ZATITA IVOTNE SREDINE

Olivera Novitovi Dragia Rani Aleksandar Novitovi

Uice, 2009
1

Zemlju smo nasledili od predaka, a posudili od potomaka

PREDGOVOR
Knjiga je nastala u vreme kada Srbija eli da pristupi Evropskoj Uniji i oekuje ubrzani razvoj. Pisana je itav niz godina u vremenu kada globalni ekoloki problemi prete iovtu na Zemlji i postaju ograniavajui faktor razvoja itave planete. Autori su koristei se sopstvenim istraivanjima i obimnom literaturom, verujui da svaki pojedinac moe dati doprinos poboljanju kvaliteta ivotne sredine dali i sami doprinos. Potreba za ovom materijom nastala je zbog potrebe studenata i lakeg savladavanja problematike u ovoj oblasti kao i dugogodinja saradnja sa Institutom za materijale u Londonu The Institute Of Materials, Minerals and Mining. Izraavamo nadu da e knjiga pomoi boljem razumevanju osnovnihg pojmova ivotne sredine standarda, izvora zagaivanja, njihovog monitoringa, raspoloivih tehnologija koje trebaju da daju optimalni rezultat unutar odreene industrijske kategorije. Posebna panja je posveena klimatskim promenama to je u najeem sluaju sinonim za globalno zagrevanje, mada se koristi i u irem smislu kada se ukljuuju prirodne promene klime. Ono to je istina to je da prebijanjem dugova izmedju razvijenih i nerazvijenih i prirode moe da se konstatuje da razvijene zemlje duguju zemljama u razvoju. Vlada miljenje da u zemljama u razvoju nema dovoljno znanja i informacija na bazi ega bi zahtevala svoja potraivanja. Tenja autora je da mnoge dileme razjasni i da podrku primeni modernog koncepta kontrole i zatite ivotne sredine. Pri tome je veoma bitan izbor materijala; tehnologija; uticaja proizvodnje, viestruka primena jednog istog materijala, korienej jednostavnih procesa, smanjenja broja pozicija, obleevanje delova, standardizacija, produenja ivotnog veka proizvodnih komponenti uz podizanje nivoa kvaliteta, bezbedno odlaganje, a sve to dovodi do projektovanja za odrivost i projektovanja za zdravlje i sigurnost. Da bi se reili ekoloki problemi na nacionalnom nivou moraju biti ukljuena dva vodea principa: princip zagaiva plaa i princip praenja tehnologije i proizvoda od kolevke do groba. Prvi put problematika zagaivanja vazduha regulisana je propisom u svetu: zabrana upotrebe uglja u Londonu u doba Kralja Edvarda I 1306. godine. Prvi zakon vezan za zatitu ivotne sredine donet je u Dubrovniku 1272. godine gde su definisani uslovi gradnje i odravanje javne kanalizacije i septikih jama i zabrana izbacivanja otpada u otvorene kanale. Kasnije su date dopune o javnoj istoi i protivpoarnoj zatiti kao i naini dinamika sprovoenja mera, zaduena lica koja e sprovoditi i novane kazne za one koji se ne budu pridravali zakona. Prof. dr Olivera Novitovi
3

UVOD
ta je ekologija, a ta zatita ivotne sredine i kako saznanja iz te obasti mogu da se primene
Ekologija i zatita ivotne sredine, su bez sumnje, kompleksne oblasti za svakog oveka na planeti. Ekologija moe da se definie kao studija odnosa izmeu organizama i ivotne sredine. Ljudi prouavaju ekologiju onoliko dugo koliko postoje kao vrsta. Opstanak ljudi je zavisio od toga koliko dobro mogu da uoe promene u ivotnoj sredini i predvide njihov uticaj na organizme. Prvi lovci i sakupljai bilja morali su da znaju navike ivotinja i gde da nau hranu. Kasnije, poljoprivrednici morali su biti svesni promena vremenskih uslova i zemljita i kako te promene mogu uticati na useve i stoku. Danas, veina ljudske populacije na Zemlji ivi u gradovima i mnogi imaju malo direktnog kontakta sa prirodom. Vie nego ikada ranije, budunost ljudske vrste zavisi od toga koliko dobro razumemo odnose izmeu organizama i okoline. Ljudska vrsta intenzivno menja ivotnu sredinu, ipak ona u potpunosti ne razume efekte tih promena. Na primer, ljudske aktivnosti su poveale koliinu azota koja cirkulie kroz biosferu, promenile sastav zemljita, poveale koncentraciju CO2. Imperativ dvadesetprvog veka je da jo jednom postanemo estoki studenti ekologije. Nekad je ovek iveo u skladu s prirodom; vrlo skromno je iskoriavao prirodne resurse i nije bitno, niti u irim razmerama remetio prirodnu ravnoteu. ivei u malenim naseljima oko plodnih predela, problem svoje egzistencije reavao je bavei se lovom, a kasnije i zemljoradnjom. Kada je poeo obraivati metale i kada je dolo do procvata zanatstva, pojedine skupine ljudi poele su se kretati tragajui za rudama, koje su koristili. Tako je ovjek poeo preseljavati i u podruja klimatski manje povoljna za ivot i poljoprivredu, pa je bio prisiljen boriti se sa prirodom. Zahvaljujui zanatstvu, izumeo je nova, bolja orua, odeu i sklonita, poeo je kriti i paliti ume, vetaki stvarajui obradivo zemljite. Naselja su postajala sve vea, nastaju nova zanimanja, organizuje se trgovina, raa se civilizacija. Broj ljudi se uveava. Zahvati na prirodnoj okolini bivaju sve vei: grade se vodovodi, rudnici, putevi, luke... Tehnologija doivljava procvat, nauka i zdravstvena zatita postepeno se razvijaju, pa ljudski vek postaje dui i, uopte kvalitet ivota se poveava. No taj progresivan razvoj praen je , naalost , promenom ivotnih uslova na takav nain koji e dananjem oveanstvu prouzrokovati brojne i dalekosene probleme. Posebno velike negativne uticaje na stanje ivotne sredine imaju pogoni teke industrije (elezare, livnice, koksare), hemijska industrija i druge industrijske grane koje
4

se esto nazivaju prljavom industrijom. Na kvalitet ivotne sredine znaajno utie i proizvodnja i potronja razliitih energetskih sirovina od kojih najvei znaaj ima ugalj. Segorjevanjem uglja, posebno lignita, nastaju velike koliine ljake i pepela, a u atmosferu se izbacuju velike koliine sumpornih i azotnih jedinjenja to sve zagauje ivotnu sredinu. I saobraaj, posebno drumski, izuzetno mnogo utie na kvalitet sredine u kojoj ivimo. Sagorjevanje goriva, spiranje (padavine) ulja, nafte, soli i praine s puteva, zatim izazivanje buke koja ima viestruke negativne posljedice po zdravlje ljudi, sve to negativno utie na nau okolinu i sredinu u kojoj ivimo. Nestruna obrada poljoprivrednih povrina kod upotrebe hemijskih sredstava za zatitu bilja i unitavanje korova, negativno se odraava na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi. Svi hemijski preparati (pesticidi) imaju otrovna svojstva. Due upotreba ovih sredstava negativno se odraava na kvalitet povrinskih i podzemnih voda. I otpad (gradski ili komunalni, otpad iz industrije ili saobraaja, otpad neiskoritenih energenata, poljoprivredni otpad itd.) negativno utie na kvalitet ivotne sredine. Ovo se posebno odnosi na vee gradove gde se gradski i industrijski otpad deponuje i zatrpava, to ugroava podzemne vode i vazduh. Najopasniji je otpad iz hemijske industrije. Iza jednostavnog pojma ekologije lei iroka nauna disciplina. Ekolozi mogu prouavati pojedinane organizme, kompletne ume i jezera, kao i itavu Zemlju. Ekoloka merenja ukljuuju broj organizama, brzinu reprodukcije, ili brzinu procesa kao to su fotosinteza i razlaganje. Uporedo sa prouavanjem organizama ekolozi prouavaju i nebioloke komponente sredine, kao to su temperatura, hemija zemljita. U nekim ekolokim studijama okolina moe biti drugi organizam. Dok mnogi misle da je tipino ekoloko istraivanje na terenu, neki od najvanijih dostignua u ekologiji zasnovani su na teoretskim modelima ili istraivanjima u laboratoriji. Da bi pojednostavili svoja istraivanja, ekolozi su dugo pokuavali da prouavaju izolovane zajednice i ekosisteme. Meutim, sve zajednice i ekosistemi na Zemlji su otvoreni sistemi za razmenu materije, energije i organizama sa drugim zajednicama i ekosistemima. Uprkos razliitim pristupima naunoj praksi nauna istraivanja imaju mnogo zajednikog. Univerzalni pristupi naunih metoda su: postavljanje interesantnih pitanja i postavljanje hipoteza.

Informacije: Posmatranje Eksperiment Modeliranje Objavljena istraivanja Pitanje Provera hipoteza, dolazi do poveanja ukupnih informacija bez obzira na ishod.

Hipoteza nije validna: Promena hipoteze u skladu sa novim informacijama.

Hipoteze

Predvianja

Provera hipoteze: Posmatranje Eksperiment Modeliranje

}
Podaci:

Hipoteza validna: Sprovoenje dodatnih provera hipoteze.

Prikupljanje Menadment Prikaz Statistiki pregled Statistika analiza Prihvatanje/ Odbacivanje hipoteze

Slika 1.1. Grafiki prikaz naune metode. Naune metode se zasnivaju na korienju informacija za postavljanje i proveru hipoteza kroz posmatranje, eksperiment i modelovanje (Podaci od Manuel C. Molles Jr. University of New Mexico 2008)

Ekologija je bioloka disciplina koja prouava odnose, strukturu i funkcionisanje prirode u celini, ukljuujui i oveka, odnosno oveanstvo kao specifinu komponentu biolokih sistema na Zemlji. Ona se bavi odnosima ivih bia i njihove ivotne sredine, kao i uzajamnim odnosima svih organizama u prirodi. Savremena definicija ekologije naglaava da je to nauka koja prouava reenja koja su iva bia realizovala, na razliite naine, u vezi sa problemima
6

koje im je spoljanja sredina postavila i koja su ona morala reiti kroz svoju evoluciju da bi u tim konkretnim sredinama opstala (Jankovi, 1995). Jednostavno reeno, ekologija se moe odrediti i kao nauka koja izuava mehanizme opstanka ivih bia.

ta je to ekologija? Kako je nastala planeta i ivot na njoj? Koliko joj je vremena jo preostalo ukoliko nastavljamo sa njenim razaranjem i unitavanjem? ta treba initi za ouvaje ivotne sredine? Ekologija je nauka o zatiti ivotne sredine, borbe da se pomire sukobljeni interesi u odreivanju spoljanjih uslova ivota, veza ivih organizama s njihovim prirodnim okruenjem. Ekologija nije samo grana biologije, ona je mnogo vie od toga. Ona obuhvata delove prirodnih i drutvenih nauka, filozofiju i prouava prirodu kao celinu. Upravo ovaj pristup ini ekologiju tako irokim predmetom. Njena centralna tema jeste meuzavisnost celokupnog sveta. Planeta Zemlja je nastala pre 4,6 miliona godina, kad se od gasova i kosmike praine zgusnula u divnu, vrstu kuglu. Moe nam izgledati velika, ali Zemlja je tek neznatno zrnce u univerzumu. Zemlja je jedina planeta na kojoj je ivot mogu. To je zato to je prekrivena tankim slojem vazduha, tla i vode koji se naziva biosfera. Sloeni splet biljaka, ivotinja i drugih oblika ini ekosistem. U ekosistemu je sve tesno povezano jedno s drugim, promenite li jedan deo, menjate i drugi. Ljudi su samo jedan element ekosistema. Ekosistem moe opstati bez nas, ali nas ne moe biti bez ekosistema. Zivotna sredina je jedinstven sistem na planeti Zemlji koja omoguava i podrava nastajanje i trajanje ive materije u razliito organizovanim oblicima. To je sistem sa neogranienim brojem meusobno zavisnih procesa koji se neprekidno odvijaju. Nain ivota savremenog oveka i proizvodne tehnologije dovode postepeno do sveobuhvatnog zagaivanja Zemlje. Zagaenje u jednoj sredini spontano se prebacuje u druge, doprinosei daljem irenju zagaenja. Unitavanje ivotne sredine jeste svaka ljudska delatnost koja
7

pogorava anse sadanjih ili buduih generacija da im priroda bude od koristi i da opstanu u njoj. Isputanje biocida u ivotnu sredinu jednako je opasno po oveanstvo koliko i pretnja nuklearnim ratom. Ekolgija je relativno mlada nauka. Re ekologija potie iz knjiga Opta istorija razvia organizama (Allgemeine Entwicklugsgeschichte der Organismen, 1866.) i Priroda stvaranja (Naturliche Schopfungsgeschichte, 1879.) nemakog biolga Ernesta Hekela, gde je oznaavala granu zoologije koja istrauje sveobuhvatnost odnosa izmadju ivotinjskih vrsta i njihove neorganske i organske okoline. Termin ekologija je izveden iz grkih rei oikos (dom, mesto stnovanja, stanite, okolina) i logos (uenje, re, govor, nauka). Iako je Hekel dao ime ekologiji, arls Darvin je, po nekima njen stvarni tvorac, poto pojam borbe za opstanak pokriva splet medjuodnosa ivih bia kao i odnose prema uslovima neive prirode. Ekologija je nauka koja prouava uzajamne odnose medju organizmima i njihovu zavisnost od spoljanjih faktora, prvenstveno klimatskih uslova i tla na kome ive, nain ishrane i drutvene odnose, parenje i razmnoavanje i druge sline pojave. Celokupni prostor na Zemljinoj povrini naseljen ivim biima naziva se biosfera. Biosfera obuhvata tri ivotna podruija: litosveru (kopnenu oblast), hidrosveru (vodeni prekriva) i donji sloj atmosvere (vazdunog omotaa) nae planete. Biosvera kao ivotno podruije deli se na tri biociklusa (mora, slatke vode i kopnena oblast). Svaka od ovih deli se dalje na biohore (ume, pustinje, reke, stepe, jezera). Biohore su sastavljene iz uih oblasti biotopa. Svako ogranieno ivotno podruije sa slinim ivotnim uslovima sainjava jedan biotop (ivotno stanite). Sve jedinke ivotinja i biljka koje ive u nekom odredjenom biotopu tesno su medjusobno povezane uzajamnom zavisnou i sainjavaju skupa jednu ivotnu zajednicu biocenozu. Najvii sistem ekolokog prouavanja su ekosistemi, biogeocenoze, koji su jedinstva stanita (biotopa) i ivotne zajednice (biocenoze), u okviru kojih na specifian nain krui materija i protie energija. Faktori od kojih zavisi optanak u nekom ivotnom podruiju nazivaju se ekoloki faktori (faktori spoljanje sredine). Ekoloki faktori mogu biti abiootiki oni koji predstavljaju neive sile prirode kao to su klima podloga, reljef (faktori klime, edafski faktori i orografski faktori), zatim biotiki kao to su uzajamni odnosi i meusobna zavisnost medju samim ivim biima i antropogeni faktori. Osnovni ekoloki principi ili zakonitosti su: 1) kruenje supstanci i 2) proticanje energije, zasnovani na 3) trofikim odnosima (odnosima ishrane) u ekosistemima, 4) biogeohemijskim ciklusima, 5) biolokoj raznovrsnosti (biodiverzitetu), 6) hijerarhijskoj organizaciji i 7) adaptabilnosti biolokih sistema, nihovoj 8) dinaminosti i sukcesijama, 9) organskoj produkciji, kao i 10) stabilnim i uravnoteenim abiotikim i biotikim uslovima i resursima sredine. U dananje vreme, u eri industrijalizacije, tehnolokog napretka i
8

nezaustavljivog rasta ljudske populacije, trebalo bi prihvatiti kao etiki ekoloki princip, ekoloku svest i savest, savremenog civilizovanog drutva, za odrivim korienjem i vraanjem neupotrebljenih i obnovljenih resursa prirodi. Sa razvojem civilizacije, a naroito u savremenim uslovima, ovek svojom aktivnou remeti ekoloke principe i nepodatavanjem ekolokih zakonitosti naruava stabilnost biosfere, dovodei u pitanje sopstveni opstanak na Zemlji. ovek neumereno troi bogatstva prirode , mnogo bre iskoriava dostupne resurse Zemlje stvarajui sebi neophodne produkte, nego to oni mogu (ili uopte ne mogu) da se razgrade. Iz toga proizilazi, strahovito nagomilavanje tetnih produkata, koje samoregulativni ekoloki sistemi i prirodna sredina na Zemlji ne mogu da prime i obezbede njihovu reciklazu. Danas su posebno eksploatisani i osiromaeni u resursima i biodiverzitetu vodeni ekosistemi (morski, jezerski i reni), umski i livadski ekosistemi, naroito tamo gde se sve vee povrine pretvaraju u agroekosisteme i velika urbana podruja (megalopolisi), koji kompleksnim zagaivanjem vazduha, zemljita i vode naruavaju daleko ire oblasti od one koju sami zauzimaju. Na taj nain nastaju globalni ekoloki problemi, kao to su povean efekat staklene bate, kisele kie, fotohemijski smog, smanjivanje stratosferskog ozonskog omotaa, nagomilavanje "loeg", troposferskog ozona i drugih fotooksidanata. Vazduh, voda, zemljite, vegetacija i ostali ivi svet koji egzistira u tri sredine meusobno su povezani u dinaminu ravnoteu. Biljni svet koristei mineralne materije, energiju Sunca i ugljendioksid iz vazduha proizvodi organske materije i kiseonik, neophodne za ivot oveka i ivotinja. Uginule biljke i ivotinje se vremenom mineralizuju do anorganskih jedinjenja koji su polazna osnova za sintezu sloenih organskih jedinjenja u biljkama, koje dalje koriste ivotinje i ovek. To se neprestano deava inei veiti krug ivota i ravnoteu, koja je daleko od statine. Kljunu ulogu ine mikroorganizmi koji razlau organsku materiju do krajnjih anorganskih jedinjenja: vode, ugljendioksida i amonijaka i tako omoguavaju obnovu i odravanje ivota na Zemlji. Normalni prirodni uslovi milenijumima su omoguavali oveku ugodan ivot na planeti Zemlji, a biosfera je bila dovoljno mona da neutralie sve negativne posledice svih ljudskih aktivnosti. Medjutim, u ovom veku, zbog ofanzivnog, jednostranog i nekontrolisanog tehnolokog razvoja, velikog iscrpljivanja prirodnih resursa, nekontrolisanog porasta stanovnitva, kao i nedovoljnog ekolokog obrazovanja i etike u prirodu se emituju ogromne koliine otpada, degradirajui je, dolazi do kritinog naruavanja ivotne sredine. To moe dovesti do poremeaja sa nesagledivim posledicama. Ekologija je svoj procvat doivela posle pedesetih godina prolog veka, kada je prihvaeno saznanje da ovek ne moe prisvajati prirodu ne vodei rauna o zakonitostima koje vladaju u njoj, a da time ne ugrozi i uslove za svoj opstanak. Ekologija se pojavila kada je ekonomska aktivnost oveka poela da
9

trajno degradira prirodno okruenje ime je ovek doveo u pitanje i sopstveni opstanak. Sam ekonomski razvoj je ogranien neravnoteom izmedju stalno rastueg stanovnotva i opadajuih sredstava za njegovu ishranu i ivot zbog permanentnog zagaivanja i trovanja ivotnog prostora. Poto su prirodni resursi ogranieni, neophodan je razvoj ekoloke politike, pogotovo u siromanim zemljama. Ona treba da sadri planove korienja prirodnih resursa, finansijske poslove za ouvanje, registraciju i zatitu prirode, zakonsko regulisanje korienja i parcelisanja obradivog zemljita, mreu institucija koje se bave zatitom prirode i onih koje obrazuju strune kadrove ili vre masovno vapitanje stanovnitva za ouvanje prirode. Ekoloka kriza moe se spreiti samo ako se shvati kao pitanje ivota na planeti Zemlji uopte, a ne samo opstanka oveka. Ekoloki problemi su brojni i objektivno teki za reavanje. Svake godine izezne blizu 40.000 vrsta (34.000 biljnih vrsta i 5200 ivotinjskih vrsta irom sveta su pred izumiranjem, a mnogo hiljada njih izumre pre nego to budu uvrtene u spisak ugroenih). S njima nestaje i mogunost njihove upotrebe u medicini i nauci koja bi moglo pomoi ovanstvu u smanjivanju gladi i pronalaenju lekova za razne bolesti. Tekua globalna brzina izumiranja eksponencijalno je vea od praistorijske brzine izumiranja dinosaurusa. Mnogi biolozi veruju da smo usred najvee epizode izumiranja od nestanka dinosaurusa pre 65 miliona godina iskljuivo zaslugom ovekovog odnosa prema prirodi i sebi samom. Naunici su izraunali da e, ako se nastavi sadanji trend izumiranja, do kraja 21. veka nestati oko 50% bioloke raznovrsnosti. Njenim smanjivanjem na globalnom nivou cela plneta postaje sve ugroenija kako za biljni i ivotinjski svet, tako i za samog oveka. Ekoloki problemi savremenog oveka su toliko obimni i intenzivni da prevazilaze mo efektivne intervencije bilo koje pojedinane zemlje, organizacije, struke, nauke i discipline. Samo zajedniki saznajno-praktini napori svih zemalja, mogu da ublae zastraujue posledice ekoloke katastrofe. Prema jednom od advokata prirode, Aldu Leopoldu (1949), u sveobuhvatna razmiljanja o prirodi koja nas okruuje, uvedena je tzv. etika Zemlje. Ona afirmie prava svih resursa, ukljuujui biljke, ivotinje, ali i sirovine i omoguava im pravo na postojanje u svom prirodnom, autohtonom okruenju. Ovakva etika Zemlje podrazumeva moralnu odgovornost pojedinca prema ostalim ljudima i drutvu, kao i irem prirodnom okruenju koje u sebi ukljuuje biljke, ivotinje, predele (kopnene i akvatine) i vazduh. Ako bi se ljudi pridravali etikih principa odgovornosti, povredivosti,osetljivosti i proporcionalnosti, njihove aktivnosti u prirodi bi omoguile kako sadanjim tako i buduim generacijama ivot u odrivom okruenju. Podstaknuta inteziviranjem svesti o rastuem stepenu uticaja oveka na promene u prirodnom okruenju, zaivela je poetkom 1970-ih godina, etika
10

zatite prirode koja apostrofira da biljke, ivotinje, ali i neiva priroda imaju svoja egzistencijalna prava. Ameriki biolog, Edvard Vilson, je sredinom 1980ih godina u nauku uveo nove termine, biodiverzitet i biofilija, koji su postali svojevrsni motivacioni pokretai savremene teorije i prakse zatite prirode. Biofilija podrazumeva uroenu ljubav koju ljudska bia gaje prema drugim oblicima ivota. Biodiverzitet ili bioloska raznovrsnost obuhvata ukupnu razliitost i variranje gena i svih vrsta mikroorganizama, gljiva, biljaka i ivotinja, kao i svu raznolikost ekosistema u kojima su iva bia aktivni izvrioci ekolokih procesa. Biodiverzitet se realizuje kroz tri osnovna, meusobno uslovljena i bioloki neraskidiva nivoa: genetikom, specijskom i ekosistemskom. Specijski biodiverzitet obuhvata ukupan broj organskih vrsta na Zemlji, od nastanka ivota na planeti do danas. Procenjuje se da na Zemlji postoji izmedju 5 do 80 miliona vrsta, od kojih je do danas poznato i opisano samo oko 1,5 miliona vrsta. Ovakva raznovrsnost predstavlja oslonac ljudskoj vrsti u pogledu ishrane, lekova, stanita. Meutim, ovek zagaujui ivotnu sredinu, urbanizacijom, krenjem uma, isuivanjem zemljita i slino nanosi veliku tetu prirodnim stanitima divljih vrsta ime je ugroen njihov opstanak. Ovaj proces se ubrzava nepravilnim upravljanjem poljoprivrednom proizvodnjom, umarstvom, ribolovom, krivolovom. Vie od 40% povrine kopna se koristi za poljoprivredu, tako da poljoprivrednici imaju veliku odgovornost u zatiti biodiverziteta. Upotrebom tehnika, kao to su standardizovana i kontrolisana upotreba pesticida, organski nain uzgajanja i plodored, poljoprivrednici mogu da odre ravnoteu izmeu odrivog razvoja, poveanja prinosa i ouvanja okolnog ekosistema. FAO (Food and Agriculture Organization) procenjuje da je tokom poslednjeg veka izgubljeno oko genetskog materijala poljoprivrednih biljnih kultura, dok je od postojeih 6300 ivotinjskih vrsta oko 1350 u opasnosti da nestane ili je ve nestalo. Na globalnom nivou biljne i ivotinjske vrste se uvaju u bankama gena, botanikim batama i u zoo vrtovima, ali je isto tako vaan zadatak ouvanje biodiverziteta na poljoprivrednim dobrima i u prirodnom okruenju gde se vrste mogu prilagoavati novonastalim uslovima u borbi sa ostalim vrstama u okruenju. Potpisan je meunarodni sporazum o resursu biljnih gena za ishranu i poljoprivredu, od strane velikog broja zemalja, koji promovie multilateralan pristup razmene informacija, tehnolokih postupaka i svaki drugi vid podrke o odrivom razvoju poljoprivrede, a obezbeuje da se biljni genetski resursi ouvaju za budue generacije.
11

Raznovrsnost kultivisanih biljnih vrsta i domaih ivotinja slui kao osnova za biodiverzitet u poljoprivredi. Meutim, 90% namirnica ivotinjskog porekla koje se koriste u ishrani svetske populacije ini samo 14 vrsta (sisara i ptica), dok 50% energetske vrednosti poreklom iz biljnih vrsta u ishrani ljudi ine samo 4 vrste: penica, kukuruz, pirina i krompir. Proirenjem palete namirnica koje se koriste u ishrani i poveanje njene raznovrsnosti uinilo bi se mnogo na kvalitetu ishrane i zadovoljavajuem unosu hranljivih i zatitnih materija kao i fitonutrijenata koji se poslednjih godina pokazuju kao znaajni inioci u spreavanju mnogih bolesti. Brigom o biodiverzitetu brinemo o milionima ivota, o ishrani i medicini, tradicionalnoj i savremenoj farmakologiji. ivotna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti iji kompleksni meusobni odnosi ine okruenje, odnosno prostor i uslove za ivot; to su svi uslovi, okolnosti i uticaji koji okruuju i utiu na razvoj jednog organizma ili grupe organizama, uticaji dolaze kako od ive tako i od neive prirode. ivotnu sredinu ini svet prirode (biljke, ivotinje, zemljite, vazduh i voda), koji je postojao milijrdama godina pre oveka, i svet objekata, predmeta i institucija koje je ovek sam izgradio koristei tehniku, tehnologiju i nauku da bi stvorio okruenje koje odgovara njegovim potrebama i stremljenjima.

ivotna sredina ili ovekova okolina predstavlja sve ono to nas okruuje, odnosno sve ono sa ime je direktno ili indirektno povezana ovekova ivotna i proizvodna aktivnost. Prirodna sredina predstavlja blizak pojam pri emu ovde ne moraju biti prisutne aktivnosti oveka niti ovek mora imati direktnih uticaja. Ipak, u pogledu tehnolokog napretka, razvoja industrije i sve veeg uticaja oveka na globalnom nivou na prirodu i ekosisteme granica izmeu ova dva termina postaje sve nejasnija. Tokom svojih aktivnosti, koje mogu biti urbanizacija ili eksploatacija, ovek menja prirodno okruenje i to esto tako to naruava prirodnu okolinu. Izgradnjom hidrocentrala i akumulacija, seom uma, poumljavanjem,
12

eksploatacijom mineralnih sirovina, stvaranjem deponija, emisijom gasova, nuklearnim probama i dr. ovek utie na promenu itavih podruja. Kao rezultat ovekovih aktivnosti dolazi do promena ili naruavanja ekosistema i klimatskih promena na lokalnom i globalnom nivou. Za svaki pojedinaan organizam okolina, ivotna sredina, je i neiva priroda, odreena uslovima (temperatura, vlanost, pH zemljita) i raspoloivim resursima (energija, voda, mineralni elementi), kao i iva priroda, koju ine druga iva bia sa kojima je u neposrednom ili posrednom kontaktu. U ivotnoj sredini organizmi nalaze sve ono to im je neophodno za odvijanje normalnog ivota, metabolikih procesa, razvoj, razmnoavanje i opstanak. Ona nije uvek i na svakom mestu dareljiva prema ivim biima, pa su ona esto, primorana da za svoj opstanak vode vrlo teku borbu. Posebno su surovi uslovi u arktikim (niska temperatura, visoka vlanost, stalno zamrznuta podloga) ili pustinjskim (visoka temperatura, ekstremna sua, nerazvijeno zemljite) predelima i drugim negostoljubivim sredinam, gde se resursi nalaze u minimumu i onemoguavaju normalan ivot organizma. ivotna sredina se odlikuje velikom varijabilnou i heterogenou u vremenu i prostoru, to je rezultat delovanja stalno promenljivog kompleksa ekolokih uslova. Na pojedine organizme, na odreenom mestu, skup ekolokih uslova deluje razliito, ak drugaije na svakom stupnju njihovog razvitka. U dalekoj prolosti Zemlje, prvi organizmi su se suoili sa veoma jednostavnom ivotnom sredinom koju su inile kompaktne stene ohlaene planete, voda i vazduh. Postepeno, u takvoj sredini, fiziko- hemijskim procesima i aktivnou sve veeg broja razliitih organizama, formiralo se zemljite. Tako je ivotna sredina u celini postajala bogatija i raznovrsnija. Ali su i odnosi u prirodi, izmeu organizama i sredine, kao i izmeu samih organizama, postali viestruko sloeni. Velika raznovrsnost uslova u ivotnoj sredini na svakom pojedinanom mestu uslovila je pojavu najrazliitijih prilagoenosti ivih bia. Ove prilagoenosti, esto, odraavaju opte karakteristike datog stanita. ivotna sredina otkriva i nudi odreene ekoloke probleme, koje, razliiti organizmi, u skladu sa svojim genetikim mogunostima, reavaju na sopstven nain, prilagoavajui se, tokom evolucije, aktuelnim uticajima u njoj. Pored toga, ona prua mogunost da se na istom mestu nasele vrste koje isti ekoloki problem reavaju na razliit nain, s obzirom da imaju razliite prilagoenosti. Zatita ivotne sredine podrazumeva skup razlicitih postupaka i mera koji sprecavaju ugroavanje ivotne sredine s ciljem ouvanja bioloke ravnotee. Ekoloka odbrana je multidisciplinarna i treba da predstavlja trajnu obavezu svih lanova drutva. Njena multidisciplinarnost proistie iz injenice to zdravlje, ivotna sredina i socijalni uslovi predstavljaju kompleks oblasti i problema koji su u stalnoj interakciji. Stoga svaki poremeaj stanja ivotne sredine dovodi do ekolokih poremeaja i poremeaja socijalnih odnosa, koji su medusobno povezani i uslovljeni.
13

Briga o ivotnoj sredini je sa gledita naeg drutva prioritet od sveukupnog znaaja za drutvo. Zdrava ivotna sredina je osnov za ouvanje ljudske egzistencije, zdravog razvoja drutva i bitan faktor za nivo ivota stanovnitva. Ciljevi zatite ivotne sredine su: ouvanje i zatita zdravlja ljudi, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta ekosistema, genofonda ivotinjskih i biljnih vrsta, plodnosti zemljita, prirodnih lepota i prostornih vrednosti, kulturne batine i dobara koje je stvorio ovek; obezbjeenje uslova za ogranieno, razumno i odrivo gazdovanje ivom i neivom prirodom, ouvanje ekoloke stabilnosti prirode, koliine i kvaliteta prirodnih bogatstava i spreavanje opasnosti i rizika po ivotnu sredinu. U nekim zemljama postoji lepa praksa gde se dan u godini oznai kao Dan istog vazduha i tada se cela nacija animira da uini neto u cilju smanjenja tetnih komponenata. Jedan takav primer dat na slici koja sledi, gde je osnovna poruka da svi treba da budu zajedno na Dan istog vazduha.

14

Kljune rei: ekologija, ekosistem, biosfera, ivotna sredina, prilagoavanje, evolucija

Definicija pojmova Ekologija od grke rei: , oikos, "domainstvo"; i , logos, "znanje") je interdisciplinarna nauka koja se bavi prouavanjem raznih ivih organizama, njihovim medusobnim interakcijama, kao i okolinom u kojoj ive mestom u prirodi koje nastanjuju i drugim prirodnim faktorima koji ih okruuju. Ekosistem je dinamian kompleks zajednica biljaka, ivotinja i mikroorganizama i njhove neive sredine koji stupaju u meusobne odnose i stvaraju funkcionalnu zajednicu. Biosfera. Funkcionisanje biosfere ogleda se u uzajamnoj povezanosti njenih razliitih ekosistema na principima kruenja materije i jednosmernom proticanju energije u globalnim razmerama. Osnovne elemente (C, O, H, N i drugi) organizmi ugrauju u organska jedinjenja u svom telu. Organska materija prolazi kroz lance ishrane i na kraju se razlae i mineralizuje. Tako se osnovni elementi vraaju u spoljanju sredinu, odakle ponovo mogu da se iskoriste. Ovaj put osnovnih elemenata predstavlja biogeohemijske cikluse materije na Zemlji, koji se mogu utvrditi za svaki elemenat posebno. Ugljenik se nalazi u atmosferi u obliku ugljen-dioksida i u hidrosferi rastvoren u vodi. U procesima fotosinteze se kao ugljena kiselina vezuje i gradi organska jedinjenja. Jedan deo ugljenika vraa se u atmosferu i vodu tokom disanja organizama. Najvei deo ugljenika vraa se u spoljanju sredinu procesima truljenja i vrenja, koje vre gljive i bakterije. Znatna koliina ugljenika ostaje due ili krae vreme van kruenja. Ponekad ostaci uginulih organizama, zbog posebnih uslova u kojima se nau, (na dnu okeana, duboko pod zemljom, u uslovima niskih temperatura gde su procesi raspadanja usporeni) ne mogu biti potpuno razloeni. Od takvih ostataka nastaju: treset, lignit, kameni ugalj i nafta. Njih ovek koristi kao gorivo, pa ih tako ponovo ukljuuje u kruenje. Kiseonik se nalazi u atmosferi (ima ga oko 21%) i rastvoren u vodi. Koristi se za procese disanja organizama, a vraa se u spoljanju sredinu procesom fotosinteze.

15

Azot se nalazi u atmosferi, ali ga veina organizama ne uzima direktno iz atmosfere. Samo su neki organizmi (bakterije azotofiksatori koje ive u simbiozi sa korenom biljaka leguminoza) u stanju da veu atmosferski azot u organska jedinjenja. Truljenjem i razlaganjem jedinjenja azota prelaze u neorganski oblik (nitrati), dospevaju u zemljite, odakle biljke mogu da ih koriste. Ovim procesom azot se ugrauje u organska jedinjenja (aminokiseline, proteini, nukleinske kiseline, pigmenti) najpre u telu proizvoaa, a zatim potroaa i razlagaa. Razlaganjem uginulih organizama ponovo se u spoljanju sredinu oslobaaju razliite neorganske soli azota. Kruenje vode poinje njenim isparavanjem sa povrine mora i okeana, koji predstavljaju rezervoare vode na Zemlji. Time nastaju mase oblaka koji odlaze prema kopnu gde u obliku padavina voda stie do povrine Zemlje. Sa te povrine ona se razliitim vodotokovima ponovo vraa u mora i okeane. Deo vode sa povrine Zemlje ulazi u sastav ivih bia, a zatim isparavanjem i izluivanjem, ponovo naputa ove organizme. Sva voda se na kraju vraa u mora i okeane. Aktivno uee organizama omoguava tok biogeohemijskih procesa u biosferi. Kruenje materije znaajno je zbog toga to se jedna te ista koliina materije moe koristiti bezbroj puta. Osim toga, u biosferi jedan oblik jedinjenja se neprestano smenjuje drugim na raun energije koja neprekidni jednosmerno protie. Na principima kruenja materije i kruenja energije zasniva se ivot.

Neki elementi strategije motivisanosti u reavanju problema ekologije i zatite ivotne sredine
Za optimalna reenja u oblasti ekologije i zatite ivotne sredine pitanje motivacije je vrlo kompleksno. Prioritetno je neophodno posedovati odreena teorijska znanja u skladu sa globalnim promenama i reenjima, a potom kljuni elemenat su vetine u definisanju i reavanju problema, kroz sistematski rad, interesantne teme, strogu selekciju oblasti, korienje dobro pripremljenih
16

testova i referentnih udbenika uz odravanje entuzijazma na visokom nivou, s tim to fokus treba dati na ekoloke materijale i tehnologije, a sve to mora da prate odreeni standardi i promocija kompletnog rada. Pre svega treba definisati kriterije za postizanje i reavanje odreenih problema i po mogustvu dati modele za reavanje odreenih problema. Dobro je povezati teoriju i praksu, snimiti nulto stanje, a zatim izdvojiti ono to je bitno za laboratorijska ispitivanja. Najbolji nain provere hipoteza je eksperiment. Ekolozi koriste dve vrste eksperimenta, na terenu i u laboratoriji. Ispitivanja na terenu i laboratoriji daju komplementarne informacije ili podatke koji se razlikuju u konceptu. Korisno je pribliiti koncept laboratorijskog eksperimenta koji bi trebalo da motivie ekologe da stvaraju uslove za dobijanje podataka koji su validni, a onda njih da koriste u reavanju konkretnih problema. U laboratorijskom eksperimentu, istraiva tei da da sve relevantne parametre dri konstantnim osim jednog. Taj jedan parametar, koji se ne odrava konstantnim, je interesantan za istraivaa i on ga menja za vreme eksperimenta. Jedan od primera laboratorijskog eksperimenta bie dat kroz sledee. Na osnovu objavljenih istraivanja, Michael Angilletta (2001) je zakljuio da populacije istonih gutera (Sceloporus undulatus) prostorno razdvojene mogu pokazivati razliito ponaanje, a mogu se razlikovati i po izgledu. Zbog velikog interesovanja on je obavio veliki broj eksperimenata kako u laboratoriji tako i na terenu. Angellitta je kreirao laboratorijski eksperiment kako bi odredio da li potrebna koliina energije za metabolike procese dve prostorno odvojene populacije zavisi od temperature. Ovi rezultati su prikazani na slici 1.2. Cilj ovoga je pokazati kakav je izgled eksperimenta koji daje ove rezultate. ta mislite koje je parametre Angellitta pokuao da kontrolie u ovom eksperimentu? Prvo je uzeo isti broj gutera iz obe populacije. Testirao je 20 gutera iz obe populacije na 33C, 13 iz New Jersey-a na 30C i 36C, i 14 iz June Karoline na 30C i 36C. Sledei parametar koji je kontrolisao bio je veliina gutera. Guteri obe populacije koji su korieni u eksperimentu imali su prosenu masu 5,4g. Kako se muijaci i enke mogu razlikovati po izgledu Angellitta je ukljuio priblino isti broj mukih i enskih jedinki u svoj eksperiment. Bio je takoe paljiv da izloi sve gutere istom intenzitetu i kvalitetu svetlosti za isto vreme i da ih dri pod istim uslovima tokom eksperimenta. Angellitta je takoe hranio sve gutere istom vrstom hrane: ivim cvrcima. Lista parametara je duga, ali ovo su glavni koji su kontrolisani tokom eksperimenta. Slika 1.2 Koliina posmatrano za dve populacije istonih gutera, energije potrebna za metabolike procese Sceloporus undulatus, maksimum se ostvaruje na istim temperaturama (podaci od Angilletta 2001).
17

Sada, ta mislite koje je parametre Angellitta menjao tokom eksperimenta? Za svaku prouavanu populaciju menjao je samo jedan parametar temperaturu. Za vreme eksperimenta Angellitta je drao gutere na temperaturama: 30, 33 i 36C i merio koliinu energije koju je potrebno uneti za metabolike procese na ovim temperaturama. Eksperiment je pokazao da je guterima obe populacije potrebna maksimalna energija za metabolike procese na 33C. Iz rezultata se vidi da se optimalna temperatura za odravanje ivota ne razlikuje izmeu dve populacije. Meutim, eksperiment je takoe pokazao da na temperaturi 33C S. undulatus iz June Karoline imaju veu potrebnu energiju za metabolike procese nego oni iz New Jersey-a. Rezultati su dokazali da prostorne razlike koje je Angellitta pretpostavio da postoje zaista su prisutne. Snaga ovog eksperimenta da definie uticaj temperature na karakteristike gutera dolazi od sposobnosti istraivaa da kontrolie sve uticajne faktore, one od posebnog znaaja. U ovom sluaju prioritetni parametar je temperatura. Vaa zapaanja 1. ta je najvea snaga laboratorijskog eksperimenta u ekolokim istraivanjima?
2. Zato

ekolozi generalno kombinuju informacije laboratorijskih rezultata sa eksperimentima dobijenim na terenu?

3. Koji parametri utiu da se ekolog motivie za kreiranje primenjljivih eksperimenata, a sve u cilju postizanja optimalnih rezultata u zatiti ivotne sredine?

Temperatura i karakteristike ivotinja

Diskusija o uticaju temperature na osobine ivotinja poinje sa posmatranjem uticaja temperature na funkciju enzima. Uticaj temperature na osobine ivotinja poinje na nivou biomolekula. Enzimi moraju odgovarati obliku supstrata na koji deluju, oni moraju imati poseban oblik za svaku funkciju. Funkcija enzima esto zavisi od njihove sposobnosti da promene oblik kada se veu za supstrat. Enzimi imaju visoku fleksibilnost na visokim temperaturama, ali naglo poveanje temperature izaziva naruavanje oblika enzima i on gubi svoju funkciju. Enzimi ispoljavaju svoju optimalnu aktivnost u srednjim intervalima temperature, niti na visokim, ni na niskim temperaturama. John Baldwin i P. W. Hochachka (1970) su izuavali uticaj temperature na aktivnost acetilholinesteraza, enzim koji nastaje u sinapsama izmeu neurona. Ovaj enzim kontrolie procese vane za nervne funkcije. Istraivai su
18

nali da pastrmka duginih boja, Oncorhynchus mykiss, proizvodi dva oblika ovog enzima. Jedan oblik enzima pokazuje najvei afinitet prema supstratu (acetilholinu) na 2C, to je u zimskom periodu. Meutim, afinitet ovog enzima prema acetilholinu naglo opada na temperaturama iznad 10C. Drugi oblik enzima ima najvei afinitet prema supstratu na 17C, u letnjem periodu. Meutim, afinitet ovog enzima prema acetilholinu naglo opada i pri niim i viim temperaturama. Drugim reima, optimalne temperature za ove dve forme acetilholinesteraze su 2 i 17C (slika 1.3). Uticaj temperature na karakteristike acetilholinesteraze ima smisla kada se uzme u obzir opseg temperatura njenog ivotnog stanita. Pastrmka duginih boja je stanovnik hladnih potoka i reka Severne Amerike. Tokom zime temperatura ovih potoka je u opsegu od 0 do 4C, dok u leti temperature dostiu i 20C. Ove temperature okoline su sline temperaturama optimalnog delovanja enzima. Slika 1.3 Uticaj temperature na enzimsku aktivnost (podaci od Baldwin i Hochachka 1970).

Ekstremne temperature i fotosinteza

Fundamentalna karakteristika biljaka je njena sposobnost fotosinteze. Fotosinteza, pretvaranje (konverzija) svetlosne energije u hemijsku energiju organskih molekula, i ini osnovu za ivot biljaka njihov rast, reprodukciju i slino i izvor energije za veinu heterotrofnih organizama.

19

Fotosinteza se moe prikazati sledeom jednainom: svetlost hlorofil 6 CO2 + 12 H2O C6H12O6 + 6O2 + 6H2O Ova jednaina pokazuje da kada svetlost stupi u reakciju sa hlorofilom, ugljen-dioksid i voda reaguju i grade eer i kiseonik. Ekstremne temperature generalno smanjuju intenzitet fotosinteze biljaka. Slika 1.4 pokazuje uticaj temperature na intenzitet fotosinteze mahovine iz severnih uma, Pleurozium schreberi, i pustinjskog bunja, Atriplex lentiformis. Za obe vrste maksimalan intenzitet fotosinteze je u uskom podruju temperatura. Kako se reagovanje ovih vrsta na promene temperatura razlikuje? Najvea razlika je to imaju maksimalanu fotosintezu na razliitim temperaturama. Maksimalnu fotosintezu mahovina ima na temperaturi oko 15C, dok pustinjsko bunje pokazuje maksimalnu fotosintezu na 44C. Slika 1.4 Optimalne temperature fotosinteze za mahovinu severnih uma i pustinjskog bunja (podaci od Kallio i Krenlampi 1975, Pearcy i Harrison 1974). Rezultati koji se mogu videti na slici 1.4 pokazuju da mahovina i bunje na razliitim temperaturama imaju maksimalnu fotosintezu. Na 15C gde mahovina pokazuje maksimalnu fotosintezu, pustinjsko bunje ima samo 25% maksimalnog intenziteta fotosinteze. Na 44C kada pustinjsko bunje ima maksimalan intenzitet fotosinteze, mahovina bi verovatno uginula. Ove fizioloke razlike su posledica razliitog okruenja u kome ive i govore neto i o njihovoj istoriji evolucije. Dok mahovina nastanjuje hladne severne ume u Finskoj, prouavana populacija pustinjskog bunja , A. lentiformis, ivi u blizini Thermal, California, u jednoj od najtoplijih pustinja na svetu. Biljke reaguju na promenu temperature, kao i ivotinje, i mogu se kratkorono fizioloki prilagoavati aklimatizacija. Aklimatizacija ukljuuje fizioloke, ne genetske, promene kao posledica promene temperature; aklimatizacija je generalno reverzibilna pri promeni uslova sredine. Istraivanja Roberta Pearcy (1997) na A. lentiformis jasno pokazuju efekat aklimatizacije na fotosintezu. Pearcy je locirao populaciju ovog pustinjskog bunja u Dolini smrti i zasadio kaleme za svoj eksperiment. Za vreme rasta iz kalema, on je bio u mogunosti da vodi svoj eksperiment na genetiki identinim klonovima. Klonirane biljke su gajene na dva razliita temperaturna reima: 1) "topao" reim- 43C tokom dana i 30C tokom noi; 2) "hladan" reim- 23C tokom dana i 18C tokom noi.

20

Pearcy je zatim merio intenzitet fotosinteze biljaka na ova dva reima. Biljke koje su gajene u hladnoj sredini imale su maksimalnu fotosintezu na temperaturi 32C. One koje su gajene u toploj sredini su imale maksimalnu fotosintezu na 40 C. Vidi se da je razlika izmeu optimalnih temperatura fotosinteze 8 C. Slika 1.5 pokazuje rezultate Pearcy-ovog eksperimenta. Slika 1.5 Rast iste vrste bunja u hladnim i toplim uslovima menja njihove optimalne temperature fotosinteze. Promene su bile kratkorone, uslovljene aklimatizacijom (podaci od Berry i Bjrkman 1980, posle Pearcy 1977). Fizioloko prilagoavanje je u vezi sa godinjim ciklusom ovih biljaka. , A. lentiformis je uvek zelena i vri fotosintezu tokom godine i tokom najhladnijih zimskih dana i tokom najtoplijih letnjih dana. Fizioloko prilagoavanje pokazuje da aklimatizacijom ova biljka moe promeniti optimalnu temperaturu fotosinteze kako bi se poklopila sa sezonskim promenama temperature okoline.

Temperatura i mikrobioloka aktivnost

Mikroorganizmi su se prilagodili svim temperaturnim uslovima na Zemlji gde postoji vlana sredina, od najhladnijih predela Antarktika do najtoplijih oblati. Meutim, dok svaka od ovih oblasti pretstavlja stanite za mnoge vrste mikroorganizama, ne postoji poznata vrsta koja moe da se prilagodi svim uslovima. Svi izuavani mikroorganizmi pokazuju najbolje osobine u veoma uskom temperaturnom intervalu. Interesantno je posmatrati dve vrste mikroba koji ive u potpuno razliitim ivotnim uslovima temperature i vlage. Najvei rezervoar ivog sveta je okean, posebno deo ispod dobro osvetljene povrine. Organizmi koji ive duboko u okeanu ive u mraku. Njihovo okruenje je takoe hladno, generalno ispod 5C. Ovo hladno okruenje prua se do povrina Arktika i Antartika. Veliki broj organizama ive u ovim hladnim vodama. ta mislite kako temperatura utie na osobine ovih organizama? Richard Morita (1975) je izuavao uticaj temperature na rast populacije organizama kojima pogoduju niske temperature (cool-loving), ili psihrofilne organizme (organizmi kojima odgovara ivot u vlanoj sredini), morske bakterije koje ive u vodama oko Antarktika. On je izolovao i izuavao jednu od ovih bakterija, Vibrio sp., u inkubatoru u trajanju od 80 asova. U toku eksperimenta temperaturni gradijent u inkubatoru se kretao od -2C do malo iznad 9C. Rezultati ovog eksperimenta pokazuju da ova bakterija ima najintenzivniji rast na temperaturi 4C. Brzina rasta populacije bakterija se smanjuje iznad i ispod ove temperature. Kako se vidi na slici 1.6 Morita je zabeleio rast ove bakterije na temperaturama blizu -2C, meutim, populacija

21

bakterija nije rasla na temperaturama iznad 9C. Morita je zabeleio i rast nekih populacija meu cool-loving bakterijama na temperaturama niim od -5,5C. Slika 1.6 Antartik bakterija ima veoma nisku optimalnu temperaturu za rast populacije (podaci od Morita 1975). Neki organizmi mogu da ive u uslovima veoma visokih temperatura. Mikrobi su naeni u svim toplim predelima koja su prouavana. Neki od ovih termofilnih organizama rastu na temperaturama iznad 40C. Hipertermofilni mikroorganizmi imaju optimalne temperature rasta iznad 80C. Neki hipertermofilni mikroorganizmi imaju optimalnu temperaturu rasta na 110C! Neka najintenzivnija istraivanja termofilnih i hipertermofilnih mikroorganizama vrio je Thomas Brock (1978) sa svojim kolegama i studentima u nacionalnom parku Yellowstone. Jedna vrsta koju su prouavali je Sulfolobus, koja dobija energiju oksidacijom elementarnog sumpora. Jerry Mosser i kolege (1974) koristili su brzinu oksidacije sumpora kao indeks za metaboliku aktivnosi ove bakterije. Oni su izuavali mikrobe u oblasti temperatura od 63C do 92C. Optimalna temperatura za Sulfolobus populaciju je u intervalu od 63 do 80C. Jedna vrsta bakterija izolovana na 59C pokazuje rast oksidacije sumpora i taj maksimum se dostie na 63C. Ova Sulfolobus populacija oksiduje sumpor najveim intenzitetom u opsegu temperatura od 10C (slika 1.7). Izvan ovog temperaturnog opsega oksidacija sumpora je znatno sporija. Slika 1.7 Sulfolobus imaju veoma visoku optimalnu temperaturu za rast populacije (podaci od Mosser i Brock 1974). Pokazano je kako temperatura utie na mikrobioloku aktivnost, proces fotosinteze u biljkama i karakteristike ivotinja. Podaci pokazuju da je za veinu organizama optimalna temperatura za ivot u uskom opsegu. Vaa zapaanja 1. Kako moemo biti sigurni da razliito reagovanje Atriplex lentiformis pri drugaijim temperaturnim uslovima je posledica aklimatizacije, a ne genetike razliitosti?

1. Klimatske promene
Neravnomerno zagrevanje zemljine sferine povrine i poloaj Zemlje u odnosu na orbitu odreuje razliitu klimu na razliitim geografskim irinama. Prethodno je reeno da ekologija izuava odnose izmeu organizama i okoline. Posledino, geografske i sezonske promene temperature i taloenja su osnovni aspekti zemljine ekologije i istorije prirode.

22

Nekoliko komponenti klime predvidivo variraju na Zemlji. Na primer, prosene temperature su nie i vie sezonske na srednjim i viim geografskim irinama. U blizini ekvatora temperature imaju malu sezonsku promenu, dok padavine mogu imati znaajan sezonski karakter. Pustinje, koje se nalaze u uskom pojasu oko sredita Zemlje, primaju malu koliinu padavina, koje su vremenski i prostorno nepredvidive. Znaajno je odgovoriti na pitanje: Koji mehanizmi proizvode ove i druge obrasce klimatskih promena?

Temperatura, cirkulacija vazduha i taloenje

Veina klimatskih promena na Zemlji je uslovljena neravnomernim zagrevanjem njene povrine. Neravnomerno zagrevanje je posledica sferinog oblika Zemlje i ugla pod kojim Zemlja rotira oko svoje ose dok krui oko Sunca. Zato jer je Zemlja sfera, sunevi zraci su najintenzivniji tamo gde je ono direktno iznad. Meutim, geografska irina na kojoj je Sunce direktno iznad se menja sezonski. Do sezonskih promena dolazi jer zemljina osa rotacije nije vertikalna na ravan orbite oko Sunca ve je nagnuta otprilike 22.5 u odnosu na vertikalu. Zato to se nagibni ugao rotacije odrava tokom zemljinog kretanja oko Sunca koliina solarne energije koju primaju severna i juna hemisfera se menja sezonski.Tokom perioda leta na severnoj hemisferi, ona je nagnuta prema Suncu i prima vie solarne energije nego juna hemisfera. Zagrevanje zemljine povrpine i atmosfere dovodi do cirkulacije vazduha i utie na padavine. Kako je pokazano na slici 2.1a Sunce zagreva vazduh na ekvatoru izazivajui njegovo irenje i podizanje. Ovaj topao, vlaan vazduh se pri podizanju hladi. Poto hladan vazduh sadri manje vodene pare nego topao, vodena para, noena ovom vazdunom masom, se kondenzuje i formira oblake koji proizvode obilne padavine. Konano, ova masa vazduha se podie i iri prema severu i jugu. Vazduh na velikim nadmorskim visinama je suv, poto je vlaga koju je sadrao pala kao tropska kia. Kada se vazduna masa kree na jug i sever ona se hladi, to poveava njenu gustinu. Konano pada na zemljinu povrinu na 30 geografske irine i iri se severno i juno. Ovaj vazduh povlai vlagu sa zemlje i stvara pustinje. Kretanjem vazduha od 30 geografske irine prema ekvatoru zavrava se cirkulacija jednog vazdunog ciklusa na niim geografskim irinama. Idui od ekvatora, postoje tri takva ciklusa na Zemlji. Kretanje vazduha od 30 geografske irine prema polovima je deo cirkulacije vazduha na srednjim geografskim irinama. Ovaj topao, vlaan vazduh sa juga se podie i sree sa hladnim polarnim vazduhom sa severa. Kako se ova vazduna masa podie,
23

vlaga doneta iz pustinjskih krajeva se kondenzuje, stvara oblake koji proizvode obilne padavine u umerenim regionima. Vazduh se podie iznad umerenih regiona, iri se severno i juno na viim nadmorskim visinama upotpunjujui ciklus atmosferske cirkulacije na srednjim i viim geografskim irinama. Prikazana atmosferska cirkulacija (slika 2.1b) pokazuje kretanje vazduha direktno severno i juno. Meutim, ovo se ne reflektuje na to ta se vidim sa zemljine povrine. Ako se posmatra iz umerenog pojasa zapaa se da vetar duva sa severa na severnoj hemisferi, a sa juga na junoj hemisferi. Ovo su severne i june putanje. Ako se posmatra vetar u umerenom pojasu izmeu 30 i 60 geografske irine, on uglavnom duva sa zapada. Ovo su zapadni vetrovi umerenih pojaseva. Na viim geografskim irinama, moe se uoiti da je dominantan pravac vetra sa istoka. Ovo su istoni polarni vetrovi. Slika 2.1 (a) Uticaj zagrevanja na cirkulaciju vazduha (b) Geografska irina i cirkulacija atmosfere (podaci od Manuel C. Molles Jr. 2008). Zato vetrovi ne duvaju direktno sa severa na jug? Vetrovi koji preovladavaju se ne kreu pravo sa severa na jug zbog Coriolis efekta (slika 2.2). Na severnoj hemisferi, ovaj efekat izaziva vidljivo skretanje vetra desno u odnosu na njegovo prvobitno kretanje i levo skretanje na junoj hemisferi. Za posmatraa iz svemira delovalo bi kao da se vetar kree pravolinijskom putanjom dok Zemlja rotira ispod njega. Moramo, meutim, imati na umu da su posmatranja sa zemljine povrine relativna. Biomasa je vezana za zemlju kao i na hipotetiki posmatra. Globalne klimatske promene utie na njenu raspodelu na Zemlji. Slika 2.2 Coriolis efekat i pravci kretanja vetra (podaci od Manuel C. Molles Jr. 2008). Geografske promene temperature i taloenja su veoma sloena. Korisno je izuavati globalne klimatske promene, slikovito, putem razliitih dijagrama koji validno predstavljaju odreene zavisnosti. Primer takve prezentacije je struktura klimatskog dijagrama data slikom 2.3. Slika 2.3 Struktura klimatskog dijagrama (podaci od Manuel C. Molles Jr. 2008). Klimatski dijagram je kreirao Heinrich Walter (1985) kao sredstvo da se napravi veza izmeu raspodele vegetacije i klime. Na klimatskom dijagramu prikazan je veliki broj korisnih informacija, ukljuujui sezonske promene temperature i taloenja, intenzitet i vreme trajanja vlanih i suvih preioda i dela godine tokom koje je prosena minimalna temperatura iznad i ispod 0C. Kao to je prikazano na slici 2.3, klimatski dijagram daje informacije korestei standardne strukture. Na horizontalnoj osi su dati meseci u godini, poevi od januara do decembra za mesta na severnoj hemisferi i od jula, zavravajui sa junom za mesta na junoj hemisferi. Na levoj vertikalnoj osi
24

data je temperatura, a taloenje na desnoj vertikalnoj osi. Temperatura i taloenje su prikazani na razliitim skalama tako da 10C odgovara 20 mm taloga. Klimatski dijagram za vlana podruja kao to su tropske ume prikazuje smanjeno rastojanje podeoka na skali za preko 100 mm taloga tako da 10C odgovara 200 mm taloga. Sa ovakvom promenom na skali, podaci o koliini padavina veoma vlanih klimatskih podruja mogu da se prikau u dijagramu pogodne veliine.

Atmosfera
Atmosfera je vazduni omota oko Zemlje, koji postoji zahvaljujui Zemljinoj gravitaciji i prua se vertikalno, iznad Zemlje, do nekih 3000 km u visinu. Vazduh je najznaajniji ivotni i bioloki resurs. Vazduh je smea gasova od kojih su neki u vrlo promenljivom sastavu: azota ima 78,08%, kiseonika 20,95%, argona 0,93% i u vrlo malim koliinama kriptona, ksenona, helijuma, neona i drugih. U promenljivim koliinama u vazduhu moe biti vodene pare, ozona, ugljen dioksida, radona i drugih. Sastav vazduha varira na razliitim visinama. Pri veoj visini smanjuje se sadraj kiseonika, a poveava se sadraj vodonika. Atmosfera titi ivot na Zemlji apsorbirajui ultraljubiasto sunevo zraenje i smanjujui temperaturne ekstreme izmeu dana i noi. Atmosferu ini pet osnovnih slojeva: troposfera, stratosfera, mezosfera, termosfera (jonosfera) i egzosfera. Troposfera je najnii i najgui sloj atmosfere i prua se od povrine Zemlje do proseno 12 km visine ( odnosno do 9 km u polarnom, 10-11 km u umerenom i do 18 km u ekvatorijalnom pojasu). Najznaajniji je deo atmosfere jer se u njenim niim slojevima, do visine od nekoliko hiljada metara odrava ivot, odnosno opstaju iva bia planete Zemlje. Sa ekoloke take gledita troposfera je najosetljiviji deo atmosfere, kao i globalne prirodne sredine na Zemlji. Iznad troposfere je stratosfera u kojoj se, na visinama od oko 22-27 km koncentrie ozon (O3) formirajui ozonski sloj koji apsorbuje Suneve ultraljubiaste zrake, ubitanog fotodestruktivnog dejstva za iva bia, te omoguava i titi opstanak ivota na Zemlji. Stratosfera sadri oko 90% atmosferskog ozona, koji u atmosferi neprestano nastaje i razgrauje se pod dejstvom velike energije ultraljubiastog zraenja. Antropogena aerozagaivanja remete, s jedne strane, procese u stratosferi i utiu na smanjivanje debljine ozonskog sloja u njemu (stvaranje tzv. ozonskih rupa), a s druge strane podstiu stvaranje tetnog troposferskog ozona. Iznad stratosfere se niu ostali slojevi atmosfere u kojima je uticaj gravitacije sve slabiji, te pojedini gasovi lako odlaze u jo vie slojeve i dalje, u kosmiki prostor.

25

Sa pojavom slobodnog (molekularnog) kiseonika u atmosferi, pod dejstvom sunevog ultraljubiastog zraenja, dolazilo je do njegove razgradnje, pri emu je nastajao veoma reaktivni atomski kiseonik, koji se spajao sa lako dostupnim molekulskim kiseonikom i formirao ozon. Koncentracija ozona u atmosferi postepeno je rasla (sa sve veom aktivnou fotosintetikih organizama), tako da je u gornjim slojevima, tanije u stratosferi, dolo do stvaranja ozonskog sloja ili omotaa. Od tog trenutka zapoeo je razvoj ivih organizama i na kopnu ( do tada je postojao samo u vodi), jer je ozonski omota apsorbovao fotodestruktivno ultraljubiasto zraenje i na taj nain titio organizme na kopnu od njegovog nepovoljnog (pre svega, mutagenog) dejstva. Stoga je postojanje ozonskog sloja odreene debljine izuzetno znaajno za pojavu i opstanak svih organizama na Zemlji. ivot na planeti Zemlji je mogu zbog postojanja prirodnog efekta staklene bate. Prirodna pojava gasova sa efektom staklene bate, pre svega vodene pare, ugljen-dioksida i gasova kao to su metan, azot(I)oksid i troposferski ozon, dozvoljava Sunevoj energiji da prodre do Zemlje i da padne na nju kao svetlost, ali se potom zadrava u atmosferi kao infracrvena toplota. Kratkotalasni (ultravioletni) sunevi zraci nesmetano prolaze kroz gasoviti omota Zemlje (koji se ponaa kao staklo) i bivaju apsorbovane od strane tla, biljaka i drugih predmeta na Zemlji. Zemljina povrina ovo zraenje, potom, reemituje kao dugotalasno (infracrveno) zraenje. Gasoviti omota slabije proputa ove zrake i na taj nain one ostaju u atmosferi kao zarobljena energija. Ovaj fenomen odrava planetu dovoljno zagrejanom, to osigurava normalno odvijanje fiziolokih funkcija svih ivih organizama. Odsustvo gasova staklene bate bi snizilo temperaturu nae planete za otprilike 33 C pretvarajui Zemlju u jo jednu beivotnu planetu naeg Sunevog sistema. Efekat staklene bate, koji je milionima godina bio blagoslov za Zemlju, izgleda da se tokom poslednjeg veka pretvara u ozbiljnu pretnju, izazvanu ljudskim aktivnostima. Ultraljubiasto zraenje sunca bilo bi mnogo opasnije po ivot na Zemlji da nema ozonskog zatitnog sloja visoko u atmosferi. DNK i druge hemijske materije to koje ine ive organizme apsorbuju UV zraenje i na taj nain ovo zraenje utie na ivi svet. Hemijske materije koje apsorbuju energiju aktiviraju
26

se ime se javlja i vea moginost za reakciju sa drugim hemijskim materijalima i za njihovu promenu. Ultraljubiasto zraenje, pa ak i svetlosna energija mogu izazvati uzajamnu reakciju zagaivaa i tako im menjati oblik. Ovo jo vie komplikuje problem zagaenja. Prirodna deavanja u odnosima inilaca ivotne sredine (voda, vazduh, suneva svietlost i dr.) u duem vremenskom periodu ostavljaju vidnog traga na samu ivotnu sredinu. Ona se manifestuju promenama u klimatskim karakteristikama, promenama konfiguracije i strukture tla, vodenim tokovima i vodenim povrinama, izmenama u karakteristikama i sastavu biljnog ivotinjskog svieta i dr. Meutim u kraem vremenskom intervalu (veku ovjeka) one su doskora bile neznatno vidljive. Danas ovek i u intervalu od samo desetak godina uoava vidne, ak i drastine klimatske promene, izmjene reima vode, istoe vazduha, demografske promene. Ono to skree panju na promene u uslovima ivotne sredine jesu direktne ili indirektne, posledice ljudskih aktivnosti u prirodi. Uglavnom kao posledica prilagoavanja prirode oko sebe sopstvenim potrebama koje ne retko gube obeleje zadovoljavanja potreba ljudske prirode. Podspeenju ovog prilagoavanja pogodovala je snana industrijalizacija krajem prolog i tokom ovog vijeka, kao i tehnoloka i nauna revolucija koje su u toku. Putevi ugroavanja su viestruki. Mogua podela je na direktne i indirektne. Direktno, bacanjem tetnih materija i otpadaka u neki od faktora ivotne sredine (vazduh, voda u i na zemlju i dr.) ili indirektno kada tetne materije, zbog kruenja vode u prirodi, kretanje materije i dr. prelazi iz jednog stanja u drugi ili jednog faktora u drugi. Ovakav oblik ugroavanja ivotne sredine oveka i ako u svojoj poetnoj fazi (oslobaanja, izbacivanja, odlaganja) predstavlja svestan in, zbog neuoavanja posledica do kojih dolazi, u drugoj fazi (kruenje materije, neunitivosti materije i dr.) gde se tetnost ovakvog odnosa vraa i samom oveku, ubrajamo u kategoriju nedovoljno svesnih.

Odreivanje reprezentativnog uzorka

Veoma vaan korak u procesu prezentacije podataka jeste dobijanje statistikih veliina. Najpre, ta je to statistika? Statistika je numeriko prikazivanje koje naunici koriste za procenu merljivih karakteristika kompletne populacije. Karakteristike populacije koje su interesantne za ekologe su prosena masa, visina, temperatura ili brzina rasta. U cilju da odrede tanu prosenu vrednost ovih karakteristika populacije ekolozi bi morali da mere svaku individuu u populaciji. Jasno, prilika da se mere ili testiraju sve individue u populaciji za bilo koju karakteristiku je ekstremno retka. Na primer, ako ekolog prouava brzinu reprodukcije ptica bilo bi nemogue prouavati sva gnezda u populaciji. Posledino, ekolog procenjuje brzinu reprodukcije ili bilo koju drugu karakteristiku bilo koje vrste, uzimajui
27

sluajne uzorke iz populacije. Ekolog koji prouava populaciju retkih biljaka, na primer, moe uzeti 11 semenki i izraunati prosenu visinu ovih 11 individualnih biljaka. Prosek koji se dobija od uzorka 11 semenki je reprezentativni uzorak. Reprezentativni uzorak je statistika procena prave vrednosti karakteristike populacije. Reprezentativni uzorak je najee korien metod u statistici. Koristi se i u oblasti merenja temperature, taloenja za biomasu u celom svetu. Kako se izraunava reprezentativni uzorak? Izraunavanje na prethodnom primeru merenja visine. Broj uzorka Visina u cm 1 3 2 6 3 8 4 7 5 2 6 4 7 9 8 4 9 5 10 11 7 8

Koja je bila prosena visina biljke u toku istraivanja? Kako nije merena svaka individua u populaciji ne moe se znati prava vrednost karakteristike. Meutim, uzorak od 11 semenki daje mogunost izraunavanja reprezentativnog uzorka: Suma merenja = X X = 3 + 6 + 8 + 7 + 2 + 4 + 9 + 4 + 5 + 7 + 8 X = 63 Reprezentativni uzorak se izraunava deljenjem sume merenja sa brojem uzoraka. Reprezentativni uzorak = Xsr n = broj uzoraka, ili 11 Xsr = X / n Xsr = 63 / 11 Xsr = 5,7 cm Ponovo, 5,7 cm, reprezentativni uzorak je ekoloka procena stvarne visine biljke u toku istraivanja.

28

Vaa zapaanja 1. Ako bi se merenje obavilo na uzorku od 100 semenki sluajno izabranih iz hipotetike populacije umesto 11 kao na primeru, da li bi po vaem miljenju reprezentativni uzorak imao vrednost 5,7 cm? 2. Da li bi vrednost reprezentativnog uzorka od 100 semenki bila blia pravoj vrednosti u odnosu na uzorak od 11 semenki? 3. Kakve bi bile promene temperature i taloga ukoliko bi Zemlja rotirala oko ose koja je normalna na ravan orbite oko Sunca?

2. Istorija prirode i geografija biomase

Biomasa, materijal biljnog ili ivotinjskog porekla (primer: drvo i biljke). Porastom koliine biomase na Zemlji smanjio bi se sadraj staklenikog gasa CO2 u atmosferi. Energija biomase, energija koja se moe proizvesti sagorevanjem obnovljivih materijala biomase, kao to je drvo. Uglendioksid koji nastaje u toku procesa sagorevanja ne utie na poveanje ukupnog ugljendioksida u atmosferi, pod uslovom da se sagorevanje vri u skladu sa principaima odrivosti (to jest ako se u datom vremenskom periodu, ponovnim rastom biomase uzima iz atmosfere toliko ugljendioksida koliko je i emitovano u procersu spaljivanja biomase). Poto se u procesu sagorevanja fosilnih goriva emituju gasovi staklene bate, energija biomase se esto preporuuje kao zamena za energiju koja se dobija sagorevanjem fosilnih goriva. Za ouvanje bioloke raznovrsnosti neophodno je poznavati 10 principa: 1. Svaki oblik ivota je jedinstven i trai potovanje ljudskog roda. 2. Ouvanje biloke raznovrsnosti je investicija koja donosi bitnu korist na lokalnom, dravnom i optem planu. 3. Trokovi i korist od ouvanja biloke raznovrsnosti moraju se ravnomernije podeliti meu dravama i meu granima tih drava. 4. U okviru napora da se postigne odrivi razvoj, ouvanje biloke raznovrsnosti trai fundamentalne promene u modelima i stvarnosti ekonomskog razvoja irom sveta. 5. Poveano investiranje u ouvanje biloke raznovrsnosti nee smanjiti samo po sebi njeno osiromaenje. Donoenjem odgovarajuih strategija i institucionalnim reformama treba stvoriti uslove da to poveano investiranje bude efektivno. 6. Prioriteti za ouvanje bioloke raznovrsnosti menjaju se u zavisnoti od lokalnih, dravnih i globalnih pogleda; svi oni imaju svoju logiku i treba ih uzeti
29

u obzir. Sve zemlje i zajednice imaju interes u ouvanju sopstvene biloke raznovrsnosti panja se ne sme usmravati samo na nekoliko eko-sistema ili drava bogatih vrstama. 7. Ouvanje biloke raznovrsnosti moe se odrati samo ako su svest i briga javnosti znatno povieni i ako ljudi koji prave strategije i planove imaju validne informacije koje im slue za izbor strategija i planova. 8. Akcije na ouvanje bioloke raznovrsnosti moraju biti planirane i primenjene u obimu koji zavisi od ekolokih i drutvenih kriterijuma. Aktivnosti se moraju usmeriti na ona podruja gde ljudi ive i rade kao i na zatiena prirodna podruja. 9. Kulturna raznovrsnost je tesno povezana sa bilokom raznovrnou. 10. Poveano uee javnosti, potzovanje osnovnih ljudskih prava, poveana pristupanost obrazovanja i informacija ljudima i vea institucionalna odgovornost kljuni su elementi ouvanja bioloke raznovrsnosti.

Geografska raspodela biomase na Zemlji tesno je povezana sa promenama klime, pre svega temperature i padavina. Poetkom dvadesetog veka, ekolozi su prouavali uticaj klime i zemljita na raspodelu vegetacije. Kasnije, ekolozi su imali drugaiji pristup istraivanju. Danas, kada se suoavamo sa globalnim zagrevanjem, ekolozi se vraaju izuavanju uticaja klimatskih promena na raspodelu vegetacije. Meunarodni multidisciplinarni timovi istrauju uticaj klime na vegetaciju sa novim interesom i sa mnogo boljim analitikim instrumentima. Istorija prirode predstavlja temelj za razvitak savremene ekologije. Biomasa je primarno definisana svojom dominantnom populacijom koja direktno zavisi od klime. Struktura zemljita zavisi od interakcija klime, organizama, topografije i izvora mineralnih materija u toku dueg vremenskog perioda. Biomasa je uslovljena strukturom zemljita, koje je slojevito i predstavlja
30

kompleksnu sredinu, sadri ivu i neivu materiju. Struktura zemljita je promenljiva u vremenu i prostoru. Zemljite je podeljeno na vie slojeva: O, A, B i C sloj. O sloj se sastoji od svee opale organske materije, ukljuujui lie, granice i druge biljne delove. A sloj sadri meavinu mineralnih materija i organskih materija koje dolazi iz O sloja. B sloj sadri glinu, humus i druge materije koje se transportuju kroz A sloj. C sloj se sastoji od tronog materijala. Osnovni oblici biomase i klimatski reimi su: Kine tropske ume: tople, vlane, malog sezonskog karaktera, neplodnog zemljita, prihvatljivog biodiverziteta i sloene bioloke interakcije. Sune tropske ume: tople i hladne sezone, periodino suve, bioloki bogate, ugroene kao i kine ume. Tropske savane: tople i hladne sezone , suve i vlane sezone, nepropustljivo zemljite, trava je dominantna vegetacija, ije prisustvo podrava bogat ivotinjski svet. Pustinje: vrue ili hladno i suvo vreme, sa nepredvidivim padavinama, niska produktivnost, ali esto bogat diverzitet, organizmi dobro prilagoeni ekstremnoj klimi. Mediteranski pojas uma i bunja: hladne, vlane zime, topla, suva leta, nisko do srednje plodno zemljite, organizmi prilagoeni sezonskoj sui i periodinim poarima. Umereni pojas pod travom: tople i hladne sezone, period najveih padavina se poklapa sa sezonom obilnog rasta, suni periodi nekada mogu trajati i nekoliko godina, plodno zemljite, dominantna je travna vegetacija, naseljena brojnim biljojedima i predatorima. Umereni pojas uma: umerene, vlane zime, plodno zemljite, visoka produktivnost, dominira listopadno drvee kada su blage zime i plodno zemljite, u suprotnom dominiraju etinari. Severne ume: duge, otre zime, ekstremna klima, umerene padavine, neplodno zemljite, dominiraju etinari. Tundra: hladna, sa malo padavina, kratka vlana leta, slabo razvijeno zemljite, dominira niska vegetacija i ivotinjske vrste prilagoene na duge i hladne zime, ptice selice. Planine: temperatura, padavine, zemljite i organizmi se smenjuju sa nadmorskom visinom. Zemljite je prirodna tvorevina sastavljena od vrste (minerala i organske materije), tene i gasovite faze i zauzima deo prostora na povrini Zemljine kore, odnosno litosfere. Zemljite se karakteristie od jednog ili nekoliko horizonata ili slojeva, koji se razlikuju od poetnog materijala (matine stene) od koje nastaju veim brojem morfolokih, fizikih, hemijskih i biolokih osobina koje nastaju rezultatom zajednikog uticaja pedogenetskih faktora i procesa (akumulacija, ispiranje, promet materije i energije, kao i mogunou da podravaju rast korena biljaka). Zemljite prouava nauka o zemljitu, pedologija (gr. pedon zemljite, logos nauka). Pedologija se bavi prouavanjem spoljanjih (egzogenih) i unutranjih (endogenih) faktora koji s obzirom na svoja ukupna svojstva, pravac

31

dejstva, intenzitet i trajanje uticaja rezultuju formiranjem zemljita razliitih morfogenetskih, fizikih, vodnofizikih, minerolokih i biolokih karakteristika. Pedologija, se takoe, bavi problemima klasifikacije i kartiranja zemljita, pri emu razvija i primenjuje sopstvene metode radi obezbeivanja neophodnih podataka, obezbeuje odgovarajue metode za obradu podataka i njihovo korienje radi sistematizovanja pojedinih pojava i procesa, kao i metode kartografskih i drugih prikaza, a sa osnovnim ciljem optimizacije funkcija upravljanja zemljitem, kao vanog i neodvojivog dela ekosistema. Pod terminom zatite zemljita podrazumeva se skup mera koje se preduzimaju radi ouvanja ili vraanja funkcija zemljita u prvobitno (prethodno) stanje kvaliteta. Moderan koncept zatite ivotne sredine zasnovao se tek poetkom devedesetih godina 20. veka, kada je u okviru razvoja informacionog sistema o poljoprivrednom zemljinom prostoru razvijen poseban blok zatite zemljita i voda. Ovaj koncept objedinjuje sve komponente zatite zemljita, voda i biljaka, pri emu se sve aktivnosti na zatiti mogu staviti pod jedinstveni termin zatite kvaliteta zemljinog prostora. Ovim konceptom osigurava se da sve ulazne funkcije zatite mogu biti kontrolisane u realnom vremenu i prostoru sa mogunou lake komunikacije izmeu parametara pojedinih funkcija i mogunou formalizovanih postupaka ocene i prikaza stanja procesa u zemljinom prostoru, odnosno predvianja moguih rizika ugroavanja ili rizika kod poljoprivredne proizvodnje, kao i preduzimanja mera zatite zemljinog prostora. U ovakvom informatiki otvorenom sistemu zatite, svi podaci o zemljinom prostoru postaju ravnopravni uesnici kod izrade ocene stanja ili predvianja, pa se zatita kvaliteta zemljinog prostora mora tretirati kao interdisciplinarni blok koji objedinjuje nekoliko naunih i drugih delatnosti. Zastupljenost ovih disciplina je razliita zavisno od vrste poslova u fazi rada na izradi zatite kvaliteta zemljinog prostora, i to: u okviru zatite zemljita, voda i biljaka, kao posebne celine, u okviru zatite ivotne sredine, pridaje se poseban znaaj kod prikupljanja sledeih informacija: Klimatskih, geomorfolokih, geolokih, hidrografskih i vegetacijskih podataka i podataka dobijenih daljinskom detekcijom; Stanja zemljita u pogledu parametara fizikih, vodnofizikih, minerolokih i hemijskih pokazatelja; Stanja zemljita u pogledu ugroenosti procesima erozije; Stanja zemljita i voda u pogledu ugroenosti opasnim i tetnim materijama (teki metali, eutrofikacija, radionukleidi, organski polutanti PCB, dioksini, fenoli, zatim pesticidi- posebno iz grupe hlorovanih ugljovodonika i triazina); patogenih organizama ljudi, ivotinja i biljaka:
32

Stanje preduzetih mera prevencije i zatite zemljita, takoe i voda i vegetacije, ugroenih procesima degradacije hemijskih, vodnofizikih, biolokih i drugih osobina.

Faze istraivanja zemljita u svrhu zatite ivotne sredine: 1. Faza terenskih istraivanja: Uzimanje uzoraka zemljita, voda i biljaka radi definisanja karakteristika zagaenosti zemljinog prostora; Uzimanje dodatnih podataka koji, iz razliitih razloga, ne mogu da se prikupe tokom prve faze istraivanja. 2. Faza obrade podataka sa izradom baze podataka neophodnih za generisanje stanja kvaliteta zemljinog pokrivaa. 3. Faza dopunske provere pouzdanosti izdvojenih klasa i kontura kartografskih jedinica kvaliteta zemljinog prostora (razrada pouzdanosti i na nivou izdvojenih klasa, tematskih i drugih karata). 4. Faza organizovanja monitoringa zatite kvaliteta zemljinog prostora. 5. Faza izrade konanih baza podataka sa izradom sledeih modula: Modul mera prevencije i zatite zemljita, voda i biljaka ugroenih procesima degradacije i/ili procesima zagaivanja opasnim i tetnim materijama; Modul faktora rizika kod proizvodnje zdravstvenobezbedne hrane; Modul mera sanacije zemljita, voda i biljaka ugroenih procesima degradacije i/ili procesima zagaivanja opasnim i tetnim materijama. Neki od modula, koji mogu da se generiu iz postojeeg koncepta zatite su aplikativni moduli i odnose se na pojedine operativne ciljeve. Koncepti zatite ivotne sredine u pojedinim modulima se ne sukobljavaju sa generalnim konceptom kome je cilj zatita i unapreenje kvaliteta zemljinog prostora, budui da koncept zatite predstavlja posebnu celinu u hijerarhiji informacionog sistema o zemljinom prostoru i da je njegova funkcija da obezbedi uslove sveobuhvatnog, tj. rezultantnog ouvanja kvaliteta zemljinog prostora. U istom smislu, moe se govoriti i o ostalim naunim disciplinama u okviru kojih se neguje prouavanje aspekata uticaja pojedinih prirodnih i antropogenih faktora na stanje zemljita, voda i biljaka, kao to su na primer uticaj ubrenja na promene hemijskih osobina zemljita ili prouavanje postupaka poveanja plodnosti zemljita u okviru delatnosti agrohemije i ishrane bilja, zatim prouavanje zemljinih mikroorganizama, kao indikatora biogenosti zemljita.

33

I pored velike razuenosti i kompleksnosti problematike zatite zemljinog prostora, mogu se izdvojiti nekoliko oblasti ljudskih aktivnosti u okviru kojih se obavlja sutinska borba radi zatite i ouvanja ukupnog ekosistema: Borba protiv erozije zemljita; Rekultivacija zemljita; Borba protiv zagaivanja zemljita (iri spektar delovanja); Borba protiv zakieljavanja i gubitka hranidbenih vrednosti zemljita; Borba protiv smanjivanja bioloke aktivnosti u zemljitu; Borba protiv zbijanja zemljita; Borba protiv zasoljavanja i alkalizacije zemljita; Borba za obezbeenje pristupane vode biljci; Borba protiv opadanja sadraja organske materije u zemljitu (humusa); Borba protiv stvaranja zemljine pokorice; Borba protiv prevlaivanja zemljita; Borba za ouvanje kvaliteta zemljine vode.

3. Hidrosfera
U svoj svojoj obinosti, voda je po mnogo emu posebna materija. Sveprisutna je na planeti, jer u potpunosti sainjava jednu od zemaljinih sfera hidrosferu, a prisutna je i u atmosferi, litosferi i ekosferi.

Nepobitno je utvrdjeno da je ona bila prisutna na Zemlji mnogo pre nego sto se na njoj pojavio ivot i da su svi sloeni hemijski procesi, koji su u osnovi razvoja i odranja ivih organizama, u potpunosti prilagodjeni njenim specifinim fiziko-hemijskim osobinama. Zato je nobelovac Szent-Gyorgyi s pravom naziva matricom ivota. Ova tesna povezanost vode i ivota moe se
34

razmatrati na nekoliko razliitih nivoa. Polazni je elektronska struktura molekula H2O koja odredjuje njene fizike i hemijske osobine, a koje su najvecim delom atipine u odnosu na uobiajene hemijske i fizike standarde (anomalije vode). Sledei nivo je uloga vode, kao jednog od neophodnih reaktanata u biolokim sinteznim i metabolikim reakcijama. Na jo viem nivou, voda je nosei fluid pri raspodeli nutrijenata i drugih neophodnih hemijskih jedinjenja u organizmu. Konano, ona je prirodno stanite za mnoge oblike ivota. Sa druge strane, voda je ve stotinama miliona godina jedna od najsnanijih agenasa u oblikovanju i preoblikovanju reljefa planete. Ona odredjuje klimu na njoj, ini zemljite pogodnim za uzgoj razliitih biljnih vrsta i razvoj uma, a kao para ili hidroelektrina energija, ona pokree postrojenja i uredjaje savremene tehnologije. Voda je i neizbean uesnik u praktino svim proizvodnim procesima. Iako je bez boje, ukusa i mirisa, voda u prirodi ima tako znaajnu ulogu jer je obinost njenih osobina samo prividna. Kao hemijsko jedinjenje ona je, naime, potpuno jedinstvena. Izuzetno je stabilna, praktino univerzalni je rastvara i snaan je izvor hemijske energije. Nemeljiva je sa veinom organskih materija, ali je snano privlai najvei broj neorganskih materija, ukljucujui i medjusobno privlaenje i asociranje njenih sopstvenih molekula. vrstina ovih veza ak je vea od veza izmedju atoma nekih metala. Pri prelasku u vrsto stanje, voda se iri umesto sa se skuplja kao skoro sve druge materije. Zbog toga laki led isplivava na povrsinu tene vode i spreava potpuno zamrzavanje njene mase, omoguavajui tako opstanak itavog akvatikog ivota. Voda takodje apsorbuje, odnosno oslobadja vie toplotne energije pri promeni agregatnog stanja nego veina drugih supstanci, pa predstavlja veoma pogodan medijum za prenos toplote. Po mnogim hemijskim i fizikim osobinama, kao sto je ve pomenuto, na primer po temperaturi mrnjenja i kljuanja, voda je neobina i predstavlja izuzetak od pravila. Njeni molekuli su izuzetno stabilni, pa je potrebna ogromna energija za njihovo razlaganje, tako da je sve do pre 200 godina voda smatrana elementom, a ne jedinjenjem. Znaajno je naglasiti da je svaka od ovih anomalija vode na neki ncin utkana u zivot na planeti. Ekstremna uslovljenost veine biohemijskih procesa specifinim osobinama vode najbolje se moze ilustrovati posledicama zamene obicne vode tekom vodom, D2O. Ova supstanca je, fiziki i hemijski, praktino identina sa njom, strukturno se od nje razlikuje samo po masi vodoninih atoma, a ipak deluje toksino na sve vie oblike ivota, onemoguavajui njihov razvoj. Zbog svega ovoga, sloene interakcije izmedju vode i ivotnih procesa od fundamentalnog su znaaja za zadovoljavanje ljudske potrebe za istom vodom za pie. Medjutim, imajui u vidu ve pomenutu injenicu da je voda univerzalni rastvarac, uklanjanje u njoj dispergovanih materija da bi se dobila
35

dovoljno kvalitetna pitka voda, esto nije nimalo lako. Neki industrijski procesi ili medicinske primene ak zahtevaju vodu jo vee istoe, pa uklanjanje i tragova nekih organskih i neorganskih materija predstavlja veoma ozbiljan problem. Da bi se do kraja sagledala ova univerzalnost rastvarakog kapaciteta vode, dovoljno je pogledati listu elemenata koji su prisutni u morskoj vodi. Ona se protee od najzastupljenijih hlora (19000 mg/1) i natrijuma (10500 mg/1) do ive, srebra, bizmuta i zlata, cije su koncentracije na nivou 0,001 mg/1. ak i oni elementi, ije su rastvorljivosti bliske granici detekcije, kao sto su hrom, cirkonijum i platina, nadjeni su u tkivu morskih organizama, to svakako predstavlja dokaz o njihovom prisustvu u morskoj vodi. U obliku svetskog okeana, kopnenih mora, jezera, reka i movara, voda pokriva vie od 360 miliona km2, odnosno preko 2/3 ukupne povrsine planete. Njena ukupna kolicina na Zemlji je ogromna i najee se procenjuje na oko 13600 geograma (1ff = 105 km3). Ona je praktino stalna, budui da je koliina vode koja se hemijski troi u nekim industrijskim procesima zanemarljivo mala u odnosu na njenu ukupnu kolicinu. Sva ostala voda, upotrebljena za bilo koju svrhu, pre ili kasnije se vraa u prirodu, oticanjem u okean, more, jezero ili u reku, infiltracijom u zemljiste ili isparavanjem u atmosferu. Iz vise razloga, medjutim, uprkos ovome, mnogi delovi sveta danas se suoavaju sa veoma ozbiljnom nestasicom vode i po svim prognozama ona bi trebalo da bude osnovni strateki resurs u buduem periodu.

Osnovna poruka ove slike jeste da su padavine klju za reenje problema zagaenja vode, a samim tim i spaavanja ivota Uoljivo je da se daleko najvea koliina vode u prirodi nalazi u okeanu (preko 97%), a ona se, zbog visokog sadrzaja soli, za veinu namena moze koristiti tek posle skupe i sloene i, esto tehnoloki i ekonomski neopravdane prerade.
36

Kada se ovome doda da je eksploatacija podzemne vode sa veih dubina tehniki dosta sloena i skupa, i da su preostale rezerve slatke vode veoma neravnomerno rasporedjene (najvee rezerve povrinske slatke vode nalaze se na podruju Juzne Amerike, pre svega u slivu reke Amazon i one najveim delom otiu u okean neiskoriene i da se stepen njihove zagadjenosti pribliava kritinoj granici, onda ranije pomenuta predvidjanja nestaice vode i njenog stratekog znaaja postaju sasvim realna.

Hidroloki ciklus
Hidroloki ciklus podrazumeva neprestano kruenje vode u prirodi, koje se odvija kroz vise medjusobno zavisnih pojava, a koje se ciklino ponavljaju. Te osnovne pojave su: evaporacija (isparavanje), precipitacija (padavine), oticanje i perkolacija (podzemno oticanje). Treba, medjutim, imati u vidu da se ovde radi o njegovom veoma uproenom prikazu i da bi bilo krajnje pogreno shvatiti ga kao kontinualno kretanje vode konstantnim protokom. Naprotiv, njeno kretanje u okviru ovog ciklusa je vremenski i prostorno veoma promenljivo. Od ukupnih padavina na zemljinu povrinu, deo pada direktno na vodene povrine, deo tee po povrini zemljita do najblieg povrinskog vodnog resursa, deo se odmah vraa u atmosferu isparavanjem sa povrine vode, zemljita ili vegetacije, a deo se infiltrira u samo zemljite. Od ove infiltrirane vode jedan deo biva kapilarnim efektom zadran u povrinskom sloju zemljita, da bi potom bio vraen u atmosferu, bilo direktnim isparavanjem iz zemljita, bilo transpiracijom preko vegetacije. Ostatak infiltrirane vode prolazi kroz zemljite do nivoa podzemnih voda, odnosno freatinog nivoa, postajui tako njihov deo. Najvei deo podzemnih voda na kraju ipak izbija na povrinu zemljita na/ili ispod freatinog nivoa, da bi konano dospeo do reke, jezera ili okeana.

37

Pored vremenske i prostorne promenljivosti, za hidroloki ciklus je karakteristino da u njemu uestvuje veoma mali deo ukupnih planetarnih vodnih resursa. Odvijanje hidrolokog ciklusa uslovljeno je apsorpcijom suneve energije, koja se najveim delom troi na isparavanje vode iz okeana i sa kopna, dok samo njen mali deo odlazi na cirkulaciju vazdunih i vodenih masa u atmosferi, odnosno u hidrosferi. Od ukupne isparene vode ak oko 83% potie iz okeana, dok samo oko 76% ukupnih padavina dospeva na njegovu povrinu. Kao rezultat toga ostvaruje se neto prenos vode iz okeana na kopno planete, na koje je ukupna koliina padavina za oko 43% vea od ukupnog isparavanja sa njegove povrine. Meutim, ovaj viak vode na kopnu samo je prividan, budui da se ta voda na kraju vraa u okean povrinskim ili podzemnim oticanjem.

4. Zagaenje
Zagaenje atmosfere Antropogene aktivnosti, u dananjim uslovima visokog tehnolokog razvoja, utiu na stanje i naruavanje ozonskog omotaa Zemlje, ime se poveava mogunost delovanja ultraljubiastog zraenja na destrukciju genetikog materijala i dovodi u opasnost opstanak ivih bia na planeti. Izuzetan negativan uticaj i najintezivnije naruavanje ozonskog omotaa potie od sintetikih jedinjenja, komercijalno oznaenih kao freoni (hlor-fluor ugljovodonici). Zagaenje ivotne sredine jeste unoenje zagaujuih materija ili energije u ivotnu sredinu, izazvano ljudskom delatnou ili prirodnim procesima koje ima ili moe imati tetne posledice na kvalitet ivotne sredine i zdravlje ljudi. Zagaenje vazduha je ustvari unoenje tetnih prirodnih i sintetikih materija u atmosferu kao direktna ili indirektna posledica ovekovih delatnosti. Prisustvo ovih nespecifinih konstituenata, proizvoda ljudske delatnosti, promenljivim, u manjim ili veim koliinama menja uobiajen sastav vazduha. Zagaivai mogu biti vrstog, tenog ili gasovitog agregatnog stanja, mogu direktno dospeti u vazduh (primarni) ili mogu nastati u samom vazduhu od drugih zagadjivaca pod uticajem elektromagnetnog zracenja sa Sunca (sekundarni). Efekti koji tom prilikom nastaju su razliiti zbog razlika u njihovoj koncentraciji i njihovom hemijskom sastavu. Oni dospevaju u vazduh kao produkti hemijskih reakcija i sagorevanja (fosilna goriva), iz industrijskih i komunalnih postrojenja, elektrana, motornih vozila, individualnih loita, oslobaaju se iz rashladnih ureaja, sa tehnoloki tretiranih poljoprivrednih povrina.[1] Zagaenje vazduha nastaje i usled poara, eolske erozije, vulkanskih erupcija. Zagaen vazduh na razliite naine utie na ivi svet: utie na zdravlje ljudi i drugih ivih organizama, na
38

klimatske promene, promene u vodenim tokovima, zemljitu. Kada se govori o promeni klime i otopljavanju obino se ima na umu troposfera, deo atmosfere neposredno iznad nas u kome se skuplja ugljendioksid i spreava odavanje toplote, tako da se povrina zemlje sve vie zagreva. Meutim, ugljendioksid se skuplja i u viim slojevima atmosfere i tamo takoe izaziva promene od daloksenog znaaja. Otkako je poela industrijalizacija prosena temperatura pri tlu porasla je za 0,7 stepeni Celzijusa. To je malo ako se ima u vidu ta se dogaa u viim slojevima atmosfere, gde se takoe ve decenijama meri temperatura. Na primer, u mezosferi, na visini od 50 do 80 kilometara iznad povrine zemlje, temperatura se kree izmeu 0 i minus 90 stepeni. Uzrok problema zagaenja vazduha nisu samo koliine zagaivaa koje se emituju u vazduh ve na njih znaajno utiu prostor, koji se zagauje, vreme kada do zagaenja dolazi i okolnosti pod kojima se ono dogaa. Prostor je deo problema zagaenja vazduha zbog toga to se najvie zagaivaa isputa upravo u vazduh koji neposredno udiemo. Stambene etvrti ili gradovi zahvataju samo oko 1% teritorije SAD, ali vazduh upravo u ovim delovima prima najjae koncentracije emisija. Vreme je deo problema zato to je dinamika zagaenja vana. U svakom veem gradu, svakog jutra i popodneva tee ogromna reka automobila od predgraa ka centru i obrnuto. Rezultat je nagli skok zamanog osloboenja zagaivaa dva puta dnevno. Jo jedan uzrok povremenog zagaivanja predstavljaju okolnosti. Vremenski uslovi i topografija su znaajni faktori zagaenja vazduha. Oigledno je da u bilo kom momentu nivo zagaujuih materija u atmosferi daleko zaostaje za kumulativnim koliinama koje se alju u atmosferu. Ovo ukazuje da postoje "ponori" za razliite zagaivae u kojima se oni prikupljaju. Prema lezingeru (1979) "ponori" za atmosferske zagaivae (i druge tipove) trojaki su: 1. spontana hemijska transformacija, npr. oksidacija; 2. mikrobioloka razgradnja u zemljitu i vodi; 3. fiziki procesi kao to su solubilizacija i taloenje. Stepen delovanja ovih procesa varira od mesta do mesta, od zagaivaa do zagaivaa i od vremena do vremena. Drugim reima, vreme boravka bilo koje hemijske materije u sredini veoma se razlikuje i zavisi od razliitih hemijskih, fizikih i biolokih odlika sredine i od same hemikalije. Atmosferske estice se uklanjaju uglavnom fizikim mehanizmima: suvim ili vlanim taloenjem. Vlano taloenje podrazumeva, recimo, sposobnost kie da odnosi estice iz atmosfere. Suvo taloenje je od primarnog znaaja u troposferi gde se brzina i obim sedimentacije poveavaju sa poveanjem veliine estica.
39

Atmosferski gasovi se uklanjaju fizikim i hemijskim procesima. Gasovi se adsorbuju na vrstim materijalima ili stupaju u hemijske reakcije u vazduhu. Proizvodnja elektrine energije je uzrok znaajnog zagaenja vazduha. Poveano korienje elektrine energije poboljalo je kvalitet ivota, ali je odnos poboljanja i snage ostao relativno mali. Zagaenje vazduha od poetka industrijske ere izaziva znaajne probleme u visokorazvijenim zemljama Severne Amerike i Evrope; automobili imaju u tome sve vei udeo u ovim zemljama u drugoj polovini 20. veka. I dok su se ove zemlje borile da oiste vazduh u svojim gradovima sve izraenije postaje prekogranino zagaenje. Ovaj vid zagaenja izazvao je brojne sporove u svetu, pa je konano dolo do usvajanja principa meunarodnog prava da jedna drava ne sme da zagauje vazduh druge. Glavni uzronici zagaenja vazduha sa opadajuim znaenjem su saobraaj, proizvodnja elektrine energije, industrija (ukljuujui sagorevanje goriva i obradu materijala), umski i poljoprivredni poari i spaljivanje. Svaki izvor zagaenja podrazumeva brzo sagorevanje neke vrste goriva. Priroda takoe emituje zagaivae u atmosferu. Sumpor-dioksid, oksidi azota, ugljen-monoksid, metan, ugljovodonici i estice iz vulkana, barutina, uma, poara nastalih prirodnim putem i delovanje vetra na tle koje nije prekriveno vegetacijom. Vulkani izbacuju ogromne koliine praine i suspendovane materije, kao i tetne gasove. Raspadanje organske materije u tropskim umama i na drugim mestima emituje u atmosferu razliita gasovita jedinjenja kao to je, na primer, metan, a ume daje razliita organska jedinjenja kao to su ketoni, aldehidi i drugi sloeni ugljovodonici. U urbanim i visokoindustrijalizovanim podrujima vazduh obiluje ugljendioksidom, metanom, sumpor-dioksidom, atmosferskim oksidantima (azotnim oksidima, ozonom, sekundarnim fotooksidantima), hlor-fluor ugljovodonicima (freonima), hidrogenskim halidima (jedinjenjima vodonika i halogenih elemenata), kao i veom koliinom estica praine, pepela, ai, bakterija i spora.

Glavni zagaivai vazduha

Izvesan broj oksida sumpora (SOx) ima pogubne efekte na okolinu. Najvaniji je sumpor-dioksid (SO2). Smatra se da su elektrane na ugalj najvei uzronik problema koji sumpor-dioksid izaziva u SAD. U proseku, 70% sumpor-dioksida u vazduhu amerikih gradova potie iz ovih postrojenja. Goriva imaju veoma razliite koncentracije sumpora. Ugalj sa velikim sadrajem sumpora iz pojedinih rudnika moe sadrati i do 5% sumpora ( goriva sa niskim sadrajem imaju manje od 1% sumpora). Prirodni gas sadri sumpor samo u tragovima; zbog toga su mnoge fabrike i postrojenja preli sa uglja na prirodni gas im je
40

uvedena kontrola emisije sumpor-dioksida. Energetska kriza sredinom sedamdesetih godina 20. veka i skok cena goriva sa niskim koncentracijama sumpora izmenili su i ovaj trend korienja gasa i nafte i stimulisali traenje novih reenja za problem sumpor-dioksida. Sumpor-dioksid je gas bez boje, teak, u vodi rastvorljiv, otrog iritirajueg mirisa. Sumpor-dioksid je sam po sebi otrov, ali moe da reaguje sa ozonom, vodonik-peroksidom, vodenom parom i drugim materijama u atmosferi i da stvara sumpornu kiselinu (H2SO4). Sumporna kiselina je jedna od najjaih poznatih kiselina, moe da nagrize krenjak, metal, tkaninu i razarajue deluje na disajne organe. Sumporna kiselina iz zagaivaa vazduha koji sadrze sumpor glavni je uzrok kiselosti kia. Iako efikasnost direktne oksidacije sumpor-dioksida ozonom nije velika, ozon sigurno uestvuje u lancu reakcija koje, u veoj meri, vode oksidaciji sumpor-dioksida i nastajanju sulfata.

Bisulfatni radikal (HSO3) nastao reakcijom 1 dalje reaguje dajui sumpornu kiselinu kao krajnji proizvod oksidacije jedinjenja sumpora u atmosferi. Prevoenje gasovitog sumpor-dioksida (SO2) do sulfatnog aerosola poinje oksidacijom uz uee OH ili peroksidnog radikala, to daje molekul sumporne kiseline u gasnom stanju, a potom sledi brza fazna transformacija kondenzacijom na povrinama ve postojeih estica. Ovakve estice submikronskih sekundarnih aerosola sulfata mogu biti jasno viene asocirane sa veim, hemijski transformisanim, esticama leteeg pepela. Oksidacija sumpor41

dioksida (SO2) u gradskom vazduhu moe dovesti do akumulacije sekundarnih sulfatnih aerosola na ve postojeim esticama. Prema nekim autorima, oko 70% urbanih submikronskih estica je sastavljeno od higroskopnih jedinjenja, preteno amonijum-sulfata, koje postaju tene kapi sa porastom sadraja vlage u vazduhu. tetni uticaji na ekosistem i ljudsko zdravlje od fotohemijskih oksidanata i estica suspendovanih u vazduhu (aerosola), posebno onih respirabilnih, manjih od 10 m (PM10) i 2,5 m (PM2,5), bili su osnovna pokretaka snaga za rad na smanjivanju zagaenja vazduha. Na zdravlje ljudi utiu brojni zagaivai vazduha, a najvie sumpor-dioksid (SO2), persistentni organski polutanti (POP), ozon i aerosoli. Urbani aerosoli sadre tragove mutagenih i kancerogenih policiklinih aromatinih ugljovodonika (PAH), oksi-PAH, kao i sloenu smeu razliitih organskih i neorganskih jedinjenja. Ozon i, u izvesnoj meri, suspendovane estice su sekundarni polutanti. Oni se formiraju u vazduhu, od primarno emitovanih polaznih supstanci, u nizu sloenih reakcija u kojima pokretaku ulogu ima sunevo zraenje (solarna radijacija). Ozon u troposferi nastaje razlaganjem primarnih zagaujuih materija u atmosferi, azotnih oksida, koji se razlau pod dejstvom Sunevog zraenja oslobaajui atomski kiseonik, koji zatim stupa u reakcije sa molekulskim kiseonikom iz vazduha. Troposferski ozon je poznat kao "lo" ozon, za razliku od "dobrog", stratosferskog ozona koji titi biosferu. Troposferski ozon je sekundarni polutant, tanije fotooksidant koji zapoinje niz reakcija sa organskim molekulima prisutnim u vazduhu, kao produktima antropogenih delatnosti, pri emu nastaju veoma tetna jedinjenja kako za biljke, tako i za sve druge organizme, a posebno oveka. Hemijski procesi koji vode do formiranja i uklanjanja troposferskog ozona ukljuuju oksidaciju gasovitih isparljivih organskih jedinjenja (VOC, Volatile Organic Compounds) povezanu sa fotohemijskim reakcijama azotovih oksida i slobodnih radikala. Azotovi oksidi, azot dioksid (NO2), azot monoksid (NO) i azotsuboksid (N2O), prepoznaju se kao uto-braon oblaci. Najee se oznaavaju kao NOx jer se ne zna taan odnos pojedinih oksida. Ovo su korozivni gasovi i veoma jaki oksidansi. Oni nadrauju plua, izazivaju bronhitis, pneumoniju i smanjuju otpornost na infekcije disajnih organa. Zbog svoje rastvorljivosti u vodi jedan su od izazivaa kiselih kia koje unitavaju i degradiraju ivotnu sredinu. Zajedno sa ugljovodonicima grade ozon, glavni sastojak smoga, u prizemnim slojevima vazduha. Najvei deo NO2 se formira oksidacijom NO koji je osnovni azotni proizvod sagorevanja. Emitovan u atmosferu azot-monoksid se brzo razblauje i njegova oksidacija vazdunim kiseonikom je spor proces. Sa daleko veim
42

prinosom tee njegova oksidacija alkilperoksi- ili hidroperoksi radikalima koji nastaju fotooksidacijom VOC. RO2 (ili HO2) + NORO (ili HO) + NO2 (4)

Poto je stvorena dovoljna koliina azot-dioksid (NO2) osnovni put formiranja ozona u troposferi dalje tee njegovom fotolizom uz stvaranje atomskog kiseonika O(3P). NO2 + hv NO + O(3P) O(3P) + O2 + MO3 + M (M= air, N2) (5) (6)

Prisustvo relativno malih koliina ozona u troposferi je od velike vanosti za hemijske reakcije koje se u njoj odigravaju. Fotoliza ozona vodi do stvaranja pobuenog atoma kiseonika O(1D) koji uestvuje u formiranju OH radikala. O3 + hv O2 + O(1D) O(1D) + H2O 2 OH (350 nm) (7) (8)

Hidroksi radikali su najznaajniji oksidacioni agensi u troposferskoj hemiji, ali njihova aktivnost nestaje sa prestankom dnevne svetlosti. U toku dana oni uestvuju, u najveoj meri, u oksidacionim procesima koji vode nastajanju sumporne, azotne kiseline polu isparljivih organskih jedinjenja. Reakcija ozona sa NO, iz prirodnih i antropogenih izvora, praena je formiranjem nitratnog radikala. NO + O3 NO2 + O2 NO2 + O3NO3+ O2 (9) 10)

Poto NO3 radikali brzo podleu fotolizi (u toku nekoliko sekundi) njihova koncentracija tokom dana ostaje niska, ali tokom noi moe dostii efektivne nivoe. Tokom noi su ozon i nitratni radikali najvanije supstance za oksidaciju prisutnih jedinjenja. Jedna od moguih reakcija je: NO3 + NO2N2O5 (11)

to u prisustvu vlage daje azotnu kiselinu: N2O5 + H2O2 HNO3 (12)

43

Zbog efekta reakcija (5), (6) i (10) jednovremeno prisustvo poveanih koncentracija NO2 i O3 na istom mestu uglavnom je iskljueno. Troposferske reakcije uz uee OH radikala, NO3 radikala i ozona ima kljunu ulogu za dnevnu i nonu hemiju zagaenog vazduha. Ispitivanja pokazuju jasnu hemijsku vezu izmeu troposferskog ozona i aerosola. Formiranje sekundarnih aerosola je blisko povezano sa prisustvom ozona i drugih fotohemijskih polutanata(4). Koncentracije submikronskih aerosola nitrata, sulfata i amonijuma pokazuju maksimalne vrednosti u popodnevnim satima i u mnogim sluajevima podudaraju se sa maksimalnim koncentracijama ozona (8). S druge strane, pokazano je da neka biogena i antropogena isparljiva jedinjenja mogu znaajno doprineti stvaranju organskih aerosola preko feznih raspodela njihovih reakcionih produkata (10). Hidroksilni radikali tokom dana, nitratni radikali tokom noi i ozon u svako doba imaju centralnu ulogu u nastajanju i ponaanju toksinih supstanci u vazduhu, mutagenih PAH i finih , submikronskih estica. Pored uticaja na zdravlje ljudi, sastav, veliina i broj formiranih aerosola imaju znaajan uticaj na apsorpciju i rasipanje sunevog zraenja, a time na toplotni bilans i prozranost atmosfere. Hlorofluorougljovodonici (CFCS) su ugljovodonici, kao to je freon, kod kojih su deo ili svi atomi vodonika zamenjeni atomima fluora. Oni mogu biti teni ili gasoviti, nezapaljivi su i stabilni na toplotu, koriste se kao rashlaivai, u aerosolima i kao rastvarai. Kad dospeju u vazduh, polako se diu u gornju atmosferu Zemlje gde se raspadaju pod dejstvom UV zraka. Deo molekularnih fragmenata reaguje sa ozonom u atmosferi ime se smanjuje koliina ozona. Atomi hlora iz hlorofluorougljovodonika deluju kao katalizator u lancu reakcija kojima se dva molekula ozona pretvaraju u tri molekula obinog kiseonika. Ovaj proces bre smanjuje korisan ozonski sloj nego to se on prirodnim procesima obnavlja. "Rupa" koja nastaje proputa vee koliine ultraljubiastog zraenja na povrinu Zemlje i izaziva zdravstvene probleme kod ljudi, kao to su katarakt ili rak koe, ali i poremeaje u osetljivim ekosistemima (npr. biljke proizvode manje semena). Vlada SAD je 1978. zabranila upotrebu aerosola na bazi fluorougljovodonika, odnedavno u aerosolima fluorougljovodonik je zamenjen ugljovodonicima (butanom). Hemijska industrija je uloila ogromne napore u istraivanju mogue upotrebe bezbednijih hemijskih sastojaka. Hloro-fluoro ugljovodonici (CFC) su inertni molekuli koji se ne mogu razgraditi u troposferi. Njihovo vreme "ivota" u atmosferi prelazi 100 godina tako da imaju sasvim dovoljno vremena da polako difunduju iz troposfere u stratosferu. U stratosferi su CFC izloeni snanoj solarnoj radijaciji (pre svega UV zraenju). Ova radijacija CFC ini fotohemijski aktivnim to ima za posledicu stvaranje reaktivnih atoma hlora (radikala) i molekula hloroksida (ClO), gde oba ova produkta imaju slina svojstva kao oksid azota, a ponaaju se veoma slino kao on. Hlor se ponaa kao katalizator, nakon razaranja
44

molekula ozona atom hlora se oslobaa i spreman je za razaranje sledeeg molekula ozona. Svaki hlorni atom nastao fotodekompozicijom CFC u proseku uestvuju u razaranju najmanje 1000 molekula ozona. Ozon moe izazvati odreene fizioloke probleme u ljudskom organizmu i ugroziti zdravlje ljudi u poveanim koncentracijama koje su odreene odgovarajuim standardima. Ima ljudi koji osete prisustvo ozona ak i kada je koncentracija samo 0,002 mg/m3. pri koncentraciji od 0,01- 0,02 mg/m3 neki ljudi imaju problema sa koordinacijom onih miia i slabije vide. Edem plua se javlja pri koncentraciji manjoj od 2,143 mg/m3 pri testovima na ljude. Amerika Agencija za zatitu sredine (EPA), smatra da 0,32 mg/m3 izaziva oseaj nelagodnosti u grudima, iritaciju respiratornog trakta i smanjenje disajnih funkcija; 0,36 mg/m3 pogoravaju se astma, emfizem i hronini bronhitis; a na 0,39 mg/m3 javlja se smanjena otpornost na bakterijske infekcije. Postavljen je standard od 0,26 mg/m3 kao granica za mogue pojave zdravstvenih problema. Ovo su samo srednje vrednosti to znai da e samo polovina ljudi reagovati na koncentracije ozona u tim vrednostima. Iskustvo izgradnje dimnjaka, kao puta za odvod neeljenih i tetnih gasova u domainstvu, ovek je iskoristio i za oslobaanje od neeljenih gasova u industriji, s tim to su njegove dimenzije daleko vee ali i tetan uticaj gasova na sredinu vidljiviji. tetni gasovi se u visinu podiu zahvaljujui fizikom zakonu podizanja toplog vazduha u vie slojeve kao i zakonu strujanja u samom dimnjaku. Pored ova dva zakona, kojim se ovjek reava neeljenih gasova kao trenutnih problema, u drugom "inu" dva nova zakona se direktno okreu protiv njega. Prvi je injenica zemljine tee, koja estice tetnih materija ponovo privlai zemlji (tee u neposrednoj blizini dimnjaka, lake neto dalje) i drugi, u krajnjem ogranien prostor atmosfere i zakonitost njenog fiziko-hemiskog sastava i funkcije koju je taj sastav imao i ima u formiranju ivota na Zemlji i njegovom daljnjem odravanju. Direktno zagaivanje vazduha vri se i snanom motorizacijom. Automobili omoguavaju veu pokretljivost ali za uzvrat trae izuzetno mnogo kiseonika (za sagorijevanje u motoru) a vraaju ugljen-dioksid i ugljenmonoksid. ovek kao konzument duvana, takoe zagauje vazduh svog stanovanja. Indirektno zagaenje vazduha vri se isparavanjem tetnih materija izbaenih u vodu ili odloenih na zemlju.

Fotohemijski smog
Fotohemijski smog nastaje pod dejstvom sunevog zraenja, fotohemijskim reakcijama, u atmosferi zasienoj izduvnim gasovima i dimom iz automobilskih motora i fabrikih dimnjaka. Pri tome nastaju isparljiva organska jedinjenja koja
45

se kondenzuju stvarajui gustu izmaglicu. Fotohemijski smog je, obino, najizraeniji u ranim popodnevnim asovima, kada je najintenzivnije sunevo zraenje. Formiranje smoga zapoinje prisustvom primarnih atmosferskih polutanata u vazduhu, kakvi su azotni oksidi, koji se tokom dana, fotohemijskim reakcijama pod dejstvom UV zraenja razlau na NO i atomski kiseonik. Veoma reaktivan atomski kiseonik stupa u brojne reakcije od kojih jedna dovodi do stvaranja ozona u troposferi. Kako je ova reakcija povratna troposferski oyon se neprestano stvara i razgradjuje, a osloboeni atomski kiseonik oksiduje nove koliine fotolitikog NO u NO2. Meutim, istovremeno se u atmosferi nakupljaju reaktivni nesagoreli ugljovodonici, aldehidi i druga organska jedinjenja, koja, takoe nastaju tokom rada motora sa unutranjim sagorevanjem i iz industrijskih postrojenja. Njihovim prisustvom se blokira razgradnja ozona, kojeg, s toga, ima sve vie, te on stupa u reakcije sa organskim molekulima. Pri tome nastaju brojne opasne, toksine supstance, kao to su formaldehid, akrolein, peroksiacetilnitrat (PAN) i druge. Posebno PAN tetno utie na zdravlje ljudi izazivajui suenje, iritaciju oiju i oteano disanje, kao i velika oteenja biljaka koja se ispoljavaju kao srebrnasto-bronzane nekrotine fleke na listovima (spanaa, salate, duvana).

Uticaj zagaenja vazduha na zdravlje ljudi

Efekat odreenog zagaivaa na zdravlje oveka zavisi i od samog oveka, njegovih godina i genetskog naslea, da li boluje od nekih bolesti, od stepena fizike aktivnosti, stresa. Isto tako, efekti polutanata na ekosistem zavise i od samog ekosistema- vrsta koje u njemu postoje, hemijskog sastava tla i drugih elemenata. Mogua klasifikacija bolesti vezanih za problem delovanja zagaivaa vazduha na ljude: 1. disajni nadraaji i akutni problemi funkcije plua (disanje); 2. rak; 3. strukturne promene; 4. sistemska trovanja (npr. olovom); 5. slabljenje imunolokog sistema koji dovodi do poveane podlonosti infekcijama; 6. ostali tipovi smanjenog sadraja kiseonika u tkivu (npr. asfikcija /gubitak svestu/ zbog udisanja ugljen-monoksida). ak i kratko izlaganje oksidima sumpora (npr. 14,3 mg/m3 u toku nekoliko minuta), azotu ili ozonu, moe dovesti do tekoau disanju ili razmeni gasova zbog edema (gomilanja tenosti u tkivima), stvaranja mukusa (sluzi) i bronhijalnog spazma kao posledice iritacije i zapaljenja. Bronhospazmi, edemi i
46

stvaranje mukusa oteavaju protok vazduha, smanjuju kapacitet plua, i smanjuju stepen razmene gasova izmeu krvi i alveolarnog vazduha zbog dodatnih koliina tenosti kroz koje vazduh mora da proe. Sve ovo utie na smanjenje koliina kiseonika koji stie u tkivo po celom telu i oteava rad srca. Hronino nadraivanje plua, bilo kao posledica zagaujuih materija iz vazduha, puenja, alergijskih reakcija, ili svega toga zajedno, mogu dovesti do hroninog stanja i konano do trajnih strukturnih promena na pluima.

Ljudi koji imaju astmu, hronini bronhitis ili emfizem uglavnom su oboleli zbog kombinacija nasledne predispozicije, puenja i uslova na radnom mestu uz dodatnu izloenost aerozagaujuim materijama u sredini u kojoj ive i rade. ta god da je bio uzrok bolesti, ovi ljudi, kao i deca i starije osobe spadaju u grupu veoma osetljivih na aerozagaujue materije. Hemijske materije koje u plua dospeju iz okoline mogu izazvati i druge bolesti osim bolesti respiratornog trakta. Aerozagaujue materije koje dospevaju u krvotok preko plua i izazivaju probleme u drugim delovima organizma nazivaju se sistemski toksini. Olovo i iva su najvaniji primeri sistemskih toksina koji se nalaze u vazduhu. Olovo kao teki metal izaziva prvo biohemijske, zatim fizioloke i najzad zdravstvene posledice usled reakcije sa enzimima, drugim proteinima i ostalim hemijskim elementima elija. Oigledno, dva tipa tkiva koja su najosetljivija na olovo su elije mozga i kimene modine koje stvaraju crvena krvna zrnca. ist vazduh je osnov za zdravlje i ivot ljudi i itavog ekosistema. Vazduh je smesa gasova koja ini atmosferu, a sastoji se priblino od 4/5 azota, 1/5 kiseonika i vrlo malih koliina plemenitih gasova, ugljen dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih neistoca. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti.

47

Zagadjeni vazduh utie na razliite naine na zdravlje ljudi i itav ekosistem. Atmosfera slui i kao sredstvo transporta zagadjujucih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagadjenja kopna i vode. Zagadjenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagadjivaca. Glavni izvori zagadjenja vazduha su zagrevanje stanova, industrijske aktivnosti i saobracaj. Najesce zagadjujue materije su ugljenmonoksid (CO), sumpordioksid, azotdioksid, mikroestice adji. Specifine zagadjujue materije vazduha su i olovo, kadmijum, mangan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teski metali i organska jedinjenja koja nastaju kao rezultat razliitih aktivnosti. Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez boje mirisa i ukusa. Ovaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna. Ugljen monoksid je toksian u visokim koncentracijama i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor ozona. Emisije poticu uglavnom od saobracaja. U Evropi se emituje oko 125 M tona, ili 11% od ukupne svetske emisije ovog gasa. Procenjuje se da emisija sumpor dioksida u Evropi iznosi 39 M-tona godisnje. Emisija sumpor dioksida drastino je vea u zimskom nego u letnjem periodu, zbog sagorevanja fosilnih goriva. Zimski smog pojavljuje se najesce i najvie u centralnoj, juznoj i jugoistocnoj Evropi. Zato su vlasti u drzavama ovih regiona krenule u kampanju za redukciju upotrebe vozila u centralnim gradskim delovima. Koncentracija sumpor dioksida u atmosferi zapadno-evropskih gradova primetno je opala u odnosu na 1970. godinu. Pad koncentracije sumpor dioksida u atmosferi rezultat je redukcije koriscenja fosilnih goriva u zagrevanju domainstava. Emitovane kisele supstance kao sto su sumpor dioksid i azot dioksid u atmosferi se mogu zadrzati i do nekoliko dana i za to vreme prei razdaljinu od preko nekoliko hiljada kilometara, gde se preobrazuju u sulfurnu i azotnu kiselinu. Primarni polutanti sumpor dioksid i azot dioksid i njihovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na povrsinu zemlje i povrsinskih voda (kisele kise) gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. Efekti acidifikacije odrazavaju se na: vodene organizme koji su osetljivi na poveanje pH i poveanje toksinih metala u vodi, biljke su osjetljive na poveanje koncentracije hidrogenovih jona u zemljistu, ljudi takodje trpe posledice acidifikacije zbog konzumiranja povrsinske ili podzemne vode koje esto imaju neprimeren pH i poveanu koncentraciju metala.

48

Kisele kie
Robert Angus Smith, bio je hemiar koji je iveo i radio u Engleskoj u XIX veku. Bavio se, izmeu ostalog, i prouavanjem atmosferskog taloga- kia u Engleskoj, kotskoj i Nemakoj. On je objavio 1872. da postoji zavisnost izmeu lokalnih fabrika koje su sagorevale ugalj, trajektorije dima, depozicije organskih supstanci iz atmosfere, uestalosti padavina i koncentracije sulfatnih jona u precipitatu (kii). Konstatovao je da kiselost kia pre svega odreuje sadraj sulfata. Poetkom XIX veka Engleska se zahuktavala u svom industrijskom razvoju i nije obraala panju na istraivanja jednog naunika. Tek nakon itavog jednog veka u Norvekoj posredstvom norvekog programa za interdisciplinarna istraivanja posveena je panja negativnim uticajima kiselih atmosferskih taloga na ume i ribe. U junoj Norvekoj se prepolovila populacija riba u periodu od 1940 do 1980. Ljudske aktivnosti su prouzrokovale emisiju sumpor-dioksida koji se potom naao u kiselim kiama ugroavajui oveka i prirodu. Po definiciji kisele kie su atmosferski kiseli talog u formi kie. Jo preciznija definicija je da su kisele kie padavine koje imaju veu kiselost (manji pH) od uobiajenih kia koje padaju u nezagaenim regionima Zemlje. Padavine odstranjuju iz atmosfere gasove, aerosole i estice na dva naina: 1. Stvaranjem kapljica vodene pare u oblacima koje sakupljaju zagaivae iz atmosfere i kada se steknu potrebni uslovi kapljice iz oblaka se ukrupnjavaju i padaju u obliku kie; 2. Ispiranjem atmosfere kada kia (sneg) atmosferu ispod oblaka ispira i preiava. Ova dva naina obuhvataju vlanu precipitaciju. Atmosfera se moe preiavati od polutanata i bez kie i to: 1. Apsorpcijom gasova na razne povrine u prirodi kao to su vegetacija, zemljite ili vodene povrine, kao i na graevine; 2. Gravitacionim taloenjem veih estica; 3. U direktnom kontaktu finih estica sa vegetacijom i drugim povrinama. Termin kiseli talog obuhvata celokupnu kiselu precipitaciju koja zahvata gasove, estice, kao i tenu fazu tako da se u kiselom talogu nalaze sve kisele supstance iz atmosfere. Zato se trivijalni naziv "kisele kie" sve vie zamenjuje mnogo pravilnijim "atmosferski talog" koji obuhvata sve kisele supstance kao i sve druge zagaivae koji se nalaze u atmosferi. Nezagaena kia je po prirodi kisela jer atmosfera sadri u sebi kiseli oksid ugljen-dioksid (CO2) koji se rastvara u vodi (kapima kie) i daje kao produkt ugljenu kiselinu to ima za posledicu da je kiselost (pH) kinice oko 5,6. Ovo je
49

granina vrednost, kia ija je pH vrednost ispod 5,6 smatra se kiselom. Usled zagaenja pH kie se drastino menja. Tako, na primer, merenja kiselosti kinice u Severnoj Americi pokazale su vrednosti i od pH 3, a najnia vrednost za pH kinice u SAD ikada izmerena je 2,1 i to u severnim delovima SAD 1964. godine, dok je u Evropi najnia vrednost ikada izmerena bila pH 2,4 u kotskoj 1974. godine. Porast kiselosti vodenog taloga konstantno raste. Razlog tome je stalan porast sadraja kiselih oksida (SO2 i NOX) koji se akumuliraju u atmosferi, zatim rastvaraju u kinim kapima i sa kiom ili snegom dospevaju na zemljinu povrinu, odnosno sa esticama iz atmosfere sa kojima reaguju, usled gravitacije dospevaju takoe na zemljinu povrinu. Kiselost sredine meri se preko njene pH vrednosti, koja predstavlja negativan logaritam koncentracije vodonikovih jona u nekom rastvoru. Ureaj kojim se meri pH vrednost nekog rastvora naziva se pH-metar. Da bi se izmerila kiselost kie ona se prethodno mora sakupiti u posebnoj sabirnici koja je esto instalirana na terenskim meteorolokim stanicama. Padavine (vodeni talozi, kie) esto su blago kisele reakcije zbog prisustva ugljene kiseline u njima zahvaljujui prisustvu ugljen-dioksida u atmosferi. Meutim, kao posledica antropogenih aktivnosti u vazduhu se nalaze gasovita jedinjenja- oksidi sumpora i azota, koji se rastvaraju u vodi stvarajui odgovarajue kiseline (sumporastu, azotastu). Padavine u urbanim i industrijskim zonama, koje obiluju ovim kiselinama, oznaene su kao kisele kie. Pored kiselih kia u oblastima sa velikim atmosferskim zagaenjima este su i kisele magle ili izmaglica, kao i kisela, suva ili vlana depozicija. Kiseli vodeni talozi su veoma opasni za ivi svet, naroito biljke, liajeve, organizme na kopnu, ali i u vodi. Pod dejstvom kiselih kia propada umska vegetacija, unitavaju se poljoprivredne povrine i dolazi do pomora riba u jezerima. Pored toga, kisele kie deluju na sve predmete na Zemlji. One izazivaju naruavanje i koroziju spomenika, fasada zgrada, ukrasnih predmeta od kamena, metala i drugih materijala. Unitavanje kamenih spomenika, skulptura i ukrasa, naroito u gradskim podrujima, oznaeno je kao kamena erozija. Izuzetno negativno dejstvo kiselih vodenih taloga je izraeno u sinergistikom dejstvu sa drugim atmosferskim zagaujuim materijama (na primer ozonom u troposferi), kao i u oblastima gde je kisela, silikatna matina podloga zemljita. Zbog toga su velika oteenja od kiselih kia prisutna u centralnoj Evropi, naroito u Nemakoj, kao i u Velikoj Britaniji. Na podruju Balkanskog poluostrva i itave jugoistone Evrope, gde je krenjaka matina podloga, tetno dejstvo kiselih kia je slabije izraeno, jer se u prisustvu karbonata odrava povoljna reakcija (PH) zemljita i vode.

50

Efekat staklene bate

Deo reflektovanog zraenja sa Sunca se apsorbuje u staklenikim gasovima (CO2, N2O, CH4, HFC, PFC, SF6). To je znaajan mehanizam odranja temperature atmosfere (bez tih gasova temperatura bi bila 30 stepeni nia). Danas je ve sa sigurnou poznato da se koncentracija CO2 znaajno poveala tokom poslednjeg veka, pa je gotovo sigurno da je to posledica ljudske aktivnosti. Postoje dakle i prirodni izvori promene koncentracije CO2 meu ostalim i vulkanske erupcije. Zemlja je dinamiki, a ne statiki sistem. Meutim, sve je vie oigledno da postoji jaka veza izmeu koncentracije CO2 i prosene globalne temperature. Zemlja se zagrejala za 0.5C u toku prolog veka. Procenjuje se da e se globalna temperatura vazduha na Zemlji poveati za otprilike 1-3.5C do 2100. godine. To je najbre menjanje klime u poslednjih 10000 godina. Zagrevanje ovakvih razmera uticae na promenu temperature i raspodelu padavina. To e prouzrokovati porast nivoa mora i promene u raspodeli snadbevanja vode za pie. Takoe e uticati na zdravlje ljudi, vitalnost uma i drugih prirodnih oblasti, kao i na poljoprivrednu proizvodnju, hranu. Zbog vie vode u atmosferi bie vie kie i snega, to e uzrokovati poplave, eroziju tla i ogromne tete. U drugim oblastima Zemlje bie sua. Za poslednjih 100 godina nivo mora porastao je za 10-25cm. Topljenje gleera irom sveta doprinelo je poveanju nivoa mora. Topljenje i zagrevanje tundre (Sibir, Aljaska) dovodi do raspadanja organskih materija i oslobadanje ugljenika, stvarajui dodatni izvor staklenikih gasova.

Slika 4.1 Promene koncentracije ugljen-dioksida (CO2) merene u atmosferi od 1870. godine

51

Slika 4.2. Emisija CO 2 u zavisnosti od vrste goriva (ugalj, nafta, gas)

Zagaenje vodenih resursa

Osnovna uloga vode u njenom antropogenom ciklusu praktino potpuno je analogna njenoj ulozi u krvotoku sloenijih ivih organizama (krv sadrii oko 83% vode). Naime, korienje vode od strane oveka za odnoenje ili razblaivanje otpadnih materija u velikoj meri je uporedivo sa osnovnom funkcijom krvi na elijskom nivou. Prema tome, najodgovorniji za zagaivanje prirodnih vodnih resursa su njihovi glavni korisnici u antropogenom ciklusu industrija, poljoprivreda i stanovnitvo. Stepen i struktura zagaenja u velikoj meri su zavisni od naina na koji se aktivnosti u okviru ovog ciklusa obavljaju (primenjene tehnologije i naini ivljenja) i od broja ljudi u datoj oblasti koji ih obavlja (gustina naseljenosti). Najoptija definicija zagadjivanja voda mogla bi biti da je to svaka ovekova aktivnost koja umanjuje upotrebljivost prirodne vode kao resursa. Ovde, meutim, treba napomenuti da je, zagaenost date prirodne vode direktno uslovljena njenom buduom namenom. Tako, na primer, skoro potpuno ista voda moe biti nepodobna za korienje u proizvodnji piva, dok se od nje znatno zagaenija voda moe direktno koristiti, na primer, za rekreaciju, uzgoj riba, plovidbu ili navodnjavanje. Do zagaivanja vodnih resursa moe doi i prirodnim putem, nezavisno od ovekove aktivnosti, unoenjem u njih razliitih produkata raspadanja ostatka flore i faune i erozijom zemljita pod dejstvom povrinskog oticanja.

52

Sami izvori zagadjivanja mogu biti takasti, koji su potpuno lokacijski definisani i koji se mogu mnogo lake kontrolisati (na primer, ispust komunalne ili industrijske otpadne vode u recipijent kroz cev ili kroz kanal) ili rasuti, koje je mnogo tee kontrolisati (na primer, povrinsko oticanje sa urbanih povrina, ili sa poljoprivrednog zemljita). Iako se potencijalne zagaujue materije vode, kratko zagaivai, mogu podeliti na vie razliitih naina, svaki od njih moe se svrstati u jedu od etiri generalne kategorije: 1. bioloki agensi; 2. rastvorne materije; 3. nerastvorene materije i sedimenti i 4. toplota. Dok neke primese vode dobijaju status njenog zagaivaa samo kada su u njoj prisutne u veim koncentracijama, a inae su bez uticaja na njenu zagaenost, ili joj ak popravljaju kvalitet, a druge su tetne praktino bez obzira na to koliki im je sadraj u njoj. Zbog ovoga, pogodnije je koristiti sledeu podelu zagaujuih materija: 1. bioloki agensi; 2. energijom bogata organska jedinjenja i neorganski nutrijenti; 3. toksina hemijska jedinjenja; 4. fiziki agensi (ukljuujui toplotu i suspendovane materije); 5. radioaktivne otpadne materije i 6. neorganske soli, kiseline i baze.

Posledice zagaenja vodenih ekosistema

Pod biolokim agensima se podrazumevaju patogeni mikroorganizmi (bakterije, vieelijski paraziti i virusi), potencijalni sastojci humanih ekskremenata, koji izazivaju oboljenja koleru, hepatitis, tifus, dizenteriju, botuliuzam i druga. U bioloke agense ubrajaju se i potencijalno patogeni mikroorganizmi koji potiu od obolelih ivotinja iz klanica ili iz pogona za preredu mesa, ili iz procesa prerade voa i povra. Velika veina ovih mikroorganizama, pre svega bakterija, moe se unititi hlorisanje vode, ali je veina virusa rezistentna na ovaj nain njene obrade. Poveane koncentracije nekih hemijskih jedinjenja mogu delovati razorno na akvatine ekosisteme, forsiranjem razvoja pojedinih njihovih komponenti koje ih koriste kao hranu. Ova pojava, poznata kao eutrofikacija moe biti izazvana na dva osnovna naina: unoenjem vika biorazgradljivih organskih materija koje slue kao hrana razgraivaima, ili unoenjem vika neorganskih nutrijenata koji su ograniavajui faktor u razvoju biljaka.
53

U prvom sluaju problem nastaje onda kada se aktivnost razgraivaa, koji organsku materiju koriste i kao izvor energije i kao izvor hrane, toliko intenzivira zahvaljujui viku hrane, da oni utroe sav raspoloivi kiseonik za njenu oksidaciju. Parametar, kojim se kvantitativno izraava sposobnost organske materije da na ovaj nain troi kiseonik, a time i njena koncentracija u datoj akvatinoj sredini, naziva se biohemijska potreba kiseonika, BPK. Budui da se ovaj parametar odnosi samo na biorazgradljivu organsku materiju, odnosno da izraava samo koliinu rastvorenog slobodnog O2 koji se troi na njenu biohemijsku oksidaciju, u praksi se koristi jo jedan parametar hemijska potreba kiseonika, HPK. On se odnosi na ukupnu prisutnu organsku materiju u vodi i njen ukupni sadraj izraava preko koliine kiseonika koji je potreban za njenu hemijsku oksidaciju. U uslovima potpunog odsustva rastvorenog kiseonika, praktino svi aerobni organizmi- ribe i zooplankton izumiru, ukoliko prethodno ne napuste takvu sredinu, i dolazi do razvoja anaerobnih vrsta i nastajanja toksinog produkta neprijatnog mirisa i do drastinog pada kvaliteta vode. Drugi nain pospeivanja eutrofikacije je unoenje vika neorganskih nutrijenata- azota i fosfora- u prirodnu akvatinu sredinu. Jedan deo ovih nutrijenata unosi se sa organskim zagaivaima u ijem se sastavu nalaze, a drugi deo sa njihovim neorganskim jedinjenjima. Oba ova elementa, u skladu sa Libigovim zakonom minimuma, predstavljaju kontroliue nutrijente i stimuliu razvoj akvatinih biljnih vrsta, ukljuujui i fitoplankton. To, sa jedne strane, zahvaljujui dnevnoj fotosintetskoj aktivnosti, poveava sadraj rastvorenog kiseonika u vodi, ali, sa druge strane, respiracija biljaka i razgradnja mrtvog biljnog materijala stvaraju potpuno slian problem onome koji se javlja pri unoenju vika biorazgradivih organskih materija. Bezglavim zagaenjejm vode industrujskim hemikalijama, kunim hemikalijama i hemikalijama iz lekova, poljoprivrednim hemikalijama i drugim, smo ve doveli 50% svetskog stanovnitva da ostane bez pijae vode. Pritisak na okeane raste iz vie smerova. Svi proizvoai, ili pravilnije hvatai ribe doivljavaju kolaps, jer su se koliine ribe smanjile ispod profitabilnih za rad. Razlog je prekomeran izlov i zagaenje hemijskim i nuklearnim otpadom odlaganim u okeane i hemikalijama koje iz reka stiu u okeane. Bila bi teta da se ne sprei zagaivanje za sada iste vode. Sledea slika govori da postoje mesta sa izvanredno istom vodom.

54

Pri korienju vrstih goriva izbacuju se velike koliine dima i vrstih estica ai. Ovi zagaivai prvenstveno zagauju vazduh. Te materije zavravaju svoje kruenje u vodenim ekosistemima posredstvom atmosferskih padavina. Naroito su pri tom tetne kisele kie.Sneg odavno nije vie beo kao nekad.On takoe sadri mnoge od navedenih materija. Vode koje se koriste pri preiavanju gasova takoe su zagaene. U koliko bi se isputale direktno u reke bez predhodnog preiavanja, tetno bi delovale na ivi svet u rekama. Mora i okeani predstavljaju najvee ivotno podruije u kome su se razvile najstarije ivotne zajednice. I mora i okeane zagauju ovekove aktivnosti!!! Prema nekim proraunima, u Tihi okean dospeva oko 9, a u Atlanski oko 30 miliona tona raznog odpada godinje.injenica je da su ostaci pesticida naeni u organizmima antarktikih pingvina, tamo gde pesticidi ranije nikad nisu korieni,govori o globalnim razmerama dananjih zagaivanja ivotne sredine.U posebnoj su situaciji, zbog svog geografskog poloaja, Sredozemno i Baltiko more, a posebno su ugroeni svi zalivi koje su usled izolovanosti i male komunikacije i strujanja vode postale prave akumulacije zagaujuih suostanci. Destruktivne klimatske promene mogu negativno uticati na zdravlje ljudi. Poveanje temperature u kombinaciji sa vlanim vazduhom prouzrokuje razna oboljenja ljudi.Naruena ekoloka ravnotea, smanjenje prinosa i proizvodnja hrane direktno ili indirektno utie na ljudsku populaciju. Usled velike zagaenosti, poplave dolazi do pojave raznih zaraznih bolesti,poveanja broja alergija i drugih respiratornih bolesti.Neka podruija e lake a neka tee biti izloena ovim promenama.Najtee e biti pogoene siromanije zemlje.Poto su deca i stariji ljudi najneotpornije na ove promene, oni e biti i najugroeniji.

55

Kako je ovek napredovao i osvajao daleke oblasti sa sobom je doneo i otpad. injenica je da tamo gde se pojavljuje ovek dolazi do zagaenja prirode i promene u ekosistemu. Osvajajui najvee planine na svetu Himalaje, planinari su za sobom ostavljali razne vrste otpada zagaujui okolinu. Taj otpad najee zatrpa sneg pa na planini ima vie slojeva raznog smea koje se ne vidi. U niim predelima u toplijem delu godine, dolazi do otopljavanje snega i tada se najee otkriju tragovi ovekovog nemarnog ponaanja prema prirodi. 1986. godine u ernobilu je doslo do havarije nuklearne termoelektrane. Prilikom eksplozije nuklearnog reaktora iscurela je ogromna kolicina radiaktivnosti. Svet je bio u soku. Bilo je poginulih , ali i onih koji su bili ozraceni radiaktivnog izotopa. Za mnoge koji su bili u blizini termoelektrane nije bilo spasa.Veliki oblak radiaktivne prasine sirio se evropom.To je bila ekoloska katastrofa koja je imala ogromne posledice. Dugo godina posle havarije deca koja su bila u blizini elektrane umrla su od leukemije. Zagagjena voda, neregularni nacini ribarenja, porast temperature i kiselost mora su najveci neprijatelji korala. Unistavaju ih ritmom koji je pet puta brzi od onog kojim nestaju amazonske sume. Koralni grebeni su jedinstveni i kompleksni sistemi,najvece strukture na zemlji bioloskog porekla i ambijenta sa najraznovrsnijim morskim vrstama. Na zalost usled globalnog otopljenja korali su napadnuti bolescu od koje gube boju i umiru. Danas se nalaze na listi ugrozenih vrsta i preti im nestanak, sto bi dovelo do dramatinog poremeaja ekoloke i bioloke ravnotee. Pre oko 65-70 miliona godina na prostoru sadasnjeg Meksika u oblasti Jukatan pao je meteorit i izazvao pravu ekolosku katastrofu. U blizini pada od udarnog talasa velike jaine, sva iva bia nestala su u trenutku. Zemljom su tada vladali dinosaurusi i ogromna flora. Posle udara meteorita u atmosferu je doslo do izbacivanja ogromne kolicine pepela koje je izazvalo hemijsku reakciju, zaokruzivsi celu planetu. Na zemlji je padala sumporna kisa. Udisanje sumpor dioksida izazvao je smrt zivih bia na celoj planeti. Sva iva bica su povezana lancem ishrane, zavise jedna od drugih i izumiranjem jedne vrste, nestaju i ostale. Nestale su itave vrste koje su tada vladale zemljom. Bila je to velika planetarna katastrofa. Uzrok tog zagadjenja dosao je iz kosmosa, pa se moe reci da je to prirodno kosmiko zagadjenje nastalo od udara meteorita. Ovo bi trebalo da bude opomena ljudima sta sve moe da se desi kad se zagadi i poremeti atmosfera.

vrsti i opasni otpad

vrsti otpad je svaki neupotrebljivi predmet ili materijal koji vlasnik odloi, namerava da odloi ili je primoran da odloi u skladu sa jednom od kategorija prema utvrenoj klasifikaciji otpada.
56

Komunalni otpad je vrsti otpad koji nastaje u urbanim sredinama i u najveem obimu ga ini tzv. Rezidencijalni i komercijalni otpad. Industrijski otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u toku industrijskog procesa, i po svojim karakteristikama moe biti opasan i neopasan. Inertni industrijski otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u industrijskom procesu, a koji po svojim osobinama ne utie tetno na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi, odnosno, ne sadri opasne karakteristike. Medicinski otpad podrazumeva sav otpad nastao u zdravstvenim ustanovama, bez obzira na njegov sastav, osobine i poreklo. Medicinski otpad sav otpad proizveden tokom pruanja zdravstvene zatite (glavni i sporedni izvori). Opasni medicinski otpad: 75-90% je komunalni otpad (slian otpadu iz domainstva); 10-25% je opasni medicinski otpad (infektivni, toksini i sl.) Opasni medicinski otpad: infektivni, patoloki, otri predmeti, farmaceutski, genotoksini, hemijski, teki metali, posude pod pritiskom, radioaktivni otpad. Vei izvori medicinskog otpada: bolnice, klinike, laboratorije, istraivaki centri, centri za istraivanje na ivotinjama, transfuziologije, stacionari, mrtvanice, obdukcijski centri. Manji izvori medicinskog otpada: bolnike ambulante, stomatoloke ambulante, kuna nega, stacionari , centri za akupunkturu, psihijatrijske ambulante, kozmetike usluge poput buenja uha i tetoviranja, pogrebne usluge, pomone medicinske usluge, domovi za nepokretne osobe. Proizvodnja medicinskog otpada po regijama: Regija:
Severna

kg/krevet/dan 7 - 10 3 3-6 1,4 - 2 2,5 - 4 1,8 - 2,2

Amerika, Latinska Amerika Zapadna Europa Istona Europa Srednji Istok Razvijeni deo istone Azije Srednje razvijeni deo istone Azije ta ini medicinski otpad opasnim?

Mogunost tetnog delovanja pojedinih materija koje mogu prouzrokovati tetu i opasnosti s velikim posledicama. Opasani medicinski otpad moe imati slijedea svojstva: moe da sadri infektivne materije, biti genotoksian, sadrati
57

opasne hemikalije ili farmaceutske supstancije, biti radioktivan, sadravati otre predmete. Opasna svojstva kemijskih supstancija: toksinost, korozivnost, zapaljivost, reaktivnost, eksplozivnost, osetljivost na udarce, genotoksinost. Opasnosti su izloeni: lekari i medicinsko osoblje, bolesnici, pomono bolniko osoblje, osoblje koje skuplja i odlae otpad, cela populacija, rizici za ljudsko zdravlje, mogui uticaji na zdravlje: AIDS, hepatitis B i C, infekcije probavnog trakta, infekcije disajnih puteva, infekcije krvotoka, kone infekcije, posledice delovanja radioaktivnih supstanci, trovanja, osetljivost javnosti. Reakcije javnosti na: incidente vezane za medicinski otpad, estetske uinke nepaljivo odloenog otpada. U nainu zbrinjavanja medicinskog otpada treba voditi rauna o kulturnim i obiajnim zahtevima date sredine. Otpadne vode iz zdravstvenih ustanova Takve otpadne vode mogu sadravati: patogene mikroorganizme: bakterije, viruse, opasne hemikalije, farmaceutske materije, radioaktivne izotope.

Ambalaa
PET ambalaa moe da se reciklira 5 - 6 puta. Pakovanje piva u PET ambalai je najvei zloin koji je mogao da se uradi ivotnoj sredini. Ambalaa je danas pratei deo svakog proizvoda. Poto je proizvod iskorien ona se baca i od atraktivnog pakovanja pretvara u faktor zagaenja ivotne okoline. Da to ne mora uvek biti tako govori praksa razvijenih zemalja u kojima se ambalaa prilikom odlaganja sortira po vrstama i ponovo prerauje. Uvoenje zakonske regulative koja tretira zatitu ivotne sredine i propisuje standarde odlaganja i recikliranja otpada je veoma znaajno pitanje za sve one koji direktno ili indirektno uestvuju u proizvodnji ambalae. O donoenju novih zakona iz ove oblasti, nainu na koji e nova regulativa uticati na industriju ambalae i problemima koji u ovom trenutku mue zakonom nedovoljno zatienu ivotnu sredinu kod nas. U vremenima nagle industrijalizacije, urbanizacije, razvijanja postojeih i osvajanja novih tehnologija, kao i porasta broja stanovnika - korisnika industrijskih proizvoda problem otpada postaje sve sloeniji. Imajui u vidu injenicu da priroda poseduje ogranienu mogunost samopreiavanja i da je prema nekim materijama uopte ne poseduje pokrenute su i u toku su mnogobrojne aktivnosti usmerene u pravcu zatite, obnavljanja i unapreivanja ivotne sredine. S obzirom na sve vee udaljenosti od mesta proizvodjne do

58

mesta potronje industrijskih i drugih roba ambalaa se moe smatrati "nunim zlom" savremene civilizacije. Plastini materijali se ve godinama sve vie upotrebljavaju za izradu ambalae, iako predstavljaju problem sa aspekta zatite ivotne sredine. Razlozi za sve veu primenu su mnogobrojni. To su, izmeu ostalih, niska cena sirovina, mala masa i razliite mogunosti prerade. Osim toga, specifini utroak energije (utroak energije po jedinici upakovanog proizvoda) pri proizvodnji plastinih materijala, koji se koriste za izradu ambalae, mnogo je manji nego to je pri proizvodnji na pr. stakla ili aluminijuma. Reavanje problema plastinog otpada se najee zavrava njegovim odlaganjem na deponije, ali naalost, zbog ljudske nebrige i van deponija. Deponije velikog broja gradova i u razvijenim zemljama praktino su popunjene, a nove se zbog visokih cena ne grade odgovarajuom brzinom. Ovakav nain uklanjanja otpada je naroito nepovoljan za plastini ambalani otpad iz vie razloga (zauzimanje velikog prostora zbog voluminoznosti, nerazgradivost tih materijala pod uticajem atmosferilija i odlaganje koritenja sirovina i energije vezane u polimerima na neodreeno vreme). U naoj zemlji ne postoje uslovi za prikupljanje, razvrstavanje i efikasnu preradu plastinog otpada. Evropski eco-label program omoguava evropskim potroaima, javnim i privatnim kupcima, da lako identifikuju priznate zelene proizvode u okviru Evropske Unije, Norveke, Lihtentajna i Islanda. On doputa proizvoaima da pokau svojim potroaima da njihovi proizvodi respektuju ivotnu okolinu. Kriterijumi ivotne sredine su razvijeni da zatite potroaka dobra (sa izuzetkom hrane, pia i lekova). Ekoloki kriterijumi za dobijanje Evropske ecolabele su rezultat naunih studija i irokih konsultacija u okviru European Union Eco-labelling Board (EUEB). lanice ovog saveta su: kompetentne institucije zemalja lanica, predstavnici NVO, potroake i industrijske asocijacije, sindikati i predstavnici malih i srednjih preduzea i komora. Poto EUEB propie kriterijume za grupe proizvoda oni se odobravaju od zemalja lanica i Evropske komisije. Ekoloki kriterijumi za svaku grupu proizvoda se definiu identifikujui gde je proizvod tetan za ivotnu sredinu u svakom svom stepenu ivotnog ciklusa, poevi od proizvodnje sirovina, kroz proces proizvodnje, distribucije (ukljuujui pakovanje), korienja i zavrno sa njegovim konanim odbacivanjem. U razmatranje se uzimaju sledei aspekti ivotne sredine: kvalitet vode, vazduha, zatita zemljita, smanjenje otpadaka, tednja energije, upravljanje prirodnim resursima, prevencija globalnog otopljavanja, zatita ozonskog omotaa, sigurnost ivotne sredine, buka...

59

TV-oznaka je znak dokumentovanog, objektivnog nezavisnog ispitivanja osobina ili performansi proizvoda, sistema, instalacija ili drugih servisa. To je oznaka data od najvee svetske organizacije za testiranje i certifikovanje: TV Rheinland (puno ime: TV Rheinland/Berlin Brandenburg Group) sa seditem u Nemakoj, njene kancelarije i laboratorije za testiranje na svim kontinentima zapoljavaju preko 8.000 ljudi. TV-oznaka nije pravno propisana oznaka, ali renome ove organizacije prua potroaima i trgovini dovoljno poverenja u kvalitet i sigurnost proizvoda oznaenih ovom oznakom. CE oznaavanje je zakonski zahtev za veinu proizvoda koji se putaju na trite i upotrebu u zemljama Evropske Unije i obavetavaju nadlene organe da ti proizvodi zadovoljavaju sve primenljive tzv. New Approach Directives (nove direktive pristupa). Zbog obima i sloenosti ovih direktiva, ovde emo samo naznaiti da se one zasnivaju na sledeim principima: Harmonizacija je ograniena na bitne zahteve Samo oni proizvodi koji ispunjavaju bitne zahteve se mogu pustiti na trite i u upotrebu Pretpostavlja se da su harmonizovani standardi, reference objavljene u oficijelnom urnalu i ugraene u nacionalne standarde, prilagoeni odgovarajuim bitnim zahtevima Primena harmonizovanih standarda ili drugih tehnikih specifikacija ostaje dobrovoljna i proizvoai su slobodni da izaberu bilo koje tehniko reenje koje je saglasno sa bitnim zahtevima Proizvoai mogu birati izmeu razliitih usaglaenosti procedura oporezivanja u sluaju primene direktive. CE oznaka nije oznaka ili certifikat dodeljen od neke organizacije. Nju dodeljuje proizvoa samostalno, ali time se obavezuje da je proizvod izraen u skladu sa primenljivim direktivama. Ona takoe obezbeuje slobodno kretanje proizvoda u okviru EU trita. Proizvodi bez CE oznake mogu biti od strane carine stopirani za ulazak na trite. Proizvoa je duan da: kae koje je direktive primenio, pridrava se tih direktiva, izda deklaraciju o pridravanju (Declaration of Conformity - DOC), oznai proizvod CE oznakom, odrava zahtevanu dokumentaciju kao evidenciju pridravanja direktiva. Za krajnjeg korisnika - potroaa je najznaajnije da su proizvodi u saglasnosti sa svim odredbama primenljivih direktiva koje oznaeni proizvod
60

mora da zadovolji. Znai, CE oznaka je indikator da je taj proizvod u saglasnosti sa bitnim zahtevima primenjenih direktiva i da su subjekt usaglaenosti procedura oporezivanja propisanih u direktivama. Takoe, zemlje lanice su obavezne da obezbede odgovarajua merenja da zatite CE oznaavanje. Za domae proizvoae , iji proizvodi potpadaju pod primenu navedenih standarda, ovo znai da do pristupanja nae zemlje Evropskoj Uniji i saglasno tome usaglaavanja (harmonizacije) naih standarda i ostalih propisa, pravo na oznaavanja CE oznakom mogu i moraju ostvariti preko uvoznika u zemlje EU. Dnevno Srbija isprazni stotinu tona plastinih flaa koje u najboljem sluaju zavre na krcatim deponijama. Najee, ipak, koka-kola, fanta, sinalko, voda voda, piva i drugi osveavajui brendovi zavre na rekama, jezerima, niijim livadama na kojima se raspadaju due od jednog veka. I premda se preradom otpadne PET ambalae bavi petnaest preduzea manjih kapaciteta, odnosno deset mlinova i pedeset presa za smanjenje zapremine plastike, od 250 hiljada tona plastinog otpada godinje, reciklirano biva tek pet. Tako se, osim otrovnih gasova koje udiemo, svako malo zapuenih dunavskih brana i rugla na vodama koje gledamo, Srbija i ekonomski rasipa, jer bi od svake baene flae mogla da napravi novu. No, graani, sve i kada bi hteli da uredno vraaju flae u proces reciklae, nemaju optinu u Srbiji u kojoj bi mogli, jer ni u jednoj ne postoje kontejneri za sortiranje otpada. Plastinih flaa je u Srbiji sve vie. Ima ih na svakom oku. Po parkovima, na ulicama... dok su reke prepune. Ne samo to unitavaju ivotnu sredinu i to su, po miljenju nekih srunjaka opasne po zdravlje, ve mogu i da stave katanac na deponije. Iako su lagane, zauzimaju ak 30 odsto otpada, dok im je vek raspadanja dui od 100 godina. S druge strane, mnogi tvrde da od takozvane PET ambalae (polietilentetraftalat) i te kako moe da se zaradi. Ali za razliku od drugih evropskih zemalja, ijim standardima teimo, kod nas se ovaj problem oigledno ne shvata ozbiljno. Kanadski naunici sa Univerziteta Kalgari nedavno su upozorili da je korienje starih plastinih boca tetno po zdravlje. Navika da se u ispranjenu bocu ponovo sipa sok ili voda i da se iz nje pije - dvostruko je opasna. Prvi razlog je razvoj bakterija u boci. Ako se boca stalno iznova upotrebljava, te bakterije ulaze u kruni ciklus i ponovo dospevaju u organizam. Drugi razlog je injenica da polimer od koga se boce prave, polietilen tereftalat, vremenom oslobaa opasne toksine materije od kojih je ona sa imenom DEHA posebno opasna i dokazano kancerogena - utvrdili su naunici. Oni su pritom naglasili da su boce namenjene jednokratnoj upotrebi i da ih posle toga treba reciklirati. Zbog sve veih koliina i svoje tetnosti, otpad se smatra jednim od najveih problema i zagaivaa nae ivotne sredine, koji ima kratkorone i dugorone posledice na kvalitet i duinu naeg ivota, kao i na kvalitet vazduha, hrane i vode koje unosimo. Svi smo se do sada sreli sa ambalanim otpadom, odnosno ambalaom, koja kada prestane da ima svoju upotrebnu vrednost, postaje viak sa kojim uglavnom ne znamo ta da radimo, sem da ga bacimo u smee.
61

Koliine ovog ambalanog otpada, od svakodnevne potrone robe koja se koristi u domainstvima su velike, jer mi svakog dana sve vie kupujemo, a samim tim stvaramo i ozbiljan problem odlaganja, odnosno deponovanja te ambalae. Korisno i efikasno reenje u smanjivanju ve ogromnih koliina otpada, naroito ambalanog, jeste samo u tehnolokom napretku i razvoju graanske ekoloke svesti, menjanju naih navika, kao i usvajanju novih. Pogledajte samo u kantu za smee u svojoj kui. Koliko imate plastinih kesa, PET flaa, konzervi, staklenih flaa ili tegli, koliko starog papira, celofana, kutija od stiropora ili kartona. Neto od ovog jeste biorazgradivo, a neto i posle odlaganja na deponije smea trune godinama, stvarajui nus proizvode, koji su esto samozapaljivi i zagauju zemljite i vodu. Veina legalnih deponija u Srbiji ne ispunjava ni najosnovnije uslove za zatitu okoline, a zauzimaju sve vee prirodne povrine. ak i otvaranje novih deponija koje e odgovarati ekolokim i sanitarnim uslovima jeste jedno od neophodnih reenja, ali nije dobro krajnje reenje za otpad, jer e se on samo gomilati, a nee se koliinski smanjivati. Biorazgradivo je sve to je mogue da se razgradi prirodnim putem brzo, usled delovanja mikroorganizama, (aerobnih ili anaerobnih) pod prirodnim uslovima. Veina organskih materija, kao to su hrana ili papir su biorazgradivi. Smanji, Ponovo upotrebi, Recikliraj je reenje koje se zasniva na kompletnom upravljanju otpadom pre svega na nastojanju da se otpad izbegne, odnosno njegove koliine smanje, zatim da se on ponovo iskoristi, zatim reciklira i obradi, dajui nove upotrebne proizvode, i tek na kraju ono to je neupotrebljivo e se odloiti na nain koji nee biti tetan po okolinu i nae zdravlje. Ukoliko elimo da usvojimo nove navike i nae ponaanje uskladimo sa ekolokim normama, ve u kupovini moramo da razvijemo prijateljski odnos prema okolini. Kupujmo prozivode koji nisu tetni po okolinu, odnosno koji na sebi imaju utisnutu oznaku ekoloki. Kupujmo ono to nam je neophodno. Kupujmo ono to moe da se reciklira. Kupujmo ono to je napravljeno od recikliranog materijala. Kupujmo proizvode koje moemo vie puta da upotrebimo. Nosimo sa sobom torbu za kupovinu, i izbegavajmo u radnji nove plastine i papirne kese. Izbegavajmo proizvode koji su nepotrebno preterano upakovani u ambalau i radije kupujte onu koja nije. Voe ili povre ne mora da bude zapakovano u plastinu ambalau.
62

 Izbegavajmo proizvode za jednokratnu upotrebu kao to su vlane maramice, ileti, papirne i plastine ase, tanjiri, plastini pribor za jelo, kuhinjski papirni ubrusi, papirne salvete, foto aparati i ostalo. Kupujmo sredstva za odravanje line higijene, za pranje, kao i higijene kue u pakovanjima koja mogu da se dopune, kao i u veim pakovanjima. Na ovaj nain ne kupujemo novu ambalau svaki put, a dobro je i za na kuni budet. Kupujmo i koristimo punja za baterije i baterije koje moemo da punimo kada se isprazne. Kad god je mogue kupujmo robu u recikliranoj ambalai ili onoj koja je ekoloka. Prijateljski odnos prema okolini pokazujemo ukoliko menjamo navike i u naem domainstvu. Mnoge predmete moemo da koristimo vie puta pre nego to ih odbacimo kao neupotrebljive. Potrudimo se da nae kuno smee sortiramo po grupama i tako ga odloimo u razliite kontejnere za smee, plastiku, staklo, papir i metal u naem komiluku. Ukoliko takvih kontejnera jo nema kod Vas, ipak sortirajte razliito kuno ambalano smee po grupama, i odloite ga u kontejner u odvojenim kesama, jer e tako sortirano biti lake sakupljeno i predato dalje u proces prerade. Ovaj ambalani otpad ne meajte sa ostacima hrane. Ovako sortirani ambalani otpad se sakuplja i dalje koristi kao sekundarna sirovina za nove proizvode, odnosno *reciklira se i na taj nain se ponovo upotrebljava, pri emu se istovremeno smanjuje koliina ambalanog otpada, i koliina primarnog sirovog materijala za pravljenje novog proizvoda. ta sve moemo da recikliramo: 1. Metal: limenke od pia, konzerve od hrane, pakovanja od dezodoransa, sprejeve, kutije, ram od starog bicikla, aluminijumske folije, posluavnike, poklopce od aluminijuma. 2. Plastiku: plastine boce od pia, deterdenata, gajbice, zatvarae, plastine folije. 3. Staklenu ambalau: sve staklene boce, svu staklenu ambalau za hranu, ali ne i staklene sijalice, ogledala, prozorska stakla, ili keramiku i porcelan (oni ne spadaju u ambalau). 4. Karton: kartonske kutije, braon karton, braon karton za uvijanje, braon kartonske kese, sav karton kupljenih proizvoda, kartonska ambalaa za pia (mleko, jogurt, sokove...). 5. Papir: sveske, ispisane listove papira, novine, asopise, reklamne poruke, papir za kopiranje u boji, koverte, raune, priznanice.

63

Nacrt Zakona o upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom definie: preradu ambalanog otpada kao iskoriavanje njegovih vrednih svojstava i sastojaka u svrhe proizvodnje (ukljuujui i reciklau), u energetske svrhe, u svrhu smanjivanja koliine i obima ambalanog otpada i deliminog ili potpunog odstranjivanja opasnih karakteristika i reciklau kao procesiranje ambalanog otpada za prvobitnu namenu. Prema Direktivi Evropskog parlamenta i Saveta 94/63/EC o ambalai i ambalanom otpadu pod reciklaom se podrazumeva: ponovna prerada otpadnog materijala u proizvodnom procesu za originalne svrhe ili za druge svrhe ukljuujui organsku reciklau, ali iskljuujui ponovno dobija-nje energije, ponovno dobijanje energije podrazumeva korienje spaljivog ambalanog otpada u svrhu proizvodnje energije putem direktne incineracije (spaljivanja) sa ili bez drugog otpada za dobijanje toplotne energije i organska reciklaa jeste aerobni (kompostiranje) ili anaerobni (biometanizacija) postupak, pod kontrolisanim uslovima i sa korienjem mikroorganizama, biodegradabilnih delova ambalanog otpada, koji proizvodi stabilni organski sastav ili metan.

Iskoriene plastine proizvode mogue je ponovo upotrebiti ili preraditi pomou razliitih postupaka, zavisno od postavljenog cilja, a sve zbog smanjenje mase za deponovanje. Plastini otpad se moe preraditi na vie naina: topljenjem, pri emu se ne menja ili vrlo malo menja makromolekulska struktura, hemijski, hidrolizom ili alkoholizom mogue je dobiti monomere, ili se hidrogenovanjem iz poetnog materijala mogu dobiti organske sirovine kao to su gasovi i ulja, kontrolisanim spaljivanjem, pri emu se dobija energija i kao produkti sagorevanja ugljendioksid (CO2) i voda (H2O).

Za razliku od materijala ije se recikliranje iz ekonomskih razloga vri jo od davnih vremena, recikliranje plastinih materijala je tehnoloki i ekonomski problematino, a u pojedinim podrujima jo je predmet intenzivnog istraivanja. Koji postupak prerade e se primeniti, zavisi od stepena neistoe odnosno sortiranosti otpada i eljenog kvaliteta krajnjeg proizvoda.

64

Ovo je simbol za tri R ivotne sredine: Reduce (redukuj smanji), Re-Use ("re-koristi" - koristi ponovo) i Recycle (recikliraj), iz ega se vidi da je reciklaa samo jedan deo njegovog znaenja i to poslednji. Ljudi misle da je ovo simbol samo za reciklau zato to od sva tri njegova znaenja industrija pravi novce samo od reciklae. Oni su smanjili znaenje simbola da bi odagnali panju sa ostala dva segmenta. Zato? Oni ne mogu da ostvaruju profit ako se smanji potronja i povea nivo korisnosti proizvoda i ambalae, oni prave novac na reciklai. Da li ste primetili da su reciklirani proizvodi esto skuplji od onih napravljenih od novih materijala? Ne budite ogranieni, obratite panju i na ostala dva R Redukuj i Re-koristi. Ljudi troe miijarde komada ambalae: plastine, staklene, metalne, papirne ... 85% od toga odlazi u zemlju. Obim tih otpadaka se moe smanjiti smanjenjem potronje i ponovnim korienjem tog materijala, koliko je to mogue. Poslednji korak, posle smanjenja potronje i ponovnog korienja, je reciklaa. Razmotrima svako od tri R ponaosob. Redukuj. Smanjena potronja znai smanjeni otpadci: Odluite da li vam pojedini proizvod uope treba. Kupujte proizvode koji nemaju veliku ambalau. Kupujte proizvode ija je ambalaa iskoristiva ili se moe reciklirati i za iju se izradu ne troi puno energije. Pozajmite i iznajmite ako ba ne morate da kupite. Delite proizvode sa familijom i prijateljima, one koje ne mora svako stalno da ima. Umesto da kupujete knjige, magazine, novine itajte ih na internetu, sa multimedijalnih izdanja ili u biblioteci. Koristite sopstvenu korpu kada idete u prodavnicu. Izraunajte koliko ste papirnih i plastinih kesa do sada potroili. Koristite tekstilne krpe i salvete umesto papirnih. Smanjenje potronje energije odrava vazduh istijim: Umesto vonje, peaite ili vozite bicikl. Koristite javni transport kada je raspoloiv. Gasite svetlo koje vam nije neophodno i koristite energetsk efikasnije sijalice. Koristite energetski tedljive ureaje. Koristite tedljive slavine, vodokotlie, ne dozvolite da bespotrebno cure, kaplju Smanjite utroak energije za grejanje kue pojaavanjem njene izolacije.
65

Smanjivanjem potronje i otpadaka pomaete da ivotna sredina ostane istija i zdravija. Re-koristi. Umesto da odbaci stvari, koristi ih ponovo: Ne odbacujte ambalau koju moete da iskoristite za neke druge potrebe. Ne odbacujte staru odeu, igrake, nametaj ... Poklonite ih onima koji nemaju, prodajte ih na buvljaku. Koristite obe strane papira. Delite knjige, magazine, novine sa prijateljima. Koristite organske otpadke za kompost. Naubrite svoj vrt, travnjak, batu. Budite kreativniji u razmiljanju kako da viestruko iskoristite neke stvari. Ponovnim korienjem stvari i materijala uvate novac, postajete kreativniji i smanjujete otpadke u isto vreme. Recikliraj. Ako neto ne moete da iskoristite, pogledajte da li se moe reciklirati: Koristite one proizvode koji se mogu reciklirati. Ako su oznaeni 3R simbolom odloite ih u odgovarajui kontejner ili ih odnesite u stanicu za reciklau. Novine, kartonske kutije, konzerve i veina plastine ambalae se mogu reciklirati. Ne odbacujte ih sa ostalim otpadcima. Za neke otpadke ak moete dobiti novac ako ih odnesete na odgovarajue mesto za prikupljanje (npr. otpad i sl.). Integracioni procesi u Zapadnoj Evropi inicirali su jedinstvenu standardizaciju eko-oznaka od 1993. godine. Ovaj program ukljuuje ekomedicinsko testiranje veoma velikog broja proizvoda, od maina za pranje vea do zamrzivaa, od deterdenata do toalet papira. Objavljeni su i kriterijumi za personalne kompjutere s obzirom na veliku ekspanziju kompjuterske tehnologije. Ovim programom nisu obuhvaene namirnice, voda i napici, lekovi i toksine supstance. Kriterijumi za ocenu eko-medicinskog kvaliteta pojedinih grupa proizvoda izraeni su od strane Evropske komisije, i pojedinih lanica Zajednice.Odluke o dodeli eko-znaka na osnovu rezultata testiranja donosi Evropski komitet za dodelu eko oznaka veinom glasova. Pri tome se pored rezultata laboratorijskih analiza prikupljaju detaljni podaci o celokupnom "ivotnom ciklusu" proizvoda, od sirovine do otpada. Procenjuje se potronja energije u proizvodnji, tetni sporedni produkti, mogunost recikliranja, biorazgradnja otpada, prisustvo freona, emisija gasova "staklene bate", efikasnost korienja fosilnih goriva. Pored toga postoji i Konsultacioni forum za eko oznake (koji ine predstavnici industrije, trgovine, ekolokih organizacija, udruenja potroaa sindikata, koji aktivno uestvuju u formiranju kriterijuma za dobijanje eko oznaka.
66

Kada se nekom proizvodu dodeli eko oznaka sa logom u vidu cveta i znake Evropske zajednice, ona se moe koristiti u marketingu iskljuivo tog proizvoda u bilo kojoj zemlji Evropske Zajednice, kao i u Norvekoj, Islandu i Lihtentajnu.

Eko kvalitet i eko trite

U savremenoj trinoj privredi treba obezbediti prava potroaa na zdravu hranu i zatitu od proizvoda tetnih po ivot i zdravlje potroaa. Na globalnom nivou, u tom smislu, zahtcva se ekoloki kvalitct proizvoda na tritu. Potroai su spremni da plate veu cenu za proizvode sa ekolokim kvalitetom. Oekivanja kupca u vezi sa kvalitetom su razliita. Na razvijenim tritima oekivanja su na daleko veem nivou, vie su kultivisana, a to je najvanije, novi zahtevi se ispoljavaju na kontinuitetu. Takvi zahtevi nalau preduzeu potrebu da stalno odrava dostignuti nivo kvaliteta, ali i da ga stalno poveava, proirenjem asortimana proizvoda, usavravanjem stila, smanjenjem cena i rokova isporuke i tako zadri utvrene ili izraene potrebe trita odnosno kupaca. Savezna Republika Jugoslavija je preuzela pet ISO 14.000 standarda i to: 1. JUS ISO 14001 Sistem upravljanja zatite ivotne sredine (specifikacija sa uputstvom za primenu). 2. JUS ISO 14004 Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine (opte smernice za principe, sisteme i postupke). 3. JUS ISO 14010 Smernice za proveravanje zatite ivotne sredine (opti principi) 4. JUS ISO 14011 Smernice za proveravanje zatitne ivotne sredine (Postupci provere, proveravanje sistema upravljanja zatitom ivotne sredine). 5. JUS ISO 14012 Smernice za proveravanje zatite ivotne sredine (kriterijumi za kvalifikovanje provera zatite ivotne sredine). Pravo na zdravu ivotnu sredinu ima svaki ovek. U savremenoj trinoj privredi treba obezbediti prava potroaa na zdravu hranu i zatitu od proizvoda tetnih po zdravlje i ivot potroaa. Trini uslovi privreivanja nameu brigu o kvalitetu kao sastavnom delu ponaanja preduzea. Stalno rastua trgovinska razmena u svetu pod snanim uticajem sve energinijih zahteva kupaca da se izvri standardizacija kvaliteta. Srpska privreda treba da se prilagodi uslovima poslovanja na tritu Evropske Unije i da primenjuju standarde JUS ISO 9000 i JUS ISO 14000, koja podrazumeva harmonizaciju ekonomskih i ekolokih ciljeva. Ekoloki znak kvaliteta je bitan za zatitu potroaa i zatitu ivotne sredine i omoguava srpskim proizvodima plasman na svetsko trite.
67

Standardi kvaliteta sredine definiu maksimalne koncentracije potencijalnih toksinih supstanci koje se mogu nai u sredini, za odredjen period. Republika se obavezuje da u oblasti ivotne sredine utvrdi standarde i normative koji su, gde god je to mogue, i stroiji od standarda koje priznaje meunarodno pravo. Za pojedinane segmente ivotne sredine, kao i za naroito vredna, osetljiva ili ugroena podruja utvruju se standardi kvaliteta ivotne sredine kojima e se propisati nivoi zagaivanja koji se ne smeju prekoraiti. Za sve zahvate koji se planiraju i realizuju od starne pravnih i fizikih lica, domaih ili stranih, koji mogu da dovedu do zagaenja ivotne sredine, odnosno koji predstavljaju rizik po ivotnu sredinu, obavezna je izrada procene. Procenom se identifikuju, opisuju i predviaju direktni i indirektni uticaji na ivotnu sredinu, i to posebno i pojedinano na: 1) 2) 3) 4) 5) ljude, floru i faunu; zemljite, vodu i more, vazduh, klimu i pejza; meusobno dejstvo faktora pod 1) i 2); materijalna dobra i kulturno-istorijsko naslee; ekonomsko i socijalno okruenje.

Vrste zahvata za koje je obavezna izrada procene, sadraj, metode izrade, izbor alternativnih reenja u pogledu tehnologije i hemikalija, izbor lokacije, kriterijumi koje moraju ispunjavati strune organizacije koje mogu da se bave izradom procjene, nain ocjene i verifikacije, uee javnosti i druga pitanja od znaaja za izradu procjene ureuju se propisom Vlade. Osnovni zakoni koji ureuju oblast zatite i unapreivanja ivotne sredine su: Zakon o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 135/04) ureuje integralni sistem zatite ivotne sredine kojim se obezbeuje ostvarivanje prava oveka na ivot i razvoj u zdravoj ivotnoj sredini i uravnoteen odnos privrednog razvoja i ivotne sredine u Republici. Sistem zatite ivotne sredine ine mere, uslovi i instrumenti za: odrivo upravljanje, ouvanje prirodne ravnotee, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih ivih bia; spreavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagaivanja ivotne sredine. Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 135/04) ureuje uslove, nain i postupak vrenja procene uticaja odreenih planova i programa na ivotnu sredinu, radi obezbeivanja zatite ivotne sredine i unapreivanja odrivog razvoja integrisanjem osnovnih naela zatite ivotne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa kojima se uspostavlja okvir za odobravanje buduih razvojnih projekata u sledeim oblastima: prostornog i urbanistikog planiranja ili korienja zemljita, poljoprivrede, umarstva, ribarstva, lovstva,

68

energetike, industrije, saobraaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, ouvanja prirodnih stanita i divlje flore i faune. Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 135/04) ureuje postupak procene uticaja projekata koji mogu imati znaajne uticaje na ivotnu sredinu, sadraj studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu, uee zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku odobravanja projekata i izdavanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja, nadzor i druga pitanja od znaaja za procenu uticaja realizacije projekata na ivotnu sredinu. Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 135/04) ureuje uslove i postupak izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, ivotnu sredinu ili materijalna dobra, vrste aktivnosti i postrojenja, uee zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku izdavanja integrisane dozvole, nadzor i druga pitanja od znaaja za spreavanje i kontrolu zagaivanja ivotne sredine.

Odrivi razvoj
Odrivi razvoj je usklaeni sistem tehniko-tehnolokih, ekonomskih i drutvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se na principima ekonominosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti sa ciljem da se sauva i unapredi kvalitet ivotne sredine za sadanje i budue generacije. Odrivi razvoj ostvaruje se donoenjem i sprovoenjem odluka kojima se obezbeuje usklaenost interesa zatite ivotne sredine i interesa ekonomskog razvoja. Odriv razvoj nije sutina za prirodu, ve pre sposobnost ljudskog drutva da izvodi stalne reforme u cilju da sauva osetljivu ravnoteu izmeu ljudi i njihovog prirodnog sistema za odranje ivota (Prirode).

69

U prevodu, odrivi razvoj nije najbolje reenje za prirodu, ve uvanje sistema koji upumpava ivot u nas ljude. To je proces korienja resursa odravanjem sklada izmeu buduih i sadanjih potreba. Da bi se takav proces uspeno izveo potrebna je nova orjentacija tehnolokog razvoja i mnogo bitnija promena institucionalnog razvoja - promena drutva. Problemi neodrivog razvoja: Kvantitativni problemi: Iscrpljivanje prirodnih resursa i razaranje ekolokih sistema. Kvalitativni problemi: toksinost proizvoda, procesa proizvodnje i otpada dovode do zagaivanja tla, vode i vazduha, poveanje zdravstvenih rizika i dodatno ugroavanje ekolokih sistema. Karakteristike trajnih oblika zagaenja: veoma dug inkubacioni period, prag primetljivosti i lobi zagaivaa, pasivne mere ekoloke zatite i efekat odbitka, period koenja. Ciljevi energetike u XXI veku: Pristupanost - energija mora biti dostupna po cenama koje su prihvatljive za siromane ljude, ali i omoguuju proizvodnju, transformaciju i distribuciju, odnosno daju osnovu za dalji razvoj i odravanje energetskih sistema. Raspoloivost - kontinualno snabdevanje energijom u dugom vremenskom periodu i sa zadovoljavajuim kvalitetom usluga. Prihvatljivost - usklaenosti drutvenih ciljeva i ciljeva zatite ivotne (nestajanje uma, degradacija zemljita, poveanje kiselosti na regionalnom nivou, zagaenja nastala kao posledica sagorevanja konvencionalnih energetskih izvora, efekat gasova staklene bate i promene klime izazvane njima, nuklearnu bezbednost, upravljanje otpadom i njegovim raznoenjem). Koncept 4E - Energija, Ekologija, Ekonomija i Efikasnost. Praktino svi energetski izvori i postrojenja imaju vei ili manji uticaj na okolinu, tako da ne postoji ekoloki potpuno ist izvor energije. Kod proizvodnje primarne energije najznaajniji uticaji nastaju pri proizvodnji uglja, uljnih kriljaca i nuklearnih sirovina, dok je znatno manji uticaj proizvodnje nafte i prirodnog gasa. Znatno vei uticaj na ivotnu sredinu ima proizvodnja sekundarne energije. Glavni problemi koje smo stvorili: Bezglavim zagaenjejm vode industrujskim hemikalijama, kunim hemikalijama i hemikalijama iz lekova, poljoprivrednim hemikalijama i drugim, smo ve doveli 50% svetskog stanovnitva da ostane bez pijae vode.

70

Pritisak na okeane raste iz vie smerova. Svi proizvoai, ili pravilnije hvatai ribe doivljavaju kolaps, jer su se koliine ribe smanjile ispod profitabilnih za rad. Razlog je prekomeran izlov i zagaenje hemijskim i nuklearnim otpadom odlaganim u okeane i hemikalijama koje iz reka stiu u okeane. Korienje hemikalija za poljoprivredu (vetaka ubriva, pesticidi i herbicidi), prekomerna upotrebe i irenje urbanih graevinskih oblasti doveli su do trovanja i gubitaka zemljita za poljoprivredu, ali i oaza prirode. Krenje za potrebe industrije drveta i dr. sirovina i potreba za poljoprivrednim zemljitem doveli su neke umske sisteme do unitenja za samo par godina...dok su ostali na izmaku. To je izazvalo poremeaje u prirodnim rezervoarima vode, klizitima i izazvalo poremeaje klime. Preko 34 000 biljnih vrsta i 5200 ivotinjskih vrsta irom sveta su pred izumiranjem, a mnogo hiljada njih izumre pre nego to budu uvrtene u spisak ugroenih. Tekua globalna brzina izumiranja vrsta je 20000 vrsta godinje, eksponencijalno vea od praistorijske brzine izumiranja dinosaurusa. Mnogi biolozi veruju da smo usred najvee epizode izumiranja od nestanka dinosaurusa pre 65 miliona godina iskljuivo zaslugom ovekovog odnosa prema prirodi i sebi. Nestanak vrsta znai nestanak celokupnog sistema, jer vrste medjusobno zavise jedna od druge, to znai i nestanak hrane, lekova, prirodnog sistema filtriranja, vezivanja tla, vlage, tj. drastine promene klime i jo mnogo ega... Zemlja je prenaseljena. Mogunost da planeta apsorbuje otpad i druge tetne uticaje su istekli. Sposobnost da se proizvede hrana i energija su na izmaku. U svemu se pribliavamo limitima prirode. Ako dostignemo limit od 12.4 milijarde svaki peti ovek e iveti u potpunoj bedi, bez hrane i vode, a svaki deseti e biti ozbiljno neuhranjen. Unitenjem ozona u stratosferi pretimo da pojaani ultra-violetni zraci(radijacija) unite veinu ivota(vrsta) na planeti. Ovi problemi se ve oseaju. Nastali su usled industrije, hemijskih prizvoda i stotine nepotrebnih stvari koje kupujemo.

Fosilna goriva
Velika zastupljenost fosilnih goriva u svakodnevnom ivotu za stvaranje toplotne i elektrine energije (termoelktrane, kotlarnice, toplane itd...), kao i u mehanikom radu (motori sa unutranjim sagorevanjem, mlazni motori, raketni motori itd...), ukazuje na neophodnost njihovog korienja, a sa druge strane su glavni uzronik zagaenja ivotne sredine. Tako dolazimo do apsurdne situacije, da postupak dobijanja i korienja fosilnih goriva, iji je krajnji cilj vei standard i bolji ivot, vodi u degradaciju osnovnih ivotnih uslova. Kroz mere
71

zatite ivotne sredine, potvruje se teza o moguem odrivom razvoju, jer nije neminovno da ono to savremeni ovek degradira zbog svojih potreba, bude nepotrebno izgubljeno, ve naprotiv moe uz pravilnu i beskompromisnu zakonsku regulativu zasnovanu na primeni rezultata naunih istraivanja, da se unapredi i svestrano koristi. Fosilna goriva nastala su u sedimentnim uz pomo ivih organizama ili fosila. Fosilno gorivo je materija koja uestvuje u sastavu Zemljine kore nastala izumiranjem organizama, pre svega biljnog porekla, sa svojstvom da sagoreva i pri tome razvija manju ili veu temperaturu. Poznata su jo i kao mineralna goriva. Fosilna goriva su goriva koja sadre ugljikohidrate, nastala od ostataka biljaka i/ili ivotinja. Trenutno su osnovni izvor energije na Zemlji. Energija iz fosilnih goriva obino se oslobaa se sagorevanjem, i prilikom toga se oslobaaju otrovni i tetni gasovi koji utiu na okolinu kao: ugljenik II oksid CO, ugljenik IV oksid CO2, sumpor dioksid SO2, SO3, NO3 itd. Ovi gasovi utiu na okolinu tako to se sakupljaju u atmosferi i tako stvaraju uinak staklene bate, dok se otapaju u vodi koja se nalazi u atmosferi, usled ega joj se smanjuje pH-vrednost te nastaju tzv. kisele kie, koje unitavaju biljke i erodiraju graevine, stene, itd. Njihov znaaj za savremeno oveanstvo je neprocenjiv i nezamisliv. Usled ogromne potronje, rezerve fosilnih goriva se iscrpljuju 100 hiljada puta bre nego to su nastale. To je dovelo i do oruane borbe za kontrolu leita fosilnih goriva, jer ivoti milijardi ljudi irom sveta zavise upravo od njih, pa i sudbina celog oveanstva. Osnovna podela fosilnih goriva je na ugljeve i bitumije ili bitumene. Po poreklu goriva se dele na prirodna (ona koja se dobijaju u prirodi) i vetaka (ona koja se dobijaju iz prirodnih termikim, mehanikim i hemijskm postupcima) i javljaju se u sva tri agregatna stanja. Pripodna goriva su: antracit, kameni i mrki ugalj, treset, drvo u vrstom stanju; nafta u tenom; i prirodni zemni gas u gasovitom stanju. Vetaka goriva su: koks, briket, drveni ugalj, ugljena praina vrsta; destilati nafte, benzin, petroleum, mazut, destilati katrana, sintetiki benzin, benzol, alkohol, vodonik u tenom stanju; koksni gas, gradski gas, gas visoke pei, generatorski gas, vodeni gas, vodonik, acetilen u gasnom stanju. Uz hranu, vodu i vazduh fosilna goriva su bila i ostala nasuna potreba. Bez njih nema urbanog ivota, razvoja industrije ni napredka oveanstva. Imaju veliku vanost i ulogu u razvoju civilizacije. Meutim, njihovu proizvodnju i primenu prati i odgovarajue zagaenje ivotne sredine, tako da sve to treba podvesti pod tzv. odrivi razvoj. Raireno korienje nuklearnih i fosilnih energetskih sirovina ugroava ljudsku egzistenciju, jer ima direktan negativan uticaj na zdravlje ljudi. Predviene klimatske promene, mogunost nuklearne kontaminacije i nereeni problemi vezani za proizvodnju plutonijuma u nuklearnim reaktorima, stvaraju dodatne probleme i opasnosti. Fosilna goriva utiu na zagaenje geoloke sredine, zemljita, vazduha, vode, biosfere.

72

Mere zatite ivotne sredine

Zatita ivotne sredine obuhvata mere za: smanjenje buke, kontrolu pitke vode, smanjenje tetnih ispusnih gasova iz industrijskih postrojenja i prometa, kontrolu kvaliteta prehrambenih proizvoda, zabranu proizvodnje jedinjenja koja razgrauju ozonski omota ili nepovratno kontaminiraju postojee ekosisteme. Zatita ivotne sredine obuhvata mere za: smanjenje buke, kontrolu pitke vode, smanjenje tetnih ispusnih gasova iz industrijskih postrojenja i prometa, kontrolu kvaliteta prehrambenih proizvoda, zabranu proizvodnje jedinjenja koja razgrauju ozonski omota ili nepovratno kontaminiraju postojee ekosisteme. Osnovni ciljevi zatite ivotne sredine u ostvarivanju uslova za odrivi razvoj (ravnotea izmeu oveka i prirode) su: 1. Trajno ouvanje izvornosti, bioloke raznolikosti, prirodnih zajednica i ouvanje ekoloke stabilnosti. 2. Ouvanje kvaliteta ive i neive prirode i racionalno koritenje prirode i njenih dobara. 3. Ouvanje i obnavljanje kulturnih i estetskih vrednosti. 4. Unapreenje stanja ivotne sredine i osiguranje boljih uslova ivota. GEOLOKA SREDINA I ZEMLjITE Zakonskom regulativom protiv zagaenja i za njegovo otklanjanje Pravilnim otkopavanjem i odlaganjem jalovine (npr. plodno zemljite se odlae na povrini jalovita) Rekultivacijom zemljita (poumljavanje i travnjaci) Izgradnjom preistaa otpadnih voda iz termoelektrana, suara, toplana, rafinerija, petrohemijskih sistema Spreavanjem aerozagaenja iz pomenutih pogona Podizanjem opte kulture, a samim tim i ekoloke kulture Pravilnom izgradnjom deponija za pepeo i ljaku, te spreavanje ekoloke erozije istih Obradom otpadaka iz energetike i reciklae Smanjenjem koliine otpada Pravilnim radom inspekcijskih slubi VAZDUH (ATMOSFERA) Zakonska regulativa i dosledno potovanje istih Prostorne i urbanistike mere planiranja i podizanja industrijskih kapaciteta

73

 Usavravanje postojeih tehnologija sa ciljem da nema ostataka koji mogu zagaditi vazduh. SO2 se koristi za dobijanje sumporne kiseline, a ona dalje za vetaka ubriva Benzini se proizvode bez primesa olova. Loita sa zatvorenim sistemom kao i smanjenje otpada. Prelaskom sa fosilnih goriva na druge izvore energije Zaustavljanjem otpadnih materija (filteri, rastvori) Podizanjem zelenih pojasa oko termoelektrana, toplana, rafinerija Sadnja i odravanje umskih povrina Podizanjem nivoa ekoloke kulture VODA Pravna (zakonska) regulativa Uvoenje zona sanitarne zatite Ugradnja filtera, talonika i drugih ureaja koji spreavaju zagaenje voda Prelazak na modernije tehnologije Podizanje ekoloke kulture Dosledna primena zakonskih normi Sistemi zatvorenih ciklusa vode Korienje mikroorganizama za preiavanje voda BIOSFERA Rekultivacija i revitalizacija ekosistema i predela Zakonski propisi (nacionalni parkovi, parkovi prirode, predeli izuzetnih odlika, rezervati prirode, spomenici prirode, prirodne retkosti, zatiene vrste biljaka i ivotinja) Kontrola korienja prirodnih bogatstava Umesto dosadanjeg nekontrolisanog korienja prirodnih bogatstava, ovek mora da ih vraa u procese prirodnog kruenja materije BUKA I VIBRACIJE Priprema raznih, izolacionih, apsorpcionih i tehnolokih mera Vremensko i prostorno ogranienje buke i vibracije Primena najpovoljnijih prostornih reenja Ekranizacija buke (visoko rastinje, zatitni zidovi) Pravilna zatita na radu Prelazak na modernije tehnologije Potovanje zakonskih regulativa

74

PRIMENA STATISTIKE U MONITORINGU IVOTNE SREDINE

Vrlo esta potreba za odreivanje reprezentativnog uzorka, ali i normalna raspodela se esto koristi za odreivanje udela komponenti ili nekih odstupanja od srednje vrednosti. Odstupanja mogu biti niska i visoka. Na sledeoj slici dat je primer nomalne raspodele, kao i jedna, dve ili tri standardne devijacije u odnosu na srednju veliinu. Mnoge promene u ivotnoj sredini imaju normalnu raspodelu iz tog razloga je dat primer dijagrama putem normalne raspodele mogu se dobiti pouzdani rezultati, mogu se proceniti skoro da budu validni.

Meutim, ima promena koje se ne ponaaju u skladu sa normalnom raspodelom, na primer gustina naseljenosti, zatim broj biljaka i ivotinja u zajednici, itd. Analize takvih podataka sprovode se putem drugih statistikih metoda. Biljke i ivotinje mogu promeniti raspored i tok hranljivih materija u ekosistemu. Interesantno je postaviti pitanje u kojoj meri odreeni organizmi utiu na eko-sistem. Na to pitanje je teko odgovoriti, ali se moe rei da svaka biljka i ivotinja moe uticai na rapsodelu i dinamiku hranljivih materija u okviru ekosistema. Interesnatan je protok vode. Hranljive materije su podlone podvodnom transportu, tako da malo hranljivih materija krui ka jednom mestu. Vodene struje treraju hranljive materije nizvodno. esto se dinamika hranljivih materija prikazuje spiralom. Duina koja je potrebna da jedan atom hranljive materije zavri jedan ciklus, zove se spiralna duina. Denis Newbold je sa svojim saradnicima definisao svoju spiralnu duinu, S, kao: S = VT gde je V prosena brzina kojom se atom kree nizvodno, a T proseno vreme koje je potrebno da atom zavri kruenje. Ako je brzina V mala, a vreme T kratko, duina spirale je mala. Tenja eko-sistema da zadri hranljive materije
75

naziva se nutritivno zadravanje. S tim to je zadravanje hranljivih materija tesno povezano sa duinom spirale. Faktori koji utiu na duinu sprale imaju uticaja i na nutritivno zadravanje u eko-sistemu. Na sledeoj slici data je nutritivna spirala i njena tenja pri transportu u vodi.

Nency Grimm (1988) je pokazala da veskimenjaci poveavaju stopu azota u Sycamore Creek, Arizona. Grimova je procenila veliku gustinu naseljenosti i to oko 100.000 organizama po kvadratnom metru i biomasu od 9,62g po kvadratnom metru. Vie od 80% biomase beskimenjaka prema ovim istraivanjima ine vrste koje se hrane malim organskim delovima koju ekolozi nazivaju kolektorima. Raspoloivi azot je veoma bitan. Izraunato je da je prosena koliina azota 250mg po kvadratnom metru dnevno. Slikom data je relativna koliina azota u procentima u izuavanoj oblasti.

Slika 19.15 Relativna gustina azota u procentima Sycamore Creek, Arizona, USA
76

Izuavano je kruenje azota, ukljuujui i hranljivu vrednost zemljita, proizvodnju humusa, kao i prisutnost hranljive vrednosti zemljita. Sastav zemljita se jako razlikuje. Moe da bude prisutna jako velika koliina azota u zemlji. On nastaje iz atmosfere, a uzronici mogu biti neke biljke. Kada se proizvodi humus bogat azotom, menja se koliina azota u eko-sistemu. Havajska ostrva su gusto naseljena biljkama i ivotinjama. Domau floru ini oko 1200 vrsta, 90% ne raste nigde vie na planeti. Ljudi su dodali oko 4600 egzotinih vrsta. Biljke koje dominiraju mogu znatno da promene sadraj azota u eko-sistemu. Najvie fosfora u zemljitu prisutno je u jesen kada opadne lie, najmanje registruje se tokom poplava, za vreme oluja koje se mogu desiti u bilo koje doba godine. Na sledeoj slici dati su dnevni gubici i dobici fosfora u razliitm periodima.

Ljudske aktivnosti u zadnje vreme eko-sistem obogauju azotom i fosforom. Ljudi utiu na unos hranljiv materijal u vodene eko-sisteme. Kanalizacioni sistemi sadre dosta azota. Najvei je problem to bioloke zajednice slabe. Bogaenje eko-sistema donosi za posledicu nastanak raznih vrsta gljiva. Kada se uzmu u obzir svi parametri koji utiu na eko-sistem, moe se predvideti koncetracija fosfora sa veliom preciznou. I taj prikaz je dat na slici koja sledi (19.28).

77

Slika 19.28 Koncentracija fosfora u jezerima sa razumnom preciznou Predvianja koncetracije fosfora, vrlo su korisna za menadere koji planiraju da koriste zemljite. Ovim modelom mogu se predvideti promene, kao i mogunosti korienja odreenih oblasti za specifine namene, kao i reavanje nekih ekolokih problema. Visoka koncetracija fosfora stvara neravnotene uslove sredine, poveanje koliina algi, smanjuje bistrina voda i koliina kiseonika i vodonika, to utie na estetski izgled vode, ograniava pogodnost kotrienja za rekreaciju i vodene sportove. Ono to je istina je da se nivo i vrsta ljudskih aktivnosti stalno mora kontrolisati, ukoliko se eli postii odreeni nivo kvaliteta zemlje, vode i vazduha.
78

Kjoto protokol (The Kyoto Protocol)

Protokol iz Kjota uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime (eng. The Kyoto Protocol to the United Nations Framework Convention on Climate Change) je dodatak meunarodnom sporazumu o klimatskim promenama, potpisan sa ciljem smanjivanja emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bate. Protokol je stupio na snagu 16. februara 2005. godine, kada ga je ratifikovala Rusija. Drave koje su ga ratifikovale ine 61% zagaivaa. Protokol je otvoren za potpisivanje u japanskom gradu Kjotu u organizaciji Konvencije Ujedinjenih nacija za klimatske promene (UNFCCC), 11. decembara 1997. godine. Za njegovo stupanje na snagu bilo je potrebno da ga ratifikuje najmanje 55 drava i da drave koje su ratifikovale protokol ine najmanje 55% zagaivaa. To se dogodilo 16. februara 2005. godine kada je Rusija ratifikovala Protokol. Srbija je prihvatila Kjoto protokol 24. septembra 2007. godine.

Protokolom se smanjuje isputanje est gasova koji izazivaju efekat staklene bate: ugljen-dioksida, metana, azot-dioksida, fluorougljovodonika, perfluorougljovodonika i heksafluorida. U poslednjih nekoliko decenija poveale su se koncentracije ovih gasova u atmosferi zbog korienja fosilnih goriva u industriji, saobraaju itd, to je doprinelo globalnom zagrevanju i klimatskim promenama. Sjedinjene Amerike Drave i neke manje drave odbile su da ratifikuju Protokol iz Kjota. Grinpis smatra da je protokol postavio previe skromne ciljeve kojima se nee postii vei pomaci. Od 3. do 15. decembra 2007. godine na ostrvu Bali u Indoneziji je odrana konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama na kojoj je raspravljano o budunosti Kjoto protokola.

79

Najvaniji svetski dokument od industrijske revolucije je Kjoto protokol, kojim su se najrazvijenije zemlje na planeti obavezale da e smanjiti emisiju tetnih gasova. Sporazumom koji je potpisala 141 drava, meu kojima i 30 industrijskih giganata (bez SAD i Australije) predvieno je da se do 2012. godine za 5,2 odsto smanji emisija ugljen-dioksida u Zemljinoj atmosferi. SAD kao zemlja koja najvie zagovara globalizaciju nije pristala da potpie sporazum. Zajedno sa Australijom ova vojno i ekonomski najmonija zemlja svijeta odgovorna je za treinu gasova tetnih po ivotnu okolinu. Predsjednik Bu brani svoj stav i stav svoje administracije time da mnoge zemlje potpisnice nemaju ni znanja ni resurse da bi potpisano sproveli u delo tako je sve manje-vie besmisleno. ini se ipak da je neto drugo po sredi - profit je vaniji od budunosti Zemaljske kugle. Upravo je rast ugljen-dioksida u atmosferi glavni krivac za efekat staklene bate i globalno zagrevanje Zemlje, to je dovelo do uragana, sua, poplava i toplotnih udara u kojima je tokom poslednjih nekoliko godina ivot izgubilo na milione ljudi. S obzirom na to da se veina ugljen-dioksida u atmosferu isputa sagorjevanjem fosilnih goriva (nafta i ugalj), pitanje pronalaska alternativnih vodova energije izbilo je u prvi plan. Trenutno od nafte zavisi 90 odsto celokupnog transporta, proizvodnje hrane, lekova i hemikalija na zemlji. Procene su da e nam 2030. godine biti potrebno 60 odsto vie energije, a zaliha nafte ima jo za oko etiri decenije. Istovremeno prema podacima UN u narednih 30 godina proizvodnja hrane morae da se povea za 60 odsto na globalnom nivou da bi se pratio rast svetske populacije. Meutim, to nee biti mogue jer efekat staklene bate i globalno zagrevanje znaajno e smanjiti povrinu poljoprivredno obradivog zemljita. Ukoliko se nastavi trend globalnog zagrevanja, prosena temperatura na Zemlji e do 2100. porasti za ak 5,8 stepeni Celzijusa. Primera radi, od 1900. do 1990. ta temperatura je porasla za svega 0,6 Celzijusa. Pravu cenu efekata staklene bate je nemogue izraunati i ona se meri hiljadama milijardi dolara, upozoravaju strunjaci. Od zagaenosti vazduha, vode i posledica kiselih kia umiru milioni ljudi, a prirodni ekosistem Zemlje ne moe da nadoknadi priinjenu tetu. Esencijalno reenje za zaarani krug izmeu globalnog zagrevanja, emisije tetnih gasova i rasta potronje energije predstavlja okretanje ka jeftinoj obnovljivoj energiji iz prirodnih izvora - sunca, mora i vetra. to pre to dopre do svesti efova kompanija i drava, planeta e izbei krizu u kojoj e stradati milioni nedunih. Za proizvodnju i transport svakog litra vode u flai potroi se ak sedam litara vode i 162 grama nafte. Posle terenskih vozila i plasticnih kesa, "flairana" voda ubrzano postaje glavno "bojno polje u ekolokom ratu". Da bi se proizvelo 29 milijardi plastinih flaa sa vodom, koliko se godinje proda samo u SAD,
80

potrebno je 17 miliona barela nafte. Voda sa izvora prevozi se hiljadama kilometara irom sveta i tako nastali izduvni gasovi znaajno doprinose globalnom zagrevanju.

Stanje u Srbiji
U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju (SSP) i Srbija i Crna Gora bi trebalo da ojaaju saradnju sa EU u suzbijanju naruavanja ivotne sredine, posebno, ali ne i iskljuivo, u pogledu kvaliteta vazduha i vode, nadgledanja zagaivanja, unapreenja energetske proizvodnje i zatite u industrijskim postrojenjima, klasifikacije i sigurnog rukovanja hemikalijama, ureenja prostora, upravljanja otpadom i zatite uma, flore i faune. U Srbiji je u decembru 2004. godine usvojen niz propisa iz oblasti zatite ivotne sredine, ukljuujui i novi Zakon o zatiti ivotne sredine (zasnovan na odredbama Arhuske konvencije i drugih UNECE Konvencija, harmonizovanih sa standardima EU ukljuujui odredbe o proceni uticaja na ivotnu sredinu), kao i zakonodavstvo o integrisanoj prevenciji i kontroli zagaenja, proceni uticaja na ivotnu sredinu i stratekoj proceni ivotne sredine. Neophodno je preduzeti mere ka unapreenju pristupa informacijama, javnog uceca u procesu odluivanja i pristup pravdi u sluajevima vezanim za ivotnu sredinu, kako se Konvencijom i zahteva. Instrument procene uticaja na ivotnu sredinu moe zahtevati dodatno usklaivanje, u cilju pune usaglaenosti sa pravilima EU. Uspostavljanjem ovih ambicioznih zakonodavnih programa u oblasti zatite ivotne sredine je uglavnom rukovodilo Ministarstvo Srbije osnovano 2002. godine. U prolee 2004. godine, nova vlada je ukinula prethodno zasebno Ministarstvo i podruje ivotne sredine stavila u nadlenost Uprave za zatitu ivotne sredine pri Ministarstvu za nauku i zatitu ivotne sredine. Dok su neke takse direktno rezervisane u svrhu zatite ivotne sredine, koricenje finansijskih instrumenata za zatitu ivotne sredine, u skladu sa principom "zagadiva plaa", jo uvijek nije razvijeno. Srbija i Crna Gora uestvuju u razliitim regionalnim inicijativama o ivotnoj sredini koje promovie Evropska komisija, kao to je Regionalni program obnove ivotne sredine (REREP) i Balkanska mrea za usklaivanje i sprovoenje propisa iz podruja zatite ivotne sredine (BERCEN). Srbija i Crna Gora bi trebalo da u potpunosti iskoriste prednosti saradnje u oblasti ivotne sredine u okviru SSP-a, to ce zahtevati saradnju u borbi protiv degradiranja ivotne sredine i unapreenje dodele sredstava za poboljanje stanja u ovoj oblasti. U isto vreme, regulatorne i institucionalne reforme u Srbiji i Crnoj Gori se moraju ubrzati radi jaanja osnove za implementaciju konzistentne i efektivne politike ivotne sredine.

81

Problemi zagaenja u Srbiji

Rasprostirui se na povrini od 88.361 km2, Republika Srbija je smetena u srcu Balkanskog poluostrva. Po broju stanovnika od 7,5 miliona predstavlja sasvim prosenu zemlju u regionu. Moglo bi se rei da urbano stanovnitvo dominira sa 58% i da su stanovnici uglavnom koncentrisani u velikim gradovima Beograd, Novi Sad, Ni, Kragujevac, Subotica. Energetski sektor je svakako najvei emiter zagaenja u Srbiji. Najvei krivci za to su gorivo i zastarela tehnologija. Kao gorivo najvie se koristi niskokalorini lignit, veoma loeg kvaliteta sa puno tetnih sastojaka i stare tehnologije bez mnogo naina da se ublae tetni uticaji na ivotnu srednu. Zemlja Srbija oko 66% svoje elektrine energije proizvodi u termoelektranama na lignit, oko 33% se proizvede u hidroelektranama i tek neto manje od 2% u elektranama sa kogeneracijom i ostalim elektranama. Pored enormnih emisija zagaujuih materija (estice, SO2, CO2...) u vazduh, generiu se velike koliine pepela i ljake koje se kasnije odlau na velike deponije. Procenjuje se da u Srbiji od proizvodnje elektrine energije ima 170 miliona tona pepela rasporeenih na oko 1.800 hektara. Od toga samo se u toku jedne godine u Termoelektranama Nikola Tesla u Obrenovcu generie oko 4 miliona tona pepela i ljake koji se odlau na dve deponije ukupne veliine 1.000 hektara. Uz to to energetski sektor predstavlja vanog zagaivaa, korienje ili tanije reeno neracionalno korienje energije ovaj negativni efekat dodatno pojaava. Neefikasno korienje energije se ogleda u gubicima u prenosu oko 3,5%, dok su gubici u distribuciji ak 7%. Rudarenje sa podzemnom i povrinskom eksploatacijom stvara velike rane na povrini zemlje, a u Srbiji je taj problem posebno prisutan u nekoliko oblasti. Veliki povrinski kopovi uglja nalaze se u Kolubarskim i Kostolakim rudnicima, kopovi bakra u Boru i Majdanpeku i podzemna eksploatacija uglja u rudnicima Rembas-Resavica i Aleksinakim rudnicima. Intenzivna eksploatacija prirodnih resursa dovodi do znaajnih degradacija zemljita, promene morfologije terena, stvaranja novih jalovita, potpuno su unitene ume, izmeteni vodotoci, potoci i podzemne vode zagaene. Proces rekultivacije je veoma skroman, a brzina otkopavanja uglja i jalovine toliko napreduje da vei deo zemiljita i nastalih rupa nije zatien. Oko 40.000 hektara tla se nalazi pod uticajem povrinskih kopova i jalovita. Neto vie od 15% takvih prostora je rekultivsano ili pokriveno nekakvom vegetacijom, dok svi ostali prostori podseaju na meseev pejsa. Industrija (proizvodnja hrane, pia, hemikalija, metala, nemetala, maina i opreme) sa svojim centrima poput Bora, Kragujevca, Paneva i apca nema sasvim jasan i definisan uticaj na ivotnu sredinu republike. Ovo se pre svega odnosi na to to je zagaenje u ovim gradovima posledica mnotva istovremenih
82

faktora. Zagaujue materije koje se mogu nai u urbanim industrijskim sredinama su: di-hlor-etan, teki metali, PCB ulja, nafta i naftni derivati, fenoli iji nivo esto premauju standarde EU, ali i domae standarde. Industrija najee i u najveem broju sluajeva nema sopstveni monitoring niti izvetavanje o stanju ivotne sredine u fabrici i oko nje. Saobraaj u Srbiji predstavlja oko 2,5 miliona najrazliitijih vozila. Vozni park je veoma star, oko 90% vozila je preko 10 godina starosti, 33% ak i preko 15 godina. Samo 1/3 putnikih automobila ima katalizatore, to znai da je veina ostalih vozila odgovorna za enormne emisije izduvnih gasova i buku. Drumski i gradski saobraaj postaju glavi emiteri olova, ai, SO2 i NOx. Situaciju sa zagaenjem dodatno pogorava veoma lo kvalitet goriva. Predpostavka je da 70% goriva na tritu ne zadovoljava postojee standarde, a sadraj sumpora i olova je mnogo vii nego u EU. ume i umski predeli pokrivaju 28% teritorije Srbije. Geografski poloaj republike, klimatske karakterstike i drugi uslovi stvaraju predpostavke za veliki biodiverzitet u umskim i biljnim vrstama. Ekoloki potencijal uma meutim nije dovoljan jer je vie od polovine uma predstavljeno mladicama ili niskoproduktivnim umama ime se i smanjuje mogunost za apsorpcijom CO2. Oko 56% uma je u vlasnitvu drave.

Alternativni izvori energije

Obnovljivi izvori energije su po definiciji energija koja se eksploatie istom brzinom kojom se i obnavlja. U obnovljive izvore energije spadaju: energija vetra, energija sunca, hidroenergija, geotermalna energija i energija biomase.

83

Obnovljivi izvori energije pruaju znatan potencijal za budunost, ali trenutno su vrlo ogranienih mogunosti i energija koja se dobija njihovom upotrebom trenutno je skuplja. Zbog toga e proi jo neko vreme pre nego to doe do znaajnije upotrebe tih izvora energije. Do tada oveanstvo se mora osloniti na neobnovljive izvore energije - prvenstveno na naftu, ugalj, nuklearnu energiju i prirodni gas. Obnovljivi izvori energije, ne ukljuujui hidroenergiju, daju manje od 1% ukupno potrebne energije. Taj udeo u budunosti treba znatno poveati jer neobnovljivih izvora energije ima sve manje. Razvoj obnovljivih izvora energije [posebno od vetra, vode, sunca i biomase] vaan je zbog nekoliko razloga. Prvo, obnovljivi izvori energije imaju vrlo vanu ulogu u smanjenju emisije ugljendioksida u atmosferu. Drugo, poveanjem udela obnovljivih izvora energije poveava se energetska odrivost sistema i smanjuje zavisnost od uvoza energetskih sirovina i elektrine energije. Tree, oekuje se da e obnovljivi izvori energije postati ekonomski konkurentni konvencionalnim izvorima energije, prvenstveno energija vetra, male hidrocentrale, energija iz biomase i suneva energija. Raireno korienje nuklearnih i fosilnih energetskih sirovina ugroava ljudsku egzistenciju, jer ima direktan negativan uticaj na zdravlje ljudi. Predviene klimatske promene, mogunost nuklearne kontaminacije i nereeni problemi vezani za proizvodnju plutonijuma u nuklearnim reaktorima, stvaraju dodatne probleme i opasnosti. Prema podacima naftnih kompanija, kao i drugim nacionalnim statistikim podacima, ukupna svetska potronja nafte iznosi skoro 4 milijarde tona godinje, dok su ukupne rezerve oko 120-160 milijardi tona. Kako e prerada nafte dostii vrhunac izmeu 2005. i 2008. godine, a uzimajui u obzir ogranienost zaliha, sadanje korienje fosilnih i nuklearnih goriva ne moe da obezbedi dugotrajni i odrivi razvoj. Zalihe fosilnih goriva brzo nestaju, a u roku od jedne ili dve decenije veina zemalja e biti primorana da koristi obnovljive izvore energije za podmirivanje svojih energetskih potreba. Veina zemalja irom sveta suoie se sa ozbiljnim nedostacima energije u bliskoj budunosti. Velika potronja i porast broja stanovnika u svetu primorae stanovnike velikog broja zemalja da se suoe sa problemom kritinog smanjenja zaliha domaih fosilnih energetskih izvora. Trenutna energetska zavisnost veine zemalja od nafte i njenih derivata zahtevaznatne ekonomske izdatke i u budunosti nagovetava negativne efekte na nacionalne ekonomije, kao i na meunarodnu bezbednosnu situaciju.

84

Usled koncentracije energetskih resursa u svega nekoliko oblasti u svetu, korienje fosilnih goriva stvorilo je sistem meuzavisnosti, tako da se drave koje zavise od uvoza fosilnih goriva nalaze u podreenim poloajima. Sa druge strane, rezultat ovakve situacije je ne samo koncentracija energetske ekonomije, ve konstantno poveanje cena energetske infrastrukture i poveanje trgovinskog debalansa. Zemlje izvoznice baziraju svoju ekonomiju iskljuivo na izvozu energetskih sirovina to dovodi do politike, ekonomske i socijalne nestabilnosti.

Alternativni izvori energije e ljudima biti preko potrebni ukoliko ponestane fosilnog goriva i to pre nego to cena nafte skoi na 100 dolara ili vie, upozorio je upravnik holandskog Centra za energetsko istrazivanje, Ton Hof. On je ukazao da je zbog toga "neophodno efikasnije troiti fosilna goriva kako bi se dobilo vie vremena za razvoj alternativnih vidova enerije koji bi postali pouzdani i jeftiniji". On je dodao da e za razvijanje nekih tehnologija biti potrebne decenije.

Biomasa
U razvijenim zemljama sveta i Evropskoj uniji ve godinama velika panja se poklanja obnovljivim izvorima energije. Pre svega zbog globalne energetke krize, ali i injenice da se korienjem energije Sunca, vetra, geotermalnih voda, biomase, priroda i ivotna sredina mnogo manje zagauju. Brojna nauna i praktina istraivanja usmerena su upravo na mogunosti
85

upotrebe biljnih ostataka - biomase, kao potencijalnog energenta. Pod biomasom se u skladu sa direktivama EU podrazumevaju bioloki razgradive materije nastale u poljoprivredi, stoarstvu i sa tim vezanoj industriji, kao i bioloki razgradivi deo industrijskog i gradskog otpada. Biomasa u poljoprivredi Naalost, potencijalni energent se iz godine u godinu spaljuje. Tako se svake godine u naoj zemlji nepotrebno bace miloni, degradira se zemljite, unitavaju biljke, rasteruje divlja, a takav postupak nije zakonom zabranjen. Takoe, biomasa se ne zaorava u dovoljnoj meri te se smanjuje plodnost zemljita jer je u oranicama sve manje humusa. Po hektaru poljoprivrednog zemljita mogue je dobiti tri tone slame od penice, uljane repice i soje, pet tona kukuruzovine, etiri tone stabljike suncokreta. Hemijski sastav navedenih vrsta biomase, svedenih na suvu materiju, u velikoj je meri slian drvetu, meutim, velika zapremina navedenih nusproizvoda ini njihov transport ekonominim samo na udaljenosti do tri kilometra. O znaaju biomase dovoljno govore podaci da 2,5 kilograma slame moe da utedi litar ulja za loenje, 1,06 m3 gasa ili 9,72 kilovata elektrine energije, ali i 2,2 kilograma drveta i 1,94 kilogram uglja. Ove brojke, iako impozantne, nisu dovele do veeg korienja ovog prirodnog potencijala. Osnovna prepreka za ekonominu eksplotaciju biomase jeste njena relativno mala energetska vrednost, ratrkanost i nepristupanost terena za mehanizovano prikupljanje. Tehnologija briketiranja Ovaj problem se moe prevazii tehnologijom briketiranja, kojom se zapreminska masa nusproizvoda moe poveati od 800 do 1.400 kilograma po kubnom metru, a time se zapremina smanjuje 7 do 14 puta. Kao konani proizvod dobija se briket kalorijske vrednosti od 15 do 18 megadula po kilogramu, to je priblino drvetu. Biomasa se moe briketirati za loenje, u energetske svrhe dodavanjem drugog hraniva, a potom melase, moe da se proizvede jeftina stona hrana. Briketiranje biomase je, prema oceni strunjaka, budunost. Takav briket nepogodnijim od standardnog korienih goriva ini visoka higroskopnost, to uslovljava posebne uslove pakovanja i skladitenja. Osnovni tehniko-tehnoloki problemi koji odreuju ekonomsku opravdanost primene ove tehnologije vezani su prvenstveno za trokove sakupljanja i kvalitet biomase. Nizak sadraj sumpora u briketima, s druge strane, takoe ih ini ekoloki pogodnim. Nedavno je u fabrici kotlova 'Tipo Kotlogradnja' predstavljeno je eksperimentalno postrojenje za dobijanje energije sagorevanjem velikih bala sojine slame.

86

Postrojenje je izgraeno pri fabrici u okviru Nacionalnog programa za energetsku efikasnost srpskog Ministarstva za nauku i zatitu ivotne sredine, uz uee Poljoprivrednog kombinata Beograd. Rukovodilac projekta dr Dragoljub Daki iz Instituta za nuklearne nauke 'Vina' istakao je da je osnovni razlog za pokretanje projekta pokuaj da se u upotrebu uvedu obnovljivi izvori energije koji bi mogli da zamene fosilna goriva ije zalihe su ograniene. On je napomenuo da se soja u PKB-u uzgaja na oko 2.000 hektara, a sojina slama je do sada bila potpuno neiskoriena i predstavljala je balast u proizvodnji. Prema reima Dakia, jedan od najperspektivnijih energetskih izvora nae zemlje je otpadna biomasa iz poljoprivredne proizvodnje koja ne stvara tetne produkte sagorevanja, a njenim korienjem potuju se zahtevi Kjoto sporazuma u smanjenju efekta 'staklene bate'. On je ukazao i da bi se korienjem biomase kao goriva utedela znatna sredstva koja se ulau u kupovinu drugih energenata i bila bi smanjena zavisnost nae zemlje od njihovog uvoza. U postrojenju se obavlja kontrolisano sagorevanje slame, po principu 'cigarete', uz veliki stepen toplotnog iskorienja i mogunost korienja nekvalitetne i vlane slame, objasnio je Daki. Prema njegovim reima, postrojenje ima kapacitet od jednog megavata toplotne energije, to je dovoljno da zagreva 50 prosenih kua ubiranjem slame sa oko 200 hektara zasejane sojom. Nastavak tog projekta e biti izgradnja istih kotlova u okviru PKB-a za zagrevanje plastenika, povrine od oko pet hektara. Biomasa je organska materija ivotinjskog ili biljnog porekla koja se pomou razliitih procesa pretvara u upotrebljivu energiju. Energija biljnog porekla predstavlja, procesom fotosinteze akumuliranu svetlosnu energiju kojom se svetlost transformisala u hemijsku energiju. U toku fotosinteze biljke koriste ugljen dioksid iz vazduha i vode u cilju stvaranja ugljenih hidrata, koji predstavljaju osnovne gradivne elemente biomase. Na ovaj nain se svetlosna odnosno suneva energija akumulira u hemijskim vezama strukturnih komponenti biomase. Ova energije moe se eksploatisati na razne naine. Sa druge strane, osnovni izvor biomase ivotinjskog porekla je prirodni teni stajnjak. Upotreba biomase ili goriva i otpadnih materija dobijenih iz biomase kao izvora energije zahteva njihovo sagorevanje i oslobaanje toplote koja pokree generatore elektrine energije. Energija akumulirana u biomasi je hemijske prirode pa u njenoj eksploataciji nema prekida rada, kao to je to sluaj sa solarnom ili energijom vetra. Sa ovog aspekta, biomasa ima vie karakteristika fosilnih goriva nego obnovljivih izvora, sa razumljivim razlogom jer su fosilna goriva ustvari fosilni oblik biomase. Istorijski gledano, biomasa je bila osnovni izvor energije za oveanstvo, uglavnom u obliku drveta koje se koristilo za grejanje i spremanje hrane, dok su industrijskom revolucijom primat preuzela fosilna goriva. I pored toga, biomasa danas uestvuje sa 15% u ukupnoj potronji energije, a znaajno je da je ovaj udeo znatno vei u zemljama u razvoju nego u industrijalizovanim zemljama.
87

Jedan od najbitnijih faktora koji odreuju potencijalnu ulogu biomase u energetskoj industriji, predstavlja jaka konkurencija koja postoji izmeu vrednosti biomase i zemljita neophodnog za njen uzgoj, to nije sluaj sa ostalim obnovljivim izvorima. Biomasa moe da se koristi kao hrana, ubrivo, za proizvodnju papirnih vlakana i kao gorivo. Hemijski sastav biomase varira u zavisnosti od tipa izvornih materija, mada se prosean sastav uglavnom sastoji od 25% lignina i 75% ugljenih hidrata odnosno eera. Lignin se sastoji od molekula, razliitih od molekula eera, povezanih u tanke ploaste strukture. Ugljeni hidrati se formiraju od molekula eera povezanih u dugake lance ili polimere, kao to su celuloza ili poluceluloza.

Situacija u EU

U ukupnoj energiji dobijenoj iz obnovljivih resursa u 2003. godini u EU energija dobijena iz drvne biomase uestvovala je sa 51%. Sve je to u skladu i sa Direktivom broj 77 Evropske unije iz 2001. godine koja je postavila kao cilj da 12% ukupne utroene energije u EU do 2010. godine bude poreklom iz obnovljivih izvora, kao i sa savremenom energetskom politikom razvijenih zemalja koja tei ka smanjenju emisije tetnih materija i postizanju odrivog razvoja. Evropska unija je 2001. godine postavila kao cilj da se uece obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji energije uvea sa 15% u 2002. godini, na 22,1% do 2010. godine. Magistar Matias Efenberger sa bavarskog Instituta za poljoprivredni inenjering, izgradnju farmi i tehnologiju koja titi ivotnu sredinu, ukazao je na dinamian razvoj koji proizvodnja biogasa ima poslednjih godina u Nemakoj. Broj postrojenja za proizvodnju biogasa u Nemakoj je u relativno kratkom razdoblju, od 1999. do 2004. godine, udvostruen. Nemako Udruenje za biogas predvia da e se broj pogona za biogas pribliiti cifri od 4 500 do kraja ove godine i imati instalisanu snagu od oko 9,50 MW. Prole godine je u sektoru obnovljivih energenata bilo oko 120 hiljada zaposlenih i prognozira se da ce do 2020. godine biti otvoreno jo 400 hiljada novih radnih mesta.
88

U Nemakoj je 2000. godine poeo da se primenjuje Akt o obnovljivim izvorima energije i ocena je da postoji znaajan prostor za dalji rast budui da se trenutno koristi tek pet odsto mogunosti za proizvodnju elektrine energije u postrojenjima na biogas.

Procene za Srbiju
Procenjeno je da svake godine u Srbiji proizvedemo 12,5 miliona tona biomase, a najvei deo se ne koristi na razuman i racionalan nain. Energija koja bi se godinje mogla dobiti korienjem biomase u Srbiji procenjena je na 2,68 miliona tona ekvivalentne nafte. Od toga se 1,66 miliona tona ekvivalentne nafte odnosi na poljoprivredu, a oko milion tona na umsku biomasu. Ukupni godinji energetski potencijal biomase u Srbiji je na nivou od 40% energetske vrednosti uglja koji se godinje proizvede u naim rudnicima. U Srbiji postoji znaajan energetski potencijal obnovljivih izvora energije u iznosu od vie od tri miliona tona ekvivalentne nafte godinje. Oko 80 odsto ovog potencijala ini biomasa. Istovremeno, ukupna potronja fosilnih goriva je na nivou od 12 miliona tona ekvivalentne nafte. Kada bi se iskoristilo samo deset odsto potencijala biomase u iznosu od 2, 6 miliona tona ekvivalentne nafte radi obezbedenja toplotnih energetskih usluga u sektoru domacinstava, za ta se godinje u Srbiji potroi oko 2, 5 miliona tona ekvivalentne nafte, uteda na raun smanjenog uvoza iznosila bi oko 60 miliona evra godinje. Uraena je jedna analiza potronje lo ulja u centralizovanim sistemima grejanja koja je obuhvatila neke manje gradove u naoj zemlji. Odabrani su gradovi u izrazito poljoprivrednim i umskim regionima u kojima ume pokrivaju vie od 45 odsto teritorije optine. Utvrdeno je da bi pet odsto zemljita zasejanog penicom i kukuruzom bilo dovoljno da se ostacima biomase zameni teno gorivo koje se koristi za proizvodnju toplotne energije u tim optinama, dok bi u umskim podrujima bilo dovoljno oko 10 odsto postojee see uma da bi se ostvario isti cilj. Perspektive Moe se oekivati da e korienje drvne biomase imati veoma vanu ulogu u proizvodnji energije u Srbiji u narednim godinama, imajui u vidu i da e ratifikacijom Kjoto protokola naa zemlja biti u obavezi da smanji koliinu ugljen-dioksida koji se emituje pre svega sagorevanjem fosilnih goriva. U sve to trebalo bi da se ukljui i drava koja bi odreenim podsticajnim sredstvima pomogla razvoj trita obnovljivih energenata.

89

Zbog toga ne udi da veliki broj farmi smanjuje proizvodnju hrane i prelazi na proizvodnju elektrine energije pa se u narednih desetak godina oekuje pretvaranje znaajnih povrina poljoprivrednog zemljita u tzv. energetske zasade. Ministarstvo rudarstva i energetike u Vladi Srbije je uvelo jednu od vanih novina u Zakonu o energetici usvojenom polovinom prole godine, uvodenje kategorije povlacenih proizvodaa koji u proizvodnji elektrine energije koriste obnovljive izvore energije ili struju proizvode u malim elektranama. Zakon je predvideo i podsticajne mere za povlaene proizvoae, poput subvencija, poreskih, carinskih i drugih olakica. Postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora obino su relativno malog kapaciteta, pa su stoga i investicije u pojedinana postrojenja takoe relativno male. Stoga postoji realna osnova za ukljuivanje domae privrede u razvoj tehnologija, proizvodnju opreme i uece u konkurenciji za plasman proizvoda u susedne zemlje... Imajui u vidu da su obnovljivi izvori energije najveim delom locirani u seoskim sredinama tako bi se obezbedila i vea uposlenost seoskog stanovnitva. Obnovljivi izvori energije su po definiciji energija koja se eksploatie istom brzinom kojom se i obnavlja. U obnovljive izvore energije spadaju: energija vetra, energija sunca, hidroenergija, geotermalna energija i energija biomase. Biodizel je teni obnovljivi izvor energije iz biomase, tj. ulja dobijenih iz semena uljanih kultura kao i recikliranih ulja. Dobro je poznato da transport skoro potpuno zavisi od fosilnih goriva. Potranja za energijom neprekidno raste, kao i zavisnost od uvozne energije, to doprinosi razvoju u sektoru obnovljive energije. Bio-goriva, konkretno biodizel, predstavlja jednu izvodljivu alternativu. ta je biodizel? Teno bio gorivo, proizvedeno iz biljnih ulja ili upotrebljenih ulja i masti; Kao osnovna sirovina se najece upotrebljava zrno uljane repice, soje i suncokreta; Obnovljivi izvor eksploatie istom brzinom kojom se i obnavlja; Po hemijskom sastavu - meavina metil estara masnih kiselina (FAME); Biodizel je, tehniki, idealni supstitut za dizel od fosilnih rezervi i nikakve znaajne modifikacije dizel motora nisu potrebne; Karakteristike biodizela su sline obinom dizelu a poboljanje proizilazi iz sadraja kiseonika u biodizelu, koji obezbeuje bolji proces sagorevanje i poboljava podmazivanje, to delom kompenzuje uticaj nieg energetskog sadraja;
90

Koristi se nezavisno ili pomean sa dizelom fosilnog porekla (B100, B20, B5 ili B2 broj oznaava procentualno uece biodizela u meavini). Potrebe za poveanom sigurnosti u snabdevanju tenim gorivom za transportni sektor i poljoprivredu pomou obnovljivog izvora; Potreba da se koristi kao gorivo u dizel motorima koje manje zagaduje okolinu, a istovremeno ne zahteva prepravke na motorima i moe se meati sa fosilnim dizelom; Obezbeuje korisniku pouzdano gorivo sa niom cenom. Reenje problema: smanjena emisija gasova (pogotovo CO2) koji uestvuju u efektu staklene bate i njihov uticaj na globalnu klimu;

Vodonik
Da bi se energijom Sunevog zraenja mogao zadovoljiti znatan deo potreba za energijom, neophodno je pronai pogodan transformisan oblik energije koji mora biti takav da se lako i efikasno moe akumulisati, kako bi energiju stavili na raspolaganje potroaima i onda kada je intezitet zraenja mali. Tada je i najvea potranja za energijom. Transformacija u elektrinu energiju jo uvek nije ekonomina zbog malog stepena iskorienja i velikih trokova, a ona se ne moe preneti na velike udaljenosti. Smatra se da je najpogodniji nain za akumulisanje vodonik. On se moe lako transportovati brodovima i cevovodima. On bi se mogao proizvoditi postupkom elektrolize u specijalnim solarnim elektranama izgraenim u tropskom i suptropskom pojasu. Te bi elektrane bile spojene sa potroakim podrujima cevovodima pod pritiskom, a deo proizvedenog vodonika mogao bi se u tenom stanju prevoziti brodovima. Treba svakako predviditi i mogunost skladitenja jer tako moemo uskladiti proizvodnju i potronju. Vodonik bi se mogao proizvoditi i u drugim elektranama radi poveanja nihovog iskorienja. Danas se vodonik upotrebljava kao osnovna sirovina za sintezu u hemijskoj industriji i u petrohemiji. Vodonik je idealno gorivo za grejanje jer je produkt sagorevanja samo voda (nepotreban dimnjak), a u gorivim elijama, pomou njega, dobijali bi elektrinu energiju. Toplotna mo vodonika je tek treina toplotne moi prirodnog gasa, to znai da je za jednaku energiju potrebna trostruka koliina vodonika. Da ne bi previe poveavali dimenzije cevovoda vodonik bi se transportovao pod poveanim pritiskom, to bi povealo trokove transporta u odnosu na gas (za jednaku koliinu energije) za oko 40-50%. Skladitenje je mogue i u tenom stanju, kao i za prirodni gas. Potrebno ga je ohladiti na -253C, a za istu koliinu energije potrebna je tri puta vea zapremina rezervoara nego za prirodni gas. Rezervoari moraju biti sagraeni od nerajueg elika. Distribucija vodonika ekonominija je od distribucije elektrine energije i moe se sprovesti na isti nain kao i distribucija gradskog gasa postojeim gasovodima. Velika prednost je ta to moemo akumulisati vodonik na pojedinim takama mree.
91

Energija plime i oseke

Plima i oseka su posledica delovanja Sunca i Meseca na vodu u okeanima. Amplituda plime i oseke zavisi od meusobnog poloaja Sunca, Meseca i Zemlje. Amplituda i frekvencija razliite su na pojedinim obalama. Na primer, amplitude plime i oseke na Sredozemnom moru su 10cm, a na Atlanskom, Tihom i Indijskom okeanu proseno 6-8m. Na pojedinim mestima obale u zapadnoj Francuskoj i u jugozapadnom delu Velike Britanije amplituda dostie i vie od 12m. Na zapadnoevropskoj atlanskoj obali vremenski razmak izmeu dve plime iznosi 12 sati i 25 minuta, a na obalama Indokine nastaje samo jedna plima u toku 24 asa. Za energetsko iskoriavanje plime i oseke potrebno je odabrati pogodno mesto na obali, na kojoj je velika amplituda plime uz mogunost izolacije dela morske povrine (izgradnjom pregrade) radi stvaranja akumulacionog bazena. Najjednostavniji nain korienja postie se ugradnjom turbina koje rade samo u jednom smeru strujanja vode. Da bi se produilo vreme pogona, moe se postaviti turbina koja radi u oba smera strujanja vode: iz bazena i u bazen. Postoji varijanta da turbina radi i kao pumpa, bilo za prebacivanje vode iz bazena u more, bilo iz mora u bazen. Na ovaj nain bolje se iskoriava potencijalna energija plime i oseke. Meutim, kakav god da se odabere nain iskoriavanja energije plime i oseke, ne moe se postii pogon bez prekida niti konstantna snaga. To pokazuje da je proizvodnja elektrine energije na toj osnovi nemogua izolovano, bez saradnje s drugim postrojenjima za proizvodnju el.energije. Takve se elektrane moraju ukljuiti u elektroenergetski sistem u kojem ostale elektrane imaju ukupnu snagu nekoliko desetina puta veu od snage tih elektrana. Da postrojenje bude ekonomski opravdano treba ispuniti dva zahteva: duina brane ne sme biti predugaka, a dubina mora na mestu brane ne sme biti previe duboka. Ukupna energija plime i oseke procenjuje se na 26000 TWh u godini. Treina se gubi u plitkim morima. Srednja amplituda plime na okeanskim irinama manja je od 1m, a energetsko iskoriavanje plime i oseke ekonomski je opravdano ako je amplituda vea od 2m. Zbog toga se rauna da je od ukupne energije plime i oseke iskoristivo samo 2%, a to je 520 TWh godinje, to je oko 3% dananje godinje proizvodnje elektrine energije (oko 15000 TWh). Stvarna elektrina energija je jo manja, jer se uz najpovoljnije dimenzionisanje moe iskoristiti samo 25% teorijske proizvodnje. U Francuskoj je izgraena jedna takva elektrana. To je La Rance stavljena u pogon 1966. godine. Ima 24 turbine koje mogu raditi i kao pumpe za oba smera strujanja vode. Ukupna snaga turbina je 240MW. Godinja proizvodnja
92

iznosi 608GWh (20% od teorijske proizvodnje), a 64 GWh je potrebno za pumpanje (ta se energija uzima iz sistema). Iskoristiva zapremina bazena iznosi 184 miliona m3, povrina mu je 22km2, a duina oko 20km. Duina pregrade je oko 720m. U Rusiji nedaleko od Murmanska izgraena je eksperimentalna elektrana (u pogonu od 1968. godine) snage 800kW. Veliki investicioni trokovi govore protiv izgradnje ovakvih elektrana, a osim toga na povoljnim lokacijama ukupna mogua proizvodnja elektrine energije predstavlja samo marginalnu koliinu potrebne energije.

Unutranja energija mora

Dovede li se topla voda sa morske povrine u prostor dovoljno niskog pritiska, ona e se pretvoriti u paru, pa se tom parom mogu pokrenuti parne turbine, ako je kondezator hlaen vodom iz veih dubina, koja ima niu temperaturu. U turbini se iskoriava ta razlika izmeu temperature na povrini i u dubini mora, odnosno izmeu pritisaka koji odgovaraju tim temperaturama. Prvo i jedino takvo postrojenje od 22kW izgraeno je 1919. godine na Kubi. Ono je pokazalo tehniku mogunost iskoriavanja tog energetskog izvora, ali nije nalo praktinu primenu zbog velikih investicionih trokova. Investicije po jedinici snage za takvu elektranu vee su nego za HE, a ona se moe graditi samo na obalama u tropskom pojasu, tamo gde je temperatura mora dovoljno visoka.

Procenjeno je da bi se u ovakvim postrojenjima moglo proizvesti 600000 TWh elektrine energije, a to je oko 40 puta vie od dananje svetske proizvodnje el.energije. Budui da se ta energija moe iskoriavati samo u malom broju podruja (potrebna je dovoljna dubina blizu obale) i da je potronja elektrine energije u tropskim i suptropskim podrujima mala, ne moemo oekivati veu upotrebu ovakvog izvora energije.
93

Energija morskih talasa

Talasi nastaju delovanjem vetra, a vetar delovanjem Sunca. Osnovne karakteristike talasa su visina i duina. Vremenski razmak izmeu dve amplitude srazmeran je drugom korenu duine talasa. Energija talasa srazmerna je kvadratu visine talasa i obrnuto srazmerne vremenskom razmaku izmeu dve amplitude. Energija naglo opada sa dubinom, pa na dubini od 20m iznosi samo 20% od energije neposredno ispod povrine, a na dubini od 50m samo oko 2% od energije neposredno ispod povrine. Snagu talasa definiemo po jedinici povrine upravnu na smer kretanja talasa. Ona moe iznositi i 10kW/m2, ali i oko nule. Npr. za podruje severnog Atlantika, na otvorenom moru izmeu kotske i Islanda u 50% vremena snaga valova je 3.9kW/m2 ili vea. Snagu talasa moemo odrediti po metru duine na morskoj povrini. Tako definisana snaga talasa menja se sa brzinom vetra i zavisi od godinjeg doba i vremenskih prilika. Na spomenutom delu Atlantika u 50% vremena leti je snaga 10kW/m ili vea, a zimi 95kW/m ili vea. Duina obala uz okeane svih pet kontinenata (bez polova) iznosi oko 100 miliona metara, pa ako se rauna s prosenom srednjom snagom od 10kW/m, dobija se prosena godinja snaga od 1TW, odnosno godinja energija od oko 9000TWh, to je oko 60% dananje proizvodnje el.energije. Svakako, da e zbog lakeg dovoenja energije potroaima na kopno, biti jednostavnije iskoriavati energiju neposredno uz obalu, iako je energija talasa na otvorenom moru mnogo vea. Iskoriavanje energije talasa e biti ogranieno zbog geografskih faktora i ekonomskih ogranienja, u prvom redu izazvanih problemom prenosa tako proizvedene elektrine energije.

Energija vetra - eolska energija

Vetar je jedan od osnovnih parametara koji se mere na meteorolokim stanicama irom zemlje. Merenja vetra i podaci o njemu ne mogu se direktno koristiti za detaljnu procenu eolske energije, ve samo za globalnu. Naa zemlja se ubraja u podruja sa znatnim energetskim potencijalom. Izrazito vetrovita podruja su u planinskim oblastima. U Srbiji se izdvajaju delovi Vojvodine i planinske oblasti June i Istone Srbije, uglavnom iznad 100-1500 m nadmorske visine. Prema ovoj optoj proceni raspodele vetra raunat je fluks energije vetra za standardnu visinu 10 i 50 m iznad povrine tla i krece se od 400-800 W/m2. Ova relativno povoljna ocena energetskog potencijala vetra treba da omogui dalja istraivanja u zavisnosti od lokaliteta, kao i uticaje meteorolokih pojava koje mogu ograniiti ili potpuno onemoguiti njihovo korienje - velike ledene
94

naslage, jaki udari vetra, udari groma itd. Za pouzdanu procenu vetroenergetskog potencijala neophodna su dodatna istraivanja. U ire navedenim lokacijama postoje mikro lokacije koje su od posebnog interesa za eolsku energetiku. Kao ilustracija mogu posluiti injenica da merenja izvrena na Kopaoniku na mestu samo 1km udaljenom od meteoroloke stanice, pokazuje da je tu vetroenergetski potencijal za 70% vei od potencijala na lokaciji stanice. Ovo nije udno jer na vetroenergetski potencijal u nekoj taki bitno utiu tri odredita: 1. U makroskali, geografski poloaj 2. U mezoskali, konfiguracija terena (u primeru Kopaonika ovo je dominantno) 3. U mikroskali, rastinje i druge lokalne prepreke vazdunom strujanju. Procenjuje se da su nae mogunosti u razvoju vetroenergetike uslovno velike. Pod ovim podrazumevamo: iako u naim oblastima ne duvaju jai sezonski vetrovi, u dolinama veih reka, u Vojvodini, na veim planinskim visoravnima i nizu drugih specificnih lokaliteta, srednje brzine, a verovatno i distribucije brzine po vremenu su pogodne za vetroenergetiku.

Geotermalna energija
Toplotna energija koja je akumulirana u podzemnim vodama naziva se hidrogeotermalnom energijom. Da bi se podzemne vode smatrale toplotnim izvorom potrebno je da njihove temperature budu vee od 10 C. Geotermalana energija spada u obnovljiv izvor energije i u razliitoj meri je prisutna svuda. Samim tim je ekoloki najopravdanija njena upotreba, a gledano ekonomski je najpovoljnija jer nam dolazi besplatno. U tehnikoj praksi toplotne pumpe se najee koriste za: - za grejanje i hlaenje prostora - za rekuperaciju toplotne energije

Solarna energija
Veina oblika energije nastala je ili nastaje delovanjem zraenja Sunca, npr. fosilna goriva su akumulisana energija zraenja Sunca koja su dola do Zemlje pre milion godina. Kada govorimo o energiji zraenja Sunca podrazumeva se njegovo iskorienje u trenutku kada doe do Zemlje, to je neposredno iskoriavanje zraenja Sunca.
95

Dotok energije Sunevim zraenjem naziva se solarna konstanta, koja je 1400 W/m2 pri srednjoj udaljenosti Zemlje od Sunca, uz upadni ugao od 90 stepeni zanemarujui delovanje atmosferske apsorpcije. Pri prolasku kroz atmosferu deo energije se troi u sloenim procesima, a deo se reflekuje i reemituje u svemir. Taj deo iznosi oko 1/3 energije koja je dospela na rub atmosfere, pa dotok energije do povrine Zemlje iznosi proseno 920 W/m2. Ako je projekcija povrine Zemlje 127.106 km2, dotok energije iznosi 117400 TW. Zbog rotacije Zemlje ta se energija rasporeuje po celoj povrini Zemlje (510.1.106 km2), pa je proseni dotok energije 230 W/m2, odnosno 5.52 kWh/m2 dnevno. To su, naravno prosene vrednosti, a stvarne zavise od geografske irine, dela dana, pojave oblaka, zagaenja itd. Energija zraenja Sunca koja dolazi do Zemljine povrine iznosi, dakle, oko 109TWh (8.6.1013toe) godinje. Ta je energija oko 170 puta vea nego energija u ukupnim rezervama uglja u svetu. To je ogromni energetski izvor kojim se mogu zadovoljiti energetske potrebe za veoma dugo vreme. Energija zraenja koja dopire do povrine Zemlje zavisi u prvom redu od trajanja insolacije (trajanja sijanja Sunca, odnosno o vremenu kroz koje se Sunce nalazi iznad horizonta). Trajanje insolacije zavisi od geografske irine i o godinjeg doba. Razlika izmeu vremena izlaska i vremena zalaska Sunca daje vreme trajanja insolacije kojoj je izloena horizontalna i nezatiena povrina. Ono iznosi za nau zemlju oko 15h leti i oko 9h zimi. Stvarno trajanje insolacije je znatno krae zbog pojave oblaka i magle, ali i zbog stanja atmosfere na posmatranom podruju (zagaenost).
96

Ona se razlikuje za povrine koje su postavljene horizontalno, vertikalno, ili pod nekim uglom u odnusu na povrinu Zemlje. Npr. realno trajanje insolacije za Beograd (na horizontalnu povrinu) iznosi 2071h godinje, od toga 70.5% u periodu od aprila do septembra i 29.5% u periodu od oktobra do marta. Ipak, dotok energije Sunevog zraenja nije proporcionalan trajanju isolacije. Naime, deo energije se gubi prolaenjem kroz atmosferu zbog apsorpcije kiseonika, ozona i ugljen dioksida. Gubitak je vei to je Sunce blie horizontu. Osim toga, energija zraenja se u prolazu kroz atmosferu raspruje, a najvei gubitak je neposredno nakon zalaska Sunca. Deo rasprene energije ipak doe do povrine Zemlje(oko 50%). Prema tome, ukupno zraenje koje doe do povrine Zemlje sastoji se od neposrednog i difuzionog zraenja koje je deo rasprene energije zraenja. Zbog svega toga snaga zraenja koja doe na povrinu, a koja bi se mogla energetski iskoriavati, znatno se menja tokom dana, a njene promene zavise od godinjeg doba i poloaja obasjane povrine. Veoma se esto energija zraenja prikazuje kao energija koja doe do povrine Zemlje tokom dana, naravno za vreme trajanja isolacije. Ta energija zavisi i od stanja oblanosti i osobina atmosfere, ali je poeljno poznavati i potencijalnu energiju zraenja. To je maksimalna energija koja doe do povrine kroz suvu i vlanu atmosferu. Ona zavisi i od geografske irine i nadmorske visine. Ona postaje sve manja sa smanjenjem nadmorske visine i poveanjem geografske irine. Na geografskoj irini od 43 stepena potencijalna energija iznosi oko 2500kWh/m2 godinje, a na geografskoj irini od 46 stepena oko 2400kWh/m2 godinje. Stvarna energija zraenja koja doe do povrine znatno je manja od potencijalne zbog pojave oblaka, vlage i zagaenosti atmosfere. U Srbiji je ona u proseku oko 3.5kWh/m2 na dan. Sve ovo pokazuje veliku promenljivost snage zraenja. Ipak, te su promene laganije od promena snage vetra i one se mogu s veom ili manjom tanou predviditi, jer je poznat ritam pojava (izlazak i zalazak Sunca). Intezitet zraenja koje nam stoji na raspolaganju ne moemo predviditi s veom sigurnou. Kao izvor energije Sunevo zraenje je povoljnije od vetra s obzirom na predvidivost pojave, ali je nepovoljnije s obzirom na to da zraenja nema u toku noi, i da je manje intezivno tokom zime kada je potronja energije najvea. Postrojenja mogu raditi samo u toku dnevnog ciklusa, to se ne poklapa sa ritmom potranje energije. Moraju se graditi dodatna postrojenja ili osigurati akumulaciju energije pomou koje bi vrili snabdevanje potroaa nou.

97

Odrivi razvoj znai koristiti neograniene sposobnosti naeg mozga, umesto naih ogranienih prirodnih resursa

98

EKOLOKA TERMINOLOGIJA Opti pojmovi

ACID RAIN KISELA KIA, kia koja sadri jake mineralne kiseline, nastale od razliitih industrijskih polutanata, na prvom mestu sumpordioksida i oksidnitrogena sa oksigenom i vodenom parom u atmosferi (pH vrednost manja od 5,6). Moe poticati od kiselih gasova u oblaku ili spiranjem zagaenog vazduha ispod oblaka. AEROSOL AEROSOL, suspenzija vrstih ili tenih estica ili i vrstih i tenih estica, ija je brzina taloenja zanemarljiva, u gasnom obliku. AIR POLUTION ZAGAENJE VAZDUHA, proces isputanja u atmosferu tetnih, opasnih, toksinih i radioaktivnih gasova ili estica, uglavnom kao posledica aktivnosti oveka. Zagaivanje vazduha potie prvenstveno od: a) spaljivanja fosilnih goriva za potrebe grejanja; b) tehnolokih procesa; c) sagorevanja u motorima sa unutranjim sagorevanjem; d) spaljivanja otpada. AIR QUALITY KVALITET VAZDUHA, obino se odnosi na koncetraciju polutanata u vazduhu. Za veinu polutanata kvalitet vazduha se izraava kao prosena koncetracija u odreenom vremenskom periodu (obino godinu dana) i merom visoke zagaenosti (95. ili 98. percentil godinjih vrednosti praenja. AIR QUALTY CONTROL REGULISANJE KVALITETA VAZDUHA, osiguranje istoe vazduha primenom sanacionih i preventivnih mera. Sastoji se u ograniavanju zagaivanja i ograniavanju zagaenosti vazduha. Osim primene mera u okviru regulisanja zagaivanja vazduha, sadri jo mere za racionalnu potronju energije i resursa, primenu sistema praenja, uvoenje procedure odobravanja lokacije, gradnje i upotrebe, inspekcijski nadzor. AIR QUALITY CRITERIA KRITERIJUM KVALITETA VAZDUHA, opis efekata ija se pojava moe oekivati bilo kada i bilo gde kad koncetracija zagaujuih materija u ambijentalnom vazduhu dosee ili prekorauje odreene odreene vrednosti u datom vremenskom periodu. Slue kao strune podloge za odreivanje standarda kvaliteta vazduha. AIR QUALTY MANAGEMENT UPRAVLJANJE KVALITETOM VAZDUHA, proces uklapanja komponenete kvaliteta vazduha u urbani industrijski razvoj, planskim i sanacionim merama.

99

ALTERNATIVE ENERGY ALTERNATIVNA ENERGIJA, energija koja se znatnije ne koristi, a prihvatljiva je za ivotnu sredinu. Primer alternativne energije je solarna energija ili energija vetra. ALTERNATIVE FUELS ALTERNATIVNA GORIVA, podrazumevaju goriva za transport, kao to su prirodni gas, metanol i elektrina energija. ALTERNATIVE TRANSPORTATION ALTERNATIVNI TRANSPORT, naini putovanja kao to su hodanje, biciklizam i sl. BACKGROUND LEVEL POZADINSKI NIVO (FON), tipina ili prosena koncetracija hemikalija u okolini. esto se odnosi na prirodne pojave ili na nekontaminirani nivo. Nivo fonskih koncetracija moe biti povean kao globalna posledica visokih emisija nekih polutanata. BANNED CHEMICALS ZABRANJENE HEMIKALIJE, hemikalije ija je upotreba zabranjena zbog njihovog tetnog uticaja na zdravlje ljudi ili okolinu. Zabrana se moe odnositi na pojedine namene, pojedina podruja ili celu dravu. BEST PRACTICABLE ENVIRONMENTAL OPTION NAJBOLJE PRAKTINE MOGUNOSTI ZA IVOTNU SREDINU, predstavlja unapreenje studija procene uticaja na ivotnu sredinu (Environmental Impact Assessment EIA) zahtevajui da se dokae da je izabrana mogunost zahvata u prostoru najbolja za globalnu okolinu kao celinu, niti samo za deo planete pod jurisdikcijom jedne drave ili njene regije. BEST PRACTICABLE TECHNOLOGY NAJBOLJA RASPOLOIVA TEHNOLOGIJA, nivo tehnologije predstavljen obino kao najbolji postojei nivo uinka obrade otpadnih voda ili izduvnih gasova unutar industrijske kategorije. BIODEGRADABLE BIORAZGRADIV, otpadni materijal koji se sastoji prvenstveno od prirodnih materijala i nakon upotrebe se apsorbuje u ekosistem. Veina organskog otpada, kao to je papir i drvo, je biorazgradiv. BIODIVERSITY BIOLOKA RAZNOVRSNOST, sveukupnost ivih organizama koja obuhvataraznovrsnost unutar vrsta izmeu vrsta i ekosistema na odreenom prostoru. BIODIVERSITY CONSERVATION OUVANJE BIOLOKE RAZNOVRSNOSTI, strategije, planovi i programi usmereni ka ouvanju i odrivom korienju bioloke raznovrsnosti.

BIOGAS BIOGAS, proizvod anaerobnog vrenja organskog porekla u tenom obliku na opreenoj temperaturi. Po fizikom sastavu ovaj fluid predstavlja meavinu gorivih i negorivih gasova. Dve treine zapremine biogasa (bioplina) otpadaju na metan, a jedna treina karbondioksid i ostale negorive gasove. BIOSPHERE BIOSFERA, ivotna oblast (prostor) organskog sveta na Zemlji; obuhvata Zemljinu povrinu, kopna i mora, nii deo atmosfere i hidrosferu. BIOTECHNOLOGY BIOTEHNOLOGIJA, tehnologija koja koristibioloke sisteme, ive organizme ili njihove delove, za proizvodnju ili primenu proizvoda ili procesa za odreenu namenu. BIOWASTE BIOLOKI OTPAD, otpad nastao iz organskih materija, na primer: ostaci od hrane. CE MARKING CE OZNAAVANJE, oznaka koja simbolizuje usklaenost sa svim obavezama proizvoaa koje se odnose na proizvod. CE je skraenica od Conformit Europenne (fra), odnosno European Conformity (eng), to znai Evropska usklaenost.

Takva usklaenost nije ograniena samo na osnovne zahteve koje se odnose na sigurnost, opte zdravlje, zatitu potroaa, itd... poto neke direktive mogu da nametnu i specifine obaveze koje ne moraju obavezno biti deo osnovnih zahteva. CE oznaavanje je jedino znaavanje kojim se potvruje da su proizvodi usklaeni sa direktivama koje se zasnivaju na globalnom pristupu. U ovom pogledu drave lanice EU moraju se u svojim nacionalnim regulativama uzdravati od bilo kakvog pozivanja na usklaenost osim na CE oznaavanje. CE oznaavanje takoe simbolizuje injenicu da je kvalifikovana fizika ili pravna osoba, koja je postavila ili je bila odgovorna za postavljanje navedenog oznaavanja, proverila da je proizvod usklaen sa svim odredbama Evropske Unije o harmonizaciji, a koje se odnose na proizvod, i da je proizvod bio podvrgnut odgovarajuim procedurama ocenjivanja usklaenosti. CERTIFICATION SERTIFIKOVANJE, procedura kojom trea strana daje pismenu garanciju (potvrda) da je neki proizvod, proces ili usluga usklaen sa specifinim zahtevima.

CARBON DIOXIDE UGLJENDIOKSID (CO2), prirodni gasoviti sastojak atmosfere ija je koncetracija u porastu (od 280 ppm u predindustrijskom periodu do preko 350 ppm danas) kao posledica spaljivanja goriva, ulja, prirodnog gasa i organskih materijala, kao i promene namene zemljita. CARBON MONOXIDE UGLJENMONOKSID (CO), gasoviti sastojak atmosfere koji se javlja kao produkt nepotpunog sagorevanja goriva. Vodi poreklo od prirodnih pojava i ovekove aktivnosti. U prirodi se javlja preko vulkanskih erupcija, umskih poara, pri nepotpunoj oksidaciji karbona, bilokim procesima, termoenergetskim pogonima manje snage, sagorevanjem goriva u domainstvima i posebno u izduvnim gasovima automobila na benzinski pogon. Ugljendioksid je gas bez boje, mirisa i ukusa. Veoma toksian, zapaljiv i eksplozivan u veim koncentracijama. Ima jako tetno dejstvo na oveka i ivotinje. CLEAN TECHNOLOGY ISTA TEHNOLOGIJA, tehnologija sa niskim nivoom emisije zagaujuih materijala. CLIMATE KLIMA, proseno vreme za odreeni region i vremenski period (obino se uzima vremenski period od 30-ak godina). Klima nije isto to i vreme, ali sigurno, klima je prosena slika vremena za odreeni region. Vreme opisuje kratkotrajno stanje u atmosferi. Elementi klime ukljuuju padavine, temperaturu, vlagu, sunevu svetlost, brzinu vetra, pojave kao to su magla, mraz, nepogode (grad, oluja). CLIMATE CHANGE KLIMATSKE PROMENE, nekad se koristi da opie sve oblike klimatskih promena, ali zbog toga to Zemljina klima nikad nije statina, termin se koristi da se naznai vanost promene od jednog klimatskog stanja do drugog. U nekim sluajevima, termin klimatske promene moe biti sinonim za globalno zagrevanje. Meutim, naunici nastoje da koriste ovaj termin u irem smislu, ukljuujui i prirodne promene klime. COAL UGALJ, stenovita masa crne boje, sa osobinom da sagoreva na vatri i da se pri tome hemijska energija veze pretvara u toplotnu energiju. Nastao je izumiranjem i ugljenisanjem organizama, biljaka koje su se taloile i nakon hemijskih, hemijsko-bilokih i geolokih procesa, pod specifinim uslovima, preobrazile i dobile razliite fizike osobine. Zagaivanje vazduha od sagorevanja uglja potie: - u sluaju nepotpunog sagorevanja (CO, a, karbonhidrogeni); - zbog hemijskog sastava uglja (sumpor i alkalne komponente); - zbog neodgovarajue tehnologije sagorevanja CONCENTRATION KONCENTRACIJA, koliina neke supstance koja je rastvorena ili sadrana u drugoj susptanci. Na primer, morska voda sadri veu koncentraciju soli nego voda za pie.
1

CONVENTION ON LONG-RANGE TRANSBOUNDARY AIR POLUTION (LRTAP) KONVENCIJA O PREKOGRANINOM ZAGAIVANJU VAZDUHA NA VELIKIM UDALJENOSTIMA, eneva, 13. Novembar 1979. Godine. Osnovna naela konvencije su zatita oveka i ivotne sredine od zagaivanja vazduha i nastojanje da se ogranii i koliko je god to mogue, postupno smanji ili sprei zagaivanje vazduha ukljuujui i zagasivanje vazduha na velikim udaljenostima i preko granica. Uz ovu konvenciju usvojeni su: 1. Protokol o dugoronom finansiranju programa saradnje za praenje i procenu prekograninog prenosa zagaujuih materija u vazduhu na velike daljine u Evropi (EMEP). eneva, 1984. godine; 2. Protokol o regulisanju emisija sumpora ili njegovog prekograninog fluksa. Helsinki, 1985. godine; 3. Protokol o regulisanju emisija nitrogenskih oksida ili njihovih prekograninih flukseva. Sofija, 1988. godine; 4. Protokol o regulisanju emisija isparljivih organskih komponenti ili njegovog prekograninog fluksa. eneva, 1991. godine; 5. Protokol o daljem smanjenju emisija sumpora. Oslo, 1994. godine; 6. Protokol o regulisanju emisija POP-a. Aarhus, 1998. godine; 7. Protokol o regulisanju emisija tekih metala. Aarhus, 1998. godine; 8. Protokol o smanjivanju acidifikacije (kiselosti), eutrofikacije i prizemnog ozona. Geteborg, 1999. godine COMPATIBILITY KOMPATIBILNOST, pogodnost proizvoda, procesa ili usluga da se pod odreenim uslovima upotrebljavaju zajedno, a da bez neprihvatljivih meudelovanja zadovolje odgovarajue standarde. DANUBE POLUTION REDUCTION PROGRAM (DPRP) PROGRAM ZA SMANJENJE ZAGAIVANJA DUNAVA, program koji ima za cilj definisanje programa i politike, mera kojima e se smanjiti zagaivanje u Dunavskom basenu i Crnom moru. Dug prema prirodi Kada se prebiju dugovi izmeu razvijenih zemalja, nerazvijenih zemalja i prirode, moe se zakljuiti da razvijene zemlje duguju zemljama u razvoju. Meutim, problem je u tome to zemlje u razvoju ne raspolau znanjem i informacijama na osnovu ega bi traile svoja potraivanja. DECONTAMINATION DEKONTAMINACIJA, uklanjanje tetnih susptanci kao to su kodljive hemikalije, tetne bakterije ili drugi organizmi ili radioaktivni materijali iz izloenih individua (materija), prostorija, opreme u zgradama ili spoljanjeg ambijenta.

ECOLOGY EKOLOGIJA, nauna disciplina koja prouava meuzavisnost organizama i njihove okoline, ive i neive. Re ekologija potie od grke rei oikos koja znai kua (stanite, dom) i logos koja znai re (nauka). Ekologija se deli na autekologiju i sinekologiju. Autekologija se bavi prouavanjem pojedinih jedinki i njihovog odnosa prema okolini, dok su predmet prouavanja sinekologije vie jedinke, grupe organizama i odnos tih jedinki prema sredini. Pojam ekologija podrazumeva naunu disciplinu u prvobitnom smislu. Meutim, danas se u optoj jezikoj upotrebi pojam ekologije sve vie proiruje, a gubi na dubini, to nepravilno dovodi do izjednaavanja sa pojmom zatita ivotne sredine. ECOSYSTEM EKOSISTEM, funkcionalno jedinistvo ivotne zajednice i njenog stanita, odnosno ive i neive prirode na odreenom prostoru. Sve prirodne zajednice ili grupe organizama koje ive zajedno u interakciji su jedni sa drugima i ine zatvorenu vezu sa njihovom okolinom. Zajednica i okolina ine jedno ekosistem. Pojam ekosistem se moe primeniti na svaku veliinu ili nivo izabran za ispitivanje. EMISSION EMISIJA, isputanje materije u tenom, gasovitom ili vrstom stanju, ili isputanje energije (buka, vibracija, radijacija, toplota), kao i mikrobioloka zagaivanja iz odreenog izvora u okolinu. ENERGY ENERGIJA, fizika veliina, ne moe se direktno posmatrati ili meriti. Njena koliina se moe izraunati koristei formuile iz odgovarajuih disciplina fizike. ENERGY CARRIER PRENOSILAC ENERGIJE, agenti za prenos energije, od mesta proizvodnje do mesta upotrebe (korienja), u praksi se koristi termin energent. ENVIRONMENT SREDINA, okruenje (okruujui prostor) u kojem neka organizacija deluje, ukljuujui vazduh, vodu, zemlju, prirodne resurse, floru, faunu, ljude i njihovo meudelovanje. Okruenje u ovom kontekstu se rasprostire od unutranjosti date organizacije sve do globalnog sistema. Razlikuju se 3 osnovne podele: 1) Environment prirodna sredina (celokupni prostor planete); 2) Living environment ivotna sredina (deo prostora gde ovek ivi, naselje); 3) Working environment radna sredina (zatvoreni ili otvoreni radni prostor)

ENVIRONMENTAL PROTECTION ZATITA OKOLINE (IVOTNE SREDINE, PROSTORA), usmeravanje razvoja i njegovog uticaja na okolinu. Pristup korien u periodu 1970-1990. (danas ukljuen u pristup odrivog razvoja), sastoji se od prognoziranja uticaja na okolinu kod gradnje novih postrojenja ili naselja, kao i dokazivanja da e njihov uticaj biti u granicama propisanim zakonom, kao i od sprovoenja sanacionih mera, ukoliko se radi o zagaivanju ili zagaenosti koji premauju zakonske propise. Zakonodavstvo drave se zasniva na ekonomskim i ekolokim uslovima drave, a ako se radi o polutanima (zagaivaima), propisi moraju da zadovolje meunarodne pravnoobavezujue ugovore. ENVIRONMENTAL PROTECTION ACT AKT O ZATITI OKOLINE, zakonski okvir zatite sredine (prostora) koji se zasniva na ustavu. Osnovni principi na kome se zasniva ovaj akt mogu biti: 1. princip odrivosti; 2. princip razumljivosti; 3. princip saradnje; 4. princip prevencije; 5. princip predostronosti; 6. princip ouvanja vrednosti prirodnih izvora i bioraznolikosti; 7. princip plaanja trokova zagaivanja; 8. princip pomonih obaveznih mera; 9. princip slobodnog pristupa informacijama o okolini (prostoru); 10. princip zatite prava EROSION EROZIJA, razaranje Zemljine povrine i odnoenje povrinskog rastinjskog materijala putem mehanikog dejstva spoljnih sila: vode, vetra, kie, talasa i drugih, kao i hemijskim delovanjem atmosferske vode ime se menjaju i unitavaju tektonski oblici reljefa i stvaraju novi. EVAPORATION ISPARAVANJE, fizika transformacija tenosti u gas na temperaturi ispod njene take kljuanja. EUTROPHICATION EUTROFIKACIJA, pogoranje estetike i osobina koje deluju na ivot prirodnih i vetakih jezera izazvanih preteranom upotrebom ubriva sa visokim sadrajem fosfora, nitrogena i organskih suspstanci. Alge i akvatine biljke preterano rastu. Simptomi se mogu ublaiti skretanjem kanalizacije, boljim korienjem ubriva, kontrolom erozije, poboljanjem tretmana kanalizacije i prikupljanje vika morskog rastinja. Voda za potronju iz takvih jezera mora biti filtrirana i obraena. EXPOSURE LEVEL NIVO IZLOENOSTI, koliina (koncentracija) hemikalije koju je apsorbovala povrina organizma.

EUROPEAN ENVIRONMENT AGENCY (EEA) EVROPSKA AGENCIJA ZA OKOLINU, www.eea.europa.eu, osnovana 1990. godine i smetena je u Kopenhagenu (Danska), sa zadatkom da obezbedi informacije (podatke) o kvalitetu vazduha u Evropi i na taj nain omogui ETC-AQ razvijanje informacionog sistema. Prioritetni zadatak EEA je da ustanovi stvarne i nezavisne izvore podataka o okolini. Glavni izvori ovih informacija su podaci koji su objavljeni u meunarodnim programima monitoringa.

ENVIRONMENTAL PROTECTION AGENCY (EPA) AGENCIJA ZA ZATITU OKOLINE, www.epa.gov, federalna agencija SAD odgovorna za regulisanje zagaivanja vode i vazduha, toksinih suspstanci, vrstog otpada, kao i za ienje kontaminiranih podruja. Podstie razvoj istih tehnologija. FAUNA FAUNA, ukupna ivotinska populacija nastanjena na odreenom podruju. FLORA FLORA, ukupna vegetacija u nastanjenom podruju. FERTILISER UBRIVO, organske i anorganske komponente koje se dodaju zemlji radi bolje plodnosti. ubriva sadre osnovne elemente: nitrogen, fosfor i kalcijum. ubriva se mogu namenski proizvoditi, nastajati u toku neke druge hemijske proizvodnje kao nusproizvodi i nastajati kao nusproizvodi u prirodnim procesima.
1

FLYING ASH LETEI PEPEO, pepeo koji biva iznesen iz loita gde se vri sagorevanje spraenog uglja u letu. FOG MAGLA, kondenzovana vodena para, zgusnuta u niim slojevima atmosfere, pri Zemljinoj povrini. Guste magle, pomeane sa dimom iz industrijskih postrojenja, obrazuju se iznad industrijskih gradova (smog). FOREST PROTECTION ZATITA UMA, igra znaajnu ulogu u ekolokom, drutvenom, ekonomskom i kulturnom razvoju drava. ume predstavljaju najraznovrsnije i iroko rasprostranjene ekosisteme u svetu. FUEL GORIVO, materijali koji pri hemijskim promenama (najee sagorevanjem uz pomo vazduha) oslobaaju veliku koliinu toplote koja se moe iskoristiti za voenje hemijskih i tehnolokih procesa, za dobijanje mehanike energije ili za zagrevanje. GAS GAS, fosilno gorivo koje se pojavljuje u gasovitom agregatnom stanju, sadri preteno metan, ugljenmonoksid, kao i inertne gasove. Pojavljuje se kao prirodni, i kao gas nastao ili proizveden u industrijskim procesima. GASOLINE BENZIN, teno gorivo, smesa parafinskih, naftnih i aromatinih ugljo-vodonika. Koristi se za rad motora sa unutranjim sagorevanjem za pokretanje automobila, kamiona, itd. GEODIVERSITY GEORAZNOVRSNOST, raznovrsnost geolokih fenomena i njihovih odgovarajuih procesa unutar odreenog podruja, i jedan je od faktora i kriterijuma koji odreuju prirodne vrednosti nekog mesta ili pejsaa, a istovremeno komplementarnou utie na bioloku raznovrsnost. GEOSPHERE GEOSFERA, tlo, sedimenti i kamenje (stene) u Zemlji, na kopnu i ispod okeanske flore. GLOBAL WARMING GLOBALNO ZAGREJAVANJE, proces delovanja staklenih gasova emitovanih usled delovanja ljudskih aktivnosti na zagrevanje Zemljine atmosfere, to dovodi do promene klime. GREEN DESIGN ZELENO PROJEKTOVANJE, namera koja je u saglasnosti prihvatljivim prostornim principima graenja, korienja materijala i energije, na primer upotreba solarne energije, recikliranih materijala. GREEN LIST ZELENA LISTA, popis vrsta internog (neopasnog) otpada prema Direktivi o otpadu EU. GREENHOUSE EFFECT EFEKAT STAKLENE BATE, temperature vazduha u atmosferi izazvan staklenim gasovima. porast

OZONE OZON, alotroska modifikacija oksigena (kiseonika) iji se molekul sastoje od tri atoma kiseonika. Razlikuje se stratosferski i troposferski ozon koji imaju sasvim razliite pristupe regulativi. OZONESPHERE OZONOSFERA, podruje u stratosferi na visini od 20-40 km, koje ima relativno visoku koncentraciju ozona. PACKAGING AMBALAA, materijal kojm se roba omotava (pakuje) ili predmet u koji se smeta da bi se zatitila, sigurno transportovala, kao i da bi se sa njom lako i bez opasnosti rukovalo. Ambalaom se roba titi od mehanikog oteenja, od promene osobina, od gubitka na koliini i od nedoputenih manipulacija, od atmosferskih uticaja, hemijskih i fizikih delovanja, mikroorganizama, itd. Ambalaom se titi okolina od eventualnih tetnih uticaja od strane robe, na primer: od delovanja zapaljivih, eksplozivnih i otrovnih materija. S druge strane, ambalaa je proizvod sa vrlo kratkim vekom upotrebe, i kada joj prestane funkcija ima karakter otpada. RENEWABLE RESOURCES OBNOVLJIVI RESURSI (IZVORI), resursi za koje postoje prirodni mehanizmi obnavljlanja: ume, podzemne vode, poljoprivredno zemljite, more. Korienje obnovljivih resursa treba da bude tako organizovano da procenat eksploatacije ne bude vei od procenta prirodne regeneracije. RENEWABLE ENERGY OBNOVLJIVA ENERGIJA, energija iz resursa kao to su snaga vetra i solarna energija koja moe dati neogranienu proizvodnju bez iscrpljivanja prirodnih resursa. REUSE PONOVNA UPOTREBA, naknadna upotreba, komponente, delova komponenti ili proizvoda nakon kraja njegove prvobitne namene (upotrebe). RECYCLING RECIKLAA, povratak u isti tehnoloki proces u kome je otpad nastao (metal, staklo, papir...). Danas postoji priblino 100.000 komercijalnih hemikalija, od kojih 1500 ini 95% ukupne svetske proizvodnje. Za znatan deo i ovih najzastupljenijih hemikalija nedostaju podaci potrebni za procenu rizika po zdravlje i okolinu. SECONDARY ENERGY SEKUNDARNA ENERGIJA, energja koja nastaje procesom konverzije (rafinacija, gasifikacija, likvefakcija, proizvodnja elektrine energije, itd) primarnog vida energije u nosioce energije (energente), kao to su bednzin, lako ulje, elektrina energija koji prelaze u oblik pogodan za transport ili korienje.

SOLAR ENERGY SOLARNA ENERGIJA, energija koja se dobija iz sunevog zraenja koja dospeva na Zemljinu povrinu. Koristi se energija direktnog zraenja, kao i putem ureaja za konverziju ili akumulaciju energije. Solarna arhitektura bi mogla da da znaajan doprinos odrivom graenju i razvoju odrivih gradova. UNITED NATIONS ENVIRONMENT PROGRAMME (UNEP) PROGRAM UJEDINJENIH NACIJA ZA IVOTNU SREDINU, osnovan 1972. godine, nakon Konferencije UN o ovekovoj okolini. Zadatak ove organizacije je da motivie i koordinira rad u oblasti zatite ivotne sredine u okviru UN. VALIDATION VALIDACIJA, potvrivanje ispitivanjem i prikupljenjem objektivnih dokaza da su posebni zahtevi za predvienu specijalnu upotrebu zadovoljeni. VEGETATION VEGETACIJA, skup svih prirodnih biljnih zajednica (ume, livade, stepe, movare...) koje u jednoj oblasti ili zemlji, u veem ili manjem sklopu, grade njen pokriva. Pojmovi flora i vegetacija ne znae isto: flora izuava sve biljne vrste jedne zemlje ili oblasti, a vegetacija sve njene biljne zajednice. U jednoj oblasti flora moe biti vrlo bogata, a vegetacija sasvim oskudna, i obrnuto. VERIFICATION VERIFIKACIJA, ukupna inspekcija, ispitivanje i praenje rada u odnosu na prostorno upravljanje. WASTE MANAGEMENT UPRAVLJANJE OTPADOM, primena tehnolokih mera podstaknutih dravnom regulativom, ukljuujui i promenu obrasca potronje. Odnosi se, u principu na otpad u vrstom agregatnom stanju. Osnov upravljanja je klasifikacija otpada prema tetnosti. WATER PROTECTION ZATITA VODA, organizacione i tehnike mere iji je cilj da se ogranii koliina zagaujuih materija koje se unose u vodotok, i da sadraj neistoa u vodenom toku ne prekorauje vrednosti dozvoljene za datu kategoriju voda. WORLD WIDE FUND FOR NATURE (WWF) SVETSKI FOND ZA ZATITU PRIRODE, www.panda.org, ima aktivnu mreu u 100 drava sa misijom zatite prirode i bioloke raznovrsnosti.

Sva prava autora su zadrana. Nije dozvoljeno kopiranje, pretampavanje ili prenoenje ove knjige u elektronskom ili tampanom obliku!!!

LITERATURA
Olivera Novitovi Materijali i tehnologije za novi milenijum (Beogradska poslovna kola, Beograd 2000); Olivera Novitovi Komercijalno i carinsko poznavanje robe (Via tehnika kola, Uice 2002); A. Kneevi, J. omi Leksikon ivotne sredine (Sarajevo 2001); Mladen rnjar Ekonomika i politika zatite ivotne sredine (Rijeka 2002); Manuel C. Molles Jr. Ecology (McGraw Hill Higher Education, New York 2008); Aarsen, L.W. and T. Koegh Conundrums of competetive abilty in plants: What to measure? (2002); Byers, J.E. Competition between two estuarine snails: implications for invasions of invasions of exotic species (2000); Chuine, E. And E.G. Beaubien Phenology is a major determinant of tree species range (2001); Grant, P.R. Ecological character displacement (1994); Schluter, D. Experimental evidence that competition promotes divergence in adaptive radiation (1994); Pulliam, H.R. On the relationship between niche and distribution (2000); Colinvaux, P.A. The past and future Amazon (1989); Cao, Y.D.D. Williams and D.P. Larsen Comparison of ecological communities: the problem of sample representativeness (2002); Gotelli, N.J. and R.K. Colwell Quantifying biodiversity: procedures and pitfalls in the measurement and comparison ofspecies richness (2001); Joern, A. Disturbance by the fire frequency and bison grazing modulate grasshopper assemblages in tall-grass prairie (2005); Tilman, D. Competition and biodiversity in spatially structured habitats (1994); Wallis De Vries, M.F.P. and J.H. Willems Challenges for the calcareous grasslands in Northwestern Europe: integrating the requierments of flora and fauna (2002)
1