ISHRANA BOLESNIKA, IX nedelja Prof.

dr Mirko Rosić

Terapijska ishrana (terapijska dijeta ili medicinska terapijska ishrana) – (def.) predstavlja definisanu ulogu hrane u tretmanu razliĉitih bolesti i drugih poremećaja zdravstvenog stanja. Terapijska ishrana podrazumeva i izmenu i prilagoĊavanje normalne (osnovne) ishrane trenutnim potrebema pojedinca u terapijske svrhe.

Razlozi za primenu medicinske terapijske ishrane su: • • • • • • održavanje i poboljšavanje nutritivnog statusa, ispravljanje kliniĉkih i subkliniĉkih nutritivnih nedostataka, održavanje, smanjenje ili povećanje telesne mase, smanjenje opterećenja pojedinih organa i organskih sistema, eliminisanje sastojaka hrane koji izazivaju alergijske reakcije, prilagoĊavanje normalne ishrane mogućnostima organizma da prihvati, metaboliše i eliminiše pojedine sastojke hrane i druge supstance.

izmene vezane razvoj osnovne bolesti. posebni afiniteti ili odbojnost prema pojedinim vrstama hrane. snimanja. • kliniĉkog nalaza (pregled. merenja. dopunska dijagnostika) • laboratorijskih analiza. . testovi. alergije na hranu. Plan ishrane pacijent može nastaviti da samostalno (ili uz asistenciju) primenjuje i van bolnice.Ishrana se u bolniĉkim uslovima obavlja na osnovu plana israne koji sastavljaju struĉnjaci na osnovu prethodno definisanog nutritivnog statusa uz korišćenje: • podataka koje dobiju od pacijenta. Tokom sprovoĊenja plana ishrane se kontinuirano prate svi relevantni parametri definisani na poĉetku bolniĉkog tretmana. promene telesne mase i sliĉno). kao i izmene koje mogu nastati usled (moguće) interakcije izmeĊu terapijske dijete i same (osnovne) terapije. njegovih ĉlanova porodice ili odgovarajuće medicinske dokumentacije (navike u vezi sa ishranom.

odgovara normalnoj ishrani iz koje su eliminasana vlakna biljnog i životinjskog porekla (teško se vare) 4. kućna.unos hranljivih materija u obliku bistrih rastvora koji ne iritiraju.Osnovna bolnička dijeta (standardna. regularna ili puna dijeta) – predstavlja osnovu svih terapijskih režima ishrane.dodavanje voćnih sokova i (ako se primenjuje duže od 48 sati) dodataka za povećanje sadržaja proteina i podizanje kalorijske vrednosti 3. generalna. puna tečna dijeta . čista tečna dijeta . osnovna dijeta . ne stvaraju gasove i nemaju metaboliĉke rezidue.sva lako svarljiva hrana . meka ishrana . laka regularna dijeta – postepeno uvoĊenje ĉvrste hrane 5. Osnovna bolniĉka dijeta može imati razliĉite oblike (prema potrebama bolesnika). mineralima i vitaminima 2. Posle hirurške intervencije se primenjuje: 1. Ova dijeta obezbeĊuje 400-500 kalorija dnevno i (pored kalorija) deficijentna je u proteinima. Pr.

povećava ili smanjuje koliĉina pojedinih sastojaka hrane. stvaranje gasova).menjaju se samo koliĉine pojedinih sastojaka hrane ili ukupna kalorijska vrednost . Izmene koje pretvaraju osnovnu bolniĉku dijetu u terapijsku dijetu mogu biti: • kvalitativne . povećava ili smanjuje koliĉina vlakana koja se unose hranom. Naziv terapijske dijete se definiše prema vrsti modifikacije osnovne bolniĉke dijete koja podrazumeva tretman takvog pacijenta.Osnovna bolniĉka dijeta se pretvara u specifiĉnu terapijsku dijetu tako što se: • • • • • povećava ili smanjuje energetska vrednost dijete. menja broj i koliĉina obroka u toku dana.menja se vrsta hrane (ili njena konzistencija) • kvantitativne . iz ishrane iskljuĉuju namirnice koje izazivaju odreĊene reakcije (alergije.

Kvalitativne modifikacije osnovne bolničke dijete: – – – dijeta bez laktoze. ishrana preko sonde. dijeta bez glutena. mehanička meka dijeta. koja se primenjuje kod pacijenata koji zbog patoloških izmena u usnoj duplji nisu u mogućnosti da u ustima obraĊuju ĉvrstu hranu. – . koja se primenjuje kod pacijenata koji boluju od celijaĉne bolesti. koja se primenjuje kod pacijenata kod kojih je neophodno premostiti odreĊene delove digestivnog trakta i izbeći njihov kontakt sa hranom. koja se primenjuje kod pacijenata kojima nedostaju enzimi za metabolisanje mleĉnog šećera.

Kvantitativne modifikacije osnovne bolničke dijete: • • • • dijete sa izmenjenim unosom ugljenih hidrata dijete sa izmenjenim unosom masti dijete sa izmenjenim unosom proteina dijete sa izmenjenim unosom minerala i elektrolita .

Dijete sa izmenjenim unosom ugljenih hidrata: • damping-sindrom dijeta . gde se smanjuje unos koncentrovanih šećera i teĉnosti u cilju spreĉavanja brzog pražnjenja u tanko crevo i nastanak proliva • dijabetička dijeta .primenjuje se kod obolelih šećerne bolesti po individualnim potrebama sa ciljem održavanja normalne koncentracije glukoze u krvi (kontroliše se i energetski unos.primenjuje se kod pacijenata posle hiruških intervencija na želucu (gastrektomija. kao i unos masti) • dijeta sa malo šećera i dosta proteina .primenjuje se kod osoba obolelih od reaktivne hipoglikemije sa ciljem da se spreĉe velike dnevne oscilacije koncentracije glukoze u krvi . želudaĉni bypass).

10% proteina i 5% ugljenih hidrata) .primenjuje se kod obolelih od epilepsije (85% masti.primenjuje se kod osoba sa aterosklerozom i/ili povećanom koncentracijom holesterola u krvi • dijeta sa povećanim unosom masti .primenjuje se u cilju smanjenja telesne mase (smanjuje se unos masti i/ili ugljenih hidrata) • dijeta sa smanjenim unosom masti .Dijete sa izmenjenim unosom masti: • niskokalorijska dijeta . pankreasa i žuĉne kesice (40-50g masti dnevno) • dijeta sa kontrolisanim unosom masti i niskim sadržajem holesterola .primenjuje se u cilju povećanja telesne mase uz maksimalni udeo masti u dnevnom energetskom unosu od 35-40% • ketogena dijeta .primenjuje se kod osoba sa bolestima jetre.

primenjuje se kod pacijenata koji u leĉenju depresije koriste terapiju sa MAO (monoamino oksidaza) inhibitorima • dijeta sa povećanim unosom proteina .primenjuje se kod pacijenata sa hepatiĉnom komom ili hroniĉnom uremijom (0.Dijete sa izmenjenim unosom proteina: • dijeta sa smanjenim unosom proteina .primenjuje se kod pacijenata gde je potrebno smanjiti koncentraciju ureje u krvi • dijeta sa smanjenim unosom tiramina .8g proteina na kg telesne mase dnevno) • dijeta sa smanjenim unosom fenilalanina . kod nefroza.primenjuje se kod pacijenata gde je potrebno nadoknaditi proteine (u postoperativnom oporavku.primenjuje se kod pacijenata gde postoji sumnja na fenilketonuriju (nasledni deficit metabolizma aminokiseline fenilalanina) • dijeta sa smanjenim unosom purina . opekotina i nekih anemija) .

primenjuje se kod pacijenata sa anemijom uz nedostatak gvožĊa (primer su hemoragijske anemije) – visoko-vitaminska dijeta .Dijete sa izmenjenim unosom minerala i elektrolita: – dijeta sa smanjenim unosom natrijuma .primenjuje se kod pacijenata sa rahitisom.primenjuje se kod pacijenata sa Adisonovom bolešću – dijeta sa smanjenim unosom kalijuma . bolestima bubrega (sa razvojem edema) i bolestima jetre (ciroza sa ascitom) – dijeta sa povećanim unosom natrijuma .primenjuje se kod pacijenata koji koriste diuretsku terapiju – dijeta sa smanjenim unosom bakra . hipertenzija).primenjuje se kod pacijenata sa deficitom jedne ili više vrsta vitamina .primenjuje se kod pacijenata sa kardivaskularnim bolestima (srĉana insuficijencija.primenjuje se kod pacijenata sa Vilsonovom bolešću – dijeta sa povećanim unosom kalcijuma i fosfora . osteomalacijom i kod tetanija (grĉevi mišića) – dijeta sa povećanim unosom gvožđa .primenjuje se kod pacijenata sa bolestima bubrega – dijeta sa povećanim unosom kalijuma .

ISHRANA OBOLELIH OD KARDIOVASKULARNIH BOLESTI Kardiovaskularne bolesti (KVB) su bolesti srca i krvnih sudova. . Najĉešća kardiovaskularna oboljenja: • hipertenzija (povišeni krvni pritisak) • cerebrovaskularni insult (šlog) • arterioskleroza (proces izmene zidova arterija) Kardiovaskularne bolesti su najĉešći uzrok smrti u visoko razvijenim zemljama.

dijastolni pritisak veći od 90 mmHg) pušenje šećerna bolest podatak da u porodici postoji prerana koronarna bolest (Nacionalni program za prouĉavanje holesterola SAD): Lista negativnih faktora rizika za nastanak koronarne bolesti • visok HDL holesterol (veći od 60mg/dl) !!! . ili odsustvo estrogenske supstitucione terapije) smanjenje HDL lipoproteiskog holesterola u krvi do vrednosti od 35mg/dl (ili manje) povišen krvni pritisak (sistolni pritisak veći od 140 mmHg.Lista pozitivnih faktora rizika za nastanak koronarne bolesti (Nacionalni program za prouĉavanje holesterola SAD): • • • • • • • • • povećanje koncentracije ukupnog holesterola u krvi do vrednosti od 240mg/dl (ili veće) povećanje LDL lipoproteiskog holesterola u krvi do vrednosti od 160mg/dl (ili veće) 45 godina starosti (i više) za muškarce 55 godina starosti (i više) za žene (ili rana menopauza.

bakar. magnezijum) . beta-karoten) i oligoelemenata (selen.Osnovni principi ishrane u prevenciji i tretmanu KVB (AHA -Ameriĉka asocijacija za srce): • • ukupan dnevni unos masti ne sme da preĊe 25-30% ukupnog dnevnog energetskog unosa dnevni unos zasićenih masnih kiselina ne sme da preĊe 7% ukupnog dnevnog energetskog unosa dnevni unos polinezasićenih masnih kiselina do 10% ukupnog dnevnog energetskog unosa (preporuĉuju se omega-3-masne kiseline) dnevni unos mononezasićenih masnih kiselina treba da bude do 20% dnevni unos holesterola treba da bude manji od 200mg dnevni unos natrijuma mora da bude manji od 2400mg • • • • Ovim preprukama treba dodati i : • • • potrebu smanjenja telesne mase do preporuĉenih vrednosti (važi za gojazne osobe) ishranu bogatu namirnicama koje sadrže dosta vlakana povećan unos antioksidantnih vitamina (vitamin C. cink. hrom. vitamin E.

• Fiziĉka aktivnost predstavlja znaĉajnu komponentu u regulisanju i održavanju odgovarajuće telesne mase (gojaznost je jedan od osnovnih faktora rizika kod KVB).FIZIĈKA AKTIVNOST KOD OBOLELIH OD KARDIOVASKULARNIH BOLESTI • Da bi se postigli zadovoljavajući rezultati u prevenciji KVB potrebno je da se opisani režim ishrane primenjuje paralelno sa odgovarajućom fiziĉkom aktivnošću (najmanje 200kcal/dan). • Ukoliko je kardiovaskularna bolest već poĉela fiziĉka aktivnost se mora definisati (intenzitet i uĉestalost) od strane lekara i prilagoditi trenutnom stanju kardiovaskularnog sistema bolesnika. . • Adekvatna fiziĉka aktivnost (aerobna) dovodi do popravljanja biohemijskih parametara u krvi (korekcija lipidnog statusa).

Pored poremećaja metabolizma ugljenih hidrata. • • • • • • U šećernoj bolesti se mogu razviti teške komplikacije: hipertenzija šlog oboljenja srca oboljenja bubrega slepilo oštećenja perifernih nerava i krvnih sudova .ISHRANA OBOLELIH OD ŠEĆERNE BOLESTI Šećerna bolest (diabetes mellitus) predstavlja ozbiljan metaboliĉki poremećaj koji podrazumeva promenu (smanjenje) utilizacije ugljenih hidrata i njihovog krajnjeg produkta – glukoze (krvni šećer). u šećernoj bolesti dolazi do nastanka teških poremećaja metabolizma belanĉevina i masti.

odgovarajuće terapijske dijete i adekvatne fiziĉke aktivnosti. • pacijenti sa tipom 1 dijabetesa ĉine 5-10% od ukupnog broja obolelih od dijabetesa .TIPOVI ŠEĆERNE BOLESTI Tip 1 šećerne bolesti (insulin-zavisni dijabetes .neophodna je primena insulina) • javlja se u mlaĊoj životnoj dobi (obiĉno pre tridesete godine) pa zove i juvenilni dijabetes • smatra se da nasledni faktor povećava rizik za nastanak bolesti • poĉetak bolesti verovatno uzrokuje neka virusna infekcija u mladosti koja dovodi teškog oštećenja beta-ćelija u endokrinom pankreasu • potpuni (ili gotovo potpuni) prestanak stvaranja insulina u organizmu. što za posledicu ima pojavu hiperglikemije (povećanje koncentracije glukoze u krvi iznad fizioloških granica • tretman pacijenata koji boluju od tipa 1 dijabetesa je baziran na kombinaciji kontinuirane insulinske terapije.

pogotovo ako je udružen sa steĉenim faktorima rizika – (1) gojaznošću.Tip 2 šećerne bolesti (insulin-nezavisni dijabetes . može nastati i kod mlaĊih ljudi) sve ĉešće se javlja kod osoba ženskog pola nasledni faktor stvara preduslove za nastanak i ovog tipa bolesti. minerale i oligoelemente. uz smanjenje telesne mase lekovi (oralna hipoglikemijska terapija i injekcije insulina) se primenjuju tek ako poĉetni tretman ne reguliše glikemiju pacijenti sa tipom 2 dijabetesa ĉine preko 90% od ukupnog broja obolelih od dijabetesa • • • • . normalna ili smanjena hiperglikemija ne nastaje zbog smanjenog stvaranja insulina već zbog povećane rezistencije ćelija perifernih tkiva na insulin javlja se u starijoj životnoj dobi (obiĉno posle ĉetrdesete godine. i (3) slabom fiziĉkom aktivnošću razvoj znakova i simptoma je ĉesto vrlo spor (bolest se ne utvrdi pre nastanka komplikacija) tretman pacijenata je baziran na kombinaciji odgovarajuće terapijske dijete i adekvatne fiziĉke aktivnosti. (2) ishranom sa viškom masti i šećera i manjkom dijetetskih vlakana.nije uvek neophodna primena insulina) • • • • • produkcija insulina u endokrinom pankreasu može biti povećana (hiperinsulinemija).

Pored osnovnih navedenih tipova šećerne bolesti postoje i stanja koja se ne mogu uvrstiti u osnovnu klasifikaciju: • dijabetes koji se javlja kod mladih (MODY) koji nastaje kod mladih osoba (po ĉemu podseća na tip 1) dok po kliniĉkim manifestacijama liĉi na tip 2 dijabetesa • dijabetes koji se javlja u trudnoći (GDM) koji nastaje kod trudnica u kasnim fazama trudnoće i može indikovati primenu insulinske terapije do završetka trudnoće • smanjenje otklanjanja glukoze iz krvi (IFG) kada je koncentracija glukoze u krvi veća od 110 mg/dl što povećava verovatnoću nastanka oštećenja velikih krvnih sudova. .

terapija lekovima.svakodnevno • koncentracije ketonskih tela u krvi i mokraći (znak poremećaja metabilizma lipida usled nedostatka glukoze u ćelijama) svakodnevno • koncentracije hemoglobina A1C u krvi (vezuje glukozu) .svaka tri meseca • lipidnog statusa (trigliceridi.U cilju praćenja efekata terapijskog tretmana (terapijska dijeta. lipoproteini) – povremeno • koncentracije belanĉevina u mokraći . holesterol. fiziĉka aktivnost) kod pacijenata obolelih od šećerne bolesti se sprovodi kontinuirani monitoring koji podrazumeva kontrolu: • koncentracije glukoze u krvi i mokraći .

TERAPIJSKA DIJETA KOD OBOLELIH OD ŠEĆERNE BOLESTI Osnovni ciljevi terapijske dijete koja se primenjuje kod šećerne bolesti su: – održavanje optimalnog unosa nutritienata – spreĉavanje nastanka velikih kolebanja koncentracije glukoze u krvi (hipo i hiperglikemija) – spreĉavanje nastanka komplikacija šećerne bolesti .

se preporuĉuje postepeno smanjenje telesne mase kroz dnevnu redukciju energetskog unosa za 500 kalorija u odnosu na RDA standard (na ovaj naĉin se telesna masa smanjuje dinamikom od oko 2 kilograma meseĉno) • kod pacijenata sa tek otkrivenim tipom 1 dijabetesa je ponekad potrebno povećati telesnu masu na poĉetku terapije . koja se ĉešće javlja kod dijabetesa tipa 2.TERAPIJSKA DIJETA KOD OBOLELIH OD ŠEĆERNE BOLESTI a. kontrola ukupnog energetskog unosa • energetska vrednost dnevnog unosa hrane treba da odgovara RDA standardima za zdrave osobe (20-30 kalorija dnevno po kilogramu je dovoljno za održavanje telesne mase) • u sluĉaju gojaznosti (prekomerna telesna masa).

10-15 g/1000kcal (povrće.b. kontrola unosa ugljenih hidrata • • dobro komponovani obroci smanjuju velike promene koncentracije glukoze u krvi u toku dana .dodavanje (makar i malih koliĉina) belanĉevina u sastav obroka će znaĉajno usporiti varenje kompletnog obroka i spreĉiti nagli skok glikemije posle obroka preporuĉuje se da se ugljeni hidrati unose u obliku složenih šećera sa nižim glikemiĉkim indeksom i znaĉajnim sadržajem dijetetskih valakana .jedan od osnovnih ciljeva obroci koji se sastoje iskljuĉivo od ugljenih hidrata će dovesti do brzog povećanja glikemije jer se vare za manje od jednog sata . integralne žitarice) koji sadrže i veće koliĉine prirodnih antioksidanata i oligoelemenata (mogu biti korisni u prevenciji većeg broja hroniĉnih oboljenja) dnevni unos ugljenih hidrata kod dijabetiĉara treba da predstavlja 50-60% od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa kod pacijenata sa insulinskom terapijom se unos ugljenih hidrata mora uskladiti sa raspored primanja insulina (da bi se izbegla veliki padovi i povećanja koncentracije glukoze u unos prostih šećera (pre svega glukoze) ne treba zabraniti već dosta smanjiti i strogo kontrolisati • • • • .

8g/kg TM .c. potrebama za glukozom i lipidnom statusu bolesnika • preporuĉuje se povećanje unosa nezasićenih i smanjenje unosa zasićenih masnih kiselina c.1-1. kontrola unosa proteina • dnevni unos proteina treba da predstavlja 10-15% od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa (maksimalno 20%) .5 g/kg TM • u sluĉaju postojanja bubrežnih oboljenja dnevni unos proteina treba smanjiti na 0. kontrola unosa masti • dnevni unos masti u terapijskoj dijeti dijabetiĉara mora biti strogo kontrolisan (pogotovo kod dijabetesa tipa 2) zbog ĉinjenice da visok sadržaj masti u hrani dovodi do povećanja insulinske rezistencije • energetska vrednost dnevnog unosa masti treba da iznosi oko 25% od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa • odreĊivanje koliĉine i vrste masti se vrši individualno i to: prema telesnoj masi.

šlog i drugi manje ili više manifestni oblici razliĉitih komplikacija) • • • .dovodeći do smanjenja telesne mase (prvi faktor rizika) i snižavajući koncentraciju glukoze u krvi ispod kritiĉne granice. jer se dnevna doza insulina smanjuje i omogućava se povećan dnevni unos ugljenih hidrata. fiziĉka aktivnost (u kombinaciji sa terapijskom dijetom) može da omogući smanjenje ili (ĉak!) potpuni prekid uzimanja lekova i primanje insulina pozitivan efekat je manifestan i kod pacijenata koji nastavljaju sa insulinskom terapijom (tip 1 dijabetes). odgovarajuća fiziĉka aktivnost znaĉajno popravlja stanje bolesnika) pozitivan efekat fiziĉke aktivnosti je posebno je uoĉljiv kod pacijenata koji boluju od dijabetesa tipa 2 . a na osnovu detaljno obavljenih pregleda) – ovo naroĉito važi za pacijente koji nemaju prethodno regulisanu glikemiju (koncentracija glukoze u krvi veća od 240-300 mg/dl). kao i za pacijente kod kojih su već nastupile komplikacije šećerne bolesti (srĉani infarkt. potrebno je biti krajnje oprezan pri planiranju fiziĉkih aktivnosti kod bolesnika od šećerne bolesti (ovaj deo tretmana se mora sprovoditi uz saglasnost i po preporuci lekara.FIZIĈKA AKTIVNOST KOD OBOLELIH OD ŠEĆERNE BOLESTI • fiziĉka aktivnodt predstavlja integralnu komponentu tretmana kod bolesnika od šećerne bolesti (udružena sa dijetetskim i medikamentoznim tretmanom.

pretvara neaktivne oblike vitamina D u aktivne oblike i tako utiĉe na metabolizam kalcijuma i fosfora produkcija hormona . kalijum.. aminokiseline metaboliĉka uloga .ISHRANA OBOLELIH OD BOLESTI BUBREGA Bubrezi obavljaju ĉetiri osnovne funkcije u ljudskom organizmu: • eliminisanje pojedinih produkata metabolizma (detoksikacija i održavanje acido-bazne ravnoteže) – urea..stvaraju eritropoetin. vodonikovi joni. hormon koji stimuliše kostnu srž za stvaranje eritrocita • • • . reapsorpcija pojedinih produkata znaĉajnih za organizam natrijum. glukoza.

Terapijska dijeta bubrežnih bolesnika ima za cilj da se: • • poveća unos (korisnih) materija koje se gube iz organizma zbog smanjene bubrežne funkcije smanji unos (štetnih) materija koje se nakupljaju u organizmu zbog smanjene bubrežne funkcije koriguju metaboliĉki parametri koji imaju uticaj na funkcionalno stanje bubrega • .

u poslednje vreme se veći znaĉaj pridaje kvalitetu unetih proteina (meso. preporuĉuje se ograniĉenje unosa soli na 3 g dnevno (veće smanjenje unosa natrijuma bi moglo dovesti do pada arterijskog krvnog pritiska) . pa se željeni efekat postiže i bez povećanja ukupnog dnevnog unosa proteina (0. jaja.) prate se promene telesne mase i u sluĉaju njenog smanjenja postepeno se povećava dnevni energetski unos (u koracima od po 10%) sve do postizanja optimalne i stabilne telesne mase potrebni dnevni energetski unos kod dece obolele od nefrotskog sindroma je po pravilu veći nego kod odraslih (100 kcal/kg prema 25-50 kcal/kg TM) iako edem u nefrotskom sindromu ne nastaje zbog soli već zbog gubitka proteina. mleĉni proizvodi) nego njihovoj koliĉini.Nefrotski sindrom karakteriše gubitak glomerulske barijere koja spreĉava filtriranje proteina zbog ĉega dolazi do gubljenja znaĉajnih koliĉina proteina iz krvi mokraćom (što se manifestuje smanjenjem serumskih albumina) i nastanka otoka (edema).8g/kg t. • • • • • cilj koji se želi postići terapijskom dijetom kod bolesnika sa nefrotskim sindromom je pozitivni bilans azota (dnevni unos koji će biti veći od dnevnog gubitka proteina mokraćom).m.

dijabetes i hipertenzija. dislipidemija (povećanje koncentracije holesterola i triglicerida. uz smanjenje HDLholesterola). kao i održavanjem arterijskog pritiska u strogo kontrolisanim okvirima (125/75 mmHg) . kada su zapaljenjem zahvaćeni i tubuli nefrona). kao i odreĊeno umanjenje bubrežne funkcije (ponekad se u mokraći mogu pojaviti i proteini.ovo stanje karakteriše i pojava krvi u mokraći. nefritis) predstavlja grupu zapaljenskih bolesti bubrega koje nastaju na nivou glomerulula (deo bubrežnog nefrona – funkcionalne jedinice bubrega) . • na osnovu rezultata laboratorijskih analiza se vrši individualne korekcije osnovne dijete • moguće je blago smanjenje dnevnog unosa proteina i kalijuma • smanjen unos soli (NaCl) na 2-3 g dnevno može biti koristan korak u rešavanju problema povišenog arterijskog pritiska Dijabetička nefropatija (oštećenje bubrežne funkcije koje razvija u okviru šire kliniĉke slike šećerne bolesti) • je uzrok nastanka gotovo trećine sluĉajeva terminalne bubrežne bolesti. Osnovni cilj terapije je spreĉavanje nastanka ESRD kojoj obiĉno prethodi mikroalbuminurija (pojava proteina u mokraći 20-200 µg/min).Nefritički sindrom (glomerulonefritis. povećanje arterijskog krvnog pritiska. terpijska dijeta kod bolesnika ima za cilj zaustavljanje progresivnog smanjenja bubrežne funkcije pre nego nastupi ESRD što se postiže nutritivnom kontrolom osnovnog metaboliĉkog poremećaja – šećerne bolesti (održavanje normalne glikemije i lipidnog statusa).

.Hronična renalna insuficijencija • dnevni unos proteina se utvrĊuje individualno na osnovu laboratorijskih analiza (generalno se preporuĉuje dnevni unos od 0. a fosfora na 0.6-1. hiperholesterolemiju i hipertenziju) • dnevni unos kalijuma se ograniĉava na 1.8 g proteina po kilogramu telesne mase) • ukupan dnevni energetski unos potreban za održavanje telesne mase se postiže povećanim unosom masti i ugljenih hidrata (treba imati u vidu i dijabetes.2g • dnevni unos vode je ograniĉen na 500-1000ml (ako nema mokrenja) ili 500-1000ml plus dnevna koliĉina mokraće (raĉuna se i voda koja se izgubi na druge naĉine – povraćanje.. proliv.) .5-2g.

.

uglavnom poreklom iz mleka umesto iz mesa i jaja) • smanjen dnevni unos hleba • povećan unos voća Cisteinski kamen podrazumeva primenu terapijske dijete koja: • smanjuje kiselost mokraće • povećava dnevni unos vode (više od 4 l) .Nefrolitijaza Kalcijumoksalatni kamen (najĉešći oblik nefrolitijaze) podrazumeva primenu terapijske dijete koja omogućava: • umereno smanjenje dnevnog unosa kalcijuma (800-1200 mg) • smanjen unos oksalata • smanjen unos natrijuma (4-5g soli dnevno) • povećan dnevni unos magnezijuma Uratni kamen podrazumeva primenu terapijske dijete koja omogućava: • ograniĉen dnevni unos proteina (45-55g.

Oĉekivani deficit vitamina D. niacin.povećanje triglicerida (VLDL lipoproteini) u krvi uz održanje normalne koncentracije holesterola • terapijski tretman hiperlipidemije tipa IV podrazumeva dijetu sa smanjenim dnevnim unosom šećera. kao i drugih vitamina. renalne osteodistrofije. Davanje eritropoetina omogućava bolesnicima u ovoj fazi bolesti rešavanje problema smanjenog stvaranja eritrocita i (kod pacijenata koji ne boluju od šećerne bolesti) dovodi do usporavanja napredovanja bubrežne slabosti • u leĉenju ovog tipa anemije može biti korisna i nadoknada L-karnitina. c.Poremećaji nutritivnog statusa uzrokovani bolestima bubrega i njihovim lečenjem a. anemija koja nastaje kod hroniĉne bubrežne slabosti je posledica smanjenog stvaranja eritropoetina u bubrezima. kod hroniĉne bubrežne slabosti se javlja poseban oblik poremećaja lipidnog statusa koji se zove hiperlipidemija tip IV . koja nastaje usled povećanja serumske koncentracije fosfata. vitamin D. umerenim unosom nezasićenih masnih kiselina i velikim udelom namirnica bogatih vlaknima. poremećaji metabolizma proteina i ugljenih hidrata b. smanjenja serumske koncentracije kalcijuma i poslediĉnog povećanja produkcije parathormona • za nutritivnu terapiju renalne osteodistrofije se preporuĉuje se dijeta koja ima za cilj da koriguje nivo pomenutih parametara u krvi. d. gvožĊe) i smanjenja opšte metaboliĉke aktivnosti bubrega udružene sa povećanim gubitkom karnitina tokom same dijalize. grupe oboljenja koštanog sistema (osteomalacija – razmekšavanje kostiju i osteoporoza – smanjenje ĉvrstine kostiju). . Nadoknadom L-karnitina se postiže poboljšanje funkcije skeletnih mišića kod dijaliziranih pacijenata. hiperlipidemija tip IV. Deficit karnitina nastaje iz dva razloga: smanjenja koliĉine faktora neophodnih za njegovu sintezu (aminokiseline lizin i metionin. vitamin C. se nadoknaĊuje primenom suplemenata.

ISHRANA OBOLELIH OD BOLESTI GASTROINTESTINALNOG SISTEMA Bolesti usta i ždrela Zapaljenja u usnoj duplji se mogu javiti u obliku: gingivitisa (zapaljenje desni zuba). stomatitisa (zapaljenje sluznice usta). glositisa (zapaljenje sluznice jezika) i heiloze (zapaljenje i rascepi uglova usta) • preporuĉuje unos teĉne hrane bez kiselih sastojaka i jakih zaĉina (da bi smanjila iritacija sluznica) • hrana treba da bude visokog energetskog sadržaja sa velikom koliĉinom proteina • preporuĉuje se suplementacija vitamina i minerala .

Disfagija ( poremećaj gutanja) predstavlja zajedniĉku kliniĉku manifestaciju niza neuromuskularnih poremećaja koji mogu imati veoma razliĉite uzroke. .

• terapijska dijeta kod ovog poremećaja podrazumeva ĉešće i manje obroke.patološko suženje donjeg dela jednjaka koje može izazvati velike probleme pri uzimanju hrane (povraćanje.izboĉenje (provlaĉenje) dela želuca u grudnu dulju kroz otvor jednjaka na dijafragmi. aspiriranje sadržaja u disajne puteve). ĉešće i manje obroke. • terapijska dijeta kod ovog poremećaja obuhvata ishranu koja omogućava smanjenje telesne mase (sa ciljem smanjenja pritiska u trbuhu). Ezofagealni refluks je poremećaj jednjaka koji nastaje kao posledica slabosti donjeg ezofagealnog sfinktera (suprotno od ahalazije). Hijatus hernija . smanjen unos masti i ĉokolade (smanjuju tonus sfinktera) i izbegavanje konzumiranja kafe i alkoholnih pića – pogotovo onih sa manjim sadržajem alkohola i većom zapreminom (povećavaju stvaranje kiseline u želucu). • ishrana bolesnika sa ovim poremećajem podrazumeva uzimanje teĉne (ili poluteĉne) hrane. izbegavanje hrane koja iritira sluznicu (Ċus od pomorndže i paradajza) i izrazito toplu ili hladnu hranu • gojaznim osobama je potrebna restrikcija energetskog unosa radi smanjenja telesne mase i pritiska u trbuhu • osoba treba da bude u uspravnom položaju za vreme i posle obroka. što za posledicu ima vraćanje kiselog sadržaja iz želuca. sa visokokalorijskim vrednostima. bol u grudima. podeljene u više manjih obroka. i ne sme uzimati hranu najmanje tri sata pre spavanja. • preporuĉuje se uzimanje teĉnosti izmeĊu obroka i uspravan stav tela za vreme i posle obroka.Bolesti jednjaka Ahalazija . .

.

. kafa.). • poĉinje sa unosom teĉne hrane i postepeno se dolazi do regularne ishrane • treba izbegavati konzumiranje hrane koja iritira (podražuje) sluznicu i po prestanku zapaljenja (zaĉinjena hrana. .Bolesti želuca Gastritis .akutno ili hroniĉno zapaljenje sluznice želuca.erozija sluznice koje može nastati u želucu (ĉir na želucu) i dvanaestopalaĉnom crevu (ĉir na dvanaestopalaĉnom crevu). Peptički ulkus .. alkohol.

Bolesti tankog i debelog creva Netolerancija laktoze (primarna ili sekundarna) . • sastav terapijske dijete koja se primenjuje kod ovog poremećaja zavisi od težine osnovnog enzimskog nedostatka • ukoliko osoba stvara malu koliĉinu laktaze dozvoljen je unos manjih koliĉina mleĉnih proizvoda sa manjim sadržajem laktoze (tvrdi sir. Sekundarna (steĉena) netolerancija laktoze nastaje kao deo gastrointestinalnih bolesti i poremećaja poput Kronove bolesti ili glutenske enteropatije. jogurt) • ako ne postoji ni najmanja produkcija laktaze preporuĉuje se dijeta bez unosa mleĉnog šećera • kako su mleĉni proizvodi glavni izvor kalcijuma u ishrani. grĉevi creva. neophodnog za razlaganje mleĉnog šećera (laktoze) na glukozu i galaktozu. potrebno je obezbediti nadoknadu kalcijuma iz drugih izvora. Primarna (kongenitalna) netolerancija laktoze se obiĉno javlja kod dece posle pete godine života.oboljenje tankog creva koje nastaje usled uroĊenog ili steĉenog nedostatka enizma laktaze. Simptomi netolerancije laktoze su: nadimanje. . pretakanje u crevima i proliv.

. Preporuĉuje se da se masti pretežno (najmanje 50%) unose u obliku triglicerida sa masnim kiselinama srednjeg lanca (MCT. • protokol terapijske ishrane u leĉenju hroniĉne dijareje (sprovodi se uz kauzalnu terapiju koja treba da otkloni osnovni uzrok) zapoĉinje obustavom klasiĉnog unosa hrane (do 48 sati) sa ciljem da se potpuno rastereti gastrointestinalni trakt. Dijareja može biti akutna (traje 24-48 sati) ili hroniĉna (traje dve nedelje ili duže).Proliv (dijareja) . Steatoreju izazivaju svi faktori koji smanjuju apsorpciju masti u crevu. Za to vreme se parenteralno (infuzija) daje rastvor dekstroze. apsorbuju i transportuju • ove masne kiseline smanjuju gubitak vode. elektrolita i nutritienata.vrsta dijareje koju karakteriše visok sadržaj masti u stolici. vitaminima i mineralima). elektrolita i vitamina da bi se nadoknadio nastali deficit • posle ovoga se poĉinje primena dijete sa ĉistom teĉnošću ili elementarne dijete • smanjena uĉestalost stolica omogućava da se. aminokiselina. elektrolita i nutritienata. potom. Masna stolica (steatoreja) . • osnovna ideja terapijske ishrane kod pacijenata sa steatorejom je primena dijete sa niskim sadržajem masti. 8-10 ugljenikovih atoma) jer se lako vare. primeni dijeta sa malo ostataka visoke energetske vrednosti (bogata proteinima.poremećaj digestivnog trakta koji karakteriše pojava ĉestih stolica teĉne konzistencije. Ovaj tip poremećaja dovodi do velikog gubitka teĉnosti.

Atonička opstipacija nastaje usled slabljenja motornih karakteristika debelog creva. konstipacija se može podeliti na funkcionalnu i konstipaciju organskog porekla. • terapijska ishrana kod proktogene opstipacije je bazirana na primeni dijete sa povećanim unosom namirnica bogatih vlaknima. kao pomoćna terapija. trudnica. Javlja se kod starijih osoba. Spastička opstipacija se karakteriše iregularnim kontrakcijama crevnog zida što za posledicu ima naizmeniĉne periode proliva i zatvora. spastiĉka i proktogena.stanje koje karakteriše usporeno i otežano pražnjenje fekalnog sadržaja iz debelog creva (ukoliko duže traje naziva se opstipacija). Proktogena opstipacija je oblik koji nastaje usled gubitka defekacionog refleksa (refleks pražnjenja debelog creva). kod preteranog korišćenja laksativnih sredstava i u postoperativnom periodu • u terapiji ovog oblika opstipacije se koriste laksativi • u terapijskoj ishrani se primenjuje dijeta sa povećanim unosom namirnica bogatih vlaknima.Zatvor (konstipacija) . Uzroci ove vrste opstipacija su razliĉiti i brojni. . Bubrenje vlakana povećava fekalnu masu koja rasteže zid creva i olašava pražnjenje • fiziĉka aktivnost ima povoljan terapijski efekat. Prema uzroku. • kauzalna terapija i. dijeta sa povećanim unosom namirnica bogatih vlaknima. Funkcionalna opstipacija može biti atoniĉka. Opstipacije organskog porekla su znatno reĊe od funkcionalnih.

otvara kanale i prazni "džepove" ĉiji se sadržaj eliminiše stolicom.Celijačna bolest (glutenska enteropatija.zrna žitarica). masne stolice i smanjenje telesne mase. • terapijsku ishranu kod celijaĉne bolesti predstavlja dijeta bez glutena i glijadina. . • terapijska ishrana kod divertikulitisa poĉinje dijetom sa ĉistom teĉnošću • nakon toga se prelazi na dijetu sa malo ostataka • na kraju se preporuĉuje dijeta sa povećanim unosom namirnica bogatih vlaknima (koja predstavlja leĉenje osnovnog poremećaja – divertikuloze). Ukoliko se ne sprovede opisani terapijski tretman može doći do upale sadržaja divertikulusa (pod dejstvom bakterija u crevima) i nastanka divertikulitisa. netropski spru. Divertikuloza . Bubrenje vlakana povećava fekalnu masu koja rasteže zid creva. celijačni spru) -poremećaj koji karakterišu: malapsorpcija (smanjena apsorpcija). Pretpostavlja se da se radi o imunskoj bolesti za koju su odgovorni T limfociti. (sastavni deo namirnica koje sadrže gluten . poremećaj graĊe tankog creva i lokalna crevna alergijska reakcija na protein glijadin.poremećaj strukture zida creva (obiĉno debelog creva) koji se manifestuje izboĉenjem dela creva uz formiranje "džepova" u vidu peteljki koji su u vezi sa lumenom creva preko uskih otvora ili kanala • terapijska ishrana koja se primenjuje za korekciju divertikuloze je dijeta sa povećanim unosom namirnica bogatih vlaknima. Restrikcija unosa glutena i glijadina se ponekad mora proširiti i na laktozu (mleĉni šećer) jer je celijaĉna bolest ĉesto udružena sa netolerancijom laktoze. Glavni simptomi su: proliv.

Kronova bolest (regionalni enteritis) . Malnutricija nastaje kao posledica smanjenog unosa hrane. javlja se posebno kod mlaĊih osoba.autoimuna bolest nepoznatog porekla. groznica i malaksalost. smanjene apsorpcije u crevima i usled velikih gubitaka sadržaja iz gastrointestinalnog trakta. ali se najĉešće javlja u završnom delu tankog creva i debelom crevu (granulomatozni kolitis). Najĉešći simptomi ove bolesti su: proliv. Kronovom bolešću može biti zahvaćen bilo koji deo creva.davanje aminokiselina umesto kompletnih proteina je bezbedniji tip ishrane kod ovih bolesnika • preporuĉuje se davanje suplemenata vitamina i minerala prema RDA standardima • sve dijete koje se primenjuju moraju biti sa malim ostacima • informacije koje se dobiju od pacijenta u vezi sa nastalim simptomima su najbolja preporuka koju vrstu namirnica ne treba koristiti u ishrani. . • preporuĉuje se visokokaloriĉna dijeta sa visokim sadržajem proteina • primena elementarne dijete (smatra se da proteini iz hrane mogu izazvati imunski reakciju i pogoršanje bolesti) . Ciljevi terapijske ishrane kod osoba koje boluju od Kronove bolesti su: • održavanje nutritivnog statusa • smanjenje zapaljenja • pospešivanje procesa zaceljivanja promena u sluznici creva. grĉevi u trbuhu.

Simptomi ulceroznog kolitisa su: krvarenje iz debelog creva. Uzrok ove bolesti je još uvek nepoznat. . Omega3-masne kiseline mogu smanjiti zapaljensku reakciju u ulceroznom kolitisu. terapijska ishrana bolesnika sa ulceroznim kolitisom mora biti prilagoĊena kliniĉkoj slici kod teških oblika (sa izraženim simptomima) se primenjuje elementarna dijeta preko sonde ili u obliku parenteralne ishrane blaže kliniĉke forme (postoji tolerancija ĉvrste hrane) omogućavaju primenu dijete sa smanjenim ostacima koja je velike energetske vrednosti.• • • • Ulcerozni kolitis . i sa visokim sadržajem proteina.hroniĉno oboljnje debelog creva koje karakteriše zapaljenski proces i ulceracije (oštećenja) crevne mukoze. dehidratacija i smanjenje telesne mase. Pokazano je da bolesnici sa ulceroznim kolitisom imaju povećanu koncentraciju prostaglandina u mukozi digestivnog trakta. proliv. vitamina i minerala (neophodni za nadoknadu energetskog nedostatka i obnovu tkiva) mogu se davati suplementi vitamina i minerala. gubitak apetita. groznica.

povraćanje. proliv i smanjenje telesne mase. sa visokim sadržajem proteina.zapaljenski proces koji dovodi do oštećenja ćelija jetre. Simptomi hepatitisa su: gubitak apetita. . Terapijska ishrana bolesnika sa hepatitisom zavisi od faze bolesti i težine kliniĉke slike • u ranim fazama bolesti pacijenti nisu u stanju da uzimaju dovoljne koliĉine hrane . muĉnina.Bolesti jetre Hepatitis .tada se preporuĉuje ishrana preko sonde do trenutka kada se pacijent može vratiti na normalno uzimanje hrane • terapijska dijeta koja se primanjuje kod hepatititsa mora biti visoke energetske vrednosti. uzrokovan virusima. groznica. vitamina i minerala i umerenom koliĉinom masti • preporuĉuje se ishrana sa većim brojem obroka u malim koliĉinama Rezultate terapijske dijete treba kontinuirano pratiti pomoću laboratorijskih analiza. lekovima ili toksinima.

nakupljanja masti u jetri (smanjena sinteza lipoproteina) i smanjenja koncentracije albumina u krvi (smanjeno stvaranje proteina u jetri).Ciroza jetre . • zbog teškog poremećaja metabolizma ugljenih hidrata kod obolelih od ciroze jetre je potrebno sprovoditi visokoenergetsku dijetu (45-50 kcal/kg telesne mase. ali može biti korisna za smanjenje posledica ciroze po zdravlje.hroniĉna bolest jetre kod koje dolazi do pretvaranja normalnog tkiva jetre u nefunkcionalno vezivno tkivo. ne može spreĉiti nastanak ciroze. produženog vremena krvarenja (zbog smanjene sinteze faktora koagulacije krvi). U cirozi dolazi do ozbiljnih poremećaja metabolizma ugljenih hidrata i pojedinih minerala. nažalost. Terapijska dijeta koja se primenjuje kod obolelih kod ciroze jetre. Neadekvatna funkcija cirozom izmenjene jetre može dovesti do pojave žutice (prebojenost kože i sluznica zbog povećanja koncentracije pigmenta bilirubina u krvi). kao i vode na 100-1500ml na dan • preporuĉuje se smanjen unos ĉvrstih namirnica sa velikim sadržajem celuloze kada postoje znaci proširenja vena jednjaka. . da bi se spreĉila razgradna proteina) sa visokim sadržajem ugljenih hidrata (300400g dnevno) u cilju spreĉavanja daljeg oštećenja jetre • unos proteina mora biti ograniĉen od 35-50 g dnevno da bi se spreĉio nastanak hepatiĉne kome • moguće su promene i u dnevnom unosu masti zbog eventualnih problema sa apsorpcijom masti (smanjeno stvaranje žuĉnih soli) • ĉesto je potrebna primena suplemenata vitamina i minerala • u sluĉaju nastanka edema i ascita potrebno je smanjiti unos natrijuma (soli) na 500-1500mg dnevno.

• •

• • • • •

Hepatička koma - stanje teškog poremećaja svesti koje nastaje usled toksiĉnog dejstva visokih koncentracija amonijaka iz krvi na centralni nervi sistem. Enormno povećanje koncentracije amonijaka u krvi nastaje kod ozbiljnih oštećenja funkcije jetre. Simptomi koji prethode poĉetku hepatiĉke kome se mogu prepoznati kao: konfuzija, razdražljivost, delirijum tremor (podrhtavanje) gornjih i donjih ekstremiteta. prioritetni cilj terapijske ishrane je brzo smanjenje koncentracije amonijaka u cirkulaciji iz ishrane se potpuno iskljuĉuju proteini mogu se privremeno primenjivati aminokiseline leucin, izoleucin i valin (branched-chain amino acids) koje smanjuju koncentraciju slobodnog triptofana i, na taj naĉin, spreĉavaju povećanje koncentracije serotonina u CNS proteini se postepeno vraćaju u ishranu (po 10 g dnevno) tek ako doĊe do popravljanja funkcije jetre antibiotici se primenjuju da bi se eliminisale crevne bakterije koje, takoĊe, stvaraju amonijak potrebe za povećanim energetskim unosom se postižu pomoću hrane bogate ugljenim hidratima i mastima restrikcija unosa natrijuma se vrši ukoliko postoje znaci ascita preporuĉuje se korišćenje suplemenata vitamina i minerala.

Bolesti pankreasa (gušterače)
Cistična fibroza - nasledna bolest nepoznatog porekla koja zahvata gotovo sve egzokrine žlezde (žlezde sa spoljašnjim luĉenjem) u organizmu. Egzokrine žlezde stvaraju gust mukozni sekret koji zatvara njihove kanale, smanjuje stvaranje osnovnih sekreta, oštećuje plemenito tkivo žlezda i stvara uslove za nastanak infekcija ili autoimunih reakcija. Cistiĉna fibroza pankreasa smanjuje stvaranje pankreasnih enzima, naroĉito enzima za varenje masti, što dovodi do smanjenja digestije i apsorpcije masti. • terapijska ishrana ima za cilj da omogući povećan energetski unos (najĉešće nije teško jer je oĉuvan apetit). • preporuĉuje se da se masti unose u obliku triglicerida sa masnim kiselinama srednjeg lanca (MCT) jer se lako vare, apsorbuju i transportuju • uz obroke se obavezno daju preparati koji sadrže pankresne enzime da bi se olakšalo varenje • terapijska dijeta treba da sadrži visoke koncentracije proteina i liposolubilnih vitamina (A,D,E,K).

Pankreatitis (akutni ili hroniĉni) - zapaljenski proces koji se odvija unutar pankreasa i koji za posledicu može imati destrukciju ćelija egzokrinog i endokrinog pankreasa (izaziva šećernu bolest) zbog delovanja sopstvenih proteolitiĉkih enzima. Uzroci ovog veoma ozbiljnog oboljenja (može imati letalni ishod) nisu do kraja poznati, mada se u najĉešće uzroke ubrajaju: opstrukcija izvodnih kanala pankreasa usled holelitijaze, alkoholizam, trauma i virusne infekcije. Koncentracija triglicerida u krvi koja je veća od 1000 mg/dl povećava rizik od nastanka pankreatitisa. Najĉĉešći simptomi pankreatitisa su jak bol na sredini trbuha, muĉnina, povraćanje i groznica. • osnovni cilj na poĉetku terapijske ishrane je da smanji stvaranje pankreasnih enzima pa se obustavlja unos hrane u digestivni trakt (hrana je glavni stimulus za stvaranje pankreasnih enzima) • nakon popravljanja kliniĉke slike poĉinje se sa davanjem obroka sa niskim sadržajem masti • uz obroke se obavezno daju preparati koji sadrže pankresne enzime da bi se olakšalo varenje.

groznica i žutica (ukoliko doĊe do zapušenja žuĉnih kanala). povraćanje i žutica (ukoliko doĊe do zapušenja žuĉnih kanala kalkulusima).Bolesti žučne kesice Holecistitis .(akutno ili hroniĉno) zapaljenje žuĉne kesice koje može nastati uz postojanje kalkulusa (kamena) u žuĉnoj kesici ili bez njega. povraćanje. u postoperativnom periodu treba primenjivati dijetu sa niskim sadržajem masti sve do potpune normalizacije varenja masti. Simptomi holecistitisa su: bol ispod denog rebarnog luka. muĉnina. 95% zapaljenja žuĉne kese nastaje uz postojeći kamen.oboljenje žuĉne kesice koje dovodi do stvaranja kalkulusa (kamenĉića) u žuĉnoj kesici. uz primenu antibiotika i anlgetika (sredstva protiv bolova). Holelitijaza . • terapijska ishrana podrazumeva iskljuĉivanje hrane koja povećava stvaranje žuĉi • preporuĉuje se teĉna hrana bogata ugljenim hidratima koji se lako vare. • akutni napad kod holecistitisa ili holelitijaze može obustaviti unos hrane za 24 sata • nakon toga se ishrana nastavlja uz primenu dijete sa ĉistom teĉnošću • postepena normalizacija ishrane omogućava i ograniĉeni (i postepeni) unos masti (do 50 g dnevno) da bi se izbegle bolne kontrakcije žuĉne kese • može se javiti patološka reakcija i na neke namirnice koje nemaju visok sadržaj masti (crni luk) • nakon hiruškog ili ultrazvuĉnog rešavanja problema holelitijaze. Simptomi holelitijaze su: bol ispod denog rebarnog luka. muĉnina. .

Tumori predstavljaju uzrok smrti kod oko 20% stanovništva u razvijenim zemljama. životne navike.. Na verovatnoću nastanka tumora (i vrstu tumora) utiĉe veći broj evidentiranih faktora: pol. .. • Benigni tumori ne pokazuju sklonost ka širenju sa mesta nastanka tumora pa je i njihova prognoza po zdravlje obolelog bolja nego kod malignih tumora.ISHRANA OBOLELIH OD TUMORA Tumor predstavlja skup ćelija koje nekontrolisano rastu. starost. • Maligni tumori imaju sve ove osobine i dovode do kompromitovanja ili prekida vitalnih telesnih funkcija. razmnožavaju se i šire po organizmu formirajući tumorsku masu ćelija (tumorsko tkivo). nasleĊe.

ISHRANA U PREVENCIJI TUMORA (1) • • • • • nepravilna ishrana se smatra uzrokom nastanka tumora kod jedne trećine od ukupnog broja obolelih ishrana koja u dnevnom kalorijskom unosu sadrži više od 30% masti znaĉajno povećava verovatnoću nastanka tumora rizik od nastanka tumora se dodatno povećava kada najveći deo unetih masti ĉine zasićene masne kiseline pravi nutritivni pristup prevenciji nastanka tumora predstavlja smanjenje ukupnog dnevnog unosa lipida na nivo koji odgovara vrednosti od 1020% ukupnog dnevnog energetskog unosa preporuĉuje se da namirnice kojima se obezbeĊuju mast sadrže mononezasićene masne kiseline (maslinovo ulje) koje ne povećavaju rizik od nastanka tumora i omega-3-masne kiseline (meso riba iz hladnih mora) koje smanjuju rizik od nastanka tumora u prevenciji nastanka tumora neophodno preduzimati sve ranije opisane nutritivne mere u saniranju KVB i šećerne bolesti • .

ali njihovi (veštaĉki) suplementi ne pokazuju ovo protektivna svojstva (suplementi beta-karotena povećavaju verovatnoću nastanka malignih tumora pluća!!!).ISHRANA U PREVENCIJI TUMORA (2) • • • • • gojaznost i povećanje koncentracije insulina u krvi povećavaju rizik nastanka malignih tumora dojke gojaznost i hiperinsulinemija (zajedno sa smanjenom fiziĉkom aktivnošću. vitamin C. smanjenim unosom voća i povrća i povećanim unosom crvenog mesa). beta-karoten) smanjuju rizik od nastanka malignih tumora. konzumiranje alkoholnih pića i pušenje cigareta povećavaju rizik od nastanka malignih tumora gastrointestinalnog trakta i pluća . povećavaju verovatnoću nastanka malignih tumora debelog creva (ispravljanje ovih nedostataka u ishrani omogućilo smanjenje uĉestalosti karcinoma debelog creva za 75%) povećani unos namirnica bogatih nerastvorljivim vlaknima smanjuje rizik od nastanka nekih tumora debelog creva tako što ubzava pasažu (prolaz hrane) kroz creva i skraćuje vreme kontakta kancerogenih materija (supstance izazivaju nastanak malignih tumora) sa sluznicom creva prirodni antioksidansi (vitamin E.

tiamina. održavanja telesne mase i lakšeg podnošenja primenjenog antitumorskog protokola (hiruško leĉenje. muĉnine. Ishrana pacijenata za vreme leĉenja tumora je dosta teška i specifiĉna jer napredovanje (malignog) tumorskog procesa dovodi do nastanka stanja koje se naziva kancerska kaheksija. folata i riboflavina. što za posledicu ima teški gubitak apetita. povraćanja. hemioterapija). Smatra se da do razvoja kaheksije dovodi i delovanje pojedinih produkata koje stvaraju tumorske ćelije na centar za glad (u hipotalamusu). Poremećaj ukusa kod malignih bolesnika delom nastaje i usled nedostatka vitamina B12. Kancersku kaheksiju karakteriše postojanje: opšte slabosti gubitka apetita (anoreksija) metaboliĉki i hormonski poremećaji smanjenje telesne mase progresivni gubitak vitalnih funkcija. Kaheksija nastaje iz više razloga: izmenjenog osećaja ukusa i mirisa. gvožĊa. povišenog metabolizma i smanjene apsorpcije u crevima. • • • • • .ISHRANA ZA VREME LEĈENJA TUMORA (1) Terapijska dijeta tokom antitumorskog tretmana pacijenta neophodna u cilju popravljanja opšteg stanja organizma. gaĊenja. terapija zraĉenjem.

Mehanizam nastanka kancerske kaheksije .

Najĉešći problemi koji prate ishranu nakon terapije malignih tumora zraĉenjem su: suvoća usta. pasažu. kompresija. poremećaji osećaja ukusa i smanjena apsorpcija hranljivih materija iz creva. povraćanje. Blaži simptomi zraĉne terapije su: muĉnina. • ovaj naĉin leĉenja tumora zahteva primenu postoperativne parenteralne terapijske ishrane • u zavisnosti od rezultata i obima hiruške intervencije moguće je da doĊe do trajnih (ili privremenih) izmena naĉina unosa hrane kod operisanih pacijenata. varenje i apsorpciju hrane. gaĊenje. • ishrana ovih pacijenata treba da prevaziĊe navedene probleme koji su (obiĉno) prolaznog karaktera. burna simptomatologija). . Terapija malignih tumora zraĉenjem može dovesti do nastanka brojnih promena koje utiĉu na unos.ISHRANA ZA VREME LEĈENJA TUMORA (2) Hirurški tretman malignih bolesnika se sprovodi u cilju otklanjanja tumora ili radi rešavanja drugih problema vezanih za prisustvo tumora (opstrukcija. oštećenja sluznice gastrointestinalnog trakta. poremećaji gutanja. gastritis i proliv.

hemioterapija izaziva muĉninu i povraćanje. Na žalost.ISHRANA ZA VREME LEĈENJA TUMORA (3) Hemioterapija predstavlja leĉenje malignih tumora lekovima koji dovode do uništenja malignih ćelija ili smanjujuju i zaustavljaju njihov rast. ovi lekovi imaju sistemsko dejstvo što znaĉi da oni ne deluju samo na tumorske ćelije. Oštećenje ćelija digestivnog trakta tokom hemioterapije dovodi do pojave proliva. . pluća. zatvora i smanjene apsorpcije hranljivih materija iz creva. Rezultati hemioterapije kod malignih tumora dojke. • promene u digestivnom traktu kod primene hemioterapije traju kratko jer dolazi do brzog obnavljanja tkiva (za oko 3 dana) pa nisu potrebne veće izmene u ishrani bolesnika • ukoliko se u hemioterapiji koriste i kortikosteroidni preparati (sintetski analozi hormona kore nadbubrežne žlezde) potrebno je sprovesti terapijsku dijetu sa smanjenim dnevnim unosom soli (Na) i glukoze. već i na druge ćelije u organizmu. debelog creva i akutne leukemije su bolji kod pacijenata ukoliko nije bilo prethodnog gubitka telesne mase. TakoĊe. Bolesnici koji nemaju gubitak telesne mase kod nekih vrsta malignih tumora imaju dvostruko veći procenat preživljavanja. Održanje telesne mase pacijenta u vreme pre i za vreme sprovoĊenja antitumorske terapije znaĉajno povećava verovatnoću povoljnog ishoda terapijskog tretmana.

vitamina. ugljenih hidrata. . masti. kao i njihovog pretvaranja u glukozu (glukoneogeneza). minerala i tečnosti da bi se zadovoljile povećane energetske potrebe (i do 3000 kalorija) koje će sprečiti smanjenje telesne mase i omogućiti obnovu tkiva. Terpijska dijeta pacijenata sa malignim tumorima treba da omogući dovoljan unos proteina (može biti potrebno i 100g dnevno).ISHRANA ZA VREME LEĈENJA TUMORA (4) Gubitak telesne mase kod bolesnika sa malignim tumorima može nastati usled: • smanjenog unosa energije hranom ili smanjene apsorpcije hrane iz digestivnog trakta • povećanog trošenja energije usled rasta tumorskog tkiva i njegove kompeticije za nutritiente iz hrane • poremećaja metabolizma ugljenih hidrata i proteina koji nastaje tako što dolazi do smanjene sinteze i povećane razgradnje proteina.

Smatra se kvalitetna ishrana i spreĉavanje gubitka telesne mase odlaže poĉetak bolesti jer povoljno deluje na imunski sistem. U sledećoj fazi se razvija ARC (AIDS-related complex) i AIDS. Osoba obolela od AIDS-a nema prirodnu zaštitu od infekcija. Za osobu koja je infektirana HIV virusom se kaĉe da je HIV pozitivna. Vreme potrebno za pun razvoj AIDS-a kod infektirane osobe pokazuje velike varijacije (zabeleženi su sluĉajevi gde inkubacija traje i više od 10 godina). Uzroĉnik AIDS-a je HIV virus (Human immunodeficiency virus) koji dovodi do destrukcije imunskog sistema infetirane osobe.ISHRANA OBOLELIH OD AIDS-a AIDS (Acquired immunodeficiency syndrome) ili SIDA predstavlja stanje u kome ne postoji odgovarajuća funkcija imunskog sistema. Generalno. inkubacija traje kraće kod starijih osoba. .

.adekvatan unos proteina (1-2g/kg) je neophodan za normalizaciju stanja imunskog sistema pa je neophodno kontinuirano praćenje proteinskog statusa (sprovodi se antropometrijskim merenjima i laboratorijskim analizama) • hrana treba da obezbedi povećane koliĉine vitamina (posebno A. E i B12) i minerala (gvožĊe. bakar i cink) za normalno funkcionisanje imunskog sistema (preporuĉuje se korišćenje multivitaminskih i mineralskih suplemenata u dozama koje su maksimalno dva puta veće od RDA standarda) • dnevne energetske potrebe neophodne za održavanje telesne mase su jako velike i iznose 3000-3500 kcal (35-40kcal/kg). Kljuĉni ciljevi dijetetske terapije su: • održanje telesne mase i pozitivan bilans proteina . selen.Terapijska ishrana HIV-pozitivnih osoba se sprovodi od trenutka kada se utvrdi pozitivan serološki nalaz na HIV (nutricionistiĉki pristup ne treba da ĉeka poĉetak AIDS-a!!!). C.

uzrokujuĉi gubitak želje za uzimanjem hrane. Sve namirnice koje se unose moraju biti dobro termiĉki obraĊene da bi se izbegla mogućnost unošenja potencijalnih uzroĉnika infekcije hranom. takoĊe.Terapijska ishrana osoba kod kojih je došlo do razvoja kliničke slike ARC i AIDS-a se menja usled povećanih energetskih potreba koje nastaju kao posledica kontinuiranog stresa i ĉestih infekcija (sa visokom telesnom temperaturom). Potrebe energetskog unosa se povećavaju i kao posledica smanjene apsorpcije hrane iz creva i uĉestalih proliva (AIDS-entropatija). Depresija. treba preći na asistiranu teĉnu dijetu preko sonde ili. na potpunu parenteralnu terapiju (infuzije sa kompletnom supstitucijom). demencija (specifiĉni oblik mentalne retardacije koji se javlja u AIDS-u) i socijalna izolacija. Ukoliko su navedeni problemi u uzimanju hrane toliko veliki da onemogućavaju odgovarajući unos. kao poslednji naĉin. Pacijenti imaju bolna i difuzna oštećenja sluznice duž ĉitavog digestivnog trakta koja otežavaju gutanje. pasažu i varenje unete hrane. . dovode do smanjenja apetita.

vaginalni sekret i krv).Važan podatak za osobe koje učestvuju u tretmanu (uključujući i ishranu) obolelih od AIDS-a je da se uzročnik bolesti prenosi isključivo razmenom telesnih tečnosti (semena tečnost. tako da je svaki drugi kontakt bezopasan i sa psihološkog aspekta obolelih poželjan!!! .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful