Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa u Novom Sadu

METODIKA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

Ispitna pitanja i odgovori
Literatura: Osnovna: 1. Graorac I. Vaspitanje i komunikacija, Matica srpska, Novi Sad, 1995. 2. Ivi I. I sar. Vaspitanje dece ranog uzrasta, ZUNS, Beograd, 1989. 3. Kamenov E. , Metodika vaspitno-obrazovnog rada sa predkolskom decom, ZUNS, Beograd, 1985. i druga izdanja 4. Osnove programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od 3-7 godina, Prosvetni pregled, Beograd 1996, 2006. 5. Pavloski T. , Tematsko planiranje u deijem vrtiu, IPA Filozofski fakultet, Beograd, 1992. Proirena: 1. Babi N. , Deija pitanja, kolska knjiga, Zagreb, 1983. 2. Coli V. , Deije jaslice gledane iz antropolokog ugla, IPA filozofski fakultet, Beograd, 1997. 3. asopis Predkolsko dete, br. 1-4/87, izabrani radovi dr A.Marijanovi 4. asopis Predkolsko dete, br. 2/89, o programu 5. asopis Predkolsko dete, br. 3/90, o akcionom istraivanju 6. Grupa autora, Govor u predkolskoj ustanovi, ZUNS, Beograd, 1987. 7. Ivi I. , Aktivno uenje i aktivna nastava, Institut za psihologiju, Beograd, 1997. 8. Medouz, S. I Kedan a., Kako pomoi deci da ue, ZUNS, Beograd, 2000. 9. Pei M., Aktivnosti i uloge dece i vaspitaa, Predkolsko dete, Beograd, br. 3/82 ( 205-214) i br. 1-2/ 83 ( 67-81) 10. Pei M. , Vrednovanje predkolskih vaspitnih programa, ZUNS, Beograd, 1987. 11. Pei M. I saradnici, Modeli razliitog oblika predkolskog vaspitanja, IPA Filozofski fakultet, Beograd, 1989.

1. Pojam, predmet i zadaci metodike vaspitno-obrazovnog

rada, predstavnici i dela(literatura)

Metodika vaspitno-obrazovnog rada je deo predkolske pedagogije i za razliku od nje predstavlja disciplinu koja se bavi tumaenjem teorijskih implikacija vanih i neophodnih za neposrednu praksu strunjaka koji se bave ovom oblau. Metodika vaspitno-obrazovnog rada daje sistem optih preporuka, zahteva, uputstava, opisa postupaka i drugih oslonaca i orijentira za adekvatno programiranje, planiranje, obavljanje, praenje i vrednovanje vaspitnoobrazovnog rada. Predstavnici i dela: Graorac I. Vaspitanje i komunikacija Ivi I. I sar. Vaspitanje dece ranog uzrasta, Kamenov E. , Metodika vaspitno-obrazovnog rada sa predkolskom decom, Osnove programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od 3-7 godina, Pavloski T. , Tematsko planiranje u deijem vrtiu, Medouz, S. I Kedan a., Kako pomoi deci da ue izabrani radovi dr A.Marijanovi asopis Predkolsko dete,
2. Poloaj metodike vaspitno-obrazovnog rada u sistemu pedagokih disciplina 3. Odnos vaspitno-obrazovnog rada prema posebnim metodikama 4. Metodika vaspitno-obrazovnog rada i druge (granine) nauke i naune discipline

5. Predkolska ustanova kao institucija i elementi njene strukture

Elemanti strukture: 1. specifina struktura prostora- fiziko okruenje 2. struktura vremena 3. struktura socijalnih kontakata 4. sistem aktivnosti dece 5. uloga dece Predkolska ustanova: Shvatanje deteta i koncepcija njegovog razvoja. Dete je ljudsko bie. Vaspitanje kao partnerski odnos. Dete ima pravo: da bude ono to jeste, da se razvija i da postaje ono to nije. Partnerski odnos kao interakcija sa sredinom i sa drugim ljudima. Predkolska ustanova je specifino mesto za odrastanje male dece. Savremena predkolska ustanova ima zadatak da deci obezbedi povoljnu drutvenu i materijalnu sredinu sa svim potrebama, uslovima i podsticajima za razvoj bogatih raznovrsnih i osmiljenih aktivnosti kojima ona mogu da se predano bave koristei svoje ukupne potencijale za razvoj sposobnosti. 2

Ustanova treba da predstavlja sredinu u kojoj se svako dete osea sigurno i prihvaeno da bi moglo bezbedno i relativno samostalno da ispituje svet oko sebe. Nain funkcionisanja predkolske ustanove treba da bude u skladu sa osnovnim funkcijama. Predkolska usatnova treba da bude bezbedna i podsticajna sredina gde se bogati deija prirodna i socijalna interakcija. Nijedan kriterijum ne sme biti prenaglaen pa da osiromauje sredinu. Pedagoki kriterijumi organizacije predkolske ustanove su na prvom mestu. Predkolska ustanova je faktor drutvenog vaspitanja dece i dopuna porodinom vaspitanju i obrazovanju. Predkolska ustanova obezbeuje komunikaciju sa vrnjakom grupom i dodir sa irom socijalnom okolinom. Osnovna vrednost predkolske ustanove je to omoguava da deca aktivno uestvuju u njima prilagoenom okruenju. 6. Funkcije predkolske ustanove 1. zadovoljavanje deijih i drutvenih potreba i zadovoljavanje deijih prava 2. obezbeivanje sigurne sredine u kojoj e dete moi da unapreuje svoje fiziko i mentalno zdravlje;da se obezbedi aktivno uestvovanje deteta u zajednici dece sline sebi ( drutvo vrnjaka), kontakt sa drugaijim vaspitnim modelima. 3. priprema dece za kolu 4. dopuna porodinog vaspitanja i obrazovanja roditelji sa svoje strane od predkolske ustanove dobijaju neposrednu pomo ali i priliku da svoj roditeljski poziv ostvare na nov nain i uz razmenu sa drugim ljudima. 5. da se prui pomo porodici- pedagoko-psiholoka kultura Pruajui pomo porodicama i deci, vaspitno-obrazovna institucija unapreuje ne samo sopstvene metode rada i oblike saradnje sa porodicom, nego i obogauje vaspitni repertoar roditelja razmenjujui sa njima modele uspenijeg vaspitnog delovanja na decu kao i naine zatite, nege, razreavanja konflikata sa decom, uspene naine obrazovanja male dece itd. 6. kompezatorska funkcija deca iz porodica nieg socijalnog statusa ( materijalnog i kulturnog)

7. Razliiti modeli predkolskog vaspitanja ( osnovni/ celoviti,delimini)

1. OSNOVNI/CELOVITI ( celodnevni/ poludnevni boravak dece) 2. DELIMINI ( usmereni na neku oblast v.o. rada) U zavisnosti od podruija kojim se bave: a) igra- igraonica, dramske igre b) fizika kultura deija igralita, obuke plivanja c) kultura ateljei, pozorite lutaka, deiji bioskopi d) tehnike radionice, saobraajni poligoni e) drutveni ivot sezonske proslave, izlobe, roendaonice Ovi razliiti modeli su nastali kao rezultat razliitih potreba roditelja i dece. DELIMINI MODELI: PUTUJUI VRTI-AUTOBUS 3

Vaspitno-obrazovni rad se organizuje u posebno organizovanom i uredjenom autobusu. Deca uzrasta od 5-7 god. Iz razlicitih sela, da bi se umanjle sociokulturne razlike i nedostatci. PUTUJUCI VASPITAC Pruza pomoc i roditeljima gde ne postoje predskolske ustanove. U osnovnoj skoli, u mesnoj zajednici i sl. Odgovarajucem prostoru. Pri jednom odlasku vreme je 8-10 h ali ne neposrednog rada sa decom, 1-2 puta nedeljno. 2-3 h sa decom, ostalo vreme je putujuci vaspitac na raspolaganju roditeljima BOLNICKE GRUPE Sa decom koja duze vreme provode na bolnickom lecenju. U zavisnosti od uslova i zdravstvenog stanja deteta. Ovaj rad sa decom je pokazao pozitivne rezultate na negativne efekte boravka dece u bolnici, odvojenost od porodice, roditelja. IGRAONICE Mogu da ih organizuju radne organizacije, biblioteke. Roditelji ucestvuju u troskovima. 1-6 puta nedeljno, boravak je 2-3 h. Voditelji igraonice mogu biti psiholozi, pedagozi, vaspitaci. Program izradjuju sami roditelji i saradnici. DRAMSKE RADIONICE Organizuju ih predskolske ustanove ali i deciji centri. 1-3 puta nedeljno, 1,5-2 h. Dramsko izrazavanje, pozoriste lutaka, izrada lutaka, izrada scenografije, scenarija. Finansijsko ucesce roditelja nije obavezno. CITAONICA-PRICAONICA Stimulacija govornog i jezickog stavralastva. Predvidjena je neka clanarina. Zaposleni su uglavnom bibliotekari. LIKOVNI ATELJEI SPORTSKI CENTRI Za fizicko vaspitanje, 3-5 puta nedeljno, 1-2 h. Pedagozi fizicke kulture ili vaspitaci vode. IGROTEKA Slicno kao biblioteka ali se pozajmljuju igracke. Pri bibloteci ili pri predskolskoj ustanovi. PSIHOLOSKO-PEDAGOSKO SAVETOVALISTE

8. Predkolska ustanova kao faktor drutvenog podizanja dece

Buduci da se predskolskim vaspitanjem i obrazovanjem postavljaju temelji citave buduce licnosti i da od njegovog kvaliteta znacajnim delom zavisi uspesnost i dometi potonjeg razvoja i ucenja za njega je pored porodice zainteresovana i citava drustvena zajednica. Ono ima drustveni karakter po dva osnova: jer je porodica osnovna celija drustva, kao i zbog toga sto je staranje o razvoju i ucenju mladih generacija od vitalnog znacaja za napredak pa i opstanak samog drustva ciji su clanovi i deca. 4

To je razlog da se, kao dopuna porodicnom vaspitanju javljaju predskolske ustanove cije delovanje je ujedinjeno sa porodicnim predstavlja drustveno vaspitanje dece predskolskog uzrasta. Porodica najcesce nije u satnju da obezbedi ni sve neophodne uslove za razvoj saznajnih sposobnosti deteta, narocito kada za njegov mentalni razvoj postane neophodna veca kolicina probranih podsticaja. Boravak u ustanovi omogucuje detetu da dodje u dodir, komunicira i saradjuje sa odraslima i vrsnjacima sa kojima nije u srodstvu i postaje clan jedne drustvene ustanove u kojoj za sve postoje isti uslovi, nacin i pravila zivljenja i ponasanja. Kao sastavni deo zivota malog deteta predskolska ustanova omogucava da ono dozivi bogato i pozitivno iskustvo o saradnji sa drugim ljudima , o igri, radu i ucenju i samom sebi kao drustvenom bicu i osobenoj licnosti. Njena osnovna vrednost je sto omogucava detetu da aktivno ucestvuje u zajednici dece, u uslovima koji su njemu prilagodjeni, njegovim mogucnostima, interesovanjima i razvojnim potrebama. Tako shvacena predskolska ustanova je odredjena kao prva vanporodicna socijalna sredina u koju se ukljucuje dete koja mu omogucava i pruza povoljne uslove za razvoj i ucenje. Buduci da ono u ustanovi provodi veliki deo svog vremena i to kada je najaktivnije, njen uticaj na razvoj i ucenje deteta je vrlo velik i dolazi odmah posle roditeljskog, sa kojim treba da bude u saglasnosti.

9. Kritika institucionalnog podizanja predkolske dece

Dok je ranije bilo rasprostranjeno shvatanje da je porodica jedino prirodno mesto i pogodna sredina za odrastanje male dece, danas, ne samo sto se u javnom vaspitanju male dece vise ne vidi nuzno zlo, vec se ono proglasava neophodnim za dobar emocionalni, socijalni i intelektualni razvoj u ranom detinjstvu. Pedagoska literatura o predskolskom vaspitanju , narocito ona ranija, cesto sadrzi ili otvoreno izlaze tezu po kojoj je institucionalizacija vaspitanja predskolske dece posledica napretka u saznanju o razvoju i vaspitanju ili stvar drustvenog progresa. U njoj se nastanak i sirenje institucionalizovanog vaspitanja male dece prikazuje kao da je posledica toboz slobodnog i promisljenog izbora izmedju dve forme vaspitanja, jer se htelo neodgovarajuce vaspitanje u porodice zameniti ili dopuniti novom formom vaspitanja za koju se unapred zna da ne sadrzi i ne ponavlja mankavosti i greske porodicnog vaspitanja. Ako se hoce poboljsati uslovi za razvoj u ranom detinjstvu , ako se cak zeli unaprediti sam razvoj licnosti, onda se ne moze reagovati jednostavno na posledice, koje preokret u relativnoj ulozi i potencijalnim uticajima porodice i skole izaziva u razvoju. Poznato je da su prve ustanove za javnu zastitu i vaspitanje male dece, a zatim i prve pedagoske ideje o institucionalnom predskolskom vaspitanju javile onda kada je gradjansko drustvo konacno ustanovljeno kao oblik civilizacije. Slabljenje vaspitne funkcije porodice bio je univerzalan proces, iako se u razlicitim drustvenim slojevima ispoljavao razlicitom dramatikom. Prve 5

predskolske ustanove-cuvalista, deciji vrtici- nastali su iz nuzde, kao odgovor na razlicite ucinke izmenenjih uslova za socijalizaciju u porodici. Razvoj industrijsko-tehnoloskog drustva neumitno ukida porodicu kao proizvodnu i ekonomsku ustanovu. Kao privatna ustanova, porodica vise nije u satnju da dobro posreduje drustvene, njoj nedovoljno poznate zahteve. U savremenoj porodici vrlo su ograniceni uslovi za neposredno ucesce dece u zivotu odraslih ili, obrnuto, odraslih u zivotu dece. Roditelji sve manje mogu da gaje, a sve vise moraju da obradjuju decu. Ostvaljeno im je da u skladu sa temperamentom i zreloscu ali i sa drustvenim statusom i duhom vremena, biraju izmedju disciplinovanja ili manipulisanja, kao metoda rukovodjenja decom. DEKONTEKSTULAIZACIJA VASPITANJA Ocigledno sa ukidanjem porodice kao proizvodne i ekonomske ustanove otpocinju proces dekontekstulaizacije vaspitanja. Vaspitanje i stavrni zivot se postepeno razdvajaju. Dekontekstualizacija vaspitanja pretvara roditeljski poziv u posebnu delatnost koja stoji naporedo sa svim ostalim poslovima. U ovako izdvojenu delatnost treba dodatno uloziti psihicku energiju, za nju, tako bar izgleda, treba imati vremena i strpljenja, narocito sklonosti, vestine i znanja laizacija roditelja. Sve do pojave industrijsko-tehnoloskog drustva nikom nije izgledalo da roditelji ne znaju kako da vaspitavaju pa se smatralo prirodnim da je normalna, zrela osoba sposobna da odgaji decu. Sa dekontekstualizacijom vaspitanja iscezao je ovaj konceptualni oslonac vaspitne delatnosti. Danasnji roditelji nalaze se na distanci i prema detetu i prema osecanju zivota koje se tako brzo menja, suoceni sa cinjenicom da je vasoitanje, specijalnost koju treba nauciti i savladati. Odvajanje vaspitanja od produktivnog zivota roditelja pretvorilo je roditeljski poziv u delatnost bez ekonomskog znacaja, usled toga roditeljski poziv je potisnut u domen ciste privatnosti, u drustveno marginalna zanimanja. Time su stvoreni svi uslovi za proces otudjivanja roditelja od roditeljske funkcije, koji mozemo da svrstamo i razumemo u sklopu opste problematike otudjenosti savremenog coveka. Nedostatak psiholoskog i pedagoskog znanja u roditelja vec upravo ovaj proces otudjivanja je sustinski uzrok slabljenja vaspitne funkcije porodice. IZDVAJANJE DECE U POSEBNU DRUSTVENU GRUPACIJUSEGREGACIJA DECIJE JAVNOSTI Ukidanje porodice kao produktivne i ekonomske zajednice ne samo sto je dovelo do dekontekstualizacije vaspitanja vec je bitno uticalo i na to da se partnerstvo kao neminovan kvalitet polako gubi iz uzajamnog odnosa izmedju roditelja i dece. Samim tim sto deca nemaju vise prilike da ucestvuju u sonovnim formama zivljenja roditelja, izmedju dece i odraslih stvara se sve vece rastojanje. Time pocinje jedan novi proces : deca se postepeno izdvajaju kao posebna drustvena grupacija. Izdvajanje dece u posebnu drustvenu grupaciju imalo je mnogostruke posledice po razvoj licnosti u celini. Sledeci shvatanje o drustvenoj uslovljenosti psihickog razvoja mozemo pretpostaviti da je razlika u psiholoskom ustrojstvu izmedju dece i odraslih istorijska pojava, posledica 6

izmenjenog polozaja dece u drustvu i novog tretmana koji odrasli primenjuju u socijalizaciji. Sigurno je da je izmenjen drustveni polozaj dece stvorio jedno novo polje odrastanja svet deteta U novom polju odrastanja uoblicio se osoben dozivljaj sveta, ugao vidjenja pojava, nacin komuniciranja, nov nacin i smisao igranja, osoben govor, interesovanja , ucenje i rezonovanje, novo osecanje samog sebe i dozivljavanje odraslih. Deca postaju tokom vremena drugacije organizovana na unutrasnjem planu. U savremenom nacinu vaspitanja dece mozemo izdvojiti dvosmislenost kao markantni kvalitet. S jedne strane u nacinu vaspitanja dejstvuje novo osecanje deteta i detinjstva . Na osnovu njega formira se shavatnje da treba podsticati deciju sposobnost u izrazu. Kao podredjena grupa , deca se jos uvek dozivljavaju i u porodici i u drustvu kao vlasnistvo sa kojim se moze raspolagati i postupati onako kako je to u interesu odraslih ne uzimajuci za ozbiljno interes same dece. Dobar deo ukupne problematike predskolskog vaspitanja moze se formulisati u vezi sa nekoliko karakteristicnih pojava a to su : - razdvajanje vaspitanja i zivota dekontekstualizacija vaspitanja - otudjivanje roditelja od roditeljskog poziva laizacija - izdvajanje dece u posebnu drustvenu grupu- segregacija - nacin kako se osobenosti dece i njihovog razvoja tretiraju unutar novog polja odrastanja Drustveno vaspitanje predskolske dece nalazi se pred sledecim pitanjima: - Kako otvoriti predskolsku ustanovu prema drustvenoj sredini i zivotnim okolnostima u kojima deca rastu? - Kako omoguciti da deca unesu svoje zivotno iskustvo u vaspitnu delatnost vrtica? - Kako stvoriti uslove da roditelji aktivno upraznjavaju roditeljski poziv kroz vaspitnu delatnost u decijem vrticu? - Kako uticati na neporednu drustevnu sredinu u kojoj deciji vrtic deluje, da razvije vise vaspitnih kvaliteta? - Kako preobraziti deciji vrtic od ustanove za poducavanje u mesto zivljenja dece , gde ce njihove potrebe i osobenosti biti tretirane i kultivisane na autentican nacin.

10. Deiji vrti kao otvoren sistem

Prva polovina XX veka nastao sistem otvorene kole. Odlike: 1. odreeno shvatanje prirode deteta i oveka 2. specifina koncepcija predkolske ustanove 3. tenja da se te specifinosti ostvare i da zaive u praksi Uenje je logika konstrukcija koju dete mora samostalno da izgradi ali tako to stvari istrauje, kombinuje, proverava sopstvene hipoteze, konsultuje drugu decu 7

i odrasle, dobija informacije i saznanja kako iz organizovanih, tako i iz spontanih situacija uenja. Deca ue ono to ive . Kakvu e sliku o sebi, drugima i o svetu deca da izgrade u deijem vrtiu, zavisi od toga kakav svet ini predkolska ustanova. KONCEPCIJA PREDKOLSKE USTANOVE 1. predkolska ustanova jeste mesto ivljenja predkolskog deteta 2. ono u predkolskoj ustanovi predstavlja aktera sopstvenog napretka 3. predkolska ustanova prevashodno postoji da zadovolji potrebe dece i roditelja a zatim ispunjava i sve ostale drutvene potrebe i uslove 4. centar lokalne zajednice- ustanova treba da bude Struktura i nain korienja prostora i materijala , socijalni sastav i pravila i norme koje reguliu socijalne odnose i ukupan ivot u predkolskoj ustanovi ine bitan deo skrivenog programa institucije Predkolska ustanova kao otvoren sistem vaspitanja polazi od nekoliko pretpostavki: OTVORENOST KA SPOLJA Integracija u realni ivot predkolska ustanova kao mesto ivljenja dece. Otvorenost ka lokalnoj zajednici i roditeljima. Povezanost vaspitanja porodice, vrtia i lokalne zajednice. Nova saradnja sa roditeljima roditelji su neposredni saradnici i uesnici u vaspitno-obrazovnom procesu. Zajedniko planiranje dogaaja, organizacija spoljnih kontakata, izrada i sprovoenje raznih projekata. Mesto uenja nije samo vaspitna soba ve cela okolna sredina, posete, uee u lokalnim deavanjima. OTVORENOST KA UNUTRA Podrazumeva da je njena struktura( prostor, vreme, organizacija i nain grupisanja ) dogovorne prirode. Podrazumeva specifinu ulogu vaspitaa: - vaspita kao partner, posmatra i pratilac uspenosti realizacije programa ( evaluacija) - onaj koji promilja i vrednije sopstveni rad ( samoevaluacija) - onaj koji stavra prilike za uenje - istraiva U zgradi vrtia bi trebalo da se ukinu tabuirani prostori, ne bi trebalo da bude zabranjenih prostorija. itav prostor vrtia bi trebao da bude namenjen deci, da se prostorije vienamenski koriste. Kutci bi trebali da budu zamenjeni centrima interesovanja. Materijali da su iz svakodnovnog ivota, vie nestrukturirani. Kvalitet interakcije odraslih i dece kljuno pitanje otvorenog sistema. Ne moe se tvrditi da je ustanova otvoren sistem ako: - deca i roditelji nemaju prava da dou kada ele - roditelji ne mogu da utiu na ponudu oblika i naina zbrinjavanja decembar ako vaspita nije drug u igri - ako se celokupni rad planira sa pozicije odraslog i unapred planiranog programa. 8

Ako ustanova nije mesto ivljenja, ve prostor za realizaciju programa - Ako se zakljuavaju ulazna vrata - Ako ustanova ne adaptira svoj rad prema potrebama dece, roditelja i lokalne zajednice. Da bi se ustanova otvorila potrebne su temeljne izmene naina organizacije ustanova i podrka vaspitnom kadru: - raspored dnevnih aktivnosti mora postati fleksibilniji i vie adaptiran potrebama dece i roditelja - ureenje prostora treba da bude izborno i podsticajno, da omoguava interakciju, ali i individualizovani pristup svakom detetu - vreme koje dete provodi ne sme biti optereeno ekanjem i zadovoljavanjem samo bazinih potreba. Saradnja sa porodicom: - zajedniki ciljevi, ukljuivanje roditelja u rad predkolske ustanove Saradnja sa porodicom ima viestruke koristi: - Korist za decu- kontinuitet porodinog i instutucionalnog vaspitanja, laka adaptacija i bolje prihvatanje vrtia, poveava se krug socijalnih kontakata, deca vide roditelje u nekim drugim i novim ulogama - Korist za roditelje bolje upoznaju svoje dete i van konteksta porodice - Korist za vaspitae boljim upoznavanjem roditelja vaspita bolje upoznaje dete i uslove odrastanja, saradnjom dobija vee razumevanje i tehniku pomo Naini saradnje sa roditeljima: - obostrano informisanje - roditeljski sastanci, pisma, poruke - razmena informacija - kune posete, savetovalita za roditelje - zajdniko sticanje znanja seminari - nain saznavanja potreba dece od roditelja : anketni listi - iniciranje saradnje mora potei od vaspitaa ne treba oekivati da nee svi sve i da svi sve hoe - uspeh je da bar 1 osoba iz svake porodice uestvuje - poseban efekat je za dete iji je lan porodice uestvovao u radu vrtia - poverljivost informacija o porodici mogu se deliti samo sa ljudima koji su neposredno ukljueni u reavanje problema.

11. Adaptacija dece u vrtiu

Za veinu dece vrti predstavlja prvo odvajanje od roditelja, nepoznat prostor u kojem ga roditelj ostavlja nepoznatim ljudima. Svakodnevnim dolaskom u vrti dete e nauiti slijed radnji (dolazak u vrti odlazak roditelja - boravak u grupi - povratak roditelja i odlazak kui). Na toj 9

osnovi dete gradi poverenje u roditelja, odnosno stie sigurnost u roditelja koji e doi po njega i odvesti ga iz vrtia u sigurno okruenje doma. Dakle, za veinu dece polazak u vrti predstavlja stres, koji se manifestira kroz niz emocionalnih, telesnih i ponaajnih reakcija do kojih dolazi kod procene situacije kao opasne i/ili uznemiravajue. Kod neke dece odvajanje od roditelja moe biti u tolikoj mjeri uznemiravajue da zadobiva oblik traume. Prvih dana boravka u vrtiu dete moe: - otro protestovati - svoju bespomonost izraavati nesretnim plaem i pasivnou - odbijati kontakt s vaspitaem, ili suprotno tome, biti potpuno orijentirano na njega - vrsto drati svoju dudu, boicu, gazu (prijelazni objekt) - odbijati hranu ili slabo jesti - kratko i nemirno ili uopte nee spavati - ljutnju, to ne moe izmijeniti situaciju, izraavat e vritanjem, zvanjem mame i tate, agresijom usmjerenom na drugu djecu, vaspitae, stvari itd.. Ponaanja roditelja koja e olakati detetovu adaptaciju na vrti : - Pozitivan stav roditelja prema vrtiu - Poverenje u osobe koje e se u vrtiu brinuti za njegovo dete - Boravak s detetom u vrtiu tokom prvog dana - Aktivno ukljuivanje roditelja u igru i aktivnosti u vaspitnoj grupi. - Redovno dovoenje deteta u vrti. Svakodnevnim dolaskom dete ui sled radnji (dolazak u vrti - odlazak roditelja - boravak u vrtiu - povratak roditelja nakon odreenog vremena) - Doneti stvar za koju je dete emocionalno vezano (dudu, flaicu, gazu, dekicu, omiljenu igraku i sl.) i uz koju se moe umiriti (tzv. prelazni objekt) Kada ostavlja dijete u vrtiu roditelj treba: - u terminima koje dete razume, definisati koliinu vremena koju e dete provesti samo, bez roditelja (npr. "idem kupiti novine; idem na posao" i sl.). - naglasiti potpunu verovatnost svog povratka ("kad to obavim vratit u se po tebe"). - navesti vaspitaa kao osobu koja e se brinuti o detetu ("teta e te uvati dok se ja ne vratim"). - definisati aktivnosti u koje se dete moe ukljuiti za vrijeme boravka u vrtiu ("ti se igraj s kockama dok se ja ne vratim po tebe"). - kratko se opratati s djetetom. U protivnom roditelj ostavlja utisak nepoverljive i nesigurne osobe to nepovoljno utie na dete. Roditelji se iz istog razloga ne bi smeli zadravati u vidokrugu deteta (npr. na hodniku, viriti kroz prozor u detetovu sobu i sl.). Pri povratku po dete roditelji se ne zadravaju dugo u sobi (kako ne bi predstavljali uznemiravajui faktor za ostalu djecu). Sa svojim detetom mogu se, prema elji i potrebi, zadrati/poigrati na hodniku. ta moe oteati odvajanje? 10

- Nesiguran, zaplakan roditelj - Roditelj koji, ne oprostivi se od deteta, doslovno pobegne - Roditelj koji od svog deteta trai doputenje za odlazak (Mogu li sada otii?; Reci mi kad mogu otii! i sl.) - Roditelj koji se dugo zadrava na vratima sobe i/ili stalno viri kroz prozor i sl. ZATO? Zato to deca u svojim ponaanjima pokazuju tendenciju kopiranja osjeaja roditelja. Dete koje osjea roditeljevu nesigurnost i nepoverenje i samo je nesigurno i nepoverljivo. to moete uraditi prije polaska u vrti? - privikavate dete, ukoliko ste u mogunosti, na svoje povremene odlaske - neka ostane kod bake ili kod neke druge osobe ne nekoliko sati, kako bi shvatilo da to to vi odlazite ne znai da se neete vratiti; - pripremajte dete od kue na vrti - proetajte se uz vrti, pogledajte decu koja se tamo igraju, govorite o vrtiu sa veseljem i iekivanjem - ali to zaista i mislite. - ukoliko je dete manje, nauite ga jesti samostalno kaikom te piti iz ae, kako bi bilo to samostalnije u vrtiu i to manje zavisilo od drugih; - vi se pripremite na situaciju da vaspitanje vaeg deteta preputate u odreenoj mjeri profesionalcima, tako da jedina osoba koja bude u stresu kod polaska u vrti bude vae dete. Jer ako i vi prolazite tekoe pri razdvajanju od deteta, ko e onda ostati pribran da pomogne detetu u noenju s njegom emocijama straha, izgubljenosti i bespomonosti? Adaptacija djece traje odreeni period. Kod starije dece to je neto krai period, kod mlae dui. Budite spremni i strpljivi s detetom taj period jer e dete biti ljuto na vas i kod kue - mogua je regresija u ponaanju (kada se dete vrati nekim starim navikama - mokrenju u krevet, dudanju dude, sisanju palca, puzanju ako je ve prohodalo)... Prilazite detetu s razumijevanjem, jer je njemu taj period jako teak, uporno ga uveravajte da ga volite najvie na svijetu i da to to morate raditi ne znai da ga volite manje. . Dogovarajte se, pitajte to vas zanima, sugeriite kako pristupiti detetu kada je u nekom neraspoloenju... I uvijek imajte na umu da vrti treba biti lepo mesto puno igre i zabave, i da e sve tekoe prilagodbe proi. Jedino je vano zadrati pozitivan stav spram vrtia, ali i sami spram sebe. Jer nijedan roditelj nije lo roditelj ako mora raditi. To to ostavljate svoje dijete u vrtiu da razvija nove vetine i znanja shvatite kao izazov, a ne kao kaznu.

12. Saradnja predkolske ustanove sa porodicom

U savremenoj predkolskoj pedagogiji vaspitno-obrazovna institucija se ne shvata kao mesto potpuno odeljeno od porodinog ivota, koje deca pohaaju u odreenim vremenskim intervalima da bi uila niti se uenje vezuje iskljuivo za nju.Kod nekih roditelja treba menjati i stav da su , plativi za boravak dece u ustanovi , preneli svoje dunosti na vaspitae. Oekivani efekti vaspitno11

obrazovnog rada su mogui samo ako se njihovi napori ujedine i ako u njih uloe sve svoje sposobnosti. Potrebno je da se povea znanje roditelja o tome kako njihova deca ue i razvijaju se i oni shvate znaaj svoje uloge u tim procesima kao i potrebu komplementarnog delovanja sa ustanovom. Takoe, potrebno je da se kod roditelja izgrade pozitivni stavovi i oekivanja u odnosu na rad koji obavljaju vaspitai i poverenje u ustanovu. Na taj nain im se moe pomoi da smiljenije organizuju vaspitno-obrazovnu sredinu i podsticaje u roditeljskom domu kao i da se kod njih formira svest o sopstvenim mogunostima da doprinesu pravilnom razvoju i uspenom uenju svoje dece. Postupak vaspitaa ne treba da se usmeri samo prema detetu ve da tei najirem povezivanju predkolske ustanove sa porodicom i drutvenom sredinom u kojoj ono odrasta. Treba da se razviju saradniki odnosi izmeu osoblja koji se bavi vaspitnoobrazovnim radom i roditelja i oni za polaznu taku u ovom radu uzmu iskustva koje deca donose sa sobom u ustanovu , odnosno sadraji rada u predkolskoj ustanovi treba da se garde na onome to je uraeno u porodici. Zato je potrebno da se uslovi u ustanovi uine slinijim porodinim uslovima, a sama ustanova to vie otvori za roditelje i ostale pripadnike i predstavnike lokalne drutvene zajednice . Njihovo ukljuivanje treba da bude dobrovoljno, aktivno i da poiva na razumevanju uloge koja im se nudi u ustanovi. Uspeh saradnje sa roditeljima najvie zavisi od sposobnosti vaspitaa da komuniciraju sa njima , pridobiju njihovo poverenje i postignu uzajamno razumevanje. Roditelji treba da upoznaju ciljeve, sadraje i naine rada u ustanovi, itavu njenu organizaciju i dr. a vaspitai porodine uslove u kojima dete odrasta, vaspitne stavove roditelja i njihove mogunosti da doprinesu ostvarivanju zadataka ustanove. Potrebno je da se izmeu vaspitaa i roditelja razvije poverenje i spremnost za saradnju, meusobno uvaavanje i podravanje, kao i svest da je kvalitet njihovih odnosa u interesu deteta o ijem se razvoju i uenju staraju. Treba koristiti raznovrsne oblike meusobnog povezivanja i informisanja o detetu u roditeljskom domu i ustanovi, uz razmenu podataka o njegovom razvoju znaajnih i za vaspitae i za roditelje. Za ovo su naroito pogodne kune posete i razgovori sa lanovima porodice, a u ustanovi kutak za roditelje u kojem se moe nai niz obavetenja o tekuim aktivnostima, jelovniku, priredbama koje se pripremaju, zanimljivim idejama za saradnju i sl. Ustanova treba da postane centar za razmenu pedagokih, medicniskih, dijetetskih i drugih iskustava izmeu vaspitaa i roditelja meu sobom, prilika da roditelji upozaju bolje i objektivnije svoju decu u posebnim uslovima, poredei je sa vrnjacima i meusobno pomognu jedni drugima u reavanju vaspitnih problema. Potrebno je da se stvaraju prilike za zajedniko ivljenje i druenje meusobno upoznavanje i razmene: - svakodnevne prigodne situacije u ustanovi prilikom dovoenja dece, spontanih poseta roditelja i sl. - Planirane situacije konsultacije, grupni i opti roditeljski sastanci 12

Prisustvo roditelja vaspitno-obrazovnom radu i neposredno ukljuivanje u njega Specijalne situacije ( u periodu adaptacija) Zajednike aktivnosti za koje svi imaju interes ( sakupljake, dobrotvorne akcije) Zejdniki izlasci ( posete pozoritu, odlazak na koncert, u etnju)

NAINI SARADNJE SA RODITELJIMA 1. OBLICI OBOSTRANOG INFORMISANJA ( razgovori, panoi za obavetavanje, pisma i poruke, individualni razgovori, kune posete, telefonski pozivi) 2. ZAJEDNIKO STICANJE ZNANJA ( radionice, sastanci, panel diskusije, predavanja, saminari, savetovalite za roditelje, radne grupe) 3. ZAJEDNIKO IVLJENJE ( uee roditelja, volontiranje, u priredbama i predstavama, izletima, planiranje , akcije) KORIST SARADNJE SA PORODICOM: ZA DETE: - kontinuitet porodinog i instutucionalnog - laka adaptacija i bolje prihvatanje vrtia - kontakt sa veim brojem odraslih - sagledavanje roditelja u drugaijim ulogama ZA RODITELJE: - upoznavanje svog deteta van porodinog konteksta - usavravanje roditeljskih vetina ZA VASPITAE : - poveanje profesionalne kompetencije boljim poznavanjem roditelja bolje e razumeti dete, bolje planirati i organizovati rad - Vea podrka , razumevanje i uvaavanje od strane roditelja - Tehnika pomo od ideja do pomoi u realizaciji

13. Saradnja predkolske ustanove sa kolom: zahtevi, sadraji i oblici

Ukoliko se ne uskladi delovanje kole i predkolske ustanove, moe doi do zanemarivanja pa i poruavanja rezultata ostvarenih na predkolskom stupnju a bitno razliita sredina i zahtevi stvoriti tekoe u adaptaciji kod dece koja su pohaala ustanovu. Naglaavanjem specifinosti predkolskog stupnja ne bi trebalo ugroziti kontinuitet procesa vaspitanja i obrazovanja, koji mora postojati u svim njegovim etapama. Neophodno je da u radu sa predkolskom decom bude anticipirano ono to ih oekuje kada pou u kolu koja, sa svoje strane, treba da prihvata i pojaa efekte rada na predkolskom stupnju. Vaspita u svom delovanju mora uzimati u obzir ono to e mu slediti, kao to uitelj treba da bude svestan onoga to je prethodilo njegovom radu. Oboje moraju poznavati karakteristike razvoja dece , koju vespitavaju i obrazuju kao polaznu taku kako za dugorono planiranje tako i svakodnevni rad. Glavna osobina sistema vaspitanja i obrazovanja zasnovanog na ideji kontinuiteta je da svi njegovi stupnjevi briljivo usklade sa razvojem deteta, 13

obezbeujui mu uslove za uenje i razvoj , koji se odlikuju doslednou, postepenim napredovanjem i to je najvanije , prilagodljivou, neophodnom da se ublai pa i izbegne ok koji mnoga deca doivljavaju prilikom prelaenja sa jednog stupnja na drugi. Osnovni zahtevi za uspenu saradnju je da ona mora biti obostrana i dvosmerna : kola treba da bude pripremljena da prihvati decu iz predkolske ustanove isto koliko i ustanova da ih priprema za kolu. Takoe je neophodno i aktivno ukljuivanje roditelja u ovu saradnju, kao kljunih faktora bez koga nije mogu potpun uspeh ni u jednoj akciji koja se odvija u vaspitnoobrazovnim institucijama. Bar jednom godinje potrebno je okupiti uitelje, vaspitae i roditelje dece koja polaze u kolu, radi meusobnog dogovora i upoznavanja roditelja sa organizacijom rada u koli, kolskim zahtevima, dnevnim boravkom i sl. Neophodni su to ei i tenji kontakti izmeu uitelja i vaspitaa, to je naroito pogodno kada se predkolska ustanova i kola nalaze u blizini. Oni treba da se upoznaju sa programima koje ostvaruju razgovaraju o sadrajima i metodama pripremanja dece za kolu, kao i uspstavljanju kontinuiteta izmeu naina ivota i rada na kakav su deca navikla u predkolskoj ustanovi i onoga to ih oekuje polaskom u kolu. Tokom godine boravka deteta u vrtiu vaspita stie sliku razvoja i detetovih mogunosti pravei dosije o detetu. U njemu se mogu nai korisne beleke za budueg uitelja ( beleke, napomene, normativne liste razvoja, izvetaji o razgovorima, posebni prijatelji deteta..) Saradnju sa kolom potrebno je posebno planirati i predvideti vreme, mesto i forme saradnje Oblici i naini sardnje predkolske ustanove sa kolom: - meusobno upoznavanje programa - uzajamno prisustvovanje raznim oblicima rada - razmena informacija o deijem razvoju - druenje izmeu predkolske i kolske dece. 14. Priprema dece za polazak u kolu: gotovost, zrelost,

spremnost deteta za kolu

Pripremni predkolski program koji je deo obaveznog devetogodinjeg obrazovanja i vaspitanja, ostvaruje se u okviru predkolskog vaspitanja i obrazovanja. Ukljuivanje sve dece u pripremne predkolske grupe ima kompezatorsku funkciju jer se na taj nain svoj deci obezbeuju uslovi za proirivanje i sreivanje socijalnog i saznajnog iskustva ime se ublaavaju socio-kulturne razlike i obezbeuje donekle podjednak start za polazak u kolu. Neposredni cilj pripremanja dece za kolu je da se doprinese njihovoj zrelosti ili gotovosti za ivot i rad kakav ih oekuje u osnovnoj koli. ZRELOST takav nivo fizikog i psihikog razvoja koji detetu omoguava da zadovolji zahteve koji e mu biti postavljeni u toku nastavnog procesa u koli. Dete mora da bude sposobno da : - prihvati zadatke 14

razlikuje igru od rada bude motivisano za rad zadovolji zahteve kole bez ikakvih tetnih posledica po njegovo psihiko i fiziko zdravlje.

kolska zrelost predstavlja sposobnost deteta za usvajanje tradicionalnih kulturnih dobara planskim radom i u zajednici sa vrnjacima. Dete mora da bude sposobno da prihvati zadatke, da razlikuje igru od rada, kao i da bude zrelo za kolu ako je postiglo takav stepen razvoja u fizikom i psihikom pogledu da moe da zadovolji zahteve kole bez ikakvih tetnih posledica po svoje fiziko i psihiko zdravlje i razvoj. GOTOVOST spremnost deteta da stie i razvija vetine, sposobnosti i znanja koje su osnov za dalje kolovanje. Ta spremnost podrazumeva fiziku, intelektualnu, socijalnu i emocionalnu zrelost, ranije iskustvo i motivaciju za uenje. VRSTE GOTOVOSTI ZA KOLU: 1. OPTA GOTOVOST postignuti nivo psiho-fizikog razvoja; telesni razvoj;socio-emocionalni razvoj; kognitivni razvoj; razvoj komunikacije i stvaralatva. Sloena karakteristika linosti deteta u kojoj dolaze do izraaja njegove mogunosti, potrebe i motivi, postignuti nivo psihofizikog razvoja od kojih zavisi aktivno prilagoavanje deteta novim uslovima ivota i reda , kakvi ga ekaju u koli 2. POSEBNA ( SPECIJALNA) GOTOVOST sastavni deo opte gotovosti i predstavlja posedovanje specijalnih znanja, vetina i navika poterbnih za snalaenje u novoj sredini, na koje e se nadovezati usvajanje nastavnih sadraja, posebno maternjeg jezika i matematike. VRSTE POSEBNIH GOTOVOSTI ZA KOLU: 1. FIZIKA GOTOVOST odreen nivo telesnog razvoja i zdravlja 2. SOCIJALNA GOTOVOST sticanje specifinih oblika ponaanja potrebnih za uspostavljanje i odravanje drutvenih veza 3. EMOCIONALNA GOTOVOST podsticanje emocionalne stabilnosti, razvijanje samostalnosti, poverenja, samopouzdanja 4. INTELEKTUALNA GOTOVOST razvoj intelektualnih funkcija : opaanja, miljenja, govora, pamenja, panje, mate 5. MOTIVACIONA GOTOVOST zainteresovanost za uenje i pozitivan odnos prema koli
Telesna zrelosti ili gotovosti za polazak u kolu- Dete treba da bude zdravo i da zadovoljava standarde za visinu, teinu i telesne proporcije; - Vid i sluh moraju normalno funkcionisati, ako je potrebno uz korekciju (naoare, sluni aparati); - Telesna muskulatura mora biti dovoljno razvijena da detetu omoguava kretanje, stajanje i sedenje bez tekoa, kao i izdravanje novih napora poput noenja kolske torbe, peaenja do kole i mirnog sedenja u kolskoj klupi;- Dete mora imati razvijene navike normalnog hranjenja i kontrole organa za izluivanje. Telesnu spremnost deteta ispituje doktor! Uslovi za dostizanje telesna zrelosti ili gotovosti za polazak u kolu uvaavanje uzrasnih karakteristika dece;pravilan raspored (smenjivanje) aktivnosti u toku dana;odgovarajua motivacija za ove aktivnosti, vodei rauna o njihovim sadrajima (izboru, intezitetu i

15

sadraju);pogodna mikroklima prostrije u kojoj deca borave;odsustvo buke;pravilna ishrana;odmor i boravak na sveem vazduhu;pravilan poloaj deteta za vreme sedenja. Socijalna zrelost aktivna tenja deteta da poe u kolu;imitacija i identifikacija;socijalnonormativna usmerenost;emocionalno-socijalna usmerenost;razvijenost elementarne samosvesti ( poznavanje sopstvenih mogunosti); razvijenost samostalnosti i inicijative; ispoljavanje samopotovanja;tenja za samousavravanjem; tenja za komuniciranjem; tenja za prijateljstvo; sposobnost za samokontrolu svojeg ponaanja.Socijalna zrelost je povezana s emocionalnom zrelou ! Emocionalna zrelosti ili gotovosti za polazak u kolu podrazumeva da dete:razvije svest o sebi i poverenje u sebe i svoju okolinu;prepozna svoje i tue emocije;emocionalne reakcije primjerene situaciji;razume potrebe i oseanja drugih;stekne samopouzdanje i sigurnost u sebe;kontroliu i kanaliu svoje impulse, emocije;samostalno reava konfliktne situacije. Intelektualna zrelosti ili gotovosti za polazak u kolu obuhvata: panju ,miljenje, govor, pamenje, interesovanje i motivaciju za uenje i sticanje novih znanja. Intelektualni (spoznajni) razvoj - od roenja do 5.g. najbolje je doba za uenje. dete manipulie predmetima i tako istrauje svijet oko sebe- ima potrebu za stalnim kretanjem,svojim govorom uporno nastoji komunicirati sa svojom okolinom,- potrebna mu je emocionalna potpora,- u ovoj fazi dijete razvija inicijativu i nezavisnost,- ukoliko se dijete ne osjea uspjenim u ovoj fazi moe se razviti osjeaj krivnje i osude samoga sebe, sebi pripisuje "prekraje,- vana je uloga roditelja! Mogue opasnosti:prezatiivanje djeteta ima uticaj podrezivanja krila,traenje bespogovorne poslunosti u djeteta izaziva strah, nepovjerenje i nezadovoljstvo Panja prije polaska u kolu panja je nenamjerna i traje 15 20 minuta, ako je sadraj djetetu zanimljiv. Za razvoj koncentracije vane su:drutvene igre,slagalice,pazle,igre memorije,prianje pria i razgovor o njoj,posmatranje ljudi oko sebe i opisivanje: ponaanja, izgleda ... Pokazatelj intelektualne zrelosti za polazak u kolu:moe da razlikuje matu od stvarnosti,moe da zadri voljno panju na odreenom predmetu,ume da uoava slinosti i razlike meu predmetima po boji, obliku, veliini ...interesuje se za slova i brojeve,izraava se jasno i razumljivo,moe svojim reima da prepria priu,interesuje se za odnose meu ljudima, stvarima, za prirodne pojave. Osnovna znanja pred polazak u kolu: - ime i prezime - lanove svoj porodice - godinja doba, mesece, dane u nedelji, - adresa, grad, drava, - razlike izmeu ivog i neivog, - osnovna znanja o oveku, - neke domae i divlje ivotinje, njihove karakteristike i razlike, - osnovna znanja o biljnom svetu, - neka zanimanja ljudi, alate koje koriste, - osnovna znanja o saobraaju, - osnovne matematike pojmove (prostorni, vremenski, koliinski)

Jedna od osnovih funkcija pripremanja dece za kolu je da uini to neprimetnijim i olaka im prelaz iz jedne institucije u drugu kao i da ubrza proces adaptacije novim uslovima ivota i rada. Priprema treba da se obavlja sistematski, uvaavajui uzrasne specifinosti i ogranienja, ali i razvojne perspektive dece. Imajui u vidu poslovicu da ne uimo za kolu nego za ivot priprema ne treba da se svede na sticanje znanja i umenja potrebnih za savladavanje gradiva pojedinih nastavnih predmeta.

16

Mnogo je vaniji opti razvoj njegovih intelektualnih sposobnosti i saznajnih interesovanja, kao i razvoj sposobnosti da posmatra, analizira, priredi i uoptava ono to opaa u svojoj okolini i da na osnovu toga izvodi zakljuke. Priprema za kolu podrazumeva pre svega zdravo i otporno prema bolestima , dobro razviijeno i fiziki izdrljivo dete, zainteresovano i sposobno da ui sa izgraenim motivima i voljno-karakternim osobinama potrebnim za ukljuivanje u kolsku zajednicu i prevazilaenje tekoa koje sa sobom nosi promena sredine i novi zahtevi koji e mu biti postavljeni u koli. ZADACI V.-O. RADA U GODINI PRED POLAZAK U KOLU 1. podsticanje osamostaljivanja 2. podrka fizikom razvoju 3. jaanje socio-emocionalne kompetencije 4. podrka saznajnom razvoju 5. negovanje radoznalosti 6. potovanje individualnosti i podsticanje kreativnosti

15. Saradnja predkolske ustanove sa drutvenom sredinom ( zajednicom)

Predkolska ustanova i njeni programi imaju efekta na rayvoj dece samo onda kada se yajedno sa programom angauju ne samo deca i roditelji nego i lokalno okruenje. Lokalna drutvena zajednica ima posebnu ulogu u stavranju odgovarajuih uslova za uspeno ostavrivanje ciljeva institucionalnog vaspitanja i obrazovanja. Akteri sa kojima predkolska ustanova treba da sarauje zavise od tipa okruenja, ali je uglavnom neophodna saradnja sa roditeljima, osnovnom kolom, centrima lokalne zajednice, kolama i fakultetima koje koluju bazini struni kadar koji radi u predkolskim ustanovama, relevantnim ministarstvima, domovima zdravlja, ustanovama kulture, rekreativnim centrima i sl. Na preimer, znaajno je njeno angaovanje u ureivanju dvorita i igralita, obezbeivanju prostorija u stambenim zgradama u kojima e se povremeno okuplajti deca, sala za odravanje priredbi... Ukoliko dobije podrku lokalnih vlasti i roditelja dece sa teritorije drutvene zajednice, ustanova moe da organizuje razne oblike rada sa decom koja nisu obuhvaena njenim redovnim pohaanjem. Predkolske ustanove mogu da okupe decu iz svoje sredine prilikom sveanosti, izlobi deijih radova i prigodom odreenih praznika i sveanosti, manifestacija. Znaajno mesto u saradnji sa lokalnom pa i irom drutvenom sredinom i osavremenjavanju vaspitno-obrazovnog rada ima saradnja sa odgovarajuim institucijama kao to su zaviajni muzeji, biblioteke, pozorita ya decu, galerije umetnosti, Zmajeve deije igre, zoloki vrtovi, savez planinara, mladih gorana i sl. Posebno su korisni odlasci dece u etnje i ekskurzije do izletita, nacionalnog parka i prirodnih rezervata, koji omoguavaju zbliavanje sa svetom prirode i izgraivanje njihove ekoloke kulture. Otvorenost predkolske ustanove prema sredini u kojoj ivi i radi, podrazumeva i dolazak u goste deci knjievnika, muziara, glumaca, pesnika, svetenika, 17

sportista i drugih kulturnih i javnih radnika , zatim predstavnika raznih profesija i zanimljivih linosti uopte, raznih uzrasta i ivotnog iskustva. Ukoliko se nedovoljno uvaavaju specifinosti pojedinih regiona, mogue je da se ustanova doivljava kao strano telo nepovezano sa potrebama i interesima sredine. Ukoliko se ne postigne i saradnja svih faktora koji su znaajni za razvoj i uenje dece, pre svega roditelja a zatim i lokalne sredine ne moe se raunati na vei uspeh primene programa.

16. Znaaj organizacije i osnovna polazita za uspenu organizaciju ivota dece u vrtiu
Jedno od najvanijih pitanja opte metodike vaspitno-obrazovnog rada sa predkolskom decom jest epitanje organizacije deijeg vrtia kao znaajnog faktora u formiranju linosti. Pod pojmom organizacija se podrazumeva: plansko rasporeivanje prostora, materijala i vremena;izbor i strukturiranje vaspitno-obrazovnih procesa i sadraja, odn. aktivnosti kojima se utie na razvoj i uenje dece;objedinjeno i usklaeno funkcionisanje svih elemenata sistema kojim se ostvaruju vaspitno-obrazovni ciljevi i zadaci u predkolskoj ustanovi. Za neku organizaciju se moe rei da je dobra ukoliko obezbeuje uslove za ostavrivanje vaspitno-obrazovnih zadataka u pogledu prostora, materijala, vremena, v.-o. procesa i sadraja i koliko se u njoj ogledaju najoptije postavke teorije predkolskog vaspitanja i vaspitno-obrazovnog sistema u kome vrti funcionie. To znai da organizacija ivota u ustanovi ne sme da bude u sukobu ( koliziji) sa proklamovanim ciljem vaspitanja kod nas, odnosno , da njenu vrednost treba procenjivati s obzirom na uspenost ostavrivanja prakse kojom doprinosi formiranju slobodne, svestarno razvijene, stvaralake linosti. Prilikom postavljanja zahteva za organizovanje ivota u ustanovi za celodnevni i poludnevni boravak dece polazi se od cilja vaspitanja uopte i uloge vrtia u organizovanju zajednikog ivota male dece, po emu se razlikuje od kole i porodice. Njegova osnovna vrednost je u tome to detetu obezbeuje aktivno uee u zajednici dece sline sebi, u uslovima koji su prilagoeni detetu, njegovim mogunostima, interesima i razvojnim potrebama. Da bi sredina deijeg vrtia postala aktivan faktor delovanja na deiji razvoj, ona mora biti privlana, razumljiva i prilagoena odreenim kategorijama dece po obimu, kvalitetu i raznovrsnosti stimulacije i u njoj svako dete treba da nailazi na najbolje podsticaje, sredstva i uzore za osmiljavanje i organizovanje sopstvene aktivnosti. Kada se govori o organizaciji ivota u ustanovi, treba istai da ona deluje unutar ire organizacije svih faktora koji utiu na razvoj i uenje dece, naroito porodini ivot i ua drutvena sredina. Vaspitno-obrazovni proces se ne sme zatvoriti u zidove deijih vrtia, niti ograniiti zadacima i sadrajima koje predvia program, ve treba da ima 18

koren u totalnom iskustvu deteta ne odvajajui rad od igre, in od misli i znanje od njegove konkretne primene. Dobrom organizacijom prostora i opreme i odgovarajuim rasporedom vremena i aktivnosti postie se da oni ne budu samo priprema za kolu i budui ivot nego i mesto deijeg ivljenja u kojima deca stiu bogato i raznovrsno iskustvo o svojoj drutvenoj i prirodnoj sredini o objektima, okolnostima i modelima ponaanja u vezi sa njima, kao i o samima sebi. Ako je sredina u kojoj se dete kree prilagoena njegovim potrebama i mogunostima, ono e se oseati manje isfrustrirano i manje upueno na pomo odraslih. Organizacijom prostora i materijala mogue je neposredno unapreivati deiju samostalnost i odgovornost ukoliko se mogu jednostavno i brzo postavljati i pomerati, ako su materijali klasifikovani prema odreenim kriterijumima i deci poznatim oznakama koje ukazuju na mogunost njihovog korienja ako se prilikom pojedinih aktivnosti stolovi i pod mogu zatititi od prljanja i oteenja kao i ako se deci prue uslovi da uestvuju u odravanju reda i istoe. Decu treba to vie ukljuivati u odluivanje o rasporedu sredstava i materijala, o ukraavanju prostorija o aktivnostima koje e se obavljati odreenog dana i sl. U pogledu organizacije vremena to znai obezbeivanje prirodnog smenjivanja aktivnosti i odmora, kao i izbegavanje praznog hoda i uskih grla tokom aktivnosti i u pauzama izmeu njih, kada najvie dolazi do prekraja discipline i sukoba meu decom. Nedisciplina je uvek izraz loe organizacije, deije nesamostalnosti i otpora represivnim merama vaspitaa, dosadi koju stvara nematovit izbor sadraja i uskraivanja za samoizraavanje. itava organizacija deijeg vrtia treba da je pre svega prilagoena detetu i njegovim potrebama a tek onda potrebama roditelja, vaspitaa ue ili ire okoline. Nikada ne treba zaboraviti da se organizacija vri upravo da bi itav vaspitnoobrazovni postupak bio po meri deteta a ne nekih apstraktnih zahteva postavljenih pre njega, iznad njega i radi zadovoljavanja neijih tuih potreba. Organizaciju deijeg vrtia treba prilagoavati koliko je mogue svakom detetu, odnosno individualizovati postupak, zahteve i kriterijume za vrednovanje napretka tako da svako dete bude merilo samom sebi a treba teiti da svako dete bude aktivno na najviem nivou za koji je sposobno kao i da mu se omogui primena , vebanje i razvoj onih sposobnosti koje su kod njega najaktuelnije u odreenom trenutku. 17. Mogunosti vrtia u selu i gradu da zadovolje deije

potrebe za aktivnou i saznanjem

U velikim gradskim naseljima , zbog urbanizacije koja koncentrie stanovnitvo na mali prostor, deca najvei deo vremena provode u skuenim ili pretrpanim stanovima koji su esto ispod standarda za normalan ljudski ivot i koji im ne pruaju mogunost za bezbedno kretanje, traganje i igru. Nagle drutvene promene i migracije stanovnitva dovele su do prekida sa tradicijom i dekontekstualizacije procesa vaspitanja, zbog ega roditelji imaju ozbiljnih tekoa u vrenju svoje uloge vaspitaa, naroito kad je i majka zaposlena. 19

Otuda se javlja sve vea potreba za drutvenom brigom o deci i institucionalnim vaspitavanjem koje, povezano sa porodinim, tei da preraste u drutveno vaspitanje. Problemi na koje nailaze deca u velikim gradovima najee nisu tipini i za decu koja rastu u ree naseljenjim posebno seoskim sredinama .Njihova relativna izolacija moe da otea razvoj socijalnog i drugog iskustva. Istovremeno, ivljenje u ree naseljenim, posebno seoskim sredinama ima odreenih prednosti blisko poznavanje jednog malog ali relativno stabilnog sveta u kome se deca mogu kretati sa poverenjem u ljude koje poznaju , oseanje bliskosti i stalan konatkt sa prirodom, promenama godinjih doba, ivotnim zajednicama i radom u prirodi. Prilikom odabiranja sadraja i organizacije prostora za deije vrtie u ree naseljenim posebno seoskim sredinama, trebalo bi uzimati u obzir specifinosti ovih sredina i ne nametati im urbane vrednosti. Sredina ovih vrtia treba da bude ispunjena sadrajima na koje deca ne nalaze u dovoljnoj meri kod kue, pre svega akademskog karaktera knjigama, tekovinama nauke i tehnike. Vaspitai koje rade sa ovom decom treba da budu upoznati sa karakteristikama lokalne kulture i da se prema njoj odnose sa potovanjem , pomaui deci da upoznaju ono to je u njoj najvrednije. Koliko je mogue treba prilagoditi i sam objekat deijeg vrtia lokalnim karakteristikama, odnosno tradicionlanim arhitektonskim reenjima odreenog kroja do nametaja i opreme kako se sredina ne bi preterano razlikovala od deijeg roditeljskog doma. U gradskoj sredini postoji potreba za fizikim kretanjem, zbog skuenog prostora javlja se liavanje fizike aktivnosti. Takoe, u gradu postoji otuenost od prirode. U seoskoj sredini liavanje kulturnih kontakata muzeji, pozorita, bioskopi ne postoje, ali u selu postoji vie kontakata sa tradicijom. Treba videti specifinosti bilo gradske ili seoske, iskoristiti prednosti ali i kompezovati nedostatke. 18. Osnovni zahtevi pri izgradnji objekta deijeg vrtia Objekti deijeg vrtia lociraju se blizu mesta stanovanja dece koja ih pohaaju, na zdravom zemllitu udaljenom od objekata koji mogu na njih bacati senku, kao i od saobraajnica i pogona koji mogu zagaditi lokaciju. Svi objekti treba da imaju obezbeeno snadbevanje zdravom , pitkom vodom, savremene ureaje za odvod otpadnih voda, prikljuak na elektrinu mreu kao i telefonski prikljuak. U svim prostorijama mora se obezbediti dobra ventilacija i grejanje a podovi treba da budu takvi da se svakog dana mogu brisati, prati i da ne budu klizavi. Prostorije treba da su prostrane, svetle, provetrene , da deluju udobno i privlano a nametaj i zidovi da su obojeni otvorenijim ivahnim ali ne dreavim tonovima koji ine prostor svetlijim bez bljetanja. Slike i ostale ukrase izloiti sa merom i ukusom. Naroito u urbanim sredinama vano je da u objektiva predkolskih ustanova ima zelenila u saksijama, ardinjerama i specijalno ureenim kutcima prirode.

20

19. Prostorije deijeg vrtia prema Normativu

Objekti se obino grade za etiri vaspitne grupe (stotinak dece) i svaka od njih treba da ima svoju prostoriju za boravak i pratee prostorije garderobu i sanitarije. U prostorije za decu spada: - ulaz sa tremom - garderoba - prostorija za boravak ( vaspitna soba) - sanitarna prostorija - vienamenska prostorija - prostorija za izolaciju Prostorije za vaspitno osoblje : - kabinet vaspitaa ( sa strunom bibliotekom) - ostava za v.o sredstva i materijale Pratee prostorije : - za upravu - ekonomat - sanitarne prostorije za osoblje Predvorje deijeg vrtia : Treba da bude dovoljno prostrano da moe primiti i decu i roditelje i da bude lepo ureeno kako bi ve prvi utisak pri ulasku u zgradu bio povoljan. Garderobe : koje se predviaju odvojeno za svaku grupu, smetaju se na prilazima soba za boravak i predstavljaju sanitarni propusnik na izlazu u ostale prostorije. Svako dete treba u njima da ima svoju pregradu sa kukama za kaenje krupnijih komada odee i fijoicom za sitnice, kao i prostorom ispod sedita za obuu. Na pregradi treba da je ime deteta, a pre nego to naui da ga raspoznaje moe da poslui njihova fotografija ili neki simbol. Prostorija za boravak : namenjena je za vaspitno obrazovni rad sa decom i njihov odmor.. Ona treba da pogoduje za formiranje delimino izdvojenih prostora za skoro sve predviene aktivnosti. Prostorija treba da bude sa dovoljno svetla koje deci pada sa leve strane kada slikaju i bave se raznim aktivnostima za stolovima. Najbolje je blago, indirektno dnevno svetlo koje se moe regulisati kao i vie elektrinih svetiljki rasporeenih tako da ravnomerno osvetljavaju prostoriju.Najvanije je da prostorija za boravak bude to prostranija. Sanitarna prostorija : za higijenske potrebe sastoji se iz dela za negu i higijenu sa umivaonicima i dela sa kabinama u kojima se nalaze klozetske olje prema deijem uzrastu. Vienamenska prostorija : sala, predviena je za razne perseptivno motorne, zdravstveno.higijenske, posmatrake, receptivne i drutvene aktivnosti ; ritmiku, vebe , priredbe i proslave, kino-predstave i sl. Prostorija za izolaciju: je manja prostorija sa 3-4 kreveta i namenjena je za privremeni smetaj dece obolele tokom boravka , dok roditelji ne dou po njih.

21

20. Ureivanje enterijera deijeg vrtia opremljenost prostora s obzirom na potrebe i aktivnosti dece
Osnovni zahtevi za izbor nametaja su sledei: da je primeren potrebama psihofizikog rasta i razvoja dece , da po obradi i materijalu obezbeuje sigurnost dece i spreava povrede, da je po konstrukciji jednostavan, izdrljiv i lak, da je pogodan za odravanje higijene, da je ekonomian i funkcionalan i da pri pomeranju ne stvara buku. Prostorija za dnevni boravak oprema se stabilnim i vrstim nametajem koji vaspita moe da pokree i koji moe da slui kako za smetaj igraaka i drugog materijala, tako i za pregraivanje kutaka. Vaspita treba stalno da procenjuje bezbednost okoline u kojoj se deca kreu i na vreme otklanja sve potecijalne opasnosti. Prema zahtevima normativa rebrasti radijatori moraju biti zatieni ogradom, maskom i sl. ; elektrini utikai i prekidai postavljeni najmanje 1,5 m iznad poda, uz primenu sigurnosnih elemenata ; voda u umivaonicima koji koriste deca ne sme biti toplija od 35 C ; podovi treba da budu vrsti, elastini ( ali ne klizavi=, unutranji zidovi u prostorijama za boravak dece zatieni do visine 1,20 m toplim otpornim materijalom a otri uglovi prekriveni zaobljenom oblogom. Tamo gde su objekti deijeg vrtia na sprat, mehanizam za otvaranje prozora ne treba da bude dostupan deci niti da im je pristupaan otvoren prozor. U vrtiu uvek treba da bude lepo araniranog cvea, postera i slika ( deijih i umetnikih), deijih radova i narodnih rukotvorina. Decu privlae slike ivotinja, prevoznih sredstava, prizori iz bajki i sl. Ali njih ipak ne treba da bude previe i treba ih s vremena na vreme menjati. Da bi se deci omoguilo posmatranje ivih bia i razumevanje prirode u objektu treba da nau mesto akvarijum, terarijum i akvaterarijum sa ivotinjama i saksije sa biljkama koje se mogu uzgajati u zatvorenom prostoru. Znaajan elemenat nametaja u prostoriji za dnevni boravak ine stolovi i stolice. Za sastavljanje su najpogodniji uglasti stolovi koji se mogu rasporeivati na razne naine. Stolice treba da su odgovarajue veliine, sa naslonom, anatomski oblikovane, vrste da mogu izdrati teinu odrasle osobe i pogodne za slaganje jedna na drugu. Vaspita u vrtiu treba da raspolae nekim od muzikih instrumenata, magnetofonom dija i kino projektorom ( cd player) Pravilno organizovan v.o rad zahteva, pored raznovrsnih oblika i metoda i kavlitetan izbor i dovoljan broj sredstava igraaka i drugog didaktikog materijala. itav raspored prostorija i nametaja treba da bude takav da omogui to veu raznovrsnost i promene u sadrajima aktivnosti bez zastoja i ekanja kao i nadgledanje dece. Igrake, knjige i ostali materijali koji se svakodnevno upotrebljavaju , smetaju se tako da budu dostupni svakome i da deca ne moraju da trae doputenje od vaspitaa za njihovo korienje. Polazei od vaspitno-obrazovnih zadataka u deijem vrtiu, programskih sadraja, predlae se organizacija est kutaka: 1. za igre mate ili uloga 5. za istraivanje 2. drutvene igre i didaktiki materijal 6.kutak biblioteke 3. za stvaralatvo 4. za graenje 22

21. Ureenje eksterijera deijeg vrtia

Objekat deijeg vrtia, naroito u urbanim sredinama, nikako ne bi smeo da bude bez odgovarajueg dvorita, koji moe da nadoknadi skuenost ivota u njima. Odgovarajuom organizacijom prostora , opreme, materijala i aktivnosti u eksterijeru moe se doprineti formiranju zdrave, fiziki dobro i skladno razvijene spretne i odvane osobe. Funkcije eksterijera deijeg vrtia , kojim treba da se doprinese obezbeivanju pogodnih uslova za normalan rast i razvoj predkolske dece su sledee: - maksimalno korienje sunca i istog vazduha - obavljanje sloenih vebi kretanja, penjanja, hvatanja, gaanja - pribavljanje neposrednog iskustva i znanja o ivoj prorodi i prirodnim pojavama - podsticanje na stavralake igre u prostoru Otvoreni prostor vrtia treba da bude to vei a iz njega treba ukloniti sve to je suvino. Sprave i ureaje kao to su ljuljake, klackalice, lestev i sl. Treba pomeriti du yidova jer je prazna sredina povrina mnogo bezbednija bez fiksiranih metalnih sprava, betonskih peanika i ruinjaka koji sputavaju kretanje dece i ugroavaju ih. Eksterijer vrtia treba da zadovoljava zdravstveno-higijenske uslove da je sunan, dovoljno velik da ima odgovarajuu konfiguraciju ( najmanje 2 breuljka) da raspolae prostorima razliitih namena sa raznovrsnim podlogama, da svojom opremom omoguava to bolje uslove za razne aktivnosti da ima dovoljno zelenila i da je povezan sa zgradom vrtia. Prostor treba da je podeljen na 6 manjih prostora koji imaju posebne namene: 1. prostor na kome se nalaze tereni za pokretne igre, ritmike vebe, slobodno hodanje, tranje, skakanje, vuenje, guranje, za igre sa loptom i obruem i staze za vonju bicikla, sabraajni poligon.. 2. prostor sa spravama za ljuljanje, penjanje, silaenje i klizanje, puzanje i provlaenje, odravanje ravnotee, peanici. 3. gradilite sa priborima i materijalim i ureajima za konstruktivne igre, igre mate ili igre uloga 4. brkalite i prskalite 5. kutak ive prirode bata, zookutak i alat za rad u bati 6. park sa negovanom travom i drveem koje prua hlad.

22. Korieje prostora i opreme u deijem vrtiu

Dimenzije prostora, oblik koji alje niz skrivenih poruka koje ograniavaju . Teoretiari iskljuuju prostor kao tehniko pitanje. Nije beznaajno planiranje prostora u kome deca borave i bogatstva predmeta u tom okruenju. Vana je veliina tog prostora koja je odreena Normativom. Odreeni zatvoreni i otvoreni prostor bezbedan za decu , da obezbeuje higijensko-zdravstvene uslove ali i da bude podsticajan. Znaajno je i kako se prostor koristi i predmeti u tom prostoru. Da li su prostorije jasno razgraniene, zidovi, puna vrata, da se zna gde se ta tano radi... 23

Bazil Berntajn vrsto klasifikovan prostor zahteva vrstu hijerarhiju, izolovanost, sveprisutnost autoriteta, vrste mere kontrole. Labavije granice vrata sa prozorima npr. Obzbeuju bolju komunikaciju spoljaunutra Da li se prostor koristi namenski ili fleksibilno, nedostatak je strogo namensko korienje prostora. 20% opremljenosti zavisi od vaspitaa u opremanju prostora Da li emo decu okruiti prirodnim ili vetakim predmetima- alje poruku o vrednostima predmeta Ako su igrake i materijali manje strukturirani ostavljaju vie mogunosti da deca unose svoje strukture.Neophodno je da jedan deo strukture bude stalan da bi se deca oseala sigurno ali ee male neznatne izmene prostora su poeljne poruka dozvoljeno je izmneniti, odstupiti od ustaljenosti, biti individua.

23. Duina boravka i raspored dnevnog ivota dece u vrtiu

Reimi dana ustanova sa celodnovnim i poludnevnim boravkom dece imaju niz zajednikih elemenata s obzirom da se radi po zajednikoj programskoj osnovi. Razlike meu njima javljaju se u pogledu duine boravka, kao i u pojedinim elementima reima dana. Celodnevni boravak oko 10,5 h Poludnevni boravak 4 h ( skoro iskljuivo posveen v.o radu) Celodnevni boravak 5:30-7:30 dolazak u vrti 7:30-8:00 doruak 8:00-11:00 aktivnosti u grupi 11:00- 11:30 ruak 12:00-13:00 spavanje 14:00-16:00 odlazak Poludnevni boravak 8:00-12:00 13:00-17:00 (od obroka samo uina) U principu vreme od 8-12 deca i u celodnevnom i u poludnevnom boravku provode na slian nain 3 bloka: 1. blok samostalnih aktivnosti po deijem izboru 2. blok usmerenih aktivnosti 3. blok kombinovanih aktivnosti Vremenskim rasporedom reimom dana odreuje se struktura i ritam dnevnih aktivnosti dece i vaspitaa On predstavlja elastian okvir koji omoguava dobru organizaciju vremena i aktivnosti prema programu koji se ostvaruje u vrtiu. Prilikom usklaivanja ritma ivljenja treba voditi rauna o pravilnom smenjivanju raznih vrsta aktivnosti u prostorijama za boravak i na otvorenom vazduhu. Opti zahtev za reim dana je da u njemu najvie vremena treba predvideti za sve vrste igara 24

U vrtiu ne treba da postoji strogo utvreni raspored unapred propisanih sadraja i aktivnosti svrstanih u meusobno manje ili vie nepovezane oblasti , ve da se odvija kontinuirano u kojima se simultano smenjuju i nastavljaju jedne na druge razne vrste aktivnosti. ELEMENTI REIMA DANA 1. samostalne aktivnosti po deijem izboru 2. usmerene aktivnosti 3. kombinovane aktivnosti 4. jutarnje telesno vebanje 5. rekreativne pauze 6. vreme za zadovoljavanje higijenskih i fiziolokih potreba 7. obroci 8. odmor-spavanje Iako se prilikom sastavljanja rasporeda vremena polazi od nekih optih zahteva, on e ipak biti razliit za svaku konkretnu grupu dece.

24. Uticaj vremenske organizacije na socijalne odnose u deijem vrtiu odnosa izmeu vaspitaa i dece i dece meusobno
Struktura vremena neprekidno ali neprimetno vri uticaj. Institucija pomae detetu da shavti vladajuu koncepciju vremena u drutvu, kulturi. Svoj odnos prema vremenu prenosimo deci. Mogui naini planiranja vremena : 1. tano odn. od min. do min. jasno podeljene aktivnosti 2. planiranje po blokovima ( 1 blok , 1-2 h) u veoj meri prilagoeno deijim potrebama , fleksibilnije i oputenije Dobra organizacija ivota u vrtiu je preduslov dobre atmosfere Fleksibilna organizacija vremena doprinosi pozitivnoj i oputenoj atmosferi. Organizacija vremena ima uticaja na pojavu konflikata i sardanje meu decom. Broj konflikata su u direktnoj vezi sa : 1. brojem prisutne dece 2. vremenskom organizacijom Kada u vrtiu postoje prazni hodovi kada naprimer ekaju doruak a niim nisu animirani ni zauzeti. Ako se u nekom delu dana ee javljaju konflikti to je pokazatelj da neto ne valja u organizaciji toga dela dana. Najei uzroci konflikata su igrake i prostor ( prostorna organizacija i opremljenost) Saradnja sve ono kada jedno dete ima nameru da neto radi i kada ima elju da to sa nekim radi.; kod mlae dece je to paralelna igra. Fleksibilno rasporeivanje vremena je pogodnije za saradnju. Postoji direktna veza izmeu broja dece i konflikata ali kod saradnje se nije pokazala takva direktna veza. Kontekst u kome deca odrastaju utie na deije ponaanje. Prostorno vremenska organizacija u vrtiu odreuje ponaanje meu decom. 25

Stav odraslih prema deijoj sardanji i konfliktima. Uee odraslih, naprimer kada vaspita uestvuje u aktivnosti, vreme aktivnosti se poveava. Za interakciju su potrebni odreeni kontekst, okviri za saradnike odnose: 1. mala grupa dece ( 5-8) 2. nestrukturiran materijal 3. partnersko uee vaaspitaa

25. Pojam i vrste aktivnosti dece u deijem vrtiu ( prema podeli E.Kamenova)
FIZIKO SAZNANJE DELOVANJE NA FIZIKU STAVRNOST a) perceptivno-motorne aktivnosti b) otkrivake aktivnosti SOCIJALNO SAZNANJE 1. aktivnosti komplementarne delovanju vaspitaa a) posmatrake i receptivne aktivnosti b) zdravstveno-higijenske 2. uestvovanje u okolnom ivotu i drutvenoj stvarnosti a) praktine ivotne i radne aktivnosti b) drutvene aktivnosti LOGIKO SAZNANJE preraivanje, prevazilaenje i distanciranje od pojavnog i datog a) aktivnosti rezonovanja, uvianja i izumevanja b) aktivnosti predstavljanja, izraavanja i stvaranja Zahvaljujui naglasku na aktivnostima dece u v.o procesu koji se odvija u deijem vrtiu u prvi plan su istaknuti procesi kao znaajniji u deijem razvoju i ueu od sadaja. Kao najvaniji zadatak ne postavlja se usvajanje avih sadraja nego sistematsko podsticanje aktivnosti.

26. Jedanaest prepoznatljivih kategorija deijih aktivnosti u vrtiu ( prema Bruneru)

Kategorizacija aktivnosti dece u vrtiu, Bruner je krenuo od neposredne prakse AKTIVNOSTI 1. rutinske aktivnosti 2. motorne i socijalne malo strukturirane aktivnosti ( 50%) 3. konstruisanje graevinskim materijalom 7% 4. rukovanje malostrukturiranim materijalima ( pesak, glina, voda) 2% 5. likovne i muzike aktivnosti 4% 6. aktivnosti za rano uenje( 2%) 7. igre predstavljanja igre mate, simbolike igre 8% 26

8. socijalna interakcija koja nije igra (5%) 9. usmerene grupne aktivnosti (7-8%) 10. posmatrake aktivnosti 2% 11. neorganizovano ekanje i muvanje (15%) Ko odluuje o tome ta e se raditi u nekom trenutku ? Pogledati koliko se mogunosti deci nudi za odreenu aktivnost. Da bi deca mogla sama da odluuju moraju biti ponuene bar dve mogunosti

27. Pojam i vrste igara i igrolike aktivnosti dece u vrtiu

Igra je aktivnost od posebnog znaaja u predkolskom uzrastu i u njoj se izraava napor malog deteta da prevazie raskorak izmeu sopstvenih mogunosti da utie na zbivanja koja odreuju njegovo ivljenje i obrazaca ponaanja koje mora da usvoji da bi se uspeno prilagodilo stvarnosti kojom postepeno ovladava. Osnovna razlika izmeu igre i drugih aktivnosti , naroito rada je u tome to je igra slobodna, spontana aktivnost koja je sama sebi cilj. IGRA JE: - dobrovoljna - slobodna - izdvojena prostorno i vremenski - neizvesna po toku i ishodu - neproduktivna - fiktivna VRSTE IGARA 1. FUNKCIONALNE IGRE Doprinose razvoju odeenih funkcija Fizika aktivnost je u ovim igrama primarna, a vrenje pokreta nema neposrednu svrhu, nemaju odreen cilj. a) senzomotorne aktivnosti sopstvenim telom b) igre predmetima i materijalom c) pokretne igre uz korienje rekvizita d) igre glasovima, slogovima i reima 2. IGRE MATE, ULOGA, SIMBOLIKE IGRE IGRE KOBAJAGI Za ove igre jo se koriste nazivi igre imitacije i podraavanja, igre iluzije, dramske igre, igre fikcije i dr. Oblici u kojima se javljaju : a) oponaanje postupaka u upotrebi predmeta vre se zamene ( stolicakonj) b) simbolika imitacija c) simbolika igra uloga sa sieom dete podraava odrasle osobe ili drugu decu iz svakodnevnog ivota i prikazuje njihove meusobne odnose i ponaanje ( kuvanje ruka, odlazak lekaru) d) dramske igre uloga 27

3. IGRE SA GOTOVIM PRAVILIMA Prvavila mogu biti unapred propisana a mogu se i dograivati, menjati, prilagoavati. ovee ne ljuti se igra sa gotovim pravilima funkcija ovih igara i da dete ui i zapamti pravila didaktike igre spadaju u ovu grupu perceptivno-motorne aktivnosti razne otkrivake aktivnosti razne zdravstveno-higijenske igre i aktivnosti za aktiviranje ula, sticanje higijenskih navika drutvene igre takmiarske, saradnike 4. KONSTRUKTIVNE IGRE Deca uobliavaju razne materijale , da se postigne nekakav cilj. Nije samo rukovanje, ve stvaranje, dolaenje do nekog cilja sopstvenim snagama. a) pronalaenje kombinacija nenamernim rukovanjem ( oko 2 god. ) b) oblikovanje pronalaenje najpogodnijeg naina c) reanje materijala d) grafiko predstavljanje e) graenje gotovim materijalom lego kocke u kombinaciji sa drugim predmetima f) rimovanje, stihotvorstvo ove igre vid su deijeg konstruisanja IGROLIKE AKTIVNOSTI Ovim aktivnostima, zbog dominacije vaspitaa nedostaje u dovoljnoj meri spontanost i autonomni karakter. One su ipak, sasvim sline igrama po sadrajima, nainu organizacije i izvoenju , pravilima... Da bi se identifikovala , treba proceniti kakve su uloge dece i vaspitaa u aktivnosti ako dominira vaspita to je igrolika aktivnost, ako deca imaju glavnu re u izboru sadraja, organizaciji i izvoenju igre, takva aktivnost se moe smatrati za igru. Neka aktivnost moe u poetku da bude igrolika aktivnost dok vaspita odreuje ta e se raditi...koja se pretvara u igru ako je deca dobrovoljno prihvate i ponu je slobodno na svoju inicijativu izvoditi u obliku takmienja ili podraavanjem neke ivotne situacije. S obzirom da predstavljaju podraavanje igre, igrolike aktivnosti se mogu povezati sa svim vrstama igre kod kojih je mogua usmerena imitacija, izvraanje uloga i ostvarivanje zadataka koje je vaspita postavio.

28

28. Dijagnostika i terapeutska vrednost igre

Utvreno je da trenutna emocionalna napetost i relativno trajnija emocionlana stanja imaju direktnog odrza na igru deteta. U toku tako izazvane igre, pod odreenim uslovima, navedene napetosti se redukuju. Igrom je mogue otkloniti ili bar ublaiti neke psihike traumatske doivljaje, odnosno negativnu emocionalnu tenziju. Taj terapeutski potrncijal igre zasniva se na injenici da je igra prirodno sredstvo detetovog samoizraavanja. Potisnuti emocionalni konflikti , odnosno akumulirane neprijatne tenzije njima izazvane odgovarajuom igrom bivaju velikim delom razreene.U nekim sluajevima i uslovima i spantana igra, motivisana pomenutim konfliktima odnosno tenzijama, sama po sebi dovoi do rastereenja deteta. Play terapija Melani Klajn

29. Prednosti ivota i odrastanja dece u kolektivu uzrasno iste i uzrasno meovite grupe
Uspostavljanje odnosa sa drugim ljudima je jedna od osnovnih deijih potreba koja prevazilazi ostale vitalne potrebe i ona se ne moe zadovoljiti samo kontaktima sa vaspitaem. Neophodno je da se razvije niz interpersonalnih odnosa meu decom i stvara zajednika fizionomija itave vaspitne grupe. Koliko god su odrasli vani za odreivanje granica deijem ponaanju i stavranje povoljne atmosfere za razvoj socijalnih odnosa u vrtiu, prisustvo vrnjaka omoguava da se praktino uveba i usvoji pridravanje ovih granica a socijalni odnosi obogate i razviju. U dodiru sa drugim lanovima grupe dete ima prilike da mnogo bolje upozna svoje mogunosti nego u porodici, gde mu je po pravilu obezbeen privilegovan poloaj. U grupi vrnjaka dete je okrueno sebi slinima sa kojima moe da se uporeuje i identifikuje bez rizika da se osea inferiorno. U dodiru sa odraslima dete je esto prezatieno ili njihovim odnosima nedostaje spontanost, zbog ega nema odgovarajuu povratnu informaciju koja bi sledila kao reakcija na njegovo ponaanje. U grupi se najbolje ui samopotovanje bez potcenjivanja drugih, kao i njihovo uvaavanje bez potinjenosti i zavisnosti od njih. PREDNOSTI IVOTA I RADA U GRUPI Oseanje pripadnosti grupi ima posebnu vrenost za povuenu i stidljivu decu. Eventualne prepreke ak pomau detetu da uvia relativnost perspektive, uzima u obzir tue elje i miljenja i oslobaa se egocentrinosti to je jako vano kako za njegov afektivni tako i kognitivni razvoj. Osim sa vrnjacima u svojoj vaspitnoj grupi, dete iam potrebu za irom interakcijom sa decom razliitih uzrasta, starijom i mlaom od sebe i ukoliko ne moe da je zadovolji to ga liava mogunosti da naui raznovrsne oblike saradnje i uzajamne brige karakteristine za spontano formirane grupe. Meanje dece razliitih uzrasta u deijem vrtiu ima mnogo prednosti. Nova deca se lake ukljuuju u kolektiv ukoliko im pomau u tome stariji drugovi. 29

Starija deca sa izgraenim vetinama i sposobnostima predstavljaju dobar model za podraavanje i podsticaj mlaoj deci da svoje aktivnosti izvode na viem nivou. Starijima je potrebna prilika da se brinu o mlaima od sebe da bi postali osetljiviji na njihove probleme, to je neophodno za socijalizaciju, izgraivanje odgovornog i humanog odnosa prema drugima, kao i decentriranje.

30. Naini uspostavljanja dobrih odnosa i povoljne atmosfere u grupi

Osnovni nain za uspostavljanje dobrih odnosa i povoljne atmosfere u grupi je dobra organizacija. Takoe, smenjivanje broja prepreka na koje dete nailazi u vrtiu na razumnu meru. Obezbeivanje uslova da se dete opusti, stekne poverenje u svoju okolinu i osea dobro u vrtiu. Disciplina u deijem vrtiu ima prvenstveni cilj da osigura ostvarivanje prava svakog lana kolektiva i uskladi njihove meusobne odnose. Ona je povezana sa njihovim prihvatanjem pravila ivljenja u zajednici. Da bi se oseala kao ravnopravni lanovi kolektiva deca treba da usvoje pravila ponaanja koja im omoguuju da ive u skladu sa svojom drutvenom sredinom. Demokratski nain saradnje s decom trai ostvarivanje pozitivne discipline. Potrebno je : - urediti sredinu tako da zadovoljava deije potrebe - obezbediti dovoljnu koliinu materijala i aktivnosti - da vaspita shvata situacije u kojima se deca nalaze shvatiti i razmotriti ta se stvarno dogodilo razmotriti obe sukobljenje strane - pozitivna disciplina se bavi ponaanjem i razlozima zato su se neka ponaanja desila, a ne osuivanjem dece. - Dobro je koristiti jednostavna podseanja kao kocke su za graenje a ne za bacanje, i ohrabrivanja a ne nemoj i prestani - Da vaspita traga za pozitivnim deijim motivima i ponaanjem i da ih komentarie umesto da istie negativne primere i kanjava decu. - Treba preduzeti sve mere da se dete meu vrnjacima osea dovoljno sigurno i prihvaeno da poeli sa njima da razvija prijateljske odnose zahvaljujui kojima e se osloboditi odbrambenog stava.
31. Vidovi nepotovanja linosti deteta

30

32. Uloga vaspitaa u unapreivanju socijalnog ponaanja dece u vrtiu

U procesu ukljuivanja u grupu dete prolazi kroz vie faza. Prvih dana dolaenja u vrti vano je obezbediti prijatne utiske i pozitivna iskustva, to e uticati da se kod njega izgrade odgovarajui stavovi i elja da ponovo doe. Takoe mu treba ponuditi aktivnosti koje poznaje i u kojima moe lako da se samostalno snae. Detetu je potrebno da ve na poetku uspostavi prijateljski odnos sa vaspitaem da bi moglo takve odnose da gradi i sa ostalom decom u grupi. Uticaj vaspitaa je naroito vaan kod dece koja nisu preduzimljiva u socijalnim kontaktima sa vrnjacima usled nedostatka iskustva, zbog ega su sklona da se vezuju za odrasle osobe. Uenje oblika socijalizovanog ponaanja je od male koristi ako se dete osea nesigurno i nije steklo poverenje u svoju drutvenu sredinu. Pre svega , treba preduzeti sve mere da se dete meu vrnjacima osea dovoljno sigurno i prihvaeno , da poeli sa njima da razvija prijateljske odnose zahvaljujui kojima e se osloboditi odbrambenog stava. Uiti decu utivom ponaanju i ljubaznosti nema svrhe ukoliko se i odrasli ne odnose na taj nain prema njima. Nee biti potrebno da se deca podseaju na pozdravljanje , da kau hvala, izvoli i sl. Ako im vaspita u tome poslui kao primer. Probleme u socijalnim odnosima meu decom najbolje je preduprediti, izbei pre nego to se pojave. Treba pomoi detetu savetom kako da unapredi svoje socijalne odnose kada vidi da mu neto predstavlja problem i isto tako treba mu ponekad tumaiti motive ponaanja druge dece. Uloga vaspitaa je da stvara uslove za konstruktivne razmene meu decom, organizacijom rada u malim grupama i sopstvenim partnerskim i neautoritarnim stavom. Da bi se zadovoljila razliita interesovanja i osobenosti grupe, u toku dana potrebno je ponuditi vie grupnih aktivnosti razliitog karaktera, razliite tematike, razliite prirode, razliito locirane, razliitog motornog statusa, razliite teine i razliitih razvojnih mogunosti. Treba da se stvara socijalni okvir koji e predstvaljati stabilan i sreen sistem vrednosti . Granice ponaanja treba da su jasne , pravila ponaanja jednostavna, svedena na razumnu meru i opravdana u deijim oima a posledice njihovog nepridravanja predvidljive. Da osnovna mera uticanja na deije ponaanje bude podsticanje i usmeravanje, to podrazumeva uvaavanje motiva, interesovanja i potreba dece i ne sadri zastraivanje i postiivanje kao oblike kanjavanja i manipulacije.

31

33. Najeu uzroci deijih sukoba i uloga vaspitaa u njihovom reavanju

Dete koje ne ume da se ponaa u grupi izazvae zlovolju kod svojih drugova, to e kod njega samo izazvati oseanje da nije prihvaeno a nee ga nauiti kako da se bolje u nju ukljui. Ponekad je nuno razdvojiti sukobljenu decu i izgladiti nesporazum nastao razliitim tumaenjima nekog pravila ponaanja. U intervencijama ne treba preterivati ve postepeno preputati deci da samostalno izglauju svoje prepirke, neslaganja i sukobe jer e tako uiti da ih razreavaju i sticati znaajno socijalno iskustvo. Kada emocije nadvaldaju i sukom preti da se ne zaustavi na reima vaspita moe da ukae na mogunost njegovog razreenja koja e biti najpovoljnija za sve uesnike , ili ga prekine, meutim, treba imati na umu da su konflikti normalna pojava i da se stalnim uplitanjem vaspitaa u njih i potiskivanjem stvara odreena napetost u grupi, nesporazumi tinjaju i nagomilavaju da bi izbili u najnepoeljnijem trenutku ili kad je vaspita odsutan. Osim toga, ovim se uskrauje deci vano socijalno iskustvo zbog ega nee biti sposobna da svoje drutvene odnose samostalno organizuju, ve e se stalno obraati starijem , tuakati ili se baspomono povlaiti u konfliktnim situacijama. Konflikti mogu da ukau ta nam je vano u ivotu. U trenutku konflikta ui se njihovo razreenje razvijaju se vetine izlaska iz konflikta. U spontanim situacijama tokom konflikata treba pustiti decu da sami razree do odreene granice kada ponu da ugroavaju svoje ili tue zdravlje ili kada unitavaju. Obavezno se treba umeati kada deca pozovu vaspitaa. Greke odraslih: - autoritarnost, opominjanje, vika, upiranje prstom, prozivanje pred grupom, iznuivanje obeanja, prozivanje deurnog krivca, raditi umesto deteta, kanjavanje, ucenjivanje, naredbe, moralisanja. Te greke odrasli e dovesti do trenutnog reavanja problema, alje se poruka da sa detetom neto nije u redu a ne ono to radi. Razreavanje konflikata a da deca pri tome ue : 1. dovoenje do logike posledice, stavljanje u poziciju da odluuje 2. izborom reenja uz potovanje zadatog uslova koji treba ispuniti 3. analizom konflikata : a) definisanje , identifikovanje b) razvijanje moguih alternativa c) odluivanje za jednu alternativu ( koja je bila dobra po miljenju deteta)

32

34. Mogunosti i oblici saradnje meu decom i uloga vaspitaa

u njenom podsticanju
Za sardanike odnose meu decom potrebni su odreeni kontekstni okviri : 1. mala grupa dece ( 5-8) 2. ne struturiran materijal 3. partnersko uee vaspitaa Za povoljan razvoj socijalnih odnosa u grupi vano je negovanje iskrenosti i otvorenosti meu njenim lanovima. Kada se procenjuju deija iskrenost treba imati na umu nepouzdanost njihovog pamenja, nepreciznost vremensko-prostornih pojmova i sklonost da se mea izmiljeno sa stvarnim, ono to se eli sa onim to se poznaje, to sve moe biti uzrok takozvanih belih lai,odnosno neistina izgovorenih bez namere da se neko obmane. Najvaniji nain uenja dece iskrenosti je pozitivna reakcija odraslih prema deijoj otvorenosti i njihov primer. Neiskrenou se ne moe postii kod deteta vie ljubavi i potovanja ve samo preneti ideja o manipulisanju emocijama kao sredstvu za postizanje svojih , obino egoistinih ciljeva. Jedan od najsloenijih zadataka je nauiti decu da dele, da ustupaju jedna drugoj igrake i druge predmete kao i da vode rauna o eljama i potrebama svojih drugova u grupi. Jedan od naina uenja dece da dele igrake je da se ogranii vreme igranja odreenom popularnom igrakom. Koliko je mogue treba pri deljenju igraaka podstai saradnju i pozitivne emocije. Onaj ko ostaje bez igrake ne treba da osea da je time onaj koji gubi, ve da je onaj koji daje i da oseti zadovoljstvo zbog toga. Ovo je teko izgraditi ve kod mlae dece, ali kod njih je dovoljno postii da ne shavatju davanje kao trajan gubitak. Zato je potrebno mnogo puta ponovljeno iskustvo dobijanja i davanja igraaka i drugih stvari, koje e dovesti do intuitivnog shvatanja pravila koja vae za upotrebu zajednike svojine. 35. Kultivisanje deijih emocija Vaspitavanje emocija bi se sastojalo u razvoju sposobnosti kod dece da se uzdravaju od impulsa izazvanih negativnim emocijama kao i oplemenjivanja, produbljivanja pozitivnih emocija. Najpogodniji nain za njihovo kultivisanje je pribliavanje deci tehnika izraza i ostvarenja raznih umetnosti , koja izazivaju kod njih duboka preivljavanja, bogatei i oplemenjujui tako deiju linost u celini. Jedno od osnovnih pravila mantalne higijene je da oseanja moraju da se izraze kako ne bi negativno delovala na duevno zdravlje deteta. Dete treba da postane svesno svojih emocija, da se suoi sa njima i oslobaa ih se na odgovarajui nain da se ne bi neurotoziralo nagomilanom agresijom koja moe naneti veliku tetu razvoju njegove linosti.

33

Deci treba pomoi da shvate svoja agresivna oseanja i nauiti ih kako da izau na kraj sa njima, odnosno, da ih izraze na neki od naina koji je najmanje opasan po njih i okolinu. Jedan od ovih naina je prevoenje negativnih emocija u rei, to je prvi korak u osposobljavanju dece da ih kontroliu i oslobode ih se na konstruktivan nain. Svakako, najbolje je ako deca svoje negativne emocije isprazne kroz fiziku aktivnost, koja im omoguava da agresiju prenesu na lopte, strunjae, obrueve i sl. I nakon naprezanja se opuste i smire. Takoe se deca oslobaaju napetosti kroz stvaralake aktivnosti igre mate ili uloga, igre peskom, vodom i glinom, kroz sluanje odgovarajue muzike i sl. Crtanje i slikanje imaju takoe terapeutski uinak ukoliko dete ima mogunosti da slobodno predstavlja zbivanja i odnose koji su izazvali smetnje u njegovom ivotu. Vaspita treba da pokae razumevanje prema detetu koje ispoljava negativne emocije i da utie pre svega na nain njihovog ispoljavanja. Naroito je vano da decu ne osuuje i ne grdi zbog onoga to oseaju. Negativne emocije e se ree javljati i izgubie u ntenzitetu zahvaljujui negovanju pozitivnih emocija. Na emocije se naroito utie izgraivanjem pozitivne slike o sebi i odgovarajuom sociokulturnom sredinom pod ijim uticajem detet bogati i prerauje svoja emotivna iskustva koja su osnov dobrog razvoja. 36. Uticaj vaspitaa na izgraivanje slike o sebi kod deteta

predkolskog uzrasta
Jedna od najznaajnijih karakteristika detinjstva je traganje za sopstvenim identitetom. Da bi moglo da spozna i prihvati sebe detetu je potrebno da upozna svoje mogunosti, svoje prednosti, svoje granice osobine po kojima je slino i po kojima se razlikuje od ostalih. Vaspita treba da mu pomogne da stekne poverenje u sopstvene snage, odnosno, verovanje da e ako pokua imati izgleda na uspeh. Veoma je vana slika koje je dete izgradilo o sebi kao sposobnoj i snalaljivoj linosti koja je u stanju da prevlada tekoe ako uloi odreeni napor. Naroito je znaajno da se kod deteta koje se bavi samostalnim i stvaralakim aktivnostima izgradi poverenje da je ono to radi na svoj nain vredno i da ima smisla ak i kada se razlikluje od opteg ukusa ili sadri greke ije je javljanje normalno u procesu delovanja. Njega je takoe vano nauiti kako da se suoi sa neuspehom. Oekivanja u velikoj meri utiu na deije ponaanje i razvoj pojmova o sebi i kod dece se zapaa da postupaju zavisno od uloge koje im je dodeljena, da opravdaju poverenje ako su oekivanja pozitivna. Nikada ne treba uticati na ponaanje dece postupcima koja idu na tetu njihovog samopotovanja kojima se izaziva oseaj krivice ili stida a ona kvalifikuju kao nevaljala, lenja, sebina i sl. Da bi potovalo druge kod deteta treba da se razvija oseanje sopstvene vrednosti i vanosti, radi ega se moraju izbegavati svi postupci koji bi ga poruili, postiivali i inili manje vrednim u sopstvenim oima. Zbog toga vaspita treba da izbegava pretnje, pogrdne nazive i stalno dokazivanje svoje nadmoi kao odrasle osobe. 34

Vaspita treba da pokae detetu da ima poverenja u njegovu sposobnost da se ponaa zrelo i odgovorno, bez obzira to ga u jednom trenutku nije opravdalo. U svojim oekivanjima vaspita treba da se uvek okree onome to dete moe da postigne, to znai razvojni domet, uspeh i napredak. Stav koji e dete imati prema sopstvenim grekama najvie e zavisiti od stava vaspitaa prema njima. Ukoliko vaspita ne pridaje pogrekama poseban znaaj i ne izaziva kod njega oseanje straha, krivice i kajanja onda ih se ni dete nee plaiti u toj meri da postanu konica njegove aktivnosti i tenji za postepenim osamostaljivanjem. Ukoliko dete stalno doivljava zamerke i grdnje za veinu stvari koje preduzima jer ga interesuju, budui da najee ne razume dovoljno odrasle od kojih tako mnogo zavisi ono poinje oseati neizvesnost u pogledu svog ponaanja i nepoverenje u sebe, koje se izraava kroz oseanje krivice. Ovo oseanje dete podreuje spoljanjem autoritetu i ono predstavlja prepreku za razvoj samostalnosti i nezavisnog miljenja. Predkolsko dete opisuje sebe kroz fiziki izgled, razne tekue aktivnosti, line predmete i stvari. Na predkolskom uzrastu dete jo nema razvijen pojam o sebi, te stoga nije u stanju da integrie i zaokrui unutranja, prola i sadanja iskustva da sebe doivi kao osobu koja ima razliita oseanja i misli u razliitim situacijama. Pojam o sebi dete gradi na bazi razlikovanja sebe od drugih, ovo razlikovanje u velikoj meri zavisi od vrednosnih sudova koje drugi saoptavaju o detetu. Ukoliko esto ili stalno slua globalne vrednosne sudove o sebi, dete e izgraditi i globalnu sliku o sebi i teie da uskladi svoje ponaanje sa njom. Ukoliko stalno slua sudove tipa ti nisi dobar ili ti nisi posluan dete e shvatiti da je ono takvo kako mu kau ali nee znati ta treba da izmeni da bi bilo dobro i posluno dete. Korisno je uz pozitivne ocene o detetovom ponaanju vezati crte ili osobine koje ono poseduje a koj tom ponaanju doprinose, jer na taj nain dete ui kako da povee svoje ponaanje sa trajnim osobinama i kod sebe i kod drugih ( to si dobro uradio zato to si otrouman). Takoe je vano razviti kod dece tolerantnost ili ak pozitivan stav prema razliitostima meu ljudima i decom jer one ine ivot zanimljivijim, matovitijim. U razvoju pojma o sebi posebno je vano pomoi detetu da razvije oseanje samopouzdanja to se moe posti jedino stalnom manifestacijom prihvaenosti deteta bez uslova i rezervi. Bez obzira kakav je ko on je prihvaen kao vredna i zanimljiva linost. Takoe je vano razviti kod deteta oseaj da se sve moe promeniti i popraviti, ma kako bolno iskustvo bilo i ma kako pogreilo u ponaanju. Vano je da dete shvati da se ponaanje moe menjati svojom voljom, prema sopstvenim potrebama i oekivanjima i usklaivati sa ciljevima i postignuima koje eli da postigne. Umesto grdnji prekora i kazni detetu mnogo vie pomae kad uje savete, uputstva, lina iskustva odraslog. On na taj nain pokazuje razumevanje za detetove razvojne probleme, nespretnosti, neznanja, nemogunosti i slino.

35

37. Razvijanje sigurnosti kod dece

Deca koja imaju pozitivnu sliku o sebi, koja su prihvatila svoju ulogu i stekla poverenje u sopstvene mogunosti, kao i odreenu sigurnost u kontaktima sa drugima, bolje se oseaju i uspenije uspostavljaju socijalne odnose sa svojom okolinom. Vano je da se dete dolazei u vrti osea sigurno i prihvaeno, to e se neposredno odraziti i na njegovo napredovanje u razvoju i uenju. Ako se deca okrue ljubaznou , ako im se prui razumevanje i podrka, ona e se ponaati konstruktivno i prijateljski prema svojoj okolini a vaspitni postupak e se odvijati uspeno i bez teih problema. Suprotno tome, dete izloeno preteranim oekivanjima i zahtevima koje se na silu gura u kou odrasle osobe okrueno zabranama i ogranienjima, iji pokuaji nailaze na otpore i negativne reakcije odraslih, poinje da se osea nesigurno i neprihvaeno, gubi poverenje u svoje sposobnosti da deluje samostalno i ispravno gradei o sebi sliku kao o nespretnoj, slaboj, ak nevaljaloj osobi koja uvek grei. Strah i oseanje nesigurnosti , bez obzira kako se trenutno odrazili na ponaanje deteta, nagone ga na neiskrenost, pretvaranje, neprijateljstvo prema okolini i samom sebi, a kao krajnju posledicu mogu imati potiskivanje svega to je autentino u linosti deteta. Oseanje sigurnosti se razvija postepeno, zahvaljujui iskustvima koja dete stie u dodiru sa svojom okolinom, koja su pozitivna i povezana vie sa oseanjem prihvaenosti nego odbaenosti, bezbednosti nego ugroenosti. Ono je usko povezano sa poverenjem koje dete ima u sopstvene snage i svoju okolinu, slikom koju ima o sebi i ulogom koju je prihvatilo, tako da se preko njega moe saznati ta misli i osea o sebi kao i ta oekuje od drugih ljudi. Vaspita mora da preuzme odgovornost za fiziku, mentalnu i posebno emocionalnu sigurnost deteta. To e initi tako te e mu obezbediti najveu moguu slobodu unutar granica koje mu garantuju bezbednost i koje su mu poznate u sredini u kojoj moe da se snae i kree sa izvesnou kao i da izraava svoje autentine porebe bez straha od nerazumevanja osude i ugroenosti oseanjem krivice to neto moe da pokvari ili nekome zasmeta. 38. Razvijanje samostalnosti, slobode i inicijativnosti kod dece Dete nije iskljuivi proizvod naslea, sredine u kojoj raste i vaspitnih uticaja, niti se moe razviti u slobodnu svestranu i stavralaku linost nezavisno od svoje aktivne i dobrovoljne ukljuenosti u vaspitno-obrazovni proces. To znai da svako dete nosi u sebi potencijalno jednu linost kojoj je potrebna izvesna samostalnost da bi se svestrano razvijala i izgraivala. Podsticanje razvoja slobodnog i samostalnog deijeg ja ne podrazumeva preputanje deteta sebi. Ono zahteva stalnu brigu i uticaj vaspitaa kojima se podstie vie spontanosti i aktivnosti nego pasivnost i reprodukovanje, lino iskustvo vie nego pamenje, stvaralatvo vie nego podraavanje. Deca treba da budu vie voena svojim linim namerama ( koje vaspita kultivie i usmerava) nego odlukama odraslog. 36

Nezavisnost dece se izraava kroz sve vrste ponaanja kojima postiu ili zadravaju inicijativu i kontrolu nad aktivnostima kojima ostvaruju sopstvene ciljeve. Nezavisnost se ogleda u mnotvu aspekata kao to su : - lina nezavisnost u praktinim stvarima ( oblaenje, hranjenje, pranje) - nezavisnost potrebna za snalaenje u okolini ( da se dete slobodno kree, stupa u kontakt sa nepoznatim osobama, kupuje u prodavnici) - nezavisnost u odnosu na grupu dece kojoj pripada ( da se odupire pokuajima tiraniziranja, da se ne zadovoljava samo oponaanjem drugova) - emocionalna nezavisnost ( da je u stanju da se snae i samostalno zabavi u odreenim vremenskim periodima a ne uvek da trai prisustvo i panju odraslih) - intelektualna nezavisnost ( sposobnost da trai i pronalazi sopstvena reenja za probleme, misli svojom glavom i ne veruje uvek na re) - nezavisnost u stvaralakom izraavanju ( originalnost, fleksibilnost i fluentnost u kreativnoj produkciji crtanju, modelovanju, konstruisanju , igri i dr.) Treba imati u vidu da i najjednostavnije vetine koje dete savlada, kao to su vezivanje pertli za cipele, rukovanje priborom za jelo, seenje makazama i dr. imaju znaajnu ulogu u njegovom postepenom osamostaljivanju i sticanju poverenja u sopstvene mogunosti. Nezavisnost dece negovae se i poveavati ohrabrivanjem njihove inicijative, spontane aktivnosti i samostalnog delovanja sa jedne strane kao i postepenim smanjivanjem obima usluga koje im ine odrasli. Vaspita koji veruje u decu i njihove razvojne mogunosti davae im prilike da se ispolje, to se moe postii samo ako itav v.o rad zasnuje na slobodi i emancipaciji njihove linosti. Poznato je da anksioznost najee uzrokuju razni oblici pritisaka kaojima je dete izloeno, u obliku preteranih zabrana, stalnog prigovaranja, ispravljanja ponaanja i sl. Slobode koja vodi emancipaciji deije linosti nikada ne moe da bude previe. Ova sloboda ne znai anarhiju ili nepostojanje pravila u ivotu deteta, nego predstavlja mogunost da dete bira unutar onoga to mu je ponueno u deijem vrtiu i to se uklapa u opti okvir ponaanja koji se stvara organizacijom ivota i rada u kolektivu. Sloboda uvek podrazumeva potovanje prava i interesa drugih lanova kolektiva i odreeno usklaivanje sa njima radi zajednikog ivota i saradnje. Potrebno je da deca znaju granice svoga ponaanja u okviru kojih e s eoseati bezbedno i biti prihvaena od svoje okoline. Zato im od njihovog dolaska u vrti, treba ukazivati na pravila koja vae u njemu kao i na njihov smisao. Ovi zahtevi treba da budu izraeni u pozitivnim terminima, odnosno treba uiti decu kako da se igraju peskom ne rasipajui ga , pravilno stanu u red i sarauju u igri. Ova pravila treba saoptiti ve na poetku i insistirati na njihovom potovanju sve dok ih deca ne usvoje i ponu ih se pridravati bez podseanja. 37

Zadatak da se deci obezbedi najvea mogua sloboda, nezavisnost i inicijativa, podrazumeva i okvire koji e im garantovati linu bezbednost i uvanje drutvene imovine koja se nalazi u deijem vrtiu. Vaspita ima pravo da postavi granice u ponaanju, da sprei dete da ini neto ime bi nanelo tetu sebi ili okolini, meutim, u okviru tih granica ono je slobodno da ispolji svoju inicijativu , da upravlja svojim postupcima. Uvek treba imati na umu da je svrha reda i organizacije u vrtiu pre svega da omogui detetu maksimum slobode u kretanju i izraavanju, bez ugroavanja slobode i stavaralkih tenji drugih. Dete ima potpunu slobodu samo dok se njeno korienje tie iskljuivo njega, odnosno, ne ugroava sloboda drugih i ne dovodi u pitanje njegova lina bezbednost. Ako se vaspita pridrava ovog zahteva onda nee nikoga prisiljavati da slua priu ili muziku koje su planirane, da ui pesmicu, slika prema zadatoj temi i na odreen nain, ukljui se u igru i prihvati dodeljenu ulogu. Prisiljavanje nikada ne moe pomoi detetu da ui i razvija se i bez obzira na namere onoga ko ga primenjuje, verovatnije je da e dati suprotan efekat. GLASANJE ukoliko deca imaju vie prilika da odluuju, utoliko e se formirati kao slobodne, samostalne linosti. Program koji se ostvaruje u vrtiu, predstavlja obavezu za instituciju i vaspitae kao osoblje zaposleno u njoj, ali ne i za decu. Njihovo uee u v.o procesu mora biti dobrovoljno i usklaeno sa onim to ele, emu tee, to mogu da usavravaju i postiu. Dok vaspita priprema uslove i podsticaje za razvoj deijih aktivnosti, ponaanje dece moe biti raznovrsno u onoj meri u kojoj se javljaju individualne razlike meu njima. Treba da se potuje detetovo pravo da ne uestvuje u pojedinim aktivnostima koje je inicirao vaspita pod uslovom da se u toku njihovog odvijanja ne bavi niim to bi ometalo druge. Deci je naroito vano pruati mogunosti da palniraju aktivnosti i uestvuju u odreivanju pravca njihovog odvijanja, trajanja, procedure i organizacije.

39. Kvalitet emocionalne veze vaspita-dete

Odluujui faktor u uticaju deijeg vrtia kao institucije na razvoj i uenje predkolskog deteta je osoba koja je posrednik izmeu programskih sadraja koji se ostavruju, utiui na njegov odnos prema ovoj sredini, potstiui ga na bogatu i raznovrsnu aktivnost ili ga ograniavajui. Ni najbolje odabrani sadraji i materijalni uslovi za njihovo ostvarivanje ne mogu umanjiti ulogu vaspitaa. Od linosti vaspitaa najvie zavisi spontanost i prilagodljivost ritma ivljenja kao i itava atmosfera u deijem vrtiu. Ako je vaspita krut i nervozan, to e se odraziti u obliku napetosti i otpora kod dece. Ako je ponaanje vaspitaa nedosledno i hirovito takvo e biti i ponaanje dece. Ako se on ponaa veselo i neusiljeno deca e to prihvatiti kao sastavni deo opte atmosfere u vrtiu. Od prvog dana boravka dece u ustanovi vaspita radi na uspostavljanju bogatog i sadrajnog emocionalnog odnosa sa njima, koji je obostrano prijateljski , saradniki i zasniva se na meusobnom uvaavanju, poverenju i brizi. 38

Detetu je potrebno da se oseti da je vaspita zainteresovan za njega lino a ne samo za ono ime se dete bavi. Bliskost sa vaspitanikom omoguava mu da postigne mnogo vie u delovanju na deiji razvoj i uenje i to na naine koje se verovatno ne bi pokazali efikasni kada bi ih primenila detetu nepoznata osoba. Osim toga, dete nikada nee biti drsko i bezobrazno sa osobom koja mu itavim svojim ponaanjem iskazuje potovanje, koja je srdana i blaga u ophoenju, koja ga ne gleda sa visine i ne insistira na pokornosti.

40. Osobine dobrog vaspitaa

Dobar vaspita prepoznaje se po tome to mu njegov posao predstavlja zadovoljstvo. On voli decu i dobro se osea u njihovom drutvu. Iako ima sasvim odreen stav prema odreenim oblicima ponaanja, on prihvata svako dete i ima razumevanja za njegove postupke. Svoja oseanja prema deci dobar vaspita izraava tonom kojim im se obraa , izrazom lica i reima. Dete mora oseati da je vaspita na njegovoj strani da mu ono neto znai, da ga uvaava, ceni, raduje se njegovim uspesima i ne osuuje ga za neuspehe jer veruje u njegov pozitivan razvoj kao i svoje mogunosti da mu doprinese. Takav vaspita takoe je svestan i svojih ogranienja i nedostataka i ne pokuava da obmanjuje decu mitom o sopstvenom savrenstvu, ve je u stanju da prizna svoje greke i ui iz njih. U njemu dete nalazi osobu spremnu da mu uzvrati pozitivne emocije, da mu na osmeh odgovori osmehom, pomiluje ga , zagrli, utei, uzme u naruje... Dobar vaspita je blizak detetu, prihvata ga kao linost i osetljiv je na njegove potrebe. Odreen otpor zahtevima vaspitaa je normalna pojava jer se ne moe oekivati od deteta da se pasivno prilagoava svemu to se od njega zatrai. Sasvim je prirodno da doe do protivljenja , prepirke pa ak i ljutnje u njegovim reakcijama na zahteve vaspitaa, koji treba da potuje njegovo pravo da ima razliite elje i miljenja ali i da , kada je potrebno, sprovede zahtev do kraja. Meutim, dete ne treba da se osea da je manje prihvaeno cenjeno i voljeno zbog toga to je ispoljilo pomenute razlike. Prirodnost je najvanija osobina pravilnog odnosa vaspitaa prema deci. Svaka usiljenost, izvetaenost, prenemaganje sladunjavo korienje deminutiva i drugih posebnih naina obraanja deci sutinski onemoguava izgraivanje iskrenog otvorenog, prirodnog odnosa kakav treba da se uspostavlja izmeu mlaih i starijih. Deca sasvim dobro oseaju kada se pokuava manipulisati njima to ih u poetku zbunjuje a zatim navodi da i sama ponu razvijati mehanizme manipulacije sa odraslima. Ako je odrasli odluan i tolerantan, ako se od njega oekuje pozitivno ponaanje, uspeh u aktivnostima, zalaganje i iskrenost, dete e sve uiniti da opravda ovakva oekivanja i odnosie se na isti nain prema samome sebi. On treba da slui daci za primer kao osoba koja obavlja svoj posao istrajno i veto, koja reava probleme sistematski i strpljivo i zahvaljujui svome trudu postie uspehe. Osobine vaspitaa: 39

obrazovana, iskusna osoba koja se posveuje svom razvoju dosledna, sigurna u sebe, s jasnim ciljevima, svesna i strpljiva, energina i odgovorna potuje i prihvata kulturne razlike decembar intuitivna i izvorna, kreativna u bavljenju programom, usmerena na razvoj dece, da raspolae odgovarajuim metodama rada topla, sa smislom za negovanje, optimistina sa smislom za humor.

41. Spontano i naueno u ponaanju vaspitaa

42. Vrste autoriteta

Svoj autoritet u grupi vaspitai postiu na razne naine. Njihova tipologija nainjena je polazei od toga kako su rasporeena prava i dunosti izmeu njega i dece. 1. AUTORITARNI TP 2. ANARHINI TIP 3. DEMOKRATSKI TIP AUTORITARNI TIP Moe se lako prepoznati po tome to je on gospodar u svakoj situaciji. Deca ga sluaju bez pogovora. Kada se ue u sobu, ak i za vreme slobodnih aktivnosti deca sede u tiini i prema uputstvima vaspitaa obavljaju ono to im je odobrio da rade. Iza itavog njegovog ponaanja stoji duboko uverenje da su deca sposobna samo za ono to su ih nauili odrasli, odnosno da e njihovo ponaanje biti ispravno samo dok se odvija prema instrukcijama i pod kontrolom starijih od njih, isto kao to veruje da je poslunost osnova vaspitanja i da mu se deca moraju povinovati bez pogovora. Kontrolie sve to se zbiva u grupi a deca se potinjavaju njegovoj vrstoj ruci i povienom glasu, plaei se da ga ne izazovu. U takvoj atmosferi deca se oseaju nerazumna i slaba, to doprinosi stvaranju slike o sebi kao inferiornoj, bespomonoj osobi koja grei uvek kada je aktivna i pokua da pokrene neku inicijativu. Autoritarni vaspita naroitu panju i napore posveuje tanom pridravanju reimu dana i svako odstupanje od njega tretira kao prekraj discipline. Autoritarno rukovoenje decom ne zahteva od vaspitaa mnogo matovitosti u radu niti prilagoavanje individualnim karakteristikama i potrebama dece. Nagradama i kaznama on se slui kao ucenama. Kada naie na tvrdoglavo dete ili dete koje u bilo kom pogledu odstupa od njegovih merila i zahteva on sa jo veom upornou koristi sve mere spoljanjeg uticaja da ga prilagodi i savlada. U nedostatku elemenata samodiscipline, odravanje reda i mira postaje jedan od njegovih glavnih zadataka, a ukoliko mu budnost propusti ma i za trenutak u grupi dece nastaje haos, ije smirivanje zahteva jo krupnije represivne mere. Autoritarni nain vaspitanja na prvi pogled ima za rezultat red, poslunost i disciplinu, meutim, konflikti i otpr dece samo su potisnuti i ekaju trenutak kada nekontrolisano izbijaju kao erupcija. 40

ANARHINI TIP Perdstavlja suprotnost autoritarnom i kod njega je sve dozvoljeno, preputeno sluaju i improvizovano. On najee nema sposobnosti da deci ukae na granice koje njihovom ponaanju osiguravaju slobodu, niti pravila koaj obezbeuju normalno odvijanje zajednikog ivota u grupi. Prvo to se zapazi pri ulasku u prostoriju za boravak je zagluujua galama. Graja skoro u svakom trenutku nadjaava pokuaje vaspitaa de se obrati deci i on ima problema da ih zatiti od meusobnih povreda. Igrake, sredstva i materijal su razbacani svuda po sobi a pokuaji pojedine dece da neto sagrade, nacrtaju ili razgovaraju bivaju namerni ili nenamerno ometani os ostalih. ak i ona deca koja uspeju da se bave nekom aktivnou ne mogu da se udube u nju, jer je teko odrati interes due vremena u takvoj guvi i galami. U ekstremnim sluajevima dolazi do prave anarhije koja moe da ugrozi deiju sigurnost. DEMOKRATSKI TIP Demokratski vaspita je onaj koji uspeva da stvori dobru organizaciju i radnu atmosferu ne nameui ih deci , ve aktivno ukljuujui vaspitanike u njihovo odravanje, zahvaljujui srdanim, saradnikim odnosima koje je uspostavio sa njima, kao i meusobnom uvaavanju i poverenju. Ovakav vaspita prihvata razlike meu decom kao njihove osobene vrednosti ije ispoljavanje i razvoj treba podsticati. U svome radu on polazi od dece sa kojom usklauje svoje uticaje i zahteve. Organizaciju unosi u korienje materijala njihovim briljivim izborom u skladu sa mogunostima , interesovanjima i potrebama dece, uz postavljanje to irih granica ovom korienju, kojima se iskljuuje samo njihova zloupotreba. Utie na deije stavove i miljenja bez mnogo prianja i moralisanja linim primerom i naglaavanjem onih situacija u kojima se ogledaju tolerancija i saradniki socijalni odnosi. U sluajevima neprihvatljivog ponaanja dece, on se koristi njihovim preusmeravanjem u pozitivnom pravcu kao i oslanjanjem na ono to je kod dece pozitivno , konstruktivno i otvoreno za saradnju. Najbolji dokaz vaspitau da je takav odnos uspostavljen je kada deca ponu da mu spontano zameraju to je zanemario neko pravilo uspostavljeno u grupi, npr nije vratio bojice tamo odakle ih je uzeo, da je uao u sobu u cipelama, da niej oprao ruke pre jela i sl. Demokratski vaspita ohrabruje dete da ima i da iznosi sopstvena miljenja i predloge kao i da uvaava tua. Ravnopravnost koja karakterie njegov odnos prema deci, stalno se dokazuje u praktinim ivotnim situacijama i na naine koji mogu da im poslue kao model za sopstveno ponaanje. Deci mnogo znai kada vasoita sedne meu njih i jede istu hranu, kada se pridrava pravila kunog reda koji vai za sve u vrtiu, kada ih pita za miljenje i postupa prema njihovom predlogu, kada se opredeljuje prilikom glasanja i njegov glas vredi kao i svaki deiji, kada sedi sa njima u krugu, bavi se istim aktivnostima kao ona i sl. 41

43. Uee vaspitaa u aktivnostima dece

Za razvoj deije linosti potrebni su stalna briga i uticanje vaspitaa posveeni izazivanju, podsticanju, usmeravanju i bogaenju deije aktivnosti. Njegov osnovni zadatak je da obazbedi mesto vreme i opremu za deiju aktivnost pre nego to zapone a zatim joj omogui da se to intenzivnije i sadrajnije razvija. Najvea pomo vaspitaa detetu ogleda se u zadovoljavanju njegovih potreba i pomaganju da se sve vie oslanja na sopstvene snage, odnosno stie nezavisnost od pomoi odraslih. Postoje razne vrste pomoi. Sigurno je da se razlikuje pomo vaspitaa koji je na odstojanju, reima i izrazom lica ohrabruje dete da pree preko oborenog stabla , od neposredne pomoi koja se sastoji u njegovom dranju za ruku. U prvom sluaju vaspita doprinosi razvoju deijeg samopouzdanja i osposobljava ga da deluje oslanjajui se na sopstvene snage, dok ga u drugom sluaju ini zavisnim od sebe. Vaspita ima vanu savetodavnu ulogu u organizaciji deijih aktivnosti jer se ne moe osloniti na to da e deca uvek imati inicijativu u korienju svih mogunosti koje su im ponuene. On ih uvodi u korienje opreme pokazivanjem kao i prianjem, pridruuje im se u isprobavanju igraaka i drugih stvari oko njih i demonstrira im korienje pojedinih ureaja u kutitima pre nego to ponu deci sluiti za proveravanje i utvrivanje steenog iskustva. Ovu svoju ulogu vaspita obavlja , pre svega, upuivanjem dece da u to veoj meri koriste svoje snage u delovanju, govoru i miljenju. On takoe doprinosi psiho-socijalnom razvoju dece ureujui sredinu vrtia tako da predstavlja za njih svet koji poznaju , razumeju i mogu u njemu dobro da se snalaze. Vaspita usmerava decu u procesu njihovih aktivnosti i ini ga efikasnijim na vie naina : organizacijom sredine koja ih okruuje, izborom i rasporedom materijala koji im obezbeuje, ukazivanjem na mogue puteve kojima se dolazi do reenja pojedinih problema... Da bi uticao na deije aktivnosti i pojaao razvojne i saznajne efekte, vaspita moe da postavlja pitanja, da opisuje reima ono to se dogaa, da daje objanjenja i odgovara na pitanja, kao i da pomae deci u obavljanju pojedinih postupaka prilikom ispitivanja. Podravajui dete u svemu to je kod njega pozitvno i to ima razvojnu perspektivu, vaspita ga podstie da istraje u aktivnostima za koje se opredelilo, pomae mu da doe do odgovora na pitanja koja ga interesuju. Deci treba ponuditi da izaberu aktivnost koji ele. Ima dece koju je potrebno usmeriti i uvesti u aktivnost, pre nego to se odlue da samostalno nastave ono to su zapoela zajedno sa vaspitaem. Deci ne treba nametati aktivnost niti insistirati da neto naprave iskljuivo po elji vaspitaa. Ponekad je njegovo prisustvo nuno da bi se izbegao ili izgladio konflikt, neku decu treba podstai i usmeriti u procesu aktivnosti a neku zainteresovati neim novim kada je oigledno da su iscrpela sve mogunosti onoga ime se trenutno bave.

42

U toku igre deca treba da su to samostalnija i imaju najire mogunosti za samoorganizaciju, to meutim ne znai da su preputena sebi i da vaspita ne prati njihovu aktivnost. Vaspita prilikom svojih intervencija vie ukazuje na razne mogunosti razvijanja i bogaenja deije aktivnosti da bi podstakao deiju matu i dosetljivost, nego to odreuje pravac kojim bi se one morale kretati.

44. ime vaspita najvie vaspitava

Oduvek se primer posmatrao kao najuspenije sredstvo vaspitanja. Vaspita ima samo jedno jedino autentino vaspitno sredstvo a to je njegova linost. Vaspitanje s eodvija posredovanjem znanja, vrednosti, vetina, navika i sl. Primer, autoritet vaspitaa, njegovo ponaanje je najubedljivije sredstvo uticaja na dete. Osobeni vaspitaevi stavovi, oseanja, ljubav prema deci i pozivu, razvijena empatija, sposobnost intuicije i vetina ophoenja sa grupom dece. Implicitna pedagogoija Primer u vaspitanju faktor pedagokog delovanja na linost deteta i ljude uopte koji se zasniva na detetovoj tenji za podraavanjem i podlonost uticaju. Primer moe da bude neposredan ( linost s kojima detet dolazi u kontakt) i posredan ( linost iz istorije i knjievnosti). Primer sainjava linost vaspitaa i njegovo ponaanje. Da bi delovao svojim ponaanjem na dete vaspita mora da usaglasi svoje ponaanje sa moralnim naelima koja propagira. Deca imaju uroen nagon za podraavanjem uenje po modelu, identifikacija, imitacija. Nigde vie nego kod vaspitanja nije toiko potrebno da se rei slau sa delima.

45. U emu se sastoji kreativnost vaspitaa

Kreativnost se smatra osnivnim obelejem kvalitetnih odnosa sa decom. Vaspita treba da bude stvaralac, jer tek tako doprinosi ostvarivanju cilja vaspitanja podsticanju stvaralakih linosti. Biti vaspita svakako zahteva znanje ali umeti vaspitavati znai od vaspitanja napraviti stvaralaki in. Da bi vaspitai bili stavraovi u svom pozivu nije dovoljno da su profesionalci. Svaki oblik organizovanog ivota nuno ograniava spontano ponaanje pojedinca...Ograniavanje spontanog ponaanja i pritisak na pojedinca, da se ponaa u skladu sa odreenim zahtevima, utoliko su izraeniji ukoliko je struktura formalne organizacije razvijenija. Da li je u oveku snanije razvijena elja i potreba za spontanou i kreatinou ili potreba da njegovo ponaanje bude spolja determinisano? Kod istraivaa je rasprostranjeno uverenje da je kreativnost kvalitet koji je svako ljudsko bie u stanju da ispolji u svom ivotu. Pojedinci se, meutim razlikuju u stepenu i vrsti kreativnosti koje pokazuju. Kod predkolske dece postoje potencijali, sklonosti i potrebe za stvaralatvom, te je zadatak vaspitaa da na odgovarajui nain takve osobine linosti malog deteta podstie, jo vie pravim reagovanjem omogui njihovo iskazivanje, kultivisanje i razmah. 43

Karakteristike stava i ponaanja vaspitaa: 1. da otvori svoje Ja za nova iskustva 2. u procesu detetovog traganja za vlastitom idejom kad pokuava neto da uini po svome, vaspita treba da bude iskljuivo dobar posmatra njegovih napora tipovi kreativnih vaspitaa: 1. originalnost, flesibilnost, mnotvo ideja, izbegava ponavljanje vlastitog ponaanja ili ponaanja drugih, osetljivost prema grai i prilikama i odanost na svom poslu 2. u jedan deo svoje nastave unosi originalnost, matovitost i spontanost, ali je drugi, vei deo bez inspiracije pa je ak i u oblasti svoje specijalnosti spreman na ponavljanje 3. pokazuje stvaralake kvalitete koje se sasvim razlikuju od ovih. Njegova uionica i njegovo ponaanje prema deci nisu ni ortodoksni ni konformistiki a odanost koja mu se iskazuje podrazumeva njegovu odanost poslu. Uslov za kreativno bavljenje decom je odanost svom pozivu. Veina nastavnika koji su priznati kao dobri svesna je odreenog stepena zadovoljstva koje im prua njihov rad. Stvaralaki vaspita , pored toga to neprestano ima pred sobom cilj svoje delatnosti, kontrolu nad mnogim nevidljivim delovima znanja i vetina koje su mu potrebni ima i viziju celokupnog posla koji treba obaviti , koji jako utie na njegov izbor metoda i materijala. Kreativnost poinje tamo gde prestaje saznanje o tome kako postupati. Nastavnik mora biti sposoban da razume decu kao decu, da vidi svrhu i lepotu u njihovoj buci i pokretu da shvati kako su iroko otvorena njihova ula za primanje znaenja iz svega. Svako ima stvaralaki potencijal. Kreativnost se ne moe kopirati..ne moemo postati kreativni time to emo kopirati kreativnog vaspitaa Kreativni vaspita ima, ili tei da izgradi sledee osobine : 1. to je osoba koja poseduje primarni model koji vodi njegovo miljenje i delanje 2. samu sebe prihvata vrsto, tano realistiki i tei da iskoristi svoj puni potencijal 3. osoba koja je svesna drugih ljudi, osetljiva prema njima i reaguje na ljude , ideje i dogaaje 4. poseduje oseaj sigurnosti i sklonost da tolerie dvosmislenosti 5. osoba koja je uenik

46. Struni profil vaspitaa

Profesionalni profil vaspitaa Vaspita je : kreator, istraiva, praktiar i kritiar sopstvene prakse 44

Da bi postao kreator, vaspita mora dobro da poznaje mogunosti programa, sopstvene mogunosti i samo dete, te celokupan kontekst odrastanja. Vaspita treba da bude promiljeni posmatra i kritiki realizator programskih ideja i sadraja koji potiu od same dece. Potrebe vaspitaa za istraivanjem povezane su za svaki momenat njegove prakse. Proces istraivanja se u razliite svrhe obavlja na razliite naine, ali radi praenja svog profesionalnog razvoja vaspita mora biti osposobljen da : - vodi male projekte u svojoj ustanovi - poznaje prednosti akcionih istraivanja - poznaje tehnike i naeine sakupljanja i analize podataka Vaspita je : istraiva sopstvene prakse akter i kreator sopstvenog razvoja, programa to znai da poseduje odgovarajue stavove otvorenosti, spremnost na angaman i inicijativu , doivljavanje kontinuiranog uenja kao dela profesionalnog identiteta. Onaj koji samostalno odluuje o svojoj praksi i svom razvoju Saradnik, razvija svoju profesionlanu grupu-potovanje timskog rada i uvaavanje profesionalne zajednice Celovita linost- identitet i integritet Onaj koji opaa i definie, a ne samo reava probleme vaspitno-obrazovne prakse.

1. PROFESIONALNA AUTONOMIJA samostalnost i odgovornost u donoenju odluka, profesionlana kompetencija : znanja, vetine, smisao za komunikaciju 2. PROFESIONALIZACIJA KROZ TIMSKI RAD dijalog meu lanovima tima 3. PROFESIONALNI RAZVOJ TOKOM CELOG RADNOG VEKA pravo i obaveza, timski rad 4. LINI INTEGRITET VASPITAA radoznalost, samostalnost, kritiko miljenje, moralni integritet. 5. PROFESIONALNOST jaanje uloge profesije vaspitaa

47. Aktivnosti i uloge vaspitaa u predkolskoj ustanovi 48. Meusobna povezanost aktivnosti i uloga vaspitaa i dece

49. Postupci aktiviranja dece i merdevine participacije

Odvojeni od sveta odraslih dec i mladi su lieni mogunosti socijalnog uenja.Verovatno mnogi problemi loe socijalne adaptacije i socijalne patologije 45

mladih ( pa i dece) u modernom drutvu mogu biti objanjeni upravo tom uzrasnom segregacijom ( izolacijom) u formativnim godinama Druga ozbiljna posledica oslabljenog uea ( participacije) dece i mladih u ivotu i aktivnostima socijalne grupe jeste liavanje bia u razvoju stvarnih, smislenih aktivnosti. Naime, deca i maldi se na taj nain prisiljavaju na psseudoaktivnosti ili na aktivnosti vakum tj. ivotnu prazninu. Ono to posebno izostaje iz ivota dece i maldih u modernim drutvima jesu zajednike osmiljene aktivnosti dece i odraslih u kojima deca stvarno participiraju. ( 4-8)RAZNI OBLICI PARTICIPACIJE MERDEVINE PARTICIPACIJE 8.DECA INICIRAJU AKTIVNOST , ALI ZAJEDNO SA ODRASLIMA DONOSE ODLUKU 7. DECA INICIRAJU I SAMA IZVODE AKTIVNOST 6. ODRASLI INICIRA AKTIVNOST, ALI ZAJEDNO SA DECOM DONOSI ODLUKU 5.ODRASLI KONSULTUJE DECU OKO ZADATE AKTIVNOSTI I DAJE OBJANJENJA 4. DECA IZVODE ZADATU AKTIVNOST ALI UZ OBJANJENJE ODRASLOG 3.SIMBOLIKA UPOTREBA DECE 2.DEKORACIJA 1. MANIPULACIJA

MANIPULACIJA Oblik prividog uea dece. Kada se deca pojavljuju u zajednikim manifestacijama I aktivnostima dece I odraslih, ali im nije objanjeno u emu uestvuju, zato uestvuju, koji su efekti tih aktivnosti. Odrasli yloupotrebljavaju decu za neke svoje ciljeve ( upotrebljavaju u komercijalne ili politike svrhe, uvlae ih u mukotrpne pripreme neke predstave koja deci ne znai mnogo) DEKORACIJA DEKORATIVNA UPOTREBA DECE Deca ne odluuju o svom ueu, ne razumeju smisao onoga u emu uestvuju. Ali deca se pojave u nekim kratkim ulogama, obino odevena na simpatian nain, neto kau ili urade, naprave se lepe fotografije, onda se deca mehaniki sklone kao to su ih I doveli a odrasli nastave svoje zamiljene aktivnosti. SIMBOLIKA UPOTREBA DECE Neto je manje manipulativna I dekorativna. Re je najee o ueu dece u aktivnostima odraslih koje se odnose na decu ili koje mogu iamti posledice po decu. I u ovom sluaju deca nisu obavetena o onome u emu uestvuju, ne razumeju dobro

( 1-3)

ODSUSTVO PARTICIPACIJE

46

smisao zbivanja I samo uee za njih nema mnogo smisla. Ali prisustvo dece slui kao podsetnik odraslima dam isle na decu. Da li deca stvarno uestvuju ( participiraju) zakljuuje se na osnovu nekoliko vanih merila : a) obavetenost dece b) da li deca uestvuju u donoenju odluka o pokretanju I ueu u aktivnosti c) da li deca imaju mogunost da odlue da dobrovoljno uestvuju u odreenim aktivnostima d) da li se deca obavetavaju o toku I ishodu aktivnosti I o posledicama po njih same e) da li postoji mogunost da I sama deca pokrenu inicijativu za neke aktivnosti f) da li postoji mogunost da deca upravljaju tokom aktivnosti ili delom toka aktivnosti. Kombinacijom navedenih merila dobijaju se razliiti vidovi I razliiti nivoi participaciej dece. POSTUPCI, PROCEDURE KOJI PODSTIU I RAZVIJAJU AKTIVNOST I DIJAGNOZA POETNOG STANJA : UTVRIVANJE DEIJIH PREDZNANJA 1. utvrivanje prethodnih znanja I iskustava potrebnih kao osnova za sticanje novih 2. utvrivanje deijih predznanja prilika je da se, ponove I utvrde injenice, pojmovi I terminologija koju deca ve poseduju 3. povezivanje postojeih znanja I iskustava sa novim gradivom II NAIN PREZENTIRANJA NOVOG GRADIVA 1. problemsko izlaganje gradiva 2. korienje pitanja I zadataka u izlaganju gradiva 3. izlaganje gradiva na to vie razliitih naina 4. pokazivati kako su nastajala znanja 5. povezivanje gradiva korelacija 6. postupno izgraivanje znanja 7. objanjavanje novih rei 8. podsticanje mate 9. korienje humora III NAIN UTVRIVANJA GRADIVA I PROVERAVANJA UENIKIH ZNANJA 1. esto ponavljanje nauenog 2. primena nauenog 3. analiza pogrenih odgovora 4. detaljno poznavanje rezultata uenja 5. igranje uloga 6. slobodno biranje aktivnosti 7. poveanje praktine kompetencije deteta za snalaenje u ivotnim situacijama 8. poveanje kompetencije za samouenje

50. Naini rada vaspitaa sa decom

47

Tradicionalno se na vaspitno obrazovni rad gleda kao na sistem postupaka vaspitaa kojima se utie na deije uenje i razvoj, to znai da se u prvi plan stavlja delatnost vaspitaa, od koje se oekuje da dovede do eljenih rezultata samim tim to je primenjena na decu Prema jednom savremenijem pristupu, koji polazi od injenice da se svako razvija i ui kroz sopstvenu aktivnost, centralno mesto je namenjeno aktivnostima dece a delatnost vaspitaa se procenjuje prvenstveno po tome koliko je u stanju da obezbedi uslove za njihovo neometano odvijanje, podstakne ih, usmeri, obogati i pokrene ka viim razvojnim nivoima. Treba razlikovati aktivnosti vaspitaa od aktivnosti dece jer su im razliiti motivi, ciljevi i pored toga to nain na koji se obavljaju moe biti isti. Treba razlikovati naine na koje deca ue i razvijaju se ( aktivnost dece) od vaspitno-obrazovnih metoda ( aktivnosti vaspitaa), odnosno naina na koji vaspita podstie, usmerava, organizuje, bogati, kultivie i ini efikasnijim aktivnosti putem kojih se deca razvijaju i ue. Ovi naini mogu biti: 1. POSREDNI delovanje putem specijalno pripremljene sredine u vrtiu ; organizovani odlasci u prirodu ili neku drugu drutvenu sredinu. 2. NEPOSREDNI informacije koje prenosi vaspita ; uticanje na decu pokazivanjem predmeta, pojava, procesa i ponaanja ;prianjem 3. POSREDOVANI prikazani uz pomo sredstava masovne komunikacije, radija, televizije, filma, dijafilma, slike i dr.

51. Delovanje specijalno pripremljenom sredinom

Treba postii da deiji vrti predstavlja obogaenu sredinu kreiranu prema posebnom programu, u kojoj e dete biti okrueno produktima ljudskog rada i stvaralatva i objektima iz prirode, rasporeenim sa ukusom i oseanjem za meru. Oni treba da su razvojno-podsticajni, kulturni, estetski , etiki i informativni, kvalitetno probrani, sreeni, zgusnuti i naglaeni, ivotno i iskustveno osmiljeni. Delovanje specijalno pripremljenom sredinom predvia indirektan uticaj vaspitaa na deiju aktivnost izborom i rasporedom materijala i optom organizacijom sredine. Zahvaljujui tome e se deca u skladu sa svojim mogunostima i interesovanjima, relativno samostalno baviti raznovrsnim delatnostima. Najbolji primer indirektnog delovanja su autokorektivne igrake i maine za uenje koje pruaju deci povratne informacije o tanosti izvrenih opracija i datih odgovora. Jo znaajnije su stvaralake aktivnosti kod kojih se ne tei davanju jedinstvenih, univerzalno tanih reenja koja su predvideli odrasli. Ni u njima deca nisu liena indirektnog uticaja vaspitaa, anprimer, deca s eu igri dovode u dodir sa tekovinama kulture ime se najuniverzalnijoj deijoj aktivnosti sugerira izvesna usmerenost, sadraji i organizacija. Svakako, prilikom ovog povezivanja igre sa naelima drugih aktivnosti, vodi se rauna da se ne narue njena sutinska svojstva, posebno naela fleksibilnosti i slobode. ODLASCI U PRIRODU I NOVU DRUTVENU SREDINU 48

Izleti, etnje, posete, ekskurzije, letovanja, zimovanja i sl. Pruaju mogunosti za sve aktivnosti dostupne predkolskoj deci to znai da se u njima kombinuju razni naini posrednog i neposrednog uticaja vaspitaa, uz naglasak na posredni uticaj, kako bi u prvi plan dolo delovanje sredine sa kojom deca stupaju u kontakt. Pre odlaska u etnju ili na izlet, vaspita prvo treba sam da poseti i upozna mesto da utvrdi ta deca mogu saznati, postoje li kakve potencijalne opasnosti i kako ih izbei, kao i ta eventualno treba poneti od pribora i opreme. Takoe treba pripremiti i decu za ono to ih oekuje, rei im ta e videti i na ta treba posebno da obrate panju. Treba im skrenuti panju i na ono to moe da ih neugodno iznenadi ili uplai, kao to su otri zvuci u fabrici, velika goveda na panjaku i sl.

52. Pokazivanje i prikazivanje u radu s decom predkolskog uzrasta

Prezentovanje predmeta, pojava , procesa i ponaanja moe se vriti neposredno i posredno, pokazivanjem i prikazivanjem. Neposredno : - postupak vaspitaa kojim pokree, organizuje i usmerava posmatrake i receptivne aktivnosti dece, odnosno, upoznaje ih sa sadrajima koje je didaktiki obradio. Posredno : -prikazuje neto to je ve neko drugi predstavio uz korienje odgovarajuih audio-vizuelnih sredstava. Obinim pokazivanjem neega, po pravilu se ne postie da deca zapaze bitne karakteristike na koje je vaspita hteo da im skrene panju, zbog ega je potrebno usmeriti deije posmatranje i sistematizovati pojedinane utiske u celovitu sliku o predmetu, pojavi, procesu ili ljudskom procesu. Pokazivanje koje obavlja vaaspita treba da zadovolji odreene metodike zahteve : - da ima jasno odreen cilj - da bude plansko i svastrano - da privue deije interesoanje Objekti posmatranja trebaju da budu dobro vidljivi svoj deci. Njih treba pokazati u odabranom trenutku i ukloniti kada izvre svoju funkciju, dati dovoljno vremena da deca samostalno posmatraju , ne priati vie nego to je potrebno, pruiti im priliku da iznesu svoje utiske, postavljaju pitanja i po mogunosti , blie ih upoznaju kroz sopstvenu aktivnost. Tokom posmatranja decu treba usmeriti na ono to je bitno u konkretnoj pojavi, povezati ono to se vidi sa deijim prethodnim iskustvom. Prvo treba pobuditi interesovanje dece za objekat posmatranja, zatim ih usmeriti na ono to je u njemu vidljivo, pojavno da bi se prelazilo na tumaenje u svetlu ireg individualnog i socijalnog iskustva i teilo uoptenjima. Svaki pojam koje se eli izgraditi treba ilustrovati sa vie primera koji treba da budu to raznovrsniji, u pogledu oznaka koje ne ulaze u sadraj tog pojma, a deca e traiti ono to je u njima zajedniko. 49

Pokazivanje postupaka i tehnika, procesa, radnji, naina obavljanja odreenih delatnosti, gestova sa znaenjem i naina ljudskog ponaanja primenjuje se prvenstveno za sticanje znanja i razvoj vetina u oblasti praktinih ivotnih i radnih, zdravstveno-higijenskih i drutvenih aktivnosti. Pokazivanje radnje ili operacije moe biti celovito ili po sekvencama, zavisno od njene sloenosti i deije mogunosti da zapamte redosled pojedinanih operacija. Deca treba da budu motivisana za usvajanje odreenog znanja i vetine, pre svega upoznavi njihov smisao i vrednost za sopstvenu akciju. Operacije koje se vre treba da budu objanjene s obzirom na njihovu svrhu i da se obavljaju prema odreenom planu koji je poznat deci. Posle posmatranja deca izvravaju radnju, uvebavaju je pod nadzorom vaspitaa, koji odmah ukazuje ako odstupe od modela. Vaspita treba da ima na umu i snagu delovanja sopstvenim primerom i u svim ostalim situacijama koda je se decom. Prikazivanje :-podrazumeva primenu odreenih audio-vizuelnih tehnika koje se koriste prenoenjem slike i ( ili) zvuka, odnosno materijala. Oni se dele : - auditivne - vizuelne - audio-vizuelne Za njihovo korienje potrebni su odgovarajui aparati odnosno tehnika sredstva. Ova sredstva koriste se zavisno od toga koliko uspeno predstavljaju sadraje koje treba da se pomou njih obrade, od strukture itavog postupka koji je organizovao vaspita, od mogunosti da se kombinuju sa ostalim sredstvima i postupcima, od toga koliko aktivnu ulogu obezbeuju deci i sl. Upotreba audio-vizuelnih tehnika za posredovano prenoenje informacija ne umanjuje ulogu vaspitaa. Osim toga to ih bira, priprema decu na ono to e im biti prikazano, komentarie i objanjava, on povezuje injenice koje se prezentiraju sa deijim aktuelnim iskustvom. Od njega najvie zavisi kolio e deca biti sutinski aktivni , u dodiru sa ovim injenicama, integriui ih u svoje iskustvo ili koliko e se njihova uloga svesti na puko gledanje koliko e kritiki prilaziti onome to vide a koliko e ga pasivno usvajati.

53. Vaspitaevo prianje deci :oblici, renik vaspitaa, kako i kada govori
Ovaj vaspitno-obrazovni postupak moe se razmatrati kao neposredno prianje vaspitaa i razgovor sa decom u okviru ire komunikacije sa njima. 50

Prianje vaspitaa naroito se moe koristiti u radu sa starijom predkolskom decom ije su verbalne i simbolike sposobnosti razvijenije. Oblici: - pripovedanje - opisivanje - objanjavanje PRIPOVEDANJE Ovim postupkom deca se upozanju sa odreenim dogaajima i zbivanjima iz istorije , opisanim u literaturi ili onim koji su se odigrali u neposrednoj stvarnosti. Karakterie ga neposrednost , potovanje vremenskog redosleda izlaganja i naglaavanje osnovne misli koju deca treba da zapaze. OPISIVANJE Ili slikanje reima sastoji se u prikazivanju predmeta, pojava i procesa reima. Njegova primena u vrtiu je ograniena jer deci na tom uzrastu nije dovoljno dostupan takav nain prenoenja informacija. Zbog toga opisivanje ima znatno veu ulogu povezano sa ostalim nainima, naroito pokazivanjem. OBJANJAVANJE Objanjavanjem se aktivira i usmerava deija panja na ono to je bitno, pomae im da se otkrivaju sutinske karakteristike, unutranja svojstva i znaenja premeta i pojava. Prianje vaspitaa treba da bude ivo, slikoviti, emocionalno, sistematino i logino. Ako prianje nema do izvesne mere planirani tok i sadraj, onda se lako gubi nit i prestaje da slui vaspitno-obrazovnoj svrsi. Ljudski glas ima nezamenjivu ulogu u razvoju deije linosti, to treba da ima na umu svaki vaspita zbog ega treba da neguje svoju govornu kulturu, odnosno da vodi rauna o kvalitetu svoje artikulacije, o intonaciji, kao i tehnici disanja prilikom prianja, recitovanja i pevanja. Vaspita to je glasniji i deca su bunija a od preterane galame atmosfera u sobi za dnevni boravak postaje napetija i nervoznija. Umeren i blag ton deluje umirujue na decu. Najbolja komunikacija se postie govorom koji je jednostavan, neposredan i umeren, odnosno utiavanje je efikasnije nego glasnost. ak i na otvorenom prostoru treba izbegavati dovikivanje koje uvek neprijatno deluje na decu. Bolje je pribliiti se detetu, kojem se eli neto rei i obratiti mu se spokojno , licem u lice. Vaspita treba da vodi rauna ne samo o reima koje e upotrebiti ve i o tonu jer se njime prenose na decu emocije. Deca veoma dobro oseaju strah, nesigurnost ili neljubaznost u glasu vaspitaa, bez obzira koje e on rei upotrebiti zbog ega treba da im se obraa prirodno, bez povienog glasa i nervoze. Svojim pitanjima vaspiat usmerava dete u procesu otkrivanja stavri i zakonitosti koje vladaju u svetu. Nain na koji e on postaviti ta pitanja u velikoj meri odreuje kakve e odgovore dobiti na njih. Deci treba postaviti pitanja koja ih podstiu na razmiljanje ali na koja mogu da odgovore. Pitanja koja vaspitai upuuju deci treba da budu tako formulisana da im omoguavaju da izraze svoje miljenje i odlue se izmeu alternativa. 51

Pitanja vaspitaa treba da budu jednostavna, jesna, stilski i gramatiki pravilna, da podstiu decu na razmiljanje i usmeravaju na ono to je sutinsko u odreenoj situaciji ali i da ih ne bude previe. Za neformalne razgovore u svemu to decu interesuje mogue je koristiti razne prilike kada zastanu u igri, posle igrolike aktivnosti, kada zaele da komentariu svoje doivljaje i sl. Razgovore sa decom je potrebno planirati ali ne kruto nego tematski. SPECIFINOST GOVORA VASPITAA Odnos jedne odrasle osobe na grupu dece. Deca nemaju taj oseaj i naviku da kada se vaspita obraa grupi dece da se to odnosi na svu decu. Verbalna dominacija vaspitaa, koliina i broj rei i reenica. Ta verbalna dominacija je nekad toliko izraena da deca nemaju priliku da govore. Deca mogu uiti govor samo kroz njegovu upotrebu. Ta verbalna dominacija moe biti indikator poloaja deteta u ustanovi. Osobine govora vaspitaa : izbor rei, redosled, paralingvistiki znakovi su vani. Adaptacija govora prilagoavanje govora sagovorniku i u gramatikom smislu, funkcija je da se prenese poruka. OSOBINE GOVORA VASPITAA RENIK : - moe se posmatrati i sa spekta prilagoenosti - korienje jednostavnih rei ili pak metafora koje deca razumeju - treba izbegavati argumente, dogmatske iskaze - govor treba da je jasan i oslonjen na injenice - pedagoke fraze : lepo se ponaaj za stolom! - vaspita treba da neguje knjievni govor - to to si uradio nije dobro a ne nisi dobar - jer je to atak na linost, a elja je da se ponaanje kritikuje Rei kolektivistike usmerenosti : svi zajedno, samo tebe ekamo... Rei polnih uloga : polno tipiziranje, polni stereotipi Ono to govorimo treba da bude u skladu sa tekuom aktivnosti, organizovana pria onog to se radi Kolektivistiki izrazi s ene koriste da bi se svi stavili u kalup ( tri danas..) Adaptacija govora truditi se da deca razumeju. OBLICI ADAPTACIJE : - esta ponavljanja - adaptirane lekseme univerzalnog tipa - deminutivi - izbegavanje linih zamenica i linih glagolskih nastavaka - upotreba 1l Pl umesto 1 i 2 l Sing. ( mi, umesto ti i vi) - izostavljanje pomonog glagola jesam, je - usporavanje govora - duina govorenja da ne bi zasuli decu velikim brojem informacija 52

Jako je vano kod male dece oslovljavanje najee linim imenom pozitivan razvoj slike o sebi. Oslovljavanje nadimkom prisnost Oslovljavanje prezimenom broj prisutne dece u grupi Dogovor ko e koga zvati imenom a koga nadimkom ako imaju deca ista imena Neiskrena komunikacija ljubavi, mila, duo srce

54. Funkcije govora vaspitaa

Znaaj jezikog komuniciranja za deji razvoj je odavno vansporna. Takoe, gotovo niko vie ne porie znaaj predkolske ustanove kao specifinog mesta ivljenja i odrastanja savremenog deteta. Kao takvo specifino okruenje, predkolska ustanova svojom strukturom i organizacijom uslovljava i odrasle i decu da se ponaaju i komuniciraju na odreen nain. Najoptije gledano, govor, kao jedno od sredstava posredovanja stvarnosti i kao jedan od vidova ovekove aktivnosti koja se ostvaruje zahvaljujui postojanju izgraenog sistema znakova (jeziku) i postojanju specifine ljudske sposobnosti da se njime slui. Ima dve osnovne funkcije: 1. komunikativnu ili socijalnu funkciju, gde je govor sredstvo koordinacije socijalnog ponaanja 2. privatnu ili individualnu funkciju, odnosno razvoja viih psihikih funkcija. Nada Babi je izdvojila tri osnovne funkcije govora vaspitaa u razliitim komunikativnim situacijama, i to: 1) funkcija regulisanja ponaanja - "To su svi oblici govora ( govornog obraanja) usmjereni na regulaciju neposrednog ponaanja (aktivnosti) djeteta (djece)." Zavisno od stepena slobode u voenju i regulisanju deje aktivnosti, autorka razlikuje: a) zatvorene oblike regulisanja ponaanja, u koje je svrstala: - naredbe (zapovesti), - zabrane, - opomene (upozorenja), - pretnje, - odobravanje i neodobravanje; b) otvorene oblike regulisanja ponaanja, gde spadaju: - poziv, - najava - obavetenje, - sugestija, podsticanje, - uputstvo, - pitanje - sugestija, - pitanje - traenje informacije, - pohvala, - objanjenje. 2) funkcija pouavanja - "Govor odraslog je u funkciji pouavanja kada ga koristi namerno (planirano) kao sredstvo uenja, kao i naina - "strategija" upoznavanja svijeta u kome ivi." Prema nainu i svrsi pouavanja, autorka izdvaja pojedinane oblike, i to: 53

a) davanje gotovih informacija, kada se deci prenose gotova znanja u obliku informacija, pri emu su tano odreene uloge pouavatelja i pouavanog; b) voenje do zamiljenog cilja (reenja) - gde su, takoe, tano odreene uloge vaspitaa i dece, jer, dok deca imaju prividnu slobodu, ona u stvari "tapkaju" za vaspitaevim namerama; c) misaono "izazivanje", gde vaspita misaono provocira dete i time mu omoguava da, u skladu sa svojim mogunostima i linim angaovanjem, stie znanja (prepoznatljiv po govornim formulacijama kao npr. "Pokuaj.", "Proveri!", "ta misli zato?", "Kako si to saznao?" i sl.); 3) socijalno-emocionalna funkcija - "To je govor kojim odrasli uspostavlja, odrava i obogauje individualne socio-emocionalne odnose s djetetom." Istraivanje u jaslicama Epizode u Regulisanje Socio-emoc. Funk cija poduavanja kojma ponaanja funkcija nisu Soc.Zatvoreni Otvoreni Davanje Voenje Misaon. Odr. ostvarne emoc. f-je oblici oblici inform. do cilja izaziv kont. funkc. govora N 1673 454 330 119 32 147 189 % 57% 15% 11% 4% 1% 5% 6% N 2127 481 336 % 72% 16% 11% N 2944 275 % 91% 9% Svega 3219 =100% Sestre u jaslicama koriste govor u komunikaciji s decom prvenstveno u svrhu regulisanja i kontrole dejeg ponaanja i aktivnosti, i to skoro etiri puta ee zatvorenim nego otvorenim oblicima. Kada koriste govor u svrhu pouavanja, to ine relativno retko, to je najee davanje gotovih informacija deci. Govor sestre najree je imao socioemocionalnu funkciju, a tada je to ee bilo za odravanje kontakta, koje podrazumeva manje emocionalno ulaganje. Na osnovu podataka o zastupljenosti pojedinih funkcija govora, moe se zakljuiti da su sestre u jaslicama ee kontrolisale i korigovale deje ponaanje i aktivnosti nego to su ih hrabrile, podsticale i pomagale im u vlastitim naporima, otkrivanju i saznavanju sveta oko sebe i samih sebe.
55. Deija pitanja 56. inioci i pokazatelji kvaliteta odnosa vaspita-dete 57. Oblici i karakteristike verbalnog i neverbalnog optenja u vrtiu

Funkcije govora sestre

58. Metode i karakteristike interaktivnog uenja

54

ta su to edukativne radionice i po emu se one izdvajaju? Pojam edukativna radionica, sada moemo preciznije rei, odnosi se na oblik grupnog rada, tanije, oblik interaktivnog rada sa grupom. On ne predstavlja konkretan postupak, tehniku, vebu, ili pojedinani metod uenja/nastave, ve vrstu metodolokog pristupa, izbor niza unapred osmiljenih postupaka, tehnika, zadataka u jednoj vremenskoj sekvenci i u jednom prostoru. Radionica je pojam koji se odnosi upravo na tu sloenu celinu omeenu vremenom i prostorom. S druge strane, edukativne su - jer su osmiljene sa ciljem podsticanja saznajnog razvoja (uenja u najirem smislu rei) i to od sticanja i usvajanja injenikog znanja, pa sve do podsticanja i razvijanja viih intelektualnih procesa (suenja, zakljuivanja, reavanja problema, metakognicije i sl.). Istovremeno, njima se ostvaruju i brojni vaspitni ciljevi, prevashodno oni vezani za socijalizaciju (saradnja u timu, izraavanje svoga stava, uvaavanje drugaijeg stava, vetina dijaloga itd.). Radionica se realizuje u jednom prostoru (nastavnoj sceni), bilo da je to kolska uionica, dvorite ili priroda. Dok traje, radionica je vezana za taj prostor i ne moemo zamisliti varijantu da se ambijent u toku radionice menja. Po svojoj vremenskoj ogranienosti radionica je slina kolskom asu, ali joj je, za razliku od asa, prirodniji vremenski okvir sat i po do tri sata. Pored kontekstualnosti (prostorne i vremenske), kljune rei, odnosno definiue odrednice edukativne radionice, pre svega, su: 1. aktivno uee uenika, i 2. razmena. 1. Aktivno uee uenika Saznajni proces (uenje) u terminima metoda uenja / nastave Edukativna radionica nije orijentisana na jedan metod nastave/uenja. Jedino je vano da budu odabrane metode koje e obezbediti odgovarajue saznajno iskustvo. To saznajno iskustvo u radioniarskom procesu prerasta u znanje, odnosno u realizovan obrazovni cilj. U odgovarajuim nastavnim situacijama mogu se pojaviti skoro sve metode uenja. Poto je osnovni postulat radionica da poiva na aktivnosti uenika, znai da se u dobro smiljenom scenariju skoro sve metode uenja (sem bubanja, naravno), mogu pojaviti kao metode koje misaono angauju uenika. To su, pre svega, svi interaktivni oblici uenja: 1. kooperativno uenje nastavnik - uenik; 2. kooperativno uenje u grupama uenika; 3. timska nastava; 4. uenje po modelu, 5. uenje reavanjem problema, Iz edukativne radionice nije iskljueno ni smisleno receptivno verbalno uenje , ono moe biti vaan metod u nekoj od aktivnosti, ali ne moe ostati kao jedini oblik uenja. 2. Razmena Za sve radionice, a samim tim i za edukativne, karakteristino je obezbeivanje razmene meu uesnicima. To jasno proistie iz injenice da interaktivni oblici uenja imaju dominantnu ulogu. Osim toga, jedna od glavnih pretpostavki 55

radioniarskog pristupa jeste da je socijalna interakcija neophodni, formativni element naeg saznavanja, odnosno uenja. Razmenom sa drugima nae vlastito iskustvo i saznanje najpre se utvruje i osveuje (kada mi drugima saoptavamo naa reenja, misli, uvide), a zatim i obogauje, proiruje, uoptava (sluajui kako su drugi reili istu situaciju). Za uspenost ovog segmenta, veliku odgovornost ima nastavnik koji bi trebalo da obezbedi uslove da se svi uju, da se oseaju slobodni da iznesu svoje miljenje, da on sam bude model dobrog komuniciranja i sl. Uloga nastavnika / uloga uenika Teite aktivnosti nastavnika se pomera pre poetka samog asa, kada stvara scenario za radionicu i prikuplja materijal potreban za njeno izvoenje. Na asu, on je u ulozi organizatora, onoga koji motivie, partnera u pedagokoj interakciji, koji diskretno podstie tamo gde treba, kada treba i koliko treba, a glavnu ulogu i dominantnu akivnost izvode deca. Aktivnosti nastavnika, dakle, poinju sa dizajniranjem radionice od idejne skice do briljivo isplaniranog scenarija - iz koraka u korak, iz aktivnosti u aktivnost, iz zadatka u zadatak. Nastavnik osmiljava nastavne situacije koje bi trebalo da pokrenu uenike na misaonu aktivnost koja e voditi ka realizaciji obrazovnog cilja Poznavanje uenika je vaan inilac koji treba imati u vidu prilikom osmiljavanja scenarija. Najee se scenario grubo moe podeliti na tri velika dela: 1. uvodne aktivnosti (koje uvode uenike u duh radionice, pobuuju panju, zagrevaju ih za glavnu aktivnost), 2. glavne aktivnosti (koje predstavljaju centralni i kljuni deo) 3. zavne aktivnosti (koje zaokruuju celinu radionice). U samoj radionici, nastavnik ili voditelj radionice (kako se to obino kae), ini upravo to - vodi uenike iz jedne aktivnosti u drugu, proverava da li je instrukcija bila svima jasna, organizuje rad uenika, obezbeuje uslove da se svi oseaju slobodno da iznesu svoje miljenje i pomae samo kada uenici to od njega zatrae i samo toliko koliko je potrebno da sami nastave dalji rad. Zatim, nastavnik posebnu panju posveuje motivisanju uenika. O motivaciji uenika misli na poetku, prilikom pisanja scenarija, u koji ugrauje odgovarajue naine motivisanja dece. Ali, i u samom interaktivnom procesu u toku radionice, kada je nastavnik neprekidno usmeren na reakcije samih uenika, detektuje potencijalne probleme (npr. zadatak je preteak ili prelak, nije blizak interesovanjima ili trenutnim preokupacijama dece) i reaguje na to ve u sledeem koraku, trudei se da odri visok nivo motivacije, a da se pri tom ne izae iz okvira, smislene, ciljem usmerene aktivnosti. Na kraju, nastavnik je sve vreme svestan toga da svojim verbalnim i neverbalnim ponaanjem daje model intelektualnog rada i model saradnikog odnosa.

59. Eksplicitno i implicitno u vaspitanju dece

60. Izbor i kombinacija vaspitno-obrazovnih postupaka u radu

sa predkolskom decom
56

Prilikom izbora i kombinovanja vaspitno-obrazovnih postupaka treba uzimati u obzir ciljeve i zadatke koji se njima ostvaruju, odabrane sadraje i tematiku vaspitno-obrazovnog rada, uzrasne karakteristike i individualne mogunosti dece, kao i materijalne uslove za njihovu primenu. S obzirom da e u vaspitno-obrazovnom radu veoma retko biti primenjen samo jedan metod, mogunosti za njihovo povezano korienje su neiscrpne i velikim delom zavise od metodike spreme vaspitaa i njihove inventivnosti, linih sklonosti i izgraenog stila rada. Naprimer povezivanje prianja i pokazivanja Prilikom opredeljivanja za neke od vaspitno-obrazovnih metoda treba imati u vidu specifine prednosti i ogranienja svakog od njih pod odreenim uslovima i poveavati njihovu efikasnost kombinovanom primenom u sistemu. Vrednost metoda je u duhu koji pokreu, dinamici razvoja i uenja kojoj doprinose stavljajui dete u aktivan poloaj i uporeujui njegovu samostalnost, radoznalost i stavralatvo. Ne treba insistirati na verbalnim znanjima, pamenju informacija i pasivnom uvebavanju navika, ve uiti decu nainima korienja onoga to su saznala, naroito za reavanje problema i prevazilaenje nauenog. Isto tako treba odbaciti ukorenjenu predrasudu prema kojoj se uenje ograniava samo na intelektualnu sferu linosti, zapostavljajui angaovanje motorike i emocija koje je vano isto koliko i unapreivanje umnih snaga deteta. Najvanije je koliko su odabrani postupci i naini njihovog povazivanja podstakli, pridobili decu da uestvuju u vaspitno-obrazovnom procesu to je mogue samo ako im je bilo omogueno da deluju shodno svojim interesovanjima, potrebama i razvojnim mogunostima.

61. Oblici vaspitno-obrazovnog rada sa predkolskom decom

Osim odabranim nainima ( metodama) rada, vaspita deluje na organizaciju, tok, sadraj, smer i intenzitet aktivnosti dece i oblicima vaspitno-obrazovnog rada. Oblici vaspitno-obrazovnog rada, prema socijalnom obuhvatu dece , dele se na : 1. FRONTALNI KOLEKTIVNI 2. GRUPNI-TIMSKI 3. INDIVIDUALNI-POJEDINANI

FRONTALNI-KOLEKTIVNI Sva deca iz vaspitne grupe se simultano bave odreenom aktivnou, samostalno uz neposredno usmeravanje vaspitaa ili kombinaovano. Prednost ovog oblika rada je njegova racionalnost i ekonominost jer obuhvata odjednom svu decu i zahteva manje sredstava i materijala nego ostali oblici. Nedostatak mu ini rasplinute, povrna komunikacija, izvesno pasiviziranje dece koje je teko izbei i opasnost njihovog utapanja u kolektivni prosek. 57

Frontalni kolektivni oblik rada naroito nije primeren mlaoj deci zbog ega ih treba postepeno uvoditi u njega i koristiti ga samo u onim sluajevima kada za to ima najvie opravdanja: uajedniko sluanje pria, muzike, gledanje dijafilma, lutkarske predstave, kolektivne igre i sl. GRUPNI-TIMSKI Deca iu vaspitne grupe se dele na vie manjih grupa koje se bave relativno samostalno odreenim kativnostima, dok se vaspita ukljuuje i intervenie samo po potrebi. Dele se i poslovi i svaki lan unutar grupe ima poseban zadatak kojim doprinosi zajednikom cilju, za koji je odgovoran ped grupom. Grupe mogu imati iste ili razliite ciljeve, koji se na kraju mogu integrisati u jedan optiji, kolektivni cilj. Dobar primer grupnog oblika rada su grupni likovni radovi u kojima se lanovi svake grupe dogovaraju o podeli poslova ta e ko crtati, i meusobno se kontroliu u radu. Ukoliko su deca mlaa, njihova sposobnost da uestvuju u grupnom radu je skromnija, to trai veu pomo vaspitaa i grupe sa manje lanova ( u poetku 2-3) Grupni oblik rada omoguava znatno veu samostalnost dece u odluivanju kojom e se aktivnou baviti, planiranju, izboru sredstava i materijala kao i rukovanju njima. Isto tako njima se postie mnogo vei uticaj na proces socijalizacije dece i razvoj saradnikih odnosa, formiranje oseanja odgovornosti ped grupom. Nedostatak je to je za njega potrebno znatno vie prostora i odgovarajuih sredstava i materijala kao i sutinski demokratsko ponaanje vaspitaa, to sve nije uvek mogue obezbediti u postojeim uslovima. INDIVIDUALNI-POJEDINANI Svako dete se posebno bavi odreenom aktivnou, koja moe biti ista ili razliita za svu decu u grupi. Ovom prilikom naroito dolazi do izraaja deija samostalnost, jer se planiranje i izvoenje aktivnosti obavlja bez neposrednog usmeravanja vaspitaa ili pomoi i saradnje grupe. Ovaj oblik rada je primenljiv u onoj meri u kojoj se deca u vrtiu osamostaljuju i osposobljavaju da deluju prema sopstvenoj odluci i inicijativi, usklaujui pri tome svoje postupke sa optim pravilim aivota i rada u grupi. Dobra snadbevenost raznovrsnim materijalima je jedan od preduslova za uspenu primenu ovog oblika a povezivanje i upotpunjavanje sa frontalnim i grupnim oblikom rada omoguava da se nedostatci svedu na najmanju meru.

62. Motivacija predkolske dece za uenje

Osnovni pokreta deijeg uenja i razvoja se ogleda u prirodnom interesovanju za aktuelne dogaaje i stvari, elju dece da otkrivaju svet oko sebe, sklonost za najraznovrsnije aktivnosti tenju za usavravanjem svih svojih , naroito psihomotornih vetina i sposobnosti. 58

Obrazovanje deteta ima smisla i moe da bude uspeno samo pod uslovom da sauva elemente spontanosti i predstavlja ua dete intelektualnu avanturu. Svaka injenica koje treba da usvoje moe da bude predstavljena na zanimljiv, izazovan neuobiajen nain, posle ega ostaje vaspitau da obezbedi uslove za uenje putem otkria, za traganje , za eksperimentisanje i stalno irenje saznajnih interesa. Saznanje treba da bude izazov za dete, isti takav kao to je savladavanje neke prepreke u fizikom vaspitanju ili reenje zadatka koji je postavljen u igri. Najbolji podsticaj za aktivnost i razvojni motiv uopte je doivljavanje zadovoljstva zbog uspeha nakon savladavanja neke prepreke prevazilaenje nesklada izmeu onoga emu dete tei i za ta je u odreenom trenutku sposobno. On moe biti delotvoran bez obzira na sloenost problema i veliinu tekoa na koju dete tokom njegovoga reavanja nailazi, sve dok ima izgleda na uspeh, zbog ega treba vodtit rauna da nesklad ne bude suvie velik to bi obeshrabrilo dete ali ni mali jer ne bi bio stimulativan. Nedostatak istrajnosti u nekoj aktivnosti kod deteta je pre uzrokovan nedostatkom autentinog interesovanja nego lenjou ili nedostatkom volje. Dok e se deca na razne naine protiviti aktivnostima na koje su pristali iz puke poslunosti prema vaspitau i brzo od njih odustati, one aktivnosti kojih su se prihvatila za postizanje scojih ciljeva imae tendenciju da obave do kraja i to na najviem moguem nivou za koji su sposobni. Aktivnosti treba tako orgaizovati da uestvaovanjem u njima samo po sebi i uspeh na kraju predstavljaju nagradu za dete a ne da glavni motiv za njega bude odobravanje ili neodobravanje koje zapaa na licu vaspitaa. Najvanije je da deca osete zadovoljstvo u aktivnostima kojima oprobavaju sopstvene snage naroito kada su potpuno zaokupljena nekim problemima. U sadrajima sa kojima se deca upoznaju potrebno je stalno isticati ono to je zanimljivo ukazivati na njihovu primenjivost i znaaj za snalaenje u svakodnevnim ivotnim situacijama.

63. Dijaloki pristup : usmeravajue pouavanje

Glavni razlog zbog kojeg deca idu u kolu jeste uenje a glavni razlog to to ine uitelji jeste da im pomognu u tome. Svakako, ova pomo je esto indirektna i sastoji se u obezbeivanju odgovarajuih materijala i podsticajne sredine, kao i davanju korisne sugestije. Meutim, ima trenutaka kada je deci potrebno direktno pouavanje. U ovakvom pristupu vaan je jezik, ali ovaj program nije jeziki. Jezik je izuzetno vano sredstvo. Meutim nema smisla razvijati deiji govor sam za sebe. Zadaci, kojima elimo da angaujemo decu, treba da budu takvi da im ona vide smisao. Slino tome, ako hoemo da deca objasne neto, to treba da bude motivisano koriu koju e ona imati od objanjenja, kao i uvianjem te koristi. Ovaj model pouavanja posebno je namenjen individualnom radu, kada se vaspita bavi jednim detetom. Obino rad sa jednim detetom traje oko 10-tak minuta. Vaspita moe ili specijalno da ga planira ili da proistekne iz deije slobodno izabrane aktivnosti ali glavni princip postupka je da se interakcija sa detetom organizuje u normalnom okruenju, kao uobiajeni deo svakodnevne rutine. Dakle, svako dete moe da 59

oekuje da e vaspita izvestan krai period provesti samo sa njim reavajui neki problem, koji e za to vreme biti samo njihov. Postoje 8 glavnih naela koja se koriste u ovakvom radu: 1. Pouavati u skladu sa kognitivnim zahtevima postavljenim na odgovarajuem nivou
togod pitali dete, to predstavlja zahtev za njega. To moe biti prilino lak nivo (ta je to?) ili vrlo teak ( ta te je navelo da kae da se devojica obradovala?). Ako su pitanja vaspitaa uvek na nivou kojem je dete doraslo, ono nee proirivati svoja saznanja. Nasuprot tome, ako su pitanja uvek na visokom nivou, stalne greke dovee do frustracije. Vaspita treba da zna koji zahtevi odgovaraju kojem detetu i prema tome da odabere pravo od itavog niza pitanja koja moe da postavi.

2. izazivanje odgovarajueg odgovora 3. razvijanje teme

Da bi razmena miljenja bila uspena, ona treba da traje dovoljno dugo kako bi angaovala i dete i vaspitaa. Osim toga, treba da bude flrksibilna i da se moe razvijati.

4. biranje odgovarajuih sadraja

Najzgodnije teme mogu se pronai meu stvarnim ivotnim potrebama. Teme su obino povezane sa svakodnevnim ivotom hranjenjem, etanjem, odravanjem higijene, spavanjem i sl. Otuda najvie smisla ima ako se tema povee sa kupanjem lutke, seenjem jabuke ...

5. proveravanje onoga to kae dete

Da bi razgovor izmeu vaspitaa i deteta omoguio pravo sporazumevanje, najbolje je da se kree u granicama onoga to je prisutno i to se moe proveriti ili bar da se ogranii na dogaaje kojih se zajedniki seaju. Ako dete kae da je lopta tvra od jabuke oni mogu zajedno da provere.Za usmeravanje misli nita nije bolje od zajednike teme koja se odnosi na neto to se odigrava pred oima dece i vaspitaa, koju je onda mogue razraivati i raspravljati.

6. odravanje deije aktivnosti

Mala deca ue bavei se neim, potrebno im je da budu aktivna kao i da posmatraju. Zato se naglasak stavlja na pravljenje neega, stvaranje krajnjeg proizvoda putem fizike aktivnosti

7. odmeravanje tempa aktivnosti

Ako dete tano odgovori na svako pitanje koje mu se postavi, moe se smatrati da je aktivnost bila neuspena skoro isto toliko kao da je sve reklo pogreno. Uenju mora da prethodi svest da se neto ne zna. Prema tome, vaspita prvo treba da podstakne decu na uenje pitanjima na koja ne znaju odgovore a zatim da im pomogne da ih pronau.Aktivnost treba da zapone tekim pitanjima da bi kako se blii kraj ona postajala sve laka tako da se uz njihovu pomo naueno rezimiralo i zaokruilo. U tom sluaju e dete oseati da je neto uspelo i postiglo.

8. organizovanje toka aktivnosti

Interakcija izmeu vaspitaa i deteta verovatno e se razvijati kako treba ako se zapone razjanjenjem ta se njome hoe. Sporazum treba postii na dva nivoa, od kojih se jedan odnosi na ono to treba uraditi a drugi na ono to treba saznati hoemo da iseemo jabuku i pronaemo kako da svako dobije po pare? Hoemo li ovo rastaviti i otkriti kako radi?

60

Sledi glavna etapa u razvoju aktivnosti, prilikom koje se tema razrauje. Na kraju se ukratko rezimira i povezuje najvanije to je reeno. To zahteva naizgled neformalno, ali vrlo vano ponavljanje. Vaspita i dete se priseaju toka aktivnosti podseajui jedno drugo na glavna zbivanja i otkria. Aktivnost je bila uspena ako kod oboje postoji oseanje da su postigli ono to su hteli. Zato prilagoavati obrazovni postupak nivou kognitivnog razvoja Jedan od najvanijih zahteva u obrazovanju jeste precizno prilagoavanje obrazovnog postupka svakom detetu. To je posebno znaajno u v.o radu sa decom ranih uzrasta ali i najtee ostvarljivo. Postoji vie razloga zbog kojih se treba prilagoavati deijem razvoju, koji su usko povezani sa glavnim ciljevima predkolskog vaspitanja i obrazovanja. Najoptiji cilj je da se dete podstakne da ui, otkriva i shvata sa zadovoljstvom. Do najboljeg uenja dolazi kada razlika izmeu onoga zata dete je ve sposobno i onoga to se od njega zahteva da uini ili naui nije prevelika. Vigotski je to nazvao zonom najblieg razvoja linija narednog razvoja. Ako je pomenuta razlika mala, ako je dete ve u stanju da bez napora izvri zadatak, onda tu za njega nema izazova, ne postoji potreba da uloi napor a zbog toga i nee nauiti nita novo. U najboljem sluaju dete e imati mogunost da uvebava vetinu koju je ve steklo a u najgorem dosaivae se jer od njega je zatraeno da uini neto to je suvie lako. Nasuprot tome, ako je nepodudarnost izmeu onoga to dete moe i onoga to se od njega trai prevelika, izazov e biti obashrabrujui jer dete zna da ne moe uspeti, pa zbog toga nee ni pokuati. Planiranje U prvim fazama pripremanja dijaloga vaspita bira dete sa kojim e ga voditi i razrauje opti plan aktivnosti, vodei rauna o odgovarajuim sadrajima i pojmovima. Pripremljen plan treba da se koristi fleksibilno i da se prilagoava deijem tempu i rekacijama, od kojih zavise brzina i redosled njegove realizacije. Pouavanje Vaspitai svojim redovnim aktivnostima dodaju jo neke kada im se uini da bi to bilo korisno, posebno kada zapaze da je jedno dete angaovano nekom aktivnou pogodnom za to, koju moe i unapred da planira i ostvari sa jednim detetom ili vie njih. Aktivnost kojom hoemo da pouimo decu neemu e biti mnogo uspenija, obezbeujui kako deci tako i vaspitaima smisao i uspeh u radu, ako je uobliena kako treba. U tom sluaju e njena struktura sadrati etiri glavna elementa : 1. odgovarajui izbor zadataka 2. postavljanje zadatka aktivnost i neto to e se nauiti unutar nje 3.ostvarivanje planirane aktivnosti- vaspita postavlja odreeni niz pitanja i zahteva, koristei pojednostavljena ili druge prigodne postupke, zavisno od dobijenih odgovora, usmeravajui aktivnost sigurnom rukom ali sa punpo takta 4. razmatranje protekle aktivnosti kada se aktivnost prirodno zavri ili kada vaspita proceni da je dovoljno postignuto njome, razgovara se o njoj, to je povezano i sa uenjem. To omoguava deci da konsoliduju pojmove, usvoje nove rei i srede steeno iskstvo.Ovaj postupak stvara kod njih 61

uvaranje da je ono ime su se bavila vredno i ima smisla kako za vaspitae teko i za decu.

64. Delovanje na deije ponaanje : oblici spoljanje i unutranje kontrole

Najvaniji nain delovanja na deije ponaanje , kao i na itav razvoj i uenje je podravanje deteta u onome to je kod njega pozitivno. Razlika izmeu podravanja i nagraivanja je , pre svega, to se podravanje uglavnom oslanja na unutranje motive i vrenosti koje su izvan ili iznad deteta koje mu se vataki usauju potiskujui ono to je kod njega autentino. Podravanje deteta u onome to je kod njeg apozitivno podrazumeva koenje negativnih tendencija koje se ispolje. Cilj koenja je suprotan podravanju ; kod njega vaspita tei da zaustavi proces formiranja nekih negativnih osobina pre nego to se ukorene u detetu, odnosno, navede ga da se uzdri od ispoljavanja odreenih oblika negativnih ponaanja. I ovde postoji razlika izmeu koenja i kanjavanja i analogijom oslanjanja na unutranje , odnosno, spoljanje motive i uzimanju u obzir potreba i tenji deteta umesto disciplinskih razloga. Mehanizmi kojima se koi nepoeljno ponaanje dece nisu dovoljni sami po sebi, jer oni samo prekidaju tok takvog ponaanja dok je detetu potrebno da se ukae i na smer koji je poeljan. U preusmeravanju njegovog ponaanja uvek treba polaziti od njegovih sopstvenih motiva i tenji i na njima zasnivati delovanje ( npr deca tre po sebi nakon pasivnog sedenja, omoguiti im da se istre napolje ili sala). Prilikom podravanja ili koenja polazi se od pretpostavke da dete ima potrebu da sazna granice svog ponaanja i naui one oblike ispoljavanja svojih tenji komunikacije i saradnja sa drugima, koji e initi da bude bezbedno, konstruktivno i prihvaeno, odn koji e mu omoguiti da se optimalno razvija i ui u kolektivu vrtia,u kome vladaju odreeni red i pravila ustanovljeni. Prednost se meutim daje podravanju jer e ree nego koenje izazivati neslaganje i otpor kod deteta, koji se javlja kao reakcija na meanje odraslog i osujeenje. Da bi vaspita mogao efikasno da deluje na deije ponaanje naroito ako se ispoljava na negativan nain, on mora prvo da upozna i shvati njegove uzroke. Sasvim je prirodna pojava da deca na sve naine isprobavaju kako fiziki svet oko sebe, tako i granice koje su postavljene njihovom ponaanju. Ako se dete preterano ograniava i usmerava, time se, sa jedne strane stavlja u potinjeni odnos prema odraslom, a sa druge strane skrauje mu se sticanje dragocenog iskustva o posledicama pogrenog ponaanja na uzrastu kada su njegove posledica mnogo manje i bezbolnije. Najei uzrok svih disciplinskih prekraja i nesporazuma izmeu dece i odraslih je deije nepoznavanje okvira ponaanja u kolektivu, odn u njihovoj svesti nije dovoljno ogranieno dozvoljeno od nedozvoljenog. Da bi se postiglo da deca uvide smisao ovih okvira i prihvate ih dobrovoljno, potrebno je vremena i strpljenja, ali ako se na njih ukazuje redovno i dosledno onda e se ivot i rad u kolektivu odvijati prirodno i glatko.

62

Ukoliko je vaspita uveren da je osnovni razlog deijih ogreenja o pravila ponaanja njihovo nepoznavanje i uopte, socijalno neiskustvo, onda ga nee okrivljavati za greke. Najvanije granice dozvoljenom ponaanju postavljaju se u vezi sa deijom bezbednou, kao i zahtevom da se ne ugroavaju drugi i neoteuje inventar deijeg vrtia. Ukoliko je detetu jasno odreen prostor u kome moe bezbedno da se kree i istrauje, ono e to initi bez kolebanja, neizvesnosti i straha od moguih greaka. Ako su ova ogranienja izvrena sa razumevanjem za potrebe deteta i ako se njihovo sprovoenje obavlja bez podmiivanja i zastraivanja, ono e sticati poverenje u sebe i svoju okolinu , oseae se bezbedno i prihvaeno i razvijae se u spontanu, konstruktivnu i stvaralaku linost. Preterana kontrola spreava razvoj samokontrole kod dece kao to preterano naglaavanje navika kulturnog ponaanja, manira, poslunosti, utivosti i istoe, najee u svojoj pozadini nema osnovni cilj da se socijalizuje deije ponaanje, ve da odrasle to vie oslobodi brige o njima, imajui u vidu interese odraslih. Vaspita mora, pre svega da prihvati da deca kao linosti u razvoju imaju prava na neka ponaanja koja nisu svojstvena zrelim osobama i da pod odreenim uslovima i ovi oblici ponaanja mogu postepeno voditi ka zrelosti. Da bi ostvarila ovo pravo njima je potrebna odreena tolerancija odraslih, koja nee suvie krutim stavovima kod njih izazivati anksioznost i potiskivanje. Ukoliko je ire polje mogunosti delovanj za decu a manje pritisaka i zabrana, ukoliko mu se ukazuje vie poverenja a ona prihavataju kakva jesu, stvarae se i uslovi za samoregulaciju njihovog ponaanja. OBLICI SPOLJANJE KONTROLE KAZNE I NAGRADE Disciplinovanje deteta je postepen proces u kome mu se pomae da svoje ipulsivno , esto besciljno i nekontrolisano ponaanje preobrati u ponaanje koje je svesno, odmereno voeno razumom koliko i emocijama i ima odreenu svrhu, koje je pod njegovom kontrolom. Iako se kaznama mogu postii odreene, trenutne promene u deijem ponaanju, one teko mogu posluiti tako shvaenom disciplinovanju jer zanemaruju unutranje motive ponaanja i zasnivaju se na strahu od neprijatnosti koje donosi. Ispravno ponaanje, koje se kod deteta javlja usled kazni, nije posledica nekog poboljanja u njegovoj linosti ve pogoranja, odn kukaviluka. Pored svih poremeaja do kojih dovodi strah i gubitak sigurnosti i poverenja u vaspitaa, detetu ostaje trajno usaeno shvatanje da neko moe imati prava da poniava druge i nanosi im razne neprijatnosti da bi odrao svoj autoritet. UTICAJ VASPITAA NA DEIJE PONAANJE U VRTIU Metodi koji se primenjuju u delovanju na deije ponaanje, bez obzira da li je u pitanju podravanje , koenje ili preusmeravanje sami po sebi kao tehnika, ne garantuju uspeh niti se mogu propisivati. Nova igraka obino izazove prepirku, sukob interesa pojedinaca koji bi je hteli za sebe, meutim, to je prilika da se uvede pojam ekanja na red koji deca brzo shvate. Deca veoma brzo uviaju znaaj odreenih pravila ponaanja u konkretnim situacijama i umeju da ih se pridravaju kada ih prihvate, naroito u sluaju kada su i sama uestvovala u njihovom formulisanju i proglaavanju. Kada dete uoi da odreeno pravilo ponaanja ima svoju opravdanu primenu u konkretnoj ivotnoj situaciji, verovatnije je da e iskustvo steeno tom prilikom po analogiji primeniti u slinim 63

situacijama, nego kada bi trebalo da deduktivno sprovede opti princip koji mu je bio saopten izvan konteksta svakodnevnog ivota i rada. Bolje je deci davati uputstva u pozitivnom obliku, da sadri informaciju ta i kako treba neto raditi nego zabranjivati ( reaj domine na stolu - umesto ne bacaj domine na pod ). U sluajevima prekraja discipline, uvek treba reagovati konkretno i neposredno , na odreeni in, propust, odstupanja od pravila, onda kada se to dogodilo ali bez uoptavanja, moralisanja i raspravljanja o linosti samog deteta, odnosno njenog etiketiranja. Negativna reakcija vaspitaa i ostalih drugova vezuje se za njegov postupak, oblik ponaanja a ne za njegovu linost. Vaspita treba jasno da saopti detetu kada neodobrava njegovo ponaanje, to e ono osetiti kako po reima kojima mu se obraa tako i po tonu, meutim, to ne sme dovoditi u pitanje sutinu njegovog odnosa prema detetu, do odbacivanja deteta kao linosti. U situacijama kada mora da spreava dete u neemu , vaspita to treba da uini brzo i bez oklevanja. Oduzee mu otar predmet kojim ugroava drugove, uhvatie ga za ruku i zaustaviti da ne istri na ulicu, odluno e mu rei da se ne treba prskati vodom. Pri tome dete moe da se sloi sa njime , da se ljuti, da protestvuje na ta ima pravo koje mu se neosporava. Na taj nain ono e nauiti znaajnu razliku izmeu unutranjeg sveta svojih oseanja i subjektivnih tenji sa jedne strane i spoljanjeg sveta u kome postoje oseanje, tenje i prava drugih ljudi i objektivnih granica ponaanja koje se moraju uvaavati sa druge strane. Sa detetom se ne treba uputati u prepirku ukoliko protestvuje zbog nekakvog zahteva vaspitaa ve ga treba obrazloiti ali i ispoljiti vrstinu pri sprovoenju. Deci je potrebno dati vremena za prihvatanje granica koje se postavljaju njihovom ponaanju. Jedan od naina uticaja na deije ponaanje je informisanje koliko je ispravno i skretanje panje na njegove mogue posledice, meutim, to nikako ne bi trebalo da zvui kao osuda ili pretnja. Da bi se kod dece razvijala odgovornost i bolje razumevanje , pravila ponaanja u kolektivu, potrebno ih je podsticati da procenjuju svoje postupke, postupke svojih drugova i odraslih oko sebe, kao i likova iz literature. Isto tako treba voditi rauna i o tome da u odravanju granica ponaanja , koje zahtevaju pravila zajednikog ivota i rad au deijem vrtiu treba da uestvuju i deca i odrasli. Ukoliko jedna pravila vae za decu a ne primenjuju se na odrasle, maliani ih tee prihvataju i odbacuju im im se ukae prilika za to da bi se izjednaila sa starijima.

65. Mehanizmi i postupci u formiranju polnih uloga kod dece Polni identitet nastaje u meudejstvu sa ostalim aspektima identiteta. Doivljaj vlastitog pola uslovljen je i zavisi od drutvenih oekivanja u pogledu ponaanja osoba razliitog pola. Polni identitet bi, shodno tome, bio doivljaj vlastite 64

socijalne uloge i statusa kao bia datog pola, a zavisno od toga ta o polu deteta i mlade osobe misli socijalna okolina ( vrnjaci, roditelji, porodica, nastavnici i ire drutvo). Polni identitet nije homogena struktura, ve se sastoji iz vie komponenti. Obino se navode etiri takve komponente: a. biloki pol b. identitet roda c. socijalna uloga d. seksualna orijentacija Ove komponente mogu ali ne moraju biti usaglaene. Bioloki pol je fizioloko-anatomska ( genetski odreena struktura i funkcija Identitet roda je usvojena indentifikacija osobe sa mukim ili enskim rodom Socijalna uloga se ui tj usvaja u drutvu po principima socijalnog uenja ( uenja uloga, uenja po modelu) Sekusalna orijentacija moe da bude usmerena na vlastiti ili suprotan pol, a odnosi se na fiziku i emocionalnu preferenciju osoba razliitog ili istog pola. U pogledu roda, dete se identifikuje sa jednim od dva pola, najee sa onim kojem i bioloki pripada. Kao simboli te identifikacije su ime deteta, nain odevanja, oblik frizure, igrake koje se detetu nude i dr. Jezik posreduje usvajanje identiteta roda. Ako dete pogrei u svom rodu, u govoru, odrasli ga ispravljaju. Pojam roda je sadran u njegovoj kognitivnoj osnovi. Dete ve krajem druge a pogotovo u treoj godini naui da izraz ti si devojica oznaava neto specifino i to ne samo u biolokom smislu. Kada je dete shvatilo da je njegov rod nepromenjiv, kada ga je generalizovalo i na ostale osobe, znajui mu naziv, ono je usvojilo idenititet svog roda. Socijalnu ulogu pola ine dakle oekivanja vezana za ponaanje, oseanja , stavove, vrenosti, motive osoba odreenog pola. Uloge se i opisuju ali i vrednuju. Polna uloga u velikoj meri odreuje socijalno ponaanje osobe. Proces prihvatanja socijalne uloge pola poinje u ranom detinjstvu, a matrica ponaanja, vezana za pol, naziva se polno tipiziranje. Tako se npr normalnim smatra u naoj kulturi da se deak penje po drveu, prlja kolena, igra rata, da voli plavu boju i dr. Devojica navodno treba da se igra lutkama, kolice, preskae konopac, da voli roze boju. U pogledu gajenja dece, patrijarhalna tj tradicionalna kultura podstie muku decu na agilnost prema spoljnjem svetu, obeshrabruje njihovu eventualnu oseajnost i dr. Od devojica se oekuje skromnost, submisivnost, ljupkost i sl. Iako se mnoga demokratska drutva zalau za ravnopravnost polova, ona je kre putem diferencijacije uloga na razne naine : putem literature, TV, muzike i dr. Takoe odravaju se razni stereotipi, kao to je slika ene u patrijarhalnoj kulturi. Tu se njena uloga majke idealizuje a uloga supruge satanizuje. Bezrezervno prihvatanje socijalne polne uloge dovodi do mnogih psihikih tenzija. Kod adolescenata, kruta socijalizacija u pogledu polne uloge moe da ometa razvoj. ULOGA PREDKOLSKE USTANOVE U FORMIRANJU POLNOG IDENTITETA Polni identitet ima prvobitno poreklo u kulturno-istorijskim drutvenim vrednostima. U socijalnim interakcijama dece u igri uloga ona otkrivaju ulogu kao obrazac oekivanog ponaanja. S obzirom na to da su igre uloga izraenije i 65

uestalije od mnogih drugih igara, izmeu 3-4 godine, pod uticajem drugih osoba ( a i sistematskog vaspitanja) dete postaje svesno ne samo svog pola ve i oekivanja okoline u pogledu njegovog ponaanja, a zavisno od njegovog pola. Posle formiranja relativno konstantnog polnog identiteta, detetovu panju sve vie privlae modeli pripadnika tog pola u smislu njihovog ponaanja, interesovanja i dr. Dete se tada identifikuje sa pripadnicima svog pola, koje doivljava kao ipresivne uzore, oponaajui njihov stil ponaanja. Igra uloga je kao i svaka igra spontana aktivnost koja ima za cilj postizanje neposrednog zadovoljstva ali je ona i odraz shvatanja deteta o realnosti u njegovoj okolini. Takva igra moe da poslui i kao sredstvo adekvatnog usvajanja prihvatljive polne uloge. Jedan od naina adekvatnog seksualnog vaspitanja u uslovima deijeg vrtia ( a i uopte) u smislu ravnopravne afirmacije polnih uloga bi bio da vaspitai upuuju decu ba na igranje polno atipinih uloga. Kroz simbolizaciju u okviru socijalne interakcije u igrama polno atipinih uloga, dete poinje bolje da shvata, prihvata i uvaava drugi, suprotan pol, odnosno da se oslobaa mnogih predrasuda koje vladaju u drutvu u pogledu odnosa meu polovima.

66. Pojam i nain posmatranja i praenja deijeg ponaanja i razvoja

Posmatranje i praenje ima sutinsku ulogu u procesu planiranja. Ono se dogaa stalno jer je osnova za budue korake u realizaciji i rezultati opaanja se ukljuuju i plan i proces evaluacije kako dece, vaspitaa, tako i samog programa. Posmatranje je osnova za evidenciju o napretku dece i neophodno davanje povratnih informacija roditeljima o tome kako njihova deca napreduju i kako su im razvijene ( ne) mogunosti. Posmatranje je takoe osnova za identifikovanje dece sa specifinim razvojnim ili obrazovnim potrebama, kao i za planiranje individualizovanih vaspitnih metoda. Sem obavljanja posmatraj aradi planiranja, vano je znati kako deca vide samu sebe i kako se oseaju. Da bismo to saznali potrebno je da posmatramo decu u odnosu na njihovu neposrednu okolinu, vrnjake, roditelje, vaspitae.. Mogu se posmatrati ponaanje dece, kontakti sa drugima, emocije koje deca ispoljavaju, nain na koji pristupaju novim informacijama, nain na koji reavaju probleme, motorna spretnost, saradnja sa ostalom decom i odraslima ... Cilj pojedinanog posmatranja zavisie od svrhe, vremena i metoda kojim nam stoje na raspolaganju. Metode posmatranja varirae od sasvim kratkih anegdotskih beleaka, preko ozbiljnih i vie sistematskih metoda posmatranja sa paljivim odabirom uzorka ponaanja i dinamike posmatranja do izrade studije sluaja za pojedinano dete ili grupu dece. Da bi uspostavio sa decom odgovarajui odnos, organizovao njihove aktivnosti, uestvovao u ivotu i radu grupe, uspenije uticao na njihov razvoj i uenje , vaspita treba da ih bolje upozna . Vaspita treba da naui da analizira deije ponaanje takvo kakvo jeste a ne kako bi on eleo da bude.

66

Da bi se deca upoznala treba ih posmatrati kako se vladaju o odreenim situacijama, bez pokuaja da se njihovo ponaanje menja pre nego to mu se shvate uzroci. Vaspita procenjuje deliji razvoj u odnosno v.o ciljeve koje ostavruje i polazei od svakog konkretnog dedeta kao kriterijuma. Vaspita moe imati odreeni sistem beleenja znaajnih podataka o detetu do kojih dolazi u razgovoru sa roditeljima i posmatranjem samog deteta. Isto tako on belei promene u postignuima , odnosno dosegnutim razvojnim nivoima , to mu pomae pri planiranju i odmeravanju sadraja aktivnosti koje namerava da ostvaruje kako sa grupom, tako i sa svakim detetom pojedinano. Za svako dete je ipak vano da vaspita poseduje odgovarajuu dokumentaciju u kojoj e sabrati sve svoje napore u vezi sa posmatranjem pojedinanog deteta. Ta dokumentacija imae razliitu homogenost jer se nekad posmatranje lako i brzo obavlja a neke se pojave moraju posmatrati dugoronije i temeljnije. Najbolej je sve beleke drati u posebno registrartoru da bi imali uvid i deca i roditelji. Od deteta bi trebalo traiti saradnju prilikom odabira radova, naime, dete ima pravo da odabere rad koji se njemu najvie svia da stavi ako eli i vei broj radova, da zajedno sa roditeljima povremeno razgleda svoj dosije ( portfolio) i komentarie svoje postignue. Vaspita u dosije stavlja informacije koje je sakupio i radove koje smatra relevantnim i tipinim pokazateljima nekog ponaanja. Dosijei bi trebali da stoje na javnom mestu u vaspitnoj sobi i da svima budu dostupni. Prati se: - opte zdravstveno stanje - socio-emocionalni razvoj - razvoj govora i miljenja Da bi podaci , koje prikupi vaspita, bili pouzdaniji potrebno je karakteristike koje se prate ispitivati i opisivati na slian nain, kako bi se razlike koje se utvrde u dva razliita vremenska perioda kod istog deteta, mogle pripisivati promenama nastalim zahvaljujui procesu razvoja i uenja.

67. Osnove programa predkolskog vaspitanaj i obrazovanja dece uzrasta 3-7 godina: Model A i Model B
Osnove programa propisuje ministar i one predstavljaju smernicu za rad svih vrtia i vaspitaa. Predkolsko vaspitanje obuhvata vaspitanje i obrazovanje dece 3-7 god. Predkolsko vaspitanje i obrauovanje je deo celovitog sistema vaspitanja i obrazovanja. Osnove programa su polazite za izradu specijalizovanih programa, ostavlja se mogunost uvaavanja tradicije i kulture sredine. Vaspita polazei od osnova programa u izradi izrauje program na nivou svoje vaspitne grupe. Razvojne specifinosti dece predkolskog uzrasta naglaavaju potrebu da vaspitai imaju vei stepen autonomije u planiranju i vrenovanju v.o rada. Roditelji imaju pravo izbora ustanova, ukljuivanja u proces v.o rada. Uslovi za primenu osnova programa normativi kadrova, prostora, broja dece. Shvatanje funkcija predkolskog vaspitanja i obrazovanja : 67

obezbeivanje prava i potreba dece, porodice i drutva nastavak i doprinos porodinog vaspitanja priprema za kolu kompezatorska funkcija ( ublaavanje socio-kulturnih razlika) da se darovitoj deci obazbedi mogunost negovanja i razvoja

Dete je aktivan inilac svog razvoja, ono je aktivno, interaktivno i kreativno bie koje iskazuje inicijativnost i spontano ponaanje za koje predkolska ustanova treba da mu obezbedi uslove. Osnove programa polaze od deteta kao fizikog, afektivnog, socijlanog bia koje je aktivan inilac svog razvoja. Osnove programa pruaju pomo v.o proces i radu prilagoavanjem sadraja i uklanjanjem prepreka u aktivnostima. Postoje dva modela vaspitanja i obrazovanja u osnovama programa : MODEL A I MODEL B MODEL A: otvoren sistem vaspitanja, coljeci, naela, uloga vaspitaa, nema programske sadraje Ciljevi : 1. otkrivanje i upoznavanje samog sebe ( delovi tela, misli, oseanja i sl...izraavanje govora, istrauje i prihvata svoje mogunosti i granice) 2. utkrivanje i upoznavanje drugih oko sebe ( na osnovu sigurnosti i poverenja u sebe gradi odnose prema drugima, tua oseanja, tue mogunosti i granice, ui da slua i uvaava tue ideje ali i da suprotstavi svoje stavove) 3. saznavanje o svetu oko sebe i nainima delovanja na nju.( odlike predmeta i pojava, slika sveta, intelektualna samostalnost, logiko miljenje, da na kreativan nain koristi predmete) Uloga vaspitaa: Da stvara uslove i da direktno podstie razvoj dece i uenje Planiranje i evaluacija: Na 3 nivoa : - za celu grupu - za manju grupu - individualno Planira se na osnovu uoenih interesovanja, tekoa, problema Procena ostavrenog vrednovanje na osnovu toga planira se sledee. U modelu A nisu ponueni sadraji Preporuka : sadraji ne ine samo ona znanja o sebi, drugima i okolini, ve znanja obuhvataju vetine, sposobnosti, umea Konstruktivistika teorija uenja uenje ima unutranju motivaciju Uloga vaspitaa je posrednika, pomagaka da prati, prepoznaje, otkriva interesovanja. U izboru sadraja vaspita se vodi naelima programa. 68

Izvori sadraja: realni kontekst deijeg ivota, sve iz deijeg interesovanja nije uvek lako prepoznati ta interesovanja MODEL B Detaljniji, sa vie naela, ciljevi su dati po aspektima razvoja : -fiziki - socionalno-emocionalni - kognitivni - negovanje komunikacije i stavralatva Organizacija prostora i vremena, saradnja sa kolom i lokalnom zajednicom Ciljevi su vie konkretizovani ali postoji dodatna obaveza da se to sve integrie u celinu. 3 osnovna tipa programa: 1. maturacijsko socijalizacijski 2. kognitivno-akademski 3. kognitivno-razvojni e. tradicionalni, u 1.plan se istie dete, teite na razvoj unutranjih sposobnosti. Socijalni aspekt vaniji nego uenje kognitivni razvoj. f. u prekolskom, programi lie na kolske ( model B) g. deca mogu da ue ali na specifian nain, dete se posmatra u celini, prate se interesovanja, prate se stupnjevi razvoja ( model A), teite nije na sadrajima. Kurikulum realni program, implicitna pedagogija Ono to se zaista zbiva u neposrednoj komunikaciji i interakciji, relani uslovi u kojima se neto zbiva, najvaniji za decu. Dete je u centru a ciljevi i zadaci prate i osobenosti i interesovanja pojedine dece.

68. Naela za ostvarivanje programa

Nije dobro postavljati suvie specifina i kruta pravila. Opta pravila naela da bi se obezbedilo usaglaenost vaspitnog delovanja. 1. NAELO POTOVANJA SEBE I DRUGIH Pre svega linost deteta , samopotovanje, potovanje kolega i roditelja Potovanje ovog naela je osnov demokratskih odnosa u vaspitanju. 2. NAELO ANGAOVANOSTI Ukupan odnos vaspitaa i dece , njihove interakcije i komunikacije moraju biti smisaoni i za decu i za vaspitae. Angaovanost i posveenost znai vie od spoljanje zaposlenosti i povrne sentimentalnosti - oni podrazumevaju traganje za linim zanenjem, odgovorom na sopstvena pitanja i dileme. 3. NAELO IVOTNOSTI Uvaavanje ivotnog iskustva deteta i otvaranje ustanove prema porodici i drutvenoj sredini. Transformacija ustanove u mesto ivljenja dece i odraslih. Vaspita najvie vaspitava onim to jeste kao linost i onim to ume da radi. 4. NAELO REALISTINOSTI 69

Razumevanje deteta i njegovog razvoja i sopstvene uloge vaspitaa. Realan u zahtevima i oekivanjima prema deci i sebi. Razvojno adekvatni sadraju koji su za jedan korak ispred iskustav deteta. 5. NAELO DOSLEDNOSTI Kontinuitet, povezanost i smislenost. Neprestano preispitivanje i istraivanje. Delovanje ka harmonizaciji ciljeva i zadataka. Dosledna ponuda sadraja, organizacija za uejne , dosledan dnevni raspored. 6. NAELO ORIJENTACIJE KA KOMPLEKSNOSTI PRISTUPA Sadraji koji potiu od interesovanja deteta a koji se odnose na optije ciljeve, koji su logiki povezani u procesu saznavanja ( tematski u vidu projekta) koji vremenski i prostorno slede, a ukazuje se na njihovu povezanost i uzronost. Predkolsko dete inae stvarnost doivlajva globalno te mu kopleksne metode i sadraji, pristupi vie odgovaraju. 7. NAELO ORGANIZACIJE UENJA KROZ IGRU I OTKRIE Igra je jedinstveni in u kome se aktiviraju svi psihiki domeni i potencijali malog deteta. Dete kroz igru istrauje stvarnost ,proverava sopstveno iskustvo izmilja nove obrasce ponaanja. Treba biti oprezan sa didaktikim aspektima igre u predkolskom periodu. 8. NAELO AKTIVNOSTI Deca moraju uiti kroz aktivnost sa materijalima, sredinom i kroz interakciju. Da bi se neto spoznalo potrebno je da predmetima i pojavama manipuliu, da ih dovode u interakciju izazivaju logike posledice, Sistem pokuaja pogreaka-kreiranje sopstvenog miljenja. Uvaavanje i podsticaje prava da samostalno dela , bira, iznosi svoje miljenje i oseanja i da se razvija na svoj nain i sopstvenim tempom. 9. NAELO SOCIJALNE INTERACIJE Predkolska ustanova i njen program imaju efekta na razvoj dece samo onda kada se zajedno sa programom angauju ne samo deca i roditelji, nego i lokalno okruenje. Da bi institucionalno vaspitanje i obrazovanje predkolske dece preraslo u drutveno vaspitanje neophodno je da se predkolska ustanova povee sa drutvenom sredinom, i da se ire otvore za uticaje koje drutvena sredina nudi.

69. Vrste programiranja i planiranja rada u predkolskoj ustanovi

Planiranje v.o rada uslovljeno je brojnim faktorima koji utiu na proces planiranja. Svaka ustanova na specifian nain planira i realizuje svoje planove , zavisno od realne dece i uslovima u kojima ona ive. 70

Planiranje postoji na vie nivoa : 1. Na rad ustanove u celini 2. Na nivou vaspitne grupe 3. Na nivou manje grupe dece 4. Na nivou pojedinanog deteta U prosecu planiranja ukljuena su i sama deca njihova interesovanja, mogunosti, elje. V.O plan se pravi na osnovu uoenih interesovanja dece, problema ili uoenih tekoa. Tradicionalni pristup vremensko rasporoivanje gradiva. Programiranje : stalno kreiranje programa u zavisnosti od aktuelne prakse Tematsko planiranje rad po projektima ili centrima interesovanja. Planiranje po V.O oblastima : rad po oblastima Umesto jednog kolarizovanog pristupa usmerenog prvenstveno uniformnim, detaljno razraenim programskim sadrajima v.o delovanje se okree detetu i njegovim specifinim razvojnim potrebama i mogunostima. Predkolskoj deci je blie aktivno sticanje iskustva kroz v.o situacije integrisane u ire teme, nego njegovo vetako cepkanje na razgraniene, unapred propisane sadraje pojedninih oblasti meu kojima se zatim uspostavlja tzv korelacija ali nikad sa potpunim uspehom. Tematsko programiranje i planiranje se usklauje sa osnovnom koncepcijom programskih osnova kao i funkcijom v.o delatnosti koja se obavlja u vrtiu jer stavlja naglasak na povezanost koja postoji ak i izmeu naizgled sasvim udaljenih aspekata stavrnosti, teei zahvatanju svih aspekata deijeg razvoja prilikom razraivanja mree pojmova koji ulaze u okvir svake od tema. Tematsko programiranje i planiranje je psiholoki opravdanije od planiranja po oblastima jer je blie deijem intuitivnom emocionalnom i globalnom doivljavanju stvarnosti kao neraskidive celine .

70. Tematsko planiranje u deijem vrtiu

Tematsko plainiranje v.o rada je vrsta programa koga esto nazivaju integralni, interdisciplinarni, problemski pristup. To je jedan nain rada iza koga stoji specifina koncepcija obrazovanja i uloge predkolske ustanove. Ovakav pristup programiranju, smatra da se obrazovanje ne moe na jedan vetaki nain izdvojiti od procesa vaspitanja, kao ni u posebne programske oblasti koji slede logiku naunih disciplina. Obrazovanje nije prenoenje gotovih sadraja programa i ovaj pristup ne poseduje obavezan i logiki ureen deo programa. Program ne moe posedovati idealnu zbirku sadraja i tema za rad. Oni se ne mogu odrediti unapred, jer se konstruiu zavisno od interesovanja i potreba dece i oraslih koji se nalaze u obrazovnoj situaciji. Proces planiranja u tom smislu nije puko rasporeivanje gradiva ve se satoji u vetini registrovanja tih interesovanja i poterba i njihovom prevoenju u obrazovnu aktivnost. 71

Ona pak za krajnji ishod nema znanje kao skup informacija, nego vetinu dolaenja do informacija i nain konstruisanja znanja. Mogunost saznavanja kroz interakciju sa osobama i materijalom koji se nalaze ne samo u organizovanoj obrazovnoj situaciji, nego u celokupnom nainu ivljenja jedne predkolske ustanove. Deca sa vaspitaima i roditeljima zajedniki planiraju, koordiniraju i realizuju svoje akcije. Da bi se pomenute ideje ostvarile, vano je stvoriti fizike i interakcijske uslove. Osnovne dimenzije ovog naina planiranja su : - potrebe dece - interesovanja dece grupisana u tzv ivotne teme - dugoroni i kratkoroni v.o ciljevi dugoroni ciljevi : generalne potrebe dece p.u, dobijaju se koncenzusom svih zainteresovanih odraslih koji dolaze u kontakt sa programom. Kratkoroni ciljevi: odraz tekuih interesovanja i potreba dece i vaspitaa Uslovi pod kojima s eprogram tematskog planiranja moe realizovati su: 1. psiholoki 2. pedagoki 3. fiziki PSIHOLOKI USLOVI Demokratinost stila u ophoenju meu uesnicima Atmosfera vrtia u kojoj vlada duh potovanja i ravnopravnosti Demokratinu atmosferu ine indikatori : 1. nain odluivanja teme, sadraje, ciljeve biraju svi uesnici obrazovne situacje, svi su podjednako kreatori za ono to se u vrtiu dogaa. 2. nain komunikacije vaspita mora organizovati takvu atmosferu u kojoj e razliiti interesi smeti da se ispolje, biti stavljeni na diskusiju, isprobavani; panja vaspitaa mora biti usmerena na dobijanje to veeg broja predloga, zajedniku selekciju, aktiviranje sve dece i obezbeivanje povratne informacije ta se sa tim u realizaciji deavalo. 3. tip zatite zatita svih pojedinaca grupe; vaspita insistira na tome da svi uestvuju, on titi slabije pojedince od povlaenja, titi grupu od destruktivnih predloga i ponaanja. Dok se deca ne suoe sa posledicama sopstvenih akcija , ne uoavaju smisao pravila koje postavljaju odrasli.

DEMOKRATSKA ATMOSFERA U GRUP ZNAI DA : - postoji slobodno izraavanje miljenja; postoje podeljena miljenja - postoji jedna neusiljena komunikacija - imaju kontakte sa drugim osobama van vrtia - ne sluaju slepo predloge odraslih 72

potuju se interesi svih deca bar u 50% sluajeva biraju aktivnosti kojima e se baviti deca u dogovoru s avaspitaem organizuju aktivnosti i uvek postoji vei broj pedloga

PEDAGOKI USLOVI Potrebno je i samu ustanovu organizovati na odreen nain Ova vrsta programa deo je ire koncepcije otvoren sistem vaspitanja Vrti je drutveno organizovano mesto ivljenja, treba da bude otvoren prema spolja i prema unutra ivljenje pedkolske dece ne treba ograniiti samo na prostor vrtia, tako ni ivot u vrtiu na treba da zatvara vrata ljudima zainteresovanim za dobrobit odrastanja dece, a pogotovo roditeljima. Predkolska ustanova mora stvoriti takvu psiholoku i pedagoku atmosferu, koja e omoguiti da se svi unutar nje oseaju pozvani i odgovorni da razmiljaju o kvalitetu te sardanje i aktuelnom programu rada. Da bi se to ostvarilo potrebno je zadovoljiti bar nekoliko zahteva : - puno vremena mora se posvetiti obavetavanju svih o svemu i pripremanju dugoronije saradnje - mora postojati stalna povratna informacija o tome ta je bilo, ta e se tek desiti, ta je planirano... - vaspita mora zainteresovane pojedince i grupe kontaktirati meusobno - svaka osoba nosi sa sobom puno potencijala ; ukoliko ne zna da sa vaspitaem i decom zajedno planira, ume neto da uradi, da se igra sa decom, da pria prie ili da ita, da govori o svom rodnom mestu, pa makar samo i da posmatra. Celokupna organizacija ustanove mora biti fleksibilnija fleksibilna organizacija vremena, da ne postoji stroga podela grupa po uzrastima. Takoe i forma saradnje sa roditeljima ne bi trebalo da budu krute. FIZIKI USLOVI Cela sredina da ne bude previe strukturirana Oprema, nametaj, kutii treba da su vienamenski i prilagoeni veliini dece, lagani i laki za odravanje, da je u potpunosti dostupno deci. Unutranji enterijer soba mora sadrati puno polustrukuriranog materijala za igru. Sadraj kutaka oprema se zajedno sa roditeljima. Grupe vrtia treba da budu meovite po uzrastu i nevee od 25-toro dece. Sobe trebaju da budu meusobno komunikativne. Deca trebaju da koriste sve prostorije vrtia.

71. Od ega se polazi u tematskom planiranju

U vezi sa obrazovanjem i vaspitanjem male dece Ovaj pristum smatra da se obrazovanje ne moe na jedan vetaki nain izdvojiti od procesa vaspitanja. 73

Stvarnost je jedna nedeljiva celina koja postoji kako u svetu dece tako i u svetu odraslih. Ovaj nain rada insistira na mogunosti saznavanja kroz interakciju sa materijalima i osobama koje se nalaze ne samo u organizovanoj obrazovnoj situaciji, nego u celokupnom nainu ivljenja jedne predkolske ustanove Program ne moe posedovati idealnu zbirku sadraja i tema za rad, oni se ne mogu odrediti unapred jer zavise od interesovanja, potreba dece i odraslih koji se ne nalaze u obrazovnoj situaciji. Uloga vrtia mesto ivljenja i partnerskog druenja dece i odraslih. U vezi sa procesom planiranja v.o rada Ne moe se iskljuivo i prevashodno svesti na rasporeivanje sadraja. Njegova sutina je vetina registrovanja interesovanja i potreba uesnika i njihovo prevoenje u obrazovnu aktivnost, koja za krajnji ishod nee imati znanja kao skup informacija, nego vetinu dolaenja do informacija i konstruisanja znanja. Nemogue je predvideti sve njene delove i unapred odrediti obim i redosled sadraja koji e se pojavljivati. Glavne dimenzije ovog naina planiranja su potrebe i interesovanja uesnika, ivotne teme kao i ciljevi v.o rada. U vezi sa sposobnostima potrebnim za realizaciju ove vrste programa Da bi se kvalitetno realizovao tematski program, potrebno je da vaspita u toku njegove primene i sam menja svoje stavove, upotpunjuje znanja i razvija nove sposobnosti. Vaspita mora da : - poseduje aktuelna psiholoka i pedagoka znanja - osvesti svoje i potrebe drugih ( dece i roditelja) - stalno razvija osetljivost za uoavanje, prepoznavanje i razumevanje potreba i tekuih interesovanja dece - da dozira svoje uee i angaovanje u izboru i razvijanju teme razvijajui i raunajui na samostalnost dece. - Da osvesti sopstvene stavove, vrednosti i linu filozofiju vaspitanja kao i da bude spreman na njihovo menjanje. - Da zna naine praenja i voenja demokratske interakcije - Da ume da proceni efekte sopstevnog delovanja 72. Osnovni delovi programa u tematskom planiranju Postoje dve vrste ciljeva : kratkoroni i dugoroni. Dugoroni : - odnose se na sve uzraste vrtia i na filozofiju programa u celini. - oni su opti ciljevi - to su vrednosti i osobine koje su poeljne, ali koje se ne smeju nametati - to su takoe ciljevi iza kojih stoje osnovne ljudske potrebe vezane za vaspitanje i obrazovanje. Potrebno je ciljeve konkretizovati i videti ta oni zapravo u stvarnosti znae. Ciljeve treba definisati sa aspekta prakse, a ne kao deklarativnu listu. Dugorone ciljeve treba tretirati u kompletu.Oni jedan drugog ne iskljuuju ve se u praktinom radu vie njih istovremeno kombinuje i realizuje. DUGORONI CILJEVI OPTI CILJEVI: 1. SAMOSTALNOST INDIVIDUALNOST 74

Osnovni cilj. Obezbeivanje uslova u kojima e svako dete moi nesmetano da ispolji, prepozna i razvija svoje prirodne, autentine sposobnosti i sklonosti. Kulturno-higijenske navike, radne navike, korienje stvari i predmeta iz neposredne okoline, reavanje konflikata... 2. OUVANJE ZDRAVLJA I PODSTICANJE TELESNOG RAZVOJA DETETA Zadovoljavanje osnovnih potreba za hranom, snom, odmorom, boravkom na sveem vazduhu, preventivna zdravstvena zatita, podsticanje razvoja motorike i oblika kretanja, prevencija deformiteta. 3.KREATIVNOST Stvaralako izraavanje i podsticanje ekspresije kroz: pokret, govor, likovni, dramski i muziki medij. Negovanje originalnog pristupa problemima i pronalaenje razliitih naina i strategija za njihovo reavanje 4.DRUTVENOST Razvijanje oseanja pripadnosti grupi, potovanje drugih, negovanje saradnikih odnosa i ponaanja, negovanje slobodne komunikacije 5.EMOCIONALNA STABILNOST I SVEST O SEBI Upoznavanje sa mogunostima i granicama sopstvenog tela i linosti, negovanje doivljaja sebe kao jedinstvene i neponovljive linosti, razvijanje samopouzdanja, poverenja u sopstveno miljenje, oseanja i ponaanje, ispoljavanje i razumevanje svih vrsta emocija., odlaganje potreba i prihvatanje neuspeha 6.STICANJE ZNANJA Podraavanje prirodne motivacije i radoznalosti, otkrivanje razliitih naina sticanja znanja kroz aktivno samostalno dolaenje do odgovora, primena steenih znanja o novim situacijama, sticanje osnovnih pojmova o svetu koji dete okruuje. POJEDINANI CILJEVI Kratkoroni ciljevi koje se koriste u svakodnevnom radu, dobijaju se analizom neposredno ispoljenih potreba i interesovanja dece , vaspitaa i roditelja. Oni pokrivaju period trajanja jedne teme i dnevno planiranje. Ti su ciljevi raznovrsni. Svaka realizovana v.o situacija je jedan dogovor i pokuaj ukljuivanja to veeg broja ljudi u proces vaspitanja i obrazovanja. Da bismo dobili takvu vrstu ciljeva treba poi od potreba, interesovanja i ivotnih tema INTERESOVANJA I POTREBE Ne samo snimiti ta decu zanima nego i od toga poi. Interesovanja i pitanja predkolske dece su varijabilna. Interesovanja su razliita, iz razliitog domena i razliitog karaktera. Neka su povrna i kratkotrajna a neka dua i temeljnija i u tematskom planiranju su od posebne vanosti. Dete kao i odrasli u stanju je da dugo dri visok nivo motivacije i napora , ukoliko je sadraj rada u funkciji njegovog razvoja. IVOTNA TEMA skup dugotrajnih interesovanja za odreeni sadraj koja su oddraz elje ili potrebe za razreavanjem bazinih ivotnih i razvojnih problema to ujedno obezbeuje visok motivacioni nivo prilikom bavljenja sadrajima takve vrste.

75

ivotna tema nije koju vaspita sam bira na osnovu unapred odabranih ciljeva.Nije ni trenutno ispoljeno interesovanje, nije jednostavan skup sadraja i aktivnosti za rad. Tematsko planiranje nije sistem rada u kome se radi ono to deca hoe , ve se radi o tome da se pedagoki momenat pomera na teren i sadraj koji je deci blizak. Uenje u ovom sluaju treba definisati kao proces uzajamne razmene ideja, znanja, vetina i uloga. POTREBE DECE I ODRASLIH Potrebe jesu temeljnije i sporije se manjaju od interesovanja ali su ipak podlone promenama, razliite su u razliitim grupama ljudi, na razliitim uzrastima u razliitom drutveno-istorijskom trenutku. Potrebe dece i odraslih koje se direktno suprotstavljaju:
Potrebe dece Za kretanjem Promenom i slobodnim izborom aktivnosti Za galamom i bukom Za povremenim destruktivnim ponaanjem Za negiranjem pravila koja definie vaspita Za stalnim odgovorima na postavljena pitanja Za izlaskom u druge sredine i za posetama Da se igraju aktivnih igara Potrebe odraslih Za mirovanjem Da deca dre panju na planiranoj aktivnosti Za tiinom Za uvanjem igraaka i materijala Da deca potuju pravila Za utanjem Da se rad odvija u vaspitnoj sobi Da se pasiviziraju

73. Biranje osnovne teme i strukturiranje tematskih sadraja

Srodne sadraje koje moemo grupisati u jednu zajedniku smisaonu celinu nazivamo temom. Teme se mogu dobiti na nekoliko naina: - uz pomo roditelja ( intervju, listii za beleenje tema, roditeljski sastanci) - uz pomo same dece ( razgovorima sa decom o tome ta ih zanima, dogovaranjem) - korienjem posmatranja i beleaka vaspitaa - analizom irih drutvenih dogaaja ( mas-mediji, audiovizuelni produkti) Treba takoe obratiti panju na nepostojee teme tj onu materiju koju deca svesno ili nesvesno izbegavaju, jer se takvih tema boje, nemaju dovoljno sposobnosti da se sa njima suoe, ne umeju da ih artikuliu iako ih zanimaju, boje se da ih prikau odraslima.( smrt, sex... is l.) Teme se biraju i strukturiraju u tematske celine polazei od: - v.o ciljeva i zadataka - sadraja programskih celina - razvojnih potreba i mogunosti dece - varijacija unutar razvojnih potreba - karakteristika regiona - materijalnih, kadrovskih i drugih mogunosti deijeg vrtia - mogunosti za integraciju porodice i drutvene sredine 76

Tematske celine se mogu poklapati sa programskim celinama, predstavljati deo ili kombinaciju delova dveju ili vie programskih celina. Tema moe da obuhvati ire ili ue aspekte stvarnosti i moe biti formulisana u razliitim vidovima. Npr. Voda bez vode nema ivota voda isceliteljica voda u domainstvu Optijim temama treba dati prednost nad uim, parcijalnim koje, po mogustvu, treba meusobno povezati i uklapati ( u ire teme) Sadraji koje se predviaju tematskim celinama treba da potiu iz svih domena i obuhvataju to vie aspekata programskih celina ( fizikih, likovnih, muzikih,razvoja govora, matematikih, okoline...) Tematska celina obuhvata opis i strukturu sadraja osnovne teme koji e se radi ostvarivanja odabranih optih v.o zadataka obraivati u odreenom vremenskom periodu. Meseno planiranje je najpovoljnije jer omoguava razraen obuhvat jedne tematske celine, kao i fleksibilnu organizaciju v.o procesa. Pojedine teme se mogu obraivati due ili krae, zavisno od potreba i intervenisanja dece, mogunosti razrade i realizacije i specifinih v.o zadataka koje treba ostvarivati. Meseno programiranje zahteva od vaspitaa: - vrenje izbora i odreivanje prioriteta u optim razvojnim zadacima - odreivanje naslova osnovne teme, izbor programskih celina i njihovo strukturiranje u tematsku celinu - izbor najvanijih objekata i sredstava koji e posluiti za obradu tematske celine Dnevna tema obuhvata sadrajno zaokruen deo jedne tematske celine, strukturiran na v.o situacije, predstavljen u dnevnoj skici. Dnavna skica proistie iz tematske celine, kao i dogaaja i iskustava doivljenih prethodnog dana u vaspitnoj grupi.

74. Uloga vaspitaa u tematskom nainu planiranja

Budui da v.o sadraji nisu unapred dati vaspita ima viestruko kreativnu ulogu. On treba da kreira takvu sredinu u kojoj se svi oseaju dobro, zaposleni su i dolaze do saznanja sledei sopstveno iskustvo. On nije najdominatnija figura ve je njegova uloga posrednika i patnerska. ULOGE VASPITAA 1. u odnosu na v.o materijal i sadraje rada 2. u odnosu na decu 3. u odnosu na proces planiranja 4. u procesu saradnje sa roditeljima u odnosu na v.o materijal i sadraje rada Posmatra igru dece, iz nje nabavlja materijal za zajedniki rad Sadraji kao ni teme nisu unapred propisani 77

Ukoliko date sadraje ( koje dec adonose) ne poznaje, duan je da se sa tim upozna Dozvoljeno je da u zajedniko ivljenje sa decom unosi i deo svog sveta Sardaji i materijali za rad mogu biti najraznovrsniji. Mogu poticati iz sveta dece i odraslih , iz naunih disciplina, folklora i kulturne batine, tradicije, iz domena umetnosti i sporta, mas-medija itd. Ono to organizuje rad sa takvim sadrajima su ciljevi, koje uesnici obrazovanja zajedniki postavljaju posmatrajui ta decu zanima i u emu je njihov problem u spoznaji i doivljavanju sveta. u odnosu na decu Vaspita u grupi ima nekoliko uloga. Mora da se pozabavi organizovanjem grupe Broj aktivnosti mora biti veliki, da bi sva deca nala svoje mesto i bila aktivna U toku procesa obrazovanja najmanje od svega treba da koristi verbalnu metodu i metodu demonstriranja. Atmosfera ne sme biti zasiena njegovim pitanjima i njegovim objanjenjima Sve aktivnosti treba planirati tako da deca imaju i sama dovoljno materijala za razmiljanje. Ne treba da im namee svoje zakljuke. Katalizatorska uloga vaspita je samo vrsta posrednika da saznanja Deca se direktno mogu poduavati samo onda kada treba objasniti kako se rukuje nekim predmetom ili instrumentom. Kada su stvari i pojave jednoznane ili na zahtev same dece. Uloga vaspitaa je da decu naui samostalnom izboru i istrajavanju na odreenom zadatku Posmatraka i prpcenjivaka uloga On ide od grupe do grupe i posmatra kako deca reaguju, ta im je problem i kako dalje moe da se organizuje aktivnost. On mora stalno da razmilja vieznano Mora posedovati bar 4 strategije u svakom momentu : a) ta u da radim ako deca odbiju neku aktivnost b) ta u da radim ako se jedna aktivnost svidi svoj deci c) ta u raditi sa aktivnou ako se desi neki nepredvien sluaj d) kako da izbalansiram aktivnosti tako da sva deca budu zaposlena psiholoka uloga vaspita mora procenjivati da li neko od dece ili roditelja ima problema sa ukljuivanjem u rad grupe ili u kontaktu sa materijalom. On takoe mora tititi slabije delove grupe od agrisivijeg koji obino zauzima vie prostora i panje u odnosu na proces planiranja U okviru planiranja mora se pozabaviti sa nekoliko linija koje se istovremeno ili sukcesivno deavaju Jedna od njih je ue obrazovna ta je to to deca mogu da naue iz odreenog iskustva. Procena svih ciljeva koji se u odreenoj temi mogu pojaviti globalna linija planiranja. Mogunost saradnje sa roditeljima. Dnevna realizacija Proces planiranja se oslanja i na gro-plan i na mikro plan u procesu saradnje sa roditeljima

78

Roditelje ne samo da treba obavetavati o tome ta se u vrtiu radi i ukljuiti u rad, nego od njega napraviti ravnopravnog uesnika v.o situacije, podjednako odgovornog za ono to se u vrtiu dogaa. Inicijativa za saradnju mora da potie od vrtia, vaspitaa Vaspita mora biti osposobljen za nekoliko vanih uloga : - vetina uspostavljanja komunikacije sa roditeljima - vetina ukljuivanja roditelja u neposredan v.o rad - vetina rada sa razliitim grupama ljudi i razliitim tipovima vrednosti. Svaki poziv roditelja mora biti dobro osmiljen, jer e samo prijatna iskustva sa vrtiem roditelja motivisati da opet doe Treba se potruditi da roditelji shvate da ta pomo nije za vaspitae ve za decu Prvi boravci da budu manje formalni, neobavezni, diskusije o igrakama i sl. Obavezno treba upoznati roditelje meusobno , nekima je potrebna pomo, neki umeju sami da smisle te e deca da rade. KRITERIJUMI ZA PROCENJIVANJE KVALITETA RADA Procena tematskog plana Plan moe da se pie u nekoliko varijanti. Bitno to treba da postoji u svim varijantama je da se u planu tano vidi ta je bio iji interes i ideja i iz kojih razloga su odabrane ba takve aktivnosti. Takoe iz planova treba da se vidi raznovrsnost i veliki broj sadraja koji e biti alternativno daeci ponueni Procena neposredne realizacije Ue obrazovni aspekt na koji nain deca stiu znanja i kakvog su ona kvaliteta i prirode Nain ostvarivanja demokratinosti u grupi Da li se u samoj grupi oseti da je tema koja decu zanima zaista ivotna tema Socijalno-emocionalni aspekt Procena kvaliteta sardanje sa roditeljima Sadraj i broj roditeljskih sastanaka individualnih razgovora, uestvovanje roditelja u aktivnostima, elastinost i adekvatnost ponuenih formi saradnje, naini dobijanja povratne informacije

75. Odlike metoda rada u tematskom planiranju

Opta atmosfera u grupi je neusiljena, slinija porodinom okupljanju nego visoko strukturiranim akademskim zahtevima. Deca u takvoj atmosferi slobodno priaju, ponekad i galame, izraavaju svoje miljenje, komentariu, ukljuuju se u neku od ponuenih aktivnosti. Mogu da odbiju da uestvuju u organizovanim aktivnostima. Odnos samostalno organizovanih aktivnosti i onih organizovanih na predlog vaspitaa treba da bude pola-pola. Grupisanje dece je veoma raznoliko, od individualnog do frontalnog oblika rada ali se najpoeljnijim smatra rad u manjim grupama dece. Vaspita je uvek u jednoj grupi dece, a ostale posmatra. On treba sve sa decom zajedno da radi i da se igra, ne bi smeo da stoji sa strane i da samo verbalnim sredstvima utie na rad grupe. Aktivnost sve dece je veoma vana. Ona e se spontano opredeliti za neku od ponuenih grupa. 79

Vaspita e biti na onom mestu koje je najkritinije ( opasno po decu ili u grupi kojoj treba najvie pomoi i objanjenja ili uz pojedince koji se teko uklapaju u rad ili grupu) Na kraju odreenog broja sadraja koji ine jednu celinu vaspita zajedno sa decom rezimira sve to su radili. To se takoe prezentuje i roditeljima. U jutarnjim asovima zajedno sa decom priprema se materijal za igru i deca se upoznaju sa onim to e se u toku dana raditi, da bi znala da izaber. Frontalni rad rezervisan je za aktivnost koje se drugaije ne mogu realizovati ( kada je sadraj aktivnosti buan pa bi smetao radu ostalih grupa, kada je smisao sadraja izrazito kolektivan, npr-muziko, kada se radi o kolektivnoj igri ili fizikim vebama i sl.) SADRAJI RADA Sadraji potii iz svih domena stvarnosti, ve postojeih programa. Strune pedagoke, psiholoke, deije literature i asopisa, enciklopedija i naune literature, mas-medija. Ukoliko vaspita trenutno ne raspolae znanjem ili informacijama koje odgovaraju deijem interesu duan je da se o tome raspita i da prati ono to je deci aktuelno. Poto struna i deija literatura ne mogu nikad do kraja pratiti sve ono to decu zanima, mora postojati spremnost da se od same dece prihvati to to ih interesuje, bez obzira u koju oblast stvarnosti ta interesovanja zadiru. Sadraji koji zahtevaju logiku organizaciju ne smeju se deci ispredavati. Treba doekati da se oni pojave u interesovanju dece i u okviru relanih problema koji ih mue. Ne treba zaboraviti da deca smisao redosleda i hijerarhiju stvari moraju sama da uoe. To se naroito odnosi na sadraje iz logiko-matematikog domena. Stvari uvek treba postaviti problemski i doekati da ih deca sama otkriju. Ako se neto ponavlja, za to sigurno ima razloga! Deca ponavljaju stvari koje ih zanimaju, koje im se sviaju i kojih se plae. Ono to vaspita radi u situaciji ponavljanja jeste variranje postojeeg iskustva uz pomo dece, unosi nove sadraje unutar iste teme, stvara nova reenja i strategije, proiruje temu na nove domene i sl. Ukoliko vaspita za odreenu vrstu tema i sadraja koje se kod dece nisu pojavili, nalazi adekvatno struno i vaspitno opravdanje, ima prava da u dogovoru sa roditeljima sam bira takve sadraje i realizuje ih u grupi. Taj procenat mora biti manji od onih poteklih od dece i roditelja.

76. Programi zasnovani na knjievnosti

Programi zasnovani na knjievnosti su jedan od moguih naina planiranja i programiranja v.o rada. Posebno pitanje je snadbevenost predkolske ustanove knjigama, kutak biblioteke da bi se ovaj nain rada mogao ostvariti. Korienje kutka samostalno od strane dece., aktivnosti u kutku biblioteke. Vaspitai sami seli u kutak odnosno, prisutvo odraslog u kutku biblioteke uticalo je da deca due borave u toj aktivnosti.

80

Akciono istraivanje kanadske vaspitaice roman za decu itala deci u nastavcima tokom 4 nedelje malo itala, malo prepriavala sve ostale aktivnosti su bile povezane sa temom i motivima romana. Celu vaspitnu sobu je uredila kao ambijent iz romana. Deca su imala aktivnu ulogu u svemu tome i bila zainteresovanija za delo ( knjigu) Ova reenja su bila veoma privlana za decu pa su mnoga od njih provodila vei deo svog vremena prepriavajui i preivljavajui priu, glumei omiljene epizode i traei od roditelja da im itaju knjigu i kod kue i uopte pokazujui veliku zainteresovanost kako za predkolsku ustanovu tako i za knjige. Razgovori o prii i igranje uloga prema njenom sieu, predvianje ta e se desiti u narednoj epizodi i seanje na prethodne dogaaje aktivnosti su koje su se brzo razvile i bile izuzetno bogate i unapreujue za socijlani razvoj dece, zatim za govorni razvoj, kao i za poetke pismenosti. Ista vrste interesovanja i razvojnih postignua zapaena je i prilikom sluanja drugih pria, a proirila se na itanje uopte. Knjievna tema je proimala sve aktivnosti ponuene deci. Umesto da program koji se ostvaruje sa decom bude proizvoljan a sadraji u njemu meusobno nepovezani, aktivnosti imaju zajedniku temu, to je deci pomagalo da lake shvate ime se bave. Prilikom ostvarivanja obinog programa dogaa se da deluju bespomono i ne postiu bogznata. Moe se desiti da deca koriste materijale na samo jedan nain, tako da aktivnost postane sasvim laka, ne predstavljajui vie za njega izazov niti mu priinjavajui zadovoljstvo. Kontekst koji se stvara obradom knjievne teme obezbeuje ponudu moguih ciljeva za igre, naina za organizaciju aktivnosti, razloga za korienje vetina koje neko poseduje a takoe veu integraciju razliitih vetina i aktivnosti nego to je to sluaj sa obinim programom zasnovanim na slobodnoj igri, zato to sve ove aktivnosti mogu da poslue istoj temi. Aktivnosti i materijali upotrebljavani u aktivnostima vezanim za temu dela korieni su kreativnije i o njima se vie razgovaralo nego to je to uobiajeno prilikom ostvarivanja standardnog programa. Aktivnosti su bile tako koncipirane da obezbede maksimum deije samostalnosti a materijali pristupani tako da su deca mogla da ih odaberu, koriste i ponovo sklone kad god to zaele. Za svaku aktivnost postojao je karton u koji je osoblje beleilo ta je koje dete radilo, tako da je za svako dete mogao da se napravi pregled ime se i kako ono bavilo. Svakodnevno su vaspita i deca razgovarali o aktivnostima predvienim za taj dan, neke od njih su bile specijalno pripremljene za svako dete, a bar jedna aktivnost bila mu je ostavljena da bude po slobodnom izboru.Zahvaljujui ovom preliminarnom dogovoru i vaspita i deca su znali ime e se baviti a deci je bilo lake da planiraju svoje aktivnosti i naprave njihov raspored u toku tog dana. Opisanim postupkom skraeno je vreme utroeno na tumaranje dece unaokolo, ne znajui ta da rade, kao i nune intervencije vaspitaa u vezi sa ponaanjem dece. Deci je prijala ova poveana izvesnost o aktivnostima koje ih oekuju, poto njihov izbor nije bio suvie usmeravan niti sputavan, ve im je olakano da izaberu da rade ono to im prija. Dopadala im se povezanost izmeu onoga to 81

su radili i onoga to mogu da ine sutra, koja se uspostavljala zahvaljujui razgovoru sa vaspitaem S obzirom da su u deije aktivnosti bili upueni i vaspita i deca, bilo je znatno vie prilika za osmiljen razgovor nego to je bilo povrnih primedbi u stilu: 2Oh, lepe li slike, to si lepo uradila a ta e sada da radi? i sl. tavie, moglo je da se pria i sa roditeljima a kada je zatrebalo stvorena je i sigurnija osnova za procenjivanje deijeg razvoja. Trea strukturna razlika izmeu programa zasnovanog na obradi teme iz knjievnosti i standardnog programa zasnovanog na slobodnoj igri jeste zajednika tema za razgovor vaspitaa i dece s obzirom da su poznavali sadraj prie.Postojale su ogromne mogunosti za pravu, bogatu konverzaciju koja je doprinosila deijem razvoju govora a vaspitau davala prilike da proceni sposobnosti deteta da proiri njegova znanja i mogunosti da formira pojmove kao i da ga motivie za saradnju sa njime i za korienje literature. Znaajan korak sam izbor knjige veeg obima sa puno akcije da se svia vaspitaici jer lake moe da se uivi u delo, a i deca e to primetiti. Vaspita mora dobro da poznaje delo i decu sa kojom radi ( da se renik, primeri, neke opise prepriati koji su predugaki i dosadni ali tako da se ne naruava osnovni smisao dela.) Mesto prekida treba da bude da decu ostavi malo u neizvesnosti. Razgovor o knjizi u ovom nainu rada je veoma vaan Promene u sardanji sa roditeljima primeene pri ovakvom radu ukljuivanje roditelja u ceo proces Posle ovakvog programa deca su mnogo vie odlazila u kutak biblioteke i bila zainteresovanija za knjigu.

77. emu slui pedagoka dokumentacija

O svome radu vaspita vodi pedagoku dokumentaciju koja se odnosi na prikupljanje, beleenje i prikazivanje na pregledan nain svih podataka karakteristinih i znaajnih za planiranje i evidenciju v.o rada i njegovih rezultata. Funkcija pedagoke dokumentacije je da : - pomae vaspitau u organizovanju i regulisanju v.o procesa jer sadri podatke o planiranju, realizaciji i kontroli rezultata to omoguava celovitije sagledavanje i uoavanje onoga to je u njemu bitno i tako doprinosi njegovom stalnom usavravanju i racionalizaciji. - Omoguava upoznavanje i procenjivanje rada svakog pojedinog vaspitaa i deijeg vrtia u celini na osnovu ega se moe vriti njegovo kontinuirano praenje i vrednovanje koje obavljaju struna tela u samom vrtiu, prosvetnopedagoka sluba i druge strune institucije, kao i naunoistraivaki timovi. - Odslikava problematiku rada u predkolskim ustanovama, uslove, sadraje, organizaciju i dr to omoguava bolje 82

povezivanje sa ostalim faktorima koji utiu na razvoj i uenje dece, pre svega porodice, kole i drutvene sredine. Predstavlja pouzdan izvor podataka na osnovu kojih se moe upoznavati sistem predkolskog vaspitanja i obrazovanja u prolosti i sadanjosti kod nas, to je jedan od uslova za egzaktnije sagledavanje puteva njegovog daljeg razvijanja.

Osnovnu pedagoku dokumentaciju vaspitaa ini Knjiga rada vaspitaa

78. Sadraj Knjige rada vaspitaa

Knjigu rada vaspitaa vodi svaki vaspita i ona se uva kao slubeni dokumenat u arhivi deijeg vrtia. Knjiga sadri : - podatke o programiranju i planiranju vaspitno-obrazovnog rada - podatke o deci ( datum i mesto roenja, adresu stana i broj telefona, broj lanova porodice, broj dece u porodici, datum upisa i ispisivanja iz vrtia, kod koga dete ivi, ime, strunu spremu, zanimanje i radnu organizaciju i telefon na radnom mestu roditelja) - Na kraju su sumirani i tabelarno dati podaci o plnoj strukturi i broju dece u grupi, njihovom uzrastu kao i strunoj spremi roditelja. - Prozivnik slui za evidenciju pohaanja dece u toku svakog dana po mesecima i na pregledan nain pokazuje broj prisutne dece u vaspitnoj grupi - Planiranje i evidencija saradnje sa roditeljima ( grupni i individualni oblici rada:opti i grupni sastanci, predavanja, panel-diskusije, uee u aktivnostima... - Planiranje i evidencija saradnje sa drutvenom sredinom ( posete predstavnika iz raznih struktura drutvene sredine i njihovo uee u realizaciji programa, posete dece radnim organizacijama, uee vaspitne grupe u aktivnostima i proslavama, kulturnim i javnim manifestacijama i kacijama koje se organizuju u drutvenoj sredini vrtia, saradnju sa kolom i drugim specijalizovanim organizacijama koje mogu da obogate rad sa decom; obuhvatanje ostale dece iz mesne zajednice u slobodnim subotama, odlasci u deije pozorite, zoo vrt, priredbe, takmienja i sl.

79. Evaluacija i samoevaluacija rada vaspitaa

Evaluacija je sastavni deo svakog uenja, pa i uenja predkolskog deteta. To je aspekt uenja koji vodi osveivanju znanja, kako u radu vaspitaa tako i kod same dece. Konstantno se evaluira rad cele ustanove, sopstveni rad i sama deca. 83

Vaspitno-obrazovni plan se pravi na osnovu uoenih interesovanja dece , problema ili uoenih tekoa . , . , , , , , . () . . ( ) . , , . , . . . , , , . , . , , , , . . , : , , ... , , . , , , - , . : , , .

84

80. Struna tela u predkolskoj ustanovi njihova funkcija i uloga i mesto vaspitaa u njima
Pedagoko vee ( Struno vee vaspitaa) bavi se razradom planiranih tema i aktuelne strune problematike od najireg znaaja. Oblici rada koji koristi su najee : - sednice u odreenim vremenski intervalima - predavanja i interni seminari - razmena miljenja i diskusije o problematici v.o prakse uz saradnju sa srodnim ustanovama - izlobe Neki od poslova koji ulaze u domen rada ovog vea su pitanja koja se neposredno odnose na unapreivanje v-o rada, struno usavravanje vaspitnog, zdravstvenog i ostalog osoblja koje je u kontaktu sa decom, podela vaspitnih grupa, raspored poslova i zaduenja vaspitaa, predlaganje i utvrivanje programa strunih ekskurzija, predlaganje mera za poboljanje materijalnih uslova za unapreivanje v.o procesa, davanje miljenja i predloga u vezi sa planovima, programima, prirunicima, udbenicima ... Aktivi vaspitaa uzrasnih grupa formiraju se od svih vaspitaa pojedinih uzrasnih grupa i u njima se obrauju ui struni problemi, vezani za uzrast dece. Radne grupe vaspitaa formiraju se po potrebi da bi se prouili i reavali neki konkretni problemi. U njihov sastav ulaze vaspitai koji imaju posebnog interesa za odreeni problem ili zadatak. Sekcije stalne grupe vaspitaa formiraju se na osnovu afiniteta vaspitaa i cilj im je unapreivanje odreenih oblika i sadraja v.o rada, vezanih za specifinu problematiku, pojedine metodike ili podruija. Oblik rada koji se posebno neguje u sekcijama je organizovanje aktivnosti znaajnih za pojedine programske oblasti ( radionice) Na inicijativu strunih tela organizuju se posete i razmene iskustava unutar radne prganizacije ili ire, kao i krai seminari po potrebi. Uspenost strunog usavravanja u okviru radne organizacije uslovljena je povezivanjem ovog oblika sa samostalnim strunim usavravanjem vaspitaa i uklapanjem u iri sistem strunog usavravanja koji se organizuje u pojedinim regionima, kao i na nivou itave Republike, odnosno nae zemlje.

81. Struno usavravanje vaspitaa : zadaci, sadraji i oblici

Da bi vaspita bio u toku savremenih dostignua pedagokih disciplina, posebno predkolske pedagogije, opte i posebnih metodika v.o rada, zatim psihologije i drugih pomonih nauka i stalno dopunjavao i kvalitativno unapreivao znanja steena u kadrovskoj koli, potrebno je da bude ukljuen u sistem permanentnog strunog usavravanja. Osim samostalnog usavravanja ili samoobrazovanja, postoje i oblici koji se sistematski organizuju u predkolskoj ustanovi o kojima se staraju pedagoke akademije i fakulteti, prosvetno-pedagoki zavodi, udruenja i dr kroz predavanja, diskusije, praktine vebe, savetovanja, seminare, kurseve, strune ekskurzije, susrete prosvetnih radnika itd. 85

Radna organizacija donosi svake godine program strunog usavravanja vaspitaa koji obuhvata : a) organizaciju strunog usavravanja i informisanja vaspitaa kroz kontinuiranu razradu odreene problematike u samoj ustanovi b) organizovanje i praenje strunog usavravanje van nje Struno usavravanje u radnoj organizaciji obuhvata : - organizovanje i razradu pojedinih tema na nivou Pedagokog vea, odnosno Aktiva vaspitaa - upoznavanje vaspitaa sa seminarima organizovanim izvan radne organizacije - organizovanje strune razmene iskustava sa vaspitaima drugih radnih organizacija u gradu i republici - upoznavanje sa savremenim dostignuima pedagogije i psihologije kroz strunu literaturu - voenje dokumentacije o strunom usavravanju

82.

Akciona istraivanja u deijem vrtiu.

U veini pedagokih istraivanja koja su se bavila prosecom uenja i / ili poduavanja, kako u svetu tako i kod nas, uitelji i njihov rad su bili a i danas su predmet istraivanja. Ispitivani su razliiti tipovi ponaanja u razredu, socijalna interakcija, oblici uenja i obrazovne metode, miljenja, stavovi i osobine linosti nastavnika. Od praktiara u obrazovanju se pak oekivalo i oekuje da tako dobijena, proverena saznanja primene u svojoj praksi. Stav da su pratktiari u obrazovanju ( uitelji, vaspitai, nastavnici) samo konzumenti pedagokih naunih saznanja i rezultata istraivanja , da oni treba da primenjuju naune teorije u svom praktinom radu ali da sami nisu ni tvorci teorijskih znanja niti istraivai, ima svoje utemeljenje u pozitivistikom shvatanju nauke, naunog istraivanja i posebno odnosa izmeu teorije i prakse. Bazina znanja generiu se izvan konteksta prakse ili u kontrolisanim eksperimentalnim uslovima i nezavisno od praktiara koji treba, naknadno, da ih primenjuju. Praktiar je tako stavljen u ulogu tehniara. U kritikoj ili konstruktivistikoj perspektivi, uitelji su ti koji, na osnovu istraivanja i kritikog promiljanja svoje prakse mogu da formuliu pedagoke teorije i da istovremeno menjaju tu praksu i uslove u kojima se ona odvija. Istraivanja u obrazovanju Veina autora definie istraivanja uitelja kao sistemska, namerna i kritika (pre)ispitivanja sopstvene prakse. Iako predmet ispitivanja moe biti proces uenja kod dece ili uticaj fizikog i institucionalnog konteksta na procese uenja i poduavanja, istraivanja praktiara su uvek vezana za njihov razred, vaspitnu grupu, za njihovu sopstvenu praksu. Ona nastaju kao odgovor na konkretna pitanja, probleme i dileme v.o prakse i predstavljaju pokuaje neporednog reavanja tih problema, odnosno menjanja/usavravanja te prakse. Izrazi istraivanja u obrazovanju i istraivanja za obrazovanje opisuju upravo ovu, osnovnu odliku istraivanja praktiara. 86

Istraivanja o obrazovanju
Ko izvodi Istraivaka pitanja/teme Teorijski okvir Metodologija

Istraivanja praktiara Praktiari, samostalno ili u saradnji sa profesionalnim istraivaima Izvedena iz problema neposredne prakse Profesionalna znanja ( teorije o akciji tj implicitna pedagogija) Preteno kvalitativne studije , interpretativne i kritike paradigme, ukljuenost istraivaa, kvalitativna obrada podataka Primena prvenstveno u kontekstu u kome je istraivanje obavljeno.

Profesionalni istraivai Izvedena iz teorijskih postavki i/ili prethodnih istraivanja Naune disciplie(psiholoke,pedagoke,soc ioloke...) Kvanitativne i interpretativne studije, izdvojenost i objektivnost istraivaa, standardni postupci prikupljanja i obrade podataka Uoptavanje na teorijskom nivou i primena u praksi izvan konteksta istraivanja

Primena rezultata

Izbor istraivakih problema je jedan od razloga to rezultati istraivanja o obrazovanju teko nalaze primenu u praksi. Praktiari, meutim rade u konkretnim, realnim kontekstima i ono to njih interesuje jesu konkretni problemi u konkretnim uslovima ( npr kako da ja pomognem svoj deci da postignu uspeh u kolskom uenju, kako da smanjim uestalost sukoba meu decom u datim uslovima velike grupe i malo materijala) Tipino pitanje primedba na istraivanja uitelja, koje se najee ograniavaju na jedan razred ( grupu) ili kolu, jeste pitanje reprezentativnosti takvog istraivanja i mogunosti uoptavanja njegovih rezultata. Takoe, postavlja se pitanje metoda i tehnika za prikupljanje i analizu podataka i nivoa obuenosti praktiara za izradu i primenu tih metoda. Tipologija istraivanja praktiara Postoji tendencija da se istraivanja praktiara vezuju samo za akciona istraivanja koje praktiari obavljaju bilo samostalno ili u saradnji sa profesionalnim istraivaima. Lepeza ovih istraivanja je meutim ira i obuhvata kako empirijske tako i teorijske studije. Predloena tipologija razlikuje dve vrste istraivanja praktiara : 1. teorijska teorijske ili filozofske analize, rasprave ili razmatranja uih ili globalnih pitanja v.o prakse i njenih polazita i ishodita ili pitanja istraivanja praktiara 2. emirijska dnevnici, usmena ispitivanja i studije razreda/kole Teorijska istraivanja, autori ove tipologije nazivaju esejima. U njiam praktiari iznose svoje interpretacije pojedinih pedagokih pitanja, na osnovu sopstvenog iskustva, drugih istraivanja, literature i pisane dokumentacije. Empirijska istraivanja praktiara, autorke ove tipologije dele u 3 grupe: 1.dnevnici ( urnali) 2.grupna usmena ispitivanja 3.studije razreda/grupe/kole 87

Dnevnici predstavljaju prikaze v.o prakse odnosno ivota u grupi(razredu) u kojima praktiari belee svoja posmatranja, analiziraju svoja iskustva i preispituju i tumae svoju praksu tokom dueg vremenskog perioda. Usmena ispitivanja- to su oni sluajevi kada dva ili vie praktiara, planirano i sistematski u formi diskusije istrauju neki problem:preispituju znaenje nekog strunog pojma, ispituju i analiziraju radove uenika, analiziraju neki deo sopstvene prakse. Usmen aispitivanja slede odreenu proceduru i briljivo su pripremljena i po pravilu su zabeleena. Ona pruaju mogunost poreenja i kritikog preispitivanja razliitih perspektiva, interpretacija i tumaenja, dolaenja do koncenzusa, izgraivanja zajednikog polja znaenja, ona takoe pruaju priliku za evaluaciju i samoevaluaciju praktiara u saradnikoj atmosferi uzajamnog razumevanja Studija rezreda-kole individualna ili kolektivna istraivanja nekih aspekata kolske/razredne prakse uz pomo posmatranja, intervjua, prikupljanja podataka ali i u formi opita ili eksperimenta.

88