Diplomski rad

1. Zatita energetskih transformatora

Za zatitu energetskih transformatora prenosnog odnosa 35/10 kV, naznaene snage 8 MVA, koristi se: Osnovna zatita od unutranjih kvarova, Rezervna zatita, Zatita od preoptereenja, Zatita od prenapona. Osnovna zatita ET-a slui za brzo i selektivno iskljuenje ET-a kod pojave unutranjih kvarova (kratak spoj, zemljospoj itd. ). Osnovnu zatitu sainjavaju : Buholcova zatita, Zemljospojna zatita (zatita kuita ET-a). Za ET-e 35/10 kV ne koristi se diferencijalna zatita.

1.1. Buholcova zatita

Buholcova zatita ET-a se izvodi pomou gasnog relea sa dva plovka. Rele se nalazi u spojnoj cevi izmeu transformatorskog suda i konzervatora. Prvi plovak relea zatvara svoj kontakt i daje signal u sluaju pojave gasova u transformatorskom sudu. Drugi plovak relea zatvara svoj kontakt preko koga se odmah iskljuuju prekidai u oba trafo polja u sluaju naglog porasta pritiska ulja, pojave gasova ili opadanje nivoda ulja ispod dozvoljenog. Svaki preskok u transformatoru, kao i svako zagrevanje bilo zbog proboja izolacije voda i proticanja struje kvara, bilo zbog oteenja izolacije meu limovima, izazvae isparavanje, odnosno pregrevanje ulja u kotlu transformatora. Gasovi se podiu prema poklopcu transformatora i struje kroz cev koja spaja kotao sa konzervatorom (sl.1).

Sl. 1

Diplomski rad Kako bi gas iz kotla stigao do spojne cevi to pre i to neposrednije, treba kotao transformatora postaviti u nagnut poloaj (nagib poklopca 1 2%) da najvie mesto na poklopcu bude ba na mestu gde izlazi cev iz kotla. Buholcov rele postavljen u spojnu cev izmeu kotla i konzervatora omoguuje kontrolu razvijanja gasova u kotlu, a na taj nain i zatitu od proirenja ve nastalog kvara. Buholcov rele ima dva plovka i ploicu (sl.2), iji poloaj zavisi od koloine gasa sakupljenog u kuitu relea i od strujanja gasova i ulja skoz rele. U sluaju veeg luka u transformatoru ili veeg oteenja uz naglo razvijanje toplote, nastae intezivno strujanje gasova i ulja , ije e strujanje delovati na lopaticu, pa e se njenim pokretanjem zatvoriti kontakti ivine sklopke koja se nalazi u releu. Ako doe do manjeg oteenja razvie se i male koloine gasova koje e se skupljati u gornjem delu kuita relea, to e izazvati smanjenje nivoa ulja u releu, pa e se i gornji plovak sputati, to dovodi do zatvaranja kontakata gruge ivine sklopke. Ako ulje pone da nestaje iz kotla jer je npr. kotao poeo da proputa, nivo ulja opada, pa se prvo sputa prvi plovak, a posle toga i grugi, koji takoe zatvara kontakte iste ivine sklopke na koju deluje i lopatica. Kontakti donjeg plovka i lopatice zatvaraju strujni krug za iskljuenje transformatora, dok strujni krug koji se zatvara kontaktima gornjeg plovka deluje na signalizaciju.

Sl. 2 Primer eme spoja Buholcovog relea prikazan je na slici 3. Kontakt (1) Buholcovog relea (B), na koji deluje lopatica i donji plovak, pobuuje se pomoni rele PR1, koji zatvara strujni krug za okidanje sklopki sa obe strane transformatora. Zatvaranjem kontakata (2) gornjeg plovka pobuuje se pmoni rele PR2, iji radni kontakt ukljuuje trubu (T). Zatvaranjem kontakta (2) ukljuuje se signalna lampica (b). Kad se kvar uoi moe se iskljuiti truba okretanjem preklopke (S), ime se pali druga lampica (a), koja pokazuje da je kontakt (2) jo zatvoren. Opisana ema prikladna je za manje trafostanice, dok se u veim stanicama signalizacija Buholcovog relea kombinuje sa ostalom signalizacijom. 2

Diplomski rad

Sl. 3 Gornji plovak moe se spustiti i onda kad ne postoji kvar u transformatoru, ako je transformator stavljen u pogon neposredno nakon filtriranja ili dolivanje ulja, jer sa uljem tada dolazi u transformator u vazduh koji se postepeno skuplja u releu. Zbog toga je predviena mogunost kontrole gasa koji se skupio u gornjem delu relea. Otvaranjem pipka na vrhu relea gas se isputa i pokuava zapaliti. Ako gas gori, sigurno je da se radi o kvaru u transformatoru, a ako ne gori, potrebno je traiti razlog prodiranja vazduha u kotao.

1.2. Zemljospojna zatita

Zemljospojna zatita ET-a se izvodi kao zatita kuita (transformatorskog suda) ZK. Ovom zatitom su obuhvaeni kvarovi prema masi na namotajima ET-a kao i preskoci sa provodnih izolatora na masu. Transformatorski sud treba da bude izolovan u odnosu na temelj, a komandno signalni kablovi na ET-u (za Buholc rele, termostat, kontaktni termometar) treba da budu bez metalnog plata i armature. Betonski temelj ET-a ima dovoljno veliku prelaznu otpornost u odnosu na uzemljenje postrojenja i nije potrebno preduzimanje dodatnih mera izolacije temelja. Merni rele zemljospojne zatite kuita ZK je za naznaenu struju 5 A, najmanjeg opsega podeavanja (1-3) A. Rele se priljuuje na sekundar strujnog transformatora 150/5 A, 1 kV, preko ijeg primara se transformatorski sud ET-a priljuuje na uzemljiva postrojenja. Zatita kuita ZK deluje bez vremenske zadrke.

Diplomski rad

1.2.1. Zemljospojni lan

Zatita od zemljospoja je kontinualno podesiva u opsegu od 0,1 In do 0,5 In. Delovanje zemljospojnog relea zavisi od podeenog vremena u granicama (0,2 0,6) s. Podruje podeavanja je u zavisnosti od sekundarne struje mernog transformatora: za: za: In = 1 A In = 5 A 0,1 do 0,5 A 0,5 do 2,5 A

Gore navedene zatite mogu se po zahtevu raditi i po drugim opsezima podeavanja struja i vremena. Relei tipa MI napajaju se preko modula napajanja MN 3 i kartica ulaznih transformatora MTR. Na emi je prikazano prikljuenje relea sa oznaenim ulaznim pinovima na tampanoj kartici.

1.3. Rezervna zatita

Rezervna zatita ET-a slui za iskljuenje ET-a pri otkazivanju rada osnovne zaptite, kao i u sluaju otkazivanja rada pojedinih zatita vodova ili sabirnica. 4

Diplomski rad Koristi se : Rezervna prekostrujna zatita RI1>, Rezervna kratkospojna zatita kratkospojna zatita sabirnica ZS i zatita od otkazivanja rada prekidaa ZOP, Rezervna zemljospojna zatita RI0>. 1.3.1. Rezervna prekostrujna zatita RI1> je trofazna maksimalna strujna vremenski nezavisna zatita i nalazi se na primarnoj (35 kV) strani.Merni rele I1> ove zatite je naznaene struje 5 A i najmanjeg opsega podeavanja (515)A. Zatita deluje sa vremenskom zadrkom najmanjeg opsega podeavanja 0,2 3 s. Merni relei ove zatite prikljuuju se na strujne trasformatore u trafo polju 35 kV. 1.3.2. Kratkospojna zatita sabirnica ZS ima i funkciju rezervne kratkospojne zatite ET-a .Deluje na iskljuenje ET-a sa vremenskom zadrkom 0,1 0,2 s pri kratkom spoju na sabirnicama 10 kV ili pri otkazivanju rada kratkospojne zatite I vodova 10 kV. U sluaju da pri kratkom spoju na nekom vodu dodje do otkazivanja rada prekidaa na vodu, treba da deluje zatita od otkazivanja rada prekidaa ZOP i da iskljui ET sa vremenskom zadrkom do 0,5 s. 1.3.3. Rezervna zemljospojna zatita RI0> na strani 35 kV je monofazna maksimalna strujna vremenski nezavisna zatita koja deluje sa vremenskom zadrkom najmanjeg opsega podeavanja (0,2 3) s. Merni rele ove zatite je naznaene struje 5 A i najmanjeg opsega podeavanja (1 3) A, a prikljuuje se u neutralni provodnik zvezdita koje obrazuju sekundari tri strujna transformatora u trafo poilju 35 kV, koji slue i za napajanje rezervne prekostrujne zatite RI1> ET a. Rezervna zemljospojna zatita je jednovremeno osnovna zemljospojna zatita od strujnih veza od strujnih transformatora do provodnih izolatora 35 kV na poklopcu ET-a. Funkciju rezervne zemljspojne zatite ET-a na strani 10 kV ima rezervna zemljospoijna zatita vodova. Ova zatita ima takodje i funkciju osnovne zemljspojne zatite sabirnica 10 kV.

1.4. Zatita od preoptereenja ET-a

Zatita od preoptereenja ET-a treba blagovremeno da signalie pojavu nedozvoljenog optereenja i da po potrebi izvri rastereenje ili iskljuenjeETa. Ova zatita treba jednovremeno da omogui bolje korienje snage ET-a. 5

Diplomski rad Za zatitu od preoptereenja ET-a 35/10 kV koristi se sledei zatitni uredjaj: 1. Kontaktni termometar za spoljanju montau, sa dva kontakta. Prvim kontaktom, koji se podeava na 80, vri se signalizacija nedozvoljenog opreteenja ET-a, dok se drugim kontaktom vri rastereenje ili iskljuenje ET-a kada temperatura ulja dostigne 950C. Kada se, pod dejstvom temperature menja zapremina tenosti u davau, stvara se i vei pritisak u celom sistemu koji dejstvuje na spiralu Bourdon cev kao jedini elastini deo sistema i ispravlja je. To kretanje spirale prenosi se na kazaljku koja je vrsto vezana sa spiralom i nataj nain moe da se na skali brojanika prati svaka temperaturna promena. cev kao jedini elastini deo sistema i ispravlja je. To kretanje spirale prenosi se na kazaljku koja je vrsto vezana sa spiralom i nataj nain moe da se na skali brojanika prati svaka temperaturna promena. Pritom se dve kontaktne kazaljke, crvena i zelena, mogu pomou dugmeta za podeavanje postaviti na eljenu vrednost temperature. Kada se poveava temperatura radnog medijuma registrujua kazaljka privrena na burdonovoj spirali prati te promene. Kod vrednosti temperature odreene crevenom kazaljkom aktivira se zvini ili svetlosni alarmni ureaj. Ukoliko temperatura i dalje raste registrujua kazaljka e nosei sa sobom crvenu kazaljku stii do vrednosti temperature odrene zelenom kazaljkom i pri kontaktu sa njom, preko nekog relea iskljuiti transformator iz pogona. Duina mernog voda kapilarne cevi,od pokazivaa do davaa iznosi 4 m. Merni vod mora biti po celoj duini zatien kvalitetnim mesinganim opletom. Na sl. a) dat je izgled kontaktnog termometra (tip 338 teleoptik Zemun) ema veze data je na sl. b)

a)

b) 6

Diplomski rad 2. Termostat za spoljanu montau, ako ga isporuilac ET-a ugradjuje kao poiuzdaniju zatitu od kontaktnog termometra. Sastoji se od mernog otpornika Pt 100 DIN 43760 koji pri 0 ima otpoirnost 100, a ugradjuje se u dep termometra na poklopcu ET-a. Termostat se podeava na 950C, a treba da bude tanosti 10C. U ovom sluaju kontaktni termometar slu samo za vizuelnu kontrolu temperature ulja i signalizaciju nedozvoljenog optereenja ET-a, ali ne i za rastereenje ET-a. 3. Za ET naznaene snage 8 MVA preporuuje se i korienje monofazne maksimalne struje vremenski nezavisne zatite It>,struje 5 A, najmanjeg opsega podeavanja mernog relea 3 9 A. Zatita treba da deluje na iskljuenje transformatora sa vremenskom zadrkom od 10 min. Ako optereenje ET-a naraste iznad 1,6In,gde je In naznaena primarna struja na glavnom izvodu premetaa. Merni rele ove zatite se prikljuuje na strujni transformator faze B u trafo polju 35 kV i vezuje se redno sa mernim lanom rezervne prekostrujne zatite. Prekostrujna zatita It> moe da bude izostavljena ako je funkcija preoptereenja voda realizovana kroz rad SCADA sistema ili zatite vodova. 4. Treba posvetiti posebnu panju preventivnoj zatiti od preoptereenja, koje se sastoji u redovnom praenju optereenja, pravilnom prognoziranju optereenja, i kao blagovremenom aktiviranju novih TS 35/10 kV.

1.5. Zatita od prenapona

Zatita od prenapona se primenjuje u sklopu efikasnih mera koordinacije izolacije u mrei i postrojenju. Postupak koordinacije izolacije opreme u okviru sistema zatite i upravljanja sprovodi se prema standardu JUS IEC 71. Osnovnu zatitu ET-a od prenapona ine odvodnici prenapona. Koriste se cinkoksidni (ZnO) odvodnici (IEC 99-4) i ventilni (SiC) odvodnici (IEC 99-1) prenapona. Odvodnici prenapona se montiraju to blie prikljucima ET-a i to kraim vezama prikljuuju na fazne provodnike i uzemljiva TS. Odvodnici prenapona mogu da izostanu sa prikljuka onog namotaja koji napaja kablovsku mreu. Ako se krajevi namotaja 10 kV tite odvodnicima prenapona, tada treba zatititi i neutralnu aku ovog namotaja ako je izolovana od zemlje. Preporuuje se da se na oba naponska nivoa upotrebi isti tip odvodnika prenapona.

Diplomski rad

1.6. Odvodnici prenapona

U mrei se pojavljuju prenaponi radi prelaznih pojava pri promeni stanja u mrei (kratki spojevi, iskljuenja i dr.), i radi atmosferskih pranjenja. Rasklopna postrojenja i aparati u njima graeni su tako da mogu izdrati odreena naponska naprezanja, ali je nemogue spreiti da se u mrei pojave prenaponi vei od onih koje mogu izdrati izolatori, aparati i transformatori u rasklopnom postrojenju, to naroito vai za prenapone zbog atmosferskih pranjenja. Da bi se spreilo tetno delovanje tih prenapona, potrebno je spreiti prodor opasnih prenapona do rasklopnog postrojenja, odnosno spreiti prodor do delova postrojenja u kojima previsoki prenaponi mogu izazvati najvee tete. Potrebno je te prenapone pre ulaska u rasklopno postrojenje smanjiti toliko da ne izazovu oteenje ili ako ih ve izazovu, da do njih doe na delovima postrojenja manje vrednosti i onih koji se lake mogu zameniti. Da bi se to postiglo, potrebno je provesti koordinaciju izolacije u rasklopnom postrojenju, koja se sastoji u izolovanju pojedinih delova opreme za razliite izolacione nivoe. Prema nemakim propisima razlikujemo tri nivoa: a) Gornji izlacioni nivo odnosi se na izolaciju od vrstih , tenih i gasnih materijala (npr. unutranja izolacija transformatora, kablova i kondezatora), kao i na sve zatvorene ili teko pristupane preskone staze u vazduhu, zatim na prekidna mesta rastavljaa, uinskih rastavljaa, sklopki, nosaa osiguraa i sl., dalje na meusobnu izolaciju odvojenih mrea; b) Donji izolacioni nivo odnosi se na izolaciju izmeu voda i zemlje, a taj se nivo odnosi na potporne i provodne izolatore, na izolatore za nadzemne vodove, zatim za sklopke, rastavljae, pa u nekim sluajevima i na naponske i strujne transformatore; c) Zatitni izolacioni nivo je najnii od tri izolaciona nivoa, a ostvaruje se upotrebom odvodnika prenapona koji ima zadatak da prenapon iz mree snizi na napon koji odgovara zatitnom izolacionom nivou. Pema naim standardima o koordinaciji izolacije postoji jedan izolacioni nivo, to je zatitni nivo. Izolacioni nivo definisan je podnosivim udarnim naponom za talas oblika 1,2/50 S, a donji podnosivom udarnom naponu za odrezani talas. Da bi se postigao zatitni izolacioni nivo upotrebljavaju se ventilni odvodnici, cevni odvodnici i zatitna iskrita.

Diplomski rad

1.7. Ventilni odvodnici

Ventilni odvodnik sastoji se od iskrita spojenog u seriju sa nelinearnim otpornikom (sl.4), a prikljuuje se izmeu vodia i zemlje. Kad napon vodia prema zemlji postigne toliku visinu da doe do preskoka iskrita (probojni napon odvodnika), kroz nelinearne otpore protei e struja ija se zavisnost od napona moe prikazati relacijom gde su: i struja kroz odvodnik, u napon koji deluje na odvodnik, k konstanta, n eksponent zavistan od svojstva otpora. Iskrite se sastoji od pojedinih iskrita sa razmacima od 0,1 do 1,5 mm. Nelinearan otpornik sastoji se od ploica sitnozrnastog silicijumskog karbida.

i = k un

Sl. 4 Porastom napona izmeu voda i zemlje radi prenaponskog talasa, to je posledica atmosferskog pranjenja, pojavie se luk izmeu iskrita odvodnika, kad napon postigne visinu probojnog napona odvodnika koji zavisi od broja i razmacima iskrita (sl.5). Radi nelinearnosti otpora naboj odlazi u zemlju preko relativno malog otpora (radi velikog napona), zbog ega e 9

Diplomski rad napon ostati praktino na visini probojnog napona odvodnika. Na taj nain mesto daljeg povienja napona, do ega bi dolo kad ne bi bilo odvodnika prenapona, napona (preostali) ostaje na visini zatitnog izolacionog nivoa. Nestankom prenapona na vodu porae otpor, to e odvesi do znatnog smanjenja struje i gaenja luka u iskritu, pa kroz odvodnik i pored delovanja pogonskog napona nee proticati struja. Ventilni odvodnik ima manji preostali napon i to sigurnije prekida struju nakon nestanka prenapona to je vei eksponent n u malopre navedenoj relaciji. To je vidljivo iz dijagrama na sl.6 u kojem je prikazana zavisnost napona od struje za linearni otpor ( n=1) i za nelinearne otpornike (n=4 i n=6). Ventilni otpornici izrauju se danas za najmanje n=6.

Sl. 5 Nazivni napon ventilnog otpornika jednak je najviem naponu na mestu ugradnje odvodnika. Odabrani nazivni napon odvonika mora biti jednak ili vei od najvie efektivne vrednosti napona industrijske frekvencije, koja se na 10

Diplomski rad mestu ugradnje odvodnika moe pojaviti u normalnom pogonu i za vreme kvara. Da se odredi taj najvii nivo, dovoljno je odrediti napon u zdravim fazama u sluaju spoja sa zemljom jedne od faza. Koliki nazivni napon odvodnika treba odabrati zavisi od najvieg efektivnog linijskog napona mree i od najvieg efektivnog naponan zdrave faze i zemlje za vreme spoja sa zemljom jedne od faza u bilo kojoj taki mree, to zavisi od naina uzemljenja nultne take mree. Nazivni napon odvodnika moemo odrediti tzv. koeficijentom uzemljenja, koji je definisan ommetrom izmeu najvieg efektivnog napona zdrave faze prema zemlji za vreme kvara i najvieg linijskog napona u normalnom pogonu. U mrei se s neposredno uzemljenom nultom takom koeficijent uzemljenja ne prelazi 0,8, to je normalno ispunjeno kad je ommetar izmeu nulte take i direktne reaktanse mree vei od 0, a manji od 3. Tada nazivni napon odvodnika mora iznositi barem 80 % najvieg linijskog napona mree. U nekim visokonaponskim mreama koeficijent uzemljenja ne prelazi 0,75, pa u takvim sluajevima nazivni napon sme iznositi 75 % najvieg linijskog napona. U mreama s indirekno uzemljenom nultom takom koeficijent uzemljenja moe prei 0,8, a u mreama sa kompezacionom strujom zemnog spoja moe biti i vei od 1,00, to je sluaj sa koeficijentom uzemljenja i u mreama sa izoliranom nultom takom. Nazivni napon odvodnika spojenih izmeu faze i zemlje odreen je u svim sluajevima kao preodikt koeficijenta uzemljenja i najvieg linijskog napona.

Sl. 6 U nacrtu preporuke IEC bilo je predvieno da nazivni napon odvodnika u zvezditu transformatora za mree sa izoliranom ili posredno uzemljenom nultom takom iznosi 60 %, a za mree sa direktno uzemljenom nutnom takom 40 % najvieg linijskog napona mree. To pitanje, meutim, nije 11

Diplomski rad potpuno raieno, jer se miljenje iz dosadanjeg iskustva u pojedinim zemljama razlikuju, pa se u novijim nacrtima preporuka IEC pitanje odvodnika napona u zvezditu transformatora i ne tretira. Druga je karakteristika ventilnih odvodnika nazivna struja rastereenja. Proizvode se odvodnici za etiri nazivne struje rastereenja: 1,5; 2,5; 5 i 10 kA. Za 10 kA razlikujemo odvodnike za normalne i za tee naine rada. Odvodnik za tee naine rada mora biti sposoban da izdri i u sluaju da proradi pri unutranjim prenaponima, jer takvi prenaponi normalno due traju od atmosferskih. Prema nemakim propisoma odvodnik mora biti sposoban da izdri, a da se ne oteti, trideset uzastopnih udarnih talasa struje sa osnovnom vrednou koja je jednaka nazivnoj struji sa trajanjem ela talasa od 10 s i sa hrbata talasa 20 s.

Odvodvodnik prikljuen na normalni naizmenini napon mora izdrati 20 strujnih talasa oblika 8/20 s sa osnovnom vrednou jednakom nazivnoj struji rastereenja (etiri grupe po pet talasa, vremenski razmak meu grupama 25 30 min, a vremenski razmak meu talasima u grupi 50 60 s). Nakon ispitivanja probojni napon ne sme se promeniti za vie od 10 %, a preostali napon za vie od 8 %, u poreenju sa naponom pre ispitivanja. Ispitivanja, meutim, pokayiju da ventilni odvodnici vee nazivne struje rastereenja za isti prenapon imaju manji preostali napon (sl.7), to moe uticati na izbor karakteristika ventilnog odvodnika.

12

Diplomski rad

Sl. 7 Za niske napone odvodnici se izrauju za nazivnu struju rastereenja od 1,5 i 1,2 kA, za napone 3 do 25 kV za 2,5; 5; 10 kA za napone od 25 do 123 kV za 5 i 10 kA, dok za napone od 123 kV i vie samo za nazivnu struju rastereenja od 10 kA. U SAD-u uvedeni su posebni nazivi ventilnih odvodnika prema nazivnoh struji rastereenja: station type heavy duty type (staniki tip tip za velike zahteve) za odvodnik nazivne struje od 10 kA, intermediate type ( srednji tip) za 5 kA, distribution type line type (distributivni tip linijski tip) za 2,5 kA i secondary type (sekundarni tip) za 1,5 kA. Oigledno se moe rei da efikasnost, odnosno neefikasnost zatite od direktnog udara groma igra veliku ulogu pri izboru nazivne struje rastereenja. Pod efikasno zatienim postrojenjem smatra se postrojenje u kojem su, osim njega samog, zatieni od direktnog udara groma i svi prikljueni vodovi pomonih zatitnih ueta na daljini od makar 1000 m od postrojenja. U neefikasno zatiena postrojenja treba postaviti odvodnike s veim nazivnim strujama rastereenja, jer su izloena direktnim udarima groma. Raspored samog postrojenja utie na izbor nazivne struje rastereenja. U sluaju kad je na transformatorsku stanicu prikljueno vie vodova, talas koji dolazi jednim vodom grana se i na ostale vodove pa to smanjuje struju rastereenja. Dalje moramo pri odreivanju nazivne struje rastereenja znati potrebni zatitni nivo izolacije, jer kako je ve spomenuto, odvodnici vee nazivne struje rastereenja imaju manji preostali napon. Efikasnost zatite odvodnika zavisi i od udaljenosti odvodnika od tienog dela postrojenja. Prilikom odreivanja maksimalne udaljenosti treba uzeti u obzir daljinu voda (sl.8) od mesta prikljuka odvodnika 13

Diplomski rad

Sl. 8 (radi delovanja refleksije talasa) i daljinu voda od mesta prikljuka odvodnika ukljuujui i daljinu samog odvodnika do njegovog uzemljenja (radi reakcije vodia i odvodnika). Moe se predpostaviti: a) Da je strmina vala prenapona od kojeg treba tititi postrojenje 1000 kV/s, i ako se u postrojenjima efikasno zatienim od direktnog udara groma ne pojavljuju talasi veih strmina od 500 kV/s (ta pretpostavka je uinjena da bi se uzeli u obzir i najnepovoljniji sluajevi), b) Da je odvodnik izolator sve do napona koji je jednak probojnom naponu, tako da nakon proboja ostaje konstantan preostali napon, c) Da napon industrijske frekvencije ime osnovnu vrednost, d) Da se transformator u toku prvih nekoliko s od pojave prenapona ponaa kao kondezator, e) Da su uzemljenja odvodnika i tienog transformatora meusobno kratko spojena, f) Da je struja rastereenja 5 kA.

14

Diplomski rad

1.8. Preporuke za podeavanje zatite ET-a

Osnovne zatite ET-a: Buholc, zatita kuita kotla i diferencijalna zatita dleuju na iskljuenje ET-a bez vremenske zadrke. Rrezervna prkeostrujna zatita RI na primarnoj strani ET-a se podeava na sledei nain: Strujno podeavanje na mernom releu I na vrednost struje otputanja od 1,8 I, gde je I naznaena vrednost primarne struje na glavnom izvodu ET-a. Vreme delovanja rezervne prkeostrujne zatite RI ET-a 35/10 kV iznosi 1,5 s. Rezervna zemljospojna zatita na strani 35 kV ET-a 35/10 kV se podeava tako da merni rele reaguje pri struji zemljospoja od 5o A, dok vreme delovanja ove zatite treba da bude 0,5 s. Kratkospojna zatita sabirnica ZS, koja ima i funkciju rezervne kratkospojne zatite ET-a izvodi se i pdeava prema tehnikim preporukama. Funkcija rezervne zemljospoijne zatite ET-a na nienaponskoj strani ima rezervna zemljospojna zatita vodova, pa se strujno i vremenkso podeavanje ove zatite izvodi prema tehnikim preporukama.

15

Diplomski rad

1.9. Primeri odabiranje relejnih kombinacija

Na sl.9 dati su karakteristini primeri odabiranja ureaja za zatitu ET-a u TS 35/10 kV. Principijalna ema zatite ET-a snage 8 MVA koji radi u kablovskoj mrei 35 kV i 10 kV ije su neutralne take uzemljene preko niskoomskih impedansi.

Sl. 9 16

Diplomski rad

2. Opis rada pojedinih sloenih zatita (relejnih kombinacija)

2.1. Zatita sabirnica (ZS) 2.1.1. Svrha uvoenja zatite sabirnica i princip rada
Verovatnoa pojave kvara na sabirnicama transformatorskih stanica 35/10 kV (u daljem tekstu: TS VN/SN) veoma je mala. Meutim, kada do kvara doe, posledice su teke, esto praene veim razaranjem opreme i energetskog transformatora (ET-a). To upuuje na potrebu da se kratak spoj na sabirnicama u to je mogue kraem vremenu eleminie delovanjem odgovarajue zatite. Naa industrija je proiyvodila brzu stabilisanu diferencijalnu zatitu sabirnica (ZS). Meutim, ova zatite je prvenstveno prilagodjena sloenim zahvatima visokonaponske (VN) mree koja radi kao zatvorena petlja, pa primena ove zatite za srednjenaponske (SN) sabirnice u TS VN/SN nije ekonomski opravdana. Za proizvodnju jednostavnijih i jeftinijih reenja ZS-a na SN strani u TS VN/SN naa industrija nije pokazala interesovanje. Zato su elektroprivrednici bili prinueni da sami projektuju i izvode relejne kombinacije koje imaju funkciju ZS-a, prilagodivi ih specifinim uslovima rada SN distributivne mree. Ova mrea, naime, radi kao radijalno (antenski) napajana iz TS VN/SN, a to bitno olakava zahteve koje treba da ispuni ZS. Prva uproena reenja ZS-a primenjena su u Elektroistoku Beograd za zatitu sabirnica 35 kV u TS 110/35 kV. Slina reenja usvojena su u Elektrodistribuciji Beograd za zatitu sabirnica 10 kV u TS 110/10 kV. U pogonu su uoeni izvesni nedostaci ovih reenja zbog pojave neselektivnog rada, pa je ema ZS-a dalje usavravana. Tako se dolo do reenja koje je usvojeno kao tipsko i takvo ukljueno u TP-4a1 elektrodistribucije Srbije. U daljem tekstu detaljnije emo objasniti princip rada i funkcionisanje ovog reenja.

2.2. Princip rada ZS-a

Princip rada ZS-a SN u TS VN/SN je veoma jednostavan i zasnovan je na logici stanja pobudnih relea kratkospojne zatite u trafo polju SN TS VN/SN i na SN izvodima. Pri kratkom spoju na sabirnicama (taka KS na sl. 10) pobudie se samo kratkospojni rele It (jer se iz TS VN/SN vri radijalno napajanje SN vodova)

17

Diplomski rad ZS treba da iskljui ET. Pri kratkom spoju na nekom vodu k (taka Kv ) pobudie se kratkospojni relei i na tom vodu (I ) i u trafo polju SN (It ), rele I treba da iskljui vod, i da blokira rad ZS-a. Ako pri kratkom spoju na vodu otkae rele I na tom vodu, ostvaruje se indentina funkcija kao da je kvar na sabirnicama, pa tako ZS ima i funkciju rezervne kratkospojne zatite SN vodova. Ako, pak, pri kratkom spoju na vodu doe do pobuivanja relea I na tom vodu ali otkae prekida Pk , ZS ostaje blokirana. Kvar bi bio otklonjen delovanjem rezervne prekostrujne zatite ET-a, koja obicno ima visoko vremensko podeavanje. Zato se u ovom sluaju koristi poseban vremenski rele (t2 ), a ova funkcija zatite je nazvana zatita od otkazivanja rada prekidaa ZOP.

Sl. 10

2.3. Konstrukcija i opis rada ZS-a i ZOP-a

U distributivnim TS VN/SN obino ima dva ET-a, koji mogu da rade paralelno ili razdvojeno preko spojnog polja. U postrojenjima veih instalisanih snaga, esto se sabirnice svakog ET-a dele na sekcije. U svakom sluaju postoji mogunost da jedan ET napaja i deo sabirnica koji u normalnom radu napaja drugi ET. Zato ema ZS-a treba da bude tako izvedena da u svim pogonskim uslovima ostvaruje svoju funkciju. Tako se analizom dolo do zakljika da se ZS rei pomou modula, i to: Modul ZS 1 (sl. 11) slui za sluaj da se za svaki ET ili svaku sekciju sabirnica koristi posebna ZS. Meutim, modul ZS 1 slui i kao osnovni modul kada se koristi ZS zajednika za dva ili vie ET-a ili sekcija sabirnica.

18

Diplomski rad Modul ZS 2 je dodatni modul za svaki naredni ET ili sekciju sabirnica i prikljuuje se na modul ZS 1.

Sl. 11 Kombinacija ova dva modula preporuuje se za primenu u svim TS VN/SN sa dva ET-a, a posebno u postrojenjima gde se planira paralelan rad ET-a. Za napajanje ZS-a koristi se poseban strujni krug jednosmernog napona, ije oznake polova su na emama veze date u zagradama, sa signalizacijom nestanka ovog napona. Na sl. 11 data je ema veze modula ZS 1. Na istoj slici data je i ema veze ZOP-a. Osnovne funkcije ove zatite se ostvaruju na sledei nain: a) Kvar na SN sabirnicama (u taki Ks) Pobuuje se kratkospojni rele It , zatim pomou rele 3, preko ijih radnih kontakata 5 i 6 i mirnih kontakata 1 i 4 pomonog relea BPR za blokiranje rada ZS-a (ovaj rele je ostao nepobuen jer je nepobuen i rele I voda) pobuuje se vremenski rele t1 i posle podesenog vremena reda 0,1 s preko pomonog relea 4 iskljuuje ET, uz signalizaciju delovanja ZS-a.

19

Diplomski rad b) Kvar na SN vodu (u taki Kv) Pobuuju se kratkospojni relei I i It . preko kontakata relea It pobuuje se pomoni rele 3, dok se preko kontakata relea I pobuuje pomoni rele 2 (BPR) koji otvara mirne kontakte 1 i 4 i tako spreava da se pobude vremenski rele t1, ime je blokiran rad ZS-a. Jednovremeno rele BPR pree u samo drivu vezu preko svojih kontakata 6 i 5 i kontakta 9 i 11 pomonog relea 3, i ova veza traje dok ne iskljui prekida Pk na vodu (delovanjem I ) i otpuste relei It i pomoni rele 3. time se spreava da nakon iskljuenja voda doe do iskljuenja i ET-a, to je bio est sluaj u ranije korienim emama. Teoretski gledano vremenski rele nije ni potreban jer rele BPR otvara svoje kontakte 1 i 4 pre nego to se zatvore kontakti 9 i 11 relea 3, i tako se blokira ZS. Meutim, nemogue je postii indentine karakteristike kako kratkospojnoh, tako ni pomonih relea, pa bi u sluaju da rele BPR zakasni u odnosu na rele 3 dolo do neselektivnog iskljuenja ET-a. Da se to sprei ubacuje se vremenski rele koji treba da saeka da se rele BPR pobudi i blokira ZS. U praksi je potvreno da se selektivnost rada garantuje ako se na releu t1 podesi vremenska zadrka 50 ms do 100 ms, ali je najbolje da se ova vrednost proveri merenjem na licu mesta. Da bi se postigla to manja vrednost vremena delovanja ZS preporuuje se: Da relei I i It budu istog tipa i proizvoaa, ali je poeljno da relei I imaju krae pobudno vreme; Da pomoni relei budu istog tipa i proizvoaa, ali je poeljno da rele BPR ima krae pobudno vreme. Izuzetno od prethodnih preporuka, za zatitu sabirnica 35 kV moe da se koristi prekostrujna zatita I>, ako se ova zatita primenjuje umesto kratkospojne zatite I na izvodima 35 kV. Tada se koristi ZS 35 kV tako da se blokada ove zatite vri preko trenutnih pobudnih kontakata rekea I>. Meutim, i u ovom sluaju u trafo polju 35 kV treba obavezno da se postave kratkospojni relei It , jer bi postavljanje prekostrujnog relea It> dovelo do neselektivnog rada ZS-a i iskljuenja ET-a pri otkazivanju pobude relea I> na nekom izvodu 35 kV pri kratkom spoju na strani 10 kV u nekoj TS 35/10 kV. U svakom sluaju, prikljuenje ZS-a preko prekostrujnih relea I> poveava rizik neselektivnog rada i smanjuje osetljivost ZS-a, pa ovakva reenja treba koristiti kao privremena.

20

Diplomski rad c) Opis rada ZOP-a Ako doe do kvara na nekom SN vodu (u taki Kv) ZS e biti blokiranapobudom relea I i BPR-a. Meutim, ako ne doe do iskljuenja prekidaa Pk aktivirae se ZOP: preko kontakata relea It pobudie se vremenski rele t2 i posle podeene vremenske zadrke, koja je za najvie0,5 s vea od vrednosti podeene vremenske zadrke kratkospojne zatite I na SN vodu, preko pomonog relea 8 iskljuuje ET, uz signalizaciju delovanja ZOP-a. d) Rad ZS-a u zatvorenoj petljastoj SN mrei Iako je ZS specijalno projektovana za rad u radijalno napajanoj SN mrei, ona e korisno posluiti i za sluaj da se preko nekog SN voda grekom ostvari trajnija galvanska veza dve susedne TS VN/SN (takva veza se normalno ostvaruje samo kratkotrajno pri manipulacijama, ili pomou AURN-a). Ako u takvim uslovima doe do kratkog spoja na SN sabirnicama (u taki Ks, sl. ) pobudie se relei I i It , pa e preko relea BPR biti blokiran rad ZS-a. Meutim, kako je rele I neusmeren, on e iskljuiti prekida Pk, relei I i BPR e zatim otpustiti, pa e iza toga proraditi ZS koja e iskljuiti ET. Ukupno vreme delovanja ZS-a bie uveano za vreme iskljuenja SN voda delovanjem I , ali je ono ipak osetno manje od vremena delovanja rezervne prekostrujne zatite ET kojom se iskljuuje kratak spoj na SN sabirnicama kada nema ZS-a.

3. Modul napajanja
Moduli napajanja MN 3G izvedeni su na standardnom E1 formatu za montau u red sa 32 pinskim konektorom i prednjom ploom sa mehanizmom za uvrivanje. Modul MN 3G moe se koristiti pojedinano ili u sistemu poveane pouzdanosti sa modulom MN 3R. U ovom sistemu MN 3G je glavno, a MN 3R rezervno napajanje. Oba modula poseduju svetlosnu signalizaciju rada i to MN 3G zeleni led indikator kontinuirano, MN 3R crveni led indikator trepue. Pored signalizacije rada rezervni modul napajanja ima i taster kojim se vri ukljuenje glavnog napajanja. Bilo kakav defekt glavnog napajanja, ili nestanak ulaznog napona imae za posledicu automatsko iskljuenje glavnog modula i ukljuenje rezervnog. Prelaz se vri bez prekida napojne funkcije. 21

Diplomski rad Potroa se potom moe neogranieno vreme napajati iz rezervnog napojnog modula. Moduli se mogu napajati iz istog izvora ili iz razliitih (dve akumulatorske baterije npr.).

3.1. Karakteristike
Moduli se odlikuju jednostavnim principom koji obezbeuje visoku pouzdanost zatim visokim koeficijentom korisnog dejstva a time i malim optereenjem komponenti. Pored toga poseduju zatitu od pogrenog polariteta ulaznog napona, zatitu od preoptereenja strujnim limitom, zatitu od previsokog izlaznog napona. Moduli poseduju filter za smanjenje smetnji u napojnom vodu, a obezbeuju i potpuno galvansko odvajanje ulaznih i izlaznih napona, uz dobra izolaciona svojstva.

3.2. Tehniki podaci

Ulazni napon: 24, 48, 60, 110, 220 V DC 25% do +30% Izlazni naponi: 5 V; 12, + 15 + 24 Stabilizacija Pozitivni izlazni napon ukupno 1% Negativni izlazni napon ukupno 5% Talasnost kod In 0,1% Izlazna snaga Vreme regulacije: Kod promene optereenja 10% do 90%; 1 ms 5 50 V

Kod promene ulaznih napona -25% do +30%; 0,5 ms Stepen korisnog dejstva Strujno ogranienje Dozvoljen stepen nesimetrije optereenja Izolacioni napon 0,85 kod Inom kod Pn i 0,75 Un 50% 2 kV 22

Diplomski rad Temperatura okoline po zahtevu Ispitni napon (IEC 255) - VN - inpulsno - VF 2 kV, 50 Hz; 1 min 5 kV; 1,2/50 s; 0,5 J 2,5 kV; 1 MHz; 400 imp/s; 2 s -5 C do +40 C -10 C do +50 C

23

Diplomski rad

4. Statiki prekostrujni relei MI 4.1. Namena

Prekostrujni relei tipa MI izraeni su u statikoj izradi u moduliranom sistemu, to omoguava ovo kombinovanje sa ostalim zatitama. Namena im je da vre selektivnu zatitu vazdunih i kablovskih vodova srednjeg i visokog napona generatora, motora veih snaga i transformatora od preoptereenja i kratkih spojeva. Prekostrujni relei MI realizovani su sa nezavisnim ili inverznim strujno vremenskim karakteristikama. Izrauju se u jednofaznoj, dvofaznoj ili trofaznoj izradi. Zemljospojni lan upotrebljava se u sistemima sa direktno ili indirektno uzemljenim zvezditem.

4.2. Opis rada

Preko ulaznog strujnog transformatora i ispravljaa dobija se naponska veliina koja se poredi sa referentnim naponom. U trenutku kada dovedeni napon po veliini pree referentni napon, kod prekostrujnog lana proradi pobudni rele. Istovremeno, aktivira se vremenski lan koji moe biti sa nezavisnom ili strujno zavisnom vremenskom karakteristikom. Posle isteka podeenog vremena proradi izlazni rele. Isto tako, kada dovedeni napon po veliini pree referentni napon kratkospojnog lana, trenutno proradi izlazni rele. Princip rada jednofaznih i trofaznih prekostrujnih relea je isti, s tim to se kod trofaznih relea u kolu dobija napon koji je proporcionalan najveoj od tri struje. Kada proradi pobudni ili izlazni rele aktivira se svetlosni indikator. Kvitiranje indikatora vri se tasterom. Slinom prekostrujnom lanu radi i zemljospojni lan. Princip rada je prikazan na blok emama.

4.3. Osobine
Prekostrujni relei tipa MI rade za napajanje iz posebnog izvora pomonog napajanja od 24 do 220 V DC, ili sa autonomnim napajanjem iz merne struje.

24

Diplomski rad

4.4. Prekostrujni lan

U standardnoj izradi zatita od preoptereenja je kontinualno podesiva u opsegu od 0,6 In do 1,8 In u odnosu na doputeno prekoraenje ulazne nominalne struje. Delovanje relea preoptereenja je zavisno od podeenog vremena u granicama od (0,2 6 ) s, nakon ega dolazi do aktiviranja izlaznog relea. Podruje podeavanja transformatora je: za: za: In = 1 A In = 5 A od zavisnosti od sekundarne struje mernog

0,6 do 1,8 A 3 do 9 A

4.5. Kratkospojni lan

Zatita od kratkog spoja je kontinualno podesiva u opsegu od 4 In do 10 In. Kad struja dostigne podeenu vrednost rele praktino trenutno deluje.

25

Diplomski rad Podruje podeavanja transformatora je: za: za: In = 1 A In = 5 A u zavisnosti od sekundarne struje mernog

4 do 10 A 20 do 50 A

26

Diplomski rad

5. TEHNIKI PODACI ZA TS 35/10 kV

5.1. Postrojenje 35 kV
Postrojenje 35 kV predvieno je za unutranju montau, sa jednim sistemom sabirnica, sa 6 dozidnih elija: - 3 dalekovodne - 2 transformatorske - 1 merna elija Kompletno je opremljena jedna transformatorska merna elija. , jedna dalekovodna i

Prikljuenje trafostanice iz pravca TS 110/35/10 je nadzemno.

5.2. Postrojenje 10 kV
Postrojenje 10 kV predvieno je za unutranju montau sa jednim sistemom sabirnica sa 8 elija: - 2 transformatorske, - 1 merna elija i elija kunog transformatora, - 5 izvodnih elija U prvoj etapi oprema se: - 1 transformatorska, - 1 merna elija i elija kunog transformatora, - 4 izvodne elije. elije su tipske, dozidne, sa pristupom opremi sa prednje strane.

5.3. Zatita
Zatitu predvideti u skladu sa tehnikim preporukama TP-4 EPS-Direkcije za distribuciju. Zatitu predvideti u modularnom izvoenju i smestiti je u komandnu pristoriju u slobodnostojee komandno relejne ormane. Komandno relejne ormane predvideti sa pomonom ploom za smetaj razvoda jednosmernog napona i obrtnim ramom za smetaj zatitinih rekova. Na prednjim vratima komandno relejnog ormana predvideti slepu emu. 27

Diplomski rad

5.4. Merenje
Predvideti merenje tri fazna i tri meufazna napona na sabirnicama 10 kV pomou jednog voltmetra i voltmetarske preklopke smetene na prednjim vratima KRO. Merenje struje predvideti u svim izvodnim i trafo elijama pomou ampermetra sa trenutnom i maksimalnom kazaljkom smetenim na prednjim vratima KRO.

5.5. Komanda i signalizacija

Predvidetu komandu i signalizaciju poloaja prekidaa komandno potvrdnim prekidaem smetenim na prednjim vratima KRO. Siganlizaciju poloaja rastavljaa izvesti indikatorima poloaja na prednjim vratima KRO.

5.6. Komando-signalni kablovi

Predvideti izradu novih ema veza u skladu sa promenjenim zahtevima investitora. Kablovi su tipa RR00 i PP41 sa potrebnim brojem ila.

28

Diplomski rad

6. NAIN OZNAAVANJA U ELEKTRINIM EMAMA

Oznaavanje u emama delovanja i emama vezivanja je u skladu sa preporukama IEC-a i JUS-a.

6.1. OZNAAVANJE STRUJNIH KRUGOVA

Oznake strujnih krugova su uraene u skladu sa publikacijama JUS NA 9. 002/1982.god. i IEC 455/1973.god. 6.1.1. Jednosmerna struja L+ Lpozitivni pol negativni pol

Komandne ine i komandni krugovi LA + /LA LA1 - /LA1 LA1L + /LA1L LA1D + /LA1D LA2 + /LA2 LA3 + /LA3 LA4 + /LA4 LA5 + /LA5 LC + /LC LSP + /LSP LSPL + /LSPL LSA + /LSA LSAL + /LSAL LSAD + /LSAD LST + LP + /LP LR + /LR Napon zatitnih i upravljakih kola Napon zatitnih kola Napon za lokalno komandovanje Napon za daljinsko komandovanje Napon za zatitu sabirnica Napon za upravljanje prekidaem snage preko rezervnog kalema Napon za automatiku regulacije napona transformatora snage Napon za zatitu dobijen iz kondezatorskog sklopnog ureaja Napon za reim rada "lokalno-daljinski" Napon za signalizaciju poloaja aparata Napon za lokalnu signalizaciju poloaja aparata Napon za signalizaciju alarma Napon za lokalnu signalizaciju alarma Napon za daljinsku signalizaciju alarma Napon za signalizaciju treperavim svetlom Napon motornih pogona prekidaa Napon motornih pogona rastavljaa

29

Diplomski rad 6.1.2. Naizmenina struja L1 L2 L3 N PE PU PEN E Faza 1 (faza R) Faza 2 (faza S) Faza 3 (faza T) Neutralni provodnik Zatitni provodnik Zatitni provodnik neuzemljen Zatitni provodnik sa zatitnom funkcijom Masa

Komandne ine i komandni krugovi L1A, L2A, L3A/PEN L1N, L2N, L3N/PEN L1SA, L2SA, L3SA/PEN L1SAL/PEN L1P, L2P, L3P/PEN L1R, L2R, L3R/PEN L1G, L2G, L3G/PEN L1U, L2U, L3U/PEN Naponi za zatitu i upravljanje Merni naponi sa naponskih mernih transformatora Naponi signalizacije alarma Naponi za lokalnu signalizaciju alarma Naponi motornih pogona prekidaa Naponi motornih pogona rastavljaa Naponi za grejanje Naponi za utinice i osvetljenje

6.2. OZNAAVANJE OPREME, UREAJA I ELEMENATA

Oznake opreme, ureaja i elemenata date su u skladu sa JUS NA3.75/1985.god., JUS N.S3.003/1985.god. IEC 750/1983.god. i IEC 2042/1983.god. Potpuna oznaka sadri etiri grupe znakova: - grupa 1: postrojenja - grupa 2: - grupa 3: - grupa 4: = oznaava postrojenje ili deo + oznaava mesto ugradnje - oznaava pojedine elemente i funkcionalne sklopove : oznaava stezaljke aparata

30

Diplomski rad 6.2.1. Oznaavanje postrojenja =C =D =E =H =I =K =L =N Postrojenje 400 kV Postrojenje 220 kV Postrojenje 110 kV Postrojenje 35 kV Postrojenje 20 kV Postrojenje 10 kV Postrojenje 6 kV Postrojenje 0,4 kV

6.2.2. Oznaavanje mesta ugradnje ureaja +ON +OJ +U +UE, +UH,+UI, + Uk +UN, + UJ +UA +W +WE, +WH, +WI, =WK +Z +ZE, +ZH, +ZI, +ZK +ZR +ZV +ZT +OM +OA +OPS +OKS +RTU +SO +JG Orman razvoda naizmeninog napona sopstvene potronje Orman razvoda jednosmernog napona sopstvene potronje Komandna tabla Komandna tabla; polja 110, 35, 20, 10 kV Komandna tabla - polja razvoda naizmeninog i jednosmernog napona sopstvene potronje Komandna tabla - polje alarmne signalizacije Relejni orman, relejni stalak Relejni orman, stalak; polja 110, 35, 20, 10 kV Orman u polju postrojenja, orman elije Orman u polju, orman elije; deo za 110kV, 35kV, 20kV, 10 kV Orman regulacije Orman hlaenja Orman naponskih transformatora Orman merenja Orman alarma Orman prilagoenja signala Orman daljinske komande i indikacije Krajnja daljinska stanica Ormari protivpoarne zatite i signalizacije ulaska u objekat Ormari pri aku bateriji 31

Diplomski rad 6.2 .3. Oznaavanje elemenata A B Sklop, podsklop. Pojaano magnetno pojaalo, laser,tampano kolo. Pretvarai neelektrinih veliina u elektrine i obrnuto. Termoelektrini senzor, termoelija, fotoelija, zvunik, mikrofon i sl. Kondezatori. C10C29 C30C39 D Kondezatorske baterije Kondezatori i ostali kapaciteti Ureaji sa memorijom, binarni elementi. Digitalna integrisana kola i ureaji, bistabilni elementi Razno. Ureaji za osvetljenje, za grejanje i svi ostali koji nisu ovde obuhvaeni Grejai Jednofazna utinica Trofazna utinica Zatitni ureaji Prekostrujna zatita Kratkospojna zatita Zemljospojna zatita Prekostrujna + kratkospojna zatita Prekostrujna + zemljospojna zatita Prekostrujna + kratkospojna + zemljospojna zatita Diferencijalna zatita Distantna zatita Prenaponska zatita Podnaponska zatita Podfrekventna zatita Tropolni automatski ponovni uklop Jednopolni automatski ponovni uklop 32

E E10E19 E20 E21 F F10-F12 F13-F14 F15-F17 F18-F20 F21-F23 F24-F26 F27-F28 F29-F30 F31-F32 F33-F34 F35-F36 F37-F38 F30-F40

Diplomski rad F40-F41 F45 F46 F47 F48 F51-F54 F55-F60 F60-F69 F70-F85 F86 F87 F90-F99 G G10G19 H H10H19 H20H25 H31 H32 H41 H42 H51H53 H51H99 K K10K15 K16K19 K20K39 K40K49 K50Jednopolni+tropolni automatski ponovni uklop Buholc zatita Kontaktni termometar Termika slika Termostat Jednopolni automatski zatitni prekida Dvopolni automatski zatitni prekida Tropolni automatski zatitni prekida Niskonaponski osigura Osigura sa slepim patronom Odvodnik prenapona Ostale zatite Generatori. Rotacioni generator, rotacioni pretvara frekvencije, baterija, ureaj za dobijanje struje, oscilator i sl. Aku-baterije Signalni ureaji. Optiki i akustini indikatori Signalna sijalica Signalni tablo Pokaziva poloaja prekidaa Pokaziva poloaja rastavljaa Truba Zvono Broja impulsa Ostali signalni ureaji Relejni, kontaktori. Pomoni rele, pomoni kontaktor, vremenski rele i sl. Kontaktor snage Pomoni kontaktor Pomoni rele Vremenski rele Rele za treperavo svetlo 33

Diplomski rad K52 K53K54 K55K56 K60K69 K70K71 K90K99 L Rele za trubu Rele za zvono Signalno relejna kombinacija Foto rele Ostali relei i relejne kombinacije

Induktiviteti L10-L15 Prigunica L20-L25 Induktivni otpor L90-L99 Ostali induktiviteti Motori Analogni elementi. Operaciono pojaalo, analogno digitalni ureaji Merni ureaji. Merni ureaji za indikaciju,registrovanje,sat i i sl. Ampermetar Voltmetar Vatmetar Varmetar Frekvencmetar Brojilo aktivne energije Brojilo reaktivne energije Brojilo aktivne+reaktivne energije Sumarno brojilo Uklopni sat 34

M N P P01P15 P16P25 P26P35 P36P45 P76 P46P55 P56P65 P66P75 P77P80 P81P84

Diplomski rad P85P86 P86P87 P90P99 Q Q00 Q000 Q004 Q008 Q01 Q11 Q12 Q13 Q21Q24 Q91Q93 Q81Q85 Q86Q89 R R10R15 R30R34 R90R99 S S01S19 S20S25 S26S30 S31S69 S90Instrument za merenje temperature Instrumentza pokazivawe poloaja regulacione sklopke Ostali pokazni ureaji Rasklopni aparati. Prekida, rastavlja, rastavna sklopka Prekida Prekida u fazi 0 Prekida u fazi 4 Prekida u fazi 8 Rastavlja snage Sabirniki rastavlja sistema I Sabirniki rastavlja sistema II Rastavlja pomonih sabirnica Poduni rastavlja Izlazni rastavlja Noevi za uzemljenje Rastavlja za uzemljenje neutralne trake transformatora Otpornici. Promenljivi otpornik, potenciometar,ant ,termistor Otpornik za uzemljenje neutralne take transformatora ant za ampermetre Ostali otpornici Sklopke birai. Taster, komandno potvrdni prekida,preklopka,broja Taster Komandno potvrdni prekida Voltmetarska preklopka Jednopolne i viepolne grebenaste sklopke Ostale preklopke 35

Diplomski rad S99 T T40-T49 T50-T59 T10 T14 T18 T12 T13 T11 T15-T17 T20 T24 T28 T21-T23 T25-T27 T90-T99 U U10U19 U20U24 U25U29 U30U39 U40U49 U50U59 U60U69 U90U99 V V10V29 V90V99 Transformatori Energetski transformator Transformator za sopstvenu potronju Strujni transformator u fazi 0 Strujni transformator u fazi 4 Strujni transformator u fazi 8 Strujni transformator za kazansku zatitu Strujni transformator za zatitu otpora za uzemljenje neutralne take Obuhvatni kablovski transformator Ostali strujni transformatori Naponski transformator u fazi 0 Naponski transformator u fazi 4 Naponski transformator u fazi 8 Naponski transformator izme|u faza Ostali naponski transformatori Ostali transformatori Modulatori, pretvarai. Diskriminator, demodulator,invertor, konvertor, koder. Ispravlja Pretvara jednosmernog napona u naizmenini Pretvara jednosmernog napona u odgovarajui jednosmerni Merni pretvara struje Merni pretvara struje Merni pretvara aktivne snage Merni pretvara reaktivne snage Ostali pretvarai Poluprovodnici, elektronske cevi. Dioda, tranzistor, tiristor, elektronska cev, gasna cev Ispravljaka dioda Ostalo 36

Diplomski rad W X X1-X9 Y Y11 Y10 Y20 Z Prenosni putevi, antene, vodovi. Stezaljke, konektori. Ispitna utinica, redna stezaljka,regleta,spojnica stezaljka, regleta, spojnica Redna letva Mehaniki ureaji na elektrini pogon. Konica, kvailo, pneumatski ventil, kalem za ukljuenje,kalem za iskljuenje Kalem za ukljuenje prekidaa Kalem za iskljuenje prekidaa Rezervni kalem za iskljuenje prekidaa Elementi za ogranienje, limiteri, filteri i kompenzatori

37

Diplomski rad 6.2.5. Primer oznaavanja =K2 +WK1 -F17 :6 Stezaljka broj 6 Zemljospojni rele Relejni orman br.1 Polje 10kV br.2

+OPS -X1 :10 Stezaljka broj 10 Redna letva broj 10 Orman prilagoavanja signala

Kod obeleavanja ureaja pojedina grupa oznake moe da izostane, ali se uvek stavlja odgovarajui znak (=, +, -, :) ime se izbegava zabuna pri upotrebi jednakih oznaka u pojedinim grupama.

38

Diplomski rad

7. Zakljuak
Zatita transformatora predviena je u skladu sa tehnikim preporukama TP 4 EPS Direkcije za distribuciju elektrine energije iz 2001 godine; TP 5 (1997); TP 6 (1998). Zatita je predviena u modularnom izvoenju i ista e se montirati u REKOVE koji e se smestiti na relejne stalke. Relejni stalci sa zatitom montirae se u komandnoj sali trafostanice 35/10 kV. Module zatite izvesti sa odgovarajuim VRAP provodnicima. Sav materijal koji se ugrauje mora odgovarati naim standardima i biti prvoklasnog kvaliteta.

39

Diplomski rad

Literatura:

PROSPEKTI I PREPORUKE MINEL AUTOMATIKE PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTROENERGET SKA POSTRAOJENJA NAZIVNOG NAPONA 1000 V (SULBENI LIST SFRJ br. 4/74)

TEHNIKE PREPORUKE TP-4a, TP-4b VISOKONAPONSKA JUS PROPISI PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ZATITU OBJEKTA OD ATMOSFERSKOG PRANJENJA (SLUBENI LIST SRJ br.11/96) RASKLOPNA POSTROJENJA

HRVOJE POAR

40