i z a m Parsonsov si­ stem delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije. Posmatranje metod. Patikizacija kao što u savremenom svetu postoji čitav niz različitih vrsta patika dostupnih potrošaču. Sva­ ki o d tih učesnika ima posebnu ulogu u igri ( M i d ) .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Polje . Percepcija . podsistem društva koji vrši funkciju postiza­ nja cilja tako što ostvaruje društvene ciljeve i mobilise aktere i resurse koji su neophodni za njihovo ostvarenje. za razliku o d fordizma. sveobuhvatan u svojoj društvenoj organizaciji. trajan u vre­ menu i prostoru i sposoban da se od­ upre i održi uprkos povremenim izazo­ vima (feministička teorija). Postmoderna sociologija sociologija koja se nalazi p o d snažnim uticajem postmodernih ideja i koja prihvata ne­ racionalan pristup proučavanju druš­ tva ( B a u m a n ) . O t u đ e n j e — slom prirodne povezanosti ljudi s njihovim prozvodnim aktivno­ stima.446 DŽORDZ RICER .drugi stadijum u razvoju sopstva. postfordističko društvo odlikuje slična vrsta heterogenosti u m n o g i m drugim obla­ stima potrošnje. Period igre .p o Parsonsu. tako što prilagođava i menja spoljni svet.prvi stadijum u razvoju sopstva. umesto da preuzima ulogu diskretnih drugih. deca se igraju tako što dodeljujti sebi uloge drugih ( M i d ) . Politički sistem . profesionalni i tehnički rad umesto manuelnog rada. Postindustrijsko društvo . Period igranja .druga faza akta. proizvodima koje proizvode. koji je najpre bio pod uticajem strukturalizma. zatvorskom čuvaru) o m o g u ć a ­ va p o t p u n nadzor nad g r u p o m ljudi (na primer.sistem proizvodnje koji je.društvo koje karakteriše proizvodnja usluga ume­ sto proizvodnje robe.po Volerstinu. Poststrukturalista . prilago­ đenih proizvoda koji zahtevaju fleksi­ bilnije tehnologije i fleksibilnije radni­ ke i koji dovode do veće heterogenosti u potrošnji. Ponašanje . posmatra­ nje istraživaču o m o g u ć u j e da koristi m e t o d saosećajne introspekcije i stavi se u položaj proučavanih aktera. . Periferija .sistem u k o m e muškarci potčinjavaju žene. ali je onda to znanje sjedinio s drugim teorijskim perspek­ tivama. teorijsko znanje umesto praktičnog znanja. radnicima s kojima ih proizvode i spo­ sobnostima koje bi potencijalno m o ­ gli da razviju (Marks).mreža odnosa između objektivnih društvenih pozicija (Burdije).sttuktura koja nekome na vlasti ili na značajnom položaju (na primer. stvaranje i kontrolisanje novih tehnologija i razvijanje intelektualnih tehnologija koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom. U slučaju sim­ boličkog interakcionizma. usko povezan s terenskim radom. Patrijarhat . kao Bur­ dije.oblasti kapitalističke svetske privrede koje snabdevaju centar siro­ vinama i koje on uveliko eksploatiše (Volerstin). P a n o p t i k o n . kojim simbolički intetakcionista (ili neki drugi sociolog) proučava društvo tako što posmatra šta se u n j e m u dešava. Postizanje cilja — drugi Parsonsov funk­ cionalni imperativ koji se odnosi na potrebu sistema da definiše i ostvari svoje osnovne ciljeve.ljudski postupci koji se više ili manje javljaju nesvesno (Veber). nad zatvotenicima). dete preuzima ulo­ gu svih onih koji u igri učestvuju. orijentisan na proizvodnju heterogenih.

sada nas uznemirava ili se možda toga stidimo. Praktična svest .ideja da su dobra i usluge suštinski isti. m n o g a o d njih smatramo nepodnoš­ ljivim. naročito prole­ teri. Proces civilizovanja . K o n c e p t o m potreba često se ob­ jašnjava potrošnja. m o ž d a najvažnije o d svega. Prakse nisu objektivno determinisane. Svako­ dnevno ponašanje koje je nekada bilo 447 prihvatljivo. Racionalno-legalna vlast .u društvenoj razmeni. već m u i omogućavaju da efikasno izađe na kraj sa svojim društvenim ži­ votom.intimne grupe u ko­ jima se ljudi suočavaju licem u lice i koje imaju odlučujuću ulogu u pove­ zivanju pojedinca s većim društvom. moraju da preduzmu konkretnu akciju kako bi uspeli da prevaziđu ka­ pitalizam (Marks). Pozornica .klasa ljudi koji moraju da prodaju svoje radno vreme kapitalisti­ ma jer je t