Džordž Ricer

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
Preveli s engleskog jezika Smiljana Skiba i Dušan Pavlović

C/ly>K5EHHi

Izvornik G e o r g e Ritzer

Contemporary Sociological Theory and Its Classic Roots : T h e Basics 2 d Edition
Copyright © 2007, 2003 by The McGraw-Hill Companies, Inc. All rights reserved.

Copyright © J P

Službeni glasnik, 2 0 0 9

www.slglasnik.com Sva prava pridržana

KRATAK SADRŽAJ
Predgovor srpskom izdanju 13 Predgovor autora 25 O autoru 29 1. Uvod u sociološku teoriju 31 2. Klasične sociološke teorije (1) 49 3. Klasične sociološke teorije (2) 89 4. Savremene grand-teorije (1) 111 5. Savremene grand-teorije (2) 173 6. Savremene teorije svakodnevnog života 215 7. Savremene integrativne teorije 263 8. Savremene feminističke teorije (zajedno s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan Nibruk). . 295 9. Postmoderne grand-teorije 339 10. Teorije globalizacije 393 Rečnik Indeks 437 452

DETALJAN SADRŽAJ
PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 13 PREDGOVOR AUTORA 25 O AUTORU 29 1. UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 31 Kako nastaje sociološka teorija 31 Definisanje sociološke teorije 36 Nastanak sociološke teorije: jedno realističnije gledište . 37 Multikulturalna socijalna teorija 39 Pregled knjige 42 Sažetak 46 Literatura za dalje čitanje 47 2. KLASIČNE TEORIJE (1) 49 Emil Dirkem: Od mehaničke do organske solidarnosti. 49 Dve vrste solidarnosti 49 Promene u dinamičkoj gustini 50 Kolektivna svest 52 Krivično i restitutivno pravo 54 Anomija 55 Karl Marks: Od kapitalizma do komunizma 58 Ljudski potencijal 60 Otuđenje 61 Kapitalizam 63 Komunizam 67 Maks Veber: Racionalizacija društva 70 Društveno delanje 70 Ponašanje i delanje 71 Vrste delanja 73 Vrste racionalnosti 76 Protestantska etika i duh kapitalizma 78 Konfučijanizam, hinduizam i kapitalizam 80 Strukture vlasti i racionalizacija 81 Sažetak 87 Literatura za dalje čitanje 88

8

D Ž O R D Ž RlCER -

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

3. KLASIČNE TEORIJE (2) Georg Zimi: Narastajuća tragedija kulture Asocijacija Forme i tipovi Svest Veličina grupe Distanca i stranac Distanca i vrednost Objektivna i subjektivna kultura Podelarada Torsten Vehlen: Sve veća kontrola biznisa nad industrijom Biznis Industrija Džordž Herbert Mid: Socijalni biheviorizam Akt Gestovi Značajni simboli i jezik Sopstvo Ja i mene Sažetak Literatura za dalje čitanje 4. SAVREMENE GRAND-TEORIJE (1) Strukturalni funkcionalizam Funkcionalna teorija stratifikacije i njene kritike Strukturalni funkcionalizam Talkota Parsonsa . . Strukturalni funkcionalizam Roberta Mertona Teorija sukoba Rad Ralfa Darendorfa Vlast Grupe, sukob i promena Opšta teorija sistema Rad Niklasa Lumana Samostvarajući sistemi Diferencijacija Sažetak Literatura za dalje čitanje

89 89 90 90 91 93 96 98 99 100 100 101 102 105 106 107 108 109 113 115 116 111 111 119 122 148 148 151 154 155 155 158 162 170 172

DETALJAN SADRŽAJ

5. SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) Neomarksistička teorija Kritička teorija i pojava kulturne industrije . . . . Od fordizma do postfordizma Proces civilizovanja Primeri procesa civilizovanja Objašnjavanje promena: produženje lanaca zavisnosti Studija slučaja: lov na lisice Kolonizacija sveta života Svet života, sistem i kolonizacija Racionalizacija sistema i sveta života Moloh modernosti Moloh Prostor i vreme Refleksivnost Nesigurnost i rizici Sažetak Literatura za dalje čitanje 6. SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA Simbolički interakcionizam Dramaturgija Dramaturgija Upravljanje utiscima Etnometodologija i konverzacijska analiza Definicija etnometodologije Objašnjenja Neki primeri Ostvarivanje roda Teorija razmene Teorija razmene Džordža Homansa Osnovne propozicije Teorija racionalnog izbora Model u najosnovnijim crtama Osnove društvene teorije Sažetak Literatura za dalje čitanje

173 173 174 185 193 193 196 198 199 200 203 204 205 206 207 209 212 213 215 215 220 221 232 232 234 236 239 240 240 245 251 251 255 258 261

10

D Ž O R D Ž RlCER -

SAVREMENA

SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI

KORENI

7. SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 263 Jedna integrisanija teorija razmene 263 Odnosi razmene i mreže razmene 265 Moć - zavisnost 268 Integrativnija teorija razmene 269 Teorija strukturacije 270 Elementi teorije strukturacije 273 Kultura i dejstvenost 277 Habitus i polje 278 Prevazilaženje subjektivizma i objektivizma . . . . 280 Habitus 282 Polje 285 Sažetak 291 Literatura za dalje čitanje 293 8. SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE (napisano s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan Nibruk) 295 Osnovna teorijska pitanja 296 Savremene feminističke teorije Rodne razlike 301 Rodna nejednakost 303 Rodno ugnjetavanje 309 Strukturalno ugnjetavanje 318 Ka feminističkoj sociološkoj teoriji 329 Sažetak 337 Literatura za dalje čitanje 338 9. POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 339 Prelaz industrijskog ka postindustrijskom društvu . . . 339 Unapređenje veštine upravljanja (i druge grand-teorije) 344 Unapređenje veštine upravljanja 345 Ostale Fukoove grand-teorije 352 Postmodernost kao sazrevanje modernosti 354 Da li se učimo da živimo sa ambivalencijom?. . . 357 Postmoderna etika 359 Uspon potrošačkog društva, gubitak simboličke razmene i rast simulacija 361 Od proizvođačkog do potrošačkog društva 362

DETAUAN SADRŽAJ

1

Smrt simboličke razmene i porast simulacije . . . Potrošačko društvo i nova sredstva za potrošnju Dromologija Feminizam ipostmoderna socijalna teorija Sažetak Literatura za dalje čitanje 10. TEORIJA GLOBALIZACIJE Glavni socijalni teoretičari o globalizaciji Entoni Gidens i „odbegli svet" globalizacije . . . . Ulrih Bek i politika globalizacije Zigmunt Bauman o posledicama globalizacije . . Kulturna teorija Kulturni diferencijalizam Kulturna konvergencija Kulturna hibridizacija Ekonomska teorija Transnacionalni kapitalizam Imperija Politička teorija Ostale teorije Sažetak Literatura za dalje čitanje REČNIK INDEKS

367 374 381 385 388 390 393 397 397 398 400 401 402 407 415 420 420 423 428 433 435 436 437 457

Ricer poku­ šava da izloži najvažnije savremene sociološke teorije. savremenim teoretičarima. on savremene teorije želi da poveže s njihovim klasičnim korenima. stavljajući naglasak na globalizovano društvo potrošnje i njegove posledice po društveno ponašanje i obrasce društvene interakcije. postmoderne socijalne teorije (glava 9) i teorije globalizacije (glava 10). feminističke sociološke teorije (glava 8). 2007).georgeritzer. ima i svoje dve krače verzije. Tu su predstavljeni funkciona­ lizam. inte­ grativne teorije (glava 7). teorija sukoba i sistemska teorija (glava 4). a glave 4-10. s preko 1.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU Knjiga Džordža Ricera Sociološka teorija i njeni klasični koreni predstavlja jednu od tri autorove verzije pregleda sociološ­ kih teorija koje je napisao od kraja 1980-ih godina.com. Mid i Zimel). Marks. (Svi poda­ ci o Ricerovoj produkciji i s najavama budućih izdanja njegovih knjiga mogu se naći na http://www. Pored toga. to jest klasičnom sociološkom teorijom. ali sada žele (ili moraju) da ih sagledaju iz jednog teorijskog ugla. ona u origi­ nalu ima 315 strana (drugo izdanje objavljeno 2007).) Sociološka teorija i njeni klasični koreni namenjena je prven­ stveno studentima početnih godina fakulteta koji su već uvedeni u sociološke koncepte i probleme. a druga verzija je ova knjiga. iako sociologija nije glavni predmet njihovog izučavanja. Ricerova Sociološka teorija karakteristična je po tome što ima jednu ideju vodilju koja prožima celu knjigu. ona je prilago­ đena studentima kojima je znanje iz sociološke teorije i teorije društvenog ponašanja neophodno. Veber. Ta trilogija. Contemporary Sociological Theory (sedmo izdanje objavljeno 2007) i Postmodern Social Theory (prvo izdanje izašlo 1997). Ricer je glave 2 i 3 posvetio klasičnim sociološkim teore­ tičarima (Dirkem. . neomarksistička teorija (glava 5). teorije svakodnevnog života (glava 6).500 strana. Najsveobuhvatnija je trilogija koju čine: Classical Sociological Theory (peto izdanje 2007). Obimnija verzija. Vehlen. Sociological Theory (sedmo izdanje. Osim toga. ima 800 strana.

dramaturgiju i etnometodologiju. Glavni feministiki teorijski pristupi koji su ovde izloženi . Na primer. već da savre­ mena sociološka teorija mora biti objedinjujuća. S obzi­ rom na to da i Arčer i Burdije kulturi pripusuju važno mesto u reprodukciji i elaboraciji društvenih odnosa. radikalni i socijalistički feminizam. Čini se da je njihov glavni nedostatak jed­ nostranost u insistiranju na akterima ili na strukturama čemu je.kul­ turni. može se reći da izlaganje savremene teorije počinje tek od glave 7 u kojoj se izlažu teorija razmene Ricarda Emersona. teoriju sukoba.14 D 2 0 R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Iako Ricer funkcionalizam. mogao biti vredan zbog toga što je feminističkoj sociološkoj teoriji posvećeno čitavo poglavlje. ali ključna vrednost ove glave jeste u otkrivanju . morfogenetski pri­ stup Margaret Arčer i sociološka teorija Pjera Burdijea. Ova glava ukazuje na to da više nije moguće promi­ šljanje bez pokušaja integracije makronivoa i mikronivoa (kako su to pokušavali funkcionalisti ili etnometodolozi). danas ih sve manje socioloških teoretičara koristi. kao i teorija intersekcionalnosti . sistemsku teori­ ju. Ricerov udž­ benik bi. prava je šteta što se u ovoj glavi nije našlo mesta za „strogi program" kulturne socio­ logije Džefrija Aleksandera koji na kulturu gleda kao na zasebnu promenjivu kojom objašnjava društvene promene i društveno ponašanje. sociološka teorija sklona od samog početka. ako ni zbog čega drugog. li­ beralni. Danas najveći broj teoretičara funkcioniše unutar paradigme koja se može nazvati integrativnom ili sintetičkom. ubraja u savremene teorije. fenomenološki. institucionalni. interaktivni. Te teorije. o kojima govori u glavama 4-6.ukazuju na multidisciplinarnost fe­ minističke misli. uzgred. sve više pred­ stavljaju inspiraciju. Od kraja 1970-ih godina u sociološkoj teoriji nastaje jedan novi trend po kome je i aktere i strukture nužno uzeti podjedna­ ko ozbiljno. dok su etnometodolozi tvrdili da društeni poredak ne postoji. funkcionalisti su potpuno zanemarivali delovanje pojedinaca van onoga što društvene strukture „propisuju". psihoanalitički. biološki. teorija strukturacije Entonija Gidensa. kao i one klasične. Glava 8 posvećena je feminističkim pogledima na sociološ­ ku teorijsku misao. Prema tome. S obzirom na to da je feministička sociološka misao u našoj sociologiji do sada bila zapostavljena.

to bi se već moglo smatrati njegovom priličnom vrednošću. što inače nije karakteristika nepotrebno zamršenog i pompeznog stila mnogih postmodernih mislilaca (uključujući tu i neke naše) . i • kulturna hibridizacija (po kojoj svet sve više predstavlja hibridan spoj različitih kultura). s pravom) prema postmodernistima i njihovom načinu teoretisanja.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 15 niti koja objedinjuje sve feminističke teorije čiji je cilj dovođenje u pitanje postojeće društvene strukture. prema podeli koju Ricer preuzima od Jana N.s obzirom na to da je pisana na jedan jasan i nepretenciozan način. iako je svoju najvažniju knjigu Virilio objavio još 1977. mogu razvrsta­ ti u tri grupe: • kulturni diferencijalizam (po kome se svet sve više kul­ turno razlikuje. Budući da dobar deo ovdašnje društvene (ne samo sociološ­ ke) akademske zajednice ima veliki otpor (ponekad. po prvi put se u jednom sociološkom udžbeniku na srpskom jeziku pojavljuje i dromologija Pola Virilija. društvo nadzora i kontrole. čime se otvara pitanje položaja žena u njima. Iako se izlažu različite teorije (političke i ekonom­ ske). Mišela Fukoa i Zana Bodrijara.preporučuje upravo onim društvenjacima koji su oduvek gajili odbojnost prema postmodernizmu. . Osim toga.utiču na društvene odnose i društvenu organizaci­ ju. Ricer izlaže različite teorijske pristupe globalizaciji. što povećava šanse za globalni sukob). godine. Konačno. ova glava se . Ova glava ima za cilj da pokaže kako tri glavne karakteristike savremenog postmodernog druš­ tva . U glavi 9 predstavljeni su najvažniji postmoderni socijalni teoretičari počev od Danijela Bela. • kulturna konvergencija (po kojoj svetske kulture sve više liče jedna na drugu). Pitersena. glavi.moralni relativizam. preko Zigmunta Baumana. Ako ovaj udžbenik imalo doprinese tome da se nove generacije studenata odškoluju a da pri tome ne izgrade otpor prema postmodernističkoj misli. u 10. do sada uglavnom nepoznata domaćoj akademskoj zajednici (izuzev teo­ retičarima filma). srž glave čine kulturne teorije globalizacije koje se. i porast potrošnje .

što znači rast). a sve više na raspravu o tome u kojoj meri potrošačka kultura menja društvene strukture i svet u kome živimo. Grobalizacija počiva na fenomenu eksplozije po kome kapitalizam ima neprestanu tendenciju širenja i rasta. dok je na početku (prvo izdanje knjige o mekdonaldizaciji društva pojavilo se 1996. već je na delu kulturna hibridizacija. (Kulturna hibridizacija se oslanja na postmodernu soci­ jalnu misao. I obrnu­ to. go­ dine) mekdonaldizacija bila razdvojena od globalizacije. Po sopstvenom priznanju. Osnovna tvrdnja zastupnika glokalizacija i kulturne hibridzacije jeste da je svet pluralizovan. Ricer se više bavi silama koje stvaraju konvergenciju kultura. sve manje usredsređena na problem prevazilaženja dihotomije strukture i dejstvenosti (glava 7). najvažnija su poslednja dva procesa. a kulturna hibridizacija na konceptu glokalizacije. pa je stoga za razumevanje tog procesa od značaja razumevanje postmodernih socijalnih teorija koje Ricer izlaže u glavi 9. te da globalizacija izaziva specifične lokalne reakcije oda­ kle nastaju posebne hibridne forme koje se odupiru homogeni­ zaciji. Glavna . da su najvažniji akteri lokalni akteri.16 DžORDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Za Ricera. Tako nastaje mešavina koju nazivamo glokalno (spoj globalnog i lokalnog). onda se pre može govoriti o procesu kulturne konvergencije. ukoliko se društvo grobalizuje. odnosno procesa u kome jedno implodira u drugo. u smislu teorijske rasprave. pri čemu se prvi deo reči grobalizacija izvodi od engleske reči growth. a ne o kulturnoj hibridizaciji.) Hibridizacija i glokalizacija nastaju kao posledica mešanja globalnog s lokalnim. U skladu s konceptualnim aparatom koji je razvio u knjigama McDonaldization of Society i Globalization of Nothing. dakle. onda znači da teza o kulturnoj konver­ genciji nije tačna. Teza za raspravu je. Analizom tih procesa. Ricer implicitno pokazuje kako je savremena sociološka teorija. Ricer koncept mekdonaldizacije tek odnedavno vezuje za globalizaciju. Kulturna konvergencija počiva na konceptu grobalizacije. kulturna konvergencija počiva na konceptu grobalizacije (spoj privrednog rasta i globalnog rasta. Radi se o originalnim konceptima mekdonaldizacije i globalizacije niče­ ga. Ukoliko se glokalizuje. da li se savremeni svet sve više glokalizuje ili globalizuje. Nasuprot tome.

Ako ste primetili da više ne uživate u obrocima. u četiri godine studiranja nikada ništa nije šire zainteresovalo). Na primer. to znači da ste studirali na mekdonadizovanom fakultetu. već se preliva i u druga društva. Ljudi sve više konzumiraju proizvode koji nisu stvari {nonthings).zdravstvo. da bi razumeli o čemu se radi dovoljno pročitati naslove i zaglavlja ili eventualno kratak tekst koji sledi. a ne samo o jednom čoveku. već mnoge druge usta­ nove društvenog života u kojima organizacije igraju važnu ulo­ gu . Ako ste ekspresno završili fa­ kultet. ali ima mnogo fraza. svaka je doživela nekoliko izdanja. to znači da se prvenstveno hranite u mekdonaldizovanim restoranima koji su dehumanizovali obrok. predvidivost i kontrola) na kojima počivaju velike privredne korporacije. Njih im prodaju neljudi {nonpeople). obrazaca i zalaženja u ljudsku intimu. jer profesorka nema vremena da se posveti svakom ponaosob (ili ako vas. Sadržaj glavnih globalnih proizvoda koji se ubrzano šire po svetu jeste ništa. Kao da je reč o čita­ vom timu autora. Ukazivanjem na rasprostranjenost takvih „sadržaja" koji se lako * Ironično. treće izdanje knjige čiji prevod držite u rukama trebalo bi da se pojavi 2010. Ako gledate tele­ vizijski program na kome se nude zabavne i kulturne emisije u kojima nema kreacije.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 17 ideja koncepta mekdonaldizacije jeste da se pokaže kako prin­ cipi (efikasnost. zapravo. obrazovanje. Ako ste primetili da vaš lekar nema vremena da vam posveti dovoljno pažnje (čak i ako odete kod privatnika i platite mu za njegovo vreme). sve više zahvataju ne samo privredni sistem. na neki način i sam Džordž Ricer predstavlja verovatno najmekdonaldizovanijeg sociologa današnjice: svaku od svojih knjiga re­ dovno ažurira. zabavu. poput Mekdonaldsa. to je zato što je čitavo zdravstvo sve mekdonaldizovanije. godine. informišete se iz mekdonaldizovanih medija. a da ni jednom niste porazgovarali s profesorkom makar o jednoj temi koja vas je šire interesovala. gledate mekdonaldizovane medije. . isplativost.* Po Riceru. religiju. Ako čitate novine u kojima je. Slično je i s globalizacijom ničega. kulturu. na njegovom veb sajtu moguće je naći spisak s godinama kada će izaći naredna izdanja njego­ vih knjiga. to rade na nemestima {nonplaces) kroz neuslugu inonservice). politiku itd. mekdonaldizacija postaje sve više globalni feno­ men: ne samo da se iz privrede preliva u druge oblasti društvenog života.

teorije integracije (ili sinteze) aktera i struktura iz glave 7 imaju svoje temelje u funkcionalizmu (Dirkem i Parsons. u glavama 2 i 6). Članovi savremenog društva zarobljenici su organizacija koje ne rade u njihovu korist. Ricer podupire svo­ ju tezu o kulturnoj konvergenciji. godine.) Ricer joj je posvetio dobar deo glave 3. socijalnom biheviorizmu (Mid.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I KORENI globalizuju jer ih svako može lako razumeti. a potom u glavi 9 pokazao kako se postmoderna misao oslonila . odnosno proizvode suprot­ no od onoga što bi trebao da proizvode. Iracionalnost raci­ onalnosti i gvozdeni kavez racionalizacije predstavljaju deo naše svakodnevice koje vredi izučavati i u čemu sociološka teorija može da pomogne.do gvozdenog kaveza. Mekdonaldizacija ima dve posledice koje radikalno menjaju društvene odnose: prva je iracionalnost racionalnosti. godine. (Ta knjiga izašla je 1899. Recimo. u glavama 2 i 4). a druga gvozdeni kavez racionalizacije. ali bez kojih život nije moguć. o kome će biti reči kasnije) nalazimo jednog klasika koji je neobično važan za razumevanje savremenih socioloških teorija kakve su Burdijeova ili Bodrijarova a koje akcenat stavljaju na razliku (distinkciju) i potrošnju. Umesto da nam služe. one se ponašaju kontraproduktivno. kao i interpretativnoj sociologiji (Veber. dramaturgija i etnometodologija. orga­ nizacije nam svaki dan predstavljaju sve veći problem. Međutim. Ricer posebnu pažnju poklanja onim klasičnim teorijama koje veću ulogu daju mehanizmima kulturne repro­ dukcije na kojima nastaje društvo potrošnje. Vrednost Ricerove knjige jeste u tome što ona uspeva da povuče paralelu između njih. glava 3). Radi se o Teoriji dokoličarske klase Torstena Veblena.18 DžORDŽ RlCER . To nas vodi do druge posledice . Tako u glavi 3 po prvi put u jednom udžbeniku socioloških teorija (ako se izuz­ me jedan paragraf u udžbeniku Jože Goričara. a u Srbiji je doživela svoje reizdanje 2008. # # * Navedene savremene teorije imaju svoje „klasične korene" (teorije koje Ricer izlaže u glavama 2-4). Četiri principa na kojima počiva mekdonaldizacija guraju organizacije ka sve većoj iracionalnosti.

već da bi se razlikovali od drugih. kao pravi „proroci" savremenog društva izdvajaju se još Veber i Markuze. jesu evolutivne teori­ je od kojih se u poslednje vreme posebno izdvaja sociobiološka teorija koja. izvučen je samo koncept jednodimenzionalnog društva i naglašen značaj tog koncepta za savremeno društvo i društvenu iracionalnost. sociološka teorija Remona Budona. Ipak. a studentima istovremeno . između ostalog. a u glavi 6. Osim Veblena. kako je Veber već tada primećivao otvorio put ka iracionalnosti racionalnosti. predstavljen kroz koncept „gvozdenog kaveza raciona­ lizacije" koji je. iz svake klasič­ ne teorije izdvaja samo ono što je bitno za razumevanje današnjnice. teorije koje ovde nedostaju ne pominju se ni u njegovoj trilogiji koja je pet puta obimnija. U glavi 10 nedostaje koncept diznizacije društva.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 19 na Veblenovu ideju upadljive potrošnje po kojoj ljudi ne kupuju dobra da bi preživeli. uprkos pro­ gresu oličenom u idejama francuske buržoaske revolucije. u načelu. Za razliku od ranih udžbenika socioloških teorija štampanih na srpskom jeziku. u kojoj postoji nekoliko pregleda socioloških teorija. prilikom objašnjenja društvenog ponašanja. Umesto da se izlaže celokupna Markuzeova ili neomarksistička misao. a ne za njega. Konačan zaključak mogao bi da bude sledeći. pridaje značaj ljudskim emocijama. Uprkos velikim ideologijama i grandi­ oznim metanarativima koji su slavili ljudski razum. povezao je s klasičnim korenima. ne­ dostaje jedan pregled koji bi izložio savremenu sociološku teori­ ju. čini se da je način na koji je ogranizovano savremeno društvo sve iracionalniji: ono je sve više usmereno protiv čoveka. iako su zbog dužine udžbenika morali da se pomenu samo oni najvažniji. što je koncept na kome Ricer te­ melji svoju teoriju o mekdonaldizaciji društva (glava 10). Veblenov slučaj pokazuje da Ricer. Slič­ no je i s Herbertom Markuzeom. *** Zašto je ovaj prevod bio potreban? Akademskoj zajednici u Srbiji. Tako je Veber u glavi 2. njegov udžbenik obuhvatio je najveći broj savremenih teorijskih pravaca. (Doduše.) Jedan važan skup teorija koji se ne nalazi ni u ovom udžbeniku ni u trilogiji. Ricerov udžbenik nema za cilj da klasifikuje različite sociološke pravce.

odnosno Historiji novovjekovnih političkih teorija: od neposrednih prethodnika do i pravnh teorija (1981) svaku teoriju procenili s marksističkog stanovišta. iako pisan u doba kada je marksi­ zam bio jedina ideologija jugoslovenske akademske zajednice. Ovaj pregled obuhva­ ta najnoviji razvoj u sociološkoj teoriji. Te dve knjige korisno su štivo samo za one koji se bave intelektualnom istorijom i istorijom socijalne i soci­ ološke misli. 1982). onda su to Veberova sociologija i funkcionalistička sociologija. godine u izdanju Izda­ vačke knjižarnice Gece Kona. funkcionalizma. godine kada je Džordž K. Sledeći poznati pregled preveden na srpski jezik priredio je Hari On je pisan tokom Drugog svetskog rata. Taj pregled. dok se kod Barnsa ne pominje funkcionalizam. uspeo je dosta vesto da izbegne dogmatski pristup sociološkoj teoriji na nači koji nikada nije pošao za rukom domaćim au­ torima koji su se bavili istorijom političkih teorija. Osim toga. A ako postoje dve klasične teorije bez kojih je nemoguće razumeti savremenu sociološku misao. Na primer. Nešto savremeniji bio je udžbenik Jože Goričara pod na­ zivom Pregled socioloških E. Do sada je na srpskom jeziku objavljeno nekoliko pregleda socioloških teorija.20 D Ž O R D Ž RICER .pogotovo teorijom razmene i teorijom racionalnog izbora (glava 6) koje najveći deo domaće sociološke zajednice zbog metodološkog individualizma sistematski izbegava od 1967. ali takođe studente upo­ znaje s nekim ranim savremenim teorijama . Radi se o knjizi Sociologija: savremeni pravci i teorije Pitirima Sorokina. Sorokinova Sociologija pisana je tako davno da se u njoj ne pominje čak ni Maks Veber. U njemu takođe nala­ zimo pokušaj klasifikacije rane sociološke teorije i obilje teorija. ali ništa više od toga. Goričarov pregled bio je za klasu iznad mnogobrojih mar­ ksističkih udžbenika opšte sociologije u kojima su se delimično . Homans objavio The Nature of Social Science. Radomir Lukić i Juraj Kolaković su u Istoriji političkih teorija (1982). Barns pod nazivom Uvod u istoriju sociologije (BIGZ. Prvi je štampan 1932. američkog sociologa ruskog porekla.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I ukazao na vezu između sveta u kome žive i sociološke teorije koja o tom svetu pokušava nešto da kaže. Sorokinov glavni cilj bio je da napravi jednu klasifikaciju ranih socioloških teorija i pokaže koja od njih je „naučno tačna".

koji oslonjen na Barnsa. Savremenost te knjige. Pešić se u svojoj knjizi previše (ponekad i doslov­ toga da mnoge savremene teorije nisu pomenute ni u fusnoti. Takođe.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 21 obrađivale sociološke teorije. Ta knjiga je nerazumljiva. neki sociolozi predstavljeni su s manje važnim konceptima i idejama od onih po kojima su prepoznatljivi. Studenti socioloških teorija u Srbiji dugo su morali da se oslanjaju na Barnsov ili Goričarov udžbenik misleći pri tom da je funkcionalizam poslednja reč u sociološkoj teoriji. interes za Veblenovu teoriju svakako se nije mogao javiti u periodu kada je svetska privreda (sredinom 20. veka) bila u ekspanziji. ali ne pominje koncept nenameravanih posledica koji je neophodan za razumevanje savremenih integrativnih teorija i koncepta dejstvenosti {agency) koji u njima zauzima važno mesto. već da predstavi samo one koji su značajni za teme i probleme kojima se bavi savremena teorija. Zigele. Seler). Prvi savremeniji pregled napisao je Mihajlo Pešić pod nazivom Sociologi­ ja I (Čigoja štampa. a tekst štur i nepristupačan studentima. Gofmanova dramaturgija) javile još 1960-ih godina. propušta da po­ mene čitav niz teorija od kojih su se neke (recimo. godine. Recimo. Frojd). samo je uslovna. što znači da je svaki teoretičar dobio po dve stranice u prošeku. Načelno. Vunt. „Najsavremenija" teorija . no) oslanja na Barnsov Uvod u istoriju sociologije što je dovelo do To ne uviđa ni Pešić. pa nije ni čudo što Barns. Koje će to teorije biti. Fon Vize. kod Roberta Mertona au­ tor pominje „izvijanje zajedničkog normativnog obrasca" (valjda je hteo da pomene Mertonov koncept anomije?). menja se u zavisnosti od toga u kom pravcu se razvija društvo. Svrha pregleda socioloških (ili bilo kojih drugih) teorija nije u tome da on obuhvati sve teoretičare za koje je autor čuo. nakon poslednjeg izdanja iz 1969. kako ćemo videti. Teoretičara ima previše: obrađeno je oko 75 imena na 160 stranica. Za neka imena teško je razumeti kako su se tu našla (Tojnbi. Recimo. dok su obuhvaćene mnoge čiji je značaj za savremenu sociološku misao veoma mali (Vord. 1999). nikada nije dopunjavan. koji svoju Istoriju izdaje pola veka posle prvog izdanja Veblenove Teorije dokoličarske klase. tu knjigu uopšte ne pominje. Njegova najveća mana sastoji se u tome što se završava funkcionalizmom i što.

pod nazivom Istorija socio­ loških ideja (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Cilj te knjige jeste da sve teorije predstavi iz ugla svakodnevice. kojom današnje istorije socio­ loške teorije obično počinju. Potom je na srpski jezik preveden pregled socioloških teo­ rija. Isto je s postmodernim teorijama (što je iznenađujuće za Lalmana.22 DŽORDZ RICER . Iako izdata 1999. knjiga prof. 2004). osim Aristotela i Platona. kome je posvećeno dovoljno pro­ stora i koji je dobro obrađen (valjda zato što je Francuz.previše je napredna i obimna . Ako se izuzme Burdije. Pešića završava se teorijama postindustrijskog društva. Zbog čega u knjizi nisu pokrivene teorije koje su se javile krajem 1970-ih i sredinom 1990-ih godina ostaje samo da se nagađa. Jedino delo koje bi se moglo okvalifikovati kao prihvatljiv pregled savremenih socioloških teorija jeste knjiga Sociologije svakodnevnog života. jedina savremenija teorija koja se pominje kod Lalmana (iako je prilično loše i nejasno obrađena) jeste Gidensova teori­ ja strukturacije. godine) nema nikakvu ideju vodilju. dakle. O teorijama globalizacije da i ne govorimo. već predstavlja prost pregled različitih socioloških teo­ rija. jer su postmodernisti uglavnom Fran­ cuzi). teorijama kojima su se sociolozi bavili 1960-ih i 1970-ih godina. ta knjiga . Ni Lalman ni Pešić ne pominju morfogenetički pristup Margaret Arčer.s obzirom na to da započinje od raspada „ortodoksnog konsenzu­ sa" i pretpostavlja jedno solidno predznanje klasične sociološke teorije (od Konta do Parsonsa) . pojavljuje tek na 50. Međutim. Ivane Spasić (Zavod za udžbenike i nastav­ na sredstva. pri čemu se Kontova teorija. kao i autor). to jest da odgovori na pitanje šta one mogu da nam kažu o svakodnevnom životu. Lalmanov pregled (objavljen 1993. godi­ ne. u dve knjige. spadaju Džon Lok i Žan-Zak Ruso.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I koja se pominje kod Pešića jeste ona Fukoova. stranici. aktuelnom 1980-ih godina. Mišela Lalmana. i to iz njegove strukturalističke (dakle. Ona ima jasnu ideju vodilju kojom objedi­ njuje različite teorije izložene u knjizi na isti način na koji to radi i Džordž Ricer. 2004) koji se završava teorijom Pjera Burdijea. Tako iz njegove istorije saznajemo da u preteče sociološke misli. početne) faze. I kod Lalmana ima „padobranaca".

ubrzanje. ali nije glavni predmet izučavanja. globalizacija ničega itd. Nedostatak savremene sociološke per­ spektive i koncepata koji iz nje proizilaze . Petrović (Zavod za udžbenike i nastav­ na sredstva. priručnika i enci­ klopedija koji bi i te kako mogli da posluže izučavanju sociološke . Raznolikost savremene sociološke teorije. blago rečeno. Socio­ logija je za najveći broj srednjoškolaca. iako bi u nedostatku udžbenika mogla da posluži i u tu svrhu. potrošačko društvo. jedan od najneinteresantnijih predmeta koji danas ima sličan status onom koji je nekada imao marksizam i socijalističko samoupravljanje. mekdonaldizacija i diznizacija društva. Budući da je sociologija obavezan predmet u velikom broju srednjih škola u Srbiji. Jedini skup teorija koji toj knjizi nedostaju jesu teori­ je globalizacije. To se vidi po znanju so­ ciologije koje studenti donesu na fakultet iz srednje škole. ovo je udžbenik pisan za studente kojima je sociolo­ gija neophodna. (i to onima na višim godinama studija): ona nije pisana udžbenički. refleksivnost. Kako vidimo. U njemu se prepoznaje raznolikost teorije koja je posledica raznolikosti društva. . društvo nadzora. Ricer je napisao jedan praktičan udžbenik: ono što u njemu možete pročitati zaista se može povezati sa sve­ tom koji vas okružuje. nije čudo što studenti na prve godine studija dolaze s velikim otporom prema sociologiji i sociološkoj teoriji. svi dosadašnji pregledi socioloških teori­ ja (osim pregleda autorke Ivane Spasić) uglavnom ne pokrivaju teme koje se u ovoj Ricerovoj knjizi koju držite u rukama nalaze u poslednje četiri glave. jer je predmet autorkine knjige sociologija svakodnevnog života u šta teorije globalizacije i ne spadaju.PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 23 za početni nivo i verovatno je pristupačna samo studentima soci­ ologije. Mitrović i S. Kako je pomenuto na početku ovog Predgovora. 2000). ne vidi se nigde u srednjoškolskom udžbeniku Sociologija za III razred stručnih škola i IV razred gimnazije koji su pisali M.kao što su politika razlike i identiteta. Razume se.odražava se i na to kako se sociološko znanje prenosi u jednoj akademskoj zajednici. Od preloma veka objavljeno je nekoliko odličnih udžbenika. daleko od toga da je ovo idealan udžbenik iz istorije socioloških teorija. ali one opravdano nisu obrađene. koja se prepo­ znaje kod Ricera.

271. Konačno. a Ricer Encyclo­ pedia of Social Theory (2002). U knjizi se nalazi obilje primera i ilustracija koje su prila­ gođene srpskom kontekstu ili potpuno izmišljene kako bi se stu­ dentima tekst još više približio. Najveći broj tih đela za čitaoce u Srbiji je nedostupan. 147. Svi ovi udžbenici daleko su obimniji i složeniji. 216. 347. Dobar kandidat za prevod takođe Volf (šesto izdanje. neophodno je zahvaliti se Ivani Spasić koja je pročitala glave 6 i 7 i dala pregršt korisnih sugestija za neka pre­ vodilačka rešenja. Stoga smo smatrali da je celishodnije da se navedu dela koja su objavljena na srpskom ili hrvatskom jeziku. 364. na srpski jezik prevede i neki od ovih udžbenika. 112. 2005). ipak navodimo da se oni nalaze na stranama 97. 2006) i The Structure of Sociologial Theory (sedmo izdanje. 248 (na dva mesta). samo što ih je potrebno prevesti. Iako će tokom čitanja biti jasno koji su to primeri. bi mogao biti i Contemporary Tarner Handbook Sociobgical Theory autorki Valas i Još nekoliko tehničkih napomena. Bilo bi dobro da se. Pored Ricerove trilogije socioloških teorija. U originalu se na tom mestu nalaze đela na engleskom jeziku. u svrhu još boljeg razumevanja sociološke teorije i njenog značaja za razumevanje sveta koji nas okružuje. jul 2009. 365 i 408. dobar kandidat su i dva izuzetna udžbeni­ ka: The Emergence of Sociological Theory (šesto izdanje. 289.24 D Ž O R D Ž RICER . Na kraju svake glave u ovoj knjizi nalazi se preporučena literatura za dalje čitanje. 21. I Tarner i Ricer uredili su po jednu značaj­ nu studiju u kojima se sažima sadašnje stanje sociološke teorije: of Sociological Theory (2006). 120. kao i Daši Duhaček koja je dala korisne ko­ mentare za prevod glave osam. Dušan Pavlović Fakultet političkih nauka Beograd. 98. 363. ali i značajniji od ove Ricerove kratke verzije trilogije. . 343. 143. 2002) autora Džonatana Tarnera.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I misli.

Iako su mnogi predavači i studenti njome bili zadovoljni. Glava 8. Glava 6 bavi se mikroteorijama. Glava 7 takode se bavi savremenim teorijama. Konač­ no. Osim toga. glave 2 i 3 posvećene su najvažnijim klasičnim teoretičarima i teorijama. Zbog toga sam u ovom izdanju preuredio sadržaj (dok je najveći deo materijala ostao isti). Globalizacija će nastaviti da se širi u godi­ nama koje dolaze i imaće sve veći uticaj na živote studenata dok su oni još uvek na studijama. sociološka teorija i nje­ . U poslednjih nekoliko godina postalo je jasno da je najvaž­ niji napredak u savremenoj sociološkoj teoriji ostvaren upravo na polju globalizacije. tj. Dve promene se izdvajaju u odnosu na ostale. moglo bi se čak reći idiosinkratičnu struk­ turu. Nadam se da će glava 10 u tom pogledu biti od pomo­ ći. uvodi čitaoca u jedan od najvažnijih tipova teoretisanja danas . Prva je vezana za strukturu knjige. glava 10 predstavlja novinu u ovom izdanju. teoretisanje o globalizaciji u najboljoj je tradiciji kako klasične tako i savremene teorije (mnogi od velikih socio­ loga . Posle kratkog uvodnog poglavlja. njeno drugo izdanje pretrpelo je neke suštinske promene. teo­ rijama koje pokrivaju velike istorijske periode društvenog razvo­ ja. teorijama koje su usredsredene na svakodnevni život (delanje i interakciju). tj. koju sam napisao s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan Nibruk.PREDGOVOR AUTORA ni klasični koreni dobro primljeno. Glave 4 i 5 bave se savremenim grand-teorijama .feminističku teoriju. Ona je potpu­ no nova i u njoj se izlaže teorija globalizacije. s njegovim konceptom kapitalizma ili Iako je prvo izdanje knjige Savremeno. čime sam knjigu približio konvencionalnoj strukturi klasičnog udžbenika. Osećao sam da je stoga neophodno da se napiše posebna glava o teorijama globa­ lizacije. Glava 9 usredsreduje se na postmodernu teoriju. U toj glavi izdvojene su teorije koje predstavljaju pokušaj da se integrišu makroaspekti i mikroaspekti sociološke teorije. neki su smatrali da je struktura knjige konfuzna. ali i nakon toga.teorijama velikog obima. Prvo izdanje imalo je veoma unikatnu.poput Karla Marksa.

godine i stigmatizacija muslimana" (glava 6). izvršene su neke izmene u drugim tipo­ vima okvira. Funkci­ je društvenog sukoba. Niklasa Lumana. „Porast nadzora nad našim svakodnevnim životom" (glava 9).mogu se po današnjim kriterijumima svrstati u teoretičare globalizacije. „Da li je 'Rat terorizmu funkcionalan?' (glava 4). nalaze i okviri s primerima primene socioloških koncepata na savremeno društvo. U ovom izdanju mogu se naći nove biografske i au­ tobiografske skice Zigmunta Baumana. u šta spadaju: Vrste samoubistava. Teoretičari koji se bave globalizacijom bave se jednim od najvažnijih problema današ­ njice.) . U ovom izdanju se. ako govorimo o savremenim teo­ retičarima. „Da li smo postali opsednuti sobom?" (glava 3). septembar 2001. Iako su svi okviri važni. posebno naglašavam one koji su novi u ovom izdanju. To njihove teorije svrstava u red najznačajnijih socijalnih i socioloških teorija. Osim toga. naravno. „Al-Džazira i globalizacija" (glava 10). većina današnjih velikih imena u sociologiji (Entoni Gidens. Rizično društvo. s njegovim konceptom racionalizacije . Ima i nekoliko novih okvira pod nazivom „Ključni koncepti". „Holivudski blokbasteri" (glava 5). Eksploatacija. inspiriše da promislimo o fenomenu koji u savremenom društvu ima veliki značaj. „Polje visokog obrazovanja u Americi da­ nas" (glava 7). „Teri Sijavo" (glava 8). čitav niz novih termina dodat je u Rečnik koji se nalazi na kraju knjige. Konceptualni doprinos Carlsa Hortona Kulija i Stigma. Uistinu. „11. Herberta Markuzea i Džordža Ricera. pogotovo one koje se tiču aktuelnih tema: „Da li Marksova teorija ima bilo kakav značaj za postkomunistički svet?" (glava 2). iako smo mi. navikli da ih vrednujemo po drugim teo­ retskim doprinosima). Prostor.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I Maksa Vebera.26 D Z O R D Ž RICER . Zigmunt Bauman i drugi) bavili su se upravo globalizacijom u svojim poslednjim radovima. Definicije situacije. Ralfa Darendorfa. iz ugla teorije koja je obrađena u toj glavi. (Svi ovi koncepti takođe mogu da se nadu na dnu svake stranice na kojoj se koncept prvi put pojavljuje. Situacija idealnog govora. Osim novih okvira. Svaka glava (osim prve) završava se temom koja ima za cilj da nas. pored okvira u kojima se predstavljaju bio­ grafske i autobiografske skice i ključni koncepti.

. Knjizi je dodat jedan broj teorija (glava 10) koje su postale po­ pularne u oblasti sociologije u poslednjih nekoliko godina. Prvi je da se struktu­ ra knjige preuredi kako bi se studentima i predavačima olakšalo njeno korišćenje. Da bih izbegao prekide toka narativa.PREDGOVOR AUTORA 27 Sažetak poglavlja nalazi se na kraju svake glave i pokriva naj­ važnije tačke izložene u njoj. Drugi je da se izvrši ažuriranje sadržaja knjige. Cilj ovog novog izdanja jeste dvostruk. u tekstu sam namerno izostavio citate i fusnote. Na kraju svakog poglavlja nalazi se kratak spisak literature za dalje proučavanje.

kao i Odeljenja za organizaciju i profesiju. Njegove knjige prevedene su na preko 20 jezika. Uredio je i Blackwell Companion to Major Social Theorists. Potom. Očaravanje raščaranog sveta i Globali- Uredio je i dvotomu Enciklopediju ureduje Enciklopediju sociologije. se pojavilo peto izdanje). a samo knjiga Mekdonaldizacija društva preve­ dena je na više od 12 jezika. Moderna sociološka te­ orija i Sociološka teorija (sva tri udžbenika imala su po šest-sedam ciologija: multiplikovana paradigma nauke i Metateorije u sociolo­ izdanja). a njegove najvažnije knjige o primeni društvene teorije na savremeni svet i društvo jesu Mekdonaldizacija društva (nedavno zacija ničega. Bio je predsednik Odeljenja za teorijsku sociologiju Američkog sociološkog udruženja. a trenutno . drušvene teorije. njegove knjige koje se bave metateorijom — So­ giji. Od važnijih nagrada koje je dobio mogu se izdvojiti počasni doktorat Univerziteta La Trob u Australiji. Jedna je teorijska. a druga se odnosi na primenu teorije na društvo. a bio je i kourednik Handbook of Social Theory. Tom temom više se bavio kao osnivač i urednik lista Journal of Consumer Culture.O AUTORU Džordž Ricer uvaženi je profesor na Univerzitetu Meriland u Sjedinjenim Američkim Državama. Izdavačka kuća Sejdž (Sage Publications) objavila je njegova novija dela u dve knjige. i nagrada za izuzetan doprinos predavanju koju dodeljuje Američko sociološko udruženje. medu kojima su Klasična sociološka teorija. posebno na oblast potroš­ nje. Objavio je nekoliko udž­ benika za poznatu izdavačku kuću Makgro-Hil (McGraw-Hill).

između ostalog: ličnosti naših roditelja i na­ čin na koji ličnosti utiču na međusobne odnose. na primer. Možemo. postoje mnoge razlike između svakod­ nevnog teoretisanja i onog kojim se bave društveni teoretičari: . priroda kineske države i odnos Kine i drugih nacija u dobu u kojem se pojedinačni privredni sistemi sve više prepliću stvarajući jedan globalni privredni sistem.oni spekulišu i razvijaju teorije. oni se dobro slažu u braku jer su slični). takođe. Te teorije bave se društvenom realnošću i društvenim odnosima kao što su. Na teoretisanje nas najčešće navodi razmišljanje o nekom društvenom problemu. o timu za koji navijamo (verovatno neće osvojiti prvenstvo zato što mu nedostaje dobar timski rad ili dobar trener) ili o mogućnostima rata (Kina neće napasti Tajvan jer rat bi mogao da ugrozi privredni razvoj Kine). Na osnovu takvih spekulacija možemo razviti teoriju o na­ šim roditeljima (recimo. Naravno. rade upravo takve stvari . da procenjujemo da li će Kina izvršiti vojnu invaziju na Tajvan. uključujući i one o kojima će biti reči u ovoj knjizi. Možemo. a njihove teorije bave se društvenom realnošću i društve­ nim odnosima. da razmišljamo o odnosu naših roditelja ili o šansama tima za koji navijamo da osvoji prvenstvo.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU Kako nastaje sociološka teorija Definisanje sociološke teorije Nastanak sociološke teorije: jedno realističnije gledište Pregled knjige Sažetak Literatura za dalje čitanje Svakodnevno teoretišemo o savremenom svetu (kao i o mno­ gim drugim prirodnim i natprirodnim pojavama). KAKO NASTAJE SOCIOLOŠKA TEORIJA Socijalni teoretičari. timski rad i spo­ sobnost osvajanja prvenstva.

Socijalni teoretičari obično teoretišu na jedan disciplinovaniji i samosvesniji način od običnih ljudi u svakodnev­ nom životu. to je stoga što su oni sposobni da se oslone i nadovežu na ideje koje su drugi. Teoreti­ čari razmišljaju o širokom spektru društvenih problema na jedan obuhvatniji način. Najvažnije od svega. i često čak ve­ oma ličnim problemima. dok najveći broj običnih ljudi stvara teorije bez oslanjanja na bilo čiji prethodni rad. koji imaju slobodu da ga kritikuju i ukazu na njegove slabe tačke. da se upotre­ bljavaju kao osnova empirijskog istraživanja koje će kasnije koristiti neki drugi teoretičari itd. 3. Obični ljudi možda imaju pristup nekim podacima kada teoretišu. Pojasnimo to na tri navedena . Da para­ fraziramo Isaka Njutna i sociologa Roberta Mertona: ako socijalni teoretičari razvijaju bolje teorije. svom omiljenom timu ili nekom pojedinačnom druš­ tvu ili naciji kao o pojedinačnim slučajevima. dovodi do toga da se slabo razvijene ili nekoherentne teorije izbace iz upotrebe ili nikada i ne objave. Socijalni teoretičari obično teoretišu oslanjajući se na radove teoretičara koji su radili i stvarali pre njih. 2. da postanu predmet javne rasprave.32 DZORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 1. socijalni teoretičari. uobličili pre njih. socijalni teoretičari objavljuju svoje teorije (neki od glavnih primera takvih radova biće predmet upravo ove knjige). svi socijalni teoretičari pažljivo proučavaju dela svojih prethodnika. 4. socijalni teoretičari ne razmišljaju (barem ne profesionalno) o odnosima svojih roditelja. ali ti podaci prikupljeni su na jedan nesistematičan način i nisu obimni kao podaci kojima raspolažu teoretičari. One mogu da se analiziraju kritički. Rigoroznost procesa u kojem vaš rad evaluiraju (procenjuju) neki drugi teoreti­ čari. Te baze podataka govore nam nešto o društvenoj realnosti ili o odnosima kojima hoćemo da se bavimo. socijalni teoretičari često upotrebljavaju baze podataka koje su sakupili oni sami ili neko drugi. 5. za razliku od običnih ljudi koji verovatno spekulišu o mnogo užim. Prak­ tično. Osim toga. Za razliku od običnih ljudi.

veka. da li će teorija. odnosno zato što ona imaju veliku važnost za njihove lične živote. socijalni teoretičar će. razlikovaće se od socijalnog teoretičara koji će se baviti pitanjem da li su odnosi tokom takmičenja na tom šampionatu pravedni. Slično tome. Kao rezultat toga. čak i verovatno. on može da stvori jednu pogrešnu ili iskrivljenu sliku porodice. Najbolje sociološke teorije često proističu upravo iz dubokih ličnih interesa teoretičara. recimo prirodi brač­ nih odnosa na početku 21. mogu da navedu sociologe da teoretišu o opštem problemu savremene porodice i o problemima s kojima se ona suočava u savremenom društvu. U stvari. Takvo isku­ stvo može teoretičara da odvede u pravcu oštre kritike koncepta nuklearne porodice. Predrasude . Konačno. To je svakako moguće. Drugim recima. socijalni teoretičar će najverovatnije razmišljati o Kini kao primeru savremene nacionalne države u eri glo­ balnog kapitalizma (vidi glavu 10). ma koliko bio ličan. kada razmišlja o svojim roditeljima. usled uticaja ličnog iskustva.UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 33 primera. hoće li to iskriviti teori­ ju. Problemi i napetosti u bračnim odnosima njihovih roditelja. to ne znači da su pitanja kojima se oni bave isključivo od akadem­ skog interesa. ali teoretičari moraju da pokušaju da ličnu perspektivu i predrasude drže po strani i ne dozvole im da utiču na teoriju. biti pristrasna? Loše iskustvo koje je teoretičar imao kao dete u svom domu ili u braku. ta pitanja su odabrana često upravo zbog toga što su teoretičari za njih zainteresovani lično. međutim. ili čak njiho­ vim sopstvenim. umesto da teoretiše o Kini. ako se uzme u obzir to da sportisti zarađuju velike svote novca i da novac ima veliki uticaj u savremenom sportu. običan čovek koji razmišlja o šansi njegovog tima da osvoji šampionat. Za razliku od običnog čoveka koji će verovatno spekulisati o odnosu svojih roditelja. može ga navesti da pristrasno sagleda probleme s kojima se savremena porodica suočava. nužno razmi­ šljati o jednom opštijem problemu. smestiti u jedan širi društveni kontekst. on će predmet svog razmišljanja. Iako društveni teoretičari razmišljaju u opštim crtama. Ako najbolja teorija proizilazi iz snažnog ličnog interesa. otvara jednu dilemu. To.

biće privučeni odnosima između uzvišenog i prizemnog ponašanja.34 D Ž O R D Ž RICER . Moguće je teoretisati o bilo kom aspektu društvenog sveta. jaka lična oseća­ nja mogu pozitivno da utiču na sociološku teoriju. Ali. . postojao između ponašanja na kraljevskom dvoru i takvog prostodušnog ponašanja kao što je kopanje nosa za stolom. veka. Sociolozi koji imaju snažna osećanja o svojoj porodici ili bilo kojoj drugoj temi u so­ ciologiji verovatno će predano raditi na toj temi i osećati nekakvu unutrašnju potrebu i energiju da pruže teorijske uvide u taj pro­ blem. Dokle god se pristrasnost drži po strani.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I predstavljaju sveprisutnu opasnost koje teoretičari. i 19. na mnogo načina predstavlja jednu od najboljih u istoriji socijalne teorije. duvanje nosa ili puštanje vetrova (vidi glavu 5). koji zbog njih nije mogao da vidi neke od dobrih strana kapitali­ stičkog sistema. To što imamo jaka osećanja prema nekom problemu pred­ stavlja snažan motiv za stvaranje teorije. odnosno o kojima nikada nismo razmišljali. protivteža je pronađena u činjenici da su ga ta osećanja odvela do moćne teorije dinamike kapitalizma. može biti predmet društvene teorije. Drugi će misliti da treba istraživati svakodnevni ži­ vot prosjaka i prostitutki. u periodu između 13. od najuzvišenijeg do najprizemnjeg. kao i oni koji njihove teorije čitaju. u ovom udžbeniku na nekoliko mesta pominjem Karla Marksa (1818-1883) i njegov pionirski rad o kapitalizmu (vidi glavu 2). Na primer. Svaki aspekt društva. Istina je da su ta osećanja zaslepela Marksa. Analizirajući svakodnevno i prostodušno ponašanje. kao i o mnogim pojavama koje nas iznena­ đuju. Ona je upravo bila motivisana Marksovim snažnim osećanjima o kapitalizmu i teškoj pozi­ ciji radnika u njemu. Marksova teorija kapitalizma. Na primer. kreditne kartice i tržni centri. često najbolji socijalni teo­ retičari. ja sam napisao nekoliko radova o fenomenima kao što su restorani brze ishrane. porodica). Svaki sociolog ima svoju omiljenu temu i smatra da je baš ono čime se on bavi važnije i interesantnije od neke druge teme. Sociolozi teoretišu o pojavama o kojima očekujemo da teoretišu (politika. moraju biti svesni kada pokušavaju da raz­ mišljaju teorijski. Neki će smatrati da je najvažnije objasniti ponašanje kraljeva i predsednika. Norbert Elijas (1897-1990) bavio se odnosom koji je. Neki treći.

U osnovi. Ali to. gledanja u maramicu nakon duvanja nosa i zvučnog i javnog puštanja vetrova polako gasila. teorije o kojima ćemo govoriti predstavljaju najbolje od najboljih.UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 35 on je došao do zaključka da se. pripadnici kraljevskog dvora postali su zavisni od sve šireg kruga ljudi. U stvari. to što ste socijalni teoretičar neće automatski značiti da ste sposobni da proizvedete visokokvalitet­ ne teorije. a svaki od tih odnosa povezan je s drugim društvenim odnosima. Svaki društveni čin po tom gledištu predstavlja deo društvenog odnosa. On je smatrao da je društvo sastavljeno od beskrajnog niza druš­ tvenih odnosa (vidi glavu 3). Naravno. prostudirate prethodna teoretisanja i potom teoretišete na jedan sistematičniji i organizovaniji način o opštim društvenim pitanjima. nakon što pročitate ovu knjigu. ovde uopšte neće biti razmatrani. od kojih su neki bili veoma poznati u vreme kada su pisali. svaki dati čin ili odnos može predstavljati način pomoću kojeg se može steći uvid u to kako funkcioniše celina društva. to ponašanje pronašlo je svoj put medu niže slojeve društva. Otuda. mogu da rade zato što im je tako lakše da steknu uvid u društvene odnose. Ako. vi postaje­ te socijalni teoretičar. Ljudi su prestali da kopaju nos za stolom ili da zvučno puštaju vetrove pred drugima (iako ima pojedinaca koji to i danas rade). praksa kopa­ nja nosa za stolom. dok ra­ dovi mnogih socijalnih teoretičara. Razlog za to je što neke od tih teorija nisu izdržale test vremena . takode. Naposletku. Vaš prvi napor verovatno neće biti onako dobar kao teorije o kojima ćemo govoriti u ovoj knjizi. Iako postoji procep između socioloških teorija koje će biti predstavljene u ovoj knjizi i teorija koje stvaramo svaki dan. Tako je Zimi izabrao novac i od­ nos baziran na novcu kao poseban vid odnosa koji mu je pomo­ gao da izvede zaključke o celovitosti modernog društva. tokom vremena. Socijalni mislioci mogu da se fokusiraju na posebne tipove ponašanja zato što smatraju da su oni važni i interesantni. To je povezao s promenama u ponašanju na kraljevskom dvoru što se kasnije raširilo medu običnim svetom. zbog čega su morali da povedu računa o tome kako će njihovo ponašanje uti­ cati na običan svet. Ideju je prvi izložio Georg Zimi (1858-1918). nema suštinske razlike između profesionalnog i svakodnevnog teoretisanja.

smatramo da su sve one ra­ zvijene i etablirane sociološke teorije. Dok neke od teorija koje ćemo sresti u ovoj knjizi u velikoj meri za­ dovoljavaju sve ove kriterijume. Mnogi pitanje globalizacije (vidi glavu 10) i globalne privrede vide kao ključan problem današnji­ ce. Jedna formalnija definicija sociološke teorije mogla bi ova­ ko da glasi: sociološka teorija predstavlja skup međusobno po­ vezanih ideja koje omogućuju sistematizaciju znanja o društvu. DEFINISANJE SOCIOLOŠKE TEORIJE Glavni kriterijum kojim smo se rukovodili u odabiru teorija prikazanih u ovoj knjizi bio je taj što su to teorije koje su izdržale probu vremena. neke druge ne ispunjavaju neki od ovih kriterijuma. Bez obzira na to da li zado­ voljavaju sve kriterijume ili ne. . Uprkos tome. dok najveći broj socijalnih teoretičarki dolazi iz drugih naučnih oblasti.36 D Ž O R D Z RICER . iako ćemo u ovoj knjizi odvojiti dosta mesta za feminističku sociološku teoriju (glava 8). Recimo. Patriša Hil Kolins). one su važne za sociologiju. Na primer. integrisane su u nju i izdržale su test empirijskog istraživanja. objašnjenje drutšva i predviđanje njegove budućnosti.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I i više se ne smatraju važnim socijalnim teorijama. Bez ob­ zira na to da li su teorije o kojima će ovde biti reči plod rada sociologa ili nekih drugih naučnika. što privlači pažnju mnogih socijalnih teoretičara. Mnogi su po­ kušali. ali samo neki su uspeli da stvore kvalitetne i važne teorije o kojima će biti reči u ovoj knjizi. već u velikom broju sličnih porodica različitih naroda sveta. Drugi kriterijum je njihov širok obim primene.skup međusobno povezanih ideja koje omogućuju siste­ matizaciju znanja o društvu. tek bi se za neke feminističke teoretičarke moglo reći da su sociološkinje (Doroti Smit. objašnjenje tog društva i predviđanje njegove budućnosti. najveći broj sociologa smatra da Sociološka teorija . one ne treba samo da objašnjavaju ponašanje u vašoj porodici. teorije o kojima će biti reči u ovoj knjizi predstavljaju plod rada sociologa i onih teoretičara iz drugih naučnih oblasti koje su so­ ciolozi prihvatili kao važne. Još jedan kriterijum bio je taj da teorije moraju da se bave važnim društvenim pitanjima. Konačno.

Koja će teorija postati važna. Teoretičari koji su učili zanat s priznatim sociolozima. ista kao i društvo . ljudima koji su zauzimali vodeće pozicije unutar sociolo­ gije kao discipline. 2. Sve u svemu. kritičari takođe napadaju opšte stanje u kojem se sociološka teorija nalazi. veliki broj sociologa počeo je da kritikuje ovakvu sli­ ku sociološke teorije i pokušao da stvori jednu realističniju sliku o tome kako teorija treba da izgleda i kako ona nastaje. a koja ne. Oni tvrde da najbolje teorije nisu nužno one koje izdrže probu vre­ mena. da nisu uvek pažljivi i spremni da sakuplja­ ju podatke koji su važni za njihove teorije. Da bi neka teorija postala uticajna. da ne proučavaju uvek s dovoljnom pažnjom rad svojih prethodnika. U poslednjih ne­ koliko godina. važno je i to da li ona odražava dominantnu političku orijentaciju u društvu . Oni ukazuju na to da neki teoretičari pišu na jedan nedisciplinovan (iako ne sa­ svim nemaran) način. mnogi tvrde kako je proces stvaranja sociološke teorije daleko od savršenog procesa koji smo opisali u prethodnom odeljku. Možda najvažnije je to što se sve te teorije bave velikim idejama o problemima i temama koje se tiču svakoga ko živi u savremenom društvu. da ponekad objave svoje radove a da ih niko ne pregleda. prema ovom shvatanju. Osim kritike rada pojedinih teoretičara. najverovatnije će postati važniji i ima­ ti više uticaja u sociologiji od onih koji nisu bili te sreće da imaju tako moćne mentore. da dopuštaju svojim ličnim isku­ stvima i predrasudama da utiču na teorijske uvide itd. NASTANAK SOCIOLOŠKE TEORIJE: JEDNO REALISTIČNIJE GLEDIŠTE Do ovog trenutka smo o sociološkoj teoriji i o načinu na koji ona nastaje govorili iz jednog idealizovanog ugla. postanu uticajne i nađu se u knjigama kao što je ova. zavisi od političkog procesa i odnosa političkih snaga u društvu: 1.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 37 teorije koje se nalaze u ovoj knjizi predstavljaju važne sociološke teorije.na nju utiče širok spektar političkih faktora. So­ ciološka teorija je.

u poslednjih nekoliko decenija teoretičari su postali svesvniji procepa između idealnog i realnog. već i time što se ona pominje i na drugim mestima u ovoj knjizi. veliki broj teorijskih perspektiva. 3. pre će biti usvojene. Među­ tim. beli muškarci) pre će postati deo sociološ­ kog kanona od onih koje stvaraju teoretičari koji pripada­ ju manjinama. Kao posledica toga. Mi to ovde priznajemo ne samo time što je čitava glava 8 posvećena feminističkoj teoriji. Recimo. vidi glavu 5). Ako je teorija proizvod dominantne po­ litičke struje. kojima je pristup u središte sociološ­ ke teorije bio zabranjen. i za radove teoretičarki (vidi glavu 8).S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I u kome nastaje.38 D Ž O R D Z RICER . barem donedavno. barem od sociologa koji pripadaju glavnim strujama. Teorije koje su vodile do čistih. u poslednjih nekoliko godina zadobio je centralno mesto u sociologiji. Teorije koje proizvode dominantne i uticajne društvene grupe (recimo. teorije koje su nastale unutar marksističke perspek­ tive. Tako dolazimo da zaključka da sociološka teorija (pogotovo način njenog nastanka) zapravo nikada ni približno nije izgleda­ la onako idealno kako je opisano na početku ove glave. Isto je važilo. N a sličan način je i feministička teorija sebi obezbedila vidljivo prisustvo u sociološkoj literaturi. Radovi crnih teoretičara dugo su u SAD smatrani manje važnim i imali manje šanse da postanu deo kanona (s jednim izuzetkom. politički konzervativne teorije (na primer. 4. ona će pre postati deo sociološkog kanona od onih teorija koje su nastale unutar manje uticajnih političkih orijentacija. u ne tako davnoj istoriji američke sociologije. vidi glavu 4) lakše su pridobijale svoje pristalice od onih teorija koje su na­ stale unutar jednog radikalnog pogleda na svet (na pri­ mer. odnosno deo sociološkog kanona. Teorijske ideje pripadnika kulturnih ma­ njina (čikanosi ili homoseksualci) delile su istu sudbinu. Tako su marksistička teorija (vidi glavu 2) i različite varijante neomarksističkih teorija (glava 5) postali deo opšte sociološke teorije. strukturalni funkcionalizam. empirijski proverljivih hipoteza. vidi okvir o D u Bojsu). . od onih teorija koje donose grandiozne zaključke neproverljive u praksi.

Dok su se klasični teoretičari bavili širokim spektrom pitanja iz oblasti modernosti. U stvari. tako i o homoseksualnosti posebno. One su zahtevale pravo da se feminiz­ mom bave i pripadnici ostalih kulturnih grupa i manjina. Teo­ rijske perspektive koje su u američkoj sociologiji dugo bile skrajnute i zapostavljene sada zauzimaju centralno mesto u sociološ­ koj teoriji s glavnim teorijama koje su već duže na toj poziciji. Drugim recima. baš kao i sociološka teorija u celini. mnoge ma­ njinske grupe ponavljale su ove pritužbe feministkinja. Ona predstavlja jednu mešavinu razli­ čitih teorija od kojih neke odgovaraju idealnom modelu teorije s početka ove glave. Multikulturalna socijalna teorija Uspon multikulturalne socijalne teorije nagovešten je poja­ vom savremene feminističke sociologije 1970-ih godina. dok su neke proizvod manje idealističkog i rea­ lističnijeg modela po kome teorija funkcioniše. u narednom odeljku razmotrićemo određen broj teorija koje su na putu da postanu kanon ili su već postale deo sociološkog kanona. D a bismo dali malo sadržaja ovoj diskusiji. Danas je opštepoznato da klasična sociološka teorija dugo vremena nije imala šta da kaže kako o sek­ sualnosti uopšte. feministička teorija postala je znatno diverzifikovanija.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 39 Uopšteno govoreći. oni nisu imali ništa da kažu o tome kako se konstruišu . Njih zajednički možemo nazvati „multikulturalna socijalna teorija". kako ćemo videti u glavi 8. pripadnice manjina (Afroamerikanke i Latinoamerikanke) počele su da prigovaraju kako je pravo da se bave feminističkom teorijom rezervisano samo za bele žene koje pripadaju srednjoj klasi. Dobar primer sve veće diverzifikacije sociološke teorije je i uspon queer sociološke teorije. predstavnici teorijskih perspektiva koje su dugo bile isključene iz socioloških udžbenika „napeli su mišiće" i iskoristili svoju snagu unutar akademske zajednice da bi ojačali svoje pozicije i ubedili druge da je njihova teorijska perspektiva podjednako važna. Femi­ nistkinje su se žalile da je sociološka teorija dugo bila zatvorena za ženski pogled na svet. U narednim godinama. savremena sociološka teorija karakteristična je po svojoj raznolikosti. N a taj način.

veka. Vošingtona) i intelektualaca kasnog 19. znanja i seksualnosti da bi teoretske studije o seksualnosti i homoseksualnosti počele da se pojavljuju u većoj meri i postanu dominantnije. Tokom 1960-ih godina odselio se u Ganu gde je počeo da radi na projekru Encyclopedia Ajricana. Fukoovi radovi doveli su do gle­ dišta po kome homoseksualnost može da podrazumeva subjek­ tivnost i identitet koji postoji naporedo s heteroseksualnim sopstvom i identitetom. D u Bojs je takode bio polemičar i političar (to se manifestovalo tako­ de u njegovim akademskim delima). što se snažno odražava u knjizi Duše crnih naroda (1903). V.DuBojs Biografska skica Za razliku od ostalih crnih lidera (npr. veka je­ ste snažno suprotstavljanje Bukeru T. veka i s počerka 20. B. veka. D u Bojs je . Vošingtonu i ustupcima koje je on činio belcima. Tokom 1950-ih godina suprotstavljao se američkoj vladi i makartijevskom gonjenju bilo koga za koga se verovalo da je komunista. jedno od najvažnijih njegovih dostignuća rokom 20. VRB. 1909) i bio njegov glavni portparol tokom druge decenije 20. (Kasnije je takode studirao na Berlinskom univerzitetu. Pohađao je Harvard i na njemu odbranio doktorat. to jest do radova Mišela Fukoa (glava 9) i njegovih ideja o odnosima moći.) Poznat je u sociologiji po važnim do­ prinosima u oblasti urbane etnografije sadržanim u knjizi Filadelfijski crnčuga (1899) i u oblasti rasne ekonomske isto­ rije opisane u knjizi Crna rekonstrukcija Amerike 1860-1880 (1935). Pored objavljenih radova. E.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI moderna tela i moderna seksualnost. Čekalo se sve do 1970-ih godina. D u Bojs je osnovao N A C C P (Na­ tional Association of Child Care Professionals. Bukera T. D u Bojs (1868-1963) roden je kao slobodnjak na američkom Severu.40 D Ž O R D Ž RICER . O n je takode bio voda harlemske renesanse tokom 1920-ih godina i dobio mnoga svetska priznanja kao vođa panafričkog pokre­ ta.

. Stiven Sidman. nepodeljenog) identiteta. aktiviste i mnoge druge. studente. kao teorija koja gleda na svet s jednog posebnog stanovišta (vidi glavu 8). On tvrdi da su svi identiteti multiplikovani i kompozitni (sastavljeni iz više delova). domorodačka američka teorija. • Ona pokušava da bude inkluzivna (ukljućujuća) i artikuliše stanovište obespravljenih grupa. te su otuda nestabilni i isključivi. Bez obzira na to. • Multikulturalni teoretičari nisu vrednosno neutralni. Te komponente mogu se kombinovati i ukrštati na mnogo različitih načina. ali žele da promene društvene strukture. a queer teoriju usmerava u prav­ cu jedne opštije socijalne teorije.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 41 umro 1963. kulturu i budućnost pojedinaca. tvrdi da ono što odlikuje queer teoriju jeste odbacivanje bilo kakvog singularnog (jedinstvenog. uključujući i homoseksualnost. Neki od primera su afrocentrička teorija. klasa. nacionalnost. queer teorija načelno se uzima kao primer teorije koja ima vrednosno gledište. Može se očeki­ vati da će u 21. rasa. Sidman odbacuje dihotomiju ho­ moseksualno—heteroseksualno. umesto toga. Unutar skupa multikulturalnih teorija nalazimo čitav niz različitih oblika koji se razlikuju od queer teorije. tj. Kao rezultat. Navešćemo neke od najvažnijih ka­ rakteristika multikulturalne teorije: • Multikulturalna teorija odbacuje univerzalističke teorije koje imaju tendenciju da podrže one koji su na vlasti. pa čak i teorije maskuliniteta. godine uoči marša na Vašington i uspona Martina Lutera Kinga do mesta lidera crnog pokreta. Oni često teoretišu u ime onih koji nemaju moć i posao. veku doći do jedne prave erupcije multikulturalnih teorija koje zauzimaju specifično gledište. Svako od nas u svakom trenutku predstavlja skup čitavog niza identiteta kao što su seksualna orijentacija. rod i starosno doba. ona pokušava da osnaži one koji nemaju moć. političare. međutim. Njegova pasio­ nirana briga za težak položaj crnih Amerikanaca nastavlja da utiče na univerzitetske profesore.

(Uzgred. • Multikulturalni teoretičari prihvataju gledište po kome je njihov rad ograničen i uslovljen posebnim istorijskim. . što je najvažnije. niti je moguće naći kriterijume jasne podele. kao početnu tačku klasične sociološke teorije možemo da uzmemo rani 19. Iako se koreni savremene teorije mogu pratiti nekoli­ ko decenija unazad. već i intelektualne zajednice.42 DžORDŽ RlCER . Ipak. najveći broj teorija stvoren je u drugoj polo­ vini 20. kao i nekoliko posebnih varijanata multikulturne teorije. počeo sociološki da teoretiše.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN • Multikulturalni teoretičari pokušavaju da razruše jedinstvo ne samo društvene. kritikuje društvo. Do tog vremena sa scene je praktično nestala prva generacija sociologa.) Dvadesete i tridesete godine 20. vek kada je Ogist Kont. Multikulturalna teorija u načelu. ubrzano postaje deo kanona so­ ciološke teorije. veka (što je period koji se poklapa sa smrću Maksa Vebera) označavaju za­ vršetak klasičnog perioda. veka i ostaje značajan i nastavlja da se razvija početkom 21. • Multikulturalisti odbijaju da povuku jasnu liniju između teorije i drugih oblika narativa. ona je samokritična. društvenim i kulturnim kontekstom u kome žive. veka. ali kritikuje i sve druge teorije i. Bez obzira na to. niti odrediti tačan datum koji bi jasno odelio klasičnu od savremene sociološke teorije. • Multikulturalna teorija obično ima kritičku oštricu. razvili idejne sisteme koji su imali mnogo zajedničkih elemenata sa so­ ciološkom teorijom. PREGLED KNJIGE Ova knjiga se na prvom mestu bavi savremenom sociološ­ kom teorijom. francuski socijalni mislilac koji je skovao reč sociologija (1839). oni time žele da zajednicu načine otvorenijom i diverzifikovanijom. Multikulturalna teorija proizvod je rada atipičnih teoretiča­ ra (između ostalog i po tome što imaju specifičan pristup teoretisanju) koji se usredsreduju na do sada zanemarene i ignorisane teme. i u zapadnim i u drugim kulturama. misli­ oci su dugo pre toga. a njeno mesto zauzela je nova generacija.

Mid se više bavio svakodnevicom (iako su mnogi mislioci koji se pominju u glavama 2 i 3 takode imali da kažu ponešto o svakodnevici). Te dve glave bave se savremenim grandteorijama.koji je.širok. Ta glava takođe se bavi jednim američkim misliocem (Dirkem je bio Francuz. Ono otprilike obuhvata kasni 19. i ranom 21. razvio jednu veoma široku socijalnu teoriju. teoretičarem koji se često s prethodnom trojkom svrstava u najvažnije klasične teoretičare. Glava 2 govori o tri mislioca . Veber i Ziml bili su Nemci) . ali i kod postmodernih teoretičara kao što su Fuko (promene u funkcionisanju zatvorskih struktura) Grand-teorije . vek.koje mnogi smatraju najvažnijim teoretičarima u istoriji sociološke teorije.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 43 Glave 2 i 3 bave se glavnim teorijama i teoretičarima klasič­ nog doba sociologije. Kako će se videti iz glava 5 i 9. Vebera (prelazak iz feudal­ nog u kapitalističko društvo). transformaciju) iz jednog tipa društva u drugi tip. Grandioznu teoriju nalazimo kod Dirkema (prelazak iz primitivnog u savremeno društvo). vek i rani 20. veku.Emilu Dirkemu. Glave 4 i 5 započinju našom glavnom temom . prelazak iz pro­ izvodnog u potrošačko društvo predstavlja glavno obeležje savremenih teorija o modernom i postmodernom društvu. . kao i pomenuta trojica. Glava 3 počinje Georgom Zimlom. Midova teori­ ja dosta se razlikuje od teorija njegovih prethodnika.savremenom sociološkom teorijom. a manje širim socijalnim fenomenima i društvenim promenama. Kar­ lu Marksu i Maksu Veberu . Prema definiciji koju upotrebljavam u ovoj knjizi. Poslednji mislilac koga pominjemo u kategoriji velikih klasičnih teoretiča­ ra je još jedan Amerikanac. Marks. Njegova teorija je u poslednjih nekoliko godina dobila na večem značaju zbog sledeće činjenice: dok su se ostale gorepomenute te­ orije uglavnom bavile društvenim problemima vezanim za proi­ zvodnju.Torstenom Veblenom . veoma ambicio­ zan pokušaj da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije i/ili o velikom delu društva. Džordž Herbert Mid. veoma ambiciozan pokušaj da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije i/ili o velikom delu društva. Grand-teoriju definišemo kao širok. svaka teorija je grandiozna ukoliko opisuje prelazak (promenu. Veblen se bavio potrošnjom i predvideo njenu sve veću važnost (poznata je njegova ideja o „upadljivoj potrošnji") u 20.

Po svakoj grand-teoriji moguće je utvrditi makar jednu presudnu karakteristiku na osnovu koje se može reći po čemu se ta dva tipa društva razlikuju. Grand-teorija nije jedini tip teorije u savremenoj sociologiji. sve teorije koje pominjemo u glavama 2 i 3 mogu se shvatiti kao grand-teorije. Potom prelazimo na niz sveobuhvatnijih integrativnih teorija. iznetu u glavi 3).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ili Bodrijar (društvo proizvodnje koje ustupa mesto društvu po­ trošnje).teorije koje se bave svakodnevnim i naizgled trivijalnim aktivnostima kao što su individualno mišljenje i delanje. glava 6 se usredsreduje na teoriju svakodnevnog života: simbolički interakcionizam (koji se snažno oslanja na teoriju Džordža Herberta Mida. Glava 5 bavi se još jednom dobro poznatom savremenom teorijom . Teorije svakodnevice koje nalazimo u glavi 6 predstavljaju suprot­ nost grand-teorijama. etnometodologiju (kojom se najviše bavio Harold Garfinkel). Ovoj drugoj teoriji još pridodajemo teoriju sistema koja je u poslednje vreme doživela uzlet i izazvala veliko interesovanje zbog doprinosa savremenog nemačkog mislioca Niklasa Lumana. teo­ riju razmene (ovde pominjemo teoriju Džordža Homansa) i teo­ riju racionalnog izbora (verziju Džejmsa Koulmena). Počinjemo razmatranjem teorije razmene Ricarda Emersona koja nastoji da poveže probleme na mikronivou s makrostrukturama. in­ terakcijom dvoje ili više pojedinaca i malim grupama koje nastaju kao posledica takve interakcije. . Predmet glave 4 jesu dve uticajne savremene teorije: struk­ turalni funkcionalizam i teorija sukoba. uključujući tu i teoriju strukturacije (koja predstavlja najvažniji Teorije svakodnevnog života . Među­ tim. Dok se grand-teorije mahom usredsreduju na društvene strukture i društvene promene. U glavi 7 bavimo se najvažnijim pokušajima da se integrišu teorije koje se bave društvenim strukturama (iz glava 4 i 5) sa sva­ kodnevnim problemima malog obima (koje srećemo u glavi 6).neomarksističkom teo­ rijom. U stvari. Ispitaćemo njene tri najuticajnije varijante: proces civilizovanja (Norbert Elijas). kolonizaciju životnog sveta (Jirgen Ha­ bermas) i Moloh modernosti (Entoni Gidens).44 D20RD2 RlCER . dramaturgiju (pogotovo doprinos Ervina Gofmana). fokus našeg interesovanja u glavama 4 i 5 jesu savremene grand-teorije.

veoma obimna.teorija Entonija Gidensa. Najpre raz­ matramo kulturnu teoriju koja je sama podeljena na tri podtipa. Zigmunta Baumana i Ulriha Beka. čija je glavna ideja da postmodernost predstavlja sazrevanje modernosti. Potom na red dolazi Pol Virilio i njegova dromologija ili sve veća dominacija brzine u postmodernom svetu. teorije rodne nejednakosti. Glava 10 bavi se onim što je u ranom 21.teo­ rijom globalizacije. Nakon njega razmatramo rad Zigmunta Baumana. S tim je povezan i rad Zana Bodrijara o usponu potro­ šačkog društva. Ostatak ove glave posvećen je trima važnim tipovima teoretisanja o globalizaciji. pokušaj Mar­ garet Arčer da integriše kulturu i dejstvenost i ambiciozni poku­ šaj Pjera Burdijea da integriše „habitus" i „polje". Zatim prelazimo na Mišela Fukoa i njegov koncept unapređenja veštine upravljanja. Ta teorija je. Glavni primer tog pristupa nalazimo u radovima Samjuela Hantingtona i njegovoj teoriji o sukobu civilizacija (kultura). Mnoge teme koje se pojavljuju u prethodnim glavama takode se pojavljuju u glavi 8 (sastavile Patriša Madu Lengerman i Džil Brentli). teorije rodnog ugnjetavanja i teorije strukturalnog ugnjetavanja. veku postalo naj­ važnije područje novog sociološkog (i drugog) teoretisanja . Počinjemo kraćom analizom nekoliko važ­ nih savremenih teorija globalizacije . Moj rad o mekdonaldizaciji kao globalnoj sili i sve većoj grobalizaciji „ničega". veka koji jednim imenom nazivamo postmoderne grand-te­ orije. U toj glavi biće reči o prelasku iz industrijskog u postindustrijsko društvo o kome u svojoj teoriji govori Danijel Bel. Glava 9 bavi se najuzbudljivijim teorijskim razvojem kasnog 20. koja se bavi feminističkom teorijom. predstavlja primer takvog pristupa . Naposletku. Glava pokriva četiri varijante savremene feminističke teorije — teorije rodne razlike. obuhvata veliki broj mislilaca i to­ liko je značajna da iziskuje posebnu glavu. Kul­ turna konvergencija usredsređuje se na aspekte u kojima kulture postaju sve sličnije. kao i moj rad o novim sredstvima za potrošnju. ukratko se razmatra složena veza između feminističke i postmoderne teorije. Kulturni diferencijalizam usredsređuje se na dugotrajne (mada ne i večne) razlike među kulturama na koje globalizacija nema uticaja. međutim.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 45 teoretski doprinos Entonija Gidensa sociologiji).

Teorije koje se pominju u ovoj knjizi imaju čitav niz zajedničkih karakteristika. objašnjenje tog sveta i pred­ viđanje njegove budućnosti. Konačno. ovde ćemo razmotriti neomarksističke pristupe . da se bave najvažnijim društvenim pi­ tanjima i da su rezultat rada sociologa ili onih teoretičara koji su u sociologiji ostavili značajan trag. činjenica je da je realnost često sasvim drugačija i da politički faktori igraju važnu ulogu u nastanku i funkcionisanju teorije. Jedna formalnija definicija sociološke teorije. Apadurajev rad o glo­ balizaciji. Naposletku. Svi teoretišemo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI globalizaciji. 2. 4. najbolje ideje postaju deo sociološkog kanona). Iako postoji čitav niz radova iz te oblasti. uključujući i to da su izdržale test vremena i da imaju širok obim primene. a posebno njegovo razmišljanje o razdvojenosti „predela" ovde je uzet kao dobar i važan primer tog pristupa. 3.46 DŽORDŽ RlCER . Društveni mislioci mogu se usredsrediti na posebno ponašanje zato što smatraju da je ono važno i interesantno. Druga je ekonomska teorija. pozivajući se na primere Džejmsa Rozenaua i njegov rad o „udaljenoj blizini" i „fragmegraciji". reći ćemo nešto i o političkoj teoriji globalizacije. 6. kulturna hibridizacija vidi globalizaciju kao jedinstveni spoj globalnog i lokalnog.analiziraćemo teoriju Leslija Sklera o transnacionalnom kapitalizmu i ideje Mišela Harta i Antonija Negrija o imperiji. iako tek nekoliko teorija u potpunosti odgovara takvoj definiciji. ali to takođe mogu da urade zato što im ta ponašanja omogućuju ulazak u analizu širih društvenih struktura. Fenomeni kojima se bave sociološke teorije obično imaju veliki lični i društveni značaj. 5. ali postoji čitav niz karakteristika koje odvajaju teoretisanje sociologa od teoretisanja običnih ljudi. od onog najuzvišenijeg do onog najjedno­ stavnijeg i svakodnevnog može biti predmet društvene teorije. 7. Sažetak 1. Svaki aspekt društva. . a pogotovo u njenoj društvenoj prihvaćenosti. Iako postoji idealizovana slika načina na koji sociološka teorija funkcioniše (na primer. mogla bi da glasi: to je skup međusobno povezanih ideja koje omogućuju sistema­ tizaciju znanja o društvenom svetu.

integrativne teorije. Zagreb: Politička kultura. Beograd: Cigoja štampa. Mihajlo (1999). Ivan (2004). Istorija socioloških ideja. Kuvačić.GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 47 8. Zagreb: Globus. Stoje sociologija? Zagreb: Antibarbarus. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Norbert (2007). Beograd: B I G Z . Suvremenost klasične sociologije. Uvodu sociologiju. Rade (2005). Literatura za dalje čitanje Barns. Elias. George (1997). Bruce. Sociologija. Ova knjiga bavi se savremenom sociološkom teorijom (i njenim klasičnim korenima) koju smo podelili na nekoliko oblasti . Mils. Sociološke metode. H . Mišel (2004). Lalman. Uvod u sociologiju. (1992). metod i teorije. Sociologija. Steve (2005). . Pešić. Sarajevo: Sahinpašić. Sta je sociologija? Beograd: Knjižara Dositej Obradović. da dođu u prvi plan i da čak postanu sastavni deo sociološkog kanona. teorije svakodnevnog života. Kritika idealnog modela i otkrivanje realnog sveta sociološke te­ orije omogućili su čitavom jednom nizu teorijskih pristupa. Ritzer. Sesil Rajt (1998). 9. Predmet. Ii II. koji su prethodno bili marginalizovani (na primer. Ii II. Novi Sad: Mediterran Publishing. Seiesten (1940). Marinković. Zagreb: Golden marketing. marksizam. grand-teorije (uključujući postmodernu). Sociološka imaginacija. Suvremena sociološka teorija. Kalanj. Beograd: Plato.kla­ sične teorije. Kratki uvod. Novi Sad: Institut za filozofi­ ju i sociologiju. Bugle. (1982). femi­ nistička i multikulturalna teorija). M. Dušan (2007). Tripković. Uvodu istoriju sociologije. feminističke teorije i teorije globalizacije.

kako smo definisali u glavi 1. velikim delom. posledica pokušaja teoretičara da svojim teorijama reše te društvene probleme. Zapravo. neki sociolozi smatraju da je upravo Dirkem najvažniji teoretičar u istoriji sociologije. ali postao je daleko značajniji au­ tor od samog Konta. veka). Veliki broj socio­ loških teorija i danas nosi pečat Dirkemovog načina razmišljanja. Ono što suštinski razlikuje ta dva tipa društva jeste dru­ gačije poreklo njihove solidarnosti. One su doživele procvat u periodu kada su autori koji su ih stvarali živeli (kraj 19. Karakteristika tog perioda su brojni i veliki društveni problemi. Dve vrste solidarnosti Dirkemova grand-teorija osvetljava problem istorijske trans­ formacije primitivnih mehaničkih društava u moderna organska društva. Grand-teorije koje predstav­ ljamo u ovoj glavi otuda treba posmatrati u jednom specifičnom kontekstu: one su. EMIL DIRKEM: OD MEHANIČKE DO ORGANSKE SOLIDARNOSTI Emil Dirkem (1858-1917) nadovezao se na rad francuskog so­ cijalnog teoretičara Ogista Konta. veka i početak 20.GLAVA 2 KLASIČNE TEORIJE (1) Emil Dirkem: Od mehaničke do organske solidarnosti Karl Marks: Od kapitalizma do komunizma Maks Veber: Racionalizacija društva Društveno delanje Sažetak Literatura za dalje čitanje Ranim velikanima socijalne teorije bavimo se zbog njihovih grand-teorija. predstavlja­ ju ambiciozne intelektualne napore da se ispriča priča koja zahvata veliki deo društvene istorije i pokriva čitavu društvenu strukturu. kao spone koja ih povezuje . Te teorije.

Tako je Dirkem zamišljao istorijski preokret od mehaničke ka organskoj solidarnosti.u Dirkemovoj teoriji. drugi peku hieb. Ključni pojam za razumevanje tog problema jeste društvena podela rada. u savremenim društvima. Prvi je sam broj pripadnika društva: on se nepre­ kidno uvećava. koja odlikuje organska solidarnost. Ipak. Pripadnike društava koja karakteriše mehanička solidarnost povezuje činjenica da svi obavlja­ ju iste poslove (kao što su lov ili sakupljanje plodova).50 DžORDŽ RlCER . treći podižu decu itd. Povećanje di­ namičke gustine dovodi do transformacije mehaničke u organsku soli­ darnost. Za razli­ ku od toga. u primitivnim društvima ljude na okupu drži nerazvi­ jena podela rada ili. njeno odsusrvo. Organska solidarnost — Dirkemova ideja da u savremenom društvu. Dinamička gustina . Promene u dinamičkoj gustini Sta uzrokuje smenu mehaničke solidarnosti organskom solidarnošću? Dirkemov odgovor je da do nje dolazi usled povećane dinamičke gustine društva.). najveća razlika između ova dva te­ oretičara verovatno je u tome što je Kont imao na umu promene u idejnoj sferi. Dirkema su zanimale promene u mate­ rijalnom svetu. jedni prave ci­ pele. javlja se razvijena podela rada u kojoj sve veči broj ljudi obavlja specijalizovane poslove (na primer. Međutim. Solidarnost ovde proizilazi iz različitosti. ideja da primitivna društva na okupu drži nerazvijena podela rada i činjenica da svi obavljaju istu vrstu poslova. da bi ljudska zajednica funkcionisala i preživela. porast stanovništva sam po sebi nije dovoljan da prouzrokuje promene u podeli rada. Za razliku od njega. u načinu na koji delimo i obavljamo naše poslove. u načinu na koji ljudi nastoje da objasne svet oko sebe. koji podrazumeva prolazak kroz tri faze: teološku. usled razvi­ jene podele rada. jer pojedinci Mehanička solidarnost . Njegov model jasno se razlikuje od onog Kontovog. me­ tafizičku i pozitivističku. Drugim recima. da bi društvo funkcionisalo. potreban je doprinos većeg broja ljudi. Za dinamičku gustinu društva važna su dva činioca.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i drži na okupu. solidarnost proizilazi iz različitosti. još bolje rečeno. pa čak i preživelo. potreban je doprinos većeg broja pojedinaca.broj ljudi i učestalost njihove interakcije. .

Potvrda za to je zapažena javna uloga koju je imao u odbrani Alfreda Drajfusa. Emil Dirkem Biografska skica Emil Dirkem postavio je temelje za razvoj konzervativne socio­ logije i danas se smatra političkim konzervativcem. Govorio je: „Kada društvo prolazi kroz krizu ono ima potrebu da pronađe nekoga koga može smatrati odgovornim za svoju bolest i kome se može svetiti za svoje nesreće. Jevreja. vojnog kapetana čije je izvođenje na sud zbog izdaje.KLASIČNE TEORIJE 51 i m a n j e skupine ljudi m o g u živeti relativno odvojeni jedni o d drugih i tako nastaviti da b u d u svaštari sposobni da obavljaju ra­ zličite vrste poslova. po mišljenju mnogih. Nevolje su dolazile od . Ono što me uverava u ovu interpretaciju jeste način na koji je 1894. u svo­ je vreme Dirkem je smattan liberalom. K a d a sve veći broj ljudi češće stupa u interakciju. a p o t o m d o ­ vesti d o p r o m e n a u podeli rada: n e o p h o d n o je d a d o d e do pove­ ćanja interakcije (medudejstvovanja) koja se odvija između većeg broja pripadnika društva. Dirkem je bio duboko pogođen Drajfusovom aferom. godine dočekan ishod Drajfusovog suđenja. Izlivi radosti pre­ plavili su bulevare. čak i u društvima s b r o j n o m p o p u l a c i j o m svaki pojedinac m o ž e nastaviti d a obavlja najveći deo potrebnih poslova samostalno. potrebno je da se desi još nešto što će uvećati d i n a m i č k u gustinu. D r u g i m recima. Prema t o m e . bilo zasnovano na antisemitizmu nekih delova francuskog društva. Ono što bi trebalo da bude povod za javnu žalost. ljudi su proslavljali kao trijumf. on ga je video kao simptom moralne bolesti s kojom je suočeno francusko društvo kao celina. naročito njenim an­ tisemitizmom. Oni koje je javno mnjenje već diskriminisalo i progla­ silo ih parijama prirodno su predodređeni da odigraju ulogu žrtvenog jegnjeta. d i n a m i č k a gustina društva će porasti i dostići tačku u kojoj dolazi d o preobražaja mehaničke u organsku solidarnost. Bar su znali koga da krive za ekonom­ ske nevolje i moralnu bedu u kojoj su živeli. Ipak. Ali on taj antisemitizam nije pripisao rasizmu francuskog naroda.

intenzivnije je takmičenje oko upotrebe oskudnih resursa. izgledalo je da će stvari krenuti nabolje i ljudi su se osećali utešenim". Sledstveno. Dirkem je predlagao konkretnije mere. rastu društveni neredi i sukobi. Kolektivna svest mehaničkih društava razlikuje se od kolektivne svesti organskih društava. Dirkemov intetes za Drajfusovu aferu proističe iz njegovog du­ bokog i doživotnog interesovanja za moralnost i moralne krize s kojima se suočava savremeno društvo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Jevreja. konačno. . plemena ili društva. Kolektivna svest Drugi važan aspekt Dirkemovog argumenta o preobražaju organske solidarnosti u mehaničku solidarnost jeste tvrdnja da je taj preobražaj praćen dramatičnom promenom u onome što on naziva kolektivnom svešću. voće i povrće. ra­ zvijena podela rada donosi podelu odgovornosti u raspolaganju resursima. Samim tim. Pošto se tako nešto nije moglo postići preko noći. Zašto povećanje dinamičke gustine društva dovodi do potre­ be za drugačijom podelom rada? Naime. plemena ili društva. Pošto se svi nadmeću oko svega. veća specijalizacija u obavljanju pojedinih zadataka doprinosi većoj efikasnosti i. To vodi smanjenju sukoba i jačanju harmonije u druš­ tvu.verovanja i osećanja koja su zajednička članovima neke grupe. Veći mir i prosperitet posledica su razvoja podele rada. većoj produk­ tivnosti. O n je pozvao ljude da „budu hrabri i glasno i javno obznane svoje mišljenje i da se ujedine kako bi ostvarili pobedu u botbi protiv opšteg ludila". divljač. Optužnica je bila zvanično dokazana. odgovor na Drajfusovu aferu i slične krize leži u okončanju moralne bolesti društva. Ona su kolektivna u smislu da ih nijedan pojedinac ne zna i ne poseduje u celini. kao što su zemljište. Sto je još važnije. Nju čine verovanja i osećanja koja su zajednička članovima neke grupe. kao što su oštro suzbijanje javne mržnje ili napori vlasti da ukaže javnosti da je obmanjena. što u društvu ima više ljudi. Kolektivna svest . ili je barem Dirkem tako mislio. usložnjavanjem i razvojem podele rada biće više svega za rastuću populaciju.52 DžORDŽ RlCER . Nasuprot tome. Za Dirkema.

O s i m toga. N a primer. veći broj ljudi je s p r e m a n d a je izigra. neizdiferenciranim društvima. O n e deluju v e o m a snažno.KLASIČNE TEORIJE 53 U m a l i m . daleko je sla­ bija i ne vrši ni približno tako j a k u kontrolu n a d l j u d i m a . m n o ­ g o j e fleksibilnija i prilagodljivija i m a n j e je povezana s rigidnim n a č i n o m razmišljanja (kao što j e . L j u d i m a su kolektivne predstave v e o m a važne. Pojedinac koji ne bi želeo d a učestvuje u p l e m e n s k i m aktivnostima bio bi obeležen o d strane kolektiva i ostali članovi bi ga gledali p o p r e k o . ali usled razvije­ ne p o d e l e rada i veće nezavisnosti p o j e d i n c a o d kolektiva. Č a k i k a d a bi svi smatrali da je glasanje važno. O s i m toga. činjenica d a neko nije glasao lako m o ž e d a p r o m a k n e k o m š i j a m a . ali razlog koji se za to navodi nije d o v o l j n o jak. kolektivna svest utiče n a svakoga i o d velikog je značaja za zajednicu. ljudi s m a t r a j u d a je važno aktivno uče­ stvovati u velikom broju plemenskih aktivnosti. izdiferenciranim društvima. povezanim m e ­ h a n i č k o m solidarnošću. u s a v r e m e n i m d r u š t v i m a nije m o ­ guće uspostaviti efikasnu kontrolu n a d svim članovima društva. A k o niko ne zna d a li ste glasali ili niste. N a s u p r o t t o m e . p o v e z a n i m organ­ s k o m solidarnošću. kolektivne predstave prilič­ n o su rigidne i o b i č n o povezane s religijom. m a n j e ljudi je p o d uticajem kolektivne svesti. Kolektivna svest nije više toliko važna i čini se d a većini ljudi nije m n o g o stalo d o nje. recimo. uključujući tu i izbor n o v o g poglavice. u p r i m i t i v n i m d r u š t v i m a koja se zasnivaju n a m e h a n i č k o j solidarnosti. religija). glasanje za predsednika države) nije ni približno toliko j a k o . u savremen i m društvima p o v e z a n i m o r g a n s k o m solidarnošću. T a k o d e . delimično ili u p o t p u n o s t i . O d ljudi se zahteva d a glasaju. M o ž ­ d a je važno d a neka zemlja dobije predsednika. U velikim. D r u g i m recima. veliki broj ljudi smatra d a izbor predsednika nije o d presudne važnosti za njihov život. niko vas ne m o ž e ni osuditi za vaše neučestvovanje u t o m j a v n o m poslu. . p a će ljudi verovatno p o s t u p a t i u skladu s njima. interesovanje za takvu političku participaciju (na primer.

plati kaznu. a time i uključivanje morala u društvo. za sprovođenje prava. Oblik prava u kojem će prestupnici verovatno biti oštro kažnjeni za svaki postupak koji čvrsto integrisana zajednica doživljava kao prekršaj snažne kolektivne svesti. Reci­ mo. Taj oblik prava od prestupnika zahteva da se drže zakona ili da nado­ knade štetu onima koje su povredili svojim postupcima. staraju se izabrani službenici (policajci. Krađa domaće životinje. recimo. To je oblik prava u kome se prestu­ pnici oštro kažnjavaju za svaki postupak koji čvrsto integrisana zajednica doživljava kao prekršaj snažne kolektivne svesti. Pokazatelj postojanja slabe kolektivne svesti i organske solidarnosti jeste restitutivno pravo. Restitutivno pravo . Takve reakcije dokaz su da se krivično pravo primenjuje.obeležje organske solidarnosti i slabe kolektivne svesti. jake kolektivne svesti u slabu kolektivnu svest? Dirkem objašnjava da te promene možemo opaziti posmatrajući transformaciju pravnog sistema.54 DŽORDŽ RlCER . bogohuljenje može rezultirati odsecanjem jezika bogohulniku. Slično tome. To je očigledno daleko blaža reakcija od odsecanja ruke lopovu. Ljudi su toliko vezani za moralni sistem. savremeno društvo će od njih zahtevati da se drže zakona ili da se oduže onima kojima su naneli štetu. Mehaničku solidarnost karakteriše krivično pravo. ili da se oduži druš­ tvu tako što će provesti kraći period u zatvoru. Umesto da poje­ dince surovo kažnjava i za naizgled beznačajne prekršaje kolek­ tivne moralnosti.obeležje mehaničke solidarnosti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Krivično i restitutivno pravo Kako da znamo da li je bilo prelaska mehaničke solidarnosti u organsku solidarnost. da će svaki njegov prekršaj verovatno naići na žustro i oštro kažnja­ vanje prestupnika. od nekoga ko ukrade domaću životinju može se zahtevati da 100 sati radi na farmi oštećenog. može dovesti do odsecanja ruku krad­ ljivca. Kao što smo videli. Umesto kolektiva. s vremenom je mehanička solidarnost ustupila mesto organskoj solidarnosti i postepenom slabljenju kolektivne svesti. a postojanje prava nije ništa drugo do materijalni odraz postojanja jake kolektivne svesti i društva povezanog me­ haničkom solidarnošću. . Razlog za takvu reakciju nalazi se u tome što kolektiv nije duboko i emocional­ no vezan za opštu moralnost koja predstavlja osnovu tog prava. sudski Krivično pravo .

Or­ gansku solidarnost prati nekoliko problema. čini se da Dirkem opisuje i objašnjava istorijsku promenu od jednog tipa solidarnosti ka drugom tipu. sa znanjem da o njemu brinu plaćeni ili izabrani službenici. Spenser. verovatno neće uopšte obraćati pažnju na blas­ femiju. Marks). Ključni koncept Društvene činjenice Za razumevanje Dirkemove misli i razvoja moderne sociologi­ je presudan je koncept društvenih činjenica. Društvene činjenice treba tretirati kao stvari koje su za pojedince spoljne i prinudne. ali Dirkema najviše zanima anomija. čak i kada je protivzakonita.po Dirkemu. zauzete dale­ ko većim problemima kao što su suzbijanje kriminala i zloupo­ treba narkotika. ljudi će na blasfemiju uglavnom reagovati blago ili čak uopšte neće reagovati na nju.KLASIČNE TEORIJE 55 činovnici). Anomija Na jednom nivou. čime je nagovestio da ona može da se izleći. Osim toga. psihologije i filozofije. Dirkem je anomiju posmatrao kao patološku pojavu. Dijagnozirajući društvene bolesti i tražeći lekove za njih. po svoj prilici. pojave u savremenim društvima poput blasfemije (bogohuljenja) proći će nezapaženo i nekažnje­ no. A vlasti. društvene činjenice su predmet prou­ čavanja sociologije. veoma su podsećali na lekare. a jedan tip ne čini se ni boljim ni lošijim od drugog. Pošto poseduju daleko slabiju kolektivnu svest i ne pridaju veliku važnost religiji. Iako ni mehanička soli­ darnost nije oslobođena problema. kao tada novu discipli­ nu. Dirkem je ovaj koncept razvio boreći se da sociologiju. Društvene činjenice . Dirkema više brinu problemi vezani za organsku solidarnost i pitanje njihovog rešavanja. Zajednica se tako može distancirati od tog problema. Dirkem i teoretičari poput njega (Kont. . Dva tipa solidarnosti samo naizgled su različita. odvoji od već postojećih disciplina. Kao i ostale probleme. i treba ih proučavati empirijski.

Takode. i nisu neophodno prinudne za njih. ona je za nas spoljna i prinudna. amfiteatar). One su takode spoljne i prinudne. Ali. iako možemo da vidimo kako nematerijalne društvene činjenice na nas deluju prinudno. što nas sprečava da radimo bilo šta što bi se mo­ glo smatrati njegovim nepoštovanjem. Najpozna­ tiji primer nematerijalnih društvenih činjenica u sociologiji su norme i vrednosti. Drugim recima. Takođe. Nematerijalne društvene činjenice . stolove. Kao takve. ali nijedan pojedinac ne poseduje ništa što ga približava tim normama Materijalne društvene činjenice . Primer takvih je struktuta učionice u kojoj se pohađa nastava.društvene činjenice koje imaju materijalan (opipljiv) oblik (recimo. Štaviše. ali nemaju materijalnu formu. Dirkem je tvrdio da sociolozi društvene činjenice treba da tretiraju kao stva­ ri. Jer. ona je tu da nas spreči da. možda i mnoge od njih. a ne spoljne. psihološke činjenice su za pojedince unutrašnje. Postoje i nematerijalne društvene činjenice.društvene činjenice koje su spoljne i pri­ nudne.56 DŽORDŽ RiCER . mi smo sprečeni da u amfiteatru igramo fudbal dok je predavanje u toku i zbog ne­ pisanih i široko prihvaćenih pravila koja defišu ponašanje u učionici. Struktu­ ra prostorije može podsticajno uticati na studente da pažljivo prate predavanje i hvataju beleške. norme i vrednosti). Učioni­ ca je materijalna realnost (možemo dodirnuti zidove. društvene činjenice proučavale bi se empirijski. naučeni srno da visoko cenimo i vrednujemo obrazovanje.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Dok su filozofi razmišljali o apstrakcijama. recimo. kao takva. tablu) i. Dirkem je tvrdio i to da društvene činjenice na pojedince deluju eksterno i prinudno. Prva vrsta su materijalne društvene činjenice. . Ta praksa razlikovala bi sociologe odfilozofakoji su samo spekulisali o apstraktnim pitanjima. Time ih je razlikovao od psiholoških činjenica koje proučavaju psiholozi. Neke. usađene su u pojedinca procesom socijalizacije. ali koje imaju nematerijalan oblik (na primer. Dirkem je pravio razliku između dve vrste društvenih činjenica. To su društvene činjenice materijalizovane u spoljnom svetu. bez zalaženja u stvarni svet i bez prikupljanja činjenica o konkretnim društvenim pojavama. na koji način su nam one spoljne? Odgovor leži u tome što su norme i vrednosti društva u zajedničkoj svojini kolektiva. igramo fudbal u prostoriji dok je predavanje u toku. za razliku od društve­ nih činjenica.

. stvarnost ne prestaje da bude objektivna. Dirkem nastupio sa isuviše uskom i ograničenom definicijom sadržaja sociolo­ gije. sada zastareo. Članovi takvih društava Anomija . veće su šanse da ćete pokupiti ovcu i pobeći s lica mesta. supruga ili građanina. Takvo stanje se ne može zateći u društvima u kojima postoji mehanička solidarnost. bez jasnog i sigurnog uporišta. U takvim situacijama postoji samo nekoliko jasnih i snažnih kolektivnih predstava. U anomičnom društvu. Sociolozi se radije usredsređuju na. bez jasnog i sigurnog uporišta. Anomiju možemo definisati kao stanje u kojem pojedinci ne znaju šta se od njih očekuje.stanje u kojem pojedinci ne znaju šta se od njih očekuje i prepu­ šteni su samima sebi. kad izvršavam obaveze koje sam ugovorio. U tom smislu. Kao rezultat toga. društvenu strukturu (mate­ rijalne društvene činjenice) i društvene ustanove (nematerijal­ ne društvene činjenice). jer ih nisam ja stvorio.KLASIČNE TEORIJE 57 vo kolektiv. Javlja se u organ­ skim društvima. Ceo skup normi i vrednosti poseduje isključi­ „Kad vršim svoju dužnost brata. izraz. već sam ih vaspitanjem primio". retko se koristi taj. ljudi se suočavaju s nizom dilema. potražićete pa­ stira i vratiti mu ovcu. možemo reći da su za nas društvene činjenice spoljne. ja ispunjavam dužno­ sti koje se nalaze van mene i mojih postupaka. U dobro uređenom društvu s jakom kolektivnom svešću. Dirkem u knjizi Pravila sociološkog metoda piše: i vrednostima. Mnogi sociolozi i danas usmeravaju svoju pažnju na društvene činjenice. Takvo stanje javlja se u trenuci­ ma slabljenja kolektivne svesti u organskim društvima. Dirkem tvrdi da takvo ponašanje nastaje jer u anomičnim situacijama ljudi ne znaju šta se od njih očekuje i prepušteni su sami sebi. Jasno da je u svojim naporima da raz­ dvoji sociologiju od psihologije i filozofije. danas mnogi sociolozi proučavaju mnoštvo pojava koje se ne bi mogle podvesti pod Dirkemove društvene činjenice. ja ispunjavam dužnosti koje su definisane pravom i običajima. Međutim. Čak i onda kada su one u skladu sa mojim sopstvenim osećanjima i kad u sebi osećam njihovu stvarnost. međutim. Kao što ćemo videti. Zamislite da šetate putem i naiđete na izgubljenu ovcu.

arhipelag gulag . U tom delu Dirkem je tvr­ dio da su ljudi skloniji samoubistvu ako ne znaju šta okolina. zaključci i preporuke za rešenje društvenih problema precizno izvedeni iz osnovnih premisa) teorija klasičnog doba je­ ste teorija koju je razvio nemački socijalni mislilac i politički ak­ tivista. a sebe. zbog čega ova društva ne pate od anomije. odvele ka stranputici ustoličenja totalitarnih ko­ munističkih režima. uključujući Sovjetski Savez i mnoge države Istočne Evrope. nazivali komunistima. iako su se vođe tih društava često pozivale na Marksa. Činjenica je da ono u šta su se ta društva pretvorila nije imalo mnogo veze s onim što je Marks mislio da bi komunističko društvo trebalo da bude. Skoro svi takvi režimi već su propali ili su u procesu postepene transformacije u kapitalistička društva. Neuspesi ovih društava i velike zloupotrebe vlasti koje su se u njima dešavale (na primer. Karl Marks (1818-1883). Ključni koncept Anomično i ostali tipovi samoubistva Koncept anomije odigrao je središnju ulogu u Dirkemovom proslavljenom delu Samoubistvo. tip društva koji su oni stvorili Marks bi sigurno kritikovao zbog nehumanosti. KARL MARKS: OD KAPITALIZMA DO KOMUNIZMA Najvažnija i estetski najsavršenija (usled činjenice da su analiza. U takvoj situaciji.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI dobro poznaju verovanja zajednice i potpuno im je jasno kakvo se ponašanje od njih očekuje u svakoj situaciji. kao i Marks. Ljudi znaju gde im je mesto. Mnogi misle da je Marks bio ludi radikal koji je razvio skup ideja koje su mnoga društva. Ali. Ta tvrdnja možda predstavlja iznenađenje za čitaoce koji su ranije imali prilike da se upoznaju s kritičkim pogledima na Marksa i na njegovu teoriju. od njih očekuje.58 D20RDŽ RlCER .u kojima su umrli milioni ljudi) pri­ pisivani su Marksu i njegovim luđačkim idejama. sistem zatvoreničkih logora u Sovjetskom Savezu . regulacija ponašanja ljudi .

ve­ rovatno će u većem broju izvršavati samoubistva. fatalističko samoubistvo nastaje u situacijama prevelike regulacije Anomično samoubistvo . šta je uzrok povećanoj stopi anomičnog samoubistva? Naj­ važniji uzrok je. i privredni rast i privredna stagnacija mogu da prouzrokuju porast stopa anomičnih samoubistava. rop­ stvo) ljudi su obično toliko utučeni i pritisnuti nedostatkom slobode da češće sebi oduzimaju živote nego pod normalnim okolnostima. Fatalističko samoubistvo . smatra Dirkem. Nelagodnost koja zbog toga nastaje navodi ljude da mnogo če­ šće dižu ruku na sebe nego u stabilnim vremenima. međutim to. oni se osećaju beskorisnim i beznačajnim. čak i prisiljava na takvo ponašanje. da stopa samoubistava raste kako u vreme­ nima pozitivnih poremećaja. osećaju se beskorisnim i beznačajnim.KLASIČNE TEORIJE 59 je niska. ljudi su previše integrisani u kolektiv i ubijaju se u većem broju jer ih grupa podstiče. Konačno. a ljudi uglavnom mogu da se ponašaju nekontrolisano i rade šta požele.veća je verovatnoća da će ljudi izvršiti samoubistvo kada ne znaju šta se od njih očekuje. Dirkem je smatrao da je anomično ubistvo samo jedan od četi­ ri tipa samoubistava.u situacijama prevelike regulacije (na primer. odnosno poremećaj u stepenu regulacije ponašanja pojedinaca. jer ih grupa podstiče. Bez rakve kontrole. U slučaju altruističkog samoubistva. Do egoističnog samoubistva dolazi kada ljudi nisu dobro integrisani u kolektiv. Ali.kada su ljudi prejako integrisani u zajednicu. ljudi će se verovatno osećati neukorenjeno i neće znati šta treba da rade u okruženj trpkoj e se stalno i brzo menja. Interesan­ tno je. socijalni poremećaj. pogotovo anomičnog samoubistva. Drugim recima. tako i u vremenima negativnih po­ remećaja. Veliki broj takvih ljudi pre ili kasnije prihvati gledište po kome su (moralno) slo­ bodni da urade šta god žele. Prepušteni sami sebi. Ve­ ćina takvih ljudi oseća moralnu slobodu da izvrši samoubistvo. Ta nekontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje štetna za pojedince i rezultira u povećanoj stopi samoubistava. . Pozitivni i negativni poremećaji mogu podjednako negativno da utiču na sposobnost kolektiva da kontroliše pojedinca. uključujući i to da izvrše samoubistvo. Altruističko samoubistvo . čak i prisiljava na takvo ponašanje. Ta ne­ kontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje štetna za pojedince i rezultira u povećanoj stopi anomičnih samoubistava. kada je regulacija njihovog pona­ šanja niska i kada su uglavnom slobodni da rade sve što požele. Egoistično samoubistvo .kada ljudi nisu čvrsto integrisani u zajednicu i kada su prepušteni sami sebi.

Ljudi su to radili i u ranijim društvima. a visok stepen ka fatalističkom samoubistvu) i na stepenu integrisanosti u kolektiv (nizak stepen integrisanosti vodi ka egoističnom samoubistvu. ljudi se malo bave pokušajem da izraze svo­ je kreativne kapacitete u procesu aproprijacije prirode. ali na jedan primitivan i neefikasan način tako da nisu mogli da raz­ viju svoje kapacitete. Ljudi. ropstvo) kada su ljudi obično toliko utučeni i pri­ tisnuti nedostatkom slobode da češće sebi oduzimaju život nego pod normalnim okolnostima. To često podrazumeva da je neophodno da prirodu prilagođavaju svojim potreba­ ma kako bi preživeli. Kapitalizam je bio . oni su usredsređeni na posedovanje stvari i zarađivanje novca pomoću kojeg je moguće steći te stvari. represivna i eksploatatorska uloga tog sistema (o kojoj ćemo govoriti u ovoj glavi) sprečava najveći broj ljudi da žive život u skladu sa svojim potencijalom. Ljudi prisvajaju prirodu . Dirkemova teorija samoubistva je. voda. Oni moraju da delaju.60 DŽORDŽ RlCER . Ali. zasnovana na dva kriterijuma: na stepenu regulacije (nizak stepen regulaci­ je vodi ka anomičnom samoubistvu. za razliku od životinja. U pretkapitalističkim društvima (recimo. ljudi su bili previše zauzeti pronalaženjem hrane i skloništa da bi ra­ zvijali svoje kapacitete. hrana i sklonište . mogu da planiraju ono što će uraditi. ljudi bi nestalo ako bi se ceo njihov potencijal sveo samo na razmišljanje. u kamenom dobu ili u srednjem veku). a visok stepen integrisanosti ka altruističnom samoubistvu). Iako u kapitalističkom društvu ljudi lakše mogu da dođu do hrane i zaklona. prisvajaju njene delove kao što su sirovi materijali. Za Marksa su ljudi. Ljudski potencijal Početnu tačku Marksove teorije nalazimo u skupu pretpo­ stavki o ljudskom potencijalu u pravim istorijskim i društvenim okolnostima. U kapitalizmu. prema tome. obdareni svešću i sposobnošću da svoju svest povezu s delanjem. pogotovo kapacitet razmišljanja. recimo.to jest. U kapitalističkim i pretkapitalističkim društvima ljudi ni izbliza nisu imali takav potencijal. prilagođavaju se preprekama koje im se nađu na putu i usaglašavaju svoje aktivnosti s drugim ljudima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (na primer. Umesto toga.i prilagođavaju je sebi.

ljudi su odvojeni od njih. postoji prirodna međupovezanost ljudi i njihovih proizvodnih aktivnosti. oni moraju da obave posao na način na koji kapitalisti to od njih zahtevaju. umesto da radnici sami izaberu svoje proizvod­ ne aktivnosti. Oni radnicima (u Marksovoj terminologiji. moraju da rade. radnicima s kojima ih proizvode i sposobnostima koje bi potencijalno mogli da razviju. Ako je radnici prihvate. Drugim recima. ispolje pun ljudski potencijal (to jest.slom prirodne povezanosti ljudi s njihovim prozvodnim aktivno­ stima. povezana je s gledištem da ljudi. U komunizmu će. Kapitalisti odlučuju šta će se raditi i kako će se to raditi.kapita­ listi. U okolnostima u kojima ljudi postižu puni ljudski potencijal (komunizam). Umesto da su pri­ rodno povezani sa svim tim stvarima. . Prema tome. Da bismo razumeli kako je Marks shvatao otuđenje.KLASIČNE TEORIJE 61 važan za Marksa zato što je omogućio tehnološke i organizacione inovacije koje su neophodne za nastanak komunističkog društva. Međutim. Oni će se osloboditi svoje želje da poseduju stvari i biti sposobni da. neop­ hodno je prethodno razumeti šta je on podrazumevao pod ljud­ skim potencijalom. ljudi se u kapitalizmu od njega otuđuju. po Marksovom shvatanju. proizvoda koje oni proizvode. Radnici zauzvrat dobijaju nadnicu koja bi trebalo da im omogući zadovoljenje sopstvenih Otuđenje . ljudi po prvi put biti slo­ bodni da izraze svoje pune kapacitete. te aktivnosti za njih biraju njihovi vlasnici . Otuđenje (alijenacija) predstavlja slom te prirodne međuzavisnosti. verovao je Marks. „proletarijatu") nude nad­ nicu. umesto da se izraze kroz rad. rad koji većina ljudi u kapitalizmu obavlja ne omogućava im da izraze svoj ljudski po­ tencijal. postaće „rodna bića"). radnika s kojima ih zajedno proizvode i onoga što su oni potencijalno sposobni da postanu. Rad je pozitivan proces u ko­ jem ljudi upotrebljavaju svoje kreativne kapacitete i dalje ih šire u proizvodnim aktivnostima. pomoću tehnologije i organizacije koja je razvijena u kapitalizmu. Otuđenje Ideja da ljudi aproprijacijom iz prirode moraju uzeti ono što im je potrebno. proizvodima koje proizvode.

radnici su obično odvojeni jedni od drugih.) Proizvodi pripadaju kapitalistima koji ih mogu upotrebiti za lične potrebe ili raditi s njima što god žele.62 DžORDZ RiCER . Ljudi koji se nalaze oko njih predstavljaju strance koji samo obavljaju slične izolovane zadatke. Prema tome. Kada je proizvod za­ vršen i spreman da izađe na tržište. radnici. zadržaće svoja radna mesta. kapitalisti poseduju proizvod. barem neko vreme. ljudi su inherentno socijalni. Osim toga. čak i kada rade s drugim radnicima. u kapitalizmu. Konačno. Radnici rade za pokretnom trakom i obavljaju veo­ ma specifične zadatke (recimo. Ponekad je još gore od toga. to skoro uvek znači da će kapitalisti pokušati da pro­ daju proizvode da bi uvećali profit. Uzima­ jući u obzir profitnu orijentaciju kojom je moguće definisati ka­ pitalizam.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN I potreba. Oni se sve manje ponašaju . najveći broj radnika uopšte ne razume koji je njihov doprinos finalnom proizvodu. oni bi odlučili da u saradnji s ostalim radnicima proizvode ono što im je ne­ ophodno za život. verovatno će morati na uli­ cu. on ne pripada radnicima. prisiljeni da se bore na život i smrt. Radnici su potpuno odvojeni od proizvoda koji su proizveli i nemaju apsolutno nikakvo pravo da odlučuju o tome šta će se s njim desiti. Ta­ kode. Kada bi bili pre­ pušteni samima sebi i mogli sami da odlučuju. Oni koji prežive u toj bici. jasno je da su radni­ ci u kapitalizmu odvojeni jedni od drugih. ljudi se sve više od njega udaljavaju. umesto da kroz svoj rad izraze puni ljudski potenci­ jal. Budući da kapitalisti kontrolišu proizvodne aktivnosti. svoje zadatke obavljalju samostalno i repetitivno. Treće. Čak i ako ne učestvuju u borbi za opstanak. Međutim. radnici su od njih odvojeni i nesposobni da se u njima izraze. odnosno da razumeju kako njihov doprinos proizvodnji utiče na celokupan proizvodni pro­ ces i finalni proizvod koji će se naći na kraju pokretne trake. Drugo. (To mogu da urade jedino ako ga kupe na tržištu. Po Marksovom gledištu. umesto da rade zajedno u harmoniji. oni koji izgube. počinju da mrze jedni druge. malo je verovatno da će ga radnici upotrebiti da bi zado­ voljili svoje osnovne potrebe. zavrću šrafove) što ih sprečava da vide širu sliku onoga što proizvode. radnici. Kapitalisti često okreću radnike jedne protiv drugih da bi ustanovili ko može najviše da proizvede za najmanju nado­ knadu.

KLASIČNE TEORIJE 63 kao ljudi. Proletarijat . sredstva za proizvodnju . jer bez njih ne m o g u d a rade. Ključ za razumevanje o b e klase leži u o n o m e što M a r k s naziva sredstvima za proizvodnju. šta radnici m o g u da i m p o n u d e zauz­ vrat? Radnici imaju nešto što je kapitalistima n e o p h o d n o : radnu sposobnost i vreme koje je n e o p h o d n o d a bi se radilo i proizvo­ dilo. posedujukapitalisti. oni moraju d a zakucaju na vrata kapitaliste i traže o d nje­ ga d a ih zaposli. imaju sve o n o što je proletarijatu potrebno (sredstva za proizvod­ nju. ali. sirovine i fabrike). njihova svest postaje sve m a n j e aktivna i k o n a č n o biva uništena. novac za nadnice). U kapitalizmu. to su stvari koje su n e o p h o d n e za proizvodnju (oruđa. N j i m a je takođe potre­ ban novac d a bi preživeli u kapitalizmu. Kapitalista ne m o ž e d a proizvodi i ne m o ž e d a pravi novac i profit bez proletarijata. u suštini. u kojem jedna klasa (kapitalisti) eksploatiše drugu klasu (proletarijat). dakle. Sredstva za proizvodnju . sirovine i fabrike). Posledica kapitalističkog načina proizvodnje jeste m a s a otuđenih radnika koji su nesposobni d a izraze svoje suštinske ljudske kvalitete. Kapitali­ sta o m o g u ć a v a proletarijatu pristup sredstvima za proizvodnju i plaća m u nadnicu (visoku tek onoliko koliko je n e o p h o d n o d a bi Kapitalizam . Kako samo ime kazuje.ekonomski sistem.klasa ljudi koji u kapitalizmu poseduju sredstva za proizvodnju i stoga su u položaju da eksploatišu radnike. mašine. R a d n i c i m a je n e o p h o d a n pristup sredstvima za proizvodnju.klasa ljudi koji moraju da prodaju svoje radno vreme kapitali­ stima jer je to jedini način da pristupe sredstvima za proizvodnju. najvećim delom sastavljen od kapitalista i proletarijata. Kapitalizam je. U t o m sistemu j e d n a klasa (kapitalisti) eksploatiše drugu klasu (proletarijat). a sve više k a o tovarne životinje ili mašine. Kapitalizam K a o što s m o videli. a kapitalisti i njega imaju (kao i sposobnost d a g a neprekidno uvećavaju). akopripadnici proletarijata žele da rade. mašine.predmeti koji su neophodni za proizvodnju (oru­ đa. Kapitalisti . K a k o se o d ­ nosi s d r u g i m l j u d i m a i p r i r o d o m p o s t e p e n o prekidaju. Tako se dolazi d o sporazuma. Prema toma. otuđenje se javlja unutar kapitalističkog sistema. Kapitalisti. dvoklasni sistem koji čine kapi­ talisti i proletarijat.

a kapitalista ne radi. Marks smatra da sva vrednost dolazi od rada. po Marksovom gledištu.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I proletarijat počeo da radi). Kapitalisti mogu da investiraju. proletarijat kapitalistima daje svoje radno vreme i sve proizvodne sposobnosti i kapacitete koji se vezuju za to vreme. To je suma taman dovoljna da bi radnik mogao da preživi i izdržava porodicu i decu. Radna teorija vrednosti — Marksova teorija po kojoj sva vrednost proizvoda dolazi iz rada utrošenog u procesu proizvodnje. Rani radovi koje je Marks objavio u tom periodu odslikavali Nadnica za preživljavanje . Najednostavnije rečeno. to predstavlja jedan nepra­ vedan dogovor. jer kada radnik onemoća i više ne bude mogao da radi.64 D Ž O R D Ž RICER . Međutim. a ne dirketno priroda. kad onemoća. zamenila na njegovom radnom mestu. potrebno je razumeti još jedan Marksov koncept . Proletarijat radi. Sistem je lu­ kavo zamišljen. Međutim. Marks je počeo da piše za jedne radikalne liberalne novine i nakon deset meseci postao njihov urednik.nadnica koju kapitalista plaća radniku a koja je taman tolika da radnik preživi i zasnuje porodicu. njega će na poslu zameniti njegova deca. Taj sporazum na prvi pogled izgleda pravedno: i kapitalisti i proletarijat dobijaju ono što nemaju i što im je neophodno. Zapravo. kapitalisti ne rade. kako bi ga deca. upravljaju. iako u kapitalizmu si­ rovine obezbeđuje kapitalista. prave sheme itd.. Marksova definicija rada glasi ovako: rad predstavlja proizvodnju stvari iz sirovog materijala koji se nalazi u prirodi. To može da sprovede samo proletarijat. a kapitalisti skoro ništa. pošto proletarijat radi. iz čega proizlazi da je stvaralac vrednosti u kapitalizmu proletarijat. Marks kaže da se radnicima plaća nadnica za preživljavanje. vlada je uskoro zatvo­ rila te novine zbog političkih stavova koji su u njima iznošeni. proletarijatu bi trebalo da pripadne praktično sve što proizađe iz procesa proizvodnje. U zamenu za to. Zašto je to tako? Da bi se došlo do odgovora na to pitanje. . ali za Marksa to nije rad. planiraju.radnu teoriju vrednosti. Karl Marks Biografska skica Nakon što je diplomirao na Berlinskom univerzitetu.

Eksploatacija . M e đ u t i m . a revoluciju p o t p o ­ maže dinamika kapitalizma. što su izmanipulisali tržište. Klasna svest . što su m u d r o inve­ stirali. Marks je postavio osnov za svoje životno delo. već z b o g toga što su p a m e t n i . i proleteri i kapitalisti imaju lažnu svest o sebi. a radnici nad­ nicu k o j a i m jedva o m o g u ć a v a d a prežive. naivno sanjare­ nje komunista-utopista. Klasna svest preduslov je za revoluciju. situacija u kapitalističkom društvu upravo je obrnuta. . a sve veći broj kapitalista biva izbačen s tržišta i pretvara se u proletarijat. Ironično je to d a ni kapitalisti. kapitalisti to n i k a d a neće biti u stanju.u kapitalizmu. itd. o svom međusobnom odnosu i o načinu na koji kapitalizam funkcioniše. cene se obaraju. kapitalista dobija lavovski deo nagrade. da prevazide lažnu svest i istinski razume prirodu kapitalističkog sistema. Proletarijat stoga predstavlja žrtvu eksploatacije. proletarijat je u stanju d a to shvati. Radnici misle d a dobij aj u p o š t e n u n a d o k n a d u za urađeni p o s a o . k u c n u ć e čas k a d a će prole­ tarijat steći k l a s n u svest. za razliku o d kapitalista.KLASIČNE TEORIJE 65 su poziciju koja će voditi Marksa kroz ceo život. R a z u m e se. On je odbacio apstraktnost filozofije. a rad­ nici nadnicu koja im jedva omogućava da prežive. Kapitalisti su prezauzeti uvećanjem profita d a bi ikada bili u poziciji d a istinski razumej u eksploatišuću prirodu svog o d n o s a s radnicima. prvenstveno proletarijata. ni radnici nisu svesni eksploatacije. Kapitalista dobij a lavovski deo nagrade. Rečeno M a r k s o v i m rečnikom. kao i aktivnosti koje su pozivale na ono što je on smatrao preranom političkom akcijom. iako bi po radnoj teoriji vrednosti trebalo da bude obrnuto. delim i č n o i zbog toga što je toliko eksploatisan i osiromašen d a više ništa ne m o ž e d a prikrije realnost o n o g a što se dešava u kapita­ lizmu. N a primer. Z a razliku o d proletarijata. I jedni i drugi su žrtve lažne svesti.sposobnost klase.u kapitalizmu. U odba­ civanju tih aktivnosti. kapitalisti misle d a su nagrađeni ne z b o g toga što eksploatišu radnike. u kapitalizmu se vodi sve žešća borba za prevlast nad tržištem. Lažna svest . U njima se moglo naći nešto od demokratskih principa humanizma i mladalačkog idealizma.

K a d a ovako nara­ stao proletarijat konačno dosegne klasnu svest i odluči d a stupi u akciju. nasilnim ili mirnim putem. Stepen u kome kapitalista zadržava višak vrednosti i upotrebljava ga za sopstvene cilje­ ve (uključujući širenje svog kapitalističkog posla) jeste stepen u kome kapitalizam predstavlja jedan sistem eksploatacije. Marks opisuje kapitaliste kao „vam­ pire" koji sisaju rad proletarijata. jer će mali broj kapitalista koji je preo­ stao jednostavno biti zbačen s vlasti. višak vrednosti. Oni koji zaslužuju da budu bogatiji (proletarijat) u kapitalizmu postaju sve siromašniji. o n o što M a r k s naziva Višak vrednosti — razlika između vrednosti proizvoda kada se on proda na tržištu i vrednosti elemenata utrošenih u njegovu proizvodnju (uključu­ jući tu i ljudski rad). sledsrveno tome. dok oni koji ne zaslužuju da prođu bolje (ka­ pitalisti) postaju sve bogatiji.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I Naposletku. stvaraju radnici. proletarijat će drastično narasti. u kapitalističkom sistemu lavovski deo te vrednosti pripada kapitalisti. Po radnoj teoriji vrednosti.66 D Ž O R D Ž RICER . . Međutim. odnosno iz koncepta viška vrednosti. On bi. U živopisnoj metafori. Proletari­ jat m o r a d a p r e d u z m e k o n k r e t n u akciju. uspešniji i bogatiji. trebalo da pripad­ ne njima. K a p i t a l i z a m neće biti uništiten. neće biti takmičenja. Višak vrednosti deflniše se kao razlika između vrednosti proizvoda kada se on proda na tržištu i vrednosti elemenata utrošenih u njegovu proizvodnju (uključujući radnikov rad). Nje­ gova razmišljanja o eksploataciji izvedena su iz njegove radne teorije vrednosti. d o k će se kapitalistička klasa svesti na mali broj ljudi koji održava svoje pozicije zbog toga što se pokazao sposobnim d a eksploatiše druge. Sto više proleterske „krvi" kapitalisti isisaju. a k o m u n i z a m neće m o ć i d a nastane ukoliko proletarijat nešto ne p r e d u z m e . to će biti veći. kapitalizam po svojoj prirodi vodi do eksploatacije. pogotovo do eksploatacije proletarijata ili radničke klase. Ključni koncept Eksploatacija Po Marksu. kao i celokupnu vrednost.

pomažući mu tako da stekne klasnu svest.društveni sistem koji će ljudskoj vrsti po prvi put u istoriji omogućiti da izrazi svoj pun potencijal. komunizam je antisistem. Komunizam . (Iskustvo Sovjetskog Saveza posle revolucije 1917. Neki kažu da je taj nedostatak plana postavio temelje za debakl komunizma koji je usledio u Sovjetskom Savezu i njegovim sate­ litima krajem 20. svet u kome sistem nije ni­ šta drugo nego skup socijalnih odnosa medu ljudima koji ga čine. prioritet je da se razume način na koji kapitalizam funkcioniše i da onda ta poruka nađe svoj put do proletarijata. već da ne mogu samo sedeti u kućama zavaljeni u svoje fotelje i čekati da se kapitali­ zam sam od sebe raspadne. Nije dovoljno razmišljati o tome kako je kapitalizam iskvaren ili stvarati velike teorije o tome kako će uskoro nestati. Po Marksu. Komunizam Marks nije sumnjao u to da će dinamika kapitalizma dove­ sti do revolucije. diktatura proletarijata) i koja bi uskoro bila zamenjena istinskim komunizmom. bavićemo se kasnije. . Onim što dolazi nakon toga. Zapravo. ljudi moraju da izađu na ulice i dokrajče kapitalizam.KLASICNE TEORIJE 67 praksisom. moraju da preduzmu konkretnu akciju kako bi uspeli da prevazidu kapitalizam. Njih ćemo bolje shvatiti ako se načas vratimo Marksovim osnovnim pretpostavkama o ljudskom potencijalu. ali posvetio je malo vremena opisu komunistič­ kog društva koje bi trebalo da zameni kapitalizam.ideja da ljudi. naročito proleteri. Marks je opisao tranzicionu fazu od kapitalizma ka komunizmu u kojoj bi postojale šire strukture (na primer. Iz tih pretpo­ stavki možemo da zaključimo da je komunizam društveni sistem koji po prvi put omogućava izražavanje punog ljudskog potencija­ la. godine pokazuje koliko Praksis . kada revolucija uspe. To ne zna­ či nužno da ljudi moraju da budu nasilni. Marks je imao nekoliko specifičnih ideja o budućnosti komu­ nizma. Marks je bio kritičan prema veli­ kom broju mislilaca koji su protraćili svoje vreme sanjareći o ne­ kom budućem utopijskom društvu. veka. Neposredan cilj trebalo je da bude zbacivanje otuđujućeg i eksploatišućeg sistema.

propao ne samo komunizam. uključujući neke od najvećih i najvažnijih. Marks je komunističko društvo zamišljao kao društvo u kome će tehnologija i organi­ zacija čoveku omogućiti da bude ono što je. Ipak.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI je ovo gledište bilo naivno. Komunističko društvo trebalo je da iskoristi i proši­ ri tehnološke i organizacione mogućnosti kapitalizma. kao i mnoge druge neomarksističke teorije koje su iz nje izvedene (glava 5). godine komunizam je ogra­ ničavao ekspanziju kapitalizma na različite načine. kapitalizam) bile potiskivane i uništavane. godine). Uistinu. ali koje su u prethodnim sistemima (na primer. U periodu između 1917. Činjenica je da je Marks veoma malo rekao o komunizmu. veka. On je. ne samo da su preživele prelaz iz 20. kapitalizam je slobodniji nego ikada u poslednjih sto godina (od nastanka sovjetskog komunizma 1917. po mno­ gim mišljenjima. S padom sovjetskog komunizma (i transformacijom kineskog komunizma u veo­ ma živu kapitalističku privredu koja nastavlja da postoji s ko­ munističkom državom). ali ne po cenu ugrožavanja ljudske kreativnosti. oduvek mogao da bude. Smatralo se da će marksi­ stička teorija konačno završiti na dubrištu propalih teorija. kao i to da nije bilo moguće eliminisati šire strukture koje eksploatišu i otuđuju ljude. bio teoretičar kapitalizma. kreativnost i društvenost koje su uvek postojale kao mogućnost. već i Marksova teorija na kojoj je on naizgled bio utemeljen. bar potencijalno. i 1989. da se zavuče u svaki kutak zemljine kugle. već su danas.68 DŽORDŽ RlCER . u 21. Marksova teorija. veliki broj država. ranih 90-ih godina mnogo se pričalo o kraju marksi­ stičke teorije. feudalizam. zapravo. . bile su komunističke ili su bile u savezu s komunističkim blokom. Prvo. vek.) Marks je verovao da je komunizam sistem koji omogućava ljudima da izraze svoju promišljenost. značajnije i upotrebljivije nego ikad ranije. Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Da li Marksova teorija ima bih kakav u postkomunističkom svetu? značaj Ima onih koji smatraju da je urušavanjem Sovjetskog Saveza i njegovih savezničkih država kasnih osamdesetih godina 20.

danas relevantnije nego ikada ra­ nije. To. propadaju. već i činjenicu da on to mora postati. Otuda. moraju da se šire ili. već kada će se to desiti. Drugo. sprečio je razvoj i globalno širenje kapitalizma. barem retorički. pogotovo hladni rat koji je započeo ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata. prilagode ili odbace. neki od najvažnijih radova o globalizaciji napisani su iz marksističke perspektive (vidi glavu 10). u poslednje dve decenije globalno širenje kapitaliz­ ma. Bez obzira na to. Ka­ pitalistički poslovi danas.KLASIČNE TEORIJE 69 Kao rezultat toga. veku zbog globalnog sukoba kapitalizma i komunizma (kao i zbog drugih faktora kao što su dva razarajuća svetska rata). To se dogodilo zbog toga što su veliki vojni troškovi napravljeni tokom hladnog rata (na primer. po nekim mišljenjima. Zbog toga su Marksove ideje. u Kini) kapitalizam je oslo­ bođen mnogih globalnih ograničenja i sada se ubrzano širi po celoj zemljinoj kugli. koje je Marks predvideo. mnogi današ­ nji marksistički teoretičari i rade. oni kao svoju početnu poziciju uzimaju Marksove teorijske ideje o kapitalizmu . a neke moraju da se promene. To se najbolje vidi u bivšim komunistič­ kim državama koje su postale ključne destinacije kapitalistič­ kog ekspanzionizma. Zapadni kapitalisti užurbano su krenuli u bivši sovjetski blok i tamo započeli svoje poslove. Zapravo. njegova analiza kapitalizma. a po­ gotovo globalnog kapitalizma. Kako je komunizam brzo nestajao iz pamćenja ljudi (osim na Kastrovoj Kubi i. Međutim. Zapravo. s tim što je tamo došlo do razvoja jedne poseb­ ne domaće vrste kapitalizma. Marks nije samo predvideo činjenicu da će kapitalizam postati globalni fenomen. u suprotnom. ponovo se pojavilo. globalni sukob između kapitalizma i komunizma. u stvari. Isto se de­ silo i u Kini. kapitalističkoj privredi bilo je teško ili čak nemoguće da prodre u te delove sveta. čak ponegde potpuno pogrešne. Time ne želimo da kažemo da su Marksove ideje svete i nedodirljive. oni ne­ prekidno moraju da traže nova tržišta budući da stara postaju sve manje sposobna da proizvedu nove poslove i uvećaju pro­ fit. Mnoge od njih su sumnjive. pitanje više nije da li će Kina smeniti SAD na mestu vodeće kapitalističke zemlje. mnogo više nego u Marksovo doba. u vreme Korejskog i Vijetnamskog rata) iscrpli resurse koji su mogli da se uporrebe za ekspanziju kapitalizma. Marksova predviđanja nisu se u potpunosti ostvarila u 20.

koja se danas smatra sre­ dišnjom tačkom njegove teorijske orijentacije. On je to učinio sa nizom sada uveliko prepoznatljivih predrasuda. Maks Veber (1864-1920). ona je ugrađena u temelje savremene sociologije. Da odgovorimo konačno i na pitanje koje se nalazi u podna­ slovu ovog okvira: Marksove ideje danas su relevantnije više nego ikada! MAKSVEBER: RACIONALIZACIJA DRUŠTVA Ako je Karl Marks najvažniji mislilac sa stanovišta socijalne misli u načelu. najvažniji teoretičar sa stanovišta sociologi­ je (drugi kandidat je Emil Dirkem). Iako je nastala na početku 20.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i nadograđuju se na njih da bi dodatno osvetlili globalni uspeh kapitalizma kao posledicu propasti komunizma. Njegov najznačajniji teorijski doprinos nalazimo u konceptu sve veće racionalizacije zapadnog društva. veka. veka. Naime.70 D20RD2 RlCER . kao i s Veberovom teorijom posebno. Taj koncept zasniva se na Veberovoj teoriji delanja. tridesetih godina dvadesetog veka Parsons je američku publiku upoznao sa klasičnom evropskom teorijom u celini. po­ gotovo racionalnog delanja. Društveno delanje Veberova teorija društvenog delanja godinama je privlačila veću pažnju od teorije racionalizacije. . Veberova misao bila je veo­ ma složena. kao i sa stanovišta političkog razvoja s kraja 19. Talkota Parsonsa (s kojim se srećemo u glavi 4). Jedna od njih je njegova vlastita teorija delanja koja ga je navela da prenaglasi značaj Veberove teorije delanja (koja je imala presudan uticaj na ranu Parsonsovu teoriju). onda se može tvrditi da je njegov nemački kolega. Razlog za to je rad jednog drugog klasičnog teoretičara.

koje je veoma značajno za sve sociologije sva­ kodnevnog života (vidi glavu 6 ) . Izražene razlike koje su postojale medu njegovim roditeljima ostavile su duboke posledice kako na njegovu intelektualnu orijenta­ ciju. Ponašanje . što je bila samo jedna od mno­ gobrojnih osobina po kojima se razlikovao od svoje supruge. godine u nemačkom gradu Erfurtu. ponašanje nastaje bez prethodnog razmišljanja. a ne delanjem. za razliku od delanja. I ponašanje i delanje odnose se na svakodnevne ljudske aktivnosti.ljudski postupci koji nastaju svesno. Veberov otac bio je birokrata koji je napredovao do relativno uticajne političke pozicije. Osim toga. Veber bi sklanjanje ruke s vrele ringle ili automatsko otvaranje kišobrana kada počne kiša. Međutim. . Veberov otac bio je čovek koji je uživao u ovo­ zemaljskim zadovoljstvima. aprila 1864. ponašanje kome pojedinci pri­ pisuju smisao i značenje. tako i na njegov psihološki razvoj. nazvao ponašanjem. a koji se uglav­ nom povezuje sa psihologijom. Veberova majka bila je predana kalvinistkinja.KLASIČNE TEORIJE 71 Ponašanje i delanje Veberova teorija delanja zasniva se na razlikovanju pona­ šanja i delanja. uglavnom povezano s psihologijom. zazirao je od svake aktiv­ nosti ili idealizma koji bi zahtevali ličnu žrtvu ili bi ugrozili položaj koji je zauzimao u sistemu. Maks Veber Biografska skica Maks Veber rođen 2 1 . Pošto je pripadao političkom establišmentu. Naime. i više mehaničke. To otuda što su obe te rad­ nje nesvesne. Ponašanje je usko povezano s biheviorizmom. Recimo. u porodici koja je pripadala srednjoj klasi. žena Delanje . teorijskim pravcem koji je odigrao važnu ulogu u ra­ zvoju socioloških teorija svakodnevnog života. Biheviorizam — proučavanje ponašanja.ljudski postupci koji se više ili manje javljaju nesvesno. koje je posledica svesne namere.

on je narednih šest-sedam godina proveo u skoro potpunom kolapsu. ugledavši se na svoju majku. Ali. neke od sposobnosti počele su da m u se vraćaju 1903.ono što se danas naziva radoholičar. godine. gde je doktorirao i postao advokat. Ubrzo nakon toga. To mu je sve manje odgovaralo. izdao je jedan od svojih najpoznatijih radova Protestantska etika i duh kapitalizma. negativno je uticala na Veberovu psihu. godine. Njene brige bile su mahom onozemaljske. njegova radna navika ovako je opisana: „Nastavljao je sa rigidnom radnom disciplinom. bio je spreman da se vra­ ti aktivnom akademskom životu. Vremenom je razvio jedan asket­ ski način života. Veber je finansijski zavisio od svog oca. 1897. potpuno utonuvši u svoj rad. tenzija pruzrokovana pottebom da bira između dve potpune suprotnosti. a odbojnost prema ocu postepeno je rasla. Tokom osam godina provedenih na Berlinskom univerzitetu. koji god izbor da je načinio. Posle dugog oporavka. sve više se priklanjao majčinim životnim vrednostima. Same te razlike. Veber je. Veber je. nakon koje je otac uskoro umro. dok mu je univerzitetska karijera ubrzano napredovala. regulisao život časovnikom. ali i tenzija koje su one prouzrokovale. Uznemiravale su je nesavršenosti koje su ukazivale na to da nije predodređena za spasenje. večerajući u svojoj sobi pola kilograma sirove. Veber počinje da pokazuje simptome bolesti koji su završili nervnim slomom. Cesto nesposoban da spava ili radi. sitno iseckane govedine i četiri pečena jajeta". ali se kasnije priklonio majči­ nom. U početku se činilo da se odlučio za očev način života.72 D Ž O R D Ž RlCER . deleći dan na precizne delove posvećene različitim predmetima. godine do položaja profesora ekonomije na Hajdelberškom univerzitetu. Među­ tim. na . Istovremeno. štedeo je na sebi svojstven način. Veber se još kao dete suočio s jasnim izborom. ostavile su dubok trag na Veberu. Posvećenost poslu dovela je Vebera 1896. Tokom jednog semestra. Pošto nije mogao da se ugleda na oba roditelja. Veber je imao žesroku raspravu s ocem. Te nepremostive razli­ ke među supružnicima prouzrokovale su tenziju u njihovom braku. godine).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI koja je težila asketskom životu uveliko lišenom zadovoljstava za kojima je žudeo njen muž. i 1905. U tom radu. postao asketa i opsesivni radnik . ali tek 1904. kada je u S A D održao svoje prvo predavanje posle šest i po godina. Ubrzo nakon toga (1904.

on je svoju pažnju usredsredio na delanje koje podrazumeva da se između stimulusa i reakcije na stimulus odvija misaoni proces. Veberova definicija delanja glasi ovako: „To je ljudsko pona­ šanje (bilo spoljašnje ili unutrašnje činjenje. ako onaj ili oni koji delaju povezuju s njim neko subjektivno značenje". uzdržavanje od rad­ nje ili trpljenje). a ne na kolektive. Vebera je interesovalo delanje jedne osobe. Zato se sociolozi moraju usredsrediti na aktere. Na teorijskom nivou. Sociologija se najviše mora posvetiti pravilnostima u delanju dvoje ili više pojedinaca. Veber je veliki deo svog života posvetio proučavanju religije.KLASIČNE TEORIJE 73 teorijskom nivou. ono se javlja bez prethodnog razmišlja­ nja. Zapravo. To je nauka koja hoće da razume i tumači društveno delanje i time objasni ono što je uzročno u njegovom toku i njegovim posledicama. on je tvrdio da se oni mogu posmatrati samo kao rezultat delanja dvoje ili više pojedinaca. ali samo iz praktičnih razloga. Drugim recima. ono što je važno jesu svesni procesi. Mada lično nije bio religiozan. A društvenim delanjem treba da se naziva takvo delanje „koje se po smeranom značenju dovodi u vezu sa ponašanjem drugih i u svom toku orijentisano je prema ovome". Budući da Vebera ponašanje nije interesovalo. znače­ nje koje ljudi pridaju situaciji mnogo je važnije za razumevanje njihovih postupaka od stvarne situacije u kojoj su se našli. Staviše. Sociolozi mogu da govore o kolektivima. Veber je izveo svoju definiciju sociologije. Vebera su interesovale situacije u kojima ljudi pridaju značenje svojim postupcima. Iz te zainteresovanosti za društveno de­ lanje. Kolektiv nije ništa više do skup pojedinač­ nih aktera i delanja. proglasio superiornost religije kojoj je pri­ padala njegova majka. Nasuprot tome. Samo ljudi mogu delati. kada je Veber govorio o kolektivima (na primer. interesovale su ga samo radnje ko­ jima su akteri pripisivali neko značenje i smisao. kalvinisti. kapitalisti). Kako vidimo. . ali ga je daleko više interesovalo delanje dve ili više oso­ ba. ponašanje je vrsta radnje koja ne nastaje kao posledica prethodno uspostavljenog značenja.

njegovo delanje nije određeno nekim velikim vrednosnim sistemom. on je racionalan sa stanovišta vrednosnog siste­ ma kojem akter pripada. kada bira najefikasnije sredstvo za ostvarenje svog cilja. uključujući ljude i objekte u njemu. Iako je Veber pokazivao interesovanje za tradicionalno delanje (po­ gotovo u vezi s tradicionalnom vlašću). Na primer. već percepcijom okruženja u kome se nalazi. njega su ipak. akter mora uzeti Afektivno delanje — neracionalno delanje koje je uzrokovano emocijama. sada već čuvenu. Tradicionalno delanje . To je neracio­ nalno delanje. u skladu s njegovim interesovanjem za racionalizaciju. Vrednosno-racionalno delanje — delanje koje se javlja kada akter najpogodni­ je sredstvo za ostvarenje svog cilja bira oslanjajući se na skup nekih viših vrednosti. čak i ako bi vam pročišćenje nanelo štetu.delanje po navici ili u skladu s običajima. ako pripadate nekom kultu čiji pripadnici veruju u ritual pročišćenja prethodnog obroka pre nego što počnu sa narednim obrokom. onda taj ritual morate da ponavljate prilikom svakog obeda. ono je određeno akterovom percepcijom okruženja u kojem se nalazi. Afektivno delanje (koje Vebera nije preterano za­ nimalo) je delanje koje je uzrokovano emocijama. Recimo. on je racionalan sa stanovišta vrednosnog sistema kojem akter pripada. crkveno krštenje ili slava). Vrednosno-racionalno delanje javlja se onda kada akter bira najpogodnije sredstvo za ostvarenje svoga cilja oslanjajući se na skup nekih viših vrednosti. Iako taj izbor ne mora nužno biti i najbolji. Sledeće. uključujući i ljude i pred­ mete u njemu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Vrste delanja Veber je napravio. Takvo dela­ nje racionalno je sa stanovišta vrednosnog sistema tog kulta. daleko više zani­ mali vrednosno-racionalno i ciljno-racionalno delanje. Drugačije rečeno. Ciljno-racionalno delanje . Ciljno-racionalno delanje javlja se onda kada akter teži ostvarenju cilja koji je sebi postavio.težnja aktera da ostvari cilj koji je sebi postavio. afektivno postupate kada ošamarite dete u naletu besa. Umesto toga. koje se javlja kada neka osoba dela po navici ili u skladu s običajima (na primer.74 D ž O R D Ž RlCER . takođe neracionalno. razliku između četiri vrste delanja. pa možda i upropastilo sledeći obrok. . Iako taj izbor ne mora nužno biti i najbolji. njegovo delanje nije odre­ đeno nekim velikim vrednosnim sistemom. jeste tradici­ onalno delanje.

Pre će biti da je svako delanje kombinacija dveju ili više vrsta ideal-tipskih delanja. zahvaljujući tome što je predmet njihovog proučavanja čovek. Za Vebera. eksperimentalnih metoda koje ko­ riste bihevioristi. Veber je ponudio jedan pristup za proučavanje društvenog delanja i teorijsko oruđe za njegovo proučavanje. Ključni koncept Verstehen Nemačka reč Verstehen znači razumevanje. kao i to kako oni utiču na delanje (ili interakciju) koje se proučava. . Uzimajući sve to u obzir. služeći se razumevanjem. Pomenute četiri vrste delanja jesu idealni tipovi. razumevanje nije puka intuicija. ni manje naučan metod od. verstehen) . Veber je jasno naznačio da razumevanje nije ni lakši. Zapravo. pro­ naći delanje koje u potpunosti odgovara jednom od ovih ideal­ nih tipova.KLASIČNE TEORIJE 75 u obzir situaciju u kojoj se nalazi. U teoriji društvenog delanja pojmom verstehen označava se nastojanje istraživača da razume misaoni proces aktera. Mnogi sociolo­ zi smatraju da je njegov rad veoma koristan.metodološka tehnika koja podrazumeva po­ kušaj istraživača da razume misaoni proces aktera. najpre morate da odlučite koji je najbolji način da joj priđete. uzimajući u obzir prirodu situacije (možda su na žurci samo parovi). kao i to kako oni utiču na delanje (ili medudejstvo) koje se proučava. istraživač je u prednosti nad onima koji su uobrazili da su ozbiljni naučnici koji kori­ ste pozitivističke metode. ili se čak uopšte ne može. kada na žurci primetite osobu s kojom biste želeli da plešete. već sistematičan i temeljan metod proučavanja mišljenja i dela­ nja. izabraćete najbolje sredstvo da ostvarite svoj cilj i dobijete ples koji želite. mogu razumeti šta je to što se događa u svesti ljudi što Razumevanje (nem. njegova značenja i motive. Prednost leži u činjenici da socio­ lozi. Činjenica je da se u stvarnosti retko može. recimo. objekte (mož­ da će vam sto preprečiti put) i druge ljude (možda neko već ple­ še s tom osobom). Na primer. njegova značenja i motive.

odnosno način razumevanja aktera i delanja. drugi smatraju da je Veber razumevanje koristio kao metod po kome je neophodno zamisliti se u poziciji drugog. Postoji više odgovora na ovo pitanje. Sledstveno. Zapravo. čestice se ne mogu razumeti na isti način na koji se mogu razumeti ljudi. Ali. jedna prihvatlji­ va interpretacija glasila bi da je razumevanje metod analiziranja delanja sa stanovišta individualnih mentalnih procesa. neophodno je staviti se u njegov položaj i razumeti kulturni kontekst u kome on živi. Za razliku od mišljenja i delanja koji se metodom introspekcije mogu proučavati iznutra. Praktična racio­ nalnost je ono što svako od nas radi svaki dan kada pokušava da stigne s jednog mesta na drugo. Fizičar koji pro­ učava nuklearne čestice nema mogućnost da razume te česti­ ce. a ne mentalni proces. sva tri pristupa imaju jaku potporu. tj.) Veber razlikuje nekoliko vrsta racionalnosti. te dve teorije delimično se preklapaju. Po trećem gledištu. verstehen se bavi odnosom između individu­ alnih mentalnih procesa i šireg kulturnog konteksta. kao i to šta ga navodi da se ponaša na kapitalistički način (po kome je trka za profitom najviša vrednost). kontekst aktera.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ih nagoni da se ponašaju na određeni način. njegovu svest. Neki tvrde (ne bez osnova) da je Veber pokuša­ vao da razume šta je to što se događa u svesti jednog kalviniste što ga navodi da postupa na način koji doprinosi pojavi duha kapitalizma. tj. da bi razumeli jednog kalvinistu. Vrste racionalnosti Dok Veberova teorija delanja počiva na tipologiji delanja koju smo izložili u prethodnom odeljku. Uzimajući u obzir realne okolnosti Praktična racionalnost — ono što svi svakodnevno radimo kada pokušavamo da stignemo s jednog mesta na drugo. njegova šira teorija ra­ cionalizacije počiva na tipologiji racionalnosti koju ćemo izložiti u ovom odeljku. na koji način je ovaj metod.76 DžORDZ RiCER . (Kako će se videti. Međutim. istraživač istražuje spoljašnje okruženje. . U ovom slučaju. čestice se mogu proučavati isključivo spolja. Zapravo. povezan sa Veberovom grand-teorijom o odno­ su između kalvinizma i duha kapitalizma. Međutim.

sposobnost da se realnost spozna kognitivno kroz razvoj apstraktnih koncepata. svi ljudi u svim društvima kroz istoriju koristili su ovu vrstu racionalnosti. ako je put kojim obično idemo na posao blokiran saobraćajnom nezgodom. Teorijska racionalnost . Vrednosna racionalnost . s ciljem da se dođe do dugoročnog rešenja saobraćajnih zastoja.izbor najpogodnijeg sredstva za ostvarenje cilja vo­ den je višim vrednostima. podrazumeva di­ rektno delanje. i vrednosna racionalnost javlja se u svim civilizacijama i svim istorijskim epohama. a drugo da učestvujete u ritualnom kupanju. onda to morate da uradite svaki put pre nego što krenete u lov. U ovom slučaju. i jedno i drugo je racionalno u svom kontekstu. posmatrano sa stanovišta vrednosnog sistema pleme­ na to jeste racionalno. Kao i praktična. Dakle. Sa stanovišta praktične racionalnosti. Vrednosna racionalnost. morate da zakopate koplje pod zemlju. recimo. i teorijska racionalnost javlja se u svim istorijskim društvima. Ono što se dešava u jednom plemenu (ili jednom vrednosnom sistemu) nije ni manje ni više racionalno u odnosu na ono što se dešava u nekom drugom. svako od nas pokušava da izađe na kraj s postojećim teškoćama i pronađe najefikasniji način da ostvari sopstvene ciljeve. gubljenje vremena na zakopavanje koplja očigledno nije racio­ nalno. Ako. kao i praktična. Cilj je racionalno razumevanje sveta. ali. a ne svakodnevnim iskustvima i praktičnim mišljenjem. izbor najpogodnijeg sredstva za ostvarenje cilja vođen je višim vrednostima.KLASIČNE T E O R I J E 77 u kojima se nalazi. krenućemo sporednim putem. pre nego što krenete u lov. rituali u ne­ kom plemenu nalažu da. Primena teorijske racionalnosti na saobraćaj­ ne probleme podrazumevala bi angažovanje odgovarajućih struč­ njaka. ako jedno pleme od vas zahteva da pre lova zakopate koplje ispod humke. Kao i prethodne dve. cilj je racionalno razumevanje sveta. a ne preduzimanje racionalnih radnji u njemu. a ne preduzimanje racional­ nih radnji u njemu. Prema tome. Teorijska racionalnost podrazumeva sposobnost da se real­ nost spozna kognitivno kroz razvoj apstraktnih koncepata. Ljudi koji žive na Zapadu nisu jedini koji se služe prak­ tičnom racionalnošću. a ne svakodnevnim iskustvima i praktičnim mišljenjem. . Na primer.

a najracionalniji privredni sistem svakako je kapitalizam. što se najbolje vidi u načinu na koji se ka­ pitalizam razvija. On je želeo da odgovori na pitanje zbog čega se ona javila baš na modernom Zapadu. druge svetske religije. Za razliku od ostalih tipova racionalnosti. ali najviše zbog njegovog insistiranja na stvarima koje se mogu meriti. U ovom slučaju izbor najpogodnijeg delanja zasniva se na pravili­ ma. S druge strane. poput Formalna racionalnost . Veber se najviše bavio formalnom racionalnošću. propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga. onda to ne možete da izbegnete čak ni onda kada poznajete nekoga od zaposlenih u opštini.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Konačno. u neko drugo vreme. Veber je smatrao da je kapitalizam racionalan na različite načine. Zbog toga je Veber svoju pažnju usmerio na odlučujuću ulogu koju je protestantizam. sa stanovišta opštinske birokratije. ako pravila nalažu da svaki put kada od opštine tražite da vam izda izvod iz matične knjige rođenih morate da popu­ nite šesnaest formulara.78 D20RDŽ RlCER . Sledstveno. . Vebera je stoga prvenstveno interesovala formalana racio­ nalnost. Protestantska etika i duh kapitalizma Protestantizam je odigrao odlučujuću ulogu u rastu raciona­ lizacije na Zapadu. kao i u sve većoj upotrebi modernog računo­ vodstva. Glavna prepreka i glavni podstrek racionalizaciji jeste religija. Nekome ko ne radi u opštini to se može činiti neefikasnim i neracionalnim. propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga. Ta vrsta racional­ nosti karakteristična je za moderni Zapad. Vebera je prvenstveno interesovala racionaliza­ cija privrednog sistema. to je sasvim racionalno.izbor najpogodnijeg delanja zasniva se na pravilima. To ga je navelo da proučava činioce koji su pospešili racionalizaciju na Zapadu i prepreke koje su za nju po­ stojale na svim drugim mestima. Tipičan primer formalne racionalnosti jeste moderna birokratija u kojoj pravila organizacije određuju najracionalniji smer delanja. a ne na nekom drugom mestu. ipak. a posebno kalvinizam odigrao u pojavi kapitalizma. formalna racionalnost javila se samo na Zapadu s pojavom industrijalizacije (iako danas sve više postaje sastavni deo društvenih odnosa širom sveta).

Jedan od glav­ nih pokazatelja da pripadaju spašenima bio je uspeh u poslu. U različitim Protestantska etika — budući da su verovali u predestinaciju.na Zapadu. za razliku od svojih radnika. Takode. za razliku od drugih delova sveta. sve je unapred određeno. Konačno. štedljivost. ponekad bezobzirnu težnju za profitom. postojali su određeni znaci na osnovu kojih su mogli saznati da li su medu odabranima ili nisu. Veber je protestantsku etiku po­ vezao s duhom kapitalizma. Jedan od glavnih pokazatelja da pripadaju spašenima bio je uspeh u poslu. To je takode podrazumevalo da su kalvinisti novac. bili toliko uspešni. njima su pri ruci bili marljivi radnici koji su na sličan način tražili znakove uspeha. podsticalo ih je uverenje da je njihova moralna dužnost da se ponašaju na takav način. Duh kapitalizma sadtži niz komponenti uključujući racionalnu i sistematičnu težnju za profitom. sprečile su da se racionalizacija. Iako nije postojao nijedan način na koji bi kalvinisti direktno mogli uticati na svoju sudbinu. kalvinističke preduzetnike nije mučilo to što su. Na ovu. čestitost i sticanje novca kao legitimno i samo sebi cilj. prosperiraće ekonomski. Vebera je prvenstveno interesovala kalvinistička protestant­ ska etika.KLASIČNE TEORIJE 79 konfučijanizma u Kini ili hinduizma u Indiji. Međutim. Sva ta uverenja o ekonomskom uspehu među kalvinistima vodila su do protestantske etike. postojali su određeni znaci na osnovu kojih su mogli saznati da li su medu spašenima ili nisu. jave u tim društvima. Bio je to jedan izuzetno ohrabrujući sistem za one koji su već stekli bogatstvo ili težili da ga steknu. što je podrazumevalo stvaranje većeg i profitabilnijeg po­ sla. Oni koji nisu medu spašenima. kalvinisti nisu mogli da znaju da li će ići u pakao ili u raj niti su direktno mogli da uti­ ču na svoju sudbinu. Kalvinsti su verovali u predestinaciju. a biti dobar radnik bio je jedan ta­ kav znak. . Ako među radnicima ima onih koji će biti spašeni. sistemom ideja koji je konačno do­ veo do stvaranja kapitalističkog privrednog sistema. Zbog toga su kalvinisti bili veoma zainteresovani da postignu poslovni uspeh. motiv ljudi da postignu ekonomski uspeh nije bila pohlepa već moralni sistem koji je isticao neprekidnu težnju ka ekonomskom uspehu. a naročito kapitalizam. morali da štede i ponovo ulažu u posao kako bi ga (posao) učinili još unosnijim. Duh kapitalizma . Uostalom. to jest u to da je unapred određeno da li će neko ići u pakao ili u raj. tačnost. neće biti uspešni. umesto da ga troše na prolazna lična zadovoljstva.

nije podlegla sveobuhvatnom pro­ cesu racionalizacije. ali na modernom Zapadu nji­ hov motiv nije bila pohlepa.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI delovima sveta i u različitim istorijskim epohama ljudi su težili postizanju ekonomskog uspeha.u ogromnoj većini bili protestanti. Druge ideje povezane s duhom kapitalizma uključuju štedlji­ vost. tačnost. već moralni sistem koji je isticao ekonomski uspeh. već je postao moralni imperativ. Očigledna veza koja postoji između protestantske etike i duha kapitalizma ogleda se u tome što je protestantska etika po­ mogla razvoj kapitalizma. Postavlja se pitanje zašto Kina. čestitost i sticanje novca kao legitimnu radnju koja je cilj samoj sebi. duh kapitalizma. katoličanstvo nije stvorilo. Konfučijanizam.80 D Ž O R D Ž RlCER . hinduizam i kapitalizam Kina je. posednici kapitala. To je značilo da je protestantizam odigrao značajnu ulogu u izboru tih zanimanja i. U tom pogledu. Dokaz za tu tvrdnju Veber je pronašao proučavajući one evropske države u kojima koegzistira više reli­ gija.poslovni lideri. kao i Zapad. a nije ni moglo da stvori. Iznad svega. ili još konkretnije. neprekidno uvećavanje bogatstva i eko­ nomski prosperitet smatrani su dužnošću ljudi. visokokvalifikovani radnici i tehnički naprednije i poslovno obučeno osoblje . sa svim ovim i drugim prednostima na svojoj strani. Drugim rečima. Težnja za profitom bila je odvojena od mo­ ralno sumnjive pohlepe i usmerena prema duhu koji se smatrao moralno ispravnim. da druge religi­ je nisu uspele da stvore idejne sisteme koji bi podsticali ljude da se bave ovim pozivima. ono se na Zapadu nije razlikovalo od konfučijanizma i budizma na Istoku. uključujući tu tradiciju jake želje za prisvajanjem i bezobzirnog ta­ kmičenja. imala preduslove za razvoj kapitalizma. Otkrio je da su lideri privrednog sistema u ovim državama . zašto se u Kini nije razvio kapitalizam? Iako su neki elementi kapitalizma u Kini bili prisutni . Zapravo. Duh kapitalizma podrazumeva više elemenata uključujući i nama najinteresantniju racionalnu i sistematičnu težnju za profi­ tom. obrnuto. katoličanstvo je sprečavalo razvoj takvog duha. Kinezi su imali razvijenu proizvodnju i ogromnu radnu sposobnost. Duh kapitalizma više nije bio pitanje lične ambicije.

. uključujući tu i ekonom­ sku promenu. Vlast je legitimna dominacija. Inovacije. Spasenje treba dostići vernim poštovanjem pravila. ali glavni razlog Veber je vi­ deo u konfučijanizmu i njegovim karakteristikama. tj. Konfučijanci su bili nezainteresovani za privredu i privred­ ne aktivnosti. Strukture vlasti i racionalizacija Racionalizacija se kao tema provlači kroz mnoge aspekte Veberovog rada. Konfučijanci nisu vrednovali rad i prepuštali su ga potčinjenima. jer je ovaj svet samo prolazno prebi­ valište i prepreka duhovnom istraživanju hinduista. Stoga nije bilo potrebe za preduzimanjem mera koje bi re­ sile tu napetost. cenile su se bistrina i dosetljivost. Konfučijanizam je kao preduslov za sticanje položaja i zadobijanje statusa isticao knjiško obrazovanje. hindu vernici stiču zaslugu za sledeći život. Nasuprot tome. Osim toga. Iako se bogastvo cenilo. Postoje brojni razlozi zbog kojih su Kinezi propustili razvoj kapitalizma. dominacija zasnovana na pristanku. poslovni ljudi). smatralo se neprihvatljivim raditi za nje­ ga. nisu mogle voditi u višu kastu u sledećem životu.KLASIČNE TEORIJE 81 (zajmodavci. Takode. Aktivno učešće u poduhvatima čiji je cilj sticanje profita smatralo se moralno sumnjivim i neprikladnim za jednog konfučijanskog vlastelina. konfučijanci nisu bili orijentisani ka bilo kakvoj vrsti promene. Na primer. Cilj konfučijanizma bilo je održavanje postojećeg stanja. ali mi ćemo je izučavati u domenu vlasti. u kalvinizmu je tenzija između predestinacije i želje da se zna nečija sudbina dovela do ideje da uspeh u poslu može biti znak spasenja i razrešenja te tenzije. nedostajalo joj je tržište i drugi raci­ onalni elementi kapitalizma. Na ceni je bio prosvećen i načitan čovek. naročito u oblasti privrede. Hinduizam je u Indiji takode predstavljao prepreku racio­ nalizaciji i kapitalizmu. Aktivnost u ovom svetu nije smatrana bitnom. Možda je još važnije to što nije bilo nikakve napetosti između religije konfučijanaca i sveta u kojem su konfučijanci živeli. hinduisti veruju da su ljudi rođeni u onoj kasti (nepromenljiv položaj u sistemu društvene stratifikacije) koju su zaslužili vrlinama svog ponašanja u pret­ hodnom životu. Vernom privrženošću ritualu kaste.

Ključni koncept Idealni tip i birokratija Veber je osmislio niz značajnih metodoloških koncepata. Držeći se svo­ je teorije racionalizacije. Tradicionalna vlast zasniva se na verovanju sledbenika da su neki ljudi (na osnovu porodičnih. Veber je i feudalizam sma­ trao jednom vrstom tradicionalne vlasti. . plemenskih ili rodbinskih veza) od pamtiveka ovlašćeni da vladaju. Vode tvrde da su oni pravi predstavnici svetih i prastarih pravila i sila. Različiti oblici tradicionalnog autoriteta uključuju vladavinu starijih. Takva jednostrana pre­ uveličavanja postala su koncepti koje je Veber koristio za analizu društva u svim njegovim istorijskim i savremenim varijantama. a je­ dan od najvažnijih je koncept idealnog tipa. On je idealan u tom smislu što predstavlja jednostrano preuveličavanje uglavnom ra­ cionalnih komponenti određene pojave. koje služi kao koncept koji se koristi za analizu druš­ tva u svim njegovim istorijskim i savremenim varijantama. Vode tvrde da su oni pravi predstavnici svetih i prastarih pravila i sila. ona je uglavnom nestala ili postala nevažna.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Postavlja se pitanje: šta daje legitimitet nekim ljudima da izdaju naredbe koje će drugi ljudi verovatno slediti? Postoje tri osnove legitimiteta vlasti: tradicija. Tradicionalna vlast — vlast koja se legitimise verovanjem sledbenika da su neki ljudi od pamtiveka ovlašćeni da vladaju.jednostrano prenaglašavanje uglavnom racionalnih komponenti određene pojave. Treba odmah na­ glasiti da Veber pod idealnim tipom nije podrazumevao neku vrstu utopijske ili najbolje* moguće pojave. a sledbenici u to veruju. a sledbenici u to veruju. harizma i legalnost. Idealni tip . Veber je predvideo dugoročni trend u pravcu trijumfa racionalno-legalne vlasti.82 D Ž O R D Ž RlCER . Engleska monarhija primer je ostatka tradicionalne vlasti koja očigledno nema nikakvu moć. Mada se u savremenom svetu još uvek mogu naći ostaci tradicionalne vlasti (pogotovo u manje razvijenim društvima). Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poređenje posebnih primera društvenih fenomena bilo da se oni nalaze u različitim kulturama ili u različitim vremenskim periodima. vladavinu naslednih voda i si. Strukture tradicionalne vlasti nisu racionalne i sprečavaju nastanak racionalizacije.

U svom radu. Službenik ne može prisvojiti službenu poziciju. Nijedan idealni tip. a zatim pokušati da objasni ta odstupanja. Činovnci se odnose prema svojoj službi kao prema jedinom i glavnom zanimanju. pravila. „. Najveći deo pravila kojima se reguliše birokratski aparat (odluke. Idealni tip takode se može koristiti za poredenje konkretnih organizacija u savremenom svetu u smislu stepena u kome od­ govaraju idealnom tipu. Razlozi zbog kojih . norme) u pisanom su obliku. 6. Jedan od najpoznatijih Veberovih idealnih tipova je idealni tip birokratije. Svaka služba ima obavezu i ovlašćenje da izvršava svoje duž­ nosti. Iako ga je Veber stvarao po ugledu na birokratiju kakva postoji na modernom Zapadu. Oni se postavljaju (a ne biraju) po strogo utvrđenoj hijerar­ hiji sa strogo određenim kompetencijama. 7. pa ni ovaj. Veber je uporedio birokratsku organizaciju sve tri vrste vlasti i zaključio kako organizacije koje se povezuju s tradicionalnom i harizmatskom vlašću ne poseduju mnoge od tih karakteristika. službenici imaju sredstva za upravljanje. odnosno birokratskih oblika. 2. one nisu birokratije i ne funkcionišu ni približno tako dobro kao birokratske ustanove racionalno-legalne vlasti. Veber je ovaj idealni tip (kao i sve ostale) koristio za istorijsko-uporednu analizu. Činovnici su lično slobodni. kao i sredstva prinude pomoću kojih može da izvrši svoje obaveze. Ovo su njegove glavne karakteristike: 1. Istraživač može koristiti idealni tip da bi precizno odredio kolika su odstupanja od idealnog tipa. ali se pokoravaju objektivnim službenim dužnostima. u ovom slučaju. 4. u obimu koji bi dopustio da tu organizaci­ ju nazovemo idealnim tipom). 3. organizacionih.KLASIČNE TEORIJE 83 Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poredenje različi­ tih primera društvenih fenomena bilo da se oni nalaze u razli­ čitim kulturama ili u različitim vremenskim periodima. 8. ali ih ne poseduju. 5. nigde nije u potpunosti ostva­ ren. Svaki službenik ima stručne kvalifikacije koje se proveravaju ispitom i dokazuju diplomom. čak ni tamo nijedna konkretna organizacija ne poseduje sve te karakteristike u zadovoljava­ jućem obimu (tj.

izgubiće vlast čim Harizmatska vlast . hrabrost ili natprirodni karakter vode. Oni to. Harizmatska vlast legitimiše se verovanjem sledbenika u izu­ zetnu svetost. harizmatske vođe se ističu i svrgavaju tradicionalne. Za Vebera. harizma je jedna veo­ ma važna revolucionarna snaga.84 D Ž O R D Ž R i c E R . Ako ne preduzmu te mere. logičke za­ blude. hrabrost ili primeran karakter vođe. Oni to rade kroz proces koji je Veber nazivao rutinizacija harizme.izuzetne (natprirodne) osobine koje drugi pripisuju nekoj osobi. To vodi do važnog zaključka da neko ne mora imati nikakve vidljive izuzetne osobine da bi ga drugi definisali kao harizmatskog vođu. strateške greške. Bitno je zapamtiti da harizmatska vlast nema racionalne osnove (ona. Kroz istoriju. Ta osoba ne mora zaista posedovati te osobine da bi bila tako definisana. čak i racionalno-legalne strukture. emotivni činioci ili. Harizmatična osoba je ona osoba za koju se veruje da poseduje vanserijske ili nadljudske sposobnosti. Sledbenici pribegavaju rutinizaciji i da bi se pripremili za dan kada će harizmatski voda otići s političke scene i omogućiti im da ga naslede. vođini sledbenici teže da preoblikuju izuzetne i revolucionarne karak­ teristike svog režima kako bi on uspešnije mogao da obavlja sva­ kodnevne poslove. rade da bi se pripremili za dan kada će harizmatski vođa otići s političke scene i omogućiti im da ga naslede. pa je stoga ne­ pogodna za svakodnevne zahteve upravljanja društvom. Zapra­ vo. To su dezinformacija. Ubrzo nakon dobijanja vlasti. to gotovo odmah postaje jasno i sledbenicima harizmatskog vode.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI konkretne organizacije ne zadovoljavaju idealni tip mogu biti raznovrsni. njegovi sledbenici preduzimaju niz mera koje imaju svrhu da osposobe režim za obavljanje uobičajenih upravljačkih poslova.vlast koja se legitimise verovanjem sledbenika u izuzetnu svetost. Harizma . počiva na veri ljudi). sada čuveni. Drugim recima. Veber je naglašavao to da drugi definišu osobu kao harizmatičnu. Iako u svakodnevnoj upotrebi ovim terminom opisu­ jemo izuzetne osobine neke osobe. .pokušaj sledbenika harizmatskog vladara da preobli­ kuju izuzetne i revolucionarne karakteristike svog režima kako bi on us­ pešnije mogao da obavlja svakodnevne poslove. Ta ideja očigled­ no sadrži. koncept harizme. Rutinizacija harizme . jednostavnije rečeno. bilo koja ira­ cionalnost koja je sastavni deo organizacije. kao i religija. takode.

Racionalno-legalna vlast legitimise se činjenicom da je vodstvo svoj položaj steklo pridržavajući se niza kodifikovanih pravila i propisa. Birokratija je bila toliko važna za Vebera da ju je on smatrao ne samo središnjom tačkom racionalno-legalne vlasti. Ona funkcioniše tako što menja ljude iznutra. Tu se javlja jedna velika protivrečnost. njegova vladavina legitimise se činjenicom da je pobedio na izborima i dobio najviše glasova elektorskog koledža.menja ih iznutra . već i modelom za proces racionalizacije na Zapadu. Mada je harizma važna revolucionarna snaga. menjajući strukture u kojima žive. Kao što smo rekli. misleći da on može da reši sve društvene probleme. . ali one ne mogu da se porede s birokratijom i nemaju ni približan uticaj na ljude kao birokratija.racionalno-legalna vlast legitimise se činjenicom da je vodstvo svoj položaj steklo tako što se pridržavalo niza kodifikovanih pravila i propisa. I ostali oblici vlasti imaju svoje organizacije. sledbenici se nadaju da će procesom rutinizacije uspeti da harizmu prenesu na pristalice ili upravljač­ ku organizaciju koju čini grupa pristalica. potkopaće same temelje harizmatske vlasti . Veber je birokratiju opisivao ne samo kao racionalnu.sve većom racionalizacijom i nastankom racionalno-legalne vlasti. Ali. Ona vrši snažnu kontrolu kako nad onima koji rade Racionalno-legalna vlast . već i kao moćnu strukturu.racionalno-legalnu ili tradicionalnu. Kako vidimo.više neće biti izuzetni ili ih sledbenici neće posmatrati na taj način. Pokušavajući da rutinizuju harizmu. Najvažnija struktura povezana s racionalno-legalnom vlašću jeste moderna birokratija (vidi ključni koncept Idealni tip i birokratijd). uspešna rutinizacija harizme na kraju uništava samu ha­ rizmu i vlast je na putu da se preobrazi u jedan od preostala dva oblika vlasti . vođini naslednici učiniće sve što je potrebno kako bi omogućili funkcionisanje harizmatske vlasti na dnev­ nom nivou i njen nastavak i nakon vođine smrti. ona bledi u poređenju s onim što Veber smatra najvažnijom revolucionarnom snagom u istoriji . oni menjaju način svog razmišljanja i odlučuju se da prate harizmatskog vođu. Dok harizma menja način na koji ljudi razmišljaju .Kl_A5ICNE TEORIJE 85 vođa umre. ako uspeju u tome.racionalizacija menja ljude spolja. harizmatska vlast je jedna revolucionarna snaga. Prema tome. Primer racionalno-legalne vlasti jeste predsednik SAD.

Pored toga. ali je bio razočaran sve većom kontrolom koju je ona imala nad ljudima. organizacija harizmatske vlasti slaba je u poredenju s racionalnom birokratijom. Iako taj novi oblik može biti tradicionalna vlast. ljudi sve teže moći da pobegnu u delove društva koji nisu racionalizovani. Nema sumnje u to da racionalizacija. Jednom kada se rutinizuje. Birokratija predstavlja vrstu kaveza koji menja način na koji ljudi razmišljaju i postupaju. Harizmatske revolucije javljaće se i dalje. To je bio način na koji je Veber razmišljao o porastu racionalizacije na Zapadu. u moder­ nom svetu harizmatski tip vlasti i tradicionalni tip vlasti sve manje odgovaraju zahtevima modernog društva i imaju sve manje izgle­ da da se održe. racionalizacija i gvozdeni kavez racionalnosti jesu ono što pobeduje.86 DžORDZ RlCER . Ona je uspešnija od tradicio­ nalne vlasti koja joj. ona bitno utiče na društveno ponašanje. usko vezujemo za koncept gvozdenog kaveza racio­ nalizacije . Ljudi će se naći zaklju­ čani u gvozdenom kavezu racionalizacije. Racionalno-legalna vlast.sliku moćne strukture nalik kavezu iz koje je skoro nemoguće pobeći. Veber se plašio da će širenjem racionalizacije na sve veći broj delova društva. tako i nad onima koji se samo služe njenim usluga­ ma. već da to čini i racionalno-legalna vlast. Kao posledica toga. . zapravo. a struktu­ ra vlasti je na putu da prede u neki drugi oblik. Jednom rečju. veća je verovatnoća da će na moder­ nom Zapadu to biti racionalno-legalna vlast. mora ustupiti mesto. ali jednom rutinizovana. a koja utiče na društvene odnose i društveno ponašanje. osim što „zaključava" ljude. Veberovu teori­ ju. harizma biva uništena. sve je veća verovatnoća da će naići na gvozdeni kavez racionalizacije i racionalno-legalne vlasti.moćna. nevidljiva sila organizovanja društve­ nih oblika (pogotovo organizacija) nalik kavezu iz koje je skoro nemogu­ će pobeći. Veber nije smatrao da samo racionalizacija osvaja Zapad. ali Veber je bio ve­ oma svestan problema koji su povezani s njima. Gvozdeni kavez racionalizacije . vremenom. Veber je smatrao da racionalizacija ima odlike kaveza. postaje sve nepropustljiviji na spoljne nasrtaje i sve sposobniji da harizmatskog vodu i gomilu koja ga sledi drži podalje od sebe. kada se moderni harizmatski pokreti jave. Taj kavez. i uopšte racionalno-legalna vlast donose sa sobom niz pogodnosti za društvo. On je cenio uspehe raciona­ lizacije.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI u birokratiji.

proletarijat mora da preduzme kon­ kretnu akciju. po kojoj sva vrednost pro­ izvoda dolazi iz rada utrošenog u njegovu proizvodnju. samim kapitalizmom i priželjkivanim prelaskom u komunizam. a druga klasa (proletarijat) mora da prodaje svoje radno vreme da bi ima­ la pristup tim sredstvima. Teorija Karla Marksa bavi se istorijskim korenima kapitalizma. . Prelazak iz mehaničke solidarnosti u organsku solidarnost praćen je drastičnim slabljenjem kolektivne svesti. Razvoj tog potencijala sprečava kapitalizam koji vodi do otuđenja.«LASICNE TEORIJE 87 Sažetak 1. veoma am­ biciozne pokušaje da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije i/ili o velikom delu društva. 4. 13. 2. Kapitalizam je. pogotovo do otuđenja među radnicima. u suštini. Glavna patologija koja se vezuje za organsku solidarnost i njenu slabu kolektivnu svest jeste anomija. dvoklasni privredni sistem u kome jed­ na klasa (kapitalisti) poseduje sredstva za proizvodnju. Proletarijat i kapitalisti nisu u stanju da vide tu realnost zbog laž­ ne svesti. 6. ono što Marks naziva praksisom. on zaključuje kako kapitalisti eksploatišu proletarijat. proletarijat će naposletku uspeti da dosegne klasnu svest i shvati na koji način funkcioniše kapitalizam. Međutim. vrednosne i formalne . 5. 3. 12. 11. Pokazatelj te promene jeste transformacija krivičnog prava u restitutivno pravo. Marks prihvata radnu teoriju vrednosti. Teorija Emila Drikema bavi se promenljivom prirodom podele rada i prelaskom iz mehaničke solidarnosti u organsku solidar­ nost. Klasične sociološke grand-teorije predstavljaju široke. 14.ali se najviše bavio formalnom racionalnošću. Maks Veber pravio je razliku između četiri tipa racionalnosti praktične. 9. Sledstveno tome. 8. odnosno načinom na koji je njena do­ minantnost vodila do racionalizacije Zapadnog društva. 7. D a bi se kapitalizam zbacio. teorijske. Komunizam je društveni sistem koji po prvi put omogućava puno izražavanje ljudskog potencijala. Osnovni činilac u toj transformaciji jeste promena u dinamičkoj gustini društva. 10. Marksova kritika kapitalizma zasniva se na nizu pretpostavki o ljudskom potencijalu.

Prilog kritici političke ekonomije. 1989). Korać. Beograd: B I G Z . Beograd: Prosveta. E. Dirkem. Mihajlo (1987). Protestantska etika igrala je središnju ulogu u racionalizaciji Za­ pada.i tvrdio kako je ova poslednja u savremenom društvu najdominantnija vrsta vlasti. Uvodu istoriju sociologije 1-II. O radikalskoj sociologiji. Emil Dirkem 1858-2008. Beo­ grad: Prosveta. Beograd: Savremena škola. Veber je takode proučavao činioce koji su unutar konfučijanizma u Kini i hinduizma u Indiji sprečavali racionalizaciju i kapitalizam. Zagreb: Naprijed. O n a je bila presudan či­ nilac u razvoju duha kapitalizma i. Beograd: B I G Z . Zorž (2008). (bilo koje izdanje) Mimica. Veber je razlikovao tri tipa vlasti . Maks (1997). racionalno-legalnu . Minoa. Novi Sad: Mediterran Publishing. Aljoša (1992). Weber. 17. H . Emil (1972). Veber. Sabrani spisi iz sociologije religije I—III. . Kurs pozitivne filozofije. harizmatsku. Pravila sociološkog metoda. Gidens. August (1989). Dirkem. Literatura za dalje čitanje Barns. Zagreb: Globus. Samoubistvo. pogotovo racionalizaciji privrede. i Supek R. Dirkem. Emil (1963). Đurić. Marksovo shvatanje čovjeka. Zageb: Naprijed. Entoni (1996). Karl. Maks (1989). Veljko (1987). Novi Sad: Mediterran Publishing. O religioznim oblicima društvenog života. Maks (1968. Emil Dürkheim i francuska škola.tradicionalnu. Dirkem. O društvenojpodeli rada. (1982). Kapital. Emil (1982). Veber. Cvjetičanin V. Dušan [priredio] (2008). Metodologija društvenih znanosti. Privreda i društvo 1 i 2. D20RDŽ RlCER . Veber. konačno.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 16. Sremski Karlovci: Izda­ vačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Weber. dobrovoljna smrt u zapad­ sociološka nom društvu. Protestantska etika i duh kapitalizma. Beograd: Prosveta. Comte. Emil (1997). Niš: Gradina. (bilo koje izdanje) Marks. Maks (1976). Marks. (2003). Dirkem. Karl. Beograd: X X v e k . Maks (1998). uspona kapitalistič­ kog privrednog sistema. Zagreb: Naprijed. Duhovni rad kao poziv. Sa­ rajevo: Veselin Masleša. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Sociologija Maksa Vebera. Marinković. Istorija samoubistava.88 15. Nikšić: Univerzitetska riječ.

Izbor druga dva teoretičara atipičan je i kontroverzan. (2) razvio grand-teoriju ekonomskih promena koja je po svom usmerenju i obimu slična ostalim teo­ rijama klasičnih teoretičara (od kojih su svi imali da kažu pone­ što o ekonomiji). Međutim. on zaslužuje da se svrsta u red velikih klasičnih socioloških teoretičara zato što je: (1) stvarao ideje koje su takođe bile sociološke. Prvi.GLAVA 3 KLASIČNE TEORIJE (2) Georg Zimi: Narastajuća tragedija kulture Torsten Vehlen: Kontrola biznisa nad industrijom Džordž Herbert Mid: Socijalni biheviorizam Sažetak Literatura za dalje čitanje Ova glava predstavlja nastavak prethodne glave i bavi se radom druga tri glavna klasična teoretičara. Georg Zimi predstavlja nesporan izbor jer se sve više smatra. veku doći do transformacije privrede koja je bila definisana proizvodnjom u privredu koja se definiše potrošnjom. (3) anticipirao da će u kasnom 20. Veberom i Dirkemom. . GEORG ZIML: NARASTAJUĆA TRAGEDIJA KULTURE Georg Zimi (1858-1918) još jedan značajan nemački soci­ jalni teoretičar. Još jedan Amerikanac. Zimi je smatrao da je izučavanje tragedije kulture prvi zadatak sociologa. Međutim. moramo se pozabaviti nekim osnovnim konceptima Zimlove teorije. on je stvorio teoriju koja je omogućila neuporediv uvid u individual­ nu svest (uključujući „svest" i „sopstvo"). s Marksom. delanje i interakciju. Iako se Mid manje od drugih bavio ve­ likim socijalnim promenama i problemima svog vremena. pre nego što dođemo do tog problema. Džordž Herbert Mid. Torsten Veblen je Amerikanac i uglavnom se bavio ekonomijom. jednim od osnivača i najvažnijih autora kla­ sične sociološke teorije. predstavlja takode pomalo neobičan izbor za raspravu u ovoj glavi.

(Otuda se ponekad njegova te­ orija naziva formalizam. nestaju.po Zimlu. Da bi uspešno izašli na kraj s tom konfuzijom. Forme i tipovi Zimi je napravio bitnu razliku između formi interakcije i tipova učesnika u interakcijama. zanimala naizgled banalna svakodnevna ponašanja. više nego ostale klasične mislioce. Zapravo. ti oblici asocijacije predstavljaju samo deliće društvenog života koje treba proučavati mikroskopski. odnosi medu ljudima. Prisetimo se primera žurke iz glave 2 i velikog broja interakcija koje se na njoj odvijaju. ljudi društveni svet svode na mali broj formi interakcija i tipova učesnika u interakcijama. razrađuju.obrasci koje ljudi i naučnici primenjuju na veliki broj učesnika u interakcijama. Kada vas neko pita: „Sta te je dovelo na ovakvu žurku?". poput Vebera. njegova rana. zasnivaju se na njegovim teorijama svakodnevnog života. Za Zimla. traženje uputstava od drugih ili oblačenje da bi se udovoljilo dru­ gima.) Asocijacije se neprekidno stvaraju. tu formu interakcije možete protumačiti na najmanje dva načina: kao običan „zahtev Asocijacija . Tipovi . (Otuda bi se asocijacija mogla prevesti još i kao povezivanje. . a društvo nije ništa drugo do zbir individualnih inte­ rakcija koje ga čine. pokušao da definiše sociologiju kao studiju o svakodnevnom životu: sociologija treba da proučava društvo.) Ljudi se svakodnevno suočavaju s ve­ likim i zbunjujućim mnoštvom interakcija i s još većim brojem učesnika u njima. Zimi je. a zatim zamenjuju drugim oblicima asocijacije. kako bi lakše izašli s njima na kraj.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KOREN Asocijacija Iako je Georg Zimi tvorac jedne važne grand-teorije o tra­ gediji kulture.90 D Ž O R D Ž RICER . Te oblike interakcije Zimi naziva asocijacijama. a donekle i kasnija slava. njihova svrha je da povezu ljude jedne s drugima. kako bi ih sveli na ograničen broj kategorija.obrasci koje ljudi i naučnici primenjuju na veliko i zbunjujuće mnoštvo interakcija. ili interakcija. Ovaj deo Zimlove teorije jasno se može razgraničiti od njegovih raz­ mišljanja o tragediji kulture. Forme . Zimla su. kao što su zajednička večera više ljudi.

svakodnevno razvijaju forme i tipove. Zimi je napisao niz eseja o formama interakcije (na primer. Iz tog razlo­ ga. oni koriste kreativnu svest. Ljudi u interakcije ulaze s različitim motivima. podređenosti i nadredenosti) i o tipovima učesnika u interakciji (na primer. ciljevima i interesima. kako bismo lakše izašli s njima na kraj. a ne samo obični ljudi. Ipak. Dakle. prinuđeni smo da ove tipove koristimo kao prve aproksimacije koje nam služe da bismo započeli (ili prekinuli) interakciju. Na žurci nas neko koga nikada ranije nismo sreli i neko o kome ništa konkretno ne znamo pita zašto smo tu. Ako mislite da bi osoba koja vas je to pitala mogla da vam dosađuje. Zimi je verovao da je neophodno da i sociolozi. stranac). Zimi je takođe verovao da ljudi mogu da se suoče sa sobom . odgovorićete joj: „Autobus gradskog saobraćaja". na osnovu prvog utiska. On je polazio od pretpostav­ ke da se ljudsko delanje odvija svesno. redukujemo ih na ograničen broj tipova učesnika u interakcijama. Ako ste raspoloženi da započnete jedno novo poznanstvo. Isti proces se ponavlja kada treba da izađemo na kraj s veli­ kim brojem ljudi s kojima potencijalno možemo stupiti u inte­ rakciju. odgovorićete: „Šansa da upoznam nekoga poput tebe". pre nego što odgo­ vorimo. pošto se oko nas odvija veliki broj interakcija. Da bismo što više olakšali susrete s njima. Svest Zimlovo proučavanje asocijacije bilo je povezano i oblikova­ no njegovim proučavanjem svesti. tu osobu svrstati u jedan od mnogobrojnih tipova koje smo prethodno stvorili. uvek težimo da ih redukujemo na ograni­ čen broj formi. Možda ćemo kasnije uvideti da je naš prvobitni sud bio pogrešan i da smo tu osobu svrstali u pogrešnu kategoriju. smestili tu osobu. s obzirom na to da se u svakodnev­ nom društvenom životu susrećemo s ogromnim brojem ljudi. Kako da odgovorimo nekome koga ne poznajemo? Tako što ćemo. Da li je osoba koja nam je uputila pita­ nje ozbiljna ili samo želi flert? Da li je dosadna ili je šarmantna? Naš odgovor zavisiće od toga u koju kategoriju smo.KLASIČNE TEORIJE 91 za informacijom" ili kao „želju da se započne odnos".

pa tek onda odluče kako da delaju. Ljudi takođe imaju sposobnost da stvaraju uslove koji ih ograničavaju. Maksa Vebera) koji su o njemu imali visoko mišljenje. . on uglavnom nije pisao o onome što je u njegovo vreme smatrano legitimnim akadem­ skim traktatom. stvorio impresivne teorije i lično poznavao veliki broj značajnih in­ telektualaca (npr. razmotre različite načine na koje mogu da reaguju. Najveći deo vremena nije čak mogao da zaradi ni redovnu platu. Pomoću svojih mentalnih procesa ljudi se mogu osloboditi ili ograničiti. pisao je eseje s popularnim na­ slovima koji su često bili objavljivani u novinama i magazinima.92 D Ž O R D Ž RICER . napraviti kombinaciju jednog i drugog.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI mentalno. Zbog tih mental­ nih sposobnosti. Drugim recima. Međutim. da sebe posmatraju odvojeno od svojih postupaka. Činilo se da mu takav vid rada i izraza više odgovara od masiv­ nih tomova knjiga (iako je pisao i njih). što je verovatnije. Prvo. ljudi mogu da procenjuju stimuluse koji utiču na njihovo ponašanje. Zimi je. on je tokom svog života zauzimao beznačajne akademske pozicije. odnosno. Drugo. svest takođe ima sposobnost da te stimuluse ili strukture ispuni realnim postojanjem. tj. Umesto toga. Zimi je bio Jevrejin u jednom akademskom svetu koji je obilovao an­ tisemitizmom.. ljudi nisu potčinjeni spoljašnjim stimulusima ili spoljašnjim strukturama. Zimi je Reifikacija . Zašto je onda Zimi bio marginalan? Mogu se izdvojiti dva razloga. U jednom izveštaju ministru prosvete. već je zavisio od studentskih stipendija. Georg Zimi Biografska skica Georg Zimi bio je marginalac.proces u kojem društvenim strukturama dajemo sadržinu. međutim. koristeći sociološki rečnik. „stranac" u nemačkom akadem­ skom svetu svog vremena. ali birokratija nemačkih univerziteta nije znala šta će s takvim radovima. Iako se danas smatra jednim od veli­ kana sociološke teorije. taj proces kojim strukturama dajemo sadržinu nazivamo reifikacija.

nije ni malo čudno što Zimi nije mogao da nade stalno akademsko nameštenje.grupa od tri člana. po svom ponašanju i po svom načinu razmišljanja". Nijedno kasnije povećanje grupe (s tri člana na četiri. ona se jedino može sastoja­ ti od dvoje ljudi koji se nalaze u interakciji. a trijade grupe od tri člana. Najjednostavnije re­ čeno. Jer. Na prvi pogled čini se da je razlika između ovih grupa neznatna ili da je uopšte nema. Veličina grupe Jedan od najsnažnijih aspekata Zimlove sociologije svakod­ nevnog života jeste način na koji svakodnevne interakcije prelaze u šire društvene strukture. po svojoj spoljašnosti. dijade su grupe od dva člana. To se najbolje može uočiti u njego­ vom čuvenom radu o dijadama i trijadama. . dijada. Dijada . ne postoji kolektivna pretnja pojedincima koji čine dijadu. Pošto nije moguće da se unutar dijade naprave podgrupe. u di­ jadi ne postoji mogućnost stvaranja posebne grupne strukture koja prevazilazi odnos dvoje ljudi. nema nikakvo drugo značenje van onog koje ima kao dijada. Uzimajući u obzir ovaj izveštaj i antisemitizam tog vremena. premda na jed­ nom manje značajnom nemačkom univerzitetu. Uostalom. Za razliku od svih ostalih grupa.) ne čini ni približno toliku razliku kao priključivanje trećeg člana dijadi. Trijada . s devet članova na deset članova itd. presudna soci­ ološka razlika jeste razlika između dvočlanih i tročlanih grupa.grupa od dva člana. za dvoje ljudi koje se nalaze u interakciji. Ta dva pojedinca zadržavaju visok nivo individualnosti. To je uspeo tek pred kraj svog života.KLASIČNE TEORIJE 93 opisan kao „jedan potpuni Jevrejin. Štaviše. može li uopšte biti neke razlike ako se dvočlanoj grupi priključi još jedan član? Zimi ovde daje iznenađujući i veoma značajan odgovor: on smatra da prisustvo još jedne osobe pravi ogromnu razliku.

. već i s neznanjem i greškama. situacija u kojoj jedna osoba namerno prikriva nešto dok druga pokušava da otkrije šta je to. imaju sposobnost da namerno otkrivaju istinu o sebi ili da lažu i prikrivaju svoje pravo lice. Čak i onda kada bi ljudi želeli da otkriju sve o sebi (a oni to rade veoma retko). Iako o drugim ljudima možemo znati mnogo toga. Međutim. a koji će to deo biti zavisi od načina na koji biramo i priređujemo delove koje smo odlučili da otkrijemo. Laž je forma interakcije u kojoj neka osoba namerno prikriva istinu od drugih. raspoloženja itd. nikada ne mo­ žemo poznavati sva njihova razmišljanja. susrećemo se ne samo s isti­ nom. kada Tajnovitost . drugima otkrivamo samo delove našeg unutrašnjeg života. tj. D a bismo ušli u interakciju. Laž — oblik interakcije u kojoj pojedinac namerno prikriva istinu od drugih. Zato svako mora da odluči koje in­ formacije će podeliti s drugima. U svim aspektima našeg života. Posmatrano sa stanovišta Zimlovog interesovanja za kvantitet. Ljudi. nikada ih ne možemo poznavati u potpunosti. već i to da je postojala namera da se drugi dovedu u zabludu. u svim interakci­ jama otkrivamo samo deo sebe.po Zimlu. Nasuprot tome. biramo koje delove ćemo prikriti. Zimi je laž razmatrao u okvirima socijalne geometrije. u interakciji s drugim ljudima neznanje i greške dobijaju poseban karakter. Prema tome. dok druga pokušava da otkrije šta je to. To se odnosi na unutrašnji život ljudi s kojima ulazimo u inte­ rakciju. moramo znati nešto jedni o drugi­ ma (recimo. poseb­ no u odnosu na koncept distance. N a primer. a koje otkriti.94 DŽORDŽ RICER . Zbog toga nam nije teško da pri­ hvatimo da nas političari ponekad lažu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ključni koncept Tajnovitost Zimi je tajnovitost definisao kao situaciju u kojoj jedna osoba nešto namerno prikriva. Laž podrazumeva ne samo to da su drugi prevareni. ne bi uspeli. rođak.). moramo znati ko je u pitanju: prijatelj. tr­ govac itd. Staviše. za razliku od bilo kojeg drugog objekta sazna­ nja. jer bi previše informacija mo­ glo da izludi druge ljude. lakše prihvatamo i lakše se mirimo kada nas lažu oni koji nam nisu bliski (s kojima smo na distanci).

javlja se mogućnost grupnog ugrožavanja individualnosti. priključivanjem trećeg člana dijadi. Stvari se radikalno menjaju kada se pređe s dijade na trija­ du. sva svakodnevna komunikacija kombinuje elemente poznate i jednoj i drugoj strani s elementima koji su poznati samo jednoj strani. iako može doći do preki­ da odnosa ako jedna strana otkrije tajnu koja se od nje skriva. Svi društveni odnosi zahtevaju isti­ nu i laž. moguće je da se dva člana grupe bore za naklonost trećeg ili da treći podstiče svađu među njima . većina nas ima ograničene kvalitete i svako njihovo otkrivanje i pokazivanje drugima umanjuje našu zanimljivost drugima. to smatramo nepodnošljivim. Samo neki od onih koji poseduju veliki izvor ličnih talenata mogu pružiti brojna otkrića supružniku. Laž supružnika. postoji iskušenje da se partneru sve ot­ krije i da ne postoje tajne. potpuno samootkrivanje (pod pretpostavkom da je tako nešto uopšte moguće). čak i najintimniji društveni odnosi zahtevaju i distancu i bliskost. Izraženo uopštenije i kroz koncept distance. Zimi je objašnjavao da u braku. Zimi je tvrdio da društveni odnosi zahtevaju kako elemente koji su poznati i jednom i drugom (ili «-tom) učesniku interakcije. niz društvenih uloga koje ranije nisu bile moguće. Međutim. odnosno uzajamno po­ znavanje i uzajamno prikrivanje. tako i one koji su poznati samo jednom od njih. to jest podgrupe. Zahva­ ljujući ovom poslednjem. Takođe. tajnovitost je sastavni deo svih društvenih odnosa. distanca je prisutna u svim društve­ nim odnosima. Iz tog razloga. Konačno. Drugim recima. učiniće brak prozaičnim i otkloniti svaku mogućnost pojave neočekivanog. Svi ostali. tj. Još konkretnije rečeno. neumerenim samootkrivanjem postaju ogoljeni i nezanimljivi. Pridruživanje treće osobe dijadi. omo­ gućava nastajanje nezavisne grupne strukture. Staviše.KLASIČNE TEORIJE 95 nas slaže neko. jedan član trijade može uzeti ulogu posrednika ili sudije u sporu između druga dva člana. Sledstveno. Stvaranjem trijade. stvaranje trijade. Zimi je verovao da je to jedno pogrešno mišljenje. kao najintimnijoj i najiskre­ nijoj formi asocijacije. roditelja ili deteta daleko nas više pogađa od laži ministra kojeg poznajemo samo s T V ekrana. to postaju. ljubavnika. Zapravo. a može i iskoristiti taj spor kako bi stekao moć. ko nam je blizak.

Staviše. društveni Z i m i se takođe interesovao za p r o b l e m distance. ako se previše udalji. u velikim društvima. k o j a za­ u z i m a središnje m e s t o u Z i m l o v o j grand-teoriji. Stranac je neka o s o b a k o j a nije ni suviše blizu. Distanca i stranac stranac. Stvaranje trijade n e o p h o d n o j e za razvoj društvenih struktura koje m o g u d a se o d v o j e o d p o j e d i n a ­ ca i p r e u z m u d o m i n a c i j u n a d n j i m a . čini poje­ dince m n o g o prijemčivijim i spremnijim d a slede najjednostavni­ je ideje i p o s t u p a j u nepromišljeno i emotivno. U veli­ k i m društvima. postoji m n o š t v o različitih grupa. definisan je p o ­ m o ć u distance. . o č e m u će biti više reći u odeljcima o tragediji kulture.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI kako bi lakše vršio kontrolu n a d o b a člana. mase su m n o g o podložnije kontroli p u t e m najjednostavnije ideje. N a primer. Posledica toga je d a svaka pojedinačna g r u p a m o ž e da kontroliše s a m o mali deo p o n a š a n j a svojih članova. m o g u javiti n a različite načine. Prema t o m e . Stranac — jedan od Zimlovih društvenih tipova definisan distancom: neko ko nije ni previše blizu. M e đ u t i m . jer je u m a l i m g r u p a m a kontrolu k o j u vrše ostali članovi grupe teško izbeći. Prema t o m e . a pojedinac je član m n o g i h o d njih. neće više biti stranac. smatrao d a u p o r e d o s rastom veličine grupe raste i individualna sloboda. M e đ u t i m . pojedinci postaju podložni drugoj vrsti kontrole.96 D Ž O R D Ž RICER . ni previše daleko. naizgled protivrečno. u trijadi se sistemi autoriteta i stratifikacije. prekinuće svaki kontakt s g r u p o m . koji u dijadi nisu bili m o g u ć i . Fizička blizina velikog broja ljudi. tip koji s m o ranije p o m i n j a l i . M a l e gru­ p e će verovatno imati o g r o m n u kontrolu nad p o j e d i n c e m . već član g r u p e . a naročito u velikim gradovima. postaje m o g u ć a tek o n d a k a d a se razviju g r u p e sastavljene o d b a r e m tri člana. ni suviše daleko. A k o ta o s o b a pride suviše blizu. u l o g a stranca zahteva k o m b i n a c i j u blizine i distance. u velikim g r u p a m a pojedinac i m a veću m o g u ć ­ nost da postane m a n j e uočljiv i podložan kontroli grupe. T a k o je. M e đ u t i m . Tragedija kulture. naročito u m o d e r n i m gradovima. Z i m i je i m a o niz interesantnih ideja u s v o m razmišljanju o veličini grupe.

a ne bliskom prijatelju. vrata mogu da povezuju (ako su otvorena). Manjak unetih emocija omogućuje mu da bude nepristrasniji u proceni i u odnosu s članovima grupe. Pravac nije od značaja kada pričamo o mostu. entuzijazmu i manipulaciji. ljudima je prijatnije da ukazu poverenje njemu nego onima koji su im bliži i koji su čla­ novi iste grupe. Osim toga. most i vrata ovde ne treba shvatiti bukvalno: to su metafore kojima se objašnjavaju društveni odnosi. (Recimo. Na primer. između ostalog. Njihova važnost otkriva se posebno onda kada su granice beskonačne i nejasne. manje je poznata njegova teorija o prostoru. Beskrajne granice javljaju se kada grupa nije ograničena na svoje poli­ tičke granice (na primer. ona postaje podložna impulsi­ ma. Ljudi se često slobodno poveravaju strancu. Zimi se bavio važnošću granica u prostoru. jer pretpostavljaju da to što su mu rekli neće stići nazad do članova grupe. Prema tome. Neki od Zimlovih najinteresantnijih uvida o prostoru povezani su s onim što je imao da kaže o mostu i vratima. Razlog za to je što ni jednog. odnosno društveni obrasci. recimo kada se grupa nalazi u potpuno crnom prostoru. masa ljudi u širem prostoru). pošto je u pitanju stranac. Kada se grupa nalazi na otvorenom.KLASIČNE TEORIJE 97 Ključni koncept Prostor D o k je Zimlovo razmišljanje o konceptu distance široko po­ znato. on zaključuje da vrata pružaju bogatije mogućnosti od mosta. dok most uvek povezuje. u interakciji s članovima grupe stranac može da bude mnogo objektivniji. To će. verovatno voditi do povećanog grupnog fantaziranja. ali i da razdvajaju (ako su zatvorena).) Posebna vrsta distance koja postoji između stranca i grupe dovodi do nekih neobičnih obrazaca u njihovoj interakciji. To naravno može da se poveže s takvim pojavama kao što su neredi i si. Nejasan prostor po­ javljuje se kada je grupi prostor nejasan. često se dešava da ispričate nešto poverljivo iz vašeg života slučajnom putniku koga ste sreli u vozu ili taksisti. Na primer. ali postoji ogromna razlika iz­ među ulaska i izlaska kroz vrata. ni drugog . (Naravno.

98 D2ORD2 RicER . Iako je uobičajeno verovanje da su supružnici bliski. . vazduh može biti v e o m a vredan ako ga i m a malo (na primer. osvajanje M o n t Everesta za većinu nas n e m a veliku vrednost. Najviše vrednujemo stvari koje su d o ­ stupne. to jest lako su dostupne. niti je verovatno d a će bilo ko o d tih stranaca doći u kontakt s d r u g i m članovima g r u p e i to im ispričati). jer je za većinu ljudi o n o nedostižno. N j e g o v o shvatanje vrednosti predstavlja al­ ternativu Marksovoj radnoj teoriji vrednosti. N a s u p r o t t o m e . O konceptu stranca moguće je raspravljati i kao o obliku interakcije između dvoje bliskih ljudi. za nas n e m a j u veliku vrednost. recimo. Stvari koje su n a m i suviše blizu. Z i m i smatra da između supružnika mora postojati određen stepen distance koji ih čini strancima. Jedna strana ima svoju ekipu za preferans ili fudbal u koju je drugoj strani. postoji distanca. Distanca ulazi u naše najintimnije odnose s drugima i o d bliskih ljudi pravi strance. u nekim as­ pektima. ali je za njihovo dobijanje potrebno uložiti određeni trud. ljudi se retko o d l u č u j u d a ta­ kve informacije podele s n e k i m članovima g r u p e iz straha d a će ih i ostali članovi ubrzo saznati. Su­ protno t o m e . stvari koje su previše udaljene o d nas. Stranac nije s a m o socijalni tip. kako stanovnici pojedinih gradova dobro zna­ j u . Z i m i je smatrao da je vrednost stvari funkcija njihove udaljenosti o d nas. Zapravo. N a r a v n o . ako neko i m a emfizem pluća). to jest koje su n a m teško dostupne. uslovno rečeno. postoje brakovi u kojima. iako ne m o ž e m o da živimo bez njega. Recimo. Re­ kli s m o već da je koncept stranca nemoguće razumeti bez distance. Distanca i vrednost J e d n o o d Zimlovih najinteresantnijih zapažanja o distanci odnosi se na vrednost.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI verovatno nećete nikada p o n o v o sresti. da bi brak bio zanimljiviji i uspešniji. D r u g a strana takode i m a (za prvu stranu) svoju zabranjenu terito­ riju (npr. već je takva avantura preskupa. zabranjen pristup. U z m i m o . R e c i m o . odlazak sa prijateljicama u šoping). jer je pristupačan i nalazi se svuda oko nas. brak. vazduhu ne pridajemo veliku vrednost. ako ga je zagađenje učinilo teškim i o p a s n i m za udisanje) ili je d o njega teško doći (na primer. n e m a j u veliku vrednost. N e s a m o što je teško popeti se na njega.

osuđeni smo da sve manje razumemo svet koji smo sami stvorili i da sve više potpadamo pod kontrolu tog sveta. O s u đ e n i s m o d a sve manje razumemo svet koji s m o sami stvorili. O b j e k t i v n a k u l t u r a o b u h v a t a sve što se m o ž e smatrati proizvo­ d o m ljudske delatnosti (umetnost. Iako d o n e d a v n o nije ni p o s t o j a o . Ipak.sve ljudske tvorevine koje se smatraju delom kulture. i m o ž d a najvažnije. Tragedija kulture zasniva se n a razlici i z m e đ u subjektivne (ili individualne) i objektivne (ili kolektivne) kulture. a svakim sledećim d a n o m z n a m o sve više. Naše nedovoljne individualne sposobnosti ne mogu da prate korak s našim kulturnim stvaralaštvom. D a n a s p o s e d u j e m o daleko p o t p u n i j a znanja o medicini. a indi­ vidualna kultura i s p o s o b n o s t d a se proizvodi objektivna kultura rastu i suviše sporo. N a primer.pojava koja nastaje usled toga što objektivna kultura raste velikom brzinom. Tragedija kulture . različiti ele­ menti objektivne kulture sve više se povezuju u m o ć n e . ljudska kreativnost je uvećana tek s a m o m a l o . Z i m i je veliku p a ž n j u posvećivao tragediji kulture. Kao rezultat toga. s a m o o građene svetove koji n a m svakim d a n o m postaju sve neshvatljiviji i izmiču kontroli onih koji su ih stvorili. T o se najjasnije m o ž e uočiti na primeru nauke. Još važnije. n a u k a . D r u g o . Individual­ n a k u l t u r a odnosi se n a s p o s o b n o s t p o j e d i n c a d a stvori. filozofija). K o n a č n o . S v r e m e n o m . usvoji i kontroliše elemente objektivne kulture.KLASIČNE TEORIJE 99 Objektivna i subjektivna kultura K a k o je već s p o m e n u t o . broj različitih elemenata objektivne kulture ta­ k o đ e raste. usvoji i kontroliše elemente objektivne kulture. Tragedija kulture naziv je za stanje u k o j e m naše nedovoljne individualne sposobnosti ne m o g u da prate naše kulturno stvara­ laštvo.sposobnost pojedinca da stvori. N a j p r e . a individualna kultura i sposobnost da se proizvodi objektivna kultura rastu i suviše sporo. u k u p n i iznos l j u d s k o g stvaralaštava bukvalno je eksplodirao. Internet trenutno i m a veliku kontrolu Objektivna kultura . T r a g e d i j a kulture nastaje usled toga što objektivna kultura raste velikom b r z i n o m . apsolutna veličina objektivne kulture neprekidno raste. O n j e m u svakog d a n a m o ž e m o da n a u č i m o nešto novo. Internet postaje sve važniji deo objektivne kulture. osuđeni s m o da sve više p o t p a d a m o p o d kon­ trolu tog sveta. fizici i sociologiji nego ikada ranije. astronomiji. . a k o uopšte i jeste. Individualna kultura .

individualna kultura opada.100 DŽORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI nad našim životima. tom procesu nema kraja i osuđeni smo na to da postepeno gubimo značaj u odnosu na objektivnu kulturu. Središnji problem kojim se Vehlen bavio bio je sukob između biznisa i industrije. poje­ dincu je suđeno da bude gubitnik. neko može biti vrhunski programer. Internet nam je sve potrebniji. Kako objektivna kultura raste. postoje i pozitivni aspekti svega toga. TORSTEN VEBLEN: SVE VEĆA KONTROLA BIZNISA NAD INDUSTRIJOM Diskusiju o klasičnim grand-teorijama nastavljamo s Ameri­ kancem. Ali sve to ide na račun pojedinaca koji osećaju da su sve manje važni u poredenju s objektivnom kulturom. visokospecijalizovani po­ jedinci gube osećaj za totalnu kulturu i sposobnost da je kontrolišu. Ali. Naravno. Čini se da je neizbežno da će ta kontrola još više rasti i postajati sve uticajnija i složenija. Specijaliza­ cija je dovela do velikog broja otkrića koja neizmerno poboljša­ vaju naš svakodnevni život. ili o Internet kulturi uopšte. ili samo jednog njegovog dela. ali utonuvši potpuno u detalje proizvodnje konkretnog programa. Iako danas mislimo da su ta dva pojma usko povezana. Torstenom Veblenom (1857-1929). Još gore. Recimo. svi mi danas imamo neuporedivo veći izbor nego ikada ranije. Oni svakodnevno moraju da se suočavaju i nose s objektivnom kulturom. Veblen . o Internetu. istovremeno s tim procesom. Povećana specijalizacija dovodi do povećane sposobnosti za proizvodnju sve složenijih i savršenijih elemenata objektivnog sveta. odnosno da sve više potpadamo pod nje­ nu kontrolu. on gubi predstavu o računarskoj tehnolo­ giji. Iako ga sve manje razumemo. U tom procesu. Budućim stanovnicima našeg društva suđeno je da budu daleko tragičnije ličnosti od nas. Imajući u vidu ogromno i ekspanziv­ no mnoštvo stvari dostupnih u objektivnoj kulturi. Podeia rada Ključni činilac za tragediju kulture jeste usložnjavanje podele rada.

b a r e m p o Veb l e n o v o m mišljenju. k a o i nadzornici solventnosti (investicioni bankari. poslovni lideri ostavljeni su k a o posrednici i z m e đ u industrije i finansija. Sledstveno t o m e . p r e m a t o m e . ako uopšte nešto rade. novac i profitabilnost. uprkos t o m e što nisu imali p u n o znanja ni o j e d n o m . Takve položaje z a u z i m a klasa dokoličara. tj. Položaji onih koji ima­ j u poslovni (biznis) interes p o d r a z u m e v a j u svojinu i prisvajanje. p a i inherentan s u k o b . Pošto Biznis .KLASIČNE TEORIJE 101 je s m a t r a o d a i z m e đ u njih postoji oštar kontrast. prelasku finansija u ruke velikih finansijskih organizacija (na primer. R a z l o g t o m e je to što finansije ne predstavljaju direktan d o h o d a k industriji (za­ pravo. investicionih bankara ili investicionih fondova). Biznis je definisao svet u k o j e m je Veblen živeo. D o k razvoj industrije vodi d o sve veće industrijske proi­ zvodnje. a ne na interes šire zajednice. ni o d r u g o m . . kao proces u k o m e je sticanje novca glavni interes. finansijeri koji ranije ili kasnije p o d svoju kontrolu stavljaju in­ dustrijske m a g n a t e ) . Dalji razvoj d o g a đ a j a v o d i o je ka rutinizaciji finansijskih poslova i. p o s l o v o đ e i finansijski direk­ tori. D a n a š n j i poslovni lideri skoro se isklju­ čivo bave finansijskim p o s l o v i m a i. kao rezultat toga. Veblenovo najvažnije delo je Teorija put štampano 1899). Bilo je izvesno d a će oni zaraditi svoj d o h o d a k jer se. graditelji.novčani pristup privrednim procesima. već s a m o za profitabilnost organizacije. dokoličarske klase (prvi Biznis Vehlen daje detaljan opis istorijskih p r o m e n a u prirodi bi­ znisa (poslovanja) i poslovnih lidera. indu­ strijski lideri. b a r e m delimično. p o g o t o v o interese viših klasa. Biznis se ne z a n i m a za interes šire zajednice. Prvi lideri bili su preduzetnici koji su bili stvaraoci. i m a j u poslovnu (biznis) orijentaciju. finansije sputavaju industriju u m e sto što joj d o p r i n o s e ) . usmeren na dobit. taj d o h o d a k izvodio iz njihovog direktnog d o p r i n o s a proizvodnji (industriji). B i z n i s m o ž e m o d a definišemo k a o novčani pristup privrednim procesima. interes biznisa sastoji se u t o m e d a se industrijska pro­ izvodnja ograniči k a k o bi se cene i profit držali n a v i s o k o m ni­ v o u . N a taj način. ne zarađuju svoj d o h o d a k .

već što je stvorio teo­ riju potrošnje. Umesto proizvodnje. ali njegov najpoznatiji zaključak jeste da takvi lideri narušavaju i ograničavaju produktivnost barem isto onoli­ ko koliko je uvećavaju. a ne na proizvodnju i stručnost. Bez takvih opstrukcija. Vehlen je priznavao poslovnim liderima sposobnost da uveća­ vaju produktivnost. Nažalost.razumevanje i produktivno korišćenje mehanizovanih procesa svih vrsta u velikom obimu. Industrija Industrija se povezuje s razumevanjem i korišćenjem mehanizovanih procesa svih vrsta u velikom obimu. Zbog toga je.DŽORDŽ RICER . poslovni lideri strpljivo čekaju da im se ukaže prilika da nepoštenim poslovima. glavni zadatak poslovnih lidera da opstruiraju. industrija je pod kontrolom poslovnih lidera koji uglavnom nemaju nimalo razumevanja za nju. Ključni koncept Upadljiva potrošnja i upadljiva dokolica O n o što izdvaja Veblena od drugih klasičnih teoretičara. po Veblenu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 102 je neproizvodna. vanserijska produktivnost industrijskog sistema progresivno bi spustila cene i profit. Budući da je radnička klasa najviše uključena u te ak­ tivnosti. profit i prodaju). uspore i sabotiraju funkcionisanje industrij­ skog sistema. Sledstveno. manipulacijama i monopolisanjem tržišta uvećaju svoj profit. a jedino što umeju da rade jeste da zarađuju novac finansijskim intrigama i tržišnim malverzacijama. Industrijska ori­ jentacija vezuje se za one koji se nalaze u procesu proizvodnje i stručnosti. njen interes svodi se na finansije (to jest. . Veblen je modernu korporaciju posmatrao kao tip biznisa. prvenstveno od strane radničke klase. Vehlen je smatrao da je poslovna orijentacija parazitska i eksploatatorska. nije to što je razvio značajnu teoriju proizvodnje. Njegova teorija o odnosu između društvene klase Industrija . Glavni interes tih lidera je da ograniče proizvodnju i slobodno funkcionisanje industrijskog sistema kako bi cene i profit držali na viso­ kom nivou. ona ima industrijsku orijentaciju.

potrošnja čitavog niza dobara (proizvoda) koja nije motivisana potrebom za opstankom. Upadljiva potrošnja . U savremenom dobu ljudi upadljivo troše (tj. već postizanjem višeg statusa onih koji te proizvode troše i tako stvaraju osnovu za zavist i razlike medu ljudima. Kupovanje skupih do­ bara u situacijama u kojima bi daleko jeftinija dobra postigla isti cilj predstavlja primer traćenja u oblasti dobara. N a prelomu 20. Upadljiva dokolica . Kada donose odluku o tome na šta će trošiti novac. već u stvaranju zavisti medu ljudima. a upadljiva potrošnja dokoli­ čarske klase pre ili kasnije pogađa svakog u stratifikacijskom sistemu. veka. mno­ go je verovatnije da ćete biti viđeni nego ako opušteno provo­ dite sate ispred plazma televizora koji ste platili 2000 evra. iako većina ljudi imitira način prisvajanja klase koja se nalazi neposredno iznad nje u stratifikacionom sistemu. O n je tvrdio da dokolica ili neproizvodno trošenje vremena predstavlja prvobitni način da se među ljudima stvori zavist. Drugim recima. Vehlen je pravio razliku između upadljive potrošnje i upadljive dokolice. Posedovanje takvih dobara donosi veći status onima koji ih poseduju. ljudi u svim drugim socijalnim klasama pre ili kasnije počinju da kopiraju ponašanje klase dokoličara koja se nalazi na vrhu stratifikacijskog sistema. elite će pre pristati na upadljivu potrošnju nego na upadljivu dokolicu. . Razlog tome je to što je potrošnja vidljivija. traćenje vremena kao način da se stvori zavist među ljudima i podigne status onih koji su u mogućnosti da raspolažu vremenom na taj način. dokoličarska klasa ostvaruje upadljivu potrošnju. traće dobra umesto vremena) da bi stvorili razlike koje učvršćuju društveni status.KLASIČNE TEORIJE 103 i potrošnje i danas je značajna. Ukus te klase ranije ili kasnije spušta se niz stratifikacijsku lestvicu. Vehlen je tvrdio da se motivacija za potrošnjom čitavog niza dobara (usluge još uvek nisu bile na ceni u vreme kada je Vehlen pi­ sao) ne sastoji u potrebi za opstankom. a vidljivost je od suštinske važnosti ako vam je cilj da uvećate sopstveni status i da vam drugi zbog toga zavide. drugim recima.neproizvodno trošenje vremena. Kada po gradu ili naselju u kome živite vozite novi „rols rojs". ljudi su nekada upadljivo traćili vreme da bi uzdigli svoj društveni status. U modernom svetu.

već ga ta karakteristika čini mnogo ranjivijim u odnosu na napade koji dolaze iz sveta biznisa i u odnosu na poslovne lidere koji žele da ga sabotiraju. ali on je tu ponudu odbio. Po Veblenu. Rekao sam mu da ću zapisati . industrijski sistem još uvek je dovoljno efikasan da može da omogući poslovnim liderima i njihovim investitorima da zarade ogromne profite. Pokušao sam da ga zainteresujem za ekonomiju. zatvorenih fabrika i protraćenih resursa. Bio je asketa i miste­ riozna osoba. Ta sabotaža može biti svesna. čak i uz aktivnosti poslovnih lidera koje dovode do privredne depresije. takva stvar kao što je prevelika proizvodnja. najblaže rečeno.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI Industrijski sistem koji je sve više međuzavisan ne samo da je pogodniji za zajedničko preduzetništvo. Međutim. U svakom slučaju. doča­ rava nam malo bliže složenu strukturu Veblenove ličnosti: „Čovek se pojavljivao svakih šest ili osam nedelja sasvim regularno. Torsten Vehlen Biografska skica Vehlen je. a da uopšte ne učestvuje u razgovoru. sa stanoviša šire zajednice. Jednom sam čak pokušao da ga nagovorim da započne pisanje Teorije dokoličarske klase. Vehlen čak ide tako daleko pa tvrdi da poslovni lideri svesno izazivaju privredne depresije: oni smanjuju proizvodnju jer pod određenim tržišnim uslovima osećaju da ne mogu da izvuku ono što smatra­ ju razumnim profitom za uložena dobra. ne može da postoji.104 D Ž O R D Ž RICER . Naredni odlomak.. bio neobičan čovek. to stvara probleme za zajednicu u vidu nezaposlenosti. Objasnio sam mu kakav bi to veliki doprinos imalo za društvenu svest. Njegovi prijatelji i poštovaoci omogućili su mu da postane predsednik Američ­ kog privrednog udruženja. a može biti i posledica činjenice da poslovni lideri sve više zanemaruju način na koji industrija funkcioniše. koji je napisao jedan prodavač knjiga. Pažljivo je slušao sve što sam mu govorio i topio se kao snežna pahulja ispred vrata.. Imao je dugu kosu. Jednog dana naručio je knjigu o latinskim crkvenim pesmama. Mogao je da sedi satima u društvu.

to stvara probleme za zajednicu u vidu nezaposlenosti. Ta sabotaža može biti svesna. industrijski sistem još uvek je dovoljno efikasan da može da omogući poslovnim liderima i njihovim investitorima da zarade ogromne profite. Veblen čak ide tako daleko pa tvrdi da poslovni lideri svesno izazivaju privredne depresije: oni smanjuju proizvodnju jer pod određenim tržišnim uslovima osećaju da ne mogu da izvuku ono što smatra­ ju razumnim profitom za uložena dobra. čak i uz aktivnosti poslovnih lidera koje dovode do privredne depresije. Jednog dana naručio je knjigu o latinskim crkvenim pesmama. koji je napisao jedan prodavač knjiga.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Industrijski sistem koji je sve više međuzavisan ne samo da je pogodniji za zajedničko preduzetništvo. U svakom slučaju. Međutim. Rekao sam mu da ću zapisati . Torsten Veblen Biografska skica Veblen je. a da uopšte ne učestvuje u razgovoru. bio neobičan čovek. Pokušao sam da ga zainteresujem za ekonomiju. Imao je dugu kosu. Jednom sam čak pokušao da ga nagovorim da započne pisanje Teorije dokoličarske klase. ali on je tu ponudu odbio. najblaže rečeno. Po Veblenu. već ga ta karakteristika čini mnogo ranjivijim u odnosu na napade koji dolaze iz sveta biznisa i u odnosu na poslovne lidere koji žele da ga sabotiraju. Pažljivo je slušao sve što sam mu govorio i topio se kao snežna pahulja ispred vrata. zatvorenih fabrika i protraćenih resursa.. Objasnio sam mu kakav bi to veliki doprinos imalo za društvenu svest.. Naredni odlomak. sa stanoviša šire zajednice.104 DŽORDŽ RICER . Njegovi prijatelji i poštovaoci omogućili su mu da postane predsednik Američ­ kog privrednog udruženja. a može biti i posledica činjenice da poslovni lideri sve više zanemaruju način na koji industrija funkcioniše. Mogao je da sedi satima u društvu. ne može da postoji. doča­ rava nam malo bliže složenu strukturu Veblenove ličnosti: „Covek se pojavljivao svakih šest ili osam nedelja sasvim regularno. Bio je asketa i miste­ riozna osoba. takva stvar kao što je prevelika proizvodnja.

ili. Taj d o d a t n i povraćaj izvor j e o n o g a što Ve­ hlen naziva s l o b o d n i m d o h o t k o m . još uopštenije. a on mi je na to odgo­ vorio. a o n d a se penje do nivoa grupe.naglašavao kako je istraži­ vanje važno započeti o d nivoa grupe. a o n d a da se spušta do nivoa pojedinca. a ne radnicima (ovo p o d s e ć a n a M a r k s o v u teoriju eksploatacije). Bojim se da nećemo za takvu knjigu još dugo vremena imati publiku. Indi­ vidualno mišljenje. delanje i interakciju treba objašnjavati g r u p o m . o d o n o g a što je on nazivao društvom. kao i sve teorije koje s m o prešli u p r e t h o d n o j glavi. a taj s l o b o d a n d o h o d a k odla­ zi p o s l o v n i m liderima i njihovim investitorima.d o k je proučavao proces mišljenja.1 9 3 1 ) predstavlja verovatno najznačajnijeg teoretičara s v a k o d n e v n o g života u istoriji soci­ ologije. 'Moje ime je Torsten Vehlen'. to jest istraživanje društvenih obrazaca koji se odigravaju n a m i k r o n i v o u .s i m b o l i č k o g interakcionizma (vidi glavu 6 ) . uzdišući pre nego govoreći. vezuju se za traćenje resursa. Podstičući takvu praksu. a ne obrnuto. delanje i interakciju . M e đ u ­ t i m . analiza bi trebalo da započne o d organizovane grupe. sadrži grandiozni aspekt. U m e s t o da započne s pojedincima. DŽORDŽ HERBERT MID: SOCIJALNI BIHEVIORIZAM D ž o r d ž H e r b e r t M i d ( 1 8 6 3 . Sve u svemu. m e đ u t i m ." M o d e r n i industrijski sistem toliko je efikasan d a o m o g u ć u ­ je povraćaj na uloženo daleko preko o n o g a što je p o t r e b n o da bi se pokrili troškovi. dokoličarska klasa dolazi u s u k o b s potre­ b a m a m o d e r n o g industrijskog društva.KLASIČNE TEORIJE 105 njegovo ime i da ćemo knjigu ekspresno naručiti. industrijske v o d e i dokoličarska klasa (čiji su oni važan deo) i njihova novčana orijentacija. Iako je predavao na filozofskom odeljenju Univerziteta u C i k a g u . M i d o v najveći d o p r i n o s razvoju sociološke teorije predstav­ lja njegova sociologija s v a k o d n e v n o g života. M i d o v a sociološka teorija. to d a je M i d . č i m e se o m o g u ć u j e r a z u m a n povraćaj vlasni­ c i m a i investitorima. Zanimljivo je. . celina i m a prednost u o d n o s u na delove koji je čine. M i d je odigrao ključnu u l o g u u razvoju j e d n e važ­ ne savremene sociološke teorije .

prva faza akta. Percepcija — druga faza akta. akter reaguje na neki spoljašnji stimulus i oseća po­ trebu da uradi nešto po tom pitanju. Ona prethodi reakciji i angažuje dve glavne ljudske karakteristike: svest i sposob­ nost da se nešto uhvati rukom. Ljudi ne reaguju automatski na stimuluse. Jednostavnije rečeno.106 D Ž O R D Z RICER . razmišljao dijalektički. Impuls . Ova veoma značajna faza obuhvata manipulisanje percipiranim objektom. već razmi­ šljaju o njima.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Mid je sebe nazivao socijalnim bihevioristom. 2) Percepcija. On nije smatrao da ljudi reaguju automatski i bez razmišljanja. Manipulacija . Mid se najviše približio psihološkom biheviorizmu. Pojedinci svesno reaguju na stimuluse (putem čula sluha. percep­ ciju stimulusa. Otuda. mirisa itd. podrazumeva manipulisanje percipiranih objektom. biraju odgovarajuće stimuluse. Ali. između stimulusa i reakcije odvija se misaoni proces. Iako je. . svaka faza povezana je s ostalim fazama i nije nužno da se akt odvija po navedenom redosledu. za razliku od životinja.) koji su povezani s impul­ som. Akt Raspravljajući o aktu. već da se svaki akt sastoji od četiri zasebne faze. Pojedinac reaguje na neki spoljašnji stimulus (na primer.treća faza akta. u osnovi.osnovni koncept Midove sociološke teorije. priznavao mehanizam stimulus-reakcija. njego­ vu teoriju nije uvek lako razlikovati od psihološkog biheviorizma. razlikujući bitno (životinja reži) od nebitnog (životinja ima lepe oči). 1) Impuls. Ipak. poput Marksa. budući da je i on. kao osnovnom elementu svog teorij­ skog sistema. obuhvata impuls. manipulisanje percipiranim objektom i zadovoljenje izvornog impulsa. gladan čovek može Akt . 3) Manipulacija. smatrao je da je ljudsko delanje mnogo složenije od tog jedno­ stavnog mehanizma. ljudi razmisle pre nego što nešto urade (delaju). glad ili opasna životinja) i oseća potrebu da uradi nešto po tom pitanju (pronađe hranu ili pobegne). pojedinci putem čula reaguju na stimuluse ko­ su povezani s impulsom. ukusa.

pokreti jednog učesnika interakcije (čoveka ili životinje) koji služe kao stimulus drugom učesniku. Nasuprot tome. Gestovi Jedan akt uključuje samo jednu osobu ili jednu životinju.KLASIČNE TEORIJE 107 ubrati pečurku u šumi. a gestovi beznačajni. . i ljudi i životinje ulaze u interakciju s drugima. Značajni gestovi — gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivno­ sti. mnoge gladne životinje verovatno će bez prethodnog raz­ mišljanja i ispitivanja zgrabiti pečurku i pojesti je. Međutim. Jedan deo ljudskih (hrkanje) i svi životinjski vokalni gestovi (rezanje) Konzumacija . i razmisliti ima li ona karakteristike otrovne pečurke. to jest preduzimanje konkretne mere ko­ jom se zadovoljava izvorni impuls. samo ljudi koriste značajne gestove. Gestovi . Najnerazvijeniji oblik interakcije su gestovi . jer ni bokser ni pas nisu razmišljali kako da reaguju. Re­ cimo. reakcija je instinktivna. Konverzacija gestovima — gestovi jednog učesnika interakcije koji nesvesno izazivaju odgovarajuće gestove drugog učesnika. to odmah čini i drugi. Za razliku od ljudi. Zbog svoje sposobnosti da razmisle pre nego što delaju. životinje moraju da se oslone na daleko neefikasniji metod poku­ šaja i pogrešaka.poslednja faza akta. u borbi pasa. Gest jedne osobe ili životinje nesvesno izaziva odgovarajući gest druge. U ovoj fazi preduzimaju se konkretne mere kojima se zadovoljava početni impuls (čovek pojede pe­ čurku ili ustreli životinju). rezanje jednog psa može automatski izazvati rezanje drugog. Mid je veliku važnost pridavao vokalnim gestovima. značajne gestove koriste samo ljudi. ispitati je prstima. Nešto slično može da se dogodi i u bokserskom meču: kada jedan bokser zauzme gard.pokreti jednog učesnika interakcije koji služe kao stimulus drugom učesniku. Značajni gestovi su gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivnosti. ljudi su daleko uspešniji u konzumaciji od životinja. Dok bezna­ čajne gestove koriste i ljudi i životinje. U oba slučaja. I ljudi i ži­ votinje prave gestove i vode konverzaciju gestovima. 4) Konzumacija.

Konverzacija gestovima . u borbi pasa. Značajni gestovi . Najnerazvijeniji oblik interakcije su gestovi . a gestovi beznačajni. Gestovi Jedan akt uključuje samo jednu osobu ili jednu životinju. mnoge gladne životinje verovatno će bez prethodnog raz­ mišljanja i ispitivanja zgrabiti pečurku i pojesti je. Nasuprot tome. Dok bezna­ čajne gestove koriste i ljudi i životinje. reakcija je instinktivna. U ovoj fazi preduzimaju se konkretne mere kojima se zadovoljava početni impuls (čovek pojede pe­ čurku ili ustreli životinju). ispitati je prstima. Mid je veliku važnost pridavao vokalnim gestovima.pokreti jednog učesnika interakcije koji služe kao stimulus drugom učesniku.pokreti jednog učesnika interakcije (čoveka ili životinje) koji služe kao stimulus drugom učesniku. značajne gestove koriste samo ljudi. 4) Konzumacija. . Re­ cimo. I ljudi i ži­ votinje prave gestove i vode konverzaciju gestovima. samo ljudi koriste značajne gestove. Nešto slično može da se dogodi i u bokserskom meču: kada jedan bokser zauzme gard. Međutim. to jest preduzimanje konkretne mere ko­ jom se zadovoljava izvorni impuls. rezanje jednog psa može automatski izazvati rezanje drugog. to odmah čini i drugi.gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivno­ sti.KLASIČNE TEORIJE 107 ubrati pečurku u šumi. Značajni gestovi su gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivnosti. i razmisliti ima li ona karakteristike otrovne pečurke. Za razliku od ljudi. Zbog svoje sposobnosti da razmisle pre nego što delaju. životinje moraju da se oslone na daleko neefikasniji metod poku­ šaja i pogrešaka.poslednja faza akta. ljudi su daleko uspešniji u konzumaciji od životinja. Gest jedne osobe ili životinje nesvesno izaziva odgovarajući gest druge.gestovi jednog učesnika interakcije koji nesvesno izazivaju odgovarajuće gestove drugog učesnika. Jedan deo ljudskih (hrkanje) i svi životinjski vokalni gestovi (rezanje) Konzumacija . U oba slučaja. i ljudi i životinje ulaze u interakciju s drugima. jer ni bokser ni pas nisu razmišljali kako da reaguju. Gestovi .

Prema tome. ono što razlikuje ljude od životinja nije samo sposobnost da razmisle pre nego što reaguju. nauku). pokušati da napustimo pozorište. izazivaju istu reakciju i kod slušaoca i kod govornika. a naročito jezik. Svest — razgovor koji ljudi vode sa samima sobom koristeći jezik. izgovorena reč će nas verovatno navesti na istu ili sličnu reakciju. tako i na slušaoca. Značajni simboli i jezik Jedan od najpoznatijih Midovih. Značajni simboli jesu sim­ boli koji izazivaju istu vrstu odgovora (koji nije nužno identičan) i kod osobe koja ih koristi i kod onih kojima su upućeni. .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA l NJENI KLASIČNI KORENI jesu beznačajni. jednostavno definiše kao razgovor Značajni simboli — simboli koji kod osobe koja ih koristi izazivaju istu ili sličnu vrstu odgovora koju nameravaju da izazovu kod onih kojima su upućeni. Osim toga. Ako im se ne dopada ono što su izgovorili i čuli mogu jednostavno zastati ili se ispraviti na polovini rečenice. najveći deo ljudskih vokalnih gestova čine značajni gestovi. Konverzacija gestovima uključuje samo gestove kojima se komunicira. jeste pojam značajnog simbola. i značajni simboli uopšte. gest identič­ no utiče kako na govornika. Kada izgovorim reč „pas". Upravo je sistem značajnih gestova omogućio izvanredan napredak ljudskog društva (ovladavanje prirodom. već i sposobnost da kontrolišu svoje ponašanje. i što je još važnije. što je pre moguće. to jest reči. ne možemo da vidimo na koji način smo ga izveli (osim ako se ne nalazimo ispred ogledala).108 DŽORDŽ RlCER . Jezik. Međutim. i socioloških pojmova uopšte. omogućava presudno važnu sposobnost ljudi da misle. Kada napravimo neki fizički gest. Jezik. Između vokalnih i fizičkih gestova postoji ogromna razlika. takode. Mada i fizički objekti mogu biti značajni simboli. Osim toga. kao i svest. ljudi imaju daleko veću kontrolu nad vokalnim gestovima. Ali. Mišljenje se. Kako vidimo. možemo da ga čujemo na isti način kao i osoba kojoj je upućen. oboje ćemo imati istu mentalnu sliku psa. Jezička konverzacija uključuje gestove. a najvažniji od njih uključuju upotrebu jezika. značenja tih reči. kada napravimo neki vokalni gest. najvažniji značajni simboli ipak su vokalni gestovi. Ako u prepunom pozorištu uzviknem: „Požar!" oboje ćemo.

KLASIČNE TEORIJE

109

koji ljudi vode sami sa sobom koristeći jezik. To je razgovor poput onog s drugim ljudima. Slično tome, Mid je verovao da društveni procesi prethode mentalnim procesima; da bi postojala svest, mo­ raju postojati značajni simboli i jezik. Svest nam ne omogućuje samo to da u sebi prizovemo reakciju jedne osobe (onoga ko je uzviknuo „Požar!" u pozorištu), već i reakciju cele zajednice. Ako će uzvikivanje reči „Požar!" spasiti živote ljudi koji su se zatekli u pozorištu, možemo misliti i na javno priznanje koje ćemo dobiti zbog toga što smo uradili. S druge strane, ako napravimo pogreš­ nu procenu, očekivana reakcija zajednice (na primer, negodova­ nje ili prekor što smo bez razloga prekinuli pozorišnu predstavu) može nas odvratiti od tog postupka. Staviše, razmišljanje o reak­ ciji čitave zajednice navodi nas da smišljamo mnogo organizovanije reakcije od onih do kojih bismo došli kada bismo razmišljali 0 reakciji velikog broja zasebnih pojedinaca.

Sopstvo
Drugi najvažniji Midov koncept je koncept sopstva, ili spo­ sobnosti da na sebe gledamo kao na objekat. Sopstvo i svest dija­ lektički su povezani i jedno bez drugog ne mogu postojati. Niko sebe ne može doživeti kao objekt (misliti o sebi) bez upotrebe sve­ sti i niko ne može posedovati svest, tj. voditi razgovor sa samim sobom, bez sopstva. Naravno, nemoguće je stvarno razdvojiti svest 1 sopstvo, jer je sopstvo mentalni proces. Osnova sopstva jeste refleksivnost ili sposobnost da se stavimo u položaj drugih, to jest da razumemo način na koji oni misle i po­ stupaju. Ta sposobnost daje nam mogućnost da posmatramo sebe i svoje ponašanje na isti način na koji nas posmatraju drugi ljudi. Da bismo uspeli u tome moramo biti u stanju da, takoreći, barem mentalno izađemo iz sebe samih. Na taj način, prema sebi možemo da zauzmemo isti stav kao i drugi ljudi. Mi usvajamo posebno gledi­ šte prema sebi koje može biti specifično individualno gledište ili gle­ dište grupe kao celine. (O ovom ćemo kasnije govoriti detaljnije.)
Sopstvo - sposobnost da sebe vidimo kao objekt. Refleksivnost - sposobnost da se stavimo u položaj drugih, to jest da mislimo kako oni misle i postupamo kako oni postupaju.

110

D 2 0 R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

Mid je verovao da se sopstvo razvija u dva ključna perio­ da detinjstva, u periodu igranja (engleski, play stage) i u perio­ du igre (engleski, game stage). U periodu igranja, deca se igraju tako što sebi dodeljuju uloge drugih. U toj igri dete može da se stavi u ulogu doktora, Harija Potera, majke ili oca. Na taj način, deca uče da vide sebe i kao subjekt (dete) i kao objekt (Hari Poter) i počinju da razvijaju sopstvo. Međutim, to sopstvo veoma je ograničeno, jer dete može preuzeti samo ulogu različitog i po­ sebnog drugog (Hari Poter, majka). Preuzimajući ulogu majke ili Harija Potera, dete može da vidi i proceni sebe onako kako zamišlja da to rade Hari Poter ili majka. Međutim, detetu nedo­ staje potpuniji i organizovaniji osećaj sopstva.

Džordž Herbert Mid Biografska skica
Većina teoretičara koji se pominju u ovoj knjizi najveće prizna­ nje stekla je svojim pisanim delom. Međutim, Džordž Herbert Mid je bio podjednako značajan i kao predavač i kao pisac. Njegove reči osta­ vile su snažan uticaj ne mnoge ljude koji su kasnije postali značajni sociolozi dva­ desetog veka. Jedan od njegovih stude­ nata je zapisao: „Razgovor je bio njegov najbolji medij, pisanje je za njega bilo od drugorazrednog značaja". Drugi njegov student, poznati sociolog Leonard Kotrel, ovako je opisao Mida kao profesora: „Za mene su predavanja profesora Mida bila jedinstveno i nezabo­ ravno iskustvo. Profesor Mid je bio krupan čovek, prijateljskog izgle­ da s veličanstvenim brkovima i bradom poput Van Ajkove. Na licu je uvek imao dobroćudan, pomalo stidljiv osmeh usklađen sa trep­ tanjem njegovih očiju kao da je uživao u tajnoj šali koju je izvodio pred publikom. Dok je predavao, uvek bez beleški, profesor Mid je u ruci držao komad krede i predano ga posmatrao. Kada bi izvlačio neki posebno značajan Period igranja — prvi stadijum u razvoju sopstva; deca se igraju tako što dode­ ljuju sebi uloge drugih.

KLASIČNE TEORIJE

111

zaključak, letimično bi pogledao preko naših glava, sa stidljivim, goto­ vo pokajničkim osmehom, ne gledajući ni u koga direktno. Njegova predavanja su tekla i uskoro smo naučili da pitanja i komentari stu­ denata nisu dobrodošli. Zaista, kada bi neko bio dovoljno smeo da postavi pitanje, začuo bi se žamor neodobravanja studenata. Oni su se protivili svakom prekidu toka dragocenog predavanja. Njegova očekivanja od studenata bila su skromna. Nikada nije držao ispite. Glavni zadatak svakog studenta bio je da napiše što je moguće bolji pismeni rad. Te radove profesor Mid je pažljivo čitao, a ono što je mislio o njima predstavljala je ocena. Neko bi mogao pomisliti da su studenti radije čitali literaturu nego pri­ sustvovali njegovim predavanjima, ali nije bilo tako. Studenti su uvek dolazili i nikada im nije bilo dovoljno profesora Mida".

U

periodu igre,

dete počinje d a razvija sopstvo u p r a v o m

smislu te reči. D o k u periodu igranja dete preuzima s a m o j e d n u ulogu, ulogu p o s e b n o g d r u g o g , u periodu igre preuzima ulogu svih onih koji u njoj učestvuju. Svaki o d tih učesnika i m a tačno određenu ulogu u igri. D a bi to ilustrovao, M i d je koristio primer fudbala.* D o k igra fudbal, dete m o ž e d a i m a s a m o j e d n u ulogu (recimo, ulogu levog krila), ali, istovremeno, m o r a da zna koja su zaduženja ostalih deset igrača i šta oni očekuju o d njega. K a o levo krilo, dete m o r a d a zna kakva je uloga g o l m a n a , bekova, veznih igrača, centarfora i d e s n o g krila. O n o takode m o r a d a zna i šta je uloga sudije, trenera, selektora, ali i publike koja sedi na tribina­ m a . D e t e ne m o r a istovremeno d a b u d e svesno svih uloga, ali u s v a k o m trenutku m o ž e biti svesno uloge barem tri ili četiri igrača (koliko je otprilike dovoljno da biste postigli gol ili ga odbranili). Zahvaljujući toj sposobnosti da istovremeno p r e u z m u više uloga, deca v r e m e n o m stiču s p o s o b n o s t d a učestvuju u g r u p n o m životu; o n a postaju s p o s o b n a d a bolje shvate šta se o d njih očekuje i koja je njihova uloga u društvenoj grupi. D o k igranje zahteva s a m o n e p o t p u n o sopstvo, igra zahteva p o t p u n o razvijeno sopstvo. Period igre - drugi stadij um u razvoju sopstva; umesto da preuzima ulogu diskretnih drugih, dete preuzima ulogu svih onih koji u igri učestvuju. Svaki od tih učesnika ima posebnu ulogu u igri. Napomena prevodioca: Mid je, u stvari, upotrebio primer bejzbola, ali pošto su na Balkanu pravila te igre uglavnom nepoznata, odlučili smo se za fudbal.

112

DŽORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

Ključni koncept

Definicija

situacije

V. I. Tomas (1863-1947) sa svojom suprugom Doroti S. Tomas stvorio je koncept definicije situacije: ako ljudi definišu situaciju kao realnu, onda su te definicije realne u svojim posledicama. N e postoji objektivna realnost ili objektivna situacija; postoji samo situacija onako kako je pojedinci mentalno definišu. Definicija, a ne objektivna realnost, navodi ljude na to da se ponašaju na određen način; da neke stvari urade, a neke druge propuste da urade. Ilustrovaćemo to na primeru rudbala. Pretpostavimo da igrate levo krilo i definišete situaciju u kojoj verujete da možete sami da predriblate kompletnu protivničku odbranu i postignete gol. (Ovo je ponekad, na neobjašnjiv način, polazilo za rukom legendarnoj levoj polutki i krilu Crvene zvezde, Milošu Šesticu.) Taj vaš postupak zavisio je od vaše procene, odnosno definicije situacije u kojoj ste ubedili sebe da protivnička odbrana nema pojma i da ste vi dovoljno sposobni da je sami predriblate i po­ stignete gol. Prema tome, vaša definicija imala je realne posledice. Vi ste zaista pokušali da predriblate celu protivničku odbra­ nu. Ako vam to uspe (kao Šesticu), sledi slava. U suprotnom, sledi kazna - odbrana će da vam oduzme loptu, vaši saigrači će vikati na vas u znak protesta, a trener će vas poslati na klupu. U mnogim oblastima naših života način na koji definišemo situ­ aciju često je važniji od same realnosti.

Još jedan Midov čuveni koncept je koncept uopštenih drugih. Uopšteni drugi, za razliku od posebnog drugog, predstavlja stav čitave zajednice ili, u slučaju fudbala, stav čitavog tima. Potpuno izgrađeno sopstvo moguće je tek onda kada dete, umesto da preuzi­ ma uloge pojedinačnih značajnih drugih, počne da preuzima uloge uopštenih drugih. Za ljude je takode značajno da steknu sposobnost da procenjuju sebe i svoje postupke sa stanovišta grupe kao celine, a ne samo sa stanovišta bliskih pojedinaca. Uopšteni drugi takode
Definicija situacije - ako ljudi definišu situacije kao realne, onda te definicije imaju realne posledice; one, drugim recima, utiču na naše ponašanje. Uopšteni drugi — stav čitave zajednice ili bilo kog kolektiva u koji je akter uključen.

KLASIČNE TEORIJE

113

omogućuje apstraktno mišljenje i objektivnost, jer pojedinac razvija daleko objektivniju poziciju kada se oslanja na uopštene, a ne na posebne druge. Da bi osoba razvila sopstvo, neophodno je da bude član zajednice i da bude usmerena opštim stavovima zajednice. Sve ovo, a posebno uopšteni drugi, može nekoga navesti na pomisao da su Midovi akteri konformisti kojima nedostaje indivi­ dualnost. Međutim, Mid je jasno naglasio da je svako sopstvo jedin­ stveno i razvijeno u kontekstu posebnog životnog iskustva. Osim toga, pošto u društvu postoji mnogo grupa, ne postoji samo jedan uopšteni drugi, već mnogo njih. S obzirom na to da ljudi pripa­ daju različitim grupama i imaju mnogo uopštenih drugih, postoji i više od jednog sopstva. Staviše, ljudi ne moraju prihvatiti zajednicu i uopštene druge onakvim kakvi su, i mogu raditi na tome da ih promene. Ponekad u tome uspevaju, menjajući zajednicu, uopštenog (generalizovanog) drugog, i konačno - same sebe unutar zajednice.

Ja i mene
Činjenica da sopstvo podrazumeva i prilagođavanje i indivi­ dualnost ogleda se u Midovom razlikovanju dva aspekta sopstva -ja i mene (engeski, li me). Mada izgleda kao da ova dva aspekta čine delove ili strukturu sopstva, Mid ih je zapravo video kao pro­ cese koji su deo jednog većeg procesa, tj. procesa stvaranja sopstva. Primene socioloških koncepata na savremeno društvo

Kako postajemo

opsednuti sami sobom?

Džordž Herbert Mid imao je nekoliko značajnih zapažanja o prirodi sopstva, ali bi se verovatno iznenadio da je poživeo do­ voljno dugo da vidi stepen u kome se sopstvo transformisalo, postajući glavni predmet interesovanja, čak i opsesije, u savremenom svetu. Danas živimo u svetu u kome sve više razmi­ šljamo o različitim stvarima. Internet i globalizacija u naš život uneli su niz novina i tema o kojima moramo svakodnevno da razmišljamo. Zapravo, mi moramo da razmišljamo o njima zbog toga što će veliki broj tih stvari (na primer, globalne pri­ vredne promene ili rizici po zdravlje) verovatno imati ozbiljan

114

DŽORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

uticaj na nas. Tema o kojoj danas razmišljamo više nego rani­ je, jesmo i mi sami. (Mid je bio veoma zainteresovan za odnos između sopstva i refleksivnosti.) Iako se samorefleksija pojavljivala i u prošlosti, ljudi su bili ma­ nje sposobni da razmišljaju o sebi (barem u razvijenim zemlja­ ma) nego danas. Razlog za to je jednostavan: ljudi su često bili prezauzeti preživljavanjem i nabavkom svakodnevnih potrepšti­ na da bi se upuštali u samorefleksiju. Osim toga, ljudi su živeli u kulturi koja je bila zasnovana na materijalnom postignuću, a obezvređivala samorefleksiju i zaokupljenost samim sobom. N a te pojave gledalo se kao na nepotreban višak koji ne pospešuje materijalna dobra koja su ljudima i društvu potrebna. Me­ đutim, Entoni Gidens, savremeni sociolog o kome ćemo više govoriti u glavama 7 i 10, ukazuje na to da je sopstvo za veliki broj ljudi postalo projekat, možda čak i najvažniji životni projekat. Uzrok toga je to što se sopstvo više ne pojavljuje, već ga mi aktivno stvaramo. Ko smo mi? Šta mislimo da smo? Sve to nisu više date karakteristike ili nešto što je uobličeno u detinjstvu kroz proces socijalizacije (kako je mislio Parsons), već je to nešto što svesno i aktivno stvaramo tokom naših života. Sopstvo nije stvoreno jednom za svagda, već se ono neprekidno uobličava i menja (ponekad čak na dramatičan način). Sledstveno tome, sopstvo postaje nešto na šta svi treba da pa­ zimo, da ga nadgledamo i menjamo kada je to neophodno. To od nas pravi osobe koje su daleko fleksibilnije i prilagodljivije. Međutim, na mnogo načina to takode predstavlja za­ strašujući i težak proces. Drugim recima, dok pre sto ili dvesta godina ljudi nisu mnogo brinuli o sebi, sopstvo danas pred­ stavlja neprekidan izvor brige. Postali smo preokupirani sobom i načinom na koji sebe treba da prilagodimo neprekidno promenljivim okolnostima savremenog društva i našoj isto tako promenljivoj poziciji u tom društvu. To nije lak zadatak; on je pun poteškoća i tenzija. Postoji mnogo prednosti kada je čovek u skladu sa samim sobom, ali i to ima svoju cenu. Ja je neposredna reakcija n a okruženje, o d n o s n o n a o n o što drugi rade. O n o je nemiran, nepredvidiv i kreativan aspekt sop­ stva. Ljudi ne m o g u s u s p e h o m predvideti kako će. ja postupiti.

Ja — neposredna reakcija sopstva na okolinu; nemiran, nepredvidiv i kreativan aspekt sopstva.

KLASIČNE TEORIJE

115

U slučaju fudbala, igrač ne može sa sigurnošću znati kako će njegov tim igrati. Možda pruži briljantnu igru; možda potpuno podbaci. Nikada ne možemo u potpunosti poznavati svojeg, pa ponekad svojim postupcima iznenadimo sami sebe. Za Mida je ja značajno iz četiri razloga. Prvo, ono je glavni izvor noviteta u društvenom svetu. Drugo, uja su sadržane naše najvažnije vrednosti. Treće, ja predstavlja realizaciju sopstva, a svi mi težimo da realizujemo sopstvo. I konačno, Mid je razmatrao dugoročni evolutivni proces od primitivnih društava, u kojima su ljudi bili pod dominacijom mene, ka savremenim društvima u kojima ja igra daleko značajniju ulogu. Unutar sopstva, ja je suprotstavljeno meni. Mene je, u osno­ vi, prihvatanje i percepcija uopštenog drugog od strane pojedin­ ca. Za razliku od ja, ljudi su veoma svesni mene, oni veoma do­ bro znaju šta zajednica od njih želi i očekuje. Svi imamo izraženo mene, ali oni koji su pod potpunom dominacijom mene jesu kon­ formisti. Društvo nas kontroliše preko mene. Takode, mene ljudi­ ma omogućava udobno funkcionisanje u društvu, a ja omogućuje promene u društvu. Društvo na taj način dobija dovoljno konfor­ mizma kako bi moglo da funkcioniše, ali takode prima neophod­ nu dozu inovacije koja mu omogućava da ne stagnira. I društvo i pojedinci bolje funkcionišu zahvaljujući spoju ja i mene.
Sažetak
1. 2. 3. 4. Georg Ziml bavio se asocijacijom ili interakcijom. D a bi izašli na kraj s velikim i zbunjujućim nizom interakcija, sociolozi i obični ljudi razvili su forme interakcije. D a bi izašli na kraj sa zbunjujućim mnoštvom učesnika u interak­ ciji, sociolozi i obični ljudi razvili su tipove učesnika u reakcijama. U pogledu problema veličine grupe postoji velika razlika između dijada (grupa od dva člana) i trijada (grupa od tri člana). Prisustvo treće osobe u trijadi omogućuje nastanak nezavisne grupne struk­ ture. Dalje uvećavanje veličine grupe nije toliko važno koliko pre­ lazak iz dijade u trijadu, to jest priključivanje treće osobe dijadi. Sto je grupna struktura veća, pojedinac je slobodniji.

5.

Mene - prihvatanje i percepcija uopštenog drugog od strane pojedinca; kon­ formistički aspekt sopstva.

116 6.

DŽORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

7. 8. 9. 10. 11.

12. 13. 14. 15.

Ziml je bio zainteresovan za problem distance. Taj interes manifestovao se u njegovoj raspravi o društvenom tipu strancu, koji niti je previše blizu ni previše daleko od grupe. Distanca je pove­ zana i sa socijalnim formama, što znači da poseban oblik udalje­ nosti i otuđenosti ulazi u sve društvene odnose. Distanca se takode vezuje za Zimlovo razmišljanje o vrednosti. Vredne su one stvari koje nisu ni predaleko ni preblizu. Zimlova grand-teorija bavi se tragedijom kulture. Tragedija kulture razmatra rast objektivne kulture i njenu sve veću prevlast nad subjektivnom kulturom. Veblenova grand-teorija bavi se sve većom kontrolom biznisa nad industrijom i negativnim efektima koji iz toga proizilaze. Mid je bio socijalni biheviorista koji nije bio samo zainteresovan za ponašanje koje je zasnovano na mehanizmu stimulus-odgovor, već i za ljudsku svest koja deluje između stimulusa i odgovora; ljudi razmišljaju pre nego što nešto urade. Četiri faze akta su impuls, percepcija, manipulacija, konzumacija. Iako ljudi i životinje koriste gestove i konverziraju gestovima, samo ljudi mogu da koriste značajne gestove, značajne simbole i jezik. Uopšteni drugi je stav čitave zajednice. Sopstvo ima dva aspekta koji se nalaze u stalnoj tenziji: ja (nepo­ sredan, nepredvidiv i kreativan aspekt) i mene (usvajanje uopšte­ nog drugog koje vodi ka konformizmu).

Literatura

za dalje

čitanje

Lukić, Radomir D. (1987). Formalizam u sociologiji. Zagreb: Naprijed. Marinković, Dušan [priredio] (2008). Georg Zimi (zbirka tekstova Georga Zimla). Novi Sad: Mediterran Publishing. Mead, George Herbert (2003). Um, osoba i društvo. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Simmel, Georg (2001). Kontrapunkti kulture. Zagreb: Naklada Jesen­ ski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Spasić, Ivana (1998). Interpretativna sociologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Veblen, Torsten (1966). Teorija dokoličarske klase. Beograd: Kultura. Veblen, Torsten (2008). Teorija dokoličarske klase. Novi Sad: Medi­ terran Publishing. Zimi, Georg (2004). Filozofija novca. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

GLAVA 4 SAVREMENE GRAND-TEORIJE (1)
Strukturalni funkcionalizam Teorija sukoba Opšta teorija sistema Sažetak Literatura za dalje čitanje U ovoj i sledećoj glavi okrečemo se savremenim sociološkim teorijama koje se, kao i klasične teorije koje smo obradili u pret­ hodne dve glave (s mogućim izuzetkom Midove teorije), mogu okvaliflkovati kao grand-teorije. U ovoj glavi obradićemo tri usko povezane teorije - strukturalni funkcionalizam, teoriju sukoba i opštu teoriju sistema. Teorija sukoba nastala je kao reakcija na ne­ kada dominantnu (barem u SAD) teoriju strukturalnog funkcionalizma. Teorija sistema takode je usko povezana sa strukturalnim funkcionalizmom. Zapravo, koncept sistema često se upotrebljava u teoriji strukturalnog funkcionalizma. Međutim, kao što ćemo videti iz diskusije o radu najvažnijeg savremenog sistemskog teore­ tičara, Niklasa Lumana, to su sada dve sasvim različite teorije.

STRUKTURALNI FUNKCIONALIZAM
Kao što sam naziv govori, strukturalni funkcionalizam usredsreduje se na društvene strukture i njihov funkcionalni značaj (pozitivne ili negativne posledice) za druge strukture. U nazivu ove teorije termini „strukturalni" i „funkcionalni" ne moraju se nužno koristiti zajedno (negde je, recimo, odomaćeniji naziv funkciona­ lizam), mada je to već uobičajeno. Možemo da analiziramo druš­ tvene strukture, paternizovane društvene interakcije i postojane
Strukturalni funkcionalizam - sociološka teorija koja se usredsreduje na društvene strukture i na njihov funkcionalni značaj (pozitivne ili nega­ tivne posledice) za druge strukture. Strukture - u društvu, paternizovana društvena interakcija i stalni društveni odnosi.

. obrazovni sistem stvarao je ogroman broj radikalnih studenata koji se nisu dobro uklapali u strukturu zanimanja koja su im bila nuđena na tržištu. Naredni odeljak bavi se jednim od najpo­ znatijih radova u istoriji strukturalnog funkcionalizma i u njemu nalazimo jednu intrigantnu i veoma kontroverznu sliku društva. Slično tome. Iako takva napetost između struktura često postoji. Strukturalni funkcionalista bavi se međusobnim odno­ som društvenih struktura (na primer. Zauzvrat. U vreme Vijetnamskog rata i studentskog pokreta krajem 1960-ih i po­ četkom 1970-ih godina prošlog veka. shodno tome. privreda obezbeđuje te položaje onim pojedincima koji steknu odgovarajuće obrazovanje. njihovim međusob­ nim odnosima i prinudnim dejstvom koje one imaju na aktere. Funkcije . Socijalni funkcionalizam . Pa ipak.vrsta strukturalnog funkcionalizma koji se usred­ sreduje na velike društvene strukture i ustanove društva. Na primer. odnosom između privred­ nog sistema i obrazovnog sistema). obrazovni sistem i studenti pred sobom imaju cilj koji treba da ostvare na kraju obrazovnog procesa. među sociološkim strukturalnim funkcionalistima dominantan je socijalni funkcionalizam. Iako postoji više tipova strukturalnog funkcionalizma. strukturalni funkciona­ lizam nastoji da se usmeri na pozitivnije i funkcionalnije međustrukturalne odnose.vidljive posledice koje omogućuju svakom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi). Socijalni funkcionalizam prvenstveno se bavi društvenim strukturama i ustanovama. Zahvaljujući tome.118 DŽORDŽ RICER . a da se istovremeno ne bavimo funkcija­ ma (vidljivim posledicama koje omogućuju svakom poje­ dinačnom sistemu da se adaptira na svoje okruženje) koje one imaju za druge strukture. biti pred­ stavljen u ovoj glavi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI društvene odnose. njihove među­ sobne odnose i prinudno dejstvo koje one imaju na aktere. ne mora obavezno da bude tako. Mada ovo daje sliku pozitivne i tesne po­ vezanosti struktura. naglasak se stavlja na funkcije koje jedna struktura obezbeđuje drugoj. pa će on. možemo istraživati funk­ cije čitavog niza društvenih procesa koji nisu strukturirani (na primer. obrazovni sistem obezbeđuje obučeno osoblje koje je potrebno za popunjavanje profesionalnih položaja u privredi. ponašanje gomile). strukturalni funkcionali­ zam odlikuje usredsredenost na oba ova elementa (i strukture i funkcije). Pri tome.

zašto bi neko želeo d a b u d e čistač k a d a je to loše plaćen p o s a o ili. p o n j i h o v o m mišljenju. Dejvis i M u r sistem stratifikacije p o s m a t r a j u kao strukturu socijetalnih nivoa. Problem je pronaći siguran način da prave osobe stignu do pravih . pak. ali je s neprijatnim položajima p o t p u n o drugačije. z a n i m a n j a p o p u t rad­ nika i upravljača). neki položaji važniji su za opstanak društva o d nekih drugih. T a teorija j a s n o p o k a z u j e d a su njeni autori stratifikaciju smatrali univer­ z a l n o m i n u ž n o m . Iako je važno da se svi položaji p o p u n e . Prvo. Dejvis i M u r tvrdili su d a nestratifikovana i besklasna društva nikada nisu postojala. N a i m e .SAVREMENE GRAND-TEORIJE 119 Funkcionalna teorija stratifikacije i njene kritike Kingsli Dejvis i Vilbert M u r izložili su svoju teoriju stratifi­ kacije u tekstu p o d nazivom „ N e k i principi stratifikacije" objav­ l j e n o m u American Sociological Review. Sva društva i m a j u potrebu za j e d n i m takvim s i s t e m o m z b o g čega sistem stra­ tifikacije i postoji. naglašavajući da se stratifikacija o d n o s i na društvene položaje (na primer. različiti društveni položaji zahtevaju različite sposobnosti i talente. T u se javljaju dva p r o b l e m a . televizijski producenti ili folk zvezde. Teorija. akcenat je n a strukturi društvene stratifikacije i funkcijama koje o n a obavlja. K o n a č n o . D r u g i m recima. da su popunjeni oni najvažniji. O n i se bave činjenicom d a različiti položaji unutar strukture nose sa s o b o m različite stepene prestiža. a ne na pojedince u sistemu stratifikacije. a ne p i t a n j e m kako pojedinci stižu d o tih položaja. funkcionalna nužnost. ali retko ko bi hteo d a b u d e dubretar ili rudar. hirurg k a d a je to v e o m a o d g o v o r n a pozicija? D r u g o . g o d i n e . čak n e o p h o d n o . n a koji način ih društvo podstiče d a ispu­ njavaju dužnosti koje ti položaji zahtevaju? Odgovarajuće popunjavanje položaja u društvu problematič­ no je iz tri razloga. posebno je važno. O s i m toga. M n o g i bi hteli da b u d u uspešni fudbaleri. neki društveni položaji m n o g o su pri­ jatniji i poželjniji o d drugih. K l j u č n o pitanje za Dejvisa i M u r a jeste kako druš­ tvo motiviše i raspoređuje p o j e d i n c e na odgovarajuće položaje u sistemu stratifikacije. k a d a pojedinci već z a u z m u odgovarajuće položaje. Stratifikacija je. N i j e problem pridobiti ljude da za­ u z m u prijatne položaje. 1 9 4 5 . na koji način društvo pravim p o j e d i n c i m a uliva želju d a p o p u n e odgovarajuće položaje? D r u g i m recima. Prvo.

120 DŽORDŽ RICER . k a o što su prestiž. D a bi društvo bilo sigurno d a će pravi pojedinci zauzeti visokorangirane položaje. P o d nekim drugačijim okolnostima. U m e s t o toga. o n i s m a t r a j u d a je stratifikacija meha­ nizam koji nastaje neplanirano. A k o . o n i tvrde d a j e svako društvo stratifikovano. ali je o n d a barem n e o p h o d n a seksualna privlačnost. M e đ u t i m . i d a takvo mora biti kako bi preživelo. folk zvezda m o r a d a i m a sluha d a bi m o g l a d a peva. Sledstveno t o m e . Pretpostavlja se d a su visokorangirani položaji u sistemu stratifikacije manje ali važniji prijatni. kako bi se postigla p o d u d a r n o s t između individualnih sposobnosti i zahteva koje iziskuju položaji. n a m e r n o razvija sistem stra­ tifikacije. m a n j a j e potreba društva d a ti položaji b u d u p o p u n j e n i i d a oni koji ih p o p u n j a v a j u savesno izvršavaju svoje dužnosti. Dejvis i M u r pretpostavljali su suprorno. a k o želite d a u društvu b u d e dovoljno lekara. o n o za njih m o r a obezbediti različi­ te nagrade. Najjednostavnije re­ čeno. Dejvis i M u r ne tvrde d a društvo. R e c i m o . te d a stoga zahtevaju naj­ veće s p o s o b n o s t i i talente. n e o p h o d n o j e d a i m ponudite . Dejvis i M u r bavili s u se funkcionalno najvažnijim p o l o ­ žajima u sistemu društvene stratifikacije. sudija.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI položaja. ali o t o m e nisu raspravljali: oni su smatrali d a nisko rangirani položaji u sistemu stratifikacije pružaju veću prijatnost (to je n e o b i č n o gledište . n e o p h o d n o j e d a društvo t i m p o l o ž a j i m a dodeli vredne i privlačne nagrade. profesora ili visokih oficira. ali i m a j u manji značaj. osoba n e m a ni j e d n o ni d t u g o . m e đ u t i m . D a b i odgovarajući broj p o j e d i n a c a poželeo d a ih z a u z m e i d a b i o n i koji ih z a u z i m a j u marljivo ra­ dili. strukturalni funkcionalista bi rekao d a sa sistemom p o p u n j a ­ vanja društvenih položaja nešto nije u redu.m o ž e li zaista pozicija radnika biti prijatnija i poželj­ nija o d pozicije j e d n o g upravnika velike korporacije?). društvena stratifikacija hijerarhijski je organizovana struktura k o j a i m a funkciju d a p o d s t a k n e prave lju­ de d a učine sve što j e p o t r e b n o d a bi stigli d o visokorangiranih položaja koji su najvažniji za o p s t a n a k i funkcionisanje društva. T a k o ­ de. za preživljavanje društva. d a bi bilo sigurno d a će visoki položaji biti adekvatno p o p u n j e n i . m o ž d a sluh nije n e o p h o d a n . a ipak se našla n a poziciji folk zvezde. visoka plata i dovoljno s l o b o d n o g vremena. te d a zahtevaju manje s p o s o b n o s t i i talenta.

na primer. Moguće je stvoriti strukture koje će vršiti iste funkcije kao i stratifikacija. godine. nestratifikovan način. Uopšteno . kada je prvi put objavljena. funkcionalističku teoriju stratifikacije moguće je kritikovati zbog toga što. U suprotnom. pretpo­ stavlja da ona moraju postojati i u budućnosti. Međutim. postoji stalna težnja da se ograniči broj lekara. Medicinske sestre su možda značajnije za društvo od filmskih zvezda. možda i važniji za preživljavanje društva. a možda čak i propasti. one raspolažu s daleko ma­ nje moći. Ipak. Ona to radi tako što tvrdi da ti ljudi zaslužuju svoje nagrade. O d 1945. Dejvis i Mur smatraju da ne mo­ žemo očekivati da se pojedinci prihvate mukotrpnog i skupog procesa medicinskog obrazovanja ako im ne ponudimo ovakvu vrstu nagrada. Kritike. đubretari su. teško podržati. Osim toga. ali bez štetnih efekata koje stratifikacija podrazumeva (poput velikih nejednakosti). budu­ ća društva mogu biti organizovana na drugačiji. D a li su đubretari zaista manje značajni za opstanak društva od neke reklamne agencije? Zapravo. ti položaji ostaće nepopunjeni i društvo će ispaštati. uprkos nižoj pla­ ti i manjem ugledu. Takode. ugled i novac. strukturalno-funkcionalistička teorija stratifikacije bila je izlože­ na mnogobrojnim kritikama. Čak i onda kada se za neki položaj može reći da ima veći značaj za funkcionisanje društva. iako poseduju sve potrebne sposobnosti. Čini se da ovaj stav sadrži tvrdnju da pojedinci koji zauzimaju visoke položaje moraju dobiti odgovarajuće na­ grade za svoj rad. Jedna od osnovnih kritika glasi da funkcionalistička teorija stratifikacije održava privilegovan polo­ žaj onih koji već imaju moć. odnosno da im je za dobrobit i napredak društva potrebno ponuditi te nagrade. veće nagrade ne moraju nužno da idu tim važnijim položajima. D a li zaista ima malo ljudi koji su sposobni da popune visoke položaje? Zapravo.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 121 ove i mnoge druge nagrade. U medicinskoj profesiji. ugleda i prihoda od filmskih zvezda. može se tvrditi da je ideju funkcionalnih polo­ žaja koji se razlikuju po svom značaju za društvo. mno­ gi ljudi nisu u mogućnosti da steknu obuku koja im je neophod­ na da bi stigli do prestižnih položaja. na osnovu činjenice da su stratifikovana društva postojala u prošlosti i postoje u sadašnjosti.

izložićemo Parsonsove četiri funkcije i analizi­ rati njegove ideje o strukturi i sistemu. kao i društvene organizacije uopšte. Parsons se usredsredio ns skupove aktivnosti usmerenih ka zadovoljenju višestrukih pctreba sistema. U ovom odeljku bavićemo se kasnijom fazom njegovog strukturalnog funkcionalizma izloženog u knjizi Društveni sistem (1951). ta četiri imperativa poznata rii kao shema APIL. pa čak ni onda kada za njima i njihovim doprinosom postoji očita potreba. Talkot Parsons (1902-1979). godine). postizanje cilja (P). to je jedno veoma konzervativno i kontroverzno shvatanje. moguće je zamisliti drugačiju vrstu društvene stratifikacije. Strukturalni funkcionalizam Talkota Parsonsa Najpoznatiji strukturalni funkcionalista. To je način na koji je strukturalni funkcionalizam shvatao strukturu i funkcionisanje sistema društvene stratifikacije. APIL. mnogi talentovani ljudi nikada ne dobiju priliku da pokažu da li su sposobni da upravljaju na visokim položajima. od­ nosno u knjizi Privreda i društvo (koju je s N . integracija (I) i latentnost. Konačno. L održavanje obrasca (L). Njegova teorija počiva na četiri funkcionalna imperativa (zahteva) svih sistema delanja (čuvena shema APIL U ovom odeljku. to jest da su nužne i karakteristične za sve sisten Da bi preživeo. Ti imperativi su adaptacija (A). ugled i prihod da bismo ih podstakli da zauzimaju visoke položaje. Zajedno. Smelserom obja­ vio 1956.va usmerena ka zadovoljenju njegovih potreba. . Drugim recima. napisao je veliki broj teorijskih radova.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I govoreći. Parsons je tvrdio da četiri funkcije predstavljaju imperative. Proučavajući funkcije.122 D Ž O R D Ž RICER . može se tvrditi da pojedincima ne moramo po­ nuditi moć. Me­ đutim. Oni koji se nalaze na visokim položajima imaju jasan interes da sačuvaju malu brojnost i veliku moć. svaki sistem mora da zadovolji četiri impera:. Ljude podjednako može motivisati zadovoljstvo koje donosi uspešno obavljanje posla ili mogućnost da budu ko­ risni drugima. Postoje i drugi načini da društvo motiviše svoje članove da obavljaju važne društvene uloge.

