36942034 Metodika Vaspitno Obrazovnog Rada

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu

METODIKA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Ispitna pitanja i odgovori
Literatura: Osnovna: 1. Graorac I. Vaspitanje i komunikacija, Matica srpska, Novi Sad, 1995. 2. Ivić I. I sar. Vaspitanje dece ranog uzrasta, ZUNS, Beograd, 1989. 3. Kamenov E. , Metodika vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom, ZUNS, Beograd, 1985. i druga izdanja 4. Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od 3-7 godina, Prosvetni pregled, Beograd 1996, 2006. 5. Pavloski T. , Tematsko planiranje u dečijem vrtiću, IPA Filozofski fakultet, Beograd, 1992. Proširena: 1. Babić N. , Dečija pitanja, Školska knjiga, Zagreb, 1983. 2. Colić V. , Dečije jaslice – gledane iz antropološkog ugla, IPA filozofski fakultet, Beograd, 1997. 3. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 1-4/87, izabrani radovi dr A.Marijanović 4. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 2/89, o programu 5. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 3/90, o akcionom istraživanju 6. Grupa autora, Govor u predškolskoj ustanovi, ZUNS, Beograd, 1987. 7. Ivić I. , Aktivno učenje i aktivna nastava, Institut za psihologiju, Beograd, 1997. 8. Medouz, S. I Kešdan a., Kako pomoći deci da uče, ZUNS, Beograd, 2000. 9. Pešić M., Aktivnosti i uloge dece i vaspitača, Predškolsko dete, Beograd, br. 3/82 ( 205-214) i br. 1-2/ 83 ( 67-81) 10. Pešić M. , Vrednovanje predškolskih vaspitnih programa, ZUNS, Beograd, 1987. 11. Pešić M. I saradnici, Modeli različitog oblika predškolskog vaspitanja, IPA Filozofski fakultet, Beograd, 1989.

1. Pojam, predmet i zadaci metodike vaspitno-obrazovnog

rada, predstavnici i dela(literatura)
Metodika vaspitno-obrazovnog rada je deo predškolske pedagogije i za razliku od nje predstavlja disciplinu koja se bavi tumačenjem teorijskih implikacija važnih i neophodnih za neposrednu praksu stručnjaka koji se bave ovom oblašću. Metodika vaspitno-obrazovnog rada daje sistem opštih preporuka, zahteva, uputstava, opisa postupaka i drugih oslonaca i orijentira za adekvatno programiranje, planiranje, obavljanje, praćenje i vrednovanje vaspitnoobrazovnog rada. Predstavnici i dela: Graorac I. Vaspitanje i komunikacija Ivić I. I sar. Vaspitanje dece ranog uzrasta, Kamenov E. , Metodika vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom, Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od 3-7 godina, Pavloski T. , Tematsko planiranje u dečijem vrtiću, Medouz, S. I Kešdan a., Kako pomoći deci da uče izabrani radovi dr A.Marijanović Časopis „ Predškolsko dete“,
2. Položaj metodike vaspitno-obrazovnog rada u sistemu pedagoških disciplina 3. Odnos vaspitno-obrazovnog rada prema posebnim metodikama 4. Metodika vaspitno-obrazovnog rada i druge (granične) nauke i naučne discipline

5. Predškolska ustanova kao institucija i elementi njene strukture
Elemanti strukture: 1. specifična struktura prostora- fizičko okruženje 2. struktura vremena 3. struktura socijalnih kontakata 4. sistem aktivnosti dece 5. uloga dece Predškolska ustanova: Shvatanje deteta i koncepcija njegovog razvoja. Dete je ljudsko biće. Vaspitanje kao partnerski odnos. Dete ima pravo: da bude ono što jeste, da se razvija i da postaje ono što nije. Partnerski odnos kao interakcija sa sredinom i sa drugim ljudima. Predškolska ustanova je specifično mesto za odrastanje male dece. Savremena predškolska ustanova ima zadatak da deci obezbedi povoljnu društvenu i materijalnu sredinu sa svim potrebama, uslovima i podsticajima za razvoj bogatih raznovrsnih i osmišljenih aktivnosti kojima ona mogu da se predano bave koristeći svoje ukupne potencijale za razvoj sposobnosti. 2

Ustanova treba da predstavlja sredinu u kojoj se svako dete oseća sigurno i prihvaćeno da bi moglo bezbedno i relativno samostalno da ispituje svet oko sebe. Način funkcionisanja predškolske ustanove treba da bude u skladu sa osnovnim funkcijama. Predškolska usatnova treba da bude bezbedna i podsticajna sredina gde se bogati dečija prirodna i socijalna interakcija. Nijedan kriterijum ne sme biti prenaglašen pa da osiromašuje sredinu. Pedagoški kriterijumi organizacije predškolske ustanove su na prvom mestu. Predškolska ustanova je faktor društvenog vaspitanja dece i dopuna porodičnom vaspitanju i obrazovanju. Predškolska ustanova obezbeđuje komunikaciju sa vršnjačkom grupom i dodir sa širom socijalnom okolinom. Osnovna vrednost predškolske ustanove je što omogućava da deca aktivno učestvuju u njima prilagođenom okruženju. 6. Funkcije predškolske ustanove 1. zadovoljavanje dečijih i društvenih potreba i zadovoljavanje dečijih prava 2. obezbeđivanje sigurne sredine u kojoj če dete moći da unapređuje svoje fizičko i mentalno zdravlje;da se obezbedi aktivno učestvovanje deteta u zajednici dece slične sebi ( društvo vršnjaka), kontakt sa drugačijim vaspitnim modelima. 3. priprema dece za školu 4. dopuna porodičnog vaspitanja i obrazovanja – roditelji sa svoje strane od predškolske ustanove dobijaju neposrednu pomoć ali i priliku da svoj roditeljski poziv ostvare na nov način i uz razmenu sa drugim ljudima. 5. da se pruži pomoć porodici- pedagoško-psihološka kultura Pružajući pomoć porodicama i deci, vaspitno-obrazovna institucija unapređuje ne samo sopstvene metode rada i oblike saradnje sa porodicom, nego i obogaćuje vaspitni repertoar roditelja razmenjujući sa njima modele uspešnijeg vaspitnog delovanja na decu kao i načine zaštite, nege, razrešavanja konflikata sa decom, uspešne načine obrazovanja male dece itd. 6. kompezatorska funkcija – deca iz porodica nižeg socijalnog statusa ( materijalnog i kulturnog)

7. Različiti modeli predškolskog vaspitanja ( osnovni/ celoviti,delimični)
1. OSNOVNI/CELOVITI ( celodnevni/ poludnevni boravak dece) 2. DELIMIČNI ( usmereni na neku oblast v.o. rada) U zavisnosti od područija kojim se bave: a) igra- igraonica, dramske igre b) fizička kultura – dečija igrališta, obuke plivanja c) kultura – ateljei, pozorište lutaka, dečiji bioskopi d) tehnike – radionice, saobraćajni poligoni e) društveni život – sezonske proslave, izložbe, rođendaonice Ovi različiti modeli su nastali kao rezultat različitih potreba roditelja i dece. DELIMIČNI MODELI: • PUTUJUĆI VRTIĆ-AUTOBUS 3

Vaspitno-obrazovni rad se organizuje u posebno organizovanom i uredjenom autobusu. Deca uzrasta od 5-7 god. Iz razlicitih sela, da bi se umanjle sociokulturne razlike i nedostatci. • PUTUJUCI VASPITAC Pruza pomoc i roditeljima gde ne postoje predskolske ustanove. U osnovnoj skoli, u mesnoj zajednici i sl. Odgovarajucem prostoru. Pri jednom odlasku vreme je 8-10 h ali ne neposrednog rada sa decom, 1-2 puta nedeljno. 2-3 h sa decom, ostalo vreme je putujuci vaspitac na raspolaganju roditeljima • BOLNICKE GRUPE Sa decom koja duze vreme provode na bolnickom lecenju. U zavisnosti od uslova i zdravstvenog stanja deteta. Ovaj rad sa decom je pokazao pozitivne rezultate na negativne efekte boravka dece u bolnici, odvojenost od porodice, roditelja. • IGRAONICE Mogu da ih organizuju radne organizacije, biblioteke. Roditelji ucestvuju u troskovima. 1-6 puta nedeljno, boravak je 2-3 h. Voditelji igraonice mogu biti psiholozi, pedagozi, vaspitaci. Program izradjuju sami roditelji i saradnici. • DRAMSKE RADIONICE Organizuju ih predskolske ustanove ali i deciji centri. 1-3 puta nedeljno, 1,5-2 h. Dramsko izrazavanje, pozoriste lutaka, izrada lutaka, izrada scenografije, scenarija. Finansijsko ucesce roditelja nije obavezno. • CITAONICA-PRICAONICA Stimulacija govornog i jezickog stavralastva. Predvidjena je neka clanarina. Zaposleni su uglavnom bibliotekari. • LIKOVNI ATELJEI • SPORTSKI CENTRI Za fizicko vaspitanje, 3-5 puta nedeljno, 1-2 h. Pedagozi fizicke kulture ili vaspitaci vode. • IGROTEKA Slicno kao biblioteka ali se pozajmljuju igracke. Pri bibloteci ili pri predskolskoj ustanovi. • PSIHOLOSKO-PEDAGOSKO SAVETOVALISTE

8. Predškolska ustanova kao faktor društvenog podizanja dece
Buduci da se predskolskim vaspitanjem i obrazovanjem postavljaju temelji citave buduce licnosti i da od njegovog kvaliteta znacajnim delom zavisi uspesnost i dometi potonjeg razvoja i ucenja za njega je pored porodice zainteresovana i citava drustvena zajednica. Ono ima drustveni karakter po dva osnova: jer je porodica osnovna celija drustva, kao i zbog toga sto je staranje o razvoju i ucenju mladih generacija od vitalnog znacaja za napredak pa i opstanak samog drustva ciji su clanovi i deca. 4

u uslovima koji su njemu prilagodjeni. nacin i pravila zivljenja i ponasanja. komunicira i saradjuje sa odraslima i vrsnjacima sa kojima nije u srodstvu i postaje clan jedne drustvene ustanove u kojoj za sve postoje isti uslovi. Pedagoska literatura o predskolskom vaspitanju . Ako se hoce poboljsati uslovi za razvoj u ranom detinjstvu . Kao sastavni deo zivota malog deteta predskolska ustanova omogucava da ono dozivi bogato i pozitivno iskustvo o saradnji sa drugim ljudima .To je razlog da se. U njoj se nastanak i sirenje institucionalizovanog vaspitanja male dece prikazuje kao da je posledica toboz slobodnog i promisljenog izbora izmedju dve forme vaspitanja. cesto sadrzi ili otvoreno izlaze tezu po kojoj je institucionalizacija vaspitanja predskolske dece posledica napretka u saznanju o razvoju i vaspitanju ili stvar drustvenog progresa. Buduci da ono u ustanovi provodi veliki deo svog vremena i to kada je najaktivnije. jer se htelo «neodgovarajuce» vaspitanje u porodice zameniti ili dopuniti novom formom vaspitanja za koju se unapred zna da ne sadrzi i ne ponavlja « mankavosti i greske porodicnog vaspitanja». Tako shvacena predskolska ustanova je odredjena kao prva vanporodicna socijalna sredina u koju se ukljucuje dete koja mu omogucava i pruza povoljne uslove za razvoj i ucenje. Prve 5 . Poznato je da su prve ustanove za javnu zastitu i vaspitanje male dece. iako se u razlicitim drustvenim slojevima ispoljavao razlicitom dramatikom. Njena osnovna vrednost je sto omogucava detetu da aktivno ucestvuje u zajednici dece. ne samo sto se u javnom vaspitanju male dece vise ne vidi nuzno zlo. Porodica najcesce nije u satnju da obezbedi ni sve neophodne uslove za razvoj saznajnih sposobnosti deteta. danas. radu i ucenju i samom sebi kao drustvenom bicu i osobenoj licnosti. njegovim mogucnostima. onda se ne moze reagovati jednostavno na posledice. socijalni i intelektualni razvoj u ranom detinjstvu. kao dopuna porodicnom vaspitanju javljaju predskolske ustanove cije delovanje je ujedinjeno sa porodicnim predstavlja drustveno vaspitanje dece predskolskog uzrasta. koje « preokret u relativnoj ulozi i potencijalnim uticajima «porodice i skole izaziva u razvoju. 9. sa kojim treba da bude u saglasnosti. a zatim i prve pedagoske ideje o institucionalnom predskolskom vaspitanju javile onda kada je gradjansko drustvo konacno ustanovljeno kao oblik civilizacije. Slabljenje vaspitne funkcije porodice bio je univerzalan proces. interesovanjima i razvojnim potrebama. Kritika institucionalnog podizanja predškolske dece Dok je ranije bilo rasprostranjeno shvatanje da je porodica jedino prirodno mesto i pogodna sredina za odrastanje male dece. narocito kada za njegov mentalni razvoj postane neophodna veca kolicina probranih podsticaja. vec se ono proglasava neophodnim za dobar emocionalni. Boravak u ustanovi omogucuje detetu da dodje u dodir. ako se cak zeli unaprediti sam razvoj licnosti. njen uticaj na razvoj i ucenje deteta je vrlo velik i dolazi odmah posle roditeljskog. narocito ona ranija. o igri.

Razvoj industrijsko-tehnoloskog drustva neumitno ukida porodicu kao proizvodnu i ekonomsku ustanovu. za nju. biraju izmedju disciplinovanja ili manipulisanja. usled toga roditeljski poziv je potisnut u domen ciste privatnosti. vestine i znanja – laizacija roditelja. a sve vise moraju da obradjuju decu.predskolske ustanove-cuvalista. izmedju dece i odraslih stvara se sve vece rastojanje. odraslih u zivotu dece. kao metoda rukovodjenja decom. Ostvaljeno im je da u skladu sa temperamentom i zreloscu ali i sa drustvenim statusom i duhom vremena. Samim tim sto deca nemaju vise prilike da ucestvuju u sonovnim formama zivljenja roditelja. obrnuto. Vaspitanje i stavrni zivot se postepeno razdvajaju. Time pocinje jedan novi proces : deca se postepeno izdvajaju kao posebna drustvena grupacija. suoceni sa cinjenicom da je vasoitanje. koji mozemo da svrstamo i razumemo u sklopu opste problematike otudjenosti savremenog coveka. U savremenoj porodici vrlo su ograniceni uslovi za neposredno ucesce dece u zivotu odraslih ili. u drustveno marginalna zanimanja. Time su stvoreni svi uslovi za proces otudjivanja roditelja od roditeljske funkcije. deciji vrtici. DEKONTEKSTULAIZACIJA VASPITANJA Ocigledno sa ukidanjem porodice kao proizvodne i ekonomske ustanove otpocinju proces dekontekstulaizacije vaspitanja. Roditelji sve manje mogu da gaje. Izdvajanje dece u posebnu drustvenu grupaciju imalo je mnogostruke posledice po razvoj licnosti u celini. treba imati vremena i strpljenja. zrela osoba sposobna da odgaji decu. Dekontekstualizacija vaspitanja pretvara roditeljski poziv u posebnu delatnost koja stoji naporedo sa svim ostalim poslovima. IZDVAJANJE DECE U POSEBNU DRUSTVENU GRUPACIJUSEGREGACIJA DECIJE JAVNOSTI Ukidanje porodice kao produktivne i ekonomske zajednice ne samo sto je dovelo do dekontekstualizacije vaspitanja vec je bitno uticalo i na to da se partnerstvo kao neminovan kvalitet polako gubi iz uzajamnog odnosa izmedju roditelja i dece. posledica 6 .nastali su iz nuzde. Danasnji roditelji nalaze se na distanci i prema detetu i prema osecanju zivota koje se tako brzo menja. specijalnost koju treba nauciti i savladati. narocito sklonosti. Odvajanje vaspitanja od produktivnog zivota roditelja pretvorilo je roditeljski poziv u delatnost bez ekonomskog znacaja. Kao privatna ustanova. Nedostatak psiholoskog i pedagoskog znanja u roditelja vec upravo ovaj proces otudjivanja je sustinski uzrok slabljenja vaspitne funkcije porodice. Sa dekontekstualizacijom vaspitanja iscezao je ovaj konceptualni oslonac vaspitne delatnosti. njoj nedovoljno poznate zahteve. Sledeci shvatanje o drustvenoj uslovljenosti psihickog razvoja mozemo pretpostaviti da je razlika u psiholoskom ustrojstvu izmedju dece i odraslih istorijska pojava. porodica vise nije u satnju da dobro posreduje drustvene. tako bar izgleda. U ovako izdvojenu delatnost treba dodatno uloziti psihicku energiju. Sve do pojave industrijsko-tehnoloskog drustva nikom nije izgledalo da roditelji ne znaju kako da vaspitavaju pa se smatralo prirodnim da je normalna. kao odgovor na razlicite ucinke izmenenjih uslova za socijalizaciju u porodici.

osoben govor.izmenjenog polozaja dece u drustvu i novog tretmana koji odrasli primenjuju u socijalizaciji. Kao podredjena grupa . Odlike: 1. kombinuje. Dečiji vrtić kao otvoren sistem Prva polovina XX veka nastao sistem otvorene škole. proverava sopstvene hipoteze. nov nacin i smisao igranja. U savremenom nacinu vaspitanja dece mozemo izdvojiti dvosmislenost kao markantni kvalitet. S jedne strane u nacinu vaspitanja dejstvuje novo osecanje deteta i detinjstva . težnja da se te specifičnosti ostvare i da zažive u praksi Učenje je logička konstrukcija koju dete mora samostalno da izgradi ali tako što stvari istražuje. ugao vidjenja pojava. interesovanja . ucenje i rezonovanje. Dobar deo ukupne problematike predskolskog vaspitanja moze se formulisati u vezi sa nekoliko karakteristicnih pojava a to su : . 10.razdvajanje vaspitanja i zivota – dekontekstualizacija vaspitanja . da razvije vise vaspitnih kvaliteta? . određeno shvatanje prirode deteta i čoveka 2.izdvajanje dece u posebnu drustvenu grupu.Kako omoguciti da deca unesu svoje zivotno iskustvo u vaspitnu delatnost vrtica? .nacin kako se osobenosti dece i njihovog razvoja tretiraju unutar novog polja odrastanja Drustveno vaspitanje predskolske dece nalazi se pred sledecim pitanjima: .segregacija .Kako stvoriti uslove da roditelji aktivno upraznjavaju roditeljski poziv kroz vaspitnu delatnost u decijem vrticu? . gde ce njihove potrebe i osobenosti biti tretirane i kultivisane na autentican nacin.Kako preobraziti deciji vrtic od ustanove za poducavanje u mesto zivljenja dece . Na osnovu njega formira se shavatnje da treba podsticati deciju sposobnost u izrazu. specifična koncepcija predškolske ustanove 3. konsultuje drugu decu 7 . novo osecanje samog sebe i dozivljavanje odraslih.Kako otvoriti predskolsku ustanovu prema drustvenoj sredini i zivotnim okolnostima u kojima deca rastu? . Deca postaju tokom vremena drugacije organizovana na unutrasnjem planu.Kako uticati na neporednu drustevnu sredinu u kojoj deciji vrtic deluje. Sigurno je da je izmenjen drustveni polozaj dece stvorio jedno novo polje odrastanja «svet deteta» U novom polju odrastanja uoblicio se osoben dozivljaj sveta.otudjivanje roditelja od roditeljskog poziva – laizacija . nacin komuniciranja. deca se jos uvek dozivljavaju i u porodici i u drustvu kao vlasnistvo sa kojim se moze raspolagati i postupati onako kako je to u interesu odraslih ne uzimajuci za ozbiljno interes same dece.

„Deca uče ono što žive“ . predškolska ustanova prevashodno postoji da zadovolji potrebe dece i roditelja a zatim ispunjava i sve ostale društvene potrebe i uslove 4. socijalni sastav i pravila i norme koje regulišu socijalne odnose i ukupan život u predškolskoj ustanovi čine bitan deo „ skrivenog programa institucije“ Predškolska ustanova kao otvoren sistem vaspitanja polazi od nekoliko pretpostavki: ● OTVORENOST KA SPOLJA Integracija u realni život – predškolska ustanova kao mesto življenja dece. da se prostorije višenamenski koriste. organizacija i način grupisanja ) dogovorne prirode.deca i roditelji nemaju prava da dođu kada žele . ne bi trebalo da bude zabranjenih prostorija.ako se celokupni rad planira sa pozicije odraslog i unapred planiranog programa. Mesto učenja nije samo vaspitna soba već cela okolna sredina. Zajedničko planiranje događaja. KONCEPCIJA PREDŠKOLSKE USTANOVE 1. Nova saradnja sa roditeljima – roditelji su neposredni saradnici i učesnici u vaspitno-obrazovnom procesu. vrtića i lokalne zajednice. Otvorenost ka lokalnoj zajednici i roditeljima. posete. izrada i sprovođenje raznih projekata. učešće u lokalnim dešavanjima. drugima i o svetu deca da izgrade u dečijem vrtiću. organizacija spoljnih kontakata. centar lokalne zajednice. ●OTVORENOST KA UNUTRA Podrazumeva da je njena struktura( prostor. tako i iz spontanih situacija učenja.i odrasle. 8 . Kvalitet interakcije odraslih i dece – ključno pitanje otvorenog sistema.onaj koji stavra prilike za učenje . Čitav prostor vrtića bi trebao da bude namenjen deci.vaspitač kao partner. Podrazumeva specifičnu ulogu vaspitača: .onaj koji promišlja i vrednije sopstveni rad ( samoevaluacija) . predškolska ustanova jeste mesto življenja predškolskog deteta 2. Materijali da su iz svakodnovnog života. Kutci bi trebali da budu zamenjeni centrima interesovanja. Kakvu će sliku o sebi. ono u predškolskoj ustanovi predstavlja aktera sopstvenog napretka 3. Povezanost vaspitanja porodice. više nestrukturirani.istraživač U zgradi vrtića bi trebalo da se ukinu tabuirani prostori. vreme. dobija informacije i saznanja kako iz organizovanih. posmatrač i pratilac uspešnosti realizacije programa ( evaluacija) . zavisi od toga kakav svet čini predškolska ustanova. Ne može se tvrditi da je ustanova otvoren sistem ako: .ustanova treba da bude Struktura i način korišćenja prostora i materijala .roditelji ne mogu da utiču na ponudu oblika i načina zbrinjavanja decembar ako vaspitač nije drug u igri .

povećava se krug socijalnih kontakata. saradnjom dobija veće razumevanje i tehničku pomoć Načini saradnje sa roditeljima: . deca vide roditelje u nekim drugim i novim ulogama .kućne posete.poseban efekat je za dete čiji je član porodice učestvovao u radu vrtića . lakša adaptacija i bolje prihvatanje vrtića. da omogućava interakciju.Ako ustanova ne adaptira svoj rad prema potrebama dece.Ako se zaključavaju ulazna vrata . pisma.razmena informacija .obostrano informisanje .vreme koje dete provodi ne sme biti opterećeno „ čekanjem „ i zadovoljavanjem samo bazičnih potreba.Korist za vaspitače – boljim upoznavanjem roditelja vaspitač bolje upoznaje dete i uslove odrastanja.kontinuitet porodičnog i instutucionalnog vaspitanja.iniciranje saradnje mora poteći od vaspitača – ne treba očekivati da neće svi sve i da svi sve hoće . savetovališta za roditelje .Korist za decu. poruke .poverljivost informacija o porodici – mogu se deliti samo sa ljudima koji su neposredno uključeni u rešavanje problema.raspored dnevnih aktivnosti mora postati fleksibilniji i više adaptiran potrebama dece i roditelja .zajednički ciljevi.Ako ustanova nije mesto življenja. već prostor za realizaciju programa . Saradnja sa porodicom: . ali i individualizovani pristup svakom detetu .povratak roditelja i odlazak kući).uređenje prostora treba da bude izborno i podsticajno. roditelja i lokalne zajednice.zajdničko sticanje znanja – seminari .Korist za roditelje – bolje upoznaju svoje dete i van konteksta porodice .boravak u grupi . Da bi se ustanova „ otvorila“ potrebne su temeljne izmene načina organizacije ustanova i podrška vaspitnom kadru: . Adaptacija dece u vrtiću Za većinu dece vrtić predstavlja prvo odvajanje od roditelja. Svakodnevnim dolaskom u vrtić dete će naučiti slijed radnji (dolazak u vrtić odlazak roditelja .način saznavanja potreba dece od roditelja : anketni listić . - 11.roditeljski sastanci. nepoznat prostor u kojem ga roditelj ostavlja nepoznatim ljudima.uspeh je da bar 1 osoba iz svake porodice učestvuje . uključivanje roditelja u rad predškolske ustanove Saradnja sa porodicom ima višestruke koristi: . Na toj 9 .

. zvanjem mame i tate. . definisati količinu vremena koju će dete provesti samo. za većinu dece polazak u vrtić predstavlja stres. .definisati aktivnosti u koje se dete može uključiti za vrijeme boravka u vrtiću ("ti se igraj s kockama dok se ja ne vratim po tebe"). zadržati/poigrati na hodniku. Kod neke dece odvajanje od roditelja može biti u tolikoj mjeri uznemiravajuće da zadobiva oblik traume.) i uz koju se može umiriti (tzv. biti potpuno orijentirano na njega . izražavat će vrištanjem.Redovno dovođenje deteta u vrtić. koji se manifestira kroz niz emocionalnih. Ponašanja roditelja koja će olakšati detetovu adaptaciju na vrtić : . Pri povratku po dete roditelji se ne zadržavaju dugo u sobi (kako ne bi predstavljali uznemiravajući faktor za ostalu djecu).Doneti stvar za koju je dete emocionalno vezano (dudu. U protivnom roditelj ostavlja utisak nepoverljive i nesigurne osobe što nepovoljno utiče na dete. gazu. "…idem kupiti novine. .kratko i nemirno ili uopšte neće spavati .u terminima koje dete razume.naglasiti potpunu verovatnost svog povratka ("kad to obavim vratit ću se po tebe").). flašicu.odlazak roditelja . Dakle. na hodniku.svoju bespomoćnost izražavati nesretnim plačem i pasivnošću . stvari itd.boravak u vrtiću .Pozitivan stav roditelja prema vrtiću .odbijati kontakt s vaspitačem. agresijom usmjerenom na drugu djecu. ili suprotno tome. Roditelji se iz istog razloga ne bi smeli zadržavati u vidokrugu deteta (npr. Sa svojim detetom mogu se.Boravak s detetom u vrtiću tokom prvog dana .Poverenje u osobe koje će se u vrtiću brinuti za njegovo dete . bez roditelja (npr. što ne može izmijeniti situaciju. odnosno stiče sigurnost u roditelja koji će doći po njega i odvesti ga iz vrtića u sigurno okruženje doma.navesti vaspitača kao osobu koja će se brinuti o detetu ("teta će te čuvati dok se ja ne vratim").povratak roditelja nakon određenog vremena) .).ljutnju. dekicu. . prema želji i potrebi.oštro protestovati .. omiljenu igračku i sl.čvrsto držati svoju dudu. Šta može otežati odvajanje? 10 . Prvih dana boravka u vrtiću dete može: . viriti kroz prozor u detetovu sobu i sl.kratko se opraštati s djetetom.odbijati hranu ili slabo jesti . vaspitače. telesnih i ponašajnih reakcija do kojih dolazi kod procene situacije kao opasne i/ili uznemiravajuće. prelazni objekt) Kada ostavlja dijete u vrtiću roditelj treba: . gazu (prijelazni objekt) . bočicu. idem na posao" i sl. Svakodnevnim dolaskom dete uči sled radnji (dolazak u vrtić .osnovi dete gradi poverenje u roditelja.Aktivno uključivanje roditelja u igru i aktivnosti u vaspitnoj grupi.

sugerišite kako pristupiti detetu kada je u nekom neraspoloženju.. Što možete uraditi prije polaska u vrtić? . i da će sve teškoće prilagodbe proći. . ZAŠTO? Zato što deca u svojim ponašanjima pokazuju tendenciju kopiranja osjećaja roditelja.Nesiguran. preneli svoje dužnosti na vaspitače.Roditelj koji se dugo zadržava na vratima sobe i/ili stalno viri kroz prozor i sl.Kod nekih roditelja treba menjati i stav da su .Roditelj koji od svog deteta traži dopuštenje za odlazak (“Mogu li sada otići?”.moguća je regresija u ponašanju (kada se dete vrati nekim starim navikama . kako bi shvatilo da to što vi odlazite ne znači da se nećete vratiti.mokrenju u krevet. . jer je njemu taj period jako težak..Roditelj koji. To što ostavljate svoje dijete u vrtiću da razvija nove veštine i znanja shvatite kao izazov. “Reci mi kad mogu otići!” i sl. Saradnja predškolske ustanove sa porodicom U savremenoj predškolskoj pedagogiji vaspitno-obrazovna institucija se ne shvata kao mesto potpuno odeljeno od porodičnog života.neka ostane kod bake ili kod neke druge osobe ne nekoliko sati. Dogovarajte se. tako da jedina osoba koja bude u stresu kod polaska u vrtić bude vaše dete. a ne kao kaznu. pogledajte decu koja se tamo igraju. ali i sami spram sebe. Budite spremni i strpljivi s detetom taj period jer će dete biti ljuto na vas i kod kuće . . doslovno pobegne . izgubljenosti i bespomoćnosti? Adaptacija djece traje određeni period. sisanju palca. govorite o vrtiću sa veseljem i iščekivanjem . koje deca pohađaju u određenim vremenskim intervalima da bi učila niti se učenje vezuje isključivo za nju. . Dete koje osjeća roditeljevu nesigurnost i nepoverenje i samo je nesigurno i nepoverljivo. I uvijek imajte na umu da vrtić treba biti lepo mesto puno igre i zabave. kako bi bilo što samostalnije u vrtiću i što manje zavisilo od drugih... ne oprostivši se od deteta.. Prilazite detetu s razumijevanjem.prošetajte se uz vrtić. naučite ga jesti samostalno kašikom te piti iz čaše. kod mlađe duži. ukoliko ste u mogućnosti.pripremajte dete od kuće na vrtić . plativši za boravak dece u ustanovi . ko će onda ostati pribran da pomogne detetu u nošenju s njegom emocijama straha. dudanju dude. Kod starije dece to je nešto kraći period. puzanju ako je već prohodalo). Očekivani efekti vaspitno11 . Jer ako i vi prolazite teškoće pri razdvajanju od deteta.privikavate dete.ukoliko je dete manje. na svoje povremene odlaske . zaplakan roditelj . 12. Jer nijedan roditelj nije loš roditelj ako mora raditi. pitajte što vas zanima. Jedino je važno zadržati pozitivan stav spram vrtića.) .ali to zaista i mislite. uporno ga uveravajte da ga volite najviše na svijetu i da to što morate raditi ne znači da ga volite manje.vi se pripremite na situaciju da vaspitanje vašeg deteta prepuštate u određenoj mjeri profesionalcima.

prilika da roditelji upozaju bolje i objektivnije svoju decu u posebnim uslovima. Zato je potrebno da se uslovi u ustanovi učine sličnijim porodičnim uslovima. dijetetskih i drugih iskustava između vaspitača i roditelja među sobom. odnosno sadržaji rada u predškolskoj ustanovi treba da se garde na onome što je urađeno u porodici. jelovniku. Potrebno je da se poveća znanje roditelja o tome kako njihova deca uče i razvijaju se i oni shvate značaj svoje uloge u tim procesima kao i potrebu komplementarnog delovanja sa ustanovom. pridobiju njihovo poverenje i postignu uzajamno razumevanje. Na taj način im se može pomoći da smišljenije organizuju vaspitno-obrazovnu sredinu i podsticaje u roditeljskom domu kao i da se kod njih formira svest o sopstvenim mogućnostima da doprinesu pravilnom razvoju i uspešnom učenju svoje dece. Postupak vaspitača ne treba da se usmeri samo prema detetu već da teži najširem povezivanju predškolske ustanove sa porodicom i društvenom sredinom u kojoj ono odrasta. medicniskih. aktivno i da počiva na razumevanju uloge koja im se nudi u ustanovi. uz razmenu podataka o njegovom razvoju značajnih i za vaspitače i za roditelje. priredbama koje se pripremaju. spontanih poseta roditelja i sl. čitavu njenu organizaciju i dr.obrazovnog rada su mogući samo ako se njihovi napori ujedine i ako u njih ulože sve svoje sposobnosti. Ustanova treba da postane centar za razmenu pedagoških. kao i svest da je kvalitet njihovih odnosa u interesu deteta o čijem se razvoju i učenju staraju. poredeći je sa vršnjacima i međusobno pomognu jedni drugima u rešavanju vaspitnih problema. Treba da se razviju saradnički odnosi između osoblja koji se bavi vaspitnoobrazovnim radom i roditelja i oni za polaznu tačku u ovom radu uzmu iskustva koje deca donose sa sobom u ustanovu . potrebno je da se kod roditelja izgrade pozitivni stavovi i očekivanja u odnosu na rad koji obavljaju vaspitači i poverenje u ustanovu. Njihovo uključivanje treba da bude dobrovoljno. zanimljivim idejama za saradnju i sl. a vaspitači porodične uslove u kojima dete odrasta. . grupni i opšti roditeljski sastanci 12 . Uspeh saradnje sa roditeljima najviše zavisi od sposobnosti vaspitača da komuniciraju sa njima . Potrebno je da se stvaraju prilike za zajedničko življenje i druženje međusobno upoznavanje i razmene: . Treba koristiti raznovrsne oblike međusobnog povezivanja i informisanja o detetu u roditeljskom domu i ustanovi. Takođe. međusobno uvažavanje i podržavanje.Planirane situacije – konsultacije. a u ustanovi – kutak za roditelje u kojem se može naći niz obaveštenja o tekućim aktivnostima. Za ovo su naročito pogodne kućne posete i razgovori sa članovima porodice. Roditelji treba da upoznaju ciljeve. Potrebno je da se između vaspitača i roditelja razvije poverenje i spremnost za saradnju. a sama ustanova što više otvori za roditelje i ostale pripadnike i predstavnike lokalne društvene zajednice .svakodnevne prigodne situacije u ustanovi – prilikom dovođenja dece. vaspitne stavove roditelja i njihove mogućnosti da doprinesu ostvarivanju zadataka ustanove. sadržaje i načine rada u ustanovi.

telefonski pozivi) 2. individualni razgovori. saminari.kontakt sa većim brojem odraslih . predavanja. OBLICI OBOSTRANOG INFORMISANJA ( razgovori. pisma i poruke. treba da prihvata i pojača efekte rada na predškolskom stupnju.Tehnička pomoć – od ideja do pomoći u realizaciji 13.- Prisustvo roditelja vaspitno-obrazovnom radu i neposredno uključivanje u njega Specijalne situacije ( u periodu adaptacija) Zajedničke aktivnosti za koje svi imaju interes ( sakupljačke. koji mora postojati u svim njegovim etapama. Glavna osobina sistema vaspitanja i obrazovanja zasnovanog na ideji kontinuiteta je da svi njegovi stupnjevi brižljivo usklade sa razvojem deteta. akcije) KORIST SARADNJE SA PORODICOM: ZA DETE: . kućne posete.kontinuitet porodičnog i instutucionalnog . razumevanje i uvažavanje od strane roditelja . u priredbama i predstavama. 13 . sadržaji i oblici Ukoliko se ne uskladi delovanje škole i predškolske ustanove.sagledavanje roditelja u drugačijim ulogama ZA RODITELJE: . može doći do zanemarivanja pa i porušavanja rezultata ostvarenih na predškolskom stupnju a bitno različita sredina i zahtevi stvoriti teškoće u adaptaciji kod dece koja su pohađala ustanovu.povećanje profesionalne kompetencije – boljim poznavanjem roditelja bolje će razumeti dete. odlazak na koncert.lakša adaptacija i bolje prihvatanje vrtića . u šetnju) NAČINI SARADNJE SA RODITELJIMA 1. kao što učitelj treba da bude svestan onoga što je prethodilo njegovom radu. panoi za obaveštavanje. sastanci. planiranje . Saradnja predškolske ustanove sa školom: zahtevi. Vaspitač u svom delovanju mora uzimati u obzir ono što će mu slediti. radne grupe) 3. bolje planirati i organizovati rad . dobrotvorne akcije) Zejdnički izlasci ( posete pozorištu. Naglašavanjem specifičnosti predškolskog stupnja ne bi trebalo ugroziti kontinuitet procesa vaspitanja i obrazovanja. Oboje moraju poznavati karakteristike razvoja dece . panel diskusije.Veća podrška .upoznavanje svog deteta van porodičnog konteksta . ZAJEDNIČKO ŽIVLJENJE ( učešće roditelja. volontiranje.usavršavanje roditeljskih veština ZA VASPITAČE : . ZAJEDNIČKO STICANJE ZNANJA ( radionice. koju vespitavaju i obrazuju kao polaznu tačku kako za dugoročno planiranje tako i svakodnevni rad. sa svoje strane. Neophodno je da u radu sa predškolskom decom bude anticipirano ono što ih očekuje kada pođu u školu koja. savetovalište za roditelje. izletima.

posebni prijatelji deteta.) Saradnju sa školom potrebno je posebno planirati i predvideti vreme. radi međusobnog dogovora i upoznavanja roditelja sa organizacijom rada u školi. mesto i forme saradnje Oblici i načini sardnje predškolske ustanove sa školom: . „ZRELOST“ – takav nivo fizičkog i psihičkog razvoja koji detetu omogućava da zadovolji zahteve koji će mu biti postavljeni u toku nastavnog procesa u školi. Oni treba da se upoznaju sa programima koje ostvaruju razgovaraju o sadržajima i metodama pripremanja dece za školu. dnevnim boravkom i sl.prihvati zadatke 14 . izveštaji o razgovorima.obezbeđujući mu uslove za učenje i razvoj .međusobno upoznavanje programa . 14. Takođe je neophodno i aktivno uključivanje roditelja u ovu saradnju.druženje između predškolske i školske dece.uzajamno prisustvovanje raznim oblicima rada . prilagodljivošću. postepenim napredovanjem i što je najvažnije . vaspitače i roditelje dece koja polaze u školu. normativne liste razvoja.razmena informacija o dečijem razvoju . Bar jednom godišnje potrebno je okupiti učitelje. kao i uspstavljanju kontinuiteta između načina života i rada na kakav su deca navikla u predškolskoj ustanovi i onoga što ih očekuje polaskom u školu. kao ključnih faktora bez koga nije moguć potpun uspeh ni u jednoj akciji koja se odvija u vaspitnoobrazovnim institucijama. napomene. koji se odlikuju doslednošću. ostvaruje se u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Tokom godine boravka deteta u vrtiću vaspitač stiče sliku razvoja i detetovih mogućnosti praveći dosije o detetu. neophodnom da se ublaži pa i izbegne šok koji mnoga deca doživljavaju prilikom prelaženja sa jednog stupnja na drugi. Dete mora da bude sposobno da : . Osnovni zahtevi za uspešnu saradnju je da ona mora biti obostrana i dvosmerna : škola treba da bude pripremljena da prihvati decu iz predškolske ustanove isto koliko i ustanova da ih priprema za školu. Uključivanje sve dece u pripremne predškolske grupe ima kompezatorsku funkciju jer se na taj način svoj deci obezbeđuju uslovi za proširivanje i sređivanje socijalnog i saznajnog iskustva čime se ublažavaju socio-kulturne razlike i obezbeđuje donekle podjednak start za polazak u školu. što je naročito pogodno kada se predškolska ustanova i škola nalaze u blizini. Priprema dece za polazak u školu: „gotovost“.. „spremnost deteta za školu“ Pripremni predškolski program koji je deo obaveznog devetogodišnjeg obrazovanja i vaspitanja. školskim zahtevima. Neophodni su što češći i tešnji kontakti između učitelja i vaspitača. Neposredni cilj pripremanja dece za školu je da se doprinese njihovoj zrelosti ili gotovosti za život i rad kakav ih očekuje u osnovnoj školi. „zrelost“. U njemu se mogu naći korisne beleške za budućeg učitelja ( beleške.

odgovarajuća motivacija za ove aktivnosti. intelektualnu. OPŠTA GOTOVOST – postignuti nivo psiho-fizičkog razvoja..pravilan raspored (smenjivanje) aktivnosti u toku dana. ranije iskustvo i motivaciju za učenje.Telesna muskulatura mora biti dovoljno razvijena da detetu omogućava kretanje. . mašte 5. telesni razvoj. samopouzdanja 4. kognitivni razvoj. na koje će se nadovezati usvajanje nastavnih sadržaja. govora. „GOTOVOST“ – spremnost deteta da stiče i razvija veštine. MOTIVACIONA GOTOVOST – zainteresovanost za učenje i pozitivan odnos prema školi Telesna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu. pešačenja do škole i mirnog sedenja u školskoj klupi. .socio-emocionalni razvoj. pažnje. Školska zrelost predstavlja sposobnost deteta za usvajanje tradicionalnih kulturnih dobara planskim radom i u zajednici sa vršnjacima. VRSTE POSEBNIH GOTOVOSTI ZA ŠKOLU: 1. Telesnu spremnost deteta ispituje doktor! Uslovi za dostizanje telesna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu uvažavanje uzrasnih karakteristika dece. POSEBNA ( SPECIJALNA) GOTOVOST – sastavni deo opšte gotovosti i predstavlja posedovanje specijalnih znanja. Složena karakteristika ličnosti deteta u kojoj dolaze do izražaja njegove mogućnosti. težinu i telesne proporcije. poverenja. Dete mora da bude sposobno da prihvati zadatke. intezitetu i 15 .Dete treba da bude zdravo i da zadovoljava standarde za visinu. VRSTE GOTOVOSTI ZA ŠKOLU: 1.Vid i sluh moraju normalno funkcionisati. potrebe i motivi. posebno maternjeg jezika i matematike. Ta spremnost podrazumeva fizičku. pamćenja. da razlikuje igru od rada. EMOCIONALNA GOTOVOST – podsticanje emocionalne stabilnosti. SOCIJALNA GOTOVOST – sticanje specifičnih oblika ponašanja potrebnih za uspostavljanje i održavanje društvenih veza 3. razvoj komunikacije i stvaralaštva. veština i navika poterbnih za snalaženje u novoj sredini. stajanje i sedenje bez teškoća. slušni aparatić). kao i da bude zrelo za školu ako je postiglo takav stepen razvoja u fizičkom i psihičkom pogledu da može da zadovolji zahteve škole bez ikakvih štetnih posledica po svoje fizičko i psihičko zdravlje i razvoj. kakvi ga čekaju u školi 2. FIZIČKA GOTOVOST – određen nivo telesnog razvoja i zdravlja 2. INTELEKTUALNA GOTOVOST – razvoj intelektualnih funkcija : opažanja. sposobnosti i znanja koje su osnov za dalje školovanje. ako je potrebno uz korekciju (naočare.Dete mora imati razvijene navike normalnog hranjenja i kontrole organa za izlučivanje.- razlikuje igru od rada bude motivisano za rad zadovolji zahteve škole bez ikakvih štetnih posledica po njegovo psihičko i fizičko zdravlje. socijalnu i emocionalnu zrelost. mišljenja. razvijanje samostalnosti. postignuti nivo psihofizičkog razvoja od kojih zavisi aktivno prilagođavanje deteta novim uslovima života i reda . kao i izdržavanje novih napora poput nošenja školske torbe. vodeći računa o njihovim sadržajima (izboru.

njihove karakteristike i razlike. ako je sadržaj djetetu zanimljiv.pazle.pričanje priča i razgovor o njoj. Intelektualni (spoznajni) razvoj . alate koje koriste..emocionalne reakcije primjerene situaciji.važna je uloga roditelja! Moguće opasnosti:prezaštićivanje djeteta ima uticaj podrezivanja krila.težnja za samousavršavanjem.odmor i boravak na svežem vazduhu.osnovna znanja o biljnom svetu. . nepovjerenje i nezadovoljstvo Pažnja – prije polaska u školu pažnja je nenamjerna i traje 15 – 20 minuta.razume potrebe i osećanja drugih.ume da uočava sličnosti i razlike među predmetima po boji. dane u nedelji. izgleda .odsustvo buke. . ispoljavanje samopoštovanja. Imajući u vidu poslovicu da „ ne učimo za školu nego za život „ priprema ne treba da se svede na sticanje znanja i umenja potrebnih za savladavanje gradiva pojedinih nastavnih predmeta.izražava se jasno i razumljivo.posmatranje ljudi oko sebe i opisivanje: ponašanja.potrebna mu je emocionalna potpora.. veličini .osnovna znanja o saobraćaju. mesece. razvijenost samostalnosti i inicijative.interesuje se za slova i brojeve.ime i prezime . Priprema treba da se obavlja sistematski.razlike između živog i neživog.može da zadrži voljno pažnju na određenom predmetu. težnja za komuniciranjem.ukoliko se dijete ne osjeća uspješnim u ovoj fazi može se razviti osjećaj krivnje i osude samoga sebe. interesovanje i motivaciju za učenje i sticanje novih znanja.. sposobnost za samokontrolu svojeg ponašanja.igre memorije.samostalno rešava konfliktne situacije. težnja za prijateljstvo. uvažavajući uzrasne specifičnosti i ograničenja. obliku.adresa. Za razvoj koncentracije važne su:društvene igre. 16 . ..prepozna svoje i tuđe emocije.emocionalno-socijalna usmerenost..Socijalna zrelost je povezana s emocionalnom zrelošću ! Emocionalna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu podrazumeva da dete:razvije svest o sebi i poverenje u sebe i svoju okolinu.g. emocije.traženje bespogovorne poslušnosti u djeteta izaziva strah. najbolje je doba za učenje.mišljenje.članove svoj porodice .kontrolišu i kanališu svoje impulse. vremenski.socijalnonormativna usmerenost. . ali i razvojne perspektive dece. količinski) Jedna od osnovih funkcija pripremanja dece za školu je da učini što neprimetnijim i olakša im prelaz iz jedne institucije u drugu kao i da ubrza proces adaptacije novim uslovima života i rada.svojim govorom uporno nastoji komunicirati sa svojom okolinom.pravilna ishrana. stvarima.razvijenost elementarne samosvesti ( poznavanje sopstvenih mogućnosti).može svojim rečima da prepriča priču.pogodna mikroklima prostrije u kojoj deca borave. . država.osnovna znanja o čoveku.imitacija i identifikacija.. Pokazatelj intelektualne zrelosti za polazak u školu:može da razlikuje maštu od stvarnosti. . grad.neke domaće i divlje životinje.osnovne matematičke pojmove (prostorni. Osnovna znanja pred polazak u školu: .ima potrebu za stalnim kretanjem. govor. Socijalna zrelost aktivna težnja deteta da pođe u školu..stekne samopouzdanje i sigurnost u sebe. dete manipuliše predmetima i tako istražuje svijet oko sebe.interesuje se za odnose među ljudima.od rođenja do 5.neka zanimanja ljudi.u ovoj fazi dijete razvija inicijativu i nezavisnost. Intelektualna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu obuhvata: pažnju .. . za prirodne pojave. pamćenje.godišnja doba.sadržaju). . sebi pripisuje "prekršaje“.pravilan položaj deteta za vreme sedenja.slagalice.

dobro razviijeno i fizički izdržljivo dete. galerije umetnosti. priredi i uopštava ono što opaža u svojoj okolini i da na osnovu toga izvodi zaključke. zološki vrtovi. rekreativnim centrima i sl. sala za održavanje priredbi.. školama i fakultetima koje školuju bazični stručni kadar koji radi u predškolskim ustanovama. izložbi dečijih radova i prigodom određenih praznika i svečanosti. 17 . podrška fizičkom razvoju 3. podrška saznajnom razvoju 5. obezbeđivanju prostorija u stambenim zgradama u kojima će se povremeno okuplajti deca. analizira. ZADACI V. kao i razvoj sposobnosti da posmatra. pesnika. osnovnom školom. značajno je njeno angažovanje u uređivanju dvorišta i igrališta. sveštenika. jačanje socio-emocionalne kompetencije 4. zainteresovano i sposobno da uči sa izgrađenim motivima i voljno-karakternim osobinama potrebnim za uključivanje u školsku zajednicu i prevazilaženje teškoća koje sa sobom nosi promena sredine i novi zahtevi koji će mu biti postavljeni u školi. manifestacija. ustanova može da organizuje razne oblike rada sa decom koja nisu obuhvaćena njenim redovnim pohađanjem. Otvorenost predškolske ustanove prema sredini u kojoj živi i radi. Značajno mesto u saradnji sa lokalnom pa i širom društvenom sredinom i osavremenjavanju vaspitno-obrazovnog rada ima saradnja sa odgovarajućim institucijama kao što su zavičajni muzeji. mladih gorana i sl. Zmajeve dečije igre.. ustanovama kulture. pozorišta ya decu. glumaca. domovima zdravlja.Mnogo je važniji opšti razvoj njegovih intelektualnih sposobnosti i saznajnih interesovanja. Posebno su korisni odlasci dece u šetnje i ekskurzije do izletišta. podsticanje osamostaljivanja 2. RADA U GODINI PRED POLAZAK U ŠKOLU 1. negovanje radoznalosti 6. poštovanje individualnosti i podsticanje kreativnosti 15. biblioteke. relevantnim ministarstvima. Lokalna društvena zajednica ima posebnu ulogu u stavranju odgovarajućih uslova za uspešno ostavrivanje ciljeva institucionalnog vaspitanja i obrazovanja. Saradnja predškolske ustanove sa društvenom sredinom ( zajednicom) Predškolska ustanova i njeni programi imaju efekta na rayvoj dece samo onda kada se yajedno sa programom angažuju ne samo deca i roditelji nego i lokalno okruženje.-O. centrima lokalne zajednice. Na preimer. nacionalnog parka i prirodnih rezervata. savez planinara. Priprema za školu podrazumeva pre svega zdravo i otporno prema bolestima . muzičara. Akteri sa kojima predškolska ustanova treba da sarađuje zavise od tipa okruženja. Predškolske ustanove mogu da okupe decu iz svoje sredine prilikom svečanosti. podrazumeva i dolazak u goste deci književnika. ali je uglavnom neophodna saradnja sa roditeljima. koji omogućavaju zbližavanje sa svetom prirode i izgrađivanje njihove ekološke kulture. Ukoliko dobije podršku lokalnih vlasti i roditelja dece sa teritorije društvene zajednice.

niti ograničiti zadacima i sadržajima koje predviđa program. kvalitetu i raznovrsnosti stimulacije i u njoj svako dete treba da nailazi na najbolje podsticaje. Za neku organizaciju se može reći da je dobra ukoliko obezbeđuje uslove za ostavrivanje vaspitno-obrazovnih zadataka u pogledu prostora.sportista i drugih kulturnih i javnih radnika . već treba da ima 18 . treba istaći da ona deluje unutar šire organizacije svih faktora koji utiču na razvoj i učenje dece. interesima i razvojnim potrebama. To znači da organizacija života u ustanovi ne sme da bude u sukobu ( koliziji) sa proklamovanim ciljem vaspitanja kod nas. moguće je da se ustanova doživljava kao «strano telo» nepovezano sa potrebama i interesima sredine. zatim predstavnika raznih profesija i zanimljivih ličnosti uopšte. sredstva i uzore za osmišljavanje i organizovanje sopstvene aktivnosti. materijala i vremena. Njegova osnovna vrednost je u tome što detetu obezbeđuje aktivno učešće u zajednici dece slične sebi.objedinjeno i usklađeno funkcionisanje svih elemenata sistema kojim se ostvaruju vaspitno-obrazovni ciljevi i zadaci u predškolskoj ustanovi. stvaralačke ličnosti. po čemu se razlikuje od škole i porodice. odnosno . raznih uzrasta i životnog iskustva. Ukoliko se nedovoljno uvažavaju specifičnosti pojedinih regiona. Kada se govori o organizaciji života u ustanovi. odn. Pod pojmom organizacija se podrazumeva: plansko raspoređivanje prostora. Vaspitno-obrazovni proces se ne sme zatvoriti u zidove dečijih vrtića. procesa i sadržaja i koliko se u njoj ogledaju najopštije postavke teorije predškolskog vaspitanja i vaspitno-obrazovnog sistema u kome vrtić funcioniše. Značaj organizacije i osnovna polazišta za uspešnu organizaciju života dece u vrtiću Jedno od najvažnijih pitanja opšte metodike vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom jest epitanje organizacije dečijeg vrtića kao značajnog faktora u formiranju ličnosti. ona mora biti privlačna. 16. naročito porodični život i uža društvena sredina.-o. v. njegovim mogućnostima. vremena. Prilikom postavljanja zahteva za organizovanje života u ustanovi za celodnevni i poludnevni boravak dece polazi se od cilja vaspitanja uopšte i uloge vrtića u organizovanju zajedničkog života male dece. Ukoliko se ne postigne i saradnja svih faktora koji su značajni za razvoj i učenje dece. razumljiva i prilagođena određenim kategorijama dece po obimu. pre svega roditelja a zatim i lokalne sredine ne može se računati na veći uspeh primene programa.izbor i strukturiranje vaspitno-obrazovnih procesa i sadržaja. Da bi sredina dečijeg vrtića postala aktivan faktor delovanja na dečiji razvoj. svestarno razvijene. u uslovima koji su prilagođeni detetu. materijala. da njenu vrednost treba procenjivati s obzirom na uspešnost ostavrivanja prakse kojom doprinosi formiranju slobodne. aktivnosti kojima se utiče na razvoj i učenje dece.

ono će se osećati manje isfrustrirano i manje upućeno na pomoć odraslih. Čitava organizacija dečijeg vrtića treba da je pre svega prilagođena detetu i njegovim potrebama a tek onda potrebama roditelja. zbog urbanizacije koja koncentriše stanovništvo na mali prostor. Nedisciplina je uvek izraz loše organizacije. 17. Ako je sredina u kojoj se dete kreće prilagođena njegovim potrebama i mogućnostima. iznad njega i radi zadovoljavanja nečijih tuđih potreba. Decu treba što više uključivati u odlučivanje o rasporedu sredstava i materijala. čin od misli i znanje od njegove konkretne primene. ako su materijali klasifikovani prema određenim kriterijumima i deci poznatim oznakama koje ukazuju na mogućnost njihovog korišćenja ako se prilikom pojedinih aktivnosti stolovi i pod mogu zaštititi od prljanja i oštećenja kao i ako se deci pruže uslovi da učestvuju u održavanju reda i čistoće. okolnostima i modelima ponašanja u vezi sa njima. o ukrašavanju prostorija o aktivnostima koje će se obavljati određenog dana i sl. vaspitača uže ili šire okoline. U pogledu organizacije vremena to znači obezbeđivanje prirodnog smenjivanja aktivnosti i odmora. naročito kad je i majka zaposlena. deca najveći deo vremena provode u skučenim ili pretrpanim stanovima koji su često ispod standarda za normalan ljudski život i koji im ne pružaju mogućnost za bezbedno kretanje. kao i o samima sebi. 19 .koren u totalnom iskustvu deteta ne odvajajući rad od igre. dosadi koju stvara nemaštovit izbor sadržaja i uskraćivanja za samoizražavanje. vežbanje i razvoj onih sposobnosti koje su kod njega najaktuelnije u određenom trenutku. dečije nesamostalnosti i otpora represivnim merama vaspitača. Organizacijom prostora i materijala moguće je neposredno unapređivati dečiju samostalnost i odgovornost ukoliko se mogu jednostavno i brzo postavljati i pomerati. traganje i igru. Nikada ne treba zaboraviti da se organizacija vrši upravo da bi čitav vaspitnoobrazovni postupak bio po meri deteta a ne nekih apstraktnih zahteva postavljenih pre njega. kao i izbegavanje « praznog hoda» i « uskih grla» tokom aktivnosti i u pauzama između njih. Organizaciju dečijeg vrtića treba prilagođavati koliko je moguće svakom detetu. odnosno individualizovati postupak. zahteve i kriterijume za vrednovanje napretka tako da svako dete bude merilo samom sebi a treba težiti da svako dete bude aktivno na najvišem nivou za koji je sposobno kao i da mu se omogući primena . zbog čega roditelji imaju ozbiljnih teškoća u vršenju svoje uloge vaspitača. Nagle društvene promene i migracije stanovništva dovele su do prekida sa tradicijom i dekontekstualizacije procesa vaspitanja. Dobrom organizacijom prostora i opreme i odgovarajućim rasporedom vremena i aktivnosti postiže se da oni ne budu samo priprema za školu i budući život nego i mesto dečijeg življenja u kojima deca stiču bogato i raznovrsno iskustvo o svojoj društvenoj i prirodnoj sredini o objektima. kada najviše dolazi do prekršaja discipline i sukoba među decom. Mogućnosti vrtića u selu i gradu da zadovolje dečije potrebe za aktivnošću i saznanjem U velikim gradskim naseljima .

zbog skučenog prostora javlja se lišavanje fizičke aktivnosti. odnosno tradicionlanim arhitektonskim rešenjima određenog kroja do nameštaja i opreme kako se sredina ne bi preterano razlikovala od dečijeg roditeljskog doma. Prostorije treba da su prostrane. Takođe. povezano sa porodičnim. Treba videti specifičnosti bilo gradske ili seoske. na zdravom zemllištu udaljenom od objekata koji mogu na njih bacati senku. priključak na električnu mrežu kao i telefonski priključak. prati i da ne budu klizavi. pre svega akademskog karaktera – knjigama. Problemi na koje nailaze deca u velikim gradovima najčešće nisu tipični i za decu koja rastu u ređe naseljenjim posebno seoskim sredinama . 20 . teži da preraste u društveno vaspitanje. posebno seoskim sredinama ima određenih prednosti – blisko poznavanje jednog malog ali relativno stabilnog sveta u kome se deca mogu kretati sa poverenjem u ljude koje poznaju . bioskopi ne postoje. Vaspitači koje rade sa ovom decom treba da budu upoznati sa karakteristikama lokalne kulture i da se prema njoj odnose sa poštovanjem . ali u selu postoji više kontakata sa tradicijom. iskoristiti prednosti ali i kompezovati nedostatke. U gradskoj sredini postoji potreba za fizičkim kretanjem. Koliko je moguće treba prilagoditi i sam objekat dečijeg vrtića lokalnim karakteristikama. Svi objekti treba da imaju obezbeđeno snadbevanje zdravom .Otuda se javlja sve veća potreba za društvenom brigom o deci i institucionalnim vaspitavanjem koje. osećanje bliskosti i stalan konatkt sa prirodom. U svim prostorijama mora se obezbediti dobra ventilacija i grejanje a podovi treba da budu takvi da se svakog dana mogu brisati. Istovremeno. trebalo bi uzimati u obzir specifičnosti ovih sredina i ne nametati im urbane vrednosti. Osnovni zahtevi pri izgradnji objekta dečijeg vrtića Objekti dečijeg vrtića lociraju se blizu mesta stanovanja dece koja ih pohađaju. Slike i ostale ukrase izložiti sa merom i ukusom. pitkom vodom. pomažući deci da upoznaju ono što je u njoj najvrednije. u gradu postoji otuđenost od prirode. Prilikom odabiranja sadržaja i organizacije prostora za dečije vrtiće u ređe naseljenim posebno seoskim sredinama. življenje u ređe naseljenim. savremene uređaje za odvod otpadnih voda. provetrene . Sredina ovih vrtića treba da bude ispunjena sadrđajima na koje deca ne nalaze u dovoljnoj meri kod kuće. žardinjerama i specijalno uređenim kutcima prirode. životnim zajednicama i radom u prirodi. kao i od saobraćajnica i pogona koji mogu zagaditi lokaciju. U seoskoj sredini lišavanje kulturnih kontakata – muzeji. promenama godišnjih doba. svetle. 18.Njihova relativna izolacija može da oteža razvoj socijalnog i drugog iskustva. da deluju udobno i privlačno a nameštaj i zidovi da su obojeni otvorenijim živahnim ali ne drečavim tonovima koji čine prostor svetlijim bez blještanja. pozorišta. Naročito u urbanim sredinama važno je da u objektiva predškolskih ustanova ima zelenila u saksijama. tekovinama nauke i tehnike.

Prostorija za boravak : namenjena je za vaspitno –obrazovni rad sa decom i njihov odmor.garderoba . Prostorije dečijeg vrtića – prema Normativu Objekti se obično grade za četiri vaspitne grupe (stotinak dece) i svaka od njih treba da ima svoju prostoriju za boravak i prateće prostorije – garderobu i sanitarije..Najvažnije je da prostorija za boravak bude što prostranija. Višenamenska prostorija : sala. predviđena je za razne perseptivno – motorne. priredbe i proslave.ulaz sa tremom .višenamenska prostorija . kino-predstave i sl.higijenske. 21 . zdravstveno. posmatračke. Prostorija treba da bude sa dovoljno svetla koje deci pada sa leve strane kada slikaju i bave se raznim aktivnostima za stolovima. ritmiku. indirektno dnevno svetlo koje se može regulisati kao i više električnih svetiljki raspoređenih tako da ravnomerno osvetljavaju prostoriju.ekonomat . Svako dete treba u njima da ima svoju pregradu sa kukama za kačenje krupnijih komada odeće i fijočicom za sitnice.prostorija za boravak ( vaspitna soba) . Na pregradi treba da je ime deteta. Garderobe : koje se predviđaju odvojeno za svaku grupu.prostorija za izolaciju Prostorije za vaspitno osoblje : . Prostorija za izolaciju: je manja prostorija sa 3-4 kreveta i namenjena je za privremeni smeštaj dece obolele tokom boravka .ostava za v. Sanitarna prostorija : za higijenske potrebe sastoji se iz dela za negu i higijenu sa umivaonicima i dela sa kabinama u kojima se nalaze klozetske šolje prema dečijem uzrastu. vežbe . receptivne i društvene aktivnosti .kabinet vaspitača ( sa stručnom bibliotekom) . U prostorije za decu spada: . smeštaju se na prilazima soba za boravak i predstavljaju sanitarni propusnik na izlazu u ostale prostorije.sanitarne prostorije za osoblje Predvorje dečijeg vrtića : Treba da bude dovoljno prostrano da može primiti i decu i roditelje i da bude lepo uređeno kako bi već prvi utisak pri ulasku u zgradu bio povoljan. dok roditelji ne dođu po njih.sanitarna prostorija . Najbolje je blago. Ona treba da pogoduje za formiranje delimično izdvojenih prostora za skoro sve predviđene aktivnosti.19.o sredstva i materijale Prateće prostorije : .za upravu . kao i prostorom ispod sedišta za obuću. a pre nego što nauči da ga raspoznaje može da posluži njihova fotografija ili neki simbol.

izdržljiv i lak. Prema zahtevima normativa rebrasti radijatori moraju biti zaštićeni ogradom. Stolice treba da su odgovarajuće veličine. voda u umivaonicima koji koriste deca ne sme biti toplija od 35 C̊ . mehanizam za otvaranje prozora ne treba da bude dostupan deci niti da im je pristupačan otvoren prozor.kutak biblioteke 3. Vaspitač treba stalno da procenjuje bezbednost okoline u kojoj se deca kreću i na vreme otklanja sve potecijalne opasnosti. smeštaju se tako da budu dostupni svakome i da deca ne moraju da traže dopuštenje od vaspitača za njihovo korišćenje. dečijih radova i narodnih rukotvorina. da po obradi i materijalu obezbeđuje sigurnost dece i sprečava povrede. Vaspitač u vrtiću treba da raspolaže nekim od muzičkih instrumenata. maskom i sl. za igre mašte ili uloga 5. da je pogodan za održavanje higijene.o rad zahteva. sa naslonom. Značajan elemenat nameštaja u prostoriji za dnevni boravak čine stolovi i stolice. Polazeći od vaspitno-obrazovnih zadataka u dečijem vrtiću.20 m toplim otpornim materijalom a oštri uglovi prekriveni zaobljenom oblogom. U vrtiću uvek treba da bude lepo aranžiranog cveća. Igračke. predlaže se organizacija šest kutaka: 1. Da bi se deci omogućilo posmatranje živih bića i razumevanje prirode u objektu treba da nađu mesto akvarijum. postera i slika ( dečijih i umetničkih). pored raznovrsnih oblika i metoda i kavlitetan izbor i dovoljan broj sredstava – igračaka i drugog didaktičkog materijala. magnetofonom dija i kino projektorom ( cd player) Pravilno organizovan v. Tamo gde su objekti dečijeg vrtića na sprat. električni utikači i prekidači postavljeni najmanje 1. unutrašnji zidovi u prostorijama za boravak dece zaštićeni do visine 1. elastični ( ali ne klizavi=. Decu privlače slike životinja. društvene igre i didaktički materijal 6. da je po konstrukciji jednostavan. za istraživanje 2. Prostorija za dnevni boravak oprema se stabilnim i čvrstim nameštajem koji vaspitač može da pokreće i koji može da služi kako za smeštaj igračaka i drugog materijala. podovi treba da budu čvrsti.5 m iznad poda. prizori iz bajki i sl. terarijum i akvaterarijum sa životinjama i saksije sa biljkama koje se mogu uzgajati u zatvorenom prostoru. da je ekonomičan i funkcionalan i da pri pomeranju ne stvara buku. Za sastavljanje su najpogodniji uglasti stolovi koji se mogu raspoređivati na razne načine. programskih sadržaja. . knjige i ostali materijali koji se svakodnevno upotrebljavaju . tako i za pregraživanje kutaka. uz primenu sigurnosnih elemenata . Ali njih ipak ne treba da bude previše i treba ih s vremena na vreme menjati. za građenje 22 . anatomski oblikovane. Čitav raspored prostorija i nameštaja treba da bude takav da omogući što veću raznovrsnost i promene u sadržajima aktivnosti bez zastoja i čekanja kao i nadgledanje dece. za stvaralaštvo 4.20. čvrste da mogu izdržati težinu odrasle osobe i pogodne za slaganje jedna na drugu. prevoznih sredstava. Uređivanje enterijera dečijeg vrtića – opremljenost prostora s obzirom na potrebe i aktivnosti dece Osnovni zahtevi za izbor nameštaja su sledeći: da je primeren potrebama psihofizičkog rasta i razvoja dece .

da obezbeđuje higijensko-zdravstvene uslove ali i da bude podsticajan. gađanja . prostor na kome se nalaze tereni za pokretne igre. koji može da nadoknadi skučenost života u njima. Korišćeje prostora i opreme u dečijem vrtiću Dimenzije prostora. hvatanja. Prostor treba da je podeljen na 6 manjih prostora koji imaju posebne namene: 1. klackalice. 22. prostor sa spravama za ljuljanje.pribavljanje neposrednog iskustva i znanja o živoj prorodi i prirodnim pojavama .obavljanje složenih vežbi kretanja. igre mašte ili igre uloga 4. gradilište sa priborima i materijalim i uređajima za konstruktivne igre. dovoljno velik da ima odgovarajuću konfiguraciju ( najmanje 2 brežuljka) da raspolaže prostorima različitih namena sa raznovrsnim podlogama. brčkalište i prskalište 5. ritmičke vežbe. sabraćajni poligon. trčanje. silaženje i klizanje. Uređenje eksterijera dečijeg vrtića Objekat dečijeg vrtića.. 23 . peščanici. lestev i sl. da se zna gde se šta tačno radi. Sprave i uređaje kao što su ljuljaške. Teoretičari isključuju prostor kao tehničko pitanje.. Odgovarajućom organizacijom prostora . Važna je veličina tog prostora koja je određena Normativom. zidovi. kutak žive prirode – bašta. Određeni zatvoreni i otvoreni prostor bezbedan za decu . oblik koji šalje niz skrivenih poruka koje ograničavaju . Treba pomeriti duž yidova jer je prazna središna površina mnogo bezbednija bez fiksiranih metalnih sprava. 2.maksimalno korišćenje sunca i čistog vazduha . fizički dobro i skladno razvijene spretne i odvažne osobe. Nije beznačajno planiranje prostora u kome deca borave i bogatstva predmeta u tom okruđenju. Značajno je i kako se prostor koristi i predmeti u tom prostoru. opreme. za igre sa loptom i obručem i staze za vožnju bicikla. naročito u urbanim sredinama. park sa negovanom travom i drvećem koje pruža hlad. zookutak i alat za rad u bašti 6. penjanja. Da li su prostorije jasno razgraničene. Eksterijer vrtića treba da zadovoljava zdravstveno-higijenske uslove – da je sunčan. vučenje. guranje. puzanje i provlačenje. slobodno hodanje.. puna vrata. materijala i aktivnosti u eksterijeru može se doprineti formiranju zdrave. da svojom opremom omogućava što bolje uslove za razne aktivnosti da ima dovoljno zelenila i da je povezan sa zgradom vrtića. održavanje ravnoteže.21. penjanje. 3. nikako ne bi smeo da bude bez odgovarajućeg dvorišta.podsticanje na stavralačke igre u prostoru Otvoreni prostor vrtića treba da bude što veći a iz njega treba ukloniti sve što je suvišno. betonskih peščanika i ružičnjaka koji sputavaju kretanje dece i ugrožavaju ih. Funkcije eksterijera dečijeg vrtića . kojim treba da se doprinese obezbeđivanju pogodnih uslova za normalan rast i razvoj predškolske dece su sledeće: . skakanje.

blok samostalnih aktivnosti po dečijem izboru 2. biti individua. blok usmerenih aktivnosti 3.o radu) Celodnevni boravak 5:30-7:30 – dolazak u vrtić 7:30-8:00 – doručak 8:00-11:00 – aktivnosti u grupi 11:00. 23. Celodnevni boravak oko 10. odstupiti od ustaljenosti. 20% opremljenosti zavisi od vaspitača u opremanju prostora Da li ćemo decu okružiti prirodnim ili veštačkim predmetima.Bazil Bernštajn – čvrsto klasifikovan prostor zahteva švrstu hijerarhiju. blok kombinovanih aktivnosti Vremenskim rasporedom – ređimom dana – određuje se struktura i ritam dnevnih aktivnosti dece i vaspitača On predstavlja elastičan okvir koji omogućava dobru organizaciju vremena i aktivnosti prema programu koji se ostvaruje u vrtiću. sveprisutnost autoriteta. čvrste mere kontrole.Neophodno je da jedan deo strukture bude stalan da bi se deca osećala sigurno ali češće male neznatne izmene prostora su poželjne – poruka – dozvoljeno je izmneniti. Dužina boravka i raspored dnevnog života dece u vrtiću Režimi dana ustanova sa celodnovnim i poludnevnim boravkom dece imaju niz zajedničkih elemenata s obzirom da se radi po zajedničkoj programskoj osnovi.5 h Poludnevni boravak 4 h ( skoro isključivo posvećen v. izolovanost.šalje poruku o vrednostima predmeta Ako su igračke i materijali manje strukturirani ostavljaju više mogućnosti da deca unose svoje strukture. Razlike među njima javljaju se u pogledu dužine boravka. nedostatak je strogo namensko korišćenje prostora. Opšti zahtev za režim dana je da u njemu najviše vremena treba predvideti za sve vrste igara 24 . Labavije granice – vrata sa prozorima npr. kao i u pojedinim elementima režima dana.11:30 – ručak 12:00-13:00 – spavanje 14:00-16:00 – odlazak Poludnevni boravak 8:00-12:00 13:00-17:00 (od obroka samo užina) U principu vreme od 8-12 deca i u celodnevnom i u poludnevnom boravku provode na sličan način 3 bloka: 1. Obzbeđuju bolju komunikaciju spoljaunutra Da li se prostor koristi namenski ili fleksibilno. Prilikom usklaživanja ritma življenja treba voditi računa o pravilnom smenjivanju raznih vrsta aktivnosti u prostorijama za boravak i na otvorenom vazduhu.

do min. Fleksibilno raspoređivanje vremena je pogodnije za saradnju. 24. Mogući načini planiranja vremena : 1. Organizacija vremena ima uticaja na pojavu konflikata i sardanje među decom. obroci 8. Ako se u nekom delu dana češće javljaju konflikti to je pokazatelj da nešto ne valja u organizaciji toga dela dana.U vrtiću ne treba da postoji strogo utvrđeni raspored unapred propisanih sadržaja i aktivnosti svrstanih u međusobno manje ili više nepovezane oblasti . Postoji direktna veza između broja dece i konflikata ali kod saradnje se nije pokazala takva direktna veza. već da se odvija kontinuirano u kojima se simultano smenjuju i nastavljaju jedne na druge razne vrste aktivnosti. jutarnje telesno vežbanje 5. ELEMENTI REŽIMA DANA 1. usmerene aktivnosti 3. od min. brojem prisutne dece 2.. kod mlađe dece je to paralelna igra. – jasno podeljene aktivnosti 2. rekreativne pauze 6. samostalne aktivnosti po dečijem izboru 2. vreme za zadovoljavanje higijenskih i fiziolođkih potreba 7. kulturi. Uticaj vremenske organizacije na socijalne odnose u dećijem vrtiću – odnosa između vaspitača i dece i dece međusobno Struktura vremena neprekidno ali neprimetno vrši uticaj. planiranje po blokovima ( 1 blok . 25 . Institucija pomaže detetu da shavti vladajuću koncepciju vremena u društvu. vremenskom organizacijom Kada u vrtiću postoje « prazni hodovi» kada naprimer čekaju doručak a ničim nisu animirani ni zauzeti. 1-2 h) u većoj meri prilagođeno dečijim potrebama . on će ipak biti različit za svaku konkretnu grupu dece. odmor-spavanje Iako se prilikom sastavljanja rasporeda vremena polazi od nekih opštih zahteva. tačno odn. Prostorno – vremenska organizacija u vrtiću određuje ponašanje među decom. Broj konflikata su u direktnoj vezi sa : 1. Svoj odnos prema vremenu prenosimo deci. kombinovane aktivnosti 4. Najčešći uzroci konflikata su igračke i prostor ( prostorna organizacija i opremljenost) Saradnja – sve ono kada jedno dete ima nameru da nešto radi i kada ima želju da to sa nekim radi. fleksibilnije i opuštenije Dobra organizacija života u vrtiću je preduslov dobre atmosfere Fleksibilna organizacija vremena doprinosi pozitivnoj i opuštenoj atmosferi. Kontekst u kome deca odrastaju utiče na dečije ponašanje.

simboličke igre 8% 26 . glina. mala grupa dece ( 5-8) 2.o procesu koji se odvija u dečijem vrtiću u prvi plan su istaknuti procesi kao značajniji u dečijem razvoju i učešću od sadžaja. Učešće odraslih.Stav odraslih prema dečijoj sardanji i konfliktima. aktivnosti komplementarne delovanju vaspitača a) posmatračke i receptivne aktivnosti b) zdravstveno-higijenske 2. likovne i muzičke aktivnosti 4% 6. okviri za saradničke odnose: 1. motorne i socijalne malo strukturirane aktivnosti ( 50%) 3. Jedanaest prepoznatljivih kategorija dečijih aktivnosti u vrtiću ( prema Bruneru) Kategorizacija aktivnosti dece u vrtiću. partnersko učešće vaaspitača 25. 26. rutinske aktivnosti 2. naprimer kada vaspitač učestvuje u aktivnosti. uviđanja i izumevanja b) aktivnosti predstavljanja. prevazilaženje i distanciranje od pojavnog i datog a) aktivnosti rezonovanja. učestvovanje u okolnom životu i društvenoj stvarnosti a) praktične životne i radne aktivnosti b) društvene aktivnosti LOGIČKO SAZNANJE – prerađivanje. konstruisanje građevinskim materijalom 7% 4.Kamenova) FIZIČKO SAZNANJE – DELOVANJE NA FIZIČKU STAVRNOST a) perceptivno-motorne aktivnosti b) otkrivačke aktivnosti SOCIJALNO SAZNANJE 1. Bruner je krenuo od neposredne prakse AKTIVNOSTI 1. voda) 2% 5. vreme aktivnosti se povećava. izražavanja i stvaranja Zahvaljujući naglasku na aktivnostima dece u v. nestrukturiran materijal 3. Pojam i vrste aktivnosti dece u dečijem vrtiću ( prema podeli E. Kao najvažniji zadatak ne postavlja se usvajanje avih sadržaja nego sistematsko podsticanje aktivnosti. aktivnosti za rano učenje( 2%) 7. Za interakciju su potrebni određeni kontekst. igre predstavljanja – igre mašte. rukovanje malostrukturiranim materijalima ( pesak.

fiktivna VRSTE IGARA 1.neizvesna – po toku i ishodu . a) senzomotorne aktivnosti sopstvenim telom b) igre predmetima i materijalom c) pokretne igre uz korišćenje rekvizita d) igre glasovima. igre iluzije. nemaju određen cilj. Oblici u kojima se javljaju : a) oponašanje postupaka – u upotrebi predmeta vrše se zamene ( stolicakonj) b) simbolička imitacija c) simbolička igra uloga sa sižeom – dete podražava odrasle osobe ili drugu decu iz svakodnevnog života i prikazuje njihove međusobne odnose i ponašanje ( kuvanje ručka. a vršenje pokreta nema neposrednu svrhu. slogovima i rečima 2. ULOGA.izdvojena – prostorno i vremenski . Da bi deca mogla sama da odlučuju moraju biti ponuđene bar dve mogućnosti 27. socijalna interakcija koja nije igra (5%) 9.neproduktivna . naročito rada je u tome što je igra slobodna. posmatračke aktivnosti 2% 11. dramske igre. spontana aktivnost koja je sama sebi cilj.dobrovoljna . usmerene grupne aktivnosti (7-8%) 10.8.slobodna . neorganizovano čekanje i muvanje (15%) Ko odlučuje o tome šta će se raditi u nekom trenutku ? Pogledati koliko se mogućnosti deci nudi za određenu aktivnost. IGRE MAŠTE. IGRA JE: . odlazak lekaru) d) dramske igre uloga 27 . igre fikcije i dr. Osnovna razlika između igre i drugih aktivnosti . Pojam i vrste igara i igrolike aktivnosti dece u vrtiću Igra je aktivnost od posebnog značaja u predškolskom uzrastu i u njoj se izražava napor malog deteta da prevaziđe raskorak između sopstvenih mogućnosti da utiče na zbivanja koja određuju njegovo življenje i obrazaca ponašanja koje mora da usvoji da bi se uspešno prilagodilo stvarnosti kojom postepeno ovladava. FUNKCIONALNE IGRE Doprinose razvoju odeđenih funkcija Fizička aktivnost je u ovim igrama primarna. SIMBOLIČKE IGRE – IGRE KOBAJAGI Za ove igre još se koriste nazivi – igre imitacije i podražavanja.

. menjati. saradničke 4. ako deca imaju glavnu reč u izboru sadržaja.. sticanje higijenskih navika – društvene igre – takmičarske. ) b) oblikovanje – pronalaženje najpogodnijeg načina c) ređanje materijala d) grafičko predstavljanje e) građenje gotovim materijalom – lego kocke – u kombinaciji sa drugim predmetima f) rimovanje. stihotvorstvo – ove igre vid su dečijeg konstruisanja IGROLIKE AKTIVNOSTI Ovim aktivnostima. sasvim slične igrama – po sadržajima. Nije samo rukovanje. prilagođavati. One su ipak. da se postigne nekakav cilj. pravilima. S obzirom da predstavljaju podražavanje igre.. načinu organizacije i izvođenju .koja se pretvara u igru ako je deca dobrovoljno prihvate i počnu je slobodno na svoju inicijativu izvoditi u obliku takmičenja ili podražavanjem neke životne situacije. zbog dominacije vaspitača nedostaje u dovoljnoj meri spontanost i autonomni karakter. Neka aktivnost može u početku da bude igrolika aktivnost – dok vaspitač određuje šta će se raditi. IGRE SA GOTOVIM PRAVILIMA Prvavila mogu biti unapred propisana a mogu se i dograđivati.. takva aktivnost se može smatrati za igru. dolaženje do nekog cilja sopstvenim snagama. izvrašanje uloga i ostvarivanje zadataka koje je vaspitač postavio. a) pronalaženje kombinacija nenamernim rukovanjem ( oko 2 god. KONSTRUKTIVNE IGRE Deca uobličavaju razne materijale . igrolike aktivnosti se mogu povezati sa svim vrstama igre kod kojih je moguća usmerena imitacija.3. Da bi se identifikovala . „ čoveče ne ljuti se“ – igra sa gotovim pravilima – funkcija ovih igara i da dete uči i zapamti pravila – didaktičke igre spadaju u ovu grupu – perceptivno-motorne aktivnosti – razne otkrivačke aktivnosti – razne zdravstveno-higijenske igre i aktivnosti za aktiviranje čula. 28 . organizaciji i izvođenju igre. treba proceniti kakve su uloge dece i vaspitača u aktivnosti – ako dominira vaspitač to je igrolika aktivnost. već stvaranje.

Dijagnostička i terapeutska vrednost igre Utvrđeno je da trenutna emocionalna napetost i relativno trajnija emocionlana stanja imaju direktnog odrza na igru deteta. Osim sa vršnjacima u svojoj vaspitnoj grupi. Eventualne prepreke čak pomažu detetu da uviđa relativnost perspektive. U dodiru sa drugim članovima grupe dete ima prilike da mnogo bolje upozna svoje mogućnosti nego u porodici. motivisana pomenutim konfliktima odnosno tenzijama. Play terapija – Melani Klajn 29. navedene napetosti se redukuju. kao i njihovo uvažavanje bez potčinjenosti i zavisnosti od njih. gde mu je po pravilu obezbeđen privilegovan položaj. U grupi se najbolje uči samopoštovanje bez potcenjivanja drugih. prisustvo vršnjaka omogućava da se praktično uvežba i usvoji pridržavanje ovih granica a socijalni odnosi obogate i razviju. Taj terapeutski potrncijal igre zasniva se na činjenici da je igra prirodno sredstvo detetovog samoizražavanja. odnosno negativnu emocionalnu tenziju. Prednosti života i odrastanja dece u kolektivu – uzrasno čiste i uzrasno mešovite grupe Uspostavljanje odnosa sa drugim ljudima je jedna od osnovnih dečijih potreba koja prevazilazi ostale vitalne potrebe i ona se ne može zadovoljiti samo kontaktima sa vaspitačem. sama po sebi dovoi do rasterećenja deteta. U grupi vršnjaka dete je okruženo sebi sličnima sa kojima može da se upoređuje i identifikuje bez rizika da se oseća inferiorno. Koliko god su odrasli važni za određivanje granica dečijem ponašanju i stavranje povoljne atmosfere za razvoj socijalnih odnosa u vrtiću. starijom i mlađom od sebe i ukoliko ne može da je zadovolji to ga lišava mogućnosti da nauči raznovrsne oblike saradnje i uzajamne brige karakteristične za spontano formirane grupe. dete iam potrebu za širom interakcijom sa decom različitih uzrasta. uzima u obzir tuđe želje i mišljenja i oslobađa se egocentričnosti što je jako važno kako za njegov afektivni tako i kognitivni razvoj. odnosno akumulirane neprijatne tenzije njima izazvane odgovarajućom igrom bivaju velikim delom razrešene. 29 . Nova deca se lakše uključuju u kolektiv ukoliko im pomažu u tome stariji drugovi. Mešanje dece različitih uzrasta u dečijem vrtiću ima mnogo prednosti. U toku tako izazvane igre. Potisnuti emocionalni konflikti . Neophodno je da se razvije niz interpersonalnih odnosa među decom i stvara zajednička fizionomija čitave vaspitne grupe. PREDNOSTI ŽIVOTA I RADA U GRUPI Osećanje pripadnosti grupi ima posebnu vrenost za povučenu i stidljivu decu. pod određenim uslovima. zbog čega nema odgovarajuću povratnu informaciju koja bi sledila kao reakcija na njegovo ponašanje. Igrom je moguće otkloniti ili bar ublažiti neke psihičke traumatske doživljaje.žU nekim slučajevima i uslovima i spantana igra.28. U dodiru sa odraslima dete je često prezaštićeno ili njihovim odnosima nedostaje spontanost.

smenjivanje broja prepreka na koje dete nailazi u vrtiću na razumnu meru. Disciplina u dečijem vrtiću ima prvenstveni cilj da osigura ostvarivanje prava svakog člana kolektiva i uskladi njihove međusobne odnose.obezbediti dovoljnu količinu materijala i aktivnosti . i ohrabrivanja a ne « nemoj» i « prestani» .Dobro je koristiti jednostavna podsećanja kao « kocke su za građenje a ne za bacanje». . Starijima je potrebna prilika da se brinu o mlađima od sebe da bi postali osetljiviji na njihove probleme.pozitivna disciplina se bavi ponašanjem i razlozima zašto su se neka ponašanja desila. . Ona je povezana sa njihovim prihvatanjem pravila življenja u zajednici. što je neophodno za socijalizaciju. a ne osuđivanjem dece. 31. Potrebno je : . Vidovi nepoštovanja ličnosti deteta 30 . Načini uspostavljanja dobrih odnosa i povoljne atmosfere u grupi Osnovni način za uspostavljanje dobrih odnosa i povoljne atmosfere u grupi je dobra organizacija. 30.urediti sredinu tako da zadovoljava dečije potrebe . kao i decentriranje.Da vaspitač traga za pozitivnim dečijim motivima i ponašanjem i da ih komentariše umesto da ističe negativne primere i kažnjava decu.Treba preduzeti sve mere da se dete među vršnjacima oseća dovoljno sigurno i prihvaćeno da poželi sa njima da razvija prijateljske odnose zahvaljujući kojima će se osloboditi odbrambenog stava.Starija deca sa izgrađenim veštinama i sposobnostima predstavljaju dobar model za podražavanje i podsticaj mlađoj deci da svoje aktivnosti izvode na višem nivou. izgrađivanje odgovornog i humanog odnosa prema drugima. Demokratski način saradnje s decom traži ostvarivanje pozitivne discipline.da vaspitač shvata situacije u kojima se deca nalaze – shvatiti i razmotriti šta se stvarno dogodilo – razmotriti obe sukobljenje strane . stekne poverenje u svoju okolinu i oseća dobro u vrtiću. Obezbeđivanje uslova da se dete opusti. Da bi se osećala kao ravnopravni članovi kolektiva deca treba da usvoje pravila ponašanja koja im omogućuju da žive u skladu sa svojom društvenom sredinom. Takođe.

Pre svega . što će uticati da se kod njega izgrade odgovarajući stavovi i želja da ponovo dođe.32. Takođe mu treba ponuditi aktivnosti koje poznaje i u kojima može lako da se samostalno snađe. izbeći pre nego što se pojave. Treba da se stvara socijalni okvir koji će predstvaljati stabilan i sređen sistem vrednosti . interesovanja i potreba dece i ne sadrži zastrašivanje i postiđivanje kao oblike kažnjavanja i manipulacije. „ izvoli“ i sl. pravila ponašanja jednostavna. u toku dana potrebno je ponuditi više grupnih aktivnosti različitog karaktera. zbog čega su sklona da se vezuju za odrasle osobe. Granice ponašanja treba da su jasne . različite težine i različitih razvojnih mogućnosti. Treba pomoći detetu savetom kako da unapredi svoje socijalne odnose kada vidi da mu nešto predstavlja problem i isto tako treba mu ponekad tumačiti motive ponašanja druge dece. 31 . različite prirode. različitog motornog statusa. Učenje oblika socijalizovanog ponašanja je od male koristi ako se dete oseća nesigurno i nije steklo poverenje u svoju društvenu sredinu. Uloga vaspitača u unapređivanju socijalnog ponašanja dece u vrtiću U procesu uključivanja u grupu dete prolazi kroz više faza. Ako im vaspitač u tome posluži kao primer. Prvih dana dolaženja u vrtić važno je obezbediti prijatne utiske i pozitivna iskustva. Da bi se zadovoljila različita interesovanja i osobenosti grupe. treba preduzeti sve mere da se dete među vršnjacima oseća dovoljno sigurno i prihvaćeno . da poželi sa njima da razvija prijateljske odnose zahvaljujući kojima će se osloboditi odbrambenog stava. Probleme u socijalnim odnosima među decom najbolje je preduprediti. što podrazumeva uvažavanje motiva. da kažu „ hvala“. organizacijom rada u malim grupama i sopstvenim partnerskim i neautoritarnim stavom. Da osnovna mera uticanja na dečije ponašanje bude podsticanje i usmeravanje. Uloga vaspitača je da stvara uslove za konstruktivne razmene među decom. različite tematike. Učiti decu učtivom ponašanju i ljubaznosti nema svrhe ukoliko se i odrasli ne odnose na taj način prema njima. svedena na razumnu meru i opravdana u dečijim očima a posledice njihovog nepridržavanja predvidljive. različito locirane. Neće biti potrebno da se deca podsećaju na pozdravljanje . Uticaj vaspitača je naročito važan kod dece koja nisu preduzimljiva u socijalnim kontaktima sa vršnjacima usled nedostatka iskustva. Detetu je potrebno da već na početku uspostavi prijateljski odnos sa vaspitačem da bi moglo takve odnose da gradi i sa ostalom decom u grupi.

prozivanje pred grupom. već će se stalno obraćati starijem . ucenjivanje. tužakati ili se baspomoćno povlačiti u konfliktnim situacijama. neslaganja i sukobe jer će tako učiti da ih razrešavaju i sticati značajno socijalno iskustvo. Obavezno se treba umešati kada deca pozovu vaspitača. naredbe. kažnjavanje. opominjanje. međutim. ovim se uskraćuje deci važno socijalno iskustvo zbog čega neće biti sposobna da svoje društvene odnose samostalno organizuju. identifikovanje b) razvijanje mogućih alternativa c) odlučivanje za jednu alternativu ( koja je bila dobra po mišljenju deteta) 32 . nesporazumi tinjaju i nagomilavaju da bi izbili u najnepoželjnijem trenutku ili kad je vaspitač odsutan. analizom konflikata : a) definisanje . treba imati na umu da su konflikti normalna pojava i da se stalnim uplitanjem vaspitača u njih i potiskivanjem stvara određena napetost u grupi. Kada emocije nadvaldaju i sukom preti da se ne zaustavi na rečima vaspitač može da ukaže na mogućnost njegovog razrešenja koja će biti najpovoljnija za sve učesnike . vika. Najčešću uzroci dečijih sukoba i uloga vaspitača u njihovom rešavanju Dete koje ne ume da se ponaša u grupi izazvaće zlovolju kod svojih drugova. Konflikti mogu da ukažu šta nam je važno u životu. šalje se poruka da sa detetom nešto nije u redu a ne ono što radi. prozivanje dežurnog krivca. moralisanja. Ponekad je nužno razdvojiti sukobljenu decu i izgladiti nesporazum nastao različitim tumačenjima nekog pravila ponašanja.autoritarnost. ili ga prekine. Greške odraslih: . stavljanje u poziciju da odlučuje 2. raditi umesto deteta. U intervencijama ne treba preterivati već postepeno prepuštati deci da samostalno izglađuju svoje prepirke. U trenutku konflikta uči se njihovo razrešenje – razvijaju se veštine izlaska iz konflikta. iznuđivanje obećanja. Osim toga.33. upiranje prstom. Razrešavanje konflikata a da deca pri tome uče : 1. Te greške odrasli će dovesti do trenutnog rešavanja problema. dovođenje do logičke posledice. U spontanim situacijama tokom konflikata treba pustiti decu da sami razreše do određene granice – kada počnu da ugrožavaju svoje ili tuđe zdravlje ili kada uništavaju. izborom rešenja uz poštovanje zadatog uslova koji treba ispuniti 3. što će kod njega samo izazvati osećanje da nije prihvaćeno a neće ga naučiti kako da se bolje u nju uključi.

33 . Jedan od najsloženijih zadataka je naučiti decu da dele. Zato je potrebno mnogo puta ponovljeno iskustvo dobijanja i davanja igračaka i drugih stvari. ali kod njih je dovoljno postići da ne shavatju davanje kao trajan gubitak. partnersko učešće vaspitača Za povoljan razvoj socijalnih odnosa u grupi važno je negovanje iskrenosti i otvorenosti među njenim članovima. Onaj ko ostaje bez igračke ne treba da oseća da je time onaj koji gubi. Jedan od načina učenja dece da dele igračke je da se ograniči vreme igranja određenom popularnom igračkom. mala grupa dece ( 5-8) 2. Mogućnosti i oblici saradnje među decom i uloga vaspitača u njenom podsticanju Za sardaničke odnose među decom potrebni su određeni kontekstni okviri : 1. produbljivanja pozitivnih emocija. Kultivisanje dečijih emocija Vaspitavanje emocija bi se sastojalo u razvoju sposobnosti kod dece da se uzdržavaju od impulsa izazvanih negativnim emocijama kao i oplemenjivanja. Neiskrenošću se ne može postići kod deteta više ljubavi i poštovanja već samo preneti ideja o manipulisanju emocijama kao sredstvu za postizanje svojih . obično egoističnih ciljeva. koje će dovesti do intuitivnog shvatanja pravila koja važe za upotrebu zajedničke svojine. Ovo je teško izgraditi već kod mlađe dece. Najpogodniji način za njihovo kultivisanje je približavanje deci tehnika izraza i ostvarenja raznih umetnosti . 35.34. da se suoči sa njima i oslobađa ih se na odgovarajući način da se ne bi neurotoziralo nagomilanom agresijom koja može naneti veliku štetu razvoju njegove ličnosti. ne struturiran materijal 3. nepreciznost vremensko-prostornih pojmova i sklonost da se meša izmišljeno sa stvarnim. da ustupaju jedna drugoj igračke i druge predmete kao i da vode računa o željama i potrebama svojih drugova u grupi. bogateći i oplemenjujući tako dečiju ličnost u celini. koja izazivaju kod njih duboka preživljavanja. Jedno od osnovnih pravila mantalne higijene je da osećanja moraju da se izraze kako ne bi negativno delovala na duševno zdravlje deteta. ono što se želi sa onim što se poznaje. Najvažniji način učenja dece iskrenosti je pozitivna reakcija odraslih prema dečijoj otvorenosti i njihov primer. Kada se procenjuju dečija iskrenost treba imati na umu nepouzdanost njihovog pamćenja. već da je onaj koji daje i da oseti zadovoljstvo zbog toga. Koliko je moguće treba pri deljenju igračaka podstaći saradnju i pozitivne emocije.odnosno neistina izgovorenih bez namere da se neko obmane. što sve može biti uzrok takozvanih «belih laži». Dete treba da postane svesno svojih emocija.

koja im omogućava da agresiju prenesu na lopte. Svakako. Naročito je važno da decu ne osuđuje i ne grdi zbog onoga što osećaju. I nakon naprezanja se opuste i smire. Nikada ne treba uticati na ponašanje dece postupcima koja idu na štetu njihovog samopoštovanja kojima se izaziva osećaj krivice ili stida a ona kvalifikuju kao „nevaljala“. Negativne emocije će se ređe javljati i izgubiće u ntenzitetu zahvaljujući negovanju pozitivnih emocija. Na emocije se naročito utiče izgrađivanjem pozitivne slike o sebi i odgovarajućom sociokulturnom sredinom pod čijim uticajem detet bogati i prerađuje svoja emotivna iskustva koja su osnov dobrog razvoja. Veoma je važna slika koje je dete izgradilo o sebi kao sposobnoj i snalažljivoj ličnosti koja je u stanju da prevlada teškoće ako uloži određeni napor. obručeve i sl. Uticaj vaspitača na izgrađivanje slike o sebi kod deteta predškolskog uzrasta Jedna od najznačajnijih karakteristika detinjstva je traganje za sopstvenim identitetom. 34 . „ lenja“. verovanje da će ako pokuša imati izgleda na uspeh. kroz slušanje odgovarajuće muzike i sl. 36. strunjače. igre peskom. Vaspitač treba da mu pomogne da stekne poverenje u sopstvene snage. da „ opravdaju poverenje“ ako su očekivanja pozitivna. pogrdne nazive i stalno dokazivanje svoje nadmoći kao odrasle osobe. odnosno. Crtanje i slikanje imaju takođe terapeutski učinak ukoliko dete ima mogućnosti da slobodno predstavlja zbivanja i odnose koji su izazvali smetnje u njegovom životu. svoje prednosti. „sebična“ i sl. Jedan od ovih načina je prevođenje negativnih emocija u reči. Naročito je značajno da se kod deteta koje se bavi samostalnim i stvaralačkim aktivnostima izgradi poverenje da je ono što radi na svoj način vredno i da ima smisla čak i kada se razlikluje od opšteg ukusa ili sadrži greške čije je javljanje normalno u procesu delovanja. postiđivali i činili manje vrednim u sopstvenim očima. da ih izraze na neki od načina koji je najmanje opasan po njih i okolinu. Očekivanja u velikoj meri utiču na dečije ponašanje i razvoj pojmova o sebi i kod dece se zapaža da postupaju zavisno od uloge koje im je dodeljena. što je prvi korak u osposobljavanju dece da ih kontrolišu i oslobode ih se na konstruktivan način. najbolje je ako deca svoje negativne emocije isprazne kroz fizičku aktivnost. radi čega se moraju izbegavati svi postupci koji bi ga poružili. vodom i glinom. Da bi moglo da spozna i prihvati sebe detetu je potrebno da upozna svoje mogućnosti. svoje granice – osobine po kojima je slično i po kojima se razlikuje od ostalih. Takođe se deca oslobađaju napetosti kroz stvaralačke aktivnosti igre mašte ili uloga. Zbog toga vaspitač treba da izbegava pretnje. odnosno. Da bi poštovalo druge kod deteta treba da se razvija osećanje sopstvene vrednosti i važnosti.Deci treba pomoći da shvate svoja agresivna osećanja i naučiti ih kako da izađu na kraj sa njima. Vaspitač treba da pokaže razumevanje prema detetu koje ispoljava negativne emocije i da utiče pre svega na način njihovog ispoljavanja. Njega je takođe važno naučiti kako da se suoči sa neuspehom.

35 . lične predmete i stvari. uspeh i napredak. Umesto grdnji prekora i kazni detetu mnogo više pomaže kad čuje savete. On na taj način pokazuje razumevanje za detetove razvojne probleme. koje se izražava kroz osećanje krivice. Pojam o sebi dete gradi na bazi razlikovanja sebe od drugih. što znači razvojni domet. Ovo osećanje dete podređuje spoljašnjem autoritetu i ono predstavlja prepreku za razvoj samostalnosti i nezavisnog mišljenja. Stav koji će dete imati prema sopstvenim greškama najviše će zavisiti od stava vaspitača prema njima. ovo razlikovanje u velikoj meri zavisi od vrednosnih sudova koje drugi saopštavaju o detetu. nespretnosti. U svojim očekivanjima vaspitač treba da se uvek okreće onome što dete može da postigne. Na predškolskom uzrastu dete još nema razvijen pojam o sebi. prema sopstvenim potrebama i očekivanjima i usklađivati sa ciljevima i postignućima koje želi da postigne. neznanja.Vaspitač treba da pokaže detetu da ima poverenja u njegovu sposobnost da se ponaša zrelo i odgovorno. jer na taj način dete uči kako da poveže svoje ponašanje sa trajnim osobinama i kod sebe i kod drugih ( „ to si dobro uradio zato što si oštrouman“). bez obzira što ga u jednom trenutku nije opravdalo. razne tekuće aktivnosti. lična iskustva odraslog. Ukoliko dete stalno doživljava zamerke i grdnje za većinu stvari koje preduzima jer ga interesuju. U razvoju pojma o sebi posebno je važno pomoći detetu da razvije osećanje samopouzdanja što se može postći jedino stalnom manifestacijom prihvaćenosti deteta bez uslova i rezervi. dete će izgraditi i globalnu sliku o sebi i težiće da uskladi svoje ponašanje sa njom. Predškolsko dete opisuje sebe kroz fizički izgled. prošla i sadašnja iskustva da sebe doživi kao osobu koja ima različita osećanja i misli u različitim situacijama. Važno je da dete shvati da se ponašanje može menjati svojom voljom. Bez obzira kakav je ko on je prihvaćen kao vredna i zanimljiva ličnost. Takođe je važno razviti kod dece tolerantnost ili čak pozitivan stav prema različitostima među ljudima i decom jer one čine život zanimljivijim. nemogućnosti i slično. Ukoliko vaspitač ne pridaje pogreškama poseban značaj i ne izaziva kod njega osećanje straha. te stoga nije u stanju da integriše i zaokruži unutrašnja. uputstva. krivice i kajanja onda ih se ni dete neće plašiti u toj meri da postanu kočnica njegove aktivnosti i težnji za postepenim osamostaljivanjem. Ukoliko stalno sluša sudove tipa „ ti nisi dobar“ ili „ ti nisi poslušan“ dete će shvatiti da je ono takvo kako mu kažu ali neće znati šta treba da izmeni da bi bilo „ dobro“ i „poslušno“ dete. Korisno je uz pozitivne ocene o detetovom ponašanju vezati crte ili osobine koje ono poseduje a koj tom ponašanju doprinose. Ukoliko često ili stalno sluša globalne vrednosne sudove o sebi. budući da najčešće ne razume dovoljno odrasle od kojih tako mnogo zavisi ono počinje osećati neizvesnost u pogledu svog ponašanja i nepoverenje u sebe. Takođe je važno razviti kod deteta osećaj da se sve može promeniti i popraviti. maštovitijim. ma kako bolno iskustvo bilo i ma kako pogrešilo u ponašanju.

bolje se osećaju i uspešnije uspostavljaju socijalne odnose sa svojom okolinom. Razvijanje sigurnosti kod dece Deca koja imaju pozitivnu sliku o sebi. Podsticanje razvoja slobodnog i samostalnog dečijeg „ja“ ne podrazumeva prepuštanje deteta sebi. zahvaljujući iskustvima koja dete stiče u dodiru sa svojom okolinom. stvaralaštvo više nego podražavanje. niti se može razviti u slobodnu svestranu i stavralačku ličnost nezavisno od svoje aktivne i dobrovoljne uključenosti u vaspitno-obrazovni proces. Osećanje sigurnosti se razvija postepeno. Ako se deca okruže ljubaznošću . Razvijanje samostalnosti. koja su pozitivna i povezana više sa osećanjem prihvaćenosti nego odbačenosti. počinje da se oseća nesigurno i neprihvaćeno. neprijateljstvo prema okolini i samom sebi. Važno je da se dete dolazeći u vrtić oseća sigurno i prihvaćeno. gubi poverenje u svoje sposobnosti da deluje samostalno i ispravno gradeći o sebi sliku kao o nespretnoj. ako im se pruži razumevanje i podrška. 38. Deca treba da budu više vođena svojim ličnim namerama ( koje vaspitač kultiviše i usmerava) nego odlukama odraslog. To znači da svako dete nosi u sebi potencijalno jednu ličnost kojoj je potrebna izvesna samostalnost da bi se svestrano razvijala i izgrađivala. bezbednosti nego ugroženosti. čiji pokušaji nailaze na otpore i negativne reakcije odraslih. slikom koju ima o sebi i ulogom koju je prihvatilo. a kao krajnju posledicu mogu imati potiskivanje svega što je autentično u ličnosti deteta. slaboj. kao i određenu sigurnost u kontaktima sa drugima. nagone ga na neiskrenost. Strah i osećanje nesigurnosti . ona će se ponašati konstruktivno i prijateljski prema svojoj okolini a vaspitni postupak će se odvijati uspešno i bez težih problema. tako da se preko njega može saznati šta misli i oseća o sebi kao i šta očekuje od drugih ljudi. Ono zahteva stalnu brigu i uticaj vaspitača kojima se podstiče više spontanosti i aktivnosti nego pasivnost i reprodukovanje. čak «nevaljaloj» osobi koja uvek greši. bez obzira kako se trenutno odrazili na ponašanje deteta. Vaspitač mora da preuzme odgovornost za fizičku. slobode i inicijativnosti kod dece Dete nije isključivi proizvod nasleđa. koja su prihvatila svoju ulogu i stekla poverenje u sopstvene mogućnosti.37. lično iskustvo više nego pamćenje. 36 . mentalnu i posebno emocionalnu sigurnost deteta. dete izloženo preteranim očekivanjima i zahtevima koje se « na silu gura u kožu odrasle osobe» okruženo zabranama i ograničenjima. sredine u kojoj raste i vaspitnih uticaja. što će se neposredno odraziti i na njegovo napredovanje u razvoju i učenju. To će činiti tako šte će mu obezbediti najveću moguću slobodu unutar granica koje mu garantuju bezbednost i koje su mu poznate u sredini u kojoj može da se snađe i kreće sa izvesnošću kao i da izražava svoje autentične porebe bez straha od nerazumevanja osude i ugroženosti osećanjem krivice što nešto može da pokvari ili nekome zasmeta. Suprotno tome. pretvaranje. Ono je usko povezano sa poverenjem koje dete ima u sopstvene snage i svoju okolinu.

Nezavisnost dece se izražava kroz sve vrste ponašanja kojima postižu ili zadržavaju inicijativu i kontrolu nad aktivnostima kojima ostvaruju sopstvene ciljeve. Nezavisnost se ogleda u mnoštvu aspekata kao što su : - lična nezavisnost u praktičnim stvarima ( oblačenje, hranjenje, pranje) - nezavisnost potrebna za snalaženje u okolini ( da se dete slobodno kreće, stupa u kontakt sa nepoznatim osobama, kupuje u prodavnici) - nezavisnost u odnosu na grupu dece kojoj pripada ( da se odupire pokušajima tiraniziranja, da se ne zadovoljava samo oponašanjem drugova) - emocionalna nezavisnost ( da je u stanju da se snađe i samostalno zabavi u određenim vremenskim periodima a ne uvek da traži prisustvo i pažnju odraslih) - intelektualna nezavisnost ( sposobnost da traži i pronalazi sopstvena rešenja za probleme, misli svojom glavom i ne veruje uvek na reč) - nezavisnost u stvaralačkom izražavanju ( originalnost, fleksibilnost i fluentnost u kreativnoj produkciji – crtanju, modelovanju, konstruisanju , igri i dr.) Treba imati u vidu da i najjednostavnije veštine koje dete savlada, kao što su vezivanje pertli za cipele, rukovanje priborom za jelo, sečenje makazama i dr. imaju značajnu ulogu u njegovom postepenom osamostaljivanju i sticanju poverenja u sopstvene mogućnosti. Nezavisnost dece negovaće se i povećavati ohrabrivanjem njihove inicijative, spontane aktivnosti i samostalnog delovanja sa jedne strane kao i postepenim smanjivanjem obima „ usluga koje im čine odrasli“. Vaspitač koji veruje u decu i njihove razvojne mogućnosti davaće im prilike da se ispolje, što se može postići samo ako čitav v.o rad zasnuje na slobodi i emancipaciji njihove ličnosti. Poznato je da anksioznost najčešće uzrokuju razni oblici pritisaka kaojima je dete izloženo, u obliku preteranih zabrana, stalnog prigovaranja, ispravljanja ponašanja i sl. Slobode koja vodi emancipaciji dečije ličnosti nikada ne može da bude previše. Ova sloboda ne znači anarhiju ili nepostojanje pravila u životu deteta, nego predstavlja mogućnost da dete bira unutar onoga što mu je ponuđeno u dečijem vrtiću i što se uklapa u opšti okvir ponašanja koji se stvara organizacijom života i rada u kolektivu. Sloboda uvek podrazumeva poštovanje prava i interesa drugih ćlanova kolektiva i određeno usklađivanje sa njima radi zajedničkog života i saradnje. Potrebno je da deca znaju granice svoga ponašanja u okviru kojih će s eosećati bezbedno i biti prihvaćena od svoje okoline. Zato im od njihovog dolaska u vrtić, treba ukazivati na pravila koja važe u njemu kao i na njihov smisao. Ovi zahtevi treba da budu izraženi u pozitivnim terminima, odnosno treba učiti decu kako da se igraju peskom ne rasipajući ga , pravilno stanu u red i sarađuju u igri. Ova pravila treba saopštiti već na početku i insistirati na njihovom poštovanju sve dok ih deca ne usvoje i počnu ih se pridržavati bez podsećanja. 37

Zadatak da se deci obezbedi najveća moguća sloboda, nezavisnost i inicijativa, podrazumeva i okvire koji će im garantovati ličnu bezbednost i čuvanje društvene imovine koja se nalazi u dečijem vrtiću. Vaspitač ima pravo da postavi granice u ponašanju, da spreči dete da čini nešto čime bi nanelo štetu sebi ili okolini, međutim, u okviru tih granica ono je slobodno da ispolji svoju inicijativu , da upravlja svojim postupcima. Uvek treba imati na umu da je svrha reda i organizacije u vrtiću pre svega da omogući detetu maksimum slobode u kretanju i izražavanju, bez ugrožavanja slobode i stavaralčkih težnji drugih. Dete ima potpunu slobodu samo dok se njeno korišćenje tiče isključivo njega, odnosno, ne ugrožava sloboda drugih i ne dovodi u pitanje njegova lična bezbednost. Ako se vaspitač pridržava ovog zahteva onda neće nikoga prisiljavati da sluša priču ili muziku koje su planirane, da uči pesmicu, slika prema zadatoj temi i na određen način, uključi se u igru i prihvati dodeljenu ulogu. Prisiljavanje nikada ne može pomoći detetu da uči i razvija se i bez obzira na namere onoga ko ga primenjuje, verovatnije je da će dati suprotan efekat. GLASANJE – ukoliko deca imaju više prilika da odlučuju, utoliko će se formirati kao slobodne, samostalne ličnosti. Program koji se ostvaruje u vrtiću, predstavlja obavezu za instituciju i vaspitače kao osoblje zaposleno u njoj, ali ne i za decu. Njihovo učešće u v.o procesu mora biti dobrovoljno i usklađeno sa onim što žele, čemu teže, što mogu da usavršavaju i postižu. Dok vaspitač priprema uslove i podsticaje za razvoj dečijih aktivnosti, ponašanje dece može biti raznovrsno u onoj meri u kojoj se javljaju individualne razlike među njima. Treba da se poštuje detetovo pravo da ne učestvuje u pojedinim aktivnostima koje je inicirao vaspitač pod uslovom da se u toku njihovog odvijanja ne bavi ničim što bi ometalo druge. Deci je naročito važno pružati mogućnosti da palniraju aktivnosti i učestvuju u određivanju pravca njihovog odvijanja, trajanja, procedure i organizacije.

39. Kvalitet emocionalne veze vaspitač-dete
Odlučujući faktor u uticaju dečijeg vrtića kao institucije na razvoj i učenje predškolskog deteta je osoba koja je posrednik između programskih sadržaja koji se ostavruju, utičući na njegov odnos prema ovoj sredini, potstičući ga na bogatu i raznovrsnu aktivnost ili ga ograničavajući. Ni najbolje odabrani sadržaji i materijalni uslovi za njihovo ostvarivanje ne mogu umanjiti ulogu vaspitača. Od ličnosti vaspitača najviše zavisi spontanost i prilagodljivost ritma življenja kao i čitava atmosfera u dečijem vrtiću. Ako je vaspitač krut i nervozan, to će se odraziti u obliku napetosti i otpora kod dece. Ako je ponašanje vaspitača nedosledno i hirovito takvo će biti i ponašanje dece. Ako se on ponaša veselo i neusiljeno deca će to prihvatiti kao sastavni deo opšte atmosfere u vrtiću. Od prvog dana boravka dece u ustanovi vaspitač radi na uspostavljanju bogatog i sadržajnog emocionalnog odnosa sa njima, koji je obostrano prijateljski , saradnički i zasniva se na međusobnom uvažavanju, poverenju i brizi. 38

Detetu je potrebno da se oseti da je vaspitač zainteresovan za njega lično a ne samo za ono čime se dete bavi. Bliskost sa vaspitanikom omogućava mu da postigne mnogo više u delovanju na dečiji razvoj i učenje i to na načine koje se verovatno ne bi pokazali efikasni kada bi ih primenila detetu nepoznata osoba. Osim toga, dete nikada neće biti drsko i bezobrazno sa osobom koja mu čitavim svojim ponašanjem iskazuje poštovanje, koja je srdačna i blaga u ophođenju, koja ga ne gleda sa visine i ne insistira na pokornosti.

40. Osobine dobrog vaspitača
Dobar vaspitač prepoznaje se po tome što mu njegov posao predstavlja zadovoljstvo. On voli decu i dobro se oseća u njihovom društvu. Iako ima sasvim određen stav prema određenim oblicima ponašanja, on prihvata svako dete i ima razumevanja za njegove postupke. Svoja osećanja prema deci dobar vaspitač izražava tonom kojim im se obraća , izrazom lica i rečima. Dete mora osećati da je vaspitač „ na njegovoj strani“ da mu ono nešto znači, da ga uvažava, ceni, raduje se njegovim uspesima i ne osuđuje ga za neuspehe jer veruje u njegov pozitivan razvoj kao i svoje mogućnosti da mu doprinese. Takav vaspitač takođe je svestan i svojih ograničenja i nedostataka i ne pokušava da obmanjuje decu mitom o sopstvenom savršenstvu, već je u stanju da prizna svoje greške i uči iz njih. U njemu dete nalazi osobu spremnu da mu uzvrati pozitivne emocije, da mu na osmeh odgovori osmehom, pomiluje ga , zagrli, uteši, uzme u naručje... Dobar vaspitač je blizak detetu, prihvata ga kao ličnost i osetljiv je na njegove potrebe. Određen otpor zahtevima vaspitača je normalna pojava jer se ne može očekivati od deteta da se pasivno prilagođava svemu što se od njega zatraži. Sasvim je prirodno da dođe do protivljenja , prepirke pa čak i ljutnje u njegovim reakcijama na zahteve vaspitača, koji treba da poštuje njegovo pravo da ima različite želje i mišljenja ali i da , kada je potrebno, sprovede zahtev do kraja. Međutim, dete ne treba da se oseća da je manje prihvaćeno cenjeno i voljeno zbog toga što je ispoljilo pomenute razlike. Prirodnost je najvažnija osobina pravilnog odnosa vaspitača prema deci. Svaka usiljenost, izveštačenost, prenemaganje sladunjavo korišćenje deminutiva i drugih posebnih načina obraćanja deci suštinski onemogućava izgrađivanje iskrenog otvorenog, prirodnog odnosa kakav treba da se uspostavlja između mlađih i starijih. Deca sasvim dobro osećaju kada se pokušava manipulisati njima što ih u početku zbunjuje a zatim navodi da i sama počnu razvijati mehanizme manipulacije sa odraslima. Ako je odrasli odlučan i tolerantan, ako se od njega očekuje pozitivno ponašanje, uspeh u aktivnostima, zalaganje i iskrenost, dete će sve učiniti da opravda ovakva očekivanja i odnosiće se na isti način prema samome sebi. On treba da služi daci za primer kao osoba koja obavlja svoj posao istrajno i vešto, koja rešava probleme sistematski i strpljivo i zahvaljujući svome trudu postiže uspehe. Osobine vaspitača: 39

-

obrazovana, iskusna osoba koja se posvećuje svom razvoju dosledna, sigurna u sebe, s jasnim ciljevima, svesna i strpljiva, energična i odgovorna poštuje i prihvata kulturne razlike decembar intuitivna i izvorna, kreativna u bavljenju programom, usmerena na razvoj dece, da raspolaže odgovarajućim metodama rada topla, sa smislom za negovanje, optimistična sa smislom za humor.

41. Spontano i naučeno u ponašanju vaspitača

42. Vrste autoriteta
Svoj autoritet u grupi vaspitači postižu na razne načine. Njihova tipologija načinjena je polazeći od toga kako su raspoređena prava i dužnosti između njega i dece. 1. AUTORITARNI TP 2. ANARHIČNI TIP 3. DEMOKRATSKI TIP AUTORITARNI TIP Može se lako prepoznati po tome što je on gospodar u svakoj situaciji. Deca ga slušaju bez pogovora. Kada se uđe u sobu, čak i za vreme „ slobodnih aktivnosti“ deca sede u tišini i prema uputstvima vaspitača obavljaju ono što im je odobrio da rade. Iza čitavog njegovog ponašanja stoji duboko uverenje da su deca sposobna samo za ono što su ih naučili odrasli, odnosno da će njihovo ponašanje biti ispravno samo dok se odvija prema instrukcijama i pod kontrolom starijih od njih, isto kao što veruje da je poslušnost osnova vaspitanja i da mu se deca moraju povinovati bez pogovora. Kontroliše sve što se zbiva u grupi a deca se potčinjavaju njegovoj čvrstoj ruci i povišenom glasu, plašeći se da ga ne izazovu. U takvoj atmosferi deca se osećaju nerazumna i slaba, što doprinosi stvaranju slike o sebi kao inferiornoj, bespomoćnoj osobi koja greši uvek kada je aktivna i pokuša da pokrene neku inicijativu. Autoritarni vaspitač naročitu pažnju i napore posvećuje tačnom pridržavanju „ režimu dana“ i svako odstupanje od njega tretira kao prekršaj discipline. Autoritarno rukovođenje decom ne zahteva od vaspitača mnogo maštovitosti u radu niti prilagođavanje individualnim karakteristikama i potrebama dece. Nagradama i kaznama on se služi kao ucenama. Kada naiđe na tvrdoglavo dete ili dete koje u bilo kom pogledu odstupa od njegovih merila i zahteva on sa još većom upornošću koristi sve mere spoljašnjeg uticaja da ga prilagodi i savlada. U nedostatku elemenata samodiscipline, održavanje reda i mira postaje jedan od njegovih glavnih zadataka, a ukoliko mu budnost propusti ma i za trenutak u grupi dece nastaje haos, čije smirivanje zahteva još krupnije represivne mere. Autoritarni način vaspitanja na prvi pogled ima za rezultat red, poslušnost i disciplinu, međutim, konflikti i otpr dece samo su potisnuti i čekaju trenutak kada nekontrolisano izbijaju kao erupcija. 40

već aktivno uključujući vaspitanike u njihovo održavanje. on se koristi njihovim preusmeravanjem u pozitivnom pravcu kao i oslanjanjem na ono što je kod dece pozitivno . niti pravila koaj obezbeđuju normalno odvijanje zajedničkog života u grupi. Najbolji dokaz vaspitaču da je takav odnos uspostavljen je kada deca počnu da mu spontano zameraju što je zanemario neko pravilo uspostavljeno u grupi. U ekstremnim slučajevima dolazi do prave anarhije koja može da ugrozi dečiju sigurnost. bavi se istim aktivnostima kao ona i sl. U svome radu on polazi od dece sa kojom usklađuje svoje uticaje i zahteve. Graja skoro u svakom trenutku nadjačava pokušaje vaspitača de se obrati deci i on ima problema da ih zaštiti od međusobnih povreda. sredstva i materijal su razbacani svuda po sobi a pokušaji pojedine dece da nešto sagrade. kada sedi sa njima u krugu. da niej oprao ruke pre jela i sl. konstruktivno i otvoreno za saradnju.ANARHIČNI TIP Perdstavlja suprotnost autoritarnom i kod njega je sve dozvoljeno. 41 . Utiče na dečije stavove i mišljenja bez mnogo pričanja i moralisanja ličnim primerom i naglašavanjem onih situacija u kojima se ogledaju tolerancija i saradnički socijalni odnosi. Čak i ona deca koja uspeju da se bave nekom aktivnošću ne mogu da se udube u nju. kada se opredeljuje prilikom glasanja i njegov glas vredi kao i svaki dečiji. Igračke. On najčešće nema sposobnosti da deci ukaže na granice koje njihovom ponašanju osiguravaju slobodu. saradničkim odnosima koje je uspostavio sa njima. DEMOKRATSKI TIP Demokratski vaspitač je onaj koji uspeva da stvori dobru organizaciju i radnu atmosferu ne namećući ih deci . Ravnopravnost koja karakteriše njegov odnos prema deci. U slučajevima neprihvatljivog ponašanja dece. Organizaciju unosi u korišćenje materijala njihovim brižljivim izborom u skladu sa mogućnostima . npr nije vratio bojice tamo odakle ih je uzeo. kada se pridržava pravila kućnog reda koji važi za sve u vrtiću. kada ih pita za mišljenje i postupa prema njihovom predlogu. interesovanjima i potrebama dece. zahvaljujući srdačnim. kojima se isključuje samo njihova zloupotreba. nacrtaju ili razgovaraju bivaju namerni ili nenamerno ometani os ostalih. Prvo što se zapazi pri ulasku u prostoriju za boravak je zaglušujuća galama. uz postavljanje što širih granica ovom korišćenju. Ovakav vaspitač prihvata razlike među decom kao njihove osobene vrednosti čije ispoljavanje i razvoj treba podsticati. Demokratski vaspitač ohrabruje dete da ima i da iznosi sopstvena mišljenja i predloge kao i da uvažava tuđa. prepušteno slučaju i improvizovano. Deci mnogo znači kada vasoitač sedne među njih i jede istu hranu. kao i međusobnom uvažavanju i poverenju. stalno se dokazuje u praktičnim životnim situacijama i na načine koji mogu da im posluže kao model za sopstveno ponašanje. jer je teško održati interes duže vremena u takvoj gužvi i galami. da je ušao u sobu u cipelama.

Deci ne treba nametati aktivnost niti insistirati da nešto naprave isključivo po želji vaspitača. odnosno stiče nezavisnost od pomoći odraslih. Da bi uticao na dečije aktivnosti i pojačao razvojne i saznajne efekte. pre nego što se odluče da samostalno nastave ono što su započela zajedno sa vaspitačem. Ima dece koju je potrebno usmeriti i uvesti u aktivnost. Podržavajući dete u svemu što je kod njega pozitvno i što ima razvojnu perspektivu. Učešće vaspitača u aktivnostima dece Za razvoj dečije ličnosti potrebni su stalna briga i uticanje vaspitača posvećeni izazivanju. neku decu treba podstaći i usmeriti u procesu aktivnosti a neku zainteresovati nečim novim kada je očigledno da su iscrpela sve mogućnosti onoga čime se trenutno bave.. da opisuje rečima ono što se događa. ukazivanjem na moguće puteve kojima se dolazi do rešenja pojedinih problema. izborom i rasporedom materijala koji im obezbeđuje. vaspitač ga podstiče da istraje u aktivnostima za koje se opredelilo. 42 . Ovu svoju ulogu vaspitač obavlja . rečima i izrazom lica ohrabruje dete da pređe preko oborenog stabla . Vaspitač usmerava decu u procesu njihovih aktivnosti i čini ga efikasnijim na više načina : organizacijom sredine koja ih okružuje. Ponekad je njegovo prisustvo nužno da bi se izbegao ili izgladio konflikt. kao i da pomaže deci u obavljanju pojedinih postupaka prilikom ispitivanja. Deci treba ponuditi da izaberu aktivnost koji žele. od neposredne pomoći koja se sastoji u njegovom držanju za ruku. vaspitač može da postavlja pitanja. da daje objašnjenja i odgovara na pitanja. pomaže mu da dođe do odgovora na pitanja koja ga interesuju. Postoje razne vrste pomoći. pre svega. usmeravanju i bogaćenju dečije aktivnosti. On takođe doprinosi psiho-socijalnom razvoju dece uređujući sredinu vrtića tako da predstavlja za njih svet koji poznaju . Najveća pomoć vaspitača detetu ogleda se u zadovoljavanju njegovih potreba i pomaganju da se sve više oslanja na sopstvene snage. dok ga u drugom slučaju čini zavisnim od sebe. Sigurno je da se razlikuje pomoć vaspitača koji je na odstojanju. podsticanju. razumeju i mogu u njemu dobro da se snalaze. upućivanjem dece da u što većoj meri koriste svoje snage u delovanju. On ih uvodi u korišćenje opreme pokazivanjem kao i pričanjem. govoru i mišljenju. pridružuje im se u isprobavanju igračaka i drugih stvari oko njih i demonstrira im korišćenje pojedinih uređaja u kutićtima pre nego što počnu deci služiti za proveravanje i utvrđivanje stečenog iskustva.43.. U prvom slučaju vaspitač doprinosi razvoju dečijeg samopouzdanja i osposobljava ga da deluje oslanjajući se na sopstvene snage. Vaspitač ima važnu savetodavnu ulogu u organizaciji dečijih aktivnosti jer se ne može osloniti na to da će deca uvek imati inicijativu u korišćenju svih mogućnosti koje su im ponuđene. Njegov osnovni zadatak je da obazbedi mesto vreme i opremu za dečiju aktivnost pre nego što započne a zatim joj omoguči da se što intenzivnije i sadržajnije razvija.

Da li je u čoveku snažnije razvijena želja i potreba za spontanošću i kreatinošću ili potreba da njegovo ponašanje bude spolja determinisano? Kod istraživača je rasprostranjeno uverenje da je kreativnost kvalitet koji je svako ljudsko biće u stanju da ispolji u svom životu. Vaspitanje s eodvija posredovanjem znanja. Svaki oblik organizovanog života nužno ograničava spontano ponašanje pojedinca.U toku igre deca treba da su što samostalnija i imaju najšire mogućnosti za samoorganizaciju. Nigde više nego kod vaspitanja nije toiko potrebno da se reči slažu sa delima. kultivisanje i razmah. razvijena empatija. njegovo ponašanje je najubedljivije sredstvo uticaja na dete. međutim razlikuju u stepenu i vrsti kreativnosti koje pokazuju. Biti vaspitač svakako zahteva znanje ali umeti vaspitavati znači od vaspitanja napraviti stvaralački čin. što međutim ne znači da su prepuštena sebi i da vaspitač ne prati njihovu aktivnost. 44. Vaspitač ima samo jedno jedino autentično vaspitno sredstvo a to je njegova ličnost. vrednosti. ljubav prema deci i pozivu. Da bi delovao svojim ponašanjem na dete vaspitač mora da usaglasi svoje ponašanje sa moralnim načelima koja propagira. Čime vaspitač najviše vaspitava Oduvek se primer posmatrao kao najuspešnije sredstvo vaspitanja. Deca imaju urođen nagon za podražavanjem – učenje po modelu. nego što određuje pravac kojim bi se one morale kretati. imitacija. navika i sl. Primer sačinjava ličnost vaspitača i njegovo ponašanje. jer tek tako doprinosi ostvarivanju cilja vaspitanja – podsticanju stvaralačkih ličnosti. Primer. sposobnost intuicije i veština ophođenja sa grupom dece. Implicitna pedagogoija Primer u vaspitanju – faktor pedagoškog delovanja na ličnost deteta i ljude uopšte koji se zasniva na detetovoj težnji za podražavanjem i podložnost uticaju. da se ponaša u skladu sa određenim zahtevima. identifikacija. Da bi vaspitači bili stavraovi u svom pozivu nije dovoljno da su profesionalci.. sklonosti i potrebe za stvaralaštvom. još više pravim reagovanjem omogući njihovo iskazivanje. Vaspitač prilikom svojih intervencija više ukazuje na razne mogućnosti razvijanja i bogaćenja dečije aktivnosti da bi podstakao dečiju maštu i dosetljivost. veština. Pojedinci se.. Osobeni vaspitačevi stavovi. osečanja. autoritet vaspitača. utoliko su izraženiji ukoliko je struktura formalne organizacije razvijenija. Primer može da bude neposredan ( ličnost s kojima detet dolazi u kontakt) i posredan ( ličnost iz istorije i književnosti). Kod predškolske dece postoje potencijali. Vaspitač treba da bude stvaralac.Ograničavanje spontanog ponašanja i pritisak na pojedinca. U čemu se sastoji kreativnost vaspitača Kreativnost se smatra osnivnim obeležjem kvalitetnih odnosa sa decom. 43 . te je zadatak vaspitača da na odgovarajući način takve osobine ličnosti malog deteta podstiče. 45.

Nastavnik mora biti sposoban da razume decu kao decu. Kreativnost se ne može kopirati. da vidi svrhu i lepotu u njihovoj buci i pokretu da shvati kako su široko otvorena njihova čula za primanje značenja iz svega. samu sebe prihvata čvrsto. pored toga što neprestano ima pred sobom cilj svoje delatnosti. flesibilnost. u procesu detetovog traganja za vlastitom idejom kad pokušava nešto da učini po svome. Stvaralački vaspitač .Karakteristike stava i ponašanja vaspitača: 1. osetljiva prema njima i reaguje na ljude . pokazuje stvaralačke kvalitete koje se sasvim razlikuju od ovih. izbegava ponavljanje vlastitog ponašanja ili ponašanja drugih. Kreativnost počinje tamo gde prestaje saznanje o tome kako postupati. to je osoba koja poseduje primarni model koji vodi njegovo mišljenje i delanje 2. maštovitost i spontanost. da otvori svoje Ja za nova iskustva 2. ili teži da izgradi sledeće osobine : 1. originalnost. osoba koja je učenik 46. mnoštvo ideja. poseduje osećaj sigurnosti i sklonost da toleriše dvosmislenosti 5. osetljivost prema građi i prilikama i odanost na svom poslu 2. Stručni profil vaspitača Profesionalni profil vaspitača Vaspitač je : kreator. Njegova učionica i njegovo ponašanje prema deci nisu ni ortodoksni ni konformistički a odanost koja mu se iskazuje podrazumeva njegovu odanost poslu. tačno realistički i teži da iskoristi svoj puni potencijal 3..ne možemo postati kreativni time što ćemo kopirati kreativnog vaspitača Kreativni vaspitač ima. Većina nastavnika koji su priznati kao «dobri» svesna je određenog stepena zadovoljstva koje im pruža njihov rad. veći deo bez inspiracije pa je čak i u oblasti svoje specijalnosti spreman na ponavljanje 3. istraživač. vaspitač treba da bude isključivo dobar posmatrač njegovih napora tipovi kreativnih vaspitača: 1. Svako ima stvaralački potencijal. Uslov za kreativno bavljenje decom je odanost svom pozivu. koji jako utiče na njegov izbor metoda i materijala. ali je drugi. kontrolu nad mnogim nevidljivim delovima znanja i veština koje su mu potrebni ima i viziju celokupnog posla koji treba obaviti . u jedan deo svoje nastave unosi originalnost. osoba koja je svesna drugih ljudi. praktičar i kritičar sopstvene prakse 44 . ideje i događaje 4.

Verovatno mnogi problemi loše socijalne adaptacije i socijalne patologije 45 . a ne samo rešava probleme vaspitno-obrazovne prakse. razvija svoju profesionlanu grupu-poštovanje timskog rada i uvažavanje profesionalne zajednice Celovita ličnost. LIČNI INTEGRITET VASPITAČA –radoznalost. - 1. PROFESIONALNA AUTONOMIJA – samostalnost i odgovornost u donošenju odluka.Da bi postao kreator. PROFESIONALNI RAZVOJ TOKOM CELOG RADNOG VEKA – pravo i obaveza. Onaj koji samostalno odlučuje o svojoj praksi i svom razvoju Saradnik.poznaje tehnike i načeine sakupljanja i analize podataka Vaspitač je : istraživač sopstvene prakse akter i kreator sopstvenog razvoja. spremnost na angažman i inicijativu . programa – što znači da poseduje odgovarajuće stavove otvorenosti. doživljavanje kontinuiranog učenja kao dela profesionalnog identiteta. PROFESIONALNOST – jačanje uloge profesije vaspitača 47. 5.identitet i integritet Onaj koji opaža i definiše. Međusobna povezanost aktivnosti i uloga vaspitača i dece 49. Vaspitač treba da bude promišljeni posmatrač i kritički realizator programskih ideja i sadržaja koji potiču od same dece. sopstvene mogućnosti i samo dete. timski rad 4. Aktivnosti i uloge vaspitača u predškolskoj ustanovi 48. kritičko mišljenje. Proces istraživanja se u različite svrhe obavlja na različite načine.poznaje prednosti akcionih istraživanja . Postupci aktiviranja dece i „merdevine participacije“ Odvojeni od sveta odraslih dec i mladi su lišeni mogućnosti socijalnog učenja. ali radi praćenja svog profesionalnog razvoja vaspitač mora biti osposobljen da : . profesionlana kompetencija : znanja. samostalnost. vaspitač mora dobro da poznaje mogućnosti programa. smisao za komunikaciju 2. PROFESIONALIZACIJA KROZ TIMSKI RAD – dijalog među članovima tima 3. te celokupan kontekst odrastanja.vodi male projekte u svojoj ustanovi . moralni integritet. Potrebe vaspitača za istraživanjem povezane su za svaki momenat njegove prakse. veštine.

Životnu prazninu. naprave se lepe fotografije. zašto učestvuju. MANIPULACIJA MANIPULACIJA Oblik prividog učešća dece. deca i maldi se na taj način prisiljavaju na psseudoaktivnosti ili na aktivnosti vakum tj.DECA INICIRAJU AKTIVNOST . ODRASLI INICIRA AKTIVNOST. Kada se deca pojavljuju u zajedničkim manifestacijama I aktivnostima dece I odraslih. Ali deca se pojave u nekim kratkim ulogama. Ono što posebno izostaje iz života dece i maldih u modernim društvima jesu zajedničke osmišljene aktivnosti dece i odraslih u kojima deca stvarno participiraju. ne razumeju dobro ( 1-3) ODSUSTVO PARTICIPACIJE 46 . DECA IZVODE ZADATU AKTIVNOST ALI UZ OBJAŠNJENJE ODRASLOG 3. onda se deca mehanički sklone kao što su ih I doveli a odrasli nastave svoje zamišljene aktivnosti.ODRASLI KONSULTUJE DECU OKO ZADATE AKTIVNOSTI I DAJE OBJAŠNJENJA 4. SIMBOLIČKA UPOTREBA DECE Nešto je manje manipulativna I dekorativna. obično odevena na simpatičan način. koji su efekti tih aktivnosti. I u ovom slučaju deca nisu obaveštena o onome u čemu učestvuju. ali im nije objašnjeno u čemu učestvuju. Odrasli yloupotrebljavaju decu za neke svoje ciljeve ( upotrebljavaju u komercijalne ili političke svrhe. Reč je najčešće o učešću dece u aktivnostima odraslih koje se odnose na decu ili koje mogu iamti posledice po decu.mladih ( pa i dece) u modernom društvu mogu biti objašnjeni upravo tom uzrasnom segregacijom ( izolacijom) u formativnim godinama Druga ozbiljna posledica oslabljenog učešća ( participacije) dece i mladih u životu i aktivnostima socijalne grupe jeste lišavanje biča u razvoju stvarnih. Naime. ALI ZAJEDNO SA DECOM DONOSI ODLUKU 5. ALI ZAJEDNO SA ODRASLIMA DONOSE ODLUKU 7. nešto kažu ili urade.SIMBOLIČKA UPOTREBA DECE 2. uvlače ih u mukotrpne pripreme neke predstave koja deci ne znači mnogo) DEKORACIJA – DEKORATIVNA UPOTREBA DECE Deca ne odlučuju o svom učešću. smislenih aktivnosti. DECA INICIRAJU I SAMA IZVODE AKTIVNOST 6.DEKORACIJA 1. ( 4-8)RAZNI OBLICI PARTICIPACIJE MERDEVINE PARTICIPACIJE 8. ne razumeju smisao onoga u čemu učestvuju.

primena naučenog 3. povećanje praktične kompetencije deteta za snalaženje u životnim situacijama 8. izlaganje gradiva na što više različitih načina 4. problemsko izlaganje gradiva 2. korišćenje humora III NAČIN UTVRĐIVANJA GRADIVA I PROVERAVANJA UČENIČKIH ZNANJA 1. povezivanje gradiva – korelacija 6. detaljno poznavanje rezultata učenja 5. postupno izgrađivanje znanja 7. objašnjavanje novih reči 8. korišćenje pitanja I zadataka u izlaganju gradiva 3. Ali prisustvo dece služi kao podsetnik odraslima dam isle na decu. igranje uloga 6. Načini rada vaspitača sa decom 47 . ponove I utvrde činjenice. povezivanje postojećih znanja I iskustava sa novim gradivom II NAČIN PREZENTIRANJA NOVOG GRADIVA 1. utvrđivanje dečijih predznanja prilika je da se. PROCEDURE KOJI PODSTIČU I RAZVIJAJU AKTIVNOST I DIJAGNOZA POČETNOG STANJA : UTVRĐIVANJE DEČIJIH PREDZNANJA 1. Da li deca stvarno učestvuju ( participiraju) zaključuje se na osnovu nekoliko važnih merila : a) obaveštenost dece b) da li deca učestvuju u donošenju odluka o pokretanju I učešću u aktivnosti c) da li deca imaju mogućnost da odluče da dobrovoljno učestvuju u određenim aktivnostima d) da li se deca obaveštavaju o toku I ishodu aktivnosti I o posledicama po njih same e) da li postoji mogućnost da I sama deca pokrenu inicijativu za neke aktivnosti f) da li postoji mogućnost da deca upravljaju tokom aktivnosti ili delom toka aktivnosti. pokazivati kako su nastajala znanja 5. često ponavljanje naučenog 2.smisao zbivanja I samo učešće za njih nema mnogo smisla. povećanje kompetencije za samoučenje 50. analiza pogrešnih odgovora 4. pojmovi I terminologija koju deca već poseduju 3. slobodno biranje aktivnosti 7. utvrđivanje prethodnih znanja I iskustava potrebnih kao osnova za sticanje novih 2. POSTUPCI. Kombinacijom navedenih merila dobijaju se različiti vidovi I različiti nivoi participaciej dece. podsticanje mašte 9.

organizuje. koji polazi od činjenice da se svako razvija i uči kroz sopstvenu aktivnost. Zahvaljujući tome će se deca u skladu sa svojim mogućnostima i interesovanjima. sadržaji i organizacija. centralno mesto je namenjeno aktivnostima dece a delatnost vaspitača se procenjuje prvenstveno po tome koliko je u stanju da obezbedi uslove za njihovo neometano odvijanje. podstakne ih. ciljevi i pored toga što način na koji se obavljaju može biti isti. usmeri. odnosno načina na koji vaspitač podstiče. zgusnuti i naglašeni. prilikom ovog povezivanja igre sa načelima drugih aktivnosti. obogati i pokrene ka višim razvojnim nivoima. POSREDNI – delovanje putem specijalno pripremljene sredine u vrtiću .Tradicionalno se na vaspitno –obrazovni rad gleda kao na sistem postupaka vaspitača kojima se utiče na dečije učenje i razvoj. etički i informativni. raspoređenim sa ukusom i osećanjem za meru. Oni treba da su razvojno-podsticajni. NEPOSREDNI – informacije koje prenosi vaspitač . Delovanje specijalno pripremljenom sredinom Treba postići da dečiji vrtić predstavlja obogaćenu sredinu kreiranu prema posebnom programu. procesa i ponašanja . estetski . Delovanje specijalno pripremljenom sredinom predviđa indirektan uticaj vaspitača na dečiju aktivnost izborom i rasporedom materijala i opštom organizacijom sredine. što znači da se u prvi plan stavlja delatnost vaspitača. uticanje na decu pokazivanjem predmeta. od koje se očekuje da dovede do željenih rezultata samim tim što je primenjena na decu Prema jednom savremenijem pristupu. vodi se računa da se ne naruše njena suštinska svojstva. Ni u njima deca nisu lišena indirektnog uticaja vaspitača. Treba razlikovati načine na koje deca uče i razvijaju se ( aktivnost dece) od vaspitno-obrazovnih metoda ( aktivnosti vaspitača). deca s eu igri dovode u dodir sa tekovinama kulture čime se najuniverzalnijoj dečijoj aktivnosti sugerira izvesna usmerenost. televizije. Svakako. anprimer. Najbolji primer indirektnog delovanja su autokorektivne igračke i mašine za učenje koje pružaju deci povratne informacije o tačnosti izvršenih opracija i datih odgovora. slike i dr. Još značajnije su stvaralačke aktivnosti kod kojih se ne teži davanju jedinstvenih. 2. usmerava. dijafilma. organizovani odlasci u prirodu ili neku drugu društvenu sredinu. pojava. posebno načela fleksibilnosti i slobode. univerzalno tačnih rešenja koja su predvideli odrasli. kulturni. kvalitetno probrani. Ovi načini mogu biti: 1. relativno samostalno baviti raznovrsnim delatnostima. POSREDOVANI – prikazani uz pomoć sredstava masovne komunikacije. bogati. Treba razlikovati aktivnosti vaspitača od aktivnosti dece jer su im različiti motivi. životno i iskustveno osmišljeni. ODLASCI U PRIRODU I NOVU DRUŠTVENU SREDINU 48 . 51. kultiviše i čini efikasnijim aktivnosti putem kojih se deca razvijaju i uče. sređeni. radija. filma.pričanjem 3. u kojoj će dete biti okruženo produktima ljudskog rada i stvaralaštva i objektima iz prirode.

ekskurzije. Posredno : -prikazuje nešto što je već neko drugi predstavio uz korišćenje odgovarajućih audio-vizuelnih sredstava. dati dovoljno vremena da deca samostalno posmatraju . pružiti im priliku da iznesu svoje utiske. procesu ili ljudskom procesu. kako bi u prvi plan došlo delovanje sredine sa kojom deca stupaju u kontakt. po pravilu se ne postiže da deca zapaze bitne karakteristike na koje je vaspitač hteo da im skrene pažnju. postavljaju pitanja i po mogućnosti . posete. Tokom posmatranja decu treba usmeriti na ono što je bitno u konkretnoj pojavi. velika goveda na pašnjaku i sl. zatim ih usmeriti na ono što je u njemu vidljivo. Svaki pojam koje se želi izgraditi treba ilustrovati sa više primera koji treba da budu što raznovrsniji.da privuče dečije interesoanje Objekti posmatranja trebaju da budu dobro vidljivi svoj deci. Pružaju mogućnosti za sve aktivnosti dostupne predđkolskoj deci što znači da se u njima kombinuju razni načini posrednog i neposrednog uticaja vaspitača. u pogledu oznaka koje ne ulaze u sadržaj tog pojma.postupak vaspitača kojim pokreće. Pokazivanje koje obavlja vaaspitač treba da zadovolji određene metodičke zahteve : . uz naglasak na posredni uticaj. pojavi.da bude plansko i svastrano . bliže ih upoznaju kroz sopstvenu aktivnost. 49 . Pokazivanje i prikazivanje u radu s decom predškolskog uzrasta Prezentovanje predmeta. Običnim pokazivanjem nečega. vaspitač prvo treba sam da poseti i upozna mesto da utvrdi šta deca mogu saznati. pojavno da bi se prelazilo na tumačenje u svetlu šireg individualnog i socijalnog iskustva i težilo uopštenjima. Takođe treba pripremiti i decu za ono što ih očekuje. zimovanja i sl. kao i šta eventualno treba poneti od pribora i opreme. pokazivanjem i prikazivanjem. postoje li kakve potencijalne opasnosti i kako ih izbeći. šetnje. Pre odlaska u šetnju ili na izlet. povezati ono što se vidi sa dečijim prethodnim iskustvom. kao što su oštri zvuci u fabrici. odnosno. Njih treba pokazati u odabranom trenutku i ukloniti kada izvrše svoju funkciju. letovanja. organizuje i usmerava posmatračke i receptivne aktivnosti dece. a deca će tražiti ono što je u njima zajedničko. reći im šta će videti i na šta treba posebno da obrate pažnju. Neposredno : . 52.da ima jasno određen cilj . Prvo treba pobuditi interesovanje dece za objekat posmatranja. pojava .Izleti. ne pričati više nego što je potrebno. zbog čega je potrebno usmeriti dečije posmatranje i sistematizovati pojedinačne utiske u celovitu sliku o predmetu. Treba im skrenuti pažnju i na ono što može da ih neugodno iznenadi ili uplaši. procesa i ponašanja može se vršiti neposredno i posredno. upoznaje ih sa sadržajima koje je didaktički obradio.

53.audio-vizuelne Za njihovo korišćenje potrebni su odgovarajući aparati odnosno tehnička sredstva. priprema decu na ono što će im biti prikazano.Pokazivanje postupaka i tehnika. Pokazivanje radnje ili operacije može biti celovito ili po sekvencama. od strukture čitavog postupka koji je organizovao vaspitač.auditivne . od toga koliko aktivnu ulogu obezbeđuju deci i sl. od mogućnosti da se kombinuju sa ostalim sredstvima i postupcima. radnji. Posle posmatranja deca izvršavaju radnju. pre svega upoznavši njihov smisao i vrednost za sopstvenu akciju. zdravstveno-higijenskih i društvenih aktivnosti. Osim toga što ih bira. on povezuje činjenice koje se prezentiraju sa dečijim aktuelnim iskustvom. Ova sredstva koriste se zavisno od toga koliko uspešno predstavljaju sadržaje koje treba da se pomoću njih obrade.vizuelne . u dodiru sa ovim činjenicama. Vaspitač treba da ima na umu i snagu delovanja sopstvenim primerom i u svim ostalim situacijama koda je se decom. kako i kada govori Ovaj vaspitno-obrazovni postupak može se razmatrati kao neposredno pričanje vaspitača i razgovor sa decom u okviru šire komunikacije sa njima. 50 . Upotreba audio-vizuelnih tehnika za posredovano prenođenje informacija ne umanjuje ulogu vaspitača. Operacije koje se vrše treba da budu objašnjene s obzirom na njihovu svrhu i da se obavljaju prema određenom planu koji je poznat deci. uvežbavaju je pod nadzorom vaspitača. procesa. rečnik vaspitača. Vaspitačevo pričanje deci :oblici. Deca treba da budu motivisana za usvajanje određenog znanja i veštine. koji odmah ukazuje ako odstupe od modela. integrišući ih u svoje iskustvo ili koliko će se njihova uloga svesti na puko gledanje – koliko će kritički prilaziti onome što vide a koliko će ga pasivno usvajati. Oni se dele : . komentariše i objašnjava. načina obavljanja određenih delatnosti. zavisno od njene složenosti i dečije mogućnosti da zapamte redosled pojedinačnih operacija. Od njega najviše zavisi kolio će deca biti suštinski aktivni . gestova sa značenjem i načina ljudskog ponašanja primenjuje se prvenstveno za sticanje znanja i razvoj veština u oblasti praktičnih životnih i radnih. odnosno materijala. Prikazivanje :-podrazumeva primenu određenih audio-vizuelnih tehnika koje se koriste prenošenjem slike i ( ili) zvuka.

Pričanje vaspitača naročito se može koristiti u radu sa starijom predškolskom decom čije su verbalne i simboličke sposobnosti razvijenije. pomaže im da se otkrivaju suštinske karakteristike. Pitanja koja vaspitači upućuju deci treba da budu tako formulisana da im omogućavaju da izraze svoje mišljenje i odluče se između alternativa.pripovedanje . licem u lice. o intonaciji. kao i tehnici disanja prilikom pričanja. Bolje je približiti se detetu.objašnjavanje PRIPOVEDANJE Ovim postupkom deca se upozanju sa određenim događajima i zbivanjima iz istorije . poštovanje vremenskog redosleda izlaganja i naglašavanje osnovne misli koju deca treba da zapaze. naročito pokazivanjem. Zbog toga opisivanje ima znatno veću ulogu povezano sa ostalim načinima. nesigurnost ili neljubaznost u glasu vaspitača. odnosno da vodi računa o kvalitetu svoje artikulacije.opisivanje . Čak i na otvorenom prostoru treba izbegavati dovikivanje koje uvek neprijatno deluje na decu. opisanim u literaturi ili onim koji su se odigrali u neposrednoj stvarnosti. Najbolja komunikacija se postiže govorom koji je jednostavan. Ljudski glas ima nezamenjivu ulogu u razvoju dečije ličnosti. unutrašnja svojstva i značenja premeta i pojava. bez obzira koje će on reči upotrebiti zbog čega treba da im se obraća prirodno. kojem se želi nešto reći i obratiti mu se spokojno . emocionalno. sistematično i logično. što treba da ima na umu svaki vaspitač zbog čega treba da neguje svoju govornu kulturu. neposredan i umeren. Deca veoma dobro osećaju strah. Karakteriše ga neposrednost . Pričanje vaspitača treba da bude živo. Vaspitač treba da vodi računa ne samo o rečima koje će upotrebiti već i o tonu jer se njime prenose na decu emocije. Vaspitač što je glasniji i deca su bučnija a od preterane galame atmosfera u sobi za dnevni boravak postaje napetija i nervoznija. Svojim pitanjima vaspiatč usmerava dete u procesu otkrivanja stavri i zakonitosti koje vladaju u svetu. 51 . OBJAŠNJAVANJE Objašnjavanjem se aktivira i usmerava dečija pažnja na ono što je bitno. Ako pričanje nema do izvesne mere planirani tok i sadržaj. slikoviti. onda se lako gubi nit i prestaje da služi vaspitno-obrazovnoj svrsi. pojava i procesa rečima. Način na koji će on postaviti ta pitanja u velikoj meri određuje kakve će odgovore dobiti na njih. bez povišenog glasa i nervoze. recitovanja i pevanja. Njegova primena u vrtiću je ograničena jer deci na tom uzrastu nije dovoljno dostupan takav način prenošenja informacija. Deci treba postaviti pitanja koja ih podstiču na razmišljanje ali na koja mogu da odgovore. odnosno utišavanje je efikasnije nego glasnost. Oblici: . OPISIVANJE Ili «slikanje rečima» sastoji se u prikazivanju predmeta. Umeren i blag ton deluje umirujuće na decu.

usporavanje govora .govor treba da je jasan i oslonjen na činjenice . Razgovore sa decom je potrebno planirati ali ne kruto nego tematski. Verbalna dominacija vaspitača. redosled.adaptirane lekseme univerzalnog tipa .« to što si uradio nije dobro» a ne « nisi dobar» . SPECIFIČNOST GOVORA VASPITAČA Odnos jedne odrasle osobe na grupu dece. količina i broj reči i rečenica.Pitanja vaspitača treba da budu jednostavna.dužina govorenja – da ne bi zasuli decu velikim brojem informacija 52 . funkcija je da se prenese poruka.. posle igrolike aktivnosti. Ta verbalna dominacija je nekad toliko izražena da deca nemaju priliku da govore.treba izbegavati argumente. organizovana priča onog što se radi Kolektivistički izrazi s ene koriste da bi se svi stavili u kalup ( štrčiš danas. Adaptacija govora – prilagođavanje govora sagovorniku i u gramatičkom smislu. a želja je da se ponašanje kritikuje Reči kolektivističke usmerenosti : svi zajedno. Deca mogu učiti govor samo kroz njegovu upotrebu..vaspitač treba da neguje književni govor .korišćenje jednostavnih reči ili pak metafora koje deca razumeju . je .izbegavanje ličnih zamenica i ličnih glagolskih nastavaka .česta ponavljanja . Ta verbalna dominacija može biti indikator položaja deteta u ustanovi.) Adaptacija govora – truditi se da deca razumeju. OSOBINE GOVORA VASPITAČA REČNIK : . samo tebe čekamo. Deca nemaju taj osećaj i naviku da kada se vaspitač obraća grupi dece da se to odnosi na svu decu.deminutivi . jesna.. kada zažele da komentarišu svoje doživljaje i sl. OBLICI ADAPTACIJE : . polni stereotipi Ono što govorimo treba da bude u skladu sa tekućom aktivnosti.upotreba 1l Pl umesto 1 i 2 l Sing.pedagoške fraze : «lepo se ponašaj za stolom!» . Reči polnih uloga : polno tipiziranje. dogmatske iskaze . da podstiču decu na razmišljanje i usmeravaju na ono što je suštinsko u određenoj situaciji ali i da ih ne bude previše. umesto ti i vi) .jer je to atak na ličnost.izostavljanje pomoćnog glagola jesam. paralingvistički znakovi su važni.može se posmatrati i sa spekta prilagođenosti . ( mi. Za neformalne razgovore u svemu što decu interesuje moguće je koristiti razne prilike – kada zastanu u igri. stilski i gramatički pravilna. Osobine govora vaspitača : izbor reči.

uputstvo."strategija" upoznavanja svijeta u kome živi. .Jako je važno kod male dece oslovljavanje – najčešće ličnim imenom – pozitivan razvoj slike o sebi. odnosno razvoja viših psihičkih funkcija. 2) funkcija poučavanja . Nada Babić je izdvojila tri osnovne funkcije govora vaspitača u različitim komunikativnim situacijama."Govor odraslog je u funkciji poučavanja kada ga koristi namerno (planirano) kao sredstvo učenja. Oslovljavanje nadimkom – prisnost Oslovljavanje prezimenom – broj prisutne dece u grupi Dogovor ko će koga zvati imenom a koga nadimkom ako imaju deca ista imena Neiskrena komunikacija – ljubavi. komunikativnu ili socijalnu funkciju. kao i načina .obaveštenje. . . gotovo niko više ne poriče značaj predškolske ustanove kao specifičnog mesta življenja i odrastanja savremenog deteta. gde je govor sredstvo koordinacije socijalnog ponašanja 2. Kao takvo specifično okruženje. . Najopštije gledano."To su svi oblici govora ( govornog obraćanja) usmjereni na regulaciju neposrednog ponašanja (aktivnosti) djeteta (djece).naredbe (zapovesti). podsticanje.opomene (upozorenja).odobravanje i neodobravanje. gde spadaju: .pitanje . i to: 53 . u koje je svrstala: . i to: 1) funkcija regulisanja ponašanja .najava . . predškolska ustanova svojom strukturom i organizacijom uslovljava i odrasle i decu da se ponašaju i komuniciraju na određen način. ." Zavisno od stepena slobode u vođenju i regulisanju dečje aktivnosti. autorka razlikuje: a) zatvorene oblike regulisanja ponašanja. privatnu ili individualnu funkciju. mila.sugestija.pitanje . autorka izdvaja pojedinačne oblike. .objašnjenje.poziv. . . Ima dve osnovne funkcije: 1. .zabrane.traženje informacije. kao jedno od sredstava posredovanja stvarnosti i kao jedan od vidova čovekove aktivnosti koja se ostvaruje zahvaljujući postojanju izgrađenog sistema znakova (jeziku) i postojanju specifične ljudske sposobnosti da se njime služi. Funkcije govora vaspitača Značaj jezičkog komuniciranja za dečji razvoj je odavno vansporna.pretnje.pohvala. b) otvorene oblike regulisanja ponašanja. dušo srce 54. . govor." Prema načinu i svrsi poučavanja. Takođe.sugestija.

"To je govor kojim odrasli uspostavlja. c) misaono "izazivanje". Na osnovu podataka o zastupljenosti pojedinih funkcija govora. Dečija pitanja 56. podsticale i pomagale im u vlastitim naporima. Kada koriste govor u svrhu poučavanja. u skladu sa svojim mogućnostima i ličnim angažovanjem. i to skoro četiri puta češće zatvorenim nego otvorenim oblicima. Funk cija podučavanja kojma ponašanja funkcija nisu Soc. ona u stvari "tapkaju" za vaspitačevim namerama." Istraživanje u jaslicama Epizode u Regulisanje Socio-emoc. "Šta misliš zašto?". gde vaspitač misaono provocira dete i time mu omogućava da. dok deca imaju prividnu slobodu. pri čemu su tačno određene uloge poučavatelja i poučavanog. može se zaključiti da su sestre u jaslicama češće kontrolisale i korigovale dečje ponašanje i aktivnosti nego što su ih hrabrile.gde su. otkrivanju i saznavanju sveta oko sebe i samih sebe. 3) socijalno-emocionalna funkcija .Zatvoreni Otvoreni Davanje Vođenje Misaon. b) vođenje do zamišljenog cilja (rešenja) . koje podrazumeva manje emocionalno ulaganje. a tada je to češće bilo za održavanje kontakta. tačno određene uloge vaspitača i dece. f-je oblici oblici inform. jer. takođe. stiče znanja (prepoznatljiv po govornim formulacijama kao npr. govora N 1673 454 330 119 32 147 189 % 57% 15% 11% 4% 1% 5% 6% N 2127 481 336 % 72% 16% 11% N 2944 275 % 91% 9% Svega 3219 =100% Sestre u jaslicama koriste govor u komunikaciji s decom prvenstveno u svrhu regulisanja i kontrole dečjeg ponašanja i aktivnosti. održava i obogaćuje individualne socio-emocionalne odnose s djetetom. 55. što čine relativno retko. "Pokušaj. Činioci i pokazatelji kvaliteta odnosa vaspitač-dete 57.). Govor sestre najređe je imao socioemocionalnu funkciju.a) davanje gotovih informacija. kada se deci prenose gotova znanja u obliku informacija. "Kako si to saznao?" i sl. ostvarne emoc. "Proveri!". do cilja izaziv kont. Oblici i karakteristike verbalnog i neverbalnog opštenja u vrtiću Funkcije govora sestre 58. Održ. funkc. Metode i karakteristike interaktivnog učenja 54 . to je najčešće davanje gotovih informacija deci.".

vežbu. 5. Pored kontekstualnosti (prostorne i vremenske). uvažavanje drugačijeg stava. ali ne može ostati kao jedini oblik učenja. S druge strane. i 2. ono može biti važan metod u nekoj od aktivnosti. pre svega. odnosno definišuće odrednice edukativne radionice. Pošto je osnovni postulat radionica da počiva na aktivnosti učenika. su: 1. 2. jedna od glavnih pretpostavki 55 . izražavanje svoga stava. To jasno proističe iz činjenice da interaktivni oblici učenja imaju dominantnu ulogu. znači da se u dobro smišljenom scenariju skoro sve metode učenja (sem “bubanja”. bilo da je to školska učionica. tehnika. tačnije. oblik interaktivnog rada sa grupom. edukativne su . To su. Istovremeno. Jedino je važno da budu odabrane metode koje će obezbediti odgovarajuće saznajno iskustvo. zaključivanja. odnosno u realizovan obrazovni cilj. Radionica je pojam koji se odnosi upravo na tu složenu celinu omeđenu vremenom i prostorom. sada možemo preciznije reći. za razliku od časa. ali joj je. timska nastava. naravno). Razmena Za sve radionice.Šta su to edukativne radionice i po čemu se one izdvajaju? Pojam edukativna radionica. pa sve do podsticanja i razvijanja viših intelektualnih procesa (suđenja. učenje rešavanjem problema. veština dijaloga itd. To saznajno iskustvo u radioničarskom procesu prerasta u znanje. aktivno učešće učenika. ključne reči. svi interaktivni oblici učenja: 1. rešavanja problema. 3. izbor niza unapred osmišljenih postupaka. prirodniji vremenski okvir sat i po do tri sata. 4. odnosi se na oblik grupnog rada. metakognicije i sl. učenje po modelu. dvorište ili priroda.). On ne predstavlja konkretan postupak. karakteristično je obezbeđivanje razmene među učesnicima.jer su osmišljene sa ciljem podsticanja saznajnog razvoja (učenja u najširem smislu reči) i to od sticanja i usvajanja činjeničkog znanja. U odgovarajućim nastavnim situacijama mogu se pojaviti skoro sve metode učenja. zadataka u jednoj vremenskoj sekvenci i u jednom prostoru. tehniku. Iz edukativne radionice nije isključeno ni smisleno receptivno verbalno učenje . Po svojoj vremenskoj ograničenosti radionica je slična školskom času. prevashodno oni vezani za socijalizaciju (saradnja u timu. kooperativno učenje nastavnik . 2. već vrstu metodološkog pristupa.učenik. kooperativno učenje u grupama učenika. Osim toga. radionica je vezana za taj prostor i ne možemo zamisliti varijantu da se ambijent u toku radionice menja. Radionica se realizuje u jednom prostoru (“nastavnoj sceni”). njima se ostvaruju i brojni vaspitni ciljevi. pre svega. razmena.). Dok traje. Aktivno učešće učenika Saznajni proces (učenje) u terminima metoda učenja / nastave Edukativna radionica nije orijentisana na jedan metod nastave/učenja. 1. mogu pojaviti kao metode koje misaono angažuju učenika. ili pojedinačni metod učenja/nastave. a samim tim i za edukativne.

Za uspešnost ovog segmenta. onoga koji motiviše. obezbeđuje uslove da se svi osećaju slobodno da iznesu svoje mišljenje i pomaže samo kada učenici to od njega zatraže i samo toliko koliko je potrebno da sami nastave dalji rad. pobuđuju pažnju. Zatim. 59. ciljem usmerene aktivnosti. zagrevaju ih za glavnu aktivnost). U samoj radionici. Na kraju. iz aktivnosti u aktivnost. Nastavnik osmišljava nastavne situacije koje bi trebalo da pokrenu učenike na misaonu aktivnost koja će voditi ka realizaciji obrazovnog cilja Poznavanje učenika je važan činilac koji treba imati u vidu prilikom osmišljavanja scenarija. da se osećaju slobodni da iznesu svoje mišljenje. Razmenom sa drugima naše vlastito iskustvo i saznanje najpre se utvrđuje i osvešćuje (kada mi drugima saopštavamo naša rečenja.vodi učenike iz jedne aktivnosti u drugu. nastavnik posebnu pažnju posvećuje motivisanju učenika. čini upravo to .iz koraka u korak. prilikom pisanja scenarija. Uloga nastavnika / uloga učenika Težište aktivnosti nastavnika se pomera pre početka samog časa. a glavnu ulogu i dominantnu akivnost izvode deca. iz zadatka u zadatak. a da se pri tom ne izađe iz okvira. kada stvara scenario za radionicu i prikuplja materijal potreban za njeno izvođenje. kada treba i koliko treba. kada je nastavnik neprekidno usmeren na reakcije samih učenika. uopštava (slušajući kako su drugi rešili istu situaciju). nastavnik je sve vreme svestan toga da svojim verbalnim i neverbalnim ponašanjem daje model intelektualnog rada i model saradničkog odnosa. smislene. veliku odgovornost ima nastavnik koji bi trebalo da obezbedi uslove da se svi čuju. da on sam bude model dobrog komuniciranja i sl. trudeći se da održi visok nivo motivacije. formativni element našeg saznavanja. nije blizak interesovanjima ili trenutnim preokupacijama dece) i reaguje na to već u sledećem koraku. organizuje rad učenika. koji diskretno podstiče tamo gde treba. Najčešće se scenario grubo može podeliti na tri velika dela: 1. Izbor i kombinacija vaspitno-obrazovnih postupaka u radu sa predškolskom decom 56 . i u samom interaktivnom procesu u toku radionice. detektuje potencijalne probleme (npr. on je u ulozi organizatora. zavšne aktivnosti (koje zaokružuju celinu radionice). misli. uvodne aktivnosti (koje uvode učenike u duh radionice. Ali. u koji ugrađuje odgovarajuće načine motivisanja dece. proširuje. Eksplicitno i implicitno u vaspitanju dece 60. uvide). partnera u pedagoškoj interakciji. nastavnik ili voditelj radionice (kako se to obično kaže). O motivaciji učenika misli na početku. proverava da li je instrukcija bila svima jasna. a zatim i obogaćuje. dakle. Aktivnosti nastavnika. odnosno učenja. glavne aktivnosti (koje predstavljaju centralni i ključni deo) 3. počinju sa dizajniranjem radionice od idejne skice do brižljivo isplaniranog scenarija . 2. zadatak je pretežak ili prelak. Na času.radioničarskog pristupa jeste da je socijalna interakcija neophodni.

ličnih sklonosti i izgrađenog stila rada. INDIVIDUALNI-POJEDINAČNI FRONTALNI-KOLEKTIVNI Sva deca iz vaspitne grupe se simultano bave određenom aktivnošću. odabrane sadržaje i tematiku vaspitno-obrazovnog rada. naročito za rešavanje problema i prevazilaženje naučenog. površna komunikacija. tok. zapostavljajući angažovanje motorike i emocija koje je važno isto koliko i unapreživanje umnih snaga deteta. S obzirom da će u vaspitno-obrazovnom radu veoma retko biti primenjen samo jedan metod. Vrednost metoda je u duhu koji pokreću. izvesno pasiviziranje dece koje je teško izbeći i opasnost njihovog utapanja u kolektivni prosek. Najvažnije je koliko su odabrani postupci i načini njihovog povazivanja podstakli. kao i materijalne uslove za njihovu primenu. Oblici vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom Osim odabranim načinima ( metodama) rada. uzrasne karakteristike i individualne mogućnosti dece. vaspitač deluje na organizaciju. 61. radoznalost i stavralaštvo. 57 . Oblici vaspitno-obrazovnog rada. dinamici razvoja i učenja kojoj doprinose stavljajući dete u aktivan položaj i upoređujući njegovu samostalnost. Naprimer – povezivanje pričanja i pokazivanja Prilikom opredeljivanja za neke od vaspitno-obrazovnih metoda treba imati u vidu specifične prednosti i ograničenja svakog od njih pod određenim uslovima i povećavati njihovu efikasnost kombinovanom primenom u sistemu. GRUPNI-TIMSKI 3. samostalno uz neposredno usmeravanje vaspitača ili kombinaovano. pamćenju informacija i pasivnom uvežbavanju navika. FRONTALNI – KOLEKTIVNI 2.Prilikom izbora i kombinovanja vaspitno-obrazovnih postupaka treba uzimati u obzir ciljeve i zadatke koji se njima ostvaruju. dele se na : 1. već učiti decu načinima korišćenja onoga što su saznala. Ne treba insistirati na verbalnim znanjima. prema socijalnom obuhvatu dece . pridobili decu da učestvuju u vaspitno-obrazovnom procesu što je moguće samo ako im je bilo omogućeno da deluju shodno svojim interesovanjima. smer i intenzitet aktivnosti dece i oblicima vaspitno-obrazovnog rada. Isto tako treba odbaciti ukorenjenu predrasudu prema kojoj se učenje ograničava samo na intelektualnu sferu ličnosti. sadržaj. Nedostatak mu čini rasplinute. Prednost ovog oblika rada je njegova racionalnost i ekonomičnost jer obuhvata odjednom svu decu i zahteva manje sredstava i materijala nego ostali oblici. mogućnosti za njihovo povezano korišćenje su neiscrpne i velikim delom zavise od metodičke spreme vaspitača i njihove inventivnosti. potrebama i razvojnim mogućnostima.

usklađujući pri tome svoje postupke sa opštim pravilim aživota i rada u grupi. kolektivne igre i sl. Grupe mogu imati iste ili različite ciljeve. i međusobno se kontrolišu u radu. Motivacija predškolske dece za učenje Osnovni pokretač dečijeg učenja i razvoja se ogleda u prirodnom interesovanju za aktuelne događaje i stvari. što sve nije uvek moguće obezbediti u postojećim uslovima. GRUPNI-TIMSKI Deca iu vaspitne grupe se dele na više manjih grupa koje se bave relativno samostalno određenim kativnostima. želju dece da otkrivaju svet oko sebe. kolektivni cilj. Ukoliko su deca mlađa. koja može biti ista ili različita za svu decu u grupi. Ovom prilikom naročito dolazi do izražaja dečija samostalnost. INDIVIDUALNI-POJEDINAČNI Svako dete se posebno bavi određenom aktivnošću. Dele se i poslovi i svaki član unutar grupe ima poseban zadatak kojim doprinosi zajedničkom cilju. dok se vaspitač uključuje i interveniše samo po potrebi. jer se planiranje i izvođenje aktivnosti obavlja bez neposrednog usmeravanja vaspitača ili pomoći i saradnje grupe. Dobra snadbevenost raznovrsnim materijalima je jedan od preduslova za uspešnu primenu ovog oblika a povezivanje i upotpunjavanje sa frontalnim i grupnim oblikom rada omogućava da se nedostatci svedu na najmanju meru. koji se na kraju mogu integrisati u jedan opštiji. gledanje dijafilma.Frontalni –kolektivni oblik rada naročito nije primeren mlađoj deci zbog čega ih treba postepeno uvoditi u njega i koristiti ga samo u onim slučajevima kada za to ima najviše opravdanja: uajedničko slušanje priča. za koji je odgovoran ped grupom. Ovaj oblik rada je primenljiv u onoj meri u kojoj se deca u vrtiću osamostaljuju i osposobljavaju da deluju prema sopstvenoj odluci i inicijativi. Isto tako njima se postiže mnogo veći uticaj na proces socijalizacije dece i razvoj saradničkih odnosa. sklonost za najraznovrsnije aktivnosti težnju za usavršavanjem svih svojih . 58 . njihova sposobnost da učestvuju u grupnom radu je skromnija. Nedostatak je što je za njega potrebno znatno više prostora i odgovarajućih sredstava i materijala kao i suštinski demokratsko ponašanje vaspitača. formiranje osećanja odgovornosti ped grupom. što traži veću pomoć vaspitača i grupe sa manje članova ( u početku 2-3) Grupni oblik rada omogućava znatno veću samostalnost dece u odlučivanju kojom će se aktivnošću baviti. planiranju. 62. izboru sredstava i materijala kao i rukovanju njima. naročito psihomotornih veština i sposobnosti. lutkarske predstave. muzike. Dobar primer grupnog oblika rada su grupni likovni radovi u kojima se članovi svake grupe dogovaraju o podeli poslova – šta će ko crtati.

kao i davanju korisne sugestije. ako hoćemo da deca objasne nešto. kao uobičajeni deo svakodnevne rutine. isti takav kao što je savladavanje neke prepreke u fizičkom vaspitanju ili rešenje zadatka koji je postavljen u igri. Slično tome. Obično rad sa jednim detetom traje oko 10-tak minuta. Međutim nema smisla razvijati dečiji govor sam za sebe. Dakle. ima trenutaka kada je deci potrebno direktno poučavanje. Vaspitač može ili specijalno da ga planira ili da proistekne iz dečije slobodno izabrane aktivnosti ali glavni princip postupka je da se interakcija sa detetom organizuje u normalnom okruženju. U ovakvom pristupu važan je jezik. kao i uviđanjem te koristi. Međutim. Najbolji podsticaj za aktivnost i razvojni motiv uopšte je doživljavanje zadovoljstva zbog uspeha nakon savladavanja neke prepreke prevazilaženje nesklada između onoga čemu dete teži i za šta je u određenom trenutku sposobno. ali ovaj program nije „jezički“. 63. ova pomoć je često indirektna i sastoji se u obezbeđivanju odgovarajućih materijala i podsticajne sredine. Svakako. U sadržajima sa kojima se deca upoznaju potrebno je stalno isticati ono što je zanimljivo ukazivati na njihovu primenjivost i značaj za snalaženje u svakodnevnim životnim situacijama. za eksperimentisanje i stalno širenje saznajnih interesa. Zadaci. Najvažnije je da deca osete zadovoljstvo u aktivnostima kojima oprobavaju sopstvene snage naročito kada su potpuno zaokupljena nekim problemima. Nedostatak istrajnosti u nekoj aktivnosti kod deteta je pre uzrokovan nedostatkom autentičnog interesovanja nego lenjošću ili nedostatkom volje. svako dete može da 59 . kojima želimo da angažujemo decu. Dok će se deca na razne načine protiviti aktivnostima na koje su pristali iz puke poslušnosti prema vaspitaču i brzo od njih odustati. Ovaj model poučavanja posebno je namenjen individualnom radu. Aktivnosti treba tako orgaizovati da učestvaovanjem u njima samo po sebi i uspeh na kraju predstavljaju nagradu za dete a ne da glavni motiv za njega bude odobravanje ili neodobravanje koje zapaža na licu vaspitača. sve dok ima izgleda na uspeh. kada se vaspitač bavi jednim detetom. za traganje . Saznanje treba da bude izazov za dete. Jezik je izuzetno važno sredstvo. On može biti delotvoran bez obzira na složenost problema i veličinu teškoća na koju dete tokom njegovoga rešavanja nailazi. izazovan neuobičajen način. to treba da bude motivisano korišću koju će ona imati od objašnjenja. treba da budu takvi da im ona vide smisao.Obrazovanje deteta ima smisla i može da bude uspešno samo pod uslovom da sačuva elemente spontanosti i predstavčlja ua dete intelektualnu avanturu. Dijaloški pristup : usmeravajuće poučavanje Glavni razlog zbog kojeg deca idu u školu jeste učenje a glavni razlog što to čine učitelji jeste da im pomognu u tome. Svaka činjenica koje treba da usvoje može da bude predstavljena na zanimljiv. one aktivnosti kojih su se prihvatila za postizanje scojih ciljeva imaće tendenciju da obave do kraja i to na najvišem mogućem nivou za koji su sposobni. zbog čega treba vodtit računa da nesklad ne bude suviše velik što bi obeshrabrilo dete ali ni mali jer ne bi bio stimulativan. posle čega ostaje vaspitaču da obezbedi uslove za učenje putem otkrića.

koju je onda moguće razrađivati i raspravljati. održavanjem higijene. Nasuprot tome. Sporazum treba postići na dva nivoa. To može biti prilično lak nivo (šta je to?) ili vrlo težak ( šta te je navelo da kažeš da se devojčica obradovala?). ono neće proširivati svoja saznanja. Postoje 8 glavnih načela koja se koriste u ovakvom radu: 1. sečenjem jabuke . izazivanje odgovarajućeg odgovora 3. 4.. treba da bude flrksibilna i da se može razvijati. to predstavlja „zahtev“ za njega. Učenju mora da prethodi svest da se nešto ne zna. Vaspitač treba da zna koji zahtevi odgovaraju kojem detetu i prema tome da odabere pravo od čitavog niza pitanja koja može da postavi. Zato se naglasak stavlja na pravljenje nečega. proveravanje onoga što kaže dete Da bi razgovor između vaspitača i deteta omogućio pravo sporazumevanje. 5.Aktivnost treba da započne teškim pitanjima da bi kako se bliži kraj ona postajala sve lakša tako da se uz njihovu pomoć naučeno rezimiralo i zaokružilo. Ako dete kaže da je lopta tvrđa od jabuke oni mogu zajedno da provere. 2. Ako su pitanja vaspitača uvek na nivou kojem je dete doraslo. Poučavati u skladu sa kognitivnim zahtevima postavljenim na odgovarajućem nivou Štogod pitali dete. organizovanje toka aktivnosti Interakcija između vaspitača i deteta verovatno će se razvijati kako treba ako se započne razjašnjenjem šta se njome hoće. odmeravanje tempa aktivnosti Ako dete tačno odgovori na svako pitanje koje mu se postavi. razvijanje teme Da bi razmena mišljenja bila uspešna. Prema tome. Osim toga. koji će za to vreme biti samo njihov. stalne greške dovešće do frustracije. održavanje dečije aktivnosti Mala deca uče baveći se nečim. Teme su obično povezane sa svakodnevnim životom – hranjenjem. 8. ako su pitanja uvek na visokom nivou.Za usmeravanje misli ništa nije bolje od zajedničke teme koja se odnosi na nešto što se odigrava pred očima dece i vaspitača. spavanjem i sl. stvaranje krajnjeg proizvoda putem fizičke aktivnosti 7. potrebno im je da budu aktivna kao i da posmatraju. može se smatrati da je aktivnost bila neuspešna skoro isto toliko kao da je sve reklo pogrešno.očekuje da će vaspitač izvestan kraći period provesti samo sa njim rešavajući neki problem. U tom slučaju će dete osećati da je nešto uspelo i postiglo. šetanjem. ona treba da traje dovoljno dugo kako bi angažovala i dete i vaspitača. 6. Otuda najviše smisla ima ako se tema poveže sa kupanjem lutke. najbolje je da se kreće u granicama onoga što je prisutno i što se može proveriti ili bar da se ograniči na događaje kojih se zajednički sećaju.. vaspitač prvo treba da podstakne decu na učenje pitanjima na koja ne znaju odgovore a zatim da im pomogne da ih pronađu. od kojih se jedan odnosi na ono što treba uraditi a drugi na ono što treba saznati „hoćemo da isečemo jabuku i pronađemo kako da svako dobije po parče?“ „Hoćemo li ovo rastaviti i otkriti kako radi?“ 60 . biranje odgovarajućih sadržaja Najzgodnije teme mogu se pronaći među stvarnim životnim potrebama.

odgovarajući izbor zadataka 2. ali vrlo važno ponavljanje.vaspitač postavlja određeni niz pitanja i zahteva. U najboljem slučaju dete će imati mogućnost da uvežbava veštinu koju je već steklo a u najgorem – dosađivaće se jer od njega je zatraženo da učini nešto što je suviše lako. Ako je pomenuta razlika mala. vodeći računa o odgovarajućim sadržajima i pojmovima. To zahteva naizgled neformalno. otkriva i shvata sa zadovoljstvom. To omogućava deci da konsoliduju pojmove.o radu sa decom ranih uzrasta ali i najteže ostvarljivo.ostvarivanje planirane aktivnosti. zavisno od dobijenih odgovora. koju može i unapred da planira i ostvari sa jednim detetom ili više njih. pa zbog toga neće ni pokušati. razgovara se o njoj. Poučavanje Vaspitači svojim redovnim aktivnostima dodaju još neke kada im se učini da bi to bilo korisno. Nasuprot tome. posebno kada zapaze da je jedno dete angažovano nekom aktivnošću pogodnom za to. postavljanje zadatka – aktivnost i nešto što će se naučiti unutar nje 3. izazov će biti obashrabrujući jer dete zna da ne može uspeti. Do najboljeg učenja dolazi kada razlika između onoga zašta dete je već sposobno i onoga što se od njega zahteva da učini ili nauči nije prevelika. Vaspitač i dete se prisećaju toka aktivnosti podsećajući jedno drugo na glavna zbivanja i otkrića. Zašto prilagođavati obrazovni postupak nivou kognitivnog razvoja Jedan od najvažnijih zahteva u obrazovanju jeste precizno prilagođavanje obrazovnog postupka svakom detetu. To je posebno značajno u v. ako je dete već u stanju da bez napora izvrši zadatak. Na kraju se ukratko rezimira i povezuje najvažnije što je rečeno. od kojih zavise brzina i redosled njegove realizacije. Aktivnost kojom hoćemo da poučimo decu nečemu će biti mnogo uspešnija. Postoji više razloga zbog kojih se treba prilagođavati dečijem razvoju. razmatranje protekle aktivnosti – kada se aktivnost prirodno završi ili kada vaspitač proceni da je dovoljno postignuto njome. prilikom koje se tema razrađuje. Pripremljen plan treba da se koristi fleksibilno i da se prilagođava dečijem tempu i rekacijama. U tom slučaju će njena struktura sadržati četiri glavna elementa : 1. ako je uobličena kako treba. obezbeđujući kako deci tako i vaspitačima smisao i uspeh u radu. usvoje nove reči i srede stečeno iskstvo.Ovaj postupak stvara kod njih 61 . koji su usko povezani sa glavnim ciljevima predškolskog vaspitanja i obrazovanja. koristeći pojednostavljena ili druge prigodne postupke.Sledi glavna etapa u razvoju aktivnosti. ne postoji potreba da uloži napor a zbog toga i neće naučiti ništa novo. usmeravajući aktivnost sigurnom rukom ali sa punpo takta 4. što je povezano i sa učenjem. Vigotski je to nazvao „zonom najbližeg razvoja – linija narednog razvoja“. onda tu za njega nema izazova. Planiranje U prvim fazama pripremanja dijaloga vaspitač bira dete sa kojim će ga voditi i razrađuje opšti plan aktivnosti. Najopštiji cilj je da se dete podstakne da uči. ako je nepodudarnost između onoga što dete može i onoga što se od njega traži prevelika. Aktivnost je bila uspešna ako kod oboje postoji osećanje da su postigli ono što su hteli.

Da bi vaspitač mogao efikasno da deluje na dečije ponašanje naročito ako se ispoljava na negativan način.u kome vladaju određeni red i pravila ustanovljeni. spoljašnje motive i uzimanju u obzir potreba i težnji deteta umesto disciplinskih razloga. odnosno. odn koji će mu omogućiti da se optimalno razvija i uči u kolektivu vrtića. Podržavanje deteta u onome što je kod njeg apozitivno podrazumeva kočenje negativnih tendencija koje se ispolje. potrebno je vremena i strpljenja. Najčešći uzrok svih « disciplinskih prekršaja» i nesporazuma između dece i odraslih je dečije nepoznavanje okvira ponašanja u kolektivu. pre svega. Ako se dete preterano ograničava i usmerava. sa jedne strane stavlja u potčinjeni odnos prema odraslom. koji će činiti da bude bezbedno. I ovde postoji razlika između kočenja i kažnjavanja i analogijom oslanjanja na unutrašnje . navede ga da se uzdrži od ispoljavanja određenih oblika negativnih ponašanja. Razlika između podržavanja i nagrađivanja je . Sasvim je prirodna pojava da deca na sve načine isprobavaju kako fizički svet oko sebe. Delovanje na dečije ponašanje : oblici spoljašnje i unutrašnje kontrole Najvažniji način delovanja na dečije ponašanje . konstruktivno i prihvačeno. kao i na čitav razvoj i učenje je podržavanje deteta u onome što je kod njega pozitivno. 64. jer oni samo prekidaju tok takvog ponašanja dok je detetu potrebno da se ukaže i na smer koji je poželjan. što se podržavanje uglavnom oslanja na unutrašnje motive i vrenosti koje su izvan ili «iznad» deteta koje mu se vaštački usađuju potiskujući ono što je kod njega autentično. koji se javlja kao reakcija na mešanje odraslog i osujećenje. ali ako se na njih ukazuje redovno i dosledno onda će se život i rad u kolektivu odvijati prirodno i glatko. Prilikom podržavanja ili kočenja polazi se od pretpostavke da dete ima potrebu da sazna granice svog ponašanja i nauči one oblike ispoljavanja svojih težnji komunikacije i saradnja sa drugima. Da bi se postiglo da deca uvide smisao ovih okvira i prihvate ih dobrovoljno. odnosno. 62 . on mora prvo da upozna i shvati njegove uzroke. odn u njihovoj svesti nije dovoljno ograničeno dozvoljeno od nedozvoljenog. omogućiti im da se istrče – napolje ili sala). Cilj kočenja je suprotan podržavanju . tako i granice koje su postavljene njihovom ponašanju. time se. U preusmeravanju njegovog ponašanja uvek treba polaziti od njegovih sopstvenih motiva i težnji i na njima zasnivati delovanje ( npr deca trče po sebi nakon pasivnog sedenja. Mehanizmi kojima se koči nepoželjno ponašanje dece nisu dovoljni sami po sebi. a sa druge strane skračuje mu se sticanje dragocenog iskustva o posledicama pogrešnog ponašanja na uzrastu kada su njegove posledica mnogo manje i bezbolnije.uvaranje da je ono čime su se bavila vredno i ima smisla kako za vaspitače teko i za decu. kod njega vaspitač teži da zaustavi proces formiranja nekih negativnih osobina pre nego što se ukorene u detetu. Prednost se međutim daje podržavanju jer će ređe nego kočenje izazivati neslaganje i otpor kod deteta.

koja neće suviše krutim stavovima kod njih izazivati anksioznost i potiskivanje. Deca veoma brzo uviđaju značaj određenih pravila ponašanja u konkretnim situacijama i umeju da ih se pridržavaju kada ih prihvate. manira. naročito u slučaju kada su i sama učestvovala u njihovom formulisanju i proglašavanju. to je prilika da se uvede pojam «čekanja na red» koji deca brzo shvate.Ukoliko je vaspitač uveren da je osnovni razlog dečijih ogrešenja o pravila ponašanja njihovo nepoznavanje i uopšte. bez obzira da li je u pitanju podržavanje . odn kukavičluka. konstruktivnu i stvaralačku ličnost. već da odrasle što više oslobodi brige o njima. stvaraće se i uslovi za samoregulaciju njihovog ponašanja. Vaspitač mora. ne garantuju uspeh niti se mogu propisivati. Ako su ova ograničenja izvršena sa razumevanjem za potrebe deteta i ako se njihovo sprovođenje obavlja bez podmićivanja i zastrašivanja. Najvažnije granice dozvoljenom ponašanju postavljaju se u vezi sa dečijom bezbednošću. međutim. poslušnosti. ukoliko mu se ukazuje više poverenja a ona prihavataju kakva jesu. Kada dete uoči da određeno pravilo ponašanja ima svoju opravdanu primenu u konkretnoj životnoj situaciji. Pored svih poremećaja do kojih dovodi strah i gubitak sigurnosti i poverenja u vaspitača. često besciljno i nekontrolisano ponašanje preobrati u ponašanje koje je svesno. detetu ostaje trajno usađeno shvatanje da neko može imati prava da ponižava druge i nanosi im razne neprijatnosti da bi održao svoj autoritet. sukob interesa pojedinaca koji bi je hteli za sebe. Da bi ostvarila ovo pravo njima je potrebna određena tolerancija odraslih. ono će sticati poverenje u sebe i svoju okolinu . one teško mogu poslužiti tako shvaćenom disciplinovanju jer zanemaruju unutrašnje motive ponašanja i zasnivaju se na strahu od neprijatnosti koje donosi. onda ga neće okrivljavati za greške. koje se kod deteta javlja usled kazni. imajući u vidu interese odraslih. Preterana kontrola sprečava razvoj samokontrole kod dece kao što preterano naglašavanje «navika» kulturnog ponašanja. Ispravno ponašanje. Nova igračka obično izazove prepirku. socijalno neiskustvo. Iako se kaznama mogu postići određene. neizvesnosti i straha od mogućih grešaka. najčešće u svojoj pozadini nema osnovni cilj da se socijalizuje dečije ponašanje. učtivosti i čistoće. osećaće se bezbedno i prihvaćeno i razvijaće se u spontanu. ono će to činiti bez kolebanja. kao i zahtevom da se ne ugrožavaju drugi i neoštećuje inventar dečijeg vrtića. UTICAJ VASPITAČA NA DEČIJE PONAŠANJE U VRTIĆU Metodi koji se primenjuju u delovanju na dečije ponašanje. OBLICI SPOLJAŠNJE KONTROLE – KAZNE I NAGRADE Disciplinovanje deteta je postepen proces u kome mu se pomaže da svoje ipulsivno . Ukoliko je šire polje mogućnosti delovanj za decu a manje pritisaka i zabrana. kočenje ili preusmeravanje sami po sebi kao tehnika. koje je pod njegovom kontrolom. verovatnije je da će iskustvo stečeno tom prilikom po analogiji primeniti u sličnim 63 . nije posledica nekog poboljšanja u njegovoj ličnosti već pogoršanja. odmereno vođeno razumom koliko i emocijama i ima određenu svrhu. trenutne promene u dečijem ponašanju. pre svega da prihvati da deca kao ličnosti u razvoju imaju prava na neka ponašanja koja nisu svojstvena zrelim osobama i da pod određenim uslovima i ovi oblici ponašanja mogu postepeno voditi ka zrelosti. Ukoliko je detetu jasno određen prostor u kome može bezbedno da se kreće i istražuje.

pravila ponašanja u kolektivu. uhvatiće ga za ruku i zaustaviti da ne istrči na ulicu. što će ono osetiti kako po rečima kojima mu se obraća tako i po tonu. uvek treba reagovati konkretno i neposredno . Polni identitet bi. težnje i prava drugih ljudi i objektivnih granica ponašanja koje se moraju uvažavati sa druge strane. Doživljaj vlastitog pola uslovljen je i zavisi od društvenih očekivanja u pogledu ponašanja osoba različitog pola. koje zahtevaju pravila zajedničkog života i rad au dečijem vrtiću treba da učestvuju i deca i odrasli.situacijama. Bolje je deci davati uputstva u pozitivnom obliku. Mehanizmi i postupci u formiranju polnih uloga kod dece Polni identitet nastaje u međudejstvu sa ostalim aspektima identiteta. Pri tome dete može da se složi sa njime . na određeni čin. Isto tako treba voditi računa i o tome da u održavanju granica ponašanja . do odbacivanja deteta kao ličnosti. shodno tome. da sadrži informaciju šta i kako treba nešto raditi nego zabranjivati ( «ređaj domine na stolu « . onda kada se to dogodilo ali bez uopštavanja. Jedan od načina uticaja na dečije ponašanje je informisanje koliko je ispravno i skretanje pažnje na njegove moguće posledice. vaspitač to treba da učini brzo i bez oklevanja. oblik ponašanja a ne za njegovu ličnost. Sa detetom se ne treba upuštati u prepirku ukoliko protestvuje zbog nekakvog zahteva vaspitača već ga treba obrazložiti ali i ispoljiti čvrstinu pri sprovođenju. nego kada bi trebalo da deduktivno sprovede opšti princip koji mu je bio saopšten izvan konteksta svakodnevnog života i rada. postupke svojih drugova i odraslih oko sebe. bio doživljaj vlastite 64 . Vaspitač treba jasno da saopšti detetu kada neodobrava njegovo ponašanje. odnosno njenog etiketiranja. moralisanja i raspravljanja o ličnosti samog deteta. U situacijama kada mora da sprečava dete u nečemu . kao i likova iz literature. U slučajevima prekršaja discipline. Deci je potrebno dati vremena za prihvatanje granica koje se postavljaju njihovom ponašanju. Da bi se kod dece razvijala odgovornost i bolje razumevanje . propust. to ne sme dovoditi u pitanje suštinu njegovog odnosa prema detetu. odlučno će mu reći da se ne treba prskati vodom.umesto « ne bacaj domine na pod» ). Na taj način ono će naučiti značajnu razliku između unutrašnjeg sveta svojih osećanja i subjektivnih težnji sa jedne strane i spoljašnjeg sveta u kome postoje osećanje. Negativna reakcija vaspitača i ostalih drugova vezuje se za njegov postupak. mališani ih teže prihvataju i odbacuju čim im se ukaže prilika za to da bi se izjednačila sa starijima. potrebno ih je podsticati da procenjuju svoje postupke. Ukoliko jedna pravila važe za decu a ne primenjuju se na odrasle. međutim. odstupanja od pravila. to nikako ne bi trebalo da zvuči kao osuda ili pretnja. Oduzeće mu oštar predmet kojim ugrožava drugove. da se ljuti. da protestvuje na šta ima pravo koje mu se neosporava. 65. međutim.

ULOGA PREDŠKOLSKE USTANOVE U FORMIRANJU POLNOG IDENTITETA Polni identitet ima prvobitno poreklo u kulturno-istorijskim društvenim vrednostima. Ako dete pogreši u svom rodu. seksualna orijentacija Ove komponente mogu ali ne moraju biti usaglašene. U pogledu gajenja dece. ljupkost i sl. kruta socijalizacija u pogledu polne uloge može da ometa razvoj. da voli plavu boju i dr. kao što je slika žene u patrijarhalnoj kulturi. submisivnost. U pogledu roda. motive osoba određenog pola. da voli roze boju. socijalna uloga d. način odevanja. Jezik posreduje usvajanje identiteta roda. identitet roda c. obeshrabruje njihovu eventualnu osećajnost i dr. Polni identitet nije homogena struktura. Polna uloga u velikoj meri određuje socijalno ponašanje osobe. Tako se npr normalnim smatra u našoj kulturi da se dečak penje po drveću. Kao simboli te identifikacije su ime deteta. Iako se mnoga «demokratska» društva zalažu za ravnopravnost polova. nastavnici i šire društvo). osećanja . S obzirom na to da su igre uloga izraženije i 65 . Obično se navode četiri takve komponente: a. prlja kolena. Od devojčica se očekuje skromnost. Bezrezervno prihvatanje socijalne polne uloge dovodi do mnogih psihičkih tenzija. Dete već krajem druge a pogotovo u trećoj godini nauči da izraz « ti si devojčica» označava nešto specifično i to ne samo u biološkom smislu. patrijarhalna tj tradicionalna kultura podstiče mušku decu na agilnost prema spoljnjem svetu. biloški pol b. oblik frizure. ona je krše putem diferencijacije uloga na razne načine : putem literature. učenja po modelu) Sekusalna orijentacija može da bude usmerena na vlastiti ili suprotan pol. u govoru. igra rata. vezana za pol. igračke koje se detetu nude i dr. Kod adolescenata. vrenosti. U socijalnim interakcijama dece u igri uloga ona otkrivaju ulogu kao obrazac očekivanog ponašanja. Takože održavaju se razni stereotipi. već se sastoji iz više komponenti. muzike i dr. znajući mu naziv. Tu se njena uloga majke idealizuje a uloga supruge satanizuje. najčešće sa onim kojem i biološki pripada. preskače konopac. a matrica ponašanja. stavove. Pojam roda je sadržan u njegovoj kognitivnoj osnovi. Proces prihvatanja socijalne uloge pola počinje u ranom detinjstvu. naziva se polno tipiziranje. Biološki pol je fiziološko-anatomska ( genetski određena struktura i funkcija Identitet roda je usvojena indentifikacija osobe sa muškim ili ženskim rodom Socijalna uloga se uči tj usvaja u društvu po principima socijalnog učenja ( učenja uloga. « školice». ono je usvojilo idenititet svog roda. odrasli ga ispravljaju. kada ga je generalizovalo i na ostale osobe. dete se identifikuje sa jednim od dva pola. porodica. a zavisno od toga šta o polu deteta i mlade osobe misli socijalna okolina ( vršnjaci. Socijalnu ulogu pola čine dakle očekivanja vezana za ponašanje.socijalne uloge i statusa kao bića datog pola. Devojčica navodno treba da se igra lutkama. TV. roditelji. a odnosi se na fizičku i emocionalnu preferenciju osoba različitog ili istog pola. Uloge se i opisuju ali i vrednuju. Kada je dete shvatilo da je njegov rod nepromenjiv.

vaspitača. važno je znati kako deca vide samu sebe i kako se osećaju. Posmatranje je osnova za evidenciju o napretku dece i neophodno davanje povratnih informacija roditeljima o tome kako njihova deca napreduju i kako su im razvijene ( ne) mogućnosti. motorna spretnost. uspešnije uticao na njihov razvoj i učenje . 66. Kroz simbolizaciju u okviru socijalne interakcije u igrama polno atipičnih uloga. detetovu pažnju sve više privlače modeli pripadnika tog pola u smislu njihovog ponašanja. način na koji rešavaju probleme. Da bismo to saznali potrebno je da posmatramo decu u odnosu na njihovu neposrednu okolinu. Cilj pojedinačnog posmatranja zavisiće od svrhe.učestalije od mnogih drugih igara. emocije koje deca ispoljavaju. interesovanja i dr. Jedan od načina adekvatnog seksualnog vaspitanja u uslovima dečijeg vrtića ( a i uopšte) u smislu ravnopravne afirmacije polnih uloga bi bio da vaspitači upućuju decu baš na igranje polno atipičnih uloga. način na koji pristupaju novim informacijama. oponašajući njihov stil ponašanja. roditelje. Takva igra može da posluži i kao sredstvo adekvatnog usvajanja prihvatljive polne uloge. koje doživljava kao ipresivne uzore. vaspitač treba da ih bolje upozna . suprotan pol. tako i samog programa. vršnjake. Mogu se posmatrati ponašanje dece.. 66 . pod uticajem drugih osoba ( a i sistematskog vaspitanja) dete postaje svesno ne samo svog pola već i očekivanja okoline u pogledu njegovog ponašanja. odnosno da se oslobađa mnogih predrasuda koje vladaju u društvu u pogledu odnosa među polovima. Pojam i način posmatranja i praćenja dečijeg ponašanja i razvoja Posmatranje i praćenje ima suštinsku ulogu u procesu planiranja. Da bi uspostavio sa decom odgovarajući odnos. Posmatranje je takođe osnova za identifikovanje dece sa specifičnim razvojnim ili obrazovnim potrebama. Igra uloga je kao i svaka igra spontana aktivnost koja ima za cilj postizanje neposrednog zadovoljstva ali je ona i odraz shvatanja deteta o realnosti u njegovoj okolini. saradnja sa ostalom decom i odraslima . a zavisno od njegovog pola. Ono se događa stalno jer je osnova za buduće korake u realizaciji i rezultati opažanja se uključuju i plan i proces evaluacije kako dece. učestvovao u životu i radu grupe. kao i za planiranje individualizovanih vaspitnih metoda. dete počinje bolje da shvata. prihvata i uvažava drugi... Sem obavljanja posmatraj aradi planiranja. organizovao njihove aktivnosti. Posle formiranja relativno konstantnog polnog identiteta. Vaspitač treba da nauči da analizira dečije ponašanje takvo kakvo jeste a ne kako bi on želeo da bude. vaspitače. vremena i metoda kojim nam stoje na raspolaganju. kontakti sa drugima. Dete se tada identifikuje sa pripadnicima svog pola. Metode posmatranja variraće od sasvim kratkih anegdotskih beležaka. između 3-4 godine. preko ozbiljnih i više sistematskih metoda posmatranja sa pažljivim odabirom uzorka ponašanja i dinamike posmatranja do izrade studije slušaja za pojedinačno dete ili grupu dece.

Vaspitač polazeći od osnova programa u izradi izrađuje program na nivou svoje vaspitne grupe. Vaspitač procenjuje deliji razvoj u odnosno v. Uslovi za primenu osnova programa – normativi kadrova. Roditelji imaju pravo izbora ustanova. dete ima pravo da odabere rad koji se njemu najviše sviđa da stavi ako želi i veći broj radova. Razvojne specifičnosti dece predškolskog uzrasta naglašavaju potrebu da vaspitači imaju veći stepen autonomije u planiranju i vrenovanju v. Predškolsko vaspitanje obuhvata vaspitanje i obrazovanje dece 3-7 god. naime. ostavlja se mogućnost uvažavanja tradicije i kulture sredine. koje prikupi vaspitač. Dosijei bi trebali da stoje na javnom mestu u vaspitnoj sobi i da svima budu dostupni.socio-emocionalni razvoj .o rada. Za svako dete je ipak važno da vaspitač poseduje odgovarajuću dokumentaciju u kojoj će sabrati sve svoje napore u vezi sa posmatranjem pojedinačnog deteta.razvoj govora i mišljenja Da bi podaci . Predškolsko vaspitanje i obrauovanje je deo celovitog sistema vaspitanja i obrazovanja. Shvatanje funkcija predškolskog vaspitanja i obrazovanja : 67 . Od deteta bi trebalo tražiti saradnju prilikom odabira radova. da zajedno sa roditeljima povremeno razgleda svoj dosije ( portfolio) i komentariše svoje postignuće. kako bi se razlike koje se utvrde u dva različita vremenska perioda kod istog deteta. Osnove programa su polazište za izradu specijalizovanih programa. uključivanja u proces v. mogle pripisivati promenama nastalim zahvaljujući procesu razvoja i učenja. Najbolej je sve beleške držati u posebno registrartoru da bi imali uvid i deca i roditelji. bili pouzdaniji potrebno je karakteristike koje se prate ispitivati i opisivati na sličan način.opšte zdravstveno stanje . Osnove programa predškolskog vaspitanaj i obrazovanja dece uzrasta 3-7 godina: Model A i Model B Osnove programa propisuje ministar i one predstavljaju smernicu za rad svih vrtića i vaspitača.Da bi se deca upoznala treba ih posmatrati kako se vladaju o određenim situacijama. Vaspitač u dosije stavlja informacije koje je sakupio i radove koje smatra relevantnim i tipičnim pokazateljima nekog ponašanja. što mu pomaže pri planiranju i odmeravanju sadržaja aktivnosti koje namerava da ostvaruje kako sa grupom. tako i sa svakim detetom pojedinačno. 67. Ta dokumentacija imaće razlišitu homogenost jer se nekad posmatranje lako i brzo obavlja a neke se pojave moraju posmatrati dugoročnije i temeljnije. bez pokušaja da se njihovo ponašanje menja pre nego što mu se shvate uzroci. Isto tako on beleži promene u postignućima . odnosno dosegnutim razvojnim nivoima . Prati se: . Vaspitač može imati određeni sistem beleženja značajnih podataka o detetu do kojih dolazi u razgovoru sa roditeljima i posmatranjem samog deteta.o rada. prostora. broja dece.o ciljeve koje ostavruje i polazeći od svakog konkretnog dedeta kao kriterijuma.

68 . interaktivno i kreativno biće koje iskazuje inicijativnost i spontano ponašanje za koje predškolska ustanova treba da mu obezbedi uslove. nema programske sadržaje Ciljevi : 1. porodice i društva nastavak i doprinos porodičnog vaspitanja priprema za školu kompezatorska funkcija ( ublažavanje socio-kulturnih razlika) da se darovitoj deci obazbedi mogućnost negovanja i razvoja Dete je aktivan činilac svog razvoja..( odlike predmeta i pojava. drugima i okolini. coljeci. Postoje dva modela vaspitanja i obrazovanja u osnovama programa : MODEL A I MODEL B MODEL A: otvoren sistem vaspitanja. Osnove programa polaze od deteta kao fizičkog. U izboru sadržaja vaspitač se vodi načelima programa.o proces i radu prilagođavanjem sadržaja i uklanjanjem prepreka u aktivnostima. otkrivanje i upoznavanje samog sebe ( delovi tela. Osnove programa pružaju pomoć v. slika sveta. osećanja i sl. tuđe mogućnosti i granice. teškoća. U modelu A nisu ponuđeni sadržaji Preporuka : sadržaji ne čine samo ona znanja o sebi. socijlanog bića koje je aktivan činilac svog razvoja. intelektualna samostalnost. utkrivanje i upoznavanje drugih oko sebe ( na osnovu sigurnosti i poverenja u sebe gradi odnose prema drugima. tuđa osećanja. afektivnog. logičko mišljenje. umeća Konstruktivistička teorija učenja – učenje ima unutrašnju motivaciju Uloga vaspitača je posrednička.za celu grupu . otkriva interesovanja. već znanja obuhvataju veštine. istražuje i prihvata svoje mogućnosti i granice) 2.. da na kreativan način koristi predmete) Uloga vaspitača: Da stvara uslove i da direktno podstiče razvoj dece i učenje Planiranje i evaluacija: Na 3 nivoa : .- obezbeđivanje prava i potreba dece. načela.izražavanje govora. uloga vaspitača. misli. prepoznaje. pomagačka – da prati. ono je aktivno.individualno Planira se na osnovu uočenih interesovanja. problema Procena ostavrenog – vrednovanje – na osnovu toga planira se sledeće.za manju grupu . uči da sluša i uvažava tuđe ideje ali i da suprotstavi svoje stavove) 3. sposobnosti. saznavanje o svetu oko sebe i načinima delovanja na nju.

u 1. Transformacija ustanove u mesto življenja dece i odraslih. njihove interakcije i komunikacije moraju biti smisaoni i za decu i za vaspitače. Socijalni aspekt važniji nego učenje – kognitivni razvoj. samopoštovanje. ciljevi su dati po aspektima razvoja : -fizički . deca mogu da uče ali na specifičan način. f.Izvori sadržaja: realni kontekst dečijeg života. saradnja sa školom i lokalnom zajednicom Ciljevi su više konkretizovani ali postoji dodatna obaveza da se to sve integriše u celinu.oni podrazumevaju traganje za ličnim zančenjem. prate se stupnjevi razvoja ( model A). Opšta pravila – načela – da bi se obezbedilo usaglašenost vaspitnog delovanja. dete se posmatra u celini.plan se ističe dete. prate se interesovanja. u preškolskom. NAČELO ANGAŽOVANOSTI Ukupan odnos vaspitača i dece . 3. 4.socionalno-emocionalni . 1. sa više načela. težište nije na sadržajima. implicitna pedagogija Ono što se zaista zbiva u neposrednoj komunikaciji i interakciji. 68. 2. kognitivno-razvojni e. maturacijsko –socijalizacijski 2. sve iz dečijeg interesovanja – nije uvek lako prepoznati ta interesovanja MODEL B Detaljniji. najvažniji za decu. 3 osnovna tipa programa: 1. relani uslovi u kojima se nešto zbiva. Dete je u centru a ciljevi i zadaci prate i osobenosti i interesovanja pojedine dece. poštovanje kolega i roditelja Poštovanje ovog načela je osnov demokratskih odnosa u vaspitanju. Kurikulum – realni program. Načela za ostvarivanje programa Nije dobro postavljati suviše specifična i kruta pravila. programi liče na školske ( model B) g. kognitivno-akademski 3. Angažovanost i posvećenost znači više od «spoljašnje zaposlenosti» i površne «sentimentalnosti» .kognitivni . težište na razvoj unutrašnjih sposobnosti.negovanje komunikacije i stavralaštva Organizacija prostora i vremena. NAČELO POŠTOVANJA SEBE I DRUGIH Pre svega ličnost deteta . odgovorom na sopstvena pitanja i dileme. NAČELO ŽIVOTNOSTI Uvažavanje životnog iskustva deteta i otvaranje ustanove prema porodici i društvenoj sredini. NAČELO REALISTIČNOSTI 69 . Vaspitač najviše vaspitava onim što jeste kao ličnost i onim što ume da radi. tradicionalni.

9. 6. koji su logički povezani u procesu saznavanja ( tematski u vidu projekta) koji vremenski i prostorno slede. iznosi svoje mišljenje i osećanja i da se razvija na svoj način i sopstvenim tempom.proverava sopstveno iskustvo izmišlja nove obrasce ponašanja. NAČELO DOSLEDNOSTI Kontinuitet.Razumevanje deteta i njegovog razvoja i sopstvene uloge vaspitača. bira. a ukazuje se na njihovu povezanost i uzročnost. Uvažavanje i podsticaje prava da samostalno dela . sredinom i kroz interakciju. 69. Da bi se nešto spoznalo potrebno je da predmetima i pojavama manipulišu. Vrste programiranja i planiranja rada u predškolskoj ustanovi Planiranje v. Neprestano preispitivanje i istraživanje. 7. Realan u zahtevima i očekivanjima prema deci i sebi. NAČELO AKTIVNOSTI Deca moraju učiti kroz aktivnost sa materijalima. dosledan dnevni raspored. NAČELO ORGANIZACIJE UČENJA KROZ IGRU I OTKRIĆE Igra je jedinstveni čin u kome se aktiviraju svi psihički domeni i potencijali malog deteta. Razvojno adekvatni sadržaju koji su za jedan korak ispred iskustav deteta. Sistem pokušaja – pogrešaka-kreiranje sopstvenog mišljenja. Svaka ustanova na specifičan način planira i realizuje svoje planove . Dete kroz igru istražuje stvarnost . Dosledna ponuda sadržaja. pristupi više odgovaraju. 70 . Predškolsko dete inače stvarnost doživlajva globalno te mu kopleksne metode i sadržaji. povezanost i smislenost. nego i lokalno okruženje. zavisno od realne dece i uslovima u kojima ona žive. organizacija za učejne . da ih dovode u interakciju izazivaju logičke posledice. Da bi institucionalno vaspitanje i obrazovanje predškolske dece preraslo u društveno vaspitanje neophodno je da se predškolska ustanova poveže sa društvenom sredinom. 5.o rada uslovljeno je brojnim faktorima koji utiču na proces planiranja. 8. Treba biti oprezan sa didaktičkim aspektima igre u predškolskom periodu. Delovanje ka harmonizaciji ciljeva i zadataka. NAČELO ORIJENTACIJE KA KOMPLEKSNOSTI PRISTUPA Sadržaji koji potiču od interesovanja deteta a koji se odnose na opštije ciljeve. NAČELO SOCIJALNE INTERACIJE Predškolska ustanova i njen program imaju efekta na razvoj dece samo onda kada se zajedno sa programom angažuju ne samo deca i roditelji. i da se šire otvore za uticaje koje društvena sredina nudi.

jer se konstruišu zavisno od interesovanja i potreba dece i oraslih koji se nalaze u obrazovnoj situaciji. Tematsko programiranje i planiranje je psihološki opravdanije od planiranja po oblastima jer je bliže dečijem intuitivnom emocionalnom i globalnom doživljavanju stvarnosti kao neraskidive celine . Na nivou pojedinačnog deteta U prosecu planiranja uključena su i sama deca – njihova interesovanja. nego njegovo veštačko cepkanje na razgraničene. želje. Na rad ustanove u celini 2. kao ni u posebne programske oblasti koji slede logiku naučnih disciplina. 70. problemski pristup. To je jedan način rada iza koga stoji specifična koncepcija obrazovanja i uloge predškolske ustanove. Obrazovanje nije prenošenje gotovih sadržaja programa i ovaj pristup ne poseduje « obavezan» i logički uređen deo programa. Oni se ne mogu odrediti unapred. Planiranje po V. V. Proces planiranja u tom smislu nije puko raspoređivanje gradiva već se satoji u veštini registrovanja tih interesovanja i poterba i njihovom prevođenju u obrazovnu aktivnost.Planiranje postoji na više nivoa : 1. Predškolskoj deci je bliže aktivno sticanje iskustva kroz v. Na nivou vaspitne grupe 3. težeći zahvatanju svih aspekata dečijeg razvoja prilikom razrađivanja mreže pojmova koji ulaze u okvir svake od tema. problema ili uočenih teškoća. unapred propisane sadržaje pojedninih oblasti među kojima se zatim uspostavlja tzv « korelacija» ali nikad sa potpunim uspehom. smatra da se obrazovanje ne može na jedan veštački način izdvojiti od procesa vaspitanja. Tematsko planiranje u dečijem vrtiću Tematsko plainiranje v.O plan se pravi na osnovu uočenih interesovanja dece. Tradicionalni pristup – vremensko rasporođivanje « gradiva».o rada je vrsta programa koga često nazivaju integralni.o delatnosti koja se obavlja u vrtiću jer stavlja naglasak na povezanost koja postoji čak i između naizgled sasvim udaljenih aspekata stavrnosti. detaljno razrađenim programskim sadržajima v. Na nivou manje grupe dece 4.o situacije integrisane u šire teme.o – delovanje se okreće detetu i njegovim specifičnim razvojnim potrebama i mogućnostima. Programiranje : stalno kreiranje programa u zavisnosti od aktuelne prakse Tematsko planiranje – rad po projektima ili centrima interesovanja. interdisciplinarni. Tematsko programiranje i planiranje se usklađuje sa osnovnom koncepcijom programskih osnova kao i funkcijom v. 71 . mogućnosti. Program ne može posedovati idealnu zbirku sadržaja i tema za rad.O oblastima : rad po oblastima Umesto jednog školarizovanog pristupa usmerenog prvenstveno uniformnim. Ovakav pristup programiranju.

način komunikacije – vaspitač mora organizovati takvu atmosferu u kojoj će različiti interesi smeti da se ispolje. način odlučivanja – teme. 2.potrebe dece . Mogućnost saznavanja kroz interakciju sa osobama i materijalom koji se nalaze ne samo u organizovanoj obrazovnoj situaciji. ciljeve biraju svi učesnici obrazovne situacje. dobijaju se koncenzusom svih zainteresovanih odraslih koji dolaze u kontakt sa programom. svi su podjednako kreatori za ono što se u vrtiću događa. štiti grupu od destruktivnih predloga i ponašanja.u. fizički PSIHOLOŠKI USLOVI Demokratičnost stila u ophođenju među učesnicima Atmosfera vrtića u kojoj vlada duh poštovanja i ravnopravnosti Demokratičnu atmosferu čine indikatori : 1. Deca sa vaspitačima i roditeljima zajednički planiraju. aktiviranje sve dece i obezbeđivanje povratne informacije šta se sa tim u realizaciji dešavalo. DEMOKRATSKA ATMOSFERA U GRUP ZNAČI DA : . koordiniraju i realizuju svoje akcije. biti stavljeni na diskusiju. pedagoški 3. psihološki 2. Da bi se pomenute ideje ostvarile. on štiti slabije pojedince od povlačenja. zajedničku selekciju. nego u celokupnom načinu življenja jedne predškolske ustanove. vaspitač insistira na tome da svi učestvuju. tip zaštite – zaštita svih pojedinaca grupe.postoji slobodno izražavanje mišljenja. pažnja vaspitača mora biti usmerena na dobijanje što večeg broja predloga.Ona pak za krajnji ishod nema znanje kao skup informacija.imaju kontakte sa drugim osobama van vrtića . Osnovne dimenzije ovog načina planiranja su : .postoji jedna neusiljena komunikacija .interesovanja dece grupisana u tzv « životne teme» .ne slušaju slepo predloge odraslih 72 . nego veštinu dolaženja do informacija i način konstruisanja znanja. važno je stvoriti fizičke i interakcijske uslove.dugoročni i kratkoročni v.o ciljevi dugoročni ciljevi : generalne potrebe dece p. Dok se deca ne suoče sa posledicama sopstvenih akcija . isprobavani. 3. ne uošavaju smisao pravila koje postavljaju odrasli. postoje podeljena mišljenja . Kratkoročni ciljevi: odraz tekućih interesovanja i potreba dece i vaspitača Uslovi pod kojima s eprogram tematskog planiranja može realizovati su: 1. sadržaje.

da govori o svom rodnom mestu. Sadržaj kutaka oprema se zajedno sa roditeljima. tako ni život u vrtiću na treba da zatvara vrata ljudima zainteresovanim za dobrobit odrastanja dece. Unutrašnji enterijer soba mora sadržati puno polustrukuriranog materijala za igru. šta će se tek desiti.puno vremena mora se posvetiti obaveštavanju « svih o svemu» i pripremanju dugoročnije saradnje . Grupe vrtića treba da budu mešovite po uzrastu i neveće od 25-toro dece. Sobe trebaju da budu međusobno komunikativne. Da bi se to ostvarilo potrebno je zadovoljiti bar nekoliko zahteva : . da je u potpunosti dostupno deci. šta je planirano. Predškolska ustanova mora stvoriti takvu psihološku i pedagošku atmosferu. . da priča priče ili da čita. ukoliko ne zna da sa vaspitačem i decom zajedno planira. da ne postoji stroga podela grupa po uzrastima. treba da bude otvoren prema spolja i prema unutra Življenje pedškolske dece ne treba ograničiti samo na prostor vrtića. a pogotovo roditeljima. kutići treba da su višenamenski i prilagoženi veličini dece. lagani i laki za održavanje.- poštuju se interesi svih deca bar u 50% slučajeva biraju aktivnosti kojima će se baviti deca u dogovoru s avaspitačem organizuju aktivnosti i uvek postoji veći broj pedloga PEDAGOŠKI USLOVI Potrebno je i samu ustanovu organizovati na određen način Ova vrsta programa deo je šire koncepcije « otvoren sistem vaspitanja» Vrtić je društveno organizovano mesto življenja. FIZIČKI USLOVI Cela sredina da ne bude previše strukturirana Oprema. ume nešto da uradi. Deca trebaju da koriste sve prostorije vrtića. 71. koja će omogućiti da se svi unutar nje osećaju pozvani i odgovorni da razmišljaju o kvalitetu te sardanje i aktuelnom programu rada.svaka osoba nosi sa sobom puno potencijala .. 73 .vaspitač mora zainteresovane pojedince i grupe kontaktirati međusobno .. Od čega se polazi u tematskom planiranju U vezi sa obrazovanjem i vaspitanjem male dece Ovaj pristum smatra da se obrazovanje ne može na jedan veštački način izdvojiti od procesa vaspitanja. Takođe i forma saradnje sa roditeljima ne bi trebalo da budu krute. da se igra sa decom.mora postojati stalna povratna informacija o tome šta je bilo. nameštaj. pa makar samo i da posmatra. Celokupna organizacija ustanove mora biti fleksibilnija – fleksibilna organizacija vremena.

Dugoročne ciljeve treba tretirati u kompletu. Uloga vrtića – mesto življenja i partnerskog druženja dece i odraslih. nego u celokupnom načinu življenja jedne predškolske ustanove Program ne može posedovati idealnu zbirku sadržaja i tema za rad.Stvarnost je jedna nedeljiva celina koja postoji kako u svetu dece tako i u svetu odraslih. prepoznavanje i razumevanje potreba i tekućih interesovanja dece .Oni jedan drugog ne isključuju već se u praktičnom radu više njih istovremeno kombinuje i realizuje. . . U vezi sa procesom planiranja v.stalno razvija osetljivost za uočavanje.to su takođe ciljevi iza kojih stoje osnovne ljudske potrebe vezane za vaspitanje i obrazovanje. Dugoročni : .da dozira svoje učešće i angažovanje u izboru i razvijanju teme razvijajući i računajući na samostalnost dece.odnose se na sve uzraste vrtića i na filozofiju programa u celini.oni su opšti ciljevi . DUGOROČNI CILJEVI – OPŠTI CILJEVI: 1. potrebno je da vaspitač u toku njegove primene i sam menja svoje stavove. SAMOSTALNOST – INDIVIDUALNOST 74 . upotpunjuje znanja i razvija nove sposobnosti.Da osvesti sopstvene stavove. vrednosti i ličnu filozofiju vaspitanja kao i da bude spreman na njihovo menjanje. Vaspitač mora da : .o rada. «životne teme» kao i ciljevi v. potreba dece i odraslih koji se ne nalaze u obrazovnoj situaciji.Da zna načine praćenja i vođenja demokratske interakcije . Njegova suština je veština registrovanja interesovanja i potreba učesnika i njihovo prevođenje u obrazovnu aktivnost. Ovaj način rada insistira na mogućnosti saznavanja kroz interakciju sa materijalima i osobama koje se nalaze ne samo u organizovanoj obrazovnoj situaciji. Osnovni delovi programa u tematskom planiranju Postoje dve vrste ciljeva : kratkoročni i dugoročni.o rada Ne može se isključivo i prevashodno svesti na raspoređivanje sadržaja. Ciljeve treba definisati sa aspekta prakse. koja za krajnji ishod neće imati znanja kao skup informacija.Da ume da proceni efekte sopstevnog delovanja 72. nego veštinu dolaženja do informacija i konstruisanja znanja. U vezi sa sposobnostima potrebnim za realizaciju ove vrste programa Da bi se kvalitetno realizovao tematski program.to su vrednosti i osobine koje su poželjne.osvesti svoje i potrebe drugih ( dece i roditelja) . Nemoguće je predvideti sve njene delove i unapred odrediti obim i redosled sadržaja koji će se pojavljivati. Glavne dimenzije ovog načina planiranja su potrebe i interesovanja učesnika. oni se ne mogu odrediti unapred jer zavise od interesovanja. a ne kao deklarativnu listu. ali koje se ne smeju nametati . Potrebno je ciljeve konkretizovati i videti šta oni zapravo u stvarnosti znače. .poseduje aktuelna psihološka i pedagoška znanja .

Ti su ciljevi raznovrsni. podsticanje razvoja motorike i oblika kretanja. razvijanje samopouzdanja. 2. Interesovanja su različita. snom. Obezbeđivanje uslova u kojima će svako dete moći nesmetano da ispolji. dobijaju se analizom neposredno ispoljenih potreba i interesovanja dece . korišćenje stvari i predmeta iz neposredne okoline. Interesovanja i pitanja predškolske dece su varijabilna. Neka su površna i kratkotrajna a neka duža i temeljnija i u tematskom planiranju su od posebne važnosti. OČUVANJE ZDRAVLJA I PODSTICANJE TELESNOG RAZVOJA DETETA Zadovoljavanje osnovnih potreba za hranom. Da bismo dobili takvu vrstu ciljeva treba poći od potreba. prevencija deformiteta.DRUŠTVENOST Razvijanje osećanja pripadnosti grupi. odlaganje potreba i prihvatanje neuspeha 6. ispoljavanje i razumevanje svih vrsta emocija. negovanje slobodne komunikacije 5. Kulturno-higijenske navike.STICANJE ZNANJA Podražavanje prirodne motivacije i radoznalosti. sticanje osnovnih pojmova o svetu koji dete okružuje.Osnovni cilj. likovni. interesovanja i „životnih tema“ INTERESOVANJA I POTREBE Ne samo „snimiti“ šta decu zanima nego i od toga poći. Negovanje originalnog pristupa problemima i pronalaženje različitih načina i strategija za njihovo rešavanje 4. radne navike. iz različitog domena i različitog karaktera. rešavanje konflikata. primena stečenih znanja o novim situacijama. osećanja i ponašanje.KREATIVNOST Stvaralačko izražavanje i podsticanje ekspresije kroz: pokret. Dete kao i odrasli u stanju je da dugo drži visok nivo motivacije i napora . vaspitača i roditelja. poverenja u sopstveno mišljenje. negovanje saradničkih odnosa i ponašanja. autentične sposobnosti i sklonosti. 3. boravkom na svežem vazduhu.. 75 .. ukoliko je sadržaj rada u funkciji njegovog razvoja. „ŽIVOTNA TEMA“ – skup dugotrajnih interesovanja za određeni sadržaj koja su oddraz želje ili potrebe za razrešavanjem bazičnih životnih i razvojnih problema što ujedno obezbeđuje visok motivacioni nivo prilikom bavljenja sadržajima takve vrste. govor. dramski i muzički medij.o situacija je jedan dogovor i pokušaj uključivanja što većeg broja ljudi u proces vaspitanja i obrazovanja. poštovanje drugih. negovanje doživljaja sebe kao jedinstvene i neponovljive ličnosti. POJEDINAČNI CILJEVI Kratkoročni ciljevi koje se koriste u svakodnevnom radu. Oni pokrivaju period trajanja jedne teme i dnevno planiranje.. preventivna zdravstvena zaštita. odmorom. Svaka realizovana v. otkrivanje različitih načina sticanja znanja kroz aktivno samostalno dolaženje do odgovora.EMOCIONALNA STABILNOST I SVEST O SEBI Upoznavanje sa mogućnostima i granicama sopstvenog tela i ličnosti. prepozna i razvija svoje prirodne.

materijalnih.mogućnosti za integraciju porodice i društvene sredine 76 . POTREBE DECE I ODRASLIH Potrebe jesu temeljnije i sporije se manjaju od interesovanja ali su ipak podložne promenama.) Teme se biraju i strukturiraju u tematske celine polazeći od: ..v. Potrebe dece i odraslih koje se direktno suprotstavljaju: Potrebe dece Za kretanjem Promenom i slobodnim izborom aktivnosti Za galamom i bukom Za povremenim destruktivnim ponašanjem Za negiranjem pravila koja definiše vaspitač Za stalnim odgovorima na postavljena pitanja Za izlaskom u druge sredine i za posetama Da se igraju aktivnih igara Potrebe odraslih Za mirovanjem Da deca drže pažnju na planiranoj aktivnosti Za tišinom Za čuvanjem igračaka i materijala Da deca poštuju pravila Za ćutanjem Da se rad odvija u vaspitnoj sobi Da se pasiviziraju 73. znanja. Teme se mogu dobiti na nekoliko načina: . Učenje u ovom slučaju treba definisati kao proces uzajamne razmene ideja.uz pomoć same dece ( razgovorima sa decom o tome šta ih zanima.o ciljeva i zadataka ..Nije ni trenutno ispoljeno interesovanje.varijacija unutar razvojnih potreba .Životna tema nije koju vaspitač sam bira na osnovu unapred odabranih ciljeva. jer se takvih tema boje.( smrt. Biranje osnovne teme i strukturiranje tematskih sadržaja Srodne sadržaje koje možemo grupisati u jednu zajedničku smisaonu celinu nazivamo temom. nemaju dovoljno sposobnosti da se sa njima suoče. dogovaranjem) . roditeljski sastanci) .korišćenjem posmatranja i beležaka vaspitača .sadržaja programskih celina . ne umeju da ih artikulišu iako ih zanimaju. već se radi o tome da se pedagoški momenat pomera na teren i sadržaj koji je deci blizak.razvojnih potreba i mogućnosti dece . veština i uloga. audiovizuelni produkti) Treba takođe obratiti pažnju na „nepostojeće teme“ tj onu materiju koju deca svesno ili nesvesno izbegavaju. na različitim uzrastima u različitom društveno-istorijskom trenutku. boje se da ih prikažu odraslima.karakteristika regiona . listići za beleženje tema.analizom širih društvenih događaja ( mas-mediji.uz pomoć roditelja ( intervju. različite su u različitim grupama ljudi. sex. Tematsko planiranje nije sistem rada u kome se radi „ono što deca hoće“ . is l. kadrovskih i drugih mogućnosti dečijeg vrtića . nije jednostavan skup sadržaja i aktivnosti za rad.

iz nje nabavlja materijal za zajednički rad Sadržaji kao ni teme nisu unapred propisani 77 .. 74. parcijalnim koje. Npr. Uloga vaspitača u tematskom načinu planiranja Budući da v. okoline. kao i događaja i iskustava doživljenih prethodnog dana u vaspitnoj grupi.o materijal i sadržaje rada Posmatra igru dece. predstavljati deo ili kombinaciju delova dveju ili više programskih celina. u odnosu na v. mogućnosti razrade i realizacije i specifičnih v.o zadataka koje treba ostvarivati. Mesečno planiranje je najpovoljnije jer omogućava razrađen obuhvat jedne tematske celine. ULOGE VASPITAČA 1.izbor najvažnijih objekata i sredstava koji će poslužiti za obradu tematske celine Dnevna tema obuhvata sadržajno zaokružen deo jedne tematske celine. likovnih. po mogućstvu.o materijal i sadržaje rada 2. muzičkih. u odnosu na proces planiranja 4.o procesa. Tema može da obuhvati šire ili uže aspekte stvarnosti i može biti formulisana u različitim vidovima.Tematske celine se mogu poklapati sa programskim celinama. Pojedine teme se mogu obrađivati duže ili kraće. On nije najdominatnija figura već je njegova uloga posrednička i patnerska.određivanje naslova osnovne teme. zavisno od potreba i intervenisanja dece. Voda – bez vode nema života – voda isceliteljica – voda u domaćinstvu Opštijim temama treba dati prednost nad užim.. u odnosu na decu 3. kao i fleksibilnu organizaciju v.) Tematska celina obuhvata opis i strukturu sadržaja osnovne teme koji će se radi ostvarivanja odabranih opštih v. predstavljen u dnevnoj skici. treba međusobno povezati i uklapati ( u šire teme) Sadržaji koje se predviđaju tematskim celinama treba da potiču iz svih domena i obuhvataju što više aspekata programskih celina ( fizičkih.o sadržaji nisu unapred dati vaspitač ima višestruko kreativnu ulogu. On treba da kreira takvu sredinu u kojoj se svi osećaju dobro. u procesu saradnje sa roditeljima u odnosu na v. zaposleni su i dolaze do saznanja sledeći sopstveno iskustvo.vršenje izbora i određivanje prioriteta u opštim razvojnim zadacima . Mesečno programiranje zahteva od vaspitača: . Dnavna skica proističe iz tematske celine. strukturiran na v.o zadataka obrađivati u određenom vremenskom periodu.o situacije.razvoja govora. matematičkih. izbor programskih celina i njihovo strukturiranje u tematsku celinu .

da bi sva deca našla svoje mesto i bila aktivna U toku procesa obrazovanja najmanje od svega treba da koristi verbalnu metodu i metodu demonstriranja. Katalizatorska uloga – vaspitač je samo vrsta posrednika da saznanja Deca se direktno mogu podučavati samo onda kada treba objasniti kako se rukuje nekim predmetom ili instrumentom. iz domena umetnosti i sporta. Mora da se pozabavi organizovanjem grupe Broj aktivnosti mora biti veliki. u odnosu na decu Vaspitač u grupi ima nekoliko uloga. Atmosfera ne sme biti zasićena „ njegovim pitanjima i njegovim objašnjenjima“ Sve aktivnosti treba planirati tako da deca imaju i sama dovoljno materijala za razmišljanje. iz naučnih disciplina. Mogu poticati iz sveta dece i odraslih . On mora stalno da razmišlja višeznačno Mora posedovati bar 4 strategije u svakom momentu : a) šta ću da radim ako deca odbiju neku aktivnost b) šta ću da radim ako se jedna aktivnost svidi svoj deci c) šta ću raditi sa aktivnošću ako se desi neki nepredviđen slučaj d) kako da izbalansiram aktivnosti tako da sva deca budu zaposlena psihološka uloga vaspitač mora procenjivati da li neko od dece ili roditelja ima problema sa uključivanjem u rad grupe ili u kontaktu sa materijalom. koje učesnici obrazovanja zajednički postavljaju posmatrajući šta decu zanima i u čemu je njihov problem u spoznaji i doživljavanju sveta. Kada su stvari i pojave jednoznačne ili na zahtev same dece.Ukoliko date sadržaje ( koje dec adonose) ne poznaje. folklora i kulturne baštine. Dnevna realizacija Proces planiranja se oslanja i na gro-plan i na mikro plan u procesu saradnje sa roditeljima 78 . Ne treba da im nameće svoje zaključke. tradicije. šta im je problem i kako dalje može da se organizuje aktivnost. mas-medija itd. Uloga vaspitača je da decu nauči samostalnom izboru i istrajavanju na određenom zadatku Posmatračka i prpcenjivačka uloga On ide od grupe do grupe i posmatra kako deca reaguju. Mogućnost saradnje sa roditeljima. dužan je da se sa tim upozna Dozvoljeno je da u zajedničko življenje sa decom unosi i deo svog sveta Sardžaji i materijali za rad mogu biti najraznovrsniji. Ono što organizuje rad sa takvim sadržajima su ciljevi. On takođe mora štititi slabije delove grupe od agrisivijeg koji obično zauzima više prostora i pažnje u odnosu na proces planiranja U okviru planiranja mora se pozabaviti sa nekoliko linija koje se istovremeno ili sukcesivno dešavaju Jedna od njih je – uže obrazovna – šta je to što deca mogu da nauče iz određenog iskustva. Procena svih ciljeva koji se u određenoj temi mogu pojaviti – globalna linija planiranja.

Vaspitač je uvek u jednoj grupi dece. podjednako odgovornog za ono što se u vrtiću događa. nekima je potrebna pomoć. učestvovanje roditelja u aktivnostima. ponekad i galame. izražavaju svoje mišljenje. a ostale posmatra. komentarišu. jer će samo prijatna iskustva sa vrtićem roditelja motivisati da opet dođe Treba se potruditi da roditelji shvate da ta pomoć nije za vaspitače već za decu Prvi boravci da budu manje formalni. 79 . načini dobijanja povratne informacije 75. vaspitača Vaspitač mora biti osposobljen za nekoliko važnih uloga : . Svaki poziv roditelja mora biti dobro osmišljen. Inicijativa za saradnju mora da potiče od vrtića.veština uspostavljanja komunikacije sa roditeljima . Ona će se spontano opredeliti za neku od ponuđenih grupa. Grupisanje dece je veoma raznoliko. Odnos samostalno organizovanih aktivnosti i onih organizovanih na predlog vaspitača treba da bude pola-pola. sličnija porodičnom okupljanju nego visoko strukturiranim akademskim zahtevima. Mogu da odbiju da učestvuju u organizovanim aktivnostima. On treba sve sa decom zajedno da radi i da se igra. Takođe iz planova treba da se vidi raznovrsnost i veliki broj sadržaja koji će biti alternativno daeci ponuđeni Procena neposredne realizacije Uže obrazovni aspekt – na koji način deca stiču znanja i kakvog su ona kvaliteta i prirode Način ostvarivanja demokratičnosti u grupi Da li se u samoj grupi oseti da je tema koja decu zanima zaista „životna tema“ Socijalno-emocionalni aspekt Procena kvaliteta sardanje sa roditeljima Sadržaj i broj roditeljskih sastanaka individualnih razgovora. diskusije o igračkama i sl. od individualnog do frontalnog oblika rada ali se najpoželjnijim smatra rad u manjim grupama dece. elastičnost i adekvatnost ponuđenih formi saradnje. Aktivnost sve dece je veoma važna.o situacije.o rad . nego od njega napraviti ravnopravnog učesnika v. Bitno što treba da postoji u svim varijantama je da se u planu tačno vidi šta je bio čiji interes i ideja i iz kojih razloga su odabrane baš takve aktivnosti.veština uključivanja roditelja u neposredan v. uključuju se u neku od ponuđenih aktivnosti.veština rada sa različitim grupama ljudi i različitim tipovima vrednosti. Deca u takvoj atmosferi slobodno pričaju. KRITERIJUMI ZA PROCENJIVANJE KVALITETA RADA Procena tematskog plana Plan može da se piše u nekoliko varijanti. neki umeju sami da smisle šte će deca da rade. neobavezni. ne bi smeo da stoji sa strane i da samo verbalnim sredstvima utiče na rad grupe. Odlike metoda rada u tematskom planiranju Opšta atmosfera u grupi je neusiljena.Roditelje ne samo da treba obaveštavati o tome šta se u vrtiću radi i uključiti u rad. Obavezno treba upoznati roditelje međusobno .

za to sigurno ima razloga! Deca ponavljaju stvari koje ih zanimaju. Pošto stručna i dečija literatura ne mogu nikad do kraja pratiti sve ono što decu zanima. Ako se nešto ponavlja. unosi nove sadržaje unutar iste teme. koje im se sviđaju i kojih se plaše. Stvari uvek treba postaviti problemski i dočekati da ih deca sama otkriju. prisutvo odraslog u kutku biblioteke uticalo je da deca duže borave u toj aktivnosti. već postojećih programa. Frontalni rad rezervisan je za aktivnost koje se drugačije ne mogu realizovati ( kada je sadržaj aktivnosti bučan pa bi smetao radu ostalih grupa. 76. Korišćenje kutka samostalno od strane dece. proširuje temu na nove domene i sl. npr-muzičko. To se naročito odnosi na sadržaje iz logičko-matematičkog domena. Programi zasnovani na književnosti Programi zasnovani na književnosti su jedan od mogućih načina planiranja i programiranja v. kada se radi o kolektivnoj igri ili fizičkim vežbama i sl. Ono što vaspitač radi u situaciji ponavljanja jeste variranje postojećeg iskustva uz pomoć dece. Sadržaji koji zahtevaju logičku organizaciju ne smeju se deci „ ispredavati“. Vaspitači sami seli u kutak – odnosno. U jutarnjim časovima zajedno sa decom priprema se materijal za igru i deca se upoznaju sa onim što će se u toku dana raditi. Ukoliko vaspitač trenutno ne raspolaže znanjem ili informacijama koje odgovaraju dečijem interesu dužan je da se o tome raspita i da prati ono što je deci aktuelno. Taj procenat mora biti manji od onih poteklih od dece i roditelja.Vaspitač će biti na onom mestu koje je najkritičnije ( opasno po decu ili u grupi kojoj treba najviše pomoći i objašnjenja ili uz pojedince koji se teško uklapaju u rad ili grupu) Na kraju određenog broja sadržaja koji čine jednu celinu vaspitač zajedno sa decom rezimira sve što su radili.. psihološke.o rada.) SADRŽAJI RADA Sadržaji potiči iz svih domena stvarnosti. da bi znala da izaber. Treba dočekati da se oni pojave u interesovanju dece i u okviru relanih problema koji ih muče. Ne treba zaboraviti da deca smisao redosleda i hijerarhiju stvari moraju sama da uoče. ima prava da u dogovoru sa roditeljima sam bira takve sadržaje i realizuje ih u grupi. kutak biblioteke da bi se ovaj način rada mogao ostvariti. bez obzira u koju oblast stvarnosti ta interesovanja zadiru. Posebno pitanje je snadbevenost predškolske ustanove knjigama. To se takođe prezentuje i roditeljima. enciklopedija i naučne literature. stvara nova rešenja i strategije. Ukoliko vaspitač za određenu vrstu tema i sadržaja koje se kod dece nisu pojavili. 80 . kada je smisao sadržaja izrazito kolektivan. Stručne pedagoške. mas-medija. nalazi adekvatno stručno i vaspitno opravdanje. aktivnosti u kutku biblioteke. dečije literature i časopisa. mora postojati spremnost da se od same dece prihvati to što ih interesuje.

Deci je prijala ova povećana izvesnost o aktivnostima koje ih očekuju. tako da aktivnost postane sasvim laka. što je deci pomagalo da lakše shvate čime se bave. Može se desiti da deca koriste materijale na samo jedan način. glumeći omiljene epizode i tražeći od roditelja da im čitaju knjigu i kod kuće i uopšte pokazujući veliku zainteresovanost kako za predškolsku ustanovu tako i za knjige. Opisanim postupkom skraćeno je vreme utrošeno na tumaranje dece unaokolo. Celu vaspitnu sobu je uredila kao ambijent iz romana. Dopadala im se povezanost između onoga što 81 . Prilikom ostvarivanja običnog programa događa se da deluju bespomoćno i ne postižu bogznašta.Zahvaljujući ovom preliminarnom dogovoru i vaspitač i deca su znali čime će se baviti a deci je bilo lakše da planiraju svoje aktivnosti i naprave njihov raspored u toku tog dana.Akciono istraživanje kanadske vaspitačice – roman za decu – čitala deci u nastavcima tokom 4 nedelje – malo čitala. već im je olakšano da izaberu da rade ono što im prija. Razgovori o priči i igranje uloga prema njenom sižeu. neke od njih su bile specijalno pripremljene za svako dete. kao i nužne intervencije vaspitača u vezi sa ponašanjem dece. tako da je za svako dete mogao da se napravi pregled čime se i kako ono bavilo. zato što sve ove aktivnosti mogu da posluže istoj temi. razloga za korišćenje veština koje neko poseduje a takođe veću integraciju različitih veština i aktivnosti nego što je to slučaj sa običnim programom zasnovanim na slobodnoj igri. načina za organizaciju aktivnosti. Svakodnevno su vaspitač i deca razgovarali o aktivnostima predviđenim za taj dan. ne znajući šta da rade. predviđanje šta će se desiti u narednoj epizodi i sećanje na prethodne događaje – aktivnosti su koje su se brzo razvile i bile izuzetno bogate i unapređujuće za socijlani razvoj dece. kao i za početke pismenosti. Aktivnosti su bile tako koncipirane da obezbede maksimum dečije samostalnosti a materijali pristupačni tako da su deca mogla da ih odaberu. Aktivnosti i materijali upotrebljavani u aktivnostima vezanim za temu dela korišćeni su kreativnije i o njima se više razgovaralo nego što je to uobičajeno prilikom ostvarivanja standardnog programa. malo prepričavala – sve ostale aktivnosti su bile povezane sa temom i motivima romana. Za svaku aktivnost postojao je karton u koji je osoblje beležilo šta je koje dete radilo. Kontekst koji se stvara obradom književne teme obezbeđuje ponudu mogućih ciljeva za igre. koriste i ponovo sklone kad god to zažele. a proširila se na čitanje uopšte. Deca su imala aktivnu ulogu u svemu tome i bila zainteresovanija za delo ( knjigu) Ova rešenja su bila veoma privlačna za decu pa su mnoga od njih provodila veći deo svog vremena prepričavajući i preživljavajući priču. ne predstavljajući više za njega izazov niti mu pričinjavajući zadovoljstvo. pošto njihov izbor nije bio suviše usmeravan niti sputavan. Umesto da program koji se ostvaruje sa decom bude proizvoljan a sadržaji u njemu međusobno nepovezani. zatim za govorni razvoj. Ista vrste interesovanja i razvojnih postignuća zapažena je i prilikom slušanja drugih priča. Književna tema je prožimala sve aktivnosti ponuđene deci. aktivnosti imaju zajedničku temu. a bar jedna aktivnost bila mu je ostavljena da bude po slobodnom izboru.

) Mesto prekida treba da bude da decu ostavi malo u neizvesnosti.Omogućava upoznavanje i procenjivanje rada svakog pojedinog vaspitača i dečijeg vrtića u celini na osnovu čega se može vršiti njegovo kontinuirano praćenje i vrednovanje koje obavljaju stručna tela u samom vrtiću.Odslikava problematiku rada u predškolskim ustanovama. lepe li slike“.pomaže vaspitaču u organizovanju i regulisanju v. Vaspitač mora dobro da poznaje delo i decu sa kojom radi ( da se rečnik.Postojale su ogromne mogućnosti za pravu. Razgovor o knjizi u ovom načinu rada je veoma važan Promene u sardanji sa roditeljima – primećene pri ovakvom radu – uključivanje roditelja u ceo proces Posle ovakvog programa deca su mnogo više odlazila u kutak biblioteke i bila zainteresovanija za knjigu. Čemu služi pedagoška dokumentacija O svome radu vaspitač vodi pedagošku dokumentaciju koja se odnosi na prikupljanje. beleženje i prikazivanje na pregledan način svih podataka karakterističnih i značajnih za planiranje i evidenciju v. bilo je znatno više prilika za osmišljen razgovor nego što je bilo površnih primedbi u stilu: 2Oh.o procesa jer sadrži podatke o planiranju. organizaciju i dr što omogućava bolje 82 . „ to si lepo uradila – a šta ćeš sada da radiš?“ i sl. neke opise prepričati koji su predugački i dosadni ali tako da se ne narušava osnovni smisao dela. Štaviše. uslove. a i deca će to primetiti.o rada i njegovih rezultata. primeri. sadržaje. prosvetnopedagoška služba i druge stručne institucije. . 77. .su radili i onoga što mogu da čine sutra. bogatu konverzaciju koja je doprinosila dečijem razvoju govora a vaspitaču davala prilike da proceni sposobnosti deteta da proširi njegova znanja i mogućnosti da formira pojmove kao i da ga motiviše za saradnju sa njime i za korišćenje literature. Značajan korak – sam izbor knjige – većeg obima sa puno akcije da se sviđa vaspitačici – jer lakše može da se uživi u delo. moglo je da se priča i sa roditeljima a kada je zatrebalo – stvorena je i sigurnija osnova za procenjivanje dečijeg razvoja. Funkcija pedagoške dokumentacije je da : . realizaciji i kontroli rezultata što omogućava celovitije sagledavanje i uočavanje onoga što je u njemu bitno i tako doprinosi njegovom stalnom usavršavanju i racionalizaciji. kao i naučnoistraživački timovi. koja se uspostavljala zahvaljujući razgovoru sa vaspitačem S obzirom da su u dečije aktivnosti bili upućeni i vaspitač i deca. Treća strukturna razlika između programa zasnovanog na obradi teme iz književnosti i standardnog programa zasnovanog na slobodnoj igri jeste zajednička tema za razgovor vaspitača i dece s obzirom da su poznavali sadržaj priče.

.Prozivnik služi za evidenciju pohađanja dece u toku svakog dana po mesecima i na pregledan način pokazuje broj prisutne dece u vaspitnoj grupi . Osnovnu pedagošku dokumentaciju vaspitača čini Knjiga rada vaspitača 78. što je jedan od uslova za egzaktnije sagledavanje puteva njegovog daljeg razvijanja. 79. učešće u aktivnostima. škole i društvene sredine.podatke o programiranju i planiranju vaspitno-obrazovnog rada . obuhvatanje ostale dece iz mesne zajednice u „slobodnim subotama. posete dece radnim organizacijama. zoo vrt.- povezivanje sa ostalim faktorima koji utiču na razvoj i učenje dece. Evaluacija i samoevaluacija rada vaspitača Evaluacija je sastavni deo svakog učenja. 83 . broj članova porodice. zanimanje i radnu organizaciju i telefon na radnom mestu roditelja) . odlasci u dečije pozorište.. stručnu spremu. takmičenja i sl.Planiranje i evidencija saradnje sa roditeljima ( grupni i individualni oblici rada:opšti i grupni sastanci. priredbe. . Knjiga sadrži : . datum upisa i ispisivanja iz vrtića. Predstavlja pouzdan izvor podataka na osnovu kojih se može upoznavati sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja u prošlosti i sadašnjosti kod nas. Sadržaj Knjige rada vaspitača Knjigu rada vaspitača vodi svaki vaspitač i ona se čuva kao službeni dokumenat u arhivi dečijeg vrtića. predavanja. učešće vaspitne grupe u aktivnostima i proslavama. Konstantno se evaluira rad cele ustanove. pa i učenja predškolskog deteta. kod koga dete živi.Na kraju su sumirani i tabelarno dati podaci o plnoj strukturi i broju dece u grupi. adresu stana i broj telefona. . kako u radu vaspitača tako i kod same dece. saradnju sa školom i drugim specijalizovanim organizacijama koje mogu da obogate rad sa decom.Planiranje i evidencija saradnje sa društvenom sredinom ( posete predstavnika iz raznih struktura društvene sredine i njihovo učešće u realizaciji programa.podatke o deci ( datum i mesto rođenja. ime. To je aspekt učenja koji vodi osvešćivanju znanja. panel-diskusije. pre svega porodice. kulturnim i javnim manifestacijama i kacijama koje se organizuju u društvenoj sredini vrtića. njihovom uzrastu kao i stručnoj spremi roditelja. sopstveni rad i sama deca. broj dece u porodici.

сопственим примером – тако што описује. Праћење и процена развоја деце. потреба. а нису и комплетиране. који је неопходан за даље планирање. Зато је неопходно је да сами васпитачи буду укључени у процес спољашњег вредновања рада установе као целине. али и поступке и начине рада детета. повремено прави резиме заједничких договора и неку врсту самоевалуације заједничких акција. тако и код деце. њихову свест о сопственом знању. деца су била задовољна. како код себе. нашег деловања и постигнутих ефеката. Евалуација има педагошку сврху и оправдање само ако помаже самоевалуацији (освешћивању) онога који се вреднује и онога који процењује.. као и са својим колегом васпитачем. али и тешкоћа које имају.Vaspitno-obrazovni plan se pravi na osnovu uočenih interesovanja dece . поготово не апологетским реализацијама: све је било у реду. то је управо процес самокритичне оцене урађеног. 84 . њиховог понашања. заједничко решавање проблема и партнерске интервенције васпитача помажу такве интеракције. Тек заједничким процењивањем (процена више људи) реализованог програма евалуација ће постићи објективнији карактер. тако и деце. У програму Модела А посебно се наглашава самоевалуација. Самоевалуација је процена односа између намера. Са своје стране васпитач подстиче дечје самоувиде. вештине код деце које су планиране. То је аспект учења који води освешћивању знања. Подржавање и стимулисање свести о сопственом знању. Конструктивне размене и интеракције међу децом у малим групама. Евалуација би требало да истакне ствари на којима је васпитач мање радио.. сви су циљеви реализовани. напредовања у развоју. Тиме се желело истаћи да се наш професионални рад не завршава реализацијом. Једна од главнијих улога васпитача у овом програму је свакако евалуаторска: он са децом и родитељима. један је од битних задатака васпитача. достизање свести да се нешто зна урадити на одређен начин. васпитно-образовна подручја која су у одређеном периоду била мање заступљена. Евалуација је и потенцијални саставни део учења како васпитача. Оно што «боји» приступ планирању Модела А. процене разлога одступања од плана и реализације итд. Евалуација је срж педагошког ангажмана и посвећивања. управо су у функцији планирања васпитног рада и процене његове адекватности. problema ili uočenih teškoća Васпитачи отворених програма васпитања велики део процеса планирања посвећују евалуацији и самоевалуацији сопственог рада. образлаже и процењује сопствене поступке. Подстицање смисаоног учења код деце води развоју интегрисане и зреле личности. те освешћења нашег васпитног деловања.

85 . kurseve. vezanih za specifičnu problematiku. priručnicima.izložbe Neki od poslova koji ulaze u domen rada ovog veća su pitanja koja se neposredno odnose na unapređivanje v-o rada.o prakse uz saradnju sa srodnim ustanovama . programima. pojedine metodike ili područija. Radne grupe vaspitača formiraju se po potrebi da bi se proučili i rešavali neki konkretni problemi. udruženja i dr kroz predavanja. stručno usavršavanje vaspitnog. sadržaji i oblici Da bi vaspitač bio u toku savremenih dostignuća pedagoških disciplina. prosvetno-pedagoški zavodi. 81.80. predlaganje mera za poboljšanje materijalnih uslova za unapređivanje v. zatim psihologije i drugih pomoćnih nauka i stalno dopunjavao i kvalitativno unapređivao znanja stečena u kadrovskoj školi. susrete prosvetnih radnika itd. posebno predškolske pedagogije.o procesa. Aktivi vaspitača uzrasnih grupa formiraju se od svih vaspitača pojedinih uzrasnih grupa i u njima se obrađuju uži stručni problemi. U njihov sastav ulaze vaspitači koji imaju posebnog interesa za određeni problem ili zadatak. postoje i oblici koji se sistematski organizuju u predškolskoj ustanovi o kojima se staraju pedagoške akademije i fakulteti.o rada. kao i na nivou čitave Republike. davanje mišljenja i predloga u vezi sa planovima. opšte i posebnih metodika v.sednice u određenim vremenski intervalima . stručne ekskurzije.o rada. savetovanja. odnosno naše zemlje.predavanja i interni seminari . Stručna tela u predškolskoj ustanovi – njihova funkcija i uloga i mesto vaspitača u njima Pedagoško veće ( Stručno veće vaspitača) bavi se razradom planiranih tema i aktuelne stručne problematike od najšireg značaja. praktične vežbe. vezani za uzrast dece. raspored poslova i zaduženja vaspitača.razmena mišljenja i diskusije o problematici v. Osim samostalnog usavršavanja ili samoobrazovanja. Uspešnost stručnog usavršavanja u okviru radne organizacije uslovljena je povezivanjem ovog oblika sa samostalnim stručnim usavršavanjem vaspitača i uklapanjem u širi sistem stručnog usavršavanja koji se organizuje u pojedinim regionima. kao i kraći seminari po potrebi. podela vaspitnih grupa.. Stručno usavršavanje vaspitača : zadaci. diskusije. udžbenicima .. seminare. Sekcije – stalne grupe vaspitača formiraju se na osnovu afiniteta vaspitača i cilj im je unapređivanje određenih oblika i sadržaja v. Oblik rada koji se posebno neguje u sekcijama je organizovanje aktivnosti značajnih za pojedine programske oblasti ( radionice) Na inicijativu stručnih tela organizuju se posete i razmene iskustava unutar radne prganizacije ili šire. predlaganje i utvrđivanje programa stručnih ekskurzija. potrebno je da bude uključen u sistem permanentnog stručnog usavršavanja. Oblici rada koji koristi su najčešće : . zdravstvenog i ostalog osoblja koje je u kontaktu sa decom.

Ona nastaju kao odgovor na konkretna pitanja. odnosno Aktiva vaspitača . Istraživanja u obrazovanju Većina autora definiše istraživanja učitelja kao „sistemska. „Praktičar“ je tako stavljen u ulogu tehničara. mišljenja.upoznavanje vaspitača sa seminarima organizovanim izvan radne organizacije . stavovi i osobine ličnosti nastavnika. vaspitnu grupu. ima svoje utemeljenje u pozitivističkom shvatanju nauke. Od „praktičara“ u obrazovanju se pak očekivalo i očekuje da tako dobijena. Stav da su pratktičari u obrazovanju ( učitelji. učitelji su ti koji. da ih primenjuju. „proverena“ saznanja primene u svojoj praksi.organizovanje i razradu pojedinih tema na nivou Pedagoškog veća.upoznavanje sa savremenim dostignućima pedagogije i psihologije kroz stručnu literaturu . socijalna interakcija.organizovanje stručne razmene iskustava sa vaspitačima drugih radnih organizacija u gradu i republici . U većini pedagoških istraživanja koja su se bavila prosecom učenja i / ili podučavanja.Radna organizacija donosi svake godine program stručnog usavršavanja vaspitača koji obuhvata : a) organizaciju stručnog usavršavanja i informisanja vaspitača kroz kontinuiranu razradu određene problematike u samoj ustanovi b) organizovanje i praćenje stručnog usavršavanje van nje Stručno usavršavanje u radnoj organizaciji obuhvata : . na osnovu istraživanja i kritičkog promišljanja svoje prakse mogu da formulišu pedagoške teorije i da istovremeno menjaju tu praksu i uslove u kojima se ona odvija. U kritičkoj ili konstruktivističkoj perspektivi. oblici učenja i obrazovne metode.o prakse i predstavljaju pokušaje neporednog rešavanja tih problema. istraživanja praktičara su uvek vezana za njihov razred. Iako predmet ispitivanja može biti proces učenja kod dece ili uticaj fizičkog i institucionalnog konteksta na procese učenja i podučavanja. za njihovu sopstvenu praksu. osnovnu odliku istraživanja praktičara. Akciona istraživanja u dečijem vrtiću. probleme i dileme v. kako u svetu tako i kod nas. naučnog istraživanja i posebno odnosa između teorije i prakse. Izrazi „istraživanja u obrazovanju“ i „istraživanja za obrazovanje“ opisuju upravo ovu. nastavnici) samo „konzumenti“ pedagoških naučnih saznanja i rezultata istraživanja . naknadno. namerna i kritička (pre)ispitivanja sopstvene prakse“. 86 . da oni treba da „primenjuju“ naučne teorije u svom praktičnom radu ali da sami nisu ni tvorci teorijskih znanja niti istraživači. vaspitači.vođenje dokumentacije o stručnom usavršavanju 82. Ispitivani su različiti tipovi ponašanja u razredu. Bazična znanja generišu se izvan konteksta prakse ili u kontrolisanim eksperimentalnim uslovima i nezavisno od praktičara koji treba. učitelji i njihov rad su bili a i danas su predmet istraživanja. odnosno menjanja/usavršavanja te prakse.

emirijska – dnevnici. na osnovu sopstvenog iskustva. postavlja se pitanje metoda i tehnika za prikupljanje i analizu podataka i nivoa obučenosti praktičara za izradu i primenu tih metoda. literature i pisane dokumentacije.soc iološke. Takođe. kvalitativna obrada podataka Primena prvenstveno u kontekstu u kome je istraživanje obavljeno.Istraživanja o obrazovanju Ko izvodi Istraživačka pitanja/teme Teorijski okvir Metodologija Istraživanja praktičara Praktičari. autori ove tipologije nazivaju esejima.. autorke ove tipologije dele u 3 grupe: 1. Predložena tipologija razlikuje dve vrste istraživanja praktičara : 1. Praktičari.grupna usmena ispitivanja 3. koje se najčešće ograničavaju na jedan razred ( grupu) ili školu. teorijska – teorijske ili filozofske analize.o prakse i njenih polazišta i ishodišta ili pitanja istraživanja praktičara 2. realnim kontekstima i ono što njih interesuje jesu konkretni problemi u konkretnim uslovima ( npr kako da ja pomognem svoj deci da postignu uspeh u školskom učenju. međutim rade u konkretnim.dnevnici ( žurnali) 2.studije razreda/grupe/škole 87 . Lepeza ovih istraživanja je međutim šira i obuhvata kako empirijske tako i teorijske studije. drugih istraživanja. Profesionalni istraživači Izvedena iz teorijskih postavki i/ili prethodnih istraživanja Naučne disciplie(psihološke. samostalno ili u saradnji sa profesionalnim istraživačima Izvedena iz problema neposredne prakse Profesionalna znanja ( „teorije o akciji“ tj implicitna pedagogija) Pretežno kvalitativne studije ..) Kvanitativne i interpretativne studije. standardni postupci prikupljanja i obrade podataka Uopštavanje na teorijskom nivou i primena u praksi izvan konteksta istraživanja Primena rezultata Izbor istraživačkih problema je jedan od razloga što rezultati istraživanja o obrazovanju teško nalaze primenu u praksi. interpretativne i kritičke paradigme. izdvojenost i objektivnost istraživača. rasprave ili razmatranja užih ili globalnih pitanja v. kako da smanjim učestalost sukoba među decom u datim uslovima velike grupe i malo materijala) Tipično pitanje – primedba na istraživanja učitelja. uključenost istraživača. Tipologija istraživanja praktičara Postoji tendencija da se istraživanja praktičara vezuju samo za akciona istraživanja koje praktičari obavljaju bilo samostalno ili u saradnji sa profesionalnim istraživačima. jeste pitanje reprezentativnosti takvog istraživanja i mogućnosti uopštavanja njegovih rezultata. usmena ispitivanja i studije razreda/škole Teorijska istraživanja.pedagoške. Empirijska istraživanja praktičara. U njiam praktičari iznose svoje interpretacije pojedinih pedagoških pitanja.

izgrađivanja zajedničkog polja značenja.o prakse odnosno života u grupi(razredu) u kojima praktičari beleže svoja posmatranja. Usmena ispitivanja. ona takođe pružaju priliku za evaluaciju i samoevaluaciju praktičara u saradničkoj atmosferi uzajamnog razumevanja Studija rezreda-škole – individualna ili kolektivna istraživanja nekih aspekata školske/razredne prakse uz pomoć posmatranja. dolaženja do koncenzusa. analiziraju neki deo sopstvene prakse. Ona pružaju mogućnost poređenja i kritičkog preispitivanja različitih perspektiva. ispituju i analiziraju radove učenika. planirano i sistematski u formi diskusije istražuju neki problem:preispituju značenje nekog stručnog pojma. intervjua. 88 .to su oni slučajevi kada dva ili više praktičara. analiziraju svoja iskustva i preispituju i tumače svoju praksu tokom dužeg vremenskog perioda. prikupljanja podataka ali i u formi opita ili eksperimenta. interpretacija i tumačenja. Usmen aispitivanja slede određenu proceduru i brižljivo su pripremljena i po pravilu su zabeležena.Dnevnici – predstavljaju prikaze v.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful