Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu

METODIKA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Ispitna pitanja i odgovori
Literatura: Osnovna: 1. Graorac I. Vaspitanje i komunikacija, Matica srpska, Novi Sad, 1995. 2. Ivić I. I sar. Vaspitanje dece ranog uzrasta, ZUNS, Beograd, 1989. 3. Kamenov E. , Metodika vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom, ZUNS, Beograd, 1985. i druga izdanja 4. Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od 3-7 godina, Prosvetni pregled, Beograd 1996, 2006. 5. Pavloski T. , Tematsko planiranje u dečijem vrtiću, IPA Filozofski fakultet, Beograd, 1992. Proširena: 1. Babić N. , Dečija pitanja, Školska knjiga, Zagreb, 1983. 2. Colić V. , Dečije jaslice – gledane iz antropološkog ugla, IPA filozofski fakultet, Beograd, 1997. 3. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 1-4/87, izabrani radovi dr A.Marijanović 4. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 2/89, o programu 5. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 3/90, o akcionom istraživanju 6. Grupa autora, Govor u predškolskoj ustanovi, ZUNS, Beograd, 1987. 7. Ivić I. , Aktivno učenje i aktivna nastava, Institut za psihologiju, Beograd, 1997. 8. Medouz, S. I Kešdan a., Kako pomoći deci da uče, ZUNS, Beograd, 2000. 9. Pešić M., Aktivnosti i uloge dece i vaspitača, Predškolsko dete, Beograd, br. 3/82 ( 205-214) i br. 1-2/ 83 ( 67-81) 10. Pešić M. , Vrednovanje predškolskih vaspitnih programa, ZUNS, Beograd, 1987. 11. Pešić M. I saradnici, Modeli različitog oblika predškolskog vaspitanja, IPA Filozofski fakultet, Beograd, 1989.

1. Pojam, predmet i zadaci metodike vaspitno-obrazovnog

rada, predstavnici i dela(literatura)
Metodika vaspitno-obrazovnog rada je deo predškolske pedagogije i za razliku od nje predstavlja disciplinu koja se bavi tumačenjem teorijskih implikacija važnih i neophodnih za neposrednu praksu stručnjaka koji se bave ovom oblašću. Metodika vaspitno-obrazovnog rada daje sistem opštih preporuka, zahteva, uputstava, opisa postupaka i drugih oslonaca i orijentira za adekvatno programiranje, planiranje, obavljanje, praćenje i vrednovanje vaspitnoobrazovnog rada. Predstavnici i dela: Graorac I. Vaspitanje i komunikacija Ivić I. I sar. Vaspitanje dece ranog uzrasta, Kamenov E. , Metodika vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom, Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od 3-7 godina, Pavloski T. , Tematsko planiranje u dečijem vrtiću, Medouz, S. I Kešdan a., Kako pomoći deci da uče izabrani radovi dr A.Marijanović Časopis „ Predškolsko dete“,
2. Položaj metodike vaspitno-obrazovnog rada u sistemu pedagoških disciplina 3. Odnos vaspitno-obrazovnog rada prema posebnim metodikama 4. Metodika vaspitno-obrazovnog rada i druge (granične) nauke i naučne discipline

5. Predškolska ustanova kao institucija i elementi njene strukture
Elemanti strukture: 1. specifična struktura prostora- fizičko okruženje 2. struktura vremena 3. struktura socijalnih kontakata 4. sistem aktivnosti dece 5. uloga dece Predškolska ustanova: Shvatanje deteta i koncepcija njegovog razvoja. Dete je ljudsko biće. Vaspitanje kao partnerski odnos. Dete ima pravo: da bude ono što jeste, da se razvija i da postaje ono što nije. Partnerski odnos kao interakcija sa sredinom i sa drugim ljudima. Predškolska ustanova je specifično mesto za odrastanje male dece. Savremena predškolska ustanova ima zadatak da deci obezbedi povoljnu društvenu i materijalnu sredinu sa svim potrebama, uslovima i podsticajima za razvoj bogatih raznovrsnih i osmišljenih aktivnosti kojima ona mogu da se predano bave koristeći svoje ukupne potencijale za razvoj sposobnosti. 2

Ustanova treba da predstavlja sredinu u kojoj se svako dete oseća sigurno i prihvaćeno da bi moglo bezbedno i relativno samostalno da ispituje svet oko sebe. Način funkcionisanja predškolske ustanove treba da bude u skladu sa osnovnim funkcijama. Predškolska usatnova treba da bude bezbedna i podsticajna sredina gde se bogati dečija prirodna i socijalna interakcija. Nijedan kriterijum ne sme biti prenaglašen pa da osiromašuje sredinu. Pedagoški kriterijumi organizacije predškolske ustanove su na prvom mestu. Predškolska ustanova je faktor društvenog vaspitanja dece i dopuna porodičnom vaspitanju i obrazovanju. Predškolska ustanova obezbeđuje komunikaciju sa vršnjačkom grupom i dodir sa širom socijalnom okolinom. Osnovna vrednost predškolske ustanove je što omogućava da deca aktivno učestvuju u njima prilagođenom okruženju. 6. Funkcije predškolske ustanove 1. zadovoljavanje dečijih i društvenih potreba i zadovoljavanje dečijih prava 2. obezbeđivanje sigurne sredine u kojoj če dete moći da unapređuje svoje fizičko i mentalno zdravlje;da se obezbedi aktivno učestvovanje deteta u zajednici dece slične sebi ( društvo vršnjaka), kontakt sa drugačijim vaspitnim modelima. 3. priprema dece za školu 4. dopuna porodičnog vaspitanja i obrazovanja – roditelji sa svoje strane od predškolske ustanove dobijaju neposrednu pomoć ali i priliku da svoj roditeljski poziv ostvare na nov način i uz razmenu sa drugim ljudima. 5. da se pruži pomoć porodici- pedagoško-psihološka kultura Pružajući pomoć porodicama i deci, vaspitno-obrazovna institucija unapređuje ne samo sopstvene metode rada i oblike saradnje sa porodicom, nego i obogaćuje vaspitni repertoar roditelja razmenjujući sa njima modele uspešnijeg vaspitnog delovanja na decu kao i načine zaštite, nege, razrešavanja konflikata sa decom, uspešne načine obrazovanja male dece itd. 6. kompezatorska funkcija – deca iz porodica nižeg socijalnog statusa ( materijalnog i kulturnog)

7. Različiti modeli predškolskog vaspitanja ( osnovni/ celoviti,delimični)
1. OSNOVNI/CELOVITI ( celodnevni/ poludnevni boravak dece) 2. DELIMIČNI ( usmereni na neku oblast v.o. rada) U zavisnosti od područija kojim se bave: a) igra- igraonica, dramske igre b) fizička kultura – dečija igrališta, obuke plivanja c) kultura – ateljei, pozorište lutaka, dečiji bioskopi d) tehnike – radionice, saobraćajni poligoni e) društveni život – sezonske proslave, izložbe, rođendaonice Ovi različiti modeli su nastali kao rezultat različitih potreba roditelja i dece. DELIMIČNI MODELI: • PUTUJUĆI VRTIĆ-AUTOBUS 3

Vaspitno-obrazovni rad se organizuje u posebno organizovanom i uredjenom autobusu. Deca uzrasta od 5-7 god. Iz razlicitih sela, da bi se umanjle sociokulturne razlike i nedostatci. • PUTUJUCI VASPITAC Pruza pomoc i roditeljima gde ne postoje predskolske ustanove. U osnovnoj skoli, u mesnoj zajednici i sl. Odgovarajucem prostoru. Pri jednom odlasku vreme je 8-10 h ali ne neposrednog rada sa decom, 1-2 puta nedeljno. 2-3 h sa decom, ostalo vreme je putujuci vaspitac na raspolaganju roditeljima • BOLNICKE GRUPE Sa decom koja duze vreme provode na bolnickom lecenju. U zavisnosti od uslova i zdravstvenog stanja deteta. Ovaj rad sa decom je pokazao pozitivne rezultate na negativne efekte boravka dece u bolnici, odvojenost od porodice, roditelja. • IGRAONICE Mogu da ih organizuju radne organizacije, biblioteke. Roditelji ucestvuju u troskovima. 1-6 puta nedeljno, boravak je 2-3 h. Voditelji igraonice mogu biti psiholozi, pedagozi, vaspitaci. Program izradjuju sami roditelji i saradnici. • DRAMSKE RADIONICE Organizuju ih predskolske ustanove ali i deciji centri. 1-3 puta nedeljno, 1,5-2 h. Dramsko izrazavanje, pozoriste lutaka, izrada lutaka, izrada scenografije, scenarija. Finansijsko ucesce roditelja nije obavezno. • CITAONICA-PRICAONICA Stimulacija govornog i jezickog stavralastva. Predvidjena je neka clanarina. Zaposleni su uglavnom bibliotekari. • LIKOVNI ATELJEI • SPORTSKI CENTRI Za fizicko vaspitanje, 3-5 puta nedeljno, 1-2 h. Pedagozi fizicke kulture ili vaspitaci vode. • IGROTEKA Slicno kao biblioteka ali se pozajmljuju igracke. Pri bibloteci ili pri predskolskoj ustanovi. • PSIHOLOSKO-PEDAGOSKO SAVETOVALISTE

8. Predškolska ustanova kao faktor društvenog podizanja dece
Buduci da se predskolskim vaspitanjem i obrazovanjem postavljaju temelji citave buduce licnosti i da od njegovog kvaliteta znacajnim delom zavisi uspesnost i dometi potonjeg razvoja i ucenja za njega je pored porodice zainteresovana i citava drustvena zajednica. Ono ima drustveni karakter po dva osnova: jer je porodica osnovna celija drustva, kao i zbog toga sto je staranje o razvoju i ucenju mladih generacija od vitalnog znacaja za napredak pa i opstanak samog drustva ciji su clanovi i deca. 4

njen uticaj na razvoj i ucenje deteta je vrlo velik i dolazi odmah posle roditeljskog. Boravak u ustanovi omogucuje detetu da dodje u dodir. komunicira i saradjuje sa odraslima i vrsnjacima sa kojima nije u srodstvu i postaje clan jedne drustvene ustanove u kojoj za sve postoje isti uslovi. Slabljenje vaspitne funkcije porodice bio je univerzalan proces. o igri. Pedagoska literatura o predskolskom vaspitanju . koje « preokret u relativnoj ulozi i potencijalnim uticajima «porodice i skole izaziva u razvoju. Porodica najcesce nije u satnju da obezbedi ni sve neophodne uslove za razvoj saznajnih sposobnosti deteta. ne samo sto se u javnom vaspitanju male dece vise ne vidi nuzno zlo. interesovanjima i razvojnim potrebama. Tako shvacena predskolska ustanova je odredjena kao prva vanporodicna socijalna sredina u koju se ukljucuje dete koja mu omogucava i pruza povoljne uslove za razvoj i ucenje. narocito kada za njegov mentalni razvoj postane neophodna veca kolicina probranih podsticaja. Prve 5 .To je razlog da se. vec se ono proglasava neophodnim za dobar emocionalni. cesto sadrzi ili otvoreno izlaze tezu po kojoj je institucionalizacija vaspitanja predskolske dece posledica napretka u saznanju o razvoju i vaspitanju ili stvar drustvenog progresa. iako se u razlicitim drustvenim slojevima ispoljavao razlicitom dramatikom. u uslovima koji su njemu prilagodjeni. danas. nacin i pravila zivljenja i ponasanja. sa kojim treba da bude u saglasnosti. U njoj se nastanak i sirenje institucionalizovanog vaspitanja male dece prikazuje kao da je posledica toboz slobodnog i promisljenog izbora izmedju dve forme vaspitanja. kao dopuna porodicnom vaspitanju javljaju predskolske ustanove cije delovanje je ujedinjeno sa porodicnim predstavlja drustveno vaspitanje dece predskolskog uzrasta. a zatim i prve pedagoske ideje o institucionalnom predskolskom vaspitanju javile onda kada je gradjansko drustvo konacno ustanovljeno kao oblik civilizacije. narocito ona ranija. Ako se hoce poboljsati uslovi za razvoj u ranom detinjstvu . 9. Kao sastavni deo zivota malog deteta predskolska ustanova omogucava da ono dozivi bogato i pozitivno iskustvo o saradnji sa drugim ljudima . Njena osnovna vrednost je sto omogucava detetu da aktivno ucestvuje u zajednici dece. ako se cak zeli unaprediti sam razvoj licnosti. radu i ucenju i samom sebi kao drustvenom bicu i osobenoj licnosti. Kritika institucionalnog podizanja predškolske dece Dok je ranije bilo rasprostranjeno shvatanje da je porodica jedino prirodno mesto i pogodna sredina za odrastanje male dece. onda se ne moze reagovati jednostavno na posledice. jer se htelo «neodgovarajuce» vaspitanje u porodice zameniti ili dopuniti novom formom vaspitanja za koju se unapred zna da ne sadrzi i ne ponavlja « mankavosti i greske porodicnog vaspitanja». Poznato je da su prve ustanove za javnu zastitu i vaspitanje male dece. Buduci da ono u ustanovi provodi veliki deo svog vremena i to kada je najaktivnije. socijalni i intelektualni razvoj u ranom detinjstvu. njegovim mogucnostima.

kao metoda rukovodjenja decom. koji mozemo da svrstamo i razumemo u sklopu opste problematike otudjenosti savremenog coveka. biraju izmedju disciplinovanja ili manipulisanja. u drustveno marginalna zanimanja. za nju. Izdvajanje dece u posebnu drustvenu grupaciju imalo je mnogostruke posledice po razvoj licnosti u celini. specijalnost koju treba nauciti i savladati. kao odgovor na razlicite ucinke izmenenjih uslova za socijalizaciju u porodici. tako bar izgleda. treba imati vremena i strpljenja. zrela osoba sposobna da odgaji decu. Razvoj industrijsko-tehnoloskog drustva neumitno ukida porodicu kao proizvodnu i ekonomsku ustanovu. Samim tim sto deca nemaju vise prilike da ucestvuju u sonovnim formama zivljenja roditelja. a sve vise moraju da obradjuju decu. vestine i znanja – laizacija roditelja. U savremenoj porodici vrlo su ograniceni uslovi za neposredno ucesce dece u zivotu odraslih ili. deciji vrtici. Vaspitanje i stavrni zivot se postepeno razdvajaju. izmedju dece i odraslih stvara se sve vece rastojanje. odraslih u zivotu dece. U ovako izdvojenu delatnost treba dodatno uloziti psihicku energiju. Sledeci shvatanje o drustvenoj uslovljenosti psihickog razvoja mozemo pretpostaviti da je razlika u psiholoskom ustrojstvu izmedju dece i odraslih istorijska pojava. usled toga roditeljski poziv je potisnut u domen ciste privatnosti. Kao privatna ustanova. narocito sklonosti. Dekontekstualizacija vaspitanja pretvara roditeljski poziv u posebnu delatnost koja stoji naporedo sa svim ostalim poslovima. suoceni sa cinjenicom da je vasoitanje. DEKONTEKSTULAIZACIJA VASPITANJA Ocigledno sa ukidanjem porodice kao proizvodne i ekonomske ustanove otpocinju proces dekontekstulaizacije vaspitanja. Time su stvoreni svi uslovi za proces otudjivanja roditelja od roditeljske funkcije. Roditelji sve manje mogu da gaje. Odvajanje vaspitanja od produktivnog zivota roditelja pretvorilo je roditeljski poziv u delatnost bez ekonomskog znacaja. Sve do pojave industrijsko-tehnoloskog drustva nikom nije izgledalo da roditelji ne znaju kako da vaspitavaju pa se smatralo prirodnim da je normalna. Ostvaljeno im je da u skladu sa temperamentom i zreloscu ali i sa drustvenim statusom i duhom vremena. obrnuto.predskolske ustanove-cuvalista. IZDVAJANJE DECE U POSEBNU DRUSTVENU GRUPACIJUSEGREGACIJA DECIJE JAVNOSTI Ukidanje porodice kao produktivne i ekonomske zajednice ne samo sto je dovelo do dekontekstualizacije vaspitanja vec je bitno uticalo i na to da se partnerstvo kao neminovan kvalitet polako gubi iz uzajamnog odnosa izmedju roditelja i dece. posledica 6 . Nedostatak psiholoskog i pedagoskog znanja u roditelja vec upravo ovaj proces otudjivanja je sustinski uzrok slabljenja vaspitne funkcije porodice. porodica vise nije u satnju da dobro posreduje drustvene.nastali su iz nuzde. njoj nedovoljno poznate zahteve. Danasnji roditelji nalaze se na distanci i prema detetu i prema osecanju zivota koje se tako brzo menja. Sa dekontekstualizacijom vaspitanja iscezao je ovaj konceptualni oslonac vaspitne delatnosti. Time pocinje jedan novi proces : deca se postepeno izdvajaju kao posebna drustvena grupacija.

razdvajanje vaspitanja i zivota – dekontekstualizacija vaspitanja . Dobar deo ukupne problematike predskolskog vaspitanja moze se formulisati u vezi sa nekoliko karakteristicnih pojava a to su : .izmenjenog polozaja dece u drustvu i novog tretmana koji odrasli primenjuju u socijalizaciji. interesovanja . osoben govor. težnja da se te specifičnosti ostvare i da zažive u praksi Učenje je logička konstrukcija koju dete mora samostalno da izgradi ali tako što stvari istražuje. određeno shvatanje prirode deteta i čoveka 2. S jedne strane u nacinu vaspitanja dejstvuje novo osecanje deteta i detinjstva . U savremenom nacinu vaspitanja dece mozemo izdvojiti dvosmislenost kao markantni kvalitet. Deca postaju tokom vremena drugacije organizovana na unutrasnjem planu. Odlike: 1. kombinuje. gde ce njihove potrebe i osobenosti biti tretirane i kultivisane na autentican nacin.Kako omoguciti da deca unesu svoje zivotno iskustvo u vaspitnu delatnost vrtica? .otudjivanje roditelja od roditeljskog poziva – laizacija . specifična koncepcija predškolske ustanove 3.Kako stvoriti uslove da roditelji aktivno upraznjavaju roditeljski poziv kroz vaspitnu delatnost u decijem vrticu? . Kao podredjena grupa . nov nacin i smisao igranja. 10.nacin kako se osobenosti dece i njihovog razvoja tretiraju unutar novog polja odrastanja Drustveno vaspitanje predskolske dece nalazi se pred sledecim pitanjima: . Dečiji vrtić kao otvoren sistem Prva polovina XX veka nastao sistem otvorene škole.Kako otvoriti predskolsku ustanovu prema drustvenoj sredini i zivotnim okolnostima u kojima deca rastu? . Sigurno je da je izmenjen drustveni polozaj dece stvorio jedno novo polje odrastanja «svet deteta» U novom polju odrastanja uoblicio se osoben dozivljaj sveta.izdvajanje dece u posebnu drustvenu grupu. deca se jos uvek dozivljavaju i u porodici i u drustvu kao vlasnistvo sa kojim se moze raspolagati i postupati onako kako je to u interesu odraslih ne uzimajuci za ozbiljno interes same dece. ucenje i rezonovanje. proverava sopstvene hipoteze.Kako uticati na neporednu drustevnu sredinu u kojoj deciji vrtic deluje. nacin komuniciranja. ugao vidjenja pojava.Kako preobraziti deciji vrtic od ustanove za poducavanje u mesto zivljenja dece . da razvije vise vaspitnih kvaliteta? . Na osnovu njega formira se shavatnje da treba podsticati deciju sposobnost u izrazu.segregacija . novo osecanje samog sebe i dozivljavanje odraslih. konsultuje drugu decu 7 .

centar lokalne zajednice. vreme.onaj koji stavra prilike za učenje . zavisi od toga kakav svet čini predškolska ustanova. Otvorenost ka lokalnoj zajednici i roditeljima. Povezanost vaspitanja porodice. Ne može se tvrditi da je ustanova otvoren sistem ako: .onaj koji promišlja i vrednije sopstveni rad ( samoevaluacija) . tako i iz spontanih situacija učenja. Kutci bi trebali da budu zamenjeni centrima interesovanja.deca i roditelji nemaju prava da dođu kada žele . organizacija spoljnih kontakata. Materijali da su iz svakodnovnog života. posmatrač i pratilac uspešnosti realizacije programa ( evaluacija) .i odrasle. socijalni sastav i pravila i norme koje regulišu socijalne odnose i ukupan život u predškolskoj ustanovi čine bitan deo „ skrivenog programa institucije“ Predškolska ustanova kao otvoren sistem vaspitanja polazi od nekoliko pretpostavki: ● OTVORENOST KA SPOLJA Integracija u realni život – predškolska ustanova kao mesto življenja dece.ustanova treba da bude Struktura i način korišćenja prostora i materijala . ●OTVORENOST KA UNUTRA Podrazumeva da je njena struktura( prostor. ono u predškolskoj ustanovi predstavlja aktera sopstvenog napretka 3. „Deca uče ono što žive“ . dobija informacije i saznanja kako iz organizovanih. Kakvu će sliku o sebi. predškolska ustanova jeste mesto življenja predškolskog deteta 2. ne bi trebalo da bude zabranjenih prostorija. predškolska ustanova prevashodno postoji da zadovolji potrebe dece i roditelja a zatim ispunjava i sve ostale društvene potrebe i uslove 4. učešće u lokalnim dešavanjima. Zajedničko planiranje događaja.ako se celokupni rad planira sa pozicije odraslog i unapred planiranog programa. KONCEPCIJA PREDŠKOLSKE USTANOVE 1. izrada i sprovođenje raznih projekata.istraživač U zgradi vrtića bi trebalo da se ukinu tabuirani prostori.roditelji ne mogu da utiču na ponudu oblika i načina zbrinjavanja decembar ako vaspitač nije drug u igri .vaspitač kao partner. vrtića i lokalne zajednice. 8 . Kvalitet interakcije odraslih i dece – ključno pitanje otvorenog sistema. drugima i o svetu deca da izgrade u dečijem vrtiću. organizacija i način grupisanja ) dogovorne prirode. posete. Podrazumeva specifičnu ulogu vaspitača: . Mesto učenja nije samo vaspitna soba već cela okolna sredina. Čitav prostor vrtića bi trebao da bude namenjen deci. više nestrukturirani. da se prostorije višenamenski koriste. Nova saradnja sa roditeljima – roditelji su neposredni saradnici i učesnici u vaspitno-obrazovnom procesu.

poseban efekat je za dete čiji je član porodice učestvovao u radu vrtića . već prostor za realizaciju programa . poruke . roditelja i lokalne zajednice. pisma. lakša adaptacija i bolje prihvatanje vrtića.roditeljski sastanci.obostrano informisanje .Ako se zaključavaju ulazna vrata . da omogućava interakciju.kontinuitet porodičnog i instutucionalnog vaspitanja.Korist za decu.razmena informacija . ali i individualizovani pristup svakom detetu . Na toj 9 . Saradnja sa porodicom: .način saznavanja potreba dece od roditelja : anketni listić .poverljivost informacija o porodici – mogu se deliti samo sa ljudima koji su neposredno uključeni u rešavanje problema. deca vide roditelje u nekim drugim i novim ulogama . - 11. povećava se krug socijalnih kontakata. uključivanje roditelja u rad predškolske ustanove Saradnja sa porodicom ima višestruke koristi: .boravak u grupi . nepoznat prostor u kojem ga roditelj ostavlja nepoznatim ljudima.vreme koje dete provodi ne sme biti opterećeno „ čekanjem „ i zadovoljavanjem samo bazičnih potreba.raspored dnevnih aktivnosti mora postati fleksibilniji i više adaptiran potrebama dece i roditelja .povratak roditelja i odlazak kući).iniciranje saradnje mora poteći od vaspitača – ne treba očekivati da neće svi sve i da svi sve hoće .uspeh je da bar 1 osoba iz svake porodice učestvuje . savetovališta za roditelje .uređenje prostora treba da bude izborno i podsticajno. saradnjom dobija veće razumevanje i tehničku pomoć Načini saradnje sa roditeljima: .Korist za vaspitače – boljim upoznavanjem roditelja vaspitač bolje upoznaje dete i uslove odrastanja.Ako ustanova ne adaptira svoj rad prema potrebama dece.kućne posete.Ako ustanova nije mesto življenja.zajednički ciljevi. Svakodnevnim dolaskom u vrtić dete će naučiti slijed radnji (dolazak u vrtić odlazak roditelja . Adaptacija dece u vrtiću Za većinu dece vrtić predstavlja prvo odvajanje od roditelja. Da bi se ustanova „ otvorila“ potrebne su temeljne izmene načina organizacije ustanova i podrška vaspitnom kadru: .zajdničko sticanje znanja – seminari .Korist za roditelje – bolje upoznaju svoje dete i van konteksta porodice .

svoju bespomoćnost izražavati nesretnim plačem i pasivnošću . flašicu. definisati količinu vremena koju će dete provesti samo. .naglasiti potpunu verovatnost svog povratka ("kad to obavim vratit ću se po tebe"). bez roditelja (npr. Dakle.čvrsto držati svoju dudu.odlazak roditelja . dekicu.. idem na posao" i sl.Boravak s detetom u vrtiću tokom prvog dana .definisati aktivnosti u koje se dete može uključiti za vrijeme boravka u vrtiću ("ti se igraj s kockama dok se ja ne vratim po tebe"). . .odbijati kontakt s vaspitačem.oštro protestovati . Kod neke dece odvajanje od roditelja može biti u tolikoj mjeri uznemiravajuće da zadobiva oblik traume.Doneti stvar za koju je dete emocionalno vezano (dudu. biti potpuno orijentirano na njega . gazu.).Redovno dovođenje deteta u vrtić. odnosno stiče sigurnost u roditelja koji će doći po njega i odvesti ga iz vrtića u sigurno okruženje doma. zadržati/poigrati na hodniku. U protivnom roditelj ostavlja utisak nepoverljive i nesigurne osobe što nepovoljno utiče na dete. izražavat će vrištanjem. .odbijati hranu ili slabo jesti . na hodniku. Ponašanja roditelja koja će olakšati detetovu adaptaciju na vrtić : . stvari itd. Pri povratku po dete roditelji se ne zadržavaju dugo u sobi (kako ne bi predstavljali uznemiravajući faktor za ostalu djecu).ljutnju. zvanjem mame i tate.kratko i nemirno ili uopšte neće spavati . omiljenu igračku i sl. Prvih dana boravka u vrtiću dete može: . što ne može izmijeniti situaciju. koji se manifestira kroz niz emocionalnih.Poverenje u osobe koje će se u vrtiću brinuti za njegovo dete . "…idem kupiti novine. gazu (prijelazni objekt) . Roditelji se iz istog razloga ne bi smeli zadržavati u vidokrugu deteta (npr. za većinu dece polazak u vrtić predstavlja stres. Šta može otežati odvajanje? 10 . prelazni objekt) Kada ostavlja dijete u vrtiću roditelj treba: .boravak u vrtiću .kratko se opraštati s djetetom. Sa svojim detetom mogu se. . telesnih i ponašajnih reakcija do kojih dolazi kod procene situacije kao opasne i/ili uznemiravajuće. vaspitače. ili suprotno tome. Svakodnevnim dolaskom dete uči sled radnji (dolazak u vrtić .u terminima koje dete razume.).navesti vaspitača kao osobu koja će se brinuti o detetu ("teta će te čuvati dok se ja ne vratim").Aktivno uključivanje roditelja u igru i aktivnosti u vaspitnoj grupi. prema želji i potrebi.povratak roditelja nakon određenog vremena) .) i uz koju se može umiriti (tzv. viriti kroz prozor u detetovu sobu i sl.osnovi dete gradi poverenje u roditelja.Pozitivan stav roditelja prema vrtiću . bočicu. agresijom usmjerenom na drugu djecu.

zaplakan roditelj .moguća je regresija u ponašanju (kada se dete vrati nekim starim navikama . ko će onda ostati pribran da pomogne detetu u nošenju s njegom emocijama straha. Prilazite detetu s razumijevanjem.Roditelj koji od svog deteta traži dopuštenje za odlazak (“Mogu li sada otići?”.. uporno ga uveravajte da ga volite najviše na svijetu i da to što morate raditi ne znači da ga volite manje. pogledajte decu koja se tamo igraju.prošetajte se uz vrtić. ali i sami spram sebe. izgubljenosti i bespomoćnosti? Adaptacija djece traje određeni period... doslovno pobegne . Dogovarajte se. Saradnja predškolske ustanove sa porodicom U savremenoj predškolskoj pedagogiji vaspitno-obrazovna institucija se ne shvata kao mesto potpuno odeljeno od porodičnog života. sugerišite kako pristupiti detetu kada je u nekom neraspoloženju. na svoje povremene odlaske .mokrenju u krevet. preneli svoje dužnosti na vaspitače. sisanju palca. kako bi bilo što samostalnije u vrtiću i što manje zavisilo od drugih. ZAŠTO? Zato što deca u svojim ponašanjima pokazuju tendenciju kopiranja osjećaja roditelja. kod mlađe duži.ali to zaista i mislite. puzanju ako je već prohodalo). To što ostavljate svoje dijete u vrtiću da razvija nove veštine i znanja shvatite kao izazov.privikavate dete. tako da jedina osoba koja bude u stresu kod polaska u vrtić bude vaše dete. Što možete uraditi prije polaska u vrtić? .ukoliko je dete manje. . Dete koje osjeća roditeljevu nesigurnost i nepoverenje i samo je nesigurno i nepoverljivo. Očekivani efekti vaspitno11 . kako bi shvatilo da to što vi odlazite ne znači da se nećete vratiti. govorite o vrtiću sa veseljem i iščekivanjem . Budite spremni i strpljivi s detetom taj period jer će dete biti ljuto na vas i kod kuće . . dudanju dude. a ne kao kaznu. 12. plativši za boravak dece u ustanovi .Roditelj koji. Kod starije dece to je nešto kraći period.. I uvijek imajte na umu da vrtić treba biti lepo mesto puno igre i zabave. koje deca pohađaju u određenim vremenskim intervalima da bi učila niti se učenje vezuje isključivo za nju.Nesiguran. .pripremajte dete od kuće na vrtić .Roditelj koji se dugo zadržava na vratima sobe i/ili stalno viri kroz prozor i sl. i da će sve teškoće prilagodbe proći.neka ostane kod bake ili kod neke druge osobe ne nekoliko sati.vi se pripremite na situaciju da vaspitanje vašeg deteta prepuštate u određenoj mjeri profesionalcima. jer je njemu taj period jako težak. Jedino je važno zadržati pozitivan stav spram vrtića.. Jer ako i vi prolazite teškoće pri razdvajanju od deteta. “Reci mi kad mogu otići!” i sl. ne oprostivši se od deteta. ukoliko ste u mogućnosti. pitajte što vas zanima. Jer nijedan roditelj nije loš roditelj ako mora raditi.) .Kod nekih roditelja treba menjati i stav da su . . naučite ga jesti samostalno kašikom te piti iz čaše.

prilika da roditelji upozaju bolje i objektivnije svoju decu u posebnim uslovima. Treba koristiti raznovrsne oblike međusobnog povezivanja i informisanja o detetu u roditeljskom domu i ustanovi. odnosno sadržaji rada u predškolskoj ustanovi treba da se garde na onome što je urađeno u porodici. uz razmenu podataka o njegovom razvoju značajnih i za vaspitače i za roditelje. pridobiju njihovo poverenje i postignu uzajamno razumevanje. Potrebno je da se poveća znanje roditelja o tome kako njihova deca uče i razvijaju se i oni shvate značaj svoje uloge u tim procesima kao i potrebu komplementarnog delovanja sa ustanovom. Uspeh saradnje sa roditeljima najviše zavisi od sposobnosti vaspitača da komuniciraju sa njima .svakodnevne prigodne situacije u ustanovi – prilikom dovođenja dece. sadržaje i načine rada u ustanovi.obrazovnog rada su mogući samo ako se njihovi napori ujedine i ako u njih ulože sve svoje sposobnosti. Treba da se razviju saradnički odnosi između osoblja koji se bavi vaspitnoobrazovnim radom i roditelja i oni za polaznu tačku u ovom radu uzmu iskustva koje deca donose sa sobom u ustanovu . Ustanova treba da postane centar za razmenu pedagoških. medicniskih. Potrebno je da se stvaraju prilike za zajedničko življenje i druženje međusobno upoznavanje i razmene: . jelovniku. kao i svest da je kvalitet njihovih odnosa u interesu deteta o čijem se razvoju i učenju staraju. Takođe. Postupak vaspitača ne treba da se usmeri samo prema detetu već da teži najširem povezivanju predškolske ustanove sa porodicom i društvenom sredinom u kojoj ono odrasta. Zato je potrebno da se uslovi u ustanovi učine sličnijim porodičnim uslovima. spontanih poseta roditelja i sl. a u ustanovi – kutak za roditelje u kojem se može naći niz obaveštenja o tekućim aktivnostima. priredbama koje se pripremaju. dijetetskih i drugih iskustava između vaspitača i roditelja među sobom.Planirane situacije – konsultacije. aktivno i da počiva na razumevanju uloge koja im se nudi u ustanovi. grupni i opšti roditeljski sastanci 12 . Roditelji treba da upoznaju ciljeve. . zanimljivim idejama za saradnju i sl. poredeći je sa vršnjacima i međusobno pomognu jedni drugima u rešavanju vaspitnih problema. međusobno uvažavanje i podržavanje. potrebno je da se kod roditelja izgrade pozitivni stavovi i očekivanja u odnosu na rad koji obavljaju vaspitači i poverenje u ustanovu. a vaspitači porodične uslove u kojima dete odrasta. Potrebno je da se između vaspitača i roditelja razvije poverenje i spremnost za saradnju. Na taj način im se može pomoći da smišljenije organizuju vaspitno-obrazovnu sredinu i podsticaje u roditeljskom domu kao i da se kod njih formira svest o sopstvenim mogućnostima da doprinesu pravilnom razvoju i uspešnom učenju svoje dece. a sama ustanova što više otvori za roditelje i ostale pripadnike i predstavnike lokalne društvene zajednice . Njihovo uključivanje treba da bude dobrovoljno. čitavu njenu organizaciju i dr. vaspitne stavove roditelja i njihove mogućnosti da doprinesu ostvarivanju zadataka ustanove. Za ovo su naročito pogodne kućne posete i razgovori sa članovima porodice.

kućne posete. pisma i poruke.kontinuitet porodičnog i instutucionalnog . izletima. akcije) KORIST SARADNJE SA PORODICOM: ZA DETE: . panoi za obaveštavanje. sa svoje strane. Naglašavanjem specifičnosti predškolskog stupnja ne bi trebalo ugroziti kontinuitet procesa vaspitanja i obrazovanja.povećanje profesionalne kompetencije – boljim poznavanjem roditelja bolje će razumeti dete.Veća podrška . Vaspitač u svom delovanju mora uzimati u obzir ono što će mu slediti. dobrotvorne akcije) Zejdnički izlasci ( posete pozorištu. može doći do zanemarivanja pa i porušavanja rezultata ostvarenih na predškolskom stupnju a bitno različita sredina i zahtevi stvoriti teškoće u adaptaciji kod dece koja su pohađala ustanovu. 13 . volontiranje. Oboje moraju poznavati karakteristike razvoja dece . OBLICI OBOSTRANOG INFORMISANJA ( razgovori. predavanja. Saradnja predškolske ustanove sa školom: zahtevi. koji mora postojati u svim njegovim etapama. radne grupe) 3. planiranje . panel diskusije. razumevanje i uvažavanje od strane roditelja .upoznavanje svog deteta van porodičnog konteksta .usavršavanje roditeljskih veština ZA VASPITAČE : . Neophodno je da u radu sa predškolskom decom bude anticipirano ono što ih očekuje kada pođu u školu koja. individualni razgovori. koju vespitavaju i obrazuju kao polaznu tačku kako za dugoročno planiranje tako i svakodnevni rad. sastanci. kao što učitelj treba da bude svestan onoga što je prethodilo njegovom radu. ZAJEDNIČKO STICANJE ZNANJA ( radionice. saminari.Tehnička pomoć – od ideja do pomoći u realizaciji 13. sadržaji i oblici Ukoliko se ne uskladi delovanje škole i predškolske ustanove. u priredbama i predstavama. ZAJEDNIČKO ŽIVLJENJE ( učešće roditelja.- Prisustvo roditelja vaspitno-obrazovnom radu i neposredno uključivanje u njega Specijalne situacije ( u periodu adaptacija) Zajedničke aktivnosti za koje svi imaju interes ( sakupljačke. bolje planirati i organizovati rad . savetovalište za roditelje. u šetnju) NAČINI SARADNJE SA RODITELJIMA 1.sagledavanje roditelja u drugačijim ulogama ZA RODITELJE: . telefonski pozivi) 2.lakša adaptacija i bolje prihvatanje vrtića .kontakt sa većim brojem odraslih . odlazak na koncert. Glavna osobina sistema vaspitanja i obrazovanja zasnovanog na ideji kontinuiteta je da svi njegovi stupnjevi brižljivo usklade sa razvojem deteta. treba da prihvata i pojača efekte rada na predškolskom stupnju.

Oni treba da se upoznaju sa programima koje ostvaruju razgovaraju o sadržajima i metodama pripremanja dece za školu. vaspitače i roditelje dece koja polaze u školu. Bar jednom godišnje potrebno je okupiti učitelje. što je naročito pogodno kada se predškolska ustanova i škola nalaze u blizini.razmena informacija o dečijem razvoju . Priprema dece za polazak u školu: „gotovost“. Dete mora da bude sposobno da : . radi međusobnog dogovora i upoznavanja roditelja sa organizacijom rada u školi. „ZRELOST“ – takav nivo fizičkog i psihičkog razvoja koji detetu omogućava da zadovolji zahteve koji će mu biti postavljeni u toku nastavnog procesa u školi.. Neophodni su što češći i tešnji kontakti između učitelja i vaspitača. napomene. 14. dnevnim boravkom i sl. U njemu se mogu naći korisne beleške za budućeg učitelja ( beleške.obezbeđujući mu uslove za učenje i razvoj . Takođe je neophodno i aktivno uključivanje roditelja u ovu saradnju. prilagodljivošću. „spremnost deteta za školu“ Pripremni predškolski program koji je deo obaveznog devetogodišnjeg obrazovanja i vaspitanja. izveštaji o razgovorima. Neposredni cilj pripremanja dece za školu je da se doprinese njihovoj zrelosti ili gotovosti za život i rad kakav ih očekuje u osnovnoj školi. školskim zahtevima. kao i uspstavljanju kontinuiteta između načina života i rada na kakav su deca navikla u predškolskoj ustanovi i onoga što ih očekuje polaskom u školu.) Saradnju sa školom potrebno je posebno planirati i predvideti vreme.prihvati zadatke 14 . ostvaruje se u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja. neophodnom da se ublaži pa i izbegne šok koji mnoga deca doživljavaju prilikom prelaženja sa jednog stupnja na drugi. Uključivanje sve dece u pripremne predškolske grupe ima kompezatorsku funkciju jer se na taj način svoj deci obezbeđuju uslovi za proširivanje i sređivanje socijalnog i saznajnog iskustva čime se ublažavaju socio-kulturne razlike i obezbeđuje donekle podjednak start za polazak u školu. kao ključnih faktora bez koga nije moguć potpun uspeh ni u jednoj akciji koja se odvija u vaspitnoobrazovnim institucijama.druženje između predškolske i školske dece. posebni prijatelji deteta. koji se odlikuju doslednošću. postepenim napredovanjem i što je najvažnije . Tokom godine boravka deteta u vrtiću vaspitač stiče sliku razvoja i detetovih mogućnosti praveći dosije o detetu. Osnovni zahtevi za uspešnu saradnju je da ona mora biti obostrana i dvosmerna : škola treba da bude pripremljena da prihvati decu iz predškolske ustanove isto koliko i ustanova da ih priprema za školu. „zrelost“.uzajamno prisustvovanje raznim oblicima rada . mesto i forme saradnje Oblici i načini sardnje predškolske ustanove sa školom: . normativne liste razvoja.međusobno upoznavanje programa .

pešačenja do škole i mirnog sedenja u školskoj klupi. govora. posebno maternjeg jezika i matematike. INTELEKTUALNA GOTOVOST – razvoj intelektualnih funkcija : opažanja. Telesnu spremnost deteta ispituje doktor! Uslovi za dostizanje telesna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu uvažavanje uzrasnih karakteristika dece. veština i navika poterbnih za snalaženje u novoj sredini. stajanje i sedenje bez teškoća.socio-emocionalni razvoj. EMOCIONALNA GOTOVOST – podsticanje emocionalne stabilnosti. kao i da bude zrelo za školu ako je postiglo takav stepen razvoja u fizičkom i psihičkom pogledu da može da zadovolji zahteve škole bez ikakvih štetnih posledica po svoje fizičko i psihičko zdravlje i razvoj. potrebe i motivi.. težinu i telesne proporcije. VRSTE POSEBNIH GOTOVOSTI ZA ŠKOLU: 1.Dete mora imati razvijene navike normalnog hranjenja i kontrole organa za izlučivanje. kognitivni razvoj. . intelektualnu. mišljenja. Složena karakteristika ličnosti deteta u kojoj dolaze do izražaja njegove mogućnosti. mašte 5. ako je potrebno uz korekciju (naočare. Ta spremnost podrazumeva fizičku. pažnje. kao i izdržavanje novih napora poput nošenja školske torbe. . SOCIJALNA GOTOVOST – sticanje specifičnih oblika ponašanja potrebnih za uspostavljanje i održavanje društvenih veza 3. razvijanje samostalnosti. MOTIVACIONA GOTOVOST – zainteresovanost za učenje i pozitivan odnos prema školi Telesna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu. intezitetu i 15 . ranije iskustvo i motivaciju za učenje. kakvi ga čekaju u školi 2. na koje će se nadovezati usvajanje nastavnih sadržaja. VRSTE GOTOVOSTI ZA ŠKOLU: 1. razvoj komunikacije i stvaralaštva. telesni razvoj. vodeći računa o njihovim sadržajima (izboru.Vid i sluh moraju normalno funkcionisati. sposobnosti i znanja koje su osnov za dalje školovanje. slušni aparatić). FIZIČKA GOTOVOST – određen nivo telesnog razvoja i zdravlja 2. socijalnu i emocionalnu zrelost. poverenja.odgovarajuća motivacija za ove aktivnosti. „GOTOVOST“ – spremnost deteta da stiče i razvija veštine. da razlikuje igru od rada. OPŠTA GOTOVOST – postignuti nivo psiho-fizičkog razvoja. Školska zrelost predstavlja sposobnost deteta za usvajanje tradicionalnih kulturnih dobara planskim radom i u zajednici sa vršnjacima. pamćenja.pravilan raspored (smenjivanje) aktivnosti u toku dana. samopouzdanja 4.Telesna muskulatura mora biti dovoljno razvijena da detetu omogućava kretanje. Dete mora da bude sposobno da prihvati zadatke.Dete treba da bude zdravo i da zadovoljava standarde za visinu.- razlikuje igru od rada bude motivisano za rad zadovolji zahteve škole bez ikakvih štetnih posledica po njegovo psihičko i fizičko zdravlje. postignuti nivo psihofizičkog razvoja od kojih zavisi aktivno prilagođavanje deteta novim uslovima života i reda . POSEBNA ( SPECIJALNA) GOTOVOST – sastavni deo opšte gotovosti i predstavlja posedovanje specijalnih znanja.

. Pokazatelj intelektualne zrelosti za polazak u školu:može da razlikuje maštu od stvarnosti.može da zadrži voljno pažnju na određenom predmetu. pamćenje.pravilan položaj deteta za vreme sedenja. mesece.ukoliko se dijete ne osjeća uspješnim u ovoj fazi može se razviti osjećaj krivnje i osude samoga sebe.imitacija i identifikacija. .može svojim rečima da prepriča priču. Intelektualni (spoznajni) razvoj .ima potrebu za stalnim kretanjem.. njihove karakteristike i razlike.slagalice. Imajući u vidu poslovicu da „ ne učimo za školu nego za život „ priprema ne treba da se svede na sticanje znanja i umenja potrebnih za savladavanje gradiva pojedinih nastavnih predmeta.osnovne matematičke pojmove (prostorni.razlike između živog i neživog.neke domaće i divlje životinje. alate koje koriste. razvijenost samostalnosti i inicijative.interesuje se za slova i brojeve.g. izgleda .godišnja doba. uvažavajući uzrasne specifičnosti i ograničenja.važna je uloga roditelja! Moguće opasnosti:prezaštićivanje djeteta ima uticaj podrezivanja krila.odmor i boravak na svežem vazduhu.. težnja za komuniciranjem. . težnja za prijateljstvo.socijalnonormativna usmerenost. emocije. sebi pripisuje "prekršaje“.. ako je sadržaj djetetu zanimljiv.. . grad. sposobnost za samokontrolu svojeg ponašanja. za prirodne pojave. .kontrolišu i kanališu svoje impulse.osnovna znanja o saobraćaju. Za razvoj koncentracije važne su:društvene igre.samostalno rešava konfliktne situacije. država. govor. .Socijalna zrelost je povezana s emocionalnom zrelošću ! Emocionalna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu podrazumeva da dete:razvije svest o sebi i poverenje u sebe i svoju okolinu.pogodna mikroklima prostrije u kojoj deca borave.emocionalno-socijalna usmerenost. stvarima.pazle.prepozna svoje i tuđe emocije. Socijalna zrelost aktivna težnja deteta da pođe u školu..ime i prezime .igre memorije.pravilna ishrana.emocionalne reakcije primjerene situaciji. interesovanje i motivaciju za učenje i sticanje novih znanja. .pričanje priča i razgovor o njoj.od rođenja do 5. obliku.odsustvo buke.ume da uočava sličnosti i razlike među predmetima po boji. 16 . količinski) Jedna od osnovih funkcija pripremanja dece za školu je da učini što neprimetnijim i olakša im prelaz iz jedne institucije u drugu kao i da ubrza proces adaptacije novim uslovima života i rada.razvijenost elementarne samosvesti ( poznavanje sopstvenih mogućnosti). vremenski. Priprema treba da se obavlja sistematski.osnovna znanja o čoveku.posmatranje ljudi oko sebe i opisivanje: ponašanja.razume potrebe i osećanja drugih. dete manipuliše predmetima i tako istražuje svijet oko sebe.mišljenje.interesuje se za odnose među ljudima.. najbolje je doba za učenje.članove svoj porodice .sadržaju)..osnovna znanja o biljnom svetu. veličini .svojim govorom uporno nastoji komunicirati sa svojom okolinom. ispoljavanje samopoštovanja.traženje bespogovorne poslušnosti u djeteta izaziva strah.u ovoj fazi dijete razvija inicijativu i nezavisnost. Intelektualna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu obuhvata: pažnju .stekne samopouzdanje i sigurnost u sebe. . dane u nedelji.adresa.neka zanimanja ljudi. nepovjerenje i nezadovoljstvo Pažnja – prije polaska u školu pažnja je nenamjerna i traje 15 – 20 minuta. .potrebna mu je emocionalna potpora.izražava se jasno i razumljivo.težnja za samousavršavanjem. Osnovna znanja pred polazak u školu: . ali i razvojne perspektive dece.

biblioteke. obezbeđivanju prostorija u stambenim zgradama u kojima će se povremeno okuplajti deca. Značajno mesto u saradnji sa lokalnom pa i širom društvenom sredinom i osavremenjavanju vaspitno-obrazovnog rada ima saradnja sa odgovarajućim institucijama kao što su zavičajni muzeji. kao i razvoj sposobnosti da posmatra. Lokalna društvena zajednica ima posebnu ulogu u stavranju odgovarajućih uslova za uspešno ostavrivanje ciljeva institucionalnog vaspitanja i obrazovanja. podrška fizičkom razvoju 3. Predškolske ustanove mogu da okupe decu iz svoje sredine prilikom svečanosti.Mnogo je važniji opšti razvoj njegovih intelektualnih sposobnosti i saznajnih interesovanja. Akteri sa kojima predškolska ustanova treba da sarađuje zavise od tipa okruženja. glumaca. galerije umetnosti. pozorišta ya decu. ali je uglavnom neophodna saradnja sa roditeljima. ustanovama kulture. ZADACI V. Otvorenost predškolske ustanove prema sredini u kojoj živi i radi.. značajno je njeno angažovanje u uređivanju dvorišta i igrališta. koji omogućavaju zbližavanje sa svetom prirode i izgrađivanje njihove ekološke kulture. sala za održavanje priredbi. podrška saznajnom razvoju 5. školama i fakultetima koje školuju bazični stručni kadar koji radi u predškolskim ustanovama. Ukoliko dobije podršku lokalnih vlasti i roditelja dece sa teritorije društvene zajednice. podrazumeva i dolazak u goste deci književnika. savez planinara. Zmajeve dečije igre. analizira. dobro razviijeno i fizički izdržljivo dete. Posebno su korisni odlasci dece u šetnje i ekskurzije do izletišta. poštovanje individualnosti i podsticanje kreativnosti 15. manifestacija. mladih gorana i sl. pesnika. centrima lokalne zajednice. 17 . nacionalnog parka i prirodnih rezervata.. negovanje radoznalosti 6. zainteresovano i sposobno da uči sa izgrađenim motivima i voljno-karakternim osobinama potrebnim za uključivanje u školsku zajednicu i prevazilaženje teškoća koje sa sobom nosi promena sredine i novi zahtevi koji će mu biti postavljeni u školi. sveštenika. Na preimer. relevantnim ministarstvima. podsticanje osamostaljivanja 2. domovima zdravlja. rekreativnim centrima i sl. izložbi dečijih radova i prigodom određenih praznika i svečanosti. RADA U GODINI PRED POLAZAK U ŠKOLU 1. osnovnom školom. muzičara. zološki vrtovi. jačanje socio-emocionalne kompetencije 4. Priprema za školu podrazumeva pre svega zdravo i otporno prema bolestima . Saradnja predškolske ustanove sa društvenom sredinom ( zajednicom) Predškolska ustanova i njeni programi imaju efekta na rayvoj dece samo onda kada se yajedno sa programom angažuju ne samo deca i roditelji nego i lokalno okruženje.-O. priredi i uopštava ono što opaža u svojoj okolini i da na osnovu toga izvodi zaključke. ustanova može da organizuje razne oblike rada sa decom koja nisu obuhvaćena njenim redovnim pohađanjem.

materijala i vremena. interesima i razvojnim potrebama. Prilikom postavljanja zahteva za organizovanje života u ustanovi za celodnevni i poludnevni boravak dece polazi se od cilja vaspitanja uopšte i uloge vrtića u organizovanju zajedničkog života male dece. Da bi sredina dečijeg vrtića postala aktivan faktor delovanja na dečiji razvoj. Pod pojmom organizacija se podrazumeva: plansko raspoređivanje prostora. Ukoliko se nedovoljno uvažavaju specifičnosti pojedinih regiona. aktivnosti kojima se utiče na razvoj i učenje dece. stvaralačke ličnosti. 16. Za neku organizaciju se može reći da je dobra ukoliko obezbeđuje uslove za ostavrivanje vaspitno-obrazovnih zadataka u pogledu prostora. zatim predstavnika raznih profesija i zanimljivih ličnosti uopšte. pre svega roditelja a zatim i lokalne sredine ne može se računati na veći uspeh primene programa. odnosno .sportista i drugih kulturnih i javnih radnika . ona mora biti privlačna. sredstva i uzore za osmišljavanje i organizovanje sopstvene aktivnosti. To znači da organizacija života u ustanovi ne sme da bude u sukobu ( koliziji) sa proklamovanim ciljem vaspitanja kod nas. materijala. po čemu se razlikuje od škole i porodice. svestarno razvijene. već treba da ima 18 . niti ograničiti zadacima i sadržajima koje predviđa program. Ukoliko se ne postigne i saradnja svih faktora koji su značajni za razvoj i učenje dece. odn. razumljiva i prilagođena određenim kategorijama dece po obimu. njegovim mogućnostima.-o. vremena. Njegova osnovna vrednost je u tome što detetu obezbeđuje aktivno učešće u zajednici dece slične sebi. moguće je da se ustanova doživljava kao «strano telo» nepovezano sa potrebama i interesima sredine. da njenu vrednost treba procenjivati s obzirom na uspešnost ostavrivanja prakse kojom doprinosi formiranju slobodne.objedinjeno i usklađeno funkcionisanje svih elemenata sistema kojim se ostvaruju vaspitno-obrazovni ciljevi i zadaci u predškolskoj ustanovi. Kada se govori o organizaciji života u ustanovi. treba istaći da ona deluje unutar šire organizacije svih faktora koji utiču na razvoj i učenje dece. v. Značaj organizacije i osnovna polazišta za uspešnu organizaciju života dece u vrtiću Jedno od najvažnijih pitanja opšte metodike vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom jest epitanje organizacije dečijeg vrtića kao značajnog faktora u formiranju ličnosti. kvalitetu i raznovrsnosti stimulacije i u njoj svako dete treba da nailazi na najbolje podsticaje. raznih uzrasta i životnog iskustva. procesa i sadržaja i koliko se u njoj ogledaju najopštije postavke teorije predškolskog vaspitanja i vaspitno-obrazovnog sistema u kome vrtić funcioniše. u uslovima koji su prilagođeni detetu. naročito porodični život i uža društvena sredina.izbor i strukturiranje vaspitno-obrazovnih procesa i sadržaja. Vaspitno-obrazovni proces se ne sme zatvoriti u zidove dečijih vrtića.

Organizacijom prostora i materijala moguće je neposredno unapređivati dečiju samostalnost i odgovornost ukoliko se mogu jednostavno i brzo postavljati i pomerati. zbog čega roditelji imaju ozbiljnih teškoća u vršenju svoje uloge vaspitača. Dobrom organizacijom prostora i opreme i odgovarajućim rasporedom vremena i aktivnosti postiže se da oni ne budu samo priprema za školu i budući život nego i mesto dečijeg življenja u kojima deca stiču bogato i raznovrsno iskustvo o svojoj društvenoj i prirodnoj sredini o objektima.koren u totalnom iskustvu deteta ne odvajajući rad od igre. zbog urbanizacije koja koncentriše stanovništvo na mali prostor. ako su materijali klasifikovani prema određenim kriterijumima i deci poznatim oznakama koje ukazuju na mogućnost njihovog korišćenja ako se prilikom pojedinih aktivnosti stolovi i pod mogu zaštititi od prljanja i oštećenja kao i ako se deci pruže uslovi da učestvuju u održavanju reda i čistoće. naročito kad je i majka zaposlena. Ako je sredina u kojoj se dete kreće prilagođena njegovim potrebama i mogućnostima. ono će se osećati manje isfrustrirano i manje upućeno na pomoć odraslih. o ukrašavanju prostorija o aktivnostima koje će se obavljati određenog dana i sl. dečije nesamostalnosti i otpora represivnim merama vaspitača. vežbanje i razvoj onih sposobnosti koje su kod njega najaktuelnije u određenom trenutku. vaspitača uže ili šire okoline. kada najviše dolazi do prekršaja discipline i sukoba među decom. dosadi koju stvara nemaštovit izbor sadržaja i uskraćivanja za samoizražavanje. čin od misli i znanje od njegove konkretne primene. okolnostima i modelima ponašanja u vezi sa njima. Nikada ne treba zaboraviti da se organizacija vrši upravo da bi čitav vaspitnoobrazovni postupak bio po meri deteta a ne nekih apstraktnih zahteva postavljenih pre njega. traganje i igru. 19 . deca najveći deo vremena provode u skučenim ili pretrpanim stanovima koji su često ispod standarda za normalan ljudski život i koji im ne pružaju mogućnost za bezbedno kretanje. kao i o samima sebi. 17. zahteve i kriterijume za vrednovanje napretka tako da svako dete bude merilo samom sebi a treba težiti da svako dete bude aktivno na najvišem nivou za koji je sposobno kao i da mu se omogući primena . U pogledu organizacije vremena to znači obezbeđivanje prirodnog smenjivanja aktivnosti i odmora. Organizaciju dečijeg vrtića treba prilagođavati koliko je moguće svakom detetu. kao i izbegavanje « praznog hoda» i « uskih grla» tokom aktivnosti i u pauzama između njih. Nedisciplina je uvek izraz loše organizacije. Decu treba što više uključivati u odlučivanje o rasporedu sredstava i materijala. iznad njega i radi zadovoljavanja nečijih tuđih potreba. Čitava organizacija dečijeg vrtića treba da je pre svega prilagođena detetu i njegovim potrebama a tek onda potrebama roditelja. Mogućnosti vrtića u selu i gradu da zadovolje dečije potrebe za aktivnošću i saznanjem U velikim gradskim naseljima . Nagle društvene promene i migracije stanovništva dovele su do prekida sa tradicijom i dekontekstualizacije procesa vaspitanja. odnosno individualizovati postupak.

da deluju udobno i privlačno a nameštaj i zidovi da su obojeni otvorenijim živahnim ali ne drečavim tonovima koji čine prostor svetlijim bez blještanja. 18. U gradskoj sredini postoji potreba za fizičkim kretanjem. Prostorije treba da su prostrane. žardinjerama i specijalno uređenim kutcima prirode. Naročito u urbanim sredinama važno je da u objektiva predškolskih ustanova ima zelenila u saksijama. Sredina ovih vrtića treba da bude ispunjena sadrđajima na koje deca ne nalaze u dovoljnoj meri kod kuće. odnosno tradicionlanim arhitektonskim rešenjima određenog kroja do nameštaja i opreme kako se sredina ne bi preterano razlikovala od dečijeg roditeljskog doma. svetle. pomažući deci da upoznaju ono što je u njoj najvrednije. pre svega akademskog karaktera – knjigama. Slike i ostale ukrase izložiti sa merom i ukusom. pitkom vodom. trebalo bi uzimati u obzir specifičnosti ovih sredina i ne nametati im urbane vrednosti. na zdravom zemllištu udaljenom od objekata koji mogu na njih bacati senku. ali u selu postoji više kontakata sa tradicijom. Osnovni zahtevi pri izgradnji objekta dečijeg vrtića Objekti dečijeg vrtića lociraju se blizu mesta stanovanja dece koja ih pohađaju. Svi objekti treba da imaju obezbeđeno snadbevanje zdravom . promenama godišnjih doba. povezano sa porodičnim. priključak na električnu mrežu kao i telefonski priključak. Treba videti specifičnosti bilo gradske ili seoske. osećanje bliskosti i stalan konatkt sa prirodom. iskoristiti prednosti ali i kompezovati nedostatke. Koliko je moguće treba prilagoditi i sam objekat dečijeg vrtića lokalnim karakteristikama. posebno seoskim sredinama ima određenih prednosti – blisko poznavanje jednog malog ali relativno stabilnog sveta u kome se deca mogu kretati sa poverenjem u ljude koje poznaju . Vaspitači koje rade sa ovom decom treba da budu upoznati sa karakteristikama lokalne kulture i da se prema njoj odnose sa poštovanjem . bioskopi ne postoje. životnim zajednicama i radom u prirodi.Otuda se javlja sve veća potreba za društvenom brigom o deci i institucionalnim vaspitavanjem koje. provetrene . zbog skučenog prostora javlja se lišavanje fizičke aktivnosti. teži da preraste u društveno vaspitanje. kao i od saobraćajnica i pogona koji mogu zagaditi lokaciju. tekovinama nauke i tehnike. U seoskoj sredini lišavanje kulturnih kontakata – muzeji. U svim prostorijama mora se obezbediti dobra ventilacija i grejanje a podovi treba da budu takvi da se svakog dana mogu brisati.Njihova relativna izolacija može da oteža razvoj socijalnog i drugog iskustva. Takođe. življenje u ređe naseljenim. Istovremeno. savremene uređaje za odvod otpadnih voda. Problemi na koje nailaze deca u velikim gradovima najčešće nisu tipični i za decu koja rastu u ređe naseljenjim posebno seoskim sredinama . u gradu postoji otuđenost od prirode. prati i da ne budu klizavi. 20 . Prilikom odabiranja sadržaja i organizacije prostora za dečije vrtiće u ređe naseljenim posebno seoskim sredinama. pozorišta.

Svako dete treba u njima da ima svoju pregradu sa kukama za kačenje krupnijih komada odeće i fijočicom za sitnice. Prostorija za boravak : namenjena je za vaspitno –obrazovni rad sa decom i njihov odmor.o sredstva i materijale Prateće prostorije : . kino-predstave i sl.ekonomat . receptivne i društvene aktivnosti .sanitarna prostorija .ostava za v. Na pregradi treba da je ime deteta.višenamenska prostorija .19.prostorija za izolaciju Prostorije za vaspitno osoblje : . priredbe i proslave. predviđena je za razne perseptivno – motorne.higijenske. ritmiku. Višenamenska prostorija : sala. Prostorije dečijeg vrtića – prema Normativu Objekti se obično grade za četiri vaspitne grupe (stotinak dece) i svaka od njih treba da ima svoju prostoriju za boravak i prateće prostorije – garderobu i sanitarije. U prostorije za decu spada: .za upravu . zdravstveno. a pre nego što nauči da ga raspoznaje može da posluži njihova fotografija ili neki simbol. 21 ..sanitarne prostorije za osoblje Predvorje dečijeg vrtića : Treba da bude dovoljno prostrano da može primiti i decu i roditelje i da bude lepo uređeno kako bi već prvi utisak pri ulasku u zgradu bio povoljan.prostorija za boravak ( vaspitna soba) . vežbe . Sanitarna prostorija : za higijenske potrebe sastoji se iz dela za negu i higijenu sa umivaonicima i dela sa kabinama u kojima se nalaze klozetske šolje prema dečijem uzrastu. Ona treba da pogoduje za formiranje delimično izdvojenih prostora za skoro sve predviđene aktivnosti. posmatračke. dok roditelji ne dođu po njih.garderoba . indirektno dnevno svetlo koje se može regulisati kao i više električnih svetiljki raspoređenih tako da ravnomerno osvetljavaju prostoriju. Najbolje je blago.ulaz sa tremom . Garderobe : koje se predviđaju odvojeno za svaku grupu. Prostorija za izolaciju: je manja prostorija sa 3-4 kreveta i namenjena je za privremeni smeštaj dece obolele tokom boravka .kabinet vaspitača ( sa stručnom bibliotekom) .Najvažnije je da prostorija za boravak bude što prostranija. smeštaju se na prilazima soba za boravak i predstavljaju sanitarni propusnik na izlazu u ostale prostorije. kao i prostorom ispod sedišta za obuću. Prostorija treba da bude sa dovoljno svetla koje deci pada sa leve strane kada slikaju i bave se raznim aktivnostima za stolovima.

tako i za pregraživanje kutaka. prevoznih sredstava. društvene igre i didaktički materijal 6. postera i slika ( dečijih i umetničkih). pored raznovrsnih oblika i metoda i kavlitetan izbor i dovoljan broj sredstava – igračaka i drugog didaktičkog materijala. mehanizam za otvaranje prozora ne treba da bude dostupan deci niti da im je pristupačan otvoren prozor.20. podovi treba da budu čvrsti. Čitav raspored prostorija i nameštaja treba da bude takav da omogući što veću raznovrsnost i promene u sadržajima aktivnosti bez zastoja i čekanja kao i nadgledanje dece. elastični ( ali ne klizavi=. da po obradi i materijalu obezbeđuje sigurnost dece i sprečava povrede. terarijum i akvaterarijum sa životinjama i saksije sa biljkama koje se mogu uzgajati u zatvorenom prostoru. Igračke.5 m iznad poda. Prema zahtevima normativa rebrasti radijatori moraju biti zaštićeni ogradom. da je po konstrukciji jednostavan. da je ekonomičan i funkcionalan i da pri pomeranju ne stvara buku. smeštaju se tako da budu dostupni svakome i da deca ne moraju da traže dopuštenje od vaspitača za njihovo korišćenje. Vaspitač treba stalno da procenjuje bezbednost okoline u kojoj se deca kreću i na vreme otklanja sve potecijalne opasnosti. Prostorija za dnevni boravak oprema se stabilnim i čvrstim nameštajem koji vaspitač može da pokreće i koji može da služi kako za smeštaj igračaka i drugog materijala. izdržljiv i lak. programskih sadržaja. Vaspitač u vrtiću treba da raspolaže nekim od muzičkih instrumenata. da je pogodan za održavanje higijene.20 m toplim otpornim materijalom a oštri uglovi prekriveni zaobljenom oblogom.kutak biblioteke 3. čvrste da mogu izdržati težinu odrasle osobe i pogodne za slaganje jedna na drugu. Za sastavljanje su najpogodniji uglasti stolovi koji se mogu raspoređivati na razne načine. za stvaralaštvo 4. Uređivanje enterijera dečijeg vrtića – opremljenost prostora s obzirom na potrebe i aktivnosti dece Osnovni zahtevi za izbor nameštaja su sledeći: da je primeren potrebama psihofizičkog rasta i razvoja dece . prizori iz bajki i sl. Tamo gde su objekti dečijeg vrtića na sprat. Ali njih ipak ne treba da bude previše i treba ih s vremena na vreme menjati. U vrtiću uvek treba da bude lepo aranžiranog cveća. Stolice treba da su odgovarajuće veličine. knjige i ostali materijali koji se svakodnevno upotrebljavaju .o rad zahteva. za građenje 22 . za istraživanje 2. za igre mašte ili uloga 5. maskom i sl. Značajan elemenat nameštaja u prostoriji za dnevni boravak čine stolovi i stolice. anatomski oblikovane. Decu privlače slike životinja. uz primenu sigurnosnih elemenata . dečijih radova i narodnih rukotvorina. voda u umivaonicima koji koriste deca ne sme biti toplija od 35 C̊ . sa naslonom. Polazeći od vaspitno-obrazovnih zadataka u dečijem vrtiću. . magnetofonom dija i kino projektorom ( cd player) Pravilno organizovan v. predlaže se organizacija šest kutaka: 1. električni utikači i prekidači postavljeni najmanje 1. unutrašnji zidovi u prostorijama za boravak dece zaštićeni do visine 1. Da bi se deci omogućilo posmatranje živih bića i razumevanje prirode u objektu treba da nađu mesto akvarijum.

klackalice. Nije beznačajno planiranje prostora u kome deca borave i bogatstva predmeta u tom okruđenju.. 22.podsticanje na stavralačke igre u prostoru Otvoreni prostor vrtića treba da bude što veći a iz njega treba ukloniti sve što je suvišno. peščanici. 3. silaženje i klizanje. Značajno je i kako se prostor koristi i predmeti u tom prostoru. guranje. nikako ne bi smeo da bude bez odgovarajućeg dvorišta.maksimalno korišćenje sunca i čistog vazduha . trčanje. 23 . 2. vučenje. betonskih peščanika i ružičnjaka koji sputavaju kretanje dece i ugrožavaju ih. održavanje ravnoteže. park sa negovanom travom i drvećem koje pruža hlad. kojim treba da se doprinese obezbeđivanju pogodnih uslova za normalan rast i razvoj predškolske dece su sledeće: . ritmičke vežbe. da svojom opremom omogućava što bolje uslove za razne aktivnosti da ima dovoljno zelenila i da je povezan sa zgradom vrtića. Funkcije eksterijera dečijeg vrtića . prostor na kome se nalaze tereni za pokretne igre. dovoljno velik da ima odgovarajuću konfiguraciju ( najmanje 2 brežuljka) da raspolaže prostorima različitih namena sa raznovrsnim podlogama. Sprave i uređaje kao što su ljuljaške.. Uređenje eksterijera dečijeg vrtića Objekat dečijeg vrtića. slobodno hodanje. fizički dobro i skladno razvijene spretne i odvažne osobe. Važna je veličina tog prostora koja je određena Normativom. gradilište sa priborima i materijalim i uređajima za konstruktivne igre. gađanja . prostor sa spravama za ljuljanje. igre mašte ili igre uloga 4..pribavljanje neposrednog iskustva i znanja o živoj prorodi i prirodnim pojavama .obavljanje složenih vežbi kretanja. za igre sa loptom i obručem i staze za vožnju bicikla. oblik koji šalje niz skrivenih poruka koje ograničavaju . zidovi. materijala i aktivnosti u eksterijeru može se doprineti formiranju zdrave. sabraćajni poligon. Teoretičari isključuju prostor kao tehničko pitanje. opreme. da se zna gde se šta tačno radi. Korišćeje prostora i opreme u dečijem vrtiću Dimenzije prostora. Treba pomeriti duž yidova jer je prazna središna površina mnogo bezbednija bez fiksiranih metalnih sprava. zookutak i alat za rad u bašti 6. puzanje i provlačenje. penjanje. Eksterijer vrtića treba da zadovoljava zdravstveno-higijenske uslove – da je sunčan. koji može da nadoknadi skučenost života u njima. lestev i sl. Da li su prostorije jasno razgraničene. puna vrata. naročito u urbanim sredinama. brčkalište i prskalište 5.21. skakanje. Prostor treba da je podeljen na 6 manjih prostora koji imaju posebne namene: 1. kutak žive prirode – bašta. Određeni zatvoreni i otvoreni prostor bezbedan za decu . da obezbeđuje higijensko-zdravstvene uslove ali i da bude podsticajan. hvatanja. Odgovarajućom organizacijom prostora . penjanja.

Obzbeđuju bolju komunikaciju spoljaunutra Da li se prostor koristi namenski ili fleksibilno. Prilikom usklaživanja ritma življenja treba voditi računa o pravilnom smenjivanju raznih vrsta aktivnosti u prostorijama za boravak i na otvorenom vazduhu. nedostatak je strogo namensko korišćenje prostora.Bazil Bernštajn – čvrsto klasifikovan prostor zahteva švrstu hijerarhiju. Celodnevni boravak oko 10. kao i u pojedinim elementima režima dana.Neophodno je da jedan deo strukture bude stalan da bi se deca osećala sigurno ali češće male neznatne izmene prostora su poželjne – poruka – dozvoljeno je izmneniti. 23. odstupiti od ustaljenosti. Labavije granice – vrata sa prozorima npr.šalje poruku o vrednostima predmeta Ako su igračke i materijali manje strukturirani ostavljaju više mogućnosti da deca unose svoje strukture. blok kombinovanih aktivnosti Vremenskim rasporedom – ređimom dana – određuje se struktura i ritam dnevnih aktivnosti dece i vaspitača On predstavlja elastičan okvir koji omogućava dobru organizaciju vremena i aktivnosti prema programu koji se ostvaruje u vrtiću. Dužina boravka i raspored dnevnog života dece u vrtiću Režimi dana ustanova sa celodnovnim i poludnevnim boravkom dece imaju niz zajedničkih elemenata s obzirom da se radi po zajedničkoj programskoj osnovi. 20% opremljenosti zavisi od vaspitača u opremanju prostora Da li ćemo decu okružiti prirodnim ili veštačkim predmetima. biti individua. Opšti zahtev za režim dana je da u njemu najviše vremena treba predvideti za sve vrste igara 24 . čvrste mere kontrole. sveprisutnost autoriteta.o radu) Celodnevni boravak 5:30-7:30 – dolazak u vrtić 7:30-8:00 – doručak 8:00-11:00 – aktivnosti u grupi 11:00. blok usmerenih aktivnosti 3. Razlike među njima javljaju se u pogledu dužine boravka.5 h Poludnevni boravak 4 h ( skoro isključivo posvećen v.11:30 – ručak 12:00-13:00 – spavanje 14:00-16:00 – odlazak Poludnevni boravak 8:00-12:00 13:00-17:00 (od obroka samo užina) U principu vreme od 8-12 deca i u celodnevnom i u poludnevnom boravku provode na sličan način 3 bloka: 1. blok samostalnih aktivnosti po dečijem izboru 2. izolovanost.

24. kulturi. Ako se u nekom delu dana češće javljaju konflikti to je pokazatelj da nešto ne valja u organizaciji toga dela dana. do min. Svoj odnos prema vremenu prenosimo deci. Mogući načini planiranja vremena : 1. Kontekst u kome deca odrastaju utiče na dečije ponašanje. već da se odvija kontinuirano u kojima se simultano smenjuju i nastavljaju jedne na druge razne vrste aktivnosti. obroci 8. Organizacija vremena ima uticaja na pojavu konflikata i sardanje među decom.. brojem prisutne dece 2. Broj konflikata su u direktnoj vezi sa : 1. on će ipak biti različit za svaku konkretnu grupu dece. 1-2 h) u većoj meri prilagođeno dečijim potrebama . Postoji direktna veza između broja dece i konflikata ali kod saradnje se nije pokazala takva direktna veza. od min. ELEMENTI REŽIMA DANA 1. vreme za zadovoljavanje higijenskih i fiziolođkih potreba 7. odmor-spavanje Iako se prilikom sastavljanja rasporeda vremena polazi od nekih opštih zahteva. Prostorno – vremenska organizacija u vrtiću određuje ponašanje među decom.U vrtiću ne treba da postoji strogo utvrđeni raspored unapred propisanih sadržaja i aktivnosti svrstanih u međusobno manje ili više nepovezane oblasti . samostalne aktivnosti po dečijem izboru 2. Uticaj vremenske organizacije na socijalne odnose u dećijem vrtiću – odnosa između vaspitača i dece i dece međusobno Struktura vremena neprekidno ali neprimetno vrši uticaj. kombinovane aktivnosti 4. planiranje po blokovima ( 1 blok . jutarnje telesno vežbanje 5. Najčešći uzroci konflikata su igračke i prostor ( prostorna organizacija i opremljenost) Saradnja – sve ono kada jedno dete ima nameru da nešto radi i kada ima želju da to sa nekim radi. – jasno podeljene aktivnosti 2. fleksibilnije i opuštenije Dobra organizacija života u vrtiću je preduslov dobre atmosfere Fleksibilna organizacija vremena doprinosi pozitivnoj i opuštenoj atmosferi. 25 . rekreativne pauze 6. vremenskom organizacijom Kada u vrtiću postoje « prazni hodovi» kada naprimer čekaju doručak a ničim nisu animirani ni zauzeti. tačno odn. Institucija pomaže detetu da shavti vladajuću koncepciju vremena u društvu. kod mlađe dece je to paralelna igra. usmerene aktivnosti 3. Fleksibilno raspoređivanje vremena je pogodnije za saradnju.

aktivnosti komplementarne delovanju vaspitača a) posmatračke i receptivne aktivnosti b) zdravstveno-higijenske 2. aktivnosti za rano učenje( 2%) 7. partnersko učešće vaaspitača 25. voda) 2% 5. nestrukturiran materijal 3. mala grupa dece ( 5-8) 2. Pojam i vrste aktivnosti dece u dečijem vrtiću ( prema podeli E. Bruner je krenuo od neposredne prakse AKTIVNOSTI 1. igre predstavljanja – igre mašte. uviđanja i izumevanja b) aktivnosti predstavljanja. okviri za saradničke odnose: 1. glina. prevazilaženje i distanciranje od pojavnog i datog a) aktivnosti rezonovanja. konstruisanje građevinskim materijalom 7% 4. Za interakciju su potrebni određeni kontekst.Stav odraslih prema dečijoj sardanji i konfliktima. naprimer kada vaspitač učestvuje u aktivnosti. vreme aktivnosti se povećava. simboličke igre 8% 26 . 26. motorne i socijalne malo strukturirane aktivnosti ( 50%) 3. učestvovanje u okolnom životu i društvenoj stvarnosti a) praktične životne i radne aktivnosti b) društvene aktivnosti LOGIČKO SAZNANJE – prerađivanje. izražavanja i stvaranja Zahvaljujući naglasku na aktivnostima dece u v.Kamenova) FIZIČKO SAZNANJE – DELOVANJE NA FIZIČKU STAVRNOST a) perceptivno-motorne aktivnosti b) otkrivačke aktivnosti SOCIJALNO SAZNANJE 1. Kao najvažniji zadatak ne postavlja se usvajanje avih sadržaja nego sistematsko podsticanje aktivnosti. Učešće odraslih.o procesu koji se odvija u dečijem vrtiću u prvi plan su istaknuti procesi kao značajniji u dečijem razvoju i učešću od sadžaja. Jedanaest prepoznatljivih kategorija dečijih aktivnosti u vrtiću ( prema Bruneru) Kategorizacija aktivnosti dece u vrtiću. likovne i muzičke aktivnosti 4% 6. rutinske aktivnosti 2. rukovanje malostrukturiranim materijalima ( pesak.

Da bi deca mogla sama da odlučuju moraju biti ponuđene bar dve mogućnosti 27. dramske igre.slobodna . a vršenje pokreta nema neposrednu svrhu. ULOGA. Oblici u kojima se javljaju : a) oponašanje postupaka – u upotrebi predmeta vrše se zamene ( stolicakonj) b) simbolička imitacija c) simbolička igra uloga sa sižeom – dete podražava odrasle osobe ili drugu decu iz svakodnevnog života i prikazuje njihove međusobne odnose i ponašanje ( kuvanje ručka.neizvesna – po toku i ishodu . IGRA JE: . igre iluzije.dobrovoljna . socijalna interakcija koja nije igra (5%) 9. naročito rada je u tome što je igra slobodna. igre fikcije i dr. Osnovna razlika između igre i drugih aktivnosti . nemaju određen cilj. odlazak lekaru) d) dramske igre uloga 27 . SIMBOLIČKE IGRE – IGRE KOBAJAGI Za ove igre još se koriste nazivi – igre imitacije i podražavanja. a) senzomotorne aktivnosti sopstvenim telom b) igre predmetima i materijalom c) pokretne igre uz korišćenje rekvizita d) igre glasovima. FUNKCIONALNE IGRE Doprinose razvoju odeđenih funkcija Fizička aktivnost je u ovim igrama primarna. spontana aktivnost koja je sama sebi cilj. Pojam i vrste igara i igrolike aktivnosti dece u vrtiću Igra je aktivnost od posebnog značaja u predškolskom uzrastu i u njoj se izražava napor malog deteta da prevaziđe raskorak između sopstvenih mogućnosti da utiče na zbivanja koja određuju njegovo življenje i obrazaca ponašanja koje mora da usvoji da bi se uspešno prilagodilo stvarnosti kojom postepeno ovladava. IGRE MAŠTE. slogovima i rečima 2.izdvojena – prostorno i vremenski . neorganizovano čekanje i muvanje (15%) Ko odlučuje o tome šta će se raditi u nekom trenutku ? Pogledati koliko se mogućnosti deci nudi za određenu aktivnost. usmerene grupne aktivnosti (7-8%) 10.neproduktivna .8. posmatračke aktivnosti 2% 11.fiktivna VRSTE IGARA 1.

3. igrolike aktivnosti se mogu povezati sa svim vrstama igre kod kojih je moguća usmerena imitacija. a) pronalaženje kombinacija nenamernim rukovanjem ( oko 2 god. menjati. sasvim slične igrama – po sadržajima. dolaženje do nekog cilja sopstvenim snagama. već stvaranje.. načinu organizacije i izvođenju . Neka aktivnost može u početku da bude igrolika aktivnost – dok vaspitač određuje šta će se raditi.. IGRE SA GOTOVIM PRAVILIMA Prvavila mogu biti unapred propisana a mogu se i dograđivati. ) b) oblikovanje – pronalaženje najpogodnijeg načina c) ređanje materijala d) grafičko predstavljanje e) građenje gotovim materijalom – lego kocke – u kombinaciji sa drugim predmetima f) rimovanje. sticanje higijenskih navika – društvene igre – takmičarske. saradničke 4. One su ipak. S obzirom da predstavljaju podražavanje igre. izvrašanje uloga i ostvarivanje zadataka koje je vaspitač postavio.. pravilima. da se postigne nekakav cilj. stihotvorstvo – ove igre vid su dečijeg konstruisanja IGROLIKE AKTIVNOSTI Ovim aktivnostima. Da bi se identifikovala . zbog dominacije vaspitača nedostaje u dovoljnoj meri spontanost i autonomni karakter. 28 . treba proceniti kakve su uloge dece i vaspitača u aktivnosti – ako dominira vaspitač to je igrolika aktivnost. organizaciji i izvođenju igre. „ čoveče ne ljuti se“ – igra sa gotovim pravilima – funkcija ovih igara i da dete uči i zapamti pravila – didaktičke igre spadaju u ovu grupu – perceptivno-motorne aktivnosti – razne otkrivačke aktivnosti – razne zdravstveno-higijenske igre i aktivnosti za aktiviranje čula.. prilagođavati. Nije samo rukovanje. takva aktivnost se može smatrati za igru.koja se pretvara u igru ako je deca dobrovoljno prihvate i počnu je slobodno na svoju inicijativu izvoditi u obliku takmičenja ili podražavanjem neke životne situacije. KONSTRUKTIVNE IGRE Deca uobličavaju razne materijale . ako deca imaju glavnu reč u izboru sadržaja.

navedene napetosti se redukuju. Eventualne prepreke čak pomažu detetu da uviđa relativnost perspektive. gde mu je po pravilu obezbeđen privilegovan položaj. U grupi vršnjaka dete je okruženo sebi sličnima sa kojima može da se upoređuje i identifikuje bez rizika da se oseća inferiorno. U grupi se najbolje uči samopoštovanje bez potcenjivanja drugih. Play terapija – Melani Klajn 29. odnosno akumulirane neprijatne tenzije njima izazvane odgovarajućom igrom bivaju velikim delom razrešene. Mešanje dece različitih uzrasta u dečijem vrtiću ima mnogo prednosti. uzima u obzir tuđe želje i mišljenja i oslobađa se egocentričnosti što je jako važno kako za njegov afektivni tako i kognitivni razvoj. Dijagnostička i terapeutska vrednost igre Utvrđeno je da trenutna emocionalna napetost i relativno trajnija emocionlana stanja imaju direktnog odrza na igru deteta. kao i njihovo uvažavanje bez potčinjenosti i zavisnosti od njih. Nova deca se lakše uključuju u kolektiv ukoliko im pomažu u tome stariji drugovi. U toku tako izazvane igre.žU nekim slučajevima i uslovima i spantana igra. Potisnuti emocionalni konflikti . sama po sebi dovoi do rasterećenja deteta. Igrom je moguće otkloniti ili bar ublažiti neke psihičke traumatske doživljaje.28. Taj terapeutski potrncijal igre zasniva se na činjenici da je igra prirodno sredstvo detetovog samoizražavanja. 29 . Koliko god su odrasli važni za određivanje granica dečijem ponašanju i stavranje povoljne atmosfere za razvoj socijalnih odnosa u vrtiću. U dodiru sa odraslima dete je često prezaštićeno ili njihovim odnosima nedostaje spontanost. pod određenim uslovima. U dodiru sa drugim članovima grupe dete ima prilike da mnogo bolje upozna svoje mogućnosti nego u porodici. motivisana pomenutim konfliktima odnosno tenzijama. zbog čega nema odgovarajuću povratnu informaciju koja bi sledila kao reakcija na njegovo ponašanje. prisustvo vršnjaka omogućava da se praktično uvežba i usvoji pridržavanje ovih granica a socijalni odnosi obogate i razviju. PREDNOSTI ŽIVOTA I RADA U GRUPI Osećanje pripadnosti grupi ima posebnu vrenost za povučenu i stidljivu decu. Osim sa vršnjacima u svojoj vaspitnoj grupi. dete iam potrebu za širom interakcijom sa decom različitih uzrasta. odnosno negativnu emocionalnu tenziju. Neophodno je da se razvije niz interpersonalnih odnosa među decom i stvara zajednička fizionomija čitave vaspitne grupe. starijom i mlađom od sebe i ukoliko ne može da je zadovolji to ga lišava mogućnosti da nauči raznovrsne oblike saradnje i uzajamne brige karakteristične za spontano formirane grupe. Prednosti života i odrastanja dece u kolektivu – uzrasno čiste i uzrasno mešovite grupe Uspostavljanje odnosa sa drugim ljudima je jedna od osnovnih dečijih potreba koja prevazilazi ostale vitalne potrebe i ona se ne može zadovoljiti samo kontaktima sa vaspitačem.

Ona je povezana sa njihovim prihvatanjem pravila življenja u zajednici.Dobro je koristiti jednostavna podsećanja kao « kocke su za građenje a ne za bacanje».obezbediti dovoljnu količinu materijala i aktivnosti .pozitivna disciplina se bavi ponašanjem i razlozima zašto su se neka ponašanja desila. Demokratski način saradnje s decom traži ostvarivanje pozitivne discipline. kao i decentriranje. Da bi se osećala kao ravnopravni članovi kolektiva deca treba da usvoje pravila ponašanja koja im omogućuju da žive u skladu sa svojom društvenom sredinom. što je neophodno za socijalizaciju.Starija deca sa izgrađenim veštinama i sposobnostima predstavljaju dobar model za podražavanje i podsticaj mlađoj deci da svoje aktivnosti izvode na višem nivou. Takođe.Da vaspitač traga za pozitivnim dečijim motivima i ponašanjem i da ih komentariše umesto da ističe negativne primere i kažnjava decu. izgrađivanje odgovornog i humanog odnosa prema drugima. .urediti sredinu tako da zadovoljava dečije potrebe . i ohrabrivanja a ne « nemoj» i « prestani» .da vaspitač shvata situacije u kojima se deca nalaze – shvatiti i razmotriti šta se stvarno dogodilo – razmotriti obe sukobljenje strane . smenjivanje broja prepreka na koje dete nailazi u vrtiću na razumnu meru. 30. Potrebno je : . Starijima je potrebna prilika da se brinu o mlađima od sebe da bi postali osetljiviji na njihove probleme. a ne osuđivanjem dece. 31.Treba preduzeti sve mere da se dete među vršnjacima oseća dovoljno sigurno i prihvaćeno da poželi sa njima da razvija prijateljske odnose zahvaljujući kojima će se osloboditi odbrambenog stava. Obezbeđivanje uslova da se dete opusti. stekne poverenje u svoju okolinu i oseća dobro u vrtiću. . Disciplina u dečijem vrtiću ima prvenstveni cilj da osigura ostvarivanje prava svakog člana kolektiva i uskladi njihove međusobne odnose. Načini uspostavljanja dobrih odnosa i povoljne atmosfere u grupi Osnovni način za uspostavljanje dobrih odnosa i povoljne atmosfere u grupi je dobra organizacija. Vidovi nepoštovanja ličnosti deteta 30 .

Granice ponašanja treba da su jasne . različite težine i različitih razvojnih mogućnosti. da poželi sa njima da razvija prijateljske odnose zahvaljujući kojima će se osloboditi odbrambenog stava. različito locirane. Treba pomoći detetu savetom kako da unapredi svoje socijalne odnose kada vidi da mu nešto predstavlja problem i isto tako treba mu ponekad tumačiti motive ponašanja druge dece. Ako im vaspitač u tome posluži kao primer. Pre svega . Uloga vaspitača u unapređivanju socijalnog ponašanja dece u vrtiću U procesu uključivanja u grupu dete prolazi kroz više faza. različitog motornog statusa. Neće biti potrebno da se deca podsećaju na pozdravljanje . organizacijom rada u malim grupama i sopstvenim partnerskim i neautoritarnim stavom. interesovanja i potreba dece i ne sadrži zastrašivanje i postiđivanje kao oblike kažnjavanja i manipulacije.32. svedena na razumnu meru i opravdana u dečijim očima a posledice njihovog nepridržavanja predvidljive. zbog čega su sklona da se vezuju za odrasle osobe. različite tematike. što podrazumeva uvažavanje motiva. treba preduzeti sve mere da se dete među vršnjacima oseća dovoljno sigurno i prihvaćeno . u toku dana potrebno je ponuditi više grupnih aktivnosti različitog karaktera. Uloga vaspitača je da stvara uslove za konstruktivne razmene među decom. što će uticati da se kod njega izgrade odgovarajući stavovi i želja da ponovo dođe. Prvih dana dolaženja u vrtić važno je obezbediti prijatne utiske i pozitivna iskustva. 31 . Probleme u socijalnim odnosima među decom najbolje je preduprediti. pravila ponašanja jednostavna. izbeći pre nego što se pojave. da kažu „ hvala“. Učenje oblika socijalizovanog ponašanja je od male koristi ako se dete oseća nesigurno i nije steklo poverenje u svoju društvenu sredinu. različite prirode. Učiti decu učtivom ponašanju i ljubaznosti nema svrhe ukoliko se i odrasli ne odnose na taj način prema njima. Treba da se stvara socijalni okvir koji će predstvaljati stabilan i sređen sistem vrednosti . Da osnovna mera uticanja na dečije ponašanje bude podsticanje i usmeravanje. Takođe mu treba ponuditi aktivnosti koje poznaje i u kojima može lako da se samostalno snađe. „ izvoli“ i sl. Detetu je potrebno da već na početku uspostavi prijateljski odnos sa vaspitačem da bi moglo takve odnose da gradi i sa ostalom decom u grupi. Uticaj vaspitača je naročito važan kod dece koja nisu preduzimljiva u socijalnim kontaktima sa vršnjacima usled nedostatka iskustva. Da bi se zadovoljila različita interesovanja i osobenosti grupe.

U spontanim situacijama tokom konflikata treba pustiti decu da sami razreše do određene granice – kada počnu da ugrožavaju svoje ili tuđe zdravlje ili kada uništavaju.33. šalje se poruka da sa detetom nešto nije u redu a ne ono što radi. ucenjivanje. vika. kažnjavanje. Greške odraslih: . ili ga prekine. ovim se uskraćuje deci važno socijalno iskustvo zbog čega neće biti sposobna da svoje društvene odnose samostalno organizuju. što će kod njega samo izazvati osećanje da nije prihvaćeno a neće ga naučiti kako da se bolje u nju uključi. analizom konflikata : a) definisanje . Ponekad je nužno razdvojiti sukobljenu decu i izgladiti nesporazum nastao različitim tumačenjima nekog pravila ponašanja. treba imati na umu da su konflikti normalna pojava i da se stalnim uplitanjem vaspitača u njih i potiskivanjem stvara određena napetost u grupi. međutim.autoritarnost. Te greške odrasli će dovesti do trenutnog rešavanja problema. naredbe. već će se stalno obraćati starijem . upiranje prstom. opominjanje. Kada emocije nadvaldaju i sukom preti da se ne zaustavi na rečima vaspitač može da ukaže na mogućnost njegovog razrešenja koja će biti najpovoljnija za sve učesnike . prozivanje pred grupom. U intervencijama ne treba preterivati već postepeno prepuštati deci da samostalno izglađuju svoje prepirke. moralisanja. nesporazumi tinjaju i nagomilavaju da bi izbili u najnepoželjnijem trenutku ili kad je vaspitač odsutan. Obavezno se treba umešati kada deca pozovu vaspitača. raditi umesto deteta. neslaganja i sukobe jer će tako učiti da ih razrešavaju i sticati značajno socijalno iskustvo. U trenutku konflikta uči se njihovo razrešenje – razvijaju se veštine izlaska iz konflikta. Osim toga. Razrešavanje konflikata a da deca pri tome uče : 1. Najčešću uzroci dečijih sukoba i uloga vaspitača u njihovom rešavanju Dete koje ne ume da se ponaša u grupi izazvaće zlovolju kod svojih drugova. dovođenje do logičke posledice. prozivanje dežurnog krivca. Konflikti mogu da ukažu šta nam je važno u životu. stavljanje u poziciju da odlučuje 2. iznuđivanje obećanja. identifikovanje b) razvijanje mogućih alternativa c) odlučivanje za jednu alternativu ( koja je bila dobra po mišljenju deteta) 32 . izborom rešenja uz poštovanje zadatog uslova koji treba ispuniti 3. tužakati ili se baspomoćno povlačiti u konfliktnim situacijama.

da se suoči sa njima i oslobađa ih se na odgovarajući način da se ne bi neurotoziralo nagomilanom agresijom koja može naneti veliku štetu razvoju njegove ličnosti. Kultivisanje dečijih emocija Vaspitavanje emocija bi se sastojalo u razvoju sposobnosti kod dece da se uzdržavaju od impulsa izazvanih negativnim emocijama kao i oplemenjivanja. što sve može biti uzrok takozvanih «belih laži». ono što se želi sa onim što se poznaje. partnersko učešće vaspitača Za povoljan razvoj socijalnih odnosa u grupi važno je negovanje iskrenosti i otvorenosti među njenim članovima. Zato je potrebno mnogo puta ponovljeno iskustvo dobijanja i davanja igračaka i drugih stvari. Kada se procenjuju dečija iskrenost treba imati na umu nepouzdanost njihovog pamćenja. Jedan od najsloženijih zadataka je naučiti decu da dele.odnosno neistina izgovorenih bez namere da se neko obmane. koje će dovesti do intuitivnog shvatanja pravila koja važe za upotrebu zajedničke svojine. Najpogodniji način za njihovo kultivisanje je približavanje deci tehnika izraza i ostvarenja raznih umetnosti . Dete treba da postane svesno svojih emocija. Koliko je moguće treba pri deljenju igračaka podstaći saradnju i pozitivne emocije. koja izazivaju kod njih duboka preživljavanja. ne struturiran materijal 3. 35. Mogućnosti i oblici saradnje među decom i uloga vaspitača u njenom podsticanju Za sardaničke odnose među decom potrebni su određeni kontekstni okviri : 1. da ustupaju jedna drugoj igračke i druge predmete kao i da vode računa o željama i potrebama svojih drugova u grupi. Onaj ko ostaje bez igračke ne treba da oseća da je time onaj koji gubi. 33 . produbljivanja pozitivnih emocija. Najvažniji način učenja dece iskrenosti je pozitivna reakcija odraslih prema dečijoj otvorenosti i njihov primer. ali kod njih je dovoljno postići da ne shavatju davanje kao trajan gubitak. Jedan od načina učenja dece da dele igračke je da se ograniči vreme igranja određenom popularnom igračkom. već da je onaj koji daje i da oseti zadovoljstvo zbog toga. Ovo je teško izgraditi već kod mlađe dece. nepreciznost vremensko-prostornih pojmova i sklonost da se meša izmišljeno sa stvarnim. Jedno od osnovnih pravila mantalne higijene je da osećanja moraju da se izraze kako ne bi negativno delovala na duševno zdravlje deteta.34. Neiskrenošću se ne može postići kod deteta više ljubavi i poštovanja već samo preneti ideja o manipulisanju emocijama kao sredstvu za postizanje svojih . obično egoističnih ciljeva. bogateći i oplemenjujući tako dečiju ličnost u celini. mala grupa dece ( 5-8) 2.

Negativne emocije će se ređe javljati i izgubiće u ntenzitetu zahvaljujući negovanju pozitivnih emocija. Vaspitač treba da mu pomogne da stekne poverenje u sopstvene snage. pogrdne nazive i stalno dokazivanje svoje nadmoći kao odrasle osobe. koja im omogućava da agresiju prenesu na lopte. svoje granice – osobine po kojima je slično i po kojima se razlikuje od ostalih. Na emocije se naročito utiče izgrađivanjem pozitivne slike o sebi i odgovarajućom sociokulturnom sredinom pod čijim uticajem detet bogati i prerađuje svoja emotivna iskustva koja su osnov dobrog razvoja. Zbog toga vaspitač treba da izbegava pretnje. strunjače. I nakon naprezanja se opuste i smire. što je prvi korak u osposobljavanju dece da ih kontrolišu i oslobode ih se na konstruktivan način. Naročito je značajno da se kod deteta koje se bavi samostalnim i stvaralačkim aktivnostima izgradi poverenje da je ono što radi na svoj način vredno i da ima smisla čak i kada se razlikluje od opšteg ukusa ili sadrži greške čije je javljanje normalno u procesu delovanja. Da bi moglo da spozna i prihvati sebe detetu je potrebno da upozna svoje mogućnosti. da „ opravdaju poverenje“ ako su očekivanja pozitivna. postiđivali i činili manje vrednim u sopstvenim očima. odnosno. 36. „sebična“ i sl. da ih izraze na neki od načina koji je najmanje opasan po njih i okolinu. vodom i glinom. Vaspitač treba da pokaže razumevanje prema detetu koje ispoljava negativne emocije i da utiče pre svega na način njihovog ispoljavanja. Da bi poštovalo druge kod deteta treba da se razvija osećanje sopstvene vrednosti i važnosti. Crtanje i slikanje imaju takođe terapeutski učinak ukoliko dete ima mogućnosti da slobodno predstavlja zbivanja i odnose koji su izazvali smetnje u njegovom životu. Uticaj vaspitača na izgrađivanje slike o sebi kod deteta predškolskog uzrasta Jedna od najznačajnijih karakteristika detinjstva je traganje za sopstvenim identitetom. Očekivanja u velikoj meri utiču na dečije ponašanje i razvoj pojmova o sebi i kod dece se zapaža da postupaju zavisno od uloge koje im je dodeljena. Nikada ne treba uticati na ponašanje dece postupcima koja idu na štetu njihovog samopoštovanja kojima se izaziva osećaj krivice ili stida a ona kvalifikuju kao „nevaljala“. Jedan od ovih načina je prevođenje negativnih emocija u reči. Njega je takođe važno naučiti kako da se suoči sa neuspehom. verovanje da će ako pokuša imati izgleda na uspeh. odnosno. kroz slušanje odgovarajuće muzike i sl. radi čega se moraju izbegavati svi postupci koji bi ga poružili. 34 . obručeve i sl. Takođe se deca oslobađaju napetosti kroz stvaralačke aktivnosti igre mašte ili uloga. Svakako. Veoma je važna slika koje je dete izgradilo o sebi kao sposobnoj i snalažljivoj ličnosti koja je u stanju da prevlada teškoće ako uloži određeni napor. najbolje je ako deca svoje negativne emocije isprazne kroz fizičku aktivnost. igre peskom.Deci treba pomoći da shvate svoja agresivna osećanja i naučiti ih kako da izađu na kraj sa njima. „ lenja“. svoje prednosti. Naročito je važno da decu ne osuđuje i ne grdi zbog onoga što osećaju.

lične predmete i stvari.Vaspitač treba da pokaže detetu da ima poverenja u njegovu sposobnost da se ponaša zrelo i odgovorno. bez obzira što ga u jednom trenutku nije opravdalo. Pojam o sebi dete gradi na bazi razlikovanja sebe od drugih. Ukoliko često ili stalno sluša globalne vrednosne sudove o sebi. Ukoliko vaspitač ne pridaje pogreškama poseban značaj i ne izaziva kod njega osećanje straha. ovo razlikovanje u velikoj meri zavisi od vrednosnih sudova koje drugi saopštavaju o detetu. što znači razvojni domet. Ukoliko dete stalno doživljava zamerke i grdnje za većinu stvari koje preduzima jer ga interesuju. 35 . Predškolsko dete opisuje sebe kroz fizički izgled. prema sopstvenim potrebama i očekivanjima i usklađivati sa ciljevima i postignućima koje želi da postigne. prošla i sadašnja iskustva da sebe doživi kao osobu koja ima različita osećanja i misli u različitim situacijama. Važno je da dete shvati da se ponašanje može menjati svojom voljom. te stoga nije u stanju da integriše i zaokruži unutrašnja. Stav koji će dete imati prema sopstvenim greškama najviše će zavisiti od stava vaspitača prema njima. On na taj način pokazuje razumevanje za detetove razvojne probleme. uspeh i napredak. Korisno je uz pozitivne ocene o detetovom ponašanju vezati crte ili osobine koje ono poseduje a koj tom ponašanju doprinose. dete će izgraditi i globalnu sliku o sebi i težiće da uskladi svoje ponašanje sa njom. jer na taj način dete uči kako da poveže svoje ponašanje sa trajnim osobinama i kod sebe i kod drugih ( „ to si dobro uradio zato što si oštrouman“). Na predškolskom uzrastu dete još nema razvijen pojam o sebi. budući da najčešće ne razume dovoljno odrasle od kojih tako mnogo zavisi ono počinje osećati neizvesnost u pogledu svog ponašanja i nepoverenje u sebe. Takođe je važno razviti kod dece tolerantnost ili čak pozitivan stav prema različitostima među ljudima i decom jer one čine život zanimljivijim. Ukoliko stalno sluša sudove tipa „ ti nisi dobar“ ili „ ti nisi poslušan“ dete će shvatiti da je ono takvo kako mu kažu ali neće znati šta treba da izmeni da bi bilo „ dobro“ i „poslušno“ dete. lična iskustva odraslog. U razvoju pojma o sebi posebno je važno pomoći detetu da razvije osećanje samopouzdanja što se može postći jedino stalnom manifestacijom prihvaćenosti deteta bez uslova i rezervi. ma kako bolno iskustvo bilo i ma kako pogrešilo u ponašanju. nemogućnosti i slično. neznanja. U svojim očekivanjima vaspitač treba da se uvek okreće onome što dete može da postigne. uputstva. Umesto grdnji prekora i kazni detetu mnogo više pomaže kad čuje savete. krivice i kajanja onda ih se ni dete neće plašiti u toj meri da postanu kočnica njegove aktivnosti i težnji za postepenim osamostaljivanjem. Ovo osećanje dete podređuje spoljašnjem autoritetu i ono predstavlja prepreku za razvoj samostalnosti i nezavisnog mišljenja. nespretnosti. koje se izražava kroz osećanje krivice. Bez obzira kakav je ko on je prihvaćen kao vredna i zanimljiva ličnost. razne tekuće aktivnosti. Takođe je važno razviti kod deteta osećaj da se sve može promeniti i popraviti. maštovitijim.

Deca treba da budu više vođena svojim ličnim namerama ( koje vaspitač kultiviše i usmerava) nego odlukama odraslog. ako im se pruži razumevanje i podrška. To će činiti tako šte će mu obezbediti najveću moguću slobodu unutar granica koje mu garantuju bezbednost i koje su mu poznate u sredini u kojoj može da se snađe i kreće sa izvesnošću kao i da izražava svoje autentične porebe bez straha od nerazumevanja osude i ugroženosti osećanjem krivice što nešto može da pokvari ili nekome zasmeta. tako da se preko njega može saznati šta misli i oseća o sebi kao i šta očekuje od drugih ljudi. gubi poverenje u svoje sposobnosti da deluje samostalno i ispravno gradeći o sebi sliku kao o nespretnoj. počinje da se oseća nesigurno i neprihvaćeno. Ono zahteva stalnu brigu i uticaj vaspitača kojima se podstiče više spontanosti i aktivnosti nego pasivnost i reprodukovanje. neprijateljstvo prema okolini i samom sebi. Važno je da se dete dolazeći u vrtić oseća sigurno i prihvaćeno. dete izloženo preteranim očekivanjima i zahtevima koje se « na silu gura u kožu odrasle osobe» okruženo zabranama i ograničenjima. niti se može razviti u slobodnu svestranu i stavralačku ličnost nezavisno od svoje aktivne i dobrovoljne uključenosti u vaspitno-obrazovni proces. slikom koju ima o sebi i ulogom koju je prihvatilo. zahvaljujući iskustvima koja dete stiče u dodiru sa svojom okolinom. pretvaranje. Ono je usko povezano sa poverenjem koje dete ima u sopstvene snage i svoju okolinu. To znači da svako dete nosi u sebi potencijalno jednu ličnost kojoj je potrebna izvesna samostalnost da bi se svestrano razvijala i izgrađivala. Razvijanje sigurnosti kod dece Deca koja imaju pozitivnu sliku o sebi. što će se neposredno odraziti i na njegovo napredovanje u razvoju i učenju. 38. 36 . Podsticanje razvoja slobodnog i samostalnog dečijeg „ja“ ne podrazumeva prepuštanje deteta sebi. kao i određenu sigurnost u kontaktima sa drugima. Vaspitač mora da preuzme odgovornost za fizičku. stvaralaštvo više nego podražavanje. mentalnu i posebno emocionalnu sigurnost deteta.37. nagone ga na neiskrenost. Razvijanje samostalnosti. koja su prihvatila svoju ulogu i stekla poverenje u sopstvene mogućnosti. Suprotno tome. čiji pokušaji nailaze na otpore i negativne reakcije odraslih. bez obzira kako se trenutno odrazili na ponašanje deteta. slobode i inicijativnosti kod dece Dete nije isključivi proizvod nasleđa. a kao krajnju posledicu mogu imati potiskivanje svega što je autentično u ličnosti deteta. čak «nevaljaloj» osobi koja uvek greši. bolje se osećaju i uspešnije uspostavljaju socijalne odnose sa svojom okolinom. bezbednosti nego ugroženosti. sredine u kojoj raste i vaspitnih uticaja. ona će se ponašati konstruktivno i prijateljski prema svojoj okolini a vaspitni postupak će se odvijati uspešno i bez težih problema. koja su pozitivna i povezana više sa osećanjem prihvaćenosti nego odbačenosti. Osećanje sigurnosti se razvija postepeno. Strah i osećanje nesigurnosti . lično iskustvo više nego pamćenje. slaboj. Ako se deca okruže ljubaznošću .

Nezavisnost dece se izražava kroz sve vrste ponašanja kojima postižu ili zadržavaju inicijativu i kontrolu nad aktivnostima kojima ostvaruju sopstvene ciljeve. Nezavisnost se ogleda u mnoštvu aspekata kao što su : - lična nezavisnost u praktičnim stvarima ( oblačenje, hranjenje, pranje) - nezavisnost potrebna za snalaženje u okolini ( da se dete slobodno kreće, stupa u kontakt sa nepoznatim osobama, kupuje u prodavnici) - nezavisnost u odnosu na grupu dece kojoj pripada ( da se odupire pokušajima tiraniziranja, da se ne zadovoljava samo oponašanjem drugova) - emocionalna nezavisnost ( da je u stanju da se snađe i samostalno zabavi u određenim vremenskim periodima a ne uvek da traži prisustvo i pažnju odraslih) - intelektualna nezavisnost ( sposobnost da traži i pronalazi sopstvena rešenja za probleme, misli svojom glavom i ne veruje uvek na reč) - nezavisnost u stvaralačkom izražavanju ( originalnost, fleksibilnost i fluentnost u kreativnoj produkciji – crtanju, modelovanju, konstruisanju , igri i dr.) Treba imati u vidu da i najjednostavnije veštine koje dete savlada, kao što su vezivanje pertli za cipele, rukovanje priborom za jelo, sečenje makazama i dr. imaju značajnu ulogu u njegovom postepenom osamostaljivanju i sticanju poverenja u sopstvene mogućnosti. Nezavisnost dece negovaće se i povećavati ohrabrivanjem njihove inicijative, spontane aktivnosti i samostalnog delovanja sa jedne strane kao i postepenim smanjivanjem obima „ usluga koje im čine odrasli“. Vaspitač koji veruje u decu i njihove razvojne mogućnosti davaće im prilike da se ispolje, što se može postići samo ako čitav v.o rad zasnuje na slobodi i emancipaciji njihove ličnosti. Poznato je da anksioznost najčešće uzrokuju razni oblici pritisaka kaojima je dete izloženo, u obliku preteranih zabrana, stalnog prigovaranja, ispravljanja ponašanja i sl. Slobode koja vodi emancipaciji dečije ličnosti nikada ne može da bude previše. Ova sloboda ne znači anarhiju ili nepostojanje pravila u životu deteta, nego predstavlja mogućnost da dete bira unutar onoga što mu je ponuđeno u dečijem vrtiću i što se uklapa u opšti okvir ponašanja koji se stvara organizacijom života i rada u kolektivu. Sloboda uvek podrazumeva poštovanje prava i interesa drugih ćlanova kolektiva i određeno usklađivanje sa njima radi zajedničkog života i saradnje. Potrebno je da deca znaju granice svoga ponašanja u okviru kojih će s eosećati bezbedno i biti prihvaćena od svoje okoline. Zato im od njihovog dolaska u vrtić, treba ukazivati na pravila koja važe u njemu kao i na njihov smisao. Ovi zahtevi treba da budu izraženi u pozitivnim terminima, odnosno treba učiti decu kako da se igraju peskom ne rasipajući ga , pravilno stanu u red i sarađuju u igri. Ova pravila treba saopštiti već na početku i insistirati na njihovom poštovanju sve dok ih deca ne usvoje i počnu ih se pridržavati bez podsećanja. 37

Zadatak da se deci obezbedi najveća moguća sloboda, nezavisnost i inicijativa, podrazumeva i okvire koji će im garantovati ličnu bezbednost i čuvanje društvene imovine koja se nalazi u dečijem vrtiću. Vaspitač ima pravo da postavi granice u ponašanju, da spreči dete da čini nešto čime bi nanelo štetu sebi ili okolini, međutim, u okviru tih granica ono je slobodno da ispolji svoju inicijativu , da upravlja svojim postupcima. Uvek treba imati na umu da je svrha reda i organizacije u vrtiću pre svega da omogući detetu maksimum slobode u kretanju i izražavanju, bez ugrožavanja slobode i stavaralčkih težnji drugih. Dete ima potpunu slobodu samo dok se njeno korišćenje tiče isključivo njega, odnosno, ne ugrožava sloboda drugih i ne dovodi u pitanje njegova lična bezbednost. Ako se vaspitač pridržava ovog zahteva onda neće nikoga prisiljavati da sluša priču ili muziku koje su planirane, da uči pesmicu, slika prema zadatoj temi i na određen način, uključi se u igru i prihvati dodeljenu ulogu. Prisiljavanje nikada ne može pomoći detetu da uči i razvija se i bez obzira na namere onoga ko ga primenjuje, verovatnije je da će dati suprotan efekat. GLASANJE – ukoliko deca imaju više prilika da odlučuju, utoliko će se formirati kao slobodne, samostalne ličnosti. Program koji se ostvaruje u vrtiću, predstavlja obavezu za instituciju i vaspitače kao osoblje zaposleno u njoj, ali ne i za decu. Njihovo učešće u v.o procesu mora biti dobrovoljno i usklađeno sa onim što žele, čemu teže, što mogu da usavršavaju i postižu. Dok vaspitač priprema uslove i podsticaje za razvoj dečijih aktivnosti, ponašanje dece može biti raznovrsno u onoj meri u kojoj se javljaju individualne razlike među njima. Treba da se poštuje detetovo pravo da ne učestvuje u pojedinim aktivnostima koje je inicirao vaspitač pod uslovom da se u toku njihovog odvijanja ne bavi ničim što bi ometalo druge. Deci je naročito važno pružati mogućnosti da palniraju aktivnosti i učestvuju u određivanju pravca njihovog odvijanja, trajanja, procedure i organizacije.

39. Kvalitet emocionalne veze vaspitač-dete
Odlučujući faktor u uticaju dečijeg vrtića kao institucije na razvoj i učenje predškolskog deteta je osoba koja je posrednik između programskih sadržaja koji se ostavruju, utičući na njegov odnos prema ovoj sredini, potstičući ga na bogatu i raznovrsnu aktivnost ili ga ograničavajući. Ni najbolje odabrani sadržaji i materijalni uslovi za njihovo ostvarivanje ne mogu umanjiti ulogu vaspitača. Od ličnosti vaspitača najviše zavisi spontanost i prilagodljivost ritma življenja kao i čitava atmosfera u dečijem vrtiću. Ako je vaspitač krut i nervozan, to će se odraziti u obliku napetosti i otpora kod dece. Ako je ponašanje vaspitača nedosledno i hirovito takvo će biti i ponašanje dece. Ako se on ponaša veselo i neusiljeno deca će to prihvatiti kao sastavni deo opšte atmosfere u vrtiću. Od prvog dana boravka dece u ustanovi vaspitač radi na uspostavljanju bogatog i sadržajnog emocionalnog odnosa sa njima, koji je obostrano prijateljski , saradnički i zasniva se na međusobnom uvažavanju, poverenju i brizi. 38

Detetu je potrebno da se oseti da je vaspitač zainteresovan za njega lično a ne samo za ono čime se dete bavi. Bliskost sa vaspitanikom omogućava mu da postigne mnogo više u delovanju na dečiji razvoj i učenje i to na načine koje se verovatno ne bi pokazali efikasni kada bi ih primenila detetu nepoznata osoba. Osim toga, dete nikada neće biti drsko i bezobrazno sa osobom koja mu čitavim svojim ponašanjem iskazuje poštovanje, koja je srdačna i blaga u ophođenju, koja ga ne gleda sa visine i ne insistira na pokornosti.

40. Osobine dobrog vaspitača
Dobar vaspitač prepoznaje se po tome što mu njegov posao predstavlja zadovoljstvo. On voli decu i dobro se oseća u njihovom društvu. Iako ima sasvim određen stav prema određenim oblicima ponašanja, on prihvata svako dete i ima razumevanja za njegove postupke. Svoja osećanja prema deci dobar vaspitač izražava tonom kojim im se obraća , izrazom lica i rečima. Dete mora osećati da je vaspitač „ na njegovoj strani“ da mu ono nešto znači, da ga uvažava, ceni, raduje se njegovim uspesima i ne osuđuje ga za neuspehe jer veruje u njegov pozitivan razvoj kao i svoje mogućnosti da mu doprinese. Takav vaspitač takođe je svestan i svojih ograničenja i nedostataka i ne pokušava da obmanjuje decu mitom o sopstvenom savršenstvu, već je u stanju da prizna svoje greške i uči iz njih. U njemu dete nalazi osobu spremnu da mu uzvrati pozitivne emocije, da mu na osmeh odgovori osmehom, pomiluje ga , zagrli, uteši, uzme u naručje... Dobar vaspitač je blizak detetu, prihvata ga kao ličnost i osetljiv je na njegove potrebe. Određen otpor zahtevima vaspitača je normalna pojava jer se ne može očekivati od deteta da se pasivno prilagođava svemu što se od njega zatraži. Sasvim je prirodno da dođe do protivljenja , prepirke pa čak i ljutnje u njegovim reakcijama na zahteve vaspitača, koji treba da poštuje njegovo pravo da ima različite želje i mišljenja ali i da , kada je potrebno, sprovede zahtev do kraja. Međutim, dete ne treba da se oseća da je manje prihvaćeno cenjeno i voljeno zbog toga što je ispoljilo pomenute razlike. Prirodnost je najvažnija osobina pravilnog odnosa vaspitača prema deci. Svaka usiljenost, izveštačenost, prenemaganje sladunjavo korišćenje deminutiva i drugih posebnih načina obraćanja deci suštinski onemogućava izgrađivanje iskrenog otvorenog, prirodnog odnosa kakav treba da se uspostavlja između mlađih i starijih. Deca sasvim dobro osećaju kada se pokušava manipulisati njima što ih u početku zbunjuje a zatim navodi da i sama počnu razvijati mehanizme manipulacije sa odraslima. Ako je odrasli odlučan i tolerantan, ako se od njega očekuje pozitivno ponašanje, uspeh u aktivnostima, zalaganje i iskrenost, dete će sve učiniti da opravda ovakva očekivanja i odnosiće se na isti način prema samome sebi. On treba da služi daci za primer kao osoba koja obavlja svoj posao istrajno i vešto, koja rešava probleme sistematski i strpljivo i zahvaljujući svome trudu postiže uspehe. Osobine vaspitača: 39

-

obrazovana, iskusna osoba koja se posvećuje svom razvoju dosledna, sigurna u sebe, s jasnim ciljevima, svesna i strpljiva, energična i odgovorna poštuje i prihvata kulturne razlike decembar intuitivna i izvorna, kreativna u bavljenju programom, usmerena na razvoj dece, da raspolaže odgovarajućim metodama rada topla, sa smislom za negovanje, optimistična sa smislom za humor.

41. Spontano i naučeno u ponašanju vaspitača

42. Vrste autoriteta
Svoj autoritet u grupi vaspitači postižu na razne načine. Njihova tipologija načinjena je polazeći od toga kako su raspoređena prava i dužnosti između njega i dece. 1. AUTORITARNI TP 2. ANARHIČNI TIP 3. DEMOKRATSKI TIP AUTORITARNI TIP Može se lako prepoznati po tome što je on gospodar u svakoj situaciji. Deca ga slušaju bez pogovora. Kada se uđe u sobu, čak i za vreme „ slobodnih aktivnosti“ deca sede u tišini i prema uputstvima vaspitača obavljaju ono što im je odobrio da rade. Iza čitavog njegovog ponašanja stoji duboko uverenje da su deca sposobna samo za ono što su ih naučili odrasli, odnosno da će njihovo ponašanje biti ispravno samo dok se odvija prema instrukcijama i pod kontrolom starijih od njih, isto kao što veruje da je poslušnost osnova vaspitanja i da mu se deca moraju povinovati bez pogovora. Kontroliše sve što se zbiva u grupi a deca se potčinjavaju njegovoj čvrstoj ruci i povišenom glasu, plašeći se da ga ne izazovu. U takvoj atmosferi deca se osećaju nerazumna i slaba, što doprinosi stvaranju slike o sebi kao inferiornoj, bespomoćnoj osobi koja greši uvek kada je aktivna i pokuša da pokrene neku inicijativu. Autoritarni vaspitač naročitu pažnju i napore posvećuje tačnom pridržavanju „ režimu dana“ i svako odstupanje od njega tretira kao prekršaj discipline. Autoritarno rukovođenje decom ne zahteva od vaspitača mnogo maštovitosti u radu niti prilagođavanje individualnim karakteristikama i potrebama dece. Nagradama i kaznama on se služi kao ucenama. Kada naiđe na tvrdoglavo dete ili dete koje u bilo kom pogledu odstupa od njegovih merila i zahteva on sa još većom upornošću koristi sve mere spoljašnjeg uticaja da ga prilagodi i savlada. U nedostatku elemenata samodiscipline, održavanje reda i mira postaje jedan od njegovih glavnih zadataka, a ukoliko mu budnost propusti ma i za trenutak u grupi dece nastaje haos, čije smirivanje zahteva još krupnije represivne mere. Autoritarni način vaspitanja na prvi pogled ima za rezultat red, poslušnost i disciplinu, međutim, konflikti i otpr dece samo su potisnuti i čekaju trenutak kada nekontrolisano izbijaju kao erupcija. 40

kao i međusobnom uvažavanju i poverenju. saradničkim odnosima koje je uspostavio sa njima. 41 . zahvaljujući srdačnim. niti pravila koaj obezbeđuju normalno odvijanje zajedničkog života u grupi. interesovanjima i potrebama dece. da je ušao u sobu u cipelama. Demokratski vaspitač ohrabruje dete da ima i da iznosi sopstvena mišljenja i predloge kao i da uvažava tuđa. Graja skoro u svakom trenutku nadjačava pokušaje vaspitača de se obrati deci i on ima problema da ih zaštiti od međusobnih povreda. prepušteno slučaju i improvizovano. kada se opredeljuje prilikom glasanja i njegov glas vredi kao i svaki dečiji. Prvo što se zapazi pri ulasku u prostoriju za boravak je zaglušujuća galama. uz postavljanje što širih granica ovom korišćenju. Ravnopravnost koja karakteriše njegov odnos prema deci. nacrtaju ili razgovaraju bivaju namerni ili nenamerno ometani os ostalih. Ovakav vaspitač prihvata razlike među decom kao njihove osobene vrednosti čije ispoljavanje i razvoj treba podsticati. stalno se dokazuje u praktičnim životnim situacijama i na načine koji mogu da im posluže kao model za sopstveno ponašanje. npr nije vratio bojice tamo odakle ih je uzeo. U svome radu on polazi od dece sa kojom usklađuje svoje uticaje i zahteve. Igračke. Čak i ona deca koja uspeju da se bave nekom aktivnošću ne mogu da se udube u nju. kada sedi sa njima u krugu. kada se pridržava pravila kućnog reda koji važi za sve u vrtiću. kada ih pita za mišljenje i postupa prema njihovom predlogu. On najčešće nema sposobnosti da deci ukaže na granice koje njihovom ponašanju osiguravaju slobodu. Deci mnogo znači kada vasoitač sedne među njih i jede istu hranu. U slučajevima neprihvatljivog ponašanja dece. Najbolji dokaz vaspitaču da je takav odnos uspostavljen je kada deca počnu da mu spontano zameraju što je zanemario neko pravilo uspostavljeno u grupi. bavi se istim aktivnostima kao ona i sl. konstruktivno i otvoreno za saradnju. DEMOKRATSKI TIP Demokratski vaspitač je onaj koji uspeva da stvori dobru organizaciju i radnu atmosferu ne namećući ih deci . već aktivno uključujući vaspitanike u njihovo održavanje.ANARHIČNI TIP Perdstavlja suprotnost autoritarnom i kod njega je sve dozvoljeno. U ekstremnim slučajevima dolazi do prave anarhije koja može da ugrozi dečiju sigurnost. jer je teško održati interes duže vremena u takvoj gužvi i galami. sredstva i materijal su razbacani svuda po sobi a pokušaji pojedine dece da nešto sagrade. on se koristi njihovim preusmeravanjem u pozitivnom pravcu kao i oslanjanjem na ono što je kod dece pozitivno . Organizaciju unosi u korišćenje materijala njihovim brižljivim izborom u skladu sa mogućnostima . Utiče na dečije stavove i mišljenja bez mnogo pričanja i moralisanja ličnim primerom i naglašavanjem onih situacija u kojima se ogledaju tolerancija i saradnički socijalni odnosi. da niej oprao ruke pre jela i sl. kojima se isključuje samo njihova zloupotreba.

vaspitač ga podstiče da istraje u aktivnostima za koje se opredelilo...43. da daje objašnjenja i odgovara na pitanja. On ih uvodi u korišćenje opreme pokazivanjem kao i pričanjem. Učešće vaspitača u aktivnostima dece Za razvoj dečije ličnosti potrebni su stalna briga i uticanje vaspitača posvećeni izazivanju. Ima dece koju je potrebno usmeriti i uvesti u aktivnost. Vaspitač usmerava decu u procesu njihovih aktivnosti i čini ga efikasnijim na više načina : organizacijom sredine koja ih okružuje. Podržavajući dete u svemu što je kod njega pozitvno i što ima razvojnu perspektivu. Ovu svoju ulogu vaspitač obavlja . ukazivanjem na moguće puteve kojima se dolazi do rešenja pojedinih problema. pre svega. U prvom slučaju vaspitač doprinosi razvoju dečijeg samopouzdanja i osposobljava ga da deluje oslanjajući se na sopstvene snage. kao i da pomaže deci u obavljanju pojedinih postupaka prilikom ispitivanja. Ponekad je njegovo prisustvo nužno da bi se izbegao ili izgladio konflikt. Deci ne treba nametati aktivnost niti insistirati da nešto naprave isključivo po želji vaspitača. dok ga u drugom slučaju čini zavisnim od sebe. Sigurno je da se razlikuje pomoć vaspitača koji je na odstojanju. Da bi uticao na dečije aktivnosti i pojačao razvojne i saznajne efekte. 42 . govoru i mišljenju. razumeju i mogu u njemu dobro da se snalaze. od neposredne pomoći koja se sastoji u njegovom držanju za ruku. Postoje razne vrste pomoći. podsticanju. upućivanjem dece da u što većoj meri koriste svoje snage u delovanju. Najveća pomoć vaspitača detetu ogleda se u zadovoljavanju njegovih potreba i pomaganju da se sve više oslanja na sopstvene snage. rečima i izrazom lica ohrabruje dete da pređe preko oborenog stabla . izborom i rasporedom materijala koji im obezbeđuje. Njegov osnovni zadatak je da obazbedi mesto vreme i opremu za dečiju aktivnost pre nego što započne a zatim joj omoguči da se što intenzivnije i sadržajnije razvija. neku decu treba podstaći i usmeriti u procesu aktivnosti a neku zainteresovati nečim novim kada je očigledno da su iscrpela sve mogućnosti onoga čime se trenutno bave. Deci treba ponuditi da izaberu aktivnost koji žele. Vaspitač ima važnu savetodavnu ulogu u organizaciji dečijih aktivnosti jer se ne može osloniti na to da će deca uvek imati inicijativu u korišćenju svih mogućnosti koje su im ponuđene. pre nego što se odluče da samostalno nastave ono što su započela zajedno sa vaspitačem. pridružuje im se u isprobavanju igračaka i drugih stvari oko njih i demonstrira im korišćenje pojedinih uređaja u kutićtima pre nego što počnu deci služiti za proveravanje i utvrđivanje stečenog iskustva. vaspitač može da postavlja pitanja. odnosno stiče nezavisnost od pomoći odraslih. da opisuje rečima ono što se događa. usmeravanju i bogaćenju dečije aktivnosti. pomaže mu da dođe do odgovora na pitanja koja ga interesuju. On takođe doprinosi psiho-socijalnom razvoju dece uređujući sredinu vrtića tako da predstavlja za njih svet koji poznaju .

Primer sačinjava ličnost vaspitača i njegovo ponašanje. Da bi vaspitači bili stavraovi u svom pozivu nije dovoljno da su profesionalci. Biti vaspitač svakako zahteva znanje ali umeti vaspitavati znači od vaspitanja napraviti stvaralački čin. identifikacija. ljubav prema deci i pozivu. što međutim ne znači da su prepuštena sebi i da vaspitač ne prati njihovu aktivnost. Primer može da bude neposredan ( ličnost s kojima detet dolazi u kontakt) i posredan ( ličnost iz istorije i književnosti). Vaspitanje s eodvija posredovanjem znanja. Deca imaju urođen nagon za podražavanjem – učenje po modelu. Primer. Da bi delovao svojim ponašanjem na dete vaspitač mora da usaglasi svoje ponašanje sa moralnim načelima koja propagira. Nigde više nego kod vaspitanja nije toiko potrebno da se reči slažu sa delima. vrednosti. kultivisanje i razmah. U čemu se sastoji kreativnost vaspitača Kreativnost se smatra osnivnim obeležjem kvalitetnih odnosa sa decom... Vaspitač treba da bude stvaralac. osečanja. njegovo ponašanje je najubedljivije sredstvo uticaja na dete. Vaspitač prilikom svojih intervencija više ukazuje na razne mogućnosti razvijanja i bogaćenja dečije aktivnosti da bi podstakao dečiju maštu i dosetljivost. 43 . 44. te je zadatak vaspitača da na odgovarajući način takve osobine ličnosti malog deteta podstiče. utoliko su izraženiji ukoliko je struktura formalne organizacije razvijenija. Vaspitač ima samo jedno jedino autentično vaspitno sredstvo a to je njegova ličnost. još više pravim reagovanjem omogući njihovo iskazivanje. nego što određuje pravac kojim bi se one morale kretati. autoritet vaspitača. Pojedinci se. sposobnost intuicije i veština ophođenja sa grupom dece. Čime vaspitač najviše vaspitava Oduvek se primer posmatrao kao najuspešnije sredstvo vaspitanja. 45. razvijena empatija. sklonosti i potrebe za stvaralaštvom. Implicitna pedagogoija Primer u vaspitanju – faktor pedagoškog delovanja na ličnost deteta i ljude uopšte koji se zasniva na detetovoj težnji za podražavanjem i podložnost uticaju.U toku igre deca treba da su što samostalnija i imaju najšire mogućnosti za samoorganizaciju. da se ponaša u skladu sa određenim zahtevima. Svaki oblik organizovanog života nužno ograničava spontano ponašanje pojedinca. imitacija. Da li je u čoveku snažnije razvijena želja i potreba za spontanošću i kreatinošću ili potreba da njegovo ponašanje bude spolja determinisano? Kod istraživača je rasprostranjeno uverenje da je kreativnost kvalitet koji je svako ljudsko biće u stanju da ispolji u svom životu. međutim razlikuju u stepenu i vrsti kreativnosti koje pokazuju. veština. jer tek tako doprinosi ostvarivanju cilja vaspitanja – podsticanju stvaralačkih ličnosti. Osobeni vaspitačevi stavovi.Ograničavanje spontanog ponašanja i pritisak na pojedinca. Kod predškolske dece postoje potencijali. navika i sl.

maštovitost i spontanost. Kreativnost se ne može kopirati. ideje i događaje 4. izbegava ponavljanje vlastitog ponašanja ili ponašanja drugih. koji jako utiče na njegov izbor metoda i materijala. osoba koja je svesna drugih ljudi.Karakteristike stava i ponašanja vaspitača: 1. samu sebe prihvata čvrsto. vaspitač treba da bude isključivo dobar posmatrač njegovih napora tipovi kreativnih vaspitača: 1. Nastavnik mora biti sposoban da razume decu kao decu. flesibilnost. to je osoba koja poseduje primarni model koji vodi njegovo mišljenje i delanje 2. u procesu detetovog traganja za vlastitom idejom kad pokušava nešto da učini po svome. poseduje osećaj sigurnosti i sklonost da toleriše dvosmislenosti 5. u jedan deo svoje nastave unosi originalnost.ne možemo postati kreativni time što ćemo kopirati kreativnog vaspitača Kreativni vaspitač ima. kontrolu nad mnogim nevidljivim delovima znanja i veština koje su mu potrebni ima i viziju celokupnog posla koji treba obaviti . pokazuje stvaralačke kvalitete koje se sasvim razlikuju od ovih. Stvaralački vaspitač . pored toga što neprestano ima pred sobom cilj svoje delatnosti. osetljiva prema njima i reaguje na ljude . istraživač. praktičar i kritičar sopstvene prakse 44 . osetljivost prema građi i prilikama i odanost na svom poslu 2. ili teži da izgradi sledeće osobine : 1. originalnost. Uslov za kreativno bavljenje decom je odanost svom pozivu. Stručni profil vaspitača Profesionalni profil vaspitača Vaspitač je : kreator. tačno realistički i teži da iskoristi svoj puni potencijal 3. ali je drugi. da otvori svoje Ja za nova iskustva 2.. Većina nastavnika koji su priznati kao «dobri» svesna je određenog stepena zadovoljstva koje im pruža njihov rad. da vidi svrhu i lepotu u njihovoj buci i pokretu da shvati kako su široko otvorena njihova čula za primanje značenja iz svega. veći deo bez inspiracije pa je čak i u oblasti svoje specijalnosti spreman na ponavljanje 3. Njegova učionica i njegovo ponašanje prema deci nisu ni ortodoksni ni konformistički a odanost koja mu se iskazuje podrazumeva njegovu odanost poslu. osoba koja je učenik 46. Svako ima stvaralački potencijal. Kreativnost počinje tamo gde prestaje saznanje o tome kako postupati. mnoštvo ideja.

Postupci aktiviranja dece i „merdevine participacije“ Odvojeni od sveta odraslih dec i mladi su lišeni mogućnosti socijalnog učenja. a ne samo rešava probleme vaspitno-obrazovne prakse. Aktivnosti i uloge vaspitača u predškolskoj ustanovi 48. LIČNI INTEGRITET VASPITAČA –radoznalost. PROFESIONALNOST – jačanje uloge profesije vaspitača 47. Proces istraživanja se u različite svrhe obavlja na različite načine. Međusobna povezanost aktivnosti i uloga vaspitača i dece 49. profesionlana kompetencija : znanja. 5. sopstvene mogućnosti i samo dete. ali radi praćenja svog profesionalnog razvoja vaspitač mora biti osposobljen da : . doživljavanje kontinuiranog učenja kao dela profesionalnog identiteta. moralni integritet. spremnost na angažman i inicijativu . programa – što znači da poseduje odgovarajuće stavove otvorenosti. - 1.Da bi postao kreator. Vaspitač treba da bude promišljeni posmatrač i kritički realizator programskih ideja i sadržaja koji potiču od same dece.poznaje prednosti akcionih istraživanja . te celokupan kontekst odrastanja. veštine. timski rad 4.Verovatno mnogi problemi loše socijalne adaptacije i socijalne patologije 45 . samostalnost. smisao za komunikaciju 2. kritičko mišljenje. razvija svoju profesionlanu grupu-poštovanje timskog rada i uvažavanje profesionalne zajednice Celovita ličnost. PROFESIONALNA AUTONOMIJA – samostalnost i odgovornost u donošenju odluka. vaspitač mora dobro da poznaje mogućnosti programa.poznaje tehnike i načeine sakupljanja i analize podataka Vaspitač je : istraživač sopstvene prakse akter i kreator sopstvenog razvoja.identitet i integritet Onaj koji opaža i definiše.vodi male projekte u svojoj ustanovi . Onaj koji samostalno odlučuje o svojoj praksi i svom razvoju Saradnik. PROFESIONALIZACIJA KROZ TIMSKI RAD – dijalog među članovima tima 3. Potrebe vaspitača za istraživanjem povezane su za svaki momenat njegove prakse. PROFESIONALNI RAZVOJ TOKOM CELOG RADNOG VEKA – pravo i obaveza.

Ali deca se pojave u nekim kratkim ulogama. MANIPULACIJA MANIPULACIJA Oblik prividog učešća dece. Kada se deca pojavljuju u zajedničkim manifestacijama I aktivnostima dece I odraslih. naprave se lepe fotografije. smislenih aktivnosti. SIMBOLIČKA UPOTREBA DECE Nešto je manje manipulativna I dekorativna. Naime.DECA INICIRAJU AKTIVNOST . ALI ZAJEDNO SA ODRASLIMA DONOSE ODLUKU 7. Životnu prazninu. onda se deca mehanički sklone kao što su ih I doveli a odrasli nastave svoje zamišljene aktivnosti.ODRASLI KONSULTUJE DECU OKO ZADATE AKTIVNOSTI I DAJE OBJAŠNJENJA 4. Ono što posebno izostaje iz života dece i maldih u modernim društvima jesu zajedničke osmišljene aktivnosti dece i odraslih u kojima deca stvarno participiraju. DECA IZVODE ZADATU AKTIVNOST ALI UZ OBJAŠNJENJE ODRASLOG 3. koji su efekti tih aktivnosti. DECA INICIRAJU I SAMA IZVODE AKTIVNOST 6. ne razumeju smisao onoga u čemu učestvuju. Odrasli yloupotrebljavaju decu za neke svoje ciljeve ( upotrebljavaju u komercijalne ili političke svrhe. I u ovom slučaju deca nisu obaveštena o onome u čemu učestvuju.SIMBOLIČKA UPOTREBA DECE 2. ali im nije objašnjeno u čemu učestvuju. uvlače ih u mukotrpne pripreme neke predstave koja deci ne znači mnogo) DEKORACIJA – DEKORATIVNA UPOTREBA DECE Deca ne odlučuju o svom učešću.DEKORACIJA 1. nešto kažu ili urade. obično odevena na simpatičan način. ODRASLI INICIRA AKTIVNOST. Reč je najčešće o učešću dece u aktivnostima odraslih koje se odnose na decu ili koje mogu iamti posledice po decu. ne razumeju dobro ( 1-3) ODSUSTVO PARTICIPACIJE 46 . ( 4-8)RAZNI OBLICI PARTICIPACIJE MERDEVINE PARTICIPACIJE 8. zašto učestvuju. deca i maldi se na taj način prisiljavaju na psseudoaktivnosti ili na aktivnosti vakum tj. ALI ZAJEDNO SA DECOM DONOSI ODLUKU 5.mladih ( pa i dece) u modernom društvu mogu biti objašnjeni upravo tom uzrasnom segregacijom ( izolacijom) u formativnim godinama Druga ozbiljna posledica oslabljenog učešća ( participacije) dece i mladih u životu i aktivnostima socijalne grupe jeste lišavanje biča u razvoju stvarnih.

korišćenje humora III NAČIN UTVRĐIVANJA GRADIVA I PROVERAVANJA UČENIČKIH ZNANJA 1. slobodno biranje aktivnosti 7. objašnjavanje novih reči 8. POSTUPCI. PROCEDURE KOJI PODSTIČU I RAZVIJAJU AKTIVNOST I DIJAGNOZA POČETNOG STANJA : UTVRĐIVANJE DEČIJIH PREDZNANJA 1. pokazivati kako su nastajala znanja 5. povezivanje gradiva – korelacija 6. Načini rada vaspitača sa decom 47 . povezivanje postojećih znanja I iskustava sa novim gradivom II NAČIN PREZENTIRANJA NOVOG GRADIVA 1. povećanje kompetencije za samoučenje 50. podsticanje mašte 9. ponove I utvrde činjenice. postupno izgrađivanje znanja 7. primena naučenog 3. detaljno poznavanje rezultata učenja 5. često ponavljanje naučenog 2. utvrđivanje prethodnih znanja I iskustava potrebnih kao osnova za sticanje novih 2. izlaganje gradiva na što više različitih načina 4. korišćenje pitanja I zadataka u izlaganju gradiva 3. analiza pogrešnih odgovora 4. Ali prisustvo dece služi kao podsetnik odraslima dam isle na decu. problemsko izlaganje gradiva 2. utvrđivanje dečijih predznanja prilika je da se. igranje uloga 6. Da li deca stvarno učestvuju ( participiraju) zaključuje se na osnovu nekoliko važnih merila : a) obaveštenost dece b) da li deca učestvuju u donošenju odluka o pokretanju I učešću u aktivnosti c) da li deca imaju mogućnost da odluče da dobrovoljno učestvuju u određenim aktivnostima d) da li se deca obaveštavaju o toku I ishodu aktivnosti I o posledicama po njih same e) da li postoji mogućnost da I sama deca pokrenu inicijativu za neke aktivnosti f) da li postoji mogućnost da deca upravljaju tokom aktivnosti ili delom toka aktivnosti. pojmovi I terminologija koju deca već poseduju 3. Kombinacijom navedenih merila dobijaju se različiti vidovi I različiti nivoi participaciej dece.smisao zbivanja I samo učešće za njih nema mnogo smisla. povećanje praktične kompetencije deteta za snalaženje u životnim situacijama 8.

2. estetski . NEPOSREDNI – informacije koje prenosi vaspitač . Oni treba da su razvojno-podsticajni. Delovanje specijalno pripremljenom sredinom predviđa indirektan uticaj vaspitača na dečiju aktivnost izborom i rasporedom materijala i opštom organizacijom sredine. životno i iskustveno osmišljeni.pričanjem 3. prilikom ovog povezivanja igre sa načelima drugih aktivnosti. Delovanje specijalno pripremljenom sredinom Treba postići da dečiji vrtić predstavlja obogaćenu sredinu kreiranu prema posebnom programu. posebno načela fleksibilnosti i slobode. što znači da se u prvi plan stavlja delatnost vaspitača. odnosno načina na koji vaspitač podstiče. kvalitetno probrani. etički i informativni. univerzalno tačnih rešenja koja su predvideli odrasli. televizije. kultiviše i čini efikasnijim aktivnosti putem kojih se deca razvijaju i uče. koji polazi od činjenice da se svako razvija i uči kroz sopstvenu aktivnost. organizovani odlasci u prirodu ili neku drugu društvenu sredinu. sadržaji i organizacija. POSREDOVANI – prikazani uz pomoć sredstava masovne komunikacije. bogati. POSREDNI – delovanje putem specijalno pripremljene sredine u vrtiću . od koje se očekuje da dovede do željenih rezultata samim tim što je primenjena na decu Prema jednom savremenijem pristupu. slike i dr. vodi se računa da se ne naruše njena suštinska svojstva. dijafilma. procesa i ponašanja . Svakako. ciljevi i pored toga što način na koji se obavljaju može biti isti. podstakne ih. centralno mesto je namenjeno aktivnostima dece a delatnost vaspitača se procenjuje prvenstveno po tome koliko je u stanju da obezbedi uslove za njihovo neometano odvijanje. pojava. Treba razlikovati načine na koje deca uče i razvijaju se ( aktivnost dece) od vaspitno-obrazovnih metoda ( aktivnosti vaspitača). Treba razlikovati aktivnosti vaspitača od aktivnosti dece jer su im različiti motivi. obogati i pokrene ka višim razvojnim nivoima. u kojoj će dete biti okruženo produktima ljudskog rada i stvaralaštva i objektima iz prirode. raspoređenim sa ukusom i osećanjem za meru. radija. 51. uticanje na decu pokazivanjem predmeta. ODLASCI U PRIRODU I NOVU DRUŠTVENU SREDINU 48 . filma. Najbolji primer indirektnog delovanja su autokorektivne igračke i mašine za učenje koje pružaju deci povratne informacije o tačnosti izvršenih opracija i datih odgovora. usmeri. zgusnuti i naglašeni. sređeni.Tradicionalno se na vaspitno –obrazovni rad gleda kao na sistem postupaka vaspitača kojima se utiče na dečije učenje i razvoj. Još značajnije su stvaralačke aktivnosti kod kojih se ne teži davanju jedinstvenih. relativno samostalno baviti raznovrsnim delatnostima. deca s eu igri dovode u dodir sa tekovinama kulture čime se najuniverzalnijoj dečijoj aktivnosti sugerira izvesna usmerenost. anprimer. usmerava. organizuje. Zahvaljujući tome će se deca u skladu sa svojim mogućnostima i interesovanjima. kulturni. Ni u njima deca nisu lišena indirektnog uticaja vaspitača. Ovi načini mogu biti: 1.

Svaki pojam koje se želi izgraditi treba ilustrovati sa više primera koji treba da budu što raznovrsniji. ekskurzije. reći im šta će videti i na šta treba posebno da obrate pažnju.Izleti. odnosno. kao i šta eventualno treba poneti od pribora i opreme. 52. Njih treba pokazati u odabranom trenutku i ukloniti kada izvrše svoju funkciju. postavljaju pitanja i po mogućnosti . Pokazivanje i prikazivanje u radu s decom predškolskog uzrasta Prezentovanje predmeta. po pravilu se ne postiže da deca zapaze bitne karakteristike na koje je vaspitač hteo da im skrene pažnju. pojava . zimovanja i sl. Tokom posmatranja decu treba usmeriti na ono što je bitno u konkretnoj pojavi. ne pričati više nego što je potrebno.da ima jasno određen cilj . Treba im skrenuti pažnju i na ono što može da ih neugodno iznenadi ili uplaši. uz naglasak na posredni uticaj. 49 . velika goveda na pašnjaku i sl. Takođe treba pripremiti i decu za ono što ih očekuje.da bude plansko i svastrano . kako bi u prvi plan došlo delovanje sredine sa kojom deca stupaju u kontakt. Običnim pokazivanjem nečega. a deca će tražiti ono što je u njima zajedničko. povezati ono što se vidi sa dečijim prethodnim iskustvom. Pružaju mogućnosti za sve aktivnosti dostupne predđkolskoj deci što znači da se u njima kombinuju razni načini posrednog i neposrednog uticaja vaspitača. Neposredno : . Prvo treba pobuditi interesovanje dece za objekat posmatranja. pojavno da bi se prelazilo na tumačenje u svetlu šireg individualnog i socijalnog iskustva i težilo uopštenjima. u pogledu oznaka koje ne ulaze u sadržaj tog pojma. posete.postupak vaspitača kojim pokreće. Pre odlaska u šetnju ili na izlet. Posredno : -prikazuje nešto što je već neko drugi predstavio uz korišćenje odgovarajućih audio-vizuelnih sredstava.da privuče dečije interesoanje Objekti posmatranja trebaju da budu dobro vidljivi svoj deci. pokazivanjem i prikazivanjem. kao što su oštri zvuci u fabrici. zatim ih usmeriti na ono što je u njemu vidljivo. zbog čega je potrebno usmeriti dečije posmatranje i sistematizovati pojedinačne utiske u celovitu sliku o predmetu. letovanja. bliže ih upoznaju kroz sopstvenu aktivnost. pojavi. procesa i ponašanja može se vršiti neposredno i posredno. postoje li kakve potencijalne opasnosti i kako ih izbeći. upoznaje ih sa sadržajima koje je didaktički obradio. šetnje. pružiti im priliku da iznesu svoje utiske. procesu ili ljudskom procesu. dati dovoljno vremena da deca samostalno posmatraju . Pokazivanje koje obavlja vaaspitač treba da zadovolji određene metodičke zahteve : . organizuje i usmerava posmatračke i receptivne aktivnosti dece. vaspitač prvo treba sam da poseti i upozna mesto da utvrdi šta deca mogu saznati.

Prikazivanje :-podrazumeva primenu određenih audio-vizuelnih tehnika koje se koriste prenošenjem slike i ( ili) zvuka. on povezuje činjenice koje se prezentiraju sa dečijim aktuelnim iskustvom. procesa. Od njega najviše zavisi kolio će deca biti suštinski aktivni . gestova sa značenjem i načina ljudskog ponašanja primenjuje se prvenstveno za sticanje znanja i razvoj veština u oblasti praktičnih životnih i radnih. Oni se dele : .auditivne . Posle posmatranja deca izvršavaju radnju. pre svega upoznavši njihov smisao i vrednost za sopstvenu akciju. zdravstveno-higijenskih i društvenih aktivnosti. rečnik vaspitača. 53.vizuelne . odnosno materijala. priprema decu na ono što će im biti prikazano. Ova sredstva koriste se zavisno od toga koliko uspešno predstavljaju sadržaje koje treba da se pomoću njih obrade. radnji. zavisno od njene složenosti i dečije mogućnosti da zapamte redosled pojedinačnih operacija. uvežbavaju je pod nadzorom vaspitača.audio-vizuelne Za njihovo korišćenje potrebni su odgovarajući aparati odnosno tehnička sredstva. Deca treba da budu motivisana za usvajanje određenog znanja i veštine. Vaspitač treba da ima na umu i snagu delovanja sopstvenim primerom i u svim ostalim situacijama koda je se decom. koji odmah ukazuje ako odstupe od modela. od strukture čitavog postupka koji je organizovao vaspitač. u dodiru sa ovim činjenicama. od mogućnosti da se kombinuju sa ostalim sredstvima i postupcima. kako i kada govori Ovaj vaspitno-obrazovni postupak može se razmatrati kao neposredno pričanje vaspitača i razgovor sa decom u okviru šire komunikacije sa njima. integrišući ih u svoje iskustvo ili koliko će se njihova uloga svesti na puko gledanje – koliko će kritički prilaziti onome što vide a koliko će ga pasivno usvajati. načina obavljanja određenih delatnosti. Vaspitačevo pričanje deci :oblici.Pokazivanje postupaka i tehnika. 50 . Operacije koje se vrše treba da budu objašnjene s obzirom na njihovu svrhu i da se obavljaju prema određenom planu koji je poznat deci. Osim toga što ih bira. Pokazivanje radnje ili operacije može biti celovito ili po sekvencama. od toga koliko aktivnu ulogu obezbeđuju deci i sl. komentariše i objašnjava. Upotreba audio-vizuelnih tehnika za posredovano prenođenje informacija ne umanjuje ulogu vaspitača.

Pričanje vaspitača naročito se može koristiti u radu sa starijom predškolskom decom čije su verbalne i simboličke sposobnosti razvijenije. bez povišenog glasa i nervoze. Svojim pitanjima vaspiatč usmerava dete u procesu otkrivanja stavri i zakonitosti koje vladaju u svetu. Zbog toga opisivanje ima znatno veću ulogu povezano sa ostalim načinima. Umeren i blag ton deluje umirujuće na decu. Čak i na otvorenom prostoru treba izbegavati dovikivanje koje uvek neprijatno deluje na decu. OPISIVANJE Ili «slikanje rečima» sastoji se u prikazivanju predmeta. pomaže im da se otkrivaju suštinske karakteristike. odnosno utišavanje je efikasnije nego glasnost. unutrašnja svojstva i značenja premeta i pojava. onda se lako gubi nit i prestaje da služi vaspitno-obrazovnoj svrsi. OBJAŠNJAVANJE Objašnjavanjem se aktivira i usmerava dečija pažnja na ono što je bitno. naročito pokazivanjem. odnosno da vodi računa o kvalitetu svoje artikulacije. Njegova primena u vrtiću je ograničena jer deci na tom uzrastu nije dovoljno dostupan takav način prenošenja informacija. neposredan i umeren. Deca veoma dobro osećaju strah. o intonaciji. Oblici: .opisivanje . Ljudski glas ima nezamenjivu ulogu u razvoju dečije ličnosti. 51 . Vaspitač što je glasniji i deca su bučnija a od preterane galame atmosfera u sobi za dnevni boravak postaje napetija i nervoznija. slikoviti. emocionalno.pripovedanje . licem u lice. kao i tehnici disanja prilikom pričanja. sistematično i logično. poštovanje vremenskog redosleda izlaganja i naglašavanje osnovne misli koju deca treba da zapaze. pojava i procesa rečima. recitovanja i pevanja.objašnjavanje PRIPOVEDANJE Ovim postupkom deca se upozanju sa određenim događajima i zbivanjima iz istorije . bez obzira koje će on reči upotrebiti zbog čega treba da im se obraća prirodno. Karakteriše ga neposrednost . nesigurnost ili neljubaznost u glasu vaspitača. Deci treba postaviti pitanja koja ih podstiču na razmišljanje ali na koja mogu da odgovore. Ako pričanje nema do izvesne mere planirani tok i sadržaj. Najbolja komunikacija se postiže govorom koji je jednostavan. Vaspitač treba da vodi računa ne samo o rečima koje će upotrebiti već i o tonu jer se njime prenose na decu emocije. kojem se želi nešto reći i obratiti mu se spokojno . Pitanja koja vaspitači upućuju deci treba da budu tako formulisana da im omogućavaju da izraze svoje mišljenje i odluče se između alternativa. Pričanje vaspitača treba da bude živo. Način na koji će on postaviti ta pitanja u velikoj meri određuje kakve će odgovore dobiti na njih. što treba da ima na umu svaki vaspitač zbog čega treba da neguje svoju govornu kulturu. opisanim u literaturi ili onim koji su se odigrali u neposrednoj stvarnosti. Bolje je približiti se detetu.

Pitanja vaspitača treba da budu jednostavna.usporavanje govora . Reči polnih uloga : polno tipiziranje. OBLICI ADAPTACIJE : . paralingvistički znakovi su važni. Deca mogu učiti govor samo kroz njegovu upotrebu. redosled. jesna. stilski i gramatički pravilna. samo tebe čekamo..pedagoške fraze : «lepo se ponašaj za stolom!» .može se posmatrati i sa spekta prilagođenosti . količina i broj reči i rečenica.vaspitač treba da neguje književni govor .izostavljanje pomoćnog glagola jesam. OSOBINE GOVORA VASPITAČA REČNIK : . Verbalna dominacija vaspitača.jer je to atak na ličnost. Osobine govora vaspitača : izbor reči.korišćenje jednostavnih reči ili pak metafora koje deca razumeju .česta ponavljanja . Za neformalne razgovore u svemu što decu interesuje moguće je koristiti razne prilike – kada zastanu u igri. da podstiču decu na razmišljanje i usmeravaju na ono što je suštinsko u određenoj situaciji ali i da ih ne bude previše. a želja je da se ponašanje kritikuje Reči kolektivističke usmerenosti : svi zajedno.) Adaptacija govora – truditi se da deca razumeju. organizovana priča onog što se radi Kolektivistički izrazi s ene koriste da bi se svi stavili u kalup ( štrčiš danas. Ta verbalna dominacija može biti indikator položaja deteta u ustanovi.izbegavanje ličnih zamenica i ličnih glagolskih nastavaka . SPECIFIČNOST GOVORA VASPITAČA Odnos jedne odrasle osobe na grupu dece. funkcija je da se prenese poruka.. kada zažele da komentarišu svoje doživljaje i sl.« to što si uradio nije dobro» a ne « nisi dobar» .govor treba da je jasan i oslonjen na činjenice .upotreba 1l Pl umesto 1 i 2 l Sing. Razgovore sa decom je potrebno planirati ali ne kruto nego tematski. Adaptacija govora – prilagođavanje govora sagovorniku i u gramatičkom smislu. je . umesto ti i vi) .treba izbegavati argumente.deminutivi . dogmatske iskaze . Deca nemaju taj osećaj i naviku da kada se vaspitač obraća grupi dece da se to odnosi na svu decu. ( mi. Ta verbalna dominacija je nekad toliko izražena da deca nemaju priliku da govore..dužina govorenja – da ne bi zasuli decu velikim brojem informacija 52 . posle igrolike aktivnosti. polni stereotipi Ono što govorimo treba da bude u skladu sa tekućom aktivnosti.adaptirane lekseme univerzalnog tipa .

Najopštije gledano. gde spadaju: . . dušo srce 54. . . gotovo niko više ne poriče značaj predškolske ustanove kao specifičnog mesta življenja i odrastanja savremenog deteta. autorka razlikuje: a) zatvorene oblike regulisanja ponašanja." Prema načinu i svrsi poučavanja. b) otvorene oblike regulisanja ponašanja."To su svi oblici govora ( govornog obraćanja) usmjereni na regulaciju neposrednog ponašanja (aktivnosti) djeteta (djece).traženje informacije. odnosno razvoja viših psihičkih funkcija. kao jedno od sredstava posredovanja stvarnosti i kao jedan od vidova čovekove aktivnosti koja se ostvaruje zahvaljujući postojanju izgrađenog sistema znakova (jeziku) i postojanju specifične ljudske sposobnosti da se njime služi. 2) funkcija poučavanja .Jako je važno kod male dece oslovljavanje – najčešće ličnim imenom – pozitivan razvoj slike o sebi."strategija" upoznavanja svijeta u kome živi. mila. gde je govor sredstvo koordinacije socijalnog ponašanja 2.naredbe (zapovesti).odobravanje i neodobravanje. i to: 1) funkcija regulisanja ponašanja . Oslovljavanje nadimkom – prisnost Oslovljavanje prezimenom – broj prisutne dece u grupi Dogovor ko će koga zvati imenom a koga nadimkom ako imaju deca ista imena Neiskrena komunikacija – ljubavi.objašnjenje."Govor odraslog je u funkciji poučavanja kada ga koristi namerno (planirano) kao sredstvo učenja. .opomene (upozorenja). .sugestija. i to: 53 . govor. predškolska ustanova svojom strukturom i organizacijom uslovljava i odrasle i decu da se ponašaju i komuniciraju na određen način.pitanje . u koje je svrstala: .pohvala. Kao takvo specifično okruženje. autorka izdvaja pojedinačne oblike.obaveštenje. .pretnje. Ima dve osnovne funkcije: 1.pitanje . . kao i načina ." Zavisno od stepena slobode u vođenju i regulisanju dečje aktivnosti.uputstvo. . . komunikativnu ili socijalnu funkciju.najava . Takođe.zabrane. . . podsticanje.sugestija. Funkcije govora vaspitača Značaj jezičkog komuniciranja za dečji razvoj je odavno vansporna.poziv. privatnu ili individualnu funkciju. Nada Babić je izdvojila tri osnovne funkcije govora vaspitača u različitim komunikativnim situacijama.

"Proveri!". takođe. održava i obogaćuje individualne socio-emocionalne odnose s djetetom. govora N 1673 454 330 119 32 147 189 % 57% 15% 11% 4% 1% 5% 6% N 2127 481 336 % 72% 16% 11% N 2944 275 % 91% 9% Svega 3219 =100% Sestre u jaslicama koriste govor u komunikaciji s decom prvenstveno u svrhu regulisanja i kontrole dečjeg ponašanja i aktivnosti. "Šta misliš zašto?". Funk cija podučavanja kojma ponašanja funkcija nisu Soc. c) misaono "izazivanje". otkrivanju i saznavanju sveta oko sebe i samih sebe. a tada je to češće bilo za održavanje kontakta. Metode i karakteristike interaktivnog učenja 54 . tačno određene uloge vaspitača i dece. kada se deci prenose gotova znanja u obliku informacija. Činioci i pokazatelji kvaliteta odnosa vaspitač-dete 57. f-je oblici oblici inform. do cilja izaziv kont. u skladu sa svojim mogućnostima i ličnim angažovanjem. "Pokušaj. koje podrazumeva manje emocionalno ulaganje. što čine relativno retko. Na osnovu podataka o zastupljenosti pojedinih funkcija govora. Oblici i karakteristike verbalnog i neverbalnog opštenja u vrtiću Funkcije govora sestre 58. ostvarne emoc. gde vaspitač misaono provocira dete i time mu omogućava da. funkc. Kada koriste govor u svrhu poučavanja. 55. ona u stvari "tapkaju" za vaspitačevim namerama.a) davanje gotovih informacija. dok deca imaju prividnu slobodu."To je govor kojim odrasli uspostavlja." Istraživanje u jaslicama Epizode u Regulisanje Socio-emoc.gde su. pri čemu su tačno određene uloge poučavatelja i poučavanog. Dečija pitanja 56. 3) socijalno-emocionalna funkcija . "Kako si to saznao?" i sl. stiče znanja (prepoznatljiv po govornim formulacijama kao npr. b) vođenje do zamišljenog cilja (rešenja) . Održ. podsticale i pomagale im u vlastitim naporima. to je najčešće davanje gotovih informacija deci.". Govor sestre najređe je imao socioemocionalnu funkciju.Zatvoreni Otvoreni Davanje Vođenje Misaon. i to skoro četiri puta češće zatvorenim nego otvorenim oblicima.). može se zaključiti da su sestre u jaslicama češće kontrolisale i korigovale dečje ponašanje i aktivnosti nego što su ih hrabrile. jer.

kooperativno učenje nastavnik . 4.). 2. To jasno proističe iz činjenice da interaktivni oblici učenja imaju dominantnu ulogu. metakognicije i sl. ali joj je. timska nastava. To saznajno iskustvo u radioničarskom procesu prerasta u znanje. 2. odnosno definišuće odrednice edukativne radionice. edukativne su . veština dijaloga itd. oblik interaktivnog rada sa grupom. Pošto je osnovni postulat radionica da počiva na aktivnosti učenika. sada možemo preciznije reći. već vrstu metodološkog pristupa. zadataka u jednoj vremenskoj sekvenci i u jednom prostoru. 3. Dok traje. i 2. izbor niza unapred osmišljenih postupaka. ključne reči. 1. pa sve do podsticanja i razvijanja viših intelektualnih procesa (suđenja. Razmena Za sve radionice. ili pojedinačni metod učenja/nastave. karakteristično je obezbeđivanje razmene među učesnicima. svi interaktivni oblici učenja: 1. naravno). učenje rešavanjem problema. kooperativno učenje u grupama učenika. tačnije. Iz edukativne radionice nije isključeno ni smisleno receptivno verbalno učenje . razmena.Šta su to edukativne radionice i po čemu se one izdvajaju? Pojam edukativna radionica. Osim toga. U odgovarajućim nastavnim situacijama mogu se pojaviti skoro sve metode učenja. zaključivanja. On ne predstavlja konkretan postupak. tehniku. tehnika. mogu pojaviti kao metode koje misaono angažuju učenika. rešavanja problema. prirodniji vremenski okvir sat i po do tri sata. Po svojoj vremenskoj ograničenosti radionica je slična školskom času. Istovremeno. To su. aktivno učešće učenika. bilo da je to školska učionica. ali ne može ostati kao jedini oblik učenja. prevashodno oni vezani za socijalizaciju (saradnja u timu. su: 1. za razliku od časa. vežbu. Pored kontekstualnosti (prostorne i vremenske). Aktivno učešće učenika Saznajni proces (učenje) u terminima metoda učenja / nastave Edukativna radionica nije orijentisana na jedan metod nastave/učenja. ono može biti važan metod u nekoj od aktivnosti. pre svega.). pre svega. radionica je vezana za taj prostor i ne možemo zamisliti varijantu da se ambijent u toku radionice menja. odnosno u realizovan obrazovni cilj. a samim tim i za edukativne. dvorište ili priroda. odnosi se na oblik grupnog rada.jer su osmišljene sa ciljem podsticanja saznajnog razvoja (učenja u najširem smislu reči) i to od sticanja i usvajanja činjeničkog znanja. njima se ostvaruju i brojni vaspitni ciljevi. Jedino je važno da budu odabrane metode koje će obezbediti odgovarajuće saznajno iskustvo. S druge strane. jedna od glavnih pretpostavki 55 . izražavanje svoga stava. Radionica se realizuje u jednom prostoru (“nastavnoj sceni”). znači da se u dobro smišljenom scenariju skoro sve metode učenja (sem “bubanja”. uvažavanje drugačijeg stava.učenik. 5. Radionica je pojam koji se odnosi upravo na tu složenu celinu omeđenu vremenom i prostorom. učenje po modelu.