Savremeni primer jesu Sjedinjene Američke Države. Sistem ne može d u g o da opstane ako nije usklađen sa svojim okruženjem. n a v r h u n c u h l a d n o g rata sa Sovjetskim S a v e z o m . R o n a l d R e g a n (američki predsednik u p e r i o d u 1 9 8 1 . Sjedinjene Američke Države m o g u d a p o d staknu druge države d a traže d o d a t n e zalihe nafte ili i m čak p o ­ m o g n u d a p r o n a đ u z a m e n u za fosilno gorivo.1 9 8 9 ) predložio je stvaranje antibalističkog raketnog sistema osmišljenog tako d a uništi nadolazeće sovjetske rakete pre nego što o n e eksplodiraju n a a m e r i č k o m tlu. pogotovo onih koji troše m n o g o benzina. koje ne m o g u d a nastave s proizvodnjom velikog broja automobila. o n o neće moći da preživi osim ukoliko se njego­ vi pripadnici ne prilagode n o v o m okruženju. A k o d o đ e do nesklada. Pre­ ciznije rečeno. Sistem mora da se adaptira na okolinu i da je prilagodi svojim potrebama. prilagođavajući se tako spoljnoj real­ nosti u kojoj fosilno gorivo predstavlja ograničen resurs. s a m a ta m o g u ć n o s t imala je svrhu da poveća u l o g i cenu trke u n u k l e a r n o m naoružanju i z m e đ u S A D i bivšeg Sovjetskog Saveza. ako se j e d n o zemljoradničko pleme nade u okruženju u k o m e je zemljište neplodno i n e p o g o d n o za uzgajanje voća i povrća. D a bi preživeli. sistem m o r a d a se prilagodi spoljašnjim opa­ snostima i nepredviđenim situacijama. oni moraju da se sa zemljoradnje preorijentišu na lov i ribolov. K o n a č n o . Sovjetska n e s p o s o b n o s t Adaptacija . S A D će morati d a p o č n u d a razvijaju alternativne načine za prevoz svog stanovništva. . P o m e n u t o p l e m e tako m o ž e d a p r e d u z m e niz mera koje i m a j u svrhu d a okrepe zemljište i učine ga p o g o d n i j i m za uzgajanje useva. sistem će se naći u velikoj opasnosti i rizikovaće svoj nestanak. Sistem mora uspešno da izađe na kraj sa spoljašnjim opasnostima i nepredviđe­ nim situacijama. Iako takav sistem nikad nije izgrađen. N a primer.prvi od Parsonsova četiri funkcionalna imperativa. Sistem takode m o ž e nastojati d a svojim p o t r e b a m a prilago­ di okruženje. sistem m o r a uspešno d a izađe na kraj sa spoljašnjim opasnostima i nepredviđenim situacijama.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 123 A d a p t a c i j a podrazumeva da se sistem m o r a prilagoditi svom okruženju i d a okruženje m o r a prilagoditi svojim potrebama. N a primer. Zavisne o d ograničenih količina nafte k o j a d o ­ lazi iz inostranstva. u svetu u k o j e m su rezerve nafte sve manje.

ne može prosto da definiše svoje ciljeve jednom za sva vremena i da se potom više nikada ne vrati na taj problem.124 D20RDŽ RlCER . Međutim. Prema tome. Pleme mora da alocira (rasporedi) dovoljno vremena. kao i svi drugi sitemi. i da ga. To predstavlja primer jedne uspešne adaptacije. univerzitet je sistem koji ima dva različi­ ta osnovna cilja: da podučava studente i da omogući profesorima da vrše osnovna istraživanja. . Svi društveni sistemi imaju taj cilj. Postizanje cilja . Ako moraju samo da se bave podučavanjem studena­ ta. neće imati dovoljno vremena za rad sa studentima. Krajnji cilj svakog sistema nije samo da preživi u budućnosti.drugi Parsonsov funkcionalni imperativ koji se odnosi na potrebu sistema da definiše i ostvari svoje osnovne ciljeve. Postizanje cilja odnosi se na potrebu sistema da definiše i ostvari svoje osnovne ciljeve. poput nesposobnosti komandne ekonomije da proizvede i raspodeli potrebne proizvode. zbog čega će obrazovanje studenata trpeti. Kroz integraciju sistem nastoji da reguliše odnose izme­ đu svojih delova. neophodna za dalje unapređivanje znanja. kada ga postigne. ali i niz drugih konkretnijih ciljeva. univerzitet mora neprekidno da traga za balansom između njih. Slično tome.treći Parsonsov funkcionalni imperativ koji se odnosi na potre­ bu sistema da reguliše odnose između svojih delova. Integracija . da bi mogao da ostvari oba cilja u odgovarajućoj meri. cilj podučavanja studenata i cilj vršenja istraživanja često dolaze u sukob. ljudstva i resursa u obe te grane. na primer. energije.) Napor SAD da se prilagodi sovjetskoj pretnji doveo je do okončanja te pretnje.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI da nastavi trku nesumnjivo je bila jedan od činilaca koji je ubr­ zao raspad SSSR-a. unapredi i ra­ zvije. (Drugi činioci uključuju različite unutrašnje probleme i krize. Okolnosti se menjaju i odluke koje su nekad omogućavale postizanje cilja mogu po­ stati nedelotvorne i prevazidene. profesori nisu u mogućnosti da posvete dovoljno vremena i energije istraživanjima. Na primer. Unutar univerziteta. Da bi pleme iz našeg primera uspešno stvori­ lo održiv zemljoradnički sistem. univerzitet. Integracija takođe obuhvata i upravljanje međusobnim odnosima tri preostala funkcional­ na imperativa (APL). održava u zadovoljavajućem obimu. ono mora pokušati da poveže zemljoradnju i lov. već i da se poveća. ako profesori previše vre­ mena troše na istraživanja. S druge strane.

ali na makronivou. ima svrhu da osnaži motivaciju kod ljudi da se potrude da stignu do vrha stratifikacijske lestvice.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 125 uprava univerziteta mora biti sigurna da istraživanja i nastava nisu postali potpuno razdvojeni jedno od drugog. velikim naporom ili svojom genijalnošću. koja podrazumeva veće nagrađivanje onih koji zauzimaju visoke položaje. Cela struktura sistema.drugi aspekt Parsonsovog četvrtog funkcionalnog im­ perativa. Ne samo da sistem mora da stvori i održava tu motivaciju. s vremena na vreme. postao najbogatiji pojedinac u Americi. Takve priče posebno su prisutne danas. Na primer. Održavanje obrasca više se odnosi na potrebu sistema da obezbeđuje. uključe u istraživačke projekte. Zato je važ­ no da rezultati profesorskih istraživanja budu integrisani u nji­ hova predavanja i da se studenti. Održavanje obrasca . Četvrti funkcionalni imperativ Parsons naziva latentnost ili odr­ žavanje obrasca. Održavanje obrasca bavi se gotovo istim problemom. u medijima čuje­ mo ili pročitamo priče o izvanrednom uspehu pojedinaca koji su se. čineći ih povezanijim. a pojedinci nastavili da se trude. održava i obnavlja motivaciju pojedinaca. odnosi se na potrebu sistema da obezbeđuje. već s vremena na vreme mora i da je obnavlja da bi sistem opstao. Latentnost je ugrađena u već razmatranu funkcionalnu teo­ riju stratifikacije. održava i obnavlja kul­ turne obrasce koji stvaraju i potkrepljuju individualnu motivaciju. Takvi međusobni odnosi pomažu da se izbegne neusaglašenost između nastave i istraživanja. Integracija takođe obuhvata i upravljanje među­ sobnim odnosima tri preostala funkcionalna imperativa (APL).prvi aspekt Parsonsovog četvrtog funkcionalnog imperativa. Najbolji primer je Bil Gejts koji je kao mlad čovek. za samo nekoliko godina. a ne na mikronivou. odnosi se na potrebu sistema da stvara. osmišljena je tako da motiviše pojedince da se potrude da napreduju na stratifikacijskoj lestvici i zauzmu visoke položaje. kad god je to moguće. održava i obnavlja motivaciju pojedinaca. Da bi se očuvao sistem društvene Latentnost . Latentnost se odnosi na potrebu sistema da stvara. kao i priča nekih drugih računarskih i Internet milijardera. . u vremenu uzleta računara i Interneta i velikog broja ljudi koje je uspeh u toj oblasti brzinom svetlosti odveo na vrh. održava i obnavlja kulturne obrasce koji stvaraju i potkrepljuju individualnu motivaciju. Prepričavanje Gejtsove priče. brzo uspeli na sam vrh sistema.

sistema ličnosti. biotehnologija).126 D Ž O R D Ž RICER . Kulturni sistem -' Po&PJUĆl : :^ Crtež 4. tako što prilagodava i menja spoljni svet. Nove norme imaju svrhu da podrže nove načine uspinjanja na vrh sistema stratifikacije. Recimo. norme i vrednosti nisu statične i moraju se menjati da bi odražavale novu društve­ nu realnost. naročito onaj ekonomski.1 Struktura opšteg sistema delanja Iako je shema APIL razmatrana uopšteno kao i na nekim posebnim primerima. a ljudi održali u svojim nastojanjima da stignu do vrha sistema. Međutim. podrazumevaju da uspeh u karijeri treba da dođe brzo i rano: mladi su razvili svest i sposobnosti za po­ stizanje uspeha u novoj ekonomiji. prilagođavajući Ponašajaći organizam .Parsonsov sistem delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije. Ona se može primeniti i na najopštiji i sveobuhvatni sistem delanja koji se sastoji od četiri dela: ponašajućeg organizma. barem kada je ekonomija u pitanju. nove norme. behavioral organism) sistem je delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije. Ponašajaći organizam (engleski. ali da je nužno da na tom putu prođe neko vreme. Brzo su uspevali samo gang­ steri i mafijaši. Uspeh. visoko se ceni u SAD. Takav vrednosni sistem pomaže očuvanje sistema stratifikacije i podržava one koji žele da napreduju u njemu. Internet. nastankom takozvane nove ekonomije (računari. društvenog sistema i kulturnog sistema. Sva ova četiri sistema odnose se na delanje. Parsons ju je osmislio tako da može da se primeni na sve nivoe njegovog teorijskog sistema. neophodno je uspostaviti i održavati norme i vrednosti koje podržavaju takav sistem i takva nastojanja.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI KORENI stratifikacije. Međutim. nekada je u Americi vladalo uverenje da je dovoljno da budete uporni i da se dobro potrudite da biste se popeli na više pozicije na stratifikacijskoj lestvici. . ali je svaki od njih prvenstveno usmeren na ispunjavanje jednog od četiri funkcionalna imperativa.

Društveni sistem . Na crtežu 4.Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju latentnosti. Društveni sistem ispunjava funkciju integracije. (Videti crtež 4.1 koji pokazuje strukturu opšteg sistema delanja.Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju postizanja cilja. Odnosi između sistema su. da društveni sistem informaciono reguliše sistem ličnosti. Sistem delanja. Hijerarhijski raspored sistema delanja je jasan. informaciona hijerarhija nam pokazuje da kulturni sistem utiče na društveni sistem (snabdevajući informacijama društve­ nu strukturu). a da sistem ličnosti reguliše ljudski organizam. kao i s funkcijom svakog od njih. Na toj she­ mi moguće je videti na koji način sistemi delanja utiču jedan na drugi. Sistem ličnosti ispunjava funkciju po­ stizanja cilja. jer sistemi razmenjuju informacije i energiju. definišući ciljeve sistema i mobilišući resurse za nji­ hovo ostvarenje. Konačno. reci­ pročni. . organizam obezbeđuje energiju neophodnu za funkcionisanje sistema ličnosti. skup pojedinaca koji ulaze u među­ sobne interakcije u fizičkom okruženju. propisujući norme i vrednosti koje aktere motivišu da delaju. odnosno u kakvom su međusobnom odnosu. sistemi na dnu lestvice mogu se razumeti kao sistemi koji obezbeduju biološku energiju neophodnu za funkcionisanje viših sistema. svaki niži nivo Sistem ličnosti .Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju integracije.2 vidimo jedan hijerarhijski odnos između podsistema. Prvo. tako što kontroliše delove sistema. Parsons je očigledno imao jasnu predstavu o nivoima društvene analize i njihovim međusobnim odnosi­ ma. a sistem ličnosti organizovan u društveni sistem obezbeđuje uslove neophodne za kulturni sistem. a nivoi su u Parsonsov sistem integrisani na dva načina. S jedne strane. kulturni sistem ispunjava funkciju latentnosti. Kulturni sistem .) Do sada smo se upoznali s dva Parsonsova strukturalnofunkcionalna prikaza . kako vidimo. iz ugla informacione hijerarhijske kontrole i energetskog uslovljavanja. vršeći kontrolu nad delovima sistema. tako što definiše ciljeve sistema i mobilise resurse za njihovo ostvarenje. Celoj stvari može se pristupiti i iz jednog drugog ugla. Drugim recima. tako što obezbeđuje norme i vrednosti koje aktere motivišu na delanje.četiri funkcionalna imperativa i četiri sistema delanja. Nasu­ prot tome.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 127 i menjajući spoljni svet.

Bihevioralni organizam 6. odnosno od zajedničkih vrednosti koje prihvataju čla­ novi društva. Okruženje delanja: vrhovna realnost 2. Kasnije je upravo taj deo Problem poretka . Društveni sistem 4. a uspostaviti saradnju i repro­ dukciju.2 Struktura opšteg sistema delanja Kada je u pitanju okruženje sistema delanja. Sistem ličnosti 5. Pitanje po­ retka suštinski zavisi od koncepta društvene kontrole. ima metafizički prizvuk. nailazimo na problem poretka. U njego­ vim pretpostavkama o sistemima delanja. njegovu anatomiju i fiziologiju. de­ vijantnost i neslaganje i uspostaviti saradnju i reprodukciju. središnju tačku Parsonsovog teo­ rijskog rada predstavljaju njegova četiri sistema delanja. uključuje nesimboličke aspekte ljud­ skog tela. to jest pitanje kako je u društvu moguće eliminisari sukob. Najviši nivo. odnosno zajed­ ničkih vrednosti koje prihvataju članovi drušrva. već za univerzalnu ten­ denciju društva da simbolički izlazi na kraj s teškoćama ljudske egzistencije (poput nesigurnosti i tragedije) koje predstavljaju pretnju smislenom životu i smislenoj društvenoj organizaciji. .pitanje kako je u društvu moguće eliminisati sukob. vrhovna stvarnost. najniži nivo. fizička i organska okolina. Dru­ go. devijantnost i neslaganje. Ali. Problem poretka bio je najvažniji problem koji je Parsons želeo da reši svojom teorijom. Skladište informacija (kontroliše) Skladište informacija (kontroliše) Hijerarhiju uslovljavajućih faktora t 1. Pitanje poretka suštinski zavisi od koncepta društvene kontrole. viši nivoi kontrolišu one nivoe koji su u hijerarhiji ispod njih.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N obezbectuje uslove. Okruženje delanja: fizićko-organsko okruženje Hijerarhiju uslovljavajućih faktora Skladište energije (uslovljavanje) Skladište energije (uslovljavanje) Crtež 4. to jest energiju potrebnu višim nivoima.128 DZORDŽ RICER . Kulturni sistem 3. smatra se da se Parsons nije zaista interesovao za natprirodno. Kako je već napomenuto.

Parsons je sve više pažnje posvećivao konceptu druš­ tvene promene. 2. Sistemi teže samoodržavanju reda ili stanju ravnoteže. kontrolu varijacija koje se nalaze u okruženju i kontrolu pokušaja da se sistem promeni iznutra. hobsovski problem poretka. opšte je uverenje da je čak i njegov rad posvećen društvenoj promeni veoma statičan i strukturiran. već predstavljaju analitičko sredstvo za proučavanje i promišljanje stvarnog sveta. Alokacija i integracija predstavljaju dva osnovna procesa neophodna za održavanje dostignutog stanja ravnoteže sistema. barem na početku karijere. Sistemi teže samoodržavanju koje podrazumeva održa­ vanje granica i odnosa između delova i celine. ili pitanje kako sprečiti rat svih protiv sviju. Baveći se poret­ kom. koju on smatra najosnovnijim oblikom društvenog sistema. Parsons je svoj odgovor na rešenje tog problema pronašao u strukturalnom funkcionalizmu koji. 4. funkcioniše pod sledećim skupom pretpostavki: 1. Sistemi održavaju granice sa svojom okolinom. 5. interakcijom između ega i alter ega. Sistem može biti statičan ili uključen u organizovan pro­ ces promene. Priroda jednog dela sistema ima uticaj na oblik drugih delova sistema. Parsonsova koncepcija društvenog siste­ ma započinje na mikronivou. Međutim. Društveni sistem.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 129 njegove teorije izazvao najviše reakcija kritičara. Budući da je bio žestoko kritikovan zbog svoje statične ori­ jentacije. raniji mislioci nisu resili na zadovoljavajući način. Ove pretpostavke navele su Parsonsa da strukture poretka društva postavi na prvo mesto u svojoj analizi. U stvari. Tek kada se te kombinacije prouče i opišu. 3. ključni elementi Parsonsovog modela društva ne po­ stoje u stvarnom svetu. po njegovom mišljenju. 6. Po Parsonsovom mišljenju. malo vremena po­ svetio pitanju društvene promene ili stvaranju grand-teorije. moguće je baviti se pitanjem kako se one menjaju tokom vremena. Njegov prioritet bile su različite kombinacije društvenih promenljivih. . Sistemi imaju svojstvo reda i nezavisnosti delova. 7. Parsons je.

Ipak. Parsons nije bio samo strukturalista. odnosno normativnih očekivanja koja se za njih vezuju. 1. posmatrano u kontekstu njegovog funkcionalnog značaja za sistem. posmatrano u kontekstu nje­ govog funkcionalnog značaja za veći sistem. Parsons je društveni sistem posmatrao kao sistem interakci­ je. Sistem mora zadovoljiti većinu potreba svojih aktera. Ova definicija određuje društveni sistem pomoću nekih Parsonsovih ključnih koncepata kao što su akteri. . Pored statusa i uloge. određeniji od četiri funkcio­ nalna preduslova [APIL] koja važe za svaki sistem delanja). Parsons definiše druš­ tveni sistem kao skup pojedinaca koji ulaze u međusobne inte­ rakcije u fizičkom okruženju. već (barem kada je u pitanju njegov društveni položaj u sistemu) njegovo ponašanje predstavlja proizvod statusa i uloge. već predstavlja strukturalnu komponentu društvenog sistema.ono što akter radi na nekom položaju. optimalizacija zadovoljstva i kultura. Parsons nije uzeo interakciju. interakcija. Međutim. okruženje. Njihovi međusobni odnosi i nji­ hove društvene situacije definisani su i posredovani zajedničkim kulturnim simbolima. uzgred. u svojoj analizi društvenog sistema. U tim situacijama akteri teže da optimalizuju svoje zadovoljstvo. 2. već i funkcionalista. Ona se ne odnosi ni na aktere. Parsonsa su interesovale komponente društvenog sistema kao što su kolektiv. Status . U svojoj analizi društvenog sistema. Status se odno­ si na strukturalni položaj u društvenom sistemu. a uloga je ono što akter radi na tom položaju.strukturalni položaj unutar društvenog sistema. društveni sistemi moraju imati nužnu podršku drugih sistema. On je naveo tačan broj funkcionalnih preduslova za društveni sistem (koji su.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Parsons analizi tog nivoa nije posvetio mnogo prostora. kao osnovnu jedinicu za proučavanje društvenog siste­ ma. Da bi preživeli. Uloga . Društveni sistemi moraju biti strukturirani tako da funkcionišu u skladu s drugim sistemima. 3. Parsons se prvenstveno interesovao za njegove strukturalne komponente. već dihotomiju status/uloga. Akter nije sposoban za mišljenje i delanje. norme i vrednosti. mada je smatrao da su odlike ovog sistema interakcije prisutne u mnogo složenijim oblicima društvenog sistema.130 DŽORDŽ RiCER . ni na interakciju.

5. dok je raspravljao o društvenom sistemu. Parsons nije potpuno ignorisao pitanje odnosa između aktera i struktura. to jest postaju sastavni deo akterove svesti. Međutim. Parsons je to činio sa stanovišta sistema. Parsons je smatrao da su akteri u procesu socijalizacije pa­ sivni primaoci vrednosnih obrazaca. društvenom sistemu potreban je jezik. Iz Parsonsove rasprave o funkcionalnim preduslovima druš­ tvenog sistema lako se zaključuje da su njegova primarna interesovanja bili veliki sistemi i njihovi međusobni odnosi (otuda naziv socijetalni funkcionalizam). pomenuta rasprava odražava Parsonsov interes za očuvanje reda unutar društvenog sistema. Socijalizacija .proces u kome pojedinci prihvataju osnovne vrednosti neop­ hodne da bi se u društvu uspostavio vrednosni konsenzus. U uspešnom procesu socijalizacije te norme i vrednosti se internalizuju. Socijalizacija je proces u kojem pojedinci prihvataju osnovne vrednosti koje su neophodne da bi se u društvu uspostavio vrednosni konsenzus. Dispozicije prema potrebama . Parsonsa je zanimalo na koje načine se nor­ me i vrednosti sistema prenose na pojedince. U skladu s njegovim središnjim interesovanjem za društveni sistem. Takođe. 6. Sistem mora imati barem minimalnu kontrolu nad po­ tencijalno remetilačkim ponašanjem. Socijalizacija je koncipirana kao konzer­ vativni proces u kojem dispozicije prema potrebama (engleski. Posledica toga je da pojedinci. od ključnog značaja za ovu integraciju su procesi internalizacije i socijalizacije. Da bi preživeo. služe interesima sistema kao celine. u stvari. Sistem mora podsticati odgovarajuću participaciju svojih članova. već se takođe upoznaju s normama i vrednostima koje čine sastavni deo društvenog morala. težeći da ostvare sopstvene interese. Cak i onda kada je rasprav­ ljao o akterima. Tokom socijalizacije deca (budući akteri) ne uče samo kako treba da se ponašaju. Tokom perioda socijalizacije akteri stiču vrednosne orijen­ tacije koje u velikoj meri odgovaraju dominantnim vrednostima i osnovnoj strukturi uloga u društvenom sistemu.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 131 4.nagoni oblikovani drušvenim okruženjem. 7. Ako sukob postane dovoljno remetilački mora se staviti pod kontrolu. .

Naposletku. koji obezbeduje sredstva kojima te dis­ pozicije mogu da se zadovolje. a da istovremeno ne dovedu u pitanje integritet sistema. Sistem može podneti umerene količine individualnosti i devijantnosti. ostaju u primeni tokom celog života. Socijalizacija i društvena kontrola glavni su mehanizmi koji sistemu omogućavaju da sačuva ravnotežu. odnosno redukovati devijantnost. sistem mora da primeni ekstremnije meha­ nizme koji bi ga vratili u ravnotežu. one ne pripremaju decu za mnoge specifične situacije s kojima će se sresti kao odrasli ljudi.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I needs-dispositions. potrebno je da se socijalizacija tokom celog života dopunjuje nizom specifičnijih socijalizujućih iskustava. i uz povremeno blago osnaživanje. sistem mora biti sposoban da toleriše određen stepen ra­ zličitosti i devijantnosti. Visok stepen devijantnosti uvek ugrožava sistem. Uprkos toj potrebi. Pošto su norme i vrednosti koje se usvajaju u detinjstvu uglavnom veoma uopštene. Na taj način. druš­ tveni sistem bi trebalo da obezbedi veliki broj uloga koje razli­ čitim ličnostima omogućavaju da se izraze. ali sistem je često u stanju da se odbrani prilično jednostavnim mehanizmima koji . Parsons socijalizaciju vidi kao doživotni proces. društveni red ugrađen je u strukturu Parsonsovog društvenog sistema.132 D Ž O R D Ž RICER . Za kreativnost ima malo prostora ili ga uopšte nema. unutar sistema postoji čitav niz individualnih razlika. ako dođe do uvećane individualnosti koja bi mogla da rezultira ši­ rom devijantnošću. Uprkos konformizmu prouzrokovanom doživotnom socija­ lizacijom. Ali. postavlja se pitanje zbog čega te razlike ne predstavljaju glavni problem za funkcionisanje društvenog sistema? Jasno je da postoji niz društvenih mehanizama kojima se može obezbediti konformizam. za Parsonsa. norme i vrednosti koje su usvojene u detinjstvu ostaju stabilne. Potreba za zadovoljavanjem (gratifikacijom) vezuje decu za postojeći sistem. Uzimajući u obzir potrebu sistema za redom. društvena kon­ trola predstavlja isključivo drugu liniju odbrane. koja dolazi kasnije u životu. nagoni i potrebe koje oblikuje društvo) vezuju decu za društveni sistem. Prema tome. Osim toga. Međutim. Sistem najbolje funkcioniše kada se društvena kontrola koristi umereno. Fleksibilan društveni sistem jači je od onog koji ne prihvata nikakve devijantnosti.

relativno samodovoljna zajednica. Parsonsa je najviše interesovalo to kako funkcioniše sistem kao celina. upravljači i radnici moraju da se adaptiraju na svoje okru­ ženje. Staratelj ski poredak Privreda Crtež 4. u svakom sistemu postoje postupci koji se nagrađuju i oni koji se kažnjava­ ju. S jedne strane. Društvo. specifičan i posebno značajan društveni sistem je društvo. Na primer. prikazanom na crtežu 4. Recimo. Privreda . Parsons je istraživao kako sistem kontroliše delanje. a ne sam po sebi. s tim što sada imamo posla s podsistemima društvenog sistema koji predstavlja samo jedan od pod­ sistema opšteg sistema delanja. .1 (adaptacija. Ponovimo još jednom. Društvo je relativno samodovoljna zajednica u čijim okvirima njegovi članovi mogu da ostvare svoje pojedinačne i zajedničke potrebe. Kao strukturalni funkcionalista. a ne kako akteri stvara­ ju i održavaju sistem. Ponekad sistem nagrada i kazni može biti vezan za tradiciju.3 svaki podsistem obavlja iste četiri funkcije koje smo sreli u opštem si­ stemu delanja. integracija i postizanje cilja). proizvođači goriva moraju da se preorijentišu na rudnike Društvo . To najbolje pokazuje u kojoj meri je Par­ sons bio strukturalni funkcionalista.u Parsonsovoj teoriji. Kako vidimo iz crteža 4.podsistem društva koji za društvo obavlja funkciju adaptacije okruženju. njega je ak­ ter zanimao samo kao deo sistema. a ponekad za moralne vrednosti ili pravni sistem.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 133 deluju na nivou nesvesnog i nenameravanog. latentnost.3 Struktura opšteg sistema delanja Društvena zajednica Politički sistem • Privreda je društveni podsistem koji za društvo obavlja funkciju adaptacije okruženju. Iako pojam društvenog sistema obuhvata sve vr­ ste zajednica. vlasnici. ako nafta više ne može da se eksploatiše. Iz tog razloga. Parsons je u društvu razlikovao četiri strukture ili podsistema u zavisnosti od toga koje funkcije obavljaju.

N e k o l i k o g o d i n a kasnije. • Društvena zajednica (engleski. k a o što s u sticanje d o b r o g obrazovanja i m u k o t r p n i rad čime je m o g u ć e postići taj uspeh. N a pri­ mer. societal community) vrši funkciju integracije tako što koordinira različite delove druš­ tva. proizvođači m o r a j u d a prilagode okruženje p o t r e b a m a društva.134 DŽORDŽ RlCER . S druge strane. a potrebne su m u .po Parsonsu. predsednik K e n e d i izjavio j e d a postoji o p a s a n jaz u svemirskoj tehnologiji i z m e đ u S A D i S S S R . Starateljski poredak . vrši funkciju održavanja obrasca (funkciju latentnosti) tako što prenosi kulturu ( n o r m e i vrednosti) n a p o j e d i n c e i brine se o njenoj internalizaciji.po Parsonsu.a i uspešno mobilisao ljude i resurse kako bi S A D pretekle Sovjetski Savez u istraživanju k o s m o s a . fiduciary system) u koji s p a d a j u škola i porodica. 1 9 5 7 . podsistem društva koji vrši funkciju postiza­ nja cilja tako što ostvaruje društvene ciljeve i mobilise aktere i resurse koji su neophodni za njihovo ostvarenje. Društvena zajednica . a k o određene vrste poljoprivrednih proizvoda n e m o g u d a se n a đ u u n e k o m društvu. Cilj j e b i o posti­ g n u t k a d a s u S A D postale prva.podsistem društva koji vrši funkciju integracije tako što koordinipa različite delove društva. politički i kulturni sistem treba d a obezbede d a svaki o d njih funkcioniše kako Politički sistem . polity) vrši funkciju postizanja cilja tako što ostvaruje društvene ciljeve i mobilise aktere i resurse koji su n e o p h o d n i za njihovo ostvarenje. • Politički sistem (engleski. . • Starateljski p o r e d a k (engleski. k a o što je e k o n o m s k i uspeh. n e o p h o d n o j e d a se uvezu ili uzgaje. podsistem društva koji vrši funkciju la­ tentnosti i održavanja obrasca tako što prenosi kulturu (norme i vred­ nosti) na aktere i brine se o njenoj internalizaciji. godine S A D su bile p o t p u n o zatečene p o j a v o m sovjetskog Sputnjika — prve rakete u svemiru. i j o š uvek jedina država. Privreda kroz r a d prilagođava okruženje p o t r e b a m a društva i p o m a ž e društvu d a se prilagodi spoljnoj realnosti. Roditelji i nastavnici socijalizuju decu tako što n a njih prenose vrednosti. Z a k o n i koji se odnose n a privredni. N a primer. ili n o r m e .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN uglja. k o j a j e poslala čoveka n a M e s e c .

Pošto je uglavnom simbolička i subjektivna. Ti aspekti kulturnog sistema stoje na ras­ polaganju društvenom sistemu i sistemu ličnosti. uređeni sistem simbola koji akterima služe kao objekti orijentacije. elemente sistema delanja. Kulturu je Parsons shvatao kao paternizovan. Parsons je kulturni sistem (kao i ostale sisteme) definisao u svedu njegovog odnosa s drugim sistemima delanja. zakon o obaveznom osnovnom obrazovanju ne obezbeđuje samo pune klupe učenika. Ali. Pošto smo videli iz čega se sastoji društveni sistem. Iako su sve strukture društvenog sistema važne. učenjem i socijalizacijom. Kulturni sistem na­ lazi se na vrhu njegovog sistema delanja. već pruža sigurnost da će oni. simbola i ideja. a iz jednog sistema ličnosti u drugi sistem. Na primer. Tako je u druš­ tvenom sistemu kultura ugrađena u norme i vrednosti. a Parsons je sebe nazi­ vao kulturnim deterministom. . barem delimično.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 135 je planirano i da su međusobno dobro povezani. kultura se lako prenosi iz jednog sistema u drugi. sistem ličnosti i ponašajući organizam) kojima ćemo se baviti do kraja ovog odeljka. Kulturni sistem. već takođe ima nezavisnu egzistenciju u obliku društvene zalihe znanja. odnosno njegovim jezi­ kom rečeno. Ona se iz jednog u drugi društveni sistem može preneti difuzijom (širenjem). Kultura posreduje u inte­ rakciji između aktera u društvenom sistemu i integriše ličnost i društvene sisteme. Kultura ima naročitu sposobnost da postane. Parsons je kulturu video kao glavnu snagu koja povezuje različite elemente društva. Parsons je najveći značaj pridavao kulturnom sistemu. ali ne postaju deo tih sistema. kada stasaju da zauzmu društvene pozicije. koji će istovremeno biti sposobni da razumeju osnovne principe funkcionisanja političkog i pri­ vrednog sistema kako bi u njemu mogli da učestvuju. sastavni deo drugih sistema. postati barem dobro obučeni radnici. dok je u sistemu ličnosti procesom internalizacije postala sastavni deo ak­ terove svesti. Kultura predstavlja internalizovane aspekte sistema ličnosti i institucionalizovane obrasce društvenog sistema. kulturni sistem nije samo deo drugih sistema. vraćamo se na ostale podsisteme opšteg sistema delanja (kulturni sistem.

Dispozicije prema potrebi usmeravaju čoveka da se ponaša na određeni način u vezi s nekom potrebom. sistem ličnosti nije beznačajan u Parsonsovoj teoriji. To ne znači da Parsons nije priznavao određeni stepen nezavisnosti sistema ličnosti. . On ima jedinstvene karakteristike usled jedinstvenosti ljudskog životnog iskustva. Sistem ličnosti. dispozicije pre­ m ma potrebama jesu nagoni oblikovani društvenim okolnostima. Par­ sons je razlikovao tri osnovne vrste dispozicija prema potrebama.136 D Ž O R D Ž RICER . Druga vrsta obuhvata internalizovane vrednosti koje aktere navode da poštuju različite kulturne stan­ darde i norme. To je još jedan od razloga zbog kojih je Parsons sebe smatrao kulturnim deterministom. Iz ovako shvaćenih dispozicija prema potrebama proizla­ zi jedno prilično pasivno shvatanje aktera. Iako slab. Prva vrsta podstiče aktere da u svojim društvenim odnosima teže ljubavi. a ne svojim rođenjem. Parsons definiše ličnost kao organizovan sistem koji aktera orijentiše i motiviše na delanje. nego i društvenog sistema. Čini se da su akteri Ličnost . čovek može odustati od zadovoljenja potrebe ili ga odložiti. ali sklonosti koje pojedinci stiču u društvu. odobravanju i si. nagoni su deo biološkog organizma. Zbog fiziološke energije povezane s njima. nagoni omogućuju delanje. mada je očigledno da je njegov status u njoj sekundaran i zavisan. Drugim recima. simbolički (subjektivni) karakter kulture daje joj još jednu karakteristiku — mogućnost da kontroliše ostale sisteme delanja. Sistem ličnosti je ne samo pod kontrolom kulturnog. Drugim recima.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I Međutim.organizovan sistem po kome se pojedinac (akter) orijentiše i moti­ više na delanje. Konačno. Dispozicije prema potrebama treba razlikovati od nagona koji su izvedeni iz urođenih sklonosti. očekivanja od uloga vode aktere dava­ nju i traženju odgovarajućih reakcija. odnosno da pronađu nove ukoliko oni koji im već stoje na raspolaganju ne zadovoljavaju njihove potrebe. ali on je ne mora nužno zadovoljiti. Osnovni element ličnosti i naj­ značajniji aspekt motivacije jesu dispozicije prema potrebama. Dispozicije prema potrebama podstiču aktere da prihva­ te ili odbace predmete prisutne u njihovoj okolini. Drugim reci a. Dispozicije prema potrebama takode su definisane kao sklonosti.

Može se reći da Parsons. Pošto izostavlja mnogo važnih aspekata ličnosti. Parsons je još jednom potvrdio svoju koncepciju si­ stema ličnosti kao pasivnog i spolja kontrolisanog.proučavanje internalizacije kao dela sistema ličnosti u procesu socijalizacije .SAVREMENE GRAND-TEORIJE 137 u stanju da urade nešto jedino ako ih na to pokreće nagon ili ako je to propisano i ustanovljeno kao norma unutar kulturnog sistema. čak i onda kada je izučavao sistem ličnosti. da se nauči samodisciplini.takode odraža­ va pasivnost sistema ličnosti. Parsons je verovatno bio i sam svestan toga. za sve uloge koje pojedinci obavljaju postoje određe­ na očekivanja koja oni moraju da ispune. modifikuju na različite načine. ako ih na to pokreću i nagon i kul­ tura (što. On je takode naglašavao mogućnost loše integracije ova dva siste­ ma. Pa je tako tvrdio da su ljudi. Naglašavajući ulogu internalizacije i super ega. To se odražava na različite načine kojima Parsons povezuje ličnost sa društvenim sistemom. Na taj način. sposobni da kultu­ ru. Sve te snage ukazuju na integraciju sistema ličnosti s društvenim sistemom. još češće. akteri moraju da nauče da vide sebe na način koji je u skladu s položajem koji zauzimaju u siste­ mu. taj sistem je osiromašen. najveći broj kritičara smatra da je koncept ličnosti unutar Parsonsove teorije veoma pasivan i suprotan konceptu aktera. dok je internalizuju. on je pokušavao da koncipira ličnost kao aktera koji ima stvaralačke moći. Prvo. Akter takode mora da internalizuje vrednosne orijentacije. Parsonsovo naglašavanje dispozicija prema potrebama otvara i druge probleme. na primer. predstavlja suštinu koncepta dispozicije prema potrebi). Uprkos tim kasnijim gledištima i dodacima svojoj teoriji. u stvari. itd. bar u najvećoj mogućoj meri. odnosno. Pasivni sistem ličnosti očigledno predstavlja slabu kariku u Parsonsovoj teoriji. Pojedinac kao da ne može da se odupre prirodnim na­ gonima koje može da zadovolji samo unutar unapred definisanog skupa vrednosti i društvenih uloga. što je Parsons naglašavao. Drugo. što predstavlja problem koji sistem mora da prevazide. Na drugim mestima. Mada je u svojim ranim radovima bio spreman da rasprav­ lja o subjektivnim aspektima ličnosti. Parsons je s vremenom na­ pustio tu perspektivu. ograničio je moguće uvide . nije zaista bio zainteresovan za njega. Drugi aspekt Parsonsovog rada .

Kada nova era započne sigurno će biti učvršćena velikom tradicijom socio­ loške misli koju nam je on ostavio". jasno je naglasio da u to vreme postdiplomci nisu dolazili da studiraju kod Parsonsa. već kod Pitirima Sorokina.138 DžORDŽ RlCER . posebno zato što je taj materijal obezbedio jednu od najuticajnijih teorijskih knjiga u istoriji so­ ciologije. godine nije bio poznat kao sociolog. „Mnogo pre nego što je Parsons postao jedan od najvećih sociologa. Za to je postojao veoma jednostav razlog: Parsons 1931. . takode su interesantna. koji će po­ stati najveći Parsonsov protivnik: „Od prve generacije postdiplomaca koji su dolazili na Hardvard baš niko nije dolazio da studira kod Parsonsa. za nas je bio veliki mladi čovek. Iako smo mi studenti dolazili da studiramo kod slavnog Sorokina. mnogi će priznati da je: „Smrt Talkota Parsonsa označila kraj jedne ere u sociologiji. Parsons mu nije posvetio mnogo prostora u svojoj teoriji. koji je i sam značajan sociološki teoreti­ čar. Talkot Parsons Biografska skica Robert Merton bio je Parsonsov student baš kada je Parsons započinjao svoju profesorsku karijeru na Hardvardu. Njegova blistava karijera započela je prvim predmetom koji je predavao i iz koga je nastala knjiga Struk­ tura društvenog delanja koja se pojavila tek pet godina nakon njego­ vih prvih usmenih predavanja". Parsons je jasno naznačio da je svoju pažnju skrenuo daleko od unutrašnjeg značenja koje ljudsko delanje može imati.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI na sistem ličnosti. Iako se neće svi složiti s Mertonovom ovako pozitivnom ocenom Parsonsa. Iako je ponašajući organizam jedan od četiri sistema dela­ nja. Mertonova razmišljanja o Parsonsovom prvom teorijskom pred­ metu. neki od nas ostali smo da studiramo kod ne­ poznatog Parsonsa". Merton. sta­ rijeg profesora na fakultetu.

Roberta Mertona (1910-2003) koji je takođe stekao svetsku slavu. teorije srednjeg obima. pogotovo svo­ jom APIL shemom funkcionalnih preduslova sistema i opisom četiri podsistema delanja. Takode. Tako je Talkot Parsons iz svoje strukturalno-funkcionalističke perspektive ponudio korisno shvatanje društva. Merton je smatrao da sociolozi treba da stvaraju tzv. na njegovu organizaciju uti­ ču procesi učenja i uslovljavanja koji se odvijaju tokom ljudskog života. Iako je i sam bio strukturalni funkci­ onalista. omogućio je adaptaciju funkcionalizma i produžio njegovo trajanje. Iako je genetički zasnovan. ako ni zbog čega drugog. društvenim grupama. Strukturalni funkcionalizam Roberta Mertona Iako se i Parsons i Merton smatraju strukturalnim funkcionalistima. Cilj te kritike bio je da se funkcionalizam načini jačim i otpornijim na kritike. društvenom pokretljivošću. Ponašajući organizam je očigledno preostali sistem u Parsonsovom radu. društvenu pokretljivost. no Parsonsa treba pohvaliti barem zbog toga što ga je uvrstio u svoju sociologiju. grand-teorija. . Za razliku od Parsonsa koji je podržavao stvaranje sveobuhvatnih. Merton je uočio da je za uspešniju strukturalno-funkcionalisičku analizu društva potrebna jasnija i bolja predstava strukturalnog funkcionalizma. fomiranje društvenih normi itd. On je kritikovao neke ekstremne i neodbranjive aspekte strukturalnog funkcionalizma.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 139 Razlog što se ponašajući organizam našao medu sistemima de­ lanja jeste u tome što on predstavlja izvor energije za ostala tri sistema. koju izlažemo u narednom odeljku.teorije koje se bave delovima društvenog sistema. na primer. To su teorije koje ne pokušavaju da objasne ceo društveni sistem. Uspeh Mertonove kritike. medu njima postoje značajne razlike. fomiranjem društvenih normi itd.). onda zbog toga što je predvideo interesovanje nekih kasnijih sociologa za sociobiologiju i sociologiju tela. već samo neke njegove delove (društvene gru­ pe. Merton je poznat po svojoj kritici funkcionalizma. Merton je bio mnogo otvoreniji za marksističke uticaje od Teorije srednjeg obima . Sada ćemo se okrenuti radu Parsonso­ vog najpoznatijeg učenika.

niti za pojedince koji mu pripadaju. Prvi je postulat o funkcionalnom jedinstvu društva. Merton. verovanja itd. običaji. osnovna postulata funkcionalne analize. primitivna društva. ali se ne može proširiti na veća i složenija društva. po njegovom mišljenju. Na primer. Implikacija takvog gledišta jeste da različiti delovi društvenog sistema moraju pokazivati visok stepen integrisanosti. ta generalizacija možda važi za mala. Taj postulat dovodi do zaključka da su sve funkcije i strukture funkcionalno neophodne za društvo. Merton je kritikovao tri. Primer za to su različite strukture poput fabrika i autoputeva koje prouzrokuju raznovrsna zagađenja okoline i koje nisu funkcionalne ni za društvo. može se smatrati da su Merton i neki njegovi studenti (pogotovo Alvin Guldner) doprineli pomeranju struk­ turalnog funkcionalizma ka levoj političkoj orijentaciji. Recimo. Strukturalno-funkcionalistički model. sva standardizovana društvena i kulturna verovanja i prakse funkcionalni su kako za drušvo kao celinu.140 DŽORD2 RlCER . sve standardizovane društvene i kulturne forme i struk­ ture imaju pozitivnu funkciju. Po tom postulatu. Merton je smatrao da je to u su­ protnosti s onim što nalazimo u stvarnom svetu. u modernim društvi­ ma mogu postojati strukture koje nisu nužno funkcionalne niti za društvo. ideje. Nemaju sve strukture. tako i za pojedince koji ga čine. agresivni nacionalizam ili fanatična religioznost mogu biti potpuno disfunkcionalni. uvek pozitivnu funkciju. Slično tome. američko slabo finansirano i neadekvatno osnovno i srednje obrazovanje nije sposobno da snabde ljude veštinama koje su im potrebne da se uklope u svet visokih tehnologija. međutim. Po Mertonovom mišljenju. Drugi postulat je postulat univerzalne funkcionalnosti. smatra da se u . Treći postulat koji Merton kritikuje jeste postulat neophod­ nosti koji tvrdi da svi standardizovani aspekti društva ne samo što imaju pozitivnu funkciju.. ni za pojedince izložene tom zagađenju. u svetu u kojem se svakodnevno uvećava nuklearno na­ oružanje. nisu svi delovi društva visokointegrisani. Zapravo. već takođe predstavljaju nezamenljive delove celine. Nijed­ na druga struktura ili funkcija ne može funkcionisati tako do­ bro kao one koje već postoje. Drugim recima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Parsonsa. Po njemu.

Mertonovo uverenje da su empirijski testovi. . društvene strukture i mehanizmi društvene kontrole. ti rani analitičari bili su skloni mešanju subjektivnih motiva pojedinaca s funkcijama struktura ili ustanova.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 141 savremenom društvu uvek mogu pronaći različite strukturalne i funkcionalne alternative. Recimo. prema Merto­ novom mišljenju. Merton je smatrao da se svi ovi funkcionalni postulati osla­ njaju na neempirijske tvrdnje zasnovane na apstraktnim. Drugim recima. navelo ga je da razvije svoju paradigmu funkci­ onalne analize. tvrdnja da je sistem socijalne stratifikacije nezamenljiv za društvo. društvene norme. u isključivom fokusiranju na adaptaciju nalazi se očigledna ideološka pristrasnost. institucionalni i kulturni obrasci. druš­ tva i kulture. Smatrao je da svaki objekt koji može biti podvrgnut strukturalno-funkcionalnoj analizi mora biti standardizovana. Središte pažnje struktural­ nih funkcionalista trebalo bi da bude na društvenim funkcija­ ma. kao uputstvo za integraciju teorije i istraživanja. Važno je primetiti da jedna društvena struktura može Funkcije — uočljive posledice koje pomažu nekom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi). Rani strukturalni funkcionalisti nastojali su da se gotovo u potpunosti usredsrede na funkcije jedne društvene strukture (ili ustanove) za drugu. ali da osnovu njihove motivacije ne predstavlja nagrađivanje koje dolazi s obavljanjem korisnih usluga za društvo. Merton je bio socijetalni funkcionalista. Međutim. organi­ zacija grupe. teorij­ skim sistemima. Moguće je zamisliti sistem stratifikacije u kome su ljudi i dalje motivisani da zauzimaju najviše pozicije. Merton je pod tim jedinicama podrazumevao pojave kao što su društvene uloge. ne mora nužno biti tačna. Međutim. organizacije. a ne teorijske tvrdnje presudne za funk­ cionalnu analizu. od­ nosno repetitivna (ponovljiva) i paternizovana jedinica. po Mertonovom mišljenju. predstavljaju uočljive posledice koje pomažu nekom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi) okruže­ nju. Najmanje što jedan sociolog može da učini jeste to da svaki taj postulat prouči empirijski. Merton je od samog početka jasno naglasio da se strukturalno-funkcionalna analiza usredsređuje na grupe. a ne na individualnim motivima. jer posledice uvek moraju biti pozitivne. Funkcije.

One mogu nepovoljno uticati na sposobnost ovih delova da se adaptiraju ili prilagode. ropstvo je takode imalo disfunkcije kao što je prevelika zavisnost Juga Amerike od poljoprivrede i nespremnost za industrijaliza­ ciju koja je dolazila. Tokom 1930-ih godina gotovo u potpunosti sam se posvetio prou­ čavanju društvenog konteksta nauke i tehnologije. Merton * Autobiografska skica „Dugo sam želeo. utvrditi disfunkcijama ustanove ropstva na Jugu Amerike. i 19. Merton je razvio koncept disfunkcije. samo je jedna od njih — sociologija nauke — trajno zaokupljala moju pažnju. Robert K. da unapredim sociološke teo­ rije o društvenoj strukturi i kulturnoj promeni koje će nam pomoći da razumemo kako su drušrve. O d tog mnoštva različitih oblasti. veku imalo je jasne pozitivne posledice za bele stanovnike Juga. naročito Disfunkcije .J ne ustanove i način života postali onakvi kakvi su. ropstvo na Jugu SAD u 18. Uzrok dugotrajne razlike između Severa i Juga u stepenu industrijalizacije može se. Recimo. . uglavnom.uočljive posledice koje nepovoljno utiču na sposobnost pojedi­ načnog sistema da se adaptira (prilagodi). i još uvek želim. Da bi ispravio ove ozbiljne propuste ranog strukturalnog funkcionalizma. one mogu imati i negativne posledice po njih. kao i u drugim disciplinama koje su u razvoju. Za mene je proučavanje različitosti socioloških tema bilo od suštinske važnosti. Baš kao što strukture ili ustanove mogu doprineti održanju drugih delova društvenog sistema. Interesovanje za teorijsku soci­ ologiju navelo me je da izbegnem jednu vrstu specijalizacije koja je postala (po m o m mišljenju. bar delimično. Ali. opravdano) pravilo u današnjoj sociologiji.142 D Ž O R D Ž RICER . kao što su jeftina radna snaga koja se koristila za proizvodnju pamuka i društveni ugled.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I imati negativne posledice za drugu društvenu strukturu (setimo se primera zagađivanja).

ubedivanja masa. komunikacije u složenom savremenom društvu i ulo­ zi intelektualca unutar ili izvan birokratskog aparata. Savez udruženja boraca n a r o d n o o s l o b o d i l a č k o g rata. već kao izvor vrednosti koje se usvajaju kao osnova samoevaluacije (ova poslednja odvela me je do teorije referen­ tnih grupa). metoda istraživanja i supstancijalnog empirijskog istraživanja. proučavanju funkcionisanja birokratije. Kako su se moja teorijska proučavanja širila. Takođe sam se. posvetio sprovođenju prve velike sociološke studije o medicinskom obrazovanju kako bismo otkrili na koji način su različite vrste lekara socijalizovane u istim medicinskim škola­ ma. Iako su u prošlosti m o g l e imati pozitivne ili negativne posledice.posledice društvenog delanja koje su nevažne za proučavani si­ stem. te dve decenije bile su vreme u kojem je sociologija nauke konačno postala ozbiljna disciplina. veka i usredsredio se na nenameravane posledice planiranog društvenog delanja. u sa­ v r e m e n o m društvu o n e n e m a j u nikakav značajan uticaj. M e r t o n je takode razvio k o n c e p t nefunkcije koji j e definisao k a o posledice koje su nevažne za proučavani sistem. Iako je u svoje vreme ta organizaci­ ja imala značajnu u l o g u u s r p s k o m (i j u g o s l o v e n s k o m ) društvu. iako se neki m o ž d a neće složiti. što je vezano za zasebni karakter profesije kao vrste profe­ sionalne aktivnosti. . j a s n o je d a danas n e m a nikakav uticaj. Tokom 1950-ih godina usmerio sam se na razvijanje sociološke teorije osnovnih jedinica društvene strukture." * Robert Merton je preminuo 2003. T u se m o g u svrstati društvene forme koje su preživele iz prošlosti. godine. Primer za to je. Tokom 1960-ih i 1970-ih godina vratio sam se na intenzivno proučavanje društvene strukture nauke i njene interakcije s kognitivnom strukturom.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 143 u Engleskoj 17. statusni skup i modele uloga da bi ih imitirali. Tokom ovih proučavanja prvenstveno sam se orijentisao na poveza­ nost sociološke teorije. tokom 1940-ih godina okrenuo sam se pro­ učavanju društvenih uzroka nekonformističkog i devijantnog ponašanja. s Džordžom Riderom i Patrišom Kendal. Nefunkcije . a sve pre toga bilo je samo uvod. Zaključio sam da ljudi ne biraju skup uloga.

grupi ili bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj društvenoj pojavi. ali je za bele robovlasnike s Juga ono bilo i te kako funkcionalno. bilo funkcional­ no ili disfunkcionalno? Takvo pitanje je još uvek suviše uopšteno i zamagljuje niz drugih pitanja. Nivoi funkcionalne analize . Merton sma­ tra da stvari moramo sagledati iz različitih nivoa funkcionalne analize. ropstvo je verovatno bilo funkcionalno za određene delove drušva. Merton je u sociologiju uveo i koncept manifestnih i laten­ tnih funkcija. Za svaku od ovih grupa ropstvo ima različit značaj. a disfunkcionalno za neke druge. Recimo. pomaže izučavanju funkcionalnosti ropstva za Jug u celini. belačke poli­ tičke organizacije itd. Taj koncept podrazumeva da najpre moramo da izmerimo koristi i štete od svake ustanove. a potom utvrdimo da li je razlika pozitivna ili negativna. nikada ne mo­ žemo prosto sabrati pozitivne funkcije i disfunkcije i objektivno odrediti koje od njih preovlađuju. pa do organizacija. Merton je razvio kon­ cept neto balansa. crnačke političke organizacije. institucija ili grupa. Ta dva pojma takođe predstavljaju značajan doprinos Neto balans . Međutim. Izraženo u terminima neto balansa. Vratimo se na primer ropstva.funkcionalna analiza može da se sprovede na bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj društvenoj pojavi. kad se sve sabere i oduzme. Funkcionalisti su se generalno ograničavali na analizu društva kao celine. ali Merton je jasno naznačio da se analiza može sprovesti i na organizaciji. belačke porodice. Upotrebljivost Mertonovog koncepta proizilazi iz načina na koji se usmeravamo na pitanja od relativnog značaja. Upućivanje ovog pitanja na posebne nivoe. .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Da bi dao odgovor na pitanje da li pozitivne funkcije preovladuju nad disfunkcijama ili je obrnuto. Dakle. usled činjenice da je svaki problem složen i zasnovan na subjektivnoj proceni koja ne može tako lako da se izračuna i izmeri. počev od društva u celini. neophodno je da razlikujemo nekoliko nivoa analize i postavimo pitanje funkcionalnosti i disfunkcionalnosti ropstva za grupe i aktere koji se nalaze na različitim nivoima: crnačke porodi­ ce. kada je u pitanju ropstvo na Jugu SAD. Da li je rop­ stvo za Jug Amerike.razlika između funkcija i disfunkcija.144 DŽORDŽ RlCER . Da bismo uspešno resili probleme poput ovih. možemo da kažemo da je za američku privredu u celini ono bilo disfunkcionalno.

jeste njegova analiza odno­ sa kulture. ali je njegova nenameravana posledica bila prespora industrijalizacija i. stvaranje najniže klase koja je imala svrhu da unapredi društveni status južnih belaca. Jednostavno rečeno. Ključni koncept Društvena struktura i anomija Jedan od Mertonovih najznačajnijih doprinosa strukturalnom funkcionalizmu i sociologiji uopšte. tako i siromašnih. a latentne funkcije nenameravane posledice neke po­ jave. konačno. kako bo­ gatih. negativne i nevažne po­ sledice. Dok su nameravane posledice svima poznate. manifestne funkcije su nameravane.po Mertonu. Anomija se javlja onda kada postoji ozbiljan prekid između društvene strukture i kulture. Društena struktura predstavlja organizovan skup društvenih odnosa u kojima učestvuju članovi grupe ili društva. a latentna funkcija. Manifestna funkcija ropstva bilo je povećanje ekonomske pro­ duktivnosti Juga. Ropstvo je možda bilo uvedeno da pomogne privredni razvoj Juga. Piter Berger je taj proces nazivao razotkrivanjem. za neke je baš to suština sociologije. odnosno da gledamo iza (preko) izraženih namera.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 145 funkcionalnoj analizi. To znači da u analizi moramo da otkrijemo šta je stvarna posledica neke ljudske radnje. od sociološke analize se očekuje da otkrije nename­ ravane posledice. tj.svesne i nameravane pozitivne posledice. Ta ideja povezana je s drugim Mertonovim konceptom — konceptom nenameravanih posledica. Merton je kulturu definisao kao organizovan skup normativnih vrednosti koje dele pripadnici neke grupe ili društva. privredno slabljenje tog dela države.neočekivane pozitivne. odnosno između strukturalno stvorenih mogućnosti ljudi da deluju u skladu s kulturnim normama i ciljevima i Manifestne funkcije . . strukture i anomije. između strukturalno kreiranih mogućnosti ljudi da delaju u skladu s kulturnim normama i ciljevima i vlastitim normama i ciljevima. a koji određuje njihovo ponašanje. Nenameravane posledice . situacija u kojoj postoji ozbiljan prekid između druš­ tvene strukture i kulture. U stvari. Anomija . Strukture imaju i nameravane i nenameravane posledice.

Dejvis i Mur su o stratifikovanom društvu pisali pozitivno. tendencija ka devijantnom ponašanju. To nam pokazuje da funkcionalisti imaju različite stavove o stratifikaciji. zbog čega tvrdi da nesklad između kulture i strukture ima disfunkcionalnu posledicu pojave devijantnosti unutar društva. j i I | 1 1 i 1 j 1 J . Međutim. neprihvatljivih i ponekad nele­ galnih sredstava za postizanje ekonomskog uspeha. kao što smo već videli. Može se reći da u ovakvim okolnostima (a one su široko rasprostranjene u savremenom američkom društvu) postoji anomija i. neki ljudi nisu u mogućnosti da postupaju u skladu s normativnim vrednostima. Američka kultura. To je način na koji strukturalni funkcionalizam pokušava da objasni kriminal i devijantno ponašanje. Pojedinac koji je rođen u nižoj klasi može. a ipak kritikovari društvenu stratifikaciju i društvene nejednakosti.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI KOSE* vlastitim normama i ciljevima. onemogućavanje nekih ljudi da postignu drušrveno poželjne ciljeve). U Mertonovom radu o anomiji može se uočiti njegov implicitno kritički stav prema društvenoj stratifikaciji (na primer. mnogi ljudi nisu u mogućnosti da postignu takav uspeh. Anomija nastaje kada kultura (od pojedinaca) zahteva vrstu ponašanja koje društvena struktura onemogućava. U ovom primeru strukturalnog funkcionalizma. anomijom. ali se nije prvenstve­ no interesovao za funkcije ovih struktura. steći samo srednje obrazovanje. devijantnost obič­ no dobija oblik alternativnih. Drugim recima. visoko ceni materijalni uspeh. Merton anomiju povezuje s devijantnošću. u skladu sa sopstvenom funkcionalnom paradigmom. Mertonov rad pokazuje da možete biti strukturalni funkcionalista. Za razliku od njih. u najboljem slučaju. Merton je. Merton je posmatrao društvene (i kulturne) strukture. kao njena posledica. na primer. uglavnom bio zaokupljen disfunkcijanja . zbog svog po­ ložaja u društvenoj strukturi. njegove šanse za postizanje eko­ nomskog uspeha na opšteprihvaćen način veoma su slabe ili ih čak uopšte nema. Bavljenje preprodajom droge ili prostitucijom radi postizanja ekonom­ skog uspeha primer je devijantnosti izazvane razlikom između kulturnih vrednosti i društveno-strukturalnih sredstava za po­ stizanje tih vrednosti.146 D Ž O R D Ž RICER . Još konkretnije. U ovom kontekstu.u ovom slučaju. zbog svog položaja u društvenoj strukturi.

upr­ kos tome. može nasta­ viti da postoji (čak i da se poboljša) eliminacijom diskriminacije različitih manjinskih grupa. Američko društvo. čak i za grupe za koje su funkcionalne. diskriminacija žena u načelu je funkcionalna za muškarce. Na primer. Neki delovi društvenog sistema mogu biti eliminisani. na primer. strukturalni funkcionalizam je oslobodio prostor za smislenu društvenu promenu. slično tome. Latentna funkcija je vrsta nenamerava­ ne posledice koja je funkcionalna za određeni sistem. Priznajući da su neke strukture neupotreblji­ ve.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 147 Merton je jasno naglasio da nenameravane posledice i la­ tentne funkcije nisu isto. Mertonovo objašnjenja veoma su korisna sociolozima koji žele da se bave strukturalno-funkcionalnom analizom. Muškarci ispaštaju zbog diskriminacije prema ženama. belcima u Americi i u Evropi ide na štetu diskriminatorsko ponašanje prema crncima ili Romima. jer je funkcionalna za deo društve­ nog sistema i neke društvene grupe. ona i dalje postoji. Merton je nagla­ šavao da neka struktura može nastaviti da postoji. tu su još dve vrste nenameravanih posledica — one koje su disfunkcionalne i one koje su nefunkcionalne. . ti oblici diskriminacije imaju i neke disfunkcije. ali. Ali. Međutim. Neko može izneti dobre argumente za to da je diskriminacija crnaca. Taj stav pomogao je funkcionalnoj teoriji da prevaziđe još jednu od svojih konzerva­ tivnih predrasuda. Merton je smatrao da nisu sve strukture društvenog sistema podjednako nezamenljive za njegovo funkcionisanje. žena i ostalih manjinskih grupa disfunkcionalna za američko društvo. jer održavaju veliki deo stanovništva ne­ produktivnim i neefikasnim (možda se među crncima ili Romi­ ma krije neki novi Ajnštajn ili Mocart) i povećavaju verovatnoću društvenog sukoba. Moglo bi se tvrditi i da oblici ove diskriminacije nepovoljno utiču na one koji diskriminišu. uprkos tome što je disfunkcionalna za sistem kao celinu. Objašnjavajući dalje funkcionalnu teoriju.

svako drušvo u svakom trenut­ ku nalazi se u procesu promene. Međutim. kao što su mark­ sistička teorija i Zimlov rad o društvenom sukobu (kojim se ovde nismo bavili). Teorija sukoba predstav­ lja malo više od niza tvrdnji koje se često direktno suprotstavlja­ ju funkcinalističkim stavovima. nudi jedno specifično shvatanje društva. teorija sukoba. • Funkcionalisti (ili barem rani funkcionalisti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI TEORIJA SUKOBA Razvoj teorije sukoba može se. bar delimično. teoretičari sukoba u svakom delu društvene« sistema vide neslogu i sukob. Rad Ralfa Darendorfa Kao i funkcionalisti. treba na­ pomenuti da teorija sukoba ima i druge osnove. za Daren­ dorfa i teoretičare sukoba. teorija koje će kasnije privući širu sociološku javnost. • Dok funkcionalisti naglašavaju elemente poretka i stabil­ nost društva.148 DžORDZ RlCER . U stvari. nalazi u stanju dinamičke ravnoteže. u najboljem slučaju. posmatrati kao reakcija na strukturalni funkcionalizam. Ona je više bila neka vrsta strukturalnog funkcionalizma „okrenutog naglavačke". društvo je statično ili se. Kao takva. Osnovni problem za teoriju sukoba jeste to što ona nikada u potpunosti nije uspela da se odvoji od svojih strukturalno-funkcionalističkih korena. nego prava kritička te­ orija društva. pre Merto­ na) smatraju da svaki element društva doprinosi njegovoj . teorija su­ koba predstavljala je alternativu strukturalnom funkcionalizmu. Te antiteze moguće je najbolje uočiti u radu Ralfa Darendorfa koji osnovama funkcionalističke teorije protivstavlja osnove teorije sukoba. Pedesetih i šezdesetih godina 20. kao i strukturalni funk­ cionalizam. • Za funkcionaliste. ali je bila potisnuta brojnim neomarksističkim teorijama (glava 5). jedan od glavnih doprinosa teorije sukoba bio je na­ čin na koji je ona u Sjedinjenim Američkim Državama postavila osnove za razvoj teorija koje su daleko vernije odslikavale Marksov rad. teoretičari sukoba usmereni su na prou­ čavanje društvenih struktura i ustanova. veka.

Uprkos povezanosti između konsenzusa i sukoba. a ovi drugi sukobe interesa i prinudu koja drži društvo na okupu uprkos tim sukobima. koji su jedan drugom preduslov. Darendorf je smatrao da društvo ne može postojati bez sukoba i konsenzusa. Daren­ dorf nije bio optimističan kada je u pitanju razvoj jedinstvene sociološke teorije koja bi obuhvatala oba procesa. Obrnu­ to. Dok se funkcionalisti usredsreduju na koheziju proisteklu iz zajedničkih društvenih vrednosti. Ralf Darendorf Biografska skica Ralf Darendorf (1929-2009) poznat je u sociologiji po svojoj teoriji sukoba koja je nastala pod velikim uticajem marksistič­ ke teorije. gotovo je neverovatno da francuske sobarice i čileanski šahisti dođu u sukob. Teoretičari sukoba veruju da svaka vrsta poretka u društvu proizilazi iz prinude koju sprovode oni na njegovom vrhu. Ne možemo imati sukob ako pre toga nije postojao konsenzus. teoretičari sukoba na­ glašavaju ulogu moći u održavanju poretka društva. sukob može dovesti do konsenzusa i integracije. a samim tim ni integracije kao osnove za izbijanje sukoba. Darendorf je bio glavni zagovornik tvrdnje da društvo ima dva „lica" (sukob i konsenzus) i da bi sociološka teorija zbog toga trebalo da se podeli na dve oblasti . Njegova bogata karijera javne ličnosti kulminirala . vrednostima i običajnim moralom. • Funkcionalisti su skloni shvatanju da se društvo održava neformalnim normama. Recimo. Izbegavajući jedinstvenu teoriju. za razliku od njih. Teoretičari konsenzusa proučavali bi vrednosnu integraciju u društvu. Darendorf se posvetio stvaranju zasebne teo­ rije sukoba.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 149 stabilnosti. jer medu njima nema kontakta.teoriju sukoba i teoriju kon­ senzusa (jedan oblik teorije konsenzusa je strukturalni funkciona­ lizam). Primer je savez između SAD i Japana koji se razvio nakon Drugog svetskog rata. pobornici teorije sukoba smatraju da mnogi društveni elementi doprinose dezinte­ graciji i promeni društva.

ono što društvo drži na okupu jeste prisilno ograniča­ vanje (engleski. On je napominjao da funkcionalisti smatraju da društveni sistem na okupu drže dobrovoljna saradnja ili opšti konsenzus. Međutim. godine kraljica Eli­ zabeta II dodelila titulu barona. Darendorf je proživeo fascinantan život. neki položaji svo­ jim nosiocima donose vlast i autoritet nad drugima. Kasnije je postao javna ličnost. Iako je njegova teorija pisana pod velikim uticajem marksistič­ kih ideja. državni sekretar u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova. još važnije. u društvu. on se nalazio pod snažnim uticajem marksističkog koncepta jedinstva teorije i prakse. Darendorf nikada nije bio marksista. Kao tinejdžer suprotstavio se nacistima i bio zatvoren (kao i njegov otac). komesar u Evropskoj komisiji u Briselu i upravnik Londonske škole za ekonomiju i političke nauke. Studirao je na Univerzitetu u Hamburgu gde je i doktorirao. vodio je život u kome je razvijao teoriju i primenjivao je na praktične stvari u akademskom svetu i. . Te tako. Darendorf je bio pod snažnim uticajem strukturalnog funk­ cionalizma.150 D20RD2 RicER . Ta činjenica društvenog života dovela je Darendorfa do teze da su društveni sukobi uvek generisani nejednakom raspodelom vlasti. po mišljenju teoretičara sukoba. godine. Predavao je na raznim nemačkim univerzitetima. Britanski državljanin postao je 1988. ili i jedno i drugo. godine zatvoren je u koncentracioni logor iz ko­ ga ga je ubrzo oslobodio SS oficir kada su Rusi počeli da se približavaju Nemačkoj. Rane 1945.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI je kada mu je 1993. Medu pozicijama koje je zau­ zimao izdvajaju se sledeće: član nemačkog parlamenta. a potom je još jednom doktorirao na Londonskoj školi za ekonomiju i političke nauke (London School of Economics and Political Science). Roden u Hamburgu u Nemačkoj. Zapravo. Bez obzira na to. enforced constraint). Za sebe je go­ vorio da je liberal.

ona se odnosi samo na unapred određena fizička i pravna lica. Vlast uvek podrazumeva i nadređenost i podre­ đenost. poput socijalnih funkcionalista. a ne za ljude. Darendorf se suprotstavljao nauč­ nicima koji se usredsreduju na nivo pojedinca. Kao i u slučaju vlasti. Konačno. već i za sukob koji medu njima postoji. poput sistema uloga za koje je vezana vlast. ^ M E N E GRAND-TEORIJE 151 Vlast Darendorf se. prvi zadatak analize teo­ rije sukoba jeste identifikacija različitih uloga koje u društvu obavljaju funkciju vlasti (engleski. oni ne dominiraju zbog svojih psiholoških osobina. jer je pove­ zana s položajima. Darendorf je bio zainteresovan ne samo za strukturu ovih položaja. Slično tome. bavio širim društvenim strukturama. Darendorf je otišao toliko daleko da je tvrdio kako oni koji pri­ hvataju takav pristup nisu sociolozi.Ü . on je kritikovao naučnike koji se usmeravaju na psihološke ili bihevioralne karakteristike pojedinaca koji zauzimaju takve položaje. već položajima. Najvažnija ideja za njegovu tezu jeste da različiti položaji unutar društva nose različitu količinu vlasti. Za Darendorfa. Na primer. Vlast vezana za položaje predstavlja ključni element Darendorfove teorije. Vlast nije opšta društvena pojava. To sledi iz Darendorfovog argumenta da je društvo sastavljeno od mnoštva delova koje je on nazivao . pojedinac koji ima vlast u jednom okruženju. ne mora nužno imati imati vlast u nekom drugom okruženju. ta očekivanja vezuju se za položa­ je. Darendorf je smatrao da vlast nije konstantna. protiv onih koji joj se ne povinuju mogu se primeniti negativne sankcije. Prema tome. može imati nadteđen polo­ žaj u nekoj drugoj grupi. već zbog toga što podređeni to očekuju. drugačije rečeno. Strukturalno poreklo ovih sukoba tre­ ba tražiti u odnosu između položaja onih koji imaju vlast i onih koji su potčinjeni vlasti. Mast ne pripada pojedincima. authority roles). Od onih koji zauzimaju nadređene položaje očekuje se da kontrolišu podređene. pojedinac koji ima podređen položaj u jednoj grupi. pošto je vlast legitimna. a ne s ljudima. Osim što se zalagao za proučavanje širih društvenih struktura.

j jeće napetosti u izraelskom društvu i da oslabi društveno jedin. u osnovi predstavljaju fenomene ši­ rih razmera. Usled toga. o te dve teorije moguće je raspravljati postavivši ih za­ jedno. Ovde se susrećemo s još jednim ključ­ nim pojmom Darendorfove teorije sukoba . U društvu koje se dezintegriše. sukob s drugim društvom može da obnovi integrativno jezgro raspadajućeg društva. Ideju o tome da sukob može služiti kao činilac integracije | Imperativno koordinisana udruženja .| srvo.interesom. pokazati kako je to moguće. a ne sa psihološkim karakteristikama pojedinaca koji zauzimaju te položaje. Oni na položajima vlasti i oni na podređenim položajima ima­ ju suprotstavljene interese. Interesi . . barem delimično. Mogući j kraj sukoba između Jevreja i Arapa mogao bi da pogorša posto.stvari koje su obično zajedničke mnogim ljudima. Sukob može poslužiti da učvrsti labavo strukturiranu grupu. Ovde ćemo. govoreći o funkcijama društvenog sukoba.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASICNI KORENI imperativno koordinisana udruženja. Pošto društvo sadrži mnogo takvih udruženja. Ključni koncepti Funkcije društvenog sukoba Iako su u ovoj knjizi strukturalni funkcionalizam i teorija su­ koba predstavljeni odvojeno i na mnogo načina su suprotstav­ ljeni.152 DŽORDŽ RiCER . Unutar svakog udruženja vlast je dihotomna. pojedinac može zauzi­ mati nadređen položaj u jednom udruženju.udruženja pojedinaca kontrolisana hijerarhijom vlasti. u svakom udruženju mogu se oformiti isključivo dve konfliktne gru­ pe. a podređen položaj u drugom udruženju. Ona se mogu posmatrati kao udruženja pojedinaca kontrolisana hijerarhijom vlasti. Drugim recima. objasniti du­ gotrajnim sukobom sa Arapima na Srednjem istoku. Grupe na vrhu definisane su zajedničkim interesima. Kohezivnost izraelskih Jevreja može se. koji se razlikuju od interesa koji je zajednički grupama koje se nalaze na dnu. Darendorf je zauzeo čvrst stav da čak i oni interesi za koje se čini da imaju psihološku osnovu. interesi su povezani sa društvenim položajima.

Pojedinci ne mo­ raju da internalizuju ta očekivanja. Ako pojedinci zauzimaju određene položaje. ali kao rezultat sukoba pozicije i granice između grupa često postaju jasnije. Interesi nadređenih i podređenih jesu objektivni u smislu da odražava­ ju očekivanja (uloge) povezane s položajima. Pojedinci su. prema tome.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 153 društva prećutno prihvataju mnogi političari čiji je zadatak da izmisle neprijatelja čak i tamo gde ga nema ili da od potenci­ jalnog neprijatelja naprave stvarnog neprijatelja. Pre sukoba grupe mogu biti nesigurne u pogledu pozicije njihovog neprijatelja. Sukob rakođe ima funkciju komunikacije. Na primer. Recimo. protest zbog Vijetnamskog rata u Americi sredinom 1960-ih godina motivisao je mlade ljude da po prvi pur preuzmu aktiv­ nu ulogu u američkom političkom i javnom životu. S okonča­ njem tog sukoba u američku omladinu vratio se duh apatije. sukob s Arapima doveo je do saradnje između SAD i Izraela. Taj sukob interesa ne mora da bude ekspli­ ciran da bi nadređeni i podređeni učestvovali u njemu. Sukob takode omogućava stranama u sukobu da uvide kolika je njihova relativna snaga. Sukob interesa unutar udruženja postoji sve vreme (barem kao latentan). Ipak. smiriva­ nje izraelsko-arapskog sukoba moglo bi da olabavi veze izme­ đu SAD i Izraela. ponašaće se na očekivani način. Sukob s jednom grupom može služiti proizvodnji kohezije. oni koji imaju nadređene položaje teže da održe postojeće stanje. Unutar jednog društva sukob može neke izolovane pojedin­ ce da ohrabri da preuzmu aktivnije društvene uloge. moguće je spariti funkcionalizam i teoriju sukoba analizirajući funkcije društvenog sukoba. mora se prihvatiti činjenica da svaki sukob takođe ima disfunkcije. Gledano iz teorijske perspektive. dok oni koji zauzimaju podređe­ ne položaje teže da ga promene. što znači da je legitimitet vlasti uvek neizvestan. niti da ih budu svesni da bi postupali u skladu s njima. Pojedinci su prilagođe­ ni svojim ulogama kada doprinose sukobu između nadređenih . vodeći tako do saradnje s drugim grupama. sposobniji da do­ nesu odluku o odgovarajućem smeru i o toku delovanja u po­ gledu svojih protivnika. Unutar svakog udruženja. To može uvećati verovatnoću pomirenja ili mirnog saživota.

već i strukturu. mnogi različiti činioci utiču na sukobe. akteri ne moraju biti svesni svojih interesa kako bi delovali u skladu s njima. Interesne grupe su prave gru­ pe u sociološkom smislu te reči. Ako je regrutovanje posledica slučajnosti. Interesne grupe imaju sposobnost da učestvu­ ju u grupnom sukobu. Konfliktne grupe — grupe koje stvarno učestvuju u sukobu.mnoštvo pojedinaca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes. Manifestni interesi su latentni interesi kojih su pojedinci postali svesni. cilj i članstvo. Pod idealnim okolnostima.interesi kojih pripadnici grupe nisu svesni. Darendorf je smatrao da su koncepti latentnih i manifestnih interesa kao i koncepti kvazigrupe. Darendorf je ove nesvesne interese nazivao laten­ tnim interesima. Kvazigrupa . Manifestni interesi .latentni interesi kojih su pripadnici grupe postali svesni. One predstavljaju osnovu za dru­ gu vrstu grupa: interesne grupe. interesne grupe. način na koji se ljudi regrutuju u kvazigrupe predstavlja još jedan važan društveni uslov. . Darendorf je spominjao tehničke uslove (kao što je odgovaraju­ će osoblje). već i strukturu. Interesne grupe imaju sposobnost da učestvuju u grupnom sukobu. Grupe. To su grupe koje stvarno učestvuju u sukobu. sukob i promena Darendorf je razlikovao tri opšte vrste grupa. i konfliktne grupe ključni za objašnjenje sukoba. one imaju ne samo zajedničke interese. i društvene uslove (kao što je mogućnost komunikacije među čla­ novima grupe). Po Darendorfu. interesne grupe su prave grupe u sociološkom smislu te reči. pošto uslovi nikada nisu idealni. nikakve druge promenljive nisu potrebne. političke uslove (kao što je opšta politička klima). one imaju ne samo zajedničke interese.154 DŽORDZ RicER . Iz svih tih intere­ snih grupa nastaju konfliktne grupe. Darendorf je analizu povezanosti la­ tentnih i manifestnih interesa video kao glavni zadatak teorije sukoba. cilj i članstvo. mala je verovatnoća da će se Latentni interesi . Interesne grupe — za razliku od kvazigrupa. Prva vrsta su kvazigrupe ili mnoštvo pojedinaca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i podređenih. Međutim. Ipak.

konfliktnih grupa. ili. kao i odnosa između sukoba i postojećeg stanja. OPŠTA TEORIJA SISTEMA* Rad Niklasa Lumana Najpoznatiji sistemski teoretičar u sociologiji bio je Niklas Luman (1927-1998). sukob takođe dovo­ di do razvoja i promene. Ideja će biti još jasnija u narednom odeljku koji se bavi sistemskom teorijom. te­ orijsko shvatanje ne mora nužno biti statično. sociolozi moraju biti svesni odnosa između sukoba i promene. Međutim. struktural­ ne promene će biti iznenadne. Tu je on odao priznanje značaju rada Luisa Kozera koji je proučavao funkcije sukoba u održavanju statusa quo. promene koje se javljaju su radikalne. Kada je sukob intenzivan. kada nastanu. u određenim okolnostima. kada je regrutovanje u kvazigrupe strukturalno determinisano. Ukratko. Za razliku od Marksa. Prema tome. Drugim recima.SAVREMENE GRAND-TEORUE 155 iz kvazigrupe razviti interesna ili konfliktna grupa. Kada je sukob praćen nasiljem. Luman je razvio sociološki pristup koji kombinuje elemente Parsonsovog strukturalnog funkcionalizma Lumpenproletarijat . one obezbeduju plodno tie za nastanak intere­ snih grupa. Darendorf je smatrao da konfliktne grupe. Međutim.masa jako siromašnih ljudi koji se u kapitalističkom sistemu nalaze u lošijem položaju i od samog proletarijata. Darendorf nije smatrao da će lumpenproletarijat (masa jako siromašnih ljudi koja se u kapitalističkom sistemu nalazi u lošijem položaju i od samog proletarijata) na kraju oformiti konfliktnu grupu. jer je regrutovanje pojedinaca u tu grupu slu­ čajno. . Poslednji aspekt Darendorfove teorije sukoba jeste odnos sukoba i promene. učestvuju u aktivnostima koje dovode do promena u društvenoj strukturi. * Ovaj deo napisan je u koautorstvu s Daglasom Gudmanom i Matajasom Jungeom. sociolozi moraju da imaju osećaj za dinamične odnose između različitih elemenata ovako shvaćenog društva. Kakva kod da je priroda sukoba. Darendorf je smatrao da je konzervativna uloga sukoba samo jedan deo društvene realnosti.

razvijajući teoriju koja uzima samoreferentnost kao najvažniju karakteristiku sistema i koja se usredsređuje na kontingentnost. ključna za naše razumevanje sistema. ta složenost predstavljena je u mnogo jednostavnijem obliku. Uzmimo za primer jedno preduzeće koje proizvodi automobile. Razlika se. Prvo. Slično . Luman je kasne Parsonsove radove shvatao kao opštu teoriju koja je dovoljno složena da predstavlja osnovu novog sociološkog pristupa koji preuzima neke uvide o funkcionisanju sistema iz bioloških i kibernetskih istraživanja. Međutim. Kada je proizvođaču automo­ bila potrebna sirovina (čelik. u Parsonsovoj teoriji nema mesta za samoreferentnost. u suštini. Međutim. Parsons ne prihvata kontingentnost (slučajnost). Uzmimo jedan primer iz Parsonsove teorijske matrice da bismo to objasnili. Luman pokušava da odgovori na ta dva problema u Parsonsovom radu. To preduzeće predstavlja jedan sistem koji se nalazi unutar veoma slo­ ženog okruženja koje obuhvata mnogo različitih vrsta ljudi. Shema APIL ne bi trebalo da se razume kao činjeni­ ca. Prema tome. sposobnost društva da se u svojim operacijama odnosi na samo sebe. već pre kao model mogućnosti. tj. Samoreferen­ tnost je.156 DŽORDŽ RlCER . Budući da Parsons nije u stanju da vidi kakvo bi društvo moglo da bude. on ne može na adekvatan način da sagleda kakvo ono zaista jeste.). tj. guma. Ona pokazuje da podsistemi koji za cilj imaju adaptaciju i postizanje cilja mogu da budu me­ đusobno povezani na različite načine. Sva ta složenost okruženja redukovana je na informaciju o ceni i o kvalitetu sirovine koju proizvođač želi da kupi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI s opštom teorijom sistema i nekim konceptima kognitivne bio­ logije i kibernetike. unutar sistema. Sistem i okruženje. on kod Parsonsa primećuje dva problema. Sistem je uvek manje složen od svog okruženja. činjenicu da su stvari mogle biti drugačije. po Lumanu. kako se ona proizvodi i ko će mu je isporu­ čiti. ne­ prekidno promenljivo fizičko okruženje i mnoge druge različite sisteme. Ključ za razumevanje Lumanovog shvatanja sistema jeste razlika koju je Luman pravio između sistema i njegovog okruženja. obično mu nije važno odakle ona dolazi. itd. svodi na nivo slože­ nosti. Dru­ go. cilj analize je da shvati zašto sistem proizvodi određeni odnos između ta dva podsistema u bilo kom trenutku.

recimo. Iz svake od njih izvu­ čeno je nekoliko aspekata. Sistem jednostavno ne može da bude složen kao njegovo okruženje. kao i sistemi. Te tako. njihova složenost se ipak neprekidno . Takvo studiranje trajalo bi nekoliko decenija i ne bi imalo smisla. Iako sistemi nikada ne mogu da budu isto onoliko slože­ ni kao njihova okruženja. što neizbežno ostavlja nepokrivenim neke druge aspekte teorije. jer oni koji izrađuju mape nikada ne mogu biti sigurni da li su izostavili nešto što će se kasnije ispostaviti kao bitno za korisnika. a kontingentnost podrazumeva rizik. ali i rizično. Sistem koji bi to pokušao podsetio bi nas na Borhesovu priču o kralju koji je naredio kartografu da mu nacrta mapu njegove kraljevine koja će biti savršeno tačna. pa je otuda bila neupotrebljiva. To će prekinuti snabdevanje sirovinom. ali ga možda nije briga za političku situaciju u zemlji u kojoj je ona proizvedena). To je nužno. Mape. Različite mape istog područja mo­ guće je izraditi zbog toga što je odabir onih karakteristika koje će biti predstavljene na mapi kontingentan. ako proizvođač odluči da ne prati političku situaciju u zemlji gde se proizvodi sirovina. morali biste da pročitate njihova kompletna dela koja imaju nekoliko hiljada stranica ponekad teško razumljivog teksta (čak i za ne­ koga ko ima doktorat iz sociologije). Veber ili Parsons svojim teorijama hteli da kažu. brojne i različite navike mušterija tog preduzeća redukuju se samo na one navike koje direktno utiču na njihovu odluku da li će kupiti automobil. oružanim sukobom ili privrednom krizom unutar te zemlje. Da biste zaista znali šta su. taj zaključak se primenjuje na sve teorije (ili mape) koje su predstavljene u ovoj knjizi. može se dogoditi da proces proizvodnje bude prekinut ili narušen nekom pobunom. Pojednostavljenje složenosti podrazumeva da ste prisiljeni da birate između najmanje dve opcije (proizvođač brine o tome kako se proizvodi sirovina. Uzgred. Dirkem.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 157 tome. Svaki izbor po­ drazumeva kontingentnost zbog toga što se uvek može izabrati drugačije (proizvođač bi mogao da se raspita o političkoj situaci­ ji). mapa je bila isto onoliko velika kao i teritorija same dr­ žave. Kartograf mora da odabere one osobine koje su važne. Kada je kartograf završio. mora­ ju da redukuju (smanje) složenost.

Iako Luman smatra da su svi sistemi takvi (počev od bioloških ćelija do društvenog si­ stema). složenost okruženja predstavljala bi ozbiljnu pretnju po stabilnost sistema. one elemente koji ga čine? Razmislite o savremenom privrednom sistemu i njegovom osnovnom elementu . On se odnosi na diverzifikaciju sistema. Samostvarajući sistem proizvodi osnovne elemente koji čine sistem. Savremeni oblik novca i privredni sistem nastali Samostvarajući sistemi . Na primer.novcu. pravni i naučni sistem. Tako na paradoksalan na­ čin dolazimo do sledećeg zaključka: složenost je moguće smanjiti samo ako je uvećamo. To je možda paradoksalno. . Kako sistem može da proizvodi sopstvene elemente. To novo ode­ ljenje bilo bi zaduženo za informisanje proizvođača o tome koliki je politički rizik u zemljama iz kojih stižu sirovine. Mi kažemo da je novac osnovni element zato što vrednost svih stvari u pri­ vrednom sistemu može da se izrazi kroz novac. on koncept samostvaranja primenjuje na sisteme kao što su privredni. Novac. a potom i za pronalaženje alternativnih izvora u slučaju da dođe do političkih turbulencija i prekida dotoka sirovine.samoreferentni i zatvoreni sistemi koji sami proizvode svoje osnovne elemente i sami određuju svoje granice i svoju strukturu. Samostvarajući sistemi Luman je najpoznatiji po svom konceptu o samostvaranju. njegova vrednost i upotreba determinisani su samim privrednim sistemom. kao i na birokratiju i mnoge druge sisteme. Međutim.158 DŽORDZ RICER . Drugim recima. sistemi neprekidno razvijaju nove podsisteme i uspostavljaju različite odnose između tih podsistema da bi efikasno izašli na kraj sa svojim okruženjem. Kada to ne bi radili. nije postojao pre privrednog sistema. politički. Samostvarajući sistemi imaju sledeće karakteristike: 1. u današ­ njem značenju tog pojma. veoma je teško reći koliko je novac sam po sebi vredan.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI uvećava. proizvođač automobila mogao bi da otvori odeljenje međunarodnih odnosa koje bi se bavilo praćenjem po­ litičkih događaja u državi iz koje nabavlja sirovine. Značenje novca.

Oni definišu sopstvene granice i organizuju unutraš­ nje strukture. ponuda tih usluga će se zadržati unutar privrednog si­ stema. visoka cena koja obeshrabru­ je kupovinu takođe ohrabruje prodaju. Recimo. samostvarajući sistem proizvodi sopstvenu strukturu. Ali umesto da izuzmu ove proizvode iz privrednog sistema. Sopstvene granice definišu praveći razliku između onoga što se nalazi u sistemu i onoga što se nalazi u okruženju. zakoni koji pokušavaju da drže pro­ izvode podalje od privrednog sistema utiču na njihovu cenu unutar privrednog sistema. a ne. neophodan sastojak okruženja sistema. Savremeni privredni sistem bez novca teško je zamisliti. Vazduh je.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 159 su zajedno i zavise jedan od drugog. Samostvarajući sistemi su samoorganizujući i to na dva na­ čina. kako misle strukturalni funkcionalisti. Ako možete da zaradite puno novca prodajući seksualne usluge i drogu. To se dešava čak i u slučajevima u kojima politič­ ki sistemi usvajaju zakone koji seksualne usluge i drogu treba da drže van legalnog tržišta. usled činjenice postojanja novca. Stoga on nije deo privrednog siste­ ma. Ostale snage će možda ograničiti obim samostvarajućeg sistema. Unutar svojih granica. Banke . ti zakoni utiču na cenu seksualnih usluga i zabranjenih droga unutar pri­ vrednog sistema. Recimo. Novac bez privrednog sistema samo je bezvredan komad papira ili metala. Međutim. 2. Na primer. Ono što se nalazi unutar ili van samostvarajućeg sistema determinisano je samoorganizacijom sistema. tržište je strukturirano na bezličan način. Pošto se vazuduh nalazi svuda u izobilju. obeshrabrujući tako njihovu kupovinu. Prema tome. funkcional­ nim nužnostima sistema. unutar privrednog sistema. kapitalistički privredni sistemi imaju tendenciju da neprekidno šire svoje granice da bi unu­ tar njih uključili prodaju seksualnih usluga i zabranjenih droga. međutim. Njihova ilegalnost samo im uvećava cenu. ne možemo da kaže­ mo koliko on košta. u privredni sistem ubrajamo sve što je oskudno i čemu možemo da pripišemo cenu.

4. Slično tome. Ako privredni sistem ne bi imao za svoje osnovne elemente tako apstraktne i lako prenosive enti­ tete kao što je novac. ako bi se privreda zasnivala na robnoj razmeni. odgovara materijalnim potrebama i željama ljudi. Na primer.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI postoje da bi čuvale i pozajmljivale novac. pri­ vredni sistem koristi cenu kao način da uputi na samog sebe. po opštem shvatanju. razvio se kon­ cept kamate itd. Re­ cimo. njegova unutarnja struktura bila bi potpuno različita. Cene na berzi ne određuje bilo koji pojedinac. Međutim. Umesto toga. Uprava se nikada stvarno ne bavi svojim klijentima. postojalo bi tržište u okvi­ ru kojeg bi kupovina i prodaja dobara bila strukturirana na sasvim drugačiji način. sistem mora da se bavi predstavama elemenata koji se nalaze u okruženju. privredni sistem. Samostvarajući sistem jeste jedan zatvoren sistem. već privredni si­ stem. Samostvarajući sistemi su samoreferencijalni (oni se sva­ kom operacijom odnose na same sebe). . 3. Ona se bavi isključivo pred­ stavljenim klijentima.160 DžORDŽ RlCER . Pa tako pri­ vredni sistem odgovara materijalnim potrebama i željama bogatih ljudi. Umesto toga. Poreski obveznici predstavljeni su u vidu formulara koji pošalju službi ili u obliku dosijea koji uprava o njima vodi. te želje i potrebe utiču na privredni sistem samo u obimu u kojem mogu da se predstave preko novca. berza predstavlja primer takve samoreferentnosti unutar privrednog sistema. Stvarni poreski obveznici imaju uticaj na birokratiju samo ako uspeju da poremete birokratsko predstavljanje. Pripisujući fluktuirajuću monetarnu vrednost deonicama neke kompanije. pravni sistem ima zakone koji se od­ nose na pravni sistem (na primer. zakonski propisi koji uređuju primenu ili tumačenje nekog zakona). To znači da ne postoji direktna veza između sistema i nje­ govog okruženja. Još jedan primer nalazimo u birokratiji velikih organizacija kao što je birokratija uprave javnih prihoda. Recimo. ali u veoma maloj meri odgovara potreba­ ma i željama siromašnih ljudi. a ne na novcu. ne bi bilo banaka i ne bi bilo kamate.

može da utiče na birokratiju samo ako poremeti njene predstave.SAVREMENE GRAND-TEORUE 161 Oni koji prouzrokuju poremećaj (popunjavajući pogrešne formulare. na prvi pogled. Da bi dobro funkcionisala. sile iz okruženja uni­ štile bi sistem. ljudi koji rade u njoj su spoljašnji izvor složenosti i nepredvidivosti.tj. birokratija mora da pronađe način da čak i sopstvene radnike predstavi pojednostavljeno. tokom dužeg perioda cene deonica trebalo bi da odslikavaju aktuelni status preduzeća ili će se sistem raspasti. šaljući protivrečne ili pogrešne podatke) često nailaze na žestok odgovor uprave zbog toga što ugrožavaju sistem. Iako je samostvarajući sistem zatvoren i nema direktnu vezu s okruženjem. . Međutim. Razlika između cene akcija nekog preduzeća u rasponu od dvatri dana ne mora da ima mnogo veze s realnom vrednošću pre­ duzeća . Umesto da se posmatra kao ljudsko biće. odnosno ukoliko poremeti predstave kojima si­ stem definiše okruženje. Da bi predstavljala jedan zatvoren sistem. cene akcija na berzi menjaju se dnevno. Recimo. s njegovom aktivom ili profitom . rad­ nik se posmatra kao upravnik. Bez tih poremećaja. Zatvoreni društveni sistem razlikuje se od pojedinaca koji. Posmatrano iz ugla biro­ kratije.već sa stanjem u kojem se berza nalazi. Berza može biti u usponu. To se desilo kada je 1929. ljudsko biće. berza kao sistem mora s vremena na vreme da dozvoli svom okruženju (realni uslovi u kojima se nalaze preduzeća) da je poremeti. već su to i ljudi koji rade u birokratiji. u ta­ kvim sistemima pojedinac čini deo okruženja. Prema Lumanu. godine propala Njujorška berza .sistem je zapao u krizu zbog toga što cene deonica nisu imale veze s njihovom stvarnom vrednošću. uzimajući u obzir stanje preduzeća o čijim deonicama je reč. Ne samo da su klijenti deo okruženja. računovođa itd. okruženju se mora dopustiti da poremeti unutraš­ nje predstave sistema. Stvaran čovek. Vratimo se pono­ vo na primer birokratije. odnosno prola­ ziti kroz period rasta u kome su cene akcija daleko više nego što bi trebalo da budu. tj. predstavljaju njegov deo.

. gleda na druge proizvođače. to znači da unutar diferenci­ ranog sistema postoje dve vrste okruženja. Diferencijacija unutar sistema jeste način kojim se sistem bavi promenama nastalim u okruženju. Međutim. Kada to ne bi bio u stanju. koje takođe predstavlja jedan podsistem unutar For­ da) kao podsisteme koji se nalaze van podsistema međunarodnih odnosa i koji. Diferencijacija . proizvođač auto­ mobile. Jedno okruženje koje je opšte (zajedničko) za sve podsisteme i drugo okruženje koje je različito unutar svakog podsistema. ali se nalaze u okruženju podsistema međunarodnih odnosa. Dife­ rencijacija je pokušaj da se unutar sistema preslikaju razlike koje postoje između sistema i okruženja. kao što je Ford.162 DZORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Diferencijacija Posmatrano sa stanovišta Lumanove teorije sistema. kao na delove svog okruže­ nja. U skladu s tim. vidi i druge podsisteme (ovoga puta uklju­ čujući i podsistem međunarodnih odnosa) kao deo sopstvenog okruženja. predstavljaju unutrašnji deo organizacionog sistema kao celine. kao što su Dženeral motors i Dejmler Krajsler. Svaki sistem mora da održi svo­ ju granicu koja ga odvaja od okruženja. za odeljenje međunarodnih odnosa. bio bi potučen složenošću svog okruženja. što ih otuda čini unutrašnjim okruženjem. predstavljaju deo okruženja. Slično tome. Ostali podsistemi (računovodstvo). Fordovo odeljenje za međunarodne odnose (koje predstavlja jedan podsistem unutar Forda) takođe gleda na Dženeral motors i Krajsler kao na nešto što je van njega i predstavlja deo njegovog okruženja. što bi moglo da dove­ de do njegovog sloma ili čak potpunog nestanka. raču­ novodstvo. glavna karakteristika modernog društva jeste sve veća sistemska diferen­ cijacija kojom sistem izlazi na kraj sa složenošću okruženja. odeljenje za međunarodne odnose takođe vidi druge podsisteme unutar Forda (kao što je. Da bi preživeo. podsistem ljudskih odnosa gleda na druge proizvođače kao na deo svog okruženja. recimo.proces u kojem sistem preslikava unutar sebe razlike koje postoje između njega i njegove okoline. prema tome. ali uz to. Na primer. svaki podsistem ima različit pogled na unutrašnje okruženje sistema. što čini jednu veoma složenu i dinamičnu unutrašnju strukturu.

itd. ali svako novo odeljenje uvećava organiza­ cionu složenost sistema jer se njegovim prisustvom uspostavlja­ ju i omogućuju novi i dodatni odnosi između odeljenja. Ona omogućava veću raznovrsnost unu­ tar sistema što predstavlja odgovor na raznovrsnost koja se nalazi u okruženju. Osim toga. On ih naziva segmentirana diferencijacija. Drugim recima. uspostavljeno da bi bilo na usluzi radnicima koji rade s računarima. Međutim. kao što je upotreba računara). Novo odeljenje. U prethodnom primeru. Dobar primer za to jeste preduzeće za pro­ izvodnju automobila koje otvara novo odeljenje čiji je zadatak da se bavi novom situacijom kao što je prisustvo računara na radnom mestu. ono će mož­ da omogućiti nove veze između postojećih odeljenja time što će omogućiti odeljenju za računovodstvo da se centralizuje ili prodavcima da neposredno pristupe inventaru. Sto je veća raznovrsnost. Luman tvrdi da se razvilo samo nekoliko oblika unutrašnje diferencijacije. dobro je poznato da se svaka velika organi­ zacija kao sistem sporo prilagođava promenama u okruženju (na primer. zaposliće se novi radnici. već omo­ gućava bržu evoluciju. bolje će odgovoriti na buduće promene u računar­ skim tehnologijama i biti od pomoći čitavoj organizaciji prili­ kom integrisanja tih novih kapaciteta. stratifi­ kacija. obučeni da upravljaju novom tehnologijom. budući da svaki podsistem može da ostvari različite veze s drugim podsistemom. kvalitetniji je odabir. izabraće se i novi upravnik. centar-periferija diferencijacija i funkcionalna diferencija­ cija. one evoluiraju stvarajući diferencijaciju unutar sistema. Te diferencijacije uvećavaju složenost sistema kroz repeticiju Evolucija . orga­ nizacije se razvijaju. Na primer. kao i sva­ ko drugo odeljenje birokratskog sistema. Diferencijacija je sredstvo kojim se uvećava složenost si­ stema. promene u okruženju će se preslikati u strukturu organizacije. novo odeljenje.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 163 sistem mora da bude sposoban da izađe na kraj s raznovrsnošću u okruženju. potražnji u javnosti. Evolucija je proces selekcije (odabira) iz raznovrnosti.proces odabira iz raznovrsnosti. Kao rezultat toga. Raznovrsnost stvorena diferencijacijom ne samo da omogu­ ćava bolju reakciju na izazove koji dolaze iz okruženja. predstavlja okruženje za ostala odeljenja. . političkim promenama ili čak tehno­ loškim promenama. Me­ đutim.

Segmentirana diferencijacija konceptualno razdvaja delove sistema na osnovu potrebe da neprekidno ponavljaju iste funk­ cije.164 DžORDŽ RlCER . unutar si­ stema. Niklas Luman Biografska skica Ime Niklasa Lumana. proizvođač automobila ima funkcionalno slične Segmentirana diferencijacija .razdvajanje delova sistema na osnovu potrebe da neprekidno ponavljaju iste funkcije. Luman je upoznao Parsonsa kada je studirao javnu administraciju na Harvardu 1 9 6 0 . kao sistemskog teoretičara. nije strukturalni funkcionalista. omoguće kvalitetniji odabir u procesu evolu­ cije. godine. Kada je u pitanju njihov evolucioni potencijal. iako jeste sistemski teoretičar.1 9 6 1 . u poslednjih nekoliko godina postalo je jasno da Luman. . Kako smo videli ranije u ovoj glavi. Lumanova veza s njim uslovila je da ima manje uticaja nego što bi ga možda imao. pogotovo u S A D . Složeniji oblici diferencijacije imaju sposobnost da ubrzaju evoluciju sistema.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (ponavljanje) diferencijacije između sistema i okruženja. Na primer. Sto se više oslobađao uticaja strukturalnog funkcionalizma. a njegove ideje uticale su na ideje Niklasa Lumana u njegovoj kasnijoj fazi. Međutim. Budući da je strukturalni funkcionalizam izašao iz mode kasnih 1960-ih godina. skoro uvek se usko vezuje za Talkota Parsonsa. Parsons je puno pisao o sistemima. Lumanova sistemska teorija postajala je sve uticajnija širom akademskog sveta. on ima veoma različito shvatanje strukture od Parsonsa i odbacuje Parsonsovu usredsredenost na vrednosni konsenzus u društvu i na društveni poredak. Zbog toga ga mnogi povezuju sa strukturalnim funkcionalizmom. sledstveno tome. ti oblici di­ ferencijacije imaju različitu sposobnost da proizvedu raznovrsnost i. Osim toga. Osim toga.

dok se različiti rangovi razlikuju po nejednakosti. Konkretnije rečeno.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 165 fabrike za proizvodnju automobila na mnogo različitih lokaci­ ja. upravnik odeljenja za međunarodne odnose ima poziciju unutar stratifikacijskog siste­ ma proizvođača automobila. . dok se nižim pozicijama. a druš­ tveni sistem može preživeti jedino ako sve pozicije. Svaka lokacija organizovana je na sličan način. Upravnik novog odeljenja za međunarodne odnose zauzima vrhovni položaj unutar hijerarhije tog odeljenja. Međutim. U stratifikaciskoj di­ ferencijaciji nejednakost je od suštinske važnosti za sistem. recimo. svi rangovi zavise jedni od drugih. Više pozicije (na primer. uspešno obavljaju svoju funkciju. U segmentiranoj diferencijaciji.proizvodnju automobila. Kada oni koji rukovode sistemom postanu previše udaljeni Stratifikacijska diferencijacija . Svi članovi koji zauzimaju isti rang su u osnovi jednaki. uključujući i najniže. ali ona nema sistemsku funkciju. bavi jedino ako oni ugrožavaju one koji se nalaze na višim pozicijama. Sva­ ki rang ispunjava određenu i posebnu funkciju u sistemu. Sledstveno tome. Stratifikacijska diferencijacija je vertikalna diferencijacija prema kojoj se rang ili status u sistemu shvataju hijerarhijski. situacija kada se više automobila proda u jednoj geografskoj oblasti nego u drugoj). stratifikovan sistem se više bavi blagostanjem onih koji za­ uzimaju više pozicije. Predsednik preduzeća zauzima najviši rang. On je na višem položaju i od upravnika odeljenja za međuna­ rodne odnose i nalazi se u poziciji da mu izdaje naređenja. stvara strukturalni problem koji ograničava složenost siste­ ma. moguće je uočiti međuodnos jednakosti i nejed­ nakosti. Uz to.vertikalna diferencijacija prema kojoj se rang ili status u sistemu shvataju kao hijerarhija. načelno govo­ reći. U au­ tomobilskoj firmi nailazimo na različite rangove. Činjenica da su oni na nižim položajima značajni za sistem a ipak ne uspevaju da se nametnu kao akteri uticajne komunika­ cije. šefovi odeljenja) imaju bolji pristup resursima i veću sposobnost da postanu akteri uticajne komunikacije. Njegova funkcija je da upotrebi moć da bi upravljao poslovima odeljenja. Niže rangirani radnici unutar ode­ ljenja vrše čitav niz posebnih funkcija. svaka ima istu strukturu i obavlja istu funkciju . nejednakost je posledica slučajnih razlika u okruženju (kao što je.

Funkcionalna diferencijacija . funkcionalno izdiferencirani sistemi složene su mešavine ne­ zavisnosti i zavisnosti. odeljenje za planiranje ne mora da brine o tome kako se u računovodstvu obrađuju podaci. Recimo. u određe­ nom obimu. Na primer. feler može da proizvede probleme za društveni sistem. Ona predstavlja vezu između segmentirane i stratifikacijske diferencijacije. niži položaji moraju da pribegnu sukobu. ra­ zličite jedinice mogu da ostvare veći stepen nezavisnosti. sistem ima tendenciju da kola­ bira zato što se važne funkcije koje treba da se obavljaju na nižim pozicijama ne obavljaju na odgovarajući način. kod složenijih oblika di­ ferencijacije. to ne ugrožava sistem. pa čak i da dovede Diferencijacija centar-periferija . kontroliše preduzeća koja se nalaze na periferiji. dokle god svaka jedinica (deo sistema) obavlja svoje funkcije. Kod segmentirane diferencijacije. Bez obzira na to. Međutim. Zapra­ vo. Funkcionalna diferencijacija jeste najsloženiji oblik dife­ rencijacije i oblik koji dominira savremenim društvom. iako je odeljenje za planiranje zavisno od računovodstva. neka preduzeća za proizvodnju automobila sagradila su fabrike u drugim zemljama.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I od onih na najnižim pozicijama.diferencijacija između centra sistema i nje­ govih perifernih elemenata. dokle god se na računu podudaraju aktiva i pasiva. proizvođač automobila ima funkcionalno izdiferencirana odeljenja. Međutim. administracija. jedna od fabrika proizvođača automobila ne može da proizvede automobile zbog štrajka rad­ nika). . To ukazuje na dalju razliku između oblika diferencijacije. čitav sistem će imati problema da preživi. Svaka funkcija unutar sistema dodeljena je jednoj određenoj jedinici sistema (njegovom delu). kao što je funkcionalna diferencijacija. planiranje i osoblje.166 D Ž O R D Ž RICER . sedišta tih firmi ostaju u centru koji upravlja i. Recimo. kao što su proizvodnja. Funkcionalna diferencijacija fleksibilnija je od stratifikacijske diferencijacije. računovodstvo. ali ako jedan sistem ne uspe da ispuni svoj zadatak. Treći tip diferencijacije nazivamo diferencijacija centar-periferija. Svaka funkcija unutar sistema dode­ ljena je jednoj određenoj jedinici sistema. Da bi imali neki utkaj na sistem.najsloženiji oblik diferencijacije i oblik koji dominira savremenim društvom. ako deo sistema ne uspe da ispuni svoju funkciju (na primer.

Reci­ mo. složenost uvećava rizik sloma sistema ako se funkcija ne vrši na odgovarajući način. Sledstveno. Na drugoj strani. Recimo. U segmentiranom sistemu odnosi između različitih podsistema nisu strukturno različiti. Odnosi računovodstva i odeljenje za proizvodnju razlikuju se od odnosa između računovodstva i odeljenja za istraži­ vanje. Na primer. ako se preduzeće nalazi u okruženju u kome je ekonomski napredak posledica neprekidnog ponavljanja jednog istog procesa. Zapravo. najveći uticaj verovatno će imati računovodstvo. su isti. Bez obzira na to. a ovi su pak potpuno različiti od odnosa između proizvod­ nje i istraživanja.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 167 do njegovog sloma. nije isti kao odnos između čistača i vratara. najveću težinu imaće odeljenje za istraživa­ nje. Takođe. ali on ipak sadrži pojedinačne fabrike koje predstavlja­ ju segmentirani oblik. odnosi između bilo koje dve fabrike. položaja istog ranga). U najvećem broju slučajeva. Veći broj vrsta mogućih odnosa između podsistema stvara veći asortiman mogućih odgovora na promene koje dolaze iz okruženja. u preduzeću koje se nalazi u okruženju u kome tehnički napredak pruža šanse za ekonomski napredak. Na jednoj strani. . oni mogu da zahtevaju manje složene oblike. rast složenosti uvećava spo­ sobnost sistema da se bavi svojim okruženjem. drugi oblici nastavljaju da postoje. u osnovi. To je važno pošto mi obično govorimo o funkcionalno diferenciranim sistemima unutar modernog druš­ tva da bismo opisali njegov dominantni oblik diferencijacije. Funkcionalna diferencijacija omogućuje proizvo­ đaču automobila veću fleksibilnost. U stratifikovanom sistemu. Ali. sistem proizvođača automobila jeste jedan stratifikovan sistem. odnos koji fabrika ima sa svojim sedištem različit je od ono­ ga koji ima s drugom fabrikom. u osnovi se razlikuju od odnosa između istih položaja (tj. odnos između upravni­ ka i čistača u fabrici. U funkcionalno izdiferenciranim sistemima različiti odnosi se multiplikuju. odnosi između različitih položaja. ta uvećana krhkost nužna je cena koja mora da se plati za usložnjavanje odnosa medu različi­ tim podsistemima. Složeniji oblici diferencijacije ne isključuju manje složene oblike.

vođa Al-Kaide koji stoji iza napada od 11. kao što je gajenje maka u Av­ ganistanu koje je dramatično naraslo nakon što je fundamentalistički i represivni talibanski režim uklonjen s vlasti. tu su i brojni neprijatelji koje su SAD stvorile svojim vojnim ak­ cijama u Iraku i Avganistanu. uključujući i strukturalno-funkcionalističku perspektivu koju smo predstavili u ovoj glavi. septembra 2001. Ona je posebno izražena u okupaciji Iraka i borbi s onima koji se suprotstavljaju američ­ kom prisustvu u toj zemlji. Osama Bin-Laden. septembra nije bilo terorističkih napada unutar SAD. posle 11. što ga u velikoj meri neutralise. kao što su hvatanje i otmica hiljade ljudi i njihovo držanje u zatvoru Gvantanamo na Kubi i na drugim mestima. uklonjen je s vlasti i pogubljen. SAD započeo je takozvani Rat terorizmu. Različite vrste sigurnosnih mera osmišljene su i primenjene unutar SAD i oko SAD. Sadam Husein. čovek za koga se pogrešno pretpo­ stavljalo da je saveznik i da podržava Al-Kaidu. Time je .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Da lije „Rat terorizmu "funkcionalan? Posle 11. Kao društveni fenomen. nalazi se u bekstvu i prisiljen je da se skriva. kao što je podmetanje bombe u madridskim i londonskim vozovima. Što je glavno. ekonomski trošak je mali u odnosu na gubitak ljudskih života u Iraku. septembra. godine. način na koji je on pomogao SAD da se prilago­ de realnosti u kojoj postoje spoljni neprijatelji koji su sposob­ ni i voljni da nanesu znatnu štetu zemlji. taj rat se može analizi­ rati iz čitavog niza teoretskih perspektiva. Međutim. Rat se kvalifikuje za takvu vrstu analize zato što predstavlja jednu strukturu koja je ponavljajuća i paternizovana. Takode. postoji takode •jedan broj „disfunkcija" koje vezuje­ mo za Rat terorizmu.168 D Ž O R D Ž RlCER . Kao dobar primer može da posluži američko Ministarstvo unutrašnjih poslova uspostavljeno posle 2001. (Ta­ kvih napada bilo je na drugim mestima. Medu njima je visoka ekonomska cena koja se plaća za vođenje tog rata. Razume se. može se reći da je rizik u nekoj meri otklonjen.) Prema tome. Prvi problem o kome može da se raspravlja jeste „funkcija" ovog rata. godine. Postoje i mnoge naizgled indirektne disfiinkcije. kao i drugim akcijama.

Kodovi mogu biti istina (nasuprot nei­ stini) za sistem nauke. ni jedan sistem ne koristi i ne razume kod drugog sistema. Svaka komunikacija koja ne koristi kod nije legitimna i ne može se upotrebljavati. mnogi programi .socijalna pomoć. ali ona nudi jedan sistematičniji način razmišljanja o tome kako bi takav odgovor mogao da izgleda. Kod se koristi da bi ograničio vrstu legitimne (dozvoljene) ko­ munikacije. U SAD. godine. potrošnja na infrastrukturu itd. Prema tome. američki građani koji zavise od socijalne pomoći). šta može da se kaže o SAD kao celini? Sistematska analiza funkcija i disfunkcija Rata terorizmu ne može da proizvede jednostavan odgovor za državu kao celinu. tema razgovora biće deo naučnog sistema koji koristi kod istine i neistine. uključujući i SAD. investitori koji sklapaju ugovore o rekonstrukciji Iraka s američkim Ministarstvom odbrane). Kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema. Na primer. može se postaviti sledeće pitanje koje se tiče neto balansa: da li funkcija tog rata premašuje njegove disfunkcije ili je obrnuto? Za neke grupe rat je svakako funkcionalan (na primer.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 169 uvećan izvor kokaina za nelegalnu prodaju u mnogim zemlja­ ma.način razlikovanja elemenata koji su deo sistema od elemenata koji ne pripadaju sistemu. Svaki sistem ima svoj kod. Pomoću koda razlikujemo elemente sistema od elemenata koji mu ne pripadaju. U Lumanovoj sistemskoj teoriji. Kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema. plaćanje (nasuprot neplaćanju) za privredni sistem i legalnost (nasuprot ilegalnosti) za pravni sistem itd. Unutar naučnog sistema obično ćemo naići samo na komunikaciju koja je utemeljena u kodu istine. Ali. Budući da su sistemi Kod . Ako bi se isti ti ljudi sreli da rasprave ko će da plati koji deo istraživanja koje je obavljeno u tom svemirskom letu. Ne postoji način da se kod jed­ nog sistema prevede u kod drugog sistema.dramatično su skre­ sani zbog toga što se novac troši na vođenje Rata terorizmu. . . tema razgovora biće deo eko­ nomskog sistema koji koristi kod plaćanja ili neplaćanja. a za druge je disfunkcionalan (najveći broj Iračana. ako se sretnu predsednik Nacionalne aeronautičke i svemir­ ske administracije i predsednik Nacionalnog instituta za zdravlje da bi razgovarali o činjenicama o starenju koje su otkrivene u svemir­ skom letu Džona Glena iz 1998.

postizanje cilja. Ali sistem ta dešavanja u okruženju m o r a d a opiše u o d n o s u n a sopstveni k o d . 5. 7. Za strukturalne funkcionaliste. Funkcionalna teorija stratifikacije našla se pod udarom mnogo­ brojnih kritika. naglašavajući da se stratifika­ cija odnosi na sistem položaja (na primer. 2. Sva društva imaju potrebu za jednim takvim sistemom zbog čega sistem stratifikacije i postoji. 4. zanimanja poput radni­ ka i upravljača). Postoje četiri podsistema sistema delanja (po redosledu odozgo nadole): kulturni i društveni sistem. Sažetak 1. . R e c i m o . To su: adaptacija. njiho­ vim međusobnim odnosom i načinima na koji one ograničavaju ponašanje aktera. o d n o s n o neko značenje. 3. a ne na svakog pojedinca u sistemu stratifikacije. stratifikacija je funkcionalna nuž­ nost.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI zatvoreni. T o je jedini način d a se o n o m e što se dešava prida neki smisao. Jedan tip strukturalnog funkcionalizma jeste socijalni funkciona­ lizam koji se bavi društvenim strukturama i ustanovama. integracija i održavanje obrazaca (ili latentnost). privredni sistem vidi naučni sistem jedino kroz to d a li o n pravi novac ( o m o g u ć u j e b u d u ć a plaćanja) ili zahteva investicije (zahteva inicijalna plaćanja pre nego što se o n a otplate).170 DžORDŽ RlCER . Osnovno pitanje koje su kritičari postavili jeste da li je ljude moguće motivisati bilo čime drugim osim natprosečnim nagradama. Oni sistem stratifikacije posmatraju kao strukturu socijetalnih nivoa. Strukturalni funkcionalizam je teorija koja se bavi strukturama društva i njihovim funkcionalnim značajem (pozitivnim ili nega­ tivnim posledicama) za druge strukture. sistem ličnosti i ponašajući organizam. 6. Za Parsonsa svaki sistem ima četiri funkcionalna imperativa. oni m o g u d a reaguju s a m o n a pojave koje se dešavaju u n j i h o v o m okruženju ( p o d u s l o v o m d a je o n o što se dešava u okruženju dovoljno „ b u č n o " d a g a sistem p r i m e t i ) . Ljudima se moraju ponuditi veće nagrade kako bi se motivisali da zauzmu najznačajnije i najvažnije položaje unutar stratifikacijskog sistema.

to vodi do sve veće slo­ ženosti sistema. stratifikacijska. te prisilu (a ne norme i vrednosti) koja drži društvo na okupu. Darendorf se najviše bavio konceptom vlasti koji uvek podrazumeva podređenost i nadređenost. jer se usredsreduje na promenu (a ne na ravnotežu). . nefunkcijama. Ključ za razumevanje Lumanove distinkcije između sistema i okru­ ženja jeste činjenica da je sistem uvek manje složen od njegovog okruženja. funk­ cionalna i centar-periferija diferencijacija. Funkcionalna diferencijacija najsloženiji je oblik diferencijacije. sami povlače svoje gra­ nice i organizuju unutrašnju strukturu. Organizacije u kojima možemo naći pozicije vlasti nazivamo imperativno koordinisana udruženja. 11. oni su zatvoreni. Kvazigrupe čini mnoštvo pojedi­ naca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes.SAVREMENE GRAND-TEORIJE 171 8. Iako sistem nikada ne može da bude složen kao njegovo okruže­ nje. pogotovo među onima koja se nala­ ze na podređenim pozicijama. 13. Samostvarajući sistemi imaju nekoliko osnovnih karakteristika: oni sami proizvode svoje sastavne delove. da bi izašao na kraj s okruženjem i njegovom složenošću. 9. naposletku. Sukob može dovesti do promene sistema. 17. 10. 18. Robert Merton razvio je složen model strukturalno funkcionalističke teorije koji se. bavio disfunkcijama. Grupe unutar tih udruženja definišu se s obzirom na njihov interes. Teorija sukoba razvila se kao reakcija na strukturalni funkcionalizam i na mnogo načina predstavlja njegov odraz u ogledalu. svaka od nadređenih i podređenih grupa ima zajednički interes. 15. Iz svih tih interesnih grupa nasta­ ju konfliktne grupe. 12. i. U njima se regrutuju interesne grupe koje imaju sposobnost da se uključe u sukob između grupa. Diferencijacija je pokušaj da se unutar sistema preslikaju razlike koje postoje između sistema i okruženja. suprotstavljanje i sukob (a ne na poredak). nivoima funkcionalne analize. on stvara nove podsisteme i odnose među njima. 19. 14. ma­ nifestnim i latentnim funkcijama i nenameravanim posledicama. oni su samoreferencijalni. Četiri tipa diferencijacije su segmentirana. neto balansom. Unutar imperativno koordinisanih udruženja moguće je identifikovati tri različite grupe. ili grupe koje stvarno učestvuju u sukobu. sile koje doprinose dezintegraciji (a ne integraciji). 16. osim funkcijama. To je diferencijacija koja dominira društvom.

(1982).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 20. Beograd: Prosveta. Zagreb: . Ivan (1987). Zagreb: Naprijed. Nicos (2000). i funkcija u primitivnom druš­ Redklif-Braun. Luhman. Moderna društva. Novi Sad: Mediterran Publishing. Sociološka imaginacija. Robert (1998). Sociologijska Parsons. Stoje pošlo krivo? Zagteb: i poredbeni pristup. Niš: Gradina. Rajt (1998). Funckije društvenog sukoba. Autonomija Hrvatska sveučilišna naklada. Mils. A. Funkcionalizam u sociologiji. Beograd: Plato.172 D20RDŽ RlCER . Talkot (1992). — evolucijski greb: August Cesarec. Zdenko (2004). Luman. Zagreb: Pitanja. Luis (2007). Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. i odgođena apokalipsa. Zagreb: Globus. Kuvačić. Teorija sistema. Društva teorija. Beograd: Plato Milić. Parsons. Merton. Za­ Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Literatura za dalje čitanje Kozer. Zeman. Struktura tvu. Talkot (1988). O teorijskoj sociologiji. Anđelka i grupa autora (1990). Niklas (2001). Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozof­ skog fakulteta u Beogradu. Sociologija društvene akcije Talkota Parsonsa. Kod je jezik koji omogućuje razlikovanje elemenata sistema od elemenata koji ne pripadaju sistemu. Društveni sistemi — osnovi opšte teorije. Niclas (1981). Mouzelis. Merton. O teorijskoj sociologiji. R. Robert (1979).

slede Marksa u tome što zahvataju veliki istorijski period i ukazuju na jedan specifičan društveni problem za koji bi sociologija kao nauka trebalo da pronađe rešenje.GLAVA 5 SAVREMENE GRANDTEORIJE (2) Neomarksističke teorije Civilizacijski proces Kolonizacija sveta života Moloh modernosti Sažetak Literatura za dalje čitanje U ovoj glavi predstavićemo još četiri važne moderne grand-teorije. Teorije kojima se bavimo ovde i u glavi 10 predstavlja­ ju samo mali deo savremenih grand-teorija. Potom se okrećemo grand-teorijama koje se vezuju za savremene teoretičare — civilizacijskom procesu Norberta Elijasa. neke od njih.kritičku teoriju i teoriju transformacije od fordizma ka postfordizmu. iz mark­ sizma se tokom godina razvio čitav niz različitih socioloških pra­ vaca. Počećemo s neomarksističkom teorijom koja obuhva­ ta širok spektar teorija. Entonija Gidensa. ali mi ćemo se usredsrediti samo na dve najvažnije . kolonizaciji sveta života Jirgena Habermasa (koji je kasnije postao kritički teoretičar) i teoriji modernosti. Međutim. . uključujući i dve teorije kojima ćemo se baviti ovde. što je omogućilo nastanak većeg broja neomarksističkih te­ orija. Iako nisu sve neomarksističke teorije ponudile grandiozni narativ. NEOMARKSISTIČKA TEORIJA Mnogi sociolozi dugo su sledili Marksa.

kapitalizam kao sistem prošao kroz dramatične promene. godine na In­ stitutu za društvena istraživanja u Frankfurtu. a teoretičari koji u na njemu radili bili su prisiljeni da napuste Nemačku. Oni u tom pogledu slede Marksa koji je i sam bio kritičar kapitalizma. Najvažniji aspekt promene sastojao se u tome što je sve veći značaj počela da dobija kultura. Oni su tvrdili da je kapitalistička privreda naročito moćna i da igra središnju ulogu u determinisanju procesa i odnosa unutar države i kulturnog sistema. a da se sve drugo u društvu zasniva na njoj i izvodi iz nje. Glavni predmet Marksovog rada (teorijskog i praktičnog) bio je kapitalistički privredni sistem. superstrukturu čine sekundarne društvene pojave kao što su država i kultura koje izrastaju na ekonomskoj osnovi i koje ekonomska osnova definiše. kritička teorija zasnovana je na ideji da je u rasponu od pola veka koji je protekao između objavljivanja Marksovog Kapitala i trenut­ ka kada su počele da se objavljuju prve studije koje su proizašle iz kritičke škole. Drugim recima. I više od toga. jer ona uslovljava. a ne ekonomija.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Kritička teorija i pojava kulturne industrije Prve verzije kritičke teorije javile su se 1923. . Institut su preuzeli nacisti. Kako samo ime kazuje. gde su i nastale neke od najvažnijih ideja kritičke teorije. Mnogi od njih doselili su se u SAD.po Marksu. Razlog tome je to što je u doba u kome je Marks živeo (doba u kome je industrijska revolucija bila na svom vrhuncu) ekonomi­ ja imala ogromnu važnost za ljudske odnose. već na kulturu. Baza — Marks je smatrao da je ekonomija osnova. Lju­ di su sve više potpadali pod uticaj i kontrolu kulturnog. smatrali su da ekonomija ima primaran značaj. Marks i njegovi sledbenici smatrali su da kultura i država predstavljaju superstrukturu koja se uzdiže nad ekonomskom bazom. kritički teoretičari su društveni (i in­ telektualni) kritičari. Otuda se kritička škola ne usredsreduje na ekonomiju (na šta su mnogi Marksovi sledbenici i danas usmereni). Međutim.174 DŽORDZ RICER . I kulturu i državu posmatrali su kao Superstruktura . ona ih potpuno determiniše. Po završetku Drugog svetskog rata. mnogi od ovih teoretičara vratili su se u Nemačku. čak u potpunosti determiniše sve što u društvu postoji. Međutim. tokom 1930-ih godina. a ne ekonomskog sistema.

sedam dana nedeljno. Usredsredujući se na kulturu i kulturnu industriju. Ali. . čini se da danas imamo još više razloga da se njome bavimo. Ti mediji su još uvek važni. U peri­ odu kada pripadnici kritičke škole objavljuju svoje prve radove. menjajući način na koji ljudi razmišljaju. različiti TV kvizovi). Drugo. Oni su posebno bili osetljivi na uspon onoga što danas nazivamo masovnom kulturom. kultura je sveprožimajuća.kultura postepeno. kritički teoretičari najviše su se bavili kulturnom industrijom i njenom sve većom dominaci­ jom nad društvom i pojedincima. Kultura.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 175 mehanizme kojima kapitalisti manipulišu da bi unapredili svoje ekonomske interese.pojam kojim kritički teoretičari označavaju vrstu indu­ strije u koju spadaju filmska. radijska i njima slične industrije. vidljiv. uticaj kulture je neprimetan . Masovna kultura . kri­ tički teoretičari zauzeli su poziciju koja ih radikalno razlikuje od praktično svih marksista koji su pisali pre njih. kontrola je uglavnom Kulturna industrija . To se jasno vidi kada dobijaju naređenja. Treće. kada ih tehnologi­ ja prisiljava da neprekidno ponavljaju određene radnje (kao što je rad na pokretnoj traci) ili kada dobiju otkaz i izgube posao. Zbog čega su se kritički teoretičari toliko bavili kulturom? Prvo.kultura koja je svima dostupna i popularna u širokim ma­ sama (na primer. Uticaj radnih odnosa na društveno ponašanje je. kao i oni koji njome upravljaju. U njih na prvom mestu spadaju televizija i Internet. kritički teoretičari su tvrdili da je kultura. Međutim. njen uticaj na naše živote daleko je snažniji od uticaja koji ima rad. ali danas postoje savremenija i daleko moćnija sredstva masovne kulture. dakle. uticaj kulture oseća se 24 časa dnevno. glavna sredstva za širenje masovne kulture bile su dnevne novine. s vremenom uspela da postane nezavisna od kapitalista i kapitalističkog načina proi­ zvodnje. Posledice rada uglavnom osećamo dok smo na radnom mestu. krči sebi put u ljudsku svest. magazini. kada se radi o uticaju kulture na ljude. filmovi i radio-programi. ali sigurno. Na najopštijem nivou. dok rade (u kancelariji ili u fabrici) ljudi znaju da su potčinjeni svom šefu ili nekome ko zauzima viši položaj na hijerarhijskoj lestvici. Iako su kritički teoretičari očigledno imali mnogo razloga da industriju masovne kulture uzmu za glavni predmet svoga istraživanja. Među­ tim. osećaju i delaju. čiji je cilj da kulturu u društvu učini važnijim činiocem od ekonomije.

Osim toga. barem u prvoj deceniji novog milenijuma. ne shvatajući pri tome na koji način njima dominira masovna kultura.. količina vremena koja se trošila na slušanje radija ili odlazak u bioskop. Umesto da se bune protiv kapitalističkog . drama i takmičenja ove ili one vrste. a da istovremeno ne mo­ raju da se zaposle ili obavljaju neku funkciju unutar kapitalistič­ kog privrednog sistema. Televizija tokom dana pušta sapunice koje be­ skrajno dugo traju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI nevidljiva. a kamoli za revolucionarno delanje. proletarijat će izgubiti sposobnost da ra­ zume revolucionarne poruke. Umesto da se kontrola vrši otvorenom upotrebom sile (recimo. ostavljala je malo prostora za čitanje revolucionarne literature i razmišljanje. Danas. Ljudi žele da provode još više vremena uz televiziju i Internet. stiče se utisak da se potreba ljudi za masov­ nom kulturom neprekidno povećava. Radio je takode u domove ljudi doneo masovni sport. Ljudi koji su nekoliko sati dnevno odvajali na zabavu. da dobrovoljno ulaze u odnose u kojima neko nad njima dominira. zajedno sa satima provedenim na radnom mestu.narkotizaciji" masa. Zamislite da se nalazite u 1930-im. medu najgledanijim programi­ ma na svim kablovskim televizijama širom sveta. Najpoznatiji način jeste „opijum za mase". razume se. Osim toga. ona se vrši tako da to uopšte ne primećujemo. drugi mediji igraju središnju ulogu u . tj. Kultura dominira ljudima na različite načine. Uljuljkan u polusvest konzumaci­ jom kulturne industrije. ljudi su provodili sate i sate u slušanju radio-prenosa i navijanju za omiljene klubove. postojao je čitav niz noćnih radio-programa koji su slušaocima nudili sate jeftinih komedija. koji se smenjuju jedan za drugim. u stvari. pretnjom oružjem). Milioni gledalaca odvajaju nekoliko sati nedeljno na gledanje ljudi koji se takmiče da bi zaradili novac koji im je potreban. Zapravo.176 DŽORDŽ RlCER . Kritički teoretičari su sto­ ga došli do zaključka da ljudi. Ovi poslednji su. Kao rezultat toga. Ljudi su tada bili neprekidno bombardovani holivudskim filmovima B produkcije koji nisu doprinosili poboljšavanju kulturnog ukusa. To je veoma prijatan i efikasan način kontrole. izgubili su svaki otpor ili neprijateljstvo koje su eventualno imali prema kapitalističkom sistemu. već su svo­ dili ljude na masu. traže dominaciju. da bi uveče prešla na kvizove i reality show pro­ grame. nudeći im najmanji zajednički imenitelj.

štaviše. Henri Ford. Retko ko od nas će tokom noći upaliti radio. igra mnogo neposredniju ulogu u održavanju kapita­ lizma tako što preobraća sve veći broj ljudi u potrošače. da bi sve to bilo moguće. narastajuće potrošačke potrebe podsticale su ih da rade sve više kako bi sebi mogli da priušte sva kulturna dobra koja su se reklamirala svuda oko njih. kulturna industrija (bilo ona iz 1930-ih ili ova današnja). Naravno. Vreme provedeno na poslu i energija koja se tamo trošila rezultirali su time da proletarijat ima manje energije za revoluciju. Osim toga. ljudi su počeli da troše sve više vremena na kupovinu. Međutim. To je početkom 20.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 177 sistema. veka prepoznao jedan od najuspešnijih kapitalista svog vremena. kako je to Marks očekivao. ali sve aktivniji konzumenti proizvoda masovne kulture. Radnicima je na kraju radnog dana i radne nedelje ostajalo otprilike taman toliko snage da se dovuku kući. On je svojim radnicima davao platu koja je bila dovoljno visoka da mogu da kupuju njegove proizvode. Kao po­ trošači proizvoda masovne kulture. ali praktično svi svaki dan gledamo televiziju. umesto da svoje slobodno vreme troše da bi planirali kako da pokrenu društevnu revoluciju. . Potpuno suprotno Marksovim očekivanjima. kao i proizvode drugih kapitalističkih preduzeća. veka. Podstaknuti takvim agresivnim reklamiranjem. Radio je postao svemoćni novi medij za reklamiranje. što je dodat­ no sužavalo vreme potrebno za revolucionarne aktivnosti. Sve više vremena provodilo se u radu. dok su magazini i novine s velikim tiražima (po­ sebno tabloidi) preuzeli ulogu tradicionalnijeg medija za rekla­ miranje. To je često podrazumevalo prekovremeni rad ili nalaženje još jednog posla. gledaoci sede prikovani ispred televizora i sanjaju šta bi sve mogli da rade sa novcem koji bi dobi­ li kada bi pobedili u „Velikom bratu" ili u „Milioneru". Njihova potrošnja predstavlja važan pokretač kapitalističke pro­ izvodnje. mnogi od nas drže televizor upaljen po ceo dan. ljudi igraju još jednu ključ­ nu ulogu u kapitalističkom sistemu (prva je bila uloga radnika). Tako je Amerika izgledala 1930-ih godina. Kulturna industrija je u me­ đuvremenu postala moćnija i neuporedivo razvijenija. ljudi su postajali sve pasivniji revolucionari. morala je da se razvije reklamna industrija. upale radio i malo odremaju. Ona još više tako izgleda u prvim godinama 21.

178

D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

čak i kada ga ne gledaju. Mi i dalje s vremena na vreme odemo u bioskop, ali sa pojavom video i DVD plejera sve manje imamo potrebu da izađemo uveče da bismo pogledali neki film na velikom platnu. Magazina ima sve više; oni izgledaju mnogo spektakularni­ je i privlačnije od svojih prethodnika. Dnevnih novina ima sve ma­ nje; one koje su ostale na tržištu imitiraju USA Today, Sun, Daily Mirror, Das Bild i postaju sve atraktivnije i sve zavodljivije. Danas takođe postoje kućni računari i Internet. Iako oni predstavljaju efikasna oruđa za obrazovanje, najveći broj ljudi ko­ risti ih za zabavu (pogotovo za video igrice), a sve više i za kupo­ vinu. Budući da je kupovina najomiljenija dokoličarska aktivnost Amerikanaca, tržni centri su vikendom puni ljudi. Mnogi kupu­ ju čak i kada su na godišnjem odmoru, odlazeći na takva mesta kao što su brodovi za krstarenje, Diznilend ili kazino-hoteli u Las Vegasu. Današnji opijati su daleko brojniji, prisutniji i savršeniji od onih koje su kritikovali kritički teoretičari. Metodi koji stoje na raspolaganju reklamnim agencijama sve su razvijeniji, a njiho­ va mogućnost da manipulišu nama i našom potrošnjom svakim danom sve više raste. Sve više je mesta gde možemo nešto da ku­ pimo, bez obzira na to da li su ona realna ili virtuelna. Sve to, razume se, znači da se ljudi sve manje interesuju za revolucionarno mišljenje i delanje, i da imaju sve manje vremena za njega. Zapra­ vo, u današnjim SAD ne postoji nijedan znak koji bi ukazivao na to da je bilo ko zainteresovan za revoluciju. Kako bi se kritički teo­ retičari izrazili, ljudi su pod jakom anestezijom masovnih medija, prezauzeti kupovinom i radom da bi uopšte razmišljali o revoluci­ ji, a kamoli da bi te svoje misli sproveli u delo. Tako je bilo sredinom 20. veka kada je kritička teorija bila na svom vrhuncu. Čini se da danas može još bolje da se pokaže kako je glavni izvor dominacije nad ljudima kulturni, a ne ekonom­ ski sistem. Rad je počeo da igra manje važnu ulogu u ljudskim životima, dok je kultura, tj. konzumacija kulturnih dobara, po­ stala dramatično značajna. Ukratko, tržni centri su danas važniji nego fabrike (pogotovo u razvijenim zemljama kao što su SAD), a potpuno ograđen tržni centar (koji nije postojao u vreme kada su pisali pripadnici kritičke škole) predstavlja središte savremene ma­ sovne kulture. Unutar ogromnog tržnog centra, kao što je Mall of

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

179

America koji se nalazi nadomak Mineapolisa, smešten je zabavni park. Pored toga, tržni centar obuhvata radnje u kojima se nalaze poslednji modni trendovi, bioskope, video i DVD klubove, Diznijeve prodavnice, igrališta za decu, restorane brze hrane, obrazovne centre, religijske objekte itd. Poseta tržnom centru stoga predstav­ lja sveobuhvatnu konzumaciju savremene masovne kulture. Tu vrlo retko može da se nađe revolucionarna svest ili revolucionarna praksa. Tržni centar i revolucija su nespojivi. Moderna tehnologija. Kritikujući kulturnu industriju, kri­ tička škola napada i modernu tehnologiju. Očigledno je da mnogi ključni elementi današnje kulturne industrije - televizija, računari, Internet — predstavljaju rezultat tehnološkog napretka koji je usledio nakon perioda u kome je kritička škola bila na svom vrhuncu. Ipak, kritička škola se suprotstavljala novim tehnologijama (kao što je na primer radio) koje je videla kao tehnološku silu u kojoj leži glavni izvor kontrole nad ljudima. Umesto da ljudi kontrolišu nove tehnologije, događa se suprotno: nove tehnologije kontroli­ šu ljude. Glavni argument pripadnika kritičke škole nije to da je tehnologija po sebi problem, već da je problem način na koji se tehnologija u kapitalizmu upotrebljava. Kapitalisti koriste tehno­ logiju kako bi kontrolisali ljude, umrtvili njihove kritičke kapaci­ tete i ograničili njihovu sposobnost da se bune protiv inherentno eksploatišućeg sistema. Kritički teoretičari su verovali da u nekom drugom ekonomskom sistemu (recimo, socijalizmu) tehnologija može da se iskoristi da bi ljudi bili svesniji, kritičniji i otporniji na sistem eksploatacije kakav je kapitalizam. Otuda, umesto da emituje mediokritetske programe koji su uglavnom osmišljeni tako da podstiču prodaju određenih proizvoda, radio bi mogao da emituje programe koji bi bili stimulitivni i obrazovni.

Herbert Markuze Biografska skica

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

179

America koji se nalazi nadomak Mineapolisa, smešten je zabavni park. Pored toga, tržni centar obuhvata radnje u kojima se nalaze poslednji modni trendovi, bioskope, video i DVD klubove, Dizniieve prodavnice, igrališta za decu, restorane brze hrane, obrazovne centre, religijske objekte itd. Poseta tržnom centru stoga predstav­ lja sveobuhvatnu konzumaciju savremene masovne kulture. Tu vrlo retko može da se nađe revolucionarna svest ili revolucionarna praksa. Tržni centar i revolucija su nespojivi. Moderna tehnologija. Kritikujući kulturnu industriju, kri­ tička škola napada i modernu tehnologiju. Očigledno je da mnogi ključni elementi današnje kulturne industrije - televizija, računari, Internet - predstavljaju rezultat tehnološkog napretka koji je usledio nakon perioda u kome je kritička škola bila na svom vrhuncu. Ipak, kritička škola se suprotstavljala novim tehnologijama (kao što je na primer radio) koje je videla kao tehnološku silu u kojoj leži glavni izvor kontrole nad ljudima. Umesto da ljudi kontrolišu nove tehnologije, događa se suprotno: nove tehnologije kontroli­ šu ljude. Glavni argument pripadnika kritičke škole nije to da je tehnologija po sebi problem, već da je problem način na koji se tehnologija u kapitalizmu upotrebljava. Kapitalisti koriste tehno­ logiju kako bi kontrolisali ljude, umrtvili njihove kritičke kapaci­ tete i ograničili njihovu sposobnost da se bune protiv inherentno eksploatišućeg sistema. Kritički teoretičari su verovali da u nekom drugom ekonomskom sistemu (recimo, socijalizmu) tehnologija može da se iskoristi da bi ljudi bili svesniji, kritičniji i otporniji na sistem eksploatacije kakav je kapitalizam. Otuda, umesto da emituje mediokritetske programe koji su uglavnom osmišljeni tako da podstiču prodaju određenih proizvoda, radio bi mogao da emituje programe koji bi bili stimulitivni i obrazovni.

Herbert Markuze Biografska skica
Herbert Markuze (1898-1979) pripadnik kritičke škole koji je najviše doprineo njenoj slavi. Pošto su njegove ideje bile veoma interesantne revolucionarima, pogotovo studentima koji su protestovali protiv Vijetnamskog rata i različitih oblika sistemskog

180

D Ž O R D Ž RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

ugnjetavanja, Markuze postaje vodeći jav­ ni inelektualac u S A D i u Evropi tokom 1960-ih i 1970-ih godina. O n je kritikovao svaki vid represije, a naročito represi­ ju u razvijenim kapitalističkim društvima i njen negativan uticaj na ljude. Ovom temom Markuze se najviše bavio u svojoj
najpoznatijoj knjizi Čovek jedne

dimenzije

(1964) koja je objavljena upravo pre po­ jave revolucionarnih pokreta kasnih 1960-ih u Evropi. Knjiga je snažno uticala na te pokrete. N a drugoj strani, Markuze je kritikovao modernu tehnologiju, pogotovo televiziju (da je danas živ verovatno bi na isti način govorio o računarima i Internetu) zbog njenog dorinosa represiji, a naročito zbog njene sposob­ nosti da tepresiju predstavi kao jednu prijatnu stvar. Televizija i druge savremene tehnologije porobile su pojedinca i uspele da ga svedu na biće „jedne dimenzije". Više ili manje, ljudi postaju ono što im te represivne, ali prijatne i ugodne tehnologije nala­ žu da budu. U tom procesu oni gube svoju najvažniju dimen­ ziju — sposobnost da kritički razmišljaju o društvu u kome žive i tehnologijama koje ih pritiskaju. Rešenje se, prema Markuzeu, ne nalazi u tome da se moderne tehnologije eliminišu (one će opstati i biće sve uticajnije i jače), već u tome da se kontrola nad njima oduzme represivnim snagama i vrati u tuke slobodnih ljudi. Jasno je da su takva kritika i politički program bili veoma atraktivni za studentske (i druge) radikale iz kasnih šezdesetih, i da za neke one ostaju privlačne i danas u svedu kontinuiranog napretka i razvoja u televizijskoj tehnologiji i razvoja u novim tehnologijama (na primer, ajpod i eksboks) koje represiju čine nezaobilaznim delom naših života.

Baveći se ulogom tehnologije, kritički teoretičar Herbet Markuze tvrdio je da se ona koristi da bi se stvorilo, kako on to naziva, jednodimenzionalno društvo. Markuze je, poput Marksa
Jednodimenzionalno društvo - po Markuzeu, slom dijalektičke povezanosti ljudi i velikih struktura dovodi do sve većeg potpadanja ljudi pod kon­ trolu tih struktura. Gubi se sposobnost ljudi da stvaraju te strukture i aktivno učestvuju u njima. Individualna sloboda i kreativnost postepeno blede u ništavilo. Kao rezultat toga, ljudi gube sposobnost da kritički i negativno razmišljaju o strukturama koje ih kontrolišu i ugnjetavaju.

S A V R E M E N E GRAND-TEORIJE (2)

181

i mnogih njegovih sledbenika, smatrao da u idealnom svetu posto­ ji dijalektička veza između ljudi i širih struktura koje oni stvaraju (kao što je tehnologija). Drugim recima, u procesu stvaranja, upo­ trebe i menjanja tehnologija ljudi bi trebalo da ispunjavaju svoje potrebe i ispoljavaju svoje mogućnosti. Na taj način, napredovali bi i ljudi i tehnologija. Međutim, u kapitalizmu je to pretvoreno u jednostran odnos. Ljudi stvaraju tehologiju, ali tehnologiju poseduju i kontrolišu kapitalisti. Oni je koriste u sopstvenu korist da bi kontrolisali i eksploatisali radnike. Otuda, umesto da se ispoljavaju kroz upotrebu tehnologije, ljudi postaju duhovno sve siromašniji i sve više potpadaju pod kontrolu tehnologije. Individualnost je ugušena jer se svi prilagođavaju zahtevima tehnologije. Individual­ na sloboda i kreativnost postepeno blede u ništavilo. Kao rezultat toga, ljudi gube sposobnost da kritički i negativno razmišljaju o tehnologiji, kao i o društvu koje ih kontroliše i ugnjetava. Bez te sposobnosti, ljudi nisu u stanju da se bune protiv kapitalističkog sistema i da ga sruše. Rešenje tog problema, Markuze je video u stvaranju društva u kome će ljudi (tj. proletarijat) kontrolisati teh­ nologiju, a ne tehnologija njih. Tehnologija koju upotrebljavaju kapitalisti, kao što je po­ kretna traka, veoma je racionalizovana. Ta činjenica povezana je sa drugom najvećom brigom kritičkih teoretičara. Pišući pod velikim uticajem ne samo Marksa, već i Maksa Vebera, kritički sociolozi su tvrdili da savremeno društvo postaje sve racionalizovanije. Neki od njih uvideli su da je sve veća racionalizacija, a ne kapitalizam, glavni problem današnjice. Naime, racionalizacija podupire ne samo tehnologiju, već i kulturnu industriju. I jedna i druga postaju sve racionalizovanije. Po mišljenju pripadnika kritičke škole, sve veća racionalnost dovodi do pojave tehnokratskog mišljenja. Pod tehnokratskim mišljenjem podrazumeva se težnja ljudi da budu što efikasniji, tako što pokušavaju da pronađu najbolja sredstva za ostvarenje svojih ciljeva, ne razmišljajući niti o sredstvima, niti o ciljevima. Cesto navođeni primer takvog načina razmišljanja jeste stvaranje
Tehnokratsko mišljenje - težnja ljudi da postignu što veću efikasnost, tako što pokušavaju da pronađu najbolja sredstva za ostvarenje svojih ciljeva, ne razmišljajući niti o ciljevima, niti o sredstvima.

182

DŽ0RD2 RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

koncentracionih logora u nacističkoj Nemačkoj (s obzirom na to da su kritički sociolozi došli iz Nemačke, mnogi su smatrali da su oni u svojim teorijama anticipirali užase koje je proizveo nacizam). U tim logorima, nacisti su svu svoju pažnju i energiju usmerili na cilj da unište što veći broj Jevreja, koristeći najefika­ snija moguća sredstva za to (gasne komore). Tehnokratsko mi­ šljenje služi interesu onih koji su na vlasti. U kapitalizmu se i kapitalisti i proletarijat nalaze pod domi­ nacijom tehnokratskog načina razmišljanja. Međutim, kritički teoretičari najviše su zabrinuti za proletarijat. Uzmimo, na pri­ mer, pokretnu traku. Jedina briga koju ima radnik zaposlen na pokretnoj traci jeste da radi što je moguće efikasnije. Nepreki­ dan pritisak pokretne trake ostavlja radnicima malo vremena da razmisle o tome kako obavljaju svoj posao i koliko je iscrpljujeće i zaglupljujuće to što svaki dan iznova ponavljaju jednu te istu radnju. Osim toga, on im ostavlja još manje vremena i energije da misle o ciljevima procesa proizvodnje ili o njegovim posledicama koje, recimo u automobilskoj industriji podrazumevaju hi­ ljade ljudi koji svake godine stradaju u saobraćajnim nesrećama, zagađivanje vazduha, trošenje vrednih prirodnih resursa itd.

Ključni koncept
Industrija znanja

Kritička škola žestoko je napadala industriju znanja. Na sli­ čan način kao i kulturna industrija, taj koncept odnosi se na one delove društva koji se bave proizvodnjom i širenjem zna­ nja, prvenstveno na istraživačke institute i univerzitete. Kao i kulturna industrija, ta mesta su unutar društva obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omogućuje da se redefinišu.
Industrija znanja - pojam kojim kritička teorija označava delove društva koji se bave proizvodnjom i širenjem znanja, prvenstveno istraživačke insti­ tute i univerzitete. Kao i kulturna industrija, ta mesta su unutar društva obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omogućava da se re­ definišu. Umesto da služe interesima celog društva, oni se usredsređuju na sopsrveni interes. Njihova jedina namera je da prošire i uvećaju svoj uticaj nad društvom.

S A V R E M E N E GRAND-TEORUE (2)

183

Umesto da služe interesima celog društva, oni se usredsreduju na sopstveni interes. Njihova jedina namera jeste da prošire i uvećaju svoj uticaj nad društvom. Istraživački instituti pomažu proizvodnju tehnologija koje su neophodne kulturnoj indu­ striji, državi i kapitalistima. Na taj način, oni pomažu kapita­ listima da ojačaju svoje pozicije i da još više učvrste svoju pre­ vlast nad društvom. Univerziteti su počeli da služe nizu sličnih interesa. Sto je možda još važnije, oni ohrabruju tehnokratsko mišljenje koje zanemaruje razum. Univerzitetima dominiraju tehnokratski upravnici koji njima upravljaju kao i bilo koja druga birokratija. Oni studentima i profesorima nameću pra­ vila. Osim toga, univerziteti dolaze pod sve veći uticaj poslov­ nih ljudi, profesionalaca i tehničara koji u upravljanju fakulte­ tima primenjuju tehnokratsko mišljenje. U njima sve više slabi uticaj liberalnefilozofijei političke teorije koja naglašava upo­ trebu razuma. Sve se podređuje tehnologiji. Konačno, ume­ sto da podstiču studente na razmišljanje, univerziteti počinju sve više da liče na fabrike koje proizvode horde studenata. Cilj više nije da se od studenata naprave razumna ljudska bića, već da se proizvede što više studenata na što efikasniji način. Uni­ verziteti su počeli da proizvode studente na isti način kao što fabrike proizvode automobile ili kobasice. Ono što je izgubljeno u savremenom kapitalističkom društvu i u kapitalističkoj kulturi, a što predstavlja alternativu tehnokratskom mišljenu, jeste razum. Upotreba razuma omogućva lju­ dima da sredstva koja upotrebljavaju za ostvarenje svojih ciljeva procenjuju u svedu vrhunskih ljudskih vrednosti kao što su prav­ da, sloboda i sreća. Razum je za kritičke mislioce nada humanosti. Aušvic je, na primer, bio jedna racionalna zamisao, ali svakako ne i razumna. Da su nacisti upotrebljavali razum, a ne tehnokratsko mišljenje, holokaust se verovatno nikada ne bi desio, jer se sama njegova zamisao kosi sa svim postojećim ljudskim vrednostima. Nešto slično moglo bi se reći i za kapitalizam: on je veoma raci­ onalan, ali ne i veoma razuman. Za kritičke teoretičare, nada se
Razum - upotreba razuma omogućava ljudima da sredstva koja upotreblja­ vaju za ostvarenje svojih ciljeve procenjuju u svetlu vrhunskih ljudskih vrednosti kao što su pravda, sloboda i sreća.

184

D Ž O R D Ž RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

nalazi u stvaranju društva kojim će vladati razum, a ne tehno­ kratsko mišljenje, to jest društva u kome će humane vrednosati imati prioritet nad efikasnošću. Drugim recima, uprkos prividnoj racionalnosti, kapitalizam je sistem protkan iracionalnostima. To nas dovodi do koncepta iracionalnosti racionalnosti, koji nam govori da racionalni sistemi neizbežno porađaju čitav niz iracionalnosti. U racionalnom svetu kapitalizma iracionalno je da sistem bude destruktivan za pojedin­ ce i njihove potrebe i sposobnosti; da tehnologija od njih pravi „jednodimenzionalna bića"; da ih kulturna industrija kontroliše umesto da im pomaže da izraze svoje najsuptilnije želje i sposob­ nosti; i da, uprkos postojanju sve većeg opšteg nivoa apsolutnog bogatstva, sistem stvara sve veći broj siromašnih, potčinjenih i eksploatisanih ljudi i ljudi nesposobnih da ispune svoje živote. usredsređenost na povećanu racionalizaciju, dovelo je kritičke te­ oretičare do jednog pesimističnog pogleda na budućnost, kome Marks i većina marksista nisu bili skloni. Kritički teoretičari nisu verovali da će doći trenutak kada će proletarijat zbaciti kapita­ liste s vlasti. Umesto toga, oni su predviđali kontinuiranu i sve ekspanzivniju racionalizaciju u kulturi, tehnologiji i industri­ ji znanja. Ne samo da se očekivalo da će svaka od ovih oblasti postajati sve racionalnija, već i da će postajati sve važnija. Bu­ dućnost je otuda viđena kao neka vrsta gvozdenog kaveza koji se sastoji od sve racionalnijih kulturnih, tehnoloških i obrazovnih sistema koji sadejstvuju u kontroli ljudi i prave od njih jednodi­ menzionalna bića. Takva slika budućnosti ima mnogo više zajed­ ničkog s pesimističkim pogledom na savremeno društvo koji je izložio Maks Veber, nego s optimističkim pogledima na buduć­ nost o kojima su govorili Marks i većina neomarksista. Ovakva vrsta pesimističkog ramišljenja o budućnosti nije kri­ tičke teoretičare približila drugim marksistima. Jer, marksisti ne bi trebalo da budu samo mislioci, već i ljudi od akcije, tj. ljudi koji pokušavaju da povezu svoju teoriju s revolucionarnom praksom. Pesimizam kritičkih teoretičara činio se nespojivim s mogućnošću
Iracionalnost racionalnosti - ideja da racionalni sistemi neizbežno porađaju čitav niz iracionalnosti.

Pesimističan pogled na budućnost. Sve ovo, a posebno

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

185

delanja, a kamoli s revolucijom. Proletarijat je bio ostavljen da čeka na svoju neizbežnu sudbinu - zatvaranje u gvozdeni kavez racionalnosti usled konzumiranja dobara koje proizvodi kulturna industrija. Međutim, masa ovo uopšte nije doživljavala kao neku neprijatnu sudbinu. Zapravo, gvozdeni kavez je napravljen da bude vrlo prijatan i udoban. On je lepo uređen i opremljen nameštajem. U njemu se mogu pronaći različita poželjna dobra kao što su časopisi Glorija ili Story; kućni aparati, kao što su mašine za pranje sudova ili mikrotalasne rerne; televizori, DVD-plejeri, muzički diskovi i filmovi koje ste oduvek želeli da imate. Tu su takođe računari na kojima neprekidno možete da igrate video igre ili pomoću kojih, ako se priključite na Interent, možete da idete u kupovinu. Ljudi su zavoleli svoje kaveze i žele da ih napune što većim brojem dobara koje kapitalistički sistem neprekidno izba­ cuje na tržište. Međutim, prema kritičkoj teoriji, upravo u tome leži problem. Zaljubljeni u svoje kaveze i igračke koje se u njima nalaze, ljudi ne vide razlog za protest; zaista, oni više uopšte nisu u stanju da shvate da postoje problemi kao što su eksploatacija i kontrola. Konačno, ti privlačni i prijatni metodi kontrole daleko su efikasniji od represivne kontrole kapitalista koja je karakterisala rani kapitalizam.

Od fordizma do postfordizma
Druga neomarkistička grand-teorija opisuje i analizira pre­ lazak društva od fordizma u postfordizam. Fordizam je pojam koji se odnosi na ideje, principe i siste­ me koje je postavio Henri Ford u ranom 20. veku. Ford je postao poznat po tome što je u svoju fabriku automobila uveo mehani­ zam pokretne trake, nakon čega su automobili počeli masovno da se proizvode. Uspeh Fordove inovacije naveo je mnoge druge
Fordizam - pojam koji se odnosi na ideje, principe i sisteme koje je početkom 20. veka postavio Henri Ford, a čiji je izraz stvaranje pokretne trake u njegovoj fabrici automobila, nakon čije upotrebe su automobili počeli masovno da se proizvode. Uspeh Fordove inovacije naveo je mnoge dru­ ge proizvođače da i oni uvedu mehanizam pokretne trake kako bi mogli da ispune potrebe proizvodnje i postignu masovnu proizvodnju dobara.

Recimo. Sistem masovne proizvodnje orijentisan je na proizvod­ nju homogenih proizvoda. proizvođačima automobila bila je potrebna nefleksibilna tehnologija. potro­ šačima je ponuđen veći izbor opcija. Kada je bila na svom vrhun­ cu. godine. ona je stvarala čitav niz problema. Osim toga. Iako je ne­ fleksibilnost obezbeđivala uniformnost proizvoda. 2. pogotovo neomarksističkih teoretičara.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN! proizvođače da prilagode mehanizam pokretne trake potrebama svoje proizvodnje i otpočnu masovnu proizvodnju dobara. masovna proizvodnja koja se zasnivala na konceptu pokretne trake došla je pod veliki udar kritičara. Ovo su glavne karakteristike fordizma: 1. Tokom godina. proizvodna traka morala je da se preuredi za njegovu proizvodnju. . Fordistički sistemi bili su zasnovani na nefleksibilnim tehnologijama kao što je pokretna traka. Fleksibilnije tehnologije vodile bi ka neželjenim varijacijama u proizvodima. To je zahtevalo da proizvodna linija bude zatvorena mesecima. možemo da kažemo da su potrošači na prelomu prošlog veka mogli da kupe svoj model T „forda" u bilo kojoj boji dokle god je ta boja bila crna. 3. kada bi došlo vreme da se uvede novi model (to se obič­ no dešavalo svake tri godine). naročito na­ kon naftne krize iz 1973. stvorene su standardizovane rutine koje su potom nametnute radnicima. ali je počeo da opada tokom 1970-ih godina. a automobili su u suštini ostali isti. veka. ali su to bile zanemarljive varijacije. Pokretna traka je viđena kao ekstreman primer kapitalističkog mehanizma pomoću kojeg se eksploatišu i kontrolišu radnici. Taj sistem uspešno je funkcionisao kroz najveći deo 20. uspona japanske automobilske industrije i saznanja da američke automobilske kompanije mora­ ju da promene način proizvodnje. Parafrazirajući Henrija Forda. Budući da su na tržište neprekidno izbacivali isti proizvod i da su hteli da obezbede što je moguće veću uniformnost među au­ tomobilima. Kao dopuna nefleksibilnosti tehnologije. bilo je teško da se pokretna traka adaptira na proizvodnju dobara kada su uvedeni proizvodi s više opcija i varijacija.186 D20RDŽ RlCER .

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 187 To je doprinosilo još većoj uniformnosti proizvoda. Pro­ duktivnost se takode uvećavala putem „dekvalifikacije" radnika. radnici koji su obrazovani za nefleksibilne tehnologije nisu bili u stanju da se brzo pri­ lagode fleksibilnosti koja je bila neophodna da bi se izaš­ lo na kraj sa sve većom diverzifikacijom. Radnici koji su bili naučeni da isprate standardnu rutinu nisu znali kako da izađu na kraj s nepredviđenim situacijama i vanrednim stanjima. Nezadovoljni platama i dekvalifikovanim poslovima koji su od njih vrlo malo zahtevali. Tako se po­ četkom sedamdesetih godina kvalitet američkih automo­ bila znatno srozao. Me­ đutim. Proces proi­ zvodnje neprekidno je unapređivan i ubrzavan da bi se produktivnost još više podigla. Cilj je bio da se postigne ekonomija obi­ ma tako što će se u istim uslovima proizvoditi veći broj proizvoda. što je njihove proizvođače dovelo u podređen položaj u takmičenju s arogantnim japanskim proizvođačima automobila. Moćni sindikati . Svaki radnik imao je zaduženje da neprekidno ponavlja jedan te isti jednostavan zadatak. to je takode stvaralo probleme. nakon čega su usledili dugački i skupi štrajkovi. fordistički radnici su se masovno okrenuli velikim sindikatima. Fordistički sistemi bili su orijentisani na progresivno po­ dizanje produktivnosti: osnovni cilj bio je proizvodnja više dobara uz niže troškove. to se trošak proizvod­ nje svakog narednog proizvoda sve više smanjivao. budući da je zahtevana sve veća raznolikost u proizvodima. 4. Paralelno s visokobirokaratizovanim fordističkim proi­ zvodnim sistemima nastali su masovni radnički sindika­ ti koji su funkcionisali na sličan. Produktivnost jeste dra­ matično porasla. 5. Nadalje. Sto je više proizvođeno. kao i ubrzanom proi­ zvodnjom koja im je ostavljala sve manje vremena za od­ mor. birokratizovan način. To je dovelo do perioda konfrontacije iz­ među velikih sindikata i velikih korporacija. Povećanje je postizano na različite načine. ali je jedna stvar u takvom ubrzanom sistemu morala da trpi: kvalitet proizvoda.

Postfordizam. iako su plate i drugi uslovi bili jedinstveni za različite tipove rad­ nika u celoj industriji. za razliku od fordizma.188 D Z O R D Ž RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (na primer. Ujedinjeni automobilski radnici) uspeli su da obezbede lukrativne ugovore za svoje članove. To je bilo jasno iz Fordove najave crnog T-modela. Radnici u fordističkoj industriji morali su da se bave neinspirativnim.) Postfordizam . Jedan tip je korišćen u praktično svim sportskim aktivnostima. . orijentisan na proizvodnju heterogenih. Taj novi sistem zasniva se na čitavom nizu karakteristika koje. U poslednjih nekoliko decenija postfordizam je zamenio fordizam u mnogim oblastima proizvodnje. kao što se vidi iz samog imena. tinejdžeri su imali veoma sužen izbor prilikom kupovine patika.sistem proizvodnje koji je. prilagođenih proizvoda koji zahtevaju fleksibilnije tehnologije i fleksibilnije radnike i koji dovode do veće he­ terogenosti u potrošnji. Iako su potrošači dobili veći izbor. Homogenosti u proizvodnji odgovarala je homogenost u potrošnji. Nadalje. Isti ti ljudi su kao potrošači imali „izbor" između neinspirativnih potrošnih dobara koja se nisu razlikovala od svega onoga što su kupovali drugi ljudi. To je rezultiralo minimalnim zalaganjem na poslu i uvećalo problem kvaliteta s kojim su se suočili proizvo­ đači automobila i druge kompanije. (Kasniji auto­ mobili imali su stilske nedostatke i bili su lošeg kvaliteta. ne samo među automobilima već i među mnogim drugim proizvodima. Umesto da se proizvodi jedan tip crnog automobila. Drugim recima. repetitivnim poslo­ vima. iako je Fordov T-model bio veoma funkcio­ nalan. automobilske kompanije sada proizvode automobile u čitavoj lepezi boja. nagrada za radni­ ke koji su bili iznad prošeka bila je mala ili je uopšte nije bilo. predstavljaju oštar kontrast fordizmu: 1. Na primer. on nije bio najbolje stilski osmišljen. ti automobili imaju pregršt novih opci­ ja. Postfordistički sistemi orijentisani su na proizvodnju či­ tavog niza visokospecijalizovanih proizvoda. suština fordističkog sistema ostala je masovna proizvodnja i prodaja homogenih proizvoda koji liče jedni na druge. Osim toga. 6.

Osim toga. ista tehnologija trebalo bi da ima mogućnost da se brzo premesti s proizvodnje patika za trčanje na prizvodnju patika za košarku. Zbog toga radnici moraju da budu spo­ sobni da se prilagode proizvodnji različitih proizvoda iz nedelje u nedelju i iz meseca u mesec. ume­ sto radnika-mašina koji neprekidno ponavljaju isti zada­ tak iz početka. kako u pogle­ du stila. u postfordističkom sistemu radnici dobijaju priliku da obavljaju čitav niz različitih zadataka kad god proizvodnja mora da se prebaci s jed­ nog proizvoda na drugi. Čak i u postfordističkom sistemu nema pro­ stora za neželjene varijacije u proizvodnji. pa čak i obrnut. dok se nalazi u jednom proizvodnom toku. trend ka dekvalifikaciji je usporen. Umesto radnika koji poseduju samo jednu veštinu. ovi sistemi zahtevaju kreativnije i misleće radnike koji su sposobni da izađu na kraj s promenama . 4. Međutim. Kao i tehnologija. U želji da proizvedu što veći broj različitih proizvoda. Radnici su u fordističkom sistemu stalno obavljali jedan te isti zadatak iz početka. Fleksibilnost u poslu takode zahteva sposobnost da se radnici brzo i neprekidno prilagođavaju nepredvidivim situacijama i vanrednim stanjima. ali i dru­ gi tip zadataka kada se proizvodnja prebaci na patike za košarku. u postfordističkom svetu stilovi i ukusi potrošača menjaju se veoma brzo. Iako visok nivo produktivnosti ostaje norma i u postfor­ dističkom sistemu. tako i u pogledu kvaliteta. postfordistički proizvodni sistemi postali su veoma flek­ sibilni. Radnik može da obavlja jedan skup zadataka na proizvodnji patika za trčanje. Nadalje. Proizvodni tokovi uglavnom su kratki.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 189 Postfordistički sistemi orijentisani su na proizvodnju do­ bara koja zadovaljavaju najviše kriterijume. postfordistički sistemi zahtevaju radnike koji poseduju čitav niz različitih veština. Na primer. fleksibilniji moraju da budu i radnici. 3. tehnologija mora da bude u stanju da na tržište izbaci čitav niz identičnih proizvoda. 2. a prebaci­ vanje na različite stilove mora da se obavi brzo i relativ­ no jeftino.

leto. Patike su prošle kroz takvu specijalizaciju d danas postoje posebne patike za svaku aktivnost koja s može zamisliti: postoje patike za džogiranje. rukomet. kao i postfordistički radnik. Konačno. . Osin toga. živ u jednom diverzifikovanijem svetu.kao što u savremenom svetu postoji čitav niz različitih vrsta pa tika dostupnih potrošaču. postfordističko društvo odlikuje slična vrst. Međutim. radnički pokret u SA dramatično je oslabio. uglavnom ostavljajući radnike c sami izađu na kraj s poslodavcima kako znaju i umej posledica toga bila je manja sigurnost posla od one ko je postojala u fordističkoj eri.190 DŽORDŽ RlCER . sada je postala prepuna stilskih varijacija Postfordistički potrošač. Ovo se ponekad nazrv procesom patikizacije (engleski. postoje i privredne grar u kojima to nije moguće. Umest jednog ili nekoliko tipova patika. današnji potrošač mogu da biraju između nekoliko stotina različitih tipc va patika. od radnika se zahteva da rat isto tako brzo kao i njihovi prethodnici. patika koja se nekada nije odlikovala nekim poseb nim stilom. Zamenom masovnog radnika specijalizovanim radnikor veliki birokratizovani radnički sindikati izgubili su svi ju privlačnost. Otuda i postfordistički sister predstavlja jedno zastrašujuće i preteče profesionaln okruženje. 5. Iako se proizvodni tok o vija bez problema i zastoja. fudbal. u postfordistii kom svetu radnici imaju mogućnost da lako napuste pc sao i nađu novi. patike z kišu. za aktivni hodanje.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOR i nepredviđenim situacijama. 6. fordističkom sistemu daleko su zahtevniji od onih iz fc dističkog sistema. Kao rezultat toga. za šetnju. heterogenost u proizvodnji povezana je sa slic nom heterogenošću u potrošnji. heterogenosti u mnogim drugim oblastima potrošnje. košarku. za otvoren i zatvoren prostor itd. dok to svakako va: u nekim privrednim granama. Poslovi u po. sneakerization). zimu. Oni sada mogu lako da pređu s jedne posla na drugi posao i zbog toga su možda manje zabr nuti kada izgube posao. Patikizacija . Međutim.

Kao rezultat toga.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i nepredviđenim situacijama.190 DŽORDZ RICER . današnji potrošači mogu da biraju između nekoliko stotina različitih tipo­ va patika. Ovo se ponekad naziva procesom patikizacije (engleski. radnički pokret u SAD dramatično je oslabio. Oni sada mogu lako da pređu s jednog posla na drugi posao i zbog toga su možda manje zabri­ nuti kada izgube posao. uglavnom ostavljajući radnike da sami izađu na kraj s poslodavcima kako znaju i umeju. Poslovi u post­ fordističkom sistemu daleko su zahtevniji od onih iz fordističkog sistema. heterogenost u proizvodnji povezana je sa slič­ nom heterogenošću u potrošnji. Zamenom masovnog radnika specijalizovanim radnikom. postfordističko društvo odlikuje slična vrsta heterogenosti u mnogim drugim oblastima potrošnje. dok to svakako važi u nekim privrednim granama. patike za kišu. veliki birokratizovani radnički sindikati izgubili su svo­ ju privlačnost. rukomet. od radnika se zahteva da rade isto tako brzo kao i njihovi prethodnici. Postfordistički potrošač. Osim toga. Međutim. Iako se proizvodni tok od­ vija bez problema i zastoja. za šetnju. . sada je postala prepuna stilskih varijacija. posledica toga bila je manja sigurnost posla od one koja je postojala u fordističkoj eri. Patike su prošle kroz takvu specijalizaciju da danas postoje posebne patike za svaku aktivnost koja se može zamisliti: postoje patike za džogiranje. za aktivno hodanje. u postfordistič­ kom svetu radnici imaju mogućnost da lako napuste po­ sao i nađu novi. 5. za otvoren i zatvoren prostor itd. košarku. 6. Konačno. patika koja se nekada nije odlikovala nekim poseb­ nim stilom. Patikizacija . leto. sneakerization). kao i postfordistički radnik. Međutim. fudbal. Umesto jednog ili nekoliko tipova patika. živi u jednom diverzifikovanijem svetu. postoje i privredne grane u kojima to nije moguće. zimu.kao što u savremenom svetu postoji čitav niz različitih vrsta pa­ tika dostupnih potrošaču. Otuda i postfordistički sistem predstavlja jedno zastrašujuće i preteče profesionalno okruženje.

Oni koji nam spremaju hamburgere ili pice u restoranima brze hrane. Čak i ako prihvatimo ideju da se današnji svet može precizno opisati konceptom postfordizma. standardizovanim radnim rutinama (dekvalifikaciji). dekvalifikaciji i homogeni­ zaciji radnika i potrošača. Ključni koncept Moderni svetski sistem Imanuel Volerstin (1930) izabrao je drugačiju jedinicu analize od onih koje su koristili mnogi marksistički mislioci. Volerstin analizira ekonomske entitete koji počivaju na podeli rada koja nije ograničena političkim ili kulturnim granicama. Umesto toga. . moramo da budemo oprezni. Pokretne trake s kratkim proizvodnim tokovima i dalje su pokretne trake.proces koji se prvo javio u industriji brze ishrane i sličan je fordizmu jer se zasniva na homogenim proizvodima. Nije moguće jasno odrediti trenutak kada je fordizam ustupio mesto postfordizmu. da su pod još većim stresom i da su eksploatisaniji od fordističkih radnika. Proces je sličan fordizmu. često to rade na isti način kao što radnici u fabrici automobila sklapaju automobile na pokretnoj traci. u prihvatanju teze da smo prešli iz fordizma u postfordizam. oni u hamburger ili u picu dodaju različite sastojke. postoje značajni dokazi da postfordistički radnici rade brže i teže od svojih predhodnika. klase i države. mnogi elementi fordizma opstaju i danas. Zbog sličnosti iz­ među elemenata fordizma i industrije restorana brze hrane. rigidnim tehnologijama. standardizovanim radnim rutinama. jer se zasniva na homogenim proizvodima.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 191 Međutim. Da li postfordizam predstavlja rešenje za probleme koje je radnicima stvorio fordizam? Zapravo. jer je smatrao da oni pruža­ ju preuzak okvir za ono što on hoće da dokaže. homogenizaciji radnika i potrošača itd. Mekdonaldizam . taj proces nazvao sam mekdonaldizmom (glava 10). Mnogi uslužni poslovi koje danas po­ vezujemo s postfordizmom organizovani su po principu fordističkih pokretnih traka. Samo što umesto da sklapaju automobil ili patiku. On nije analizirao radnike. rigidnim tehnolo­ gijama.

oblasti kapitalističke svetske privrede koje snabdevaju centar sL-> vinama i koje on uveliko eksploatiše. Osim toga. socijalističke svetske vlade. Unutar kapitalističkog svetskog privrednog sistema postoji centar.ogroman privredni entitet koji počiva na podeli rada i koi nije sputan političkim i kulturnim granicama. dok ekonomska dobit odlazi u privatne ruke. Volerstin je tvrdio da su do sada postojala samo dva tipa svetskog sistema: prvi je svetska imperija (recimo. ima skup granica i određen vek trajanja. Centar . Periferija . periferije (eksploatisanih). Poluperiferija . jer obuhvata više država. On ima širu bazu. a drugi moderna kapitalistička svetska ekonomija. Iznutra. Poluperiferija je rezidualna kategorija koja obuhvata skup regiona koji se nalaze između onih koji etčsploatišu i onih koji su eksploatisani. Kapitalistički svetski sistem stabilniji je od svetske imperije iz nekoliko razloga. dok je kapitalistički svetski sistem zasnovan na ekonomskoj domi­ naciji. sistem se sastoji od različitih društvenih struktura i društvenih grupa. Volerstin je smatrao da se takvi sistemi održavaju pomoću či­ tavog niza sila koje se nalaze u inherentnoj tenziji. Te sile uvek imaju potencijal da sistem rasture u paramparčad. međunarodna podela eksploatacije se ne definiše državnim granicama nego ekonomskom podelom rada u svetu. Posebni politički entiteti unutar kapitalističkog svetskog sistema sposobni su da apsorbuju sve gubitke koji nastaju. Dok kapitalistička svetska privreda razdvaja političku i ekonomsku sferu. To je društveni sistem sastavljen od različitih društvenih struktura i društvenih grupa. Svetska im­ perija bila je zasnovana na političkoj (i vojnoj) dominaciji. tj.rezidualna kategorija kapitalističke svetske ekonomije kos obuhvata skup regiona koji se nalaze između centra (eksploatatora .192 DŽORDZ RICER . Rimsko carstvo).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE*J On zaključuje da je glavna jedinica analize svetski sistem: to je samodovoljan društveni sistem sa skupom granica i konač­ nim životnim vekom (on ne traje večno). Za Volerstina. . on ima ugrađen proces ekonomske stabili­ zacije.geografska oblast koja dominira kapitalističkom svetskom privi­ dom i eksploatiše ostatak sistema. Volerstin je predvideo mogućnost pojave trećeg svetskog sistema. socijalistička svetska privreda ih reintegriše. • Svetski sistem . On c uglavnom samodovoljan. dominantna geografska oblast koja eksploatiše osta­ tak sistema. Periferija se sastoji od onih oblasti koje snabdevaju centar sirovinama i koje on uveliko eksploatiše.

kosti životinja oglođu. Na primer. Danas mnogo više obraćamo pažnju na svakodnevna ponašanja drugih ljudi. Tek kada bi ih drugi upozorili da je to uvredljivo ponašanje oni bi toga postajali i sami svesni. Mnogi se tog ponašanja nisu stideli. mnoga od njih smatramo nepodnošljivim.SUVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 193 PROCES CIVILIZOVANJA Najvažnije delo Norberta Elijasa (1897-1990) jeste studi­ ja o dugom istorijskom razvoju koji on naziva procesom civilizovanja. Međutim. i 19. sada se krije. asno pokazuje da je ono mnogima od njih bilo potpuno normal­ no. U 13. Elijas započinje svoje istraživanje u srednjovekovnoj Evropi. možda najvažnije od svega. manje šokantnom ponašanju. Naime. veka. a sve veća pažnja posvećivana je knjigama o manirima koje nam objašnjavaju zbog čega za stolom nije pristojno čačkati nos. Kada primetimo da drugi smatraju da je neka vrsta svakodnevnog ponašanja uvred­ ljiva. tokom vremena postaje sve neprihvatljivije. neki dokumenti iz 16. tokom ručka. Primeri procesa civilizovanja Razmotrimo neke primere o obedovanju za stolom. kako sa decenije i vekovi prolazili lekcije su naučene. veku. veka opominju ljude . pokušavamo da ga sakrijemo od javnosti. sada nas uznemirava ili se možda toga stidimo. Većini ljudi takode je morala da se skrene pažnja da je neprihvatljivo da čačkaju nos dok jedu. Kada je čačkanje nosa konačno postalo radnja koju ljudi (osim male dece) obavljaju kada Si ruko ne gleda. jer nisu znali da bi ono moglo da predstavlja necivilizovano ponašanje. Ono što smo nekada sma­ trali normalnim. Predmet tog istraživanja jeste svakodnevno ponašanje. a potom vrate u tanjir za serviranje. ono što je nekada bilo javno. Proučavajući te knjige on je uočio dugotrajne promene u manirima i u svakodnevnom ponašanju. pažnja se okrenula drugom. svakodnevno ponašanje koje je nekada bilo prihvatljivo. bolje ih razumemo i. većina ljudi smatrala je prihvatljivim da se. Činjenica da : e postojala potreba da se ljudi opominju zbog takvog ponašanja. Izvor informacija koje Elijas koristi najvećim delom su knjige o manirima pisane između 13.

jer su ljudi počeli da ga se stide. Kako to Elijas kaže. i da zatim s čuđenjem gledaju u njen sadržaj. kao što je puštanje vetrova. Da bi se brak smatrao važe­ ćim. često veoma bučno. nekada bilo uobičajena pojava. Duvanje nosa išlo je istim putem. U nekim knjigama o lepom ponašanju iz 15. bolje je da se vetar ispusti uz zvuk nego da se zadrži. 21. iako su se saveti o duvanju nosa delili i u 18.194 DžORDŽ RlCER . nakon što bi neko srednjovekovno venčanje bilo završeno. Deveruša bi potom obnažila mladu. Danas se za stolom to više ne radi. koji su možda bili tek malo više od poznanika. U sličnim knjigama iz 16. obuhvatajući i ispuštanje vetrova. Sličan trend nalazimo i kod raznih prirodnih funkcija. Takode. provedu noć zajedno u istoj sobi i spava­ ju nagi. . Danas mali broj ljudi glasno ispušta vetrove u javnosti. granica srama se pomerila.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM da tokom jela ne oblizuju prste i da ih ne umaču u sos da bi ga promešali. Jasno je da u civilizovanijem. danas nije uobičajeno. veka ljudi se opominju da ne otvaraju maramicu nakon što su u nju izduvali nos. • Međutim. Kao što smo već rekli. ne bi bilo potrebe za takvim dokumentima ili takvim upozorenjima. mlada i mladoženja su morali zajedno da legnu u krevet u prisustvu drugih. takvo ponašanje je uglavnom nestalo. U srednjem veku nije bilo neuobičajeno da muškarci i žene. veku. izuzev ako to baš ne može da izbegne ili ako misli da nema nikoga u okolini. najbolje je da se istovremeno glasno nakašlješ. naravno. ljudi se upozoravaju da ne mogu da duvaju 1 brišu nos istom rukom kojom jedu meso. • Da ne bi uvredio druge dok ispuštaš zvuk. Sve to. Ista sudbina zadesila je i seksualne odnose. čvrsto stisni zadnjicu. veku. veka nalazimo razne savete o takvom ponašanju: • Bolje je ispuštati vetrove bez zvuka. U jednoj knjizi za školsku decu iz 14. • Da bi prikrio zvuk koji nastaje prilikom ispuštanja vetra. Međutim. veka. a mlada i mladoženja provode svoje prve bračne noći daleko od očiju sveta. čitava povorka ljudi pratila bi mladu i mladoženju do kreveta u kome bi mladenci trebalo da provedu prvu bračnu noć. postojanje potrebe da se ponudi savet 0 lepim manirima jasno ukazuje na to da je javno ispuštanje ve­ trova.

već i javna priznanja u Evropi. Elijas nije imao stalni posao. D o kraja svog života. Elijas navodi san koji je neprekidno sanjao tih godina. a tek je ne­ koliko engleskih sociologa toga doba moglo da čita nemački. Najvažni­ ja dela napisao je 1930-ih. Elijas razgovara telefonom i čuje glas s druge strane žice koji ponavlja: „Možeš li da pričaš glasnije? Ne mogu da te čujem". U snu. gde su ga studenti smatrali ekscentrikom iz prošlosti. ali je u to vreme. Elijas započinje svoju formalnu akademsku karijeru u 57. bio ignorisan. Tokom svih godina koje je Elijas proveo na Lesteru. posebno u Holandiji i u Nemačkoj. dobio je veliki broj značajnih akademskih nagrada. Tokom 1970-ih. na Lesteru. Takode je bio razočaran time što je samo nekoliko studenata prihvatilo njegov pristup. na kontinentu. ni jedna njegova knjiga nije prevedena na engleski. gde je objavio čitav niz važnih rado­ va.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 195 Norbert Elijas Biografska skica Norbert Elijas imao je interesantnu i poučnu karijeru. . sociolozi su počeli da otkrivaju Elijasov rad tokom 1950-tih i 1960-tih godina. Prisećajući se tog osećaja autsajderstva. Međutim 1954. Međutim. godini života! Njegova karijera procvetala je na Lesteru. osta­ jući marginalac u britanskim akadem­ skim krugovima. kao i godinama na­ kon toga. Međutim. Elijas je počeo da dobija ne samo akademska. ubrzo se razočarao profesurom. godine Elijas dobija ponudu za dve akademske pozicije i prihvata jednu od njih. jer nije uspeo da institucionalizuje razvojni pristup koji je trabalo da predstav­ lja alternativu tada dominantnom statičkom pristupu (koji su branili Talkot Parsons i drugi). i skoro čitavu deceniju ka­ snije. Tokom Drugog svetskog rata. ostao je usamljeni glas u divljini Lestera.

Za razliku od njih. Da su dvorani primenili silu. dvorani su bili zavisni od onih koji su ih snabdevali potrebnim dobrima i uslugama (ratnici su imali daleko manje potreba i želja od dvorana). najveću važnost imali su ratnici. Čak je bilo manje verovatno da će primeniti silu protiv onih koji su uvredili ljude koji su se nalazili u njihovim lancima zavisnosti. Pre pojave dvora. Pojava dvora od presudne je važnosti za Elijasov argument. ono što objašnjava te promene nalazi se.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Objašnjenje promena: produženje lanaca zavisnosti Elijas je opisao istorijske promene u svakodnevnom ponaša­ nju. a drugi su zavisi­ li od dvorana zbog istog tog posla. barem na početku. Oko kralja se razvio i dvor. Naime.196 DZORDŽ RlCER . dvorski plemići razvili su dugačke lance zavisnosti. kao i međusobna zavisnost ljudi jednih od drugih. tj. Vodeći računa o drugima (neplemićima). Ključni razvoj Elijas je video u pojavi jakog državnog vladara. koji su spre­ čavali upotrebu nasilja. budući da to nije pogađalo ih remetilo njihove veze s većim delom društva. već i samu upotrebu tog oružja. plemići su se uzdržavali od upotrebe sile protiv njih. Drugim re­ cima. relativno mali broj ljudi zavisio je od ratnika. kralja. to jest na nivou države. Lanci zavisnosti — lanci veza koji obuhvataju one ljude od kojih je pojedinac zavisan. . to je pogađalo one kojima je ta sila bila namenjena. S kraljem se poja­ vio stabilni centralni upravljački aparat kojim je bilo moguće kontrolisati prikupljanje poreza i vođenje ratova. na makronivou. Međutim. kada su ratnici primenjivali silu. na kome je moć bila relativno jednako raspodeljena. Sledstveno. možda čak i društvo kao celinu. a i oni sami zavisili su od malog broja ljudi. Dugački lanci zavisnosti prisilili su plemiće da obraćaju sve više pažnje na potrebe i očekivanja drugih. ratnici su bili slobodni da upotrebe silu. Na neki način. na koji način je on objasnio te promene? Iako je Elijas objašnjavao promene u svakodnevnom ponašanju (mikronivo). to bi pogodilo veliki broj ljudi. kao i relativno mali broj drugih ljudi. Još jedan činilac koji je sprečavao plemiće da upotre­ bljavaju nasilje bio je taj što kralj nije kontrolisao samo novac neophodan za kupovinu oružja. Oni su mogli da upotrebe silu zato što su sa ostatkom društva bili po­ vezani onim što Elijas naziva kratki lanci zavisnosti.

manje prost. ukoliko bi neko kopao nos za stolom ili puštao vetrove na balu. Zar nam nije svima bolje kada su ljudi manje nasilni ili se uzdržavaju od puštanja vetrova u našem prisustvu? Život je po­ stao manje opasan. manje nepredvidiv. Duži lanci zavisnosti značili su da bi svako necivilizovano ponašanje prema drugima pogodilo ne samo ljude u njihovom neposrednom okruženju. nespokoj i dosadu. kao i dvorani sami. Mogli bismo da mislimo da je to odličan razvoj. Ključni koncept Figuracije Elijas je pokušao da prevazide tendenciju sociologa da po­ vlače razliku između pojedinaca i društva. ljudi osećaju sve veći pritisak. Saznanje o toj novoj realnosti i sve veća osetljivost za nju navela je ljude da budu sve obazriviji prilikom puštanja gasova ili kopanja nosa u javnosti. Elijas je predložio koncept figu­ racije. ali je takode postao manje uzbudljiv i interesantan.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 197 Sada se postavlja sledeće pitanje: kakve veze ima pramena na vrhu društva (među plemićima i unutar njihovih lanaca zavisno­ sti) s kopanjem nosa i puštanjem vetrova? Odgovor je da su situa­ cija u kojoj su se nalazili ljudi s dvora i njihovo ponašanje postali realnost za sve veći broj ljudi u čitavom društvu. počela je da izlazi u susret potrebama ljudi koji ih okružuju. . Lanci zavi­ snosti bili su sve duži za sve veći broj ljudi. ponašanje se s dvora „prelilo" na ponašanje u društvu. Počeli su sve bo­ lje da ih kontrolišu. Da bi ostvario svoj integrativni cilj (vidi glavu 7). Kao rezultat toga. Tokom vremena. veći­ na ljudi. ljudi su sve više brinuli kako se odnose prema svojim biološkim potrebama u javnosti. Svako je počeo da brine o svakom. Drugim recima. To je ideja koja nam omogućava da prevaziđemo našu nesposobnost da o ljudima istovremeno razmišljamo i kao o pojedincima i kao o društvima. Prema tome. veliki broj ljudi bi naposletku saznao za takvo ponašanje. već i veliki broj ljudi koje možda nikada nisu videli. Budući da im je zabra­ njeno da se ponašaju kako im padne na pamet. ali koji takode predstavljaju deo istog tog dugačkog lanca zavisnosti i nalaze se na njegovom kraju.

i pojedinci i društva (kao i svaki druš­ tveni fenomen između njih) podrazumevaju ljude . neprekidno u protoku. Figuracije nastaju i razvija­ ju se. Figuracije nisu strukture koje na ljudske odnose deluju eksterno i prisilno. On tvrdi da najveći broj sociolo­ ga upotrebljava koncept izolovane individue koja je potpuno nezavisna od drugih ljjjdskih bića. počeo da upotrebljava pojam procesna sociologija. da bi opisao svoj rad. Studija slučaja: lov na lisice Pored analize dugog istorijskog perioda. . On smatra da se kroz istoriju može primetiti opšte Figuracije . pre svega. Elijas odbija da se bavi odnosima između pojedinaca i društva. Figuracije nastaju i razvijaju se. a figuracije se sastoje od takvih pojedinaca. otvoreni i međuzavisni. kao posledica toga. naro­ čito lov na lisice.Da bifiguracionasocilogija bila moguća. Elijas je kasnije. neophodna je slika otvorenog i međuzavisnog aktera. Moć je od ključnog značaja za društvene figuracije. a one su. Njegov konceptfiguracijepovezan je s idejom da su pojedinci otvoreni za odnose s drugim pojedincima i da se nalaze u me­ đuzavisnom odnosu s njima. one su neprekidno u protoku. ali uglavnom na jedan nevid­ ljiv i neplanirani način. Takva slika nije pogodna za teorijufiguracije.društveni procesi koji podrazumevaju isprepletanost ljudi koji se posmatraju kao otvoreni i nezavisni. po Elijasu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Figuracije bi. trebalo da se shvate kao proce­ si. Zapravo. recimo. Elijas takode prime­ njuje svoje ideje na posebne oblasti kao što je. sport. Drugim recima. pa čak i na Kinu koja ima preko milijardu stanovnika. ali uglavnom na jedan nevidljiv i neplaniran način. Od središnjeg značaja za ovu diskusiju jeste činjenica da se ideja figuracija primenjuje na sve društvene fenomene iz­ među malih grupa i društava. Moć ima ključni značaj za društve­ ne figuracije. Njega interesuje na koji način se ljudi povezuju i zašto te veze nastaju. one su same ti međuodnosi. Koncept lanaca međuzavisnosti trebalo bi da pruži dobru ilusrarciju onoga što Elijas želi da izrazi konceptom figuracije koji predstavlja suštinu njegove sociološke misli. Pojedinci su.198 D20RDŽ RlCER . Figuracije su društve­ ni procesi koji podrazumevaju međuzavisnost i isprepletanost ljudi.ljudske od­ nose.

Ono se po pravilu može naći po kafanama i na ulicama. (U Velikoj Britaniji on je za­ branjen zakonom iz 2005. više nije obavezno da ljudi na kraju lova pojedu lisicu. Plod te integracije jeste njegova grand-teorija o sve većoj kolonizaciji sveta života. u mladosti. Pored toga. lov na lisice postajao je sve civilizovaniji. Uobičajeni ritual sastojao se u tome da se lisica najpre ubije. ubijaju je lovački psi. Međutim. a potom pojede. Razumevanje Habermasovog koncepta kolonizacije sveta üvota zahteva prethodno razumevanje koncepta sveta života i si­ stema kao njegovog kolonizatora. tokom godina. Lov na lisice i mnogi drugi sportovi postali su manje interesantni i manje uzbudljivi nego što su to nekada bili. kao i u čarkama ili otvorenim ratovima između dr­ žava. godine). KOLONIZACIJA SVETA ŽIVOTA Jirgen Habermas (1929) je neomarksistički teoretičar.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 199 opadanje nasilja u sportu. umesto da ljudi ubiju lisicu. s takvim razvo­ jem sporta dolazi dosada. Iako je dao značajan doprinos kritičkoj teoriji. Na primer. Elijas ne smatra da je civilizacija nužno dobra. Za­ pravo. Lov na lisice u početku je bio veoma nasilan sport. Moguće je da ima istine u tvrdnji da bi dozvola da u spor­ tu bude više nasilja i da sport bude manje civilizovan dovela do smanjivanja nasilja u drugim društvenim odnosima. nasilje nije sasvim nestalo iz društvenog života. Uopšteno govoreći. Međutim. a posebno na britanskim fudbalskim utakmicama. Potreba za većim uzbuđenjem odražava se u porastu nasilja koje često izbija na evropskim. Sve veća civilizovanost često podrazumeva gubitak drugih aspekata života koji su ljudima važni. Ha­ bermas je s vremenom marksističku teoriju integrisao s mnogim drugim teorijskim uvidima da bi došao do posebnog skupa teo­ rijskih ideja. . Osim toga. Manje civilizovana društva imaju mnoge prednosti nad civilizovanijim društvima. on je kao naučnik direktno povezivan za kriričku školu.

Habermas. On je prvenstveno zainteresovan za interpersonalnu komunikaciju koja se odvija u svetu života. Drugim recima. Da bi se postigao konsenzus. Iako je koncept racionalizacije uglavnom korišćen u negativnom smislu (u kome će ga i sam Habermas kasnije često koristiti). te strukture postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta života. pravni sistem. Sistem . Sto je još važnije. sistem i kolonizacija Koncept sveta života (nemački. slobodna i otvorena komunikcija znači ra­ cionalizaciju komunikacije unutar sveta života. Sistem i njegove strukture. Sistem ima izvorište u svetu života. Idealno gledano. koja vodi uzaja­ mnom razumevanju. ali koje razvijaju za­ sebnu egzistenciju i postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta života. prolaze kroz progresivnu racionalizaciju. strukture (kao što su porodica. Lebensiveli) skovao je Alfred Sic (s ostalim pripadnicima fenomenološke sociologije) da bi opi­ sao svet svakodnevnog života. . kao što je na primer veća moć jedne strane u komunikaciji. ne srne da igra bilo kakvu ulogu u postizanju kon­ senzusa.po Habermasu. Ra­ cionalizacija ovde znači da sistem i njegove strukture postaju sve diferenciraniji. upotrebljavaju se racionalne metode. složeniji i samodovoljniji. Za Habermasa. država i privre­ da.200 DŽORDŽ RlCER . Oni koji se nalaze u međusobnoj interakciji racionalno su motivisani da postignu slobodnu i otvorenu komunikaciju. svet zdravog razuma.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Svet života. država i privreda) koje imaju izvorište unutar sveta života. unutar sveta života i komunikacije. Do konsenzusa će se stići. Ljudi raspravljaju o problemima i do konsenzusa dolaze isključivo na osnovu bolje argumentacije. među­ tim. tj. mesto gde se događa intersubjektivnost. tom konceptu želi da priđe na jedan drugačiji način. nikakva spoljna sila. pravni sistem.po Sicu. ali on razvija svoje po­ sebne strukture kao što su porodica. isto kao i svet života. Sic se prvenstveno interesovao za intersubjektivne odnose unutar sveta života. a razumevanje će se postići ako pobedu odnese bolji argument. Razvijajući se. svet svakodnevnog života. moć Svet života . Međutim. racionalizacija sistema poprima različit oblik od racionalizacije sveta života. Habermasa na prvom mestu interesuju međupersonalni odnosi u svetu života. obični svet. racionalizacija poprima pozitivnu konotaciju. lišena ograničenja bilo koje vrste. ta komunikacija trebalo bi da bude slobodna i otvorena.

a s time raste i sposobnost siste­ ma da usmerava i kontroliše ono što se dešava u svetu života. koji dolazi spolja. Kolonizacija sveta života . ograničava sposobnost akte­ ra da vode argumentovanu raspravu i postignu konsenzus unutar sveta života. Međutim. ali je najznačajnije to što sistem sam sebe nameće komunikaciji koja se odvija unutar sveta života. Drugim recima. a s njom raste i njihova sposobnost da usmeravaju i kontrolišu ono što se dešava u svetu života. Habermas tvrdi da su sistem i svet života. složenije i samodovoljnije. Pretpostavimo da se grupa bliskih prijatelja sastane da bi kroz otvorenu i slobodnu diskusiju odlučili kako da udruže snage da bi zaradili više novca. To je suština procesa kolonizacije. sistem.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 201 sistema i njegovih struktura raste. već ne smeju o tome ni da razgovaraju. razdvojeni jedan od drugog. . a onda investirali u deonice ne­ kih od tih kompanija. Evo jednog primera za lakše razumevanje ideje kolonizacije. Kolonizacija sveta ži­ vota ima mnoge oblike. one te procese ugrožavaju namećući im spoljnu kontrolu. od kojih je najvaž­ nija njegova kolonizacija od strane sistema. Možemo da smatramo da insajdersko trgovanje treba zabraniti. Umesto da se komunikacija odvija isključivo tako što pobedu odnosi bolji argument. pretpostavimo da su svi oni dobro pozicionirani službenici u bogatim i velikim kompanijama. jer je to zabranje­ no zakonom o insajderskom trgovanju. Takode.budući da sistem i njegove strukture postaju sve diferenciranije. ali ostaje činjenica da u ovom slučaju zakon zapravo zabranjuje postizanje konsenzusa kroz slobodnu i otvorenu komunikaciju. umesto da racionalne strukture si­ stema uvećavaju kapacitet sveta života za komunikaciju i ostvare razumevanje i konsenzus. te da znanje koje su stekli na tim pozicijama požele da iskoriste da bi napravili akcionarsku društvo. njihova moć raste. Tako se zakonom zabranjuje slobodna i otvorena diskusija o tome na koje je načine moguće steći bogatstvo unutar sveta života ove grupe. upr­ kos tome što proističu iz istih korena. Prema tome. To ima mnoštvo kobnih posledica po svet života. oni ne samo da ne smeju to da urade. Službenik iz jedne kom­ panije ne sme drugim članovima grupe otkrivati informacije o tome kakve poslovne namere ima njegova firma ukoliko to može da utiče na cenu akcija te kompanije na berzi.

godine.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Budući d a je tako. svet života opstaje i nastavlja d a živi. Iako se smatra da je frankfurtska škola bila veoma homo­ gena. Odmah je postao pripadnik frankfurtske škole. T a kolonizacija i m a destruktivan uticaj na svet života uopšte. Nakon svega. On je predstavljao samo jednu marksističku struju .202 DŽORDŽ RlCER . a pogotovo n a komunikaciju unutar njega. Vrlo brzo je postao asistent-istraživač kod Teodora Adorna. M e đ u t i m . godine.i to je bilo to". Habermas je zagovarao kritičku misao i praktično delanje. Tada je rekao o Habermasu: „On verovatno ispred sebe ima dobru. posle čega je on napustio Institut. Horkhajmer je uspeo da nametne Habermasu nemoguće uslove rada. ali se Horkhajmer plašio da bi takva pozicija mogla da ugrozi javno finansirani institut. Horkhajmer je počeo da se za­ laže za to da se Habermas otpusti sa Instituta. . otvara se m o g u ć n o s t d a sistem kolonizuje svet života. Jirgen Habermas Biografska skica Habermas je počeo da radi na Institutu za društvena istraživa­ nja u Frankfurtu 1956. ali ne pod okri­ ljem Instituta. Iako je bio vezan za Institut za društvena istraživanja. Maksom Horkhajmerom. čak i k a d a je kolonizacija v e o m a opsežna. dovelo ga je u sukob s najuticajnijim naučnikom Instituta. jednog od naj uticaj nih članova te škole. čak i bri­ ljantnu karijeru kao pisac. K o m u n i k a c i j a p o ­ staje sve rigidnija. a s a m svet živo­ ta dolazi na ivicu raspadanja. U njemu se praktično Institut nije ni pominjao. Habermas se izdvajao svojim gle­ dištima: „Za mene nikada nije postojala jedna konzistentna teorija. Objavljivanje jednog teksta 1957. Adorno je pisao eseje o kriti­ ci kulture i organizovao seminare o Hegelu. ali će Institutu naneti veliku štetu ako ostane". Haber­ mas je od početka pokazivao svoju nezavisnu intelektualnu ori­ jentaciju. Članak je na kraju ipak objavljen. osiromašenija i fragmentiranija.

dobro ili loše. omogućila bi im da se ponovo sjedine na način kojim će se međusobno dopunjavati i obogaćivati. po Habermasu. problem je u tome što sistem i racionalizaci­ ja koja je karakteristična za sistem. ti pogledi na nove smernice. Takve gru­ pe bi kroz otvorenu i bolju komunikaciju došle do boljih smernica u pogledu toga šta jeste. da se iskori­ sti da bi se iz nje izvukli načini dalje racionalizacije sistema. U najvećem broju slučajeva. zadobijaju sve veću kontrolu nad svetom života i njemu svojstvenim oblikom racionalizacije. Na primer.i sveta života i sistema. Racionalniji sistem trebalo bi da se upotrebi da bi se obogatila racionalna argumentacija u svetu života. leži u racionalizaciji i jed­ nog i drugog . Drugim recima. umesto da. moć određuje .SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 203 Racionalizacija sistema i sveta života Za Habermasa. zauzvrat. svet života mora se redefinisati tako da se približi idealu slobodne komunikacije u kojoj bolji argumenti uvek pobeduju. U društvu u kojem su i sistem i svet života racionalizovani. ali svaka na svoj način. sistem deformiše svet života. zakonito ili nezakonito. a šta nije insajdersko trgovanje. Puna racionalizacija sveta života i sistema. da se obave dve racionalizacije. Ključni koncept Situacija idealnog govora Veliki deo Habermasove teorije zasniva se na konceptu slobodne i otvorene komunikacije (u svetu života) koju on naziva „situaci­ ja idealnog govora". Potrebno je. kao sada. Sistemu i njegovim strukturama mora se omogućiti da postanu sve diferenciraniji i složeniji. Rešenje tog problema. Na drugoj strani. Ta argumentacija trebalo bi. dva sistema bi se uzajamno obogatila. te vodili do promena i bo­ ljeg shvatanja onoga što jeste i što nije insajdersko trgovanje. Time bi se uzajamna netrpeljivost medu njima iskorenila. jedan racionalniji sistem mogao bi da omogući grupama ljudi da raspravljaju o razmeni određenih vrsta informacija koje su do sada bile smatrane insajderskom trgovinom. ljudi bi sami odlučili da li je insajdersko trgovanje moral­ no ili nemoralno. kako vidimo. uticali bi povratno na sistem. Na taj način.

recimo. a ne zato što je kopija realnosti. Međutim. Problem u savremenom svetu sastoji se u tome što je mali deo ljudske komunikacije slobodan i otvoren. kao što su Marks ili Veber. a ne onaj iza koga stoji moćniji pojedinac ili moćnija gru­ pa. do istine. a ne onaj iza koga stoji moćniji pojedinac ili moćnija grupa. a koji gubi. Iako modernista. Drugim recima. barijere slobod­ noj i otvorenoj komunikaciji. Istina nije kopija realnosti već proizilazi iz konsenzusa. Konsenzus se stvara nakon rasprave takvim argumentima. istina je istina zato što proizilazi iz konsenzusa. oslobođena je svih spoljnih uticaja. a takav konsenzus nam uvek kazuje šta je istina. (Gidens je veliki deo svoje teorije izgradio kroz polemiku sa postmodernim teore­ tičarima koji tvrde da živimo u postmodernom svetu. . Habermasova situacija idealnog govora. samim tim. a rezultat takvog uticaja nije samo poremećena komunikacija.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN koji argument pobeduje. a pogotovo uticaja moći.204 D Ž O R D Ž RlCER .) On ne odbacuje ideju da ćemo u nekom trenutku možda preći u postmoderni svet. Bolji argument je onaj koji. a pogotovo uticaja moći. već i opšta nesposobnost da se stigne do pravog konsenzusa i. Ptema tome. Situacija idealnog govora — govorna situacija koja je oslobođena od svih spoljnih uticaja. a pogotovo moć koja je remeti. Konsenzus se stvara nakon rasprave takvim argumentima. On tvrdi da mi i dalje živimo u modernom svetu. Gidens ima veoma različit pogled na moderni svet od klasičnih teoretičara modernosti. ali njegovo viđenje tog sveta veoma je različito od viđenja postmodernih teoretičara (glava 9). trebalo bi da se uklone tako da ljudi mogu slobodno da dodu do konsenzusa i istine. U skladu sa svo­ jom marksističkom orijentacijom. situacija u kojoj pobeduje bo­ lji argument. MOLOH MODERNOSTI Entoni Gidens (1938) sebe smatra modernim socijalnim teoretičarem. iako se nalazimo u njegovoj poznoj fazi. To je situacija u kojoj pobeduje bolji argument. nudi bolje dokaze i može da se iznese na najubedljiviji način. Moć utiče na praktič­ no celu našu komunikaciju. Habermas smatra da posto­ ji skup praktičnih i političkih implikacija koje proizilaze iz te dijagnoze savremenih bolesti. a takav konsenzus nam uvek kazuje šta je istina.

godine u Cernobilju) ili genetskih mutacija (koje mogu ugroziti budućnost ljudske vrste). . ali je potom povučen 5 tržišta jer se saznalo da izaziva srčane probleme. ili u njegovoj blizini. niti brzinu koju će on dostići. lekom za kontrolu težine koji je jedno vreme bio veoma popularan. Ljudi upravljaju Molohom. Međutim. Moloh može doneti velike nagrade (recimo. Ka­ mion možda raznosi lekove koji su ljudima potrebni i koji se čine ispravnim. Zamisli­ mo jedan ogroman kamion veličine Titanika koji se kreće ulica­ ma grada. veliki kamion može da do­ nese ogromne zalihe hrane i lekova koje su stanovništvu potreb­ ne). Gidens želi da kaže tom metaforom i opasnostima koje ona nosi? Moloh izražava rizike po ljudsko društvo koje su proi­ zveli sami ljudi. ali to u budućnosti može proizvesti više štete nego ko­ risti. Ljudi upravljaju Molohom. Moloh . ali. (engleski.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 205 Moloh Gidens vidi modernost kao Moloha. ali i velike opasnosti. zapravo. Koncept Moloha jedan je prilično apstraktan koncept. ali uvek postoji mogućnost da će se on otrgnuti kontroli i uništiti one koji su ga stvorili i njihovu okolinu. bude uništeno. ta kontrola je slaba i svakog dana postoji mo­ gućnost uništenja koje može biti posledica topljenja nuklearnog rsaktora (što se desilo 1986. jeste razvoj nuklearne tehnologije (na primer. uključujući i stalan strah da oni koji njime upravljaju u svakom trenutku mogu izgubiti kontrolu i tako dovesti u opasnost živote mnogih ljudi. s obzirom na njegovu veličinu i snagu. Onima koji ga kontrolišu. To se dogodilo sa „fen penom". Zamislimo veliki kamion koji raznosi lekove. Još jedan pri­ mer kako ljudske tvorevine koje se čine vrednim mogu imati ra­ zarajuće posledice.Gidensova metafora kojom on opisuje moderni svet kao snažnu silu koja se kreće napred rušeći sve pred sobom. Sta. kao i onima koji mu se nadu na putu. Uvek posto­ ji mogućnost da ljudi izgube kontrolu nad Molohom i da sve ono što je u njemu. I jedno i drugo su proizvodi koje su stvorili ljudi i koji se nalaze pod njihovom kon­ trolom. snažnu silu koja se kreće napred rušeći sve pred sobom. nuklearne centrale) i genetskog istraživanja. juggernaut). oni ne mogu potpuno da kontrolišu pravac ko­ jim će se on kretati.

ali i u mnogim drugim delovima sveta. priroda modernog sveta zahteva od nas da verujemo ekspertima koji upravljaju si­ stemima. Drugim recima. Dok su nam u premodernom društvu. Entoni Gidens Biografska skica Gidens je kao teoretičar veoma uticajan u SAD. Tu pojavu Gidens naziva distancijacija.tendencija različitih delova savremenog Moloha da se sve više udaljavaju od nas u prostoru i vremenu. Isto to može da se kaže i za vreme. takve komponente bile fizički bli­ zu. Zbog svih tih promena u vremenu i prostoru.206 DZORDŽ RICER . Recimo. U suprotnom. Interesantno je d a j e njegov teorijski rad Distancijacija . stvari koje danas stvaramo (na primer. Nukle­ arna katastrofa u Cernobilju pogodila je ljude koji žive hiljadama kilometara daleko od mesta gde se desila nesreća.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORES Prostor i vreme Naša sposobnost da kontrolišemo različite komponente savremenog Moloha komplikuje se činjenicom da su te komponen­ te sve udaljenije od nas u prostoru i vremenu. savremeno društvo ne bi bilo moguće. Slično tome. nuklearna podmornica ogromne razorne moći može da bude uda­ ljena hiljadama kilometara od onih koji njome upravljaju. Više nije neophodno da budete blizu nečega da biste na to izvršili nekakav uticaj. . Stvari koje su napravljene u prošlosti (nuklearni otpad koji se gomilao više od pola veka) mogu imati katastrofalne posledice po nas koji živimo u današnjem vremenu. ili čak u ranim modernim društvima. ne­ ophodno je da verujemo da odluka kapetana nuklearne podmor­ nice da lansira raketu s nuklearnom glavom neće biti posledica njegovog kaprica ili da će oni koji obavljaju genetska istraživa­ nja preduzeti sve mere predostrožnosti koje su potrebne da bi se zaštitile buduće generacije. genetska tehnologija) mogu imati štetne posledice u budućnosti. one se sada prostiru po ćelom svetu. Recimo. stanovnici modernog sveta primorani su da razvijaju poverenje u sisteme i ljude koji te sisteme kontrolišu i njima upravljaju.

Tokom svog mandata. iz čega su proizašle knjige kao što su: Modernost i samoidentitet i Transfor­ macije intimnosti. Terapija je Gidensu takode dala pouzdanje da prihvati aktivniju ulogu u javnom životu i postane savetnik britanskog premijera Tonija Blera." (Videti glavu 7). Oni neprestano razmišljaju o velikim problemima kao što su nukle­ arna tehnologija i genetsko istraživanje. neprekidno pre­ ispitivanje i menjanje sopstvenih postupaka kod ljudi stvara još . Gidensova karijera imala je nekoliko interesantnih obrta to­ kom devedesetih godina prošlog veka. Neki veruju da je to negativno uticalo na Gidensov akademski rad. Neprihvatanja kod kuće može delimično da se objasni činjeniom da je Gidens uspeo da dobije teorijske sledbenike širom sve­ ta. ali i o svemu onome što čini njihov svakodnevni život. nije pošlo za rukom: „Gidens je možda ostvario fantazije mnogih od nas koji su se predali sociologiji tokom perioda intenzivne i uzbudljive de­ bate iz koje se razvila teorija strukturacije. Sto je još važnije. te da njegovim poslednjim delima nedostaju dubina i prefinjenost koje su krasile njegove ranije radove. Refleksivnost Međutim. što mnogim drugim britanskim teore­ tičarima koji su to pre njega pokušavali. Ljudi su refleksivni. Dekan prestižne Londonske škole za ekonomiju i političke nauke (London School of Eco­ nomics and Political Science) postao je 1997.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 207 uvek bio slabije primljen u rodnoj Velikoj Britaniji nego u drugim zemljama. Sedmogodišnja terapi­ ja dovela ga je do dubljeg istraživanja ličnog života. ono u ljudima izazi­ va stalan osećaj nelagodnosti zbog posledica koje bi ti problemi mogli imati na njihove živote. godine. pokušao je da učvrsti akademsku reputaciju te institucije i ojača njen uticaj kako u Velikoj Britaniji. u savremenom svetu ljudi nisu uvek voljni da stvari prepuste nepoznatim ekspertima. Iako razmišljanje o velikim pro­ blemima ima mali uticaj na te probleme. tako i ši­ rom sveta.

Dok su prethodne generacije solidarnost postizale tako što su težile ostvarivanju velikih pozitivnih ciljeva (kao što je veća jednakost). već je pogodila mnoge delove sveta od kojih su neki bili prilič­ no udaljeni od mesta nesreće. pri čemu se kod nekih ljudi javljaju novi simptomi. Njegova najpoznatija knjiga zove se Rizično društvo (1992). kao i mnoge druge pojave u društvu. posledice te nesreće nisu bile ograničene samo na vreme kada se nesreća dogodila. Gidens taj proces naziva re­ fleksijom. Umesto toga. To nam stvara još sveobuhvatniji osećaj nelagodnosti od refleksije o pojavama kao što su opasnosti proizvedene nuklearnom tehnologijom. nije bila ograničena samo na geografski prostor u blizini centrale. Ljudi i danas osećaju posledice izloženosti radijaciji. nukle­ arna katastrofa. Bek smatra da je savremeno društvo definisano rizikom i na­ činima na koji rizik može da se spreči. Mi ne reflektujemo samo o našim postupcima.208 D20RDŽ RlCER .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN veći osećaj nelagodnosti. Za razliku od siromašnih društava i nižih slojeva koji će skoro si­ gurno biti izloženi riziku. Osim toga. godine. već i to što nisu prostorno i vremenski ograničeni. Ulriha Beka (roden 1944). ali ono što ih čini jedinstvenim nije samo to što su opasniji nego ikada ranije (nesreća u nuklearnoj centrali mnogo je opasnija nego nesreća izazvana u običnoj električnoj centrali). već i o na­ šem razmišljanju o tim postupcima. Rizik je. Malo toga može da se uradi jednom za svagda. stratifikovan. ona predstavlja središnji koncept sociološke teorije savremenog nemačkog teoretičara. To je proces u kojem preisipitivanje postupaka naposletku vodi do njihove promene. kao ona u Černobilju 1986. reviziji i modifikaciji. ljude danas ujedinjuje negativan cilj koji im nalaže da ne izazivaju opasnosti povezane s različitim rizicima Mnogi današnji rizici proističu iz savremene industrije. svi naši postupci neprekidno su podložni preispitivanju. minimalizuje ili kanališe. bogata društva i viši slojevi verovatno . Ključni koncept Rizično društvo Iako ideja rizika zauzima značajno mesto u Gidensovom teorij­ skom radu. Na primer.

ona nam omogućava da razvijemo sposobnost verovanja ne samo našim roditeljima. ali mnogi od tih rizika vraćaju im se nazad u obliku zagađenog vazduha ili zagađane vode. Ipak. Nesigurnost se prevladava socijalizacijom u detinjstvu. Niko ne može. bolno smo svesni rizika koji nas okružuje. Jedan od razloga za to je efekat bumeranga. uprkos rutinama i uspešnoj socijalizaciji. naš svakodnevni ži­ vot prepun je rutina koje stvaraju utisak da su naši životi sigurni. Drugim. . u krize.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 209 će izbeći rizik. Nesigurnost i rizici Gidens smatra da „visoka modernost" u naše živote unosi velike rizike i nesigurnost. Osim toga. globalnog zagrevanja i sličnog. sve veće rupe u ozonskom omotaču. Mnogi potezi eksperata mogu da prouzroku. Efekat bumeranga — rizik pogađa više slojeve i bogata društva koji su najod­ govorniji za njegovu proizvodnju. smatra Bek. Mi smo takode svesni toga da eksperti. a ne viša klasa. bogatija društva često izvoze rizik siro­ mašnijim društvima. mnogo je veća verovatnoća da će rizik pogoditi oblasti u kojima živi niža. Odatle dolazi naša želja da smanjimo rizik i nesigurnost. iako im načelno verujemo. Bogata društva i viši slojevi nastoje da fabrike koje uništavaju čovekovu okolinu grade što je moguće dalje od mesta na kojima oni žive. ne mogu u potpunosti da kontrolišu Moloha. da se sakrije od rizika ili izbegne život u rizičnom društvu. recima. a mere koje oni preduzimaju da bi izašli na kraj s takvim irizama lako mogu da dovedu do njihovog pogoršanja. Takode. Ako je socijalizacija uspešna. Ti rizici su globalni po prirodi i ne uklju­ čuju samo fenomene o kojima je bilo reči u prethodnim paragra­ fima. već osobama od autoriteta u načelu. rizik pogađa i više slojeve i bogata društva koji su najodgovorniji za njegovu proizvodnju. već i fenomene kao što su sve veća globalna ekonomska za­ visnost i verovatnoća da će ekonomska kriza u jednom delu sveta prouzrokovati krizu u čitavom svetu. Bez ob­ zira na to. čak ni viši slojevi ne mogu biti potpuno lišeni opasno­ sti rizika u savremenom svetu. Štaviše.

u nekom trenutku američke finansijske vlasti mogle bi da podignu kamatne stope kako bi držale inflaciju pod kon­ trolom. zašto Moloh preti da se otrgne kontroli? On nudi četiri odgovora: 1. Moloh ima ugrađene felere. moguće je da je černobiljska katastrofa prouzrokovana fatalnim greškama koje su počinili ljudi koji su upravljali centra­ lom iz dana u dan. mi se trenutno nalazimo na početku genetske revolucije. Oni koji su stvorili Moloha i njegove različite sastavne delove napravili su greške. 2. ali ne možemo da predvidimo sve posledice genetskih promena na kojima sada radimo. Međutim. Takve promene često imaju nenameravane posledice. Na primer. . Ljudi u načelu. Oni koji upravljaju Molohom prave greške.210 DŽORDZ RICER . dizanje kamatnih stopa otvara moguć­ nost za privrednu recesiju. To novo znanje koje primenjujemo na Moloha omogu­ ćava Molohu da se kreće različitom brzinom i u različi­ tim smerovima. Prema tome. neprekidno reflektuju o Molohu i u tom procesu stvaraju nova znanja o njemu. napravili su čitav niz grešaka koje su dovele do njenog uništenja. proizvođači leka „fen pen" nisu imali predstavu o tome da će njihov proizvod kod pacijenata prouzrokovati srča­ ne probleme. černobiljska katastrofa je bez sumnje rezultat kombinacije grešaka upravljača i sistem­ skih felera. stručnjaci koji su projektovali nuklearnu cen­ tralu u Cernobilju (kao i sve druge nuklearne centrale ši­ rom sveta). a posebno eksperti. 4. Na primer. Ne možemo uvek tačno da predvidimo posledice modifikovanja Moloha ili stvaranja njegovih novih delova.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Gidens se pita: zašto nastaju rizici? Drugim recima. Na primer. Slično tome. nova brzina ili smer mogu da proizvedu čitav niz negativnih posledica. 3. U stvari. Moloh je podložan upravljačkim greškama. Međutim.

Iako mnogi od tihfilmovamogu da se gledaju na kanalima kao što je American Movie Classic. Posledica tog zaglupljivanja jeste to da ljudi nisu više sposobni da shvate da se izvori njihovih problema nalaze u širem društvu. a kamoli da nešto preduzmu kako bi to sprečili.zbog čega je časopis Va­ riety izmislio pojam blokbaster (vrsta filma koji zarađuje puno novca). pogotovo u proizvodnji i globalnoj distribuciji blokbastera. Na koji način se savremeni blokbasteri mogu dovesti u vezu 1 s osnovnim idejama kritičke teorije? Prvo. i da li mogu da se upotrebe za kontrolu ljudi? Kada su u pitanju kontrola i zaglupljivanje ljudi. uticaj Holivuda ostao je snažan. kakav je položajfilmovadanas? Da li su oni više ili manje zaglupljujući. mnogo . pogotovo filmovi koji su u doba najveće popu­ larnosti Holivuda nazivanifilmovimaB produkcije. njih je uveliko zamenio televizijski program. Ono što je danas različito jeste središnja pozicija koju blokbasteri u Holivudu zauzimaju. pogotovu upotrebom kompjuterizovane tehnike koja je još uvek u svom začetku. U stvari. mnogo manje važni nego što su to bili. Holivud je odavno počeo da proizvodi blokbastere — Rođenje nacije (1915). na neki način. glasne i nemoguće događaje koji mogu da se izraze samo kroz magiju filma. pogodno sredstvo za kontrolu i zaglupljivanje ljudi. i Quo Vadis (1951) . Prohujalo s vi­ horom (1939). Vremena su se promenila tako da danas više pažnje mora da se posveti uticaju televi­ zije (pogotovo trenutnoj ekspanziji realiti šou-programa). iako je proizvedeno j| daleko manje blokbastera nego filmova B produkcije. Prvi među ta­ kvim blokbasterima bio je film Ratovi zvezda (1977). kritički teoretičari smatrali su da su filmovi. Međutim. re­ cimo. a jedan od najpoznatijih u poslednje vreme je Matriks (1999). 1940-ih godina. kao i tehnička razvijenost i čarobnjaštvo savremenih blokbastera.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 211 Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Holivudski blokbaster Kao što smo videli u ovoj glavi.filmovisu da­ nas. Međutim. In­ terneta i eksboksa (naročito različitim igricama koje na njemu mogu da se igraju). Danas Holivud proizvodi manje filmo­ va B produkcije nego ranije. Danas se naglasak stav­ lja na brze.

standardizovane radne rutine.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE* veći procenat bioskopske publike odlazi u bioskope da gleda i blokbastere. kritički teoretičari usvajaju pesimističan pogled na budućnost. nego emocije. progresivan rast produktivnosti. . Lako može da se dokaže da su savremeni blokbasteri podigli praksu zaglupljivanja na jedan sasvim novi nivo.\ važnije. nefleksibilna tehnologija. Drugo. Dominacija tehnologije proizvodi jednodimenzionalno društvo u kome ljudi gube sposobnost da kreativno i kritički misle.j pljujući uticaj na publiku. ne razmišlja­ jući niti o sredstvima. Savremena filmska industrija poznata je po tome što koristi planiranje i ekspertizu. Meta uticaja tih filmova nije intelekt. ne samo da više ljudi odlazi da gleda blokbastere. 2. Osnovna karakteristika fordizma je masovna proizvodnja ho­ mogenih proizvoda. Presudnu ulogu u toj kon­ troli ima masovna kultura. najveći broj novih holivudskih blokbastera ima zaglu. pogotovo način na koji se ona upotrebljava u kapitalizmu. Oni gube sposobnost da koriste razum. Kapitalizam je prošao kroz transformaciju od fordizma ka postfordizmu. što doprinosi iracionalnosti racionalnosti. već oni ostvaruju mnogo veći uticaj na njih. i da. . 4. Za razliku od marksista. od kojih se uglavnom traži da gotovo uopšte ne razmišljaju. 7. Glavni cilj je da se snažno utiče na emocije gledalaca. Kritički teoretičari kritikuju tehnologiju.212 DŽ0RD2 RlCER . Konačno. pogotovo ona koja se širi preko medija. 3. birokratizovani 5. i možda naj. niti o ciljevima. Oni u budućnosti predviđaju sve veću teh­ nološku kontrolu i racionalizaciju. koji su neophodni da bi se današnja bioskopska I publika manipulisala i kontrolisala. Kritički teoretičari bave se uticajem tehnologije na ljudsko mi­ šljenje. 6. doprinose da se održi status quo i u velikoj meri smanjuju mogućnost za kritičko razmišljanje i nezavisno (a pogotovo revolucionarno) delanje. . Kritička teorija najviše je zainteresovana za kulturnu industriju i sve veću kontrolu kulture nad ljudima. sledstveno tome. Sažetak 1. Pod uticajem tehnokratskog mišljenja. ljudi teže da pro­ nađu najbolja sredstva za ostvarenje svojih interesa.

. (2001). 11. Ulrih (2001). Beograd: Filip Višnjić. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Entoni (1998). država i privreda itd. Gidens smatra da se u faktore koji utiču na to da se Moloh mo­ dernosti otrgne kontroli ubrajaju: ugrađeni feleri. Promene medu običnim ljudima nastale su kao posledica imita­ cije promena koje su nastale u aristokratiji. 10. Beograd: Clio. nenameravane posledice i korišćenje novih znanja koja usmeravaju Moloha u nepredvidivom pravcu. Literatura za dalje čitanje Bek. Popularna kultura. Beograd: Stubovi kulture. pravni sistem. 12. Elijas. Iako. Rizično društvo.SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 213 8. greške u uprav­ ljanju. Promene u dvorskim manirima stvorile su lance zavisnosti koji su počeli da povezuju aristokratiju s običnim svetom. 14. Grand-teorija Entonija Gidensa bavi se Molohom modernosti. Za Habermasa svet života predstavlja područje svakodnevne ko­ munikacije. opadanje visokobirokratizovanih sindikata i hetero­ genost u potrošnji. Proces civilizacije. po Habermasu. Beograd: Filip Višnjić. 16. Gidens. on vremenom počinje da razvija posebne strukture (porodica. fordizam na­ stavlja da živi u restoranima brze hrane. Iako velike fabrike postaju sve više postfordističke. 15. Gidens. Entoni (2005). Fisk. Grand-teorija Norberta Elijasa bavi se procesom civilizovanja u kome je ono što se nekada radilo javno vremenom postalo necivilizaovano. sistem ima svoje izvorište u svetu života. Džon. Grand-teorija Jirgena Habermasa bavi se konceptom kolonizacije sveta života. uvek ima mogućnost da se otrgne njihovoj kontroli. Po toj teoriji. proizvodni sistemi koji stvaraju velike sindikate i homogenost u potrošnji. uprkos činjenici da njome uprav­ ljaju ljudi. veoma fleksibilni proizvodni sistemi. fleksibilniji i veštiji radnici. sistem kolonizuje svet života i time u njemu sprečava slobodnu i otvorenu komunikaciju. 13. Osnovna karakteristika postfordizma je proizvodnja većeg broja proizvoda. velikom i snažnom silom koja. 9.) koje postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta života. Posledice modernosti. Norbert (2001). Odbegli svet. a ljudi su to prestali da rade javno.

Risman. Zdenko (2004). nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Zagreb: Naprijed. Vujović. Beograd: Plato. Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Ritzer.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Katunarić. Zagreb: Naklada Je­ senski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Suvremeni svjetski sistem. Vjeran (1990). Postindustrijsko društvo. Wallerstin I. Smit. Denis (2001). . Sreten [urednik] (2008). Novi Sad: Mediterran Pubishing. Touraine. Alain (1998). Zagreb: C E K A D E . Markuze. Teorija društva u frankfurtskoj školi. Beograd: Zavod za udž­ benike i nastavna sredstva. Zeman. George (1999). Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada. Dejvid (2007). (1986). Sarajevo: Veselin Masleša.214 DŽORDŽ RlCER . Herbert (1987). Autonomija i odgođena apokalipsa. Usamljena gomila. Promene. Uspon istorijske sociologije. Čovjek jedne dimenzije. Društvo rizika. Mekdonaldizacija društva.

Glavu započinjemo simboličkim interakcionizmom. teorijom koja se razvijala pod snažnim uticajem Džordža Herberta Mida (sa kojim smo se upo­ znali u glavi 3). s kojom se srećemo nakon toga. U ovoj glavi ostajemo u oblasti savremenih teorija. prelazimo na dramaturgiju. tvrdi da svako od nas ulazi u odnos s dru­ gima ukoliko je taj odnos nagrađujući. jeste društvena svaiodnevica. bavi se metodama koje koristimo da bismo u svakodnevici realizovali naše živote. kao : drugih teorija koje srećemo u ovoj glavi.GLAVA 6 SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA Simbolički interakcionizam Dramaturgija Etno metodologija i konverzacijska analiza Teorija razmene Teorija racionalnog izbora Sažetak Literatura za dalje čitanje Prethodne dve glave bavile su se savremenim grand-teorijama. Etnometodologija. između ostalog. sledeći Mida. Nakon toga. Nakon toga. srećemo se s teorijom razmene koja društvene odnose vidi kroz sravnjivanje nagrada i troškova i koja. prven­ stveno bavi simboličkom interakcijom. Glavu završavamo teorijom racionalnog izbora koja se usredsređuje na aktere koji prave izbor i donose odluke s ciljem da maksimalizuju zadovoljenje svojih želja i potreba. a prekida ga ukoliko ga on košta. ali se orijentišemo na teorije svakodnevnog života. SIMBOLIČKI INTERAKCIONIZAM Predmet proučavanja simboličkog interakcionizma. koja društvo posmatra kao niz dramskih nastupa sličnih pozorišnim nastupima. Posebnost te teorije. . kao što se može uočiti iz njenog Simbolički interakcionizam — sociološka škola koja se.

ali samo ako te stvari za ljude imaju neko značenje. pa čak i da razviju potpuno negativna osećanja prema zastavi i prema svemu onom što ona simbolizuje. pretpostavimo da se promeni spoljna politika i politika prema ma­ njinama. takođe.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN imena.216 DžORDŽ RlCER . već su takode sposobni da ih modifikuju kroz interpretativni proces. za neke ona može biti simbol srpskog imperijalizma i vojne agresije). Četvrto. Treće. tako što će je spaliti ili je pocepati). iako je neko naučio da na zastavu Srbije gleda kao na pozitivan simbol. Taj naš postupak zasnovan je na značenju koje ta zastava ima za nas (tj. zato što ona za njih može imati drugačije značenje (recimo. To. a ne samo na njenim fizičkim karakteristikama (tj. za razliku od životinja. ljudi koji ne vole Srbiju takode kroz interakciju u školi. ljudi. imaju jedinstvenu sposobnost da svesno upotrebljavaju simbole. on se stiče kroz interakciju. jeste usredsredenost na interakciju (na delanje i pojedince kao dejstvenike) i simbole (i njihovo značenje) koji su s interak­ cijom čvrsto povezani. ljudi ne samo da internalizuju značenja koja su naučili kroz društvenu interakciju. nezado­ voljstvo srpskom spoljnom politikom ili načinom na koji srbijan­ sko društvo tretira svoje etničke manjine može pojedince navesti da reinterpretiraju značenje zastave i da odbace pozitivna osećanja prema njoj. Suštinu ove teorije možemo razumeti ako izložimo neke od njenih osnovnih pretpostavki i principa. recimo. činjenici da ima tri boje i grb orla u sredini). isto tako. porodici ili nekoj drugoj primarnoj grupi. Oni koji su razvili negativne stavove prema zastavi mogu sada u svetlu te nove činjenice da promene mišljenje i počnu za­ stavu Srbije da doživljavaju kao nešto pozitivno. znači da drugi ljudi prema istoj zastavi mogu da se odnose na drugačiji način (recimo. Prvo. naše de­ lanje usmereno je. mogu da nauče kako je zastava Srbije negativan simbol. ljudsko delovanje usmereno je na stvari. Suprotno tome. Drugo. značenja uvek proizilaze iz naših interakcija s dru­ gim ljudima. Kroz interakciju koja se odvija u osnovnoj školi mi učimo kako je zastava pozitivan simbol. kakav god odnos imali prema zastavi. Sledstveno tome. Ali. na zastavu Republike Srbije tako što je pozdravimo ili dignemo tri prsta. Dok životinje na . za našu domovi­ nu). Sledstveno tome. Stoga.

Kada životinjama dode vreme za parenje. Park je dao značajan doprinos sociologiji urba­ nih naselja. ali taj potencijal može da se ostvari samo kroz ljudsku interakciju. Mi se rađamo sa sposobnošću da postanemo humani. Park Biografska skica Robert Park nije imao tipičnu karijeru akademski školovanog sociologa: fakultet. pogo­ tovo tokom ranih godina socijalizacije unutar kruga porodice i u školi. međutim. ali mi smo sposobni da razmislimo da li je ta pečurka otrovna i da proverimo njenu jestivost. vukova). Još dok je bio student Mičigenskog univerziteta na . bira s kim ide u krevet. Umesto toga. Životinje reaguju instinktivno na objekte. mi prvo razmišljamo o njihovim znače­ njima. Peto. konačno. februara 1864. Uprkos tome što je kasno počeo. Park je roden u Harvivilu u Pensilavniji. drugih socioloških teorija. Robert E. ljudi su sposobni da stimulusima daju značenje (da ih pretvore u sim­ bole) i da onda delaju na osnovu tih značenja. Najveći broj ljudi. Njegovo bogato neakadem­ sko iskustvo omogućilo mu je neobičnu orijentaciju u životu. Sled­ stveno tome. deca koja su odrasla pored divljih životinja (na primer. 14. one gledaju da tu svoju seksualnu potrebu zadovolje kako bi instinktivno osigurale produženje vrste. ne mogu postati humana osim ukoliko se ne izdvoje iz ži­ votinjske zajednice i počnu da ulaze u interakciju s drugim ljudima. on se bavio različitim stvarima pre nego što je postao sociolog. Seksualni čin za ljude ima jedno simboličko značenje koje nadilazi značaj pukog produženja vrste.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 217 stimuluse koji dolaze spolja reaguju direktno ili instinktivno. pa tek onda delamo. Gladna životinja mogla bi da pojede otrovnu pečurku. mesto na univerzi­ tetu. simboličkog interakcionizma i. Njegovi pogledi snažno su uticali na razvoj čikaške škole u sociologiji. ljudi postaju humani kroz društvenu interakciju. godine. i tek onda odlu­ čimo da li da je pojedemo ili ne. poslediplomske studije.

kada je imao 34 godine. posmatranje istraživaču omogućava da koristi metod saosećajne intros­ pekcije i stavi se u položaj proučavanih aktera. kako bi razumeo njihov značenja i motive i posmatrao način na koji oni delaju. N a š e delanje je otu­ d a u velikoj meri a u t o n o m n o . Posebno j e značajna naša s p o s o b n o s t d a ulazimo u in­ terakciju sa s a m i m a s o b o m d a b i s m o odlučili k a k o d a ulazimo _ interakcije s p r e d m e t i m a koji nas o k r u ž u j u . m i svakako n i s m o p o t p u n o Terenski rad . k a k o j e D ž o r d ž H e r b e r t M i d objasnio (vidi glavu 3 ljudi s u svesni i s p o s o b n i d a reflektuju o s a m i m a sebi i o o n o m e što rade i. tj. .218 DŽORDŽ RlCER . Iako je voleo teoriju i teorijske ideje.. U suštini. interakcionista (ili neki drugi sociolog) proučava društvo tako što pc~ smatra šta se u njemu dešava. ali i ostali sociclozi. usko povezan s terenskim radom. Park je sve više postajao nezadovoljan radom u novina­ ma jer ga to nije zadovoljavalo lično i.metod koji koriste simbolički interakcionisti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE<J njega su uticali veliki mislioci poput Džona Djuia. a Park je imao duboku potrebu za društvenom reformom. Park je smatrao da je neophodno da nešto uradi u realnom svetu. Nakon završetka studi­ ja počeo je da radi kao novinar. Iako je tačan opis društvenog života bila jedna od njegovih strasti. „ s o p s t v o " . Osim toga. Posmatranje . s p o s o b n i d a o b l i k u j u svoje delanje i in­ terakcije.metod. da posmatra. Pisao je o gradskom životu na veoma živopisan način. U slučaju simboličkog interakcionizmi. p r e m a t o m e . što mu je omogućilo da bude u kontaktu s realnim svetom. Voleo je terenski rad.. Podrazumeva odlaženje na teren (svakodnevni društveni svet) kak: bi se uočili i prikupili svi relevantni podaci. on je obavljao vrstu istraživanja (nazva­ nu naučno izveštavanje) iz koje se kasnije razvila urbana etno­ logija koja koristi opservacione tehnike i koja je postala jedno od ključnih obeležja čikaške sociološke škole. ljudi p o s e d u j u „svest" . Posebno je voleo da pronalazi i istražuje kockarnice i sobe za opuštanje u kojima se puši opi­ jum. da bih u svoju dušu sakupio sve radosti i tuge ovoga sveta". Izraženo M i d o v i m rečnikom. kojim simbolici. Jednom je rekao: „Odlučio sam da se bavim praksom zbog nje same. što je još važnije. činilo se da radom u novinama nije moguće unapređivati svet. Zbog toga je 1898. Ali. napustio novinarstvo i upi­ sao se na Harvard. Šesto. to nije zadovoljavalo njegove intelektualne potrebe. analizira i beleži svoje opservacije.

ljudi biraju svoje ciljeve s obzirom na to kakve su životne situacije u kojima se nalaze. Posmatramo njihove oči. Poseban značaj imaju primarne grupe iz perioda mladosti. gajio za razum. Da bismo stvorili sliku o sebi i svom ponašanju koristimo druge ljude kao ogledalo. govor njihovog tela i slušamo njihove reći. Sopstvo u ogledalu — ideja da sliku o sebi formiramo koristeći druge ljude i njihove reakcije na nas kao ogledalo koje nam govori ko smo i kako se ponašamo.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 219 slobodni da radimo šta poželimo . . Sedmo. Ali kakvog ogledala? Ogledalo na koje Kuli misli. možda bi trebalo da preispitamo svoje postupke ili sliku koju imamo o sebi. možda bi trebalo da izvršimo ponovnu procenu samodoživljaja ili izvršimo ponovnu procenu slike koju o sebi imamo. U suprotnom. Ogledajući se u tom ogledalu. Primarne grupe . Mi definišemo situacije. To je intimni tip grupe u kojoj se ljudi suočavaju licem u lice. utvrđujemo da li smo onakvi ka­ kvima želimo da se predstavimo. Mi biramo ciljeve i onda pokušavamo da ih ostvarimo (iako ne uvek na uspešan ili linearan način.postoje mnoga eksterna (spoljna) ograničenja našeg delanja. Koncept sopstva u ogledalu odražava interesovanje koje je Kuli. budući da često nailazimo na razli­ čite barijere ili prepreke). sopstvo i interakciju.intimne grupe u kojima se ljudi suočavaju licem u lice i koje imaju odlučujuću ulogu u povezivanju pojedinca s većim druš­ tvom. Taj koncept izražava ideju da pred­ stavu o sebi formiramo ogledajući se u nekoj vrsti ogledala. da­ jemo im značenje i onda delamo s obzirom na ta značenja. Drugi ključni Kulijev koncept jeste koncept primarne grupe. Ključni koncepti Konceptualni doprinos Čarlsa Hortona Kalija Čarls Horton Kuli (1864-1929) najpoznatiji je po svom kon­ ceptu sopstva u ogledalu. prven­ stveno porodica i prijatelji. kao i ostali pripadnici simboličkog interakcionizma. Ako „ogledalo" nastavi da nam pokazuje odraz koji se ne slaže s našim doživljavanjem sebe. te da li naši postupci imaju željeno dejstvo i ostavljaju željeni utisak. zapravo jesu ljudi s kojima ulazimo u interakciju.

Drugim Saosećajna introspekcija . uvideo da se ljudi ne ponašaju tako jedno­ stavno kako tvrde bihevioristi. Sopstvo se uglavnom razvija u primarnim grupama. i tako poku­ ša da razume značenja i motive koji leže u osnovi ljudskog ponašanja. on i dalje. barem za određen broj sociologa. On je. To znači da istraživač treba da se zamisli na mestu pojedinca kojeg prou­ čava. Istraživač treba na jedan saosećajan način da shvati ko su ti akteri i o čemu oni razmišljaju. Herbert Blumer definisao je sopstvo na jedan veoma jednostavan način: on je tvrdio da sopstvo predstavlja posledicu činjenice da ljudi mogu biti objekti sopstvenog delanja. DRAMATURGIJA Koncept sopstva nalazi se u samoj srži simboličkog interakcionizma. Postupci pojedinaca posledica su svesnih radnji i niza različitih mentalnih procesa.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOKK Ta vrsta grupe ima odlučujuću ulogu u povezivanju pojedin­ ca s većim društvom. Kuli taj metod naziva saosećajna introspekcija. a dete. Kuli je zaslužan za još jedan značajan metodološki doprinos.sociološki metod koji od istraživača zahteva da se uživi u poziciju aktera koje proučava. Kao što je Mid po­ kazao svojim učenjem o periodu igranja i periodu igre (glava 3). Poseban značaj imaju primarne grupe iz perioda mladosti (posebno porodica i prijatelji) u kojima se po­ jedinac razvija u društveno biće. pogotovo laboratorijskom eksperimentu. Iako su bihevioristi privrženi eksperimentalnim metodama. . počinje da uzima u obzir i druge oko sebe. Kao rezultat te promene. konačno. umesto da razmišlja isključivo o sebi. generalizovanih drugih. dete počinje da razvija sposobnosti koje mu omo­ gućavaju da postane koristan član društva. predstavlja jedan od osnovnih metoda prouča­ vanja svakodnevnog života. dete mora da nauči da uzima u obzir očekivanja posebnih drugih i. Kuli je naglašavao potrebu da se sociolozi stave u položaj aktera koje proučavaju da bi bo­ lje razumeli način funkcionisanja njihovih mentalnih procesa. Iako je ovaj metod manje naučan od eksperimentalnog meto­ da kojim se koriste bihevioristi.220 DŽORDZ RICER . Na taj način. istraživač može bolje da razume značenja i motive koji leže u osnovi ponašanja pojedinaca koje proučava. kao i Mid.

ljudi mogu sami sebe da ukore kada shvate da su rekli nešto budalasto ili ako shvate da su ne­ kom naneli zlo. drugim recima. on nema nad njim potpunu kontrolu. i mene. Sposobnost delanja prema sebi samima omogućava ljudima de delaju na svestan način umesto da slepo reaguju na spoljne stimuluse. Najvažnije delo o sopstvu u simboličkom interakcionizmu Kako se predstavljati 1959. kao i za većinu simboličkih interakcionista. Mi neprekidno nailazimo na zahteve da uradimo ono što se od nas očekuje. u stvarnom životu Erving Gofman objavio je Dramaturgija Gofmanovo shvatanje sopstva oblikovano je njegovim dramaturškim pristupom. Gofman je tu tenziju video kao rascep između našeg spontanog i socijalizovanog sopstva. spontanog sopstva. sopstvo nije u posedu aktera. Ljudi ulaze u interakciju sa samima sobom da bi istakli stvari prema kojima delaju (prema kojima se odnose).SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 221 recima. kao razliku iz­ među onoga što želimo da uradimo spontano i onoga što drugi očekuju od nas da uradimo. društvenih ograničenja unutar sopstva (Videti glavu 3). Gofmanova koncepcija sopstva ukorenjena je u Midovim idejama. self) predstavlja Dramaturgija . Za Gofmana.shvatanje društvenog života kao niza dramskih nastupa slič­ nih pozorišnim nastupima. ljudi imaju sposobnost da delaju ne samo prema drugi­ ma. Sopstvo — proizvod dramske interakcije između aktera i publike. to jest.) Oba tipa delanja zasnovana su na tome kako ljudi sami sebe posmatraju (da li na sebe gledaju u pozitivnom ili negativnom svetlu). . Sopstvo (engleski. Interesujući se za takvu vrstu glume. Ta očekivanja često ne ostavljaju prostor za dvoumljenje. Da bi se izborili s ovom ten­ zijom i održali stabilnu predstavu o samima sebi. Oni interpretiraju značenja stvari i menjaju te interpretacije u zavisnosti od situaci­ ja u kojima se nalaze i u zavisnosti od toga šta žele postići. Go­ fman se usredsredio na dramaturgiju. ljudi glume za svoju društvenu publiku. (Recimo. posebno u njegovoj raspravi o tenziji između ja. godine. to jest gledište da društveni život predstavlja niz dramskih nastupa sličnih onim u pozorištu. ali i da bi istakli značenja tih stvari. već i prema sebi.

Gofman je pretpostavljao da ljudi. Pošto je sopstvo proizvod dramske interakcije. Oni se takode nadaju da će nastup podstaći publiku da postupa onako kako oni žele. Sledeći analogiju s pozorištem. Profesor koji drži predavanje nalazi se na pozorinci. front stage. glumci neće moći uspešno da izvedu svoju predstavu. žele da predstave određenu sliku o sebi koju drugi treba da pri­ hvate. Pozornica — deo nastupa koji uglavnom funkcioniše na jedan potpuno utvr­ đen i uopšten način. glavni deo njegove teorije usmeren je na dramaturške nepredvidivosti koje dovode do prekida nastupa. U njega spadaju tehnike koje akteri koriste da održe određene utiske uprkos problemima s kojima se susreću. naročito one njene delove koji mogu da izazovu prekid. Gofman se bavi procesima i tehnikama koje sprečavaju ili saniraju takve prekide. Ipak.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN proizvod dramske interakcije između aktera i publike. Gof­ man je taj intetes aktera nazvao upravljanje utiscima. ako publika u pozorištu zviždi ili ne isključi mobilne telefone. bez prekida. može se prevesti i kao bina ili prednji plan) kao delu nastupa koji uglavnom funkcioniše na jedan utvrđen i uopšten način. ono. čak i onda kada predstavljaju sebe. Međutim. Akteri se nadaju da će slika o sami­ ma sebi koju predstavljaju publici biti dovoljno ubedljiva da ih publika doživi onako kako oni to žele. Gofman je smatrao da se ve­ ćina nastupa uspešno izvodi od početka do kraja. Gofman razlikuje okruženje i ličnu fasadu. kada uđu u interakciju. definišući situaciju za one koji posmatraju nastup. kao i metodi koje koriste da bi prevazišli te probleme. na pozornici se nalazi i student koji je otišao na žurku ili predsednik države koji se obraća naciji pred TV kamerama. Iz tog razloga akteri moraju da kontrolišu publiku.222 DŽ0RD2 RlCER . Pozornica. akteri su svesni da publika može da poremeti njihov nastup. definišući situaciju za one koji posmatraju nastup. kao i glumci u pravoj pozorišnoj predstavi. Upravljanje utiscima — tehnike koje akteri koriste da održe određene utiske uprkos problemima s kojima se susreću. . negativno reaguje na prekide koji mogu da nastupe tokom izvođenja predstave. Unutar pozorinice. Gofman govori o pozornici (engleski. kao i metode koje koriste da bi prevazišli te probleme. Recimo.

Izgled obuhvata one elemente koji nam otkrivaju izvođačev društve­ ni status (na primer. a od vojnika da nosi uniformu. akteri veoma često nailaze na pozornice koje su već pri­ premljene za takve nastupe. izgled i manir moraju da budu konzistentni i ubedljivi. oružje itd.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 223 Okruženje se odnosi na fizičku scenu koja uglavnom mora da postoji da bi akteri izveli predstavu. tako da se vremenom stvaraju kolektivne predstave o onome što se događa na svakoj pozorinici. manir može da predstavlja pokazatelj potpuno drugačije vrste nastupa. Na primer. Iako je Gofman pozornici (prednjem planu) i drugim as­ pektima svog sistema pristupio kao simbolički interakcionista. Izgled . ako akter želi da ga publika shvati ozbiljno i da se predstava izvede do kraja (bez prekida).način na koji se izvođač ponaša pred publikom. Ličnu fasadu Gofman je podelio na izgled i manir. posebno se odnosi na one elemente koji otkrivaju izvođačev društveni status. Dok igraju poznate uloge. Kada studenti udu u amfiteatar. Od hirurga se. Lična fasada . Bez nje. On je smatrao da pozornice imaju tendenciju da se institucionalizuju. on je raspravljao i o njihovim strukturalnim karakteristikama. oni već znaju šta mogu da očekuju od profesora koji će ući posle njih Okruženje . U zavisnosti od toga da li je izraz lica grub ili blag. a klizaču na ledu klizalište. očekuje da nosi medicinsku odeću i ima odgovarajuće instrumente. Manir . Uopšteno govoreći. hirurgu je potrebna operaciona sala. Profesor koji drži predavanje u am­ fiteatru stupa na pozornicu koju su pripremili mnogi profeso­ ri i studenti pre njega.oprema koju publika poistovećuje s izvođačima i očekuje od njih da je nose sa sobom. akteri obično ne mogu da izvedu predstavu. tako.način na koji izvođač izgleda kada nastupa pred publikom. izraz na hirurgovom licu koji uliva poverenje) govori publici koju vrstu uloge izvođač namerava da igra u određenoj situaciji.fizička scena koja obično mora da postoji da bi akteri izveli predstavu. Lična fasada sastoji se od opreme koju publika poistovećuje sa izvođačima i očekuje od njih da je imaju sa sobom. Manir (na primer. dozvola za vožnju koju svaki taksista mora da ima ili oznaka vozila koja se nalazi na krovu automobila). . govori publici koju vrstu uloge izvođač namerava da igra u određenoj situaciji. taksisti automobil.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN i započeti svoje predavanje. hirurg može prikriti činjenicu da se pri­ premao za operaciju na šlepom crevu. on se obično ponaša kao da oduvek poznaje materiju. 2. Recimo. Akteri teže da prikriju greške koje su napravili priprema­ jući predstavu kao i mere koje su preduzeli da isprave te greške. . najvažniji proces koji se odvija unutar interakcije aktera s publikom jeste upravljanje utiscima kako bi se izbegli prekidi. 3. To nas dovodi do mnogo strukturalnije slike od one koju bismo očekivali od većine simboličkih interakcionista. (uglavnom) izbegava da dođe pripit na predavanje. pričaće im o onim delovim svoje prošlosti koji osnažuju sliku o njemu kao kvalifikovanom lekaru (recimo. Kako je već rečeno. sigurno neće svojim pacijentima govori­ ti o tom periodu iz svoje prošlosti. Na primer. da se pozornice obično biraju. Lekar koji je nekada bio zavisnik o drogama. Uprkos ovakvom strukturalnom gledištu. profesor koji konzumira alkohol pre predavanja. Gofmanova naj­ interesantnija razmišljanja ostaju na području interakcije. Akteri izbegavaju da publi­ ci predstavljaju aspekte svoje ličnosti koje su nespojive sa njihovim natupima. Tokom nastupa akteri mogu prikrivati neka svoja tajna zadovoljstva ukoliko smatraju su ona nespojiva s njiho­ vim nastupom. Ali kada izađe na binu. Umesto toga. Pošto se pojedinci trude da u svojim predstavama na pozornici predstave sebe u idealizovanom svetlu. iako je imao za­ kazanu operaciju srčanog mišića. objašnjavao je Gof­ man. Posledica toga je. profesor je možda proveo samo nekoliko sati pripremajući predavanje. Isto se odnosi na određene aktivnosti koje su upražnjavane u prošlosti. Profesor koji je na pre­ davanje poneo pogrešne beleške primoran je da tokom predavanja improvizuje kako bi to prikrio. Recimo. a prikriju pripremni proces koji je pretho­ dio. oni neizbežno osećaju da moraju prikriti neke elemente u svojim nastupima: 1. a ne stvaraju. Akteri smatraju da je neophodno da pokažu samo kona­ čan proizvod.224 DžORDŽ RlCER . o tome kako je doktorirao na Harvardu).

ona će verovatno biti svesna da su suviše stara da bi uživala u takvoj vrsti zabave. to je zbog toga što na njoj izvode neke naročito komplikovane pokrete. Distanca prema ulozi odnosi se na stepen do kojeg se pojedinci odva­ jaju od uloga koje igraju. ako se starija deca igraju na vrtešci. Po njegovom viđenju. Isto tako. (Na primer. retko ko od njih se može potpuno posvetiti svim ulogama. i nije njihov nivo. usled činje­ nice da ljudi danas moraju da obavljaju veliki broj uloga. Jedna od Gofmanovih najvažnijih tvrdnji jeste da je distanca prema ulozi funkcija nečijeg društvenog statusa. pokazujući tako okolini kako to. Prljavi poslovi obuhvataju nemoralne. Distanca prema ulozi . a ako ipak jesu. ugledni hirurg u operacionoj sali može pokazati distancu prema ulozi kako bi smanjio napetost operacionog tima.stepen do kojeg se pojedinci odvajaju od uloga koje igraju. Ljudi koji za­ uzimaju visoke položaje obično pokazuju distancu prema ulo­ zi iz drugačijih razloga od ljudi koji zauzimaju niže položaje.) Pekari će od sanitarne inspekcije prikrivati činjenicu da rade u prljavim prosto­ rijama i da u testu od koga mese hieb mogu da se nađu različiti sastojci koji nisu zdravi za ishranu. Za aktere je ponekad neophodno da od publike sakriju prljave poslove koji su bili uključeni u stvaranje krajnjeg proizvoda. starija deca pokazuju publici da se nisu udubila u igru kao mlada deca. nele­ galne ili degradirajuće postupke. Izvodeći tu predsta­ vu. čistači toaleta mogu obavljati svoj posao na nezainteresovan način.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 225 Ključni koncept Distanca prema ulozi Gofmana je takode interesovalo u kom stepenu je pojedinac obuhvaćen nekom ulogom. Na primer. u stva­ ri. . Jedan od načina da izađu na kraj s takvim osećanjem jeste da se distanciraju od svoje uloge tako što će na podsmešljiv i nezainteresovan način izvoditi naizgled opasne pokrete dok se nalaze na vrtešci. ministar policije će se truditi da od javnosti sakrije podatak da je u mladosti jednom obio kiosk. 4. Na primer.

(Nije moguće da se lekari potpuno posvete samo jednom pacijentu. objašnjava . izvo­ đači moraju da budu sigurni da je njihova publika razdvojena tako da netačnost tog utiska ne može da bude otkrivena. ali nama je mnogo lakše ako verujemo da to zaista jeste tako. dobra lekarka uspeva da kod svakog pacijenta stvori utisak kako je on njen najvažniji pacijent i kako je u svakom trenutku spremna da mu posveti punu pažnju. kao i to da će biti suspendovan ako ne dokaže da je sposoban da reorganizuje svoj hirurški raspored kako bi imao dovoljno vremena za stručno usavršavanje. Da bi naglasio neke aspekte predstave koji su mu važni. izgužvan. ali bi cenu za to mogao da plati njegov izgled: on na predava­ nje može doći neočešljan. To je. To potvrđuje narodnu poslovicu da u životu sve ima svoju cenu. Uopšteno rečeno. akter može. Akteri mogu pokušati da izazovu utisak da je uloga koju trenutno izvode njihova jedina ili čak najvažnija uloga. Re­ cimo. da snizi druge stan­ darde. da bi ispunio sve obaveze koje zgusnu­ ti hirurški raspored nalaže. Profesor fakulteta će možda savršeno znati materiju koju treba da predstavi studentima. 6. akter će verovatno smatrati neophodnim da sakrije sve uvrede. Akteri na pozornici često pokušavaju da stvote utisak da su mnogo bliži publici nego što to zaista jesu. međutim. poniženja ili kompromise koje je mo­ rao da napravi ili kroz koje je morao da prođe da bi pred­ stava mogla da se nastavi. Dramaturgija ima još aspekata.) Čak i ako shvati da to nije istina. Da bi u tome uspeli.226 DŽORDŽ RlCER . Hirurg može poželeti da sakrije činjenicu da su ga pretpostavljeni kritikovali što ne prati nova naučna otkrića i dostinuća. mnogo izvodljivije ako nismo svesni da postoje i drugi pacijenti od kojih možemo da saznamo da našem lekaru nismo jedini i najvažniji. Na primer. hirurg možda neće uspeti da nade dovoljno vremena za čitanje nove naučne literature koja je mu je neophodna da bi pratio inovacije u svom poslu. akteri imaju jasan interes da od publike sakriju sve pomenute elemente kako ne bi došlo do prekida nji­ hovog nastupa.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN 5. Naposletku. u izvođenju predstave. pocepan itd.

Još jedan primer upravljanja utiscima predstavlja akterov pokušaj da stvori utisak da su baš ta predstava i njegov odnos s publikom jedinstveni. . ograničavajući kontakt koji imaju s njom.nastojanje izvođača da zbuni publiku ograničavajući kontakt koji ima s njom. Sledeća tehnika koju izvođači koriste jeste tehnika mistifikacije. Akteri obično zbunjuju svoju publiku. Predstave se razlikuju po tome kolika se doslednost i preciznost od njih zahteva. Oni ne žele da publika vidi šta je sve prethodilo predstavi. Sve to upućuje na jedan interaktivni karakter predstave. taksista koji napravi jedan pogrešan zaokret. izbegavajući tako da sruši idealizovanu sliku o akteru. Postoje uloge u kojima akteri nastoje da budu sigurni da su svi delovi predstave usklađeni jer nesklad i greške mogu sku­ po da ih koštaju. prikrivanje svega onoga što je prethodilo predstavi. bez obzira na to što im ne posvećuje punu pažnju i što nisu jedini na svetu kojima pokušava da pomogne. Profesor može spremiti predavanje koristeći ee beleškama svoje koleginice koja predaje isti predmet na dru­ gom fakultetu. Kupac automobila želi da veruje da mu njegov prodavač ne priča priču koju priča svakom ko uđe u radnju i da ima poseban odnos s prodavcem. Recimo. prodavač automobila može po­ kušati da stvori utisak da mu se određeni kupac stvarno dopada i da će mu ponuditi daleko bolje uslove za prodaju nego bilo kom drugom kupcu. ali će to sigurno pokušati da sakrije od studenata : ponašati se da kao da dobro poznaje materiju od ranije. publika će pokušati da se sama nosi s tom neistinom. U nekim slučajevima samo jedan pogrešan korak može da prekine predstavu. Međutim. Publika takode želi da oseti da prisustvuje jedin­ stvenoj predstavi.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 227 Gofman. izvođač pokušava da kod publike stvori osećaj strahopoštovanja. verovatno neće uništiti celu predstavu. pacijenti mogu da ubede sebe da lekarka i dalje obavlja svoj po­ sao na ispravan način. Lapsus koji sveštenik napravi dok vernicima čita molitvu može potpuno pre­ kinuti predstavu. Recimo. Od studenata se očekuje da duboko poštuju stepen profesorovog znanja i lakoću s kojom on može da upotrebi mnoštvo informacija u jednom predavanju. Uspeh predstave zavisi od učešća svih koji su u nju uključeni. Stva­ rajući društvenu distancu sa publikom. Mistifikacija .

velika Tim . Staviše. Svaki član tima upućen je na drugoga. U svlačionici se akteri ponašaju potpuno drugačije nego na bini. jer prekid predstave najlakše nastaje ako je tim neusklađen i ako akteri nisu svesni da pred­ stavu izvode zajedno. usredsredenost na individualne ak­ tere prikriva važne činjenice o interakciji. Za Gofmana. Svlačionica i spoljašnjost. Gofman smatra da tim predstavlja neku vrstu društva ili grupe. osnov­ na jedinica analize za Gofmana jeste tim. tamo do izražaja dolaze razni oblici ne­ formalnog ponašanja koji na bini nikada ne mogu da se vide. Prethodno vođena rasprava o odnosu publi­ ke i izvođača. akteri vreme pre i posle nastupa provode u sobi za od­ mor ili u svlačionici. Grupa studenata jedne generacije može da oformi takvo društvo. zauzvrat. Kako vidimo. odvraća publiku od toga da dovo­ di predstavu u sumnju. Videli smo kako stvari izgledaju kada akteri stupe na binu i izvedu predstavu. Izvođači mogu pouzdano očekivati da se nijedan član publike koji sedi ispred bine neće pojaviti u svlačionici. a njegovi članovi sarađuju sa profeso­ rima čineći svako predavanje kredibilnom predstavom. predstavlja raspravu o timovima. Narav­ no. ali je odvojena od nje. ali je odvojena od nje. a ne pojedinac. Ako akteri ne mogu da udalje publiku od svlačionice. Svlačionica . Tim je bilo koji skup pojedinaca koji saraduje izvodeći neku uobičajenu aktivnost ili rutinu. . Gofman se takode interesovao za timove. Svlačionica se nalazi blizu bine. jer bi to moglo da demistifikuje ceo proces. U navedenom slučaju. Gofman je isticao da publika uključena u ovaj proces često i sama teži da očuva kredibilitet predstave tako što održava distancu s izvođačem.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN To strahopoštovanje. povremeno profesor napravi toliko lapsusa ili pokaže toliko nedostataka (slabosti) da studenti više ne mogu da ih ignorišu i predstava se prekida ili čak propada. kao simboličkog interakcionistu. da bi bili sigurni u to. Izvođači mogu pouzdano očekivati da se nijedan član publike koji sedi ispred bine neće pojaviti u svlačionici.228 D ž O R D Ž RlCER .svaki skup pojedinaca koji saraduje izvodeći neku predstavu.mesto gde do izražaja dolaze razni oblici neformalnog ponaša­ nja koji na bini nikada ne mogu da se vide. izvođači pribegavaju različitim oblicima upravljanja utisci­ ma. u stvari. studenti ne žele da znaju kako se profesor spremao za predavanje. Svlačionica se obično nalazi blizu bine. Kao i u pravom pozorištu.

u svlačionici on nekom svom kolegi može da se požali kako ne zna šta da radi s tim pacijentom. lekar može o svom pacijentu. osnovni dramaturški problem jeste upravljanje tenzijom koja je prouzrokovana činjenicom da drugi znaju da problem posto­ ji.stigma koja nije ni poznata ni uočljiva članovima publike. akter pretpostavlja da su razlike između njega i „normalne" osobe poznate ili uočljive članovima publike (na primer.stigma za koju akter pretpostavlja da je poznata ili uočljiva članovima publike. . U svom kabinetu kao svlačionici. U slučaju potencijalno diskreditujuće stigme razlike nisu ni poznate. Za nekoga s diskreditujućom stigmom. da ne zna od čega boluje ili da ne zna kako da mu pomogne. Diskreditovana stigma . Na bini doktor go­ tovo nikada neće reći pacijentu da mu se ne dopada. Virtuelni društveni identitet . Gofman se usredsredio na dramaturšku interakciju između stigmatizovanih i „normalnih" ljudi. ni uočljive članovima publike (na primer. Stvarni društveni identitet . stvarni društveni identitet. Svako ko oseća takav oblik procepa jeste stigmatizovan. Lekarov kabinet predstavlja svlačionicu u odnosu na ordinaciju (pozor­ nicu) u kojoj prima pacijente. U slučaju diskreditovane stigme. ekspertizi ili nastupu reći ono što nikada ne bi rekao pacijentu u ordinaciji. Za nekoga ko ima diskreditovanu stigmu.ono što bi pojedinac trebalo da bude. Stigma — procep između virtuelnog i stvarnog društvenog identiteta. Priroda te interakcije zavisi od toga koju vrstu stigme akter ima. neko ko ima kolostomiju ili homosek­ sualne sklonosti).ono što pojedinac stvarno jeste. Međutim. i onoga što ona zaista jeste. glavni dramaturški problem jeste baratanje informacijama tako da stigma ostane sakrivena od publike. virtuelni društveni identitet. paraplegičar ili neko ko je izgubio ruku). Ključni koncept Stigma Gofman se interesovao za procep koji postoji između onoga što bi neka osoba trebalo da bude. Diskreditujuća stigma .SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 229 je verovatnoća da će izvođenje predstave biti otežano.

Međutim. te mora stalno da pazi da javnost to ne sazna. svlačionicu kada ga on napusti i spoljašnost kada profesor prisustvuje utakmici uni­ verzitetskog košarkaškog tima. koji Gofman naziva spoljašnjost (ili spoljno okruženje).prostor koji nije ni bina ni svlačionica. Gofman daje primer Jevreja u pretežno hrišćanskoj zajednici. mo­ guće je da bordel postane svlačionica ako je poseti doktor koji prostitutki počne da se žali na to kako su mu se šef. Erving Gofman Biografska skica Erving Gofman umro je na vrhuncu slave 1982. debelih ljudi u grupi ljudi s normalnom težinom ili pojedinca koji je lagao u prošlosti. Taj status je ste­ kao je uprkos činjenici da je bio profesor na prestižnom Berkli univerzitetu u Kaliforniji i uprkos tome što je kasnije držao počasnu katedru na Univerzitetu u Pensilvaniji. kako knjiga napreduje.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Najveći deo Gofmanove knjige Stigma bavi se ljudima koji imaju očigledne. gubitak nosa).230 D Z O R D Ž RlCER . čitalac shvata da je Gofman zapravo želeo da kaže da smo svi mi stigmatizovani na jedan ili drugi način. . godine. postoji treći. Međutim. određen prostor može predstavljati tri područja u različito vreme. bordel je obično spoljašnjost u odnosu na doktorovu ordinaciju i kancelariju. ni na svlačionicu. Poslednje navedeno ilustruje ideju da nijedno područje nije uvek samo jedno od ova tri. pacijenti i ceo njegov posao popeli na vrh glave. a koji se ne može svesti ni na binu. često groteskne stigme (na primer. Dugo je bio veoma popularan u sociološkoj teoriji. on se bukvalno nalazi van domena performansa. Na primer. Umro je iste godine kada je izabran Spoljašnjost . jednom od najcenjenijih univerziteta u Americi. Osamdesetih godina prošlog veka Gofman je postao vodeći teo­ retičar sociološke nauke. u jednom ili drugom trenutku ili u jed­ noj ili drugoj društvenoj situaciji. Takođe. Takođe. Profesorov kabinet predstavlja binu kada u njega uđe student. preostali prostor.

i planiranje celokupne predstave da bi se izbegli napredviđeni događaji. prekidi ili pogrešni koraci. 2. Primer takvih meto­ da bilo bi podsticanje visokog stepena lojalnosti unutar grupe. kao što su nenametavani pokreti. sprečavanje publike da dozna pri­ vatne informacije. planiranje vanrednih situacija. Rendal Kolins je o njegovom predsedničkom govoru rekao: „Svi su želeli da znaju kakav će biti njegov predsednički govor. dobili smo mnogo drmatičniju poruku: predsednički govor je otka­ zan. odabir dobre publike. na primer. ali i od nameravanih postu­ paka kao što je. sprečavanje članova tima da se identifikuju s pu­ blikom. organizovanje isključivo kratkih pojavljivanja. Gofman umire. 1. Gofman identifikuje različite vrste dramaturškog opreza. održavanje samokontrole. To je bio tipično gofmanovski način da nas napusti". Jedan skup metoda obuhvata postupke koji su usmereni ka stvatanju dramaturške lojalnosti. kao što su zadržavanje prisebnosti kako bi se izbegle greške. Gofman je predlagao i različite oblike dramaturške disci­ pline. . uređenje scene. Ali. upravljanje utiscima usmereno je na za­ štitu od niza neočekivanih postupaka.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 231 za predsednika Američkog sociološkog udruženja. odabir lojalnih članova tima. Upravljanje utiscima Uopšteno govoreći. Svoj predsednički govor nije mogao da održi zbog poodmakle bolesti. kao i povremeno menjanje publike kako ne bi postala previše prisna s izvođačima. uključivanje u manje timove u kojima su nesuglasice manje verovatne. Gofman je bio zainteresovan za različite metode kojima se rešavaju ovakvi problemi. i kontrolisanje mimike i glasa tokom nastupa. Jednoličan i tradicionalan govor činio se nezamislivim s obzirom na Gofmanovu reputaciju inovatora. 3. kao što su: prethodno isprobavanje nastupa.

Ona se često trudi da spasi predstavu tako što pokazuje interes i pažnju. Definicija etnometodologije Etnometodologija predstavlja analizu ponašanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. kako bi postigli svoje ciljeve. kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. on je verovao da ak­ teri (stalno) igraju predstave i da su svesni toga. Etnometodologija bukvalno znači metod koji ljudi koriste u svakodnevnom životu da bi realizovali (ostvarili) svoje svakodnevne ciljeve. izbegava izlive emocija. Harolda Garfinkela. koje im pomaže da steknu razumevanje takvih situacija. procedure i razmatranja. kao i Dirkem (vidi glavu 2). društvene činjenice uzima za fun­ damentalne socijalne fenomene. a ne formalnu logiku.232 D20RDŽ RlCER . ETNOMETODOLOGIJA I KONVERZACIJSKA ANALIZA Termin etnometodologija ima grčki koren. Garfinkelove društvene Etnometodologija . . Ako je to zaista tačno. Međutim. kao i načina na koji oni ko­ riste zdtavorazumsko znanje.proučavanje ponašanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. ne primećuje greške i posebnu pažnju poklanja novim izvođačima. Malo dru­ gačije rečeno. Garfinkel. svet se vidi kao neprekidno praktično dostignuće. ljudi su racionalni ali u realizaciji ciljeva svakodnevnog života koriste praktično rezonovanje. Oni su obično svesni da su neki aspekti onoga što izgovore ili urade pogrešni. kao i načina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje. da je definiše. Mnogi kritičari Gofmanove dramaturgije zameraju mu na ciničnoj konceptualizaciji aktera.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREX Publika takode ima udela u uspešnom upravljanju utiscima jednog ili više izvođača. Uvid u prirodu etnometodologije možemo steći pročavajući napore njenog osnivača. procedure i razmatranja koji im pomažu da steknu razumevanje takvih situacija. onda oni cinično manipulišu svojim nastupima i utiscima koje žele da ostave. kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. ali i pored toga oni istrajavaju. Naime.

Rečju. Etnometodolozi se ne usredsreduju na aktete ili pojedince. Po Dirkemu. obrasce svakodnevne interakci­ j i . etnometodo­ logija se bavi organizacijom svakodnevnog. oni ne veruju u to da ljudi neprekidno razmi­ šljaju o sebi i o onome što treba da urade u svakoj situaciji u kojoj se nalaze. Drugim recima. ali njeni pripadnici ne smatraju ni da je ona mikrosociologija. etnometodolozi nisu zainteresovani niti za mikrostrukrure. (Takvo gledište prihvatili su matksisti i struktural­ ni funkcionalisti s kojima smo se sreli u glavama 2 i 4. etnometodolozi prihvataju da najveći broj radnji koje ljudi obavljaju tokom dana nije ništa dtugo nego ru­ dna kojoj oni prilaze relativno nerefleksivno. Za etnometodologe su načini na koje prilazimo organizovanju naših svakodnevnih života vanserijski. niti za makrostrukture. etnometodolozi tretiraju objektiv­ nost društvenih činjenica kao postignuće članova . judgmental dopes). običnog života i na­ činom na koji ljudi vlastitim postupcima konstituišu društvene činjenice.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 233 činjenice veoma se razlikuju od Dirkemovih društvenih činjenica. društvene činjenice deluju eksterno i prisilno. Umesto toga. kako malim. Stoga. . članovi se ne uzimaju kao pojedinci.) Izraženo jed­ nim neakademskim rečnikom (koji su etnometodolozi često koristi­ li). to jest ljude koji ne mogu samostalno donositi odluke. Etnometodologija svakako nije makrosociologija u Dirkemovom shvatanju tog poj­ ma. iako etnometodolozi odbijaju da aktere tretiraju kao kul­ turne narkomane. birokratija društva) i strukture svakodnevnog života (tj.objektivnim struk­ turama. konstituišući na taj način postupke i ponašanje ljudi. jer nisu sposobni da se odupru kulturnom determinizmu. Sociolozi koji usva­ jaju takvo stajalište smatraju da su akteri ograničeni ili determinisani društvenim strukturama i ustanovama i da nisu u stanju da donose nezavisne sudove. već na članove. takvi sociolozi tretiraju aktere kao kulturne narkomane (engleski. Za razliku od Dirkema. tako i velikim. Oni se bave umešnim praksama koje proizvode načine na koji ljudi razumeju smisao oba tipa strukture.kao proizvod metodoloških aktivnosti članova. Garfinkel i etnometodolozi su pokušali da uspostave jedan novi pristup tradicionalnom predmetu sociologije . Međutim. već kao članske aktivnosti ili umešne i spretne prakse kroz koje ljudi proizvode ono što za njih predstavljaju društvene strukture (na primer.

međutim.načini na koje neka osoba nudi objašnjenje a druga osoba prihvata ili odbacuje to objašnjenje. Objašnjenja (engle­ ski. za objašnjavajuće prakse putem kojih stu­ dentkinja nudi objašnjenje. kritikuju ili idealizuju) posebne situacije. 1942. Sta god navela kao razlog. To je jedan od razloga zbog kojeg su se etnometodo­ lozi bavili konverzacijskom analizom. Garfinkel je Objašnjenja . mora da bude tako konstruisano da za sve aktere (kako za one koji ga konstruišu.načini na koje akteri definišu (opisuju. accounts) jesu načini na koje akteri definišu (opisuju. Nakon toga dobio je zadatak da u Majami Biču trenira tenkovsku jedi­ nicu na terenu za golf na kome nije bilo tenkova. Harold Garfinkel Biografska skica Harold Garfinkel mobilisan je u avijaciju. . U analizi objašnjenja etnometodolozi prihvataju stanovište etnometodološke ravnodušnosti. Objašnjavajuće prakse . „Brat mi se razboleo". prihvata ili odbacuje.). kritikuju ili idealizuju) posebene situacije. a profesorka ga prihvata ili odbacuje. ona joj nudi objašnjenje („Imala sam smrtni slučaj u porodici". Oni niti osuđuju. još opštije. kao i metodama koje su podjednako potrebne govorniku koji nudi objašnjenje kao i slušaocu koji objašnjenje razume. niti veličaju priro­ du objašnjenja.234 D Ž O R D Ž RlCER . Objašnjenje. kada studentkinja objašnjava profesorki zašto želi da joj ova odloži ispit.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Objašnjenja Jedno od Garfinkelovih ključnih zapažanja o etnometodima jeste to da su oni refleksivno objašnjavajući. Etno­ metodolozi su posvetili veliku pažnju analizi ljudskih objašnjenja kao i načinima na koje nudimo objašnjenja a drugi ih prihvataju ili odbacuju. već analiziraju način na koji je ono upotrebljeno u praktičnom delanju. tako i za one kojima je namenjeno) ima smisla. studentkinja pokušava da pruži jedno koherentno objašnjenje koje za profesorku ima smisao. „Morala sam da tražim novu sobu. Etnometodolozi se intetesuju za prirodu tog objaš­ njenja ili. Oni se bave objašnjenjima. Na primer. jer mi je gazda­ rica povećala kiriju" itd. godine. dajući svetu oko sebe smisao.

svakodnevne prakse sociologa i svih društvenih naučnika predstavljaju predmet interesa etnometodologa. Kako će se profesorka od­ nositi prema studentkinji koja joj objašnjava zašto nije polaga­ la ispit. u velikoj meri zavisi od tipa objašnjenja koje se nudi.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 235 imao samo slike tenkova koje je prona­ šao u magazinu Life. Sledstveno tome. Njegov zadatak bio je da podučava jedinice da bacaju eksplozivne naprave na zamišljene tenkove. Kada ponudimo objašnjenje situacije u kojoj smo se zadesili. Dobar deo sociologije (zapravo cele društvene nauke) zasniva se na zdravorazumskim interpretacija­ ma. Covek koji je insistirao na konkretnom empirijskom detalju umesto teorijskih objašnjenja. obučavao je jedinice da otvaraju vatru na zamišljene nosače tenkova. Objašnjenja su refleksivna u tom smislu što ulaze u konstituisanje stanja stvari koje treba da objasne. Razvijajući koncept objašnjenja. u situacijama u ko­ jima su detalji kao što je udaljenost tru­ pa od zamišljenog tenka mogli da predstavljaju razliku između života i smrti. etnometodolozi su se upi­ njali da objasne kako sociolozi. ne rade ništa drugo nego nude objašnjenja. . Sledstveno. podučavao je realne trupe. za borbu protiv zamišljenih tenkova. koje su se upravo spremale da udu u oružani sukob. Takode. a potom i svih osta­ lih društvenih naučnika. Pravi tenkovi bili su u ratu. Ta sociološka perspektiva doprinela je demistifikaciji rada sociologa. a etnometo­ dolozi mogu da ga analiziraju na isti način kao i bilo koje drugo objašnjenje (koje nude obični ljudi). Etnometodolozi mogu da istražuju objašnjenja sociologa na isti način na koji mogu da istražuju objašnjenja običnog čoveka. mi se nalazimo u procesu menjanja prirode te situacije. Uticaj koji je to podučavanje imalo na razvoj Garfinkelovih pogleda može se samo zamisliti. Taj zadatak postavio je na jedan nov i veoma konkretan način probleme adekvatnog opi­ sa delanja i objašnjavanja kojima se Garfinkel kasnije bavio u okviru svoje sociološke teorije. kao i svi drugi ljudi. svaki izveštaj sociološ­ kog istraživanja može da se shvati kao objašnjenje.

vi menjate prirodu te interakcije. Pravila te igre dopuštaju učesnicima da ucrtaju svoj znak unutar svakog od polja. ako uđete u interakciju s nekim i u jednom trenutku shvatite da ste napravili grešku. Radi se o igri iks-oks. Pretpostavka tog istraživanja nije samo to da se metodološka proizvodnja društvenog života neprekidno od­ vija. ali jedan od učesnika u ovom eksperimentu namerno krši pravilo i ucrtava znak između dva polja.236 DŽORDŽ RlCER . a sasvim dtugi ako stu­ dentkinja iskreno kaže kako nije stigla da se spremi za ispit. Dakle. Najpoznatiji među tim eksperimen­ tima jesu eksperimenti prekida.1). vi pokušavate da objasnite tu grešku.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Jedan odnos će nastati ako studentkinja ponudi neko od uobi­ čajenih studentskih objašnjenja kojima se pravda nepolaganje ispita (smrtni slučaj. Radeći to (objašnjavajući grešku). Cilj eksperimenta prekida jeste poremećaj uobičaje­ nih procedura kako bi se istražili procesi u kojima se svakodnev­ ne radnje i njihova značenja konstruišu i rekonstruišu. već i to da akteri-učesnici nisu svesni da u toj proizvodnji učestvuju. Njen ishod zavisiće upravo od tipa objašnjenja koje ste ponudili. Linč je ponudio sledeći primer prekida koji je izveo iz ranih Garfinkelovih radova (crtež 6. Neki primeri Etnometodologija je postala poznata i uticajna kroz svoja istraživanja i eksperimente. U njima se društvena realnost lomi da bi se bacilo svetio na metode kojima ljudi konstruišu društvenu realnost.eksperimenti u kojima se društvena realnost nasilno prekida da bi se osvetlili metodi kojima ljudi konstruišu društvenu re­ alnost. . Ako bi se ovo kršenje pra­ vila pojavilo u stvarnom životu. sociolozi menjaju prirodu onoga što istražuju: subjekti (istraživanja) menjaju svoje ponašanje kada postanu svesni da su predmet istraživanja. prvi igrač (onaj koji igra po pra­ vilima) verovatno bi insistirao na tome da drugi igrač ponovi svoj potez i da ga odigra po pravilima (da znak smesti unutar jednog Eksperimenti prekida .). To podjednako važi i za sociologe i za obične ljude Dok istražuju društveni život i podnose izveštaje o njemu. iako za to nije postojao neki poseban razlog ili vis major. traženje stana itd.

šok. Crtež 6. Sociological Theory 9:15.SAVREMENE TEORIJE S V A K O D N E V N O G ŽIVOTA 237 od polja). Na primer. u ovom slučaju. sebični ili drski. U jednom drugom eksperimentu Garfinkel je zamolio svoje studente da se u svojoj kući na pola sata ponašaju kao gosti. Izvor: Lynch. neuviđavni. od njih je traženo da budu veoma učtivi. To objašnjenje predstavlja predmet istraži­ vanja etnometodologa. Michael 1991: „Pictures of Nothing? Visual Constructing in Social Theory". Garfinkela je najviše interesovalo na koji način su članovi porodice pokušali da izađu na kraj s takvim prekidima. nela­ godnost i bes. žele da vide kako se svakodnevni svet iks-oksa rekonstruiše. koji. anksioznost. zbunjenost. on bi pokušao da objasni (tj. bezlični i formalni u izražavanju i obraćanju uku­ ćanima. Te reakcije pokazuju koliko je zapravo važno da ljudi postupaju u skladu sa zdtavorazumskim pretpostavkama o tome kako bi trebalo da se ponašaju. Oni su . to jest zbog čega krši pravila. oprezni. Ako se to ne bi desilo. U ogromnom broju slučajeva članovi porodice bili su potpuno zatečeni ili čak besni zbog takvog ponašanja svojih najbližih. Studenti su podneli izveštaje (ponudili objašnjenja) o ponašanju članova svojih porodica koji su izrazili zaprepašćenje. Članovi porodice optužili su studente da su bezo­ brazni. da ponudi objašnjenje) zbog čega se drugi igrač tako ponaša. Trebalo je da se članovima svoje porodice obraćaju samo ukoliko se neko od njih prvo obrati njima. to jest na način koji se obično ne može videti u svakodnevnim poro­ dičnim situacijama.1 Prekidanje u iks-oksu.

da li su možda pali na ispitu ili su najureni s fakulteta. Na kraju. Ukućani su pitali studente da li su bolesni. ako ne počne da se ponaša onako kako se od njega očekuje. oni pokušavaju da situaciju učine objaš­ njivom. U jednom slučaju otac je zapretio studentu da će.zato što im pružaju uverenje da bi se pod normal­ nim okolnostima interakcija dešavala onako kako se inače dešava. Takva objašnjenja su važna učesnicima . kao krivcu. u nekim primerima ostao je gorak ukus u ustima. Reakcije na prekide ponekad su bile toliko ekstremne da . Na primer.u ovom slučaju drugim člano­ vima porodice . Pretpostavlja se da nam način na koji ljudi izlaze na kraj s ovakvim prekidima govo­ ri mnogo o tome kako oni izlaze na kraj sa sličnim problemima u svakodnevnim životima. jedan otac je verovao da se njegov sin ponaša čudno zato što je u poslednje vreme naporno radio i imao probleme sa svojom verenicom. morati da pokupi svoje stvari i iseli se iz kuće. Članovi porodice takode su pokušali da objasne ponašanje svojih najbližih sami sebi tako što su motive za takvo ponašanje tražili u nekim prethodnim događajima. Iako ti eksperimenti izgledaju prilič­ no bezazleno. da li su poludeli ili su jednostavno glupi. ukućani su če­ sto nagoveštavali objašnjenje devijantnog ponašanja. U pitanjima koja su postavljali studentima. izgrde ga ili mu se. Ti eksperimenti otkrivaju sposobnost društvene realnosti da se brzo vrati u prvo­ bitno stanje (stanje pre prekida) budući da se subjekti (ili žrtve) brzo odlučuju da normalizuju posledice koje su nastale preki­ dom. Ako student ne bi prihvatio validnost takvog objašnjenja. upotrebljavajući poznate pojmove. osvete. odnosno zdravorazumskih aktiv­ nosti. Drugim recima.238 DŽORDŽ RlCER . Činjenica da je student odbacio objašnjenje kojim su ukućani pokušali da uspostave po­ redak izazivala je kod ukućana jake emocije. studenti su objasnili da se radi o eksperimentu i u najvećem broju slučajeva harmonija je ponovno uspostavlje­ na. oni su često vodili do jakih emocionalnih reakcija.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI najpre zahtevali da im studenti objasne zbog čega se tako pona­ šaju. Međutim. Te ekstremne reakcije ukazuju na to koliko je ljudima važno da neprekidno budu deo rutine. Eksperimenti prekida rađeni su da bi se ilustrovali načini na koje ljudi uređuju svoje svakodnevne živote. članovi porodice bi se obično povukli i pokušali da ga izoluju.

Usne su joj bile nakarminisane. Agnes je pobegla od kuće i počela da se oblači kao devojka. već je imala praktično savršenu figuru i idealne pro­ porcije. Za razliku od toga. Međutim. Agnes je pokušavala.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 239 su etnometodolozi pre nekoliko godina upozoreni da bi bilo do­ bro kada bi s eksperimentima prekida s kojima je započeo Gar­ finkel prekinuli. Eksperimenti koji se odnose na ovu problematiku takođe vode poreklo od eksperimenata s kojima je započeo Harold Gar­ finkel. da li je zaista bila? Garfinkel je otkrio da Agnes nije uvek izgledala kao žena. obično se smatra da nije neophod­ no reći ili uraditi bilo šta da bi neko smatrao da ste muškarac ili žena. imala dobar ten. U tom dobu osećajući da nešto nije utedu. bez dileme. bez malja po licu. To je očigledno bila žena. Garfinkel je bio zainteresovan za prakse koje su omogućile Agnes da funkcioniše kao . potrebno je da ljudi govore i ponašaju se na određene načine da bi izgledali seksi. naposletku uspešno. Zapra­ vo. Naučila je opšteprihvaćena pravila ponašanja za žene i kao rezultat uspela je da se definiše kao žena. Drugim recima. U stvari. u trenutku kada ju je upoznao. Uskoro je otkrila da oblačenje u žensku odeću nije dovoljno. Ne samo da je izgledala kao žena.biološki definisan. Na svom rođenju Agnes je definisana kao muškarac. da je Agnes žena. Ostvarivanje roda Cini se nepobitnim to da je nečiji rod . Etnometodolozi su istraživali problem roda i došli su do nekih neuobičajenih zaključaka. Činilo se. Bila je lepa. da ubedi doktore da joj je neophodna operacija kojom bi se uklonile muške genitalije i umesto njih napravila vagina. a obrve počupane. Garfinkel je 1950-ih upoznao osobu po imenu Agnes.muški ili ženski . Ali. smatra se da ljudi ne mogu da postignu (ostva­ re) rod. ona je po svim shvatanjima bila dečak sve do svoje šesnae­ ste godine. seksualnost je očigledno postignuće. Morala je da nauči da se ponaša kao žena ako je želela da bude prihvaćena kao žena. Smatra se da ljudi jednostavno manifestuju ponašanje koje predstavlja posledicu njihovog biološkog sastava.

Neko može verovati da je to ponašanje (barem kod male dece) nasumično. studentkinja da sve ispite u roku. a roditelji je zauzvrat nagrade letovanjem). isto pona­ šanje ponoviti i u budućnosti (studentkinja će i naredne godine položiti sve ispite u roku). TEORIJA RAZMENE Teorija razmene predstavlja još jednu teoriju o svakodnev­ nom ponašanju. Reakcija okruženja . želeo da istakne jeste to da mi nismo jednostavno rođeni kao muškarci ili kao žene. može da se razume kao ostvarivanje skupa situacionih praksi. . ali je verovatno za njen razvoj najvažnijija psihološka teorija poznata pod imenom biheviorizam.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN žena u društvu. Taj odnos predstavlja osnovu operantnog uslovljavanja ili procesa učenja kroz koji posledice nekog ponašanja modifikuju to pona­ šanje.utiče na akterovo kasnije ponašanje. pod sličnim okolnostima. postajemo u sociološkom smislu muškarac ili žena. Obrnuto. Ono što je on. ako je reakcija okoline bila Operantno uslovaljavanje — proces učenja kroz koji posledice nekog ponaša­ nja modifikuju to ponašanje. okruženje na različite načine povratno deluje na ponašanje. Biheviorističkog sociologa za­ nima u kakvom se međuosobnom odnosu nalaze posledice koje akterovo ponašanje ima na okruženje i njegovo kasnije ponašanje. Ponašanje utiče na fizičko i društveno okruženje u kojem se javlja i obrnuto. ovde ćemo izložiti samo teoriju Džordža Homansa. u stvari. Iako u sociologiji postoji više verzija teorije raz­ mene. Stoga. Mi takođe učimo i rutinski upotrebljavamo zdravorazumske prakse koje nam omogućavaju da nas društvo prihvati kao muškarca M i kao ženu. Ako je reakcija okoline na naše ponašanje nagrađujuća (recimo.pozitivna. negativna ih neutralna . Samo ako uspemo da savladamo i naučimo te prakse. za koju se dugo mislilo da predstavlja pripisani status.240 DŽORDŽ RlCER . veli­ ka je verovatnoća da ćemo. čak i kategorija kao što je rod. Teorija razmene Džordža Homansa Homansova teorija razmene nastala je pod uticajem više te­ orija.

Homans je bio oprezan i naglasio da se one zasnivaju na psihološkim principima. principi koji se primenjuju na odnos između ljudskih bića i fizičkog okruženja isti su kao : oni koji se odnose na slučajeve u kojima je okruženje sastav­ ljeno od ljudskih bića. malo je verovatno da ćemo takvo ponašanje ponoviti u budućnosti. Biheviorističkog sociologa zani­ ma kako reakcije okoline na naše ponašanje iz prošlosti utiču na prirodu našeg sadašnjeg ponašanja. Umesto toga. a ne na velike strukture poput grupa ili društava. Posledice koje je određeno po­ našanje imalo u prošlosti određuju njegov sadašnji karakter. priznavao je da su ljudi društveni i da veliki deo vremena provode u interakciji s drugim ljudima. to jest tvrdnju da iz svake interakcije nastaje nešto novo (neki novi kvalitet). Kada znamo kakve je posledice određeno ponašanje imalo u prošlosti. možemo predvideti da li će akter ponoviti isto ponašanje u sadaš­ njoj situaciji. Homans pojedince nije smatrao izolovanim. već tek nakon što procene da li od toga imaju koristi. On pod redukcionizmom podrazumeva da su pretpostavke jedne nauke (u ovom slučaju. Umesto toga. Po njegovom mišljenju. Iako se zalagao za psihološke principe. . Da bi to ilustrovao. Zbog zauzimanja takve pozicije. Iako se neke od tih propozicija odnose na interakciju dvoje ili više poje­ dinaca. Najvažniji deo Homansove teorije razmene predstavlja skup osnovnih propozicija snažno oblikovanih biheviorizmom. Homans je koristio osnovni sociološki koncept norme. Homans nije poricao Dirkemov koncept nastajanja. one su psihološ­ ke iz dva razloga. njima se uglavnom bave psiholozi. Dtugim recima. ljudi se normama ne podvrgavaju automatski. smatrao je da se ti novo­ nastali kvaliteti mogu objasniti psihološkim principima. sociologije) izvedene iz mnogo uopštenijih pretpostavki druge nauke (u ovom slučaju. psihologije). Drugo. On nema nedoumicu oko :oga da norme postoje i da genetišu konformizam (podvrgava­ nje). Ho­ mans je dopuštao da ga nazivaju psihološkim ređukcionistom. Međutim. a da za objašnjenje društvenih činjenica nije potrebno formulisati nove sociološke pretpostavke.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 241 bolna ili dovela do kažnjavanja. one se odnose na individualno ponašanje. On je društveno ponašanje pokušao da objasni psiho­ loškim principima. Prvo.

* Vidi fusnotu na str. Formal­ nim. a samim tim i industrijsku revolu­ ciju.* ali takode je pokušao da razvije teoriju koja se usredsreduje na psihologiju. veka. tačnije o njegovom eksperimentu sa golubovima koji svoje okruženje istražuju kljucanjem. golubovi počinju da kljucaju. pojedince i elemen­ tarne oblike društvenog života. . u svojoj verziji teorije razmene. veliki su izgledi da će to ponovo uraditi. kljucanje mete je operant. Bihevioristički koreni. 270 u glavi 7. ortodoksni kon­ senzus koji je nastao na kraju prve polovine 20. Na primer. Homans priznaje da je njegova teorija razmene velikim delom izvedena iz biheviorističke psihologije.S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KOREN Pre Homansa. Homans je knjigu započeo raspravom o radu vodeće ličnosti psihološkog biheviorizma. Zapravo. Homans je svojom teorijom želeo da u sociologiju vrati dejstvenika i dejstvenost. U knjizi Elementarni oblici društvenog ponašanja. Homans je nastojao da objasni elementarno društveno ponašanje korišćenjem pojmova nagrade i troška. Takvo ponašanje može biti više ili manje korisno. Ho­ mans je postavio sebi zadatak da formuliše propozicije koje će se usredsrediti na psihološki nivo. u sociologiji je vladao tzv.242 D Z O R D Z RlCER . Kada se nađu u eksperimentalnom kavezu. Kada pogode metu. odnosno štetno za aktere. Frederika Skinera. a da obrnuto nije moguće. biheviorističkim jezikom rečeno. Još uopštenije. One čine temelj teorije razmene. jer ju je on video kao biheviorističku psihologiju primenjenu na posebne situacije. On se usredsredio na društveno ponašanje kao razmenu vidljivih i nevidljivih aktivnosti između najmanje dve osobe. pod uticajem funkcionalizma (glava 4). Posle nekog vremena oni kljucnu u metu koju im je istraživač postavio. psihološkim principom po kojem će ljudi najverovatnije po­ stupati tako da povećaju nagrade (korist). Sve sociološke teorije složno su tvrdile da struktura uslovljava ponašanje aktera. istraživač ih nagradi zrnevljem. Kada golub jednom dobije nagradu jer je kljucnuo metu. Homans izražava žaljenje što je njegova teorija nazvana teorijom razmene. Homans je nastojao da objasni razvoj tekstilne in­ dustrije nakon upotrebe mašina. Jedna od glavnih karakteristika tog konsenzusa bilo je odusustvo ili redukcija dejstvenika i dejstvenosti (sposobnosti aktera da stvaraju ili menjaju društvene strukture) iz sociološke teorije.

Društveno ponašanje (prvo izdanje 1961. Oni su smatrali da je dobro i kada osobe same dela­ ju u okruženju i kada se nalaze u interakciji s drugim ljudima. srećom. godine). Frederik Skiner. moraju biti primenjive na ljudska bića kao pripadnike vrste. 1974. Opšte pro­ pozicije morale bi da zadovolje samo jedan uslov: one. Tako je go­ lub prošao kroz proces operantnog uslovljavanja: golub je naučio da kljucne metu. Takve propozicije su već postojale tako da. već samo koncep­ tualne sheme. i dopunjeno. kao i druge propozicije koje su mi privukle pažnju kada sam kasnije čitao radove iz te obla­ sti i eksperimentalne studije socijalne psihologije. U dva izdanja moje knjige. Smatrao sam da ono što je on nazivao teorijama nisu teorije. Objašnjenje se sastojalo u pokazivanju da jedna ili više propozicija manjeg stepena opštosti logički slede iz opštih propozicija koje su primenjive na ono što se različito nazivalo datim ili graničnim uslovima ili parametrima. Kada sam pročitao nekoliko knjiga o filozofiji nauke uverio sam se u ispravnost svog mišljenja. To su bile propozicije biheviorističke psihologije koje je izložio moj stari prijatelj. Svoj stav o tom problemu izložio sam u jednoj kraćoj knjizi pod nazivom Priroda društvene nauke (1967). Dzordž Kaspar Homans* Autobiografska skica Dugo sam poznavao profesora Talkota Parsonsa i blisko sam sarađivao s njim na odseku za društvene odnose. a potkrepljivač je zrnevlje. u skla­ du sa mojim prvobitnim zapažanjima. nije bilo dovoljno da teorija sadrži propozicije. propositions). Sociološki kru­ govi su ga smatrali vodećim teoretičarem. nisam morao da ih smišljam. Ali.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 243 taj operant je potkrepljen. a da prava teorija mora da sadrži najmanje nekoliko propozicija (en­ gleski. Teorija o ne­ koj pojavi predstavljala je objašnjenje te pojave. koristio sam te propozicije . Zatim sam se zapitao koje bih opšte propozicije mogao da upotrebim da bih objasnio empirijske propozicije koje sam izložio u knjizi Društvena grupa. jer je za to bio nagrađen. s drugima.

Ponašanje golu­ ba je motivisano zrnevljem (željom da ga dobije). Međutim. Pošto u takvoj vrsti ponašanja ne postoji uza­ jamnost. Čini se da je Homans proučavanje takve vrste ponašanja prepu­ stio psiholozima. Po Homansovom mišlje­ nju. Drugim recima. značajno je to što Homans tvrdi da nam nikakve nove pretpostavke nisu potrebne da bi se objasnilo društveno pona­ šanje nasuprot inidvidualnom. mogu se primeniti na društveno ponašanje dokle god smo spremni da uz­ memo u obzir složenost uzajamne motivacije. to treba da bude središnji inte­ lektualni problem sociologije. Homans je pri­ znao. međutim.244 D20RD2 RlCER . u odgovarajućim uslovima. U svom teorijskom radu. K. Jasno je. mada nevoljno. Da bi objasnio koja ga vrsta odnosa razmene zanima. Homans se ograničio na svakod­ nevnu društvenu interakciju. svaki službenik svoj deo posla mora da obavlja samostalno. Homans ga je definisao kao individualno ponašanje. dok je sociologe pozvao da proučavaju druš­ tveno ponašanje u kojem se aktivnosti dvoje ili više pojedinaca uzajamno nagrađuju ili kažnjavaju. Homans se interesovao za ljude. Odnos koji golub ima sa psihologom sličan je odnosu koji ima s fizič­ kim okruženjem. Zakoni individualnog ponašanja koje je formulisao Skiner dok je proučavao golubove. relativno dugotrajne društvene strukture mogu da nastanu i da se održavaju delanjem pojedinaca koji nisu ni nameravali da ih stvore. godine. Homans je koristio primer dvoje kancelarijskih službenika. da će na kraju možda morati da ode dalje od Skinerovih principa. da je on verovao da bi sociologija izgrađena na njegovim principima mogla da objasni celokupno društveno ponašanje. Po pravilima kancelarije. Po mojoj zamisli. Homansa interesuje ponašanje u kojem pojedinci utiču jedni na druge. Ako mu je potrebna . Skiner se u pomenutom eksperimentu interesovao za golu­ bove. Dok golub učestvuje u jednostranom odnosu razmene. Skinerovi golubovi ne učestvuju u stvarnom odnosu razme­ ne sa psihologom. ljudska razmena je barem dvostrana. Homans preminuo je 1989." *Dž.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI pokušavajući da objasnim kako. ali ponašanje psihologa nije zaista motivisano golubovim kljucanjem.

pomoć u zamenu za priznanje. Propozicija uspeha. SLUŽBENICA B će U budućnosti biti mnogo voljnija da da savet. Posle odre­ đenog broja ponovljenih recipročnih razmena. mora da se posavetuje sa nadređenim. ponavljanje istog delanja ili barem sličnog delanja. a davače ga češće ako je u prošlosti za savet bila nagrađena priznanjem. Ali. pogotovo ako je ona iskusnija i sposobnija od njega. Sto je više puta neki akter nagrađi­ van za određeno delanje. Prvo. veća je verovatnoća da će i u budućnosti delati na taj način. Pravila nalažu da se u takvoj situaciji on posavetuje sa svojim nadređenim. Staviše. Homans formuliše nekoliko propozicija. on će češće tražiti savet u budućnosti. iako je u načelu tačno da povećana učestalost na­ građivanja vodi povećanoj učestalosti delanja. ako SLUŽBENIK A to uradi. između njih se odvija rezmena . Tako dolazi do uza­ jamne motivacije: jedan službenik pruža potrebnu pomoć. što je više puta neki pojedinac dobio koristan savet u prošlosti. Takođe ćemo pretpostaviti da će takvo savetovanje promaći nadređenom. Homans je izdvojio više elemenata propozicije uspeha. nagrađujući rezultat i. Osnovne propozicije Usredsređujući se na takvu vrstu situacija i zasnivajući svoje ideje na Skinerovim istraživanjima. veća je vero­ vatnoća da će SLUŽBENIK A zatražiti savet od drugih ako je u prošlosti već bio nagrađen korisnim savetom. konačno. pretpo­ stavimo da jedan od službenika (SLUŽBENIK A) S vremena na vreme ima problem sa obavljanjem svog posla i da bi ga bolje i brže obavljao ako bi imao tuđu pomoć. Ponašanje koje je u skladu s pretpostavkom uspeha podrazumeva tri faze: delanje neke osobe. pokazaće nadređenom svoju nesposobnost i tako mož­ da dovesti u pitanje svoju budućnost u organizaciji. Na primer. a drugi zauzvrat daje zahvalnost i priznanje. pojedinci . Međutim. Drugim recima.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 245 pomoć. 1. Sigurnije je da zatraži pomoć od svoje koleginice (SLUŽBENICE B). taj reciprotitet ne može da funkcioniše u nedogled. Slično tome.

tendencija ponavljanja ponašanja u sličnim uslovima. to jest tendenciju ponavljanja ponašanja u sličnim uslovima. neuspeh u hvatanju ribe verovatno će dovesti do promene vrste pecanja (pecanje u slanoj vodi umesto u slatkoj vodi) ili čak zamene ribolova lovom. Obrnuto. onda slični uslovi Generalizacija . što je kraći vremenski period između ponašanja i nagrađivanja. recimo. Redovno nagra­ đivanje uzrokuje dosadu i zasićenje. bez obzira na stepen njene zamućenosti. ako su u prošlosti službenici ustanovili da davanje i primanje saveta donosi nagradu. Diskriminacija — tendencija da se određeno ponašanje ponavlja samo pod posebnim uslovima koji su se pokazali uspešnim u prošlosti. veća je verovatnoća da će se ponašanje ponoviti kada je nagrađivanje povremeno.246 D20RDŽ RlCER . Ako su uslovi pod kojima je uspeh postignut bili i suviše složeni. Ako je u prošlosti radnja neke osobe bila nagrađena kao rezultat odgovora na poseban stimulus. . jer akter može da peca samo pod određenim uslovima koji su se poka­ zali uspešnim u prošlosti. Drugo. u kockanju ili drugim igrama na sreću) najverovatnije izazvati ponavljanje ponašanja. oni će u sličnim situacijama u bu­ dućnosti verovatno postupati slično. Međutim. dok će neredovno nagrađivanje (kao. Slič­ no tome. Sledstveno. po Homansovom gledištu. Homans se interesovao za proces generalizacije. Homans je ponudio jedan još realističniji primer kada je tvrdio da će ribari koji su uspeli da ulove ribu u mutnoj bari najverovatnije i u budućnosti loviti u mutnoj vodi. ili skup stimulusa. tu je takođe važan proces diskriminacije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI će jednostavno prestati da se ponašaju na takav način. a ne redovno. Propozicija stimulusa. onda će ta osoba verovatnije ponoviti tu radnju (ili neku sličnu) kada se pojave stimulusi koji su slični onima iz prošlosti. Konačno. što je period između po­ našanja i nagrade duži manja je verovatnoća da će se po­ našanje ponoviti. 2. Uzmimo primer ribolova: jedan aspekt generalizacije je­ ste promena od pecanja u mutnoj bari do pecanja u bilo kojoj bari. veća je verovatnoća da će pojedinac po­ noviti isto ponašanje.

Ako se presudan stimulus javio znatno ranije nego što se na njega može javiti odgovarajuće ponašanje. Propozicija vrednosti. jer ljudu mogu reagovati na neželjen način. Recimo. Na­ grade su očigledno poželjnije.) Akter može da postane preosetljiv na stimuluse. Ho­ mans uvodi koncepte nagrade i kažnjavanja.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 247 možda neće generisati isto ponašanje. što je ka­ zna oštrija. odmah posle buđenja. Na ovoj tački rasprave.radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti. veća je verovatnoća da će oni izvoditi tu radnju. Kažnjavanja su radnje kojima akteri pripisuju negativne vrednosti. ali njihove zalihe su često ograničene. Ali ako ih poslužite čašom vina rano ujutru. onda on možda neće stimulisati to ponašanje. na taj način će takvo ponašanje na kraju prestati da se ispoljava. Kažnjavanja — radnje kojima akteri pripisuju negativne vrednosti. Nagrade su radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti. to je manja verovatnoća da će akter manifestovati neželjeno ponašanje. 3. Na sve to utiče akterova pripravnost i usredsređenost na stimulus. Ako pomenuti službenici smattaju da su nagrade koje jedan drugom nude vredne. (Neophodno je da ste najpre dobro ručali. što je kazna oštrija. Sto posledice neke radnje imaju veću vrednost za aktere. U stvari. neki ljudi uživaju u čaši vina posle ručka. akter može reagovati i na nevažne sti­ muluse. Homans je jasno naznačio da njegova teorija Nagrade . pogotovo ako oni za njega imaju veliku vrednost. velike su šanse da im omrznete vino. Bolje je jednostavno ne na­ graditi neželjeno ponašanje (bes. . barem dok se situacija ne ispravi ponavljanjem grešaka. to je manja verovatnoća da će akter manifestovati neželjeno ponašanje. Sve to zbog toga što uživanje u vinu zahteva ispunjenje određenih uslova. po­ većanje nagrada verovatno će izazvati željeno ponašanje. recimo). povećanje na­ grada verovatno će izazvati željeno ponašanje. Homans je smatrao da je kažnjavanje neefikasno sredstvo podsticanja ljudi da promene svoje ponašanje. veća je ve­ rovatnoća da će se ponašati na željeni način nego onda kada nagrade nisu vredne.

Trošak . To otuda što zadovoljstvo (korist) koje osećate prilikom jela marginalno opada: samo prvi zalogaji nose zadovoljstvo. Profit . Sto su više puta u bli­ skoj prošlosti primali određenu nagradu za neku radnju. 4. Zamislimo da odete na slavu (gde se po pravilu uvek do­ bro i obilno jede. nagrade mogu biti i materijalne (novac) i altruističke (pomaganje drugima). a vi ćete s uživanjem jesti. već više uopšte nećete moći da jedete. . to manje uživate.248 DŽORDZ RICER . Nagrada je propuštena zbog toga što nije urađeno nešto što je moglo da se uradi.] Isto je i u primeru dva službenika: što se više međusobno nagrađuju za davanje i primanje saveta. Profit u društvenoj razmeni nastaje onda kada broj nagra­ da (ili njihova vrednost) nadmaši troškove. nije prosto hedonistička. međutim. hrana na kraju smučila.nagrada koja je propuštena zbog toga što nije urađeno nešto što je moglo da se uradi. rasporedelili na neko­ liko dana. profit nastaje onda kada broj nagrada (ili nji­ hova vrednost) nadmaši troškove. Homans je ovde definisao druga dva ključna koncepta za svoju teoriju: trošak i profit.u društvenoj razmeni. mogli biste podjednako da uživate u sva četiri tanjira prasetine.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN. to je veća vero­ vatnoća da će se i u budućnosti to delanje ponoviti. Slično je i s hranom: kada biste ukupnu količinu hrane koju ste na slavi pojeli za pola sata. Propozicija deprivacija-zadovoljenje. da bi vam se. Svaki sledeći napunjen tanjir će vam. ako preterate. U ovom slučaju presudan činilac je vreme. Vaš prvi tanjir biće napunjen hranom. recimo. To je Homansa navelo da preformuliše propoziciju deprivacija-zadovolje­ nje: što je veći profit od određenog delanja. do četvrtog tanjita prasećeg pečenja ili kola­ ča. akteri će u budućnosti manje vtednovati tu vrstu nagrada. ako se određena vrsta nagrada rasporedi na duži vremenski period manja je verovatnoća da će se ljudi njima zasititi. Trošak bilo kakvog ponašanja se definiše kao propuštena nagrada. pružati sve manje zadovoljstva. Kada sti­ gnete. to će nagrade imati manju vred­ nost za oboje. ne samo da nećete uživati. što više jedete.

Pravi biheviorista ne bi trebalo da se bavi takvim stanjima svesti. verovatno će razljutiti oboje.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 249 5. tvrdeći da frustracija izazvana takvim očekivanjima ne mora da se odnosi samo na unu­ trašnja stanja. veća je verovatnoća da će se ponašati na odobravajući način. a SLUŽBENICA B nije dobila priznanje koje je očekivala. Vratimo se ponovo na primer kancelarijskih službenika. Za razliku od prve propozicije koja se odnosi samo na negativne emocije. oboje će biti zado­ voljni i veća je verovatnoća da će i u budućnosti tražiti. Či­ njenica da SLUŽBENIK A nije dobio savet koji je očekivao. Propozicija 5A: Kada akteri ne dobiju očeki­ vanu nagradu ili budu neočekivano kažnjeni. vidljive ne samo SLUŽBE­ NIKU A. po njegovoj proceni. 6. akteri koji delaju u skladu sa propozicijom racionalnosti . propo­ zicija racionalnosti jasno pokazuje uticaj teorije racional­ nog izbora na Homansa. oni se ljute i veća je verovatnoća da će se ponašati agresivno i više vrednovati rezultate postignute takvim ponašanjem. Dok bira između više ponuđe­ nih opcija. a posledice tog ponašanja imaće sve veću vrednost za njih. odnosno davati savete. druga propozicija (5B) bavi se pozitivnijim emocijama. donosi veće nagtade i koje ima veće izglede da bude nagrađeno. Homans je otišao još dalje. već i onima van kancelarije. akteri će biti zadovoljni. pogotovo ako je veća nego što su se nadali. jer se čini da se oni odnose na mentalna stanja. Ekonomskim jezikom rečeno. akter će se opredeliti za ono delanje koje. Propozicija agresija-odobravanje. u datom trenutku. Iako su se ra­ nije propozicije snažno oslanjale na biheviorizam. Frustracija se takode može odnositi i na celokupne spoljašnje događaje. a SLUŽ­ BENICA B priznanje koje je očekivala. Njena sadržina je sledeća: kada pri­ me očekivanu nagradu. Propozicija racionalnosti. Iznenađeni smo što u Homansovom radu nalazimo koncepte frustracije i ljutnje. kao rezultat toga. Kada SLUŽBENIK A dobije savet koji je očekivao. Ova propozicija ima dva aspekta.

Najpoželjnije nagrade su one koje su istovreme­ no i veoma vredne i lako dostižne. ako je moja životna filozofija da svako može da se smuva i da svako ima šanse ako se dovoljno potrudi. Homans je na taj način povezao princip racionalnosti sa svojim više biheviorističkim propozicijama. Najnepoželjnije su one nagra­ de koje nisu preterano vredne. Mesečna plata od 10. Međutim.250 D20RDŽ RlCER . Homans je propoziciju racionalnosti doveo u vezu s propo­ zicijama uspeha. Dakle. S druge strane. (Na konceptu koristi ute­ meljena je teorija racionalnog izbora s kojom se srećemo u narednom odeljku. Korisnost . Prema tome.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI maksimizuju svoju korisnost. a istovremeno su teško dostižne. onda me ništa neće sprečiti da pokušam. Visoke nagrade gube vrednost ako akteri smatraju da je mala verovatnoća da će ih dobiti. potrebno je da. pored samopouzdanja. Takode. Ne želim da prilazim devojci ako procenjujem da nemam nikakve šanse. procena verovatnoće uspeha često je stvar lične percepcije aktera. da biste počeli da se udvarate devojci. odgovor na to pitanje daje nam propozicija vrednosti. ali ako imate završenu samo srednju ekonomsku školu. . stimulusa i vrednosti. ima­ te istoriju uspešnih udvaranja koja bi vam omogućila racionalnu procenu da i u ovom slučaju imate šanse. Međutim. Oni upoređuju količinu nagrada koje svako delanje nosi sa sobom. Propozicija racionalnosti nam govori da se ljudi odlučuju za neko delanje u zavisnosti od toga da li procenjuju da će to delanje privesti kraju na uspešan način.000 evra na mestu direktora banke jeste primamljiva nagrada. Međutim. ljudi istražuju i prave procene o različitim alter­ nativnim pravcima delanja koji im stoje na raspolaganju.) U osnovi.akterove preferencije ili vrednosti. manje vrednim nagradama porašće vrednost ako akter smatra da su mu dostižne. postoji međuodnos vrednosti nagrade i verovatnoće da se ona dobije. male su šanse da se zaista nađete na tom položaju. propozicija racionalnosti nam ne govori zašto neki akter više vrednuje jednu nagradu od druge. Cime je ova procena određena? Homans je smatrao da procena da li su šanse za uspeh velike ili male zavisi od ranijih uspeha i sličnosti trenutne situacije s ranijim uspešnim situacijama. oni procenjuju i to kolika je verovatnoća da će zaista do­ biti nagrade.

godine osnovao časopis Rationality and Society. Homans je priznao da postoji potreba za mnogo razvijenijom psihologijom. Kolmana. Homans je ostao biheviorista koji je odlučno radio na nivou individualnog ponašanja. Konačno. posvetivši ga širenju uticaja radova koji su bili pisani iz perspektive teorije racionalnog izbora. moguće je saku­ piti deliće onoga što se može opisati kao osnovni model teorije racionalnog izbora. Uprkos takvim slabostima.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 251 Naposletku. Model u najosnovnijim crtama Osnovni principi teorije racionalnog izbora izvedeni su iz neoklasične ekonomije (utilitarističke teorije i teorije igara). Na primer. Homansova teorija nije bila u sta­ nju da objasni mentalna stanja i velike društvene strukture. Tvrdio je da su procesi razmene identični na pojedinačnom i na društvenom ni­ vou. 1992. godine objavio veo­ koja je takode zasnovana na teoriji racionalnog izbora. ma važnu i uticajnu knjigu pod nazivom Osnove društvene teorije. iako se slagao s tim da su na društvenom nivou načini na koji se fundamentalni procesi spajaju da bi formirali šire feno­ mene. Međutim. teorija racional­ nog izbora dugo vremena je bila skrajnuta sa mejnstrima socio­ loške teorije. Džejmsa S. Iako je utemeljena na čitavom nizu različitih modela. daleko složeniji. on je 1990. Sma­ trao je da se velike društvene strukture mogu razumeti tek ako razumemo elementarno društveno ponašanje. Zahvaljujući uglavnom naporima jednog čoveka. Kolman je 1989. godine Kolman je postao predsednik Američkog sociološ£og udruženja i iskoristio tu poziciju da unapredi i raširi uticaj reorije racionalnog izbora. u Homansovoj teoriji akteri su racionalni i usmereni na profit. . kada je u pitanju proučavanje svesti. teorija racionalnog izbora postala je jed­ na od popularnijih teorija u savremenoj sociologiji. Osim toga. TEORIJA RACIONALNOG IZBORA Iako je uticala na razvoj teorije razmene.

. a određene postupke preduzimaju samo ako marginalna korist prevazilazi marginalne troškove. Drugim reci­ ma. trošak propušte­ ne prilike za 30 računara biće jedan automobil (privreda se odriče jednog automobila da bi proizvela 30 računara).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Teorija racionalnog izbora kao osnovnu jedinicu analize uzi­ ma aktere. Teoriju racionalnog izbora ne interesuje šta je sadržaj tih preferencija niti odakle one potiču. Iako teorija tacionalnog izbora započinje svrhom i inten­ cijom aktera.) Kada pokušava da ostvari neki cilj. S oskudnošću resursa povezan je koncept troška propušte­ ne prilike. (Taj koncept sociolozi preuzimaju od ekonomista. U srpskom jeziku. Akter takode ima preferencije (vrednosti kojima teži. Akteri imaju ra­ zličite resurse. ostvarenje ciljeva može biti relativno lako. ona mora da uzme u obzir najmanje dva važna ograničenja delanja.trošak koji nastaje time što se akter odrekao dru­ gog najprivlačnijeg cilja i usredsredio se na ostvarenje prvog najprivlačnijeg cilja. odnosno ci­ ljeve čije ostvarenje mu donosi korist). Zamislimo privredu koja može da proizvede ili 30 računara ili jedan automobil. ostvarenje ciljeva može biti teško ili čak nemoguće. Važno je to da pojedinci delaju da bi ostvarili svoje ciljeve. Za one koji imaju mnogo resursa.nedovoljna količina sredstava koja vas sprečava da ostva­ rite željeni cilj. akter mora da vodi računa o troškovima koji nastaju prilikom propuštanja ostvarenja nekog drugog atraktivnog cilja. Teori­ ja racionalnog izbora smatra da pojedinci teže da uvećaju ličnu korist. Trošak propušte­ ne prilike bitan je tek onda kada ustanovimo da li je on znatan ili zanemarljiv. za one koji ih imaju malo (ili ih uopšte nemaju). Trošak propuštene prilike . Pojedinci takvu logiku razmišljanja primenjuju na sve aspekte života. Prvi je oskudnost resursa. a da su ti ciljevi saglasni s akterovom hijerarhijom preferencija. ali i različite pristupe drugim resursima. Akteri su svrhoviti. prev. Prim. Ako su na tržištu automobili na ceni a računari slabo Oskudnost resursa . to jest intencionalni. akteri imaju ciljeve ka kojima su usmerena njihova delanja. Ako se cela privreda usredsredi na proizvodnju računara.252 DžORDŽ RlCER . Međutim. on se često pogrešno prevodi kao oportunitetni trošak. Tako bi teorija racionanog izbora tvrdila kako žene biraju muževe (i obratno) na isti način na koji biraju profesiju ili to gde će uložiti novac.

Međutim. Drugim reci­ ma. akter može odustati od cilja ako uvidi da će pokušaj da ostvari taj cilj dovesti u pitanje njegove šanse da ostvari svoj sledeći najvredniji cilj. Sve te ustanove i norme imaju svrhu da akterima ograniče izbor. Ono ima formulu: „Ako želiš da postigneš A. Međutim. Mogu se navesti još dve ideje koje čine osnovu teotije raci­ onalnog izbora. Druga je značaj informacije u donošenju racionalne odluke. radna organzacija itd. Nekada se smatralo da akteri imaju savršenu ili barem dovoljnu informaciju koja im omogućuje da donose svrhovite odluke i prave racionalne izbore između nekoliko alternativnih tokova delanja koji su im na raspolaganju. bolje bi bilo da ste proizveli jedan automobil. Takva ogra­ ničenja pojavljuju se tokom životnog veka i ispoljavaju se u nor­ mama koje vladaju u tim ustanovama. Takve norme pone­ kad imaju uticaja na racionalne aktere. šanse za ostvarenje tog cilja slabe. taj cilj podrazumeva procenu šansi za postizanje primarnog. Racionalno delanje se uvek bavi ishodima.). kao rezultat toga. Takode. Ta institucional­ na ograničenja omogućuju pozitivne i negativne sankcije čija je svrha da određene vrste delanja podstiču. sve više se prihvata stanovište da su kvantitet i kvalitet dostupnih informa­ cija promenljivi. a da ta promenljivost ozbiljno utiče na akterov izbor.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 253 traženi. Racionalno delanje omogućuje kalkulaciju po kojoj je ljubav moguće kupiti novcem. a ne 30 računara. Međutim. Pretpostavimo da ste odlučili da upišete fakultet A. Najjednostavnije norme glase: „Učini A" ili „Ne smeš da učiniš B". moraš da uradiš B". Prva je mehanizam agregacije pomoću koga se čitav niz individualnih radnji kombinuju da bi oblikovale druš­ tveni ishod. postoje norme koje kažu da se ljubav ne kupuje novcem. onda je vaš trošak propuštene prilike veliki. jer ograničavaju njihovu racionalnost. Ovako ste propustili alternativni cilj na kome ste mogli da zaradite više. a time i ishod njihovog delanja. Drugi izvor ograničenja delanja pojedinaca jesu društvene ustanove (škola. i drugog najpoželjnijeg cilja. porodica. Akter može izabrati da ne ostvari najvredniji cilj ako su njego­ vi resursi zanemarljivi. normativno delanje nema nuž­ no takav oblik. a druge obeshrabruju. jer smatrate da vam on pruža najbolje obrazovanje i da se njegova . odnosno ako su. Akteri pokušavaju da maksimalizuju (uvećaju) svoju korist.

nakon godinu dana studiranja zaključujete kako osoblje tog fakulteta i nije baš na visini zadatka. vaša odluka bi verovatno bila drugačija . Kolmanu je bila . U uvodnom komentaru za prvi broj časopisa Rationality and Society. Kolman objašnjava da je teoriju racionalnog izbora prihvatio ne samo zbog toga što smatra da ona ima veliku eksplanatornu snagu. pozna­ te su studije o zdravstvenoj politici prevencije side koje su rađene iz perspektive teorije racionalnog izbora. Najpre je smatrao da osobine sistema nisu samo de­ terminante delanja (poput Dirkemove studije o samoubistvu). da bi kasnije smatrao da su one takode posledice delanja. možete pronaći na fakultetu B. o kome ste pre dve godine razmišljali. Po njegovom mišljenju.vi biste upisali fakultet B. Međutim. Kolman je teoriju racionalnog izbora prihvatio jer je smatrao da ona može imati praktičnu primenu za društvo koje se svakodnevno menja. Na primer. već i zbog toga što smatra da je to jedina teo­ rija koja je sposobna da proizvede jedan integrativniji sociološki pristup (o integrativnim teorijama biće više reči u glavi 7). po­ nekad nameravanih. ali od koga ste odustali. ispostavlja se da sve to što ne možete da prona­ đete na fakultetu A. a ne fakultet A. verujući da je izbor fakulteta A prava stvar. Kolman je u pogledu svoga rada na društvenoj simulaciji igara kojom se bavio na Univerzitetu Džons Hopkins tokom 1960-ih godina. rekao da ga je ta vežba navela da promeni svoju teorijsku ori­ jentaciju. Dzejms Kolman Biografska skica Gledajući iz perspektive 1990-ih godina. Da ste za sve to znali pre dve godine (tj.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM diploma najviše vrednuje na tržištu radne snage. Osim iz tih akademskih razloga. a nakon dve godine saznajete kako s di­ plomom tog fakulteta imate vrlo malo šanse da nađete zaposlenje u struci. da ste imali savršenu informaciju). N a primer. Kolman je smatrao da se njegov pristup makronivou promenio. Takode. ponekad nenameravanih.254 DŽORDŽ RlCER . teorija racionalnog izbora sposobna je da obezbedi mikroosnovu za objašnjenje fenomena na makronivou.

O teori­ ji on kaže ovo: „Jedan od kritetijuma za ptocenjivanje rada u društvenoj teoriji jeste njen potencijal da bude od koristi jav­ noj politici. ali da takvi makrofenomeni moraju da se objasne unutrašnjim činiocima.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 255 neophodna teorija delanja i on je iza­ brao. Sve što je potrebno je da prihvatite dve pretpostavke. Drugi razlog zbog kojeg Kolman favorizuje nivo pojedinca jeste taj što se na tom nivou obično vrše intervencije koje dovode do druš­ tvenih promena. Kada to uradite. Taj interes objašnjava zašto je Kolman pokušao da osnove svoje teorije izvuče iz ekonomije: „Ono što razdvaja ekonomiju od drugih društvenih nauka nije njena upotreba racionalnog izbora. drugo. sastoji se u tome da ona može biti primenjena na javnu politiku. Od ključne važnosti za Kolmanovu teorijsku . a onda se sabiraju (vrši se agregacija) da bi se došlo do nivoa sistema. Najteži za­ datak sociologije je razvoj teorije koja će se pomeriti sa mikronivoa delanja na makronivo normi društvenih vrednosti. već upotreba vrste analize koja omoguću­ je da se pomerate između nivoa individualnog delanja i nivoa funkcionisanja sistema. Kolman smatra da su ti unutrašnji činioci u društvenim sistemima pojedinci. politici koju vodi vlada". ako vam se više sviđa. Prvo. da je tržište savršeno i da na njemu postoji puna komunikacija. On se opredelio za pojedince iz nekoliko razloga. Osnovi društvene teorije Kolman tvrdi da sociologija treba da se bavi društvenim sistemima. Još jedan aspekt Kolmanove vizije sociologije. Prvo. svi podaci se obično najpre prikupljaju na nivou pojedinaca. ekonom­ ska analiza je sposobna da uspostavi vezu između makronivoa funkcionisanja sistema i mikronivoa i pojedinačnog delanja". distribucije statusa i društvenih sukoba". kao i najveći broj ekonomista „takvu najjednostavniju osnovu koja svoje utemeljenje ima u racionalnom ili. svrhovitom delanju. Idealno gledano. u skladu s nje­ govim ranim radovima o školskom obrazovanju. da se pojedinci ponašaju racionalno.

To je utemeljeno u činjenici da akteri imaju resurse. Drugim recima. odnosno zadovoljava njegove po­ trebe i želje. Akteri preduzimaju radnje koje uključuju druge aktere. Kolman detaljno analizira kako njihova interakcija vodi do sistemskog nivoa. iako smatra da je nje­ gova teorija specifična varijanta te orijentacije. Uzimajući u obzir ta dva elementa. Resursi su stvari nad kojima akteri imaju kontrolu i za koje su zainteresovani. Dva ključna elementa Kolmanove teorije jesu akteri i resur­ si. Uzimajući u obzir svoju usmerenost na pojedinca. njihovim vrednostima). među njima nastaje struktura. formi­ raju društveni sistem. a ne samo pojedinci i pojedinačno delanje.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN perspektivu jeste ideja da društvena teorija nije samo jedna akademska vežba. ali da ti činioci ne moraju nužno biti pojedinci i njihovi po­ stupci i orijentacije. Kolman smatra da na mikronivou mogu da se analiziraju i neki drugi fenomeni. već da ona mora da utiče na društvo kroz takve vrste intervencija. i da su i ciljevi i delanje za ostvarivanje tih ciljeva uobličeni preferencijama tih pojedinaca (tj. a da su za te resurse zainteresovani drugi. a onda. . kao i stanovište da se u analizi sistema treba usredsrediti na unutrašnje činioce. Prema ekonomskom shvatanju. od kojih svaki pokušava da unapredi i zadovolji svoj interes. Osnovna ideja Kolmanove teorije jeste da pojedinci žele da ostvare svoje ciljeve na jedan svrhovit način. Ona je specifična u tom smislu što prihvata koncept nastajanja. Iz toga se jasno vidi nje­ gova usmerenost na racionalan izbor. Međutim. Kolman priznaje da je metodološki individualista. kao rezultat toga. međuzavisni akteri. racionalni akter je akter koji se opredeljuje za ono delanje koje maksimalizuje njegovu korist. a da ekonomi­ ja u tome može da pomogne.256 D ž O R D Z RlCER . Kolman tvrdi da bi za jednu razvijeniju teorijsku perspektivu bilo neophodno da se preciznije konceptualizuje racionalni akter.

za koje se često pogrešno misli da su muslimani.bile su daleko češće stigmatizovane. Muslimani su uglavnom izbegli taj proces. Zbog svega toga su i drugi ljudi. Druge grupe — uglavnom crnci i meksički imigranti (pogotovo oni nelegalni) . ako ne i isključivo. To se. Jedan pokazatelj sve veće stigmatizacije muslimana jeste sve veća tendencija da se u filmovima i u televizijskim serijama muslimani prikazuju kao nitkovi i teroristi. Drugi muslimani. Neki muslimani uspeli su da odbace stigmu zbog toga što ih njihov fizički izgled. do­ godilo u veoma popularnoj televizijskoj seriji „24 časa". septembar 2001. kako one koji žive u SAD. Oni su jednostavno bili samo još jedna grupa imigranata koja se već integrisala ili je bila u pro­ cesu integracije u američko drušvo. akcenat i način odevanja čini sličnijim ostalim Amerikancima (diskreditujuća stigma). septembra. 11. užasna tragedija od 11. tako i one koji žive u drugim delovima sveta. postoji sve veća i očiglednija tendencija da stigmatizuju muslimane. koja je u trećoj sezoni (u Americi prikazivana 2004/2005. takode stigmatizovani.godine) prikazala grupu okrutnih muslimana (od kojih je jedan bio spreman da pristane na ubistvo sopstvenog sina i žene) koji su nameravali da ubiju građane SAD i unište čitave SAD tako što bi izazvali topljenje nuklearnih reaktora duž cele zemlje. čiji izgled. recimo. muslimani iz organi­ zacije koju vodi Osama Bin Laden i Al-Kaida. u SAD je bilo relativno malo neprija­ teljstva prema muslimanima. Kod velikog broja Amerikanaca. nalaze se pod velikim stresom i svakodnevno se suočavaju sa stigmom koja ih diskredituje (diskreditovana stigma). godine i stigmatizacija muslimana Pre napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon. godine. sep­ tembra 2001. Stigmatizacija muslimana bila je toliko očigledna da je u seriji pre prikazivanja moralo da bude ispisano upozorenje u kome . promenila je položaj muslimana u američkom društvu. Međutim. koju su planirali i počinili uglavnom.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 257 Primene socioloških koncepata na savremeno društvo 11. akcenat i način odevanja nije isti kao kod najvećeg broja Amerikana­ ca.

malo su doprineli umanjivanju stigmati­ zacije muslimana kako u seriji. Bez obzira na to da li se ljudi u stvarnom životu ponašaju racionalno ili ne. Iako veruje u teoriju racionalnog izbora. kao i druge teorije koje pominjemo u ovoj glavi. tako i u američkom društvu. iii.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOR£N se demantuje da je serija uperena protiv muslimana. prikazani su kao saradnici Džeka Bauera (specijanog agenta kojeg u seriji glumi Kifer Saderland). 2. Kifer Saderland. ali veruje da to za teoriju nema veliku važnost. pogotovo interakci­ jom i simbolima koji predstavljaju njen sastavni deo. Simbolički interakcionizam definišemo skupom fundamentalnih pretpostavki: i. međutim. U jednoj epizodi. Kolman ne misli da ta teorija može da ponudi odgovore na sva teorijska i praktič­ na pitanja (barem ne još uvek). On se nada da će dalji razvoj teo­ rije racionalnog izbora vremenom svesti na minimum broj pro­ blema s kojima ta teorija danas ne može da izađe na kraj. Sažetak 1. Kolman priznaje da se ljudi u stvarnom svetu ne ponašaju uvek racionalno. Simbolički interakcionizam. dva prodavca u radnji. Ljudi ne internalizuju samo značenja koja nauče kroz druš­ tvenu interakciju. imaju jedinstvenu sposobnost da koriste simbole. već su takode sposobni da ih modifikuju kroz interpretativni proces. Ali je jasno da on veruje da ona može da se kreće ka tom cilju.258 D20RD2 RlCER . Oni su uzeli oružje i pokušali da se suprotsta­ ve privatnoj vojsci koju je organizovao okrutni negativac. za razliku od životinja. . tvrdi da namera serije nije stigmatizacija muslimana i da su mnogi muslimani dobri Amerikanci. u teoriji bi mogle da se iskonstruišu iste teoretske predikcije. ii. očigledno muslimani. Takvi demantiji. bavi se svakodnevnim životom. Ljudi. Ljudi delaju prema stvarima na osnovu značenja koje te stvari imaju za njih. U jednom trenutku emitovan je poseban spot u kojem zvezda serije. a ta značenja proizilaze iz intetakcije s drugim ljudima.

Etnometodologija predstavlja analizu ponašanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. Ljudi postaju humani kroz proces društvene interakcije. 3. Etnometodolozi se bave objašnjenjima i objašnjavajućim praksama. sopstvo predstavlja proizvod dramske interakcije između aktera i publike. kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. Distanca od uloge je koncept koji se bavi stepenom u kome se pojedinci odvajaju od uloga koje igraju. Gledano iz dramaturške perspektive. unutar porodice i osnovne škole. vi. 9. v. kao i načina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje. Svlačionica je mesto gde akteri mogu da se ponašaju onako kako se nikada ne bi ponašali na pozornici. Diskreditovana stigma nastaje kada akter pretpostavlja da su ra­ zlike između njega i „normalne" osobe poznate ili uočljive člano­ vima publike. 6. Dramaturgija Ervinga Gofmana vidi društveni život kao niz dram­ skih nastupa sličnih onima koje gledamo u pozorištu. 4. procedure i razmatranja. S. u svlačionici se dešava či­ tav niz neformalnih radnji. kao i metode koje koriste da bi prevazišli te probleme. Društvo se sastoji od ljudi koji predstavljaju deo društvene interakcije.S A V R E M E N E TEORIJE S V A K O D N E V N O G ŽIVOTA 259 iv. po­ gotovo u ranim godinama svoga života. sposobni da oblikuju svoje dela­ nje i interakciju. '0. Upravljanje utiscima obuhvata tehnike koje akteri koriste da odr­ že određene utiske uprkos problemima s kojima se susreću. pa su. i. 12. definišući situaciju za one koji posmatraju nastup. Pozornica predstavlja deo nastupa koji uglavnom funkcioniše na jedan utvrđen i uopšten način. vii. Ljudi uvek imaju cilj koji žele da ostvare kada se nadu u bilo kojoj situaciji. dok diskreditujuća stigma nastaje kada razlike nisu ni poznate ni uočljive članovima publike. Ljudi su sposobni da reflektuju o samima sebi i onome što rade. 5. . koji im pomažu da steknu razumevanje takvih situacija. Stigma znači procep između virtuelnog društvenog identiteta (onoga što bi pojedinac trebalo da bude) i stvarnog društvenog identiteta (onoga što pojedinac zaista jeste). shodno tome.

Teorija razmene Džordža Homansa utemeljena je prvenstveno na biheviorističkim principima. akter će se opredeliti za ono delanje koje. donosi veće nagrade i koje ima veće izglede da bude nagrađeno. Kada prime očekivanu nagradu. 18. oni se ljute. Što su više puta u nedavnoj prošlosti ljudi dobijali neku po­ sebnu nagradu. 15. to će ta nagrada u budućnosti imati manju vrednost za njih. Kada bira između više ponuđenih opcija. vi. odnosno sa hije­ rarhijom svojih preferencija. iv. pogotovo ako je veća nego što što su se nadali. kao rezultat toga. Akteri su svrhoviti i intencionalni. ii. odnosno ciljeve koje žele da postignu). a posledice tog ponašanja imaće sve veću vrednost za njih. 16. O d važnosti je samo činjenica da svaki pojedinac pokušava da svoje delanje usaglasi sa sistemom svojih ciljeva. . Kada akteri ne dobiju očekivanu nagradu ili budu neočeki­ vano kažnjeni. v. Zato je veća verovatnoća da će se ponašati agresivno i više vrednovati rezultate postignute takvim ponašanjem. akteri imaju ciljeve i prema njima usmeravaju svoje delanje. po njegovoj proceni. to je verovatnije da će oni ponoviti tu radnju. 14. Sto više puta pojedinca nagradite za određeno delanje. Teoriju racionalnog izbo­ ra ne interesuje kakve su te preferencije ili šta su njihovi izvori.260 DžORDŽ RlCER . veća je verovatnoća da će i u budućnosti delati na taj način. iii. Ako je u prošlosti delanje pojedinca nagrađeno kao rezultat reakcije na neki poseban stimulus ili skup stimulusa. Sto više pojedinci smatraju da su rezultati njihovog delanja vredni. vii. drugim recima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN 13. Eksperimenti prekida namerno narušavaju društvenu realnost kako bi bacili svetio na metode kojima ljudi konsttuišu društve­ nu realnost. Suština Homansove teorije razmene utemeljena je u sledećim principima: i. 17. veća je verovatnoća da će se ponašati na odobravajući način. onda će pojedinac najverovatnije ponoviti isto delanje kada se pojave isti stimulusi kao u prošlosti. akteri će biti zadovoljni. Teorija racionalnog izbora za osnovnu metodološku jedinicu ana­ lize uzima pojedince. u datom tre­ nutku. Akteri takođe imaju preferencije (vrednosti koje žele da realizuju.

Promene. Berger. (1992). Nicos (2000). P. Novi Sad: Mediterran Publishing. Desekularizacija sveta: oživljavanje religije i svetska politika. Socijalna konstrukcija zbilje.SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 261 19. (2008). Sesil Rajt (1998). . Mils. Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Piter. Marinković. Mils. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Berger. Sociologijska teorija: što je pošlo krivo? Zagteb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Berger. Gofrnan. T. Novi Sad: Prometej. L. Spasić. Ivana (2004). Spasić. Sociološka imaginacija. i Luckmann. Beograd: Plato. Beograd: Savremena škola. Sociologije svakodnevnog života. Erving (2000). Literatura za dalje čitanje Ber. Vivijen (2001). Socijalni konstruktivizam. teorija racionalnog izbora uzima u obzir oskudnost resursa i troškove propuštene prilike. Zagreb: Naprijed. Sociologija u novom ključu. Erving (2009). Novi Sad: Mediterran Publishing. Stigma. Dušan (2006). Kako se predstavljati u stvarnom životu. Sociološka imaginacija. Ivana [uredila] (1998). Interpretativna sociologija. Niš: Gradi­ na. Beograd: Zepter. Mouzelis. (1991). i Keiner H . Beograd: Za­ vod za udžbenike i nastavna sredstva. Društvo rizika. Osim toga. Gofrnan. Sesil Rajt (1964). P. Konstrukcija društvene realnosti u sociologi­ ji. Beo­ grad: Geopoetika. Vujović. Sreten [urednik] (2008). nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. kao i ograničenja koja na­ meću društvene ustanove.

.

Počet­ kom 1970-ih godina javila se težnja da se ova dva nivoa analize. jer su pokazale da se društveni odnosi ne mogu objasniti isključivo razumevanjem društvenih struktura. te da se društveno ponašanje pokuša objasniti jednim sveobuhvatnim pristupom. On je 1972. godine objavio dva eseja na ovu temu. za Emersona teorija razmene predstavljala je jedan širi okvir koji je želeo da upotrebi da bi mogao da proširi svoje rani:e interesovanje za koncepte moći i zavisnosti.GLAVA 7 SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE Jedna integrisanija teorija razmene Teorija strukturacije Kultura i dejstvenost Habitus i polje Sažetak Literatura za dalje čitanje U glavama 4 i 5 bavili smo se savremenim teorijama o druš­ tvenim strukturama i ustanovama (makronivo). Mikroteorije su bacile novo svetio na druš­ tvene odnose. sjedine (integrišu). Emersonu je bilo •asno da u perspektivi teorije razmene središnju ulogu zauzima concept moći. JEDNA INTEGRISANIJA TEORIJA RAZMENE Dok je Džordž Homans nastojao da stvori mikroredukcionističku teoriju razmene. dok smo se u glavi 6 bavili društvenim odnosima karakterističnim za svakodnevicu (mikronivo). on je smatrao da može da iskoristi biheviorizam (operantnu psihologiju) kao osnovu za svoju teoriju raz­ mene. a da istovremeno izbegne neke probleme koji se pojavljuju . mikro i makro. Drugo. Oba su izvršila snažan uticaj na razvoj teorije razmene. Prvo. Tri su osnovna pokretačka faktora te nove teo­ rije. U ovoj glavi izložićemo takve teorijske pokušaje. Ričard Emerson pokušao je da uobliči jednu integrisaniju verziju te teorije.

odnosima razme­ ne i mrežnim strukturama. Emerson je po­ stavio osnove svoje integrativne teorije razmene. Emerson je. tako što bi analizirao društvene odnose i društvene mreže i koristio ih kao osnovu koja bi se mogla upotrebiti kako za mikroanalize. Emersonova najznačajnija sledbenica. Homansu i drugim teoretičarima razme­ ne prigovara se to da su u svojim teorijama stvorili previše racio­ nalnu sliku ljudskih bića. ukazuje na to da je glavna ideja koja povezuje makronivoe i mikronivoe res). Emerson se bavio psihološkim (mikro) osnovama društvene raz­ mene. Rezultat tog međudejstva biće sve veći broj takvih situacija.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI kod Homansa. Emerson je želeo da se bavi društvenim strukturama i društvenim promenama. On ističe tri osnovne pretpostavke teorije razmene: (1) Kada se ljudi nađu u situaciji za koju smatraju da donosi nagradu.264 D Ž O R D Z RiCER . (2) kada se ljudi zasite nagrada koje su dobili iz određene vrste situacija. Emerson kao polaznu tačku svoje teorije uzima biheviorističke principe. Kasnije je Emerson razradio eksplicitniju vezu između makronivoa i mikronivoa. on je smatrao da može da izbegne optužbu za redukcionizam tako što će razviti teoriju razmene koja će biti u stanju da objasni kako mikrofenomene. koristio principe operantne psihologije da bi razvio teoriju druš­ tvene strukture. tako i za makronivoe analize. objavljena 1972. Osim toga. naročito od nagrada koje pojedinci razmenjuju (dobijaju i daju) u društvenom međudejstvu (interakciji). dakle. u Emersonovom teorijskom sistemu akteri mogu da budu i pojedinci i veće korporativne strukture (iako strukture deluju kroz aktere). ponašaće se racionalno. Takode. U prvom eseju. Emerson je verovao da može da se osloni na biheviorizam a da istovremeno izbegne pretpostavku o superracionalnom akteru. gde su mrežne strukture razmene predstavljale vezu između ova dva nivoa ana­ lize. godine. kao što su organizacije i političke partije. Emerson i Kuk polaze od osnovnih pretpostavki teorije raz­ mene na mikronivou. tako i makrofenomene. Tačnije. te situacije za koncept razmenske mrežne strukture {exchange network structu­ . Naime. U svoja dva eseja. on može da poveže pojedinca ili dvočlanu grupu sa širim kolektivima. Karen Kuk. Treće. Za razliku od njih. dok se u drugom okrenuo makronivou.

čime se formira pojedinačna mrežna struktu­ ra. Konačno. To je tema kojom započinje njegov drugi esej iz 1972. go­ dine. Drugo. na kraju svog prvog mikroorijentisanog eseja iz 1972. Mnogi od ovih odnosa razmene postoje i međusobno su povezani. Svi akteri u mreži. kao i različite međusobne odnose razme­ ne. takva mreža društvenih odnosa obuhvata niz pojedinač­ nih ili kolektivnih aktera.mreža društvenih odnosa koji uključuju određeni broj indi­ vidualnih ili kolektivnih aktera. određeni broj odnosa razmene stoji u uzajamnom odnosu zavisnosti.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 265 njih gube značaj. . imaju mogućnosti za razmenu i odnose razmene s drugi­ ma. Mreža razmene ima nekoliko odlika. (3) dobijena korist zavisi od koristi koje imate na raspolaganju kada ulazite u odnose razmene. Mreža razmene . Prvo. različiti akteri na raspolaganju imaju različite resurse. pojedinačni ili kolek­ tivni. Različiti akteri imaju mnoštvo različitih resursa i mogućnosti razmene. formirajući tako pojedinačnu mrežnu strukturu. osoba koja peca na jezeru). društvenu strukturu mogu formirati najmanje dva od­ nosa razmene među akterima. te­ orija razmene usredsređuje se na razmenu nagrada (i troškova) u društvenoj interakciji. Prema tome. tvrdeći da želi da se pozabavi situacijama složenijim od onih kojima se obično bavi biheviorizam. u drugom eseju Emerson se okreće odnosima društvene razmene i mrežama razmene. dakle. Odnosi razmene i mreže razmene Akteri u Emersonovoj teoriji razmene na makronivou mogu biti pojedinci i kolektivi. Dok se u prvom eseju iz 1972. Ali. Emerson usmerava bihevioristički orijentisanu teoriju razmene u drugom prav­ cu. godine bavio akterom-pojedincem koji učestvuje u odnosima razmene sa svojim okruženjem (na primer. U njemu Emerson pojašnjava da želi da u teoriju razme­ ne uključi društvene strukture kao zavisnu promenljivu. Emerson je zainteresovan za odnose razmene medu akterima. godine. Sve to je već poznato.

često su inspirisane njegovim lič­ nim susretima s ekspedicijama. Odnos između dijadičkih razmena jeste uzajamno zavisan. Njegove studije interpersonalnog ponašanja. obrazuju minimalnu mrežu (A-B-Q ukoliko je razmena u jednom odnosu zavisna od razmene (ili odsustva razmene) u drugom odnosu. godi­ ne. grupnog učinka. Odrastao u blizini planina. To iskustvo je opisao u publikaciji „Pre­ lazak preko Everesta" u decembarskom izdanju Godišnjeg biltena Kluba Sijera 1963. Veza između razmenskih odnosa jeste od presudnog znača­ ja za prelazak s razmene između dva aktera (dijadička razmena) na pojave koje srećemo na makronivou. 1925. . u Juti. godine. 1966. Ljubav prema planinama i ruralnom društvenom životu pla­ ninskih sela Pakistana postala je stalan izvor sociološke in­ spiracije za Ricarda Emersona tokom čitave njegove karijere. planinskih vrhova i glečera. godi­ ne.266 D ž O R D Z RiCER . Jedno od njegovih najvećih lič­ nih dostignuća bilo je učešće u uspešnom pohodu na Mont Everest. A-B i A-C. godine. kod kojih je intenzitet saradnje i takmičenja pojačan strahovima zbog ugroženosti životne okoline. kao i u članku objavlje­ nom u časopisu Sociometry. O d Nacionalne fondacije za nauku dobio je stipendiju za proučavanje grupnog učinka pod produženim stresom tokom tog uspona. Nije dovoljno da A. u julu 1963.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN! Ricard Emerson Biografska skica Ričard Emerson roden je u Solt Lejk Sitiju. mora postojati i međuzavisan odnos između razmena A-B i B-C. godine. moći i društvenog uticaja. Može se reći da dva odnosa dijadičke razmene. 1963. Izvor: Biografsku skicu napisala je Karen Kuk. nikada se nije udaljio od reka. B i C imaju zajedničko članstvo da bi se stvorila mreža razmene. Taj projekat doneo mu je medalju Habard koju mu je uručio predsednik Džon Kenedi u ime Nacionalnog ge­ ografskog društva.

kako vidimo. i strukturalnih funkcionalista koji su moć videli kao skup sredsta­ va koji društvu omogućavaju da ostvari zajedničke ciljeve. Emer­ son je moć video kao neprisilnu. a može biti i mešovita.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 267 Odnosi razmene. koja se sastoji od dva ili više takvih odnosa. . Moć je središnji pojam Emersonove teorije razmene. Svaki odnos razmene deo je šire mreže razmene. ali treba uočiti još i to da po Emersonu moćnik može da pri­ mora podložnika na zavisnost ne koristeći prisilu. pa i države). Moć aktera A koji ima resurse time je veća ukoliko: (1) akter B koji želi resurse (dobra ili usluge) nema ništa da ponudi zauzvrat. za te odnose može se reći da su povezani. ili barem ništa što je potrebno akteru A. Ako razmena u jednom odnosu utiče na razmenu u drugom. svi koji ga poseduju imaju moć nad onima koji ga nemaju. a akteru B oni su neophodni kako bi mogao da ostvari svoje životne ciljeve. negativna. suštinski su odnosi moći između aktera (koji mogu biti pojedinci. smatrajući da ona proističe iz uzajamne zavisnosti. (4) B ne može da nastavi sa sprovođenjem svojih planova uko­ liko ne dobije resurse . za razliku od teoretičara sukoba koji su moć videli kao sposobnost da se drugi prisiljavaju na osnovu činjenice raspolaganja resursima. smanjuje mogućnost da se provede -•Teme s prijateljima u drugom odnosu). Jer. novac za­ rađen u jednoj vezi koristi se da bi se postigao određeni status u drugoj). Akter A ima određene re­ surse (dobra ili usluge). odnosno odsustva zavisnosti. Zamislimo aktere A i B. Tako Emerson navodi četiri uslova pod kojima se kroz razmenu stvara odnos moći i zavisnosti. ali i organizacije. (3) B ne može da upotrebi silu da bi od aktera A besplatno izvukao resurse koji su mu neophodni. nedobijanje resursa pri­ moralo bi ga da promeni životne planove i ciljeve.drugim recima. ukoliko razmena iz prvog odnosa onemogućava razmenu u drugom odnosu (na primer. Ta veza može biti pozitivna ukoliko razmena iz jednog odnosa po­ zitivno utiče na razmenu u drugom odnosu (na primer. (2) B nema kome da se obrati za alternativ­ ni izvor dobara i usluga. vreme provedeno u zarađi­ vanju novca u jednom odnosu. Društvena razmena i odnosi moći i zavisnosti koji iz nje proizilaze u velikoj meri liče na razmenu koja postoji na tržištu gde je cena nekog dobra uvek određena na osnovu ponude i tražnje. Ako je tražnja za nekim dobrom veća.

. Zavisnost podrazumeva po­ tencijalni trošak koji je akter. Međutim. Naime. voljan da toleriše. iako se nalazi u nekoj vrsti ravnoteže. ta međuzavisnost određuje priro­ du interakcije aktera i količinu moći koju imaju jedan nad dru­ gim. Molm sugeriše da moć kazne nije sama po sebi manje efikasna od moći nagrade. moć može proizilaziti iz sposobno­ sti da se drugi nagrade. Nejednaka moć i zavisnost dovode do neravnoteže u od­ nosima. Zavisnost . kada postoji ne­ ravnoteža zavisnosti.prema Emersonu. to jest koji je spreman da plati. u okviru jednog odnosa.268 D Ž O R D Ž RlCER . Linda Molm u odnosima moći i zavisnosti naglašava ulogu ne­ gativnih ishoda . Međutim. u odnosu razmene. ali oni se vremenom kreću ka uravnoteženijem odnosu moć-zavisnost. Moć se potencijalno ugrađuje u strukturu odnosa između aktera A i B. Studije odnosa između moći i zavisnosti usmerene su na pozitivne ishode . ali i da se kazne. akter koji je manje zavisan ima više moći.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Moć-zavisnost Emerson definiše moć kao potencijalni trošak koji jedan akter može nametnuti drugome. Ravnoteža u odnosu između akte­ ra A i B postoji kada je zavisnost aktera A od aktera B jednaka zavisnosti aktera B od aktera A. moć jednog ak­ tera nad drugim predstavlja funkciju zavisnosti drugog aktera od prvog. Molm smatra da je moć kazne slabija od moći nagrade. delimično i zbog toga što čin kažnjavanja obično izaziva negativnu reakciju. Moć aktera A nad akterom B jednaka je zavisnosti aktera B od aktera A i bazira se na njoj.sposobnost da se drugi nagrade. u jednoj od svojih novijih studija. Ideja zavisnosti vezana je za Emersonovu definiciju moći. potencijalni trošak koji jedan akter može nametnuti drugome.potencijalni trošak koji je akter spreman da toleriše u razmenskom odnosu. Moć se takođe može koristiti za osvajanje nagrada. Ona postoji čak i u izbalansiranim odnosima. koja se može sažeti u tvrdnju da. Međusobna zavisnost aktera ključna je za razumevanje Emersonovog rada. Navedene definicije čine Emersonovu teoriju odnosa između moći i zavisnosti. S druge strane. Između ostalog. već da uzrok Moć .moć kazne.

koji se usmerava na društveno ponašanje kao razme­ nu. korporacijama i državama. zapaža se da se u velikom broju radova interesovanje pomera s dijada na šire mreže razmene. Džodi O'Brajan i Piter Kolok. izraz značaja te pozicije u strukturi. po njihovom mišljenju. Oni identifikuju dva koloseka u istoriji teorije razmene . U pokušaju da teoriju moći i zavisno­ sti izdignu na makroskopski nivo analize. Drugo. definišu teoriju razmene kao teoriju koja se bavi razmenama na raznim nivoima analize. usmerenih na makroskopska pitanja. Oni snagu teorije razmene vide u integraciji mikronivoa i makronivoa. uključujući tu razmene među povezanim pojedincima. Takva zavisnost čitavog sistema je. oni usvajaju princip ranjivosti. o čemu je ranije . ona se eksplicitno bavi uticajem koji promene na jednom nivou imaju na druge nivoe analize. pretežno na makronivou. teorija razmene usredsreduje se na dijadičke odnose između aktera. Da bi fokus s dijadičkog pristupa teoriji razmene prebacili na moć pozicije u okviru strukture. tako i na kolektive. kao i prirode od­ nosa moći i zavisnosti. O'Brajan i Kolok identifikuju tri savremena trenda koji su usmereni na jednu integrativniju teoriju razmene. budući da se osnovne postavke te teorije odnose kako na pojedince. što može biti dopuna tradicionalnoj upotrebi laboratorijskih eksperimenata zarad proučavanja mikroskopskih problema. Ranjivost podrazumeva zavisnost mreže od pojedine strukturalne pozicije. Integrativnija teorija razmene U objašnjavanju odnosa moći i zavisnosti.jedan na mikronivou. Kuk i Emerson tvrde da je određenje moći neke pozicije bazirano na stepenu zavisnosti čitave strukture od same te pozicije. Prvi je po­ jačana upotreba istraživanja na terenu.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 269 njene relativne slabosti možda proizilazi iz činjenice da se ona ne koristi često. i drugi. Molm i njeni koautori otkrili su da se upotreba moći kazne češće doživljava kao pravedna ukoliko je koriste oni koji takode imaju moć nagrade. Kuk. Kuk. Osim toga. u skladu s integrativnim okvirom. koji posmatra društvenu strukturu kao razmenu.

naredne godine i u sledećem veku. prateći au­ tora koji je s pojma actor prešao na pojam agent. U samoj srži Gidensove strukturalne teorije. prakse se ponavljaju i šire kroz prostor. dok pojam dejsrvenik znači pojedinca ili grupu koji imaju sposobnost da menjaju društvene strukture. Iako autor na ovom mestu uvodi pojam dejstvenika. produbljuju se napori da se povezu teorija razmene i strukturalna sociologija. Stoga. on sam ovde-onde upotrebljava pojam aktera. Još jedna reč koja se javlja u ovoj glavi jeste dejstvenost (ali samo zato da bismo izbegli reč kao što je „delatnost". strukturalni funkcionalizam). ne samo juče. . Umesto toga. koji nemaju moć da ih intencionalno menjaju). Za Gidensovu koncepciju tih praksi važni su vreme i prostor: one se ponavljaju i prostiru kroz vreme. sasvim je svejedno da li se upotre­ bljava pojam akter ili dejsrvenik. U nekim slučajevima. nalazi se odnos između dejstvenosti i struktu­ re. Entoni Gidens krenuo je od istraživanja širokog spektra teorija koje polaze ili od pojedinca/dejstvenika (na primer. Ponekad to čine i drugi sociolozi koji insistiraju na razlici između ta dva pojma. akter označava pojedinca ili grupu čije ponašanje u velikoj meri zavisi od društvenih struktura (tj. Slično tome. odbacujući obe kraj­ nje alternative. Tokiju i u Londonu. TEORIJA STRUKTURACIJE U formulisanju jednog od najuspešnijih pokušaja da se ra­ zvije integrisana teorija. Gidens tvrdi da moramo poći od ponavljajućih društvenih praksi. Treće i najvažnije. sre­ ću i u Cikagu. U poslednje vreme. usmerene na društvene prakse. u teoriji strukturacije naglasak nije niti na društvenim strukturama. simbolički interakcionizam) ili od društva/strukture (recimo. što može da podseća i na drugačiju upotrebu) čime pokrivamo englesku reč agency. Neki smatraju da se ono što se u američkoj sociologiji naziva * Napomena prevodioca: Ovde s pojma „akter" koji je korišćen u prvih šest glava i prvom delu glave 7. U drugim slučajevima. prelazimo na pojam „dejsrvenik".270 DŽORDŽ RicER . niti na svakodnev­ nom delanju i interakcijama. već će se pojaviti i sutra. bilo je dosta pokušaja teoretičara razmene da svoj pristup sintetizuju s drugim teorijskim orijentacijama. tako da se shematizovane druš­ tvene prakse koje se mogu naći u Njujorku.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN bilo reci. naredne nedelje. i ne samo danas. već na društvenim praksama koje se shematski ponavljaju. između ostalog.

Jezik je struk­ tura koja nam postavlja određena ograničenja u govoru. svest i strukture. Kao što je već rečeno. Svako društveno de­ lanje uključuje strukture. Gidens to naziva dualitetom* strukture. Srpski jezik s početka 21. Sledeći pravila gramatike. na drugoj strani. Mi smo se ipak odlučili za dualitet. Dejstvenost i strukture neodvojivo su isprepletane s postojećim ljudskim aktivnostima i praksama. Gidens dualnost sttukture objašnjava preko primera jezika i govora. Ipak. Rckurzivnost . veka nije isti kao srpski jezik s počet­ ka 20. Na jednoj strani. Još manje nalikuje srpskom jeziku od pre 200 godi­ na. Po Gidensu.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 271 mikro-makro problemom. zarad diskusije. polaznu tačku Gidensove analize čine društvene prakse. akteri su inovativni. To je posledica činjenice da se jezik u procesu govora menja. ni mentalno (ni na bilo koji drugi način). veka. već smatra da su ta dva aspekta društvenog sistema objedinjeni. . Mi smatramo da između te dve dihotomije postoje značajne ra­ zlike. agency) i strukture. dejstvenost i struktura ne mogu nastati odvo­ jeno. reprodukujemo jezik. Intrisična povezanost dejstvenosti i strukture ogleda se u dva aspekta prakse koje Gidens naziva proizvodnjom i reprodukcijom. On ovde odbija da društvenu realnost shvati kao paralelizam ili dualitet dva zasebna domena. akter simultano stvara prakse. a sve društvene strukture podrazumevaju društveno delanje. Na taj način pojedinci kroz govor ne samo da reprodukuju jezik. već ga takode menjaju kroz inovacije. to su dve strane istog novčića. ljudi se izražavaju kao dejstvenici. jezici se menjaju. dihotomije mikromakro i dejstvenost-struktura tretirati kao gotovo identične. ali on insistira na tome da se one shvate kao rekurzivne (ponavljajuće). oni imaju moć da kroz praksu definišu (proizvode) nove strukture. oni prihvataju da svoje živote žive kroz zatečene rutine i obrasce. stvarajući svoju svest i strukturalne uslove koji omogućavaju te prakse. u Evropi (Gidens je Britanac) shvata kao problem odnosa dejstvenosti (engleski. U stvari. To znači nekoliko stvari: (1) Društvene prakse nisu stvorene mentalno (niti na bilo koji drugi način) od Napomena prevodioca: U nekim ranijim radovima o Gidensu na srp­ skom jeziku Gidensov koncept duality preveden je kao dvojnost. ali ćemo u ovoj glavi. niti ih stvaraju strukturalni društveni uslovi u kojima se akteri nalaze.stav da akteri ne stvaraju društvene prakse.

procesni i dinamički način. akteri bez čijeg dejstva su se „stvari mogle odvijati i drugačije". Aktivnosti nisu proizvod svesti. koriste jezik da objasne aktivnosti druš­ tvenih aktera. Refleksivnost je važna osobina za koncept dejstvenosti jer nam objašnjava da po­ jedinci ne ulaze u svakodnevne prakse na jedan mehanički način. da bismo objasnili stvarnost neophodno je Refleksivnost . Međutim. . Radeći to. To je Gidensa dovelo do poznate ideje o dvostrukoj hermeneutici. procenju i samokritikuju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN! strane aktera. Gidensa interesuje svest ili refleksivnost. već i socijalni istra­ živači koji ih posmatraju. procenju i samokritikuju. dakle. dejstvenici su. Refleksivnost pokazuje da poje­ dinci nisu oruđa struktura koje se mehanički podvrgavaju druš­ tvenim činjenicama. refleksivnost ne podrazumeva samo da je akter svestan sebe. uključuju u prakse. Kao rezultat toga sledi ispravljanje i revizija životnih planova i ciljeva. s druge strane. već da takode nadgleda aktivnosti koje su u toku. ciljeve i stavove.sposobnost pojedinaca da vode računa o svom ponašanju i neprekidno ga preispituju. Akteri koriste jezik (ovde Gidens pribegava etnometodologiji) da objasne (engleski. Nisu samo društveni akteri refleksivni. a sociolozi. Posledica toga može biti da socijalni istraživač izmeni svet koji posmatra i na taj način dode do pogrešnih rezultata i zaključaka. može se reći da se Gidens bavi dijalektičkim procesima u kojima nastaju prakse. a kroz te prakse stvaraju se svest i struktura. account) ono što rade. ljudi istovremeno revidira­ ju i menjaju svoje životne planove. (3) najvažnije od svega. (2) one nisu proizvod strukturnih društvenih uslova u kojima se akteri nalaze. Pojedinci su ono što Gidens naziva upuće­ nim akterima. Stoga se Gidens bavi pitanjem odnosa struktura i dejstvenosti na istorijski. s obzirom na to da se ljudi ispoljavaju kao dejstvenici. Pre će biti da se ljudi. oni stvaraju svoju svest i strukturalne uslove koji omogućavaju te prakse. kao i strukturalne uslove u kojima se one dešavaju. svest i strukture simultano stvara akter. koriste jezik. Dvostruka hermeneutika — naučni koncepti i shvatanja društvenog sveta mogu uticati na shvatanje aktera čije se prakse istražuju. ispoljavajući se kao akteri. Stoga. I društveni akteri (obični ljudi) i so­ ciolozi. Uopšteno rečeno. već vode računa o svom ponašanju i neprekidno ga preispituju. društvene konstrukcije realnosti ili društvenih struktura. Prakse. strukture i svest.272 D Ž O R D Ž RlCER .

Racionalizacija . Ontološka nesigurnost .SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 273 da se pozabavimo odnosom između svakodnevnog i naučnog je­ zika. imaju veliku potrebu za predvidivošću i sigurnošću. Ta­ kode važi obratno: sociolozi u svojim teorijama upotrebljavaju koncepte koje su smislili obični ljudi. akteri racionalizu. Isto to rade i sociolozi dok pokušavaju da objasne šta ljudi rade. kao što je već rečeno. To je nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije. od­ nosno sposobnosti dejstvenika da menjaju svoje životne planove i ciljeve. upravo onakav kako nama izgleda". ljudi. Naročito treba da obratimo pažnju na činjenicu da način na koji sociolog shvata društveni svet može imati uticaja na razumevanje aktera koji je predmet proučavanja.nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije. Međutim. ne samo da akteru pružaju osećaj sigurnosti. već im omogućavaju da efikasno izađu na kraj s društvenom stranom svoga života. već mu i omogućavaju da efikasno izađe na kraj sa svojim društvenim životom.pojam kojim Gidens označava razvoj rutina koje. Iako refleksivni. tako i svoje fizičko i društveno okruženje. Ljudi u svakod­ nevnom govoru formulišu koncepte kojima izražavaju svet oko sebe. Elementi teorije strukturacije Gidensova teorija strukturacije obuhvata njegovo shvatanje dejstvenika koji. Ali ljudi često mogu da upotrebe koncepte koje su smislili sociolozi. socijalni istraživači mogu izmeniti svet koji istražuju i tako dovesti do pogrešnih nalaza i zaključaka. Akteri takode poseduju motivacije za delanje. . smatra Gidens. ljudi neprekidno me­ njaju svoje živote i identitete. Nadgledajući svoje svakodnevne aktivnosti. refleksija podrazumeva neprekidno preispitivanje naših identiteta. to jest sposobnosti dejstvenika da menjaju svoje životne planove i ciljeve. a te motivacije uključuju želje i htenja koje iniciraju delanje. Pod racionalizacijom. stalno nadgleda kako sopstvene misli i aktivnosti. to jest za „uverenjem da je prirodni i društveni svet. Na taj način. U svojoj potrazi za osećanjem sigurnosti.u svoj svet. uključujući osnovne egzistencijalne parametre sopstva i društvenog identiteta. Gidens podrazumeva razvoj rutina koje ne samo da akterima pružaju osećanje sigurnosti. Dakle. tu se javlja novi problem: iz stalnog preispitivanja identiteta nastaje ontološka nesigurnost dejstvenika.

Praktična svest tiče se aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo.sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju struk­ ture. Dejstvenost .sposobnost da se aktivnost (praksa) opiše recima. Te aktivnosti ne iziskuju potrebu da se izraze verbalno. Ovaj drugi tip svesti naročito je važan za teoriju strukturacije. motivacije igraju značajnu ulogu u ljudskom ponašanju. Usredsređenost na praktičnu svest omogućava lak prelaz s dejstvenika na dejstvenost. ali većina naših postu­ paka. Zbog toga. Diskurzivna svest . tj. Dej­ stvenost podrazumeva da se nešto ne bi dogodilo onako kako se dogodilo da se akter nije umešao i preduzeo aktivnost o kojoj je reč. Diskurzivna svest predstavlja sposobnost aktera da svoje aktiv­ nosti opišu recima i argumentovano navode razloge za neko po­ stupanje. na ono što akteri u stvari rade. Nenameravane posledice — neočekivane pozitivne i negativne posledice. Praktična svest .Obuhvata aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. Drugim recima. Ideja nenameravanih posledica igra veliku ulogu u Gidensovoj teoriji. a naše motivacije uglavnom nesvesne. Iako takvo delanje nije motivisano.274 D20RD2 RlCER . nameravano delanje često ima nenameravane posledice. ali ako bismo ljude pitali zašto se ponašaju baš na taj način. Ono što se događa ne bi se dogodilo na taj način da se akteri nisu umešali i preduzeli tu aktivnost. Gidens pravi razliku između diskurzivne i praktične svesti. ne bismo mogli razumeti sve one veštine i znanja koje pojedinci upotrebljavaju u svakodnevici a nisu verbalno artikulisane. oni bi znali to da objasne. po Gidensovom mišljenju. nije direktno motivisana. .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI dok su racionalizacija i refleksivnost neprekidno uključeni u de­ lanje. da nisu dejstvovali. jer primarno odražava interesovanje za ono što se čini. tj. Gidens je uložio veliki napor da razdvoji dejstvenost od namera. a da nisu u stanju recima da izraze ono što čine. tvrdeći kako se naše aktivnosti na kraju če­ sto razlikuju od nameravanih aktivnosti. motivacije je prikladnije shvatiti kao potencijale za delanje. i naročito je važna u prelasku s dejstvenosti na nivo društvenog sistema. Naime. ako bismo zanemarili praktičnu svest i sve sveli samo na ono što ak­ teri mogu da izraze recima (što je osobina diskurzivne svesti). ali koje konstituišu i rekonstituišu društveni život. a ne za ono što se govori. Gidens pridaje veliki značaj (njegovi kritičari kažu preveliki) dejstvenosti. Motivacije pružaju opšti plan za delanje.

a naše motivacije uglavnom nesvesne. Drugim recima. oni bi znali to da objasne. Zbog toga. Ideja nenameravanih posledica igra veliku ulogu u Gidensovoj teoriji. ali ako bismo ljude pitali zašto se ponašaju baš na taj način. Ovaj drugi tip svesti naročito je važan za teoriju strukturacije. Ono što se događa ne bi se dogodilo na taj način da se akteri nisu umešali i preduzeli tu aktivnost. jer primarno odražava interesovanje za ono što se čini. Dejstvenost podrazumeva da se nešto ne bi dogodilo onako kako se dogodilo da se akter nije umešao i preduzeo aktivnost o kojoj je reč. Iako takvo delanje nije motivisano. Usredsredenost na praktičnu svest omogućava lak prelaz s dejstvenika na dejstvenost.Obuhvata aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo.274 DžORDŽ RlCER . nameravano delanje često ima nenameravane posledice. ali većina naših postu­ paka.sposobnost da se aktivnost (praksa) opiše recima. a da nisu u stanju recima da izraze ono što čine. da nisu dejstvovali. Praktična svest . nije direktno motivisana. ali koje konstituišu i rekonstituišu društveni život. Gidens je uložio veliki napor da razdvoji dejstvenost od namera. . Diskurzivna svest predstavlja sposobnost aktera da svoje aktiv­ nosti opišu recima i argumentovano navode razloge za neko po­ stupanje. Te aktivnosti ne iziskuju potrebu da se izraze verbalno. na ono što akteri u stvari rade. i naročito je važna u prelasku s dejstvenosti na nivo društvenog sistema. ne bismo mogli razumeti sve one veštine i znanja koje pojedinci upotrebljavaju u svakodnevici a nisu verbalno artikulisane. tvrdeći kako se naše aktivnosti na kraju če­ sto razlikuju od nameravanih aktivnosti. Motivacije pružaju opšti plan za delanje. Dejstvenost .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN dok su racionalizacija i refleksivnost neprekidno uključeni u delanje. motivacije igraju značajnu ulogu u ljudskom ponašanju. Diskurzivna svest . Naime. Gidens pridaje veliki značaj (njegovi kritičari kažu preveliki) dejstvenosti. a ne za ono što se govori. Gidens pravi razliku između diskurzivne i praktične svesti. tj. Praktična svest tiče se aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. motivacije je prikladnije shvatiti kao potencijale za delanje. tj. ako bismo zanemarili praktičnu svest i sve sveli samo na ono što ak­ teri mogu da izraze recima (što je osobina diskurzivne svesti). po Gidensovom mišljenju.sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju struk­ ture. Nenameravane posledice — neočekivane pozitivne i negativne posledice.

Po Gidensu. Ali. ali i da omogući delanje. Konceptualno jezgro teorije strukturacije čine ideje struk­ ture. Struktura . Iako Gidens umanjuje značaj strukturalnih ograničenja.po Gidensu. akter prestaje da bude dejstvenik ako izgubi sposobnost (moć) da napravi pramenu. Preciznije rečeno. Naravno. Strukture daju izgled i oblik društvenom životu. Preciznije rečeno. Struktura se neformalno definiše kao skup strukturišućih osobina (od kojih poseban značaj imaju pravila i resursi) koje sličnim društvenim praksama daju sistemski oblik. ni oblik. strukturu čine strukturni instrumenti (pre svih. struktura je istovremeno omogućena postojanjem pravila i re­ sursa. Staviše. Strukture često omogućavaju dejstvenicima da rade stvari koje inače ne bi mogli činiti. Gidens je dejstveniku pripisao veliku moć. pridajući najveći značaj nameri aktera (fenomenologija) ili spoljašnjoj strukturi (strukturalni funkcionalizam). ali veruje da sociolozi preuveličavaju važnost tih ograni­ čenja. jer delanje podrazumeva moć ili sposobnost da se promeni situacija. . ali to ne znači da akteri nemaju mogućnost izbora i promene. i u suprotnosti je s teorijama koje odbacuju ta­ kav stav. Umesto toga. Same strukture ne postoje u vremenu i prostoru.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 275 U skladu sa svojim insistiranjem na dejstvenosti. namera dejstvenika nema smisla ukoliko mu nije data moć. sistema i dualiteta strukture. Staviše. Gidens shvata da za aktere postoje ograničenja. pra­ vila i resursi) koji sličnim društvenim praksama daju sistemski oblik. oni ne shvataju činjenicu da struktura može da ograniči. Njegovi dejstvenici imaju spo­ sobnost da promene društveni svet i društvenu strukturu. on priznaje da akteri mogu da izgube kontrolu nad strukturnim instrumen­ tima društvenog sistema koji se prostiru kroz vreme i prostor. spoljašnje i pri­ nudne. Gidens nudi definiciju strukture koja nije u skladu s Dirkemovim shvaranjem struktura koje su u odnosu na aktera. društveni fenomeni imaju kapacitet da postanu strukturi­ rani. Zato Gidensova teorija strukturacije moć pripisuje akteru i delanju. Struktura može postojati samo kroz delanje ljudi. struktura društvenim praksa­ ma omogućava da postoje u različitom vremenu i prostoru. moć logički prethodi svesti. ali same po sebi nisu ni izgled. Gidens ne poriče da strukture mogu biti prepreka za de­ lanje.

druš­ tveni sistemi su reprodukovane društvene prakse. Sada je lako razumeti Gidensov koncept strukturacije. Društveni sistemi nemaju strukture. manifestuju se i u sećanju pojedinačnih dejstvenika. oni nisu međusob­ no nezavisni. ali akteri ipak nastoje da takvu kontrolu nametnu.reprodukovane društvene prakse. Tačnije. naglašavajući da takav gubitak kontrole nije neizbežan. ali se manifestuju u društvenim sistemima u obliku reprodukovanih praksi. koji čini osovinu njegove teorije strukturacije.276 DžORDŽ RlCER . za Gidensa je značajnija činjenica da su takvi sistemi često nenameravana posledica ljudskog delanja. Struktura i dejstvenost čine dualitet. dijalektički odnos između strukture i dejstvenosti. tj. Jasno je da strukturacija podrazumeva dijalektički odnos između strukture i dejstvenosti. nakon čega postaju redovne druš­ tvene prakse. delatnici u stvari produkuju i repro­ dukuju strukture u kojima žive. Iako neki društveni sistemi mogu nastati kao posledica svesne namere. Shvatanju strukture u konvencionalnom sociološkom smislu bliži je Gidensov koncept društvenog sistema. ljudi proizvode i reprodukuju strukture u kojima postoje. Takve nenameravane posledice mogu postati nespoznati uslovi delanja i povratno uticati na njega. tako i na mikronivou ljudske svesti. On izražava ideju da dejstvenici i strukture čine dualitet (ne dualizam. prvo ne može postojati bez drugoga. Kao rezultat toga. . Po Gidensu. ali predstavljaju struktu­ ralne instrumente. oni su međusobno povezani do te mere da. Strukture ne postoje samostalno u vremenu i prostoru. odnosi između akte­ ra ili kolektiva koji su reprodukovani. Stavljanje tih uslova pod kontrolu može biti teško.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Međutim. Dakle. Osim toga. što je koncept koji će kasnije upotrebljavati Margaret Arčer). Strukturacija — delatnici i strukture međusobno su povezani do te mere da. Struktura i dej­ stvenost čine dualitet. pravila i resursi manifestuju se kako na makronivou društvenih sistema. Društveni sistemi . on pažljivo nastoji da izbegne veberovsku metaforu gvozdenog kaveza (vidi glavu 2). u trenutku kada proizvedu aktivnost. jedno ne može posto­ jati bez drugog i obrnuto. u trenutku kada proizvedu delanje. Ideja društvenog sistema proizilazi iz Gidensovog primarnog interesovanja za prak­ su. to jest odnosi iz­ među aktera ili kolektiva koji se reprodukuju i tako prerastaju u uobičajene i opšteprihvaćene društvene prakse. strukture su otelotvorene u društvenim sistemima.

jer to sprečava razumevanje od­ nosa između te dve strane.pitanje društvenog poretka . vreme i postor najvažnije su promenljive u Gidensovoj teoriji. KULTURA I DEJSTVENOST Margaret Arčer je pitanje odnosa dejstvenosti i strukture usmerila u drugom pravcu. Osnovni preduslov je interakcija licem u lice. U nekim drugim slučajevima može biti korisno da se struktura i delanje Dualizam . Središnje sociološko pitanje . Ona smatra da je za teoretičare neophodno da odbace svaku teoriju koja onemogućava prouča­ vanje ovih međusobnih odnosa. Na taj način propuštaju da istraže međusobne odnose dveju strana . Obe zavise od toga da li su drugi lju­ di prisutni temporalno (vremenski) ili spacijalno (prostorno).zavisi od toga koliko su dobro društveni sistemi integrisani kroz vreme i prostor. ali da su analitički različite zbog čega njihov odnos naziva dualizmom.dejstvenosti i strukture. u kojoj su drugi prisutni u isto vreme i na istom mestu. U nekim slučajevi­ ma razdvajanje strukture i delanja (ili mikronivoa i makronivoa analize) može biti korisno. Međutim. jer se time omogućuje posmatranje načina na koji se oni odnose jedno prema drugome. Arčerova tvrdi da Gidens (i dru­ gi) imaju preveliku želju da odjednom ispitaju obe strane novči­ ća.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 277 Kao što je već rečeno. tako da drugi ne mora­ ju biti prisutni. usredsređujući se na vezu između dejstvenosti i kulture. Jedno od Gidensovih najšire prihva­ ćenih dostignuća u socijalnoj teoriji jeste njegov napor da u prvi plan stavi pitanja vremena i prostora. društveni si­ stemi se prostiru kroz vreme i prostor. iako su u socijalnom životu isprepletane. Arčerova smatra da su struktura (i kultura) i dejstvenost u društvenom životu isprepletane. . Po našem mišljenju.struktura (i kultura) i dejstvenost mogu se razlikovati za analitič­ ke svrhe. a ne dualitetom. Takva distanca u smislu vremena i prostora sve više je moguća u savremenom svetu novih oblika komunikacije i transporta. Ključna razlika između Gidensa i Arčerove jeste razlika između dualiteta i dualizma. koncepti dualizma i dualiteta imaju određenu ulogu u analizi društvenog sveta.

HABITUS I POLJE Teorija Pjera Burdijea inspirisana je željom da se prevaziđe veštačka suprotnost između objektivizma i subjektivizma ili iz­ među pojedinca i društva. Slično se može reći i za različite trenutke u vremenu.kao dualitet. a do kog dualitetom. Burdije je odrastao u poro­ dici niže srednje klase (otac mu je bio službenik). Roden u malom ruralnom gradu na jugoistoku Francuske 1930. Do kog stepena je društvo moguće okarakterisati dualizmom. Arčerova. Ne samo da su struktura i kultura znatno različite. pravi razliku između strukture i kulture. a u drugom može biti prikladnija upotreba dualizma. ja­ nuara 2002. međutim. Pjer Burdije Biografska skica Pjer Burdije umro je u sedamdeset prvoj godini života. to je zapravo jedno empirijsko pitanje. a ne sjedinjene pod dominacijom struk­ ture. Predavao je sociologiju na prestižnom Kolež de Frans (College de France). kon­ ceptualne prirode. strukturu i kulturu treba tretirati kao relativno autonomne. Trebalo bi da budemo u stanju da analiziramo i odredimo nivo dualiteta i dualizma u bilo kom socijalnom okruženju i u bilo koje vreme. Ta razlika je. 23.278 DŽORDZ RICER . Dok je struktura oblast materijalnih fenomena i interesa.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN (mikro i makro) posmatraju kao neodvojiva celina . Ranih pede­ setih godina pohađao je Visoku učiteljsku školu u Parizu (Ecole Normale Superieure) gde je i diplomirao. U jednom slučaju društveno okruženje je bolje analizirati upotrebom dualiteta. uprkos preporodu kulturalne sociologije. odbio je da . Međutim. kultural­ na analiza poprilično zaostaje za strukturalnom analizom. već su i rela­ tivno autonomne. kao i većina sociologa. Međutim. kultura podrazumeva nematerijalne fenomene i ideje. godine. Druga kritika koja se može uputiti Gidensu jeste to da je u teoriji strukturacije problem strukture i dejstvenosti potisnuo pro­ blem kulture i dejstvenosti. jer se u stvarnom svetu struktura i kultura oči­ gledno prepliću. Po Arčerovoj.

antropologiju i sociologiju. mesto na Kolež de Fransu ostalo je prazno. francuskih i. Kada se Remon Aron povukao 1981. „Istraživačke delatnosti u društvenim naukam a " (Actes de la Recherche en Sciences Sociales). sa francu­ skom vojskom. Za Centar je bio vezan jedinstven izda­ vački poduhvat. Njegov rad imao je uticaja na brojne oblasti. a njegov ugled je nastavio da raste. Vratio se u Francusku 1960. svetskih intelektualnih krugo­ va. da bi na osnovu . godine mobilisan. Napisao je knjigu o tom iskustvu i ostao u Alži­ ru još dve godine nakon što je njegov vojni rok okončan. vrlo važan za predstavljanje rada Burdijea i njegovih sledbenika. ona je pripala Burdijeu.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 279 napiše disertaciju. Nakon toga. Burdije je tri godine radio na univerzitetu u Lilu. delimično zbog toga što se protivio mediokritetskom kvalitetu svog obrazovanja i autoritarnoj strukturi škole. Pohađao je predavanja Kloda LeviStrosa na Kolež de Fransu i radio kao asistent sociologa Remona Arona. godine. promišljaju i konstruišu te strukture. pruživši sopstveni intelektualni doprinos. Burdije je kratko predavao u provincij­ skoj školi jer je 1956. Burdije je postao plodniji autor. Većina vodećih francuskih socio­ loga (uključujući tu i Rejmona Budona i Alena Turena) nadmetala se za tu poziciju. Tokom 1960-ih go­ dina okupio je oko sebe grupu sledbenika. Iritirala ga je jaka komunistička. godine i godinu dana radio kao asistent na Pariškom univerzitetu. Oni su saradivali s njim. osnovan je Centar za evropsku sociologiju a Burdije je ime­ novan za direktora. uključujući i obrazovanje. godine vratio na uticajan položaj direktora Praktične škole visokih studija (L'Ecole pratique des Hautes Etudes). Godine 1968. kroz koje akteri do­ življavaju. Burdije smatra da Dirkem i njegova istraživanja društvenih činjenica (vidi glavu 2) spadaju u oblast objektivizma. Međutim. Tokom narednih godina Burdije je postao uticajna ličnost pa­ riških. zbog čega je morao da provede dve godine u Alžiru. konačno. naročito staljinistička orijentacija škole kojoj se aktivno suprotstavljao. a onda se 1964. Dikremovci se kritikuju zbog prenaglašavanja objektivnih struktura i ignorisanja procesa društvene konstrukcije.

Burdije nedvosmisleno pripada strukturalističkoj perspe­ ktivi. podrazumevaju internalizaciju objektivnih struktura. koncentriše na dijalektički odnos između objektivnih struktura i subjektivnih fenomena. Burdije se. ali se razlikuje od većine tradicionalnih strukturalista. jer se ta teorija usredsređuje na način na koji dejstvenici pro­ mišljaju. Prakse nisu objektivno determinisane. Prakse — po Burdijeu. Da bi izbegao dilemu objektivizam-subjektivizam. Burdije označava svoju orijentaciju kao konstruktivistički struktutalizam. aktere u stvarnom životu. ali nisu ni proizvod slobodne volje. . Genetički strukturalizam definiše kao proučavanje objektivnih struktura koje su neodvojive od mentalnih struktura koje. kao i način na koji ljudi predstavljaju svet. Objektivne strukture ograničavaju mišljenje. Prakse nisu objektivno determinisane. strukturalni konstruktivizam ili genetički strukturalizam. objašnjavaju i predstavljaju društveni svet. Ipak. akciju i interakciju. koje vidi kao ishod dijalektičkog odnosa između strukture i dejstvenosti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN. te predstave se ne mogu ignorisati. Interesujući se za dijalektiku između strukture i načina na kojHjudi stvara­ ju društvenu stvarnost. dok je Burdije naklonjen strukturalističkoj poziciji koja iz vida ne gubi dejstvenike. ishod dijalektičkog odnosa između strukture i dejstve­ nosti.280 DŽORDŽ RlCER . jer one u krajnjoj liniji utiču na objektivne strukture. dok istovreme­ no ignoriše šire strukture u kojima se ti procesi odvijaju. nasuprot tome. Strukturalistička perspektiva — shvatanje da postoje skrivene ili potporne strukture koje determinišu ono što se dešava u društvenom svetu. Burdije smatra da su teorije kao što je simbolički interakcionizam previše usmerene na dejstvenost i da istovremeno ignorišu strukture. s druge strane. Prevazilaženje subjektivizma i objektivizma Težnja ka prevazilaženju subjektivizma i objektivizma usmerava Burdijea ka subjektivističkoj poziciji koja je povezana sa sim­ boličkim interakcionizmom (glava 6). Međutim. Burdije kritikuje i nju. Burdije usmerava pažnju na prakse. ali nisu ni proizvod slo­ bodne volje. tj. Simbolički interakcionizam Burdije uzima kao primer subjektiviz­ ma. toga delovali. Objektivisti zanemaruju dejstvenost i dejstvenike.

kao i socijalnim strukturama. zainteresovan za odnos između mentalnih i društvenih struktura. što mu do određenog stepena i uspeva. on smatra da je važan deo njegove socio­ logije način na koji ljudi. smatraju­ ći ga za tek nešto više od običnog strukturalizma. Iako Burdije nastoji da poveže strukturalizam i konstruktivi­ zam. On je smatrao da je društveni svet sačinjen od objektivnih struktura koje su nezavisne od aktera. improvizaciju regulišu strukture. na osnovu svojih pozicija u društvenom prostoru. Dok habitus postoji u umu aktera. Ipak. ali koje mogu usmeravati ili ograni­ čavati njihove misli i postupke. njegova uloga veoma je ograničena: invencija je nenameravana. to jest aktera koji je sposo­ ban za invenciju i improvizaciju. Ipak. Neki mikrosociolozi se ne bi složili sa Burdijevim gledištem. mišljenja i delanja. Njih naročito uznemirava njegova nevoljnost i nemogućnost da svojom teorijom obuhvati subjektivnost. Za razliku od konstruktivizma većine drugih teoretičara (na primer. u Burdijeovoj teoriji ima dosta mesta za dinamičnog aktera (dejstvenika). nego na konstruktivizam. Bur­ dije tvrdi da strukture postoje i u samom društvenom svetu. Konstruktivistička perspektiva . njegov rad naginje ka strukturalizmu. struk­ ture istovremeno podstiču i ograničavaju percepciju i konstrukciju koje se odvijaju u društvenom svetu. Međutim.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 281 Dok su se oni bavili strukturama u okviru jezika i kulture. Iz tog razloga. Njegov rad se u mnogo većoj meri nastavlja na strukturalizam. Međutim. . misli i aktivnosti stvaraju društvene strukture. ono što Burdijea zai­ sta razlikuje od strukturalista jeste činjenica da on istovremeno usvaja jednu konstruktivističku perspektivu koja mu omoguća­ va da se bavi genezom obrazaca percepcije. on se smatra poststrukturalistom. Srž Burdijeovog rada i napora da poveže subjektivizam i objektivizam leži u njegovim konceptima habitusa i polja. Međutim. Burdije je. kao i u njihovom međusobnom dijalektičkom odnosu. percipiraju i konstruišu društveni svet. Burdijeov konstruktivizam ignoriše subjektivitet i intencionalnost.shvatanje da percepcije. fenomenologa ili simboličkih interakcionista). zapravo. polja postoje izvan njihovog uma.

U svakom trenutku pristupačan habitus stvoren je tokom kolektivne istorije. Habi­ tus je mentalna ili kognitivna struktura kroz koju se ljudi bave društvenim svetom. Habitus je istovremeno postojan i prenosiv (engleski. Dijalektički gledano. Habitus. shvataju. Dobar primer je kada neko ko potiče iz seoskog okruženja savremenog pretkapitalističkog društva počne da radi na Vol stritu. Habitus koji se ispoljava u svakom pojedin­ cu. mogu patiti od onoga što Burdije naziva histereza. Možemo reći da je habitus internalizovana ili otelovljena društvena struktura.tačnije. opažaju i proce­ njuju svoje prakse.mentalne ili kognitivne strukture kroz koje ljudi deluju u društve­ nom svetu. transposable) .282 D20RDŽ RlCER . Habitus odražava objektivne podele u klasnoj strukturi. Habitus stvoren na selu sprečava pojedinca da se dobro snalazi u životu na Vol stritu. polovi i društvene klase. dakle. habitus takođe može biti kolektivni fenomen. može se prenositi s jednog polja na drugo. ali postojanje mnoštva habitusa znači da se društvene strukture ne nameću svim akterima na isti način. U tom smislu. ljudi mogu imati neodgovarajući habitus. kao što su starosne grupe. On omogućava akteru da razume druš­ tveni svet. vrednuju i procenjuju društveni svet. stvoren je tokom životnog veka pojedinca i predstavlja funk­ ciju određene tačke društvene istorije u kojoj se javlja. On nastaje kao rezultat dugotrajnog zauzimanja određe­ ne pozicije u okviru društvenog sveta. Habitus . oni koji zauzimaju istu poziciju u društvu obično imaju sličan habitus. Međutim. što znači da nemaju svi isti habitus.stanje koje nastaje kada pojedinac ima habitus koji ne odgovara situaciji u kojoj živi. habitus nastaje internalizacijom druš­ tvenih struktura. . zavisi od prirode nečijeg položaja u društvu.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREf« Habitus Burdije je najpoznatiji po svom konceptu habitusa. Ljudi poseduju seriju internalizovanih she­ ma kroz koje opažaju. Histereza . Kroz ove sheme ljudi istovremeno stvaraju. Međutim.

struktura koja strukturiše društvo. ili ono što Burdije naziva socioanalizom. taj stav ima neugodne posledice po Burdijeov rad: on je pokušao da održi sopstvenu simboličku moć. Na primer. Koristeći sopstvenu termino­ logiju. pokušavajući da so­ ciologiju razdvoje od sveta prakse.upotreba teorijskih i empirijskih alata od strane so­ ciologa zarad boljeg razumevanja sopstvene discipline. Takođe je zainteresovan za strategije pojedinačnih sociologa. Naravno. Kada sociolozi shvate prirodu sila koje deluju na njih. Burdije želi da istraži habitus i prakse sociologa u okvi­ ru polja sociologije kao discipline i u okviru polja akadem­ skog sveta. Sociolozi. habitus podrazumeva Refleksivna sociologija . Burdije iznosi interesantan primer za metateoretisanje kada tvrdi da sociolozi moraju izbeći zamku da postanu igračke društvenih sila koje utiču na njih i njihov rad. Te sile se mogu razumeti samo kroz metateorijsku analizu. kako bi se postigla razlika (distinkcija). habitus je strukturišuća struktura. tačnije. Burdije je tvrdio da su naučne tvrdnje sociologije i drugih društvenih nauka potvrda moći. struk­ tura koju strukturiše društvo. Sam Burdije je uvek nastojao da koristi sociologiju da bi svoj rad očistio od društvenih determinanti. S druge strane. Habitus stvara društvo.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 283 Ključni koncept Refleksivna sociologija Pjer Burdije se poziva na refleksivnu sociologiju u kojoj so­ ciolozi koriste sopstvene alate radi boljeg razumevanja svoje discipline. . S jedne strane. kao i odnos između tih polja i polja stratifikacije i politike. biće im lakše da kontrolišu njihov uticaj na sopstveni rad. koji provode karijere pretvarajući aspekte društvenog sveta u objekte posmatranja. on je strukturisana struktura. ali i društvo stvara habitus. dok je istovremeno kritikovao naučni pristup koji leži u osnovi njegovog rada. Drugim recima. treba da se posvete objektivizaciji sopstvenih praksi. pojedini sociolozi koriste žargon da bi postigli visok položaj u okviru polja. kao i za samu disciplinu. Jedini način da se izbegne takva sudbina jeste da se razume priroda sila koje deluju na sociologe u datom istorijskom trenutku. Zapravo.

To je važno ne samo zbog toga što se time podvlači razlika između praktične logike i raci­ onalnosti (formalne logike). već i zbog toga što nas to podseća na Burdijeov relacionizam. postoji logika. fiksirana struktura. logika prakse. Koncept habitusa omogućava Burdijeu da izbegne izbor između subjektivizma i objektivizma. Međutim. po Bur­ dijeu. kroz praksu. habitus. naša praktična logi­ ka može sadržati mnoštvo konfuznih i (sa stanovišta formalne logike) naizgled nelogičnih značenja. s druge strane. sa svoje strane. ljudi nisu ni potpuno racional­ ni (Burdije prezire teoriju racionalnog izbora). U svemu što ljudi rade. oni se ponašaju razborito . ali takode podrazumeva eksternalizaciju stvari koje su za poje­ dinca unutrašnje. S jedne strane. Iako je ovaj proces donošenja odluka odraz delovanja habitusa. već ga pojedinci. Iako nismo svesni ha­ bitusa i njegovog delovanja. jer nam omogućava da shvatimo da habitus nije nepromenljiva.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM dvostranu dijalektiku: on uključuje internalizaciju spoljašnjih struk­ tura. Habitus samo sugeriše šta bi ljudi trebalo da misle i šta bi trebalo da odluče da rade. on ih ne determiniše. Potonji je važan u ovom kontekstu. kao i po Garfinkelu i etnometodolozima. Habitus obezbeđuje principe po kojima ljudi prave izbor i odabiraju strategije koje će upotrebiti u društvenom svetu. kao rezultat prakse stvara se društvo. Prakse posreduju između habitusa i društva. nisu strukturni narkomani (ljudi koji nisu sposobni da se odupru snazi dejstva društvenih struktura). on se manifestuje u našim najprak­ tičnijim aktivnostima. ljudi. Habitus nije svest. Niti smo u stanju da jezički izrazimo kako on funkcioniše. kroz praksu se stvara habitus. utiče na unifikaciju i stvaranje prakse. kao što je način na koji jedemo. neprekidno oblikuju i prilagodavaju. Kao rezultat toga. tačnije. Iako je habitus internalizovana struktura koja ograničava mišljenje i izbor delanja. ljudi svesno razmatraju opcije.284 D Z O R D Ž RlCER . govorimo . Ne možemo ga ispitati introspektivno. Iako prakse obično oblikuju habitus. Praktična logika je politetička. Taj nedostatak determinizma jedna je od glavnih razlika između Burdijeovog stanovišta i stanovišta tradicionalnih strukturalista. niti smo u stanju da ga kontrolišemo voljnim aktima.imaju smisao za praktično.

ali ljudi na njega. odnosi nisu interakcije ili intersubjektivne veze medu pojedincima. a ne struktural­ no. umetnost. društveni. jeste da se odredi odnos bilo kog posebnog polja prema polju moći. Burdije polje vidi kao oblast borbe među ljudima koji za­ uzimaju pozicije u polju. Struktura polja oblikuje strategije koje se koriste da se osiguraju ili poprave pozicije. Burdije čak koristi vojnu simboliku (položaji. Burdijeovim pristupom izbegavaju se ekstremi nepredvidljivih novina i potpunog determinizma. Prvi korak. Polje Burdije koncept polja posmatra relaciono.mreža odnosa između objektivnih društvenih pozicija. Polje je mreža odnosa medu objektivnim položajima koji su unutar te mreže. Oni su. Ti odnosi postoje odvojeno od individual­ ne svesti i volje. simbolički). visoko obrazovanje).SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 285 ili tresemo nos. Društvo ima određeni broj poluautonomnih polja (kao što su na primer. koji odražava prvenstvo polja moći. ne odgovaraju prosto mehanički. religija. od kojih svako ima svoju posebnu logiku i među akterima stvara uverenje o tome šta se u svakom polju najviše vrednuje. utvrđenja) da opiše borbe koje Polje . Drugi korak je definisanje objektivne strukture odnosa među pozicijama u okviru polja. hi­ jerarhija odnosa moći u okviru političkog polja služi strukturira­ nju svih drugih polja. Pozicije zauzimaju dejstvenici ili ustanove. Osim toga. Polje je tip konkurentskog tržišta na kome se upotrebljavaju i raspo­ ređuju različite vrste kapitala (ekonomski. polje moći (politike) jeste najvažnije. ali istovremeno leži u njihovoj osnovi. kulturni. Burdije analizu polja formuliše u tri koraka. kao pojedinci ili kolektivi. Dakle. Konačno. Pozicije različitih dejstvenika u okviru polja određene su ve­ ličinom i relativnom snagom kapitala koji poseduju. analitičar treba da pokuša da odredi prirodu habitusa dejstvenika koji zauzimaju različite vrste pozicija u okviru polja. Habitus deluje kao struktura. Međutim. kao i na spoljašnje strukture koje deluju na njih. usmereni na odbranu sopstvene pozicije ili na njeno poboljšanje. . Oni su ograničeni strukturom polja.

ekonomski resursi koje akter poseduje. To je blaža forma nasilja. Politički aspekt Burdijeovog dela najjasniji je u njegovim idejama simboličkog nasilja. Jezik. Burdije smatra da je obrazovni sistem duboko zadro u reprodukciju postojeće vlasti i klasnih odnosa. Opštije rečeno. značenja i simbolički sistem vladajućih nameću se ostatku populacije. on nije naivni utopista. naravno. od ostatka društva prikriti ono što oni čine i primorati potčinjene da prihvate legitimitet dominan­ tne pozicije koju oni zauzimaju. Simbolički kapital . Burdije je zainteresovan za emancipaciju ljudi od ovog nasilja. Kapital omogućava pojedincu da kontroliše sopstvenu sudbinu. Društveni kapital .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN: se dešavaju unutar polja. preuzeta iz ekonomske sfere. To treba da osnaži i podupre njihovu poziciju tako što će. pa je značenje ekonomskog kapitala očigledno. Ekonomski kapital . Strategije koje koriste akteri zavise od njihovog habitusa i prirode njihove pozicije u okviru polja. Međutim. Ta ideja još jednom pokazuje da Burdijeovi akteri imaju barem nešto slobode. Kulturni kapital . društveni kapital se sastoji od vrednih društvenih odnosa među ljudima. Ideja je. Oni koji zauzimaju pozicije u okviru polja koriste različi­ te strategije. najviše kroz kul­ turne mehanizme. te strategije nisu svesne i unapred planirane. između ostalog. simbolički kapital proizilazi iz nečijeg ugleda i prestiža. od klasa i političke dominacije.razne vrste legitimnog znanja koje akter poseduje.286 D20RDŽ RlCER . i suprotno je direktnijim oblicima društvene kontrole na koje se sociolozi obično usmeravaju.obim vrednih i korisnih društvenih odnosa koje akter poseduje. Simboličko nasilje sprovodi se indirektno. jer je dejstvenik nad kojim se ono sprovodi uključen u njegovo sprovođenje. . Međutim. Umesto toga. pre bi se moglo reći da je razumni utopista. kao i sudbinu drugih. Burdije državu vidi kao poprište borbi za monopol nad onim što on naziva simboličko nasilje.poštovanje i prestiž koje akter uživa u društvu. i uopšte. Obrazovni sistem je glavna ustanova kroz koju se sprovodi simboličko nasilje nad ljudima. Kulturni kapital uključuje različite oblike legitimnog znanja. one su strukturirane i struktur­ no paternizovane i regularne. Burdije pravi razgra­ ničenje između četiri tipa kapitala.

Burdije je pr­ venstveno zainteresovan za varijacije u estetskom ukusu. Tačnije. On pokušava da kulturu. tako i masovne (na primer. Burdije ne pokušava samo da razvije apstraktan teorijski sistem. u svom radu Burdije jukstapozicionira (protivstavlja) ukus prema rafiniranim objektima kao što je prefinjena hrana. habitus čini da polje bude smisleno i vredno ulaganja energije.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 287 Naglašavajući značaj habitusa i polja. naročito polja i habitu­ sa. da pojedincu. Kroz praktičnu primenu ukusa. između ostalog. ali u tom procesu klasifikuju i sami sebe. Preciznije. da poka­ že da kultura može biti legitiman predmet naučnog proučava­ nja. sklonost ka ozbiljnoj muzici). Zbog strukturalnih nepromenljivih. Analizirajući ukus. kroz svoje sklonosti Metodološki holisti . između ostalog. kantri ili rep muzika). S jedne strane. s druge strane. reintegriše s kulturom u antro­ pološkom smislu koja obuhvata sve oblike kulture. pruži osećanje sopstvenog mesta u društvenom poretku. Ukus služi da poveže one koji imaju slične sklonosti i da ih razlikuje od onih koji imaju drugačiji ukus. polje uslovljava habitus.sociolozi koji se bave makronivoom društva i smatraju da on određuje mikronivo. Ukus je takođe praksa koja služi. s ukusom pre­ ma najobičnijoj hrani. lju­ di klasifikuju objekte. smatrajući da odnos funkcioniše na dva osnovna načina. Kroz svoj rad Burdije pokušava. Primena teorijskog pristupa ilustrovana je u njegovoj empirijskoj studiji La Distinction (1979) koja istražu­ je estetske sklonosti različitih društvenih grupa. . kao i drugima. kako elitne. na primer. on se prvenstveno bavi odnosom habitusa i polja. kulturne sklonosti različitih grupa u okviru društva (naročito klasa i delova klasa) formiraju usklađene sisteme. Primena habitusa i polja: Distinkcija. u mogućnosti smo da kategorišemo ljude prema ukusima koje izražavaju. kao što su hamburgeri i pomfrit. on ga istovremeno povezuje sa serijom empirijskih pitanja i time izbegava zamku čistog intelektualizma. Burdije odbacuje podelu na metodološki individualizam i metodološki holizam i usvaja stanovište koje se može označiti kao metodološki relacionizam. steče­ noj sklonosti razlikovanja različitih kulturnih objekata estetskog uživanja i njihovog različitog vrednovanja. u smislu elitne kulture (na primer.

Burdije posmatra kulturu kao neki vid ekonomije ili tržišta. ukusi prema umetnosti ili filmu povezani su s ukusima prema hrani. Ali. prirodom pozicija i interesima koji su s njima povezani. najznačajniji je njihov dijalektički odnos. habitusom. nego površna mišljenja i verbalni izrazi. Sklonosti ljudi. u totalitetu i celini. oblikovane su habitusom.288 D Ž O R D Ž RlCER . Taj kapital je velikim delom rezultat klasnog porekla ljudi i njihovog . polje i habitus međusobno se definišu. ukusi igraju ulogu „provodadžije". Kroz ukuse jedan habitus izražava svoju kompatibilnost s drugim habitusom. naročito kulturne prakse. Iako su za Burdijea važni i habitus i polje. Te prakse. treba posmatrati u kontekstu svih međusobnih odnosa. iako naizgled izolovani. Na tom tržištu ljudi koriste kulturni a ne ekonomski kapital. Dakle. čak i u odnosu na tako obične aspekte kulture kao što je odeća. Cilj svih tih sklonosti jeste da objedine klase. naravno. Ukus je šansa da se zauzme i ojača pozicija pojedinca u okviru polja. Međutim. kao i sve druge. Dijalektički gledano. makar i nesvesno. On ta polja vidi kao niz položaja na kojima se odvija mnoštvo igara.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREU prema različitim vrstama muzike ili filmova. Drugim recima. Ukuse mno­ go više oblikuju te duboko ukorenjene i dugotrajne dispozicije. svet kulturnih dela povezan je s hijerarhijskim svetom socijalnih kla­ sa. Ne treba posebno naglašavati da Burdije ukuse takođe po­ vezuje sa svojim ključnim konceptom. tačnije. Izvan dijalektičkog odnosa između habitusa i polja. koja preduzimaju dejstvenici (individualni ili kolektivni) na posebnim pozicijama. polje druš­ tvene klase ima dubok uticaj na sposobnost pojedinca da igra ovu igru. i sam je hijerarhijski i hijerarhizujući. Dva su međusobno povezana polja uključena u Burdijeovu studiju ukusa: klasni odnosi (naročito u okviru frakcija domi­ nantne klase) i kulturni odnosi. Sledstveno. nastaju prakse. nameštaj ili kuvanje. određena su strukturom polja. Ta delanja. oni iz viših klasa mnogo su sposobniji da svoje ukuse nametnu i suprotstave ukusima onih iz nižih klasa. struktura klase je ta koja oblikuje habitus. ta igra takođe podrazumeva samopozicioniranje i upotrebu širokog spektra strategija koje pojedincu omogućavaju da se istakne u igri. sportu ili frizurama.

pića koja piju. U stvari. koji troše kako bi popravili svoju poziciju. „mercedes") donosi profit. on tvrdi da svaki akter želi da zauzme određenu poziciju unutar polja da bi se razlikovao od onih koji zauzimaju susedne pozicije. Međutim. novina koje čitaju. To što se jedan izbor (koncertni klavir) vidi kao izraz visokog statusa. suština borbe je u klasnom sistemu. Na tržištu ljudi stiču manji ili veći kapital. već takođe strukturira i ono što proizvođači proizvode da bi zadovoljili tu potražnju. Kurir ili Vreme ili letovališta koja posećuju . Promene u kulturnim dobrima vode izmenama ukusa. „mercedes" ili „yugo". ili ga gube. postoji gotovo neiscrpan skup polja na kojima je moguće ispoljavati razlike. a kulturna . ali promene ukusa takođe najčešće proizvode promene kulturnih dobara. čime po­ goršavaju svoju poziciju na tržištu. ili čak donosi gubitak. „sinalco" ili „happy day". već i na razliku u moći. onaj ko kupi koncertni klavir razlikuje se od onoga ko iza­ bere harmoniku. vladaj uća klasa nasuprot potčinjenoj klasi). pozicija u polju ne ukazuje samo na razliku u položaju. dok se drugi (harmonika) smatra vulgarnim. rezultat je dominacije jednog gledišta i simboličkog nasilja koje se sprovodi nad onima koji imaju drugačiji pogled na stvari. Umesto toga. Ljudi kroz ukuse pokazuju koliko su različiti od drugih. Struktura polja ne samo da uslovljava želje potrošača za kulturnim dobrima. dok nabavka drugih („yugo") ne donosi nikakav dobitak. Burdi­ je se dobro pomučio da razjasni kako se njegova pozicija ne svodi prosto na koncept upadljive potrošnje Torstena Veblena (vidi glavu 3) po kojoj je osnovna pokretačka snaga ljudskog ponašanja potra­ ga za distinkcijom (razlikom). Na primer. Kupovina određenih kulturnih do­ bara (na primer.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 289 obrazovnog iskustva. Ljudi nastoje da se razlikuju u čitavom spektru kulturnih polja . Ali. sledbenici stare mode naspram sledbenika nove mode) i klasnoj oblasti (na primer. Odnosi razlikovanja objektivno su inkorporirani u ove proizvode i reaktiviraju se pri svakoj kupovini. automobila koje voze. kada se pogledaju sva polja zajedno. Između prirode kulturnih proizvoda i ukusa postoji dijalek­ tika. Promene u ukusu (a Burdije sva polja posmatra kroz vre­ me) rezultat su borbe između suprotnih snaga u kulturnoj (na primer.Crnogorsko primorje ili Maldivi.

Ta hije­ rarhija se odražava. Postoji veliki broj manjih uni­ verziteta (većina državnih univerziteta) koji bi želeli da po­ stignu elitni status. Primera takvih borbi ima više. To je mreža odnosa objektivnih pozicija. Recimo. Harvard.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOflE* j borba između umetnika i intelektualaca. zapošljavaju njihove najbolje profesore. i u fondovima koji su * namenjeni pojedinim fakultetima. Kao i druga polja. Iako Burdije pridaje veliki značaj društvenim klasama. Elitni uni­ verziteti gotovo uvek podrivaju njihove napore tako što. između ostalog. Postoji relativno mali broj elitnih univerziteta u SAD (na primer. i koji stvaraju najveći broj doktora nauka. na primer. istorija i engleski jezik) kotiraju još niže. profesora različitih ni­ voa. U okviru svakog univerziteta po­ tus. Među tim pozicijama nalaze se univerziteti i koledži. predstavlj* odraz neprekidne borbe između različitih frakcija vladajuće klase za pozicije s kojih je moguće definisati kulturu. on ne želi da ih svodi na puko eko­ nomsko pitanje ili na odnose proizvodnje. Primena socioloških koncepata na savremeno društvo „Polje"američkog višeg obrazovanja danas Početkom 21. sekretara i dekana. 1. odnosno čitav društveni svet. dok se umetnost i neke društvene nauke (na primer. Fakulteti protiv fakulteta. širok spektar aka­ demskih odeljenja. stoji statusna hijerarhija medu fakultetima. Suprotnosti u okviru klasne strukture uslovljavaju suprotnosti u ukusima i habitusu. diplomiranih studenata i nesvršenih studenata. obrazovanje se može posmatrati kao široko bojno polje na kome se odvija mnoštvo borbi da bi se zaštitile ili poboljšale pozicije. veka visoko obrazovanje u Sjedinjenim Drža­ vama svakako predstavlja polje u smislu termina koji koristi Burdije. Elitni univerziteti naspram onih koji pretenduju na taj sta­ 2. kao i prosečnim platama . pri­ rodne nauke (kao što su fizika ili hernija) gotovo uvek se kotiraju iznad društvenih nauka (kao što su ekonomija ili sociologija). Stenford) kojima pripada najveći deo najpoznatijih i najproduktivnijih naučnika.290 i D ž O R D Ž RlCER . ali to je praktično nemoguće. osoblja itd. već smatra da je klasa definisana i habitusom. na primer.

Burdije nudi jednu osobenu teoriju o odnosima između dejstvenosti i strukture. postojeći nastavni kadar odlučuje koli­ ko će biti težak taj proces i ko će postati doktor nauka. Međutim. naročito ako su ambi­ ciozni. Međutim. U tom smislu. s drugim članovima nastav­ nog kadra. Studentima je potreb­ rand nalaze se mnogo niže u statusnoj hijerarhiji od većine nižeg nastavničkog osoblja koje. profesori su ti koji odlučuju ko će od niže rangiranog osoblja biti unapređen. Naravno. ali nam makar pruža neku sliku o tome. Svi koji su upisali poslediplomske studije žele da dobiju master diplomu ili doktorat jer se nadaju da će im to omogućiti da zauzmu pozicije na fakultetu. niže rangirano osoblje pokušava da osvoji deo moći koju poseduju profesori. na estetske prakse) i njegovog odbijanja da se bavi jalovim intelektualizmom. Stariji profesori naspram mlađih. ovim nije iscrpljena lista položaja. Nastavni kadar naspram dodiplomaca. Fakulteti nižeg ranga često se bore da se po­ pnu na hijerarhijskoj lestvici kako bi obezbedili više sredsta­ va. ima moć nad njima. fesori imaju najveću moć u akademskom svetu. Njegova teorija karakte­ ristična je i zbog usredsređivanja na prakse (u ovom slučaju. Opštije rečeno. .SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 291 3. asistenti i docenti tek nastoje da postanu profesori i zauzmu njihova mesta. veće plate i veći prestiž. odnosa i borbi na polju savremenog višeg obrazovanja u Sjedinjenim Drža­ vama. a najčešće im se suprotstavljaju fakulteti višeg ranga. a ovi. Masteri i dokto­ 4. ali ovi. 5. ne treba posebno naglašavati. a možda čak i prelazak na neki elitni univerzitet. nisu naročito voljni da je dele. Saradnici. ona predstavlja povratak marksistič­ kom interesovanju za odnose između teorije i prakse. Redovni i vanredni pro­ na fakultetima. no vreme i pažnja nastavnika. većinu svog vremena posvećuju pisanju i istraživanji­ ma koja će im doneti unapređenja. Profesorski kadar naspram postdiplomaca. u kontekstu svog interesovanja za dija­ lektički odnos između habitusa i polja.

Suprotno Gidensu. 16. Postoji veći broj ovih odnosa razmene i oni su međusobno pove­ zani u pojedinačnu mrežnu strukturu. Međusobno su povezani do te mere da ljudi. kao i odnosi­ ma razmene. M o ć (potencijalni trošak koji jedan akter može da nametne dru­ gom) i zavisnost (potencijalni trošak koji je jedan akter voljan da toleriše u okviru odnosa razmene) dva su koncepta koja su u središtu Emersonove integrativne teorije razmene. različiti akte­ ri različito vrednuju različite resurse i imaju različite mogućnosti razmene i različite međusobne odnose razmene. Struktura se nekonvencionalno definiše kao skup instrumenata strukturacije (naročito pravila i resursi) koji sličnim društvenim praksama daju sistemsku formu. Polje je mreža odnosa među objektivnim pozicijama u okviru polja. 7. 11. u procesu delanja. Gidensov pristup karaktriše moć koju on pripisuje dejstveniku. Habitus je mentalna ili kognitivna struktura kroz koju ljudi de­ luju u društvenom svetu. Pozicije dejstvenika na polju određene su veličinom kapitala ekonomskog. ili su odnosi između aktera ili kolektiva koji se reprodukuju i tako postaju redovne društvene prakse. 12. produkuju (stvaraju) i reprodukuju strukture u kojima postoje. Strukturacija se zasniva na ideji da dejstvenici i strukture nisu nezavisni jedni od drugih. Arčer takođe tvrdi da se kultura ignoriše. Polje je mesto borbi čiji je cilj zauzimanje prestižnih pozicija. 3. oni se ne mogu međusobno odvojiti. te da treba da se fokusiramo na odnose između kulture i dejstvenosti. 13. 6. 2. Margaret Arčer zastupa dualizam. Mreža razmene jeste mreža društvenih odnosa koji uključuju odtedeni broj individualnih ili kolektivnih aktera. 17. iako su u društvenom svetu isprepletane. 14. društvenog i simboličkog. 9. Društveni sistemi predstavljaju reprodukovane društvene prak­ se. Burdijeova integrativna teorija bavi se odnosom između habitusa i polja. kulturnog. Ričard Emerson formulisao je jednu integrativniju teoriju razmene. 10. 5. Teorija strukturacije Entonija Gidensa bavi se dejstvenicima i strukturama kao dualitetom. 4.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN Sažetak 1. Emerson se bavio psihološkim osnovama razmene.292 D20RD2 RlCER . 15. 8. . u kome se strukture i dejstvenost mogu analitički razlikovati. mrežama i strukturama na mikronivou.

Burdije. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Miloš i Spasić. Mouzelis. Narcisovo ogledah. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Sociologije svakodnevnog života. Spasić. Beograd: Clio. Nasleđe Pjera Burdijea: pouke i nadahnuća.SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 293 Literatura za dalje čitanje Burdije. Ivana (2004). Nicos (2000). Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju/Zavod za kulturni razvitak. Pjer (1999). . Ivana [uredili] (2006). Nemanjić. Nacrt za jednu teoriju prakse. Pjer (2000). Sociologijska teorija. Stoje pošlo krivo? Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo.

inkorporirajući otkrića interdisciplinarne zajednice.GLAVA 8 SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE Patriša Madu Džilijan Lengerman Nibruk Univerzitet Džordž Vašington Američki univerzitet Osnovna teorijska pitanja Savremene feminističke teorije Ka feminističkoj sociološkoj teoriji Sažetak Literatura za dalje čitanje Feministička teorija predstavlja uopšten. Ona je usmerena na ženu na dva načina. . polazište svake feminističke teorije jeste iskustvo i položaj žena u društvu. Feministička teorija . Savremena feministič­ ka teorija javlja se nakon drugog talasa aktivizma (1960-1990) koji je bio usmeren na to da se osnovna politička prava upotrebe da se bi se žene ekonomski i socijalno izjednačile s muškarcima. Feministička teorija se razlikuje od većine socioloških teorija koje su razmatrane u ovoj knjizi po tome što je interdisciplinarna i po tome što feministički sociolozi i sociološkinje pokušavaju da rašire i prodube disciplinarno znanje. feministička teorija pokušava da opiše i kritički evaluira svet sa ženskog stanovišta. godine) koji je bio usmeren na borbu žena za pravo glasa i učešće u političkom procesu. širok sistem ideja o društvenom životu i ljud­ skom iskustvu koji se razvio iz ženske perspektive. Drugo. Istorijski gledano. Klasične korene savremene feminističke teorije na­ lazimo u prvom talasu feminističkog aktivizma (otprilike izme­ đu 1848. feministička teorija razvila se kao posledi­ ca feminističkog aktivizma koji je prošao kroz „talase" kolektivne mobilizacije. i 1920.uopšten. širok sistem ide­ ja o društvenom životu i ljudskom iskustvu koji se razvio iz žen­ ske perspektive. Prvo.

Zaista. već u tome što postoji namera da se one odatle isključe. zajedno s muškarcima. aktivno stvarale veliki broj situacija koje sociolozi danas istražuju.ženske uloge bile su manje privilegovane i bile su podređene muškim ulogama. kako muški. Ako ih negde nema. često su bili slepi za njihovo prisustvo.296 D Ž O R D Ž RlCER . ali obavljajući i čitav niz drugih uloga žene su. šta one zapravo rade? Kako one doživljavaju situaciju koja se istražuje? Koji je nji­ hov doprinos tome o čemu pišemo? Sta to znači za njih? Četrdeset godina neprekidnog postavljanja tog pitanja do­ velo je do nekih opštih zaključaka. Žene su prisutne u najvećem broju društvenih situacija. iako su žene bile aktivno prisutne u najvećem broju druš­ tvenih situacija. žene igraju uloge koje se prilično razlikuju od onih u kojima ih većina nas zamišlja (na primer. Drugo osnovno pitanje feminizma glasi: Zašto je onda sve tako kako jeste? Prvo pitanje iziskuje opis društva. ženske uloge u najvećem broju situacija. razlikovale su se od muških uloga . razlog nije u tome što one za to nisu sposobne ili što nemaju interesa da tu budu. godine i traje sve do danas. Opis i objašnjenje društva dva su lica bilo koje sociološke teorije. naučnici. . nalaze žene? Ako nisu prisutne. Pokušaji feminizma da od­ govori na ta pitanja doveli su do teorije koja je od univerzalnog značaja za sociologiju. drugo pitanje zahteva objašnjenje tog društva. veku. kao supruge i majke. iako od suštinske važ­ nosti. javnost i društveni akteri. Osim toga.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE « 1 Borba se nastavlja s trećim talasom aktivizma koji je otpočeo 1990. Tamo gde su prisutne. Nji­ hova nevidljivost samo je jedan od pokazatelja nejednakosti iz­ među muškaraca i žena. u situaciji koja se ovde istražuje. Me­ đutim. zašto nisu? Ako jesu prisutne. U njoj će možda učestvovati neki od vas koji će najveći deo svog života proživeti u 21. OSNOVNA TEORIJSKA PITANJA Savremena feministička teorija započinje naizgled jednostav­ nim pitanjem: Šta ćemo sa ženama? To se može iskazati i na sledeći način: Gde se. kao pasivne supruge ili majke). tako i ženski.

Osim u feminizmu. položaja koji se definiše klasom. nejednakost i razlika u ulogama u odnosu na muš­ karce. . feministič­ ka teorija postavila je i četvrto pitanje: Sta ćemo s razlikama medu ženama? Istraživanje tog pitanja vodilo je do opšteg zaključka da se nevidljivost. religijom. koje načelno karakterišu živote žena. Ali. tako i iz drugih delova sveta). Feminis­ tkinje su. zapravo nije ništa drugo do odraz iskustva onih koji eko­ nomski i politički upravljaju društvom. emotivnim preferencijama. To znanje može da se relativizuje ako se vratimo na stanovište žene koja je kroz istoriju za­ uzimala uvek podređenu ali neophodnu ulogu pomoću koje se stvaralo i održavalo društvo u kome živimo. Pošto se krug feminista i feministkinja koji istražuju navede­ na pitanja sve više širio i uključivao sve veći broj ljudi iz različitih disciplina (kako iz SAD. nalaze pod velikim uticajem položaja žene u društvu. rasom. starosnim dobom. etnicitetom i globalnim položajem. to jest muškaraca kao gospodara. feministička teorija ne bavi se samo ženama. Osnovna teorijska pitanja feminizma danas nas vode do sličnog radikalnog preokreta u razumevanju sveta: ono što prihvatamo kao univerzalno i apsolutno znanje. Marks je pre više od jednog veka tvrdio da znanje. društvenim teorijama koje nastaju pod uticajem teoretičara koji pripadaju rasnim i etničkim manjinama i teoretičarima iz postkolonijalnih društava. stvorile univerzalno primenjivu teoriju socijalnog života koja može da se poredi s Marksovom revolucionarnom misli. Budući da feminističke teoretičarke po­ hvataju kritičku teoriji one se pitaju kako njihov rad može da unapredi živote ljudi koje one proučavaju. bračnim statusom. neomarksizmu. zapra­ vo je znanje koje je izvedeno iz iskustva moćnih slojeva društva. za koje ljudi veruju da predstavlja apsolutne i univerzalne iskaze o istini i društvu. pokušavajući da odgovore na osnovna pitanja femini­ stičke teorije. nju nalazimo još u marksizmu.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 297 Feministkinje postavljaju i treće pitanje: kako možemo promeniti i unaprediti društvo tako da ono bude pravedno za sve ljude? Ta privrženost društvenoj transformaciji u interesu pravde posebna je karakteristika kritičke socijalne teorije. On je tvrdio još i to da je moguće gledati na svet sa stanovišta radnika koji je ekonomski i politički podređen.

žene koje pripadaju radničkoj klasi i lezbejke počele su da se suprotstavljaju beloj privilegovanoj klasi heteroseksualnih vodećih feministkinja. feminizam ne samo da relativizuje etablirano znanje. fe­ minizam je sam. Međutim. 3. ukazujući na njegovu mušku pristrasnost i rodnu politiku koja ga uobličuje i iz koje ono crpi svoje osnovne postulate.298 D Ž O R D Ž RlCER . Na taj način. Položaj žena u najvećem broju situacija ne samo da je različit. Žene su ugnjetavane: drugim recima. već da postoji više njih.SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREVI Feminizam na jedan radikalan način dovodi u pitanje etabli­ rani sistem znanja. (sažeto u tabeli 8. podređene. SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE Feministička sociološka teorija izrasla je iz opšte feminističke teorije. iz sopstvenog teoretskog okvira. Te žene tvrde da ne postoji samo jedno jedinstveno žensko stanovište i jedan sistem znanja. Položaj žena i njihovo iskustvo. već ga takođe dekonstruiše. žene u postkolonijalnim društvima. Obojene žene. već je takođe manje privilegovan ili nejednak po­ ložaju muškarca. suprotstavljajući mu žensko razumevanje real­ nosti. Postoje četiri glavna odgovora: 1. U ovom odeljku izložićemo tipologiju feminističkih teorija koje su proizašle iz odgovora na to pitanje. učaurene i iskorišćavane od strane muškaraca.1) kao i najvažnije femi­ nističke sociološke teorije. Položaj žena treba da se razume kao direktna posledica odnosa moći muškaraca i žena. . Različite varijante feminističke sociološke teorije nude ra­ zličite odgovore na pitanje: „Sta ćemo sa ženama?". postao predmet relativizovanja i dekonstrukcionitičkih pritisaka. 2. Druga dekonstrukcionitička struja unutar feminizma dolazi iz narastaj uće postmodernističke litera­ ture (vidi glavu 9) koja postavlja pitanje o rodu kao neizdiferenciranom konceptu i individualnom sopstvu kao stabilnoj poziciji svesti i ličnosti iz kojih se rod i svet mogu iskusiti. u poslednje dve decenije. u najvećem broju situa­ cija razlikuju se od položaja i iskustva muškaraca u istim situacijama. one su sputane.

manje privilegovan ili nejednak položaju muškarca.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 299 4. Psihoanalitički feminizam Radikalni feminizam Strukturalno ugnjetavanje Žensko iskustvo razlike. emotivne preferencije. starosno d o b a . već je. Kulturni feminizam Biološki feminizam Institucionalni feminizam Interaktivni feminizam Fenomenološki feminizam Rodne nejednakosti Položaj žena u najvećem broju situacija ne samo da je različit. Liberalni feminizam Rodno ugnjetavanje Žene su ugnjetavane: drugim re­ cima.odgovori na eksplanatorno pitanje: Zašto je pozicija žene takva kakva jeste? Rodne razlike Položaj žena i njihovo iskustvo. strukturalnog ugnjetavanja ili vek­ tora ugnjetavanja i privilegija u koje s p a d a j u klasa. rasa. bračni status i globalni položaj. . nejednakosti i ugnjetavanja ra­ zlikuje se u zavisnosti o d njihovog opšteg položaja unutar društvenog uređenja. podređene. etnicitet.1 Pregled varijanata feminističke teorije O v i načelni odgovori m o g u dalje d a se razlože u zavisnosti o d o d g o v o r a na d r u g o o s n o v n o pitanje feminističke teorije: „ Z a ­ što je sve tako kako j e s t e " (videti tabelu 8. u najvećem broju situacija razlikuju se od položaja i iskustva muškaraca u istim situacijama. Socijalistički feminizam Teorija intersekcionalnosti Tabela 8. učaurene i iskorišćavane od strane muškaraca.1). Osnovne varijante feminističke teorije . takode.odgovori na deskriptivno pitanje: Sta ćemo sa ženama? Distinkcije unutar teorija . one su sputane. patrijarhata i rasizma. Ž e n s k o iskustvo razlike. nejedna­ kosti i ugnjetenosti razlikuje se s obzirom na položaj žene unutar kapitalizma.

Veliki broj teorijskih radova opire se kategorizaciji. ključne razlike unutar njih i preporuke na osnovu kojih je moguće nešto promeniti. Ali feministička teorija ne bi trebalo da se meša sa sociologijom roda. odnosa i identite­ ta. da vodimo računa o tri važne stvari: 1. s ciljem da se nadu odgovori na pojedinačne probleme.300 D Ž O R D Ž RlCER . Opisaćemo opšte karakteristike sva­ kog od ovih pristupa. misli se na to da je on proizvod definicije ljudi.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE'. Sociologija roda . *" 2. rodne ugnjetenosti i strukturalne ugnjetenosti. radi se o istraživanju muških i ženskih uloga. odnosa i identiteta).društveno konstruisan obrazac muškosti i ženskosti i društveno kon­ struisan obrazac odnosa muškarca i žene. . već je sve posledica ljudske interpretacije. rodne nejednakosti. Glavna karakteristika savremenih feminističkih teorija je­ ste to da one predstavljaju mešavinu ideja sakupljenih iz različitih teorija i disciplina. U nastavku ovog odeljka bavićemo se feminističkim teo­ rijama rodne razlike. plod je rada sociologa koji istražuju pojedinačni aspekt društva. Rod . Po­ trebno je ili govoriti o njihovim osnovnim teorijskim na­ lazima ili praviti razliku između njihovih različitih teorij­ skih formulacija. Po ovom shvatanju. Sociologija roda. Društvena konstrukcija — proces kolektivnog definisanja u kojem ljudi stva­ raju društvo koje se smatra „stvarnim". U osnovi svih odgovora koje je dala feministička sociološka teorija nalazi se ideja roda. a ne njihova prirodna karakteristika. Potrebno je. ništa nije objektivno dato. Rod razumemo kao društveno konstruisani obrazac muškosti i ženskosti i društveno konstruisan: obrazac odnosa muškarca i žene. kao i sociologija devijantnosti ili malih grupa.istraživanje socijalno konstruisanih muških (ženskih uloga. međutim. Feministička sociološka teorija činjenicu roda uzima kao pola­ znu osnovu s koje objašnjava celokupnu društvenu stvarnost. Kada se kaže da je rod društveno konstruisan. U ovom sluča­ ju.Ta ideja u suprotnosti je s uverenjem (koje prihvataju neki ljudi i neke nesociološke feminističke teorije) da rod odražava urođene polne razlike. kao što su na primer politika tela ili priroda države.

Kao što su nekada muški socijalni i politički teo­ retičari mislili da su muškarci prirodno sposobniji od žena. ovde nećemo pokušati da predstavi­ mo celokupan opus feminističke teorije. glasio je da su žene prirod­ no inferiorne u odnosu na muškarce. otvorenost za emocionalno iskustvo karakteristično za žene. dobro poznati strah žena od matematike i očiglednu činjenicu da su žene predodređenije da se brinu o maloj deci od muškaraca. sposobnost bri­ ge za drugog koja je svojstvena samo ženama. Rodne razlike Argument koji se dugo koristio da bi se opravdao podređen položaj žena u odnosu na muškarce. briga. ženske fantazije o seksualnosti i intimnosti. tvrdile su da su za upravljanje državom neophodne ženske vrline kao što su saradnja.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 301 3. interakciono i fenomenološko. ženski način komunikacije. ženski obrasci mo­ tivacije za ostvarenjem. tvrdi ona. ili feminističke ličnosti. Do sada su feminističke teoretičarke razvile četiri glavna objašnjenja rodnih razlika: biološko. Sociološkinja Alis Rosi povezala je različite biološke funkcije muškaraca i žena s različitim obrascima hormonalno determinisanog razvoja tokom životnog ciklusa. uzdižući pozitivne aspekte feminističkog karaktera. pacifizam i nenasilnost u rešavanju sukoba. Potom je taj razvoj povezala s polno specifičnim varijacijama u takvim osobinama kao što su osetljivost na svetio i zvuk. institucionalno. Budući da je u poslednjih par decenija feministička lite­ ratura dosta narasla. tako neke feministkinje danas tvrde da postoje posebni standardi etič­ kog rasuđivanja koji su svojstveni samo ženama. Prve teoretičarke kulturnog feminiz­ ma. S ovakvim načinom razmišljanja nastavilo se na različite načine sve do da­ našnjeg dana. i razlikama u levim i desnim delovima mozga. utiču na različite obrasce za igru u detinjstvu. Feministkinje prvog talasa koje su stvorile teoriju kulturnog feminizma preokrenule su taj argument. Te razlike. Rosijeva tvrdi da socio­ kulturna struktura mora da se izmeni kako bi putem društvenog . niži nivo agresivnog ponašanja i veća sposobnost žena za miran saživot. Džejn Adams i Sarlot Perkins Gilman.

gura na same margine konceptualnog uobličenja. tvrde da se rodne razlike reprodukuju u interaktivnim praksama u kojima se kultur­ na tipifikacija roda odigrava. Ta kultura žensko iskustvo i načine na koje žene mogu spoznati sebe. Budući da se te uloge ostvaruju unutar privatne sfere doma i porodice. Neka istraživanja tvrde da žensko iskustvo socijalizacije i institucional­ nih uloga navodi žene na poseban oblik političkog aktivizma kao što je. razvile su jednu od najdugotrajnijih tema u feminističkoj teoriji: marginalizaciju žene kao Drugog u kulturi koju su stvorili muškarci. za brak ili majčinstvo) poseb­ no se pripremaju za obavljanje takvih različitih životnih uloga u skladu sa scenarijom koji je utemeljen u rodnim razlikama. Oni smatraju kako ljudi igraju rodne uloge ulazeći u različite interakcije unutar svakodnevice. objektificiranog bića kome su dodeljene karakterne crte koje predstavljaju suprotnost delatnosti muškarca. (Klasičnu formulaciju ove teme na­ lazimo u delu Simon de Bovoar. neki sociolozi smatraju da teorija socijalizacije i te­ orija uloga nude objašnjenje koje je previše statično i previše ogra­ ničeno. recimo. Međutim. stvarajući konstrukciju žene kao „Drugog". žene vode drugačije živote od muškaraca i imaju različita životna iskustva od njih. Deca (ali i odrasli koji se spremaju. Razlika koja postoji između muškaraca i žena jednim delom proizilazi iz kulturne konstrukcije koja isključuje žene .302 DŽORDŽ RlCER . recimo. Drugi pol) Po mišljenju ovih teoretičarki. na koju se sociolozi sve više pozivaju. etnometodolozi. svet je definisan kulturom koju stvaraju muškarci. potvrđujući sebi i drugima da su rodna bića. učešće u pokretima za zaštitu čovekove okoline. U jednoj raspravi. One se od malih nogu kroz socijalizaciju navikavaju na ulogu majke i supruge.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI učenja omogućila kompenzaciju za sve one nedostatke uslovljene biološkim predispozicijama muškaraca i žena. za koga se tvrdi da je jedini sposoban da menja svet oko sebe. maj­ ke i domaćice. Feminističke teoretičarke koje nude egzistencijalnu i fenomenološku analizu. Ključne razlike proizilaze iz rodne podele rada koja je ženama dodelila uloge supruge. osnažuje i transformiše. Kendas Vest i Don Zimerman. Institucionalna objašnjenja polaze od toga da rodne razlike proizilaze iz različitih uloga koje muškarci i žene igraju unutar različitog institucionalnog okruženja.

nacionalnosti (državljanstvu) ili bilo kojem drugom značaj­ nom činiocu. te da javno znanje. reći da postoji rodna nejednakost. isto je što i tvrditi da su ženama uskraćeni struktur­ ni resursi koji su im neophodni da bi zadovoljile svoju potrebu za samoostvarenjem (koju imaju i muškarci). a ne dejstvenik). Pitanja koja se ovde postavlja­ ju jesu da li žene mogu da se oslobode statusa objekta/Drugog. bez obzira na to da li se taj položaj zasniva na klasi. Rodna nejednakost Feminističke teorije rodne nejednakosti tvrde da je položaj žena i muškaraca u društvu ne samo različit. već i nejednak. Stoga. U svom najratobornijem obliku taj teorijski pristup iznosi jednu vekovima staru feminističku tvrdnju: kada ženski način bivstvovanja posta­ ne deo javnog života. Sva ljudska bića imaju duboku potrebu za slobodom koja im omogućuje sa­ moostvarenje. Nejednakost proističe iz organizacije društva. te da li u tom oslobođenju moraju da postanu kao muškarci ili mogu da ostvare neki poseban i drugačiji subjektivitet. teoretičarke rodne razlike zahtevaju da se ženski načini bivstvovanja priznaju kao legitimne i održive alternative muškim načinima bivstvovanja. Žene uvek imaju niži društveni ugled i manje materijalnih resursa. profesiji. rasi.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 303 (žena pasivni akter. etničkom poreklu. . a drugim delom iz činjeni­ ce da žene internalizuju Drugog. veroispovesti. a ne iz bioloških ili drugih razlika između žena i muškaraca. moći i prilika za samoostvarenje od muškaraca koji se nalaze na sličnom društvenom položaju. obrazova­ nju. svet će biti bezbedniji i pravedniji. akademsko istraživanje i organizacija društvenog života ozbiljno uzmu u obzir način ženskog bivstvovanja. kao i sposobnost da se prilagode ograničenjima ili prilikama situacija u kojima se nalaze. Sve teorije o rodnoj nejednakosti pretpostavljaju da će žene i muškarci reagovati prilič­ no lako i prirodno na egalitarnije društvene strukture i situacije. U pokušaju da dođu do promena. Pristrasnost tog argumenta koji su radikalno razvile francuske psihoanalitičarke i feministkinje kao što su Elen Siksu i Lis Irigaraj sastoji se u tvrdnji da će žena razviti svest i kulturu koja je jedin­ stveno njena i različita od one koju ima muškarac.

U tom pogledu. pa čak ni da samostalno donese odluku o sopstvenom testamentu. zadiru duboko u ličnost. teoretičarke rodne nejednakosti razlikuju se od teoretičarki rodne razlike koje smatraju da rodne razlike. rad. godine. te da su dugotrajne i teško promenljive. Liberalni feminizam. U originalu iz 1776. Princip po kome su žene i muškarci jednaki. rodna nejednakost rezultat je patri­ jarhalnih i seksističkih obrazaca podele rada. obrazovanje i mediji. godine stoji samo reč „muškarci".i žene" dodato je u prvoj rečenici. žena nije mogla da poseduje svojinu ili prima platu na svoje ime. ona nije mogla da dobije starateljstvo nad svojom decom. Pored toga. kao ni da rade u zdravstvu.. Konvencija u Seneka Folsu zaključila je svoj rad usvajanjem Deklaracije osećanja (Declaration of Sentiments) koja započinje preispitivanjem Deklaracije nezavisnosti iz 1776. Po ovoj teoriji. Muževi su imali pravo. da budu članovi porote (čak ni onda kada je na klupi za optužene sedela žena). Osnovne ideje liberalne feminističke teorije u toj meri su isprepletene s istorijom američkog femini­ stičkog pokreta. .feministička teorija nejednakosti koja tvrdi da su žene jednake s muškarcima u tome što su i one sposobne za donošenje razlož­ nih moralnih sudova. godine: „Smatramo da su sledeće istine samoočigledne: da su svi muškarci i žene stvoreni jednaki". a rodna jednakost može se ostvariti ako se preoblikuju obrasci podele rada u ključnim društvenim ustanovama. održane u mestu Seneka Fols u državi Njujork. sudstvu i crkvi. ali i dužnost da primenjuju silu da bi disciplinovali ženu. da zauzi­ maju mesto u javnoj administraciji. 1848.304 D Ž O R D Ž RlCER . Politički i konceptualno gledano. One nisu mogle da glasaju. u vreme prve konvencije o ženskim pravima u ljudskoj istoriji. te teorije afirmišu tezu po kojoj je promena si­ tuacije moguća. kao što su: pravo. ma šta da je njihov uzrok.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Drugim recima. danas se u tolikoj meri uzima zdravo za gotovo da je teško zamisliti da je on uopšte ikada činio po­ četnu poziciju feminističke teorije. žene su bile građanke dru­ gog reda. Ako je bila udata. porodica. što je često završavalo fizičkim maltretiranjem. to je tada bio jedan radikalan zahtev. On je smestio žensku potrebu za pravdom u intelektualni Liberalni feminizam . ostvarene i razrađene u praksi. te uspešno inkorporisane u društvenu svakodnevicu. u slučaju ra­ zvoda braka. Ovo . da nam mnogi njeni fun­ damentalni principi danas izgledaju trivijalno. Ali.

Prvi samostalan korak napravila je sa 17 godina kada je iz svoje jevrejske imigracione porodice preš­ la na Univerzitet u Minesoti.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 305 diskurs prosvetiteljstva. Tamo je studirala s Pitirimom Sorokinom. nakon Deklaracije. Teorijsko putovanje liberalnog feminizma od 1848. prenesu na poslove upravljanja državom. Te prakse. koji je kasnije osnovao Odeljenje za sociologiju na Harvardskom univerzitetu. Da li jednakost takođe podrazumeva da su ljudi isti? Ako „jednaki" ne znači „isti". L. stavljale su žene u nepravedan. razvijenu unutar doma i porodice. i za koga se . juna 1903. imaju prirodno pravo da učestvuju u poli­ tici i upravljaju društvom u sopstveno ime. godine do danas predstavlja višeslojno istraživanje i operacionalizaciju tvrdnje da su žene i muškarci jednaki. Osim toga. Džesi Bernard Biografska skica Džesi Bernard (rođena kao Džesi Ravič) rođena je 8. i sa L. Razlike između muškaraca i žena nisu proizašle iz biologije. a ne bio­ loških razlika. godine u Mineapolisu. kao i muškarci. Dok je kulturni feminizam (vidi odeljak o rodnim razlika­ ma) tvrdio da žene imaju dužnost da svoju karakterističnu sen­ zibilnost. kako da će se onda koncept jednakosti primeniti podjednako na osobe različitog pola? U pokušaju da odgovori na ta pitanja. savremeni liberalni feminizam postao je vodeći u teorijskom zagovaranju teze po kojoj je rod proizvod društvene konstrukcije. koji je bio jedan od saosnivača American sociological review. Ta prava omogućila su ženama da uđu u političku arenu i zatraže punu jednakost sa muškarcima. Američke i Francuske revolucije i abolicionističkog pokreta. žena se više ne doživljava kao osoba koju možemo da zamislimo isključivo u kontekstu doma i porodice. neravnopravan položaj i otvorile su prostor za različit tretman žena. klasični liberalni feminizam tvrdio je da žene. Bernardom. nego iz ideja i prakse koje su bile usmerene na to da definišu nejednak status muškarca i žene. poziva­ jući javnost da ih podrži. već i kao autonomna individua sa pripadajućim pravima.

Liberalne feministkinje istražuju sveprisutnost seksizma. Njen muž umro je 1951. Bernardovi su bili na Državnom univerzitetu Pensilvanija.obrazovanju. kao i podizanju svoje dece. između 1964. i 1996.306 D20RD2 RlCER . provodeći vreme u predavanju i pisanju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI udala 1925. porodici . feministkinje su objašnjavale pozivajući se na seksizam. preselila se u Vašington da bi se potpuno posvetila pisanju i istraživanju. Seksizam definišemo kao sistem diskriminatornih stavova i praksi koji ima za cilj da privileguje muško iskustvo. zdravstvu. Primera je mnogo. a ne objektivno. Činjenicu da su takve barijere postojale i da su pokušaji da se one uklone nailazili na jak otpor. godine. a Džesi je počela da prerasta pozitivizam. Holokaust je uništio njenu veru u to da nauka može da spozna i proizvede pravedan svet. tako i za ono što je ona imala da kaže o karijernim obrascima u životima žena. Nakon toga. tvr­ deći da seksizam zadire u sve sfere društvenog života. religiji. godine. a obezvredi žensko iskustvo. Prihvatila je nove ideje od kojih je najvažnija bila ta da je znanje konceptualizovano. Najdramatičniji korak preduzela je u poslednjoj trećini svog života. D o sredine 1940-ih godina. ali ona je ostala na Pen Stejtu sve do 1960. godine (te godine je i preminula). Liberalni feminizam drugog talasa pokušao je da ostvari ideal jednakosti uklanjajući barijere punom učešću žena u glav­ nim društvenim ustanovama . Njeno zajedničko studiranje s Bernardom odvelo ju je do pozitivističke sociologije koja se očitova­ la u njenom kasnijem radu i sposobnosti da kvantitativno istraživanje integriše sa kvalitativnom i kritičkom analizom koje su u Americi postajale sve popularnije. a obezvredi žensko iskustvo. nauci. godine. Taj period značajan je kako za njenu vanserijsku akademsku produkciju. Doktorirala je na Vašingtonskom uni­ verzitetu u Sent Luisu 1935. Uskoro je počela da uspostavlja neza­ visnu akademsku reputaciju. . godine. Jezik omogućuje da zamenica „on" predstavlja generičku Seksizam — sistem diskriminatornih stavova i praksi koji ima za cilj da privile­ guje muško iskustvo. privredi.zahtevajući da se žene tretiraju jed­ nako kao muškarci.

U američkom društvu kao celini brak je ide­ alizovan kao suštinski egalitarno udruženje muža i žene. Jedan od klasičnih radova kritičkog liberalnog feminizma jeste knjiga Budućnost braka. a za muškarce kao blagosloveni spoj porodičnog života. seksualno uznemiravanje. brak je za ženu idealizovan kao njena sudbina i izvor njenog ispunjenja. Institucionalno gledano. silovanje u vezi i feminizacija siromaštva. brak je ulozi muža dodelio auto­ ritet i slobodu. koju je napisala Džesi Bernard. Knjiga se bavi problemom postizanja jednakosti u braku. zdrav­ stvena istraživanja i pravila zaštite na radu pretpostavljaju uvek muško telo kao standard. silovanje u braku. nasilje u kući. posao i karijera organizovani su oko onoga što je Džon Vilijams nazvao „muška idealna radna nor­ ma". fenomen „staklenog plafona". koja pretpostavlja životni raspored usklađen s potrebama tipičnog muškarca. upravljanju dr­ žavom. a na drugoj strani nalazi se privatna sfera neplaćenog rada. Liberalna feministička teorija tvrdi da sveprisutnost rodne ideologije seksizma prikriva diskriminatorne prakse koje vidimo u svakodnevnom životu. ali i obavezu da se kreće izvan sfere doma­ ćinstva. i kompleks interakcionih iskustava za muškarce i žene kao pojedince. razlike u ličnim do­ hocima između muškaraca i žena. 2. postoji javna sfera plaćenog rada i učešća u obrazovanju. Brak spaja ideju muškog autoriteta sa seksualnom . Jedno od najvećih postignuća liberalne feminističke teorije jeste kritika nejednakosti koje se često uzi­ maju zdravo za gotovo.na primer. Ber­ nard analizira brak kao kulturni sistem verovanja i ideala. 1. Kulturološki gledano. koja podrazumeva brigu o kućnim poslovima. dvostruko radno vreme. koji se nalaze u domenu odgovornosti žene. religiji. insti­ tucionalni aranžman uloga i normi. na koje muškarci imaju privilegovano pravo. Feministkinje uspevaju u tome tako što podvrgavaju kritici načine razmišljanja po kojima se smatra da su „stvari jednostavno takve kave su . odgovornosti i ograničenja. porodica se razume kao spoj žene-pomoćnice i muškarca-domaćina koji je ujedno i glava porodice. a čitav svet je izdeljen u rodom odeljene „sfere": s jedne strane.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 307 zamenicu kada god govorimo o nekome u trećem licu.

308 D20RD2 RlCER . • brak žene. i postepeno se udaljava od nezavisne mlade osobe kakva je bila pre nego što se udala. nesvestica. ali da neki parovi zajedničkim trudom uspevaju da ostvare liberalno-feminističku zamisao egalitarnog braka. zamor. u kome ona afirmiše kulturno verovanje da brak predstavlja ispunjenje njenog života. oženjeni muškarci i neudate žene. . nezavisno od toga koliko se osećaju slobodnim. i neoženjeni muškarci.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI potencijom i muškom snagom. Feministkinje tvrde da u svakom braku. Za razliku od njih. Iz toga se može zaključiti da je brak dobar za muškarce a loš za žene. u stvari. nesanica i strah od nervnog sloma. nezavisnost i pravo na emocionalne i seksualne usluge svoje žene. Posledice takve koncepcije braka vide se iz rezultata istra­ živanja koja mere nivo ljudskog stresa: udate žene. pokazuju zna­ čajne simptome stresa u koje spadaju preskakanje srca. dok zapravo trpi normativno propisanu zavisnost i ne­ moć. glavobolja. nalaze se nisko na lestvici stresnih indikatora. odnosno obavezu da obezbedi emocionalne i seksualne usluge mužu. 3. Nedavne studije su pokazale da analiza koju je u svojoj knjizi obavila Bernardova i dalje važi za najveći broj brakova. u kome on veruje da ga brak ogra­ ničava i opterećuje. zavisne i suštinski usmerene na potrebe i zahteve izolovanog domaćinstva. postoje dva braka: • brak muškarca. kao i da će prestati da bude ta­ kav tek onda kada parovi ne budu osećali pritisak preovladujućih institucionalnih ograničenja i budu u mogućnosti da ispregovaraju vrstu braka koja najbolje odgovara njihovim individualnim potrebama i ličnostima. ka­ kav god bio njihov osećaj društvene stigme. dok zapravo dobija sve ono što norme propisuju: autoritet. Zahtevi liberalnog feminizma za promenama saglasni su sa analizama u kojima se pokazuje šta čini osnovu zahteva za jednakošću i šta su uzroci nejednakosti: feministkinje žele da eliminišu rod kao organizujući princip u distribuciji društvenih dobara. on ženama nalaže da budu poslušne. noćne more. nezavisno od toga koliko se osećaju ispunjenim.

Iako je tu reč moguće prevesti i kao „represija". neudatoj karijeristkinji. Rodno ugnjetavanje Teorije o rodnom ugnjetavanju* opisuju žensku situaciju kao posledicu direktnog odnosa moći između muškaraca i žena u kome muškarci imaju fundamentalan i konkretan interes da održavaju si­ stem dominacije koji im omogućava da kontrolišu. Drugi imaju obavezu da prihvate i poštu­ ju taj izbor bez obzira na to da li se radi o domaćici ili doma­ ćinu.što važi za muškarce. ponekada smo koristili i reč „represija". odnosno sposobnosti javnosti da reaguje na argu­ mente o pravdi. izbora. . svojoj reformističkoj orijentaciji i pozivanju na vrednosti individualizma. Liberalne feministkinje vide taj ideal kao nešto što učvršćuje slobodu i jednakost. heteroseksualnom ili homoseksual­ nom braku itd. • svakodnevno dovođenje seksizma u pitanje. Da bismo izbegli jednoličnost prevoda. one se pozivaju na princip univer­ zalnosti . odgovornosti i jednakosti životnih šansi. • uklanjanje seksističkih sadržaja iz ustanova kao što su porodica. odlučili smo se za reč „ugnjeta­ vanje". • jednaku raspodelu odgovornosti u porodičnoj podeli rada. braku s decom ili bez dece. Prema tome. kao i kroz apel ljudskoj sposobnosti za donošenje uravnoteženih mo­ ralnih sudova. porodici u kojoj oboje zarađuju. iskorišćavaju. obrazovanje i masovni mediji. * Napomena prevodioca: U originalnom tekstu stoji reč repression. Promena se traži kroz zakonodavstvo. Za liberalne feministkinje idealni rodni aranžman podrazumeva da svi pojedinci koji deluju kao slobodne i odgovorne moralne individue imaju mogućnost da izaberu životni stil koji im najviše odgovara. liberalni feminizam saglasan je sa dominantnim američkim etosom u svom osnovnom prihvatanju demokratije i kapitalizma. kao dva najvažnija kulturna ideala u Americi. Liberalni feminizam se zalaže za: • jednake obrazovne i ekonomske životne šanse. mora da važi i za žene.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 309 U pokušaju da ostvare jednakost. sudske parnice i regulaciju.

za teoretičarke rodnog ugnjetavanja. Postoje dve glavne varijante teorije ugnjetavanja. Dok se najveći broj ranih feminističkih teoretičarki usredsređivao na pitanja rodne nejednakosti. Gledano iz ugla podređenog. rodne razlike i rodne nejednakosti sporedne su posledice patrijarhalne društve­ ne strukture. najšire govoreći. Obrazac rodnog ugnjetavanja ugrađen je u najdublju struk­ turu društvene organizacije koju feministkinje nazivaju patrijar­ hat. kontrolišu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI potčinjavaju i ugnjetavaju žene. Zapravo. Patrijarhat nije nenameravana i sekundarna posledica nekog skupa činilaca (biologije. To je primarna struktura moći koja se namerno održa­ va. Psihoanalitički feminizam pokušava da objasni koncept patrijarhata putem reformulacije teorije Sigmunda Frojda i njegovih intelektulanih nastavljača. Ženska situacija je.310 D20RDŽ RlCER . To su psihoanalitički feminizam i radikalni feminizam. takav odnos nije ništa drugo do iskorišćavanje. bilo koji odnos u kome jedna dominantna strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva da drugu podređenu stranu (pojedinca ili kolektiv) pretvori u instrument svoje volje. odbijajući pri tom da prihvati autonomni subjektivitet po­ dređenog. Te teorije. . Najveći broj savremenih feministič­ kih teoretičarki u određenoj meri se bavi pitanjem ugnjetavanja. polnih uloga ili klasnog sistema). Pod dominacijom teoretičarke ugnjetavanja podrazumevaju bilo koji odnos u kome jedna do­ minantna strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva da drugu podre­ đenu stranu (pojedinca ili kolektiv) pretvori u instrument svoje volje. potčinjavaju i ugnjetavaju žene. a veliki broj najbogatijih i najinovativnijih teoretskih postignu­ ća unutar savremenog feminizma proizašao je upravo iz teorija ugnjetavanja. socijalizacije. prema teoretičarkama rodnog ugnjetavanja. glavno obeležje savremene feminističke teorije jeste širina i intenzitet njenog bavljenja fenomenom ugnjetavanja. identifikuju i naglašavaju emocionalnu dinamiku ličnosti. emo­ cije koje su često duboko skrivene u podsvesnim ili nesvesnim Dominacija .po teoretičarkama ugnjetavanja. Psihoanalitički feminizam — pokušaj da se koncept patrijarhata objasni pu­ tem reformulacije teorije Sigmunda Frojda i njegovih sledbenika u psi­ hoanalitičkoj teoriji. karakteristična po tome što u njoj muškarci koriste. odbija­ jući pri tom da prihvati autonomni subjektivitet podređenog.

ako bismo se oslonili na argument ukorenjen u kognitivnom ostvarenju sopstvenog interesa. Psihoanalitičke feministkinje u svojim teorijama upotre­ bljavaju jedno posebno shvatanje patrijarhata. To je jedan univerzalan sistem.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 311 predelima psihe.nije ono odakle izvire ta silna i ogromna energija koju muškarci ulažu u održavanje patrijarhata. Umesto Patrijarhat . Kao sve teoreti­ čarke ugnjetavanja. Međutim. feministkinje su morale suštinski da prerade njegove zaključke tako da ostanu unutar Frojdove teorije. ali na kraju prihvataju takav sistem ili čak rade u korist sopstvenog potčinjavanja. te da stoga muškarci ne moraju uvek i svuda da budu sigurni u to da patrijarhat za njih predstavlja bezuslovnu vrednost. nije prisutna kod žena? Tražeći odgovor na tu zagonetku. ali istvoremeno odbace njegove rodnospecifične zaključke koji su bili seksistički i patrijarhalni. Me­ đutim. . Žene se s vremena na vreme opiru. sveobuhvatan u svojoj društvenoj organizaciji. onda bi to značilo da bi žene isto tako energično mogle da se mobilišu protiv patrijarhata. Zagonetka koju psihoanalitičke feministkinje pokušavaju da reše jeste zbog čega muškarci neprekidno ulažu ogromnu energiju da održe patrijar­ hat i zbog čega ista takva energija. sveo­ buhvatan u svojoj socijalnoj organizaciji. Osim toga.koja podrazumeva da muškarci umeju da izračunaju kolika je praktična korist od održavanja patrijarhata. pokušavajući da iskoriste Frojdovu teoriju. samo u suprotnom smeru. ono što je karakteristično za psihoanalitički feminizam jeste gledište po kome svi muškarci kontinuirano i energično rade na stvaranju i održavanju takvog sistema. Kogni­ tivna mobilizacija . To je jedan univerzalan sistem. pogotovo ako uzmemo u obzir činjenicu da su ljudi sposobni da raspravljaju i nagađa­ ju. psihoanalitičke feministki­ nje odbacuju argument po kome je kognitivna računica praktične koristi dovoljna da obezbedi mušku podršku patrijarhatu. one smatraju da je patrijarhat sistem u kome muškarci potčinjavaju žene. pa ga zato brane . One takode naglašavaju važnost perioda novo­ rođenčeta i ranog detinjstva u paternizovanju tih emocija. trajan u vremenu i prostoru i sposoban da se odupre i održi uprkos povremenim izazovima.sistem u kome muškarci potčinjavaju žene. trajan u vremenu i pro­ storu i sposoban da se odupre i održi uprkos povremenim iza­ zovima.

ali obično nesvesna sećanja na osećanja (feelings memories). U tom iskustvenom reziduumu. kao jedno moguće objašnjenje muške dominacije nad ženama. gubitka i želje. mržnje. zavisnost. besa. Taj izvor smešten je u psihičke strukture koje se nalaze toliko duboko da ih individualna svest ne može prepoznati ili kontrolisati. ali i strah i bes zbog njene sposobnosti da nas spreči u onome što želimo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI toga. od manjeg značaja i emocionalno slabija. koje od samog početka odrasta u kulturi koja po­ zitivno vrednuje muškost a ne ceni ženskost. Muško dete. U periodu novorođenčeta i ranog detinjstva. pojedincima u dugom vremenskom periodu nedostaje moć govora. Tu one pronalaze klinički dokazan izvor vanserijske energije muškaraca. nepre­ kidnoj i intimnoj vezi sa ženom . U tom dobu.majkom ili majčinom zamenom. psihoanalitičke feministkinje istražuju one aspekte psihe koje su frojdovci već identifikovali kao važne: oblast ljudskih emocija. Veza dece s ocem/muškarcem tek je povreme­ na. Emocionalne posledice tih ranih iskustava zadržavaju se trajno u ljudima kao potentna. upotreba jezika i iskustva razumevanja. postaje sve više svesno sopstvenog muškog identiteta i pokušava da postigne nespretno . ljudi prolaze kroz najranije faze razvoja ličnosti koje karakteriše neprekidna turbu­ lencija primitivnih emocija: straha. U traganju za emocional­ nom potporom patrijarhata. socio-emocionalno okruženje u kome se uobličuje i izgra­ đuje ličnost deteta. ljubavi. zadovoljstva. oblast polupriznatih ili nepriznatih želja i strahova. psihoanalitičke feministkinje identifikovale su. Psihoanalitički feminizam usredsređuje se na dva faze razvo­ ja u ranom detinjstvu: (1) pretpostavku da ljudska bića sazrevaju tako što uče da postižu ravnotežu u nerešivoj tenziji između želje za slo­ bodom delanja (individuacija) i želje za potvrdom od strane drugog (priznanje). ljubav. od suštinske važnosti je skup duboko ambivalentnih osećaja o ženi/majci/starateljki: potreba. (2) činjenicu da u svim društvima novorođenčad i deca pro­ življavaju najraniji i najkritičniji razvoj u bliskoj.312 D20RDŽ RlCER . i oblast neuro­ ze i patologije. odnosno slabosti žena. posesivnost.

on oseća nagon za dominacijom i teško prihvata uzajamnu ravnopravnost. obnavlja vezu u kojoj se nalazila kao novorođenče. u kulturi ili u ličnosti. žena rasipa veliki deo potencijala koji bi mogla da iskoristi da pruži otpor svojoj druš­ tvenoj podređenosti. emocionalno naslede iz ranog detinjstva podstiče muškarčevu potragu za sopstvenom ženom koja udovoljava njegovim emocionalnim potrebama. koje gaji ista osećanja prema majci/ženi. . Ono odrasta sa pomešanim pozitivnim i negativnim osećanjima o sa­ moj sebi i ženi/majci. Ona pokušava da reši svoje emocionalno nasleđe iz detinjstva u zrelom dobu. dosegne dovoljno ozbiljne razmere. Motivi u popularnoj kulturi koji se često sreću u filmovima. dok se sa že­ nama to dešava prilikom održavanja srodnih odnosa i prijatelj­ stava. romanima. nastaju dve patologije: preindividualizovani dominantni muškarac. S muškarcima. naglašavajući svoje sposob­ nosti za sticanje priznanja. Reinterpretiraj ući ta gledišta one tvrde da muški preindividualizovani ego projektuje na kulturu svoju želju za dominacijom i svoj strah od intersubjektivnog priznanja.slika muškarca koji obavezno dominira nad ženom . TV serijama itd. Umesto da traži supstitut za majku. Ta kulturno indukovana razdvojenost nije samo nepotpuna. ona. i podindividualizovana. koja se odriče svoje slobode i pronalazi identitet samo u tome da bude ogledalo dominantnog muškarca.u in­ terpretaciji psihoanalitičkih teoretičarki tumače se kao znak slo­ ma tenzije između potrebe za individualizacijom i potrebe za pri­ znanjem.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 313 brzo odvajanje identiteta od žene/majke. ali je ipak zavisna od njega i podvrgava se njegovoj kontroli: drugim recima. One dovode u pitanje gledišta zapadne nauke koja insistiraju na razdvojenosti čoveka i prirode. Psihoanalitičke feminističke teorije proširile su analizu s in­ dividualne ličnosti na zapadnu kulturu. U zrelom periodu. i naučnom metodu koji se izvodi iz takvih gledišta i tvrdi da je objektivna istina mo­ guća. već je i destruktivna po svojim posledicama. U toj ambivalenciji. ot­ kriva sopstveni ženski identitet u kulturi koja ne ceni žene. Kada taj slom. podređena žena. postajući majka. koji priznaje drugoga samo ukoliko može da ga kontroliše. muškarcu kao gospodaru prirode. to se dešava na jedan potčinjen način u prilikama seksualne privlačnosti. . Žensko dete.

osim mož­ da to da je neophodno da restrukturiramo naš način odgajanja dece i započnemo masovno psihoanalitičko preispitivanje našeg shvatanja smrti.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Psihoanalitičke feministkinje. . U tom strastvenom spo­ ju ljubavi i mržnje. njima nedostaje psihički ekvivalen­ tan izvor energije koji je neophodan da bi se oduprle dominaciji. želeći da u direktnu vezu dove­ du univerzalne ljudske emocije i univerzalno ugnjetavanje žena.njihovim generalizacijama koje su izvedene iz iskustva belih ljudi. rodnog ugnjetavanja i strategija promene društva. Radikalni feminizam se zasniva na dva emocionalno utemelje­ na središnja uverenja: (1) da žene imaju apsolutnu pozitivnu vrednost kao takve. pripadnika gornje srednje klase i severnoatlantske porodice. koja afirmiše pozitivnu vrednost žene kao takve i tvrdi da su žene u svim društvima nasilno ugnjetavane. klasnim i nacionalnim pretpostavkama u tim teorijama . na drugoj strani. Ali one zahtevaju mnogo razrađeniju teoriju o sociološkim činioci­ ma i strategijama promene. što je uverenje koje se suprotstavlja onome što one nazivaju univerzalnim obezvređivanjem žena. društvenim aranžmanima ili obrascima ugnjetavanja. prema tome. one ne uspevaju da objasne moguće razlike u emocijama. Postoji dosta dokaza iz kliničke psihijatrije kojima se može podr­ žati argument da su te neuroze zapravo široko rasprostranjene u zapadnom društvu. Osim toga. Te teorije nam omogućavaju neke provokativne uvide i produbljuju naše razumevanje korena rodne represije.314 D20RDŽ RlCER . Ali te teorije. U svakom slučaju. ne uspevaju da objasne posrednički društveni aranžman koji po­ vezuje emocije sa ugnjetavanjem. psihoanalitičke feminističke teorije nemaju mnogo šta da predlo­ že što bi moglo da se upotrebi za društvene promene. Osim toga. i (2) da su žene svuda nasilno ugnjetavane sistemom patrijarhata. Nekoliko teoretičarki raspravljalo je o nepriznatim etničkim. objašnjavaju ugnje­ tavanje žena kroz muškarčevu duboku emocionalnu potrebu da kontroliše ženu. radikalne feministkinje liče na neke militantnije Radikalni feminizam — teorija društvene organizacije. nagon koji proističe iz skoro univerzalne muške neuroze ukorenjene u strahu od smrti i ambivalenciji prema maj­ ci koja ga je podigla. Žene. ili ne pate od te ne­ uroze ili su podložne nekim drugim komplementarnim vrstama neuroza. a delimično i zbog tih propusta.

• seksualno uznemiravanje na radnom mestu. u osnovi. već on nastavlja da postoji kao najsveobuvatniji i najpostojani­ ji sistem nejednakosti.heteroseksualnosti. Ne samo da patrijarhat istorijski predstavlja prvu strukturu dominacije i podređivanja. rodnog ugnjetavanja i strategije promene društva. monogamije. niti mora uvek da bude nemilo­ srdno i okrutno. . Slika patrijarhata kao nasilja koje upražnjavaju muškarci i muške organizacije nad ženama od suštinske je važnosti za ra­ dikalne feministkinje.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 315 rasne i etničke grupe poput Afroamerikanaca koji se za svoja prava bore pod sloganom „crno je lepo" ili Jevreje koji detaljno svedoče o svojim iskustvima iz holokausta. rasi. a žene uče kako da igraju ulogu potčinjenih. U njih mogu da se ubroje: • standardi mode i lepote. Kroz učešće u patrijarhatu muškarci uče kako da potcenjuju druga ljudska bića. Sve to navodi muškarce i žene ka ostalim oblicima tiranije. Patrijarhat neprekidno stvara krivicu i represiju. Nasilje ne mora uvek da poprimi oblik otvorenog fizičkog zlostavljanja.vide sistem ugnjetavanja u kome neki ljudi dominiraju drugim ljudima. Nadograđujući se na ta osnovna uverenja. u sistemu patrijarhata. tj. Od svih tih sistema do­ minacije i podređenosti. klasi. etni­ ci tetu. kako da na njih gledaju kao na neljude i kako da ih kontrolišu. sadizam i mazohizam. • praksa ginekologije. Radikalne feministkinje u svakoj ustanovi i u osnovnim strukturama društva . predstavljaju oblike eksploatacije i kontrole. • neplaćen zaglupljujući rad u domaćinstvu i slabo plaćen ili neplaćen rad na radnom mestu. radikalne feministkinje razrađuju teoriju društvene orga­ nizacije. ali najznačajnija struktura društvene nejednakosti. starosnom dobu i rodu . akušerstva i psihoterapije. Unutar patrijarhata muškarci posmatraju kako stariji potčinjavaju žene. Ono može biti prikriveno u složenijim radnja­ ma koje. kasti. odnosno kao osnovni društveni model dominacije. Patrijarhat je za radikalne feministkinje najmanje uočljiva. • tiranski ideali majčinstva. manipulaciju i obmanu. čednosti i hete­ roseksualnosti. najosnovnija struktura ugnjetavanja na­ lazi se u rodu.

kako su psihoanaliti­ čari pokazali. vezivanje ženskih stopala (u Kini). moguće je upotrebiti druge resurse moći . sadizam u pornografiji. Muškarci stvaraju i održavaju patrijarhat ne samo zbog toga što imaju resurse da to urade. žene u životu muškarca igraju ulogu saosećajnih partnera. seksualna zloupotreba dece. prisilna prostitucija. Patrijarhat postoji kao skoro univerzalan društveni oblik zbog toga što su muškarci u poziciji da upravljaju najvažnijiim re­ sursom moći. shodno tome. vode do kulturnih varijacija u obrazovanju patrijarhata. istorijske i kulturne prakse paljenja veštica. kamenovanje preljubnica do smrti. Zene predstavljaju jedinstveno efikasno sredstvo kojim se zadovoljava muška seksualna želja. kako u ličnim. Jednom kada se patrijarhat uspostavi. tema nasilja kao otvorenog fizičkog zlostavljanja leži u samoj srži radikalno feminističkog povezivanja patrijarhata sa nasiljem. delanje i percepciju druge grupe.da bi se on održao. ubijanje ženske dece po rođenju (u Kini i Indiji). Ali fizičko nasilje uvek ostaje njegova osnova. i osnažuju njegovo uverenje da predstavlja središnju druš­ tvenu figuru. muškarci neprekidno moraju da ih drže pod kontrolom. ideološke. Različite društvene okolnosti daju različit rang tim funkcijama i. Nasilje se koristi da bi se patrijarhat zaštitio od ženskog pojedinačnog i kolektivnog otpo­ ra. fizičkom silom. zloupotreba žene u braku. One se takođe mogu posmatrati kao simbolički znaci muškog statusa i moći. u sopstvenom intere­ su. pravne i emocionalne . zlostavljanje udovica i genitalno sakaćenje (u nekim afričkim plemenima). Zene su upotrebljiva radna snaga. seksualno zlostavljanje.316 D Z O R D Z RlCER .ekonomske. koja su od presudne važnosti za rađanje dece zadovoljavaju i praktične i. incest. predstavljaju izvor emocionalne po­ drške. kako deteta tako i odraslog muškarca. histerektomija (odstranjivanje materice hirurškim putem) i druge vrste hirurgije. To je upravo ono što muškarci rade ženama. U njega spadaju: silovanje. već i zbog toga što imaju realan interes da žene nateraju da im služe kao poslušna oruđa. Kao pažljivo kontrolisani saputnici. neurotične potrebe muškaraca. kontroliše životne šanse. Međutim. . Da bi žene mogle da obavljaju te korisne funkcije. Njihova tela.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Nasilje postoji kada god jedna grupa. da bi uspostavili kontrolu. tako i u grupnim odnosima. okolinu. suđenja lezbejkama.

Kakvu ocenu da damo radikalnom feminizmu? Emocional­ no gledano. rade na uspostavljanju široko utemeljenog sestrinstva poverenja. zavisna i pristane na drugorazrednu i podređenu ulogu. Svaka žena mora najpre da spozna sopstvenu vrednost i snagu. (b) određeni stepen separatizma koji se može ostvariti povlačenjem žena u oblasti koje same kontrolišu . podrške. uvažavanja i uzajamne odbrane. Radi­ kalne feministkinje zahtevaju od žena da zajedno sa drugim že­ nama. Lezbejski feminizam. čini se. Radikalne feministkinje su. pojednostavljuje realnost društvene orga­ nizacije i društvene nejednakosti. trebalo bi da primetimo da radikalni femini­ zam uključuje argumente socijalističkih i psihoanalitičkih femi­ nistkinja o razlozima za podređenost žena. ali i model za razumevanje kulturnih varijacija unutar tog sistema represije. kao jedna od najsnažnijih struja unutar radikalnog feminizma. te problemu promene društve­ ne strukture prilazi na pomalo nerealističan način. bez obzira na razlike među njima.domaćinstvo. biće moguće dve strategije: (a) kritička konfrontacija sa svim aspek­ tima patrijarhalne dominacije. zajednicu. a da se. Kako se patrijarhat može poraziti? Radikalke smatraju da njegovo rušenje mora početi promenom ženske svesti. a potom odbaci patrijarhalne pritiske koji od nje zahtevaju da bude slaba. uprkos tome. . Ta orijentacija. Kada nastane takva vrsta sestrinstva. počiva na uverenju da erotski i emocionalni odnosi s drugom ženom predstav­ ljaju vrstu otpora patrijarhalnoj dominaciji. Najviše su kritikovane zbog toga što su isključivo orijentisane na patrijarhat. Neki će smatrati da je on previše kritičan. Ali ako pokušamo da ga teoretski ocenimo. One ima­ ju razuman. centre umetničke kreativnosti i lezbejske ljubavne odnose. kreće van tih teorija. osim toga.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 317 Radikalne feministkinje nam nude objašnjenje univerzalnog rod­ nog ugnjetavanja. obavile značajno istraživanje da bi podržale svoju tezu po kojoj je patrijarhat u krajnjoj liniji utemeljen u praksi nasilja nad ženama. iako nedovršen. a drugi da je sasvim ubedljiv. program promena. svako od nas će na to odgovoriti u skladu sa stepenom svog ličnog radikalizma.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Strukturalno ugnjetavanje Teorije strukturalnog ugnjetavanja. Socijalistički feminizam. Taj prošireni metod naglašava značaj ideja za determinisanost ljudskih radnji. oni . rasizma. Razume se. Radikalni feminizam. tvrdeći da su dominacija i iskustvo ugnjetavanja proizvod interak­ cije tih struktura. tipove ugnjetavanja.marksističku i radikalnu feminističku misao. Kada su Marks (vidi glavu 2) i Engels u svom poznatom delu Poreklo po­ su tvrdili da se poreklo patrijarhata nalazi u nastanku svojinskih odnosa. Kritikujući ugnjetavanje. Marksistički feminizam sledi marksističku kritiku kapitalizma koja kritikuje klasno ugnjetavanje. prihvataju tezu po kojoj ugnjetavanje proizilazi iz či­ njenice da neke društvene grupe izvlače direktnu korist iz kontro­ le. Umesto (problematične) marksističke analize po kojoj se rodice. korišćenja. već istražuju na koji način je ta dejstvenost proizvod strukturalnih odnosa. Socijalističke feministkinje kritikuju zasebne. predstav­ lja kritiku patrijarhata. Teorije struktu­ ralnog ugnjetavanja smatraju da su te interakcije istorijske (nastale tokom vremena) i uvek zasnovane na odnosima moći.318 D Ž O R D Ž RlCER . kao i teorije rodnog ugnjetavanja. potčinjavanja i ugnjetavanja drugih društvenih gru­ pa. ta kritika razvijena je sa stanovišta iskustva žene. heteroseksizma. to jest načina na koji one uzajamno osnažuju jedna drugu. Socijalističke feministkinje pokušavaju da spoje ono što smatraju najvrednijim tradicijama feminističke te­ orije . Teoretičarke strukturalnog ugnjetavanja ne poriču dejstvenost onih koji su na vlasti. Teorijski projekat socijalističkog feminizma razvija se oko tri cilja. U ovom odeljku izložićemo dve teorije strukturalnog ugnjetavanja: socijalistički femi­ nizam i teoriju intersekcionalnosti (ukrštanja). a ipak međusobno povezane. to jest kroz stalno ponavljajuću i rutinizovanu društvenu interakciju. socijalističke feministkinje razvile su metod socijalne analize koji je proistekao iz proširenog razumevanja marksističkog istorijskog materijaliz­ ma. One istra­ žuju strukture patrijarhata. privatne svojine i države pisali o rodnom ugnjetavanju. kapitalizma. kako je prethodno pokazano. jedan koji proizilazi iz strukture patrijarhata i drugi koji proizi­ lazi iz strukture kapitalizma. Te teorije analiziraju način na koji se interesi za dominacijom ostvaruju kroz mehanizme društvene strukture.

u jedinstve­ no objašnjenje svakog oblika društvenog ugnjetavanja.znanje o ugnjetavanju pod kapitalističkim sistemom i znanje o ugnjetavanju pod sistemom patrijarhata . Prvo. kao i kod ostalih oblika femi­ nizma. Usmerenost na kapitalistički patrijarhat i dominaciju proi­ zilazi iz činjenice da su socijalističke feministkinje. socijalističke fe­ ministkinje prihvataju radikalni feministički argument po kome patrijarhat. Međutim. položaj žena i njihovo iskustvo u društvu služi kao stanovište sa kojeg se razmišlja o sistemu dominacije u svim njegovim oblici­ ma.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 319 patrijarhat nalazi u funkciji ekonomskih odnosa. predstavlja nezavisnu strukturu unutar sistema ugnjetavanja.pokušaj da se stvori teorija koja se usredsreduje na ulogu kapitalizma i patrijarhata u stvaranju širih struktura koje ugnje­ tavaju žene. . Drugo. privržene istorijskom materijalizmu kao analitičkoj Socijalistički feminizam . to jest namernim i svesnim delanjem pojedinaca. kao na primer pripadnice privilegove klase u američkom društvu koje ugnjetavaju siromašne žene. Ta struktura dominacije utiče na dejstvenost {agency). Uistinu. Žene su od suštinske važnosti za socijalistički feminizam na dva načina. ugnjetavanje žena ostaje primarna tema analize. Ali koncept koji se možda još šire koristi jeste dominacija (onako kako je ona definisana u prethodnim odeljcima). One takode istražuju kako neke žene. mogu aktivno da učestvuju u siste­ mu ugnjetavanja drugih žena. ali je takode proizvedena dejstvenošću. iako u interakciji s ekonomskim uslovima. koje su i same ugnjetavane. Socijalističke feministkinje nude sledeću definici­ ju ugnjetavanja: ugnjetavanje predstavlja strukturalni odnos moći u kome jedna velika društvena grupa dominira drugom. te teorije se bave svim mogućim oblicima ugnjetavanja. bez obzira na to da li se ono vrši nad ženama ili muškarcima. Kapitalistički patrijarhat . jedna od strategija svih socijalističkih feministki­ nja jeste suprotstavljanje predrasudama i ugnjetavajućim prak­ sama unutar same zajednice žena. Socijalistički feminizam pokušava da spoji to dvostruko znanje . Kon­ cept koji objedinjuje te dve vrste ugnjetavanja naziva se kapi­ talistički patrijarhat.koncept po kome je ugnjetavanje žena proizvod zajedničkog dejstva kapitalizma i patrijarhata. u krajnjoj liniji. eksplicitno ili implicitno.

Istorijski materijalizam. Ali. U tim različitim eksploatišućim aranžmanima. i po kome se istorija svodi na promene u materi­ jalnim uslovima života društvenih grupa i s njima povezanim promenama u ljudskom iskustvu. ali veliki značaj pridaje i drugim uslovima koji stvaraju Istorijski materijalizam . ličnost. a ipak ostaje čvrsto privržena preciznoj. socijali­ stičke feministkinje prevazilaze marksizam na tri ključna načina. uključujući aktivnosti i odnose koji proizvode te uslove. ključni faktori koji determinišu ljudsko iskustvo. koji neke čine bogatima. kao osnovni princip marksi­ stičke društvene teorije. Istorijski materijalisti smatraju da bilo koji pokušaj društve­ ne analize mora da prati istorijski konkretne detalje koji definišu materijalne uslove života društvenih grupa i da otkrije vezu iz­ među tih uslova i iskustava. u upotrebi principa istorijskog materijalizma.marksističko shvatanje po kome su materijalni uslovi ljudskog života. događaja. Socijalistička feministička analiza prihvata značaj ekonomske dinamike. one proširuju značenje koncepta „materijalnih uslova ljudskog života". oni vide korene klasne nejednakosti i klasnog suko­ ba. podrazumeva: • da su materijalni uslovi ljudskog života. ličnosti. idejama i društvenim odnosima.320 D Ž O R D Ž RlCER . • da se ti uslovi menjaju tokom vremena usled dinamike koja je za njih karakteristična. a neke si­ romašnima. ideja i društvenih struktura koje su karakteristične za tu grupu. uključujući aktiv­ nosti i odnose koji proizvode te uslove. Marksisti obično pod ovim konceptom podrazumevaju ekonomsku dinamiku društva. po kome se ti uslovi menjaju tokom vremena usled dinamike koja je za njih karakteristična. • da se istorija svodi na promene u materijalnim uslovima života društvenih grupa. Povezujući istorij­ ski materijalizam i usredsređenost na sistem dominacije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI strategiji. ideje i društvene odnose. Prvo. istorijski konkretnoj analizi materijalnih i društvenih uslova koji uobličavaju zasebne kontekste dominacije. ideje i društvene odnose. ličnostima. ličnost. posebno načine na koje se različita dobra proizvode i razmenjuju na tržištu. socija­ lističke feministkinje pokušavaju da ostvare svoj teoretski cilj i zasnuju teoriju koja istražuje dominaciju kao najrašireniji druš­ tveni poredak. ključni faktori koji određuju ljudsko iskustvo. .

Knjiga Belo venčanje. znanje. suptilnim interpersonalnim odnosima. Treće. motivaciju. misao. eksploatatorski poredak obogaćuje i osna­ žuje jedne. već složenim spletom čitavog niza razli­ čitih društvenih nejednakosti. svi ti faktori duboko pogađaju ljudsku ličnost. one su isto tako složene i moć­ ne kao i strukture koje proizvode ekonomska dobra. Socijalistički feminizam smatra da društvena organizacija predstavlja sistem u kojem se javne strukture privrede. privatnim procesima ljudske reprodukcije. političkog sistema i ideologije nalaze u inte­ rakciji s intimnim. U svim tim aktivnostima koje održavaju život. socijalistički feminizam naglašava ulogu ideja. socijalistički feminizam se ne bavi isključivo kla­ snim nejednakostima. kao i u nekim raznovrsnijim. Te ideje su proizvod društvenih struktura i neraskidivo su povezane s njima. Za socijalistič­ ke feministkinje. seksualnosti i subjektivnosti čiji je proizvod održanje složenog sistema dominacije. ljudsko delanje i strukture dominacije koje se ostvaruju kroz to delanje. Unutar svih tih struktura. socijalnu definiciju situacije. volju za delanjem u sopstvenom interesu ili prihvatanje interesa drugog. Da bi analizirale taj sistem. takođe. emo­ cionalnoj podršci. detaljnijih istraživanja svakodnevnih iskustava ugnjetavanih ljudi. ideologiju. Način na koji taj sistem funkcioniše može se uočiti u opstajućim i bezličnim društvenim obrascima. ali i ona koja održavaju sve oblike ljudskog života. . održavanju do­ maćinstva kroz neplaćeni i nevidljivi skup kućnih poslova. u novu po kojoj su ljudska bića ona koja stvaraju. Drugo. i proizvodnji znanja. Ta redefinicija koncepta materijalnih uslova modifikuje marksističku pretpostavku po kojoj su ljudska bića proizvo­ đači dobara. Osim toga. tekstove. koje su za marksiste izvedenica iz ekonomskog života. Naglasak na idejama uključuje svest.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 321 i održavaju društveni život: ljudskom telu i njegovoj seksualnosti i neophodnosti u razmnožavanju i podizanju dece. eksploatišući poredak radi za jedne a osiro­ mašuje druge. porodičnog života. socijalističke fe­ ministkinje kreću se između istraživanja velikih sistema domina­ cije i situaciono specifičnih. koju je napisala Kris Ingram i koja predstavlja savremeno klasično delo socijalističkog feminizma. a osiromašuje i imobiliše druge.

322 D Ž O R D Ž RlCER . već u tome da ih neko odabere kao predmet želje. rizik razvoda. One zahtevaju globalnu solidarnost među ženama u borbi protiv načina na koji kapitalizam zloupotrebljava Heteronormativnost . Ritual belog venčanja postao je sveta ceremonija onoga što je Edrijen Rič ranije nazvala „obavezna heteroseksualnost". a deo tog profita potiče od eksploatacije radnika širom sveta .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI istražuje kako se kapitalizam. između dvoje ljudi koji unutar rod­ no stratifikovanog patrijarhata imaju nejednaku moć. krojača venčanica u Jugoistočnoj Aziji itd. Kada ljudima kažete. Ingram takode pokazuje kako je ta ideološka potka duboko ukorenjena u sistem patri­ jarhata. Ingram pokazuje značaj venčanja za kapitalizam pozivajući se na čisto flnansijske podatke . koje predstavlja obaveznu i veoma skupu javnu ceremoniju koje obeležava privatne namere dvoje ljudi. . rizik odsustva komunikacije i. iz­ među dvoje ljudi koji unutar rodno stratifikovanog patrijarha­ ta imaju nejednaku moć. patrijarhat i rasizam očituju u usta­ novi venčanja. radnika koji rade na letovalištima u kojima se provodi medeni mesec na Karibima. sigurnošću i intimnošću može da se zadovolji jedino u odnosu između muškarca i žene. da je njihovo venčanje „najlepši dan u njihovom životu". tj. Ona tvrdi da kapitalizam neprekid­ no prodaje imidž (sliku) fantazije o venčanju kroz igračke. televizijske serije i ženske magazine. sigurnošću i intimnošću može da se zadovolji jedino u odnosu između muškarca i žene. tj.rudara koji kopaju dijamante u Africi. to je isto kao da ste rekli da smisao njihovog postojanja kao ljudskih bića nije u tome da postignu neki cilj u životu. prava i status. filmo­ ve. Ingram pokazuje kako mlade i njihove porodice pasionirano žude za belim venčanjem zbog toga što ono kodira „heteroseksualni imidž": viziju snova romantične ljubavi između muškarca i žene koja prikriva i bri­ še iz svesti sve znanje o radu koji je neophodan da bi se održao odnos između nejednakih.to je industrija od milijardu dolara. Socijalističke feministkinje imaju predloge kako da se promeni struktura patrijarhata. a Ingram „heteronormativnost". naposletku. Heteronormativnost je snažno kolektivno uverenje da po­ treba odraslih ljudi za porodicom. kao što se često go­ vori ženama.snažno kolektivno uverenje da potreba odraslih ljudi za porodicom. prava i status.

Dužnost feminističke socijalne nauč­ nice je da svima pokaže na koji način materijalne nejednakosti utiču na ljudske živote. Njen odgovor na tu tenziju bila je formulacija alternativnog razumevanja društvene teorije i alternativnog načina teoretisanja uopšte. ona je bila Afroamerikanka. socijalističke feministkinje žele da država garantuje minimalnu nadnicu svim članovima zajednice. život njihovih zajednica i čovekove okoline. Konačno. U tim situacijama. Patriša HilKolins Biografska skica Patriša Kolins piše o tome kako je njeno iskustvo obrazovnog uspeha prolazilo kroz razna kontraiskustva. smeštajući . transport. Prvo. Fe­ ministkinje upozoravaju feminističke zajednice na opasnosti od kooptacije u redove privilegovane inteligencije koja opslužuje kapitalistički interes. životnih uslova drugih i potom počnu da brinu o njima. zdrav­ stvena zaštita. One se takođe zalažu za progresivnu poresku stopu koja smanjuje velike disparitete u dohocima između bogatih i siromašnih. Njihova glavna aktivistička ideja jeste da mobilišu ljude da koriste državu kao sredstvo za efektivnu re­ distribuciju društvenih resursa što bi omogućilo zaštitu žena putem javnih službi kao što su besplatno obrazovanje. Kasnije je saznala da obrazovni uspeh od nje zahteva da se distancira od crne radničke zajednice iz koje je potekla. drugi su je po pravilu prosuđivali kao manje vrednu od onih koji su došli iz drugači­ jih društvenih slojeva. žena. osoba koja je potekla iz radničke porodice i koja je prošla kroz različite ži­ votne situacije. Taj projekat vodio ju je do otkrića teoretskog glasa njene zajednice i pokušaja da ponovo povrati glas.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 323 njihov život. briga za decu i obezbedivanje mesta za stanovanje. To je kod nje stvorilo tenziju zbog koje je izgubila glas. One veruju da će ta mobilizacija biti efikasna samo ako ljudi posta­ nu svesni svojih životnih uslova.

teorija koja smatra da su žene ugnjetavane u različitim situacijama. Teorija intersekcionalnosti (ukrštanja) tvrdi da se žene ugnjetavaju u različitim situacijama i u različitom stepenu in­ tenziteta. Jedan od ar­ gumenata teorije intersekcionalnosti jeste da se iskustvo ugnje­ tavanja ne proizvodi isključivo snagom jednog vektora ili jedne Teorija intersekcionalnosti . H.„matrica dominacije"). već i klasu. Pokušaj je kulminirao u knjizi pod nazivom Crna feministička misao: znanje. svest i osnaženje (1990).crnih žena. globalni položaj. Crna feministička misao predstavlja društvenu teoriju kao razumevanje specifič­ ne društvene grupe . U toj knjizi P. koji ne obuhvataju samo rod. mora se uzeti u obzir kada se teorijski raspravlja o iskustvu žena.324 DŽ0RD2 RiCER . Varijacija tih intersekcija kvalitativno menja iskustvo žena. trpele daleko manje od crnih žena. seksualni afinitet i starosno doba) koja imaju za cilj da ugnjetavaju žene na drugači­ ji način. Osim toga. Ona takode ubedljivo pokazuje da je feminističko epistemološku stanovište moguće. Kolins izlaže posebnu epistemologiju (teoriju saznanja) po kojoj crne žene procenjuju istinu i validnost. P. neke neznane. bez obzira na to što su sve potencijalno ugnjetavane zbog svog roda. Ta antologijska knjiga predstavlja jedno od najpoznatijih dela fe­ minističke i društvene teorije za koje je P.različita presecanja brojnih struktura druš­ tvene nejednakosti (kao što su: rod. Strukture nejednakosti možemo da opišemo kao vektore ugnjetavanja i privilegija (moguće je takođe upotrebiti frazu koju koristi P. Kolins koristi širok dijapazon glasova — neke slavne. roda i klase — i njenu istorijsku borbu protiv ugnjetavanja. različitim istorijskim periodima i u različitom stepenu intenziteta. seksual­ ni afinitet i starosno doba. one su trpele kraće od crnih žena. Kolins dobila nagra­ du Džesi Bernard i nagradu Sesil Rajt Mils. Bele žene u Americi su. na primer. globalni položaj. rasa. Varijacija tih intersekcija kvalitativno menja iskustvo žena. Vektori ugnjetavanja i privilegija . O n a izla­ že društvenu teoriju koja artikuliše jedno grupno razumevanje ugnjetavana putem ukrštanja rase. klasa. Objašnjenje te varijacije (i to objašnjenje je centralni predmet teorije intersekcionalnosti) jeste da su žene.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ga u tu zajednicu. a ta promena. ta raznolikost. ugnje­ tavane na drugačiji način zbog različitih ukrštanja struktura društvenih nejednakosti. U tu svrhu. rasu. Kolins . .

Takve ideologije delimično počivaju na onome što Odri Lord zove „mitska nor­ ma" (u SAD to su primeri belog. Na primer. neke zbog roda. Tema nepravde ukazuje na konzistentan kritički karakter ove teorije. Teorije intersekcionalnosti u svom srcu shvataju te nejednakosti kao hijerarhijske strukture koje su utemeljene u nepravednim odnosima moći.da bi stvorila koncepte kojima je moguće deliti stvari na dobre i loše.internalizovanog odbacivanja razlike. Glorija Anzaldua opisuje ovu poslednju praksu kao stvaranje . dominantni koriste razlike među ljudima da bi opravdali ugnjetavanje. ali da sudovi rutinski odbijaju da priznaju da ta diskriminacija postoji . Krenšo pokazuje da se crne žene veoma često suočavaju s diskriminacijom prilikom zapošljavanja zbog toga što su crne. već evaluativno . i odbacivanja i potcenjivanja drugih. mršavog. transformišući razlike u modele inferiornosti/superiornosti. Ta norma ne samo da omogućuje dominantnima da kontrolišu društvenu proizvodnju (kako plaćenu tako i neplaćenu).osim ukoliko se ne bi utvrdilo da se. stvarajući politički i društveni si­ stem u kome razlika postaje konceptualno oruđe za pravdanje sistema ugnjetavanja. neke žene su trpele samo zbog roda. u stvari. Ona je takođe u stanju da stvori kriterij ume unutar sopstvene grupe putem ko­ jih je moguće isključiti. radi o opštoj diskriminaciji. seksualnoj diskriminaciji (čitaj „belih žena") ili rasnoj diskriminaciji (čitaj „crnih muška­ raca"). već takođe postaje deo individualnog subjektiviteta . već da to iskustvo može biti proizvod ukrštanja više vektora. klasnog položaja i rasne pripadnosti itd. želimo da naglasimo najznačajnije doprinose teorije intersekcionalnosti koja tvrdi da privilegije nekih muš­ karaca i žena zavise od ugnjetavanja drugih muškaraca i žena.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 325 promenljive. kazniti ili marginalizovati članove grupe. Teorija intersekcionalnosti tvrdi da postoji suštinska veza između ideologije i moći koja omogućava dominantnim subjek­ tima da kontrolišu podređene. socijalizaci­ ja u ovakvom sistemu ne služi da bi se raznolikost shvatila kao kulturno bogatstvo. neke zbog roda i klasnog položaja. Karakterišući te vrste diskriminacija kao vektore ugnjeta­ vanja i privilegija. muškog i heterosek­ sualnog) naspram koje ljudi ocenjuju druge i sebe. U društvenoj praksi.

. Ostale analize bave se rodom i starosnim dobom. a takođe je reinterpretirala teo­ rijske radove među kojima je i sociološko-psihoanalitička studija Stvaranje drugog . Ona se usredsredila na raznolikost iskustva u naizgled univerzalnim pojmovima kao što su majčinstvo i porodica. Ispresecanost vektora ugnjetavanja i privilegija. Iskustvo ugnjetavanja je ono iskustvo koje definiše naš položaj i naše ponašanje. odnosno koji član grupe je „drugi". žene stvaraju inter­ pretacije i strategije za preživljavanje kojima je moguće odupreti se nepravdi.engleski. othering. odnosno koji član je „drugi". Intersekcije koje feministkinje najviše proučava­ ju jesu intersekcije roda i rase. Veliki deo pisanih radova i istraživanja rađenih iz rakursa intersekcionalnosti predstavljaju konkretne realnosti ljudskih života onako kako su one uobličene intersekcijom tih vektora. tako i u intenzitetu ljudskih iskustava ugnje­ tavanja. roda i klase. rodom i globalnim položajem.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI drugog. Takvo definisanje uništava potencijal za stvaranje ko­ alicija i otpora. ali taj paralelizam ne bi trebalo preuveličavati. istorijskim presecanjem nejednako­ sti. Neke od tih kritika imaju svoje parnjake u postmodernističkim radovi­ ma. te rodnim i seksualnim preferencijama. Teorija intersekcionalnosti kritikuje rane feminističke spise za koje se smatra da odražavaju iskustvo i probleme belih feministki­ nja. zaklju­ čuje ona. rod. Reagujući na svoje materijalne okolnosti. i da uobliče različite feminističke izraze tih znanja (kao što su na primer. roda i klase. tj čin definisanja na osnovu kojeg je moguće unutar po­ dređene grupe zaključiti koji član grupe nije prihvatljiv. Teorija inter­ sekcionalnosti jedna je od najstarijih tradicija feminističke misli. Neke teoretičarke intersekcionalnosti imaju za cilj da postanu glasnogovornice grupnog znanja koje je stvoreno u speci­ fičnim životnim okolnostima. Nametanje takve definicije drugog. pripadnica privilegovane klase u zapadnim društvima. odnosno rase. Ta kritika postavila je niz pitanja o tome šta podrazumevamo pod kategorijama kao što su žene. rasa i sestrinstvo.326 D Ž O R D Ž RlCER . uništava potencijal za stvaranje koalicija i otpora kojim bi se takav sistem mogao srušiti. Čin definisanja unutar podređene gru­ pe kojim se određuje koji član grupe nije prihvatljiv. crna feministička misao ili čikana feminizam). stvara varija­ cije kako u obliku.

koje „belo" razumeju kao konstrukciju. Kolins smatra da ono predstavlja pogled na svet koji prihvataju grupe koje karakteriše heterogena bliskost {commonality). te te­ oretičarke tvrde da način na koji se oni presecaju znatno utiče na stepen u kome se afirmiše zajedničko stanovište.rasa. njen položaj u relativno segregiranom prostoru i njen razvoj kao intragrupnog sistema društvene organizacije i znanja koje se koristi da bi se pružio otpor ugnjetavanju. Tako P. Kolins zaklju­ čuje da stanovište nije konstituisano iz nekog esencijalizma. da repozicioniraju razumeva­ nje belog.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 327 Nensi Čodorov. globalni položaj i seksualni afinitet — presecaju u životima svih ljudi. istraživanja i kritike doveo je teoriju in­ tersekcionalnosti do jednog od centralnih pitanja s kojim se femi­ nizam danas suočava: kako otvoriti prostor za analitički princip i empirijsku činjenicu raznolikosti medu ženama (koja je proizašla iz različitih iskustava). posebno stanovište? Objašnjavajući šta je stanovište. Članovi grupe često se premeštaju iz domaćih grupa (u kojima su ponikli) u šire društvo gde prolaze kroz iskustvo unutrašnjeg autsajdera. njeno shvatanje sopstvene istorije kao grupe. Među činiocima koji olakšavaju afirmaciju nalazi se postojanje (trajanje) grupe to­ kom vremena. klasa. . Ali grupno stanovište nije nikada monolitno i nepropustljivo. H. domaća grupa nije otporna na prodiranje spoljašnjih ideja Stanovište . Osim toga. sama činjenica da je grupa konstituisana delovanjem vektora ukrštanja znači da članovi grupe mogu da se pozicioniraju između različitih shvatanja sopstva. već iz prihvatanja činjenice da svi delimo istu sudbinu. Iako se vektori ugnjetavanja i privilegija . a u isto vreme se držati vrednosne i političke pozicije po kojoj specifične grupe žena dele jedinstveno. Ta kritika primorala je bele feministkinje. Unutrašnji autsajder . U toj rekonstrukciji bilo je neophodno da se pono­ vo razmisli o načinima na koje biti beo rezultira u privilegij ama. starosno doba.iskustvo koje doživljavaju članovi grupe prilikom sva­ kog prelaska iz domaćih grupa u šire društvo. P. H. kao i o tome šta beli ljudi mogu aktivno da urade da bi smanjili rasizam i kako mogu da doprinesu proizvodnji jedne inkluzivnije feminističke analize. rod.perspektiva aktera uključenih u grupe koje su različito pozicionirane unutar društvene strukture. Proces teoretisanja.

Kao rezultat toga. taj redukcionizam može biti teorijski i politički opasan. principa pravičnog i brige za sebe i druge. .328 D Ž O R D Ž RlCER . Stanovište predstavlja početak feminističke sociološke teori­ je. Teorija želi da ta znanja prenese ostalim pripadnicima ugnjetavane zajednice koji će ih iskoristiti za protest i promene. ali koji. već kao refor­ me društvenih ustanova i društvenih odnosa. radeći iz ugla ženske podređene pozicije u društvenim odnosima. To znanje uvek je pod uticajem odnosa moći — bez obzira na to da li je formulisano sa stanovišta dominantne ili podređene grupe.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i nije neizdiferencirana. Jer samo unutar zajedni­ ce moguće je održati veru u eventualni trijumf pravde . Razlog što feministkinje pokušavaju da opišu. I teorija intersekcionalnosti ima neke predloge kako da se promeni društvena struktura. jer briše istorijske strukture ne­ jednake moći koje su proizvele individualno iskustvo i skriva po­ trebu za političkom promenom. ono što svako vidi i zna uvek je parcijalno i zasnovano na nekom posebnom interesu. Teorija intersekcionalnosti upozorava da. iako je lako locirati iskustvo intersekcije i stanovišta kod pojedinaca. femini­ stičke sociološke teoretičarke uviđaju da je znanje deo sistema moći koji upravlja proizvodnjom znanja. a nikada ne može biti potpuno i objektivno. osim toga. Znanje je proizvedeno unu­ tar grupa. iz per­ spektive aktera koji su različito pozicionirani unutar društvene strukture. Ona ima sopstvenu internu dinamiku razlike i čak može biti konstituisana svojom egzistencijom na onome što Anzaldua naziva kulturnim preklapanjem. ono se razlikuje od grupe do grupe. Ključni koncept Stanovište Veliki deo feminističkih teorija počiva na ideji da ljudi svet oko sebe posmatraju s nekog posebnog stanovišta u društvu. analiziraju i promene svet sa stanovišta žene jeste i taj što.pravde shvaćene ne u uskom smislu pravne racionalnosti. Ono se ponekad razlikuje i medu članovima unutar jedne iste grupe. Ona se okreće znanju ugnjetava­ nih ljudi i njihovim principima vere i pravde.

Feministička sociološka teorija vidi pojedince kao aktere koji žive i deluju unutar složenog polja moći koje ih determiniše i u kome se njihova dejstvenost reprodukuje i osporava. klasnim. Taj zajednički i istorijski odnos i spona sa socijalnom reprodukcijom u okolnostima podređenosti. Ali isprecesanost rodnih nejednakosti s rasnim. bolesne i zavisne. Društveni život predstavljen je kao niz neprekidnih činova ugnjetavanja. održavanje domaćinstva. te emocionalna i seksualna usluga). spremanje hrane. briga za stare.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 329 takođe upravlja proizvodnjom svega u društvu. na osnovu kojih mogu da razviju zajedničko znanje o društvenim odnosima. geosocijalnim i nejednakostima koje su utemeljene u seksualnosti i starosnom dobu. prirodu moći. Stanovište je proizvod socijalnog kolektiviteta čiji pripadnici dele zajedničku istoriju i zajedničke okolnosti. KA FEMINISTIČKOJ SOCIOLOŠKOJ TEORIJI Upotrebljavajući celokupnu feminističku argumentaciju koja je dovde izložena. U pokušaju da stvore sociološku teoriju sa ženskog stanovišta. Ta presecanja sada su integralni deo feminističke teorije i analize ženskog stanovišta. Taj rad za koji nikada nisu primile materijalnu naknadu. feministkinje smatraju eksploa­ tacijom. odnos između makrosocijalnog i mikrosocijalnog. feministikinje moraju da ustanove i analiziraju ono što konstituiše žensko stanovišta. uspostavljajući stanovište žena kao jedno od mogućih stanovišta unutar kojeg se može konstruisati društveno znanje. uzro­ ke nejednakosti i uzroke promene. Feministička sociološka teorija pokušava da promeni balans moći unutar sociološkog diskursa i unutar socijalne teorije. feminističke sociološkinje počele su da stvaraju opštu teoriju koja usmerava pažnju na ključne teme koje su karakteristične za sve sociološke teorije: odnos između društvene strukture i pojedinačnog delanja (dejstvenosti). . Svim ženama u patrijarhatu bio je dodeljen zadatak društvene reprodukcije (rađanje i podizanje dece. predstavlja osnovu feminističkog zahteva koji je utemeljen u ženskom stanovištu. proizvodi složen sistem nejednako osnaženih stanovišta društvenih grupa koje se nalaze u neprekidno promenljivim odnosima saradnje i sukoba.

nemonolitne ali povezane društvene aktivnosti kojima je moguće kontrolisati društvenu proizvodnju. osporavanje. ne mogu osloboditi odgovornosti za reprodukciju sistema dominacije. Za ovu politiku suprot­ stavljanja od velikog značaja je postojanje i opstanak grupnih stanovišta. Feminističke teorije su takođe razvile čitav novi Vokabular da bi opisale realnost makroodnosa i mikroodnosa. čak i ako uspe­ mo da objasnimo društvene strukture koje predstavljaju strukturne okvire unutar kojih se ti činovi odigravaju (tj. svedočenje. i lokalnih aktuelnosti proživljenog iskustva. feministička analiza tvrdi da su žene sposobne da se odupru strukturnim silama i iz­ bore bolji položaj u društvu. Feministička analiza smatra da je strukture domi­ nacije moguće pobediti ako se reaguje emocionalno. Odnosi vladanja odnose se na složene. Te reakcije obuhvataju borbu. Feministki­ nje se ovde na najdirektniji način uključuju u teoretske rasprave o strukturi i dejstvenosti (glava 7). anonimnog. Društveni ži­ vot takode može da se razume kao neprekidan niz pojedinačnih i grupnih reakcija na ugnjetavanje. otpor. Doroti Smit je uvela koncept odnosa vladanja. Odnosi vladanja — složene. Nasuprot strukturalnim deterministima koji tvrde da su stanovišta proizvod društvenih struktura. uopštenog. Ona predstavljaju načine razumevanja društva koja se razvijaju iz društvenih struktura i koja služe kao motivacija za individualnu i grupnu reprodukciju dominacije ili otpor do­ minaciji.i voljnost da se bes transformiše u poziciju s koje se može boriti protiv nepravde — ne može da se objasni strukturama ugnjetavanja koje ga proizvode. pobunu. nemonolitne ali povezane društvene aktivnosti kojima je moguće kontrolisati društvenu proizvodnju. Emocionalna reakcija besa . bez­ ličnog teksta. 1. itd. diverziju. To nazi­ vamo politikom otpora kojim se pojedinci i kolektivi suprotstav­ ljaju strukturama i akterima dominacije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ugnjetavanje obavljaju pojedinci tj. . to jest ako se emocije (kao što je bes) transformišu u konstruktivnu snagu. kada bismo prihva­ tili da ponašanje pojedinaca u velikoj meri zavisi od društvenih struktura koje deluju „prisilno i eksterno"). akteri koji se.330 D Ž O R D Ž RlCER . čak i u okolnostima najbrutalnijeg ugnjetavanja.

„pisani dokumenti proizašli iz odnosa vladanja koji imaju moć da organizuju odnose proizvodnje u svakodnevnom životu i karakter anonimnosti i opštosti tako da ih je moguće primeniti na veliki broj svakodnevnih situacija. narudžbine. pojedinačno i individualizovano iskustvo obrazuju i prevode u jezičku formu koja je prihvatljiva odnosima vladanja. već neki anonimni aparat vladanja. Lokalne realnosti proživljenog iskustva . Ti tekstovi su tako napisani da realno životno. u pokušaju da bude deo odno­ sa vladanja. Sadr­ žaj teksta može se kretati od ugovora preko policijskih izveštaja. na mestima gde neke realne ličnosti sede dok pišu ili čitaju knjigu (sade voće i povrće ili proizvode odeću). Ti tekstovi neprekid­ no stvaraju intersekcije između odnosa vladanja i lokal­ nih realnosti proživljenih iskustava. neki bezlični službenik u administraciji. akteri. uverenja o završenom školovanju sve do lekarskih izveštaja. Taj kriterij um prihvatljivosti zado­ voljen je kada tekst nametne definiciju situacije. U nekim istorijskim trenucima. opštost i autoritet. reinterpretirajući ono što se desilo." . zakone. tekstovi obuhvataju dozvole. stvarajući oblike koji će postati deo aparata vladanja. 3.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 331 2. Ljudska društvena proizvodnja mora po sopstvenoj ma­ terijalnoj prirodi da se desi u nekom trenutku u lokalnoj realnosti proživljenog iskustva. neki pojedinac (kao što je student koji se prijavljuje za letnji posao u re­ storanu koji poseduje porodični prijatelj) uskoro shvata da mora da ispuni neki tekst (na primer. koji se nalaze u apsolutno individu­ alnim položajima. poresku prijavu za posao) koji nije propisao poslodavac s kojim će se sre­ sti licem u lice. kataloge itd. Recimo.mesta gde realne ličnosti delaju i provode svoje živote. Važno je primetiti da to presecanje deluje u oba smera. računarom ili konferencijskim stolom. determinišući ono šta je moguće. tj. Tekstovi . Oni svuda menjaju materijalnu realnost. čak i na lokalnom nivou. sede za stolom. diplome. Odnosi vladanja u kasnom kapitalističkom patrijarhatu manifestuju se kroz tekstove koje karakteristiše anoni­ mnost. ugovore.

gde takode postoje podređeni i nadređeni. pogotovo kao žene koja se kretala između sveta akademskih krugova u kome dominiraju muškarci i sveta majke. Smit Biografska skica Doroti I. Kroz taj okvir elementi strukture i interakcije spojeni su u jedno. starosnih. lokalne realnosti proživljenog iskustva i tekst — široko su rasprostranje­ ne i konstantne osobine strukture društvene dominacije. Rasa kodira i rodno ureduje taj svet. iako niko ne može da izbegne život u lokalnoj realnosti (tj. Tekstovi. i globalnih linija podele. žene su da­ leko dublje uronjene u nezavršeni proces održavanja lokalnih re­ alnosti. u ranim 1960-im. vekovima stare sociološke distinkcije: mikro-makro i delatnost-struktura.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Sva tri aspekta društvenog života — odnosi vladanja. čiji je cilj objektifikacija i fakticitet. Smit kaže da njen život nije bio toliko uobličen karijerom. Sledstveno tome. dok je muškarcima u odnosima vladanja dodeljena uloga dominantnih. tj. i istovremeno samostalno podizala decu. kao što . svako mora da bude fizički prisutan negde u prostoru i vremenu). D. Te nejednakosti nastaju duž rasnih. Te iste podele se ponavljaju u privrednim i rasnim odnosima. Smit objašnjava da je njena sociološka teorija izvede­ na iz njenog sopstvenog životnog iskustva kao žene. a njihove manife­ stacije uključuju do tada apsorbovane. Kontingentnost je jedno od mnogih ličnih iskustava koje je navelo Smitovu da dovede u pitanje sociološku ortodoksiju (dominantnu teoriju).332 D Ž O R D Z RlCER . Do­ minacija i proizvodnja postaju problematične. kada je radila doktorat iz sociologi­ je. odnosi i rad otelovljenih subjekata. Svaka dimenzija ima svoju posebnu internu dinamiku: poriv kontrole u odnosima vladanja. Sve tri osobine u isto vreme mogu i moraju da se istražuju kao delanje. Dorotil. porodice u kojoj žena igra glavnu ulogu. već čitavim ni­ zom kontingencija (slučajnosti). klasnih. poriv proizvodnje i komunikacije u lokalnim realnostima i poriv objektifikacije i fakticiteta koji se nalazi u generalizovanom tek­ stu. Prisećajući se svog studiranja na Berkliju. rodnih. napisani su tako da onemo­ gućavaju jednakost među ljudima.

a doktorat iz sociologije odbranila je na Berkliju (na Univerzitetu Kalifornija) 1963.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 333 je imidž slobodnog aktera čije ponašanje je posledica prolaska kroz iskustvo suko­ ba uloga. sledeći događaji predstavljaju značajne faze u akademskom razvoju Doroti Smit. Bez obzira na to da li su se desili kao posledica slučajnosti ili namere. O tim događajima Smit kaže: „To su bili trenuci u kojima sam imala malo slobodnog izbora. Feminističke socijalne teoretičarke o p i s u j u mikrodruštveni p o r e d a k u k o m e postoji o g r o m n a razlika u s v a k o d n e v n o m živo­ tu d o m i n a n t n i h i p o d r e đ e n i h . Feministička sociološka teorija . godine. D r u g i m recima. Završila je sociologiju na Univerzitetu u Londonu 1955. a svakako malo prethodnog znanja". Ro­ đena je 1926. T a vizija mikrosocijalnog života razilazi se s vizijom koju nalazimo u tradicionalnoj sociologiji glavnog toka koja smatra d a mikronivo društva funkcioniše n a osnovu neke vrste d e m o k r a t s k o g etosa jednakih. Godine 1977. U t o m svetu. Toronto. društveno iskustvo na m i k r o n i v o u uobličeno je i prožeto o d n o s i m a m o ć i i nejedna­ kosti koje nalazimo u društvenim s t r u k t u r a m a n a m a k r o n i v o u . prese­ ljenja u Kanadu. koje je usledilo ubrzo nakon braka. integrisane femi­ nističke teorije i socijalističkog feminizma. koji pokušavaju d a rade zajedno ili se barem sastoji o d situacija iz kojih svaki pojedinac m o ž e da izađe kao „ p o b e d n i k " ili „onaj koji definiše situaciju". rađanja dece i rastanka od muža. godine. Doroti je obavljala sledeće poslove: sociološkinja angažovana na istraživanjima na Berkliju. u engle­ skom mestu Kolčesteru. predavačica sociologije na Ber­ kliju. žene čine preovlad u j u ć u većinu širom sveta. docentkinja i potom profesorka na Odeljenju za sociologiju na Univerzitetu Britanske Kolumbi­ je. U istom periodu Doroti je prošla kroz „iskustvo braka. predavačica sociologije na Univerzitetu Eseks. Neke od ideja koje nalazimo u teoriji Doroti Smit predstavlja­ ju važnu osnovu feminističke makroteorije. kao i posla koji je dobila". mesto profesorke sociologije obrazovanja na Ontarijskom institutu za istraživanje obrazovanja. godine u Velikoj Britaniji.

Sposobnost za delanje uvek proizilazi iz pozicije u sistemu pa­ trijarhata. ona ih prisiljava da izvršavaju različite zadatke kao što su nadzor. razvoda. pitanje ko može da zauzima pozicije autoriteta. interakcije. onoga što radi muž.334 D ž O R D Z RiCER . efek­ tivno se anulira makrostrukturnim rodnim nejednakostima koje determinišu ne samo najširu podelu rada (tj. pravila obra­ ćanja i konverzacije. pritisak da se dođe do ovladavanja razumevanjem i slobodu da se uđe ili izađe iz interaktivnog okruženja. umesto toga. koje proizilaze iz neizvesnoti bračnog života. U svojim svakodnevnim aktivnostima. Feministička teorija dovodi u pitanje postojanje društveno obespravljenog uopštenog drugog. Podređeni mora da se pozicionira između sveta kojim upravlja dominantan uopšteni drugi i sistema značenja i položaja u originalnim grupama koje nude alternativna razumevanja uopštenog drugog. udovištva i loše plaćenog posla. .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI tvrdi kako su iskustva delanja. Bilo koja interpersonalna jednakost ili dominacija. Za one koji dominiraju u društvu. Ta pretpostavka nejednakosti kao osobina interaktivne situ­ acije se intenzivira i komplikuje kada se činioci kao što su rasa i klasa uključe u feministički analitički okvir. nepredvidivog uticaja dece na životne planove. njihov život sastoji se od niza reakcija na stalne potrebe i želje drugih. kapitalizma i rasizma. Osobe koje imaju moć dobijaju znanje o sopstvu učeći da sebe vide na onaj način na koji bi voleli da ih drugi vide. sopstva i svesti koja imaju žene (i ostali podređeni) radikalno različita od iskustava onih koji zauzimaju dominantne pozicije. koju žene kao pojedinci mogu da postignu. život žena je pun incidenata i slučajnosti. Društvena struktura ih sprečava da budu usmerene na sopstvene životne ciljeve. kontakt očima i kontrolu prostora i vreme­ na). Ti sistemi muškarcima omoguću­ ju organizovanje života i usredsređenost na cilj koji treba da ostva­ re. a ko ostvaruje zadatke). Umesto toga. Žene se nalaze u situacijama koje su prepune naglih promena i obrta. koor­ dinacija. već takođe njegove procesualne detalje (tj. pomoć i zadovoljavanje želja. žene se retko nalaze u situacijama u kojima mogu da ostvaruju svoje ciljeve. pitanje ko postavlja. delanja i zahteva drugih. Za razliku od toga. iskustvo interakcije s drugima može značiti uzajamnost orijentacije.istin­ skog drugog. Žene su socijalizovane da sebe doživljavaju kroz oči muškarca .

Kad god je trebalo da se odobri bilo koji novac neophodan za njenu brigu . Slučaj Sijavo nam još jednom pokazuje da su javno i privat­ no daleko od toga da budu razdvojene sfere. Njeni roditelji su se tome suprotstavili. Sukob Majkla i Šindlerovih počeo je kao privatan.od sisanja do naknade za advokata — bila je neophodna odluka suda. . U jednom trenutku sena­ tor Bil Frist pozvao je Teri Šijavo da svedoči pred Odborom za zdravstvo. Sve bitke — oko toga ko je kriv za njeno stanje. Majki je hteo. a u sukob su se uključili i ljudi iz politike.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 335 Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Teri Sijavo Na dan 31. marta 2005. da ukloni cev za hranjenje. kako su doktori rekli. ko je trebalo da bude njen staratelj.. Slučaj je privukao opštu pažnju zbog neprekidnih borbi za njenu sudbinu između njenog muža i od suda dodeljenog staratelja. religije. Njen smeštaj u bolni­ cama i domovima i troškovi zdravstvenog osiguranja dosegli su skoro 80. treba li ukloniti cev za hranje­ nje . medija. godine. Slučaj nam takođe pokazuje odnose vladanja. Interesantno je da je ogromna većina američke javnosti smatrala da bi joj trebalo omogućiti da umre.000 dolara godišnje. Majkla Sijavoa i Terinih roditelja. godine umrla je Teri Šijavo (41) u Flori­ di kada joj je uklonjena cev za hranjenje koja ju je održavala u ži­ votu 14 godina. Obe strane privukle su podršku. ali su obe strane pozvale javnost da presudi. rad i penzije Senata SAD. a ipak njeno postavljanje (ili uklanjanje) zavisilo je konačno od presude sudije i zakonodavca. Cev za hranjenje predstavljala je deo lokalne realnosti proživljenog iskustva.u nepre­ kidnom vegetativnom stanju". što je takođe je­ dan odnos posredovan kroz tekst. tvrdeći da to čini uz Terinu saglasnost koju je dobio pre 1990. Boba i Marije Sindler.obrađene su u tekstovima koji su proizašli iz odnosa vla­ danja. prava. Slučaj takođe otkriva složene načine na koje odnosi vladanja uobličavaju život u lokalnim realnostima. medicine. Teri se nalazila. obrazovanje. Ali činjenica da je Teri Šijavo održavana u životu toliko dugo posledica je toga što je njen slučaj izmešten iz privatne sfere i postao javno pitanje. Njihov sukob postao je javna stvar. Pošto .

pri­ silne heteroseksualnosti i heteroseksualnih imidža koji su igrali važnu ulogu u životu Teri Šijavo. To ju je na kraju ubilo. proživljenog. koja se razvija duž linija ličnog. osobina koja najviše prožima kognitivni stil sva­ kodnevnog života jeste ono što Doroti Smit naziva bifurkaciona svest. ali ju je istovremeno udaljila od opštih problema koji postoje u američkom zdrav­ stvenom sistemu.336 D Ž O R D Ž RlCER . reflektovanog. neki tražeći zajednicu s drugi­ ma koji dele tu bifurkacionu realnost. neki kultivišući lične tipove da bi svom iskustvu dali neki smisao. Teri je bila obuhvaće­ na programom zaštite svedoka. a takođe otkrivamo da je njen život sudbonosno uobličen njenom željom da se podvr­ gne patrijarhalno inspirisanom heteroseksualnom imidžu lepe (čitaj „vitke") žene koja se udala i živi srećno do kraja života. s jedne strane. čime je anulirana presuda Suda u Floridi. . kao i to da je mo­ guće verovati da stvari mogu biti drugačije zbog toga što iz sop­ stvenog iskustva znaju da one već jesu takve. Naposletku. Oni koji uče iz iskustva znaju da život ne treba uvek uzimati zdravo za gotovo. Pokušaj ostvarenja tog cilja vodio ju je do fatalnog poremećaja u ishrani. Ali jedno je kada nešto naučite iz životnog iskustva. Feministička sociologija subjektiviteta pita kako ljudi preživljavaju kada njihovo sopstveno iskustvo ne odgovara usta­ novljenim tipifikacijama tog iskustva. zbog čega je cev za hranjenje morala da joj se vrati u telo. a neki poričući validnost sopstvenog iskustva. Vidimo žensko telo na koje muž i roditelji polažu pravo vlasništva. u ovom slučaju vidimo i ulogu patrijarhata. Za žene. s dru­ ge strane.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI je smatrao da je sposobna da svedoči. i etabliranih vrsta koja nalazimo u društvenim zalihama znanja kojima se to iskustvo opisuje. Mislila je da njena glavna dužnost kao žene da muš­ karcu ponudi svoje vitko telo. Iz ovog slučaja takođe vidimo kako se odnosi vladanja uzajamno osnažuju: medijska pokrivenost ovog događaja je zajedno sa vladom i kapitalističkim sistemom usmerila pažnju na aspekte ljudskog interesa u ovoj priči. a drugo kada vam to prenese kapitalistički i patrijar­ halni etablirani sistem znanja. Mi već znamo da neki to rade izbegavajući da razmišljaju.

Liberalni feminizam tvrdi da su žene jednake s muškarcima u tome što su i one sposobne za donošenje razložnih moralnih su­ dova. koriste. 8. Zašto je sve tako kako jeste?. 13. Socijalističke feministkinje pokušavaju da spoje marksističku i radikalnu feminističku misao. Te teorije analiziraju način na koji mehanizmi društvene struk­ ture proizvode interese za dominacijom. Feministička teorija je uopšten. 9. institucionalne uloge. Rodna nejednakost rezultat je patrijarhalnih i seksističkih obrazaca podele rada. odnosno kako se oni reprodukuju unutar rutiniziranih praksi koje se stalno ponavljaju. . Psihoanalitički feminizam naglašava emocionalnu dinamiku lično­ sti i emocija često duboko pokopanih u podsvesne i nesvesne delove psihe.SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 337 Sažetak 1. 10. 12. socijalizaciju i društvenu interakciju. Kako možemo da promenimo i unapredimo društvo i učinimo ga pravednijim za žene i sve ljude?. Druga vrsta feminističke teorije usredsredena je na rodne nejed­ nakosti. Teorije strukturalnog ugnjetavanja priznaju da ugnjetavanje pro­ izilazi iz činjenice da neke grupe ljudi izvlače korist iz kontrole iskorišćavanja. 7. potčinjavanja i ugnjetavanja drugih grupa ljudi. 6. 5. Teorije rodnog ugnjetavanja opisuju žensku situaciju kao posledicu direktnih odnosa moći između muškaraca i žena u kojima muškar­ ci imaju fundamentalni interes da kontrolišu. To se naziva praksom dominacije. on takođe podvlači važnost perioda koje osoba provede kao novorođenče i ranog detinjstva u paternizovanju tih emocija. 11. 4. potčinjavaju i ugnjetavaju žene. Teorija intersekcionalnosti (presecanja) tvrdi da su žene ugnjeta­ vane na različite načine i u različitom stepenu. Radikalni feminizam utemeljen je u verovanju da žene poseduju apsolutno pozitivnu vrednost kao žene. Sta da radimo s razlikama medu ženama? Jedna vrsta feminističke teorije bavi se rodnim razlikama. Rodna jednakost moguća je ako se obrasci podele rada preoblikuju u ključnim društvenim ustanovama kao što su: pravo. obrazovanje i mediji. 2. Objašnjenja za te 3. porodica. rad. širok sistem ideja o društvenom životu i ljudskom iskustvu koji je ponikao iz ženske perspektive. Feministička teorija otvara nekoliko osnovnih pitanja: Sta ćemo sa ženama?. Eksplanatorne teorije smeštaju izvor rodnih razlika u biologiju. To uverenje feministkinje suprotstavljaju univerzalnoj degradaciji žena i nasilnom ugnjeta­ vanju žena koje se reprodukuje sistemom patrijarhata. Kulturni feminizam veliča pozitivne aspekte ženske ličnosti.

Savremeni pokreti misao o oslobođenju žena i njegov uticaj na sociologiju. Drugi pol. Beograd: Centar za ženske studije. Burdije. Zarana i Lydia Sklevicky [uredile] (2003). Društvo rizika. Promenljiva tela. Centar za slobodne izbore i demokratiju. tekstova. Feminstkinje teoretizuju političko. Pejtmen. razlike pronalaze se u sledećem: iako sve žene potencijalno imaju iskustvo ugnjetavanja na osnovu roda. Nevolje s rodom. Beograd: Centar za unapređivanje pravnih studija. Feminizam. Beograd: Feministička 94. Zagreb: Ženska infoteka. Rasprave o jednakosti polova. Mišel (1997). Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. Kerol (2001). one su. Zagreb: Centar za ženske studije. Papić. Beograd: Plato/XXvek. Sociologija i feminizam. Savremeni feminizam. Gros. Vujović. Podređenost žena. Tejlor Mil Herijeta (1995). Podgorica: C I D . Sreten [urednik] (2008). Džon Stjuart. Promene. slučajnosti. Polni ugovor. i mikrosocijalno i makrosocijalno putem koncepta stanovišta. Feminizam je za sve: strastvena politika. Beograd: Filip Višnjić. Judith (2000). Pjer (2001). Simon de Bovoar (1982). ekstralokalnih odnosa vladanja. Beograd: Beogradski krug. Vladavina muškaraca. Papić. Batler. Feministička sporenja: filozofska razmena.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 14. Literatura za dalje čitanje Andre. Benhabib. lokalnih aktualiteta proživljenih iskustava. John Stuart (2000). Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Butler. Sejla et al. odgovarajućeg delanja i bifurkacione svesti. Mill. (2007). Beograd: Biblioteka X X vek. Bell Hooks (2004). . Zarana (1989). Beograd: Centar za ženske studije i istraživanja roda. Slobodanka (2005). Džoan (2006). Beograd: Istraži­ vačko izdavački centar S S O Srbije. ugnjetavane na različite načine. Beograd: Beogradski izdavačkografički zavod. Mil. Nedović. Feministička sociološka teorije spaja strukture i delatnike. Položaj i uloga žene u savremenom društvu. Centar za ženske studije.338 D Z O R D Ž RlCER . Antropologija žene. Elizabet (2005). nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Džudit i Skot. bez obzira na to.

iako su. Bei je nesumnjivo modernista. dok se u radovima postmodernista grandiozni . postoje velike sličnosti između onoga što on ima da kaže o industrijskim i postindustrijskim društvima i ono­ ga što o modernim i posmodernim društvima govore postmodernisti. Ova glava bavi se grand-teorijama o postmodernom društvu koje su (uglavnom) stvori­ li mislioci koje nazivamo postmodernim socijalnim teoretičarima (postmoderni teoretičari su uradili malo na stvaranju teorija o sva­ kodnevnom životu). Međutim. Najveći broj grand-teorija o savremenom društvu stvorili su teore­ tičari koji su sebe smatrali modernistima. PRELAZ OD INDUSTRIJSKOG KA POSTINDUSTRIJSKOM DRUŠTVU Rad Danijela Bela (rođen 1919) o dolasku postindustrijskog društva. Ipak. kako ćemo videti iz ove glave. nestanak simboličke razmene i sve veća simulacija Potrošačko društvo i nova sredstva za potrošnju Dromologija Feminizam i postmoderna socijalna teorija Sažetak Literatura za dalje čitanje Glave 4 i 5 bavile su se različitim modernim grand-teorijama. predstavlja delimičan prelazak od modernih grand-teorija (s kojima smo se susreli u glavama 4 i 5) ka postmodernoj socijalnoj misli i postmodernoj grand-teoriji.GLAVA 9 POSTMODERNE GRAND-TEORIJE Prelaz od industrijskog ka postindustrijskom društvu Unapređenje veštine upravljanja (i ostale grand-teorije) Postmodernost kao sazrevanje modernosti Uspon potrošačkog društva. Ironija je u tome što postmoderni teoretičari često kritikuju moderne grand-teorije. i sami skloni da stvaraju takvu vrstu teorija.

koje su se smatrale za jedino postindustrijsko društvo u vremenu kada je Bel pisao. Proizvodnja takvih dobara kao što su odevni predmeti i predmeti od metala opada. Bel. Navešćemo ovde koje su. profesionalni i tehnički umesto manuelnog rada. prema Belu. a druga društva se takode kreću u tom pravcu (na primer. . razvijaju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI karakter teorije pojavljuje nesvesno. svesno nudi teoriju koja pokušava da zahvati veliki period novije druš­ tvene istorije. kao modernista. mnogo toga se dogodilo u skoro tri i po decenije otkad je Bel objavio najveći deo svojih radova. promene u društvenoj strukturi ta­ kode imaju posledice na politički sistem i kulturu.340 D Ž O R D 2 RiCER . Postindustrijsko društvo. preko industrijskih (neka društva Zapadne Evrope i Rusija). Bel uočava prelaz od predindustrijskih (najveći deo Azije i Afrike). na­ uku i tehnologiju. za razliku od njega. Bel takode s puno poleta kritikuje neke aspekte postindustrijskog društva. ranih 1970-ih go­ dina). dok se usluge. teorijsko umesto praktičnog znanja. ka postindustrijskim društvima (poput SAD.društvo koje karakteriše proizvodnja usluga ume­ sto proizvodnje robe. najvažnije promene u društvenoj strukturi koje su se odigrale u procesu prelaska ka postindustrijskom društvu: 1. Unutar privredne strukture dolazi do prelaska sa proi­ zvodnje robe na proizvodnju usluga. stvaranje i kontrolisanje novih teh­ nologija i razvijanje intelektualnih tehnologija koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom. Iako usluge preovlađuju Postindustrijsko društvo . većina postmodernista sklona je da na postmoderno društvo gleda sa simpatija­ ma. politički sistem i kulturu. Glavni predmet analize Danijela Bela jeste postindustrijsko društvo. SAD su se razvile u pravo postindustrijsko društvo. Ono što Bel ima da kaže o industrijsko-postindustrijskim odnosima može se smestiti u širu shemu društvenih promena koja takode uključuje predindustrijska društva. rad. Dolazak postindustrijskog društva uglavnom pogađa društvenu strukturu i nekoliko njenih glavnih delova: ekonomiju. Naravno. Međutim. neka zapadnoevropska društva i Japan). U svakom društvu Bel razli­ kuje tri oblasti: društvenu strukturu. kao što su prodaja hamburgera i savetovanje o ulaganju. barem kada ga uporeduju s modernim društvom.

nadaju da je moguće efikasnije nadgledanje opasnih postrojenja kao što su nu­ klearne centrale. istraživanja i vladinih usluga. U postmodernom društvu značaj manuelnog rada (na primer. kao što je pronalaženje odgovora na mnoga etička pitanja koja su otvorena razvojem teh­ nologije kloniranja. tamo gde je to neophodno. Unapređenje znanja takode stvara potrebu za drugim inovacijama. kao što su kibernetika. od suštinskog je značaja za nastanak postindustrijskog društva. Mnogi se. U postindustrijskom društvu stvara se novi odnos izme­ đu naučnika i novih tehnologija. za postindustrijsko društvo najvažnije su usluge iz oblasti zdravstva. Eksponencijalni rast teorijskog i kodifikovanog znanja. Zna­ nje je osnovni izvor inovacija. što dovodi do nastanka novih. Sve ovo podrazumeva značaj teorij­ skog. a ne empirijskog znanja. teorija igara i informaciona teorija. Od posebnog značaja je porast broja naučnika (na primer. 3. 2. naučno znanje stečeno izučavanjem ljudskog genoma sada je od suštin­ skog značaja za pronalaženje novih načina lečenja broj­ nih bolesti). Cilj kome se teži jeste sigurniji i bezbedniji tehnološki svet. neophodno je da se razvijaju i primenjuju nove intelektualne tehnologije. . 4. a raste značaj profesionalnog (pravnici) i tehničkog rada (programeri računara).POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 341 u najvećem broju privrednih sektora. kao i sve većom složenošću koja karakteriše postindustrijsko društvo. (Recimo. radnici na pokretnoj traci) opada. Postindustrijsko društvo pokušava da proceni uticaj novih tehnologija i da ih. obrazo­ vanja. te da će bolja kontrola takvih postroje­ nja omogućiti sprečavanje budućih katastrofa. kao što je bila ona u Cernobilju ili na Ostrvu tri milje. kao i njegovu kodifikaciju. 5. u oblasti medicine i genetike) i inženjera. u postindustrijskom društvu sve važnije postaje teorijsko znanje. Da bi se upravljalo takvom procenom i kontrolom. na primer. kontroliše. Umesto praktičnog znanja {know how). Naučno istraživanje po­ staje institucionalizovano. 6. u svim njegovim varijantama.

342

D ž O R D Ž RlCER - SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI

na nauci zasnovanih industrija. Fuzija (sjedinjenje, stapa­ nje) nauke i inovacije, kao i sistematski tehnološki rast nalaze se u osnovi postindustrijskog društva. To stvara potrebu za otvaranjem još većeg broja univerziteta i stva­ ranja radne snage s univerzitetskom diplomom. Zapravo, univerzitet i visoko obrazovanje od suštinske su važnosti za postindustrijsko društvo. Obrazovni sistem proizvodi eksperte koji imaju ključnu ulogu u stvaranju, upravlja­ nju i kontrolisanju novih tehnologija. Razlike između tipova društava. Iz ovakvog shvatanja post­ industrijskog društva, Bel izvodi niz razlika između postindustrijskih, predindustrijskih i industrijskih društava: 1. U profesionalnom smislu, u predindustrijskom društvu preovlađuju poljoprivrednici, rudari, ribari i nekvalifikovani radnici; u industrijskom društvu primetna je do­ minacija polukvalifikovanih radnika i inženjera, dok u industrijskom društvu dominiraju profesionalci i naučnici-tehničari. 2. Za svaki od ova tri tipa društava karakteristična je po­ sebna vrsta izazova. Izazov ptedindustrijskom društvu sa­ stoji se u tome da se iz prirode izvuku dobra. Otuda do­ minacija rudarstva, ribarstva, šumarstva i poljoprivrede. Najveći izazov za industrijsko društvo jeste kako da na jedan inteligentan način koordiniše, programira, raspore­ di i organizuje mašine. Konačno, glavni izazov u postindustrijskom društvu predstavljaju drugi ljudi. Pojedinci koji obezbeđuju usluge drugim ljudima načelno poseduju više informacija i znanja (to su eksperti) od onih ko­ jima su usluge namenjene. To im daje veliku prednost u ophođenju s klijentima. 3. U predindustrijskim društvima moć imaju zemljoposednici i vojska. Oni je vrše kroz direktnu upotrebu sile. U industrijskim društvima, najveću moć imaju poslovni ljudi (biznismeni), iako oni svoj uticaj vrše indirektno, preko političara. U postindustrijskom društvu, kao do­ minantne figure ističu se naučnici i istraživači. Oni po­ kušavaju da uravnoteže tehničke i političke snage.

342

D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

na nauci zasnovanih industrija. Fuzija (sjedinjenje, stapa­ nje) nauke i inovacije, kao i sistematski tehnološki rast nalaze se u osnovi postindustrijskog društva. To stvara potrebu za otvaranjem još većeg broja univerziteta i stva­ ranja radne snage s univerzitetskom diplomom. Zapravo, univerzitet i visoko obrazovanje od suštinske su važnosti za postindustrijsko društvo. Obrazovni sistem proizvodi eksperte koji imaju ključnu ulogu u stvaranju, upravlja­ nju i kontrolisanju novih tehnologija. Razlike između tipova društava. Iz ovakvog shvatanja post­ industrijskog društva, Bel izvodi niz razlika između postindustrijskih, predindustrijskih i industrijskih društava: 1. U profesionalnom smislu, u predindustrijskom društvu preovlađuju poljoprivrednici, rudari, ribari i nekvalifikovani radnici; u industrijskom društvu primetna je do­ minacija polukvalifikovanih radnika i inženjera, dok u industrijskom društvu dominiraju profesionalci i naučnici-tehničari. 2. Za svaki od ova tri tipa društava karakteristična je po­ sebna vrsta izazova. Izazov predindustrijskom društvu sa­ stoji se u tome da se iz prirode izvuku dobra. Otuda do­ minacija rudarstva, ribarstva, šumarstva i poljoprivrede. Najveći izazov za industrijsko društvo jeste kako da na jedan inteligentan način koordiniše, programira, raspore­ di i organizuje mašine. Konačno, glavni izazov u postindustrijskom društvu predstavljaju drugi ljudi. Pojedinci koji obezbeđuju usluge drugim ljudima načelno poseduju više informacija i znanja (to su eksperti) od onih ko­ jima su usluge namenjene. To im daje veliku prednost u ophođenju s klijentima. 3. U predindustrijskim društvima moć imaju zemljoposednici i vojska. Oni je vrše kroz direktnu upotrebu sile. U industrijskim društvima, najveću moć imaju poslovni ljudi (biznismeni), iako oni svoj uticaj vrše indirektno, preko političara. U postindustrijskom društvu, kao do­ minantne figure ističu se naučnici i istraživači. Oni po­ kušavaju da uravnoteže tehničke i političke snage.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

343

Kultura. Svaki od ovih faktora usmeren je na promene u društvenoj strukturi postindustrijskog društva. Ali Bei je, kako smo videli, takođe zainteresovan za politički sistem, a posebno za kulturu. Za njega je od velike važnosti činjenica da u osnovi društvene strukture i kulture u postindustrijskom društvu leže suštinski različiti principi. Dok se društvena struktura sa svojom usmerenošću na ekonomska pitanja nalazi pod dominacijom racionalnosti i efikasnosti, kulturom dominiraju koncepti ira­ cionalnosti, samorealizacije i samozadovoljenja. Zastarele ideje samodiscipline, ograničenja i odložene gratifikacije koje domini­ raju društvenom strukturom postindustrijskog društva sukoblja­ vaju se s hedonizmom koji dominira u oblasti kulture. U tom kontekstu, Bel eksplicitno napada postmodernizam, povezujući ga s takvim iracionalnim i hedonističkim pojmovima kao što su impuls, zadovoljstvo, neobuzdana sloboda i erotika. Jasno je odavde da se kultura, shvaćena na ovakav način, nalazi u suprotnosti s društvenom strukturom kojom dominiraju efika­ snost i racionalnost. Po Belovom mišljenju, to dovodi do rascepa između društvene strukture i kulture, što može stvoriti uslove za društvenu revoluciju. Iako se ne slaže s postmodernistima po ovom pitanju kao i po mnogim drugim pitanjima, Bel, baš kao i postmodernisti, smatra da je jedno od najvažnijih pitanja u savremenom druš­ tvu uspon potrošačkog društva. Hedonizam je, usled postojanja masovne proizvodnje i rasprodaje svih vrsta dobara, barem delimično, zamenio štedljivost i asketizam. Tradicionalne vrednosti, koje sve više slabe i nestaju, zamenjuje sve veće interesovanje za stvari kao što su zadovoljstvo, igra, zabava i potreba da se drugi­ ma (nepoznatima) javno pokazuje sopstvena privatnost, na pri­ mer, kroz različite vrste reality show programa kao što su „Veliki brat", „Sve za ljubav" ili „48 sati svadba". Kao modernista, koji je uz to još i konzervativac, Bei je uznemiren ovakvim postmodernim razvojem događaja i pretnjom koju on predstavlja za da­ našnje društvo.

344

DŽ0RDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

UNAPREĐENJE VEŠTINE UPRAVLJANJA (I OSTALE GRAND-TEORIJE)
Mišela Fukoa (1926-1984) mnogi vide kao prethodnika postmoderne socijalne teorije. Za druge, on je jedan od njenih najvećih praktičara. Sta god od toga da je tačno, on je tvorac jed­ ne veoma važne grand-teorije koju mora razmotriti svako ko želi ozbiljno da se bavi socijalnom teorijom. Postoji jedna osobina koja posebno izdvaja Fukoovu grand-teoriju od modernih velikih teorija. On ne vidi, ili barem ne na­ glašava, kontinuitet koji je sastavni deo mnogih modernih veli­ kih narativa. Fuko ne smatra da se istorija odvija na linearan na­ čin i u jednom pravcu, kako je to, medu ostalima, tvrdio Maks Veber u svojoj teoriji racionalizacije. Postoji nekoliko važnih ra­ zlika između Fukoove grand-teorije i grand-teorija modernista: 1. Modernisti često traže izvor ili početak društvenog razvo­ ja. Za razliku od njih, Fuko pokušava da opiše i analizira društvenu realnost u različitim vremenskim periodima. Pronaći izvor je isto što i pronaći odgovor, ali postmoder­ nist! odbacuju ideju da je uopšte moguće naći odgovor. Oni su više zainteresovani za to da postavljaju pitanja i održavaju intelektualni dijalog nego da pronalaze od­ govore i tragaju za izvorima (uzrocima). Jer, u trenutku kada teoretičar ustvrdi da je pronašao odgovor ili uzrok problema, problem se zatvara. 2. Dok modernisti stavljaju naglasak na koherentnost, Fuko smatra da je nekoherentnost bitnija. Drukčije rečeno, dok modernisti pokušavaju da odgovore na pitanje kako se stvari drže zajedno tokom vremena, Fuko želi da usta­ novi koje su to unutarnje protivurečnosti koje postoje u svakom trenutku u vremenu. 3. Za razliku od modernista koji u svemu vide kontinuitet, razvoj i napredak, Fuko stavlja naglasak na diskontinuitete, prelome i iznenadne obrte koji karakterišu druš­ tvenu istoriju. Istorijski razvoj se ne odvija uniformno, konzistentno, jednosmerno, bez „plime i oseke". Drugim recima, istorija može da se kreće unazad, nalevo, nade­ sno, a ponekad čak i unapred.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

345

Unapređenje veštine upravljanja
Kada su u pitanju takva opšta gledišta o konceptu promene, Fuko se interesovao za promenljivu prirodu onoga što on nazi­ va upravljanjem, a pod čime podrazumeva skup praksi i tehnika pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima. Najočigledniji oblik upravljanja jeste upravljanje države njenim građanima. Iako se Fuko interesovao i za tu vrstu upravljanja, njegova teorija karak­ teristična je po tome što želi da objasni na koji način akteri i službe koji nisu vezani za državu (uključujući tu i društvene na­ uke i društvene naučnike) upravljaju ljudima. U delu Rađanje biopolitike, Fuko piše da ga interesuje veština, to jest najopštiji oblik upravljanja koji prevazilazi dornen političkog. Takođe, Fukoova teorija karakteristična je po tome što se bavi načinima na koje ljudi upravljaju sami sobom. U pokušaju da konceptualizuje ovaj problem, Fuko se ne oslanja na ideju jednosmernosti (tj. ideju da se društvo nužno razvija u jednom pravcu). Nadzirati i kažnjavati. Najbolji primer Fukoovog interesovanja za upravljanje koje nije vezano za dornen političkog, nalazimo u njegovoj knjizi Nadzirati i kažnjavati. U toj studiji Fuko istražuje razvoj zatvorskog sistema u Evropi između 1757. i 1830. godine i dolazi do uvida u to da je mučenje zatvorenika zamenjeno kontrolom putem zatvorskih pravila. Fuko zaključuje da je ta promena u sistemu tretmana zatvorenika imala posledice po celu društvenu strukturu. Kako je već karakteristično za njega, Fuko tu promenu vidi kao nešto što se razvija po principu stani-kreni, a ne nužno jednosmerno. Bez obzira na to, postoji opšti trend da se prelazi s jednog oblika kažnjavanja na drugi. Ne samo da promena po­ stoji, već su mnogi modernisti tvrdili da je ona proizvod jednog progresivnog razvoja: smatralo se da prelazak sa mučenja na kon­ trolu zasnovanu na pravilima predstavlja napredak u humaniza­ ciji tretmana kriminalaca. Kazna postaje sve blaža, manje bolna i manje okrutna. Međutim, iz Fukoove perspektive, ta promena omogućila je sistemu ne samo veću sposobnost da kažnjava kri­ minalce, već i veću sposobnost da upravlja ljudima uopšte.
Upravljanje — skup praksi i tehnika pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima.

346

D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

S jedne strane, nova sposobnost za kažnjavanje imala je ma­ nje negativnih sporednih efekata. Zatvorenici su ranije bili pod­ vrgavani javnom mučenju. (Knjiga Nadzirati i kažnjavati zapo­ činje detaljnim opisom jedne scene javnog mučenja.) Međutim, takav tretman mogao je da uspali masu koja je gledala mučenje i navede je na devijantno ponašanje, kriminalne radnje, nemire, pa čak i pobunu protiv vlasti. Uznemireni scenama javnog mu­ čenja, ljudi su pribegavali raznoraznim oblicima ponašanja koje su vlastodršci videli kao antisocijalne i preteče po svoje položaje. Stari način mučenja je, prema tome, bio kontraproduktivan. Za razliku od toga, kontrola zatvorenika putem pravila odvijala se iza zatvorskih zidova i nije mogla imati nikakav uticaj na gomilu. Nametanje pravila ima mnogo veći broj prednosti od muče­ nja. Prvo, pravila se u procesu devijantnosti mogu primeniti mno­ go ranije od mučenja; ljudi mogu da se nauče pravilima pre nego što počnu da razmišljaju na devijantan način. Pravila mogu da se primene u svakom trenutku, čim se primeti prvi znak devijantno­ sti. Nasuprot tome, mučenje može da se primeni samo kada neka radnja, ili još češće, čitav niz devijantnih radnji, nastupi. Osim toga, nametanje pravila može da se primenjuje mno­ go češće od mučenja. Takođe, pravila mogu da se uče i obnavlja­ ju. Međutim, mučenje ne može da se primenjuje nebrojeno puta na jedan isti devijantni slučaj jer može da prouzrokuje povredu, sakaćenje ili čak smrt devijantne osobe. Staviše, što se mučenje češće primenjuje, verovatnije je da će oni koji prisustvuju tom činu i sami postati devijantni. Treće, nametanje pravila usko je povezano s racionalizaci­ jom i birokratizacijom. To, između ostalog, znači da su pravila efikasnija, bezličnija, trezvenija i nepromenljivija od mučenja. Drugim recima, mučenje je često neefikasno (ono može da raz­ ljuti zatvorenika umesto da ga stavi pod veću kontrolu); ono može da postane veoma lično (osoba koja koristi bič ima prili­ ku da ispolji lični animozitet prema žrtvi); ono može da izazove emocije kako kod mučitelja i mučenog, tako i kod onih koji pri­ sustvuju činu mučenja; konačno, u zavisnosti od toga da li bič u rukama drži više ili manje agresivan čovek, mučenja se medu sobom mogu veoma razlikovati.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

347

Konačno, a možda i najvažnije, nametanje pravila ima daleko šire posledice. Nemoguće je mučiti čitavu populaciju. Međutim, na pravilima zasnovana kontrola može se uspešno vršiti nad ćelom populacijom. Kontrola čitave populacije zasniva se na sposobnosti nadziranja populacije na regularnoj osnovi. Međutim, moć i nad­ zor nisu, po Fukoovom gledištu, deo jedinstvenog sveobuhvatnog sistema moći, već se vrše u čitavom nizu naizgled nezavisnih lo­ kalnih okruženja. Tako postoji čitav niz tačaka u kojima se moć i nadzor vrše nad ljudima. Ali, upravo zbog te mikroperspektive vršenja moći, Fuko je smatrao da na svakoj toj tački postoji šansa za nastanak opozicije i otpora sistemu vršenja moći. Otpor, prema tome, može da nastane u svakoj od tih mikrosredina. Instrumenti nadziranja i kontrole. Tri osnovna instrumen­ ta stoje na raspolaganju onima koji kontrolišu i nadziru popu­ laciju. Prvi je hijerarhijsko nadziranje ili sposobnost službeni­ ka na vrhu organizacije da jednim pogledom nadziru sve ono što se nalazi pod njihovom kontrolom. U tom kontekstu treba posmatrati Fukoovu čuvenu raspravu o panoptikonu. Panoptikon je struktura koja nekome na vlasti ili na značajnom polo­ žaju (na primer, zatvorskom čuvaru) omogućuje potpun nadzor nad grupom ljudi (u ovom slučaju, zatvorenicima). Panoptikon može imati oblik tvrđave (kule) oko koje se nalaze ćelije pore­ dane ukrug. Takav raspored stražaru omogućuje potpuni nad­ zor nad svim zatvorenicima i svim onim što oni rade. Ta pozicija stražaru omogućuje ogromnu moć, čak iako nije prisutan u kuli ili ako uopšte ne posmatra šta se dešava u ćelijama. Razlog tome je to što zatvorenici ne mogu da vide da li u kuli nekoga ima ili nema i, prema tome, ne mogu da znaju da li ih neko gleda ili ne. Stražar možda sve vreme čita novine ili gleda TV program; zatvorenici to ne mogu da znaju. Međutim, zbog stalno prisutne mogućnosti da ih neko nadgleda, oni će se najverovatnije po­ našati onako kako se to od njih očekuje, čak iako stražar nije u kuli. Stražari ne moraju ništa da rade; zatvorenici će kontrolisati
Hijerarhijsko nadziranje - sposobnost službenika na vrhu organizacije da jednim pogledom nadziru sve podređene. Panoptikon - struktura koja nekome na vlasti ili na značajnom položaju (na primer, zatvorskom čuvaru) omogućuje potpun nadzor nad grupom ljudi (na primer, zatvorenicima).

348

D Ž 0 R D 2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

sami sebe zato što se boje da bi stražari mogli da ih posmatraju. Panoptikon i njegove varijacije predstavljaju suštinu onoga što Fuko naziva disciplinujućim društvom. Koncept panoptikona Fuko proširuje na celo društvo. On smatra da postoje mnoga mesta i mnogi načini na koje kontrolori mogu da nas nadziru, te da to rezultira ponašanjem u kome mi sami sebe kontrolišemo i sami sebe sprečavamo da uradimo ono što bi nam, ako bi nas neko video, natovarilo nevolju za vrat. Uz­ mimo primer računara. Postoje različiti načini na koje je moguće nadzirati naše pretraživanje po Internetu. Budući da smo toga svesni, mi počinjemo da nadziremo sami sebe i suzdržavamo se da posetimo one sajtove zbog kojih bi neko mogao da nas opomene (na primer, sajtove s pornografskim sadržajem). Recimo, dok smo na radnom mestu možemo doći u iskušenje da obavimo manju kupovinu tako što ćemo se ulogovati na neku Internet stranicu na kojoj je moguće kupovati kreditnom karticom. Ipak, nećemo to uraditi jer smatramo da postoji mogućnost da upravnik nadzire upotrebu računara i da zna koje stranice smo posetili. Panoptikon je poseban primer hijerarhijske moći onih koji se nalaze na službenim, visokorangiranim položajima, a koji su u poziciji da neprekidno nadziru podređene. Oni takođe inici­ raju i kontrolišu nove tehnologije, poput onih koje se vezuju za Internet i koje nadziru sve što podređeni u hijerarhiji rade. Još uopštenije rečeno, hijerarhijsko nadziranje podrazumeva sposob­ nost nadređenih da jednim pogledom nadziru podređene. Drugi instrument disciplinujuće moći jeste sposobnost da se donose normalizujući sudovi i kazne one koji ih ne poštuju. Oni koji su na vlasti mogu da odlučuju šta je normalno, a šta nenormalno za veliki broj oblasti. Ko god prekrši norme koje su sadržane u normalizujućim sudovima, smatra se nenormalnim i podložan je kazni koju izvršavaju službenici ili njihovi pomoć­ nici. Na primer, službenik može da se usmeri na vreme i donese
Disciplinujuće društvo - društvo koje vrši sveobuhvatnu (totalnu) kontrolu nad ljudima. Normalizujući sudovi - oni koji su na vlasti mogu da odlučuju šta je normal­ no, a šta nenormalno u velikom broju oblasti. Ko god prekrši norme koje su sadržane u normalizujućim sudovima, smatra se nenormalnim i može biti kažnjen od strane službenika ili njihovih pomoćnika.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

349

normalizujući sud o tome ko je zakasnio, ili može da se usmeri na ponašanje i kazni one koji se ne ponašaju onako kako se to od njih očekuje. Recimo, profesori na početku studiranja obaveštavaju brucoše da je normalno da dolaze na predavanja i pra­ te šta se na njima dešava s pažnjom i razumevanjem. Takode ih obaveštavaju da ne smeju da prepisuju na testovima. Nepažljivi studenti se kažnjavaju. Kao i oni koji prepisuju. Konačno, službenici koriste ispitivanje kao način nadziranja potčinjenih i donošenja sudova o tome šta oni rade. (U njega su uključena dva već pomenuta metoda - hijerarhijsko nadziranje i donošenje normalizujućih sudova.) Ispitivanju pribegavaju oni koji su na visokim položajima, a da bi ono bilo moguće neop­ hodno je da bude zasnovano na normalizujućim sudovima koji kazuju šta treba da radite da biste zadovoljili kriterijume normalnosti. Ispitivanje obično povezujemo sa školom, ali ono se sreće i u mnogim drugim ustanovama, kao što su na primer ordinacije psihijatara, doktora i ostalih koji su zaposleni u bolnicama i dru­ gim radnim okruženjima. Razvoj disciplinujuće moći. Fukoova glavna opservacija jeste da se usled stvaranja novih i boljih metoda disciplinujuće moći, kapacitet za kažnjavanje ljudi uvećao, a ne umanjio. Možda je mu­ čenje bilo okrutno, ali ono je bilo ograničeno na trenutak muče­ nja. Disciplinujuća moć, koju smo detaljnije analizirali u prethod­ nim odeljcima, pogađa nas sve vreme i u svim okolnostima. Neko nas neprekidno posmatra, prosuđuje i procenjuje. Ako prekršimo norme definisane normalizujućim sudovima bićemo kažnjeni. Stoga se, smatra Fuko, ne može reći da je došlo do liberalizacije i humanizacije procesa kažnjavanja. Pre se može reći da je ono po­ stalo sveobuhvatnije i podmuklije nego što je bilo nekada. Odbacujući jednu grand-teoriju Fuko je, izgleda, zamenjuje drugom. To je tačno samo u izvesnoj meri. Fuko jeste stva­ rao grand-teorije, ali na jedan oprezniji i drugačiji način od mo­ dernista. Na primer, dok bi modernista različite promene koje
Ispitivanje - način nadziranja potčinjenih i donošenja sudova o tome šta oni rade. Ispitivanje podrazumeva i hijerarhijsko nadziranje i davanje nor­ malizujućih sudova. Pribegavaju mu oni koji su na visokim položajima i koji donose normalizujuće sudove o tome šta je prihvatljivo a šta ne­ prihvatljivo ponašanje.

u m e s t o d a p o n u d i teorijski k o n c e p t nalik Veberovom gvozde­ n o m kavezu. ili da neke delove društva pogađa u jednom.neke delove društva p o g a đ a . F u k o stvara j e d n u teoriju p o kojoj postoje m n o g i centri discipline unutar sveta u k o j e m je neko okruženje m a n j e ili više p o g o đ e n o širenjem disciplinujućeg društva. a druge delove u drugom trenutku. O t u d a . Mišel Fuko Biografska skica Među Fukoovim poslednjim radovima nalazi se trilogija po­ svećena seksu: Istorija seksualnosti (1976). F u k o naziva zatvorski arhipelag. a neke ne. Koliko se zna. čudno i neprirodno. kao i aktivnosti koje su se na njima upražnjavale. neizrecivo. F u k o piše kako novi oblik discipline (koji nastaje iz novih oblika nadziranja) p r o ž i m a društvo n a nejednak način . Ti rado­ vi odražavaju Fukoovu životnu opsesiju seksom. po­ sebno njegovom homoseksualnošću i sadomazohizmom. . Zatvorski arhipelag . T o je svet koji se sastoji o d različitih ostrva discipline unutar velikog m o r a u k o m e je disciplina m a n j e ili više odsutna. a druge delove u d r u g o m trenutku. a neke ne.350 D20RD2 RlCER . o d n o s n o jedne delove društva p o g a đ a u j e d n o m .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI p o g a đ a j u delove društva video na j e d a n prilično u n i f o r m a n na­ čin. Tokom boravka u San Francisku.slika društva koja proizilazi iz ideje da disciplina pro­ žima društvo na nejednak način. Tako nastaju brojni centri discipline unutar sveta u kojem je neko okruženje manje ili više pogođeno širenjem disci­ plinskog društva. Briga za sebe (1984) i Upotreba zadovoljstva (1984). Njegovo prisustvo na tim mestima. godine. K o n c e p t k o ­ j i m to objašnjava. 1975. Fuko je posetio homoseksualnu zajednicu koja je u to vreme cvetala u gradu. bile su deo Fukoovog život­ nog interesa za „pokoravajuće. Čini se da je dobar deo Fukoovog života definisan tom opsesijom. To znači da ona pogađa neke delove društva. Fukoa je najviše privlačio bezlični seks (u kome ne znate sasvim jasno ko je osoba s kojom imate seksualni od­ nos) koji je bio veoma popularan u ozloglašenim kupatilima tog vremena.

Fuko je seks vezivao za granična iskustva. tj. Znam da to nije moglo da se dešava. Drugim recima. Koreni disciplinujućeg društva nalaze se u zatvoru. Fuko je takođe prošao kroz granično iskustvo u koti Zabriski u Dolini smrti. bolnice. po meni. po Fukoovom mi­ šljenju. Jedno od takvih iskustava bile su i bezlične sadomazohističke aktivnosti koje su se dešavale u kupatilima San Franciska. itd. Cak i u jesen 1983. šire se i na mnoge druge oblasti društva . Oni koji su ga pozna­ vali kažu da je sidu shvatao veoma ozbiljno. Taj koncept je od suštinske važnosti za Fukoovu grand-teoriju o promenljivoj prirodi upravljanja i njegovoj sve većoj prisutnosti. kada je već bio svestan da boluje od side i kada se znalo da od nje u najve­ ćem broju obolevaju homoseksualci. Potpuno. intenzivno i savladujuće da ne mogu da ga preživim. sve više oblasti društva počinje da liči na za­ tvor. Tako nastaje zatvorski arhipelag.škole. shvatio ju je kao granično iskustvo. Tamo je po prvi put probao L S D . I jedno i drugo vezi­ vao je za gledište o smrti: „Mislim da je vrsta zadovoljstva koja me interesuje realno zadovoljstvo. Fuko je verovao da je samo prolaskom kroz granično iskustvo moguće steći velike lične i intelektualne inspiracije i otkrovenja. Sa suzama koje su mu klizile niz lice. totalno zadovoljstvo je. vratio se nazad u svet be­ zličnog seksa u kupatilima San Franciska. Sada razumem sopstvenu seksualnost. namerno naprezali svoj um i telo do tačke lomljenja). ali to je bilo istina". Moramo ponovo da idemo kući".POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 351 šokantno i ekstatično". Otuda. Kada je otišao u San Francisko poslednji put. a zvezde su padale po meni. godine. u svom životu (i u svom radu) Fuko se istinski interesovao za „granična isku­ stva" (u kojima bi ljudi. Večeras sam došao do nove perspektive o sopstvenoj ličnosti. Mikrofizika moći. godine. kasarne. a ono bi moglo da izgleda tako samo ako je dovoljno duboko. vezano za smrt". Droga je gurnula njegovu svest do samih granica: „Nebo je eksplodiralo. Fuko je rekao: „Veoma sam srećan. u proleće 1975. kao i za opozicione sile koje rade protiv celokupnog tog procesa. prakse i tehnologije razvijene u njemu. uključujući i njega samog. Postoji . Još jedan aspekt Fukoove grand-teorije razlikuje je od grand-teorije modernista: Fuko je imao razumevanja za opozicione sile unutar svakog od tih okruženja. zatvorsko društvo. Ali teo­ rije.

Fukoov interes za te procese deo je nje­ govog interesa za ono što on naziva mikrofizika moći. Ostale Fuko ove grand-teorije Ludilo i civilizacija. Fuko istražuje istoriju odnosa između ludila i psihijatrije. Neprekidno sukobljavanje menja te strukture na kontinuiranoj osnovi. Fuko smatra da od kraja 1960-tih godina prisustvujemo deinstitucionalizaciji mentalno bolesnih. Zbog neprekid­ nih kontrola i testiranja. Deinstitucionalizacija . Fuko kritikuje modernu grand-teoriju koja tvrdi da je razvoj psihija­ trije i porast broja psihijatrijskih ustanova u poslednjih nekoliko decenija doveo do unapređenja naučnog.proces (otpočeo 1960-ih godina a omogućen novim načinima lečenja) tokom kojeg je veliki broj psihijatrijskih ustanova za­ tvoren a većina pacijenata puštena na slobodu i time prepuštena sami­ ma sebi. ta okruženja i celokupan proces nepre­ kidno se nalaze u procesu sporenja i preoblikovanja. opozicije i otpora. Fuko je očigledno imao na umu sve veći broj bolnica i institucija u koje su se slali mentalno bolesni i u kojima su ljudi često tretirani na ponižavajući način. To je još jedan razlog zbog kojeg ta okruženja nije moguće razumeti kao gvozdene kaveze. Kod Fukoa se grand-teorija ne nasluću­ je samo u knjizi Nadzirati i kažnjavati. psiholozi i ostali lekari koji se bave mentalnim zdrav­ ljem imaju nad ljudima koji imaju psihološke probleme. Suština njegovog argumenta je u tome da lekari koriste svoja zapažanja o stanju bolesnih kao osnovu za vrednosne i moralne sudove koje upotrebljavaju da bi kontrolisali čitavu populaciju. na milost i nemilost društva. On je takođe imao na umu kontrolu koju psihijatri. Pišući tokom 1960-ih godina. on tvrdi da je došlo do pora­ sta sposobnosti zdravih da razdvoje lude od ostatka populacije i da nad njima vrše represiju (što dovodi u pitanje samo razume­ vanje mentalne bolesti).koncept po kome moć postoji na mikronivou i uključuje radnje kojima se ona vrši kao i radnje kojima se dovodi u pitanje (spori). Slično kao i u analizi sve humanijeg tretmana kriminalaca. medicinskog i huma­ nog tretmana ludih. Mnoge psihijatrijske Mikrofizika moći . .352 DŽORDŽ RlCER . U jednoj od svojih najznačajnijih knjiga Istorija ludila (1961). već i u njegovim drugim radovima. Umesto toga.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI bezbroj tačaka konfrontacije.

klasifikacija. Recimo. specifikacija i uzroč­ nih i kvantitativnih studija o seksualnosti. Sve u svemu. a Fuko veću slobodu (diskursa o seksualnosti). takva internalizovana kontrola predstavlja najrepresivniji oblik kontrole. a na njegovo mesto stavljao drugi. Na primer. pogotovo do represije diskursa o seksualnosti. procena. a mnogi oblici ugnjetavanja koji su po­ stojali tokom 1960-ih su nestali. pojedinci su sposob­ ni da neprekidno prosuđuju sami sebe. on tvrdi kako je u periodu viktorijanizma došlo do eksplozije diskursa o seksualnosti: u društvu je počelo mnogo više da se priča o seksu. u ovom slučaju moderna pozicija naglasila je veću represiju. dok psihijatri samo povre­ meno mogu da donose negativne sudove.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 353 institucije su zatvorene. Konačno. mnogi od onih koji su mentalno bolesni (i mnogi drugi koji to nisu) prisiljeni su da prosuđuju sebe i svoje mentalno stanje. Takođe. kao što je Fuko predvi­ đao. svaki pojedinac ima bolji pristup svojim najdubljim osećanjima i mislima od drugih ljudi. Ne sporeći da je društvena elita sprečavala upražnjavanje seksa. mnogi od onih koji su pušteni iz mentalnih ustanova ili. Došlo je do po­ većanog broja analiza. gde su uskoro postali ono što danas nazivamo beskućnicima ili uličarima. Grand-teorija seksualnosti. Iz više razloga. Nešto drugačiji obrazac pojavljuje se u Fukoovim poslednjim radovima o seksualnosti. Međutim. a Fukoova pozicija veće ograničenje. u knjizi Istorija ludila pronalazimo isti obrazac kao i u knjizi Nadzirati kažnjavati . primorani su da uzimaju teške psihotropičke droge koje nad njima uspostavljaju mentalnu i fizičku kontrolu. uključujući tu i psihijatare. zahvaljujući de­ institucionalizaciji. Još jednom se čini da je Fuko kritikovao jedan grand-narativ. Nasuprot opšteprihvaćenom mišljenju da je konzervativi­ zam viktorijanskog doba potiskivao seksualnost. Međutim. Drugo. dok je u prethodnim slučajevima moderna pozi­ cija naglašavala veću slobodu. Fuko zauzima obrnut stav po pitanju diskursa seksu­ alnosti. i . sve je to zamenjeno novim oblicima ugnjetavanja.kritiku moderne grand-teorije i pokušaj (verovatno nesvestan) da se ona zameni postmodernom grand-teorijom. Istorija seksu­ alnosti kritikuje modernu grand-teoriju po kojoj je viktorijanizam doveo do represije seksualnosti. nikada tamo nisu ni stigli. mnogi mentalno oboleli ljudi bili su pušteni na slobodu.

društvo je pokušavalo da kontroliše populaciju kao celinu. Iako je Fukoa brinula takva vrsta represije. u njegovoj teoriji nalazimo obilje značajnih uvida u struk­ turu postmodernog društva. društvo je kontrolisalo i pojedince i ljude kao vrstu. POSTMODERNOST KAO SAZREVANJE MODERNOSTI Iako je Zigmunt Bauman najviše pisao o modernom druš­ tvu. (Videti okvir: Postmoderna sociologija. društvo se u 18. itd.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENl Iako je tvrdio da je diskurs o seksualnosti bio slobodniji. a time i populacija. životni vek. o njemu možemo da razmišljamo kao o modernom (glava 5) ili kao o postmodernom socijalnom teoretičaru.) U zavisnosti od toga koji aspekt njegovog rada želimo da naglasimo. Verovao je da kroz njih ljudi mogu da prevazidu pokušaje kontrole ne samo svoje seksualnosti. umesto pokušaja da kontroliše smrt. veku preusmerilo na pokušaj da kontroliše život. Bauman se takode bavio mnogim pitanjima savremene sociologije. Fuko je tu slobodu video u funkciji odlučnijih pokušaja da se kontroliše seksualnost. pogotovo njegove seksualne aktivno­ sti. Uprkos odbacivanju moderne grand-teorije o sve većoj re­ presiji seksualnosti. u Fukoovom radu pojavljuju se obrisi neko­ liko grand-teorija. sociologija postmoder­ nosti. Drugo. tako što je nastojalo da kontroliše i reguliše rast popula­ cije.354 D Ž O R D Ž RlCER . . već i svojih života. on je video nadu u telima. njeno zdravlje. Ovde ćemo se baviti Baumanovim postmodernizmom. Prvo. seksualnosti i zadovoljstvu. Recimo. Postojala su dva načina za to. Kontrolišući seks. društvo je pokušavalo da kontroliše pojedinca disciplinujući njegovo telo. To je takode dovelo do većeg otpora na mikronivou. kao i pitanjem kako bi postmoderna sociologija i sociologija postmodernosti mogle izgledati. pogotovo seksualne odnose.

Budući da je postmoderna kultura veoma različita od moder­ ne kulture i postmoderna sociologija trebalo bi da bude veoma različita od moderne sociologije. 2. zapravo. Postmoderni svet je složen. Bauman smatra da bi. To su sledeća načela: 1. on želi sociologiju koja se nalazi u kontinuitetu sa svojim izvorima. trebalo da razvijemo sociolo­ giju postmodernosti. .POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 355 Ključni koncept Postmoderna sociologija. Međutim. sociologija postmoderno­ sti prihvata postmoderno društvo kao poseban i jedinstven tip društva. razlika između ra­ cionalne moderne kulture i neracionalne postmoderne kulture odrazila bi se u različitim sociologijama. Iako se nadovezuje na modernu sociologiju. Sociologija postmodernosti .sociologija koja održava kontinuitet s moder­ nom sociologijom tako što se i dalje odlikuje racionalnim i sistematskim diskursom i pokušajem da razvije model postmodernog sveta. sociologija postmodernosti prihvata postmoderno društvo kao poseban i jedinstven tip društva.sociologija koja se nalazi pod snažnim uticajem postmodernih ideja i koja prihvata neracionalan pristup proučavanju društva. On sadrži veliki broj velikih i Postmoderna sociologija . a ne kao skretanje od modernog društva. Bauman nije spreman za neracionalnu sociologiju. Jedan od ra­ zloga za to jeste strah da bi radikalno drugačija postmoderna sociologija mogla da napusti formativna pitanja koja čine osnove sociologije kao discipline. re­ cimo. sociologija postmodernosti održava kontinuitet s modernom sociologijom tako što se. Na primer. sociologija postmodernosti Uprkos svojim simpatijama za postmodernu sociologiju. Bau­ man se načelno suprotstavlja njenom razvoju. a ne kao aberaciju od modernog društva. Postmoderni svet je složen i nepredvidiv. i dalje odlikuje racionalnim i sistematskim diskursom i pokušajima da razvije model postmodernog društva. Bauman se takođe suprot­ stavlja postmodernoj sociologiji zbog toga što bi ona po svojoj prirodi trabalo da bude u saglasju s kulturom postmodernosti. jer mu nedostaje centralna orga­ nizacija koja definiše ciljeve. Bauman formuliše nekoliko glavnih načela sociološke teorije postmodernosti. Dok se postmoderna sociologija oštro razilazi s modernom sociologijom.

Akteri moraju biti svesni činjenice da ono što rade utiče na svet u kojem se nalaze i u kojem deluju. što znači da bi moglo da izgleda drugačije ako bi se drugi akteri ponašali drugačije. Jedino što je konstantno u svemu tome jeste telo. Spoljni svet je teritorija u kojoj vladaju rivalstvo i protivrečna značenja. držanje dijete) koje bi prezreli kada bi im bile na­ metnute spolja. Ni jedan od tih aktera nije dovoljno velik da pod­ vrgne ili kontroliše drugog. Identitet aktera treba da se neprekidno samokonstituiše. Ljudi se bave čitavim nizom samokontrolišućih i samounapređujućih aktivnosti (džogiranje. Iako su na unutrašnjem planu akteri dobro organizovani i uređeni.356 DZORDZ RiCER . iako se ne razvija ni u jednom jasno definisanom pravcu. Te aktivnosti vide se kao proizvod ljudske slobode.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI malih organizacija i aktera koji su orijentisani na pojedinač­ ne ciljeve. a svaki je dovoljno jak i može se odupreti kontroli od strane onog drugog. Identitet se neprekidno menja. Različita sta­ nja postmodernog sveta izgledaju podjednako kontingentna (nepredvidiva. kada deluju u spoljnom svetu oni se nalaze u areni koja izgleda kao prostor u kome vlada haos i hronična indeterminantnost i ambivalencija. priroda te zavisnosti ne može da se uspostavi na jedno duže vreme. 3. 5. U svakom datom vre­ menskom trenutku stvaranje (konstituisanje) identiteta podrazumeva rastvaranje nekih postojećih elemenata i priku­ pljanje novih elemenata. 6. Najopštije rečeno. puna slučajnosti). odlazak u teretanu. Iako akteri mogu delimično da zavise jedan od drugog. To im omogućuju različiti drugi akteri (realni ili . Egzistencijalna situacija aktera veoma je fluidna. što rezultira velikom autonomijom aktera. Ali. U nedostatku unapred smišljenog životnog projekta. indeterminisana. već pre zavedeni da rade ono što rade. 4. akteri­ ma je potreban skup orijentacionih tačaka koji će ih voditi kroz život. treba primetiti da i tu akteri posvećuju neprekidnu pažnju kulti­ vaciji tela. ni jedno dato stanje nema nepobitan razlog zbog koga bi trebalo da postoji. a ne kao proizvod nečijeg nametanja. uglavnom preko učenja na greškama uz puno nagađanja i naslućivanja. Drugim recima. može se tvrditi kako akteri nisu prisiljeni.

Bauman definiše postmodernost kao suprotnost modernosti i njenoj potrebi da eliminiše ambivalenciju. postmodernizam stva­ ra čitav niz drugih problema. čak i da uspešno nauči da živi s ambivalencijom i time je eliminiše kao izvor problema (što nikada nije sigurno). Oni koji imaju više znanja mogu da biraju između šireg skupa obrazaca delanja. Najvaž­ niji resurs je znanje. Uz postmodernizam vezuje se varvarizam (na primer. postmoder­ nost prihvata neuređenost sveta. postmoderni­ zam život s ambivalencijom čini podnošljivijim. Potrebno je da se primeti da postmodernisti imaju daleko pesimističniji pogled na postmoderno društvo. Na primer. Načelno. Umesto da je eliminiše. Međutim. to je jedno tolerantnije društvo. Umesto da pokuša da eliminiše ambivalenciju. . ona otvara nove mogućnosti i nove opasnosti. tako što ćemo jednostavno prihvatiti ambivalenciju i naučiti da živimo s njom. Međutim. Da li se učimo da živimo sa ambivalencijom? Ambivalencija (dvoznačnost. Znanje je takode glavni ulog u bilo kakvoj vrsti sukoba koji ima za konačni cilj preraspodelu resursa. razlike donose sobom još više dvosmislenosti i neizvesnosti. etničko čišćenje u bivšoj Jugoslaviji). druš­ tvo koje toleriše razlike. Naglasak na znanju i či­ njenica da je informacija ključni resurs još više unapređuje. Otuda je život u postmodernom društvu osuđen da bude još neizvesniji od života u modernom društvu. Zapravo. Bauman zaključuje da postmoder­ nost može ljudima da stvori nerešive probleme. dvosmislenost) osoben je proi­ zvod modernosti. ojačava i učvršćuje status eksperata. ali i da ih veoma usreći. Varijacije u slo­ bodi izbora resursa predstavljaju osnovu društvenog položa­ ja i društvene nejednakosti u postmodernom svetu. ali postmodernizam nudi mogućnost da prevaziđemo taj problem. a oni koji žive u njemu moraju imati jake nerve.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 357 zamišljeni). Pristup resursima razlikuje se medu akterima u zavisnosti od količine resursa koje već imaju na raspolaganju. ona ne želi da od njega napra­ vi uređen svet. 7. postmoderno društvo je spremno da prihvati stranca. Akteri imaju slobodu da im se obrate za pomoć ili da ne prihvate njihove usluge.

to nije dovoljno. Otuda ne iznenađuje to što sve veći broj pojedinaca želi da pripada zajednicama. Ono što je veoma važno je­ ste to da društvo toleriše te zajednice i njihove grupe. ali je uspela da ga privatizuje. Neotribalizam . Potrebno je da svaka od ovih zajednica uživa po­ štovanje drugih zajednica. tolerancija u postmodernizmu ne vodi nužno do solidarnosti. ali postmoderna država više ne oseća po­ trebu da kontroliše to nezadovoljstvo. Ta nova plemena i zajednice postali su pribežišta za strance. Dok moderno društvo pokušava da eliminiše posebne zajed­ nice i asimilizuje ih u celinu.postmoderno kretanje ka stvaranju čiravog niza zajednica koje predstavljaju pribežišta za strance. S obzirom na to da se u postmodernom društvu ljudi ne brinu dovoljno jedni za druge. etnič­ kih i političkih grupa. pojedincima koji žive u postmodernom društvu preostaje samo da pokušaju samostalno da uteknu tim strahovima. kao i društva u celini. Međutim. Iako Bauman načelno daje prednost postmodernosti u odnosu na modernost. Nezadovoljstvo koje stvara ambivalencija i dalje je široko rasprostranjeno. on sam je. postmodernost može da se razume kao sazrevanje zajednice. već su previše okupirani zabavom i samima sobom. što je sasvim za očekivati. Bau­ man je zabrinut zbog tih neprijateljstava i smatra da je potrebno da ih zaustavimo tako što ćemo razvijati solidarnost. Postmodernost nije uspela da eliminiše taj strah. lako može doći do masovnih izliva okrutnosti. Oni koji žive u postmodernom svetu prevazišli su hibris modernosti. odnosno niz religioznih. u postmodernom društvu ambivalencija nikada ne može u pot­ punosti da iščezne. ali i za čitav niz etničkih. to otvara mogućnost sukoba između zajednica. rasprostranje­ na ambivalencija može da se iskoristi za reprodukciju društva. ambivalentan po tom pitanju.to je strah od praznine. jer u njima vide zaklon od strahova koji karakterišu postmoderno društvo puno ambivalenci­ ja. što se Baumana tiče. . Bauman tvrdi da postoji jedna zajednička karakteristika postmodernosti i moderno­ sti . religioznih i političkih grupa. Međutim. Iako postmodernost nudi okvir za prevazilaženje ambivalencije. Umesto toga. Međutim. pa je stoga malo verovatno da će biti okrutni prema drugima (i drugačijima) i da će imati potrebu da ih ponize.358 D ž O R D Ž RlCER . ili doba novih plemena. Mišel (Majki) Mafezoli opisao je postmo­ dernost kao doba neotribalizma. Stoga.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ambivalencija i postmodernost.

Moralni kod. Ljudi nisu ni dobri ni loši. već moralno ambivalentni. ali njiho­ vom rešavanju sada mora da se priđe na drugačiji način. pun je ambivalencija i protivrečnosti. posmatran iz potmodernističke perspektive. Očekivano. univerzalnost i apsolutno. jedna stvar je u postmodernom svetu jasna: konzumerizam i sloboda koji se s njim povezuju ne mogu zadovoljiti ljude koji u njemu žive. . To je život bez jas­ nih izbora. Taj kod je u suprotnosti s idejom koherentnog skupa pravila kojima svaki moralni pojedinac mora da se podvrgava.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 359 Život u postmodernom društvu nije lak. Jasno je da postmoderna etika mora da odbaci mnogo toga što predstavlja sastavni deo moderne etike. Takode. Paradoks je u sledećem: postmoderno društvo je iznad svega potrošačko društvo. ono ne odgova­ ra našim potrebama. to ne znači da ve­ lika etička pitanja u postmodernosti gube svoj značaj. Evo kako postmoderna te­ orija vidi neka od moralnih pitanja: 1. Ona mora da odbaci koncepte kao što su prisilna normativna regulacija i potragu za stvarima kao što su temelji. Bauman smatra da postmodernost nudi šansu i u obla­ sti etike. Čak i u postmodernom svetu suočavamo se sa pitanjima ljudskih prava. ali i njegov sumrak. Ti problemi opstaju. Postmoderna etika Bauman je zainteresovan za status etičkog koda u postmoder­ nom dobu. Stari etički sistem nije adekvatan za postmoderno društvo. Ona može doneti renesansu morala. ipak. Ipak. prepun strategija koje se uvek mogu dovesti u pita­ nje. neophodno je da se odbaci potraga modernosti za neambivalentnim i neprotivrečnim etičkim kodom. sukoba između mirne saradnje i pojedinačnog „samopotvrđivanja". Ne­ moguće je naći logično koherentan etički kod koji bi iza­ šao na kraj s takvom moralnom ambivalencijom. Međutim. Tu ideju je detaljnije razradio Zan Bodrijar s kojim se srećemo kasnije u ovoj glavi. društvene pravde. i konfrontacije između individualnog po­ našanja i kolektivnog bogatstva. To otvara mo­ gućnost za jedno potpuno novo razumevanje moralnog ponašanja.

nije u stanju da ih potpuno objasni. 3. tj. osuđeni smo da živimo sa nerazrešivim moralnim dilemama. a moralno sopstvo konačno ustati protiv inherentne i neizbežne ambivalencije. ni postmodernizam nisu u stanju da ponude jedan novi etički kod koji bi zamenio moderni etički kod. Bez takvog sve­ obuhvatnog koda. 6. Uprkos ovim idejama. on ne prihvata ideju da je sve moguće . pozivajući se isključivo na sopstveni skup vrednosti. On je zasnovan na ideji da jedan treba da bude za Drugog pre nego što se nade u prilici da bude sa Drugim. jedini konač­ ni etički autoritet nalazi se u subjektivnosti pojedinaca. ni Bau­ man. 4. 5. Moralnost je inherentno pretrpana protivrečnostima koje ne mogu da se prevazidu i sukobima koji ne mogu da se rese. iracionalna. on se zalaže za jedan etički sistem koji izvire iz sebe samog.360 D Ž O R D 2 RlCER . S racionalne tačke gledišta. ali s raspadom represivnog i prisilnog etičkog koda . Moralni fenomeni nisu ni regularni. Iako postmoderni moral odbacuje moderni prisilni oblik morala. Ne postoji univerzalna moralnost. Uzimajući u obzir činjenicu da u da­ našnjem svetu postoji bezbroj moralnih sistema. Medu idejama koje su od ključnog značaja za postmodernu etičku orijentaciju na­ lazi se i gledište da bi se svet raspao ako ne bi bilo naci­ onalnih država (i plemena). Ni­ jedan etički kod nije u stanju da se bavi moralnim feno­ menima na jedan iscrpan način. 7. Bez sveobuhvatnog etičkog koda.što je ideja potpunog relativizma. ljudima ostaju samo sopstvene individualne moralnosti. i uvek će ostati. a u prisustvu zbunjujućeg skupa naizgled jednakih sistema moralnosti. Nerazrešive moralne dileme. ni ponavljajući. moralnost jeste. Budući da Bauman odbacuje prisilne etičke sisteme koji proističu iz društva kao celine.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 2. život u postmodernom svetu verovatno neće biti lakši. te da će se autonomno sopstvo konačno emancipovati. Kao rezultat toga. Izazov postmodernog sveta sastoji se u tome da se pokaže kako se može živeti moralno u odsustvu etičkog koda.

Pos­ tmoderna može biti izvor naših problema. Na taj način Bauman usvaja postmodernu pozi­ ciju izbegavajući da se preda relativizmu i nihilizmu. SMRT SIMBOLIČKE RAZMENE I RAST SIMULACIJA Društvenog mislioca Zana Bodrijara najčešće vezujemo za postmodernu socijalnu teoriju. Postmoderno društvo istovremeno je društvo koje nudi veli­ ku moralnu nadu i veliku ličnu zabrinutost: ljudi imaju potpuni moralni izbor. Otuda. postala privatizovana. Drugi podrazumeva odgovornost za moralno sopstvo. postoji fundamentalna tenzija između bezuslovne potrebe da se bude za Drugog i diskontinuiteta i fragmentiranosti koje Bauman povezuje s postmodernom. Moral­ no sopstvo će se definisati u svetu u kome nema izvesnosti. kao i mnogo šta drugo u postmodernom svetu. Umesto prisilnog i deformišućeg etičkog koda moderne. u postmodernosti ćemo biti sposobni da se suočimo s moralnim problemima direktno. kao što je holokaust. Sta će biti od to dvoje. ali i naša šansa. Bodrijar je bio radikalan ne . USPON POTROŠAČKOG DRUŠTVA. ali to mora da se razradi u individualnoj svesti. Ako ništa drugo. ali ne i uputstva koja bi im ponudio sveobuhvatni moralni kod koji je nekada obećavala moderna. važno je šta radimo a šta ne radimo. pogotovo u njegovu potrebu da bude za Drugog. bez maski i deformiteta koji su došli s modernim etičkim kodom. Biti za Drugog ne određuje šta je dobro. Do toga će se doći vremenom u odnosu sa Drugim. a ne na nivou nekog kolektivnog moralnog koda. nada se polaže u svest moralnog pojedinca. moralnost je. s modernim etičkim kodom pove­ zuje najgnusnije zločine. iako on lično nikada nije izjavio da pripada tom teorijskom pravcu. U ta­ kvoj odluci veliku ulogu igraju rizik i hronična neizvesnost. a šta loše. Drugačije reče­ no. Bauman. Bez obzira na to. Bez šireg etičkog sistema koji će voditi lju­ de. etika za pojedince postaje stvar individualne odluke.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 361 koji povezujemo sa modernošću moguće je da će barem postati moralniji. gde nikada neće postojati jasna razdvajajuća linija između dobra i zla. u ovom istorijskom trenutku nije moguće reći. u stvari.

njegova analiza potrošačkog društva nalazi se pod snažnim utica­ jem te teorije. Od proizvođačkog do potrošačkog društva U svojim ranim radovima Bodrijar se nalazio pod snažnim uticajem teorijske misli Karla Marksa i različitih grana neomarksističke teorije. Među­ tim. Iako se ne mogu potpuno razdvojiti od proizvodnih snaga. on odba­ cuje ideju grand-teorije. Diznilend) igraju veoma važnu ulogu u potrošnji. Bodrijar je svoje prve radove o potrošačkom društvu napisao kasnih 1960-ih godina kada se ono nalazilo u svojoj najranijoj fazi i kada njegovo postojanje nije bilo baš tako očigledno. budući da još uvek nije raskrstio s marksizmom. Međutim. Bodrijar se usredsredio na poja­ vu potrošačkog društva. Za nas je danas normalno da živimo u potrošačkom društvu.sprečava nastanak grand-teorije. proizvodne snage upravljaju svetom potrošnje i kontrolišu ga. Iako je Bodrijar kasnije raskinuo s marksističkom teorijom.362 D 2 0 R D Ž RlCER . uprkos usredsređenosti na potrošnju. Kao i drugi postmodernisti. Ipak. Drugim recima. u njegovima radovima moguće je identifikovati nekoliko takvih teorija. ali kao pisac koji je bio ispred svog vreme­ na. već i po svom stilu pisanja. Mekdonalds.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI samo po svojim idejama. Unutar tog jezika svakom potrošačkom . reklamne agencije. Bodrijar u ranoj fazi svoje akademske karijere i osvita potrošačkog društva to još uvek nije mogao da vidi. Potrošnja kao jezik. Bodrijar se takođe nalazio pod utica­ jem lingvistike koja ga je navela da o potrošnji objekata razmišlja kao o jednoj vrsti jezika. Tako bi Bodrijar tvr­ dio da Dženeral motors i Tojota kontrolišu potrošnju automo­ bila isto kao što Majkrosoft kontroliše potrošnju kompjuterskih softvera. dok su se Marks i najveći deo neomarksista bavili proizvodnjom. a čini se da stil njegovih kasnijih rado­ va . on je preuzeo tradicionalnu marksističku poziciju koja najveći značaj dodeljuje proizvodnji. Bodrijar ne ide tako daleko u isticanju važnosti potroš­ nje. Potrošačke snage (npr. ti entiteti su sami po sebi od presudne važnosti za oblast potrošnje. Na primer. pogotovo u svojim kasnijim radovima.knjiga koje sadrže čitav niz naizgled nepovezanih aforizama . tržni centri.

Kategorije dobara definišu kategorije ljudi. Za Bodrijara. ako ne i malo stariji. činjenicu da „hamer" znači viši status od „dačije". Ljudi su ono što kupuju i troše.sistem pravila koji nam omogućava da razumemo znakove i. Slično tome. U realnom smi­ slu. suština potrošnje nije u (materijalnim) proizvodima. mi više kupujemo znakove. što je još važnije. a „fiat punto" sklopljen u Kragujevcu. što je još važnije. svi razumemo značenja znakova i način na koji su oni povezani jedni s drugima. sistem pravila koja nam omogućavaju da razumemo znakove i. . na današnjem tržištu automobila. dok trošimo (kupu­ jemo) dobra. Tako „ferari" omogućuje višu pozi­ ciju na društvenoj lestvici. ako želimo da se popnemo na stratifikacijskoj lestvici. Samodefinisanje . nižu. kako mi znamo šta svi ti znakovi znače? Bodrijar objaš­ njava da znakove možemo da protumačimo zbog toga što svi razumemo kod i nalazimo se pod njegovom kontrolom. Osim toga. odnosno značenjima tih proizvoda.dok trošimo dobra. Recimo. odlazak na koncert Britni Spirs ili Džastina Timberlejka upućuje na to da ste mladi. još važnije. u osnovi. Ono što trošimo određuje naše mesto u društvenom poretku. Recimo. Ali. To dovodi do zaključka da se svi mi. oni time definišu sebe i time ih definišu drugi. Ali. već u znakovima. verovatno ste u srednjem životnom dobu. Budući da svi razumemo kod i da se nalazimo pod njegovom kontrolom. Sledstveno. kupovina „ferarija" ili „hamera" predstavlja znak bogatstva i prestiža. Kod . da razumemo u kakvoj su oni međusobnoj vezi. dok kupovina rumunske „dačije". nalazimo se u uprocesu samodefinisa­ nja. Kod je. pokazuje da pripadate srednjoj klasi. nalazimo u procesu samodefinisanja. „opela astre" ili „fiata punta" koji se sklapaju u Kragujevcu.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 363 objektu dodeljen je neki znak. kod nam omogućuje da razumemo značenje hamera" i „dačije" i. Ono što trošimo određuje naše mesto u društvenom poretku. Potroš­ nja je zasnovana na činjenici da će drugi ljudi razumeti značenja onoga što mi trošimo na isti način kao i mi sami. kada kupimo automobil ili kartu za bioskopsku ili pozorišnu predstavu. mi možemo da promenimo svoju poziciju na lestvici tako što ćemo početi da kupujemo drugačije proizvode. da razumemo u kakvoj su oni me­ đusobnoj vezi. ako odete u operu da gledate Madam Baterflaj. a manje stvari koje za­ dovoljavaju neku našu potrebu.

u tom kre­ tanju postoje ograničenja. Mi trošimo da bismo se razlikovali od drugih ljudi. automobile da bismo mogli da se prevezemo.hiperpotrošnju . Međutim. oni time definišu sebe i time ih definišu drugi. Kako potrebe mogu da objasne zašto neki od nas kupuju skupljeg „hamera" od jeftinije „dačije"? Oba vozila mogu da nas prevezu s jednog mesta na drugo mesto. ljudi su ono što kupuju i troše.koncept koji su postmodernisti koristili da bi dali alternativno objašnjenje potrošnje. Umesto toga. Ono što trošimo i način na koji to trošimo definiše te razlike. koliko god da se potrude. Hiperpotrošnja .364 DžORDŽ RlCER . stoga. barem kada su u pitanju bogata društva.izuzetno visok stepen potrošnje koji postoji u savremenom svetu. on tvrdi da potrošnja može da se objasni konceptom razlike. Razume se. Kako potrebe mogu da objasne neuobičajeno visok nivo potrošnje . nikada neće biti u stanju da priušte sebi takav automobil. to vas Potrebe . odeću da nam bude toplo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI možemo da se zadužimo i. kupimo novog „renoa vel satis". Ono što trošimo i način na koji to trošimo definiše razlike. umesto „fiata punta". Motivacija za potrošnju otuda nije ono što mi često pret­ postavljamo da jeste. u jednom veoma realnom smislu. Takva kupovina nam omogućuje da utičemo na naše kretanje kroz stratifikacijski sistem. Bodrijar odbacuje teoriju potreba. verujemo da različite stvari kupujemo zato što su nam one potrebne: hranu da bismo preživeli. Sve u svemu. često deluje tako što drži ljude na njihovim pozicijama unutar sistema. Kada kupite CD s operom Madam Baterflaj.sve ono što je ljudima neophodno da bi preživeli i funkcionisali na minimalnom nivou u savremenom svetu.koja karakteriše današnji razvijeni svet? Mnogi od nas očigledno troše daleko više nego što im je potrebno. Razlika . Mi ne trošimo da bismo zadovoljili potrebe već da bismo se razlikovali od drugih. Međutim. Konceptom potreba često se objašnjava potrošnja. . Drugim recima. Bodrijar smatra da je takvo objašnjenje problematično iz više razloga. Mnogi znaju da bi mogli lako da pro­ mene socijalnu poziciju kada bi kupili „ferari". Mi obično verujemo da se uzrok potrošnje nalazi u ljudskim potrebama. Stratifikacijski sistem. u mnogim slučajevima daleko više nego što će ikada moći da upotrebe.

mi ga ne kupuje­ mo samo da bismo jeli. Veoma je značajna i Bodrijarova tvrdnja da potrošnja nema puno veze s onim što mi konvencionalno doživljavamo kao real­ nost. uključu­ jući i poruku kojoj grupi pripadamo. determinisane kodom. Otuda. posećujući ta mesta. Ali to nas vraća na pomenuto pitanje: kako znamo šta da kupimo da bismo se razlikovali? Jednostavno: uputstva za ku­ povinu upisana su u kod. Pojedinač­ ne potrebe postoje jer su neophodne da bi postojao kod. u stvari. već i da bismo dobili ono što obedovanje u Mekdonaldsu i konzumacija big meka simbolički kazuju o nama. već znakove (dakle. mi ne trošimo hranu (realnu stvar). To zapravo znači da kod ima mnogo veću funkciju od prostog informisanja našeg izbora . Drugi razumeju šta želimo da im „kažemo". potreba za razlikovanjem nikada ne može da se zadovolji.on kotroliše naš odabir. Trošeći u Mekdonaldsu. to jest proizvoda koje smo kupili da bismo im poslali poruku. . Mi možda smatramo da imamo neke potrebe. Da­ kle. predstavlja oblik komunikacije. Kada kupimo big mek u Mekdonaldsu. Pošto su razli­ ke nebrojene. a više znakove koji nam pomažu da se razlikujemo od drugih (big mek. kao i kod koji ih definiše i kontroliše. Mi manje konzumirano hranu koja nas održava u životu. na kraju završavamo s neprekidnom životnom potrebom da se ra­ zlikujemo od onih koji u društvu zauzimaju drugačiji položaj od nas. mi se razlikuje­ mo od onih koji ručaju klot pasulj u nekom od „socijalističkih" ugostiteljskih restorana u kojem vam mleko i čaj služe u običnoj beloj šolji s plavim obrubom. I jedni i drugi razlikuju se od onih koji večeraju u nekom od luksuznih restorana hotela Hajat. Trošenje dobara. Kada na ulici vidite čoveka kako čita Vreme. drugima prenosimo čitav niz poruka. postoji beskonačan broj proi­ zvoda koje možemo da kupimo da bismo se razlikovali od drugih. zapravo. nema kraja potrošnji. nešto nerealno) koji se za njih vezuju. Mekdonalds). kada znamo kod. Nama je na kraju potrebno ono što in­ formacija sadržana u kodu kaže da nam je potrebno. znate da on ima različit vrednosni sistem od onoga koji čita Kurir.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 365 razlikuje od onih koji su kupili CD Cece Ražnatović ili Seke Aleksić. ali one su. znamo šta treba da trošimo. jer prepoznaju kod i razumeju značenje znakova. U toj komunikaciji.

sami odnesemo obrok za sto. umesto u odnosima s drugim lju­ dima. Odnosi s proizvodima imaju tendenciju da zamene ljud­ ske odnose. Recimo.366 DŽORDZ RICER . „Želim vam prijatan dan". sami podignemo novac iz bankomata. tačnije zbog onoga što oni treba da kažu o nama drugim ljudima. od nas se sve više zahteva da sami sebe uslužimo (sami sipamo benzin. Najopštije rečeno. Kapitalističke korporacije (Mekdonalds. U društvu koje kontrolišu znakovi i kod. a zapravo provodimo sve ma­ nje vremena s tim ljudima. mi se mnogo više povezujemo s proizvodima i okruženjima u ko­ jima se oni prodaju (pogotovo dok konzumiramo te proizvode) nego s ostalim ljudskim bićima. Preciznije rečeno. U ranim danima kapitalizma potrošači su uglavnom bili prepušte­ ni sami sebi. Ferari) moraju da ubede ljude da posta­ nu aktivni i redovni potrošači njihovih proizvoda. U tim okruženjima. Od proizvodnje do potrošnje. taj odnos je veoma nehuman. To se najjasnije vidi po okruženjima u kojima trošimo. koliko će i na šta će da troše. Čak i kada uđemo u odnos sa drugim ljudskim bićima.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Bodrijar ističe još jednu stvar koja je od velike važnosti za društveno ponašanje. . U sve ovo smeštena je jedna grand-teorija. ona počiva na argumentu da se krećemo od društva u kome dominira proizvodnja ka društvu u kome dominira potrošnja. umesto da nas usluže živi ljudi.345 di­ nara" itd. Bodrijar skicira promenu od društva u kome kapitalisti kontrolišu svoje radnike ka društvu u kome se kontrola preusmerava na potrošnju i potrošače. Ironija je u tome što mi te proizvode trošimo zbog našeg odnosa s drugim ljudima. sami vratimo tacnu i počistimo sto za kojim smo jeli itd). Kapitalizmu sve više trebaju ljudi koji će sigurno kupovati kapitalističke proizvode. a zaposleni izgledaju kao automati koji nam se obraćaju na osnovu unapred pripremljenog uputstva za komunikaciju („Da li biste hteli i pitu od jabuka sa vašim Big Mekom". Međutim. to jest ljudi koji će aktivno učestvovati u potrošačkom društvu. u poslednje vreme kapitalisti su shvatili da se potrošačima ne srne dozvoliti da sami odlučuju o tome da li će da troše. Sve više vremena provodimo u kupovini i trošenju proizvoda. „Vaš račun iznosi 2. u Mekdonaldsovim restoranima mi daleko više ulazimo u odnos s restoranom i proizvodima (uključujući i igračke koje se u njima reklamiraju) nego s ljudima koji tamo rade ili obeduju.) koje su naučili kada su konkurisali za posao.

Nekada su kapitalisti sprečavali proletarijat da se buni tako što su mu nametali teške uslove rada. sada se takav način razmišljanja proši­ rio i na potrošače. istorijski gledano. To je bio. Bodrijar simboličku razmenu definiše kao reverzibilan (povratan) proces davanja i uzimanja — ci­ kličnu razmenu poklona i uzvratnih poklona. Uzmimo. Simbolička razmena. ustupaju mesto savremenim društvima. koja karakteriše simbolička razmena. fenomen smrti kojim se Bodrijar bavio u studiji Simbolička tvima. ciklična razmena poklona i uzvratnih poklona karakteristična za primitivna društva. kao i radnici. razmena i smrt (1976). kapi­ talisti su zainteresovani da spreče društvenu revoluciju. obavljaju jednu vrstu rada koji mora da se kontroliše. Smrt simboličke razmene i porast simulacije U Bodrijarovom radu nailazimo na jednu još opštiju i. na primer. sveobuhvatniju grand-teoriju koja počiva na gledištu o razlikama između primitivnog i savremenog društva. kao i primitivna društva u kojima se ona pojavljuje. Odlazak u tržni centar i kupovina dobara i usluga predstavlja oblik rada isto kao i zašrafljivanje felni na točkovima automobila u nekoj automobilskoj fabrici. Danas kapitalisti pretpostavljaju da potrošači neće stići da se pobune ako su neprekidno zauzeti ne samo potrošnjom dobara. razmena sa ljudima ne mora da se završi njihovom smrću. već i zarađivanjem novca koji im je neophodan da bi priuštili sva ta dobra. On hvali takav tip razmene. i još uvek jeste. Ako potrošače posmatramo na takav na­ čin. onda kapitalistima nije teško da o njima misle kao o grupi koja mora da se eksploatiše da bi se uvećao kapitalistički profit. koja su definisana simulacijama. Međutim. Bodrijar tvrdi da primitivna društva. Potrošači moraju da se namame da kupuju proizvode koji im nisu neophodni ili proizvode za koje nemaju dovoljno novca ako se prethodno ne zaduže. Ljudi nastavljaju proces razmene s mrtvima donoseći darove na Simbolička razmena .POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 367 Gledano iz perspektive kapitalista. potrošači.povratan proces davanja i primanja. način na koji kapitalisti razmišljaju o radnicima. U primitivnim druš­ . Osim toga.

mrtvi su integrisani u život primitivne zajednice. Zamisao je da se proces ekonomske razmene održava kroz potrošnju koja se nastavlja u nedogled. stavljanje cveća na grob). Iz ove perspektive takode je moguće istraživati svet rada. za Bodrijara. . Po­ stojao je običaj davanja poklona i uzvratnih poklona. ali pojedinci bi jednom izmenjali poklone i time bi se ciklus koji se vezivao za jednu pojedinačnu razmenu okončao.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI njihov grob. ali nema puno smisla (osim ako ne postoji neka spoljna prisila) da kupac pokuša da obnovi ono što je uzeto iz prirode. To naravno ima za cilj porast proizvodnje i.nema kraja razmeni dobara: nema kraja kupovini dobara za sebe i za druge. Iako tu i tamo može da se pronađe poneki dar kojim ljudi jedva pokazuju da se sećaju mrtvih (na primer. Sledstveno.368 D 2 0 R D 2 RlCER . u oblasti privrede simbolička razmena zamenjena je ekonomskom razmenom. Sirovi materijal koji nalazimo u prirodi može da se kupi. ima simbolički značaj za ono što se dešava u čitavom društvu. Odnos prema smrti. u savremenom svetu . na primer. Staviše. njihovi grobovi i groblja razdvajaju se od ostat­ ka društva. radom dominira eko­ nomska razmena. sadili šume kako bi obnovili ono što je bilo uzeto). živi se uglavnom ne bave mnogo mrtvima. Tu nema simboličke razmene izme­ đu radnika i vlasnika. porast bogatstva onih koji kontrolišu proizvodnju. u savremenom društvu radnik daje vlasniku radno vreme a zauzvrat dobija novac. Bodrijar tvrdi da primitivna društva karakteriše sim­ bolička razmena sa mrtvima. ali su takode vraćali prirodi (tako što su. Nasuprot tome. U primitivnim društvima rad je podrazumevao simboličku razme­ nu između radnika. Za razliku od toga. integrišući groblja u život zajednice i obavljajući pe­ riodične rituale u kojima mrtvi zauzimaju važnu ulogu. konačno. a da je takva vrsta razmene skoro potpuno nestala iz savremenog sveta. oruđa itd. a koji se često izvode baš na grobljima. u primitivnom društvu nije bilo vla­ snika u savremenom smislu te reči.svetu ekonomske razmene . sirovog materijala. Jed­ nom rečju. Osim toga. u savremenim društvima mrtvi. rad­ nici su uzimali od prirode (sirovi materijal). postojala je samo simbolička razmena između ljudi koji su bili uključeni u proces rada. U savremenim društvima. U pri­ mitivnom društvu razmena dobara bila je striktno ograničena. Na primer. Drugim recima.

postoji tako­ de simulacija vožnje podmornicom u koju ljudi ulaze da bi videli simulaciju podvodnog sveta. veštački je zamrznuto u vremenu i sterilisano s ciljem da se eliminišu neka od njegovih jedinstvenih karakteristika. Bodrijar smatra da se savremeni svet sve više nalazi pod njihovom dominacijom. Jedan od Bodrijarovih omiljenih primera kojim dokazu­ je proces simulacije jeste simulacija Diznijevog sveta. .) Današnje pleme Tasadaj nije ništa drugo do simulacija tog primitivnog oblika. Međutim. On takode smatra da je izvorni kultur­ ni svet. Njega štiti vlast. Ono postoji i korisno je antropolozima koji žele da ga studiraju ili turistima koji žele da ga posmatraju. (Pleme je sve do polovine 20. u Di­ znilend se ulazi i izlazi kroz Glavnu ulicu.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 369 Simulacije. Upadljivo je to da mnogi turisti žele da „putuju" na takav način umesto da odu u pravi akvarijum (koji i sam predstavlja simulaciju mora). Simulacije koje karakterišu savremeni svet nemaju sposobnost da proizvedu magijom izazvano oduševljenje. Bodrijar smatra da je savremeni svet sve više pod njihovom dominacijom. To je mali preuređeni tržni centar koji predstavlja simulaciju ulica koje su bile karak­ teristične za mnoge američke gradove na početku 20. lažne stvari. a da ne pričamo tek Simulacije . onaj koji karakteriše simbolička razmena. misli. Bodrijar nudi nekoliko primera da bi objasnio na šta. barem ne u onom smislu u kome Bodrijar koristi ove pojmove. u savremeni svet koji karakteriše nedostatak izvornosti. kao što je simbolička razmena. tokom vremena društvo se raščaralo i razmagijalo. Savremeni zabavni park Diznilend obuhvata mnoge simulacije onoga što je svojevremeno bilo izvorna društvena realnost. Ali nije samo prošlost ta koja se simulira u Diznilendu. disenchanted) i goto­ vo sraman u poređenju s primitivnim. Simulacije su lažne stvari. izvornim svetom.imitacije. Taj si­ mulirani svet potpuno je raščaran (engleski. pun opčaranosti i magije. Indijansko pleme Tasadaj s Filipina bilo je tokom postojanja u primitivnim vremenima realno i izvorno. veka živelo na nivou organizacije plemena iz kamenog doba. odnosno simulacija. U vezi s tim. Bodrijar vidi preobražaj primitiv­ nih društava koja se karakterišu istinskim kulturnim svetovima. veka. za­ pravo. N a primer. ali to zaista više nije pleme Tasadaj.

to je najnerealnije. Zapravo. ali se ponašanje njegovih pripadnika radikalno promenilo. nakon što su stare pornografske kabine i jeftine prodavnice zatvorene i zamenjene čitavim nizom franšiza koje se mogu naći širom SAD. A ako nema istine i realnosti. istinitog i lažnog. Snežana. Ako i uspe da zađe ispod simulacije. Luksor. Ono postavlja standarde. onda može da se tvrdi da živimo u jednoj velikoj simulaciji. Mendelej Bej. na­ ročito hoteli u tom gradu koji simuliraju druge svetove: „Njujork.. Diznijeva obnova starog pozorišta dovela je do dramatične promene čitavog prostora. Praktično. Moglo bi se reći da je realni Tajms skver uklonjen i da danas predstavlja simuliranu i sterilisanu realnost koja se ne razlikuje mnogo od . Ništa nije realno u Diznilendu osim ljudi koji tamo rade. Pariz.) i pri­ čaju i glume prema unapred spremljenim scenarijima. Paja Patak. Pre se može reći da su oni potpuno nestali u lavini simulacija. videće da ispod nje ne postoji ništa drugo osim simulacije. mogao bi ubrzo da se razočara. realno i istinito se sve teže mogu pronaći. pa čak i o čitavim narodima i njihovom odnosu prema simulacijama. Amerika predstavlja dom nekih od svetski najpoznatijih i najpopularnijih simulacija. Ali Bodrijar ide dalje od očiglednih primera i raspravlja o čitavim gradovima (Los Anđeles).diznizaciji" Tajms skvera. da napomenemo samo neke od njih. Sveprisutno iskustvo simulacije predstavlja glavni uzrok ne­ stanka razlike između realnog i imaginarnog. Bodrijar vidi Ameriku kao društvo koje se nalazi na čelu ova­ kvog razvoja događaja .SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 0 pravom okeanu i morskom životu koji se ne nalaze tako daleko od ulaza u Diznilend. a ostatak sveta ih sledi. a čak se i oni ponašaju na nerealne načine kada za­ bavljaju mušterije (Miki Maus. Drugim recima. itd. Danas malo ko pokušava da dođe do suštine stvari. Pleme Tasadaj i danas postoji. svaki aspekt savremenog sveta kombinacija je realnog 1 imaginarnog. Najbolji primer je Las Vegas. najlažnije i najsimulisanije društvo na planeti.370 DžORDŽ RlCER . Belađo. Ko god proba da istraži šta se nalazi ispod i iza simulacije. u savremenom društvu nema istine i nema realnosti. Tako se u današnjem Njujorku može govoriti o . Venecija. Njujork". Ono izgleda onako kako vladini službenici i turisti zamišljaju da bi pleme Tasadaj trebalo da izgleda.

Tokom 1970-ih godina i posle toga. pa je Bodrijar nakratko pao u zaborav. kritikuje Fukoa koji je tada bio vodeća figura u francuskom akademskom svetu. Kasnih 1960-ih godina Bodrijar je objavio pi­ onirski rad o potrošnji koji nastavlja da utiče na sve veće po­ dručje sociološkog interesa. Jedna od njegovih ranih publikacija. Internet i njemu slična sajbermesta takode su simulacije. a ne u proizvodnji. Žan Bodrijar Biografska skica Žan Bodrijar (1929-2007) bio je neobičan socijalni teoretičar. sve je manje bio politički aktivan i sve brže napuštao marksističku teoriju. One dominiraju svetskom filmskom industrijom. ali je i to ubrzo napustio. Fuko je odbacio Bodrijarove kritike. Sjedinjene Države su takode dom drugih ključnih centara simulacije. ali je ubrzo počeo da zadire i u druge dis­ cipline. što mu je kasnije otežalo na­ predovanje u francuskim akademskim i naučnim krugovima. pod nazivom Zabora­ vite Fukoa (1977). dok je Bodrijar ubrzo shvatio da je suština u potrošnji. ljudi sve više posećuju Internet prodavnice i Internet tržne centre koji nisu ništa drugo do simulacija realnih prodavnica ko­ jih u S A D ima na pretek.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 371 onoga što možemo naći na drugim mestima. Sve što se može videti u filmovima proizvedenim u Americi predstavlja simulaciju. Jedan od razloga za to jeste či­ njenica da su Marks i marksisti bili usmereni na proizvodnju. Svetski televizijski programi nalaze se pod dominacijom S A D i takode predstavljaju simulaciju. Bodrijar je objavio čitav niz inovativnih i iznenađujućih radova koji su mu omogućili . Tokom godina. N a pri­ mer. Osim toga. Bodrijar se školovao za sociologa. Njujork se nalazi u procesu gubitka svoje posebnosti i počinje da liči na mnoga druga (obična) mesta. Predavao je na univerzitetu. čak i za francusko podneblje koje je izrodilo obilje jedinstvenih teorija. Bodrijar se nalazio pod radikalnim uticajem marksističkih ide­ ja.

Rezultat toga je stvaranje tropskog raja koji je daleko realniji od realnog tropskog predela. simulacije. Ipak. Njegova opšta perspektiva. N a primer. Recimo. lepši od lepog. Dizni­ lend je čistiji nego svet van njegovih kapija. mnogi koji su izučavali Bodrijarova dela i postmodernu teoriju uopšte. Florida ili Kalifornija). realnije od realnog. prašnjav i obrastao suvonjavim palmama. kao potpuno simuliran i. kao i mnoge pojedinačne ideje (na primer. . može da se shvati kao objekat koji ima Hiperrealno . pa čak i za novi Tajms skver u Njujorku. kao rezultat toga. realniji od realnog.potpuno simulirano i. implozija) snažno su uticale ne samo na postmodernu socijal­ nu teoriju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI da postane istaknuti postmoderni socijalni teoretičar. Čak se i pop kultura našla pod utica­ jem Bodrijara. Las Vegas.372 DŽORDZ RICER . dodatnom estetskom hirurgijom. Bodrijar je odbijao da sebe naziva postmodernistom. U tim zajednicama može se naći vegetacija koja nužno ne pripa­ da tim geografskim oblastima. Bodrijarov uticaj nije ograničen samo na socijalnu teoriju. koji je sam postao neka vrsta pop ikone. Ženska pornografska filmska zvezda. čak i ono što izvor­ no pripada tim područjima tako je uzgojeno da izgleda bogatije od onoga što se može naći u prirodi. nego i na glavne teorijske struje u socijalnoj teoriji. Još jedan primer iz potpuno druge oblasti jeste pornografi­ ja. simbolička razmena. To svakako važi za Diznilend. koji može da bude suv. telesnom šmin­ kom i drugim dodacima. u filmu Matrix postoji kadar u kome se vidi knjiga čiji je naslov Simulacije. a zaposleni u njemu daleko su uljudniji i prijatniji nego oni koje srećemo u našem svakodnevnom životu. na­ čelno smatraju da se njegovi radovi nalaze u samoj srži te nove teorijske orijentacije. Mali je broj teoretičara koji istovremeno mogu biti pop ikone i oz­ biljni socijalni teoretičari. kao rezultat toga. sa svojim implantima. tetovažama. istinitiji od istinitog. lepše od lepog. Uzmimo jedan drugi primer. Zamisli­ te zajednice bogatih ljudi koji stanuju u američkim državama s prijatnom klimom (kao što su Arizona. mnoga umetnička dela nastala su pod uticajem njegovih ideja. Osim toga. Tropski raj tih luksuznih zajednica očigledno je hiperrealan. tj. istinitije od istinitog. Bodrijar opisuje takav razvoj događaja kao hiperrealan.

Isto može da se kaže za seksualne činove koji mogu da se vide u pornografskim filmovi­ ma. prema Bodrijaru. Ona predstavlja hiperrealan seksu­ alni objekat. s ciljem da simuliraju Ameriku na prelomu 2 0 . a rezultat toga je da se njihov seksualni život pretva­ ra u jednu simulaciju. Na taj način oni postaju simulirani ljubav­ nici. na svom pla­ cu u Floridi. ostatak sveta je osuđen da se kreće u istom simuliranom pravcu. koje karakteriše realna i humana simbo­ lička razmena. sve više kontaminirana takvim simulacijama. Realnost je. Budućnost će doneti ne samo još izuzetnije. Mnoge zajednice se stvaraju na osnovu Diznijevog modela. Nove zajednice širom Amerike koriste Celebration i Diznilend kao modele za sopstveni razvoj. sve više hiperrealan. ljudi pokušavaju da ih imitiraju.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 373 zadatak da simulira požudu. . do savremenog sveta koji sve više karakteriše nere­ alna i nehumana tehnologija. Dizni je sam izgradio takav model zajednice. Sve u svemu. Ljudi mogu pokušati da tako seksualno opšte. Pod uticajem tih hiperrealnih mo­ dela ostatak sveta postaje sve više simuliran. U stvari. nazvan Celebration. Žene uvećavaju grudi ili pribegavaju vagino­ plasties a muškarci odlaze kod hirurga da bi uvećali dužinu i širinu svojih penisa. Bodrijar nudi jednu grand-teoriju promene od primitivnog društva. realniji od bilo koje žene koju bi prosečan muška­ rac mogao da sretne u stvarnom životu. već i još sveobuhvatnije simulacije. Ne samo da su te simulirane realnosti važne po sebi. Ljudi mogu pokušati da podese svoj život takvim hiperrealnim slikama. Veoma mali broj ljudi je sposoban da seksualni odnos doživi na tako atletski savršen način koji može da se vidi na ekranu. transformišući se tako da izgledaju kao porno zvezde. Dok se S A D nalaze u centru svega toga. kroz manje realnu i potpuno humanu ekonom­ sku razmenu. već su važne i zbog toga što služe kao modeli za transformaciju izvan granica u kojima se nalaze. čak se i SAD nalaze na samom početku procesa simulacije. Staviše. Otuda uticaj Diznilenda nije ograničen samo na ono što se de­ šava iza njegovih zidova ili na Tajms Skveru u Njujorku. a možda i simulirani ljudi. Budući da su seksualni činovi koje gledamo na ekranu hiperrealni. veka. ali onda sopstveni seksualni život pretvaraju u simulaciju.

š o p i n g molove. Sredstva za potrošnju: stara i nova. i plaćanje skoro isključivo u gotovini.sredstva za proizvodnju. mašine. postoje još starija Sredstva za proizvodnju . potrošnju stvari (kao što su hrana i piće). N a j o p š t i j e rečeno.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI POTROŠAČKO DRUŠTVO I NOVA SREDSTVA ZA POTROŠNJU Pod velikim uticajem nekoliko Bodrijarovih p o s t m o d e r n i h ideja. što znači d a s u podrazumevala fizičku strukturu. N a r a v n o .stvari koje omogućuju proizvodnju (oruđa. itd. fabrike itd. B a š k a o što fabrika o m o g u ć a v a proizvodnju. ali o n to radi n a način koji nije u skladu s n a č i n o m n a koji koristi svoj daleko poznatiji p o j a m . kafići i restorani) k a novim sredstvima za potrošnju o k o j i m a ću uskoro nešto reći. M e đ u t i m . osećaj zajednice (nemački. Sledeći Marksa. bifei. sredstva za p o t r o š n j u za njega su jednostavno potrošačka dobra. taverne. . tržni centri o m o g u ć a v a j u potrošaču d a troši.374 DŽORDŽ RiCER . maši­ ne.) nazvao s a m sredstvima za potrošnju. sirovine. Iako materijalna.) koje o m o g u ć a v a j u proizvodnju u kapitalističkom društvu. o n d a bi sredstva za p o t r o š n j u trebalo d a se definišu k a o stvari koje čine p o t r o š n j u m o g u ć o m . M a r k s koristi ovaj p o ­ j a m . k a o i ideja nekih teoretičara m o d e r n e (Marksa i Vebera). A k o b i s m o hteli d a se pridržavamo definicije sredstava za proizvodnju. koji j e pariške prodavnice (ali ne s a m o njih) video kao sredstva za p o t r o š n j u . J e d a n d e o m o j e grand-teorije bavi se p o m e r a n j e m o d o n o g a što nazivam starim sredstvima za potrošnju (kao što su kafane. Gemeinschaß). sirovine. tradicionalnija sredstva za potrošnju bila s u (i j o š uvek su) p o t p u n o materijal­ na. M e đ u o n i m a koji s u taj p o j a m koristili n a ovakav način jeste i Bodrijar. potro­ šačke centre (tržne centre.). Z a M a r k s a su sredstva za proizvodnju one stvari (oruđa. interakciju licem u lice i z m e đ u potrošača i zaposlenih. o g r o m n e prodavnice itd. recimo. ta mesta s u m e đ u o n i m a koji su ih često posećivali stvarala čitav niz nematerijalnih efekata k a o što j e . i ja s a m razvio grand-teoriju k o j a se bavi p o t r o š a č k i m d r u š t v o m . krčme. ta teorija opisuje svet sve veće potrošnje k o j u nazivam h i p e r p o t r o š n j o m . Starija.

1971) Sva ova mesta predstavljaju materijalne strukture. zelene pijace. brzina promene toliko je velika da mnoga od tih sredstava za potrošnju već dolaze pod udar drugih. (Vidi okvir: Fantazmagorija i svet snova). još dematerijalizovanijih sredstava za potrošnju. 1991. Konačni cilj bio je da se progresivno uveća nivo potrošnje. . Ona su kroz ono što je Jozef Sumpeter nazvao kreativna destrukcija (sta­ re strukture moraju da se unište da bi otvorile prostor za nasta­ nak novih koje će funkcionisati efikasnije) uspela da istisnu stara sredstva za potrošnju kao što su restorani i sajmovi. novijih.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 375 sredstva za potrošnju. godine sredstva za potrošnju postala su mnogo fantastičnija i spektakularnija. 1957) Diskonti (Target. Kreativna destrukcija . Novim sredstvima za potrošnju nazivam skup mesta koja su uglavnom nastala nakon 1950-ih godina u S A D s ciljem da radikalno unaprede potrošnju. kao što su bazari. 1966) Kazino-hoteli (Flamming. 1946) Zabava (Hard Rock Caffe. 1962) Zabavni parkovi (Disneyland. bakalnice i radnje. 1955) Brodovi za krstarenje (Sunward. arkade. i Mall of America. Ipak. odnosno omogući hiperpotrošnja. nakon 1950. Razlog je u tome što je po­ stalo neophodno da se potrošači oduševe da bi dolazili što češće i u što većem broju. Zapravo.skup potrošačkih mesta koja su uglavnom na­ stala nakon 1950-ih godina u SAD s ciljem da unaprede potrošnju.shvatanje po kome stare strukture moraju da se uni­ šte (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje će biti efikasnije. kao što su šoping Nova sredstva za potrošnju . Nabrojaću neka od najvažnijih sredstava za potrošnju s primerima i godinama kada su počela da rade: • • • • • • • • • Franšize (McDonald's. Minesota 1956) Mega tržni centri (West Edmont Mali. va­ šari. 1955) Tržni centri (Edina. Nova sredstva za potrošnju bila su veoma uspešna u postizanju tog cilja. prvi zatvoreni centar. ali svako od njih može da se posmatra i kao fantazmagorija ili svet snova. 1992) Robne kuće (Toys'R'Us.

Konačni cilj bio je da se progresivno uveća nivo potrošnje. novijih. Novim sredstvima za potrošnju nazivam skup mesta koja su uglavnom nastala nakon 1950-ih godina u S A D s ciljem da radikalno unaprede potrošnju. . zelene pijace. Kreativna destrukcija . Ipak. (Vidi okvir: Fantazmagorija i svet snova). Minesota 1956) Mega tržni centri (West Edmont Mali. godine sredstva za potrošnju postala su mnogo fantastičnija i spektakularnija. Razlog je u tome što je po­ stalo neophodno da se potrošači oduševe da bi dolazili što češće i u što većem broju.skup potrošačkih mesta koja su uglavnom na­ stala nakon 1950-ih godina u SAD s ciljem da unaprede potrošnju. va­ šari.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 375 sredstva za potrošnju. 1957) Diskonti (Target. 1971) Sva ova mesta predstavljaju materijalne strukture. Ona su kroz ono što je Jozef Sumpeter nazvao kreativna destrukcija (sta­ re strukture moraju da se unište da bi otvorile prostor za nasta­ nak novih koje će funkcionisati efikasnije) uspela da istisnu stara sredstva za potrošnju kao što su restorani i sajmovi. 1962) Zabavni parkovi (Disneyland. kao što su šoping Nova sredstva za potrošnju . Nova sredstva za potrošnju bila su veoma uspešna u postizanju tog cilja. odnosno omogući hiperpotrošnja. bakalnice i radnje. kao što su bazari. 1955) Brodovi za krstarenje (Sunward.shvatanje po kome stare strukture moraju da se uni­ šte (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje će biti efikasnije. 1955) Tržni centri (Edina. još dematerijalizovanijih sredstava za potrošnju. nakon 1950. Zapravo. 1946) Zabava (Hard Rock Caffe. prvi zatvoreni centar. brzina promene toliko je velika da mnoga od tih sredstava za potrošnju već dolaze pod udar drugih. i Mall of America. Nabrojaću neka od najvažnijih sredstava za potrošnju s primerima i godinama kada su počela da rade: • • • • • • • • • Franšize (McDonald's. ali svako od njih može da se posmatra i kao fantazmagorija ili svet snova. arkade. 1991. 1992) Robne kuće (Toys'R'Us. 1966) Kazino-hoteli (Flamming.

ili svet nalik snovima. očaravajućijim. Umesto da fizički odete u te ogromne prodavnice. ta nova dematerijalizovana potrošačka me­ sta. s fantazmagorijom i svetom snova. ulazili u automobil i sa­ obraćajnu gužvu. pogotovo tržnim centrima. imaju daleko više mogućnosti da proizvedu fantazmagoriju. Dematerijalizovana sredstva za potrošnju imaju daleko veću sposobnost da koriste te procese da bi stvorili privlačni svet fantazije za potrošače. nestvarnijim i fantazmagorič­ n i m .džek-pot" i ostale igre na sreću možete da igrate onlajn? Zašto da idete na konjske trke kada možete da se kladite preko Interneta? Zašto da idete u noćni klub kada kod kuće. u pokušaju da namame mu­ šterije da izađu van svojih domova. pogotovo ona koja se nalaze na Internetu. megamolovima i supermarketima. Zašto bismo uopšte izlazili iz kuće. godine). nego njihovi materijalni prethodnici. Drugim recima. a posebno Internet trgovi­ na svih vrsta (omogućena pojavom Interneta. gubili vreme tražeći mesto za parkiranje i onda traćili sate šetajući po ogromnim tržnim centrima. Mnoga druga nova (i stara) materijalna sredstva za potrošnju suočiće se sa sličnom borbom u budućnosti. Mene interesuju različiti procesi koji imaju za cilj da nova sredstva za potrošnju učine još spektakularnijim. Ta nova sredstva spajaju dematerijalizovani oblik s kapacitetom za proizvodnju i. sada je dovoljno da dva-tri puta kliknete mišem. Njihova uvećana nematerijalnost (percipirana i stvarna) daje im ogromnu prednost nad materijalnim sredstima za po­ trošnju u pogledu onoga što mogu da urade i efekata koje mogu da naprave. u još većem obimu.com nudi na prodaju više knjiga nego najveći lanci ogromnih knjižara koji se nalaze širom Ame­ rike kao što su Borders ili Barnes and Nobles. kad sve što nam je potrebno (a često i mnogo više od toga) možemo dobiti udobno zavaljeni u fotelju ili u stolicu koja se nalazi ispred na­ šeg računara. Recimo. godine).376 D 2 0 R D 2 RlCER . 1988. Zašto biste leteli u kazino-hotel u Las Vegasu kada . na ekranu svog računara možete da gledate lap dens? Što je još važnije. Amazon. ona predstavljaju ozbiljnu pretnju novim materijalnim sredstvima za potrošnju. Zbog svega toga.. a pomoću tastature ispišete broj svoje kreditne kartice i adresu na koju želite da vam se roba isporuči.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI televizija (rođena 1985. veća nematerijalnost nije .

. Ipak. došlo se do zaključka da kupovina u prevelikim hipermarketima više nije prijatna. Recimo. Dobar pri­ mer takve tehnologije jeste shop bot. budući da su u pitanju materijalne strukture. spajanje različitih stvari i gubitak njihovih posebnosti). krećući se kroz različite elektronske prodavnice (engle­ ski. Zato tu u pomoć pristižu mašine za pretraživanje (engleski.com. Sajberprostor može da bude onoliko veliki koliko vaša mašta i mašta onih koji ga stvaraju može da zamisli. Jedan od načina na koji nova sredstva za potrošnju stvaraju spektakl jeste implozija nekad odvojenih sredstava za potrošnju u jedno okruženje (koncept implozije po­ zajmljen je od Bodrijara i podrazumeva gubitak granica. shop bot će sve to uraditi za njega. Potro­ šače će možda iritirati dužina celog tog procesa i poteškoće prili­ kom pronalaženja onoga što im je potrebno (budući da sastavni Implozija . već je prednost koja stvara niz drugih prednosti za dematerijalizovana sredstva za potrošnju. ljudi ne bi bili sposobni da se u njima snađu. Postoje tako­ de brodovi za krstarenje na kojima možete naći tržni centar i kazino. dediferencijacija kao suprotnost diferencijaciji. sve je teže kretati se po njima. tržni centri i zabavni parkovi postali preveliki. e-tailers). niti odatle na Varsitybook.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 377 samo prednost po sebi. u težnji da obuhvate što više sredstava za potrošnju.gubitak granica i spajanje različitih stvari. Recimo. postoje ograničenja za ono što može da implodira u tržni centar ili brod za krstarenje.com na Barnesandnoble. Ljudi moraju biti sposobni da fizički upravljaju tržnim centrom ili palubom broda za krstarenje. Spektakl i implozija.com da bi pronašao neku posebnu knjigu. Ako bi. kako sajbermesta i sajber­ prostor postaju sve veći. Naravno. search engines) i druge tehnologije koje odrađuju posao za potrošača. U sajberprostoru takva ograničenja ne postoje. Stariji potrošači ne mogu da pešače petnaest minuta s jednog kraja Vegmansa na drugi kraj samo da bi kupili litar mleka i salvete koji se nalaze na različitim krajevima „prodavnice". Mall of America istovremeno je tržni centar i zabavni park. Potrošač ne mora da prelazi sa Amazon. potrošačima pronalazi najjeftiniju cenu proizvoda koji traže. poseban pretraživački pro­ gram koji.

Spektakl. Sajbermesta su p o definiciji simulacije. R e c i m o . R e c i m o . p o s m a t r a č nikada ne oseća d a se zaista nalazi u N j u j o r k u . a odatle na virtuelni obilazak Diznilenda. Z a ­ pravo. Poenta je u sledećem: budući da nisu ograničena fizič­ ki. vreme i prostor. J o š jedan način na koji sredstva za p o t r o š n j u sebe čine spektakularnim jeste stvaranje simulacija koje su neverovatnije o d realnosti. V r e m e n o m i prostorom takode se m o ž e manipulisati kako bi se o d novih sredstava za potrošnju . atrakcije koje m o g u d a se n a d u u N j u j o r k . m o g a o d a se napravi model N j u j o r k a dat u razmeri.. K a o fizičke strukure. hotel N j u j o r k . m o g u biti hiperrealna (na primer. nova i stara. i uverljivije o d realnosti. g u b e svoju p o ­ sebnost. N j u j o r k simulira N j u j o r k sredine prošlog veka). N j u j o r k u nisu date u razmeri. kazino-ho­ teli m o r a j u d a funkcionišu unutar ograničenja k o j a su i m na­ m e t n u t a n j i h o v o m materijalnošću. stapajući se n a Internetu u j e d n o . oblast u kojoj se na­ lazi Las Vegas o b u h v a t a čitav niz neverovatnih kazino-hotela koji simuliraju razne svetove (npr. ali teško d a će se neko zaista umoriti o d toga. K a d a i m a m o širi opseg za transmisiju digitalnih signala i spoj virtuelne realnosti i sajberprostora. dolazimo do veće spo­ sobnosti ljudi d a se smeste u simuliran svet koji se jako približio realnosti. nikada ne g u b i osećaj d a se nalazi u kazino-hotelu. o n a su slobodna d a stvaraju simulacije koje su ne s a m o spektakularnije već. bar teorijski. Neverovatan spektakl sastoji se u t o m e što j e d n i m prostim pritiskom na miša m o m e n ­ talno možete d a se prebacite iz kupovine u sajbermolu n a kocka­ nje u sajberkazinu. D o k je napolju.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI delovi Interneta p o s t a j u sve brojniji i različitiji). Budući d a za njih ne postoje ograničenja koja su karakteristična za fizička mesta. O t u d a bi u sajberprostoru. p o s m a t r a č nikada ne g u b i iz vida činjenicu d a gleda u simulaciju. Spektakli i simulacije. a d o k je unutra. p a se stoga beskrajno spajaju bez ikakvog reda. M n o g a sredstva za p o t r o š n j u . sajbermesta imaju veći potencijal da koriste simulacije p o m o ć u kojih m o g u da stvore m n o g o fantastičnije svetove o d onih koji su mogući u Las Vegasu ili u Mall o f America. d r u g i m recima. na sajbermestima n e m a gužve i đubreta koji m o g u d a se vide po tržnim centrima). Sajbermesta čak m o g u biti realnija o d samih realnih m e ­ sta. n a neki način.378 DZORDŽ RicER .

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

379

napravio spektakl. U hotelima u Las Vegasu gubi se osećaj za vremenske periode. Hotel Luksor, sagrađen po uzoru na stari Egipat, nalazi se odmah do Ekskalibura, koji je napravljen po uzoru na građevine Engleske iz doba kralja Artura, koji opet sto­ ji odmah do dvadesetovekovnog Njujork, Njujorka. Osim toga, unutrašnjost kazino-hotela dizajnirana je tako da kockari izgube predstavu o tome koliko je sati i koje je uopšte doba dana. U nji­ ma, zbog toga, namerno nema časovnika i prozora. Prostorom se manipuliše tako što se, recimo, sredstva za potrošnju smeštaju u ogromne prostore dizajnirane tako da preplaše potrošače. Mali of America toliko je veliki da istovremeno obuhvata tržni centar i zabavni park. Luksor ima najveći atrijum na svetu. U njega bi moglo da se parkira devet aviona tipa „boing 747". Ali, ma ko­ liko sve to bilo impresivno, ta veličina bledi u poređenju s onim što potencijalno može da se napravi u sajberprostoru, u kome bukvalno nema ograničenja onome što može da se uradi s vre­ menom i prostorom. Čitav svemir i čitavo vreme stoje na raspo­ laganju sredstvima za potrošnju koja nalazimo u sajberprostoru.

Ključni koncepti

Fantazmagorija

i svet snova

Istraživanje starih sredstava za potrošnju možemo naći u radu Valtera Benjamina, koji se bavio njihovom fizičkom struktu­ rom i nematerijalnim osećanjima koja je ona trebalo da izazo­ vu. Benjaminov najpoznatiji rad jeste projekat arkada (nemački, Passagen-Werk). To je rasparčan, nezavršen rad koji se bavi devetnaestovekovnim pariškim arkadama. Arkade su predstav­ ljale stara sredstva za potrošnju, čak i u vreme kada je Benjamin Fantazmagorija - koncept kojim se opisuju fantastični nematerijalni efekti koje proizvode fizičke strukture kao što su arkade ili nova sredstva za potrošnju. Svet snova - koncept sličan konceptu fantazmagorije. Prvenstveno se odnosi na upotrebu dekoracije i sličnih metoda kojima se mušterije mame u radnju, a roba i usluge čine glamuroznim, romantičnim i stoga privlač­ nim mušterijama. Cilj takvih metoda jeste da rasplamsaju želje i osećanja potencijalnih kupaca.

380

DŽORDŽ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

o njima pisao (otprilike između 1920-ih i 1940-ih). O n ih je proučavao da bi stekao bolji uvid u vreme u kome je živeo, kao i u doba u kojem su one sagrađene. Benjamin je sebe vi­ deo kao teoretičara koji istražuje fragmente i ostatke masovne kulture 19. veka. Arkade su bile nadsvođene gradske ulice u kojima su se s obe strane nalazile radnje različitih vrsta. Ulice su bile zatvorene za saobraćaj, što je potrošačima omogućavalo da šetaju od jedne do druge prodavnice kako bi nešto kupili ili samo razgledali izloge. Benjamin je arkade definisao kao pr­ vobitne hramove potrošnje kapitalističkih dobara. One su ne­ posredno prethodile drugim hramovima za potrošnju dobara - sajmovima i robnim kućama. Same arkade imale su svoje prethodnike u crkvama (arkade su često imale oblik krsta) i orijentalnim bazarima. O n o što je prvobitno bilo ograničeno na arkade, kasnije je izletelo iz tih okvira, preplavivši Pariz s još grandioznijim i pretencioznijim izlaganjem dobara za kupovinu. Značajnu ulogu u tom procesu Benjamin dodeljuje arhitekti, baronu Zoržu Eženu Osmanu, koji je u Parizu stvorio čitav niz fizič­ kih strukutura, kao što su železničke stanice, muzeji, zimske bašte, sportske hale, radnje, izložbene galerije (kao i bulevare koji do njih vode), koji ne samo da su umanjili značaj original­ nih arkada, već su ih bacili u zasenak. Sve te strukture bile su delimično ili u potpunosti povezane s potrošnjom. Međutim, Benjamin smatra da su sve fizičke strukture, a ne samo arkade predstavljale više od materijalnih realnosti; one su proizvodile nematerijalne efekte od kojih je najpoznatiji Benjaminov ču­ veni koncept fantazmagorije. U stvari, njegov argument bio je da je nova urbana fantazmagorija, koja započinje Osmanom, zamenila arkade i da su nekada magične arkade, koje su stvori­ le tu fantazmagoriju, postale sve manje važne. Sličan argument iznela je i Rozalinda Vilijams. O n a govori o ranim sredstvima za potrošnju - izložbama i robnim kućama. Vilijamsova tvrdi da su pariške izložbe, pogotovo one između 1889. i 1900. godine, bile prvo sistematski planirano masovno potrošačko okruženje i da su predstavljale novinu jer su spajale imaginaciju i dobra koja treba da se prodaju. Imaginacija za­ jedno sa planiranim okruženjem stvara svet snova za potroša­ če (još jednom ovde vidimo integraciju idealnih [imaginaciju]

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

381

i materijalnih [isplanirano okruženje] faktora). U tom kon­ tekstu Vilijamsova raspravlja o otvaranju francuskih radnji, pogotovo Bon marche iz 1852. godine. O n a se usredsređuje na takve pojave kao što je upotreba dekora kojim se mušterije mame u radnju, a roba i usluge čine glamuroznim, romantič­ nim i stoga privlačnim mušterijama. Za Vilijamsovu, cilj ta­ kvih prodavnica bio je da probude želje i osećanja potrošača za robom u njima. Cilj nije nužno bio da se probudi želja koja bi morala da se zadovolji odmah, već pre da se stvori latentna želja koja bi, pre ili kasnije, vodila do kupovine. Glavni zaključak jeste da su stara sredstva za potrošnju u su­ štini imala fizičku strukturu. Iako analitičari kao što su Be­ njamin i Vilijamsova prihvataju tu činjenicu i priznaju njen značaj, oni naglašavaju način na koji su te strukture služile da podstaknu različita osećanja vezana za provođenje vremena u fantazmagoričnom okruženju i svetu snova.

DROMOLOGIJA
Pol Virilio (1932) manje je poznat teoretičar od Fukoa, Bodrijara i njima sličnih teoretičara. Bez obzira na to, on je doprineo teoretskoj sociologiji svojim inovativnim i intrigantnim ra­ dovima koji zaslužuju šire priznanje. Pojam koji najbolje opisuje njegovu teoriju jeste dromologija (pojam koji se izvodi iz sufiksa drome, a koji vezujemo za trčanje ili atletsku stazu). Najvažniji aspekat dromologije jeste brzina. N a jednom širem nivou, Virilio se bavi slomom granica iza­ zvanim čitavim nizom tehnoloških promena na polju transporta, komunikacija, telekomunikacija, računarstva itd. Rani oblici tih promena vodili su do promena u uređenju prostora, pogotovo do sloma fizičkih granica. Kao rezultat tog sloma, razlike između „ovde" i „tamo" više nemaju značaja. Drugim recima, danas više nije toliko važno da li živite u gradu, predgrađu ili ruralnoj oblasti. Isto tako, nije presudno da li živite u SAD, Engleskoj ili Japanu.
Dromologija - koncept kojim Virilio ukazuje na to da presudnu ulogu u postmodernom svetu ima brzina.

382

DŽORDZ RicER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

Vreme i brzina. Međutim, Virilio se više interesovao za pro­ blem vremena nego za problem prostora, prvenstveno zbog toga što je u postmodernom svetu vreme važnije od prostora. Zapravo, on tvrdi da porast brzine vodi do erozije prostornih distinkcija, zbog čega je sve teže napraviti razgraničenje između prostora i vremena. Posledica upotrebe katodnih cevi (bilo da se one nalaze u našim televizorima ili računarima), jeste da čovek više nije u stanju da razdvoji prostornu dimenziju od brzine prenosa. Pro­ stor i vreme se sve manje međusobno razlikuju. Staviše, brzina je pokorila razdaljinu. Virilio je skovao pojam brzinske razdaljine koji ima za cilj da uništi fizičku i prostornu dimenziju. Taj pro­ ces bio bi nemoguć bez ogromnog napretka u sredstvima komu­ nikacije i telekomunikacije. Osim što je uništila prostor, brzina je stvorila zbunjujući svet slika i pojava (pogotovo, brzina prenosa znanja i informa­ cija). Sve nam je teže da kažemo gde smo, koliko je sati ili šta bi trebalo da radimo. Vizuelni obeleživači, referentne tačke i stan­ dardi su se raspali. Kao rezultat toga, suočavamo se sa krizom konceptualizacije i predstavljanja. Napustili smo svet stabilnih slika i premestili se u svet u kome su slike nestabilne. Naše referentne tačke sve manje poprimaju materijalan oblik; one su sada samo malo više od prolaznih slika. Sve manje smo u prilici da stvari posmatramo direktno. Umesto toga, stvari osećamo indirektno kroz medijatorske (posredničke) tehnologije kao što su masovni mediji. Iako nam to pruža mogućnost da bude­ mo u kontaktu s većim brojem pojava, sve nam je teže da razumemo te pojave jer nam nedostaje neposredno znanje o njima. Zbog toga se, po Virilioovom shvatanju, suočavamo s krizom inteligibilnosti (shvatljivosti). Napredne tehnologije svih tipova ovde igraju presudnu ulo­ gu, tako što posreduju između nas i stvari koje vidimo. U tom razvoju, glavnu ulogu igrao je bioskop. S pojavom bioskopa, filmska kamera postala je posrednik između nas i pojava koje vi­ dimo. Taj problem takode postoji i u velikoj meri se proširio s pojavom televizije. Takve tehnologije nam otežavaju da istinski razumemo ono što vidimo, delimično i zbog toga što ono što vi­ dimo prvo prolazi kroz filter kamere koju kontroliše kamerman,

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

383

o d n o s n o režiser. N a taj način, p o s t a j e m o sve pasivniji p o s m a t r a či i neaktivni t u m a č i o n o g a što v i d i m o . Prostorne i vremenske granice i z m e đ u nas i posredničkih m e d i j a sve više se urušavaju; n e m a uočljivih ograničenja i jasne granice i z m e đ u televizijske slike i nas. S d o l a s k o m računara isti p r o b l e m prenosi se n a k u ć u i na radno mesto. Rat. J e d n a o d stalno prisutnih t e m a u Virilioovom radu je­ ste o d n o s i z m e đ u p r o m e n a o k o j i m a s m o ovde diskutovali i promenljive prirode rata. Po Viriliou, za svakoga k o želi d a se bavi tehničkim aspektima savremenog društva najbolji m o d e l za ana­ lizu jeste rat. Razvoj različitih tehologija za koje se Virilio interesuje (računari) usko j e povezan s v o j n i m istraživanjem i tehno­ loškim razvojem. Sve veća brzina koja proizilazi iz tehnološkog napretka p o g a đ a sve delove društva, uključujući i vojsku. K a o i u ostatku društva, brzina vodi d o uništenja vremena koje j e p o ­ trebno za razmišljanje (refleksiju). Brzina k o j o m oružje m o ž e d a se lansira ne daje m o g u ć n o s t v o j n i m službenicima d a razmisle 0 svojim p o s t u p c i m a . Lansiranje neprijateljskih projektila auto­ matski vodi d o lansiranja osvetničkih projektila. Rezultat toga je nevoljno ratovanje. U m e s t o direktnog s u k o b a armija n a b o j n o m polju, vojske danas ulaze u s u k o b koji j e posredovan računarima 1 televizijskim ekranima. T e i neke druge pojave povezane s u sa o n i m što Virilio zove čisto ratovanje. Endokolonizacija. Tehnologija očigledno igra središnju ulo­ gu u V i r i l i o o v o m radu. K a k o s m o videli, filmska k a m e r a i njen naslednik, televizijska kamera, igraju glavnu u l o g u u posredo­ vanju iskustava i širenju slika. U svojoj poslednjoj knjizi, Viri­ lio istražuje n o v u u l o g u tehnologije k o j u naziva endokoloni­ zacija. U m e s t o d a se usredsređuje n a kolonizaciju sveta, tehnologi­ j a se koristi za kolonizaciju ljudskog tela. Endokolonizacija se bavi prodiranjem tehnologije (mikromašina) u središte ljudskog tela. Fokus se pomerio sa stvaranja m e g a m a š i n a za kolonizaciju sveta na mikromašine (na primer, pejsmejkeri) k o j i m a se kolonizuje telo. Revolucija u transplantaciji će naslediti revoluciju u k o m u ­ nikaciji. Ranije s m o spomenuli neaktivnost koja je nastala kada je aktivno kretanje o d kuće d o prodavnice smenjeno k u p o v i n o m iz Endokolonizacija — upotreba tehnologije u svrhu kolonizacije ljudskog tela.

384

DŽORDŽ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

fotelje. Ta neaktivnost tvorevina je kreatora postmodernih teh­ nologija koji stvaraju čitav niz novih tehnologija kako bi odgo­ vorili na tu neaktivnost. Usporeni medijima, gotovo do stanja nepokretnosti, ljudi sada mogu simultano ubrzati svoje aktivno­ sti kroz implantaciju različitih mikrotehnologija koje im poma­ žu da brže misle i rade. Težnja je da se u postmodernom društvu od ljudskog tela stvori isto ono što se stvorilo od svega ostalog. U izvesnom smislu, ljudsko telo se ubrzava; brzina koja karakte­ riše ostatak društva sada se prenosi na ljudsko telo. Implantacija različitih tehnologija takode otvara još jedno poznato pitanje za Virilioa i druge postmoderniste: uklanjanje razlike između unu­ trašnjosti i spoljašnosti. Ako postoje tehnologije koje su van nas i unutar nas, a one koje su van nas stimulišu one koje su unutar nas, onda možemo da se zapitamo gde se završava čovek, a gde počinje tehnologija? Još jedno pitanje kojim se Virilio neprestano bavi jeste pita­ nje kontrole. S endokolonizacijom kontrola nad ljudima premešta se na jedan potpuno novi nivo. U prošlosti, kontrola se vršila skoro isključivo spolja. Zatvor, pogotovo Fukoov panoptikon, predstavlja dobar primer takve kontrole. Međutim, endokolo­ nizacija otvara mogućnost kontrole iznutra. Očigledno je da to sobom nosi nove i zastrašujuće mogućnosti. Virtuelna realnost. Koncept kontrole takode ima presu­ dan značaj u Virilioovoj analizi koja se bavi dolazećom eksplozi­ jom virtuelne realnosti. S eliminacijom globalnih granica, nauka se okrenula pohodu na interne granice kao što su mentalne slike. Virtuelna tehnologija je spoljna tehnologija, ali njen cilj je unutraš­ nja kontrola. Tehnologija virtuelne realnosti pokušava da kanališe i kontroliše mentalne slike i kibernetski dominira mislima. Nivo kontrole će, po Virilioovom shvatanju, biti nezamisliv zato što ljudi više neće biti slobodni da konstruišu sopstvene mentalne slike. Vir­ tuelna realnost takode će proizvesti druge probleme, kao, recimo, našu sve veću nesposobnost da se pozicioniramo u vremenu i pro­ storu. Naći ćemo se potpuno izgubljeni u virtuelnom univerzumu. Ovde smo predstavili samo neke Virilioove ideje koje poka­ zuju da se on nalazi u procesu stvaranja jedne veoma interesan­ tne varijante francuske postmoderne socijalne teorije.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

385

Na kraju, možemo da kažemo da savremena sociološka te­ orija nastavlja da se razvija i menja. Teorija se brzo razvija i deo postmoderne teorije koju smo predstavili u ovoj glavi će, nesum­ njivo, brzo postati istorija. Ali ne možemo razumeti kako će se sociološka teorija dalje razvijati ukoliko ne razumemo šta se u njoj događalo u ne tako davnoj prošlosti.

FEMINIZAM I POSTMODERNA SOCIJALNA TEORIJA
Patriša Madu Lengerman i Džilijen Nibruk Iako se feministkinje sve više uključuju u postmodernu misao, one manje koriste postmodernizam kao teoriju o društvu, a više kao epistemološki pristup. Postmodernizam je važan za feminističku te­ oriju prvenstveno kao opoziciona epistemologija, to jest, strategija kojom se može dovesti u pitanje pravo na istinu i pravo na znanje. Pitanje „Čije znanje?" pokazalo se kao radikalno transformativno pitanje koje je pokrenulo i otvorilo mnoga druga pitanja, ne samo o odnosu moći i znanja, već i o osnovama prava na znanje. Potmodernisti odbacuju osnovni princip moderne epistemologije po kome ljudi upotrebom čistog razuma mogu dostići potpuno i objektivno znanje o svetu, znanje koje je predstava realnosti, tj. ogledalo prirode. Feminizam i potmodernizam imaju mnogo toga zajednič­ kog: 1.1 jedan i drugi otvaraju pitanja o tome čije znanje ili čije definicije treba da se prihvate. 2. Savremene feminističke teoretičarke nalaze u postmodernizmu osnaženje i legitimaciju za sopstveno insistiranje na epistemološkoj političkoj nužnosti udaljavanja od tra­ dicionalnih centralnih pitanja u društvenim naukama, kao i za oštru kritiku tradicionalnih teorija i pojmova. 3. Postmoderna epistemologija omogućuje nekim feministič­ kim teoretičarkama (recimo, liberalnim feministkinjama) proširene mogućnosti u cilju dekonstrukcije roda. Ona ne obuhvata nepromišljeno preuzimanje postmodernih

386

DŽORDŽ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI

pojmova, već prefinjenu inkorporaciju koja se ponekad zasniva na zadržavanju, ponekad na spajanju, a ponekad na menjanju originalnih značenja. 4. Iznad svega, postmodernizam je pomogao feminizmu da uključi refleksivnost u sastavni deo svoje teorije, čime je omogućeno da se feminizam ne pretvori u ono protiv čega se bori - hegemonistički diskurs koji ugnjetava lju­ de kroz esencijalističke i univerzalističke kategorije. Taj pravac bio je posebno značajan zato što je koincidirao s pitanjima koja su pokrenule obojene žene, žene koje žive u nezapadnim društvima, lezbijke i žene koje pripadaju radničkim slojevima. Ta pitanja pripadaju drugom talasu feminističkih, esencijalističkih pitanja koja se tiču sestrinstva, žena, žena trećeg sveta, seksualnosti, porodice, majčinstva i rada (vidi glavu 8).

Primena socioloških koncepata na savremeno društvo
Porast nadzora nad našim svakodnevnim života

Nadzor nad ljudima nije ništa novo. Prve tragove nalazimo u drevnim vremenima. Tokom poslednjih nekoliko vekova cr­ kve, države, fabrike i birokratije neprekidno posmatraju i pri­ kupljaju sve detaljnije informacije o nama. U poslednje vreme, u proces nadgledanja takode su se uključile agencije iz privat­ nog sektora, iz oblasti fnedicine, bankarstva, osiguranja i bi­ znisa, pogotovo preduzeća koja se bave izradom kreditnih kar­ tica. Ta poslednja vrsta organizacija, u savezu sa čitavim nizom novih tehnologija — računarima, video kamerama, ugrađenim čipovima, elektronskim ekranima za lociranje, satelitima, do­ brovoljnim testiranjima itd. — rapidno je uvećala kapacitet da nadzire ljude, pogotovo putem elektronskih sredstava koja više ne zahtevaju jednu osobu koja nadzire drugu (kao što je to to bilo u panoptikonu). Novi oblici nadzora imaju čitav niz prednosti nad sredstvima koja su im prethodila: oni su vidlji­ vi, manipulativni (a ne više prisilni), jeftini (za svaku jedinicu podataka koja se skupi) i pružaju podatke koji se lako mogu organizovati i kojima se lako može ponovo pristupiti.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

387

Postoji mnogo toga što je pozitivno u toj novoj i uvećanoj sposobnosti za nadzor. Mnoge organizacije i ustanove trebaju informacije da bi mogle da obavljaju svoj posao, a te nove me­ tode im omogućuju da ih dobiju jeftino i ponekad za veoma kratko vreme. Čak i porodice s malom decom imaju koristi od nadzornih kamera koje „posmatraju" šta rade vaspitačice u obdaništima. Svakako da je nova tehnologija nadzora i od velike koristi policiji u njenim naporima da suzbije zločin i uhvati kri­ minalce. Posle 11. septembra 2001. godine, upotreba napred­ nih nadzornih tehnologija može da pomogne u odvraćanju ili čak sprečavanju terorističkih napada. Evo jedne ilustracije: me­ dicinska zajednica je 2005. godine bila pod uzbunom zbog ra­ nih znakova ptičjeg gripa u jugoistočnoj Aziji. Pažljivo posmatranje slučajeva u cilju opažanja ranih znakova širenja virusa, može da pomogne u sprečavanju globalne epidemije ili barem da nam omogući bolju pripremu i lokalizovanje njenih efekata. Ipak, možemo s pravom da budemo uplašeni od tog ogro­ mnog napretka u sposobnosti upadanja u naš svakodnevni život i sakupljanja informacija o svima nama. To nas neodolji­ vo podseća na fiktivna društva, kao recimo ono koje je opisao Džordž Orvel u 1984 u kome nas Veliki Brat sve posmatra, zna sve o nama i, kao rezultat, može da kontroliše ono što mi­ slimo i radimo. Ali feministički odnos prema postmodernizmu više je obeležen nezadovoljstvom nego prihvatanjem: 1. Mnoge feministkinje smatraju da su postmodernističke aspiracije isključive. Otuda one na postmodernizam gle­ daju kao na antitezu feminističkom projektu uključenja. Dokaz za to je postmodernistički teško razumljiv Voka­ bular, kao i to što postmodernizam želi da se izbori za hegemonsku poziciju u akademskom diskursu, a ne da se bori za političku i društvenu emapncipaciju. 2. Mnoge feministkinje takode propituju nevinost postmodernističkog izazova, pitajući se da li je on istinski oslo­ bodilački ili je deo politike znanja u kome privilegovana akademska klasa na izazove marginalizovanih osoba od­ govara sa tehnički složenim argumentima po kojima niko

neprav­ du i ugnjetavanje i vodi ih ka neoidealistčkom stavu koji svet vidi kao diskurs. 3. Na osnovu takve vrste individualizma može da se zaključi da je svačiji problem jedinstven budući da je svako jedinstven kao pojedinac. teoretišu o sebi i prave progres na različitim područijima. teorijsko znanje umesto praktičnog znanja. postmodernistički preokret udaljava femini­ stičke naučnice od usredsredenosti na nejednakost. i kulture kojom dominira iracionalnost.što predstavlja osnovicu svake kritičke društvene teorije. Još jedan izvor napetosti između postmodernizma i fe­ minizma leži u tome što postmodernistički naglasak na beskrajnom nazadovanju dekonstrukcije i razlike udalja­ va ljude od kolektivnih oslobodilačkih ciljeva i vodi ih ka radikalnom individualizmu. Fukoova grand-teorija izdvaja se od ostalih velikih modernih teo­ rija po tome što ne traga za izvorom i uzrokom društvenog raz­ voja i što se usredsređuje na nekoherentnost i diskontinuitet. 4. . 3. Odatle proizilazi da ne postoji problem kojim bi kolektiv kao celina trebalo da se bavi.388 DŽORDŽ RICER . Sažetak Grand-teorija Danijela Bela usmerena je na pojavu postindustrijskog društva koje karakteriše proizvodnja usluga umesto pro­ izvodnje robe. stvaranje i kontrolisanje novih tehnologija i razvijanje intelektualnih tehnologi­ ja koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom. U postindustrijskom društvu nastaje sukob između društvenih struktura (pogotovo ekonomije). 2. postmodernisti su počeli da se bave prirodom subjekta. postmodernizam udaljava feminizam od posvećenosti progresivnoj promeni . predstavu i tekst. Iznad svega. profesionalni i tehnički rad umesto manuelnog rada. Nensi Hartsok smatra čudnim sledeće: baš kada su žene i mnoge druge grupe počele da redefinišu svoj identitet. 1.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI ne može da polaže pravo na autoritet. Otežavajući veze s materijalnom nejednakošću. opštom teorijom i pojmom progresa. samorealizacija i samogratifikacija. kojom dominira racionalnost i efikasnost.

Nova plemena ili zajednice predstavljaju pribežište za strance i čitav niz etničkih. Fuko vidi povećanje spo­ sobnosti zdravih da razdvoje bolesne od ostatka populacije i da ih ugnjetavaju. Fuko vidi porast u sposobnosti kažnjavanja ljudi. obećava da može da prihvati ambivalenciju. 16. Zigmunt Bauman povezuje modernost s nesposobnošću da se prihvati ambivalencija. Fuko kritikuje modernu grand-teoriju po kojoj je viktorijanizam doveo do potiskivanja seksualnosti. religioznih i političkih grupa. Zan Bodrijar bavi se transformacijom proizvođačkog u potrošač­ ko društvo. 9. 15. 7. 8. zatvorskom službeniku) omogućava potpun nad­ zor nad grupom ljudi (zatvorenicima). 14. Treći instrument jeste upotreba ispitivanja kao načina posmatranja potčinjenih i prosuđivanja o tome šta oni rade. klasifikacija. Panoptikon je struktura koja nekome ko je na vlasti ili na položa­ ju (na primer. On tvrdi kako je u periodu viktorijanizma došlo do eksplozije diskursa o seksualnosti: u društvu je počelo mnogo više da se priča o seksu. Moralnost postmodernog sveta nalazi se pod dominacijom po­ trebe da se bude za Drugog. Najvažniji deo Fukoove grand-teorije bavi se upravljanjem . 6.POSTMODERNE GRAND-TEORUE 389 4. Bauman takode povezuje neotribalizam s postmodernošću. 13. To proizilazi iz njegovog interesa za mikrofiziku moći. Iako se bavi kontrolom. Fuko priznaje da postoji neprekidan su­ kob oko kontrole. . Za razliku od prihvaćenih grand-teorija. Društvo toleriše te zajed­ nice i njihove grupe. 5. nasuprot tome. Prvi je hijerarhijsko nadziranje ili sposobnost službenika na vrhu organizacije da jednim pogledom kontrolišu sve podređene. Umesto da vidi progres i sve veću humanizaciju u tretiranju za­ tvorenika. Postmodernost. 12. Drugi instrument disciplinujuće moći jeste sposobnost da se do­ nose normalizujući sudovi i kažnjavaju se oni koji ih ne poštuju/ narušavaju norme. procena. spe­ cifikacija i uzročnih i kvantitativnih studija o seksualnosti. 11. 10. Došlo je do analiza.sku­ pom praksi i tehnika pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima. Tri su osnovna instrumenta koja stoje na raspologanju onima koji kontrolišu i nadziru druge. pogotovo do represije diskursa o seksualnosti.

Bodrijar. u stvari. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. kao i čitav niz novih ideja i jednstvenih pojmova. sajber tržni centri ili kupovina iz fotelje. 19. nego njihovim stvarnim potrebama. Između feminizma i postmoderne socijalne teorije postoji jedan nategnut odnos. Literatura za dalje čitanje Baudrilliard. teoretišu o sebi i napreduju u različitim oblastima. 27. baš kada su žene i mnoge druge grupe došle u poziciju da redefinišu svoj identitet. Riceru. Simulacija i zbilja. konzumiramo znako­ ve. Kapitalizam je preusmerio svoj fokus sa kontrole radnika na kon­ trolu potrošača. Nova materijalna sredstva za potrošnju došla su pod udar novih nematerijalnih sredstava za potrošnju. svet je pod dominacijom hiperpotrošnje koja se barem delimično podstiče novim potrošačkim snagama. Jean (2001). Zagreb: Naklada Ljevak. nova sredstva za potrošnju koriste ra­ zličite mehanizme kao što su implozija. Budući da kod determiniše značenje znakova. Inteligencija zla ili pakt lucidnosti. 21. Jedan od najinteresantnijih živih socijalnih teoretičara. opšte teorije i pojma progresa.390 DŽORDŽ RicER . simulacija i manipulacija vremena i prostora. 20. kao što su npr. 24. došlo do porasta postmoderne sumnje u prirodu subjekta. 23. a ne dobra i usluge. 26. Pol Viri­ lio. Bodrijar je takode tvrdio da simbolička razmena (povratan pro­ ces davanja i uzimanja). Nematerijalna sredstava za potrošnju uspešnije koriste te mehanizme od novih materijalnih sredstava za po­ trošnju. D a bi privukle potrošače. Novi Sad: Svetovi. razvio je sopstvenu postmodernu teoriju zvanu dromologija. on takode kontroliše potrošnju. Feministkinje su veoma sumnjičave prema činjenici da je. Zan (1991). Jean (2006). Potrošnja se bolje objašnjava željom potrošača da se razlikuju jed­ ni od drugih. 18. Kada konzumiramo (trošimo) mi. karakteristična po svojoj originalnosti. Baudrilliard. Po Dž. ustupa mesto simulacijama ili imitacijama koje karakteriše nedo­ statak originalnosti. 22.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 17. . 25. Simulacije i simulakrumi. Proces kreativne destrukcije se nastavlja.

Jean-Francois (2005). Postmoderno stanje. Dobra vest. Raskol. Mišel (2006). Istorija seksualnosti I. Mišel (2005a). Beograd: Službeni glasnik. Postmodernizam.POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 391 Bodrijar. Sarajevo: Sahinpašić. New$ Age. Loznica: Karpos. Novi Sad: Svetovi. Žan-Fransoa (1991). Đordević. Pol (2000). Michel (1994). Informatička bomba. Fuko. Virilio. Karl (2005). Zan Fransoa (1988). Poredak diskursa. Rat i film 1. Kritični prostor. Novi Sad: Svetovi. Fuko. Novi Sad: Svetovi. Virilio. Riječi i stvari. Fuko. Mišel Fuko. Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo. Liotar. . Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Christopher (2007). Horrocks. Beograd: Filmski centar Srbije. Čačak: Umetničko društvo Gra­ dac. Dušan (2005). Tomić. Fuko. Christopher (2001). Mišel (2007). Mišel (2005b). Fuko. Beograd: Arhipelag. Pol (1997). Jelena [priredila] (2008). Liotar. Beograd: Algoritam. Foucalt. Zagreb: Nakladni zavod Glo­ bus. Hrestomatija. Tasmin (2001). Nadzirati i kažnjavati: nastanak zatvora. Rađanje biopolitike. Zagreb: Naklada Jesen­ ski i Turk. Zorica (2008). Foucalt. Foucalt i queer teorija. Milenković. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića i Novi Sad. Butler. Onore. Loznica: Karpos. Lyotard. Duh terorizma. Znanje i moč. Novi Sad: Vojvođanska sociološka asocijacija. Mišel (1971). Pohvala sporosti. Baudrilliard i milenij. Fuko. Studije kulture. Postmoderno stanje. Mišel (1997). Zagreb: Ibis grafika. Zagreb: Golden marketing. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. Žan (2007). Michel (2002). Spargo. Psihijatrijska moč. Beograd: Nolit. Beograd: Službeni glasnik. Pol (2003). 1926— 1984—2004. Pavle i Marinković. Riječi i stvari. Virilio.

.

Značaj globalizacije i njenih posledica može se uočiti na svakom koraku. a možda je najvidljiviji po redovnim protestima Globalizacija . Druš­ tveni teoretičari. odnosa. transformiše nacije i živote milijardi ljudi širom sveta. U stvari. Međutim. neophodno je da globalizaciju definišemo kao širenje određenih praksi. Cilj ove glave nije da pruži sveobuhvatan pregled literature o globalizaciji koja je veoma obimna. postoje i neki interni razlozi u akademskom svetu koji su prouzrokovali opsesiju ovom temom (kao što je. Ono što sledi jeste kratak pregled nekih od najvažnijih teoretskih radova o globalizaciji. nisu mogli da se odupru trendu da za svoj osnovni predmet proučavanja izaberu globalizaciju.širenje određenih praksi. često na jedan dra­ matičan način. reakcija protiv ranih i uskih pristupa globalizaciji). od­ nosa. a pogotovo ne da se kritički osvrne na čitavu literaturu o globalizaciji. interesom i zabrinutošću koje stvaraju posledice glo­ balizacije. svesti i organizacije društvenog života po ćelom svetu. re­ cimo. Međutim. svesti i organizacije društve­ nog života po ćelom svetu. akademski inte­ res za ovu temu velikim delom je motivisan izuzetnim javnim značajem. Globalizacija je proces koji svakodnevno. .GLAVA 10 TEORIJE GLOBALIZACIJE Glavne savremene teorije o globalizaciji Kulturna teorija Ekonomska teorija Politička teorija Druge teorije Sažetak Literatura za dalje čitanje Verovatno nijedna pojedinačna tema u poslednjih nekoliko godina nije postala tako mnogo popularna i privukla toliko aka­ demske pažnje kao tema globalizacije. pre nego što započnemo. uključujući mnoge od onih koji se pominju u ovoj glavi i na drugim mestima u ovoj knjizi.

Jedna od najvažnijih ka­ rakteristika te teorije jeste prozapadnjačka pristrasnost. iako ne koristi po­ jam kulturnog imperijalizma.394 DŽORDŽ RicER . Teorija globalizacije pojavila se kao posledica određenih razvoja u društvenoj teoriji. (O tome će biti više reči u odeljku o kulturnoj hibridizaciji. skoro svima njima zajednički je pokušaj da se uda­ lje od prozapadnjačkog diskursa i istraže transnacionalne procese koji su barem u nekom stepenu autonomni i nezavisni od bilo koje posebne nacije ili posebnog dela sveta. Zapada ili centralnih zemalja (engleski. Teoretičari koji se usmeravaju na ekonomske činioce.) Globalizacija može da se analizira kulturalno. tj. Iako postoje različite teorije globalizacije. politički i/ili institucionalno. kao i homogenišući uticaj koji oni imaju na savremeno društvo. Trend homogenosti često se vezuje za kulturni imperijalizam. Roland Robertson se. ekonomski. core country). ostatak sveta nema mnogo izbora već pre ili ka­ snije mora početi da liči na Zapad. to jest davanje prednosti obrazcu razvoja karakterističnom za Zapad.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI koji prate sastanke na visokom nivou globalnih organizacija. Sledstveno. . Oni globalizaciju vide kao proces Kulturni imperijalizam . Intenzitet i nivo protesta protiv tih orga­ nizacija pokazuju da ljudi širom sveta smatraju da je globalizacija važna i da u velikoj meri utiče na njihove živote. Tu se najpre misli na reakciju pro­ tiv ranih verzija teorije modernizacije.uticaj jedne kulture na veliki broj drugih kultura. Po tom gledištu. Unutar svake od ovih perspektiva može se govoriti o homogenosti ili heterogenosti. globalizacija kulture može da se posmatra kao transnacionalna ekspanzija opštih kodova i praksi (homogenost).glokalno. ili kao proces u kojem mnogi globalni i lokalni kulturni sadržaji ulaze u inte­ rakciju da bi stvorili neku vrstu pastiša ili koktela iz kojeg će se kasnije razviti čitav niz kulturnih hibrida (heterogenost). suprotstavio toj ideji kroz svoj ču­ veni koncept glokalizacije (vidi ispod) po kome globalno ulazi u interakciju s lokalnim da bi proizvelo nešto posebno . kao što su STO (Svetska trgovinska organizacija) i MMF (Međuna­ rodni monetarni fond). naglaša­ vaju njihovu sve veću važnost. uticaj jedne posebne kulture na veliki broj drugih kultura. uključujući i one koje naglašavaju ulogu američke kulture. Postoje mnoge varijante kulturnog imperijalizma.

Stiglic kritikuje MMF zbog njego­ vog homogenizujućeg pristupa koji ne uspeva da dovoljno oz­ biljno uzme u obzir nacionalne razlike i specifičnosti. Drugim recima.TEORIJE GLOBALIZACUE 395 širenja tržišne ekonomije na različite regione sveta. a posebno Me­ đunarodni monetarni fond zbog toga što svojim delanjem više doprinose pogoršavanju ekonomskih kriza širom sveta nego što ih rešavaju. Stiglic ističe potrebu da MMF i druge globalne ekonomske organizacije u svom radu počnu da primenjuju diferenciranije pristupe i politike. posebno SAD (koje efektivno imaju moć veta nad odlukama MMF-a). MMF se često ponaša kao doktor koji propisuje jedan isti lek za različite bolesti: gde god da dođe. na kakav god problem da naiđe. Jaz između bogatih i siromašnih povećao se upravo zbog pojave globalizacije. na primer. neki na globalizaciju gledaju kao na ekspanziju trgovine. žestoko kritikovao Svetsku banku. Iako ovi teoretičari uglavnom smatraju da je posledica glo­ balizacije veća homogenost. Te teorije smatraju da je globalni uticaj raznorodnih institucija . MMF i globalizacija su do sada uglavnom išli u korist bogatim nacijama. Na primer. neke od ovih teorija koje se opredeljuju za perspektivu homogenosti. oni koji naglašavaju heterogenizaciju slažu se da interakcija globalnog tržišta s lokalnim tržištima vodi do stvaranja jedinstvenog „glokalnog" tržišta koje integriše potrebe globalnog tržišta s realnostima lokalnog tržišta. Uistinu. Između ostalog. MMF uvek nudi isto rešenje. usredsređuju se na šire­ nje modela nacionalne države po svetu i pojavu istovetnih oblika upravljanja u ćelom svetu. Nedav­ no je Džozef Stiglic. oni priznaju da se na marginama glo­ balne ekonomije može uočiti izvesni stepen diferencijacije (hetero­ genosti). Svetsku trgovinsku organizaciju. Na primer. one ukazuju na to da svetom još uvek dominira manje-više isti oblik upravljanja. I kod političkih/institucionalnih orijentacija nalazimo homo­ genost ili heterogenost. dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i bivši predsednik Veća ekonomskih savetnika. porobnjavanje (engleski. commodification) lokalnih kultura i uvođenje fleksibilne specijali­ zacije koja omogućuje da se mnogi proizvodi prilagode potrebama različitih lokalnih zajednica. Još opštije. Drugi oblici heterogenosti u eko­ nomskoj oblasti uključuju. a na štetu siromašnih nacija.

kulturnoj. artikuliše ideju „Džihada". Jedno od najekstremnijih gledišta o homogenizaciji u političkoj oblasti dolazi od Bendžamina Barbera i njegove teorije o „Mek svetu" („McWorld") ili rastu jedinstvene političke* ori­ jentacije koja osvaja ceo svet. Iako se dihotomija homogenizacija/heterogenizacija provlači kroz veliki broj teorija globalizacije. ali da takode osvetljavaju druge aspekte globalizacije. upotreba tradicionalnih ideja i tradicionalne retorike). etničkih i reakcionarnih po­ litičkih snaga (uključujući tu „odmetničke države") koje imaju cilj da raspale nacionalizme. Najpre ćemo videti kako o globalizaciji raz­ mišljaju neki od glavnih savremenih teoretičara sa kojima smo se već upoznali u ovoj knjizi (Gidens. Ta diskusija će biti podeljena u četiri odeljka. Bek i Bauman). upotreba In­ terneta da bi se privukla podrška javnosti) i drugog (na primer. što vodi do veće političke heteroge­ nosti širom sveta. a onda ćemo se okrenuti trima širim kategorijama teoretisanja globalizacije . tako i lo­ kalnih društvenih struktura koje unose različitost u živote obič­ nih ljudi. . ekonomskoj i političkoj/institucionalnoj. Interakcija Mek sveta i Džihada na lokalnom nivou može da proizvede jedinstvenu glokalnu političku forma­ ciju koja integriše elemente i jednog (na primer. u obliku jedne alterna­ tivne teorijske perspektive. on smatra da postoje mnogi drugi domeni koji slede model Mek sveta. Na narednim strani­ cama videćemo da vodeće teorije globalizacije na različite načine dotiču pitanja homogenizacije i heterogenizacije.organizacija umanjuje moć kako nacionalnih država. Interesantno je da Barber takode. Barberovo shvatanje Mek sveta nije ograničeno na politiku. njome se očigledno ne iscr­ pljuju sve ostale teme i aspekti globalizacije. Džihad je proizvod angažmana lokalizovanih.

Interesantno je da Barber takode. ekonomskoj i političkoj/institucionalnoj. upotreba tradicionalnih ideja i tradicionalne retorike). njome se očigledno ne iscr­ pljuju sve ostale teme i aspekti globalizacije. on smatra da postoje mnogi drugi domeni koji slede model Mek sveta.kulturnoj. . ali da takode osvetljavaju druge aspekte globalizacije. tako i lo­ kalnih društvenih struktura koje unose različitost u živote obič­ nih ljudi. etničkih i reakcionarnih po­ litičkih snaga (uključujući tu „odmetničke države") koje imaju cilj da raspale nacionalizme. Na narednim strani­ cama videćemo da vodeće teorije globalizacije na različite načine dotiču pitanja homogenizacije i heterogenizacije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI štetan po homogenost koncepta nacionalnih država. Kao što ćemo videti. upotreba In­ terneta da bi se privukla podrška javnosti) i drugog (na primer. a onda ćemo se okrenuti trima širim kategorijama teoretisanja globalizacije . neki smatraju da rast transnacionalnih institucija i organizacija umanjuje moć kako nacionalnih država. Iako se dihotomija homogenizacija/heterogenizacija provlači kroz veliki broj teorija globalizacije.396 DŽORDZ RICER . Bek i Bauman). Džihad je proizvod angažmana lokalizovanih. Interakcija Mek sveta i Džihada na lokalnom nivou može da proizvede jedinstvenu glokalnu političku forma­ ciju koja integriše elemente i jednog (na primer. Ta diskusija će biti podeljena u četiri odeljka. u obliku jedne alterna­ tivne teorijske perspektive. Jedno od najekstremnijih gledišta o homogenizaciji u političkoj oblasti dolazi od Bendžamina Barbera i njegove teorije o „Mek svetu" („McWorld") ili rastu jedinstvene političke* ori­ jentacije koja osvaja ceo svet. attikuliše ideju „Džihada". Barberovo shvatanje Mek sveta nije ograničeno na politiku. Najpre ćemo videti kako o globalizaciji raz­ mišljaju neki od glavnih savremenih teoretičara sa kojima smo se već upoznali u ovoj knjizi (Gidens. što vodi do veće političke heteroge­ nosti širom sveta.

što znači da društva. Po njegovom mišljenju.TEORIJE GLOBALIZACIJE 397 GLAVNI SOCIJALNI TEORETIČARI O GLOBALIZACIJI Entoni Gidens i„odbegli svet" globalizacije Gidensovi pogledi na globalizaciju očigledno su usko pove­ zani i isprepletani s njegovim razmišljanjem o Molohu modernosti (glava 5). zato što je u suprotnosti s kosmopolitizmom i drugo.tradicionali­ zam . zato što je povezan s nasiljem. Konačno. masovne medije) da bi ostvario svoje ciljeve. Čak je i glavna sila koja se protivi globalizaciji . Međutim. Na kraju.religiozni. On smatra da globalizacija jeste oslabila lokalne kulture. politički . Gidens smatra da postoji jaka veza između glo­ balizacije i rizika (pogotovo proizvedenog rizika). . on je po Gi­ densu problematičan iz dva razloga. Gidens smatra da Zapad i SAD igraju značajnu ulogu u procesu globalizacije. Međutim. Postoje načini da ograničimo probleme koje je stvorio odbegli svet. on takode priznaje da je globalizacija dvosmeran proces i da se Amerika i Zapad nalaze pod nje­ nim snažnim uticajem. fundamentalizam koristi glo­ balne sile (na primer. on tvrdi da se globalizacija nalazi u procesu decentrizovanja. s druge strane. on nije potpuno pesimističan. Kao primer. osnažila i oživela. glavni sukob koji se danas odvija na globalnom nivou jeste sukob između fundamentalizma i kosmopolitizma.sama njen proizvod. Fundamentalizam može imati različite oblike . nacije i kultu­ re koje se ne nalaze na Zapadu dobijaju sve značajniju ulogu u njoj. Staviše.ali kakav god oblik da ima. ali 1 da ih je. ali ne postoji način da ga u potpunosti kontrolišemo. Gidens predviđa stvaranje „globalnog kosmopolitskog druš­ tva". Staviše. Po Gidensu. pogotovo u međunarodne i transnacionalne oblike demokratije kao što je Evropska unija. etnički. najveći deo odbeglog sveta globalizacije nalazi se izvan naše kontrole. Prvo. proizvodeći nove oblasti koje mogu da presecaju nacije. Gidens donosi zanimljiv zaključak da globalizacija gura postojeće kultu­ re na marginu. Gidens polaže izvesnu nadu u demokratiju. Gidens navodi područje oko Barselone u severnoj Spaniji koje zalazi u Francusku. nacionalistički.

bilo da su to uspesi ili katastrofe. Ono što se dešava lokalno.pogrešno se redukuje na ekonomsku dimenziju. kultura i civilno društvo . postaju sve iluzorniji. a ta ekonomska dimenzija se ponovo pogrešno vidi kao nešto što se razvija u linearnom prav­ cu sve veće zavisnosti od svetskog tržišta. Osim toga. . ako ne i potpuno irelevantnim: ništa što se događa na ovom svetu više ne može da se ograniči na lokalno. dobio čin majora.398 DŽORDŽ RlCER . on je podržavao ide­ ju globalnosti po kojoj zatvoreni prostori. Takvi transnacionalni procesi prelaze nacionalne granice čineći ih poroznim. već obuhvataju i ekologiju. Roden kao Jevrejin u Poljskoj. politika. takvo gledište podrazumeva monokauzalno i linearno razmišljanje.. identitetima. utiče na čitav svet. Globalizam je gledište da svetom dominira ekonomija i da prisustvujemo stvaranju hegemonije kapitalističkog svetskog tržišta i neoliberalne ideologije koja ga podupire. kulturu. politiku i civilno društvo. Ti transnacionalni proce­ si nisu po prirodi samo ekonomski. Bek ozbiljno u razmatranje uzima probleme koji se vezuju za kapita­ lističko svetsko tržište. Zigmunt Bauman Biografska skica Zigmunt Bauman (1925) imao je interesantan život i interesan­ tnu akademsku karijeru. izbegao je od nacista sa svojom porodicom u Rusiju. preseca i potkopava nacionalne države. koja obuhvata procese u koje su uključeni transna­ cionalni akteri s različitim količinama moći. Borio se u Poljskoj armiji za vreme Drugog svetskog rata i 1953. Dok je Bek kritikovao globalizam.ekologija.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ulrih Bek i politika globalizacije Suština Bekove teorije nalazi se u njegovoj distinkciji izme­ đu globalizma i globalnosti. Multidimenzionalnost globalnog razvoja . uključujući i činjenicu da na njemu po­ stoji čitav niz barijera slobodnoj trgovini. Za Beka. Svet je za Beka mnogo multidimenzionalniji i kreće se u više pravaca. kao i veliki broj gubit­ nika. a ne samo pobednika. pogotovo oni što se vezuju za nacije. Oni postaju iluzorni jer globalizacija. itd.

ali je ponovo bio prisiljen da napusti svoju poziciju zbog antisemita. 3. rad i kapital sve se manje vezuju za prostor. To ga. njen uticaj neprekidno traje.TEORIJE GLOBALIZACIJE 399 Međutim. Javlja se samoopažanje transnacionalnosti u oblastima kao što su masovni mediji. već izraz suštinske prirode modernosti. 2. potrošnja i turizam. karijeru nastavlja na Univerzitetu u Lidsu u Engleskoj. Bek takode nabraja čitav niz drugih karakteristika koje globalnost čine specifičnom u poredenju s ranijim manifestacijama transnacionalnosti: 1. Konačno. Prvo. njegova akademska karijera istinski uzleće tek 1989. njen uticaj kroz geografski prostor opsežniji je nego ikada ranije. globalnost predstavlja novinu iz najmanje tri razloga. međutim. gde objavljuje uglavnom na engleskom i postaje jedan od najznačajnih teoretičara svoga vremena. Njegova prva knjiga na engleskom pojavljuje se 1972. nije sprečilo da u svojim knjigama ponudi neke nove akademske koncepte. Nakon toga. okrenuo se društvenim naukama i 1968. Iako je već tada dobio značajna priznanja za svoj akadem­ ski rad. Dok transnacionalni procesi postoje jedno duže vreme. godi­ ne. . pa je tokom 1990-ih godina razvio sopstvenu postmodernu teorijsku ori­ jentaciju. Drugo. godine kada je objavio čuvenu studiju Modernitet i holokaust. postao profesor na Varšavskom univerzitetu. uključujući tu i transnacionalne odnose i mreže. Zajednica. njen uticaj kroz vreme daleko je stabilniji. U toj knjizi on tvrdi da holokaust nije bio aberacija. iako vreme prolazi. Treće. postoji daleko veća gustina u njenim različi­ tim elementima. među kojima je najvažniji koncept „likvidne modernosti" iz 2000. godine. za vreme talasa antisemitiz­ ma Bauman je oslobođen svih dužnosti. Ta kritika modernosti odvela je Baumana u pravcu postmoderne socijalne teorije. Svakodnevni život i interakcija preko nacionalnih grani­ ca radikalno se menjaju. U poslednje vreme. sve više je prisutan u javnom ži­ votu pišući o širokom spektru tema uključujući i globalizaciju.

6. Nju karakteriše opadanje moći nacija i nacionalnih granica koje su se nalazile u samoj srži „prve modernosti". To je navelo Beka da preispita svoja prethodna gledišta o modernosti i počne da tvrdi da su globalnost i njena ireverzibilnost povezani s onim što on naziva „druga modernost". ne samo da nedostaje mobilnost. teritorije postaju bojna polja gde se gubitnici i dobitnici prostornog rata sukobljava­ ju. ali i zbog činjenice da mogu da vide elitu kako se slo­ bodno kreće gde god poželi. Osim toga.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 4. 7. mobilnost (pokredjivost) je u današnjem svetu postala naj­ važniji i diferencirajući faktor društvene stratifikacije. Globalnost i druga mo­ dernost znače denacionalizaciju.400 DžORDZ RlCER . Kao posledica toga. U prostornom ratu pobeđuju oni koji su mobilni. u tom sukobu oni nemaju jednake šanse. Raste svest o globalnim ekološkim opasnostima i potrebi da se nešto preduzme da bi se one sprečile. Dok elita preteruje u svojim mogućnostima za kretanje. Bek tu tvrdnju odbacuje kao zastarelu. a Bek se nada u uspon transna­ cionalnih organizacija i možda transnacionalne države. Po njegovom gledištu. gubitnici se osećaju poniženima zbog nedostatka mobilnosti. Oni se kreću oslobođeni prostornih prepreka. na drugoj strani. Glavna premisa prve modernosti jeste da živimo u izolovanim nacionalnim državama. a kada negde moraju da se „prizemlje" uspevaju da se izoluju u prostore ograđene zidovima i obezbeđene policijskim snagama. 5. U našim životima opažamo sve veće prisustvo transkulturalnih drugih. Transnacionalni sporazumi. ostali se osećaju zatvoreno u svojim domovima koji im ne nude velike izglede za kre­ tanje. sposobni da se slobodno kreću po celoj planeti i u tom procesu stvaraju značenja za sebe. . Zigmunt Bauman o posledicama globalizacije Bauman globalizaciju vidi kao „prostorni rat". već su oni degradirani i ograničeni na terito­ rije lišene značenja ili čak sposobnosti da formulišu značenje. Tu mogu da se zaštite od gubit­ nika u prostornom ratu. akteri i institucije postaju sve brojniji i moćniji. Globalna kulturna industrija cirkuliše na do sada neviđe­ nom nivou. Gubitnicima.

teško je uvek biti u pokretu i kretati se velikom brzinom.oni koji se kreću po svetu zato što to žele. elastičan. Međutim. a ne u prostoru. Drugo. Treće. Međutim. oni smatraju da je to neodoljivo i kreću se prema tome.turisti . već nisu sigurni da li će na tom mestu ostati i sutra. oni veoma brzo. okrećemo se glavnim tipovima teorije globalizacije koje ćemo često ilustrovati primerima drugih glavnih socijalnih teoretičara. čak i oni koji su naizgled pobednici u globalizaciji . ako ne i trenutno. Oni su u pokretu zato što smatraju da je njihova okolina nepodnošljiva i neprijateljska. Beskrajna mobilnost i neprekidan izbor naposletku donose nelagodu. Postoje i vagabundi. Međutim. Za razliku od njih. Oni ne samo da nisu sasvim sigurni gde se tačno nalaze. Turisti su u pokretu zato što to žele. nedodirljiv i spo­ soban da sputa vreme. ako ne i opterećenje. Stoga. mobilnost podrazumeva nepreki­ dan niz izbora. jesu oni koje povezujemo s turistima. a svaki izbor sa sobom nosi meru neizvesnosti. Pošto smo se upoznali s teorijama globalizacije nekih od najznačajnijih savremenih socijalnih teoretičara. mogu pregaziti bilo koju razdaljinu.imaju svoje probleme. Prvo. Pozitivni aspekti onoga što danas pozdravljamo kao globalizaciju. svaki od tih izbora takode sa sobom nosi čitav niz rizika i opasnosti. Vagabundi — oni koji se kreću po svetu jer smatraju da je njihova okolina ne­ podnošljiva i neprijateljska. . oni su opterećeni nesposobnošću da uspore. Njih nešto privlači. većina ljudi nalazi se negde između ove dve krajnosti. Njega posebno interesuje da li kulture širom sveta karakteriše večna i nepremostiva Turisti . On je težak. Taj prostor nalazi se izvan nji­ hove kontrole. Ali neizbežna sporedna posledica globalizacije jeste to da su mnogi od nas pretvo­ reni u vagabunde. KULTURNA TEORIJA Jan Nederven Piters identifikovao je tri glavne paradigme u teoretisanju kulturnih aspekata globalizacije. otporan. važno je praviti razliku između onih koji imaju barem neku sposobnost za kretanje. gubitnici žive u prostoru. globalizacija se za najveći broj ljudi pretvara u jednu nelagodnost.TEORIJE GLOBALIZACIJE 401 Dobitnici žive u vremenu.

već da oni na njih ne utiču suštinski. nedirnut globalizacijom. a pogotovo globalizacija. ti događaji bili su plod sukoba između zapadne i islamske civilizacije i večitih kulturnih razlika između njih. godine. Najpoznatiji i najkontroverzniji primer ove paradigme nalazi­ ranje svetskog poretka iz 1996. Time se ne želi reći da nijedan od ovih procesa. već i za uticaj drugih kultura. Po tom shvatanju. ako ne i potpuno. Dva su razloga za to. ona je tek poslednjih godina privukla veću pažnju i više pristalica (kao i kritičara). Takode. a kulture kao bilijarske kugle koje udaraju jedna o drugu. Iako ova paradigma ima dugu istoriju. Poreklo aktuelne svetske situ­ acije Hantington vidi u rekonfiguraciji sveta koja je usledila nakon završetka hladnog rata. globalizacija se pojavljuje samo na površini. Još više zastrašu­ je slika na kojoj je svet predstavljen kao bilijarski sto.402 DžORDZ RlCER . svet je predstavljen kao mozaik zasebnih kultura. kao i velike razlike i animo­ ziteti između većinske i manjinske populacije u tim zemljama. da li one konvergiraju jedna prema drugoj ili stvaraju jednu novu „hibridnu formu" koja proističe iz jedinstvene kom­ binacije globalnih i lokalnih kultura.i transkulturalni procesi ne utiču. smatra se da su kulture zatvorene ne samo za globalizaciju. a ne na političko-ekonomskoj osnovi kao mo u knjizi Samjuela Hantingtona Sukob civilizacija i ponovno stva­ . Na jednoj slici. to jest da kulture najvećim delom ostaju onakve kakve su oduvek bile. septembra 2001.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI različitost. multi. Po mišljenju mnogih. kada je diferencijacija počela da se zasniva na kulturnim razlikama. inter-. Drugi razlog je sve veći multikulturalizam SAD (uglavnom porast hispanske populacije) i zapadnoevropskih zemalja (uglav­ nom porast muslimanske populacije). Prvi je teroristički napad od 11. Kulturni diferencijaIizam Pripadnici ovog teorijskog pravca tvrde da između kultu­ ra postoje trajne razlike na koje globalizacija ili bilo koji drugi bi-. godine i ratovi u Avganistanu i Iraku koji su nakon toga usledili. Ona upućuje na mogućnost potencijalno katastrofalnog sudara svetskih kultura. ne utiče na kulture. dok je kulturni sadržaj uglavnom. Detaljnije ćemo posvetiti pažnju svakoj od ovih paradigmi.

kojoj su bliske Australija. najširi nivoi kulturnog identiteta. 4. društvenim odnosima. Afrika. 3. pravoslavne (sa sedištem u Rusiji).siničke (kineska). uklju­ čujući činjenicu da postoji veliko saglasje oko toga šta one pred­ stavljaju (premda svakoj nedostaje jasan početak. Novi Zeland.najširi nivo kultura i kulturnih identiteta. On smatra da se te civilizacije razlikuju po osnovnim filozofskim pretpostavkama.) Između tih civilizacija ocrtavaju se linije razgraničenja. 2. u stvari. usko povezane s religijom i rasom. Latinska Amerika i. one su. možda. japanske (ponekad je kombinovana sa siničkom kao dalekoistočna). uglavnom nepodudarne s državnim granicama. 5. najdugovečnija ljudska udruženja (iako se menjaju to­ kom vremena). ali su uglavnom bile po­ tisnute nadmoćnim političko-ekonomskim razlikama iz vremena hladnog rata (kao u slučaju bivše Jugoslavije u kojoj su postojale razlike između Srba i Hrvata. temeljnim vrednostima. Za Hantingtona. Te kulturne razlike nisu nove. Civilizacije dele niz zajedničkih karakteristika. a nema ni jasnih granica između civilizacija. Civilizacije su: 1. Hantington upotrebljava koncept civi­ lizacije da bi opisao najširi nivo tih kultura i kulturnih identite­ ta. 6. Civilizacija . (Hantigton ne pravi neku posebnu razliku između pojmova kultura i civilizacija. U poslednje dve decenije možemo videti da na površinu ponovo izlaze drevni identiteti. Hantington pravi razliku između sedam ili osam svetskih ci­ vilizacija . sasvim realne). budući da se prostiru na teritoriji više država (iako ne obavljaju državne funkcije). zapadnoevropske i severnoameričke.TEORIJE GLOBALIZACIJE 403 ranije (demokratsko/kapitalističko versus totalitarističko/komunističko). običajima i sveopštim pogledom na život. što je veoma opasno ako se uzmu u obzir istorijski animoziteti između nekih od ovih civilizacija. protivnici i neprijatelji. hindu. . ali o kojima se tokom vladavine komunista nije smelo javno govoriti). islamske. predstavlja istoriju civilizacija (naročito ovih sedam civilizacija). najširi tip subjektivnog samoidentiteta. uprkos tome. ljudska istorija. totaliteti.

pogotovo sukobu kapitalističkih i komunističkih ideologija. ali ne i u drugim delovima sveta.404 DZORDŽ RlCER . godine pre Hrista do 1500. kao i pojavu osećanja nacionalne svesti. različite civilizacije su prišle jedna drugoj bliže nego ikada ranije i zamalo se stopile u jednu civilizaciju . Iako Zapad nastavlja da dominira. Međutim. naravno. godine ka­ rakterističan je po sukobu ideja. razvoj naoružanja. Zapad je silno napredovao u razvoju i upotrebi organizovanog nasilja. ali njihov predmet sada postaju religija. godine i traje sve do kraja Drugog svetskog rata.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Svoju teoriju Hantigton je uobličio u moderni grand-narativ o odnosima medu civilizacijama. pogotovo u razvoju okeanske navigacije i vojske.multicivilizacijski sistem — može se pratiti od kraja ekspanzije Zapada i početka revolta protiv njega. oni su bili veoma ograničeni i sporadični ali. u svim delovima sveta biti moguće masovnije naoružavanje i nabavka oružja koje je nekada bilo do­ stupno samo Zapadu. opadanje moći američke vojske biće prouzrokovano činjenicom da će. najneposredniji uzrok tog uticaja on vidi u tehnologiji. Sledeću fazu. S padom komunizma u svetu nastaju novi sukobi. ( Recimo. trgovine i državne birokratije. posle Hrista) civilizacije su bile odvojene prostorno i vremenski. uključujući tu nastanak i šire­ nje gradova. zbog čega dodira među njima skoro da i nije bilo. baš uoči Prvog svetskog rata. usled globalizacije odbrambene industrije. Na Zapadu se ta činjenica ponekad zaboravlja. Više od tri hiljade godina (otprilike između 1500. discipli­ nu i trening i. Do 1910. Period posle Prvog svetskog rata pa sve do otprilike 1990.) Druge civilizacije će sve više odbacivati . godine. po svoj prili­ ci. civilizacija. konačno. Hantington pripisuje taj uticaj različitim struktu­ ralnim karakteristikama Zapada.zapadnu civilizaciju. kultura i. To opadanje dešavaće se sporo i neravnomerno i ogledaće se u slabljenju resursa na kojima Zapad temelji svoju moć . koja otprilike počinje posle 1500. uključujući tu i superiornu vojnu organizaciju. karakteriše neprekidan dominantni i jednosmerni uticaj zapadne civilizacije na sve dru­ ge civilizacije.populaciji. veoma intenzivni. Ako bi do kontakata i došlo. ekonomskim proizvodima i vojnoj moći. Naposletku. Treća faza . Han­ tington je predviđa opadanje njegove moći.

reli­ gija. Prva je sinička civilizacija. Mnogo kontroverznija je Hantingtonova druga glavna tvrdnja koja govori o usponu islam­ ske civilizacije. Uspeh azijskih privreda neće biti važan samo sam po sebi. pogotovo u njenom kolektivizmu.TEORIJE GLOBALIZACIJE 405 Zapad. prisustvovali smo dramatičnom rastu postratovske japanske ekonomije. Hantington smatra da uzroci ekonomske dominacije Istoka mogu da se identifikuju u superi­ ornosti istočne kulture. on se može posmatrati kao posledica moderniza­ cije. nezapadna društva. Otuda on u budućnosti predviđa opasne sukobe između Zapada (i njegove „arogancije"). koji se oštro suprotstavlja individualizmu Zapada. pogotovo duž granica zapadne. naročito konfučijanizam). To će ojačati Istok i dovesti do slabljenja moći Zapada da Istoku nameće svoje standarde. ali i kao pokušaj da se s modernizacijom izađe na kraj. s obzirom na postojeće privredne trendove. sva muslimanska društva prošla su kroz taj proces. Njen rast se ogleda u rastu privredne moći azijskih društava. ali će prihvatiti i koristiti prednosti modernizacije koja će se razlikovati od vesternizacije. Hantington je išao dalje od ovakvog razvoja događaja i poku­ šavao je da konstruiše turoban portret budućnosti odnosa između Zapada i druge dve civilizacije. najpre kulturno. već i zbog uloge koju će one igrati kao modeli za druga. u ne tako dalekoj bu­ dućnosti postati najveća privreda sveta. Prvi Hantingtonov argument nije toliko originalan i iznena­ đujući. Dok je sinička dominacija ukorenjena u ekonomi­ ji. Na rast islama može se gledati kao na deo globalnog obnavljanja religije. jačanje islama ukorenjeno je u dramatičnom rastu populacije i mobilizaciji te populacije. Hladnoratovski sukob između kapitalizma i komunizma smenjen je sukobom koji se odvija duž granica civilizacija. Hantington predviđa neprekidan rast azijskih privreda koje će uskoro nadići zapadne privrede. Od velike pomoći privrednom usponu Istoka jesu i razne druge zajedničke karak­ teristike koje pronalazimo u nacijama u regionu (na primer. siničke i islamske civilizacije. Retko ko se ne bi složio da će Kina. islama . a onda socio-politički. Uostalom. a sada smo svedoci i neverovatne pri­ vredne transformacije Kine. Takode. jačanje dve druge civilizacije imaće poseban značaj. Dok Zapad bude slabio. Praktično. pogotovo islama.

** Odnos između islama i drugih civilizacija istorijski je bio odnos uzajamne netr­ peljivosti. Zapad pokušava da kontroliše i ograniči imigraciju (pogotovo onu koja dolazi iz islamskih zema­ lja). Ipak. pogotovo „oružje za masovno uništenje". Na primer. kao i (3) njegove sve manje sposobnosti da to uradi. Zapad takode pokušava da izveze demokratiju ili da je čak nametne onim društvima i civilizacijama koje se često opiru demokratskom uređenju kao sastavnom delu zapad­ ne ideje o univerzalnoj kulturi. da je glorifikovao vojne vrednosti i da svoju istoriju vidi kao istoriju islamskih osvajanja. osta­ tak sveta. pogotovo islamska civilizacija. Zapad želi da ograniči proliferaciju oružja dok druge civilizacije žele oružje. (U Americi neće doći samo do sukoba između zapadnjaka i muslimana. on tvrdi da svugde gde muslimani i nemuslimani žive jedni pored drugih postoji velika šansa za nasilan sukob i intenzivni antago­ nizam. već i između anglo populacije i hispano populacije.406 DŽORDZ RICER . On smatra da je islam od početka bio religija mača. March/April 2004. to je očigledno veoma bleda slika u odnosu na istoriju za­ padnih osvajanja. ono što Zapad smatra univerzalnim. Najve­ ći deo tih sukoba okreće se oko (1) gledišta Zapada da je zapad­ na kultura „univerzalna kultura". (2) želje Zapada da tu kulturu izveze u ostatak sveta. Hantington za to najviše optužuje muslimane i njihovu sklonost ka upotrebi nasilja. zapadni imperijalizam — kome je islam često bio meta . Amerika ima kontrolu nad će­ lom zapadnom civilizacijom). Ali ono što Hantingtona najviše * ** Više o ovome vidi Samuel Huntigton: „The Hispanic Challenge". Međutim. . mnogi pripadnici drugih civilizacija uspeli su da pro­ dru u zapadna društva ili žele da ih se domognu. Islamu takode nedo­ staje ključna država koja bi imala kontrolu nad ćelom islamskom civilizacijom (kao što.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI (i njegove „netolerancije") i siničkog „samopotvrđivanja". u: Fo­ reign Policy. na primer. Naravno. doživljava kao imperi­ jalizam.)* Hantingtona žestoko kritikuju zbog njegovih kontroverznih gledišta o islamskoj civilizaciji i muslimanima. Hantington smatra da se unutar Evrope i Amerike stvaraju podeljena društva. Još preciznije rečeno. Budući da se taj trend nastavlja i sve više zahuktava. Međutim.igrao je u tome presudnu ulogu.

pogotovo Sjedinjenih Država. ugrožena svojim sve većim multicivilizacijskim i multikulturalnim karakterom. Za njega. Ponovno potvrđivanje i prihvatanje zapadne civilizacije (koje takode podrazumeva odbacivanje univerzalizma). Autori koji rade unutar te teoretske matrice usredsređuju . Hantington je zabrinut zbog opadanja moći Zapada. Dok mislioci kao što je Hantington smatraju da se kulture (civilizacije) mogu odupreti globalizaciji. Sjedinjene Države moraju da urade dve stvari: 1) da reafirmišu svoj identitet kao zapadna. barem u jednom idealnom smi­ slu. Kulture iz različitih delova sveta počinju sve više da liče jedna na drugu. Hantington je tako protivnik kulturnog kontinuiteta i približava se gledištu o kulturnoj čistoti unutar civilizacija. globalizacija postaje proces posredstvom koga civilizacije nastav­ ljaju da postoje razdvojene jedne od drugih i kreću se na približno paralelan način u godinama koje dolaze. predstavlja najsigurniji put za sprečavanje rata između civilizacija. 2) da reafirmišu i iznova potvrde svoju ulogu lidera celokupne zapadne civilizacije. po Hantingtonu.TEORIJE GLOBALIZACIJE 407 zabrinjava i ima najveći značaj za sukob. Zapad će biti minoran. zapravo svih civilizacija. On smatra da su SAD. Da bi Zapad preživeo i prosperi­ rao. Realnu opasnost. To potvrđuje značaj civili­ zacije tj. Za njega. ali i sva ostala društva. predstavlja multi­ kulturalizam unutar Zapada i ostalih civilizacija. kulture u epohi globalizacije. Bez moćne unicivilizacione Amerike. Ovi teore­ tičari uglavnom smatraju da prisustvujemo globalnoj asimilaci­ ji koja se odvija po upustvima dominantnih društava i grupa u svetu. a ne kao multicivilizacijska nacija. jesu pritisci koji su stvo­ reni demografskom eksplozijom u muslimanskim zemljama. opadanje moći SAD efektivno bi značilo opa­ danje moći zapadne civilizacije u celini. teoretičari konvergencije smatraju da se kulture menjaju (ponekad i dra­ stično) upravo pod uticajem globalizacije. Kulturna konvergencija Dok je prethodna paradigma ukorenjena u ideji trajnih ra­ zlika između kultura i civilizacija koje opstaju uprkos globalizaciji (ili su posledica globalizacije) ova paradigma utemeljena je na ideji globalizacije koja vodi do sve veće identičnosti (istovetnosti) u svetu.

Međutim. u vezi s ovim poslednjim. Iako se moj rad bavi kulturnom konvergencijom. pret­ hodno želim da dam jedno upozorenje i jedno objašnjenje. vek i vidi racionalizaciju kao proces koji zadire u sve veći broj društvenih oblasti i odnosa. Iako je zasnovana na Veberovoj ideji racionalizacije Zapada (videti glavu 2). Ovde ćemo izložiti dve varijante tog osnovnog argumenta koji je usko povezan s mojim radom na ovu temu. moguće je da će ti globalni fenomeni podstaći obnovu ili razvoj novih lokalnih kultura. postoje i lokalni fenomeni . snaga glo­ balizacije. amerikanizaciju i mekdonaldizaciju. amerikanizacija ili mekdonaldizacija. ostaju životni i važni. globalni kapi­ talizam. kao što je Sabor trubača u Guči. koji. a posebno sve veće kulturne homogenizacije. uprkos globalizaciji i sve većoj uniformnosti.lokalne pijace ili sajmovi veština. Mekdonaldsove restorane koji se danas nalaze u više od 130 zemalja sveta). Od najvećeg značaja je činjenica da je mekdonaldizacija. ja se bavim restoranima brze hrane).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI se na procese kao što su kulturni imperijalizam. teza o mekdonaldizaciji usvaja drugačiji model racionalizacije (Veber se bavio birokratijom. Pre je reč o tome da postoje globalni procesi koji u mnoge delove sveta donose iste ili slične fenomene (na primer. globalizacija često postaje zbirni pojam za vesternizaciju. vesternizacija. U njemu se ne tvrdi čak ni to da se kul­ ture nužno menjaju na jedan suštinski način. Staviše. . kao što ćemo videti. mekdonaldizacija je oblik kulturnog imperijalizma. Taj koncept uvodi sociološku teoriju u 21. prihvatajući ih ne smemo iz vida gubiti činje­ nicu da je kulturna konvergencija takode proces koji se već događa (primer je širenje Volmarta u Meksiku i drugim državama).408 D 2 0 R D Ž RlCER . Na kraju. rame uz rame s tim globalnim fenomenima. Iako poslednja dva argumenta sva­ kako imaju težinu. u njemu se svakako ne tvrdi da se globalizacija svodi samo na taj proces ili da lokalne kulture potpuno nestaju. „Mekdonaldizacija". Međutim. te da se u tom smislu može govoriti o kulturnoj konvergenciji. kao i ostatak sveta. te prevazilazi značaj koji mu je nekada pridavao Veber. Mekdonaldizacija je proces u kome principi funkcionisanja restorana brze hrane osvajaju jedan po jedan sektor američkog Mekdonaldizacija — proces u kome principi funkcionisanja restorana brze hrane osvajaju jedan po jedan sektor američkog društva.

Kalkulabilnost — naglašavanje kvantiteta koje često može da bude na štetu kvaliteta. u restoranima brze hrane primenjuje se čitav niz normi. jedna od dimenzija mekdonaldizacije. Radnici u restoranima brze hrane očigledno moraju da rade efikasno. ili insisti­ ranju na kvantitetu. a zaposleni lako i brzo prodaju obrok. što znači da uprava če­ sto mora da troši vreme i novac da bi obučila nove zaposlene). dimenzija mekdonaldizacije. procedura i struktura. efika­ snost jedne strane pomaže drugoj da se ponaša na sličan način. kalkulabilnost. po definiciji. kontrola (putem zamene ljudi tehnologijama) i iracionalnost racionalnosti. . Osim toga. Potrošači žele (i očekuju) da svoj obrok dobiju i pojedu efikasno. velika važnost pridaje se kalkulabilnosti. Tu im u susret izlaze Mekdonaldsovi drive-through restorani. to jest težnju da se pronađe najbolji mogući način za postizanje željenog cilja. Efikasnost .TEORIJE GLOBALIZACIJE 409 društva. kao i ostatak sveta.težnja da se pronađe najbolji mogući način za postizanje željenog cilja. Staviše. hamburgeri se pripremaju („sastavljaju" i peku) na jednoj vrsti pokretne trake. To insistiranje na brzini često štetno utiče na kvalitet rada zaposlenog i rezultira nezadovoljstvom. Drugo. mekdonaldizovano društvo naglašava efikasnost. Prvo. Recimo. Drive-through usluga to vreme svodi na nulu. Sve u svemu. kao veoma efikasna sredstva da kupci lako i brzo dobiju. predvidljivost. Slično tome. Naglasak na brzini očigledno ima negativan uticaj na ceo kvali­ tet obedovanja u restoranu brze hrane. od potrošača se očekuje da u restoranu brze hrane provedu (potroše) što je moguće manje vremena. pravila. brzina i način pripreme obroka podrazumevaju da potrošači nikako ne mogu da dobiju hranu najvišeg kvaliteta čije spremanje. Različiti aspekti rada u restoranima brze hrane nalaze se pod dik­ taturom vremena. zahteva dosta vremena. stolice su tako neudobne da je on prinuđen da do­ brovoljno napusti restoran nakon otprilike dvadesetak minuta. otuđenjem i visokom stopom fluktuacije zaposlenih (zaposleni u Mekdonaldsu daju otkaz posle nekoliko meseci. Ako potrošač ipak želi da jede u restoranu. koje treba da obezbede da se i zapo­ sleni i potrošači ponašaju na jedan efikasan način. To su: efi­ kasnost. Priroda procesa mekdonaldizacije može se izraziti kroz njenih pet osnovnih dimenzija. koje često može da bude na štetu kvaliteta.

SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Dzordz Ricer Autobiografska skica U svojoj akademskoj karijeri prošao sam kroz veliki broj izne­ nađujućih obrta.raspravljala je o mekdonaldizaciji i fokusirala se na stepen u kome je industrija kreditnih kartica postala mekdonaldizovana. još uvek nisam razmišljao o širem problemu globalizacije.410 D20RDŽ RlCER . Uskoro sam se našao u situaciji u kojoj sam se istovremeno bavio trima međusobno povezanim procesima — mekdonaldizacijom. nisam bio sasvim svestan njene po­ vezanosti s globalizacijom. Kada sam prvi put pisao o mekdonaldizaciji društva. ta knjiga imala je globalnu orijentaciju . pa čak i deceniju kasnije. Ali. Svaki od njih zahtevao je iscrpnu analizu . Takode mi je postalo jasno da sam morao da napravim razgra­ ničenje između mekdonaldizacije i amerikanizacije i pokažem da se prvo ne može svesti na drugo. 1983. Kako se već razaznaje iz naslova. Moja zainteresovanost za odnos između mekdonaldizacije i globalizacije porasla je kada sam 1995. amerikanizacijom i globalizacijom. Opisao sam širenje Mekdonaldsovih restorana po svetu i jedan širi proces koji je ono po­ rodilo kako u S A D . kada sam obja­ vio prvo izdanje knjige pod tim naslo­ vom. To je bilo neophodno iz sledećeg razloga: mekdonaldizacija je već započela van S A D i. godine.kako sam po sebi. niti sam smatrao da je potrebno da ga uvrstim u svoju sociološku perspektivu kada sam započeo s radom na tom problemu. tako i u svetu. a amerikanizacija je neizbežno morala da podrazumeva širi proces globalizacije. Postalo mi je jasno da su mekdonaldizacija i amerikanizacija potprocesi globalizacije. . danas je uhvatila korena van S A D i ponovo se uvozi nazad u Ameriku. što je još važnije. Dugo uopšte nisam ni razmišljao da pišem o globalizaciji. Moguće da je za razvoj moje teo­ retske orijentacije još važniji bio moj interes za kreditne kar­ tice kao oblik amerikanizacije. tako i analizu odnosa jednog koncepta sa drugim. godine objavio knjigu pod nazivom Ekspresna Amerika: kritika globalnog društva kre­ ditnih kartica.

zaposleni. Takode sam. Srbiji ili Kini. Tehnologije očigledno kontrolišu zaposlene. Mekdonaldizacija takode insistira na predvidivosti. a od potrošača da odgovore isto tako predvidivim ponašanjem. U dve knjige koje sam objavio. Drugim recima. Na kraju.restoranima u kojima se služi hrana predviivog ukusa i izgleda. Iako tehnologija trenutno dominira zaposlenima. Kada naruče to što žele od njih se očekuje da plate račun i brzo napuste restoran. Ako uđete u bilo koji Mekdonalds. povezao taj oblik globalizacije s nekoliko drugih oblika. Od potrošača se očekuje da uvek znaju šta žele ili da barem znaju gde to da potraže. . okruženje. koja se od jednog do drugog restora­ na (gotovo) uopšte ne razlikuje Osim toga. U njima tvrdim da mekdonaldizacija i amerikaniza­ cija predstavljaju dva ključna aspekta globalizacije ničega. iako je ta tema.) uvek je isti. zateći ćete isti enterijer i atmosferu. način funkcionisanja Mekdonaldsovih restorana (proi­ zvodi. pitaju šta bi želeli da poruče. Ovaj veoma predvidiv ritual odigrava se u restoranima brze hrane . Kada potrošači uđu u restoran. zaposleni ih. 2004. ona će ih vre­ menom sve više zamenjivati. u mekdonaldizovanom društvu prisutna je ogro­ mna kontrola. jedna od dimenzija mekdonaldizacije. prateći uputstvo. od zaposlenih se očekuje da (prateći uputstvo) zahvale po­ trošačima kada odlaze.dominacija tehnologije nad zaposlenima i potrošačima. u pokušaju da načelno osvetlim globalizaciju. kada sam započinjao akademsku karijeru. i 2007. mašine za pravljenje prženih krompirića prvo zazvone kada su krompirići gotovi. bez obzira na to u kom delu sveta se nalazite. Tako sam se ukrcao na intelektualno putovanje u kome sam se sve više bavio globalizacijom. a najveći deo te kontrole omogućava tehnologija.TEORIJE GLOBALIZACIJE 411 Vremenom se moja pažnja sve više pomerala ka procesu globa­ lizacije. godine počeo sam da se bavim globalizacijom ničega (globalization of nothing). Od zaposle­ nih se očekuje da obavljaju svoj rad na predvidiv način. ponašanje potrošača itd. Recimo. nezavisno od toga da li se on nalazi u Americi. a onda ih automatski izvuku Kontrola . Po­ gotovo sam se bavio pitanjem u kakvom odnosu se ona nalazi s kulturom. bila najdalje od mog intelektualnog interesa.

Konačno. Srednjem istoku i Pacifičkom obodu. Iako je WalMart otvorio svoju prvu međunarodnu prodavnicu 1991. S druge strane. i potrošači i zaposleni pate od iracionalnosti ra­ cionalnosti koja. često vodi do svoje šušte su­ protnosti . Iako postoje mnogi drugi oblici iracionalnosti. neizbežno prati mekdonaldizaciju. najveća iracionalnost je dehumanizacija. Ogromna većina novih restorana otvara se svake godine u inostranstvu. same tehno­ logije. Na primer. postaje sve snažnija globalna sila i već se može naći u Latinskoj Americi. godine (u Meksiku). tako i za zasposlene.412 DZORDŽ RlCER . Starbaks. uklju­ čujući i ogromne tržne centre i Sam's Club). takode je postigao global­ ni uspeh. čini se. efikasnost restorana brze hrane često je zamenjena neefikasnošću koja se povezuje s dugim redovima ljudi na kasama ili dugim redovima automobila koji čekaju u drive-through restoranima. Potroša­ či su prisiljeni da jedu u dehumanizovanom okruženju i okolno­ stima. potrošača kontrolišu zaposleni (koji su sami ograničeni tehnologijama) i. Na­ ime. kako za potrošače. Restorani brze hrane predstavljaju izvor degradacije. već danas ima preko hiljadu prodavnica u inostran­ stvu (u poredenju sa preko tri hiljade koje se nalaze u SAD.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI iz vrelog ulja. još direktnije. nalds je postigao ogroman uspeh na međunarodnom nivou. Svaki potrošač uvek dobija jednako pržene krompiriće.iracionalnosti.paradoks po kome racionalnost često vodi do svoje šušte suprotnosti . Zaposleni su prisiljeni da rade u nehumanim uslovima. Veliki broj mekdonaldizovanih firmi koje posluju van industrije brze hrane. Mekdonaldizacija. Blokbaster sada ima i oko dve hiljade klubova u 28 drugih zemalja sveta. Još jedan pokazatelj globalizacije jeste činjenica da su i dru­ ge nacije razvile sopstvene varijante ove američke institucije. paradokasalno. ekspanzionizam i globalizacija. racionalnost.iracionalnosti. Evropi (naročito u Londonu). Pored hiljadu klubova u SAD. sve popularniji mekdonaldizovani lanac kafića. Automatske mašine za prženje krompirića jednostavno ne dozvoljavaju potrošaču da zatraži reš pržene krompiriće braon boje. Mekdo- . Oko polovina Mekdonaldsovih restorana nalazi se van SAD (sredinom 1980-tih bilo ih je svega 25%). Mekdonalds ostvaruje preko polovine profita van SAD. Iracionalnost racionalnosti .

Polio Campero. blini (tanke palačinke). ima ogroman broj kroasanterija brze hrane. pored uobičajenog obroka. Body Shop. čija bi ljubav za prefinjenom kuhinjom mogla da vas navede da pomislite kako su Francuzi otporni na brzu hranu. Druge zemlje su počele da izvoze svoje mekdonaldizovane ustanove u SAD. klovn. 2003. Posle 2003. U Indiji ćete naći la­ nac restorana brze hrane pod nazivom Nirulas koji prodaje ovčije pljeskavice (oko 80% procenata Indijaca su hindusti koji ne jedu govedinu). Pariz. zauzima centralnu poziciju u čitavom svetu. potrošači su to videli kao mali deo Ameri­ ke na ruskom tlu. američke firme sada otvaraju kopije tog britanskog lanca. godine u Moskvi otvoren Pizza Hut. pljeskavice od pirinča i oširuko (vrsta supe) sa kolačem od smedeg pirinča. Kada je 1990. Mekdonalds. Umesto zlat­ nih arkada. Razmišljajući o rastu restorana brze hrane u . kao model procesa mekdonaldizacije. Osim toga. Bistro je ru­ ski lanac restorana koji prodaje tradicionalne ruske specijalitete kao što su pirog (pita od mesa i povrća).200 prodavnica (od toga 160 u SAD). votka. Možda je najneverovatnije mesto za lokalne restorane brze hrane ratom razoreni Bejrut u kome je otvoren lanac resto­ rana pod nazivom Juicy Burger (sočni hamburger). Na otvaranju Mekdonaldsovog restorana u Moskvi mediji su Mekdonalds opisali kao ame­ ričku ikonu od najveće važnosti. kao što su Bath and Body Works. Cenjeni francuski hieb takode je postao mekdonaldizovan.TEORIJE GLOBALIZACIJE 413 Kanadski lanac kafeterija Tim Hortons (ujedinio se sa Wendy's pre nekoliko godina) već ima 2. prodaje terjaki pileće pljeskavice. gvatemalski lanac specijalizovan za pečenu piletinu nalazi se trenutno u šest zemalja sveta i sve brže se širi kroz SAD. Njegovi vlasnici nadali su se da bi Juicy Burger mogao da postane Mekdonalds arapskog sveta. Mos Burger je japanski lanac od oko 1500 restorana koji. ekološki orijentisan britanski kozmetički lanac. narav­ no. go­ dine imao je oko 1900 radnji u 50 država. godine i rata u Iraku otvoren je čitav niz Mekdonaldsovih klonova kao što su Madonal i Makbaks. od čega 300 u SAD. kozak kolač (voćni kolač od kajsije i usirenog mleka) i. Mekdonaldizacija je sada obišla pun krug. kao i lokalne indijske specijalitete. na zaštitnom znaku nalazi se duga a umesto Ronalda Mekdonalda stoji J. B.

korporacija i organizacija da se nametnu u različitim geografskim oblastima. „Globalizacija ničega". korporacija. lišen bilo kakvog posebnog sadržaja. već takođe imaju veliki značaj u širenju niče­ ga po ćelom svetu. Pored toga. već se i jedno i drugo menjaju zajedno. nego oblik koji je napunjen sadržajem (tj. Od središnjeg značaja za razumevanje koncepta ničega jeste ideja grobalizacije (ta ideja predstavlja pratilju konceptu glokalizacije. Nasuprot tome. moglo bi se reći da je po svetu lakše izvoziti prazan oblik. Nešto — uglavnom pun oblik. to jest oblik ispunjen posebnim sadržajem. Grobalizacija obuhvata čitav niz potprocesa od kojih su tri najvažnija . Ja ne tvrdim da je globalizacija isto što i ništa. za definiciju vidi dole) ili imperijalističke ambicije.414 DžORDŽ RlCER . Globalizacija ničega. Pod pojmom ništa podrazumevam (uglavnom) prazan oblik. Stoga. prazni oblici imaju druge Grobalizacija . Ta tri procesa nisu samo ključne pokretačke snage grobalizacije. neka društva i kulture najverovatnije će od­ baciti nešto usled činjenice da se njegov sadržaj nalazi u sukobu ili protivrečnosti sa lokalnim sadržajem. podrazumeva sve veću homogenizaciju sve većeg broja nacija u pogledu različitih oblika ničega. a u nekim slučajevima i profit. gro dolazi od engleske reči growth. Drugim recima. nešto bi moglo da se definiše kao (uglavnom) pun oblik. sve više rastu (otuda pojam grobalizacije. reč je o tome da između globa­ lizacije i ničega postoji odnos elektivnog afiniteta (ovde koristim pojam koji sam pozajmio od Vebera). želje i potrebe nacija. Suprotno tome.imperijalističke ambicije. prvo ne uzrokuje drugo.kapitalizam. amerikanizacija i mekdonaldizacija. i organizacija da se nametnu u različitim delovima sveta.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Brazilu. . uticaj. to jest oblik bogat posebnim sadržajem. što znači rast) u svetskim okvirima. Naime. prazni obli­ ci se lakše primaju u svim kulturama jer su uglavnom lišeni bilo kakvog posebnog sadržaja. oblik lišen bilo kakvog posebnog sadržaja. Ništa — uglavnom prazan oblik. nečim). izvršni direktor jednog od brazilskih Pizza Hut restora­ na rekao je da je njegova nacija strastveno luda za stvarima koje dolaze iz Amerike. Njihov glavni interes jeste da njihovi moć. že­ lje i potrebe nacija. Jasno je da je globalizacija proces od ogromnog značaja. Zapravo. kao i mek­ donaldizacija.

Kulturna hibridizacija Treća teorijska paradigma o globalizaciji naglašava mešanje kultura koje je posledica globalizacije. trgovinski centri koje smo pomenuli ranije). to jest ničim. koji sa svim mušterijama komuni­ ciraju na gotovo identičan način. predstavlja još jedan pokazatelj sve veće homogenizacije sveta.. bilo koji centar u vlasništvu Mils korporacije) koji predstav­ ljaju (uglavnom) prazne strukture čije se kopije lako mogu praviti po ćelom svetu. Budući da nisu zahtevni. Postoje četiri podtipa ničega. oni se sve više pune ispostavama ra­ zličitih vrsta. lokalnim radnjama. lokalnom hra­ nom itd. Međutim. . • . Dobar primer ničega jesu tržni centri (npr. To su: • .. kao što su usluge koje za nas.. Globalno širenje ne-mesta.. Sve veći broj zemalja širom sveta gradi takve tržne centre na svojim teritorij ama. ne-stvari. kao i proizvodnju novih i je­ dinstvenih hibridnih kultura koje se ne mogu svesti niti na lokalnu. Posmatrano iz ove perspektive. niti na globalnu kulturu. oni se mogu lakše duplirati i beskrajno umnožavati. budući da je takve proizvode relativno jeftino proizvesti. nečim) koji se mogu veoma razlikovati od jednog do drugog lokala. ne-ljudi i ne-usluga. služeći se uputstvima. U tom procesu takode postoji troškovna prednost.TEORIJE GLOBALIZACIJE 415 prednosti sa stanovišta globalizacije. umesto blagaj­ nika.ne-ljudi" ili zaposleni u ne-mestima (kao što su recimo telemarketi ili call centri).ne-stvari". • . • .ne-mesta" ili okruženja koja su uglavnom lišena sadržaja (na primer. kao što su kreditne kartice koje se gotovo uopšte ne razlikuju jedne od drugih i koje funkcionišu na identičan način za sve one koji ih koriste širom sveta. obavljaju bankomati (ATM mašine koje svuda izgle­ daju isto i na kojima mušterija sama mora da obavi čitav posao da bi dobila uslugu).tj. Svaki od njih je uglavnom li­ šen sadržaja i nalazi se u procesu globalizacije. možda . što predstavlja primer grobalizacije ničega i sve veće globalne homogenizacije.ne-usluge". Takvi tržni centri mogu da se napune mnoštvom posebnih sadržaja (na primer.

počev od nacionalistič­ kog ukorenjivanja do kosmopolitskog prihvatanja . pogled na globalizaciju kao jedan kreativ­ ni proces iz koga nastaju nove kulturne realnosti i koji dovodi do povećane heterogenosti u različitim delovima sveta. inovacije i manevrisanja unutar glokalizovanog sve­ ta. Mnogo važnije jeste spajanje ovih i drugih globalnih procesa sa različitim lokalnim realnostima. Glokalizacija . rezultira jedinstvenim ishodima. Svet je sve više pluralistički. Prateći Ronalda Robertsona. 3. Koncept koji leži u samoj srži kulturne hibridizacije jeste glokalizacija.416 DŽORDŽ RlCER . vezuje za umnožavanje ničega. a ne homogenizacije. Dobra i mediji se ne vide kao (potpuno) prislini. ali to su uglavnom površne promene. pa se.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI se mekdonaldizacija i grobalizacija ničega dešavaju. u različitim geografskim oblastima. 2. 4. možda pomalo i romantičan. Glokalizacija može da se definiše kao uzajamno prožimanje globalnog i lokalnog koje rezultira jedinstvenim is­ hodima u različitim geografskim oblastima. Dok se grobalizaci­ ja.koje utiču na grobalizaciju i dovode do njene transformacije. moguće je izdvojiti nekoliko suštinskih elemenata glokalizacije: 1. Teorija glokalizacije posveću­ je veliku pažnju razlikama koje postoje između (i unutar) različitih delova sveta. Globali­ zacija izaziva čitav niz reakcija . oni obezbeđuju materijal koji se koristi u pojedinačnom i grupnom stvaranju širom glokalizovanih predela sveta. . hibridizacija predstavlja jedan veoma pozitivan. prema tome. Teorija glokalizacije smatra da su lokalni pojedinci i grupe značajni i kreativni dejstvenici.uzajamno prožimanje globalnog i lokalnog koje. To spajanje proizvodi posebne hibridne oblike koji predstavljaju pokazatelje kontinuirane heterogenizacije. Pojedinci i lokalne grupe imaju veliku moć prilagođavanja. glokalizacija se vezuje za nešto. Rečju. kako je prethodno objašnjeno. Društveni procesi su relacioni i kontingentni. barem delimično nalazi u suprotnosti s procesom širenja ničega. Tako nastaje glokalizacija.

hibridizacija. termin hibridizacija naglašava sve veću raznolikost koja karakteriše jedin­ stvene spojeve globalnog i lokalnog. Kreolizacija . koncept kreolizacije često se upotrebljava naizmenično s hibridi­ zacijom. Postoje brojni primeri hibridizacije (i heterogenizacije. Svi ovi koncepti . kine­ ska tortilja. naravno. biće od znatne pomoći da se bolje razume glokaliza­ cija kao i širi problem kulturne hibridizacije. nasuprot uni­ formnosti koja karakteriše grobalizaciju. kreolizacija . Rasprava o nekim usko povezanim konceptima (i povezanim primerima). košer pica itd.glokalizacija. kiša u Francuskoj ili sušija u Japanu. Argentin­ ci koji gledaju azijski rep koji izvodi južnoamerički bend u nekom londonskom klubu čiji je vlasnik poreklom iz Saudijske Arabije itd.globalizacijska perspektiva koja naglašava sve veću raznolikost koja karakteriše jedinstvene spojeve globalnog i lokalnog. Kontrast ovome bila bi.trebalo bi čitaocu da omoguće jedan bolji uvid u ono o čemu se ovde diskutuje pod naslovom „kulturna hibridizacija". oni koji naglašavaju grobalizaciju smatraju da je ona moćan činilac u ši­ renju ničega po ćelom svetu. nasuprot uniformnosti koja se vezuje za grobalizaciju. njegovo značenje vre­ menom se proširilo na ideju kreolizacije jezika i kulture koja se definiše kao kombinacija jezika i kultura koji su prethodno jedni drugima bili nezamislivi.TEORIJE GLOBALIZACIJE 417 Oni koji naglašavaju glokalizaciju obično smatraju da ona može da spreči širenje grobalizacije ničega stvarajući široki spek­ tar novih „glokalnih" oblika nečega. takva uniformna iskustva kao što su jedenje ham­ burgera u SAD. Tu su takode mnogo prizemnija iskustva Amerikanaca koji uživaju u takvim izmišljenim jelima kao što su: irski bagel. . Razume se. Za razliku od njih. Pojam kreol načelno se odnosi na ljude koji do­ laze iz rasno mešovitih brakova. Kulturni hibrid može se definisati kao kombinacija dvaju ili više elemenata iz različitih kultura i/ili delova sveta. Hibridizacija . Još jedan koncept koji je usko povezan sa glokalizacijom je­ ste kreolizacija. Međutim. Lista takvih hibrida veoma je dugačka i uvećava se uporedo sa sve većom hibridizacijom.kombinacija kultura koji su prethodno bile odvojene jedna od druge. odnosno glokalizacije): turisti iz Ugande koji posećuju Amsterdam da bi gledali dve Marokanke koje učestvuju u taj-boksu.

gastarbajteri). finansijski predeli i idej­ ni predeli. a možda čak i u sukobu jedan sa drugim. Takode. disjunctures) između njih. medijski predeli. Oni su u stanju da ih redefinišu i naposletku osujete njihovo postojanje. tehnopredeli. nestalan i promenljiv oblik i da su. ova perspek­ tiva moć dodeljuje i onima koji u njima žive ili samo kroz njih prolaze. Mogu obuhvatati stvarno kreta­ nje. u stalno promenljivom sve­ tu ljudi ne mogu dozvoliti da njihove fantazije predugo Etnopredeli . Ti tokovi širom sveta stvaraju jedinstvene kul­ turne realnosti.418 vom Modernost DŽORDZ RlCER . Drugim recima. Apaduraj razlikuje pet globalnih tokova (procesa). njihov konačni proizvod jesu kulturni hibridi. stavlja naglasak na globalne tokove i tačke prekida (engleski. pa čak i oni koji kroz njih prolaze. Knjiga Ardžuna Apaduraja pod nazi­ na slobodi: kulturne dimenzije globalizacije.vrsta Apadurajevih predela. dovodi ovo gledište u sklad sa teorijskom perspektivom koja je usmerena na kulturnu diverzifikaciju i heterogenost. podnacionalih grupa. Staviše. a oni koji ih zamišljaju mogu biti oni koji ih kontrolišu.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Apadurajevi „predeli". prema tome. Po­ kretljivost ne podrazumeva samo stvarno kretanje. multinacionalih korporacija. U središtu Apadurajeve teorije nalazi se pet već pomenutih predela: 1. počev od pojedinaca do grupa licem u lice. kao i fantazije o kretanju. izbeglice. Staviše. već i fantazije o kretanju. Upotrebom sufiksa predeo Apaduraj želi da kaže da ti procesi imaju jedan fluidan. to su zamišljeni svetovi. Čine ih pokretljive grupe i poje­ dinci (turisti. takve predele interpretiraju na različit način. sastavni deo koncepta heterogenizacije. izbeglice. ra­ zličiti akteri. gastarbajtere) koji igraju veoma važ­ nu ulogu u promenljivom svetu koji nastanjujemo. pojedinci i grupe uobličavaju i usmeravaju te predele na osnovu sopstvene interpretacije. Iako se moć očigledno nalazi kod onih koji kontrolišu predele. To su: etnopredeli. To što postoji čitav niz ovih predela i što su oni neza­ visni jedan od drugog. pa čak i nacional­ nih država. a ne homo­ genizacije. Etnopredeli obuhvataju pokretljive grupe i pojedince (turiste. . oni koji u njima žive.

elektronski kapaciteti za proizvodnju i prenos informacija širom sveta. Finansijski predeli obuhvataju procese u kojima se ogro­ mne sume novca. prelazeći granice koje nekada nisu tolerisale takvo kretanje (ili se barem mislilo da nisu). image). pošta itd. putem spekulativnog kupovanja doba­ ra na tržištima novca i berzama. Medijski predeli obuhvataju kako elektronske kapacite­ te za proizvodnju i prenos informacija širom sveta. predstavljaju skup slika (engleski. pošta) koje se kreću slobodno i brzo po čitavoj planeti. Idejni predeli. 3. Idejni predeli . el.) koje se sada kre­ ću slobodno i brzo po čitavoj planeti. el.skup uglavnom političkih slika koje proizvodi država u skla­ du sa svojom ideologijom ili skup slika i kontraideologija koje proizvo­ de pokreti koji pokušavaju da smene one koji su na vlasti ili barem ste­ knu deo te vlasti. Kada govorimo o Apadurajevim predelima. tako i slike sveta koje ti mediji stvaraju i šire. globalne konfigu­ racije široko rasprostranjenih mehaničkih i informacionih tehnologija (Internet. jedan od Apadurajevih predela. jedan od Apadurajevih predela. Medijski predeli . njih treba razumeti kao globalne Tehnopredeli . kao i slike sveta koje oni stvaraju i šire. . Međutim. jedan od Apadura­ jevih predela. Prvo. Tu nalazimo glo­ balne proizodače i distributere filmova.neprekidno fluidne. 2. 5. Finansijski predeli — procesi u kojima se ogromne sume novca velikom brzi­ nom kreću po ćelom svetu. kao i medijski predeli. ne obazirući se se na državne granice.TEORIJE GLOBALIZACIJE 419 ostanu nepromenjene. Tehnopredeli su neprekidno fluidne. globalne konfiguracije široko raspro­ stranjenih mehaničkih i informacionih tehnologija (Internet. novine i magazine. posebno je važ­ no napomenuti tri stvari. prelazeći sve moguće granice. velikom brzinom kreću po ćelom svetu. 4. oni su uglavnom ogra­ ničeni na političke slike koje proizvodi država u skladu sa svojom ideologijom ili slike i kontraideologije koje pro­ izvode pokreti koji pokušavaju da smene one koji su na vlasti ili barem steknu deo te vlasti. televizijske sta­ nice (CNN i Al-Džazira su posebno značajni primeri). i stoga takve fantazije moraju odr­ žavati aktivnim.

Iako nacionalna država ostaje važna odrednica savremenog svetskog poretka. ona je sasvim u skladu s idejom da je posledica globalizacije heterogeni. Japanci su otvoreni za ideje (idejni predeli. Treće.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI procese koji su delimično ili potpuno nezavisni od bilo koje na­ cionalne države. Antiglobalizacijski pokreti i mogućnost nastanka so­ cijalizma omogućeni su problemima u sadašnjem sistemu globa­ lizacije. globalni tokovi se ne javljaju samo unu­ tar predela. EKONOMSKA TEORIJA Iako postoje mnoge teorije o ekonomskim aspektima globa­ lizacije. Jedna takva tačka prekida može se naći u japanskom druš­ tvu. Iako analiza predela i prekida između njih usmerava studije o globalizaciji u jednom pravcu. pogotovo oni koji su orijentisani ka unapređenju ljudskih prava širom sveta. barem u sociologiji. već sve više i unutar tačaka prekida između njih. Transnacionalni kapitalizam Lesli Skler pravi razliku između dva sistema globalizacije. Drugi je socijalistički sistem koji još uvek ne postoji. ali je poznato da su zatvoreni za imigraciju (etnopredeli). pogotovo klasnom polarizacijom i sve većom ekološkom neodrživošću kapitalističke globalizacije. Uopšteno govoreći. Kao marksista. vezujemo za marksističku teoriju. pet predela različito utiču na teritorije a prekidi između njih dovode do važnih razlika među kulturama. Studije globalizacije moraju da istraže te prekide i posledice koje oni imaju za pro­ ces globalizacije. U ovom odeljku izložićemo dve takve teorije.kapitalistički sistem globalizacije . najvažnije perspektive. što za posledicu ima tvrdnju da teritorijalne granice imaju sve manju važnost u kapitalistič­ koj globalizaciji. ali njegov nastanak nagoveštavaju narastajući antiglobalizacijski pokreti. Skler se usredsređuje na transnacionalne prak­ se koje prevazilaze državne granice. Drugo. Skler daje prioritet ekonomskim . medijski pre­ deli). a ne homogeni svet. Prvi .420 DžORDŽ RlCER .danas je dominantan. slobodno kretanje nekih predela može doći u sukob sa zatvorenošću drugih predela.

Korporativnu frakciju čine izvršni organi transnacionalnih kor­ poracija i njihovi lokalni ogranci. Drugim recima. Svaki Transnacionalne korporacije . Glavnu ulogu u njima igra transnacionalna kapitalistička klasa. Transnacionalna kapitalistička klasa .klasa koja nije sastavljena od kapitali­ sta u tradicionalnom marksističkom shvatanju tog pojma. Međutim. Skler pravi razliku između četiri „frakcije" transnacionalne kapitalističke klase. Obuhvata četiri „frak­ cije". postoji i potrošačka frakcija koja obuhvata trgovce i izvrš­ ne organe velikih medija. Skler tvrdi da se kapitalizam udaljio od me­ đunarodnog sistema (budući da nacionalne države sve više gube značaj) i da se približio globalizirajućem sistemu koji nije moguće povezati sa posebnom geografskom teritorijom ili državom. ali zato jeste transnacionalna na više načina. Druga je državna frakcija koju čine globalizirajuća država i međudržavne birokrate i političari. ona nije sastavljena od kapitalista u tradicionalnom marksistič­ kom shvatanju tog pojma. Transnacionalna kapitalistička klasa možda nije kapitalistič­ ka u klasičnom smislu te reči.TEORIJE GLOBALIZACIJE 421 transnacionalnim praksama. tehnička frakcija sastoji se od globalizirajućih profesionalaca dok potrošačka frakcija obuhvata tr­ govce i izvršne organe velikih medija. Ko­ načno. njeni „pripadnici" imaju identične globalne i lokalne interese. Njihovo delovanje uglavnom nije sputano granicama nacionalnih država. novi kapitalisti vrše ekonomsku kontrolu na radnom mestu. Najpre. državnu frakciju čine globalizirajuća država i međudržavni birokrate i političare. . oni pokušavaju da uspostave različite vrste kontrole nad nacionalnim državama širom sveta. Drugo. Drugi tip transnacionalih praksi političke je prirode.korporacije koje dominiraju savremenom ka­ pitalističkom globalnom ekonomijom. Sve to zajedno čini očigledno veoma različitu skupinu od one koju je Marks imao na umu kada je konceptualizovao pojam kapitaliste. tehnička frakcija sastoji se od globalizirajućih profesionalaca. političku kontrolu u domaćoj i međunarodnoj politici i kulturno-ideološku kontrolu u svakodnevnom životu. ona ne poseduje nužno sredstva za proizvodnju. njeni članovi ne moraju da poseduje sredstva za proizvodnju. Treća. Glavnu ulogu u njima imaju transna­ cionalne korporacije koje predstavljaju jedan od ključnih aspekata Sklerove analize. Drugim recima. Prva je korporativ­ na frakcija koju čine izvršni organi transnacionalnih korporaci­ ja i njihovi lokalni ogranci.

kao i čitav niz potrošnih dobara koja se na tim medijima reklamiraju i prodaju. kapitalistička klasa na čitav niz pitanja gleda iz jedne glo­ balne. mediji. sve navedeno nalazi se u službi stvaranja globalnog potrošačkog raspoloženja koje transna­ cionalnim korporacijama. On vidi obećavajuće znake u protekcionizmu nekih država koje smatraju da ih transnacionalne Kultura i ideologija potrošnje . ali na sebe sve više gledaju kao na građane sveta. već i za to da artikuliše njene alternative i zloupotrebe.422 D20RDŽ RlCER . . on tradicionalnom marksističkom interesu za proizvodnju pridodaje interes za po­ trošnju. Treća transnacionalna praksa je kulturno-ideološka. kao i reklamnim i medijskim korporacijama omogućava da ubiru veliki profit. Upravo u oblasti potrošnje može se primetiti moć aktera da vrše ideološku kontrolu nad ljudima koji se nalaze širom ze­ maljske kugle. Skler nije samo zainteresovan za to da kri­ tički analizira kapitalističku globalizaciju. Sredstva za vršenje te kontrole su savre­ meni marketing. Kao marksista.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI od tih oblika kontrole prelazi preko granica nacionalnih država. u bilo kom vremenskom trenutku. U krajnjoj istanci. Skler pridaje veliki značaj kulturi i ideologiji potrošnje u kapitalističkoj globalizaciji. taj odnos definiše današnji globalni kapitalizam i ujedno predstavlja najznačajniju snagu tekućih promena u svetu. sve navedeno nalazi se u službi stvaranja glo­ balnog potrošačkog raspoloženja koje transnacionalnim korpora­ cijama. posebno kada se radi o dobrima i uslugama koje konzumiraju. medije. Naposletku.ideologija pomoću koje se vrši kontrola nad ljudima širom zemaljske kugle. U ovom slučaju. Zaista. njeni pripadnici dolaze iz različitih država. Četvrto. oni dele slične životne stilove. kao i čitav niz potrošnih dobara koja se na tim medijima reklamiraju i prodaju. gde god da se nalaze. kao i reklamnim i medijskim korporacijama omogućava da ubiru veliki profit. tvrdeći da transnacionalne kor­ poracije koriste transnacionalnu kapitalističku klasu kako bi razvile i učvrstile kulturu i ideologiju konzumerizma koja je sve neophodnija da bi se zadovoljili zahtevi kapitalističkog sistema proizvodnje. Na taj način. Treće. Konačno. U krajnjoj instanci. a ne lokalne perspektive. Skler se interesuje za odnos između transnacio­ nalnih društvenih praksi i ustanova. Ta moć dramatično se uvećala u prvom redu kroz savremeni i visokorazvijeni marketing.

to jest začeci socijalističke globalizacije. O knjizi se dosta raspravljalo otkad je objavljena. koju su napisali Majki Hart i An­ tonio Negri. Njegova glavna karak­ teristika jeste to da nacija iz centra (ili više njih) kontroliše i eksploatiše veliki broj drugih država širom sveta. U tim pokretima. On predviđa da će ovi i drugi pokreti dobiti na značaju u 21. što je glavno. Drugim recima. kao ključni igrači u glo­ balnom sistemu. on tvrdi da uspeh kapitalističke globalizacije seje klice sopstvenog uništenja. suverenost je Imperijalizam . njih dvojica analiziraju postmodernizaciju globalne ekonomije. . ali bez neke pojedinačne nacije (ili bilo kakvog dru­ gog entiteta) u njenom centru. posebno ekonomska. Drugim recima. Skler takode polaže nadu u nove druš­ tvene pokrete poput pokreta zelenih koji pokušava da se izbori za očuvanje čovekovog okruženja. Drugim recima. koju vrši naci­ ja iz centra nad velikim brojem oblasti. kao i u različite antiglobalizacijske grupe koje su se pojavile u poslednjih nekoliko godina.TEORIJE GLOBALIZACIJE 423 korporacije eksploatišu. Oslanjajući se se na postmodernu misao. upotrebljavajući dobri stari marksistički dijalektički metod. Imperija Najvažniji i najpoznatiji marksistički pristup globalizaciji nalazimo u knjizi Imperija. Iako su rezervisani prema postmodernoj društvenoj teoriji. jačaju i bivaju sve uspešnije. definišući imperiju kao postmodernu realnost u kojoj postoji takva vrsta dominacije. veku ukoliko budu uspeli da se uspešno odupru globalizaciji koju kontrolišu transnacionalne korporaci­ je. kako transnacionalne korporacije rastu. jasan cilj. autori „decentrišu" taj proces. mogu se naći začeci alternative kapitalističkoj globalizaciji. On se posebno interesuje za različite pokrete koji se bave unapređe­ njem ljudskih prava. uklone sa svetske scene. kako on veruje. Oni povezuju modernost s imperijalizmom. kapitalistička ekspanzija svojim protivnicima obezbeđuje resurse (koji potiču iz privred­ nog uspeha transnacionalnog kapitalizma). tako raste i jača njihova zloupotreba i potreba da se one. Zapravo. organizacione forme (preslikane od uspešnih organizacija u globalnom kapitalizmu) i.kontrola i eksploatacija.

nisu imperija u pravom smislu te reči i ne mogu se podvesti pod ono što Hart i Negri nazivaju imperijom. Jednom rečju. jer pokušava da se proširi naniže. To znači da njoj nije dovoljno da kontroliše samo osnove društva (mišlje­ nje. ali u imperiji ne postoji jedinstvena. SAD nastavljaju da zauzimaju privilegovanu poziciju u da­ našnjem svetu. Ključ globalne moći imperije leži u činjenici da ona pred­ stavlja novu sudsku vlast.424 DŽORDŽ RlCER . već ide dalje od toga i pokušava da koristi biološku moć da bi kontrolisala ljudsku prirodu i popu­ laciju. constitution of order). . Cak ni SAD. moguće je naslutiti njene parametre. Imperija nema geografske i teritorijalne granice. normama. Na neki način. etičkim istinama i opštem pojmu ispravnog. Im­ perija upravlja svetom logikom vladanja. interakciju i grupe). u imperiji je vlast raspr­ šena kroz društvo i čitavu zemaljsku kuglu. garantovala sporazume i nametnula mir onima koji to ne žele. jer pokušava da kontroliše celokupnost života sve do njegovih najnižih nivoa. garantovala sporazume i nametnula mir onima koji to ne Imperija . da interveniše bilo gde u svetu da bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemi­ ma. Ona može u ime onoga što je „ispravno" da interveniše bilo gde u svetu da bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemima. Ona je još uvek u proce­ su nastanka. ona predstavlja izvor moći imperije. uprkos prividnoj homogenosti. Međutim. zbog čega se spektakl imperije nalazi svuda. Njoj nedostaje i donja gra­ nica. Takode. imperija je daleko ambicioznija od imperijalizma. Imperija može. imperija ih polako uklanja s te pozicije. delanje. Umesto toga.dencentrizovana. Međutim. suverenost SAD predstavlja veoma važnu preteču im­ periji. u dubinu društva. etičkim istinama i opštem pojmu ispravnog. kako ljudske mozgove tako i njihova tela. U imperiji ne postoji centar. centralna vlast. Ona počiva na ustavu poretka (engle­ ski. na normama. u ime onoga što je „ispravno". ona je sveprisutna.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI moguće locirati u modernoj državi. ona nema vremenske granice: ona nastoji (premda neuspešno) da uki­ ne istoriju i uspostavi se kao večnost. Imperija se zasniva na novoj sudskoj vlasti koja počiva na ustavu poretka. postmoderna marksistička perspektiva o globali­ zaciji. Međutim. Imperija ne postoji u potpunosti. ali u postmodernoj imperiji to nije moguće. ona je deteritorijalizovana i virtualna kada se sagleda iz ugla komunikacije (na­ ročito kroz medije).

večito. Moći hijerarhizacije i upravljanja jesu realne moći imperije. kako stvari stoje sa proletarijatom? Za Harta i Negrija. Imperija nije zasnova­ na na sili. a njen cilj je da se postigne željeni poredak i mir. Neprijatelj je bilo ko (ili bilo šta) koga sudska vlast vidi kao pretnju etičkom poretku u svetu. multitude). one se pravno i sudski ignorišu (pripadnici različitih kultura nemaju pristup sud­ skoj vlasti). već na sposobnosti da predstavi silu u službi onoga što je ispravno (preteče toga mogu se videti u američkim ratovima protiv Iraka.TEORIJE GLOBALIZACIJE 425 žele (ili takav mir uopšte i ne smatraju mirom). imperija pravi razliku i afirmiše razlike. ona može da povede „pravedne ratove" u ime te sudske vlasti. ona pokušava da obuhvati sve što može. sudska vlast legitimise te ratove. prema tome. jedna postmoderna marksistička teorija o globalizaciji i vršenju moći širom sveta. Prvo. oni imaju rešenje za taj problem. odakle će doći snaga koja će im se suprotstaviti? S obzirom na to da pišu iz marksističke perspektive. Treće. Otuda se pravo na vođenje pravednog rata vidi kao prostorno neograniče­ no . vreme proletarijata je prošlo. Imperija je zasnovana na trostrukom imperativu. To je interesantan izbor iz više razloga. U pra­ vednom ratu. etički zasnovana vojna akcija je legitimna. ot­ pori i sukobi eliminišu. Drugo. Prvo. Ona želi da se predstavi kao velikodušna i nastupa pod liberalnom maskom. kao i u agresiji na Avganistan). u pro­ cesu uključivanja ona stvara iznivelisani svet u kome se razlike. Tu društvenu snagu oni nazivaju mnoštvom (engleski. Takvi ratovi postaju neka vrsta svete aktivnosti. sada tu moć vrši naizgled efikasna. ono je permanentno. Drugo. Hart i Negri moraju da objasne odakle će doći snaga koja će srušiti imperiju. Ako nema više kapi­ talista u imperiji. ume­ sto kapitalista ili kapitalističkih nacija. Pravo vođenja rata takode je neograničeno u vremenu. Dok se razlike na kulturnom nivou slave.ono obuhvata čitavu civilizaciju. Zapravo. . mnoštvo je daleko opštije i apstraktnije od proletarijata i udaljava nas od marksističke usmerenosti na ekonomiju. jednom kada se razlike uspostave. Imperija je. Međutim. ali u suštini konfuzna imperija. Ali ako više nema proleta­ rijata koji može da se suprotstavi imperijalistima. imperija po­ kušava da ih hijerarhizuje i upravlja njihovom hijerarhijom. Još preciznije rečeno. Međutim.

društvena revolucija prvi put može da se odigra na globalnom nivou (kao što je to predviđao Marks). ali koji takode ima.S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I NJENI K L A S I Č N I K O R E N I jasno je da postoji veliki broj potencijalnih rušilačkih snaga unu­ tar imperije. zaustavljali globalnu promenu koju zahteva mnoštvo. Takode. kao i proletarijat. Taj utopijski po­ tencijal na kome počiva kontraimperija uvek je bio prisutan. U krajnjoj instanci. bez ob­ zira na to da li se radi o modernom kapitalističkom imerijalizmu ili postmodernoj imperiji. zaista. mnoštvo je snaga kreativnosti unutar impe­ rije. sa deteritorijalizacijom. a najviše svojim radom (to je realna proizvod­ na snaga u imperiji). globalizacija nas sprečava da se vratimo na partikularizam i izolaci­ onizam koji su obeležili najveći deo ljudske istorije. imperija parazitira na mnoštvu i njegovoj kreativnosti i produktivnosti. već pre oblik u kome se danas javlja imperijalizam.skup ljudi iz celog sveta koji održava imperiju na različite načine. Iako su Hart i Negri svakako kritičari globalizacije. globalizacija je ta koja omogućava potencijal za univerzalnu slobodu i jednakost. stvarajući kontraimperiju. jeste ili bi mogla da bude globalni fenomen koji je nastao iz glo­ balnih tokova i razmena. kao i imperija. . ali je u prošlosti bio potisnut modernom suverenom vlašću kroz ideo­ lošku kontrolu i vojnu silu. Mnoštvo je skup ljudi iz celoga sveta koji održava imperiju na različite načine. odnosno imperija. moć da zbaci imperiju i stvori kontraimperiju. Globalizacija vodi do deteritorijalizacije (mnoštvo je takode deteritorijalizovano) koja čini pretpostavku za globalno oslobadenje mnoštva. Imperija sada zauzima. Kao što se kapitalizam oslanja na proletarijat. Kontraimperija. u vidu kontrateže.426 DZORDŽ RlCER . Takvi procesi bi. Staviše. Mnoštvo takode održava imperiju prihvatajući kulturu i ideologiju potrošnje i. kontrolišuću poziciju. što je još važnije. prihvatajući čitav niz njenih ponuda. Mnoštvo . oni u globalizaciji takode vide utopijski potencijal. bar potencijalnu. ili će uskoro zauzimati. Stoga. naravno. Drugim recima. ali njenoj potrebi da suzbije taj utopijski potencijal suprotstavlja se. oni koji kontrolišu imperiju predstavljaju samo malu manjinu vis-k-vis mnoštva. potreba mnoštva da ga izrazi. Kao i Marksov proletarijat (koji nije potpuno nestao iz ove teorije). mnoštvo je sposobno da zbaci im­ periju. globalizacija nije problem.

na nivou imperije.. Nastanak kontraimperije sve je verovatniji jer imperija gubi svoju sposobnost da kontroliše mnoštvo. Kontraimperija mora da bude globalna. U skladu sa svojom postmodernističkom orijentacijom i njenom usmerenošću na telo.TEORIJE GLOBALIZACIJE 427 Još pozitivnije. mora da postoji svuda i mora da se suprotstavi imperiji. die Praxis). Kao postmodernisti. U njih spadaju dezerterstvo. ona nas sve više gura u pravcu stvaranja kontraimperije. kontraimperija će izrasti iz aktuelne prakse (nemački. Za razliku od njih. niti objašnjenje kako bi ona mogla da izgleda. kao i Marks u slučaju komunizma. Kontrolisanje onih koji učestvuju u tom radu — a to su najvećim . Umesto toga. Ona su sposobnija da stvore novi život . naročito aktuelne prakse mnoštva. migracija i nomadizam. Hart i Negri podržavaju novi . već nova telesna forma. imperija mora da udvostruči svoje napore (na primer. Hart i Negri smatraju da usredsredenost na lokalno može da prikrije či­ njenicu da se naši glavni problemi. Takva tela je teže podvrći spoljnoj kontroli. kao i naše oslobođenje. Iako Hart i Negri zadržavaju marksistički interes za proizvod­ nju. ne nude plan kako da sti­ gnemo do nje. Iako Hart i Negri predviđaju nastanak kontraimperije. Kao i Marksov komunizam. oni. kroz policijsku moć). tj. seksualnosti i estetskih izmena (kao što su tetovaže ili body piercing).varvarizam" koji obuhvata nove telesne forme koje se pojavljuju u oblasti roda.život koji će predstav­ ljati osnovu za nastanak kontraimperije. Ta usredsredenost na globalno. intelektualni i komunikativni rad postaju sve važniji. Otuda. Hart i Negri odbacuju usmerenost na dejstvenika onog tipa koji se može naći u marksističkoj teoriji. Oni pogotovo od­ bacuju dejstvenost revolucionarnog proletarijata koji postaje sve svesniji svoje pozicije i načina na koji ga kapitalizam eksploatiše. što samo još više doprinosi mobili­ zaciji mnoštva i olakšava nastanak kontraimperije. odnosno na probleme i potencijal koji postoje u toj oblasti. kako globalizacija napreduje. Revolucionarna snaga nije svesni dejstvenik. oni se usredsređuju na nedejstvene kolektivne ak­ tivnosti mnoštva. oni priznaju postojanje novog sveta proizvodnje u kome ne­ materijalni. razlikuje Harta i Negrija od ostalih postmodernista i postmarksista koji nastoje da se usredsrede na lokalno. ostva­ ruju na globalnom nivou.

Po tom konceptu. iako je istovremeno globalan. iako je istovremeno globalan. centralizovan i integrisan. Naslov njegove knjige i koncept kojim Rozenau pokušava da obuhvati fenomen globalizacije jeste udaljena blizina. to takođe predstavlja mehanizam pomoću koga mnoštvo naposletku može da stvori kontraimperiju. Fragmegracija podrazumeva da je svet istovremeno fragmentaran (rascepkan) i integrisan. i pronađe opravdanje za sebe i svoje delanje koje je imanentno toj komunikaciji. Udaljena blizina — ceo svet sve više karakteriše osećaj da je ono što se čini udaljenim zapravo veoma blizu. Ovde izdvajamo jednu veoma ambicioznu teoriju koju je razvio politikolog Džejms Rozenau (iako ona nikako nije predstavnik svih političkih teorija globali­ zacije). centrali­ zovan i integrisan. Najopštije rečeno.fragmegracijom. videti glavu 5). Rozenau nudi jedan veoma širok. iako se kroz globalnu komunikaciju i ideologiju (pogotovo kroz medije) mnoštvo konroliše.dobij a sve više na važ­ nosti. ceo svet sve više karakteriše osećaj da je ono što se čini udaljenim zapravo veoma blizu (taj koncept blizak je Gidensovom konceptu distancijacije.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI i najvažnijim delom pripadnici mnoštva . decentralizovan i fragmentiran. organizuje proizvodnju globalno. revolucionarni poten­ cijal mnoštva takode će se izraziti kroz komunikaciju i ideologiju. Međutim. postoje razno­ vrsne političke teorije globalizacije. složen i apstraktan pristup globalizaciji. on je lokalan. Međutim.428 D ž O R D Ž RlCER . Fragmegracija . on je lokalan. Njegov najvažniji doprinos tom problemu predstavlja identifikacija različitih izvora fragmegracije savremenog sveta. Međutim. Koncept udaljene blizine povezan je sa još jednim ključnim procesom (i konceptom) u Rozenauovom radu . Najopštije rečeno. . decentralizovan i fragmentiran. POLITIČKA TEORIJA Kao i kod ostalih tipova teorije globalizacije. Ključna odlika komunikacije jeste to da ona lako i nesmetano teče po celoj zemaljskoj kugli.koncept kojim Rozenau želi da kaže da je svet istovremeno fragmentiran (rascepkan) i integrisan. To olakšava imperiji da vrši kontrolu. nas interesuje šta on ima da kaže o političkoj globalizaciji.

4.TEORIJE GLOBALIZACIJE 429 1. Organizaciona eksplozija. Opadajući uticaj država ogleda se u njihovoj nesposobnosti da preokrenu trend u pravcu narastajuće važnosti nevladinih organizacija. Grananje zacija i država). Te organizacije integrišu one koji su uključeni u njihov rad. dok će drugi verovatnije skrenuti u lokalizam. 3. Rozenau uočava grananje između država na jednoj strani (državni globalnih struktura (sve veća raznolikost organi­ . Revolucija veštine. zbog čega je njihova privrženost bilo kojoj poli­ tičkoj grupi minimalna. Politički gledano. ostali. Mikroelektronske tehnologije fragmegrativne su u smislu da integrišu one koji ih ima­ ju. Inter­ net i elektronska pošta. zaštitu životne sre­ dine itd. a posebno one koji ne mogu da ih priušte (na primer. ne mogu sebi da priušte sličan nivo unapređenja svojih veština. Naravno. sve manje važnim. oni koji imaju takve veštine uglavnom lako prelaze državne granice. razdvajajući istovremeno od njih one koji u njega nisu uključeni (fragmentacija). kao što su mobilni telefoni. zbog „digitalne podeljenosti"). pa konačno i same države. Mikroelek- tronske tehnologije. uspon NVO doprinosi opadaj ućoj važnosti država i opadajućem poverenju u njihovu sposobnost da mogu da ostvare različite ciljeve. Oblasti sveta u kojima živi veći udeo onih s analitičkim veštinama ima­ ju mnogo veće izglede da budu uspešne. Osim toga. pogotovo nevladinih organizacija (NVO). vode do sužavanja sveta. Ovde je Rozenau naročito zainteresovan za masovno umnožavanje volonterskih orga­ nizacija. Razvoj novih mikroelektronskih tehnologija. uglavnom zbog nedostatka informacija i obrazovanja. 2. Prvi će verovatnije imati jednu globalniju orijentaciju. U tom procesu one čine teritorijalne granice. U vezi sa prethodnom tačkom. ali istovremeno od njih sve više razdvajaju one koji ih nemaju. kao što su organizacije za ljudska prava. Ovde Rozenau u prvom redu misli na analitičke veštine koje nekim ljudima pružaju sposob­ nost da sopstvenu situaciju dovedu u vezu s širom ili čak globalnom situacijom.

njihov uspeh može da služi integraciji država ili regiona u koji­ ma se teroristički pokreti rađaju. To se posebno primećuje u Evropi i liberalnim režimima koji se nalaze pod udarom desnih političkih snaga koje se suprotstavljaju takvim protocima populacije. Slabljenje cija vlade. proizvodna postrojenja. Ideje. kao što je protok ilegalnih imigra­ nata. decentraliza­ . turizam. Međutim. Očigledno je da neki od ovih obli­ ka kretanja . transnacio­ nalnih i nevladinih organizacija (multicentrizam). između ta dva sveta nastaje sve veća fragmentacija.mogu da ima­ ju pretežno integrativne efekte. dok drugi .terorizam je najbolji primer — mogu da budu dezintegrativni. terorizam. 6. teritorijalnosti i državne suverenosti. Naravno. Dugogodišnji politički konsenzus o otvorenosti prema imigrantima sada je na udaru. politički dezintegrišuće deluju velika kre­ tanja ljudi iz manje razvijenih ka razvijenim državama. Ovde se direktno bavimo političkim implika­ cijama globalizacije. neki oblici mobilnosti koji su dezintegrišući u jednom okruženju mogu biti integrišući u drugom. potra­ gu za poslom. Takode. a u nekim slučajevima čak i teroristi. Na primer. poslovi. putovanje i turizam . Porast pokretljivosti. što je još važnije. Iako se unutar tih organizacija i država javlja pojačana integracija. droga. zagađivanje. Državna moć oslabila je zbog svoje nesposobnosi da kontroliše i usmerava čitav niz globalnih procesa.SAVREMEMA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI centrizam) i širokog spektra podnacionalnih. Sve veće kretanje ljudi po svetu (uklju­ čujući tu poslovna putovanja. 5. saradnja). Interakcija između tih državnocentričnih i multicentričnih svetova može imati različite oblike (na primer. Ono što najviše ugrožava političke entitete jesu kretanja koja se ne mogu kontrolisati.npr. legalne i ilegalne migracije) takode ima fragmegrativan efekat. videli smo da državnocentrični svet slabi od trenutka kada se suočio s usponom različitih organizacionih oblika. U nekim društvima on je čak potpuno uništen. iako teroristički akti imaju dezintegrišući efekat na države protiv kojih su usmereni. sukob. na dru­ goj strani.430 DzORDŽ RlCER . novac.

Sve više raste sumnja da niko više nije sposoban da kontroliše situaciju. Za obavljanje ostalih vladinih zadata­ ka traže se akteri na tržištu. kao i NVO koje smo već pomenuli. sa svoje strane. Posledica toga je da mnogi ljudi odbijaju da budu lojalni svojim državama. većina država je iz različitih razloga i na različite načine ušla u proces de­ zintegracije. Sledstveno tome. Dezintegracija države dešava se paralelno sa erozijom njene vlasti i autoriteta. 7. Međutim. a u nekim slučajevim čak ni da spreči. To ima dezintegrišuće sve većim podgrupisanjem. što. država mora da pruži dokaze o tome da li je sposobna da ispunjava svoje obaveze i efikasno upravlja. Sve te procese nacionalna država više ne može efikasno da kontroliše. to jest činjenice da se sve veći broj zadataka prebacuje na regionalna i lokalna vladina tela (to se zove proces devolucije). decentraliza­ . Da bi dobila lojalnost. crkve). niko više nije sposoban da stvari dovede u red i izađe na kraj sa složenim fragmegrativnim procesom. neki od zadataka koje je trebalo obaviti u okupiranom Iraku po­ sle 2003. To građane navodi da sve više pažnje posveću­ ju sopstvenim interesima. država po­ staje sve manje važna kako postaje jasnije da je sve manje sposobna da izađe na kraj sa fragmegrativnim procesima koje pominje Rozenau. Ti procesi su sve upadljiviji. Primer za to su grupe migranata koje se koncentrišu u nekoj gradskoj četvrti i stvaraju sopstvene lokal­ ne ustanove (škole. uporedo sa tim dezintegrišućim procesima javljaju se i određeni oblici integracije. pat pozicija između izvršne i zakonodavne grane vlasti i opšta nesposobnost donošenja odluka. godine dobila su da obave privatna preduzeća). još više doprinosi opadanju državne moći. Sve veći broj vladinih zada­ taka obavljaju profitne organizacije (na primer. Slabljenje državne vlasti imalo je različite reperkusije. medije. Tradicionalne lojalnosti i osno­ ve autoriteta postaju sve slabije.TEORIJE GLOBALIZACIJE 431 kreću se slobodno preko državnih granica. jer slede iz sve veće decentra­ lizacije države. Osim toga. kao što su ne­ red u državnoj birokratiji. Kriza vlasti izazvana cijom.

Ne samo da država više ne može da kontroliše tran­ snacionalne ekonomske tokove. NVO. već mnogi smatraju da su ti tokovi daleko važniji od bilo čega što država radi. Ljudi sve više postaju privrženi takvim podgrupama (integracija) ume­ sto nacionalnim vladama. moguća kao rezultat novih mikroelektronskih tehnologija. 8. jer ono što je nekada obavljala federalna vlada sada obavlja čitav niz vladinih agencija koje se nalaze na različitim nivoima. međutim. To vodi do krize autoriteta (i fragmentacije).podgrupisanje" (engleski. nesposobnost federalne vlade da vodi računa o mnogim tradicionalnim obavezama i zadacima dodatno doprinosi krizi njenog autoriteta. Još jedan proces koji vodi ka krizi autoriteta jeste . Na drugoj strani. nacionalnih ekonomija. kao i čitav niz organizacija i korpo­ racija. Integracija medu njima je. najveći doprinos njegovog rada jeste u tome što nam pomaže . subgroupism).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI posledice.. uključujući tu i mnoge entitete koje smo ranije pomenuli. kao i sve drugo što Rozenau analizira. recimo. Sledstveno. Postoji sve veći broj podgrupa u društvu. i decentralizacija vlade sve više je fragmentirana. Državi je sve teže da stvori široki kon­ senzus unutar društva i mobii e građane kao kolektiv ls kako bi mogla da ostvari društvene ciljeve. svojom etničkom grupom ume­ sto sa državom. To se naročito vidi u široko rasprostra­ njenoj politici identiteta i činjenici da se ljudi sve više identifikuju sa.. iako je taj proces fragmentisao državnu kon­ trolu nad ekonomskim poslovima širom sveta. Evrop­ ska unija ili Airbus Corporation koja se sastoji od čitavog niza različitih evropskih preduzeća).432 DŽORDŽ RlCER . kao što su regionalne i lokalne vla­ de. Sve veća važnost Iako veliki deo Rozenauove teorije ne možemo ovde da obra­ dimo. radikalne i etničke grupe itd. Globalizacija transnacionalnih ekonomskih mreža svih vrsta u velikoj meri doprinela je fragmegraciji i opadanju važnosti drža­ ve. on je isto­ vremeno doprineo većoj centralizaciji i integraciji među transnacionalnim ekonomskim entitetima (npr. Međutim.

U mnogim slučajevima. sport ili grad). Stoga. godine. možemo očekivati dalji razvoj teoretisanja o globalizaciji. kada je njen program emitovan rame uz rame sa programom CNN-a i BBC-a i kada su te dve stanice često preuzimale program od nje. Naravno. ona ima pristup .TEORIJE GLOBALIZACIJE 433 da bolje razumemo odnos između globalizacije. u saradnji s američkim biroom u Vašingtonu. informacija i programskih sni­ maka). s donacijom od 150 miliona dolara koju je dobila od katarskog emira. Jasno je da se politički izazov državi sastoji u tome da pronađe nove načine upravljanja u globalizujućem i sve rascepkanijem svetu. godine. OSTALE TEORIJE Teorije globalizacije koje smo ovde obradili predstavljaju samo neke od načina na koje se može teoretisati o globalizaciji. Al-Džazira je sve prisutnija u arapskom sve­ tu. veoma poznate teorije globalizacije (npr. fragmegracije i politike. (Zapravo. a od 2005. priče koje kreira Al-Džazira usredsređuju se na različite aspekte događaja od onih na koje se usmeravaju njeni zapadni rivali. On nastavlja da je podržavafinansijski. On se širi i neprekidno menja. godine BBC je potpisao ugovor s Al-Džazirom o zajed­ ničkom korišćenju prostorija.iako ta stanica sada ostvaruje znatne prihode od reklama i drugih izvora finansija. Naravno. Primena socioloških koncepata na savremeno društvo Al-Džazira i globalizacija Al-Džazira je postala za arapski svet ono što su CNN i BBC za Zapad. 2003. godine emituje svoj program i na engleskom jeziku. one koje se naslanjaju na teoriju mreže i teoriju složenosti ili one koje se usredsređuju na religiju. Međutim. teorije koje smo ovde obradili daju čitaocu barem neki uvid u najvažni­ je tipove teoretisanja o globalizaciji. Ona je počela svoje emirovanje u novembru 1996. Postoje mnoge druge. kao i nove i ino­ vativne pristupe toj temi.. proces globaliza­ cije se nastavlja. Sazrela je za vreme rata u Iraku 2003.

možemo da očekujemo da će medu globalnim medijskim gigantima nastati sve veće takmičenje u cilju privlačenja svetske pažnje. kako je već napomenuto. Al-Džazira je bila voljna da prikaže makar neke od krvavih posledica rata koje su zapadni mediji smatrali neprikladnim.434 D20RD2 RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI događajima i ljudima u Iraku. ona oči­ gledno predstavlja važan primer globalizacije. Između ostalog. Al-Džazira je istovremeno globalni fenomen i primer globaliza­ cije. kao i nekoliko drugih medijskih giganata. zadovoljava potrebu velikog dela svetskog stanovništva koje smatra da ih medijski giganti ne informišu na ispravan način. što je za zapadne TV stanice veoma teško ili čak neizvodljivo. Međutim. već i u temama koje ona pokriva (one koje su od speci­ fičnog interesa za arapski svet) i načinu na koji o tim temama izveštava (npr. dok CNN i BBC odražavaju zapadnu kulturu (premda na ne­ što drugačiji način). . u cilju analize datog globalnog fenomena. Slučaj Al-Džazire pokazuje da ne moramo nužno da biramo između ove tri paradigme. interesantno bi bilo postaviti pitanje da li Al-Džazira bolje odražava proces kulturnog diferencijalizma. Al-Džazira je. krvavi detajji iračkog rata koji nisu prikazani na zapadnim televizijama). tj. Stoga. CNN i BBC još uvek su globalni izvori vesti. već da je.. Al-Džazira takode demonstrira kulturnu konvergenciju tako što imitira način funkcionisanja zapadnih medija i preuzima tehnologije koje se koriste na Za­ padu. Nezadovoljna time što je medijska snaga isključivo u arapskom svetu. može se reći da Al-Džazira predstavlja hibrid koji se sastoji od zapadnih i arapskih elemenata. proširila svoj program u delove sveta u kojima se govori i koristi engleski jezik. Svetske vesti su danas pod dominacijom BBC-ja i CNN-a. dok Al-Džazira popunjava rupu. (Zapravo mno­ gi od prvih zaposlenih u Al-Džaziri radili su ranije u ukinutom svetskom servisu BBC na arapskom jeziku). Bez obzira na to u koju paradigmu se Al-Džazira najbolje uklapa. Naposletku. Ona odražava arapsku kulturu. kulturne konver­ gencije ili kulturne hibridizacije? Kulturni diferencijalizam na Al-Džaziri možemo da vidimo ne samo u upotrebi arapskog jezika. Imajući u vidu neke ideje o kojima smo raspravljali u ovoj gla­ vi. Malo je verovatno da bi se ta stanica razvila da nije bilo glo­ balnih primera koje su obezbedili CNN i BBC. moguće koristiti sve tri istovremeno.

7. odno­ sno rata između islamske i zapadne civilizacije. 8. Hantington nudi najpoznatiji primer kulturnog diferencijalizma sa svojim usmerenjem na glavne civilizacije sveta i verovatnoću ekonomskog sukoba između siničke i zapadne civilizacije. nastanku transnacionalnih država. Kulturni diferencijalizam prihvata gledište da postoje dugoročne razlike između kultura na koje globalizacija ne utiče. i poli­ tički/institucionalno. Glavna teorija koja se nalazi unutar koncepta kulturne hibridi­ zacije jeste Apadurajeva teorija o predelima i tačkama prekida među njima. Po Baumanu. niti na lokalno. kulturna konvergencija i kulturna hi­ bridizacija. Kulturne teorije globalizacije mogu se svrstati u tri paradigme .TEORIJE GLOBALIZACIJE 435 Sažetak 1. ekonomski. proizvodnju novih i jedinstvenih kultura koje se ne mogu svesti niti na globalno. Lesli Skler razvio je neomarksističku ekonomsku teoriju globa­ lizacije koja se bavi transnacionalnim kapitalizmom. 13. hibridizaciju i kreolizaciju. pogotovo 2. nastaje odbegli svet. u transna­ cionalnim organizacijama i.kulturni diferencijalizam. 4. Unutar svake od ovih perspektiva može se govoriti o homogenosti ili heterogenosti. čak i oni koji jesu pokretljivi suočeni su s ogromnim problemima. 10. 9. 11. Dva primera kulturne konvergencije jesu teza o mekdonaldizaciji i ideja da svetom sve više dominira „grobalizacija" ničega. Teorija globalizacije pojavila se kao posledica razvoja i promena u svetu. globalni svet definisan je „prostornim ratom" iz­ među onih koji jesu i onih koji nisu pokretljivi. ali i kao posledica nekih promena unutar akademske za­ jednice. . U Gidensovoj teoriji globalizacije središnje mesto zauzima tvrd­ nja da društvo gubi kontrolu nad Molohom modernosti i da. 12. Bek vidi nadu u opadanju uticaja nacionalne države. Po konceptu kulturne hibridizacije globalizacija podrazumeva mešanje kultura. 3. Međutim. 14. 6. Kulturna konvergencija jeste gledište po kome globalizacija do­ vodi do sve veće istovetnosti širom sveta. 5. Čitav niz teorijskih ideja povezano je s kulturnom hibridizacijom uključujući tu i glokalizaciju. moguće. kao posledica toga. Globalizacija može da se analizira kulturalno.

Autonomija i odgođena apokalipsa. Castels. Promene. Ulrich (2003). Gidens. Entoni (1998). Zagreb: Vizura. Beograd: Institut za soci­ ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Gidens. Odbegli svet. Zeman. Ritzer. . Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. 18. 16. Uspon umreženog društva. Vladimir [priredio] (2003). Podgorica: C I D . Hantington. Vuletić. 19. Rizično društvo. Postoji osam glavnih izvora fragmegracije i svaki od njih utiče na političku globalizaciju. Naomi (2003). Beck. Zagreb: Golden marketing. Sto je globalizacija? Lučko: Vizura.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI 15. Entoni (2005). Po Hartu i Negriju. Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada. Hard. Manuel (2000). ima moć da sruši imperiju i stvori kontraimperiju. Ulrich (2001). 17. Ne logo. Globalizacija — mit ili stvarnost. Beck. transnacionalnom kapitalistič­ kom klasom i kulturom-ideologijom potrošnje. Ulrich (2001). Sukob civilizacija. Zagreb: Školska knjiga. Vujović. (1998). Mnoštvo održava imperiju. Ulrich (2005). Literatura za dalje čitanje Bek. Beograd: Reč. Ulrich (2003). Društvo rizika. nejednako­ sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Pronalaženje političkog. ali ono takode. Imperija. transnacionalnim korporacijama. Beograd: Izdavački grafički atelje. Beograd: Filip Višnjić. Skler tvrdi da transnacionalni kapitalizam obezbeđuje osnovu za pojavu socijalističke globalizacije. Imperija je decentralizovana i utemeljena na sudskoj vlasti. Antonio (2005). naglašava „udaljenu blizinu" i „fragmegraciju". Klajn. pogotovo političke globali­ zacije. Sreten [urednik] (2008). Beograd: Stubovi kulture. George (1999). McDonaldizacija društva. mi se nalazimo u središtu tranzicije iz kapita­ lističkog imperijalizma ka vladavini imperije. Majki i Negri. Beck. Moć protiv moći u doba globalizacije. Posledice modernosti. Zdenko (2004). Rozenauovo shvatanje globalizacije.436 DZORDZ RICER . Samjuel P. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. barem potencijalno. Beograd: Filip Višnjić. Beck. Sto je globalizacija. Zagreb: Jesenski i Turk.

otpočeo 1960-ih godina. Deinstitucionalizacija . novac i profitabilnost. bez jasnog i sigurnog uporišta (javlja se u organskim društvima).vrsta svesti karakte­ ristična za žene. percepci­ ju stimulusa.geografska oblast koja dominira kapitalističkom svetskom stin). Bifurkaciona svest . uključujući i ljude i predmete u njemu (Veber). omogućen novim na­ činima lečenja. A n o m i č n o samoubistvo . Biznis . utiču na naše ponašanje (Tomas). uglavnom povezano sa psihologijom. usmeren na dobit. Baza . tj.REČNIK Adaptacija . između strukturalno stvorenih m o ­ gućnosti ljudi da delaju u skladu s kulturnim n o r m a m a i ciljevima i vla­ stitim n o r m a m a i ciljevima. drugim re­ cima. Biheviorizam — proučavanje ponašanja. t o k o m kojeg je veliki broj psihijatrijskih ustanova zatvoren a većina pacijenata puštena na slobo­ d u i time prepuštena s a m i m a sebi. njegovo delanje nije određeno nekim velikim vrednosnim sistemom. jer ib grupa podstiče. A n o m i j a .kada su ljudi prejako integrisani u zajednicu. Po Mertonu. na milost i nemilost društva. si­ tuacija u kojoj postoji ozbiljan prekid između društvene strukture i kulture. O n o što se događa ne bi se dogodilo privredom i eksploatiše ostatak sistema (Voler- .ako ljudi defmišu situacije kao realne. obuhvata impuls. jer ona uslovljava.najširi nivo kultura i kultur­ nih identiteta (Hantington).p o D i r k e m u . Asocijacija . verovatno će u većem broju izvršavati samoubistva. već per­ cepcijom okruženja u kome se nalazi. stanje u kojem pojedinci ne znaju šta se o d njih oče­ kuje i prepušteni su s a m i m a sebi. Odražava činjenicu da je svakodnevni život žena podeljen na dve realnosti: realnost ličnog.veća je verovatnoća da će ljudi izvršiti samoubistvo kada ne znaju šta se od njih očekuje. Dejstvenost .odnosi m e đ u ljudima. Definicija situacije . reflektovanog i realnost druš­ tvenih tipifikacija.novčani pristup privrednim pro­ cesima.Marks je smatrao da je ekonomija osnova.osnovni koncept M i d o v e sociološ­ ke teorije. one. Sistem m o ­ ra da se adaptira na okolinu i da je prilagodi svojim potrebama. ili in­ terakcija (Zimi). manipulisanje percipira­ nim objektom i zadovoljenje izvornog impulsa. Altruistično samoubistvo . čak i prisi­ ljava na takvo ponašanje (Dirkem). a ne na interes šire zajedni­ ce (Vehlen). čak u pot­ punosti determiniše sve što u dtuštvu postoji. onda te definicije imaju realne posledice.neracionalno delanje koje je uzrokovano emocijama (Veber). kada je regulacija njihovog ponašanja niska i kada su uglavnom slobodni da rade sve što požele. T a nekontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje štetna za pojedince i rezultira poveća­ n o m stopom anomičnih samoubistava (Dirkem). Sistem mora uspešno da izađe na kraj sa spoljašnjim opasnostima i nepredviđenim situacijama. Ciljno-racionalno delanje .proces.jedan o d četiri Parsonsova funkcionalna imperativa. Akt .sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju strukture. Afektivno delanje . proži­ vljenog.težnja akte­ ra da ostvari cilj koji je sebi postavio. C e n t a r . Indeks pojmova i imena. Civilizacija .

Povećanje dinamičke gustine dovodi do transfor­ macije mehaničke u organsku solidar­ nost (Dirkem). hijerarhijski organizovana struktura koja ima funk­ ciju da podstakne prave ljude da uči­ ne sve što je potrebno da bi stigli do visokorangiranih položaja koji su naj­ važniji za preživljavanje i funkcionisanje društva. Diferentijacijacentar-periferija-diferencijacija između centra sistema i njego­ vih perifernih elemenata (Volerstin). Disfunkcije . ništa nije objektivno dato.grupa o d dva člana (Zimi).obim vrednih i ko­ risnih dtuštvenih odnosa koje akter poseduje Društveni sistem — parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju integracije. Dromologija koncept kojim Virilio ukazuje na to da presudnu ulogu u p o s t m o d e r n o m svetu ima brzina. da nisu dejstvovali. tj. Diskriminacija . Diskreditujuća s t i g m a .p o Mertonu. drušvenim okruženjem sposobnost da se aktivnost (praksa) opiše recima (Gi­ (Gofdruštvo koje vrši sveobuhvatnu (totalnu) kontrolu D o m i n a c i j a .stigma koja nije ni poznata ni uočljiva članovima pu­ blike ( G o f m a n ) . Društveni kapital . Društvena stratifikacija . Društvena zajednica .nagoni oblikovani (Parsons). tako što kontroliše delove sistema. D i j a d a . ponašanje k o m e pojedinci pri­ pisuju smisao i značenje. Distancijacija . D i n a m i č k a gustina . p o d sistem društva koji vrši funkciju inte­ gracije tako što koordinira delove društva. uočljive p o sledice koje nepovoljno utiču na spo­ sobnost pojedinačnog sistema da se adaptita (prilagodi). Dramaturgija shvatanje društvenog života kao niza dramskih nastupa slič­ nih pozorišnim nastupima ( G o f m a n ) . različite . Diskreditovana s t i g m a . i treba ih proučavati empirijski.proces u k o j e m sistem unutar sebe preslikava razlike koje p o ­ stoje između njega i njegove okoline (Luman). odbijajući pri tome da prihvati autonomni subjektivitet podređenog.438 D20RD2 RlCER . D e l a n j e . D i s t a n c a p r e m a ulozi . Dispozicije p r e m a p o t r e b a m a . tj. Društvene činjenice . Po ovom shvatanju. podređenu stranu (pojedinca ili ko­ lektiv) da pretvori u instrument svoje volje.p o Parsonsu. već je sve posledica ljudske inter­ pretacije. Diferencijacija .stigma za ko­ j u akter pretpostavlja da je poznata ili uočljiva članovima publike man).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI na taj način da se akteri nisu umešali i preduzeli tu aktivnost. bilo koji od­ nos u k o m e jedna d o m i n a n t n a strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva drugu.broj ljudi i učesta­ lost njihove interakcije.p r o c e s kolektiv­ nog definisanja u kojem ljudi stvaraju društvo koje se smatra „stvarnim". skup p o ­ jedinaca koji ulaze u međusobne inter­ akcije u fizičkom okruženju.stepen u kojem se pojedinci odvajaju o d uloga koje igtaju ( G o f m a n ) . Društvene činjenice treba tretirati kao stvari koje su za p o ­ jedince spoljne i prinudne. druš­ tvene činjenice predmet su proučava­ nja sociologije.reprodukovane druš­ tvene prakse.p o (feminističkim) teoretičarkama ugnjetavanja. Društvena k o n s t r u k c i j a .p o Dirkemu. Diskurzivna svest dens). Društveni sistemi .tendencija da se odre­ đeno ponašanje ponavlja samo pod posebnim uslovima koji su se pokazali uspešnim u prošlosti (teorija razmene). odnosi između aktera ili kolektiva koji su reprodukovani.ljudski postupci koji nastaju svesno.u struktural­ nom funkcionalizmu.tendencija različitih delova savremenog — M o l o h a da se sve više udaljavaju o d nas u prostoru i vre­ menu (Gidens). Disciplinujuće društvo nad ljudima (Fuko).

težnja da se pronađe najbo­ lji mogući način za postizanje želje­ nog cilja. a sve društvene strukture podrazumevaju društveno su delanje. kapitalista dobij a lavovski deo nagrade. Etnopredeli .u Parsonsovoj teoriji.proces odabira iz raznovrsno­ sti ( L u m a n ) . Feministička teorija . Endokolonizacija . izbeglice. neodvojivo isprepletane s postojećim ljudskim aktivnostima i praksama (Gi­ dens.u situacijama prevelike regulacije (na primer.fantastični nematerijal­ ni efekti koje proizvode fizičke struk­ ture kao što su arkade ili nova stedsrva za potrošnju (Benjamin).REČNIK nakon čega postaju redovne društvene prakse. Efikasnost .kada ljudi ni­ su čvrsto integrisani u zajednicu i ka­ da su prepušteni sami sebi. M o ­ gu obuhvatati stvarno kretanje. gastarbajteri). osećaju se beskorisnim i beznačajnim. one su neprekidno u proto­ ku. ali uglavnom na jedan nevidljiv i neplani­ ran način (Elijas). Dualnost svako društveno delanje uključuje strukture. D u h kapitalizma . čestitost i sticanje novca kao nešto legitimno i što je sa­ m o sebi cilj (Veber).vrsta Apadurajevih prede­ la. iako bi p o radnoj teoriji vrednosti trebalo da bude obrnuto (Marks).u kapitalizmu. Evolucija .upotreba tehnologije u svrhu kolonizacije ljudskog tela (Virilio). Većina ta­ kvih ljudi oseća moralnu slobodu da izvrši samoubistvo (Dirkem). Eksploatacija . iako su u socijalnom životu isprepletane (Gidens. štedljivost. Fatalističko s a m o u b i s t v o . Č i n e ih pokretljive grupe i pojedin­ ci (turisti. relativno samodovoljna zajednica. za razliku o d drugih delova sveta.društveni procesi koji podra­ zumevaju isprepletanost ljudi koji se posmatraju kao otvoreni i nezavisni.naučni kon­ cepti i shvatanja društvenog sveta m o ­ gu uticati na shvatanje aktera čije se prakse istražuju. rop­ stvo) ljudi su obično toliko utučeni i pritisnuti nedostatkom slobode da češće sebi oduzimaju živote nego p o d normalnim okolnostima (Dirkem).rizik takođe pogađa više slojeve i bogata društva koji su najodgovorniji za njegovu proizvod­ nju (Bek). Figuracije . D v o s t r u k a hermeneutika . proce­ dure i razmatranja koji im p o m a ž u da steknu razumevanje takvih situacija.uopšten.ekonomski resursi koje akter poseduje (Burdije). E t n o m e t o d o l o g i j a . dimenzija mekdonaldizacije (Ricer). Arčer).proučavanje pona­ šanja običnih ljudi u svakodnevnim situacijama. a radnici nadnicu koja im jedva omogućava da prežive. tačnost. motiv ljudi da postignu ekonomski uspeh nije bi­ la pohlepa već moralni sistem koji je isticao neprekidnu težnju ka e k o n o m ­ s k o m uspehu. . Arčer). E k o n o m s k i kapital . M o ć ima ključni značaj za društvene figuracije. Efekat b u m e r a n g a . D r u š t v o . Figuracije nastaju i razvijaju se.struktura (i kultuta) i dejstvenost m o g u se razlikovati za analitičke svrhe. Egoistično samoubistvo . širok si­ stem ideja o drušrvenom životu i ljud­ s k o m iskusrvu koji se razvio iz ženske perspektive.eksperimenti u kojima se društvena realnost nasilno prekida da bi se osvetlili metodi ko­ jima ljudi konstruišu društvenu real­ nost (etnometodologija). Dejstvenost i strukture 439 Eksperimenti prekida . kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju. Fantazmagorija . kao i načina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje. D u a l i z a m . kao i fantazije o kretanju. D u h kapitalizma sadrži niz komponenti uključujući racional­ nu i sistematičnu težnju za profitom. Posledica toga može biti da socijalni isttaživač izmeni svet koji posmatra i na taj način dođe do pogrešnih rezultata i zaključaka.na Z a p a d u .

Fragmegracija .izuzetne (nadnaravne) osobi­ ne koje drugi pripisuju nekoj osobi. Grobalizacija . Sva­ ka funkcija unutar sistema dodeljena je jednoj određenoj jedinici sistema (Luman).tendencija ponavljanja ponašanja u sličnim uslovima (teorija razmene). se o g r o m n e s u m e novca velikom brzi­ n o m kreću p o ćelom svetu. F o r m e .imperijalističke ambicije. centralizovan i integrisan. Najopštije rečeno.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI procesi u kojima Genetički strukturalizam . H a r i z m a . korporacija i or­ ganizacija d a se nametnu u različitim geografskim oblastima (Ricer). Globalizam . H a b i t u s . Grand-teorije . Gvozdeni kavez racionalizacije . rezultira jedin­ stvenim ishodima (Robertson).gledište p o k o m e zarvoreni prostori.koncept kojim Rozenau želi da kaže da je svet istovremeno fragmentitan (rascepkan) i integrisan. de­ centralizovan i fragmentiran. kako bi lak­ še izašli s njima na kraj.vlast koja se legitimi­ se verovanjem sledbenika u izuzetnu svetost.širok. Funkcionalna diferencijacija . propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga.440 Finansijski predeli - DŽORDŽ RICER . Generalizacija . Vrsta Apa­ durajevih predela.širenje određenih praksi.najslože­ niji oblik diferencijacije i oblik koji dominira savremenim društvom.vidljive posledice koje o m o g u ­ ćavaju svakom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi).monokauzalno i linearno gle­ dište da svetom dominira ekonomija i da prisustvujemo stvaranju hegemonije kapitalističkog svetskog tržišta i neoliberalne ideologije koja ga podupire. Funkcije . iako je istovremeno globalan. veoma ambiciozan pokušaj da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku ljudske istorije. svesti i organizacije društve­ nog života po ćelom svetu. on je lokalan. u različitim geografskim oblastima. sa svoje strane.izbor najpogod­ nijeg delanja zasniva se na pravilima.uzajamno prožimanje glo­ balnog i lokalnog koje. Ta osoba ne m o r a zaista posedovati te osobine da bi bila tako definisana (Veber). Fordizam — p o j a m koji se odnosi na ide­ je. moderni . a koja utiče na društvene od­ nose i društveno ponašanje (Veber). Glokalizacija . principe i sisteme koje je počet­ k o m 2 0 . Uspeh Fordove inovacije naveo je m n o g e druge proiz­ vođače da i oni uvedu mehanizam p o ­ kretne trake kako bi mogli da ispune potrebe proizvodnje i postignu masov­ nu proizvodnju svojih dobara. odnosa.obrasci koje ljudi i naučnici primenjuju na veliko i zbunjujuće m n o š ­ tvo događaja i interakcija. Funkcije . T a vrsta racional­ nosti karakteristična je za Z a p a d (Veber).pokreti jednog učesnika interak­ cije (čoveka ili životinje) koji služe kao Stimulus d r u g o m učesniku (Mid). nevidljiva sila organizovanja društve­ nih oblika (pogotovo organizacija) na­ lik kavezu iz koje je skoro nemoguće pobeći. podrazumevaju internalizaciju objektivnih struktura. postaju sve iluzorniji (u eri globalizacije). nakon čije upotrebe su automobili počeli ma­ sovno da se proizvode.Burdijeov pri­ stup koji podrazumeva proučavanje objektivnih struktura koje se ne m o g u odvojiti o d mentalnih struktura koje.po M e r t o n u . pogotovo oni što se vezuju za nacije.moćna. veka postavio Henri Ford. Globalizacija .mentalne ili kognitivne struk­ ture kroz koje ljudi deluju u društve­ n o m svetu (Burdije). a čiji je izraz stvarenje pokretne trake u njegovoj fabrici automobila. G l o b a l n o s t . ne obazi­ rući se na državne granice. Gestovi . uočljive posledice koje p o m a ž u n e k o m pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi). hrabrost ili nadnaravni karak­ ter vođe. F o r m a l n a racionalnost . H a r i z m a t s k a vlast . želje i potrebe nacija.

Integracija takode obuhvata i upravljanje m e đ u s o b n i m o d n o s i m a tri preostala funkcionalna imperativa (APL). ta mesta su unutat dtuštva obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omogućava da se redefinišu. n o r m a m a .skup. realnije od realnog.za razliku o d kvazigrupa. Idejni predeli . nasuprot ju (Piters).sposobnost poje­ dinca da stvori. O n a može u ime onoga što je „ispravno" da in­ terveniše bilo gde u svetu da bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemima. cilj i članstvo. jedan o d Apadurajevih predela. Imperativno koordinisana udruženja . Histereza . uglavnom političkih slika. Hiperrealno .snažno kolektivno uverenje da potreba odraslih ljudi za porodicom.treći Parsonsov funkcional­ ni imperativ koji se odnosi na potre­ bu sistema da reguliše odnose izme­ đ u svojih delova. kao re­ zultat toga. Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poredenje posebnih primera društvenih fenomena bilo da se oni nalaze u različitim kulturama ili u razli­ čitim vremenskim periodima (Veber). Imperijalizam . Imperija — decentrizovana. Integracija . Interesne koja karakteriše grobalizaci­ . koju vrši nacija iz centra nad velikim brojem oblasti. Umesto da služe intetesima celog društva. Industrija .kontrola i eksploatacija. Idealni tip . garantovala sporazume i nametnula mir onima koji to ne žele ( H a n i Negri). Individualna kultura . prvenstve­ no o d strane radničke klase (Vehlen). Imperija se zasniva na novoj 441 sudskoj vlasti koja počiva na ustavu poretka.izuzetno visok stepen potrošnje koji postoji u savremenom svetu (Ricer). interesne grupe su prave grupe u sociološkom smislu te reči. sigurnošću i intimnošću može da se zadovolji jedino u o d n o s u između muškarca i žene.jednostrano prenaglašavanje uglavnom racionalnih komponenti od­ ređene pojave. već i strukturu. one ne p o seduju s a m o zajedničke interese. Hibridizacija . prvenstveno israživačke institute i uni­ verzitete.stanje koje nastaje kada po­ jedinac ima habitus koji ne odgovara situaciji u kojoj živi. usvoji i kontroliše ele­ mente objektivne kulture (Zimi). tj. Njihova jedina namera je da prošire i da uvećaju svoj uticaj na društvo. Interesne g r u p e .RECNIK H e t e r o n o r m a t i v n o s t .gubitak granica i spajanje raz­ ličitih stvari. između dvoje ljudi koji unutar rodno stratiflkovanog patrijarhata imaju nejednaku m o ć . I m p u l s . oni se usredsređuju na sopstveni interes. udruženja pojedina­ ca kontrolisana hijerarhijom vlasti. etičkim istinama i opštem p o j m u ispravnog.p o j a m kojim kritička teorija označava delove dtuštva koji se bave proizvodnjom i širenjem znanja.globalizacijska perspekti­ va koja naglašava sve veću raznolikost koja karakteriše jedinstvene formnosti spojeve uni­ globalnog i lokalnog.prva faza akta.p o Darendorfu. H i p e r p o t r o š n j a . lepše od lepog. prava i status. služi kao koncept koji se koristi za analizu društva u svim nje­ govim istorijskim i savremenim varijan­ tama. posebno ekonomska. istinitije od istinitog (Burdije).potpuno simulitano i. K a o i kulturna industrija. dediferencijacija kao su­ protnost diferencijaciji (Bodrijar). koje proizvodi država u skladu sa svojom ideologijom ili skup slika i kontraideologija koje proizvode pokreti koji pokušavaju da smene one koji su na vlasti ili barem steknu deo te vlasti. akter reaguje na neki spoljašnji stimulus i oseća potrebu da uradi nešto po tom pitanju (Mid). postmoderna marksistička perspektiva o globa­ lizaciji. Hijerarhijsko nadziranje sposobnost službenika na vrhu organizacije da jed­ nim p o g l e d o m nadziru sve podređene (Fuko).razumevanje i produktivno korišćenje mehanizovanih procesa svih vrsta u velikom o b i m u . Implozija . Industrija znanja .

slom dijalektičke povezanosti ljudi i velikih struktura dovodi do sve većeg potpadanja ljudi p o d kontrolu tih struktura. složenije i samodovoljnije.budući da si­ stem i njegove strukture postaju sve diferenciranije. uključujući aktivno­ sti i odnose koji proizvode te uslove. nepredvidiv i kreativan aspekt sopstva. ličnostima. najvećim delom sastavljen od kapitalista i proletarijata. Kapitalizam p o Marksu. kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema. Ispitivanje . da razumemo u kakvoj su oni međusobnoj vezi. što je kazna oštrija. ideja­ m a i društvenim odnosima.naglašavanje kvantiteta koje često može d a bude na štetu kva­ liteta. a time raste i njihova sposobnost da usmeravaju i kontrolišu o n o što se dešava u svetu života (Habermas).SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI gube sposobnost da kritički i negativ­ no razmišljaju o strukturama koje ih kontrolišu i ugnjetavaju. Kapitalisti .p o Burdijeu. Iracionalnost racionalnosti .p o M i d u . posebno se odnosi na one elemente koji otkrivaju izvođačev društveni status (Gofman). grupe imaju sposobnost da učestvuju u g r u p n o m sukobu ( D a r e n d o r f ) . K a o rezultat toga. G u b i se sposobnost lju­ di da stvaraju te strukture i aktivno učestvuju u njima. ključni faktori koji detetminišu ljud­ sko iskustvo.sposobnost klase. sistem pravila koji nam omogućava da razumemo znako­ ve i. J e d n o d i m e n z i o n a l n o društvo .društveni sistem koji će ljudskoj vrsti po prvi put u istoriji omogućiti da izrazi svoj p u n potenci­ jal (Marks). J a . i p o k o m e se istorija svodi na promene u materi­ jalnim uslovima života društvenih gru­ pa i s njima povezanim p r o m e n a m a u ljudskom iskustvu. Istorijski materijalizam marksističko shvatanje p o k o m e su materijalni uslovi ljudskog života. da prevaziđe la­ žnu svest i istinski razume prirodu ka­ pitalističkog sistema (Marks). Kolonizacija sveta života . to je m a n j a verovatnoća da će akter manifestovati neželjeno ponaša­ nje (teorija razmene). jedna o d dimenzija mekdonaldi­ zacije (Ricer). Kolektivna svest . plemena ili društva (Dirkem). Kalkulabilnost .verovanja i osećanja koja su zajednička članovima neke grupe. što je još važnije. naročito dehuma­ nizacija zbog koje su zaposleni prisilje­ ni da rade u nehumanim uslovima.koncept p o k o m e je ugnjetavanje žena proizvod zajedničkog dejstva kapitalizma i patri­ jarhata (feministička teorija). Kapitalistički patrijarhat . Različi­ te neiazumne posledice racionalizacije (mekdonaldizacija). ljudi . nemiran. Ispitivanje podrazumeva i hije­ rarhijsko nadziranje i davanje normalizujućih sudova. K l a s n a svest .442 DŽORDŽ RICER . K o m u n i z a m .ideja da ra­ cionalni sistemi neizbežno porađaju čitav niz iracionalnosti (Veber). a potrošači da jedu u dehumanizovanom okruženju i okolnostima (Ricer).način nadziranja potčinjenih i donošenja sudova o tome šta oni rade. Kažnjavanja . njihova m o ć raste. Individualna slo­ boda i kreativnost postepeno blede u ništavilu.način na koji izvođač izgleda ka­ da nastupa pred publikom. Pribegavaju m u oni koji su na visokim položajima i koji donose normalizujuće sudove o tome šta je prihvatljivo a šta neprihvatljivo ponašanje (Fuko). Po Lum a n u . prven­ stveno proletarijata. ekonomski sistem. ideje i društvene odnose. način razlikovanja elemenata koji su deo sistema od elemenata koji ne pripadaju sistemu. Izgled . K o d . neposredna reakcija sopstva na okolinu. u kojem jed­ na klasa (kapitalisti) eksploatiše drugu klasu (proletarijat). p o k o m e se ti uslovi menjaju t o k o m vremena usled dinamike koja je za njih karakteristična.po M a r kuzeu.klasa ljudi koji u kapitali­ z m u poseduju sredstva za proizvodnju i stoga su u položaju d a eksploatišu radnike (Marks).radnje kojima akteri pripi­ suju negativne vrednosti. ličnost.

REČNIK Konfliktne g r u p e .prvi aspekt Parsonsovog če­ tvrtog funkcionalnog imperativa.u kapitalizmu.Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju latentnosti. Krivično pravo . K u l t u r a i ideologija potrošnje .p o j a m kojim kri­ tički teoretičari označavaju vrstu indu­ strije u koju spadaju filmska. Po ovoj teoriji.feministička teori­ ja razlike koja uzdiže pozitivne aspek­ te ženske ličnosti. K v a z i g r u p a . Kulturni feminizam . Konverzacija gestovima . porodica.feministička teori­ ja nejednakosti koja tvrdi da su žene jednake s muškarcima u tome što su i one sposobne za donošenje razlo­ žnih moralnih sudova. jedna o d dimenzija mekdonaldizacije (Ricer). a rodna jednakost se može ostva­ riti ako se preoblikuju obrasci podele rada u ključnim društvenim ustanova­ m a .kombinacija kultura koje su prethodno bile odvojene jedna od druge. Liberalni feminizam . Kreativna destrukcija . L i č n a fasada . Konstruktivistička perspektiva . radijska i njima slične industrije.ideologi­ ja p o m o ć u koje se vrši kontrola nad ljudima širom zemaljske kugle.preferencije ili vrednosti koje imaju akteri (teorija razmene). i proleteri i ka­ pitalisti imaju lažnu svest o sebi. U krajnjoj instanci. mediji.shvatanje p o ko­ m e stare strukture moraju d a se unište (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje će biti efikasnije (Sumpeter). to jest preduzimanje konkretne mere kojom se zadovoljava izvorni impuls (Mid).oprema koju publika p o istovećuje s izvođačima i očekuje o d njih da je nose sa s o b o m ( G o f m a n ) . Kulturni sistem .razne vrste legitimnog znanja koje akter poseduje (Burdije). kao i reklamnim i m e ­ dijskim korporacijama omogućava da ubiru veliki profit (Skler). Konzumacija .dominacija tehnologije nad zaposlenima i potrošačima. s ciljem da u . o svom međusobnom odnosu i načinu na koji kapitalizam funkcioniše (Matks). obrazovanje i mediji. Lažna svest . Latentni interesi . Latentnost . Lanci zavisnosti — lanci veza koji obuhva­ taju one ljude o d kojih je pojedinac zavisan. L a ž . tako što obezbeđuje norme i vrednosti koje aktere motivišu na delanje. dragih korporacijama.nenameravane pozi­ tivne posledice (Merton). Kulturna industrija . kao i čitav niz potrošnih dobara koja se na tim medi­ j i m a reklamiraju i prodaju. kao što su: pravo.grupe koje stvarno učestvuju u sukobu (Darendorf). Kulturni imperijalizam uticaj jedne kulture na veliki broj drugih kultura.obeležje mehaničke soli­ darnosti. odno­ si se na potrebu sistema da stvara.mnoštvo pojedinaca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes (Darendorf). rodna nejednakost rezultat je patrijar­ halnih i seksističkih obrazaca podele rada. Kreolizacija . Latentne funkcije . Korisnost .oblik interakcije u kojoj pojedinac namerno prikriva istinu o d (Zimi).interesi kojih pripad­ nici grupe nisu svesni (Darendorf). kao i zavisnost ljudi o d dru­ gih ljudi (Elijas). O b l i k prava u kojem će pre­ stupnici verovatno biti oštro kažnjeni za svaki postupak koji čvrsto integrisana zajednica doživljava kao prekršaj snažne kolektivne svesti (Dirkem). rad.poslednja faza akta. misli i aktivnosti stva­ raju društvene strukture (Burdije). odr­ žava i obnavlja motivaciju pojedinaca.gestovi jednog učesnika interakcije koji nesvesno iza­ zivaju odgovarajuće gestove učesnika ( M i d ) . Sred­ stva za vršenje te kontrole su savremeni marketing. sve navedeno nalazi se u slu­ žbi stvaranja globalnog raspoloženja koje potrošačkog transnacionalnim drugog 443 društvu učini kulturu važnijim činio­ cem od ekonomije.shvatanje da percepcije. K o n t r o l a . ovaj koncept često se upotre­ bljava naizmenično s k o n c e p t o m hi­ bridizacije. Kulturni kapital .

N j e n i h pet osnovnih dimenzija su efikasnost.u kritičkoj teoriji. M e t o d o l o š k i holisti .svesne i nameravane pozitivne posledice (Merton). kontrola p u t e m zamene nalnost iracionalnosti. rigidnim tehnologi­ j a m a . kao i ostatak sve­ ta. M o ć . Mekdonaldizacija . Mikrofizika m o ć i koncept p o k o m e m o ć postoji na mikronivou i uklju­ čuje radnje kojima se ona vrši kao i radnje kojima se ona dovodi u pitanje (spori). ideja da primitivna drušva na o k u p u drži nerazvijena podela rada i činjenica d a svi obavljaju istu vrstu poslova. jedan o d Apadurajevih predela.Elektronski kapaciteti za proizvodnju i prenos informacija širom sveta. i njihovu okolinu. kao i različite međusobne odnose razmene. podrazumeva manipulisanje percipiranim objektom ( M i d ) . M e n e . fotmirajući tako . amfiteatar). Materijalne društvene činjenice .p o Dirkemu. Ljudi upravljaju M o l o h o m . predvidljivost. M e h a n i č k a solidarnost . M o l o h . M a n i r — način na koji se izvođač ponaša pred publikom. M n o š t v o .skup ljudi iz celog sveta koji održava imperiju na različite načine. kultuta koja je svima dostupna i popular­ na m e đ u širokim m a s a m a (na primer. Različiti akteri imaju mnoštvo različitih resursa i mogućnosti razmene.sociolozi koji se bave m a k r o n i v o o m društva i smatraju da on određuje mikronivo.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Ličnost — p o Parsonsu. M r e ž a razmene . Lokalne realnosti proživljenog iskustva mesta gde tealne ličnosti delaju i provode svoje živote (feministička te­ orija). ali koji takode ima.p o M i d u . govori publici koju vr­ stu uloge izvođač namerava da igra u određenoj situaciji ( G o f m a n ) . standardizovanim tadnim ruti­ nama.Gidensova metafora k o j o m on opisuje moderni svet kao snažnu silu koja se kreće napred rušeći sve pred so­ b o m . Medijski predeli .444 D 2 0 R D 2 RICER .latentni interesi ko­ jih su pripadnici grupe postali svesni (Darendorf). organizovan si­ stem p o k o m e se pojedinac (akter) orijentiše i motiviše na delanje. prihvatanje i percepci­ ja uopštenog drugog od strane poje­ dinca. paradoksalno. Metodološki relacionizam sociolozi koji su usmereni na odnos između fe­ n o m e n a na makronivou i mikronivou (Ricer). M a n i p u l a c i j a . m o ć da zbaci imperiju i stvori kontra­ imperiju (Hart i Negri). ljudi tehnologijama i.proces koji se prvo javio u industriji brze ishrane i sličan je fordizmu jer se zasniva na h o m o g e ­ nim proizvodima.tteča faza akta.mreža društvenih o d n o ­ sa koji uključuju određeni broj indivi­ dualnih ili kolektivnih aktera. M n o g i od ovih odnosa razmene postoje i m e ­ đusobno su povezani. Lumpenproletarijat — masa jako siromaš­ nih ljudi koji se u kapitalističkom si­ stemu nalaze u lošijem položaju i o d s a m o g proletarijata ( M a t k s ) .prema Emersonu. društvene činjenice koje imaju materijalan (opipljiv) oblik (recimo. dekvalifikaciji i homogenizaciji radnika i potrošača (Ricer). prikrivanje sve­ ga o n o g a što je prethodilo predstavi (Gofman). kao i slike sveta koje oni stvaraju i šire. potencijalni tro­ šak koji jedan akter može nametnuti drugome. M a s o v n a kultura . Manifestne funkcije . kalkulabilnost. konfotmistički aspekt sopsrva.u Dirkemovoj teoriji. Manifestni interesi . racio­ M e k d o n a l d i z a m . različiti T V kvizovi). Mistifikacija zbuni nastojanje izvođača ograničavajući da publiku kon­ takt koji ima s njom.proces u k o m e prin­ cipi funkcionisanja restorana brze hrane osvajaju jedan po jedan sektor američkog društva. ali uvek postoji mogućnost da će se on otrgnuti kontroli i uništiti one koji su ga stvorili. bar potencijalnu.

Nefunkcije . solidarnost proizilazi iz različitosti.neočekivane pozitivne. zamenila na njegovom r a d n o m mestu (Marks). N e o t r i b a l i z a m .ditkemova ideja da u savremenom drušvu. institucija ili grupa (Merton).radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti. nemonolitne ali povezane društvene aktivnosti koji­ m a je m o g u ć e kontrolisati društvenu proizvodnju (feministička teorija).razlika između funkcija i disfunkcija (Merton). norme i vrednosti). kritikuju ili idealizuju) posebne situacije (etnometodologija). a šta nenormalno u velikom broju oblasti. potreban je doprinos većeg broja pojedinaca. o d n o s n o sposobnosti dejstvenika d a menjaju svoje životne planove i ciljeve (Gidens). d a bi društvo funkcionisalo. O r g a n s k a solidarnost . o d n o s n o niz religioznih. Ko god prekrši norme koje su sadržane u normalizujučim sudovima. O s k u d n o s t resursa . N i v o i funkcionalne analize . Ništa uglavnom prazan oblik. Objektivna kultura . etničkih i p o ­ litičkih gtupa. ali koje imaju ne­ materijalan oblik (na primer. Objašnjavajuće prakse . O b j a š n j e n j e . oblik lišen bilo kakvog posebnog sadržaja (Ricer).). N a g r a d e . filozofija .složene.proces uče­ nja kroz koji posledice nekog ponaša­ nja modifikuju to ponašanje (teorija razmene). N o r m a l i z u j u ć i sudovi . O b j a š n j e n j a . O p e r a n t n o uslovaljavanje .p o Z i m l u . sve ljud­ ske tvorevine koje se smatraju delom kulture (umetnost.postmoderno kretanje ka stvaranju čitavog niza zajednica ko­ je predstavljaju pribežišta za strance.načini na koje akteri definišu (opisuju. N e t o balans .funkcional­ na analiza se može sprovesti na bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj drušvenoj pojavi. kad onemoća.načini na koje neka osoba nudi objašnjenje a druga osoba prihvata ili odbacuje to objaš­ njenje (etnometodologija). odnosi se na potrebu sistema da obezbeđuje. počevši od društva u celini p a do organizacija. itd. društvene činjenice koje su spoljne i prinudne.RECNIK pojedinačnu mrežnu strukturu (Emer­ son).proces u kojem ljudi nude objašnjenja kako bi svetu oko sebe da­ li smisao (etnometodologija). usled razvi­ jene podele rada.nadnica ko­ j u kapitalista plaća radniku a koja je taman tolika da radnik preživi i zasnuje porodicu.drugi aspekt Parsonsovog četvrtog funkcionalnog im­ perativa. N a d n i c a za preživljavanje . povećanje nagra­ d a verovatno će izazvati željeno pona­ šanje (teorija razmene). pa čak i preživelo.p o D i r k e m u . to jest o b ­ lik ispunjen posebnim sadržajem (Ri­ cer).oni koji su na vlasti m o g u da odlučuju šta je normal­ no. N e n a m e r a v a n e posledice . smatra se nenormalnim i može biti ka­ žnjen o d strane službenika ili njihovih p o m o ć n i k a (Fuko). O d n o s i vladanja .nedovoljna količina sredstava koja vas sprečava da ostvari­ te željeni cilj. O d r ž a v a n j e obrasca . s ci­ ljem da unaprede potrošnju (Ricer). Ontološka nesigurnost nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije. N e m a t e r i j a l n e društvene činjenice . nauka. kako bi ga deca. 445 N o v a sredstva za p o t r o š n j u S k u p potro­ šačkih mesta koja su uglavnom nasta­ la nakon 1950-ih godina u S A D .posledice društvenog delanja koje su nevažne za proučavani si­ stem (Merton).uglavnom p u n oblik. negativne i nevažne posledi­ ce (Merton). Okruženje fizička scena koja obično m o r a da postoji da bi akteri izveli predstavu ( G o f m a n ) . održava i obnavlja kulturne obrasce koji stvataju i potkre­ pljuju individualnu motivaciju. N e š t o .

Postizanje cilja — drugi Parsonsov funk­ cionalni imperativ koji se odnosi na potrebu sistema da definiše i ostvari svoje osnovne ciljeve.p o Parsonsu. sveobuhvatan u svojoj društvenoj organizaciji. postfordističko društvo odlikuje slična vrsta heterogenosti u m n o g i m drugim obla­ stima potrošnje. rezidualna kategotija kapitalističke svetske ekono­ mije koja obuhvata skup regiona koji se nalaze između centra (eksploatatora) i periferije (eksploatisanih). podsistem društva koji vrši funkciju postiza­ nja cilja tako što ostvaruje društvene ciljeve i mobilise aktere i resurse koji su neophodni za njihovo ostvarenje.drugi stadijum u razvoju sopstva. stvaranje i kontrolisanje novih tehnologija i razvijanje intelektualnih tehnologija koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom.društvo koje karakteriše proizvodnja usluga ume­ sto proizvodnje robe. kao Bur­ dije.po Volerstinu. usko povezan s terenskim radom. O t u đ e n j e — slom prirodne povezanosti ljudi s njihovim prozvodnim aktivno­ stima. . posmatra­ nje istraživaču o m o g u ć u j e da koristi m e t o d saosećajne introspekcije i stavi se u položaj proučavanih aktera.oblasti kapitalističke svetske privrede koje snabdevaju centar siro­ vinama i koje on uveliko eksploatiše (Volerstin). deca se igraju tako što dodeljujti sebi uloge drugih ( M i d ) . orijentisan na proizvodnju heterogenih.SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI Polje . umesto da preuzima ulogu diskretnih drugih. P a n o p t i k o n . Period igre . Period igranja . Ponašanje . trajan u vre­ menu i prostoru i sposoban da se od­ upre i održi uprkos povremenim izazo­ vima (feministička teorija). Poluperiferija . nad zatvotenicima). Periferija . Politički sistem .sistem u k o m e muškarci potčinjavaju žene. teorijsko znanje umesto praktičnog znanja.sistem proizvodnje koji je.prvi stadijum u razvoju sopstva. radnicima s kojima ih proizvode i spo­ sobnostima koje bi potencijalno m o ­ gli da razviju (Marks). pojedinci putem čula teaguju na stimuluse koji su povezani s i m p u l s o m ( M i d ) . kako bi razumeo njihova značenja i motive i posmatrao način na koji oni delaju. tako što prilagođava i menja spoljni svet. Postfordizam . Sva­ ki o d tih učesnika ima posebnu ulogu u igri ( M i d ) . dete preuzima ulo­ gu svih onih koji u igri učestvuju. Patrijarhat . zatvorskom čuvaru) o m o g u ć a ­ va p o t p u n nadzor nad g r u p o m ljudi (na primer. koji je najpre bio pod uticajem strukturalizma. ali je onda to znanje sjedinio s drugim teorijskim perspek­ tivama.mreža odnosa između objektivnih društvenih pozicija (Burdije). Percepcija . Poststrukturalista . Patikizacija kao što u savremenom svetu postoji čitav niz različitih vrsta patika dostupnih potrošaču. U slučaju sim­ boličkog interakcionizma.sttuktura koja nekome na vlasti ili na značajnom položaju (na primer.446 DŽORDZ RICER . Posmatranje metod. za razliku o d fordizma. proizvodima koje proizvode.druga faza akta. Ponašajući o r g a n i z a m Parsonsov si­ stem delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije. kojim simbolički intetakcionista (ili neki drugi sociolog) proučava društvo tako što posmatra šta se u n j e m u dešava. Postindustrijsko društvo .ljudski postupci koji se više ili manje javljaju nesvesno (Veber). prilago­ đenih proizvoda koji zahtevaju fleksi­ bilnije tehnologije i fleksibilnije radni­ ke i koji dovode do veće heterogenosti u potrošnji. profesionalni i tehnički rad umesto manuelnog rada. Postmoderna sociologija sociologija koja se nalazi p o d snažnim uticajem postmodernih ideja i koja prihvata ne­ racionalan pristup proučavanju druš­ tva ( B a u m a n ) . To je jedan univer­ zalan sistem.teoretičar.

M e đ u t i m .pitanje kako je u druš­ tvu moguće eliminisati sukob. Proletarijat . m n o g a o d njih smatramo nepodnoš­ ljivim.deo nastupa koji uglavnom funkcioniše na jedan potpuno utvrđen i uopšten način. Problem poretka . Praktična svest . Radikalni f e m i n i z a m . Prakse . Prakse nisu objektivno determinisane. Predvidivost . Protestantska etika . sada se krije (Elijas). ishod dijalektičkog odnosa između strukture i dejstvenosti.po Burdijeu. profit na­ staje o n d a kada broj nagrada (ili njiho­ va vrednost) nadmaši troškove (teorija razmene).RECNIK Potrebe . koja afirmiše pozitivnu vrednost žene kao takve i tvrdi da su žene u svim društvi­ m a nasilno ugnjetavane. Privreda . Praksis . Svako­ dnevno ponašanje koje je nekada bilo 447 prihvatljivo. definišući situaciju za one koji posmattaju nastup (Gidens). Racionalizacija . K o n c e p t o m potreba često se ob­ jašnjava potrošnja.racionalno-legalna vlast legitimise se činjenicom da je vodstvo svoj položaj steklo tako što se pridržavalo niza kodifikovanih pra­ vila i propisa (Veber).intimne grupe u ko­ jima se ljudi suočavaju licem u lice i koje imaju odlučujuću ulogu u pove­ zivanju pojedinca