Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu

METODIKA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Ispitna pitanja i odgovori
Literatura: Osnovna: 1. Graorac I. Vaspitanje i komunikacija, Matica srpska, Novi Sad, 1995. 2. Ivić I. I sar. Vaspitanje dece ranog uzrasta, ZUNS, Beograd, 1989. 3. Kamenov E. , Metodika vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom, ZUNS, Beograd, 1985. i druga izdanja 4. Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od 3-7 godina, Prosvetni pregled, Beograd 1996, 2006. 5. Pavloski T. , Tematsko planiranje u dečijem vrtiću, IPA Filozofski fakultet, Beograd, 1992. Proširena: 1. Babić N. , Dečija pitanja, Školska knjiga, Zagreb, 1983. 2. Colić V. , Dečije jaslice – gledane iz antropološkog ugla, IPA filozofski fakultet, Beograd, 1997. 3. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 1-4/87, izabrani radovi dr A.Marijanović 4. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 2/89, o programu 5. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 3/90, o akcionom istraživanju 6. Grupa autora, Govor u predškolskoj ustanovi, ZUNS, Beograd, 1987. 7. Ivić I. , Aktivno učenje i aktivna nastava, Institut za psihologiju, Beograd, 1997. 8. Medouz, S. I Kešdan a., Kako pomoći deci da uče, ZUNS, Beograd, 2000. 9. Pešić M., Aktivnosti i uloge dece i vaspitača, Predškolsko dete, Beograd, br. 3/82 ( 205-214) i br. 1-2/ 83 ( 67-81) 10. Pešić M. , Vrednovanje predškolskih vaspitnih programa, ZUNS, Beograd, 1987. 11. Pešić M. I saradnici, Modeli različitog oblika predškolskog vaspitanja, IPA Filozofski fakultet, Beograd, 1989.

1. Pojam, predmet i zadaci metodike vaspitno-obrazovnog

rada, predstavnici i dela(literatura)
Metodika vaspitno-obrazovnog rada je deo predškolske pedagogije i za razliku od nje predstavlja disciplinu koja se bavi tumačenjem teorijskih implikacija važnih i neophodnih za neposrednu praksu stručnjaka koji se bave ovom oblašću. Metodika vaspitno-obrazovnog rada daje sistem opštih preporuka, zahteva, uputstava, opisa postupaka i drugih oslonaca i orijentira za adekvatno programiranje, planiranje, obavljanje, praćenje i vrednovanje vaspitnoobrazovnog rada. Predstavnici i dela: Graorac I. Vaspitanje i komunikacija Ivić I. I sar. Vaspitanje dece ranog uzrasta, Kamenov E. , Metodika vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom, Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od 3-7 godina, Pavloski T. , Tematsko planiranje u dečijem vrtiću, Medouz, S. I Kešdan a., Kako pomoći deci da uče izabrani radovi dr A.Marijanović Časopis „ Predškolsko dete“,
2. Položaj metodike vaspitno-obrazovnog rada u sistemu pedagoških disciplina 3. Odnos vaspitno-obrazovnog rada prema posebnim metodikama 4. Metodika vaspitno-obrazovnog rada i druge (granične) nauke i naučne discipline

5. Predškolska ustanova kao institucija i elementi njene strukture
Elemanti strukture: 1. specifična struktura prostora- fizičko okruženje 2. struktura vremena 3. struktura socijalnih kontakata 4. sistem aktivnosti dece 5. uloga dece Predškolska ustanova: Shvatanje deteta i koncepcija njegovog razvoja. Dete je ljudsko biće. Vaspitanje kao partnerski odnos. Dete ima pravo: da bude ono što jeste, da se razvija i da postaje ono što nije. Partnerski odnos kao interakcija sa sredinom i sa drugim ljudima. Predškolska ustanova je specifično mesto za odrastanje male dece. Savremena predškolska ustanova ima zadatak da deci obezbedi povoljnu društvenu i materijalnu sredinu sa svim potrebama, uslovima i podsticajima za razvoj bogatih raznovrsnih i osmišljenih aktivnosti kojima ona mogu da se predano bave koristeći svoje ukupne potencijale za razvoj sposobnosti. 2

Ustanova treba da predstavlja sredinu u kojoj se svako dete oseća sigurno i prihvaćeno da bi moglo bezbedno i relativno samostalno da ispituje svet oko sebe. Način funkcionisanja predškolske ustanove treba da bude u skladu sa osnovnim funkcijama. Predškolska usatnova treba da bude bezbedna i podsticajna sredina gde se bogati dečija prirodna i socijalna interakcija. Nijedan kriterijum ne sme biti prenaglašen pa da osiromašuje sredinu. Pedagoški kriterijumi organizacije predškolske ustanove su na prvom mestu. Predškolska ustanova je faktor društvenog vaspitanja dece i dopuna porodičnom vaspitanju i obrazovanju. Predškolska ustanova obezbeđuje komunikaciju sa vršnjačkom grupom i dodir sa širom socijalnom okolinom. Osnovna vrednost predškolske ustanove je što omogućava da deca aktivno učestvuju u njima prilagođenom okruženju. 6. Funkcije predškolske ustanove 1. zadovoljavanje dečijih i društvenih potreba i zadovoljavanje dečijih prava 2. obezbeđivanje sigurne sredine u kojoj če dete moći da unapređuje svoje fizičko i mentalno zdravlje;da se obezbedi aktivno učestvovanje deteta u zajednici dece slične sebi ( društvo vršnjaka), kontakt sa drugačijim vaspitnim modelima. 3. priprema dece za školu 4. dopuna porodičnog vaspitanja i obrazovanja – roditelji sa svoje strane od predškolske ustanove dobijaju neposrednu pomoć ali i priliku da svoj roditeljski poziv ostvare na nov način i uz razmenu sa drugim ljudima. 5. da se pruži pomoć porodici- pedagoško-psihološka kultura Pružajući pomoć porodicama i deci, vaspitno-obrazovna institucija unapređuje ne samo sopstvene metode rada i oblike saradnje sa porodicom, nego i obogaćuje vaspitni repertoar roditelja razmenjujući sa njima modele uspešnijeg vaspitnog delovanja na decu kao i načine zaštite, nege, razrešavanja konflikata sa decom, uspešne načine obrazovanja male dece itd. 6. kompezatorska funkcija – deca iz porodica nižeg socijalnog statusa ( materijalnog i kulturnog)

7. Različiti modeli predškolskog vaspitanja ( osnovni/ celoviti,delimični)
1. OSNOVNI/CELOVITI ( celodnevni/ poludnevni boravak dece) 2. DELIMIČNI ( usmereni na neku oblast v.o. rada) U zavisnosti od područija kojim se bave: a) igra- igraonica, dramske igre b) fizička kultura – dečija igrališta, obuke plivanja c) kultura – ateljei, pozorište lutaka, dečiji bioskopi d) tehnike – radionice, saobraćajni poligoni e) društveni život – sezonske proslave, izložbe, rođendaonice Ovi različiti modeli su nastali kao rezultat različitih potreba roditelja i dece. DELIMIČNI MODELI: • PUTUJUĆI VRTIĆ-AUTOBUS 3

Vaspitno-obrazovni rad se organizuje u posebno organizovanom i uredjenom autobusu. Deca uzrasta od 5-7 god. Iz razlicitih sela, da bi se umanjle sociokulturne razlike i nedostatci. • PUTUJUCI VASPITAC Pruza pomoc i roditeljima gde ne postoje predskolske ustanove. U osnovnoj skoli, u mesnoj zajednici i sl. Odgovarajucem prostoru. Pri jednom odlasku vreme je 8-10 h ali ne neposrednog rada sa decom, 1-2 puta nedeljno. 2-3 h sa decom, ostalo vreme je putujuci vaspitac na raspolaganju roditeljima • BOLNICKE GRUPE Sa decom koja duze vreme provode na bolnickom lecenju. U zavisnosti od uslova i zdravstvenog stanja deteta. Ovaj rad sa decom je pokazao pozitivne rezultate na negativne efekte boravka dece u bolnici, odvojenost od porodice, roditelja. • IGRAONICE Mogu da ih organizuju radne organizacije, biblioteke. Roditelji ucestvuju u troskovima. 1-6 puta nedeljno, boravak je 2-3 h. Voditelji igraonice mogu biti psiholozi, pedagozi, vaspitaci. Program izradjuju sami roditelji i saradnici. • DRAMSKE RADIONICE Organizuju ih predskolske ustanove ali i deciji centri. 1-3 puta nedeljno, 1,5-2 h. Dramsko izrazavanje, pozoriste lutaka, izrada lutaka, izrada scenografije, scenarija. Finansijsko ucesce roditelja nije obavezno. • CITAONICA-PRICAONICA Stimulacija govornog i jezickog stavralastva. Predvidjena je neka clanarina. Zaposleni su uglavnom bibliotekari. • LIKOVNI ATELJEI • SPORTSKI CENTRI Za fizicko vaspitanje, 3-5 puta nedeljno, 1-2 h. Pedagozi fizicke kulture ili vaspitaci vode. • IGROTEKA Slicno kao biblioteka ali se pozajmljuju igracke. Pri bibloteci ili pri predskolskoj ustanovi. • PSIHOLOSKO-PEDAGOSKO SAVETOVALISTE

8. Predškolska ustanova kao faktor društvenog podizanja dece
Buduci da se predskolskim vaspitanjem i obrazovanjem postavljaju temelji citave buduce licnosti i da od njegovog kvaliteta znacajnim delom zavisi uspesnost i dometi potonjeg razvoja i ucenja za njega je pored porodice zainteresovana i citava drustvena zajednica. Ono ima drustveni karakter po dva osnova: jer je porodica osnovna celija drustva, kao i zbog toga sto je staranje o razvoju i ucenju mladih generacija od vitalnog znacaja za napredak pa i opstanak samog drustva ciji su clanovi i deca. 4

a zatim i prve pedagoske ideje o institucionalnom predskolskom vaspitanju javile onda kada je gradjansko drustvo konacno ustanovljeno kao oblik civilizacije. Kritika institucionalnog podizanja predškolske dece Dok je ranije bilo rasprostranjeno shvatanje da je porodica jedino prirodno mesto i pogodna sredina za odrastanje male dece. jer se htelo «neodgovarajuce» vaspitanje u porodice zameniti ili dopuniti novom formom vaspitanja za koju se unapred zna da ne sadrzi i ne ponavlja « mankavosti i greske porodicnog vaspitanja». U njoj se nastanak i sirenje institucionalizovanog vaspitanja male dece prikazuje kao da je posledica toboz slobodnog i promisljenog izbora izmedju dve forme vaspitanja. Kao sastavni deo zivota malog deteta predskolska ustanova omogucava da ono dozivi bogato i pozitivno iskustvo o saradnji sa drugim ljudima . Njena osnovna vrednost je sto omogucava detetu da aktivno ucestvuje u zajednici dece. radu i ucenju i samom sebi kao drustvenom bicu i osobenoj licnosti. vec se ono proglasava neophodnim za dobar emocionalni.To je razlog da se. Buduci da ono u ustanovi provodi veliki deo svog vremena i to kada je najaktivnije. interesovanjima i razvojnim potrebama. Prve 5 . cesto sadrzi ili otvoreno izlaze tezu po kojoj je institucionalizacija vaspitanja predskolske dece posledica napretka u saznanju o razvoju i vaspitanju ili stvar drustvenog progresa. Ako se hoce poboljsati uslovi za razvoj u ranom detinjstvu . onda se ne moze reagovati jednostavno na posledice. ako se cak zeli unaprediti sam razvoj licnosti. o igri. kao dopuna porodicnom vaspitanju javljaju predskolske ustanove cije delovanje je ujedinjeno sa porodicnim predstavlja drustveno vaspitanje dece predskolskog uzrasta. danas. Porodica najcesce nije u satnju da obezbedi ni sve neophodne uslove za razvoj saznajnih sposobnosti deteta. Slabljenje vaspitne funkcije porodice bio je univerzalan proces. komunicira i saradjuje sa odraslima i vrsnjacima sa kojima nije u srodstvu i postaje clan jedne drustvene ustanove u kojoj za sve postoje isti uslovi. 9. sa kojim treba da bude u saglasnosti. u uslovima koji su njemu prilagodjeni. iako se u razlicitim drustvenim slojevima ispoljavao razlicitom dramatikom. Poznato je da su prve ustanove za javnu zastitu i vaspitanje male dece. koje « preokret u relativnoj ulozi i potencijalnim uticajima «porodice i skole izaziva u razvoju. Tako shvacena predskolska ustanova je odredjena kao prva vanporodicna socijalna sredina u koju se ukljucuje dete koja mu omogucava i pruza povoljne uslove za razvoj i ucenje. nacin i pravila zivljenja i ponasanja. socijalni i intelektualni razvoj u ranom detinjstvu. njegovim mogucnostima. ne samo sto se u javnom vaspitanju male dece vise ne vidi nuzno zlo. Pedagoska literatura o predskolskom vaspitanju . njen uticaj na razvoj i ucenje deteta je vrlo velik i dolazi odmah posle roditeljskog. narocito ona ranija. narocito kada za njegov mentalni razvoj postane neophodna veca kolicina probranih podsticaja. Boravak u ustanovi omogucuje detetu da dodje u dodir.

obrnuto. Razvoj industrijsko-tehnoloskog drustva neumitno ukida porodicu kao proizvodnu i ekonomsku ustanovu. Dekontekstualizacija vaspitanja pretvara roditeljski poziv u posebnu delatnost koja stoji naporedo sa svim ostalim poslovima. posledica 6 . u drustveno marginalna zanimanja. za nju. kao odgovor na razlicite ucinke izmenenjih uslova za socijalizaciju u porodici. deciji vrtici. biraju izmedju disciplinovanja ili manipulisanja. Odvajanje vaspitanja od produktivnog zivota roditelja pretvorilo je roditeljski poziv u delatnost bez ekonomskog znacaja. Ostvaljeno im je da u skladu sa temperamentom i zreloscu ali i sa drustvenim statusom i duhom vremena. Sledeci shvatanje o drustvenoj uslovljenosti psihickog razvoja mozemo pretpostaviti da je razlika u psiholoskom ustrojstvu izmedju dece i odraslih istorijska pojava. kao metoda rukovodjenja decom. odraslih u zivotu dece. Sa dekontekstualizacijom vaspitanja iscezao je ovaj konceptualni oslonac vaspitne delatnosti. Roditelji sve manje mogu da gaje. IZDVAJANJE DECE U POSEBNU DRUSTVENU GRUPACIJUSEGREGACIJA DECIJE JAVNOSTI Ukidanje porodice kao produktivne i ekonomske zajednice ne samo sto je dovelo do dekontekstualizacije vaspitanja vec je bitno uticalo i na to da se partnerstvo kao neminovan kvalitet polako gubi iz uzajamnog odnosa izmedju roditelja i dece. Izdvajanje dece u posebnu drustvenu grupaciju imalo je mnogostruke posledice po razvoj licnosti u celini. narocito sklonosti.nastali su iz nuzde. specijalnost koju treba nauciti i savladati. U ovako izdvojenu delatnost treba dodatno uloziti psihicku energiju. vestine i znanja – laizacija roditelja. Nedostatak psiholoskog i pedagoskog znanja u roditelja vec upravo ovaj proces otudjivanja je sustinski uzrok slabljenja vaspitne funkcije porodice. porodica vise nije u satnju da dobro posreduje drustvene. zrela osoba sposobna da odgaji decu. usled toga roditeljski poziv je potisnut u domen ciste privatnosti. suoceni sa cinjenicom da je vasoitanje. Vaspitanje i stavrni zivot se postepeno razdvajaju. tako bar izgleda. Time su stvoreni svi uslovi za proces otudjivanja roditelja od roditeljske funkcije. Sve do pojave industrijsko-tehnoloskog drustva nikom nije izgledalo da roditelji ne znaju kako da vaspitavaju pa se smatralo prirodnim da je normalna. Kao privatna ustanova.predskolske ustanove-cuvalista. njoj nedovoljno poznate zahteve. izmedju dece i odraslih stvara se sve vece rastojanje. a sve vise moraju da obradjuju decu. DEKONTEKSTULAIZACIJA VASPITANJA Ocigledno sa ukidanjem porodice kao proizvodne i ekonomske ustanove otpocinju proces dekontekstulaizacije vaspitanja. Time pocinje jedan novi proces : deca se postepeno izdvajaju kao posebna drustvena grupacija. koji mozemo da svrstamo i razumemo u sklopu opste problematike otudjenosti savremenog coveka. Samim tim sto deca nemaju vise prilike da ucestvuju u sonovnim formama zivljenja roditelja. treba imati vremena i strpljenja. U savremenoj porodici vrlo su ograniceni uslovi za neposredno ucesce dece u zivotu odraslih ili. Danasnji roditelji nalaze se na distanci i prema detetu i prema osecanju zivota koje se tako brzo menja.

otudjivanje roditelja od roditeljskog poziva – laizacija . Deca postaju tokom vremena drugacije organizovana na unutrasnjem planu. konsultuje drugu decu 7 . nacin komuniciranja. osoben govor.izdvajanje dece u posebnu drustvenu grupu. deca se jos uvek dozivljavaju i u porodici i u drustvu kao vlasnistvo sa kojim se moze raspolagati i postupati onako kako je to u interesu odraslih ne uzimajuci za ozbiljno interes same dece. proverava sopstvene hipoteze. S jedne strane u nacinu vaspitanja dejstvuje novo osecanje deteta i detinjstva . 10. težnja da se te specifičnosti ostvare i da zažive u praksi Učenje je logička konstrukcija koju dete mora samostalno da izgradi ali tako što stvari istražuje.Kako stvoriti uslove da roditelji aktivno upraznjavaju roditeljski poziv kroz vaspitnu delatnost u decijem vrticu? .razdvajanje vaspitanja i zivota – dekontekstualizacija vaspitanja .Kako otvoriti predskolsku ustanovu prema drustvenoj sredini i zivotnim okolnostima u kojima deca rastu? . Na osnovu njega formira se shavatnje da treba podsticati deciju sposobnost u izrazu.nacin kako se osobenosti dece i njihovog razvoja tretiraju unutar novog polja odrastanja Drustveno vaspitanje predskolske dece nalazi se pred sledecim pitanjima: . U savremenom nacinu vaspitanja dece mozemo izdvojiti dvosmislenost kao markantni kvalitet.izmenjenog polozaja dece u drustvu i novog tretmana koji odrasli primenjuju u socijalizaciji.Kako uticati na neporednu drustevnu sredinu u kojoj deciji vrtic deluje. ugao vidjenja pojava. Dečiji vrtić kao otvoren sistem Prva polovina XX veka nastao sistem otvorene škole. Dobar deo ukupne problematike predskolskog vaspitanja moze se formulisati u vezi sa nekoliko karakteristicnih pojava a to su : . gde ce njihove potrebe i osobenosti biti tretirane i kultivisane na autentican nacin. Odlike: 1. Kao podredjena grupa .Kako omoguciti da deca unesu svoje zivotno iskustvo u vaspitnu delatnost vrtica? . kombinuje. nov nacin i smisao igranja. interesovanja . Sigurno je da je izmenjen drustveni polozaj dece stvorio jedno novo polje odrastanja «svet deteta» U novom polju odrastanja uoblicio se osoben dozivljaj sveta. specifična koncepcija predškolske ustanove 3. određeno shvatanje prirode deteta i čoveka 2. ucenje i rezonovanje.Kako preobraziti deciji vrtic od ustanove za poducavanje u mesto zivljenja dece . da razvije vise vaspitnih kvaliteta? .segregacija . novo osecanje samog sebe i dozivljavanje odraslih.

centar lokalne zajednice. Otvorenost ka lokalnoj zajednici i roditeljima. Kutci bi trebali da budu zamenjeni centrima interesovanja. više nestrukturirani. Podrazumeva specifičnu ulogu vaspitača: . 8 . Zajedničko planiranje događaja. tako i iz spontanih situacija učenja. predškolska ustanova jeste mesto življenja predškolskog deteta 2. ono u predškolskoj ustanovi predstavlja aktera sopstvenog napretka 3. Materijali da su iz svakodnovnog života.i odrasle. ne bi trebalo da bude zabranjenih prostorija. izrada i sprovođenje raznih projekata.ako se celokupni rad planira sa pozicije odraslog i unapred planiranog programa. vrtića i lokalne zajednice. Povezanost vaspitanja porodice. „Deca uče ono što žive“ . posmatrač i pratilac uspešnosti realizacije programa ( evaluacija) . organizacija i način grupisanja ) dogovorne prirode.deca i roditelji nemaju prava da dođu kada žele . Mesto učenja nije samo vaspitna soba već cela okolna sredina.onaj koji stavra prilike za učenje . Čitav prostor vrtića bi trebao da bude namenjen deci. zavisi od toga kakav svet čini predškolska ustanova. socijalni sastav i pravila i norme koje regulišu socijalne odnose i ukupan život u predškolskoj ustanovi čine bitan deo „ skrivenog programa institucije“ Predškolska ustanova kao otvoren sistem vaspitanja polazi od nekoliko pretpostavki: ● OTVORENOST KA SPOLJA Integracija u realni život – predškolska ustanova kao mesto življenja dece. KONCEPCIJA PREDŠKOLSKE USTANOVE 1. Kakvu će sliku o sebi. dobija informacije i saznanja kako iz organizovanih. posete.roditelji ne mogu da utiču na ponudu oblika i načina zbrinjavanja decembar ako vaspitač nije drug u igri .onaj koji promišlja i vrednije sopstveni rad ( samoevaluacija) . Ne može se tvrditi da je ustanova otvoren sistem ako: .ustanova treba da bude Struktura i način korišćenja prostora i materijala . organizacija spoljnih kontakata. da se prostorije višenamenski koriste. predškolska ustanova prevashodno postoji da zadovolji potrebe dece i roditelja a zatim ispunjava i sve ostale društvene potrebe i uslove 4.istraživač U zgradi vrtića bi trebalo da se ukinu tabuirani prostori.vaspitač kao partner. Kvalitet interakcije odraslih i dece – ključno pitanje otvorenog sistema. drugima i o svetu deca da izgrade u dečijem vrtiću. vreme. učešće u lokalnim dešavanjima. ●OTVORENOST KA UNUTRA Podrazumeva da je njena struktura( prostor. Nova saradnja sa roditeljima – roditelji su neposredni saradnici i učesnici u vaspitno-obrazovnom procesu.

Ako ustanova ne adaptira svoj rad prema potrebama dece.roditeljski sastanci.zajdničko sticanje znanja – seminari . Saradnja sa porodicom: . roditelja i lokalne zajednice. poruke .kontinuitet porodičnog i instutucionalnog vaspitanja. saradnjom dobija veće razumevanje i tehničku pomoć Načini saradnje sa roditeljima: .Korist za decu.Ako ustanova nije mesto življenja. Adaptacija dece u vrtiću Za većinu dece vrtić predstavlja prvo odvajanje od roditelja.Korist za vaspitače – boljim upoznavanjem roditelja vaspitač bolje upoznaje dete i uslove odrastanja.uspeh je da bar 1 osoba iz svake porodice učestvuje .iniciranje saradnje mora poteći od vaspitača – ne treba očekivati da neće svi sve i da svi sve hoće .raspored dnevnih aktivnosti mora postati fleksibilniji i više adaptiran potrebama dece i roditelja . Svakodnevnim dolaskom u vrtić dete će naučiti slijed radnji (dolazak u vrtić odlazak roditelja . već prostor za realizaciju programa . lakša adaptacija i bolje prihvatanje vrtića.uređenje prostora treba da bude izborno i podsticajno.Ako se zaključavaju ulazna vrata .povratak roditelja i odlazak kući). Da bi se ustanova „ otvorila“ potrebne su temeljne izmene načina organizacije ustanova i podrška vaspitnom kadru: . deca vide roditelje u nekim drugim i novim ulogama .boravak u grupi . povećava se krug socijalnih kontakata.Korist za roditelje – bolje upoznaju svoje dete i van konteksta porodice . uključivanje roditelja u rad predškolske ustanove Saradnja sa porodicom ima višestruke koristi: . da omogućava interakciju. pisma. nepoznat prostor u kojem ga roditelj ostavlja nepoznatim ljudima. Na toj 9 . ali i individualizovani pristup svakom detetu .kućne posete. savetovališta za roditelje .poverljivost informacija o porodici – mogu se deliti samo sa ljudima koji su neposredno uključeni u rešavanje problema.zajednički ciljevi.razmena informacija .vreme koje dete provodi ne sme biti opterećeno „ čekanjem „ i zadovoljavanjem samo bazičnih potreba.način saznavanja potreba dece od roditelja : anketni listić .obostrano informisanje . - 11.poseban efekat je za dete čiji je član porodice učestvovao u radu vrtića .

zvanjem mame i tate. omiljenu igračku i sl. . zadržati/poigrati na hodniku. izražavat će vrištanjem. . bočicu. .oštro protestovati . bez roditelja (npr. viriti kroz prozor u detetovu sobu i sl. telesnih i ponašajnih reakcija do kojih dolazi kod procene situacije kao opasne i/ili uznemiravajuće. Šta može otežati odvajanje? 10 . prelazni objekt) Kada ostavlja dijete u vrtiću roditelj treba: . dekicu. koji se manifestira kroz niz emocionalnih. Svakodnevnim dolaskom dete uči sled radnji (dolazak u vrtić . vaspitače.kratko se opraštati s djetetom.Pozitivan stav roditelja prema vrtiću . Dakle. što ne može izmijeniti situaciju. za većinu dece polazak u vrtić predstavlja stres.. .čvrsto držati svoju dudu. prema želji i potrebi.naglasiti potpunu verovatnost svog povratka ("kad to obavim vratit ću se po tebe").definisati aktivnosti u koje se dete može uključiti za vrijeme boravka u vrtiću ("ti se igraj s kockama dok se ja ne vratim po tebe").) i uz koju se može umiriti (tzv.ljutnju.u terminima koje dete razume. idem na posao" i sl. .odbijati kontakt s vaspitačem. gazu. stvari itd.osnovi dete gradi poverenje u roditelja. Pri povratku po dete roditelji se ne zadržavaju dugo u sobi (kako ne bi predstavljali uznemiravajući faktor za ostalu djecu).boravak u vrtiću .Boravak s detetom u vrtiću tokom prvog dana .kratko i nemirno ili uopšte neće spavati . "…idem kupiti novine.Doneti stvar za koju je dete emocionalno vezano (dudu.Redovno dovođenje deteta u vrtić.navesti vaspitača kao osobu koja će se brinuti o detetu ("teta će te čuvati dok se ja ne vratim").Aktivno uključivanje roditelja u igru i aktivnosti u vaspitnoj grupi.svoju bespomoćnost izražavati nesretnim plačem i pasivnošću . Sa svojim detetom mogu se. U protivnom roditelj ostavlja utisak nepoverljive i nesigurne osobe što nepovoljno utiče na dete.odlazak roditelja . gazu (prijelazni objekt) .). Kod neke dece odvajanje od roditelja može biti u tolikoj mjeri uznemiravajuće da zadobiva oblik traume. odnosno stiče sigurnost u roditelja koji će doći po njega i odvesti ga iz vrtića u sigurno okruženje doma.).povratak roditelja nakon određenog vremena) . agresijom usmjerenom na drugu djecu.odbijati hranu ili slabo jesti .Poverenje u osobe koje će se u vrtiću brinuti za njegovo dete . flašicu. Ponašanja roditelja koja će olakšati detetovu adaptaciju na vrtić : . biti potpuno orijentirano na njega . ili suprotno tome. na hodniku. Prvih dana boravka u vrtiću dete može: . definisati količinu vremena koju će dete provesti samo. Roditelji se iz istog razloga ne bi smeli zadržavati u vidokrugu deteta (npr.

doslovno pobegne . tako da jedina osoba koja bude u stresu kod polaska u vrtić bude vaše dete. kod mlađe duži. ZAŠTO? Zato što deca u svojim ponašanjima pokazuju tendenciju kopiranja osjećaja roditelja. Jer ako i vi prolazite teškoće pri razdvajanju od deteta. naučite ga jesti samostalno kašikom te piti iz čaše. Jer nijedan roditelj nije loš roditelj ako mora raditi. To što ostavljate svoje dijete u vrtiću da razvija nove veštine i znanja shvatite kao izazov. puzanju ako je već prohodalo). plativši za boravak dece u ustanovi . ko će onda ostati pribran da pomogne detetu u nošenju s njegom emocijama straha.vi se pripremite na situaciju da vaspitanje vašeg deteta prepuštate u određenoj mjeri profesionalcima. izgubljenosti i bespomoćnosti? Adaptacija djece traje određeni period. “Reci mi kad mogu otići!” i sl.) .Kod nekih roditelja treba menjati i stav da su .ali to zaista i mislite.pripremajte dete od kuće na vrtić .. Što možete uraditi prije polaska u vrtić? .neka ostane kod bake ili kod neke druge osobe ne nekoliko sati.mokrenju u krevet. govorite o vrtiću sa veseljem i iščekivanjem . sisanju palca. Jedino je važno zadržati pozitivan stav spram vrtića..Roditelj koji se dugo zadržava na vratima sobe i/ili stalno viri kroz prozor i sl. pitajte što vas zanima. Saradnja predškolske ustanove sa porodicom U savremenoj predškolskoj pedagogiji vaspitno-obrazovna institucija se ne shvata kao mesto potpuno odeljeno od porodičnog života. ne oprostivši se od deteta. dudanju dude. I uvijek imajte na umu da vrtić treba biti lepo mesto puno igre i zabave. .Roditelj koji. ali i sami spram sebe. Budite spremni i strpljivi s detetom taj period jer će dete biti ljuto na vas i kod kuće . 12.ukoliko je dete manje.moguća je regresija u ponašanju (kada se dete vrati nekim starim navikama . . .prošetajte se uz vrtić. i da će sve teškoće prilagodbe proći. Prilazite detetu s razumijevanjem. kako bi bilo što samostalnije u vrtiću i što manje zavisilo od drugih..privikavate dete. sugerišite kako pristupiti detetu kada je u nekom neraspoloženju. Dogovarajte se. preneli svoje dužnosti na vaspitače. Kod starije dece to je nešto kraći period. ukoliko ste u mogućnosti. zaplakan roditelj . Očekivani efekti vaspitno11 .Nesiguran. jer je njemu taj period jako težak. Dete koje osjeća roditeljevu nesigurnost i nepoverenje i samo je nesigurno i nepoverljivo. na svoje povremene odlaske . uporno ga uveravajte da ga volite najviše na svijetu i da to što morate raditi ne znači da ga volite manje.. koje deca pohađaju u određenim vremenskim intervalima da bi učila niti se učenje vezuje isključivo za nju.Roditelj koji od svog deteta traži dopuštenje za odlazak (“Mogu li sada otići?”. kako bi shvatilo da to što vi odlazite ne znači da se nećete vratiti. a ne kao kaznu. pogledajte decu koja se tamo igraju. ..

grupni i opšti roditeljski sastanci 12 . pridobiju njihovo poverenje i postignu uzajamno razumevanje. Ustanova treba da postane centar za razmenu pedagoških. jelovniku. međusobno uvažavanje i podržavanje. a u ustanovi – kutak za roditelje u kojem se može naći niz obaveštenja o tekućim aktivnostima. priredbama koje se pripremaju. Njihovo uključivanje treba da bude dobrovoljno. sadržaje i načine rada u ustanovi. kao i svest da je kvalitet njihovih odnosa u interesu deteta o čijem se razvoju i učenju staraju. medicniskih. dijetetskih i drugih iskustava između vaspitača i roditelja među sobom. potrebno je da se kod roditelja izgrade pozitivni stavovi i očekivanja u odnosu na rad koji obavljaju vaspitači i poverenje u ustanovu. . odnosno sadržaji rada u predškolskoj ustanovi treba da se garde na onome što je urađeno u porodici. uz razmenu podataka o njegovom razvoju značajnih i za vaspitače i za roditelje. Na taj način im se može pomoći da smišljenije organizuju vaspitno-obrazovnu sredinu i podsticaje u roditeljskom domu kao i da se kod njih formira svest o sopstvenim mogućnostima da doprinesu pravilnom razvoju i uspešnom učenju svoje dece. zanimljivim idejama za saradnju i sl. Potrebno je da se poveća znanje roditelja o tome kako njihova deca uče i razvijaju se i oni shvate značaj svoje uloge u tim procesima kao i potrebu komplementarnog delovanja sa ustanovom. spontanih poseta roditelja i sl. Roditelji treba da upoznaju ciljeve. Za ovo su naročito pogodne kućne posete i razgovori sa članovima porodice. Potrebno je da se stvaraju prilike za zajedničko življenje i druženje međusobno upoznavanje i razmene: . Treba da se razviju saradnički odnosi između osoblja koji se bavi vaspitnoobrazovnim radom i roditelja i oni za polaznu tačku u ovom radu uzmu iskustva koje deca donose sa sobom u ustanovu .obrazovnog rada su mogući samo ako se njihovi napori ujedine i ako u njih ulože sve svoje sposobnosti. čitavu njenu organizaciju i dr. aktivno i da počiva na razumevanju uloge koja im se nudi u ustanovi. Treba koristiti raznovrsne oblike međusobnog povezivanja i informisanja o detetu u roditeljskom domu i ustanovi.Planirane situacije – konsultacije. Zato je potrebno da se uslovi u ustanovi učine sličnijim porodičnim uslovima. vaspitne stavove roditelja i njihove mogućnosti da doprinesu ostvarivanju zadataka ustanove. Postupak vaspitača ne treba da se usmeri samo prema detetu već da teži najširem povezivanju predškolske ustanove sa porodicom i društvenom sredinom u kojoj ono odrasta. Uspeh saradnje sa roditeljima najviše zavisi od sposobnosti vaspitača da komuniciraju sa njima . Potrebno je da se između vaspitača i roditelja razvije poverenje i spremnost za saradnju. a sama ustanova što više otvori za roditelje i ostale pripadnike i predstavnike lokalne društvene zajednice . poredeći je sa vršnjacima i međusobno pomognu jedni drugima u rešavanju vaspitnih problema. prilika da roditelji upozaju bolje i objektivnije svoju decu u posebnim uslovima.svakodnevne prigodne situacije u ustanovi – prilikom dovođenja dece. Takođe. a vaspitači porodične uslove u kojima dete odrasta.

saminari. radne grupe) 3.Veća podrška . Naglašavanjem specifičnosti predškolskog stupnja ne bi trebalo ugroziti kontinuitet procesa vaspitanja i obrazovanja. bolje planirati i organizovati rad . Saradnja predškolske ustanove sa školom: zahtevi. panel diskusije. razumevanje i uvažavanje od strane roditelja . pisma i poruke. telefonski pozivi) 2.povećanje profesionalne kompetencije – boljim poznavanjem roditelja bolje će razumeti dete. može doći do zanemarivanja pa i porušavanja rezultata ostvarenih na predškolskom stupnju a bitno različita sredina i zahtevi stvoriti teškoće u adaptaciji kod dece koja su pohađala ustanovu. treba da prihvata i pojača efekte rada na predškolskom stupnju. ZAJEDNIČKO STICANJE ZNANJA ( radionice.sagledavanje roditelja u drugačijim ulogama ZA RODITELJE: . Vaspitač u svom delovanju mora uzimati u obzir ono što će mu slediti. Oboje moraju poznavati karakteristike razvoja dece .Tehnička pomoć – od ideja do pomoći u realizaciji 13. sastanci. koju vespitavaju i obrazuju kao polaznu tačku kako za dugoročno planiranje tako i svakodnevni rad. koji mora postojati u svim njegovim etapama.kontakt sa većim brojem odraslih .usavršavanje roditeljskih veština ZA VASPITAČE : . kao što učitelj treba da bude svestan onoga što je prethodilo njegovom radu. kućne posete. ZAJEDNIČKO ŽIVLJENJE ( učešće roditelja. Glavna osobina sistema vaspitanja i obrazovanja zasnovanog na ideji kontinuiteta je da svi njegovi stupnjevi brižljivo usklade sa razvojem deteta. volontiranje. sa svoje strane. sadržaji i oblici Ukoliko se ne uskladi delovanje škole i predškolske ustanove. OBLICI OBOSTRANOG INFORMISANJA ( razgovori.upoznavanje svog deteta van porodičnog konteksta . u priredbama i predstavama.- Prisustvo roditelja vaspitno-obrazovnom radu i neposredno uključivanje u njega Specijalne situacije ( u periodu adaptacija) Zajedničke aktivnosti za koje svi imaju interes ( sakupljačke. u šetnju) NAČINI SARADNJE SA RODITELJIMA 1.kontinuitet porodičnog i instutucionalnog . panoi za obaveštavanje. planiranje . predavanja. 13 .lakša adaptacija i bolje prihvatanje vrtića . odlazak na koncert. dobrotvorne akcije) Zejdnički izlasci ( posete pozorištu. izletima. akcije) KORIST SARADNJE SA PORODICOM: ZA DETE: . individualni razgovori. Neophodno je da u radu sa predškolskom decom bude anticipirano ono što ih očekuje kada pođu u školu koja. savetovalište za roditelje.

Neposredni cilj pripremanja dece za školu je da se doprinese njihovoj zrelosti ili gotovosti za život i rad kakav ih očekuje u osnovnoj školi.druženje između predškolske i školske dece.. prilagodljivošću. Tokom godine boravka deteta u vrtiću vaspitač stiče sliku razvoja i detetovih mogućnosti praveći dosije o detetu. Dete mora da bude sposobno da : . Uključivanje sve dece u pripremne predškolske grupe ima kompezatorsku funkciju jer se na taj način svoj deci obezbeđuju uslovi za proširivanje i sređivanje socijalnog i saznajnog iskustva čime se ublažavaju socio-kulturne razlike i obezbeđuje donekle podjednak start za polazak u školu. vaspitače i roditelje dece koja polaze u školu.međusobno upoznavanje programa . izveštaji o razgovorima. dnevnim boravkom i sl. Oni treba da se upoznaju sa programima koje ostvaruju razgovaraju o sadržajima i metodama pripremanja dece za školu.prihvati zadatke 14 . što je naročito pogodno kada se predškolska ustanova i škola nalaze u blizini. „ZRELOST“ – takav nivo fizičkog i psihičkog razvoja koji detetu omogućava da zadovolji zahteve koji će mu biti postavljeni u toku nastavnog procesa u školi. U njemu se mogu naći korisne beleške za budućeg učitelja ( beleške. školskim zahtevima. Priprema dece za polazak u školu: „gotovost“. mesto i forme saradnje Oblici i načini sardnje predškolske ustanove sa školom: . Neophodni su što češći i tešnji kontakti između učitelja i vaspitača. posebni prijatelji deteta. radi međusobnog dogovora i upoznavanja roditelja sa organizacijom rada u školi. postepenim napredovanjem i što je najvažnije .obezbeđujući mu uslove za učenje i razvoj . ostvaruje se u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja. „zrelost“.razmena informacija o dečijem razvoju .) Saradnju sa školom potrebno je posebno planirati i predvideti vreme. Osnovni zahtevi za uspešnu saradnju je da ona mora biti obostrana i dvosmerna : škola treba da bude pripremljena da prihvati decu iz predškolske ustanove isto koliko i ustanova da ih priprema za školu.uzajamno prisustvovanje raznim oblicima rada . 14. normativne liste razvoja. napomene. koji se odlikuju doslednošću. kao ključnih faktora bez koga nije moguć potpun uspeh ni u jednoj akciji koja se odvija u vaspitnoobrazovnim institucijama. Bar jednom godišnje potrebno je okupiti učitelje. neophodnom da se ublaži pa i izbegne šok koji mnoga deca doživljavaju prilikom prelaženja sa jednog stupnja na drugi. Takođe je neophodno i aktivno uključivanje roditelja u ovu saradnju. kao i uspstavljanju kontinuiteta između načina života i rada na kakav su deca navikla u predškolskoj ustanovi i onoga što ih očekuje polaskom u školu. „spremnost deteta za školu“ Pripremni predškolski program koji je deo obaveznog devetogodišnjeg obrazovanja i vaspitanja.

intelektualnu. razvijanje samostalnosti. posebno maternjeg jezika i matematike. OPŠTA GOTOVOST – postignuti nivo psiho-fizičkog razvoja. postignuti nivo psihofizičkog razvoja od kojih zavisi aktivno prilagođavanje deteta novim uslovima života i reda . ako je potrebno uz korekciju (naočare. INTELEKTUALNA GOTOVOST – razvoj intelektualnih funkcija : opažanja. kao i da bude zrelo za školu ako je postiglo takav stepen razvoja u fizičkom i psihičkom pogledu da može da zadovolji zahteve škole bez ikakvih štetnih posledica po svoje fizičko i psihičko zdravlje i razvoj.. . telesni razvoj. potrebe i motivi. Dete mora da bude sposobno da prihvati zadatke.Telesna muskulatura mora biti dovoljno razvijena da detetu omogućava kretanje. na koje će se nadovezati usvajanje nastavnih sadržaja.pravilan raspored (smenjivanje) aktivnosti u toku dana.Vid i sluh moraju normalno funkcionisati. ranije iskustvo i motivaciju za učenje. Ta spremnost podrazumeva fizičku. Telesnu spremnost deteta ispituje doktor! Uslovi za dostizanje telesna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu uvažavanje uzrasnih karakteristika dece. mašte 5. veština i navika poterbnih za snalaženje u novoj sredini. pešačenja do škole i mirnog sedenja u školskoj klupi. VRSTE GOTOVOSTI ZA ŠKOLU: 1. pažnje. sposobnosti i znanja koje su osnov za dalje školovanje. VRSTE POSEBNIH GOTOVOSTI ZA ŠKOLU: 1. Školska zrelost predstavlja sposobnost deteta za usvajanje tradicionalnih kulturnih dobara planskim radom i u zajednici sa vršnjacima.- razlikuje igru od rada bude motivisano za rad zadovolji zahteve škole bez ikakvih štetnih posledica po njegovo psihičko i fizičko zdravlje. FIZIČKA GOTOVOST – određen nivo telesnog razvoja i zdravlja 2. kao i izdržavanje novih napora poput nošenja školske torbe. pamćenja. vodeći računa o njihovim sadržajima (izboru. MOTIVACIONA GOTOVOST – zainteresovanost za učenje i pozitivan odnos prema školi Telesna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu. POSEBNA ( SPECIJALNA) GOTOVOST – sastavni deo opšte gotovosti i predstavlja posedovanje specijalnih znanja. razvoj komunikacije i stvaralaštva. socijalnu i emocionalnu zrelost.Dete mora imati razvijene navike normalnog hranjenja i kontrole organa za izlučivanje. „GOTOVOST“ – spremnost deteta da stiče i razvija veštine. kognitivni razvoj. slušni aparatić). Složena karakteristika ličnosti deteta u kojoj dolaze do izražaja njegove mogućnosti. mišljenja. samopouzdanja 4. . EMOCIONALNA GOTOVOST – podsticanje emocionalne stabilnosti. težinu i telesne proporcije. da razlikuje igru od rada. govora. poverenja.Dete treba da bude zdravo i da zadovoljava standarde za visinu.odgovarajuća motivacija za ove aktivnosti. intezitetu i 15 . stajanje i sedenje bez teškoća. SOCIJALNA GOTOVOST – sticanje specifičnih oblika ponašanja potrebnih za uspostavljanje i održavanje društvenih veza 3.socio-emocionalni razvoj. kakvi ga čekaju u školi 2.

grad. mesece.ime i prezime .važna je uloga roditelja! Moguće opasnosti:prezaštićivanje djeteta ima uticaj podrezivanja krila.potrebna mu je emocionalna potpora.kontrolišu i kanališu svoje impulse.osnovna znanja o biljnom svetu. Priprema treba da se obavlja sistematski. . interesovanje i motivaciju za učenje i sticanje novih znanja. ali i razvojne perspektive dece. 16 . .slagalice.. alate koje koriste.pričanje priča i razgovor o njoj.osnovne matematičke pojmove (prostorni.Socijalna zrelost je povezana s emocionalnom zrelošću ! Emocionalna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu podrazumeva da dete:razvije svest o sebi i poverenje u sebe i svoju okolinu.osnovna znanja o čoveku.interesuje se za slova i brojeve.od rođenja do 5. pamćenje.prepozna svoje i tuđe emocije. . najbolje je doba za učenje. ispoljavanje samopoštovanja. sposobnost za samokontrolu svojeg ponašanja.razvijenost elementarne samosvesti ( poznavanje sopstvenih mogućnosti).razume potrebe i osećanja drugih.odsustvo buke. . . stvarima.u ovoj fazi dijete razvija inicijativu i nezavisnost.pogodna mikroklima prostrije u kojoj deca borave. njihove karakteristike i razlike..pravilan položaj deteta za vreme sedenja..g. težnja za prijateljstvo.mišljenje..izražava se jasno i razumljivo.godišnja doba.emocionalne reakcije primjerene situaciji.osnovna znanja o saobraćaju.može da zadrži voljno pažnju na određenom predmetu.ima potrebu za stalnim kretanjem. sebi pripisuje "prekršaje“.. Imajući u vidu poslovicu da „ ne učimo za školu nego za život „ priprema ne treba da se svede na sticanje znanja i umenja potrebnih za savladavanje gradiva pojedinih nastavnih predmeta.ukoliko se dijete ne osjeća uspješnim u ovoj fazi može se razviti osjećaj krivnje i osude samoga sebe. Intelektualni (spoznajni) razvoj .sadržaju). razvijenost samostalnosti i inicijative.emocionalno-socijalna usmerenost. . za prirodne pojave.samostalno rešava konfliktne situacije. .stekne samopouzdanje i sigurnost u sebe.odmor i boravak na svežem vazduhu.neke domaće i divlje životinje.pazle. Pokazatelj intelektualne zrelosti za polazak u školu:može da razlikuje maštu od stvarnosti.posmatranje ljudi oko sebe i opisivanje: ponašanja.svojim govorom uporno nastoji komunicirati sa svojom okolinom.pravilna ishrana. država. nepovjerenje i nezadovoljstvo Pažnja – prije polaska u školu pažnja je nenamjerna i traje 15 – 20 minuta.socijalnonormativna usmerenost.igre memorije.težnja za samousavršavanjem. . uvažavajući uzrasne specifičnosti i ograničenja. količinski) Jedna od osnovih funkcija pripremanja dece za školu je da učini što neprimetnijim i olakša im prelaz iz jedne institucije u drugu kao i da ubrza proces adaptacije novim uslovima života i rada. govor. ako je sadržaj djetetu zanimljiv.ume da uočava sličnosti i razlike među predmetima po boji. dane u nedelji.. izgleda . obliku.interesuje se za odnose među ljudima.. težnja za komuniciranjem.imitacija i identifikacija. emocije. Intelektualna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu obuhvata: pažnju .članove svoj porodice ..adresa. Socijalna zrelost aktivna težnja deteta da pođe u školu. Osnovna znanja pred polazak u školu: . vremenski.traženje bespogovorne poslušnosti u djeteta izaziva strah.može svojim rečima da prepriča priču.razlike između živog i neživog. veličini . dete manipuliše predmetima i tako istražuje svijet oko sebe.neka zanimanja ljudi. Za razvoj koncentracije važne su:društvene igre.

ustanovama kulture. Značajno mesto u saradnji sa lokalnom pa i širom društvenom sredinom i osavremenjavanju vaspitno-obrazovnog rada ima saradnja sa odgovarajućim institucijama kao što su zavičajni muzeji. podrazumeva i dolazak u goste deci književnika. pozorišta ya decu. obezbeđivanju prostorija u stambenim zgradama u kojima će se povremeno okuplajti deca. Na preimer.. sveštenika. izložbi dečijih radova i prigodom određenih praznika i svečanosti. Predškolske ustanove mogu da okupe decu iz svoje sredine prilikom svečanosti.. priredi i uopštava ono što opaža u svojoj okolini i da na osnovu toga izvodi zaključke. analizira. Ukoliko dobije podršku lokalnih vlasti i roditelja dece sa teritorije društvene zajednice. savez planinara. dobro razviijeno i fizički izdržljivo dete. Akteri sa kojima predškolska ustanova treba da sarađuje zavise od tipa okruženja. relevantnim ministarstvima. ustanova može da organizuje razne oblike rada sa decom koja nisu obuhvaćena njenim redovnim pohađanjem.-O. sala za održavanje priredbi. 17 . podrška saznajnom razvoju 5. Posebno su korisni odlasci dece u šetnje i ekskurzije do izletišta. mladih gorana i sl. nacionalnog parka i prirodnih rezervata. zainteresovano i sposobno da uči sa izgrađenim motivima i voljno-karakternim osobinama potrebnim za uključivanje u školsku zajednicu i prevazilaženje teškoća koje sa sobom nosi promena sredine i novi zahtevi koji će mu biti postavljeni u školi. Zmajeve dečije igre. podsticanje osamostaljivanja 2. koji omogućavaju zbližavanje sa svetom prirode i izgrađivanje njihove ekološke kulture. RADA U GODINI PRED POLAZAK U ŠKOLU 1. manifestacija. zološki vrtovi. pesnika. jačanje socio-emocionalne kompetencije 4. galerije umetnosti. Otvorenost predškolske ustanove prema sredini u kojoj živi i radi. podrška fizičkom razvoju 3. negovanje radoznalosti 6.Mnogo je važniji opšti razvoj njegovih intelektualnih sposobnosti i saznajnih interesovanja. kao i razvoj sposobnosti da posmatra. osnovnom školom. domovima zdravlja. značajno je njeno angažovanje u uređivanju dvorišta i igrališta. muzičara. Saradnja predškolske ustanove sa društvenom sredinom ( zajednicom) Predškolska ustanova i njeni programi imaju efekta na rayvoj dece samo onda kada se yajedno sa programom angažuju ne samo deca i roditelji nego i lokalno okruženje. centrima lokalne zajednice. poštovanje individualnosti i podsticanje kreativnosti 15. Priprema za školu podrazumeva pre svega zdravo i otporno prema bolestima . glumaca. ZADACI V. rekreativnim centrima i sl. Lokalna društvena zajednica ima posebnu ulogu u stavranju odgovarajućih uslova za uspešno ostavrivanje ciljeva institucionalnog vaspitanja i obrazovanja. biblioteke. školama i fakultetima koje školuju bazični stručni kadar koji radi u predškolskim ustanovama. ali je uglavnom neophodna saradnja sa roditeljima.

Da bi sredina dečijeg vrtića postala aktivan faktor delovanja na dečiji razvoj. procesa i sadržaja i koliko se u njoj ogledaju najopštije postavke teorije predškolskog vaspitanja i vaspitno-obrazovnog sistema u kome vrtić funcioniše. materijala.sportista i drugih kulturnih i javnih radnika . v. njegovim mogućnostima. aktivnosti kojima se utiče na razvoj i učenje dece. naročito porodični život i uža društvena sredina.objedinjeno i usklađeno funkcionisanje svih elemenata sistema kojim se ostvaruju vaspitno-obrazovni ciljevi i zadaci u predškolskoj ustanovi. odn. vremena. Prilikom postavljanja zahteva za organizovanje života u ustanovi za celodnevni i poludnevni boravak dece polazi se od cilja vaspitanja uopšte i uloge vrtića u organizovanju zajedničkog života male dece. moguće je da se ustanova doživljava kao «strano telo» nepovezano sa potrebama i interesima sredine. Vaspitno-obrazovni proces se ne sme zatvoriti u zidove dečijih vrtića. stvaralačke ličnosti. raznih uzrasta i životnog iskustva. niti ograničiti zadacima i sadržajima koje predviđa program. interesima i razvojnim potrebama. Njegova osnovna vrednost je u tome što detetu obezbeđuje aktivno učešće u zajednici dece slične sebi. svestarno razvijene. materijala i vremena.-o. 16. zatim predstavnika raznih profesija i zanimljivih ličnosti uopšte. treba istaći da ona deluje unutar šire organizacije svih faktora koji utiču na razvoj i učenje dece. odnosno . Ukoliko se nedovoljno uvažavaju specifičnosti pojedinih regiona. Pod pojmom organizacija se podrazumeva: plansko raspoređivanje prostora. Ukoliko se ne postigne i saradnja svih faktora koji su značajni za razvoj i učenje dece. da njenu vrednost treba procenjivati s obzirom na uspešnost ostavrivanja prakse kojom doprinosi formiranju slobodne. pre svega roditelja a zatim i lokalne sredine ne može se računati na veći uspeh primene programa. To znači da organizacija života u ustanovi ne sme da bude u sukobu ( koliziji) sa proklamovanim ciljem vaspitanja kod nas. kvalitetu i raznovrsnosti stimulacije i u njoj svako dete treba da nailazi na najbolje podsticaje. razumljiva i prilagođena određenim kategorijama dece po obimu. po čemu se razlikuje od škole i porodice. Za neku organizaciju se može reći da je dobra ukoliko obezbeđuje uslove za ostavrivanje vaspitno-obrazovnih zadataka u pogledu prostora. u uslovima koji su prilagođeni detetu. ona mora biti privlačna.izbor i strukturiranje vaspitno-obrazovnih procesa i sadržaja. Značaj organizacije i osnovna polazišta za uspešnu organizaciju života dece u vrtiću Jedno od najvažnijih pitanja opšte metodike vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom jest epitanje organizacije dečijeg vrtića kao značajnog faktora u formiranju ličnosti. već treba da ima 18 . Kada se govori o organizaciji života u ustanovi. sredstva i uzore za osmišljavanje i organizovanje sopstvene aktivnosti.

vežbanje i razvoj onih sposobnosti koje su kod njega najaktuelnije u određenom trenutku. vaspitača uže ili šire okoline. U pogledu organizacije vremena to znači obezbeđivanje prirodnog smenjivanja aktivnosti i odmora. Nagle društvene promene i migracije stanovništva dovele su do prekida sa tradicijom i dekontekstualizacije procesa vaspitanja. zahteve i kriterijume za vrednovanje napretka tako da svako dete bude merilo samom sebi a treba težiti da svako dete bude aktivno na najvišem nivou za koji je sposobno kao i da mu se omogući primena . čin od misli i znanje od njegove konkretne primene. kao i o samima sebi. ono će se osećati manje isfrustrirano i manje upućeno na pomoć odraslih. Dobrom organizacijom prostora i opreme i odgovarajućim rasporedom vremena i aktivnosti postiže se da oni ne budu samo priprema za školu i budući život nego i mesto dečijeg življenja u kojima deca stiču bogato i raznovrsno iskustvo o svojoj društvenoj i prirodnoj sredini o objektima. 19 . okolnostima i modelima ponašanja u vezi sa njima. iznad njega i radi zadovoljavanja nečijih tuđih potreba. Nedisciplina je uvek izraz loše organizacije. deca najveći deo vremena provode u skučenim ili pretrpanim stanovima koji su često ispod standarda za normalan ljudski život i koji im ne pružaju mogućnost za bezbedno kretanje. zbog čega roditelji imaju ozbiljnih teškoća u vršenju svoje uloge vaspitača. Decu treba što više uključivati u odlučivanje o rasporedu sredstava i materijala. dosadi koju stvara nemaštovit izbor sadržaja i uskraćivanja za samoizražavanje. 17. kao i izbegavanje « praznog hoda» i « uskih grla» tokom aktivnosti i u pauzama između njih. odnosno individualizovati postupak. Čitava organizacija dečijeg vrtića treba da je pre svega prilagođena detetu i njegovim potrebama a tek onda potrebama roditelja. Organizacijom prostora i materijala moguće je neposredno unapređivati dečiju samostalnost i odgovornost ukoliko se mogu jednostavno i brzo postavljati i pomerati. Mogućnosti vrtića u selu i gradu da zadovolje dečije potrebe za aktivnošću i saznanjem U velikim gradskim naseljima .koren u totalnom iskustvu deteta ne odvajajući rad od igre. dečije nesamostalnosti i otpora represivnim merama vaspitača. Ako je sredina u kojoj se dete kreće prilagođena njegovim potrebama i mogućnostima. traganje i igru. Organizaciju dečijeg vrtića treba prilagođavati koliko je moguće svakom detetu. ako su materijali klasifikovani prema određenim kriterijumima i deci poznatim oznakama koje ukazuju na mogućnost njihovog korišćenja ako se prilikom pojedinih aktivnosti stolovi i pod mogu zaštititi od prljanja i oštećenja kao i ako se deci pruže uslovi da učestvuju u održavanju reda i čistoće. kada najviše dolazi do prekršaja discipline i sukoba među decom. zbog urbanizacije koja koncentriše stanovništvo na mali prostor. Nikada ne treba zaboraviti da se organizacija vrši upravo da bi čitav vaspitnoobrazovni postupak bio po meri deteta a ne nekih apstraktnih zahteva postavljenih pre njega. o ukrašavanju prostorija o aktivnostima koje će se obavljati određenog dana i sl. naročito kad je i majka zaposlena.

u gradu postoji otuđenost od prirode. provetrene . osećanje bliskosti i stalan konatkt sa prirodom. pitkom vodom. žardinjerama i specijalno uređenim kutcima prirode. da deluju udobno i privlačno a nameštaj i zidovi da su obojeni otvorenijim živahnim ali ne drečavim tonovima koji čine prostor svetlijim bez blještanja. na zdravom zemllištu udaljenom od objekata koji mogu na njih bacati senku. 20 . povezano sa porodičnim. savremene uređaje za odvod otpadnih voda. U seoskoj sredini lišavanje kulturnih kontakata – muzeji. kao i od saobraćajnica i pogona koji mogu zagaditi lokaciju. Takođe. promenama godišnjih doba. Problemi na koje nailaze deca u velikim gradovima najčešće nisu tipični i za decu koja rastu u ređe naseljenjim posebno seoskim sredinama . Treba videti specifičnosti bilo gradske ili seoske. U gradskoj sredini postoji potreba za fizičkim kretanjem. posebno seoskim sredinama ima određenih prednosti – blisko poznavanje jednog malog ali relativno stabilnog sveta u kome se deca mogu kretati sa poverenjem u ljude koje poznaju . U svim prostorijama mora se obezbediti dobra ventilacija i grejanje a podovi treba da budu takvi da se svakog dana mogu brisati. priključak na električnu mrežu kao i telefonski priključak. bioskopi ne postoje. pozorišta. teži da preraste u društveno vaspitanje. ali u selu postoji više kontakata sa tradicijom.Njihova relativna izolacija može da oteža razvoj socijalnog i drugog iskustva. pomažući deci da upoznaju ono što je u njoj najvrednije. svetle. Istovremeno. Prilikom odabiranja sadržaja i organizacije prostora za dečije vrtiće u ređe naseljenim posebno seoskim sredinama. tekovinama nauke i tehnike. Naročito u urbanim sredinama važno je da u objektiva predškolskih ustanova ima zelenila u saksijama. zbog skučenog prostora javlja se lišavanje fizičke aktivnosti. odnosno tradicionlanim arhitektonskim rešenjima određenog kroja do nameštaja i opreme kako se sredina ne bi preterano razlikovala od dečijeg roditeljskog doma. Svi objekti treba da imaju obezbeđeno snadbevanje zdravom . Koliko je moguće treba prilagoditi i sam objekat dečijeg vrtića lokalnim karakteristikama. Slike i ostale ukrase izložiti sa merom i ukusom. životnim zajednicama i radom u prirodi. prati i da ne budu klizavi. pre svega akademskog karaktera – knjigama. Vaspitači koje rade sa ovom decom treba da budu upoznati sa karakteristikama lokalne kulture i da se prema njoj odnose sa poštovanjem . Osnovni zahtevi pri izgradnji objekta dečijeg vrtića Objekti dečijeg vrtića lociraju se blizu mesta stanovanja dece koja ih pohađaju.Otuda se javlja sve veća potreba za društvenom brigom o deci i institucionalnim vaspitavanjem koje. Prostorije treba da su prostrane. življenje u ređe naseljenim. 18. iskoristiti prednosti ali i kompezovati nedostatke. trebalo bi uzimati u obzir specifičnosti ovih sredina i ne nametati im urbane vrednosti. Sredina ovih vrtića treba da bude ispunjena sadrđajima na koje deca ne nalaze u dovoljnoj meri kod kuće.

Sanitarna prostorija : za higijenske potrebe sastoji se iz dela za negu i higijenu sa umivaonicima i dela sa kabinama u kojima se nalaze klozetske šolje prema dečijem uzrastu.ostava za v. Najbolje je blago. kao i prostorom ispod sedišta za obuću.garderoba . Prostorije dečijeg vrtića – prema Normativu Objekti se obično grade za četiri vaspitne grupe (stotinak dece) i svaka od njih treba da ima svoju prostoriju za boravak i prateće prostorije – garderobu i sanitarije.prostorija za boravak ( vaspitna soba) . Na pregradi treba da je ime deteta. zdravstveno. smeštaju se na prilazima soba za boravak i predstavljaju sanitarni propusnik na izlazu u ostale prostorije. 21 . predviđena je za razne perseptivno – motorne. U prostorije za decu spada: .za upravu . Višenamenska prostorija : sala. Garderobe : koje se predviđaju odvojeno za svaku grupu.sanitarna prostorija . vežbe .višenamenska prostorija .. priredbe i proslave.ulaz sa tremom .kabinet vaspitača ( sa stručnom bibliotekom) .higijenske.prostorija za izolaciju Prostorije za vaspitno osoblje : . indirektno dnevno svetlo koje se može regulisati kao i više električnih svetiljki raspoređenih tako da ravnomerno osvetljavaju prostoriju. Svako dete treba u njima da ima svoju pregradu sa kukama za kačenje krupnijih komada odeće i fijočicom za sitnice. receptivne i društvene aktivnosti . Prostorija treba da bude sa dovoljno svetla koje deci pada sa leve strane kada slikaju i bave se raznim aktivnostima za stolovima. dok roditelji ne dođu po njih. kino-predstave i sl. ritmiku. Ona treba da pogoduje za formiranje delimično izdvojenih prostora za skoro sve predviđene aktivnosti.Najvažnije je da prostorija za boravak bude što prostranija. Prostorija za boravak : namenjena je za vaspitno –obrazovni rad sa decom i njihov odmor.sanitarne prostorije za osoblje Predvorje dečijeg vrtića : Treba da bude dovoljno prostrano da može primiti i decu i roditelje i da bude lepo uređeno kako bi već prvi utisak pri ulasku u zgradu bio povoljan. posmatračke. Prostorija za izolaciju: je manja prostorija sa 3-4 kreveta i namenjena je za privremeni smeštaj dece obolele tokom boravka .ekonomat . a pre nego što nauči da ga raspoznaje može da posluži njihova fotografija ili neki simbol.19.o sredstva i materijale Prateće prostorije : .

U vrtiću uvek treba da bude lepo aranžiranog cveća.5 m iznad poda. Prostorija za dnevni boravak oprema se stabilnim i čvrstim nameštajem koji vaspitač može da pokreće i koji može da služi kako za smeštaj igračaka i drugog materijala. izdržljiv i lak. prevoznih sredstava. postera i slika ( dečijih i umetničkih). magnetofonom dija i kino projektorom ( cd player) Pravilno organizovan v. unutrašnji zidovi u prostorijama za boravak dece zaštićeni do visine 1. . voda u umivaonicima koji koriste deca ne sme biti toplija od 35 C̊ .kutak biblioteke 3. terarijum i akvaterarijum sa životinjama i saksije sa biljkama koje se mogu uzgajati u zatvorenom prostoru. za stvaralaštvo 4. anatomski oblikovane. da po obradi i materijalu obezbeđuje sigurnost dece i sprečava povrede. Prema zahtevima normativa rebrasti radijatori moraju biti zaštićeni ogradom. uz primenu sigurnosnih elemenata . podovi treba da budu čvrsti. Decu privlače slike životinja. smeštaju se tako da budu dostupni svakome i da deca ne moraju da traže dopuštenje od vaspitača za njihovo korišćenje. maskom i sl. Stolice treba da su odgovarajuće veličine. Uređivanje enterijera dečijeg vrtića – opremljenost prostora s obzirom na potrebe i aktivnosti dece Osnovni zahtevi za izbor nameštaja su sledeći: da je primeren potrebama psihofizičkog rasta i razvoja dece . za građenje 22 . Značajan elemenat nameštaja u prostoriji za dnevni boravak čine stolovi i stolice. društvene igre i didaktički materijal 6. Da bi se deci omogućilo posmatranje živih bića i razumevanje prirode u objektu treba da nađu mesto akvarijum. za igre mašte ili uloga 5. da je pogodan za održavanje higijene. Vaspitač u vrtiću treba da raspolaže nekim od muzičkih instrumenata. knjige i ostali materijali koji se svakodnevno upotrebljavaju . programskih sadržaja. mehanizam za otvaranje prozora ne treba da bude dostupan deci niti da im je pristupačan otvoren prozor. Vaspitač treba stalno da procenjuje bezbednost okoline u kojoj se deca kreću i na vreme otklanja sve potecijalne opasnosti. Ali njih ipak ne treba da bude previše i treba ih s vremena na vreme menjati.o rad zahteva. Čitav raspored prostorija i nameštaja treba da bude takav da omogući što veću raznovrsnost i promene u sadržajima aktivnosti bez zastoja i čekanja kao i nadgledanje dece. Igračke. dečijih radova i narodnih rukotvorina. pored raznovrsnih oblika i metoda i kavlitetan izbor i dovoljan broj sredstava – igračaka i drugog didaktičkog materijala.20 m toplim otpornim materijalom a oštri uglovi prekriveni zaobljenom oblogom. da je po konstrukciji jednostavan. sa naslonom. Za sastavljanje su najpogodniji uglasti stolovi koji se mogu raspoređivati na razne načine. elastični ( ali ne klizavi=. Tamo gde su objekti dečijeg vrtića na sprat. čvrste da mogu izdržati težinu odrasle osobe i pogodne za slaganje jedna na drugu. predlaže se organizacija šest kutaka: 1.20. tako i za pregraživanje kutaka. za istraživanje 2. električni utikači i prekidači postavljeni najmanje 1. prizori iz bajki i sl. Polazeći od vaspitno-obrazovnih zadataka u dečijem vrtiću. da je ekonomičan i funkcionalan i da pri pomeranju ne stvara buku.

podsticanje na stavralačke igre u prostoru Otvoreni prostor vrtića treba da bude što veći a iz njega treba ukloniti sve što je suvišno. 3. da obezbeđuje higijensko-zdravstvene uslove ali i da bude podsticajan. oblik koji šalje niz skrivenih poruka koje ograničavaju . gradilište sa priborima i materijalim i uređajima za konstruktivne igre. kojim treba da se doprinese obezbeđivanju pogodnih uslova za normalan rast i razvoj predškolske dece su sledeće: . naročito u urbanim sredinama..obavljanje složenih vežbi kretanja. puzanje i provlačenje. Uređenje eksterijera dečijeg vrtića Objekat dečijeg vrtića. Sprave i uređaje kao što su ljuljaške. održavanje ravnoteže. skakanje. fizički dobro i skladno razvijene spretne i odvažne osobe. slobodno hodanje. trčanje. Nije beznačajno planiranje prostora u kome deca borave i bogatstva predmeta u tom okruđenju. puna vrata. igre mašte ili igre uloga 4. prostor sa spravama za ljuljanje. Korišćeje prostora i opreme u dečijem vrtiću Dimenzije prostora. penjanja. da svojom opremom omogućava što bolje uslove za razne aktivnosti da ima dovoljno zelenila i da je povezan sa zgradom vrtića.. Teoretičari isključuju prostor kao tehničko pitanje. zidovi. gađanja . brčkalište i prskalište 5. betonskih peščanika i ružičnjaka koji sputavaju kretanje dece i ugrožavaju ih. nikako ne bi smeo da bude bez odgovarajućeg dvorišta. silaženje i klizanje. za igre sa loptom i obručem i staze za vožnju bicikla. Da li su prostorije jasno razgraničene. lestev i sl. sabraćajni poligon. koji može da nadoknadi skučenost života u njima. Treba pomeriti duž yidova jer je prazna središna površina mnogo bezbednija bez fiksiranih metalnih sprava. Značajno je i kako se prostor koristi i predmeti u tom prostoru. ritmičke vežbe. hvatanja.. Odgovarajućom organizacijom prostora . kutak žive prirode – bašta. 22.21. Eksterijer vrtića treba da zadovoljava zdravstveno-higijenske uslove – da je sunčan. opreme. klackalice. vučenje. penjanje. Određeni zatvoreni i otvoreni prostor bezbedan za decu . dovoljno velik da ima odgovarajuću konfiguraciju ( najmanje 2 brežuljka) da raspolaže prostorima različitih namena sa raznovrsnim podlogama. da se zna gde se šta tačno radi. 23 . 2. park sa negovanom travom i drvećem koje pruža hlad.maksimalno korišćenje sunca i čistog vazduha . Važna je veličina tog prostora koja je određena Normativom.pribavljanje neposrednog iskustva i znanja o živoj prorodi i prirodnim pojavama . Funkcije eksterijera dečijeg vrtića . zookutak i alat za rad u bašti 6. Prostor treba da je podeljen na 6 manjih prostora koji imaju posebne namene: 1. prostor na kome se nalaze tereni za pokretne igre. guranje. materijala i aktivnosti u eksterijeru može se doprineti formiranju zdrave. peščanici.

11:30 – ručak 12:00-13:00 – spavanje 14:00-16:00 – odlazak Poludnevni boravak 8:00-12:00 13:00-17:00 (od obroka samo užina) U principu vreme od 8-12 deca i u celodnevnom i u poludnevnom boravku provode na sličan način 3 bloka: 1. Labavije granice – vrata sa prozorima npr. Opšti zahtev za režim dana je da u njemu najviše vremena treba predvideti za sve vrste igara 24 .Neophodno je da jedan deo strukture bude stalan da bi se deca osećala sigurno ali češće male neznatne izmene prostora su poželjne – poruka – dozvoljeno je izmneniti. 20% opremljenosti zavisi od vaspitača u opremanju prostora Da li ćemo decu okružiti prirodnim ili veštačkim predmetima.o radu) Celodnevni boravak 5:30-7:30 – dolazak u vrtić 7:30-8:00 – doručak 8:00-11:00 – aktivnosti u grupi 11:00. Prilikom usklaživanja ritma življenja treba voditi računa o pravilnom smenjivanju raznih vrsta aktivnosti u prostorijama za boravak i na otvorenom vazduhu. 23. izolovanost. blok samostalnih aktivnosti po dečijem izboru 2.Bazil Bernštajn – čvrsto klasifikovan prostor zahteva švrstu hijerarhiju. čvrste mere kontrole.šalje poruku o vrednostima predmeta Ako su igračke i materijali manje strukturirani ostavljaju više mogućnosti da deca unose svoje strukture. odstupiti od ustaljenosti. blok usmerenih aktivnosti 3. biti individua. kao i u pojedinim elementima režima dana. Obzbeđuju bolju komunikaciju spoljaunutra Da li se prostor koristi namenski ili fleksibilno. Celodnevni boravak oko 10. Razlike među njima javljaju se u pogledu dužine boravka. blok kombinovanih aktivnosti Vremenskim rasporedom – ređimom dana – određuje se struktura i ritam dnevnih aktivnosti dece i vaspitača On predstavlja elastičan okvir koji omogućava dobru organizaciju vremena i aktivnosti prema programu koji se ostvaruje u vrtiću. Dužina boravka i raspored dnevnog života dece u vrtiću Režimi dana ustanova sa celodnovnim i poludnevnim boravkom dece imaju niz zajedničkih elemenata s obzirom da se radi po zajedničkoj programskoj osnovi. sveprisutnost autoriteta. nedostatak je strogo namensko korišćenje prostora.5 h Poludnevni boravak 4 h ( skoro isključivo posvećen v.

vremenskom organizacijom Kada u vrtiću postoje « prazni hodovi» kada naprimer čekaju doručak a ničim nisu animirani ni zauzeti. Postoji direktna veza između broja dece i konflikata ali kod saradnje se nije pokazala takva direktna veza. brojem prisutne dece 2. Najčešći uzroci konflikata su igračke i prostor ( prostorna organizacija i opremljenost) Saradnja – sve ono kada jedno dete ima nameru da nešto radi i kada ima želju da to sa nekim radi. on će ipak biti različit za svaku konkretnu grupu dece. jutarnje telesno vežbanje 5. kombinovane aktivnosti 4. vreme za zadovoljavanje higijenskih i fiziolođkih potreba 7. Institucija pomaže detetu da shavti vladajuću koncepciju vremena u društvu. Broj konflikata su u direktnoj vezi sa : 1. Svoj odnos prema vremenu prenosimo deci. Prostorno – vremenska organizacija u vrtiću određuje ponašanje među decom. Organizacija vremena ima uticaja na pojavu konflikata i sardanje među decom. ELEMENTI REŽIMA DANA 1. Fleksibilno raspoređivanje vremena je pogodnije za saradnju. fleksibilnije i opuštenije Dobra organizacija života u vrtiću je preduslov dobre atmosfere Fleksibilna organizacija vremena doprinosi pozitivnoj i opuštenoj atmosferi. Kontekst u kome deca odrastaju utiče na dečije ponašanje. do min. kulturi. rekreativne pauze 6. već da se odvija kontinuirano u kojima se simultano smenjuju i nastavljaju jedne na druge razne vrste aktivnosti. 24.U vrtiću ne treba da postoji strogo utvrđeni raspored unapred propisanih sadržaja i aktivnosti svrstanih u međusobno manje ili više nepovezane oblasti . Uticaj vremenske organizacije na socijalne odnose u dećijem vrtiću – odnosa između vaspitača i dece i dece međusobno Struktura vremena neprekidno ali neprimetno vrši uticaj. Ako se u nekom delu dana češće javljaju konflikti to je pokazatelj da nešto ne valja u organizaciji toga dela dana. Mogući načini planiranja vremena : 1. kod mlađe dece je to paralelna igra. – jasno podeljene aktivnosti 2. obroci 8. tačno odn. 1-2 h) u većoj meri prilagođeno dečijim potrebama . 25 . samostalne aktivnosti po dečijem izboru 2. usmerene aktivnosti 3. od min.. planiranje po blokovima ( 1 blok . odmor-spavanje Iako se prilikom sastavljanja rasporeda vremena polazi od nekih opštih zahteva.

26. voda) 2% 5. okviri za saradničke odnose: 1. uviđanja i izumevanja b) aktivnosti predstavljanja. Jedanaest prepoznatljivih kategorija dečijih aktivnosti u vrtiću ( prema Bruneru) Kategorizacija aktivnosti dece u vrtiću. konstruisanje građevinskim materijalom 7% 4. vreme aktivnosti se povećava. likovne i muzičke aktivnosti 4% 6. nestrukturiran materijal 3. igre predstavljanja – igre mašte. naprimer kada vaspitač učestvuje u aktivnosti. učestvovanje u okolnom životu i društvenoj stvarnosti a) praktične životne i radne aktivnosti b) društvene aktivnosti LOGIČKO SAZNANJE – prerađivanje.Stav odraslih prema dečijoj sardanji i konfliktima.Kamenova) FIZIČKO SAZNANJE – DELOVANJE NA FIZIČKU STAVRNOST a) perceptivno-motorne aktivnosti b) otkrivačke aktivnosti SOCIJALNO SAZNANJE 1. Kao najvažniji zadatak ne postavlja se usvajanje avih sadržaja nego sistematsko podsticanje aktivnosti. aktivnosti komplementarne delovanju vaspitača a) posmatračke i receptivne aktivnosti b) zdravstveno-higijenske 2. prevazilaženje i distanciranje od pojavnog i datog a) aktivnosti rezonovanja. simboličke igre 8% 26 . glina. Pojam i vrste aktivnosti dece u dečijem vrtiću ( prema podeli E. izražavanja i stvaranja Zahvaljujući naglasku na aktivnostima dece u v. partnersko učešće vaaspitača 25. Učešće odraslih. aktivnosti za rano učenje( 2%) 7.o procesu koji se odvija u dečijem vrtiću u prvi plan su istaknuti procesi kao značajniji u dečijem razvoju i učešću od sadžaja. rutinske aktivnosti 2. motorne i socijalne malo strukturirane aktivnosti ( 50%) 3. mala grupa dece ( 5-8) 2. Za interakciju su potrebni određeni kontekst. rukovanje malostrukturiranim materijalima ( pesak. Bruner je krenuo od neposredne prakse AKTIVNOSTI 1.

slogovima i rečima 2.izdvojena – prostorno i vremenski . Pojam i vrste igara i igrolike aktivnosti dece u vrtiću Igra je aktivnost od posebnog značaja u predškolskom uzrastu i u njoj se izražava napor malog deteta da prevaziđe raskorak između sopstvenih mogućnosti da utiče na zbivanja koja određuju njegovo življenje i obrazaca ponašanja koje mora da usvoji da bi se uspešno prilagodilo stvarnosti kojom postepeno ovladava. a vršenje pokreta nema neposrednu svrhu. dramske igre. Oblici u kojima se javljaju : a) oponašanje postupaka – u upotrebi predmeta vrše se zamene ( stolicakonj) b) simbolička imitacija c) simbolička igra uloga sa sižeom – dete podražava odrasle osobe ili drugu decu iz svakodnevnog života i prikazuje njihove međusobne odnose i ponašanje ( kuvanje ručka.8. nemaju određen cilj. FUNKCIONALNE IGRE Doprinose razvoju odeđenih funkcija Fizička aktivnost je u ovim igrama primarna.neizvesna – po toku i ishodu . IGRA JE: .slobodna . ULOGA. Osnovna razlika između igre i drugih aktivnosti .fiktivna VRSTE IGARA 1. igre iluzije.dobrovoljna . spontana aktivnost koja je sama sebi cilj. neorganizovano čekanje i muvanje (15%) Ko odlučuje o tome šta će se raditi u nekom trenutku ? Pogledati koliko se mogućnosti deci nudi za određenu aktivnost. odlazak lekaru) d) dramske igre uloga 27 . a) senzomotorne aktivnosti sopstvenim telom b) igre predmetima i materijalom c) pokretne igre uz korišćenje rekvizita d) igre glasovima.neproduktivna . IGRE MAŠTE. SIMBOLIČKE IGRE – IGRE KOBAJAGI Za ove igre još se koriste nazivi – igre imitacije i podražavanja. naročito rada je u tome što je igra slobodna. posmatračke aktivnosti 2% 11. igre fikcije i dr. usmerene grupne aktivnosti (7-8%) 10. Da bi deca mogla sama da odlučuju moraju biti ponuđene bar dve mogućnosti 27. socijalna interakcija koja nije igra (5%) 9.

28 . saradničke 4. stihotvorstvo – ove igre vid su dečijeg konstruisanja IGROLIKE AKTIVNOSTI Ovim aktivnostima. već stvaranje. menjati. izvrašanje uloga i ostvarivanje zadataka koje je vaspitač postavio. da se postigne nekakav cilj. a) pronalaženje kombinacija nenamernim rukovanjem ( oko 2 god. S obzirom da predstavljaju podražavanje igre. IGRE SA GOTOVIM PRAVILIMA Prvavila mogu biti unapred propisana a mogu se i dograđivati. sticanje higijenskih navika – društvene igre – takmičarske. KONSTRUKTIVNE IGRE Deca uobličavaju razne materijale . načinu organizacije i izvođenju . zbog dominacije vaspitača nedostaje u dovoljnoj meri spontanost i autonomni karakter. Nije samo rukovanje. „ čoveče ne ljuti se“ – igra sa gotovim pravilima – funkcija ovih igara i da dete uči i zapamti pravila – didaktičke igre spadaju u ovu grupu – perceptivno-motorne aktivnosti – razne otkrivačke aktivnosti – razne zdravstveno-higijenske igre i aktivnosti za aktiviranje čula. One su ipak. sasvim slične igrama – po sadržajima. organizaciji i izvođenju igre. ako deca imaju glavnu reč u izboru sadržaja.koja se pretvara u igru ako je deca dobrovoljno prihvate i počnu je slobodno na svoju inicijativu izvoditi u obliku takmičenja ili podražavanjem neke životne situacije. ) b) oblikovanje – pronalaženje najpogodnijeg načina c) ređanje materijala d) grafičko predstavljanje e) građenje gotovim materijalom – lego kocke – u kombinaciji sa drugim predmetima f) rimovanje... treba proceniti kakve su uloge dece i vaspitača u aktivnosti – ako dominira vaspitač to je igrolika aktivnost. pravilima. Neka aktivnost može u početku da bude igrolika aktivnost – dok vaspitač određuje šta će se raditi. Da bi se identifikovala .. takva aktivnost se može smatrati za igru..3. prilagođavati. dolaženje do nekog cilja sopstvenim snagama. igrolike aktivnosti se mogu povezati sa svim vrstama igre kod kojih je moguća usmerena imitacija.

PREDNOSTI ŽIVOTA I RADA U GRUPI Osećanje pripadnosti grupi ima posebnu vrenost za povučenu i stidljivu decu. Koliko god su odrasli važni za određivanje granica dečijem ponašanju i stavranje povoljne atmosfere za razvoj socijalnih odnosa u vrtiću. U dodiru sa odraslima dete je često prezaštićeno ili njihovim odnosima nedostaje spontanost. U toku tako izazvane igre. dete iam potrebu za širom interakcijom sa decom različitih uzrasta. Dijagnostička i terapeutska vrednost igre Utvrđeno je da trenutna emocionalna napetost i relativno trajnija emocionlana stanja imaju direktnog odrza na igru deteta. starijom i mlađom od sebe i ukoliko ne može da je zadovolji to ga lišava mogućnosti da nauči raznovrsne oblike saradnje i uzajamne brige karakteristične za spontano formirane grupe. 29 . Taj terapeutski potrncijal igre zasniva se na činjenici da je igra prirodno sredstvo detetovog samoizražavanja. Nova deca se lakše uključuju u kolektiv ukoliko im pomažu u tome stariji drugovi. Neophodno je da se razvije niz interpersonalnih odnosa među decom i stvara zajednička fizionomija čitave vaspitne grupe.28. odnosno negativnu emocionalnu tenziju. sama po sebi dovoi do rasterećenja deteta. navedene napetosti se redukuju. U grupi se najbolje uči samopoštovanje bez potcenjivanja drugih. U dodiru sa drugim članovima grupe dete ima prilike da mnogo bolje upozna svoje mogućnosti nego u porodici.žU nekim slučajevima i uslovima i spantana igra. Play terapija – Melani Klajn 29. Igrom je moguće otkloniti ili bar ublažiti neke psihičke traumatske doživljaje. Osim sa vršnjacima u svojoj vaspitnoj grupi. zbog čega nema odgovarajuću povratnu informaciju koja bi sledila kao reakcija na njegovo ponašanje. kao i njihovo uvažavanje bez potčinjenosti i zavisnosti od njih. motivisana pomenutim konfliktima odnosno tenzijama. Prednosti života i odrastanja dece u kolektivu – uzrasno čiste i uzrasno mešovite grupe Uspostavljanje odnosa sa drugim ljudima je jedna od osnovnih dečijih potreba koja prevazilazi ostale vitalne potrebe i ona se ne može zadovoljiti samo kontaktima sa vaspitačem. prisustvo vršnjaka omogućava da se praktično uvežba i usvoji pridržavanje ovih granica a socijalni odnosi obogate i razviju. Mešanje dece različitih uzrasta u dečijem vrtiću ima mnogo prednosti. gde mu je po pravilu obezbeđen privilegovan položaj. pod određenim uslovima. Eventualne prepreke čak pomažu detetu da uviđa relativnost perspektive. U grupi vršnjaka dete je okruženo sebi sličnima sa kojima može da se upoređuje i identifikuje bez rizika da se oseća inferiorno. Potisnuti emocionalni konflikti . uzima u obzir tuđe želje i mišljenja i oslobađa se egocentričnosti što je jako važno kako za njegov afektivni tako i kognitivni razvoj. odnosno akumulirane neprijatne tenzije njima izazvane odgovarajućom igrom bivaju velikim delom razrešene.

Da vaspitač traga za pozitivnim dečijim motivima i ponašanjem i da ih komentariše umesto da ističe negativne primere i kažnjava decu. Ona je povezana sa njihovim prihvatanjem pravila življenja u zajednici. . Vidovi nepoštovanja ličnosti deteta 30 . Načini uspostavljanja dobrih odnosa i povoljne atmosfere u grupi Osnovni način za uspostavljanje dobrih odnosa i povoljne atmosfere u grupi je dobra organizacija. Starijima je potrebna prilika da se brinu o mlađima od sebe da bi postali osetljiviji na njihove probleme.urediti sredinu tako da zadovoljava dečije potrebe . 30.obezbediti dovoljnu količinu materijala i aktivnosti .pozitivna disciplina se bavi ponašanjem i razlozima zašto su se neka ponašanja desila. .Dobro je koristiti jednostavna podsećanja kao « kocke su za građenje a ne za bacanje». a ne osuđivanjem dece. i ohrabrivanja a ne « nemoj» i « prestani» . kao i decentriranje.da vaspitač shvata situacije u kojima se deca nalaze – shvatiti i razmotriti šta se stvarno dogodilo – razmotriti obe sukobljenje strane . stekne poverenje u svoju okolinu i oseća dobro u vrtiću. 31. Disciplina u dečijem vrtiću ima prvenstveni cilj da osigura ostvarivanje prava svakog člana kolektiva i uskladi njihove međusobne odnose. Demokratski način saradnje s decom traži ostvarivanje pozitivne discipline. što je neophodno za socijalizaciju. Da bi se osećala kao ravnopravni članovi kolektiva deca treba da usvoje pravila ponašanja koja im omogućuju da žive u skladu sa svojom društvenom sredinom.Treba preduzeti sve mere da se dete među vršnjacima oseća dovoljno sigurno i prihvaćeno da poželi sa njima da razvija prijateljske odnose zahvaljujući kojima će se osloboditi odbrambenog stava. smenjivanje broja prepreka na koje dete nailazi u vrtiću na razumnu meru. Potrebno je : . Takođe.Starija deca sa izgrađenim veštinama i sposobnostima predstavljaju dobar model za podražavanje i podsticaj mlađoj deci da svoje aktivnosti izvode na višem nivou. izgrađivanje odgovornog i humanog odnosa prema drugima. Obezbeđivanje uslova da se dete opusti.

Probleme u socijalnim odnosima među decom najbolje je preduprediti. Da bi se zadovoljila različita interesovanja i osobenosti grupe. Prvih dana dolaženja u vrtić važno je obezbediti prijatne utiske i pozitivna iskustva. da kažu „ hvala“. organizacijom rada u malim grupama i sopstvenim partnerskim i neautoritarnim stavom. Neće biti potrebno da se deca podsećaju na pozdravljanje . različite tematike. pravila ponašanja jednostavna. Učiti decu učtivom ponašanju i ljubaznosti nema svrhe ukoliko se i odrasli ne odnose na taj način prema njima. Da osnovna mera uticanja na dečije ponašanje bude podsticanje i usmeravanje. da poželi sa njima da razvija prijateljske odnose zahvaljujući kojima će se osloboditi odbrambenog stava. 31 . Treba pomoći detetu savetom kako da unapredi svoje socijalne odnose kada vidi da mu nešto predstavlja problem i isto tako treba mu ponekad tumačiti motive ponašanja druge dece.32. Uloga vaspitača je da stvara uslove za konstruktivne razmene među decom. Treba da se stvara socijalni okvir koji će predstvaljati stabilan i sređen sistem vrednosti . interesovanja i potreba dece i ne sadrži zastrašivanje i postiđivanje kao oblike kažnjavanja i manipulacije. u toku dana potrebno je ponuditi više grupnih aktivnosti različitog karaktera. Takođe mu treba ponuditi aktivnosti koje poznaje i u kojima može lako da se samostalno snađe. različito locirane. zbog čega su sklona da se vezuju za odrasle osobe. što će uticati da se kod njega izgrade odgovarajući stavovi i želja da ponovo dođe. različitog motornog statusa. različite prirode. što podrazumeva uvažavanje motiva. Detetu je potrebno da već na početku uspostavi prijateljski odnos sa vaspitačem da bi moglo takve odnose da gradi i sa ostalom decom u grupi. Učenje oblika socijalizovanog ponašanja je od male koristi ako se dete oseća nesigurno i nije steklo poverenje u svoju društvenu sredinu. Ako im vaspitač u tome posluži kao primer. različite težine i različitih razvojnih mogućnosti. Granice ponašanja treba da su jasne . Pre svega . treba preduzeti sve mere da se dete među vršnjacima oseća dovoljno sigurno i prihvaćeno . izbeći pre nego što se pojave. Uticaj vaspitača je naročito važan kod dece koja nisu preduzimljiva u socijalnim kontaktima sa vršnjacima usled nedostatka iskustva. Uloga vaspitača u unapređivanju socijalnog ponašanja dece u vrtiću U procesu uključivanja u grupu dete prolazi kroz više faza. svedena na razumnu meru i opravdana u dečijim očima a posledice njihovog nepridržavanja predvidljive. „ izvoli“ i sl.

U spontanim situacijama tokom konflikata treba pustiti decu da sami razreše do određene granice – kada počnu da ugrožavaju svoje ili tuđe zdravlje ili kada uništavaju. Te greške odrasli će dovesti do trenutnog rešavanja problema. vika. identifikovanje b) razvijanje mogućih alternativa c) odlučivanje za jednu alternativu ( koja je bila dobra po mišljenju deteta) 32 . treba imati na umu da su konflikti normalna pojava i da se stalnim uplitanjem vaspitača u njih i potiskivanjem stvara određena napetost u grupi. ovim se uskraćuje deci važno socijalno iskustvo zbog čega neće biti sposobna da svoje društvene odnose samostalno organizuju.autoritarnost. naredbe.33. opominjanje. moralisanja. Razrešavanje konflikata a da deca pri tome uče : 1. U intervencijama ne treba preterivati već postepeno prepuštati deci da samostalno izglađuju svoje prepirke. raditi umesto deteta. Konflikti mogu da ukažu šta nam je važno u životu. nesporazumi tinjaju i nagomilavaju da bi izbili u najnepoželjnijem trenutku ili kad je vaspitač odsutan. upiranje prstom. Kada emocije nadvaldaju i sukom preti da se ne zaustavi na rečima vaspitač može da ukaže na mogućnost njegovog razrešenja koja će biti najpovoljnija za sve učesnike . Obavezno se treba umešati kada deca pozovu vaspitača. izborom rešenja uz poštovanje zadatog uslova koji treba ispuniti 3. Ponekad je nužno razdvojiti sukobljenu decu i izgladiti nesporazum nastao različitim tumačenjima nekog pravila ponašanja. što će kod njega samo izazvati osećanje da nije prihvaćeno a neće ga naučiti kako da se bolje u nju uključi. ili ga prekine. ucenjivanje. iznuđivanje obećanja. prozivanje pred grupom. već će se stalno obraćati starijem . dovođenje do logičke posledice. prozivanje dežurnog krivca. stavljanje u poziciju da odlučuje 2. Greške odraslih: . Najčešću uzroci dečijih sukoba i uloga vaspitača u njihovom rešavanju Dete koje ne ume da se ponaša u grupi izazvaće zlovolju kod svojih drugova. šalje se poruka da sa detetom nešto nije u redu a ne ono što radi. Osim toga. kažnjavanje. U trenutku konflikta uči se njihovo razrešenje – razvijaju se veštine izlaska iz konflikta. analizom konflikata : a) definisanje . međutim. tužakati ili se baspomoćno povlačiti u konfliktnim situacijama. neslaganja i sukobe jer će tako učiti da ih razrešavaju i sticati značajno socijalno iskustvo.

što sve može biti uzrok takozvanih «belih laži». već da je onaj koji daje i da oseti zadovoljstvo zbog toga. 33 . Onaj ko ostaje bez igračke ne treba da oseća da je time onaj koji gubi. Jedan od načina učenja dece da dele igračke je da se ograniči vreme igranja određenom popularnom igračkom. produbljivanja pozitivnih emocija. mala grupa dece ( 5-8) 2. Ovo je teško izgraditi već kod mlađe dece. Najpogodniji način za njihovo kultivisanje je približavanje deci tehnika izraza i ostvarenja raznih umetnosti . Jedno od osnovnih pravila mantalne higijene je da osećanja moraju da se izraze kako ne bi negativno delovala na duševno zdravlje deteta. ali kod njih je dovoljno postići da ne shavatju davanje kao trajan gubitak. ono što se želi sa onim što se poznaje. koja izazivaju kod njih duboka preživljavanja. 35.34.odnosno neistina izgovorenih bez namere da se neko obmane. Kada se procenjuju dečija iskrenost treba imati na umu nepouzdanost njihovog pamćenja. Mogućnosti i oblici saradnje među decom i uloga vaspitača u njenom podsticanju Za sardaničke odnose među decom potrebni su određeni kontekstni okviri : 1. da se suoči sa njima i oslobađa ih se na odgovarajući način da se ne bi neurotoziralo nagomilanom agresijom koja može naneti veliku štetu razvoju njegove ličnosti. obično egoističnih ciljeva. bogateći i oplemenjujući tako dečiju ličnost u celini. Neiskrenošću se ne može postići kod deteta više ljubavi i poštovanja već samo preneti ideja o manipulisanju emocijama kao sredstvu za postizanje svojih . partnersko učešće vaspitača Za povoljan razvoj socijalnih odnosa u grupi važno je negovanje iskrenosti i otvorenosti među njenim članovima. Kultivisanje dečijih emocija Vaspitavanje emocija bi se sastojalo u razvoju sposobnosti kod dece da se uzdržavaju od impulsa izazvanih negativnim emocijama kao i oplemenjivanja. Jedan od najsloženijih zadataka je naučiti decu da dele. Najvažniji način učenja dece iskrenosti je pozitivna reakcija odraslih prema dečijoj otvorenosti i njihov primer. ne struturiran materijal 3. Dete treba da postane svesno svojih emocija. da ustupaju jedna drugoj igračke i druge predmete kao i da vode računa o željama i potrebama svojih drugova u grupi. Zato je potrebno mnogo puta ponovljeno iskustvo dobijanja i davanja igračaka i drugih stvari. koje će dovesti do intuitivnog shvatanja pravila koja važe za upotrebu zajedničke svojine. Koliko je moguće treba pri deljenju igračaka podstaći saradnju i pozitivne emocije. nepreciznost vremensko-prostornih pojmova i sklonost da se meša izmišljeno sa stvarnim.

strunjače. Svakako. da „ opravdaju poverenje“ ako su očekivanja pozitivna. Negativne emocije će se ređe javljati i izgubiće u ntenzitetu zahvaljujući negovanju pozitivnih emocija. odnosno. koja im omogućava da agresiju prenesu na lopte. radi čega se moraju izbegavati svi postupci koji bi ga poružili. obručeve i sl. Crtanje i slikanje imaju takođe terapeutski učinak ukoliko dete ima mogućnosti da slobodno predstavlja zbivanja i odnose koji su izazvali smetnje u njegovom životu. Vaspitač treba da pokaže razumevanje prema detetu koje ispoljava negativne emocije i da utiče pre svega na način njihovog ispoljavanja. Takođe se deca oslobađaju napetosti kroz stvaralačke aktivnosti igre mašte ili uloga. što je prvi korak u osposobljavanju dece da ih kontrolišu i oslobode ih se na konstruktivan način. da ih izraze na neki od načina koji je najmanje opasan po njih i okolinu. igre peskom. Očekivanja u velikoj meri utiču na dečije ponašanje i razvoj pojmova o sebi i kod dece se zapaža da postupaju zavisno od uloge koje im je dodeljena. Zbog toga vaspitač treba da izbegava pretnje. I nakon naprezanja se opuste i smire. Naročito je važno da decu ne osuđuje i ne grdi zbog onoga što osećaju. kroz slušanje odgovarajuće muzike i sl. „ lenja“. Vaspitač treba da mu pomogne da stekne poverenje u sopstvene snage. Uticaj vaspitača na izgrađivanje slike o sebi kod deteta predškolskog uzrasta Jedna od najznačajnijih karakteristika detinjstva je traganje za sopstvenim identitetom. „sebična“ i sl. pogrdne nazive i stalno dokazivanje svoje nadmoći kao odrasle osobe. odnosno. Da bi moglo da spozna i prihvati sebe detetu je potrebno da upozna svoje mogućnosti.Deci treba pomoći da shvate svoja agresivna osećanja i naučiti ih kako da izađu na kraj sa njima. Njega je takođe važno naučiti kako da se suoči sa neuspehom. Veoma je važna slika koje je dete izgradilo o sebi kao sposobnoj i snalažljivoj ličnosti koja je u stanju da prevlada teškoće ako uloži određeni napor. Jedan od ovih načina je prevođenje negativnih emocija u reči. verovanje da će ako pokuša imati izgleda na uspeh. 36. svoje prednosti. Na emocije se naročito utiče izgrađivanjem pozitivne slike o sebi i odgovarajućom sociokulturnom sredinom pod čijim uticajem detet bogati i prerađuje svoja emotivna iskustva koja su osnov dobrog razvoja. Naročito je značajno da se kod deteta koje se bavi samostalnim i stvaralačkim aktivnostima izgradi poverenje da je ono što radi na svoj način vredno i da ima smisla čak i kada se razlikluje od opšteg ukusa ili sadrži greške čije je javljanje normalno u procesu delovanja. postiđivali i činili manje vrednim u sopstvenim očima. vodom i glinom. svoje granice – osobine po kojima je slično i po kojima se razlikuje od ostalih. Da bi poštovalo druge kod deteta treba da se razvija osećanje sopstvene vrednosti i važnosti. najbolje je ako deca svoje negativne emocije isprazne kroz fizičku aktivnost. Nikada ne treba uticati na ponašanje dece postupcima koja idu na štetu njihovog samopoštovanja kojima se izaziva osećaj krivice ili stida a ona kvalifikuju kao „nevaljala“. 34 .

uputstva. ma kako bolno iskustvo bilo i ma kako pogrešilo u ponašanju. Korisno je uz pozitivne ocene o detetovom ponašanju vezati crte ili osobine koje ono poseduje a koj tom ponašanju doprinose. jer na taj način dete uči kako da poveže svoje ponašanje sa trajnim osobinama i kod sebe i kod drugih ( „ to si dobro uradio zato što si oštrouman“). Pojam o sebi dete gradi na bazi razlikovanja sebe od drugih. Ukoliko dete stalno doživljava zamerke i grdnje za većinu stvari koje preduzima jer ga interesuju. Bez obzira kakav je ko on je prihvaćen kao vredna i zanimljiva ličnost. U razvoju pojma o sebi posebno je važno pomoći detetu da razvije osećanje samopouzdanja što se može postći jedino stalnom manifestacijom prihvaćenosti deteta bez uslova i rezervi. Ukoliko često ili stalno sluša globalne vrednosne sudove o sebi. bez obzira što ga u jednom trenutku nije opravdalo. U svojim očekivanjima vaspitač treba da se uvek okreće onome što dete može da postigne. koje se izražava kroz osećanje krivice. Ukoliko vaspitač ne pridaje pogreškama poseban značaj i ne izaziva kod njega osećanje straha. krivice i kajanja onda ih se ni dete neće plašiti u toj meri da postanu kočnica njegove aktivnosti i težnji za postepenim osamostaljivanjem. On na taj način pokazuje razumevanje za detetove razvojne probleme. Važno je da dete shvati da se ponašanje može menjati svojom voljom. Stav koji će dete imati prema sopstvenim greškama najviše će zavisiti od stava vaspitača prema njima. Na predškolskom uzrastu dete još nema razvijen pojam o sebi. nespretnosti. Umesto grdnji prekora i kazni detetu mnogo više pomaže kad čuje savete. prošla i sadašnja iskustva da sebe doživi kao osobu koja ima različita osećanja i misli u različitim situacijama. uspeh i napredak. što znači razvojni domet. nemogućnosti i slično. lične predmete i stvari. budući da najčešće ne razume dovoljno odrasle od kojih tako mnogo zavisi ono počinje osećati neizvesnost u pogledu svog ponašanja i nepoverenje u sebe. lična iskustva odraslog. neznanja.Vaspitač treba da pokaže detetu da ima poverenja u njegovu sposobnost da se ponaša zrelo i odgovorno. maštovitijim. Takođe je važno razviti kod dece tolerantnost ili čak pozitivan stav prema različitostima među ljudima i decom jer one čine život zanimljivijim. razne tekuće aktivnosti. te stoga nije u stanju da integriše i zaokruži unutrašnja. ovo razlikovanje u velikoj meri zavisi od vrednosnih sudova koje drugi saopštavaju o detetu. Ukoliko stalno sluša sudove tipa „ ti nisi dobar“ ili „ ti nisi poslušan“ dete će shvatiti da je ono takvo kako mu kažu ali neće znati šta treba da izmeni da bi bilo „ dobro“ i „poslušno“ dete. 35 . Ovo osećanje dete podređuje spoljašnjem autoritetu i ono predstavlja prepreku za razvoj samostalnosti i nezavisnog mišljenja. dete će izgraditi i globalnu sliku o sebi i težiće da uskladi svoje ponašanje sa njom. Takođe je važno razviti kod deteta osećaj da se sve može promeniti i popraviti. prema sopstvenim potrebama i očekivanjima i usklađivati sa ciljevima i postignućima koje želi da postigne. Predškolsko dete opisuje sebe kroz fizički izgled.

počinje da se oseća nesigurno i neprihvaćeno. bezbednosti nego ugroženosti. tako da se preko njega može saznati šta misli i oseća o sebi kao i šta očekuje od drugih ljudi. Vaspitač mora da preuzme odgovornost za fizičku. Ako se deca okruže ljubaznošću . slobode i inicijativnosti kod dece Dete nije isključivi proizvod nasleđa. Strah i osećanje nesigurnosti . a kao krajnju posledicu mogu imati potiskivanje svega što je autentično u ličnosti deteta. neprijateljstvo prema okolini i samom sebi. sredine u kojoj raste i vaspitnih uticaja. zahvaljujući iskustvima koja dete stiče u dodiru sa svojom okolinom. mentalnu i posebno emocionalnu sigurnost deteta. Osećanje sigurnosti se razvija postepeno. koja su pozitivna i povezana više sa osećanjem prihvaćenosti nego odbačenosti. kao i određenu sigurnost u kontaktima sa drugima. ako im se pruži razumevanje i podrška. Ono zahteva stalnu brigu i uticaj vaspitača kojima se podstiče više spontanosti i aktivnosti nego pasivnost i reprodukovanje. Suprotno tome. To znači da svako dete nosi u sebi potencijalno jednu ličnost kojoj je potrebna izvesna samostalnost da bi se svestrano razvijala i izgrađivala. nagone ga na neiskrenost. lično iskustvo više nego pamćenje. niti se može razviti u slobodnu svestranu i stavralačku ličnost nezavisno od svoje aktivne i dobrovoljne uključenosti u vaspitno-obrazovni proces. stvaralaštvo više nego podražavanje. ona će se ponašati konstruktivno i prijateljski prema svojoj okolini a vaspitni postupak će se odvijati uspešno i bez težih problema. čak «nevaljaloj» osobi koja uvek greši. Deca treba da budu više vođena svojim ličnim namerama ( koje vaspitač kultiviše i usmerava) nego odlukama odraslog.37. dete izloženo preteranim očekivanjima i zahtevima koje se « na silu gura u kožu odrasle osobe» okruženo zabranama i ograničenjima. bolje se osećaju i uspešnije uspostavljaju socijalne odnose sa svojom okolinom. koja su prihvatila svoju ulogu i stekla poverenje u sopstvene mogućnosti. To će činiti tako šte će mu obezbediti najveću moguću slobodu unutar granica koje mu garantuju bezbednost i koje su mu poznate u sredini u kojoj može da se snađe i kreće sa izvesnošću kao i da izražava svoje autentične porebe bez straha od nerazumevanja osude i ugroženosti osećanjem krivice što nešto može da pokvari ili nekome zasmeta. gubi poverenje u svoje sposobnosti da deluje samostalno i ispravno gradeći o sebi sliku kao o nespretnoj. što će se neposredno odraziti i na njegovo napredovanje u razvoju i učenju. slaboj. slikom koju ima o sebi i ulogom koju je prihvatilo. bez obzira kako se trenutno odrazili na ponašanje deteta. pretvaranje. čiji pokušaji nailaze na otpore i negativne reakcije odraslih. Važno je da se dete dolazeći u vrtić oseća sigurno i prihvaćeno. Razvijanje samostalnosti. Podsticanje razvoja slobodnog i samostalnog dečijeg „ja“ ne podrazumeva prepuštanje deteta sebi. Razvijanje sigurnosti kod dece Deca koja imaju pozitivnu sliku o sebi. 38. Ono je usko povezano sa poverenjem koje dete ima u sopstvene snage i svoju okolinu. 36 .

Nezavisnost dece se izražava kroz sve vrste ponašanja kojima postižu ili zadržavaju inicijativu i kontrolu nad aktivnostima kojima ostvaruju sopstvene ciljeve. Nezavisnost se ogleda u mnoštvu aspekata kao što su : - lična nezavisnost u praktičnim stvarima ( oblačenje, hranjenje, pranje) - nezavisnost potrebna za snalaženje u okolini ( da se dete slobodno kreće, stupa u kontakt sa nepoznatim osobama, kupuje u prodavnici) - nezavisnost u odnosu na grupu dece kojoj pripada ( da se odupire pokušajima tiraniziranja, da se ne zadovoljava samo oponašanjem drugova) - emocionalna nezavisnost ( da je u stanju da se snađe i samostalno zabavi u određenim vremenskim periodima a ne uvek da traži prisustvo i pažnju odraslih) - intelektualna nezavisnost ( sposobnost da traži i pronalazi sopstvena rešenja za probleme, misli svojom glavom i ne veruje uvek na reč) - nezavisnost u stvaralačkom izražavanju ( originalnost, fleksibilnost i fluentnost u kreativnoj produkciji – crtanju, modelovanju, konstruisanju , igri i dr.) Treba imati u vidu da i najjednostavnije veštine koje dete savlada, kao što su vezivanje pertli za cipele, rukovanje priborom za jelo, sečenje makazama i dr. imaju značajnu ulogu u njegovom postepenom osamostaljivanju i sticanju poverenja u sopstvene mogućnosti. Nezavisnost dece negovaće se i povećavati ohrabrivanjem njihove inicijative, spontane aktivnosti i samostalnog delovanja sa jedne strane kao i postepenim smanjivanjem obima „ usluga koje im čine odrasli“. Vaspitač koji veruje u decu i njihove razvojne mogućnosti davaće im prilike da se ispolje, što se može postići samo ako čitav v.o rad zasnuje na slobodi i emancipaciji njihove ličnosti. Poznato je da anksioznost najčešće uzrokuju razni oblici pritisaka kaojima je dete izloženo, u obliku preteranih zabrana, stalnog prigovaranja, ispravljanja ponašanja i sl. Slobode koja vodi emancipaciji dečije ličnosti nikada ne može da bude previše. Ova sloboda ne znači anarhiju ili nepostojanje pravila u životu deteta, nego predstavlja mogućnost da dete bira unutar onoga što mu je ponuđeno u dečijem vrtiću i što se uklapa u opšti okvir ponašanja koji se stvara organizacijom života i rada u kolektivu. Sloboda uvek podrazumeva poštovanje prava i interesa drugih ćlanova kolektiva i određeno usklađivanje sa njima radi zajedničkog života i saradnje. Potrebno je da deca znaju granice svoga ponašanja u okviru kojih će s eosećati bezbedno i biti prihvaćena od svoje okoline. Zato im od njihovog dolaska u vrtić, treba ukazivati na pravila koja važe u njemu kao i na njihov smisao. Ovi zahtevi treba da budu izraženi u pozitivnim terminima, odnosno treba učiti decu kako da se igraju peskom ne rasipajući ga , pravilno stanu u red i sarađuju u igri. Ova pravila treba saopštiti već na početku i insistirati na njihovom poštovanju sve dok ih deca ne usvoje i počnu ih se pridržavati bez podsećanja. 37

Zadatak da se deci obezbedi najveća moguća sloboda, nezavisnost i inicijativa, podrazumeva i okvire koji će im garantovati ličnu bezbednost i čuvanje društvene imovine koja se nalazi u dečijem vrtiću. Vaspitač ima pravo da postavi granice u ponašanju, da spreči dete da čini nešto čime bi nanelo štetu sebi ili okolini, međutim, u okviru tih granica ono je slobodno da ispolji svoju inicijativu , da upravlja svojim postupcima. Uvek treba imati na umu da je svrha reda i organizacije u vrtiću pre svega da omogući detetu maksimum slobode u kretanju i izražavanju, bez ugrožavanja slobode i stavaralčkih težnji drugih. Dete ima potpunu slobodu samo dok se njeno korišćenje tiče isključivo njega, odnosno, ne ugrožava sloboda drugih i ne dovodi u pitanje njegova lična bezbednost. Ako se vaspitač pridržava ovog zahteva onda neće nikoga prisiljavati da sluša priču ili muziku koje su planirane, da uči pesmicu, slika prema zadatoj temi i na određen način, uključi se u igru i prihvati dodeljenu ulogu. Prisiljavanje nikada ne može pomoći detetu da uči i razvija se i bez obzira na namere onoga ko ga primenjuje, verovatnije je da će dati suprotan efekat. GLASANJE – ukoliko deca imaju više prilika da odlučuju, utoliko će se formirati kao slobodne, samostalne ličnosti. Program koji se ostvaruje u vrtiću, predstavlja obavezu za instituciju i vaspitače kao osoblje zaposleno u njoj, ali ne i za decu. Njihovo učešće u v.o procesu mora biti dobrovoljno i usklađeno sa onim što žele, čemu teže, što mogu da usavršavaju i postižu. Dok vaspitač priprema uslove i podsticaje za razvoj dečijih aktivnosti, ponašanje dece može biti raznovrsno u onoj meri u kojoj se javljaju individualne razlike među njima. Treba da se poštuje detetovo pravo da ne učestvuje u pojedinim aktivnostima koje je inicirao vaspitač pod uslovom da se u toku njihovog odvijanja ne bavi ničim što bi ometalo druge. Deci je naročito važno pružati mogućnosti da palniraju aktivnosti i učestvuju u određivanju pravca njihovog odvijanja, trajanja, procedure i organizacije.

39. Kvalitet emocionalne veze vaspitač-dete
Odlučujući faktor u uticaju dečijeg vrtića kao institucije na razvoj i učenje predškolskog deteta je osoba koja je posrednik između programskih sadržaja koji se ostavruju, utičući na njegov odnos prema ovoj sredini, potstičući ga na bogatu i raznovrsnu aktivnost ili ga ograničavajući. Ni najbolje odabrani sadržaji i materijalni uslovi za njihovo ostvarivanje ne mogu umanjiti ulogu vaspitača. Od ličnosti vaspitača najviše zavisi spontanost i prilagodljivost ritma življenja kao i čitava atmosfera u dečijem vrtiću. Ako je vaspitač krut i nervozan, to će se odraziti u obliku napetosti i otpora kod dece. Ako je ponašanje vaspitača nedosledno i hirovito takvo će biti i ponašanje dece. Ako se on ponaša veselo i neusiljeno deca će to prihvatiti kao sastavni deo opšte atmosfere u vrtiću. Od prvog dana boravka dece u ustanovi vaspitač radi na uspostavljanju bogatog i sadržajnog emocionalnog odnosa sa njima, koji je obostrano prijateljski , saradnički i zasniva se na međusobnom uvažavanju, poverenju i brizi. 38

Detetu je potrebno da se oseti da je vaspitač zainteresovan za njega lično a ne samo za ono čime se dete bavi. Bliskost sa vaspitanikom omogućava mu da postigne mnogo više u delovanju na dečiji razvoj i učenje i to na načine koje se verovatno ne bi pokazali efikasni kada bi ih primenila detetu nepoznata osoba. Osim toga, dete nikada neće biti drsko i bezobrazno sa osobom koja mu čitavim svojim ponašanjem iskazuje poštovanje, koja je srdačna i blaga u ophođenju, koja ga ne gleda sa visine i ne insistira na pokornosti.

40. Osobine dobrog vaspitača
Dobar vaspitač prepoznaje se po tome što mu njegov posao predstavlja zadovoljstvo. On voli decu i dobro se oseća u njihovom društvu. Iako ima sasvim određen stav prema određenim oblicima ponašanja, on prihvata svako dete i ima razumevanja za njegove postupke. Svoja osećanja prema deci dobar vaspitač izražava tonom kojim im se obraća , izrazom lica i rečima. Dete mora osećati da je vaspitač „ na njegovoj strani“ da mu ono nešto znači, da ga uvažava, ceni, raduje se njegovim uspesima i ne osuđuje ga za neuspehe jer veruje u njegov pozitivan razvoj kao i svoje mogućnosti da mu doprinese. Takav vaspitač takođe je svestan i svojih ograničenja i nedostataka i ne pokušava da obmanjuje decu mitom o sopstvenom savršenstvu, već je u stanju da prizna svoje greške i uči iz njih. U njemu dete nalazi osobu spremnu da mu uzvrati pozitivne emocije, da mu na osmeh odgovori osmehom, pomiluje ga , zagrli, uteši, uzme u naručje... Dobar vaspitač je blizak detetu, prihvata ga kao ličnost i osetljiv je na njegove potrebe. Određen otpor zahtevima vaspitača je normalna pojava jer se ne može očekivati od deteta da se pasivno prilagođava svemu što se od njega zatraži. Sasvim je prirodno da dođe do protivljenja , prepirke pa čak i ljutnje u njegovim reakcijama na zahteve vaspitača, koji treba da poštuje njegovo pravo da ima različite želje i mišljenja ali i da , kada je potrebno, sprovede zahtev do kraja. Međutim, dete ne treba da se oseća da je manje prihvaćeno cenjeno i voljeno zbog toga što je ispoljilo pomenute razlike. Prirodnost je najvažnija osobina pravilnog odnosa vaspitača prema deci. Svaka usiljenost, izveštačenost, prenemaganje sladunjavo korišćenje deminutiva i drugih posebnih načina obraćanja deci suštinski onemogućava izgrađivanje iskrenog otvorenog, prirodnog odnosa kakav treba da se uspostavlja između mlađih i starijih. Deca sasvim dobro osećaju kada se pokušava manipulisati njima što ih u početku zbunjuje a zatim navodi da i sama počnu razvijati mehanizme manipulacije sa odraslima. Ako je odrasli odlučan i tolerantan, ako se od njega očekuje pozitivno ponašanje, uspeh u aktivnostima, zalaganje i iskrenost, dete će sve učiniti da opravda ovakva očekivanja i odnosiće se na isti način prema samome sebi. On treba da služi daci za primer kao osoba koja obavlja svoj posao istrajno i vešto, koja rešava probleme sistematski i strpljivo i zahvaljujući svome trudu postiže uspehe. Osobine vaspitača: 39

-

obrazovana, iskusna osoba koja se posvećuje svom razvoju dosledna, sigurna u sebe, s jasnim ciljevima, svesna i strpljiva, energična i odgovorna poštuje i prihvata kulturne razlike decembar intuitivna i izvorna, kreativna u bavljenju programom, usmerena na razvoj dece, da raspolaže odgovarajućim metodama rada topla, sa smislom za negovanje, optimistična sa smislom za humor.

41. Spontano i naučeno u ponašanju vaspitača

42. Vrste autoriteta
Svoj autoritet u grupi vaspitači postižu na razne načine. Njihova tipologija načinjena je polazeći od toga kako su raspoređena prava i dužnosti između njega i dece. 1. AUTORITARNI TP 2. ANARHIČNI TIP 3. DEMOKRATSKI TIP AUTORITARNI TIP Može se lako prepoznati po tome što je on gospodar u svakoj situaciji. Deca ga slušaju bez pogovora. Kada se uđe u sobu, čak i za vreme „ slobodnih aktivnosti“ deca sede u tišini i prema uputstvima vaspitača obavljaju ono što im je odobrio da rade. Iza čitavog njegovog ponašanja stoji duboko uverenje da su deca sposobna samo za ono što su ih naučili odrasli, odnosno da će njihovo ponašanje biti ispravno samo dok se odvija prema instrukcijama i pod kontrolom starijih od njih, isto kao što veruje da je poslušnost osnova vaspitanja i da mu se deca moraju povinovati bez pogovora. Kontroliše sve što se zbiva u grupi a deca se potčinjavaju njegovoj čvrstoj ruci i povišenom glasu, plašeći se da ga ne izazovu. U takvoj atmosferi deca se osećaju nerazumna i slaba, što doprinosi stvaranju slike o sebi kao inferiornoj, bespomoćnoj osobi koja greši uvek kada je aktivna i pokuša da pokrene neku inicijativu. Autoritarni vaspitač naročitu pažnju i napore posvećuje tačnom pridržavanju „ režimu dana“ i svako odstupanje od njega tretira kao prekršaj discipline. Autoritarno rukovođenje decom ne zahteva od vaspitača mnogo maštovitosti u radu niti prilagođavanje individualnim karakteristikama i potrebama dece. Nagradama i kaznama on se služi kao ucenama. Kada naiđe na tvrdoglavo dete ili dete koje u bilo kom pogledu odstupa od njegovih merila i zahteva on sa još većom upornošću koristi sve mere spoljašnjeg uticaja da ga prilagodi i savlada. U nedostatku elemenata samodiscipline, održavanje reda i mira postaje jedan od njegovih glavnih zadataka, a ukoliko mu budnost propusti ma i za trenutak u grupi dece nastaje haos, čije smirivanje zahteva još krupnije represivne mere. Autoritarni način vaspitanja na prvi pogled ima za rezultat red, poslušnost i disciplinu, međutim, konflikti i otpr dece samo su potisnuti i čekaju trenutak kada nekontrolisano izbijaju kao erupcija. 40

on se koristi njihovim preusmeravanjem u pozitivnom pravcu kao i oslanjanjem na ono što je kod dece pozitivno . već aktivno uključujući vaspitanike u njihovo održavanje. prepušteno slučaju i improvizovano. U slučajevima neprihvatljivog ponašanja dece. Ovakav vaspitač prihvata razlike među decom kao njihove osobene vrednosti čije ispoljavanje i razvoj treba podsticati. Igračke. saradničkim odnosima koje je uspostavio sa njima. Demokratski vaspitač ohrabruje dete da ima i da iznosi sopstvena mišljenja i predloge kao i da uvažava tuđa. kada ih pita za mišljenje i postupa prema njihovom predlogu. Najbolji dokaz vaspitaču da je takav odnos uspostavljen je kada deca počnu da mu spontano zameraju što je zanemario neko pravilo uspostavljeno u grupi. DEMOKRATSKI TIP Demokratski vaspitač je onaj koji uspeva da stvori dobru organizaciju i radnu atmosferu ne namećući ih deci . niti pravila koaj obezbeđuju normalno odvijanje zajedničkog života u grupi. Organizaciju unosi u korišćenje materijala njihovim brižljivim izborom u skladu sa mogućnostima . bavi se istim aktivnostima kao ona i sl. kada sedi sa njima u krugu.ANARHIČNI TIP Perdstavlja suprotnost autoritarnom i kod njega je sve dozvoljeno. Utiče na dečije stavove i mišljenja bez mnogo pričanja i moralisanja ličnim primerom i naglašavanjem onih situacija u kojima se ogledaju tolerancija i saradnički socijalni odnosi. da niej oprao ruke pre jela i sl. kojima se isključuje samo njihova zloupotreba. On najčešće nema sposobnosti da deci ukaže na granice koje njihovom ponašanju osiguravaju slobodu. stalno se dokazuje u praktičnim životnim situacijama i na načine koji mogu da im posluže kao model za sopstveno ponašanje. 41 . da je ušao u sobu u cipelama. Ravnopravnost koja karakteriše njegov odnos prema deci. npr nije vratio bojice tamo odakle ih je uzeo. uz postavljanje što širih granica ovom korišćenju. kada se opredeljuje prilikom glasanja i njegov glas vredi kao i svaki dečiji. interesovanjima i potrebama dece. kada se pridržava pravila kućnog reda koji važi za sve u vrtiću. jer je teško održati interes duže vremena u takvoj gužvi i galami. Deci mnogo znači kada vasoitač sedne među njih i jede istu hranu. zahvaljujući srdačnim. U ekstremnim slučajevima dolazi do prave anarhije koja može da ugrozi dečiju sigurnost. nacrtaju ili razgovaraju bivaju namerni ili nenamerno ometani os ostalih. U svome radu on polazi od dece sa kojom usklađuje svoje uticaje i zahteve. Čak i ona deca koja uspeju da se bave nekom aktivnošću ne mogu da se udube u nju. sredstva i materijal su razbacani svuda po sobi a pokušaji pojedine dece da nešto sagrade. kao i međusobnom uvažavanju i poverenju. Graja skoro u svakom trenutku nadjačava pokušaje vaspitača de se obrati deci i on ima problema da ih zaštiti od međusobnih povreda. konstruktivno i otvoreno za saradnju. Prvo što se zapazi pri ulasku u prostoriju za boravak je zaglušujuća galama.

Da bi uticao na dečije aktivnosti i pojačao razvojne i saznajne efekte. Vaspitač usmerava decu u procesu njihovih aktivnosti i čini ga efikasnijim na više načina : organizacijom sredine koja ih okružuje. Učešće vaspitača u aktivnostima dece Za razvoj dečije ličnosti potrebni su stalna briga i uticanje vaspitača posvećeni izazivanju.. vaspitač može da postavlja pitanja. izborom i rasporedom materijala koji im obezbeđuje. upućivanjem dece da u što većoj meri koriste svoje snage u delovanju. pridružuje im se u isprobavanju igračaka i drugih stvari oko njih i demonstrira im korišćenje pojedinih uređaja u kutićtima pre nego što počnu deci služiti za proveravanje i utvrđivanje stečenog iskustva. U prvom slučaju vaspitač doprinosi razvoju dečijeg samopouzdanja i osposobljava ga da deluje oslanjajući se na sopstvene snage. rečima i izrazom lica ohrabruje dete da pređe preko oborenog stabla . ukazivanjem na moguće puteve kojima se dolazi do rešenja pojedinih problema. usmeravanju i bogaćenju dečije aktivnosti. Najveća pomoć vaspitača detetu ogleda se u zadovoljavanju njegovih potreba i pomaganju da se sve više oslanja na sopstvene snage. Sigurno je da se razlikuje pomoć vaspitača koji je na odstojanju. Ponekad je njegovo prisustvo nužno da bi se izbegao ili izgladio konflikt.. Njegov osnovni zadatak je da obazbedi mesto vreme i opremu za dečiju aktivnost pre nego što započne a zatim joj omoguči da se što intenzivnije i sadržajnije razvija. razumeju i mogu u njemu dobro da se snalaze. neku decu treba podstaći i usmeriti u procesu aktivnosti a neku zainteresovati nečim novim kada je očigledno da su iscrpela sve mogućnosti onoga čime se trenutno bave. dok ga u drugom slučaju čini zavisnim od sebe. Ima dece koju je potrebno usmeriti i uvesti u aktivnost. Deci ne treba nametati aktivnost niti insistirati da nešto naprave isključivo po želji vaspitača. Deci treba ponuditi da izaberu aktivnost koji žele. Ovu svoju ulogu vaspitač obavlja . pre nego što se odluče da samostalno nastave ono što su započela zajedno sa vaspitačem. Podržavajući dete u svemu što je kod njega pozitvno i što ima razvojnu perspektivu. pomaže mu da dođe do odgovora na pitanja koja ga interesuju.43. od neposredne pomoći koja se sastoji u njegovom držanju za ruku. podsticanju. On ih uvodi u korišćenje opreme pokazivanjem kao i pričanjem. pre svega. da opisuje rečima ono što se događa. govoru i mišljenju. Vaspitač ima važnu savetodavnu ulogu u organizaciji dečijih aktivnosti jer se ne može osloniti na to da će deca uvek imati inicijativu u korišćenju svih mogućnosti koje su im ponuđene. vaspitač ga podstiče da istraje u aktivnostima za koje se opredelilo. da daje objašnjenja i odgovara na pitanja. On takođe doprinosi psiho-socijalnom razvoju dece uređujući sredinu vrtića tako da predstavlja za njih svet koji poznaju . kao i da pomaže deci u obavljanju pojedinih postupaka prilikom ispitivanja. Postoje razne vrste pomoći. odnosno stiče nezavisnost od pomoći odraslih. 42 .

Vaspitač treba da bude stvaralac. Kod predškolske dece postoje potencijali. identifikacija. sklonosti i potrebe za stvaralaštvom. imitacija. Primer. međutim razlikuju u stepenu i vrsti kreativnosti koje pokazuju. da se ponaša u skladu sa određenim zahtevima. Da bi delovao svojim ponašanjem na dete vaspitač mora da usaglasi svoje ponašanje sa moralnim načelima koja propagira. Čime vaspitač najviše vaspitava Oduvek se primer posmatrao kao najuspešnije sredstvo vaspitanja. kultivisanje i razmah. 45. ljubav prema deci i pozivu. Primer sačinjava ličnost vaspitača i njegovo ponašanje. Nigde više nego kod vaspitanja nije toiko potrebno da se reči slažu sa delima. Da li je u čoveku snažnije razvijena želja i potreba za spontanošću i kreatinošću ili potreba da njegovo ponašanje bude spolja determinisano? Kod istraživača je rasprostranjeno uverenje da je kreativnost kvalitet koji je svako ljudsko biće u stanju da ispolji u svom životu. Osobeni vaspitačevi stavovi. sposobnost intuicije i veština ophođenja sa grupom dece. osečanja. navika i sl. Deca imaju urođen nagon za podražavanjem – učenje po modelu. 44. Vaspitač prilikom svojih intervencija više ukazuje na razne mogućnosti razvijanja i bogaćenja dečije aktivnosti da bi podstakao dečiju maštu i dosetljivost.. Implicitna pedagogoija Primer u vaspitanju – faktor pedagoškog delovanja na ličnost deteta i ljude uopšte koji se zasniva na detetovoj težnji za podražavanjem i podložnost uticaju. veština. te je zadatak vaspitača da na odgovarajući način takve osobine ličnosti malog deteta podstiče. Vaspitanje s eodvija posredovanjem znanja. Da bi vaspitači bili stavraovi u svom pozivu nije dovoljno da su profesionalci.Ograničavanje spontanog ponašanja i pritisak na pojedinca.. Primer može da bude neposredan ( ličnost s kojima detet dolazi u kontakt) i posredan ( ličnost iz istorije i književnosti). razvijena empatija. 43 . nego što određuje pravac kojim bi se one morale kretati. Pojedinci se. Vaspitač ima samo jedno jedino autentično vaspitno sredstvo a to je njegova ličnost. Biti vaspitač svakako zahteva znanje ali umeti vaspitavati znači od vaspitanja napraviti stvaralački čin. vrednosti.U toku igre deca treba da su što samostalnija i imaju najšire mogućnosti za samoorganizaciju. njegovo ponašanje je najubedljivije sredstvo uticaja na dete. Svaki oblik organizovanog života nužno ograničava spontano ponašanje pojedinca. što međutim ne znači da su prepuštena sebi i da vaspitač ne prati njihovu aktivnost. jer tek tako doprinosi ostvarivanju cilja vaspitanja – podsticanju stvaralačkih ličnosti. još više pravim reagovanjem omogući njihovo iskazivanje. autoritet vaspitača. utoliko su izraženiji ukoliko je struktura formalne organizacije razvijenija. U čemu se sastoji kreativnost vaspitača Kreativnost se smatra osnivnim obeležjem kvalitetnih odnosa sa decom.

to je osoba koja poseduje primarni model koji vodi njegovo mišljenje i delanje 2. vaspitač treba da bude isključivo dobar posmatrač njegovih napora tipovi kreativnih vaspitača: 1. Svako ima stvaralački potencijal.. izbegava ponavljanje vlastitog ponašanja ili ponašanja drugih. Uslov za kreativno bavljenje decom je odanost svom pozivu. osetljiva prema njima i reaguje na ljude . osoba koja je učenik 46. istraživač. samu sebe prihvata čvrsto. mnoštvo ideja. u procesu detetovog traganja za vlastitom idejom kad pokušava nešto da učini po svome. ili teži da izgradi sledeće osobine : 1. da vidi svrhu i lepotu u njihovoj buci i pokretu da shvati kako su široko otvorena njihova čula za primanje značenja iz svega. osoba koja je svesna drugih ljudi.Karakteristike stava i ponašanja vaspitača: 1. osetljivost prema građi i prilikama i odanost na svom poslu 2. pored toga što neprestano ima pred sobom cilj svoje delatnosti. Stručni profil vaspitača Profesionalni profil vaspitača Vaspitač je : kreator. koji jako utiče na njegov izbor metoda i materijala. ideje i događaje 4. poseduje osećaj sigurnosti i sklonost da toleriše dvosmislenosti 5. Kreativnost se ne može kopirati.ne možemo postati kreativni time što ćemo kopirati kreativnog vaspitača Kreativni vaspitač ima. Kreativnost počinje tamo gde prestaje saznanje o tome kako postupati. tačno realistički i teži da iskoristi svoj puni potencijal 3. maštovitost i spontanost. ali je drugi. originalnost. Nastavnik mora biti sposoban da razume decu kao decu. da otvori svoje Ja za nova iskustva 2. Većina nastavnika koji su priznati kao «dobri» svesna je određenog stepena zadovoljstva koje im pruža njihov rad. Stvaralački vaspitač . pokazuje stvaralačke kvalitete koje se sasvim razlikuju od ovih. Njegova učionica i njegovo ponašanje prema deci nisu ni ortodoksni ni konformistički a odanost koja mu se iskazuje podrazumeva njegovu odanost poslu. u jedan deo svoje nastave unosi originalnost. veći deo bez inspiracije pa je čak i u oblasti svoje specijalnosti spreman na ponavljanje 3. flesibilnost. praktičar i kritičar sopstvene prakse 44 . kontrolu nad mnogim nevidljivim delovima znanja i veština koje su mu potrebni ima i viziju celokupnog posla koji treba obaviti .

timski rad 4.poznaje prednosti akcionih istraživanja . sopstvene mogućnosti i samo dete. veštine. ali radi praćenja svog profesionalnog razvoja vaspitač mora biti osposobljen da : .identitet i integritet Onaj koji opaža i definiše. LIČNI INTEGRITET VASPITAČA –radoznalost. Proces istraživanja se u različite svrhe obavlja na različite načine. samostalnost. smisao za komunikaciju 2. moralni integritet. doživljavanje kontinuiranog učenja kao dela profesionalnog identiteta. Onaj koji samostalno odlučuje o svojoj praksi i svom razvoju Saradnik. PROFESIONALIZACIJA KROZ TIMSKI RAD – dijalog među članovima tima 3. Međusobna povezanost aktivnosti i uloga vaspitača i dece 49.vodi male projekte u svojoj ustanovi . razvija svoju profesionlanu grupu-poštovanje timskog rada i uvažavanje profesionalne zajednice Celovita ličnost. Aktivnosti i uloge vaspitača u predškolskoj ustanovi 48.Verovatno mnogi problemi loše socijalne adaptacije i socijalne patologije 45 . - 1. PROFESIONALNI RAZVOJ TOKOM CELOG RADNOG VEKA – pravo i obaveza. PROFESIONALNA AUTONOMIJA – samostalnost i odgovornost u donošenju odluka.poznaje tehnike i načeine sakupljanja i analize podataka Vaspitač je : istraživač sopstvene prakse akter i kreator sopstvenog razvoja.Da bi postao kreator. kritičko mišljenje. spremnost na angažman i inicijativu . Potrebe vaspitača za istraživanjem povezane su za svaki momenat njegove prakse. Postupci aktiviranja dece i „merdevine participacije“ Odvojeni od sveta odraslih dec i mladi su lišeni mogućnosti socijalnog učenja. programa – što znači da poseduje odgovarajuće stavove otvorenosti. a ne samo rešava probleme vaspitno-obrazovne prakse. te celokupan kontekst odrastanja. 5. profesionlana kompetencija : znanja. Vaspitač treba da bude promišljeni posmatrač i kritički realizator programskih ideja i sadržaja koji potiču od same dece. PROFESIONALNOST – jačanje uloge profesije vaspitača 47. vaspitač mora dobro da poznaje mogućnosti programa.

smislenih aktivnosti. ( 4-8)RAZNI OBLICI PARTICIPACIJE MERDEVINE PARTICIPACIJE 8. ALI ZAJEDNO SA ODRASLIMA DONOSE ODLUKU 7. ODRASLI INICIRA AKTIVNOST.mladih ( pa i dece) u modernom društvu mogu biti objašnjeni upravo tom uzrasnom segregacijom ( izolacijom) u formativnim godinama Druga ozbiljna posledica oslabljenog učešća ( participacije) dece i mladih u životu i aktivnostima socijalne grupe jeste lišavanje biča u razvoju stvarnih. Reč je najčešće o učešću dece u aktivnostima odraslih koje se odnose na decu ili koje mogu iamti posledice po decu. Ali deca se pojave u nekim kratkim ulogama. I u ovom slučaju deca nisu obaveštena o onome u čemu učestvuju.DECA INICIRAJU AKTIVNOST . ALI ZAJEDNO SA DECOM DONOSI ODLUKU 5. Odrasli yloupotrebljavaju decu za neke svoje ciljeve ( upotrebljavaju u komercijalne ili političke svrhe. uvlače ih u mukotrpne pripreme neke predstave koja deci ne znači mnogo) DEKORACIJA – DEKORATIVNA UPOTREBA DECE Deca ne odlučuju o svom učešću. nešto kažu ili urade. Kada se deca pojavljuju u zajedničkim manifestacijama I aktivnostima dece I odraslih. deca i maldi se na taj način prisiljavaju na psseudoaktivnosti ili na aktivnosti vakum tj. ali im nije objašnjeno u čemu učestvuju. ne razumeju smisao onoga u čemu učestvuju. onda se deca mehanički sklone kao što su ih I doveli a odrasli nastave svoje zamišljene aktivnosti.DEKORACIJA 1. naprave se lepe fotografije. SIMBOLIČKA UPOTREBA DECE Nešto je manje manipulativna I dekorativna.SIMBOLIČKA UPOTREBA DECE 2. DECA INICIRAJU I SAMA IZVODE AKTIVNOST 6. Životnu prazninu. Ono što posebno izostaje iz života dece i maldih u modernim društvima jesu zajedničke osmišljene aktivnosti dece i odraslih u kojima deca stvarno participiraju. zašto učestvuju. koji su efekti tih aktivnosti. ne razumeju dobro ( 1-3) ODSUSTVO PARTICIPACIJE 46 .ODRASLI KONSULTUJE DECU OKO ZADATE AKTIVNOSTI I DAJE OBJAŠNJENJA 4. obično odevena na simpatičan način. MANIPULACIJA MANIPULACIJA Oblik prividog učešća dece. Naime. DECA IZVODE ZADATU AKTIVNOST ALI UZ OBJAŠNJENJE ODRASLOG 3.

POSTUPCI. utvrđivanje prethodnih znanja I iskustava potrebnih kao osnova za sticanje novih 2. primena naučenog 3. utvrđivanje dečijih predznanja prilika je da se. Načini rada vaspitača sa decom 47 . PROCEDURE KOJI PODSTIČU I RAZVIJAJU AKTIVNOST I DIJAGNOZA POČETNOG STANJA : UTVRĐIVANJE DEČIJIH PREDZNANJA 1. podsticanje mašte 9. često ponavljanje naučenog 2. korišćenje pitanja I zadataka u izlaganju gradiva 3. Da li deca stvarno učestvuju ( participiraju) zaključuje se na osnovu nekoliko važnih merila : a) obaveštenost dece b) da li deca učestvuju u donošenju odluka o pokretanju I učešću u aktivnosti c) da li deca imaju mogućnost da odluče da dobrovoljno učestvuju u određenim aktivnostima d) da li se deca obaveštavaju o toku I ishodu aktivnosti I o posledicama po njih same e) da li postoji mogućnost da I sama deca pokrenu inicijativu za neke aktivnosti f) da li postoji mogućnost da deca upravljaju tokom aktivnosti ili delom toka aktivnosti. igranje uloga 6. povećanje kompetencije za samoučenje 50. Ali prisustvo dece služi kao podsetnik odraslima dam isle na decu. povezivanje gradiva – korelacija 6. pojmovi I terminologija koju deca već poseduju 3. detaljno poznavanje rezultata učenja 5. slobodno biranje aktivnosti 7. Kombinacijom navedenih merila dobijaju se različiti vidovi I različiti nivoi participaciej dece. izlaganje gradiva na što više različitih načina 4. problemsko izlaganje gradiva 2. objašnjavanje novih reči 8. pokazivati kako su nastajala znanja 5. korišćenje humora III NAČIN UTVRĐIVANJA GRADIVA I PROVERAVANJA UČENIČKIH ZNANJA 1. povezivanje postojećih znanja I iskustava sa novim gradivom II NAČIN PREZENTIRANJA NOVOG GRADIVA 1. povećanje praktične kompetencije deteta za snalaženje u životnim situacijama 8. analiza pogrešnih odgovora 4. ponove I utvrde činjenice. postupno izgrađivanje znanja 7.smisao zbivanja I samo učešće za njih nema mnogo smisla.

centralno mesto je namenjeno aktivnostima dece a delatnost vaspitača se procenjuje prvenstveno po tome koliko je u stanju da obezbedi uslove za njihovo neometano odvijanje. prilikom ovog povezivanja igre sa načelima drugih aktivnosti. procesa i ponašanja . posebno načela fleksibilnosti i slobode. organizovani odlasci u prirodu ili neku drugu društvenu sredinu. Još značajnije su stvaralačke aktivnosti kod kojih se ne teži davanju jedinstvenih. etički i informativni. Ni u njima deca nisu lišena indirektnog uticaja vaspitača.Tradicionalno se na vaspitno –obrazovni rad gleda kao na sistem postupaka vaspitača kojima se utiče na dečije učenje i razvoj. filma. uticanje na decu pokazivanjem predmeta. od koje se očekuje da dovede do željenih rezultata samim tim što je primenjena na decu Prema jednom savremenijem pristupu. POSREDOVANI – prikazani uz pomoć sredstava masovne komunikacije. estetski . anprimer. organizuje. radija. raspoređenim sa ukusom i osećanjem za meru. sređeni. Treba razlikovati aktivnosti vaspitača od aktivnosti dece jer su im različiti motivi. Zahvaljujući tome će se deca u skladu sa svojim mogućnostima i interesovanjima. kultiviše i čini efikasnijim aktivnosti putem kojih se deca razvijaju i uče. 51. podstakne ih. ODLASCI U PRIRODU I NOVU DRUŠTVENU SREDINU 48 . Najbolji primer indirektnog delovanja su autokorektivne igračke i mašine za učenje koje pružaju deci povratne informacije o tačnosti izvršenih opracija i datih odgovora. zgusnuti i naglašeni. vodi se računa da se ne naruše njena suštinska svojstva. slike i dr. što znači da se u prvi plan stavlja delatnost vaspitača. Delovanje specijalno pripremljenom sredinom Treba postići da dečiji vrtić predstavlja obogaćenu sredinu kreiranu prema posebnom programu. Svakako. kulturni. obogati i pokrene ka višim razvojnim nivoima. dijafilma. relativno samostalno baviti raznovrsnim delatnostima. deca s eu igri dovode u dodir sa tekovinama kulture čime se najuniverzalnijoj dečijoj aktivnosti sugerira izvesna usmerenost. 2. Delovanje specijalno pripremljenom sredinom predviđa indirektan uticaj vaspitača na dečiju aktivnost izborom i rasporedom materijala i opštom organizacijom sredine. televizije. NEPOSREDNI – informacije koje prenosi vaspitač . POSREDNI – delovanje putem specijalno pripremljene sredine u vrtiću . Ovi načini mogu biti: 1. odnosno načina na koji vaspitač podstiče. univerzalno tačnih rešenja koja su predvideli odrasli. u kojoj će dete biti okruženo produktima ljudskog rada i stvaralaštva i objektima iz prirode. ciljevi i pored toga što način na koji se obavljaju može biti isti.pričanjem 3. sadržaji i organizacija. kvalitetno probrani. Treba razlikovati načine na koje deca uče i razvijaju se ( aktivnost dece) od vaspitno-obrazovnih metoda ( aktivnosti vaspitača). usmeri. usmerava. koji polazi od činjenice da se svako razvija i uči kroz sopstvenu aktivnost. Oni treba da su razvojno-podsticajni. životno i iskustveno osmišljeni. bogati. pojava.

Njih treba pokazati u odabranom trenutku i ukloniti kada izvrše svoju funkciju. pružiti im priliku da iznesu svoje utiske. posete. reći im šta će videti i na šta treba posebno da obrate pažnju. šetnje. zimovanja i sl. Pre odlaska u šetnju ili na izlet. pojavi. vaspitač prvo treba sam da poseti i upozna mesto da utvrdi šta deca mogu saznati. Običnim pokazivanjem nečega. Pokazivanje koje obavlja vaaspitač treba da zadovolji određene metodičke zahteve : . Prvo treba pobuditi interesovanje dece za objekat posmatranja. dati dovoljno vremena da deca samostalno posmatraju . zbog čega je potrebno usmeriti dečije posmatranje i sistematizovati pojedinačne utiske u celovitu sliku o predmetu. ne pričati više nego što je potrebno. Pokazivanje i prikazivanje u radu s decom predškolskog uzrasta Prezentovanje predmeta. zatim ih usmeriti na ono što je u njemu vidljivo. 52. pojavno da bi se prelazilo na tumačenje u svetlu šireg individualnog i socijalnog iskustva i težilo uopštenjima. kao što su oštri zvuci u fabrici. postavljaju pitanja i po mogućnosti .da privuče dečije interesoanje Objekti posmatranja trebaju da budu dobro vidljivi svoj deci. postoje li kakve potencijalne opasnosti i kako ih izbeći. povezati ono što se vidi sa dečijim prethodnim iskustvom. po pravilu se ne postiže da deca zapaze bitne karakteristike na koje je vaspitač hteo da im skrene pažnju. a deca će tražiti ono što je u njima zajedničko. Svaki pojam koje se želi izgraditi treba ilustrovati sa više primera koji treba da budu što raznovrsniji. Neposredno : . Pružaju mogućnosti za sve aktivnosti dostupne predđkolskoj deci što znači da se u njima kombinuju razni načini posrednog i neposrednog uticaja vaspitača. 49 . letovanja. velika goveda na pašnjaku i sl. organizuje i usmerava posmatračke i receptivne aktivnosti dece. ekskurzije.Izleti. Treba im skrenuti pažnju i na ono što može da ih neugodno iznenadi ili uplaši. Takođe treba pripremiti i decu za ono što ih očekuje. procesa i ponašanja može se vršiti neposredno i posredno.da bude plansko i svastrano .postupak vaspitača kojim pokreće. Tokom posmatranja decu treba usmeriti na ono što je bitno u konkretnoj pojavi. procesu ili ljudskom procesu. kao i šta eventualno treba poneti od pribora i opreme. upoznaje ih sa sadržajima koje je didaktički obradio. kako bi u prvi plan došlo delovanje sredine sa kojom deca stupaju u kontakt. bliže ih upoznaju kroz sopstvenu aktivnost. pokazivanjem i prikazivanjem. u pogledu oznaka koje ne ulaze u sadržaj tog pojma.da ima jasno određen cilj . uz naglasak na posredni uticaj. pojava . Posredno : -prikazuje nešto što je već neko drugi predstavio uz korišćenje odgovarajućih audio-vizuelnih sredstava. odnosno.

pre svega upoznavši njihov smisao i vrednost za sopstvenu akciju. kako i kada govori Ovaj vaspitno-obrazovni postupak može se razmatrati kao neposredno pričanje vaspitača i razgovor sa decom u okviru šire komunikacije sa njima. integrišući ih u svoje iskustvo ili koliko će se njihova uloga svesti na puko gledanje – koliko će kritički prilaziti onome što vide a koliko će ga pasivno usvajati. rečnik vaspitača. Upotreba audio-vizuelnih tehnika za posredovano prenođenje informacija ne umanjuje ulogu vaspitača.Pokazivanje postupaka i tehnika. uvežbavaju je pod nadzorom vaspitača. 53. Deca treba da budu motivisana za usvajanje određenog znanja i veštine. radnji. od mogućnosti da se kombinuju sa ostalim sredstvima i postupcima. on povezuje činjenice koje se prezentiraju sa dečijim aktuelnim iskustvom. načina obavljanja određenih delatnosti. Vaspitačevo pričanje deci :oblici. Operacije koje se vrše treba da budu objašnjene s obzirom na njihovu svrhu i da se obavljaju prema određenom planu koji je poznat deci. odnosno materijala. zdravstveno-higijenskih i društvenih aktivnosti. priprema decu na ono što će im biti prikazano. od toga koliko aktivnu ulogu obezbeđuju deci i sl. 50 . Oni se dele : . Ova sredstva koriste se zavisno od toga koliko uspešno predstavljaju sadržaje koje treba da se pomoću njih obrade.auditivne .audio-vizuelne Za njihovo korišćenje potrebni su odgovarajući aparati odnosno tehnička sredstva.vizuelne . koji odmah ukazuje ako odstupe od modela. Osim toga što ih bira. zavisno od njene složenosti i dečije mogućnosti da zapamte redosled pojedinačnih operacija. Posle posmatranja deca izvršavaju radnju. od strukture čitavog postupka koji je organizovao vaspitač. Vaspitač treba da ima na umu i snagu delovanja sopstvenim primerom i u svim ostalim situacijama koda je se decom. u dodiru sa ovim činjenicama. Od njega najviše zavisi kolio će deca biti suštinski aktivni . Pokazivanje radnje ili operacije može biti celovito ili po sekvencama. gestova sa značenjem i načina ljudskog ponašanja primenjuje se prvenstveno za sticanje znanja i razvoj veština u oblasti praktičnih životnih i radnih. Prikazivanje :-podrazumeva primenu određenih audio-vizuelnih tehnika koje se koriste prenošenjem slike i ( ili) zvuka. procesa. komentariše i objašnjava.

opisanim u literaturi ili onim koji su se odigrali u neposrednoj stvarnosti. Karakteriše ga neposrednost . kojem se želi nešto reći i obratiti mu se spokojno . Vaspitač što je glasniji i deca su bučnija a od preterane galame atmosfera u sobi za dnevni boravak postaje napetija i nervoznija. odnosno da vodi računa o kvalitetu svoje artikulacije. Svojim pitanjima vaspiatč usmerava dete u procesu otkrivanja stavri i zakonitosti koje vladaju u svetu. Bolje je približiti se detetu. Umeren i blag ton deluje umirujuće na decu.Pričanje vaspitača naročito se može koristiti u radu sa starijom predškolskom decom čije su verbalne i simboličke sposobnosti razvijenije. nesigurnost ili neljubaznost u glasu vaspitača. OPISIVANJE Ili «slikanje rečima» sastoji se u prikazivanju predmeta.objašnjavanje PRIPOVEDANJE Ovim postupkom deca se upozanju sa određenim događajima i zbivanjima iz istorije . OBJAŠNJAVANJE Objašnjavanjem se aktivira i usmerava dečija pažnja na ono što je bitno. emocionalno. naročito pokazivanjem. bez povišenog glasa i nervoze. slikoviti. Ljudski glas ima nezamenjivu ulogu u razvoju dečije ličnosti. bez obzira koje će on reči upotrebiti zbog čega treba da im se obraća prirodno. poštovanje vremenskog redosleda izlaganja i naglašavanje osnovne misli koju deca treba da zapaze. Pričanje vaspitača treba da bude živo. Zbog toga opisivanje ima znatno veću ulogu povezano sa ostalim načinima. o intonaciji. 51 . Ako pričanje nema do izvesne mere planirani tok i sadržaj. Vaspitač treba da vodi računa ne samo o rečima koje će upotrebiti već i o tonu jer se njime prenose na decu emocije. Njegova primena u vrtiću je ograničena jer deci na tom uzrastu nije dovoljno dostupan takav način prenošenja informacija. licem u lice. Pitanja koja vaspitači upućuju deci treba da budu tako formulisana da im omogućavaju da izraze svoje mišljenje i odluče se između alternativa. Deci treba postaviti pitanja koja ih podstiču na razmišljanje ali na koja mogu da odgovore. Oblici: . pomaže im da se otkrivaju suštinske karakteristike. onda se lako gubi nit i prestaje da služi vaspitno-obrazovnoj svrsi. unutrašnja svojstva i značenja premeta i pojava. recitovanja i pevanja.pripovedanje . Najbolja komunikacija se postiže govorom koji je jednostavan. Deca veoma dobro osećaju strah. kao i tehnici disanja prilikom pričanja. neposredan i umeren. odnosno utišavanje je efikasnije nego glasnost. pojava i procesa rečima. što treba da ima na umu svaki vaspitač zbog čega treba da neguje svoju govornu kulturu. Čak i na otvorenom prostoru treba izbegavati dovikivanje koje uvek neprijatno deluje na decu. sistematično i logično. Način na koji će on postaviti ta pitanja u velikoj meri određuje kakve će odgovore dobiti na njih.opisivanje .

Deca mogu učiti govor samo kroz njegovu upotrebu. je . Deca nemaju taj osećaj i naviku da kada se vaspitač obraća grupi dece da se to odnosi na svu decu. samo tebe čekamo. polni stereotipi Ono što govorimo treba da bude u skladu sa tekućom aktivnosti. Osobine govora vaspitača : izbor reči. OSOBINE GOVORA VASPITAČA REČNIK : . posle igrolike aktivnosti. Verbalna dominacija vaspitača. Adaptacija govora – prilagođavanje govora sagovorniku i u gramatičkom smislu..izostavljanje pomoćnog glagola jesam.) Adaptacija govora – truditi se da deca razumeju.dužina govorenja – da ne bi zasuli decu velikim brojem informacija 52 .korišćenje jednostavnih reči ili pak metafora koje deca razumeju . a želja je da se ponašanje kritikuje Reči kolektivističke usmerenosti : svi zajedno.pedagoške fraze : «lepo se ponašaj za stolom!» . SPECIFIČNOST GOVORA VASPITAČA Odnos jedne odrasle osobe na grupu dece. redosled.adaptirane lekseme univerzalnog tipa . Ta verbalna dominacija može biti indikator položaja deteta u ustanovi..jer je to atak na ličnost. OBLICI ADAPTACIJE : . paralingvistički znakovi su važni. Reči polnih uloga : polno tipiziranje.česta ponavljanja .treba izbegavati argumente. funkcija je da se prenese poruka.može se posmatrati i sa spekta prilagođenosti .. kada zažele da komentarišu svoje doživljaje i sl. količina i broj reči i rečenica. jesna.« to što si uradio nije dobro» a ne « nisi dobar» .vaspitač treba da neguje književni govor . da podstiču decu na razmišljanje i usmeravaju na ono što je suštinsko u određenoj situaciji ali i da ih ne bude previše.deminutivi . dogmatske iskaze . organizovana priča onog što se radi Kolektivistički izrazi s ene koriste da bi se svi stavili u kalup ( štrčiš danas.Pitanja vaspitača treba da budu jednostavna.upotreba 1l Pl umesto 1 i 2 l Sing. ( mi. umesto ti i vi) .izbegavanje ličnih zamenica i ličnih glagolskih nastavaka . Za neformalne razgovore u svemu što decu interesuje moguće je koristiti razne prilike – kada zastanu u igri. Razgovore sa decom je potrebno planirati ali ne kruto nego tematski. stilski i gramatički pravilna.govor treba da je jasan i oslonjen na činjenice .usporavanje govora . Ta verbalna dominacija je nekad toliko izražena da deca nemaju priliku da govore.

b) otvorene oblike regulisanja ponašanja. gde je govor sredstvo koordinacije socijalnog ponašanja 2.uputstvo. i to: 1) funkcija regulisanja ponašanja .pretnje. Nada Babić je izdvojila tri osnovne funkcije govora vaspitača u različitim komunikativnim situacijama.objašnjenje. . .odobravanje i neodobravanje.najava . predškolska ustanova svojom strukturom i organizacijom uslovljava i odrasle i decu da se ponašaju i komuniciraju na određen način.pitanje . privatnu ili individualnu funkciju. gotovo niko više ne poriče značaj predškolske ustanove kao specifičnog mesta življenja i odrastanja savremenog deteta. Takođe. autorka razlikuje: a) zatvorene oblike regulisanja ponašanja. Oslovljavanje nadimkom – prisnost Oslovljavanje prezimenom – broj prisutne dece u grupi Dogovor ko će koga zvati imenom a koga nadimkom ako imaju deca ista imena Neiskrena komunikacija – ljubavi. autorka izdvaja pojedinačne oblike. gde spadaju: .sugestija. . komunikativnu ili socijalnu funkciju.zabrane. podsticanje."Govor odraslog je u funkciji poučavanja kada ga koristi namerno (planirano) kao sredstvo učenja." Zavisno od stepena slobode u vođenju i regulisanju dečje aktivnosti.sugestija. ."To su svi oblici govora ( govornog obraćanja) usmjereni na regulaciju neposrednog ponašanja (aktivnosti) djeteta (djece). . . . 2) funkcija poučavanja . odnosno razvoja viših psihičkih funkcija.Jako je važno kod male dece oslovljavanje – najčešće ličnim imenom – pozitivan razvoj slike o sebi.poziv. . Kao takvo specifično okruženje.pitanje ."strategija" upoznavanja svijeta u kome živi. . Funkcije govora vaspitača Značaj jezičkog komuniciranja za dečji razvoj je odavno vansporna. . kao jedno od sredstava posredovanja stvarnosti i kao jedan od vidova čovekove aktivnosti koja se ostvaruje zahvaljujući postojanju izgrađenog sistema znakova (jeziku) i postojanju specifične ljudske sposobnosti da se njime služi. Ima dve osnovne funkcije: 1. dušo srce 54.traženje informacije. mila. Najopštije gledano. . u koje je svrstala: . kao i načina .pohvala." Prema načinu i svrsi poučavanja.opomene (upozorenja).obaveštenje.naredbe (zapovesti). i to: 53 . govor.

3) socijalno-emocionalna funkcija . takođe. što čine relativno retko. Metode i karakteristike interaktivnog učenja 54 . "Proveri!". Činioci i pokazatelji kvaliteta odnosa vaspitač-dete 57. "Kako si to saznao?" i sl. b) vođenje do zamišljenog cilja (rešenja) . Funk cija podučavanja kojma ponašanja funkcija nisu Soc. stiče znanja (prepoznatljiv po govornim formulacijama kao npr. Održ. Dečija pitanja 56. a tada je to češće bilo za održavanje kontakta. može se zaključiti da su sestre u jaslicama češće kontrolisale i korigovale dečje ponašanje i aktivnosti nego što su ih hrabrile.gde su. koje podrazumeva manje emocionalno ulaganje. Kada koriste govor u svrhu poučavanja. ona u stvari "tapkaju" za vaspitačevim namerama. govora N 1673 454 330 119 32 147 189 % 57% 15% 11% 4% 1% 5% 6% N 2127 481 336 % 72% 16% 11% N 2944 275 % 91% 9% Svega 3219 =100% Sestre u jaslicama koriste govor u komunikaciji s decom prvenstveno u svrhu regulisanja i kontrole dečjeg ponašanja i aktivnosti. podsticale i pomagale im u vlastitim naporima. do cilja izaziv kont. dok deca imaju prividnu slobodu. tačno određene uloge vaspitača i dece. "Pokušaj.a) davanje gotovih informacija. jer. funkc. Govor sestre najređe je imao socioemocionalnu funkciju."To je govor kojim odrasli uspostavlja. 55. Na osnovu podataka o zastupljenosti pojedinih funkcija govora.Zatvoreni Otvoreni Davanje Vođenje Misaon. gde vaspitač misaono provocira dete i time mu omogućava da. c) misaono "izazivanje".)." Istraživanje u jaslicama Epizode u Regulisanje Socio-emoc. održava i obogaćuje individualne socio-emocionalne odnose s djetetom. f-je oblici oblici inform. u skladu sa svojim mogućnostima i ličnim angažovanjem. Oblici i karakteristike verbalnog i neverbalnog opštenja u vrtiću Funkcije govora sestre 58. to je najčešće davanje gotovih informacija deci. kada se deci prenose gotova znanja u obliku informacija. i to skoro četiri puta češće zatvorenim nego otvorenim oblicima. pri čemu su tačno određene uloge poučavatelja i poučavanog.". "Šta misliš zašto?". otkrivanju i saznavanju sveta oko sebe i samih sebe. ostvarne emoc.

izbor niza unapred osmišljenih postupaka. dvorište ili priroda. su: 1. timska nastava. aktivno učešće učenika. tačnije. već vrstu metodološkog pristupa. Osim toga. oblik interaktivnog rada sa grupom. Razmena Za sve radionice. Radionica je pojam koji se odnosi upravo na tu složenu celinu omeđenu vremenom i prostorom. metakognicije i sl. za razliku od časa. Aktivno učešće učenika Saznajni proces (učenje) u terminima metoda učenja / nastave Edukativna radionica nije orijentisana na jedan metod nastave/učenja. Iz edukativne radionice nije isključeno ni smisleno receptivno verbalno učenje . edukativne su . Dok traje. prevashodno oni vezani za socijalizaciju (saradnja u timu. ključne reči. tehniku. S druge strane. pa sve do podsticanja i razvijanja viših intelektualnih procesa (suđenja. naravno). 4.jer su osmišljene sa ciljem podsticanja saznajnog razvoja (učenja u najširem smislu reči) i to od sticanja i usvajanja činjeničkog znanja. To jasno proističe iz činjenice da interaktivni oblici učenja imaju dominantnu ulogu. zadataka u jednoj vremenskoj sekvenci i u jednom prostoru. 5.Šta su to edukativne radionice i po čemu se one izdvajaju? Pojam edukativna radionica. vežbu. odnosno definišuće odrednice edukativne radionice. odnosi se na oblik grupnog rada. a samim tim i za edukativne. ono može biti važan metod u nekoj od aktivnosti. 2. učenje rešavanjem problema. Istovremeno. učenje po modelu. U odgovarajućim nastavnim situacijama mogu se pojaviti skoro sve metode učenja. razmena. 1. pre svega. ali joj je. tehnika. odnosno u realizovan obrazovni cilj. Po svojoj vremenskoj ograničenosti radionica je slična školskom času. Pored kontekstualnosti (prostorne i vremenske). uvažavanje drugačijeg stava. bilo da je to školska učionica. Jedino je važno da budu odabrane metode koje će obezbediti odgovarajuće saznajno iskustvo. zaključivanja. sada možemo preciznije reći. karakteristično je obezbeđivanje razmene među učesnicima. njima se ostvaruju i brojni vaspitni ciljevi. On ne predstavlja konkretan postupak. i 2. radionica je vezana za taj prostor i ne možemo zamisliti varijantu da se ambijent u toku radionice menja.). To saznajno iskustvo u radioničarskom procesu prerasta u znanje. rešavanja problema. jedna od glavnih pretpostavki 55 . znači da se u dobro smišljenom scenariju skoro sve metode učenja (sem “bubanja”. izražavanje svoga stava. svi interaktivni oblici učenja: 1. kooperativno učenje u grupama učenika. Radionica se realizuje u jednom prostoru (“nastavnoj sceni”). veština dijaloga itd. Pošto je osnovni postulat radionica da počiva na aktivnosti učenika.). To su. 2. 3. ali ne može ostati kao jedini oblik učenja. pre svega.učenik. kooperativno učenje nastavnik . ili pojedinačni metod učenja/nastave. mogu pojaviti kao metode koje misaono angažuju učenika. prirodniji vremenski okvir sat i po do tri sata.

Eksplicitno i implicitno u vaspitanju dece 60. da se osećaju slobodni da iznesu svoje mišljenje. iz aktivnosti u aktivnost. on je u ulozi organizatora. i u samom interaktivnom procesu u toku radionice. 2. detektuje potencijalne probleme (npr. Na času. zagrevaju ih za glavnu aktivnost). U samoj radionici. počinju sa dizajniranjem radionice od idejne skice do brižljivo isplaniranog scenarija . iz zadatka u zadatak. organizuje rad učenika. Izbor i kombinacija vaspitno-obrazovnih postupaka u radu sa predškolskom decom 56 . zavšne aktivnosti (koje zaokružuju celinu radionice). nastavnik je sve vreme svestan toga da svojim verbalnim i neverbalnim ponašanjem daje model intelektualnog rada i model saradničkog odnosa. dakle. glavne aktivnosti (koje predstavljaju centralni i ključni deo) 3. da on sam bude model dobrog komuniciranja i sl. misli.vodi učenike iz jedne aktivnosti u drugu. 59. nastavnik ili voditelj radionice (kako se to obično kaže). trudeći se da održi visok nivo motivacije. koji diskretno podstiče tamo gde treba. Zatim. uvide).iz koraka u korak. u koji ugrađuje odgovarajuće načine motivisanja dece. ciljem usmerene aktivnosti. zadatak je pretežak ili prelak. odnosno učenja. Najčešće se scenario grubo može podeliti na tri velika dela: 1. partnera u pedagoškoj interakciji. kada je nastavnik neprekidno usmeren na reakcije samih učenika. prilikom pisanja scenarija. Uloga nastavnika / uloga učenika Težište aktivnosti nastavnika se pomera pre početka samog časa. pobuđuju pažnju. smislene.radioničarskog pristupa jeste da je socijalna interakcija neophodni. kada treba i koliko treba. Razmenom sa drugima naše vlastito iskustvo i saznanje najpre se utvrđuje i osvešćuje (kada mi drugima saopštavamo naša rečenja. onoga koji motiviše. veliku odgovornost ima nastavnik koji bi trebalo da obezbedi uslove da se svi čuju. a glavnu ulogu i dominantnu akivnost izvode deca. a da se pri tom ne izađe iz okvira. kada stvara scenario za radionicu i prikuplja materijal potreban za njeno izvođenje. a zatim i obogaćuje. Aktivnosti nastavnika. obezbeđuje uslove da se svi osećaju slobodno da iznesu svoje mišljenje i pomaže samo kada učenici to od njega zatraže i samo toliko koliko je potrebno da sami nastave dalji rad. Ali. Na kraju. O motivaciji učenika misli na početku. Za uspešnost ovog segmenta. proširuje. uvodne aktivnosti (koje uvode učenike u duh radionice. nastavnik posebnu pažnju posvećuje motivisanju učenika. formativni element našeg saznavanja. uopštava (slušajući kako su drugi rešili istu situaciju). nije blizak interesovanjima ili trenutnim preokupacijama dece) i reaguje na to već u sledećem koraku. proverava da li je instrukcija bila svima jasna. Nastavnik osmišljava nastavne situacije koje bi trebalo da pokrenu učenike na misaonu aktivnost koja će voditi ka realizaciji obrazovnog cilja Poznavanje učenika je važan činilac koji treba imati u vidu prilikom osmišljavanja scenarija. čini upravo to .

Najvažnije je koliko su odabrani postupci i načini njihovog povazivanja podstakli. Isto tako treba odbaciti ukorenjenu predrasudu prema kojoj se učenje ograničava samo na intelektualnu sferu ličnosti. potrebama i razvojnim mogućnostima. S obzirom da će u vaspitno-obrazovnom radu veoma retko biti primenjen samo jedan metod. prema socijalnom obuhvatu dece . površna komunikacija. Prednost ovog oblika rada je njegova racionalnost i ekonomičnost jer obuhvata odjednom svu decu i zahteva manje sredstava i materijala nego ostali oblici. FRONTALNI – KOLEKTIVNI 2. mogućnosti za njihovo povezano korišćenje su neiscrpne i velikim delom zavise od metodičke spreme vaspitača i njihove inventivnosti. Vrednost metoda je u duhu koji pokreću. smer i intenzitet aktivnosti dece i oblicima vaspitno-obrazovnog rada. sadržaj. pamćenju informacija i pasivnom uvežbavanju navika. Oblici vaspitno-obrazovnog rada. uzrasne karakteristike i individualne mogućnosti dece. Naprimer – povezivanje pričanja i pokazivanja Prilikom opredeljivanja za neke od vaspitno-obrazovnih metoda treba imati u vidu specifične prednosti i ograničenja svakog od njih pod određenim uslovima i povećavati njihovu efikasnost kombinovanom primenom u sistemu. dele se na : 1. već učiti decu načinima korišćenja onoga što su saznala. zapostavljajući angažovanje motorike i emocija koje je važno isto koliko i unapreživanje umnih snaga deteta. 57 . naročito za rešavanje problema i prevazilaženje naučenog. samostalno uz neposredno usmeravanje vaspitača ili kombinaovano. Oblici vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom Osim odabranim načinima ( metodama) rada. vaspitač deluje na organizaciju. pridobili decu da učestvuju u vaspitno-obrazovnom procesu što je moguće samo ako im je bilo omogućeno da deluju shodno svojim interesovanjima. tok. ličnih sklonosti i izgrađenog stila rada. izvesno pasiviziranje dece koje je teško izbeći i opasnost njihovog utapanja u kolektivni prosek. kao i materijalne uslove za njihovu primenu. Ne treba insistirati na verbalnim znanjima.Prilikom izbora i kombinovanja vaspitno-obrazovnih postupaka treba uzimati u obzir ciljeve i zadatke koji se njima ostvaruju. GRUPNI-TIMSKI 3. dinamici razvoja i učenja kojoj doprinose stavljajući dete u aktivan položaj i upoređujući njegovu samostalnost. Nedostatak mu čini rasplinute. 61. odabrane sadržaje i tematiku vaspitno-obrazovnog rada. INDIVIDUALNI-POJEDINAČNI FRONTALNI-KOLEKTIVNI Sva deca iz vaspitne grupe se simultano bave određenom aktivnošću. radoznalost i stavralaštvo.

Frontalni –kolektivni oblik rada naročito nije primeren mlađoj deci zbog čega ih treba postepeno uvoditi u njega i koristiti ga samo u onim slučajevima kada za to ima najviše opravdanja: uajedničko slušanje priča. GRUPNI-TIMSKI Deca iu vaspitne grupe se dele na više manjih grupa koje se bave relativno samostalno određenim kativnostima. koja može biti ista ili različita za svu decu u grupi. sklonost za najraznovrsnije aktivnosti težnju za usavršavanjem svih svojih . što traži veću pomoć vaspitača i grupe sa manje članova ( u početku 2-3) Grupni oblik rada omogućava znatno veću samostalnost dece u odlučivanju kojom će se aktivnošću baviti. Dobar primer grupnog oblika rada su grupni likovni radovi u kojima se članovi svake grupe dogovaraju o podeli poslova – šta će ko crtati. Dele se i poslovi i svaki član unutar grupe ima poseban zadatak kojim doprinosi zajedničkom cilju. usklađujući pri tome svoje postupke sa opštim pravilim aživota i rada u grupi. njihova sposobnost da učestvuju u grupnom radu je skromnija. kolektivni cilj. Nedostatak je što je za njega potrebno znatno više prostora i odgovarajućih sredstava i materijala kao i suštinski demokratsko ponašanje vaspitača. planiranju. formiranje osećanja odgovornosti ped grupom. Motivacija predškolske dece za učenje Osnovni pokretač dečijeg učenja i razvoja se ogleda u prirodnom interesovanju za aktuelne događaje i stvari. što sve nije uvek moguće obezbediti u postojećim uslovima. za koji je odgovoran ped grupom. 62. gledanje dijafilma. i međusobno se kontrolišu u radu. jer se planiranje i izvođenje aktivnosti obavlja bez neposrednog usmeravanja vaspitača ili pomoći i saradnje grupe. Dobra snadbevenost raznovrsnim materijalima je jedan od preduslova za uspešnu primenu ovog oblika a povezivanje i upotpunjavanje sa frontalnim i grupnim oblikom rada omogućava da se nedostatci svedu na najmanju meru. muzike. Ovom prilikom naročito dolazi do izražaja dečija samostalnost. Isto tako njima se postiže mnogo veći uticaj na proces socijalizacije dece i razvoj saradničkih odnosa. kolektivne igre i sl. Ovaj oblik rada je primenljiv u onoj meri u kojoj se deca u vrtiću osamostaljuju i osposobljavaju da deluju prema sopstvenoj odluci i inicijativi. Ukoliko su deca mlađa. Grupe mogu imati iste ili različite ciljeve. lutkarske predstave. izboru sredstava i materijala kao i rukovanju njima. koji se na kraju mogu integrisati u jedan opštiji. dok se vaspitač uključuje i interveniše samo po potrebi. 58 . želju dece da otkrivaju svet oko sebe. INDIVIDUALNI-POJEDINAČNI Svako dete se posebno bavi određenom aktivnošću. naročito psihomotornih veština i sposobnosti.

Zadaci. kada se vaspitač bavi jednim detetom. Saznanje treba da bude izazov za dete. isti takav kao što je savladavanje neke prepreke u fizičkom vaspitanju ili rešenje zadatka koji je postavljen u igri. Međutim nema smisla razvijati dečiji govor sam za sebe. kao uobičajeni deo svakodnevne rutine. 63. Dijaloški pristup : usmeravajuće poučavanje Glavni razlog zbog kojeg deca idu u školu jeste učenje a glavni razlog što to čine učitelji jeste da im pomognu u tome. za eksperimentisanje i stalno širenje saznajnih interesa. Najvažnije je da deca osete zadovoljstvo u aktivnostima kojima oprobavaju sopstvene snage naročito kada su potpuno zaokupljena nekim problemima. ako hoćemo da deca objasne nešto. ima trenutaka kada je deci potrebno direktno poučavanje. ova pomoć je često indirektna i sastoji se u obezbeđivanju odgovarajućih materijala i podsticajne sredine. za traganje . Obično rad sa jednim detetom traje oko 10-tak minuta. one aktivnosti kojih su se prihvatila za postizanje scojih ciljeva imaće tendenciju da obave do kraja i to na najvišem mogućem nivou za koji su sposobni. Dok će se deca na razne načine protiviti aktivnostima na koje su pristali iz puke poslušnosti prema vaspitaču i brzo od njih odustati. Jezik je izuzetno važno sredstvo. kojima želimo da angažujemo decu. On može biti delotvoran bez obzira na složenost problema i veličinu teškoća na koju dete tokom njegovoga rešavanja nailazi. Nedostatak istrajnosti u nekoj aktivnosti kod deteta je pre uzrokovan nedostatkom autentičnog interesovanja nego lenjošću ili nedostatkom volje. Ovaj model poučavanja posebno je namenjen individualnom radu. Slično tome. izazovan neuobičajen način. posle čega ostaje vaspitaču da obezbedi uslove za učenje putem otkrića. Vaspitač može ili specijalno da ga planira ili da proistekne iz dečije slobodno izabrane aktivnosti ali glavni princip postupka je da se interakcija sa detetom organizuje u normalnom okruženju. sve dok ima izgleda na uspeh. Svaka činjenica koje treba da usvoje može da bude predstavljena na zanimljiv. kao i uviđanjem te koristi.Obrazovanje deteta ima smisla i može da bude uspešno samo pod uslovom da sačuva elemente spontanosti i predstavčlja ua dete intelektualnu avanturu. treba da budu takvi da im ona vide smisao. Međutim. Najbolji podsticaj za aktivnost i razvojni motiv uopšte je doživljavanje zadovoljstva zbog uspeha nakon savladavanja neke prepreke prevazilaženje nesklada između onoga čemu dete teži i za šta je u određenom trenutku sposobno. svako dete može da 59 . ali ovaj program nije „jezički“. Svakako. U ovakvom pristupu važan je jezik. Dakle. to treba da bude motivisano korišću koju će ona imati od objašnjenja. zbog čega treba vodtit računa da nesklad ne bude suviše velik što bi obeshrabrilo dete ali ni mali jer ne bi bio stimulativan. kao i davanju korisne sugestije. Aktivnosti treba tako orgaizovati da učestvaovanjem u njima samo po sebi i uspeh na kraju predstavljaju nagradu za dete a ne da glavni motiv za njega bude odobravanje ili neodobravanje koje zapaža na licu vaspitača. U sadržajima sa kojima se deca upoznaju potrebno je stalno isticati ono što je zanimljivo ukazivati na njihovu primenjivost i značaj za snalaženje u svakodnevnim životnim situacijama.

spavanjem i sl.Aktivnost treba da započne teškim pitanjima da bi kako se bliži kraj ona postajala sve lakša tako da se uz njihovu pomoć naučeno rezimiralo i zaokružilo. održavanje dečije aktivnosti Mala deca uče baveći se nečim. Učenju mora da prethodi svest da se nešto ne zna. proveravanje onoga što kaže dete Da bi razgovor između vaspitača i deteta omogućio pravo sporazumevanje.očekuje da će vaspitač izvestan kraći period provesti samo sa njim rešavajući neki problem. 8. To može biti prilično lak nivo (šta je to?) ili vrlo težak ( šta te je navelo da kažeš da se devojčica obradovala?). Osim toga.. Vaspitač treba da zna koji zahtevi odgovaraju kojem detetu i prema tome da odabere pravo od čitavog niza pitanja koja može da postavi. organizovanje toka aktivnosti Interakcija između vaspitača i deteta verovatno će se razvijati kako treba ako se započne razjašnjenjem šta se njome hoće. biranje odgovarajućih sadržaja Najzgodnije teme mogu se pronaći među stvarnim životnim potrebama. održavanjem higijene. Teme su obično povezane sa svakodnevnim životom – hranjenjem. sečenjem jabuke . vaspitač prvo treba da podstakne decu na učenje pitanjima na koja ne znaju odgovore a zatim da im pomogne da ih pronađu. U tom slučaju će dete osećati da je nešto uspelo i postiglo. 4. potrebno im je da budu aktivna kao i da posmatraju. razvijanje teme Da bi razmena mišljenja bila uspešna. izazivanje odgovarajućeg odgovora 3. stalne greške dovešće do frustracije. Otuda najviše smisla ima ako se tema poveže sa kupanjem lutke. treba da bude flrksibilna i da se može razvijati. Prema tome. od kojih se jedan odnosi na ono što treba uraditi a drugi na ono što treba saznati „hoćemo da isečemo jabuku i pronađemo kako da svako dobije po parče?“ „Hoćemo li ovo rastaviti i otkriti kako radi?“ 60 . Postoje 8 glavnih načela koja se koriste u ovakvom radu: 1. Sporazum treba postići na dva nivoa. ako su pitanja uvek na visokom nivou. najbolje je da se kreće u granicama onoga što je prisutno i što se može proveriti ili bar da se ograniči na događaje kojih se zajednički sećaju. ona treba da traje dovoljno dugo kako bi angažovala i dete i vaspitača. 2. može se smatrati da je aktivnost bila neuspešna skoro isto toliko kao da je sve reklo pogrešno. šetanjem.Za usmeravanje misli ništa nije bolje od zajedničke teme koja se odnosi na nešto što se odigrava pred očima dece i vaspitača. 6. 5. Ako dete kaže da je lopta tvrđa od jabuke oni mogu zajedno da provere. koji će za to vreme biti samo njihov. stvaranje krajnjeg proizvoda putem fizičke aktivnosti 7. ono neće proširivati svoja saznanja.. Poučavati u skladu sa kognitivnim zahtevima postavljenim na odgovarajućem nivou Štogod pitali dete. Nasuprot tome. koju je onda moguće razrađivati i raspravljati. to predstavlja „zahtev“ za njega. odmeravanje tempa aktivnosti Ako dete tačno odgovori na svako pitanje koje mu se postavi. Zato se naglasak stavlja na pravljenje nečega. Ako su pitanja vaspitača uvek na nivou kojem je dete doraslo.

postavljanje zadatka – aktivnost i nešto što će se naučiti unutar nje 3. što je povezano i sa učenjem. koji su usko povezani sa glavnim ciljevima predškolskog vaspitanja i obrazovanja. odgovarajući izbor zadataka 2. ne postoji potreba da uloži napor a zbog toga i neće naučiti ništa novo. Vigotski je to nazvao „zonom najbližeg razvoja – linija narednog razvoja“. Postoji više razloga zbog kojih se treba prilagođavati dečijem razvoju. To je posebno značajno u v. Aktivnost je bila uspešna ako kod oboje postoji osećanje da su postigli ono što su hteli. koristeći pojednostavljena ili druge prigodne postupke. otkriva i shvata sa zadovoljstvom. zavisno od dobijenih odgovora.ostvarivanje planirane aktivnosti. ako je uobličena kako treba. usvoje nove reči i srede stečeno iskstvo.Ovaj postupak stvara kod njih 61 . To zahteva naizgled neformalno. Nasuprot tome. Aktivnost kojom hoćemo da poučimo decu nečemu će biti mnogo uspešnija. vodeći računa o odgovarajućim sadržajima i pojmovima. Najopštiji cilj je da se dete podstakne da uči. koju može i unapred da planira i ostvari sa jednim detetom ili više njih.vaspitač postavlja određeni niz pitanja i zahteva. ako je dete već u stanju da bez napora izvrši zadatak. pa zbog toga neće ni pokušati. Ako je pomenuta razlika mala. obezbeđujući kako deci tako i vaspitačima smisao i uspeh u radu. U najboljem slučaju dete će imati mogućnost da uvežbava veštinu koju je već steklo a u najgorem – dosađivaće se jer od njega je zatraženo da učini nešto što je suviše lako. Poučavanje Vaspitači svojim redovnim aktivnostima dodaju još neke kada im se učini da bi to bilo korisno. Zašto prilagođavati obrazovni postupak nivou kognitivnog razvoja Jedan od najvažnijih zahteva u obrazovanju jeste precizno prilagođavanje obrazovnog postupka svakom detetu. Vaspitač i dete se prisećaju toka aktivnosti podsećajući jedno drugo na glavna zbivanja i otkrića. To omogućava deci da konsoliduju pojmove. Pripremljen plan treba da se koristi fleksibilno i da se prilagođava dečijem tempu i rekacijama. posebno kada zapaze da je jedno dete angažovano nekom aktivnošću pogodnom za to. razgovara se o njoj. onda tu za njega nema izazova. Na kraju se ukratko rezimira i povezuje najvažnije što je rečeno. Do najboljeg učenja dolazi kada razlika između onoga zašta dete je već sposobno i onoga što se od njega zahteva da učini ili nauči nije prevelika. prilikom koje se tema razrađuje. izazov će biti obashrabrujući jer dete zna da ne može uspeti. U tom slučaju će njena struktura sadržati četiri glavna elementa : 1.o radu sa decom ranih uzrasta ali i najteže ostvarljivo. usmeravajući aktivnost sigurnom rukom ali sa punpo takta 4. ako je nepodudarnost između onoga što dete može i onoga što se od njega traži prevelika.Sledi glavna etapa u razvoju aktivnosti. Planiranje U prvim fazama pripremanja dijaloga vaspitač bira dete sa kojim će ga voditi i razrađuje opšti plan aktivnosti. razmatranje protekle aktivnosti – kada se aktivnost prirodno završi ili kada vaspitač proceni da je dovoljno postignuto njome. od kojih zavise brzina i redosled njegove realizacije. ali vrlo važno ponavljanje.

U preusmeravanju njegovog ponašanja uvek treba polaziti od njegovih sopstvenih motiva i težnji i na njima zasnivati delovanje ( npr deca trče po sebi nakon pasivnog sedenja. pre svega. Sasvim je prirodna pojava da deca na sve načine isprobavaju kako fizički svet oko sebe. koji će činiti da bude bezbedno. on mora prvo da upozna i shvati njegove uzroke. tako i granice koje su postavljene njihovom ponašanju. Podržavanje deteta u onome što je kod njeg apozitivno podrazumeva kočenje negativnih tendencija koje se ispolje. Cilj kočenja je suprotan podržavanju . navede ga da se uzdrži od ispoljavanja određenih oblika negativnih ponašanja. koji se javlja kao reakcija na mešanje odraslog i osujećenje. odn u njihovoj svesti nije dovoljno ograničeno dozvoljeno od nedozvoljenog.u kome vladaju određeni red i pravila ustanovljeni. što se podržavanje uglavnom oslanja na unutrašnje motive i vrenosti koje su izvan ili «iznad» deteta koje mu se vaštački usađuju potiskujući ono što je kod njega autentično. 64. I ovde postoji razlika između kočenja i kažnjavanja i analogijom oslanjanja na unutrašnje . 62 . a sa druge strane skračuje mu se sticanje dragocenog iskustva o posledicama pogrešnog ponašanja na uzrastu kada su njegove posledica mnogo manje i bezbolnije. sa jedne strane stavlja u potčinjeni odnos prema odraslom. Razlika između podržavanja i nagrađivanja je . jer oni samo prekidaju tok takvog ponašanja dok je detetu potrebno da se ukaže i na smer koji je poželjan. potrebno je vremena i strpljenja. odnosno. ali ako se na njih ukazuje redovno i dosledno onda će se život i rad u kolektivu odvijati prirodno i glatko. Delovanje na dečije ponašanje : oblici spoljašnje i unutrašnje kontrole Najvažniji način delovanja na dečije ponašanje . Prednost se međutim daje podržavanju jer će ređe nego kočenje izazivati neslaganje i otpor kod deteta. Prilikom podržavanja ili kočenja polazi se od pretpostavke da dete ima potrebu da sazna granice svog ponašanja i nauči one oblike ispoljavanja svojih težnji komunikacije i saradnja sa drugima. time se. Najčešći uzrok svih « disciplinskih prekršaja» i nesporazuma između dece i odraslih je dečije nepoznavanje okvira ponašanja u kolektivu. Da bi se postiglo da deca uvide smisao ovih okvira i prihvate ih dobrovoljno. kao i na čitav razvoj i učenje je podržavanje deteta u onome što je kod njega pozitivno. odnosno. spoljašnje motive i uzimanju u obzir potreba i težnji deteta umesto disciplinskih razloga.uvaranje da je ono čime su se bavila vredno i ima smisla kako za vaspitače teko i za decu. Mehanizmi kojima se koči nepoželjno ponašanje dece nisu dovoljni sami po sebi. Da bi vaspitač mogao efikasno da deluje na dečije ponašanje naročito ako se ispoljava na negativan način. odn koji će mu omogućiti da se optimalno razvija i uči u kolektivu vrtića. omogućiti im da se istrče – napolje ili sala). kod njega vaspitač teži da zaustavi proces formiranja nekih negativnih osobina pre nego što se ukorene u detetu. Ako se dete preterano ograničava i usmerava. konstruktivno i prihvačeno.

Ako su ova ograničenja izvršena sa razumevanjem za potrebe deteta i ako se njihovo sprovođenje obavlja bez podmićivanja i zastrašivanja. Deca veoma brzo uviđaju značaj određenih pravila ponašanja u konkretnim situacijama i umeju da ih se pridržavaju kada ih prihvate. trenutne promene u dečijem ponašanju. učtivosti i čistoće. manira. osećaće se bezbedno i prihvaćeno i razvijaće se u spontanu. bez obzira da li je u pitanju podržavanje . Kada dete uoči da određeno pravilo ponašanja ima svoju opravdanu primenu u konkretnoj životnoj situaciji. koja neće suviše krutim stavovima kod njih izazivati anksioznost i potiskivanje. one teško mogu poslužiti tako shvaćenom disciplinovanju jer zanemaruju unutrašnje motive ponašanja i zasnivaju se na strahu od neprijatnosti koje donosi. ne garantuju uspeh niti se mogu propisivati.Ukoliko je vaspitač uveren da je osnovni razlog dečijih ogrešenja o pravila ponašanja njihovo nepoznavanje i uopšte. Vaspitač mora. koje je pod njegovom kontrolom. pre svega da prihvati da deca kao ličnosti u razvoju imaju prava na neka ponašanja koja nisu svojstvena zrelim osobama i da pod određenim uslovima i ovi oblici ponašanja mogu postepeno voditi ka zrelosti. odn kukavičluka. već da odrasle što više oslobodi brige o njima. neizvesnosti i straha od mogućih grešaka. Da bi ostvarila ovo pravo njima je potrebna određena tolerancija odraslih. poslušnosti. ono će to činiti bez kolebanja. odmereno vođeno razumom koliko i emocijama i ima određenu svrhu. onda ga neće okrivljavati za greške. nije posledica nekog poboljšanja u njegovoj ličnosti već pogoršanja. često besciljno i nekontrolisano ponašanje preobrati u ponašanje koje je svesno. Ukoliko je šire polje mogućnosti delovanj za decu a manje pritisaka i zabrana. naročito u slučaju kada su i sama učestvovala u njihovom formulisanju i proglašavanju. koje se kod deteta javlja usled kazni. sukob interesa pojedinaca koji bi je hteli za sebe. Najvažnije granice dozvoljenom ponašanju postavljaju se u vezi sa dečijom bezbednošću. verovatnije je da će iskustvo stečeno tom prilikom po analogiji primeniti u sličnim 63 . međutim. ukoliko mu se ukazuje više poverenja a ona prihavataju kakva jesu. najčešće u svojoj pozadini nema osnovni cilj da se socijalizuje dečije ponašanje. Iako se kaznama mogu postići određene. Pored svih poremećaja do kojih dovodi strah i gubitak sigurnosti i poverenja u vaspitača. OBLICI SPOLJAŠNJE KONTROLE – KAZNE I NAGRADE Disciplinovanje deteta je postepen proces u kome mu se pomaže da svoje ipulsivno . ono će sticati poverenje u sebe i svoju okolinu . Ukoliko je detetu jasno određen prostor u kome može bezbedno da se kreće i istražuje. to je prilika da se uvede pojam «čekanja na red» koji deca brzo shvate. socijalno neiskustvo. Ispravno ponašanje. UTICAJ VASPITAČA NA DEČIJE PONAŠANJE U VRTIĆU Metodi koji se primenjuju u delovanju na dečije ponašanje. kočenje ili preusmeravanje sami po sebi kao tehnika. imajući u vidu interese odraslih. stvaraće se i uslovi za samoregulaciju njihovog ponašanja. Nova igračka obično izazove prepirku. Preterana kontrola sprečava razvoj samokontrole kod dece kao što preterano naglašavanje «navika» kulturnog ponašanja. kao i zahtevom da se ne ugrožavaju drugi i neoštećuje inventar dečijeg vrtića. konstruktivnu i stvaralačku ličnost. detetu ostaje trajno usađeno shvatanje da neko može imati prava da ponižava druge i nanosi im razne neprijatnosti da bi održao svoj autoritet.

Doživljaj vlastitog pola uslovljen je i zavisi od društvenih očekivanja u pogledu ponašanja osoba različitog pola. Sa detetom se ne treba upuštati u prepirku ukoliko protestvuje zbog nekakvog zahteva vaspitača već ga treba obrazložiti ali i ispoljiti čvrstinu pri sprovođenju. oblik ponašanja a ne za njegovu ličnost. onda kada se to dogodilo ali bez uopštavanja. na određeni čin. potrebno ih je podsticati da procenjuju svoje postupke. Negativna reakcija vaspitača i ostalih drugova vezuje se za njegov postupak. Polni identitet bi. Da bi se kod dece razvijala odgovornost i bolje razumevanje . shodno tome. Isto tako treba voditi računa i o tome da u održavanju granica ponašanja . Na taj način ono će naučiti značajnu razliku između unutrašnjeg sveta svojih osećanja i subjektivnih težnji sa jedne strane i spoljašnjeg sveta u kome postoje osećanje. moralisanja i raspravljanja o ličnosti samog deteta. odstupanja od pravila.umesto « ne bacaj domine na pod» ). nego kada bi trebalo da deduktivno sprovede opšti princip koji mu je bio saopšten izvan konteksta svakodnevnog života i rada. uhvatiće ga za ruku i zaustaviti da ne istrči na ulicu. što će ono osetiti kako po rečima kojima mu se obraća tako i po tonu. Pri tome dete može da se složi sa njime . Vaspitač treba jasno da saopšti detetu kada neodobrava njegovo ponašanje.situacijama. propust. Ukoliko jedna pravila važe za decu a ne primenjuju se na odrasle. to ne sme dovoditi u pitanje suštinu njegovog odnosa prema detetu. 65. postupke svojih drugova i odraslih oko sebe. vaspitač to treba da učini brzo i bez oklevanja. U situacijama kada mora da sprečava dete u nečemu . međutim. težnje i prava drugih ljudi i objektivnih granica ponašanja koje se moraju uvažavati sa druge strane. Oduzeće mu oštar predmet kojim ugrožava drugove. do odbacivanja deteta kao ličnosti. međutim. Deci je potrebno dati vremena za prihvatanje granica koje se postavljaju njihovom ponašanju. to nikako ne bi trebalo da zvuči kao osuda ili pretnja. odlučno će mu reći da se ne treba prskati vodom. da se ljuti. uvek treba reagovati konkretno i neposredno . Mehanizmi i postupci u formiranju polnih uloga kod dece Polni identitet nastaje u međudejstvu sa ostalim aspektima identiteta. mališani ih teže prihvataju i odbacuju čim im se ukaže prilika za to da bi se izjednačila sa starijima. da sadrži informaciju šta i kako treba nešto raditi nego zabranjivati ( «ređaj domine na stolu « . U slučajevima prekršaja discipline. Bolje je deci davati uputstva u pozitivnom obliku. odnosno njenog etiketiranja. Jedan od načina uticaja na dečije ponašanje je informisanje koliko je ispravno i skretanje pažnje na njegove moguće posledice. pravila ponašanja u kolektivu. koje zahtevaju pravila zajedničkog života i rad au dečijem vrtiću treba da učestvuju i deca i odrasli. kao i likova iz literature. da protestvuje na šta ima pravo koje mu se neosporava. bio doživljaj vlastite 64 .

Uloge se i opisuju ali i vrednuju. Bezrezervno prihvatanje socijalne polne uloge dovodi do mnogih psihičkih tenzija. Kao simboli te identifikacije su ime deteta. identitet roda c. motive osoba određenog pola. stavove. znajući mu naziv. Dete već krajem druge a pogotovo u trećoj godini nauči da izraz « ti si devojčica» označava nešto specifično i to ne samo u biološkom smislu. Polna uloga u velikoj meri određuje socijalno ponašanje osobe. naziva se polno tipiziranje. Tako se npr normalnim smatra u našoj kulturi da se dečak penje po drveću. U socijalnim interakcijama dece u igri uloga ona otkrivaju ulogu kao obrazac očekivanog ponašanja. Polni identitet nije homogena struktura. a odnosi se na fizičku i emocionalnu preferenciju osoba različitog ili istog pola. vrenosti. Biološki pol je fiziološko-anatomska ( genetski određena struktura i funkcija Identitet roda je usvojena indentifikacija osobe sa muškim ili ženskim rodom Socijalna uloga se uči tj usvaja u društvu po principima socijalnog učenja ( učenja uloga. oblik frizure. u govoru. ULOGA PREDŠKOLSKE USTANOVE U FORMIRANJU POLNOG IDENTITETA Polni identitet ima prvobitno poreklo u kulturno-istorijskim društvenim vrednostima. muzike i dr. da voli roze boju. S obzirom na to da su igre uloga izraženije i 65 . osećanja . prlja kolena. učenja po modelu) Sekusalna orijentacija može da bude usmerena na vlastiti ili suprotan pol. već se sastoji iz više komponenti.socijalne uloge i statusa kao bića datog pola. porodica. da voli plavu boju i dr. ljupkost i sl. a matrica ponašanja. preskače konopac. Od devojčica se očekuje skromnost. kruta socijalizacija u pogledu polne uloge može da ometa razvoj. kao što je slika žene u patrijarhalnoj kulturi. vezana za pol. biloški pol b. Kod adolescenata. obeshrabruje njihovu eventualnu osećajnost i dr. seksualna orijentacija Ove komponente mogu ali ne moraju biti usaglašene. Tu se njena uloga majke idealizuje a uloga supruge satanizuje. roditelji. U pogledu gajenja dece. submisivnost. igra rata. Proces prihvatanja socijalne uloge pola počinje u ranom detinjstvu. U pogledu roda. a zavisno od toga šta o polu deteta i mlade osobe misli socijalna okolina ( vršnjaci. « školice». Ako dete pogreši u svom rodu. igračke koje se detetu nude i dr. Takože održavaju se razni stereotipi. patrijarhalna tj tradicionalna kultura podstiče mušku decu na agilnost prema spoljnjem svetu. socijalna uloga d. Socijalnu ulogu pola čine dakle očekivanja vezana za ponašanje. ono je usvojilo idenititet svog roda. TV. Jezik posreduje usvajanje identiteta roda. Obično se navode četiri takve komponente: a. Iako se mnoga «demokratska» društva zalažu za ravnopravnost polova. kada ga je generalizovalo i na ostale osobe. način odevanja. Kada je dete shvatilo da je njegov rod nepromenjiv. nastavnici i šire društvo). Pojam roda je sadržan u njegovoj kognitivnoj osnovi. dete se identifikuje sa jednim od dva pola. Devojčica navodno treba da se igra lutkama. odrasli ga ispravljaju. najčešće sa onim kojem i biološki pripada. ona je krše putem diferencijacije uloga na razne načine : putem literature.

vaspitače. Mogu se posmatrati ponašanje dece. učestvovao u životu i radu grupe. 66 . roditelje. tako i samog programa. Takva igra može da posluži i kao sredstvo adekvatnog usvajanja prihvatljive polne uloge. pod uticajem drugih osoba ( a i sistematskog vaspitanja) dete postaje svesno ne samo svog pola već i očekivanja okoline u pogledu njegovog ponašanja. a zavisno od njegovog pola. 66. Posmatranje je osnova za evidenciju o napretku dece i neophodno davanje povratnih informacija roditeljima o tome kako njihova deca napreduju i kako su im razvijene ( ne) mogućnosti. Metode posmatranja variraće od sasvim kratkih anegdotskih beležaka. vršnjake. preko ozbiljnih i više sistematskih metoda posmatranja sa pažljivim odabirom uzorka ponašanja i dinamike posmatranja do izrade studije slušaja za pojedinačno dete ili grupu dece. Da bi uspostavio sa decom odgovarajući odnos. oponašajući njihov stil ponašanja. Igra uloga je kao i svaka igra spontana aktivnost koja ima za cilj postizanje neposrednog zadovoljstva ali je ona i odraz shvatanja deteta o realnosti u njegovoj okolini. Posle formiranja relativno konstantnog polnog identiteta. važno je znati kako deca vide samu sebe i kako se osećaju. Da bismo to saznali potrebno je da posmatramo decu u odnosu na njihovu neposrednu okolinu. način na koji rešavaju probleme. odnosno da se oslobađa mnogih predrasuda koje vladaju u društvu u pogledu odnosa među polovima. vaspitača. Kroz simbolizaciju u okviru socijalne interakcije u igrama polno atipičnih uloga. Jedan od načina adekvatnog seksualnog vaspitanja u uslovima dečijeg vrtića ( a i uopšte) u smislu ravnopravne afirmacije polnih uloga bi bio da vaspitači upućuju decu baš na igranje polno atipičnih uloga. koje doživljava kao ipresivne uzore. Posmatranje je takođe osnova za identifikovanje dece sa specifičnim razvojnim ili obrazovnim potrebama. uspešnije uticao na njihov razvoj i učenje . Ono se događa stalno jer je osnova za buduće korake u realizaciji i rezultati opažanja se uključuju i plan i proces evaluacije kako dece. vremena i metoda kojim nam stoje na raspolaganju. organizovao njihove aktivnosti. saradnja sa ostalom decom i odraslima . prihvata i uvažava drugi. između 3-4 godine. Dete se tada identifikuje sa pripadnicima svog pola. kontakti sa drugima. Cilj pojedinačnog posmatranja zavisiće od svrhe. način na koji pristupaju novim informacijama.. Sem obavljanja posmatraj aradi planiranja.. dete počinje bolje da shvata. emocije koje deca ispoljavaju. vaspitač treba da ih bolje upozna .. interesovanja i dr. Pojam i način posmatranja i praćenja dečijeg ponašanja i razvoja Posmatranje i praćenje ima suštinsku ulogu u procesu planiranja. Vaspitač treba da nauči da analizira dečije ponašanje takvo kakvo jeste a ne kako bi on želeo da bude. suprotan pol. motorna spretnost. kao i za planiranje individualizovanih vaspitnih metoda.učestalije od mnogih drugih igara. detetovu pažnju sve više privlače modeli pripadnika tog pola u smislu njihovog ponašanja.

o rada. mogle pripisivati promenama nastalim zahvaljujući procesu razvoja i učenja.Da bi se deca upoznala treba ih posmatrati kako se vladaju o određenim situacijama. Shvatanje funkcija predškolskog vaspitanja i obrazovanja : 67 .razvoj govora i mišljenja Da bi podaci . koje prikupi vaspitač. Prati se: . tako i sa svakim detetom pojedinačno. odnosno dosegnutim razvojnim nivoima .socio-emocionalni razvoj . Najbolej je sve beleške držati u posebno registrartoru da bi imali uvid i deca i roditelji. Vaspitač može imati određeni sistem beleženja značajnih podataka o detetu do kojih dolazi u razgovoru sa roditeljima i posmatranjem samog deteta. Predškolsko vaspitanje i obrauovanje je deo celovitog sistema vaspitanja i obrazovanja. Ta dokumentacija imaće razlišitu homogenost jer se nekad posmatranje lako i brzo obavlja a neke se pojave moraju posmatrati dugoročnije i temeljnije. bili pouzdaniji potrebno je karakteristike koje se prate ispitivati i opisivati na sličan način. Roditelji imaju pravo izbora ustanova. kako bi se razlike koje se utvrde u dva različita vremenska perioda kod istog deteta. Osnove programa su polazište za izradu specijalizovanih programa. 67. bez pokušaja da se njihovo ponašanje menja pre nego što mu se shvate uzroci. Od deteta bi trebalo tražiti saradnju prilikom odabira radova. Uslovi za primenu osnova programa – normativi kadrova. da zajedno sa roditeljima povremeno razgleda svoj dosije ( portfolio) i komentariše svoje postignuće. Vaspitač procenjuje deliji razvoj u odnosno v. Za svako dete je ipak važno da vaspitač poseduje odgovarajuću dokumentaciju u kojoj će sabrati sve svoje napore u vezi sa posmatranjem pojedinačnog deteta. Vaspitač polazeći od osnova programa u izradi izrađuje program na nivou svoje vaspitne grupe. broja dece. Osnove programa predškolskog vaspitanaj i obrazovanja dece uzrasta 3-7 godina: Model A i Model B Osnove programa propisuje ministar i one predstavljaju smernicu za rad svih vrtića i vaspitača. Isto tako on beleži promene u postignućima . naime. uključivanja u proces v. prostora. ostavlja se mogućnost uvažavanja tradicije i kulture sredine. Vaspitač u dosije stavlja informacije koje je sakupio i radove koje smatra relevantnim i tipičnim pokazateljima nekog ponašanja. Dosijei bi trebali da stoje na javnom mestu u vaspitnoj sobi i da svima budu dostupni. Predškolsko vaspitanje obuhvata vaspitanje i obrazovanje dece 3-7 god.o ciljeve koje ostavruje i polazeći od svakog konkretnog dedeta kao kriterijuma. što mu pomaže pri planiranju i odmeravanju sadržaja aktivnosti koje namerava da ostvaruje kako sa grupom. Razvojne specifičnosti dece predškolskog uzrasta naglašavaju potrebu da vaspitači imaju veći stepen autonomije u planiranju i vrenovanju v. dete ima pravo da odabere rad koji se njemu najviše sviđa da stavi ako želi i veći broj radova.o rada.opšte zdravstveno stanje .

već znanja obuhvataju veštine. otkrivanje i upoznavanje samog sebe ( delovi tela. sposobnosti. interaktivno i kreativno biće koje iskazuje inicijativnost i spontano ponašanje za koje predškolska ustanova treba da mu obezbedi uslove. problema Procena ostavrenog – vrednovanje – na osnovu toga planira se sledeće. pomagačka – da prati. logičko mišljenje.o proces i radu prilagođavanjem sadržaja i uklanjanjem prepreka u aktivnostima. Osnove programa pružaju pomoć v. osećanja i sl.za manju grupu . Postoje dva modela vaspitanja i obrazovanja u osnovama programa : MODEL A I MODEL B MODEL A: otvoren sistem vaspitanja.za celu grupu . intelektualna samostalnost. teškoća.izražavanje govora. 68 . uči da sluša i uvažava tuđe ideje ali i da suprotstavi svoje stavove) 3. tuđa osećanja. načela. umeća Konstruktivistička teorija učenja – učenje ima unutrašnju motivaciju Uloga vaspitača je posrednička. otkriva interesovanja. nema programske sadržaje Ciljevi : 1. utkrivanje i upoznavanje drugih oko sebe ( na osnovu sigurnosti i poverenja u sebe gradi odnose prema drugima. drugima i okolini. afektivnog. tuđe mogućnosti i granice. da na kreativan način koristi predmete) Uloga vaspitača: Da stvara uslove i da direktno podstiče razvoj dece i učenje Planiranje i evaluacija: Na 3 nivoa : .. coljeci. U izboru sadržaja vaspitač se vodi načelima programa. slika sveta.individualno Planira se na osnovu uočenih interesovanja. istražuje i prihvata svoje mogućnosti i granice) 2. prepoznaje.- obezbeđivanje prava i potreba dece. socijlanog bića koje je aktivan činilac svog razvoja..( odlike predmeta i pojava. Osnove programa polaze od deteta kao fizičkog. saznavanje o svetu oko sebe i načinima delovanja na nju. misli. porodice i društva nastavak i doprinos porodičnog vaspitanja priprema za školu kompezatorska funkcija ( ublažavanje socio-kulturnih razlika) da se darovitoj deci obazbedi mogućnost negovanja i razvoja Dete je aktivan činilac svog razvoja. U modelu A nisu ponuđeni sadržaji Preporuka : sadržaji ne čine samo ona znanja o sebi. ono je aktivno. uloga vaspitača.

Transformacija ustanove u mesto življenja dece i odraslih.oni podrazumevaju traganje za ličnim zančenjem. Dete je u centru a ciljevi i zadaci prate i osobenosti i interesovanja pojedine dece. Načela za ostvarivanje programa Nije dobro postavljati suviše specifična i kruta pravila. implicitna pedagogija Ono što se zaista zbiva u neposrednoj komunikaciji i interakciji. Angažovanost i posvećenost znači više od «spoljašnje zaposlenosti» i površne «sentimentalnosti» . saradnja sa školom i lokalnom zajednicom Ciljevi su više konkretizovani ali postoji dodatna obaveza da se to sve integriše u celinu. f. samopoštovanje.plan se ističe dete.kognitivni . poštovanje kolega i roditelja Poštovanje ovog načela je osnov demokratskih odnosa u vaspitanju. prate se stupnjevi razvoja ( model A). 1. NAČELO ANGAŽOVANOSTI Ukupan odnos vaspitača i dece . težište na razvoj unutrašnjih sposobnosti. kognitivno-akademski 3. deca mogu da uče ali na specifičan način. sve iz dečijeg interesovanja – nije uvek lako prepoznati ta interesovanja MODEL B Detaljniji. u 1. 2.socionalno-emocionalni . Opšta pravila – načela – da bi se obezbedilo usaglašenost vaspitnog delovanja. 3. prate se interesovanja. ciljevi su dati po aspektima razvoja : -fizički . kognitivno-razvojni e. težište nije na sadržajima. NAČELO POŠTOVANJA SEBE I DRUGIH Pre svega ličnost deteta . njihove interakcije i komunikacije moraju biti smisaoni i za decu i za vaspitače. Vaspitač najviše vaspitava onim što jeste kao ličnost i onim što ume da radi. u preškolskom. 4. programi liče na školske ( model B) g.Izvori sadržaja: realni kontekst dečijeg života. Socijalni aspekt važniji nego učenje – kognitivni razvoj. maturacijsko –socijalizacijski 2. NAČELO REALISTIČNOSTI 69 . Kurikulum – realni program. najvažniji za decu. relani uslovi u kojima se nešto zbiva. tradicionalni. dete se posmatra u celini. 68.negovanje komunikacije i stavralaštva Organizacija prostora i vremena. sa više načela. odgovorom na sopstvena pitanja i dileme. 3 osnovna tipa programa: 1. NAČELO ŽIVOTNOSTI Uvažavanje životnog iskustva deteta i otvaranje ustanove prema porodici i društvenoj sredini.

NAČELO DOSLEDNOSTI Kontinuitet. Da bi se nešto spoznalo potrebno je da predmetima i pojavama manipulišu. NAČELO SOCIJALNE INTERACIJE Predškolska ustanova i njen program imaju efekta na razvoj dece samo onda kada se zajedno sa programom angažuju ne samo deca i roditelji. organizacija za učejne . bira. Delovanje ka harmonizaciji ciljeva i zadataka. Treba biti oprezan sa didaktičkim aspektima igre u predškolskom periodu. 70 .Razumevanje deteta i njegovog razvoja i sopstvene uloge vaspitača. koji su logički povezani u procesu saznavanja ( tematski u vidu projekta) koji vremenski i prostorno slede. Svaka ustanova na specifičan način planira i realizuje svoje planove . povezanost i smislenost. 7. 9. Da bi institucionalno vaspitanje i obrazovanje predškolske dece preraslo u društveno vaspitanje neophodno je da se predškolska ustanova poveže sa društvenom sredinom. sredinom i kroz interakciju. Neprestano preispitivanje i istraživanje. Predškolsko dete inače stvarnost doživlajva globalno te mu kopleksne metode i sadržaji. Realan u zahtevima i očekivanjima prema deci i sebi. 6. Dete kroz igru istražuje stvarnost . 69. Vrste programiranja i planiranja rada u predškolskoj ustanovi Planiranje v. iznosi svoje mišljenje i osećanja i da se razvija na svoj način i sopstvenim tempom. Uvažavanje i podsticaje prava da samostalno dela . NAČELO ORGANIZACIJE UČENJA KROZ IGRU I OTKRIĆE Igra je jedinstveni čin u kome se aktiviraju svi psihički domeni i potencijali malog deteta. Razvojno adekvatni sadržaju koji su za jedan korak ispred iskustav deteta. dosledan dnevni raspored. NAČELO AKTIVNOSTI Deca moraju učiti kroz aktivnost sa materijalima.proverava sopstveno iskustvo izmišlja nove obrasce ponašanja. 8. pristupi više odgovaraju. zavisno od realne dece i uslovima u kojima ona žive.o rada uslovljeno je brojnim faktorima koji utiču na proces planiranja. da ih dovode u interakciju izazivaju logičke posledice. 5. nego i lokalno okruženje. i da se šire otvore za uticaje koje društvena sredina nudi. NAČELO ORIJENTACIJE KA KOMPLEKSNOSTI PRISTUPA Sadržaji koji potiču od interesovanja deteta a koji se odnose na opštije ciljeve. Sistem pokušaja – pogrešaka-kreiranje sopstvenog mišljenja. a ukazuje se na njihovu povezanost i uzročnost. Dosledna ponuda sadržaja.

jer se konstruišu zavisno od interesovanja i potreba dece i oraslih koji se nalaze u obrazovnoj situaciji. Na rad ustanove u celini 2.o rada je vrsta programa koga često nazivaju integralni. To je jedan način rada iza koga stoji specifična koncepcija obrazovanja i uloge predškolske ustanove. Na nivou manje grupe dece 4. problemski pristup. Tematsko planiranje u dečijem vrtiću Tematsko plainiranje v. V.o – delovanje se okreće detetu i njegovim specifičnim razvojnim potrebama i mogućnostima.Planiranje postoji na više nivoa : 1. kao ni u posebne programske oblasti koji slede logiku naučnih disciplina. Tradicionalni pristup – vremensko rasporođivanje « gradiva». mogućnosti. Proces planiranja u tom smislu nije puko raspoređivanje gradiva već se satoji u veštini registrovanja tih interesovanja i poterba i njihovom prevođenju u obrazovnu aktivnost.o delatnosti koja se obavlja u vrtiću jer stavlja naglasak na povezanost koja postoji čak i između naizgled sasvim udaljenih aspekata stavrnosti. težeći zahvatanju svih aspekata dečijeg razvoja prilikom razrađivanja mreže pojmova koji ulaze u okvir svake od tema. želje.o situacije integrisane u šire teme. Program ne može posedovati idealnu zbirku sadržaja i tema za rad. Tematsko programiranje i planiranje se usklađuje sa osnovnom koncepcijom programskih osnova kao i funkcijom v. detaljno razrađenim programskim sadržajima v. Tematsko programiranje i planiranje je psihološki opravdanije od planiranja po oblastima jer je bliže dečijem intuitivnom emocionalnom i globalnom doživljavanju stvarnosti kao neraskidive celine . nego njegovo veštačko cepkanje na razgraničene. Na nivou pojedinačnog deteta U prosecu planiranja uključena su i sama deca – njihova interesovanja. Na nivou vaspitne grupe 3. Ovakav pristup programiranju.O plan se pravi na osnovu uočenih interesovanja dece. smatra da se obrazovanje ne može na jedan veštački način izdvojiti od procesa vaspitanja. Planiranje po V. 71 . Programiranje : stalno kreiranje programa u zavisnosti od aktuelne prakse Tematsko planiranje – rad po projektima ili centrima interesovanja. Obrazovanje nije prenošenje gotovih sadržaja programa i ovaj pristup ne poseduje « obavezan» i logički uređen deo programa. Oni se ne mogu odrediti unapred.O oblastima : rad po oblastima Umesto jednog školarizovanog pristupa usmerenog prvenstveno uniformnim. Predškolskoj deci je bliže aktivno sticanje iskustva kroz v. problema ili uočenih teškoća. interdisciplinarni. 70. unapred propisane sadržaje pojedninih oblasti među kojima se zatim uspostavlja tzv « korelacija» ali nikad sa potpunim uspehom.

način komunikacije – vaspitač mora organizovati takvu atmosferu u kojoj će različiti interesi smeti da se ispolje. štiti grupu od destruktivnih predloga i ponašanja. DEMOKRATSKA ATMOSFERA U GRUP ZNAČI DA : .dugoročni i kratkoročni v. postoje podeljena mišljenja .Ona pak za krajnji ishod nema znanje kao skup informacija.potrebe dece . tip zaštite – zaštita svih pojedinaca grupe. Mogućnost saznavanja kroz interakciju sa osobama i materijalom koji se nalaze ne samo u organizovanoj obrazovnoj situaciji.imaju kontakte sa drugim osobama van vrtića . vaspitač insistira na tome da svi učestvuju. 3. biti stavljeni na diskusiju.postoji slobodno izražavanje mišljenja. sadržaje. 2. način odlučivanja – teme.interesovanja dece grupisana u tzv « životne teme» . psihološki 2. zajedničku selekciju. nego veštinu dolaženja do informacija i način konstruisanja znanja.o ciljevi dugoročni ciljevi : generalne potrebe dece p. pedagoški 3. Osnovne dimenzije ovog načina planiranja su : . Kratkoročni ciljevi: odraz tekućih interesovanja i potreba dece i vaspitača Uslovi pod kojima s eprogram tematskog planiranja može realizovati su: 1. Da bi se pomenute ideje ostvarile. pažnja vaspitača mora biti usmerena na dobijanje što večeg broja predloga.postoji jedna neusiljena komunikacija . on štiti slabije pojedince od povlačenja. dobijaju se koncenzusom svih zainteresovanih odraslih koji dolaze u kontakt sa programom. isprobavani. aktiviranje sve dece i obezbeđivanje povratne informacije šta se sa tim u realizaciji dešavalo. Dok se deca ne suoče sa posledicama sopstvenih akcija . Deca sa vaspitačima i roditeljima zajednički planiraju. svi su podjednako kreatori za ono što se u vrtiću događa. fizički PSIHOLOŠKI USLOVI Demokratičnost stila u ophođenju među učesnicima Atmosfera vrtića u kojoj vlada duh poštovanja i ravnopravnosti Demokratičnu atmosferu čine indikatori : 1. ne uošavaju smisao pravila koje postavljaju odrasli. koordiniraju i realizuju svoje akcije. važno je stvoriti fizičke i interakcijske uslove. nego u celokupnom načinu življenja jedne predškolske ustanove.ne slušaju slepo predloge odraslih 72 . ciljeve biraju svi učesnici obrazovne situacje.u.

da govori o svom rodnom mestu. 73 . 71. Unutrašnji enterijer soba mora sadržati puno polustrukuriranog materijala za igru. da priča priče ili da čita. lagani i laki za održavanje.puno vremena mora se posvetiti obaveštavanju « svih o svemu» i pripremanju dugoročnije saradnje . da ne postoji stroga podela grupa po uzrastima. Grupe vrtića treba da budu mešovite po uzrastu i neveće od 25-toro dece. pa makar samo i da posmatra. Takođe i forma saradnje sa roditeljima ne bi trebalo da budu krute. Sobe trebaju da budu međusobno komunikativne. a pogotovo roditeljima. nameštaj.. .. ume nešto da uradi. koja će omogućiti da se svi unutar nje osećaju pozvani i odgovorni da razmišljaju o kvalitetu te sardanje i aktuelnom programu rada. Da bi se to ostvarilo potrebno je zadovoljiti bar nekoliko zahteva : . Celokupna organizacija ustanove mora biti fleksibilnija – fleksibilna organizacija vremena. Sadržaj kutaka oprema se zajedno sa roditeljima. kutići treba da su višenamenski i prilagoženi veličini dece. FIZIČKI USLOVI Cela sredina da ne bude previše strukturirana Oprema. ukoliko ne zna da sa vaspitačem i decom zajedno planira.- poštuju se interesi svih deca bar u 50% slučajeva biraju aktivnosti kojima će se baviti deca u dogovoru s avaspitačem organizuju aktivnosti i uvek postoji veći broj pedloga PEDAGOŠKI USLOVI Potrebno je i samu ustanovu organizovati na određen način Ova vrsta programa deo je šire koncepcije « otvoren sistem vaspitanja» Vrtić je društveno organizovano mesto življenja. da je u potpunosti dostupno deci. šta je planirano.mora postojati stalna povratna informacija o tome šta je bilo. tako ni život u vrtiću na treba da zatvara vrata ljudima zainteresovanim za dobrobit odrastanja dece. treba da bude otvoren prema spolja i prema unutra Življenje pedškolske dece ne treba ograničiti samo na prostor vrtića. Deca trebaju da koriste sve prostorije vrtića.svaka osoba nosi sa sobom puno potencijala .vaspitač mora zainteresovane pojedince i grupe kontaktirati međusobno . Predškolska ustanova mora stvoriti takvu psihološku i pedagošku atmosferu. Od čega se polazi u tematskom planiranju U vezi sa obrazovanjem i vaspitanjem male dece Ovaj pristum smatra da se obrazovanje ne može na jedan veštački način izdvojiti od procesa vaspitanja. šta će se tek desiti. da se igra sa decom.

a ne kao deklarativnu listu.stalno razvija osetljivost za uočavanje.da dozira svoje učešće i angažovanje u izboru i razvijanju teme razvijajući i računajući na samostalnost dece. Potrebno je ciljeve konkretizovati i videti šta oni zapravo u stvarnosti znače.to su takođe ciljevi iza kojih stoje osnovne ljudske potrebe vezane za vaspitanje i obrazovanje.osvesti svoje i potrebe drugih ( dece i roditelja) .to su vrednosti i osobine koje su poželjne. Dugoročni : .Da zna načine praćenja i vođenja demokratske interakcije .Da ume da proceni efekte sopstevnog delovanja 72. koja za krajnji ishod neće imati znanja kao skup informacija. «životne teme» kao i ciljevi v. Uloga vrtića – mesto življenja i partnerskog druženja dece i odraslih. Ovaj način rada insistira na mogućnosti saznavanja kroz interakciju sa materijalima i osobama koje se nalaze ne samo u organizovanoj obrazovnoj situaciji. Dugoročne ciljeve treba tretirati u kompletu.Da osvesti sopstvene stavove. prepoznavanje i razumevanje potreba i tekućih interesovanja dece . Ciljeve treba definisati sa aspekta prakse. . Nemoguće je predvideti sve njene delove i unapred odrediti obim i redosled sadržaja koji će se pojavljivati. Njegova suština je veština registrovanja interesovanja i potreba učesnika i njihovo prevođenje u obrazovnu aktivnost.oni su opšti ciljevi .Oni jedan drugog ne isključuju već se u praktičnom radu više njih istovremeno kombinuje i realizuje. nego u celokupnom načinu življenja jedne predškolske ustanove Program ne može posedovati idealnu zbirku sadržaja i tema za rad. potrebno je da vaspitač u toku njegove primene i sam menja svoje stavove. nego veštinu dolaženja do informacija i konstruisanja znanja.Stvarnost je jedna nedeljiva celina koja postoji kako u svetu dece tako i u svetu odraslih. upotpunjuje znanja i razvija nove sposobnosti.poseduje aktuelna psihološka i pedagoška znanja . oni se ne mogu odrediti unapred jer zavise od interesovanja. . potreba dece i odraslih koji se ne nalaze u obrazovnoj situaciji. SAMOSTALNOST – INDIVIDUALNOST 74 . U vezi sa sposobnostima potrebnim za realizaciju ove vrste programa Da bi se kvalitetno realizovao tematski program. DUGOROČNI CILJEVI – OPŠTI CILJEVI: 1.o rada. Osnovni delovi programa u tematskom planiranju Postoje dve vrste ciljeva : kratkoročni i dugoročni. Vaspitač mora da : .o rada Ne može se isključivo i prevashodno svesti na raspoređivanje sadržaja. ali koje se ne smeju nametati . . vrednosti i ličnu filozofiju vaspitanja kao i da bude spreman na njihovo menjanje. Glavne dimenzije ovog načina planiranja su potrebe i interesovanja učesnika.odnose se na sve uzraste vrtića i na filozofiju programa u celini. U vezi sa procesom planiranja v.

Interesovanja su različita.. odlaganje potreba i prihvatanje neuspeha 6. govor. Dete kao i odrasli u stanju je da dugo drži visok nivo motivacije i napora . interesovanja i „životnih tema“ INTERESOVANJA I POTREBE Ne samo „snimiti“ šta decu zanima nego i od toga poći. dramski i muzički medij.DRUŠTVENOST Razvijanje osećanja pripadnosti grupi. podsticanje razvoja motorike i oblika kretanja. boravkom na svežem vazduhu. prevencija deformiteta. ukoliko je sadržaj rada u funkciji njegovog razvoja. 75 . primena stečenih znanja o novim situacijama. dobijaju se analizom neposredno ispoljenih potreba i interesovanja dece .STICANJE ZNANJA Podražavanje prirodne motivacije i radoznalosti. negovanje slobodne komunikacije 5. ispoljavanje i razumevanje svih vrsta emocija. sticanje osnovnih pojmova o svetu koji dete okružuje. Neka su površna i kratkotrajna a neka duža i temeljnija i u tematskom planiranju su od posebne važnosti. Svaka realizovana v. 2. odmorom. osećanja i ponašanje. OČUVANJE ZDRAVLJA I PODSTICANJE TELESNOG RAZVOJA DETETA Zadovoljavanje osnovnih potreba za hranom. negovanje doživljaja sebe kao jedinstvene i neponovljive ličnosti. POJEDINAČNI CILJEVI Kratkoročni ciljevi koje se koriste u svakodnevnom radu. preventivna zdravstvena zaštita. rešavanje konflikata. likovni. Obezbeđivanje uslova u kojima će svako dete moći nesmetano da ispolji. vaspitača i roditelja. autentične sposobnosti i sklonosti. razvijanje samopouzdanja. poštovanje drugih.. korišćenje stvari i predmeta iz neposredne okoline. otkrivanje različitih načina sticanja znanja kroz aktivno samostalno dolaženje do odgovora.. Interesovanja i pitanja predškolske dece su varijabilna. 3. Ti su ciljevi raznovrsni. poverenja u sopstveno mišljenje. iz različitog domena i različitog karaktera. prepozna i razvija svoje prirodne.KREATIVNOST Stvaralačko izražavanje i podsticanje ekspresije kroz: pokret.Osnovni cilj. radne navike. Negovanje originalnog pristupa problemima i pronalaženje različitih načina i strategija za njihovo rešavanje 4. Da bismo dobili takvu vrstu ciljeva treba poći od potreba. Kulturno-higijenske navike. snom. Oni pokrivaju period trajanja jedne teme i dnevno planiranje. negovanje saradničkih odnosa i ponašanja. „ŽIVOTNA TEMA“ – skup dugotrajnih interesovanja za određeni sadržaj koja su oddraz želje ili potrebe za razrešavanjem bazičnih životnih i razvojnih problema što ujedno obezbeđuje visok motivacioni nivo prilikom bavljenja sadržajima takve vrste.EMOCIONALNA STABILNOST I SVEST O SEBI Upoznavanje sa mogućnostima i granicama sopstvenog tela i ličnosti.o situacija je jedan dogovor i pokušaj uključivanja što većeg broja ljudi u proces vaspitanja i obrazovanja.

Učenje u ovom slučaju treba definisati kao proces uzajamne razmene ideja.analizom širih društvenih događaja ( mas-mediji. listići za beleženje tema..o ciljeva i zadataka . ne umeju da ih artikulišu iako ih zanimaju. nije jednostavan skup sadržaja i aktivnosti za rad. sex. Teme se mogu dobiti na nekoliko načina: .Nije ni trenutno ispoljeno interesovanje. veština i uloga. dogovaranjem) . nemaju dovoljno sposobnosti da se sa njima suoče.mogućnosti za integraciju porodice i društvene sredine 76 . POTREBE DECE I ODRASLIH Potrebe jesu temeljnije i sporije se manjaju od interesovanja ali su ipak podložne promenama.uz pomoć same dece ( razgovorima sa decom o tome šta ih zanima. roditeljski sastanci) . boje se da ih prikažu odraslima.varijacija unutar razvojnih potreba ..korišćenjem posmatranja i beležaka vaspitača .( smrt.sadržaja programskih celina . is l. kadrovskih i drugih mogućnosti dečijeg vrtića . Biranje osnovne teme i strukturiranje tematskih sadržaja Srodne sadržaje koje možemo grupisati u jednu zajedničku smisaonu celinu nazivamo temom.karakteristika regiona . Tematsko planiranje nije sistem rada u kome se radi „ono što deca hoće“ . audiovizuelni produkti) Treba takođe obratiti pažnju na „nepostojeće teme“ tj onu materiju koju deca svesno ili nesvesno izbegavaju.Životna tema nije koju vaspitač sam bira na osnovu unapred odabranih ciljeva. znanja. već se radi o tome da se pedagoški momenat pomera na teren i sadržaj koji je deci blizak. jer se takvih tema boje.razvojnih potreba i mogućnosti dece . različite su u različitim grupama ljudi.uz pomoć roditelja ( intervju. Potrebe dece i odraslih koje se direktno suprotstavljaju: Potrebe dece Za kretanjem Promenom i slobodnim izborom aktivnosti Za galamom i bukom Za povremenim destruktivnim ponašanjem Za negiranjem pravila koja definiše vaspitač Za stalnim odgovorima na postavljena pitanja Za izlaskom u druge sredine i za posetama Da se igraju aktivnih igara Potrebe odraslih Za mirovanjem Da deca drže pažnju na planiranoj aktivnosti Za tišinom Za čuvanjem igračaka i materijala Da deca poštuju pravila Za ćutanjem Da se rad odvija u vaspitnoj sobi Da se pasiviziraju 73.materijalnih.) Teme se biraju i strukturiraju u tematske celine polazeći od: . na različitim uzrastima u različitom društveno-istorijskom trenutku.v.

o situacije. zaposleni su i dolaze do saznanja sledeći sopstveno iskustvo... Mesečno programiranje zahteva od vaspitača: .vršenje izbora i određivanje prioriteta u opštim razvojnim zadacima . kao i događaja i iskustava doživljenih prethodnog dana u vaspitnoj grupi.) Tematska celina obuhvata opis i strukturu sadržaja osnovne teme koji će se radi ostvarivanja odabranih opštih v.o zadataka koje treba ostvarivati. Pojedine teme se mogu obrađivati duže ili kraće. okoline. On treba da kreira takvu sredinu u kojoj se svi osećaju dobro.o procesa. ULOGE VASPITAČA 1. Tema može da obuhvati šire ili uže aspekte stvarnosti i može biti formulisana u različitim vidovima.o materijal i sadržaje rada Posmatra igru dece. On nije najdominatnija figura već je njegova uloga posrednička i patnerska. parcijalnim koje. matematičkih. u odnosu na v. Npr. mogućnosti razrade i realizacije i specifičnih v. 74.razvoja govora. u odnosu na proces planiranja 4. treba međusobno povezati i uklapati ( u šire teme) Sadržaji koje se predviđaju tematskim celinama treba da potiču iz svih domena i obuhvataju što više aspekata programskih celina ( fizičkih. strukturiran na v. kao i fleksibilnu organizaciju v. Dnavna skica proističe iz tematske celine. likovnih. Voda – bez vode nema života – voda isceliteljica – voda u domaćinstvu Opštijim temama treba dati prednost nad užim. zavisno od potreba i intervenisanja dece. predstavljen u dnevnoj skici. po mogućstvu. izbor programskih celina i njihovo strukturiranje u tematsku celinu .o sadržaji nisu unapred dati vaspitač ima višestruko kreativnu ulogu.izbor najvažnijih objekata i sredstava koji će poslužiti za obradu tematske celine Dnevna tema obuhvata sadržajno zaokružen deo jedne tematske celine.o materijal i sadržaje rada 2.o zadataka obrađivati u određenom vremenskom periodu. muzičkih.određivanje naslova osnovne teme. iz nje nabavlja materijal za zajednički rad Sadržaji kao ni teme nisu unapred propisani 77 . Mesečno planiranje je najpovoljnije jer omogućava razrađen obuhvat jedne tematske celine. u procesu saradnje sa roditeljima u odnosu na v.Tematske celine se mogu poklapati sa programskim celinama. predstavljati deo ili kombinaciju delova dveju ili više programskih celina. u odnosu na decu 3. Uloga vaspitača u tematskom načinu planiranja Budući da v.

iz naučnih disciplina. Ono što organizuje rad sa takvim sadržajima su ciljevi. Mogućnost saradnje sa roditeljima. tradicije. Katalizatorska uloga – vaspitač je samo vrsta posrednika da saznanja Deca se direktno mogu podučavati samo onda kada treba objasniti kako se rukuje nekim predmetom ili instrumentom. Atmosfera ne sme biti zasićena „ njegovim pitanjima i njegovim objašnjenjima“ Sve aktivnosti treba planirati tako da deca imaju i sama dovoljno materijala za razmišljanje. Mogu poticati iz sveta dece i odraslih . Mora da se pozabavi organizovanjem grupe Broj aktivnosti mora biti veliki. On mora stalno da razmišlja višeznačno Mora posedovati bar 4 strategije u svakom momentu : a) šta ću da radim ako deca odbiju neku aktivnost b) šta ću da radim ako se jedna aktivnost svidi svoj deci c) šta ću raditi sa aktivnošću ako se desi neki nepredviđen slučaj d) kako da izbalansiram aktivnosti tako da sva deca budu zaposlena psihološka uloga vaspitač mora procenjivati da li neko od dece ili roditelja ima problema sa uključivanjem u rad grupe ili u kontaktu sa materijalom. u odnosu na decu Vaspitač u grupi ima nekoliko uloga. Ne treba da im nameće svoje zaključke. šta im je problem i kako dalje može da se organizuje aktivnost. On takođe mora štititi slabije delove grupe od agrisivijeg koji obično zauzima više prostora i pažnje u odnosu na proces planiranja U okviru planiranja mora se pozabaviti sa nekoliko linija koje se istovremeno ili sukcesivno dešavaju Jedna od njih je – uže obrazovna – šta je to što deca mogu da nauče iz određenog iskustva.Ukoliko date sadržaje ( koje dec adonose) ne poznaje. koje učesnici obrazovanja zajednički postavljaju posmatrajući šta decu zanima i u čemu je njihov problem u spoznaji i doživljavanju sveta. Dnevna realizacija Proces planiranja se oslanja i na gro-plan i na mikro plan u procesu saradnje sa roditeljima 78 . mas-medija itd. Procena svih ciljeva koji se u određenoj temi mogu pojaviti – globalna linija planiranja. iz domena umetnosti i sporta. Kada su stvari i pojave jednoznačne ili na zahtev same dece. Uloga vaspitača je da decu nauči samostalnom izboru i istrajavanju na određenom zadatku Posmatračka i prpcenjivačka uloga On ide od grupe do grupe i posmatra kako deca reaguju. da bi sva deca našla svoje mesto i bila aktivna U toku procesa obrazovanja najmanje od svega treba da koristi verbalnu metodu i metodu demonstriranja. folklora i kulturne baštine. dužan je da se sa tim upozna Dozvoljeno je da u zajedničko življenje sa decom unosi i deo svog sveta Sardžaji i materijali za rad mogu biti najraznovrsniji.

Mogu da odbiju da učestvuju u organizovanim aktivnostima. nego od njega napraviti ravnopravnog učesnika v. načini dobijanja povratne informacije 75. KRITERIJUMI ZA PROCENJIVANJE KVALITETA RADA Procena tematskog plana Plan može da se piše u nekoliko varijanti. izražavaju svoje mišljenje. Bitno što treba da postoji u svim varijantama je da se u planu tačno vidi šta je bio čiji interes i ideja i iz kojih razloga su odabrane baš takve aktivnosti. Inicijativa za saradnju mora da potiče od vrtića. Svaki poziv roditelja mora biti dobro osmišljen. učestvovanje roditelja u aktivnostima. Vaspitač je uvek u jednoj grupi dece. podjednako odgovornog za ono što se u vrtiću događa. Deca u takvoj atmosferi slobodno pričaju.o rad . nekima je potrebna pomoć. a ostale posmatra. vaspitača Vaspitač mora biti osposobljen za nekoliko važnih uloga : . Takođe iz planova treba da se vidi raznovrsnost i veliki broj sadržaja koji će biti alternativno daeci ponuđeni Procena neposredne realizacije Uže obrazovni aspekt – na koji način deca stiču znanja i kakvog su ona kvaliteta i prirode Način ostvarivanja demokratičnosti u grupi Da li se u samoj grupi oseti da je tema koja decu zanima zaista „životna tema“ Socijalno-emocionalni aspekt Procena kvaliteta sardanje sa roditeljima Sadržaj i broj roditeljskih sastanaka individualnih razgovora. Odnos samostalno organizovanih aktivnosti i onih organizovanih na predlog vaspitača treba da bude pola-pola. jer će samo prijatna iskustva sa vrtićem roditelja motivisati da opet dođe Treba se potruditi da roditelji shvate da ta pomoć nije za vaspitače već za decu Prvi boravci da budu manje formalni. On treba sve sa decom zajedno da radi i da se igra. sličnija porodičnom okupljanju nego visoko strukturiranim akademskim zahtevima. od individualnog do frontalnog oblika rada ali se najpoželjnijim smatra rad u manjim grupama dece. diskusije o igračkama i sl. komentarišu.veština uključivanja roditelja u neposredan v. neobavezni. uključuju se u neku od ponuđenih aktivnosti. neki umeju sami da smisle šte će deca da rade. Odlike metoda rada u tematskom planiranju Opšta atmosfera u grupi je neusiljena. Aktivnost sve dece je veoma važna.o situacije. Obavezno treba upoznati roditelje međusobno . Ona će se spontano opredeliti za neku od ponuđenih grupa. 79 .veština rada sa različitim grupama ljudi i različitim tipovima vrednosti.Roditelje ne samo da treba obaveštavati o tome šta se u vrtiću radi i uključiti u rad. ponekad i galame. elastičnost i adekvatnost ponuđenih formi saradnje.veština uspostavljanja komunikacije sa roditeljima . Grupisanje dece je veoma raznoliko. ne bi smeo da stoji sa strane i da samo verbalnim sredstvima utiče na rad grupe.

To se naročito odnosi na sadržaje iz logičko-matematičkog domena. npr-muzičko. Stvari uvek treba postaviti problemski i dočekati da ih deca sama otkriju. Pošto stručna i dečija literatura ne mogu nikad do kraja pratiti sve ono što decu zanima. aktivnosti u kutku biblioteke.) SADRŽAJI RADA Sadržaji potiči iz svih domena stvarnosti. Frontalni rad rezervisan je za aktivnost koje se drugačije ne mogu realizovati ( kada je sadržaj aktivnosti bučan pa bi smetao radu ostalih grupa. Treba dočekati da se oni pojave u interesovanju dece i u okviru relanih problema koji ih muče. da bi znala da izaber. ima prava da u dogovoru sa roditeljima sam bira takve sadržaje i realizuje ih u grupi. To se takođe prezentuje i roditeljima. nalazi adekvatno stručno i vaspitno opravdanje. Stručne pedagoške. psihološke. 80 . kada je smisao sadržaja izrazito kolektivan. Ako se nešto ponavlja. Posebno pitanje je snadbevenost predškolske ustanove knjigama. bez obzira u koju oblast stvarnosti ta interesovanja zadiru. Programi zasnovani na književnosti Programi zasnovani na književnosti su jedan od mogućih načina planiranja i programiranja v. Ukoliko vaspitač za određenu vrstu tema i sadržaja koje se kod dece nisu pojavili.Vaspitač će biti na onom mestu koje je najkritičnije ( opasno po decu ili u grupi kojoj treba najviše pomoći i objašnjenja ili uz pojedince koji se teško uklapaju u rad ili grupu) Na kraju određenog broja sadržaja koji čine jednu celinu vaspitač zajedno sa decom rezimira sve što su radili. stvara nova rešenja i strategije. Ukoliko vaspitač trenutno ne raspolaže znanjem ili informacijama koje odgovaraju dečijem interesu dužan je da se o tome raspita i da prati ono što je deci aktuelno. već postojećih programa.o rada. unosi nove sadržaje unutar iste teme. Ne treba zaboraviti da deca smisao redosleda i hijerarhiju stvari moraju sama da uoče. Taj procenat mora biti manji od onih poteklih od dece i roditelja. proširuje temu na nove domene i sl. Korišćenje kutka samostalno od strane dece. Sadržaji koji zahtevaju logičku organizaciju ne smeju se deci „ ispredavati“. 76. kutak biblioteke da bi se ovaj način rada mogao ostvariti. Ono što vaspitač radi u situaciji ponavljanja jeste variranje postojećeg iskustva uz pomoć dece. koje im se sviđaju i kojih se plaše. U jutarnjim časovima zajedno sa decom priprema se materijal za igru i deca se upoznaju sa onim što će se u toku dana raditi. za to sigurno ima razloga! Deca ponavljaju stvari koje ih zanimaju. mora postojati spremnost da se od same dece prihvati to što ih interesuje. mas-medija. prisutvo odraslog u kutku biblioteke uticalo je da deca duže borave u toj aktivnosti. dečije literature i časopisa.. enciklopedija i naučne literature. Vaspitači sami seli u kutak – odnosno. kada se radi o kolektivnoj igri ili fizičkim vežbama i sl.

tako da je za svako dete mogao da se napravi pregled čime se i kako ono bavilo. kao i za početke pismenosti. koriste i ponovo sklone kad god to zažele. predviđanje šta će se desiti u narednoj epizodi i sećanje na prethodne događaje – aktivnosti su koje su se brzo razvile i bile izuzetno bogate i unapređujuće za socijlani razvoj dece. Opisanim postupkom skraćeno je vreme utrošeno na tumaranje dece unaokolo. Deca su imala aktivnu ulogu u svemu tome i bila zainteresovanija za delo ( knjigu) Ova rešenja su bila veoma privlačna za decu pa su mnoga od njih provodila veći deo svog vremena prepričavajući i preživljavajući priču. Celu vaspitnu sobu je uredila kao ambijent iz romana. Dopadala im se povezanost između onoga što 81 . glumeći omiljene epizode i tražeći od roditelja da im čitaju knjigu i kod kuće i uopšte pokazujući veliku zainteresovanost kako za predškolsku ustanovu tako i za knjige. Za svaku aktivnost postojao je karton u koji je osoblje beležilo šta je koje dete radilo. Može se desiti da deca koriste materijale na samo jedan način. zatim za govorni razvoj. ne predstavljajući više za njega izazov niti mu pričinjavajući zadovoljstvo.Zahvaljujući ovom preliminarnom dogovoru i vaspitač i deca su znali čime će se baviti a deci je bilo lakše da planiraju svoje aktivnosti i naprave njihov raspored u toku tog dana.Akciono istraživanje kanadske vaspitačice – roman za decu – čitala deci u nastavcima tokom 4 nedelje – malo čitala. Prilikom ostvarivanja običnog programa događa se da deluju bespomoćno i ne postižu bogznašta. Svakodnevno su vaspitač i deca razgovarali o aktivnostima predviđenim za taj dan. Aktivnosti i materijali upotrebljavani u aktivnostima vezanim za temu dela korišćeni su kreativnije i o njima se više razgovaralo nego što je to uobičajeno prilikom ostvarivanja standardnog programa. kao i nužne intervencije vaspitača u vezi sa ponašanjem dece. Aktivnosti su bile tako koncipirane da obezbede maksimum dečije samostalnosti a materijali pristupačni tako da su deca mogla da ih odaberu. Razgovori o priči i igranje uloga prema njenom sižeu. a proširila se na čitanje uopšte. aktivnosti imaju zajedničku temu. pošto njihov izbor nije bio suviše usmeravan niti sputavan. već im je olakšano da izaberu da rade ono što im prija. Umesto da program koji se ostvaruje sa decom bude proizvoljan a sadržaji u njemu međusobno nepovezani. Književna tema je prožimala sve aktivnosti ponuđene deci. Ista vrste interesovanja i razvojnih postignuća zapažena je i prilikom slušanja drugih priča. razloga za korišćenje veština koje neko poseduje a takođe veću integraciju različitih veština i aktivnosti nego što je to slučaj sa običnim programom zasnovanim na slobodnoj igri. što je deci pomagalo da lakše shvate čime se bave. načina za organizaciju aktivnosti. ne znajući šta da rade. Kontekst koji se stvara obradom književne teme obezbeđuje ponudu mogućih ciljeva za igre. tako da aktivnost postane sasvim laka. malo prepričavala – sve ostale aktivnosti su bile povezane sa temom i motivima romana. Deci je prijala ova povećana izvesnost o aktivnostima koje ih očekuju. a bar jedna aktivnost bila mu je ostavljena da bude po slobodnom izboru. neke od njih su bile specijalno pripremljene za svako dete. zato što sve ove aktivnosti mogu da posluže istoj temi.

realizaciji i kontroli rezultata što omogućava celovitije sagledavanje i uočavanje onoga što je u njemu bitno i tako doprinosi njegovom stalnom usavršavanju i racionalizaciji. sadržaje. organizaciju i dr što omogućava bolje 82 . uslove. koja se uspostavljala zahvaljujući razgovoru sa vaspitačem S obzirom da su u dečije aktivnosti bili upućeni i vaspitač i deca. „ to si lepo uradila – a šta ćeš sada da radiš?“ i sl.pomaže vaspitaču u organizovanju i regulisanju v.o procesa jer sadrži podatke o planiranju. Treća strukturna razlika između programa zasnovanog na obradi teme iz književnosti i standardnog programa zasnovanog na slobodnoj igri jeste zajednička tema za razgovor vaspitača i dece s obzirom da su poznavali sadržaj priče. Vaspitač mora dobro da poznaje delo i decu sa kojom radi ( da se rečnik. lepe li slike“. .Odslikava problematiku rada u predškolskim ustanovama. neke opise prepričati koji su predugački i dosadni ali tako da se ne narušava osnovni smisao dela.Omogućava upoznavanje i procenjivanje rada svakog pojedinog vaspitača i dečijeg vrtića u celini na osnovu čega se može vršiti njegovo kontinuirano praćenje i vrednovanje koje obavljaju stručna tela u samom vrtiću. Razgovor o knjizi u ovom načinu rada je veoma važan Promene u sardanji sa roditeljima – primećene pri ovakvom radu – uključivanje roditelja u ceo proces Posle ovakvog programa deca su mnogo više odlazila u kutak biblioteke i bila zainteresovanija za knjigu. primeri. Značajan korak – sam izbor knjige – većeg obima sa puno akcije da se sviđa vaspitačici – jer lakše može da se uživi u delo. bilo je znatno više prilika za osmišljen razgovor nego što je bilo površnih primedbi u stilu: 2Oh. a i deca će to primetiti. bogatu konverzaciju koja je doprinosila dečijem razvoju govora a vaspitaču davala prilike da proceni sposobnosti deteta da proširi njegova znanja i mogućnosti da formira pojmove kao i da ga motiviše za saradnju sa njime i za korišćenje literature. 77. Štaviše.) Mesto prekida treba da bude da decu ostavi malo u neizvesnosti. prosvetnopedagoška služba i druge stručne institucije. kao i naučnoistraživački timovi. moglo je da se priča i sa roditeljima a kada je zatrebalo – stvorena je i sigurnija osnova za procenjivanje dečijeg razvoja. Čemu služi pedagoška dokumentacija O svome radu vaspitač vodi pedagošku dokumentaciju koja se odnosi na prikupljanje.su radili i onoga što mogu da čine sutra.o rada i njegovih rezultata.Postojale su ogromne mogućnosti za pravu. beleženje i prikazivanje na pregledan način svih podataka karakterističnih i značajnih za planiranje i evidenciju v. Funkcija pedagoške dokumentacije je da : . .

sopstveni rad i sama deca.Planiranje i evidencija saradnje sa roditeljima ( grupni i individualni oblici rada:opšti i grupni sastanci.podatke o programiranju i planiranju vaspitno-obrazovnog rada . obuhvatanje ostale dece iz mesne zajednice u „slobodnim subotama. Knjiga sadrži : . broj dece u porodici. kako u radu vaspitača tako i kod same dece. panel-diskusije. pre svega porodice. odlasci u dečije pozorište. Predstavlja pouzdan izvor podataka na osnovu kojih se može upoznavati sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja u prošlosti i sadašnjosti kod nas. To je aspekt učenja koji vodi osvešćivanju znanja. kod koga dete živi. broj članova porodice. škole i društvene sredine. adresu stana i broj telefona.Prozivnik služi za evidenciju pohađanja dece u toku svakog dana po mesecima i na pregledan način pokazuje broj prisutne dece u vaspitnoj grupi . pa i učenja predškolskog deteta.podatke o deci ( datum i mesto rođenja.- povezivanje sa ostalim faktorima koji utiču na razvoj i učenje dece. 79. . 83 .Na kraju su sumirani i tabelarno dati podaci o plnoj strukturi i broju dece u grupi. . zoo vrt. Sadržaj Knjige rada vaspitača Knjigu rada vaspitača vodi svaki vaspitač i ona se čuva kao službeni dokumenat u arhivi dečijeg vrtića. njihovom uzrastu kao i stručnoj spremi roditelja. takmičenja i sl. predavanja. što je jedan od uslova za egzaktnije sagledavanje puteva njegovog daljeg razvijanja. kulturnim i javnim manifestacijama i kacijama koje se organizuju u društvenoj sredini vrtića...Planiranje i evidencija saradnje sa društvenom sredinom ( posete predstavnika iz raznih struktura društvene sredine i njihovo učešće u realizaciji programa. Konstantno se evaluira rad cele ustanove. posete dece radnim organizacijama. zanimanje i radnu organizaciju i telefon na radnom mestu roditelja) . datum upisa i ispisivanja iz vrtića. priredbe. učešće vaspitne grupe u aktivnostima i proslavama. saradnju sa školom i drugim specijalizovanim organizacijama koje mogu da obogate rad sa decom. ime. Osnovnu pedagošku dokumentaciju vaspitača čini Knjiga rada vaspitača 78. učešće u aktivnostima. stručnu spremu. Evaluacija i samoevaluacija rada vaspitača Evaluacija je sastavni deo svakog učenja.

. тако и код деце. али и тешкоћа које имају. Тиме се желело истаћи да се наш професионални рад не завршава реализацијом. вештине код деце које су планиране. потреба. како код себе. У програму Модела А посебно се наглашава самоевалуација. то је управо процес самокритичне оцене урађеног. али и поступке и начине рада детета. васпитно-образовна подручја која су у одређеном периоду била мање заступљена. Подстицање смисаоног учења код деце води развоју интегрисане и зреле личности. тако и деце. Евалуација је срж педагошког ангажмана и посвећивања. као и са својим колегом васпитачем. један је од битних задатака васпитача. поготово не апологетским реализацијама: све је било у реду.Vaspitno-obrazovni plan se pravi na osnovu uočenih interesovanja dece . образлаже и процењује сопствене поступке. Оно што «боји» приступ планирању Модела А. Евалуација је и потенцијални саставни део учења како васпитача. Евалуација би требало да истакне ствари на којима је васпитач мање радио. сви су циљеви реализовани. Подржавање и стимулисање свести о сопственом знању. заједничко решавање проблема и партнерске интервенције васпитача помажу такве интеракције. који је неопходан за даље планирање. problema ili uočenih teškoća Васпитачи отворених програма васпитања велики део процеса планирања посвећују евалуацији и самоевалуацији сопственог рада. деца су била задовољна. Самоевалуација је процена односа између намера.. Евалуација има педагошку сврху и оправдање само ако помаже самоевалуацији (освешћивању) онога који се вреднује и онога који процењује. 84 . Конструктивне размене и интеракције међу децом у малим групама. њиховог понашања. Са своје стране васпитач подстиче дечје самоувиде. сопственим примером – тако што описује. те освешћења нашег васпитног деловања. њихову свест о сопственом знању. напредовања у развоју. Тек заједничким процењивањем (процена више људи) реализованог програма евалуација ће постићи објективнији карактер. процене разлога одступања од плана и реализације итд. Праћење и процена развоја деце. Зато је неопходно је да сами васпитачи буду укључени у процес спољашњег вредновања рада установе као целине. Једна од главнијих улога васпитача у овом програму је свакако евалуаторска: он са децом и родитељима. управо су у функцији планирања васпитног рада и процене његове адекватности. а нису и комплетиране. нашег деловања и постигнутих ефеката. повремено прави резиме заједничких договора и неку врсту самоевалуације заједничких акција. достизање свести да се нешто зна урадити на одређен начин. То је аспект учења који води освешћивању знања.

izložbe Neki od poslova koji ulaze u domen rada ovog veća su pitanja koja se neposredno odnose na unapređivanje v-o rada. odnosno naše zemlje. kao i kraći seminari po potrebi. Sekcije – stalne grupe vaspitača formiraju se na osnovu afiniteta vaspitača i cilj im je unapređivanje određenih oblika i sadržaja v.o procesa. prosvetno-pedagoški zavodi. stručno usavršavanje vaspitnog. seminare. U njihov sastav ulaze vaspitači koji imaju posebnog interesa za određeni problem ili zadatak. udruženja i dr kroz predavanja.o rada. savetovanja. programima. posebno predškolske pedagogije. davanje mišljenja i predloga u vezi sa planovima. diskusije. opšte i posebnih metodika v. praktične vežbe. Uspešnost stručnog usavršavanja u okviru radne organizacije uslovljena je povezivanjem ovog oblika sa samostalnim stručnim usavršavanjem vaspitača i uklapanjem u širi sistem stručnog usavršavanja koji se organizuje u pojedinim regionima. zatim psihologije i drugih pomoćnih nauka i stalno dopunjavao i kvalitativno unapređivao znanja stečena u kadrovskoj školi. Aktivi vaspitača uzrasnih grupa formiraju se od svih vaspitača pojedinih uzrasnih grupa i u njima se obrađuju uži stručni problemi. sadržaji i oblici Da bi vaspitač bio u toku savremenih dostignuća pedagoških disciplina. Stručno usavršavanje vaspitača : zadaci. zdravstvenog i ostalog osoblja koje je u kontaktu sa decom.. susrete prosvetnih radnika itd. podela vaspitnih grupa.razmena mišljenja i diskusije o problematici v. pojedine metodike ili područija. postoje i oblici koji se sistematski organizuju u predškolskoj ustanovi o kojima se staraju pedagoške akademije i fakulteti. raspored poslova i zaduženja vaspitača.80.. kao i na nivou čitave Republike. Radne grupe vaspitača formiraju se po potrebi da bi se proučili i rešavali neki konkretni problemi. Oblik rada koji se posebno neguje u sekcijama je organizovanje aktivnosti značajnih za pojedine programske oblasti ( radionice) Na inicijativu stručnih tela organizuju se posete i razmene iskustava unutar radne prganizacije ili šire. 81. Stručna tela u predškolskoj ustanovi – njihova funkcija i uloga i mesto vaspitača u njima Pedagoško veće ( Stručno veće vaspitača) bavi se razradom planiranih tema i aktuelne stručne problematike od najšireg značaja. potrebno je da bude uključen u sistem permanentnog stručnog usavršavanja.o rada. Oblici rada koji koristi su najčešće : . stručne ekskurzije. udžbenicima . 85 . vezani za uzrast dece.sednice u određenim vremenski intervalima .predavanja i interni seminari . predlaganje mera za poboljšanje materijalnih uslova za unapređivanje v. Osim samostalnog usavršavanja ili samoobrazovanja. kurseve. predlaganje i utvrđivanje programa stručnih ekskurzija. vezanih za specifičnu problematiku.o prakse uz saradnju sa srodnim ustanovama . priručnicima.

na osnovu istraživanja i kritičkog promišljanja svoje prakse mogu da formulišu pedagoške teorije i da istovremeno menjaju tu praksu i uslove u kojima se ona odvija. vaspitnu grupu.organizovanje i razradu pojedinih tema na nivou Pedagoškog veća. „Praktičar“ je tako stavljen u ulogu tehničara. socijalna interakcija. Iako predmet ispitivanja može biti proces učenja kod dece ili uticaj fizičkog i institucionalnog konteksta na procese učenja i podučavanja. Od „praktičara“ u obrazovanju se pak očekivalo i očekuje da tako dobijena. Istraživanja u obrazovanju Većina autora definiše istraživanja učitelja kao „sistemska.vođenje dokumentacije o stručnom usavršavanju 82. istraživanja praktičara su uvek vezana za njihov razred. odnosno Aktiva vaspitača . Ispitivani su različiti tipovi ponašanja u razredu.Radna organizacija donosi svake godine program stručnog usavršavanja vaspitača koji obuhvata : a) organizaciju stručnog usavršavanja i informisanja vaspitača kroz kontinuiranu razradu određene problematike u samoj ustanovi b) organizovanje i praćenje stručnog usavršavanje van nje Stručno usavršavanje u radnoj organizaciji obuhvata : . Bazična znanja generišu se izvan konteksta prakse ili u kontrolisanim eksperimentalnim uslovima i nezavisno od praktičara koji treba. učitelji su ti koji. probleme i dileme v. da ih primenjuju. mišljenja. U kritičkoj ili konstruktivističkoj perspektivi. „proverena“ saznanja primene u svojoj praksi.upoznavanje sa savremenim dostignućima pedagogije i psihologije kroz stručnu literaturu . vaspitači. naknadno. Ona nastaju kao odgovor na konkretna pitanja. osnovnu odliku istraživanja praktičara. odnosno menjanja/usavršavanja te prakse. oblici učenja i obrazovne metode. Izrazi „istraživanja u obrazovanju“ i „istraživanja za obrazovanje“ opisuju upravo ovu. Stav da su pratktičari u obrazovanju ( učitelji. da oni treba da „primenjuju“ naučne teorije u svom praktičnom radu ali da sami nisu ni tvorci teorijskih znanja niti istraživači.upoznavanje vaspitača sa seminarima organizovanim izvan radne organizacije . naučnog istraživanja i posebno odnosa između teorije i prakse.o prakse i predstavljaju pokušaje neporednog rešavanja tih problema. stavovi i osobine ličnosti nastavnika. za njihovu sopstvenu praksu. Akciona istraživanja u dečijem vrtiću. nastavnici) samo „konzumenti“ pedagoških naučnih saznanja i rezultata istraživanja .organizovanje stručne razmene iskustava sa vaspitačima drugih radnih organizacija u gradu i republici . 86 . U većini pedagoških istraživanja koja su se bavila prosecom učenja i / ili podučavanja. ima svoje utemeljenje u pozitivističkom shvatanju nauke. namerna i kritička (pre)ispitivanja sopstvene prakse“. kako u svetu tako i kod nas. učitelji i njihov rad su bili a i danas su predmet istraživanja.

grupna usmena ispitivanja 3. Empirijska istraživanja praktičara. rasprave ili razmatranja užih ili globalnih pitanja v. Tipologija istraživanja praktičara Postoji tendencija da se istraživanja praktičara vezuju samo za akciona istraživanja koje praktičari obavljaju bilo samostalno ili u saradnji sa profesionalnim istraživačima.soc iološke.. međutim rade u konkretnim. Profesionalni istraživači Izvedena iz teorijskih postavki i/ili prethodnih istraživanja Naučne disciplie(psihološke. kako da smanjim učestalost sukoba među decom u datim uslovima velike grupe i malo materijala) Tipično pitanje – primedba na istraživanja učitelja. koje se najčešće ograničavaju na jedan razred ( grupu) ili školu. postavlja se pitanje metoda i tehnika za prikupljanje i analizu podataka i nivoa obučenosti praktičara za izradu i primenu tih metoda. Predložena tipologija razlikuje dve vrste istraživanja praktičara : 1. drugih istraživanja. Takođe.Istraživanja o obrazovanju Ko izvodi Istraživačka pitanja/teme Teorijski okvir Metodologija Istraživanja praktičara Praktičari. realnim kontekstima i ono što njih interesuje jesu konkretni problemi u konkretnim uslovima ( npr kako da ja pomognem svoj deci da postignu uspeh u školskom učenju.pedagoške. emirijska – dnevnici. kvalitativna obrada podataka Primena prvenstveno u kontekstu u kome je istraživanje obavljeno. uključenost istraživača. jeste pitanje reprezentativnosti takvog istraživanja i mogućnosti uopštavanja njegovih rezultata.studije razreda/grupe/škole 87 .) Kvanitativne i interpretativne studije. standardni postupci prikupljanja i obrade podataka Uopštavanje na teorijskom nivou i primena u praksi izvan konteksta istraživanja Primena rezultata Izbor istraživačkih problema je jedan od razloga što rezultati istraživanja o obrazovanju teško nalaze primenu u praksi. interpretativne i kritičke paradigme. autorke ove tipologije dele u 3 grupe: 1. samostalno ili u saradnji sa profesionalnim istraživačima Izvedena iz problema neposredne prakse Profesionalna znanja ( „teorije o akciji“ tj implicitna pedagogija) Pretežno kvalitativne studije . Lepeza ovih istraživanja je međutim šira i obuhvata kako empirijske tako i teorijske studije.. Praktičari. literature i pisane dokumentacije. izdvojenost i objektivnost istraživača.o prakse i njenih polazišta i ishodišta ili pitanja istraživanja praktičara 2. usmena ispitivanja i studije razreda/škole Teorijska istraživanja. teorijska – teorijske ili filozofske analize.dnevnici ( žurnali) 2. na osnovu sopstvenog iskustva. autori ove tipologije nazivaju esejima. U njiam praktičari iznose svoje interpretacije pojedinih pedagoških pitanja.

Usmena ispitivanja.o prakse odnosno života u grupi(razredu) u kojima praktičari beleže svoja posmatranja.to su oni slučajevi kada dva ili više praktičara. intervjua. 88 . planirano i sistematski u formi diskusije istražuju neki problem:preispituju značenje nekog stručnog pojma. analiziraju svoja iskustva i preispituju i tumače svoju praksu tokom dužeg vremenskog perioda.Dnevnici – predstavljaju prikaze v. prikupljanja podataka ali i u formi opita ili eksperimenta. analiziraju neki deo sopstvene prakse. Usmen aispitivanja slede određenu proceduru i brižljivo su pripremljena i po pravilu su zabeležena. ona takođe pružaju priliku za evaluaciju i samoevaluaciju praktičara u saradničkoj atmosferi uzajamnog razumevanja Studija rezreda-škole – individualna ili kolektivna istraživanja nekih aspekata školske/razredne prakse uz pomoć posmatranja. izgrađivanja zajedničkog polja značenja. dolaženja do koncenzusa. ispituju i analiziraju radove učenika. interpretacija i tumačenja. Ona pružaju mogućnost poređenja i kritičkog preispitivanja različitih perspektiva.