Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu

METODIKA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Ispitna pitanja i odgovori
Literatura: Osnovna: 1. Graorac I. Vaspitanje i komunikacija, Matica srpska, Novi Sad, 1995. 2. Ivić I. I sar. Vaspitanje dece ranog uzrasta, ZUNS, Beograd, 1989. 3. Kamenov E. , Metodika vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom, ZUNS, Beograd, 1985. i druga izdanja 4. Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od 3-7 godina, Prosvetni pregled, Beograd 1996, 2006. 5. Pavloski T. , Tematsko planiranje u dečijem vrtiću, IPA Filozofski fakultet, Beograd, 1992. Proširena: 1. Babić N. , Dečija pitanja, Školska knjiga, Zagreb, 1983. 2. Colić V. , Dečije jaslice – gledane iz antropološkog ugla, IPA filozofski fakultet, Beograd, 1997. 3. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 1-4/87, izabrani radovi dr A.Marijanović 4. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 2/89, o programu 5. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 3/90, o akcionom istraživanju 6. Grupa autora, Govor u predškolskoj ustanovi, ZUNS, Beograd, 1987. 7. Ivić I. , Aktivno učenje i aktivna nastava, Institut za psihologiju, Beograd, 1997. 8. Medouz, S. I Kešdan a., Kako pomoći deci da uče, ZUNS, Beograd, 2000. 9. Pešić M., Aktivnosti i uloge dece i vaspitača, Predškolsko dete, Beograd, br. 3/82 ( 205-214) i br. 1-2/ 83 ( 67-81) 10. Pešić M. , Vrednovanje predškolskih vaspitnih programa, ZUNS, Beograd, 1987. 11. Pešić M. I saradnici, Modeli različitog oblika predškolskog vaspitanja, IPA Filozofski fakultet, Beograd, 1989.

1. Pojam, predmet i zadaci metodike vaspitno-obrazovnog

rada, predstavnici i dela(literatura)
Metodika vaspitno-obrazovnog rada je deo predškolske pedagogije i za razliku od nje predstavlja disciplinu koja se bavi tumačenjem teorijskih implikacija važnih i neophodnih za neposrednu praksu stručnjaka koji se bave ovom oblašću. Metodika vaspitno-obrazovnog rada daje sistem opštih preporuka, zahteva, uputstava, opisa postupaka i drugih oslonaca i orijentira za adekvatno programiranje, planiranje, obavljanje, praćenje i vrednovanje vaspitnoobrazovnog rada. Predstavnici i dela: Graorac I. Vaspitanje i komunikacija Ivić I. I sar. Vaspitanje dece ranog uzrasta, Kamenov E. , Metodika vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom, Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od 3-7 godina, Pavloski T. , Tematsko planiranje u dečijem vrtiću, Medouz, S. I Kešdan a., Kako pomoći deci da uče izabrani radovi dr A.Marijanović Časopis „ Predškolsko dete“,
2. Položaj metodike vaspitno-obrazovnog rada u sistemu pedagoških disciplina 3. Odnos vaspitno-obrazovnog rada prema posebnim metodikama 4. Metodika vaspitno-obrazovnog rada i druge (granične) nauke i naučne discipline

5. Predškolska ustanova kao institucija i elementi njene strukture
Elemanti strukture: 1. specifična struktura prostora- fizičko okruženje 2. struktura vremena 3. struktura socijalnih kontakata 4. sistem aktivnosti dece 5. uloga dece Predškolska ustanova: Shvatanje deteta i koncepcija njegovog razvoja. Dete je ljudsko biće. Vaspitanje kao partnerski odnos. Dete ima pravo: da bude ono što jeste, da se razvija i da postaje ono što nije. Partnerski odnos kao interakcija sa sredinom i sa drugim ljudima. Predškolska ustanova je specifično mesto za odrastanje male dece. Savremena predškolska ustanova ima zadatak da deci obezbedi povoljnu društvenu i materijalnu sredinu sa svim potrebama, uslovima i podsticajima za razvoj bogatih raznovrsnih i osmišljenih aktivnosti kojima ona mogu da se predano bave koristeći svoje ukupne potencijale za razvoj sposobnosti. 2

Ustanova treba da predstavlja sredinu u kojoj se svako dete oseća sigurno i prihvaćeno da bi moglo bezbedno i relativno samostalno da ispituje svet oko sebe. Način funkcionisanja predškolske ustanove treba da bude u skladu sa osnovnim funkcijama. Predškolska usatnova treba da bude bezbedna i podsticajna sredina gde se bogati dečija prirodna i socijalna interakcija. Nijedan kriterijum ne sme biti prenaglašen pa da osiromašuje sredinu. Pedagoški kriterijumi organizacije predškolske ustanove su na prvom mestu. Predškolska ustanova je faktor društvenog vaspitanja dece i dopuna porodičnom vaspitanju i obrazovanju. Predškolska ustanova obezbeđuje komunikaciju sa vršnjačkom grupom i dodir sa širom socijalnom okolinom. Osnovna vrednost predškolske ustanove je što omogućava da deca aktivno učestvuju u njima prilagođenom okruženju. 6. Funkcije predškolske ustanove 1. zadovoljavanje dečijih i društvenih potreba i zadovoljavanje dečijih prava 2. obezbeđivanje sigurne sredine u kojoj če dete moći da unapređuje svoje fizičko i mentalno zdravlje;da se obezbedi aktivno učestvovanje deteta u zajednici dece slične sebi ( društvo vršnjaka), kontakt sa drugačijim vaspitnim modelima. 3. priprema dece za školu 4. dopuna porodičnog vaspitanja i obrazovanja – roditelji sa svoje strane od predškolske ustanove dobijaju neposrednu pomoć ali i priliku da svoj roditeljski poziv ostvare na nov način i uz razmenu sa drugim ljudima. 5. da se pruži pomoć porodici- pedagoško-psihološka kultura Pružajući pomoć porodicama i deci, vaspitno-obrazovna institucija unapređuje ne samo sopstvene metode rada i oblike saradnje sa porodicom, nego i obogaćuje vaspitni repertoar roditelja razmenjujući sa njima modele uspešnijeg vaspitnog delovanja na decu kao i načine zaštite, nege, razrešavanja konflikata sa decom, uspešne načine obrazovanja male dece itd. 6. kompezatorska funkcija – deca iz porodica nižeg socijalnog statusa ( materijalnog i kulturnog)

7. Različiti modeli predškolskog vaspitanja ( osnovni/ celoviti,delimični)
1. OSNOVNI/CELOVITI ( celodnevni/ poludnevni boravak dece) 2. DELIMIČNI ( usmereni na neku oblast v.o. rada) U zavisnosti od područija kojim se bave: a) igra- igraonica, dramske igre b) fizička kultura – dečija igrališta, obuke plivanja c) kultura – ateljei, pozorište lutaka, dečiji bioskopi d) tehnike – radionice, saobraćajni poligoni e) društveni život – sezonske proslave, izložbe, rođendaonice Ovi različiti modeli su nastali kao rezultat različitih potreba roditelja i dece. DELIMIČNI MODELI: • PUTUJUĆI VRTIĆ-AUTOBUS 3

Vaspitno-obrazovni rad se organizuje u posebno organizovanom i uredjenom autobusu. Deca uzrasta od 5-7 god. Iz razlicitih sela, da bi se umanjle sociokulturne razlike i nedostatci. • PUTUJUCI VASPITAC Pruza pomoc i roditeljima gde ne postoje predskolske ustanove. U osnovnoj skoli, u mesnoj zajednici i sl. Odgovarajucem prostoru. Pri jednom odlasku vreme je 8-10 h ali ne neposrednog rada sa decom, 1-2 puta nedeljno. 2-3 h sa decom, ostalo vreme je putujuci vaspitac na raspolaganju roditeljima • BOLNICKE GRUPE Sa decom koja duze vreme provode na bolnickom lecenju. U zavisnosti od uslova i zdravstvenog stanja deteta. Ovaj rad sa decom je pokazao pozitivne rezultate na negativne efekte boravka dece u bolnici, odvojenost od porodice, roditelja. • IGRAONICE Mogu da ih organizuju radne organizacije, biblioteke. Roditelji ucestvuju u troskovima. 1-6 puta nedeljno, boravak je 2-3 h. Voditelji igraonice mogu biti psiholozi, pedagozi, vaspitaci. Program izradjuju sami roditelji i saradnici. • DRAMSKE RADIONICE Organizuju ih predskolske ustanove ali i deciji centri. 1-3 puta nedeljno, 1,5-2 h. Dramsko izrazavanje, pozoriste lutaka, izrada lutaka, izrada scenografije, scenarija. Finansijsko ucesce roditelja nije obavezno. • CITAONICA-PRICAONICA Stimulacija govornog i jezickog stavralastva. Predvidjena je neka clanarina. Zaposleni su uglavnom bibliotekari. • LIKOVNI ATELJEI • SPORTSKI CENTRI Za fizicko vaspitanje, 3-5 puta nedeljno, 1-2 h. Pedagozi fizicke kulture ili vaspitaci vode. • IGROTEKA Slicno kao biblioteka ali se pozajmljuju igracke. Pri bibloteci ili pri predskolskoj ustanovi. • PSIHOLOSKO-PEDAGOSKO SAVETOVALISTE

8. Predškolska ustanova kao faktor društvenog podizanja dece
Buduci da se predskolskim vaspitanjem i obrazovanjem postavljaju temelji citave buduce licnosti i da od njegovog kvaliteta znacajnim delom zavisi uspesnost i dometi potonjeg razvoja i ucenja za njega je pored porodice zainteresovana i citava drustvena zajednica. Ono ima drustveni karakter po dva osnova: jer je porodica osnovna celija drustva, kao i zbog toga sto je staranje o razvoju i ucenju mladih generacija od vitalnog znacaja za napredak pa i opstanak samog drustva ciji su clanovi i deca. 4

iako se u razlicitim drustvenim slojevima ispoljavao razlicitom dramatikom. onda se ne moze reagovati jednostavno na posledice. narocito kada za njegov mentalni razvoj postane neophodna veca kolicina probranih podsticaja. a zatim i prve pedagoske ideje o institucionalnom predskolskom vaspitanju javile onda kada je gradjansko drustvo konacno ustanovljeno kao oblik civilizacije.To je razlog da se. vec se ono proglasava neophodnim za dobar emocionalni. komunicira i saradjuje sa odraslima i vrsnjacima sa kojima nije u srodstvu i postaje clan jedne drustvene ustanove u kojoj za sve postoje isti uslovi. Prve 5 . njegovim mogucnostima. ako se cak zeli unaprediti sam razvoj licnosti. Boravak u ustanovi omogucuje detetu da dodje u dodir. Tako shvacena predskolska ustanova je odredjena kao prva vanporodicna socijalna sredina u koju se ukljucuje dete koja mu omogucava i pruza povoljne uslove za razvoj i ucenje. Kao sastavni deo zivota malog deteta predskolska ustanova omogucava da ono dozivi bogato i pozitivno iskustvo o saradnji sa drugim ljudima . jer se htelo «neodgovarajuce» vaspitanje u porodice zameniti ili dopuniti novom formom vaspitanja za koju se unapred zna da ne sadrzi i ne ponavlja « mankavosti i greske porodicnog vaspitanja». Slabljenje vaspitne funkcije porodice bio je univerzalan proces. Njena osnovna vrednost je sto omogucava detetu da aktivno ucestvuje u zajednici dece. nacin i pravila zivljenja i ponasanja. o igri. Buduci da ono u ustanovi provodi veliki deo svog vremena i to kada je najaktivnije. ne samo sto se u javnom vaspitanju male dece vise ne vidi nuzno zlo. Ako se hoce poboljsati uslovi za razvoj u ranom detinjstvu . u uslovima koji su njemu prilagodjeni. Pedagoska literatura o predskolskom vaspitanju . interesovanjima i razvojnim potrebama. cesto sadrzi ili otvoreno izlaze tezu po kojoj je institucionalizacija vaspitanja predskolske dece posledica napretka u saznanju o razvoju i vaspitanju ili stvar drustvenog progresa. 9. danas. sa kojim treba da bude u saglasnosti. radu i ucenju i samom sebi kao drustvenom bicu i osobenoj licnosti. koje « preokret u relativnoj ulozi i potencijalnim uticajima «porodice i skole izaziva u razvoju. Poznato je da su prve ustanove za javnu zastitu i vaspitanje male dece. Kritika institucionalnog podizanja predškolske dece Dok je ranije bilo rasprostranjeno shvatanje da je porodica jedino prirodno mesto i pogodna sredina za odrastanje male dece. njen uticaj na razvoj i ucenje deteta je vrlo velik i dolazi odmah posle roditeljskog. socijalni i intelektualni razvoj u ranom detinjstvu. narocito ona ranija. U njoj se nastanak i sirenje institucionalizovanog vaspitanja male dece prikazuje kao da je posledica toboz slobodnog i promisljenog izbora izmedju dve forme vaspitanja. Porodica najcesce nije u satnju da obezbedi ni sve neophodne uslove za razvoj saznajnih sposobnosti deteta. kao dopuna porodicnom vaspitanju javljaju predskolske ustanove cije delovanje je ujedinjeno sa porodicnim predstavlja drustveno vaspitanje dece predskolskog uzrasta.

treba imati vremena i strpljenja.nastali su iz nuzde. Roditelji sve manje mogu da gaje. Time su stvoreni svi uslovi za proces otudjivanja roditelja od roditeljske funkcije. kao odgovor na razlicite ucinke izmenenjih uslova za socijalizaciju u porodici. porodica vise nije u satnju da dobro posreduje drustvene. Dekontekstualizacija vaspitanja pretvara roditeljski poziv u posebnu delatnost koja stoji naporedo sa svim ostalim poslovima. Time pocinje jedan novi proces : deca se postepeno izdvajaju kao posebna drustvena grupacija. DEKONTEKSTULAIZACIJA VASPITANJA Ocigledno sa ukidanjem porodice kao proizvodne i ekonomske ustanove otpocinju proces dekontekstulaizacije vaspitanja. odraslih u zivotu dece. U ovako izdvojenu delatnost treba dodatno uloziti psihicku energiju. Danasnji roditelji nalaze se na distanci i prema detetu i prema osecanju zivota koje se tako brzo menja. izmedju dece i odraslih stvara se sve vece rastojanje. IZDVAJANJE DECE U POSEBNU DRUSTVENU GRUPACIJUSEGREGACIJA DECIJE JAVNOSTI Ukidanje porodice kao produktivne i ekonomske zajednice ne samo sto je dovelo do dekontekstualizacije vaspitanja vec je bitno uticalo i na to da se partnerstvo kao neminovan kvalitet polako gubi iz uzajamnog odnosa izmedju roditelja i dece. Sledeci shvatanje o drustvenoj uslovljenosti psihickog razvoja mozemo pretpostaviti da je razlika u psiholoskom ustrojstvu izmedju dece i odraslih istorijska pojava. Samim tim sto deca nemaju vise prilike da ucestvuju u sonovnim formama zivljenja roditelja. za nju. posledica 6 . deciji vrtici. suoceni sa cinjenicom da je vasoitanje. njoj nedovoljno poznate zahteve. Odvajanje vaspitanja od produktivnog zivota roditelja pretvorilo je roditeljski poziv u delatnost bez ekonomskog znacaja. Ostvaljeno im je da u skladu sa temperamentom i zreloscu ali i sa drustvenim statusom i duhom vremena. tako bar izgleda. u drustveno marginalna zanimanja. Sa dekontekstualizacijom vaspitanja iscezao je ovaj konceptualni oslonac vaspitne delatnosti. specijalnost koju treba nauciti i savladati. Kao privatna ustanova. a sve vise moraju da obradjuju decu. obrnuto. biraju izmedju disciplinovanja ili manipulisanja. kao metoda rukovodjenja decom. vestine i znanja – laizacija roditelja. Nedostatak psiholoskog i pedagoskog znanja u roditelja vec upravo ovaj proces otudjivanja je sustinski uzrok slabljenja vaspitne funkcije porodice. narocito sklonosti. U savremenoj porodici vrlo su ograniceni uslovi za neposredno ucesce dece u zivotu odraslih ili. Izdvajanje dece u posebnu drustvenu grupaciju imalo je mnogostruke posledice po razvoj licnosti u celini. Vaspitanje i stavrni zivot se postepeno razdvajaju. Sve do pojave industrijsko-tehnoloskog drustva nikom nije izgledalo da roditelji ne znaju kako da vaspitavaju pa se smatralo prirodnim da je normalna. koji mozemo da svrstamo i razumemo u sklopu opste problematike otudjenosti savremenog coveka. Razvoj industrijsko-tehnoloskog drustva neumitno ukida porodicu kao proizvodnu i ekonomsku ustanovu.predskolske ustanove-cuvalista. zrela osoba sposobna da odgaji decu. usled toga roditeljski poziv je potisnut u domen ciste privatnosti.

nov nacin i smisao igranja. Deca postaju tokom vremena drugacije organizovana na unutrasnjem planu. specifična koncepcija predškolske ustanove 3.Kako stvoriti uslove da roditelji aktivno upraznjavaju roditeljski poziv kroz vaspitnu delatnost u decijem vrticu? . osoben govor. Na osnovu njega formira se shavatnje da treba podsticati deciju sposobnost u izrazu. novo osecanje samog sebe i dozivljavanje odraslih. S jedne strane u nacinu vaspitanja dejstvuje novo osecanje deteta i detinjstva . ucenje i rezonovanje. deca se jos uvek dozivljavaju i u porodici i u drustvu kao vlasnistvo sa kojim se moze raspolagati i postupati onako kako je to u interesu odraslih ne uzimajuci za ozbiljno interes same dece.Kako preobraziti deciji vrtic od ustanove za poducavanje u mesto zivljenja dece .nacin kako se osobenosti dece i njihovog razvoja tretiraju unutar novog polja odrastanja Drustveno vaspitanje predskolske dece nalazi se pred sledecim pitanjima: . proverava sopstvene hipoteze. Sigurno je da je izmenjen drustveni polozaj dece stvorio jedno novo polje odrastanja «svet deteta» U novom polju odrastanja uoblicio se osoben dozivljaj sveta.segregacija .Kako uticati na neporednu drustevnu sredinu u kojoj deciji vrtic deluje. gde ce njihove potrebe i osobenosti biti tretirane i kultivisane na autentican nacin. Odlike: 1. da razvije vise vaspitnih kvaliteta? .izmenjenog polozaja dece u drustvu i novog tretmana koji odrasli primenjuju u socijalizaciji. Dobar deo ukupne problematike predskolskog vaspitanja moze se formulisati u vezi sa nekoliko karakteristicnih pojava a to su : . Kao podredjena grupa . kombinuje.razdvajanje vaspitanja i zivota – dekontekstualizacija vaspitanja . ugao vidjenja pojava. konsultuje drugu decu 7 .izdvajanje dece u posebnu drustvenu grupu. interesovanja . U savremenom nacinu vaspitanja dece mozemo izdvojiti dvosmislenost kao markantni kvalitet. nacin komuniciranja.Kako omoguciti da deca unesu svoje zivotno iskustvo u vaspitnu delatnost vrtica? . 10.otudjivanje roditelja od roditeljskog poziva – laizacija . određeno shvatanje prirode deteta i čoveka 2. težnja da se te specifičnosti ostvare i da zažive u praksi Učenje je logička konstrukcija koju dete mora samostalno da izgradi ali tako što stvari istražuje. Dečiji vrtić kao otvoren sistem Prva polovina XX veka nastao sistem otvorene škole.Kako otvoriti predskolsku ustanovu prema drustvenoj sredini i zivotnim okolnostima u kojima deca rastu? .

ustanova treba da bude Struktura i način korišćenja prostora i materijala .roditelji ne mogu da utiču na ponudu oblika i načina zbrinjavanja decembar ako vaspitač nije drug u igri . posete. vrtića i lokalne zajednice. ●OTVORENOST KA UNUTRA Podrazumeva da je njena struktura( prostor. Zajedničko planiranje događaja. centar lokalne zajednice. vreme. ono u predškolskoj ustanovi predstavlja aktera sopstvenog napretka 3.i odrasle. Nova saradnja sa roditeljima – roditelji su neposredni saradnici i učesnici u vaspitno-obrazovnom procesu. predškolska ustanova jeste mesto življenja predškolskog deteta 2. Materijali da su iz svakodnovnog života. izrada i sprovođenje raznih projekata. „Deca uče ono što žive“ .onaj koji stavra prilike za učenje . 8 . Podrazumeva specifičnu ulogu vaspitača: . Otvorenost ka lokalnoj zajednici i roditeljima. Čitav prostor vrtića bi trebao da bude namenjen deci. KONCEPCIJA PREDŠKOLSKE USTANOVE 1. Kutci bi trebali da budu zamenjeni centrima interesovanja. organizacija i način grupisanja ) dogovorne prirode. tako i iz spontanih situacija učenja. Mesto učenja nije samo vaspitna soba već cela okolna sredina. posmatrač i pratilac uspešnosti realizacije programa ( evaluacija) . dobija informacije i saznanja kako iz organizovanih. Kvalitet interakcije odraslih i dece – ključno pitanje otvorenog sistema.onaj koji promišlja i vrednije sopstveni rad ( samoevaluacija) . predškolska ustanova prevashodno postoji da zadovolji potrebe dece i roditelja a zatim ispunjava i sve ostale društvene potrebe i uslove 4.vaspitač kao partner. Kakvu će sliku o sebi.ako se celokupni rad planira sa pozicije odraslog i unapred planiranog programa. Ne može se tvrditi da je ustanova otvoren sistem ako: .istraživač U zgradi vrtića bi trebalo da se ukinu tabuirani prostori. učešće u lokalnim dešavanjima. da se prostorije višenamenski koriste. drugima i o svetu deca da izgrade u dečijem vrtiću. organizacija spoljnih kontakata. više nestrukturirani.deca i roditelji nemaju prava da dođu kada žele . zavisi od toga kakav svet čini predškolska ustanova. socijalni sastav i pravila i norme koje regulišu socijalne odnose i ukupan život u predškolskoj ustanovi čine bitan deo „ skrivenog programa institucije“ Predškolska ustanova kao otvoren sistem vaspitanja polazi od nekoliko pretpostavki: ● OTVORENOST KA SPOLJA Integracija u realni život – predškolska ustanova kao mesto življenja dece. ne bi trebalo da bude zabranjenih prostorija. Povezanost vaspitanja porodice.

uređenje prostora treba da bude izborno i podsticajno. povećava se krug socijalnih kontakata. Svakodnevnim dolaskom u vrtić dete će naučiti slijed radnji (dolazak u vrtić odlazak roditelja . nepoznat prostor u kojem ga roditelj ostavlja nepoznatim ljudima. poruke .zajdničko sticanje znanja – seminari .poseban efekat je za dete čiji je član porodice učestvovao u radu vrtića . uključivanje roditelja u rad predškolske ustanove Saradnja sa porodicom ima višestruke koristi: . Adaptacija dece u vrtiću Za većinu dece vrtić predstavlja prvo odvajanje od roditelja.Korist za vaspitače – boljim upoznavanjem roditelja vaspitač bolje upoznaje dete i uslove odrastanja.način saznavanja potreba dece od roditelja : anketni listić . Da bi se ustanova „ otvorila“ potrebne su temeljne izmene načina organizacije ustanova i podrška vaspitnom kadru: .roditeljski sastanci.povratak roditelja i odlazak kući).raspored dnevnih aktivnosti mora postati fleksibilniji i više adaptiran potrebama dece i roditelja .vreme koje dete provodi ne sme biti opterećeno „ čekanjem „ i zadovoljavanjem samo bazičnih potreba. već prostor za realizaciju programa . savetovališta za roditelje . Na toj 9 . saradnjom dobija veće razumevanje i tehničku pomoć Načini saradnje sa roditeljima: . ali i individualizovani pristup svakom detetu .kućne posete.obostrano informisanje . lakša adaptacija i bolje prihvatanje vrtića. - 11. da omogućava interakciju. pisma.poverljivost informacija o porodici – mogu se deliti samo sa ljudima koji su neposredno uključeni u rešavanje problema.Ako se zaključavaju ulazna vrata .Korist za roditelje – bolje upoznaju svoje dete i van konteksta porodice .boravak u grupi . deca vide roditelje u nekim drugim i novim ulogama .Korist za decu.Ako ustanova nije mesto življenja.Ako ustanova ne adaptira svoj rad prema potrebama dece.kontinuitet porodičnog i instutucionalnog vaspitanja.razmena informacija . roditelja i lokalne zajednice.zajednički ciljevi. Saradnja sa porodicom: .iniciranje saradnje mora poteći od vaspitača – ne treba očekivati da neće svi sve i da svi sve hoće .uspeh je da bar 1 osoba iz svake porodice učestvuje .

ili suprotno tome. flašicu.naglasiti potpunu verovatnost svog povratka ("kad to obavim vratit ću se po tebe").odbijati hranu ili slabo jesti .povratak roditelja nakon određenog vremena) . omiljenu igračku i sl.čvrsto držati svoju dudu.definisati aktivnosti u koje se dete može uključiti za vrijeme boravka u vrtiću ("ti se igraj s kockama dok se ja ne vratim po tebe"). idem na posao" i sl. gazu (prijelazni objekt) .svoju bespomoćnost izražavati nesretnim plačem i pasivnošću . definisati količinu vremena koju će dete provesti samo. odnosno stiče sigurnost u roditelja koji će doći po njega i odvesti ga iz vrtića u sigurno okruženje doma. . vaspitače.ljutnju.).). . Sa svojim detetom mogu se. što ne može izmijeniti situaciju. . telesnih i ponašajnih reakcija do kojih dolazi kod procene situacije kao opasne i/ili uznemiravajuće. prema želji i potrebi. dekicu. U protivnom roditelj ostavlja utisak nepoverljive i nesigurne osobe što nepovoljno utiče na dete. Ponašanja roditelja koja će olakšati detetovu adaptaciju na vrtić : . agresijom usmjerenom na drugu djecu.odlazak roditelja . prelazni objekt) Kada ostavlja dijete u vrtiću roditelj treba: . .Aktivno uključivanje roditelja u igru i aktivnosti u vaspitnoj grupi. bez roditelja (npr. Svakodnevnim dolaskom dete uči sled radnji (dolazak u vrtić . Šta može otežati odvajanje? 10 . gazu. Prvih dana boravka u vrtiću dete može: . izražavat će vrištanjem.Boravak s detetom u vrtiću tokom prvog dana . .osnovi dete gradi poverenje u roditelja.odbijati kontakt s vaspitačem.) i uz koju se može umiriti (tzv.u terminima koje dete razume. Pri povratku po dete roditelji se ne zadržavaju dugo u sobi (kako ne bi predstavljali uznemiravajući faktor za ostalu djecu).kratko se opraštati s djetetom. bočicu. Kod neke dece odvajanje od roditelja može biti u tolikoj mjeri uznemiravajuće da zadobiva oblik traume. zvanjem mame i tate.Pozitivan stav roditelja prema vrtiću .boravak u vrtiću . Dakle.. zadržati/poigrati na hodniku. biti potpuno orijentirano na njega . koji se manifestira kroz niz emocionalnih.Redovno dovođenje deteta u vrtić. stvari itd.kratko i nemirno ili uopšte neće spavati .oštro protestovati .Poverenje u osobe koje će se u vrtiću brinuti za njegovo dete . na hodniku.Doneti stvar za koju je dete emocionalno vezano (dudu. Roditelji se iz istog razloga ne bi smeli zadržavati u vidokrugu deteta (npr. za većinu dece polazak u vrtić predstavlja stres.navesti vaspitača kao osobu koja će se brinuti o detetu ("teta će te čuvati dok se ja ne vratim"). viriti kroz prozor u detetovu sobu i sl. "…idem kupiti novine.

Što možete uraditi prije polaska u vrtić? . tako da jedina osoba koja bude u stresu kod polaska u vrtić bude vaše dete. . a ne kao kaznu. sisanju palca. ukoliko ste u mogućnosti.ukoliko je dete manje. sugerišite kako pristupiti detetu kada je u nekom neraspoloženju. dudanju dude.vi se pripremite na situaciju da vaspitanje vašeg deteta prepuštate u određenoj mjeri profesionalcima.pripremajte dete od kuće na vrtić . preneli svoje dužnosti na vaspitače. .. ZAŠTO? Zato što deca u svojim ponašanjima pokazuju tendenciju kopiranja osjećaja roditelja. Prilazite detetu s razumijevanjem. doslovno pobegne .. ko će onda ostati pribran da pomogne detetu u nošenju s njegom emocijama straha. na svoje povremene odlaske . izgubljenosti i bespomoćnosti? Adaptacija djece traje određeni period.neka ostane kod bake ili kod neke druge osobe ne nekoliko sati.) . pogledajte decu koja se tamo igraju. .ali to zaista i mislite.Nesiguran. ne oprostivši se od deteta. kako bi bilo što samostalnije u vrtiću i što manje zavisilo od drugih. Budite spremni i strpljivi s detetom taj period jer će dete biti ljuto na vas i kod kuće . i da će sve teškoće prilagodbe proći.Roditelj koji od svog deteta traži dopuštenje za odlazak (“Mogu li sada otići?”. kod mlađe duži.prošetajte se uz vrtić. puzanju ako je već prohodalo). Saradnja predškolske ustanove sa porodicom U savremenoj predškolskoj pedagogiji vaspitno-obrazovna institucija se ne shvata kao mesto potpuno odeljeno od porodičnog života.mokrenju u krevet. kako bi shvatilo da to što vi odlazite ne znači da se nećete vratiti. To što ostavljate svoje dijete u vrtiću da razvija nove veštine i znanja shvatite kao izazov. jer je njemu taj period jako težak. Kod starije dece to je nešto kraći period.. Jer nijedan roditelj nije loš roditelj ako mora raditi. “Reci mi kad mogu otići!” i sl..privikavate dete. Jedino je važno zadržati pozitivan stav spram vrtića. pitajte što vas zanima.Roditelj koji se dugo zadržava na vratima sobe i/ili stalno viri kroz prozor i sl. zaplakan roditelj . I uvijek imajte na umu da vrtić treba biti lepo mesto puno igre i zabave.moguća je regresija u ponašanju (kada se dete vrati nekim starim navikama .. koje deca pohađaju u određenim vremenskim intervalima da bi učila niti se učenje vezuje isključivo za nju. 12. Jer ako i vi prolazite teškoće pri razdvajanju od deteta. govorite o vrtiću sa veseljem i iščekivanjem . . Dete koje osjeća roditeljevu nesigurnost i nepoverenje i samo je nesigurno i nepoverljivo.Kod nekih roditelja treba menjati i stav da su . Dogovarajte se. Očekivani efekti vaspitno11 . uporno ga uveravajte da ga volite najviše na svijetu i da to što morate raditi ne znači da ga volite manje.Roditelj koji. naučite ga jesti samostalno kašikom te piti iz čaše. ali i sami spram sebe. plativši za boravak dece u ustanovi .

Zato je potrebno da se uslovi u ustanovi učine sličnijim porodičnim uslovima. a vaspitači porodične uslove u kojima dete odrasta. uz razmenu podataka o njegovom razvoju značajnih i za vaspitače i za roditelje. Treba koristiti raznovrsne oblike međusobnog povezivanja i informisanja o detetu u roditeljskom domu i ustanovi. Roditelji treba da upoznaju ciljeve. . Takođe. kao i svest da je kvalitet njihovih odnosa u interesu deteta o čijem se razvoju i učenju staraju. odnosno sadržaji rada u predškolskoj ustanovi treba da se garde na onome što je urađeno u porodici.obrazovnog rada su mogući samo ako se njihovi napori ujedine i ako u njih ulože sve svoje sposobnosti. priredbama koje se pripremaju. zanimljivim idejama za saradnju i sl.Planirane situacije – konsultacije. jelovniku. Uspeh saradnje sa roditeljima najviše zavisi od sposobnosti vaspitača da komuniciraju sa njima . a sama ustanova što više otvori za roditelje i ostale pripadnike i predstavnike lokalne društvene zajednice .svakodnevne prigodne situacije u ustanovi – prilikom dovođenja dece. Za ovo su naročito pogodne kućne posete i razgovori sa članovima porodice. Njihovo uključivanje treba da bude dobrovoljno. Potrebno je da se poveća znanje roditelja o tome kako njihova deca uče i razvijaju se i oni shvate značaj svoje uloge u tim procesima kao i potrebu komplementarnog delovanja sa ustanovom. dijetetskih i drugih iskustava između vaspitača i roditelja među sobom. Na taj način im se može pomoći da smišljenije organizuju vaspitno-obrazovnu sredinu i podsticaje u roditeljskom domu kao i da se kod njih formira svest o sopstvenim mogućnostima da doprinesu pravilnom razvoju i uspešnom učenju svoje dece. Treba da se razviju saradnički odnosi između osoblja koji se bavi vaspitnoobrazovnim radom i roditelja i oni za polaznu tačku u ovom radu uzmu iskustva koje deca donose sa sobom u ustanovu . a u ustanovi – kutak za roditelje u kojem se može naći niz obaveštenja o tekućim aktivnostima. medicniskih. pridobiju njihovo poverenje i postignu uzajamno razumevanje. prilika da roditelji upozaju bolje i objektivnije svoju decu u posebnim uslovima. međusobno uvažavanje i podržavanje. Potrebno je da se stvaraju prilike za zajedničko življenje i druženje međusobno upoznavanje i razmene: . Ustanova treba da postane centar za razmenu pedagoških. aktivno i da počiva na razumevanju uloge koja im se nudi u ustanovi. grupni i opšti roditeljski sastanci 12 . spontanih poseta roditelja i sl. čitavu njenu organizaciju i dr. Potrebno je da se između vaspitača i roditelja razvije poverenje i spremnost za saradnju. poredeći je sa vršnjacima i međusobno pomognu jedni drugima u rešavanju vaspitnih problema. sadržaje i načine rada u ustanovi. Postupak vaspitača ne treba da se usmeri samo prema detetu već da teži najširem povezivanju predškolske ustanove sa porodicom i društvenom sredinom u kojoj ono odrasta. potrebno je da se kod roditelja izgrade pozitivni stavovi i očekivanja u odnosu na rad koji obavljaju vaspitači i poverenje u ustanovu. vaspitne stavove roditelja i njihove mogućnosti da doprinesu ostvarivanju zadataka ustanove.

OBLICI OBOSTRANOG INFORMISANJA ( razgovori.Veća podrška . Naglašavanjem specifičnosti predškolskog stupnja ne bi trebalo ugroziti kontinuitet procesa vaspitanja i obrazovanja. panel diskusije. pisma i poruke.upoznavanje svog deteta van porodičnog konteksta . u priredbama i predstavama. predavanja. sadržaji i oblici Ukoliko se ne uskladi delovanje škole i predškolske ustanove. sa svoje strane. planiranje . Vaspitač u svom delovanju mora uzimati u obzir ono što će mu slediti.povećanje profesionalne kompetencije – boljim poznavanjem roditelja bolje će razumeti dete.- Prisustvo roditelja vaspitno-obrazovnom radu i neposredno uključivanje u njega Specijalne situacije ( u periodu adaptacija) Zajedničke aktivnosti za koje svi imaju interes ( sakupljačke.lakša adaptacija i bolje prihvatanje vrtića . u šetnju) NAČINI SARADNJE SA RODITELJIMA 1. treba da prihvata i pojača efekte rada na predškolskom stupnju. savetovalište za roditelje. koju vespitavaju i obrazuju kao polaznu tačku kako za dugoročno planiranje tako i svakodnevni rad. odlazak na koncert. telefonski pozivi) 2. radne grupe) 3. Neophodno je da u radu sa predškolskom decom bude anticipirano ono što ih očekuje kada pođu u školu koja.Tehnička pomoć – od ideja do pomoći u realizaciji 13. individualni razgovori. dobrotvorne akcije) Zejdnički izlasci ( posete pozorištu. ZAJEDNIČKO STICANJE ZNANJA ( radionice. kao što učitelj treba da bude svestan onoga što je prethodilo njegovom radu.usavršavanje roditeljskih veština ZA VASPITAČE : . akcije) KORIST SARADNJE SA PORODICOM: ZA DETE: . Oboje moraju poznavati karakteristike razvoja dece . saminari. panoi za obaveštavanje.kontinuitet porodičnog i instutucionalnog . Saradnja predškolske ustanove sa školom: zahtevi.sagledavanje roditelja u drugačijim ulogama ZA RODITELJE: . ZAJEDNIČKO ŽIVLJENJE ( učešće roditelja. 13 . volontiranje. bolje planirati i organizovati rad . koji mora postojati u svim njegovim etapama. može doći do zanemarivanja pa i porušavanja rezultata ostvarenih na predškolskom stupnju a bitno različita sredina i zahtevi stvoriti teškoće u adaptaciji kod dece koja su pohađala ustanovu.kontakt sa većim brojem odraslih . Glavna osobina sistema vaspitanja i obrazovanja zasnovanog na ideji kontinuiteta je da svi njegovi stupnjevi brižljivo usklade sa razvojem deteta. sastanci. kućne posete. razumevanje i uvažavanje od strane roditelja . izletima.

razmena informacija o dečijem razvoju .uzajamno prisustvovanje raznim oblicima rada . Osnovni zahtevi za uspešnu saradnju je da ona mora biti obostrana i dvosmerna : škola treba da bude pripremljena da prihvati decu iz predškolske ustanove isto koliko i ustanova da ih priprema za školu. „zrelost“.. Tokom godine boravka deteta u vrtiću vaspitač stiče sliku razvoja i detetovih mogućnosti praveći dosije o detetu. Priprema dece za polazak u školu: „gotovost“. što je naročito pogodno kada se predškolska ustanova i škola nalaze u blizini.prihvati zadatke 14 .druženje između predškolske i školske dece. posebni prijatelji deteta. prilagodljivošću. „ZRELOST“ – takav nivo fizičkog i psihičkog razvoja koji detetu omogućava da zadovolji zahteve koji će mu biti postavljeni u toku nastavnog procesa u školi. dnevnim boravkom i sl. napomene. neophodnom da se ublaži pa i izbegne šok koji mnoga deca doživljavaju prilikom prelaženja sa jednog stupnja na drugi. Oni treba da se upoznaju sa programima koje ostvaruju razgovaraju o sadržajima i metodama pripremanja dece za školu. Takođe je neophodno i aktivno uključivanje roditelja u ovu saradnju. vaspitače i roditelje dece koja polaze u školu.obezbeđujući mu uslove za učenje i razvoj . postepenim napredovanjem i što je najvažnije . kao i uspstavljanju kontinuiteta između načina života i rada na kakav su deca navikla u predškolskoj ustanovi i onoga što ih očekuje polaskom u školu. Neophodni su što češći i tešnji kontakti između učitelja i vaspitača. kao ključnih faktora bez koga nije moguć potpun uspeh ni u jednoj akciji koja se odvija u vaspitnoobrazovnim institucijama. „spremnost deteta za školu“ Pripremni predškolski program koji je deo obaveznog devetogodišnjeg obrazovanja i vaspitanja. ostvaruje se u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja. mesto i forme saradnje Oblici i načini sardnje predškolske ustanove sa školom: . normativne liste razvoja. radi međusobnog dogovora i upoznavanja roditelja sa organizacijom rada u školi.međusobno upoznavanje programa . Neposredni cilj pripremanja dece za školu je da se doprinese njihovoj zrelosti ili gotovosti za život i rad kakav ih očekuje u osnovnoj školi. izveštaji o razgovorima. U njemu se mogu naći korisne beleške za budućeg učitelja ( beleške. Dete mora da bude sposobno da : . koji se odlikuju doslednošću. 14. Uključivanje sve dece u pripremne predškolske grupe ima kompezatorsku funkciju jer se na taj način svoj deci obezbeđuju uslovi za proširivanje i sređivanje socijalnog i saznajnog iskustva čime se ublažavaju socio-kulturne razlike i obezbeđuje donekle podjednak start za polazak u školu. Bar jednom godišnje potrebno je okupiti učitelje.) Saradnju sa školom potrebno je posebno planirati i predvideti vreme. školskim zahtevima.

socio-emocionalni razvoj. sposobnosti i znanja koje su osnov za dalje školovanje. pešačenja do škole i mirnog sedenja u školskoj klupi. potrebe i motivi. ranije iskustvo i motivaciju za učenje. intelektualnu. VRSTE POSEBNIH GOTOVOSTI ZA ŠKOLU: 1. Složena karakteristika ličnosti deteta u kojoj dolaze do izražaja njegove mogućnosti. vodeći računa o njihovim sadržajima (izboru.. . FIZIČKA GOTOVOST – određen nivo telesnog razvoja i zdravlja 2. kao i izdržavanje novih napora poput nošenja školske torbe. kognitivni razvoj. razvoj komunikacije i stvaralaštva. posebno maternjeg jezika i matematike. VRSTE GOTOVOSTI ZA ŠKOLU: 1. kao i da bude zrelo za školu ako je postiglo takav stepen razvoja u fizičkom i psihičkom pogledu da može da zadovolji zahteve škole bez ikakvih štetnih posledica po svoje fizičko i psihičko zdravlje i razvoj. Telesnu spremnost deteta ispituje doktor! Uslovi za dostizanje telesna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu uvažavanje uzrasnih karakteristika dece. OPŠTA GOTOVOST – postignuti nivo psiho-fizičkog razvoja. mašte 5. težinu i telesne proporcije. razvijanje samostalnosti.- razlikuje igru od rada bude motivisano za rad zadovolji zahteve škole bez ikakvih štetnih posledica po njegovo psihičko i fizičko zdravlje.Vid i sluh moraju normalno funkcionisati.pravilan raspored (smenjivanje) aktivnosti u toku dana. . EMOCIONALNA GOTOVOST – podsticanje emocionalne stabilnosti. Dete mora da bude sposobno da prihvati zadatke. slušni aparatić). INTELEKTUALNA GOTOVOST – razvoj intelektualnih funkcija : opažanja. kakvi ga čekaju u školi 2. Školska zrelost predstavlja sposobnost deteta za usvajanje tradicionalnih kulturnih dobara planskim radom i u zajednici sa vršnjacima. mišljenja. telesni razvoj. SOCIJALNA GOTOVOST – sticanje specifičnih oblika ponašanja potrebnih za uspostavljanje i održavanje društvenih veza 3. stajanje i sedenje bez teškoća. Ta spremnost podrazumeva fizičku. veština i navika poterbnih za snalaženje u novoj sredini.Dete mora imati razvijene navike normalnog hranjenja i kontrole organa za izlučivanje. MOTIVACIONA GOTOVOST – zainteresovanost za učenje i pozitivan odnos prema školi Telesna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu. postignuti nivo psihofizičkog razvoja od kojih zavisi aktivno prilagođavanje deteta novim uslovima života i reda .Telesna muskulatura mora biti dovoljno razvijena da detetu omogućava kretanje. socijalnu i emocionalnu zrelost. poverenja. da razlikuje igru od rada. pažnje. POSEBNA ( SPECIJALNA) GOTOVOST – sastavni deo opšte gotovosti i predstavlja posedovanje specijalnih znanja.Dete treba da bude zdravo i da zadovoljava standarde za visinu.odgovarajuća motivacija za ove aktivnosti. govora. pamćenja. „GOTOVOST“ – spremnost deteta da stiče i razvija veštine. samopouzdanja 4. na koje će se nadovezati usvajanje nastavnih sadržaja. ako je potrebno uz korekciju (naočare. intezitetu i 15 .

razvijenost samostalnosti i inicijative.odmor i boravak na svežem vazduhu.od rođenja do 5.razlike između živog i neživog.imitacija i identifikacija.prepozna svoje i tuđe emocije. količinski) Jedna od osnovih funkcija pripremanja dece za školu je da učini što neprimetnijim i olakša im prelaz iz jedne institucije u drugu kao i da ubrza proces adaptacije novim uslovima života i rada.pogodna mikroklima prostrije u kojoj deca borave. Intelektualna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu obuhvata: pažnju .posmatranje ljudi oko sebe i opisivanje: ponašanja.pravilan položaj deteta za vreme sedenja.kontrolišu i kanališu svoje impulse.emocionalno-socijalna usmerenost.. ..ime i prezime .članove svoj porodice . interesovanje i motivaciju za učenje i sticanje novih znanja. za prirodne pojave.važna je uloga roditelja! Moguće opasnosti:prezaštićivanje djeteta ima uticaj podrezivanja krila.sadržaju). dete manipuliše predmetima i tako istražuje svijet oko sebe.može svojim rečima da prepriča priču. ispoljavanje samopoštovanja.stekne samopouzdanje i sigurnost u sebe. ako je sadržaj djetetu zanimljiv.. Imajući u vidu poslovicu da „ ne učimo za školu nego za život „ priprema ne treba da se svede na sticanje znanja i umenja potrebnih za savladavanje gradiva pojedinih nastavnih predmeta. 16 . vremenski.neke domaće i divlje životinje.osnovna znanja o čoveku.pričanje priča i razgovor o njoj.Socijalna zrelost je povezana s emocionalnom zrelošću ! Emocionalna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu podrazumeva da dete:razvije svest o sebi i poverenje u sebe i svoju okolinu.svojim govorom uporno nastoji komunicirati sa svojom okolinom. Za razvoj koncentracije važne su:društvene igre.igre memorije.pazle. njihove karakteristike i razlike.slagalice. . sposobnost za samokontrolu svojeg ponašanja.osnovna znanja o biljnom svetu. dane u nedelji.težnja za samousavršavanjem. grad.adresa.mišljenje.socijalnonormativna usmerenost.godišnja doba. Pokazatelj intelektualne zrelosti za polazak u školu:može da razlikuje maštu od stvarnosti. . govor. težnja za prijateljstvo. nepovjerenje i nezadovoljstvo Pažnja – prije polaska u školu pažnja je nenamjerna i traje 15 – 20 minuta..emocionalne reakcije primjerene situaciji.interesuje se za odnose među ljudima.osnovna znanja o saobraćaju. veličini . .osnovne matematičke pojmove (prostorni.samostalno rešava konfliktne situacije.ukoliko se dijete ne osjeća uspješnim u ovoj fazi može se razviti osjećaj krivnje i osude samoga sebe. pamćenje. . alate koje koriste. težnja za komuniciranjem. izgleda .ume da uočava sličnosti i razlike među predmetima po boji.interesuje se za slova i brojeve.odsustvo buke. stvarima. .može da zadrži voljno pažnju na određenom predmetu.izražava se jasno i razumljivo. sebi pripisuje "prekršaje“.pravilna ishrana. Osnovna znanja pred polazak u školu: . mesece.ima potrebu za stalnim kretanjem.neka zanimanja ljudi.razvijenost elementarne samosvesti ( poznavanje sopstvenih mogućnosti).u ovoj fazi dijete razvija inicijativu i nezavisnost. ali i razvojne perspektive dece. Socijalna zrelost aktivna težnja deteta da pođe u školu. emocije. .. najbolje je doba za učenje.potrebna mu je emocionalna potpora.traženje bespogovorne poslušnosti u djeteta izaziva strah. država. ..g.. obliku. Priprema treba da se obavlja sistematski.. uvažavajući uzrasne specifičnosti i ograničenja.razume potrebe i osećanja drugih. Intelektualni (spoznajni) razvoj .

analizira. podrška saznajnom razvoju 5. koji omogućavaju zbližavanje sa svetom prirode i izgrađivanje njihove ekološke kulture. mladih gorana i sl. jačanje socio-emocionalne kompetencije 4. značajno je njeno angažovanje u uređivanju dvorišta i igrališta. Predškolske ustanove mogu da okupe decu iz svoje sredine prilikom svečanosti. ZADACI V. Na preimer. Ukoliko dobije podršku lokalnih vlasti i roditelja dece sa teritorije društvene zajednice. nacionalnog parka i prirodnih rezervata.. Značajno mesto u saradnji sa lokalnom pa i širom društvenom sredinom i osavremenjavanju vaspitno-obrazovnog rada ima saradnja sa odgovarajućim institucijama kao što su zavičajni muzeji. Lokalna društvena zajednica ima posebnu ulogu u stavranju odgovarajućih uslova za uspešno ostavrivanje ciljeva institucionalnog vaspitanja i obrazovanja. školama i fakultetima koje školuju bazični stručni kadar koji radi u predškolskim ustanovama. sveštenika. podrška fizičkom razvoju 3. Akteri sa kojima predškolska ustanova treba da sarađuje zavise od tipa okruženja. dobro razviijeno i fizički izdržljivo dete. RADA U GODINI PRED POLAZAK U ŠKOLU 1. ali je uglavnom neophodna saradnja sa roditeljima. sala za održavanje priredbi. ustanova može da organizuje razne oblike rada sa decom koja nisu obuhvaćena njenim redovnim pohađanjem. Saradnja predškolske ustanove sa društvenom sredinom ( zajednicom) Predškolska ustanova i njeni programi imaju efekta na rayvoj dece samo onda kada se yajedno sa programom angažuju ne samo deca i roditelji nego i lokalno okruženje.. ustanovama kulture. centrima lokalne zajednice. Otvorenost predškolske ustanove prema sredini u kojoj živi i radi. manifestacija. domovima zdravlja. Priprema za školu podrazumeva pre svega zdravo i otporno prema bolestima .Mnogo je važniji opšti razvoj njegovih intelektualnih sposobnosti i saznajnih interesovanja. biblioteke. Zmajeve dečije igre. osnovnom školom. poštovanje individualnosti i podsticanje kreativnosti 15. glumaca. zološki vrtovi. muzičara. priredi i uopštava ono što opaža u svojoj okolini i da na osnovu toga izvodi zaključke. negovanje radoznalosti 6. savez planinara. zainteresovano i sposobno da uči sa izgrađenim motivima i voljno-karakternim osobinama potrebnim za uključivanje u školsku zajednicu i prevazilaženje teškoća koje sa sobom nosi promena sredine i novi zahtevi koji će mu biti postavljeni u školi. pozorišta ya decu.-O. obezbeđivanju prostorija u stambenim zgradama u kojima će se povremeno okuplajti deca. kao i razvoj sposobnosti da posmatra. podsticanje osamostaljivanja 2. Posebno su korisni odlasci dece u šetnje i ekskurzije do izletišta. 17 . pesnika. podrazumeva i dolazak u goste deci književnika. izložbi dečijih radova i prigodom određenih praznika i svečanosti. rekreativnim centrima i sl. relevantnim ministarstvima. galerije umetnosti.

niti ograničiti zadacima i sadržajima koje predviđa program. Da bi sredina dečijeg vrtića postala aktivan faktor delovanja na dečiji razvoj. pre svega roditelja a zatim i lokalne sredine ne može se računati na veći uspeh primene programa. Za neku organizaciju se može reći da je dobra ukoliko obezbeđuje uslove za ostavrivanje vaspitno-obrazovnih zadataka u pogledu prostora. već treba da ima 18 . kvalitetu i raznovrsnosti stimulacije i u njoj svako dete treba da nailazi na najbolje podsticaje. vremena. u uslovima koji su prilagođeni detetu. Ukoliko se nedovoljno uvažavaju specifičnosti pojedinih regiona. Pod pojmom organizacija se podrazumeva: plansko raspoređivanje prostora. Vaspitno-obrazovni proces se ne sme zatvoriti u zidove dečijih vrtića.izbor i strukturiranje vaspitno-obrazovnih procesa i sadržaja.sportista i drugih kulturnih i javnih radnika . da njenu vrednost treba procenjivati s obzirom na uspešnost ostavrivanja prakse kojom doprinosi formiranju slobodne.-o. ona mora biti privlačna. aktivnosti kojima se utiče na razvoj i učenje dece. razumljiva i prilagođena određenim kategorijama dece po obimu. naročito porodični život i uža društvena sredina. stvaralačke ličnosti. po čemu se razlikuje od škole i porodice. Ukoliko se ne postigne i saradnja svih faktora koji su značajni za razvoj i učenje dece. odnosno . odn. 16. njegovim mogućnostima. treba istaći da ona deluje unutar šire organizacije svih faktora koji utiču na razvoj i učenje dece. Prilikom postavljanja zahteva za organizovanje života u ustanovi za celodnevni i poludnevni boravak dece polazi se od cilja vaspitanja uopšte i uloge vrtića u organizovanju zajedničkog života male dece. sredstva i uzore za osmišljavanje i organizovanje sopstvene aktivnosti. v. materijala i vremena.objedinjeno i usklađeno funkcionisanje svih elemenata sistema kojim se ostvaruju vaspitno-obrazovni ciljevi i zadaci u predškolskoj ustanovi. interesima i razvojnim potrebama. moguće je da se ustanova doživljava kao «strano telo» nepovezano sa potrebama i interesima sredine. To znači da organizacija života u ustanovi ne sme da bude u sukobu ( koliziji) sa proklamovanim ciljem vaspitanja kod nas. svestarno razvijene. Kada se govori o organizaciji života u ustanovi. raznih uzrasta i životnog iskustva. materijala. procesa i sadržaja i koliko se u njoj ogledaju najopštije postavke teorije predškolskog vaspitanja i vaspitno-obrazovnog sistema u kome vrtić funcioniše. Značaj organizacije i osnovna polazišta za uspešnu organizaciju života dece u vrtiću Jedno od najvažnijih pitanja opšte metodike vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom jest epitanje organizacije dečijeg vrtića kao značajnog faktora u formiranju ličnosti. Njegova osnovna vrednost je u tome što detetu obezbeđuje aktivno učešće u zajednici dece slične sebi. zatim predstavnika raznih profesija i zanimljivih ličnosti uopšte.

dosadi koju stvara nemaštovit izbor sadržaja i uskraćivanja za samoizražavanje. ako su materijali klasifikovani prema određenim kriterijumima i deci poznatim oznakama koje ukazuju na mogućnost njihovog korišćenja ako se prilikom pojedinih aktivnosti stolovi i pod mogu zaštititi od prljanja i oštećenja kao i ako se deci pruže uslovi da učestvuju u održavanju reda i čistoće. 17. zahteve i kriterijume za vrednovanje napretka tako da svako dete bude merilo samom sebi a treba težiti da svako dete bude aktivno na najvišem nivou za koji je sposobno kao i da mu se omogući primena . čin od misli i znanje od njegove konkretne primene. U pogledu organizacije vremena to znači obezbeđivanje prirodnog smenjivanja aktivnosti i odmora. Ako je sredina u kojoj se dete kreće prilagođena njegovim potrebama i mogućnostima. odnosno individualizovati postupak. vaspitača uže ili šire okoline. Decu treba što više uključivati u odlučivanje o rasporedu sredstava i materijala. kao i o samima sebi. naročito kad je i majka zaposlena.koren u totalnom iskustvu deteta ne odvajajući rad od igre. kada najviše dolazi do prekršaja discipline i sukoba među decom. Nedisciplina je uvek izraz loše organizacije. deca najveći deo vremena provode u skučenim ili pretrpanim stanovima koji su često ispod standarda za normalan ljudski život i koji im ne pružaju mogućnost za bezbedno kretanje. Organizacijom prostora i materijala moguće je neposredno unapređivati dečiju samostalnost i odgovornost ukoliko se mogu jednostavno i brzo postavljati i pomerati. Nagle društvene promene i migracije stanovništva dovele su do prekida sa tradicijom i dekontekstualizacije procesa vaspitanja. ono će se osećati manje isfrustrirano i manje upućeno na pomoć odraslih. 19 . Dobrom organizacijom prostora i opreme i odgovarajućim rasporedom vremena i aktivnosti postiže se da oni ne budu samo priprema za školu i budući život nego i mesto dečijeg življenja u kojima deca stiču bogato i raznovrsno iskustvo o svojoj društvenoj i prirodnoj sredini o objektima. kao i izbegavanje « praznog hoda» i « uskih grla» tokom aktivnosti i u pauzama između njih. Nikada ne treba zaboraviti da se organizacija vrši upravo da bi čitav vaspitnoobrazovni postupak bio po meri deteta a ne nekih apstraktnih zahteva postavljenih pre njega. Organizaciju dečijeg vrtića treba prilagođavati koliko je moguće svakom detetu. zbog čega roditelji imaju ozbiljnih teškoća u vršenju svoje uloge vaspitača. Mogućnosti vrtića u selu i gradu da zadovolje dečije potrebe za aktivnošću i saznanjem U velikim gradskim naseljima . vežbanje i razvoj onih sposobnosti koje su kod njega najaktuelnije u određenom trenutku. okolnostima i modelima ponašanja u vezi sa njima. dečije nesamostalnosti i otpora represivnim merama vaspitača. zbog urbanizacije koja koncentriše stanovništvo na mali prostor. iznad njega i radi zadovoljavanja nečijih tuđih potreba. o ukrašavanju prostorija o aktivnostima koje će se obavljati određenog dana i sl. traganje i igru. Čitava organizacija dečijeg vrtića treba da je pre svega prilagođena detetu i njegovim potrebama a tek onda potrebama roditelja.

Takođe. bioskopi ne postoje.Otuda se javlja sve veća potreba za društvenom brigom o deci i institucionalnim vaspitavanjem koje. Osnovni zahtevi pri izgradnji objekta dečijeg vrtića Objekti dečijeg vrtića lociraju se blizu mesta stanovanja dece koja ih pohađaju. ali u selu postoji više kontakata sa tradicijom. da deluju udobno i privlačno a nameštaj i zidovi da su obojeni otvorenijim živahnim ali ne drečavim tonovima koji čine prostor svetlijim bez blještanja. osećanje bliskosti i stalan konatkt sa prirodom. U gradskoj sredini postoji potreba za fizičkim kretanjem. promenama godišnjih doba. na zdravom zemllištu udaljenom od objekata koji mogu na njih bacati senku. prati i da ne budu klizavi. Istovremeno.Njihova relativna izolacija može da oteža razvoj socijalnog i drugog iskustva. pozorišta. Problemi na koje nailaze deca u velikim gradovima najčešće nisu tipični i za decu koja rastu u ređe naseljenjim posebno seoskim sredinama . priključak na električnu mrežu kao i telefonski priključak. Treba videti specifičnosti bilo gradske ili seoske. provetrene . posebno seoskim sredinama ima određenih prednosti – blisko poznavanje jednog malog ali relativno stabilnog sveta u kome se deca mogu kretati sa poverenjem u ljude koje poznaju . pomažući deci da upoznaju ono što je u njoj najvrednije. Prostorije treba da su prostrane. kao i od saobraćajnica i pogona koji mogu zagaditi lokaciju. Svi objekti treba da imaju obezbeđeno snadbevanje zdravom . Naročito u urbanim sredinama važno je da u objektiva predškolskih ustanova ima zelenila u saksijama. pitkom vodom. savremene uređaje za odvod otpadnih voda. Prilikom odabiranja sadržaja i organizacije prostora za dečije vrtiće u ređe naseljenim posebno seoskim sredinama. u gradu postoji otuđenost od prirode. pre svega akademskog karaktera – knjigama. teži da preraste u društveno vaspitanje. Sredina ovih vrtića treba da bude ispunjena sadrđajima na koje deca ne nalaze u dovoljnoj meri kod kuće. žardinjerama i specijalno uređenim kutcima prirode. U seoskoj sredini lišavanje kulturnih kontakata – muzeji. U svim prostorijama mora se obezbediti dobra ventilacija i grejanje a podovi treba da budu takvi da se svakog dana mogu brisati. Vaspitači koje rade sa ovom decom treba da budu upoznati sa karakteristikama lokalne kulture i da se prema njoj odnose sa poštovanjem . svetle. 18. Koliko je moguće treba prilagoditi i sam objekat dečijeg vrtića lokalnim karakteristikama. odnosno tradicionlanim arhitektonskim rešenjima određenog kroja do nameštaja i opreme kako se sredina ne bi preterano razlikovala od dečijeg roditeljskog doma. iskoristiti prednosti ali i kompezovati nedostatke. trebalo bi uzimati u obzir specifičnosti ovih sredina i ne nametati im urbane vrednosti. povezano sa porodičnim. životnim zajednicama i radom u prirodi. tekovinama nauke i tehnike. življenje u ređe naseljenim. zbog skučenog prostora javlja se lišavanje fizičke aktivnosti. Slike i ostale ukrase izložiti sa merom i ukusom. 20 .

ostava za v. receptivne i društvene aktivnosti .ulaz sa tremom .sanitarna prostorija . smeštaju se na prilazima soba za boravak i predstavljaju sanitarni propusnik na izlazu u ostale prostorije. Prostorija za izolaciju: je manja prostorija sa 3-4 kreveta i namenjena je za privremeni smeštaj dece obolele tokom boravka .ekonomat . Garderobe : koje se predviđaju odvojeno za svaku grupu. posmatračke. Sanitarna prostorija : za higijenske potrebe sastoji se iz dela za negu i higijenu sa umivaonicima i dela sa kabinama u kojima se nalaze klozetske šolje prema dečijem uzrastu. priredbe i proslave. indirektno dnevno svetlo koje se može regulisati kao i više električnih svetiljki raspoređenih tako da ravnomerno osvetljavaju prostoriju. a pre nego što nauči da ga raspoznaje može da posluži njihova fotografija ili neki simbol. predviđena je za razne perseptivno – motorne.prostorija za boravak ( vaspitna soba) .sanitarne prostorije za osoblje Predvorje dečijeg vrtića : Treba da bude dovoljno prostrano da može primiti i decu i roditelje i da bude lepo uređeno kako bi već prvi utisak pri ulasku u zgradu bio povoljan. kao i prostorom ispod sedišta za obuću. 21 .Najvažnije je da prostorija za boravak bude što prostranija..higijenske.kabinet vaspitača ( sa stručnom bibliotekom) . Na pregradi treba da je ime deteta. U prostorije za decu spada: .za upravu . kino-predstave i sl.garderoba . Prostorija treba da bude sa dovoljno svetla koje deci pada sa leve strane kada slikaju i bave se raznim aktivnostima za stolovima. ritmiku.o sredstva i materijale Prateće prostorije : . Prostorije dečijeg vrtića – prema Normativu Objekti se obično grade za četiri vaspitne grupe (stotinak dece) i svaka od njih treba da ima svoju prostoriju za boravak i prateće prostorije – garderobu i sanitarije.19. Svako dete treba u njima da ima svoju pregradu sa kukama za kačenje krupnijih komada odeće i fijočicom za sitnice. Prostorija za boravak : namenjena je za vaspitno –obrazovni rad sa decom i njihov odmor.višenamenska prostorija . Višenamenska prostorija : sala. Ona treba da pogoduje za formiranje delimično izdvojenih prostora za skoro sve predviđene aktivnosti. vežbe . dok roditelji ne dođu po njih. Najbolje je blago.prostorija za izolaciju Prostorije za vaspitno osoblje : . zdravstveno.

Za sastavljanje su najpogodniji uglasti stolovi koji se mogu raspoređivati na razne načine. postera i slika ( dečijih i umetničkih). knjige i ostali materijali koji se svakodnevno upotrebljavaju . . Vaspitač u vrtiću treba da raspolaže nekim od muzičkih instrumenata. za stvaralaštvo 4. Vaspitač treba stalno da procenjuje bezbednost okoline u kojoj se deca kreću i na vreme otklanja sve potecijalne opasnosti. da je pogodan za održavanje higijene. Prostorija za dnevni boravak oprema se stabilnim i čvrstim nameštajem koji vaspitač može da pokreće i koji može da služi kako za smeštaj igračaka i drugog materijala.o rad zahteva. elastični ( ali ne klizavi=. Da bi se deci omogućilo posmatranje živih bića i razumevanje prirode u objektu treba da nađu mesto akvarijum.20. električni utikači i prekidači postavljeni najmanje 1. da je ekonomičan i funkcionalan i da pri pomeranju ne stvara buku. dečijih radova i narodnih rukotvorina. izdržljiv i lak.kutak biblioteke 3. sa naslonom. tako i za pregraživanje kutaka. anatomski oblikovane. mehanizam za otvaranje prozora ne treba da bude dostupan deci niti da im je pristupačan otvoren prozor. prevoznih sredstava. da po obradi i materijalu obezbeđuje sigurnost dece i sprečava povrede. Decu privlače slike životinja. smeštaju se tako da budu dostupni svakome i da deca ne moraju da traže dopuštenje od vaspitača za njihovo korišćenje. magnetofonom dija i kino projektorom ( cd player) Pravilno organizovan v. Polazeći od vaspitno-obrazovnih zadataka u dečijem vrtiću. predlaže se organizacija šest kutaka: 1. pored raznovrsnih oblika i metoda i kavlitetan izbor i dovoljan broj sredstava – igračaka i drugog didaktičkog materijala. podovi treba da budu čvrsti. za građenje 22 .20 m toplim otpornim materijalom a oštri uglovi prekriveni zaobljenom oblogom. terarijum i akvaterarijum sa životinjama i saksije sa biljkama koje se mogu uzgajati u zatvorenom prostoru. Uređivanje enterijera dečijeg vrtića – opremljenost prostora s obzirom na potrebe i aktivnosti dece Osnovni zahtevi za izbor nameštaja su sledeći: da je primeren potrebama psihofizičkog rasta i razvoja dece . Čitav raspored prostorija i nameštaja treba da bude takav da omogući što veću raznovrsnost i promene u sadržajima aktivnosti bez zastoja i čekanja kao i nadgledanje dece. za istraživanje 2. prizori iz bajki i sl. čvrste da mogu izdržati težinu odrasle osobe i pogodne za slaganje jedna na drugu. Igračke. da je po konstrukciji jednostavan. uz primenu sigurnosnih elemenata . Značajan elemenat nameštaja u prostoriji za dnevni boravak čine stolovi i stolice. unutrašnji zidovi u prostorijama za boravak dece zaštićeni do visine 1. za igre mašte ili uloga 5. društvene igre i didaktički materijal 6. U vrtiću uvek treba da bude lepo aranžiranog cveća. Tamo gde su objekti dečijeg vrtića na sprat. Prema zahtevima normativa rebrasti radijatori moraju biti zaštićeni ogradom. maskom i sl. voda u umivaonicima koji koriste deca ne sme biti toplija od 35 C̊ . Stolice treba da su odgovarajuće veličine. programskih sadržaja.5 m iznad poda. Ali njih ipak ne treba da bude previše i treba ih s vremena na vreme menjati.

da se zna gde se šta tačno radi. puna vrata. fizički dobro i skladno razvijene spretne i odvažne osobe.podsticanje na stavralačke igre u prostoru Otvoreni prostor vrtića treba da bude što veći a iz njega treba ukloniti sve što je suvišno. Korišćeje prostora i opreme u dečijem vrtiću Dimenzije prostora. 3. zidovi. betonskih peščanika i ružičnjaka koji sputavaju kretanje dece i ugrožavaju ih. silaženje i klizanje. dovoljno velik da ima odgovarajuću konfiguraciju ( najmanje 2 brežuljka) da raspolaže prostorima različitih namena sa raznovrsnim podlogama. lestev i sl. Važna je veličina tog prostora koja je određena Normativom. zookutak i alat za rad u bašti 6. Značajno je i kako se prostor koristi i predmeti u tom prostoru. skakanje. kutak žive prirode – bašta. naročito u urbanim sredinama. slobodno hodanje. 23 . da svojom opremom omogućava što bolje uslove za razne aktivnosti da ima dovoljno zelenila i da je povezan sa zgradom vrtića. 2. Prostor treba da je podeljen na 6 manjih prostora koji imaju posebne namene: 1. ritmičke vežbe. vučenje.. Treba pomeriti duž yidova jer je prazna središna površina mnogo bezbednija bez fiksiranih metalnih sprava. Sprave i uređaje kao što su ljuljaške. brčkalište i prskalište 5. da obezbeđuje higijensko-zdravstvene uslove ali i da bude podsticajan. materijala i aktivnosti u eksterijeru može se doprineti formiranju zdrave. Eksterijer vrtića treba da zadovoljava zdravstveno-higijenske uslove – da je sunčan. za igre sa loptom i obručem i staze za vožnju bicikla.maksimalno korišćenje sunca i čistog vazduha . koji može da nadoknadi skučenost života u njima. održavanje ravnoteže. hvatanja.21. kojim treba da se doprinese obezbeđivanju pogodnih uslova za normalan rast i razvoj predškolske dece su sledeće: . gađanja . park sa negovanom travom i drvećem koje pruža hlad. guranje.. klackalice. oblik koji šalje niz skrivenih poruka koje ograničavaju . gradilište sa priborima i materijalim i uređajima za konstruktivne igre. penjanje. igre mašte ili igre uloga 4. Odgovarajućom organizacijom prostora . Da li su prostorije jasno razgraničene. puzanje i provlačenje. Funkcije eksterijera dečijeg vrtića . sabraćajni poligon. Uređenje eksterijera dečijeg vrtića Objekat dečijeg vrtića.obavljanje složenih vežbi kretanja. Teoretičari isključuju prostor kao tehničko pitanje. prostor na kome se nalaze tereni za pokretne igre. peščanici. Nije beznačajno planiranje prostora u kome deca borave i bogatstva predmeta u tom okruđenju. penjanja. prostor sa spravama za ljuljanje. opreme. trčanje. 22. Određeni zatvoreni i otvoreni prostor bezbedan za decu .pribavljanje neposrednog iskustva i znanja o živoj prorodi i prirodnim pojavama . nikako ne bi smeo da bude bez odgovarajućeg dvorišta..

kao i u pojedinim elementima režima dana. Celodnevni boravak oko 10.Neophodno je da jedan deo strukture bude stalan da bi se deca osećala sigurno ali češće male neznatne izmene prostora su poželjne – poruka – dozvoljeno je izmneniti. blok kombinovanih aktivnosti Vremenskim rasporedom – ređimom dana – određuje se struktura i ritam dnevnih aktivnosti dece i vaspitača On predstavlja elastičan okvir koji omogućava dobru organizaciju vremena i aktivnosti prema programu koji se ostvaruje u vrtiću. Prilikom usklaživanja ritma življenja treba voditi računa o pravilnom smenjivanju raznih vrsta aktivnosti u prostorijama za boravak i na otvorenom vazduhu. 20% opremljenosti zavisi od vaspitača u opremanju prostora Da li ćemo decu okružiti prirodnim ili veštačkim predmetima. blok samostalnih aktivnosti po dečijem izboru 2. Labavije granice – vrata sa prozorima npr. nedostatak je strogo namensko korišćenje prostora. izolovanost.o radu) Celodnevni boravak 5:30-7:30 – dolazak u vrtić 7:30-8:00 – doručak 8:00-11:00 – aktivnosti u grupi 11:00.Bazil Bernštajn – čvrsto klasifikovan prostor zahteva švrstu hijerarhiju. Razlike među njima javljaju se u pogledu dužine boravka.5 h Poludnevni boravak 4 h ( skoro isključivo posvećen v.šalje poruku o vrednostima predmeta Ako su igračke i materijali manje strukturirani ostavljaju više mogućnosti da deca unose svoje strukture. Opšti zahtev za režim dana je da u njemu najviše vremena treba predvideti za sve vrste igara 24 . sveprisutnost autoriteta. 23. Obzbeđuju bolju komunikaciju spoljaunutra Da li se prostor koristi namenski ili fleksibilno. čvrste mere kontrole. odstupiti od ustaljenosti. biti individua.11:30 – ručak 12:00-13:00 – spavanje 14:00-16:00 – odlazak Poludnevni boravak 8:00-12:00 13:00-17:00 (od obroka samo užina) U principu vreme od 8-12 deca i u celodnevnom i u poludnevnom boravku provode na sličan način 3 bloka: 1. Dužina boravka i raspored dnevnog života dece u vrtiću Režimi dana ustanova sa celodnovnim i poludnevnim boravkom dece imaju niz zajedničkih elemenata s obzirom da se radi po zajedničkoj programskoj osnovi. blok usmerenih aktivnosti 3.

Fleksibilno raspoređivanje vremena je pogodnije za saradnju. 24. samostalne aktivnosti po dečijem izboru 2. odmor-spavanje Iako se prilikom sastavljanja rasporeda vremena polazi od nekih opštih zahteva. brojem prisutne dece 2. Broj konflikata su u direktnoj vezi sa : 1. rekreativne pauze 6. od min. planiranje po blokovima ( 1 blok . Mogući načini planiranja vremena : 1. Prostorno – vremenska organizacija u vrtiću određuje ponašanje među decom. jutarnje telesno vežbanje 5. kulturi. Kontekst u kome deca odrastaju utiče na dečije ponašanje. kod mlađe dece je to paralelna igra. kombinovane aktivnosti 4. Postoji direktna veza između broja dece i konflikata ali kod saradnje se nije pokazala takva direktna veza. ELEMENTI REŽIMA DANA 1. 25 . vremenskom organizacijom Kada u vrtiću postoje « prazni hodovi» kada naprimer čekaju doručak a ničim nisu animirani ni zauzeti. Institucija pomaže detetu da shavti vladajuću koncepciju vremena u društvu. fleksibilnije i opuštenije Dobra organizacija života u vrtiću je preduslov dobre atmosfere Fleksibilna organizacija vremena doprinosi pozitivnoj i opuštenoj atmosferi. usmerene aktivnosti 3. on će ipak biti različit za svaku konkretnu grupu dece. do min. Ako se u nekom delu dana češće javljaju konflikti to je pokazatelj da nešto ne valja u organizaciji toga dela dana. Svoj odnos prema vremenu prenosimo deci. već da se odvija kontinuirano u kojima se simultano smenjuju i nastavljaju jedne na druge razne vrste aktivnosti. obroci 8. tačno odn.. Uticaj vremenske organizacije na socijalne odnose u dećijem vrtiću – odnosa između vaspitača i dece i dece međusobno Struktura vremena neprekidno ali neprimetno vrši uticaj.U vrtiću ne treba da postoji strogo utvrđeni raspored unapred propisanih sadržaja i aktivnosti svrstanih u međusobno manje ili više nepovezane oblasti . 1-2 h) u većoj meri prilagođeno dečijim potrebama . Najčešći uzroci konflikata su igračke i prostor ( prostorna organizacija i opremljenost) Saradnja – sve ono kada jedno dete ima nameru da nešto radi i kada ima želju da to sa nekim radi. – jasno podeljene aktivnosti 2. Organizacija vremena ima uticaja na pojavu konflikata i sardanje među decom. vreme za zadovoljavanje higijenskih i fiziolođkih potreba 7.

Za interakciju su potrebni određeni kontekst. okviri za saradničke odnose: 1. Pojam i vrste aktivnosti dece u dečijem vrtiću ( prema podeli E. Kao najvažniji zadatak ne postavlja se usvajanje avih sadržaja nego sistematsko podsticanje aktivnosti. nestrukturiran materijal 3. 26. glina. konstruisanje građevinskim materijalom 7% 4. Bruner je krenuo od neposredne prakse AKTIVNOSTI 1. voda) 2% 5. aktivnosti komplementarne delovanju vaspitača a) posmatračke i receptivne aktivnosti b) zdravstveno-higijenske 2. učestvovanje u okolnom životu i društvenoj stvarnosti a) praktične životne i radne aktivnosti b) društvene aktivnosti LOGIČKO SAZNANJE – prerađivanje.o procesu koji se odvija u dečijem vrtiću u prvi plan su istaknuti procesi kao značajniji u dečijem razvoju i učešću od sadžaja. Jedanaest prepoznatljivih kategorija dečijih aktivnosti u vrtiću ( prema Bruneru) Kategorizacija aktivnosti dece u vrtiću. rukovanje malostrukturiranim materijalima ( pesak.Stav odraslih prema dečijoj sardanji i konfliktima.Kamenova) FIZIČKO SAZNANJE – DELOVANJE NA FIZIČKU STAVRNOST a) perceptivno-motorne aktivnosti b) otkrivačke aktivnosti SOCIJALNO SAZNANJE 1. motorne i socijalne malo strukturirane aktivnosti ( 50%) 3. aktivnosti za rano učenje( 2%) 7. rutinske aktivnosti 2. partnersko učešće vaaspitača 25. Učešće odraslih. naprimer kada vaspitač učestvuje u aktivnosti. simboličke igre 8% 26 . likovne i muzičke aktivnosti 4% 6. igre predstavljanja – igre mašte. mala grupa dece ( 5-8) 2. prevazilaženje i distanciranje od pojavnog i datog a) aktivnosti rezonovanja. izražavanja i stvaranja Zahvaljujući naglasku na aktivnostima dece u v. vreme aktivnosti se povećava. uviđanja i izumevanja b) aktivnosti predstavljanja.

8. odlazak lekaru) d) dramske igre uloga 27 . Pojam i vrste igara i igrolike aktivnosti dece u vrtiću Igra je aktivnost od posebnog značaja u predškolskom uzrastu i u njoj se izražava napor malog deteta da prevaziđe raskorak između sopstvenih mogućnosti da utiče na zbivanja koja određuju njegovo življenje i obrazaca ponašanja koje mora da usvoji da bi se uspešno prilagodilo stvarnosti kojom postepeno ovladava. ULOGA. Da bi deca mogla sama da odlučuju moraju biti ponuđene bar dve mogućnosti 27. slogovima i rečima 2. socijalna interakcija koja nije igra (5%) 9. IGRA JE: . a vršenje pokreta nema neposrednu svrhu. usmerene grupne aktivnosti (7-8%) 10.izdvojena – prostorno i vremenski .neproduktivna . Osnovna razlika između igre i drugih aktivnosti . neorganizovano čekanje i muvanje (15%) Ko odlučuje o tome šta će se raditi u nekom trenutku ? Pogledati koliko se mogućnosti deci nudi za određenu aktivnost.neizvesna – po toku i ishodu . a) senzomotorne aktivnosti sopstvenim telom b) igre predmetima i materijalom c) pokretne igre uz korišćenje rekvizita d) igre glasovima. spontana aktivnost koja je sama sebi cilj. igre fikcije i dr. dramske igre. posmatračke aktivnosti 2% 11. SIMBOLIČKE IGRE – IGRE KOBAJAGI Za ove igre još se koriste nazivi – igre imitacije i podražavanja.fiktivna VRSTE IGARA 1. FUNKCIONALNE IGRE Doprinose razvoju odeđenih funkcija Fizička aktivnost je u ovim igrama primarna. naročito rada je u tome što je igra slobodna. Oblici u kojima se javljaju : a) oponašanje postupaka – u upotrebi predmeta vrše se zamene ( stolicakonj) b) simbolička imitacija c) simbolička igra uloga sa sižeom – dete podražava odrasle osobe ili drugu decu iz svakodnevnog života i prikazuje njihove međusobne odnose i ponašanje ( kuvanje ručka.slobodna . IGRE MAŠTE. igre iluzije.dobrovoljna . nemaju određen cilj.

. organizaciji i izvođenju igre. Nije samo rukovanje. prilagođavati. menjati. a) pronalaženje kombinacija nenamernim rukovanjem ( oko 2 god. saradničke 4. načinu organizacije i izvođenju . dolaženje do nekog cilja sopstvenim snagama.. sasvim slične igrama – po sadržajima. sticanje higijenskih navika – društvene igre – takmičarske. Neka aktivnost može u početku da bude igrolika aktivnost – dok vaspitač određuje šta će se raditi.. da se postigne nekakav cilj. „ čoveče ne ljuti se“ – igra sa gotovim pravilima – funkcija ovih igara i da dete uči i zapamti pravila – didaktičke igre spadaju u ovu grupu – perceptivno-motorne aktivnosti – razne otkrivačke aktivnosti – razne zdravstveno-higijenske igre i aktivnosti za aktiviranje čula. takva aktivnost se može smatrati za igru. ) b) oblikovanje – pronalaženje najpogodnijeg načina c) ređanje materijala d) grafičko predstavljanje e) građenje gotovim materijalom – lego kocke – u kombinaciji sa drugim predmetima f) rimovanje. već stvaranje. treba proceniti kakve su uloge dece i vaspitača u aktivnosti – ako dominira vaspitač to je igrolika aktivnost. Da bi se identifikovala . igrolike aktivnosti se mogu povezati sa svim vrstama igre kod kojih je moguća usmerena imitacija. pravilima. 28 . KONSTRUKTIVNE IGRE Deca uobličavaju razne materijale .koja se pretvara u igru ako je deca dobrovoljno prihvate i počnu je slobodno na svoju inicijativu izvoditi u obliku takmičenja ili podražavanjem neke životne situacije. ako deca imaju glavnu reč u izboru sadržaja. zbog dominacije vaspitača nedostaje u dovoljnoj meri spontanost i autonomni karakter. izvrašanje uloga i ostvarivanje zadataka koje je vaspitač postavio.3. S obzirom da predstavljaju podražavanje igre. stihotvorstvo – ove igre vid su dečijeg konstruisanja IGROLIKE AKTIVNOSTI Ovim aktivnostima. One su ipak. IGRE SA GOTOVIM PRAVILIMA Prvavila mogu biti unapred propisana a mogu se i dograđivati..

starijom i mlađom od sebe i ukoliko ne može da je zadovolji to ga lišava mogućnosti da nauči raznovrsne oblike saradnje i uzajamne brige karakteristične za spontano formirane grupe. Mešanje dece različitih uzrasta u dečijem vrtiću ima mnogo prednosti. PREDNOSTI ŽIVOTA I RADA U GRUPI Osećanje pripadnosti grupi ima posebnu vrenost za povučenu i stidljivu decu. odnosno negativnu emocionalnu tenziju.žU nekim slučajevima i uslovima i spantana igra. uzima u obzir tuđe želje i mišljenja i oslobađa se egocentričnosti što je jako važno kako za njegov afektivni tako i kognitivni razvoj. U dodiru sa drugim članovima grupe dete ima prilike da mnogo bolje upozna svoje mogućnosti nego u porodici. Potisnuti emocionalni konflikti . Nova deca se lakše uključuju u kolektiv ukoliko im pomažu u tome stariji drugovi. kao i njihovo uvažavanje bez potčinjenosti i zavisnosti od njih. sama po sebi dovoi do rasterećenja deteta. Prednosti života i odrastanja dece u kolektivu – uzrasno čiste i uzrasno mešovite grupe Uspostavljanje odnosa sa drugim ljudima je jedna od osnovnih dečijih potreba koja prevazilazi ostale vitalne potrebe i ona se ne može zadovoljiti samo kontaktima sa vaspitačem. pod određenim uslovima. prisustvo vršnjaka omogućava da se praktično uvežba i usvoji pridržavanje ovih granica a socijalni odnosi obogate i razviju.28. Koliko god su odrasli važni za određivanje granica dečijem ponašanju i stavranje povoljne atmosfere za razvoj socijalnih odnosa u vrtiću. U toku tako izazvane igre. gde mu je po pravilu obezbeđen privilegovan položaj. Osim sa vršnjacima u svojoj vaspitnoj grupi. 29 . motivisana pomenutim konfliktima odnosno tenzijama. navedene napetosti se redukuju. odnosno akumulirane neprijatne tenzije njima izazvane odgovarajućom igrom bivaju velikim delom razrešene. dete iam potrebu za širom interakcijom sa decom različitih uzrasta. Neophodno je da se razvije niz interpersonalnih odnosa među decom i stvara zajednička fizionomija čitave vaspitne grupe. U dodiru sa odraslima dete je često prezaštićeno ili njihovim odnosima nedostaje spontanost. U grupi vršnjaka dete je okruženo sebi sličnima sa kojima može da se upoređuje i identifikuje bez rizika da se oseća inferiorno. Dijagnostička i terapeutska vrednost igre Utvrđeno je da trenutna emocionalna napetost i relativno trajnija emocionlana stanja imaju direktnog odrza na igru deteta. Play terapija – Melani Klajn 29. Eventualne prepreke čak pomažu detetu da uviđa relativnost perspektive. zbog čega nema odgovarajuću povratnu informaciju koja bi sledila kao reakcija na njegovo ponašanje. Taj terapeutski potrncijal igre zasniva se na činjenici da je igra prirodno sredstvo detetovog samoizražavanja. Igrom je moguće otkloniti ili bar ublažiti neke psihičke traumatske doživljaje. U grupi se najbolje uči samopoštovanje bez potcenjivanja drugih.

Načini uspostavljanja dobrih odnosa i povoljne atmosfere u grupi Osnovni način za uspostavljanje dobrih odnosa i povoljne atmosfere u grupi je dobra organizacija. .Da vaspitač traga za pozitivnim dečijim motivima i ponašanjem i da ih komentariše umesto da ističe negativne primere i kažnjava decu. 31. izgrađivanje odgovornog i humanog odnosa prema drugima.Dobro je koristiti jednostavna podsećanja kao « kocke su za građenje a ne za bacanje». Vidovi nepoštovanja ličnosti deteta 30 .Treba preduzeti sve mere da se dete među vršnjacima oseća dovoljno sigurno i prihvaćeno da poželi sa njima da razvija prijateljske odnose zahvaljujući kojima će se osloboditi odbrambenog stava. što je neophodno za socijalizaciju. .da vaspitač shvata situacije u kojima se deca nalaze – shvatiti i razmotriti šta se stvarno dogodilo – razmotriti obe sukobljenje strane .Starija deca sa izgrađenim veštinama i sposobnostima predstavljaju dobar model za podražavanje i podsticaj mlađoj deci da svoje aktivnosti izvode na višem nivou.urediti sredinu tako da zadovoljava dečije potrebe . Takođe.pozitivna disciplina se bavi ponašanjem i razlozima zašto su se neka ponašanja desila. Da bi se osećala kao ravnopravni članovi kolektiva deca treba da usvoje pravila ponašanja koja im omogućuju da žive u skladu sa svojom društvenom sredinom. Potrebno je : . i ohrabrivanja a ne « nemoj» i « prestani» . Ona je povezana sa njihovim prihvatanjem pravila življenja u zajednici. Demokratski način saradnje s decom traži ostvarivanje pozitivne discipline. Starijima je potrebna prilika da se brinu o mlađima od sebe da bi postali osetljiviji na njihove probleme. stekne poverenje u svoju okolinu i oseća dobro u vrtiću. smenjivanje broja prepreka na koje dete nailazi u vrtiću na razumnu meru. Obezbeđivanje uslova da se dete opusti.obezbediti dovoljnu količinu materijala i aktivnosti . Disciplina u dečijem vrtiću ima prvenstveni cilj da osigura ostvarivanje prava svakog člana kolektiva i uskladi njihove međusobne odnose. 30. a ne osuđivanjem dece. kao i decentriranje.

različite prirode. Da bi se zadovoljila različita interesovanja i osobenosti grupe. Treba da se stvara socijalni okvir koji će predstvaljati stabilan i sređen sistem vrednosti . Učiti decu učtivom ponašanju i ljubaznosti nema svrhe ukoliko se i odrasli ne odnose na taj način prema njima. što će uticati da se kod njega izgrade odgovarajući stavovi i želja da ponovo dođe. Probleme u socijalnim odnosima među decom najbolje je preduprediti. organizacijom rada u malim grupama i sopstvenim partnerskim i neautoritarnim stavom. pravila ponašanja jednostavna. zbog čega su sklona da se vezuju za odrasle osobe. Granice ponašanja treba da su jasne . Treba pomoći detetu savetom kako da unapredi svoje socijalne odnose kada vidi da mu nešto predstavlja problem i isto tako treba mu ponekad tumačiti motive ponašanja druge dece. Pre svega . različitog motornog statusa. različite tematike. Prvih dana dolaženja u vrtić važno je obezbediti prijatne utiske i pozitivna iskustva. različito locirane. Ako im vaspitač u tome posluži kao primer. svedena na razumnu meru i opravdana u dečijim očima a posledice njihovog nepridržavanja predvidljive. treba preduzeti sve mere da se dete među vršnjacima oseća dovoljno sigurno i prihvaćeno . Uloga vaspitača u unapređivanju socijalnog ponašanja dece u vrtiću U procesu uključivanja u grupu dete prolazi kroz više faza. da poželi sa njima da razvija prijateljske odnose zahvaljujući kojima će se osloboditi odbrambenog stava. Učenje oblika socijalizovanog ponašanja je od male koristi ako se dete oseća nesigurno i nije steklo poverenje u svoju društvenu sredinu. Detetu je potrebno da već na početku uspostavi prijateljski odnos sa vaspitačem da bi moglo takve odnose da gradi i sa ostalom decom u grupi. interesovanja i potreba dece i ne sadrži zastrašivanje i postiđivanje kao oblike kažnjavanja i manipulacije. što podrazumeva uvažavanje motiva.32. Da osnovna mera uticanja na dečije ponašanje bude podsticanje i usmeravanje. Uticaj vaspitača je naročito važan kod dece koja nisu preduzimljiva u socijalnim kontaktima sa vršnjacima usled nedostatka iskustva. 31 . Uloga vaspitača je da stvara uslove za konstruktivne razmene među decom. različite težine i različitih razvojnih mogućnosti. u toku dana potrebno je ponuditi više grupnih aktivnosti različitog karaktera. izbeći pre nego što se pojave. „ izvoli“ i sl. da kažu „ hvala“. Takođe mu treba ponuditi aktivnosti koje poznaje i u kojima može lako da se samostalno snađe. Neće biti potrebno da se deca podsećaju na pozdravljanje .

moralisanja. iznuđivanje obećanja. vika. upiranje prstom. stavljanje u poziciju da odlučuje 2. analizom konflikata : a) definisanje . već će se stalno obraćati starijem . U spontanim situacijama tokom konflikata treba pustiti decu da sami razreše do određene granice – kada počnu da ugrožavaju svoje ili tuđe zdravlje ili kada uništavaju. Konflikti mogu da ukažu šta nam je važno u životu. Obavezno se treba umešati kada deca pozovu vaspitača. identifikovanje b) razvijanje mogućih alternativa c) odlučivanje za jednu alternativu ( koja je bila dobra po mišljenju deteta) 32 . dovođenje do logičke posledice. kažnjavanje. treba imati na umu da su konflikti normalna pojava i da se stalnim uplitanjem vaspitača u njih i potiskivanjem stvara određena napetost u grupi.33. izborom rešenja uz poštovanje zadatog uslova koji treba ispuniti 3. što će kod njega samo izazvati osećanje da nije prihvaćeno a neće ga naučiti kako da se bolje u nju uključi. međutim. ili ga prekine. prozivanje pred grupom. neslaganja i sukobe jer će tako učiti da ih razrešavaju i sticati značajno socijalno iskustvo. Ponekad je nužno razdvojiti sukobljenu decu i izgladiti nesporazum nastao različitim tumačenjima nekog pravila ponašanja. Greške odraslih: . naredbe.autoritarnost. Najčešću uzroci dečijih sukoba i uloga vaspitača u njihovom rešavanju Dete koje ne ume da se ponaša u grupi izazvaće zlovolju kod svojih drugova. U trenutku konflikta uči se njihovo razrešenje – razvijaju se veštine izlaska iz konflikta. ovim se uskraćuje deci važno socijalno iskustvo zbog čega neće biti sposobna da svoje društvene odnose samostalno organizuju. šalje se poruka da sa detetom nešto nije u redu a ne ono što radi. ucenjivanje. Osim toga. prozivanje dežurnog krivca. opominjanje. Razrešavanje konflikata a da deca pri tome uče : 1. U intervencijama ne treba preterivati već postepeno prepuštati deci da samostalno izglađuju svoje prepirke. raditi umesto deteta. Kada emocije nadvaldaju i sukom preti da se ne zaustavi na rečima vaspitač može da ukaže na mogućnost njegovog razrešenja koja će biti najpovoljnija za sve učesnike . tužakati ili se baspomoćno povlačiti u konfliktnim situacijama. nesporazumi tinjaju i nagomilavaju da bi izbili u najnepoželjnijem trenutku ili kad je vaspitač odsutan. Te greške odrasli će dovesti do trenutnog rešavanja problema.

33 . Kada se procenjuju dečija iskrenost treba imati na umu nepouzdanost njihovog pamćenja. Zato je potrebno mnogo puta ponovljeno iskustvo dobijanja i davanja igračaka i drugih stvari. Mogućnosti i oblici saradnje među decom i uloga vaspitača u njenom podsticanju Za sardaničke odnose među decom potrebni su određeni kontekstni okviri : 1.34. Jedan od načina učenja dece da dele igračke je da se ograniči vreme igranja određenom popularnom igračkom. što sve može biti uzrok takozvanih «belih laži». obično egoističnih ciljeva. ono što se želi sa onim što se poznaje. već da je onaj koji daje i da oseti zadovoljstvo zbog toga. da se suoči sa njima i oslobađa ih se na odgovarajući način da se ne bi neurotoziralo nagomilanom agresijom koja može naneti veliku štetu razvoju njegove ličnosti. Neiskrenošću se ne može postići kod deteta više ljubavi i poštovanja već samo preneti ideja o manipulisanju emocijama kao sredstvu za postizanje svojih .odnosno neistina izgovorenih bez namere da se neko obmane. 35. ne struturiran materijal 3. partnersko učešće vaspitača Za povoljan razvoj socijalnih odnosa u grupi važno je negovanje iskrenosti i otvorenosti među njenim članovima. Dete treba da postane svesno svojih emocija. Onaj ko ostaje bez igračke ne treba da oseća da je time onaj koji gubi. Jedan od najsloženijih zadataka je naučiti decu da dele. Ovo je teško izgraditi već kod mlađe dece. Jedno od osnovnih pravila mantalne higijene je da osećanja moraju da se izraze kako ne bi negativno delovala na duševno zdravlje deteta. Kultivisanje dečijih emocija Vaspitavanje emocija bi se sastojalo u razvoju sposobnosti kod dece da se uzdržavaju od impulsa izazvanih negativnim emocijama kao i oplemenjivanja. ali kod njih je dovoljno postići da ne shavatju davanje kao trajan gubitak. Koliko je moguće treba pri deljenju igračaka podstaći saradnju i pozitivne emocije. Najpogodniji način za njihovo kultivisanje je približavanje deci tehnika izraza i ostvarenja raznih umetnosti . produbljivanja pozitivnih emocija. mala grupa dece ( 5-8) 2. da ustupaju jedna drugoj igračke i druge predmete kao i da vode računa o željama i potrebama svojih drugova u grupi. nepreciznost vremensko-prostornih pojmova i sklonost da se meša izmišljeno sa stvarnim. koja izazivaju kod njih duboka preživljavanja. Najvažniji način učenja dece iskrenosti je pozitivna reakcija odraslih prema dečijoj otvorenosti i njihov primer. bogateći i oplemenjujući tako dečiju ličnost u celini. koje će dovesti do intuitivnog shvatanja pravila koja važe za upotrebu zajedničke svojine.

„sebična“ i sl. Da bi moglo da spozna i prihvati sebe detetu je potrebno da upozna svoje mogućnosti. odnosno. Jedan od ovih načina je prevođenje negativnih emocija u reči. Crtanje i slikanje imaju takođe terapeutski učinak ukoliko dete ima mogućnosti da slobodno predstavlja zbivanja i odnose koji su izazvali smetnje u njegovom životu. Očekivanja u velikoj meri utiču na dečije ponašanje i razvoj pojmova o sebi i kod dece se zapaža da postupaju zavisno od uloge koje im je dodeljena. Vaspitač treba da mu pomogne da stekne poverenje u sopstvene snage. Na emocije se naročito utiče izgrađivanjem pozitivne slike o sebi i odgovarajućom sociokulturnom sredinom pod čijim uticajem detet bogati i prerađuje svoja emotivna iskustva koja su osnov dobrog razvoja. Nikada ne treba uticati na ponašanje dece postupcima koja idu na štetu njihovog samopoštovanja kojima se izaziva osećaj krivice ili stida a ona kvalifikuju kao „nevaljala“. Negativne emocije će se ređe javljati i izgubiće u ntenzitetu zahvaljujući negovanju pozitivnih emocija.Deci treba pomoći da shvate svoja agresivna osećanja i naučiti ih kako da izađu na kraj sa njima. „ lenja“. obručeve i sl. Veoma je važna slika koje je dete izgradilo o sebi kao sposobnoj i snalažljivoj ličnosti koja je u stanju da prevlada teškoće ako uloži određeni napor. Takođe se deca oslobađaju napetosti kroz stvaralačke aktivnosti igre mašte ili uloga. I nakon naprezanja se opuste i smire. da „ opravdaju poverenje“ ako su očekivanja pozitivna. postiđivali i činili manje vrednim u sopstvenim očima. 36. igre peskom. radi čega se moraju izbegavati svi postupci koji bi ga poružili. što je prvi korak u osposobljavanju dece da ih kontrolišu i oslobode ih se na konstruktivan način. Svakako. da ih izraze na neki od načina koji je najmanje opasan po njih i okolinu. koja im omogućava da agresiju prenesu na lopte. svoje prednosti. Njega je takođe važno naučiti kako da se suoči sa neuspehom. odnosno. Da bi poštovalo druge kod deteta treba da se razvija osećanje sopstvene vrednosti i važnosti. svoje granice – osobine po kojima je slično i po kojima se razlikuje od ostalih. 34 . pogrdne nazive i stalno dokazivanje svoje nadmoći kao odrasle osobe. verovanje da će ako pokuša imati izgleda na uspeh. strunjače. Naročito je značajno da se kod deteta koje se bavi samostalnim i stvaralačkim aktivnostima izgradi poverenje da je ono što radi na svoj način vredno i da ima smisla čak i kada se razlikluje od opšteg ukusa ili sadrži greške čije je javljanje normalno u procesu delovanja. Zbog toga vaspitač treba da izbegava pretnje. kroz slušanje odgovarajuće muzike i sl. Vaspitač treba da pokaže razumevanje prema detetu koje ispoljava negativne emocije i da utiče pre svega na način njihovog ispoljavanja. Uticaj vaspitača na izgrađivanje slike o sebi kod deteta predškolskog uzrasta Jedna od najznačajnijih karakteristika detinjstva je traganje za sopstvenim identitetom. Naročito je važno da decu ne osuđuje i ne grdi zbog onoga što osećaju. najbolje je ako deca svoje negativne emocije isprazne kroz fizičku aktivnost. vodom i glinom.

Stav koji će dete imati prema sopstvenim greškama najviše će zavisiti od stava vaspitača prema njima. Važno je da dete shvati da se ponašanje može menjati svojom voljom. neznanja. ovo razlikovanje u velikoj meri zavisi od vrednosnih sudova koje drugi saopštavaju o detetu. Bez obzira kakav je ko on je prihvaćen kao vredna i zanimljiva ličnost. Ovo osećanje dete podređuje spoljašnjem autoritetu i ono predstavlja prepreku za razvoj samostalnosti i nezavisnog mišljenja. budući da najčešće ne razume dovoljno odrasle od kojih tako mnogo zavisi ono počinje osećati neizvesnost u pogledu svog ponašanja i nepoverenje u sebe. Umesto grdnji prekora i kazni detetu mnogo više pomaže kad čuje savete. lične predmete i stvari. bez obzira što ga u jednom trenutku nije opravdalo. razne tekuće aktivnosti. Ukoliko dete stalno doživljava zamerke i grdnje za većinu stvari koje preduzima jer ga interesuju. dete će izgraditi i globalnu sliku o sebi i težiće da uskladi svoje ponašanje sa njom. 35 . U razvoju pojma o sebi posebno je važno pomoći detetu da razvije osećanje samopouzdanja što se može postći jedino stalnom manifestacijom prihvaćenosti deteta bez uslova i rezervi. krivice i kajanja onda ih se ni dete neće plašiti u toj meri da postanu kočnica njegove aktivnosti i težnji za postepenim osamostaljivanjem. lična iskustva odraslog.Vaspitač treba da pokaže detetu da ima poverenja u njegovu sposobnost da se ponaša zrelo i odgovorno. ma kako bolno iskustvo bilo i ma kako pogrešilo u ponašanju. maštovitijim. Na predškolskom uzrastu dete još nema razvijen pojam o sebi. jer na taj način dete uči kako da poveže svoje ponašanje sa trajnim osobinama i kod sebe i kod drugih ( „ to si dobro uradio zato što si oštrouman“). Predškolsko dete opisuje sebe kroz fizički izgled. On na taj način pokazuje razumevanje za detetove razvojne probleme. koje se izražava kroz osećanje krivice. uspeh i napredak. Takođe je važno razviti kod dece tolerantnost ili čak pozitivan stav prema različitostima među ljudima i decom jer one čine život zanimljivijim. prošla i sadašnja iskustva da sebe doživi kao osobu koja ima različita osećanja i misli u različitim situacijama. te stoga nije u stanju da integriše i zaokruži unutrašnja. Takođe je važno razviti kod deteta osećaj da se sve može promeniti i popraviti. U svojim očekivanjima vaspitač treba da se uvek okreće onome što dete može da postigne. nespretnosti. prema sopstvenim potrebama i očekivanjima i usklađivati sa ciljevima i postignućima koje želi da postigne. Korisno je uz pozitivne ocene o detetovom ponašanju vezati crte ili osobine koje ono poseduje a koj tom ponašanju doprinose. Ukoliko često ili stalno sluša globalne vrednosne sudove o sebi. Pojam o sebi dete gradi na bazi razlikovanja sebe od drugih. Ukoliko stalno sluša sudove tipa „ ti nisi dobar“ ili „ ti nisi poslušan“ dete će shvatiti da je ono takvo kako mu kažu ali neće znati šta treba da izmeni da bi bilo „ dobro“ i „poslušno“ dete. Ukoliko vaspitač ne pridaje pogreškama poseban značaj i ne izaziva kod njega osećanje straha. nemogućnosti i slično. što znači razvojni domet. uputstva.

slaboj. bezbednosti nego ugroženosti. niti se može razviti u slobodnu svestranu i stavralačku ličnost nezavisno od svoje aktivne i dobrovoljne uključenosti u vaspitno-obrazovni proces. bez obzira kako se trenutno odrazili na ponašanje deteta. Deca treba da budu više vođena svojim ličnim namerama ( koje vaspitač kultiviše i usmerava) nego odlukama odraslog. zahvaljujući iskustvima koja dete stiče u dodiru sa svojom okolinom.37. ako im se pruži razumevanje i podrška. Suprotno tome. čiji pokušaji nailaze na otpore i negativne reakcije odraslih. mentalnu i posebno emocionalnu sigurnost deteta. Razvijanje sigurnosti kod dece Deca koja imaju pozitivnu sliku o sebi. lično iskustvo više nego pamćenje. što će se neposredno odraziti i na njegovo napredovanje u razvoju i učenju. a kao krajnju posledicu mogu imati potiskivanje svega što je autentično u ličnosti deteta. To znači da svako dete nosi u sebi potencijalno jednu ličnost kojoj je potrebna izvesna samostalnost da bi se svestrano razvijala i izgrađivala. počinje da se oseća nesigurno i neprihvaćeno. Ono je usko povezano sa poverenjem koje dete ima u sopstvene snage i svoju okolinu. čak «nevaljaloj» osobi koja uvek greši. dete izloženo preteranim očekivanjima i zahtevima koje se « na silu gura u kožu odrasle osobe» okruženo zabranama i ograničenjima. slobode i inicijativnosti kod dece Dete nije isključivi proizvod nasleđa. Važno je da se dete dolazeći u vrtić oseća sigurno i prihvaćeno. Ako se deca okruže ljubaznošću . 36 . stvaralaštvo više nego podražavanje. Vaspitač mora da preuzme odgovornost za fizičku. pretvaranje. Strah i osećanje nesigurnosti . nagone ga na neiskrenost. To će činiti tako šte će mu obezbediti najveću moguću slobodu unutar granica koje mu garantuju bezbednost i koje su mu poznate u sredini u kojoj može da se snađe i kreće sa izvesnošću kao i da izražava svoje autentične porebe bez straha od nerazumevanja osude i ugroženosti osećanjem krivice što nešto može da pokvari ili nekome zasmeta. tako da se preko njega može saznati šta misli i oseća o sebi kao i šta očekuje od drugih ljudi. Osećanje sigurnosti se razvija postepeno. bolje se osećaju i uspešnije uspostavljaju socijalne odnose sa svojom okolinom. neprijateljstvo prema okolini i samom sebi. gubi poverenje u svoje sposobnosti da deluje samostalno i ispravno gradeći o sebi sliku kao o nespretnoj. koja su prihvatila svoju ulogu i stekla poverenje u sopstvene mogućnosti. kao i određenu sigurnost u kontaktima sa drugima. 38. Ono zahteva stalnu brigu i uticaj vaspitača kojima se podstiče više spontanosti i aktivnosti nego pasivnost i reprodukovanje. Podsticanje razvoja slobodnog i samostalnog dečijeg „ja“ ne podrazumeva prepuštanje deteta sebi. ona će se ponašati konstruktivno i prijateljski prema svojoj okolini a vaspitni postupak će se odvijati uspešno i bez težih problema. Razvijanje samostalnosti. sredine u kojoj raste i vaspitnih uticaja. koja su pozitivna i povezana više sa osećanjem prihvaćenosti nego odbačenosti. slikom koju ima o sebi i ulogom koju je prihvatilo.

Nezavisnost dece se izražava kroz sve vrste ponašanja kojima postižu ili zadržavaju inicijativu i kontrolu nad aktivnostima kojima ostvaruju sopstvene ciljeve. Nezavisnost se ogleda u mnoštvu aspekata kao što su : - lična nezavisnost u praktičnim stvarima ( oblačenje, hranjenje, pranje) - nezavisnost potrebna za snalaženje u okolini ( da se dete slobodno kreće, stupa u kontakt sa nepoznatim osobama, kupuje u prodavnici) - nezavisnost u odnosu na grupu dece kojoj pripada ( da se odupire pokušajima tiraniziranja, da se ne zadovoljava samo oponašanjem drugova) - emocionalna nezavisnost ( da je u stanju da se snađe i samostalno zabavi u određenim vremenskim periodima a ne uvek da traži prisustvo i pažnju odraslih) - intelektualna nezavisnost ( sposobnost da traži i pronalazi sopstvena rešenja za probleme, misli svojom glavom i ne veruje uvek na reč) - nezavisnost u stvaralačkom izražavanju ( originalnost, fleksibilnost i fluentnost u kreativnoj produkciji – crtanju, modelovanju, konstruisanju , igri i dr.) Treba imati u vidu da i najjednostavnije veštine koje dete savlada, kao što su vezivanje pertli za cipele, rukovanje priborom za jelo, sečenje makazama i dr. imaju značajnu ulogu u njegovom postepenom osamostaljivanju i sticanju poverenja u sopstvene mogućnosti. Nezavisnost dece negovaće se i povećavati ohrabrivanjem njihove inicijative, spontane aktivnosti i samostalnog delovanja sa jedne strane kao i postepenim smanjivanjem obima „ usluga koje im čine odrasli“. Vaspitač koji veruje u decu i njihove razvojne mogućnosti davaće im prilike da se ispolje, što se može postići samo ako čitav v.o rad zasnuje na slobodi i emancipaciji njihove ličnosti. Poznato je da anksioznost najčešće uzrokuju razni oblici pritisaka kaojima je dete izloženo, u obliku preteranih zabrana, stalnog prigovaranja, ispravljanja ponašanja i sl. Slobode koja vodi emancipaciji dečije ličnosti nikada ne može da bude previše. Ova sloboda ne znači anarhiju ili nepostojanje pravila u životu deteta, nego predstavlja mogućnost da dete bira unutar onoga što mu je ponuđeno u dečijem vrtiću i što se uklapa u opšti okvir ponašanja koji se stvara organizacijom života i rada u kolektivu. Sloboda uvek podrazumeva poštovanje prava i interesa drugih ćlanova kolektiva i određeno usklađivanje sa njima radi zajedničkog života i saradnje. Potrebno je da deca znaju granice svoga ponašanja u okviru kojih će s eosećati bezbedno i biti prihvaćena od svoje okoline. Zato im od njihovog dolaska u vrtić, treba ukazivati na pravila koja važe u njemu kao i na njihov smisao. Ovi zahtevi treba da budu izraženi u pozitivnim terminima, odnosno treba učiti decu kako da se igraju peskom ne rasipajući ga , pravilno stanu u red i sarađuju u igri. Ova pravila treba saopštiti već na početku i insistirati na njihovom poštovanju sve dok ih deca ne usvoje i počnu ih se pridržavati bez podsećanja. 37

Zadatak da se deci obezbedi najveća moguća sloboda, nezavisnost i inicijativa, podrazumeva i okvire koji će im garantovati ličnu bezbednost i čuvanje društvene imovine koja se nalazi u dečijem vrtiću. Vaspitač ima pravo da postavi granice u ponašanju, da spreči dete da čini nešto čime bi nanelo štetu sebi ili okolini, međutim, u okviru tih granica ono je slobodno da ispolji svoju inicijativu , da upravlja svojim postupcima. Uvek treba imati na umu da je svrha reda i organizacije u vrtiću pre svega da omogući detetu maksimum slobode u kretanju i izražavanju, bez ugrožavanja slobode i stavaralčkih težnji drugih. Dete ima potpunu slobodu samo dok se njeno korišćenje tiče isključivo njega, odnosno, ne ugrožava sloboda drugih i ne dovodi u pitanje njegova lična bezbednost. Ako se vaspitač pridržava ovog zahteva onda neće nikoga prisiljavati da sluša priču ili muziku koje su planirane, da uči pesmicu, slika prema zadatoj temi i na određen način, uključi se u igru i prihvati dodeljenu ulogu. Prisiljavanje nikada ne može pomoći detetu da uči i razvija se i bez obzira na namere onoga ko ga primenjuje, verovatnije je da će dati suprotan efekat. GLASANJE – ukoliko deca imaju više prilika da odlučuju, utoliko će se formirati kao slobodne, samostalne ličnosti. Program koji se ostvaruje u vrtiću, predstavlja obavezu za instituciju i vaspitače kao osoblje zaposleno u njoj, ali ne i za decu. Njihovo učešće u v.o procesu mora biti dobrovoljno i usklađeno sa onim što žele, čemu teže, što mogu da usavršavaju i postižu. Dok vaspitač priprema uslove i podsticaje za razvoj dečijih aktivnosti, ponašanje dece može biti raznovrsno u onoj meri u kojoj se javljaju individualne razlike među njima. Treba da se poštuje detetovo pravo da ne učestvuje u pojedinim aktivnostima koje je inicirao vaspitač pod uslovom da se u toku njihovog odvijanja ne bavi ničim što bi ometalo druge. Deci je naročito važno pružati mogućnosti da palniraju aktivnosti i učestvuju u određivanju pravca njihovog odvijanja, trajanja, procedure i organizacije.

39. Kvalitet emocionalne veze vaspitač-dete
Odlučujući faktor u uticaju dečijeg vrtića kao institucije na razvoj i učenje predškolskog deteta je osoba koja je posrednik između programskih sadržaja koji se ostavruju, utičući na njegov odnos prema ovoj sredini, potstičući ga na bogatu i raznovrsnu aktivnost ili ga ograničavajući. Ni najbolje odabrani sadržaji i materijalni uslovi za njihovo ostvarivanje ne mogu umanjiti ulogu vaspitača. Od ličnosti vaspitača najviše zavisi spontanost i prilagodljivost ritma življenja kao i čitava atmosfera u dečijem vrtiću. Ako je vaspitač krut i nervozan, to će se odraziti u obliku napetosti i otpora kod dece. Ako je ponašanje vaspitača nedosledno i hirovito takvo će biti i ponašanje dece. Ako se on ponaša veselo i neusiljeno deca će to prihvatiti kao sastavni deo opšte atmosfere u vrtiću. Od prvog dana boravka dece u ustanovi vaspitač radi na uspostavljanju bogatog i sadržajnog emocionalnog odnosa sa njima, koji je obostrano prijateljski , saradnički i zasniva se na međusobnom uvažavanju, poverenju i brizi. 38

Detetu je potrebno da se oseti da je vaspitač zainteresovan za njega lično a ne samo za ono čime se dete bavi. Bliskost sa vaspitanikom omogućava mu da postigne mnogo više u delovanju na dečiji razvoj i učenje i to na načine koje se verovatno ne bi pokazali efikasni kada bi ih primenila detetu nepoznata osoba. Osim toga, dete nikada neće biti drsko i bezobrazno sa osobom koja mu čitavim svojim ponašanjem iskazuje poštovanje, koja je srdačna i blaga u ophođenju, koja ga ne gleda sa visine i ne insistira na pokornosti.

40. Osobine dobrog vaspitača
Dobar vaspitač prepoznaje se po tome što mu njegov posao predstavlja zadovoljstvo. On voli decu i dobro se oseća u njihovom društvu. Iako ima sasvim određen stav prema određenim oblicima ponašanja, on prihvata svako dete i ima razumevanja za njegove postupke. Svoja osećanja prema deci dobar vaspitač izražava tonom kojim im se obraća , izrazom lica i rečima. Dete mora osećati da je vaspitač „ na njegovoj strani“ da mu ono nešto znači, da ga uvažava, ceni, raduje se njegovim uspesima i ne osuđuje ga za neuspehe jer veruje u njegov pozitivan razvoj kao i svoje mogućnosti da mu doprinese. Takav vaspitač takođe je svestan i svojih ograničenja i nedostataka i ne pokušava da obmanjuje decu mitom o sopstvenom savršenstvu, već je u stanju da prizna svoje greške i uči iz njih. U njemu dete nalazi osobu spremnu da mu uzvrati pozitivne emocije, da mu na osmeh odgovori osmehom, pomiluje ga , zagrli, uteši, uzme u naručje... Dobar vaspitač je blizak detetu, prihvata ga kao ličnost i osetljiv je na njegove potrebe. Određen otpor zahtevima vaspitača je normalna pojava jer se ne može očekivati od deteta da se pasivno prilagođava svemu što se od njega zatraži. Sasvim je prirodno da dođe do protivljenja , prepirke pa čak i ljutnje u njegovim reakcijama na zahteve vaspitača, koji treba da poštuje njegovo pravo da ima različite želje i mišljenja ali i da , kada je potrebno, sprovede zahtev do kraja. Međutim, dete ne treba da se oseća da je manje prihvaćeno cenjeno i voljeno zbog toga što je ispoljilo pomenute razlike. Prirodnost je najvažnija osobina pravilnog odnosa vaspitača prema deci. Svaka usiljenost, izveštačenost, prenemaganje sladunjavo korišćenje deminutiva i drugih posebnih načina obraćanja deci suštinski onemogućava izgrađivanje iskrenog otvorenog, prirodnog odnosa kakav treba da se uspostavlja između mlađih i starijih. Deca sasvim dobro osećaju kada se pokušava manipulisati njima što ih u početku zbunjuje a zatim navodi da i sama počnu razvijati mehanizme manipulacije sa odraslima. Ako je odrasli odlučan i tolerantan, ako se od njega očekuje pozitivno ponašanje, uspeh u aktivnostima, zalaganje i iskrenost, dete će sve učiniti da opravda ovakva očekivanja i odnosiće se na isti način prema samome sebi. On treba da služi daci za primer kao osoba koja obavlja svoj posao istrajno i vešto, koja rešava probleme sistematski i strpljivo i zahvaljujući svome trudu postiže uspehe. Osobine vaspitača: 39

-

obrazovana, iskusna osoba koja se posvećuje svom razvoju dosledna, sigurna u sebe, s jasnim ciljevima, svesna i strpljiva, energična i odgovorna poštuje i prihvata kulturne razlike decembar intuitivna i izvorna, kreativna u bavljenju programom, usmerena na razvoj dece, da raspolaže odgovarajućim metodama rada topla, sa smislom za negovanje, optimistična sa smislom za humor.

41. Spontano i naučeno u ponašanju vaspitača

42. Vrste autoriteta
Svoj autoritet u grupi vaspitači postižu na razne načine. Njihova tipologija načinjena je polazeći od toga kako su raspoređena prava i dužnosti između njega i dece. 1. AUTORITARNI TP 2. ANARHIČNI TIP 3. DEMOKRATSKI TIP AUTORITARNI TIP Može se lako prepoznati po tome što je on gospodar u svakoj situaciji. Deca ga slušaju bez pogovora. Kada se uđe u sobu, čak i za vreme „ slobodnih aktivnosti“ deca sede u tišini i prema uputstvima vaspitača obavljaju ono što im je odobrio da rade. Iza čitavog njegovog ponašanja stoji duboko uverenje da su deca sposobna samo za ono što su ih naučili odrasli, odnosno da će njihovo ponašanje biti ispravno samo dok se odvija prema instrukcijama i pod kontrolom starijih od njih, isto kao što veruje da je poslušnost osnova vaspitanja i da mu se deca moraju povinovati bez pogovora. Kontroliše sve što se zbiva u grupi a deca se potčinjavaju njegovoj čvrstoj ruci i povišenom glasu, plašeći se da ga ne izazovu. U takvoj atmosferi deca se osećaju nerazumna i slaba, što doprinosi stvaranju slike o sebi kao inferiornoj, bespomoćnoj osobi koja greši uvek kada je aktivna i pokuša da pokrene neku inicijativu. Autoritarni vaspitač naročitu pažnju i napore posvećuje tačnom pridržavanju „ režimu dana“ i svako odstupanje od njega tretira kao prekršaj discipline. Autoritarno rukovođenje decom ne zahteva od vaspitača mnogo maštovitosti u radu niti prilagođavanje individualnim karakteristikama i potrebama dece. Nagradama i kaznama on se služi kao ucenama. Kada naiđe na tvrdoglavo dete ili dete koje u bilo kom pogledu odstupa od njegovih merila i zahteva on sa još većom upornošću koristi sve mere spoljašnjeg uticaja da ga prilagodi i savlada. U nedostatku elemenata samodiscipline, održavanje reda i mira postaje jedan od njegovih glavnih zadataka, a ukoliko mu budnost propusti ma i za trenutak u grupi dece nastaje haos, čije smirivanje zahteva još krupnije represivne mere. Autoritarni način vaspitanja na prvi pogled ima za rezultat red, poslušnost i disciplinu, međutim, konflikti i otpr dece samo su potisnuti i čekaju trenutak kada nekontrolisano izbijaju kao erupcija. 40

Prvo što se zapazi pri ulasku u prostoriju za boravak je zaglušujuća galama. saradničkim odnosima koje je uspostavio sa njima. 41 .ANARHIČNI TIP Perdstavlja suprotnost autoritarnom i kod njega je sve dozvoljeno. Igračke. On najčešće nema sposobnosti da deci ukaže na granice koje njihovom ponašanju osiguravaju slobodu. prepušteno slučaju i improvizovano. sredstva i materijal su razbacani svuda po sobi a pokušaji pojedine dece da nešto sagrade. Demokratski vaspitač ohrabruje dete da ima i da iznosi sopstvena mišljenja i predloge kao i da uvažava tuđa. Organizaciju unosi u korišćenje materijala njihovim brižljivim izborom u skladu sa mogućnostima . Čak i ona deca koja uspeju da se bave nekom aktivnošću ne mogu da se udube u nju. kojima se isključuje samo njihova zloupotreba. bavi se istim aktivnostima kao ona i sl. da je ušao u sobu u cipelama. npr nije vratio bojice tamo odakle ih je uzeo. Ovakav vaspitač prihvata razlike među decom kao njihove osobene vrednosti čije ispoljavanje i razvoj treba podsticati. Graja skoro u svakom trenutku nadjačava pokušaje vaspitača de se obrati deci i on ima problema da ih zaštiti od međusobnih povreda. stalno se dokazuje u praktičnim životnim situacijama i na načine koji mogu da im posluže kao model za sopstveno ponašanje. interesovanjima i potrebama dece. da niej oprao ruke pre jela i sl. Deci mnogo znači kada vasoitač sedne među njih i jede istu hranu. jer je teško održati interes duže vremena u takvoj gužvi i galami. U svome radu on polazi od dece sa kojom usklađuje svoje uticaje i zahteve. U ekstremnim slučajevima dolazi do prave anarhije koja može da ugrozi dečiju sigurnost. već aktivno uključujući vaspitanike u njihovo održavanje. konstruktivno i otvoreno za saradnju. DEMOKRATSKI TIP Demokratski vaspitač je onaj koji uspeva da stvori dobru organizaciju i radnu atmosferu ne namećući ih deci . zahvaljujući srdačnim. kada se pridržava pravila kućnog reda koji važi za sve u vrtiću. kada ih pita za mišljenje i postupa prema njihovom predlogu. uz postavljanje što širih granica ovom korišćenju. U slučajevima neprihvatljivog ponašanja dece. kao i međusobnom uvažavanju i poverenju. nacrtaju ili razgovaraju bivaju namerni ili nenamerno ometani os ostalih. on se koristi njihovim preusmeravanjem u pozitivnom pravcu kao i oslanjanjem na ono što je kod dece pozitivno . kada sedi sa njima u krugu. Najbolji dokaz vaspitaču da je takav odnos uspostavljen je kada deca počnu da mu spontano zameraju što je zanemario neko pravilo uspostavljeno u grupi. kada se opredeljuje prilikom glasanja i njegov glas vredi kao i svaki dečiji. Utiče na dečije stavove i mišljenja bez mnogo pričanja i moralisanja ličnim primerom i naglašavanjem onih situacija u kojima se ogledaju tolerancija i saradnički socijalni odnosi. Ravnopravnost koja karakteriše njegov odnos prema deci. niti pravila koaj obezbeđuju normalno odvijanje zajedničkog života u grupi.

Da bi uticao na dečije aktivnosti i pojačao razvojne i saznajne efekte. Sigurno je da se razlikuje pomoć vaspitača koji je na odstojanju. Ovu svoju ulogu vaspitač obavlja . ukazivanjem na moguće puteve kojima se dolazi do rešenja pojedinih problema. da daje objašnjenja i odgovara na pitanja. Učešće vaspitača u aktivnostima dece Za razvoj dečije ličnosti potrebni su stalna briga i uticanje vaspitača posvećeni izazivanju. Najveća pomoć vaspitača detetu ogleda se u zadovoljavanju njegovih potreba i pomaganju da se sve više oslanja na sopstvene snage. pre svega. On takođe doprinosi psiho-socijalnom razvoju dece uređujući sredinu vrtića tako da predstavlja za njih svet koji poznaju . izborom i rasporedom materijala koji im obezbeđuje. vaspitač može da postavlja pitanja. razumeju i mogu u njemu dobro da se snalaze. od neposredne pomoći koja se sastoji u njegovom držanju za ruku. On ih uvodi u korišćenje opreme pokazivanjem kao i pričanjem. Ima dece koju je potrebno usmeriti i uvesti u aktivnost. neku decu treba podstaći i usmeriti u procesu aktivnosti a neku zainteresovati nečim novim kada je očigledno da su iscrpela sve mogućnosti onoga čime se trenutno bave.43. govoru i mišljenju. odnosno stiče nezavisnost od pomoći odraslih. rečima i izrazom lica ohrabruje dete da pređe preko oborenog stabla . pridružuje im se u isprobavanju igračaka i drugih stvari oko njih i demonstrira im korišćenje pojedinih uređaja u kutićtima pre nego što počnu deci služiti za proveravanje i utvrđivanje stečenog iskustva. 42 . Deci ne treba nametati aktivnost niti insistirati da nešto naprave isključivo po želji vaspitača. Podržavajući dete u svemu što je kod njega pozitvno i što ima razvojnu perspektivu. kao i da pomaže deci u obavljanju pojedinih postupaka prilikom ispitivanja. dok ga u drugom slučaju čini zavisnim od sebe. pre nego što se odluče da samostalno nastave ono što su započela zajedno sa vaspitačem.. Njegov osnovni zadatak je da obazbedi mesto vreme i opremu za dečiju aktivnost pre nego što započne a zatim joj omoguči da se što intenzivnije i sadržajnije razvija. usmeravanju i bogaćenju dečije aktivnosti. Ponekad je njegovo prisustvo nužno da bi se izbegao ili izgladio konflikt. upućivanjem dece da u što većoj meri koriste svoje snage u delovanju. Vaspitač usmerava decu u procesu njihovih aktivnosti i čini ga efikasnijim na više načina : organizacijom sredine koja ih okružuje. da opisuje rečima ono što se događa. podsticanju. U prvom slučaju vaspitač doprinosi razvoju dečijeg samopouzdanja i osposobljava ga da deluje oslanjajući se na sopstvene snage. Vaspitač ima važnu savetodavnu ulogu u organizaciji dečijih aktivnosti jer se ne može osloniti na to da će deca uvek imati inicijativu u korišćenju svih mogućnosti koje su im ponuđene. pomaže mu da dođe do odgovora na pitanja koja ga interesuju. Deci treba ponuditi da izaberu aktivnost koji žele.. vaspitač ga podstiče da istraje u aktivnostima za koje se opredelilo. Postoje razne vrste pomoći.

Deca imaju urođen nagon za podražavanjem – učenje po modelu. njegovo ponašanje je najubedljivije sredstvo uticaja na dete. Kod predškolske dece postoje potencijali. jer tek tako doprinosi ostvarivanju cilja vaspitanja – podsticanju stvaralačkih ličnosti. 45. ljubav prema deci i pozivu. Biti vaspitač svakako zahteva znanje ali umeti vaspitavati znači od vaspitanja napraviti stvaralački čin. te je zadatak vaspitača da na odgovarajući način takve osobine ličnosti malog deteta podstiče. Da bi delovao svojim ponašanjem na dete vaspitač mora da usaglasi svoje ponašanje sa moralnim načelima koja propagira. Primer sačinjava ličnost vaspitača i njegovo ponašanje. Čime vaspitač najviše vaspitava Oduvek se primer posmatrao kao najuspešnije sredstvo vaspitanja. Pojedinci se. sklonosti i potrebe za stvaralaštvom. identifikacija. Svaki oblik organizovanog života nužno ograničava spontano ponašanje pojedinca. Primer može da bude neposredan ( ličnost s kojima detet dolazi u kontakt) i posredan ( ličnost iz istorije i književnosti). što međutim ne znači da su prepuštena sebi i da vaspitač ne prati njihovu aktivnost. sposobnost intuicije i veština ophođenja sa grupom dece.. 43 . utoliko su izraženiji ukoliko je struktura formalne organizacije razvijenija. međutim razlikuju u stepenu i vrsti kreativnosti koje pokazuju. vrednosti. Nigde više nego kod vaspitanja nije toiko potrebno da se reči slažu sa delima. Da bi vaspitači bili stavraovi u svom pozivu nije dovoljno da su profesionalci.. imitacija. Implicitna pedagogoija Primer u vaspitanju – faktor pedagoškog delovanja na ličnost deteta i ljude uopšte koji se zasniva na detetovoj težnji za podražavanjem i podložnost uticaju.Ograničavanje spontanog ponašanja i pritisak na pojedinca. navika i sl. još više pravim reagovanjem omogući njihovo iskazivanje. autoritet vaspitača. Vaspitač treba da bude stvaralac. Osobeni vaspitačevi stavovi.U toku igre deca treba da su što samostalnija i imaju najšire mogućnosti za samoorganizaciju. Primer. U čemu se sastoji kreativnost vaspitača Kreativnost se smatra osnivnim obeležjem kvalitetnih odnosa sa decom. osečanja. nego što određuje pravac kojim bi se one morale kretati. 44. Vaspitač prilikom svojih intervencija više ukazuje na razne mogućnosti razvijanja i bogaćenja dečije aktivnosti da bi podstakao dečiju maštu i dosetljivost. kultivisanje i razmah. Da li je u čoveku snažnije razvijena želja i potreba za spontanošću i kreatinošću ili potreba da njegovo ponašanje bude spolja determinisano? Kod istraživača je rasprostranjeno uverenje da je kreativnost kvalitet koji je svako ljudsko biće u stanju da ispolji u svom životu. Vaspitanje s eodvija posredovanjem znanja. Vaspitač ima samo jedno jedino autentično vaspitno sredstvo a to je njegova ličnost. veština. razvijena empatija. da se ponaša u skladu sa određenim zahtevima.

u jedan deo svoje nastave unosi originalnost. Uslov za kreativno bavljenje decom je odanost svom pozivu. osetljiva prema njima i reaguje na ljude . pokazuje stvaralačke kvalitete koje se sasvim razlikuju od ovih. Nastavnik mora biti sposoban da razume decu kao decu.. praktičar i kritičar sopstvene prakse 44 . Stvaralački vaspitač . to je osoba koja poseduje primarni model koji vodi njegovo mišljenje i delanje 2. Većina nastavnika koji su priznati kao «dobri» svesna je određenog stepena zadovoljstva koje im pruža njihov rad. pored toga što neprestano ima pred sobom cilj svoje delatnosti. ali je drugi. kontrolu nad mnogim nevidljivim delovima znanja i veština koje su mu potrebni ima i viziju celokupnog posla koji treba obaviti . koji jako utiče na njegov izbor metoda i materijala. vaspitač treba da bude isključivo dobar posmatrač njegovih napora tipovi kreativnih vaspitača: 1. ili teži da izgradi sledeće osobine : 1. osoba koja je učenik 46. flesibilnost. osoba koja je svesna drugih ljudi. istraživač. osetljivost prema građi i prilikama i odanost na svom poslu 2. Kreativnost se ne može kopirati. da otvori svoje Ja za nova iskustva 2. poseduje osećaj sigurnosti i sklonost da toleriše dvosmislenosti 5. Kreativnost počinje tamo gde prestaje saznanje o tome kako postupati. izbegava ponavljanje vlastitog ponašanja ili ponašanja drugih.Karakteristike stava i ponašanja vaspitača: 1. veći deo bez inspiracije pa je čak i u oblasti svoje specijalnosti spreman na ponavljanje 3. da vidi svrhu i lepotu u njihovoj buci i pokretu da shvati kako su široko otvorena njihova čula za primanje značenja iz svega.ne možemo postati kreativni time što ćemo kopirati kreativnog vaspitača Kreativni vaspitač ima. originalnost. Svako ima stvaralački potencijal. maštovitost i spontanost. Stručni profil vaspitača Profesionalni profil vaspitača Vaspitač je : kreator. mnoštvo ideja. tačno realistički i teži da iskoristi svoj puni potencijal 3. samu sebe prihvata čvrsto. u procesu detetovog traganja za vlastitom idejom kad pokušava nešto da učini po svome. Njegova učionica i njegovo ponašanje prema deci nisu ni ortodoksni ni konformistički a odanost koja mu se iskazuje podrazumeva njegovu odanost poslu. ideje i događaje 4.

te celokupan kontekst odrastanja.poznaje prednosti akcionih istraživanja . Onaj koji samostalno odlučuje o svojoj praksi i svom razvoju Saradnik. samostalnost. sopstvene mogućnosti i samo dete. smisao za komunikaciju 2. Međusobna povezanost aktivnosti i uloga vaspitača i dece 49. profesionlana kompetencija : znanja. PROFESIONALIZACIJA KROZ TIMSKI RAD – dijalog među članovima tima 3. Postupci aktiviranja dece i „merdevine participacije“ Odvojeni od sveta odraslih dec i mladi su lišeni mogućnosti socijalnog učenja. kritičko mišljenje. moralni integritet. LIČNI INTEGRITET VASPITAČA –radoznalost. Aktivnosti i uloge vaspitača u predškolskoj ustanovi 48. programa – što znači da poseduje odgovarajuće stavove otvorenosti. PROFESIONALNI RAZVOJ TOKOM CELOG RADNOG VEKA – pravo i obaveza. doživljavanje kontinuiranog učenja kao dela profesionalnog identiteta. spremnost na angažman i inicijativu .poznaje tehnike i načeine sakupljanja i analize podataka Vaspitač je : istraživač sopstvene prakse akter i kreator sopstvenog razvoja.Verovatno mnogi problemi loše socijalne adaptacije i socijalne patologije 45 . vaspitač mora dobro da poznaje mogućnosti programa. Potrebe vaspitača za istraživanjem povezane su za svaki momenat njegove prakse. - 1. 5. veštine.vodi male projekte u svojoj ustanovi . PROFESIONALNA AUTONOMIJA – samostalnost i odgovornost u donošenju odluka. PROFESIONALNOST – jačanje uloge profesije vaspitača 47. a ne samo rešava probleme vaspitno-obrazovne prakse. razvija svoju profesionlanu grupu-poštovanje timskog rada i uvažavanje profesionalne zajednice Celovita ličnost.Da bi postao kreator. ali radi praćenja svog profesionalnog razvoja vaspitač mora biti osposobljen da : .identitet i integritet Onaj koji opaža i definiše. Proces istraživanja se u različite svrhe obavlja na različite načine. timski rad 4. Vaspitač treba da bude promišljeni posmatrač i kritički realizator programskih ideja i sadržaja koji potiču od same dece.

MANIPULACIJA MANIPULACIJA Oblik prividog učešća dece. obično odevena na simpatičan način. DECA INICIRAJU I SAMA IZVODE AKTIVNOST 6. ( 4-8)RAZNI OBLICI PARTICIPACIJE MERDEVINE PARTICIPACIJE 8. deca i maldi se na taj način prisiljavaju na psseudoaktivnosti ili na aktivnosti vakum tj. naprave se lepe fotografije. koji su efekti tih aktivnosti. ali im nije objašnjeno u čemu učestvuju. I u ovom slučaju deca nisu obaveštena o onome u čemu učestvuju.DEKORACIJA 1. smislenih aktivnosti. ne razumeju smisao onoga u čemu učestvuju. uvlače ih u mukotrpne pripreme neke predstave koja deci ne znači mnogo) DEKORACIJA – DEKORATIVNA UPOTREBA DECE Deca ne odlučuju o svom učešću. Naime. nešto kažu ili urade. Ali deca se pojave u nekim kratkim ulogama. Odrasli yloupotrebljavaju decu za neke svoje ciljeve ( upotrebljavaju u komercijalne ili političke svrhe. ALI ZAJEDNO SA ODRASLIMA DONOSE ODLUKU 7.ODRASLI KONSULTUJE DECU OKO ZADATE AKTIVNOSTI I DAJE OBJAŠNJENJA 4.SIMBOLIČKA UPOTREBA DECE 2. ALI ZAJEDNO SA DECOM DONOSI ODLUKU 5. Ono što posebno izostaje iz života dece i maldih u modernim društvima jesu zajedničke osmišljene aktivnosti dece i odraslih u kojima deca stvarno participiraju.DECA INICIRAJU AKTIVNOST . Kada se deca pojavljuju u zajedničkim manifestacijama I aktivnostima dece I odraslih. zašto učestvuju. DECA IZVODE ZADATU AKTIVNOST ALI UZ OBJAŠNJENJE ODRASLOG 3. onda se deca mehanički sklone kao što su ih I doveli a odrasli nastave svoje zamišljene aktivnosti.mladih ( pa i dece) u modernom društvu mogu biti objašnjeni upravo tom uzrasnom segregacijom ( izolacijom) u formativnim godinama Druga ozbiljna posledica oslabljenog učešća ( participacije) dece i mladih u životu i aktivnostima socijalne grupe jeste lišavanje biča u razvoju stvarnih. SIMBOLIČKA UPOTREBA DECE Nešto je manje manipulativna I dekorativna. Reč je najčešće o učešću dece u aktivnostima odraslih koje se odnose na decu ili koje mogu iamti posledice po decu. ne razumeju dobro ( 1-3) ODSUSTVO PARTICIPACIJE 46 . Životnu prazninu. ODRASLI INICIRA AKTIVNOST.

slobodno biranje aktivnosti 7. korišćenje pitanja I zadataka u izlaganju gradiva 3. PROCEDURE KOJI PODSTIČU I RAZVIJAJU AKTIVNOST I DIJAGNOZA POČETNOG STANJA : UTVRĐIVANJE DEČIJIH PREDZNANJA 1. pojmovi I terminologija koju deca već poseduju 3. postupno izgrađivanje znanja 7. povećanje praktične kompetencije deteta za snalaženje u životnim situacijama 8.smisao zbivanja I samo učešće za njih nema mnogo smisla. korišćenje humora III NAČIN UTVRĐIVANJA GRADIVA I PROVERAVANJA UČENIČKIH ZNANJA 1. Načini rada vaspitača sa decom 47 . utvrđivanje dečijih predznanja prilika je da se. objašnjavanje novih reči 8. povezivanje postojećih znanja I iskustava sa novim gradivom II NAČIN PREZENTIRANJA NOVOG GRADIVA 1. podsticanje mašte 9. Kombinacijom navedenih merila dobijaju se različiti vidovi I različiti nivoi participaciej dece. povezivanje gradiva – korelacija 6. često ponavljanje naučenog 2. Da li deca stvarno učestvuju ( participiraju) zaključuje se na osnovu nekoliko važnih merila : a) obaveštenost dece b) da li deca učestvuju u donošenju odluka o pokretanju I učešću u aktivnosti c) da li deca imaju mogućnost da odluče da dobrovoljno učestvuju u određenim aktivnostima d) da li se deca obaveštavaju o toku I ishodu aktivnosti I o posledicama po njih same e) da li postoji mogućnost da I sama deca pokrenu inicijativu za neke aktivnosti f) da li postoji mogućnost da deca upravljaju tokom aktivnosti ili delom toka aktivnosti. igranje uloga 6. analiza pogrešnih odgovora 4. detaljno poznavanje rezultata učenja 5. Ali prisustvo dece služi kao podsetnik odraslima dam isle na decu. pokazivati kako su nastajala znanja 5. utvrđivanje prethodnih znanja I iskustava potrebnih kao osnova za sticanje novih 2. povećanje kompetencije za samoučenje 50. problemsko izlaganje gradiva 2. izlaganje gradiva na što više različitih načina 4. POSTUPCI. primena naučenog 3. ponove I utvrde činjenice.

Još značajnije su stvaralačke aktivnosti kod kojih se ne teži davanju jedinstvenih. ODLASCI U PRIRODU I NOVU DRUŠTVENU SREDINU 48 . organizuje. 2. zgusnuti i naglašeni. životno i iskustveno osmišljeni.pričanjem 3. deca s eu igri dovode u dodir sa tekovinama kulture čime se najuniverzalnijoj dečijoj aktivnosti sugerira izvesna usmerenost. relativno samostalno baviti raznovrsnim delatnostima. Zahvaljujući tome će se deca u skladu sa svojim mogućnostima i interesovanjima. filma. odnosno načina na koji vaspitač podstiče. kultiviše i čini efikasnijim aktivnosti putem kojih se deca razvijaju i uče.Tradicionalno se na vaspitno –obrazovni rad gleda kao na sistem postupaka vaspitača kojima se utiče na dečije učenje i razvoj. što znači da se u prvi plan stavlja delatnost vaspitača. raspoređenim sa ukusom i osećanjem za meru. pojava. u kojoj će dete biti okruženo produktima ljudskog rada i stvaralaštva i objektima iz prirode. od koje se očekuje da dovede do željenih rezultata samim tim što je primenjena na decu Prema jednom savremenijem pristupu. Treba razlikovati načine na koje deca uče i razvijaju se ( aktivnost dece) od vaspitno-obrazovnih metoda ( aktivnosti vaspitača). sadržaji i organizacija. vodi se računa da se ne naruše njena suštinska svojstva. posebno načela fleksibilnosti i slobode. Najbolji primer indirektnog delovanja su autokorektivne igračke i mašine za učenje koje pružaju deci povratne informacije o tačnosti izvršenih opracija i datih odgovora. podstakne ih. kvalitetno probrani. etički i informativni. uticanje na decu pokazivanjem predmeta. kulturni. Treba razlikovati aktivnosti vaspitača od aktivnosti dece jer su im različiti motivi. NEPOSREDNI – informacije koje prenosi vaspitač . bogati. organizovani odlasci u prirodu ili neku drugu društvenu sredinu. dijafilma. Delovanje specijalno pripremljenom sredinom Treba postići da dečiji vrtić predstavlja obogaćenu sredinu kreiranu prema posebnom programu. radija. prilikom ovog povezivanja igre sa načelima drugih aktivnosti. anprimer. procesa i ponašanja . estetski . POSREDOVANI – prikazani uz pomoć sredstava masovne komunikacije. Ni u njima deca nisu lišena indirektnog uticaja vaspitača. slike i dr. Delovanje specijalno pripremljenom sredinom predviđa indirektan uticaj vaspitača na dečiju aktivnost izborom i rasporedom materijala i opštom organizacijom sredine. sređeni. obogati i pokrene ka višim razvojnim nivoima. POSREDNI – delovanje putem specijalno pripremljene sredine u vrtiću . Ovi načini mogu biti: 1. usmerava. centralno mesto je namenjeno aktivnostima dece a delatnost vaspitača se procenjuje prvenstveno po tome koliko je u stanju da obezbedi uslove za njihovo neometano odvijanje. Svakako. televizije. koji polazi od činjenice da se svako razvija i uči kroz sopstvenu aktivnost. Oni treba da su razvojno-podsticajni. ciljevi i pored toga što način na koji se obavljaju može biti isti. univerzalno tačnih rešenja koja su predvideli odrasli. 51. usmeri.

pružiti im priliku da iznesu svoje utiske. kako bi u prvi plan došlo delovanje sredine sa kojom deca stupaju u kontakt. reći im šta će videti i na šta treba posebno da obrate pažnju. ne pričati više nego što je potrebno. Posredno : -prikazuje nešto što je već neko drugi predstavio uz korišćenje odgovarajućih audio-vizuelnih sredstava. 49 .da ima jasno određen cilj . odnosno. po pravilu se ne postiže da deca zapaze bitne karakteristike na koje je vaspitač hteo da im skrene pažnju. zatim ih usmeriti na ono što je u njemu vidljivo. Takođe treba pripremiti i decu za ono što ih očekuje. postoje li kakve potencijalne opasnosti i kako ih izbeći. Neposredno : . Pokazivanje i prikazivanje u radu s decom predškolskog uzrasta Prezentovanje predmeta. kao i šta eventualno treba poneti od pribora i opreme. a deca će tražiti ono što je u njima zajedničko. u pogledu oznaka koje ne ulaze u sadržaj tog pojma. organizuje i usmerava posmatračke i receptivne aktivnosti dece. letovanja. vaspitač prvo treba sam da poseti i upozna mesto da utvrdi šta deca mogu saznati. Njih treba pokazati u odabranom trenutku i ukloniti kada izvrše svoju funkciju. procesu ili ljudskom procesu. zimovanja i sl. kao što su oštri zvuci u fabrici. povezati ono što se vidi sa dečijim prethodnim iskustvom.postupak vaspitača kojim pokreće. 52. Tokom posmatranja decu treba usmeriti na ono što je bitno u konkretnoj pojavi. velika goveda na pašnjaku i sl. uz naglasak na posredni uticaj. zbog čega je potrebno usmeriti dečije posmatranje i sistematizovati pojedinačne utiske u celovitu sliku o predmetu. pojavno da bi se prelazilo na tumačenje u svetlu šireg individualnog i socijalnog iskustva i težilo uopštenjima. pokazivanjem i prikazivanjem. upoznaje ih sa sadržajima koje je didaktički obradio. pojavi. postavljaju pitanja i po mogućnosti .Izleti. dati dovoljno vremena da deca samostalno posmatraju . Treba im skrenuti pažnju i na ono što može da ih neugodno iznenadi ili uplaši. Prvo treba pobuditi interesovanje dece za objekat posmatranja. Pre odlaska u šetnju ili na izlet. Svaki pojam koje se želi izgraditi treba ilustrovati sa više primera koji treba da budu što raznovrsniji. bliže ih upoznaju kroz sopstvenu aktivnost. procesa i ponašanja može se vršiti neposredno i posredno.da privuče dečije interesoanje Objekti posmatranja trebaju da budu dobro vidljivi svoj deci. ekskurzije.da bude plansko i svastrano . Pružaju mogućnosti za sve aktivnosti dostupne predđkolskoj deci što znači da se u njima kombinuju razni načini posrednog i neposrednog uticaja vaspitača. Običnim pokazivanjem nečega. Pokazivanje koje obavlja vaaspitač treba da zadovolji određene metodičke zahteve : . pojava . šetnje. posete.

Posle posmatranja deca izvršavaju radnju. od strukture čitavog postupka koji je organizovao vaspitač. Deca treba da budu motivisana za usvajanje određenog znanja i veštine. Operacije koje se vrše treba da budu objašnjene s obzirom na njihovu svrhu i da se obavljaju prema određenom planu koji je poznat deci. integrišući ih u svoje iskustvo ili koliko će se njihova uloga svesti na puko gledanje – koliko će kritički prilaziti onome što vide a koliko će ga pasivno usvajati. Od njega najviše zavisi kolio će deca biti suštinski aktivni . koji odmah ukazuje ako odstupe od modela. od toga koliko aktivnu ulogu obezbeđuju deci i sl. on povezuje činjenice koje se prezentiraju sa dečijim aktuelnim iskustvom. Osim toga što ih bira.Pokazivanje postupaka i tehnika. komentariše i objašnjava. načina obavljanja određenih delatnosti. pre svega upoznavši njihov smisao i vrednost za sopstvenu akciju. Oni se dele : . uvežbavaju je pod nadzorom vaspitača.auditivne . radnji. Ova sredstva koriste se zavisno od toga koliko uspešno predstavljaju sadržaje koje treba da se pomoću njih obrade. 50 .vizuelne . kako i kada govori Ovaj vaspitno-obrazovni postupak može se razmatrati kao neposredno pričanje vaspitača i razgovor sa decom u okviru šire komunikacije sa njima. Upotreba audio-vizuelnih tehnika za posredovano prenođenje informacija ne umanjuje ulogu vaspitača. priprema decu na ono što će im biti prikazano. gestova sa značenjem i načina ljudskog ponašanja primenjuje se prvenstveno za sticanje znanja i razvoj veština u oblasti praktičnih životnih i radnih.audio-vizuelne Za njihovo korišćenje potrebni su odgovarajući aparati odnosno tehnička sredstva. procesa. zdravstveno-higijenskih i društvenih aktivnosti. Prikazivanje :-podrazumeva primenu određenih audio-vizuelnih tehnika koje se koriste prenošenjem slike i ( ili) zvuka. Vaspitač treba da ima na umu i snagu delovanja sopstvenim primerom i u svim ostalim situacijama koda je se decom. od mogućnosti da se kombinuju sa ostalim sredstvima i postupcima. Pokazivanje radnje ili operacije može biti celovito ili po sekvencama. u dodiru sa ovim činjenicama. rečnik vaspitača. Vaspitačevo pričanje deci :oblici. odnosno materijala. 53. zavisno od njene složenosti i dečije mogućnosti da zapamte redosled pojedinačnih operacija.

recitovanja i pevanja. Ako pričanje nema do izvesne mere planirani tok i sadržaj. bez povišenog glasa i nervoze. Čak i na otvorenom prostoru treba izbegavati dovikivanje koje uvek neprijatno deluje na decu. opisanim u literaturi ili onim koji su se odigrali u neposrednoj stvarnosti. što treba da ima na umu svaki vaspitač zbog čega treba da neguje svoju govornu kulturu. sistematično i logično. Svojim pitanjima vaspiatč usmerava dete u procesu otkrivanja stavri i zakonitosti koje vladaju u svetu. slikoviti. unutrašnja svojstva i značenja premeta i pojava. poštovanje vremenskog redosleda izlaganja i naglašavanje osnovne misli koju deca treba da zapaze. o intonaciji. odnosno da vodi računa o kvalitetu svoje artikulacije. emocionalno. Umeren i blag ton deluje umirujuće na decu. Bolje je približiti se detetu. OBJAŠNJAVANJE Objašnjavanjem se aktivira i usmerava dečija pažnja na ono što je bitno.pripovedanje . pomaže im da se otkrivaju suštinske karakteristike. OPISIVANJE Ili «slikanje rečima» sastoji se u prikazivanju predmeta. onda se lako gubi nit i prestaje da služi vaspitno-obrazovnoj svrsi. Njegova primena u vrtiću je ograničena jer deci na tom uzrastu nije dovoljno dostupan takav način prenošenja informacija. Oblici: . Vaspitač treba da vodi računa ne samo o rečima koje će upotrebiti već i o tonu jer se njime prenose na decu emocije. Pitanja koja vaspitači upućuju deci treba da budu tako formulisana da im omogućavaju da izraze svoje mišljenje i odluče se između alternativa. Deci treba postaviti pitanja koja ih podstiču na razmišljanje ali na koja mogu da odgovore. Zbog toga opisivanje ima znatno veću ulogu povezano sa ostalim načinima. nesigurnost ili neljubaznost u glasu vaspitača. kojem se želi nešto reći i obratiti mu se spokojno .Pričanje vaspitača naročito se može koristiti u radu sa starijom predškolskom decom čije su verbalne i simboličke sposobnosti razvijenije. Karakteriše ga neposrednost . Vaspitač što je glasniji i deca su bučnija a od preterane galame atmosfera u sobi za dnevni boravak postaje napetija i nervoznija. 51 . Najbolja komunikacija se postiže govorom koji je jednostavan. kao i tehnici disanja prilikom pričanja. pojava i procesa rečima. Pričanje vaspitača treba da bude živo. licem u lice. naročito pokazivanjem. Deca veoma dobro osećaju strah.opisivanje . Ljudski glas ima nezamenjivu ulogu u razvoju dečije ličnosti. odnosno utišavanje je efikasnije nego glasnost. Način na koji će on postaviti ta pitanja u velikoj meri određuje kakve će odgovore dobiti na njih. bez obzira koje će on reči upotrebiti zbog čega treba da im se obraća prirodno.objašnjavanje PRIPOVEDANJE Ovim postupkom deca se upozanju sa određenim događajima i zbivanjima iz istorije . neposredan i umeren.

Verbalna dominacija vaspitača.dužina govorenja – da ne bi zasuli decu velikim brojem informacija 52 .Pitanja vaspitača treba da budu jednostavna.treba izbegavati argumente.pedagoške fraze : «lepo se ponašaj za stolom!» . Osobine govora vaspitača : izbor reči. količina i broj reči i rečenica. je . Ta verbalna dominacija je nekad toliko izražena da deca nemaju priliku da govore. Za neformalne razgovore u svemu što decu interesuje moguće je koristiti razne prilike – kada zastanu u igri. paralingvistički znakovi su važni. Deca mogu učiti govor samo kroz njegovu upotrebu. ( mi. polni stereotipi Ono što govorimo treba da bude u skladu sa tekućom aktivnosti.česta ponavljanja . posle igrolike aktivnosti.vaspitač treba da neguje književni govor . samo tebe čekamo. Adaptacija govora – prilagođavanje govora sagovorniku i u gramatičkom smislu. Reči polnih uloga : polno tipiziranje.izostavljanje pomoćnog glagola jesam.. organizovana priča onog što se radi Kolektivistički izrazi s ene koriste da bi se svi stavili u kalup ( štrčiš danas. kada zažele da komentarišu svoje doživljaje i sl. umesto ti i vi) . OSOBINE GOVORA VASPITAČA REČNIK : .upotreba 1l Pl umesto 1 i 2 l Sing. Ta verbalna dominacija može biti indikator položaja deteta u ustanovi. Razgovore sa decom je potrebno planirati ali ne kruto nego tematski.jer je to atak na ličnost.adaptirane lekseme univerzalnog tipa .. OBLICI ADAPTACIJE : . SPECIFIČNOST GOVORA VASPITAČA Odnos jedne odrasle osobe na grupu dece.usporavanje govora .izbegavanje ličnih zamenica i ličnih glagolskih nastavaka . Deca nemaju taj osećaj i naviku da kada se vaspitač obraća grupi dece da se to odnosi na svu decu. a želja je da se ponašanje kritikuje Reči kolektivističke usmerenosti : svi zajedno. stilski i gramatički pravilna.) Adaptacija govora – truditi se da deca razumeju.korišćenje jednostavnih reči ili pak metafora koje deca razumeju .govor treba da je jasan i oslonjen na činjenice .« to što si uradio nije dobro» a ne « nisi dobar» . dogmatske iskaze .može se posmatrati i sa spekta prilagođenosti .deminutivi . da podstiču decu na razmišljanje i usmeravaju na ono što je suštinsko u određenoj situaciji ali i da ih ne bude previše. redosled.. funkcija je da se prenese poruka. jesna.

komunikativnu ili socijalnu funkciju. . . privatnu ili individualnu funkciju." Prema načinu i svrsi poučavanja. .pretnje. i to: 53 . podsticanje. i to: 1) funkcija regulisanja ponašanja . autorka izdvaja pojedinačne oblike."Govor odraslog je u funkciji poučavanja kada ga koristi namerno (planirano) kao sredstvo učenja."To su svi oblici govora ( govornog obraćanja) usmjereni na regulaciju neposrednog ponašanja (aktivnosti) djeteta (djece).objašnjenje. kao jedno od sredstava posredovanja stvarnosti i kao jedan od vidova čovekove aktivnosti koja se ostvaruje zahvaljujući postojanju izgrađenog sistema znakova (jeziku) i postojanju specifične ljudske sposobnosti da se njime služi. odnosno razvoja viših psihičkih funkcija. Nada Babić je izdvojila tri osnovne funkcije govora vaspitača u različitim komunikativnim situacijama.opomene (upozorenja). Najopštije gledano.pitanje . kao i načina . . . dušo srce 54. u koje je svrstala: .zabrane. predškolska ustanova svojom strukturom i organizacijom uslovljava i odrasle i decu da se ponašaju i komuniciraju na određen način.Jako je važno kod male dece oslovljavanje – najčešće ličnim imenom – pozitivan razvoj slike o sebi.naredbe (zapovesti). autorka razlikuje: a) zatvorene oblike regulisanja ponašanja.pitanje . govor. Funkcije govora vaspitača Značaj jezičkog komuniciranja za dečji razvoj je odavno vansporna. . Kao takvo specifično okruženje. b) otvorene oblike regulisanja ponašanja.najava . .obaveštenje. ." Zavisno od stepena slobode u vođenju i regulisanju dečje aktivnosti. Takođe. gotovo niko više ne poriče značaj predškolske ustanove kao specifičnog mesta življenja i odrastanja savremenog deteta.traženje informacije.uputstvo.odobravanje i neodobravanje.sugestija. . gde je govor sredstvo koordinacije socijalnog ponašanja 2. . Oslovljavanje nadimkom – prisnost Oslovljavanje prezimenom – broj prisutne dece u grupi Dogovor ko će koga zvati imenom a koga nadimkom ako imaju deca ista imena Neiskrena komunikacija – ljubavi. Ima dve osnovne funkcije: 1. gde spadaju: .sugestija. mila.pohvala. 2) funkcija poučavanja .poziv. ."strategija" upoznavanja svijeta u kome živi.

a) davanje gotovih informacija. što čine relativno retko. b) vođenje do zamišljenog cilja (rešenja) . c) misaono "izazivanje". "Pokušaj. to je najčešće davanje gotovih informacija deci. Funk cija podučavanja kojma ponašanja funkcija nisu Soc. podsticale i pomagale im u vlastitim naporima. u skladu sa svojim mogućnostima i ličnim angažovanjem. gde vaspitač misaono provocira dete i time mu omogućava da. "Šta misliš zašto?". Održ. govora N 1673 454 330 119 32 147 189 % 57% 15% 11% 4% 1% 5% 6% N 2127 481 336 % 72% 16% 11% N 2944 275 % 91% 9% Svega 3219 =100% Sestre u jaslicama koriste govor u komunikaciji s decom prvenstveno u svrhu regulisanja i kontrole dečjeg ponašanja i aktivnosti. održava i obogaćuje individualne socio-emocionalne odnose s djetetom. Činioci i pokazatelji kvaliteta odnosa vaspitač-dete 57. kada se deci prenose gotova znanja u obliku informacija. ostvarne emoc. Na osnovu podataka o zastupljenosti pojedinih funkcija govora.). "Kako si to saznao?" i sl. jer. koje podrazumeva manje emocionalno ulaganje. a tada je to češće bilo za održavanje kontakta. Dečija pitanja 56. Kada koriste govor u svrhu poučavanja. f-je oblici oblici inform. takođe. funkc. "Proveri!". dok deca imaju prividnu slobodu.". Govor sestre najređe je imao socioemocionalnu funkciju. do cilja izaziv kont."To je govor kojim odrasli uspostavlja. Metode i karakteristike interaktivnog učenja 54 ." Istraživanje u jaslicama Epizode u Regulisanje Socio-emoc. i to skoro četiri puta češće zatvorenim nego otvorenim oblicima. može se zaključiti da su sestre u jaslicama češće kontrolisale i korigovale dečje ponašanje i aktivnosti nego što su ih hrabrile. Oblici i karakteristike verbalnog i neverbalnog opštenja u vrtiću Funkcije govora sestre 58.gde su.Zatvoreni Otvoreni Davanje Vođenje Misaon. ona u stvari "tapkaju" za vaspitačevim namerama. otkrivanju i saznavanju sveta oko sebe i samih sebe. 3) socijalno-emocionalna funkcija . pri čemu su tačno određene uloge poučavatelja i poučavanog. 55. tačno određene uloge vaspitača i dece. stiče znanja (prepoznatljiv po govornim formulacijama kao npr.

radionica je vezana za taj prostor i ne možemo zamisliti varijantu da se ambijent u toku radionice menja. dvorište ili priroda. mogu pojaviti kao metode koje misaono angažuju učenika. To jasno proističe iz činjenice da interaktivni oblici učenja imaju dominantnu ulogu. uvažavanje drugačijeg stava. ono može biti važan metod u nekoj od aktivnosti. rešavanja problema. Razmena Za sve radionice. Pored kontekstualnosti (prostorne i vremenske). On ne predstavlja konkretan postupak. već vrstu metodološkog pristupa. Jedino je važno da budu odabrane metode koje će obezbediti odgovarajuće saznajno iskustvo. Po svojoj vremenskoj ograničenosti radionica je slična školskom času. U odgovarajućim nastavnim situacijama mogu se pojaviti skoro sve metode učenja. 3. Radionica je pojam koji se odnosi upravo na tu složenu celinu omeđenu vremenom i prostorom.jer su osmišljene sa ciljem podsticanja saznajnog razvoja (učenja u najširem smislu reči) i to od sticanja i usvajanja činjeničkog znanja. jedna od glavnih pretpostavki 55 . edukativne su . zadataka u jednoj vremenskoj sekvenci i u jednom prostoru. ili pojedinačni metod učenja/nastave. Aktivno učešće učenika Saznajni proces (učenje) u terminima metoda učenja / nastave Edukativna radionica nije orijentisana na jedan metod nastave/učenja. Istovremeno. kooperativno učenje nastavnik . sada možemo preciznije reći. učenje po modelu. i 2. 5.učenik. veština dijaloga itd. izbor niza unapred osmišljenih postupaka. odnosno u realizovan obrazovni cilj. tehnika. aktivno učešće učenika. su: 1. kooperativno učenje u grupama učenika. njima se ostvaruju i brojni vaspitni ciljevi. 4. odnosno definišuće odrednice edukativne radionice. 2. pa sve do podsticanja i razvijanja viših intelektualnih procesa (suđenja. ali ne može ostati kao jedini oblik učenja. tačnije. naravno). razmena. zaključivanja. 2. To saznajno iskustvo u radioničarskom procesu prerasta u znanje. za razliku od časa. a samim tim i za edukativne. 1. metakognicije i sl.Šta su to edukativne radionice i po čemu se one izdvajaju? Pojam edukativna radionica.). ali joj je. S druge strane. svi interaktivni oblici učenja: 1. oblik interaktivnog rada sa grupom. Iz edukativne radionice nije isključeno ni smisleno receptivno verbalno učenje . pre svega. vežbu. pre svega. izražavanje svoga stava. učenje rešavanjem problema.). Osim toga. Dok traje. karakteristično je obezbeđivanje razmene među učesnicima. Radionica se realizuje u jednom prostoru (“nastavnoj sceni”). znači da se u dobro smišljenom scenariju skoro sve metode učenja (sem “bubanja”. To su. odnosi se na oblik grupnog rada. Pošto je osnovni postulat radionica da počiva na aktivnosti učenika. ključne reči. prevashodno oni vezani za socijalizaciju (saradnja u timu. tehniku. timska nastava. bilo da je to školska učionica. prirodniji vremenski okvir sat i po do tri sata.

veliku odgovornost ima nastavnik koji bi trebalo da obezbedi uslove da se svi čuju. i u samom interaktivnom procesu u toku radionice. nastavnik posebnu pažnju posvećuje motivisanju učenika. organizuje rad učenika. zadatak je pretežak ili prelak. prilikom pisanja scenarija. počinju sa dizajniranjem radionice od idejne skice do brižljivo isplaniranog scenarija . Na času. misli. u koji ugrađuje odgovarajuće načine motivisanja dece. O motivaciji učenika misli na početku. pobuđuju pažnju. koji diskretno podstiče tamo gde treba. uvide). 2. partnera u pedagoškoj interakciji. trudeći se da održi visok nivo motivacije. uvodne aktivnosti (koje uvode učenike u duh radionice. Za uspešnost ovog segmenta. kada treba i koliko treba. da on sam bude model dobrog komuniciranja i sl. Zatim. Aktivnosti nastavnika. da se osećaju slobodni da iznesu svoje mišljenje. smislene. kada stvara scenario za radionicu i prikuplja materijal potreban za njeno izvođenje. glavne aktivnosti (koje predstavljaju centralni i ključni deo) 3. nastavnik ili voditelj radionice (kako se to obično kaže). čini upravo to . zagrevaju ih za glavnu aktivnost). ciljem usmerene aktivnosti. Najčešće se scenario grubo može podeliti na tri velika dela: 1.iz koraka u korak. U samoj radionici. Izbor i kombinacija vaspitno-obrazovnih postupaka u radu sa predškolskom decom 56 . Uloga nastavnika / uloga učenika Težište aktivnosti nastavnika se pomera pre početka samog časa. iz zadatka u zadatak. Eksplicitno i implicitno u vaspitanju dece 60. nije blizak interesovanjima ili trenutnim preokupacijama dece) i reaguje na to već u sledećem koraku. uopštava (slušajući kako su drugi rešili istu situaciju). Nastavnik osmišljava nastavne situacije koje bi trebalo da pokrenu učenike na misaonu aktivnost koja će voditi ka realizaciji obrazovnog cilja Poznavanje učenika je važan činilac koji treba imati u vidu prilikom osmišljavanja scenarija. zavšne aktivnosti (koje zaokružuju celinu radionice).radioničarskog pristupa jeste da je socijalna interakcija neophodni. a zatim i obogaćuje. a da se pri tom ne izađe iz okvira. obezbeđuje uslove da se svi osećaju slobodno da iznesu svoje mišljenje i pomaže samo kada učenici to od njega zatraže i samo toliko koliko je potrebno da sami nastave dalji rad. odnosno učenja. 59. on je u ulozi organizatora. Razmenom sa drugima naše vlastito iskustvo i saznanje najpre se utvrđuje i osvešćuje (kada mi drugima saopštavamo naša rečenja.vodi učenike iz jedne aktivnosti u drugu. dakle. onoga koji motiviše. a glavnu ulogu i dominantnu akivnost izvode deca. proširuje. formativni element našeg saznavanja. iz aktivnosti u aktivnost. kada je nastavnik neprekidno usmeren na reakcije samih učenika. Ali. detektuje potencijalne probleme (npr. proverava da li je instrukcija bila svima jasna. Na kraju. nastavnik je sve vreme svestan toga da svojim verbalnim i neverbalnim ponašanjem daje model intelektualnog rada i model saradničkog odnosa.

ličnih sklonosti i izgrađenog stila rada. mogućnosti za njihovo povezano korišćenje su neiscrpne i velikim delom zavise od metodičke spreme vaspitača i njihove inventivnosti.Prilikom izbora i kombinovanja vaspitno-obrazovnih postupaka treba uzimati u obzir ciljeve i zadatke koji se njima ostvaruju. izvesno pasiviziranje dece koje je teško izbeći i opasnost njihovog utapanja u kolektivni prosek. GRUPNI-TIMSKI 3. Prednost ovog oblika rada je njegova racionalnost i ekonomičnost jer obuhvata odjednom svu decu i zahteva manje sredstava i materijala nego ostali oblici. Nedostatak mu čini rasplinute. odabrane sadržaje i tematiku vaspitno-obrazovnog rada. pamćenju informacija i pasivnom uvežbavanju navika. kao i materijalne uslove za njihovu primenu. INDIVIDUALNI-POJEDINAČNI FRONTALNI-KOLEKTIVNI Sva deca iz vaspitne grupe se simultano bave određenom aktivnošću. radoznalost i stavralaštvo. Najvažnije je koliko su odabrani postupci i načini njihovog povazivanja podstakli. 61. smer i intenzitet aktivnosti dece i oblicima vaspitno-obrazovnog rada. površna komunikacija. uzrasne karakteristike i individualne mogućnosti dece. Oblici vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom Osim odabranim načinima ( metodama) rada. naročito za rešavanje problema i prevazilaženje naučenog. tok. dinamici razvoja i učenja kojoj doprinose stavljajući dete u aktivan položaj i upoređujući njegovu samostalnost. vaspitač deluje na organizaciju. zapostavljajući angažovanje motorike i emocija koje je važno isto koliko i unapreživanje umnih snaga deteta. FRONTALNI – KOLEKTIVNI 2. Naprimer – povezivanje pričanja i pokazivanja Prilikom opredeljivanja za neke od vaspitno-obrazovnih metoda treba imati u vidu specifične prednosti i ograničenja svakog od njih pod određenim uslovima i povećavati njihovu efikasnost kombinovanom primenom u sistemu. samostalno uz neposredno usmeravanje vaspitača ili kombinaovano. potrebama i razvojnim mogućnostima. Ne treba insistirati na verbalnim znanjima. dele se na : 1. Isto tako treba odbaciti ukorenjenu predrasudu prema kojoj se učenje ograničava samo na intelektualnu sferu ličnosti. prema socijalnom obuhvatu dece . Vrednost metoda je u duhu koji pokreću. pridobili decu da učestvuju u vaspitno-obrazovnom procesu što je moguće samo ako im je bilo omogućeno da deluju shodno svojim interesovanjima. sadržaj. Oblici vaspitno-obrazovnog rada. 57 . S obzirom da će u vaspitno-obrazovnom radu veoma retko biti primenjen samo jedan metod. već učiti decu načinima korišćenja onoga što su saznala.

što sve nije uvek moguće obezbediti u postojećim uslovima. njihova sposobnost da učestvuju u grupnom radu je skromnija. dok se vaspitač uključuje i interveniše samo po potrebi. želju dece da otkrivaju svet oko sebe. i međusobno se kontrolišu u radu. INDIVIDUALNI-POJEDINAČNI Svako dete se posebno bavi određenom aktivnošću. Isto tako njima se postiže mnogo veći uticaj na proces socijalizacije dece i razvoj saradničkih odnosa.Frontalni –kolektivni oblik rada naročito nije primeren mlađoj deci zbog čega ih treba postepeno uvoditi u njega i koristiti ga samo u onim slučajevima kada za to ima najviše opravdanja: uajedničko slušanje priča. Ovaj oblik rada je primenljiv u onoj meri u kojoj se deca u vrtiću osamostaljuju i osposobljavaju da deluju prema sopstvenoj odluci i inicijativi. Nedostatak je što je za njega potrebno znatno više prostora i odgovarajućih sredstava i materijala kao i suštinski demokratsko ponašanje vaspitača. 62. gledanje dijafilma. Grupe mogu imati iste ili različite ciljeve. Dele se i poslovi i svaki član unutar grupe ima poseban zadatak kojim doprinosi zajedničkom cilju. Dobar primer grupnog oblika rada su grupni likovni radovi u kojima se članovi svake grupe dogovaraju o podeli poslova – šta će ko crtati. formiranje osećanja odgovornosti ped grupom. lutkarske predstave. kolektivne igre i sl. muzike. za koji je odgovoran ped grupom. što traži veću pomoć vaspitača i grupe sa manje članova ( u početku 2-3) Grupni oblik rada omogućava znatno veću samostalnost dece u odlučivanju kojom će se aktivnošću baviti. Ovom prilikom naročito dolazi do izražaja dečija samostalnost. kolektivni cilj. planiranju. usklađujući pri tome svoje postupke sa opštim pravilim aživota i rada u grupi. koja može biti ista ili različita za svu decu u grupi. GRUPNI-TIMSKI Deca iu vaspitne grupe se dele na više manjih grupa koje se bave relativno samostalno određenim kativnostima. Dobra snadbevenost raznovrsnim materijalima je jedan od preduslova za uspešnu primenu ovog oblika a povezivanje i upotpunjavanje sa frontalnim i grupnim oblikom rada omogućava da se nedostatci svedu na najmanju meru. jer se planiranje i izvođenje aktivnosti obavlja bez neposrednog usmeravanja vaspitača ili pomoći i saradnje grupe. 58 . izboru sredstava i materijala kao i rukovanju njima. Ukoliko su deca mlađa. koji se na kraju mogu integrisati u jedan opštiji. naročito psihomotornih veština i sposobnosti. Motivacija predškolske dece za učenje Osnovni pokretač dečijeg učenja i razvoja se ogleda u prirodnom interesovanju za aktuelne događaje i stvari. sklonost za najraznovrsnije aktivnosti težnju za usavršavanjem svih svojih .

kao i davanju korisne sugestije. isti takav kao što je savladavanje neke prepreke u fizičkom vaspitanju ili rešenje zadatka koji je postavljen u igri. Slično tome. kojima želimo da angažujemo decu. posle čega ostaje vaspitaču da obezbedi uslove za učenje putem otkrića. kao uobičajeni deo svakodnevne rutine. On može biti delotvoran bez obzira na složenost problema i veličinu teškoća na koju dete tokom njegovoga rešavanja nailazi. Međutim nema smisla razvijati dečiji govor sam za sebe. Nedostatak istrajnosti u nekoj aktivnosti kod deteta je pre uzrokovan nedostatkom autentičnog interesovanja nego lenjošću ili nedostatkom volje. Ovaj model poučavanja posebno je namenjen individualnom radu. Vaspitač može ili specijalno da ga planira ili da proistekne iz dečije slobodno izabrane aktivnosti ali glavni princip postupka je da se interakcija sa detetom organizuje u normalnom okruženju. Obično rad sa jednim detetom traje oko 10-tak minuta. U ovakvom pristupu važan je jezik. za eksperimentisanje i stalno širenje saznajnih interesa.Obrazovanje deteta ima smisla i može da bude uspešno samo pod uslovom da sačuva elemente spontanosti i predstavčlja ua dete intelektualnu avanturu. Međutim. treba da budu takvi da im ona vide smisao. Saznanje treba da bude izazov za dete. svako dete može da 59 . Dakle. Dijaloški pristup : usmeravajuće poučavanje Glavni razlog zbog kojeg deca idu u školu jeste učenje a glavni razlog što to čine učitelji jeste da im pomognu u tome. za traganje . kao i uviđanjem te koristi. Aktivnosti treba tako orgaizovati da učestvaovanjem u njima samo po sebi i uspeh na kraju predstavljaju nagradu za dete a ne da glavni motiv za njega bude odobravanje ili neodobravanje koje zapaža na licu vaspitača. Najbolji podsticaj za aktivnost i razvojni motiv uopšte je doživljavanje zadovoljstva zbog uspeha nakon savladavanja neke prepreke prevazilaženje nesklada između onoga čemu dete teži i za šta je u određenom trenutku sposobno. Svaka činjenica koje treba da usvoje može da bude predstavljena na zanimljiv. ako hoćemo da deca objasne nešto. Najvažnije je da deca osete zadovoljstvo u aktivnostima kojima oprobavaju sopstvene snage naročito kada su potpuno zaokupljena nekim problemima. Dok će se deca na razne načine protiviti aktivnostima na koje su pristali iz puke poslušnosti prema vaspitaču i brzo od njih odustati. ali ovaj program nije „jezički“. zbog čega treba vodtit računa da nesklad ne bude suviše velik što bi obeshrabrilo dete ali ni mali jer ne bi bio stimulativan. to treba da bude motivisano korišću koju će ona imati od objašnjenja. sve dok ima izgleda na uspeh. ova pomoć je često indirektna i sastoji se u obezbeđivanju odgovarajućih materijala i podsticajne sredine. U sadržajima sa kojima se deca upoznaju potrebno je stalno isticati ono što je zanimljivo ukazivati na njihovu primenjivost i značaj za snalaženje u svakodnevnim životnim situacijama. Zadaci. izazovan neuobičajen način. one aktivnosti kojih su se prihvatila za postizanje scojih ciljeva imaće tendenciju da obave do kraja i to na najvišem mogućem nivou za koji su sposobni. Svakako. 63. ima trenutaka kada je deci potrebno direktno poučavanje. kada se vaspitač bavi jednim detetom. Jezik je izuzetno važno sredstvo.

Postoje 8 glavnih načela koja se koriste u ovakvom radu: 1. razvijanje teme Da bi razmena mišljenja bila uspešna.očekuje da će vaspitač izvestan kraći period provesti samo sa njim rešavajući neki problem. Vaspitač treba da zna koji zahtevi odgovaraju kojem detetu i prema tome da odabere pravo od čitavog niza pitanja koja može da postavi. spavanjem i sl. Osim toga. vaspitač prvo treba da podstakne decu na učenje pitanjima na koja ne znaju odgovore a zatim da im pomogne da ih pronađu. biranje odgovarajućih sadržaja Najzgodnije teme mogu se pronaći među stvarnim životnim potrebama. Ako dete kaže da je lopta tvrđa od jabuke oni mogu zajedno da provere. Učenju mora da prethodi svest da se nešto ne zna. šetanjem. ako su pitanja uvek na visokom nivou. koju je onda moguće razrađivati i raspravljati. Teme su obično povezane sa svakodnevnim životom – hranjenjem. najbolje je da se kreće u granicama onoga što je prisutno i što se može proveriti ili bar da se ograniči na događaje kojih se zajednički sećaju. odmeravanje tempa aktivnosti Ako dete tačno odgovori na svako pitanje koje mu se postavi. ona treba da traje dovoljno dugo kako bi angažovala i dete i vaspitača.Za usmeravanje misli ništa nije bolje od zajedničke teme koja se odnosi na nešto što se odigrava pred očima dece i vaspitača. proveravanje onoga što kaže dete Da bi razgovor između vaspitača i deteta omogućio pravo sporazumevanje. 4.. Nasuprot tome. 5. Poučavati u skladu sa kognitivnim zahtevima postavljenim na odgovarajućem nivou Štogod pitali dete. organizovanje toka aktivnosti Interakcija između vaspitača i deteta verovatno će se razvijati kako treba ako se započne razjašnjenjem šta se njome hoće. održavanjem higijene. U tom slučaju će dete osećati da je nešto uspelo i postiglo. koji će za to vreme biti samo njihov. izazivanje odgovarajućeg odgovora 3. održavanje dečije aktivnosti Mala deca uče baveći se nečim. 6. To može biti prilično lak nivo (šta je to?) ili vrlo težak ( šta te je navelo da kažeš da se devojčica obradovala?). ono neće proširivati svoja saznanja. to predstavlja „zahtev“ za njega. sečenjem jabuke . od kojih se jedan odnosi na ono što treba uraditi a drugi na ono što treba saznati „hoćemo da isečemo jabuku i pronađemo kako da svako dobije po parče?“ „Hoćemo li ovo rastaviti i otkriti kako radi?“ 60 . Zato se naglasak stavlja na pravljenje nečega.Aktivnost treba da započne teškim pitanjima da bi kako se bliži kraj ona postajala sve lakša tako da se uz njihovu pomoć naučeno rezimiralo i zaokružilo. Sporazum treba postići na dva nivoa. 8. Otuda najviše smisla ima ako se tema poveže sa kupanjem lutke. stalne greške dovešće do frustracije.. Prema tome. Ako su pitanja vaspitača uvek na nivou kojem je dete doraslo. treba da bude flrksibilna i da se može razvijati. 2. može se smatrati da je aktivnost bila neuspešna skoro isto toliko kao da je sve reklo pogrešno. stvaranje krajnjeg proizvoda putem fizičke aktivnosti 7. potrebno im je da budu aktivna kao i da posmatraju.

Zašto prilagođavati obrazovni postupak nivou kognitivnog razvoja Jedan od najvažnijih zahteva u obrazovanju jeste precizno prilagođavanje obrazovnog postupka svakom detetu. Planiranje U prvim fazama pripremanja dijaloga vaspitač bira dete sa kojim će ga voditi i razrađuje opšti plan aktivnosti. Postoji više razloga zbog kojih se treba prilagođavati dečijem razvoju. Nasuprot tome. onda tu za njega nema izazova. usvoje nove reči i srede stečeno iskstvo. ako je uobličena kako treba.ostvarivanje planirane aktivnosti. ako je dete već u stanju da bez napora izvrši zadatak. U tom slučaju će njena struktura sadržati četiri glavna elementa : 1. izazov će biti obashrabrujući jer dete zna da ne može uspeti. otkriva i shvata sa zadovoljstvom. Ako je pomenuta razlika mala. prilikom koje se tema razrađuje. Aktivnost kojom hoćemo da poučimo decu nečemu će biti mnogo uspešnija. To je posebno značajno u v. vodeći računa o odgovarajućim sadržajima i pojmovima. Vaspitač i dete se prisećaju toka aktivnosti podsećajući jedno drugo na glavna zbivanja i otkrića. ako je nepodudarnost između onoga što dete može i onoga što se od njega traži prevelika. To omogućava deci da konsoliduju pojmove. pa zbog toga neće ni pokušati. obezbeđujući kako deci tako i vaspitačima smisao i uspeh u radu. postavljanje zadatka – aktivnost i nešto što će se naučiti unutar nje 3. razgovara se o njoj. zavisno od dobijenih odgovora. U najboljem slučaju dete će imati mogućnost da uvežbava veštinu koju je već steklo a u najgorem – dosađivaće se jer od njega je zatraženo da učini nešto što je suviše lako.vaspitač postavlja određeni niz pitanja i zahteva. Pripremljen plan treba da se koristi fleksibilno i da se prilagođava dečijem tempu i rekacijama. Poučavanje Vaspitači svojim redovnim aktivnostima dodaju još neke kada im se učini da bi to bilo korisno. Na kraju se ukratko rezimira i povezuje najvažnije što je rečeno.Ovaj postupak stvara kod njih 61 . od kojih zavise brzina i redosled njegove realizacije. odgovarajući izbor zadataka 2. koristeći pojednostavljena ili druge prigodne postupke. Vigotski je to nazvao „zonom najbližeg razvoja – linija narednog razvoja“.o radu sa decom ranih uzrasta ali i najteže ostvarljivo. Najopštiji cilj je da se dete podstakne da uči. ne postoji potreba da uloži napor a zbog toga i neće naučiti ništa novo. Do najboljeg učenja dolazi kada razlika između onoga zašta dete je već sposobno i onoga što se od njega zahteva da učini ili nauči nije prevelika.Sledi glavna etapa u razvoju aktivnosti. razmatranje protekle aktivnosti – kada se aktivnost prirodno završi ili kada vaspitač proceni da je dovoljno postignuto njome. Aktivnost je bila uspešna ako kod oboje postoji osećanje da su postigli ono što su hteli. koji su usko povezani sa glavnim ciljevima predškolskog vaspitanja i obrazovanja. što je povezano i sa učenjem. ali vrlo važno ponavljanje. usmeravajući aktivnost sigurnom rukom ali sa punpo takta 4. koju može i unapred da planira i ostvari sa jednim detetom ili više njih. To zahteva naizgled neformalno. posebno kada zapaze da je jedno dete angažovano nekom aktivnošću pogodnom za to.

što se podržavanje uglavnom oslanja na unutrašnje motive i vrenosti koje su izvan ili «iznad» deteta koje mu se vaštački usađuju potiskujući ono što je kod njega autentično. Delovanje na dečije ponašanje : oblici spoljašnje i unutrašnje kontrole Najvažniji način delovanja na dečije ponašanje . Da bi vaspitač mogao efikasno da deluje na dečije ponašanje naročito ako se ispoljava na negativan način. a sa druge strane skračuje mu se sticanje dragocenog iskustva o posledicama pogrešnog ponašanja na uzrastu kada su njegove posledica mnogo manje i bezbolnije. tako i granice koje su postavljene njihovom ponašanju.uvaranje da je ono čime su se bavila vredno i ima smisla kako za vaspitače teko i za decu. koji se javlja kao reakcija na mešanje odraslog i osujećenje. jer oni samo prekidaju tok takvog ponašanja dok je detetu potrebno da se ukaže i na smer koji je poželjan. Cilj kočenja je suprotan podržavanju . kod njega vaspitač teži da zaustavi proces formiranja nekih negativnih osobina pre nego što se ukorene u detetu. kao i na čitav razvoj i učenje je podržavanje deteta u onome što je kod njega pozitivno. sa jedne strane stavlja u potčinjeni odnos prema odraslom. I ovde postoji razlika između kočenja i kažnjavanja i analogijom oslanjanja na unutrašnje . odn u njihovoj svesti nije dovoljno ograničeno dozvoljeno od nedozvoljenog. 62 . Ako se dete preterano ograničava i usmerava.u kome vladaju određeni red i pravila ustanovljeni. spoljašnje motive i uzimanju u obzir potreba i težnji deteta umesto disciplinskih razloga. odnosno. koji će činiti da bude bezbedno. on mora prvo da upozna i shvati njegove uzroke. Prednost se međutim daje podržavanju jer će ređe nego kočenje izazivati neslaganje i otpor kod deteta. Podržavanje deteta u onome što je kod njeg apozitivno podrazumeva kočenje negativnih tendencija koje se ispolje. Mehanizmi kojima se koči nepoželjno ponašanje dece nisu dovoljni sami po sebi. odnosno. U preusmeravanju njegovog ponašanja uvek treba polaziti od njegovih sopstvenih motiva i težnji i na njima zasnivati delovanje ( npr deca trče po sebi nakon pasivnog sedenja. Razlika između podržavanja i nagrađivanja je . potrebno je vremena i strpljenja. Najčešći uzrok svih « disciplinskih prekršaja» i nesporazuma između dece i odraslih je dečije nepoznavanje okvira ponašanja u kolektivu. Sasvim je prirodna pojava da deca na sve načine isprobavaju kako fizički svet oko sebe. odn koji će mu omogućiti da se optimalno razvija i uči u kolektivu vrtića. ali ako se na njih ukazuje redovno i dosledno onda će se život i rad u kolektivu odvijati prirodno i glatko. omogućiti im da se istrče – napolje ili sala). Prilikom podržavanja ili kočenja polazi se od pretpostavke da dete ima potrebu da sazna granice svog ponašanja i nauči one oblike ispoljavanja svojih težnji komunikacije i saradnja sa drugima. pre svega. time se. 64. Da bi se postiglo da deca uvide smisao ovih okvira i prihvate ih dobrovoljno. konstruktivno i prihvačeno. navede ga da se uzdrži od ispoljavanja određenih oblika negativnih ponašanja.

Preterana kontrola sprečava razvoj samokontrole kod dece kao što preterano naglašavanje «navika» kulturnog ponašanja. UTICAJ VASPITAČA NA DEČIJE PONAŠANJE U VRTIĆU Metodi koji se primenjuju u delovanju na dečije ponašanje. naročito u slučaju kada su i sama učestvovala u njihovom formulisanju i proglašavanju. osećaće se bezbedno i prihvaćeno i razvijaće se u spontanu. Najvažnije granice dozvoljenom ponašanju postavljaju se u vezi sa dečijom bezbednošću. međutim. to je prilika da se uvede pojam «čekanja na red» koji deca brzo shvate. Ukoliko je detetu jasno određen prostor u kome može bezbedno da se kreće i istražuje. detetu ostaje trajno usađeno shvatanje da neko može imati prava da ponižava druge i nanosi im razne neprijatnosti da bi održao svoj autoritet. Deca veoma brzo uviđaju značaj određenih pravila ponašanja u konkretnim situacijama i umeju da ih se pridržavaju kada ih prihvate. već da odrasle što više oslobodi brige o njima. one teško mogu poslužiti tako shvaćenom disciplinovanju jer zanemaruju unutrašnje motive ponašanja i zasnivaju se na strahu od neprijatnosti koje donosi. koje je pod njegovom kontrolom. Nova igračka obično izazove prepirku. konstruktivnu i stvaralačku ličnost.Ukoliko je vaspitač uveren da je osnovni razlog dečijih ogrešenja o pravila ponašanja njihovo nepoznavanje i uopšte. najčešće u svojoj pozadini nema osnovni cilj da se socijalizuje dečije ponašanje. Da bi ostvarila ovo pravo njima je potrebna određena tolerancija odraslih. Ukoliko je šire polje mogućnosti delovanj za decu a manje pritisaka i zabrana. bez obzira da li je u pitanju podržavanje . Ako su ova ograničenja izvršena sa razumevanjem za potrebe deteta i ako se njihovo sprovođenje obavlja bez podmićivanja i zastrašivanja. Iako se kaznama mogu postići određene. odmereno vođeno razumom koliko i emocijama i ima određenu svrhu. kao i zahtevom da se ne ugrožavaju drugi i neoštećuje inventar dečijeg vrtića. imajući u vidu interese odraslih. učtivosti i čistoće. koja neće suviše krutim stavovima kod njih izazivati anksioznost i potiskivanje. odn kukavičluka. Ispravno ponašanje. sukob interesa pojedinaca koji bi je hteli za sebe. trenutne promene u dečijem ponašanju. pre svega da prihvati da deca kao ličnosti u razvoju imaju prava na neka ponašanja koja nisu svojstvena zrelim osobama i da pod određenim uslovima i ovi oblici ponašanja mogu postepeno voditi ka zrelosti. nije posledica nekog poboljšanja u njegovoj ličnosti već pogoršanja. neizvesnosti i straha od mogućih grešaka. kočenje ili preusmeravanje sami po sebi kao tehnika. socijalno neiskustvo. stvaraće se i uslovi za samoregulaciju njihovog ponašanja. verovatnije je da će iskustvo stečeno tom prilikom po analogiji primeniti u sličnim 63 . često besciljno i nekontrolisano ponašanje preobrati u ponašanje koje je svesno. ukoliko mu se ukazuje više poverenja a ona prihavataju kakva jesu. ono će sticati poverenje u sebe i svoju okolinu . Vaspitač mora. ne garantuju uspeh niti se mogu propisivati. manira. OBLICI SPOLJAŠNJE KONTROLE – KAZNE I NAGRADE Disciplinovanje deteta je postepen proces u kome mu se pomaže da svoje ipulsivno . poslušnosti. Kada dete uoči da određeno pravilo ponašanja ima svoju opravdanu primenu u konkretnoj životnoj situaciji. onda ga neće okrivljavati za greške. koje se kod deteta javlja usled kazni. Pored svih poremećaja do kojih dovodi strah i gubitak sigurnosti i poverenja u vaspitača. ono će to činiti bez kolebanja.

Bolje je deci davati uputstva u pozitivnom obliku. međutim. što će ono osetiti kako po rečima kojima mu se obraća tako i po tonu. uhvatiće ga za ruku i zaustaviti da ne istrči na ulicu. onda kada se to dogodilo ali bez uopštavanja. Oduzeće mu oštar predmet kojim ugrožava drugove. Doživljaj vlastitog pola uslovljen je i zavisi od društvenih očekivanja u pogledu ponašanja osoba različitog pola. koje zahtevaju pravila zajedničkog života i rad au dečijem vrtiću treba da učestvuju i deca i odrasli. Sa detetom se ne treba upuštati u prepirku ukoliko protestvuje zbog nekakvog zahteva vaspitača već ga treba obrazložiti ali i ispoljiti čvrstinu pri sprovođenju. do odbacivanja deteta kao ličnosti. Na taj način ono će naučiti značajnu razliku između unutrašnjeg sveta svojih osećanja i subjektivnih težnji sa jedne strane i spoljašnjeg sveta u kome postoje osećanje. Deci je potrebno dati vremena za prihvatanje granica koje se postavljaju njihovom ponašanju. U situacijama kada mora da sprečava dete u nečemu . odlučno će mu reći da se ne treba prskati vodom. na određeni čin. to ne sme dovoditi u pitanje suštinu njegovog odnosa prema detetu. moralisanja i raspravljanja o ličnosti samog deteta. Ukoliko jedna pravila važe za decu a ne primenjuju se na odrasle. Da bi se kod dece razvijala odgovornost i bolje razumevanje . Jedan od načina uticaja na dečije ponašanje je informisanje koliko je ispravno i skretanje pažnje na njegove moguće posledice. težnje i prava drugih ljudi i objektivnih granica ponašanja koje se moraju uvažavati sa druge strane. da se ljuti. odstupanja od pravila. uvek treba reagovati konkretno i neposredno . bio doživljaj vlastite 64 . Polni identitet bi. pravila ponašanja u kolektivu. nego kada bi trebalo da deduktivno sprovede opšti princip koji mu je bio saopšten izvan konteksta svakodnevnog života i rada. da sadrži informaciju šta i kako treba nešto raditi nego zabranjivati ( «ređaj domine na stolu « . propust. U slučajevima prekršaja discipline. vaspitač to treba da učini brzo i bez oklevanja. to nikako ne bi trebalo da zvuči kao osuda ili pretnja. shodno tome.situacijama. potrebno ih je podsticati da procenjuju svoje postupke. odnosno njenog etiketiranja. kao i likova iz literature. međutim. da protestvuje na šta ima pravo koje mu se neosporava. Negativna reakcija vaspitača i ostalih drugova vezuje se za njegov postupak. postupke svojih drugova i odraslih oko sebe.umesto « ne bacaj domine na pod» ). Mehanizmi i postupci u formiranju polnih uloga kod dece Polni identitet nastaje u međudejstvu sa ostalim aspektima identiteta. Vaspitač treba jasno da saopšti detetu kada neodobrava njegovo ponašanje. Isto tako treba voditi računa i o tome da u održavanju granica ponašanja . mališani ih teže prihvataju i odbacuju čim im se ukaže prilika za to da bi se izjednačila sa starijima. 65. oblik ponašanja a ne za njegovu ličnost. Pri tome dete može da se složi sa njime .

Ako dete pogreši u svom rodu. submisivnost. roditelji. najčešće sa onim kojem i biološki pripada. Polna uloga u velikoj meri određuje socijalno ponašanje osobe. kao što je slika žene u patrijarhalnoj kulturi. Polni identitet nije homogena struktura. U socijalnim interakcijama dece u igri uloga ona otkrivaju ulogu kao obrazac očekivanog ponašanja. prlja kolena. S obzirom na to da su igre uloga izraženije i 65 . Tako se npr normalnim smatra u našoj kulturi da se dečak penje po drveću. Takože održavaju se razni stereotipi. kruta socijalizacija u pogledu polne uloge može da ometa razvoj. naziva se polno tipiziranje. U pogledu roda. ULOGA PREDŠKOLSKE USTANOVE U FORMIRANJU POLNOG IDENTITETA Polni identitet ima prvobitno poreklo u kulturno-istorijskim društvenim vrednostima. Kao simboli te identifikacije su ime deteta. stavove. Proces prihvatanja socijalne uloge pola počinje u ranom detinjstvu. vrenosti. seksualna orijentacija Ove komponente mogu ali ne moraju biti usaglašene. Dete već krajem druge a pogotovo u trećoj godini nauči da izraz « ti si devojčica» označava nešto specifično i to ne samo u biološkom smislu. odrasli ga ispravljaju. nastavnici i šire društvo). znajući mu naziv. vezana za pol. a odnosi se na fizičku i emocionalnu preferenciju osoba različitog ili istog pola. motive osoba određenog pola. igra rata. već se sastoji iz više komponenti. Uloge se i opisuju ali i vrednuju. a zavisno od toga šta o polu deteta i mlade osobe misli socijalna okolina ( vršnjaci. Socijalnu ulogu pola čine dakle očekivanja vezana za ponašanje. biloški pol b. ono je usvojilo idenititet svog roda. Kod adolescenata. da voli roze boju. Bezrezervno prihvatanje socijalne polne uloge dovodi do mnogih psihičkih tenzija. ljupkost i sl. identitet roda c. a matrica ponašanja. socijalna uloga d. učenja po modelu) Sekusalna orijentacija može da bude usmerena na vlastiti ili suprotan pol. porodica.socijalne uloge i statusa kao bića datog pola. Iako se mnoga «demokratska» društva zalažu za ravnopravnost polova. oblik frizure. « školice». Obično se navode četiri takve komponente: a. patrijarhalna tj tradicionalna kultura podstiče mušku decu na agilnost prema spoljnjem svetu. Devojčica navodno treba da se igra lutkama. ona je krše putem diferencijacije uloga na razne načine : putem literature. U pogledu gajenja dece. Tu se njena uloga majke idealizuje a uloga supruge satanizuje. TV. kada ga je generalizovalo i na ostale osobe. način odevanja. Biološki pol je fiziološko-anatomska ( genetski određena struktura i funkcija Identitet roda je usvojena indentifikacija osobe sa muškim ili ženskim rodom Socijalna uloga se uči tj usvaja u društvu po principima socijalnog učenja ( učenja uloga. igračke koje se detetu nude i dr. Jezik posreduje usvajanje identiteta roda. preskače konopac. da voli plavu boju i dr. Pojam roda je sadržan u njegovoj kognitivnoj osnovi. muzike i dr. u govoru. osećanja . dete se identifikuje sa jednim od dva pola. obeshrabruje njihovu eventualnu osećajnost i dr. Od devojčica se očekuje skromnost. Kada je dete shvatilo da je njegov rod nepromenjiv.

saradnja sa ostalom decom i odraslima . Pojam i način posmatranja i praćenja dečijeg ponašanja i razvoja Posmatranje i praćenje ima suštinsku ulogu u procesu planiranja. kao i za planiranje individualizovanih vaspitnih metoda. Metode posmatranja variraće od sasvim kratkih anegdotskih beležaka.. Sem obavljanja posmatraj aradi planiranja. Kroz simbolizaciju u okviru socijalne interakcije u igrama polno atipičnih uloga. vremena i metoda kojim nam stoje na raspolaganju. Da bismo to saznali potrebno je da posmatramo decu u odnosu na njihovu neposrednu okolinu. oponašajući njihov stil ponašanja.učestalije od mnogih drugih igara. prihvata i uvažava drugi.. vaspitač treba da ih bolje upozna . vršnjake. dete počinje bolje da shvata. roditelje. kontakti sa drugima. Posmatranje je takođe osnova za identifikovanje dece sa specifičnim razvojnim ili obrazovnim potrebama. važno je znati kako deca vide samu sebe i kako se osećaju. Dete se tada identifikuje sa pripadnicima svog pola. organizovao njihove aktivnosti. 66 . Igra uloga je kao i svaka igra spontana aktivnost koja ima za cilj postizanje neposrednog zadovoljstva ali je ona i odraz shvatanja deteta o realnosti u njegovoj okolini. interesovanja i dr.. Cilj pojedinačnog posmatranja zavisiće od svrhe. odnosno da se oslobađa mnogih predrasuda koje vladaju u društvu u pogledu odnosa među polovima. a zavisno od njegovog pola. pod uticajem drugih osoba ( a i sistematskog vaspitanja) dete postaje svesno ne samo svog pola već i očekivanja okoline u pogledu njegovog ponašanja. Posmatranje je osnova za evidenciju o napretku dece i neophodno davanje povratnih informacija roditeljima o tome kako njihova deca napreduju i kako su im razvijene ( ne) mogućnosti. način na koji rešavaju probleme. suprotan pol. učestvovao u životu i radu grupe. Ono se događa stalno jer je osnova za buduće korake u realizaciji i rezultati opažanja se uključuju i plan i proces evaluacije kako dece. vaspitača. Takva igra može da posluži i kao sredstvo adekvatnog usvajanja prihvatljive polne uloge. između 3-4 godine. uspešnije uticao na njihov razvoj i učenje . emocije koje deca ispoljavaju. motorna spretnost. Posle formiranja relativno konstantnog polnog identiteta. 66. koje doživljava kao ipresivne uzore. Vaspitač treba da nauči da analizira dečije ponašanje takvo kakvo jeste a ne kako bi on želeo da bude. detetovu pažnju sve više privlače modeli pripadnika tog pola u smislu njihovog ponašanja. Mogu se posmatrati ponašanje dece. vaspitače. Jedan od načina adekvatnog seksualnog vaspitanja u uslovima dečijeg vrtića ( a i uopšte) u smislu ravnopravne afirmacije polnih uloga bi bio da vaspitači upućuju decu baš na igranje polno atipičnih uloga. Da bi uspostavio sa decom odgovarajući odnos. način na koji pristupaju novim informacijama. tako i samog programa. preko ozbiljnih i više sistematskih metoda posmatranja sa pažljivim odabirom uzorka ponašanja i dinamike posmatranja do izrade studije slušaja za pojedinačno dete ili grupu dece.

broja dece. Ta dokumentacija imaće razlišitu homogenost jer se nekad posmatranje lako i brzo obavlja a neke se pojave moraju posmatrati dugoročnije i temeljnije. koje prikupi vaspitač. bez pokušaja da se njihovo ponašanje menja pre nego što mu se shvate uzroci. Shvatanje funkcija predškolskog vaspitanja i obrazovanja : 67 .o rada. Za svako dete je ipak važno da vaspitač poseduje odgovarajuću dokumentaciju u kojoj će sabrati sve svoje napore u vezi sa posmatranjem pojedinačnog deteta. da zajedno sa roditeljima povremeno razgleda svoj dosije ( portfolio) i komentariše svoje postignuće. bili pouzdaniji potrebno je karakteristike koje se prate ispitivati i opisivati na sličan način. odnosno dosegnutim razvojnim nivoima . Prati se: . tako i sa svakim detetom pojedinačno. Dosijei bi trebali da stoje na javnom mestu u vaspitnoj sobi i da svima budu dostupni. naime.Da bi se deca upoznala treba ih posmatrati kako se vladaju o određenim situacijama. mogle pripisivati promenama nastalim zahvaljujući procesu razvoja i učenja.razvoj govora i mišljenja Da bi podaci .o ciljeve koje ostavruje i polazeći od svakog konkretnog dedeta kao kriterijuma.opšte zdravstveno stanje . Vaspitač u dosije stavlja informacije koje je sakupio i radove koje smatra relevantnim i tipičnim pokazateljima nekog ponašanja. dete ima pravo da odabere rad koji se njemu najviše sviđa da stavi ako želi i veći broj radova.o rada.socio-emocionalni razvoj . ostavlja se mogućnost uvažavanja tradicije i kulture sredine. Vaspitač polazeći od osnova programa u izradi izrađuje program na nivou svoje vaspitne grupe. Predškolsko vaspitanje i obrauovanje je deo celovitog sistema vaspitanja i obrazovanja. Od deteta bi trebalo tražiti saradnju prilikom odabira radova. Roditelji imaju pravo izbora ustanova. Najbolej je sve beleške držati u posebno registrartoru da bi imali uvid i deca i roditelji. Osnove programa su polazište za izradu specijalizovanih programa. uključivanja u proces v. Vaspitač može imati određeni sistem beleženja značajnih podataka o detetu do kojih dolazi u razgovoru sa roditeljima i posmatranjem samog deteta. Vaspitač procenjuje deliji razvoj u odnosno v. Uslovi za primenu osnova programa – normativi kadrova. kako bi se razlike koje se utvrde u dva različita vremenska perioda kod istog deteta. Razvojne specifičnosti dece predškolskog uzrasta naglašavaju potrebu da vaspitači imaju veći stepen autonomije u planiranju i vrenovanju v. Isto tako on beleži promene u postignućima . Predškolsko vaspitanje obuhvata vaspitanje i obrazovanje dece 3-7 god. Osnove programa predškolskog vaspitanaj i obrazovanja dece uzrasta 3-7 godina: Model A i Model B Osnove programa propisuje ministar i one predstavljaju smernicu za rad svih vrtića i vaspitača. što mu pomaže pri planiranju i odmeravanju sadržaja aktivnosti koje namerava da ostvaruje kako sa grupom. prostora. 67.

otkrivanje i upoznavanje samog sebe ( delovi tela. tuđa osećanja. Osnove programa pružaju pomoć v.o proces i radu prilagođavanjem sadržaja i uklanjanjem prepreka u aktivnostima. uloga vaspitača.za manju grupu . nema programske sadržaje Ciljevi : 1. istražuje i prihvata svoje mogućnosti i granice) 2. uči da sluša i uvažava tuđe ideje ali i da suprotstavi svoje stavove) 3. U izboru sadržaja vaspitač se vodi načelima programa. slika sveta. interaktivno i kreativno biće koje iskazuje inicijativnost i spontano ponašanje za koje predškolska ustanova treba da mu obezbedi uslove. već znanja obuhvataju veštine. misli. afektivnog. načela. drugima i okolini. ono je aktivno..individualno Planira se na osnovu uočenih interesovanja. pomagačka – da prati. da na kreativan način koristi predmete) Uloga vaspitača: Da stvara uslove i da direktno podstiče razvoj dece i učenje Planiranje i evaluacija: Na 3 nivoa : . intelektualna samostalnost.za celu grupu . coljeci. U modelu A nisu ponuđeni sadržaji Preporuka : sadržaji ne čine samo ona znanja o sebi. problema Procena ostavrenog – vrednovanje – na osnovu toga planira se sledeće. teškoća. socijlanog bića koje je aktivan činilac svog razvoja.izražavanje govora.- obezbeđivanje prava i potreba dece.. otkriva interesovanja. utkrivanje i upoznavanje drugih oko sebe ( na osnovu sigurnosti i poverenja u sebe gradi odnose prema drugima. Osnove programa polaze od deteta kao fizičkog. 68 . porodice i društva nastavak i doprinos porodičnog vaspitanja priprema za školu kompezatorska funkcija ( ublažavanje socio-kulturnih razlika) da se darovitoj deci obazbedi mogućnost negovanja i razvoja Dete je aktivan činilac svog razvoja. sposobnosti. umeća Konstruktivistička teorija učenja – učenje ima unutrašnju motivaciju Uloga vaspitača je posrednička. logičko mišljenje. Postoje dva modela vaspitanja i obrazovanja u osnovama programa : MODEL A I MODEL B MODEL A: otvoren sistem vaspitanja. saznavanje o svetu oko sebe i načinima delovanja na nju. tuđe mogućnosti i granice. prepoznaje.( odlike predmeta i pojava. osećanja i sl.

Socijalni aspekt važniji nego učenje – kognitivni razvoj.kognitivni . NAČELO POŠTOVANJA SEBE I DRUGIH Pre svega ličnost deteta . NAČELO ŽIVOTNOSTI Uvažavanje životnog iskustva deteta i otvaranje ustanove prema porodici i društvenoj sredini. najvažniji za decu. poštovanje kolega i roditelja Poštovanje ovog načela je osnov demokratskih odnosa u vaspitanju.Izvori sadržaja: realni kontekst dečijeg života.oni podrazumevaju traganje za ličnim zančenjem.socionalno-emocionalni . NAČELO REALISTIČNOSTI 69 . deca mogu da uče ali na specifičan način. ciljevi su dati po aspektima razvoja : -fizički . samopoštovanje. saradnja sa školom i lokalnom zajednicom Ciljevi su više konkretizovani ali postoji dodatna obaveza da se to sve integriše u celinu. odgovorom na sopstvena pitanja i dileme. programi liče na školske ( model B) g.negovanje komunikacije i stavralaštva Organizacija prostora i vremena. sa više načela. relani uslovi u kojima se nešto zbiva. NAČELO ANGAŽOVANOSTI Ukupan odnos vaspitača i dece . prate se interesovanja. 4. Načela za ostvarivanje programa Nije dobro postavljati suviše specifična i kruta pravila. Angažovanost i posvećenost znači više od «spoljašnje zaposlenosti» i površne «sentimentalnosti» . u preškolskom. 68. u 1. prate se stupnjevi razvoja ( model A). maturacijsko –socijalizacijski 2. njihove interakcije i komunikacije moraju biti smisaoni i za decu i za vaspitače. 2. težište nije na sadržajima. tradicionalni. Dete je u centru a ciljevi i zadaci prate i osobenosti i interesovanja pojedine dece.plan se ističe dete. Vaspitač najviše vaspitava onim što jeste kao ličnost i onim što ume da radi. 3 osnovna tipa programa: 1. kognitivno-razvojni e. sve iz dečijeg interesovanja – nije uvek lako prepoznati ta interesovanja MODEL B Detaljniji. 3. kognitivno-akademski 3. f. 1. Transformacija ustanove u mesto življenja dece i odraslih. implicitna pedagogija Ono što se zaista zbiva u neposrednoj komunikaciji i interakciji. Kurikulum – realni program. dete se posmatra u celini. Opšta pravila – načela – da bi se obezbedilo usaglašenost vaspitnog delovanja. težište na razvoj unutrašnjih sposobnosti.

NAČELO DOSLEDNOSTI Kontinuitet. Sistem pokušaja – pogrešaka-kreiranje sopstvenog mišljenja. organizacija za učejne . 7. nego i lokalno okruženje. Neprestano preispitivanje i istraživanje. Vrste programiranja i planiranja rada u predškolskoj ustanovi Planiranje v. Dete kroz igru istražuje stvarnost . zavisno od realne dece i uslovima u kojima ona žive. 6. da ih dovode u interakciju izazivaju logičke posledice. a ukazuje se na njihovu povezanost i uzročnost. NAČELO SOCIJALNE INTERACIJE Predškolska ustanova i njen program imaju efekta na razvoj dece samo onda kada se zajedno sa programom angažuju ne samo deca i roditelji. 5. NAČELO ORIJENTACIJE KA KOMPLEKSNOSTI PRISTUPA Sadržaji koji potiču od interesovanja deteta a koji se odnose na opštije ciljeve. Realan u zahtevima i očekivanjima prema deci i sebi.Razumevanje deteta i njegovog razvoja i sopstvene uloge vaspitača. sredinom i kroz interakciju. Svaka ustanova na specifičan način planira i realizuje svoje planove .proverava sopstveno iskustvo izmišlja nove obrasce ponašanja. koji su logički povezani u procesu saznavanja ( tematski u vidu projekta) koji vremenski i prostorno slede. Dosledna ponuda sadržaja. 8. NAČELO AKTIVNOSTI Deca moraju učiti kroz aktivnost sa materijalima. pristupi više odgovaraju. Da bi institucionalno vaspitanje i obrazovanje predškolske dece preraslo u društveno vaspitanje neophodno je da se predškolska ustanova poveže sa društvenom sredinom. Delovanje ka harmonizaciji ciljeva i zadataka. Predškolsko dete inače stvarnost doživlajva globalno te mu kopleksne metode i sadržaji. Uvažavanje i podsticaje prava da samostalno dela . NAČELO ORGANIZACIJE UČENJA KROZ IGRU I OTKRIĆE Igra je jedinstveni čin u kome se aktiviraju svi psihički domeni i potencijali malog deteta. Da bi se nešto spoznalo potrebno je da predmetima i pojavama manipulišu. povezanost i smislenost. 69. 70 .o rada uslovljeno je brojnim faktorima koji utiču na proces planiranja. Treba biti oprezan sa didaktičkim aspektima igre u predškolskom periodu. Razvojno adekvatni sadržaju koji su za jedan korak ispred iskustav deteta. i da se šire otvore za uticaje koje društvena sredina nudi. iznosi svoje mišljenje i osećanja i da se razvija na svoj način i sopstvenim tempom. 9. dosledan dnevni raspored. bira.

težeći zahvatanju svih aspekata dečijeg razvoja prilikom razrađivanja mreže pojmova koji ulaze u okvir svake od tema.Planiranje postoji na više nivoa : 1. Tematsko programiranje i planiranje je psihološki opravdanije od planiranja po oblastima jer je bliže dečijem intuitivnom emocionalnom i globalnom doživljavanju stvarnosti kao neraskidive celine .o situacije integrisane u šire teme. Program ne može posedovati idealnu zbirku sadržaja i tema za rad. Na nivou vaspitne grupe 3. nego njegovo veštačko cepkanje na razgraničene. Predškolskoj deci je bliže aktivno sticanje iskustva kroz v.o delatnosti koja se obavlja u vrtiću jer stavlja naglasak na povezanost koja postoji čak i između naizgled sasvim udaljenih aspekata stavrnosti. 70. detaljno razrađenim programskim sadržajima v. unapred propisane sadržaje pojedninih oblasti među kojima se zatim uspostavlja tzv « korelacija» ali nikad sa potpunim uspehom. Obrazovanje nije prenošenje gotovih sadržaja programa i ovaj pristup ne poseduje « obavezan» i logički uređen deo programa. kao ni u posebne programske oblasti koji slede logiku naučnih disciplina. Na nivou manje grupe dece 4. Planiranje po V.O oblastima : rad po oblastima Umesto jednog školarizovanog pristupa usmerenog prvenstveno uniformnim. Tematsko planiranje u dečijem vrtiću Tematsko plainiranje v.o – delovanje se okreće detetu i njegovim specifičnim razvojnim potrebama i mogućnostima.o rada je vrsta programa koga često nazivaju integralni. mogućnosti.O plan se pravi na osnovu uočenih interesovanja dece. Ovakav pristup programiranju. Na nivou pojedinačnog deteta U prosecu planiranja uključena su i sama deca – njihova interesovanja. To je jedan način rada iza koga stoji specifična koncepcija obrazovanja i uloge predškolske ustanove. jer se konstruišu zavisno od interesovanja i potreba dece i oraslih koji se nalaze u obrazovnoj situaciji. smatra da se obrazovanje ne može na jedan veštački način izdvojiti od procesa vaspitanja. Oni se ne mogu odrediti unapred. Tematsko programiranje i planiranje se usklađuje sa osnovnom koncepcijom programskih osnova kao i funkcijom v. Na rad ustanove u celini 2. Proces planiranja u tom smislu nije puko raspoređivanje gradiva već se satoji u veštini registrovanja tih interesovanja i poterba i njihovom prevođenju u obrazovnu aktivnost. V. problemski pristup. želje. problema ili uočenih teškoća. 71 . Programiranje : stalno kreiranje programa u zavisnosti od aktuelne prakse Tematsko planiranje – rad po projektima ili centrima interesovanja. Tradicionalni pristup – vremensko rasporođivanje « gradiva». interdisciplinarni.

dobijaju se koncenzusom svih zainteresovanih odraslih koji dolaze u kontakt sa programom.postoji slobodno izražavanje mišljenja. Osnovne dimenzije ovog načina planiranja su : . 3. on štiti slabije pojedince od povlačenja. Da bi se pomenute ideje ostvarile. aktiviranje sve dece i obezbeđivanje povratne informacije šta se sa tim u realizaciji dešavalo. DEMOKRATSKA ATMOSFERA U GRUP ZNAČI DA : . koordiniraju i realizuju svoje akcije. postoje podeljena mišljenja . pažnja vaspitača mora biti usmerena na dobijanje što večeg broja predloga. nego veštinu dolaženja do informacija i način konstruisanja znanja.potrebe dece . psihološki 2. način komunikacije – vaspitač mora organizovati takvu atmosferu u kojoj će različiti interesi smeti da se ispolje. nego u celokupnom načinu življenja jedne predškolske ustanove.Ona pak za krajnji ishod nema znanje kao skup informacija. vaspitač insistira na tome da svi učestvuju. zajedničku selekciju. Mogućnost saznavanja kroz interakciju sa osobama i materijalom koji se nalaze ne samo u organizovanoj obrazovnoj situaciji.postoji jedna neusiljena komunikacija . ciljeve biraju svi učesnici obrazovne situacje. isprobavani. sadržaje. način odlučivanja – teme.imaju kontakte sa drugim osobama van vrtića . Kratkoročni ciljevi: odraz tekućih interesovanja i potreba dece i vaspitača Uslovi pod kojima s eprogram tematskog planiranja može realizovati su: 1. Deca sa vaspitačima i roditeljima zajednički planiraju. 2. pedagoški 3. ne uošavaju smisao pravila koje postavljaju odrasli.o ciljevi dugoročni ciljevi : generalne potrebe dece p. biti stavljeni na diskusiju. svi su podjednako kreatori za ono što se u vrtiću događa.ne slušaju slepo predloge odraslih 72 . fizički PSIHOLOŠKI USLOVI Demokratičnost stila u ophođenju među učesnicima Atmosfera vrtića u kojoj vlada duh poštovanja i ravnopravnosti Demokratičnu atmosferu čine indikatori : 1. Dok se deca ne suoče sa posledicama sopstvenih akcija .interesovanja dece grupisana u tzv « životne teme» .dugoročni i kratkoročni v. tip zaštite – zaštita svih pojedinaca grupe.u. važno je stvoriti fizičke i interakcijske uslove. štiti grupu od destruktivnih predloga i ponašanja.

pa makar samo i da posmatra. kutići treba da su višenamenski i prilagoženi veličini dece. Celokupna organizacija ustanove mora biti fleksibilnija – fleksibilna organizacija vremena.. šta će se tek desiti.vaspitač mora zainteresovane pojedince i grupe kontaktirati međusobno . Takođe i forma saradnje sa roditeljima ne bi trebalo da budu krute. šta je planirano. ume nešto da uradi.puno vremena mora se posvetiti obaveštavanju « svih o svemu» i pripremanju dugoročnije saradnje . da se igra sa decom. lagani i laki za održavanje..svaka osoba nosi sa sobom puno potencijala . da je u potpunosti dostupno deci. Od čega se polazi u tematskom planiranju U vezi sa obrazovanjem i vaspitanjem male dece Ovaj pristum smatra da se obrazovanje ne može na jedan veštački način izdvojiti od procesa vaspitanja. a pogotovo roditeljima. Da bi se to ostvarilo potrebno je zadovoljiti bar nekoliko zahteva : . Deca trebaju da koriste sve prostorije vrtića. Predškolska ustanova mora stvoriti takvu psihološku i pedagošku atmosferu. Sadržaj kutaka oprema se zajedno sa roditeljima. Grupe vrtića treba da budu mešovite po uzrastu i neveće od 25-toro dece.- poštuju se interesi svih deca bar u 50% slučajeva biraju aktivnosti kojima će se baviti deca u dogovoru s avaspitačem organizuju aktivnosti i uvek postoji veći broj pedloga PEDAGOŠKI USLOVI Potrebno je i samu ustanovu organizovati na određen način Ova vrsta programa deo je šire koncepcije « otvoren sistem vaspitanja» Vrtić je društveno organizovano mesto življenja. da govori o svom rodnom mestu. 71. nameštaj. koja će omogućiti da se svi unutar nje osećaju pozvani i odgovorni da razmišljaju o kvalitetu te sardanje i aktuelnom programu rada. . da ne postoji stroga podela grupa po uzrastima.mora postojati stalna povratna informacija o tome šta je bilo. ukoliko ne zna da sa vaspitačem i decom zajedno planira. FIZIČKI USLOVI Cela sredina da ne bude previše strukturirana Oprema. treba da bude otvoren prema spolja i prema unutra Življenje pedškolske dece ne treba ograničiti samo na prostor vrtića. tako ni život u vrtiću na treba da zatvara vrata ljudima zainteresovanim za dobrobit odrastanja dece. da priča priče ili da čita. 73 . Unutrašnji enterijer soba mora sadržati puno polustrukuriranog materijala za igru. Sobe trebaju da budu međusobno komunikativne.

. . SAMOSTALNOST – INDIVIDUALNOST 74 .Oni jedan drugog ne isključuju već se u praktičnom radu više njih istovremeno kombinuje i realizuje. «životne teme» kao i ciljevi v. ali koje se ne smeju nametati . Nemoguće je predvideti sve njene delove i unapred odrediti obim i redosled sadržaja koji će se pojavljivati.osvesti svoje i potrebe drugih ( dece i roditelja) . U vezi sa procesom planiranja v. nego veštinu dolaženja do informacija i konstruisanja znanja. nego u celokupnom načinu življenja jedne predškolske ustanove Program ne može posedovati idealnu zbirku sadržaja i tema za rad.to su takođe ciljevi iza kojih stoje osnovne ljudske potrebe vezane za vaspitanje i obrazovanje. Dugoročne ciljeve treba tretirati u kompletu.o rada Ne može se isključivo i prevashodno svesti na raspoređivanje sadržaja. potreba dece i odraslih koji se ne nalaze u obrazovnoj situaciji. oni se ne mogu odrediti unapred jer zavise od interesovanja.stalno razvija osetljivost za uočavanje.Da osvesti sopstvene stavove.o rada.odnose se na sve uzraste vrtića i na filozofiju programa u celini. .oni su opšti ciljevi . U vezi sa sposobnostima potrebnim za realizaciju ove vrste programa Da bi se kvalitetno realizovao tematski program. upotpunjuje znanja i razvija nove sposobnosti. Ovaj način rada insistira na mogućnosti saznavanja kroz interakciju sa materijalima i osobama koje se nalaze ne samo u organizovanoj obrazovnoj situaciji. DUGOROČNI CILJEVI – OPŠTI CILJEVI: 1.Da ume da proceni efekte sopstevnog delovanja 72. prepoznavanje i razumevanje potreba i tekućih interesovanja dece .poseduje aktuelna psihološka i pedagoška znanja .Da zna načine praćenja i vođenja demokratske interakcije . a ne kao deklarativnu listu. Uloga vrtića – mesto življenja i partnerskog druženja dece i odraslih.da dozira svoje učešće i angažovanje u izboru i razvijanju teme razvijajući i računajući na samostalnost dece. Potrebno je ciljeve konkretizovati i videti šta oni zapravo u stvarnosti znače. koja za krajnji ishod neće imati znanja kao skup informacija. Vaspitač mora da : . Dugoročni : . Osnovni delovi programa u tematskom planiranju Postoje dve vrste ciljeva : kratkoročni i dugoročni.Stvarnost je jedna nedeljiva celina koja postoji kako u svetu dece tako i u svetu odraslih. Ciljeve treba definisati sa aspekta prakse. Glavne dimenzije ovog načina planiranja su potrebe i interesovanja učesnika. Njegova suština je veština registrovanja interesovanja i potreba učesnika i njihovo prevođenje u obrazovnu aktivnost. potrebno je da vaspitač u toku njegove primene i sam menja svoje stavove. vrednosti i ličnu filozofiju vaspitanja kao i da bude spreman na njihovo menjanje.to su vrednosti i osobine koje su poželjne.

negovanje doživljaja sebe kao jedinstvene i neponovljive ličnosti. korišćenje stvari i predmeta iz neposredne okoline. likovni. ukoliko je sadržaj rada u funkciji njegovog razvoja. dobijaju se analizom neposredno ispoljenih potreba i interesovanja dece .o situacija je jedan dogovor i pokušaj uključivanja što većeg broja ljudi u proces vaspitanja i obrazovanja. primena stečenih znanja o novim situacijama. rešavanje konflikata. poštovanje drugih. dramski i muzički medij. razvijanje samopouzdanja. 2. negovanje slobodne komunikacije 5. vaspitača i roditelja. sticanje osnovnih pojmova o svetu koji dete okružuje. odlaganje potreba i prihvatanje neuspeha 6. OČUVANJE ZDRAVLJA I PODSTICANJE TELESNOG RAZVOJA DETETA Zadovoljavanje osnovnih potreba za hranom. boravkom na svežem vazduhu.. prepozna i razvija svoje prirodne. Obezbeđivanje uslova u kojima će svako dete moći nesmetano da ispolji. autentične sposobnosti i sklonosti. „ŽIVOTNA TEMA“ – skup dugotrajnih interesovanja za određeni sadržaj koja su oddraz želje ili potrebe za razrešavanjem bazičnih životnih i razvojnih problema što ujedno obezbeđuje visok motivacioni nivo prilikom bavljenja sadržajima takve vrste.. preventivna zdravstvena zaštita. govor. 3. Svaka realizovana v. osećanja i ponašanje. Kulturno-higijenske navike. otkrivanje različitih načina sticanja znanja kroz aktivno samostalno dolaženje do odgovora.Osnovni cilj. poverenja u sopstveno mišljenje. interesovanja i „životnih tema“ INTERESOVANJA I POTREBE Ne samo „snimiti“ šta decu zanima nego i od toga poći. iz različitog domena i različitog karaktera. odmorom. 75 . Dete kao i odrasli u stanju je da dugo drži visok nivo motivacije i napora . ispoljavanje i razumevanje svih vrsta emocija. prevencija deformiteta. Ti su ciljevi raznovrsni. radne navike.KREATIVNOST Stvaralačko izražavanje i podsticanje ekspresije kroz: pokret. snom. podsticanje razvoja motorike i oblika kretanja. Negovanje originalnog pristupa problemima i pronalaženje različitih načina i strategija za njihovo rešavanje 4.EMOCIONALNA STABILNOST I SVEST O SEBI Upoznavanje sa mogućnostima i granicama sopstvenog tela i ličnosti. Oni pokrivaju period trajanja jedne teme i dnevno planiranje. Interesovanja su različita. POJEDINAČNI CILJEVI Kratkoročni ciljevi koje se koriste u svakodnevnom radu. Interesovanja i pitanja predškolske dece su varijabilna. Da bismo dobili takvu vrstu ciljeva treba poći od potreba..DRUŠTVENOST Razvijanje osećanja pripadnosti grupi.STICANJE ZNANJA Podražavanje prirodne motivacije i radoznalosti. negovanje saradničkih odnosa i ponašanja. Neka su površna i kratkotrajna a neka duža i temeljnija i u tematskom planiranju su od posebne važnosti.

is l.razvojnih potreba i mogućnosti dece .analizom širih društvenih događaja ( mas-mediji. Učenje u ovom slučaju treba definisati kao proces uzajamne razmene ideja.o ciljeva i zadataka . Potrebe dece i odraslih koje se direktno suprotstavljaju: Potrebe dece Za kretanjem Promenom i slobodnim izborom aktivnosti Za galamom i bukom Za povremenim destruktivnim ponašanjem Za negiranjem pravila koja definiše vaspitač Za stalnim odgovorima na postavljena pitanja Za izlaskom u druge sredine i za posetama Da se igraju aktivnih igara Potrebe odraslih Za mirovanjem Da deca drže pažnju na planiranoj aktivnosti Za tišinom Za čuvanjem igračaka i materijala Da deca poštuju pravila Za ćutanjem Da se rad odvija u vaspitnoj sobi Da se pasiviziraju 73.v. Biranje osnovne teme i strukturiranje tematskih sadržaja Srodne sadržaje koje možemo grupisati u jednu zajedničku smisaonu celinu nazivamo temom.) Teme se biraju i strukturiraju u tematske celine polazeći od: .Životna tema nije koju vaspitač sam bira na osnovu unapred odabranih ciljeva. nije jednostavan skup sadržaja i aktivnosti za rad.varijacija unutar razvojnih potreba . različite su u različitim grupama ljudi. već se radi o tome da se pedagoški momenat pomera na teren i sadržaj koji je deci blizak.Nije ni trenutno ispoljeno interesovanje. Teme se mogu dobiti na nekoliko načina: .. POTREBE DECE I ODRASLIH Potrebe jesu temeljnije i sporije se manjaju od interesovanja ali su ipak podložne promenama.uz pomoć same dece ( razgovorima sa decom o tome šta ih zanima. listići za beleženje tema. audiovizuelni produkti) Treba takođe obratiti pažnju na „nepostojeće teme“ tj onu materiju koju deca svesno ili nesvesno izbegavaju..korišćenjem posmatranja i beležaka vaspitača . boje se da ih prikažu odraslima.mogućnosti za integraciju porodice i društvene sredine 76 . veština i uloga. dogovaranjem) .materijalnih. kadrovskih i drugih mogućnosti dečijeg vrtića .( smrt. na različitim uzrastima u različitom društveno-istorijskom trenutku. nemaju dovoljno sposobnosti da se sa njima suoče. jer se takvih tema boje. Tematsko planiranje nije sistem rada u kome se radi „ono što deca hoće“ . roditeljski sastanci) .karakteristika regiona . sex. ne umeju da ih artikulišu iako ih zanimaju.sadržaja programskih celina . znanja.uz pomoć roditelja ( intervju.

okoline. On treba da kreira takvu sredinu u kojoj se svi osećaju dobro.razvoja govora. Npr. u procesu saradnje sa roditeljima u odnosu na v.o zadataka koje treba ostvarivati. 74. predstavljati deo ili kombinaciju delova dveju ili više programskih celina.određivanje naslova osnovne teme.o situacije. Tema može da obuhvati šire ili uže aspekte stvarnosti i može biti formulisana u različitim vidovima. treba međusobno povezati i uklapati ( u šire teme) Sadržaji koje se predviđaju tematskim celinama treba da potiču iz svih domena i obuhvataju što više aspekata programskih celina ( fizičkih. muzičkih.o sadržaji nisu unapred dati vaspitač ima višestruko kreativnu ulogu. likovnih. Dnavna skica proističe iz tematske celine. Uloga vaspitača u tematskom načinu planiranja Budući da v. Mesečno programiranje zahteva od vaspitača: . u odnosu na v. matematičkih. u odnosu na proces planiranja 4.. Pojedine teme se mogu obrađivati duže ili kraće. On nije najdominatnija figura već je njegova uloga posrednička i patnerska.o materijal i sadržaje rada Posmatra igru dece.o zadataka obrađivati u određenom vremenskom periodu. zaposleni su i dolaze do saznanja sledeći sopstveno iskustvo. iz nje nabavlja materijal za zajednički rad Sadržaji kao ni teme nisu unapred propisani 77 .Tematske celine se mogu poklapati sa programskim celinama. predstavljen u dnevnoj skici. Voda – bez vode nema života – voda isceliteljica – voda u domaćinstvu Opštijim temama treba dati prednost nad užim. zavisno od potreba i intervenisanja dece.) Tematska celina obuhvata opis i strukturu sadržaja osnovne teme koji će se radi ostvarivanja odabranih opštih v.vršenje izbora i određivanje prioriteta u opštim razvojnim zadacima . mogućnosti razrade i realizacije i specifičnih v. ULOGE VASPITAČA 1. po mogućstvu. kao i fleksibilnu organizaciju v.o materijal i sadržaje rada 2.o procesa. kao i događaja i iskustava doživljenih prethodnog dana u vaspitnoj grupi. izbor programskih celina i njihovo strukturiranje u tematsku celinu . strukturiran na v.izbor najvažnijih objekata i sredstava koji će poslužiti za obradu tematske celine Dnevna tema obuhvata sadržajno zaokružen deo jedne tematske celine.. u odnosu na decu 3. Mesečno planiranje je najpovoljnije jer omogućava razrađen obuhvat jedne tematske celine. parcijalnim koje.

da bi sva deca našla svoje mesto i bila aktivna U toku procesa obrazovanja najmanje od svega treba da koristi verbalnu metodu i metodu demonstriranja. On takođe mora štititi slabije delove grupe od agrisivijeg koji obično zauzima više prostora i pažnje u odnosu na proces planiranja U okviru planiranja mora se pozabaviti sa nekoliko linija koje se istovremeno ili sukcesivno dešavaju Jedna od njih je – uže obrazovna – šta je to što deca mogu da nauče iz određenog iskustva. Mora da se pozabavi organizovanjem grupe Broj aktivnosti mora biti veliki. Uloga vaspitača je da decu nauči samostalnom izboru i istrajavanju na određenom zadatku Posmatračka i prpcenjivačka uloga On ide od grupe do grupe i posmatra kako deca reaguju. iz domena umetnosti i sporta. Procena svih ciljeva koji se u određenoj temi mogu pojaviti – globalna linija planiranja. mas-medija itd. On mora stalno da razmišlja višeznačno Mora posedovati bar 4 strategije u svakom momentu : a) šta ću da radim ako deca odbiju neku aktivnost b) šta ću da radim ako se jedna aktivnost svidi svoj deci c) šta ću raditi sa aktivnošću ako se desi neki nepredviđen slučaj d) kako da izbalansiram aktivnosti tako da sva deca budu zaposlena psihološka uloga vaspitač mora procenjivati da li neko od dece ili roditelja ima problema sa uključivanjem u rad grupe ili u kontaktu sa materijalom. Ono što organizuje rad sa takvim sadržajima su ciljevi. šta im je problem i kako dalje može da se organizuje aktivnost. Ne treba da im nameće svoje zaključke.Ukoliko date sadržaje ( koje dec adonose) ne poznaje. Mogućnost saradnje sa roditeljima. Mogu poticati iz sveta dece i odraslih . folklora i kulturne baštine. tradicije. Katalizatorska uloga – vaspitač je samo vrsta posrednika da saznanja Deca se direktno mogu podučavati samo onda kada treba objasniti kako se rukuje nekim predmetom ili instrumentom. koje učesnici obrazovanja zajednički postavljaju posmatrajući šta decu zanima i u čemu je njihov problem u spoznaji i doživljavanju sveta. Kada su stvari i pojave jednoznačne ili na zahtev same dece. Atmosfera ne sme biti zasićena „ njegovim pitanjima i njegovim objašnjenjima“ Sve aktivnosti treba planirati tako da deca imaju i sama dovoljno materijala za razmišljanje. u odnosu na decu Vaspitač u grupi ima nekoliko uloga. Dnevna realizacija Proces planiranja se oslanja i na gro-plan i na mikro plan u procesu saradnje sa roditeljima 78 . iz naučnih disciplina. dužan je da se sa tim upozna Dozvoljeno je da u zajedničko življenje sa decom unosi i deo svog sveta Sardžaji i materijali za rad mogu biti najraznovrsniji.

79 . neki umeju sami da smisle šte će deca da rade. Inicijativa za saradnju mora da potiče od vrtića. izražavaju svoje mišljenje. Aktivnost sve dece je veoma važna. Svaki poziv roditelja mora biti dobro osmišljen. elastičnost i adekvatnost ponuđenih formi saradnje. neobavezni. načini dobijanja povratne informacije 75.veština uključivanja roditelja u neposredan v. ne bi smeo da stoji sa strane i da samo verbalnim sredstvima utiče na rad grupe.Roditelje ne samo da treba obaveštavati o tome šta se u vrtiću radi i uključiti u rad. sličnija porodičnom okupljanju nego visoko strukturiranim akademskim zahtevima. Deca u takvoj atmosferi slobodno pričaju. diskusije o igračkama i sl. KRITERIJUMI ZA PROCENJIVANJE KVALITETA RADA Procena tematskog plana Plan može da se piše u nekoliko varijanti. a ostale posmatra. nego od njega napraviti ravnopravnog učesnika v. nekima je potrebna pomoć. učestvovanje roditelja u aktivnostima.o situacije. uključuju se u neku od ponuđenih aktivnosti. Grupisanje dece je veoma raznoliko. Obavezno treba upoznati roditelje međusobno .veština uspostavljanja komunikacije sa roditeljima . ponekad i galame. podjednako odgovornog za ono što se u vrtiću događa. Vaspitač je uvek u jednoj grupi dece. od individualnog do frontalnog oblika rada ali se najpoželjnijim smatra rad u manjim grupama dece. Mogu da odbiju da učestvuju u organizovanim aktivnostima. jer će samo prijatna iskustva sa vrtićem roditelja motivisati da opet dođe Treba se potruditi da roditelji shvate da ta pomoć nije za vaspitače već za decu Prvi boravci da budu manje formalni. komentarišu. Odlike metoda rada u tematskom planiranju Opšta atmosfera u grupi je neusiljena.o rad . On treba sve sa decom zajedno da radi i da se igra. Bitno što treba da postoji u svim varijantama je da se u planu tačno vidi šta je bio čiji interes i ideja i iz kojih razloga su odabrane baš takve aktivnosti. Takođe iz planova treba da se vidi raznovrsnost i veliki broj sadržaja koji će biti alternativno daeci ponuđeni Procena neposredne realizacije Uže obrazovni aspekt – na koji način deca stiču znanja i kakvog su ona kvaliteta i prirode Način ostvarivanja demokratičnosti u grupi Da li se u samoj grupi oseti da je tema koja decu zanima zaista „životna tema“ Socijalno-emocionalni aspekt Procena kvaliteta sardanje sa roditeljima Sadržaj i broj roditeljskih sastanaka individualnih razgovora. Ona će se spontano opredeliti za neku od ponuđenih grupa.veština rada sa različitim grupama ljudi i različitim tipovima vrednosti. vaspitača Vaspitač mora biti osposobljen za nekoliko važnih uloga : . Odnos samostalno organizovanih aktivnosti i onih organizovanih na predlog vaspitača treba da bude pola-pola.

mora postojati spremnost da se od same dece prihvati to što ih interesuje. 76. Ukoliko vaspitač za određenu vrstu tema i sadržaja koje se kod dece nisu pojavili. Stručne pedagoške. bez obzira u koju oblast stvarnosti ta interesovanja zadiru. nalazi adekvatno stručno i vaspitno opravdanje. prisutvo odraslog u kutku biblioteke uticalo je da deca duže borave u toj aktivnosti. unosi nove sadržaje unutar iste teme. Posebno pitanje je snadbevenost predškolske ustanove knjigama. Vaspitači sami seli u kutak – odnosno. ima prava da u dogovoru sa roditeljima sam bira takve sadržaje i realizuje ih u grupi. Stvari uvek treba postaviti problemski i dočekati da ih deca sama otkriju. 80 . kada se radi o kolektivnoj igri ili fizičkim vežbama i sl.o rada. proširuje temu na nove domene i sl.. kutak biblioteke da bi se ovaj način rada mogao ostvariti. Ne treba zaboraviti da deca smisao redosleda i hijerarhiju stvari moraju sama da uoče. psihološke. stvara nova rešenja i strategije. već postojećih programa. Frontalni rad rezervisan je za aktivnost koje se drugačije ne mogu realizovati ( kada je sadržaj aktivnosti bučan pa bi smetao radu ostalih grupa. Pošto stručna i dečija literatura ne mogu nikad do kraja pratiti sve ono što decu zanima. Korišćenje kutka samostalno od strane dece. da bi znala da izaber.) SADRŽAJI RADA Sadržaji potiči iz svih domena stvarnosti. Ono što vaspitač radi u situaciji ponavljanja jeste variranje postojećeg iskustva uz pomoć dece. dečije literature i časopisa. Sadržaji koji zahtevaju logičku organizaciju ne smeju se deci „ ispredavati“. Ukoliko vaspitač trenutno ne raspolaže znanjem ili informacijama koje odgovaraju dečijem interesu dužan je da se o tome raspita i da prati ono što je deci aktuelno. aktivnosti u kutku biblioteke. npr-muzičko. U jutarnjim časovima zajedno sa decom priprema se materijal za igru i deca se upoznaju sa onim što će se u toku dana raditi. koje im se sviđaju i kojih se plaše. Treba dočekati da se oni pojave u interesovanju dece i u okviru relanih problema koji ih muče. To se takođe prezentuje i roditeljima. za to sigurno ima razloga! Deca ponavljaju stvari koje ih zanimaju. kada je smisao sadržaja izrazito kolektivan. Programi zasnovani na književnosti Programi zasnovani na književnosti su jedan od mogućih načina planiranja i programiranja v. To se naročito odnosi na sadržaje iz logičko-matematičkog domena. Ako se nešto ponavlja.Vaspitač će biti na onom mestu koje je najkritičnije ( opasno po decu ili u grupi kojoj treba najviše pomoći i objašnjenja ili uz pojedince koji se teško uklapaju u rad ili grupu) Na kraju određenog broja sadržaja koji čine jednu celinu vaspitač zajedno sa decom rezimira sve što su radili. enciklopedija i naučne literature. mas-medija. Taj procenat mora biti manji od onih poteklih od dece i roditelja.

Ista vrste interesovanja i razvojnih postignuća zapažena je i prilikom slušanja drugih priča. razloga za korišćenje veština koje neko poseduje a takođe veću integraciju različitih veština i aktivnosti nego što je to slučaj sa običnim programom zasnovanim na slobodnoj igri. Književna tema je prožimala sve aktivnosti ponuđene deci. Razgovori o priči i igranje uloga prema njenom sižeu. Prilikom ostvarivanja običnog programa događa se da deluju bespomoćno i ne postižu bogznašta.Akciono istraživanje kanadske vaspitačice – roman za decu – čitala deci u nastavcima tokom 4 nedelje – malo čitala. Aktivnosti i materijali upotrebljavani u aktivnostima vezanim za temu dela korišćeni su kreativnije i o njima se više razgovaralo nego što je to uobičajeno prilikom ostvarivanja standardnog programa. a proširila se na čitanje uopšte. Za svaku aktivnost postojao je karton u koji je osoblje beležilo šta je koje dete radilo. Dopadala im se povezanost između onoga što 81 . kao i za početke pismenosti.Zahvaljujući ovom preliminarnom dogovoru i vaspitač i deca su znali čime će se baviti a deci je bilo lakše da planiraju svoje aktivnosti i naprave njihov raspored u toku tog dana. tako da aktivnost postane sasvim laka. Umesto da program koji se ostvaruje sa decom bude proizvoljan a sadržaji u njemu međusobno nepovezani. aktivnosti imaju zajedničku temu. već im je olakšano da izaberu da rade ono što im prija. ne predstavljajući više za njega izazov niti mu pričinjavajući zadovoljstvo. Deca su imala aktivnu ulogu u svemu tome i bila zainteresovanija za delo ( knjigu) Ova rešenja su bila veoma privlačna za decu pa su mnoga od njih provodila veći deo svog vremena prepričavajući i preživljavajući priču. Aktivnosti su bile tako koncipirane da obezbede maksimum dečije samostalnosti a materijali pristupačni tako da su deca mogla da ih odaberu. glumeći omiljene epizode i tražeći od roditelja da im čitaju knjigu i kod kuće i uopšte pokazujući veliku zainteresovanost kako za predškolsku ustanovu tako i za knjige. Celu vaspitnu sobu je uredila kao ambijent iz romana. pošto njihov izbor nije bio suviše usmeravan niti sputavan. a bar jedna aktivnost bila mu je ostavljena da bude po slobodnom izboru. Deci je prijala ova povećana izvesnost o aktivnostima koje ih očekuju. zato što sve ove aktivnosti mogu da posluže istoj temi. kao i nužne intervencije vaspitača u vezi sa ponašanjem dece. Opisanim postupkom skraćeno je vreme utrošeno na tumaranje dece unaokolo. ne znajući šta da rade. malo prepričavala – sve ostale aktivnosti su bile povezane sa temom i motivima romana. što je deci pomagalo da lakše shvate čime se bave. koriste i ponovo sklone kad god to zažele. Kontekst koji se stvara obradom književne teme obezbeđuje ponudu mogućih ciljeva za igre. Može se desiti da deca koriste materijale na samo jedan način. načina za organizaciju aktivnosti. tako da je za svako dete mogao da se napravi pregled čime se i kako ono bavilo. Svakodnevno su vaspitač i deca razgovarali o aktivnostima predviđenim za taj dan. predviđanje šta će se desiti u narednoj epizodi i sećanje na prethodne događaje – aktivnosti su koje su se brzo razvile i bile izuzetno bogate i unapređujuće za socijlani razvoj dece. zatim za govorni razvoj. neke od njih su bile specijalno pripremljene za svako dete.

sadržaje. realizaciji i kontroli rezultata što omogućava celovitije sagledavanje i uočavanje onoga što je u njemu bitno i tako doprinosi njegovom stalnom usavršavanju i racionalizaciji. Treća strukturna razlika između programa zasnovanog na obradi teme iz književnosti i standardnog programa zasnovanog na slobodnoj igri jeste zajednička tema za razgovor vaspitača i dece s obzirom da su poznavali sadržaj priče.pomaže vaspitaču u organizovanju i regulisanju v. primeri. prosvetnopedagoška služba i druge stručne institucije. . Značajan korak – sam izbor knjige – većeg obima sa puno akcije da se sviđa vaspitačici – jer lakše može da se uživi u delo.) Mesto prekida treba da bude da decu ostavi malo u neizvesnosti. Čemu služi pedagoška dokumentacija O svome radu vaspitač vodi pedagošku dokumentaciju koja se odnosi na prikupljanje. bilo je znatno više prilika za osmišljen razgovor nego što je bilo površnih primedbi u stilu: 2Oh. a i deca će to primetiti. 77. moglo je da se priča i sa roditeljima a kada je zatrebalo – stvorena je i sigurnija osnova za procenjivanje dečijeg razvoja.Odslikava problematiku rada u predškolskim ustanovama. Vaspitač mora dobro da poznaje delo i decu sa kojom radi ( da se rečnik. Funkcija pedagoške dokumentacije je da : . beleženje i prikazivanje na pregledan način svih podataka karakterističnih i značajnih za planiranje i evidenciju v. bogatu konverzaciju koja je doprinosila dečijem razvoju govora a vaspitaču davala prilike da proceni sposobnosti deteta da proširi njegova znanja i mogućnosti da formira pojmove kao i da ga motiviše za saradnju sa njime i za korišćenje literature. lepe li slike“. . Štaviše.Postojale su ogromne mogućnosti za pravu. organizaciju i dr što omogućava bolje 82 .o rada i njegovih rezultata. „ to si lepo uradila – a šta ćeš sada da radiš?“ i sl. uslove. Razgovor o knjizi u ovom načinu rada je veoma važan Promene u sardanji sa roditeljima – primećene pri ovakvom radu – uključivanje roditelja u ceo proces Posle ovakvog programa deca su mnogo više odlazila u kutak biblioteke i bila zainteresovanija za knjigu. neke opise prepričati koji su predugački i dosadni ali tako da se ne narušava osnovni smisao dela. koja se uspostavljala zahvaljujući razgovoru sa vaspitačem S obzirom da su u dečije aktivnosti bili upućeni i vaspitač i deca. kao i naučnoistraživački timovi.su radili i onoga što mogu da čine sutra.Omogućava upoznavanje i procenjivanje rada svakog pojedinog vaspitača i dečijeg vrtića u celini na osnovu čega se može vršiti njegovo kontinuirano praćenje i vrednovanje koje obavljaju stručna tela u samom vrtiću.o procesa jer sadrži podatke o planiranju.

broj članova porodice.Planiranje i evidencija saradnje sa društvenom sredinom ( posete predstavnika iz raznih struktura društvene sredine i njihovo učešće u realizaciji programa. adresu stana i broj telefona. To je aspekt učenja koji vodi osvešćivanju znanja.podatke o programiranju i planiranju vaspitno-obrazovnog rada .Planiranje i evidencija saradnje sa roditeljima ( grupni i individualni oblici rada:opšti i grupni sastanci. kod koga dete živi. sopstveni rad i sama deca. pre svega porodice. učešće u aktivnostima. što je jedan od uslova za egzaktnije sagledavanje puteva njegovog daljeg razvijanja. . priredbe. Konstantno se evaluira rad cele ustanove. 83 .podatke o deci ( datum i mesto rođenja. panel-diskusije. kako u radu vaspitača tako i kod same dece. stručnu spremu. datum upisa i ispisivanja iz vrtića.- povezivanje sa ostalim faktorima koji utiču na razvoj i učenje dece. zoo vrt. predavanja..Prozivnik služi za evidenciju pohađanja dece u toku svakog dana po mesecima i na pregledan način pokazuje broj prisutne dece u vaspitnoj grupi . Evaluacija i samoevaluacija rada vaspitača Evaluacija je sastavni deo svakog učenja. obuhvatanje ostale dece iz mesne zajednice u „slobodnim subotama. Osnovnu pedagošku dokumentaciju vaspitača čini Knjiga rada vaspitača 78. pa i učenja predškolskog deteta. Knjiga sadrži : . saradnju sa školom i drugim specijalizovanim organizacijama koje mogu da obogate rad sa decom.Na kraju su sumirani i tabelarno dati podaci o plnoj strukturi i broju dece u grupi. škole i društvene sredine. . takmičenja i sl. njihovom uzrastu kao i stručnoj spremi roditelja. kulturnim i javnim manifestacijama i kacijama koje se organizuju u društvenoj sredini vrtića.. posete dece radnim organizacijama. učešće vaspitne grupe u aktivnostima i proslavama. broj dece u porodici. ime. 79. zanimanje i radnu organizaciju i telefon na radnom mestu roditelja) . Sadržaj Knjige rada vaspitača Knjigu rada vaspitača vodi svaki vaspitač i ona se čuva kao službeni dokumenat u arhivi dečijeg vrtića. Predstavlja pouzdan izvor podataka na osnovu kojih se može upoznavati sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja u prošlosti i sadašnjosti kod nas. odlasci u dečije pozorište.

повремено прави резиме заједничких договора и неку врсту самоевалуације заједничких акција. Тек заједничким процењивањем (процена више људи) реализованог програма евалуација ће постићи објективнији карактер. образлаже и процењује сопствене поступке. У програму Модела А посебно се наглашава самоевалуација. Са своје стране васпитач подстиче дечје самоувиде.. Једна од главнијих улога васпитача у овом програму је свакако евалуаторска: он са децом и родитељима. Тиме се желело истаћи да се наш професионални рад не завршава реализацијом. како код себе. као и са својим колегом васпитачем. сви су циљеви реализовани. те освешћења нашег васпитног деловања. напредовања у развоју. сопственим примером – тако што описује. Самоевалуација је процена односа између намера. вештине код деце које су планиране. али и тешкоћа које имају. њиховог понашања.. васпитно-образовна подручја која су у одређеном периоду била мање заступљена. 84 . Евалуација је срж педагошког ангажмана и посвећивања. заједничко решавање проблема и партнерске интервенције васпитача помажу такве интеракције. потреба. Подстицање смисаоног учења код деце води развоју интегрисане и зреле личности. који је неопходан за даље планирање. управо су у функцији планирања васпитног рада и процене његове адекватности. Конструктивне размене и интеракције међу децом у малим групама. њихову свест о сопственом знању. Подржавање и стимулисање свести о сопственом знању. Евалуација је и потенцијални саставни део учења како васпитача. тако и деце. Евалуација има педагошку сврху и оправдање само ако помаже самоевалуацији (освешћивању) онога који се вреднује и онога који процењује. поготово не апологетским реализацијама: све је било у реду. то је управо процес самокритичне оцене урађеног. а нису и комплетиране. Зато је неопходно је да сами васпитачи буду укључени у процес спољашњег вредновања рада установе као целине. Евалуација би требало да истакне ствари на којима је васпитач мање радио. Праћење и процена развоја деце. problema ili uočenih teškoća Васпитачи отворених програма васпитања велики део процеса планирања посвећују евалуацији и самоевалуацији сопственог рада.Vaspitno-obrazovni plan se pravi na osnovu uočenih interesovanja dece . деца су била задовољна. тако и код деце. достизање свести да се нешто зна урадити на одређен начин. процене разлога одступања од плана и реализације итд. нашег деловања и постигнутих ефеката. Оно што «боји» приступ планирању Модела А. али и поступке и начине рада детета. То је аспект учења који води освешћивању знања. један је од битних задатака васпитача.

priručnicima. davanje mišljenja i predloga u vezi sa planovima. Osim samostalnog usavršavanja ili samoobrazovanja. Stručno usavršavanje vaspitača : zadaci. seminare. postoje i oblici koji se sistematski organizuju u predškolskoj ustanovi o kojima se staraju pedagoške akademije i fakulteti. kao i kraći seminari po potrebi. vezanih za specifičnu problematiku.razmena mišljenja i diskusije o problematici v. U njihov sastav ulaze vaspitači koji imaju posebnog interesa za određeni problem ili zadatak. Uspešnost stručnog usavršavanja u okviru radne organizacije uslovljena je povezivanjem ovog oblika sa samostalnim stručnim usavršavanjem vaspitača i uklapanjem u širi sistem stručnog usavršavanja koji se organizuje u pojedinim regionima. predlaganje i utvrđivanje programa stručnih ekskurzija. udruženja i dr kroz predavanja. stručno usavršavanje vaspitnog. zdravstvenog i ostalog osoblja koje je u kontaktu sa decom.o prakse uz saradnju sa srodnim ustanovama . stručne ekskurzije. Oblici rada koji koristi su najčešće : .80. zatim psihologije i drugih pomoćnih nauka i stalno dopunjavao i kvalitativno unapređivao znanja stečena u kadrovskoj školi. kao i na nivou čitave Republike. prosvetno-pedagoški zavodi. Sekcije – stalne grupe vaspitača formiraju se na osnovu afiniteta vaspitača i cilj im je unapređivanje određenih oblika i sadržaja v. Aktivi vaspitača uzrasnih grupa formiraju se od svih vaspitača pojedinih uzrasnih grupa i u njima se obrađuju uži stručni problemi. 81.o rada. podela vaspitnih grupa.predavanja i interni seminari . posebno predškolske pedagogije. raspored poslova i zaduženja vaspitača. savetovanja. 85 . opšte i posebnih metodika v.izložbe Neki od poslova koji ulaze u domen rada ovog veća su pitanja koja se neposredno odnose na unapređivanje v-o rada. susrete prosvetnih radnika itd. predlaganje mera za poboljšanje materijalnih uslova za unapređivanje v. pojedine metodike ili područija.o procesa.. udžbenicima . kurseve. praktične vežbe. sadržaji i oblici Da bi vaspitač bio u toku savremenih dostignuća pedagoških disciplina. odnosno naše zemlje.o rada. vezani za uzrast dece.. Radne grupe vaspitača formiraju se po potrebi da bi se proučili i rešavali neki konkretni problemi. Oblik rada koji se posebno neguje u sekcijama je organizovanje aktivnosti značajnih za pojedine programske oblasti ( radionice) Na inicijativu stručnih tela organizuju se posete i razmene iskustava unutar radne prganizacije ili šire. potrebno je da bude uključen u sistem permanentnog stručnog usavršavanja. Stručna tela u predškolskoj ustanovi – njihova funkcija i uloga i mesto vaspitača u njima Pedagoško veće ( Stručno veće vaspitača) bavi se razradom planiranih tema i aktuelne stručne problematike od najšireg značaja. diskusije.sednice u određenim vremenski intervalima . programima.

Izrazi „istraživanja u obrazovanju“ i „istraživanja za obrazovanje“ opisuju upravo ovu. „proverena“ saznanja primene u svojoj praksi. stavovi i osobine ličnosti nastavnika. oblici učenja i obrazovne metode. Istraživanja u obrazovanju Većina autora definiše istraživanja učitelja kao „sistemska. istraživanja praktičara su uvek vezana za njihov razred. naknadno.organizovanje stručne razmene iskustava sa vaspitačima drugih radnih organizacija u gradu i republici .organizovanje i razradu pojedinih tema na nivou Pedagoškog veća. osnovnu odliku istraživanja praktičara.Radna organizacija donosi svake godine program stručnog usavršavanja vaspitača koji obuhvata : a) organizaciju stručnog usavršavanja i informisanja vaspitača kroz kontinuiranu razradu određene problematike u samoj ustanovi b) organizovanje i praćenje stručnog usavršavanje van nje Stručno usavršavanje u radnoj organizaciji obuhvata : . probleme i dileme v. da ih primenjuju. vaspitači. ima svoje utemeljenje u pozitivističkom shvatanju nauke. kako u svetu tako i kod nas. vaspitnu grupu. odnosno menjanja/usavršavanja te prakse. namerna i kritička (pre)ispitivanja sopstvene prakse“. Iako predmet ispitivanja može biti proces učenja kod dece ili uticaj fizičkog i institucionalnog konteksta na procese učenja i podučavanja. naučnog istraživanja i posebno odnosa između teorije i prakse. Akciona istraživanja u dečijem vrtiću. Ona nastaju kao odgovor na konkretna pitanja.upoznavanje sa savremenim dostignućima pedagogije i psihologije kroz stručnu literaturu . U većini pedagoških istraživanja koja su se bavila prosecom učenja i / ili podučavanja. U kritičkoj ili konstruktivističkoj perspektivi.upoznavanje vaspitača sa seminarima organizovanim izvan radne organizacije .o prakse i predstavljaju pokušaje neporednog rešavanja tih problema. nastavnici) samo „konzumenti“ pedagoških naučnih saznanja i rezultata istraživanja . učitelji i njihov rad su bili a i danas su predmet istraživanja. „Praktičar“ je tako stavljen u ulogu tehničara.vođenje dokumentacije o stručnom usavršavanju 82. mišljenja. 86 . učitelji su ti koji. Stav da su pratktičari u obrazovanju ( učitelji. Od „praktičara“ u obrazovanju se pak očekivalo i očekuje da tako dobijena. na osnovu istraživanja i kritičkog promišljanja svoje prakse mogu da formulišu pedagoške teorije i da istovremeno menjaju tu praksu i uslove u kojima se ona odvija. da oni treba da „primenjuju“ naučne teorije u svom praktičnom radu ali da sami nisu ni tvorci teorijskih znanja niti istraživači. Bazična znanja generišu se izvan konteksta prakse ili u kontrolisanim eksperimentalnim uslovima i nezavisno od praktičara koji treba. za njihovu sopstvenu praksu. socijalna interakcija. Ispitivani su različiti tipovi ponašanja u razredu. odnosno Aktiva vaspitača .

autorke ove tipologije dele u 3 grupe: 1. autori ove tipologije nazivaju esejima. Profesionalni istraživači Izvedena iz teorijskih postavki i/ili prethodnih istraživanja Naučne disciplie(psihološke. usmena ispitivanja i studije razreda/škole Teorijska istraživanja. jeste pitanje reprezentativnosti takvog istraživanja i mogućnosti uopštavanja njegovih rezultata. Empirijska istraživanja praktičara. uključenost istraživača.dnevnici ( žurnali) 2. samostalno ili u saradnji sa profesionalnim istraživačima Izvedena iz problema neposredne prakse Profesionalna znanja ( „teorije o akciji“ tj implicitna pedagogija) Pretežno kvalitativne studije .soc iološke. Tipologija istraživanja praktičara Postoji tendencija da se istraživanja praktičara vezuju samo za akciona istraživanja koje praktičari obavljaju bilo samostalno ili u saradnji sa profesionalnim istraživačima.pedagoške. koje se najčešće ograničavaju na jedan razred ( grupu) ili školu. međutim rade u konkretnim.Istraživanja o obrazovanju Ko izvodi Istraživačka pitanja/teme Teorijski okvir Metodologija Istraživanja praktičara Praktičari. postavlja se pitanje metoda i tehnika za prikupljanje i analizu podataka i nivoa obučenosti praktičara za izradu i primenu tih metoda. na osnovu sopstvenog iskustva. teorijska – teorijske ili filozofske analize.studije razreda/grupe/škole 87 .grupna usmena ispitivanja 3. kako da smanjim učestalost sukoba među decom u datim uslovima velike grupe i malo materijala) Tipično pitanje – primedba na istraživanja učitelja. Takođe. literature i pisane dokumentacije. standardni postupci prikupljanja i obrade podataka Uopštavanje na teorijskom nivou i primena u praksi izvan konteksta istraživanja Primena rezultata Izbor istraživačkih problema je jedan od razloga što rezultati istraživanja o obrazovanju teško nalaze primenu u praksi.. emirijska – dnevnici. izdvojenost i objektivnost istraživača. rasprave ili razmatranja užih ili globalnih pitanja v.o prakse i njenih polazišta i ishodišta ili pitanja istraživanja praktičara 2. realnim kontekstima i ono što njih interesuje jesu konkretni problemi u konkretnim uslovima ( npr kako da ja pomognem svoj deci da postignu uspeh u školskom učenju. Praktičari. Lepeza ovih istraživanja je međutim šira i obuhvata kako empirijske tako i teorijske studije..) Kvanitativne i interpretativne studije. Predložena tipologija razlikuje dve vrste istraživanja praktičara : 1. kvalitativna obrada podataka Primena prvenstveno u kontekstu u kome je istraživanje obavljeno. U njiam praktičari iznose svoje interpretacije pojedinih pedagoških pitanja. drugih istraživanja. interpretativne i kritičke paradigme.

intervjua. ispituju i analiziraju radove učenika. dolaženja do koncenzusa.to su oni slučajevi kada dva ili više praktičara. izgrađivanja zajedničkog polja značenja. prikupljanja podataka ali i u formi opita ili eksperimenta.Dnevnici – predstavljaju prikaze v. planirano i sistematski u formi diskusije istražuju neki problem:preispituju značenje nekog stručnog pojma.o prakse odnosno života u grupi(razredu) u kojima praktičari beleže svoja posmatranja. ona takođe pružaju priliku za evaluaciju i samoevaluaciju praktičara u saradničkoj atmosferi uzajamnog razumevanja Studija rezreda-škole – individualna ili kolektivna istraživanja nekih aspekata školske/razredne prakse uz pomoć posmatranja. Usmena ispitivanja. analiziraju neki deo sopstvene prakse. Ona pružaju mogućnost poređenja i kritičkog preispitivanja različitih perspektiva. Usmen aispitivanja slede određenu proceduru i brižljivo su pripremljena i po pravilu su zabeležena. analiziraju svoja iskustva i preispituju i tumače svoju praksu tokom dužeg vremenskog perioda. 88 . interpretacija i tumačenja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful