Sadraj

1 Uvod........................................................................................................................................2 2 Klasifikacija termikih obrada................................................................................................3 3 Opte karakteristike metode obrade .......................................................................................4 3.1 Termika obrada elika....................................................................................................6 4 Opis ureaja ...........................................................................................................................8 5 Postupak obrade .....................................................................................................................9 5.1 arenje.............................................................................................................................9 5.2 Kaljenje..........................................................................................................................11 5.3 Otputanje......................................................................................................................13 5.4 Poboljanje.....................................................................................................................14 5.5 Starenje..........................................................................................................................14 5.6 Obrada na hladno...........................................................................................................14 5.7 Toplotno mehanika obrada...........................................................................................15 5.8 Hemijsko-termika obrada ............................................................................................15 5.9 Cementacija ...................................................................................................................15 5.10 Nitriranje .....................................................................................................................16 5.11 Cijanizacija .................................................................................................................16 6 Osobine materijala nakon obrade .........................................................................................17 6.1 Greke prilikom kaljenja koje utiu na osobine metala- elika.....................................20 7 Primena obraenih materijala ..............................................................................................23 8 Zakljuak...............................................................................................................................24 9 Literatura...............................................................................................................................25

1 Uvod
Kaljenje je proces koji pripada termikoj obradi elika, a karakterie ga hlaenje sa povienih temperatura (najee iz austenitne oblasti) bre od kritine brzine hlaenja koja odgovara odreenoj mikrostrukturi. Nastala mikrostrukture su najee beinit ili martenzit a to zavisi od brzine kaljenja koja je primenjena. Ako je brzina kaljenja dovoljno velika da se difuzija ugljenika, iz presienog rastvora ugljenika u austenitu, ne moe odviti, onda se u mikrostrukturi dobija martenzit. U suprotnom, ako je brzina hlaenja nedovoljna, stvara se prelazna faza - beinit. Povrinsko kaljenje je termika obrada kojom se zakaljuju samo povrinski slojevi komada, dok njegovo jezgro zadrava poetnu strukturu. Tako se dobija velika povrinska tvrdoa uz veliku ilavost i manju tvrdou jezgra to je poeljno kod delova od kojih se trae sledee osobine: velika otpornost povrine protiv habanja, poveana otpornost protiv udarnog dinamikog optereenja i visoka granica zamaranja povrine. Povrinsko kaljenje se sastoji iz brzog zagrevanja povrinskih slojeva do temperature kaljenja i zatim brzog hladjenja; pri tome se austenit u povrinskim slojevima preobraava u martenzit. Prema izvoru toplote razlikujemo: povrinsko kaljenje plamenom i indukciono povrinsko kaljenje. Maksimalna tvrdoa postignuta pri indukcionom kaljenju vea je za 2-3 RC jedinice od tvrdoe koja se postie pri relativnom sporom zagrevanju u pei,a takodje i ostale mehanike osobine su bolje kao to su zatezna vrstoa, granica razvlaenja,izduenje, kontrakcija i udarna ilavost.Ovo se pre svega pripisuje sitnoj strukuturi koja se pri indukcionom kaljenju postie zahvaljujui velikoj brzini zagrevanja bez obzira na znatno visoke temperature do kojih se elini komad u procesu kaljenja zagreva. Pri ovome je naroito znaajno poveanje udarne ilavosti elika.Takodje dolazi i do poveanja trajne dinamike vrstoe zbog toga to se pri indukcionom kaljenju dolazi do povoljnog rasporeda unutranjih naprezanja .

2 Klasifikacija termikih obrada

U procesu termike obrade dolazi do promene osobina metala i legura, tj. dolazi do promene njihove strukture. Poto osobine zavise od strukture, nekada je potrebno promeniti tu strukturu kako bi se dobile bolje mehanike i fizike osobine. Kod metala i legura struktura se moe promeniti sledeim postupcima: - obradom metala plastinim deformacijom na hladno ( postizanje poveanja vrsoe i tvrdoe); - usitnjavanjem zrna ( poveava se broj zrna, pa se poveava tvrdoa i vrstoa); - legiranjem odnosno stvaranjem vrstih rastvora (promena kritalne reetke); - faznim promenama u vrstom tanju.1 Osnovni vidovi termike obrade su sledei: - arenje bez faznih promena ( zagrevanje metala i legura kako bi bili dovedeni u postijanije stanje); - arenje sa faznim promenama ( dolazi do potpune fazne transformacije); - kaljenje ( fazne promene se potpuno izvre, ali se zbog veoma brzog hladjenja ne dolazi do potpune tranformacije ); - otputanje ( vri se samo zagrevanje kaljene strukture radi poboljanja ); - hemijsko termika obrada ( zbog visokih temperatura, dolazi do poveane rastvorljivosti, to dovodi do promene strukture) .

F., Cajner, M., Stupniek, Osnove toplinske obrade metala, Narodne novine, Zagreb, 2004, str 71

3 Opte karakteristike metode obrade

Dva osnovna faktora koja deluju pri termikoj obradi su vreme i temperatura. Karaktersitike svakog reima termike obrade su sledei pokazatelji: 1. 2. 3. 4. temperatura zagrevanja ( t max ); vreme dranja na toj temperaturi ( ); brzina zagrevanja ( V z ); brzina hladjenja ( V h ).2 Reim termike obrade moe biti znatno sloeniji ako se brzina zagrevanja menja ili je ona stepenasta. U zavisnosti od termike obrade koja se izvodi i od sastava materijala, odredjuje se i temperatura zagrevanja. Brzina zagrevanja materijala do zadane temperature treba da je uvek maksimalna. Postizanjem maksimalne temperature skrauje se vreme koje je potrebno za termiku obradu. Ovo se ne moe uvek postii, jer moe doi do stvaranja unutranjih prskotina. Kod elika treba razlikovati tehniki moguu brzinu zagrevanja i tehnoloku brzinu zagrevanja. Tehniki mogua brzina zagrevanja nekog materijala zavisi od sredstva za zagrevanje, temperature izmeu povrine i sredine komada, od naina rasporeda komada u pei, itd. Pei koje se primenjuju u termikoj obradi mogu se podeliti na: 1. 2. 3. po nameni prema konstrukciji i radu prema sredini u kojoj se komadi zagrevaju

1. Pei po nameni se dele na: - pei za predgrevanje do 250C, - pei za odputanje i arenje od 150-600C, - pei za kaljenje i cementaciju od 600-1000C, - pei za kaljenje brzoreznih elika do 1300C; 2. Prema konstrukciji i radu dele se na: pei za periodiki rad i pei za kontinuirani rad;

B., Kraut, Strojarski prirunik, Narodne novine, Zagreb, 1995, str 132

3. Prema sredini u kojoj se komadi zagrevaju pei se dele na: pei sa vazdunom atmosferom i sona i metalna kupatila. Razlika izmeu temperature predmeta i pei utie na brzinu zagrevanja tako da je brzina vea tim to je i razlika vea. Ovo se koristi da bi se skratio proces Na brzinu zagrevanja utiu jo i veliina i oblik komada. to je komad vei, potrebno je i due vreme. Na zagrevanje utie i raspored komada. Ako je zagrevanje sa svih strana ono je najbre i iznosi jedan minut po jednom mm. Ako je sa tri strane potreban je jedan i po minut, a ako je sa jedne etiri minuta. Tehnoloka brzina zagrevanja zavisi od hemijskog sastava materijala, od oblika, teine, komada i od intervala u kome se zagrevanje vri. Ukoliko materijala sadri vie ugljenika i legirajuih elemenata, utoliko je njegova toplotna provodljivost manja. Ako je struktura ravnomerna u celom komadu moe se uzeti vea brzina zagrevanja, bez opasnosti od stvaranja unutranjih prskotina. Ovde je bitno hlaenje jer se bolja struktura dobija sporim hlaenjem. I oblik komada takoe utie na brzinu zagrevanja. Ako je komad komplikovan, moe doi do krivljenja u sluaju prvog zagrevanja. Zato se preporuuje da se komadi koji su komplikovanog oblika polagano zagrevaju do 600C i dre na toj temperaturi do izjednaenja u celom komadu, a zatim brzo zagreju do traene temperature. Prema toplotnoj provodljivosti i uslovima zagrevanja, elici se na primer mogu podeliti u grupe: I. II. III. IV. V. nelegirani elici do 0,4% ugljenika, nelegirani i legirani elici za cementaciju nelegirani elici do 0,7% ugljenika, nisko i srednje legirani elici nelegirani alatni elici legirani alatni elici, visokolegirani konstruktivni elici.... brzorezni elici.3 Brzina hlaenja i sredstva za hlaenje - Jedna od vanih radnji u termikoj obradi je i hlaenje jer od brzine hlaenja zavise i osobine koje e elik imati nakon obrade. Brzina hlaenja zavisi od vrste materijala tj. od hemijskog sastava i na to se ne moe uticati. Brzina
3

B., Kraut, Strojarski prirunik, Narodne novine, Zagreb, 1995, str 151

hlaenja zavisi i od jaine hlaenja sredstava za hlaenje. Sredstva za hlaenje, prema nainu delovanja, dele se na: sredstva koja u temperaturnoj oblasti nemaju agregatnih promena i sredstva koja u temperaturnoj oblasti imaju agregatnih promena.

3.1 Termika obrada elika

Pod elikom se podrazumevaju legure eleza koje sadre do 2,14% ugljenika. elik se dobija preradom sirovog gvodja. Od naina dobijanja elika, tj. od postupka kojim se dobija elik zavisi i sastav elika. Pod termikom obradom elika podrazumeva se poboljavanje njegovih mehanikih i fizikih oobina. Postoje etiri osnovna procesa kod termike obrade elika. To su sledei procesi: 1. 2. 3. 4. pretvaranje perlita u austenit pri zagrevanju; pretvaranje austenita u perlit; pretvaranje austenita u martenzit; pretvaranje martenzita u perlit. Proces pretvaranja perlita u austenit odvija se kod veine vidova termike obrade elika. Austenit se stvara procesom kristalizacije i to stvaranjem centra kritalizacije i rastom kristala autenita. Poveanjem procenta ugljenika dolazi do nestabilnosti kristalne reetke i dolazi do stvaranja centra kristalizacije. Broj centara kristalizacije zavise od granine povrine izmedju ferita i cementita. Ako je perlit vie usitnjen vea je granina povrina i samim tim vea je i brzina atvaranja centara kristalizacije. Ukoliko ferit rastvori vie ugljenika, njegova transformacija poinje na niim temperaturama i to predstavlja jedan od glavnih faktora u stvaranju austenita. Tako stvoreni austenit oko sebe rastvara cementit. Na racun cementita kristal austenita bre raste i njegovo pretvaranje se pre zavri. Ovakav proces stvaranja austenita je je proces rasta kristala austenita.Iz svake lamele cementita nastaje po jedno zrno austenita. Ovo zrno se naziva

petno zrno. U zavisnosti da li se nakon zavretka procesa transformacije elik dri na istoj ili vioj temperaturi dolazi do rasta austentnih zrna. Stvarno austenitno zrno je zrno austenita koje elik ima na temperturi termike obrade. Od veliine stvarnog zrna zavise i osobine elika. U zavisnosti od temperature termike obrade moe se dobiti sitno stvrno zrno iako elik ima krupno prirodno zrno. Pretvaranje austenita je vremanski proces koji ima svoj poetak i svoj kraj. U zavinosti od visine temperature pretvaranje moe biti:4 - Izotermalno stvaranje austenita, to podrazumeva konstantnu temperaturu. U ovom procesu se pretvaranje odvija u odredjenom periodu. - Kontinualno stvaranje austenita, podrazumeva da se temperatura kontinuirano menja. U ovom procesu se pretvaranje odvija u odredjenom temperaturnom i vremenskom periodu. 2. Pretvaranje austenita u perlit moe se izvriti samo prilikom pothladjivanja, jer je na temperaturi ravnotee pretvaranje nemogue. Prelazak austenita u perlit vri se sporim hladjenjem. Do pretvaranja ne moe doi jer su slobodna energija perlita i austenita izjednaene. to je pothladjenje vee vea je i brzina procesa pretvaranja. Proces moe da se odvija i izotermski odnosno na konstantnoj temperaturi. Brzina procesa zavisi od temperature, to je potladjenje vee i brzina pretvaranja je vea. Razlaganje se moe vriti u tri podruja: - razlaganje austenita u perlitnom podruju; - razlaganje austenita u beintnom podruju; - razlaganje austenita u martenzitnom podruju. 3. Pretvaranje austenita u martenzit moe se izvriti brzim hladjenjem i to je nepovratan proces. Sadraj ugljenika ostaje nepromenjen, ali dolazi do promene kristalne reetke. Do promene reetke dolazi klizanjem atoma, pa ak i grupa atoma. Pomeranja atoma izazivaju termika naprezanja koja se javljaju u autenitu prilikom hladjenja. Za stvaranje martenzita moe se rei da je trenutno. Martenzit je jako krt i praktino neupotrebljiv kao mainki materijal. Struktura kao to je kod martenzita moe biti korisna jedino na povrini
4

F., Cajner, M., Stupniek, Osnove toplinske obrade metala, Narodne novine, Zagreb, 2004, str 84

zbog velike tvrdoe, ali i to zavisi od adraja ugljenika. Martenzit moe biti sitnoigliast i krupnoigliast. 4. Pretvaranje martenzita u perlit jeste etvrti stadijum pri otputanju. Ova faza pretvaranja vri se prilikom zagrevanja. Ovde kristale ne samo da menjaju voj oblik, ve prelaze u zrnatu trukturu. Kod strukture na teperaturama koje su vee od 600 stepeni kritali su jo vei i tu dolazi do prelaska u zrnati perlit. U ovakvoj promeni strukture dolazi do promena mehanikih osobina. Smanjuju se tvrdoa i vrtoa, a poveava se plastinost i ilavost.

4 Opis ureaja
Termika obrada materijala se vri u posebnim peima koje mogu biti: 1) komorne; 2) tunelske; 3) jamske. Nakon zagrevanja u tim peima vri se kontrolisano hlaenje. Sredstva za rashlaivanje mogu biti: 1) kade sa vodom; 2) kade sa uljem; 3) kade sa olovom. Osim navedenog, termika obrada poseduje sledee ureaje: liniju jamskih pei za termiku obradu u zatitnoj atmosferi azota, liniju komornih pei, liniju jamskih pei, liniju sonih kupki, ureaje za peskarenje, pranje i odmaivanje, merni instrumente za metalurka ispitivanja. Komorne i prolazne pei za termike i termohemijske obrade metala - U zavisnosti od potrebnog kapaciteta ove pei se rade kao komorne ili prolazne. Unutranjost radnog prostora ozidana je vatrostalnim i termoizolacionim opekama radi smanjenja toplotnih gubitaka. Komora za zagrevanje snabdevena je specijalnim keramikim cevima za noenje grejnih elemenata. El. grejai su izraeni od specijalne elektrootporne vatrostalne ice, iji kvalitet ispunjava namenske zahteve pei. Automatska regulacija temperature postie se pomou automatskih regulatora 8

temperature, posredstvom pripadajuih pirometara. Maksimalna temperatura zagrevanja je do 1150 oC i zavisi od tehnolokih zahteva.5 Kade za kaljenje u vodi i ulju - Opremljen je snanim mealicama za intezivno hlaenje kaljenog materijala. Ureaj je vertikalnog cilindrinog oblika sa otvorom za ulaganje are, a na dnu kade je smeten oslonac za oslanjanje arera sa materijalom. Radni otvor ureaja opremljen je odsisnim kanalom i dvodelnim poklopcem koji je zatvoren pri uzgrevanju. Zagrevanje ulja ili vode vri se preko vertikalnih cevnih grejaa uronjenim u medium za zagrevanje. Regulacija temperature je tapnim tremostatima. Prolazni ureaj za odmaivanje - Sastoji se iz vie zona i svaka zona ima svoj bubanj i matinu kadu. Na ulaznom delu linije je sto za punjenje u koji se sipaju radni komadi. Sto je povezan sa ulaznim bubnjem koji dalje radne komade preko zavojnice transportuje u bubanj prve radne kade. Radni komadi se kroz bubnjeve transportuju pomou zavojnice koja je postavljena po obodu bubnjeva. Prebacivanje iz zone u zonu je preko vratova bunjeva koji su prirubniki vezani za bubnjeve. Radni uslovi u bubnjevima se ostvaruju tako to su bubnjevi delimino potopljeni u kade sa rastvorima. Kade koje se greju imaju ventilacione haube sa prikljukom za odsisavanje. Takoe ove kade su i termoizolovane sa spoljne strane. Zatitne obloge grejaa su prilagoene rastvorima, a odravanje temperature je automatsko. Sve kade su izraene od kiselo otpornog elika.

5 Postupak obrade
U osnovne postupke termike obrade spadaju: arenje, kaljenje, poboljanje,starenje, obrada na hladno, toplotno mehanika obrada, hemijsko termika obrada elika. U daljem tekstu emo objasniti svaki od ovih postupaka ponaosob.

5.1 arenje

F., Cajner, M., Stupniek, Osnove toplinske obrade metala, Narodne novine, Zagreb, 2004, str 90

arenje je termika obrada pri kojoj se zagrevanje vri ispod ili iznad temperature fazne transformacije i elik se hladi veoma sporo. U zavisnosti od temeperature i vremena zagrevanja kao i naina hlaenja, postoji vie vrsta arenja: arenje radi uklanjanja unutranjih prskotina. Posle hladne deformacije mehanike

obrade rezanjem, kovanja, u komadu ostaju unutranja naprezanja. Veliina ovih naprezanja ne predstavlja opasnost sve dok se ne koncentriu na pojedina mesta naroito kod komada sloenog oblika. Kod materijala deformisanih na hladno primenjuje se arenje na niim temperaturama npr. Opruge se are na 300C. Kod odlivaka se primenjuje ako se na odlivcima ne vri potpuno arenje. Ovakav vid arenja poseban znaaj ima kod zavarenih konstrukcija Rekristalizaciono arenje se vri jer dolazi do porasta vrstoe i tvrdoe a opadanja

plastinosti. Cilj ovog arenja je otklanjanje deformisane strukture i vraanja plastinosti eliku. Primenjuje se kao zavrna radnja pri izradi ica i limova. Potpuno arenje je arenje sa faznim promenama jer se elik zagreva iznad

temperature fazne transformacije, a zatim sporo hladi. Potpuno arenje se primenjuje kod odlivaka i otkivaka kao i valjanih komada. Ovakvim nainom kod nekih elika se postie i poboljanje mehanikih osobina, pa ovo predstavlja i zavrnu termiku obradu. Kod mnogih elika potpuno arenje ima zadatak da pripremi strukturu radi uspenog kaljenja. arenje je dui proces jer se hlaenje vri u pei, pa je s toga skuplje i manje ekonomino. Ono se zato zamenjuje normalizacijom koja traje krae i obezbeuje veu produktivnost pei. arenjem se potpuno uklanjaju unutranja naprezanja. Kod elika sa sadrajem ugljenika do 0,3% nema razlike izmeu arenja i normalizacije. 6Kod srednje ugljeninih elika normalizacija se moe primeniti kao zavrna termika obrada umesto poboljavanja. Kod visoko ugljeninih elika, normalizacija prouzrokuje veliku tvrdou i mora se vriti arenje na zrnasti perlit. arenje i normalizacija se primenjuju radi uklanjanja unutranjih naprezanja i dobijanja sitnozrnaste strukture.

F., Cajner, M., Stupniek, Osnove toplinske obrade metala, Narodne novine, Zagreb, 2004, str 121

10

arenje na krupno zrno se primenjuje kod elika sa malim procentom ugljenika jer je

obrada rezanjem oteana. elik se due dri na temperaturi zagrevanja nego kod obine normalizacije, a hlaenje je sporo u pei. Difuzno arenje se primenjuje kod livenog elika i legiranog elika. Da bi se uklonila

deformacija vri se arenje na visokim temperaturama od 1100C do 1300C. Vreme dranja na ovoj temperaturi moe biti i do nekoliko sati. Hlaenje se vri u pei. Ovakav vid arenja primenjuje se kod elika sa smanjenom istoom. Meko arenje se vri da bi se dobila to manja tvrdoa elika radi lake obrade, ne samo rezanjem, nego i bez skidanja strugotine. Kod alatnih elika ovo arenje ima zadatak da pripremi strukturu za kaljenje. Samo arenje na zrnasti perlit ima irok interval ako se gleda tvrdoa koju treba postii radi dobre mehanike obrade. elik sa 1,2% ugljenika ima interval od 740-850C radi postizanja tvrdoe od 217HB. 7 Izotermalno arenje elik se zagreva isto kao kod obinog arenja samo to se

komadi sa temperature arenja prenose u sono kupatilo. Izotermalno arenje ima primenu kod legiranih elika a naroito kod brzoreznih elika.

5.2 Kaljenje
Kaljenje je termika obrada gde se elik zagreva u podruije austenita i na toj temperaturi dri do potpunog faznog pretvaranja, i hladi brzinom koja omoguava dobijanje nestabilnih struktura sa poveanom tvrdoom i vrstoom. Za kaljenje se ne moe rei da je zavrna termika obrada, jer se posle kaljenja mora primeniti i otputanje. Kaljenje se deli e deli prema temperaturi i prema nainu hlaenja. Prema temperaturi zagrevanja kaljenje se deli na potpuno i nepotpuno kaljenje. Prema nainu hlaenja na: neprekidno kaljenje, kaljenje sa pothlaivanjem, kaljenjem u struji vode, prekidno kaljenje, kaljenje sa samootputanjem, stepenasto kaljenje, izotermalno kaljenje, patentiranje i svetlo kaljenje. Potpuno kaljenje to je kada se u strukturi elika na temperaturi kaljenja nalazi samo austenit. Ovo kaljenje se primenjuje kod podeutektoidnih elika. Temperatura zagrevanja
7

F., Cajner, M., Stupniek, Osnove toplinske obrade metala, Narodne novine, Zagreb, 2004, str 127

11

utie na tvrdou elika posle hlaenja. Ako je ona manja, u strukturi elika na temperaturi kaljenja posle kaljenja, pored martenzita pojavljuje se i ferit. Zbog pojave ferita tvrdoa je znatno smanjena. Ukoliko se elik zagreva na viim temperaturama dolazi do pojave krupnih iglica martenzita. Nepotpuno kaljenje uslovljava pored austenita postojanje i ferita na temperaturi kaljenja. Poto ferit smanjuje tvrdou ovo kaljenje se ne primenjuje kod podeutektoidnih elika. Nadeutektoidni elici se kale kada imaju u strukturi ist austenit i imaju vrlo grub martenzit posle kaljenja. Kod ovih elika, austenit nastaje pretvaranjem perlita. Neprekidno kaljenje komad se zagreje na temperaturu kaljenja i hladi u istom rashladnom sredstvu dok se ne ohladi. Kod ugljeninih elika to je voda, a kod legiranih je ulje. Kaljenje sa pothlaivanjem ako je temperatura znatno via od temperature kaljenja, to je sluaj kod cementacije, komadi se vade na vazduh i dre kratko vreme a nakon toga kale. Na ovaj nain se umanjuju unutranja naprezanja. Kaljenje u struji vode komad koji je zagrejan na temperaturu kaljenja hladi se vodenim mlazom. Ovo je jedini nain da se okale unutranji otvori. Sam mlaz vode ne dozvoljava stvaranje parnog omotaa i poveava dubinu kaljenja. Prekidno kaljenje sa temperature austenitizacije komad se hladi u vodi do temperature od 300-400C i tada se brzo prenosi u ulje ili se hladi na vazduhu do 20C. Ovakav vid kaljenja se preporuuje kod alata od ugljeninih elika. Komad se moe kaliti samo u jednom sredstvu, ali se u samom procesu kaljenja mora vaditi iz rashladnog sredstva i par sekundi drati na vazduhu. Prilikom ovakvog kaljenja, tvrdoa je neto manja, ali su i naprezanja manja. Kaljenje sa samootputanjem komad koji kalimo se direktno sa temperature kaljenja prenosi u sredstvo za hlaenje u kojem se ne dri do kraja, ve se hlaenje prekida dok je

12

jezgro jo toplo. Ovakvim kaljenjem postie se da samo jezgro ostane ilavo, i ono se primenjuje kod alata. Postoji mogunost da se okali samo radni deo alata. Pri samootputanju mora se paziti na boju jer se prema boji odreuje temperatura otputanja. Usled vee temperature zagrevanja gubi se potrebna tvrdoa. Stepenasto kaljenje komad se sa temperature kaljenja unosi rashladno sredstvo, a to je obino sono kupatilo. Na temperaturi hlaenja komad se dri veoma kratko, a dalji nastavak hlaenja vri se na vazduhu ili u ulju. Stepenasto se ne mogu kaliti komadi veih dimenzija kod ugljeninih i legiranih elika. Izotermalno kaljenje izvodi se tako to se komad sa temperature kaljenja unosi u sono ili metalno kupatilo, sve dok se ne izvri potpuna transformacija austenita u beinit. Prednost izotermalnog kaljenja da komad pored iste vrstoe i tvrdoe ima mnogo veu plastinost nego kod poboljanja. Patentiranje spada u posebnu vrstu izotermalnog kaljenja a primenjuje se kod izrade ica za elinu uad. ica se sa temperature kaljenja brzo prenosi u sono kupatilo. Svetlo kaljenje koristi se kada se eli dobiti svetla povrina komada. U zavisnosti od temperature zagrevanja u strukturi se moe dobiti beinit ili martenzit.

5.3 Otputanje
Pod otputanjem se podrazumeva termika obrada koja se sastoji iz zagrevanja okaljenog elika, dranje na toj temperaturi i sporog hlaenja. Sa porastom temperature otputanja, opadaju vrstoa i tvrdoa, ali se zato poveavaju plastinost i ilavost materijala. U procesu otputanja nestaju unutranja naprezanja u eliku pa je zato potrebno da se sa temperature otputanja vri sporo hlaenje. Prema temperaturi otputanja razlikuju se tri vrste otputanja:

13

nisko otputanje, koje se primenjuje kod alatnih elika, posle cementacije, kada elimo srednje otputanje, ovde se komad zagreva u intervalu od 350-500C, velika je tvrdoa,

da imamo visok stepen tvrdoe i kada se trai velika otpornost na habanje velika je i ilavost, pa je elik otporan na udare. Ovakav vid termike obrade primenjuje se kod opruga, jer je elastinost visoka visoko otputanje, ovde je temperatura zagrevanja od 550-650C. Tvrdoa i vrstoa su niske, elik ima dobru plastinost i ilavost i otporan je na udare. Visoko otputanje ima najveu primenu kod ugljeninih konstruktivnih elika. Kod termike obrade otputanjem u odnosu na dimenziju komada tano treba odrediti vreme i temperaturu otputanja. Otputanje po boji moe se primeniti samo u sluaju povrinskog otputanja, zato to boja pokazuje samo temperaturu povrine.

5.4 Poboljanje
Proces poboljanja je termika obrada koja se sastoji od kaljenja na martenzit i visokog otputanja na sorbit. Poboljanje se primenjuje kod konstruktivnih elika u cilju poboljanja njihovih mehanikih osobina a naroito ilavosti. Upotrebljivost nekog materijala za konstrukciju je odnos izmeu granice razvlaenja i zatezne vrstoe. Poboljanje omoguava da se povea granica razvlaenja i dinamika vrstoa materijala.

5.5 Starenje
Starenje moe biti prirodno i to je proces starenja koji se odvija na sobnoj temperaturi. Ovakav proces je vrlo spor i on se ubrzava zagrevanjem elika na temperature od 100-120C. Ovakva termika obrada je vetako starenje. Proces starenja izaziva promenu zapremine a to je nepoeljno, naroito kod mernih alata. 8

5.6 Obrada na hladno

F., Cajner, M., Stupniek, Osnove toplinske obrade metala, Narodne novine, Zagreb, 2004, str 135

14

Obrada na hladno je termika obrada elika na temperaturama ispod 0C. Ovakva termika obrada se koristi kod mernih instrumenata, kod magneta, kuglica za leajeve, alata iz brzoreznih elika.

5.7 Toplotno mehanika obrada

Toplotno mehanika obrada je novi postupak termike obrade u kome dolazi do poveanja mehanikih osobina elika, a posebno ilavosti i vrstoe. Ovaj postupak je jo uvek u procesu izuavanja ali je naao primenu kod legiranih elika.

5.8 Hemijsko-termika obrada

U procesu hemijsko termike obrade ne dolazi samo do promene strukture u povrinskom sloju, ve i do promene hemijskog sastava. Promenom hemijskog sastava moe se poveati tvrdoa, otpornost na habanje, otpornost na koroziju... U zavisnosti koji su elementi upotrebljeni prilikom hemijsko-termike obrade razlikujemo sledee oblike obrade: cementacija, nitriranje, cijanizacija, difuziona metalizacija.

5.9 Cementacija
Cementacija je hemijsko-termika obrada u kojoj se u povrinskom sloju poveava % ugljenika. Za termiku obradu cementacijom koriste se ugljenini i legirani elici sa malim procentom ugljenika. Kod elika sa malim procentom dobija se ilavo jezgro, dok se cementacijom tvrdi povrinski sloj. U procesu cementacije sadraj ugljenika na povrini je izmedju 0,8 i 0,9% ugljenika. U strukturi cementovanog sloja razlikujemo nadeutektoidnu, eutektoidnu i podeutektoidnu zonu. Dubina cementovanog slija nije ceo sloj na kome je izvrena cementacija nego samo rastojanje od povrine do strukture koja ima sastav 50% perlita i 50% ferita i moe iznositi od 0,5-2 mm. Na prelomu se moe uoiti i granica. Temperatura cementacije zavisi od rastvorljivosti ugljenika u elezu. Sa poveanjem temperature dolazi i do poveanja dubine cementacije, kao i sadraja ugljenika. Cementacija se vri u tenom, vrstom i gasnom sredstvu.

15

5.10 Nitriranje
Nitriranje je hemijsko-termika obrada u kojoj dolazi do poveanja % azota u povrinskom sloju. Azot se mora nalaziti u aktivnom stanju da bi mogao da se rastvara. Za nitriranje se upotrebljavaju elici od 0,25-0,45% ugljenika. Kod ugljeninih elika se ne postie velika vrsoa,a kod legiranih stvaraju se specijalni nitridi, koji poveavaju tvrdou nitriranog sloja. Proces nitriranja se izvodi u komorama koje su hermetiki zatvorene i ispunjene amonijakom. Temperatura je od 600-650C, vreme nitriranja zavisi od debljine sloja koji se nitrira, a da bi se proces ubrzao proces se izvodi u etapama. Nitriranje u odnosu na cementaciju ima prednost jer se izvodi na niim temperaturama, nitriranjem se postie vea tvrdoa i otpornost na habanje, otpornost na koroziju. Nedostatak nitriranja je duina procesa, upotreba legiranih elika i upotreba posebnih uredjaja koji su skupi.

5.11 Cijanizacija
Cijanizacija je hemijsko-termika obrada u kojoj dolazi istovremeno do poveanja % azota i ugljenika. Cijanizacija se vri na elicima koji sadre od 0,2-0,4% ugljenika. Dubina sloja u procesu cijanizacije i procenat ugljenika i azota zavise od temperature. Sa poveanjem temperature poveava se i procenat ugljenika i dubina sloja, a smanjuje se procenat azota. U zavisnosti od temperature na kojoj se izvodi, cijanizacija se deli na: - niskotemperaturna cijanizacija od 550-560C i primenjuje se kod brzoreznih elika; - visokotemperaturna cijanizacija od 820-850 C ili na 900-950C.9 Difuzna metalizacija- je hemijsko-termika obrada u kojoj dolazi do poveanja elemenata (aluminijuma, hroma, silicijuma) koji se supstitucijski rastvaraju u elezu. Ovim procesom dolazi do poveanja tvrdoe povrinskog sloja otpornosti na koroziju, habanje, oksidaciju... U zavisnosti koji se elemenat koristi, difuznu metalizaciju delimo na: alitiranje, hromiranje, siliciranje. Alitiranje je proces zasienja povrinskog sloja elika aluminijumom. Tvrdoa na povrini nije velika, sloj je krt i otpornost na habanje je mala ali sloj titi od oksidacije. Koristi se kod niskougljeninih elika i sivog liva. Hromiranje je proces zasienja
9

F., Cajner, M., Stupniek, Osnove toplinske obrade metala, Narodne novine, Zagreb, 2004, str 153

16

povrinskog sloja elika hromom. Hromirani sloj je otporan na koroziju, habanje, oksidaciju. Vri se kod alatnih i malougljeninih elika. Siliciranje je proces zasienja povrinskog sloja elika silicijumom. Sloj obogaen silicijumom je jako krt, porozan, ali ima poveanu otpornot na habanje. Koristi se za delove u prouzvodnji nafte i u hemijskoj idustriji.

6 Osobine materijala nakon obrade

U osnovi problem termike obrade sa stanovita metode konanih elemenata se svodi na analizu nestacionarnog provoenja toplote u materijalu tj. poznavanju promene temperaturnih polja u vremenu. Na osnovu ovakvih podataka inenjeri metalurgije su u stanju da predvide strukturne promene u kristalima materijala tokom vremena. Na primeru koenja eleznikog toka na nizbrdici i njegovog zagrevanja, izraunatih temperaturnih polja u toku vremena. Slika 1 - Stvarni oblik i matematiki model eleznikog toka10 prikazani su rezultati

10

B., Kraut, Strojarski prirunik, Narodne novine, Zagreb, 1995, str 170

17

Dovoenje toplote koenjem (kod termike obrade) se vri po gaznoj povrini toka, oznaenoj velikom narandastom strelicom (slino indukcionom ili plamenom zagrevanju kod kaljenja). Odvoenje toplote (hlaenje) se vri na povrinama oznaenim crnim strelicama. I ovde se ukazuje na nedostatak podataka o promenljivosti fizikih karakteristika materija sa temperaturom.

Izvor: B., Kraut, Strojarski prirunik, Narodne novine, Zagreb, 1995, str 40

18

Slika prikazuje promenljivost modula elastinosti, keoficijenta izduenja u specifine toplote materijala od koga je izraen toak u temperaturnom intervalu od 0 do 8000 C. Na slici se mogu uoiti promene temperaturnog polja u toku vremena po radijalnom preseku toka. Radi boljeg sagledavanja promene temperature sa vremenom, izdvojene su tri take (vorovi) na preseku toka i prikazan dijagram porasta temperatura sa vremenom.

Izvor: B., Kraut, Strojarski prirunik, Narodne novine, Zagreb, 1995, str 36

Moe se uoiti izrazita promenljivost temperaturnog polja u poetku unoenja toplote sve dok se posle oko 5000 sekundi ne doe do stacionarnog stanja. Sa ovakvih dijagrama se numerikim diferenciranjem mogu dobiti brzine promene temperaturnog polja, tj. brzine

19

hlaenja odnosno grejanja, to je svakako od koristi metalurzima pri proceni promena u kristalnoj strukturi materijala ili predvianju njegovih mehanikih osobina. Postavlja se pitanje zato pri otputanju dolazo do smanjenja vrstoe, poveanja plastinosti u poredenju sa zakaljenim elikom? Poznato je da su vrstoa i plastinost posle kaljenja i otputanja dosta povoljnije u odnosu na normalizovano stanje. Prioritet u objanjenju treba dati injenici da strukturne promene imaju odluujui znaaj. Na osnovu dosadanjih ispitivanja zakljuilo se da tvrdoa, zatezna vrstoa i granica razvlaenja zakaljenog elika opadaju pri otputanju, dok izduenje, suenje, udarna ilavost i broj savijanja rastu. Poboljanje mehanikih osobina neposredna je posledica velikog usitnjavanja zrna i ravnomerne raspodele mikrokonstituenata, to se postie procesom poboljanja. Poboljavaju se nelegirani i legirani konstrukcioni celici sa sadrajem ugljenika izmedu 0,2 i 0,6%. Prema intenzitetu hladenja koje je prethodilo, razlikuje se poboljavanje u vodi, ulju ili na vazduhu.

6.1 Greke prilikom kaljenja koje utiu na osobine metala- elika

Greke mogu nastati pre, u toku i posle procesa termike obrade. Ovo dovodi do smanjenja plastinosti i udarne ilavosti u arenom stanju elika. Uzrok je visoka temperatura austenitizacije i dugo vreme dranja. Neodgovarajua tvrdoa posle kaljenja moe imati razliite uzronike. Velika tvrdoa u stanju posle tople prerade i arenja ukazuje na brzo hladenje pri potpunom arenju ili nedovoljno dugo dranje na temperaturi arenja. Moe nastati i pri niskoj temperaturi izotermalnog arenja. Nedovoljna tvrdoa posle kaljenja izazvana je neodgovarajuim temperaturno-vremenskim reimom austenitizacije i nedovoljnom brzinom hladenja. Moe se popraviti ponovnim kaljenjem uz prethodnu normalizaciju ili arenje. Meka mesta, odnosno mesta sa nedovoljnom tvrdoom mogu se javiti usled veoma stabilnog parnog omotaa i produenog prvog stadijuma hladenja, lokalnog razugljenienja i usled nehomogenosti strukture. Da bi se ova greka uklonila potrebno je izvesti normalizaciju i ponovno kaljenje odgovarajuim rashladnim sredstvom.

20

Greke u strukturi izazvane termikom obradom mogu biti vrlo raznovrsne. Pored pomenute grubozrne strukture izazvane pregorevanjem i pregororn mogu se javiti i: 1. lamelami perlit u strukturi meko arenog elika izazvan neodgovarajuom temperaturom mekog arenja; 2. neravnomerni krupnozrnasti perlit izazvan visokom temperaturom austenitizacije uz vrlo sporo hladenje, naroito pri postojanju osta- taka karbidne mree u strukturi posle valjanja; 3. karbidna mrea ili ostaci mree u meko arenom stanju nadeutektoidnih elika u sluaju da je meko arenje izvreno bez prethodne termike obrade (normalizacija); 4. neodgovarajua koliina zaostalog austenita izazvana neodgovara- juim temperaturnim reimom austenitizacije; 5. naftalinski prelom karakteristian po ekstremno grubom zrnu i velikoj krtosti. 6. Deformacije, krivljenja i prskotine izazvani termikim i faznim naprezanjima pri zagrevanju i hladenju. Pojava deformacije, odnosno promena mera i oblika komada je ranije razmotrena. Krivljenje predstavlja nesimetrinu deformaciju komada posle kaljenja. Moe biti izazvano neravnomernim zagrevanjem ili hladenjem, odnosno neravnomernim zapreminskim premenama pri zagrevanju ili hladenju, prisustvom naprezanj a u komadu pre zagrevanja, kao i neprilagodenom nainu uranjanja komada u rashladno sredstvo. Da bi se izbeglo krivljenje potrebno je pre kaljenja izvriti arenje ili normalizaciju; zagrevanje i hladenje pri kaljenju vriti to ravnomernije, zavisno od oblika komada izabrati pravilan nain uranjanja, koristiti specijalne pomone uredaje, a u posebno tekim sluajevima kaljenje vriti u presi za kaljenje. Najtei oblik greke predstavljaju prskotine koje se javljaju pri izuzetno visokim unutranjim naprezanjima termikim i faznim u procesu zagrevanja i hlaenja. Najei uzrok je isuvie velika i neravnomerna brzina zagrevanja ili hladenja cesto izazvana prisustvom konstruktivnih nedostataka (ostri uglovi, nagli prelazi, duboki zarezi itd.). Isto tako i prisustvo nemetalnih ukljuaka i gasnih mehurova moe da utie na stvaranje

21

prskotina. Najee se javljaju pri kaljenju, ali je pojava mogua i pri ispravljanju i bruenju. Razlikuju se sledee vrste prskotina: 1. 2. 3. 4. duboke prskotine, unutranje prskotine, povrinske prskotine, slojevite prskotine.

1. Duboke prskotine javljaju se kod elinih komada prokaljivih po celom ili veem delu preseka. To su prskotine koje poinju na povrini i prostiru se du komada. Mogu da se jave pri zagrevanju kod krupnih otkivaka kao i pri hladenju komada manjih preseka. Da bi se pojava ove vrste prskotina spreila potrebno je vriti sporo zagrevanje krupnijih komada naroito do 750C. 2. Unutranje prskotine su lunog oblika i javljaju se obino u blizini otrih ili pravih uglova i otvora, kao i mesta sa poveanom koncentracijom naprezanja. Javljaju se u unutrnjosti komada, a u odreenim sluajevima mogu dopreti i do povrine elika male prokaljivosti ili naugljeni-sanih komada. Pri hladenju obino nastaju ako je elik male prokaljivosti prethodno potpuno progrejan i kaljen u vodi pri emu se obrazuje martenzit u povrinskom sloju. 3. Povrinske prskotine javljaju se u obliku kontinualne ili isprekidane mree, a dostiu dubinu 0,01-2 mm- Nastaju pri bruenju okaljenih predmeta zbog zagrevanja samo tankog povrinskog sloja u kome se javljaju naprezanja na zatezanje zbog obrazovanja strukture sa manjom zapreminom. Mogu nastati i pri brzom zagrevanju do temperature otputanja. Ova vrsta prskotina moe se izbei pravilnim otputanjem posle kaljenja. 4. Slojevite prskotine se obrazuju na povrini okaljenog predmeta u zoni skupljanja i to samo u sluaju brzog prelaska naprezanja na zatezanje u naprezanja na pritisak. Cesto su praene obrazovanjem povrinskih pukotina. Mogu nastati i pri bruenju, kao i pri kaljenju posle naugljenienja. Erozija povrine nastaje usled dejstva hlorida i oksidacije komada u sonim kupatilima. Moe se spreiti kontrolom sonih kupatila.

22

Uzronici greaka posle termike obrade mogu biti neodgovarajue ispravljanje i bruenje, neodgovarajua priprema i kasnija upotreba termiki obradenog komada, itd. Ovo moe dovesti do pojave inicijalnih mehanikih oteenja, prskotina, lomova, preloma zbog zamaranja, pojaanog habanja, krivljenja i dr. Neke od ovih greaka mogu podseati na greke koje nastaju pri termikoj obradi, pa zato problemu utvrdivanja pravog uzronika mora biti posveena posebna panja.

7 Primena obraenih materijala

Termika obrada je jedna od vrlo vanih operacija u tehnolokom procesu proizvodnje gotovih proizvoda. U najveem broju sluajeva, samo uz pomo termike obrade mogu se postii visoke vrednosti mehanikih osobina materijala i na taj nain obezbediti normalan rad savremenih maina i instrumenata. U zavisnosti od toga koje zahteve proizvod treba da ispuni, najee se kombinuju termika obrada i plastina deformacija (termo-mehanika obrada), nekada i hemijsko-termika obrada, ukoliko se eli difuziono zasienje povrine nekim elementom.

23

8 Zakljuak

Termika obrada po svojim karakteristikama spada u grupu specijalnih procesa. Svojstva i ponaanje metala i legura u proizvodnim procesima i u toku eksploatacije zavise od sastava, strukture, naina prerade i termike obrade kojoj mogu biti podvrgnuti. Vana mehanika svojstva kao to su zatezna vrstoa, napon teenja, tvrdoa, ilavost i plastinost mogu se poboljati, kao to smo videli, promenom hemijskog sastava legiranjem, promenom veliine metalnog zrna, ali na njih se moe uticati i promenom strukture i stvaranjem novih faza u procesima termike obrade. Termikom obradom nazivaju se procesi koji se sastoje od zagrevanja do kritinih temperatura, dranjem na tim temperaturama odreeno vreme, a zatim hlaenje odreenim nainom i brzinom. Jedan od najrasprostranjenih primera poboljanja svojstava je termika obrada elika. Promena strukture i stvaranje novih faza u procesu termike obrade elika dogaa se u vrstom stanju, a bazira se na: svojstvu polimorfije eleza, na promeni rastvorljivosti ugljenika i legirajuih elemenata u reetki eleza i na sposobnosti atoma da se difuzno sele na povienim temperaturama. TO se uvek izvodi na povienoj temperaturi jer je proces difuzije bri. TO se postie: a) poveanje tvrdoe u povrinskom sloju,

24

b) poveanje otpornosti prema habanju, c) poveanje otpornosti prema oksidaciji na povienoj temperaturi, d) poveanje otpornosti prema koroziji.

9 Literatura

1. F., Cajner, M., Stupniek, Osnove toplinske obrade metala, Narodne novine, Zagreb, 2004 2. B., Kraut, Strojarski prirunik, Narodne novine, Zagreb, 1995

25