P. 1
Zastita-zivotne-sredine

Zastita-zivotne-sredine

|Views: 179|Likes:
Published by zekson1

More info:

Published by: zekson1 on Dec 06, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/31/2015

pdf

text

original

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Olivera Novitović – Dragiša Ranđić – Aleksandar Novitović

Užice, 2009
1

Zemlju smo nasledili od predaka, a posudili od potomaka

2

PREDGOVOR
Knjiga je nastala u vreme kada Srbija želi da pristupi Evropskoj Uniji i očekuje ubrzani razvoj. Pisana je čitav niz godina u vremenu kada globalni ekološki problemi prete žiovtu na Zemlji i postaju ograničavajući faktor razvoja čitave planete. Autori su koristeći se sopstvenim istraživanjima i obimnom literaturom, verujući da svaki pojedinac može dati doprinos poboljšanju kvaliteta životne sredine dali i sami doprinos. Potreba za ovom materijom nastala je zbog potrebe studenata i lakšeg savladavanja problematike u ovoj oblasti kao i dugogodišnja saradnja sa Institutom za materijale u Londonu – The Institute Of Materials, Minerals and Mining. Izražavamo nadu da će knjiga pomoći boljem razumevanju osnovnihg pojmova životne sredine standarda, izvora zagađivanja, njihovog monitoringa, raspoloživih tehnologija koje trebaju da daju optimalni rezultat unutar određene industrijske kategorije. Posebna pažnja je posvećena klimatskim promenama što je u najčešćem slučaju sinonim za globalno zagrevanje, mada se koristi i u širem smislu kada se uključuju prirodne promene klime. Ono što je istina to je da prebijanjem dugova izmedju razvijenih i nerazvijenih i prirode može da se konstatuje da razvijene zemlje duguju zemljama u razvoju. Vlada mišljenje da u zemljama u razvoju nema dovoljno znanja i informacija na bazi čega bi zahtevala svoja potraživanja. Težnja autora je da mnoge dileme razjasni i da podršku primeni modernog koncepta kontrole i zaštite životne sredine. Pri tome je veoma bitan izbor materijala; tehnologija; uticaja proizvodnje, višestruka primena jednog istog materijala, korišćenej jednostavnih procesa, smanjenja broja pozicija, obleževanje delova, standardizacija, produženja životnog veka proizvodnih komponenti uz podizanje nivoa kvaliteta, bezbedno odlaganje, a sve to dovodi do projektovanja za održivost i projektovanja za zdravlje i sigurnost. Da bi se rešili ekološki problemi na nacionalnom nivou moraju biti uključena dva vodeća principa: princip zagađivač plaća i princip praćenja tehnologije i proizvoda od «kolevke do groba». Prvi put problematika zagađivanja vazduha regulisana je propisom u svetu: zabrana upotrebe uglja u Londonu u doba Kralja Edvarda I 1306. godine. Prvi zakon vezan za zaštitu životne sredine donet je u Dubrovniku 1272. godine gde su definisani uslovi gradnje i održavanje javne kanalizacije i septičkih jama i zabrana izbacivanja otpada u otvorene kanale. Kasnije su date dopune o javnoj čistoći i protivpožarnoj zaštiti kao i načini dinamika sprovođenja mera, zadužena lica koja će sprovoditi i novčane kazne za one koji se ne budu pridržavali zakona. Prof. dr Olivera Novitović
3

UVOD
Šta je ekologija, a šta zaštita životne sredine i kako saznanja iz te obasti mogu da se primene
Ekologija i zaštita životne sredine, su bez sumnje, kompleksne oblasti za svakog čoveka na planeti. Ekologija može da se definiše kao studija odnosa između organizama i životne sredine. Ljudi proučavaju ekologiju onoliko dugo koliko postoje kao vrsta. Opstanak ljudi je zavisio od toga koliko dobro mogu da uoče promene u životnoj sredini i predvide njihov uticaj na organizme. Prvi lovci i sakupljači bilja morali su da znaju navike životinja i gde da nađu hranu. Kasnije, poljoprivrednici morali su biti svesni promena vremenskih uslova i zemljišta i kako te promene mogu uticati na useve i stoku. Danas, većina ljudske populacije na Zemlji živi u gradovima i mnogi imaju malo direktnog kontakta sa prirodom. Više nego ikada ranije, budućnost ljudske vrste zavisi od toga koliko dobro razumemo odnose između organizama i okoline. Ljudska vrsta intenzivno menja životnu sredinu, ipak ona u potpunosti ne razume efekte tih promena. Na primer, ljudske aktivnosti su povećale količinu azota koja cirkuliše kroz biosferu, promenile sastav zemljišta, povećale koncentraciju CO2. Imperativ dvadesetprvog veka je da još jednom postanemo žestoki studenti ekologije. Nekad je čovek živeo u skladu s prirodom; vrlo skromno je iskorišćavao prirodne resurse i nije bitno, niti u širim razmerama remetio prirodnu ravnotežu. Živeći u malenim naseljima oko plodnih predela, problem svoje egzistencije rešavao je baveći se lovom, a kasnije i zemljoradnjom. Kada je počeo obrađivati metale i kada je došlo do procvata zanatstva, pojedine skupine ljudi počele su se kretati tragajući za rudama, koje su koristili. Tako je čovjek počeo preseljavati i u područja klimatski manje povoljna za život i poljoprivredu, pa je bio prisiljen boriti se sa prirodom. Zahvaljujući zanatstvu, izumeo je nova, bolja oruđa, odeću i skloništa, počeo je krčiti i paliti šume, veštački stvarajući obradivo zemljište. Naselja su postajala sve veća, nastaju nova zanimanja, organizuje se trgovina, rađa se civilizacija. Broj ljudi se uvećava. Zahvati na prirodnoj okolini bivaju sve veći: grade se vodovodi, rudnici, putevi, luke... Tehnologija doživljava procvat, nauka i zdravstvena zaštita postepeno se razvijaju, pa ljudski vek postaje duži i, uopšte kvalitet života se povećava. No taj progresivan razvoj praćen je , nažalost , promenom životnih uslova na takav način koji će današnjem čovečanstvu prouzrokovati brojne i dalekosežne probleme. Posebno velike negativne uticaje na stanje životne sredine imaju pogoni teške industrije (železare, livnice, koksare), hemijska industrija i druge industrijske grane koje
4

se često nazivaju prljavom industrijom. Na kvalitet životne sredine značajno utiče i proizvodnja i potrošnja različitih energetskih sirovina od kojih najveći značaj ima ugalj. Segorjevanjem uglja, posebno lignita, nastaju velike količine šljake i pepela, a u atmosferu se izbacuju velike količine sumpornih i azotnih jedinjenja što sve zagađuje životnu sredinu. I saobraćaj, posebno drumski, izuzetno mnogo utiče na kvalitet sredine u kojoj živimo. Sagorjevanje goriva, spiranje (padavine) ulja, nafte, soli i prašine s puteva, zatim izazivanje buke koja ima višestruke negativne posljedice po zdravlje ljudi, sve to negativno utiče na našu okolinu i sredinu u kojoj živimo. Nestručna obrada poljoprivrednih površina kod upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja i uništavanje korova, negativno se odražava na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Svi hemijski preparati (pesticidi) imaju otrovna svojstva. Duže upotreba ovih sredstava negativno se odražava na kvalitet površinskih i podzemnih voda. I otpad (gradski ili komunalni, otpad iz industrije ili saobraćaja, otpad neiskorištenih energenata, poljoprivredni otpad itd.) negativno utiče na kvalitet životne sredine. Ovo se posebno odnosi na veće gradove gde se gradski i industrijski otpad deponuje i zatrpava, što ugrožava podzemne vode i vazduh. Najopasniji je otpad iz hemijske industrije. Iza jednostavnog pojma ekologije leži široka naučna disciplina. Ekolozi mogu proučavati pojedinačne organizme, kompletne šume i jezera, kao i čitavu Zemlju. Ekološka merenja uključuju broj organizama, brzinu reprodukcije, ili brzinu procesa kao što su fotosinteza i razlaganje. Uporedo sa proučavanjem organizama ekolozi proučavaju i nebiološke komponente sredine, kao što su temperatura, hemija zemljišta. U nekim ekološkim studijama “okolina“ može biti drugi organizam. Dok mnogi misle da je tipično ekološko istraživanje na terenu, neki od najvažnijih dostignuća u ekologiji zasnovani su na teoretskim modelima ili istraživanjima u laboratoriji. Da bi pojednostavili svoja istraživanja, ekolozi su dugo pokušavali da proučavaju izolovane zajednice i ekosisteme. Međutim, sve zajednice i ekosistemi na Zemlji su otvoreni sistemi za razmenu materije, energije i organizama sa drugim zajednicama i ekosistemima. Uprkos različitim pristupima naučnoj praksi naučna istraživanja imaju mnogo zajedničkog. Univerzalni pristupi naučnih metoda su: postavljanje interesantnih pitanja i postavljanje hipoteza.

5

Informacije: Posmatranje Eksperiment Modeliranje Objavljena istraživanja Pitanje Provera hipoteza, dolazi do povećanja ukupnih informacija bez obzira na ishod.

Hipoteza nije validna: Promena hipoteze u skladu sa novim informacijama.

Hipoteze

Predviđanja

Provera hipoteze: Posmatranje Eksperiment Modeliranje

}
Podaci:

Hipoteza validna: Sprovođenje dodatnih provera hipoteze.

Prikupljanje Menadžment Prikaz Statistički pregled Statistička analiza Prihvatanje/ Odbacivanje hipoteze

Slika 1.1. Grafički prikaz naučne metode. Naučne metode se zasnivaju na korišćenju informacija za postavljanje i proveru hipoteza kroz posmatranje, eksperiment i modelovanje (Podaci od Manuel C. Molles Jr. University of New Mexico 2008)

Ekologija je biološka disciplina koja proučava odnose, strukturu i funkcionisanje prirode u celini, uključujući i čoveka, odnosno čovečanstvo kao specifičnu komponentu bioloških sistema na Zemlji. Ona se bavi odnosima živih bića i njihove životne sredine, kao i uzajamnim odnosima svih organizama u prirodi. Savremena definicija ekologije naglašava da je to nauka koja proučava rešenja koja su živa bića realizovala, na različite načine, u vezi sa problemima
6

6 miliona godina. To je sistem sa neograničenim brojem međusobno zavisnih procesa koji se neprekidno odvijaju. čvrstu kuglu. ona je mnogo više od toga. ali nas ne može biti bez ekosistema. Upravo ovaj pristup čini ekologiju tako širokim predmetom. borbe da se pomire sukobljeni interesi u određivanju spoljašnjih uslova života. Planeta Zemlja je nastala pre 4. Ekosistem može opstati bez nas. tla i vode koji se naziva biosfera. Ljudi su samo jedan element ekosistema. veza živih organizama s njihovim prirodnim okruženjem. Uništavanje životne sredine jeste svaka ljudska delatnost koja 7 . ali Zemlja je tek neznatno zrnce u univerzumu. Zagađenje u jednoj sredini spontano se prebacuje u druge. Način života savremenog čoveka i proizvodne tehnologije dovode postepeno do sveobuhvatnog zagađivanja Zemlje. kad se od gasova i kosmičke prašine zgusnula u divnu. promenite li jedan deo. filozofiju i proučava prirodu kao celinu. životinja i drugih oblika čini ekosistem. Zemlja je jedina planeta na kojoj je život moguć. ekologija se može odrediti i kao nauka koja izučava mehanizme opstanka živih bića. U ekosistemu je sve tesno povezano jedno s drugim. To je zato što je prekrivena tankim slojem vazduha. Ona obuhvata delove prirodnih i društvenih nauka. doprinoseći daljem širenju zagađenja. Jednostavno rečeno. Složeni splet biljaka. Šta je to ekologija? Kako je nastala planeta i život na njoj? Koliko joj je vremena još preostalo ukoliko nastavljamo sa njenim razaranjem i uništavanjem? Šta treba činiti za očuvaje životne sredine? Ekologija je nauka o zaštiti životne sredine. Zivotna sredina je jedinstven sistem na planeti Zemlji koja omogućava i podržava nastajanje i trajanje žive materije u različito organizovanim oblicima. 1995). Ekologija nije samo grana biologije. Njena centralna tema jeste međuzavisnost celokupnog sveta. Može nam izgledati velika.koje im je spoljašnja sredina postavila i koja su ona morala rešiti kroz svoju evoluciju da bi u tim konkretnim sredinama opstala (Janković. menjate i drugi.

u eri industrijalizacije. mesto stnovanja. koji su jedinstva staništa (biotopa) i životne zajednice (biocenoze). 9) organskoj produkciji. 4) biogeohemijskim ciklusima. Ekološki faktori mogu biti abiootički oni koji predstavljaju nežive sile prirode kao što su klima podloga. stepe. stanište. okolina) i “logos” (učenje. zasnovani na 3) trofičkim odnosima (odnosima ishrane) u ekosistemima. parenje i razmnožavanje i druge slične pojave. tehnološkog napretka i 8 . Faktori od kojih zavisi optanak u nekom životnom područiju nazivaju se ekološki faktori (faktori spoljašnje sredine). biogeocenoze. Svaka od ovih deli se dalje na biohore (šume. pustinje. slatke vode i kopnena oblast). hidrosveru (vodeni prekrivač) i donji sloj atmosvere (vazdušnog omotača) naše planete. Svako ograničeno životno područije sa sličnim životnim uslovima sačinjava jedan biotop (životno stanište). reljef (faktori klime. U današnje vreme. Iako je Hekel dao ime ekologiji. 1879. 1866. edafski faktori i orografski faktori). po nekima njen stvarni tvorac. Celokupni prostor na Zemljinoj površini naseljen živim bićima naziva se biosfera. Biosvera kao životno područije deli se na tri biociklusa (mora. gde je označavala granu zoologije koja istražuje sveobuhvatnost odnosa izmadju životinjskih vrsta i njihove neorganske i organske okoline. nihovoj 8) dinamičnosti i sukcesijama. prvenstveno klimatskih uslova i tla na kome žive. reč. Osnovni ekološki principi ili zakonitosti su: 1) kruženje supstanci i 2) proticanje energije. nauka). kao i 10) stabilnim i uravnoteženim abiotičkim i biotičkim uslovima i resursima sredine. način ishrane i društvene odnose. Ekologija je nauka koja proučava uzajamne odnose medju organizmima i njihovu zavisnost od spoljašnjih faktora. pošto pojam “borbe za opstanak” pokriva splet medjuodnosa živih bića kao i odnose prema uslovima nežive prirode. zatim biotički kao što su uzajamni odnosi i međusobna zavisnost medju samim živim bićima i antropogeni faktori. Čarls Darvin je. govor. Biosfera obuhvata tri životna područija: litosveru (kopnenu oblast). u okviru kojih na specifičan način kruži materija i protiče energija. reke. Sve jedinke životinja i biljka koje žive u nekom odredjenom biotopu tesno su medjusobno povezane uzajamnom zavisnošću i sačinjavaju skupa jednu životnu zajednicu biocenozu. jezera).) i “Priroda stvaranja” (Naturliche Schopfungsgeschichte. Reč ekologija potiče iz knjiga “Opšta istorija razvića organizama” (Allgemeine Entwicklugsgeschichte der Organismen. Biohore su sastavljene iz užih oblasti biotopa. Najviši sistem ekološkog proučavanja su ekosistemi. Termin ekologija je izveden iz grčkih reči “oikos” (dom.pogoršava šanse sadašnjih ili budućih generacija da im priroda bude od koristi i da opstanu u njoj.) nemačkog biolga Ernesta Hekela. 6) hijerarhijskoj organizaciji i 7) adaptabilnosti bioloških sistema. Ispuštanje biocida u životnu sredinu jednako je opasno po čovečanstvo koliko i pretnja nuklearnim ratom. Ekolgija je relativno mlada nauka. 5) biološkoj raznovrsnosti (biodiverzitetu).

zbog ofanzivnog. dolazi do kritičnog narušavanja životne sredine. koje dalje koriste životinje i čovek. naročito tamo gde se sve veće površine pretvaraju u agroekosisteme i velika urbana područja (megalopolisi). dovodeći u pitanje sopstveni opstanak na Zemlji. Sa razvojem civilizacije. za održivim korišćenjem i vraćanjem neupotrebljenih i obnovljenih resursa prirodi. velikog iscrpljivanja prirodnih resursa. Ključnu ulogu čine mikroorganizmi koji razlažu organsku materiju do krajnjih anorganskih jedinjenja: vode. vegetacija i ostali živi svet koji egzistira u tri sredine međusobno su povezani u dinamičnu ravnotežu. Danas su posebno eksploatisani i osiromašeni u resursima i biodiverzitetu vodeni ekosistemi (morski. voda. To se neprestano dešava čineći večiti krug života i ravnotežu. zemljišta i vode narušavaju daleko šire oblasti od one koju sami zauzimaju. Medjutim. mnogo brže iskorišćava dostupne resurse Zemlje stvarajući sebi neophodne produkte. strahovito nagomilavanje štetnih produkata. Ekologija se pojavila kada je ekonomska aktivnost čoveka počela da 9 . Normalni prirodni uslovi milenijumima su omogućavali čoveku ugodan život na planeti Zemlji. Čovek neumereno troši bogatstva prirode . ugljendioksida i amonijaka i tako omogućavaju obnovu i održavanje života na Zemlji. energiju Sunca i ugljendioksid iz vazduha proizvodi organske materije i kiseonik. kao što su povećan efekat staklene bašte. u ovom veku. kisele kiše. zemljište.nezaustavljivog rasta ljudske populacije. nagomilavanje "lošeg". koja je daleko od statične. neophodne za život čoveka i životinja. Iz toga proizilazi. Na taj način nastaju globalni ekološki problemi. trebalo bi prihvatiti kao etički ekološki princip. kao i nedovoljnog ekološkog obrazovanja i etike u prirodu se emituju ogromne količine otpada. degradirajući je. troposferskog ozona i drugih fotooksidanata. savremenog civilizovanog društva. To može dovesti do poremećaja sa nesagledivim posledicama. koje samoregulativni ekološki sistemi i prirodna sredina na Zemlji ne mogu da prime i obezbede njihovu reciklazu. a da time ne ugrozi i uslove za svoj opstanak. jednostranog i nekontrolisanog tehnološkog razvoja. fotohemijski smog. ekološku svest i savest. Vazduh. koji kompleksnim zagađivanjem vazduha. Ekologija je svoj procvat doživela posle pedesetih godina prošlog veka. a biosfera je bila dovoljno moćna da neutrališe sve negativne posledice svih ljudskih aktivnosti. čovek svojom aktivnošću remeti ekološke principe i nepodaštavanjem ekoloških zakonitosti narušava stabilnost biosfere. šumski i livadski ekosistemi. Uginule biljke i životinje se vremenom mineralizuju do anorganskih jedinjenja koji su polazna osnova za sintezu složenih organskih jedinjenja u biljkama. Biljni svet koristeći mineralne materije. nego što oni mogu (ili uopšte ne mogu) da se razgrade. smanjivanje stratosferskog ozonskog omotača. nekontrolisanog porasta stanovništva. jezerski i rečni). a naročito u savremenim uslovima. kada je prihvaćeno saznanje da čovek ne može prisvajati prirodu ne vodeći računa o zakonitostima koje vladaju u njoj.

registraciju i zaštitu prirode.000 vrsta (34. Pošto su prirodni resursi ograničeni. Ovakva etika Zemlje podrazumeva moralnu odgovornost pojedinca prema ostalim ljudima i društvu. mrežu institucija koje se bave zaštitom prirode i onih koje obrazuju stručne kadrove ili vrše masovno vapitanje stanovništva za očuvanje prirode.000 biljnih vrsta i 5200 životinjskih vrsta širom sveta su pred izumiranjem. Ako bi se ljudi pridržavali etičkih principa odgovornosti. zakonsko regulisanje korišćenja i parcelisanja obradivog zemljišta. Svake godine izčezne blizu 40. etika 10 . uvedena je tzv. Tekuća globalna brzina izumiranja eksponencijalno je veća od praistorijske brzine izumiranja dinosaurusa. Sam ekonomski razvoj je ograničen neravnotežom izmedju stalno rastućeg stanovnoštva i opadajućih sredstava za njegovu ishranu i život zbog permanentnog zagađivanja i trovanja životnog prostora. pogotovo u siromašnim zemljama. organizacije. S njima nestaje i mogućnost njihove upotrebe u medicini i nauci koja bi moglo pomoći čovčanstvu u smanjivanju gladi i pronalaženju lekova za razne bolesti. nauke i discipline. autohtonom okruženju. Podstaknuta inteziviranjem svesti o rastućem stepenu uticaja čoveka na promene u prirodnom okruženju. životinje. finansijske poslove za očuvanje.osetljivosti i proporcionalnosti. Ona treba da sadrži planove korišćenja prirodnih resursa. u sveobuhvatna razmišljanja o prirodi koja nas okružuje. Naučnici su izračunali da će. do kraja 21.trajno degradira prirodno okruženje čime je čovek doveo u pitanje i sopstveni opstanak. predele (kopnene i akvatične) i vazduh. neophodan je razvoj ekološke politike. Ekološki problemi savremenog čoveka su toliko obimni i intenzivni da prevazilaze moć efektivne intervencije bilo koje pojedinačne zemlje. zaživela je početkom 1970-ih godina. a mnogo hiljada njih izumre pre nego što budu uvrštene u spisak ugroženih). Ekološki problemi su brojni i objektivno teški za rešavanje. uključujući biljke. Aldu Leopoldu (1949). Ona afirmiše prava svih resursa. njihove aktivnosti u prirodi bi omogućile kako sadašnjim tako i budućim generacijama život u održivom okruženju. ako se nastavi sadašnji trend izumiranja. etika Zemlje. ali i sirovine i omogućava im pravo na postojanje u svom prirodnom. a ne samo opstanka čoveka. Ekološka kriza može se sprečiti samo ako se shvati kao pitanje života na planeti Zemlji uopšte. struke. Prema jednom od “advokata” prirode. Mnogi biolozi veruju da smo usred najveće epizode izumiranja od nestanka dinosaurusa pre 65 miliona godina isključivo zaslugom čovekovog odnosa prema prirodi i sebi samom. tako i za samog čoveka. povredivosti. životinje. Njenim smanjivanjem na globalnom nivou cela plneta postaje sve ugroženija kako za biljni i životinjski svet. mogu da ublaže zastrašujuće posledice ekološke katastrofe. veka nestati oko 50% biološke raznovrsnosti. kao i širem prirodnom okruženju koje u sebi uključuje biljke. Samo zajednički saznajno-praktični napori svih zemalja.

organski način uzgajanja i plodored. Edvard Vilson. botaničkim baštama i u zoo vrtovima. šumarstvom. Biodiverzitet se realizuje kroz tri osnovna. isušivanjem zemljišta i slično nanosi veliku štetu prirodnim staništima divljih vrsta čime je ugrožen njihov opstanak. Biofilija podrazumeva urođenu ljubav koju ljudska bića gaje prema drugim oblicima života.zaštite prirode koja apostrofira da biljke. Na globalnom nivou biljne i životinjske vrste se čuvaju u bankama gena. Više od 40% površine kopna se koristi za poljoprivredu. dok je od postojećih 6300 životinjskih vrsta oko 1350 u opasnosti da nestane ili je već nestalo. povećanja prinosa i očuvanja okolnog ekosistema. od kojih je do danas poznato i opisano samo oko 1. kao što su standardizovana i kontrolisana upotreba pesticida. staništa. Međutim. čovek zagađujući životnu sredinu. Biodiverzitet ili bioloska raznovrsnost obuhvata ukupnu različitost i variranje gena i svih vrsta mikroorganizama. od nastanka života na planeti do danas. poljoprivrednici mogu da održe ravnotežu između održivog razvoja. međusobno uslovljena i biološki neraskidiva nivoa: genetičkom. životinje. biodiverzitet i biofilija. tehnoloških postupaka i svaki drugi vid podrške o održivom razvoju poljoprivrede. krivolovom. koji promoviše multilateralan pristup razmene informacija. Ovakva raznovrsnost predstavlja oslonac ljudskoj vrsti u pogledu ishrane. urbanizacijom. specijskom i ekosistemskom. je sredinom 1980ih godina u nauku uveo nove termine. FAO (Food and Agriculture Organization) procenjuje da je tokom poslednjeg veka izgubljeno oko ¾ genetskog materijala poljoprivrednih biljnih kultura. ribolovom. 11 . Specijski biodiverzitet obuhvata ukupan broj organskih vrsta na Zemlji. tako da poljoprivrednici imaju veliku odgovornost u zaštiti biodiverziteta. Ovaj proces se ubrzava nepravilnim upravljanjem poljoprivrednom proizvodnjom.5 miliona vrsta. ali i neživa priroda imaju svoja egzistencijalna prava. Procenjuje se da na Zemlji postoji izmedju 5 do 80 miliona vrsta. lekova. ali je isto tako važan zadatak očuvanje biodiverziteta na poljoprivrednim dobrima i u prirodnom okruženju gde se vrste mogu prilagođavati novonastalim uslovima u borbi sa ostalim vrstama u okruženju. Upotrebom tehnika. biljaka i životinja. od strane velikog broja zemalja. a obezbeđuje da se biljni genetski resursi očuvaju za buduće generacije. kao i svu raznolikost ekosistema u kojima su živa bića aktivni izvršioci ekoloških procesa. krčenjem šuma. gljiva. koji su postali svojevrsni motivacioni pokretači savremene teorije i prakse zaštite prirode. Američki biolog. Potpisan je međunarodni sporazum o resursu biljnih gena za ishranu i poljoprivredu.

Raznovrsnost kultivisanih biljnih vrsta i domaćih životinja služi kao osnova za biodiverzitet u poljoprivredi. o ishrani i medicini. Međutim. Životnu sredinu čini svet prirode (biljke. Brigom o biodiverzitetu brinemo o milionima života. odnosno prostor i uslove za život. pošumljavanjem. okolnosti i uticaji koji okružuju i utiču na razvoj jednog organizma ili grupe organizama. Izgradnjom hidrocentrala i akumulacija. Životna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje. Prirodna sredina predstavlja blizak pojam pri čemu ovde ne moraju biti prisutne aktivnosti čoveka niti čovek mora imati direktnih uticaja. razvoja industrije i sve većeg uticaja čoveka na globalnom nivou na prirodu i ekosisteme granica između ova dva termina postaje sve nejasnija. Proširenjem palete namirnica koje se koriste u ishrani i povećanje njene raznovrsnosti učinilo bi se mnogo na kvalitetu ishrane i zadovoljavajućem unosu hranljivih i zaštitnih materija kao i fitonutrijenata koji se poslednjih godina pokazuju kao značajni činioci u sprečavanju mnogih bolesti. pirinač i krompir. i svet objekata. vazduh i voda). Životna sredina ili čovekova okolina predstavlja sve ono što nas okružuje. 12 . dok 50% energetske vrednosti poreklom iz biljnih vrsta u ishrani ljudi čine samo 4 vrste: pšenica. tehnologiju i nauku da bi stvorio okruženje koje odgovara njegovim potrebama i stremljenjima. 90% namirnica životinjskog porekla koje se koriste u ishrani svetske populacije čini samo 14 vrsta (sisara i ptica). Ipak. koji je postojao milijrdama godina pre čoveka. čovek menja prirodno okruženje i to često tako što narušava prirodnu okolinu. koje mogu biti urbanizacija ili eksploatacija. to su svi uslovi. u pogledu tehnološkog napretka. predmeta i institucija koje je čovek sam izgradio koristeći tehniku. tradicionalnoj i savremenoj farmakologiji. životinje. kukuruz. Tokom svojih aktivnosti. odnosno sve ono sa čime je direktno ili indirektno povezana čovekova životna i proizvodna aktivnost. sečom šuma. zemljište. uticaji dolaze kako od žive tako i od nežive prirode.

eksploatacijom mineralnih sirovina. Za svaki pojedinačan organizam okolina. skup ekoloških uslova deluje različito. prilagođavajući se. odražavaju opšte karakteristike datog staništa. ekstremna suša. između organizama i sredine. životna sredina. Stoga svaki poremećaj stanja životne sredine dovodi do ekoloških poremećaja i poremećaja socijalnih odnosa. Velika raznovrsnost uslova u životnoj sredini na svakom pojedinačnom mestu uslovila je pojavu najrazličitijih prilagođenosti živih bića. Postepeno. stvaranjem deponija. Ekološka odbrana je multidisciplinarna i treba da predstavlja trajnu obavezu svih članova društva. nerazvijeno zemljište) predelima i drugim negostoljubivim sredinam. Njena multidisciplinarnost proističe iz činjenice što zdravlje. voda i vazduh. Na pojedine organizme. različiti organizmi. Posebno su surovi uslovi u arktičkim (niska temperatura. primorana da za svoj opstanak vode vrlo tešku borbu. formiralo se zemljište. prvi organizmi su se suočili sa veoma jednostavnom životnom sredinom koju su činile kompaktne stene ohlađene planete. U dalekoj prošlosti Zemlje. koju čine druga živa bića sa kojima je u neposrednom ili posrednom kontaktu. Ove prilagođenosti. na određenom mestu. što je rezultat delovanja stalno promenljivog kompleksa ekoloških uslova.hemijskim procesima i aktivnošću sve većeg broja različitih organizama. u skladu sa svojim genetičkim mogućnostima. gde se resursi nalaze u minimumu i onemogućavaju normalan život organizma. stalno zamrznuta podloga) ili pustinjskim (visoka temperatura. Zaštita životne sredine podrazumeva skup razlicitih postupaka i mera koji sprecavaju ugrožavanje životne sredine s ciljem očuvanja biološke ravnoteže. fizičko. ona pruža mogućnost da se na istom mestu nasele vrste koje isti ekološki problem rešavaju na različit način. Kao rezultat čovekovih aktivnosti dolazi do promena ili narušavanja ekosistema i klimatskih promena na lokalnom i globalnom nivou. razmnožavanje i opstanak. kao i živa priroda. pH zemljišta) i raspoloživim resursima (energija. emisijom gasova. kao i između samih organizama. U životnoj sredini organizmi nalaze sve ono što im je neophodno za odvijanje normalnog života. često. 13 . određena uslovima (temperatura. vlažnost. je i neživa priroda. postali višestruko složeni. koji su medusobno povezani i uslovljeni. u takvoj sredini. rešavaju na sopstven način. životna sredina i socijalni uslovi predstavljaju kompleks oblasti i problema koji su u stalnoj interakciji. mineralni elementi). Ona nije uvek i na svakom mestu darežljiva prema živim bićima. tokom evolucije. aktuelnim uticajima u njoj. nuklearnim probama i dr. čovek utiče na promenu čitavih područja. voda. Tako je životna sredina u celini postajala bogatija i raznovrsnija. čak drugačije na svakom stupnju njihovog razvitka. Životna sredina se odlikuje velikom varijabilnošću i heterogenošću u vremenu i prostoru. koje. pa su ona često. visoka vlažnost. s obzirom da imaju različite prilagođenosti. Ali su i odnosi u prirodi. razvoj. metaboličkih procesa. Pored toga. Životna sredina otkriva i nudi određene ekološke probleme.

Ciljevi zaštite životne sredine su: očuvanje i zaštita zdravlja ljudi. 14 . Zdrava životna sredina je osnov za očuvanje ljudske egzistencije. U nekim zemljama postoji lepa praksa gde se dan u godini označi kao Dan čistog vazduha i tada se cela nacija animira da učini nešto u cilju smanjenja štetnih komponenata. zdravog razvoja društva i bitan faktor za nivo života stanovništva. obezbjeđenje uslova za ograničeno. očuvanje ekološke stabilnosti prirode. Jedan takav primer dat na slici koja sledi. kulturne baštine i dobara koje je stvorio čovek. celovitosti.Briga o životnoj sredini je sa gledišta našeg društva prioritet od sveukupnog značaja za društvo. gde je osnovna poruka da svi treba da budu zajedno na «Dan čistog vazduha». plodnosti zemljišta. prirodnih lepota i prostornih vrednosti. raznovrsnosti i kvaliteta ekosistema. količine i kvaliteta prirodnih bogatstava i sprečavanje opasnosti i rizika po životnu sredinu. genofonda životinjskih i biljnih vrsta. razumno i održivo gazdovanje živom i neživom prirodom.

biosfera. Najveći deo ugljenika vraća se u spoljašnju sredinu procesima truljenja i vrenja. i λόγος. (na dnu okeana. životinja i mikroorganizama i njhove nežive sredine koji stupaju u međusobne odnose i stvaraju funkcionalnu zajednicu. 15 . Njih čovek koristi kao gorivo. Tako se osnovni elementi vraćaju u spoljašnju sredinu. "domaćinstvo". Ugljenik se nalazi u atmosferi u obliku ugljen-dioksida i u hidrosferi rastvoren u vodi. ekosistem. Od takvih ostataka nastaju: treset. Znatna količina ugljenika ostaje duže ili kraće vreme van kruženja. Kiseonik se nalazi u atmosferi (ima ga oko 21%) i rastvoren u vodi. evolucija Definicija pojmova Ekologija od grčke reči: οίκος. zbog posebnih uslova u kojima se nađu. životna sredina. Ovaj put osnovnih elemenata predstavlja biogeohemijske cikluse materije na Zemlji. logos. U procesima fotosinteze se kao ugljena kiselina vezuje i gradi organska jedinjenja. oikos. kameni ugalj i nafta. pa ih tako ponovo uključuje u kruženje.Ključne reči: ekologija. u uslovima niskih temperatura gde su procesi raspadanja usporeni) ne mogu biti potpuno razloženi. koji se mogu utvrditi za svaki elemenat posebno. odakle ponovo mogu da se iskoriste. Organska materija prolazi kroz lance ishrane i na kraju se razlaže i mineralizuje. kao i okolinom u kojoj žive mestom u prirodi koje nastanjuju i drugim prirodnim faktorima koji ih okružuju. H. Biosfera. Funkcionisanje biosfere ogleda se u uzajamnoj povezanosti njenih različitih ekosistema na principima kruženja materije i jednosmernom proticanju energije u globalnim razmerama. N i drugi) organizmi ugrađuju u organska jedinjenja u svom telu. koje vrše gljive i bakterije. Ponekad ostaci uginulih organizama. duboko pod zemljom. a vraća se u spoljašnju sredinu procesom fotosinteze. Ekosistem je dinamičan kompleks zajednica biljaka. prilagođavanje. njihovim medusobnim interakcijama. O. Jedan deo ugljenika vraća se u atmosferu i vodu tokom disanja organizama. lignit. "znanje") je interdisciplinarna nauka koja se bavi proučavanjem raznih živih organizama. Koristi se za procese disanja organizama. Osnovne elemente (C.

ali ga većina organizama ne uzima direktno iz atmosfere. dospevaju u zemljište. a zatim isparavanjem i izlučivanjem. Aktivno učešće organizama omogućava tok biogeohemijskih procesa u biosferi. koji predstavljaju rezervoare vode na Zemlji. Ovim procesom azot se ugrađuje u organska jedinjenja (aminokiseline. Samo su neki organizmi (bakterije azotofiksatori koje žive u simbiozi sa korenom biljaka leguminoza) u stanju da vežu atmosferski azot u organska jedinjenja. Kruženje materije značajno je zbog toga što se jedna te ista količina materije može koristiti bezbroj puta. a potom ključni elemenat su veštine u definisanju i rešavanju problema. u biosferi jedan oblik jedinjenja se neprestano smenjuje drugim na račun energije koja neprekidni jednosmerno protiče. Kruženje vode počinje njenim isparavanjem sa površine mora i okeana. kroz sistematski rad. strogu selekciju oblasti. odakle biljke mogu da ih koriste. Sva voda se na kraju vraća u mora i okeane. Razlaganjem uginulih organizama ponovo se u spoljašnju sredinu oslobađaju različite neorganske soli azota. Time nastaju mase oblaka koji odlaze prema kopnu gde u obliku padavina voda stiže do površine Zemlje. Deo vode sa površine Zemlje ulazi u sastav živih bića. pigmenti) najpre u telu proizvođača. a zatim potrošača i razlagača. interesantne teme. Osim toga. Neki elementi strategije motivisanosti u rešavanju problema ekologije i zaštite životne sredine Za optimalna rešenja u oblasti ekologije i zaštite životne sredine pitanje motivacije je vrlo kompleksno. ponovo napušta ove organizme. Prioritetno je neophodno posedovati određena teorijska znanja u skladu sa globalnim promenama i rešenjima.Azot se nalazi u atmosferi. Sa te površine ona se različitim vodotokovima ponovo vraća u mora i okeane. nukleinske kiseline. korišćenje dobro pripremljenih 16 . Na principima kruženja materije i kruženja energije zasniva se život. Truljenjem i razlaganjem jedinjenja azota prelaze u neorganski oblik (nitrati). proteini.

i 14 iz Južne Karoline na 30ºC i 36ºC.4g. Michael Angilletta (2001) je zaključio da populacije istočnih guštera (Sceloporus undulatus) prostorno razdvojene mogu pokazivati različito ponašanje. koji se ne održava konstantnim. Angellitta je takođe hranio sve guštere istom vrstom hrane: živim cvrčcima. a sve to mora da prate određeni standardi i promocija kompletnog rada. a mogu se razlikovati i po izgledu. na terenu i u laboratoriji.2. je interesantan za istraživača i on ga menja za vreme eksperimenta. Cilj ovoga je pokazati kakav je izgled eksperimenta koji daje ove rezultate. Taj jedan parametar. Angellitta je kreirao laboratorijski eksperiment kako bi odredio da li potrebna količina energije za metaboličke procese dve prostorno odvojene populacije zavisi od temperature. a onda njih da koriste u rešavanju konkretnih problema. Kako se mužijaci i ženke mogu razlikovati po izgledu Angellitta je uključio približno isti broj muških i ženskih jedinki u svoj eksperiment. 13 iz New Jersey-a na 30ºC i 36ºC. Sledeći parametar koji je kontrolisao bio je veličina guštera. maksimum se ostvaruje na istim temperaturama (podaci od Angilletta 2001). istraživač teži da da sve relevantne parametre drži konstantnim osim jednog. Gušteri obe populacije koji su korišćeni u eksperimentu imali su prosečnu masu 5. a zatim izdvojiti ono što je bitno za laboratorijska ispitivanja.2 Količina posmatrano za dve populacije istočnih guštera. U laboratorijskom eksperimentu. Najbolji način provere hipoteza je eksperiment. ali ovo su glavni koji su kontrolisani tokom eksperimenta. energije potrebna za metaboličke procese Sceloporus undulatus. Ispitivanja na terenu i laboratoriji daju komplementarne informacije ili podatke koji se razlikuju u konceptu. Bio je takođe pažljiv da izloži sve guštere istom intenzitetu i kvalitetu svetlosti za isto vreme i da ih drži pod istim uslovima tokom eksperimenta. Ovi rezultati su prikazani na slici 1. 17 . Testirao je 20 guštera iz obe populacije na 33ºC. Šta mislite koje je parametre Angellitta pokušao da kontroliše u ovom eksperimentu? Prvo je uzeo isti broj guštera iz obe populacije. Pre svega treba definisati kriterije za postizanje i rešavanje određenih problema i po mogućstvu dati modele za rešavanje određenih problema.testova i referentnih udžbenika uz održavanje entuzijazma na visokom nivou. Zbog velikog interesovanja on je obavio veliki broj eksperimenata kako u laboratoriji tako i na terenu. snimiti nulto stanje. Slika 1. Jedan od primera laboratorijskog eksperimenta biće dat kroz sledeće. Na osnovu objavljenih istraživanja. Lista parametara je duga. Dobro je povezati teoriju i praksu. s tim što fokus treba dati na ekološke materijale i tehnologije. Korisno je približiti koncept laboratorijskog eksperimenta koji bi trebalo da motiviše ekologe da stvaraju uslove za dobijanje podataka koji su validni. Ekolozi koriste dve vrste eksperimenta.

Ovaj enzim kontroliše procese važne za nervne funkcije. U ovom slučaju prioritetni parametar je temperatura. W. Iz rezultata se vidi da se optimalna temperatura za održavanje života ne razlikuje između dve populacije. a sve u cilju postizanja optimalnih rezultata u zaštiti životne sredine? Temperatura i karakteristike životinja Diskusija o uticaju temperature na osobine životinja počinje sa posmatranjem uticaja temperature na funkciju enzima. ali naglo povećanje temperature izaziva narušavanje oblika enzima i on gubi svoju funkciju. 33º i 36ºC i merio količinu energije koju je potrebno uneti za metaboličke procese na ovim temperaturama. Rezultati su dokazali da prostorne razlike koje je Angellitta pretpostavio da postoje zaista su prisutne. enzim koji nastaje u sinapsama između neurona. John Baldwin i P. one od posebnog značaja. Enzimi ispoljavaju svoju optimalnu aktivnost u srednjim intervalima temperature. ni na niskim temperaturama. Šta je najveća snaga laboratorijskog eksperimenta u ekološkim istraživanjima? 2. Enzimi imaju visoku fleksibilnost na visokim temperaturama. Zašto ekolozi generalno kombinuju informacije laboratorijskih rezultata sa eksperimentima dobijenim na terenu? 3. undulatus iz Južne Karoline imaju veću potrebnu energiju za metaboličke procese nego oni iz New Jersey-a. eksperiment je takođe pokazao da na temperaturi 33ºC S. Uticaj temperature na osobine životinja počinje na nivou biomolekula. Koji parametri utiču da se ekolog motiviše za kreiranje primenjljivih eksperimenata. Vaša zapažanja 1. Funkcija enzima često zavisi od njihove sposobnosti da promene oblik kada se vežu za supstrat. Eksperiment je pokazao da je gušterima obe populacije potrebna maksimalna energija za metaboličke procese na 33ºC. Enzimi moraju odgovarati obliku supstrata na koji deluju. Hochachka (1970) su izučavali uticaj temperature na aktivnost acetilholinesteraza. oni moraju imati poseban oblik za svaku funkciju. Za vreme eksperimenta Angellitta je držao guštere na temperaturama: 30º. Istraživači su 18 .Sada. Snaga ovog eksperimenta da definiše uticaj temperature na karakteristike guštera dolazi od sposobnosti istraživača da kontroliše sve uticajne faktore. niti na visokim. Međutim. šta mislite koje je parametre Angellitta menjao tokom eksperimenta? Za svaku proučavanu populaciju menjao je samo jedan parametar – temperaturu.

afinitet ovog enzima prema acetilholinu naglo opada na temperaturama iznad 10ºC. Drugim rečima. Slika 1. 19 .3 Uticaj temperature na enzimsku aktivnost (podaci od Baldwin i Hochachka 1970). Ove temperature okoline su slične temperaturama optimalnog delovanja enzima. Ekstremne temperature i fotosinteza Fundamentalna karakteristika biljaka je njena sposobnost fotosinteze. Pastrmka duginih boja je stanovnik hladnih potoka i reka Severne Amerike. proizvodi dva oblika ovog enzima. optimalne temperature za ove dve forme acetilholinesteraze su 2º i 17ºC (slika 1.3). Oncorhynchus mykiss. dok u leti temperature dostižu i 20ºC. Uticaj temperature na karakteristike acetilholinesteraze ima smisla kada se uzme u obzir opseg temperatura njenog životnog staništa. pretvaranje (konverzija) svetlosne energije u hemijsku energiju organskih molekula. u letnjem periodu. reprodukciju i slično – i izvor energije za većinu heterotrofnih organizama. i čini osnovu za život biljaka – njihov rast. Fotosinteza. Jedan oblik enzima pokazuje najveći afinitet prema supstratu (acetilholinu) na 2ºC. afinitet ovog enzima prema acetilholinu naglo opada i pri nižim i višim temperaturama. Tokom zime temperatura ovih potoka je u opsegu od 0º do 4ºC.našli da pastrmka duginih boja. Međutim. to je u zimskom periodu. Međutim. Drugi oblik enzima ima najveći afinitet prema supstratu na 17ºC.

i pustinjskog žbunja. dok pustinjsko žbunje pokazuje maksimalnu fotosintezu na 44ºC. Ekstremne temperature generalno smanjuju intenzitet fotosinteze biljaka. California. Dok mahovina nastanjuje hladne severne šume u Finskoj.4 pokazuju da mahovina i žbunje na različitim temperaturama imaju maksimalnu fotosintezu. pustinjsko žbunje ima samo 25% maksimalnog intenziteta fotosinteze.Fotosinteza se može prikazati sledećom jednačinom: svetlost hlorofil 6 CO2 + 12 H2O → C6H12O6 + 6O2 + 6H2O Ova jednačina pokazuje da kada svetlost stupi u reakciju sa hlorofilom.43ºC tokom dana i 30ºC tokom noći. Rezultati koji se mogu videti na slici 1. Za obe vrste maksimalan intenzitet fotosinteze je u uskom području temperatura. živi u blizini Thermal. promene kao posledica promene temperature. Za vreme rasta iz kalema. Ove fiziološke razlike su posledica različitog okruženja u kome žive i govore nešto i o njihovoj istoriji evolucije. proučavana populacija pustinjskog žbunja . Aklimatizacija uključuje fiziološke. Pleurozium schreberi.4 pokazuje uticaj temperature na intenzitet fotosinteze mahovine iz severnih šuma. mahovina bi verovatno uginula. u jednoj od najtoplijih pustinja na svetu. Na 44ºC kada pustinjsko žbunje ima maksimalan intenzitet fotosinteze. 20 . 2) "hladan" režim. Maksimalnu fotosintezu mahovina ima na temperaturi oko 15ºC. Istraživanja Roberta Pearcy (1997) na A. Atriplex lentiformis. Biljke reaguju na promenu temperature. on je bio u mogućnosti da vodi svoj eksperiment na genetički identičnim klonovima. Pearcy i Harrison 1974). Slika 1. ne genetske. lentiformis.23ºC tokom dana i 18ºC tokom noći. Pearcy je locirao populaciju ovog pustinjskog žbunja u Dolini smrti i zasadio kaleme za svoj eksperiment. Slika 1.4 Optimalne temperature fotosinteze za mahovinu severnih šuma i pustinjskog žbunja (podaci od Kallio i Kärenlampi 1975. Klonirane biljke su gajene na dva različita temperaturna režima: 1) "topao" režim. Na 15ºC gde mahovina pokazuje maksimalnu fotosintezu. i mogu se kratkoročno fiziološki prilagođavati – aklimatizacija. Kako se reagovanje ovih vrsta na promene temperatura razlikuje? Najveća razlika je što imaju maksimalanu fotosintezu na različitim temperaturama. lentiformis jasno pokazuju efekat aklimatizacije na fotosintezu. kao i životinje. A. aklimatizacija je generalno reverzibilna pri promeni uslova sredine. ugljen-dioksid i voda reaguju i grade šećer i kiseonik.

generalno ispod 5ºC. ne postoji poznata vrsta koja može da se prilagodi svim uslovima. Interesantno je posmatrati dve vrste mikroba koji žive u potpuno različitim životnim uslovima temperature i vlage. Brzina rasta populacije bakterija se smanjuje iznad i ispod ove temperature. Njihovo okruženje je takođe hladno. A. Slika 1. Kako se vidi na slici 1. ili psihrofilne organizme (organizmi kojima odgovara život u vlažnoj sredini).. Najveći rezervoar živog sveta je okean. Fiziološko prilagođavanje je u vezi sa godišnjim ciklusom ovih biljaka. uslovljene aklimatizacijom (podaci od Berry i Björkman 1980. Biljke koje su gajene u hladnoj sredini imale su maksimalnu fotosintezu na temperaturi 32ºC. morske bakterije koje žive u vodama oko Antarktika. Međutim.6 Morita je zabeležio rast ove bakterije na temperaturama blizu -2ºC. Promene su bile kratkoročne.5 pokazuje rezultate Pearcy-ovog eksperimenta.5 Rast iste vrste žbunja u hladnim i toplim uslovima menja njihove optimalne temperature fotosinteze. On je izolovao i izučavao jednu od ovih bakterija. Slika 1. One koje su gajene u toploj sredini su imale maksimalnu fotosintezu na 40 ºC. populacija 21 . Šta mislite kako temperatura utiče na osobine ovih organizama? Richard Morita (1975) je izučavao uticaj temperature na rast populacije organizama kojima pogoduju niske temperature (cool-loving). u inkubatoru u trajanju od 80 časova. Vibrio sp. Vidi se da je razlika između optimalnih temperatura fotosinteze 8 ºC. Rezultati ovog eksperimenta pokazuju da ova bakterija ima najintenzivniji rast na temperaturi 4ºC. posle Pearcy 1977). Fiziološko prilagođavanje pokazuje da aklimatizacijom ova biljka može promeniti optimalnu temperaturu fotosinteze kako bi se poklopila sa sezonskim promenama temperature okoline. međutim. od najhladnijih predela Antarktika do najtoplijih oblati. dok svaka od ovih oblasti pretstavlja stanište za mnoge vrste mikroorganizama.Pearcy je zatim merio intenzitet fotosinteze biljaka na ova dva režima. lentiformis je uvek zelena i vrši fotosintezu tokom godine i tokom najhladnijih zimskih dana i tokom najtoplijih letnjih dana. U toku eksperimenta temperaturni gradijent u inkubatoru se kretao od -2ºC do malo iznad 9ºC. posebno deo ispod dobro osvetljene površine. Temperatura i mikrobiološka aktivnost Mikroorganizmi su se prilagodili svim temperaturnim uslovima na Zemlji gde postoji vlažna sredina. Svi izučavani mikroorganizmi pokazuju najbolje osobine u veoma uskom temperaturnom intervalu. Ovo hladno okruženje pruža se do površina Arktika i Antartika. Organizmi koji žive duboko u okeanu žive u mraku. Veliki broj organizama žive u ovim hladnim vodama. .

geografske i sezonske promene temperature i taloženja su osnovni aspekti zemljine ekologije i istorije prirode. Jedna vrsta bakterija izolovana na 59ºC pokazuje rast oksidacije sumpora i taj maksimum se dostiže na 63ºC.6 Antartik bakterija ima veoma nisku optimalnu temperaturu za rast populacije (podaci od Morita 1975). Slika 1. Podaci pokazuju da je za većinu organizama optimalna temperatura za život u uskom opsegu. koja dobija energiju oksidacijom elementarnog sumpora. Izvan ovog temperaturnog opsega oksidacija sumpora je znatno sporija. a ne genetičke različitosti? 1. Jedna vrsta koju su proučavali je Sulfolobus.7). Pokazano je kako temperatura utiče na mikrobiološku aktivnost.5ºC.bakterija nije rasla na temperaturama iznad 9ºC. Slika 1. Neki od ovih termofilnih organizama rastu na temperaturama iznad 40ºC. Kako možemo biti sigurni da različito reagovanje Atriplex lentiformis pri drugačijim temperaturnim uslovima je posledica aklimatizacije. Neki hipertermofilni mikroorganizmi imaju optimalnu temperaturu rasta na 110ºC! Neka najintenzivnija istraživanja termofilnih i hipertermofilnih mikroorganizama vršio je Thomas Brock (1978) sa svojim kolegama i studentima u nacionalnom parku Yellowstone. Neki organizmi mogu da žive u uslovima veoma visokih temperatura. Optimalna temperatura za Sulfolobus populaciju je u intervalu od 63º do 80ºC. Oni su izučavali mikrobe u oblasti temperatura od 63ºC do 92ºC. 22 . proces fotosinteze u biljkama i karakteristike životinja. Hipertermofilni mikroorganizmi imaju optimalne temperature rasta iznad 80ºC. Mikrobi su nađeni u svim toplim predelima koja su proučavana. Jerry Mosser i kolege (1974) koristili su brzinu oksidacije sumpora kao indeks za metaboličku aktivnosi ove bakterije. Vaša zapažanja 1.7 Sulfolobus imaju veoma visoku optimalnu temperaturu za rast populacije (podaci od Mosser i Brock 1974). Ova Sulfolobus populacija oksiduje sumpor najvećim intenzitetom u opsegu temperatura od 10ºC (slika 1. Posledično. Morita je zabeležio i rast nekih populacija među cool-loving bakterijama na temperaturama nižim od -5. Klimatske promene Neravnomerno zagrevanje zemljine sferične površine i položaj Zemlje u odnosu na orbitu određuje različitu klimu na različitim geografskim širinama. Prethodno je rečeno da ekologija izučava odnose između organizama i okoline.

prosečne temperature su niže i više sezonske na srednjim i višim geografskim širinama. postoje tri takva ciklusa na Zemlji. što povećava njenu gustinu. U blizini ekvatora temperature imaju malu sezonsku promenu. vodena para. Kako je pokazano na slici 2. se kondenzuje i formira oblake koji proizvode obilne padavine. sunčevi zraci su najintenzivniji tamo gde je ono direktno iznad. Pustinje. Značajno je odgovoriti na pitanje: Koji mehanizmi proizvode ove i druge obrasce klimatskih promena? Temperatura.Nekoliko komponenti klime predvidivo variraju na Zemlji. 23 . Zato što se nagibni ugao rotacije održava tokom zemljinog kretanja oko Sunca količina solarne energije koju primaju severna i južna hemisfera se menja sezonski. Konačno pada na zemljinu površinu na 30º geografske širine i širi se severno i južno. Idući od ekvatora. Kretanje vazduha od 30º geografske širine prema polovima je deo cirkulacije vazduha na srednjim geografskim širinama. vlažan vazduh sa juga se podiže i sreće sa hladnim polarnim vazduhom sa severa. Kada se vazdušna masa kreće na jug i sever ona se hladi. Do sezonskih promena dolazi jer zemljina osa rotacije nije vertikalna na ravan orbite oko Sunca već je nagnuta otprilike 22. Kretanjem vazduha od 30º geografske širine prema ekvatoru završava se cirkulacija jednog vazdušnog ciklusa na nižim geografskim širinama.1a Sunce zagreva vazduh na ekvatoru izazivajući njegovo širenje i podizanje. dok padavine mogu imati značajan sezonski karakter. ona je nagnuta prema Suncu i prima više solarne energije nego južna hemisfera. geografska širina na kojoj je Sunce direktno iznad se menja sezonski. Ovaj topao. koje se nalaze u uskom pojasu oko središta Zemlje. Konačno. Zagrevanje zemljine povrpšine i atmosfere dovodi do cirkulacije vazduha i utiče na padavine. vlažan vazduh se pri podizanju hladi. Zato jer je Zemlja sfera. Neravnomerno zagrevanje je posledica sferičnog oblika Zemlje i ugla pod kojim Zemlja rotira oko svoje ose dok kruži oko Sunca. Kako se ova vazdušna masa podiže. Vazduh na velikim nadmorskim visinama je suv. cirkulacija vazduha i taloženje Većina klimatskih promena na Zemlji je uslovljena neravnomernim zagrevanjem njene površine. Ovaj vazduh povlači vlagu sa zemlje i stvara pustinje. Na primer. Ovaj topao. Međutim. pošto je vlaga koju je sadržao pala kao tropska kiša. ova masa vazduha se podiže i širi prema severu i jugu. koje su vremenski i prostorno nepredvidive.Tokom perioda leta na severnoj hemisferi. nošena ovom vazdušnom masom. Pošto hladan vazduh sadrži manje vodene pare nego topao. primaju malu količinu padavina.5º u odnosu na vertikalu.

Slika 2. 2008). Ako se posmatra vetar u umerenom pojasu između 30º i 60º geografske širine. intenzitet i vreme trajanja vlažnih i suvih preioda i dela godine tokom koje je prosečna minimalna temperatura iznad i ispod 0ºC. 2008). on uglavnom duva sa zapada. Na klimatskom dijagramu prikazan je veliki broj korisnih informacija. Na višim geografskim širinama. Moramo. Međutim. imati na umu da su posmatranja sa zemljine površine relativna. stvara oblake koji proizvode obilne padavine u umerenim regionima. Slika 2. Klimatski dijagram je kreirao Heinrich Walter (1985) kao sredstvo da se napravi veza između raspodele vegetacije i klime. Na horizontalnoj osi su dati meseci u godini. Za posmatrača iz svemira delovalo bi kao da se vetar kreće pravolinijskom putanjom dok Zemlja rotira ispod njega. Korisno je izučavati globalne klimatske promene. Ovo su zapadni vetrovi umerenih pojaseva. može se uočiti da je dominantan pravac vetra sa istoka. širi se severno i južno na višim nadmorskim visinama upotpunjujući ciklus atmosferske cirkulacije na srednjim i višim geografskim širinama. Ako se posmatra iz umerenog pojasa zapaža se da vetar duva sa severa na severnoj hemisferi. uključujući sezonske promene temperature i taloženja. ovaj efekat izaziva vidljivo skretanje vetra desno u odnosu na njegovo prvobitno kretanje i levo skretanje na južnoj hemisferi. Ovo su severne i južne putanje. počevši od januara do decembra za mesta na severnoj hemisferi i od jula. a sa juga na južnoj hemisferi. slikovito. klimatski dijagram daje informacije koresteći standardne strukture. Globalne klimatske promene utiče na njenu raspodelu na Zemlji. Na levoj vertikalnoj osi 24 . ovo se ne reflektuje na to šta se vidim sa zemljine površine.3.3 Struktura klimatskog dijagrama (podaci od Manuel C. 2008). Kao što je prikazano na slici 2.3. Primer takve prezentacije je struktura klimatskog dijagrama data slikom 2.1b) pokazuje kretanje vazduha direktno severno i južno. Biomasa je vezana za zemlju kao i naš hipotetički posmatrač. Slika 2. Molles Jr. Na severnoj hemisferi.vlaga doneta iz pustinjskih krajeva se kondenzuje.2). Molles Jr. Zašto vetrovi ne duvaju direktno sa severa na jug? Vetrovi koji preovladavaju se ne kreću pravo sa severa na jug zbog Coriolis efekta (slika 2. Vazduh se podiže iznad umerenih regiona. Geografske promene temperature i taloženja su veoma složena. završavajući sa junom za mesta na južnoj hemisferi. putem različitih dijagrama koji validno predstavljaju određene zavisnosti. Ovo su istočni polarni vetrovi.2 Coriolis efekat i pravci kretanja vetra (podaci od Manuel C. Molles Jr. Prikazana atmosferska cirkulacija (slika 2.1 (a) Uticaj zagrevanja na cirkulaciju vazduha (b) Geografska širina i cirkulacija atmosfere (podaci od Manuel C. međutim.

ksenona. Atmosferu čini pet osnovnih slojeva: troposfera. Sastav vazduha varira na različitim visinama. procese u stratosferi i utiču na smanjivanje debljine ozonskog sloja u njemu (stvaranje tzv. Najznačajniji je deo atmosfere jer se u njenim nižim slojevima. Iznad troposfere je stratosfera u kojoj se. Atmosfera Atmosfera je vazdušni omotač oko Zemlje. te pojedini gasovi lako odlaze u još više slojeve i dalje. Vazduh je smeša gasova od kojih su neki u vrlo promenljivom sastavu: azota ima 78. Vazduh je najznačajniji životni i biološki resurs. a s druge strane podstiču stvaranje štetnog troposferskog ozona. Iznad stratosfere se nižu ostali slojevi atmosfere u kojima je uticaj gravitacije sve slabiji. do visine od nekoliko hiljada metara održava život. helijuma. Troposfera je najniži i najgušći sloj atmosfere i pruža se od površine Zemlje do prosečno 12 km visine ( odnosno do 9 km u polarnom. koji postoji zahvaljujući Zemljinoj gravitaciji i pruža se vertikalno. Pri većoj visini smanjuje se sadržaj kiseonika. mezosfera.93% i u vrlo malim količinama kriptona.data je temperatura. koji u atmosferi neprestano nastaje i razgrađuje se pod dejstvom velike energije ultraljubičastog zračenja. na visinama od oko 22-27 km koncentriše ozon (O3) formirajući ozonski sloj koji apsorbuje Sunčeve ultraljubičaste zrake. ugljen dioksida. Temperatura i taloženje su prikazani na različitim skalama tako da 10ºC odgovara 20 mm taloga. a povećava se sadržaj vodonika. Sa ekološke tačke gledišta troposfera je najosetljiviji deo atmosfere.08%. s jedne strane. Stratosfera sadrži oko 90% atmosferskog ozona. U promenljivim količinama u vazduhu može biti vodene pare. ozona. termosfera (jonosfera) i egzosfera. 25 . podaci o količini padavina veoma vlažnih klimatskih područja mogu da se prikažu u dijagramu pogodne veličine. odnosno opstaju živa bića planete Zemlje. 10-11 km u umerenom i do 18 km u ekvatorijalnom pojasu). ozonskih rupa). neona i drugih. Antropogena aerozagađivanja remete. kao i globalne prirodne sredine na Zemlji. te omogućava i štiti opstanak života na Zemlji. argona 0. kiseonika 20. u kosmički prostor. Klimatski dijagram za vlažna područja kao što su tropske šume prikazuje smanjeno rastojanje podeoka na skali za preko 100 mm taloga tako da 10ºC odgovara 200 mm taloga. Sa ovakvom promenom na skali.95%. iznad Zemlje. do nekih 3000 km u visinu. stratosfera. Atmosfera štiti život na Zemlji apsorbirajući ultraljubičasto sunčevo zračenje i smanjujući temperaturne ekstreme između dana i noći. ubitačnog fotodestruktivnog dejstva za živa bića. radona i drugih. a taloženje na desnoj vertikalnoj osi.

izgleda da se tokom poslednjeg veka pretvara u ozbiljnu pretnju. koji je milionima godina bio blagoslov za Zemlju. izazvanu ljudskim aktivnostima. ugljen-dioksida i gasova kao što su metan. jer je ozonski omotač apsorbovao fotodestruktivno ultraljubičasto zračenje i na taj način štitio organizme na kopnu od njegovog nepovoljnog (pre svega. tako da je u gornjim slojevima. DNK i druge hemijske materije što koje čine žive organizme apsorbuju UV zračenje i na taj način ovo zračenje utiče na živi svet. reemituje kao dugotalasno (infracrveno) zračenje. mutagenog) dejstva. Prirodna pojava gasova sa efektom staklene bašte. pod dejstvom sunčevog ultraljubičastog zračenja. Zemljina površina ovo zračenje. došlo do stvaranja ozonskog sloja ili omotača. dolazilo je do njegove razgradnje.Sa pojavom slobodnog (molekularnog) kiseonika u atmosferi. Koncentracija ozona u atmosferi postepeno je rasla (sa sve većom aktivnošću fotosintetičkih organizama). dozvoljava Sunčevoj energiji da prodre do Zemlje i da padne na nju kao svetlost. ali se potom zadržava u atmosferi kao infracrvena toplota. Ovaj fenomen održava planetu dovoljno zagrejanom. biljaka i drugih predmeta na Zemlji. Život na planeti Zemlji je moguć zbog postojanja prirodnog efekta staklene bašte. azot(I)oksid i troposferski ozon. Gasoviti omotač slabije propušta ove zrake i na taj način one ostaju u atmosferi kao zarobljena energija. potom. Ultraljubičasto zračenje sunca bilo bi mnogo opasnije po život na Zemlji da nema ozonskog zaštitnog sloja visoko u atmosferi. koji se spajao sa lako dostupnim molekulskim kiseonikom i formirao ozon. Kratkotalasni (ultravioletni) sunčevi zraci nesmetano prolaze kroz gasoviti omotač Zemlje (koji se ponaša kao staklo) i bivaju apsorbovane od strane tla. Efekat staklene bašte. tačnije u stratosferi. Stoga je postojanje ozonskog sloja određene debljine izuzetno značajno za pojavu i opstanak svih organizama na Zemlji. pre svega vodene pare. što osigurava normalno odvijanje fizioloških funkcija svih živih organizama. Hemijske materije koje apsorbuju energiju aktiviraju 26 . Odsustvo gasova staklene bašte bi snizilo temperaturu naše planete za otprilike 33 ºC pretvarajući Zemlju u još jednu beživotnu planetu našeg Sunčevog sistema. pri čemu je nastajao veoma reaktivni atomski kiseonik. Od tog trenutka započeo je razvoj živih organizama i na kopnu ( do tada je postojao samo u vodi).

posledice ljudskih aktivnosti u prirodi. izmjene režima vode.se čime se javlja i veća mogićnost za reakciju sa drugim hemijskim materijalima i za njihovu promenu.) u dužem vremenskom periodu ostavljaju vidnog traga na samu životnu sredinu. kretanje materije i dr. vazduh. zbog neuočavanja posledica do kojih dolazi. Ono što skreće pažnju na promene u uslovima životne sredine jesu direktne ili indirektne. prelazi iz jednog stanja u drugi ili jednog faktora u drugi. U cilju da odrede tačnu prosečnu vrednost ovih karakteristika populacije ekolozi bi morali da mere svaku individuu u populaciji. pa čak i svetlosna energija mogu izazvati uzajamnu reakciju zagađivača i tako im menjati oblik. Na primer. ubrajamo u kategoriju nedovoljno svesnih. Prirodna dešavanja u odnosima činilaca životne sredine (voda. sunčeva svietlost i dr. uzimajući 27 . Određivanje reprezentativnog uzorka Veoma važan korak u procesu prezentacije podataka jeste dobijanje statističkih veličina. izbacivanja. zbog kruženja vode u prirodi. Ultraljubičasto zračenje. šta je to statistika? Statistika je numeričko prikazivanje koje naučnici koriste za procenu merljivih karakteristika kompletne populacije. izmenama u karakteristikama i sastavu biljnog životinjskog svieta i dr. Jasno. Putevi ugrožavanja su višestruki. u drugoj fazi (kruženje materije. demografske promene. Danas čovek i u intervalu od samo desetak godina uočava vidne. Moguća podela je na direktne i indirektne. promenama konfiguracije i strukture tla. Uglavnom kao posledica prilagođavanja prirode oko sebe sopstvenim potrebama koje ne retko gube obeležje zadovoljavanja potreba ljudske prirode.) ili indirektno kada štetne materije. odlaganja) predstavlja svestan čin. temperatura ili brzina rasta. Direktno. čistoće vazduha. voda u i na zemlju i dr.) gde se štetnost ovakvog odnosa vraća i samom čoveku. vodenim tokovima i vodenim površinama. prilika da se mere ili testiraju sve individue u populaciji za bilo koju karakteristiku je ekstremno retka. Podspešenju ovog prilagođavanja pogodovala je snažna industrijalizacija krajem prošlog i tokom ovog vijeka. ekolog procenjuje brzinu reprodukcije ili bilo koju drugu karakteristiku bilo koje vrste. Ona se manifestuju promenama u klimatskim karakteristikama. ako ekolog proučava brzinu reprodukcije ptica bilo bi nemoguće proučavati sva gnezda u populaciji. Posledično. Ovo još više komplikuje problem zagađenja. visina. Karakteristike populacije koje su interesantne za ekologe su prosečna masa. neuništivosti materije i dr. bacanjem štetnih materija i otpadaka u neki od faktora životne sredine (vazduh. Ovakav oblik ugrožavanja životne sredine čoveka i ako u svojoj početnoj fazi (oslobađanja. čak i drastične klimatske promene. Međutim u kraćem vremenskom intervalu (veku čovjeka) one su doskora bile neznatno vidljive. kao i tehnološka i naučna revolucija koje su u toku. Najpre.

može uzeti 11 semenki i izračunati prosečnu visinu ovih 11 individualnih biljaka. Kako se izračunava reprezentativni uzorak? Izračunavanje na prethodnom primeru merenja visine. taloženja za biomasu u celom svetu.slučajne uzorke iz populacije. Reprezentativni uzorak je najčešće korišćen metod u statistici. Reprezentativni uzorak = Xsr n = broj uzoraka. Koristi se i u oblasti merenja temperature. na primer. 5. Ekolog koji proučava populaciju retkih biljaka.7 cm. Prosek koji se dobija od uzorka 11 semenki je reprezentativni uzorak.7 cm Ponovo. uzorak od 11 semenki daje mogućnost izračunavanja reprezentativnog uzorka: Suma merenja = ΣX ΣX = 3 + 6 + 8 + 7 + 2 + 4 + 9 + 4 + 5 + 7 + 8 ΣX = 63 Reprezentativni uzorak se izračunava deljenjem sume merenja sa brojem uzoraka. Reprezentativni uzorak je statistička procena prave vrednosti karakteristike populacije. Međutim. reprezentativni uzorak je ekološka procena stvarne visine biljke u toku istraživanja. 28 . ili 11 Xsr = ΣX / n Xsr = 63 / 11 Xsr = 5. Broj uzorka Visina u cm 1 3 2 6 3 8 4 7 5 2 6 4 7 9 8 4 9 5 10 11 7 8 Koja je bila prosečna visina biljke u toku istraživanja? Kako nije merena svaka individua u populaciji ne može se znati prava vrednost karakteristike.

Porastom količine biomase na Zemlji smanjio bi se sadržaj stakleničkog gasa CO2 u atmosferi. ponovnim rastom biomase uzima iz atmosfere toliko ugljendioksida koliko je i emitovano u procersu spaljivanja biomase). U okviru napora da se postigne održivi razvoj. državnih i globalnih pogleda. 4. kao što je drvo. Da li bi vrednost reprezentativnog uzorka od 100 semenki bila bliža pravoj vrednosti u odnosu na uzorak od 11 semenki? 3. Prioriteti za očuvanje biološke raznovrsnosti menjaju se u zavisnoti od lokalnih. 5. energija koja se može proizvesti sagorevanjem obnovljivih materijala biomase.Vaša zapažanja 1. svi oni imaju svoju logiku i treba ih uzeti 29 . pod uslovom da se sagorevanje vrši u skladu sa principaima održivosti (to jest ako se u datom vremenskom periodu. Povećano investiranje u očuvanje biloške raznovrsnosti neće smanjiti samo po sebi njeno osiromašenje. Očuvanje biloške raznovrsnosti je investicija koja donosi bitnu korist na lokalnom. materijal biljnog ili životinjskog porekla (primer: drvo i biljke). Istorija prirode i geografija biomase Biomasa. Za očuvanje biološke raznovrsnosti neophodno je poznavati 10 principa: 1. energija biomase se često preporučuje kao zamena za energiju koja se dobija sagorevanjem fosilnih goriva. Svaki oblik života je jedinstven i traži poštovanje ljudskog roda. državnom i opštem planu. 3. Uglendioksid koji nastaje u toku procesa sagorevanja ne utiče na povećanje ukupnog ugljendioksida u atmosferi. Troškovi i korist od očuvanja biloške raznovrsnosti moraju se ravnomernije podeliti među državama i među građnima tih država. Donošenjem odgovarajućih strategija i institucionalnim reformama treba stvoriti uslove da to povećano investiranje bude efektivno. Ako bi se merenje obavilo na uzorku od 100 semenki slučajno izabranih iz hipotetičke populacije umesto 11 kao na primeru. Energija biomase. očuvanje biloške raznovrsnosti traži fundamentalne promene u modelima i stvarnosti ekonomskog razvoja širom sveta. 6. da li bi po vašem mišljenju reprezentativni uzorak imao vrednost 5.7 cm? 2. Kakve bi bile promene temperature i taloga ukoliko bi Zemlja rotirala oko ose koja je normalna na ravan orbite oko Sunca? 2. 2. Pošto se u procesu sagorevanja fosilnih goriva emituju gasovi staklene bašte.

poštzovanje osnovnih ljudskih prava. Očuvanje biloške raznovrsnosti može se održati samo ako su svest i briga javnosti znatno povišeni i ako ljudi koji prave strategije i planove imaju validne informacije koje im služe za izbor strategija i planova. 7. 10. organizama. Povećano učešće javnosti. Istorija prirode predstavlja temelj za razvitak savremene ekologije. ekolozi se vraćaju izučavanju uticaja klimatskih promena na raspodelu vegetacije. kada se suočavamo sa globalnim zagrevanjem. Akcije na očuvanje biološke raznovrsnosti moraju biti planirane i primenjene u obimu koji zavisi od ekoloških i društvenih kriterijuma.u obzir. ekolozi su proučavali uticaj klime i zemljišta na raspodelu vegetacije. Struktura zemljišta zavisi od interakcija klime. povećana pristupačnost obrazovanja i informacija ljudima i veća institucionalna odgovornost ključni su elementi očuvanja biološke raznovrsnosti. Međunarodni multidisciplinarni timovi istražuju uticaj klime na vegetaciju sa novim interesom i sa mnogo boljim analitičkim instrumentima. Kulturna raznovrsnost je tesno povezana sa biloškom raznovršnošću. pre svega temperature i padavina. Geografska raspodela biomase na Zemlji tesno je povezana sa promenama klime. Aktivnosti se moraju usmeriti na ona područja gde ljudi žive i rade kao i na zaštićena prirodna područja. topografije i izvora mineralnih materija u toku dužeg vremenskog perioda. Danas. 9. koje je slojevito i predstavlja 30 . Kasnije. ekolozi su imali drugačiji pristup istraživanju. Sve zemlje i zajednice imaju interes u očuvanju sopstvene biloške raznovrsnosti – pažnja se ne sme usmravati samo na nekoliko eko-sistema ili država bogatih vrstama. Biomasa je uslovljena strukturom zemljišta. 8. Početkom dvadesetog veka. Biomasa je primarno definisana svojom dominantnom populacijom koja direktno zavisi od klime.

ispiranje. A. dominantna je travna vegetacija. nisko do srednje plodno zemljište. neplodnog zemljišta. periodično suve. sušni periodi nekada mogu trajati i nekoliko godina. dominira niska vegetacija i životinjske vrste prilagođene na duge i hladne zime. Zemljište se karakteristiše od jednog ili nekoliko horizonata ili slojeva. Umereni pojas pod travom: tople i hladne sezone. tečne i gasovite faze i zauzima deo prostora na površini Zemljine kore. prihvatljivog biodiverziteta i složene biološke interakcije. vlažne zime. organizmi prilagođeni sezonskoj suši i periodičnim požarima. dominiraju četinari. ptice selice. Tundra: hladna. u suprotnom dominiraju četinari. čije prisustvo podržava bogat životinjski svet. period najvećih padavina se poklapa sa sezonom obilnog rasta. B sloj sadrži glinu. uključujući lišće. Struktura zemljišta je promenljiva u vremenu i prostoru. Pedologija se bavi proučavanjem spoljašnjih (egzogenih) i unutrašnjih (endogenih) faktora koji s obzirom na svoja ukupna svojstva. pedon zemljište. biološki bogate. odnosno litosfere. slabo razvijeno zemljište. padavine. Planine: temperatura. humus i druge materije koje se transportuju kroz A sloj. sa malo padavina. Tropske savane: tople i hladne sezone . vlažne zime. plodno zemljište. Mediteranski pojas šuma i žbunja: hladne. Severne šume: duge. ali često bogat diverzitet. Zemljište je prirodna tvorevina sastavljena od čvrste (minerala i organske materije). Pustinje: vruće ili hladno i suvo vreme. suva leta. oštre zime. neplodno zemljište. plodno zemljište. ekstremna klima.kompleksnu sredinu. pedologija (gr. B i C sloj. Zemljište proučava nauka o zemljištu. grančice i druge biljne delove. kratka vlažna leta. Sušne tropske šume: tople i hladne sezone. sadrži živu i neživu materiju. Zemljište je podeljeno na više slojeva: O. fizičkih. Osnovni oblici biomase i klimatski režimi su: Kišne tropske šume: tople. naseljena brojnim biljojedima i predatorima. dominira listopadno drveće kada su blage zime i plodno zemljište. topla. O sloj se sastoji od sveže opale organske materije. hemijskih i bioloških osobina koje nastaju rezultatom zajedničkog uticaja pedogenetskih faktora i procesa (akumulacija. koji se razlikuju od početnog materijala (matične stene) od koje nastaju većim brojem morfoloških. vlažne. organizmi dobro prilagođeni ekstremnoj klimi. sa nepredvidivim padavinama. Umereni pojas šuma: umerene. trava je dominantna vegetacija. pravac 31 . zemljište i organizmi se smenjuju sa nadmorskom visinom. A sloj sadrži mešavinu mineralnih materija i organskih materija koje dolazi iz O sloja. kao i mogućnošću da podržavaju rast korena biljaka). malog sezonskog karaktera. nepropustljivo zemljište. C sloj se sastoji od trošnog materijala. ugrožene kao i kišne šume. logos nauka). suve i vlažne sezone. promet materije i energije. niska produktivnost. umerene padavine. visoka produktivnost.

fizičkih. • Stanja zemljišta i voda u pogledu ugroženosti opasnim i štetnim materijama (teški metali. Moderan koncept zaštite životne sredine zasnovao se tek početkom devedesetih godina 20. svi podaci o zemljišnom prostoru postaju ravnopravni učesnici kod izrade ocene stanja ili predviđanja. u okviru zaštite životne sredine. radionukleidi. organski polutanti PCB. Zastupljenost ovih disciplina je različita zavisno od vrste poslova u fazi rada na izradi zaštite kvaliteta zemljišnog prostora. veka. se takođe. kao i metode kartografskih i drugih prikaza. mineroloških i hemijskih pokazatelja. Pedologija. životinja i biljaka: 32 . voda i biljaka. kao posebne celine. Ovim konceptom osigurava se da sve ulazne funkcije zaštite mogu biti kontrolisane u realnom vremenu i prostoru sa mogućnošću lake komunikacije između parametara pojedinih funkcija i mogućnošću formalizovanih postupaka ocene i prikaza stanja procesa u zemljišnom prostoru. odnosno predviđanja mogućih rizika ugrožavanja ili rizika kod poljoprivredne proizvodnje. mineroloških i bioloških karakteristika.dejstva. • Stanja zemljišta u pogledu parametara fizičkih. Pod terminom zaštite zemljišta podrazumeva se skup mera koje se preduzimaju radi očuvanja ili vraćanja funkcija zemljišta u prvobitno (prethodno) stanje kvaliteta. eutrofikacija. geoloških. pa se zaštita kvaliteta zemljišnog prostora mora tretirati kao interdisciplinarni blok koji objedinjuje nekoliko naučnih i drugih delatnosti. hidrografskih i vegetacijskih podataka i podataka dobijenih daljinskom detekcijom. bavi problemima klasifikacije i kartiranja zemljišta. pri čemu se sve aktivnosti na zaštiti mogu staviti pod jedinstveni termin zaštite kvaliteta zemljišnog prostora. intenzitet i trajanje uticaja rezultuju formiranjem zemljišta različitih morfogenetskih. a sa osnovnim ciljem optimizacije funkcija upravljanja zemljištem. pridaje se poseban značaj kod prikupljanja sledećih informacija: • Klimatskih. zatim pesticidi. obezbeđuje odgovarajuće metode za obradu podataka i njihovo korišćenje radi sistematizovanja pojedinih pojava i procesa. pri čemu razvija i primenjuje sopstvene metode radi obezbeđivanja neophodnih podataka. geomorfoloških. Ovaj koncept objedinjuje sve komponente zaštite zemljišta. dioksini. fenoli. kao važnog i neodvojivog dela ekosistema. kao i preduzimanja mera zaštite zemljišnog prostora. patogenih organizama ljudi. vodnofizičkih. i to: u okviru zaštite zemljišta. kada je u okviru razvoja informacionog sistema o poljoprivrednom zemljišnom prostoru razvijen poseban blok zaštite zemljišta i voda. U ovakvom informatički otvorenom sistemu zaštite. voda i biljaka. • Stanja zemljišta u pogledu ugroženosti procesima erozije.posebno iz grupe hlorovanih ugljovodonika i triazina). vodnofizičkih.

voda i biljaka ugroženih procesima degradacije i/ili procesima zagađivanja opasnim i štetnim materijama. Faza terenskih istraživanja: Uzimanje uzoraka zemljišta. Faze istraživanja zemljišta u svrhu zaštite životne sredine: 1. tematskih i drugih karata). 2. ugroženih procesima degradacije hemijskih. 3. Neki od modula. • Modul mera sanacije zemljišta. Faza obrade podataka sa izradom baze podataka neophodnih za generisanje stanja kvaliteta zemljišnog pokrivača.• Stanje preduzetih mera prevencije i zaštite zemljišta. ne mogu da se prikupe tokom prve faze istraživanja. takođe i voda i vegetacije. bioloških i drugih osobina. 33 . U istom smislu. tj. 5. Faza organizovanja monitoringa zaštite kvaliteta zemljišnog prostora. Uzimanje dodatnih podataka koji. Faza dopunske provere pouzdanosti izdvojenih klasa i kontura kartografskih jedinica kvaliteta zemljišnog prostora (razrada pouzdanosti i na nivou izdvojenih klasa. voda i biljaka ugroženih procesima degradacije i/ili procesima zagađivanja opasnim i štetnim materijama. voda i biljaka. Faza izrade konačnih baza podataka sa izradom sledećih modula: • Modul mera prevencije i zaštite zemljišta. rezultantnog očuvanja kvaliteta zemljišnog prostora. budući da koncept zaštite predstavlja posebnu celinu u hijerarhiji informacionog sistema o zemljišnom prostoru i da je njegova funkcija da obezbedi uslove sveobuhvatnog. • Modul faktora rizika kod proizvodnje zdravstvenobezbedne hrane. 4. iz različitih razloga. može se govoriti i o ostalim naučnim disciplinama u okviru kojih se neguje proučavanje aspekata uticaja pojedinih prirodnih i antropogenih faktora na stanje zemljišta. Koncepti zaštite životne sredine u pojedinim modulima se ne sukobljavaju sa generalnim konceptom kome je cilj zaštita i unapređenje kvaliteta zemljišnog prostora. voda i biljaka radi definisanja karakteristika zagađenosti zemljišnog prostora. kao što su na primer uticaj đubrenja na promene hemijskih osobina zemljišta ili proučavanje postupaka povećanja plodnosti zemljišta u okviru delatnosti agrohemije i ishrane bilja. kao indikatora biogenosti zemljišta. vodnofizičkih. zatim proučavanje zemljišnih mikroorganizama. koji mogu da se generišu iz postojećeg koncepta zaštite su aplikativni moduli i odnose se na pojedine operativne ciljeve.

Hidrosfera U svoj svojoj običnosti. Zato je nobelovac Szent-Gyorgyi s pravom naziva “ matricom života”. Ova tesna povezanost vode i života može se 34 . mogu se izdvojiti nekoliko oblasti ljudskih aktivnosti u okviru kojih se obavlja suštinska borba radi zaštite i očuvanja ukupnog ekosistema: • Borba protiv erozije zemljišta. • Rekultivacija zemljišta. litosferi i ekosferi. a prisutna je i u atmosferi. • Borba za očuvanje kvaliteta zemljišne vode. u potpunosti prilagodjeni njenim specifičnim fizičko-hemijskim osobinama. 3. koji su u osnovi razvoja i održanja živih organizama. • Borba protiv prevlaživanja zemljišta. Sveprisutna je na planeti. • Borba protiv zakišeljavanja i gubitka hranidbenih vrednosti zemljišta. • Borba protiv opadanja sadržaja organske materije u zemljištu (humusa). voda je po mnogo čemu posebna materija. • Borba protiv zasoljavanja i alkalizacije zemljišta. • Borba protiv stvaranja zemljišne pokorice. • Borba protiv zbijanja zemljišta. • Borba za obezbeđenje pristupačne vode biljci.I pored velike razuđenosti i kompleksnosti problematike zaštite zemljišnog prostora. • Borba protiv zagađivanja zemljišta (širi spektar delovanja). jer u potpunosti sačinjava jednu od zemaljinih sfera – hidrosferu. • Borba protiv smanjivanja biološke aktivnosti u zemljištu. Nepobitno je utvrdjeno da je ona bila prisutna na Zemlji mnogo pre nego sto se na njoj pojavio život i da su svi složeni hemijski procesi.

Voda je i neizbežan učesnik u praktično svim proizvodnim procesima. Iako je bez boje. imajući u vidu već pomenutu činjenicu da je voda “univerzalni rastvarac”. Po mnogim hemijskim i fizičkim osobinama. uklanjanje u njoj dispergovanih materija da bi se dobila 35 . a ipak deluje toksično na sve više oblike života. složene interakcije izmedju vode i životnih procesa od fundamentalnog su značaja za zadovoljavanje ljudske potrebe za čistom vodom za piće. Konačno. Čvrstina ovih veza čak je veća od veza izmedju atoma nekih metala. voda je već stotinama miliona godina jedna od najsnažnijih agenasa u oblikovanju i preoblikovanju reljefa planete. ukusa i mirisa. ukljucujući i medjusobno privlačenje i asociranje njenih sopstvenih molekula.razmatrati na nekoliko različitih nivoa. strukturno se od nje razlikuje samo po masi vodoničnih atoma. ona je prirodno stanište za mnoge oblike života. voda se širi umesto sa se skuplja kao skoro sve druge materije. kao sto je već pomenuto. Pri prelasku u čvrsto stanje. odnosno oslobadja više toplotne energije pri promeni agregatnog stanja nego većina drugih supstanci. Nemešljiva je sa većinom organskih materija. Ova supstanca je. a kao para ili hidroelektrična energija. Sa druge strane. na primer po temperaturi mržnjenja i ključanja. ona pokreće postrojenja i uredjaje savremene tehnologije. Ona odredjuje klimu na njoj. voda je neobična i predstavlja izuzetak od pravila. Zbog toga lakši led isplivava na povrsinu tečne vode i sprečava potpuno zamrzavanje njene mase. Na još višem nivou. voda u prirodi ima tako značajnu ulogu jer je “običnost” njenih osobina samo prividna. D2O. Značajno je naglasiti da je svaka od ovih anomalija vode na neki ncin utkana u zivot na planeti. naime. ali je snažno privlači najveći broj neorganskih materija. pa je potrebna ogromna energija za njihovo razlaganje. Izuzetno je stabilna. Ekstremna uslovljenost većine biohemijskih procesa specifičnim osobinama vode najbolje se moze ilustrovati posledicama zamene obicne vode teškom vodom. fizički i hemijski. Medjutim. pa predstavlja veoma pogodan medijum za prenos toplote. tako da je sve do pre 200 godina voda smatrana elementom. onemogućavajući njihov razvoj. Kao hemijsko jedinjenje ona je. kao jednog od neophodnih reaktanata u biološkim sinteznim i metaboličkim reakcijama. praktično identična sa njom. voda je noseći fluid pri raspodeli nutrijenata i drugih neophodnih hemijskih jedinjenja u organizmu. a koje su najvecim delom atipične u odnosu na uobičajene hemijske i fizičke standarde (anomalije vode). a ne jedinjenjem. Zbog svega ovoga. omogućavajući tako opstanak čitavog akvatičkog života. Sledeći nivo je uloga vode. čini zemljište pogodnim za uzgoj različitih biljnih vrsta i razvoj šuma. praktično univerzalni je rastvarač i snažan je izvor hemijske energije. potpuno jedinstvena. Voda takodje apsorbuje. Polazni je elektronska struktura molekula H2O koja odredjuje njene fizičke i hemijske osobine. Njeni molekuli su izuzetno stabilni.

dovoljno kvalitetna pitka voda. upotrebljena za bilo koju svrhu. cije su koncentracije na nivou 0. Čak i oni elementi. Njena ukupna kolicina na Zemlji je ogromna i najčešće se procenjuje na oko 13600 geograma (1ff = 105 km3).001 mg/1. more. Ona je praktično stalna. cirkonijum i platina. reka i močvara. srebra. pre ili kasnije se vraća u prirodu. Iz vise razloga. često nije nimalo lako. mnogi delovi sveta danas se suočavaju sa veoma ozbiljnom nestasicom vode i po svim prognozama ona bi trebalo da bude osnovni strateški resurs u budućem periodu. kao sto su hrom. a samim tim i spašavanja života Uočljivo je da se daleko najveća količina vode u prirodi nalazi u okeanu (preko 97%). 36 . voda pokriva više od 360 miliona km2. jezero ili u reku. što svakako predstavlja dokaz o njihovom prisustvu u morskoj vodi. Osnovna poruka ove slike jeste da su padavine ključ za rešenje problema zagađenja vode. Neki industrijski procesi ili medicinske primene čak zahtevaju vodu još veće čistoće. nadjeni su u tkivu morskih organizama. često tehnološki i ekonomski neopravdane prerade. medjutim. a ona se. dovoljno je pogledati listu elemenata koji su prisutni u morskoj vodi. budući da je količina vode koja se hemijski troši u nekim industrijskim procesima zanemarljivo mala u odnosu na njenu ukupnu kolicinu. odnosno preko 2/3 ukupne povrsine planete. čije su rastvorljivosti bliske granici detekcije. kopnenih mora. jezera. bizmuta i zlata. oticanjem u okean. za većinu namena moze koristiti tek posle skupe i složene i. zbog visokog sadrzaja soli. Da bi se do kraja sagledala ova univerzalnost rastvaračkog kapaciteta vode. Ona se proteže od najzastupljenijih hlora (19000 mg/1) i natrijuma (10500 mg/1) do žive. pa uklanjanje i tragova nekih organskih i neorganskih materija predstavlja veoma ozbiljan problem. Sva ostala voda. uprkos ovome. U obliku svetskog okeana. infiltracijom u zemljiste ili isparavanjem u atmosferu.

deo teče po površini zemljišta do najbližeg površinskog vodnog resursa. precipitacija (padavine).Kada se ovome doda da je eksploatacija podzemne vode sa većih dubina tehnički dosta složena i skupa. njeno kretanje u okviru ovog ciklusa je vremenski i prostorno veoma promenljivo. jezera ili okeana. Hidrološki ciklus Hidrološki ciklus podrazumeva neprestano kruženje vode u prirodi. a deo se infiltrira u samo zemljište. medjutim. zemljišta ili vegetacije. Treba. onda ranije pomenuta predvidjanja nestašice vode i njenog strateškog značaja postaju sasvim realna. koje se odvija kroz vise medjusobno zavisnih pojava. da bi potom bio vraćen u atmosferu. Od ukupnih padavina na zemljinu površinu. Te osnovne pojave su: evaporacija (isparavanje). da bi konačno dospeo do reke. a koje se ciklično ponavljaju. pre svega u slivu reke Amazon i one najvećim delom otiču u okean neiskorišćene i da se stepen njihove zagadjenosti približava kritičnoj granici. Ostatak infiltrirane vode prolazi kroz zemljište do nivoa podzemnih voda. Od ove infiltrirane vode jedan deo biva kapilarnim efektom zadržan u površinskom sloju zemljišta. Najveći deo podzemnih voda na kraju ipak izbija na površinu zemljišta na/ili ispod freatičnog nivoa. bilo direktnim isparavanjem iz zemljišta. 37 . postajući tako njihov deo. oticanje i perkolacija (podzemno oticanje). imati u vidu da se ovde radi o njegovom veoma uprošćenom prikazu i da bi bilo krajnje pogrešno shvatiti ga kao kontinualno kretanje vode konstantnim protokom. bilo transpiracijom preko vegetacije. deo se odmah vraća u atmosferu isparavanjem sa površine vode. deo pada direktno na vodene površine. i da su preostale rezerve slatke vode veoma neravnomerno rasporedjene (najveće rezerve površinske slatke vode nalaze se na području Juzne Amerike. Naprotiv. odnosno freatičnog nivoa.

dok samo oko 76% ukupnih padavina dospeva na njegovu površinu. individualnih ložišta. Zagađenje životne sredine jeste unošenje zagađujućih materija ili energije u životnu sredinu. Odvijanje hidrološkog ciklusa uslovljeno je apsorpcijom sunčeve energije. Međutim. Zagađen vazduh na različite načine utiče na živi svet: utiče na zdravlje ljudi i drugih živih organizama. komercijalno označenih kao freoni (hlor-fluor ugljovodonici). Efekti koji tom prilikom nastaju su različiti zbog razlika u njihovoj koncentraciji i njihovom hemijskom sastavu. Oni dospevaju u vazduh kao produkti hemijskih reakcija i sagorevanja (fosilna goriva). Zagađivači mogu biti čvrstog. ovaj višak vode na kopnu samo je prividan.[1] Zagađenje vazduha nastaje i usled požara. izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima koje ima ili može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi. Zagađenje Zagađenje atmosfere Antropogene aktivnosti. za hidrološki ciklus je karakteristično da u njemu učestvuje veoma mali deo ukupnih planetarnih vodnih resursa. elektrana. mogu direktno dospeti u vazduh (primarni) ili mogu nastati u samom vazduhu od drugih zagadjivaca pod uticajem elektromagnetnog zracenja sa Sunca (sekundarni). u manjim ili većim količinama menja uobičajen sastav vazduha. utiču na stanje i narušavanje ozonskog omotača Zemlje. oslobađaju se iz rashladnih uređaja. odnosno u hidrosferi. budući da se ta voda na kraju vraća u okean površinskim ili podzemnim oticanjem. Kao rezultat toga ostvaruje se neto prenos vode iz okeana na kopno planete. 4. Izuzetan negativan uticaj i najintezivnije narušavanje ozonskog omotača potiče od sintetičkih jedinjenja. čime se povećava mogućnost delovanja ultraljubičastog zračenja na destrukciju genetičkog materijala i dovodi u opasnost opstanak živih bića na planeti. koja se najvećim delom troši na isparavanje vode iz okeana i sa kopna. motornih vozila. vulkanskih erupcija. promenljivim. dok samo njen mali deo odlazi na cirkulaciju vazdušnih i vodenih masa u atmosferi. eolske erozije. u današnjim uslovima visokog tehnološkog razvoja.Pored vremenske i prostorne promenljivosti. Prisustvo ovih nespecifičnih konstituenata. sa tehnološki tretiranih poljoprivrednih površina. proizvoda ljudske delatnosti. Od ukupne isparene vode čak oko 83% potiče iz okeana. tečnog ili gasovitog agregatnog stanja. na koje je ukupna količina padavina za oko 43% veća od ukupnog isparavanja sa njegove površine. na 38 . Zagađenje vazduha je ustvari unošenje štetnih prirodnih i sintetičkih materija u atmosferu kao direktna ili indirektna posledica čovekovih delatnosti. iz industrijskih i komunalnih postrojenja.

Vreme je deo problema zato što je dinamika zagađenja važna. 3. vreme kada do zagađenja dolazi i okolnosti pod kojima se ono događa. Otkako je počela industrijalizacija prosečna temperatura pri tlu porasla je za 0. Ovo ukazuje da postoje "ponori" za različite zagađivače u kojima se oni prikupljaju. Međutim. 39 . Uzrok problema zagađenja vazduha nisu samo količine zagađivača koje se emituju u vazduh već na njih značajno utiču prostor. na visini od 50 do 80 kilometara iznad površine zemlje. Prema Šlezingeru (1979) "ponori" za atmosferske zagađivače (i druge tipove) trojaki su: 1. temperatura se kreće između 0 i minus 90 stepeni. Stambene četvrti ili gradovi zahvataju samo oko 1% teritorije SAD. Očigledno je da u bilo kom momentu nivo zagađujućih materija u atmosferi daleko zaostaje za kumulativnim količinama koje se šalju u atmosferu. ugljendioksid se skuplja i u višim slojevima atmosfere i tamo takođe izaziva promene od daloksežnog značaja. Vremenski uslovi i topografija su značajni faktori zagađenja vazduha. Prostor je deo problema zagađenja vazduha zbog toga što se najviše zagađivača ispušta upravo u vazduh koji neposredno udišemo. 2. vreme boravka bilo koje hemijske materije u sredini veoma se razlikuje i zavisi od različitih hemijskih. Atmosferske čestice se uklanjaju uglavnom fizičkim mehanizmima: suvim ili vlažnim taloženjem. Stepen delovanja ovih procesa varira od mesta do mesta. koji se zagađuje. npr. ali vazduh upravo u ovim delovima prima najjače koncentracije emisija. Još jedan uzrok povremenog zagađivanja predstavljaju okolnosti. sposobnost kiše da odnosi čestice iz atmosfere. deo atmosfere neposredno iznad nas u kome se skuplja ugljendioksid i sprečava odavanje toplote. svakog jutra i popodneva teče ogromna reka automobila od predgrađa ka centru i obrnuto. promene u vodenim tokovima.7 stepeni Celzijusa. fizički procesi kao što su solubilizacija i taloženje. zemljištu. To je malo ako se ima u vidu šta se događa u višim slojevima atmosfere. gde se takođe već decenijama meri temperatura. od zagađivača do zagađivača i od vremena do vremena. fizičkih i bioloških odlika sredine i od same hemikalije. mikrobiološka razgradnja u zemljištu i vodi. Suvo taloženje je od primarnog značaja u troposferi gde se brzina i obim sedimentacije povećavaju sa povećanjem veličine čestica. Na primer. tako da se površina zemlje sve više zagreva. Kada se govori o promeni klime i otopljavanju obično se ima na umu troposfera.klimatske promene. recimo. u mezosferi. U svakom većem gradu. spontana hemijska transformacija. Rezultat je nagli skok zamašnog oslobođenja zagađivača dva puta dnevno. Vlažno taloženje podrazumeva. Drugim rečima. oksidacija.

šumski i poljoprivredni požari i spaljivanje. Priroda takođe emituje zagađivače u atmosferu. metanom. U proseku. proizvodnja električne energije. ugljen-monoksid. Svaki izvor zagađenja podrazumeva brzo sagorevanje neke vrste goriva. Povećano korišćenje električne energije poboljšalo je kvalitet života. Goriva imaju veoma različite koncentracije sumpora. 70% sumpor-dioksida u vazduhu američkih gradova potiče iz ovih postrojenja. sumpor-dioksidom. industrija (uključujući sagorevanje goriva i obradu materijala). šuma. pa je konačno došlo do usvajanja principa međunarodnog prava da jedna država ne sme da zagađuje vazduh druge. ali je odnos poboljšanja i snage ostao relativno mali. oksidi azota. sekundarnim fotooksidantima). U urbanim i visokoindustrijalizovanim područjima vazduh obiluje ugljendioksidom. požara nastalih prirodnim putem i delovanje vetra na tle koje nije prekriveno vegetacijom. hidrogenskim halidima (jedinjenjima vodonika i halogenih elemenata). Raspadanje organske materije u tropskim šumama i na drugim mestima emituje u atmosferu različita gasovita jedinjenja kao što je. kao i štetne gasove. baruština.Atmosferski gasovi se uklanjaju fizičkim i hemijskim procesima. Prirodni gas sadrži sumpor samo u tragovima. na primer. hlor-fluor ugljovodonicima (freonima). čađi. veka. metan. Gasovi se adsorbuju na čvrstim materijalima ili stupaju u hemijske reakcije u vazduhu. bakterija i spora. Vulkani izbacuju ogromne količine prašine i suspendovane materije. Glavni uzročnici zagađenja vazduha sa opadajućim značenjem su saobraćaj. Sumpor-dioksid. Ugalj sa velikim sadržajem sumpora iz pojedinih rudnika može sadržati i do 5% sumpora ( goriva sa niskim sadržajem imaju manje od 1% sumpora). Ovaj vid zagađenja izazvao je brojne sporove u svetu. kao i većom količinom čestica prašine. aldehidi i drugi složeni ugljovodonici. metan. zbog toga su mnoge fabrike i postrojenja prešli sa uglja na prirodni gas čim je 40 . ozonom. automobili imaju u tome sve veći udeo u ovim zemljama u drugoj polovini 20. ugljovodonici i čestice iz vulkana. Glavni zagađivači vazduha Izvesan broj oksida sumpora (SOx) ima pogubne efekte na okolinu. atmosferskim oksidantima (azotnim oksidima. I dok su se ove zemlje borile da očiste vazduh u svojim gradovima sve izraženije postaje prekogranično zagađenje. a šume daje različita organska jedinjenja kao što su ketoni. pepela. Proizvodnja električne energije je uzrok značajnog zagađenja vazduha. Zagađenje vazduha od početka industrijske ere izaziva značajne probleme u visokorazvijenim zemljama Severne Amerike i Evrope. Najvažniji je sumpor-dioksid (SO2). Smatra se da su elektrane na ugalj najveći uzročnik problema koji sumpor-dioksid izaziva u SAD.

težak. ozon sigurno učestvuje u lancu reakcija koje. Ovakve čestice submikronskih sekundarnih aerosola sulfata mogu biti jasno viđene asocirane sa većim. Sumporna kiselina je jedna od najjačih poznatih kiselina. Prevođenje gasovitog sumpor-dioksida (SO2) do sulfatnog aerosola počinje oksidacijom uz učešće OH ili peroksidnog radikala. metal. česticama letećeg pepela. može da nagrize krečnjak. vode oksidaciji sumpor-dioksida i nastajanju sulfata. Energetska kriza sredinom sedamdesetih godina 20. a potom sledi brza fazna transformacija kondenzacijom na površinama već postojećih čestica. vodonik-peroksidom.uvedena kontrola emisije sumpor-dioksida. oštrog iritirajućeg mirisa. Oksidacija sumpor41 . veka i skok cena goriva sa niskim koncentracijama sumpora izmenili su i ovaj trend korišćenja gasa i nafte i stimulisali traženje novih rešenja za problem sumpor-dioksida. tkaninu i razarajuće deluje na disajne organe. Iako efikasnost direktne oksidacije sumpor-dioksida ozonom nije velika. Sumpor-dioksid je gas bez boje. Bisulfatni radikal (HSO3) nastao reakcijom 1 dalje reaguje dajući sumpornu kiselinu kao krajnji proizvod oksidacije jedinjenja sumpora u atmosferi. Sumpor-dioksid je sam po sebi otrov. hemijski transformisanim. u većoj meri. vodenom parom i drugim materijama u atmosferi i da stvara sumpornu kiselinu (H2SO4). ali može da reaguje sa ozonom. u vodi rastvorljiv. što daje molekul sumporne kiseline u gasnom stanju. Sumporna kiselina iz zagađivača vazduha koji sadrze sumpor glavni je uzrok kiselosti kiša.

koje postaju tečne kapi sa porastom sadržaja vlage u vazduhu. oksi-PAH. tako i za sve druge organizme. koji zatim stupa u reakcije sa molekulskim kiseonikom iz vazduha. Troposferski ozon je sekundarni polutant. od primarno emitovanih polaznih supstanci. Azotovi oksidi. u nizu složenih reakcija u kojima pokretačku ulogu ima sunčevo zračenje (solarna radijacija). kao produktima antropogenih delatnosti. Štetni uticaji na ekosistem i ljudsko zdravlje od fotohemijskih oksidanata i čestica suspendovanih u vazduhu (aerosola). persistentni organski polutanti (POP). suspendovane čestice su sekundarni polutanti. u izvesnoj meri. Oni se formiraju u vazduhu. Ozon u troposferi nastaje razlaganjem primarnih zagađujućih materija u atmosferi. azot monoksid (NO) i azotsuboksid (N2O). kao i složenu smešu različitih organskih i neorganskih jedinjenja. za razliku od "dobrog". azotnih oksida. Sa daleko većim 42 . a najviše sumpor-dioksid (SO2). pneumoniju i smanjuju otpornost na infekcije disajnih organa. oko 70% urbanih submikronskih čestica je sastavljeno od higroskopnih jedinjenja. azot dioksid (NO2). Volatile Organic Compounds) povezanu sa fotohemijskim reakcijama azotovih oksida i slobodnih radikala. bili su osnovna pokretačka snaga za rad na smanjivanju zagađenja vazduha. Prema nekim autorima. Zajedno sa ugljovodonicima grade ozon. Emitovan u atmosferu azot-monoksid se brzo razblažuje i njegova oksidacija vazdušnim kiseonikom je spor proces. Najčešće se označavaju kao NOx jer se ne zna tačan odnos pojedinih oksida. Ozon i. prepoznaju se kao žuto-braon oblaci. posebno onih respirabilnih. Najveći deo NO2 se formira oksidacijom NO koji je osnovni azotni proizvod sagorevanja. a posebno čoveka. tačnije fotooksidant koji započinje niz reakcija sa organskim molekulima prisutnim u vazduhu.5). u prizemnim slojevima vazduha. Troposferski ozon je poznat kao "loš" ozon. pretežno amonijum-sulfata.5 µm (PM2. stratosferskog ozona koji štiti biosferu. Na zdravlje ljudi utiču brojni zagađivači vazduha. Ovo su korozivni gasovi i veoma jaki oksidansi. Oni nadražuju pluća. izazivaju bronhitis. Urbani aerosoli sadrže tragove mutagenih i kancerogenih policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH). Hemijski procesi koji vode do formiranja i uklanjanja troposferskog ozona uključuju oksidaciju gasovitih isparljivih organskih jedinjenja (VOC. Zbog svoje rastvorljivosti u vodi jedan su od izazivača „kiselih kiša“ koje uništavaju i degradiraju životnu sredinu. glavni sastojak smoga.dioksida (SO2) u gradskom vazduhu može dovesti do akumulacije sekundarnih sulfatnih aerosola na već postojećim česticama. pri čemu nastaju veoma štetna jedinjenja kako za biljke. koji se razlažu pod dejstvom Sunčevog zračenja oslobađajući atomski kiseonik. manjih od 10 µm (PM10) i 2. ozon i aerosoli.

azotne kiseline polu isparljivih organskih jedinjenja.prinosom teče njegova oksidacija alkilperoksi. NO + O3→ NO2 + O2 NO2 + O3→NO3+ O2 (9) 10) Pošto NO3 radikali brzo podležu fotolizi (u toku nekoliko sekundi) njihova koncentracija tokom dana ostaje niska. ali njihova aktivnost nestaje sa prestankom dnevne svetlosti. u najvećoj meri. Tokom noći su ozon i nitratni radikali najvažnije supstance za oksidaciju prisutnih jedinjenja. O3 + hv→ O2 + O(1D) O(1D) + H2O→ 2 OH (λ≤350 nm) (7) (8) Hidroksi radikali su najznačajniji oksidacioni agensi u troposferskoj hemiji. Fotoliza ozona vodi do stvaranja pobuđenog atoma kiseonika O(1D) koji učestvuje u formiranju OH radikala. iz prirodnih i antropogenih izvora. Reakcija ozona sa NO. praćena je formiranjem nitratnog radikala. U toku dana oni učestvuju. N2) (5) (6) Prisustvo relativno malih količina ozona u troposferi je od velike važnosti za hemijske reakcije koje se u njoj odigravaju. RO2 (ili HO2) + NO→RO (ili HO) + NO2 (4) Pošto je stvorena dovoljna količina azot-dioksid (NO2) osnovni put formiranja ozona u troposferi dalje teče njegovom fotolizom uz stvaranje atomskog kiseonika O(3P).ili hidroperoksi radikalima koji nastaju fotooksidacijom VOC. Jedna od mogućih reakcija je: NO3 + NO2→N2O5 (11) Što u prisustvu vlage daje azotnu kiselinu: N2O5 + H2O→2 HNO3 (12) 43 . ali tokom noći može dostići efektivne nivoe. u oksidacionim procesima koji vode nastajanju sumporne. NO2 + hv→ NO + O(3P) O(3P) + O2 + M→O3 + M (M= air.

sulfata i amonijuma pokazuju maksimalne vrednosti u popodnevnim satima i u mnogim slučajevima podudaraju se sa maksimalnim koncentracijama ozona (8). odnedavno u aerosolima fluorougljovodonik je zamenjen ugljovodonicima (butanom). u aerosolima i kao rastvarači. Deo molekularnih fragmenata reaguje sa ozonom u atmosferi čime se smanjuje količina ozona. zabranila upotrebu aerosola na bazi fluorougljovodonika. Vlada SAD je 1978. ali i poremećaje u osetljivim ekosistemima (npr. "Rupa" koja nastaje propušta veće količine ultraljubičastog zračenja na površinu Zemlje i izaziva zdravstvene probleme kod ljudi. Oni mogu biti tečni ili gasoviti. polako se dižu u gornju atmosferu Zemlje gde se raspadaju pod dejstvom UV zraka.Zbog efekta reakcija (5). Atomi hlora iz hlorofluorougljovodonika deluju kao katalizator u lancu reakcija kojima se dva molekula ozona pretvaraju u tri molekula običnog kiseonika. biljke proizvode manje semena). kao što je freon. Hlorofluorougljovodonici (CFCS) su ugljovodonici. Koncentracije submikronskih aerosola nitrata. a time na toplotni bilans i prozračnost atmosfere. submikronskih čestica. Kad dospeju u vazduh. sastav. kod kojih su deo ili svi atomi vodonika zamenjeni atomima fluora. koriste se kao rashlađivači. kao što su katarakt ili rak kože. U stratosferi su CFC izloženi snažnoj solarnoj radijaciji (pre svega UV zračenju). (6) i (10) jednovremeno prisustvo povećanih koncentracija NO2 i O3 na istom mestu uglavnom je isključeno. Ova radijacija CFC čini fotohemijski aktivnim što ima za posledicu stvaranje reaktivnih atoma hlora (radikala) i molekula hloroksida (ClO). Pored uticaja na zdravlje ljudi. NO3 radikala i ozona ima ključnu ulogu za dnevnu i noćnu hemiju zagađenog vazduha. Hloro-fluoro ugljovodonici (CFC) su inertni molekuli koji se ne mogu razgraditi u troposferi. S druge strane. Troposferske reakcije uz učešće OH radikala. pokazano je da neka biogena i antropogena isparljiva jedinjenja mogu značajno doprineti stvaranju organskih aerosola preko feznih raspodela njihovih reakcionih produkata (10). nezapaljivi su i stabilni na toplotu. Hemijska industrija je uložila ogromne napore u istraživanju moguće upotrebe bezbednijih hemijskih sastojaka. Ispitivanja pokazuju jasnu hemijsku vezu između troposferskog ozona i aerosola. a ponašaju se veoma slično kao on. mutagenih PAH i finih . Hlor se ponaša kao katalizator. Njihovo vreme "života" u atmosferi prelazi 100 godina tako da imaju sasvim dovoljno vremena da polako difunduju iz troposfere u stratosferu. nitratni radikali tokom noći i ozon u svako doba imaju centralnu ulogu u nastajanju i ponašanju toksičnih supstanci u vazduhu. nakon razaranja 44 . veličina i broj formiranih aerosola imaju značajan uticaj na apsorpciju i rasipanje sunčevog zračenja. gde oba ova produkta imaju slična svojstva kao oksid azota. Ovaj proces brže smanjuje korisan ozonski sloj nego što se on prirodnim procesima obnavlja. Formiranje sekundarnih aerosola je blisko povezano sa prisustvom ozona i drugih fotohemijskih polutanata(4). Hidroksilni radikali tokom dana.

002 mg/m3. 0.0. Štetni gasovi se u visinu podižu zahvaljujući fizičkom zakonu podizanja toplog vazduha u više slojeve kao i zakonu strujanja u samom dimnjaku. pri koncentraciji od 0. Pored ova dva zakona. Prvi je činjenica zemljine teže.32 mg/m3 izaziva osećaj nelagodnosti u grudima. Direktno zagađivanje vazduha vrši se i snažnom motorizacijom. Ovo su samo srednje vrednosti što znači da će samo polovina ljudi reagovati na koncentracije ozona u tim vrednostima. Ima ljudi koji osete prisustvo ozona čak i kada je koncentracija samo 0.36 mg/m3 pogoršavaju se astma. emfizem i hronični bronhitis.143 mg/m3 pri testovima na ljude. s tim što su njegove dimenzije daleko veće ali i štetan uticaj gasova na sredinu vidljiviji. a na 0.02 mg/m3 neki ljudi imaju problema sa koordinacijom očnih mišića i slabije vide. Indirektno zagađenje vazduha vrši se isparavanjem štetnih materija izbačenih u vodu ili odloženih na zemlju. Iskustvo izgradnje dimnjaka. smatra da 0. Postavljen je standard od 0. Fotohemijski smog Fotohemijski smog nastaje pod dejstvom sunčevog zračenja. u atmosferi zasićenoj izduvnim gasovima i dimom iz automobilskih motora i fabričkih dimnjaka. Američka Agencija za zaštitu sredine (EPA).26 mg/m3 kao granica za moguće pojave zdravstvenih problema. Svaki hlorni atom nastao fotodekompozicijom CFC u proseku učestvuju u razaranju najmanje 1000 molekula ozona.01. Edem pluća se javlja pri koncentraciji manjoj od 2. u drugom "činu" dva nova zakona se direktno okreću protiv njega. kao puta za odvod neželjenih i štetnih gasova u domaćinstvu. u krajnjem ograničen prostor atmosfere i zakonitost njenog fizičko-hemiskog sastava i funkcije koju je taj sastav imao i ima u formiranju života na Zemlji i njegovom daljnjem održavanju. lakše nešto dalje) i drugi. Čovek kao konzument duvana. koja čestice štetnih materija ponovo privlači zemlji (teže u neposrednoj blizini dimnjaka.39 mg/m3 javlja se smanjena otpornost na bakterijske infekcije.molekula ozona atom hlora se oslobađa i spreman je za razaranje sledećeg molekula ozona. Pri tome nastaju isparljiva organska jedinjenja koja 45 . iritaciju respiratornog trakta i smanjenje disajnih funkcija. fotohemijskim reakcijama. Ozon može izazvati određene fiziološke probleme u ljudskom organizmu i ugroziti zdravlje ljudi u povećanim koncentracijama koje su određene odgovarajućim standardima. čovek je iskoristio i za oslobađanje od neželjenih gasova u industriji. kojim se čovjek rešava neželjenih gasova kao trenutnih problema. takođe zagađuje vazduh svog stanovanja. Automobili omogućavaju veću pokretljivost ali za uzvrat traže izuzetno mnogo kiseonika (za sagorijevanje u motoru) a vraćaju ugljen-dioksid i ugljenmonoksid.

Isto tako. strukturne promene. stvaranja mukusa (sluzi) i bronhijalnog spazma kao posledice iritacije i zapaljenja. 6. kojeg. 3. stresa.3 mg/m3 u toku nekoliko minuta). 4. slabljenje imunološkog sistema koji dovodi do povećane podložnosti infekcijama. a oslobođeni atomski kiseonik oksiduje nove količine fotolitičkog NO u NO2. efekti polutanata na ekosistem zavise i od samog ekosistema. istovremeno se u atmosferi nakupljaju reaktivni nesagoreli ugljovodonici. Njihovim prisustvom se blokira razgradnja ozona. ostali tipovi smanjenog sadržaja kiseonika u tkivu (npr. Čak i kratko izlaganje oksidima sumpora (npr. obično. može dovesti do teškoćau disanju ili razmeni gasova zbog edema (gomilanja tečnosti u tkivima). duvana). disajni nadražaji i akutni problemi funkcije pluća (disanje). 2. aldehidi i druga organska jedinjenja.se kondenzuju stvarajući gustu izmaglicu. od stepena fizičke aktivnosti. te on stupa u reakcije sa organskim molekulima. ima sve više. Pri tome nastaju brojne opasne. Veoma reaktivan atomski kiseonik stupa u brojne reakcije od kojih jedna dovodi do stvaranja ozona u troposferi. kao što su formaldehid.vrsta koje u njemu postoje. Formiranje smoga započinje prisustvom primarnih atmosferskih polutanata u vazduhu. fotohemijskim reakcijama pod dejstvom UV zračenja razlažu na NO i atomski kiseonik. takođe nastaju tokom rada motora sa unutrašnjim sagorevanjem i iz industrijskih postrojenja. iritaciju očiju i otežano disanje. 14. asfikcija /gubitak svestu/ zbog udisanja ugljen-monoksida). rak. Posebno PAN štetno utiče na zdravlje ljudi izazivajući suženje. salate. da li boluje od nekih bolesti. 5. njegovih godina i genetskog nasleđa. akrolein. olovom). najizraženiji u ranim popodnevnim časovima. Međutim. hemijskog sastava tla i drugih elemenata. azotu ili ozonu. koji se tokom dana. sistemska trovanja (npr. Uticaj zagađenja vazduha na zdravlje ljudi Efekat određenog zagađivača na zdravlje čoveka zavisi i od samog čoveka. Bronhospazmi. kao i velika oštećenja biljaka koja se ispoljavaju kao srebrnasto-bronzane nekrotične fleke na listovima (spanaća. kada je najintenzivnije sunčevo zračenje. koja. kakvi su azotni oksidi. edemi i 46 . Moguća klasifikacija bolesti vezanih za problem delovanja zagađivača vazduha na ljude: 1. toksične supstance. Fotohemijski smog je. Kako je ova reakcija povratna troposferski oyon se neprestano stvara i razgradjuje. s toga. peroksiacetilnitrat (PAN) i druge.

stvaranje mukusa otežavaju protok vazduha. drugim proteinima i ostalim hemijskim elementima ćelija. Sve ovo utiče na smanjenje količina kiseonika koji stiže u tkivo po celom telu i otežava rad srca. dva tipa tkiva koja su najosetljivija na olovo su ćelije mozga i kičmene moždine koje stvaraju crvena krvna zrnca. smanjuju kapacitet pluća. mogu dovesti do hroničnog stanja i konačno do trajnih strukturnih promena na plućima. zatim fiziološke i najzad zdravstvene posledice usled reakcije sa enzimima. 1/5 kiseonika i vrlo malih količina plemenitih gasova. Hemijske materije koje u pluća dospeju iz okoline mogu izazvati i druge bolesti osim bolesti respiratornog trakta. ozona. Čist vazduh je osnov za zdravlje i život ljudi i čitavog ekosistema. ugljen dioksida. Očigledno. Olovo i živa su najvažniji primeri sistemskih toksina koji se nalaze u vazduhu. ovi ljudi. kao i deca i starije osobe spadaju u grupu veoma osetljivih na aerozagađujuće materije. bilo kao posledica zagađujućih materija iz vazduha. pušenja. hronični bronhitis ili emfizem uglavnom su oboleli zbog kombinacija nasledne predispozicije. Aerozagađujuće materije koje dospevaju u krvotok preko pluća i izazivaju probleme u drugim delovima organizma nazivaju se sistemski toksini. a sastoji se približno od 4/5 azota. Olovo kao teški metal izaziva prvo biohemijske. pušenja i uslova na radnom mestu uz dodatnu izloženost aerozagađujućim materijama u sredini u kojoj žive i rade. Šta god da je bio uzrok bolesti. vodene pare i raznih nečistoca. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. Vazduh je smesa gasova koja čini atmosferu. alergijskih reakcija. Hronično nadraživanje pluća. i smanjuju stepen razmene gasova između krvi i alveolarnog vazduha zbog dodatnih količina tečnosti kroz koje vazduh mora da prođe. ili svega toga zajedno. Ljudi koji imaju astmu. 47 . vodonika.

Ovaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. mikročestice čadji. gde se preobrazuju u sulfurnu i azotnu kiselinu. Zagadjenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagadjivaca. 48 . kadmijum. Efekti acidifikacije odrazavaju se na: vodene organizme koji su osetljivi na povećanje pH i povećanje toksičnih metala u vodi. juznoj i jugoistocnoj Evropi. Koncentracija sumpor dioksida u atmosferi zapadno-evropskih gradova primetno je opala u odnosu na 1970. Zimski smog pojavljuje se najčesce i najviše u centralnoj. Zato su vlasti u drzavama ovih regiona krenule u kampanju za redukciju upotrebe vozila u centralnim gradskim delovima. arsen. hrom.Zagadjeni vazduh utiče na različite načine na zdravlje ljudi i čitav ekosistem. Pad koncentracije sumpor dioksida u atmosferi rezultat je redukcije koriscenja fosilnih goriva u zagrevanju domaćinstava. mangan. ljudi takodje trpe posledice acidifikacije zbog konzumiranja povrsinske ili podzemne vode koje često imaju neprimeren pH i povećanu koncentraciju metala. nikl. sumpordioksid. Emisija sumpor dioksida drastično je veća u zimskom nego u letnjem periodu. Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna. biljke su osjetljive na povećanje koncentracije hidrogenovih jona u zemljistu. azotdioksid. Najčesce zagadjujuće materije su ugljenmonoksid (CO). godinu. Primarni polutanti sumpor dioksid i azot dioksid i njihovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na povrsinu zemlje i povrsinskih voda (kisele kise) gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. Procenjuje se da emisija sumpor dioksida u Evropi iznosi 39 M-tona godisnje. Ugljen monoksid je toksičan u visokim koncentracijama i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor ozona. ili 11% od ukupne svetske emisije ovog gasa. industrijske aktivnosti i saobracaj. cink i drugi teski metali i organska jedinjenja koja nastaju kao rezultat različitih aktivnosti. Emitovane kisele supstance kao sto su sumpor dioksid i azot dioksid u atmosferi se mogu zadrzati i do nekoliko dana i za to vreme preći razdaljinu od preko nekoliko hiljada kilometara. Atmosfera služi i kao sredstvo transporta zagadjujucih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagadjenja kopna i vode. Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas. Emisije poticu uglavnom od saobracaja. bez boje mirisa i ukusa. Specifične zagadjujuće materije vazduha su i olovo. Glavni izvori zagadjenja vazduha su zagrevanje stanova. U Evropi se emituje oko 125 M tona. zbog sagorevanja fosilnih goriva.

čestice.6. da postoji zavisnost između lokalnih fabrika koje su sagorevale ugalj. kao i tečnu fazu tako da se u kiselom talogu nalaze sve kisele supstance iz atmosfere. 3. On je objavio 1872. Škotskoj i Nemačkoj. Gravitacionim taloženjem većih čestica. U direktnom kontaktu finih čestica sa vegetacijom i drugim površinama. kao i na građevine. Konstatovao je da kiselost kiša pre svega određuje sadržaj sulfata. Još preciznija definicija je da su kisele kiše padavine koje imaju veću kiselost (manji pH) od uobičajenih kiša koje padaju u nezagađenim regionima Zemlje. Tek nakon čitavog jednog veka u Norveškoj posredstvom norveškog programa za interdisciplinarna istraživanja posvećena je pažnja negativnim uticajima kiselih atmosferskih taloga na šume i ribe. Apsorpcijom gasova na razne površine u prirodi kao što su vegetacija. U južnoj Norveškoj se prepolovila populacija riba u periodu od 1940 do 1980. Početkom XIX veka Engleska se zahuktavala u svom industrijskom razvoju i nije obraćala pažnju na istraživanja jednog naučnika.kiša u Engleskoj. Padavine odstranjuju iz atmosfere gasove. Ova dva načina obuhvataju vlažnu precipitaciju. između ostalog. Nezagađena kiša je po prirodi kisela jer atmosfera sadrži u sebi kiseli oksid ugljen-dioksid (CO2) koji se rastvara u vodi (kapima kiše) i daje kao produkt ugljenu kiselinu što ima za posledicu da je kiselost (pH) kišnice oko 5. trajektorije dima. Ljudske aktivnosti su prouzrokovale emisiju sumpor-dioksida koji se potom našao u kiselim kišama ugrožavajući čoveka i prirodu. aerosole i čestice na dva načina: 1. Ovo je 49 .Kisele kiše Robert Angus Smith. Termin kiseli talog obuhvata celokupnu kiselu precipitaciju koja zahvata gasove. Atmosfera se može prečišćavati od polutanata i bez kiše i to: 1. zemljište ili vodene površine. bio je hemičar koji je živeo i radio u Engleskoj u XIX veku. 2. Zato se trivijalni naziv "kisele kiše" sve više zamenjuje mnogo pravilnijim "atmosferski talog" koji obuhvata sve kisele supstance kao i sve druge zagađivače koji se nalaze u atmosferi. i proučavanjem atmosferskog taloga. depozicije organskih supstanci iz atmosfere. 2. Stvaranjem kapljica vodene pare u oblacima koje sakupljaju zagađivače iz atmosfere i kada se steknu potrebni uslovi kapljice iz oblaka se ukrupnjavaju i padaju u obliku kiše. Po definiciji kisele kiše su atmosferski kiseli talog u formi kiše. učestalosti padavina i koncentracije sulfatnih jona u precipitatu (kiši). Bavio se. Ispiranjem atmosfere kada kiša (sneg) atmosferu ispod oblaka ispira i prečišćava.

ali i u vodi.granična vrednost. Izuzetno negativno dejstvo kiselih vodenih taloga je izraženo u sinergističkom dejstvu sa drugim atmosferskim zagađujućim materijama (na primer ozonom u troposferi).oksidi sumpora i azota. jer se u prisustvu karbonata održava povoljna reakcija (PH) zemljišta i vode. gde je krečnjačka matična podloga. Pored toga. naročito u Nemačkoj. usled gravitacije dospevaju takođe na zemljinu površinu. Razlog tome je stalan porast sadržaja kiselih oksida (SO2 i NOX) koji se akumuliraju u atmosferi. Porast kiselosti vodenog taloga konstantno raste. godine. silikatna matična podloga zemljišta. fasada zgrada. koja predstavlja negativan logaritam koncentracije vodonikovih jona u nekom rastvoru. skulptura i ukrasa. kao i kisela. lišajeve. naročito u gradskim područjima. odnosno sa česticama iz atmosfere sa kojima reaguju. Padavine u urbanim i industrijskim zonama. koji se rastvaraju u vodi stvarajući odgovarajuće kiseline (sumporastu. označeno je kao kamena erozija. Na području Balkanskog poluostrva i čitave jugoistočne Evrope. označene su kao kisele kiše. Kiselost sredine meri se preko njene pH vrednosti. zatim rastvaraju u kišnim kapima i sa kišom ili snegom dospevaju na zemljinu površinu. azotastu). suva ili vlažna depozicija. Uređaj kojim se meri pH vrednost nekog rastvora naziva se pH-metar. kao i u oblastima gde je kisela. Usled zagađenja pH kiše se drastično menja. dok je u Evropi najniža vrednost ikada izmerena bila pH 2. Uništavanje kamenih spomenika. naročito biljke. uništavaju se poljoprivredne površine i dolazi do pomora riba u jezerima. kao posledica antropogenih aktivnosti u vazduhu se nalaze gasovita jedinjenja. ukrasnih predmeta od kamena. Pod dejstvom kiselih kiša propada šumska vegetacija. 50 . Kiseli vodeni talozi su veoma opasni za živi svet. merenja kiselosti kišnice u Severnoj Americi pokazale su vrednosti i od pH 3. Pored kiselih kiša u oblastima sa velikim atmosferskim zagađenjima česte su i kisele magle ili izmaglica. Da bi se izmerila kiselost kiše ona se prethodno mora sakupiti u posebnoj sabirnici koja je često instalirana na terenskim meteorološkim stanicama. štetno dejstvo kiselih kiša je slabije izraženo. a najniža vrednost za pH kišnice u SAD ikada izmerena je 2. kiša čija je pH vrednost ispod 5. koje obiluju ovim kiselinama. kiše) često su blago kisele reakcije zbog prisustva ugljene kiseline u njima zahvaljujući prisustvu ugljen-dioksida u atmosferi. na primer.1 i to u severnim delovima SAD 1964. One izazivaju narušavanje i koroziju spomenika. Zbog toga su velika oštećenja od kiselih kiša prisutna u centralnoj Evropi.4 u Škotskoj 1974. organizme na kopnu.6 smatra se kiselom. kisele kiše deluju na sve predmete na Zemlji. Tako. Padavine (vodeni talozi. kao i u Velikoj Britaniji. metala i drugih materijala. godine. Međutim.

HFC. vitalnost šuma i drugih prirodnih oblasti. Danas je već sa sigurnošću poznato da se koncentracija CO2 značajno povećala tokom poslednjeg veka. Topljenje i zagrevanje tundre (Sibir. Aljaska) dovodi do raspadanja organskih materija i oslobadanje ugljenika. To je značajan mehanizam održanja temperature atmosfere (bez tih gasova temperatura bi bila 30 stepeni niža). U drugim oblastima Zemlje biće suša. pa je gotovo sigurno da je to posledica ljudske aktivnosti. N2O. sve je više očigledno da postoji jaka veza između koncentracije CO2 i prosečne globalne temperature. Postoje dakle i prirodni izvori promene koncentracije CO2 među ostalim i vulkanske erupcije.5°C u toku prošlog veka. kao i na poljoprivrednu proizvodnju. To će prouzrokovati porast nivoa mora i promene u raspodeli snadbevanja vode za piće. To je najbrže menjanje klime u poslednjih 10000 godina. Takođe će uticati na zdravlje ljudi. Zemlja je dinamički. Slika 4.5°C do 2100. Zagrevanje ovakvih razmera uticaće na promenu temperature i raspodelu padavina. stvarajući dodatni izvor stakleničkih gasova. godine 51 . CH4. PFC.Efekat staklene bašte Deo reflektovanog zračenja sa Sunca se apsorbuje u stakleničkim gasovima (CO2. Međutim. što će uzrokovati poplave. Topljenje glečera širom sveta doprinelo je povećanju nivoa mora. Zemlja se zagrejala za 0. eroziju tla i ogromne štete. Zbog više vode u atmosferi biće više kiše i snega. hranu. godine. Procenjuje se da će se globalna temperatura vazduha na Zemlji povećati za otprilike 1-3. a ne statički sistem. Za poslednjih 100 godina nivo mora porastao je za 10-25cm. SF6).1 Promene koncentracije ugljen-dioksida (CO2) merene u atmosferi od 1870.

najodgovorniji za zagađivanje prirodnih vodnih resursa su njihovi glavni korisnici u antropogenom ciklusu – industrija. za rekreaciju. plovidbu ili navodnjavanje. Stepen i struktura zagađenja u velikoj meri su zavisni od načina na koji se aktivnosti u okviru ovog ciklusa obavljaju (primenjene tehnologije i načini življenja) i od broja ljudi u datoj oblasti koji ih obavlja (gustina naseljenosti). gas) Zagađenje vodenih resursa Osnovna uloga vode u njenom antropogenom ciklusu praktično potpuno je analogna njenoj ulozi u krvotoku složenijih živih organizama (krv sadriži oko 83% vode). treba napomenuti da je.Slika 4. skoro potpuno čista voda može biti nepodobna za korišćenje u proizvodnji piva. Emisija CO 2 u zavisnosti od vrste goriva (ugalj. na primer. na primer. međutim. Prema tome. korišćenje vode od strane čoveka za odnošenje ili razblaživanje otpadnih materija u velikoj meri je uporedivo sa osnovnom funkcijom krvi na ćelijskom nivou. Najopštija definicija zagadjivanja voda mogla bi biti da je to svaka čovekova aktivnost koja umanjuje upotrebljivost prirodne vode kao resursa. Do zagađivanja vodnih resursa može doći i prirodnim putem. dok se od nje znatno zagađenija voda može direktno koristiti. unošenjem u njih različitih produkata raspadanja ostatka flore i faune i erozijom zemljišta pod dejstvom površinskog oticanja. uzgoj riba. 52 . Ovde. Naime.2. poljoprivreda i stanovništvo. zagađenost date prirodne vode direktno uslovljena njenom budućom namenom. Tako. nafta. nezavisno od čovekove aktivnosti.

biološki agensi. koje je mnogo teže kontrolisati (na primer. Dok neke primese vode dobijaju status njenog zagađivača samo kada su u njoj prisutne u većim koncentracijama. biološki agensi. 5. Iako se potencijalne zagađujuće materije vode. 2. dizenteriju. kiseline i baze. može se uništiti hlorisanje vode. tifus. toksična hemijska jedinjenja. toplota. ili unošenjem viška neorganskih nutrijenata koji su ograničavajući faktor u razvoju biljaka. površinsko oticanje sa urbanih površina. poznata kao eutrofikacija može biti izazvana na dva osnovna načina: unošenjem viška biorazgradljivih organskih materija koje služe kao hrana razgrađivačima. ispust komunalne ili industrijske otpadne vode u recipijent kroz cev ili kroz kanal) ili rasuti. a inače su bez uticaja na njenu zagađenost. radioaktivne otpadne materije i 6. višećelijski paraziti i virusi). U biološke agense ubrajaju se i potencijalno patogeni mikroorganizmi koji potiču od obolelih životinja iz klanica ili iz pogona za preredu mesa. pre svega bakterija. fizički agensi (uključujući toplotu i suspendovane materije). energijom bogata organska jedinjenja i neorganski nutrijenti. a druge su štetne praktično bez obzira na to koliki im je sadržaj u njoj. rastvorne materije. Zbog ovoga. ili sa poljoprivrednog zemljišta). potencijalni sastojci humanih ekskremenata. 3. ili iz procesa prerade voća i povrća. ali je većina virusa rezistentna na ovaj način njene obrade. 4. forsiranjem razvoja pojedinih njihovih komponenti koje ih koriste kao hranu. hepatitis. kratko zagađivači. mogu podeliti na više različitih načina. Ova pojava. Velika većina ovih mikroorganizama. Povećane koncentracije nekih hemijskih jedinjenja mogu delovati razorno na akvatične ekosisteme. 2. koji su potpuno lokacijski definisani i koji se mogu mnogo lakše kontrolisati (na primer. nerastvorene materije i sedimenti i 4. botuliuzam i druga.Sami izvori zagadjivanja mogu biti tačkasti. svaki od njih može se svrstati u jedu od četiri generalne kategorije: 1. neorganske soli. pogodnije je koristiti sledeću podelu zagađujućih materija: 1. 3. ili joj čak popravljaju kvalitet. 53 . koji izazivaju oboljenja – koleru. Posledice zagađenja vodenih ekosistema Pod biološkim agensima se podrazumevaju patogeni mikroorganizmi (bakterije.

sa jedne strane. Drugi način pospešivanja eutrofikacije je unošenje viška neorganskih nutrijenata. On se odnosi na ukupnu prisutnu organsku materiju u vodi i njen ukupni sadržaj izražava preko količine kiseonika koji je potreban za njenu hemijsku oksidaciju. Parametar. U uslovima potpunog odsustva rastvorenog kiseonika. a drugi deo sa njihovim neorganskim jedinjenjima. jer su se količine ribe smanjile ispod profitabilnih za rad.U prvom slučaju problem nastaje onda kada se aktivnost razgrađivača. Razlog je prekomeran izlov i zagađenje hemijskim i nuklearnim otpadom odlaganim u okeane i hemikalijama koje iz reka stižu u okeane. Bezglavim zagađenjejm vode industrujskim hemikalijama. ili pravilnije hvatači ribe doživljavaju kolaps. u praksi se koristi još jedan parametar – hemijska potreba kiseonika. 54 . poljoprivrednim hemikalijama i drugim. HPK.azota i fosfora. zahvaljujući dnevnoj fotosintetskoj aktivnosti. smo već doveli 50% svetskog stanovništva da ostane bez pijaće vode. Jedan deo ovih nutrijenata unosi se sa organskim zagađivačima u čijem se sastavu nalaze. kućnim hemikalijama i hemikalijama iz lekova. To. praktično svi aerobni organizmi. Budući da se ovaj parametar odnosi samo na biorazgradljivu organsku materiju. Sledeća slika govori da postoje mesta sa izvanredno čistom vodom. koji organsku materiju koriste i kao izvor energije i kao izvor hrane. sa druge strane. naziva se biohemijska potreba kiseonika.ribe i zooplankton izumiru. povećava sadržaj rastvorenog kiseonika u vodi.u prirodnu akvatičnu sredinu. odnosno da izražava samo količinu rastvorenog slobodnog O2 koji se troši na njenu biohemijsku oksidaciju. ali. ukoliko prethodno ne napuste takvu sredinu. Oba ova elementa. da oni utroše sav raspoloživi kiseonik za njenu oksidaciju. Pritisak na okeane raste iz više smerova. respiracija biljaka i razgradnja mrtvog biljnog materijala stvaraju potpuno sličan problem onome koji se javlja pri unošenju viška biorazgradivih organskih materija. Bila bi šteta da se ne spreči zagađivanje za sada čiste vode. u skladu sa Libigovim zakonom minimuma. toliko intenzivira zahvaljujući višku hrane. BPK. a time i njena koncentracija u datoj akvatičnoj sredini. predstavljaju kontrolišuće nutrijente i stimulišu razvoj akvatičnih biljnih vrsta. Svi proizvođači. i dolazi do razvoja anaerobnih vrsta i nastajanja toksičnog produkta neprijatnog mirisa i do drastičnog pada kvaliteta vode. uključujući i fitoplankton. kojim se kvantitativno izražava sposobnost organske materije da na ovaj način troši kiseonik.

Te materije završavaju svoje kruženje u vodenim ekosistemima posredstvom atmosferskih padavina. oni će biti i najugroženiji. a u Atlanski oko 30 miliona tona raznog odpada godišnje.Činjenica je da su ostaci pesticida nađeni u organizmima antarktičkih pingvina. Sredozemno i Baltičko more.Najteže će biti pogođene siromašnije zemlje.Narušena ekološka ravnoteža. Vode koje se koriste pri prečišćavanju gasova takođe su zagađene. zbog svog geografskog položaja. I mora i okeane zagađuju čovekove aktivnosti!!! Prema nekim proračunima. Usled velike zagađenosti. štetno bi delovale na živi svet u rekama. U koliko bi se ispuštale direktno u reke bez predhodnog prečišćavanja. tamo gde pesticidi ranije nikad nisu korišćeni. 55 . smanjenje prinosa i proizvodnja hrane direktno ili indirektno utiče na ljudsku populaciju. Naročito su pri tom štetne kisele kiše.Pošto su deca i stariji ljudi najneotpornije na ove promene.Sneg odavno nije više beo kao nekad. a posebno su ugroženi svi zalivi koje su usled izolovanosti i male komunikacije i strujanja vode postale prave akumulacije zagađujućih suostanci.govori o globalnim razmerama današnjih zagađivanja životne sredine.Pri korišćenju čvrstih goriva izbacuju se velike količine dima i čvrstih čestica čađi. Destruktivne klimatske promene mogu negativno uticati na zdravlje ljudi. u Tihi okean dospeva oko 9.On takođe sadrži mnoge od navedenih materija. poplave dolazi do pojave raznih zaraznih bolesti. Mora i okeani predstavljaju najveće životno područije u kome su se razvile najstarije životne zajednice.U posebnoj su situaciji.povećanja broja alergija i drugih respiratornih bolesti. Ovi zagađivači prvenstveno zagađuju vazduh. Povećanje temperature u kombinaciji sa vlažnim vazduhom prouzrokuje razna oboljenja ljudi.Neka područija će lakše a neka teže biti izložena ovim promenama.

56 . Posle udara meteorita u atmosferu je doslo do izbacivanja ogromne kolicine pepela koje je izazvalo hemijsku reakciju. neregularni nacini ribarenja. U blizini pada od udarnog talasa velike jačine. 1986. Prilikom eksplozije nuklearnog reaktora iscurela je ogromna kolicina radiaktivnosti. ali i onih koji su bili ozraceni radiaktivnog izotopa. nestaju i ostale. pa se može reci da je to prirodno kosmičko zagadjenje nastalo od udara meteorita. Bilo je poginulih .najvece strukture na zemlji bioloskog porekla i ambijenta sa najraznovrsnijim morskim vrstama. Ovo bi trebalo da bude opomena ljudima sta sve može da se desi kad se zagadi i poremeti atmosfera.To je bila ekoloska katastrofa koja je imala ogromne posledice. Zemljom su tada vladali dinosaurusi i ogromna flora. Čvrsti i opasni otpad Čvrsti otpad je svaki neupotrebljivi predmet ili materijal koji vlasnik odloži. Unistavaju ih ritmom koji je pet puta brzi od onog kojim nestaju amazonske sume. porast temperature i kiselost mora su najveci neprijatelji korala. Danas se nalaze na listi ugrozenih vrsta i preti im nestanak. U nižim predelima u toplijem delu godine. namerava da odloži ili je primoran da odloži u skladu sa jednom od kategorija prema utvrđenoj klasifikaciji otpada. Udisanje sumpor dioksida izazvao je smrt zivih bića na celoj planeti. sto bi dovelo do dramatičnog poremećaja ekološke i biološke ravnoteže. Nestale su čitave vrste koje su tada vladale zemljom. Za mnoge koji su bili u blizini termoelektrane nije bilo spasa. Uzrok tog zagadjenja dosao je iz kosmosa. Koralni grebeni su jedinstveni i kompleksni sistemi. Činjenica je da tamo gde se pojavljuje čovek dolazi do zagađenja prirode i promene u ekosistemu. Sva živa bica su povezana lancem ishrane. Dugo godina posle havarije deca koja su bila u blizini elektrane umrla su od leukemije. godine u Černobilu je doslo do havarije nuklearne termoelektrane. Pre oko 65-70 miliona godina na prostoru sadasnjeg Meksika u oblasti Jukatan pao je meteorit i izazvao pravu ekolosku katastrofu. Osvajajući najveće planine na svetu Himalaje. Na zemlji je padala sumporna kisa.Kako je čovek napredovao i osvajao daleke oblasti sa sobom je doneo i otpad. zavise jedna od drugih i izumiranjem jedne vrste. Taj otpad najčešće zatrpa sneg pa na planini ima više slojeva raznog smeća koje se ne vidi. planinari su za sobom ostavljali razne vrste otpada zagađujući okolinu. Svet je bio u soku. dolazi do otopljavanje snega i tada se najčešće otkriju tragovi čovekovog nemarnog ponašanja prema prirodi. Zagagjena voda. Bila je to velika planetarna katastrofa. sva živa bića nestala su u trenutku. Na zalost usled globalnog otopljenja korali su napadnuti bolescu od koje gube boju i umiru. zaokruzivsi celu planetu.Veliki oblak radiaktivne prasine sirio se evropom.

Opasni medicinski otpad: 75-90% je komunalni otpad (sličan otpadu iz domaćinstva). genotoksični. centri za akupunkturu. Industrijski otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u toku industrijskog procesa.4 .Komunalni otpad je čvrsti otpad koji nastaje u urbanim sredinama i u najvećem obimu ga čini tzv. sadržati 57 . a koji po svojim osobinama ne utiče štetno na životnu sredinu i zdravlje ljudi. klinike. istraživački centri. pomoćne medicinske usluge. patološki. Veći izvori medicinskog otpada: bolnice. kozmetičke usluge poput bušenja uha i tetoviranja. Medicinski otpad podrazumeva sav otpad nastao u zdravstvenim ustanovama. bez obzira na njegov sastav. domovi za nepokretne osobe.2. Rezidencijalni i komercijalni otpad. psihijatrijske ambulante. farmaceutski.2 Amerika. laboratorije. osobine i poreklo. teški metali. Medicinski otpad – sav otpad proizveden tokom pružanja zdravstvene zaštite (glavni i sporedni izvori). odnosno. transfuziologije.) Opasni medicinski otpad: infektivni.10 3 3-6 1.2 2. Inertni industrijski otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u industrijskom procesu. pogrebne usluge. Proizvodnja medicinskog otpada po regijama: Regija: Severna kg/krevet/dan 7 . oštri predmeti.5 . centri za istraživanje na životinjama. posude pod pritiskom. biti genotoksičan.4 1. i po svojim karakteristikama može biti opasan i neopasan. stomatološke ambulante. Latinska Amerika Zapadna Europa Istočna Europa Srednji Istok Razvijeni deo istočne Azije Srednje razvijeni deo istočne Azije Šta čini medicinski otpad opasnim? Mogućnost štetnog delovanja pojedinih materija koje mogu prouzrokovati štetu i opasnosti s velikim posledicama. stacionari .8 . radioaktivni otpad. stacionari. Opasani medicinski otpad može imati slijedeća svojstva: može da sadrži infektivne materije. obdukcijski centri. ne sadrži opasne karakteristike. 10-25% je opasni medicinski otpad (infektivni. hemijski. kućna nega. toksični i sl. mrtvačnice. Manji izvori medicinskog otpada: bolničke ambulante.

trovanja. Pošto je proizvod iskorišćen ona se baca i od atraktivnog pakovanja pretvara u faktor zagađenja životne okoline. hepatitis B i C. genotoksičnost. Otpadne vode iz zdravstvenih ustanova Takve otpadne vode mogu sadržavati: patogene mikroorganizme: bakterije. urbanizacije. Reakcije javnosti na: incidente vezane za medicinski otpad. Imajući u vidu činjenicu da priroda poseduje ograničenu mogućnost samoprečišćavanja i da je prema nekim materijama uopšte ne poseduje pokrenute su i u toku su mnogobrojne aktivnosti usmerene u pravcu zaštite. opasne hemikalije. Pakovanje piva u PET ambalaži je najveći zločin koji je mogao da se uradi životnoj sredini. rizici za ljudsko zdravlje. biti radioktivan. osetljivost javnosti. U načinu zbrinjavanja medicinskog otpada treba voditi računa o kulturnim i običajnim zahtevima date sredine. reaktivnost. radioaktivne izotope. estetske učinke nepažljivo odloženog otpada. osetljivost na udarce. kožne infekcije. bolesnici. osoblje koje skuplja i odlaže otpad. korozivnost. kao i porasta broja stanovnika . viruse. mogući uticaji na zdravlje: AIDS. Ambalaža PET ambalaža može da se reciklira 5 . obnavljanja i unapređivanja životne sredine. cela populacija. Opasna svojstva kemijskih supstancija: toksičnost.korisnika industrijskih proizvoda problem otpada postaje sve složeniji. razvijanja postojećih i osvajanja novih tehnologija. posledice delovanja radioaktivnih supstanci. O donošenju novih zakona iz ove oblasti. Opasnosti su izloženi: lekari i medicinsko osoblje. načinu na koji će nova regulativa uticati na industriju ambalaže i problemima koji u ovom trenutku muče zakonom nedovoljno zaštićenu životnu sredinu kod nas.6 puta. zapaljivost. eksplozivnost.opasne hemikalije ili farmaceutske supstancije. infekcije krvotoka. Ambalaža je danas prateći deo svakog proizvoda. pomoćno bolničko osoblje. infekcije disajnih puteva. farmaceutske materije. S obzirom na sve veće udaljenosti od mesta proizvodjne do 58 . infekcije probavnog trakta. Da to ne mora uvek biti tako govori praksa razvijenih zemalja u kojima se ambalaža prilikom odlaganja sortira po vrstama i ponovo prerađuje. U vremenima nagle industrijalizacije. Uvođenje zakonske regulative koja tretira zaštitu životne sredine i propisuje standarde odlaganja i recikliranja otpada je veoma značajno pitanje za sve one koji direktno ili indirektno učestvuju u proizvodnji ambalaže. sadržavati oštre predmete.

Ekološki kriterijumi za svaku grupu proizvoda se definišu identifikujući gde je proizvod štetan za životnu sredinu u svakom svom stepenu životnog ciklusa. zaštita zemljišta. Evropski eco-label program omogućava evropskim potrošačima. ali nažalost. zaštita ozonskog omotača. Pošto EUEB propiše kriterijume za grupe proizvoda oni se odobravaju od zemalja članica i Evropske komisije. zbog ljudske nebrige i van deponija. buka. Deponije velikog broja gradova i u razvijenim zemljama praktično su popunjene. Plastični materijali se već godinama sve više upotrebljavaju za izradu ambalaže. Norveške.mesta potrošnje industrijskih i drugih roba ambalaža se može smatrati "nužnim zlom" savremene civilizacije. specifični utrošak energije (utrošak energije po jedinici upakovanog proizvoda) pri proizvodnji plastičnih materijala. a nove se zbog visokih cena ne grade odgovarajućom brzinom. javnim i privatnim kupcima. stakla ili aluminijuma. On dopušta proizvođačima da pokažu svojim potrošačima da njihovi proizvodi respektuju životnu okolinu. smanjenje otpadaka. Članice ovog saveta su: kompetentne institucije zemalja članica. U našoj zemlji ne postoje uslovi za prikupljanje. predstavnici NVO.. Osim toga. korišćenja i završno sa njegovim konačnim odbacivanjem. U razmatranje se uzimaju sledeći aspekti životne sredine: kvalitet vode. distribucije (uključujući pakovanje). počevši od proizvodnje sirovina. mala masa i različite mogućnosti prerade. 59 . prevencija globalnog otopljavanja.. kroz proces proizvodnje. pića i lekova). štednja energije. Rešavanje problema plastičnog otpada se najčešće završava njegovim odlaganjem na deponije. To su. koji se koriste za izradu ambalaže. nerazgradivost tih materijala pod uticajem atmosferilija i odlaganje korištenja sirovina i energije vezane u polimerima na neodređeno vreme). sigurnost životne sredine. Kriterijumi životne sredine su razvijeni da zaštite potrošačka dobra (sa izuzetkom hrane. Ekološki kriterijumi za dobijanje Evropske ecolabele su rezultat naučnih studija i širokih konsultacija u okviru European Union Eco-labelling Board (EUEB). Lihtenštajna i Islanda. niska cena sirovina. sindikati i predstavnici malih i srednjih preduzeća i komora. između ostalih. razvrstavanje i efikasnu preradu plastičnog otpada. da lako identifikuju priznate zelene proizvode u okviru Evropske Unije. potrošačke i industrijske asocijacije. Razlozi za sve veću primenu su mnogobrojni. vazduha. iako predstavljaju problem sa aspekta zaštite životne sredine. upravljanje prirodnim resursima. mnogo je manji nego što je pri proizvodnji na pr. Ovakav način uklanjanja otpada je naročito nepovoljan za plastični ambalažni otpad iz više razloga (zauzimanje velikog prostora zbog voluminoznosti.

Proizvođač je dužan da: • kaže koje je direktive primenio. Ona takođe obezbeđuje slobodno kretanje proizvoda u okviru EU tržišta. prilagođeni odgovarajućim bitnim zahtevima • Primena harmonizovanih standarda ili drugih tehničkih specifikacija ostaje dobrovoljna i proizvođači su slobodni da izaberu bilo koje tehničko rešenje koje je saglasno sa bitnim zahtevima • Proizvođači mogu birati između različitih usaglašenosti procedura oporezivanja u slučaju primene direktive.TÜV-oznaka je znak dokumentovanog. CE oznaka nije oznaka ili certifikat dodeljen od neke organizacije. • pridržava se tih direktiva. TÜV-oznaka nije pravno propisana oznaka. Za krajnjeg korisnika . Proizvodi bez CE oznake mogu biti od strane carine stopirani za ulazak na tržište. Zbog obima i složenosti ovih direktiva. CE označavanje je zakonski zahtev za većinu proizvoda koji se puštaju na tržište i upotrebu u zemljama Evropske Unije i obaveštavaju nadležne organe da ti proizvodi zadovoljavaju sve primenljive tzv.000 ljudi. njene kancelarije i laboratorije za testiranje na svim kontinentima zapošljavaju preko 8. New Approach Directives (nove direktive pristupa). To je oznaka data od najveće svetske organizacije za testiranje i certifikovanje: TÜV Rheinland (puno ime: TÜV Rheinland/Berlin Brandenburg Group) sa sedištem u Nemačkoj. ali time se obavezuje da je proizvod izrađen u skladu sa primenljivim direktivama. ovde ćemo samo naznačiti da se one zasnivaju na sledećim principima: • Harmonizacija je ograničena na bitne zahteve • Samo oni proizvodi koji ispunjavaju bitne zahteve se mogu pustiti na tržište i u upotrebu • Pretpostavlja se da su harmonizovani standardi. • izda deklaraciju o pridržavanju (Declaration of Conformity . objektivnog nezavisnog ispitivanja osobina ili performansi proizvoda. • označi proizvod CE oznakom.DOC). • održava zahtevanu dokumentaciju kao evidenciju pridržavanja direktiva. reference objavljene u oficijelnom žurnalu i ugrađene u nacionalne standarde.potrošača je najznačajnije da su proizvodi u saglasnosti sa svim odredbama primenljivih direktiva koje označeni proizvod 60 . sistema. Nju dodeljuje proizvođač samostalno. instalacija ili drugih servisa. ali renome ove organizacije pruža potrošačima i trgovini dovoljno poverenja u kvalitet i sigurnost proizvoda označenih ovom oznakom.

osim otrovnih gasova koje udišemo. 61 . S druge strane. Znači.dvostruko je opasna. kao i na kvalitet vazduha. Dnevno Srbija isprazni stotinu tona plastičnih flaša koje u najboljem slučaju završe na krcatim deponijama. piva i drugi osvežavajući brendovi završe na rekama. jer ni u jednoj ne postoje kontejneri za sortiranje otpada. fanta. Plastičnih flaša je u Srbiji sve više. po mišljenju nekih sručnjaka opasne po zdravlje. koka-kola. Tako se. hrane i vode koje unosimo. Kanadski naučnici sa Univerziteta Kalgari nedavno su upozorili da je korišćenje starih plastičnih boca štetno po zdravlje. na ulicama. Navika da se u ispražnjenu bocu ponovo sipa sok ili voda i da se iz nje pije . Zbog sve većih količina i svoje štetnosti. vremenom oslobađa opasne toksične materije od kojih je ona sa imenom DEHA posebno opasna i dokazano kancerogena . odnosno ambalažom. čiji proizvodi potpadaju pod primenu navedenih standarda. reciklirano biva tek pet. No. već mogu i da stave katanac na deponije.mora da zadovolji. dok su reke prepune. Drugi razlog je činjenica da polimer od koga se boce prave. Ako se boca stalno iznova upotrebljava. odnosno deset mlinova i pedeset presa za smanjenje zapremine plastike. pravo na označavanja CE oznakom mogu i moraju ostvariti preko uvoznika u zemlje EU. voda voda.. zauzimaju čak 30 odsto otpada. Ima ih na svakom ćošku. dok im je vek raspadanja duži od 100 godina. sem da ga bacimo u smeće. CE oznaka je indikator da je taj proizvod u saglasnosti sa bitnim zahtevima primenjenih direktiva i da su subjekt usaglašenosti procedura oporezivanja propisanih u direktivama. jezerima. građani. Srbija i ekonomski rasipa. ovo znači da do pristupanja naše zemlje Evropskoj Uniji i saglasno tome usaglašavanja (harmonizacije) naših standarda i ostalih propisa. Svi smo se do sada sreli sa ambalažnim otpadom. čijim standardima težimo. Po parkovima. I premda se preradom otpadne PET ambalaže bavi petnaest preduzeća manjih kapaciteta. Iako su lagane. te bakterije ulaze u kružni ciklus i ponovo dospevaju u organizam. sve i kada bi hteli da uredno vraćaju flaše u proces reciklaže. koji ima kratkoročne i dugoročne posledice na kvalitet i dužinu našeg života. sinalko. koja kada prestane da ima svoju upotrebnu vrednost. Takođe. Najčešće. od 250 hiljada tona plastičnog otpada godišnje. postaje višak sa kojim uglavnom ne znamo šta da radimo. svako malo zapušenih dunavskih brana i rugla na vodama koje gledamo. jer bi od svake bačene flaše mogla da napravi novu. polietilen tereftalat. Prvi razlog je razvoj bakterija u boci. mnogi tvrde da od takozvane PET ambalaže (polietilentetraftalat) i te kako može da se zaradi. Ali za razliku od drugih evropskih zemalja. ničijim livadama na kojima se raspadaju duže od jednog veka. nemaju opštinu u Srbiji u kojoj bi mogli. ipak.utvrdili su naučnici. zemlje članice su obavezne da obezbede odgovarajuća merenja da zaštite CE označavanje. Ne samo što uništavaju životnu sredinu i što su. otpad se smatra jednim od najvećih problema i zagađivača naše životne sredine. Oni su pritom naglasili da su boce namenjene jednokratnoj upotrebi i da ih posle toga treba reciklirati.. kod nas se ovaj problem očigledno ne shvata ozbiljno. Za domaće proizvođače .

a zauzimaju sve veće prirodne površine. dajući nove upotrebne proizvode. stvarajući nus proizvode. kutija od stiropora ili kartona. staklenih flaša ili tegli. • zatim da se on ponovo iskoristi. • Izbegavajmo proizvode koji su nepotrebno preterano upakovani u ambalažu i radije kupujte onu koja nije. kao i usvajanju novih. Recikliraj je rešenje koje se zasniva na kompletnom upravljanju otpadom • pre svega na nastojanju da se otpad izbegne. Ponovo upotrebi. menjanju naših navika. jeste samo u tehnološkom napretku i razvoju građanske ekološke svesti. jer mi svakog dana sve više kupujemo. i tek na kraju ono što je neupotrebljivo će se odložiti na način koji neće biti štetan po okolinu i naše zdravlje. koji su često samozapaljivi i zagađuju zemljište i vodu. jer će se on samo gomilati. Voće ili povrće ne mora da bude zapakovano u plastičnu ambalažu. Biorazgradivo je sve što je moguće da se razgradi prirodnim putem brzo. PET flaša. Korisno i efikasno rešenje u smanjivanju već ogromnih količina otpada. Ukoliko želimo da usvojimo nove navike i naše ponašanje uskladimo sa ekološkim normama. i izbegavajmo u radnji nove plastične i papirne kese. Većina organskih materija. Smanji. naročito ambalažnog. od svakodnevne potrošne robe koja se koristi u domaćinstvima su velike. Pogledajte samo u kantu za smeće u svojoj kući. (aerobnih ili anaerobnih) pod prirodnim uslovima.Količine ovog ambalažnog otpada. celofana. Većina legalnih deponija u Srbiji ne ispunjava ni najosnovnije uslove za zaštitu okoline. odnosno koji na sebi imaju utisnutu oznaku ekološki. • Kupujmo ono što je napravljeno od recikliranog materijala. Čak i otvaranje novih deponija koje će odgovarati ekološkim i sanitarnim uslovima jeste jedno od neophodnih rešenja. kao što su hrana ili papir su biorazgradivi. a neće se količinski smanjivati. konzervi. • Kupujmo proizvode koje možemo više puta da upotrebimo. • Nosimo sa sobom torbu za kupovinu. odnosno deponovanja te ambalaže. koliko starog papira. Nešto od ovog jeste biorazgradivo. već u kupovini moramo da razvijemo prijateljski odnos prema okolini. ali nije dobro krajnje rešenje za otpad. a samim tim stvaramo i ozbiljan problem odlaganja. 62 . odnosno njegove količine smanje. a nešto i posle odlaganja na deponije smeća trune godinama. • Kupujmo prozivode koji nisu štetni po okolinu. Koliko imate plastičnih kesa. • zatim reciklira i obradi. • Kupujmo ono što nam je neophodno. • Kupujmo ono što može da se reciklira. usled delovanja mikroorganizama.

jer će tako sortirano biti lakše sakupljeno i predato dalje u proces prerade. ipak sortirajte različito kućno ambalažno smeće po grupama. kao i higijene kuće u pakovanjima koja mogu da se dopune. Papir: sveske. sprejeve. i odložite ga u kontejner u odvojenim kesama. jogurt. ogledala. 4. konzerve od hrane. ram od starog bicikla.. kartonska ambalaža za pića (mleko. Šta sve možemo da recikliramo: 1. • Ovako sortirani ambalažni otpad se sakuplja i dalje koristi kao sekundarna sirovina za nove proizvode. reklamne poruke. papirne i plastične čase. braon kartonske kese. staklo. gajbice. za pranje. 63 . Karton: kartonske kutije. 5. Ovaj ambalažni otpad ne mešajte sa ostacima hrane. sokove. • Ukoliko takvih kontejnera još nema kod Vas. kuhinjski papirni ubrusi. a dobro je i za naš kućni budžet. poklopce od aluminijuma. papirne salvete. prozorska stakla. aluminijumske folije. deterdženata. tanjiri. novine. • Potrudimo se da naše kućno smeće sortiramo po grupama i tako ga odložimo u različite kontejnere za smeće. pakovanja od dezodoransa. odnosno *reciklira se i na taj način se ponovo upotrebljava. ali ne i staklene sijalice. i količina primarnog sirovog materijala za pravljenje novog proizvoda. plastiku. Metal: limenke od pića. 2. foto aparati i ostalo. braon karton.. plastični pribor za jelo. koverte. braon karton za uvijanje. Plastiku: plastične boce od pića. papir i metal u našem komšiluku. Staklenu ambalažu: sve staklene boce. kutije. • Kupujmo sredstva za održavanje lične higijene. kao i u većim pakovanjima. zatvarače.). poslužavnike. ili keramiku i porcelan (oni ne spadaju u ambalažu).• Izbegavajmo proizvode za jednokratnu upotrebu kao što su vlažne maramice. žileti. Prijateljski odnos prema okolini pokazujemo ukoliko menjamo navike i u našem domaćinstvu. račune. časopise. papir za kopiranje u boji. ispisane listove papira. • Mnoge predmete možemo da koristimo više puta pre nego što ih odbacimo kao neupotrebljive. • Kupujmo i koristimo punjač za baterije i baterije koje možemo da punimo kada se isprazne. priznanice. Na ovaj način ne kupujemo novu ambalažu svaki put. sav karton kupljenih proizvoda. 3. plastične folije. • Kad god je moguće kupujmo robu u recikliranoj ambalaži ili onoj koja je ekološka. svu staklenu ambalažu za hranu. pri čemu se istovremeno smanjuje količina ambalažnog otpada.

a sve zbog smanjenje mase za deponovanje. a u pojedinim područjima još je predmet intenzivnog istraživanja. 64 . Koji postupak prerade će se primeniti.Nacrt Zakona o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom definiše: • preradu ambalažnog otpada kao iskorišćavanje njegovih vrednih svojstava i sastojaka u svrhe proizvodnje (uključujući i reciklažu). recikliranje plastičnih materijala je tehnološki i ekonomski problematično. zavisi od stepena nečistoće odnosno sortiranosti otpada i željenog kvaliteta krajnjeg proizvoda. pod kontrolisanim uslovima i sa korišćenjem mikroorganizama. • Iskorišćene plastične proizvode moguće je ponovo upotrebiti ili preraditi pomoću različitih postupaka. • hemijski. • kontrolisanim spaljivanjem. Prema Direktivi Evropskog parlamenta i Saveta 94/63/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu pod reciklažom se podrazumeva: ponovna prerada otpadnog materijala u proizvodnom procesu za originalne svrhe ili za druge svrhe uključujući organsku reciklažu. pri čemu se ne menja ili vrlo malo menja makromolekulska struktura. ili se hidrogenovanjem iz početnog materijala mogu dobiti organske sirovine kao što su gasovi i ulja. pri čemu se dobija energija i kao produkti sagorevanja ugljendioksid (CO2) i voda (H2O). koji proizvodi stabilni organski sastav ili metan. • ponovno dobijanje energije podrazumeva korišćenje spaljivog ambalažnog otpada u svrhu proizvodnje energije putem direktne incineracije (spaljivanja) sa ili bez drugog otpada za dobijanje toplotne energije i • organska reciklaža jeste aerobni (kompostiranje) ili anaerobni (biometanizacija) postupak. biodegradabilnih delova ambalažnog otpada. Plastični otpad se može preraditi na više načina: topljenjem. u svrhu smanjivanja količine i obima ambalažnog otpada i delimičnog ili potpunog odstranjivanja opasnih karakteristika i • reciklažu kao procesiranje ambalažnog otpada za prvobitnu namenu. hidrolizom ili alkoholizom moguće je dobiti monomere. u energetske svrhe. ali isključujući ponovno dobija-nje energije. zavisno od postavljenog cilja. • Za razliku od materijala čije se recikliranje iz ekonomskih razloga vrši još od davnih vremena.

. Re-Use ("re-koristi" . one koje ne mora svako stalno da ima. • Koristite javni transport kada je raspoloživ. • Koristite sopstvenu korpu kada idete u prodavnicu. Smanjenje potrošnje energije održava vazduh čistijim: • Umesto vožnje. Izračunajte koliko ste papirnih i plastičnih kesa do sada potrošili. staklene. je reciklaža.. oni prave novac na reciklaži. Obim tih otpadaka se može smanjiti smanjenjem potrošnje i ponovnim korišćenjem tog materijala.koristi ponovo) i Recycle (recikliraj). 65 . vodokotliće. Oni su smanjili značenje simbola da bi odagnali pažnju sa ostala dva segmenta. Redukuj. magazine. obratite pažnju i na ostala dva R Redukuj i Re-koristi. pešačite ili vozite bicikl. Da li ste primetili da su reciklirani proizvodi često skuplji od onih napravljenih od novih materijala? Ne budite ograničeni. • Kupujte proizvode čija je ambalaža iskoristiva ili se može reciklirati i za čiju se izradu ne troši puno energije. iz čega se vidi da je reciklaža samo jedan deo njegovog značenja i to poslednji. • Koristite tekstilne krpe i salvete umesto papirnih. • Umesto da kupujete knjige. • Koristite štedljive slavine. novine čitajte ih na internetu. • Gasite svetlo koje vam nije neophodno i koristite energetsk efikasnije sijalice. Zašto? Oni ne mogu da ostvaruju profit ako se smanji potrošnja i poveća nivo korisnosti proizvoda i ambalaže. sa multimedijalnih izdanja ili u biblioteci. 85% od toga odlazi u zemlju. • Koristite energetski štedljive uređaje. koliko je to moguće. posle smanjenja potrošnje i ponovnog korišćenja. Poslednji korak. Smanjena potrošnja znači smanjeni otpadci: • Odlučite da li vam pojedini proizvod uopše treba. Ljudi troše miijarde komada ambalaže: plastične. Razmotrima svako od tri R ponaosob. ne dozvolite da bespotrebno cure. • Pozajmite i iznajmite ako baš ne morate da kupite. kaplju… • Smanjite utrošak energije za grejanje kuće pojačavanjem njene izolacije. • Kupujte proizvode koji nemaju veliku ambalažu. metalne.Ovo je simbol za tri R životne sredine: Reduce (redukuj smanji). Ljudi misle da je ovo simbol samo za reciklažu zato što od sva tri njegova značenja industrija pravi novce samo od reciklaže. papirne . • Delite proizvode sa familijom i prijateljima.

Recikliraj. konzerve i većina plastične ambalaže se mogu reciklirati. Ne odbacujte ih sa ostalim otpadcima. Umesto da odbaciš stvari. biorazgradnja otpada. emisija gasova "staklene bašte".. Ako nešto ne možete da iskoristite. postajete kreativniji i smanjujete otpadke u isto vreme. • Za neke otpadke čak možete dobiti novac ako ih odnesete na odgovarajuće mesto za prikupljanje (npr. mogućnost recikliranja. ekoloških organizacija. Procenjuje se potrošnja energije u proizvodnji. i pojedinih članica Zajednice. koristi ih ponovo: • Ne odbacujte ambalažu koju možete da iskoristite za neke druge potrebe. otpad i sl. Integracioni procesi u Zapadnoj Evropi inicirali su jedinstvenu standardizaciju eko-oznaka od 1993. lekovi i toksične supstance. od mašina za pranje veša do zamrzivača. 66 . kartonske kutije. • Delite knjige. Pored toga postoji i Konsultacioni forum za eko oznake (koji čine predstavnici industrije. igračke. Ponovnim korišćenjem stvari i materijala čuvate novac. koji aktivno učestvuju u formiranju kriterijuma za dobijanje eko oznaka. • Budite kreativniji u razmišljanju kako da višestruko iskoristite neke stvari. baštu. Objavljeni su i kriterijumi za personalne kompjutere s obzirom na veliku ekspanziju kompjuterske tehnologije.Smanjivanjem potrošnje i otpadaka pomažete da životna sredina ostane čistija i zdravija. godine. udruženja potrošača sindikata. magazine. Ovaj program uključuje ekomedicinsko testiranje veoma velikog broja proizvoda.Odluke o dodeli eko-znaka na osnovu rezultata testiranja donosi Evropski komitet za dodelu eko oznaka većinom glasova. • Novine. trgovine. • Ne odbacujte staru odeću. voda i napici. od sirovine do otpada. Nađubrite svoj vrt. nameštaj . pogledajte da li se može reciklirati: • Koristite one proizvode koji se mogu reciklirati. prodajte ih na buvljaku. novine sa prijateljima. • Koristite organske otpadke za kompost. Ako su označeni 3R simbolom odložite ih u odgovarajući kontejner ili ih odnesite u stanicu za reciklažu. • Koristite obe strane papira. Ovim programom nisu obuhvaćene namirnice. efikasnost korišćenja fosilnih goriva.). od deterdženata do toalet papira.. Pri tome se pored rezultata laboratorijskih analiza prikupljaju detaljni podaci o celokupnom "životnom ciklusu" proizvoda. Poklonite ih onima koji nemaju. travnjak. Re-koristi. prisustvo freona. Kriterijumi za ocenu eko-medicinskog kvaliteta pojedinih grupa proizvoda izrađeni su od strane Evropske komisije. štetni sporedni produkti.

Ekološki znak kvaliteta je bitan za zaštitu potrošača i zaštitu životne sredine i omogućava srpskim proizvodima plasman na svetsko tržište. smanjenjem cena i rokova isporuke i tako zadrži utvrđene ili izražene potrebe tržišta odnosno kupaca. usavršavanjem stila. Savezna Republika Jugoslavija je preuzela pet ISO 14. U savremenoj tržišnoj privredi treba obezbediti prava potrošača na zdravu hranu i zaštitu od proizvoda štetnih po zdravlje i život potrošača. JUS ISO 14010 Smernice za proveravanje zaštite životne sredine (opšti principi) 4. Tržišni uslovi privređivanja nameću brigu o kvalitetu kao sastavnom delu ponašanja preduzeća. novi zahtevi se ispoljavaju na kontinuitetu. Eko kvalitet i eko tržište U savremenoj tržišnoj privredi treba obezbediti prava potrošača na zdravu hranu i zaštitu od proizvoda štetnih po život i zdravlje potrošača. ali i da ga stalno povećava. Očekivanja kupca u vezi sa kvalitetom su različita. Na globalnom nivou. Islandu i Lihtenštajnu. 2. proširenjem asortimana proizvoda.Kada se nekom proizvodu dodeli eko oznaka sa logom u vidu cveta i znake Evropske zajednice. Takvi zahtevi nalažu preduzeću potrebu da stalno održava dostignuti nivo kvaliteta. Na razvijenim tržištima očekivanja su na daleko većem nivou.000 standarda i to: 1. sisteme i postupke). 3. koja podrazumeva harmonizaciju ekonomskih i ekoloških ciljeva. više su kultivisana. kao i u Norveškoj. Potrošači su spremni da plate veću cenu za proizvode sa ekološkim kvalitetom. ona se može koristiti u marketingu isključivo tog proizvoda u bilo kojoj zemlji Evropske Zajednice. JUS ISO 14001 Sistem upravljanja zaštite životne sredine (specifikacija sa uputstvom za primenu). Stalno rastuća trgovinska razmena u svetu pod snažnim uticajem sve energičnijih zahteva kupaca da se izvrši standardizacija kvaliteta. Srpska privreda treba da se prilagodi uslovima poslovanja na tržištu Evropske Unije i da primenjuju standarde JUS ISO 9000 i JUS ISO 14000. 67 . JUS ISO 14012 Smernice za proveravanje zaštite životne sredine (kriterijumi za kvalifikovanje provera zaštite životne sredine). proveravanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine). u tom smislu. JUS ISO 14011 Smernice za proveravanje zaštitne životne sredine (Postupci provere. a što je najvažnije. JUS ISO 14004 Sistem upravljanja zaštitom životne sredine (opšte smernice za principe. zahtcva se ekološki kvalitct proizvoda na tržištu. Pravo na zdravu životnu sredinu ima svaki čovek. 5.

Sistem zaštite životne sredine čine mere. sprečavanje. Za sve zahvate koji se planiraju i realizuju od starne pravnih i fizičkih lica. Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik Republike Srbije“. izbor alternativnih rešenja u pogledu tehnologije i hemikalija. metode izrade. Za pojedinačne segmente životne sredine. Vrste zahvata za koje je obavezna izrada procene. kao i za naročito vredna. koji mogu da dovedu do zagađenja životne sredine. zemljište. način i postupak vršenja procene uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu. broj 135/04) uređuje integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici. Republika se obavezuje da u oblasti životne sredine utvrdi standarde i normative koji su. uslovi i instrumenti za: održivo upravljanje. za odredjen period. odnosno koji predstavljaju rizik po životnu sredinu. lovstva. 68 . opisuju i predviđaju direktni i indirektni uticaji na životnu sredinu. šumarstva. gde god je to moguće. broj 135/04) uređuje uslove. ribarstva. Procenom se identifikuju. domaćih ili stranih. osetljiva ili ugrožena područja utvrđuju se standardi kvaliteta životne sredine kojima će se propisati nivoi zagađivanja koji se ne smeju prekoračiti. ekonomsko i socijalno okruženje. kriterijumi koje moraju ispunjavati stručne organizacije koje mogu da se bave izradom procjene. Osnovni zakoni koji uređuju oblast zaštite i unapređivanja životne sredine su: Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik Republike Srbije“. učešće javnosti i druga pitanja od značaja za izradu procjene uređuju se propisom Vlade. celovitosti. materijalna dobra i kulturno-istorijsko nasleđe. poljoprivrede. smanjivanje i sanaciju svih oblika zagađivanja životne sredine. međusobno dejstvo faktora pod 1) i 2). i strožiji od standarda koje priznaje međunarodno pravo. floru i faunu. radi obezbeđivanja zaštite životne sredine i unapređivanja održivog razvoja integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budućih razvojnih projekata u sledećim oblastima: prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta. izbor lokacije. očuvanje prirodne ravnoteže. način ocjene i verifikacije. kontrolu. i to posebno i pojedinačno na: 1) 2) 3) 4) 5) ljude. vodu i more. vazduh. raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bića. klimu i pejzaž.Standardi kvaliteta sredine definišu maksimalne koncentracije potencijalnih toksičnih supstanci koje se mogu naći u sredini. sadržaj. obavezna je izrada procene.

životnu sredinu ili materijalna dobra. Održivi razvoj Održivi razvoj je usklađeni sistem tehničko-tehnoloških. upravljanja vodama. saobraćaja. nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine. turizma. upravljanja otpadom. vrste aktivnosti i postrojenja. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik Republike Srbije“. već pre sposobnost ljudskog društva da izvodi stalne reforme u cilju da sačuva osetljivu ravnotežu između ljudi i njihovog prirodnog sistema za održanje života (Prirode). Održiv razvoj nije suština za prirodu. broj 135/04) uređuje postupak procene uticaja projekata koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu. 69 . ekonomskih i društvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se na principima ekonomičnosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti sa ciljem da se sačuva i unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i buduće generacije. nadzor i druga pitanja od značaja za procenu uticaja realizacije projekata na životnu sredinu. učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku odobravanja projekata i izdavanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja. telekomunikacija. učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku izdavanja integrisane dozvole. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik Republike Srbije“. očuvanja prirodnih staništa i divlje flore i faune. Održivi razvoj ostvaruje se donošenjem i sprovođenjem odluka kojima se obezbeđuje usklađenost interesa zaštite životne sredine i interesa ekonomskog razvoja. sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu.energetike. industrije. broj 135/04) uređuje uslove i postupak izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi.

energija mora biti dostupna po cenama koje su prihvatljive za siromašne ljude.usklađenosti društvenih ciljeva i ciljeva zaštite životne (nestajanje šuma. Ekonomija i Efikasnost. odnosno daju osnovu za dalji razvoj i održavanje energetskih sistema. kućnim hemikalijama i hemikalijama iz lekova. Raspoloživost . smo već doveli 50% svetskog stanovništva da ostane bez pijaće vode. održivi razvoj nije najbolje rešenje za prirodu. tako da ne postoji ekološki potpuno čist izvor energije.U prevodu. pasivne mere ekološke zaštite i efekat odbitka. Da bi se takav proces uspešno izveo potrebna je nova orjentacija tehnološkog razvoja i mnogo bitnija promena institucionalnog razvoja . Kvalitativni problemi: toksičnost proizvoda.promena društva. Praktično svi energetski izvori i postrojenja imaju veći ili manji uticaj na okolinu. poljoprivrednim hemikalijama i drugim. Ciljevi energetike u XXI veku: Pristupačnost . procesa proizvodnje i otpada dovode do zagaživanja tla. To je proces korišćenja resursa održavanjem sklada između budućih i sadašnjih potreba. povećanje zdravstvenih rizika i dodatno ugrožavanje ekoloških sistema. povećanje kiselosti na regionalnom nivou. upravljanje otpadom i njegovim raznošenjem). Koncept 4E . Problemi neodrživog razvoja: Kvantitativni problemi: Iscrpljivanje prirodnih resursa i razaranje ekoloških sistema. 70 . Karakteristike trajnih oblika zagađenja: veoma dug inkubacioni period.kontinualno snabdevanje energijom u dugom vremenskom periodu i sa zadovoljavajućim kvalitetom usluga. vode i vazduha. degradacija zemljišta. nuklearnu bezbednost. Kod proizvodnje primarne energije najznačajniji uticaji nastaju pri proizvodnji uglja. Ekologija. Znatno veći uticaj na životnu sredinu ima proizvodnja sekundarne energije. zagađenja nastala kao posledica sagorevanja konvencionalnih energetskih izvora.Energija. uljnih škriljaca i nuklearnih sirovina. “prag primetljivosti” i lobi zagađivača. period kočenja. Glavni problemi koje smo stvorili: Bezglavim zagađenjejm vode industrujskim hemikalijama. ali i omogućuju proizvodnju. Prihvatljivost . već čuvanje sistema koji upumpava život u nas ljude. transformaciju i distribuciju. efekat gasova staklene bašte i promene klime izazvane njima. dok je znatno manji uticaj proizvodnje nafte i prirodnog gasa.

to znači i nestanak hrane. Ako dostignemo limit od 12. jer su se količine ribe smanjile ispod profitabilnih za rad. Ovi problemi se već osećaju. hemijskih prizvoda i stotine nepotrebnih stvari koje kupujemo. Nastali su usled industrije. vlage. Mogućnost da planeta apsorbuje otpad i druge štetne uticaje su istekli.). Razlog je prekomeran izlov i zagađenje hemijskim i nuklearnim otpadom odlaganim u okeane i hemikalijama koje iz reka stižu u okeane. kotlarnice. jer vrste medjusobno zavise jedna od druge. Krčenje za potrebe industrije drveta i dr. Svi proizvođači... prekomerna upotrebe i širenje urbanih građevinskih oblasti doveli su do trovanja i gubitaka zemljišta za poljoprivredu. vodi u degradaciju osnovnih životnih uslova.. ukazuje na neophodnost njihovog korišćenja. sirovina i potreba za poljoprivrednim zemljištem doveli su neke šumske sisteme do uništenja za samo par godina.dok su ostali na izmaku. tj. Tekuća globalna brzina izumiranja vrsta je 20000 vrsta godišnje. toplane itd. Fosilna goriva Velika zastupljenost fosilnih goriva u svakodnevnom životu za stvaranje toplotne i električne energije (termoelktrane. Uništenjem ozona u stratosferi pretimo da pojačani ultra-violetni zraci(radijacija) unište većinu života(vrsta) na planeti.)..4 milijarde svaki peti čovek će živeti u potpunoj bedi. drastične promene klime i još mnogo čega. da postupak dobijanja i korišćenja fosilnih goriva. Preko 34 000 biljnih vrsta i 5200 životinjskih vrsta širom sveta su pred izumiranjem. klizištima i izazvalo poremećaje klime. raketni motori itd.. To je izazvalo poremećaje u prirodnim rezervoarima vode. Kroz mere 71 . čiji je krajnji cilj veći standard i bolji život. kao i u mehaničkom radu (motori sa unutrašnjim sagorevanjem. vezivanja tla. mlazni motori. eksponencijalno veća od praistorijske brzine izumiranja dinosaurusa.Pritisak na okeane raste iz više smerova. Nestanak vrsta znači nestanak celokupnog sistema.. a sa druge strane su glavni uzročnik zagađenja životne sredine. Mnogi biolozi veruju da smo usred najveće epizode izumiranja od nestanka dinosaurusa pre 65 miliona godina isključivo zaslugom čovekovog odnosa prema prirodi i sebi. pesticidi i herbicidi). U svemu se približavamo limitima prirode. Tako dolazimo do apsurdne situacije. lekova. Korišćenje hemikalija za poljoprivredu (veštačka đubriva. prirodnog sistema filtriranja. Sposobnost da se proizvede hrana i energija su na izmaku. ili pravilnije hvatači ribe doživljavaju kolaps. a mnogo hiljada njih izumre pre nego što budu uvrštene u spisak ugroženih. ali i oaza prirode. a svaki deseti će biti ozbiljno neuhranjen. Zemlja je prenaseljena.. bez hrane i vode..

NO3 itd. Po poreklu goriva se dele na prirodna (ona koja se dobijaju u prirodi) i veštačka (ona koja se dobijaju iz prirodnih termičkim. Pripodna goriva su: antracit. njihovu proizvodnju i primenu prati i odgovarajuće zagađenje životne sredine. benzin. stvaraju dodatne probleme i opasnosti. sumpor dioksid SO2. dok se otapaju u vodi koja se nalazi u atmosferi. vodu i vazduh fosilna goriva su bila i ostala nasušna potreba. vodonik u tečnom stanju. kameni i mrki ugalj. mogućnost nuklearne kontaminacije i nerešeni problemi vezani za proizvodnju plutonijuma u nuklearnim reaktorima. pa i sudbina celog čovečanstva. Uz hranu. gradski gas. koksni gas. Bez njih nema urbanog života. Fosilna goriva su goriva koja sadrže ugljikohidrate. Usled ogromne potrošnje. treset. tako da sve to treba podvesti pod tzv. ugljena prašina čvrsta. generatorski gas. zemljišta. vodeni gas. Veštačka goriva su: koks. Ovi gasovi utiču na okolinu tako što se sakupljaju u atmosferi i tako stvaraju učinak staklene bašte. rezerve fosilnih goriva se iscrpljuju 100 hiljada puta brže nego što su nastale. i prilikom toga se oslobađaju otrovni i štetni gasovi koji utiču na okolinu kao: ugljenik II oksid CO. kisele kiše. Energija iz fosilnih goriva obično se oslobađa se sagorevanjem. stene. jer nije neminovno da ono što savremeni čovek degradira zbog svojih potreba. Međutim. i prirodni zemni gas u gasovitom stanju. Njihov značaj za savremeno čovečanstvo je neprocenjiv i nezamisliv. Fosilno gorivo je materija koja učestvuje u sastavu Zemljine kore nastala izumiranjem organizama. drveni ugalj. biosfere. jer životi milijardi ljudi širom sveta zavise upravo od njih. benzol. nastala od ostataka biljaka i/ili životinja. razvoja industrije ni napredka čovečanstva. vodonik. itd. ugljenik IV oksid CO2. Trenutno su osnovni izvor energije na Zemlji. sa svojstvom da sagoreva i pri tome razvija manju ili veću temperaturu. briket. Fosilna goriva utiču na zagađenje geološke sredine.zaštite životne sredine. petroleum. destilati nafte. usled čega joj se smanjuje pH-vrednost te nastaju tzv. drvo u čvrstom stanju. SO3. mazut. Fosilna goriva nastala su u sedimentnim uz pomoć živih organizama ili fosila. destilati katrana. acetilen u gasnom stanju. već naprotiv može uz pravilnu i beskompromisnu zakonsku regulativu zasnovanu na primeni rezultata naučnih istraživanja. Predviđene klimatske promene. nafta u tečnom. koje uništavaju biljke i erodiraju građevine. Poznata su još i kao mineralna goriva. da se unapredi i svestrano koristi. potvrđuje se teza o mogućem održivom razvoju. vazduha. jer ima direktan negativan uticaj na zdravlje ljudi. gas visoke peći. bude nepotrebno izgubljeno. Imaju veliku važnost i ulogu u razvoju civilizacije. sintetički benzin. Osnovna podela fosilnih goriva je na ugljeve i bitumije ili bitumene. održivi razvoj. To je dovelo i do oružane borbe za kontrolu ležišta fosilnih goriva. pre svega biljnog porekla. alkohol. 72 . Rašireno korišćenje nuklearnih i fosilnih energetskih sirovina ugrožava ljudsku egzistenciju. vode. mehaničkim i hemijskm postupcima) i javljaju se u sva tri agregatna stanja.

Trajno očuvanje izvornosti. rafinerija. sušara. Očuvanje i obnavljanje kulturnih i estetskih vrednosti. kontrolu kvaliteta prehrambenih proizvoda. prirodnih zajednica i očuvanje ekološke stabilnosti. a samim tim i ekološke kulture • Pravilnom izgradnjom deponija za pepeo i šljaku. kontrolu kvaliteta prehrambenih proizvoda. biološke raznolikosti. toplana. zabranu proizvodnje jedinjenja koja razgrađuju ozonski omotač ili nepovratno kontaminiraju postojeće ekosisteme. 3. Zaštita životne sredine obuhvata mere za: smanjenje buke. GEOLOŠKA SREDINA I ZEMLjIŠTE • Zakonskom regulativom protiv zagađenja i za njegovo otklanjanje • Pravilnim otkopavanjem i odlaganjem jalovine (npr. kontrolu pitke vode. kontrolu pitke vode. Unapređenje stanja životne sredine i osiguranje boljih uslova života. 2. smanjenje štetnih ispusnih gasova iz industrijskih postrojenja i prometa. smanjenje štetnih ispusnih gasova iz industrijskih postrojenja i prometa. Osnovni ciljevi zaštite životne sredine u ostvarivanju uslova za održivi razvoj (ravnoteža između čoveka i prirode) su: 1. 4.Mere zaštite životne sredine Zaštita životne sredine obuhvata mere za: smanjenje buke. te sprečavanje ekološke erozije istih • Obradom otpadaka iz energetike i reciklaže • Smanjenjem količine otpada • Pravilnim radom inspekcijskih službi VAZDUH (ATMOSFERA) • Zakonska regulativa i dosledno poštovanje istih • Prostorne i urbanističke mere planiranja i podizanja industrijskih kapaciteta 73 . zabranu proizvodnje jedinjenja koja razgrađuju ozonski omotač ili nepovratno kontaminiraju postojeće ekosisteme. Očuvanje kvaliteta žive i nežive prirode i racionalno korištenje prirode i njenih dobara. plodno zemljište se odlaže na površini jalovišta) • Rekultivacijom zemljišta (pošumljavanje i travnjaci) • Izgradnjom prečistača otpadnih voda iz termoelektrana. petrohemijskih sistema • Sprečavanjem aerozagađenja iz pomenutih pogona • Podizanjem opšte kulture.

rastvori) • Podizanjem zelenih pojasa oko termoelektrana. spomenici prirode.• Usavršavanje postojećih tehnologija sa ciljem da nema ostataka koji mogu zagaditi vazduh. Ložišta sa zatvorenim sistemom kao i smanjenje otpada. parkovi prirode. toplana. izolacionih. apsorpcionih i tehnoloških mera • Vremensko i prostorno ograničenje buke i vibracije • Primena najpovoljnijih prostornih rešenja • Ekranizacija buke (visoko rastinje. zaštitni zidovi) • Pravilna zaštita na radu • Prelazak na modernije tehnologije • Poštovanje zakonskih regulativa 74 . a ona dalje za veštačka đubriva • Benzini se proizvode bez primesa olova. rezervati prirode. taložnika i drugih uređaja koji sprečavaju zagađenje voda • Prelazak na modernije tehnologije • Podizanje ekološke kulture • Dosledna primena zakonskih normi • Sistemi zatvorenih ciklusa vode • Korišćenje mikroorganizama za prečišćavanje voda BIOSFERA • Rekultivacija i revitalizacija ekosistema i predela • Zakonski propisi (nacionalni parkovi. • Prelaskom sa fosilnih goriva na druge izvore energije • Zaustavljanjem otpadnih materija (filteri. čovek mora da ih vraća u procese prirodnog kruženja materije BUKA I VIBRACIJE • Priprema raznih. SO2 se koristi za dobijanje sumporne kiseline. rafinerija • Sadnja i održavanje šumskih površina • Podizanjem nivoa ekološke kulture VODA • Pravna (zakonska) regulativa • Uvođenje zona sanitarne zaštite • Ugradnja filtera. predeli izuzetnih odlika. prirodne retkosti. zaštićene vrste biljaka i životinja) • Kontrola korišćenja prirodnih bogatstava • Umesto dosadašnjeg nekontrolisanog korišćenja prirodnih bogatstava.

Analize takvih podataka sprovode se putem drugih statističkih metoda. itd. Mnoge promene u životnoj sredini imaju normalnu raspodelu iz tog razloga je dat primer dijagrama putem normalne raspodele mogu se dobiti pouzdani rezultati. ali se može reći da svaka biljka i životinja može uticai na rapsodelu i dinamiku hranljivih materija u okviru ekosistema. S. a vreme T kratko. Denis Newbold je sa svojim saradnicima definisao svoju spiralnu dužinu. Interesnatan je protok vode. Dužina koja je potrebna da jedan atom hranljive materije završi jedan ciklus. dužina spirale je mala. kao i jedna. tako da malo hranljivih materija kruži ka jednom mestu. Međutim. zatim broj biljaka i životinja u zajednici. Biljke i životinje mogu promeniti raspored i tok hranljivih materija u ekosistemu. Težnja eko-sistema da zadrži hranljive materije 75 . Interesantno je postaviti pitanje u kojoj meri određeni organizmi utiču na eko-sistem. ali i normalna raspodela se često koristi za određivanje udela komponenti ili nekih odstupanja od srednje vrednosti. ima promena koje se ne ponašaju u skladu sa normalnom raspodelom. Hranljive materije su podložne podvodnom transportu. kao: S = VT gde je V prosečna brzina kojom se atom kreće nizvodno. Ako je brzina V mala. na primer gustina naseljenosti. mogu se proceniti skoro da budu validni. zove se spiralna dužina. Na to pitanje je teško odgovoriti.PRIMENA STATISTIKE U MONITORINGU ŽIVOTNE SREDINE Vrlo česta potreba za određivanje reprezentativnog uzorka. a T prosečno vreme koje je potrebno da atom završi kruženje. Na sledećoj slici dat je primer nomalne raspodele. dve ili tri standardne devijacije u odnosu na srednju veličinu. Vodene struje treraju hranljive materije nizvodno. Odstupanja mogu biti niska i visoka. Često se dinamika hranljivih materija prikazuje spiralom.

Više od 80% biomase beskičmenjaka prema ovim istraživanjima čine vrste koje se hrane malim organskim delovima koju ekolozi nazivaju kolektorima.000 organizama po kvadratnom metru i biomasu od 9. Arizona. S tim što je zadržavanje hranljivih materija tesno povezano sa dužinom spirale.naziva se nutritivno zadržavanje. Raspoloživi azot je veoma bitan. Grimova je procenila veliku gustinu naseljenosti i to oko 100. Faktori koji utiču na dužinu sprale imaju uticaja i na nutritivno zadržavanje u eko-sistemu. Nency Grimm (1988) je pokazala da veskičmenjaci povećavaju stopu azota u Sycamore Creek. Izračunato je da je prosečna količina azota 250mg po kvadratnom metru dnevno.62g po kvadratnom metru. Slika 19.15 Relativna gustina azota u procentima Sycamore Creek. Slikom data je relativna količina azota u procentima u izučavanoj oblasti. Arizona. USA 76 . Na sledećoj slici data je nutritivna spirala i njena težnja pri transportu u vodi.

Na sledećoj slici dati su dnevni gubici i dobici fosfora u različitm periodima. Najveći je problem što biološke zajednice slabe. Sastav zemljišta se jako razlikuje.Izučavano je kruženje azota. Kanalizacioni sistemi sadrže dosta azota. Ljudske aktivnosti u zadnje vreme eko-sistem obogaćuju azotom i fosforom. proizvodnju humusa. Biljke koje dominiraju mogu znatno da promene sadržaj azota u eko-sistemu. Bogaćenje eko-sistema donosi za posledicu nastanak raznih vrsta gljiva. I taj prikaz je dat na slici koja sledi (19. menja se količina azota u eko-sistemu.28). za vreme oluja koje se mogu desiti u bilo koje doba godine. Havajska ostrva su gusto naseljena biljkama i životinjama. 77 . najmanje registruje se tokom poplava. Domaću floru čini oko 1200 vrsta. uključujući i hranljivu vrednost zemljišta. Kada se proizvodi humus bogat azotom. 90% ne raste nigde više na planeti. On nastaje iz atmosfere. Može da bude prisutna jako velika količina azota u zemlji. a uzročnici mogu biti neke biljke. kao i prisutnost hranljive vrednosti zemljišta. Ljudi utiču na unos hranljiv materijal u vodene eko-sisteme. Najviše fosfora u zemljištu prisutno je u jesen kada opadne lišće. može se predvideti koncetracija fosfora sa veliom preciznošću. Kada se uzmu u obzir svi parametri koji utiču na eko-sistem. Ljudi su dodali oko 4600 egzotičnih vrsta.

ograničava pogodnost kotrišćenja za rekreaciju i vodene sportove. što utiče na estetski izgled vode. kao i rešavanje nekih ekoloških problema. smanjuje bistrina voda i količina kiseonika i vodonika. Visoka koncetracija fosfora stvara neravnotežne uslove sredine.28 Koncentracija fosfora u jezerima sa razumnom preciznošću Predviđanja koncetracije fosfora. 78 . kao i mogućnosti korišćenja određenih oblasti za specifične namene. Ono što je istina je da se nivo i vrsta ljudskih aktivnosti stalno mora kontrolisati. vrlo su korisna za menadžere koji planiraju da koriste zemljište.Slika 19. vode i vazduha. povećanje količina algi. Ovim modelom mogu se predvideti promene. ukoliko se želi postići određeni nivo kvaliteta zemlje.

godine. Protokol je otvoren za potpisivanje u japanskom gradu Kjotu u organizaciji Konvencije Ujedinjenih nacija za klimatske promene (UNFCCC). što je doprinelo globalnom zagrevanju i klimatskim promenama. februara 2005. Od 3. 11. The Kyoto Protocol to the United Nations Framework Convention on Climate Change) je dodatak međunarodnom sporazumu o klimatskim promenama. godine. Grinpis smatra da je protokol postavio previše skromne ciljeve kojima se neće postići veći pomaci. decembra 2007. Protokol je stupio na snagu 16. godine. Države koje su ga ratifikovale čine 61% zagađivača. saobraćaju itd. godine na ostrvu Bali u Indoneziji je održana konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama na kojoj je raspravljano o budućnosti Kjoto protokola. decembara 1997. Za njegovo stupanje na snagu bilo je potrebno da ga ratifikuje najmanje 55 država i da države koje su ratifikovale protokol čine najmanje 55% zagađivača. potpisan sa ciljem smanjivanja emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. U poslednjih nekoliko decenija povećale su se koncentracije ovih gasova u atmosferi zbog korišćenja fosilnih goriva u industriji. godine kada je Rusija ratifikovala Protokol. Protokolom se smanjuje ispuštanje šest gasova koji izazivaju efekat staklene bašte: ugljen-dioksida.Kjoto protokol (The Kyoto Protocol) Protokol iz Kjota uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime (eng. Srbija je prihvatila Kjoto protokol 24. metana. februara 2005. fluorougljovodonika. Sjedinjene Američke Države i neke manje države odbile su da ratifikuju Protokol iz Kjota. do 15. 79 . septembra 2007. perfluorougljovodonika i heksafluorida. azot-dioksida. kada ga je ratifikovala Rusija. To se dogodilo 16.

što je dovelo do uragana. do 1990. Da bi se proizvelo 29 milijardi plastičnih flaša sa vodom. 80 . a prirodni ekosistem Zemlje ne može da nadoknadi pričinjenu štetu. porasti za čak 5. kojim su se najrazvijenije zemlje na planeti obavezale da će smanjiti emisiju štetnih gasova. Esencijalno rešenje za začarani krug između globalnog zagrevanja. Istovremeno prema podacima UN u narednih 30 godina proizvodnja hrane moraće da se poveća za 60 odsto na globalnom nivou da bi se pratio rast svetske populacije.2 odsto smanji emisija ugljen-dioksida u Zemljinoj atmosferi.Najvažniji svetski dokument od industrijske revolucije je „Kjoto protokol“. Trenutno od nafte zavisi 90 odsto celokupnog transporta.sunca. upozoravaju stručnjaci. vode i posledica kiselih kiša umiru milioni ljudi. Za proizvodnju i transport svakog litra vode u flaši potroši se čak sedam litara vode i 162 grama nafte. lekova i hemikalija na zemlji. suša. Od zagađenosti vazduha. Procene su da će nam 2030. SAD kao zemlja koja najviše zagovara globalizaciju nije pristala da potpiše sporazum. prosečna temperatura na Zemlji će do 2100. koliko se godišnje proda samo u SAD. Ukoliko se nastavi trend globalnog zagrevanja. planeta će izbeći krizu u kojoj će stradati milioni nedužnih. Što pre to dopre do svesti šefova kompanija i država. S obzirom na to da se većina ugljen-dioksida u atmosferu ispušta sagorjevanjem fosilnih goriva (nafta i ugalj). poplava i toplotnih udara u kojima je tokom poslednjih nekoliko godina život izgubilo na milione ljudi. Sporazumom koji je potpisala 141 država. Upravo je rast ugljen-dioksida u atmosferi glavni krivac za efekat “staklene bašte” i globalno zagrevanje Zemlje. godine za 5. mora i vetra. Čini se ipak da je nešto drugo po sredi . Pravu cenu efekata staklene bašte je nemoguće izračunati i ona se meri hiljadama milijardi dolara. godine biti potrebno 60 odsto više energije. a zaliha nafte ima još za oko četiri decenije. Predsjednik Buš brani svoj stav i stav svoje administracije time da mnoge zemlje potpisnice nemaju ni znanja ni resurse da bi potpisano sproveli u delo tako je sve manje-više besmisleno. proizvodnje hrane.8 stepeni Celzijusa.6 Celzijusa. to neće biti moguće jer efekat staklene bašte i globalno zagrevanje značajno će smanjiti površinu poljoprivredno obradivog zemljišta. Posle terenskih vozila i plasticnih kesa. ta temperatura je porasla za svega 0. među kojima i 30 industrijskih giganata (bez SAD i Australije) predviđeno je da se do 2012. Međutim. pitanje pronalaska alternativnih vodova energije izbilo je u prvi plan. Zajedno sa Australijom ova vojno i ekonomski najmoćnija zemlja svijeta odgovorna je za trećinu gasova štetnih po životnu okolinu. emisije štetnih gasova i rasta potrošnje energije predstavlja okretanje ka jeftinoj obnovljivoj energiji iz prirodnih izvora . Primera radi. od 1900. "flaširana" voda ubrzano postaje glavno "bojno polje u ekološkom ratu".profit je važniji od budućnosti Zemaljske kugle.

harmonizovanih sa standardima EU uključujući odredbe o proceni uticaja na životnu sredinu). nova vlada je ukinula prethodno zasebno Ministarstvo i područje životne sredine stavila u nadležnost Uprave za zaštitu životne sredine pri Ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine. posebno. godine. U Srbiji je u decembru 2004. korišcenje finansijskih instrumenata za zaštitu životne sredine. kao i zakonodavstvo o integrisanoj prevenciji i kontroli zagađenja. ali ne i isključivo. kao što je Regionalni program obnove životne sredine (REREP) i Balkanska mreža za usklađivanje i sprovođenje propisa iz područja zaštite životne sredine (BERCEN). 81 . flore i faune. godine usvojen niz propisa iz oblasti zaštite životne sredine. Srbija i Crna Gora bi trebalo da u potpunosti iskoriste prednosti saradnje u oblasti životne sredine u okviru SSP-a. javnog ucešca u procesu odlučivanja i pristup pravdi u slučajevima vezanim za životnu sredinu. regulatorne i institucionalne reforme u Srbiji i Crnoj Gori se moraju ubrzati radi jačanja osnove za implementaciju konzistentne i efektivne politike životne sredine. kako se Konvencijom i zahteva. još uvijek nije razvijeno. u skladu sa principom "zagadivač plaća". u pogledu kvaliteta vazduha i vode. nadgledanja zagađivanja. u cilju pune usaglašenosti sa pravilima EU.potrebno je 17 miliona barela nafte. Instrument procene uticaja na životnu sredinu može zahtevati dodatno usklađivanje. što ce zahtevati saradnju u borbi protiv degradiranja životne sredine i unapređenje dodele sredstava za poboljšanje stanja u ovoj oblasti. Voda sa izvora prevozi se hiljadama kilometara širom sveta i tako nastali izduvni gasovi značajno doprinose globalnom zagrevanju. upravljanja otpadom i zaštite šuma. U isto vreme. Stanje u Srbiji U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i Srbija i Crna Gora bi trebalo da ojačaju saradnju sa EU u suzbijanju narušavanja životne sredine. proceni uticaja na životnu sredinu i strateškoj proceni životne sredine. Uspostavljanjem ovih ambicioznih zakonodavnih programa u oblasti zaštite životne sredine je uglavnom rukovodilo Ministarstvo Srbije osnovano 2002. Neophodno je preduzeti mere ka unapređenju pristupa informacijama. unapređenja energetske proizvodnje i zaštite u industrijskim postrojenjima. klasifikacije i sigurnog rukovanja hemikalijama. Dok su neke takse direktno rezervisane u svrhu zaštite životne sredine. godine. Srbija i Crna Gora učestvuju u različitim regionalnim inicijativama o životnoj sredini koje promoviše Evropska komisija. uključujući i novi Zakon o zaštiti životne sredine (zasnovan na odredbama Arhuske konvencije i drugih UNECE Konvencija. uređenja prostora. U proleće 2004.

000 hektara tla se nalazi pod uticajem površinskih kopova i jalovišta. SO2.5%. Proces rekultivacije je veoma skroman. Subotica. dok su gubici u distribuciji čak 7%.800 hektara.5 miliona predstavlja sasvim prosečnu zemlju u regionu. mašina i opreme) sa svojim centrima poput Bora. Nešto više od 15% takvih prostora je rekultivsano ili pokriveno nekakvom vegetacijom. pića. Kragujevac. potoci i podzemne vode zagađene. Novi Sad. Intenzivna eksploatacija prirodnih resursa dovodi do značajnih degradacija zemljišta. a u Srbiji je taj problem posebno prisutan u nekoliko oblasti. Procenjuje se da u Srbiji od proizvodnje električne energije ima 170 miliona tona pepela raspoređenih na oko 1. promene morfologije terena. veoma lošeg kvaliteta sa puno štetnih sastojaka i stare tehnologije bez mnogo načina da se ublaže štetni uticaji na životnu srednu. stvaranja novih jalovišta. izmešteni vodotoci. Zemlja Srbija oko 66% svoje električne energije proizvodi u termoelektranama na lignit. Veliki površinski kopovi uglja nalaze se u Kolubarskim i Kostolačkim rudnicima. Ovo se pre svega odnosi na to što je zagađenje u ovim gradovima posledica mnoštva istovremenih 82 . kopovi bakra u Boru i Majdanpeku i podzemna eksploatacija uglja u rudnicima Rembas-Resavica i Aleksinačkim rudnicima. Energetski sektor je svakako najveći emiter zagađenja u Srbiji.) u vazduh. Republika Srbija je smeštena u srcu Balkanskog poluostrva. Od toga samo se u toku jedne godine u Termoelektranama „Nikola Tesla“ u Obrenovcu generiše oko 4 miliona tona pepela i šljake koji se odlažu na dve deponije ukupne veličine 1. Niš.. Kao gorivo najviše se koristi niskokalorični lignit. oko 33% se proizvede u hidroelektranama i tek nešto manje od 2% u elektranama sa kogeneracijom i ostalim elektranama. Neefikasno korišćenje energije se ogleda u gubicima u prenosu oko 3. Pančeva i Šapca nema sasvim jasan i definisan uticaj na životnu sredinu republike. Moglo bi se reći da urbano stanovništvo dominira sa 58% i da su stanovnici uglavnom koncentrisani u velikim gradovima Beograd.Problemi zagađenja u Srbiji Rasprostirući se na površini od 88. Po broju stanovnika od 7.. korišćenje ili tačnije rečeno neracionalno korišćenje energije ovaj negativni efekat dodatno pojačava. a brzina otkopavanja uglja i jalovine toliko napreduje da veći deo zemiljišta i nastalih rupa nije zaštićen. Rudarenje sa podzemnom i površinskom eksploatacijom stvara velike „rane“ na površini zemlje. hemikalija. Oko 40. Kragujevca. dok svi ostali prostori podsećaju na „mesečev pejsaž“. generišu se velike količine pepela i šljake koje se kasnije odlažu na velike deponije. nemetala. Najveći krivci za to su gorivo i zastarela tehnologija. Industrija (proizvodnja hrane. metala. Pored enormnih emisija zagađujućih materija (čestice.361 km2. Uz to što energetski sektor predstavlja važnog zagađivača.000 hektara. CO2. potpuno su uništene šume.

klimatske karakterstike i drugi uslovi stvaraju predpostavke za veliki biodiverzitet u šumskim i biljnim vrstama. Geografski položaj republike. geotermalna energija i energija biomase. oko 90% vozila je preko 10 godina starosti. Predpostavka je da 70% goriva na tržištu ne zadovoljava postojeće standarde. Drumski i gradski saobraćaj postaju glavi emiteri olova. 33% čak i preko 15 godina. Oko 56% šuma je u vlasništvu države. Vozni park je veoma star. a sadržaj sumpora i olova je mnogo viši nego u EU. Zagađujuće materije koje se mogu naći u urbanim industrijskim sredinama su: di-hlor-etan. čađi.5 miliona najrazličitijih vozila. što znači da je većina ostalih vozila odgovorna za enormne emisije izduvnih gasova i buku. Alternativni izvori energije Obnovljivi izvori energije su po definiciji energija koja se eksploatiše istom brzinom kojom se i obnavlja. Situaciju sa zagađenjem dodatno pogoršava veoma loš kvalitet goriva. ali i domaće standarde. hidroenergija. Saobraćaj u Srbiji predstavlja oko 2. nafta i naftni derivati. energija sunca. SO2 i NOx. fenoli čiji nivo često premašuju standarde EU. U obnovljive izvore energije spadaju: energija vetra. 83 . PCB ulja.faktora. teški metali. Samo 1/3 putničkih automobila ima katalizatore. Šume i šumski predeli pokrivaju 28% teritorije Srbije. Ekološki potencijal šuma međutim nije dovoljan jer je više od polovine šuma predstavljeno mladicama ili niskoproduktivnim šumama čime se i smanjuje mogućnost za apsorpcijom CO2. Industrija najčešće i u najvećem broju slučajeva nema sopstveni monitoring niti izveštavanje o stanju životne sredine u fabrici i oko nje.

Drugo.prvenstveno na naftu. kao i drugim nacionalnim statističkim podacima. Rašireno korišćenje nuklearnih i fosilnih energetskih sirovina ugrožava ljudsku egzistenciju. Zbog toga će proći još neko vreme pre nego što dođe do značajnije upotrebe tih izvora energije. Kako će prerada nafte dostići vrhunac između 2005. daju manje od 1% ukupno potrebne energije. jer ima direktan negativan uticaj na zdravlje ljudi. sunca i biomase] važan je zbog nekoliko razloga. Razvoj obnovljivih izvora energije [posebno od vetra. Prema podacima naftnih kompanija. dok su ukupne rezerve oko 120-160 milijardi tona. sadašnje korišćenje fosilnih i nuklearnih goriva ne može da obezbedi dugotrajni i održivi razvoj. i 2008. Obnovljivi izvori energije. obnovljivi izvori energije imaju vrlo važnu ulogu u smanjenju emisije ugljendioksida u atmosferu. a uzimajući u obzir ograničenost zaliha. Treće. 84 . ugalj. Većina zemalja širom sveta suočiće se sa ozbiljnim nedostacima energije u bliskoj budućnosti.Obnovljivi izvori energije pružaju znatan potencijal za budućnost. kao i na međunarodnu bezbednosnu situaciju. nuklearnu energiju i prirodni gas. stvaraju dodatne probleme i opasnosti. Zalihe fosilnih goriva brzo nestaju. energija iz biomase i sunčeva energija. Prvo. godine. vode. ali trenutno su vrlo ograničenih mogućnosti i energija koja se dobija njihovom upotrebom trenutno je skuplja. Do tada čovečanstvo se mora osloniti na neobnovljive izvore energije . Velika potrošnja i porast broja stanovnika u svetu primoraće stanovnike velikog broja zemalja da se suoče sa problemom kritičnog smanjenja zaliha domaćih fosilnih energetskih izvora. ukupna svetska potrošnja nafte iznosi skoro 4 milijarde tona godišnje. Trenutna energetska zavisnost većine zemalja od nafte i njenih derivata zahtevaznatne ekonomske izdatke i u budućnosti nagoveštava negativne efekte na nacionalne ekonomije. Taj udeo u budućnosti treba znatno povećati jer neobnovljivih izvora energije ima sve manje. mogućnost nuklearne kontaminacije i nerešeni problemi vezani za proizvodnju plutonijuma u nuklearnim reaktorima. prvenstveno energija vetra. a u roku od jedne ili dve decenije većina zemalja će biti primorana da koristi obnovljive izvore energije za podmirivanje svojih energetskih potreba. Predviđene klimatske promene. male hidrocentrale. očekuje se da će obnovljivi izvori energije postati ekonomski konkurentni konvencionalnim izvorima energije. povećanjem udela obnovljivih izvora energije povećava se energetska održivost sistema i smanjuje zavisnost od uvoza energetskih sirovina i električne energije. ne uključujući hidroenergiju.

vetra. On je dodao da će za razvijanje nekih tehnologija biti potrebne decenije. tako da se države koje zavise od uvoza fosilnih goriva nalaze u podređenim položajima. Brojna naučna i praktična istraživanja usmerena su upravo na mogućnosti 85 . ali i činjenice da se korišćenjem energije Sunca. Pre svega zbog globalne energetke krize. Ton Hof.Usled koncentracije energetskih resursa u svega nekoliko oblasti u svetu. Sa druge strane. Alternativni izvori energije će ljudima biti preko potrebni ukoliko ponestane fosilnog goriva i to pre nego što cena nafte skoči na 100 dolara ili više. upozorio je upravnik holandskog Centra za energetsko istrazivanje. On je ukazao da je zbog toga "neophodno efikasnije trošiti fosilna goriva kako bi se dobilo više vremena za razvoj alternativnih vidova enerije koji bi postali pouzdani i jeftiniji". rezultat ovakve situacije je ne samo koncentracija energetske ekonomije. Biomasa U razvijenim zemljama sveta i Evropskoj uniji već godinama velika pažnja se poklanja obnovljivim izvorima energije. korišćenje fosilnih goriva stvorilo je sistem međuzavisnosti. već konstantno povećanje cena energetske infrastrukture i povećanje trgovinskog debalansa. priroda i životna sredina mnogo manje zagađuju. geotermalnih voda. ekonomske i socijalne nestabilnosti. Zemlje izvoznice baziraju svoju ekonomiju isključivo na izvozu energetskih sirovina što dovodi do političke. biomase.

Kao konačni proizvod dobija se briket kalorijske vrednosti od 15 do 18 megadžula po kilogramu.5 kilograma slame može da uštedi litar ulja za loženje. potencijalni energent se iz godine u godinu spaljuje. budućnost. kao potencijalnog energenta. može da se proizvede jeftina stočna hrana. Takođe. što uslovljava posebne uslove pakovanja i skladištenja. kojom se zapreminska masa nusproizvoda može povećati od 800 do 1. Tako se svake godine u našoj zemlji nepotrebno bace miloni. u velikoj je meri sličan drvetu. raštrkanost i nepristupačnost terena za mehanizovano prikupljanje. 86 . Takav briket nepogodnijim od standardnog korišćenih goriva čini visoka higroskopnost. svedenih na suvu materiju. degradira se zemljište. pet tona kukuruzovine.06 m3 gasa ili 9. Nizak sadržaj sumpora u briketima. O značaju biomase dovoljno govore podaci da 2. iako impozantne. Osnovna prepreka za ekonomičnu eksplotaciju biomase jeste njena relativno mala energetska vrednost. ali i 2. Tehnologija briketiranja Ovaj problem se može prevazići tehnologijom briketiranja. Hemijski sastav navedenih vrsta biomase. a potom melase. uljane repice i soje. četiri tone stabljike suncokreta. Pod biomasom se u skladu sa direktivama EU podrazumevaju biološki razgradive materije nastale u poljoprivredi.upotrebe biljnih ostataka . stočarstvu i sa tim vezanoj industriji. 1. uništavaju biljke. Briketiranje biomase je. što je približno drvetu. u energetske svrhe dodavanjem drugog hraniva.72 kilovata električne energije. Biomasa u poljoprivredi Nažalost. Ove brojke. prema oceni stručnjaka. s druge strane. kao i biološki razgradivi deo industrijskog i gradskog otpada. nisu dovele do većeg korišćenja ovog prirodnog potencijala. Nedavno je u fabrici kotlova 'Tipo Kotlogradnja' predstavljeno je eksperimentalno postrojenje za dobijanje energije sagorevanjem velikih bala sojine slame.400 kilograma po kubnom metru. takođe ih čini ekološki pogodnim. rasteruje divljač.biomase.94 kilogram uglja. velika zapremina navedenih nusproizvoda čini njihov transport ekonomičnim samo na udaljenosti do tri kilometra.2 kilograma drveta i 1. biomasa se ne zaorava u dovoljnoj meri te se smanjuje plodnost zemljišta jer je u oranicama sve manje humusa. Osnovni tehničko-tehnološki problemi koji određuju ekonomsku opravdanost primene ove tehnologije vezani su prvenstveno za troškove sakupljanja i kvalitet biomase. međutim. Biomasa se može briketirati za loženje. a time se zapremina smanjuje 7 do 14 puta. a takav postupak nije zakonom zabranjen. Po hektaru poljoprivrednog zemljišta moguće je dobiti tri tone slame od pšenice.

87 . uz veliki stepen toplotnog iskorišćenja i mogućnost korišćenja nekvalitetne i vlažne slame. Upotreba biomase ili goriva i otpadnih materija dobijenih iz biomase kao izvora energije zahteva njihovo sagorevanje i oslobađanje toplote koja pokreće generatore električne energije. a značajno je da je ovaj udeo znatno veći u zemljama u razvoju nego u industrijalizovanim zemljama. a njenim korišćenjem poštuju se zahtevi Kjoto sporazuma u smanjenju efekta 'staklene bašte'. a sojina slama je do sada bila potpuno neiskorišćena i predstavljala je balast u proizvodnji. biomasa ima više karakteristika fosilnih goriva nego obnovljivih izvora. biomasa danas učestvuje sa 15% u ukupnoj potrošnji energije. Ova energije može se eksploatisati na razne načine. Nastavak tog projekta će biti izgradnja istih kotlova u okviru PKB-a za zagrevanje plastenika. procesom fotosinteze akumuliranu svetlosnu energiju kojom se svetlost transformisala u hemijsku energiju. postrojenje ima kapacitet od jednog megavata toplotne energije. biomasa je bila osnovni izvor energije za čovečanstvo. U postrojenju se obavlja kontrolisano sagorevanje slame. Biomasa je organska materija životinjskog ili biljnog porekla koja se pomoću različitih procesa pretvara u upotrebljivu energiju.000 hektara. Energija biljnog porekla predstavlja. Prema rečima Dakića. Na ovaj način se svetlosna odnosno sunčeva energija akumulira u hemijskim vezama strukturnih komponenti biomase. Rukovodilac projekta dr Dragoljub Dakić iz Instituta za nuklearne nauke 'Vinča' istakao je da je osnovni razlog za pokretanje projekta pokušaj da se u upotrebu uvedu obnovljivi izvori energije koji bi mogli da zamene fosilna goriva čije zalihe su ograničene. sa razumljivim razlogom jer su fosilna goriva ustvari fosilni oblik biomase. I pored toga. dok su industrijskom revolucijom primat preuzela fosilna goriva. jedan od najperspektivnijih energetskih izvora naše zemlje je otpadna biomasa iz poljoprivredne proizvodnje koja ne stvara štetne produkte sagorevanja. uz učešće Poljoprivrednog kombinata Beograd. objasnio je Dakić. uglavnom u obliku drveta koje se koristilo za grejanje i spremanje hrane. koji predstavljaju osnovne gradivne elemente biomase. On je ukazao i da bi se korišćenjem biomase kao goriva uštedela znatna sredstva koja se ulažu u kupovinu drugih energenata i bila bi smanjena zavisnost naše zemlje od njihovog uvoza. Istorijski gledano. Energija akumulirana u biomasi je hemijske prirode pa u njenoj eksploataciji nema prekida rada. što je dovoljno da zagreva 50 prosečnih kuća ubiranjem slame sa oko 200 hektara zasejane sojom.Postrojenje je izgrađeno pri fabrici u okviru Nacionalnog programa za energetsku efikasnost srpskog Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine. On je napomenuo da se soja u PKB-u uzgaja na oko 2. površine od oko pet hektara. kao što je to slučaj sa solarnom ili energijom vetra. po principu 'cigarete'. Prema njegovim rečima. osnovni izvor biomase životinjskog porekla je prirodni tečni stajnjak. Sa ovog aspekta. U toku fotosinteze biljke koriste ugljen dioksid iz vazduha i vode u cilju stvaranja ugljenih hidrata. Sa druge strane.

Sve je to u skladu i sa Direktivom broj 77 Evropske unije iz 2001. Prošle godine je u sektoru obnovljivih energenata bilo oko 120 hiljada zaposlenih i prognozira se da ce do 2020. Biomasa može da se koristi kao hrana. povezanih u tanke pločaste strukture. Lignin se sastoji od molekula. godini u EU energija dobijena iz drvne biomase učestvovala je sa 51%. Situacija u EU U ukupnoj energiji dobijenoj iz obnovljivih resursa u 2003. godine. kao i sa savremenom energetskom politikom razvijenih zemalja koja teži ka smanjenju emisije štetnih materija i postizanju održivog razvoja. godine postavila kao cilj da se učešce obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji energije uveća sa 15% u 2002. za proizvodnju papirnih vlakana i kao gorivo. Ugljeni hidrati se formiraju od molekula šećera povezanih u dugačke lance ili polimere. đubrivo. različitih od molekula šećera. godine koja je postavila kao cilj da 12% ukupne utrošene energije u EU do 2010. godini. godine biti otvoreno još 400 hiljada novih radnih mesta.50 MW.1% do 2010. što nije slučaj sa ostalim obnovljivim izvorima. izgradnju farmi i tehnologiju koja štiti životnu sredinu. predstavlja jaka konkurencija koja postoji između vrednosti biomase i zemljišta neophodnog za njen uzgoj. Hemijski sastav biomase varira u zavisnosti od tipa izvornih materija. mada se prosečan sastav uglavnom sastoji od 25% lignina i 75% ugljenih hidrata odnosno šećera. do 2004. godine bude poreklom iz obnovljivih izvora. udvostručen. 88 . na 22. ukazao je na dinamičan razvoj koji proizvodnja biogasa ima poslednjih godina u Nemačkoj. Broj postrojenja za proizvodnju biogasa u Nemačkoj je u relativno kratkom razdoblju. godine. Nemačko Udruženje za biogas predviđa da će se broj pogona za biogas približiti cifri od 4 500 do kraja ove godine i imati instalisanu snagu od oko 9.Jedan od najbitnijih faktora koji određuju potencijalnu ulogu biomase u energetskoj industriji. Evropska unija je 2001. kao što su celuloza ili poluceluloza. Magistar Matias Efenberger sa bavarskog Instituta za poljoprivredni inženjering. od 1999.

Procene za Srbiju Procenjeno je da svake godine u Srbiji proizvedemo 12. U sve to trebalo bi da se uključi i država koja bi određenim podsticajnim sredstvima pomogla razvoj tržišta obnovljivih energenata. Oko 80 odsto ovog potencijala čini biomasa. Utvrdeno je da bi pet odsto zemljišta zasejanog pšenicom i kukuruzom bilo dovoljno da se ostacima biomase zameni tečno gorivo koje se koristi za proizvodnju toplotne energije u tim opštinama. Kada bi se iskoristilo samo deset odsto potencijala biomase u iznosu od 2. a najveći deo se ne koristi na razuman i racionalan način. U Srbiji postoji značajan energetski potencijal obnovljivih izvora energije u iznosu od više od tri miliona tona ekvivalentne nafte godišnje.68 miliona tona ekvivalentne nafte.U Nemačkoj je 2000.66 miliona tona ekvivalentne nafte odnosi na poljoprivredu. Ukupni godišnji energetski potencijal biomase u Srbiji je na nivou od 40% energetske vrednosti uglja koji se godišnje proizvede u našim rudnicima. Istovremeno. Perspektive Može se očekivati da će korišćenje drvne biomase imati veoma važnu ulogu u proizvodnji energije u Srbiji u narednim godinama. za šta se godišnje u Srbiji potroši oko 2.5 miliona tona biomase. ušteda na račun smanjenog uvoza iznosila bi oko 60 miliona evra godišnje. Energija koja bi se godišnje mogla dobiti korišćenjem biomase u Srbiji procenjena je na 2. Urađena je jedna analiza potrošnje lož ulja u centralizovanim sistemima grejanja koja je obuhvatila neke manje gradove u našoj zemlji. dok bi u šumskim područjima bilo dovoljno oko 10 odsto postojeće seče šuma da bi se ostvario isti cilj. Od toga se 1. 6 miliona tona ekvivalentne nafte radi obezbedenja toplotnih energetskih usluga u sektoru domacinstava. 5 miliona tona ekvivalentne nafte. 89 . imajući u vidu i da će ratifikacijom Kjoto protokola naša zemlja biti u obavezi da smanji količinu ugljen-dioksida koji se emituje pre svega sagorevanjem fosilnih goriva. Odabrani su gradovi u izrazito poljoprivrednim i šumskim regionima u kojima šume pokrivaju više od 45 odsto teritorije opštine. a oko milion tona na šumsku biomasu. godine počeo da se primenjuje Akt o obnovljivim izvorima energije i ocena je da postoji značajan prostor za dalji rast budući da se trenutno koristi tek pet odsto mogućnosti za proizvodnju električne energije u postrojenjima na biogas. ukupna potrošnja fosilnih goriva je na nivou od 12 miliona tona ekvivalentne nafte.

Zbog toga ne čudi da veliki broj farmi smanjuje proizvodnju hrane i prelazi na proizvodnju električne energije pa se u narednih desetak godina očekuje pretvaranje značajnih površina poljoprivrednog zemljišta u tzv. proizvedeno iz biljnih ulja ili upotrebljenih ulja i masti. Ministarstvo rudarstva i energetike u Vladi Srbije je uvelo jednu od važnih novina u Zakonu o energetici usvojenom polovinom prošle godine. tehnički.mešavina metil estara masnih kiselina (FAME). • Kao osnovna sirovina se najčešce upotrebljava zrno uljane repice. kao i zavisnost od uvozne energije.. carinskih i drugih olakšica. U obnovljive izvore energije spadaju: energija vetra. što doprinosi razvoju u sektoru obnovljive energije. energetske zasade. Postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora obično su relativno malog kapaciteta. Zakon je predvideo i podsticajne mere za povlašćene proizvođače. energija sunca. konkretno biodizel. koji obezbeđuje bolji proces sagorevanje i poboljšava podmazivanje. ulja dobijenih iz semena uljanih kultura kao i recikliranih ulja. geotermalna energija i energija biomase. tj. što delom kompenzuje uticaj nižeg energetskog sadržaja. poreskih. Stoga postoji realna osnova za uključivanje domaće privrede u razvoj tehnologija. hidroenergija. Obnovljivi izvori energije su po definiciji energija koja se eksploatiše istom brzinom kojom se i obnavlja. 90 . poput subvencija. Bio-goriva. soje i suncokreta. idealni supstitut za dizel od fosilnih rezervi i nikakve značajne modifikacije dizel motora nisu potrebne. Imajući u vidu da su obnovljivi izvori energije najvećim delom locirani u seoskim sredinama tako bi se obezbedila i veća uposlenost seoskog stanovništva. Po hemijskom sastavu . Biodizel je tečni obnovljivi izvor energije iz biomase.. pa su stoga i investicije u pojedinačna postrojenja takođe relativno male. proizvodnju opreme i učešce u konkurenciji za plasman proizvoda u susedne zemlje. predstavlja jednu izvodljivu alternativu. Potražnja za energijom neprekidno raste. • Biodizel je. • Karakteristike biodizela su slične običnom dizelu a poboljšanje proizilazi iz sadržaja kiseonika u biodizelu. Dobro je poznato da transport skoro potpuno zavisi od fosilnih goriva. • Obnovljivi izvor – eksploatiše istom brzinom kojom se i obnavlja. Šta je biodizel? • Tečno bio gorivo. uvodenje kategorije povlašcenih proizvodača koji u proizvodnji električne energije koriste obnovljive izvore energije ili struju proizvode u malim elektranama.

Rešenje problema: smanjena emisija gasova (pogotovo CO2) koji učestvuju u efektu staklene bašte i njihov uticaj na globalnu klimu. Tada je i najveća potražnja za energijom. Potrebno ga je ohladiti na -253C. Rezervoari moraju biti sagrađeni od nerđajučeg čelika. Te bi elektrane bile spojene sa potrošačkim područjima cevovodima pod pritiskom. 91 . neophodno je pronaći pogodan transformisan oblik energije koji mora biti takav da se lako i efikasno može akumulisati. dobijali bi električnu energiju. Vodonik bi se mogao proizvoditi i u drugim elektranama radi povećanja nihovog iskorišćenja. B5 ili B2 – broj označava procentualno učešce biodizela u mešavini). Smatra se da je najpogodniji način za akumulisanje vodonik. Vodonik je idealno gorivo za grejanje jer je produkt sagorevanja samo voda (nepotreban dimnjak). Obezbeđuje korisniku pouzdano gorivo sa nižom cenom. Potreba da se koristi kao gorivo u dizel motorima koje manje zagaduje okolinu. B20. Vodonik Da bi se energijom Sunčevog zračenja mogao zadovoljiti znatan deo potreba za energijom. Danas se vodonik upotrebljava kao osnovna sirovina za sintezu u hemijskoj industriji i u petrohemiji. On se može lako transportovati brodovima i cevovodima. Toplotna moć vodonika je tek trećina toplotne moći prirodnog gasa. Distribucija vodonika ekonomičnija je od distribucije električne energije i može se sprovesti na isti način kao i distribucija gradskog gasa postojećim gasovodima. Velika prednost je ta što možemo akumulisati vodonik na pojedinim tačkama mreže. Skladištenje je moguće i u tečnom stanju. a ona se ne može preneti na velike udaljenosti. Treba svakako predviditi i mogućnost skladištenja jer tako možemo uskladiti proizvodnju i potrošnju. On bi se mogao proizvoditi postupkom elektrolize u specijalnim solarnim elektranama izgrađenim u tropskom i suptropskom pojasu. pomoću njega. Potrebe za povećanom sigurnosti u snabdevanju tečnim gorivom za transportni sektor i poljoprivredu pomoću obnovljivog izvora. što znači da je za jednaku energiju potrebna trostruka količina vodonika. Da ne bi previše povećavali dimenzije cevovoda vodonik bi se transportovao pod povećanim pritiskom. što bi povećalo troškove transporta u odnosu na gas (za jednaku količinu energije) za oko 40-50%. kako bi energiju stavili na raspolaganje potrošačima i onda kada je intezitet zračenja mali. a za istu količinu energije potrebna je tri puta veća zapremina rezervoara nego za prirodni gas. a istovremeno ne zahteva prepravke na motorima i može se mešati sa fosilnim dizelom. kao i za prirodni gas.• • • • • Koristi se nezavisno ili pomešan sa dizelom fosilnog porekla (B100. a u gorivim ćelijama. a deo proizvedenog vodonika mogao bi se u tečnom stanju prevoziti brodovima. Transformacija u električnu energiju još uvek nije ekonomična zbog malog stepena iskorišćenja i velikih troškova.

Ukupna snaga turbina je 240MW. kakav god da se odabere način iskorišćavanja energije plime i oseke. Ima 24 turbine koje mogu raditi i kao pumpe za oba smera strujanja vode.Energija plime i oseke Plima i oseka su posledica delovanja Sunca i Meseca na vodu u okeanima. jer se uz najpovoljnije dimenzionisanje može iskoristiti samo 25% teorijske proizvodnje. Da postrojenje bude ekonomski opravdano treba ispuniti dva zahteva: dužina brane ne sme biti predugačka. Najjednostavniji način korišćenja postiže se ugradnjom turbina koje rade samo u jednom smeru strujanja vode. Na zapadnoevropskoj atlanskoj obali vremenski razmak između dve plime iznosi 12 sati i 25 minuta.energije. na kojoj je velika amplituda plime uz mogućnost izolacije dela morske površine (izgradnjom pregrade) radi stvaranja akumulacionog bazena. Trećina se gubi u plitkim morima. godine. ne može se postići pogon bez prekida niti konstantna snaga. Postoji varijanta da turbina radi i kao pumpa. Tihom i Indijskom okeanu prosečno 6-8m. Međutim. Takve se elektrane moraju uključiti u elektroenergetski sistem u kojem ostale elektrane imaju ukupnu snagu nekoliko desetina puta veću od snage tih elektrana. a na obalama Indokine nastaje samo jedna plima u toku 24 časa. Na ovaj način bolje se iskorišćava potencijalna energija plime i oseke. Godišnja proizvodnja 92 . Na primer. bilo iz mora u bazen. To je La Rance stavljena u pogon 1966. a energetsko iskorišćavanje plime i oseke ekonomski je opravdano ako je amplituda veća od 2m. U Francuskoj je izgrađena jedna takva elektrana. bez saradnje s drugim postrojenjima za proizvodnju el. bilo za prebacivanje vode iz bazena u more. Amplituda plime i oseke zavisi od međusobnog položaja Sunca. a na Atlanskom. Meseca i Zemlje. Stvarna električna energija je još manja. a dubina mora na mestu brane ne sme biti previše duboka. Da bi se produžilo vreme pogona. Amplituda i frekvencija različite su na pojedinim obalama. Zbog toga se računa da je od ukupne energije plime i oseke iskoristivo samo 2%. Za energetsko iskorišćavanje plime i oseke potrebno je odabrati pogodno mesto na obali. amplitude plime i oseke na Sredozemnom moru su 10cm. a to je 520 TWh godišnje. Na pojedinim mestima obale u zapadnoj Francuskoj i u jugozapadnom delu Velike Britanije amplituda dostiže i više od 12m. To pokazuje da je proizvodnja električne energije na toj osnovi nemoguća izolovano. što je oko 3% današnje godišnje proizvodnje električne energije (oko 15000 TWh). Srednja amplituda plime na okeanskim širinama manja je od 1m. može se postaviti turbina koja radi u oba smera strujanja vode: iz bazena i u bazen. Ukupna energija plime i oseke procenjuje se na 26000 TWh u godini.

a dužina oko 20km. a 64 GWh je potrebno za pumpanje (ta se energija uzima iz sistema). Iskoristiva zapremina bazena iznosi 184 miliona m3. a to je oko 40 puta više od današnje svetske proizvodnje el. godine) snage 800kW. ne možemo očekivati veću upotrebu ovakvog izvora energije. Unutrašnja energija mora Dovede li se topla voda sa morske površine u prostor dovoljno niskog pritiska. ona će se pretvoriti u paru. pa se tom parom mogu pokrenuti parne turbine. U Rusiji nedaleko od Murmanska izgrađena je eksperimentalna elektrana (u pogonu od 1968. 93 . odnosno između pritisaka koji odgovaraju tim temperaturama. Ono je pokazalo tehničku mogućnost iskorišćavanja tog energetskog izvora. ali nije našlo praktičnu primenu zbog velikih investicionih troškova. Budući da se ta energija može iskorišćavati samo u malom broju područja (potrebna je dovoljna dubina blizu obale) i da je potrošnja električne energije u tropskim i suptropskim područjima mala. Procenjeno je da bi se u ovakvim postrojenjima moglo proizvesti 600000 TWh električne energije.energije. Veliki investicioni troškovi govore protiv izgradnje ovakvih elektrana. a ona se može graditi samo na obalama u tropskom pojasu. Prvo i jedino takvo postrojenje od 22kW izgrađeno je 1919. U turbini se iskorišćava ta razlika između temperature na površini i u dubini mora. tamo gde je temperatura mora dovoljno visoka. Investicije po jedinici snage za takvu elektranu veće su nego za HE. a osim toga na povoljnim lokacijama ukupna moguća proizvodnja električne energije predstavlja samo marginalnu količinu potrebne energije.iznosi 608GWh (20% od teorijske proizvodnje). Dužina pregrade je oko 720m. koja ima nižu temperaturu. površina mu je 22km2. ako je kondezator hlađen vodom iz većih dubina. godine na Kubi.

a vetar delovanjem Sunca. Energija vetra . ali i oko nule. Dužina obala uz okeane svih pet kontinenata (bez polova) iznosi oko 100 miliona metara. Npr. za područje severnog Atlantika. Energija naglo opada sa dubinom. uglavnom iznad 100-1500 m nadmorske visine. Energija talasa srazmerna je kvadratu visine talasa i obrnuto srazmerne vremenskom razmaku između dve amplitude. da će zbog lakšeg dovođenja energije potrošačima na kopno. biti jednostavnije iskorišćavati energiju neposredno uz obalu. a zimi 95kW/m ili veća. što je oko 60% današnje proizvodnje el. na otvorenom moru između Škotske i Islanda u 50% vremena snaga valova je 3. a na dubini od 50m samo oko 2% od energije neposredno ispod površine. pa na dubini od 20m iznosi samo 20% od energije neposredno ispod površine.velike ledene 94 . U Srbiji se izdvajaju delovi Vojvodine i planinske oblasti Južne i Istočne Srbije. Osnovne karakteristike talasa su visina i dužina. Ona može iznositi i 10kW/m2. Iskorišćavanje energije talasa će biti ograničeno zbog geografskih faktora i ekonomskih ograničenja.eolska energija Vetar je jedan od osnovnih parametara koji se mere na meteorološkim stanicama širom zemlje. Na spomenutom delu Atlantika u 50% vremena leti je snaga 10kW/m ili veća. Svakako. Ova relativno povoljna ocena energetskog potencijala vetra treba da omogući dalja istraživanja u zavisnosti od lokaliteta.9kW/m2 ili veća. Vremenski razmak između dve amplitude srazmeran je drugom korenu dužine talasa. kao i uticaje meteoroloških pojava koje mogu ograničiti ili potpuno onemogućiti njihovo korišćenje . već samo za globalnu. iako je energija talasa na otvorenom moru mnogo veća. Naša zemlja se ubraja u područja sa znatnim energetskim potencijalom. dobija se prosečna godišnja snaga od 1TW.Energija morskih talasa Talasi nastaju delovanjem vetra. Merenja vetra i podaci o njemu ne mogu se direktno koristiti za detaljnu procenu eolske energije. pa ako se računa s prosečnom srednjom snagom od 10kW/m. Izrazito vetrovita područja su u planinskim oblastima. u prvom redu izazvanih problemom prenosa tako proizvedene električne energije. odnosno godišnja energija od oko 9000TWh. Snagu talasa možemo odrediti po metru dužine na morskoj površini.energije. Prema ovoj opštoj proceni raspodele vetra računat je fluks energije vetra za standardnu visinu 10 i 50 m iznad površine tla i krece se od 400-800 W/m2. Tako definisana snaga talasa menja se sa brzinom vetra i zavisi od godišnjeg doba i vremenskih prilika. Snagu talasa definišemo po jedinici površine upravnu na smer kretanja talasa.

Kada govorimo o energiji zračenja Sunca podrazumeva se njegovo iskorišćenje u trenutku kada dođe do Zemlje. Samim tim je ekološki najopravdanija njena upotreba. 95 . pokazuje da je tu vetroenergetski potencijal za 70% veći od potencijala na lokaciji stanice. Kao ilustracija mogu poslužiti činjenica da merenja izvršena na Kopaoniku na mestu samo 1km udaljenom od meteorološke stanice. konfiguracija terena (u primeru Kopaonika ovo je dominantno) 3. to je neposredno iskorišćavanje zračenja Sunca.naslage. Za pouzdanu procenu vetroenergetskog potencijala neophodna su dodatna istraživanja. Ovo nije čudno jer na vetroenergetski potencijal u nekoj tački bitno utiču tri odredišta: 1. Geotermalna energija Toplotna energija koja je akumulirana u podzemnim vodama naziva se hidrogeotermalnom energijom. Procenjuje se da su naše mogućnosti u razvoju vetroenergetike uslovno velike. Pod ovim podrazumevamo: iako u našim oblastima ne duvaju jači sezonski vetrovi. rastinje i druge lokalne prepreke vazdušnom strujanju. U mezoskali. a verovatno i distribucije brzine po vremenu su pogodne za vetroenergetiku.za rekuperaciju toplotne energije Solarna energija Većina oblika energije nastala je ili nastaje delovanjem zračenja Sunca. Da bi se podzemne vode smatrale toplotnim izvorom potrebno je da njihove temperature budu veće od 10 °C. a gledano ekonomski je najpovoljnija jer nam dolazi besplatno. U makroskali. u dolinama većih reka. Geotermalana energija spada u obnovljiv izvor energije i u različitoj meri je prisutna svuda. U mikroskali. na većim planinskim visoravnima i nizu drugih specificnih lokaliteta. geografski položaj 2. fosilna goriva su akumulisana energija zračenja Sunca koja su došla do Zemlje pre milion godina.za grejanje i hlađenje prostora . srednje brzine. udari groma itd. U tehničkoj praksi toplotne pumpe se najčešće koriste za: . u Vojvodini. U šire navedenim lokacijama postoje mikro lokacije koje su od posebnog interesa za eolsku energetiku. npr. jaki udari vetra.

dotok energije iznosi 117400 TW. To su. Ta je energija oko 170 puta veća nego energija u ukupnim rezervama uglja u svetu. a stvarne zavise od geografske širine. pa dotok energije do površine Zemlje iznosi prosečno 920 W/m2.106 km2. ali i zbog stanja atmosfere na posmatranom području (zagađenost). odnosno o vremenu kroz koje se Sunce nalazi iznad horizonta). koja je 1400 W/m2 pri srednjoj udaljenosti Zemlje od Sunca. Pri prolasku kroz atmosferu deo energije se troši u složenim procesima. uz upadni ugao od 90 stepeni zanemarujući delovanje atmosferske apsorpcije. 96 . Taj deo iznosi oko 1/3 energije koja je dospela na rub atmosfere. Razlika između vremena izlaska i vremena zalaska Sunca daje vreme trajanja insolacije kojoj je izložena horizontalna i nezaštićena površina.1013toe) godišnje.6. Stvarno trajanje insolacije je znatno kraće zbog pojave oblaka i magle. a deo se reflekuje i reemituje u svemir. pojave oblaka. Ono iznosi za našu zemlju oko 15h leti i oko 9h zimi. pa je prosečni dotok energije 230 W/m2.106 km2).1. dakle. To je ogromni energetski izvor kojim se mogu zadovoljiti energetske potrebe za veoma dugo vreme. Energija zračenja Sunca koja dolazi do Zemljine površine iznosi. naravno prosečne vrednosti.Dotok energije Sunčevim zračenjem naziva se solarna konstanta. odnosno 5. dela dana. Zbog rotacije Zemlje ta se energija raspoređuje po celoj površini Zemlje (510.52 kWh/m2 dnevno. Energija zračenja koja dopire do površine Zemlje zavisi u prvom redu od trajanja insolacije (trajanja sijanja Sunca. Trajanje insolacije zavisi od geografske širine i o godišnjeg doba. zagađenja itd. oko 109TWh (8. Ako je projekcija površine Zemlje 127.

Prema tome. a najveći gubitak je neposredno nakon zalaska Sunca. Gubitak je veći što je Sunce bliže horizontu. Ona zavisi i od geografske širine i nadmorske visine. jer je poznat ritam pojava (izlazak i zalazak Sunca). ukupno zračenje koje dođe do površine Zemlje sastoji se od neposrednog i difuzionog zračenja koje je deo raspršene energije zračenja. a koja bi se mogla energetski iskorišćavati. Ipak. Naime. ali je poželjno poznavati i potencijalnu energiju zračenja. Kao izvor energije Sunčevo zračenje je povoljnije od vetra s obzirom na predvidivost pojave. Npr. Moraju se graditi dodatna postrojenja ili osigurati akumulaciju energije pomoću koje bi vršili snabdevanje potrošača noću. Veoma se često energija zračenja prikazuje kao energija koja dođe do površine Zemlje tokom dana. Zbog svega toga snaga zračenja koja dođe na površinu. naravno za vreme trajanja isolacije. Postrojenja mogu raditi samo u toku dnevnog ciklusa. vertikalno. od toga 70. Na geografskoj širini od 43 stepena potencijalna energija iznosi oko 2500kWh/m2 godišnje. deo energije se gubi prolaženjem kroz atmosferu zbog apsorpcije kiseonika.5% u periodu od aprila do septembra i 29. ozona i ugljen dioksida. vlage i zagađenosti atmosfere. a na geografskoj širini od 46 stepena oko 2400kWh/m2 godišnje. energija zračenja se u prolazu kroz atmosferu raspršuje. Sve ovo pokazuje veliku promenljivost snage zračenja. Intezitet zračenja koje nam stoji na raspolaganju ne možemo predviditi s većom sigurnošću. a njene promene zavise od godišnjeg doba i položaja obasjane površine. To je maksimalna energija koja dođe do površine kroz suvu i vlažnu atmosferu.5kWh/m2 na dan.Ona se razlikuje za površine koje su postavljene horizontalno. ili pod nekim uglom u odnusu na površinu Zemlje. U Srbiji je ona u proseku oko 3. znatno se menja tokom dana. Deo raspršene energije ipak dođe do površine Zemlje(oko 50%).5% u periodu od oktobra do marta. što se ne poklapa sa ritmom potražnje energije. te su promene laganije od promena snage vetra i one se mogu s većom ili manjom tačnošću predviditi. i da je manje intezivno tokom zime kada je potrošnja energije najveća. Ipak. Stvarna energija zračenja koja dođe do površine znatno je manja od potencijalne zbog pojave oblaka. Ta energija zavisi i od stanja oblačnosti i osobina atmosfere. 97 . dotok energije Sunčevog zračenja nije proporcionalan trajanju isolacije. ali je nepovoljnije s obzirom na to da zračenja nema u toku noći. Ona postaje sve manja sa smanjenjem nadmorske visine i povećanjem geografske širine. realno trajanje insolacije za Beograd (na horizontalnu površinu) iznosi 2071h godišnje. Osim toga.

Održivi razvoj znači koristiti neograničene sposobnosti našeg mozga. umesto naših ograničenih prirodnih resursa 98 .

b) tehnoloških procesa. u gasnom obliku. AIR POLUTION – ZAGAĐENJE VAZDUHA.6). na prvom mestu sumpordioksida i oksidnitrogena sa oksigenom i vodenom parom u atmosferi (pH vrednost manja od 5. AIR QUALITY – KVALITET VAZDUHA. kiša koja sadrži jake mineralne kiseline. primenu sistema praćenja. Zagađivanje vazduha potiče prvenstveno od: a) spaljivanja fosilnih goriva za potrebe grejanja. Može poticati od kiselih gasova u oblaku ili spiranjem zagađenog vazduha ispod oblaka. d) spaljivanja otpada. percentil godišnjih vrednosti praćenja. opis efekata čija se pojava može očekivati bilo kada i bilo gde kad koncetracija zagađujućih materija u ambijentalnom vazduhu doseže ili prekoračuje određene određene vrednosti u datom vremenskom periodu. opasnih. planskim i sanacionim merama. nastale od različitih industrijskih polutanata. AIR QUALTY MANAGEMENT – UPRAVLJANJE KVALITETOM VAZDUHA. uglavnom kao posledica aktivnosti čoveka. AIR QUALTY CONTROL – REGULISANJE KVALITETA VAZDUHA. obično se odnosi na koncetraciju polutanata u vazduhu. c) sagorevanja u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Sastoji se u ograničavanju zagađivanja i ograničavanju zagađenosti vazduha.EKOLOŠKA TERMINOLOGIJA Opšti pojmovi ACID RAIN – KISELA KIŠA. proces ispuštanja u atmosferu štetnih. sadrži još mere za racionalnu potrošnju energije i resursa. Za većinu polutanata kvalitet vazduha se izražava kao prosečna koncetracija u određenom vremenskom periodu (obično godinu dana) i merom visoke zagađenosti (95. AIR QUALITY CRITERIA – KRITERIJUM KVALITETA VAZDUHA. uvođenje procedure odobravanja lokacije. toksičnih i radioaktivnih gasova ili čestica. inspekcijski nadzor. ili 98. Osim primene mera u okviru regulisanja zagađivanja vazduha. 99 . suspenzija čvrstih ili tečnih čestica ili i čvrstih i tečnih čestica. čija je brzina taloženja zanemarljiva. gradnje i upotrebe. Služe kao stručne podloge za određivanje standarda kvaliteta vazduha. AEROSOL – AEROSOL. osiguranje čistoće vazduha primenom sanacionih i preventivnih mera. proces uklapanja komponenete kvaliteta vazduha u urbani industrijski razvoj.

BIODIVERSITY – BIOLOŠKA RAZNOVRSNOST. BEST PRACTICABLE ENVIRONMENTAL OPTION – NAJBOLJE PRAKTIČNE MOGUĆNOSTI ZA ŽIVOTNU SREDINU. sveukupnost živih organizama koja obuhvataraznovrsnost unutar vrsta između vrsta i ekosistema na određenom prostoru. Nivo fonskih koncetracija može biti povećan kao globalna posledica visokih emisija nekih polutanata. kao što je papir i drvo. Zabrana se može odnositi na pojedine namene. energija koja se znatnije ne koristi. otpadni materijal koji se sastoji prvenstveno od prirodnih materijala i nakon upotrebe se apsorbuje u ekosistem. BIODIVERSITY CONSERVATION – OČUVANJE BIOLOŠKE RAZNOVRSNOSTI. BACKGROUND LEVEL – POZADINSKI NIVO (FON). niti samo za deo planete pod jurisdikcijom jedne države ili njene regije. BANNED CHEMICALS – ZABRANJENE HEMIKALIJE. metanol i električna energija. 1 . ALTERNATIVE TRANSPORTATION – ALTERNATIVNI TRANSPORT. a prihvatljiva je za životnu sredinu. predstavlja unapređenje studija procene uticaja na životnu sredinu (Environmental Impact Assessment – EIA) zahtevajući da se dokaže da je izabrana mogućnost zahvata u prostoru najbolja za globalnu okolinu kao celinu. kao što su prirodni gas. planovi i programi usmereni ka očuvanju i održivom korišćenju biološke raznovrsnosti. tipična ili prosečna koncetracija hemikalija u okolini. Primer alternativne energije je solarna energija ili energija vetra. načini putovanja kao što su hodanje.ALTERNATIVE ENERGY – ALTERNATIVNA ENERGIJA. podrazumevaju goriva za transport. je biorazgradiv. biciklizam i sl. strategije. ALTERNATIVE FUELS – ALTERNATIVNA GORIVA. BIODEGRADABLE – BIORAZGRADIV. pojedina područja ili celu državu. BEST PRACTICABLE TECHNOLOGY – NAJBOLJA RASPOLOŽIVA TEHNOLOGIJA. Većina organskog otpada. nivo tehnologije predstavljen obično kao najbolji postojeći nivo učinka obrade otpadnih voda ili izduvnih gasova unutar industrijske kategorije. Često se odnosi na prirodne pojave ili na nekontaminirani nivo. hemikalije čija je upotreba zabranjena zbog njihovog štetnog uticaja na zdravlje ljudi ili okolinu.

BIOTECHNOLOGY – BIOTEHNOLOGIJA.BIOGAS – BIOGAS. opšte zdravlje. otpad nastao iz organskih materija. na primer: ostaci od hrane. procedura kojom treća strana daje pismenu garanciju (potvrda) da je neki proizvod. što znači Evropska usklađenost. Po fizičkom sastavu ovaj fluid predstavlja mešavinu gorivih i negorivih gasova. 1 . zaštitu potrošača. itd.. proces ili usluga usklađen sa specifičnim zahtevima. CE označavanje je jedino značavanje kojim se potvrđuje da su proizvodi usklađeni sa direktivama koje se zasnivaju na globalnom pristupu. a koje se odnose na proizvod. BIOWASTE – BIOLOŠKI OTPAD. i da je proizvod bio podvrgnut odgovarajućim procedurama ocenjivanja usklađenosti. za proizvodnju ili primenu proizvoda ili procesa za određenu namenu. obuhvata Zemljinu površinu. životna oblast (prostor) organskog sveta na Zemlji.. tehnologija koja koristibiološke sisteme. odnosno European Conformity (eng). CE označavanje takođe simbolizuje činjenicu da je kvalifikovana fizička ili pravna osoba. a jedna trećina karbondioksid i ostale negorive gasove. proizvod anaerobnog vrenja organskog porekla u tečnom obliku na opređenoj temperaturi. BIOSPHERE – BIOSFERA. Dve trećine zapremine biogasa (bioplina) otpadaju na metan. U ovom pogledu države članice EU moraju se u svojim nacionalnim regulativama uzdržavati od bilo kakvog pozivanja na usklađenost osim na CE označavanje. CE je skraćenica od Conformité Européenne (fra). pošto neke direktive mogu da nametnu i specifične obaveze koje ne moraju obavezno biti deo osnovnih zahteva. niži deo atmosfere i hidrosferu. Takva usklađenost nije ograničena samo na osnovne zahteve koje se odnose na sigurnost. koja je postavila ili je bila odgovorna za postavljanje navedenog označavanja. oznaka koja simbolizuje usklađenost sa svim obavezama proizvođača koje se odnose na proizvod. CERTIFICATION – SERTIFIKOVANJE. CE MARKING – CE OZNAČAVANJE. kopna i mora. proverila da je proizvod usklađen sa svim odredbama Evropske Unije o harmonizaciji. žive organizme ili njihove delove.

CARBON DIOXIDE – UGLJENDIOKSID (CO2). termin klimatske promene može biti sinonim za globalno zagrevanje. mraz. vlagu. zapaljiv i eksplozivan u većim koncentracijama. klima je prosečna slika vremena za određeni region. 1 . CARBON MONOXIDE – UGLJENMONOKSID (CO). pojave kao što su magla. Vreme opisuje kratkotrajno stanje u atmosferi. hemijsko-biloških i geoloških procesa. prirodni gasoviti sastojak atmosfere čija je koncetracija u porastu (od 280 ppm u predindustrijskom periodu do preko 350 ppm danas) kao posledica spaljivanja goriva. termin se koristi da se naznači važnost promene od jednog klimatskog stanja do drugog. prosečno vreme za određeni region i vremenski period (obično se uzima vremenski period od 30-ak godina). čađ. Elementi klime uključuju padavine. Veoma toksičan. Ima jako štetno dejstvo na čoveka i životinje. CLIMATE – KLIMA. Ugljendioksid je gas bez boje. ali sigurno. Klima nije isto što i vreme. COAL – UGALJ. morska voda sadrži veću koncentraciju soli nego voda za piće. sunčevu svetlost. oluja). količina neke supstance koja je rastvorena ili sadržana u drugoj susptanci. CLEAN TECHNOLOGY – ČISTA TEHNOLOGIJA. U nekim slučajevima. pri nepotpunoj oksidaciji karbona. . Nastao je izumiranjem i ugljenisanjem organizama. . biljaka koje su se taložile i nakon hemijskih.u slučaju nepotpunog sagorevanja (CO. nekad se koristi da opiše sve oblike klimatskih promena. naučnici nastoje da koriste ovaj termin u širem smislu. U prirodi se javlja preko vulkanskih erupcija. preobrazile i dobile različite fizičke osobine. Međutim. kao i promene namene zemljišta. termoenergetskim pogonima manje snage. ulja. Zagađivanje vazduha od sagorevanja uglja potiče: . nepogode (grad. Vodi poreklo od prirodnih pojava i čovekove aktivnosti. mirisa i ukusa. gasoviti sastojak atmosfere koji se javlja kao produkt nepotpunog sagorevanja goriva. uključujući i prirodne promene klime. Na primer. sagorevanjem goriva u domaćinstvima i posebno u izduvnim gasovima automobila na benzinski pogon. šumskih požara. pod specifičnim uslovima.zbog hemijskog sastava uglja (sumpor i alkalne komponente).zbog neodgovarajuće tehnologije sagorevanja CONCENTRATION – KONCENTRACIJA. stenovita masa crne boje. brzinu vetra. CLIMATE CHANGE – KLIMATSKE PROMENE. ali zbog toga što Zemljina klima nikad nije statična. temperaturu. prirodnog gasa i organskih materijala. biloškim procesima. karbonhidrogeni). sa osobinom da sagoreva na vatri i da se pri tome hemijska energija veze pretvara u toplotnu energiju. tehnologija sa niskim nivoom emisije zagađujućih materijala.

CONVENTION ON LONG-RANGE TRANSBOUNDARY AIR POLUTION (LRTAP) – KONVENCIJA O PREKOGRANIČNOM ZAGAĐIVANJU VAZDUHA NA VELIKIM UDALJENOSTIMA, Ženeva, 13. Novembar 1979. Godine. Osnovna načela konvencije su zaštita čoveka i životne sredine od zagađivanja vazduha i nastojanje da se ograniči i koliko je god to moguće, postupno smanji ili spreči zagađivanje vazduha uključujući i zagasđivanje vazduha na velikim udaljenostima i preko granica. Uz ovu konvenciju usvojeni su: 1. Protokol o dugoročnom finansiranju programa saradnje za praćenje i procenu prekograničnog prenosa zagađujućih materija u vazduhu na velike daljine u Evropi (EMEP). Ženeva, 1984. godine; 2. Protokol o regulisanju emisija sumpora ili njegovog prekograničnog fluksa. Helsinki, 1985. godine; 3. Protokol o regulisanju emisija nitrogenskih oksida ili njihovih prekograničnih flukseva. Sofija, 1988. godine; 4. Protokol o regulisanju emisija isparljivih organskih komponenti ili njegovog prekograničnog fluksa. Ženeva, 1991. godine; 5. Protokol o daljem smanjenju emisija sumpora. Oslo, 1994. godine; 6. Protokol o regulisanju emisija POP-a. Aarhus, 1998. godine; 7. Protokol o regulisanju emisija teških metala. Aarhus, 1998. godine; 8. Protokol o smanjivanju acidifikacije (kiselosti), eutrofikacije i prizemnog ozona. Geteborg, 1999. godine COMPATIBILITY – KOMPATIBILNOST, pogodnost proizvoda, procesa ili usluga da se pod određenim uslovima upotrebljavaju zajedno, a da bez neprihvatljivih međudelovanja zadovolje odgovarajuće standarde. DANUBE POLUTION REDUCTION PROGRAM (DPRP) – PROGRAM ZA SMANJENJE ZAGAĐIVANJA DUNAVA, program koji ima za cilj definisanje programa i politike, mera kojima će se smanjiti zagađivanje u Dunavskom basenu i Crnom moru. Dug prema prirodi Kada se prebiju dugovi između razvijenih zemalja, nerazvijenih zemalja i prirode, može se zaključiti da razvijene zemlje duguju zemljama u razvoju. Međutim, problem je u tome što zemlje u razvoju ne raspolažu znanjem i informacijama na osnovu čega bi tražile svoja potraživanja. DECONTAMINATION – DEKONTAMINACIJA, uklanjanje štetnih susptanci kao što su škodljive hemikalije, štetne bakterije ili drugi organizmi ili radioaktivni materijali iz izloženih individua (materija), prostorija, opreme u zgradama ili spoljašnjeg ambijenta.

1

ECOLOGY – EKOLOGIJA, naučna disciplina koja proučava međuzavisnost organizama i njihove okoline, žive i nežive. Reč ekologija potiče od grčke reči oikos koja znači kuća (stanište, dom) i logos koja znači reč (nauka). Ekologija se deli na autekologiju i sinekologiju. Autekologija se bavi proučavanjem pojedinih jedinki i njihovog odnosa prema okolini, dok su predmet proučavanja sinekologije više jedinke, grupe organizama i odnos tih jedinki prema sredini. Pojam ekologija podrazumeva naučnu disciplinu u prvobitnom smislu. Međutim, danas se u opštoj jezičkoj upotrebi pojam ekologije sve više proširuje, a gubi na dubini, što nepravilno dovodi do izjednačavanja sa pojmom „zaštita životne sredine“. ECOSYSTEM – EKOSISTEM, funkcionalno jedinistvo životne zajednice i njenog staništa, odnosno žive i nežive prirode na određenom prostoru. Sve prirodne zajednice ili grupe organizama koje žive zajedno u interakciji su jedni sa drugima i čine zatvorenu vezu sa njihovom okolinom. Zajednica i okolina čine jedno – ekosistem. Pojam ekosistem se može primeniti na svaku veličinu ili nivo izabran za ispitivanje. EMISSION – EMISIJA, ispuštanje materije u tečnom, gasovitom ili čvrstom stanju, ili ispuštanje energije (buka, vibracija, radijacija, toplota), kao i mikrobiološka zagađivanja iz određenog izvora u okolinu. ENERGY – ENERGIJA, fizička veličina, ne može se direktno posmatrati ili meriti. Njena količina se može izračunati koristeći formuile iz odgovarajućih disciplina fizike. ENERGY CARRIER – PRENOSILAC ENERGIJE, agenti za prenos energije, od mesta proizvodnje do mesta upotrebe (korišćenja), u praksi se koristi termin energent. ENVIRONMENT – SREDINA, okruženje (okružujući prostor) u kojem neka organizacija deluje, uključujući vazduh, vodu, zemlju, prirodne resurse, floru, faunu, ljude i njihovo međudelovanje. Okruženje u ovom kontekstu se rasprostire od unutrašnjosti date organizacije sve do globalnog sistema. Razlikuju se 3 osnovne podele: 1) Environment – prirodna sredina (celokupni prostor planete); 2) Living environment – životna sredina (deo prostora gde čovek živi, naselje); 3) Working environment – radna sredina (zatvoreni ili otvoreni radni prostor)

1

ENVIRONMENTAL PROTECTION – ZAŠTITA OKOLINE (ŽIVOTNE SREDINE, PROSTORA), usmeravanje razvoja i njegovog uticaja na okolinu. Pristup korišćen u periodu 1970-1990. (danas uključen u pristup održivog razvoja), sastoji se od prognoziranja uticaja na okolinu kod gradnje novih postrojenja ili naselja, kao i dokazivanja da će njihov uticaj biti u granicama propisanim zakonom, kao i od sprovođenja sanacionih mera, ukoliko se radi o zagađivanju ili zagađenosti koji premašuju zakonske propise. Zakonodavstvo države se zasniva na ekonomskim i ekološkim uslovima države, a ako se radi o polutanima (zagađivačima), propisi moraju da zadovolje međunarodne pravnoobavezujuće ugovore. ENVIRONMENTAL PROTECTION ACT – AKT O ZAŠTITI OKOLINE, zakonski okvir zaštite sredine (prostora) koji se zasniva na ustavu. Osnovni principi na kome se zasniva ovaj akt mogu biti: 1. princip održivosti; 2. princip razumljivosti; 3. princip saradnje; 4. princip prevencije; 5. princip predostrožnosti; 6. princip očuvanja vrednosti prirodnih izvora i bioraznolikosti; 7. princip plaćanja troškova zagađivanja; 8. princip pomoćnih obaveznih mera; 9. princip slobodnog pristupa informacijama o okolini (prostoru); 10. princip zaštite prava EROSION – EROZIJA, razaranje Zemljine površine i odnošenje površinskog rastinjskog materijala putem mehaničkog dejstva spoljnih sila: vode, vetra, kiše, talasa i drugih, kao i hemijskim delovanjem atmosferske vode čime se menjaju i uništavaju tektonski oblici reljefa i stvaraju novi. EVAPORATION – ISPARAVANJE, fizička transformacija tečnosti u gas na temperaturi ispod njene tačke ključanja. EUTROPHICATION – EUTROFIKACIJA, pogoršanje estetike i osobina koje deluju na život prirodnih i veštačkih jezera izazvanih preteranom upotrebom đubriva sa visokim sadržajem fosfora, nitrogena i organskih suspstanci. Alge i akvatične biljke preterano rastu. Simptomi se mogu ublažiti skretanjem kanalizacije, boljim korišćenjem đubriva, kontrolom erozije, poboljšanjem tretmana kanalizacije i prikupljanje viška morskog rastinja. Voda za potrošnju iz takvih jezera mora biti filtrirana i obrađena. EXPOSURE LEVEL – NIVO IZLOŽENOSTI, količina (koncentracija) hemikalije koju je apsorbovala površina organizma.

1

eu. ukupna vegetacija u nastanjenom području. ukupna životinska populacija nastanjena na određenom području.epa. federalna agencija SAD odgovorna za regulisanje zagađivanja vode i vazduha. Đubriva se mogu namenski proizvoditi. fosfor i kalcijum. nastajati u toku neke druge hemijske proizvodnje kao nusproizvodi i nastajati kao nusproizvodi u prirodnim procesima. sa zadatkom da obezbedi informacije (podatke) o kvalitetu vazduha u Evropi i na taj način omogući ETC-AQ razvijanje informacionog sistema. čvrstog otpada. organske i anorganske komponente koje se dodaju zemlji radi bolje plodnosti. Glavni izvori ovih informacija su podaci koji su objavljeni u međunarodnim programima monitoringa. kao i za čišćenje kontaminiranih područja. FERTILISER – ĐUBRIVO. 1 .gov. www. ENVIRONMENTAL PROTECTION AGENCY (EPA) – AGENCIJA ZA ZAŠTITU OKOLINE. FAUNA – FAUNA. www. godine i smeštena je u Kopenhagenu (Danska). Podstiče razvoj čistih tehnologija.eea.europa. FLORA – FLORA. toksičnih suspstanci. osnovana 1990. Đubriva sadrže osnovne elemente: nitrogen.EUROPEAN ENVIRONMENT AGENCY (EEA) – EVROPSKA AGENCIJA ZA OKOLINU. Prioritetni zadatak EEA je da ustanovi stvarne i nezavisne izvore podataka o okolini.

popis vrsta internog (neopasnog) otpada prema Direktivi o otpadu EU. tečno gorivo. Šume predstavljaju najraznovrsnije i široko rasprostranjene ekosisteme u svetu. za dobijanje mehaničke energije ili za zagrevanje. pomešane sa dimom iz industrijskih postrojenja. kondenzovana vodena para. obrazuju se iznad industrijskih gradova (smog). Pojavljuje se kao prirodni. sedimenti i kamenje (stene) u Zemlji. pepeo koji biva iznesen iz ložišta gde se vrši sagorevanje sprašenog uglja u letu. što dovodi do promene klime. GEOSPHERE – GEOSFERA. GASOLINE – BENZIN. GREEN LIST – ZELENA LISTA. namera koja je u saglasnosti prihvatljivim prostornim principima građenja. kamiona. FOREST PROTECTION – ZAŠTITA ŠUMA. ekonomskom i kulturnom razvoju država. smesa parafinskih. i kao gas nastao ili proizveden u industrijskim procesima. na kopnu i ispod okeanske flore. FUEL – GORIVO. tlo. itd. naftnih i aromatičnih ugljo-vodonika. raznovrsnost geoloških fenomena i njihovih odgovarajućih procesa unutar određenog područja. GREEN DESIGN – ZELENO PROJEKTOVANJE. GREENHOUSE EFFECT – EFEKAT STAKLENE BAŠTE. Koristi se za rad motora sa unutrašnjim sagorevanjem za pokretanje automobila. porast 1 . igra značajnu ulogu u ekološkom. i jedan je od faktora i kriterijuma koji određuju prirodne vrednosti nekog mesta ili pejsaža. GLOBAL WARMING – GLOBALNO ZAGREJAVANJE. na primer upotreba solarne energije. kao i inertne gasove. zgusnuta u nižim slojevima atmosfere.FLYING ASH – LETEĆI PEPEO. a istovremeno komplementarnošću utiče na biološku raznovrsnost. društvenom. pri Zemljinoj površini. recikliranih materijala. Guste magle. sadrži pretežno metan. FOG – MAGLA. GAS – GAS. fosilno gorivo koje se pojavljuje u gasovitom agregatnom stanju. materijali koji pri hemijskim promenama (najčešće sagorevanjem uz pomoć vazduha) oslobađaju veliku količinu toplote koja se može iskoristiti za vođenje hemijskih i tehnoloških procesa. ugljenmonoksid. proces delovanja staklenih gasova emitovanih usled delovanja ljudskih aktivnosti na zagrevanje Zemljine atmosfere. korišćenja materijala i energije. GEODIVERSITY – GEORAZNOVRSNOST. temperature vazduha u atmosferi izazvan staklenim gasovima.

ambalaža je proizvod sa vrlo kratkim vekom upotrebe. povratak u isti tehnološki proces u kome je otpad nastao (metal. gasifikacija. itd) primarnog vida energije u nosioce energije (energente). itd.). RENEWABLE ENERGY – OBNOVLJIVA ENERGIJA. Za znatan deo i ovih najzastupljenijih hemikalija nedostaju podaci potrebni za procenu rizika po zdravlje i okolinu. na primer: od delovanja zapaljivih. sigurno transportovala.. kao i da bi se sa njom lako i bez opasnosti rukovalo.. naknadna upotreba. REUSE – PONOVNA UPOTREBA. materijal kojm se roba omotava (pakuje) ili predmet u koji se smešta da bi se zaštitila. Razlikuje se stratosferski i troposferski ozon koji imaju sasvim različite pristupe regulativi. delova komponenti ili proizvoda nakon kraja njegove prvobitne namene (upotrebe). energija iz resursa kao što su snaga vetra i solarna energija koja može dati neograničenu proizvodnju bez iscrpljivanja prirodnih resursa. OZONESPHERE – OZONOSFERA.OZONE – OZON. od promene osobina. eksplozivnih i otrovnih materija. od kojih 1500 čini 95% ukupne svetske proizvodnje. hemijskih i fizičkih delovanja. proizvodnja električne energije. alotroska modifikacija oksigena (kiseonika) čiji se molekul sastoje od tri atoma kiseonika. koje ima relativno visoku koncentraciju ozona. Ambalažom se roba štiti od mehaničkog oštećenja. S druge strane. od atmosferskih uticaja. RENEWABLE RESOURCES – OBNOVLJIVI RESURSI (IZVORI). energja koja nastaje procesom konverzije (rafinacija. RECYCLING – RECIKLAŽA. PACKAGING – AMBALAŽA. mikroorganizama. komponente. i kada joj prestane funkcija ima karakter otpada.000 komercijalnih hemikalija. papir. Ambalažom se štiti okolina od eventualnih štetnih uticaja od strane robe. SECONDARY ENERGY – SEKUNDARNA ENERGIJA. poljoprivredno zemljište. od gubitka na količini i od nedopuštenih manipulacija. resursi za koje postoje prirodni mehanizmi obnavljlanja: šume. more. Danas postoji približno 100. područje u stratosferi na visini od 20-40 km. kao što su bednzin. Korišćenje obnovljivih resursa treba da bude tako organizovano da procenat eksploatacije ne bude veći od procenta prirodne regeneracije. podzemne vode. 1 . lako ulje. električna energija koji prelaze u oblik pogodan za transport ili korišćenje. staklo. likvefakcija.

ima aktivnu mrežu u 100 država sa misijom zaštite prirode i biološke raznovrsnosti. grade njen pokrivač. UNITED NATIONS ENVIRONMENT PROGRAMME (UNEP) – PROGRAM UJEDINJENIH NACIJA ZA ŽIVOTNU SREDINU. potvrđivanje ispitivanjem i prikupljenjem objektivnih dokaza da su posebni zahtevi za predviđenu specijalnu upotrebu zadovoljeni.panda.SOLAR ENERGY – SOLARNA ENERGIJA. a vegetacija sve njene biljne zajednice. WASTE MANAGEMENT – UPRAVLJANJE OTPADOM. VERIFICATION – VERIFIKACIJA. u većem ili manjem sklopu.) koje u jednoj oblasti ili zemlji. Osnov upravljanja je klasifikacija otpada prema štetnosti. WATER PROTECTION – ZAŠTITA VODA. primena tehnoloških mera podstaknutih državnom regulativom. stepe. livade. a vegetacija sasvim oskudna.org. uključujući i promenu obrasca potrošnje. VEGETATION – VEGETACIJA.. osnovan 1972. ispitivanje i praćenje rada u odnosu na prostorno upravljanje. WORLD WIDE FUND FOR NATURE (WWF) – SVETSKI FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE. Koristi se energija direktnog zračenja. kao i putem uređaja za konverziju ili akumulaciju energije. www.. Pojmovi flora i vegetacija ne znače isto: flora izučava sve biljne vrste jedne zemlje ili oblasti. Sva prava autora su zadržana. organizacione i tehničke mere čiji je cilj da se ograniči količina zagađujućih materija koje se unose u vodotok. ukupna inspekcija. i da sadržaj nečistoća u vodenom toku ne prekoračuje vrednosti dozvoljene za datu kategoriju voda. preštampavanje ili prenošenje ove knjige u elektronskom ili štampanom obliku!!! 1 . Solarna arhitektura bi mogla da da značajan doprinos održivom građenju i razvoju održivih gradova. VALIDATION – VALIDACIJA. Odnosi se. Zadatak ove organizacije je da motiviše i koordinira rad u oblasti zaštite životne sredine u okviru UN. nakon Konferencije UN o čovekovoj okolini. godine. skup svih prirodnih biljnih zajednica (šume. i obrnuto. močvare. Nije dozvoljeno kopiranje. energija koja se dobija iz sunčevog zračenja koja dospeva na Zemljinu površinu. u principu na otpad u čvrstom agregatnom stanju. U jednoj oblasti flora može biti vrlo bogata.

Cao. Užice 2002). Beograd 2000).R. E. Molles Jr. L.E. – The past and future Amazon (1989). Tilman. Willems – Challenges for the calcareous grasslands in Northwestern Europe: integrating the requierments of flora and fauna (2002) 1 . H. Gotelli. – Experimental evidence that competition promotes divergence in adaptive radiation (1994).K. Koegh – Conundrums of competetive abilty in plants: What to measure? (2002). Čomić – Leksikon životne sredine (Sarajevo 2001). Grant. A. Aarsen. Pulliam. Schluter.W. – On the relationship between niche and distribution (2000).P. P. N. Knežević. Joern.D. Mladen Črnjar – Ekonomika i politika zaštite životne sredine (Rijeka 2002). and T. Wallis De Vries. And E. Beaubien – Phenology is a major determinant of tree species range (2001). Chuine. Manuel C. Olivera Novitović – Komercijalno i carinsko poznavanje robe (Viša tehnička škola. A. D.R. P. M. Colinvaux.A. Larsen – Comparison of ecological communities: the problem of sample representativeness (2002). and R. Colwell – Quantifying biodiversity: procedures and pitfalls in the measurement and comparison ofspecies richness (2001).P.J. Williams and D. – Competition and biodiversity in spatially structured habitats (1994). New York 2008). – Competition between two estuarine snails: implications for invasions of invasions of exotic species (2000). J. – Ecology (McGraw Hill Higher Education.F. – Disturbance by the fire frequency and bison grazing modulate grasshopper assemblages in tall-grass prairie (2005).G. Y.LITERATURA Olivera Novitović – Materijali i tehnologije za novi milenijum (Beogradska poslovna škola. D.H. J.D. and J. – Ecological character displacement (1994). Byers.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->