Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu

METODIKA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Ispitna pitanja i odgovori
Literatura: Osnovna: 1. Graorac I. Vaspitanje i komunikacija, Matica srpska, Novi Sad, 1995. 2. Ivić I. I sar. Vaspitanje dece ranog uzrasta, ZUNS, Beograd, 1989. 3. Kamenov E. , Metodika vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom, ZUNS, Beograd, 1985. i druga izdanja 4. Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od 3-7 godina, Prosvetni pregled, Beograd 1996, 2006. 5. Pavloski T. , Tematsko planiranje u dečijem vrtiću, IPA Filozofski fakultet, Beograd, 1992. Proširena: 1. Babić N. , Dečija pitanja, Školska knjiga, Zagreb, 1983. 2. Colić V. , Dečije jaslice – gledane iz antropološkog ugla, IPA filozofski fakultet, Beograd, 1997. 3. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 1-4/87, izabrani radovi dr A.Marijanović 4. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 2/89, o programu 5. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 3/90, o akcionom istraživanju 6. Grupa autora, Govor u predškolskoj ustanovi, ZUNS, Beograd, 1987. 7. Ivić I. , Aktivno učenje i aktivna nastava, Institut za psihologiju, Beograd, 1997. 8. Medouz, S. I Kešdan a., Kako pomoći deci da uče, ZUNS, Beograd, 2000. 9. Pešić M., Aktivnosti i uloge dece i vaspitača, Predškolsko dete, Beograd, br. 3/82 ( 205-214) i br. 1-2/ 83 ( 67-81) 10. Pešić M. , Vrednovanje predškolskih vaspitnih programa, ZUNS, Beograd, 1987. 11. Pešić M. I saradnici, Modeli različitog oblika predškolskog vaspitanja, IPA Filozofski fakultet, Beograd, 1989.

1. Pojam, predmet i zadaci metodike vaspitno-obrazovnog

rada, predstavnici i dela(literatura)
Metodika vaspitno-obrazovnog rada je deo predškolske pedagogije i za razliku od nje predstavlja disciplinu koja se bavi tumačenjem teorijskih implikacija važnih i neophodnih za neposrednu praksu stručnjaka koji se bave ovom oblašću. Metodika vaspitno-obrazovnog rada daje sistem opštih preporuka, zahteva, uputstava, opisa postupaka i drugih oslonaca i orijentira za adekvatno programiranje, planiranje, obavljanje, praćenje i vrednovanje vaspitnoobrazovnog rada. Predstavnici i dela: Graorac I. Vaspitanje i komunikacija Ivić I. I sar. Vaspitanje dece ranog uzrasta, Kamenov E. , Metodika vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom, Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od 3-7 godina, Pavloski T. , Tematsko planiranje u dečijem vrtiću, Medouz, S. I Kešdan a., Kako pomoći deci da uče izabrani radovi dr A.Marijanović Časopis „ Predškolsko dete“,
2. Položaj metodike vaspitno-obrazovnog rada u sistemu pedagoških disciplina 3. Odnos vaspitno-obrazovnog rada prema posebnim metodikama 4. Metodika vaspitno-obrazovnog rada i druge (granične) nauke i naučne discipline

5. Predškolska ustanova kao institucija i elementi njene strukture
Elemanti strukture: 1. specifična struktura prostora- fizičko okruženje 2. struktura vremena 3. struktura socijalnih kontakata 4. sistem aktivnosti dece 5. uloga dece Predškolska ustanova: Shvatanje deteta i koncepcija njegovog razvoja. Dete je ljudsko biće. Vaspitanje kao partnerski odnos. Dete ima pravo: da bude ono što jeste, da se razvija i da postaje ono što nije. Partnerski odnos kao interakcija sa sredinom i sa drugim ljudima. Predškolska ustanova je specifično mesto za odrastanje male dece. Savremena predškolska ustanova ima zadatak da deci obezbedi povoljnu društvenu i materijalnu sredinu sa svim potrebama, uslovima i podsticajima za razvoj bogatih raznovrsnih i osmišljenih aktivnosti kojima ona mogu da se predano bave koristeći svoje ukupne potencijale za razvoj sposobnosti. 2

Ustanova treba da predstavlja sredinu u kojoj se svako dete oseća sigurno i prihvaćeno da bi moglo bezbedno i relativno samostalno da ispituje svet oko sebe. Način funkcionisanja predškolske ustanove treba da bude u skladu sa osnovnim funkcijama. Predškolska usatnova treba da bude bezbedna i podsticajna sredina gde se bogati dečija prirodna i socijalna interakcija. Nijedan kriterijum ne sme biti prenaglašen pa da osiromašuje sredinu. Pedagoški kriterijumi organizacije predškolske ustanove su na prvom mestu. Predškolska ustanova je faktor društvenog vaspitanja dece i dopuna porodičnom vaspitanju i obrazovanju. Predškolska ustanova obezbeđuje komunikaciju sa vršnjačkom grupom i dodir sa širom socijalnom okolinom. Osnovna vrednost predškolske ustanove je što omogućava da deca aktivno učestvuju u njima prilagođenom okruženju. 6. Funkcije predškolske ustanove 1. zadovoljavanje dečijih i društvenih potreba i zadovoljavanje dečijih prava 2. obezbeđivanje sigurne sredine u kojoj če dete moći da unapređuje svoje fizičko i mentalno zdravlje;da se obezbedi aktivno učestvovanje deteta u zajednici dece slične sebi ( društvo vršnjaka), kontakt sa drugačijim vaspitnim modelima. 3. priprema dece za školu 4. dopuna porodičnog vaspitanja i obrazovanja – roditelji sa svoje strane od predškolske ustanove dobijaju neposrednu pomoć ali i priliku da svoj roditeljski poziv ostvare na nov način i uz razmenu sa drugim ljudima. 5. da se pruži pomoć porodici- pedagoško-psihološka kultura Pružajući pomoć porodicama i deci, vaspitno-obrazovna institucija unapređuje ne samo sopstvene metode rada i oblike saradnje sa porodicom, nego i obogaćuje vaspitni repertoar roditelja razmenjujući sa njima modele uspešnijeg vaspitnog delovanja na decu kao i načine zaštite, nege, razrešavanja konflikata sa decom, uspešne načine obrazovanja male dece itd. 6. kompezatorska funkcija – deca iz porodica nižeg socijalnog statusa ( materijalnog i kulturnog)

7. Različiti modeli predškolskog vaspitanja ( osnovni/ celoviti,delimični)
1. OSNOVNI/CELOVITI ( celodnevni/ poludnevni boravak dece) 2. DELIMIČNI ( usmereni na neku oblast v.o. rada) U zavisnosti od područija kojim se bave: a) igra- igraonica, dramske igre b) fizička kultura – dečija igrališta, obuke plivanja c) kultura – ateljei, pozorište lutaka, dečiji bioskopi d) tehnike – radionice, saobraćajni poligoni e) društveni život – sezonske proslave, izložbe, rođendaonice Ovi različiti modeli su nastali kao rezultat različitih potreba roditelja i dece. DELIMIČNI MODELI: • PUTUJUĆI VRTIĆ-AUTOBUS 3

Vaspitno-obrazovni rad se organizuje u posebno organizovanom i uredjenom autobusu. Deca uzrasta od 5-7 god. Iz razlicitih sela, da bi se umanjle sociokulturne razlike i nedostatci. • PUTUJUCI VASPITAC Pruza pomoc i roditeljima gde ne postoje predskolske ustanove. U osnovnoj skoli, u mesnoj zajednici i sl. Odgovarajucem prostoru. Pri jednom odlasku vreme je 8-10 h ali ne neposrednog rada sa decom, 1-2 puta nedeljno. 2-3 h sa decom, ostalo vreme je putujuci vaspitac na raspolaganju roditeljima • BOLNICKE GRUPE Sa decom koja duze vreme provode na bolnickom lecenju. U zavisnosti od uslova i zdravstvenog stanja deteta. Ovaj rad sa decom je pokazao pozitivne rezultate na negativne efekte boravka dece u bolnici, odvojenost od porodice, roditelja. • IGRAONICE Mogu da ih organizuju radne organizacije, biblioteke. Roditelji ucestvuju u troskovima. 1-6 puta nedeljno, boravak je 2-3 h. Voditelji igraonice mogu biti psiholozi, pedagozi, vaspitaci. Program izradjuju sami roditelji i saradnici. • DRAMSKE RADIONICE Organizuju ih predskolske ustanove ali i deciji centri. 1-3 puta nedeljno, 1,5-2 h. Dramsko izrazavanje, pozoriste lutaka, izrada lutaka, izrada scenografije, scenarija. Finansijsko ucesce roditelja nije obavezno. • CITAONICA-PRICAONICA Stimulacija govornog i jezickog stavralastva. Predvidjena je neka clanarina. Zaposleni su uglavnom bibliotekari. • LIKOVNI ATELJEI • SPORTSKI CENTRI Za fizicko vaspitanje, 3-5 puta nedeljno, 1-2 h. Pedagozi fizicke kulture ili vaspitaci vode. • IGROTEKA Slicno kao biblioteka ali se pozajmljuju igracke. Pri bibloteci ili pri predskolskoj ustanovi. • PSIHOLOSKO-PEDAGOSKO SAVETOVALISTE

8. Predškolska ustanova kao faktor društvenog podizanja dece
Buduci da se predskolskim vaspitanjem i obrazovanjem postavljaju temelji citave buduce licnosti i da od njegovog kvaliteta znacajnim delom zavisi uspesnost i dometi potonjeg razvoja i ucenja za njega je pored porodice zainteresovana i citava drustvena zajednica. Ono ima drustveni karakter po dva osnova: jer je porodica osnovna celija drustva, kao i zbog toga sto je staranje o razvoju i ucenju mladih generacija od vitalnog znacaja za napredak pa i opstanak samog drustva ciji su clanovi i deca. 4

o igri. Buduci da ono u ustanovi provodi veliki deo svog vremena i to kada je najaktivnije. sa kojim treba da bude u saglasnosti. interesovanjima i razvojnim potrebama. u uslovima koji su njemu prilagodjeni. jer se htelo «neodgovarajuce» vaspitanje u porodice zameniti ili dopuniti novom formom vaspitanja za koju se unapred zna da ne sadrzi i ne ponavlja « mankavosti i greske porodicnog vaspitanja». koje « preokret u relativnoj ulozi i potencijalnim uticajima «porodice i skole izaziva u razvoju. socijalni i intelektualni razvoj u ranom detinjstvu. narocito kada za njegov mentalni razvoj postane neophodna veca kolicina probranih podsticaja. ako se cak zeli unaprediti sam razvoj licnosti. Ako se hoce poboljsati uslovi za razvoj u ranom detinjstvu . danas. ne samo sto se u javnom vaspitanju male dece vise ne vidi nuzno zlo. kao dopuna porodicnom vaspitanju javljaju predskolske ustanove cije delovanje je ujedinjeno sa porodicnim predstavlja drustveno vaspitanje dece predskolskog uzrasta. njegovim mogucnostima. iako se u razlicitim drustvenim slojevima ispoljavao razlicitom dramatikom. Njena osnovna vrednost je sto omogucava detetu da aktivno ucestvuje u zajednici dece. Kao sastavni deo zivota malog deteta predskolska ustanova omogucava da ono dozivi bogato i pozitivno iskustvo o saradnji sa drugim ljudima . vec se ono proglasava neophodnim za dobar emocionalni. Pedagoska literatura o predskolskom vaspitanju . Prve 5 . Slabljenje vaspitne funkcije porodice bio je univerzalan proces. komunicira i saradjuje sa odraslima i vrsnjacima sa kojima nije u srodstvu i postaje clan jedne drustvene ustanove u kojoj za sve postoje isti uslovi. Boravak u ustanovi omogucuje detetu da dodje u dodir. Porodica najcesce nije u satnju da obezbedi ni sve neophodne uslove za razvoj saznajnih sposobnosti deteta. nacin i pravila zivljenja i ponasanja. Tako shvacena predskolska ustanova je odredjena kao prva vanporodicna socijalna sredina u koju se ukljucuje dete koja mu omogucava i pruza povoljne uslove za razvoj i ucenje. Kritika institucionalnog podizanja predškolske dece Dok je ranije bilo rasprostranjeno shvatanje da je porodica jedino prirodno mesto i pogodna sredina za odrastanje male dece. Poznato je da su prve ustanove za javnu zastitu i vaspitanje male dece. njen uticaj na razvoj i ucenje deteta je vrlo velik i dolazi odmah posle roditeljskog. cesto sadrzi ili otvoreno izlaze tezu po kojoj je institucionalizacija vaspitanja predskolske dece posledica napretka u saznanju o razvoju i vaspitanju ili stvar drustvenog progresa. 9. radu i ucenju i samom sebi kao drustvenom bicu i osobenoj licnosti. narocito ona ranija. a zatim i prve pedagoske ideje o institucionalnom predskolskom vaspitanju javile onda kada je gradjansko drustvo konacno ustanovljeno kao oblik civilizacije.To je razlog da se. onda se ne moze reagovati jednostavno na posledice. U njoj se nastanak i sirenje institucionalizovanog vaspitanja male dece prikazuje kao da je posledica toboz slobodnog i promisljenog izbora izmedju dve forme vaspitanja.

suoceni sa cinjenicom da je vasoitanje. posledica 6 . narocito sklonosti. U ovako izdvojenu delatnost treba dodatno uloziti psihicku energiju. specijalnost koju treba nauciti i savladati. kao odgovor na razlicite ucinke izmenenjih uslova za socijalizaciju u porodici. deciji vrtici. u drustveno marginalna zanimanja. usled toga roditeljski poziv je potisnut u domen ciste privatnosti. Nedostatak psiholoskog i pedagoskog znanja u roditelja vec upravo ovaj proces otudjivanja je sustinski uzrok slabljenja vaspitne funkcije porodice. treba imati vremena i strpljenja. Kao privatna ustanova. U savremenoj porodici vrlo su ograniceni uslovi za neposredno ucesce dece u zivotu odraslih ili. izmedju dece i odraslih stvara se sve vece rastojanje. tako bar izgleda. Samim tim sto deca nemaju vise prilike da ucestvuju u sonovnim formama zivljenja roditelja. Izdvajanje dece u posebnu drustvenu grupaciju imalo je mnogostruke posledice po razvoj licnosti u celini. odraslih u zivotu dece. DEKONTEKSTULAIZACIJA VASPITANJA Ocigledno sa ukidanjem porodice kao proizvodne i ekonomske ustanove otpocinju proces dekontekstulaizacije vaspitanja. kao metoda rukovodjenja decom. Time pocinje jedan novi proces : deca se postepeno izdvajaju kao posebna drustvena grupacija. vestine i znanja – laizacija roditelja. porodica vise nije u satnju da dobro posreduje drustvene.nastali su iz nuzde. Sa dekontekstualizacijom vaspitanja iscezao je ovaj konceptualni oslonac vaspitne delatnosti. zrela osoba sposobna da odgaji decu. njoj nedovoljno poznate zahteve. biraju izmedju disciplinovanja ili manipulisanja. Danasnji roditelji nalaze se na distanci i prema detetu i prema osecanju zivota koje se tako brzo menja. a sve vise moraju da obradjuju decu. Dekontekstualizacija vaspitanja pretvara roditeljski poziv u posebnu delatnost koja stoji naporedo sa svim ostalim poslovima.predskolske ustanove-cuvalista. Odvajanje vaspitanja od produktivnog zivota roditelja pretvorilo je roditeljski poziv u delatnost bez ekonomskog znacaja. Razvoj industrijsko-tehnoloskog drustva neumitno ukida porodicu kao proizvodnu i ekonomsku ustanovu. obrnuto. Roditelji sve manje mogu da gaje. Sledeci shvatanje o drustvenoj uslovljenosti psihickog razvoja mozemo pretpostaviti da je razlika u psiholoskom ustrojstvu izmedju dece i odraslih istorijska pojava. za nju. Vaspitanje i stavrni zivot se postepeno razdvajaju. Sve do pojave industrijsko-tehnoloskog drustva nikom nije izgledalo da roditelji ne znaju kako da vaspitavaju pa se smatralo prirodnim da je normalna. Time su stvoreni svi uslovi za proces otudjivanja roditelja od roditeljske funkcije. koji mozemo da svrstamo i razumemo u sklopu opste problematike otudjenosti savremenog coveka. IZDVAJANJE DECE U POSEBNU DRUSTVENU GRUPACIJUSEGREGACIJA DECIJE JAVNOSTI Ukidanje porodice kao produktivne i ekonomske zajednice ne samo sto je dovelo do dekontekstualizacije vaspitanja vec je bitno uticalo i na to da se partnerstvo kao neminovan kvalitet polako gubi iz uzajamnog odnosa izmedju roditelja i dece. Ostvaljeno im je da u skladu sa temperamentom i zreloscu ali i sa drustvenim statusom i duhom vremena.

određeno shvatanje prirode deteta i čoveka 2. Deca postaju tokom vremena drugacije organizovana na unutrasnjem planu. težnja da se te specifičnosti ostvare i da zažive u praksi Učenje je logička konstrukcija koju dete mora samostalno da izgradi ali tako što stvari istražuje.nacin kako se osobenosti dece i njihovog razvoja tretiraju unutar novog polja odrastanja Drustveno vaspitanje predskolske dece nalazi se pred sledecim pitanjima: . novo osecanje samog sebe i dozivljavanje odraslih. S jedne strane u nacinu vaspitanja dejstvuje novo osecanje deteta i detinjstva . 10. gde ce njihove potrebe i osobenosti biti tretirane i kultivisane na autentican nacin.Kako preobraziti deciji vrtic od ustanove za poducavanje u mesto zivljenja dece . Kao podredjena grupa . ucenje i rezonovanje. interesovanja .Kako omoguciti da deca unesu svoje zivotno iskustvo u vaspitnu delatnost vrtica? . ugao vidjenja pojava.izdvajanje dece u posebnu drustvenu grupu. Dobar deo ukupne problematike predskolskog vaspitanja moze se formulisati u vezi sa nekoliko karakteristicnih pojava a to su : . Na osnovu njega formira se shavatnje da treba podsticati deciju sposobnost u izrazu. U savremenom nacinu vaspitanja dece mozemo izdvojiti dvosmislenost kao markantni kvalitet. Odlike: 1. specifična koncepcija predškolske ustanove 3. da razvije vise vaspitnih kvaliteta? .Kako stvoriti uslove da roditelji aktivno upraznjavaju roditeljski poziv kroz vaspitnu delatnost u decijem vrticu? . konsultuje drugu decu 7 . nacin komuniciranja.Kako otvoriti predskolsku ustanovu prema drustvenoj sredini i zivotnim okolnostima u kojima deca rastu? . nov nacin i smisao igranja. Sigurno je da je izmenjen drustveni polozaj dece stvorio jedno novo polje odrastanja «svet deteta» U novom polju odrastanja uoblicio se osoben dozivljaj sveta.Kako uticati na neporednu drustevnu sredinu u kojoj deciji vrtic deluje. deca se jos uvek dozivljavaju i u porodici i u drustvu kao vlasnistvo sa kojim se moze raspolagati i postupati onako kako je to u interesu odraslih ne uzimajuci za ozbiljno interes same dece. kombinuje. osoben govor. Dečiji vrtić kao otvoren sistem Prva polovina XX veka nastao sistem otvorene škole.izmenjenog polozaja dece u drustvu i novog tretmana koji odrasli primenjuju u socijalizaciji.otudjivanje roditelja od roditeljskog poziva – laizacija .segregacija . proverava sopstvene hipoteze.razdvajanje vaspitanja i zivota – dekontekstualizacija vaspitanja .

Kutci bi trebali da budu zamenjeni centrima interesovanja. vreme. Zajedničko planiranje događaja. organizacija i način grupisanja ) dogovorne prirode.ustanova treba da bude Struktura i način korišćenja prostora i materijala . da se prostorije višenamenski koriste. Nova saradnja sa roditeljima – roditelji su neposredni saradnici i učesnici u vaspitno-obrazovnom procesu. više nestrukturirani. „Deca uče ono što žive“ . Ne može se tvrditi da je ustanova otvoren sistem ako: .onaj koji stavra prilike za učenje . Kakvu će sliku o sebi. predškolska ustanova prevashodno postoji da zadovolji potrebe dece i roditelja a zatim ispunjava i sve ostale društvene potrebe i uslove 4. organizacija spoljnih kontakata. Podrazumeva specifičnu ulogu vaspitača: . vrtića i lokalne zajednice. Materijali da su iz svakodnovnog života. zavisi od toga kakav svet čini predškolska ustanova. izrada i sprovođenje raznih projekata. Otvorenost ka lokalnoj zajednici i roditeljima.istraživač U zgradi vrtića bi trebalo da se ukinu tabuirani prostori.roditelji ne mogu da utiču na ponudu oblika i načina zbrinjavanja decembar ako vaspitač nije drug u igri . 8 . Mesto učenja nije samo vaspitna soba već cela okolna sredina.i odrasle. ●OTVORENOST KA UNUTRA Podrazumeva da je njena struktura( prostor.ako se celokupni rad planira sa pozicije odraslog i unapred planiranog programa. posete. Kvalitet interakcije odraslih i dece – ključno pitanje otvorenog sistema. dobija informacije i saznanja kako iz organizovanih. centar lokalne zajednice. posmatrač i pratilac uspešnosti realizacije programa ( evaluacija) . predškolska ustanova jeste mesto življenja predškolskog deteta 2.vaspitač kao partner. socijalni sastav i pravila i norme koje regulišu socijalne odnose i ukupan život u predškolskoj ustanovi čine bitan deo „ skrivenog programa institucije“ Predškolska ustanova kao otvoren sistem vaspitanja polazi od nekoliko pretpostavki: ● OTVORENOST KA SPOLJA Integracija u realni život – predškolska ustanova kao mesto življenja dece. KONCEPCIJA PREDŠKOLSKE USTANOVE 1. tako i iz spontanih situacija učenja. ono u predškolskoj ustanovi predstavlja aktera sopstvenog napretka 3.onaj koji promišlja i vrednije sopstveni rad ( samoevaluacija) . drugima i o svetu deca da izgrade u dečijem vrtiću. ne bi trebalo da bude zabranjenih prostorija. Čitav prostor vrtića bi trebao da bude namenjen deci.deca i roditelji nemaju prava da dođu kada žele . učešće u lokalnim dešavanjima. Povezanost vaspitanja porodice.

Adaptacija dece u vrtiću Za većinu dece vrtić predstavlja prvo odvajanje od roditelja. nepoznat prostor u kojem ga roditelj ostavlja nepoznatim ljudima. ali i individualizovani pristup svakom detetu .iniciranje saradnje mora poteći od vaspitača – ne treba očekivati da neće svi sve i da svi sve hoće .vreme koje dete provodi ne sme biti opterećeno „ čekanjem „ i zadovoljavanjem samo bazičnih potreba.poseban efekat je za dete čiji je član porodice učestvovao u radu vrtića .boravak u grupi . - 11. deca vide roditelje u nekim drugim i novim ulogama . da omogućava interakciju. saradnjom dobija veće razumevanje i tehničku pomoć Načini saradnje sa roditeljima: . pisma.kućne posete.Ako ustanova ne adaptira svoj rad prema potrebama dece.povratak roditelja i odlazak kući).roditeljski sastanci.zajdničko sticanje znanja – seminari .zajednički ciljevi.Ako ustanova nije mesto življenja. lakša adaptacija i bolje prihvatanje vrtića.Ako se zaključavaju ulazna vrata .uređenje prostora treba da bude izborno i podsticajno.uspeh je da bar 1 osoba iz svake porodice učestvuje . Da bi se ustanova „ otvorila“ potrebne su temeljne izmene načina organizacije ustanova i podrška vaspitnom kadru: . povećava se krug socijalnih kontakata. uključivanje roditelja u rad predškolske ustanove Saradnja sa porodicom ima višestruke koristi: . Saradnja sa porodicom: . već prostor za realizaciju programa .kontinuitet porodičnog i instutucionalnog vaspitanja.poverljivost informacija o porodici – mogu se deliti samo sa ljudima koji su neposredno uključeni u rešavanje problema.raspored dnevnih aktivnosti mora postati fleksibilniji i više adaptiran potrebama dece i roditelja . savetovališta za roditelje .obostrano informisanje . Svakodnevnim dolaskom u vrtić dete će naučiti slijed radnji (dolazak u vrtić odlazak roditelja .Korist za decu.Korist za roditelje – bolje upoznaju svoje dete i van konteksta porodice .razmena informacija . poruke .Korist za vaspitače – boljim upoznavanjem roditelja vaspitač bolje upoznaje dete i uslove odrastanja.način saznavanja potreba dece od roditelja : anketni listić . roditelja i lokalne zajednice. Na toj 9 .

zvanjem mame i tate.Aktivno uključivanje roditelja u igru i aktivnosti u vaspitnoj grupi. zadržati/poigrati na hodniku.Redovno dovođenje deteta u vrtić. "…idem kupiti novine. . prelazni objekt) Kada ostavlja dijete u vrtiću roditelj treba: .). na hodniku. . omiljenu igračku i sl. flašicu.navesti vaspitača kao osobu koja će se brinuti o detetu ("teta će te čuvati dok se ja ne vratim").definisati aktivnosti u koje se dete može uključiti za vrijeme boravka u vrtiću ("ti se igraj s kockama dok se ja ne vratim po tebe"). U protivnom roditelj ostavlja utisak nepoverljive i nesigurne osobe što nepovoljno utiče na dete. izražavat će vrištanjem.čvrsto držati svoju dudu. što ne može izmijeniti situaciju. gazu. bez roditelja (npr. koji se manifestira kroz niz emocionalnih. Sa svojim detetom mogu se. biti potpuno orijentirano na njega . za većinu dece polazak u vrtić predstavlja stres..). Svakodnevnim dolaskom dete uči sled radnji (dolazak u vrtić . gazu (prijelazni objekt) . dekicu. definisati količinu vremena koju će dete provesti samo.odlazak roditelja .osnovi dete gradi poverenje u roditelja. agresijom usmjerenom na drugu djecu. Ponašanja roditelja koja će olakšati detetovu adaptaciju na vrtić : .naglasiti potpunu verovatnost svog povratka ("kad to obavim vratit ću se po tebe").svoju bespomoćnost izražavati nesretnim plačem i pasivnošću .u terminima koje dete razume. . Kod neke dece odvajanje od roditelja može biti u tolikoj mjeri uznemiravajuće da zadobiva oblik traume.boravak u vrtiću .Doneti stvar za koju je dete emocionalno vezano (dudu. prema želji i potrebi. stvari itd. odnosno stiče sigurnost u roditelja koji će doći po njega i odvesti ga iz vrtića u sigurno okruženje doma.kratko i nemirno ili uopšte neće spavati . . Roditelji se iz istog razloga ne bi smeli zadržavati u vidokrugu deteta (npr. . Šta može otežati odvajanje? 10 .kratko se opraštati s djetetom. Prvih dana boravka u vrtiću dete može: . telesnih i ponašajnih reakcija do kojih dolazi kod procene situacije kao opasne i/ili uznemiravajuće.Boravak s detetom u vrtiću tokom prvog dana .ljutnju. Pri povratku po dete roditelji se ne zadržavaju dugo u sobi (kako ne bi predstavljali uznemiravajući faktor za ostalu djecu). ili suprotno tome. Dakle. vaspitače. bočicu.Poverenje u osobe koje će se u vrtiću brinuti za njegovo dete . viriti kroz prozor u detetovu sobu i sl.odbijati hranu ili slabo jesti .povratak roditelja nakon određenog vremena) . idem na posao" i sl.) i uz koju se može umiriti (tzv.oštro protestovati .Pozitivan stav roditelja prema vrtiću .odbijati kontakt s vaspitačem.

ali to zaista i mislite. puzanju ako je već prohodalo). Budite spremni i strpljivi s detetom taj period jer će dete biti ljuto na vas i kod kuće ... plativši za boravak dece u ustanovi . Saradnja predškolske ustanove sa porodicom U savremenoj predškolskoj pedagogiji vaspitno-obrazovna institucija se ne shvata kao mesto potpuno odeljeno od porodičnog života. pogledajte decu koja se tamo igraju. kako bi bilo što samostalnije u vrtiću i što manje zavisilo od drugih. ko će onda ostati pribran da pomogne detetu u nošenju s njegom emocijama straha. pitajte što vas zanima. To što ostavljate svoje dijete u vrtiću da razvija nove veštine i znanja shvatite kao izazov. i da će sve teškoće prilagodbe proći. sisanju palca.Kod nekih roditelja treba menjati i stav da su . doslovno pobegne . koje deca pohađaju u određenim vremenskim intervalima da bi učila niti se učenje vezuje isključivo za nju.mokrenju u krevet.Roditelj koji. . .privikavate dete.. “Reci mi kad mogu otići!” i sl. ne oprostivši se od deteta. naučite ga jesti samostalno kašikom te piti iz čaše. Što možete uraditi prije polaska u vrtić? . zaplakan roditelj . tako da jedina osoba koja bude u stresu kod polaska u vrtić bude vaše dete..vi se pripremite na situaciju da vaspitanje vašeg deteta prepuštate u određenoj mjeri profesionalcima. Prilazite detetu s razumijevanjem.Roditelj koji se dugo zadržava na vratima sobe i/ili stalno viri kroz prozor i sl.) .Nesiguran.. ukoliko ste u mogućnosti. Kod starije dece to je nešto kraći period. I uvijek imajte na umu da vrtić treba biti lepo mesto puno igre i zabave. dudanju dude. Dogovarajte se. jer je njemu taj period jako težak. Dete koje osjeća roditeljevu nesigurnost i nepoverenje i samo je nesigurno i nepoverljivo. kako bi shvatilo da to što vi odlazite ne znači da se nećete vratiti. uporno ga uveravajte da ga volite najviše na svijetu i da to što morate raditi ne znači da ga volite manje. Jedino je važno zadržati pozitivan stav spram vrtića.neka ostane kod bake ili kod neke druge osobe ne nekoliko sati. kod mlađe duži. . preneli svoje dužnosti na vaspitače. Jer nijedan roditelj nije loš roditelj ako mora raditi. govorite o vrtiću sa veseljem i iščekivanjem .moguća je regresija u ponašanju (kada se dete vrati nekim starim navikama . na svoje povremene odlaske . sugerišite kako pristupiti detetu kada je u nekom neraspoloženju. ZAŠTO? Zato što deca u svojim ponašanjima pokazuju tendenciju kopiranja osjećaja roditelja. 12. a ne kao kaznu. Jer ako i vi prolazite teškoće pri razdvajanju od deteta.pripremajte dete od kuće na vrtić . . ali i sami spram sebe.ukoliko je dete manje. izgubljenosti i bespomoćnosti? Adaptacija djece traje određeni period.prošetajte se uz vrtić.Roditelj koji od svog deteta traži dopuštenje za odlazak (“Mogu li sada otići?”. Očekivani efekti vaspitno11 .

priredbama koje se pripremaju. Za ovo su naročito pogodne kućne posete i razgovori sa članovima porodice. aktivno i da počiva na razumevanju uloge koja im se nudi u ustanovi. Njihovo uključivanje treba da bude dobrovoljno. Roditelji treba da upoznaju ciljeve. spontanih poseta roditelja i sl. jelovniku. zanimljivim idejama za saradnju i sl. Potrebno je da se stvaraju prilike za zajedničko življenje i druženje međusobno upoznavanje i razmene: . odnosno sadržaji rada u predškolskoj ustanovi treba da se garde na onome što je urađeno u porodici. Potrebno je da se poveća znanje roditelja o tome kako njihova deca uče i razvijaju se i oni shvate značaj svoje uloge u tim procesima kao i potrebu komplementarnog delovanja sa ustanovom. uz razmenu podataka o njegovom razvoju značajnih i za vaspitače i za roditelje. čitavu njenu organizaciju i dr. sadržaje i načine rada u ustanovi. a sama ustanova što više otvori za roditelje i ostale pripadnike i predstavnike lokalne društvene zajednice . Takođe. Treba da se razviju saradnički odnosi između osoblja koji se bavi vaspitnoobrazovnim radom i roditelja i oni za polaznu tačku u ovom radu uzmu iskustva koje deca donose sa sobom u ustanovu . medicniskih.obrazovnog rada su mogući samo ako se njihovi napori ujedine i ako u njih ulože sve svoje sposobnosti. poredeći je sa vršnjacima i međusobno pomognu jedni drugima u rešavanju vaspitnih problema. pridobiju njihovo poverenje i postignu uzajamno razumevanje. . Na taj način im se može pomoći da smišljenije organizuju vaspitno-obrazovnu sredinu i podsticaje u roditeljskom domu kao i da se kod njih formira svest o sopstvenim mogućnostima da doprinesu pravilnom razvoju i uspešnom učenju svoje dece. Potrebno je da se između vaspitača i roditelja razvije poverenje i spremnost za saradnju. dijetetskih i drugih iskustava između vaspitača i roditelja među sobom. grupni i opšti roditeljski sastanci 12 . a vaspitači porodične uslove u kojima dete odrasta. kao i svest da je kvalitet njihovih odnosa u interesu deteta o čijem se razvoju i učenju staraju. potrebno je da se kod roditelja izgrade pozitivni stavovi i očekivanja u odnosu na rad koji obavljaju vaspitači i poverenje u ustanovu. vaspitne stavove roditelja i njihove mogućnosti da doprinesu ostvarivanju zadataka ustanove.svakodnevne prigodne situacije u ustanovi – prilikom dovođenja dece. a u ustanovi – kutak za roditelje u kojem se može naći niz obaveštenja o tekućim aktivnostima. Uspeh saradnje sa roditeljima najviše zavisi od sposobnosti vaspitača da komuniciraju sa njima . Zato je potrebno da se uslovi u ustanovi učine sličnijim porodičnim uslovima. prilika da roditelji upozaju bolje i objektivnije svoju decu u posebnim uslovima. međusobno uvažavanje i podržavanje. Postupak vaspitača ne treba da se usmeri samo prema detetu već da teži najširem povezivanju predškolske ustanove sa porodicom i društvenom sredinom u kojoj ono odrasta.Planirane situacije – konsultacije. Treba koristiti raznovrsne oblike međusobnog povezivanja i informisanja o detetu u roditeljskom domu i ustanovi. Ustanova treba da postane centar za razmenu pedagoških.

- Prisustvo roditelja vaspitno-obrazovnom radu i neposredno uključivanje u njega Specijalne situacije ( u periodu adaptacija) Zajedničke aktivnosti za koje svi imaju interes ( sakupljačke. telefonski pozivi) 2. sastanci. volontiranje. predavanja. koji mora postojati u svim njegovim etapama. dobrotvorne akcije) Zejdnički izlasci ( posete pozorištu. pisma i poruke. Naglašavanjem specifičnosti predškolskog stupnja ne bi trebalo ugroziti kontinuitet procesa vaspitanja i obrazovanja. saminari. odlazak na koncert. akcije) KORIST SARADNJE SA PORODICOM: ZA DETE: . Oboje moraju poznavati karakteristike razvoja dece .upoznavanje svog deteta van porodičnog konteksta .sagledavanje roditelja u drugačijim ulogama ZA RODITELJE: .povećanje profesionalne kompetencije – boljim poznavanjem roditelja bolje će razumeti dete. Vaspitač u svom delovanju mora uzimati u obzir ono što će mu slediti. individualni razgovori. panoi za obaveštavanje.usavršavanje roditeljskih veština ZA VASPITAČE : . treba da prihvata i pojača efekte rada na predškolskom stupnju. Neophodno je da u radu sa predškolskom decom bude anticipirano ono što ih očekuje kada pođu u školu koja. panel diskusije. radne grupe) 3. planiranje . sa svoje strane. sadržaji i oblici Ukoliko se ne uskladi delovanje škole i predškolske ustanove. 13 .lakša adaptacija i bolje prihvatanje vrtića . ZAJEDNIČKO ŽIVLJENJE ( učešće roditelja.kontakt sa većim brojem odraslih . Saradnja predškolske ustanove sa školom: zahtevi. razumevanje i uvažavanje od strane roditelja . koju vespitavaju i obrazuju kao polaznu tačku kako za dugoročno planiranje tako i svakodnevni rad. kućne posete.Tehnička pomoć – od ideja do pomoći u realizaciji 13. Glavna osobina sistema vaspitanja i obrazovanja zasnovanog na ideji kontinuiteta je da svi njegovi stupnjevi brižljivo usklade sa razvojem deteta. savetovalište za roditelje. može doći do zanemarivanja pa i porušavanja rezultata ostvarenih na predškolskom stupnju a bitno različita sredina i zahtevi stvoriti teškoće u adaptaciji kod dece koja su pohađala ustanovu. ZAJEDNIČKO STICANJE ZNANJA ( radionice. u priredbama i predstavama. OBLICI OBOSTRANOG INFORMISANJA ( razgovori. izletima. kao što učitelj treba da bude svestan onoga što je prethodilo njegovom radu. u šetnju) NAČINI SARADNJE SA RODITELJIMA 1. bolje planirati i organizovati rad .Veća podrška .kontinuitet porodičnog i instutucionalnog .

izveštaji o razgovorima. Osnovni zahtevi za uspešnu saradnju je da ona mora biti obostrana i dvosmerna : škola treba da bude pripremljena da prihvati decu iz predškolske ustanove isto koliko i ustanova da ih priprema za školu. radi međusobnog dogovora i upoznavanja roditelja sa organizacijom rada u školi. Takođe je neophodno i aktivno uključivanje roditelja u ovu saradnju. dnevnim boravkom i sl. vaspitače i roditelje dece koja polaze u školu. 14.) Saradnju sa školom potrebno je posebno planirati i predvideti vreme. Oni treba da se upoznaju sa programima koje ostvaruju razgovaraju o sadržajima i metodama pripremanja dece za školu. kao ključnih faktora bez koga nije moguć potpun uspeh ni u jednoj akciji koja se odvija u vaspitnoobrazovnim institucijama. „zrelost“. U njemu se mogu naći korisne beleške za budućeg učitelja ( beleške. Tokom godine boravka deteta u vrtiću vaspitač stiče sliku razvoja i detetovih mogućnosti praveći dosije o detetu. Uključivanje sve dece u pripremne predškolske grupe ima kompezatorsku funkciju jer se na taj način svoj deci obezbeđuju uslovi za proširivanje i sređivanje socijalnog i saznajnog iskustva čime se ublažavaju socio-kulturne razlike i obezbeđuje donekle podjednak start za polazak u školu.međusobno upoznavanje programa . Priprema dece za polazak u školu: „gotovost“. mesto i forme saradnje Oblici i načini sardnje predškolske ustanove sa školom: .. Neposredni cilj pripremanja dece za školu je da se doprinese njihovoj zrelosti ili gotovosti za život i rad kakav ih očekuje u osnovnoj školi.razmena informacija o dečijem razvoju . školskim zahtevima. ostvaruje se u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja. neophodnom da se ublaži pa i izbegne šok koji mnoga deca doživljavaju prilikom prelaženja sa jednog stupnja na drugi. „spremnost deteta za školu“ Pripremni predškolski program koji je deo obaveznog devetogodišnjeg obrazovanja i vaspitanja. Dete mora da bude sposobno da : . postepenim napredovanjem i što je najvažnije . Neophodni su što češći i tešnji kontakti između učitelja i vaspitača. što je naročito pogodno kada se predškolska ustanova i škola nalaze u blizini. koji se odlikuju doslednošću. Bar jednom godišnje potrebno je okupiti učitelje. normativne liste razvoja.druženje između predškolske i školske dece. posebni prijatelji deteta. „ZRELOST“ – takav nivo fizičkog i psihičkog razvoja koji detetu omogućava da zadovolji zahteve koji će mu biti postavljeni u toku nastavnog procesa u školi. prilagodljivošću.obezbeđujući mu uslove za učenje i razvoj .uzajamno prisustvovanje raznim oblicima rada . kao i uspstavljanju kontinuiteta između načina života i rada na kakav su deca navikla u predškolskoj ustanovi i onoga što ih očekuje polaskom u školu. napomene.prihvati zadatke 14 .

pravilan raspored (smenjivanje) aktivnosti u toku dana. kao i da bude zrelo za školu ako je postiglo takav stepen razvoja u fizičkom i psihičkom pogledu da može da zadovolji zahteve škole bez ikakvih štetnih posledica po svoje fizičko i psihičko zdravlje i razvoj. socijalnu i emocionalnu zrelost.Dete treba da bude zdravo i da zadovoljava standarde za visinu. OPŠTA GOTOVOST – postignuti nivo psiho-fizičkog razvoja.- razlikuje igru od rada bude motivisano za rad zadovolji zahteve škole bez ikakvih štetnih posledica po njegovo psihičko i fizičko zdravlje. . telesni razvoj. MOTIVACIONA GOTOVOST – zainteresovanost za učenje i pozitivan odnos prema školi Telesna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu. ranije iskustvo i motivaciju za učenje. stajanje i sedenje bez teškoća. POSEBNA ( SPECIJALNA) GOTOVOST – sastavni deo opšte gotovosti i predstavlja posedovanje specijalnih znanja. intezitetu i 15 . pažnje. .socio-emocionalni razvoj. FIZIČKA GOTOVOST – određen nivo telesnog razvoja i zdravlja 2. potrebe i motivi. „GOTOVOST“ – spremnost deteta da stiče i razvija veštine. mašte 5. Školska zrelost predstavlja sposobnost deteta za usvajanje tradicionalnih kulturnih dobara planskim radom i u zajednici sa vršnjacima. vodeći računa o njihovim sadržajima (izboru. pešačenja do škole i mirnog sedenja u školskoj klupi. EMOCIONALNA GOTOVOST – podsticanje emocionalne stabilnosti. mišljenja. Dete mora da bude sposobno da prihvati zadatke. VRSTE GOTOVOSTI ZA ŠKOLU: 1. težinu i telesne proporcije. govora. samopouzdanja 4.Telesna muskulatura mora biti dovoljno razvijena da detetu omogućava kretanje. razvijanje samostalnosti. intelektualnu. slušni aparatić). kao i izdržavanje novih napora poput nošenja školske torbe.. SOCIJALNA GOTOVOST – sticanje specifičnih oblika ponašanja potrebnih za uspostavljanje i održavanje društvenih veza 3.Dete mora imati razvijene navike normalnog hranjenja i kontrole organa za izlučivanje.odgovarajuća motivacija za ove aktivnosti. postignuti nivo psihofizičkog razvoja od kojih zavisi aktivno prilagođavanje deteta novim uslovima života i reda . sposobnosti i znanja koje su osnov za dalje školovanje. INTELEKTUALNA GOTOVOST – razvoj intelektualnih funkcija : opažanja. pamćenja. na koje će se nadovezati usvajanje nastavnih sadržaja. Složena karakteristika ličnosti deteta u kojoj dolaze do izražaja njegove mogućnosti. Ta spremnost podrazumeva fizičku. da razlikuje igru od rada. posebno maternjeg jezika i matematike. veština i navika poterbnih za snalaženje u novoj sredini. ako je potrebno uz korekciju (naočare. kakvi ga čekaju u školi 2. kognitivni razvoj.Vid i sluh moraju normalno funkcionisati. poverenja. Telesnu spremnost deteta ispituje doktor! Uslovi za dostizanje telesna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu uvažavanje uzrasnih karakteristika dece. razvoj komunikacije i stvaralaštva. VRSTE POSEBNIH GOTOVOSTI ZA ŠKOLU: 1.

mesece. Osnovna znanja pred polazak u školu: . pamćenje..slagalice.pazle. interesovanje i motivaciju za učenje i sticanje novih znanja.traženje bespogovorne poslušnosti u djeteta izaziva strah. izgleda . za prirodne pojave. Imajući u vidu poslovicu da „ ne učimo za školu nego za život „ priprema ne treba da se svede na sticanje znanja i umenja potrebnih za savladavanje gradiva pojedinih nastavnih predmeta.. alate koje koriste.samostalno rešava konfliktne situacije. dete manipuliše predmetima i tako istražuje svijet oko sebe.može da zadrži voljno pažnju na određenom predmetu. stvarima. . .mišljenje.emocionalno-socijalna usmerenost.odmor i boravak na svežem vazduhu.adresa.g. grad.pričanje priča i razgovor o njoj. uvažavajući uzrasne specifičnosti i ograničenja.Socijalna zrelost je povezana s emocionalnom zrelošću ! Emocionalna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu podrazumeva da dete:razvije svest o sebi i poverenje u sebe i svoju okolinu. veličini . najbolje je doba za učenje. Priprema treba da se obavlja sistematski.interesuje se za slova i brojeve.osnovne matematičke pojmove (prostorni.razlike između živog i neživog.neka zanimanja ljudi. vremenski.ukoliko se dijete ne osjeća uspješnim u ovoj fazi može se razviti osjećaj krivnje i osude samoga sebe.članove svoj porodice . sebi pripisuje "prekršaje“.svojim govorom uporno nastoji komunicirati sa svojom okolinom.razvijenost elementarne samosvesti ( poznavanje sopstvenih mogućnosti).igre memorije.potrebna mu je emocionalna potpora.od rođenja do 5.pravilan položaj deteta za vreme sedenja. Pokazatelj intelektualne zrelosti za polazak u školu:može da razlikuje maštu od stvarnosti.. težnja za komuniciranjem. ako je sadržaj djetetu zanimljiv. dane u nedelji.važna je uloga roditelja! Moguće opasnosti:prezaštićivanje djeteta ima uticaj podrezivanja krila.neke domaće i divlje životinje. . ispoljavanje samopoštovanja. Intelektualna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu obuhvata: pažnju .ima potrebu za stalnim kretanjem. Socijalna zrelost aktivna težnja deteta da pođe u školu. 16 . ali i razvojne perspektive dece.u ovoj fazi dijete razvija inicijativu i nezavisnost. govor.osnovna znanja o biljnom svetu..ime i prezime .pogodna mikroklima prostrije u kojoj deca borave. njihove karakteristike i razlike.odsustvo buke. .težnja za samousavršavanjem. .kontrolišu i kanališu svoje impulse. Za razvoj koncentracije važne su:društvene igre..osnovna znanja o čoveku.može svojim rečima da prepriča priču.. nepovjerenje i nezadovoljstvo Pažnja – prije polaska u školu pažnja je nenamjerna i traje 15 – 20 minuta.socijalnonormativna usmerenost. .osnovna znanja o saobraćaju.stekne samopouzdanje i sigurnost u sebe.ume da uočava sličnosti i razlike među predmetima po boji.. Intelektualni (spoznajni) razvoj . sposobnost za samokontrolu svojeg ponašanja.sadržaju).posmatranje ljudi oko sebe i opisivanje: ponašanja.prepozna svoje i tuđe emocije.pravilna ishrana. razvijenost samostalnosti i inicijative.emocionalne reakcije primjerene situaciji.godišnja doba. obliku. težnja za prijateljstvo..imitacija i identifikacija. emocije.razume potrebe i osećanja drugih. država.interesuje se za odnose među ljudima. količinski) Jedna od osnovih funkcija pripremanja dece za školu je da učini što neprimetnijim i olakša im prelaz iz jedne institucije u drugu kao i da ubrza proces adaptacije novim uslovima života i rada. . .izražava se jasno i razumljivo.

biblioteke.-O.Mnogo je važniji opšti razvoj njegovih intelektualnih sposobnosti i saznajnih interesovanja. Ukoliko dobije podršku lokalnih vlasti i roditelja dece sa teritorije društvene zajednice. jačanje socio-emocionalne kompetencije 4. pesnika. Saradnja predškolske ustanove sa društvenom sredinom ( zajednicom) Predškolska ustanova i njeni programi imaju efekta na rayvoj dece samo onda kada se yajedno sa programom angažuju ne samo deca i roditelji nego i lokalno okruženje. rekreativnim centrima i sl. centrima lokalne zajednice. Na preimer. podrška fizičkom razvoju 3. obezbeđivanju prostorija u stambenim zgradama u kojima će se povremeno okuplajti deca. Posebno su korisni odlasci dece u šetnje i ekskurzije do izletišta. podsticanje osamostaljivanja 2. ustanova može da organizuje razne oblike rada sa decom koja nisu obuhvaćena njenim redovnim pohađanjem. glumaca. kao i razvoj sposobnosti da posmatra. sala za održavanje priredbi. značajno je njeno angažovanje u uređivanju dvorišta i igrališta. muzičara. Značajno mesto u saradnji sa lokalnom pa i širom društvenom sredinom i osavremenjavanju vaspitno-obrazovnog rada ima saradnja sa odgovarajućim institucijama kao što su zavičajni muzeji. podrazumeva i dolazak u goste deci književnika. izložbi dečijih radova i prigodom određenih praznika i svečanosti. osnovnom školom. zološki vrtovi. analizira. sveštenika. poštovanje individualnosti i podsticanje kreativnosti 15.. mladih gorana i sl. zainteresovano i sposobno da uči sa izgrađenim motivima i voljno-karakternim osobinama potrebnim za uključivanje u školsku zajednicu i prevazilaženje teškoća koje sa sobom nosi promena sredine i novi zahtevi koji će mu biti postavljeni u školi. priredi i uopštava ono što opaža u svojoj okolini i da na osnovu toga izvodi zaključke. manifestacija. školama i fakultetima koje školuju bazični stručni kadar koji radi u predškolskim ustanovama.. Zmajeve dečije igre. koji omogućavaju zbližavanje sa svetom prirode i izgrađivanje njihove ekološke kulture. Otvorenost predškolske ustanove prema sredini u kojoj živi i radi. ali je uglavnom neophodna saradnja sa roditeljima. pozorišta ya decu. Priprema za školu podrazumeva pre svega zdravo i otporno prema bolestima . ZADACI V. Predškolske ustanove mogu da okupe decu iz svoje sredine prilikom svečanosti. galerije umetnosti. Lokalna društvena zajednica ima posebnu ulogu u stavranju odgovarajućih uslova za uspešno ostavrivanje ciljeva institucionalnog vaspitanja i obrazovanja. 17 . domovima zdravlja. relevantnim ministarstvima. podrška saznajnom razvoju 5. Akteri sa kojima predškolska ustanova treba da sarađuje zavise od tipa okruženja. negovanje radoznalosti 6. ustanovama kulture. dobro razviijeno i fizički izdržljivo dete. nacionalnog parka i prirodnih rezervata. RADA U GODINI PRED POLAZAK U ŠKOLU 1. savez planinara.

To znači da organizacija života u ustanovi ne sme da bude u sukobu ( koliziji) sa proklamovanim ciljem vaspitanja kod nas. sredstva i uzore za osmišljavanje i organizovanje sopstvene aktivnosti. pre svega roditelja a zatim i lokalne sredine ne može se računati na veći uspeh primene programa. da njenu vrednost treba procenjivati s obzirom na uspešnost ostavrivanja prakse kojom doprinosi formiranju slobodne. treba istaći da ona deluje unutar šire organizacije svih faktora koji utiču na razvoj i učenje dece. raznih uzrasta i životnog iskustva.izbor i strukturiranje vaspitno-obrazovnih procesa i sadržaja. 16. interesima i razvojnim potrebama. razumljiva i prilagođena određenim kategorijama dece po obimu. odn. Za neku organizaciju se može reći da je dobra ukoliko obezbeđuje uslove za ostavrivanje vaspitno-obrazovnih zadataka u pogledu prostora. po čemu se razlikuje od škole i porodice. Značaj organizacije i osnovna polazišta za uspešnu organizaciju života dece u vrtiću Jedno od najvažnijih pitanja opšte metodike vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom jest epitanje organizacije dečijeg vrtića kao značajnog faktora u formiranju ličnosti. v. njegovim mogućnostima. moguće je da se ustanova doživljava kao «strano telo» nepovezano sa potrebama i interesima sredine. kvalitetu i raznovrsnosti stimulacije i u njoj svako dete treba da nailazi na najbolje podsticaje. Pod pojmom organizacija se podrazumeva: plansko raspoređivanje prostora. Prilikom postavljanja zahteva za organizovanje života u ustanovi za celodnevni i poludnevni boravak dece polazi se od cilja vaspitanja uopšte i uloge vrtića u organizovanju zajedničkog života male dece. materijala. vremena.-o. naročito porodični život i uža društvena sredina. svestarno razvijene. materijala i vremena.sportista i drugih kulturnih i javnih radnika . Kada se govori o organizaciji života u ustanovi. stvaralačke ličnosti. niti ograničiti zadacima i sadržajima koje predviđa program. procesa i sadržaja i koliko se u njoj ogledaju najopštije postavke teorije predškolskog vaspitanja i vaspitno-obrazovnog sistema u kome vrtić funcioniše. Ukoliko se nedovoljno uvažavaju specifičnosti pojedinih regiona. ona mora biti privlačna. Vaspitno-obrazovni proces se ne sme zatvoriti u zidove dečijih vrtića. Ukoliko se ne postigne i saradnja svih faktora koji su značajni za razvoj i učenje dece. aktivnosti kojima se utiče na razvoj i učenje dece.objedinjeno i usklađeno funkcionisanje svih elemenata sistema kojim se ostvaruju vaspitno-obrazovni ciljevi i zadaci u predškolskoj ustanovi. već treba da ima 18 . Njegova osnovna vrednost je u tome što detetu obezbeđuje aktivno učešće u zajednici dece slične sebi. Da bi sredina dečijeg vrtića postala aktivan faktor delovanja na dečiji razvoj. odnosno . zatim predstavnika raznih profesija i zanimljivih ličnosti uopšte. u uslovima koji su prilagođeni detetu.

Organizaciju dečijeg vrtića treba prilagođavati koliko je moguće svakom detetu. deca najveći deo vremena provode u skučenim ili pretrpanim stanovima koji su često ispod standarda za normalan ljudski život i koji im ne pružaju mogućnost za bezbedno kretanje. Nedisciplina je uvek izraz loše organizacije. o ukrašavanju prostorija o aktivnostima koje će se obavljati određenog dana i sl. zbog urbanizacije koja koncentriše stanovništvo na mali prostor. U pogledu organizacije vremena to znači obezbeđivanje prirodnog smenjivanja aktivnosti i odmora. Čitava organizacija dečijeg vrtića treba da je pre svega prilagođena detetu i njegovim potrebama a tek onda potrebama roditelja. zahteve i kriterijume za vrednovanje napretka tako da svako dete bude merilo samom sebi a treba težiti da svako dete bude aktivno na najvišem nivou za koji je sposobno kao i da mu se omogući primena . čin od misli i znanje od njegove konkretne primene. ono će se osećati manje isfrustrirano i manje upućeno na pomoć odraslih. odnosno individualizovati postupak. Organizacijom prostora i materijala moguće je neposredno unapređivati dečiju samostalnost i odgovornost ukoliko se mogu jednostavno i brzo postavljati i pomerati. Decu treba što više uključivati u odlučivanje o rasporedu sredstava i materijala. ako su materijali klasifikovani prema određenim kriterijumima i deci poznatim oznakama koje ukazuju na mogućnost njihovog korišćenja ako se prilikom pojedinih aktivnosti stolovi i pod mogu zaštititi od prljanja i oštećenja kao i ako se deci pruže uslovi da učestvuju u održavanju reda i čistoće. traganje i igru. 17. Mogućnosti vrtića u selu i gradu da zadovolje dečije potrebe za aktivnošću i saznanjem U velikim gradskim naseljima . vaspitača uže ili šire okoline. Dobrom organizacijom prostora i opreme i odgovarajućim rasporedom vremena i aktivnosti postiže se da oni ne budu samo priprema za školu i budući život nego i mesto dečijeg življenja u kojima deca stiču bogato i raznovrsno iskustvo o svojoj društvenoj i prirodnoj sredini o objektima. vežbanje i razvoj onih sposobnosti koje su kod njega najaktuelnije u određenom trenutku. kada najviše dolazi do prekršaja discipline i sukoba među decom. dečije nesamostalnosti i otpora represivnim merama vaspitača. kao i izbegavanje « praznog hoda» i « uskih grla» tokom aktivnosti i u pauzama između njih. Ako je sredina u kojoj se dete kreće prilagođena njegovim potrebama i mogućnostima. iznad njega i radi zadovoljavanja nečijih tuđih potreba. Nikada ne treba zaboraviti da se organizacija vrši upravo da bi čitav vaspitnoobrazovni postupak bio po meri deteta a ne nekih apstraktnih zahteva postavljenih pre njega. zbog čega roditelji imaju ozbiljnih teškoća u vršenju svoje uloge vaspitača. okolnostima i modelima ponašanja u vezi sa njima. dosadi koju stvara nemaštovit izbor sadržaja i uskraćivanja za samoizražavanje. kao i o samima sebi. 19 . naročito kad je i majka zaposlena.koren u totalnom iskustvu deteta ne odvajajući rad od igre. Nagle društvene promene i migracije stanovništva dovele su do prekida sa tradicijom i dekontekstualizacije procesa vaspitanja.

zbog skučenog prostora javlja se lišavanje fizičke aktivnosti. povezano sa porodičnim. teži da preraste u društveno vaspitanje. osećanje bliskosti i stalan konatkt sa prirodom. promenama godišnjih doba. žardinjerama i specijalno uređenim kutcima prirode. pozorišta. Treba videti specifičnosti bilo gradske ili seoske. u gradu postoji otuđenost od prirode. na zdravom zemllištu udaljenom od objekata koji mogu na njih bacati senku. trebalo bi uzimati u obzir specifičnosti ovih sredina i ne nametati im urbane vrednosti. bioskopi ne postoje. Problemi na koje nailaze deca u velikim gradovima najčešće nisu tipični i za decu koja rastu u ređe naseljenjim posebno seoskim sredinama . iskoristiti prednosti ali i kompezovati nedostatke. Sredina ovih vrtića treba da bude ispunjena sadrđajima na koje deca ne nalaze u dovoljnoj meri kod kuće. prati i da ne budu klizavi. življenje u ređe naseljenim. tekovinama nauke i tehnike. savremene uređaje za odvod otpadnih voda. posebno seoskim sredinama ima određenih prednosti – blisko poznavanje jednog malog ali relativno stabilnog sveta u kome se deca mogu kretati sa poverenjem u ljude koje poznaju . provetrene . U gradskoj sredini postoji potreba za fizičkim kretanjem. Prostorije treba da su prostrane. Naročito u urbanim sredinama važno je da u objektiva predškolskih ustanova ima zelenila u saksijama. Istovremeno.Njihova relativna izolacija može da oteža razvoj socijalnog i drugog iskustva. Prilikom odabiranja sadržaja i organizacije prostora za dečije vrtiće u ređe naseljenim posebno seoskim sredinama. da deluju udobno i privlačno a nameštaj i zidovi da su obojeni otvorenijim živahnim ali ne drečavim tonovima koji čine prostor svetlijim bez blještanja. ali u selu postoji više kontakata sa tradicijom. Koliko je moguće treba prilagoditi i sam objekat dečijeg vrtića lokalnim karakteristikama. odnosno tradicionlanim arhitektonskim rešenjima određenog kroja do nameštaja i opreme kako se sredina ne bi preterano razlikovala od dečijeg roditeljskog doma. U svim prostorijama mora se obezbediti dobra ventilacija i grejanje a podovi treba da budu takvi da se svakog dana mogu brisati. Svi objekti treba da imaju obezbeđeno snadbevanje zdravom . priključak na električnu mrežu kao i telefonski priključak. 20 . kao i od saobraćajnica i pogona koji mogu zagaditi lokaciju. Takođe. Vaspitači koje rade sa ovom decom treba da budu upoznati sa karakteristikama lokalne kulture i da se prema njoj odnose sa poštovanjem . 18.Otuda se javlja sve veća potreba za društvenom brigom o deci i institucionalnim vaspitavanjem koje. pre svega akademskog karaktera – knjigama. pitkom vodom. Osnovni zahtevi pri izgradnji objekta dečijeg vrtića Objekti dečijeg vrtića lociraju se blizu mesta stanovanja dece koja ih pohađaju. U seoskoj sredini lišavanje kulturnih kontakata – muzeji. svetle. pomažući deci da upoznaju ono što je u njoj najvrednije. Slike i ostale ukrase izložiti sa merom i ukusom. životnim zajednicama i radom u prirodi.

Na pregradi treba da je ime deteta. 21 .higijenske.ekonomat .kabinet vaspitača ( sa stručnom bibliotekom) .o sredstva i materijale Prateće prostorije : . kino-predstave i sl. kao i prostorom ispod sedišta za obuću. Garderobe : koje se predviđaju odvojeno za svaku grupu. dok roditelji ne dođu po njih. smeštaju se na prilazima soba za boravak i predstavljaju sanitarni propusnik na izlazu u ostale prostorije. priredbe i proslave..prostorija za boravak ( vaspitna soba) . zdravstveno. U prostorije za decu spada: .sanitarna prostorija . Svako dete treba u njima da ima svoju pregradu sa kukama za kačenje krupnijih komada odeće i fijočicom za sitnice.ulaz sa tremom . Prostorija treba da bude sa dovoljno svetla koje deci pada sa leve strane kada slikaju i bave se raznim aktivnostima za stolovima. a pre nego što nauči da ga raspoznaje može da posluži njihova fotografija ili neki simbol. ritmiku. Prostorija za boravak : namenjena je za vaspitno –obrazovni rad sa decom i njihov odmor.za upravu .prostorija za izolaciju Prostorije za vaspitno osoblje : .Najvažnije je da prostorija za boravak bude što prostranija. Višenamenska prostorija : sala. posmatračke. Ona treba da pogoduje za formiranje delimično izdvojenih prostora za skoro sve predviđene aktivnosti. receptivne i društvene aktivnosti .višenamenska prostorija . indirektno dnevno svetlo koje se može regulisati kao i više električnih svetiljki raspoređenih tako da ravnomerno osvetljavaju prostoriju. Prostorije dečijeg vrtića – prema Normativu Objekti se obično grade za četiri vaspitne grupe (stotinak dece) i svaka od njih treba da ima svoju prostoriju za boravak i prateće prostorije – garderobu i sanitarije.19. Sanitarna prostorija : za higijenske potrebe sastoji se iz dela za negu i higijenu sa umivaonicima i dela sa kabinama u kojima se nalaze klozetske šolje prema dečijem uzrastu. Prostorija za izolaciju: je manja prostorija sa 3-4 kreveta i namenjena je za privremeni smeštaj dece obolele tokom boravka . Najbolje je blago.ostava za v.garderoba . vežbe .sanitarne prostorije za osoblje Predvorje dečijeg vrtića : Treba da bude dovoljno prostrano da može primiti i decu i roditelje i da bude lepo uređeno kako bi već prvi utisak pri ulasku u zgradu bio povoljan. predviđena je za razne perseptivno – motorne.

maskom i sl. Tamo gde su objekti dečijeg vrtića na sprat. knjige i ostali materijali koji se svakodnevno upotrebljavaju . Značajan elemenat nameštaja u prostoriji za dnevni boravak čine stolovi i stolice. električni utikači i prekidači postavljeni najmanje 1.o rad zahteva. Polazeći od vaspitno-obrazovnih zadataka u dečijem vrtiću. Decu privlače slike životinja. voda u umivaonicima koji koriste deca ne sme biti toplija od 35 C̊ . Vaspitač u vrtiću treba da raspolaže nekim od muzičkih instrumenata. za stvaralaštvo 4. uz primenu sigurnosnih elemenata . čvrste da mogu izdržati težinu odrasle osobe i pogodne za slaganje jedna na drugu. društvene igre i didaktički materijal 6. smeštaju se tako da budu dostupni svakome i da deca ne moraju da traže dopuštenje od vaspitača za njihovo korišćenje. mehanizam za otvaranje prozora ne treba da bude dostupan deci niti da im je pristupačan otvoren prozor. . programskih sadržaja. Stolice treba da su odgovarajuće veličine. za istraživanje 2. tako i za pregraživanje kutaka. predlaže se organizacija šest kutaka: 1. Da bi se deci omogućilo posmatranje živih bića i razumevanje prirode u objektu treba da nađu mesto akvarijum. postera i slika ( dečijih i umetničkih). da po obradi i materijalu obezbeđuje sigurnost dece i sprečava povrede. terarijum i akvaterarijum sa životinjama i saksije sa biljkama koje se mogu uzgajati u zatvorenom prostoru. za građenje 22 . dečijih radova i narodnih rukotvorina. Za sastavljanje su najpogodniji uglasti stolovi koji se mogu raspoređivati na razne načine. sa naslonom. Igračke. elastični ( ali ne klizavi=. podovi treba da budu čvrsti. da je ekonomičan i funkcionalan i da pri pomeranju ne stvara buku. da je pogodan za održavanje higijene. Prema zahtevima normativa rebrasti radijatori moraju biti zaštićeni ogradom.20. izdržljiv i lak. unutrašnji zidovi u prostorijama za boravak dece zaštićeni do visine 1. pored raznovrsnih oblika i metoda i kavlitetan izbor i dovoljan broj sredstava – igračaka i drugog didaktičkog materijala. magnetofonom dija i kino projektorom ( cd player) Pravilno organizovan v.20 m toplim otpornim materijalom a oštri uglovi prekriveni zaobljenom oblogom. za igre mašte ili uloga 5. da je po konstrukciji jednostavan. Ali njih ipak ne treba da bude previše i treba ih s vremena na vreme menjati. U vrtiću uvek treba da bude lepo aranžiranog cveća. prevoznih sredstava. anatomski oblikovane. Čitav raspored prostorija i nameštaja treba da bude takav da omogući što veću raznovrsnost i promene u sadržajima aktivnosti bez zastoja i čekanja kao i nadgledanje dece. Uređivanje enterijera dečijeg vrtića – opremljenost prostora s obzirom na potrebe i aktivnosti dece Osnovni zahtevi za izbor nameštaja su sledeći: da je primeren potrebama psihofizičkog rasta i razvoja dece . Prostorija za dnevni boravak oprema se stabilnim i čvrstim nameštajem koji vaspitač može da pokreće i koji može da služi kako za smeštaj igračaka i drugog materijala. Vaspitač treba stalno da procenjuje bezbednost okoline u kojoj se deca kreću i na vreme otklanja sve potecijalne opasnosti.kutak biblioteke 3.5 m iznad poda. prizori iz bajki i sl.

Uređenje eksterijera dečijeg vrtića Objekat dečijeg vrtića.. 23 . zidovi. održavanje ravnoteže. naročito u urbanim sredinama. opreme. trčanje. ritmičke vežbe. kojim treba da se doprinese obezbeđivanju pogodnih uslova za normalan rast i razvoj predškolske dece su sledeće: . koji može da nadoknadi skučenost života u njima. penjanja. hvatanja. za igre sa loptom i obručem i staze za vožnju bicikla. igre mašte ili igre uloga 4. 3.21. dovoljno velik da ima odgovarajuću konfiguraciju ( najmanje 2 brežuljka) da raspolaže prostorima različitih namena sa raznovrsnim podlogama. da se zna gde se šta tačno radi. kutak žive prirode – bašta. prostor na kome se nalaze tereni za pokretne igre. gradilište sa priborima i materijalim i uređajima za konstruktivne igre. fizički dobro i skladno razvijene spretne i odvažne osobe. Nije beznačajno planiranje prostora u kome deca borave i bogatstva predmeta u tom okruđenju. Funkcije eksterijera dečijeg vrtića . guranje.obavljanje složenih vežbi kretanja. Prostor treba da je podeljen na 6 manjih prostora koji imaju posebne namene: 1. Eksterijer vrtića treba da zadovoljava zdravstveno-higijenske uslove – da je sunčan. skakanje. sabraćajni poligon. da obezbeđuje higijensko-zdravstvene uslove ali i da bude podsticajan. brčkalište i prskalište 5. Značajno je i kako se prostor koristi i predmeti u tom prostoru. Da li su prostorije jasno razgraničene. Treba pomeriti duž yidova jer je prazna središna površina mnogo bezbednija bez fiksiranih metalnih sprava.podsticanje na stavralačke igre u prostoru Otvoreni prostor vrtića treba da bude što veći a iz njega treba ukloniti sve što je suvišno. nikako ne bi smeo da bude bez odgovarajućeg dvorišta. vučenje. oblik koji šalje niz skrivenih poruka koje ograničavaju . Odgovarajućom organizacijom prostora . Teoretičari isključuju prostor kao tehničko pitanje. da svojom opremom omogućava što bolje uslove za razne aktivnosti da ima dovoljno zelenila i da je povezan sa zgradom vrtića.maksimalno korišćenje sunca i čistog vazduha . prostor sa spravama za ljuljanje. 2. puna vrata. materijala i aktivnosti u eksterijeru može se doprineti formiranju zdrave.pribavljanje neposrednog iskustva i znanja o živoj prorodi i prirodnim pojavama . klackalice.. Određeni zatvoreni i otvoreni prostor bezbedan za decu . slobodno hodanje. lestev i sl.. Važna je veličina tog prostora koja je određena Normativom. betonskih peščanika i ružičnjaka koji sputavaju kretanje dece i ugrožavaju ih. park sa negovanom travom i drvećem koje pruža hlad. silaženje i klizanje. penjanje. 22. Sprave i uređaje kao što su ljuljaške. peščanici. puzanje i provlačenje. gađanja . zookutak i alat za rad u bašti 6. Korišćeje prostora i opreme u dečijem vrtiću Dimenzije prostora.

čvrste mere kontrole. nedostatak je strogo namensko korišćenje prostora. izolovanost.5 h Poludnevni boravak 4 h ( skoro isključivo posvećen v.o radu) Celodnevni boravak 5:30-7:30 – dolazak u vrtić 7:30-8:00 – doručak 8:00-11:00 – aktivnosti u grupi 11:00.Neophodno je da jedan deo strukture bude stalan da bi se deca osećala sigurno ali češće male neznatne izmene prostora su poželjne – poruka – dozvoljeno je izmneniti.Bazil Bernštajn – čvrsto klasifikovan prostor zahteva švrstu hijerarhiju. 20% opremljenosti zavisi od vaspitača u opremanju prostora Da li ćemo decu okružiti prirodnim ili veštačkim predmetima. biti individua. Labavije granice – vrata sa prozorima npr. odstupiti od ustaljenosti. blok kombinovanih aktivnosti Vremenskim rasporedom – ređimom dana – određuje se struktura i ritam dnevnih aktivnosti dece i vaspitača On predstavlja elastičan okvir koji omogućava dobru organizaciju vremena i aktivnosti prema programu koji se ostvaruje u vrtiću.11:30 – ručak 12:00-13:00 – spavanje 14:00-16:00 – odlazak Poludnevni boravak 8:00-12:00 13:00-17:00 (od obroka samo užina) U principu vreme od 8-12 deca i u celodnevnom i u poludnevnom boravku provode na sličan način 3 bloka: 1. Celodnevni boravak oko 10. blok samostalnih aktivnosti po dečijem izboru 2. Obzbeđuju bolju komunikaciju spoljaunutra Da li se prostor koristi namenski ili fleksibilno. kao i u pojedinim elementima režima dana. Prilikom usklaživanja ritma življenja treba voditi računa o pravilnom smenjivanju raznih vrsta aktivnosti u prostorijama za boravak i na otvorenom vazduhu. 23. Razlike među njima javljaju se u pogledu dužine boravka.šalje poruku o vrednostima predmeta Ako su igračke i materijali manje strukturirani ostavljaju više mogućnosti da deca unose svoje strukture. Dužina boravka i raspored dnevnog života dece u vrtiću Režimi dana ustanova sa celodnovnim i poludnevnim boravkom dece imaju niz zajedničkih elemenata s obzirom da se radi po zajedničkoj programskoj osnovi. blok usmerenih aktivnosti 3. Opšti zahtev za režim dana je da u njemu najviše vremena treba predvideti za sve vrste igara 24 . sveprisutnost autoriteta.

već da se odvija kontinuirano u kojima se simultano smenjuju i nastavljaju jedne na druge razne vrste aktivnosti. on će ipak biti različit za svaku konkretnu grupu dece. od min. Prostorno – vremenska organizacija u vrtiću određuje ponašanje među decom. 1-2 h) u većoj meri prilagođeno dečijim potrebama . Svoj odnos prema vremenu prenosimo deci. odmor-spavanje Iako se prilikom sastavljanja rasporeda vremena polazi od nekih opštih zahteva. Organizacija vremena ima uticaja na pojavu konflikata i sardanje među decom. Broj konflikata su u direktnoj vezi sa : 1. Institucija pomaže detetu da shavti vladajuću koncepciju vremena u društvu. Najčešći uzroci konflikata su igračke i prostor ( prostorna organizacija i opremljenost) Saradnja – sve ono kada jedno dete ima nameru da nešto radi i kada ima želju da to sa nekim radi. Postoji direktna veza između broja dece i konflikata ali kod saradnje se nije pokazala takva direktna veza. kulturi. 24. fleksibilnije i opuštenije Dobra organizacija života u vrtiću je preduslov dobre atmosfere Fleksibilna organizacija vremena doprinosi pozitivnoj i opuštenoj atmosferi. 25 . vremenskom organizacijom Kada u vrtiću postoje « prazni hodovi» kada naprimer čekaju doručak a ničim nisu animirani ni zauzeti. obroci 8. vreme za zadovoljavanje higijenskih i fiziolođkih potreba 7. Mogući načini planiranja vremena : 1. kod mlađe dece je to paralelna igra.. Fleksibilno raspoređivanje vremena je pogodnije za saradnju. kombinovane aktivnosti 4. do min. jutarnje telesno vežbanje 5. ELEMENTI REŽIMA DANA 1. usmerene aktivnosti 3. tačno odn. rekreativne pauze 6. Ako se u nekom delu dana češće javljaju konflikti to je pokazatelj da nešto ne valja u organizaciji toga dela dana. brojem prisutne dece 2. – jasno podeljene aktivnosti 2. planiranje po blokovima ( 1 blok . Kontekst u kome deca odrastaju utiče na dečije ponašanje. samostalne aktivnosti po dečijem izboru 2. Uticaj vremenske organizacije na socijalne odnose u dećijem vrtiću – odnosa između vaspitača i dece i dece međusobno Struktura vremena neprekidno ali neprimetno vrši uticaj.U vrtiću ne treba da postoji strogo utvrđeni raspored unapred propisanih sadržaja i aktivnosti svrstanih u međusobno manje ili više nepovezane oblasti .

o procesu koji se odvija u dečijem vrtiću u prvi plan su istaknuti procesi kao značajniji u dečijem razvoju i učešću od sadžaja. nestrukturiran materijal 3. okviri za saradničke odnose: 1. izražavanja i stvaranja Zahvaljujući naglasku na aktivnostima dece u v. Kao najvažniji zadatak ne postavlja se usvajanje avih sadržaja nego sistematsko podsticanje aktivnosti. motorne i socijalne malo strukturirane aktivnosti ( 50%) 3. Jedanaest prepoznatljivih kategorija dečijih aktivnosti u vrtiću ( prema Bruneru) Kategorizacija aktivnosti dece u vrtiću. Pojam i vrste aktivnosti dece u dečijem vrtiću ( prema podeli E. naprimer kada vaspitač učestvuje u aktivnosti. likovne i muzičke aktivnosti 4% 6. Bruner je krenuo od neposredne prakse AKTIVNOSTI 1. aktivnosti komplementarne delovanju vaspitača a) posmatračke i receptivne aktivnosti b) zdravstveno-higijenske 2. Učešće odraslih. simboličke igre 8% 26 . konstruisanje građevinskim materijalom 7% 4. 26.Kamenova) FIZIČKO SAZNANJE – DELOVANJE NA FIZIČKU STAVRNOST a) perceptivno-motorne aktivnosti b) otkrivačke aktivnosti SOCIJALNO SAZNANJE 1. glina. prevazilaženje i distanciranje od pojavnog i datog a) aktivnosti rezonovanja. rukovanje malostrukturiranim materijalima ( pesak. mala grupa dece ( 5-8) 2. Za interakciju su potrebni određeni kontekst. učestvovanje u okolnom životu i društvenoj stvarnosti a) praktične životne i radne aktivnosti b) društvene aktivnosti LOGIČKO SAZNANJE – prerađivanje. uviđanja i izumevanja b) aktivnosti predstavljanja. igre predstavljanja – igre mašte.Stav odraslih prema dečijoj sardanji i konfliktima. aktivnosti za rano učenje( 2%) 7. voda) 2% 5. rutinske aktivnosti 2. vreme aktivnosti se povećava. partnersko učešće vaaspitača 25.

8. ULOGA. SIMBOLIČKE IGRE – IGRE KOBAJAGI Za ove igre još se koriste nazivi – igre imitacije i podražavanja. dramske igre.neizvesna – po toku i ishodu . a) senzomotorne aktivnosti sopstvenim telom b) igre predmetima i materijalom c) pokretne igre uz korišćenje rekvizita d) igre glasovima.fiktivna VRSTE IGARA 1. neorganizovano čekanje i muvanje (15%) Ko odlučuje o tome šta će se raditi u nekom trenutku ? Pogledati koliko se mogućnosti deci nudi za određenu aktivnost.izdvojena – prostorno i vremenski . igre fikcije i dr. Pojam i vrste igara i igrolike aktivnosti dece u vrtiću Igra je aktivnost od posebnog značaja u predškolskom uzrastu i u njoj se izražava napor malog deteta da prevaziđe raskorak između sopstvenih mogućnosti da utiče na zbivanja koja određuju njegovo življenje i obrazaca ponašanja koje mora da usvoji da bi se uspešno prilagodilo stvarnosti kojom postepeno ovladava.neproduktivna . Osnovna razlika između igre i drugih aktivnosti . IGRA JE: . Da bi deca mogla sama da odlučuju moraju biti ponuđene bar dve mogućnosti 27. posmatračke aktivnosti 2% 11. Oblici u kojima se javljaju : a) oponašanje postupaka – u upotrebi predmeta vrše se zamene ( stolicakonj) b) simbolička imitacija c) simbolička igra uloga sa sižeom – dete podražava odrasle osobe ili drugu decu iz svakodnevnog života i prikazuje njihove međusobne odnose i ponašanje ( kuvanje ručka.slobodna . igre iluzije. slogovima i rečima 2. odlazak lekaru) d) dramske igre uloga 27 . FUNKCIONALNE IGRE Doprinose razvoju odeđenih funkcija Fizička aktivnost je u ovim igrama primarna. nemaju određen cilj. naročito rada je u tome što je igra slobodna. usmerene grupne aktivnosti (7-8%) 10. spontana aktivnost koja je sama sebi cilj. a vršenje pokreta nema neposrednu svrhu. IGRE MAŠTE.dobrovoljna . socijalna interakcija koja nije igra (5%) 9.

One su ipak.. ) b) oblikovanje – pronalaženje najpogodnijeg načina c) ređanje materijala d) grafičko predstavljanje e) građenje gotovim materijalom – lego kocke – u kombinaciji sa drugim predmetima f) rimovanje. „ čoveče ne ljuti se“ – igra sa gotovim pravilima – funkcija ovih igara i da dete uči i zapamti pravila – didaktičke igre spadaju u ovu grupu – perceptivno-motorne aktivnosti – razne otkrivačke aktivnosti – razne zdravstveno-higijenske igre i aktivnosti za aktiviranje čula. sticanje higijenskih navika – društvene igre – takmičarske. organizaciji i izvođenju igre. zbog dominacije vaspitača nedostaje u dovoljnoj meri spontanost i autonomni karakter. ako deca imaju glavnu reč u izboru sadržaja. Da bi se identifikovala .koja se pretvara u igru ako je deca dobrovoljno prihvate i počnu je slobodno na svoju inicijativu izvoditi u obliku takmičenja ili podražavanjem neke životne situacije.. stihotvorstvo – ove igre vid su dečijeg konstruisanja IGROLIKE AKTIVNOSTI Ovim aktivnostima. treba proceniti kakve su uloge dece i vaspitača u aktivnosti – ako dominira vaspitač to je igrolika aktivnost. takva aktivnost se može smatrati za igru. saradničke 4. pravilima. da se postigne nekakav cilj. menjati..3. IGRE SA GOTOVIM PRAVILIMA Prvavila mogu biti unapred propisana a mogu se i dograđivati. Nije samo rukovanje. dolaženje do nekog cilja sopstvenim snagama. S obzirom da predstavljaju podražavanje igre. 28 . sasvim slične igrama – po sadržajima. igrolike aktivnosti se mogu povezati sa svim vrstama igre kod kojih je moguća usmerena imitacija. a) pronalaženje kombinacija nenamernim rukovanjem ( oko 2 god. izvrašanje uloga i ostvarivanje zadataka koje je vaspitač postavio. prilagođavati.. KONSTRUKTIVNE IGRE Deca uobličavaju razne materijale . Neka aktivnost može u početku da bude igrolika aktivnost – dok vaspitač određuje šta će se raditi. već stvaranje. načinu organizacije i izvođenju .

Taj terapeutski potrncijal igre zasniva se na činjenici da je igra prirodno sredstvo detetovog samoizražavanja. Prednosti života i odrastanja dece u kolektivu – uzrasno čiste i uzrasno mešovite grupe Uspostavljanje odnosa sa drugim ljudima je jedna od osnovnih dečijih potreba koja prevazilazi ostale vitalne potrebe i ona se ne može zadovoljiti samo kontaktima sa vaspitačem. zbog čega nema odgovarajuću povratnu informaciju koja bi sledila kao reakcija na njegovo ponašanje. Koliko god su odrasli važni za određivanje granica dečijem ponašanju i stavranje povoljne atmosfere za razvoj socijalnih odnosa u vrtiću. Potisnuti emocionalni konflikti . Dijagnostička i terapeutska vrednost igre Utvrđeno je da trenutna emocionalna napetost i relativno trajnija emocionlana stanja imaju direktnog odrza na igru deteta. prisustvo vršnjaka omogućava da se praktično uvežba i usvoji pridržavanje ovih granica a socijalni odnosi obogate i razviju.žU nekim slučajevima i uslovima i spantana igra. motivisana pomenutim konfliktima odnosno tenzijama. PREDNOSTI ŽIVOTA I RADA U GRUPI Osećanje pripadnosti grupi ima posebnu vrenost za povučenu i stidljivu decu. odnosno akumulirane neprijatne tenzije njima izazvane odgovarajućom igrom bivaju velikim delom razrešene. 29 . Igrom je moguće otkloniti ili bar ublažiti neke psihičke traumatske doživljaje. odnosno negativnu emocionalnu tenziju. U dodiru sa drugim članovima grupe dete ima prilike da mnogo bolje upozna svoje mogućnosti nego u porodici. U grupi vršnjaka dete je okruženo sebi sličnima sa kojima može da se upoređuje i identifikuje bez rizika da se oseća inferiorno. gde mu je po pravilu obezbeđen privilegovan položaj. U dodiru sa odraslima dete je često prezaštićeno ili njihovim odnosima nedostaje spontanost. Osim sa vršnjacima u svojoj vaspitnoj grupi. navedene napetosti se redukuju. sama po sebi dovoi do rasterećenja deteta.28. Nova deca se lakše uključuju u kolektiv ukoliko im pomažu u tome stariji drugovi. Neophodno je da se razvije niz interpersonalnih odnosa među decom i stvara zajednička fizionomija čitave vaspitne grupe. pod određenim uslovima. uzima u obzir tuđe želje i mišljenja i oslobađa se egocentričnosti što je jako važno kako za njegov afektivni tako i kognitivni razvoj. Mešanje dece različitih uzrasta u dečijem vrtiću ima mnogo prednosti. Eventualne prepreke čak pomažu detetu da uviđa relativnost perspektive. U toku tako izazvane igre. U grupi se najbolje uči samopoštovanje bez potcenjivanja drugih. kao i njihovo uvažavanje bez potčinjenosti i zavisnosti od njih. starijom i mlađom od sebe i ukoliko ne može da je zadovolji to ga lišava mogućnosti da nauči raznovrsne oblike saradnje i uzajamne brige karakteristične za spontano formirane grupe. Play terapija – Melani Klajn 29. dete iam potrebu za širom interakcijom sa decom različitih uzrasta.

obezbediti dovoljnu količinu materijala i aktivnosti . i ohrabrivanja a ne « nemoj» i « prestani» . a ne osuđivanjem dece. . Obezbeđivanje uslova da se dete opusti.urediti sredinu tako da zadovoljava dečije potrebe . Vidovi nepoštovanja ličnosti deteta 30 .Dobro je koristiti jednostavna podsećanja kao « kocke su za građenje a ne za bacanje». Disciplina u dečijem vrtiću ima prvenstveni cilj da osigura ostvarivanje prava svakog člana kolektiva i uskladi njihove međusobne odnose. stekne poverenje u svoju okolinu i oseća dobro u vrtiću.pozitivna disciplina se bavi ponašanjem i razlozima zašto su se neka ponašanja desila. Ona je povezana sa njihovim prihvatanjem pravila življenja u zajednici.Da vaspitač traga za pozitivnim dečijim motivima i ponašanjem i da ih komentariše umesto da ističe negativne primere i kažnjava decu. 31. Starijima je potrebna prilika da se brinu o mlađima od sebe da bi postali osetljiviji na njihove probleme. izgrađivanje odgovornog i humanog odnosa prema drugima. kao i decentriranje. . što je neophodno za socijalizaciju.da vaspitač shvata situacije u kojima se deca nalaze – shvatiti i razmotriti šta se stvarno dogodilo – razmotriti obe sukobljenje strane . 30.Starija deca sa izgrađenim veštinama i sposobnostima predstavljaju dobar model za podražavanje i podsticaj mlađoj deci da svoje aktivnosti izvode na višem nivou. Takođe. smenjivanje broja prepreka na koje dete nailazi u vrtiću na razumnu meru. Demokratski način saradnje s decom traži ostvarivanje pozitivne discipline.Treba preduzeti sve mere da se dete među vršnjacima oseća dovoljno sigurno i prihvaćeno da poželi sa njima da razvija prijateljske odnose zahvaljujući kojima će se osloboditi odbrambenog stava. Načini uspostavljanja dobrih odnosa i povoljne atmosfere u grupi Osnovni način za uspostavljanje dobrih odnosa i povoljne atmosfere u grupi je dobra organizacija. Da bi se osećala kao ravnopravni članovi kolektiva deca treba da usvoje pravila ponašanja koja im omogućuju da žive u skladu sa svojom društvenom sredinom. Potrebno je : .

Pre svega . Probleme u socijalnim odnosima među decom najbolje je preduprediti. različitog motornog statusa. Detetu je potrebno da već na početku uspostavi prijateljski odnos sa vaspitačem da bi moglo takve odnose da gradi i sa ostalom decom u grupi. što podrazumeva uvažavanje motiva. Granice ponašanja treba da su jasne .32. različite tematike. organizacijom rada u malim grupama i sopstvenim partnerskim i neautoritarnim stavom. treba preduzeti sve mere da se dete među vršnjacima oseća dovoljno sigurno i prihvaćeno . Da osnovna mera uticanja na dečije ponašanje bude podsticanje i usmeravanje. Učiti decu učtivom ponašanju i ljubaznosti nema svrhe ukoliko se i odrasli ne odnose na taj način prema njima. pravila ponašanja jednostavna. Uloga vaspitača je da stvara uslove za konstruktivne razmene među decom. Neće biti potrebno da se deca podsećaju na pozdravljanje . 31 . u toku dana potrebno je ponuditi više grupnih aktivnosti različitog karaktera. Treba da se stvara socijalni okvir koji će predstvaljati stabilan i sređen sistem vrednosti . Prvih dana dolaženja u vrtić važno je obezbediti prijatne utiske i pozitivna iskustva. Uticaj vaspitača je naročito važan kod dece koja nisu preduzimljiva u socijalnim kontaktima sa vršnjacima usled nedostatka iskustva. svedena na razumnu meru i opravdana u dečijim očima a posledice njihovog nepridržavanja predvidljive. interesovanja i potreba dece i ne sadrži zastrašivanje i postiđivanje kao oblike kažnjavanja i manipulacije. različite težine i različitih razvojnih mogućnosti. različite prirode. Da bi se zadovoljila različita interesovanja i osobenosti grupe. zbog čega su sklona da se vezuju za odrasle osobe. Treba pomoći detetu savetom kako da unapredi svoje socijalne odnose kada vidi da mu nešto predstavlja problem i isto tako treba mu ponekad tumačiti motive ponašanja druge dece. da poželi sa njima da razvija prijateljske odnose zahvaljujući kojima će se osloboditi odbrambenog stava. Uloga vaspitača u unapređivanju socijalnog ponašanja dece u vrtiću U procesu uključivanja u grupu dete prolazi kroz više faza. što će uticati da se kod njega izgrade odgovarajući stavovi i želja da ponovo dođe. da kažu „ hvala“. Učenje oblika socijalizovanog ponašanja je od male koristi ako se dete oseća nesigurno i nije steklo poverenje u svoju društvenu sredinu. Takođe mu treba ponuditi aktivnosti koje poznaje i u kojima može lako da se samostalno snađe. Ako im vaspitač u tome posluži kao primer. različito locirane. izbeći pre nego što se pojave. „ izvoli“ i sl.

Obavezno se treba umešati kada deca pozovu vaspitača. prozivanje pred grupom. identifikovanje b) razvijanje mogućih alternativa c) odlučivanje za jednu alternativu ( koja je bila dobra po mišljenju deteta) 32 . Ponekad je nužno razdvojiti sukobljenu decu i izgladiti nesporazum nastao različitim tumačenjima nekog pravila ponašanja. dovođenje do logičke posledice. Najčešću uzroci dečijih sukoba i uloga vaspitača u njihovom rešavanju Dete koje ne ume da se ponaša u grupi izazvaće zlovolju kod svojih drugova. ovim se uskraćuje deci važno socijalno iskustvo zbog čega neće biti sposobna da svoje društvene odnose samostalno organizuju. Konflikti mogu da ukažu šta nam je važno u životu. stavljanje u poziciju da odlučuje 2. ucenjivanje. Te greške odrasli će dovesti do trenutnog rešavanja problema. Greške odraslih: . ili ga prekine. U spontanim situacijama tokom konflikata treba pustiti decu da sami razreše do određene granice – kada počnu da ugrožavaju svoje ili tuđe zdravlje ili kada uništavaju. šalje se poruka da sa detetom nešto nije u redu a ne ono što radi. Razrešavanje konflikata a da deca pri tome uče : 1. naredbe. U trenutku konflikta uči se njihovo razrešenje – razvijaju se veštine izlaska iz konflikta. moralisanja. upiranje prstom. tužakati ili se baspomoćno povlačiti u konfliktnim situacijama. U intervencijama ne treba preterivati već postepeno prepuštati deci da samostalno izglađuju svoje prepirke. nesporazumi tinjaju i nagomilavaju da bi izbili u najnepoželjnijem trenutku ili kad je vaspitač odsutan. Osim toga. kažnjavanje. raditi umesto deteta. međutim. što će kod njega samo izazvati osećanje da nije prihvaćeno a neće ga naučiti kako da se bolje u nju uključi. prozivanje dežurnog krivca.autoritarnost. analizom konflikata : a) definisanje . vika. neslaganja i sukobe jer će tako učiti da ih razrešavaju i sticati značajno socijalno iskustvo. već će se stalno obraćati starijem . treba imati na umu da su konflikti normalna pojava i da se stalnim uplitanjem vaspitača u njih i potiskivanjem stvara određena napetost u grupi. Kada emocije nadvaldaju i sukom preti da se ne zaustavi na rečima vaspitač može da ukaže na mogućnost njegovog razrešenja koja će biti najpovoljnija za sve učesnike . iznuđivanje obećanja.33. izborom rešenja uz poštovanje zadatog uslova koji treba ispuniti 3. opominjanje.

Najpogodniji način za njihovo kultivisanje je približavanje deci tehnika izraza i ostvarenja raznih umetnosti . mala grupa dece ( 5-8) 2. Ovo je teško izgraditi već kod mlađe dece. koje će dovesti do intuitivnog shvatanja pravila koja važe za upotrebu zajedničke svojine. Kultivisanje dečijih emocija Vaspitavanje emocija bi se sastojalo u razvoju sposobnosti kod dece da se uzdržavaju od impulsa izazvanih negativnim emocijama kao i oplemenjivanja. produbljivanja pozitivnih emocija. Jedno od osnovnih pravila mantalne higijene je da osećanja moraju da se izraze kako ne bi negativno delovala na duševno zdravlje deteta.34. Najvažniji način učenja dece iskrenosti je pozitivna reakcija odraslih prema dečijoj otvorenosti i njihov primer. Jedan od načina učenja dece da dele igračke je da se ograniči vreme igranja određenom popularnom igračkom. partnersko učešće vaspitača Za povoljan razvoj socijalnih odnosa u grupi važno je negovanje iskrenosti i otvorenosti među njenim članovima. da se suoči sa njima i oslobađa ih se na odgovarajući način da se ne bi neurotoziralo nagomilanom agresijom koja može naneti veliku štetu razvoju njegove ličnosti. Mogućnosti i oblici saradnje među decom i uloga vaspitača u njenom podsticanju Za sardaničke odnose među decom potrebni su određeni kontekstni okviri : 1. Zato je potrebno mnogo puta ponovljeno iskustvo dobijanja i davanja igračaka i drugih stvari. ne struturiran materijal 3. što sve može biti uzrok takozvanih «belih laži». ali kod njih je dovoljno postići da ne shavatju davanje kao trajan gubitak. već da je onaj koji daje i da oseti zadovoljstvo zbog toga. ono što se želi sa onim što se poznaje. 35. Dete treba da postane svesno svojih emocija. da ustupaju jedna drugoj igračke i druge predmete kao i da vode računa o željama i potrebama svojih drugova u grupi. Jedan od najsloženijih zadataka je naučiti decu da dele. nepreciznost vremensko-prostornih pojmova i sklonost da se meša izmišljeno sa stvarnim.odnosno neistina izgovorenih bez namere da se neko obmane. bogateći i oplemenjujući tako dečiju ličnost u celini. koja izazivaju kod njih duboka preživljavanja. obično egoističnih ciljeva. Onaj ko ostaje bez igračke ne treba da oseća da je time onaj koji gubi. Koliko je moguće treba pri deljenju igračaka podstaći saradnju i pozitivne emocije. Neiskrenošću se ne može postići kod deteta više ljubavi i poštovanja već samo preneti ideja o manipulisanju emocijama kao sredstvu za postizanje svojih . Kada se procenjuju dečija iskrenost treba imati na umu nepouzdanost njihovog pamćenja. 33 .

Vaspitač treba da mu pomogne da stekne poverenje u sopstvene snage. pogrdne nazive i stalno dokazivanje svoje nadmoći kao odrasle osobe.Deci treba pomoći da shvate svoja agresivna osećanja i naučiti ih kako da izađu na kraj sa njima. igre peskom. radi čega se moraju izbegavati svi postupci koji bi ga poružili. Nikada ne treba uticati na ponašanje dece postupcima koja idu na štetu njihovog samopoštovanja kojima se izaziva osećaj krivice ili stida a ona kvalifikuju kao „nevaljala“. Jedan od ovih načina je prevođenje negativnih emocija u reči. da „ opravdaju poverenje“ ako su očekivanja pozitivna. Njega je takođe važno naučiti kako da se suoči sa neuspehom. Da bi poštovalo druge kod deteta treba da se razvija osećanje sopstvene vrednosti i važnosti. strunjače. Veoma je važna slika koje je dete izgradilo o sebi kao sposobnoj i snalažljivoj ličnosti koja je u stanju da prevlada teškoće ako uloži određeni napor. Da bi moglo da spozna i prihvati sebe detetu je potrebno da upozna svoje mogućnosti. odnosno. Na emocije se naročito utiče izgrađivanjem pozitivne slike o sebi i odgovarajućom sociokulturnom sredinom pod čijim uticajem detet bogati i prerađuje svoja emotivna iskustva koja su osnov dobrog razvoja. Negativne emocije će se ređe javljati i izgubiće u ntenzitetu zahvaljujući negovanju pozitivnih emocija. obručeve i sl. vodom i glinom. Naročito je važno da decu ne osuđuje i ne grdi zbog onoga što osećaju. Naročito je značajno da se kod deteta koje se bavi samostalnim i stvaralačkim aktivnostima izgradi poverenje da je ono što radi na svoj način vredno i da ima smisla čak i kada se razlikluje od opšteg ukusa ili sadrži greške čije je javljanje normalno u procesu delovanja. što je prvi korak u osposobljavanju dece da ih kontrolišu i oslobode ih se na konstruktivan način. 36. Zbog toga vaspitač treba da izbegava pretnje. koja im omogućava da agresiju prenesu na lopte. svoje granice – osobine po kojima je slično i po kojima se razlikuje od ostalih. svoje prednosti. Takođe se deca oslobađaju napetosti kroz stvaralačke aktivnosti igre mašte ili uloga. Svakako. postiđivali i činili manje vrednim u sopstvenim očima. Uticaj vaspitača na izgrađivanje slike o sebi kod deteta predškolskog uzrasta Jedna od najznačajnijih karakteristika detinjstva je traganje za sopstvenim identitetom. I nakon naprezanja se opuste i smire. najbolje je ako deca svoje negativne emocije isprazne kroz fizičku aktivnost. da ih izraze na neki od načina koji je najmanje opasan po njih i okolinu. 34 . Vaspitač treba da pokaže razumevanje prema detetu koje ispoljava negativne emocije i da utiče pre svega na način njihovog ispoljavanja. odnosno. „sebična“ i sl. „ lenja“. verovanje da će ako pokuša imati izgleda na uspeh. Očekivanja u velikoj meri utiču na dečije ponašanje i razvoj pojmova o sebi i kod dece se zapaža da postupaju zavisno od uloge koje im je dodeljena. kroz slušanje odgovarajuće muzike i sl. Crtanje i slikanje imaju takođe terapeutski učinak ukoliko dete ima mogućnosti da slobodno predstavlja zbivanja i odnose koji su izazvali smetnje u njegovom životu.

prošla i sadašnja iskustva da sebe doživi kao osobu koja ima različita osećanja i misli u različitim situacijama. Na predškolskom uzrastu dete još nema razvijen pojam o sebi. ma kako bolno iskustvo bilo i ma kako pogrešilo u ponašanju. On na taj način pokazuje razumevanje za detetove razvojne probleme. Bez obzira kakav je ko on je prihvaćen kao vredna i zanimljiva ličnost. Ukoliko često ili stalno sluša globalne vrednosne sudove o sebi. U razvoju pojma o sebi posebno je važno pomoći detetu da razvije osećanje samopouzdanja što se može postći jedino stalnom manifestacijom prihvaćenosti deteta bez uslova i rezervi. Važno je da dete shvati da se ponašanje može menjati svojom voljom. U svojim očekivanjima vaspitač treba da se uvek okreće onome što dete može da postigne. nemogućnosti i slično. budući da najčešće ne razume dovoljno odrasle od kojih tako mnogo zavisi ono počinje osećati neizvesnost u pogledu svog ponašanja i nepoverenje u sebe. Takođe je važno razviti kod deteta osećaj da se sve može promeniti i popraviti. prema sopstvenim potrebama i očekivanjima i usklađivati sa ciljevima i postignućima koje želi da postigne. lične predmete i stvari. Korisno je uz pozitivne ocene o detetovom ponašanju vezati crte ili osobine koje ono poseduje a koj tom ponašanju doprinose. Takođe je važno razviti kod dece tolerantnost ili čak pozitivan stav prema različitostima među ljudima i decom jer one čine život zanimljivijim. koje se izražava kroz osećanje krivice. Stav koji će dete imati prema sopstvenim greškama najviše će zavisiti od stava vaspitača prema njima. razne tekuće aktivnosti. Ukoliko vaspitač ne pridaje pogreškama poseban značaj i ne izaziva kod njega osećanje straha. Pojam o sebi dete gradi na bazi razlikovanja sebe od drugih. Ukoliko dete stalno doživljava zamerke i grdnje za većinu stvari koje preduzima jer ga interesuju. maštovitijim. dete će izgraditi i globalnu sliku o sebi i težiće da uskladi svoje ponašanje sa njom. bez obzira što ga u jednom trenutku nije opravdalo. Ukoliko stalno sluša sudove tipa „ ti nisi dobar“ ili „ ti nisi poslušan“ dete će shvatiti da je ono takvo kako mu kažu ali neće znati šta treba da izmeni da bi bilo „ dobro“ i „poslušno“ dete. uspeh i napredak. neznanja. Ovo osećanje dete podređuje spoljašnjem autoritetu i ono predstavlja prepreku za razvoj samostalnosti i nezavisnog mišljenja. nespretnosti. Predškolsko dete opisuje sebe kroz fizički izgled. 35 . uputstva. krivice i kajanja onda ih se ni dete neće plašiti u toj meri da postanu kočnica njegove aktivnosti i težnji za postepenim osamostaljivanjem. te stoga nije u stanju da integriše i zaokruži unutrašnja.Vaspitač treba da pokaže detetu da ima poverenja u njegovu sposobnost da se ponaša zrelo i odgovorno. jer na taj način dete uči kako da poveže svoje ponašanje sa trajnim osobinama i kod sebe i kod drugih ( „ to si dobro uradio zato što si oštrouman“). Umesto grdnji prekora i kazni detetu mnogo više pomaže kad čuje savete. ovo razlikovanje u velikoj meri zavisi od vrednosnih sudova koje drugi saopštavaju o detetu. što znači razvojni domet. lična iskustva odraslog.

ako im se pruži razumevanje i podrška. Važno je da se dete dolazeći u vrtić oseća sigurno i prihvaćeno. Ako se deca okruže ljubaznošću . 36 . dete izloženo preteranim očekivanjima i zahtevima koje se « na silu gura u kožu odrasle osobe» okruženo zabranama i ograničenjima. tako da se preko njega može saznati šta misli i oseća o sebi kao i šta očekuje od drugih ljudi. slikom koju ima o sebi i ulogom koju je prihvatilo. Osećanje sigurnosti se razvija postepeno. To će činiti tako šte će mu obezbediti najveću moguću slobodu unutar granica koje mu garantuju bezbednost i koje su mu poznate u sredini u kojoj može da se snađe i kreće sa izvesnošću kao i da izražava svoje autentične porebe bez straha od nerazumevanja osude i ugroženosti osećanjem krivice što nešto može da pokvari ili nekome zasmeta. bez obzira kako se trenutno odrazili na ponašanje deteta. Suprotno tome. zahvaljujući iskustvima koja dete stiče u dodiru sa svojom okolinom. čiji pokušaji nailaze na otpore i negativne reakcije odraslih. kao i određenu sigurnost u kontaktima sa drugima. Strah i osećanje nesigurnosti . bezbednosti nego ugroženosti. Razvijanje samostalnosti. Razvijanje sigurnosti kod dece Deca koja imaju pozitivnu sliku o sebi. Podsticanje razvoja slobodnog i samostalnog dečijeg „ja“ ne podrazumeva prepuštanje deteta sebi. Deca treba da budu više vođena svojim ličnim namerama ( koje vaspitač kultiviše i usmerava) nego odlukama odraslog. gubi poverenje u svoje sposobnosti da deluje samostalno i ispravno gradeći o sebi sliku kao o nespretnoj. koja su pozitivna i povezana više sa osećanjem prihvaćenosti nego odbačenosti. čak «nevaljaloj» osobi koja uvek greši. Ono je usko povezano sa poverenjem koje dete ima u sopstvene snage i svoju okolinu. neprijateljstvo prema okolini i samom sebi. To znači da svako dete nosi u sebi potencijalno jednu ličnost kojoj je potrebna izvesna samostalnost da bi se svestrano razvijala i izgrađivala. mentalnu i posebno emocionalnu sigurnost deteta. ona će se ponašati konstruktivno i prijateljski prema svojoj okolini a vaspitni postupak će se odvijati uspešno i bez težih problema. bolje se osećaju i uspešnije uspostavljaju socijalne odnose sa svojom okolinom. Ono zahteva stalnu brigu i uticaj vaspitača kojima se podstiče više spontanosti i aktivnosti nego pasivnost i reprodukovanje. što će se neposredno odraziti i na njegovo napredovanje u razvoju i učenju. pretvaranje. a kao krajnju posledicu mogu imati potiskivanje svega što je autentično u ličnosti deteta. nagone ga na neiskrenost. Vaspitač mora da preuzme odgovornost za fizičku. niti se može razviti u slobodnu svestranu i stavralačku ličnost nezavisno od svoje aktivne i dobrovoljne uključenosti u vaspitno-obrazovni proces. koja su prihvatila svoju ulogu i stekla poverenje u sopstvene mogućnosti.37. stvaralaštvo više nego podražavanje. slaboj. lično iskustvo više nego pamćenje. slobode i inicijativnosti kod dece Dete nije isključivi proizvod nasleđa. počinje da se oseća nesigurno i neprihvaćeno. 38. sredine u kojoj raste i vaspitnih uticaja.

Nezavisnost dece se izražava kroz sve vrste ponašanja kojima postižu ili zadržavaju inicijativu i kontrolu nad aktivnostima kojima ostvaruju sopstvene ciljeve. Nezavisnost se ogleda u mnoštvu aspekata kao što su : - lična nezavisnost u praktičnim stvarima ( oblačenje, hranjenje, pranje) - nezavisnost potrebna za snalaženje u okolini ( da se dete slobodno kreće, stupa u kontakt sa nepoznatim osobama, kupuje u prodavnici) - nezavisnost u odnosu na grupu dece kojoj pripada ( da se odupire pokušajima tiraniziranja, da se ne zadovoljava samo oponašanjem drugova) - emocionalna nezavisnost ( da je u stanju da se snađe i samostalno zabavi u određenim vremenskim periodima a ne uvek da traži prisustvo i pažnju odraslih) - intelektualna nezavisnost ( sposobnost da traži i pronalazi sopstvena rešenja za probleme, misli svojom glavom i ne veruje uvek na reč) - nezavisnost u stvaralačkom izražavanju ( originalnost, fleksibilnost i fluentnost u kreativnoj produkciji – crtanju, modelovanju, konstruisanju , igri i dr.) Treba imati u vidu da i najjednostavnije veštine koje dete savlada, kao što su vezivanje pertli za cipele, rukovanje priborom za jelo, sečenje makazama i dr. imaju značajnu ulogu u njegovom postepenom osamostaljivanju i sticanju poverenja u sopstvene mogućnosti. Nezavisnost dece negovaće se i povećavati ohrabrivanjem njihove inicijative, spontane aktivnosti i samostalnog delovanja sa jedne strane kao i postepenim smanjivanjem obima „ usluga koje im čine odrasli“. Vaspitač koji veruje u decu i njihove razvojne mogućnosti davaće im prilike da se ispolje, što se može postići samo ako čitav v.o rad zasnuje na slobodi i emancipaciji njihove ličnosti. Poznato je da anksioznost najčešće uzrokuju razni oblici pritisaka kaojima je dete izloženo, u obliku preteranih zabrana, stalnog prigovaranja, ispravljanja ponašanja i sl. Slobode koja vodi emancipaciji dečije ličnosti nikada ne može da bude previše. Ova sloboda ne znači anarhiju ili nepostojanje pravila u životu deteta, nego predstavlja mogućnost da dete bira unutar onoga što mu je ponuđeno u dečijem vrtiću i što se uklapa u opšti okvir ponašanja koji se stvara organizacijom života i rada u kolektivu. Sloboda uvek podrazumeva poštovanje prava i interesa drugih ćlanova kolektiva i određeno usklađivanje sa njima radi zajedničkog života i saradnje. Potrebno je da deca znaju granice svoga ponašanja u okviru kojih će s eosećati bezbedno i biti prihvaćena od svoje okoline. Zato im od njihovog dolaska u vrtić, treba ukazivati na pravila koja važe u njemu kao i na njihov smisao. Ovi zahtevi treba da budu izraženi u pozitivnim terminima, odnosno treba učiti decu kako da se igraju peskom ne rasipajući ga , pravilno stanu u red i sarađuju u igri. Ova pravila treba saopštiti već na početku i insistirati na njihovom poštovanju sve dok ih deca ne usvoje i počnu ih se pridržavati bez podsećanja. 37

Zadatak da se deci obezbedi najveća moguća sloboda, nezavisnost i inicijativa, podrazumeva i okvire koji će im garantovati ličnu bezbednost i čuvanje društvene imovine koja se nalazi u dečijem vrtiću. Vaspitač ima pravo da postavi granice u ponašanju, da spreči dete da čini nešto čime bi nanelo štetu sebi ili okolini, međutim, u okviru tih granica ono je slobodno da ispolji svoju inicijativu , da upravlja svojim postupcima. Uvek treba imati na umu da je svrha reda i organizacije u vrtiću pre svega da omogući detetu maksimum slobode u kretanju i izražavanju, bez ugrožavanja slobode i stavaralčkih težnji drugih. Dete ima potpunu slobodu samo dok se njeno korišćenje tiče isključivo njega, odnosno, ne ugrožava sloboda drugih i ne dovodi u pitanje njegova lična bezbednost. Ako se vaspitač pridržava ovog zahteva onda neće nikoga prisiljavati da sluša priču ili muziku koje su planirane, da uči pesmicu, slika prema zadatoj temi i na određen način, uključi se u igru i prihvati dodeljenu ulogu. Prisiljavanje nikada ne može pomoći detetu da uči i razvija se i bez obzira na namere onoga ko ga primenjuje, verovatnije je da će dati suprotan efekat. GLASANJE – ukoliko deca imaju više prilika da odlučuju, utoliko će se formirati kao slobodne, samostalne ličnosti. Program koji se ostvaruje u vrtiću, predstavlja obavezu za instituciju i vaspitače kao osoblje zaposleno u njoj, ali ne i za decu. Njihovo učešće u v.o procesu mora biti dobrovoljno i usklađeno sa onim što žele, čemu teže, što mogu da usavršavaju i postižu. Dok vaspitač priprema uslove i podsticaje za razvoj dečijih aktivnosti, ponašanje dece može biti raznovrsno u onoj meri u kojoj se javljaju individualne razlike među njima. Treba da se poštuje detetovo pravo da ne učestvuje u pojedinim aktivnostima koje je inicirao vaspitač pod uslovom da se u toku njihovog odvijanja ne bavi ničim što bi ometalo druge. Deci je naročito važno pružati mogućnosti da palniraju aktivnosti i učestvuju u određivanju pravca njihovog odvijanja, trajanja, procedure i organizacije.

39. Kvalitet emocionalne veze vaspitač-dete
Odlučujući faktor u uticaju dečijeg vrtića kao institucije na razvoj i učenje predškolskog deteta je osoba koja je posrednik između programskih sadržaja koji se ostavruju, utičući na njegov odnos prema ovoj sredini, potstičući ga na bogatu i raznovrsnu aktivnost ili ga ograničavajući. Ni najbolje odabrani sadržaji i materijalni uslovi za njihovo ostvarivanje ne mogu umanjiti ulogu vaspitača. Od ličnosti vaspitača najviše zavisi spontanost i prilagodljivost ritma življenja kao i čitava atmosfera u dečijem vrtiću. Ako je vaspitač krut i nervozan, to će se odraziti u obliku napetosti i otpora kod dece. Ako je ponašanje vaspitača nedosledno i hirovito takvo će biti i ponašanje dece. Ako se on ponaša veselo i neusiljeno deca će to prihvatiti kao sastavni deo opšte atmosfere u vrtiću. Od prvog dana boravka dece u ustanovi vaspitač radi na uspostavljanju bogatog i sadržajnog emocionalnog odnosa sa njima, koji je obostrano prijateljski , saradnički i zasniva se na međusobnom uvažavanju, poverenju i brizi. 38

Detetu je potrebno da se oseti da je vaspitač zainteresovan za njega lično a ne samo za ono čime se dete bavi. Bliskost sa vaspitanikom omogućava mu da postigne mnogo više u delovanju na dečiji razvoj i učenje i to na načine koje se verovatno ne bi pokazali efikasni kada bi ih primenila detetu nepoznata osoba. Osim toga, dete nikada neće biti drsko i bezobrazno sa osobom koja mu čitavim svojim ponašanjem iskazuje poštovanje, koja je srdačna i blaga u ophođenju, koja ga ne gleda sa visine i ne insistira na pokornosti.

40. Osobine dobrog vaspitača
Dobar vaspitač prepoznaje se po tome što mu njegov posao predstavlja zadovoljstvo. On voli decu i dobro se oseća u njihovom društvu. Iako ima sasvim određen stav prema određenim oblicima ponašanja, on prihvata svako dete i ima razumevanja za njegove postupke. Svoja osećanja prema deci dobar vaspitač izražava tonom kojim im se obraća , izrazom lica i rečima. Dete mora osećati da je vaspitač „ na njegovoj strani“ da mu ono nešto znači, da ga uvažava, ceni, raduje se njegovim uspesima i ne osuđuje ga za neuspehe jer veruje u njegov pozitivan razvoj kao i svoje mogućnosti da mu doprinese. Takav vaspitač takođe je svestan i svojih ograničenja i nedostataka i ne pokušava da obmanjuje decu mitom o sopstvenom savršenstvu, već je u stanju da prizna svoje greške i uči iz njih. U njemu dete nalazi osobu spremnu da mu uzvrati pozitivne emocije, da mu na osmeh odgovori osmehom, pomiluje ga , zagrli, uteši, uzme u naručje... Dobar vaspitač je blizak detetu, prihvata ga kao ličnost i osetljiv je na njegove potrebe. Određen otpor zahtevima vaspitača je normalna pojava jer se ne može očekivati od deteta da se pasivno prilagođava svemu što se od njega zatraži. Sasvim je prirodno da dođe do protivljenja , prepirke pa čak i ljutnje u njegovim reakcijama na zahteve vaspitača, koji treba da poštuje njegovo pravo da ima različite želje i mišljenja ali i da , kada je potrebno, sprovede zahtev do kraja. Međutim, dete ne treba da se oseća da je manje prihvaćeno cenjeno i voljeno zbog toga što je ispoljilo pomenute razlike. Prirodnost je najvažnija osobina pravilnog odnosa vaspitača prema deci. Svaka usiljenost, izveštačenost, prenemaganje sladunjavo korišćenje deminutiva i drugih posebnih načina obraćanja deci suštinski onemogućava izgrađivanje iskrenog otvorenog, prirodnog odnosa kakav treba da se uspostavlja između mlađih i starijih. Deca sasvim dobro osećaju kada se pokušava manipulisati njima što ih u početku zbunjuje a zatim navodi da i sama počnu razvijati mehanizme manipulacije sa odraslima. Ako je odrasli odlučan i tolerantan, ako se od njega očekuje pozitivno ponašanje, uspeh u aktivnostima, zalaganje i iskrenost, dete će sve učiniti da opravda ovakva očekivanja i odnosiće se na isti način prema samome sebi. On treba da služi daci za primer kao osoba koja obavlja svoj posao istrajno i vešto, koja rešava probleme sistematski i strpljivo i zahvaljujući svome trudu postiže uspehe. Osobine vaspitača: 39

-

obrazovana, iskusna osoba koja se posvećuje svom razvoju dosledna, sigurna u sebe, s jasnim ciljevima, svesna i strpljiva, energična i odgovorna poštuje i prihvata kulturne razlike decembar intuitivna i izvorna, kreativna u bavljenju programom, usmerena na razvoj dece, da raspolaže odgovarajućim metodama rada topla, sa smislom za negovanje, optimistična sa smislom za humor.

41. Spontano i naučeno u ponašanju vaspitača

42. Vrste autoriteta
Svoj autoritet u grupi vaspitači postižu na razne načine. Njihova tipologija načinjena je polazeći od toga kako su raspoređena prava i dužnosti između njega i dece. 1. AUTORITARNI TP 2. ANARHIČNI TIP 3. DEMOKRATSKI TIP AUTORITARNI TIP Može se lako prepoznati po tome što je on gospodar u svakoj situaciji. Deca ga slušaju bez pogovora. Kada se uđe u sobu, čak i za vreme „ slobodnih aktivnosti“ deca sede u tišini i prema uputstvima vaspitača obavljaju ono što im je odobrio da rade. Iza čitavog njegovog ponašanja stoji duboko uverenje da su deca sposobna samo za ono što su ih naučili odrasli, odnosno da će njihovo ponašanje biti ispravno samo dok se odvija prema instrukcijama i pod kontrolom starijih od njih, isto kao što veruje da je poslušnost osnova vaspitanja i da mu se deca moraju povinovati bez pogovora. Kontroliše sve što se zbiva u grupi a deca se potčinjavaju njegovoj čvrstoj ruci i povišenom glasu, plašeći se da ga ne izazovu. U takvoj atmosferi deca se osećaju nerazumna i slaba, što doprinosi stvaranju slike o sebi kao inferiornoj, bespomoćnoj osobi koja greši uvek kada je aktivna i pokuša da pokrene neku inicijativu. Autoritarni vaspitač naročitu pažnju i napore posvećuje tačnom pridržavanju „ režimu dana“ i svako odstupanje od njega tretira kao prekršaj discipline. Autoritarno rukovođenje decom ne zahteva od vaspitača mnogo maštovitosti u radu niti prilagođavanje individualnim karakteristikama i potrebama dece. Nagradama i kaznama on se služi kao ucenama. Kada naiđe na tvrdoglavo dete ili dete koje u bilo kom pogledu odstupa od njegovih merila i zahteva on sa još većom upornošću koristi sve mere spoljašnjeg uticaja da ga prilagodi i savlada. U nedostatku elemenata samodiscipline, održavanje reda i mira postaje jedan od njegovih glavnih zadataka, a ukoliko mu budnost propusti ma i za trenutak u grupi dece nastaje haos, čije smirivanje zahteva još krupnije represivne mere. Autoritarni način vaspitanja na prvi pogled ima za rezultat red, poslušnost i disciplinu, međutim, konflikti i otpr dece samo su potisnuti i čekaju trenutak kada nekontrolisano izbijaju kao erupcija. 40

Deci mnogo znači kada vasoitač sedne među njih i jede istu hranu. da niej oprao ruke pre jela i sl. Demokratski vaspitač ohrabruje dete da ima i da iznosi sopstvena mišljenja i predloge kao i da uvažava tuđa. kao i međusobnom uvažavanju i poverenju. nacrtaju ili razgovaraju bivaju namerni ili nenamerno ometani os ostalih. prepušteno slučaju i improvizovano. interesovanjima i potrebama dece. Ravnopravnost koja karakteriše njegov odnos prema deci. jer je teško održati interes duže vremena u takvoj gužvi i galami. kada se pridržava pravila kućnog reda koji važi za sve u vrtiću. Graja skoro u svakom trenutku nadjačava pokušaje vaspitača de se obrati deci i on ima problema da ih zaštiti od međusobnih povreda. uz postavljanje što širih granica ovom korišćenju. da je ušao u sobu u cipelama. kada se opredeljuje prilikom glasanja i njegov glas vredi kao i svaki dečiji. sredstva i materijal su razbacani svuda po sobi a pokušaji pojedine dece da nešto sagrade. 41 . Najbolji dokaz vaspitaču da je takav odnos uspostavljen je kada deca počnu da mu spontano zameraju što je zanemario neko pravilo uspostavljeno u grupi. DEMOKRATSKI TIP Demokratski vaspitač je onaj koji uspeva da stvori dobru organizaciju i radnu atmosferu ne namećući ih deci . Igračke. Utiče na dečije stavove i mišljenja bez mnogo pričanja i moralisanja ličnim primerom i naglašavanjem onih situacija u kojima se ogledaju tolerancija i saradnički socijalni odnosi. bavi se istim aktivnostima kao ona i sl. saradničkim odnosima koje je uspostavio sa njima. zahvaljujući srdačnim. U slučajevima neprihvatljivog ponašanja dece. on se koristi njihovim preusmeravanjem u pozitivnom pravcu kao i oslanjanjem na ono što je kod dece pozitivno . Organizaciju unosi u korišćenje materijala njihovim brižljivim izborom u skladu sa mogućnostima . stalno se dokazuje u praktičnim životnim situacijama i na načine koji mogu da im posluže kao model za sopstveno ponašanje.ANARHIČNI TIP Perdstavlja suprotnost autoritarnom i kod njega je sve dozvoljeno. kojima se isključuje samo njihova zloupotreba. Prvo što se zapazi pri ulasku u prostoriju za boravak je zaglušujuća galama. već aktivno uključujući vaspitanike u njihovo održavanje. Ovakav vaspitač prihvata razlike među decom kao njihove osobene vrednosti čije ispoljavanje i razvoj treba podsticati. kada sedi sa njima u krugu. U ekstremnim slučajevima dolazi do prave anarhije koja može da ugrozi dečiju sigurnost. Čak i ona deca koja uspeju da se bave nekom aktivnošću ne mogu da se udube u nju. U svome radu on polazi od dece sa kojom usklađuje svoje uticaje i zahteve. niti pravila koaj obezbeđuju normalno odvijanje zajedničkog života u grupi. On najčešće nema sposobnosti da deci ukaže na granice koje njihovom ponašanju osiguravaju slobodu. kada ih pita za mišljenje i postupa prema njihovom predlogu. npr nije vratio bojice tamo odakle ih je uzeo. konstruktivno i otvoreno za saradnju.

pre nego što se odluče da samostalno nastave ono što su započela zajedno sa vaspitačem. Deci ne treba nametati aktivnost niti insistirati da nešto naprave isključivo po želji vaspitača. Vaspitač ima važnu savetodavnu ulogu u organizaciji dečijih aktivnosti jer se ne može osloniti na to da će deca uvek imati inicijativu u korišćenju svih mogućnosti koje su im ponuđene. pre svega. usmeravanju i bogaćenju dečije aktivnosti. Podržavajući dete u svemu što je kod njega pozitvno i što ima razvojnu perspektivu. pridružuje im se u isprobavanju igračaka i drugih stvari oko njih i demonstrira im korišćenje pojedinih uređaja u kutićtima pre nego što počnu deci služiti za proveravanje i utvrđivanje stečenog iskustva. Ima dece koju je potrebno usmeriti i uvesti u aktivnost. Najveća pomoć vaspitača detetu ogleda se u zadovoljavanju njegovih potreba i pomaganju da se sve više oslanja na sopstvene snage. rečima i izrazom lica ohrabruje dete da pređe preko oborenog stabla . govoru i mišljenju. ukazivanjem na moguće puteve kojima se dolazi do rešenja pojedinih problema. izborom i rasporedom materijala koji im obezbeđuje. odnosno stiče nezavisnost od pomoći odraslih. Učešće vaspitača u aktivnostima dece Za razvoj dečije ličnosti potrebni su stalna briga i uticanje vaspitača posvećeni izazivanju. da opisuje rečima ono što se događa. kao i da pomaže deci u obavljanju pojedinih postupaka prilikom ispitivanja. Da bi uticao na dečije aktivnosti i pojačao razvojne i saznajne efekte. razumeju i mogu u njemu dobro da se snalaze.43. U prvom slučaju vaspitač doprinosi razvoju dečijeg samopouzdanja i osposobljava ga da deluje oslanjajući se na sopstvene snage. Sigurno je da se razlikuje pomoć vaspitača koji je na odstojanju. vaspitač može da postavlja pitanja. neku decu treba podstaći i usmeriti u procesu aktivnosti a neku zainteresovati nečim novim kada je očigledno da su iscrpela sve mogućnosti onoga čime se trenutno bave. Ponekad je njegovo prisustvo nužno da bi se izbegao ili izgladio konflikt. Postoje razne vrste pomoći. da daje objašnjenja i odgovara na pitanja.. 42 . dok ga u drugom slučaju čini zavisnim od sebe. On takođe doprinosi psiho-socijalnom razvoju dece uređujući sredinu vrtića tako da predstavlja za njih svet koji poznaju . podsticanju. Njegov osnovni zadatak je da obazbedi mesto vreme i opremu za dečiju aktivnost pre nego što započne a zatim joj omoguči da se što intenzivnije i sadržajnije razvija. vaspitač ga podstiče da istraje u aktivnostima za koje se opredelilo. Ovu svoju ulogu vaspitač obavlja .. Deci treba ponuditi da izaberu aktivnost koji žele. On ih uvodi u korišćenje opreme pokazivanjem kao i pričanjem. od neposredne pomoći koja se sastoji u njegovom držanju za ruku. pomaže mu da dođe do odgovora na pitanja koja ga interesuju. upućivanjem dece da u što većoj meri koriste svoje snage u delovanju. Vaspitač usmerava decu u procesu njihovih aktivnosti i čini ga efikasnijim na više načina : organizacijom sredine koja ih okružuje.

. autoritet vaspitača. 45. Deca imaju urođen nagon za podražavanjem – učenje po modelu. Da li je u čoveku snažnije razvijena želja i potreba za spontanošću i kreatinošću ili potreba da njegovo ponašanje bude spolja determinisano? Kod istraživača je rasprostranjeno uverenje da je kreativnost kvalitet koji je svako ljudsko biće u stanju da ispolji u svom životu. Vaspitač prilikom svojih intervencija više ukazuje na razne mogućnosti razvijanja i bogaćenja dečije aktivnosti da bi podstakao dečiju maštu i dosetljivost. navika i sl. Pojedinci se. 44. sposobnost intuicije i veština ophođenja sa grupom dece. Vaspitanje s eodvija posredovanjem znanja. Biti vaspitač svakako zahteva znanje ali umeti vaspitavati znači od vaspitanja napraviti stvaralački čin.U toku igre deca treba da su što samostalnija i imaju najšire mogućnosti za samoorganizaciju. ljubav prema deci i pozivu. Osobeni vaspitačevi stavovi. što međutim ne znači da su prepuštena sebi i da vaspitač ne prati njihovu aktivnost. Da bi delovao svojim ponašanjem na dete vaspitač mora da usaglasi svoje ponašanje sa moralnim načelima koja propagira. 43 . Primer može da bude neposredan ( ličnost s kojima detet dolazi u kontakt) i posredan ( ličnost iz istorije i književnosti). jer tek tako doprinosi ostvarivanju cilja vaspitanja – podsticanju stvaralačkih ličnosti. utoliko su izraženiji ukoliko je struktura formalne organizacije razvijenija..Ograničavanje spontanog ponašanja i pritisak na pojedinca. U čemu se sastoji kreativnost vaspitača Kreativnost se smatra osnivnim obeležjem kvalitetnih odnosa sa decom. Vaspitač treba da bude stvaralac. Vaspitač ima samo jedno jedino autentično vaspitno sredstvo a to je njegova ličnost. Svaki oblik organizovanog života nužno ograničava spontano ponašanje pojedinca. Primer sačinjava ličnost vaspitača i njegovo ponašanje. identifikacija. Nigde više nego kod vaspitanja nije toiko potrebno da se reči slažu sa delima. imitacija. njegovo ponašanje je najubedljivije sredstvo uticaja na dete. vrednosti. osečanja. Da bi vaspitači bili stavraovi u svom pozivu nije dovoljno da su profesionalci. te je zadatak vaspitača da na odgovarajući način takve osobine ličnosti malog deteta podstiče. razvijena empatija. Čime vaspitač najviše vaspitava Oduvek se primer posmatrao kao najuspešnije sredstvo vaspitanja. nego što određuje pravac kojim bi se one morale kretati. Kod predškolske dece postoje potencijali. veština. Primer. sklonosti i potrebe za stvaralaštvom. međutim razlikuju u stepenu i vrsti kreativnosti koje pokazuju. kultivisanje i razmah. još više pravim reagovanjem omogući njihovo iskazivanje. da se ponaša u skladu sa određenim zahtevima. Implicitna pedagogoija Primer u vaspitanju – faktor pedagoškog delovanja na ličnost deteta i ljude uopšte koji se zasniva na detetovoj težnji za podražavanjem i podložnost uticaju.

Stručni profil vaspitača Profesionalni profil vaspitača Vaspitač je : kreator. osetljivost prema građi i prilikama i odanost na svom poslu 2. u procesu detetovog traganja za vlastitom idejom kad pokušava nešto da učini po svome. maštovitost i spontanost. to je osoba koja poseduje primarni model koji vodi njegovo mišljenje i delanje 2. osoba koja je učenik 46. veći deo bez inspiracije pa je čak i u oblasti svoje specijalnosti spreman na ponavljanje 3. ili teži da izgradi sledeće osobine : 1. Stvaralački vaspitač . samu sebe prihvata čvrsto. pokazuje stvaralačke kvalitete koje se sasvim razlikuju od ovih. da vidi svrhu i lepotu u njihovoj buci i pokretu da shvati kako su široko otvorena njihova čula za primanje značenja iz svega. tačno realistički i teži da iskoristi svoj puni potencijal 3. vaspitač treba da bude isključivo dobar posmatrač njegovih napora tipovi kreativnih vaspitača: 1.ne možemo postati kreativni time što ćemo kopirati kreativnog vaspitača Kreativni vaspitač ima. ali je drugi. osoba koja je svesna drugih ljudi. u jedan deo svoje nastave unosi originalnost. ideje i događaje 4.Karakteristike stava i ponašanja vaspitača: 1. mnoštvo ideja. praktičar i kritičar sopstvene prakse 44 . Kreativnost se ne može kopirati. Većina nastavnika koji su priznati kao «dobri» svesna je određenog stepena zadovoljstva koje im pruža njihov rad. osetljiva prema njima i reaguje na ljude . istraživač. Nastavnik mora biti sposoban da razume decu kao decu. Uslov za kreativno bavljenje decom je odanost svom pozivu. pored toga što neprestano ima pred sobom cilj svoje delatnosti. Njegova učionica i njegovo ponašanje prema deci nisu ni ortodoksni ni konformistički a odanost koja mu se iskazuje podrazumeva njegovu odanost poslu.. originalnost. izbegava ponavljanje vlastitog ponašanja ili ponašanja drugih. poseduje osećaj sigurnosti i sklonost da toleriše dvosmislenosti 5. flesibilnost. Svako ima stvaralački potencijal. Kreativnost počinje tamo gde prestaje saznanje o tome kako postupati. kontrolu nad mnogim nevidljivim delovima znanja i veština koje su mu potrebni ima i viziju celokupnog posla koji treba obaviti . da otvori svoje Ja za nova iskustva 2. koji jako utiče na njegov izbor metoda i materijala.

poznaje prednosti akcionih istraživanja . 5. profesionlana kompetencija : znanja.Da bi postao kreator. PROFESIONALNA AUTONOMIJA – samostalnost i odgovornost u donošenju odluka. sopstvene mogućnosti i samo dete. kritičko mišljenje. - 1. moralni integritet. te celokupan kontekst odrastanja. LIČNI INTEGRITET VASPITAČA –radoznalost. timski rad 4. Proces istraživanja se u različite svrhe obavlja na različite načine. spremnost na angažman i inicijativu . vaspitač mora dobro da poznaje mogućnosti programa.poznaje tehnike i načeine sakupljanja i analize podataka Vaspitač je : istraživač sopstvene prakse akter i kreator sopstvenog razvoja. Postupci aktiviranja dece i „merdevine participacije“ Odvojeni od sveta odraslih dec i mladi su lišeni mogućnosti socijalnog učenja. programa – što znači da poseduje odgovarajuće stavove otvorenosti. smisao za komunikaciju 2. doživljavanje kontinuiranog učenja kao dela profesionalnog identiteta.vodi male projekte u svojoj ustanovi . Potrebe vaspitača za istraživanjem povezane su za svaki momenat njegove prakse. Međusobna povezanost aktivnosti i uloga vaspitača i dece 49. PROFESIONALNI RAZVOJ TOKOM CELOG RADNOG VEKA – pravo i obaveza. a ne samo rešava probleme vaspitno-obrazovne prakse.Verovatno mnogi problemi loše socijalne adaptacije i socijalne patologije 45 . razvija svoju profesionlanu grupu-poštovanje timskog rada i uvažavanje profesionalne zajednice Celovita ličnost. Onaj koji samostalno odlučuje o svojoj praksi i svom razvoju Saradnik. PROFESIONALNOST – jačanje uloge profesije vaspitača 47. samostalnost. Aktivnosti i uloge vaspitača u predškolskoj ustanovi 48. Vaspitač treba da bude promišljeni posmatrač i kritički realizator programskih ideja i sadržaja koji potiču od same dece. veštine. PROFESIONALIZACIJA KROZ TIMSKI RAD – dijalog među članovima tima 3. ali radi praćenja svog profesionalnog razvoja vaspitač mora biti osposobljen da : .identitet i integritet Onaj koji opaža i definiše.

zašto učestvuju. DECA INICIRAJU I SAMA IZVODE AKTIVNOST 6.mladih ( pa i dece) u modernom društvu mogu biti objašnjeni upravo tom uzrasnom segregacijom ( izolacijom) u formativnim godinama Druga ozbiljna posledica oslabljenog učešća ( participacije) dece i mladih u životu i aktivnostima socijalne grupe jeste lišavanje biča u razvoju stvarnih. Kada se deca pojavljuju u zajedničkim manifestacijama I aktivnostima dece I odraslih.ODRASLI KONSULTUJE DECU OKO ZADATE AKTIVNOSTI I DAJE OBJAŠNJENJA 4. uvlače ih u mukotrpne pripreme neke predstave koja deci ne znači mnogo) DEKORACIJA – DEKORATIVNA UPOTREBA DECE Deca ne odlučuju o svom učešću. ALI ZAJEDNO SA ODRASLIMA DONOSE ODLUKU 7. ODRASLI INICIRA AKTIVNOST. ( 4-8)RAZNI OBLICI PARTICIPACIJE MERDEVINE PARTICIPACIJE 8. smislenih aktivnosti.DEKORACIJA 1.SIMBOLIČKA UPOTREBA DECE 2. ALI ZAJEDNO SA DECOM DONOSI ODLUKU 5. Odrasli yloupotrebljavaju decu za neke svoje ciljeve ( upotrebljavaju u komercijalne ili političke svrhe. obično odevena na simpatičan način. nešto kažu ili urade. Ono što posebno izostaje iz života dece i maldih u modernim društvima jesu zajedničke osmišljene aktivnosti dece i odraslih u kojima deca stvarno participiraju. ne razumeju dobro ( 1-3) ODSUSTVO PARTICIPACIJE 46 . naprave se lepe fotografije. Ali deca se pojave u nekim kratkim ulogama. Naime. deca i maldi se na taj način prisiljavaju na psseudoaktivnosti ili na aktivnosti vakum tj. MANIPULACIJA MANIPULACIJA Oblik prividog učešća dece. ali im nije objašnjeno u čemu učestvuju. koji su efekti tih aktivnosti. I u ovom slučaju deca nisu obaveštena o onome u čemu učestvuju. DECA IZVODE ZADATU AKTIVNOST ALI UZ OBJAŠNJENJE ODRASLOG 3. Životnu prazninu. SIMBOLIČKA UPOTREBA DECE Nešto je manje manipulativna I dekorativna. Reč je najčešće o učešću dece u aktivnostima odraslih koje se odnose na decu ili koje mogu iamti posledice po decu.DECA INICIRAJU AKTIVNOST . ne razumeju smisao onoga u čemu učestvuju. onda se deca mehanički sklone kao što su ih I doveli a odrasli nastave svoje zamišljene aktivnosti.

Načini rada vaspitača sa decom 47 . Da li deca stvarno učestvuju ( participiraju) zaključuje se na osnovu nekoliko važnih merila : a) obaveštenost dece b) da li deca učestvuju u donošenju odluka o pokretanju I učešću u aktivnosti c) da li deca imaju mogućnost da odluče da dobrovoljno učestvuju u određenim aktivnostima d) da li se deca obaveštavaju o toku I ishodu aktivnosti I o posledicama po njih same e) da li postoji mogućnost da I sama deca pokrenu inicijativu za neke aktivnosti f) da li postoji mogućnost da deca upravljaju tokom aktivnosti ili delom toka aktivnosti. primena naučenog 3. PROCEDURE KOJI PODSTIČU I RAZVIJAJU AKTIVNOST I DIJAGNOZA POČETNOG STANJA : UTVRĐIVANJE DEČIJIH PREDZNANJA 1. problemsko izlaganje gradiva 2. korišćenje humora III NAČIN UTVRĐIVANJA GRADIVA I PROVERAVANJA UČENIČKIH ZNANJA 1. objašnjavanje novih reči 8. povećanje praktične kompetencije deteta za snalaženje u životnim situacijama 8.smisao zbivanja I samo učešće za njih nema mnogo smisla. povećanje kompetencije za samoučenje 50. Kombinacijom navedenih merila dobijaju se različiti vidovi I različiti nivoi participaciej dece. podsticanje mašte 9. povezivanje gradiva – korelacija 6. POSTUPCI. slobodno biranje aktivnosti 7. izlaganje gradiva na što više različitih načina 4. pojmovi I terminologija koju deca već poseduju 3. povezivanje postojećih znanja I iskustava sa novim gradivom II NAČIN PREZENTIRANJA NOVOG GRADIVA 1. utvrđivanje prethodnih znanja I iskustava potrebnih kao osnova za sticanje novih 2. detaljno poznavanje rezultata učenja 5. često ponavljanje naučenog 2. igranje uloga 6. korišćenje pitanja I zadataka u izlaganju gradiva 3. postupno izgrađivanje znanja 7. utvrđivanje dečijih predznanja prilika je da se. ponove I utvrde činjenice. analiza pogrešnih odgovora 4. Ali prisustvo dece služi kao podsetnik odraslima dam isle na decu. pokazivati kako su nastajala znanja 5.

bogati. organizovani odlasci u prirodu ili neku drugu društvenu sredinu. televizije. uticanje na decu pokazivanjem predmeta. sređeni. estetski . Delovanje specijalno pripremljenom sredinom Treba postići da dečiji vrtić predstavlja obogaćenu sredinu kreiranu prema posebnom programu. životno i iskustveno osmišljeni. od koje se očekuje da dovede do željenih rezultata samim tim što je primenjena na decu Prema jednom savremenijem pristupu. prilikom ovog povezivanja igre sa načelima drugih aktivnosti. slike i dr. Svakako. ODLASCI U PRIRODU I NOVU DRUŠTVENU SREDINU 48 . odnosno načina na koji vaspitač podstiče. Još značajnije su stvaralačke aktivnosti kod kojih se ne teži davanju jedinstvenih. sadržaji i organizacija. organizuje. Ovi načini mogu biti: 1. Treba razlikovati načine na koje deca uče i razvijaju se ( aktivnost dece) od vaspitno-obrazovnih metoda ( aktivnosti vaspitača). centralno mesto je namenjeno aktivnostima dece a delatnost vaspitača se procenjuje prvenstveno po tome koliko je u stanju da obezbedi uslove za njihovo neometano odvijanje. etički i informativni. POSREDNI – delovanje putem specijalno pripremljene sredine u vrtiću . kulturni. filma. dijafilma. deca s eu igri dovode u dodir sa tekovinama kulture čime se najuniverzalnijoj dečijoj aktivnosti sugerira izvesna usmerenost. usmerava. vodi se računa da se ne naruše njena suštinska svojstva. Ni u njima deca nisu lišena indirektnog uticaja vaspitača. radija. što znači da se u prvi plan stavlja delatnost vaspitača. kultiviše i čini efikasnijim aktivnosti putem kojih se deca razvijaju i uče. Najbolji primer indirektnog delovanja su autokorektivne igračke i mašine za učenje koje pružaju deci povratne informacije o tačnosti izvršenih opracija i datih odgovora. podstakne ih. usmeri. POSREDOVANI – prikazani uz pomoć sredstava masovne komunikacije. procesa i ponašanja . Delovanje specijalno pripremljenom sredinom predviđa indirektan uticaj vaspitača na dečiju aktivnost izborom i rasporedom materijala i opštom organizacijom sredine. NEPOSREDNI – informacije koje prenosi vaspitač . obogati i pokrene ka višim razvojnim nivoima.Tradicionalno se na vaspitno –obrazovni rad gleda kao na sistem postupaka vaspitača kojima se utiče na dečije učenje i razvoj. posebno načela fleksibilnosti i slobode. anprimer. 51. u kojoj će dete biti okruženo produktima ljudskog rada i stvaralaštva i objektima iz prirode. kvalitetno probrani. univerzalno tačnih rešenja koja su predvideli odrasli. raspoređenim sa ukusom i osećanjem za meru.pričanjem 3. zgusnuti i naglašeni. koji polazi od činjenice da se svako razvija i uči kroz sopstvenu aktivnost. Oni treba da su razvojno-podsticajni. Zahvaljujući tome će se deca u skladu sa svojim mogućnostima i interesovanjima. pojava. relativno samostalno baviti raznovrsnim delatnostima. Treba razlikovati aktivnosti vaspitača od aktivnosti dece jer su im različiti motivi. ciljevi i pored toga što način na koji se obavljaju može biti isti. 2.

pojavi. Njih treba pokazati u odabranom trenutku i ukloniti kada izvrše svoju funkciju. Pre odlaska u šetnju ili na izlet. zbog čega je potrebno usmeriti dečije posmatranje i sistematizovati pojedinačne utiske u celovitu sliku o predmetu. ne pričati više nego što je potrebno. kako bi u prvi plan došlo delovanje sredine sa kojom deca stupaju u kontakt. u pogledu oznaka koje ne ulaze u sadržaj tog pojma. zimovanja i sl. Takođe treba pripremiti i decu za ono što ih očekuje. procesu ili ljudskom procesu. Pokazivanje i prikazivanje u radu s decom predškolskog uzrasta Prezentovanje predmeta. a deca će tražiti ono što je u njima zajedničko. 49 . šetnje. Tokom posmatranja decu treba usmeriti na ono što je bitno u konkretnoj pojavi. po pravilu se ne postiže da deca zapaze bitne karakteristike na koje je vaspitač hteo da im skrene pažnju. upoznaje ih sa sadržajima koje je didaktički obradio. uz naglasak na posredni uticaj. letovanja. kao što su oštri zvuci u fabrici.Izleti. velika goveda na pašnjaku i sl. bliže ih upoznaju kroz sopstvenu aktivnost. Pružaju mogućnosti za sve aktivnosti dostupne predđkolskoj deci što znači da se u njima kombinuju razni načini posrednog i neposrednog uticaja vaspitača. ekskurzije. pokazivanjem i prikazivanjem.da bude plansko i svastrano . pojavno da bi se prelazilo na tumačenje u svetlu šireg individualnog i socijalnog iskustva i težilo uopštenjima. posete. procesa i ponašanja može se vršiti neposredno i posredno. postoje li kakve potencijalne opasnosti i kako ih izbeći. Neposredno : .postupak vaspitača kojim pokreće. Prvo treba pobuditi interesovanje dece za objekat posmatranja. odnosno. Svaki pojam koje se želi izgraditi treba ilustrovati sa više primera koji treba da budu što raznovrsniji. pružiti im priliku da iznesu svoje utiske. kao i šta eventualno treba poneti od pribora i opreme. organizuje i usmerava posmatračke i receptivne aktivnosti dece. dati dovoljno vremena da deca samostalno posmatraju . Običnim pokazivanjem nečega. Posredno : -prikazuje nešto što je već neko drugi predstavio uz korišćenje odgovarajućih audio-vizuelnih sredstava.da privuče dečije interesoanje Objekti posmatranja trebaju da budu dobro vidljivi svoj deci. postavljaju pitanja i po mogućnosti . vaspitač prvo treba sam da poseti i upozna mesto da utvrdi šta deca mogu saznati. pojava . Treba im skrenuti pažnju i na ono što može da ih neugodno iznenadi ili uplaši. 52.da ima jasno određen cilj . zatim ih usmeriti na ono što je u njemu vidljivo. povezati ono što se vidi sa dečijim prethodnim iskustvom. reći im šta će videti i na šta treba posebno da obrate pažnju. Pokazivanje koje obavlja vaaspitač treba da zadovolji određene metodičke zahteve : .

Ova sredstva koriste se zavisno od toga koliko uspešno predstavljaju sadržaje koje treba da se pomoću njih obrade. Vaspitač treba da ima na umu i snagu delovanja sopstvenim primerom i u svim ostalim situacijama koda je se decom. Operacije koje se vrše treba da budu objašnjene s obzirom na njihovu svrhu i da se obavljaju prema određenom planu koji je poznat deci. procesa. u dodiru sa ovim činjenicama. 50 .vizuelne . od mogućnosti da se kombinuju sa ostalim sredstvima i postupcima. Pokazivanje radnje ili operacije može biti celovito ili po sekvencama. Upotreba audio-vizuelnih tehnika za posredovano prenođenje informacija ne umanjuje ulogu vaspitača. 53. Deca treba da budu motivisana za usvajanje određenog znanja i veštine. gestova sa značenjem i načina ljudskog ponašanja primenjuje se prvenstveno za sticanje znanja i razvoj veština u oblasti praktičnih životnih i radnih. kako i kada govori Ovaj vaspitno-obrazovni postupak može se razmatrati kao neposredno pričanje vaspitača i razgovor sa decom u okviru šire komunikacije sa njima.Pokazivanje postupaka i tehnika. komentariše i objašnjava. Osim toga što ih bira. Posle posmatranja deca izvršavaju radnju. integrišući ih u svoje iskustvo ili koliko će se njihova uloga svesti na puko gledanje – koliko će kritički prilaziti onome što vide a koliko će ga pasivno usvajati. zdravstveno-higijenskih i društvenih aktivnosti. priprema decu na ono što će im biti prikazano. načina obavljanja određenih delatnosti. Vaspitačevo pričanje deci :oblici. Od njega najviše zavisi kolio će deca biti suštinski aktivni . rečnik vaspitača. od toga koliko aktivnu ulogu obezbeđuju deci i sl. Oni se dele : . od strukture čitavog postupka koji je organizovao vaspitač. koji odmah ukazuje ako odstupe od modela. zavisno od njene složenosti i dečije mogućnosti da zapamte redosled pojedinačnih operacija. radnji.audio-vizuelne Za njihovo korišćenje potrebni su odgovarajući aparati odnosno tehnička sredstva. uvežbavaju je pod nadzorom vaspitača. on povezuje činjenice koje se prezentiraju sa dečijim aktuelnim iskustvom. pre svega upoznavši njihov smisao i vrednost za sopstvenu akciju. Prikazivanje :-podrazumeva primenu određenih audio-vizuelnih tehnika koje se koriste prenošenjem slike i ( ili) zvuka. odnosno materijala.auditivne .

Vaspitač što je glasniji i deca su bučnija a od preterane galame atmosfera u sobi za dnevni boravak postaje napetija i nervoznija. Oblici: . Najbolja komunikacija se postiže govorom koji je jednostavan. kojem se želi nešto reći i obratiti mu se spokojno .Pričanje vaspitača naročito se može koristiti u radu sa starijom predškolskom decom čije su verbalne i simboličke sposobnosti razvijenije. Bolje je približiti se detetu. Zbog toga opisivanje ima znatno veću ulogu povezano sa ostalim načinima. Ako pričanje nema do izvesne mere planirani tok i sadržaj. Čak i na otvorenom prostoru treba izbegavati dovikivanje koje uvek neprijatno deluje na decu. poštovanje vremenskog redosleda izlaganja i naglašavanje osnovne misli koju deca treba da zapaze.opisivanje . recitovanja i pevanja. Vaspitač treba da vodi računa ne samo o rečima koje će upotrebiti već i o tonu jer se njime prenose na decu emocije. odnosno da vodi računa o kvalitetu svoje artikulacije. Pitanja koja vaspitači upućuju deci treba da budu tako formulisana da im omogućavaju da izraze svoje mišljenje i odluče se između alternativa. Njegova primena u vrtiću je ograničena jer deci na tom uzrastu nije dovoljno dostupan takav način prenošenja informacija. licem u lice. 51 . Deca veoma dobro osećaju strah. nesigurnost ili neljubaznost u glasu vaspitača. Svojim pitanjima vaspiatč usmerava dete u procesu otkrivanja stavri i zakonitosti koje vladaju u svetu. Ljudski glas ima nezamenjivu ulogu u razvoju dečije ličnosti. o intonaciji. bez obzira koje će on reči upotrebiti zbog čega treba da im se obraća prirodno. bez povišenog glasa i nervoze. OPISIVANJE Ili «slikanje rečima» sastoji se u prikazivanju predmeta. OBJAŠNJAVANJE Objašnjavanjem se aktivira i usmerava dečija pažnja na ono što je bitno. pomaže im da se otkrivaju suštinske karakteristike. emocionalno. Način na koji će on postaviti ta pitanja u velikoj meri određuje kakve će odgovore dobiti na njih. Karakteriše ga neposrednost . Deci treba postaviti pitanja koja ih podstiču na razmišljanje ali na koja mogu da odgovore. onda se lako gubi nit i prestaje da služi vaspitno-obrazovnoj svrsi. unutrašnja svojstva i značenja premeta i pojava.objašnjavanje PRIPOVEDANJE Ovim postupkom deca se upozanju sa određenim događajima i zbivanjima iz istorije . neposredan i umeren. odnosno utišavanje je efikasnije nego glasnost.pripovedanje . opisanim u literaturi ili onim koji su se odigrali u neposrednoj stvarnosti. pojava i procesa rečima. kao i tehnici disanja prilikom pričanja. Pričanje vaspitača treba da bude živo. naročito pokazivanjem. slikoviti. Umeren i blag ton deluje umirujuće na decu. što treba da ima na umu svaki vaspitač zbog čega treba da neguje svoju govornu kulturu. sistematično i logično.

česta ponavljanja . OBLICI ADAPTACIJE : . Deca nemaju taj osećaj i naviku da kada se vaspitač obraća grupi dece da se to odnosi na svu decu. Osobine govora vaspitača : izbor reči. Adaptacija govora – prilagođavanje govora sagovorniku i u gramatičkom smislu.govor treba da je jasan i oslonjen na činjenice . polni stereotipi Ono što govorimo treba da bude u skladu sa tekućom aktivnosti.deminutivi . umesto ti i vi) .izbegavanje ličnih zamenica i ličnih glagolskih nastavaka . stilski i gramatički pravilna. Reči polnih uloga : polno tipiziranje. paralingvistički znakovi su važni.treba izbegavati argumente. Ta verbalna dominacija je nekad toliko izražena da deca nemaju priliku da govore. Za neformalne razgovore u svemu što decu interesuje moguće je koristiti razne prilike – kada zastanu u igri. redosled. Ta verbalna dominacija može biti indikator položaja deteta u ustanovi.. funkcija je da se prenese poruka. jesna. ( mi.pedagoške fraze : «lepo se ponašaj za stolom!» .može se posmatrati i sa spekta prilagođenosti .upotreba 1l Pl umesto 1 i 2 l Sing.jer je to atak na ličnost.. Razgovore sa decom je potrebno planirati ali ne kruto nego tematski. količina i broj reči i rečenica.izostavljanje pomoćnog glagola jesam.vaspitač treba da neguje književni govor .) Adaptacija govora – truditi se da deca razumeju. SPECIFIČNOST GOVORA VASPITAČA Odnos jedne odrasle osobe na grupu dece. Verbalna dominacija vaspitača.. posle igrolike aktivnosti.adaptirane lekseme univerzalnog tipa . je . kada zažele da komentarišu svoje doživljaje i sl.korišćenje jednostavnih reči ili pak metafora koje deca razumeju .« to što si uradio nije dobro» a ne « nisi dobar» . Deca mogu učiti govor samo kroz njegovu upotrebu. organizovana priča onog što se radi Kolektivistički izrazi s ene koriste da bi se svi stavili u kalup ( štrčiš danas.dužina govorenja – da ne bi zasuli decu velikim brojem informacija 52 . OSOBINE GOVORA VASPITAČA REČNIK : . a želja je da se ponašanje kritikuje Reči kolektivističke usmerenosti : svi zajedno.Pitanja vaspitača treba da budu jednostavna. dogmatske iskaze .usporavanje govora . samo tebe čekamo. da podstiču decu na razmišljanje i usmeravaju na ono što je suštinsko u određenoj situaciji ali i da ih ne bude previše.

. mila. . . podsticanje."To su svi oblici govora ( govornog obraćanja) usmjereni na regulaciju neposrednog ponašanja (aktivnosti) djeteta (djece). govor.pitanje . Takođe. Kao takvo specifično okruženje."strategija" upoznavanja svijeta u kome živi. autorka izdvaja pojedinačne oblike. Oslovljavanje nadimkom – prisnost Oslovljavanje prezimenom – broj prisutne dece u grupi Dogovor ko će koga zvati imenom a koga nadimkom ako imaju deca ista imena Neiskrena komunikacija – ljubavi.sugestija. dušo srce 54.obaveštenje. privatnu ili individualnu funkciju.pitanje . . Nada Babić je izdvojila tri osnovne funkcije govora vaspitača u različitim komunikativnim situacijama. Funkcije govora vaspitača Značaj jezičkog komuniciranja za dečji razvoj je odavno vansporna.opomene (upozorenja). gde je govor sredstvo koordinacije socijalnog ponašanja 2.sugestija.Jako je važno kod male dece oslovljavanje – najčešće ličnim imenom – pozitivan razvoj slike o sebi.naredbe (zapovesti). . autorka razlikuje: a) zatvorene oblike regulisanja ponašanja. i to: 53 . kao i načina . . .zabrane. Najopštije gledano. u koje je svrstala: . i to: 1) funkcija regulisanja ponašanja . . . komunikativnu ili socijalnu funkciju.uputstvo. b) otvorene oblike regulisanja ponašanja. predškolska ustanova svojom strukturom i organizacijom uslovljava i odrasle i decu da se ponašaju i komuniciraju na određen način. gotovo niko više ne poriče značaj predškolske ustanove kao specifičnog mesta življenja i odrastanja savremenog deteta. 2) funkcija poučavanja . kao jedno od sredstava posredovanja stvarnosti i kao jedan od vidova čovekove aktivnosti koja se ostvaruje zahvaljujući postojanju izgrađenog sistema znakova (jeziku) i postojanju specifične ljudske sposobnosti da se njime služi.objašnjenje." Prema načinu i svrsi poučavanja.pretnje.poziv. gde spadaju: .traženje informacije. ." Zavisno od stepena slobode u vođenju i regulisanju dečje aktivnosti.odobravanje i neodobravanje. Ima dve osnovne funkcije: 1. .najava .pohvala."Govor odraslog je u funkciji poučavanja kada ga koristi namerno (planirano) kao sredstvo učenja. odnosno razvoja viših psihičkih funkcija.

" Istraživanje u jaslicama Epizode u Regulisanje Socio-emoc. koje podrazumeva manje emocionalno ulaganje.Zatvoreni Otvoreni Davanje Vođenje Misaon.a) davanje gotovih informacija.gde su. a tada je to češće bilo za održavanje kontakta. c) misaono "izazivanje". ona u stvari "tapkaju" za vaspitačevim namerama. podsticale i pomagale im u vlastitim naporima.". Metode i karakteristike interaktivnog učenja 54 . dok deca imaju prividnu slobodu. održava i obogaćuje individualne socio-emocionalne odnose s djetetom. 55. ostvarne emoc. Oblici i karakteristike verbalnog i neverbalnog opštenja u vrtiću Funkcije govora sestre 58. 3) socijalno-emocionalna funkcija . funkc. to je najčešće davanje gotovih informacija deci. Funk cija podučavanja kojma ponašanja funkcija nisu Soc. Kada koriste govor u svrhu poučavanja. pri čemu su tačno određene uloge poučavatelja i poučavanog. "Šta misliš zašto?". Činioci i pokazatelji kvaliteta odnosa vaspitač-dete 57. Dečija pitanja 56. tačno određene uloge vaspitača i dece. Održ. b) vođenje do zamišljenog cilja (rešenja) . takođe. "Kako si to saznao?" i sl. f-je oblici oblici inform.). govora N 1673 454 330 119 32 147 189 % 57% 15% 11% 4% 1% 5% 6% N 2127 481 336 % 72% 16% 11% N 2944 275 % 91% 9% Svega 3219 =100% Sestre u jaslicama koriste govor u komunikaciji s decom prvenstveno u svrhu regulisanja i kontrole dečjeg ponašanja i aktivnosti. do cilja izaziv kont. Na osnovu podataka o zastupljenosti pojedinih funkcija govora. gde vaspitač misaono provocira dete i time mu omogućava da. što čine relativno retko. "Proveri!". stiče znanja (prepoznatljiv po govornim formulacijama kao npr. jer. Govor sestre najređe je imao socioemocionalnu funkciju. otkrivanju i saznavanju sveta oko sebe i samih sebe. i to skoro četiri puta češće zatvorenim nego otvorenim oblicima. može se zaključiti da su sestre u jaslicama češće kontrolisale i korigovale dečje ponašanje i aktivnosti nego što su ih hrabrile. u skladu sa svojim mogućnostima i ličnim angažovanjem. kada se deci prenose gotova znanja u obliku informacija."To je govor kojim odrasli uspostavlja. "Pokušaj.

već vrstu metodološkog pristupa. su: 1. rešavanja problema. Radionica se realizuje u jednom prostoru (“nastavnoj sceni”). oblik interaktivnog rada sa grupom. vežbu.). edukativne su . tehnika. pre svega. ali joj je. učenje po modelu. 4. bilo da je to školska učionica. Po svojoj vremenskoj ograničenosti radionica je slična školskom času. dvorište ili priroda. izbor niza unapred osmišljenih postupaka. pa sve do podsticanja i razvijanja viših intelektualnih procesa (suđenja. i 2. Iz edukativne radionice nije isključeno ni smisleno receptivno verbalno učenje . 2. pre svega.učenik. karakteristično je obezbeđivanje razmene među učesnicima. 2. ključne reči. kooperativno učenje nastavnik . izražavanje svoga stava. 5.). odnosno u realizovan obrazovni cilj. ali ne može ostati kao jedini oblik učenja. radionica je vezana za taj prostor i ne možemo zamisliti varijantu da se ambijent u toku radionice menja. prevashodno oni vezani za socijalizaciju (saradnja u timu. metakognicije i sl. za razliku od časa. veština dijaloga itd. jedna od glavnih pretpostavki 55 . svi interaktivni oblici učenja: 1. aktivno učešće učenika. On ne predstavlja konkretan postupak. To jasno proističe iz činjenice da interaktivni oblici učenja imaju dominantnu ulogu. ili pojedinačni metod učenja/nastave. Dok traje. Razmena Za sve radionice. Pored kontekstualnosti (prostorne i vremenske).Šta su to edukativne radionice i po čemu se one izdvajaju? Pojam edukativna radionica. mogu pojaviti kao metode koje misaono angažuju učenika. prirodniji vremenski okvir sat i po do tri sata. Istovremeno. U odgovarajućim nastavnim situacijama mogu se pojaviti skoro sve metode učenja. odnosno definišuće odrednice edukativne radionice. učenje rešavanjem problema. 3. razmena. Jedino je važno da budu odabrane metode koje će obezbediti odgovarajuće saznajno iskustvo.jer su osmišljene sa ciljem podsticanja saznajnog razvoja (učenja u najširem smislu reči) i to od sticanja i usvajanja činjeničkog znanja. Osim toga. a samim tim i za edukativne. znači da se u dobro smišljenom scenariju skoro sve metode učenja (sem “bubanja”. tehniku. kooperativno učenje u grupama učenika. To saznajno iskustvo u radioničarskom procesu prerasta u znanje. To su. uvažavanje drugačijeg stava. tačnije. Aktivno učešće učenika Saznajni proces (učenje) u terminima metoda učenja / nastave Edukativna radionica nije orijentisana na jedan metod nastave/učenja. S druge strane. 1. naravno). njima se ostvaruju i brojni vaspitni ciljevi. Pošto je osnovni postulat radionica da počiva na aktivnosti učenika. sada možemo preciznije reći. zaključivanja. timska nastava. Radionica je pojam koji se odnosi upravo na tu složenu celinu omeđenu vremenom i prostorom. ono može biti važan metod u nekoj od aktivnosti. zadataka u jednoj vremenskoj sekvenci i u jednom prostoru. odnosi se na oblik grupnog rada.

U samoj radionici. 2. obezbeđuje uslove da se svi osećaju slobodno da iznesu svoje mišljenje i pomaže samo kada učenici to od njega zatraže i samo toliko koliko je potrebno da sami nastave dalji rad. zadatak je pretežak ili prelak. Nastavnik osmišljava nastavne situacije koje bi trebalo da pokrenu učenike na misaonu aktivnost koja će voditi ka realizaciji obrazovnog cilja Poznavanje učenika je važan činilac koji treba imati u vidu prilikom osmišljavanja scenarija. proverava da li je instrukcija bila svima jasna. Aktivnosti nastavnika. Za uspešnost ovog segmenta. proširuje.vodi učenike iz jedne aktivnosti u drugu. detektuje potencijalne probleme (npr. iz aktivnosti u aktivnost. on je u ulozi organizatora.iz koraka u korak. misli.radioničarskog pristupa jeste da je socijalna interakcija neophodni. formativni element našeg saznavanja. organizuje rad učenika. kada je nastavnik neprekidno usmeren na reakcije samih učenika. Eksplicitno i implicitno u vaspitanju dece 60. uopštava (slušajući kako su drugi rešili istu situaciju). glavne aktivnosti (koje predstavljaju centralni i ključni deo) 3. zavšne aktivnosti (koje zaokružuju celinu radionice). iz zadatka u zadatak. Zatim. dakle. zagrevaju ih za glavnu aktivnost). Najčešće se scenario grubo može podeliti na tri velika dela: 1. a da se pri tom ne izađe iz okvira. uvodne aktivnosti (koje uvode učenike u duh radionice. uvide). O motivaciji učenika misli na početku. pobuđuju pažnju. odnosno učenja. smislene. kada treba i koliko treba. nastavnik je sve vreme svestan toga da svojim verbalnim i neverbalnim ponašanjem daje model intelektualnog rada i model saradničkog odnosa. i u samom interaktivnom procesu u toku radionice. veliku odgovornost ima nastavnik koji bi trebalo da obezbedi uslove da se svi čuju. Uloga nastavnika / uloga učenika Težište aktivnosti nastavnika se pomera pre početka samog časa. da se osećaju slobodni da iznesu svoje mišljenje. Razmenom sa drugima naše vlastito iskustvo i saznanje najpre se utvrđuje i osvešćuje (kada mi drugima saopštavamo naša rečenja. počinju sa dizajniranjem radionice od idejne skice do brižljivo isplaniranog scenarija . Izbor i kombinacija vaspitno-obrazovnih postupaka u radu sa predškolskom decom 56 . nastavnik ili voditelj radionice (kako se to obično kaže). Na času. prilikom pisanja scenarija. a glavnu ulogu i dominantnu akivnost izvode deca. Ali. ciljem usmerene aktivnosti. kada stvara scenario za radionicu i prikuplja materijal potreban za njeno izvođenje. a zatim i obogaćuje. partnera u pedagoškoj interakciji. u koji ugrađuje odgovarajuće načine motivisanja dece. 59. koji diskretno podstiče tamo gde treba. trudeći se da održi visok nivo motivacije. nastavnik posebnu pažnju posvećuje motivisanju učenika. čini upravo to . Na kraju. nije blizak interesovanjima ili trenutnim preokupacijama dece) i reaguje na to već u sledećem koraku. onoga koji motiviše. da on sam bude model dobrog komuniciranja i sl.

naročito za rešavanje problema i prevazilaženje naučenog. FRONTALNI – KOLEKTIVNI 2. pamćenju informacija i pasivnom uvežbavanju navika. potrebama i razvojnim mogućnostima. dele se na : 1. Najvažnije je koliko su odabrani postupci i načini njihovog povazivanja podstakli. Prednost ovog oblika rada je njegova racionalnost i ekonomičnost jer obuhvata odjednom svu decu i zahteva manje sredstava i materijala nego ostali oblici. Isto tako treba odbaciti ukorenjenu predrasudu prema kojoj se učenje ograničava samo na intelektualnu sferu ličnosti. prema socijalnom obuhvatu dece . sadržaj. tok. izvesno pasiviziranje dece koje je teško izbeći i opasnost njihovog utapanja u kolektivni prosek. Oblici vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom Osim odabranim načinima ( metodama) rada. GRUPNI-TIMSKI 3. S obzirom da će u vaspitno-obrazovnom radu veoma retko biti primenjen samo jedan metod. Oblici vaspitno-obrazovnog rada. Ne treba insistirati na verbalnim znanjima. smer i intenzitet aktivnosti dece i oblicima vaspitno-obrazovnog rada. površna komunikacija. 57 . samostalno uz neposredno usmeravanje vaspitača ili kombinaovano. ličnih sklonosti i izgrađenog stila rada. Vrednost metoda je u duhu koji pokreću. radoznalost i stavralaštvo. pridobili decu da učestvuju u vaspitno-obrazovnom procesu što je moguće samo ako im je bilo omogućeno da deluju shodno svojim interesovanjima. vaspitač deluje na organizaciju. 61. INDIVIDUALNI-POJEDINAČNI FRONTALNI-KOLEKTIVNI Sva deca iz vaspitne grupe se simultano bave određenom aktivnošću. već učiti decu načinima korišćenja onoga što su saznala. zapostavljajući angažovanje motorike i emocija koje je važno isto koliko i unapreživanje umnih snaga deteta.Prilikom izbora i kombinovanja vaspitno-obrazovnih postupaka treba uzimati u obzir ciljeve i zadatke koji se njima ostvaruju. Nedostatak mu čini rasplinute. kao i materijalne uslove za njihovu primenu. mogućnosti za njihovo povezano korišćenje su neiscrpne i velikim delom zavise od metodičke spreme vaspitača i njihove inventivnosti. odabrane sadržaje i tematiku vaspitno-obrazovnog rada. Naprimer – povezivanje pričanja i pokazivanja Prilikom opredeljivanja za neke od vaspitno-obrazovnih metoda treba imati u vidu specifične prednosti i ograničenja svakog od njih pod određenim uslovima i povećavati njihovu efikasnost kombinovanom primenom u sistemu. uzrasne karakteristike i individualne mogućnosti dece. dinamici razvoja i učenja kojoj doprinose stavljajući dete u aktivan položaj i upoređujući njegovu samostalnost.

Dele se i poslovi i svaki član unutar grupe ima poseban zadatak kojim doprinosi zajedničkom cilju. 58 . 62. izboru sredstava i materijala kao i rukovanju njima. njihova sposobnost da učestvuju u grupnom radu je skromnija. Isto tako njima se postiže mnogo veći uticaj na proces socijalizacije dece i razvoj saradničkih odnosa. što sve nije uvek moguće obezbediti u postojećim uslovima. INDIVIDUALNI-POJEDINAČNI Svako dete se posebno bavi određenom aktivnošću. muzike. za koji je odgovoran ped grupom. usklađujući pri tome svoje postupke sa opštim pravilim aživota i rada u grupi. Nedostatak je što je za njega potrebno znatno više prostora i odgovarajućih sredstava i materijala kao i suštinski demokratsko ponašanje vaspitača. dok se vaspitač uključuje i interveniše samo po potrebi. Dobar primer grupnog oblika rada su grupni likovni radovi u kojima se članovi svake grupe dogovaraju o podeli poslova – šta će ko crtati. Dobra snadbevenost raznovrsnim materijalima je jedan od preduslova za uspešnu primenu ovog oblika a povezivanje i upotpunjavanje sa frontalnim i grupnim oblikom rada omogućava da se nedostatci svedu na najmanju meru. GRUPNI-TIMSKI Deca iu vaspitne grupe se dele na više manjih grupa koje se bave relativno samostalno određenim kativnostima. Ukoliko su deca mlađa. lutkarske predstave. što traži veću pomoć vaspitača i grupe sa manje članova ( u početku 2-3) Grupni oblik rada omogućava znatno veću samostalnost dece u odlučivanju kojom će se aktivnošću baviti. gledanje dijafilma. koja može biti ista ili različita za svu decu u grupi. kolektivni cilj.Frontalni –kolektivni oblik rada naročito nije primeren mlađoj deci zbog čega ih treba postepeno uvoditi u njega i koristiti ga samo u onim slučajevima kada za to ima najviše opravdanja: uajedničko slušanje priča. kolektivne igre i sl. Ovaj oblik rada je primenljiv u onoj meri u kojoj se deca u vrtiću osamostaljuju i osposobljavaju da deluju prema sopstvenoj odluci i inicijativi. planiranju. Ovom prilikom naročito dolazi do izražaja dečija samostalnost. sklonost za najraznovrsnije aktivnosti težnju za usavršavanjem svih svojih . Grupe mogu imati iste ili različite ciljeve. formiranje osećanja odgovornosti ped grupom. i međusobno se kontrolišu u radu. naročito psihomotornih veština i sposobnosti. jer se planiranje i izvođenje aktivnosti obavlja bez neposrednog usmeravanja vaspitača ili pomoći i saradnje grupe. koji se na kraju mogu integrisati u jedan opštiji. Motivacija predškolske dece za učenje Osnovni pokretač dečijeg učenja i razvoja se ogleda u prirodnom interesovanju za aktuelne događaje i stvari. želju dece da otkrivaju svet oko sebe.

ako hoćemo da deca objasne nešto. kojima želimo da angažujemo decu. kao uobičajeni deo svakodnevne rutine. za traganje . kao i uviđanjem te koristi. Slično tome. to treba da bude motivisano korišću koju će ona imati od objašnjenja. za eksperimentisanje i stalno širenje saznajnih interesa. Najvažnije je da deca osete zadovoljstvo u aktivnostima kojima oprobavaju sopstvene snage naročito kada su potpuno zaokupljena nekim problemima. kada se vaspitač bavi jednim detetom. posle čega ostaje vaspitaču da obezbedi uslove za učenje putem otkrića. Međutim. Vaspitač može ili specijalno da ga planira ili da proistekne iz dečije slobodno izabrane aktivnosti ali glavni princip postupka je da se interakcija sa detetom organizuje u normalnom okruženju. U ovakvom pristupu važan je jezik. ima trenutaka kada je deci potrebno direktno poučavanje. izazovan neuobičajen način. Aktivnosti treba tako orgaizovati da učestvaovanjem u njima samo po sebi i uspeh na kraju predstavljaju nagradu za dete a ne da glavni motiv za njega bude odobravanje ili neodobravanje koje zapaža na licu vaspitača. treba da budu takvi da im ona vide smisao. Svakako. isti takav kao što je savladavanje neke prepreke u fizičkom vaspitanju ili rešenje zadatka koji je postavljen u igri. Dijaloški pristup : usmeravajuće poučavanje Glavni razlog zbog kojeg deca idu u školu jeste učenje a glavni razlog što to čine učitelji jeste da im pomognu u tome. Međutim nema smisla razvijati dečiji govor sam za sebe. zbog čega treba vodtit računa da nesklad ne bude suviše velik što bi obeshrabrilo dete ali ni mali jer ne bi bio stimulativan. ova pomoć je često indirektna i sastoji se u obezbeđivanju odgovarajućih materijala i podsticajne sredine. Zadaci. 63. ali ovaj program nije „jezički“. Saznanje treba da bude izazov za dete. Najbolji podsticaj za aktivnost i razvojni motiv uopšte je doživljavanje zadovoljstva zbog uspeha nakon savladavanja neke prepreke prevazilaženje nesklada između onoga čemu dete teži i za šta je u određenom trenutku sposobno. one aktivnosti kojih su se prihvatila za postizanje scojih ciljeva imaće tendenciju da obave do kraja i to na najvišem mogućem nivou za koji su sposobni. U sadržajima sa kojima se deca upoznaju potrebno je stalno isticati ono što je zanimljivo ukazivati na njihovu primenjivost i značaj za snalaženje u svakodnevnim životnim situacijama. Dakle. Ovaj model poučavanja posebno je namenjen individualnom radu. On može biti delotvoran bez obzira na složenost problema i veličinu teškoća na koju dete tokom njegovoga rešavanja nailazi. Nedostatak istrajnosti u nekoj aktivnosti kod deteta je pre uzrokovan nedostatkom autentičnog interesovanja nego lenjošću ili nedostatkom volje. Obično rad sa jednim detetom traje oko 10-tak minuta. Jezik je izuzetno važno sredstvo. kao i davanju korisne sugestije. Dok će se deca na razne načine protiviti aktivnostima na koje su pristali iz puke poslušnosti prema vaspitaču i brzo od njih odustati. sve dok ima izgleda na uspeh. svako dete može da 59 .Obrazovanje deteta ima smisla i može da bude uspešno samo pod uslovom da sačuva elemente spontanosti i predstavčlja ua dete intelektualnu avanturu. Svaka činjenica koje treba da usvoje može da bude predstavljena na zanimljiv.

stalne greške dovešće do frustracije. 2. Vaspitač treba da zna koji zahtevi odgovaraju kojem detetu i prema tome da odabere pravo od čitavog niza pitanja koja može da postavi. koju je onda moguće razrađivati i raspravljati. Nasuprot tome. organizovanje toka aktivnosti Interakcija između vaspitača i deteta verovatno će se razvijati kako treba ako se započne razjašnjenjem šta se njome hoće. 6. izazivanje odgovarajućeg odgovora 3. proveravanje onoga što kaže dete Da bi razgovor između vaspitača i deteta omogućio pravo sporazumevanje. Poučavati u skladu sa kognitivnim zahtevima postavljenim na odgovarajućem nivou Štogod pitali dete. To može biti prilično lak nivo (šta je to?) ili vrlo težak ( šta te je navelo da kažeš da se devojčica obradovala?). ona treba da traje dovoljno dugo kako bi angažovala i dete i vaspitača. održavanjem higijene.Za usmeravanje misli ništa nije bolje od zajedničke teme koja se odnosi na nešto što se odigrava pred očima dece i vaspitača. 8. Otuda najviše smisla ima ako se tema poveže sa kupanjem lutke. spavanjem i sl. Postoje 8 glavnih načela koja se koriste u ovakvom radu: 1. razvijanje teme Da bi razmena mišljenja bila uspešna. ako su pitanja uvek na visokom nivou.Aktivnost treba da započne teškim pitanjima da bi kako se bliži kraj ona postajala sve lakša tako da se uz njihovu pomoć naučeno rezimiralo i zaokružilo. Teme su obično povezane sa svakodnevnim životom – hranjenjem. Sporazum treba postići na dva nivoa. Zato se naglasak stavlja na pravljenje nečega. biranje odgovarajućih sadržaja Najzgodnije teme mogu se pronaći među stvarnim životnim potrebama. sečenjem jabuke . Učenju mora da prethodi svest da se nešto ne zna. održavanje dečije aktivnosti Mala deca uče baveći se nečim.očekuje da će vaspitač izvestan kraći period provesti samo sa njim rešavajući neki problem. stvaranje krajnjeg proizvoda putem fizičke aktivnosti 7. potrebno im je da budu aktivna kao i da posmatraju. Ako dete kaže da je lopta tvrđa od jabuke oni mogu zajedno da provere. Osim toga. treba da bude flrksibilna i da se može razvijati. vaspitač prvo treba da podstakne decu na učenje pitanjima na koja ne znaju odgovore a zatim da im pomogne da ih pronađu.. U tom slučaju će dete osećati da je nešto uspelo i postiglo. 4. šetanjem. Ako su pitanja vaspitača uvek na nivou kojem je dete doraslo. to predstavlja „zahtev“ za njega. može se smatrati da je aktivnost bila neuspešna skoro isto toliko kao da je sve reklo pogrešno. 5. najbolje je da se kreće u granicama onoga što je prisutno i što se može proveriti ili bar da se ograniči na događaje kojih se zajednički sećaju. Prema tome. odmeravanje tempa aktivnosti Ako dete tačno odgovori na svako pitanje koje mu se postavi. ono neće proširivati svoja saznanja. koji će za to vreme biti samo njihov.. od kojih se jedan odnosi na ono što treba uraditi a drugi na ono što treba saznati „hoćemo da isečemo jabuku i pronađemo kako da svako dobije po parče?“ „Hoćemo li ovo rastaviti i otkriti kako radi?“ 60 .

U najboljem slučaju dete će imati mogućnost da uvežbava veštinu koju je već steklo a u najgorem – dosađivaće se jer od njega je zatraženo da učini nešto što je suviše lako. usmeravajući aktivnost sigurnom rukom ali sa punpo takta 4. To zahteva naizgled neformalno.ostvarivanje planirane aktivnosti. Nasuprot tome. izazov će biti obashrabrujući jer dete zna da ne može uspeti. Na kraju se ukratko rezimira i povezuje najvažnije što je rečeno. ako je nepodudarnost između onoga što dete može i onoga što se od njega traži prevelika. ako je dete već u stanju da bez napora izvrši zadatak. otkriva i shvata sa zadovoljstvom. Vaspitač i dete se prisećaju toka aktivnosti podsećajući jedno drugo na glavna zbivanja i otkrića. posebno kada zapaze da je jedno dete angažovano nekom aktivnošću pogodnom za to. vodeći računa o odgovarajućim sadržajima i pojmovima. Planiranje U prvim fazama pripremanja dijaloga vaspitač bira dete sa kojim će ga voditi i razrađuje opšti plan aktivnosti. zavisno od dobijenih odgovora. Aktivnost je bila uspešna ako kod oboje postoji osećanje da su postigli ono što su hteli. usvoje nove reči i srede stečeno iskstvo. Ako je pomenuta razlika mala. Do najboljeg učenja dolazi kada razlika između onoga zašta dete je već sposobno i onoga što se od njega zahteva da učini ili nauči nije prevelika. postavljanje zadatka – aktivnost i nešto što će se naučiti unutar nje 3. Postoji više razloga zbog kojih se treba prilagođavati dečijem razvoju. ako je uobličena kako treba. razgovara se o njoj. Poučavanje Vaspitači svojim redovnim aktivnostima dodaju još neke kada im se učini da bi to bilo korisno.Ovaj postupak stvara kod njih 61 . Najopštiji cilj je da se dete podstakne da uči. Pripremljen plan treba da se koristi fleksibilno i da se prilagođava dečijem tempu i rekacijama. odgovarajući izbor zadataka 2. U tom slučaju će njena struktura sadržati četiri glavna elementa : 1.Sledi glavna etapa u razvoju aktivnosti.vaspitač postavlja određeni niz pitanja i zahteva. To omogućava deci da konsoliduju pojmove. Zašto prilagođavati obrazovni postupak nivou kognitivnog razvoja Jedan od najvažnijih zahteva u obrazovanju jeste precizno prilagođavanje obrazovnog postupka svakom detetu. razmatranje protekle aktivnosti – kada se aktivnost prirodno završi ili kada vaspitač proceni da je dovoljno postignuto njome. ali vrlo važno ponavljanje. koju može i unapred da planira i ostvari sa jednim detetom ili više njih. što je povezano i sa učenjem. ne postoji potreba da uloži napor a zbog toga i neće naučiti ništa novo. prilikom koje se tema razrađuje. Aktivnost kojom hoćemo da poučimo decu nečemu će biti mnogo uspešnija. od kojih zavise brzina i redosled njegove realizacije. onda tu za njega nema izazova. Vigotski je to nazvao „zonom najbližeg razvoja – linija narednog razvoja“. koji su usko povezani sa glavnim ciljevima predškolskog vaspitanja i obrazovanja. To je posebno značajno u v. koristeći pojednostavljena ili druge prigodne postupke. obezbeđujući kako deci tako i vaspitačima smisao i uspeh u radu.o radu sa decom ranih uzrasta ali i najteže ostvarljivo. pa zbog toga neće ni pokušati.

u kome vladaju određeni red i pravila ustanovljeni. odnosno. Prilikom podržavanja ili kočenja polazi se od pretpostavke da dete ima potrebu da sazna granice svog ponašanja i nauči one oblike ispoljavanja svojih težnji komunikacije i saradnja sa drugima. Ako se dete preterano ograničava i usmerava. Mehanizmi kojima se koči nepoželjno ponašanje dece nisu dovoljni sami po sebi. jer oni samo prekidaju tok takvog ponašanja dok je detetu potrebno da se ukaže i na smer koji je poželjan. Cilj kočenja je suprotan podržavanju . ali ako se na njih ukazuje redovno i dosledno onda će se život i rad u kolektivu odvijati prirodno i glatko. omogućiti im da se istrče – napolje ili sala). tako i granice koje su postavljene njihovom ponašanju. koji se javlja kao reakcija na mešanje odraslog i osujećenje. sa jedne strane stavlja u potčinjeni odnos prema odraslom. 64. Sasvim je prirodna pojava da deca na sve načine isprobavaju kako fizički svet oko sebe. Da bi se postiglo da deca uvide smisao ovih okvira i prihvate ih dobrovoljno. koji će činiti da bude bezbedno. a sa druge strane skračuje mu se sticanje dragocenog iskustva o posledicama pogrešnog ponašanja na uzrastu kada su njegove posledica mnogo manje i bezbolnije. on mora prvo da upozna i shvati njegove uzroke. što se podržavanje uglavnom oslanja na unutrašnje motive i vrenosti koje su izvan ili «iznad» deteta koje mu se vaštački usađuju potiskujući ono što je kod njega autentično. odn koji će mu omogućiti da se optimalno razvija i uči u kolektivu vrtića. Delovanje na dečije ponašanje : oblici spoljašnje i unutrašnje kontrole Najvažniji način delovanja na dečije ponašanje . odnosno. Da bi vaspitač mogao efikasno da deluje na dečije ponašanje naročito ako se ispoljava na negativan način. odn u njihovoj svesti nije dovoljno ograničeno dozvoljeno od nedozvoljenog. navede ga da se uzdrži od ispoljavanja određenih oblika negativnih ponašanja. konstruktivno i prihvačeno. 62 . U preusmeravanju njegovog ponašanja uvek treba polaziti od njegovih sopstvenih motiva i težnji i na njima zasnivati delovanje ( npr deca trče po sebi nakon pasivnog sedenja. kod njega vaspitač teži da zaustavi proces formiranja nekih negativnih osobina pre nego što se ukorene u detetu. Prednost se međutim daje podržavanju jer će ređe nego kočenje izazivati neslaganje i otpor kod deteta. I ovde postoji razlika između kočenja i kažnjavanja i analogijom oslanjanja na unutrašnje .uvaranje da je ono čime su se bavila vredno i ima smisla kako za vaspitače teko i za decu. spoljašnje motive i uzimanju u obzir potreba i težnji deteta umesto disciplinskih razloga. Podržavanje deteta u onome što je kod njeg apozitivno podrazumeva kočenje negativnih tendencija koje se ispolje. potrebno je vremena i strpljenja. kao i na čitav razvoj i učenje je podržavanje deteta u onome što je kod njega pozitivno. Razlika između podržavanja i nagrađivanja je . pre svega. time se. Najčešći uzrok svih « disciplinskih prekršaja» i nesporazuma između dece i odraslih je dečije nepoznavanje okvira ponašanja u kolektivu.

poslušnosti. bez obzira da li je u pitanju podržavanje . ukoliko mu se ukazuje više poverenja a ona prihavataju kakva jesu. Ako su ova ograničenja izvršena sa razumevanjem za potrebe deteta i ako se njihovo sprovođenje obavlja bez podmićivanja i zastrašivanja. one teško mogu poslužiti tako shvaćenom disciplinovanju jer zanemaruju unutrašnje motive ponašanja i zasnivaju se na strahu od neprijatnosti koje donosi. Ispravno ponašanje. ono će to činiti bez kolebanja. manira. stvaraće se i uslovi za samoregulaciju njihovog ponašanja. onda ga neće okrivljavati za greške. Deca veoma brzo uviđaju značaj određenih pravila ponašanja u konkretnim situacijama i umeju da ih se pridržavaju kada ih prihvate. koje je pod njegovom kontrolom. Vaspitač mora. često besciljno i nekontrolisano ponašanje preobrati u ponašanje koje je svesno. Nova igračka obično izazove prepirku. pre svega da prihvati da deca kao ličnosti u razvoju imaju prava na neka ponašanja koja nisu svojstvena zrelim osobama i da pod određenim uslovima i ovi oblici ponašanja mogu postepeno voditi ka zrelosti. konstruktivnu i stvaralačku ličnost. UTICAJ VASPITAČA NA DEČIJE PONAŠANJE U VRTIĆU Metodi koji se primenjuju u delovanju na dečije ponašanje. Kada dete uoči da određeno pravilo ponašanja ima svoju opravdanu primenu u konkretnoj životnoj situaciji. odmereno vođeno razumom koliko i emocijama i ima određenu svrhu. to je prilika da se uvede pojam «čekanja na red» koji deca brzo shvate. odn kukavičluka. detetu ostaje trajno usađeno shvatanje da neko može imati prava da ponižava druge i nanosi im razne neprijatnosti da bi održao svoj autoritet. koja neće suviše krutim stavovima kod njih izazivati anksioznost i potiskivanje. ono će sticati poverenje u sebe i svoju okolinu . Najvažnije granice dozvoljenom ponašanju postavljaju se u vezi sa dečijom bezbednošću. osećaće se bezbedno i prihvaćeno i razvijaće se u spontanu. Ukoliko je detetu jasno određen prostor u kome može bezbedno da se kreće i istražuje. Preterana kontrola sprečava razvoj samokontrole kod dece kao što preterano naglašavanje «navika» kulturnog ponašanja. socijalno neiskustvo. učtivosti i čistoće. nije posledica nekog poboljšanja u njegovoj ličnosti već pogoršanja.Ukoliko je vaspitač uveren da je osnovni razlog dečijih ogrešenja o pravila ponašanja njihovo nepoznavanje i uopšte. imajući u vidu interese odraslih. koje se kod deteta javlja usled kazni. međutim. sukob interesa pojedinaca koji bi je hteli za sebe. Da bi ostvarila ovo pravo njima je potrebna određena tolerancija odraslih. kočenje ili preusmeravanje sami po sebi kao tehnika. najčešće u svojoj pozadini nema osnovni cilj da se socijalizuje dečije ponašanje. neizvesnosti i straha od mogućih grešaka. Ukoliko je šire polje mogućnosti delovanj za decu a manje pritisaka i zabrana. kao i zahtevom da se ne ugrožavaju drugi i neoštećuje inventar dečijeg vrtića. OBLICI SPOLJAŠNJE KONTROLE – KAZNE I NAGRADE Disciplinovanje deteta je postepen proces u kome mu se pomaže da svoje ipulsivno . ne garantuju uspeh niti se mogu propisivati. verovatnije je da će iskustvo stečeno tom prilikom po analogiji primeniti u sličnim 63 . već da odrasle što više oslobodi brige o njima. Iako se kaznama mogu postići određene. trenutne promene u dečijem ponašanju. Pored svih poremećaja do kojih dovodi strah i gubitak sigurnosti i poverenja u vaspitača. naročito u slučaju kada su i sama učestvovala u njihovom formulisanju i proglašavanju.

to ne sme dovoditi u pitanje suštinu njegovog odnosa prema detetu. odnosno njenog etiketiranja. Polni identitet bi. Jedan od načina uticaja na dečije ponašanje je informisanje koliko je ispravno i skretanje pažnje na njegove moguće posledice. Pri tome dete može da se složi sa njime . Oduzeće mu oštar predmet kojim ugrožava drugove. do odbacivanja deteta kao ličnosti. to nikako ne bi trebalo da zvuči kao osuda ili pretnja. Da bi se kod dece razvijala odgovornost i bolje razumevanje . da se ljuti. koje zahtevaju pravila zajedničkog života i rad au dečijem vrtiću treba da učestvuju i deca i odrasli. Na taj način ono će naučiti značajnu razliku između unutrašnjeg sveta svojih osećanja i subjektivnih težnji sa jedne strane i spoljašnjeg sveta u kome postoje osećanje. bio doživljaj vlastite 64 . međutim. shodno tome. međutim. kao i likova iz literature. U situacijama kada mora da sprečava dete u nečemu .umesto « ne bacaj domine na pod» ). pravila ponašanja u kolektivu. onda kada se to dogodilo ali bez uopštavanja. Vaspitač treba jasno da saopšti detetu kada neodobrava njegovo ponašanje. uvek treba reagovati konkretno i neposredno . 65. da sadrži informaciju šta i kako treba nešto raditi nego zabranjivati ( «ređaj domine na stolu « . Sa detetom se ne treba upuštati u prepirku ukoliko protestvuje zbog nekakvog zahteva vaspitača već ga treba obrazložiti ali i ispoljiti čvrstinu pri sprovođenju. potrebno ih je podsticati da procenjuju svoje postupke. vaspitač to treba da učini brzo i bez oklevanja. uhvatiće ga za ruku i zaustaviti da ne istrči na ulicu. Negativna reakcija vaspitača i ostalih drugova vezuje se za njegov postupak. na određeni čin. odstupanja od pravila. Isto tako treba voditi računa i o tome da u održavanju granica ponašanja . Bolje je deci davati uputstva u pozitivnom obliku. oblik ponašanja a ne za njegovu ličnost. Doživljaj vlastitog pola uslovljen je i zavisi od društvenih očekivanja u pogledu ponašanja osoba različitog pola. moralisanja i raspravljanja o ličnosti samog deteta.situacijama. Deci je potrebno dati vremena za prihvatanje granica koje se postavljaju njihovom ponašanju. težnje i prava drugih ljudi i objektivnih granica ponašanja koje se moraju uvažavati sa druge strane. odlučno će mu reći da se ne treba prskati vodom. nego kada bi trebalo da deduktivno sprovede opšti princip koji mu je bio saopšten izvan konteksta svakodnevnog života i rada. U slučajevima prekršaja discipline. mališani ih teže prihvataju i odbacuju čim im se ukaže prilika za to da bi se izjednačila sa starijima. Mehanizmi i postupci u formiranju polnih uloga kod dece Polni identitet nastaje u međudejstvu sa ostalim aspektima identiteta. postupke svojih drugova i odraslih oko sebe. Ukoliko jedna pravila važe za decu a ne primenjuju se na odrasle. da protestvuje na šta ima pravo koje mu se neosporava. propust. što će ono osetiti kako po rečima kojima mu se obraća tako i po tonu.

način odevanja. socijalna uloga d. motive osoba određenog pola. znajući mu naziv. u govoru. patrijarhalna tj tradicionalna kultura podstiče mušku decu na agilnost prema spoljnjem svetu. Biološki pol je fiziološko-anatomska ( genetski određena struktura i funkcija Identitet roda je usvojena indentifikacija osobe sa muškim ili ženskim rodom Socijalna uloga se uči tj usvaja u društvu po principima socijalnog učenja ( učenja uloga. biloški pol b. porodica. da voli roze boju. a odnosi se na fizičku i emocionalnu preferenciju osoba različitog ili istog pola. kao što je slika žene u patrijarhalnoj kulturi. ona je krše putem diferencijacije uloga na razne načine : putem literature. identitet roda c. Od devojčica se očekuje skromnost. najčešće sa onim kojem i biološki pripada. a matrica ponašanja. da voli plavu boju i dr. kruta socijalizacija u pogledu polne uloge može da ometa razvoj. roditelji. obeshrabruje njihovu eventualnu osećajnost i dr. Obično se navode četiri takve komponente: a. muzike i dr. Proces prihvatanja socijalne uloge pola počinje u ranom detinjstvu. Tu se njena uloga majke idealizuje a uloga supruge satanizuje. a zavisno od toga šta o polu deteta i mlade osobe misli socijalna okolina ( vršnjaci. Socijalnu ulogu pola čine dakle očekivanja vezana za ponašanje. ljupkost i sl. preskače konopac.socijalne uloge i statusa kao bića datog pola. već se sastoji iz više komponenti. ono je usvojilo idenititet svog roda. « školice». Kada je dete shvatilo da je njegov rod nepromenjiv. igračke koje se detetu nude i dr. S obzirom na to da su igre uloga izraženije i 65 . Pojam roda je sadržan u njegovoj kognitivnoj osnovi. Devojčica navodno treba da se igra lutkama. igra rata. kada ga je generalizovalo i na ostale osobe. Ako dete pogreši u svom rodu. vrenosti. Polni identitet nije homogena struktura. Uloge se i opisuju ali i vrednuju. seksualna orijentacija Ove komponente mogu ali ne moraju biti usaglašene. U pogledu gajenja dece. ULOGA PREDŠKOLSKE USTANOVE U FORMIRANJU POLNOG IDENTITETA Polni identitet ima prvobitno poreklo u kulturno-istorijskim društvenim vrednostima. Kod adolescenata. Kao simboli te identifikacije su ime deteta. osećanja . prlja kolena. Iako se mnoga «demokratska» društva zalažu za ravnopravnost polova. Takože održavaju se razni stereotipi. dete se identifikuje sa jednim od dva pola. naziva se polno tipiziranje. TV. Jezik posreduje usvajanje identiteta roda. U pogledu roda. oblik frizure. Polna uloga u velikoj meri određuje socijalno ponašanje osobe. Bezrezervno prihvatanje socijalne polne uloge dovodi do mnogih psihičkih tenzija. stavove. U socijalnim interakcijama dece u igri uloga ona otkrivaju ulogu kao obrazac očekivanog ponašanja. odrasli ga ispravljaju. nastavnici i šire društvo). Dete već krajem druge a pogotovo u trećoj godini nauči da izraz « ti si devojčica» označava nešto specifično i to ne samo u biološkom smislu. učenja po modelu) Sekusalna orijentacija može da bude usmerena na vlastiti ili suprotan pol. Tako se npr normalnim smatra u našoj kulturi da se dečak penje po drveću. submisivnost. vezana za pol.

66.. Posle formiranja relativno konstantnog polnog identiteta. vremena i metoda kojim nam stoje na raspolaganju. način na koji rešavaju probleme. vaspitače.. Ono se događa stalno jer je osnova za buduće korake u realizaciji i rezultati opažanja se uključuju i plan i proces evaluacije kako dece. Dete se tada identifikuje sa pripadnicima svog pola. a zavisno od njegovog pola..učestalije od mnogih drugih igara. Sem obavljanja posmatraj aradi planiranja. koje doživljava kao ipresivne uzore. između 3-4 godine. Igra uloga je kao i svaka igra spontana aktivnost koja ima za cilj postizanje neposrednog zadovoljstva ali je ona i odraz shvatanja deteta o realnosti u njegovoj okolini. učestvovao u životu i radu grupe. važno je znati kako deca vide samu sebe i kako se osećaju. detetovu pažnju sve više privlače modeli pripadnika tog pola u smislu njihovog ponašanja. roditelje. tako i samog programa. Da bi uspostavio sa decom odgovarajući odnos. Cilj pojedinačnog posmatranja zavisiće od svrhe. saradnja sa ostalom decom i odraslima . suprotan pol. kao i za planiranje individualizovanih vaspitnih metoda. Metode posmatranja variraće od sasvim kratkih anegdotskih beležaka. uspešnije uticao na njihov razvoj i učenje . Takva igra može da posluži i kao sredstvo adekvatnog usvajanja prihvatljive polne uloge. Da bismo to saznali potrebno je da posmatramo decu u odnosu na njihovu neposrednu okolinu. odnosno da se oslobađa mnogih predrasuda koje vladaju u društvu u pogledu odnosa među polovima. preko ozbiljnih i više sistematskih metoda posmatranja sa pažljivim odabirom uzorka ponašanja i dinamike posmatranja do izrade studije slušaja za pojedinačno dete ili grupu dece. pod uticajem drugih osoba ( a i sistematskog vaspitanja) dete postaje svesno ne samo svog pola već i očekivanja okoline u pogledu njegovog ponašanja. način na koji pristupaju novim informacijama. emocije koje deca ispoljavaju. oponašajući njihov stil ponašanja. dete počinje bolje da shvata. Posmatranje je osnova za evidenciju o napretku dece i neophodno davanje povratnih informacija roditeljima o tome kako njihova deca napreduju i kako su im razvijene ( ne) mogućnosti. vršnjake. Pojam i način posmatranja i praćenja dečijeg ponašanja i razvoja Posmatranje i praćenje ima suštinsku ulogu u procesu planiranja. Posmatranje je takođe osnova za identifikovanje dece sa specifičnim razvojnim ili obrazovnim potrebama. vaspitač treba da ih bolje upozna . vaspitača. kontakti sa drugima. interesovanja i dr. Kroz simbolizaciju u okviru socijalne interakcije u igrama polno atipičnih uloga. Mogu se posmatrati ponašanje dece. Jedan od načina adekvatnog seksualnog vaspitanja u uslovima dečijeg vrtića ( a i uopšte) u smislu ravnopravne afirmacije polnih uloga bi bio da vaspitači upućuju decu baš na igranje polno atipičnih uloga. prihvata i uvažava drugi. 66 . Vaspitač treba da nauči da analizira dečije ponašanje takvo kakvo jeste a ne kako bi on želeo da bude. organizovao njihove aktivnosti. motorna spretnost.

opšte zdravstveno stanje . mogle pripisivati promenama nastalim zahvaljujući procesu razvoja i učenja. bili pouzdaniji potrebno je karakteristike koje se prate ispitivati i opisivati na sličan način. Osnove programa predškolskog vaspitanaj i obrazovanja dece uzrasta 3-7 godina: Model A i Model B Osnove programa propisuje ministar i one predstavljaju smernicu za rad svih vrtića i vaspitača. Vaspitač polazeći od osnova programa u izradi izrađuje program na nivou svoje vaspitne grupe. Vaspitač procenjuje deliji razvoj u odnosno v. tako i sa svakim detetom pojedinačno. uključivanja u proces v. da zajedno sa roditeljima povremeno razgleda svoj dosije ( portfolio) i komentariše svoje postignuće. Roditelji imaju pravo izbora ustanova. Za svako dete je ipak važno da vaspitač poseduje odgovarajuću dokumentaciju u kojoj će sabrati sve svoje napore u vezi sa posmatranjem pojedinačnog deteta. Vaspitač u dosije stavlja informacije koje je sakupio i radove koje smatra relevantnim i tipičnim pokazateljima nekog ponašanja. koje prikupi vaspitač. dete ima pravo da odabere rad koji se njemu najviše sviđa da stavi ako želi i veći broj radova. Uslovi za primenu osnova programa – normativi kadrova. Prati se: .o rada. odnosno dosegnutim razvojnim nivoima .razvoj govora i mišljenja Da bi podaci . Predškolsko vaspitanje obuhvata vaspitanje i obrazovanje dece 3-7 god. naime.Da bi se deca upoznala treba ih posmatrati kako se vladaju o određenim situacijama. Vaspitač može imati određeni sistem beleženja značajnih podataka o detetu do kojih dolazi u razgovoru sa roditeljima i posmatranjem samog deteta. Dosijei bi trebali da stoje na javnom mestu u vaspitnoj sobi i da svima budu dostupni. broja dece. Isto tako on beleži promene u postignućima . Najbolej je sve beleške držati u posebno registrartoru da bi imali uvid i deca i roditelji. 67. Osnove programa su polazište za izradu specijalizovanih programa. što mu pomaže pri planiranju i odmeravanju sadržaja aktivnosti koje namerava da ostvaruje kako sa grupom. Predškolsko vaspitanje i obrauovanje je deo celovitog sistema vaspitanja i obrazovanja.o ciljeve koje ostavruje i polazeći od svakog konkretnog dedeta kao kriterijuma. ostavlja se mogućnost uvažavanja tradicije i kulture sredine. Razvojne specifičnosti dece predškolskog uzrasta naglašavaju potrebu da vaspitači imaju veći stepen autonomije u planiranju i vrenovanju v.o rada.socio-emocionalni razvoj . bez pokušaja da se njihovo ponašanje menja pre nego što mu se shvate uzroci. kako bi se razlike koje se utvrde u dva različita vremenska perioda kod istog deteta. Shvatanje funkcija predškolskog vaspitanja i obrazovanja : 67 . Ta dokumentacija imaće razlišitu homogenost jer se nekad posmatranje lako i brzo obavlja a neke se pojave moraju posmatrati dugoročnije i temeljnije. prostora. Od deteta bi trebalo tražiti saradnju prilikom odabira radova.

intelektualna samostalnost. problema Procena ostavrenog – vrednovanje – na osnovu toga planira se sledeće. sposobnosti. nema programske sadržaje Ciljevi : 1. slika sveta. socijlanog bića koje je aktivan činilac svog razvoja. tuđe mogućnosti i granice. coljeci.za manju grupu . afektivnog. umeća Konstruktivistička teorija učenja – učenje ima unutrašnju motivaciju Uloga vaspitača je posrednička. porodice i društva nastavak i doprinos porodičnog vaspitanja priprema za školu kompezatorska funkcija ( ublažavanje socio-kulturnih razlika) da se darovitoj deci obazbedi mogućnost negovanja i razvoja Dete je aktivan činilac svog razvoja. saznavanje o svetu oko sebe i načinima delovanja na nju. teškoća. otkrivanje i upoznavanje samog sebe ( delovi tela.individualno Planira se na osnovu uočenih interesovanja. misli.- obezbeđivanje prava i potreba dece. utkrivanje i upoznavanje drugih oko sebe ( na osnovu sigurnosti i poverenja u sebe gradi odnose prema drugima. ono je aktivno. Osnove programa pružaju pomoć v. U modelu A nisu ponuđeni sadržaji Preporuka : sadržaji ne čine samo ona znanja o sebi. prepoznaje. uči da sluša i uvažava tuđe ideje ali i da suprotstavi svoje stavove) 3. osećanja i sl. interaktivno i kreativno biće koje iskazuje inicijativnost i spontano ponašanje za koje predškolska ustanova treba da mu obezbedi uslove. Postoje dva modela vaspitanja i obrazovanja u osnovama programa : MODEL A I MODEL B MODEL A: otvoren sistem vaspitanja. drugima i okolini. otkriva interesovanja.za celu grupu . Osnove programa polaze od deteta kao fizičkog.. uloga vaspitača. načela. tuđa osećanja. da na kreativan način koristi predmete) Uloga vaspitača: Da stvara uslove i da direktno podstiče razvoj dece i učenje Planiranje i evaluacija: Na 3 nivoa : .( odlike predmeta i pojava. istražuje i prihvata svoje mogućnosti i granice) 2.izražavanje govora. U izboru sadržaja vaspitač se vodi načelima programa. pomagačka – da prati. 68 .o proces i radu prilagođavanjem sadržaja i uklanjanjem prepreka u aktivnostima. već znanja obuhvataju veštine.. logičko mišljenje.

saradnja sa školom i lokalnom zajednicom Ciljevi su više konkretizovani ali postoji dodatna obaveza da se to sve integriše u celinu. težište na razvoj unutrašnjih sposobnosti. u preškolskom. u 1. Vaspitač najviše vaspitava onim što jeste kao ličnost i onim što ume da radi. prate se interesovanja. kognitivno-razvojni e. Socijalni aspekt važniji nego učenje – kognitivni razvoj. 4. Angažovanost i posvećenost znači više od «spoljašnje zaposlenosti» i površne «sentimentalnosti» . NAČELO ŽIVOTNOSTI Uvažavanje životnog iskustva deteta i otvaranje ustanove prema porodici i društvenoj sredini. kognitivno-akademski 3. programi liče na školske ( model B) g.Izvori sadržaja: realni kontekst dečijeg života. samopoštovanje. prate se stupnjevi razvoja ( model A). poštovanje kolega i roditelja Poštovanje ovog načela je osnov demokratskih odnosa u vaspitanju. tradicionalni. dete se posmatra u celini. Kurikulum – realni program. 1. sve iz dečijeg interesovanja – nije uvek lako prepoznati ta interesovanja MODEL B Detaljniji. ciljevi su dati po aspektima razvoja : -fizički . implicitna pedagogija Ono što se zaista zbiva u neposrednoj komunikaciji i interakciji. odgovorom na sopstvena pitanja i dileme. sa više načela.plan se ističe dete. 68. NAČELO POŠTOVANJA SEBE I DRUGIH Pre svega ličnost deteta . njihove interakcije i komunikacije moraju biti smisaoni i za decu i za vaspitače. 3. 3 osnovna tipa programa: 1.negovanje komunikacije i stavralaštva Organizacija prostora i vremena. relani uslovi u kojima se nešto zbiva.socionalno-emocionalni . Transformacija ustanove u mesto življenja dece i odraslih. deca mogu da uče ali na specifičan način. 2.kognitivni . težište nije na sadržajima. Načela za ostvarivanje programa Nije dobro postavljati suviše specifična i kruta pravila. Opšta pravila – načela – da bi se obezbedilo usaglašenost vaspitnog delovanja. maturacijsko –socijalizacijski 2. f. NAČELO REALISTIČNOSTI 69 . najvažniji za decu.oni podrazumevaju traganje za ličnim zančenjem. NAČELO ANGAŽOVANOSTI Ukupan odnos vaspitača i dece . Dete je u centru a ciljevi i zadaci prate i osobenosti i interesovanja pojedine dece.

NAČELO ORIJENTACIJE KA KOMPLEKSNOSTI PRISTUPA Sadržaji koji potiču od interesovanja deteta a koji se odnose na opštije ciljeve. dosledan dnevni raspored. a ukazuje se na njihovu povezanost i uzročnost. Dosledna ponuda sadržaja. Predškolsko dete inače stvarnost doživlajva globalno te mu kopleksne metode i sadržaji. NAČELO AKTIVNOSTI Deca moraju učiti kroz aktivnost sa materijalima. 70 . Uvažavanje i podsticaje prava da samostalno dela . bira. NAČELO SOCIJALNE INTERACIJE Predškolska ustanova i njen program imaju efekta na razvoj dece samo onda kada se zajedno sa programom angažuju ne samo deca i roditelji. Da bi se nešto spoznalo potrebno je da predmetima i pojavama manipulišu. koji su logički povezani u procesu saznavanja ( tematski u vidu projekta) koji vremenski i prostorno slede.Razumevanje deteta i njegovog razvoja i sopstvene uloge vaspitača. 8. Vrste programiranja i planiranja rada u predškolskoj ustanovi Planiranje v. NAČELO DOSLEDNOSTI Kontinuitet. Neprestano preispitivanje i istraživanje. 5. povezanost i smislenost. zavisno od realne dece i uslovima u kojima ona žive. organizacija za učejne . sredinom i kroz interakciju. da ih dovode u interakciju izazivaju logičke posledice. Delovanje ka harmonizaciji ciljeva i zadataka. pristupi više odgovaraju.proverava sopstveno iskustvo izmišlja nove obrasce ponašanja. Treba biti oprezan sa didaktičkim aspektima igre u predškolskom periodu. 69. nego i lokalno okruženje. Dete kroz igru istražuje stvarnost . Sistem pokušaja – pogrešaka-kreiranje sopstvenog mišljenja. Razvojno adekvatni sadržaju koji su za jedan korak ispred iskustav deteta.o rada uslovljeno je brojnim faktorima koji utiču na proces planiranja. iznosi svoje mišljenje i osećanja i da se razvija na svoj način i sopstvenim tempom. 6. i da se šire otvore za uticaje koje društvena sredina nudi. 9. Realan u zahtevima i očekivanjima prema deci i sebi. Da bi institucionalno vaspitanje i obrazovanje predškolske dece preraslo u društveno vaspitanje neophodno je da se predškolska ustanova poveže sa društvenom sredinom. 7. Svaka ustanova na specifičan način planira i realizuje svoje planove . NAČELO ORGANIZACIJE UČENJA KROZ IGRU I OTKRIĆE Igra je jedinstveni čin u kome se aktiviraju svi psihički domeni i potencijali malog deteta.

Tematsko programiranje i planiranje se usklađuje sa osnovnom koncepcijom programskih osnova kao i funkcijom v. Na nivou pojedinačnog deteta U prosecu planiranja uključena su i sama deca – njihova interesovanja. Program ne može posedovati idealnu zbirku sadržaja i tema za rad. nego njegovo veštačko cepkanje na razgraničene. smatra da se obrazovanje ne može na jedan veštački način izdvojiti od procesa vaspitanja. Na rad ustanove u celini 2.o delatnosti koja se obavlja u vrtiću jer stavlja naglasak na povezanost koja postoji čak i između naizgled sasvim udaljenih aspekata stavrnosti.o – delovanje se okreće detetu i njegovim specifičnim razvojnim potrebama i mogućnostima. Tematsko planiranje u dečijem vrtiću Tematsko plainiranje v. Programiranje : stalno kreiranje programa u zavisnosti od aktuelne prakse Tematsko planiranje – rad po projektima ili centrima interesovanja. Tematsko programiranje i planiranje je psihološki opravdanije od planiranja po oblastima jer je bliže dečijem intuitivnom emocionalnom i globalnom doživljavanju stvarnosti kao neraskidive celine . To je jedan način rada iza koga stoji specifična koncepcija obrazovanja i uloge predškolske ustanove. kao ni u posebne programske oblasti koji slede logiku naučnih disciplina. Oni se ne mogu odrediti unapred. Planiranje po V. jer se konstruišu zavisno od interesovanja i potreba dece i oraslih koji se nalaze u obrazovnoj situaciji.o rada je vrsta programa koga često nazivaju integralni.O plan se pravi na osnovu uočenih interesovanja dece. Obrazovanje nije prenošenje gotovih sadržaja programa i ovaj pristup ne poseduje « obavezan» i logički uređen deo programa. Na nivou manje grupe dece 4. Predškolskoj deci je bliže aktivno sticanje iskustva kroz v. detaljno razrađenim programskim sadržajima v. Ovakav pristup programiranju. težeći zahvatanju svih aspekata dečijeg razvoja prilikom razrađivanja mreže pojmova koji ulaze u okvir svake od tema. unapred propisane sadržaje pojedninih oblasti među kojima se zatim uspostavlja tzv « korelacija» ali nikad sa potpunim uspehom. interdisciplinarni.o situacije integrisane u šire teme. želje. V. problemski pristup. 71 . mogućnosti.O oblastima : rad po oblastima Umesto jednog školarizovanog pristupa usmerenog prvenstveno uniformnim. Tradicionalni pristup – vremensko rasporođivanje « gradiva». Proces planiranja u tom smislu nije puko raspoređivanje gradiva već se satoji u veštini registrovanja tih interesovanja i poterba i njihovom prevođenju u obrazovnu aktivnost. 70. problema ili uočenih teškoća. Na nivou vaspitne grupe 3.Planiranje postoji na više nivoa : 1.

pedagoški 3.postoji jedna neusiljena komunikacija . štiti grupu od destruktivnih predloga i ponašanja. on štiti slabije pojedince od povlačenja.o ciljevi dugoročni ciljevi : generalne potrebe dece p. Dok se deca ne suoče sa posledicama sopstvenih akcija . način komunikacije – vaspitač mora organizovati takvu atmosferu u kojoj će različiti interesi smeti da se ispolje.imaju kontakte sa drugim osobama van vrtića . pažnja vaspitača mora biti usmerena na dobijanje što večeg broja predloga. koordiniraju i realizuju svoje akcije. 2. ciljeve biraju svi učesnici obrazovne situacje. važno je stvoriti fizičke i interakcijske uslove.Ona pak za krajnji ishod nema znanje kao skup informacija. DEMOKRATSKA ATMOSFERA U GRUP ZNAČI DA : . isprobavani. nego veštinu dolaženja do informacija i način konstruisanja znanja. Osnovne dimenzije ovog načina planiranja su : . 3.interesovanja dece grupisana u tzv « životne teme» . biti stavljeni na diskusiju. Deca sa vaspitačima i roditeljima zajednički planiraju.ne slušaju slepo predloge odraslih 72 . Da bi se pomenute ideje ostvarile. vaspitač insistira na tome da svi učestvuju. psihološki 2.potrebe dece .postoji slobodno izražavanje mišljenja. dobijaju se koncenzusom svih zainteresovanih odraslih koji dolaze u kontakt sa programom.dugoročni i kratkoročni v. aktiviranje sve dece i obezbeđivanje povratne informacije šta se sa tim u realizaciji dešavalo. zajedničku selekciju. fizički PSIHOLOŠKI USLOVI Demokratičnost stila u ophođenju među učesnicima Atmosfera vrtića u kojoj vlada duh poštovanja i ravnopravnosti Demokratičnu atmosferu čine indikatori : 1. nego u celokupnom načinu življenja jedne predškolske ustanove. ne uošavaju smisao pravila koje postavljaju odrasli. postoje podeljena mišljenja . način odlučivanja – teme. Kratkoročni ciljevi: odraz tekućih interesovanja i potreba dece i vaspitača Uslovi pod kojima s eprogram tematskog planiranja može realizovati su: 1. tip zaštite – zaštita svih pojedinaca grupe.u. svi su podjednako kreatori za ono što se u vrtiću događa. Mogućnost saznavanja kroz interakciju sa osobama i materijalom koji se nalaze ne samo u organizovanoj obrazovnoj situaciji. sadržaje.

da govori o svom rodnom mestu. tako ni život u vrtiću na treba da zatvara vrata ljudima zainteresovanim za dobrobit odrastanja dece. treba da bude otvoren prema spolja i prema unutra Življenje pedškolske dece ne treba ograničiti samo na prostor vrtića. da ne postoji stroga podela grupa po uzrastima. 71. Unutrašnji enterijer soba mora sadržati puno polustrukuriranog materijala za igru.puno vremena mora se posvetiti obaveštavanju « svih o svemu» i pripremanju dugoročnije saradnje ..vaspitač mora zainteresovane pojedince i grupe kontaktirati međusobno . a pogotovo roditeljima. nameštaj. ukoliko ne zna da sa vaspitačem i decom zajedno planira. Grupe vrtića treba da budu mešovite po uzrastu i neveće od 25-toro dece. kutići treba da su višenamenski i prilagoženi veličini dece. ume nešto da uradi. Celokupna organizacija ustanove mora biti fleksibilnija – fleksibilna organizacija vremena. Predškolska ustanova mora stvoriti takvu psihološku i pedagošku atmosferu. Sobe trebaju da budu međusobno komunikativne. koja će omogućiti da se svi unutar nje osećaju pozvani i odgovorni da razmišljaju o kvalitetu te sardanje i aktuelnom programu rada. Sadržaj kutaka oprema se zajedno sa roditeljima. šta je planirano. 73 .mora postojati stalna povratna informacija o tome šta je bilo. FIZIČKI USLOVI Cela sredina da ne bude previše strukturirana Oprema. . pa makar samo i da posmatra.- poštuju se interesi svih deca bar u 50% slučajeva biraju aktivnosti kojima će se baviti deca u dogovoru s avaspitačem organizuju aktivnosti i uvek postoji veći broj pedloga PEDAGOŠKI USLOVI Potrebno je i samu ustanovu organizovati na određen način Ova vrsta programa deo je šire koncepcije « otvoren sistem vaspitanja» Vrtić je društveno organizovano mesto življenja. da priča priče ili da čita. Takođe i forma saradnje sa roditeljima ne bi trebalo da budu krute. šta će se tek desiti.. lagani i laki za održavanje. da je u potpunosti dostupno deci.svaka osoba nosi sa sobom puno potencijala . Da bi se to ostvarilo potrebno je zadovoljiti bar nekoliko zahteva : . Od čega se polazi u tematskom planiranju U vezi sa obrazovanjem i vaspitanjem male dece Ovaj pristum smatra da se obrazovanje ne može na jedan veštački način izdvojiti od procesa vaspitanja. Deca trebaju da koriste sve prostorije vrtića. da se igra sa decom.

Osnovni delovi programa u tematskom planiranju Postoje dve vrste ciljeva : kratkoročni i dugoročni. oni se ne mogu odrediti unapred jer zavise od interesovanja. Vaspitač mora da : . potreba dece i odraslih koji se ne nalaze u obrazovnoj situaciji. Njegova suština je veština registrovanja interesovanja i potreba učesnika i njihovo prevođenje u obrazovnu aktivnost. Uloga vrtića – mesto življenja i partnerskog druženja dece i odraslih.oni su opšti ciljevi . vrednosti i ličnu filozofiju vaspitanja kao i da bude spreman na njihovo menjanje. DUGOROČNI CILJEVI – OPŠTI CILJEVI: 1. .da dozira svoje učešće i angažovanje u izboru i razvijanju teme razvijajući i računajući na samostalnost dece. .Da osvesti sopstvene stavove. Nemoguće je predvideti sve njene delove i unapred odrediti obim i redosled sadržaja koji će se pojavljivati. Potrebno je ciljeve konkretizovati i videti šta oni zapravo u stvarnosti znače.to su takođe ciljevi iza kojih stoje osnovne ljudske potrebe vezane za vaspitanje i obrazovanje.Da zna načine praćenja i vođenja demokratske interakcije .odnose se na sve uzraste vrtića i na filozofiju programa u celini.Da ume da proceni efekte sopstevnog delovanja 72. Ovaj način rada insistira na mogućnosti saznavanja kroz interakciju sa materijalima i osobama koje se nalaze ne samo u organizovanoj obrazovnoj situaciji. nego u celokupnom načinu življenja jedne predškolske ustanove Program ne može posedovati idealnu zbirku sadržaja i tema za rad. prepoznavanje i razumevanje potreba i tekućih interesovanja dece . Dugoročni : . upotpunjuje znanja i razvija nove sposobnosti. a ne kao deklarativnu listu. Ciljeve treba definisati sa aspekta prakse. Glavne dimenzije ovog načina planiranja su potrebe i interesovanja učesnika. U vezi sa procesom planiranja v.osvesti svoje i potrebe drugih ( dece i roditelja) . .poseduje aktuelna psihološka i pedagoška znanja .Stvarnost je jedna nedeljiva celina koja postoji kako u svetu dece tako i u svetu odraslih. potrebno je da vaspitač u toku njegove primene i sam menja svoje stavove.stalno razvija osetljivost za uočavanje. U vezi sa sposobnostima potrebnim za realizaciju ove vrste programa Da bi se kvalitetno realizovao tematski program.to su vrednosti i osobine koje su poželjne. SAMOSTALNOST – INDIVIDUALNOST 74 .o rada. «životne teme» kao i ciljevi v. nego veštinu dolaženja do informacija i konstruisanja znanja.o rada Ne može se isključivo i prevashodno svesti na raspoređivanje sadržaja.Oni jedan drugog ne isključuju već se u praktičnom radu više njih istovremeno kombinuje i realizuje. ali koje se ne smeju nametati . Dugoročne ciljeve treba tretirati u kompletu. koja za krajnji ishod neće imati znanja kao skup informacija.

STICANJE ZNANJA Podražavanje prirodne motivacije i radoznalosti. OČUVANJE ZDRAVLJA I PODSTICANJE TELESNOG RAZVOJA DETETA Zadovoljavanje osnovnih potreba za hranom. razvijanje samopouzdanja. prevencija deformiteta. POJEDINAČNI CILJEVI Kratkoročni ciljevi koje se koriste u svakodnevnom radu. „ŽIVOTNA TEMA“ – skup dugotrajnih interesovanja za određeni sadržaj koja su oddraz želje ili potrebe za razrešavanjem bazičnih životnih i razvojnih problema što ujedno obezbeđuje visok motivacioni nivo prilikom bavljenja sadržajima takve vrste. negovanje doživljaja sebe kao jedinstvene i neponovljive ličnosti. 75 . podsticanje razvoja motorike i oblika kretanja. dramski i muzički medij. iz različitog domena i različitog karaktera. Interesovanja su različita. ukoliko je sadržaj rada u funkciji njegovog razvoja. Oni pokrivaju period trajanja jedne teme i dnevno planiranje. primena stečenih znanja o novim situacijama. poverenja u sopstveno mišljenje. Kulturno-higijenske navike. Negovanje originalnog pristupa problemima i pronalaženje različitih načina i strategija za njihovo rešavanje 4.. autentične sposobnosti i sklonosti.o situacija je jedan dogovor i pokušaj uključivanja što većeg broja ljudi u proces vaspitanja i obrazovanja. korišćenje stvari i predmeta iz neposredne okoline. govor.DRUŠTVENOST Razvijanje osećanja pripadnosti grupi. rešavanje konflikata. prepozna i razvija svoje prirodne. 2. Interesovanja i pitanja predškolske dece su varijabilna. 3. Da bismo dobili takvu vrstu ciljeva treba poći od potreba.EMOCIONALNA STABILNOST I SVEST O SEBI Upoznavanje sa mogućnostima i granicama sopstvenog tela i ličnosti. negovanje slobodne komunikacije 5. boravkom na svežem vazduhu. odmorom. otkrivanje različitih načina sticanja znanja kroz aktivno samostalno dolaženje do odgovora. preventivna zdravstvena zaštita.KREATIVNOST Stvaralačko izražavanje i podsticanje ekspresije kroz: pokret. radne navike.. dobijaju se analizom neposredno ispoljenih potreba i interesovanja dece . osećanja i ponašanje. vaspitača i roditelja.. likovni. Obezbeđivanje uslova u kojima će svako dete moći nesmetano da ispolji. ispoljavanje i razumevanje svih vrsta emocija. Svaka realizovana v. Dete kao i odrasli u stanju je da dugo drži visok nivo motivacije i napora . snom. negovanje saradničkih odnosa i ponašanja. sticanje osnovnih pojmova o svetu koji dete okružuje. Ti su ciljevi raznovrsni. odlaganje potreba i prihvatanje neuspeha 6. interesovanja i „životnih tema“ INTERESOVANJA I POTREBE Ne samo „snimiti“ šta decu zanima nego i od toga poći. poštovanje drugih.Osnovni cilj. Neka su površna i kratkotrajna a neka duža i temeljnija i u tematskom planiranju su od posebne važnosti.

is l. boje se da ih prikažu odraslima. ne umeju da ih artikulišu iako ih zanimaju.Životna tema nije koju vaspitač sam bira na osnovu unapred odabranih ciljeva. kadrovskih i drugih mogućnosti dečijeg vrtića . Tematsko planiranje nije sistem rada u kome se radi „ono što deca hoće“ . različite su u različitim grupama ljudi.varijacija unutar razvojnih potreba . Biranje osnovne teme i strukturiranje tematskih sadržaja Srodne sadržaje koje možemo grupisati u jednu zajedničku smisaonu celinu nazivamo temom. roditeljski sastanci) . veština i uloga.uz pomoć same dece ( razgovorima sa decom o tome šta ih zanima. znanja.uz pomoć roditelja ( intervju. već se radi o tome da se pedagoški momenat pomera na teren i sadržaj koji je deci blizak. dogovaranjem) .v. listići za beleženje tema.. Teme se mogu dobiti na nekoliko načina: ..korišćenjem posmatranja i beležaka vaspitača . audiovizuelni produkti) Treba takođe obratiti pažnju na „nepostojeće teme“ tj onu materiju koju deca svesno ili nesvesno izbegavaju. na različitim uzrastima u različitom društveno-istorijskom trenutku. nije jednostavan skup sadržaja i aktivnosti za rad.materijalnih.karakteristika regiona . POTREBE DECE I ODRASLIH Potrebe jesu temeljnije i sporije se manjaju od interesovanja ali su ipak podložne promenama.analizom širih društvenih događaja ( mas-mediji.mogućnosti za integraciju porodice i društvene sredine 76 .) Teme se biraju i strukturiraju u tematske celine polazeći od: .o ciljeva i zadataka . Učenje u ovom slučaju treba definisati kao proces uzajamne razmene ideja.razvojnih potreba i mogućnosti dece .( smrt. Potrebe dece i odraslih koje se direktno suprotstavljaju: Potrebe dece Za kretanjem Promenom i slobodnim izborom aktivnosti Za galamom i bukom Za povremenim destruktivnim ponašanjem Za negiranjem pravila koja definiše vaspitač Za stalnim odgovorima na postavljena pitanja Za izlaskom u druge sredine i za posetama Da se igraju aktivnih igara Potrebe odraslih Za mirovanjem Da deca drže pažnju na planiranoj aktivnosti Za tišinom Za čuvanjem igračaka i materijala Da deca poštuju pravila Za ćutanjem Da se rad odvija u vaspitnoj sobi Da se pasiviziraju 73. sex. jer se takvih tema boje.sadržaja programskih celina . nemaju dovoljno sposobnosti da se sa njima suoče.Nije ni trenutno ispoljeno interesovanje.

. u odnosu na proces planiranja 4.. okoline. likovnih. kao i fleksibilnu organizaciju v.o materijal i sadržaje rada Posmatra igru dece. Mesečno planiranje je najpovoljnije jer omogućava razrađen obuhvat jedne tematske celine. On nije najdominatnija figura već je njegova uloga posrednička i patnerska.o zadataka koje treba ostvarivati. kao i događaja i iskustava doživljenih prethodnog dana u vaspitnoj grupi. Mesečno programiranje zahteva od vaspitača: . po mogućstvu. strukturiran na v.o materijal i sadržaje rada 2. Pojedine teme se mogu obrađivati duže ili kraće. muzičkih. zavisno od potreba i intervenisanja dece.određivanje naslova osnovne teme. u procesu saradnje sa roditeljima u odnosu na v. Tema može da obuhvati šire ili uže aspekte stvarnosti i može biti formulisana u različitim vidovima.Tematske celine se mogu poklapati sa programskim celinama. izbor programskih celina i njihovo strukturiranje u tematsku celinu . Dnavna skica proističe iz tematske celine.o procesa. predstavljen u dnevnoj skici. On treba da kreira takvu sredinu u kojoj se svi osećaju dobro. Voda – bez vode nema života – voda isceliteljica – voda u domaćinstvu Opštijim temama treba dati prednost nad užim.o sadržaji nisu unapred dati vaspitač ima višestruko kreativnu ulogu.) Tematska celina obuhvata opis i strukturu sadržaja osnovne teme koji će se radi ostvarivanja odabranih opštih v.o zadataka obrađivati u određenom vremenskom periodu. Npr. treba međusobno povezati i uklapati ( u šire teme) Sadržaji koje se predviđaju tematskim celinama treba da potiču iz svih domena i obuhvataju što više aspekata programskih celina ( fizičkih. iz nje nabavlja materijal za zajednički rad Sadržaji kao ni teme nisu unapred propisani 77 .razvoja govora. zaposleni su i dolaze do saznanja sledeći sopstveno iskustvo. 74. ULOGE VASPITAČA 1. predstavljati deo ili kombinaciju delova dveju ili više programskih celina.izbor najvažnijih objekata i sredstava koji će poslužiti za obradu tematske celine Dnevna tema obuhvata sadržajno zaokružen deo jedne tematske celine. u odnosu na decu 3. matematičkih. parcijalnim koje.o situacije. u odnosu na v. mogućnosti razrade i realizacije i specifičnih v.vršenje izbora i određivanje prioriteta u opštim razvojnim zadacima . Uloga vaspitača u tematskom načinu planiranja Budući da v.

Ne treba da im nameće svoje zaključke. Katalizatorska uloga – vaspitač je samo vrsta posrednika da saznanja Deca se direktno mogu podučavati samo onda kada treba objasniti kako se rukuje nekim predmetom ili instrumentom. Mogućnost saradnje sa roditeljima. On mora stalno da razmišlja višeznačno Mora posedovati bar 4 strategije u svakom momentu : a) šta ću da radim ako deca odbiju neku aktivnost b) šta ću da radim ako se jedna aktivnost svidi svoj deci c) šta ću raditi sa aktivnošću ako se desi neki nepredviđen slučaj d) kako da izbalansiram aktivnosti tako da sva deca budu zaposlena psihološka uloga vaspitač mora procenjivati da li neko od dece ili roditelja ima problema sa uključivanjem u rad grupe ili u kontaktu sa materijalom. da bi sva deca našla svoje mesto i bila aktivna U toku procesa obrazovanja najmanje od svega treba da koristi verbalnu metodu i metodu demonstriranja. Mogu poticati iz sveta dece i odraslih . folklora i kulturne baštine. Uloga vaspitača je da decu nauči samostalnom izboru i istrajavanju na određenom zadatku Posmatračka i prpcenjivačka uloga On ide od grupe do grupe i posmatra kako deca reaguju. tradicije. šta im je problem i kako dalje može da se organizuje aktivnost. Kada su stvari i pojave jednoznačne ili na zahtev same dece. iz domena umetnosti i sporta. Procena svih ciljeva koji se u određenoj temi mogu pojaviti – globalna linija planiranja. dužan je da se sa tim upozna Dozvoljeno je da u zajedničko življenje sa decom unosi i deo svog sveta Sardžaji i materijali za rad mogu biti najraznovrsniji. On takođe mora štititi slabije delove grupe od agrisivijeg koji obično zauzima više prostora i pažnje u odnosu na proces planiranja U okviru planiranja mora se pozabaviti sa nekoliko linija koje se istovremeno ili sukcesivno dešavaju Jedna od njih je – uže obrazovna – šta je to što deca mogu da nauče iz određenog iskustva. Atmosfera ne sme biti zasićena „ njegovim pitanjima i njegovim objašnjenjima“ Sve aktivnosti treba planirati tako da deca imaju i sama dovoljno materijala za razmišljanje. iz naučnih disciplina. Ono što organizuje rad sa takvim sadržajima su ciljevi. koje učesnici obrazovanja zajednički postavljaju posmatrajući šta decu zanima i u čemu je njihov problem u spoznaji i doživljavanju sveta. Dnevna realizacija Proces planiranja se oslanja i na gro-plan i na mikro plan u procesu saradnje sa roditeljima 78 . Mora da se pozabavi organizovanjem grupe Broj aktivnosti mora biti veliki. u odnosu na decu Vaspitač u grupi ima nekoliko uloga.Ukoliko date sadržaje ( koje dec adonose) ne poznaje. mas-medija itd.

jer će samo prijatna iskustva sa vrtićem roditelja motivisati da opet dođe Treba se potruditi da roditelji shvate da ta pomoć nije za vaspitače već za decu Prvi boravci da budu manje formalni. Deca u takvoj atmosferi slobodno pričaju. podjednako odgovornog za ono što se u vrtiću događa.veština uspostavljanja komunikacije sa roditeljima . Odnos samostalno organizovanih aktivnosti i onih organizovanih na predlog vaspitača treba da bude pola-pola. Inicijativa za saradnju mora da potiče od vrtića.veština uključivanja roditelja u neposredan v. uključuju se u neku od ponuđenih aktivnosti. ne bi smeo da stoji sa strane i da samo verbalnim sredstvima utiče na rad grupe. diskusije o igračkama i sl. ponekad i galame. izražavaju svoje mišljenje. nekima je potrebna pomoć. Bitno što treba da postoji u svim varijantama je da se u planu tačno vidi šta je bio čiji interes i ideja i iz kojih razloga su odabrane baš takve aktivnosti. On treba sve sa decom zajedno da radi i da se igra. Mogu da odbiju da učestvuju u organizovanim aktivnostima. a ostale posmatra. neobavezni.o situacije. načini dobijanja povratne informacije 75. Odlike metoda rada u tematskom planiranju Opšta atmosfera u grupi je neusiljena. vaspitača Vaspitač mora biti osposobljen za nekoliko važnih uloga : . učestvovanje roditelja u aktivnostima. sličnija porodičnom okupljanju nego visoko strukturiranim akademskim zahtevima. od individualnog do frontalnog oblika rada ali se najpoželjnijim smatra rad u manjim grupama dece. 79 . Svaki poziv roditelja mora biti dobro osmišljen. KRITERIJUMI ZA PROCENJIVANJE KVALITETA RADA Procena tematskog plana Plan može da se piše u nekoliko varijanti. komentarišu. Obavezno treba upoznati roditelje međusobno .Roditelje ne samo da treba obaveštavati o tome šta se u vrtiću radi i uključiti u rad. nego od njega napraviti ravnopravnog učesnika v. neki umeju sami da smisle šte će deca da rade. Ona će se spontano opredeliti za neku od ponuđenih grupa. Takođe iz planova treba da se vidi raznovrsnost i veliki broj sadržaja koji će biti alternativno daeci ponuđeni Procena neposredne realizacije Uže obrazovni aspekt – na koji način deca stiču znanja i kakvog su ona kvaliteta i prirode Način ostvarivanja demokratičnosti u grupi Da li se u samoj grupi oseti da je tema koja decu zanima zaista „životna tema“ Socijalno-emocionalni aspekt Procena kvaliteta sardanje sa roditeljima Sadržaj i broj roditeljskih sastanaka individualnih razgovora.veština rada sa različitim grupama ljudi i različitim tipovima vrednosti. elastičnost i adekvatnost ponuđenih formi saradnje. Aktivnost sve dece je veoma važna. Grupisanje dece je veoma raznoliko.o rad . Vaspitač je uvek u jednoj grupi dece.

Korišćenje kutka samostalno od strane dece. aktivnosti u kutku biblioteke. unosi nove sadržaje unutar iste teme. To se takođe prezentuje i roditeljima. Ne treba zaboraviti da deca smisao redosleda i hijerarhiju stvari moraju sama da uoče. psihološke.o rada. Frontalni rad rezervisan je za aktivnost koje se drugačije ne mogu realizovati ( kada je sadržaj aktivnosti bučan pa bi smetao radu ostalih grupa. Stručne pedagoške. Treba dočekati da se oni pojave u interesovanju dece i u okviru relanih problema koji ih muče. Taj procenat mora biti manji od onih poteklih od dece i roditelja. Ono što vaspitač radi u situaciji ponavljanja jeste variranje postojećeg iskustva uz pomoć dece. već postojećih programa.) SADRŽAJI RADA Sadržaji potiči iz svih domena stvarnosti. Ako se nešto ponavlja. Vaspitači sami seli u kutak – odnosno. nalazi adekvatno stručno i vaspitno opravdanje. U jutarnjim časovima zajedno sa decom priprema se materijal za igru i deca se upoznaju sa onim što će se u toku dana raditi. prisutvo odraslog u kutku biblioteke uticalo je da deca duže borave u toj aktivnosti. kada se radi o kolektivnoj igri ili fizičkim vežbama i sl. stvara nova rešenja i strategije. koje im se sviđaju i kojih se plaše. Programi zasnovani na književnosti Programi zasnovani na književnosti su jedan od mogućih načina planiranja i programiranja v. 80 . enciklopedija i naučne literature. Ukoliko vaspitač trenutno ne raspolaže znanjem ili informacijama koje odgovaraju dečijem interesu dužan je da se o tome raspita i da prati ono što je deci aktuelno. mora postojati spremnost da se od same dece prihvati to što ih interesuje. Pošto stručna i dečija literatura ne mogu nikad do kraja pratiti sve ono što decu zanima.Vaspitač će biti na onom mestu koje je najkritičnije ( opasno po decu ili u grupi kojoj treba najviše pomoći i objašnjenja ili uz pojedince koji se teško uklapaju u rad ili grupu) Na kraju određenog broja sadržaja koji čine jednu celinu vaspitač zajedno sa decom rezimira sve što su radili. Posebno pitanje je snadbevenost predškolske ustanove knjigama. bez obzira u koju oblast stvarnosti ta interesovanja zadiru. proširuje temu na nove domene i sl. kutak biblioteke da bi se ovaj način rada mogao ostvariti. da bi znala da izaber. za to sigurno ima razloga! Deca ponavljaju stvari koje ih zanimaju. dečije literature i časopisa. kada je smisao sadržaja izrazito kolektivan. mas-medija.. npr-muzičko. To se naročito odnosi na sadržaje iz logičko-matematičkog domena. Sadržaji koji zahtevaju logičku organizaciju ne smeju se deci „ ispredavati“. Ukoliko vaspitač za određenu vrstu tema i sadržaja koje se kod dece nisu pojavili. Stvari uvek treba postaviti problemski i dočekati da ih deca sama otkriju. ima prava da u dogovoru sa roditeljima sam bira takve sadržaje i realizuje ih u grupi. 76.

Zahvaljujući ovom preliminarnom dogovoru i vaspitač i deca su znali čime će se baviti a deci je bilo lakše da planiraju svoje aktivnosti i naprave njihov raspored u toku tog dana. Dopadala im se povezanost između onoga što 81 . što je deci pomagalo da lakše shvate čime se bave. Umesto da program koji se ostvaruje sa decom bude proizvoljan a sadržaji u njemu međusobno nepovezani. predviđanje šta će se desiti u narednoj epizodi i sećanje na prethodne događaje – aktivnosti su koje su se brzo razvile i bile izuzetno bogate i unapređujuće za socijlani razvoj dece. tako da je za svako dete mogao da se napravi pregled čime se i kako ono bavilo. Za svaku aktivnost postojao je karton u koji je osoblje beležilo šta je koje dete radilo. već im je olakšano da izaberu da rade ono što im prija. Razgovori o priči i igranje uloga prema njenom sižeu. a bar jedna aktivnost bila mu je ostavljena da bude po slobodnom izboru. Deci je prijala ova povećana izvesnost o aktivnostima koje ih očekuju. Aktivnosti su bile tako koncipirane da obezbede maksimum dečije samostalnosti a materijali pristupačni tako da su deca mogla da ih odaberu. ne znajući šta da rade. malo prepričavala – sve ostale aktivnosti su bile povezane sa temom i motivima romana. Prilikom ostvarivanja običnog programa događa se da deluju bespomoćno i ne postižu bogznašta. glumeći omiljene epizode i tražeći od roditelja da im čitaju knjigu i kod kuće i uopšte pokazujući veliku zainteresovanost kako za predškolsku ustanovu tako i za knjige. neke od njih su bile specijalno pripremljene za svako dete. kao i nužne intervencije vaspitača u vezi sa ponašanjem dece. koriste i ponovo sklone kad god to zažele. zato što sve ove aktivnosti mogu da posluže istoj temi. a proširila se na čitanje uopšte. zatim za govorni razvoj. tako da aktivnost postane sasvim laka. Ista vrste interesovanja i razvojnih postignuća zapažena je i prilikom slušanja drugih priča. ne predstavljajući više za njega izazov niti mu pričinjavajući zadovoljstvo. Deca su imala aktivnu ulogu u svemu tome i bila zainteresovanija za delo ( knjigu) Ova rešenja su bila veoma privlačna za decu pa su mnoga od njih provodila veći deo svog vremena prepričavajući i preživljavajući priču.Akciono istraživanje kanadske vaspitačice – roman za decu – čitala deci u nastavcima tokom 4 nedelje – malo čitala. Književna tema je prožimala sve aktivnosti ponuđene deci. Opisanim postupkom skraćeno je vreme utrošeno na tumaranje dece unaokolo. Celu vaspitnu sobu je uredila kao ambijent iz romana. Kontekst koji se stvara obradom književne teme obezbeđuje ponudu mogućih ciljeva za igre. aktivnosti imaju zajedničku temu. načina za organizaciju aktivnosti. Može se desiti da deca koriste materijale na samo jedan način. razloga za korišćenje veština koje neko poseduje a takođe veću integraciju različitih veština i aktivnosti nego što je to slučaj sa običnim programom zasnovanim na slobodnoj igri. Svakodnevno su vaspitač i deca razgovarali o aktivnostima predviđenim za taj dan. Aktivnosti i materijali upotrebljavani u aktivnostima vezanim za temu dela korišćeni su kreativnije i o njima se više razgovaralo nego što je to uobičajeno prilikom ostvarivanja standardnog programa. pošto njihov izbor nije bio suviše usmeravan niti sputavan. kao i za početke pismenosti.

pomaže vaspitaču u organizovanju i regulisanju v. lepe li slike“. neke opise prepričati koji su predugački i dosadni ali tako da se ne narušava osnovni smisao dela. koja se uspostavljala zahvaljujući razgovoru sa vaspitačem S obzirom da su u dečije aktivnosti bili upućeni i vaspitač i deca.Postojale su ogromne mogućnosti za pravu.Odslikava problematiku rada u predškolskim ustanovama. realizaciji i kontroli rezultata što omogućava celovitije sagledavanje i uočavanje onoga što je u njemu bitno i tako doprinosi njegovom stalnom usavršavanju i racionalizaciji. beleženje i prikazivanje na pregledan način svih podataka karakterističnih i značajnih za planiranje i evidenciju v. sadržaje. uslove.su radili i onoga što mogu da čine sutra. . kao i naučnoistraživački timovi. bogatu konverzaciju koja je doprinosila dečijem razvoju govora a vaspitaču davala prilike da proceni sposobnosti deteta da proširi njegova znanja i mogućnosti da formira pojmove kao i da ga motiviše za saradnju sa njime i za korišćenje literature.) Mesto prekida treba da bude da decu ostavi malo u neizvesnosti. Razgovor o knjizi u ovom načinu rada je veoma važan Promene u sardanji sa roditeljima – primećene pri ovakvom radu – uključivanje roditelja u ceo proces Posle ovakvog programa deca su mnogo više odlazila u kutak biblioteke i bila zainteresovanija za knjigu. Značajan korak – sam izbor knjige – većeg obima sa puno akcije da se sviđa vaspitačici – jer lakše može da se uživi u delo. prosvetnopedagoška služba i druge stručne institucije. a i deca će to primetiti. Štaviše. 77. Čemu služi pedagoška dokumentacija O svome radu vaspitač vodi pedagošku dokumentaciju koja se odnosi na prikupljanje. organizaciju i dr što omogućava bolje 82 .Omogućava upoznavanje i procenjivanje rada svakog pojedinog vaspitača i dečijeg vrtića u celini na osnovu čega se može vršiti njegovo kontinuirano praćenje i vrednovanje koje obavljaju stručna tela u samom vrtiću. moglo je da se priča i sa roditeljima a kada je zatrebalo – stvorena je i sigurnija osnova za procenjivanje dečijeg razvoja. primeri. „ to si lepo uradila – a šta ćeš sada da radiš?“ i sl. Vaspitač mora dobro da poznaje delo i decu sa kojom radi ( da se rečnik. Funkcija pedagoške dokumentacije je da : . Treća strukturna razlika između programa zasnovanog na obradi teme iz književnosti i standardnog programa zasnovanog na slobodnoj igri jeste zajednička tema za razgovor vaspitača i dece s obzirom da su poznavali sadržaj priče. bilo je znatno više prilika za osmišljen razgovor nego što je bilo površnih primedbi u stilu: 2Oh.o procesa jer sadrži podatke o planiranju.o rada i njegovih rezultata. .

posete dece radnim organizacijama. datum upisa i ispisivanja iz vrtića.Planiranje i evidencija saradnje sa društvenom sredinom ( posete predstavnika iz raznih struktura društvene sredine i njihovo učešće u realizaciji programa. predavanja. zoo vrt. sopstveni rad i sama deca. kulturnim i javnim manifestacijama i kacijama koje se organizuju u društvenoj sredini vrtića.Planiranje i evidencija saradnje sa roditeljima ( grupni i individualni oblici rada:opšti i grupni sastanci. 79. učešće u aktivnostima. obuhvatanje ostale dece iz mesne zajednice u „slobodnim subotama.podatke o programiranju i planiranju vaspitno-obrazovnog rada .Na kraju su sumirani i tabelarno dati podaci o plnoj strukturi i broju dece u grupi. broj dece u porodici. kod koga dete živi. njihovom uzrastu kao i stručnoj spremi roditelja. priredbe. broj članova porodice. odlasci u dečije pozorište. . učešće vaspitne grupe u aktivnostima i proslavama.podatke o deci ( datum i mesto rođenja. saradnju sa školom i drugim specijalizovanim organizacijama koje mogu da obogate rad sa decom. Knjiga sadrži : . ime. kako u radu vaspitača tako i kod same dece. zanimanje i radnu organizaciju i telefon na radnom mestu roditelja) . stručnu spremu. takmičenja i sl.Prozivnik služi za evidenciju pohađanja dece u toku svakog dana po mesecima i na pregledan način pokazuje broj prisutne dece u vaspitnoj grupi . Predstavlja pouzdan izvor podataka na osnovu kojih se može upoznavati sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja u prošlosti i sadašnjosti kod nas. Konstantno se evaluira rad cele ustanove. škole i društvene sredine. što je jedan od uslova za egzaktnije sagledavanje puteva njegovog daljeg razvijanja. adresu stana i broj telefona.- povezivanje sa ostalim faktorima koji utiču na razvoj i učenje dece.. Sadržaj Knjige rada vaspitača Knjigu rada vaspitača vodi svaki vaspitač i ona se čuva kao službeni dokumenat u arhivi dečijeg vrtića. 83 . .. Evaluacija i samoevaluacija rada vaspitača Evaluacija je sastavni deo svakog učenja. pa i učenja predškolskog deteta. pre svega porodice. panel-diskusije. Osnovnu pedagošku dokumentaciju vaspitača čini Knjiga rada vaspitača 78. To je aspekt učenja koji vodi osvešćivanju znanja.

процене разлога одступања од плана и реализације итд. тако и деце. тако и код деце. Са своје стране васпитач подстиче дечје самоувиде. problema ili uočenih teškoća Васпитачи отворених програма васпитања велики део процеса планирања посвећују евалуацији и самоевалуацији сопственог рада. То је аспект учења који води освешћивању знања. Евалуација је и потенцијални саставни део учења како васпитача. нашег деловања и постигнутих ефеката.. али и поступке и начине рада детета. Самоевалуација је процена односа између намера. Евалуација би требало да истакне ствари на којима је васпитач мање радио. васпитно-образовна подручја која су у одређеном периоду била мање заступљена.. напредовања у развоју. као и са својим колегом васпитачем. како код себе. Тек заједничким процењивањем (процена више људи) реализованог програма евалуација ће постићи објективнији карактер. њихову свест о сопственом знању. У програму Модела А посебно се наглашава самоевалуација. њиховог понашања. Подстицање смисаоног учења код деце води развоју интегрисане и зреле личности. Евалуација има педагошку сврху и оправдање само ако помаже самоевалуацији (освешћивању) онога који се вреднује и онога који процењује. а нису и комплетиране. вештине код деце које су планиране.Vaspitno-obrazovni plan se pravi na osnovu uočenih interesovanja dece . образлаже и процењује сопствене поступке. Тиме се желело истаћи да се наш професионални рад не завршава реализацијом. 84 . потреба. те освешћења нашег васпитног деловања. то је управо процес самокритичне оцене урађеног. Евалуација је срж педагошког ангажмана и посвећивања. Праћење и процена развоја деце. заједничко решавање проблема и партнерске интервенције васпитача помажу такве интеракције. Подржавање и стимулисање свести о сопственом знању. Конструктивне размене и интеракције међу децом у малим групама. деца су била задовољна. управо су у функцији планирања васпитног рада и процене његове адекватности. Оно што «боји» приступ планирању Модела А. достизање свести да се нешто зна урадити на одређен начин. али и тешкоћа које имају. који је неопходан за даље планирање. повремено прави резиме заједничких договора и неку врсту самоевалуације заједничких акција. сви су циљеви реализовани. један је од битних задатака васпитача. поготово не апологетским реализацијама: све је било у реду. Једна од главнијих улога васпитача у овом програму је свакако евалуаторска: он са децом и родитељима. Зато је неопходно је да сами васпитачи буду укључени у процес спољашњег вредновања рада установе као целине. сопственим примером – тако што описује.

zdravstvenog i ostalog osoblja koje je u kontaktu sa decom. kurseve. kao i na nivou čitave Republike. priručnicima.o rada. stručno usavršavanje vaspitnog. programima. udžbenicima . vezanih za specifičnu problematiku. susrete prosvetnih radnika itd. udruženja i dr kroz predavanja. postoje i oblici koji se sistematski organizuju u predškolskoj ustanovi o kojima se staraju pedagoške akademije i fakulteti.o procesa.. predlaganje mera za poboljšanje materijalnih uslova za unapređivanje v. Oblik rada koji se posebno neguje u sekcijama je organizovanje aktivnosti značajnih za pojedine programske oblasti ( radionice) Na inicijativu stručnih tela organizuju se posete i razmene iskustava unutar radne prganizacije ili šire.razmena mišljenja i diskusije o problematici v. Osim samostalnog usavršavanja ili samoobrazovanja.izložbe Neki od poslova koji ulaze u domen rada ovog veća su pitanja koja se neposredno odnose na unapređivanje v-o rada. Oblici rada koji koristi su najčešće : . savetovanja.o rada. raspored poslova i zaduženja vaspitača. opšte i posebnih metodika v. Stručna tela u predškolskoj ustanovi – njihova funkcija i uloga i mesto vaspitača u njima Pedagoško veće ( Stručno veće vaspitača) bavi se razradom planiranih tema i aktuelne stručne problematike od najšireg značaja. zatim psihologije i drugih pomoćnih nauka i stalno dopunjavao i kvalitativno unapređivao znanja stečena u kadrovskoj školi. odnosno naše zemlje. posebno predškolske pedagogije.. seminare.80. prosvetno-pedagoški zavodi. praktične vežbe. Stručno usavršavanje vaspitača : zadaci. Aktivi vaspitača uzrasnih grupa formiraju se od svih vaspitača pojedinih uzrasnih grupa i u njima se obrađuju uži stručni problemi. Uspešnost stručnog usavršavanja u okviru radne organizacije uslovljena je povezivanjem ovog oblika sa samostalnim stručnim usavršavanjem vaspitača i uklapanjem u širi sistem stručnog usavršavanja koji se organizuje u pojedinim regionima. diskusije. 85 . predlaganje i utvrđivanje programa stručnih ekskurzija.sednice u određenim vremenski intervalima . vezani za uzrast dece. potrebno je da bude uključen u sistem permanentnog stručnog usavršavanja. podela vaspitnih grupa. kao i kraći seminari po potrebi.o prakse uz saradnju sa srodnim ustanovama . pojedine metodike ili područija. stručne ekskurzije. sadržaji i oblici Da bi vaspitač bio u toku savremenih dostignuća pedagoških disciplina. davanje mišljenja i predloga u vezi sa planovima.predavanja i interni seminari . Sekcije – stalne grupe vaspitača formiraju se na osnovu afiniteta vaspitača i cilj im je unapređivanje određenih oblika i sadržaja v. 81. Radne grupe vaspitača formiraju se po potrebi da bi se proučili i rešavali neki konkretni problemi. U njihov sastav ulaze vaspitači koji imaju posebnog interesa za određeni problem ili zadatak.

na osnovu istraživanja i kritičkog promišljanja svoje prakse mogu da formulišu pedagoške teorije i da istovremeno menjaju tu praksu i uslove u kojima se ona odvija. Bazična znanja generišu se izvan konteksta prakse ili u kontrolisanim eksperimentalnim uslovima i nezavisno od praktičara koji treba. Izrazi „istraživanja u obrazovanju“ i „istraživanja za obrazovanje“ opisuju upravo ovu. odnosno menjanja/usavršavanja te prakse. naknadno. nastavnici) samo „konzumenti“ pedagoških naučnih saznanja i rezultata istraživanja . učitelji i njihov rad su bili a i danas su predmet istraživanja. namerna i kritička (pre)ispitivanja sopstvene prakse“. ima svoje utemeljenje u pozitivističkom shvatanju nauke. U većini pedagoških istraživanja koja su se bavila prosecom učenja i / ili podučavanja.o prakse i predstavljaju pokušaje neporednog rešavanja tih problema. Istraživanja u obrazovanju Većina autora definiše istraživanja učitelja kao „sistemska. Iako predmet ispitivanja može biti proces učenja kod dece ili uticaj fizičkog i institucionalnog konteksta na procese učenja i podučavanja. osnovnu odliku istraživanja praktičara. „proverena“ saznanja primene u svojoj praksi. Ona nastaju kao odgovor na konkretna pitanja.upoznavanje vaspitača sa seminarima organizovanim izvan radne organizacije . probleme i dileme v. istraživanja praktičara su uvek vezana za njihov razred. Stav da su pratktičari u obrazovanju ( učitelji. socijalna interakcija.Radna organizacija donosi svake godine program stručnog usavršavanja vaspitača koji obuhvata : a) organizaciju stručnog usavršavanja i informisanja vaspitača kroz kontinuiranu razradu određene problematike u samoj ustanovi b) organizovanje i praćenje stručnog usavršavanje van nje Stručno usavršavanje u radnoj organizaciji obuhvata : . naučnog istraživanja i posebno odnosa između teorije i prakse. odnosno Aktiva vaspitača . mišljenja.upoznavanje sa savremenim dostignućima pedagogije i psihologije kroz stručnu literaturu . kako u svetu tako i kod nas. „Praktičar“ je tako stavljen u ulogu tehničara. U kritičkoj ili konstruktivističkoj perspektivi. Ispitivani su različiti tipovi ponašanja u razredu. oblici učenja i obrazovne metode. vaspitnu grupu.organizovanje stručne razmene iskustava sa vaspitačima drugih radnih organizacija u gradu i republici . da ih primenjuju. Akciona istraživanja u dečijem vrtiću. Od „praktičara“ u obrazovanju se pak očekivalo i očekuje da tako dobijena. 86 . da oni treba da „primenjuju“ naučne teorije u svom praktičnom radu ali da sami nisu ni tvorci teorijskih znanja niti istraživači. za njihovu sopstvenu praksu. učitelji su ti koji.organizovanje i razradu pojedinih tema na nivou Pedagoškog veća. vaspitači.vođenje dokumentacije o stručnom usavršavanju 82. stavovi i osobine ličnosti nastavnika.

literature i pisane dokumentacije.. interpretativne i kritičke paradigme. samostalno ili u saradnji sa profesionalnim istraživačima Izvedena iz problema neposredne prakse Profesionalna znanja ( „teorije o akciji“ tj implicitna pedagogija) Pretežno kvalitativne studije . kvalitativna obrada podataka Primena prvenstveno u kontekstu u kome je istraživanje obavljeno.dnevnici ( žurnali) 2. Profesionalni istraživači Izvedena iz teorijskih postavki i/ili prethodnih istraživanja Naučne disciplie(psihološke. Predložena tipologija razlikuje dve vrste istraživanja praktičara : 1. uključenost istraživača. autori ove tipologije nazivaju esejima. rasprave ili razmatranja užih ili globalnih pitanja v. kako da smanjim učestalost sukoba među decom u datim uslovima velike grupe i malo materijala) Tipično pitanje – primedba na istraživanja učitelja. na osnovu sopstvenog iskustva.grupna usmena ispitivanja 3. Tipologija istraživanja praktičara Postoji tendencija da se istraživanja praktičara vezuju samo za akciona istraživanja koje praktičari obavljaju bilo samostalno ili u saradnji sa profesionalnim istraživačima. teorijska – teorijske ili filozofske analize. jeste pitanje reprezentativnosti takvog istraživanja i mogućnosti uopštavanja njegovih rezultata.o prakse i njenih polazišta i ishodišta ili pitanja istraživanja praktičara 2.soc iološke. standardni postupci prikupljanja i obrade podataka Uopštavanje na teorijskom nivou i primena u praksi izvan konteksta istraživanja Primena rezultata Izbor istraživačkih problema je jedan od razloga što rezultati istraživanja o obrazovanju teško nalaze primenu u praksi.studije razreda/grupe/škole 87 . U njiam praktičari iznose svoje interpretacije pojedinih pedagoških pitanja. usmena ispitivanja i studije razreda/škole Teorijska istraživanja..pedagoške. realnim kontekstima i ono što njih interesuje jesu konkretni problemi u konkretnim uslovima ( npr kako da ja pomognem svoj deci da postignu uspeh u školskom učenju. emirijska – dnevnici. Praktičari. Takođe. autorke ove tipologije dele u 3 grupe: 1. međutim rade u konkretnim. postavlja se pitanje metoda i tehnika za prikupljanje i analizu podataka i nivoa obučenosti praktičara za izradu i primenu tih metoda. Empirijska istraživanja praktičara. koje se najčešće ograničavaju na jedan razred ( grupu) ili školu. izdvojenost i objektivnost istraživača. Lepeza ovih istraživanja je međutim šira i obuhvata kako empirijske tako i teorijske studije.Istraživanja o obrazovanju Ko izvodi Istraživačka pitanja/teme Teorijski okvir Metodologija Istraživanja praktičara Praktičari. drugih istraživanja.) Kvanitativne i interpretativne studije.

prikupljanja podataka ali i u formi opita ili eksperimenta. 88 . intervjua. Usmena ispitivanja. planirano i sistematski u formi diskusije istražuju neki problem:preispituju značenje nekog stručnog pojma. interpretacija i tumačenja. dolaženja do koncenzusa. Ona pružaju mogućnost poređenja i kritičkog preispitivanja različitih perspektiva.Dnevnici – predstavljaju prikaze v. Usmen aispitivanja slede određenu proceduru i brižljivo su pripremljena i po pravilu su zabeležena. analiziraju svoja iskustva i preispituju i tumače svoju praksu tokom dužeg vremenskog perioda. izgrađivanja zajedničkog polja značenja. ispituju i analiziraju radove učenika.to su oni slučajevi kada dva ili više praktičara. analiziraju neki deo sopstvene prakse. ona takođe pružaju priliku za evaluaciju i samoevaluaciju praktičara u saradničkoj atmosferi uzajamnog razumevanja Studija rezreda-škole – individualna ili kolektivna istraživanja nekih aspekata školske/razredne prakse uz pomoć posmatranja.o prakse odnosno života u grupi(razredu) u kojima praktičari beleže svoja posmatranja.