Ali. prilikom pisanja scenarija. Na času. onoga koji motiviše. počinju sa dizajniranjem radionice od idejne skice do brižljivo isplaniranog scenarija . Najčešće se scenario grubo može podeliti na tri velika dela: 1. i u samom interaktivnom procesu u toku radionice. uopštava (slušajući kako su drugi rešili istu situaciju). glavne aktivnosti (koje predstavljaju centralni i ključni deo) 3. a da se pri tom ne izađe iz okvira. kada treba i koliko treba. uvide). detektuje potencijalne probleme (npr. nastavnik posebnu pažnju posvećuje motivisanju učenika. 2.vodi učenike iz jedne aktivnosti u drugu. proverava da li je instrukcija bila svima jasna. kada je nastavnik neprekidno usmeren na reakcije samih učenika. veliku odgovornost ima nastavnik koji bi trebalo da obezbedi uslove da se svi čuju.radioničarskog pristupa jeste da je socijalna interakcija neophodni. a zatim i obogaćuje. da on sam bude model dobrog komuniciranja i sl. misli. zadatak je pretežak ili prelak. Eksplicitno i implicitno u vaspitanju dece 60. iz aktivnosti u aktivnost. Nastavnik osmišljava nastavne situacije koje bi trebalo da pokrenu učenike na misaonu aktivnost koja će voditi ka realizaciji obrazovnog cilja Poznavanje učenika je važan činilac koji treba imati u vidu prilikom osmišljavanja scenarija. Uloga nastavnika / uloga učenika Težište aktivnosti nastavnika se pomera pre početka samog časa. proširuje. čini upravo to . O motivaciji učenika misli na početku. partnera u pedagoškoj interakciji. Razmenom sa drugima naše vlastito iskustvo i saznanje najpre se utvrđuje i osvešćuje (kada mi drugima saopštavamo naša rečenja. Na kraju. zavšne aktivnosti (koje zaokružuju celinu radionice). kada stvara scenario za radionicu i prikuplja materijal potreban za njeno izvođenje.iz koraka u korak. iz zadatka u zadatak. 59. smislene. nije blizak interesovanjima ili trenutnim preokupacijama dece) i reaguje na to već u sledećem koraku. organizuje rad učenika. nastavnik ili voditelj radionice (kako se to obično kaže). trudeći se da održi visok nivo motivacije. zagrevaju ih za glavnu aktivnost). odnosno učenja. ciljem usmerene aktivnosti. uvodne aktivnosti (koje uvode učenike u duh radionice. Za uspešnost ovog segmenta. on je u ulozi organizatora. a glavnu ulogu i dominantnu akivnost izvode deca. dakle. pobuđuju pažnju. obezbeđuje uslove da se svi osećaju slobodno da iznesu svoje mišljenje i pomaže samo kada učenici to od njega zatraže i samo toliko koliko je potrebno da sami nastave dalji rad. koji diskretno podstiče tamo gde treba. Zatim. u koji ugrađuje odgovarajuće načine motivisanja dece. U samoj radionici. Izbor i kombinacija vaspitno-obrazovnih postupaka u radu sa predškolskom decom 56 . nastavnik je sve vreme svestan toga da svojim verbalnim i neverbalnim ponašanjem daje model intelektualnog rada i model saradničkog odnosa. formativni element našeg saznavanja. da se osećaju slobodni da iznesu svoje mišljenje. Aktivnosti nastavnika.

kao i materijalne uslove za njihovu primenu. dinamici razvoja i učenja kojoj doprinose stavljajući dete u aktivan položaj i upoređujući njegovu samostalnost. Najvažnije je koliko su odabrani postupci i načini njihovog povazivanja podstakli. Oblici vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom Osim odabranim načinima ( metodama) rada. naročito za rešavanje problema i prevazilaženje naučenog. zapostavljajući angažovanje motorike i emocija koje je važno isto koliko i unapreživanje umnih snaga deteta. potrebama i razvojnim mogućnostima. Isto tako treba odbaciti ukorenjenu predrasudu prema kojoj se učenje ograničava samo na intelektualnu sferu ličnosti. Ne treba insistirati na verbalnim znanjima. Vrednost metoda je u duhu koji pokreću. Oblici vaspitno-obrazovnog rada. površna komunikacija.Prilikom izbora i kombinovanja vaspitno-obrazovnih postupaka treba uzimati u obzir ciljeve i zadatke koji se njima ostvaruju. uzrasne karakteristike i individualne mogućnosti dece. vaspitač deluje na organizaciju. samostalno uz neposredno usmeravanje vaspitača ili kombinaovano. radoznalost i stavralaštvo. sadržaj. dele se na : 1. 57 . FRONTALNI – KOLEKTIVNI 2. pridobili decu da učestvuju u vaspitno-obrazovnom procesu što je moguće samo ako im je bilo omogućeno da deluju shodno svojim interesovanjima. pamćenju informacija i pasivnom uvežbavanju navika. već učiti decu načinima korišćenja onoga što su saznala. smer i intenzitet aktivnosti dece i oblicima vaspitno-obrazovnog rada. INDIVIDUALNI-POJEDINAČNI FRONTALNI-KOLEKTIVNI Sva deca iz vaspitne grupe se simultano bave određenom aktivnošću. ličnih sklonosti i izgrađenog stila rada. tok. Prednost ovog oblika rada je njegova racionalnost i ekonomičnost jer obuhvata odjednom svu decu i zahteva manje sredstava i materijala nego ostali oblici. prema socijalnom obuhvatu dece . odabrane sadržaje i tematiku vaspitno-obrazovnog rada. 61. izvesno pasiviziranje dece koje je teško izbeći i opasnost njihovog utapanja u kolektivni prosek. S obzirom da će u vaspitno-obrazovnom radu veoma retko biti primenjen samo jedan metod. Nedostatak mu čini rasplinute. GRUPNI-TIMSKI 3. Naprimer – povezivanje pričanja i pokazivanja Prilikom opredeljivanja za neke od vaspitno-obrazovnih metoda treba imati u vidu specifične prednosti i ograničenja svakog od njih pod određenim uslovima i povećavati njihovu efikasnost kombinovanom primenom u sistemu. mogućnosti za njihovo povezano korišćenje su neiscrpne i velikim delom zavise od metodičke spreme vaspitača i njihove inventivnosti.

Dobra snadbevenost raznovrsnim materijalima je jedan od preduslova za uspešnu primenu ovog oblika a povezivanje i upotpunjavanje sa frontalnim i grupnim oblikom rada omogućava da se nedostatci svedu na najmanju meru. gledanje dijafilma. lutkarske predstave. Nedostatak je što je za njega potrebno znatno više prostora i odgovarajućih sredstava i materijala kao i suštinski demokratsko ponašanje vaspitača. kolektivne igre i sl. Isto tako njima se postiže mnogo veći uticaj na proces socijalizacije dece i razvoj saradničkih odnosa. muzike. Ukoliko su deca mlađa. koja može biti ista ili različita za svu decu u grupi. 62. sklonost za najraznovrsnije aktivnosti težnju za usavršavanjem svih svojih . GRUPNI-TIMSKI Deca iu vaspitne grupe se dele na više manjih grupa koje se bave relativno samostalno određenim kativnostima. što traži veću pomoć vaspitača i grupe sa manje članova ( u početku 2-3) Grupni oblik rada omogućava znatno veću samostalnost dece u odlučivanju kojom će se aktivnošću baviti. 58 . želju dece da otkrivaju svet oko sebe.Frontalni –kolektivni oblik rada naročito nije primeren mlađoj deci zbog čega ih treba postepeno uvoditi u njega i koristiti ga samo u onim slučajevima kada za to ima najviše opravdanja: uajedničko slušanje priča. jer se planiranje i izvođenje aktivnosti obavlja bez neposrednog usmeravanja vaspitača ili pomoći i saradnje grupe. kolektivni cilj. naročito psihomotornih veština i sposobnosti. Ovom prilikom naročito dolazi do izražaja dečija samostalnost. Motivacija predškolske dece za učenje Osnovni pokretač dečijeg učenja i razvoja se ogleda u prirodnom interesovanju za aktuelne događaje i stvari. planiranju. i međusobno se kontrolišu u radu. njihova sposobnost da učestvuju u grupnom radu je skromnija. Dele se i poslovi i svaki član unutar grupe ima poseban zadatak kojim doprinosi zajedničkom cilju. što sve nije uvek moguće obezbediti u postojećim uslovima. koji se na kraju mogu integrisati u jedan opštiji. dok se vaspitač uključuje i interveniše samo po potrebi. izboru sredstava i materijala kao i rukovanju njima. za koji je odgovoran ped grupom. Ovaj oblik rada je primenljiv u onoj meri u kojoj se deca u vrtiću osamostaljuju i osposobljavaju da deluju prema sopstvenoj odluci i inicijativi. formiranje osećanja odgovornosti ped grupom. usklađujući pri tome svoje postupke sa opštim pravilim aživota i rada u grupi. Dobar primer grupnog oblika rada su grupni likovni radovi u kojima se članovi svake grupe dogovaraju o podeli poslova – šta će ko crtati. INDIVIDUALNI-POJEDINAČNI Svako dete se posebno bavi određenom aktivnošću. Grupe mogu imati iste ili različite ciljeve.

Obrazovanje deteta ima smisla i može da bude uspešno samo pod uslovom da sačuva elemente spontanosti i predstavčlja ua dete intelektualnu avanturu. Zadaci. Aktivnosti treba tako orgaizovati da učestvaovanjem u njima samo po sebi i uspeh na kraju predstavljaju nagradu za dete a ne da glavni motiv za njega bude odobravanje ili neodobravanje koje zapaža na licu vaspitača. Svakako. Međutim. one aktivnosti kojih su se prihvatila za postizanje scojih ciljeva imaće tendenciju da obave do kraja i to na najvišem mogućem nivou za koji su sposobni. Svaka činjenica koje treba da usvoje može da bude predstavljena na zanimljiv. isti takav kao što je savladavanje neke prepreke u fizičkom vaspitanju ili rešenje zadatka koji je postavljen u igri. posle čega ostaje vaspitaču da obezbedi uslove za učenje putem otkrića. ako hoćemo da deca objasne nešto. U sadržajima sa kojima se deca upoznaju potrebno je stalno isticati ono što je zanimljivo ukazivati na njihovu primenjivost i značaj za snalaženje u svakodnevnim životnim situacijama. Dakle. kao i davanju korisne sugestije. kojima želimo da angažujemo decu. izazovan neuobičajen način. Jezik je izuzetno važno sredstvo. U ovakvom pristupu važan je jezik. Nedostatak istrajnosti u nekoj aktivnosti kod deteta je pre uzrokovan nedostatkom autentičnog interesovanja nego lenjošću ili nedostatkom volje. za traganje . Dok će se deca na razne načine protiviti aktivnostima na koje su pristali iz puke poslušnosti prema vaspitaču i brzo od njih odustati. kao uobičajeni deo svakodnevne rutine. zbog čega treba vodtit računa da nesklad ne bude suviše velik što bi obeshrabrilo dete ali ni mali jer ne bi bio stimulativan. Najvažnije je da deca osete zadovoljstvo u aktivnostima kojima oprobavaju sopstvene snage naročito kada su potpuno zaokupljena nekim problemima. ova pomoć je često indirektna i sastoji se u obezbeđivanju odgovarajućih materijala i podsticajne sredine. treba da budu takvi da im ona vide smisao. sve dok ima izgleda na uspeh. 63. Obično rad sa jednim detetom traje oko 10-tak minuta. Ovaj model poučavanja posebno je namenjen individualnom radu. Najbolji podsticaj za aktivnost i razvojni motiv uopšte je doživljavanje zadovoljstva zbog uspeha nakon savladavanja neke prepreke prevazilaženje nesklada između onoga čemu dete teži i za šta je u određenom trenutku sposobno. Slično tome. to treba da bude motivisano korišću koju će ona imati od objašnjenja. Dijaloški pristup : usmeravajuće poučavanje Glavni razlog zbog kojeg deca idu u školu jeste učenje a glavni razlog što to čine učitelji jeste da im pomognu u tome. On može biti delotvoran bez obzira na složenost problema i veličinu teškoća na koju dete tokom njegovoga rešavanja nailazi. ima trenutaka kada je deci potrebno direktno poučavanje. za eksperimentisanje i stalno širenje saznajnih interesa. ali ovaj program nije „jezički“. Međutim nema smisla razvijati dečiji govor sam za sebe. kada se vaspitač bavi jednim detetom. svako dete može da 59 . Saznanje treba da bude izazov za dete. kao i uviđanjem te koristi. Vaspitač može ili specijalno da ga planira ili da proistekne iz dečije slobodno izabrane aktivnosti ali glavni princip postupka je da se interakcija sa detetom organizuje u normalnom okruženju.

Učenju mora da prethodi svest da se nešto ne zna. vaspitač prvo treba da podstakne decu na učenje pitanjima na koja ne znaju odgovore a zatim da im pomogne da ih pronađu. biranje odgovarajućih sadržaja Najzgodnije teme mogu se pronaći među stvarnim životnim potrebama. spavanjem i sl. sečenjem jabuke . ako su pitanja uvek na visokom nivou. 6. Zato se naglasak stavlja na pravljenje nečega. 5. održavanje dečije aktivnosti Mala deca uče baveći se nečim. To može biti prilično lak nivo (šta je to?) ili vrlo težak ( šta te je navelo da kažeš da se devojčica obradovala?). treba da bude flrksibilna i da se može razvijati. Postoje 8 glavnih načela koja se koriste u ovakvom radu: 1. koji će za to vreme biti samo njihov. ono neće proširivati svoja saznanja. od kojih se jedan odnosi na ono što treba uraditi a drugi na ono što treba saznati „hoćemo da isečemo jabuku i pronađemo kako da svako dobije po parče?“ „Hoćemo li ovo rastaviti i otkriti kako radi?“ 60 . šetanjem. Sporazum treba postići na dva nivoa. Poučavati u skladu sa kognitivnim zahtevima postavljenim na odgovarajućem nivou Štogod pitali dete. stalne greške dovešće do frustracije. može se smatrati da je aktivnost bila neuspešna skoro isto toliko kao da je sve reklo pogrešno.. Ako dete kaže da je lopta tvrđa od jabuke oni mogu zajedno da provere. U tom slučaju će dete osećati da je nešto uspelo i postiglo. koju je onda moguće razrađivati i raspravljati.. Prema tome. to predstavlja „zahtev“ za njega. Otuda najviše smisla ima ako se tema poveže sa kupanjem lutke. 4. proveravanje onoga što kaže dete Da bi razgovor između vaspitača i deteta omogućio pravo sporazumevanje. 2. Teme su obično povezane sa svakodnevnim životom – hranjenjem. razvijanje teme Da bi razmena mišljenja bila uspešna. izazivanje odgovarajućeg odgovora 3. Osim toga. 8. Vaspitač treba da zna koji zahtevi odgovaraju kojem detetu i prema tome da odabere pravo od čitavog niza pitanja koja može da postavi.Aktivnost treba da započne teškim pitanjima da bi kako se bliži kraj ona postajala sve lakša tako da se uz njihovu pomoć naučeno rezimiralo i zaokružilo. odmeravanje tempa aktivnosti Ako dete tačno odgovori na svako pitanje koje mu se postavi. stvaranje krajnjeg proizvoda putem fizičke aktivnosti 7. organizovanje toka aktivnosti Interakcija između vaspitača i deteta verovatno će se razvijati kako treba ako se započne razjašnjenjem šta se njome hoće. održavanjem higijene. Ako su pitanja vaspitača uvek na nivou kojem je dete doraslo.Za usmeravanje misli ništa nije bolje od zajedničke teme koja se odnosi na nešto što se odigrava pred očima dece i vaspitača.očekuje da će vaspitač izvestan kraći period provesti samo sa njim rešavajući neki problem. Nasuprot tome. potrebno im je da budu aktivna kao i da posmatraju. najbolje je da se kreće u granicama onoga što je prisutno i što se može proveriti ili bar da se ograniči na događaje kojih se zajednički sećaju. ona treba da traje dovoljno dugo kako bi angažovala i dete i vaspitača.

Planiranje U prvim fazama pripremanja dijaloga vaspitač bira dete sa kojim će ga voditi i razrađuje opšti plan aktivnosti. koristeći pojednostavljena ili druge prigodne postupke. Poučavanje Vaspitači svojim redovnim aktivnostima dodaju još neke kada im se učini da bi to bilo korisno. ako je dete već u stanju da bez napora izvrši zadatak. U tom slučaju će njena struktura sadržati četiri glavna elementa : 1. To je posebno značajno u v. prilikom koje se tema razrađuje. usmeravajući aktivnost sigurnom rukom ali sa punpo takta 4. To zahteva naizgled neformalno. Postoji više razloga zbog kojih se treba prilagođavati dečijem razvoju. koji su usko povezani sa glavnim ciljevima predškolskog vaspitanja i obrazovanja. izazov će biti obashrabrujući jer dete zna da ne može uspeti. U najboljem slučaju dete će imati mogućnost da uvežbava veštinu koju je već steklo a u najgorem – dosađivaće se jer od njega je zatraženo da učini nešto što je suviše lako. pa zbog toga neće ni pokušati. Na kraju se ukratko rezimira i povezuje najvažnije što je rečeno. Aktivnost je bila uspešna ako kod oboje postoji osećanje da su postigli ono što su hteli. postavljanje zadatka – aktivnost i nešto što će se naučiti unutar nje 3. obezbeđujući kako deci tako i vaspitačima smisao i uspeh u radu. Do najboljeg učenja dolazi kada razlika između onoga zašta dete je već sposobno i onoga što se od njega zahteva da učini ili nauči nije prevelika. Ako je pomenuta razlika mala. vodeći računa o odgovarajućim sadržajima i pojmovima.ostvarivanje planirane aktivnosti. Vaspitač i dete se prisećaju toka aktivnosti podsećajući jedno drugo na glavna zbivanja i otkrića. odgovarajući izbor zadataka 2.Ovaj postupak stvara kod njih 61 . Pripremljen plan treba da se koristi fleksibilno i da se prilagođava dečijem tempu i rekacijama.Sledi glavna etapa u razvoju aktivnosti. ne postoji potreba da uloži napor a zbog toga i neće naučiti ništa novo. ako je uobličena kako treba. što je povezano i sa učenjem. koju može i unapred da planira i ostvari sa jednim detetom ili više njih. Nasuprot tome. Aktivnost kojom hoćemo da poučimo decu nečemu će biti mnogo uspešnija. ali vrlo važno ponavljanje. otkriva i shvata sa zadovoljstvom. onda tu za njega nema izazova. Zašto prilagođavati obrazovni postupak nivou kognitivnog razvoja Jedan od najvažnijih zahteva u obrazovanju jeste precizno prilagođavanje obrazovnog postupka svakom detetu. razmatranje protekle aktivnosti – kada se aktivnost prirodno završi ili kada vaspitač proceni da je dovoljno postignuto njome. od kojih zavise brzina i redosled njegove realizacije. razgovara se o njoj. To omogućava deci da konsoliduju pojmove. Vigotski je to nazvao „zonom najbližeg razvoja – linija narednog razvoja“.vaspitač postavlja određeni niz pitanja i zahteva. posebno kada zapaze da je jedno dete angažovano nekom aktivnošću pogodnom za to. zavisno od dobijenih odgovora. Najopštiji cilj je da se dete podstakne da uči. usvoje nove reči i srede stečeno iskstvo. ako je nepodudarnost između onoga što dete može i onoga što se od njega traži prevelika.o radu sa decom ranih uzrasta ali i najteže ostvarljivo.

Sasvim je prirodna pojava da deca na sve načine isprobavaju kako fizički svet oko sebe. odnosno. koji će činiti da bude bezbedno. Prednost se međutim daje podržavanju jer će ređe nego kočenje izazivati neslaganje i otpor kod deteta. ali ako se na njih ukazuje redovno i dosledno onda će se život i rad u kolektivu odvijati prirodno i glatko. sa jedne strane stavlja u potčinjeni odnos prema odraslom.uvaranje da je ono čime su se bavila vredno i ima smisla kako za vaspitače teko i za decu. Delovanje na dečije ponašanje : oblici spoljašnje i unutrašnje kontrole Najvažniji način delovanja na dečije ponašanje . 62 . Najčešći uzrok svih « disciplinskih prekršaja» i nesporazuma između dece i odraslih je dečije nepoznavanje okvira ponašanja u kolektivu. I ovde postoji razlika između kočenja i kažnjavanja i analogijom oslanjanja na unutrašnje . kod njega vaspitač teži da zaustavi proces formiranja nekih negativnih osobina pre nego što se ukorene u detetu. Mehanizmi kojima se koči nepoželjno ponašanje dece nisu dovoljni sami po sebi. a sa druge strane skračuje mu se sticanje dragocenog iskustva o posledicama pogrešnog ponašanja na uzrastu kada su njegove posledica mnogo manje i bezbolnije. 64. konstruktivno i prihvačeno.u kome vladaju određeni red i pravila ustanovljeni. U preusmeravanju njegovog ponašanja uvek treba polaziti od njegovih sopstvenih motiva i težnji i na njima zasnivati delovanje ( npr deca trče po sebi nakon pasivnog sedenja. spoljašnje motive i uzimanju u obzir potreba i težnji deteta umesto disciplinskih razloga. odnosno. Cilj kočenja je suprotan podržavanju . odn koji će mu omogućiti da se optimalno razvija i uči u kolektivu vrtića. Da bi vaspitač mogao efikasno da deluje na dečije ponašanje naročito ako se ispoljava na negativan način. Podržavanje deteta u onome što je kod njeg apozitivno podrazumeva kočenje negativnih tendencija koje se ispolje. kao i na čitav razvoj i učenje je podržavanje deteta u onome što je kod njega pozitivno. navede ga da se uzdrži od ispoljavanja određenih oblika negativnih ponašanja. Prilikom podržavanja ili kočenja polazi se od pretpostavke da dete ima potrebu da sazna granice svog ponašanja i nauči one oblike ispoljavanja svojih težnji komunikacije i saradnja sa drugima. Da bi se postiglo da deca uvide smisao ovih okvira i prihvate ih dobrovoljno. Ako se dete preterano ograničava i usmerava. što se podržavanje uglavnom oslanja na unutrašnje motive i vrenosti koje su izvan ili «iznad» deteta koje mu se vaštački usađuju potiskujući ono što je kod njega autentično. omogućiti im da se istrče – napolje ili sala). on mora prvo da upozna i shvati njegove uzroke. jer oni samo prekidaju tok takvog ponašanja dok je detetu potrebno da se ukaže i na smer koji je poželjan. Razlika između podržavanja i nagrađivanja je . odn u njihovoj svesti nije dovoljno ograničeno dozvoljeno od nedozvoljenog. koji se javlja kao reakcija na mešanje odraslog i osujećenje. pre svega. potrebno je vremena i strpljenja. time se. tako i granice koje su postavljene njihovom ponašanju.

pre svega da prihvati da deca kao ličnosti u razvoju imaju prava na neka ponašanja koja nisu svojstvena zrelim osobama i da pod određenim uslovima i ovi oblici ponašanja mogu postepeno voditi ka zrelosti. onda ga neće okrivljavati za greške. naročito u slučaju kada su i sama učestvovala u njihovom formulisanju i proglašavanju.Ukoliko je vaspitač uveren da je osnovni razlog dečijih ogrešenja o pravila ponašanja njihovo nepoznavanje i uopšte. konstruktivnu i stvaralačku ličnost. neizvesnosti i straha od mogućih grešaka. Najvažnije granice dozvoljenom ponašanju postavljaju se u vezi sa dečijom bezbednošću. kao i zahtevom da se ne ugrožavaju drugi i neoštećuje inventar dečijeg vrtića. međutim. osećaće se bezbedno i prihvaćeno i razvijaće se u spontanu. detetu ostaje trajno usađeno shvatanje da neko može imati prava da ponižava druge i nanosi im razne neprijatnosti da bi održao svoj autoritet. Preterana kontrola sprečava razvoj samokontrole kod dece kao što preterano naglašavanje «navika» kulturnog ponašanja. koja neće suviše krutim stavovima kod njih izazivati anksioznost i potiskivanje. Nova igračka obično izazove prepirku. to je prilika da se uvede pojam «čekanja na red» koji deca brzo shvate. UTICAJ VASPITAČA NA DEČIJE PONAŠANJE U VRTIĆU Metodi koji se primenjuju u delovanju na dečije ponašanje. ne garantuju uspeh niti se mogu propisivati. Da bi ostvarila ovo pravo njima je potrebna određena tolerancija odraslih. najčešće u svojoj pozadini nema osnovni cilj da se socijalizuje dečije ponašanje. Ispravno ponašanje. Iako se kaznama mogu postići određene. Ukoliko je detetu jasno određen prostor u kome može bezbedno da se kreće i istražuje. socijalno neiskustvo. stvaraće se i uslovi za samoregulaciju njihovog ponašanja. ono će to činiti bez kolebanja. učtivosti i čistoće. one teško mogu poslužiti tako shvaćenom disciplinovanju jer zanemaruju unutrašnje motive ponašanja i zasnivaju se na strahu od neprijatnosti koje donosi. već da odrasle što više oslobodi brige o njima. odn kukavičluka. sukob interesa pojedinaca koji bi je hteli za sebe. trenutne promene u dečijem ponašanju. koje se kod deteta javlja usled kazni. ukoliko mu se ukazuje više poverenja a ona prihavataju kakva jesu. Pored svih poremećaja do kojih dovodi strah i gubitak sigurnosti i poverenja u vaspitača. ono će sticati poverenje u sebe i svoju okolinu . poslušnosti. Deca veoma brzo uviđaju značaj određenih pravila ponašanja u konkretnim situacijama i umeju da ih se pridržavaju kada ih prihvate. manira. kočenje ili preusmeravanje sami po sebi kao tehnika. bez obzira da li je u pitanju podržavanje . Kada dete uoči da određeno pravilo ponašanja ima svoju opravdanu primenu u konkretnoj životnoj situaciji. imajući u vidu interese odraslih. OBLICI SPOLJAŠNJE KONTROLE – KAZNE I NAGRADE Disciplinovanje deteta je postepen proces u kome mu se pomaže da svoje ipulsivno . Ukoliko je šire polje mogućnosti delovanj za decu a manje pritisaka i zabrana. često besciljno i nekontrolisano ponašanje preobrati u ponašanje koje je svesno. verovatnije je da će iskustvo stečeno tom prilikom po analogiji primeniti u sličnim 63 . odmereno vođeno razumom koliko i emocijama i ima određenu svrhu. Vaspitač mora. nije posledica nekog poboljšanja u njegovoj ličnosti već pogoršanja. koje je pod njegovom kontrolom. Ako su ova ograničenja izvršena sa razumevanjem za potrebe deteta i ako se njihovo sprovođenje obavlja bez podmićivanja i zastrašivanja.

Mehanizmi i postupci u formiranju polnih uloga kod dece Polni identitet nastaje u međudejstvu sa ostalim aspektima identiteta. kao i likova iz literature. U situacijama kada mora da sprečava dete u nečemu . koje zahtevaju pravila zajedničkog života i rad au dečijem vrtiću treba da učestvuju i deca i odrasli. propust. to nikako ne bi trebalo da zvuči kao osuda ili pretnja. Pri tome dete može da se složi sa njime . Sa detetom se ne treba upuštati u prepirku ukoliko protestvuje zbog nekakvog zahteva vaspitača već ga treba obrazložiti ali i ispoljiti čvrstinu pri sprovođenju. mališani ih teže prihvataju i odbacuju čim im se ukaže prilika za to da bi se izjednačila sa starijima. 65. međutim. Negativna reakcija vaspitača i ostalih drugova vezuje se za njegov postupak. Ukoliko jedna pravila važe za decu a ne primenjuju se na odrasle. odnosno njenog etiketiranja. bio doživljaj vlastite 64 . Da bi se kod dece razvijala odgovornost i bolje razumevanje . Polni identitet bi. da sadrži informaciju šta i kako treba nešto raditi nego zabranjivati ( «ređaj domine na stolu « . U slučajevima prekršaja discipline. onda kada se to dogodilo ali bez uopštavanja.situacijama. Oduzeće mu oštar predmet kojim ugrožava drugove. na određeni čin. što će ono osetiti kako po rečima kojima mu se obraća tako i po tonu. uhvatiće ga za ruku i zaustaviti da ne istrči na ulicu. oblik ponašanja a ne za njegovu ličnost. međutim. Isto tako treba voditi računa i o tome da u održavanju granica ponašanja . vaspitač to treba da učini brzo i bez oklevanja. da se ljuti. odstupanja od pravila. nego kada bi trebalo da deduktivno sprovede opšti princip koji mu je bio saopšten izvan konteksta svakodnevnog života i rada. Deci je potrebno dati vremena za prihvatanje granica koje se postavljaju njihovom ponašanju. shodno tome. do odbacivanja deteta kao ličnosti. Bolje je deci davati uputstva u pozitivnom obliku. Jedan od načina uticaja na dečije ponašanje je informisanje koliko je ispravno i skretanje pažnje na njegove moguće posledice. Vaspitač treba jasno da saopšti detetu kada neodobrava njegovo ponašanje. težnje i prava drugih ljudi i objektivnih granica ponašanja koje se moraju uvažavati sa druge strane. potrebno ih je podsticati da procenjuju svoje postupke. postupke svojih drugova i odraslih oko sebe. to ne sme dovoditi u pitanje suštinu njegovog odnosa prema detetu. pravila ponašanja u kolektivu. moralisanja i raspravljanja o ličnosti samog deteta. Na taj način ono će naučiti značajnu razliku između unutrašnjeg sveta svojih osećanja i subjektivnih težnji sa jedne strane i spoljašnjeg sveta u kome postoje osećanje. odlučno će mu reći da se ne treba prskati vodom.umesto « ne bacaj domine na pod» ). Doživljaj vlastitog pola uslovljen je i zavisi od društvenih očekivanja u pogledu ponašanja osoba različitog pola. da protestvuje na šta ima pravo koje mu se neosporava. uvek treba reagovati konkretno i neposredno .

prlja kolena. osećanja . U pogledu gajenja dece. Uloge se i opisuju ali i vrednuju. Iako se mnoga «demokratska» društva zalažu za ravnopravnost polova. dete se identifikuje sa jednim od dva pola. porodica. najčešće sa onim kojem i biološki pripada. Tako se npr normalnim smatra u našoj kulturi da se dečak penje po drveću. seksualna orijentacija Ove komponente mogu ali ne moraju biti usaglašene. Ako dete pogreši u svom rodu. igra rata. Jezik posreduje usvajanje identiteta roda. Proces prihvatanja socijalne uloge pola počinje u ranom detinjstvu. stavove. Biološki pol je fiziološko-anatomska ( genetski određena struktura i funkcija Identitet roda je usvojena indentifikacija osobe sa muškim ili ženskim rodom Socijalna uloga se uči tj usvaja u društvu po principima socijalnog učenja ( učenja uloga. nastavnici i šire društvo). oblik frizure.socijalne uloge i statusa kao bića datog pola. roditelji. znajući mu naziv. kada ga je generalizovalo i na ostale osobe. Obično se navode četiri takve komponente: a. obeshrabruje njihovu eventualnu osećajnost i dr. Od devojčica se očekuje skromnost. učenja po modelu) Sekusalna orijentacija može da bude usmerena na vlastiti ili suprotan pol. biloški pol b. da voli plavu boju i dr. submisivnost. način odevanja. a odnosi se na fizičku i emocionalnu preferenciju osoba različitog ili istog pola. vrenosti. muzike i dr. Socijalnu ulogu pola čine dakle očekivanja vezana za ponašanje. a zavisno od toga šta o polu deteta i mlade osobe misli socijalna okolina ( vršnjaci. ULOGA PREDŠKOLSKE USTANOVE U FORMIRANJU POLNOG IDENTITETA Polni identitet ima prvobitno poreklo u kulturno-istorijskim društvenim vrednostima. S obzirom na to da su igre uloga izraženije i 65 . već se sastoji iz više komponenti. Kod adolescenata. Dete već krajem druge a pogotovo u trećoj godini nauči da izraz « ti si devojčica» označava nešto specifično i to ne samo u biološkom smislu. preskače konopac. Kao simboli te identifikacije su ime deteta. identitet roda c. « školice». da voli roze boju. odrasli ga ispravljaju. ono je usvojilo idenititet svog roda. ljupkost i sl. U socijalnim interakcijama dece u igri uloga ona otkrivaju ulogu kao obrazac očekivanog ponašanja. u govoru. motive osoba određenog pola. Bezrezervno prihvatanje socijalne polne uloge dovodi do mnogih psihičkih tenzija. Kada je dete shvatilo da je njegov rod nepromenjiv. vezana za pol. Tu se njena uloga majke idealizuje a uloga supruge satanizuje. Polna uloga u velikoj meri određuje socijalno ponašanje osobe. TV. naziva se polno tipiziranje. igračke koje se detetu nude i dr. a matrica ponašanja. kruta socijalizacija u pogledu polne uloge može da ometa razvoj. U pogledu roda. Takože održavaju se razni stereotipi. Devojčica navodno treba da se igra lutkama. socijalna uloga d. kao što je slika žene u patrijarhalnoj kulturi. Polni identitet nije homogena struktura. Pojam roda je sadržan u njegovoj kognitivnoj osnovi. patrijarhalna tj tradicionalna kultura podstiče mušku decu na agilnost prema spoljnjem svetu. ona je krše putem diferencijacije uloga na razne načine : putem literature.

oponašajući njihov stil ponašanja. Posmatranje je osnova za evidenciju o napretku dece i neophodno davanje povratnih informacija roditeljima o tome kako njihova deca napreduju i kako su im razvijene ( ne) mogućnosti. interesovanja i dr. Pojam i način posmatranja i praćenja dečijeg ponašanja i razvoja Posmatranje i praćenje ima suštinsku ulogu u procesu planiranja.. prihvata i uvažava drugi.. preko ozbiljnih i više sistematskih metoda posmatranja sa pažljivim odabirom uzorka ponašanja i dinamike posmatranja do izrade studije slušaja za pojedinačno dete ili grupu dece. način na koji pristupaju novim informacijama. detetovu pažnju sve više privlače modeli pripadnika tog pola u smislu njihovog ponašanja. a zavisno od njegovog pola. koje doživljava kao ipresivne uzore. Cilj pojedinačnog posmatranja zavisiće od svrhe. Posmatranje je takođe osnova za identifikovanje dece sa specifičnim razvojnim ili obrazovnim potrebama. Vaspitač treba da nauči da analizira dečije ponašanje takvo kakvo jeste a ne kako bi on želeo da bude. između 3-4 godine. Da bi uspostavio sa decom odgovarajući odnos. vršnjake. roditelje. važno je znati kako deca vide samu sebe i kako se osećaju. Mogu se posmatrati ponašanje dece. Jedan od načina adekvatnog seksualnog vaspitanja u uslovima dečijeg vrtića ( a i uopšte) u smislu ravnopravne afirmacije polnih uloga bi bio da vaspitači upućuju decu baš na igranje polno atipičnih uloga. suprotan pol. tako i samog programa. 66 . Sem obavljanja posmatraj aradi planiranja. odnosno da se oslobađa mnogih predrasuda koje vladaju u društvu u pogledu odnosa među polovima. uspešnije uticao na njihov razvoj i učenje .. Kroz simbolizaciju u okviru socijalne interakcije u igrama polno atipičnih uloga. kao i za planiranje individualizovanih vaspitnih metoda. kontakti sa drugima. Posle formiranja relativno konstantnog polnog identiteta. Da bismo to saznali potrebno je da posmatramo decu u odnosu na njihovu neposrednu okolinu. motorna spretnost. organizovao njihove aktivnosti. saradnja sa ostalom decom i odraslima . vremena i metoda kojim nam stoje na raspolaganju. dete počinje bolje da shvata.učestalije od mnogih drugih igara. učestvovao u životu i radu grupe. 66. Dete se tada identifikuje sa pripadnicima svog pola. vaspitače. emocije koje deca ispoljavaju. vaspitača. pod uticajem drugih osoba ( a i sistematskog vaspitanja) dete postaje svesno ne samo svog pola već i očekivanja okoline u pogledu njegovog ponašanja. vaspitač treba da ih bolje upozna . Igra uloga je kao i svaka igra spontana aktivnost koja ima za cilj postizanje neposrednog zadovoljstva ali je ona i odraz shvatanja deteta o realnosti u njegovoj okolini. Takva igra može da posluži i kao sredstvo adekvatnog usvajanja prihvatljive polne uloge. Metode posmatranja variraće od sasvim kratkih anegdotskih beležaka. način na koji rešavaju probleme. Ono se događa stalno jer je osnova za buduće korake u realizaciji i rezultati opažanja se uključuju i plan i proces evaluacije kako dece.

Vaspitač može imati određeni sistem beleženja značajnih podataka o detetu do kojih dolazi u razgovoru sa roditeljima i posmatranjem samog deteta. Vaspitač polazeći od osnova programa u izradi izrađuje program na nivou svoje vaspitne grupe. Najbolej je sve beleške držati u posebno registrartoru da bi imali uvid i deca i roditelji. Shvatanje funkcija predškolskog vaspitanja i obrazovanja : 67 . Razvojne specifičnosti dece predškolskog uzrasta naglašavaju potrebu da vaspitači imaju veći stepen autonomije u planiranju i vrenovanju v. 67. Od deteta bi trebalo tražiti saradnju prilikom odabira radova.razvoj govora i mišljenja Da bi podaci . tako i sa svakim detetom pojedinačno. Vaspitač u dosije stavlja informacije koje je sakupio i radove koje smatra relevantnim i tipičnim pokazateljima nekog ponašanja. odnosno dosegnutim razvojnim nivoima . uključivanja u proces v. što mu pomaže pri planiranju i odmeravanju sadržaja aktivnosti koje namerava da ostvaruje kako sa grupom.o rada. Isto tako on beleži promene u postignućima . Osnove programa predškolskog vaspitanaj i obrazovanja dece uzrasta 3-7 godina: Model A i Model B Osnove programa propisuje ministar i one predstavljaju smernicu za rad svih vrtića i vaspitača. dete ima pravo da odabere rad koji se njemu najviše sviđa da stavi ako želi i veći broj radova. ostavlja se mogućnost uvažavanja tradicije i kulture sredine. Vaspitač procenjuje deliji razvoj u odnosno v. bili pouzdaniji potrebno je karakteristike koje se prate ispitivati i opisivati na sličan način. Ta dokumentacija imaće razlišitu homogenost jer se nekad posmatranje lako i brzo obavlja a neke se pojave moraju posmatrati dugoročnije i temeljnije. Roditelji imaju pravo izbora ustanova. Uslovi za primenu osnova programa – normativi kadrova.o ciljeve koje ostavruje i polazeći od svakog konkretnog dedeta kao kriterijuma. mogle pripisivati promenama nastalim zahvaljujući procesu razvoja i učenja. koje prikupi vaspitač. da zajedno sa roditeljima povremeno razgleda svoj dosije ( portfolio) i komentariše svoje postignuće. Prati se: . Dosijei bi trebali da stoje na javnom mestu u vaspitnoj sobi i da svima budu dostupni. Predškolsko vaspitanje i obrauovanje je deo celovitog sistema vaspitanja i obrazovanja. prostora.o rada. broja dece. Za svako dete je ipak važno da vaspitač poseduje odgovarajuću dokumentaciju u kojoj će sabrati sve svoje napore u vezi sa posmatranjem pojedinačnog deteta.opšte zdravstveno stanje . bez pokušaja da se njihovo ponašanje menja pre nego što mu se shvate uzroci.socio-emocionalni razvoj . Osnove programa su polazište za izradu specijalizovanih programa.Da bi se deca upoznala treba ih posmatrati kako se vladaju o određenim situacijama. kako bi se razlike koje se utvrde u dva različita vremenska perioda kod istog deteta. Predškolsko vaspitanje obuhvata vaspitanje i obrazovanje dece 3-7 god. naime.

otkrivanje i upoznavanje samog sebe ( delovi tela. već znanja obuhvataju veštine. da na kreativan način koristi predmete) Uloga vaspitača: Da stvara uslove i da direktno podstiče razvoj dece i učenje Planiranje i evaluacija: Na 3 nivoa : . ono je aktivno. uloga vaspitača. intelektualna samostalnost. tuđa osećanja. uči da sluša i uvažava tuđe ideje ali i da suprotstavi svoje stavove) 3. teškoća.za celu grupu . U modelu A nisu ponuđeni sadržaji Preporuka : sadržaji ne čine samo ona znanja o sebi. Postoje dva modela vaspitanja i obrazovanja u osnovama programa : MODEL A I MODEL B MODEL A: otvoren sistem vaspitanja. misli. saznavanje o svetu oko sebe i načinima delovanja na nju.izražavanje govora. Osnove programa pružaju pomoć v. nema programske sadržaje Ciljevi : 1.. sposobnosti.o proces i radu prilagođavanjem sadržaja i uklanjanjem prepreka u aktivnostima. 68 . U izboru sadržaja vaspitač se vodi načelima programa. otkriva interesovanja. tuđe mogućnosti i granice. pomagačka – da prati. prepoznaje.- obezbeđivanje prava i potreba dece. afektivnog. Osnove programa polaze od deteta kao fizičkog. umeća Konstruktivistička teorija učenja – učenje ima unutrašnju motivaciju Uloga vaspitača je posrednička. coljeci. utkrivanje i upoznavanje drugih oko sebe ( na osnovu sigurnosti i poverenja u sebe gradi odnose prema drugima.( odlike predmeta i pojava. interaktivno i kreativno biće koje iskazuje inicijativnost i spontano ponašanje za koje predškolska ustanova treba da mu obezbedi uslove. socijlanog bića koje je aktivan činilac svog razvoja.individualno Planira se na osnovu uočenih interesovanja.. istražuje i prihvata svoje mogućnosti i granice) 2. osećanja i sl. drugima i okolini. načela. porodice i društva nastavak i doprinos porodičnog vaspitanja priprema za školu kompezatorska funkcija ( ublažavanje socio-kulturnih razlika) da se darovitoj deci obazbedi mogućnost negovanja i razvoja Dete je aktivan činilac svog razvoja. slika sveta. logičko mišljenje.za manju grupu . problema Procena ostavrenog – vrednovanje – na osnovu toga planira se sledeće.

4. maturacijsko –socijalizacijski 2. Angažovanost i posvećenost znači više od «spoljašnje zaposlenosti» i površne «sentimentalnosti» . težište nije na sadržajima. saradnja sa školom i lokalnom zajednicom Ciljevi su više konkretizovani ali postoji dodatna obaveza da se to sve integriše u celinu. Dete je u centru a ciljevi i zadaci prate i osobenosti i interesovanja pojedine dece. deca mogu da uče ali na specifičan način. programi liče na školske ( model B) g. težište na razvoj unutrašnjih sposobnosti. poštovanje kolega i roditelja Poštovanje ovog načela je osnov demokratskih odnosa u vaspitanju. 68. implicitna pedagogija Ono što se zaista zbiva u neposrednoj komunikaciji i interakciji. NAČELO ŽIVOTNOSTI Uvažavanje životnog iskustva deteta i otvaranje ustanove prema porodici i društvenoj sredini. Načela za ostvarivanje programa Nije dobro postavljati suviše specifična i kruta pravila.oni podrazumevaju traganje za ličnim zančenjem.kognitivni .plan se ističe dete. relani uslovi u kojima se nešto zbiva. Socijalni aspekt važniji nego učenje – kognitivni razvoj. 1. odgovorom na sopstvena pitanja i dileme. 3 osnovna tipa programa: 1. tradicionalni. sa više načela.Izvori sadržaja: realni kontekst dečijeg života. Kurikulum – realni program. NAČELO REALISTIČNOSTI 69 . 3. u preškolskom. u 1. Opšta pravila – načela – da bi se obezbedilo usaglašenost vaspitnog delovanja. njihove interakcije i komunikacije moraju biti smisaoni i za decu i za vaspitače. Vaspitač najviše vaspitava onim što jeste kao ličnost i onim što ume da radi. kognitivno-akademski 3. NAČELO POŠTOVANJA SEBE I DRUGIH Pre svega ličnost deteta . dete se posmatra u celini. NAČELO ANGAŽOVANOSTI Ukupan odnos vaspitača i dece .socionalno-emocionalni . samopoštovanje. ciljevi su dati po aspektima razvoja : -fizički . prate se stupnjevi razvoja ( model A). 2.negovanje komunikacije i stavralaštva Organizacija prostora i vremena. kognitivno-razvojni e. najvažniji za decu. prate se interesovanja. f. Transformacija ustanove u mesto življenja dece i odraslih. sve iz dečijeg interesovanja – nije uvek lako prepoznati ta interesovanja MODEL B Detaljniji.

8. Sistem pokušaja – pogrešaka-kreiranje sopstvenog mišljenja. 6. zavisno od realne dece i uslovima u kojima ona žive. Delovanje ka harmonizaciji ciljeva i zadataka.proverava sopstveno iskustvo izmišlja nove obrasce ponašanja. Razvojno adekvatni sadržaju koji su za jedan korak ispred iskustav deteta. koji su logički povezani u procesu saznavanja ( tematski u vidu projekta) koji vremenski i prostorno slede. Dosledna ponuda sadržaja. organizacija za učejne . 69. bira. iznosi svoje mišljenje i osećanja i da se razvija na svoj način i sopstvenim tempom. NAČELO DOSLEDNOSTI Kontinuitet. 5. NAČELO AKTIVNOSTI Deca moraju učiti kroz aktivnost sa materijalima. Svaka ustanova na specifičan način planira i realizuje svoje planove . Dete kroz igru istražuje stvarnost .o rada uslovljeno je brojnim faktorima koji utiču na proces planiranja. Da bi institucionalno vaspitanje i obrazovanje predškolske dece preraslo u društveno vaspitanje neophodno je da se predškolska ustanova poveže sa društvenom sredinom. povezanost i smislenost. da ih dovode u interakciju izazivaju logičke posledice. nego i lokalno okruženje. i da se šire otvore za uticaje koje društvena sredina nudi. Predškolsko dete inače stvarnost doživlajva globalno te mu kopleksne metode i sadržaji. 7. 70 . Da bi se nešto spoznalo potrebno je da predmetima i pojavama manipulišu. Treba biti oprezan sa didaktičkim aspektima igre u predškolskom periodu. NAČELO ORIJENTACIJE KA KOMPLEKSNOSTI PRISTUPA Sadržaji koji potiču od interesovanja deteta a koji se odnose na opštije ciljeve. Uvažavanje i podsticaje prava da samostalno dela . NAČELO ORGANIZACIJE UČENJA KROZ IGRU I OTKRIĆE Igra je jedinstveni čin u kome se aktiviraju svi psihički domeni i potencijali malog deteta. Neprestano preispitivanje i istraživanje. NAČELO SOCIJALNE INTERACIJE Predškolska ustanova i njen program imaju efekta na razvoj dece samo onda kada se zajedno sa programom angažuju ne samo deca i roditelji. Realan u zahtevima i očekivanjima prema deci i sebi.Razumevanje deteta i njegovog razvoja i sopstvene uloge vaspitača. a ukazuje se na njihovu povezanost i uzročnost. dosledan dnevni raspored. Vrste programiranja i planiranja rada u predškolskoj ustanovi Planiranje v. pristupi više odgovaraju. sredinom i kroz interakciju. 9.

kao ni u posebne programske oblasti koji slede logiku naučnih disciplina. problemski pristup. nego njegovo veštačko cepkanje na razgraničene. Obrazovanje nije prenošenje gotovih sadržaja programa i ovaj pristup ne poseduje « obavezan» i logički uređen deo programa. Tematsko planiranje u dečijem vrtiću Tematsko plainiranje v. 70.o – delovanje se okreće detetu i njegovim specifičnim razvojnim potrebama i mogućnostima. Tradicionalni pristup – vremensko rasporođivanje « gradiva». Oni se ne mogu odrediti unapred. Tematsko programiranje i planiranje je psihološki opravdanije od planiranja po oblastima jer je bliže dečijem intuitivnom emocionalnom i globalnom doživljavanju stvarnosti kao neraskidive celine . Proces planiranja u tom smislu nije puko raspoređivanje gradiva već se satoji u veštini registrovanja tih interesovanja i poterba i njihovom prevođenju u obrazovnu aktivnost.o rada je vrsta programa koga često nazivaju integralni.Planiranje postoji na više nivoa : 1. problema ili uočenih teškoća. jer se konstruišu zavisno od interesovanja i potreba dece i oraslih koji se nalaze u obrazovnoj situaciji. interdisciplinarni. Predškolskoj deci je bliže aktivno sticanje iskustva kroz v. Na nivou vaspitne grupe 3.O plan se pravi na osnovu uočenih interesovanja dece. V. Ovakav pristup programiranju. želje. To je jedan način rada iza koga stoji specifična koncepcija obrazovanja i uloge predškolske ustanove. Na nivou manje grupe dece 4. Na nivou pojedinačnog deteta U prosecu planiranja uključena su i sama deca – njihova interesovanja. Tematsko programiranje i planiranje se usklađuje sa osnovnom koncepcijom programskih osnova kao i funkcijom v. Programiranje : stalno kreiranje programa u zavisnosti od aktuelne prakse Tematsko planiranje – rad po projektima ili centrima interesovanja. smatra da se obrazovanje ne može na jedan veštački način izdvojiti od procesa vaspitanja.o delatnosti koja se obavlja u vrtiću jer stavlja naglasak na povezanost koja postoji čak i između naizgled sasvim udaljenih aspekata stavrnosti. težeći zahvatanju svih aspekata dečijeg razvoja prilikom razrađivanja mreže pojmova koji ulaze u okvir svake od tema. Program ne može posedovati idealnu zbirku sadržaja i tema za rad.o situacije integrisane u šire teme. detaljno razrađenim programskim sadržajima v. Planiranje po V. mogućnosti. unapred propisane sadržaje pojedninih oblasti među kojima se zatim uspostavlja tzv « korelacija» ali nikad sa potpunim uspehom. 71 .O oblastima : rad po oblastima Umesto jednog školarizovanog pristupa usmerenog prvenstveno uniformnim. Na rad ustanove u celini 2.

tip zaštite – zaštita svih pojedinaca grupe.interesovanja dece grupisana u tzv « životne teme» . Dok se deca ne suoče sa posledicama sopstvenih akcija . način odlučivanja – teme. štiti grupu od destruktivnih predloga i ponašanja. zajedničku selekciju.ne slušaju slepo predloge odraslih 72 .postoji slobodno izražavanje mišljenja.dugoročni i kratkoročni v. postoje podeljena mišljenja . nego veštinu dolaženja do informacija i način konstruisanja znanja. isprobavani. ciljeve biraju svi učesnici obrazovne situacje. on štiti slabije pojedince od povlačenja. DEMOKRATSKA ATMOSFERA U GRUP ZNAČI DA : .postoji jedna neusiljena komunikacija .Ona pak za krajnji ishod nema znanje kao skup informacija. koordiniraju i realizuju svoje akcije. pažnja vaspitača mora biti usmerena na dobijanje što večeg broja predloga.imaju kontakte sa drugim osobama van vrtića . svi su podjednako kreatori za ono što se u vrtiću događa. nego u celokupnom načinu življenja jedne predškolske ustanove. Mogućnost saznavanja kroz interakciju sa osobama i materijalom koji se nalaze ne samo u organizovanoj obrazovnoj situaciji. biti stavljeni na diskusiju. pedagoški 3. 2. Osnovne dimenzije ovog načina planiranja su : . Deca sa vaspitačima i roditeljima zajednički planiraju. dobijaju se koncenzusom svih zainteresovanih odraslih koji dolaze u kontakt sa programom. fizički PSIHOLOŠKI USLOVI Demokratičnost stila u ophođenju među učesnicima Atmosfera vrtića u kojoj vlada duh poštovanja i ravnopravnosti Demokratičnu atmosferu čine indikatori : 1. aktiviranje sve dece i obezbeđivanje povratne informacije šta se sa tim u realizaciji dešavalo. vaspitač insistira na tome da svi učestvuju. sadržaje.potrebe dece . psihološki 2. Kratkoročni ciljevi: odraz tekućih interesovanja i potreba dece i vaspitača Uslovi pod kojima s eprogram tematskog planiranja može realizovati su: 1. važno je stvoriti fizičke i interakcijske uslove. način komunikacije – vaspitač mora organizovati takvu atmosferu u kojoj će različiti interesi smeti da se ispolje.u.o ciljevi dugoročni ciljevi : generalne potrebe dece p. 3. Da bi se pomenute ideje ostvarile. ne uošavaju smisao pravila koje postavljaju odrasli.

šta je planirano.. Unutrašnji enterijer soba mora sadržati puno polustrukuriranog materijala za igru. šta će se tek desiti. kutići treba da su višenamenski i prilagoženi veličini dece. lagani i laki za održavanje.puno vremena mora se posvetiti obaveštavanju « svih o svemu» i pripremanju dugoročnije saradnje . Celokupna organizacija ustanove mora biti fleksibilnija – fleksibilna organizacija vremena. da govori o svom rodnom mestu.vaspitač mora zainteresovane pojedince i grupe kontaktirati međusobno . koja će omogućiti da se svi unutar nje osećaju pozvani i odgovorni da razmišljaju o kvalitetu te sardanje i aktuelnom programu rada. da ne postoji stroga podela grupa po uzrastima. FIZIČKI USLOVI Cela sredina da ne bude previše strukturirana Oprema. Predškolska ustanova mora stvoriti takvu psihološku i pedagošku atmosferu. Sadržaj kutaka oprema se zajedno sa roditeljima. da je u potpunosti dostupno deci. nameštaj. Od čega se polazi u tematskom planiranju U vezi sa obrazovanjem i vaspitanjem male dece Ovaj pristum smatra da se obrazovanje ne može na jedan veštački način izdvojiti od procesa vaspitanja.svaka osoba nosi sa sobom puno potencijala . 73 . treba da bude otvoren prema spolja i prema unutra Življenje pedškolske dece ne treba ograničiti samo na prostor vrtića. . 71. Sobe trebaju da budu međusobno komunikativne. ukoliko ne zna da sa vaspitačem i decom zajedno planira. Grupe vrtića treba da budu mešovite po uzrastu i neveće od 25-toro dece. pa makar samo i da posmatra. Da bi se to ostvarilo potrebno je zadovoljiti bar nekoliko zahteva : .- poštuju se interesi svih deca bar u 50% slučajeva biraju aktivnosti kojima će se baviti deca u dogovoru s avaspitačem organizuju aktivnosti i uvek postoji veći broj pedloga PEDAGOŠKI USLOVI Potrebno je i samu ustanovu organizovati na određen način Ova vrsta programa deo je šire koncepcije « otvoren sistem vaspitanja» Vrtić je društveno organizovano mesto življenja. da se igra sa decom. tako ni život u vrtiću na treba da zatvara vrata ljudima zainteresovanim za dobrobit odrastanja dece. Takođe i forma saradnje sa roditeljima ne bi trebalo da budu krute. Deca trebaju da koriste sve prostorije vrtića. da priča priče ili da čita. ume nešto da uradi..mora postojati stalna povratna informacija o tome šta je bilo. a pogotovo roditeljima.

stalno razvija osetljivost za uočavanje. Osnovni delovi programa u tematskom planiranju Postoje dve vrste ciljeva : kratkoročni i dugoročni. . «životne teme» kao i ciljevi v. vrednosti i ličnu filozofiju vaspitanja kao i da bude spreman na njihovo menjanje. Dugoročni : . Vaspitač mora da : .da dozira svoje učešće i angažovanje u izboru i razvijanju teme razvijajući i računajući na samostalnost dece.odnose se na sve uzraste vrtića i na filozofiju programa u celini. SAMOSTALNOST – INDIVIDUALNOST 74 .Oni jedan drugog ne isključuju već se u praktičnom radu više njih istovremeno kombinuje i realizuje.Da osvesti sopstvene stavove. Ciljeve treba definisati sa aspekta prakse. upotpunjuje znanja i razvija nove sposobnosti.to su takođe ciljevi iza kojih stoje osnovne ljudske potrebe vezane za vaspitanje i obrazovanje. Uloga vrtića – mesto življenja i partnerskog druženja dece i odraslih. nego veštinu dolaženja do informacija i konstruisanja znanja. prepoznavanje i razumevanje potreba i tekućih interesovanja dece . potreba dece i odraslih koji se ne nalaze u obrazovnoj situaciji. koja za krajnji ishod neće imati znanja kao skup informacija.oni su opšti ciljevi . DUGOROČNI CILJEVI – OPŠTI CILJEVI: 1. Ovaj način rada insistira na mogućnosti saznavanja kroz interakciju sa materijalima i osobama koje se nalaze ne samo u organizovanoj obrazovnoj situaciji. Dugoročne ciljeve treba tretirati u kompletu. potrebno je da vaspitač u toku njegove primene i sam menja svoje stavove.Da ume da proceni efekte sopstevnog delovanja 72. a ne kao deklarativnu listu. Njegova suština je veština registrovanja interesovanja i potreba učesnika i njihovo prevođenje u obrazovnu aktivnost.o rada Ne može se isključivo i prevashodno svesti na raspoređivanje sadržaja. ali koje se ne smeju nametati .poseduje aktuelna psihološka i pedagoška znanja .osvesti svoje i potrebe drugih ( dece i roditelja) . . nego u celokupnom načinu življenja jedne predškolske ustanove Program ne može posedovati idealnu zbirku sadržaja i tema za rad. . U vezi sa procesom planiranja v.Da zna načine praćenja i vođenja demokratske interakcije . U vezi sa sposobnostima potrebnim za realizaciju ove vrste programa Da bi se kvalitetno realizovao tematski program. oni se ne mogu odrediti unapred jer zavise od interesovanja. Potrebno je ciljeve konkretizovati i videti šta oni zapravo u stvarnosti znače.to su vrednosti i osobine koje su poželjne. Nemoguće je predvideti sve njene delove i unapred odrediti obim i redosled sadržaja koji će se pojavljivati.Stvarnost je jedna nedeljiva celina koja postoji kako u svetu dece tako i u svetu odraslih. Glavne dimenzije ovog načina planiranja su potrebe i interesovanja učesnika.o rada.

Da bismo dobili takvu vrstu ciljeva treba poći od potreba.KREATIVNOST Stvaralačko izražavanje i podsticanje ekspresije kroz: pokret. otkrivanje različitih načina sticanja znanja kroz aktivno samostalno dolaženje do odgovora. Oni pokrivaju period trajanja jedne teme i dnevno planiranje. POJEDINAČNI CILJEVI Kratkoročni ciljevi koje se koriste u svakodnevnom radu. odmorom. osećanja i ponašanje. podsticanje razvoja motorike i oblika kretanja. autentične sposobnosti i sklonosti. Obezbeđivanje uslova u kojima će svako dete moći nesmetano da ispolji. negovanje doživljaja sebe kao jedinstvene i neponovljive ličnosti. Negovanje originalnog pristupa problemima i pronalaženje različitih načina i strategija za njihovo rešavanje 4. boravkom na svežem vazduhu. dobijaju se analizom neposredno ispoljenih potreba i interesovanja dece . negovanje saradničkih odnosa i ponašanja. ukoliko je sadržaj rada u funkciji njegovog razvoja. „ŽIVOTNA TEMA“ – skup dugotrajnih interesovanja za određeni sadržaj koja su oddraz želje ili potrebe za razrešavanjem bazičnih životnih i razvojnih problema što ujedno obezbeđuje visok motivacioni nivo prilikom bavljenja sadržajima takve vrste.Osnovni cilj. 2. ispoljavanje i razumevanje svih vrsta emocija. korišćenje stvari i predmeta iz neposredne okoline. Ti su ciljevi raznovrsni. negovanje slobodne komunikacije 5. Dete kao i odrasli u stanju je da dugo drži visok nivo motivacije i napora . preventivna zdravstvena zaštita.STICANJE ZNANJA Podražavanje prirodne motivacije i radoznalosti.DRUŠTVENOST Razvijanje osećanja pripadnosti grupi.o situacija je jedan dogovor i pokušaj uključivanja što većeg broja ljudi u proces vaspitanja i obrazovanja. poverenja u sopstveno mišljenje. govor. iz različitog domena i različitog karaktera. radne navike. poštovanje drugih. prepozna i razvija svoje prirodne. Interesovanja su različita. dramski i muzički medij. odlaganje potreba i prihvatanje neuspeha 6. primena stečenih znanja o novim situacijama.. Neka su površna i kratkotrajna a neka duža i temeljnija i u tematskom planiranju su od posebne važnosti. interesovanja i „životnih tema“ INTERESOVANJA I POTREBE Ne samo „snimiti“ šta decu zanima nego i od toga poći.EMOCIONALNA STABILNOST I SVEST O SEBI Upoznavanje sa mogućnostima i granicama sopstvenog tela i ličnosti. prevencija deformiteta. Kulturno-higijenske navike. sticanje osnovnih pojmova o svetu koji dete okružuje.. Svaka realizovana v. Interesovanja i pitanja predškolske dece su varijabilna. 75 .. razvijanje samopouzdanja. OČUVANJE ZDRAVLJA I PODSTICANJE TELESNOG RAZVOJA DETETA Zadovoljavanje osnovnih potreba za hranom. 3. rešavanje konflikata. snom. likovni. vaspitača i roditelja.

listići za beleženje tema. roditeljski sastanci) . nemaju dovoljno sposobnosti da se sa njima suoče.razvojnih potreba i mogućnosti dece .sadržaja programskih celina . već se radi o tome da se pedagoški momenat pomera na teren i sadržaj koji je deci blizak. Potrebe dece i odraslih koje se direktno suprotstavljaju: Potrebe dece Za kretanjem Promenom i slobodnim izborom aktivnosti Za galamom i bukom Za povremenim destruktivnim ponašanjem Za negiranjem pravila koja definiše vaspitač Za stalnim odgovorima na postavljena pitanja Za izlaskom u druge sredine i za posetama Da se igraju aktivnih igara Potrebe odraslih Za mirovanjem Da deca drže pažnju na planiranoj aktivnosti Za tišinom Za čuvanjem igračaka i materijala Da deca poštuju pravila Za ćutanjem Da se rad odvija u vaspitnoj sobi Da se pasiviziraju 73. znanja.Životna tema nije koju vaspitač sam bira na osnovu unapred odabranih ciljeva.mogućnosti za integraciju porodice i društvene sredine 76 . boje se da ih prikažu odraslima.varijacija unutar razvojnih potreba . Učenje u ovom slučaju treba definisati kao proces uzajamne razmene ideja.korišćenjem posmatranja i beležaka vaspitača . na različitim uzrastima u različitom društveno-istorijskom trenutku.v. jer se takvih tema boje..materijalnih.uz pomoć same dece ( razgovorima sa decom o tome šta ih zanima. Teme se mogu dobiti na nekoliko načina: .) Teme se biraju i strukturiraju u tematske celine polazeći od: .o ciljeva i zadataka .analizom širih društvenih događaja ( mas-mediji. kadrovskih i drugih mogućnosti dečijeg vrtića ..karakteristika regiona .Nije ni trenutno ispoljeno interesovanje. sex. različite su u različitim grupama ljudi. Biranje osnovne teme i strukturiranje tematskih sadržaja Srodne sadržaje koje možemo grupisati u jednu zajedničku smisaonu celinu nazivamo temom. veština i uloga. nije jednostavan skup sadržaja i aktivnosti za rad.uz pomoć roditelja ( intervju. is l. audiovizuelni produkti) Treba takođe obratiti pažnju na „nepostojeće teme“ tj onu materiju koju deca svesno ili nesvesno izbegavaju. Tematsko planiranje nije sistem rada u kome se radi „ono što deca hoće“ . POTREBE DECE I ODRASLIH Potrebe jesu temeljnije i sporije se manjaju od interesovanja ali su ipak podložne promenama.( smrt. dogovaranjem) . ne umeju da ih artikulišu iako ih zanimaju.

iz nje nabavlja materijal za zajednički rad Sadržaji kao ni teme nisu unapred propisani 77 .određivanje naslova osnovne teme. okoline. zavisno od potreba i intervenisanja dece. predstavljati deo ili kombinaciju delova dveju ili više programskih celina. mogućnosti razrade i realizacije i specifičnih v.o zadataka koje treba ostvarivati. Npr. kao i događaja i iskustava doživljenih prethodnog dana u vaspitnoj grupi. Pojedine teme se mogu obrađivati duže ili kraće.o situacije.o zadataka obrađivati u određenom vremenskom periodu. predstavljen u dnevnoj skici. Tema može da obuhvati šire ili uže aspekte stvarnosti i može biti formulisana u različitim vidovima. zaposleni su i dolaze do saznanja sledeći sopstveno iskustvo. po mogućstvu. Dnavna skica proističe iz tematske celine. parcijalnim koje. Uloga vaspitača u tematskom načinu planiranja Budući da v.vršenje izbora i određivanje prioriteta u opštim razvojnim zadacima . On nije najdominatnija figura već je njegova uloga posrednička i patnerska.. likovnih. u odnosu na v.. Voda – bez vode nema života – voda isceliteljica – voda u domaćinstvu Opštijim temama treba dati prednost nad užim.o materijal i sadržaje rada Posmatra igru dece.o materijal i sadržaje rada 2. Mesečno programiranje zahteva od vaspitača: .) Tematska celina obuhvata opis i strukturu sadržaja osnovne teme koji će se radi ostvarivanja odabranih opštih v. u procesu saradnje sa roditeljima u odnosu na v. 74.Tematske celine se mogu poklapati sa programskim celinama. izbor programskih celina i njihovo strukturiranje u tematsku celinu .o sadržaji nisu unapred dati vaspitač ima višestruko kreativnu ulogu. u odnosu na proces planiranja 4. On treba da kreira takvu sredinu u kojoj se svi osećaju dobro. u odnosu na decu 3.izbor najvažnijih objekata i sredstava koji će poslužiti za obradu tematske celine Dnevna tema obuhvata sadržajno zaokružen deo jedne tematske celine. treba međusobno povezati i uklapati ( u šire teme) Sadržaji koje se predviđaju tematskim celinama treba da potiču iz svih domena i obuhvataju što više aspekata programskih celina ( fizičkih.razvoja govora. matematičkih. Mesečno planiranje je najpovoljnije jer omogućava razrađen obuhvat jedne tematske celine. muzičkih. strukturiran na v. ULOGE VASPITAČA 1.o procesa. kao i fleksibilnu organizaciju v.

Ukoliko date sadržaje ( koje dec adonose) ne poznaje. mas-medija itd. tradicije. Mora da se pozabavi organizovanjem grupe Broj aktivnosti mora biti veliki. šta im je problem i kako dalje može da se organizuje aktivnost. da bi sva deca našla svoje mesto i bila aktivna U toku procesa obrazovanja najmanje od svega treba da koristi verbalnu metodu i metodu demonstriranja. Atmosfera ne sme biti zasićena „ njegovim pitanjima i njegovim objašnjenjima“ Sve aktivnosti treba planirati tako da deca imaju i sama dovoljno materijala za razmišljanje. u odnosu na decu Vaspitač u grupi ima nekoliko uloga. Procena svih ciljeva koji se u određenoj temi mogu pojaviti – globalna linija planiranja. Kada su stvari i pojave jednoznačne ili na zahtev same dece. koje učesnici obrazovanja zajednički postavljaju posmatrajući šta decu zanima i u čemu je njihov problem u spoznaji i doživljavanju sveta. On takođe mora štititi slabije delove grupe od agrisivijeg koji obično zauzima više prostora i pažnje u odnosu na proces planiranja U okviru planiranja mora se pozabaviti sa nekoliko linija koje se istovremeno ili sukcesivno dešavaju Jedna od njih je – uže obrazovna – šta je to što deca mogu da nauče iz određenog iskustva. Ono što organizuje rad sa takvim sadržajima su ciljevi. Uloga vaspitača je da decu nauči samostalnom izboru i istrajavanju na određenom zadatku Posmatračka i prpcenjivačka uloga On ide od grupe do grupe i posmatra kako deca reaguju. Ne treba da im nameće svoje zaključke. iz domena umetnosti i sporta. On mora stalno da razmišlja višeznačno Mora posedovati bar 4 strategije u svakom momentu : a) šta ću da radim ako deca odbiju neku aktivnost b) šta ću da radim ako se jedna aktivnost svidi svoj deci c) šta ću raditi sa aktivnošću ako se desi neki nepredviđen slučaj d) kako da izbalansiram aktivnosti tako da sva deca budu zaposlena psihološka uloga vaspitač mora procenjivati da li neko od dece ili roditelja ima problema sa uključivanjem u rad grupe ili u kontaktu sa materijalom. Katalizatorska uloga – vaspitač je samo vrsta posrednika da saznanja Deca se direktno mogu podučavati samo onda kada treba objasniti kako se rukuje nekim predmetom ili instrumentom. dužan je da se sa tim upozna Dozvoljeno je da u zajedničko življenje sa decom unosi i deo svog sveta Sardžaji i materijali za rad mogu biti najraznovrsniji. folklora i kulturne baštine. Mogu poticati iz sveta dece i odraslih . Mogućnost saradnje sa roditeljima. iz naučnih disciplina. Dnevna realizacija Proces planiranja se oslanja i na gro-plan i na mikro plan u procesu saradnje sa roditeljima 78 .

79 . učestvovanje roditelja u aktivnostima. Takođe iz planova treba da se vidi raznovrsnost i veliki broj sadržaja koji će biti alternativno daeci ponuđeni Procena neposredne realizacije Uže obrazovni aspekt – na koji način deca stiču znanja i kakvog su ona kvaliteta i prirode Način ostvarivanja demokratičnosti u grupi Da li se u samoj grupi oseti da je tema koja decu zanima zaista „životna tema“ Socijalno-emocionalni aspekt Procena kvaliteta sardanje sa roditeljima Sadržaj i broj roditeljskih sastanaka individualnih razgovora. neobavezni. sličnija porodičnom okupljanju nego visoko strukturiranim akademskim zahtevima. ne bi smeo da stoji sa strane i da samo verbalnim sredstvima utiče na rad grupe. Svaki poziv roditelja mora biti dobro osmišljen. Odlike metoda rada u tematskom planiranju Opšta atmosfera u grupi je neusiljena. Grupisanje dece je veoma raznoliko. komentarišu. Vaspitač je uvek u jednoj grupi dece.Roditelje ne samo da treba obaveštavati o tome šta se u vrtiću radi i uključiti u rad. a ostale posmatra.veština rada sa različitim grupama ljudi i različitim tipovima vrednosti. Ona će se spontano opredeliti za neku od ponuđenih grupa. Mogu da odbiju da učestvuju u organizovanim aktivnostima. vaspitača Vaspitač mora biti osposobljen za nekoliko važnih uloga : . Deca u takvoj atmosferi slobodno pričaju. od individualnog do frontalnog oblika rada ali se najpoželjnijim smatra rad u manjim grupama dece. Aktivnost sve dece je veoma važna. ponekad i galame. diskusije o igračkama i sl. izražavaju svoje mišljenje. elastičnost i adekvatnost ponuđenih formi saradnje.veština uključivanja roditelja u neposredan v. Bitno što treba da postoji u svim varijantama je da se u planu tačno vidi šta je bio čiji interes i ideja i iz kojih razloga su odabrane baš takve aktivnosti. načini dobijanja povratne informacije 75. nekima je potrebna pomoć. neki umeju sami da smisle šte će deca da rade. nego od njega napraviti ravnopravnog učesnika v.veština uspostavljanja komunikacije sa roditeljima . KRITERIJUMI ZA PROCENJIVANJE KVALITETA RADA Procena tematskog plana Plan može da se piše u nekoliko varijanti. jer će samo prijatna iskustva sa vrtićem roditelja motivisati da opet dođe Treba se potruditi da roditelji shvate da ta pomoć nije za vaspitače već za decu Prvi boravci da budu manje formalni. podjednako odgovornog za ono što se u vrtiću događa. Inicijativa za saradnju mora da potiče od vrtića.o situacije. Odnos samostalno organizovanih aktivnosti i onih organizovanih na predlog vaspitača treba da bude pola-pola. Obavezno treba upoznati roditelje međusobno .o rad . On treba sve sa decom zajedno da radi i da se igra. uključuju se u neku od ponuđenih aktivnosti.

kada se radi o kolektivnoj igri ili fizičkim vežbama i sl. U jutarnjim časovima zajedno sa decom priprema se materijal za igru i deca se upoznaju sa onim što će se u toku dana raditi. dečije literature i časopisa. već postojećih programa. ima prava da u dogovoru sa roditeljima sam bira takve sadržaje i realizuje ih u grupi. unosi nove sadržaje unutar iste teme. Programi zasnovani na književnosti Programi zasnovani na književnosti su jedan od mogućih načina planiranja i programiranja v. prisutvo odraslog u kutku biblioteke uticalo je da deca duže borave u toj aktivnosti.o rada. koje im se sviđaju i kojih se plaše. proširuje temu na nove domene i sl. 76. To se takođe prezentuje i roditeljima.Vaspitač će biti na onom mestu koje je najkritičnije ( opasno po decu ili u grupi kojoj treba najviše pomoći i objašnjenja ili uz pojedince koji se teško uklapaju u rad ili grupu) Na kraju određenog broja sadržaja koji čine jednu celinu vaspitač zajedno sa decom rezimira sve što su radili. mas-medija. Korišćenje kutka samostalno od strane dece. 80 . stvara nova rešenja i strategije. Stvari uvek treba postaviti problemski i dočekati da ih deca sama otkriju. Frontalni rad rezervisan je za aktivnost koje se drugačije ne mogu realizovati ( kada je sadržaj aktivnosti bučan pa bi smetao radu ostalih grupa. Ono što vaspitač radi u situaciji ponavljanja jeste variranje postojećeg iskustva uz pomoć dece. Ukoliko vaspitač trenutno ne raspolaže znanjem ili informacijama koje odgovaraju dečijem interesu dužan je da se o tome raspita i da prati ono što je deci aktuelno. Stručne pedagoške. za to sigurno ima razloga! Deca ponavljaju stvari koje ih zanimaju. Taj procenat mora biti manji od onih poteklih od dece i roditelja. bez obzira u koju oblast stvarnosti ta interesovanja zadiru. Posebno pitanje je snadbevenost predškolske ustanove knjigama.) SADRŽAJI RADA Sadržaji potiči iz svih domena stvarnosti. Vaspitači sami seli u kutak – odnosno. To se naročito odnosi na sadržaje iz logičko-matematičkog domena. Sadržaji koji zahtevaju logičku organizaciju ne smeju se deci „ ispredavati“. nalazi adekvatno stručno i vaspitno opravdanje. npr-muzičko. enciklopedija i naučne literature. psihološke. Treba dočekati da se oni pojave u interesovanju dece i u okviru relanih problema koji ih muče.. Ne treba zaboraviti da deca smisao redosleda i hijerarhiju stvari moraju sama da uoče. Ukoliko vaspitač za određenu vrstu tema i sadržaja koje se kod dece nisu pojavili. kutak biblioteke da bi se ovaj način rada mogao ostvariti. kada je smisao sadržaja izrazito kolektivan. aktivnosti u kutku biblioteke. da bi znala da izaber. Pošto stručna i dečija literatura ne mogu nikad do kraja pratiti sve ono što decu zanima. Ako se nešto ponavlja. mora postojati spremnost da se od same dece prihvati to što ih interesuje.

tako da aktivnost postane sasvim laka. ne predstavljajući više za njega izazov niti mu pričinjavajući zadovoljstvo. Aktivnosti su bile tako koncipirane da obezbede maksimum dečije samostalnosti a materijali pristupačni tako da su deca mogla da ih odaberu. kao i za početke pismenosti. Celu vaspitnu sobu je uredila kao ambijent iz romana. Ista vrste interesovanja i razvojnih postignuća zapažena je i prilikom slušanja drugih priča. što je deci pomagalo da lakše shvate čime se bave. Svakodnevno su vaspitač i deca razgovarali o aktivnostima predviđenim za taj dan. Može se desiti da deca koriste materijale na samo jedan način. tako da je za svako dete mogao da se napravi pregled čime se i kako ono bavilo. predviđanje šta će se desiti u narednoj epizodi i sećanje na prethodne događaje – aktivnosti su koje su se brzo razvile i bile izuzetno bogate i unapređujuće za socijlani razvoj dece. Prilikom ostvarivanja običnog programa događa se da deluju bespomoćno i ne postižu bogznašta. Deca su imala aktivnu ulogu u svemu tome i bila zainteresovanija za delo ( knjigu) Ova rešenja su bila veoma privlačna za decu pa su mnoga od njih provodila veći deo svog vremena prepričavajući i preživljavajući priču. neke od njih su bile specijalno pripremljene za svako dete. ne znajući šta da rade. Umesto da program koji se ostvaruje sa decom bude proizvoljan a sadržaji u njemu međusobno nepovezani. Razgovori o priči i igranje uloga prema njenom sižeu. Opisanim postupkom skraćeno je vreme utrošeno na tumaranje dece unaokolo.Zahvaljujući ovom preliminarnom dogovoru i vaspitač i deca su znali čime će se baviti a deci je bilo lakše da planiraju svoje aktivnosti i naprave njihov raspored u toku tog dana. zatim za govorni razvoj. Kontekst koji se stvara obradom književne teme obezbeđuje ponudu mogućih ciljeva za igre. pošto njihov izbor nije bio suviše usmeravan niti sputavan. malo prepričavala – sve ostale aktivnosti su bile povezane sa temom i motivima romana. Deci je prijala ova povećana izvesnost o aktivnostima koje ih očekuju. glumeći omiljene epizode i tražeći od roditelja da im čitaju knjigu i kod kuće i uopšte pokazujući veliku zainteresovanost kako za predškolsku ustanovu tako i za knjige. kao i nužne intervencije vaspitača u vezi sa ponašanjem dece. zato što sve ove aktivnosti mogu da posluže istoj temi.Akciono istraživanje kanadske vaspitačice – roman za decu – čitala deci u nastavcima tokom 4 nedelje – malo čitala. Dopadala im se povezanost između onoga što 81 . aktivnosti imaju zajedničku temu. Za svaku aktivnost postojao je karton u koji je osoblje beležilo šta je koje dete radilo. koriste i ponovo sklone kad god to zažele. Književna tema je prožimala sve aktivnosti ponuđene deci. a bar jedna aktivnost bila mu je ostavljena da bude po slobodnom izboru. razloga za korišćenje veština koje neko poseduje a takođe veću integraciju različitih veština i aktivnosti nego što je to slučaj sa običnim programom zasnovanim na slobodnoj igri. Aktivnosti i materijali upotrebljavani u aktivnostima vezanim za temu dela korišćeni su kreativnije i o njima se više razgovaralo nego što je to uobičajeno prilikom ostvarivanja standardnog programa. a proširila se na čitanje uopšte. već im je olakšano da izaberu da rade ono što im prija. načina za organizaciju aktivnosti.

uslove. 77. organizaciju i dr što omogućava bolje 82 . prosvetnopedagoška služba i druge stručne institucije. Treća strukturna razlika između programa zasnovanog na obradi teme iz književnosti i standardnog programa zasnovanog na slobodnoj igri jeste zajednička tema za razgovor vaspitača i dece s obzirom da su poznavali sadržaj priče. Vaspitač mora dobro da poznaje delo i decu sa kojom radi ( da se rečnik.Omogućava upoznavanje i procenjivanje rada svakog pojedinog vaspitača i dečijeg vrtića u celini na osnovu čega se može vršiti njegovo kontinuirano praćenje i vrednovanje koje obavljaju stručna tela u samom vrtiću.o procesa jer sadrži podatke o planiranju. moglo je da se priča i sa roditeljima a kada je zatrebalo – stvorena je i sigurnija osnova za procenjivanje dečijeg razvoja. kao i naučnoistraživački timovi.Postojale su ogromne mogućnosti za pravu. beleženje i prikazivanje na pregledan način svih podataka karakterističnih i značajnih za planiranje i evidenciju v. koja se uspostavljala zahvaljujući razgovoru sa vaspitačem S obzirom da su u dečije aktivnosti bili upućeni i vaspitač i deca. Funkcija pedagoške dokumentacije je da : . Značajan korak – sam izbor knjige – većeg obima sa puno akcije da se sviđa vaspitačici – jer lakše može da se uživi u delo. bilo je znatno više prilika za osmišljen razgovor nego što je bilo površnih primedbi u stilu: 2Oh.Odslikava problematiku rada u predškolskim ustanovama. a i deca će to primetiti. Razgovor o knjizi u ovom načinu rada je veoma važan Promene u sardanji sa roditeljima – primećene pri ovakvom radu – uključivanje roditelja u ceo proces Posle ovakvog programa deca su mnogo više odlazila u kutak biblioteke i bila zainteresovanija za knjigu. „ to si lepo uradila – a šta ćeš sada da radiš?“ i sl. neke opise prepričati koji su predugački i dosadni ali tako da se ne narušava osnovni smisao dela. Čemu služi pedagoška dokumentacija O svome radu vaspitač vodi pedagošku dokumentaciju koja se odnosi na prikupljanje. primeri. Štaviše. sadržaje.pomaže vaspitaču u organizovanju i regulisanju v. . bogatu konverzaciju koja je doprinosila dečijem razvoju govora a vaspitaču davala prilike da proceni sposobnosti deteta da proširi njegova znanja i mogućnosti da formira pojmove kao i da ga motiviše za saradnju sa njime i za korišćenje literature.su radili i onoga što mogu da čine sutra. .) Mesto prekida treba da bude da decu ostavi malo u neizvesnosti. realizaciji i kontroli rezultata što omogućava celovitije sagledavanje i uočavanje onoga što je u njemu bitno i tako doprinosi njegovom stalnom usavršavanju i racionalizaciji. lepe li slike“.o rada i njegovih rezultata.

79. Evaluacija i samoevaluacija rada vaspitača Evaluacija je sastavni deo svakog učenja. panel-diskusije. To je aspekt učenja koji vodi osvešćivanju znanja. posete dece radnim organizacijama. stručnu spremu. zoo vrt. predavanja. broj dece u porodici. pa i učenja predškolskog deteta. broj članova porodice. 83 . Sadržaj Knjige rada vaspitača Knjigu rada vaspitača vodi svaki vaspitač i ona se čuva kao službeni dokumenat u arhivi dečijeg vrtića.Prozivnik služi za evidenciju pohađanja dece u toku svakog dana po mesecima i na pregledan način pokazuje broj prisutne dece u vaspitnoj grupi . Knjiga sadrži : . ime.Planiranje i evidencija saradnje sa roditeljima ( grupni i individualni oblici rada:opšti i grupni sastanci. njihovom uzrastu kao i stručnoj spremi roditelja..podatke o deci ( datum i mesto rođenja. obuhvatanje ostale dece iz mesne zajednice u „slobodnim subotama. učešće vaspitne grupe u aktivnostima i proslavama. kod koga dete živi. zanimanje i radnu organizaciju i telefon na radnom mestu roditelja) . . . sopstveni rad i sama deca.- povezivanje sa ostalim faktorima koji utiču na razvoj i učenje dece. priredbe. takmičenja i sl. Osnovnu pedagošku dokumentaciju vaspitača čini Knjiga rada vaspitača 78. učešće u aktivnostima. saradnju sa školom i drugim specijalizovanim organizacijama koje mogu da obogate rad sa decom. škole i društvene sredine. kako u radu vaspitača tako i kod same dece. kulturnim i javnim manifestacijama i kacijama koje se organizuju u društvenoj sredini vrtića. Predstavlja pouzdan izvor podataka na osnovu kojih se može upoznavati sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja u prošlosti i sadašnjosti kod nas. datum upisa i ispisivanja iz vrtića. pre svega porodice. adresu stana i broj telefona.Planiranje i evidencija saradnje sa društvenom sredinom ( posete predstavnika iz raznih struktura društvene sredine i njihovo učešće u realizaciji programa. Konstantno se evaluira rad cele ustanove.Na kraju su sumirani i tabelarno dati podaci o plnoj strukturi i broju dece u grupi. što je jedan od uslova za egzaktnije sagledavanje puteva njegovog daljeg razvijanja.. odlasci u dečije pozorište.podatke o programiranju i planiranju vaspitno-obrazovnog rada .

деца су била задовољна. процене разлога одступања од плана и реализације итд. а нису и комплетиране. који је неопходан за даље планирање. вештине код деце које су планиране. Самоевалуација је процена односа између намера. управо су у функцији планирања васпитног рада и процене његове адекватности. У програму Модела А посебно се наглашава самоевалуација. То је аспект учења који води освешћивању знања. васпитно-образовна подручја која су у одређеном периоду била мање заступљена. њиховог понашања. Евалуација је срж педагошког ангажмана и посвећивања. потреба. Подстицање смисаоног учења код деце води развоју интегрисане и зреле личности.. њихову свест о сопственом знању. Тиме се желело истаћи да се наш професионални рад не завршава реализацијом. Подржавање и стимулисање свести о сопственом знању. Оно што «боји» приступ планирању Модела А. достизање свести да се нешто зна урадити на одређен начин. заједничко решавање проблема и партнерске интервенције васпитача помажу такве интеракције. као и са својим колегом васпитачем. како код себе. али и поступке и начине рада детета. поготово не апологетским реализацијама: све је било у реду. Евалуација је и потенцијални саставни део учења како васпитача.. Евалуација би требало да истакне ствари на којима је васпитач мање радио. сопственим примером – тако што описује. problema ili uočenih teškoća Васпитачи отворених програма васпитања велики део процеса планирања посвећују евалуацији и самоевалуацији сопственог рада. образлаже и процењује сопствене поступке. сви су циљеви реализовани. Једна од главнијих улога васпитача у овом програму је свакако евалуаторска: он са децом и родитељима. напредовања у развоју. тако и код деце. Праћење и процена развоја деце. Конструктивне размене и интеракције међу децом у малим групама. то је управо процес самокритичне оцене урађеног. тако и деце. Евалуација има педагошку сврху и оправдање само ако помаже самоевалуацији (освешћивању) онога који се вреднује и онога који процењује. те освешћења нашег васпитног деловања. 84 .Vaspitno-obrazovni plan se pravi na osnovu uočenih interesovanja dece . Са своје стране васпитач подстиче дечје самоувиде. нашег деловања и постигнутих ефеката. повремено прави резиме заједничких договора и неку врсту самоевалуације заједничких акција. али и тешкоћа које имају. Зато је неопходно је да сами васпитачи буду укључени у процес спољашњег вредновања рада установе као целине. Тек заједничким процењивањем (процена више људи) реализованог програма евалуација ће постићи објективнији карактер. један је од битних задатака васпитача.

kao i na nivou čitave Republike. davanje mišljenja i predloga u vezi sa planovima. 85 . programima.razmena mišljenja i diskusije o problematici v. udžbenicima . sadržaji i oblici Da bi vaspitač bio u toku savremenih dostignuća pedagoških disciplina. 81.predavanja i interni seminari .o prakse uz saradnju sa srodnim ustanovama . udruženja i dr kroz predavanja. predlaganje mera za poboljšanje materijalnih uslova za unapređivanje v.. zdravstvenog i ostalog osoblja koje je u kontaktu sa decom. U njihov sastav ulaze vaspitači koji imaju posebnog interesa za određeni problem ili zadatak. predlaganje i utvrđivanje programa stručnih ekskurzija. seminare.sednice u određenim vremenski intervalima . raspored poslova i zaduženja vaspitača.80. Sekcije – stalne grupe vaspitača formiraju se na osnovu afiniteta vaspitača i cilj im je unapređivanje određenih oblika i sadržaja v. Radne grupe vaspitača formiraju se po potrebi da bi se proučili i rešavali neki konkretni problemi. Osim samostalnog usavršavanja ili samoobrazovanja. praktične vežbe. vezani za uzrast dece. Oblik rada koji se posebno neguje u sekcijama je organizovanje aktivnosti značajnih za pojedine programske oblasti ( radionice) Na inicijativu stručnih tela organizuju se posete i razmene iskustava unutar radne prganizacije ili šire. posebno predškolske pedagogije. zatim psihologije i drugih pomoćnih nauka i stalno dopunjavao i kvalitativno unapređivao znanja stečena u kadrovskoj školi. savetovanja. kurseve. opšte i posebnih metodika v. potrebno je da bude uključen u sistem permanentnog stručnog usavršavanja.izložbe Neki od poslova koji ulaze u domen rada ovog veća su pitanja koja se neposredno odnose na unapređivanje v-o rada. diskusije. susrete prosvetnih radnika itd. vezanih za specifičnu problematiku. Oblici rada koji koristi su najčešće : . kao i kraći seminari po potrebi.o rada.o procesa. podela vaspitnih grupa. Stručna tela u predškolskoj ustanovi – njihova funkcija i uloga i mesto vaspitača u njima Pedagoško veće ( Stručno veće vaspitača) bavi se razradom planiranih tema i aktuelne stručne problematike od najšireg značaja. prosvetno-pedagoški zavodi. postoje i oblici koji se sistematski organizuju u predškolskoj ustanovi o kojima se staraju pedagoške akademije i fakulteti.o rada. priručnicima. stručne ekskurzije. odnosno naše zemlje.. Aktivi vaspitača uzrasnih grupa formiraju se od svih vaspitača pojedinih uzrasnih grupa i u njima se obrađuju uži stručni problemi. Stručno usavršavanje vaspitača : zadaci. pojedine metodike ili područija. stručno usavršavanje vaspitnog. Uspešnost stručnog usavršavanja u okviru radne organizacije uslovljena je povezivanjem ovog oblika sa samostalnim stručnim usavršavanjem vaspitača i uklapanjem u širi sistem stručnog usavršavanja koji se organizuje u pojedinim regionima.

Istraživanja u obrazovanju Većina autora definiše istraživanja učitelja kao „sistemska. „Praktičar“ je tako stavljen u ulogu tehničara.o prakse i predstavljaju pokušaje neporednog rešavanja tih problema. naučnog istraživanja i posebno odnosa između teorije i prakse.vođenje dokumentacije o stručnom usavršavanju 82. U kritičkoj ili konstruktivističkoj perspektivi. učitelji i njihov rad su bili a i danas su predmet istraživanja. Od „praktičara“ u obrazovanju se pak očekivalo i očekuje da tako dobijena. na osnovu istraživanja i kritičkog promišljanja svoje prakse mogu da formulišu pedagoške teorije i da istovremeno menjaju tu praksu i uslove u kojima se ona odvija. probleme i dileme v. da ih primenjuju. 86 .organizovanje stručne razmene iskustava sa vaspitačima drugih radnih organizacija u gradu i republici . naknadno. nastavnici) samo „konzumenti“ pedagoških naučnih saznanja i rezultata istraživanja . osnovnu odliku istraživanja praktičara.Radna organizacija donosi svake godine program stručnog usavršavanja vaspitača koji obuhvata : a) organizaciju stručnog usavršavanja i informisanja vaspitača kroz kontinuiranu razradu određene problematike u samoj ustanovi b) organizovanje i praćenje stručnog usavršavanje van nje Stručno usavršavanje u radnoj organizaciji obuhvata : .upoznavanje sa savremenim dostignućima pedagogije i psihologije kroz stručnu literaturu . namerna i kritička (pre)ispitivanja sopstvene prakse“. mišljenja. Bazična znanja generišu se izvan konteksta prakse ili u kontrolisanim eksperimentalnim uslovima i nezavisno od praktičara koji treba. Stav da su pratktičari u obrazovanju ( učitelji. istraživanja praktičara su uvek vezana za njihov razred. stavovi i osobine ličnosti nastavnika.upoznavanje vaspitača sa seminarima organizovanim izvan radne organizacije . kako u svetu tako i kod nas.organizovanje i razradu pojedinih tema na nivou Pedagoškog veća. za njihovu sopstvenu praksu. Ispitivani su različiti tipovi ponašanja u razredu. Izrazi „istraživanja u obrazovanju“ i „istraživanja za obrazovanje“ opisuju upravo ovu. socijalna interakcija. Akciona istraživanja u dečijem vrtiću. da oni treba da „primenjuju“ naučne teorije u svom praktičnom radu ali da sami nisu ni tvorci teorijskih znanja niti istraživači. ima svoje utemeljenje u pozitivističkom shvatanju nauke. vaspitnu grupu. „proverena“ saznanja primene u svojoj praksi. učitelji su ti koji. U većini pedagoških istraživanja koja su se bavila prosecom učenja i / ili podučavanja. oblici učenja i obrazovne metode. Ona nastaju kao odgovor na konkretna pitanja. odnosno menjanja/usavršavanja te prakse. odnosno Aktiva vaspitača . Iako predmet ispitivanja može biti proces učenja kod dece ili uticaj fizičkog i institucionalnog konteksta na procese učenja i podučavanja. vaspitači.

interpretativne i kritičke paradigme.studije razreda/grupe/škole 87 . jeste pitanje reprezentativnosti takvog istraživanja i mogućnosti uopštavanja njegovih rezultata. samostalno ili u saradnji sa profesionalnim istraživačima Izvedena iz problema neposredne prakse Profesionalna znanja ( „teorije o akciji“ tj implicitna pedagogija) Pretežno kvalitativne studije . teorijska – teorijske ili filozofske analize.Istraživanja o obrazovanju Ko izvodi Istraživačka pitanja/teme Teorijski okvir Metodologija Istraživanja praktičara Praktičari. emirijska – dnevnici. realnim kontekstima i ono što njih interesuje jesu konkretni problemi u konkretnim uslovima ( npr kako da ja pomognem svoj deci da postignu uspeh u školskom učenju. izdvojenost i objektivnost istraživača. Tipologija istraživanja praktičara Postoji tendencija da se istraživanja praktičara vezuju samo za akciona istraživanja koje praktičari obavljaju bilo samostalno ili u saradnji sa profesionalnim istraživačima. autori ove tipologije nazivaju esejima. Predložena tipologija razlikuje dve vrste istraživanja praktičara : 1. autorke ove tipologije dele u 3 grupe: 1. postavlja se pitanje metoda i tehnika za prikupljanje i analizu podataka i nivoa obučenosti praktičara za izradu i primenu tih metoda. kvalitativna obrada podataka Primena prvenstveno u kontekstu u kome je istraživanje obavljeno. literature i pisane dokumentacije. kako da smanjim učestalost sukoba među decom u datim uslovima velike grupe i malo materijala) Tipično pitanje – primedba na istraživanja učitelja. na osnovu sopstvenog iskustva. Empirijska istraživanja praktičara. drugih istraživanja. standardni postupci prikupljanja i obrade podataka Uopštavanje na teorijskom nivou i primena u praksi izvan konteksta istraživanja Primena rezultata Izbor istraživačkih problema je jedan od razloga što rezultati istraživanja o obrazovanju teško nalaze primenu u praksi.soc iološke. Lepeza ovih istraživanja je međutim šira i obuhvata kako empirijske tako i teorijske studije. uključenost istraživača. Takođe.) Kvanitativne i interpretativne studije.o prakse i njenih polazišta i ishodišta ili pitanja istraživanja praktičara 2.grupna usmena ispitivanja 3. koje se najčešće ograničavaju na jedan razred ( grupu) ili školu. Praktičari. međutim rade u konkretnim.dnevnici ( žurnali) 2. U njiam praktičari iznose svoje interpretacije pojedinih pedagoških pitanja. usmena ispitivanja i studije razreda/škole Teorijska istraživanja. Profesionalni istraživači Izvedena iz teorijskih postavki i/ili prethodnih istraživanja Naučne disciplie(psihološke. rasprave ili razmatranja užih ili globalnih pitanja v.pedagoške...

izgrađivanja zajedničkog polja značenja. analiziraju svoja iskustva i preispituju i tumače svoju praksu tokom dužeg vremenskog perioda. dolaženja do koncenzusa. Usmena ispitivanja. planirano i sistematski u formi diskusije istražuju neki problem:preispituju značenje nekog stručnog pojma. ona takođe pružaju priliku za evaluaciju i samoevaluaciju praktičara u saradničkoj atmosferi uzajamnog razumevanja Studija rezreda-škole – individualna ili kolektivna istraživanja nekih aspekata školske/razredne prakse uz pomoć posmatranja.to su oni slučajevi kada dva ili više praktičara. intervjua. prikupljanja podataka ali i u formi opita ili eksperimenta. ispituju i analiziraju radove učenika. analiziraju neki deo sopstvene prakse. 88 .Dnevnici – predstavljaju prikaze v. Ona pružaju mogućnost poređenja i kritičkog preispitivanja različitih perspektiva.o prakse odnosno života u grupi(razredu) u kojima praktičari beleže svoja posmatranja. interpretacija i tumačenja. Usmen aispitivanja slede određenu proceduru i brižljivo su pripremljena i po pravilu su zabeležena.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful