P. 1
Organizacija casa za decu sa mentalnom retardacijom

Organizacija casa za decu sa mentalnom retardacijom

5.0

|Views: 3,680|Likes:
Published by aljabak85
Priprema casa
Priprema casa

More info:

Published by: aljabak85 on Jan 31, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC or read online from Scribd
See more
See less

05/08/2013

Sadržaj

Sadržaj .................................................................................................... 1 Uvod ....................................................................................................... 2 Pisana dnevna priprema za čas matematike .................................... 5 Pisana dnevna priprema za čas za čovjek i prirode ........................ 10 Literatura ................................................................................................ 17

UVOD

U populaciji djece u osnovnoj školi je 20 do 25% djece sa posebnim odgojnim i obrazovnim potrebama. Njihove posebne odgojno – obrazovne potrebe su raspoređene od lakših do jako izražajnih, te od kratkotrajnih do doživotnih. Među

16

djecu sa posebnim odgojno – obrazovnim potrebama ubrajamo djecu sa poremećajima u mentalnom razvoju, slijepu i slabovidnu djecu, gluhu i nagluhu djecu, djecu sa poremećajima u govoru, djecu sa poremećajima u kretanju, dugotrajno bolesnu djecu, djecu sa smetnjama u ponašanju , djecu sa problemima u učenju, te nadarenu djecu. U uvodnom delu ukratko ćemo razjansiti ime mentalne retardacije. Prema Leksikonu stranih reči i izraza od Radomira Jovanovića, nalazimo da je retardacija latinska riječ i znači oklevanje, usporavanje, zaostajanje, a retardiran je čovjek koji je zaostao u duševnom i fizičkom razvoju u odnosu na normalno razvijene osobe. Riječ mentalan, takođe, nam dolazi iz latinskog jezika i ima sledeće značenje, koji se tiče duha, duše, duhovni. Povezano sa „mentalan“ je i mentalna zaostalost koja predstavlja oštećenost u razvoju, a postoji i „mentalni poremećaj“ – svi poremećaji ponašanja i psihičke strukture, koji menjaju univerzalne osobine ljudske prirode, obuhvataju psihoze i neuroze ). S obzirom na složenost pojma inteligencije, ne iznenađuje što nijedna definicija intelektualne defektnosti, mentalne subnormalnosti ili, kako se najčešće zove, mentalne retardacije ne zadovoljava posve. Većina se stručnjaka slaže da definicija mentalne retardacije uključuje i činjenicu da je retardacija stanje koje mora nastupiti prije zrelosti i da određeni poremećaji u ponašanju i drugi simptomi koji se vide kod mentalno retardiranih isto tako mogu biti prisutni i u ostalih osoba, bilo djece, bilo odraslih. Stupnjevi mentalne retardacije jesu : Laka mentalna retardacija Umjerena mentalna retardacija Teža i teška mentalna retardacija.

Više pažnje obratićemo na laku mentalnu retardaciju, jer se tom temom bavi ovaj seminarski rad. Govoreći uopšteno o lakoj mentalnoj retardaciji, pojedinci postižu QI od 60/70 do 83/84, a kao odrasli postižu mentalnu dob od 10 do 13 godina. Često ne mogu postići adekvatnu socijalnu i profesionalnu adaptaciju ako nisu odgovarajuće osposobljeni i nemaju odgovarajuće uslove za rad. Većina djece na graničnom stupnju može se stopiti s prosječnom populacijom, iako se kao odrasli obično zadržavaju na nižem socioekonomskom statusu, što najčešće uslovljava njihovu deprivirajuću situaciju. Ako se uz granične intelektualne sposobnosti vezuju teške

16

socioekonomske prilike, smetnje u razvoju ličnosti, cerebralna ili neka druga oštećenja, u interesu je djeteta da se ono uključi u skupinu hendikepiranih osoba. Roditelji mentalno retardirane djece također mogu biti mentalno retardirane osobe ili osobe kojima je na drugi način oštećen duševni razvoj. Oni od najranijeg djetinjstva ne pružaju djetetu adekvatnu njegu, pa djeca često pobolijevaju. Prehrana takve djece nedostatna je, nestručna, pa su često pothranjena. Uz to, higijena je slaba, što pridonosi morbiditetu mentalno retardirane djece. Mentalno nedovoljno razvijena ili duševno bolesna majka nije sposobna pružiti djetetu svu potrebnu nježnost. Nerijetko su njezini postupci grubi, pokreti nezgrapni, a emocionalnih reakcija nema, ili su nepotrebno prenaglašene. U takvoj se atmosferi emocionalni razvoj djeteta odvija usporeno. I ako roditelji nisu mentalno retardirani ili duševno bolesne osobe, psihički razvoj mentalno nedovoljno razvijenog ili invalidnog djeteta može ipak biti poremećen. Fizički izgled oštećenog djeteta ne stimulira roditelje. Takvim se djetetom očevi nešto manje bave. Invalidnost djeteta poneki roditelji smatraju sramotom te dijete isključuju iz kontakta sa svojim znancima, čime se za dijete sužava krug usvajanja novih znanja i stjecanja novih emocionalnih iskustava. Mentalno nedovoljno razvijena djeca teško usvajaju nova znanja, a uz to ne primjenjuju već stečeno znanje i iskustvo. Događa se da se roditelj povuče, prestane dijete učiti nove riječi, ili se obeshrabri pa to čini rijetko, ponestane mu entuzijazma i ustrajnosti pri navikavanju mentalno nedovoljno razvijenog djeteta na samostalnost u prehrani i higijeni. Uz to, mentalno nedovoljno razvijeno dijete ne daje roditeljima dovoljno poticaja da se njime bave. Zapostavljanje djeteta uzrok je sve većeg zaostajanja njegova emocionalnog, intelektualnog i motornog razvoja. Pojedini roditelji zapostavljaju mentalno nedovoljno razvijeno dijete na račun zdrave djece u obitelji. Zdravo dijete preferiraju u prehrani, oblačenju, školovanju i sl. Time hendikepirano dijete biva i emocionalno uskraćeno, pa razvoj njegova karaktera može biti pogrešno usmjeren. To je razlog netrpeljivosti hendikepiranog djeteta prema zdravoj djeci i sestrama. Hendikepirano dijete osjeća da je suvišno i nepoželjno, postaje nepovjerljivo, povlači se u sebe ili postaje podmuklo i lukavošću pokušava pribaviti ono što želi. U takvoj situaciji, protrahirane enureze1, enkompreze2 ili drugi psihogeni fenomeni i bolesti mogu biti sredstvo kojim

1

Eneureza ( grčki–en – u, urou – mokraća ),med. nesposobnost zadržavanja mokraće zbog slabosti mokraćnog mehura; i psih. nesvesno pražnjenje mokraćnog mehura kod dece, najčešće noćno noćno mokrenje, uzroci su najčešće psihogene prirode. - ( Veliki leksikon stranih reči i izraza – Radomir Jovanović – Beograd 2006 ) 2 Nekontrolisano ispuštanje fekalija kod dece; pošto deca, uglavnom do druge godine, uče regulaciju stolice, o eukomprezi se može govoriti tek posle treće godine života. - ( Veliki leksikon stranih reči i izraza – Radomir Jovanović – Beograd 2006 )

16

hendikepirano dijete i nesvjesno prisiljava majku da i za njega odvoji vremena, malo pažnje i ljubavi.

U radu sa mentalno retardiranom djecom treba imati na umu: 1. Rad sa mentalno retardiranom djecom traži veliko strpljenje i ljubav ( mali koraci – veliki uspeh ), 2. Uvek u nastavi koristiti individualan rad prema sposobnostima učenika ( grupni ili frontalni rad sa ovom decom ne daje rezultate ), 3. Mišljenje je konkretno, 4. Pažnja je kratkotrajna, 5. Koncentracija slaba, 6. Volja za rad ( učenje, pisanje idr. ) slaba, 7. Emocija postaje ( žele se identificirati s normalnom decom ), 8. Motorika – usporena ( u kretnji ) ili hiperaktivni

PISANA DNEVNA PRIPREMA ZA ČAS MATEMATIKE

16

TEMA: Merenje i mere JEDINICA: Merenje vremena

Student: Admir Idrizi

Mentor prof. Mr sc Đana Baftiri

Prizren 2007 PODACI O ČASU: Redni broj pripreme : Datum: Razred i odeljenje: Nastavni predmet: 1 10.oktobar.2007.godine III Matematika

16

Nastavna tema: Nastavna jedinica: Ime i prezime nastavnika: Ime i prezime kandidata: Tip nastavnog časa: Cilj časa: Opšti ciljevi časa:

Merenje i mere Merenje vremena prof. Mr sc Đana Baftiri Admir Idrizi obrada novih nastavnih sadržaja,utvrđivanje

- osposobljavanje učenika za uočavanje uzajamnih odnosa vremenskih jedinica, - osposobljavanje učenika za orjentaciju u vremenu Razvijanje logičkog mišljenja.

Specifični ciljevi časa:

-

obnavljanje i proširivanje stečenog znanja o

merenju vremena i jedinicama za vreme – minut, čas, dan, sedmica; uočavanje odnosa među njima merenje vremena u odnosu na sadašnjost –

prošlost i budućnost. vežbanje u korišćenju časovnika vežbanje u snalaženju na kalendaru; razvijanje sposobnosti uočavanja vremenskih jedinica i njihovog međusobnog odnosa; upoznavanje osnovnih informacionih i komunikacionih sredstava; razvijanje preciznosti, tačnosti i urednosti; razvijanje radoznalosti, interesovanja i aktivno upoznavanje

sposobnosti za

prirodnog i društvenog okruženja; razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i

okruženju i uvažavanje drugih; razvijanje kolektivnog i takmičarskog duha;

16

-

osposobljavanje za samostalno učenje i

pronalaženje informacija Osnovni zadatak ove teme je da se učenici osposobe da primenjuju stečena znanja o vremenskim jedinicama. Specifični zadaci časova: upoznati učenike na nov i originalan način sa karakteristikama svih vremenskih jedinica; uočiti njihov uzajamni odnos; primeniti znanja o vremenskim jedinicama u zadacima; primenjivati pravila pristojnog ponašanja u komunikaciji sa vršnjacima u grupi; razviti interesovanje za samostalno učenje i pronalaženje informacija; istraživati (kroz aktivnosti na času i u okviru domaćih zadataka); razviti radoznalost kod učenika prikupljati materijala za lentu vremena Nastavne metode: Dijaloška, heuristička, demonstrativno – ilustrativna, analitičko – sintetička, Oblici rada: individualni. Potrebni nastavni materijali za časove su: modeli mehaničkih časovnika, kartice (modeli digitalnih časovnika), džepni kalendari, nastavni listići,
planirani sadržaj rada aktivnost nastavnika aktivnost učenika planirano vreme u minutima metode i oblik rada način praćenja rada učenika očekivani efekti

Nastavna sredstva:

Prvi čas
16

Uvodni deo
-Podsticajna poruka -Časovnik nekad i sad

motivacija učenika, postavljanje pitanja

slušanje, posmatranje, upoređivanje, aktivno učestvovanje u komunikaci ji,

10

dijaloška, heuristi- čka, demonstrativnoilustrativna;frontalni

kroz razgovor

motivacija, proširivanje znanja o časovniku

Glavni deo

- Da se podsetimo (čas i minut) - Podesi časovnik! - Vreme: pre podne, posle podne - Da se podsetimo (dan i sedmica)

motivacija učenika, postavljanje pitanja, postavljanje zadataka

slušanje, posmatranje, upoređivanje, aktivno učestvovanje u komunikaciji,rešavanje zadataka

20

dijaloška, heuristi- čka, demonstrativnoilustrati-vna, analitičkosintetička; fronta-lni, individualni, rad u paru

kroz razgovor, vrednovanjem aktivnosti učenika, provera

obnavljanje uzajamnih odnosa između jedinica za merenje vremena – čas, minut, dan, sedmica, primena znanja

Završni deo
Igra

upravljanje prezentacijom, davanje instrukcija za igru, davanje domaćeg zadatka

posmatranje, upoređivanje, vrednovanje, komunikacija

15

ilustrati-vna, demonstrativna, nalitičkosintetička; individualni

vrednovanjem aktivnosti učenika

osposobljenost za praktičnu primenu znanja, opuštanje i zadovo-ljstvo

Drugi čas

16

Uvodni deo
-Igra,
-Određivanje broja dana u mesecu pomoću stisnute šake

podela kartica, motivacija učenika, postavljanje pitanja, postavljanje zadataka, demonstriranje određivanja broja dana u mesecu

izvlačenje kartica, posmatranje, upoređivanje, slušanje, aktivno učestvovanje u komunikaci-ji, određivanje broja dana u mesecu pomoću stisnute šake, rešavanje

15

dijaloška, heuristi-čka, demonstrativnoilustrati-vna, alitičkosintetička; frontalni, grupni, individualni

kroz razgovor, vrednovanjem aktivnosti učenika, provera

shvatanje uzajamnog odnosa između jedinica za merenje vremena – sedmice i meseca, primena znanja

zadatka

Glavni deo
Sticanje i primena znanja o novim vremenskim jedinicama - godina - korišćenje kalendara - decenija, vek

postavljanje pitanja, postavljanje zadataka

i milenijum

slušanje, posmatranje, upoređivanje, aktivno učestvovanje u komunikaci-ji, rešavanje zadataka, pisanje, korišćenje kalendara, odgonetanje, rad u grupi slušanje, posmatranje, upoređivanje, aktivno učestvovanje u komunikaciji

20

heuristi-čka, demonstrativnoilustrati-vna, nalitičkosintetička; frontalni, grupni, individualni, rad u paru

kroz razgovor, vrednovanjem aktivnosti učenika, provera

usvajanje novih pojmova , shvatanje uzajamnih odnosa između jedinica za merenje vremena, primena znanja

Završni deo
- Merenje vremena u odnosu na sadašnjost - prošlost i budućnost - Domaći zadatak: 1. Istraživa- čki zadatak 2. Ja pre, ja sada, ja posle, (crtanje)

postavljanje pitanja, davanje domaćeg zadatka

10

heuristi-čka, demonstrativnoilustrati-vna, analitičkosintetička; frontalni

kroz razgovor

razumevanje pojmova – prošlost, sadašnjost i budućnost i njihova primena u domaćem zadatku

16

PISANA DNEVNA PRIPREMA ZA ČAS ČOVJEK I PRIRODE

TEMA: Lična higijena JEDINICA: Čistoća je pola zdravlja

Slika

Student: Admir Idrizi Prizren 2007

Mentor prof. Mr sc Đana Baftiri

16

PODACI O ČASU: Redni broj pripreme : Datum: Razred i odeljenje: Nastavni predmet: Nastavna tema: Nastavna jedinica: Ime i prezime nastavnika: Ime i prezime kandidata: Tip nastavnog časa: Cilj časa: Obrazovni : Funkcionalni : Usvajanje sistema znanja, veština i navika Stečena znanja primeniti u svakodnevnom životu u savremenoj društvenoj zajednici i pri obavljanju mnogih profesija, Vaspitni : Razvijati kod učenika tačnost i preciznost u radu svesnu i voljnu koncentraciju pažnje, odlučnost, istrajnost, strpljenje, istinoljubivost, samokritičnost ili samokritičan odnos prema svome radu Nastavne metode: Dijaloška, heuristička, demonstrativno – ilustrativna, analitičko – sintetička, Oblici rada: individualni. Potrebni nastavni materijali za časove su: udžbenik, higijenska sredstva ( pasta za zube, četkica za zube), slike, nastavni listići, 1 10.oktobar.2007.godine III Čovjek i priroda Lična higijena Čistoća je pola zdravlja prof. Mr sc Đana Baftiri Admir Idrizi obrada novih nastavnih sadržaja,

Nastavna sredstva:

Organizacija nastavnog časa :
16

Uvodni deo časa ( 10 minuta ) Glavni deo časa ( 20 minuta ) Završni deo časa ( 10 minuta ).

UVODNI DEO ČASA ( 10 minuta )

16

„ Čistoća je pola zdravlja “, kaže se u narodu. Bez čistoće i higijene ne može biti ni zdravlja. Ko redovno ne održava ličnu higijenu može da oboli od oboljenja kože, zuba, unutrašnjih organa, udova itd. Na primer, ne čiste neoprane ruke mogu da izazovu razne infekcije i druge opasne bolesti po život čoveka. Šuga je samo posledica neredovnog kupanja i pranja veša. Zato redovno i uredno treba prati ruke, zube, umivati se, rezati nokte i tako dalje. Najmanje jedanput nedeljno treba se okupati. Presvlaka treba uvek da bude čista.

GLAVNI DEO ČASA ( 20 minuta )

ZAŠTITA TELA
Čovekovo zdravlje zavisi i od raznih klimatskih i prirodnih uslova. Telo se štiti obučom i odječom, pravilnom ishranom i rekreacijom. Odeća može da bude topla zimska i laka letnja. U delove tople odeće spadaju : zimski kaput, bunda, topli sako, džemper, zimske čarape, čizme, zimske cipele, šal, kapa i drugo. Ova odeća nosi se u poznu jesen, zimi i rano s početka proleća. U proleće i u jesen nose se mantili, laganije čizme za blato, kišobran itd.

Leti se obično nose košulje, podvrnutih ili kratkih rukava, sandale, kratke ili tanke pantalone, bluze i drugo.

16

Ishrana ima veliki značaj za ljudsko zdravlje. Hrana treba da bude raznovrsna, uredna i čista. Hranom se obezbeđuje utrošena energija koja je neophodna za snagu, rast i razvoj. Jednolična ishrana je veoma opasna i može da prouzrokuje razne poremećaje i oboljenja u organizmu. Raznovrsna ishrana, pored dovoljnih količina belančevina i ugljenih

16

hidrata, treba da sadrži dosta voća i povrća jer se na taj način čovečjem organizmu obezbeđuju neophodni vitamini. Ishrana umnogome zavisi i od načina spremanja. Prvo, hrana treba da bude čista, da se pažljivo pripremi i ne smemo da uništavamo hranljive sastojke u njoj. Deca u toku dana treba da imaju do pet obroka hrane. Prvi obrok treba da bude između 7 i 8 sati, doručak od 9 do 10, ručak od 12 – 14, užina od 16 – 17, i večera između 19 i 20. Hranu treba jesti polako, dobro je sažvakati i tek onda gutati. Hleb, meso, jaja, mleko, prerađevine od mleka i mesa uz neophodne minerale i vitamine obezbeđuju normalan rast i razvoj i daju snagu za izvršavanje poslova. Voće i povrće učvršćuju naš organizam, zube i poboljšavaju vid. Zato ih treba svakodnevno upotrebljavati. Pre upotrebe svako voće i povrće treba dobro očistiti i oprati, a po potrebi i oljuštiti.

16

ZAVRŠNI DEO ČASA ( 10 minuta )

Pitanja : 1. Kako treba prati zube? 2. Šta je to lična higijena? 3. Kada sve treba prati ruke? 4. Zašto se ljudi zaraze? 5. Koju odjeću treba da nosimo zimi? 6. Kako hrana utiče na zaštitu i čuvanje organizama? 7. Koliko dnevnih obroka treba da ima dete? 8. Kakvu ulogu igraju voće i povrće u čuvanju tela?

16

LITERATURA

1. Čovjek i priroda za III razred osnovne škole, Rasim Bejtullahu ( Priština 2007 ) 2. Matematika za III razred osnovne škole, Ramadan Zejnullahu ( Priština 2007 ) 3. Matematika za III razred, Velimir Sotirović ( Beograd 2003 ) 4. Veliki leksikon stranih reči i izraza – Radomir Jovanović ( Beograd 2006 ) 5. Enciklopedija BRITANIKA – sažeta izdanja ( Politika Beograd 2002 ) 6. Internet ( google.com, yahoo.com, wikipedia.org )

16

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->