P. 1
Zastita Na TR 8MVA

Zastita Na TR 8MVA

|Views: 1,456|Likes:
Published by dragoslazarevic80

More info:

Published by: dragoslazarevic80 on Dec 09, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/22/2013

pdf

text

original

Diplomski rad

1. Zaštita energetskih transformatora
Za zaštitu energetskih transformatora prenosnog odnosa 35/10 kV, naznačene snage 8 MVA, koristi se: • Osnovna zaštita od unutrašnjih kvarova, • Rezervna zaštita, • Zaštita od preopterećenja, • Zaštita od prenapona. Osnovna zaštita ET-a služi za brzo i selektivno isključenje ET-a kod pojave unutrašnjih kvarova (kratak spoj, zemljospoj itd. ). Osnovnu zaštitu sačinjavaju : • Buholcova zaštita, • Zemljospojna zaštita (zaštita kućišta ET-a). Za ET-e 35/10 kV ne koristi se diferencijalna zaštita.

1.1. Buholcova zaštita
Buholcova zaštita ET-a se izvodi pomoću gasnog relea sa dva plovka. Rele se nalazi u spojnoj cevi između transformatorskog suda i konzervatora. Prvi plovak relea zatvara svoj kontakt i daje signal u slučaju pojave gasova u transformatorskom sudu. Drugi plovak relea zatvara svoj kontakt preko koga se odmah isključuju prekidači u oba trafo polja u slučaju naglog porasta pritiska ulja, pojave gasova ili opadanje nivoda ulja ispod dozvoljenog. Svaki preskok u transformatoru, kao i svako zagrevanje bilo zbog proboja izolacije voda i proticanja struje kvara, bilo zbog oštećenja izolacije među limovima, izazvaće isparavanje, odnosno pregrevanje ulja u kotlu transformatora. Gasovi se podižu prema poklopcu transformatora i struje kroz cev koja spaja kotao sa konzervatorom (sl.1).

Sl. 1

1

Diplomski rad Kako bi gas iz kotla stigao do spojne cevi što pre i što neposrednije, treba kotao transformatora postaviti u nagnut položaj (nagib poklopca 1 – 2%) da najviše mesto na poklopcu bude baš na mestu gde izlazi cev iz kotla. Buholcov rele postavljen u spojnu cev između kotla i konzervatora omogućuje kontrolu razvijanja gasova u kotlu, a na taj način i zaštitu od proširenja već nastalog kvara. Buholcov rele ima dva plovka i pločicu (sl.2), čiji položaj zavisi od koločine gasa sakupljenog u kućištu relea i od strujanja gasova i ulja skoz rele. U slučaju većeg luka u transformatoru ili većeg oštećenja uz naglo razvijanje toplote, nastaće intezivno strujanje gasova i ulja , čije će strujanje delovati na lopaticu, pa će se njenim pokretanjem zatvoriti kontakti živine sklopke koja se nalazi u releu. Ako dođe do manjeg oštećenja razviće se i male koločine gasova koje će se skupljati u gornjem delu kućišta relea, što će izazvati smanjenje nivoa ulja u releu, pa će se i gornji plovak spuštati, što dovodi do zatvaranja kontakata gruge živine sklopke. Ako ulje počne da nestaje iz kotla jer je npr. kotao počeo da propušta, nivo ulja opada, pa se prvo spušta prvi plovak, a posle toga i grugi, koji takođe zatvara kontakte iste živine sklopke na koju deluje i lopatica. Kontakti donjeg plovka i lopatice zatvaraju strujni krug za isključenje transformatora, dok strujni krug koji se zatvara kontaktima gornjeg plovka deluje na signalizaciju.

Sl. 2 Primer šeme spoja Buholcovog relea prikazan je na slici 3. Kontakt (1) Buholcovog relea (B), na koji deluje lopatica i donji plovak, pobuđuje se pomoćni rele PR1, koji zatvara strujni krug za okidanje sklopki sa obe strane transformatora. Zatvaranjem kontakata (2) gornjeg plovka pobuđuje se pmoćni rele PR2, čiji radni kontakt uključuje trubu (T). Zatvaranjem kontakta (2) uključuje se signalna lampica (b). Kad se kvar uoči može se isključiti truba okretanjem preklopke (S), čime se pali druga lampica (a), koja pokazuje da je kontakt (2) još zatvoren. Opisana šema prikladna je za manje trafostanice, dok se u većim stanicama signalizacija Buholcovog relea kombinuje sa ostalom signalizacijom. 2

Diplomski rad

Sl. 3 Gornji plovak može se spustiti i onda kad ne postoji kvar u transformatoru, ako je transformator stavljen u pogon neposredno nakon filtriranja ili dolivanje ulja, jer sa uljem tada dolazi u transformator u vazduh koji se postepeno skuplja u releu. Zbog toga je predviđena mogućnost kontrole gasa koji se skupio u gornjem delu relea. Otvaranjem pipka na vrhu relea gas se ispušta i pokušava zapaliti. Ako gas gori, sigurno je da se radi o kvaru u transformatoru, a ako ne gori, potrebno je tražiti razlog prodiranja vazduha u kotao.

1.2. Zemljospojna zaštita
Zemljospojna zaštita ET-a se izvodi kao zaštita kućišta (transformatorskog suda) – ZK. Ovom zaštitom su obuhvaćeni kvarovi prema masi na namotajima ET-a kao i preskoci sa provodnih izolatora na masu. Transformatorski sud treba da bude izolovan u odnosu na temelj, a komandno signalni kablovi na ET-u (za Buholc rele, termostat, kontaktni termometar) treba da budu bez metalnog plašta i armature. Betonski temelj ET-a ima dovoljno veliku prelaznu otpornost u odnosu na uzemljenje postrojenja i nije potrebno preduzimanje dodatnih mera izolacije temelja. Merni rele zemljospojne zaštite kučišta ZK je za naznačenu struju 5 A, najmanjeg opsega podešavanja (1-3) A. Rele se priljučuje na sekundar strujnog transformatora 150/5 A, 1 kV, preko čijeg primara se transformatorski sud ET-a priljučuje na uzemljivač postrojenja. Zaštita kućišta ZK deluje bez vremenske zadrške.

3

Diplomski rad

1.2.1. Zemljospojni član
Zaštita od zemljospoja je kontinualno podesiva u opsegu od 0,1 In do 0,5 In. Delovanje zemljospojnog relea zavisi od podešenog vremena u granicama (0,2 – 0,6) s. Područje podešavanja je u zavisnosti od sekundarne struje mernog transformatora: za: za: In = 1 A In = 5 A 0,1 do 0,5 A 0,5 do 2,5 A

Gore navedene zaštite mogu se po zahtevu raditi i po drugim opsezima podešavanja struja i vremena. Relei tipa MI napajaju se preko modula napajanja MN – 3 i kartica ulaznih transformatora MTR. Na šemi je prikazano priključenje relea sa označenim ulaznim pinovima na štampanoj kartici.

1.3. Rezervna zaštita
Rezervna zaštita ET-a služi za isključenje ET-a pri otkazivanju rada osnovne zapštite, kao i u slučaju otkazivanja rada pojedinih zaštita vodova ili sabirnica. 4

Diplomski rad Koristi se : • Rezervna prekostrujna zaštita RI1>, • Rezervna kratkospojna zaštita – kratkospojna zaštita sabirnica ZS i zaštita od otkazivanja rada prekidača ZOP, • Rezervna zemljospojna zaštita RI0>. 1.3.1. Rezervna prekostrujna zaštita RI1> je trofazna maksimalna strujna vremenski nezavisna zaštita i nalazi se na primarnoj (35 kV) strani.Merni rele I1> ove zaštite je naznačene struje 5 A i najmanjeg opsega podešavanja (515)A. Zaštita deluje sa vremenskom zadrškom najmanjeg opsega podešavanja 0,2 – 3 s. Merni relei ove zaštite priključuju se na strujne trasformatore u trafo polju 35 kV. 1.3.2. Kratkospojna zaštita sabirnica ZS ima i funkciju rezervne kratkospojne zaštite ET-a .Deluje na isključenje ET-a sa vremenskom zadrškom 0,1 – 0,2 s pri kratkom spoju na sabirnicama 10 kV ili pri otkazivanju rada kratkospojne zaštite I » vodova 10 kV. U slučaju da pri kratkom spoju na nekom vodu dodje do otkazivanja rada prekidača na vodu, treba da deluje zaštita od otkazivanja rada prekidača ZOP i da isključi ET sa vremenskom zadrškom do 0,5 s. 1.3.3. Rezervna zemljospojna zaštita RI0> na strani 35 kV je monofazna maksimalna strujna vremenski nezavisna zaštita koja deluje sa vremenskom zadrškom najmanjeg opsega podešavanja (0,2 – 3) s. Merni rele ove zaštite je naznačene struje 5 A i najmanjeg opsega podešavanja (1 – 3) A, a priključuje se u neutralni provodnik zvezdišta koje obrazuju sekundari tri strujna transformatora u trafo poilju 35 kV, koji služe i za napajanje rezervne prekostrujne zaštite RI1> ET – a. Rezervna zemljospojna zaštita je jednovremeno osnovna zemljospojna zaštita od strujnih veza od strujnih transformatora do provodnih izolatora 35 kV na poklopcu ET-a. Funkciju rezervne zemljspojne zaštite ET-a na strani 10 kV ima rezervna zemljospoijna zaštita vodova. Ova zaštita ima takodje i funkciju osnovne zemljspojne zaštite sabirnica 10 kV.

1.4. Zaštita od preopterećenja ET-a
Zaštita od preopterećenja ET-a treba blagovremeno da signališe pojavu nedozvoljenog opterećenja i da po potrebi izvrši rasterećenje ili isključenjeETa. Ova zaštita treba jednovremeno da omogući bolje korišćenje snage ET-a. 5

Diplomski rad Za zaštitu od preopterećenja ET-a 35/10 kV koristi se sledeći zaštitni uredjaj: 1. Kontaktni termometar za spoljašnju montažu, sa dva kontakta. Prvim kontaktom, koji se podešava na 80, vrši se signalizacija nedozvoljenog opretećenja ET-a, dok se drugim kontaktom vrši rasterećenje ili isključenje ET-a kada temperatura ulja dostigne 950C. Kada se, pod dejstvom temperature menja zapremina tečnosti u davaču, stvara se i veći pritisak u celom sistemu koji dejstvuje na spiralu ’’Bourdon’’ cev kao jedini elastični deo sistema i ispravlja je. To kretanje spirale prenosi se na kazaljku koja je čvrsto vezana sa spiralom i nataj način može da se na skali brojčanika prati svaka temperaturna promena. cev kao jedini elastični deo sistema i ispravlja je. To kretanje spirale prenosi se na kazaljku koja je čvrsto vezana sa spiralom i nataj način može da se na skali brojčanika prati svaka temperaturna promena. Pritom se dve kontaktne kazaljke, crvena i zelena, mogu pomoću dugmeta za podešavanje postaviti na željenu vrednost temperature. Kada se povećava temperatura radnog medijuma registrujuća kazaljka pričvršćena na burdonovoj spirali prati te promene. Kod vrednosti temperature određene crevenom kazaljkom aktivira se zvični ili svetlosni alarmni uređaj. Ukoliko temperatura i dalje raste registrujuća kazaljka će noseći sa sobom crvenu kazaljku stići do vrednosti temperature odrđene zelenom kazaljkom i pri kontaktu sa njom, preko nekog relea isključiti transformator iz pogona. Dužina mernog voda kapilarne cevi,od pokazivača do davača iznosi 4 m. Merni vod mora biti po celoj dužini zaštićen kvalitetnim mesinganim opletom. Na sl. a) dat je izgled kontaktnog termometra (tip 338 – ’’teleoptik’’ Zemun) Šema veze data je na sl. b)

a)

b) 6

Diplomski rad 2. Termostat za spoljašnu montažu, ako ga isporučilac ET-a ugradjuje kao poiuzdaniju zaštitu od kontaktnog termometra. Sastoji se od mernog otpornika Pt 100 DIN 43760 koji pri 0 ima otpoirnost 100Ω, a ugradjuje se u džep termometra na poklopcu ET-a. Termostat se podešava na 950C, a treba da bude tačnosti ±10C. U ovom slučaju kontaktni termometar služ samo za vizuelnu kontrolu temperature ulja i signalizaciju nedozvoljenog opterećenja ET-a, ali ne i za rasterećenje ET-a. 3. Za ET naznačene snage 8 MVA preporučuje se i korišćenje monofazne maksimalne struje vremenski nezavisne zaštite It>,struje 5 A, najmanjeg opsega podešavanja mernog relea 3 – 9 A. Zaštita treba da deluje na isključenje transformatora sa vremenskom zadrškom od 10 min. Ako opterećenje ET-a naraste iznad 1,6In,gde je In naznačena primarna struja na glavnom izvodu premeštača. Merni rele ove zaštite se priključuje na strujni transformator faze ’’B’’ u trafo polju 35 kV i vezuje se redno sa mernim članom rezervne prekostrujne zaštite. Prekostrujna zaštita It> može da bude izostavljena ako je funkcija ’’preopterećenja’’ voda realizovana kroz rad SCADA sistema ili zaštite vodova. 4. Treba posvetiti posebnu pažnju ’’preventivnoj zaštiti’’ od preopterećenja, koje se sastoji u redovnom praćenju opterećenja, pravilnom prognoziranju opterećenja, i kao blagovremenom aktiviranju novih TS 35/10 kV.

1.5. Zaštita od prenapona
Zaštita od prenapona se primenjuje u sklopu efikasnih mera koordinacije izolacije u mreži i postrojenju. Postupak koordinacije izolacije opreme u okviru sistema zaštite i upravljanja sprovodi se prema standardu JUS IEC 71. Osnovnu zaštitu ET-a od prenapona čine odvodnici prenapona. Koriste se cinkoksidni (ZnO) odvodnici (IEC 99-4) i ventilni (SiC) odvodnici (IEC 99-1) prenapona. Odvodnici prenapona se montiraju što bliže priključcima ET-a i što kraćim vezama priključuju na fazne provodnike i uzemljivač TS. Odvodnici prenapona mogu da izostanu sa priključka onog namotaja koji napaja kablovsku mrežu. Ako se krajevi namotaja 10 kV štite odvodnicima prenapona, tada treba zaštititi i neutralnu ačku ovog namotaja ako je izolovana od zemlje. Preporučuje se da se na oba naponska nivoa upotrebi isti tip odvodnika prenapona.

7

Diplomski rad

1.6. Odvodnici prenapona
U mreži se pojavljuju prenaponi radi prelaznih pojava pri promeni stanja u mreži (kratki spojevi, isključenja i dr.), i radi atmosferskih pražnjenja. Rasklopna postrojenja i aparati u njima građeni su tako da mogu izdržati određena naponska naprezanja, ali je nemoguće sprečiti da se u mreži pojave prenaponi veći od onih koje mogu izdržati izolatori, aparati i transformatori u rasklopnom postrojenju, što naročito važi za prenapone zbog atmosferskih pražnjenja. Da bi se sprečilo štetno delovanje tih prenapona, potrebno je sprečiti prodor opasnih prenapona do rasklopnog postrojenja, odnosno sprečiti prodor do delova postrojenja u kojima previsoki prenaponi mogu izazvati najveće štete. Potrebno je te prenapone pre ulaska u rasklopno postrojenje smanjiti toliko da ne izazovu oštećenje ili ako ih već izazovu, da do njih dođe na delovima postrojenja manje vrednosti i onih koji se lakše mogu zameniti. Da bi se to postiglo, potrebno je provesti koordinaciju izolacije u rasklopnom postrojenju, koja se sastoji u izolovanju pojedinih delova opreme za različite izolacione nivoe. Prema nemačkim propisima razlikujemo tri nivoa: a) Gornji izlacioni nivo odnosi se na izolaciju od čvrstih , tečnih i gasnih materijala (npr. unutrašnja izolacija transformatora, kablova i kondezatora), kao i na sve zatvorene ili teško pristupačne preskočne staze u vazduhu, zatim na prekidna mesta rastavljača, učinskih rastavljača, sklopki, nosača osigurača i sl., dalje na međusobnu izolaciju odvojenih mreža; b) Donji izolacioni nivo odnosi se na izolaciju između voda i zemlje, a taj se nivo odnosi na potporne i provodne izolatore, na izolatore za nadzemne vodove, zatim za sklopke, rastavljače, pa u nekim slučajevima i na naponske i strujne transformatore; c) Zaštitni izolacioni nivo je najniži od tri izolaciona nivoa, a ostvaruje se upotrebom odvodnika prenapona koji ima zadatak da prenapon iz mreže snizi na napon koji odgovara zaštitnom izolacionom nivou. Pema našim standardima o koordinaciji izolacije postoji jedan izolacioni nivo, to je zaštitni nivo. Izolacioni nivo definisan je podnosivim udarnim naponom za talas oblika 1,2/50 µS, a donji podnosivom udarnom naponu za odrezani talas. Da bi se postigao zaštitni izolacioni nivo upotrebljavaju se ventilni odvodnici, cevni odvodnici i zaštitna iskrišta.

8

Diplomski rad

1.7. Ventilni odvodnici
Ventilni odvodnik sastoji se od iskrišta spojenog u seriju sa nelinearnim otpornikom (sl.4), a priključuje se između vodiča i zemlje. Kad napon vodiča prema zemlji postigne toliku visinu da dođe do preskoka iskrišta (probojni napon odvodnika), kroz nelinearne otpore proteći će struja čija se zavisnost od napona može prikazati relacijom gde su: i struja kroz odvodnik, u napon koji deluje na odvodnik, k konstanta, n eksponent zavistan od svojstva otpora. Iskrište se sastoji od pojedinih iskrišta sa razmacima od 0,1 do 1,5 mm. Nelinearan otpornik sastoji se od pločica sitnozrnastog silicijumskog karbida.

i = k ⋅un

Sl. 4 Porastom napona između voda i zemlje radi prenaponskog talasa, što je posledica atmosferskog pražnjenja, pojaviće se luk između iskrišta odvodnika, kad napon postigne visinu probojnog napona odvodnika koji zavisi od broja i razmacima iskrišta (sl.5). Radi nelinearnosti otpora naboj odlazi u zemlju preko relativno malog otpora (radi velikog napona), zbog čega će 9

Diplomski rad napon ostati praktično na visini probojnog napona odvodnika. Na taj način mesto daljeg povišenja napona, do čega bi došlo kad ne bi bilo odvodnika prenapona, napona (preostali) ostaje na visini zaštitnog izolacionog nivoa. Nestankom prenapona na vodu porašće otpor, što će odvesi do znatnog smanjenja struje i gašenja luka u iskrištu, pa kroz odvodnik i pored delovanja pogonskog napona neće proticati struja. Ventilni odvodnik ima manji preostali napon i to sigurnije prekida struju nakon nestanka prenapona što je veći eksponent n u malopre navedenoj relaciji. To je vidljivo iz dijagrama na sl.6 u kojem je prikazana zavisnost napona od struje za linearni otpor ( n=1) i za nelinearne otpornike (n=4 i n=6). Ventilni otpornici izrađuju se danas za najmanje n=6.

Sl. 5 Nazivni napon ventilnog otpornika jednak je najvišem naponu na mestu ugradnje odvodnika. Odabrani nazivni napon odvonika mora biti jednak ili veći od najviše efektivne vrednosti napona industrijske frekvencije, koja se na 10

Diplomski rad mestu ugradnje odvodnika može pojaviti u normalnom pogonu i za vreme kvara. Da se odredi taj najviši nivo, dovoljno je odrediti napon u zdravim fazama u slučaju spoja sa zemljom jedne od faza. Koliki nazivni napon odvodnika treba odabrati zavisi od najvišeg efektivnog linijskog napona mreže i od najvišeg efektivnog naponan zdrave faze i zemlje za vreme spoja sa zemljom jedne od faza u bilo kojoj tački mreže, što zavisi od načina uzemljenja nultne tačke mreže. Nazivni napon odvodnika možemo odrediti tzv. koeficijentom uzemljenja, koji je definisan ommetrom između najvišeg efektivnog napona zdrave faze prema zemlji za vreme kvara i najvišeg linijskog napona u normalnom pogonu. U mreži se s neposredno uzemljenom nultom tačkom koeficijent uzemljenja ne prelazi 0,8, što je normalno ispunjeno kad je ommetar između nulte tačke i direktne reaktanse mreže veći od 0, a manji od 3. Tada nazivni napon odvodnika mora iznositi barem 80 % najvišeg linijskog napona mreže. U nekim visokonaponskim mrežama koeficijent uzemljenja ne prelazi 0,75, pa u takvim slučajevima nazivni napon sme iznositi 75 % najvišeg linijskog napona. U mrežama s indirekno uzemljenom nultom tačkom koeficijent uzemljenja može preći 0,8, a u mrežama sa kompezacionom strujom zemnog spoja može biti i veći od 1,00, što je slučaj sa koeficijentom uzemljenja i u mrežama sa izoliranom nultom tačkom. Nazivni napon odvodnika spojenih između faze i zemlje određen je u svim slučajevima kao preodikt koeficijenta uzemljenja i najvišeg linijskog napona.

Sl. 6 U nacrtu preporuke IEC bilo je predviđeno da nazivni napon odvodnika u zvezdištu transformatora za mreže sa izoliranom ili posredno uzemljenom nultom tačkom iznosi 60 %, a za mreže sa direktno uzemljenom nučtnom tačkom 40 % najvišeg linijskog napona mreže. To pitanje, međutim, nije 11

Diplomski rad potpuno raščišćeno, jer se mišljenje iz dosadašnjeg iskustva u pojedinim zemljama razlikuju, pa se u novijim nacrtima preporuka IEC pitanje odvodnika napona u zvezdištu transformatora i ne tretira. Druga je karakteristika ventilnih odvodnika nazivna struja rasterećenja. Proizvode se odvodnici za četiri nazivne struje rasterećenja: 1,5; 2,5; 5 i 10 kA. Za 10 kA razlikujemo odvodnike za normalne i za teže načine rada. Odvodnik za teže načine rada mora biti sposoban da izdrži i u slučaju da proradi pri unutrašnjim prenaponima, jer takvi prenaponi normalno duže traju od atmosferskih. Prema nemačkim propisoma odvodnik mora biti sposoban da izdrži, a da se ne ošteti, trideset uzastopnih udarnih talasa struje sa osnovnom vrednošću koja je jednaka nazivnoj struji sa trajanjem čela talasa od 10 µs i sa hrbata talasa 20 µs.

Odvodvodnik priključen na normalni naizmenični napon mora izdržati 20 strujnih talasa oblika 8/20 µs sa osnovnom vrednošću jednakom nazivnoj struji rasterećenja (četiri grupe po pet talasa, vremenski razmak među grupama 25 – 30 min, a vremenski razmak među talasima u grupi 50 – 60 s). Nakon ispitivanja probojni napon ne sme se promeniti za više od 10 %, a preostali napon za više od 8 %, u poređenju sa naponom pre ispitivanja. Ispitivanja, međutim, pokayiju da ventilni odvodnici veće nazivne struje rasterećenja za isti prenapon imaju manji preostali napon (sl.7), što može uticati na izbor karakteristika ventilnog odvodnika.

12

Diplomski rad

Sl. 7 Za niske napone odvodnici se izrađuju za nazivnu struju rasterećenja od 1,5 i 1,2 kA, za napone 3 do 25 kV za 2,5; 5; 10 kA za napone od 25 do 123 kV za 5 i 10 kA, dok za napone od 123 kV i više samo za nazivnu struju rasterećenja od 10 kA. U SAD-u uvedeni su posebni nazivi ventilnih odvodnika prema nazivnoh struji rasterećenja: station type – heavy duty type (stanički tip – tip za velike zahteve) za odvodnik nazivne struje od 10 kA, intermediate type ( srednji tip) za 5 kA, distribution type – line type (distributivni tip – linijski tip) za 2,5 kA i secondary type (sekundarni tip) za 1,5 kA. Očigledno se može reći da efikasnost, odnosno neefikasnost zaštite od direktnog udara groma igra veliku ulogu pri izboru nazivne struje rasterećenja. Pod efikasno zaštićenim postrojenjem smatra se postrojenje u kojem su, osim njega samog, zaštićeni od direktnog udara groma i svi priključeni vodovi pomoćnih zaštitnih užeta na daljini od makar 1000 m od postrojenja. U neefikasno zaštićena postrojenja treba postaviti odvodnike s većim nazivnim strujama rasterećenja, jer su izložena direktnim udarima groma. Raspored samog postrojenja utiče na izbor nazivne struje rasterećenja. U slučaju kad je na transformatorsku stanicu priključeno više vodova, talas – koji dolazi jednim vodom grana se i na ostale vodove pa to smanjuje struju rasterećenja. Dalje moramo pri određivanju nazivne struje rasterećenja znati potrebni zaštitni nivo izolacije, jer kako je već spomenuto, odvodnici veće nazivne struje rasterećenja imaju manji preostali napon. Efikasnost zaštite odvodnika zavisi i od udaljenosti odvodnika od štićenog dela postrojenja. Prilikom određivanja maksimalne udaljenosti treba uzeti u obzir daljinu voda (sl.8) od mesta priključka odvodnika 13

Diplomski rad

Sl. 8 (radi delovanja refleksije talasa) i daljinu voda od mesta priključka odvodnika – uključujući i daljinu samog odvodnika do njegovog uzemljenja (radi reakcije vodiča i odvodnika). Može se predpostaviti: a) Da je strmina vala prenapona od kojeg treba štititi postrojenje 1000 kV/µs, i ako se u postrojenjima efikasno zaštićenim od direktnog udara groma ne pojavljuju talasi večih strmina od 500 kV/µs (ta pretpostavka je učinjena da bi se uzeli u obzir i najnepovoljniji slučajevi), b) Da je odvodnik izolator sve do napona koji je jednak probojnom naponu, tako da nakon proboja ostaje konstantan preostali napon, c) Da napon industrijske frekvencije ime osnovnu vrednost, d) Da se transformator u toku prvih nekoliko µs od pojave prenapona ponaša kao kondezator, e) Da su uzemljenja odvodnika i štićenog transformatora međusobno kratko spojena, f) Da je struja rasterećenja 5 kA.

14

Diplomski rad

1.8. Preporuke za podešavanje zaštite ET-a
Osnovne zaštite ET-a: Buholc, zaštita kućišta – kotla i diferencijalna zaštita dleuju na isključenje ET-a bez vremenske zadrške. Rrezervna prkeostrujna zaštita RI na primarnoj strani ET-a se podešava na sledeći način: Strujno podešavanje na mernom releu I na vrednost struje otpuštanja od 1,8 I, gde je I naznačena vrednost primarne struje na glavnom izvodu ET-a. Vreme delovanja rezervne prkeostrujne zaštite RI ET-a 35/10 kV iznosi 1,5 s. Rezervna zemljospojna zaštita na strani 35 kV ET-a 35/10 kV se podešava tako da merni rele reaguje pri struji zemljospoja od 5o A, dok vreme delovanja ove zaštite treba da bude 0,5 s. Kratkospojna zaštita sabirnica ZS, koja ima i funkciju rezervne kratkospojne zaštite ET-a izvodi se i pdešava prema tehničkim preporukama. Funkcija rezervne zemljospoijne zaštite ET-a na niženaponskoj strani ima rezervna zemljospojna zaštita vodova, pa se strujno i vremenkso podešavanje ove zaštite izvodi prema tehničkim preporukama.

15

Diplomski rad

1.9. Primeri odabiranje relejnih kombinacija
Na sl.9 dati su karakteristični primeri odabiranja uređaja za zaštitu ET-a u TS 35/10 kV. Principijalna šema zaštite ET-a snage 8 MVA koji radi u kablovskoj mreži 35 kV i 10 kV čije su neutralne tačke uzemljene preko niskoomskih impedansi.

Sl. 9 16

Diplomski rad

2. Opis rada pojedinih složenih zaštita (relejnih kombinacija)
2.1. Zaštita sabirnica (ZS) 2.1.1. Svrha uvođenja zaštite sabirnica i princip rada
Verovatnoća pojave kvara na sabirnicama transformatorskih stanica 35/10 kV (u daljem tekstu: TS VN/SN) veoma je mala. Međutim, kada do kvara dođe, posledice su teške, često praćene većim razaranjem opreme i energetskog transformatora (ET-a). To upućuje na potrebu da se kratak spoj na sabirnicama u što je moguće kraćem vremenu eleminiše delovanjem odgovarajuće zaštite. Naša industrija je proiyvodila brzu stabilisanu diferencijalnu zaštitu sabirnica (ZS). Međutim, ova zaštite je prvenstveno prilagodjena složenim zahvatima visokonaponske (VN) mreže koja radi kao zatvorena petlja, pa primena ove zaštite za srednjenaponske (SN) sabirnice u TS VN/SN nije ekonomski opravdana. Za proizvodnju jednostavnijih i jeftinijih rešenja ZS-a na SN strani u TS VN/SN naša industrija nije pokazala interesovanje. Zato su elektroprivrednici bili prinuđeni da sami projektuju i izvode relejne kombinacije koje imaju funkciju ZS-a, prilagodivši ih specifičnim uslovima rada SN distributivne mreže. Ova mreža, naime, radi kao radijalno (antenski) napajana iz TS VN/SN, a to bitno olakšava zahteve koje treba da ispuni ZS. Prva uprošćena rešenja ZS-a primenjena su u ’’Elektroistoku’’ Beograd za zaštitu sabirnica 35 kV u TS 110/35 kV. Slična rešenja usvojena su u ’’Elektrodistribuciji’’ Beograd za zaštitu sabirnica 10 kV u TS 110/10 kV. U pogonu su uočeni izvesni nedostaci ovih rešenja zbog pojave neselektivnog rada, pa je šema ZS-a dalje usavršavana. Tako se došlo do rešenja koje je usvojeno kao tipsko i takvo uključeno u TP-4a1 elektrodistribucije Srbije. U daljem tekstu detaljnije ćemo objasniti princip rada i funkcionisanje ovog rešenja.

2.2. Princip rada ZS-a
Princip rada ZS-a SN u TS VN/SN je veoma jednostavan i zasnovan je na logici stanja pobudnih relea kratkospojne zaštite u trafo polju SN TS VN/SN i na SN izvodima. Pri kratkom spoju na sabirnicama (tačka KS na sl. 10) pobudiće se samo kratkospojni rele It » (jer se iz TS VN/SN vrši radijalno napajanje SN vodova)

17

Diplomski rad ZS treba da isključi ET. Pri kratkom spoju na nekom vodu ’’k’’ (tačka Kv ) pobudiće se kratkospojni relei i na tom vodu (I ») i u trafo polju SN (It »), rele I » treba da isključi vod, i da blokira rad ZS-a. Ako pri kratkom spoju na vodu otkaže rele I » na tom vodu, ostvaruje se indentična funkcija kao da je kvar na sabirnicama, pa tako ZS ima i funkciju rezervne kratkospojne zaštite SN vodova. Ako, pak, pri kratkom spoju na vodu dođe do pobuđivanja relea I » na tom vodu ali otkaže prekidač Pk , ZS ostaje blokirana. Kvar bi bio otklonjen delovanjem rezervne prekostrujne zaštite ET-a, koja obicno ima visoko vremensko podešavanje. Zato se u ovom slučaju koristi poseban vremenski rele (t2 ), a ova funkcija zaštite je nazvana ’’zaštita od otkazivanja rada prekidača’’ ZOP.

Sl. 10

2.3. Konstrukcija i opis rada ZS-a i ZOP-a
U distributivnim TS VN/SN obično ima dva ET-a, koji mogu da rade paralelno ili razdvojeno preko spojnog polja. U postrojenjima većih instalisanih snaga, često se sabirnice svakog ET-a dele na sekcije. U svakom slučaju postoji mogućnost da jedan ET napaja i deo sabirnica koji u normalnom radu napaja drugi ET. Zato šema ZS-a treba da bude tako izvedena da u svim pogonskim uslovima ostvaruje svoju funkciju. Tako se analizom došlo do zakljička da se ZS reši pomoću modula, i to: • Modul ZS 1 (sl. 11) služi za slučaj da se za svaki ET ili svaku sekciju sabirnica koristi posebna ZS. Međutim, modul ZS 1 služi i kao osnovni modul kada se koristi ZS zajednička za dva ili više ET-a ili sekcija sabirnica.

18

Diplomski rad • Modul ZS 2 je dodatni modul za svaki naredni ET ili sekciju sabirnica i priključuje se na modul ZS 1.

Sl. 11 Kombinacija ova dva modula preporučuje se za primenu u svim TS VN/SN sa dva ET-a, a posebno u postrojenjima gde se planira paralelan rad ET-a. Za napajanje ZS-a koristi se poseban strujni krug jednosmernog napona, čije oznake polova su na šemama veze date u zagradama, sa signalizacijom nestanka ovog napona. Na sl. 11 data je šema veze modula ZS 1. Na istoj slici data je i šema veze ZOP-a. Osnovne funkcije ove zaštite se ostvaruju na sledeći način: a) Kvar na SN sabirnicama (u tački Ks) Pobuđuje se kratkospojni rele It », zatim pomoću rele 3, preko čijih radnih kontakata 5 i 6 i mirnih kontakata 1 i 4 pomoćnog relea BPR za blokiranje rada ZS-a (ovaj rele je ostao nepobuđen jer je nepobuđen i rele I » voda) pobuđuje se vremenski rele t1 i posle podesenog vremena reda 0,1 s preko pomoćnog relea 4 isključuje ET, uz signalizaciju delovanja ZS-a.

19

Diplomski rad b) Kvar na SN vodu (u tački Kv) Pobuđuju se kratkospojni relei I » i It ». preko kontakata relea It » pobuđuje se pomoćni rele 3, dok se preko kontakata relea I » pobuđuje pomoćni rele 2 (BPR) koji otvara mirne kontakte 1 i 4 i tako sprečava da se pobude vremenski rele t1, čime je blokiran rad ZS-a. Jednovremeno rele BPR pređe u samo drživu vezu preko svojih kontakata 6 i 5 i kontakta 9 i 11 pomoćnog relea 3, i ova veza traje dok ne isključi prekidač Pk na vodu (delovanjem I ») i otpuste relei It » i pomoćni rele 3. time se sprečava da nakon isključenja voda dođe do isključenja i ET-a, što je bio čest slučaj u ranije korišćenim šemama. Teoretski gledano vremenski rele nije ni potreban jer rele BPR otvara svoje kontakte 1 i 4 pre nego što se zatvore kontakti 9 i 11 relea 3, i tako se blokira ZS. Međutim, nemoguće je postići indentične karakteristike kako kratkospojnoh, tako ni pomoćnih relea, pa bi u slučaju da rele BPR ’’zakasni’’ u odnosu na rele 3 došlo do neselektivnog isključenja ET-a. Da se to spreči ubacuje se vremenski rele koji treba da ’’sačeka’’ da se rele BPR pobudi i blokira ZS. U praksi je potvrđeno da se selektivnost rada garantuje ako se na releu t1 podesi vremenska zadrška 50 ms do 100 ms, ali je najbolje da se ova vrednost proveri merenjem na licu mesta. Da bi se postigla što manja vrednost vremena delovanja ZS preporučuje se: • Da relei I » i It » budu istog tipa i proizvođača, ali je poželjno da relei I » imaju kraće pobudno vreme; • Da pomoćni relei budu istog tipa i proizvođača, ali je poželjno da rele BPR ima kraće pobudno vreme. Izuzetno od prethodnih preporuka, za zaštitu sabirnica 35 kV može da se koristi prekostrujna zaštita I>, ako se ova zaštita primenjuje umesto kratkospojne zaštite I » na izvodima 35 kV. Tada se koristi ZS 35 kV tako da se blokada ove zaštite vrši preko trenutnih pobudnih kontakata rekea I>. Međutim, i u ovom slučaju u trafo polju 35 kV treba obavezno da se postave kratkospojni relei It », jer bi postavljanje prekostrujnog relea It> dovelo do neselektivnog rada ZS-a i isključenja ET-a pri otkazivanju pobude relea I> na nekom izvodu 35 kV pri kratkom spoju na strani 10 kV u nekoj TS 35/10 kV. U svakom slučaju, priključenje ZS-a preko prekostrujnih relea I> povećava rizik neselektivnog rada i smanjuje osetljivost ZS-a, pa ovakva rešenja treba koristiti kao privremena.

20

Diplomski rad c) Opis rada ZOP-a Ako dođe do kvara na nekom SN vodu (u tački Kv) ZS će biti blokiranapobudom relea I » i BPR-a. Međutim, ako ne dođe do isključenja prekidača Pk aktiviraće se ZOP: preko kontakata relea It » pobudiće se vremenski rele t2 i posle podešene vremenske zadrške, koja je za najviše0,5 s veća od vrednosti podešene vremenske zadrške kratkospojne zaštite I » na SN vodu, preko pomoćnog relea 8 isključuje ET, uz signalizaciju delovanja ZOP-a. d) Rad ZS-a u zatvorenoj petljastoj SN mreži Iako je ZS specijalno projektovana za rad u radijalno napajanoj SN mreži, ona će korisno poslužiti i za slučaj da se preko nekog SN voda greškom ostvari trajnija galvanska veza dve susedne TS VN/SN (takva veza se normalno ostvaruje samo kratkotrajno pri manipulacijama, ili pomoću AURN-a). Ako u takvim uslovima dođe do kratkog spoja na SN sabirnicama (u tački Ks, sl. ) pobudiće se relei I » i It », pa će preko relea BPR biti blokiran rad ZS-a. Međutim, kako je rele I » neusmeren, on će isključiti prekidač Pk, relei I » i BPR će zatim otpustiti, pa će iza toga proraditi ZS koja će isključiti ET. Ukupno vreme delovanja ZS-a biće uvećano za vreme isključenja SN voda delovanjem I », ali je ono ipak osetno manje od vremena delovanja rezervne prekostrujne zaštite ET kojom se isključuje kratak spoj na SN sabirnicama kada nema ZS-a.

3. Modul napajanja
Moduli napajanja MN 3G izvedeni su na standardnom E1 formatu za montažu u red sa 32 – pinskim konektorom i prednjom pločom sa mehanizmom za učvršćivanje. Modul MN 3G može se koristiti pojedinačno ili u sistemu povećane pouzdanosti sa modulom MN 3R. U ovom sistemu MN 3G je glavno, a MN 3R rezervno napajanje. Oba modula poseduju svetlosnu signalizaciju rada i to MN 3G zeleni led indikator kontinuirano, MN 3R crveni led indikator trepćuće. Pored signalizacije rada rezervni modul napajanja ima i taster kojim se vrši uključenje glavnog napajanja. Bilo kakav defekt glavnog napajanja, ili nestanak ulaznog napona imaće za posledicu automatsko isključenje glavnog modula i uključenje rezervnog. Prelaz se vrši bez prekida napojne funkcije. 21

Diplomski rad Potrošač se potom može neograničeno vreme napajati iz rezervnog napojnog modula. Moduli se mogu napajati iz istog izvora ili iz različitih (dve akumulatorske baterije npr.).

3.1. Karakteristike
Moduli se odlikuju jednostavnim principom koji obezbeđuje visoku pouzdanost zatim visokim koeficijentom korisnog dejstva a time i malim opterećenjem komponenti. Pored toga poseduju zaštitu od pogrešnog polariteta ulaznog napona, zaštitu od preopterećenja strujnim limitom, zaštitu od previsokog izlaznog napona. Moduli poseduju filter za smanjenje smetnji u napojnom vodu, a obezbeđuju i potpuno galvansko odvajanje ulaznih i izlaznih napona, uz dobra izolaciona svojstva.

3.2. Tehnički podaci
Ulazni napon: 24, 48, 60, 110, 220 V DC – 25% do +30% Izlazni naponi: ±5 V; ±12, + 15 + 24 Stabilizacija Pozitivni izlazni napon ukupno ± 1% Negativni izlazni napon ukupno ± 5% Talasnost kod In 0,1% Izlazna snaga Vreme regulacije: Kod promene opterećenja 10% do 90%; 1 ms 5 – 50 V

Kod promene ulaznih napona -25% do +30%; 0,5 ms Stepen korisnog dejstva Strujno ograničenje Dozvoljen stepen nesimetrije opterećenja Izolacioni napon 0,85 kod Inom kod Pn i 0,75 Un 50% 2 kV 22

Diplomski rad Temperatura okoline po zahtevu Ispitni napon (IEC 255) - VN - inpulsno - VF 2 kV, 50 Hz; 1 min 5 kV; 1,2/50 µs; 0,5 J 2,5 kV; 1 MHz; 400 imp/s; 2 s -5 C do +40 C -10 C do +50 C

23

Diplomski rad

4. Statički prekostrujni relei MI 4.1. Namena
Prekostrujni relei tipa MI izrađeni su u statičkoj izradi u moduliranom sistemu, što omogućava ovo kombinovanje sa ostalim zaštitama. Namena im je da vrše selektivnu zaštitu vazdušnih i kablovskih vodova srednjeg i visokog napona generatora, motora većih snaga i transformatora od preopterećenja i kratkih spojeva. Prekostrujni relei MI realizovani su sa nezavisnim ili inverznim strujno – vremenskim karakteristikama. Izrađuju se u jednofaznoj, dvofaznoj ili trofaznoj izradi. Zemljospojni član upotrebljava se u sistemima sa direktno ili indirektno uzemljenim zvezdištem.

4.2. Opis rada
Preko ulaznog strujnog transformatora i ispravljača dobija se naponska veličina koja se poredi sa referentnim naponom. U trenutku kada dovedeni napon po veličini pređe referentni napon, kod prekostrujnog člana proradi pobudni rele. Istovremeno, aktivira se vremenski član koji može biti sa nezavisnom ili strujno – zavisnom vremenskom karakteristikom. Posle isteka podešenog vremena proradi izlazni rele. Isto tako, kada dovedeni napon po veličini pređe referentni napon kratkospojnog člana, trenutno proradi izlazni rele. Princip rada jednofaznih i trofaznih prekostrujnih relea je isti, s tim što se kod trofaznih relea u kolu dobija napon koji je proporcionalan najvećoj od tri struje. Kada proradi pobudni ili izlazni rele aktivira se svetlosni indikator. Kvitiranje indikatora vrši se tasterom. Sličnom prekostrujnom članu radi i zemljospojni član. Princip rada je prikazan na blok šemama.

4.3. Osobine
Prekostrujni relei tipa MI rade za napajanje iz posebnog izvora pomoćnog napajanja od 24 do 220 V DC, ili sa autonomnim napajanjem iz merne struje.

24

Diplomski rad

4.4. Prekostrujni član
U standardnoj izradi zaštita od preopterećenja je kontinualno podesiva u opsegu od 0,6 In do 1,8 In u odnosu na dopušteno prekoračenje ulazne nominalne struje. Delovanje relea preopterećenja je zavisno od podešenog vremena u granicama od (0,2 – 6 ) s, nakon čega dolazi do aktiviranja izlaznog relea. Područje podešavanja transformatora je: za: za: In = 1 A In = 5 A od zavisnosti od sekundarne struje mernog

0,6 do 1,8 A 3 do 9 A

4.5. Kratkospojni član
Zaštita od kratkog spoja je kontinualno podesiva u opsegu od 4 In do 10 In. Kad struja dostigne podešenu vrednost rele praktično trenutno deluje.

25

Diplomski rad Područje podešavanja transformatora je: za: za: In = 1 A In = 5 A u zavisnosti od sekundarne struje mernog

4 do 10 A 20 do 50 A

26

Diplomski rad

5. TEHNIČKI PODACI ZA TS 35/10 kV
5.1. Postrojenje 35 kV
Postrojenje 35 kV predviđeno je za unutrašnju montažu, sa jednim sistemom sabirnica, sa 6 dozidnih ćelija: - 3 dalekovodne - 2 transformatorske - 1 merna ćelija Kompletno je opremljena jedna transformatorska merna ćelija. , jedna dalekovodna i

Priključenje trafostanice iz pravca TS 110/35/10 je nadzemno.

5.2. Postrojenje 10 kV
Postrojenje 10 kV predviđeno je za unutrašnju montažu sa jednim sistemom sabirnica sa 8 ćelija: - 2 transformatorske, - 1 merna ćelija i ćelija kućnog transformatora, - 5 izvodnih ćelija U prvoj etapi oprema se: - 1 transformatorska, - 1 merna ćelija i ćelija kućnog transformatora, - 4 izvodne ćelije. Ćelije su tipske, dozidne, sa pristupom opremi sa prednje strane.

5.3. Zaštita
Zaštitu predvideti u skladu sa tehničkim preporukama TP-4 EPS-Direkcije za distribuciju. Zaštitu predvideti u modularnom izvođenju i smestiti je u komandnu pristoriju u slobodnostojeće komandno relejne ormane. Komandno relejne ormane predvideti sa pomoćnom pločom za smeštaj razvoda jednosmernog napona i obrtnim ramom za smeštaj zaštitinih rekova. Na prednjim vratima komandno relejnog ormana predvideti slepu šemu. 27

Diplomski rad

5.4. Merenje
Predvideti merenje tri fazna i tri međufazna napona na sabirnicama 10 kV pomoću jednog voltmetra i voltmetarske preklopke smeštene na prednjim vratima KRO. Merenje struje predvideti u svim izvodnim i trafo ćelijama pomoću ampermetra sa trenutnom i maksimalnom kazaljkom smeštenim na prednjim vratima KRO.

5.5. Komanda i signalizacija
Predvidetu komandu i signalizaciju položaja prekidača komandno potvrdnim prekidačem smeštenim na prednjim vratima KRO. Siganlizaciju položaja rastavljača izvesti indikatorima položaja na prednjim vratima KRO.

5.6. Komando-signalni kablovi
Predvideti izradu novih šema veza u skladu sa promenjenim zahtevima investitora. Kablovi su tipa RR00 i PP41 sa potrebnim brojem žila.

28

Diplomski rad

6. NAČIN OZNAČAVANJA U ELEKTRIČNIM ŠEMAMA
Označavanje u šemama delovanja i šemama vezivanja je u skladu sa preporukama IEC-a i JUS-a.

6.1. OZNAČAVANJE STRUJNIH KRUGOVA
Oznake strujnih krugova su urađene u skladu sa publikacijama JUS NA 9. 002/1982.god. i IEC 455/1973.god. 6.1.1. Jednosmerna struja L+ Lpozitivni pol negativni pol

Komandne šine i komandni krugovi LA + /LA LA1 - /LA1 LA1L + /LA1L LA1D + /LA1D LA2 + /LA2 LA3 + /LA3 LA4 + /LA4 LA5 + /LA5 LC + /LC LSP + /LSP LSPL + /LSPL LSA + /LSA LSAL + /LSAL LSAD + /LSAD LST + LP + /LP LR + /LR Napon zaštitnih i upravljačkih kola Napon zaštitnih kola Napon za lokalno komandovanje Napon za daljinsko komandovanje Napon za zaštitu sabirnica Napon za upravljanje prekidačem snage preko rezervnog kalema Napon za automatiku regulacije napona transformatora snage Napon za zaštitu dobijen iz kondezatorskog sklopnog uređaja Napon za režim rada "lokalno-daljinski" Napon za signalizaciju položaja aparata Napon za lokalnu signalizaciju položaja aparata Napon za signalizaciju alarma Napon za lokalnu signalizaciju alarma Napon za daljinsku signalizaciju alarma Napon za signalizaciju treperavim svetlom Napon motornih pogona prekidača Napon motornih pogona rastavljača

29

Diplomski rad 6.1.2. Naizmenična struja L1 L2 L3 N PE PU PEN E Faza 1 (faza R) Faza 2 (faza S) Faza 3 (faza T) Neutralni provodnik Zaštitni provodnik Zaštitni provodnik neuzemljen Zaštitni provodnik sa zaštitnom funkcijom Masa

Komandne šine i komandni krugovi L1A, L2A, L3A/PEN L1N, L2N, L3N/PEN L1SA, L2SA, L3SA/PEN L1SAL/PEN L1P, L2P, L3P/PEN L1R, L2R, L3R/PEN L1G, L2G, L3G/PEN L1U, L2U, L3U/PEN Naponi za zaštitu i upravljanje Merni naponi sa naponskih mernih transformatora Naponi signalizacije alarma Naponi za lokalnu signalizaciju alarma Naponi motornih pogona prekidača Naponi motornih pogona rastavljača Naponi za grejanje Naponi za utičnice i osvetljenje

6.2. OZNAČAVANJE OPREME, UREĐAJA I ELEMENATA
Oznake opreme, uređaja i elemenata date su u skladu sa JUS NA3.75/1985.god., JUS N.S3.003/1985.god. IEC 750/1983.god. i IEC 2042/1983.god. Potpuna oznaka sadrži četiri grupe znakova: - grupa 1: postrojenja - grupa 2: - grupa 3: - grupa 4: = označava postrojenje ili deo + označava mesto ugradnje - označava pojedine elemente i funkcionalne sklopove : označava stezaljke aparata

30

Diplomski rad 6.2.1. Označavanje postrojenja =C =D =E =H =I =K =L =N Postrojenje 400 kV Postrojenje 220 kV Postrojenje 110 kV Postrojenje 35 kV Postrojenje 20 kV Postrojenje 10 kV Postrojenje 6 kV Postrojenje 0,4 kV

6.2.2. Označavanje mesta ugradnje uređaja +ON +OJ +U +UE, +UH,+UI, + Uk +UN, + UJ +UA +W +WE, +WH, +WI, =WK +Z +ZE, +ZH, +ZI, +ZK +ZR +ZV +ZT +OM +OA +OPS +OKS +RTU +SO +JG Orman razvoda naizmeničnog napona sopstvene potrošnje Orman razvoda jednosmernog napona sopstvene potrošnje Komandna tabla Komandna tabla; polja 110, 35, 20, 10 kV Komandna tabla - polja razvoda naizmeničnog i jednosmernog napona sopstvene potrošnje Komandna tabla - polje alarmne signalizacije Relejni orman, relejni stalak Relejni orman, stalak; polja 110, 35, 20, 10 kV Orman u polju postrojenja, orman ćelije Orman u polju, orman ćelije; deo za 110kV, 35kV, 20kV, 10 kV Orman regulacije Orman hlađenja Orman naponskih transformatora Orman merenja Orman alarma Orman prilagođenja signala Orman daljinske komande i indikacije Krajnja daljinska stanica Ormarić protivpožarne zaštite i signalizacije ulaska u objekat Ormarić pri aku bateriji 31

Diplomski rad 6.2 .3. Označavanje elemenata A B Sklop, podsklop. Pojačano magnetno pojačalo, laser,štampano kolo. Pretvarači neelektričnih veličina u električne i obrnuto. Termoelektrični senzor, termoćelija, fotoćelija, zvučnik, mikrofon i sl. Kondezatori. C10C29 C30C39 D Kondezatorske baterije Kondezatori i ostali kapaciteti Uređaji sa memorijom, binarni elementi. Digitalna integrisana kola i uređaji, bistabilni elementi Razno. Uređaji za osvetljenje, za grejanje i svi ostali koji nisu ovde obuhvaćeni Grejači Jednofazna utičnica Trofazna utičnica Zaštitni uređaji Prekostrujna zaštita Kratkospojna zaštita Zemljospojna zaštita Prekostrujna + kratkospojna zaštita Prekostrujna + zemljospojna zaštita Prekostrujna + kratkospojna + zemljospojna zaštita Diferencijalna zaštita Distantna zaštita Prenaponska zaštita Podnaponska zaštita Podfrekventna zaštita Tropolni automatski ponovni uklop Jednopolni automatski ponovni uklop 32

C

E E10E19 E20 E21 F F10-F12 F13-F14 F15-F17 F18-F20 F21-F23 F24-F26 F27-F28 F29-F30 F31-F32 F33-F34 F35-F36 F37-F38 F30-F40

Diplomski rad F40-F41 F45 F46 F47 F48 F51-F54 F55-F60 F60-F69 F70-F85 F86 F87 F90-F99 G G10G19 H H10H19 H20H25 H31 H32 H41 H42 H51H53 H51H99 K K10K15 K16K19 K20K39 K40K49 K50Jednopolni+tropolni automatski ponovni uklop Buholc zaštita Kontaktni termometar Termička slika Termostat Jednopolni automatski zaštitni prekidač Dvopolni automatski zaštitni prekidač Tropolni automatski zaštitni prekidač Niskonaponski osigurač Osigurač sa slepim patronom Odvodnik prenapona Ostale zaštite Generatori. Rotacioni generator, rotacioni pretvarač frekvencije, baterija, uređaj za dobijanje struje, oscilator i sl. Aku-baterije Signalni uređaji. Optički i akustični indikatori Signalna sijalica Signalni tablo Pokazivač položaja prekidača Pokazivač položaja rastavljača Truba Zvono Brojač impulsa Ostali signalni uređaji Relejni, kontaktori. Pomoćni rele, pomoćni kontaktor, vremenski rele i sl. Kontaktor snage Pomoćni kontaktor Pomoćni rele Vremenski rele Rele za treperavo svetlo 33

Diplomski rad K52 K53K54 K55K56 K60K69 K70K71 K90K99 L Rele za trubu Rele za zvono Signalno relejna kombinacija Foto rele Ostali relei i relejne kombinacije

Induktiviteti L10-L15 Prigušnica L20-L25 Induktivni otpor L90-L99 Ostali induktiviteti Motori Analogni elementi. Operaciono pojačalo, analogno digitalni uređaji Merni uređaji. Merni uređaji za indikaciju,registrovanje,sat i i sl. Ampermetar Voltmetar Vatmetar Varmetar Frekvencmetar Brojilo aktivne energije Brojilo reaktivne energije Brojilo aktivne+reaktivne energije Sumarno brojilo Uklopni sat 34

M N P P01P15 P16P25 P26P35 P36P45 P76 P46P55 P56P65 P66P75 P77P80 P81P84

Diplomski rad P85P86 P86P87 P90P99 Q Q00 Q000 Q004 Q008 Q01 Q11 Q12 Q13 Q21Q24 Q91Q93 Q81Q85 Q86Q89 R R10R15 R30R34 R90R99 S S01S19 S20S25 S26S30 S31S69 S90Instrument za merenje temperature Instrumentza pokazivawe položaja regulacione sklopke Ostali pokazni uređaji Rasklopni aparati. Prekidač, rastavljač, rastavna sklopka Prekidač Prekidač u fazi 0 Prekidač u fazi 4 Prekidač u fazi 8 Rastavljač snage Sabirnički rastavljač sistema I Sabirnički rastavljač sistema II Rastavljač pomoćnih sabirnica Podužni rastavljač Izlazni rastavljač Noževi za uzemljenje Rastavljač za uzemljenje neutralne tračke transformatora Otpornici. Promenljivi otpornik, potenciometar,šant ,termistor Otpornik za uzemljenje neutralne tačke transformatora Šant za ampermetre Ostali otpornici Sklopke birači. Taster, komandno potvrdni prekidač,preklopka,brojač Taster Komandno potvrdni prekidač Voltmetarska preklopka Jednopolne i višepolne grebenaste sklopke Ostale preklopke 35

Diplomski rad S99 T T40-T49 T50-T59 T10 T14 T18 T12 T13 T11 T15-T17 T20 T24 T28 T21-T23 T25-T27 T90-T99 U U10U19 U20U24 U25U29 U30U39 U40U49 U50U59 U60U69 U90U99 V V10V29 V90V99 Transformatori Energetski transformator Transformator za sopstvenu potrošnju Strujni transformator u fazi 0 Strujni transformator u fazi 4 Strujni transformator u fazi 8 Strujni transformator za kazansku zaštitu Strujni transformator za zaštitu otpora za uzemljenje neutralne tačke Obuhvatni kablovski transformator Ostali strujni transformatori Naponski transformator u fazi 0 Naponski transformator u fazi 4 Naponski transformator u fazi 8 Naponski transformator izme|u faza Ostali naponski transformatori Ostali transformatori Modulatori, pretvarači. Diskriminator, demodulator,invertor, konvertor, koder. Ispravljač Pretvarač jednosmernog napona u naizmenični Pretvarač jednosmernog napona u odgovarajući jednosmerni Merni pretvarač struje Merni pretvarač struje Merni pretvarač aktivne snage Merni pretvarač reaktivne snage Ostali pretvarači Poluprovodnici, elektronske cevi. Dioda, tranzistor, tiristor, elektronska cev, gasna cev Ispravljačka dioda Ostalo 36

Diplomski rad W X X1-X9 Y Y11 Y10 Y20 Z Prenosni putevi, antene, vodovi. Stezaljke, konektori. Ispitna utičnica, redna stezaljka,regleta,spojnica stezaljka, regleta, spojnica Redna letva Mehanički uređaji na elektrišni pogon. Kočnica, kvačilo, pneumatski ventil, kalem za uključenje,kalem za isključenje Kalem za uključenje prekidača Kalem za isključenje prekidača Rezervni kalem za isključenje prekidača Elementi za ograničenje, limiteri, filteri i kompenzatori

37

Diplomski rad 6.2.5. Primer označavanja =K2 +WK1 -F17 :6 Stezaljka broj 6 Zemljospojni rele Relejni orman br.1 Polje 10kV br.2

+OPS -X1 :10 Stezaljka broj 10 Redna letva broj 10 Orman prilagođavanja signala

Kod obeležavanja uređaja pojedina grupa oznake može da izostane, ali se uvek stavlja odgovarajući znak (=, +, -, :) čime se izbegava zabuna pri upotrebi jednakih oznaka u pojedinim grupama.

38

Diplomski rad

7. Zaključak
Zaštita transformatora predviđena je u skladu sa tehničkim preporukama TP – 4 EPS – Direkcije za distribuciju električne energije iz 2001 godine; TP – 5 (1997); TP – 6 (1998). Zaštita je predviđena u modularnom izvođenju i ista će se montirati u ‘’REKOVE’’ koji će se smestiti na relejne stalke. Relejni stalci sa zaštitom montiraće se u komandnoj sali trafostanice 35/10 kV. Module zaštite izvesti sa odgovarajućim ‘’’VRAP’’ provodnicima. Sav materijal koji se ugrađuje mora odgovarati našim standardima i biti prvoklasnog kvaliteta.

39

Diplomski rad

Literatura:

-

PROSPEKTI I PREPORUKE ‘’MINEL’’ AUTOMATIKE PRAVILNIK O TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTROENERGET– SKA POSTRAOJENJA NAZIVNOG NAPONA 1000 V (‘’SULŽBENI LIST SFRJ br. 4/74)

-

TEHNIČKE PREPORUKE TP-4a, TP-4b VISOKONAPONSKA JUS PROPISI PRAVILNIK O TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA ZAŠTITU OBJEKTA OD ATMOSFERSKOG PRAŽNJENJA (‘’SLUŽBENI LIST SRJ br.11/96) RASKLOPNA POSTROJENJA –

HRVOJE POŽAR

40

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->