Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu

METODIKA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Ispitna pitanja i odgovori
Literatura: Osnovna: 1. Graorac I. Vaspitanje i komunikacija, Matica srpska, Novi Sad, 1995. 2. Ivić I. I sar. Vaspitanje dece ranog uzrasta, ZUNS, Beograd, 1989. 3. Kamenov E. , Metodika vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom, ZUNS, Beograd, 1985. i druga izdanja 4. Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od 3-7 godina, Prosvetni pregled, Beograd 1996, 2006. 5. Pavloski T. , Tematsko planiranje u dečijem vrtiću, IPA Filozofski fakultet, Beograd, 1992. Proširena: 1. Babić N. , Dečija pitanja, Školska knjiga, Zagreb, 1983. 2. Colić V. , Dečije jaslice – gledane iz antropološkog ugla, IPA filozofski fakultet, Beograd, 1997. 3. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 1-4/87, izabrani radovi dr A.Marijanović 4. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 2/89, o programu 5. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 3/90, o akcionom istraživanju 6. Grupa autora, Govor u predškolskoj ustanovi, ZUNS, Beograd, 1987. 7. Ivić I. , Aktivno učenje i aktivna nastava, Institut za psihologiju, Beograd, 1997. 8. Medouz, S. I Kešdan a., Kako pomoći deci da uče, ZUNS, Beograd, 2000. 9. Pešić M., Aktivnosti i uloge dece i vaspitača, Predškolsko dete, Beograd, br. 3/82 ( 205-214) i br. 1-2/ 83 ( 67-81) 10. Pešić M. , Vrednovanje predškolskih vaspitnih programa, ZUNS, Beograd, 1987. 11. Pešić M. I saradnici, Modeli različitog oblika predškolskog vaspitanja, IPA Filozofski fakultet, Beograd, 1989.

1. Pojam, predmet i zadaci metodike vaspitno-obrazovnog

rada, predstavnici i dela(literatura)
Metodika vaspitno-obrazovnog rada je deo predškolske pedagogije i za razliku od nje predstavlja disciplinu koja se bavi tumačenjem teorijskih implikacija važnih i neophodnih za neposrednu praksu stručnjaka koji se bave ovom oblašću. Metodika vaspitno-obrazovnog rada daje sistem opštih preporuka, zahteva, uputstava, opisa postupaka i drugih oslonaca i orijentira za adekvatno programiranje, planiranje, obavljanje, praćenje i vrednovanje vaspitnoobrazovnog rada. Predstavnici i dela: Graorac I. Vaspitanje i komunikacija Ivić I. I sar. Vaspitanje dece ranog uzrasta, Kamenov E. , Metodika vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom, Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od 3-7 godina, Pavloski T. , Tematsko planiranje u dečijem vrtiću, Medouz, S. I Kešdan a., Kako pomoći deci da uče izabrani radovi dr A.Marijanović Časopis „ Predškolsko dete“,
2. Položaj metodike vaspitno-obrazovnog rada u sistemu pedagoških disciplina 3. Odnos vaspitno-obrazovnog rada prema posebnim metodikama 4. Metodika vaspitno-obrazovnog rada i druge (granične) nauke i naučne discipline

5. Predškolska ustanova kao institucija i elementi njene strukture
Elemanti strukture: 1. specifična struktura prostora- fizičko okruženje 2. struktura vremena 3. struktura socijalnih kontakata 4. sistem aktivnosti dece 5. uloga dece Predškolska ustanova: Shvatanje deteta i koncepcija njegovog razvoja. Dete je ljudsko biće. Vaspitanje kao partnerski odnos. Dete ima pravo: da bude ono što jeste, da se razvija i da postaje ono što nije. Partnerski odnos kao interakcija sa sredinom i sa drugim ljudima. Predškolska ustanova je specifično mesto za odrastanje male dece. Savremena predškolska ustanova ima zadatak da deci obezbedi povoljnu društvenu i materijalnu sredinu sa svim potrebama, uslovima i podsticajima za razvoj bogatih raznovrsnih i osmišljenih aktivnosti kojima ona mogu da se predano bave koristeći svoje ukupne potencijale za razvoj sposobnosti. 2

Ustanova treba da predstavlja sredinu u kojoj se svako dete oseća sigurno i prihvaćeno da bi moglo bezbedno i relativno samostalno da ispituje svet oko sebe. Način funkcionisanja predškolske ustanove treba da bude u skladu sa osnovnim funkcijama. Predškolska usatnova treba da bude bezbedna i podsticajna sredina gde se bogati dečija prirodna i socijalna interakcija. Nijedan kriterijum ne sme biti prenaglašen pa da osiromašuje sredinu. Pedagoški kriterijumi organizacije predškolske ustanove su na prvom mestu. Predškolska ustanova je faktor društvenog vaspitanja dece i dopuna porodičnom vaspitanju i obrazovanju. Predškolska ustanova obezbeđuje komunikaciju sa vršnjačkom grupom i dodir sa širom socijalnom okolinom. Osnovna vrednost predškolske ustanove je što omogućava da deca aktivno učestvuju u njima prilagođenom okruženju. 6. Funkcije predškolske ustanove 1. zadovoljavanje dečijih i društvenih potreba i zadovoljavanje dečijih prava 2. obezbeđivanje sigurne sredine u kojoj če dete moći da unapređuje svoje fizičko i mentalno zdravlje;da se obezbedi aktivno učestvovanje deteta u zajednici dece slične sebi ( društvo vršnjaka), kontakt sa drugačijim vaspitnim modelima. 3. priprema dece za školu 4. dopuna porodičnog vaspitanja i obrazovanja – roditelji sa svoje strane od predškolske ustanove dobijaju neposrednu pomoć ali i priliku da svoj roditeljski poziv ostvare na nov način i uz razmenu sa drugim ljudima. 5. da se pruži pomoć porodici- pedagoško-psihološka kultura Pružajući pomoć porodicama i deci, vaspitno-obrazovna institucija unapređuje ne samo sopstvene metode rada i oblike saradnje sa porodicom, nego i obogaćuje vaspitni repertoar roditelja razmenjujući sa njima modele uspešnijeg vaspitnog delovanja na decu kao i načine zaštite, nege, razrešavanja konflikata sa decom, uspešne načine obrazovanja male dece itd. 6. kompezatorska funkcija – deca iz porodica nižeg socijalnog statusa ( materijalnog i kulturnog)

7. Različiti modeli predškolskog vaspitanja ( osnovni/ celoviti,delimični)
1. OSNOVNI/CELOVITI ( celodnevni/ poludnevni boravak dece) 2. DELIMIČNI ( usmereni na neku oblast v.o. rada) U zavisnosti od područija kojim se bave: a) igra- igraonica, dramske igre b) fizička kultura – dečija igrališta, obuke plivanja c) kultura – ateljei, pozorište lutaka, dečiji bioskopi d) tehnike – radionice, saobraćajni poligoni e) društveni život – sezonske proslave, izložbe, rođendaonice Ovi različiti modeli su nastali kao rezultat različitih potreba roditelja i dece. DELIMIČNI MODELI: • PUTUJUĆI VRTIĆ-AUTOBUS 3

Vaspitno-obrazovni rad se organizuje u posebno organizovanom i uredjenom autobusu. Deca uzrasta od 5-7 god. Iz razlicitih sela, da bi se umanjle sociokulturne razlike i nedostatci. • PUTUJUCI VASPITAC Pruza pomoc i roditeljima gde ne postoje predskolske ustanove. U osnovnoj skoli, u mesnoj zajednici i sl. Odgovarajucem prostoru. Pri jednom odlasku vreme je 8-10 h ali ne neposrednog rada sa decom, 1-2 puta nedeljno. 2-3 h sa decom, ostalo vreme je putujuci vaspitac na raspolaganju roditeljima • BOLNICKE GRUPE Sa decom koja duze vreme provode na bolnickom lecenju. U zavisnosti od uslova i zdravstvenog stanja deteta. Ovaj rad sa decom je pokazao pozitivne rezultate na negativne efekte boravka dece u bolnici, odvojenost od porodice, roditelja. • IGRAONICE Mogu da ih organizuju radne organizacije, biblioteke. Roditelji ucestvuju u troskovima. 1-6 puta nedeljno, boravak je 2-3 h. Voditelji igraonice mogu biti psiholozi, pedagozi, vaspitaci. Program izradjuju sami roditelji i saradnici. • DRAMSKE RADIONICE Organizuju ih predskolske ustanove ali i deciji centri. 1-3 puta nedeljno, 1,5-2 h. Dramsko izrazavanje, pozoriste lutaka, izrada lutaka, izrada scenografije, scenarija. Finansijsko ucesce roditelja nije obavezno. • CITAONICA-PRICAONICA Stimulacija govornog i jezickog stavralastva. Predvidjena je neka clanarina. Zaposleni su uglavnom bibliotekari. • LIKOVNI ATELJEI • SPORTSKI CENTRI Za fizicko vaspitanje, 3-5 puta nedeljno, 1-2 h. Pedagozi fizicke kulture ili vaspitaci vode. • IGROTEKA Slicno kao biblioteka ali se pozajmljuju igracke. Pri bibloteci ili pri predskolskoj ustanovi. • PSIHOLOSKO-PEDAGOSKO SAVETOVALISTE

8. Predškolska ustanova kao faktor društvenog podizanja dece
Buduci da se predskolskim vaspitanjem i obrazovanjem postavljaju temelji citave buduce licnosti i da od njegovog kvaliteta znacajnim delom zavisi uspesnost i dometi potonjeg razvoja i ucenja za njega je pored porodice zainteresovana i citava drustvena zajednica. Ono ima drustveni karakter po dva osnova: jer je porodica osnovna celija drustva, kao i zbog toga sto je staranje o razvoju i ucenju mladih generacija od vitalnog znacaja za napredak pa i opstanak samog drustva ciji su clanovi i deca. 4

komunicira i saradjuje sa odraslima i vrsnjacima sa kojima nije u srodstvu i postaje clan jedne drustvene ustanove u kojoj za sve postoje isti uslovi. Njena osnovna vrednost je sto omogucava detetu da aktivno ucestvuje u zajednici dece. Porodica najcesce nije u satnju da obezbedi ni sve neophodne uslove za razvoj saznajnih sposobnosti deteta. kao dopuna porodicnom vaspitanju javljaju predskolske ustanove cije delovanje je ujedinjeno sa porodicnim predstavlja drustveno vaspitanje dece predskolskog uzrasta. Poznato je da su prve ustanove za javnu zastitu i vaspitanje male dece. radu i ucenju i samom sebi kao drustvenom bicu i osobenoj licnosti. Boravak u ustanovi omogucuje detetu da dodje u dodir. koje « preokret u relativnoj ulozi i potencijalnim uticajima «porodice i skole izaziva u razvoju. narocito ona ranija. nacin i pravila zivljenja i ponasanja. ne samo sto se u javnom vaspitanju male dece vise ne vidi nuzno zlo. Prve 5 . Pedagoska literatura o predskolskom vaspitanju . ako se cak zeli unaprediti sam razvoj licnosti. U njoj se nastanak i sirenje institucionalizovanog vaspitanja male dece prikazuje kao da je posledica toboz slobodnog i promisljenog izbora izmedju dve forme vaspitanja. a zatim i prve pedagoske ideje o institucionalnom predskolskom vaspitanju javile onda kada je gradjansko drustvo konacno ustanovljeno kao oblik civilizacije.To je razlog da se. vec se ono proglasava neophodnim za dobar emocionalni. Kritika institucionalnog podizanja predškolske dece Dok je ranije bilo rasprostranjeno shvatanje da je porodica jedino prirodno mesto i pogodna sredina za odrastanje male dece. socijalni i intelektualni razvoj u ranom detinjstvu. njen uticaj na razvoj i ucenje deteta je vrlo velik i dolazi odmah posle roditeljskog. Kao sastavni deo zivota malog deteta predskolska ustanova omogucava da ono dozivi bogato i pozitivno iskustvo o saradnji sa drugim ljudima . onda se ne moze reagovati jednostavno na posledice. narocito kada za njegov mentalni razvoj postane neophodna veca kolicina probranih podsticaja. interesovanjima i razvojnim potrebama. jer se htelo «neodgovarajuce» vaspitanje u porodice zameniti ili dopuniti novom formom vaspitanja za koju se unapred zna da ne sadrzi i ne ponavlja « mankavosti i greske porodicnog vaspitanja». Ako se hoce poboljsati uslovi za razvoj u ranom detinjstvu . Buduci da ono u ustanovi provodi veliki deo svog vremena i to kada je najaktivnije. danas. 9. njegovim mogucnostima. Slabljenje vaspitne funkcije porodice bio je univerzalan proces. o igri. sa kojim treba da bude u saglasnosti. Tako shvacena predskolska ustanova je odredjena kao prva vanporodicna socijalna sredina u koju se ukljucuje dete koja mu omogucava i pruza povoljne uslove za razvoj i ucenje. u uslovima koji su njemu prilagodjeni. iako se u razlicitim drustvenim slojevima ispoljavao razlicitom dramatikom. cesto sadrzi ili otvoreno izlaze tezu po kojoj je institucionalizacija vaspitanja predskolske dece posledica napretka u saznanju o razvoju i vaspitanju ili stvar drustvenog progresa.

obrnuto. Izdvajanje dece u posebnu drustvenu grupaciju imalo je mnogostruke posledice po razvoj licnosti u celini. odraslih u zivotu dece. posledica 6 . Odvajanje vaspitanja od produktivnog zivota roditelja pretvorilo je roditeljski poziv u delatnost bez ekonomskog znacaja. u drustveno marginalna zanimanja. Sledeci shvatanje o drustvenoj uslovljenosti psihickog razvoja mozemo pretpostaviti da je razlika u psiholoskom ustrojstvu izmedju dece i odraslih istorijska pojava. porodica vise nije u satnju da dobro posreduje drustvene. Samim tim sto deca nemaju vise prilike da ucestvuju u sonovnim formama zivljenja roditelja. Kao privatna ustanova. DEKONTEKSTULAIZACIJA VASPITANJA Ocigledno sa ukidanjem porodice kao proizvodne i ekonomske ustanove otpocinju proces dekontekstulaizacije vaspitanja. narocito sklonosti. Roditelji sve manje mogu da gaje. Sa dekontekstualizacijom vaspitanja iscezao je ovaj konceptualni oslonac vaspitne delatnosti.nastali su iz nuzde. za nju. vestine i znanja – laizacija roditelja. kao odgovor na razlicite ucinke izmenenjih uslova za socijalizaciju u porodici. deciji vrtici. usled toga roditeljski poziv je potisnut u domen ciste privatnosti. U ovako izdvojenu delatnost treba dodatno uloziti psihicku energiju. Razvoj industrijsko-tehnoloskog drustva neumitno ukida porodicu kao proizvodnu i ekonomsku ustanovu. treba imati vremena i strpljenja. kao metoda rukovodjenja decom. zrela osoba sposobna da odgaji decu. suoceni sa cinjenicom da je vasoitanje. Vaspitanje i stavrni zivot se postepeno razdvajaju. Dekontekstualizacija vaspitanja pretvara roditeljski poziv u posebnu delatnost koja stoji naporedo sa svim ostalim poslovima. U savremenoj porodici vrlo su ograniceni uslovi za neposredno ucesce dece u zivotu odraslih ili. Time su stvoreni svi uslovi za proces otudjivanja roditelja od roditeljske funkcije. specijalnost koju treba nauciti i savladati. IZDVAJANJE DECE U POSEBNU DRUSTVENU GRUPACIJUSEGREGACIJA DECIJE JAVNOSTI Ukidanje porodice kao produktivne i ekonomske zajednice ne samo sto je dovelo do dekontekstualizacije vaspitanja vec je bitno uticalo i na to da se partnerstvo kao neminovan kvalitet polako gubi iz uzajamnog odnosa izmedju roditelja i dece. Nedostatak psiholoskog i pedagoskog znanja u roditelja vec upravo ovaj proces otudjivanja je sustinski uzrok slabljenja vaspitne funkcije porodice. tako bar izgleda. koji mozemo da svrstamo i razumemo u sklopu opste problematike otudjenosti savremenog coveka. Time pocinje jedan novi proces : deca se postepeno izdvajaju kao posebna drustvena grupacija. biraju izmedju disciplinovanja ili manipulisanja. izmedju dece i odraslih stvara se sve vece rastojanje.predskolske ustanove-cuvalista. Danasnji roditelji nalaze se na distanci i prema detetu i prema osecanju zivota koje se tako brzo menja. Ostvaljeno im je da u skladu sa temperamentom i zreloscu ali i sa drustvenim statusom i duhom vremena. njoj nedovoljno poznate zahteve. a sve vise moraju da obradjuju decu. Sve do pojave industrijsko-tehnoloskog drustva nikom nije izgledalo da roditelji ne znaju kako da vaspitavaju pa se smatralo prirodnim da je normalna.

Dečiji vrtić kao otvoren sistem Prva polovina XX veka nastao sistem otvorene škole. Dobar deo ukupne problematike predskolskog vaspitanja moze se formulisati u vezi sa nekoliko karakteristicnih pojava a to su : . gde ce njihove potrebe i osobenosti biti tretirane i kultivisane na autentican nacin. Na osnovu njega formira se shavatnje da treba podsticati deciju sposobnost u izrazu.izdvajanje dece u posebnu drustvenu grupu. konsultuje drugu decu 7 . proverava sopstvene hipoteze. S jedne strane u nacinu vaspitanja dejstvuje novo osecanje deteta i detinjstva .Kako otvoriti predskolsku ustanovu prema drustvenoj sredini i zivotnim okolnostima u kojima deca rastu? . U savremenom nacinu vaspitanja dece mozemo izdvojiti dvosmislenost kao markantni kvalitet.nacin kako se osobenosti dece i njihovog razvoja tretiraju unutar novog polja odrastanja Drustveno vaspitanje predskolske dece nalazi se pred sledecim pitanjima: . 10. ugao vidjenja pojava. da razvije vise vaspitnih kvaliteta? .Kako stvoriti uslove da roditelji aktivno upraznjavaju roditeljski poziv kroz vaspitnu delatnost u decijem vrticu? .Kako omoguciti da deca unesu svoje zivotno iskustvo u vaspitnu delatnost vrtica? .otudjivanje roditelja od roditeljskog poziva – laizacija .Kako preobraziti deciji vrtic od ustanove za poducavanje u mesto zivljenja dece . novo osecanje samog sebe i dozivljavanje odraslih. deca se jos uvek dozivljavaju i u porodici i u drustvu kao vlasnistvo sa kojim se moze raspolagati i postupati onako kako je to u interesu odraslih ne uzimajuci za ozbiljno interes same dece. Sigurno je da je izmenjen drustveni polozaj dece stvorio jedno novo polje odrastanja «svet deteta» U novom polju odrastanja uoblicio se osoben dozivljaj sveta. kombinuje.segregacija . nov nacin i smisao igranja. nacin komuniciranja. osoben govor. težnja da se te specifičnosti ostvare i da zažive u praksi Učenje je logička konstrukcija koju dete mora samostalno da izgradi ali tako što stvari istražuje.izmenjenog polozaja dece u drustvu i novog tretmana koji odrasli primenjuju u socijalizaciji. Odlike: 1. ucenje i rezonovanje. interesovanja . specifična koncepcija predškolske ustanove 3.razdvajanje vaspitanja i zivota – dekontekstualizacija vaspitanja .Kako uticati na neporednu drustevnu sredinu u kojoj deciji vrtic deluje. Kao podredjena grupa . određeno shvatanje prirode deteta i čoveka 2. Deca postaju tokom vremena drugacije organizovana na unutrasnjem planu.

ono u predškolskoj ustanovi predstavlja aktera sopstvenog napretka 3.onaj koji promišlja i vrednije sopstveni rad ( samoevaluacija) .ustanova treba da bude Struktura i način korišćenja prostora i materijala . da se prostorije višenamenski koriste. Podrazumeva specifičnu ulogu vaspitača: . predškolska ustanova jeste mesto življenja predškolskog deteta 2. Nova saradnja sa roditeljima – roditelji su neposredni saradnici i učesnici u vaspitno-obrazovnom procesu. Povezanost vaspitanja porodice.onaj koji stavra prilike za učenje . Kutci bi trebali da budu zamenjeni centrima interesovanja. ne bi trebalo da bude zabranjenih prostorija. posete. drugima i o svetu deca da izgrade u dečijem vrtiću. Otvorenost ka lokalnoj zajednici i roditeljima. Materijali da su iz svakodnovnog života.deca i roditelji nemaju prava da dođu kada žele . predškolska ustanova prevashodno postoji da zadovolji potrebe dece i roditelja a zatim ispunjava i sve ostale društvene potrebe i uslove 4. Čitav prostor vrtića bi trebao da bude namenjen deci. „Deca uče ono što žive“ . tako i iz spontanih situacija učenja. više nestrukturirani.ako se celokupni rad planira sa pozicije odraslog i unapred planiranog programa. vrtića i lokalne zajednice.vaspitač kao partner. izrada i sprovođenje raznih projekata. Kakvu će sliku o sebi. centar lokalne zajednice.i odrasle. organizacija spoljnih kontakata. zavisi od toga kakav svet čini predškolska ustanova. Ne može se tvrditi da je ustanova otvoren sistem ako: . vreme. organizacija i način grupisanja ) dogovorne prirode. posmatrač i pratilac uspešnosti realizacije programa ( evaluacija) .istraživač U zgradi vrtića bi trebalo da se ukinu tabuirani prostori. Kvalitet interakcije odraslih i dece – ključno pitanje otvorenog sistema. 8 . KONCEPCIJA PREDŠKOLSKE USTANOVE 1. učešće u lokalnim dešavanjima.roditelji ne mogu da utiču na ponudu oblika i načina zbrinjavanja decembar ako vaspitač nije drug u igri . Mesto učenja nije samo vaspitna soba već cela okolna sredina. socijalni sastav i pravila i norme koje regulišu socijalne odnose i ukupan život u predškolskoj ustanovi čine bitan deo „ skrivenog programa institucije“ Predškolska ustanova kao otvoren sistem vaspitanja polazi od nekoliko pretpostavki: ● OTVORENOST KA SPOLJA Integracija u realni život – predškolska ustanova kao mesto življenja dece. dobija informacije i saznanja kako iz organizovanih. ●OTVORENOST KA UNUTRA Podrazumeva da je njena struktura( prostor. Zajedničko planiranje događaja.

vreme koje dete provodi ne sme biti opterećeno „ čekanjem „ i zadovoljavanjem samo bazičnih potreba. poruke .zajdničko sticanje znanja – seminari . pisma.Ako ustanova ne adaptira svoj rad prema potrebama dece. da omogućava interakciju.Korist za decu. Saradnja sa porodicom: .Korist za vaspitače – boljim upoznavanjem roditelja vaspitač bolje upoznaje dete i uslove odrastanja.razmena informacija .uspeh je da bar 1 osoba iz svake porodice učestvuje . Da bi se ustanova „ otvorila“ potrebne su temeljne izmene načina organizacije ustanova i podrška vaspitnom kadru: .povratak roditelja i odlazak kući). Na toj 9 . - 11. već prostor za realizaciju programa .način saznavanja potreba dece od roditelja : anketni listić .Ako ustanova nije mesto življenja.roditeljski sastanci.boravak u grupi .poseban efekat je za dete čiji je član porodice učestvovao u radu vrtića . Svakodnevnim dolaskom u vrtić dete će naučiti slijed radnji (dolazak u vrtić odlazak roditelja . uključivanje roditelja u rad predškolske ustanove Saradnja sa porodicom ima višestruke koristi: .poverljivost informacija o porodici – mogu se deliti samo sa ljudima koji su neposredno uključeni u rešavanje problema.obostrano informisanje . povećava se krug socijalnih kontakata. saradnjom dobija veće razumevanje i tehničku pomoć Načini saradnje sa roditeljima: .Korist za roditelje – bolje upoznaju svoje dete i van konteksta porodice .zajednički ciljevi. savetovališta za roditelje . roditelja i lokalne zajednice. Adaptacija dece u vrtiću Za većinu dece vrtić predstavlja prvo odvajanje od roditelja. ali i individualizovani pristup svakom detetu .kontinuitet porodičnog i instutucionalnog vaspitanja.kućne posete.raspored dnevnih aktivnosti mora postati fleksibilniji i više adaptiran potrebama dece i roditelja . lakša adaptacija i bolje prihvatanje vrtića.uređenje prostora treba da bude izborno i podsticajno.iniciranje saradnje mora poteći od vaspitača – ne treba očekivati da neće svi sve i da svi sve hoće . deca vide roditelje u nekim drugim i novim ulogama .Ako se zaključavaju ulazna vrata . nepoznat prostor u kojem ga roditelj ostavlja nepoznatim ljudima.

Dakle. na hodniku. za većinu dece polazak u vrtić predstavlja stres. Prvih dana boravka u vrtiću dete može: . Sa svojim detetom mogu se. viriti kroz prozor u detetovu sobu i sl.). .Pozitivan stav roditelja prema vrtiću . Pri povratku po dete roditelji se ne zadržavaju dugo u sobi (kako ne bi predstavljali uznemiravajući faktor za ostalu djecu). "…idem kupiti novine. Svakodnevnim dolaskom dete uči sled radnji (dolazak u vrtić . biti potpuno orijentirano na njega .odlazak roditelja . prema želji i potrebi. agresijom usmjerenom na drugu djecu..odbijati hranu ili slabo jesti .čvrsto držati svoju dudu. Šta može otežati odvajanje? 10 .kratko se opraštati s djetetom.svoju bespomoćnost izražavati nesretnim plačem i pasivnošću . gazu (prijelazni objekt) . zadržati/poigrati na hodniku.Poverenje u osobe koje će se u vrtiću brinuti za njegovo dete .u terminima koje dete razume.). .boravak u vrtiću . Ponašanja roditelja koja će olakšati detetovu adaptaciju na vrtić : . definisati količinu vremena koju će dete provesti samo. Kod neke dece odvajanje od roditelja može biti u tolikoj mjeri uznemiravajuće da zadobiva oblik traume. zvanjem mame i tate.Boravak s detetom u vrtiću tokom prvog dana . U protivnom roditelj ostavlja utisak nepoverljive i nesigurne osobe što nepovoljno utiče na dete. izražavat će vrištanjem.ljutnju.Redovno dovođenje deteta u vrtić. flašicu.Doneti stvar za koju je dete emocionalno vezano (dudu. koji se manifestira kroz niz emocionalnih. vaspitače.povratak roditelja nakon određenog vremena) .osnovi dete gradi poverenje u roditelja. gazu. . telesnih i ponašajnih reakcija do kojih dolazi kod procene situacije kao opasne i/ili uznemiravajuće. dekicu. . bez roditelja (npr.oštro protestovati .kratko i nemirno ili uopšte neće spavati .definisati aktivnosti u koje se dete može uključiti za vrijeme boravka u vrtiću ("ti se igraj s kockama dok se ja ne vratim po tebe").naglasiti potpunu verovatnost svog povratka ("kad to obavim vratit ću se po tebe"). stvari itd. idem na posao" i sl. . odnosno stiče sigurnost u roditelja koji će doći po njega i odvesti ga iz vrtića u sigurno okruženje doma.Aktivno uključivanje roditelja u igru i aktivnosti u vaspitnoj grupi. prelazni objekt) Kada ostavlja dijete u vrtiću roditelj treba: . ili suprotno tome. što ne može izmijeniti situaciju. bočicu.) i uz koju se može umiriti (tzv. Roditelji se iz istog razloga ne bi smeli zadržavati u vidokrugu deteta (npr. omiljenu igračku i sl.odbijati kontakt s vaspitačem.navesti vaspitača kao osobu koja će se brinuti o detetu ("teta će te čuvati dok se ja ne vratim").

12. . puzanju ako je već prohodalo). ukoliko ste u mogućnosti. kod mlađe duži.pripremajte dete od kuće na vrtić .vi se pripremite na situaciju da vaspitanje vašeg deteta prepuštate u određenoj mjeri profesionalcima. Jer nijedan roditelj nije loš roditelj ako mora raditi.Roditelj koji. i da će sve teškoće prilagodbe proći. Dogovarajte se. izgubljenosti i bespomoćnosti? Adaptacija djece traje određeni period. Kod starije dece to je nešto kraći period. sugerišite kako pristupiti detetu kada je u nekom neraspoloženju. doslovno pobegne . “Reci mi kad mogu otići!” i sl. Što možete uraditi prije polaska u vrtić? .moguća je regresija u ponašanju (kada se dete vrati nekim starim navikama . pitajte što vas zanima. ko će onda ostati pribran da pomogne detetu u nošenju s njegom emocijama straha. . Dete koje osjeća roditeljevu nesigurnost i nepoverenje i samo je nesigurno i nepoverljivo.) .ali to zaista i mislite. I uvijek imajte na umu da vrtić treba biti lepo mesto puno igre i zabave. . To što ostavljate svoje dijete u vrtiću da razvija nove veštine i znanja shvatite kao izazov.mokrenju u krevet.. jer je njemu taj period jako težak.neka ostane kod bake ili kod neke druge osobe ne nekoliko sati. pogledajte decu koja se tamo igraju.Roditelj koji od svog deteta traži dopuštenje za odlazak (“Mogu li sada otići?”. plativši za boravak dece u ustanovi .ukoliko je dete manje. zaplakan roditelj . tako da jedina osoba koja bude u stresu kod polaska u vrtić bude vaše dete. Očekivani efekti vaspitno11 . preneli svoje dužnosti na vaspitače.Kod nekih roditelja treba menjati i stav da su ...Nesiguran. uporno ga uveravajte da ga volite najviše na svijetu i da to što morate raditi ne znači da ga volite manje. kako bi bilo što samostalnije u vrtiću i što manje zavisilo od drugih. a ne kao kaznu. Jedino je važno zadržati pozitivan stav spram vrtića. ne oprostivši se od deteta. govorite o vrtiću sa veseljem i iščekivanjem .privikavate dete. kako bi shvatilo da to što vi odlazite ne znači da se nećete vratiti. sisanju palca. koje deca pohađaju u određenim vremenskim intervalima da bi učila niti se učenje vezuje isključivo za nju. ali i sami spram sebe. Saradnja predškolske ustanove sa porodicom U savremenoj predškolskoj pedagogiji vaspitno-obrazovna institucija se ne shvata kao mesto potpuno odeljeno od porodičnog života. Prilazite detetu s razumijevanjem. Budite spremni i strpljivi s detetom taj period jer će dete biti ljuto na vas i kod kuće .prošetajte se uz vrtić. dudanju dude. naučite ga jesti samostalno kašikom te piti iz čaše. . Jer ako i vi prolazite teškoće pri razdvajanju od deteta.. ZAŠTO? Zato što deca u svojim ponašanjima pokazuju tendenciju kopiranja osjećaja roditelja.Roditelj koji se dugo zadržava na vratima sobe i/ili stalno viri kroz prozor i sl.. na svoje povremene odlaske .

čitavu njenu organizaciju i dr. Njihovo uključivanje treba da bude dobrovoljno. Treba koristiti raznovrsne oblike međusobnog povezivanja i informisanja o detetu u roditeljskom domu i ustanovi. potrebno je da se kod roditelja izgrade pozitivni stavovi i očekivanja u odnosu na rad koji obavljaju vaspitači i poverenje u ustanovu. sadržaje i načine rada u ustanovi. medicniskih. aktivno i da počiva na razumevanju uloge koja im se nudi u ustanovi. vaspitne stavove roditelja i njihove mogućnosti da doprinesu ostvarivanju zadataka ustanove. Roditelji treba da upoznaju ciljeve. odnosno sadržaji rada u predškolskoj ustanovi treba da se garde na onome što je urađeno u porodici. pridobiju njihovo poverenje i postignu uzajamno razumevanje. Potrebno je da se poveća znanje roditelja o tome kako njihova deca uče i razvijaju se i oni shvate značaj svoje uloge u tim procesima kao i potrebu komplementarnog delovanja sa ustanovom. kao i svest da je kvalitet njihovih odnosa u interesu deteta o čijem se razvoju i učenju staraju. Potrebno je da se između vaspitača i roditelja razvije poverenje i spremnost za saradnju. grupni i opšti roditeljski sastanci 12 . Postupak vaspitača ne treba da se usmeri samo prema detetu već da teži najširem povezivanju predškolske ustanove sa porodicom i društvenom sredinom u kojoj ono odrasta. dijetetskih i drugih iskustava između vaspitača i roditelja među sobom. poredeći je sa vršnjacima i međusobno pomognu jedni drugima u rešavanju vaspitnih problema.obrazovnog rada su mogući samo ako se njihovi napori ujedine i ako u njih ulože sve svoje sposobnosti. prilika da roditelji upozaju bolje i objektivnije svoju decu u posebnim uslovima.svakodnevne prigodne situacije u ustanovi – prilikom dovođenja dece. a vaspitači porodične uslove u kojima dete odrasta. a sama ustanova što više otvori za roditelje i ostale pripadnike i predstavnike lokalne društvene zajednice . Na taj način im se može pomoći da smišljenije organizuju vaspitno-obrazovnu sredinu i podsticaje u roditeljskom domu kao i da se kod njih formira svest o sopstvenim mogućnostima da doprinesu pravilnom razvoju i uspešnom učenju svoje dece. Uspeh saradnje sa roditeljima najviše zavisi od sposobnosti vaspitača da komuniciraju sa njima . zanimljivim idejama za saradnju i sl. Zato je potrebno da se uslovi u ustanovi učine sličnijim porodičnim uslovima. Potrebno je da se stvaraju prilike za zajedničko življenje i druženje međusobno upoznavanje i razmene: . priredbama koje se pripremaju. međusobno uvažavanje i podržavanje. . a u ustanovi – kutak za roditelje u kojem se može naći niz obaveštenja o tekućim aktivnostima.Planirane situacije – konsultacije. jelovniku. Treba da se razviju saradnički odnosi između osoblja koji se bavi vaspitnoobrazovnim radom i roditelja i oni za polaznu tačku u ovom radu uzmu iskustva koje deca donose sa sobom u ustanovu . Takođe. Ustanova treba da postane centar za razmenu pedagoških. Za ovo su naročito pogodne kućne posete i razgovori sa članovima porodice. spontanih poseta roditelja i sl. uz razmenu podataka o njegovom razvoju značajnih i za vaspitače i za roditelje.

Naglašavanjem specifičnosti predškolskog stupnja ne bi trebalo ugroziti kontinuitet procesa vaspitanja i obrazovanja.upoznavanje svog deteta van porodičnog konteksta . telefonski pozivi) 2. individualni razgovori.- Prisustvo roditelja vaspitno-obrazovnom radu i neposredno uključivanje u njega Specijalne situacije ( u periodu adaptacija) Zajedničke aktivnosti za koje svi imaju interes ( sakupljačke. sastanci. razumevanje i uvažavanje od strane roditelja . saminari. OBLICI OBOSTRANOG INFORMISANJA ( razgovori.sagledavanje roditelja u drugačijim ulogama ZA RODITELJE: .Veća podrška . treba da prihvata i pojača efekte rada na predškolskom stupnju. sa svoje strane.povećanje profesionalne kompetencije – boljim poznavanjem roditelja bolje će razumeti dete. koji mora postojati u svim njegovim etapama. ZAJEDNIČKO ŽIVLJENJE ( učešće roditelja. panoi za obaveštavanje.kontakt sa većim brojem odraslih . Glavna osobina sistema vaspitanja i obrazovanja zasnovanog na ideji kontinuiteta je da svi njegovi stupnjevi brižljivo usklade sa razvojem deteta. 13 . odlazak na koncert. Neophodno je da u radu sa predškolskom decom bude anticipirano ono što ih očekuje kada pođu u školu koja. bolje planirati i organizovati rad . Vaspitač u svom delovanju mora uzimati u obzir ono što će mu slediti. u priredbama i predstavama. kao što učitelj treba da bude svestan onoga što je prethodilo njegovom radu. akcije) KORIST SARADNJE SA PORODICOM: ZA DETE: . predavanja. radne grupe) 3. izletima. planiranje . sadržaji i oblici Ukoliko se ne uskladi delovanje škole i predškolske ustanove. može doći do zanemarivanja pa i porušavanja rezultata ostvarenih na predškolskom stupnju a bitno različita sredina i zahtevi stvoriti teškoće u adaptaciji kod dece koja su pohađala ustanovu.usavršavanje roditeljskih veština ZA VASPITAČE : . volontiranje. Oboje moraju poznavati karakteristike razvoja dece .Tehnička pomoć – od ideja do pomoći u realizaciji 13. savetovalište za roditelje. kućne posete. koju vespitavaju i obrazuju kao polaznu tačku kako za dugoročno planiranje tako i svakodnevni rad. pisma i poruke.lakša adaptacija i bolje prihvatanje vrtića . Saradnja predškolske ustanove sa školom: zahtevi. u šetnju) NAČINI SARADNJE SA RODITELJIMA 1. panel diskusije. ZAJEDNIČKO STICANJE ZNANJA ( radionice. dobrotvorne akcije) Zejdnički izlasci ( posete pozorištu.kontinuitet porodičnog i instutucionalnog .

Bar jednom godišnje potrebno je okupiti učitelje. kao i uspstavljanju kontinuiteta između načina života i rada na kakav su deca navikla u predškolskoj ustanovi i onoga što ih očekuje polaskom u školu. 14. kao ključnih faktora bez koga nije moguć potpun uspeh ni u jednoj akciji koja se odvija u vaspitnoobrazovnim institucijama.druženje između predškolske i školske dece. vaspitače i roditelje dece koja polaze u školu. mesto i forme saradnje Oblici i načini sardnje predškolske ustanove sa školom: .razmena informacija o dečijem razvoju . „ZRELOST“ – takav nivo fizičkog i psihičkog razvoja koji detetu omogućava da zadovolji zahteve koji će mu biti postavljeni u toku nastavnog procesa u školi. posebni prijatelji deteta. školskim zahtevima. dnevnim boravkom i sl.) Saradnju sa školom potrebno je posebno planirati i predvideti vreme. postepenim napredovanjem i što je najvažnije . Priprema dece za polazak u školu: „gotovost“. U njemu se mogu naći korisne beleške za budućeg učitelja ( beleške. koji se odlikuju doslednošću. Dete mora da bude sposobno da : . „spremnost deteta za školu“ Pripremni predškolski program koji je deo obaveznog devetogodišnjeg obrazovanja i vaspitanja. Oni treba da se upoznaju sa programima koje ostvaruju razgovaraju o sadržajima i metodama pripremanja dece za školu. Takođe je neophodno i aktivno uključivanje roditelja u ovu saradnju. normativne liste razvoja. izveštaji o razgovorima. što je naročito pogodno kada se predškolska ustanova i škola nalaze u blizini. „zrelost“. radi međusobnog dogovora i upoznavanja roditelja sa organizacijom rada u školi. Neophodni su što češći i tešnji kontakti između učitelja i vaspitača.međusobno upoznavanje programa . Tokom godine boravka deteta u vrtiću vaspitač stiče sliku razvoja i detetovih mogućnosti praveći dosije o detetu. Uključivanje sve dece u pripremne predškolske grupe ima kompezatorsku funkciju jer se na taj način svoj deci obezbeđuju uslovi za proširivanje i sređivanje socijalnog i saznajnog iskustva čime se ublažavaju socio-kulturne razlike i obezbeđuje donekle podjednak start za polazak u školu. ostvaruje se u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja.obezbeđujući mu uslove za učenje i razvoj . prilagodljivošću. neophodnom da se ublaži pa i izbegne šok koji mnoga deca doživljavaju prilikom prelaženja sa jednog stupnja na drugi. napomene. Osnovni zahtevi za uspešnu saradnju je da ona mora biti obostrana i dvosmerna : škola treba da bude pripremljena da prihvati decu iz predškolske ustanove isto koliko i ustanova da ih priprema za školu. Neposredni cilj pripremanja dece za školu je da se doprinese njihovoj zrelosti ili gotovosti za život i rad kakav ih očekuje u osnovnoj školi.prihvati zadatke 14 ..uzajamno prisustvovanje raznim oblicima rada .

Vid i sluh moraju normalno funkcionisati. postignuti nivo psihofizičkog razvoja od kojih zavisi aktivno prilagođavanje deteta novim uslovima života i reda . govora. INTELEKTUALNA GOTOVOST – razvoj intelektualnih funkcija : opažanja.Dete mora imati razvijene navike normalnog hranjenja i kontrole organa za izlučivanje. MOTIVACIONA GOTOVOST – zainteresovanost za učenje i pozitivan odnos prema školi Telesna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu. OPŠTA GOTOVOST – postignuti nivo psiho-fizičkog razvoja. razvijanje samostalnosti. Školska zrelost predstavlja sposobnost deteta za usvajanje tradicionalnih kulturnih dobara planskim radom i u zajednici sa vršnjacima. posebno maternjeg jezika i matematike. da razlikuje igru od rada. Ta spremnost podrazumeva fizičku. samopouzdanja 4. VRSTE POSEBNIH GOTOVOSTI ZA ŠKOLU: 1. POSEBNA ( SPECIJALNA) GOTOVOST – sastavni deo opšte gotovosti i predstavlja posedovanje specijalnih znanja. ranije iskustvo i motivaciju za učenje.Dete treba da bude zdravo i da zadovoljava standarde za visinu. . FIZIČKA GOTOVOST – određen nivo telesnog razvoja i zdravlja 2. pažnje. Telesnu spremnost deteta ispituje doktor! Uslovi za dostizanje telesna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu uvažavanje uzrasnih karakteristika dece.. mašte 5. SOCIJALNA GOTOVOST – sticanje specifičnih oblika ponašanja potrebnih za uspostavljanje i održavanje društvenih veza 3. vodeći računa o njihovim sadržajima (izboru. slušni aparatić). težinu i telesne proporcije.socio-emocionalni razvoj. kao i da bude zrelo za školu ako je postiglo takav stepen razvoja u fizičkom i psihičkom pogledu da može da zadovolji zahteve škole bez ikakvih štetnih posledica po svoje fizičko i psihičko zdravlje i razvoj. razvoj komunikacije i stvaralaštva. poverenja. socijalnu i emocionalnu zrelost. . intelektualnu. pamćenja. „GOTOVOST“ – spremnost deteta da stiče i razvija veštine. sposobnosti i znanja koje su osnov za dalje školovanje.odgovarajuća motivacija za ove aktivnosti. mišljenja. kao i izdržavanje novih napora poput nošenja školske torbe. stajanje i sedenje bez teškoća.pravilan raspored (smenjivanje) aktivnosti u toku dana.Telesna muskulatura mora biti dovoljno razvijena da detetu omogućava kretanje. veština i navika poterbnih za snalaženje u novoj sredini. kognitivni razvoj. VRSTE GOTOVOSTI ZA ŠKOLU: 1. telesni razvoj. potrebe i motivi. Dete mora da bude sposobno da prihvati zadatke. ako je potrebno uz korekciju (naočare. kakvi ga čekaju u školi 2. intezitetu i 15 . na koje će se nadovezati usvajanje nastavnih sadržaja. pešačenja do škole i mirnog sedenja u školskoj klupi. Složena karakteristika ličnosti deteta u kojoj dolaze do izražaja njegove mogućnosti.- razlikuje igru od rada bude motivisano za rad zadovolji zahteve škole bez ikakvih štetnih posledica po njegovo psihičko i fizičko zdravlje. EMOCIONALNA GOTOVOST – podsticanje emocionalne stabilnosti.

važna je uloga roditelja! Moguće opasnosti:prezaštićivanje djeteta ima uticaj podrezivanja krila.neke domaće i divlje životinje.izražava se jasno i razumljivo. alate koje koriste.pazle.težnja za samousavršavanjem. . interesovanje i motivaciju za učenje i sticanje novih znanja. govor.pričanje priča i razgovor o njoj. mesece. pamćenje. .samostalno rešava konfliktne situacije.stekne samopouzdanje i sigurnost u sebe.osnovna znanja o saobraćaju. emocije. grad.odsustvo buke.emocionalne reakcije primjerene situaciji.neka zanimanja ljudi..razvijenost elementarne samosvesti ( poznavanje sopstvenih mogućnosti). Priprema treba da se obavlja sistematski. izgleda .interesuje se za odnose među ljudima. sposobnost za samokontrolu svojeg ponašanja.prepozna svoje i tuđe emocije.može svojim rečima da prepriča priču. dane u nedelji.može da zadrži voljno pažnju na određenom predmetu.ima potrebu za stalnim kretanjem.interesuje se za slova i brojeve. Socijalna zrelost aktivna težnja deteta da pođe u školu.posmatranje ljudi oko sebe i opisivanje: ponašanja. njihove karakteristike i razlike. država. Za razvoj koncentracije važne su:društvene igre. količinski) Jedna od osnovih funkcija pripremanja dece za školu je da učini što neprimetnijim i olakša im prelaz iz jedne institucije u drugu kao i da ubrza proces adaptacije novim uslovima života i rada.osnovna znanja o čoveku. Pokazatelj intelektualne zrelosti za polazak u školu:može da razlikuje maštu od stvarnosti. najbolje je doba za učenje.osnovne matematičke pojmove (prostorni. Intelektualni (spoznajni) razvoj .pravilna ishrana.igre memorije.od rođenja do 5.socijalnonormativna usmerenost.. obliku.ime i prezime .potrebna mu je emocionalna potpora..ume da uočava sličnosti i razlike među predmetima po boji.emocionalno-socijalna usmerenost.. Intelektualna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu obuhvata: pažnju . .godišnja doba.traženje bespogovorne poslušnosti u djeteta izaziva strah. nepovjerenje i nezadovoljstvo Pažnja – prije polaska u školu pažnja je nenamjerna i traje 15 – 20 minuta.razume potrebe i osećanja drugih. .slagalice. 16 .razlike između živog i neživog. .u ovoj fazi dijete razvija inicijativu i nezavisnost. dete manipuliše predmetima i tako istražuje svijet oko sebe. razvijenost samostalnosti i inicijative. ali i razvojne perspektive dece. težnja za prijateljstvo.kontrolišu i kanališu svoje impulse.. težnja za komuniciranjem.. .ukoliko se dijete ne osjeća uspješnim u ovoj fazi može se razviti osjećaj krivnje i osude samoga sebe. sebi pripisuje "prekršaje“. ako je sadržaj djetetu zanimljiv. veličini .svojim govorom uporno nastoji komunicirati sa svojom okolinom.pravilan položaj deteta za vreme sedenja. Osnovna znanja pred polazak u školu: . uvažavajući uzrasne specifičnosti i ograničenja.osnovna znanja o biljnom svetu.Socijalna zrelost je povezana s emocionalnom zrelošću ! Emocionalna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu podrazumeva da dete:razvije svest o sebi i poverenje u sebe i svoju okolinu.adresa. vremenski.sadržaju). Imajući u vidu poslovicu da „ ne učimo za školu nego za život „ priprema ne treba da se svede na sticanje znanja i umenja potrebnih za savladavanje gradiva pojedinih nastavnih predmeta.odmor i boravak na svežem vazduhu..g. ispoljavanje samopoštovanja.članove svoj porodice .pogodna mikroklima prostrije u kojoj deca borave. za prirodne pojave..mišljenje. . . stvarima.imitacija i identifikacija.

pozorišta ya decu. analizira. izložbi dečijih radova i prigodom određenih praznika i svečanosti. Ukoliko dobije podršku lokalnih vlasti i roditelja dece sa teritorije društvene zajednice. Posebno su korisni odlasci dece u šetnje i ekskurzije do izletišta. Na preimer. glumaca. relevantnim ministarstvima. sala za održavanje priredbi. Značajno mesto u saradnji sa lokalnom pa i širom društvenom sredinom i osavremenjavanju vaspitno-obrazovnog rada ima saradnja sa odgovarajućim institucijama kao što su zavičajni muzeji. domovima zdravlja. Otvorenost predškolske ustanove prema sredini u kojoj živi i radi. podrazumeva i dolazak u goste deci književnika. zološki vrtovi. sveštenika. ustanovama kulture. Akteri sa kojima predškolska ustanova treba da sarađuje zavise od tipa okruženja. savez planinara. obezbeđivanju prostorija u stambenim zgradama u kojima će se povremeno okuplajti deca. ZADACI V. osnovnom školom. 17 . Lokalna društvena zajednica ima posebnu ulogu u stavranju odgovarajućih uslova za uspešno ostavrivanje ciljeva institucionalnog vaspitanja i obrazovanja. zainteresovano i sposobno da uči sa izgrađenim motivima i voljno-karakternim osobinama potrebnim za uključivanje u školsku zajednicu i prevazilaženje teškoća koje sa sobom nosi promena sredine i novi zahtevi koji će mu biti postavljeni u školi. galerije umetnosti. poštovanje individualnosti i podsticanje kreativnosti 15. centrima lokalne zajednice.. nacionalnog parka i prirodnih rezervata. dobro razviijeno i fizički izdržljivo dete.. pesnika. ustanova može da organizuje razne oblike rada sa decom koja nisu obuhvaćena njenim redovnim pohađanjem. RADA U GODINI PRED POLAZAK U ŠKOLU 1. školama i fakultetima koje školuju bazični stručni kadar koji radi u predškolskim ustanovama. Zmajeve dečije igre. Priprema za školu podrazumeva pre svega zdravo i otporno prema bolestima . podsticanje osamostaljivanja 2. Saradnja predškolske ustanove sa društvenom sredinom ( zajednicom) Predškolska ustanova i njeni programi imaju efekta na rayvoj dece samo onda kada se yajedno sa programom angažuju ne samo deca i roditelji nego i lokalno okruženje. biblioteke. muzičara. jačanje socio-emocionalne kompetencije 4. Predškolske ustanove mogu da okupe decu iz svoje sredine prilikom svečanosti. kao i razvoj sposobnosti da posmatra.-O. značajno je njeno angažovanje u uređivanju dvorišta i igrališta. rekreativnim centrima i sl. negovanje radoznalosti 6.Mnogo je važniji opšti razvoj njegovih intelektualnih sposobnosti i saznajnih interesovanja. manifestacija. podrška fizičkom razvoju 3. koji omogućavaju zbližavanje sa svetom prirode i izgrađivanje njihove ekološke kulture. mladih gorana i sl. priredi i uopštava ono što opaža u svojoj okolini i da na osnovu toga izvodi zaključke. ali je uglavnom neophodna saradnja sa roditeljima. podrška saznajnom razvoju 5.

To znači da organizacija života u ustanovi ne sme da bude u sukobu ( koliziji) sa proklamovanim ciljem vaspitanja kod nas. Značaj organizacije i osnovna polazišta za uspešnu organizaciju života dece u vrtiću Jedno od najvažnijih pitanja opšte metodike vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom jest epitanje organizacije dečijeg vrtića kao značajnog faktora u formiranju ličnosti. niti ograničiti zadacima i sadržajima koje predviđa program. Kada se govori o organizaciji života u ustanovi. v.-o. Njegova osnovna vrednost je u tome što detetu obezbeđuje aktivno učešće u zajednici dece slične sebi. Vaspitno-obrazovni proces se ne sme zatvoriti u zidove dečijih vrtića. naročito porodični život i uža društvena sredina. njegovim mogućnostima. odnosno . da njenu vrednost treba procenjivati s obzirom na uspešnost ostavrivanja prakse kojom doprinosi formiranju slobodne. sredstva i uzore za osmišljavanje i organizovanje sopstvene aktivnosti.sportista i drugih kulturnih i javnih radnika . Za neku organizaciju se može reći da je dobra ukoliko obezbeđuje uslove za ostavrivanje vaspitno-obrazovnih zadataka u pogledu prostora. vremena. već treba da ima 18 . kvalitetu i raznovrsnosti stimulacije i u njoj svako dete treba da nailazi na najbolje podsticaje. Da bi sredina dečijeg vrtića postala aktivan faktor delovanja na dečiji razvoj. u uslovima koji su prilagođeni detetu. materijala i vremena. ona mora biti privlačna. procesa i sadržaja i koliko se u njoj ogledaju najopštije postavke teorije predškolskog vaspitanja i vaspitno-obrazovnog sistema u kome vrtić funcioniše. Ukoliko se ne postigne i saradnja svih faktora koji su značajni za razvoj i učenje dece. Pod pojmom organizacija se podrazumeva: plansko raspoređivanje prostora. interesima i razvojnim potrebama. razumljiva i prilagođena određenim kategorijama dece po obimu. treba istaći da ona deluje unutar šire organizacije svih faktora koji utiču na razvoj i učenje dece.objedinjeno i usklađeno funkcionisanje svih elemenata sistema kojim se ostvaruju vaspitno-obrazovni ciljevi i zadaci u predškolskoj ustanovi. zatim predstavnika raznih profesija i zanimljivih ličnosti uopšte. svestarno razvijene. Prilikom postavljanja zahteva za organizovanje života u ustanovi za celodnevni i poludnevni boravak dece polazi se od cilja vaspitanja uopšte i uloge vrtića u organizovanju zajedničkog života male dece.izbor i strukturiranje vaspitno-obrazovnih procesa i sadržaja. materijala. 16. Ukoliko se nedovoljno uvažavaju specifičnosti pojedinih regiona. aktivnosti kojima se utiče na razvoj i učenje dece. stvaralačke ličnosti. po čemu se razlikuje od škole i porodice. raznih uzrasta i životnog iskustva. moguće je da se ustanova doživljava kao «strano telo» nepovezano sa potrebama i interesima sredine. pre svega roditelja a zatim i lokalne sredine ne može se računati na veći uspeh primene programa. odn.

Organizaciju dečijeg vrtića treba prilagođavati koliko je moguće svakom detetu. naročito kad je i majka zaposlena. dosadi koju stvara nemaštovit izbor sadržaja i uskraćivanja za samoizražavanje. Nikada ne treba zaboraviti da se organizacija vrši upravo da bi čitav vaspitnoobrazovni postupak bio po meri deteta a ne nekih apstraktnih zahteva postavljenih pre njega. zbog urbanizacije koja koncentriše stanovništvo na mali prostor. Čitava organizacija dečijeg vrtića treba da je pre svega prilagođena detetu i njegovim potrebama a tek onda potrebama roditelja. vežbanje i razvoj onih sposobnosti koje su kod njega najaktuelnije u određenom trenutku. U pogledu organizacije vremena to znači obezbeđivanje prirodnog smenjivanja aktivnosti i odmora. Decu treba što više uključivati u odlučivanje o rasporedu sredstava i materijala. zbog čega roditelji imaju ozbiljnih teškoća u vršenju svoje uloge vaspitača. ono će se osećati manje isfrustrirano i manje upućeno na pomoć odraslih. vaspitača uže ili šire okoline. ako su materijali klasifikovani prema određenim kriterijumima i deci poznatim oznakama koje ukazuju na mogućnost njihovog korišćenja ako se prilikom pojedinih aktivnosti stolovi i pod mogu zaštititi od prljanja i oštećenja kao i ako se deci pruže uslovi da učestvuju u održavanju reda i čistoće. kao i izbegavanje « praznog hoda» i « uskih grla» tokom aktivnosti i u pauzama između njih.koren u totalnom iskustvu deteta ne odvajajući rad od igre. traganje i igru. kao i o samima sebi. iznad njega i radi zadovoljavanja nečijih tuđih potreba. kada najviše dolazi do prekršaja discipline i sukoba među decom. Nedisciplina je uvek izraz loše organizacije. 19 . deca najveći deo vremena provode u skučenim ili pretrpanim stanovima koji su često ispod standarda za normalan ljudski život i koji im ne pružaju mogućnost za bezbedno kretanje. dečije nesamostalnosti i otpora represivnim merama vaspitača. 17. Mogućnosti vrtića u selu i gradu da zadovolje dečije potrebe za aktivnošću i saznanjem U velikim gradskim naseljima . okolnostima i modelima ponašanja u vezi sa njima. Ako je sredina u kojoj se dete kreće prilagođena njegovim potrebama i mogućnostima. Nagle društvene promene i migracije stanovništva dovele su do prekida sa tradicijom i dekontekstualizacije procesa vaspitanja. čin od misli i znanje od njegove konkretne primene. Organizacijom prostora i materijala moguće je neposredno unapređivati dečiju samostalnost i odgovornost ukoliko se mogu jednostavno i brzo postavljati i pomerati. odnosno individualizovati postupak. o ukrašavanju prostorija o aktivnostima koje će se obavljati određenog dana i sl. zahteve i kriterijume za vrednovanje napretka tako da svako dete bude merilo samom sebi a treba težiti da svako dete bude aktivno na najvišem nivou za koji je sposobno kao i da mu se omogući primena . Dobrom organizacijom prostora i opreme i odgovarajućim rasporedom vremena i aktivnosti postiže se da oni ne budu samo priprema za školu i budući život nego i mesto dečijeg življenja u kojima deca stiču bogato i raznovrsno iskustvo o svojoj društvenoj i prirodnoj sredini o objektima.

teži da preraste u društveno vaspitanje. životnim zajednicama i radom u prirodi. Sredina ovih vrtića treba da bude ispunjena sadrđajima na koje deca ne nalaze u dovoljnoj meri kod kuće. pomažući deci da upoznaju ono što je u njoj najvrednije. na zdravom zemllištu udaljenom od objekata koji mogu na njih bacati senku. pre svega akademskog karaktera – knjigama. pitkom vodom. promenama godišnjih doba. življenje u ređe naseljenim. zbog skučenog prostora javlja se lišavanje fizičke aktivnosti. Koliko je moguće treba prilagoditi i sam objekat dečijeg vrtića lokalnim karakteristikama. povezano sa porodičnim.Otuda se javlja sve veća potreba za društvenom brigom o deci i institucionalnim vaspitavanjem koje. Osnovni zahtevi pri izgradnji objekta dečijeg vrtića Objekti dečijeg vrtića lociraju se blizu mesta stanovanja dece koja ih pohađaju. U svim prostorijama mora se obezbediti dobra ventilacija i grejanje a podovi treba da budu takvi da se svakog dana mogu brisati. Svi objekti treba da imaju obezbeđeno snadbevanje zdravom . bioskopi ne postoje. pozorišta. u gradu postoji otuđenost od prirode. U gradskoj sredini postoji potreba za fizičkim kretanjem. prati i da ne budu klizavi. ali u selu postoji više kontakata sa tradicijom. U seoskoj sredini lišavanje kulturnih kontakata – muzeji. Prostorije treba da su prostrane. posebno seoskim sredinama ima određenih prednosti – blisko poznavanje jednog malog ali relativno stabilnog sveta u kome se deca mogu kretati sa poverenjem u ljude koje poznaju . trebalo bi uzimati u obzir specifičnosti ovih sredina i ne nametati im urbane vrednosti. Problemi na koje nailaze deca u velikim gradovima najčešće nisu tipični i za decu koja rastu u ređe naseljenjim posebno seoskim sredinama . odnosno tradicionlanim arhitektonskim rešenjima određenog kroja do nameštaja i opreme kako se sredina ne bi preterano razlikovala od dečijeg roditeljskog doma. Istovremeno. 18. Naročito u urbanim sredinama važno je da u objektiva predškolskih ustanova ima zelenila u saksijama. 20 . priključak na električnu mrežu kao i telefonski priključak. Slike i ostale ukrase izložiti sa merom i ukusom. Treba videti specifičnosti bilo gradske ili seoske. žardinjerama i specijalno uređenim kutcima prirode. savremene uređaje za odvod otpadnih voda. Vaspitači koje rade sa ovom decom treba da budu upoznati sa karakteristikama lokalne kulture i da se prema njoj odnose sa poštovanjem . Takođe. iskoristiti prednosti ali i kompezovati nedostatke. provetrene . da deluju udobno i privlačno a nameštaj i zidovi da su obojeni otvorenijim živahnim ali ne drečavim tonovima koji čine prostor svetlijim bez blještanja. tekovinama nauke i tehnike. kao i od saobraćajnica i pogona koji mogu zagaditi lokaciju.Njihova relativna izolacija može da oteža razvoj socijalnog i drugog iskustva. svetle. Prilikom odabiranja sadržaja i organizacije prostora za dečije vrtiće u ređe naseljenim posebno seoskim sredinama. osećanje bliskosti i stalan konatkt sa prirodom.

prostorija za boravak ( vaspitna soba) . vežbe .ostava za v. zdravstveno. receptivne i društvene aktivnosti .sanitarne prostorije za osoblje Predvorje dečijeg vrtića : Treba da bude dovoljno prostrano da može primiti i decu i roditelje i da bude lepo uređeno kako bi već prvi utisak pri ulasku u zgradu bio povoljan. Svako dete treba u njima da ima svoju pregradu sa kukama za kačenje krupnijih komada odeće i fijočicom za sitnice.. smeštaju se na prilazima soba za boravak i predstavljaju sanitarni propusnik na izlazu u ostale prostorije.19.za upravu . a pre nego što nauči da ga raspoznaje može da posluži njihova fotografija ili neki simbol.higijenske. Ona treba da pogoduje za formiranje delimično izdvojenih prostora za skoro sve predviđene aktivnosti. Prostorija za boravak : namenjena je za vaspitno –obrazovni rad sa decom i njihov odmor. Sanitarna prostorija : za higijenske potrebe sastoji se iz dela za negu i higijenu sa umivaonicima i dela sa kabinama u kojima se nalaze klozetske šolje prema dečijem uzrastu.ulaz sa tremom . U prostorije za decu spada: . Prostorija treba da bude sa dovoljno svetla koje deci pada sa leve strane kada slikaju i bave se raznim aktivnostima za stolovima.prostorija za izolaciju Prostorije za vaspitno osoblje : . dok roditelji ne dođu po njih.kabinet vaspitača ( sa stručnom bibliotekom) . Višenamenska prostorija : sala.ekonomat . Najbolje je blago. Garderobe : koje se predviđaju odvojeno za svaku grupu.garderoba . indirektno dnevno svetlo koje se može regulisati kao i više električnih svetiljki raspoređenih tako da ravnomerno osvetljavaju prostoriju. Prostorija za izolaciju: je manja prostorija sa 3-4 kreveta i namenjena je za privremeni smeštaj dece obolele tokom boravka . ritmiku. predviđena je za razne perseptivno – motorne. kino-predstave i sl.višenamenska prostorija . posmatračke. 21 .o sredstva i materijale Prateće prostorije : .Najvažnije je da prostorija za boravak bude što prostranija.sanitarna prostorija . Prostorije dečijeg vrtića – prema Normativu Objekti se obično grade za četiri vaspitne grupe (stotinak dece) i svaka od njih treba da ima svoju prostoriju za boravak i prateće prostorije – garderobu i sanitarije. priredbe i proslave. kao i prostorom ispod sedišta za obuću. Na pregradi treba da je ime deteta.

dečijih radova i narodnih rukotvorina. Prostorija za dnevni boravak oprema se stabilnim i čvrstim nameštajem koji vaspitač može da pokreće i koji može da služi kako za smeštaj igračaka i drugog materijala. za građenje 22 . da je ekonomičan i funkcionalan i da pri pomeranju ne stvara buku. smeštaju se tako da budu dostupni svakome i da deca ne moraju da traže dopuštenje od vaspitača za njihovo korišćenje. Vaspitač treba stalno da procenjuje bezbednost okoline u kojoj se deca kreću i na vreme otklanja sve potecijalne opasnosti.o rad zahteva. pored raznovrsnih oblika i metoda i kavlitetan izbor i dovoljan broj sredstava – igračaka i drugog didaktičkog materijala. Ali njih ipak ne treba da bude previše i treba ih s vremena na vreme menjati. . Stolice treba da su odgovarajuće veličine. za stvaralaštvo 4. programskih sadržaja. predlaže se organizacija šest kutaka: 1. za igre mašte ili uloga 5. Tamo gde su objekti dečijeg vrtića na sprat. izdržljiv i lak. sa naslonom. za istraživanje 2. da je po konstrukciji jednostavan. Za sastavljanje su najpogodniji uglasti stolovi koji se mogu raspoređivati na razne načine. Da bi se deci omogućilo posmatranje živih bića i razumevanje prirode u objektu treba da nađu mesto akvarijum. unutrašnji zidovi u prostorijama za boravak dece zaštićeni do visine 1. anatomski oblikovane. Igračke.5 m iznad poda. Čitav raspored prostorija i nameštaja treba da bude takav da omogući što veću raznovrsnost i promene u sadržajima aktivnosti bez zastoja i čekanja kao i nadgledanje dece.kutak biblioteke 3. terarijum i akvaterarijum sa životinjama i saksije sa biljkama koje se mogu uzgajati u zatvorenom prostoru. tako i za pregraživanje kutaka. prizori iz bajki i sl. mehanizam za otvaranje prozora ne treba da bude dostupan deci niti da im je pristupačan otvoren prozor. U vrtiću uvek treba da bude lepo aranžiranog cveća. prevoznih sredstava. Značajan elemenat nameštaja u prostoriji za dnevni boravak čine stolovi i stolice. Polazeći od vaspitno-obrazovnih zadataka u dečijem vrtiću. da je pogodan za održavanje higijene. Uređivanje enterijera dečijeg vrtića – opremljenost prostora s obzirom na potrebe i aktivnosti dece Osnovni zahtevi za izbor nameštaja su sledeći: da je primeren potrebama psihofizičkog rasta i razvoja dece . Prema zahtevima normativa rebrasti radijatori moraju biti zaštićeni ogradom. elastični ( ali ne klizavi=. podovi treba da budu čvrsti.20 m toplim otpornim materijalom a oštri uglovi prekriveni zaobljenom oblogom. čvrste da mogu izdržati težinu odrasle osobe i pogodne za slaganje jedna na drugu. voda u umivaonicima koji koriste deca ne sme biti toplija od 35 C̊ . društvene igre i didaktički materijal 6. postera i slika ( dečijih i umetničkih). da po obradi i materijalu obezbeđuje sigurnost dece i sprečava povrede. Decu privlače slike životinja. električni utikači i prekidači postavljeni najmanje 1. Vaspitač u vrtiću treba da raspolaže nekim od muzičkih instrumenata. maskom i sl. magnetofonom dija i kino projektorom ( cd player) Pravilno organizovan v.20. uz primenu sigurnosnih elemenata . knjige i ostali materijali koji se svakodnevno upotrebljavaju .

održavanje ravnoteže. park sa negovanom travom i drvećem koje pruža hlad. naročito u urbanim sredinama. da se zna gde se šta tačno radi. kojim treba da se doprinese obezbeđivanju pogodnih uslova za normalan rast i razvoj predškolske dece su sledeće: . Eksterijer vrtića treba da zadovoljava zdravstveno-higijenske uslove – da je sunčan. opreme. lestev i sl. penjanja. materijala i aktivnosti u eksterijeru može se doprineti formiranju zdrave.obavljanje složenih vežbi kretanja. Određeni zatvoreni i otvoreni prostor bezbedan za decu . ritmičke vežbe. puna vrata. 2. Odgovarajućom organizacijom prostora . igre mašte ili igre uloga 4. peščanici. Korišćeje prostora i opreme u dečijem vrtiću Dimenzije prostora. Značajno je i kako se prostor koristi i predmeti u tom prostoru. trčanje. penjanje. zookutak i alat za rad u bašti 6. vučenje. dovoljno velik da ima odgovarajuću konfiguraciju ( najmanje 2 brežuljka) da raspolaže prostorima različitih namena sa raznovrsnim podlogama. hvatanja. za igre sa loptom i obručem i staze za vožnju bicikla. betonskih peščanika i ružičnjaka koji sputavaju kretanje dece i ugrožavaju ih. Treba pomeriti duž yidova jer je prazna središna površina mnogo bezbednija bez fiksiranih metalnih sprava.maksimalno korišćenje sunca i čistog vazduha . kutak žive prirode – bašta. koji može da nadoknadi skučenost života u njima. Teoretičari isključuju prostor kao tehničko pitanje. fizički dobro i skladno razvijene spretne i odvažne osobe. oblik koji šalje niz skrivenih poruka koje ograničavaju . Uređenje eksterijera dečijeg vrtića Objekat dečijeg vrtića. da obezbeđuje higijensko-zdravstvene uslove ali i da bude podsticajan. silaženje i klizanje. Da li su prostorije jasno razgraničene.. skakanje. Sprave i uređaje kao što su ljuljaške. Prostor treba da je podeljen na 6 manjih prostora koji imaju posebne namene: 1.. klackalice. gradilište sa priborima i materijalim i uređajima za konstruktivne igre. Važna je veličina tog prostora koja je određena Normativom.podsticanje na stavralačke igre u prostoru Otvoreni prostor vrtića treba da bude što veći a iz njega treba ukloniti sve što je suvišno.. 23 . puzanje i provlačenje. prostor na kome se nalaze tereni za pokretne igre. da svojom opremom omogućava što bolje uslove za razne aktivnosti da ima dovoljno zelenila i da je povezan sa zgradom vrtića. Funkcije eksterijera dečijeg vrtića .pribavljanje neposrednog iskustva i znanja o živoj prorodi i prirodnim pojavama . guranje. brčkalište i prskalište 5. prostor sa spravama za ljuljanje. 22. 3. slobodno hodanje. gađanja . nikako ne bi smeo da bude bez odgovarajućeg dvorišta.21. Nije beznačajno planiranje prostora u kome deca borave i bogatstva predmeta u tom okruđenju. sabraćajni poligon. zidovi.

11:30 – ručak 12:00-13:00 – spavanje 14:00-16:00 – odlazak Poludnevni boravak 8:00-12:00 13:00-17:00 (od obroka samo užina) U principu vreme od 8-12 deca i u celodnevnom i u poludnevnom boravku provode na sličan način 3 bloka: 1. odstupiti od ustaljenosti. 20% opremljenosti zavisi od vaspitača u opremanju prostora Da li ćemo decu okružiti prirodnim ili veštačkim predmetima. blok samostalnih aktivnosti po dečijem izboru 2. Opšti zahtev za režim dana je da u njemu najviše vremena treba predvideti za sve vrste igara 24 . Prilikom usklaživanja ritma življenja treba voditi računa o pravilnom smenjivanju raznih vrsta aktivnosti u prostorijama za boravak i na otvorenom vazduhu. Dužina boravka i raspored dnevnog života dece u vrtiću Režimi dana ustanova sa celodnovnim i poludnevnim boravkom dece imaju niz zajedničkih elemenata s obzirom da se radi po zajedničkoj programskoj osnovi. čvrste mere kontrole. kao i u pojedinim elementima režima dana. biti individua. 23. sveprisutnost autoriteta.šalje poruku o vrednostima predmeta Ako su igračke i materijali manje strukturirani ostavljaju više mogućnosti da deca unose svoje strukture.5 h Poludnevni boravak 4 h ( skoro isključivo posvećen v. blok kombinovanih aktivnosti Vremenskim rasporedom – ređimom dana – određuje se struktura i ritam dnevnih aktivnosti dece i vaspitača On predstavlja elastičan okvir koji omogućava dobru organizaciju vremena i aktivnosti prema programu koji se ostvaruje u vrtiću. blok usmerenih aktivnosti 3. Razlike među njima javljaju se u pogledu dužine boravka. Obzbeđuju bolju komunikaciju spoljaunutra Da li se prostor koristi namenski ili fleksibilno.o radu) Celodnevni boravak 5:30-7:30 – dolazak u vrtić 7:30-8:00 – doručak 8:00-11:00 – aktivnosti u grupi 11:00. izolovanost.Neophodno je da jedan deo strukture bude stalan da bi se deca osećala sigurno ali češće male neznatne izmene prostora su poželjne – poruka – dozvoljeno je izmneniti.Bazil Bernštajn – čvrsto klasifikovan prostor zahteva švrstu hijerarhiju. Celodnevni boravak oko 10. nedostatak je strogo namensko korišćenje prostora. Labavije granice – vrata sa prozorima npr.

rekreativne pauze 6. 25 . fleksibilnije i opuštenije Dobra organizacija života u vrtiću je preduslov dobre atmosfere Fleksibilna organizacija vremena doprinosi pozitivnoj i opuštenoj atmosferi. kod mlađe dece je to paralelna igra. planiranje po blokovima ( 1 blok . Kontekst u kome deca odrastaju utiče na dečije ponašanje. Prostorno – vremenska organizacija u vrtiću određuje ponašanje među decom. već da se odvija kontinuirano u kojima se simultano smenjuju i nastavljaju jedne na druge razne vrste aktivnosti. od min. tačno odn. ELEMENTI REŽIMA DANA 1. kombinovane aktivnosti 4. Uticaj vremenske organizacije na socijalne odnose u dećijem vrtiću – odnosa između vaspitača i dece i dece međusobno Struktura vremena neprekidno ali neprimetno vrši uticaj. Mogući načini planiranja vremena : 1. usmerene aktivnosti 3.U vrtiću ne treba da postoji strogo utvrđeni raspored unapred propisanih sadržaja i aktivnosti svrstanih u međusobno manje ili više nepovezane oblasti . Svoj odnos prema vremenu prenosimo deci. Najčešći uzroci konflikata su igračke i prostor ( prostorna organizacija i opremljenost) Saradnja – sve ono kada jedno dete ima nameru da nešto radi i kada ima želju da to sa nekim radi. brojem prisutne dece 2. Institucija pomaže detetu da shavti vladajuću koncepciju vremena u društvu. Organizacija vremena ima uticaja na pojavu konflikata i sardanje među decom. jutarnje telesno vežbanje 5. vremenskom organizacijom Kada u vrtiću postoje « prazni hodovi» kada naprimer čekaju doručak a ničim nisu animirani ni zauzeti.. vreme za zadovoljavanje higijenskih i fiziolođkih potreba 7. Postoji direktna veza između broja dece i konflikata ali kod saradnje se nije pokazala takva direktna veza. Fleksibilno raspoređivanje vremena je pogodnije za saradnju. do min. odmor-spavanje Iako se prilikom sastavljanja rasporeda vremena polazi od nekih opštih zahteva. – jasno podeljene aktivnosti 2. on će ipak biti različit za svaku konkretnu grupu dece. kulturi. obroci 8. Ako se u nekom delu dana češće javljaju konflikti to je pokazatelj da nešto ne valja u organizaciji toga dela dana. 24. 1-2 h) u većoj meri prilagođeno dečijim potrebama . Broj konflikata su u direktnoj vezi sa : 1. samostalne aktivnosti po dečijem izboru 2.

aktivnosti komplementarne delovanju vaspitača a) posmatračke i receptivne aktivnosti b) zdravstveno-higijenske 2.Stav odraslih prema dečijoj sardanji i konfliktima. partnersko učešće vaaspitača 25. rukovanje malostrukturiranim materijalima ( pesak. učestvovanje u okolnom životu i društvenoj stvarnosti a) praktične životne i radne aktivnosti b) društvene aktivnosti LOGIČKO SAZNANJE – prerađivanje. Učešće odraslih. 26. likovne i muzičke aktivnosti 4% 6. mala grupa dece ( 5-8) 2. naprimer kada vaspitač učestvuje u aktivnosti. konstruisanje građevinskim materijalom 7% 4. Jedanaest prepoznatljivih kategorija dečijih aktivnosti u vrtiću ( prema Bruneru) Kategorizacija aktivnosti dece u vrtiću. motorne i socijalne malo strukturirane aktivnosti ( 50%) 3. glina. rutinske aktivnosti 2. izražavanja i stvaranja Zahvaljujući naglasku na aktivnostima dece u v. okviri za saradničke odnose: 1. aktivnosti za rano učenje( 2%) 7. Kao najvažniji zadatak ne postavlja se usvajanje avih sadržaja nego sistematsko podsticanje aktivnosti. prevazilaženje i distanciranje od pojavnog i datog a) aktivnosti rezonovanja. Pojam i vrste aktivnosti dece u dečijem vrtiću ( prema podeli E. Bruner je krenuo od neposredne prakse AKTIVNOSTI 1. nestrukturiran materijal 3.o procesu koji se odvija u dečijem vrtiću u prvi plan su istaknuti procesi kao značajniji u dečijem razvoju i učešću od sadžaja. Za interakciju su potrebni određeni kontekst. uviđanja i izumevanja b) aktivnosti predstavljanja. voda) 2% 5. simboličke igre 8% 26 . vreme aktivnosti se povećava. igre predstavljanja – igre mašte.Kamenova) FIZIČKO SAZNANJE – DELOVANJE NA FIZIČKU STAVRNOST a) perceptivno-motorne aktivnosti b) otkrivačke aktivnosti SOCIJALNO SAZNANJE 1.

slobodna . posmatračke aktivnosti 2% 11. neorganizovano čekanje i muvanje (15%) Ko odlučuje o tome šta će se raditi u nekom trenutku ? Pogledati koliko se mogućnosti deci nudi za određenu aktivnost. socijalna interakcija koja nije igra (5%) 9.izdvojena – prostorno i vremenski .neizvesna – po toku i ishodu . SIMBOLIČKE IGRE – IGRE KOBAJAGI Za ove igre još se koriste nazivi – igre imitacije i podražavanja. slogovima i rečima 2. Pojam i vrste igara i igrolike aktivnosti dece u vrtiću Igra je aktivnost od posebnog značaja u predškolskom uzrastu i u njoj se izražava napor malog deteta da prevaziđe raskorak između sopstvenih mogućnosti da utiče na zbivanja koja određuju njegovo življenje i obrazaca ponašanja koje mora da usvoji da bi se uspešno prilagodilo stvarnosti kojom postepeno ovladava. a) senzomotorne aktivnosti sopstvenim telom b) igre predmetima i materijalom c) pokretne igre uz korišćenje rekvizita d) igre glasovima. FUNKCIONALNE IGRE Doprinose razvoju odeđenih funkcija Fizička aktivnost je u ovim igrama primarna.neproduktivna . usmerene grupne aktivnosti (7-8%) 10. dramske igre. Da bi deca mogla sama da odlučuju moraju biti ponuđene bar dve mogućnosti 27. Oblici u kojima se javljaju : a) oponašanje postupaka – u upotrebi predmeta vrše se zamene ( stolicakonj) b) simbolička imitacija c) simbolička igra uloga sa sižeom – dete podražava odrasle osobe ili drugu decu iz svakodnevnog života i prikazuje njihove međusobne odnose i ponašanje ( kuvanje ručka. spontana aktivnost koja je sama sebi cilj. ULOGA. IGRE MAŠTE. nemaju određen cilj. igre iluzije. odlazak lekaru) d) dramske igre uloga 27 . a vršenje pokreta nema neposrednu svrhu.8. naročito rada je u tome što je igra slobodna.dobrovoljna .fiktivna VRSTE IGARA 1. Osnovna razlika između igre i drugih aktivnosti . igre fikcije i dr. IGRA JE: .

prilagođavati. izvrašanje uloga i ostvarivanje zadataka koje je vaspitač postavio. a) pronalaženje kombinacija nenamernim rukovanjem ( oko 2 god. Neka aktivnost može u početku da bude igrolika aktivnost – dok vaspitač određuje šta će se raditi. KONSTRUKTIVNE IGRE Deca uobličavaju razne materijale .. Da bi se identifikovala . sasvim slične igrama – po sadržajima.koja se pretvara u igru ako je deca dobrovoljno prihvate i počnu je slobodno na svoju inicijativu izvoditi u obliku takmičenja ili podražavanjem neke životne situacije. Nije samo rukovanje. One su ipak. 28 .3. saradničke 4. treba proceniti kakve su uloge dece i vaspitača u aktivnosti – ako dominira vaspitač to je igrolika aktivnost. „ čoveče ne ljuti se“ – igra sa gotovim pravilima – funkcija ovih igara i da dete uči i zapamti pravila – didaktičke igre spadaju u ovu grupu – perceptivno-motorne aktivnosti – razne otkrivačke aktivnosti – razne zdravstveno-higijenske igre i aktivnosti za aktiviranje čula. IGRE SA GOTOVIM PRAVILIMA Prvavila mogu biti unapred propisana a mogu se i dograđivati. menjati. već stvaranje.. takva aktivnost se može smatrati za igru. ako deca imaju glavnu reč u izboru sadržaja... igrolike aktivnosti se mogu povezati sa svim vrstama igre kod kojih je moguća usmerena imitacija. sticanje higijenskih navika – društvene igre – takmičarske. ) b) oblikovanje – pronalaženje najpogodnijeg načina c) ređanje materijala d) grafičko predstavljanje e) građenje gotovim materijalom – lego kocke – u kombinaciji sa drugim predmetima f) rimovanje. organizaciji i izvođenju igre. načinu organizacije i izvođenju . S obzirom da predstavljaju podražavanje igre. zbog dominacije vaspitača nedostaje u dovoljnoj meri spontanost i autonomni karakter. da se postigne nekakav cilj. pravilima. dolaženje do nekog cilja sopstvenim snagama. stihotvorstvo – ove igre vid su dečijeg konstruisanja IGROLIKE AKTIVNOSTI Ovim aktivnostima.

28. Nova deca se lakše uključuju u kolektiv ukoliko im pomažu u tome stariji drugovi. Osim sa vršnjacima u svojoj vaspitnoj grupi. navedene napetosti se redukuju. Igrom je moguće otkloniti ili bar ublažiti neke psihičke traumatske doživljaje. U toku tako izazvane igre. kao i njihovo uvažavanje bez potčinjenosti i zavisnosti od njih. Neophodno je da se razvije niz interpersonalnih odnosa među decom i stvara zajednička fizionomija čitave vaspitne grupe. U dodiru sa odraslima dete je često prezaštićeno ili njihovim odnosima nedostaje spontanost. Dijagnostička i terapeutska vrednost igre Utvrđeno je da trenutna emocionalna napetost i relativno trajnija emocionlana stanja imaju direktnog odrza na igru deteta. Prednosti života i odrastanja dece u kolektivu – uzrasno čiste i uzrasno mešovite grupe Uspostavljanje odnosa sa drugim ljudima je jedna od osnovnih dečijih potreba koja prevazilazi ostale vitalne potrebe i ona se ne može zadovoljiti samo kontaktima sa vaspitačem. PREDNOSTI ŽIVOTA I RADA U GRUPI Osećanje pripadnosti grupi ima posebnu vrenost za povučenu i stidljivu decu. 29 . pod određenim uslovima. Potisnuti emocionalni konflikti . Eventualne prepreke čak pomažu detetu da uviđa relativnost perspektive. U grupi vršnjaka dete je okruženo sebi sličnima sa kojima može da se upoređuje i identifikuje bez rizika da se oseća inferiorno. sama po sebi dovoi do rasterećenja deteta. motivisana pomenutim konfliktima odnosno tenzijama. odnosno akumulirane neprijatne tenzije njima izazvane odgovarajućom igrom bivaju velikim delom razrešene. gde mu je po pravilu obezbeđen privilegovan položaj. U grupi se najbolje uči samopoštovanje bez potcenjivanja drugih. Koliko god su odrasli važni za određivanje granica dečijem ponašanju i stavranje povoljne atmosfere za razvoj socijalnih odnosa u vrtiću. dete iam potrebu za širom interakcijom sa decom različitih uzrasta. uzima u obzir tuđe želje i mišljenja i oslobađa se egocentričnosti što je jako važno kako za njegov afektivni tako i kognitivni razvoj. Mešanje dece različitih uzrasta u dečijem vrtiću ima mnogo prednosti.žU nekim slučajevima i uslovima i spantana igra. starijom i mlađom od sebe i ukoliko ne može da je zadovolji to ga lišava mogućnosti da nauči raznovrsne oblike saradnje i uzajamne brige karakteristične za spontano formirane grupe. odnosno negativnu emocionalnu tenziju. prisustvo vršnjaka omogućava da se praktično uvežba i usvoji pridržavanje ovih granica a socijalni odnosi obogate i razviju. Play terapija – Melani Klajn 29. zbog čega nema odgovarajuću povratnu informaciju koja bi sledila kao reakcija na njegovo ponašanje. U dodiru sa drugim članovima grupe dete ima prilike da mnogo bolje upozna svoje mogućnosti nego u porodici. Taj terapeutski potrncijal igre zasniva se na činjenici da je igra prirodno sredstvo detetovog samoizražavanja.

Da vaspitač traga za pozitivnim dečijim motivima i ponašanjem i da ih komentariše umesto da ističe negativne primere i kažnjava decu. 31.obezbediti dovoljnu količinu materijala i aktivnosti .Dobro je koristiti jednostavna podsećanja kao « kocke su za građenje a ne za bacanje».urediti sredinu tako da zadovoljava dečije potrebe . Vidovi nepoštovanja ličnosti deteta 30 . smenjivanje broja prepreka na koje dete nailazi u vrtiću na razumnu meru.pozitivna disciplina se bavi ponašanjem i razlozima zašto su se neka ponašanja desila.Treba preduzeti sve mere da se dete među vršnjacima oseća dovoljno sigurno i prihvaćeno da poželi sa njima da razvija prijateljske odnose zahvaljujući kojima će se osloboditi odbrambenog stava. kao i decentriranje. Načini uspostavljanja dobrih odnosa i povoljne atmosfere u grupi Osnovni način za uspostavljanje dobrih odnosa i povoljne atmosfere u grupi je dobra organizacija. Starijima je potrebna prilika da se brinu o mlađima od sebe da bi postali osetljiviji na njihove probleme. Disciplina u dečijem vrtiću ima prvenstveni cilj da osigura ostvarivanje prava svakog člana kolektiva i uskladi njihove međusobne odnose. stekne poverenje u svoju okolinu i oseća dobro u vrtiću. Obezbeđivanje uslova da se dete opusti. što je neophodno za socijalizaciju. . i ohrabrivanja a ne « nemoj» i « prestani» . a ne osuđivanjem dece. 30. Da bi se osećala kao ravnopravni članovi kolektiva deca treba da usvoje pravila ponašanja koja im omogućuju da žive u skladu sa svojom društvenom sredinom.da vaspitač shvata situacije u kojima se deca nalaze – shvatiti i razmotriti šta se stvarno dogodilo – razmotriti obe sukobljenje strane . . Takođe. Demokratski način saradnje s decom traži ostvarivanje pozitivne discipline.Starija deca sa izgrađenim veštinama i sposobnostima predstavljaju dobar model za podražavanje i podsticaj mlađoj deci da svoje aktivnosti izvode na višem nivou. Potrebno je : . Ona je povezana sa njihovim prihvatanjem pravila življenja u zajednici. izgrađivanje odgovornog i humanog odnosa prema drugima.

Prvih dana dolaženja u vrtić važno je obezbediti prijatne utiske i pozitivna iskustva. treba preduzeti sve mere da se dete među vršnjacima oseća dovoljno sigurno i prihvaćeno . Neće biti potrebno da se deca podsećaju na pozdravljanje . Da osnovna mera uticanja na dečije ponašanje bude podsticanje i usmeravanje. različite tematike. različite prirode. u toku dana potrebno je ponuditi više grupnih aktivnosti različitog karaktera. Učenje oblika socijalizovanog ponašanja je od male koristi ako se dete oseća nesigurno i nije steklo poverenje u svoju društvenu sredinu. Ako im vaspitač u tome posluži kao primer. 31 . zbog čega su sklona da se vezuju za odrasle osobe. Granice ponašanja treba da su jasne . Učiti decu učtivom ponašanju i ljubaznosti nema svrhe ukoliko se i odrasli ne odnose na taj način prema njima. Uloga vaspitača u unapređivanju socijalnog ponašanja dece u vrtiću U procesu uključivanja u grupu dete prolazi kroz više faza. različite težine i različitih razvojnih mogućnosti. Treba pomoći detetu savetom kako da unapredi svoje socijalne odnose kada vidi da mu nešto predstavlja problem i isto tako treba mu ponekad tumačiti motive ponašanja druge dece. različito locirane. Pre svega . izbeći pre nego što se pojave. različitog motornog statusa. što podrazumeva uvažavanje motiva. da kažu „ hvala“. „ izvoli“ i sl. Uticaj vaspitača je naročito važan kod dece koja nisu preduzimljiva u socijalnim kontaktima sa vršnjacima usled nedostatka iskustva. Uloga vaspitača je da stvara uslove za konstruktivne razmene među decom. organizacijom rada u malim grupama i sopstvenim partnerskim i neautoritarnim stavom. Probleme u socijalnim odnosima među decom najbolje je preduprediti. Detetu je potrebno da već na početku uspostavi prijateljski odnos sa vaspitačem da bi moglo takve odnose da gradi i sa ostalom decom u grupi. što će uticati da se kod njega izgrade odgovarajući stavovi i želja da ponovo dođe. interesovanja i potreba dece i ne sadrži zastrašivanje i postiđivanje kao oblike kažnjavanja i manipulacije. svedena na razumnu meru i opravdana u dečijim očima a posledice njihovog nepridržavanja predvidljive.32. pravila ponašanja jednostavna. Da bi se zadovoljila različita interesovanja i osobenosti grupe. Treba da se stvara socijalni okvir koji će predstvaljati stabilan i sređen sistem vrednosti . Takođe mu treba ponuditi aktivnosti koje poznaje i u kojima može lako da se samostalno snađe. da poželi sa njima da razvija prijateljske odnose zahvaljujući kojima će se osloboditi odbrambenog stava.

ili ga prekine. U spontanim situacijama tokom konflikata treba pustiti decu da sami razreše do određene granice – kada počnu da ugrožavaju svoje ili tuđe zdravlje ili kada uništavaju. ucenjivanje. šalje se poruka da sa detetom nešto nije u redu a ne ono što radi. izborom rešenja uz poštovanje zadatog uslova koji treba ispuniti 3. međutim. Konflikti mogu da ukažu šta nam je važno u životu. moralisanja. raditi umesto deteta. prozivanje pred grupom. opominjanje. Obavezno se treba umešati kada deca pozovu vaspitača. Greške odraslih: .autoritarnost. analizom konflikata : a) definisanje . ovim se uskraćuje deci važno socijalno iskustvo zbog čega neće biti sposobna da svoje društvene odnose samostalno organizuju. Te greške odrasli će dovesti do trenutnog rešavanja problema. neslaganja i sukobe jer će tako učiti da ih razrešavaju i sticati značajno socijalno iskustvo. Najčešću uzroci dečijih sukoba i uloga vaspitača u njihovom rešavanju Dete koje ne ume da se ponaša u grupi izazvaće zlovolju kod svojih drugova. upiranje prstom. Razrešavanje konflikata a da deca pri tome uče : 1. Osim toga. dovođenje do logičke posledice. stavljanje u poziciju da odlučuje 2. iznuđivanje obećanja. prozivanje dežurnog krivca. već će se stalno obraćati starijem .33. što će kod njega samo izazvati osećanje da nije prihvaćeno a neće ga naučiti kako da se bolje u nju uključi. nesporazumi tinjaju i nagomilavaju da bi izbili u najnepoželjnijem trenutku ili kad je vaspitač odsutan. Kada emocije nadvaldaju i sukom preti da se ne zaustavi na rečima vaspitač može da ukaže na mogućnost njegovog razrešenja koja će biti najpovoljnija za sve učesnike . U trenutku konflikta uči se njihovo razrešenje – razvijaju se veštine izlaska iz konflikta. naredbe. kažnjavanje. treba imati na umu da su konflikti normalna pojava i da se stalnim uplitanjem vaspitača u njih i potiskivanjem stvara određena napetost u grupi. Ponekad je nužno razdvojiti sukobljenu decu i izgladiti nesporazum nastao različitim tumačenjima nekog pravila ponašanja. vika. tužakati ili se baspomoćno povlačiti u konfliktnim situacijama. U intervencijama ne treba preterivati već postepeno prepuštati deci da samostalno izglađuju svoje prepirke. identifikovanje b) razvijanje mogućih alternativa c) odlučivanje za jednu alternativu ( koja je bila dobra po mišljenju deteta) 32 .

Najpogodniji način za njihovo kultivisanje je približavanje deci tehnika izraza i ostvarenja raznih umetnosti . 35. već da je onaj koji daje i da oseti zadovoljstvo zbog toga. bogateći i oplemenjujući tako dečiju ličnost u celini. Mogućnosti i oblici saradnje među decom i uloga vaspitača u njenom podsticanju Za sardaničke odnose među decom potrebni su određeni kontekstni okviri : 1. Kultivisanje dečijih emocija Vaspitavanje emocija bi se sastojalo u razvoju sposobnosti kod dece da se uzdržavaju od impulsa izazvanih negativnim emocijama kao i oplemenjivanja. Onaj ko ostaje bez igračke ne treba da oseća da je time onaj koji gubi. mala grupa dece ( 5-8) 2. Kada se procenjuju dečija iskrenost treba imati na umu nepouzdanost njihovog pamćenja. da ustupaju jedna drugoj igračke i druge predmete kao i da vode računa o željama i potrebama svojih drugova u grupi. obično egoističnih ciljeva.34. što sve može biti uzrok takozvanih «belih laži». Jedan od najsloženijih zadataka je naučiti decu da dele. da se suoči sa njima i oslobađa ih se na odgovarajući način da se ne bi neurotoziralo nagomilanom agresijom koja može naneti veliku štetu razvoju njegove ličnosti. partnersko učešće vaspitača Za povoljan razvoj socijalnih odnosa u grupi važno je negovanje iskrenosti i otvorenosti među njenim članovima. ne struturiran materijal 3.odnosno neistina izgovorenih bez namere da se neko obmane. koje će dovesti do intuitivnog shvatanja pravila koja važe za upotrebu zajedničke svojine. Dete treba da postane svesno svojih emocija. ono što se želi sa onim što se poznaje. Neiskrenošću se ne može postići kod deteta više ljubavi i poštovanja već samo preneti ideja o manipulisanju emocijama kao sredstvu za postizanje svojih . koja izazivaju kod njih duboka preživljavanja. Koliko je moguće treba pri deljenju igračaka podstaći saradnju i pozitivne emocije. Jedno od osnovnih pravila mantalne higijene je da osećanja moraju da se izraze kako ne bi negativno delovala na duševno zdravlje deteta. 33 . nepreciznost vremensko-prostornih pojmova i sklonost da se meša izmišljeno sa stvarnim. Jedan od načina učenja dece da dele igračke je da se ograniči vreme igranja određenom popularnom igračkom. Najvažniji način učenja dece iskrenosti je pozitivna reakcija odraslih prema dečijoj otvorenosti i njihov primer. ali kod njih je dovoljno postići da ne shavatju davanje kao trajan gubitak. Ovo je teško izgraditi već kod mlađe dece. Zato je potrebno mnogo puta ponovljeno iskustvo dobijanja i davanja igračaka i drugih stvari. produbljivanja pozitivnih emocija.

34 . da ih izraze na neki od načina koji je najmanje opasan po njih i okolinu. „sebična“ i sl. Zbog toga vaspitač treba da izbegava pretnje. Da bi moglo da spozna i prihvati sebe detetu je potrebno da upozna svoje mogućnosti. I nakon naprezanja se opuste i smire. Vaspitač treba da pokaže razumevanje prema detetu koje ispoljava negativne emocije i da utiče pre svega na način njihovog ispoljavanja. Veoma je važna slika koje je dete izgradilo o sebi kao sposobnoj i snalažljivoj ličnosti koja je u stanju da prevlada teškoće ako uloži određeni napor. Na emocije se naročito utiče izgrađivanjem pozitivne slike o sebi i odgovarajućom sociokulturnom sredinom pod čijim uticajem detet bogati i prerađuje svoja emotivna iskustva koja su osnov dobrog razvoja. Naročito je važno da decu ne osuđuje i ne grdi zbog onoga što osećaju. Vaspitač treba da mu pomogne da stekne poverenje u sopstvene snage. Uticaj vaspitača na izgrađivanje slike o sebi kod deteta predškolskog uzrasta Jedna od najznačajnijih karakteristika detinjstva je traganje za sopstvenim identitetom. da „ opravdaju poverenje“ ako su očekivanja pozitivna. pogrdne nazive i stalno dokazivanje svoje nadmoći kao odrasle osobe. radi čega se moraju izbegavati svi postupci koji bi ga poružili. odnosno. svoje granice – osobine po kojima je slično i po kojima se razlikuje od ostalih. Da bi poštovalo druge kod deteta treba da se razvija osećanje sopstvene vrednosti i važnosti. Jedan od ovih načina je prevođenje negativnih emocija u reči. svoje prednosti. Crtanje i slikanje imaju takođe terapeutski učinak ukoliko dete ima mogućnosti da slobodno predstavlja zbivanja i odnose koji su izazvali smetnje u njegovom životu. obručeve i sl. Svakako. Naročito je značajno da se kod deteta koje se bavi samostalnim i stvaralačkim aktivnostima izgradi poverenje da je ono što radi na svoj način vredno i da ima smisla čak i kada se razlikluje od opšteg ukusa ili sadrži greške čije je javljanje normalno u procesu delovanja. Takođe se deca oslobađaju napetosti kroz stvaralačke aktivnosti igre mašte ili uloga.Deci treba pomoći da shvate svoja agresivna osećanja i naučiti ih kako da izađu na kraj sa njima. strunjače. najbolje je ako deca svoje negativne emocije isprazne kroz fizičku aktivnost. Negativne emocije će se ređe javljati i izgubiće u ntenzitetu zahvaljujući negovanju pozitivnih emocija. igre peskom. 36. vodom i glinom. postiđivali i činili manje vrednim u sopstvenim očima. kroz slušanje odgovarajuće muzike i sl. „ lenja“. Njega je takođe važno naučiti kako da se suoči sa neuspehom. koja im omogućava da agresiju prenesu na lopte. Očekivanja u velikoj meri utiču na dečije ponašanje i razvoj pojmova o sebi i kod dece se zapaža da postupaju zavisno od uloge koje im je dodeljena. verovanje da će ako pokuša imati izgleda na uspeh. Nikada ne treba uticati na ponašanje dece postupcima koja idu na štetu njihovog samopoštovanja kojima se izaziva osećaj krivice ili stida a ona kvalifikuju kao „nevaljala“. odnosno. što je prvi korak u osposobljavanju dece da ih kontrolišu i oslobode ih se na konstruktivan način.

lična iskustva odraslog. koje se izražava kroz osećanje krivice. budući da najčešće ne razume dovoljno odrasle od kojih tako mnogo zavisi ono počinje osećati neizvesnost u pogledu svog ponašanja i nepoverenje u sebe. prošla i sadašnja iskustva da sebe doživi kao osobu koja ima različita osećanja i misli u različitim situacijama. U svojim očekivanjima vaspitač treba da se uvek okreće onome što dete može da postigne. te stoga nije u stanju da integriše i zaokruži unutrašnja.Vaspitač treba da pokaže detetu da ima poverenja u njegovu sposobnost da se ponaša zrelo i odgovorno. nespretnosti. 35 . maštovitijim. ma kako bolno iskustvo bilo i ma kako pogrešilo u ponašanju. Stav koji će dete imati prema sopstvenim greškama najviše će zavisiti od stava vaspitača prema njima. Na predškolskom uzrastu dete još nema razvijen pojam o sebi. Takođe je važno razviti kod dece tolerantnost ili čak pozitivan stav prema različitostima među ljudima i decom jer one čine život zanimljivijim. neznanja. Ukoliko dete stalno doživljava zamerke i grdnje za većinu stvari koje preduzima jer ga interesuju. Ukoliko stalno sluša sudove tipa „ ti nisi dobar“ ili „ ti nisi poslušan“ dete će shvatiti da je ono takvo kako mu kažu ali neće znati šta treba da izmeni da bi bilo „ dobro“ i „poslušno“ dete. U razvoju pojma o sebi posebno je važno pomoći detetu da razvije osećanje samopouzdanja što se može postći jedino stalnom manifestacijom prihvaćenosti deteta bez uslova i rezervi. razne tekuće aktivnosti. lične predmete i stvari. Ukoliko vaspitač ne pridaje pogreškama poseban značaj i ne izaziva kod njega osećanje straha. dete će izgraditi i globalnu sliku o sebi i težiće da uskladi svoje ponašanje sa njom. krivice i kajanja onda ih se ni dete neće plašiti u toj meri da postanu kočnica njegove aktivnosti i težnji za postepenim osamostaljivanjem. Ovo osećanje dete podređuje spoljašnjem autoritetu i ono predstavlja prepreku za razvoj samostalnosti i nezavisnog mišljenja. Takođe je važno razviti kod deteta osećaj da se sve može promeniti i popraviti. uspeh i napredak. prema sopstvenim potrebama i očekivanjima i usklađivati sa ciljevima i postignućima koje želi da postigne. Ukoliko često ili stalno sluša globalne vrednosne sudove o sebi. Umesto grdnji prekora i kazni detetu mnogo više pomaže kad čuje savete. Pojam o sebi dete gradi na bazi razlikovanja sebe od drugih. uputstva. nemogućnosti i slično. bez obzira što ga u jednom trenutku nije opravdalo. Bez obzira kakav je ko on je prihvaćen kao vredna i zanimljiva ličnost. Korisno je uz pozitivne ocene o detetovom ponašanju vezati crte ili osobine koje ono poseduje a koj tom ponašanju doprinose. ovo razlikovanje u velikoj meri zavisi od vrednosnih sudova koje drugi saopštavaju o detetu. jer na taj način dete uči kako da poveže svoje ponašanje sa trajnim osobinama i kod sebe i kod drugih ( „ to si dobro uradio zato što si oštrouman“). što znači razvojni domet. On na taj način pokazuje razumevanje za detetove razvojne probleme. Predškolsko dete opisuje sebe kroz fizički izgled. Važno je da dete shvati da se ponašanje može menjati svojom voljom.

nagone ga na neiskrenost. Ako se deca okruže ljubaznošću . bezbednosti nego ugroženosti. Podsticanje razvoja slobodnog i samostalnog dečijeg „ja“ ne podrazumeva prepuštanje deteta sebi. Vaspitač mora da preuzme odgovornost za fizičku.37. niti se može razviti u slobodnu svestranu i stavralačku ličnost nezavisno od svoje aktivne i dobrovoljne uključenosti u vaspitno-obrazovni proces. bolje se osećaju i uspešnije uspostavljaju socijalne odnose sa svojom okolinom. Strah i osećanje nesigurnosti . 38. što će se neposredno odraziti i na njegovo napredovanje u razvoju i učenju. sredine u kojoj raste i vaspitnih uticaja. koja su prihvatila svoju ulogu i stekla poverenje u sopstvene mogućnosti. Deca treba da budu više vođena svojim ličnim namerama ( koje vaspitač kultiviše i usmerava) nego odlukama odraslog. mentalnu i posebno emocionalnu sigurnost deteta. Razvijanje samostalnosti. čak «nevaljaloj» osobi koja uvek greši. dete izloženo preteranim očekivanjima i zahtevima koje se « na silu gura u kožu odrasle osobe» okruženo zabranama i ograničenjima. Ono zahteva stalnu brigu i uticaj vaspitača kojima se podstiče više spontanosti i aktivnosti nego pasivnost i reprodukovanje. slikom koju ima o sebi i ulogom koju je prihvatilo. Razvijanje sigurnosti kod dece Deca koja imaju pozitivnu sliku o sebi. čiji pokušaji nailaze na otpore i negativne reakcije odraslih. ako im se pruži razumevanje i podrška. tako da se preko njega može saznati šta misli i oseća o sebi kao i šta očekuje od drugih ljudi. počinje da se oseća nesigurno i neprihvaćeno. slobode i inicijativnosti kod dece Dete nije isključivi proizvod nasleđa. Važno je da se dete dolazeći u vrtić oseća sigurno i prihvaćeno. To će činiti tako šte će mu obezbediti najveću moguću slobodu unutar granica koje mu garantuju bezbednost i koje su mu poznate u sredini u kojoj može da se snađe i kreće sa izvesnošću kao i da izražava svoje autentične porebe bez straha od nerazumevanja osude i ugroženosti osećanjem krivice što nešto može da pokvari ili nekome zasmeta. zahvaljujući iskustvima koja dete stiče u dodiru sa svojom okolinom. neprijateljstvo prema okolini i samom sebi. pretvaranje. bez obzira kako se trenutno odrazili na ponašanje deteta. koja su pozitivna i povezana više sa osećanjem prihvaćenosti nego odbačenosti. To znači da svako dete nosi u sebi potencijalno jednu ličnost kojoj je potrebna izvesna samostalnost da bi se svestrano razvijala i izgrađivala. Osećanje sigurnosti se razvija postepeno. slaboj. 36 . lično iskustvo više nego pamćenje. gubi poverenje u svoje sposobnosti da deluje samostalno i ispravno gradeći o sebi sliku kao o nespretnoj. a kao krajnju posledicu mogu imati potiskivanje svega što je autentično u ličnosti deteta. ona će se ponašati konstruktivno i prijateljski prema svojoj okolini a vaspitni postupak će se odvijati uspešno i bez težih problema. Ono je usko povezano sa poverenjem koje dete ima u sopstvene snage i svoju okolinu. kao i određenu sigurnost u kontaktima sa drugima. stvaralaštvo više nego podražavanje. Suprotno tome.

Nezavisnost dece se izražava kroz sve vrste ponašanja kojima postižu ili zadržavaju inicijativu i kontrolu nad aktivnostima kojima ostvaruju sopstvene ciljeve. Nezavisnost se ogleda u mnoštvu aspekata kao što su : - lična nezavisnost u praktičnim stvarima ( oblačenje, hranjenje, pranje) - nezavisnost potrebna za snalaženje u okolini ( da se dete slobodno kreće, stupa u kontakt sa nepoznatim osobama, kupuje u prodavnici) - nezavisnost u odnosu na grupu dece kojoj pripada ( da se odupire pokušajima tiraniziranja, da se ne zadovoljava samo oponašanjem drugova) - emocionalna nezavisnost ( da je u stanju da se snađe i samostalno zabavi u određenim vremenskim periodima a ne uvek da traži prisustvo i pažnju odraslih) - intelektualna nezavisnost ( sposobnost da traži i pronalazi sopstvena rešenja za probleme, misli svojom glavom i ne veruje uvek na reč) - nezavisnost u stvaralačkom izražavanju ( originalnost, fleksibilnost i fluentnost u kreativnoj produkciji – crtanju, modelovanju, konstruisanju , igri i dr.) Treba imati u vidu da i najjednostavnije veštine koje dete savlada, kao što su vezivanje pertli za cipele, rukovanje priborom za jelo, sečenje makazama i dr. imaju značajnu ulogu u njegovom postepenom osamostaljivanju i sticanju poverenja u sopstvene mogućnosti. Nezavisnost dece negovaće se i povećavati ohrabrivanjem njihove inicijative, spontane aktivnosti i samostalnog delovanja sa jedne strane kao i postepenim smanjivanjem obima „ usluga koje im čine odrasli“. Vaspitač koji veruje u decu i njihove razvojne mogućnosti davaće im prilike da se ispolje, što se može postići samo ako čitav v.o rad zasnuje na slobodi i emancipaciji njihove ličnosti. Poznato je da anksioznost najčešće uzrokuju razni oblici pritisaka kaojima je dete izloženo, u obliku preteranih zabrana, stalnog prigovaranja, ispravljanja ponašanja i sl. Slobode koja vodi emancipaciji dečije ličnosti nikada ne može da bude previše. Ova sloboda ne znači anarhiju ili nepostojanje pravila u životu deteta, nego predstavlja mogućnost da dete bira unutar onoga što mu je ponuđeno u dečijem vrtiću i što se uklapa u opšti okvir ponašanja koji se stvara organizacijom života i rada u kolektivu. Sloboda uvek podrazumeva poštovanje prava i interesa drugih ćlanova kolektiva i određeno usklađivanje sa njima radi zajedničkog života i saradnje. Potrebno je da deca znaju granice svoga ponašanja u okviru kojih će s eosećati bezbedno i biti prihvaćena od svoje okoline. Zato im od njihovog dolaska u vrtić, treba ukazivati na pravila koja važe u njemu kao i na njihov smisao. Ovi zahtevi treba da budu izraženi u pozitivnim terminima, odnosno treba učiti decu kako da se igraju peskom ne rasipajući ga , pravilno stanu u red i sarađuju u igri. Ova pravila treba saopštiti već na početku i insistirati na njihovom poštovanju sve dok ih deca ne usvoje i počnu ih se pridržavati bez podsećanja. 37

Zadatak da se deci obezbedi najveća moguća sloboda, nezavisnost i inicijativa, podrazumeva i okvire koji će im garantovati ličnu bezbednost i čuvanje društvene imovine koja se nalazi u dečijem vrtiću. Vaspitač ima pravo da postavi granice u ponašanju, da spreči dete da čini nešto čime bi nanelo štetu sebi ili okolini, međutim, u okviru tih granica ono je slobodno da ispolji svoju inicijativu , da upravlja svojim postupcima. Uvek treba imati na umu da je svrha reda i organizacije u vrtiću pre svega da omogući detetu maksimum slobode u kretanju i izražavanju, bez ugrožavanja slobode i stavaralčkih težnji drugih. Dete ima potpunu slobodu samo dok se njeno korišćenje tiče isključivo njega, odnosno, ne ugrožava sloboda drugih i ne dovodi u pitanje njegova lična bezbednost. Ako se vaspitač pridržava ovog zahteva onda neće nikoga prisiljavati da sluša priču ili muziku koje su planirane, da uči pesmicu, slika prema zadatoj temi i na određen način, uključi se u igru i prihvati dodeljenu ulogu. Prisiljavanje nikada ne može pomoći detetu da uči i razvija se i bez obzira na namere onoga ko ga primenjuje, verovatnije je da će dati suprotan efekat. GLASANJE – ukoliko deca imaju više prilika da odlučuju, utoliko će se formirati kao slobodne, samostalne ličnosti. Program koji se ostvaruje u vrtiću, predstavlja obavezu za instituciju i vaspitače kao osoblje zaposleno u njoj, ali ne i za decu. Njihovo učešće u v.o procesu mora biti dobrovoljno i usklađeno sa onim što žele, čemu teže, što mogu da usavršavaju i postižu. Dok vaspitač priprema uslove i podsticaje za razvoj dečijih aktivnosti, ponašanje dece može biti raznovrsno u onoj meri u kojoj se javljaju individualne razlike među njima. Treba da se poštuje detetovo pravo da ne učestvuje u pojedinim aktivnostima koje je inicirao vaspitač pod uslovom da se u toku njihovog odvijanja ne bavi ničim što bi ometalo druge. Deci je naročito važno pružati mogućnosti da palniraju aktivnosti i učestvuju u određivanju pravca njihovog odvijanja, trajanja, procedure i organizacije.

39. Kvalitet emocionalne veze vaspitač-dete
Odlučujući faktor u uticaju dečijeg vrtića kao institucije na razvoj i učenje predškolskog deteta je osoba koja je posrednik između programskih sadržaja koji se ostavruju, utičući na njegov odnos prema ovoj sredini, potstičući ga na bogatu i raznovrsnu aktivnost ili ga ograničavajući. Ni najbolje odabrani sadržaji i materijalni uslovi za njihovo ostvarivanje ne mogu umanjiti ulogu vaspitača. Od ličnosti vaspitača najviše zavisi spontanost i prilagodljivost ritma življenja kao i čitava atmosfera u dečijem vrtiću. Ako je vaspitač krut i nervozan, to će se odraziti u obliku napetosti i otpora kod dece. Ako je ponašanje vaspitača nedosledno i hirovito takvo će biti i ponašanje dece. Ako se on ponaša veselo i neusiljeno deca će to prihvatiti kao sastavni deo opšte atmosfere u vrtiću. Od prvog dana boravka dece u ustanovi vaspitač radi na uspostavljanju bogatog i sadržajnog emocionalnog odnosa sa njima, koji je obostrano prijateljski , saradnički i zasniva se na međusobnom uvažavanju, poverenju i brizi. 38

Detetu je potrebno da se oseti da je vaspitač zainteresovan za njega lično a ne samo za ono čime se dete bavi. Bliskost sa vaspitanikom omogućava mu da postigne mnogo više u delovanju na dečiji razvoj i učenje i to na načine koje se verovatno ne bi pokazali efikasni kada bi ih primenila detetu nepoznata osoba. Osim toga, dete nikada neće biti drsko i bezobrazno sa osobom koja mu čitavim svojim ponašanjem iskazuje poštovanje, koja je srdačna i blaga u ophođenju, koja ga ne gleda sa visine i ne insistira na pokornosti.

40. Osobine dobrog vaspitača
Dobar vaspitač prepoznaje se po tome što mu njegov posao predstavlja zadovoljstvo. On voli decu i dobro se oseća u njihovom društvu. Iako ima sasvim određen stav prema određenim oblicima ponašanja, on prihvata svako dete i ima razumevanja za njegove postupke. Svoja osećanja prema deci dobar vaspitač izražava tonom kojim im se obraća , izrazom lica i rečima. Dete mora osećati da je vaspitač „ na njegovoj strani“ da mu ono nešto znači, da ga uvažava, ceni, raduje se njegovim uspesima i ne osuđuje ga za neuspehe jer veruje u njegov pozitivan razvoj kao i svoje mogućnosti da mu doprinese. Takav vaspitač takođe je svestan i svojih ograničenja i nedostataka i ne pokušava da obmanjuje decu mitom o sopstvenom savršenstvu, već je u stanju da prizna svoje greške i uči iz njih. U njemu dete nalazi osobu spremnu da mu uzvrati pozitivne emocije, da mu na osmeh odgovori osmehom, pomiluje ga , zagrli, uteši, uzme u naručje... Dobar vaspitač je blizak detetu, prihvata ga kao ličnost i osetljiv je na njegove potrebe. Određen otpor zahtevima vaspitača je normalna pojava jer se ne može očekivati od deteta da se pasivno prilagođava svemu što se od njega zatraži. Sasvim je prirodno da dođe do protivljenja , prepirke pa čak i ljutnje u njegovim reakcijama na zahteve vaspitača, koji treba da poštuje njegovo pravo da ima različite želje i mišljenja ali i da , kada je potrebno, sprovede zahtev do kraja. Međutim, dete ne treba da se oseća da je manje prihvaćeno cenjeno i voljeno zbog toga što je ispoljilo pomenute razlike. Prirodnost je najvažnija osobina pravilnog odnosa vaspitača prema deci. Svaka usiljenost, izveštačenost, prenemaganje sladunjavo korišćenje deminutiva i drugih posebnih načina obraćanja deci suštinski onemogućava izgrađivanje iskrenog otvorenog, prirodnog odnosa kakav treba da se uspostavlja između mlađih i starijih. Deca sasvim dobro osećaju kada se pokušava manipulisati njima što ih u početku zbunjuje a zatim navodi da i sama počnu razvijati mehanizme manipulacije sa odraslima. Ako je odrasli odlučan i tolerantan, ako se od njega očekuje pozitivno ponašanje, uspeh u aktivnostima, zalaganje i iskrenost, dete će sve učiniti da opravda ovakva očekivanja i odnosiće se na isti način prema samome sebi. On treba da služi daci za primer kao osoba koja obavlja svoj posao istrajno i vešto, koja rešava probleme sistematski i strpljivo i zahvaljujući svome trudu postiže uspehe. Osobine vaspitača: 39

-

obrazovana, iskusna osoba koja se posvećuje svom razvoju dosledna, sigurna u sebe, s jasnim ciljevima, svesna i strpljiva, energična i odgovorna poštuje i prihvata kulturne razlike decembar intuitivna i izvorna, kreativna u bavljenju programom, usmerena na razvoj dece, da raspolaže odgovarajućim metodama rada topla, sa smislom za negovanje, optimistična sa smislom za humor.

41. Spontano i naučeno u ponašanju vaspitača

42. Vrste autoriteta
Svoj autoritet u grupi vaspitači postižu na razne načine. Njihova tipologija načinjena je polazeći od toga kako su raspoređena prava i dužnosti između njega i dece. 1. AUTORITARNI TP 2. ANARHIČNI TIP 3. DEMOKRATSKI TIP AUTORITARNI TIP Može se lako prepoznati po tome što je on gospodar u svakoj situaciji. Deca ga slušaju bez pogovora. Kada se uđe u sobu, čak i za vreme „ slobodnih aktivnosti“ deca sede u tišini i prema uputstvima vaspitača obavljaju ono što im je odobrio da rade. Iza čitavog njegovog ponašanja stoji duboko uverenje da su deca sposobna samo za ono što su ih naučili odrasli, odnosno da će njihovo ponašanje biti ispravno samo dok se odvija prema instrukcijama i pod kontrolom starijih od njih, isto kao što veruje da je poslušnost osnova vaspitanja i da mu se deca moraju povinovati bez pogovora. Kontroliše sve što se zbiva u grupi a deca se potčinjavaju njegovoj čvrstoj ruci i povišenom glasu, plašeći se da ga ne izazovu. U takvoj atmosferi deca se osećaju nerazumna i slaba, što doprinosi stvaranju slike o sebi kao inferiornoj, bespomoćnoj osobi koja greši uvek kada je aktivna i pokuša da pokrene neku inicijativu. Autoritarni vaspitač naročitu pažnju i napore posvećuje tačnom pridržavanju „ režimu dana“ i svako odstupanje od njega tretira kao prekršaj discipline. Autoritarno rukovođenje decom ne zahteva od vaspitača mnogo maštovitosti u radu niti prilagođavanje individualnim karakteristikama i potrebama dece. Nagradama i kaznama on se služi kao ucenama. Kada naiđe na tvrdoglavo dete ili dete koje u bilo kom pogledu odstupa od njegovih merila i zahteva on sa još većom upornošću koristi sve mere spoljašnjeg uticaja da ga prilagodi i savlada. U nedostatku elemenata samodiscipline, održavanje reda i mira postaje jedan od njegovih glavnih zadataka, a ukoliko mu budnost propusti ma i za trenutak u grupi dece nastaje haos, čije smirivanje zahteva još krupnije represivne mere. Autoritarni način vaspitanja na prvi pogled ima za rezultat red, poslušnost i disciplinu, međutim, konflikti i otpr dece samo su potisnuti i čekaju trenutak kada nekontrolisano izbijaju kao erupcija. 40

kada se opredeljuje prilikom glasanja i njegov glas vredi kao i svaki dečiji. konstruktivno i otvoreno za saradnju. 41 . on se koristi njihovim preusmeravanjem u pozitivnom pravcu kao i oslanjanjem na ono što je kod dece pozitivno . sredstva i materijal su razbacani svuda po sobi a pokušaji pojedine dece da nešto sagrade. Demokratski vaspitač ohrabruje dete da ima i da iznosi sopstvena mišljenja i predloge kao i da uvažava tuđa.ANARHIČNI TIP Perdstavlja suprotnost autoritarnom i kod njega je sve dozvoljeno. Čak i ona deca koja uspeju da se bave nekom aktivnošću ne mogu da se udube u nju. kada se pridržava pravila kućnog reda koji važi za sve u vrtiću. interesovanjima i potrebama dece. DEMOKRATSKI TIP Demokratski vaspitač je onaj koji uspeva da stvori dobru organizaciju i radnu atmosferu ne namećući ih deci . npr nije vratio bojice tamo odakle ih je uzeo. U svome radu on polazi od dece sa kojom usklađuje svoje uticaje i zahteve. Prvo što se zapazi pri ulasku u prostoriju za boravak je zaglušujuća galama. Deci mnogo znači kada vasoitač sedne među njih i jede istu hranu. kada sedi sa njima u krugu. saradničkim odnosima koje je uspostavio sa njima. već aktivno uključujući vaspitanike u njihovo održavanje. Ovakav vaspitač prihvata razlike među decom kao njihove osobene vrednosti čije ispoljavanje i razvoj treba podsticati. nacrtaju ili razgovaraju bivaju namerni ili nenamerno ometani os ostalih. U slučajevima neprihvatljivog ponašanja dece. prepušteno slučaju i improvizovano. U ekstremnim slučajevima dolazi do prave anarhije koja može da ugrozi dečiju sigurnost. Najbolji dokaz vaspitaču da je takav odnos uspostavljen je kada deca počnu da mu spontano zameraju što je zanemario neko pravilo uspostavljeno u grupi. Utiče na dečije stavove i mišljenja bez mnogo pričanja i moralisanja ličnim primerom i naglašavanjem onih situacija u kojima se ogledaju tolerancija i saradnički socijalni odnosi. stalno se dokazuje u praktičnim životnim situacijama i na načine koji mogu da im posluže kao model za sopstveno ponašanje. Organizaciju unosi u korišćenje materijala njihovim brižljivim izborom u skladu sa mogućnostima . da niej oprao ruke pre jela i sl. bavi se istim aktivnostima kao ona i sl. niti pravila koaj obezbeđuju normalno odvijanje zajedničkog života u grupi. da je ušao u sobu u cipelama. kojima se isključuje samo njihova zloupotreba. kao i međusobnom uvažavanju i poverenju. Igračke. uz postavljanje što širih granica ovom korišćenju. Graja skoro u svakom trenutku nadjačava pokušaje vaspitača de se obrati deci i on ima problema da ih zaštiti od međusobnih povreda. jer je teško održati interes duže vremena u takvoj gužvi i galami. Ravnopravnost koja karakteriše njegov odnos prema deci. zahvaljujući srdačnim. On najčešće nema sposobnosti da deci ukaže na granice koje njihovom ponašanju osiguravaju slobodu. kada ih pita za mišljenje i postupa prema njihovom predlogu.

43.. Ponekad je njegovo prisustvo nužno da bi se izbegao ili izgladio konflikt. vaspitač ga podstiče da istraje u aktivnostima za koje se opredelilo. Vaspitač ima važnu savetodavnu ulogu u organizaciji dečijih aktivnosti jer se ne može osloniti na to da će deca uvek imati inicijativu u korišćenju svih mogućnosti koje su im ponuđene. Postoje razne vrste pomoći. Vaspitač usmerava decu u procesu njihovih aktivnosti i čini ga efikasnijim na više načina : organizacijom sredine koja ih okružuje. govoru i mišljenju. Učešće vaspitača u aktivnostima dece Za razvoj dečije ličnosti potrebni su stalna briga i uticanje vaspitača posvećeni izazivanju. Ima dece koju je potrebno usmeriti i uvesti u aktivnost. ukazivanjem na moguće puteve kojima se dolazi do rešenja pojedinih problema. pre nego što se odluče da samostalno nastave ono što su započela zajedno sa vaspitačem. On takođe doprinosi psiho-socijalnom razvoju dece uređujući sredinu vrtića tako da predstavlja za njih svet koji poznaju . kao i da pomaže deci u obavljanju pojedinih postupaka prilikom ispitivanja.. odnosno stiče nezavisnost od pomoći odraslih. Sigurno je da se razlikuje pomoć vaspitača koji je na odstojanju. Deci treba ponuditi da izaberu aktivnost koji žele. Njegov osnovni zadatak je da obazbedi mesto vreme i opremu za dečiju aktivnost pre nego što započne a zatim joj omoguči da se što intenzivnije i sadržajnije razvija. vaspitač može da postavlja pitanja. 42 . Podržavajući dete u svemu što je kod njega pozitvno i što ima razvojnu perspektivu. pomaže mu da dođe do odgovora na pitanja koja ga interesuju. pridružuje im se u isprobavanju igračaka i drugih stvari oko njih i demonstrira im korišćenje pojedinih uređaja u kutićtima pre nego što počnu deci služiti za proveravanje i utvrđivanje stečenog iskustva. razumeju i mogu u njemu dobro da se snalaze. Najveća pomoć vaspitača detetu ogleda se u zadovoljavanju njegovih potreba i pomaganju da se sve više oslanja na sopstvene snage. Ovu svoju ulogu vaspitač obavlja . usmeravanju i bogaćenju dečije aktivnosti. izborom i rasporedom materijala koji im obezbeđuje. podsticanju. rečima i izrazom lica ohrabruje dete da pređe preko oborenog stabla . dok ga u drugom slučaju čini zavisnim od sebe. Deci ne treba nametati aktivnost niti insistirati da nešto naprave isključivo po želji vaspitača. U prvom slučaju vaspitač doprinosi razvoju dečijeg samopouzdanja i osposobljava ga da deluje oslanjajući se na sopstvene snage. od neposredne pomoći koja se sastoji u njegovom držanju za ruku. da opisuje rečima ono što se događa. On ih uvodi u korišćenje opreme pokazivanjem kao i pričanjem. da daje objašnjenja i odgovara na pitanja. Da bi uticao na dečije aktivnosti i pojačao razvojne i saznajne efekte. upućivanjem dece da u što većoj meri koriste svoje snage u delovanju. neku decu treba podstaći i usmeriti u procesu aktivnosti a neku zainteresovati nečim novim kada je očigledno da su iscrpela sve mogućnosti onoga čime se trenutno bave. pre svega.

Svaki oblik organizovanog života nužno ograničava spontano ponašanje pojedinca. njegovo ponašanje je najubedljivije sredstvo uticaja na dete. 45. Čime vaspitač najviše vaspitava Oduvek se primer posmatrao kao najuspešnije sredstvo vaspitanja. Kod predškolske dece postoje potencijali. još više pravim reagovanjem omogući njihovo iskazivanje. osečanja. kultivisanje i razmah. utoliko su izraženiji ukoliko je struktura formalne organizacije razvijenija. veština. sklonosti i potrebe za stvaralaštvom. Pojedinci se. Vaspitač treba da bude stvaralac. Implicitna pedagogoija Primer u vaspitanju – faktor pedagoškog delovanja na ličnost deteta i ljude uopšte koji se zasniva na detetovoj težnji za podražavanjem i podložnost uticaju. Nigde više nego kod vaspitanja nije toiko potrebno da se reči slažu sa delima. Vaspitanje s eodvija posredovanjem znanja. 43 . imitacija. te je zadatak vaspitača da na odgovarajući način takve osobine ličnosti malog deteta podstiče. sposobnost intuicije i veština ophođenja sa grupom dece. razvijena empatija. Primer sačinjava ličnost vaspitača i njegovo ponašanje. Da bi vaspitači bili stavraovi u svom pozivu nije dovoljno da su profesionalci. Da bi delovao svojim ponašanjem na dete vaspitač mora da usaglasi svoje ponašanje sa moralnim načelima koja propagira. Vaspitač prilikom svojih intervencija više ukazuje na razne mogućnosti razvijanja i bogaćenja dečije aktivnosti da bi podstakao dečiju maštu i dosetljivost. međutim razlikuju u stepenu i vrsti kreativnosti koje pokazuju. Da li je u čoveku snažnije razvijena želja i potreba za spontanošću i kreatinošću ili potreba da njegovo ponašanje bude spolja determinisano? Kod istraživača je rasprostranjeno uverenje da je kreativnost kvalitet koji je svako ljudsko biće u stanju da ispolji u svom životu. Deca imaju urođen nagon za podražavanjem – učenje po modelu. Primer. što međutim ne znači da su prepuštena sebi i da vaspitač ne prati njihovu aktivnost. autoritet vaspitača. U čemu se sastoji kreativnost vaspitača Kreativnost se smatra osnivnim obeležjem kvalitetnih odnosa sa decom. da se ponaša u skladu sa određenim zahtevima. Osobeni vaspitačevi stavovi. identifikacija. Primer može da bude neposredan ( ličnost s kojima detet dolazi u kontakt) i posredan ( ličnost iz istorije i književnosti). jer tek tako doprinosi ostvarivanju cilja vaspitanja – podsticanju stvaralačkih ličnosti.. 44. Biti vaspitač svakako zahteva znanje ali umeti vaspitavati znači od vaspitanja napraviti stvaralački čin. ljubav prema deci i pozivu..U toku igre deca treba da su što samostalnija i imaju najšire mogućnosti za samoorganizaciju.Ograničavanje spontanog ponašanja i pritisak na pojedinca. navika i sl. Vaspitač ima samo jedno jedino autentično vaspitno sredstvo a to je njegova ličnost. nego što određuje pravac kojim bi se one morale kretati. vrednosti.

pokazuje stvaralačke kvalitete koje se sasvim razlikuju od ovih. tačno realistički i teži da iskoristi svoj puni potencijal 3. osetljiva prema njima i reaguje na ljude . Njegova učionica i njegovo ponašanje prema deci nisu ni ortodoksni ni konformistički a odanost koja mu se iskazuje podrazumeva njegovu odanost poslu. osoba koja je svesna drugih ljudi. Većina nastavnika koji su priznati kao «dobri» svesna je određenog stepena zadovoljstva koje im pruža njihov rad. flesibilnost. osetljivost prema građi i prilikama i odanost na svom poslu 2. to je osoba koja poseduje primarni model koji vodi njegovo mišljenje i delanje 2. samu sebe prihvata čvrsto. Svako ima stvaralački potencijal. Kreativnost se ne može kopirati. kontrolu nad mnogim nevidljivim delovima znanja i veština koje su mu potrebni ima i viziju celokupnog posla koji treba obaviti . veći deo bez inspiracije pa je čak i u oblasti svoje specijalnosti spreman na ponavljanje 3. vaspitač treba da bude isključivo dobar posmatrač njegovih napora tipovi kreativnih vaspitača: 1. izbegava ponavljanje vlastitog ponašanja ili ponašanja drugih.. koji jako utiče na njegov izbor metoda i materijala. mnoštvo ideja. Uslov za kreativno bavljenje decom je odanost svom pozivu. maštovitost i spontanost. Stvaralački vaspitač . ideje i događaje 4. originalnost. poseduje osećaj sigurnosti i sklonost da toleriše dvosmislenosti 5. Kreativnost počinje tamo gde prestaje saznanje o tome kako postupati. u procesu detetovog traganja za vlastitom idejom kad pokušava nešto da učini po svome.Karakteristike stava i ponašanja vaspitača: 1. pored toga što neprestano ima pred sobom cilj svoje delatnosti. osoba koja je učenik 46.ne možemo postati kreativni time što ćemo kopirati kreativnog vaspitača Kreativni vaspitač ima. praktičar i kritičar sopstvene prakse 44 . istraživač. Nastavnik mora biti sposoban da razume decu kao decu. ili teži da izgradi sledeće osobine : 1. ali je drugi. da otvori svoje Ja za nova iskustva 2. Stručni profil vaspitača Profesionalni profil vaspitača Vaspitač je : kreator. u jedan deo svoje nastave unosi originalnost. da vidi svrhu i lepotu u njihovoj buci i pokretu da shvati kako su široko otvorena njihova čula za primanje značenja iz svega.

poznaje tehnike i načeine sakupljanja i analize podataka Vaspitač je : istraživač sopstvene prakse akter i kreator sopstvenog razvoja. te celokupan kontekst odrastanja. Proces istraživanja se u različite svrhe obavlja na različite načine. 5.poznaje prednosti akcionih istraživanja . doživljavanje kontinuiranog učenja kao dela profesionalnog identiteta.vodi male projekte u svojoj ustanovi . moralni integritet. PROFESIONALIZACIJA KROZ TIMSKI RAD – dijalog među članovima tima 3. PROFESIONALNOST – jačanje uloge profesije vaspitača 47.Da bi postao kreator. profesionlana kompetencija : znanja. Postupci aktiviranja dece i „merdevine participacije“ Odvojeni od sveta odraslih dec i mladi su lišeni mogućnosti socijalnog učenja. PROFESIONALNI RAZVOJ TOKOM CELOG RADNOG VEKA – pravo i obaveza. LIČNI INTEGRITET VASPITAČA –radoznalost. Međusobna povezanost aktivnosti i uloga vaspitača i dece 49. Vaspitač treba da bude promišljeni posmatrač i kritički realizator programskih ideja i sadržaja koji potiču od same dece. - 1. ali radi praćenja svog profesionalnog razvoja vaspitač mora biti osposobljen da : . PROFESIONALNA AUTONOMIJA – samostalnost i odgovornost u donošenju odluka. veštine. spremnost na angažman i inicijativu . Aktivnosti i uloge vaspitača u predškolskoj ustanovi 48. programa – što znači da poseduje odgovarajuće stavove otvorenosti. razvija svoju profesionlanu grupu-poštovanje timskog rada i uvažavanje profesionalne zajednice Celovita ličnost.identitet i integritet Onaj koji opaža i definiše. vaspitač mora dobro da poznaje mogućnosti programa. Onaj koji samostalno odlučuje o svojoj praksi i svom razvoju Saradnik. Potrebe vaspitača za istraživanjem povezane su za svaki momenat njegove prakse. kritičko mišljenje. samostalnost. a ne samo rešava probleme vaspitno-obrazovne prakse. smisao za komunikaciju 2. timski rad 4.Verovatno mnogi problemi loše socijalne adaptacije i socijalne patologije 45 . sopstvene mogućnosti i samo dete.

ne razumeju dobro ( 1-3) ODSUSTVO PARTICIPACIJE 46 . ali im nije objašnjeno u čemu učestvuju. Odrasli yloupotrebljavaju decu za neke svoje ciljeve ( upotrebljavaju u komercijalne ili političke svrhe. DECA INICIRAJU I SAMA IZVODE AKTIVNOST 6. onda se deca mehanički sklone kao što su ih I doveli a odrasli nastave svoje zamišljene aktivnosti.mladih ( pa i dece) u modernom društvu mogu biti objašnjeni upravo tom uzrasnom segregacijom ( izolacijom) u formativnim godinama Druga ozbiljna posledica oslabljenog učešća ( participacije) dece i mladih u životu i aktivnostima socijalne grupe jeste lišavanje biča u razvoju stvarnih. ( 4-8)RAZNI OBLICI PARTICIPACIJE MERDEVINE PARTICIPACIJE 8. ALI ZAJEDNO SA ODRASLIMA DONOSE ODLUKU 7. ALI ZAJEDNO SA DECOM DONOSI ODLUKU 5. MANIPULACIJA MANIPULACIJA Oblik prividog učešća dece. nešto kažu ili urade. smislenih aktivnosti.SIMBOLIČKA UPOTREBA DECE 2. Životnu prazninu. Kada se deca pojavljuju u zajedničkim manifestacijama I aktivnostima dece I odraslih. Naime. DECA IZVODE ZADATU AKTIVNOST ALI UZ OBJAŠNJENJE ODRASLOG 3. Ali deca se pojave u nekim kratkim ulogama. koji su efekti tih aktivnosti. Ono što posebno izostaje iz života dece i maldih u modernim društvima jesu zajedničke osmišljene aktivnosti dece i odraslih u kojima deca stvarno participiraju.ODRASLI KONSULTUJE DECU OKO ZADATE AKTIVNOSTI I DAJE OBJAŠNJENJA 4. SIMBOLIČKA UPOTREBA DECE Nešto je manje manipulativna I dekorativna. Reč je najčešće o učešću dece u aktivnostima odraslih koje se odnose na decu ili koje mogu iamti posledice po decu. ne razumeju smisao onoga u čemu učestvuju. deca i maldi se na taj način prisiljavaju na psseudoaktivnosti ili na aktivnosti vakum tj.DECA INICIRAJU AKTIVNOST . ODRASLI INICIRA AKTIVNOST. I u ovom slučaju deca nisu obaveštena o onome u čemu učestvuju. zašto učestvuju. uvlače ih u mukotrpne pripreme neke predstave koja deci ne znači mnogo) DEKORACIJA – DEKORATIVNA UPOTREBA DECE Deca ne odlučuju o svom učešću.DEKORACIJA 1. obično odevena na simpatičan način. naprave se lepe fotografije.

Ali prisustvo dece služi kao podsetnik odraslima dam isle na decu. podsticanje mašte 9.smisao zbivanja I samo učešće za njih nema mnogo smisla. POSTUPCI. utvrđivanje prethodnih znanja I iskustava potrebnih kao osnova za sticanje novih 2. povećanje kompetencije za samoučenje 50. Da li deca stvarno učestvuju ( participiraju) zaključuje se na osnovu nekoliko važnih merila : a) obaveštenost dece b) da li deca učestvuju u donošenju odluka o pokretanju I učešću u aktivnosti c) da li deca imaju mogućnost da odluče da dobrovoljno učestvuju u određenim aktivnostima d) da li se deca obaveštavaju o toku I ishodu aktivnosti I o posledicama po njih same e) da li postoji mogućnost da I sama deca pokrenu inicijativu za neke aktivnosti f) da li postoji mogućnost da deca upravljaju tokom aktivnosti ili delom toka aktivnosti. pojmovi I terminologija koju deca već poseduju 3. objašnjavanje novih reči 8. primena naučenog 3. povezivanje postojećih znanja I iskustava sa novim gradivom II NAČIN PREZENTIRANJA NOVOG GRADIVA 1. povećanje praktične kompetencije deteta za snalaženje u životnim situacijama 8. detaljno poznavanje rezultata učenja 5. problemsko izlaganje gradiva 2. postupno izgrađivanje znanja 7. ponove I utvrde činjenice. često ponavljanje naučenog 2. Načini rada vaspitača sa decom 47 . analiza pogrešnih odgovora 4. pokazivati kako su nastajala znanja 5. izlaganje gradiva na što više različitih načina 4. PROCEDURE KOJI PODSTIČU I RAZVIJAJU AKTIVNOST I DIJAGNOZA POČETNOG STANJA : UTVRĐIVANJE DEČIJIH PREDZNANJA 1. igranje uloga 6. slobodno biranje aktivnosti 7. korišćenje pitanja I zadataka u izlaganju gradiva 3. Kombinacijom navedenih merila dobijaju se različiti vidovi I različiti nivoi participaciej dece. korišćenje humora III NAČIN UTVRĐIVANJA GRADIVA I PROVERAVANJA UČENIČKIH ZNANJA 1. utvrđivanje dečijih predznanja prilika je da se. povezivanje gradiva – korelacija 6.

prilikom ovog povezivanja igre sa načelima drugih aktivnosti. organizuje. Ni u njima deca nisu lišena indirektnog uticaja vaspitača. usmerava. deca s eu igri dovode u dodir sa tekovinama kulture čime se najuniverzalnijoj dečijoj aktivnosti sugerira izvesna usmerenost. Treba razlikovati aktivnosti vaspitača od aktivnosti dece jer su im različiti motivi. kultiviše i čini efikasnijim aktivnosti putem kojih se deca razvijaju i uče. što znači da se u prvi plan stavlja delatnost vaspitača. televizije. Svakako. kvalitetno probrani. ciljevi i pored toga što način na koji se obavljaju može biti isti. Oni treba da su razvojno-podsticajni. Još značajnije su stvaralačke aktivnosti kod kojih se ne teži davanju jedinstvenih. relativno samostalno baviti raznovrsnim delatnostima. koji polazi od činjenice da se svako razvija i uči kroz sopstvenu aktivnost. sadržaji i organizacija. Najbolji primer indirektnog delovanja su autokorektivne igračke i mašine za učenje koje pružaju deci povratne informacije o tačnosti izvršenih opracija i datih odgovora. univerzalno tačnih rešenja koja su predvideli odrasli. radija. Treba razlikovati načine na koje deca uče i razvijaju se ( aktivnost dece) od vaspitno-obrazovnih metoda ( aktivnosti vaspitača). pojava. Zahvaljujući tome će se deca u skladu sa svojim mogućnostima i interesovanjima. organizovani odlasci u prirodu ili neku drugu društvenu sredinu. etički i informativni.Tradicionalno se na vaspitno –obrazovni rad gleda kao na sistem postupaka vaspitača kojima se utiče na dečije učenje i razvoj. NEPOSREDNI – informacije koje prenosi vaspitač .pričanjem 3. zgusnuti i naglašeni. Delovanje specijalno pripremljenom sredinom Treba postići da dečiji vrtić predstavlja obogaćenu sredinu kreiranu prema posebnom programu. POSREDOVANI – prikazani uz pomoć sredstava masovne komunikacije. u kojoj će dete biti okruženo produktima ljudskog rada i stvaralaštva i objektima iz prirode. centralno mesto je namenjeno aktivnostima dece a delatnost vaspitača se procenjuje prvenstveno po tome koliko je u stanju da obezbedi uslove za njihovo neometano odvijanje. filma. anprimer. Ovi načini mogu biti: 1. 51. uticanje na decu pokazivanjem predmeta. slike i dr. usmeri. bogati. posebno načela fleksibilnosti i slobode. estetski . vodi se računa da se ne naruše njena suštinska svojstva. raspoređenim sa ukusom i osećanjem za meru. životno i iskustveno osmišljeni. kulturni. Delovanje specijalno pripremljenom sredinom predviđa indirektan uticaj vaspitača na dečiju aktivnost izborom i rasporedom materijala i opštom organizacijom sredine. odnosno načina na koji vaspitač podstiče. POSREDNI – delovanje putem specijalno pripremljene sredine u vrtiću . podstakne ih. obogati i pokrene ka višim razvojnim nivoima. procesa i ponašanja . sređeni. dijafilma. od koje se očekuje da dovede do željenih rezultata samim tim što je primenjena na decu Prema jednom savremenijem pristupu. 2. ODLASCI U PRIRODU I NOVU DRUŠTVENU SREDINU 48 .

Svaki pojam koje se želi izgraditi treba ilustrovati sa više primera koji treba da budu što raznovrsniji. kao i šta eventualno treba poneti od pribora i opreme. Treba im skrenuti pažnju i na ono što može da ih neugodno iznenadi ili uplaši. Pružaju mogućnosti za sve aktivnosti dostupne predđkolskoj deci što znači da se u njima kombinuju razni načini posrednog i neposrednog uticaja vaspitača. 52. u pogledu oznaka koje ne ulaze u sadržaj tog pojma. postavljaju pitanja i po mogućnosti . Pokazivanje i prikazivanje u radu s decom predškolskog uzrasta Prezentovanje predmeta. ekskurzije. reći im šta će videti i na šta treba posebno da obrate pažnju.da ima jasno određen cilj . Takođe treba pripremiti i decu za ono što ih očekuje. pojavno da bi se prelazilo na tumačenje u svetlu šireg individualnog i socijalnog iskustva i težilo uopštenjima. Neposredno : . procesu ili ljudskom procesu. pojavi. upoznaje ih sa sadržajima koje je didaktički obradio. dati dovoljno vremena da deca samostalno posmatraju . letovanja.postupak vaspitača kojim pokreće.da bude plansko i svastrano . zbog čega je potrebno usmeriti dečije posmatranje i sistematizovati pojedinačne utiske u celovitu sliku o predmetu. Običnim pokazivanjem nečega. velika goveda na pašnjaku i sl. bliže ih upoznaju kroz sopstvenu aktivnost. Prvo treba pobuditi interesovanje dece za objekat posmatranja. zatim ih usmeriti na ono što je u njemu vidljivo. Pokazivanje koje obavlja vaaspitač treba da zadovolji određene metodičke zahteve : .da privuče dečije interesoanje Objekti posmatranja trebaju da budu dobro vidljivi svoj deci. pojava . procesa i ponašanja može se vršiti neposredno i posredno.Izleti. kako bi u prvi plan došlo delovanje sredine sa kojom deca stupaju u kontakt. vaspitač prvo treba sam da poseti i upozna mesto da utvrdi šta deca mogu saznati. a deca će tražiti ono što je u njima zajedničko. postoje li kakve potencijalne opasnosti i kako ih izbeći. 49 . pokazivanjem i prikazivanjem. po pravilu se ne postiže da deca zapaze bitne karakteristike na koje je vaspitač hteo da im skrene pažnju. zimovanja i sl. uz naglasak na posredni uticaj. Posredno : -prikazuje nešto što je već neko drugi predstavio uz korišćenje odgovarajućih audio-vizuelnih sredstava. kao što su oštri zvuci u fabrici. organizuje i usmerava posmatračke i receptivne aktivnosti dece. Njih treba pokazati u odabranom trenutku i ukloniti kada izvrše svoju funkciju. Tokom posmatranja decu treba usmeriti na ono što je bitno u konkretnoj pojavi. pružiti im priliku da iznesu svoje utiske. šetnje. ne pričati više nego što je potrebno. odnosno. posete. povezati ono što se vidi sa dečijim prethodnim iskustvom. Pre odlaska u šetnju ili na izlet.

Posle posmatranja deca izvršavaju radnju. od toga koliko aktivnu ulogu obezbeđuju deci i sl.Pokazivanje postupaka i tehnika. kako i kada govori Ovaj vaspitno-obrazovni postupak može se razmatrati kao neposredno pričanje vaspitača i razgovor sa decom u okviru šire komunikacije sa njima. radnji. procesa. zdravstveno-higijenskih i društvenih aktivnosti. zavisno od njene složenosti i dečije mogućnosti da zapamte redosled pojedinačnih operacija. 53.audio-vizuelne Za njihovo korišćenje potrebni su odgovarajući aparati odnosno tehnička sredstva. od mogućnosti da se kombinuju sa ostalim sredstvima i postupcima. Pokazivanje radnje ili operacije može biti celovito ili po sekvencama. Osim toga što ih bira. u dodiru sa ovim činjenicama. pre svega upoznavši njihov smisao i vrednost za sopstvenu akciju.auditivne . komentariše i objašnjava. Vaspitačevo pričanje deci :oblici.vizuelne . načina obavljanja određenih delatnosti. Oni se dele : . integrišući ih u svoje iskustvo ili koliko će se njihova uloga svesti na puko gledanje – koliko će kritički prilaziti onome što vide a koliko će ga pasivno usvajati. od strukture čitavog postupka koji je organizovao vaspitač. Operacije koje se vrše treba da budu objašnjene s obzirom na njihovu svrhu i da se obavljaju prema određenom planu koji je poznat deci. on povezuje činjenice koje se prezentiraju sa dečijim aktuelnim iskustvom. uvežbavaju je pod nadzorom vaspitača. 50 . Ova sredstva koriste se zavisno od toga koliko uspešno predstavljaju sadržaje koje treba da se pomoću njih obrade. rečnik vaspitača. Vaspitač treba da ima na umu i snagu delovanja sopstvenim primerom i u svim ostalim situacijama koda je se decom. koji odmah ukazuje ako odstupe od modela. Od njega najviše zavisi kolio će deca biti suštinski aktivni . odnosno materijala. Prikazivanje :-podrazumeva primenu određenih audio-vizuelnih tehnika koje se koriste prenošenjem slike i ( ili) zvuka. priprema decu na ono što će im biti prikazano. Upotreba audio-vizuelnih tehnika za posredovano prenođenje informacija ne umanjuje ulogu vaspitača. gestova sa značenjem i načina ljudskog ponašanja primenjuje se prvenstveno za sticanje znanja i razvoj veština u oblasti praktičnih životnih i radnih. Deca treba da budu motivisana za usvajanje određenog znanja i veštine.

pomaže im da se otkrivaju suštinske karakteristike. što treba da ima na umu svaki vaspitač zbog čega treba da neguje svoju govornu kulturu. Ljudski glas ima nezamenjivu ulogu u razvoju dečije ličnosti. Ako pričanje nema do izvesne mere planirani tok i sadržaj. naročito pokazivanjem.opisivanje . Karakteriše ga neposrednost . Deci treba postaviti pitanja koja ih podstiču na razmišljanje ali na koja mogu da odgovore. recitovanja i pevanja. Pričanje vaspitača treba da bude živo. kojem se želi nešto reći i obratiti mu se spokojno . Njegova primena u vrtiću je ograničena jer deci na tom uzrastu nije dovoljno dostupan takav način prenošenja informacija. onda se lako gubi nit i prestaje da služi vaspitno-obrazovnoj svrsi. pojava i procesa rečima.pripovedanje . Oblici: . odnosno utišavanje je efikasnije nego glasnost. bez povišenog glasa i nervoze. Način na koji će on postaviti ta pitanja u velikoj meri određuje kakve će odgovore dobiti na njih. Vaspitač što je glasniji i deca su bučnija a od preterane galame atmosfera u sobi za dnevni boravak postaje napetija i nervoznija. bez obzira koje će on reči upotrebiti zbog čega treba da im se obraća prirodno. Umeren i blag ton deluje umirujuće na decu. neposredan i umeren.Pričanje vaspitača naročito se može koristiti u radu sa starijom predškolskom decom čije su verbalne i simboličke sposobnosti razvijenije. slikoviti. kao i tehnici disanja prilikom pričanja. 51 . licem u lice. Vaspitač treba da vodi računa ne samo o rečima koje će upotrebiti već i o tonu jer se njime prenose na decu emocije. Bolje je približiti se detetu. Najbolja komunikacija se postiže govorom koji je jednostavan. Deca veoma dobro osećaju strah. Svojim pitanjima vaspiatč usmerava dete u procesu otkrivanja stavri i zakonitosti koje vladaju u svetu. OBJAŠNJAVANJE Objašnjavanjem se aktivira i usmerava dečija pažnja na ono što je bitno. emocionalno.objašnjavanje PRIPOVEDANJE Ovim postupkom deca se upozanju sa određenim događajima i zbivanjima iz istorije . opisanim u literaturi ili onim koji su se odigrali u neposrednoj stvarnosti. o intonaciji. unutrašnja svojstva i značenja premeta i pojava. odnosno da vodi računa o kvalitetu svoje artikulacije. Zbog toga opisivanje ima znatno veću ulogu povezano sa ostalim načinima. sistematično i logično. poštovanje vremenskog redosleda izlaganja i naglašavanje osnovne misli koju deca treba da zapaze. Pitanja koja vaspitači upućuju deci treba da budu tako formulisana da im omogućavaju da izraze svoje mišljenje i odluče se između alternativa. Čak i na otvorenom prostoru treba izbegavati dovikivanje koje uvek neprijatno deluje na decu. nesigurnost ili neljubaznost u glasu vaspitača. OPISIVANJE Ili «slikanje rečima» sastoji se u prikazivanju predmeta.

Ta verbalna dominacija je nekad toliko izražena da deca nemaju priliku da govore. redosled.. SPECIFIČNOST GOVORA VASPITAČA Odnos jedne odrasle osobe na grupu dece. da podstiču decu na razmišljanje i usmeravaju na ono što je suštinsko u određenoj situaciji ali i da ih ne bude previše.usporavanje govora .dužina govorenja – da ne bi zasuli decu velikim brojem informacija 52 .vaspitač treba da neguje književni govor . stilski i gramatički pravilna. Ta verbalna dominacija može biti indikator položaja deteta u ustanovi. Verbalna dominacija vaspitača. paralingvistički znakovi su važni.izbegavanje ličnih zamenica i ličnih glagolskih nastavaka .govor treba da je jasan i oslonjen na činjenice . Deca mogu učiti govor samo kroz njegovu upotrebu. Za neformalne razgovore u svemu što decu interesuje moguće je koristiti razne prilike – kada zastanu u igri.česta ponavljanja . polni stereotipi Ono što govorimo treba da bude u skladu sa tekućom aktivnosti. je .korišćenje jednostavnih reči ili pak metafora koje deca razumeju . posle igrolike aktivnosti. Osobine govora vaspitača : izbor reči. količina i broj reči i rečenica.deminutivi . a želja je da se ponašanje kritikuje Reči kolektivističke usmerenosti : svi zajedno.adaptirane lekseme univerzalnog tipa . Razgovore sa decom je potrebno planirati ali ne kruto nego tematski.pedagoške fraze : «lepo se ponašaj za stolom!» . umesto ti i vi) .. Adaptacija govora – prilagođavanje govora sagovorniku i u gramatičkom smislu.« to što si uradio nije dobro» a ne « nisi dobar» . Reči polnih uloga : polno tipiziranje.jer je to atak na ličnost.. ( mi. OBLICI ADAPTACIJE : .) Adaptacija govora – truditi se da deca razumeju. jesna. kada zažele da komentarišu svoje doživljaje i sl.može se posmatrati i sa spekta prilagođenosti . samo tebe čekamo. OSOBINE GOVORA VASPITAČA REČNIK : . funkcija je da se prenese poruka.izostavljanje pomoćnog glagola jesam.upotreba 1l Pl umesto 1 i 2 l Sing. dogmatske iskaze . Deca nemaju taj osećaj i naviku da kada se vaspitač obraća grupi dece da se to odnosi na svu decu.Pitanja vaspitača treba da budu jednostavna. organizovana priča onog što se radi Kolektivistički izrazi s ene koriste da bi se svi stavili u kalup ( štrčiš danas.treba izbegavati argumente.

gde spadaju: .opomene (upozorenja). i to: 1) funkcija regulisanja ponašanja . dušo srce 54."strategija" upoznavanja svijeta u kome živi. .obaveštenje. govor. Najopštije gledano.najava .uputstvo. gde je govor sredstvo koordinacije socijalnog ponašanja 2. u koje je svrstala: .objašnjenje. privatnu ili individualnu funkciju.zabrane. . autorka razlikuje: a) zatvorene oblike regulisanja ponašanja. . . .Jako je važno kod male dece oslovljavanje – najčešće ličnim imenom – pozitivan razvoj slike o sebi.odobravanje i neodobravanje. mila. Kao takvo specifično okruženje. podsticanje. predškolska ustanova svojom strukturom i organizacijom uslovljava i odrasle i decu da se ponašaju i komuniciraju na određen način.poziv. kao jedno od sredstava posredovanja stvarnosti i kao jedan od vidova čovekove aktivnosti koja se ostvaruje zahvaljujući postojanju izgrađenog sistema znakova (jeziku) i postojanju specifične ljudske sposobnosti da se njime služi. autorka izdvaja pojedinačne oblike.pretnje. .naredbe (zapovesti). b) otvorene oblike regulisanja ponašanja.sugestija. odnosno razvoja viših psihičkih funkcija.sugestija. 2) funkcija poučavanja . . . gotovo niko više ne poriče značaj predškolske ustanove kao specifičnog mesta življenja i odrastanja savremenog deteta.pitanje . komunikativnu ili socijalnu funkciju. . Ima dve osnovne funkcije: 1.pitanje .traženje informacije. .pohvala." Zavisno od stepena slobode u vođenju i regulisanju dečje aktivnosti. i to: 53 ." Prema načinu i svrsi poučavanja. Nada Babić je izdvojila tri osnovne funkcije govora vaspitača u različitim komunikativnim situacijama. kao i načina ."Govor odraslog je u funkciji poučavanja kada ga koristi namerno (planirano) kao sredstvo učenja. Funkcije govora vaspitača Značaj jezičkog komuniciranja za dečji razvoj je odavno vansporna. ."To su svi oblici govora ( govornog obraćanja) usmjereni na regulaciju neposrednog ponašanja (aktivnosti) djeteta (djece). Oslovljavanje nadimkom – prisnost Oslovljavanje prezimenom – broj prisutne dece u grupi Dogovor ko će koga zvati imenom a koga nadimkom ako imaju deca ista imena Neiskrena komunikacija – ljubavi. Takođe.

Zatvoreni Otvoreni Davanje Vođenje Misaon." Istraživanje u jaslicama Epizode u Regulisanje Socio-emoc. koje podrazumeva manje emocionalno ulaganje. c) misaono "izazivanje". "Šta misliš zašto?".". "Kako si to saznao?" i sl.gde su. Govor sestre najređe je imao socioemocionalnu funkciju. u skladu sa svojim mogućnostima i ličnim angažovanjem. do cilja izaziv kont. ostvarne emoc. 3) socijalno-emocionalna funkcija . to je najčešće davanje gotovih informacija deci. funkc.). Oblici i karakteristike verbalnog i neverbalnog opštenja u vrtiću Funkcije govora sestre 58. dok deca imaju prividnu slobodu. Metode i karakteristike interaktivnog učenja 54 . tačno određene uloge vaspitača i dece. f-je oblici oblici inform. kada se deci prenose gotova znanja u obliku informacija.a) davanje gotovih informacija. Dečija pitanja 56. Činioci i pokazatelji kvaliteta odnosa vaspitač-dete 57. Na osnovu podataka o zastupljenosti pojedinih funkcija govora. b) vođenje do zamišljenog cilja (rešenja) . i to skoro četiri puta češće zatvorenim nego otvorenim oblicima. a tada je to češće bilo za održavanje kontakta. održava i obogaćuje individualne socio-emocionalne odnose s djetetom. pri čemu su tačno određene uloge poučavatelja i poučavanog. Održ. jer."To je govor kojim odrasli uspostavlja. "Proveri!". 55. što čine relativno retko. ona u stvari "tapkaju" za vaspitačevim namerama. govora N 1673 454 330 119 32 147 189 % 57% 15% 11% 4% 1% 5% 6% N 2127 481 336 % 72% 16% 11% N 2944 275 % 91% 9% Svega 3219 =100% Sestre u jaslicama koriste govor u komunikaciji s decom prvenstveno u svrhu regulisanja i kontrole dečjeg ponašanja i aktivnosti. Kada koriste govor u svrhu poučavanja. stiče znanja (prepoznatljiv po govornim formulacijama kao npr. takođe. podsticale i pomagale im u vlastitim naporima. "Pokušaj. može se zaključiti da su sestre u jaslicama češće kontrolisale i korigovale dečje ponašanje i aktivnosti nego što su ih hrabrile. Funk cija podučavanja kojma ponašanja funkcija nisu Soc. otkrivanju i saznavanju sveta oko sebe i samih sebe. gde vaspitač misaono provocira dete i time mu omogućava da.

zaključivanja. On ne predstavlja konkretan postupak. Pored kontekstualnosti (prostorne i vremenske). ključne reči. kooperativno učenje u grupama učenika. razmena. ono može biti važan metod u nekoj od aktivnosti. tačnije. pa sve do podsticanja i razvijanja viših intelektualnih procesa (suđenja. jedna od glavnih pretpostavki 55 . 2. bilo da je to školska učionica. Dok traje. znači da se u dobro smišljenom scenariju skoro sve metode učenja (sem “bubanja”. 4. njima se ostvaruju i brojni vaspitni ciljevi. prevashodno oni vezani za socijalizaciju (saradnja u timu. S druge strane. učenje po modelu. Jedino je važno da budu odabrane metode koje će obezbediti odgovarajuće saznajno iskustvo. mogu pojaviti kao metode koje misaono angažuju učenika. izražavanje svoga stava. veština dijaloga itd. To su. naravno). To saznajno iskustvo u radioničarskom procesu prerasta u znanje. karakteristično je obezbeđivanje razmene među učesnicima. 3. Aktivno učešće učenika Saznajni proces (učenje) u terminima metoda učenja / nastave Edukativna radionica nije orijentisana na jedan metod nastave/učenja. su: 1. odnosi se na oblik grupnog rada. Razmena Za sve radionice. 1. Pošto je osnovni postulat radionica da počiva na aktivnosti učenika. edukativne su . Radionica se realizuje u jednom prostoru (“nastavnoj sceni”). prirodniji vremenski okvir sat i po do tri sata. za razliku od časa. već vrstu metodološkog pristupa. pre svega. aktivno učešće učenika. metakognicije i sl. Po svojoj vremenskoj ograničenosti radionica je slična školskom času. 2.). a samim tim i za edukativne. radionica je vezana za taj prostor i ne možemo zamisliti varijantu da se ambijent u toku radionice menja.Šta su to edukativne radionice i po čemu se one izdvajaju? Pojam edukativna radionica.). ali joj je. Radionica je pojam koji se odnosi upravo na tu složenu celinu omeđenu vremenom i prostorom. timska nastava.jer su osmišljene sa ciljem podsticanja saznajnog razvoja (učenja u najširem smislu reči) i to od sticanja i usvajanja činjeničkog znanja. vežbu. ili pojedinačni metod učenja/nastave. zadataka u jednoj vremenskoj sekvenci i u jednom prostoru. 5. kooperativno učenje nastavnik . učenje rešavanjem problema. sada možemo preciznije reći. dvorište ili priroda. Osim toga. izbor niza unapred osmišljenih postupaka. svi interaktivni oblici učenja: 1. ali ne može ostati kao jedini oblik učenja. Istovremeno. To jasno proističe iz činjenice da interaktivni oblici učenja imaju dominantnu ulogu. Iz edukativne radionice nije isključeno ni smisleno receptivno verbalno učenje .učenik. uvažavanje drugačijeg stava. rešavanja problema. oblik interaktivnog rada sa grupom. tehnika. U odgovarajućim nastavnim situacijama mogu se pojaviti skoro sve metode učenja. odnosno definišuće odrednice edukativne radionice. tehniku. i 2. pre svega. odnosno u realizovan obrazovni cilj.

Ali. Izbor i kombinacija vaspitno-obrazovnih postupaka u radu sa predškolskom decom 56 . obezbeđuje uslove da se svi osećaju slobodno da iznesu svoje mišljenje i pomaže samo kada učenici to od njega zatraže i samo toliko koliko je potrebno da sami nastave dalji rad. O motivaciji učenika misli na početku. nastavnik posebnu pažnju posvećuje motivisanju učenika. uvodne aktivnosti (koje uvode učenike u duh radionice.iz koraka u korak. 2. onoga koji motiviše. nastavnik je sve vreme svestan toga da svojim verbalnim i neverbalnim ponašanjem daje model intelektualnog rada i model saradničkog odnosa. zagrevaju ih za glavnu aktivnost). ciljem usmerene aktivnosti. detektuje potencijalne probleme (npr. iz aktivnosti u aktivnost. a da se pri tom ne izađe iz okvira. iz zadatka u zadatak.vodi učenike iz jedne aktivnosti u drugu. a zatim i obogaćuje. Aktivnosti nastavnika. zadatak je pretežak ili prelak. uvide). 59. počinju sa dizajniranjem radionice od idejne skice do brižljivo isplaniranog scenarija . smislene. formativni element našeg saznavanja. da on sam bude model dobrog komuniciranja i sl. Najčešće se scenario grubo može podeliti na tri velika dela: 1. nastavnik ili voditelj radionice (kako se to obično kaže). glavne aktivnosti (koje predstavljaju centralni i ključni deo) 3. Razmenom sa drugima naše vlastito iskustvo i saznanje najpre se utvrđuje i osvešćuje (kada mi drugima saopštavamo naša rečenja. Eksplicitno i implicitno u vaspitanju dece 60. kada je nastavnik neprekidno usmeren na reakcije samih učenika. a glavnu ulogu i dominantnu akivnost izvode deca. odnosno učenja. čini upravo to . prilikom pisanja scenarija. kada treba i koliko treba. Na času. on je u ulozi organizatora. Uloga nastavnika / uloga učenika Težište aktivnosti nastavnika se pomera pre početka samog časa.radioničarskog pristupa jeste da je socijalna interakcija neophodni. koji diskretno podstiče tamo gde treba. trudeći se da održi visok nivo motivacije. i u samom interaktivnom procesu u toku radionice. veliku odgovornost ima nastavnik koji bi trebalo da obezbedi uslove da se svi čuju. U samoj radionici. Na kraju. organizuje rad učenika. proširuje. dakle. uopštava (slušajući kako su drugi rešili istu situaciju). kada stvara scenario za radionicu i prikuplja materijal potreban za njeno izvođenje. zavšne aktivnosti (koje zaokružuju celinu radionice). partnera u pedagoškoj interakciji. pobuđuju pažnju. Za uspešnost ovog segmenta. proverava da li je instrukcija bila svima jasna. da se osećaju slobodni da iznesu svoje mišljenje. misli. nije blizak interesovanjima ili trenutnim preokupacijama dece) i reaguje na to već u sledećem koraku. u koji ugrađuje odgovarajuće načine motivisanja dece. Zatim. Nastavnik osmišljava nastavne situacije koje bi trebalo da pokrenu učenike na misaonu aktivnost koja će voditi ka realizaciji obrazovnog cilja Poznavanje učenika je važan činilac koji treba imati u vidu prilikom osmišljavanja scenarija.

Prilikom izbora i kombinovanja vaspitno-obrazovnih postupaka treba uzimati u obzir ciljeve i zadatke koji se njima ostvaruju. 57 . Isto tako treba odbaciti ukorenjenu predrasudu prema kojoj se učenje ograničava samo na intelektualnu sferu ličnosti. Nedostatak mu čini rasplinute. pridobili decu da učestvuju u vaspitno-obrazovnom procesu što je moguće samo ako im je bilo omogućeno da deluju shodno svojim interesovanjima. dinamici razvoja i učenja kojoj doprinose stavljajući dete u aktivan položaj i upoređujući njegovu samostalnost. sadržaj. dele se na : 1. Oblici vaspitno-obrazovnog rada. tok. smer i intenzitet aktivnosti dece i oblicima vaspitno-obrazovnog rada. Ne treba insistirati na verbalnim znanjima. kao i materijalne uslove za njihovu primenu. uzrasne karakteristike i individualne mogućnosti dece. GRUPNI-TIMSKI 3. Naprimer – povezivanje pričanja i pokazivanja Prilikom opredeljivanja za neke od vaspitno-obrazovnih metoda treba imati u vidu specifične prednosti i ograničenja svakog od njih pod određenim uslovima i povećavati njihovu efikasnost kombinovanom primenom u sistemu. zapostavljajući angažovanje motorike i emocija koje je važno isto koliko i unapreživanje umnih snaga deteta. pamćenju informacija i pasivnom uvežbavanju navika. površna komunikacija. samostalno uz neposredno usmeravanje vaspitača ili kombinaovano. već učiti decu načinima korišćenja onoga što su saznala. INDIVIDUALNI-POJEDINAČNI FRONTALNI-KOLEKTIVNI Sva deca iz vaspitne grupe se simultano bave određenom aktivnošću. FRONTALNI – KOLEKTIVNI 2. S obzirom da će u vaspitno-obrazovnom radu veoma retko biti primenjen samo jedan metod. odabrane sadržaje i tematiku vaspitno-obrazovnog rada. ličnih sklonosti i izgrađenog stila rada. Najvažnije je koliko su odabrani postupci i načini njihovog povazivanja podstakli. radoznalost i stavralaštvo. vaspitač deluje na organizaciju. mogućnosti za njihovo povezano korišćenje su neiscrpne i velikim delom zavise od metodičke spreme vaspitača i njihove inventivnosti. Oblici vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom Osim odabranim načinima ( metodama) rada. Prednost ovog oblika rada je njegova racionalnost i ekonomičnost jer obuhvata odjednom svu decu i zahteva manje sredstava i materijala nego ostali oblici. potrebama i razvojnim mogućnostima. prema socijalnom obuhvatu dece . 61. izvesno pasiviziranje dece koje je teško izbeći i opasnost njihovog utapanja u kolektivni prosek. naročito za rešavanje problema i prevazilaženje naučenog. Vrednost metoda je u duhu koji pokreću.

izboru sredstava i materijala kao i rukovanju njima. Nedostatak je što je za njega potrebno znatno više prostora i odgovarajućih sredstava i materijala kao i suštinski demokratsko ponašanje vaspitača. Dele se i poslovi i svaki član unutar grupe ima poseban zadatak kojim doprinosi zajedničkom cilju. sklonost za najraznovrsnije aktivnosti težnju za usavršavanjem svih svojih . što sve nije uvek moguće obezbediti u postojećim uslovima. dok se vaspitač uključuje i interveniše samo po potrebi. muzike. Dobra snadbevenost raznovrsnim materijalima je jedan od preduslova za uspešnu primenu ovog oblika a povezivanje i upotpunjavanje sa frontalnim i grupnim oblikom rada omogućava da se nedostatci svedu na najmanju meru. Ovaj oblik rada je primenljiv u onoj meri u kojoj se deca u vrtiću osamostaljuju i osposobljavaju da deluju prema sopstvenoj odluci i inicijativi. gledanje dijafilma. Motivacija predškolske dece za učenje Osnovni pokretač dečijeg učenja i razvoja se ogleda u prirodnom interesovanju za aktuelne događaje i stvari. želju dece da otkrivaju svet oko sebe. za koji je odgovoran ped grupom. naročito psihomotornih veština i sposobnosti. usklađujući pri tome svoje postupke sa opštim pravilim aživota i rada u grupi. formiranje osećanja odgovornosti ped grupom. njihova sposobnost da učestvuju u grupnom radu je skromnija.Frontalni –kolektivni oblik rada naročito nije primeren mlađoj deci zbog čega ih treba postepeno uvoditi u njega i koristiti ga samo u onim slučajevima kada za to ima najviše opravdanja: uajedničko slušanje priča. Ukoliko su deca mlađa. jer se planiranje i izvođenje aktivnosti obavlja bez neposrednog usmeravanja vaspitača ili pomoći i saradnje grupe. planiranju. lutkarske predstave. i međusobno se kontrolišu u radu. kolektivne igre i sl. 58 . Ovom prilikom naročito dolazi do izražaja dečija samostalnost. kolektivni cilj. koja može biti ista ili različita za svu decu u grupi. Grupe mogu imati iste ili različite ciljeve. Dobar primer grupnog oblika rada su grupni likovni radovi u kojima se članovi svake grupe dogovaraju o podeli poslova – šta će ko crtati. koji se na kraju mogu integrisati u jedan opštiji. GRUPNI-TIMSKI Deca iu vaspitne grupe se dele na više manjih grupa koje se bave relativno samostalno određenim kativnostima. što traži veću pomoć vaspitača i grupe sa manje članova ( u početku 2-3) Grupni oblik rada omogućava znatno veću samostalnost dece u odlučivanju kojom će se aktivnošću baviti. INDIVIDUALNI-POJEDINAČNI Svako dete se posebno bavi određenom aktivnošću. 62. Isto tako njima se postiže mnogo veći uticaj na proces socijalizacije dece i razvoj saradničkih odnosa.

ova pomoć je često indirektna i sastoji se u obezbeđivanju odgovarajućih materijala i podsticajne sredine. 63. ali ovaj program nije „jezički“. kao i uviđanjem te koristi. ima trenutaka kada je deci potrebno direktno poučavanje. Svakako. Slično tome. kada se vaspitač bavi jednim detetom. one aktivnosti kojih su se prihvatila za postizanje scojih ciljeva imaće tendenciju da obave do kraja i to na najvišem mogućem nivou za koji su sposobni. Jezik je izuzetno važno sredstvo. Aktivnosti treba tako orgaizovati da učestvaovanjem u njima samo po sebi i uspeh na kraju predstavljaju nagradu za dete a ne da glavni motiv za njega bude odobravanje ili neodobravanje koje zapaža na licu vaspitača. U sadržajima sa kojima se deca upoznaju potrebno je stalno isticati ono što je zanimljivo ukazivati na njihovu primenjivost i značaj za snalaženje u svakodnevnim životnim situacijama. isti takav kao što je savladavanje neke prepreke u fizičkom vaspitanju ili rešenje zadatka koji je postavljen u igri. posle čega ostaje vaspitaču da obezbedi uslove za učenje putem otkrića. treba da budu takvi da im ona vide smisao. sve dok ima izgleda na uspeh. kao i davanju korisne sugestije. Zadaci. Najvažnije je da deca osete zadovoljstvo u aktivnostima kojima oprobavaju sopstvene snage naročito kada su potpuno zaokupljena nekim problemima. kao uobičajeni deo svakodnevne rutine. Dakle. za eksperimentisanje i stalno širenje saznajnih interesa. Dok će se deca na razne načine protiviti aktivnostima na koje su pristali iz puke poslušnosti prema vaspitaču i brzo od njih odustati. kojima želimo da angažujemo decu. Ovaj model poučavanja posebno je namenjen individualnom radu.Obrazovanje deteta ima smisla i može da bude uspešno samo pod uslovom da sačuva elemente spontanosti i predstavčlja ua dete intelektualnu avanturu. Vaspitač može ili specijalno da ga planira ili da proistekne iz dečije slobodno izabrane aktivnosti ali glavni princip postupka je da se interakcija sa detetom organizuje u normalnom okruženju. U ovakvom pristupu važan je jezik. to treba da bude motivisano korišću koju će ona imati od objašnjenja. Nedostatak istrajnosti u nekoj aktivnosti kod deteta je pre uzrokovan nedostatkom autentičnog interesovanja nego lenjošću ili nedostatkom volje. izazovan neuobičajen način. svako dete može da 59 . On može biti delotvoran bez obzira na složenost problema i veličinu teškoća na koju dete tokom njegovoga rešavanja nailazi. Najbolji podsticaj za aktivnost i razvojni motiv uopšte je doživljavanje zadovoljstva zbog uspeha nakon savladavanja neke prepreke prevazilaženje nesklada između onoga čemu dete teži i za šta je u određenom trenutku sposobno. Saznanje treba da bude izazov za dete. Svaka činjenica koje treba da usvoje može da bude predstavljena na zanimljiv. ako hoćemo da deca objasne nešto. Međutim. Dijaloški pristup : usmeravajuće poučavanje Glavni razlog zbog kojeg deca idu u školu jeste učenje a glavni razlog što to čine učitelji jeste da im pomognu u tome. zbog čega treba vodtit računa da nesklad ne bude suviše velik što bi obeshrabrilo dete ali ni mali jer ne bi bio stimulativan. Obično rad sa jednim detetom traje oko 10-tak minuta. Međutim nema smisla razvijati dečiji govor sam za sebe. za traganje .

To može biti prilično lak nivo (šta je to?) ili vrlo težak ( šta te je navelo da kažeš da se devojčica obradovala?). 6. ako su pitanja uvek na visokom nivou. od kojih se jedan odnosi na ono što treba uraditi a drugi na ono što treba saznati „hoćemo da isečemo jabuku i pronađemo kako da svako dobije po parče?“ „Hoćemo li ovo rastaviti i otkriti kako radi?“ 60 . organizovanje toka aktivnosti Interakcija između vaspitača i deteta verovatno će se razvijati kako treba ako se započne razjašnjenjem šta se njome hoće. koju je onda moguće razrađivati i raspravljati. Učenju mora da prethodi svest da se nešto ne zna. Prema tome. može se smatrati da je aktivnost bila neuspešna skoro isto toliko kao da je sve reklo pogrešno. U tom slučaju će dete osećati da je nešto uspelo i postiglo. šetanjem..očekuje da će vaspitač izvestan kraći period provesti samo sa njim rešavajući neki problem. to predstavlja „zahtev“ za njega.Za usmeravanje misli ništa nije bolje od zajedničke teme koja se odnosi na nešto što se odigrava pred očima dece i vaspitača. treba da bude flrksibilna i da se može razvijati. Osim toga. vaspitač prvo treba da podstakne decu na učenje pitanjima na koja ne znaju odgovore a zatim da im pomogne da ih pronađu. proveravanje onoga što kaže dete Da bi razgovor između vaspitača i deteta omogućio pravo sporazumevanje. potrebno im je da budu aktivna kao i da posmatraju. ona treba da traje dovoljno dugo kako bi angažovala i dete i vaspitača. razvijanje teme Da bi razmena mišljenja bila uspešna. sečenjem jabuke . Ako su pitanja vaspitača uvek na nivou kojem je dete doraslo. Postoje 8 glavnih načela koja se koriste u ovakvom radu: 1. biranje odgovarajućih sadržaja Najzgodnije teme mogu se pronaći među stvarnim životnim potrebama. Sporazum treba postići na dva nivoa. stvaranje krajnjeg proizvoda putem fizičke aktivnosti 7. Nasuprot tome. Vaspitač treba da zna koji zahtevi odgovaraju kojem detetu i prema tome da odabere pravo od čitavog niza pitanja koja može da postavi. ono neće proširivati svoja saznanja. Ako dete kaže da je lopta tvrđa od jabuke oni mogu zajedno da provere. Poučavati u skladu sa kognitivnim zahtevima postavljenim na odgovarajućem nivou Štogod pitali dete. izazivanje odgovarajućeg odgovora 3. koji će za to vreme biti samo njihov. Otuda najviše smisla ima ako se tema poveže sa kupanjem lutke. 2. najbolje je da se kreće u granicama onoga što je prisutno i što se može proveriti ili bar da se ograniči na događaje kojih se zajednički sećaju. odmeravanje tempa aktivnosti Ako dete tačno odgovori na svako pitanje koje mu se postavi. stalne greške dovešće do frustracije. Teme su obično povezane sa svakodnevnim životom – hranjenjem. 4.. Zato se naglasak stavlja na pravljenje nečega. 8. spavanjem i sl. održavanjem higijene. 5.Aktivnost treba da započne teškim pitanjima da bi kako se bliži kraj ona postajala sve lakša tako da se uz njihovu pomoć naučeno rezimiralo i zaokružilo. održavanje dečije aktivnosti Mala deca uče baveći se nečim.

postavljanje zadatka – aktivnost i nešto što će se naučiti unutar nje 3. razmatranje protekle aktivnosti – kada se aktivnost prirodno završi ili kada vaspitač proceni da je dovoljno postignuto njome. Planiranje U prvim fazama pripremanja dijaloga vaspitač bira dete sa kojim će ga voditi i razrađuje opšti plan aktivnosti. Do najboljeg učenja dolazi kada razlika između onoga zašta dete je već sposobno i onoga što se od njega zahteva da učini ili nauči nije prevelika. U tom slučaju će njena struktura sadržati četiri glavna elementa : 1. usvoje nove reči i srede stečeno iskstvo. ali vrlo važno ponavljanje. ako je nepodudarnost između onoga što dete može i onoga što se od njega traži prevelika.vaspitač postavlja određeni niz pitanja i zahteva.Sledi glavna etapa u razvoju aktivnosti. posebno kada zapaze da je jedno dete angažovano nekom aktivnošću pogodnom za to. U najboljem slučaju dete će imati mogućnost da uvežbava veštinu koju je već steklo a u najgorem – dosađivaće se jer od njega je zatraženo da učini nešto što je suviše lako. otkriva i shvata sa zadovoljstvom. usmeravajući aktivnost sigurnom rukom ali sa punpo takta 4. To zahteva naizgled neformalno. Nasuprot tome. ne postoji potreba da uloži napor a zbog toga i neće naučiti ništa novo. zavisno od dobijenih odgovora. Aktivnost kojom hoćemo da poučimo decu nečemu će biti mnogo uspešnija. Poučavanje Vaspitači svojim redovnim aktivnostima dodaju još neke kada im se učini da bi to bilo korisno. Zašto prilagođavati obrazovni postupak nivou kognitivnog razvoja Jedan od najvažnijih zahteva u obrazovanju jeste precizno prilagođavanje obrazovnog postupka svakom detetu. Najopštiji cilj je da se dete podstakne da uči. izazov će biti obashrabrujući jer dete zna da ne može uspeti.o radu sa decom ranih uzrasta ali i najteže ostvarljivo. Ako je pomenuta razlika mala. odgovarajući izbor zadataka 2. prilikom koje se tema razrađuje. Postoji više razloga zbog kojih se treba prilagođavati dečijem razvoju. koristeći pojednostavljena ili druge prigodne postupke.ostvarivanje planirane aktivnosti. onda tu za njega nema izazova. Na kraju se ukratko rezimira i povezuje najvažnije što je rečeno. ako je uobličena kako treba. Aktivnost je bila uspešna ako kod oboje postoji osećanje da su postigli ono što su hteli. To je posebno značajno u v. pa zbog toga neće ni pokušati. Vaspitač i dete se prisećaju toka aktivnosti podsećajući jedno drugo na glavna zbivanja i otkrića. To omogućava deci da konsoliduju pojmove. Pripremljen plan treba da se koristi fleksibilno i da se prilagođava dečijem tempu i rekacijama. obezbeđujući kako deci tako i vaspitačima smisao i uspeh u radu. što je povezano i sa učenjem. koju može i unapred da planira i ostvari sa jednim detetom ili više njih. od kojih zavise brzina i redosled njegove realizacije. Vigotski je to nazvao „zonom najbližeg razvoja – linija narednog razvoja“. ako je dete već u stanju da bez napora izvrši zadatak. vodeći računa o odgovarajućim sadržajima i pojmovima.Ovaj postupak stvara kod njih 61 . koji su usko povezani sa glavnim ciljevima predškolskog vaspitanja i obrazovanja. razgovara se o njoj.

a sa druge strane skračuje mu se sticanje dragocenog iskustva o posledicama pogrešnog ponašanja na uzrastu kada su njegove posledica mnogo manje i bezbolnije. Cilj kočenja je suprotan podržavanju .u kome vladaju određeni red i pravila ustanovljeni. kod njega vaspitač teži da zaustavi proces formiranja nekih negativnih osobina pre nego što se ukorene u detetu. tako i granice koje su postavljene njihovom ponašanju. Prilikom podržavanja ili kočenja polazi se od pretpostavke da dete ima potrebu da sazna granice svog ponašanja i nauči one oblike ispoljavanja svojih težnji komunikacije i saradnja sa drugima. jer oni samo prekidaju tok takvog ponašanja dok je detetu potrebno da se ukaže i na smer koji je poželjan. navede ga da se uzdrži od ispoljavanja određenih oblika negativnih ponašanja. konstruktivno i prihvačeno. pre svega. potrebno je vremena i strpljenja. Mehanizmi kojima se koči nepoželjno ponašanje dece nisu dovoljni sami po sebi. Da bi se postiglo da deca uvide smisao ovih okvira i prihvate ih dobrovoljno. on mora prvo da upozna i shvati njegove uzroke. Najčešći uzrok svih « disciplinskih prekršaja» i nesporazuma između dece i odraslih je dečije nepoznavanje okvira ponašanja u kolektivu. koji će činiti da bude bezbedno. koji se javlja kao reakcija na mešanje odraslog i osujećenje. spoljašnje motive i uzimanju u obzir potreba i težnji deteta umesto disciplinskih razloga.uvaranje da je ono čime su se bavila vredno i ima smisla kako za vaspitače teko i za decu. odnosno. što se podržavanje uglavnom oslanja na unutrašnje motive i vrenosti koje su izvan ili «iznad» deteta koje mu se vaštački usađuju potiskujući ono što je kod njega autentično. Da bi vaspitač mogao efikasno da deluje na dečije ponašanje naročito ako se ispoljava na negativan način. Ako se dete preterano ograničava i usmerava. odn u njihovoj svesti nije dovoljno ograničeno dozvoljeno od nedozvoljenog. U preusmeravanju njegovog ponašanja uvek treba polaziti od njegovih sopstvenih motiva i težnji i na njima zasnivati delovanje ( npr deca trče po sebi nakon pasivnog sedenja. Sasvim je prirodna pojava da deca na sve načine isprobavaju kako fizički svet oko sebe. I ovde postoji razlika između kočenja i kažnjavanja i analogijom oslanjanja na unutrašnje . ali ako se na njih ukazuje redovno i dosledno onda će se život i rad u kolektivu odvijati prirodno i glatko. sa jedne strane stavlja u potčinjeni odnos prema odraslom. Prednost se međutim daje podržavanju jer će ređe nego kočenje izazivati neslaganje i otpor kod deteta. odnosno. kao i na čitav razvoj i učenje je podržavanje deteta u onome što je kod njega pozitivno. Razlika između podržavanja i nagrađivanja je . odn koji će mu omogućiti da se optimalno razvija i uči u kolektivu vrtića. Delovanje na dečije ponašanje : oblici spoljašnje i unutrašnje kontrole Najvažniji način delovanja na dečije ponašanje . omogućiti im da se istrče – napolje ili sala). 64. time se. 62 . Podržavanje deteta u onome što je kod njeg apozitivno podrazumeva kočenje negativnih tendencija koje se ispolje.

Ukoliko je šire polje mogućnosti delovanj za decu a manje pritisaka i zabrana. najčešće u svojoj pozadini nema osnovni cilj da se socijalizuje dečije ponašanje. odmereno vođeno razumom koliko i emocijama i ima određenu svrhu. odn kukavičluka. već da odrasle što više oslobodi brige o njima. sukob interesa pojedinaca koji bi je hteli za sebe. Ako su ova ograničenja izvršena sa razumevanjem za potrebe deteta i ako se njihovo sprovođenje obavlja bez podmićivanja i zastrašivanja. imajući u vidu interese odraslih. Ukoliko je detetu jasno određen prostor u kome može bezbedno da se kreće i istražuje. trenutne promene u dečijem ponašanju. Ispravno ponašanje. ukoliko mu se ukazuje više poverenja a ona prihavataju kakva jesu. kao i zahtevom da se ne ugrožavaju drugi i neoštećuje inventar dečijeg vrtića. one teško mogu poslužiti tako shvaćenom disciplinovanju jer zanemaruju unutrašnje motive ponašanja i zasnivaju se na strahu od neprijatnosti koje donosi. Preterana kontrola sprečava razvoj samokontrole kod dece kao što preterano naglašavanje «navika» kulturnog ponašanja. Najvažnije granice dozvoljenom ponašanju postavljaju se u vezi sa dečijom bezbednošću. osećaće se bezbedno i prihvaćeno i razvijaće se u spontanu. UTICAJ VASPITAČA NA DEČIJE PONAŠANJE U VRTIĆU Metodi koji se primenjuju u delovanju na dečije ponašanje. Kada dete uoči da određeno pravilo ponašanja ima svoju opravdanu primenu u konkretnoj životnoj situaciji. Vaspitač mora. međutim. Pored svih poremećaja do kojih dovodi strah i gubitak sigurnosti i poverenja u vaspitača. Iako se kaznama mogu postići određene. kočenje ili preusmeravanje sami po sebi kao tehnika. koje se kod deteta javlja usled kazni. to je prilika da se uvede pojam «čekanja na red» koji deca brzo shvate. detetu ostaje trajno usađeno shvatanje da neko može imati prava da ponižava druge i nanosi im razne neprijatnosti da bi održao svoj autoritet. koje je pod njegovom kontrolom. OBLICI SPOLJAŠNJE KONTROLE – KAZNE I NAGRADE Disciplinovanje deteta je postepen proces u kome mu se pomaže da svoje ipulsivno . ono će to činiti bez kolebanja. bez obzira da li je u pitanju podržavanje . Da bi ostvarila ovo pravo njima je potrebna određena tolerancija odraslih. učtivosti i čistoće. Nova igračka obično izazove prepirku. koja neće suviše krutim stavovima kod njih izazivati anksioznost i potiskivanje. neizvesnosti i straha od mogućih grešaka.Ukoliko je vaspitač uveren da je osnovni razlog dečijih ogrešenja o pravila ponašanja njihovo nepoznavanje i uopšte. stvaraće se i uslovi za samoregulaciju njihovog ponašanja. manira. naročito u slučaju kada su i sama učestvovala u njihovom formulisanju i proglašavanju. pre svega da prihvati da deca kao ličnosti u razvoju imaju prava na neka ponašanja koja nisu svojstvena zrelim osobama i da pod određenim uslovima i ovi oblici ponašanja mogu postepeno voditi ka zrelosti. verovatnije je da će iskustvo stečeno tom prilikom po analogiji primeniti u sličnim 63 . ne garantuju uspeh niti se mogu propisivati. Deca veoma brzo uviđaju značaj određenih pravila ponašanja u konkretnim situacijama i umeju da ih se pridržavaju kada ih prihvate. poslušnosti. konstruktivnu i stvaralačku ličnost. ono će sticati poverenje u sebe i svoju okolinu . nije posledica nekog poboljšanja u njegovoj ličnosti već pogoršanja. često besciljno i nekontrolisano ponašanje preobrati u ponašanje koje je svesno. socijalno neiskustvo. onda ga neće okrivljavati za greške.

propust. 65. Negativna reakcija vaspitača i ostalih drugova vezuje se za njegov postupak. pravila ponašanja u kolektivu. Na taj način ono će naučiti značajnu razliku između unutrašnjeg sveta svojih osećanja i subjektivnih težnji sa jedne strane i spoljašnjeg sveta u kome postoje osećanje. odnosno njenog etiketiranja. da protestvuje na šta ima pravo koje mu se neosporava. shodno tome. uvek treba reagovati konkretno i neposredno . mališani ih teže prihvataju i odbacuju čim im se ukaže prilika za to da bi se izjednačila sa starijima. U situacijama kada mora da sprečava dete u nečemu . to nikako ne bi trebalo da zvuči kao osuda ili pretnja. Deci je potrebno dati vremena za prihvatanje granica koje se postavljaju njihovom ponašanju. Pri tome dete može da se složi sa njime .umesto « ne bacaj domine na pod» ). U slučajevima prekršaja discipline. postupke svojih drugova i odraslih oko sebe. do odbacivanja deteta kao ličnosti. Isto tako treba voditi računa i o tome da u održavanju granica ponašanja . vaspitač to treba da učini brzo i bez oklevanja. Doživljaj vlastitog pola uslovljen je i zavisi od društvenih očekivanja u pogledu ponašanja osoba različitog pola. koje zahtevaju pravila zajedničkog života i rad au dečijem vrtiću treba da učestvuju i deca i odrasli. Ukoliko jedna pravila važe za decu a ne primenjuju se na odrasle. to ne sme dovoditi u pitanje suštinu njegovog odnosa prema detetu. uhvatiće ga za ruku i zaustaviti da ne istrči na ulicu. odstupanja od pravila. Jedan od načina uticaja na dečije ponašanje je informisanje koliko je ispravno i skretanje pažnje na njegove moguće posledice. da sadrži informaciju šta i kako treba nešto raditi nego zabranjivati ( «ređaj domine na stolu « . što će ono osetiti kako po rečima kojima mu se obraća tako i po tonu. na određeni čin. oblik ponašanja a ne za njegovu ličnost. kao i likova iz literature. onda kada se to dogodilo ali bez uopštavanja. međutim. težnje i prava drugih ljudi i objektivnih granica ponašanja koje se moraju uvažavati sa druge strane. moralisanja i raspravljanja o ličnosti samog deteta. Polni identitet bi. Vaspitač treba jasno da saopšti detetu kada neodobrava njegovo ponašanje. Oduzeće mu oštar predmet kojim ugrožava drugove. da se ljuti. bio doživljaj vlastite 64 . potrebno ih je podsticati da procenjuju svoje postupke. odlučno će mu reći da se ne treba prskati vodom. Mehanizmi i postupci u formiranju polnih uloga kod dece Polni identitet nastaje u međudejstvu sa ostalim aspektima identiteta. međutim. Sa detetom se ne treba upuštati u prepirku ukoliko protestvuje zbog nekakvog zahteva vaspitača već ga treba obrazložiti ali i ispoljiti čvrstinu pri sprovođenju. Da bi se kod dece razvijala odgovornost i bolje razumevanje . Bolje je deci davati uputstva u pozitivnom obliku.situacijama. nego kada bi trebalo da deduktivno sprovede opšti princip koji mu je bio saopšten izvan konteksta svakodnevnog života i rada.

da voli roze boju. Obično se navode četiri takve komponente: a. da voli plavu boju i dr. preskače konopac. igračke koje se detetu nude i dr. ljupkost i sl. Jezik posreduje usvajanje identiteta roda. Dete već krajem druge a pogotovo u trećoj godini nauči da izraz « ti si devojčica» označava nešto specifično i to ne samo u biološkom smislu. naziva se polno tipiziranje. najčešće sa onim kojem i biološki pripada. Kod adolescenata. Polna uloga u velikoj meri određuje socijalno ponašanje osobe. osećanja . Kao simboli te identifikacije su ime deteta. Biološki pol je fiziološko-anatomska ( genetski određena struktura i funkcija Identitet roda je usvojena indentifikacija osobe sa muškim ili ženskim rodom Socijalna uloga se uči tj usvaja u društvu po principima socijalnog učenja ( učenja uloga. TV. roditelji. način odevanja.socijalne uloge i statusa kao bića datog pola. obeshrabruje njihovu eventualnu osećajnost i dr. stavove. Pojam roda je sadržan u njegovoj kognitivnoj osnovi. identitet roda c. « školice». Takože održavaju se razni stereotipi. U socijalnim interakcijama dece u igri uloga ona otkrivaju ulogu kao obrazac očekivanog ponašanja. Bezrezervno prihvatanje socijalne polne uloge dovodi do mnogih psihičkih tenzija. ona je krše putem diferencijacije uloga na razne načine : putem literature. ono je usvojilo idenititet svog roda. patrijarhalna tj tradicionalna kultura podstiče mušku decu na agilnost prema spoljnjem svetu. učenja po modelu) Sekusalna orijentacija može da bude usmerena na vlastiti ili suprotan pol. a matrica ponašanja. Uloge se i opisuju ali i vrednuju. znajući mu naziv. U pogledu gajenja dece. oblik frizure. a odnosi se na fizičku i emocionalnu preferenciju osoba različitog ili istog pola. Socijalnu ulogu pola čine dakle očekivanja vezana za ponašanje. kada ga je generalizovalo i na ostale osobe. motive osoba određenog pola. Polni identitet nije homogena struktura. biloški pol b. muzike i dr. a zavisno od toga šta o polu deteta i mlade osobe misli socijalna okolina ( vršnjaci. odrasli ga ispravljaju. Devojčica navodno treba da se igra lutkama. nastavnici i šire društvo). Tu se njena uloga majke idealizuje a uloga supruge satanizuje. socijalna uloga d. već se sastoji iz više komponenti. kruta socijalizacija u pogledu polne uloge može da ometa razvoj. dete se identifikuje sa jednim od dva pola. S obzirom na to da su igre uloga izraženije i 65 . Proces prihvatanja socijalne uloge pola počinje u ranom detinjstvu. U pogledu roda. kao što je slika žene u patrijarhalnoj kulturi. Kada je dete shvatilo da je njegov rod nepromenjiv. igra rata. Iako se mnoga «demokratska» društva zalažu za ravnopravnost polova. seksualna orijentacija Ove komponente mogu ali ne moraju biti usaglašene. porodica. Tako se npr normalnim smatra u našoj kulturi da se dečak penje po drveću. ULOGA PREDŠKOLSKE USTANOVE U FORMIRANJU POLNOG IDENTITETA Polni identitet ima prvobitno poreklo u kulturno-istorijskim društvenim vrednostima. Od devojčica se očekuje skromnost. Ako dete pogreši u svom rodu. vrenosti. u govoru. submisivnost. prlja kolena. vezana za pol.

vršnjake. vremena i metoda kojim nam stoje na raspolaganju. Da bismo to saznali potrebno je da posmatramo decu u odnosu na njihovu neposrednu okolinu. 66 . oponašajući njihov stil ponašanja. Mogu se posmatrati ponašanje dece. suprotan pol. Ono se događa stalno jer je osnova za buduće korake u realizaciji i rezultati opažanja se uključuju i plan i proces evaluacije kako dece. Posmatranje je osnova za evidenciju o napretku dece i neophodno davanje povratnih informacija roditeljima o tome kako njihova deca napreduju i kako su im razvijene ( ne) mogućnosti. Takva igra može da posluži i kao sredstvo adekvatnog usvajanja prihvatljive polne uloge. uspešnije uticao na njihov razvoj i učenje .. tako i samog programa. Igra uloga je kao i svaka igra spontana aktivnost koja ima za cilj postizanje neposrednog zadovoljstva ali je ona i odraz shvatanja deteta o realnosti u njegovoj okolini. Dete se tada identifikuje sa pripadnicima svog pola. Sem obavljanja posmatraj aradi planiranja. motorna spretnost. način na koji rešavaju probleme.. Posle formiranja relativno konstantnog polnog identiteta. detetovu pažnju sve više privlače modeli pripadnika tog pola u smislu njihovog ponašanja. Pojam i način posmatranja i praćenja dečijeg ponašanja i razvoja Posmatranje i praćenje ima suštinsku ulogu u procesu planiranja. Cilj pojedinačnog posmatranja zavisiće od svrhe.učestalije od mnogih drugih igara. interesovanja i dr. preko ozbiljnih i više sistematskih metoda posmatranja sa pažljivim odabirom uzorka ponašanja i dinamike posmatranja do izrade studije slušaja za pojedinačno dete ili grupu dece. Posmatranje je takođe osnova za identifikovanje dece sa specifičnim razvojnim ili obrazovnim potrebama. Vaspitač treba da nauči da analizira dečije ponašanje takvo kakvo jeste a ne kako bi on želeo da bude. 66. Jedan od načina adekvatnog seksualnog vaspitanja u uslovima dečijeg vrtića ( a i uopšte) u smislu ravnopravne afirmacije polnih uloga bi bio da vaspitači upućuju decu baš na igranje polno atipičnih uloga. prihvata i uvažava drugi. kontakti sa drugima. koje doživljava kao ipresivne uzore. Da bi uspostavio sa decom odgovarajući odnos. odnosno da se oslobađa mnogih predrasuda koje vladaju u društvu u pogledu odnosa među polovima. između 3-4 godine. Metode posmatranja variraće od sasvim kratkih anegdotskih beležaka. važno je znati kako deca vide samu sebe i kako se osećaju. vaspitača. vaspitač treba da ih bolje upozna . emocije koje deca ispoljavaju. roditelje. saradnja sa ostalom decom i odraslima . način na koji pristupaju novim informacijama. Kroz simbolizaciju u okviru socijalne interakcije u igrama polno atipičnih uloga.. pod uticajem drugih osoba ( a i sistematskog vaspitanja) dete postaje svesno ne samo svog pola već i očekivanja okoline u pogledu njegovog ponašanja. vaspitače. organizovao njihove aktivnosti. dete počinje bolje da shvata. kao i za planiranje individualizovanih vaspitnih metoda. učestvovao u životu i radu grupe. a zavisno od njegovog pola.

tako i sa svakim detetom pojedinačno. Isto tako on beleži promene u postignućima . Uslovi za primenu osnova programa – normativi kadrova.razvoj govora i mišljenja Da bi podaci . Najbolej je sve beleške držati u posebno registrartoru da bi imali uvid i deca i roditelji.o ciljeve koje ostavruje i polazeći od svakog konkretnog dedeta kao kriterijuma. Roditelji imaju pravo izbora ustanova. Osnove programa predškolskog vaspitanaj i obrazovanja dece uzrasta 3-7 godina: Model A i Model B Osnove programa propisuje ministar i one predstavljaju smernicu za rad svih vrtića i vaspitača. Dosijei bi trebali da stoje na javnom mestu u vaspitnoj sobi i da svima budu dostupni. uključivanja u proces v. Prati se: . Za svako dete je ipak važno da vaspitač poseduje odgovarajuću dokumentaciju u kojoj će sabrati sve svoje napore u vezi sa posmatranjem pojedinačnog deteta. 67. odnosno dosegnutim razvojnim nivoima . Vaspitač može imati određeni sistem beleženja značajnih podataka o detetu do kojih dolazi u razgovoru sa roditeljima i posmatranjem samog deteta. Od deteta bi trebalo tražiti saradnju prilikom odabira radova.opšte zdravstveno stanje . mogle pripisivati promenama nastalim zahvaljujući procesu razvoja i učenja. Predškolsko vaspitanje obuhvata vaspitanje i obrazovanje dece 3-7 god. Vaspitač procenjuje deliji razvoj u odnosno v. Predškolsko vaspitanje i obrauovanje je deo celovitog sistema vaspitanja i obrazovanja.socio-emocionalni razvoj . da zajedno sa roditeljima povremeno razgleda svoj dosije ( portfolio) i komentariše svoje postignuće. Vaspitač u dosije stavlja informacije koje je sakupio i radove koje smatra relevantnim i tipičnim pokazateljima nekog ponašanja.Da bi se deca upoznala treba ih posmatrati kako se vladaju o određenim situacijama. prostora. bez pokušaja da se njihovo ponašanje menja pre nego što mu se shvate uzroci. Osnove programa su polazište za izradu specijalizovanih programa. broja dece. Vaspitač polazeći od osnova programa u izradi izrađuje program na nivou svoje vaspitne grupe. naime. bili pouzdaniji potrebno je karakteristike koje se prate ispitivati i opisivati na sličan način. što mu pomaže pri planiranju i odmeravanju sadržaja aktivnosti koje namerava da ostvaruje kako sa grupom.o rada. Shvatanje funkcija predškolskog vaspitanja i obrazovanja : 67 .o rada. dete ima pravo da odabere rad koji se njemu najviše sviđa da stavi ako želi i veći broj radova. ostavlja se mogućnost uvažavanja tradicije i kulture sredine. Ta dokumentacija imaće razlišitu homogenost jer se nekad posmatranje lako i brzo obavlja a neke se pojave moraju posmatrati dugoročnije i temeljnije. Razvojne specifičnosti dece predškolskog uzrasta naglašavaju potrebu da vaspitači imaju veći stepen autonomije u planiranju i vrenovanju v. kako bi se razlike koje se utvrde u dva različita vremenska perioda kod istog deteta. koje prikupi vaspitač.

istražuje i prihvata svoje mogućnosti i granice) 2. U modelu A nisu ponuđeni sadržaji Preporuka : sadržaji ne čine samo ona znanja o sebi. saznavanje o svetu oko sebe i načinima delovanja na nju. uloga vaspitača. afektivnog. da na kreativan način koristi predmete) Uloga vaspitača: Da stvara uslove i da direktno podstiče razvoj dece i učenje Planiranje i evaluacija: Na 3 nivoa : . načela. slika sveta. coljeci. ono je aktivno. tuđe mogućnosti i granice. utkrivanje i upoznavanje drugih oko sebe ( na osnovu sigurnosti i poverenja u sebe gradi odnose prema drugima. Osnove programa polaze od deteta kao fizičkog. teškoća. misli.izražavanje govora. porodice i društva nastavak i doprinos porodičnog vaspitanja priprema za školu kompezatorska funkcija ( ublažavanje socio-kulturnih razlika) da se darovitoj deci obazbedi mogućnost negovanja i razvoja Dete je aktivan činilac svog razvoja. logičko mišljenje.- obezbeđivanje prava i potreba dece. Osnove programa pružaju pomoć v. uči da sluša i uvažava tuđe ideje ali i da suprotstavi svoje stavove) 3.o proces i radu prilagođavanjem sadržaja i uklanjanjem prepreka u aktivnostima.individualno Planira se na osnovu uočenih interesovanja. pomagačka – da prati. sposobnosti. otkriva interesovanja. tuđa osećanja. U izboru sadržaja vaspitač se vodi načelima programa. otkrivanje i upoznavanje samog sebe ( delovi tela. interaktivno i kreativno biće koje iskazuje inicijativnost i spontano ponašanje za koje predškolska ustanova treba da mu obezbedi uslove. već znanja obuhvataju veštine. nema programske sadržaje Ciljevi : 1. osećanja i sl. drugima i okolini.za manju grupu .( odlike predmeta i pojava. Postoje dva modela vaspitanja i obrazovanja u osnovama programa : MODEL A I MODEL B MODEL A: otvoren sistem vaspitanja.. problema Procena ostavrenog – vrednovanje – na osnovu toga planira se sledeće. umeća Konstruktivistička teorija učenja – učenje ima unutrašnju motivaciju Uloga vaspitača je posrednička. socijlanog bića koje je aktivan činilac svog razvoja. prepoznaje..za celu grupu . intelektualna samostalnost. 68 .

Kurikulum – realni program. najvažniji za decu. NAČELO REALISTIČNOSTI 69 . prate se interesovanja. Dete je u centru a ciljevi i zadaci prate i osobenosti i interesovanja pojedine dece. Opšta pravila – načela – da bi se obezbedilo usaglašenost vaspitnog delovanja. NAČELO ANGAŽOVANOSTI Ukupan odnos vaspitača i dece . relani uslovi u kojima se nešto zbiva. programi liče na školske ( model B) g. 3 osnovna tipa programa: 1.plan se ističe dete. Socijalni aspekt važniji nego učenje – kognitivni razvoj. ciljevi su dati po aspektima razvoja : -fizički . težište na razvoj unutrašnjih sposobnosti. NAČELO ŽIVOTNOSTI Uvažavanje životnog iskustva deteta i otvaranje ustanove prema porodici i društvenoj sredini. saradnja sa školom i lokalnom zajednicom Ciljevi su više konkretizovani ali postoji dodatna obaveza da se to sve integriše u celinu. težište nije na sadržajima. maturacijsko –socijalizacijski 2. Transformacija ustanove u mesto življenja dece i odraslih.Izvori sadržaja: realni kontekst dečijeg života. 4. u 1. kognitivno-razvojni e. odgovorom na sopstvena pitanja i dileme. deca mogu da uče ali na specifičan način. Vaspitač najviše vaspitava onim što jeste kao ličnost i onim što ume da radi.negovanje komunikacije i stavralaštva Organizacija prostora i vremena. prate se stupnjevi razvoja ( model A). 2. Angažovanost i posvećenost znači više od «spoljašnje zaposlenosti» i površne «sentimentalnosti» . 1. 3. dete se posmatra u celini. Načela za ostvarivanje programa Nije dobro postavljati suviše specifična i kruta pravila. tradicionalni. NAČELO POŠTOVANJA SEBE I DRUGIH Pre svega ličnost deteta .oni podrazumevaju traganje za ličnim zančenjem. 68. poštovanje kolega i roditelja Poštovanje ovog načela je osnov demokratskih odnosa u vaspitanju. njihove interakcije i komunikacije moraju biti smisaoni i za decu i za vaspitače. kognitivno-akademski 3. sve iz dečijeg interesovanja – nije uvek lako prepoznati ta interesovanja MODEL B Detaljniji.socionalno-emocionalni . samopoštovanje. sa više načela.kognitivni . implicitna pedagogija Ono što se zaista zbiva u neposrednoj komunikaciji i interakciji. f. u preškolskom.

Vrste programiranja i planiranja rada u predškolskoj ustanovi Planiranje v. 69. dosledan dnevni raspored. 6. povezanost i smislenost. Dete kroz igru istražuje stvarnost . 9. Dosledna ponuda sadržaja. Delovanje ka harmonizaciji ciljeva i zadataka. Razvojno adekvatni sadržaju koji su za jedan korak ispred iskustav deteta. NAČELO DOSLEDNOSTI Kontinuitet. zavisno od realne dece i uslovima u kojima ona žive. Treba biti oprezan sa didaktičkim aspektima igre u predškolskom periodu. 7. a ukazuje se na njihovu povezanost i uzročnost.Razumevanje deteta i njegovog razvoja i sopstvene uloge vaspitača. i da se šire otvore za uticaje koje društvena sredina nudi.o rada uslovljeno je brojnim faktorima koji utiču na proces planiranja. NAČELO AKTIVNOSTI Deca moraju učiti kroz aktivnost sa materijalima. Svaka ustanova na specifičan način planira i realizuje svoje planove . koji su logički povezani u procesu saznavanja ( tematski u vidu projekta) koji vremenski i prostorno slede. iznosi svoje mišljenje i osećanja i da se razvija na svoj način i sopstvenim tempom. organizacija za učejne . Neprestano preispitivanje i istraživanje. bira. Realan u zahtevima i očekivanjima prema deci i sebi. pristupi više odgovaraju. Uvažavanje i podsticaje prava da samostalno dela . NAČELO ORGANIZACIJE UČENJA KROZ IGRU I OTKRIĆE Igra je jedinstveni čin u kome se aktiviraju svi psihički domeni i potencijali malog deteta.proverava sopstveno iskustvo izmišlja nove obrasce ponašanja. 70 . NAČELO ORIJENTACIJE KA KOMPLEKSNOSTI PRISTUPA Sadržaji koji potiču od interesovanja deteta a koji se odnose na opštije ciljeve. 8. NAČELO SOCIJALNE INTERACIJE Predškolska ustanova i njen program imaju efekta na razvoj dece samo onda kada se zajedno sa programom angažuju ne samo deca i roditelji. 5. Predškolsko dete inače stvarnost doživlajva globalno te mu kopleksne metode i sadržaji. sredinom i kroz interakciju. nego i lokalno okruženje. Da bi institucionalno vaspitanje i obrazovanje predškolske dece preraslo u društveno vaspitanje neophodno je da se predškolska ustanova poveže sa društvenom sredinom. da ih dovode u interakciju izazivaju logičke posledice. Da bi se nešto spoznalo potrebno je da predmetima i pojavama manipulišu. Sistem pokušaja – pogrešaka-kreiranje sopstvenog mišljenja.

Program ne može posedovati idealnu zbirku sadržaja i tema za rad. V. problema ili uočenih teškoća. Na nivou manje grupe dece 4. problemski pristup. jer se konstruišu zavisno od interesovanja i potreba dece i oraslih koji se nalaze u obrazovnoj situaciji. kao ni u posebne programske oblasti koji slede logiku naučnih disciplina. To je jedan način rada iza koga stoji specifična koncepcija obrazovanja i uloge predškolske ustanove. Planiranje po V. Oni se ne mogu odrediti unapred. Programiranje : stalno kreiranje programa u zavisnosti od aktuelne prakse Tematsko planiranje – rad po projektima ili centrima interesovanja. Proces planiranja u tom smislu nije puko raspoređivanje gradiva već se satoji u veštini registrovanja tih interesovanja i poterba i njihovom prevođenju u obrazovnu aktivnost. smatra da se obrazovanje ne može na jedan veštački način izdvojiti od procesa vaspitanja. Na nivou pojedinačnog deteta U prosecu planiranja uključena su i sama deca – njihova interesovanja. Tematsko programiranje i planiranje je psihološki opravdanije od planiranja po oblastima jer je bliže dečijem intuitivnom emocionalnom i globalnom doživljavanju stvarnosti kao neraskidive celine . želje. detaljno razrađenim programskim sadržajima v. nego njegovo veštačko cepkanje na razgraničene. Tematsko programiranje i planiranje se usklađuje sa osnovnom koncepcijom programskih osnova kao i funkcijom v. Ovakav pristup programiranju.o situacije integrisane u šire teme.o – delovanje se okreće detetu i njegovim specifičnim razvojnim potrebama i mogućnostima.o delatnosti koja se obavlja u vrtiću jer stavlja naglasak na povezanost koja postoji čak i između naizgled sasvim udaljenih aspekata stavrnosti. Na rad ustanove u celini 2. Obrazovanje nije prenošenje gotovih sadržaja programa i ovaj pristup ne poseduje « obavezan» i logički uređen deo programa. 71 . Na nivou vaspitne grupe 3. 70.Planiranje postoji na više nivoa : 1. interdisciplinarni. Predškolskoj deci je bliže aktivno sticanje iskustva kroz v. mogućnosti. Tradicionalni pristup – vremensko rasporođivanje « gradiva».o rada je vrsta programa koga često nazivaju integralni.O plan se pravi na osnovu uočenih interesovanja dece. Tematsko planiranje u dečijem vrtiću Tematsko plainiranje v. težeći zahvatanju svih aspekata dečijeg razvoja prilikom razrađivanja mreže pojmova koji ulaze u okvir svake od tema.O oblastima : rad po oblastima Umesto jednog školarizovanog pristupa usmerenog prvenstveno uniformnim. unapred propisane sadržaje pojedninih oblasti među kojima se zatim uspostavlja tzv « korelacija» ali nikad sa potpunim uspehom.

sadržaje. svi su podjednako kreatori za ono što se u vrtiću događa. ne uošavaju smisao pravila koje postavljaju odrasli. biti stavljeni na diskusiju. Dok se deca ne suoče sa posledicama sopstvenih akcija . pažnja vaspitača mora biti usmerena na dobijanje što večeg broja predloga. koordiniraju i realizuju svoje akcije. ciljeve biraju svi učesnici obrazovne situacje. Mogućnost saznavanja kroz interakciju sa osobama i materijalom koji se nalaze ne samo u organizovanoj obrazovnoj situaciji. tip zaštite – zaštita svih pojedinaca grupe. fizički PSIHOLOŠKI USLOVI Demokratičnost stila u ophođenju među učesnicima Atmosfera vrtića u kojoj vlada duh poštovanja i ravnopravnosti Demokratičnu atmosferu čine indikatori : 1.u. pedagoški 3.o ciljevi dugoročni ciljevi : generalne potrebe dece p. aktiviranje sve dece i obezbeđivanje povratne informacije šta se sa tim u realizaciji dešavalo.ne slušaju slepo predloge odraslih 72 . nego u celokupnom načinu življenja jedne predškolske ustanove.postoji jedna neusiljena komunikacija .postoji slobodno izražavanje mišljenja.potrebe dece .Ona pak za krajnji ishod nema znanje kao skup informacija. DEMOKRATSKA ATMOSFERA U GRUP ZNAČI DA : . Osnovne dimenzije ovog načina planiranja su : . važno je stvoriti fizičke i interakcijske uslove. zajedničku selekciju. nego veštinu dolaženja do informacija i način konstruisanja znanja. 3.dugoročni i kratkoročni v. psihološki 2. način odlučivanja – teme.imaju kontakte sa drugim osobama van vrtića . način komunikacije – vaspitač mora organizovati takvu atmosferu u kojoj će različiti interesi smeti da se ispolje. Deca sa vaspitačima i roditeljima zajednički planiraju. 2. on štiti slabije pojedince od povlačenja. štiti grupu od destruktivnih predloga i ponašanja. vaspitač insistira na tome da svi učestvuju. postoje podeljena mišljenja . dobijaju se koncenzusom svih zainteresovanih odraslih koji dolaze u kontakt sa programom. Da bi se pomenute ideje ostvarile.interesovanja dece grupisana u tzv « životne teme» . Kratkoročni ciljevi: odraz tekućih interesovanja i potreba dece i vaspitača Uslovi pod kojima s eprogram tematskog planiranja može realizovati su: 1. isprobavani.

treba da bude otvoren prema spolja i prema unutra Življenje pedškolske dece ne treba ograničiti samo na prostor vrtića. Da bi se to ostvarilo potrebno je zadovoljiti bar nekoliko zahteva : . Celokupna organizacija ustanove mora biti fleksibilnija – fleksibilna organizacija vremena. ukoliko ne zna da sa vaspitačem i decom zajedno planira.. da govori o svom rodnom mestu. pa makar samo i da posmatra. Sadržaj kutaka oprema se zajedno sa roditeljima. koja će omogućiti da se svi unutar nje osećaju pozvani i odgovorni da razmišljaju o kvalitetu te sardanje i aktuelnom programu rada. 73 .- poštuju se interesi svih deca bar u 50% slučajeva biraju aktivnosti kojima će se baviti deca u dogovoru s avaspitačem organizuju aktivnosti i uvek postoji veći broj pedloga PEDAGOŠKI USLOVI Potrebno je i samu ustanovu organizovati na određen način Ova vrsta programa deo je šire koncepcije « otvoren sistem vaspitanja» Vrtić je društveno organizovano mesto življenja.mora postojati stalna povratna informacija o tome šta je bilo.svaka osoba nosi sa sobom puno potencijala . tako ni život u vrtiću na treba da zatvara vrata ljudima zainteresovanim za dobrobit odrastanja dece. šta je planirano.vaspitač mora zainteresovane pojedince i grupe kontaktirati međusobno . da je u potpunosti dostupno deci. nameštaj. Deca trebaju da koriste sve prostorije vrtića. da ne postoji stroga podela grupa po uzrastima. ume nešto da uradi. FIZIČKI USLOVI Cela sredina da ne bude previše strukturirana Oprema.puno vremena mora se posvetiti obaveštavanju « svih o svemu» i pripremanju dugoročnije saradnje . šta će se tek desiti. lagani i laki za održavanje. kutići treba da su višenamenski i prilagoženi veličini dece.. Unutrašnji enterijer soba mora sadržati puno polustrukuriranog materijala za igru. da priča priče ili da čita. Predškolska ustanova mora stvoriti takvu psihološku i pedagošku atmosferu. da se igra sa decom. a pogotovo roditeljima. Takođe i forma saradnje sa roditeljima ne bi trebalo da budu krute. Sobe trebaju da budu međusobno komunikativne. 71. Od čega se polazi u tematskom planiranju U vezi sa obrazovanjem i vaspitanjem male dece Ovaj pristum smatra da se obrazovanje ne može na jedan veštački način izdvojiti od procesa vaspitanja. . Grupe vrtića treba da budu mešovite po uzrastu i neveće od 25-toro dece.

U vezi sa procesom planiranja v.to su takođe ciljevi iza kojih stoje osnovne ljudske potrebe vezane za vaspitanje i obrazovanje. vrednosti i ličnu filozofiju vaspitanja kao i da bude spreman na njihovo menjanje.to su vrednosti i osobine koje su poželjne. .o rada. Potrebno je ciljeve konkretizovati i videti šta oni zapravo u stvarnosti znače.stalno razvija osetljivost za uočavanje. «životne teme» kao i ciljevi v. Glavne dimenzije ovog načina planiranja su potrebe i interesovanja učesnika. SAMOSTALNOST – INDIVIDUALNOST 74 .da dozira svoje učešće i angažovanje u izboru i razvijanju teme razvijajući i računajući na samostalnost dece. Nemoguće je predvideti sve njene delove i unapred odrediti obim i redosled sadržaja koji će se pojavljivati. . potreba dece i odraslih koji se ne nalaze u obrazovnoj situaciji. DUGOROČNI CILJEVI – OPŠTI CILJEVI: 1. Dugoročni : . oni se ne mogu odrediti unapred jer zavise od interesovanja. koja za krajnji ishod neće imati znanja kao skup informacija.Stvarnost je jedna nedeljiva celina koja postoji kako u svetu dece tako i u svetu odraslih. Ciljeve treba definisati sa aspekta prakse. ali koje se ne smeju nametati . potrebno je da vaspitač u toku njegove primene i sam menja svoje stavove.Oni jedan drugog ne isključuju već se u praktičnom radu više njih istovremeno kombinuje i realizuje.Da osvesti sopstvene stavove.poseduje aktuelna psihološka i pedagoška znanja . upotpunjuje znanja i razvija nove sposobnosti. a ne kao deklarativnu listu. Njegova suština je veština registrovanja interesovanja i potreba učesnika i njihovo prevođenje u obrazovnu aktivnost.Da zna načine praćenja i vođenja demokratske interakcije .o rada Ne može se isključivo i prevashodno svesti na raspoređivanje sadržaja.osvesti svoje i potrebe drugih ( dece i roditelja) . nego veštinu dolaženja do informacija i konstruisanja znanja. Dugoročne ciljeve treba tretirati u kompletu. Uloga vrtića – mesto življenja i partnerskog druženja dece i odraslih. nego u celokupnom načinu življenja jedne predškolske ustanove Program ne može posedovati idealnu zbirku sadržaja i tema za rad. prepoznavanje i razumevanje potreba i tekućih interesovanja dece .Da ume da proceni efekte sopstevnog delovanja 72. Osnovni delovi programa u tematskom planiranju Postoje dve vrste ciljeva : kratkoročni i dugoročni. Vaspitač mora da : . . U vezi sa sposobnostima potrebnim za realizaciju ove vrste programa Da bi se kvalitetno realizovao tematski program. Ovaj način rada insistira na mogućnosti saznavanja kroz interakciju sa materijalima i osobama koje se nalaze ne samo u organizovanoj obrazovnoj situaciji.odnose se na sve uzraste vrtića i na filozofiju programa u celini.oni su opšti ciljevi .

preventivna zdravstvena zaštita. ispoljavanje i razumevanje svih vrsta emocija. poštovanje drugih. Interesovanja su različita. dramski i muzički medij. Oni pokrivaju period trajanja jedne teme i dnevno planiranje. dobijaju se analizom neposredno ispoljenih potreba i interesovanja dece . Ti su ciljevi raznovrsni. negovanje slobodne komunikacije 5. Da bismo dobili takvu vrstu ciljeva treba poći od potreba. OČUVANJE ZDRAVLJA I PODSTICANJE TELESNOG RAZVOJA DETETA Zadovoljavanje osnovnih potreba za hranom. rešavanje konflikata. boravkom na svežem vazduhu. Neka su površna i kratkotrajna a neka duža i temeljnija i u tematskom planiranju su od posebne važnosti. primena stečenih znanja o novim situacijama. Interesovanja i pitanja predškolske dece su varijabilna. POJEDINAČNI CILJEVI Kratkoročni ciljevi koje se koriste u svakodnevnom radu. otkrivanje različitih načina sticanja znanja kroz aktivno samostalno dolaženje do odgovora. korišćenje stvari i predmeta iz neposredne okoline. snom.o situacija je jedan dogovor i pokušaj uključivanja što većeg broja ljudi u proces vaspitanja i obrazovanja. 2. iz različitog domena i različitog karaktera.. Svaka realizovana v. likovni. autentične sposobnosti i sklonosti. Dete kao i odrasli u stanju je da dugo drži visok nivo motivacije i napora . Kulturno-higijenske navike. Negovanje originalnog pristupa problemima i pronalaženje različitih načina i strategija za njihovo rešavanje 4. 3. osećanja i ponašanje. radne navike.Osnovni cilj. podsticanje razvoja motorike i oblika kretanja. negovanje saradničkih odnosa i ponašanja. poverenja u sopstveno mišljenje. odlaganje potreba i prihvatanje neuspeha 6. prevencija deformiteta. prepozna i razvija svoje prirodne. 75 .EMOCIONALNA STABILNOST I SVEST O SEBI Upoznavanje sa mogućnostima i granicama sopstvenog tela i ličnosti. sticanje osnovnih pojmova o svetu koji dete okružuje.DRUŠTVENOST Razvijanje osećanja pripadnosti grupi.STICANJE ZNANJA Podražavanje prirodne motivacije i radoznalosti. razvijanje samopouzdanja. „ŽIVOTNA TEMA“ – skup dugotrajnih interesovanja za određeni sadržaj koja su oddraz želje ili potrebe za razrešavanjem bazičnih životnih i razvojnih problema što ujedno obezbeđuje visok motivacioni nivo prilikom bavljenja sadržajima takve vrste.. vaspitača i roditelja.KREATIVNOST Stvaralačko izražavanje i podsticanje ekspresije kroz: pokret. odmorom.. Obezbeđivanje uslova u kojima će svako dete moći nesmetano da ispolji. govor. negovanje doživljaja sebe kao jedinstvene i neponovljive ličnosti. ukoliko je sadržaj rada u funkciji njegovog razvoja. interesovanja i „životnih tema“ INTERESOVANJA I POTREBE Ne samo „snimiti“ šta decu zanima nego i od toga poći.

( smrt.) Teme se biraju i strukturiraju u tematske celine polazeći od: . listići za beleženje tema.uz pomoć roditelja ( intervju. POTREBE DECE I ODRASLIH Potrebe jesu temeljnije i sporije se manjaju od interesovanja ali su ipak podložne promenama.o ciljeva i zadataka . Učenje u ovom slučaju treba definisati kao proces uzajamne razmene ideja.Nije ni trenutno ispoljeno interesovanje.mogućnosti za integraciju porodice i društvene sredine 76 .materijalnih.razvojnih potreba i mogućnosti dece . Teme se mogu dobiti na nekoliko načina: . boje se da ih prikažu odraslima. roditeljski sastanci) . već se radi o tome da se pedagoški momenat pomera na teren i sadržaj koji je deci blizak.analizom širih društvenih događaja ( mas-mediji. dogovaranjem) .. znanja.Životna tema nije koju vaspitač sam bira na osnovu unapred odabranih ciljeva.korišćenjem posmatranja i beležaka vaspitača . na različitim uzrastima u različitom društveno-istorijskom trenutku. ne umeju da ih artikulišu iako ih zanimaju. veština i uloga.. Biranje osnovne teme i strukturiranje tematskih sadržaja Srodne sadržaje koje možemo grupisati u jednu zajedničku smisaonu celinu nazivamo temom. is l.v. kadrovskih i drugih mogućnosti dečijeg vrtića . Potrebe dece i odraslih koje se direktno suprotstavljaju: Potrebe dece Za kretanjem Promenom i slobodnim izborom aktivnosti Za galamom i bukom Za povremenim destruktivnim ponašanjem Za negiranjem pravila koja definiše vaspitač Za stalnim odgovorima na postavljena pitanja Za izlaskom u druge sredine i za posetama Da se igraju aktivnih igara Potrebe odraslih Za mirovanjem Da deca drže pažnju na planiranoj aktivnosti Za tišinom Za čuvanjem igračaka i materijala Da deca poštuju pravila Za ćutanjem Da se rad odvija u vaspitnoj sobi Da se pasiviziraju 73. nemaju dovoljno sposobnosti da se sa njima suoče. jer se takvih tema boje. sex.uz pomoć same dece ( razgovorima sa decom o tome šta ih zanima. audiovizuelni produkti) Treba takođe obratiti pažnju na „nepostojeće teme“ tj onu materiju koju deca svesno ili nesvesno izbegavaju. različite su u različitim grupama ljudi. nije jednostavan skup sadržaja i aktivnosti za rad.karakteristika regiona .sadržaja programskih celina .varijacija unutar razvojnih potreba . Tematsko planiranje nije sistem rada u kome se radi „ono što deca hoće“ .

određivanje naslova osnovne teme.o situacije. okoline.o zadataka koje treba ostvarivati. muzičkih. Mesečno programiranje zahteva od vaspitača: . u odnosu na v.. po mogućstvu. parcijalnim koje. ULOGE VASPITAČA 1. Tema može da obuhvati šire ili uže aspekte stvarnosti i može biti formulisana u različitim vidovima. On treba da kreira takvu sredinu u kojoj se svi osećaju dobro.o sadržaji nisu unapred dati vaspitač ima višestruko kreativnu ulogu. Uloga vaspitača u tematskom načinu planiranja Budući da v. kao i fleksibilnu organizaciju v. zaposleni su i dolaze do saznanja sledeći sopstveno iskustvo. kao i događaja i iskustava doživljenih prethodnog dana u vaspitnoj grupi. iz nje nabavlja materijal za zajednički rad Sadržaji kao ni teme nisu unapred propisani 77 .vršenje izbora i određivanje prioriteta u opštim razvojnim zadacima .o zadataka obrađivati u određenom vremenskom periodu. 74. Npr. predstavljen u dnevnoj skici. strukturiran na v.) Tematska celina obuhvata opis i strukturu sadržaja osnovne teme koji će se radi ostvarivanja odabranih opštih v.o materijal i sadržaje rada 2.o materijal i sadržaje rada Posmatra igru dece. u odnosu na decu 3.. Dnavna skica proističe iz tematske celine. Mesečno planiranje je najpovoljnije jer omogućava razrađen obuhvat jedne tematske celine. matematičkih.o procesa. Pojedine teme se mogu obrađivati duže ili kraće. On nije najdominatnija figura već je njegova uloga posrednička i patnerska. zavisno od potreba i intervenisanja dece. predstavljati deo ili kombinaciju delova dveju ili više programskih celina. mogućnosti razrade i realizacije i specifičnih v.Tematske celine se mogu poklapati sa programskim celinama. izbor programskih celina i njihovo strukturiranje u tematsku celinu . u odnosu na proces planiranja 4.izbor najvažnijih objekata i sredstava koji će poslužiti za obradu tematske celine Dnevna tema obuhvata sadržajno zaokružen deo jedne tematske celine. u procesu saradnje sa roditeljima u odnosu na v. treba međusobno povezati i uklapati ( u šire teme) Sadržaji koje se predviđaju tematskim celinama treba da potiču iz svih domena i obuhvataju što više aspekata programskih celina ( fizičkih. likovnih. Voda – bez vode nema života – voda isceliteljica – voda u domaćinstvu Opštijim temama treba dati prednost nad užim.razvoja govora.

Uloga vaspitača je da decu nauči samostalnom izboru i istrajavanju na određenom zadatku Posmatračka i prpcenjivačka uloga On ide od grupe do grupe i posmatra kako deca reaguju. On takođe mora štititi slabije delove grupe od agrisivijeg koji obično zauzima više prostora i pažnje u odnosu na proces planiranja U okviru planiranja mora se pozabaviti sa nekoliko linija koje se istovremeno ili sukcesivno dešavaju Jedna od njih je – uže obrazovna – šta je to što deca mogu da nauče iz određenog iskustva. Ne treba da im nameće svoje zaključke. da bi sva deca našla svoje mesto i bila aktivna U toku procesa obrazovanja najmanje od svega treba da koristi verbalnu metodu i metodu demonstriranja. Kada su stvari i pojave jednoznačne ili na zahtev same dece. iz naučnih disciplina. On mora stalno da razmišlja višeznačno Mora posedovati bar 4 strategije u svakom momentu : a) šta ću da radim ako deca odbiju neku aktivnost b) šta ću da radim ako se jedna aktivnost svidi svoj deci c) šta ću raditi sa aktivnošću ako se desi neki nepredviđen slučaj d) kako da izbalansiram aktivnosti tako da sva deca budu zaposlena psihološka uloga vaspitač mora procenjivati da li neko od dece ili roditelja ima problema sa uključivanjem u rad grupe ili u kontaktu sa materijalom. u odnosu na decu Vaspitač u grupi ima nekoliko uloga. Dnevna realizacija Proces planiranja se oslanja i na gro-plan i na mikro plan u procesu saradnje sa roditeljima 78 . mas-medija itd.Ukoliko date sadržaje ( koje dec adonose) ne poznaje. koje učesnici obrazovanja zajednički postavljaju posmatrajući šta decu zanima i u čemu je njihov problem u spoznaji i doživljavanju sveta. Procena svih ciljeva koji se u određenoj temi mogu pojaviti – globalna linija planiranja. Katalizatorska uloga – vaspitač je samo vrsta posrednika da saznanja Deca se direktno mogu podučavati samo onda kada treba objasniti kako se rukuje nekim predmetom ili instrumentom. dužan je da se sa tim upozna Dozvoljeno je da u zajedničko življenje sa decom unosi i deo svog sveta Sardžaji i materijali za rad mogu biti najraznovrsniji. Mogućnost saradnje sa roditeljima. folklora i kulturne baštine. Ono što organizuje rad sa takvim sadržajima su ciljevi. tradicije. iz domena umetnosti i sporta. Mora da se pozabavi organizovanjem grupe Broj aktivnosti mora biti veliki. Mogu poticati iz sveta dece i odraslih . šta im je problem i kako dalje može da se organizuje aktivnost. Atmosfera ne sme biti zasićena „ njegovim pitanjima i njegovim objašnjenjima“ Sve aktivnosti treba planirati tako da deca imaju i sama dovoljno materijala za razmišljanje.

Inicijativa za saradnju mora da potiče od vrtića. načini dobijanja povratne informacije 75.veština uspostavljanja komunikacije sa roditeljima . diskusije o igračkama i sl. nego od njega napraviti ravnopravnog učesnika v. podjednako odgovornog za ono što se u vrtiću događa. ne bi smeo da stoji sa strane i da samo verbalnim sredstvima utiče na rad grupe. komentarišu.veština rada sa različitim grupama ljudi i različitim tipovima vrednosti. sličnija porodičnom okupljanju nego visoko strukturiranim akademskim zahtevima. jer će samo prijatna iskustva sa vrtićem roditelja motivisati da opet dođe Treba se potruditi da roditelji shvate da ta pomoć nije za vaspitače već za decu Prvi boravci da budu manje formalni. od individualnog do frontalnog oblika rada ali se najpoželjnijim smatra rad u manjim grupama dece. vaspitača Vaspitač mora biti osposobljen za nekoliko važnih uloga : . Grupisanje dece je veoma raznoliko. elastičnost i adekvatnost ponuđenih formi saradnje. Deca u takvoj atmosferi slobodno pričaju. Svaki poziv roditelja mora biti dobro osmišljen. Obavezno treba upoznati roditelje međusobno . neobavezni. Bitno što treba da postoji u svim varijantama je da se u planu tačno vidi šta je bio čiji interes i ideja i iz kojih razloga su odabrane baš takve aktivnosti. uključuju se u neku od ponuđenih aktivnosti. Aktivnost sve dece je veoma važna. On treba sve sa decom zajedno da radi i da se igra.veština uključivanja roditelja u neposredan v. nekima je potrebna pomoć. Mogu da odbiju da učestvuju u organizovanim aktivnostima. KRITERIJUMI ZA PROCENJIVANJE KVALITETA RADA Procena tematskog plana Plan može da se piše u nekoliko varijanti.o situacije. Takođe iz planova treba da se vidi raznovrsnost i veliki broj sadržaja koji će biti alternativno daeci ponuđeni Procena neposredne realizacije Uže obrazovni aspekt – na koji način deca stiču znanja i kakvog su ona kvaliteta i prirode Način ostvarivanja demokratičnosti u grupi Da li se u samoj grupi oseti da je tema koja decu zanima zaista „životna tema“ Socijalno-emocionalni aspekt Procena kvaliteta sardanje sa roditeljima Sadržaj i broj roditeljskih sastanaka individualnih razgovora. 79 . a ostale posmatra.Roditelje ne samo da treba obaveštavati o tome šta se u vrtiću radi i uključiti u rad. Odnos samostalno organizovanih aktivnosti i onih organizovanih na predlog vaspitača treba da bude pola-pola. neki umeju sami da smisle šte će deca da rade. Ona će se spontano opredeliti za neku od ponuđenih grupa. Odlike metoda rada u tematskom planiranju Opšta atmosfera u grupi je neusiljena. ponekad i galame.o rad . Vaspitač je uvek u jednoj grupi dece. učestvovanje roditelja u aktivnostima. izražavaju svoje mišljenje.

U jutarnjim časovima zajedno sa decom priprema se materijal za igru i deca se upoznaju sa onim što će se u toku dana raditi. npr-muzičko. Korišćenje kutka samostalno od strane dece. prisutvo odraslog u kutku biblioteke uticalo je da deca duže borave u toj aktivnosti. koje im se sviđaju i kojih se plaše. Ono što vaspitač radi u situaciji ponavljanja jeste variranje postojećeg iskustva uz pomoć dece. aktivnosti u kutku biblioteke. Ne treba zaboraviti da deca smisao redosleda i hijerarhiju stvari moraju sama da uoče. Programi zasnovani na književnosti Programi zasnovani na književnosti su jedan od mogućih načina planiranja i programiranja v.) SADRŽAJI RADA Sadržaji potiči iz svih domena stvarnosti. Ako se nešto ponavlja. 76. za to sigurno ima razloga! Deca ponavljaju stvari koje ih zanimaju. Treba dočekati da se oni pojave u interesovanju dece i u okviru relanih problema koji ih muče. proširuje temu na nove domene i sl. već postojećih programa. da bi znala da izaber. mas-medija. Frontalni rad rezervisan je za aktivnost koje se drugačije ne mogu realizovati ( kada je sadržaj aktivnosti bučan pa bi smetao radu ostalih grupa. enciklopedija i naučne literature. psihološke. kada se radi o kolektivnoj igri ili fizičkim vežbama i sl. ima prava da u dogovoru sa roditeljima sam bira takve sadržaje i realizuje ih u grupi. Ukoliko vaspitač za određenu vrstu tema i sadržaja koje se kod dece nisu pojavili. stvara nova rešenja i strategije. Sadržaji koji zahtevaju logičku organizaciju ne smeju se deci „ ispredavati“.. Stvari uvek treba postaviti problemski i dočekati da ih deca sama otkriju. Pošto stručna i dečija literatura ne mogu nikad do kraja pratiti sve ono što decu zanima. dečije literature i časopisa.Vaspitač će biti na onom mestu koje je najkritičnije ( opasno po decu ili u grupi kojoj treba najviše pomoći i objašnjenja ili uz pojedince koji se teško uklapaju u rad ili grupu) Na kraju određenog broja sadržaja koji čine jednu celinu vaspitač zajedno sa decom rezimira sve što su radili. To se takođe prezentuje i roditeljima. mora postojati spremnost da se od same dece prihvati to što ih interesuje. Stručne pedagoške. Taj procenat mora biti manji od onih poteklih od dece i roditelja. Ukoliko vaspitač trenutno ne raspolaže znanjem ili informacijama koje odgovaraju dečijem interesu dužan je da se o tome raspita i da prati ono što je deci aktuelno. kutak biblioteke da bi se ovaj način rada mogao ostvariti. To se naročito odnosi na sadržaje iz logičko-matematičkog domena.o rada. nalazi adekvatno stručno i vaspitno opravdanje. Posebno pitanje je snadbevenost predškolske ustanove knjigama. kada je smisao sadržaja izrazito kolektivan. Vaspitači sami seli u kutak – odnosno. bez obzira u koju oblast stvarnosti ta interesovanja zadiru. 80 . unosi nove sadržaje unutar iste teme.

zato što sve ove aktivnosti mogu da posluže istoj temi. malo prepričavala – sve ostale aktivnosti su bile povezane sa temom i motivima romana. tako da aktivnost postane sasvim laka. Umesto da program koji se ostvaruje sa decom bude proizvoljan a sadržaji u njemu međusobno nepovezani. Celu vaspitnu sobu je uredila kao ambijent iz romana. kao i nužne intervencije vaspitača u vezi sa ponašanjem dece. kao i za početke pismenosti. razloga za korišćenje veština koje neko poseduje a takođe veću integraciju različitih veština i aktivnosti nego što je to slučaj sa običnim programom zasnovanim na slobodnoj igri.Zahvaljujući ovom preliminarnom dogovoru i vaspitač i deca su znali čime će se baviti a deci je bilo lakše da planiraju svoje aktivnosti i naprave njihov raspored u toku tog dana. načina za organizaciju aktivnosti. predviđanje šta će se desiti u narednoj epizodi i sećanje na prethodne događaje – aktivnosti su koje su se brzo razvile i bile izuzetno bogate i unapređujuće za socijlani razvoj dece. Opisanim postupkom skraćeno je vreme utrošeno na tumaranje dece unaokolo. glumeći omiljene epizode i tražeći od roditelja da im čitaju knjigu i kod kuće i uopšte pokazujući veliku zainteresovanost kako za predškolsku ustanovu tako i za knjige. ne znajući šta da rade. što je deci pomagalo da lakše shvate čime se bave. Književna tema je prožimala sve aktivnosti ponuđene deci. Deca su imala aktivnu ulogu u svemu tome i bila zainteresovanija za delo ( knjigu) Ova rešenja su bila veoma privlačna za decu pa su mnoga od njih provodila veći deo svog vremena prepričavajući i preživljavajući priču. a proširila se na čitanje uopšte. tako da je za svako dete mogao da se napravi pregled čime se i kako ono bavilo. zatim za govorni razvoj. Svakodnevno su vaspitač i deca razgovarali o aktivnostima predviđenim za taj dan. ne predstavljajući više za njega izazov niti mu pričinjavajući zadovoljstvo.Akciono istraživanje kanadske vaspitačice – roman za decu – čitala deci u nastavcima tokom 4 nedelje – malo čitala. aktivnosti imaju zajedničku temu. Deci je prijala ova povećana izvesnost o aktivnostima koje ih očekuju. Aktivnosti i materijali upotrebljavani u aktivnostima vezanim za temu dela korišćeni su kreativnije i o njima se više razgovaralo nego što je to uobičajeno prilikom ostvarivanja standardnog programa. Aktivnosti su bile tako koncipirane da obezbede maksimum dečije samostalnosti a materijali pristupačni tako da su deca mogla da ih odaberu. Prilikom ostvarivanja običnog programa događa se da deluju bespomoćno i ne postižu bogznašta. Ista vrste interesovanja i razvojnih postignuća zapažena je i prilikom slušanja drugih priča. već im je olakšano da izaberu da rade ono što im prija. koriste i ponovo sklone kad god to zažele. a bar jedna aktivnost bila mu je ostavljena da bude po slobodnom izboru. Kontekst koji se stvara obradom književne teme obezbeđuje ponudu mogućih ciljeva za igre. Dopadala im se povezanost između onoga što 81 . Može se desiti da deca koriste materijale na samo jedan način. Razgovori o priči i igranje uloga prema njenom sižeu. Za svaku aktivnost postojao je karton u koji je osoblje beležilo šta je koje dete radilo. neke od njih su bile specijalno pripremljene za svako dete. pošto njihov izbor nije bio suviše usmeravan niti sputavan.

. a i deca će to primetiti.o rada i njegovih rezultata. realizaciji i kontroli rezultata što omogućava celovitije sagledavanje i uočavanje onoga što je u njemu bitno i tako doprinosi njegovom stalnom usavršavanju i racionalizaciji. beleženje i prikazivanje na pregledan način svih podataka karakterističnih i značajnih za planiranje i evidenciju v.Postojale su ogromne mogućnosti za pravu. neke opise prepričati koji su predugački i dosadni ali tako da se ne narušava osnovni smisao dela. moglo je da se priča i sa roditeljima a kada je zatrebalo – stvorena je i sigurnija osnova za procenjivanje dečijeg razvoja. Razgovor o knjizi u ovom načinu rada je veoma važan Promene u sardanji sa roditeljima – primećene pri ovakvom radu – uključivanje roditelja u ceo proces Posle ovakvog programa deca su mnogo više odlazila u kutak biblioteke i bila zainteresovanija za knjigu.su radili i onoga što mogu da čine sutra. 77. organizaciju i dr što omogućava bolje 82 . Treća strukturna razlika između programa zasnovanog na obradi teme iz književnosti i standardnog programa zasnovanog na slobodnoj igri jeste zajednička tema za razgovor vaspitača i dece s obzirom da su poznavali sadržaj priče. kao i naučnoistraživački timovi. uslove. lepe li slike“. Značajan korak – sam izbor knjige – većeg obima sa puno akcije da se sviđa vaspitačici – jer lakše može da se uživi u delo.o procesa jer sadrži podatke o planiranju. Štaviše. koja se uspostavljala zahvaljujući razgovoru sa vaspitačem S obzirom da su u dečije aktivnosti bili upućeni i vaspitač i deca. bilo je znatno više prilika za osmišljen razgovor nego što je bilo površnih primedbi u stilu: 2Oh. . primeri. Čemu služi pedagoška dokumentacija O svome radu vaspitač vodi pedagošku dokumentaciju koja se odnosi na prikupljanje. bogatu konverzaciju koja je doprinosila dečijem razvoju govora a vaspitaču davala prilike da proceni sposobnosti deteta da proširi njegova znanja i mogućnosti da formira pojmove kao i da ga motiviše za saradnju sa njime i za korišćenje literature. Funkcija pedagoške dokumentacije je da : . Vaspitač mora dobro da poznaje delo i decu sa kojom radi ( da se rečnik.pomaže vaspitaču u organizovanju i regulisanju v. sadržaje. „ to si lepo uradila – a šta ćeš sada da radiš?“ i sl.Omogućava upoznavanje i procenjivanje rada svakog pojedinog vaspitača i dečijeg vrtića u celini na osnovu čega se može vršiti njegovo kontinuirano praćenje i vrednovanje koje obavljaju stručna tela u samom vrtiću. prosvetnopedagoška služba i druge stručne institucije.) Mesto prekida treba da bude da decu ostavi malo u neizvesnosti.Odslikava problematiku rada u predškolskim ustanovama.

zoo vrt. odlasci u dečije pozorište. zanimanje i radnu organizaciju i telefon na radnom mestu roditelja) . .Na kraju su sumirani i tabelarno dati podaci o plnoj strukturi i broju dece u grupi. učešće u aktivnostima. broj članova porodice.Planiranje i evidencija saradnje sa društvenom sredinom ( posete predstavnika iz raznih struktura društvene sredine i njihovo učešće u realizaciji programa. adresu stana i broj telefona. Predstavlja pouzdan izvor podataka na osnovu kojih se može upoznavati sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja u prošlosti i sadašnjosti kod nas. Konstantno se evaluira rad cele ustanove. ime. 83 . pa i učenja predškolskog deteta. To je aspekt učenja koji vodi osvešćivanju znanja. kod koga dete živi.podatke o programiranju i planiranju vaspitno-obrazovnog rada . stručnu spremu. što je jedan od uslova za egzaktnije sagledavanje puteva njegovog daljeg razvijanja.- povezivanje sa ostalim faktorima koji utiču na razvoj i učenje dece. kako u radu vaspitača tako i kod same dece. posete dece radnim organizacijama. njihovom uzrastu kao i stručnoj spremi roditelja. Evaluacija i samoevaluacija rada vaspitača Evaluacija je sastavni deo svakog učenja. pre svega porodice. kulturnim i javnim manifestacijama i kacijama koje se organizuju u društvenoj sredini vrtića.podatke o deci ( datum i mesto rođenja. predavanja. takmičenja i sl. Knjiga sadrži : . obuhvatanje ostale dece iz mesne zajednice u „slobodnim subotama. broj dece u porodici. datum upisa i ispisivanja iz vrtića. Sadržaj Knjige rada vaspitača Knjigu rada vaspitača vodi svaki vaspitač i ona se čuva kao službeni dokumenat u arhivi dečijeg vrtića. priredbe. sopstveni rad i sama deca.Prozivnik služi za evidenciju pohađanja dece u toku svakog dana po mesecima i na pregledan način pokazuje broj prisutne dece u vaspitnoj grupi .Planiranje i evidencija saradnje sa roditeljima ( grupni i individualni oblici rada:opšti i grupni sastanci.. 79. panel-diskusije. saradnju sa školom i drugim specijalizovanim organizacijama koje mogu da obogate rad sa decom. Osnovnu pedagošku dokumentaciju vaspitača čini Knjiga rada vaspitača 78. škole i društvene sredine. učešće vaspitne grupe u aktivnostima i proslavama. ..

Оно што «боји» приступ планирању Модела А. 84 . њиховог понашања. повремено прави резиме заједничких договора и неку врсту самоевалуације заједничких акција. У програму Модела А посебно се наглашава самоевалуација. али и поступке и начине рада детета. један је од битних задатака васпитача. сви су циљеви реализовани. Евалуација би требало да истакне ствари на којима је васпитач мање радио. заједничко решавање проблема и партнерске интервенције васпитача помажу такве интеракције. Евалуација има педагошку сврху и оправдање само ако помаже самоевалуацији (освешћивању) онога који се вреднује и онога који процењује. Са своје стране васпитач подстиче дечје самоувиде. поготово не апологетским реализацијама: све је било у реду. деца су била задовољна. процене разлога одступања од плана и реализације итд. вештине код деце које су планиране. Самоевалуација је процена односа између намера. образлаже и процењује сопствене поступке. то је управо процес самокритичне оцене урађеног.. који је неопходан за даље планирање. али и тешкоћа које имају. те освешћења нашег васпитног деловања. problema ili uočenih teškoća Васпитачи отворених програма васпитања велики део процеса планирања посвећују евалуацији и самоевалуацији сопственог рада. Конструктивне размене и интеракције међу децом у малим групама. потреба. управо су у функцији планирања васпитног рада и процене његове адекватности. Праћење и процена развоја деце. Зато је неопходно је да сами васпитачи буду укључени у процес спољашњег вредновања рада установе као целине. Подржавање и стимулисање свести о сопственом знању. Тиме се желело истаћи да се наш професионални рад не завршава реализацијом. Тек заједничким процењивањем (процена више људи) реализованог програма евалуација ће постићи објективнији карактер. Евалуација је срж педагошког ангажмана и посвећивања. Једна од главнијих улога васпитача у овом програму је свакако евалуаторска: он са децом и родитељима. сопственим примером – тако што описује. како код себе. Подстицање смисаоног учења код деце води развоју интегрисане и зреле личности.Vaspitno-obrazovni plan se pravi na osnovu uočenih interesovanja dece . достизање свести да се нешто зна урадити на одређен начин. тако и деце. као и са својим колегом васпитачем. напредовања у развоју.. васпитно-образовна подручја која су у одређеном периоду била мање заступљена. Евалуација је и потенцијални саставни део учења како васпитача. нашег деловања и постигнутих ефеката. а нису и комплетиране. тако и код деце. То је аспект учења који води освешћивању знања. њихову свест о сопственом знању.

predavanja i interni seminari . Stručna tela u predškolskoj ustanovi – njihova funkcija i uloga i mesto vaspitača u njima Pedagoško veće ( Stručno veće vaspitača) bavi se razradom planiranih tema i aktuelne stručne problematike od najšireg značaja. susrete prosvetnih radnika itd. vezanih za specifičnu problematiku. opšte i posebnih metodika v. 85 .izložbe Neki od poslova koji ulaze u domen rada ovog veća su pitanja koja se neposredno odnose na unapređivanje v-o rada.o procesa. savetovanja.o rada. vezani za uzrast dece.sednice u određenim vremenski intervalima .o rada. kao i na nivou čitave Republike. sadržaji i oblici Da bi vaspitač bio u toku savremenih dostignuća pedagoških disciplina. stručne ekskurzije.80. predlaganje mera za poboljšanje materijalnih uslova za unapređivanje v. Sekcije – stalne grupe vaspitača formiraju se na osnovu afiniteta vaspitača i cilj im je unapređivanje određenih oblika i sadržaja v. zdravstvenog i ostalog osoblja koje je u kontaktu sa decom.. predlaganje i utvrđivanje programa stručnih ekskurzija. priručnicima. Aktivi vaspitača uzrasnih grupa formiraju se od svih vaspitača pojedinih uzrasnih grupa i u njima se obrađuju uži stručni problemi. Stručno usavršavanje vaspitača : zadaci. davanje mišljenja i predloga u vezi sa planovima. Oblik rada koji se posebno neguje u sekcijama je organizovanje aktivnosti značajnih za pojedine programske oblasti ( radionice) Na inicijativu stručnih tela organizuju se posete i razmene iskustava unutar radne prganizacije ili šire.o prakse uz saradnju sa srodnim ustanovama . praktične vežbe. U njihov sastav ulaze vaspitači koji imaju posebnog interesa za određeni problem ili zadatak. udžbenicima . diskusije. posebno predškolske pedagogije. potrebno je da bude uključen u sistem permanentnog stručnog usavršavanja. prosvetno-pedagoški zavodi. zatim psihologije i drugih pomoćnih nauka i stalno dopunjavao i kvalitativno unapređivao znanja stečena u kadrovskoj školi. kao i kraći seminari po potrebi.razmena mišljenja i diskusije o problematici v. udruženja i dr kroz predavanja. postoje i oblici koji se sistematski organizuju u predškolskoj ustanovi o kojima se staraju pedagoške akademije i fakulteti.. kurseve. stručno usavršavanje vaspitnog. Osim samostalnog usavršavanja ili samoobrazovanja. raspored poslova i zaduženja vaspitača. seminare. podela vaspitnih grupa. programima. pojedine metodike ili područija. Oblici rada koji koristi su najčešće : . odnosno naše zemlje. Radne grupe vaspitača formiraju se po potrebi da bi se proučili i rešavali neki konkretni problemi. 81. Uspešnost stručnog usavršavanja u okviru radne organizacije uslovljena je povezivanjem ovog oblika sa samostalnim stručnim usavršavanjem vaspitača i uklapanjem u širi sistem stručnog usavršavanja koji se organizuje u pojedinim regionima.

U većini pedagoških istraživanja koja su se bavila prosecom učenja i / ili podučavanja. probleme i dileme v. učitelji su ti koji. mišljenja. odnosno menjanja/usavršavanja te prakse. namerna i kritička (pre)ispitivanja sopstvene prakse“. nastavnici) samo „konzumenti“ pedagoških naučnih saznanja i rezultata istraživanja . kako u svetu tako i kod nas.Radna organizacija donosi svake godine program stručnog usavršavanja vaspitača koji obuhvata : a) organizaciju stručnog usavršavanja i informisanja vaspitača kroz kontinuiranu razradu određene problematike u samoj ustanovi b) organizovanje i praćenje stručnog usavršavanje van nje Stručno usavršavanje u radnoj organizaciji obuhvata : . 86 .organizovanje stručne razmene iskustava sa vaspitačima drugih radnih organizacija u gradu i republici .o prakse i predstavljaju pokušaje neporednog rešavanja tih problema. ima svoje utemeljenje u pozitivističkom shvatanju nauke. vaspitnu grupu. stavovi i osobine ličnosti nastavnika. na osnovu istraživanja i kritičkog promišljanja svoje prakse mogu da formulišu pedagoške teorije i da istovremeno menjaju tu praksu i uslove u kojima se ona odvija. Akciona istraživanja u dečijem vrtiću. za njihovu sopstvenu praksu. Od „praktičara“ u obrazovanju se pak očekivalo i očekuje da tako dobijena. učitelji i njihov rad su bili a i danas su predmet istraživanja. Izrazi „istraživanja u obrazovanju“ i „istraživanja za obrazovanje“ opisuju upravo ovu. da oni treba da „primenjuju“ naučne teorije u svom praktičnom radu ali da sami nisu ni tvorci teorijskih znanja niti istraživači.organizovanje i razradu pojedinih tema na nivou Pedagoškog veća.upoznavanje vaspitača sa seminarima organizovanim izvan radne organizacije . naučnog istraživanja i posebno odnosa između teorije i prakse. naknadno. istraživanja praktičara su uvek vezana za njihov razred. „Praktičar“ je tako stavljen u ulogu tehničara. vaspitači. Stav da su pratktičari u obrazovanju ( učitelji. odnosno Aktiva vaspitača .vođenje dokumentacije o stručnom usavršavanju 82. Ona nastaju kao odgovor na konkretna pitanja. Ispitivani su različiti tipovi ponašanja u razredu. socijalna interakcija. oblici učenja i obrazovne metode. Iako predmet ispitivanja može biti proces učenja kod dece ili uticaj fizičkog i institucionalnog konteksta na procese učenja i podučavanja. U kritičkoj ili konstruktivističkoj perspektivi.upoznavanje sa savremenim dostignućima pedagogije i psihologije kroz stručnu literaturu . da ih primenjuju. osnovnu odliku istraživanja praktičara. Istraživanja u obrazovanju Većina autora definiše istraživanja učitelja kao „sistemska. „proverena“ saznanja primene u svojoj praksi. Bazična znanja generišu se izvan konteksta prakse ili u kontrolisanim eksperimentalnim uslovima i nezavisno od praktičara koji treba.

grupna usmena ispitivanja 3. kako da smanjim učestalost sukoba među decom u datim uslovima velike grupe i malo materijala) Tipično pitanje – primedba na istraživanja učitelja.dnevnici ( žurnali) 2. kvalitativna obrada podataka Primena prvenstveno u kontekstu u kome je istraživanje obavljeno.studije razreda/grupe/škole 87 . standardni postupci prikupljanja i obrade podataka Uopštavanje na teorijskom nivou i primena u praksi izvan konteksta istraživanja Primena rezultata Izbor istraživačkih problema je jedan od razloga što rezultati istraživanja o obrazovanju teško nalaze primenu u praksi. Lepeza ovih istraživanja je međutim šira i obuhvata kako empirijske tako i teorijske studije. autori ove tipologije nazivaju esejima.soc iološke.pedagoške. Tipologija istraživanja praktičara Postoji tendencija da se istraživanja praktičara vezuju samo za akciona istraživanja koje praktičari obavljaju bilo samostalno ili u saradnji sa profesionalnim istraživačima. usmena ispitivanja i studije razreda/škole Teorijska istraživanja. Takođe. teorijska – teorijske ili filozofske analize.Istraživanja o obrazovanju Ko izvodi Istraživačka pitanja/teme Teorijski okvir Metodologija Istraživanja praktičara Praktičari.. rasprave ili razmatranja užih ili globalnih pitanja v. drugih istraživanja. Profesionalni istraživači Izvedena iz teorijskih postavki i/ili prethodnih istraživanja Naučne disciplie(psihološke.o prakse i njenih polazišta i ishodišta ili pitanja istraživanja praktičara 2. Predložena tipologija razlikuje dve vrste istraživanja praktičara : 1. jeste pitanje reprezentativnosti takvog istraživanja i mogućnosti uopštavanja njegovih rezultata. realnim kontekstima i ono što njih interesuje jesu konkretni problemi u konkretnim uslovima ( npr kako da ja pomognem svoj deci da postignu uspeh u školskom učenju. na osnovu sopstvenog iskustva.) Kvanitativne i interpretativne studije. literature i pisane dokumentacije. postavlja se pitanje metoda i tehnika za prikupljanje i analizu podataka i nivoa obučenosti praktičara za izradu i primenu tih metoda. emirijska – dnevnici. U njiam praktičari iznose svoje interpretacije pojedinih pedagoških pitanja. izdvojenost i objektivnost istraživača. Empirijska istraživanja praktičara. interpretativne i kritičke paradigme. koje se najčešće ograničavaju na jedan razred ( grupu) ili školu. Praktičari.. uključenost istraživača. međutim rade u konkretnim. samostalno ili u saradnji sa profesionalnim istraživačima Izvedena iz problema neposredne prakse Profesionalna znanja ( „teorije o akciji“ tj implicitna pedagogija) Pretežno kvalitativne studije . autorke ove tipologije dele u 3 grupe: 1.

analiziraju neki deo sopstvene prakse. analiziraju svoja iskustva i preispituju i tumače svoju praksu tokom dužeg vremenskog perioda. Ona pružaju mogućnost poređenja i kritičkog preispitivanja različitih perspektiva. prikupljanja podataka ali i u formi opita ili eksperimenta. dolaženja do koncenzusa.o prakse odnosno života u grupi(razredu) u kojima praktičari beleže svoja posmatranja. Usmen aispitivanja slede određenu proceduru i brižljivo su pripremljena i po pravilu su zabeležena. intervjua.Dnevnici – predstavljaju prikaze v. Usmena ispitivanja. planirano i sistematski u formi diskusije istražuju neki problem:preispituju značenje nekog stručnog pojma. izgrađivanja zajedničkog polja značenja. ona takođe pružaju priliku za evaluaciju i samoevaluaciju praktičara u saradničkoj atmosferi uzajamnog razumevanja Studija rezreda-škole – individualna ili kolektivna istraživanja nekih aspekata školske/razredne prakse uz pomoć posmatranja. 88 . interpretacija i tumačenja. ispituju i analiziraju radove učenika.to su oni slučajevi kada dva ili više praktičara.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful