P. 1
36942034 Metodika Vaspitno Obrazovnog Rada

36942034 Metodika Vaspitno Obrazovnog Rada

|Views: 203|Likes:
Published by dreamer2604

More info:

Published by: dreamer2604 on Nov 09, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/19/2013

pdf

text

original

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu

METODIKA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Ispitna pitanja i odgovori
Literatura: Osnovna: 1. Graorac I. Vaspitanje i komunikacija, Matica srpska, Novi Sad, 1995. 2. Ivić I. I sar. Vaspitanje dece ranog uzrasta, ZUNS, Beograd, 1989. 3. Kamenov E. , Metodika vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom, ZUNS, Beograd, 1985. i druga izdanja 4. Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od 3-7 godina, Prosvetni pregled, Beograd 1996, 2006. 5. Pavloski T. , Tematsko planiranje u dečijem vrtiću, IPA Filozofski fakultet, Beograd, 1992. Proširena: 1. Babić N. , Dečija pitanja, Školska knjiga, Zagreb, 1983. 2. Colić V. , Dečije jaslice – gledane iz antropološkog ugla, IPA filozofski fakultet, Beograd, 1997. 3. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 1-4/87, izabrani radovi dr A.Marijanović 4. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 2/89, o programu 5. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 3/90, o akcionom istraživanju 6. Grupa autora, Govor u predškolskoj ustanovi, ZUNS, Beograd, 1987. 7. Ivić I. , Aktivno učenje i aktivna nastava, Institut za psihologiju, Beograd, 1997. 8. Medouz, S. I Kešdan a., Kako pomoći deci da uče, ZUNS, Beograd, 2000. 9. Pešić M., Aktivnosti i uloge dece i vaspitača, Predškolsko dete, Beograd, br. 3/82 ( 205-214) i br. 1-2/ 83 ( 67-81) 10. Pešić M. , Vrednovanje predškolskih vaspitnih programa, ZUNS, Beograd, 1987. 11. Pešić M. I saradnici, Modeli različitog oblika predškolskog vaspitanja, IPA Filozofski fakultet, Beograd, 1989.

1. Pojam, predmet i zadaci metodike vaspitno-obrazovnog

rada, predstavnici i dela(literatura)
Metodika vaspitno-obrazovnog rada je deo predškolske pedagogije i za razliku od nje predstavlja disciplinu koja se bavi tumačenjem teorijskih implikacija važnih i neophodnih za neposrednu praksu stručnjaka koji se bave ovom oblašću. Metodika vaspitno-obrazovnog rada daje sistem opštih preporuka, zahteva, uputstava, opisa postupaka i drugih oslonaca i orijentira za adekvatno programiranje, planiranje, obavljanje, praćenje i vrednovanje vaspitnoobrazovnog rada. Predstavnici i dela: Graorac I. Vaspitanje i komunikacija Ivić I. I sar. Vaspitanje dece ranog uzrasta, Kamenov E. , Metodika vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom, Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od 3-7 godina, Pavloski T. , Tematsko planiranje u dečijem vrtiću, Medouz, S. I Kešdan a., Kako pomoći deci da uče izabrani radovi dr A.Marijanović Časopis „ Predškolsko dete“,
2. Položaj metodike vaspitno-obrazovnog rada u sistemu pedagoških disciplina 3. Odnos vaspitno-obrazovnog rada prema posebnim metodikama 4. Metodika vaspitno-obrazovnog rada i druge (granične) nauke i naučne discipline

5. Predškolska ustanova kao institucija i elementi njene strukture
Elemanti strukture: 1. specifična struktura prostora- fizičko okruženje 2. struktura vremena 3. struktura socijalnih kontakata 4. sistem aktivnosti dece 5. uloga dece Predškolska ustanova: Shvatanje deteta i koncepcija njegovog razvoja. Dete je ljudsko biće. Vaspitanje kao partnerski odnos. Dete ima pravo: da bude ono što jeste, da se razvija i da postaje ono što nije. Partnerski odnos kao interakcija sa sredinom i sa drugim ljudima. Predškolska ustanova je specifično mesto za odrastanje male dece. Savremena predškolska ustanova ima zadatak da deci obezbedi povoljnu društvenu i materijalnu sredinu sa svim potrebama, uslovima i podsticajima za razvoj bogatih raznovrsnih i osmišljenih aktivnosti kojima ona mogu da se predano bave koristeći svoje ukupne potencijale za razvoj sposobnosti. 2

Ustanova treba da predstavlja sredinu u kojoj se svako dete oseća sigurno i prihvaćeno da bi moglo bezbedno i relativno samostalno da ispituje svet oko sebe. Način funkcionisanja predškolske ustanove treba da bude u skladu sa osnovnim funkcijama. Predškolska usatnova treba da bude bezbedna i podsticajna sredina gde se bogati dečija prirodna i socijalna interakcija. Nijedan kriterijum ne sme biti prenaglašen pa da osiromašuje sredinu. Pedagoški kriterijumi organizacije predškolske ustanove su na prvom mestu. Predškolska ustanova je faktor društvenog vaspitanja dece i dopuna porodičnom vaspitanju i obrazovanju. Predškolska ustanova obezbeđuje komunikaciju sa vršnjačkom grupom i dodir sa širom socijalnom okolinom. Osnovna vrednost predškolske ustanove je što omogućava da deca aktivno učestvuju u njima prilagođenom okruženju. 6. Funkcije predškolske ustanove 1. zadovoljavanje dečijih i društvenih potreba i zadovoljavanje dečijih prava 2. obezbeđivanje sigurne sredine u kojoj če dete moći da unapređuje svoje fizičko i mentalno zdravlje;da se obezbedi aktivno učestvovanje deteta u zajednici dece slične sebi ( društvo vršnjaka), kontakt sa drugačijim vaspitnim modelima. 3. priprema dece za školu 4. dopuna porodičnog vaspitanja i obrazovanja – roditelji sa svoje strane od predškolske ustanove dobijaju neposrednu pomoć ali i priliku da svoj roditeljski poziv ostvare na nov način i uz razmenu sa drugim ljudima. 5. da se pruži pomoć porodici- pedagoško-psihološka kultura Pružajući pomoć porodicama i deci, vaspitno-obrazovna institucija unapređuje ne samo sopstvene metode rada i oblike saradnje sa porodicom, nego i obogaćuje vaspitni repertoar roditelja razmenjujući sa njima modele uspešnijeg vaspitnog delovanja na decu kao i načine zaštite, nege, razrešavanja konflikata sa decom, uspešne načine obrazovanja male dece itd. 6. kompezatorska funkcija – deca iz porodica nižeg socijalnog statusa ( materijalnog i kulturnog)

7. Različiti modeli predškolskog vaspitanja ( osnovni/ celoviti,delimični)
1. OSNOVNI/CELOVITI ( celodnevni/ poludnevni boravak dece) 2. DELIMIČNI ( usmereni na neku oblast v.o. rada) U zavisnosti od područija kojim se bave: a) igra- igraonica, dramske igre b) fizička kultura – dečija igrališta, obuke plivanja c) kultura – ateljei, pozorište lutaka, dečiji bioskopi d) tehnike – radionice, saobraćajni poligoni e) društveni život – sezonske proslave, izložbe, rođendaonice Ovi različiti modeli su nastali kao rezultat različitih potreba roditelja i dece. DELIMIČNI MODELI: • PUTUJUĆI VRTIĆ-AUTOBUS 3

Vaspitno-obrazovni rad se organizuje u posebno organizovanom i uredjenom autobusu. Deca uzrasta od 5-7 god. Iz razlicitih sela, da bi se umanjle sociokulturne razlike i nedostatci. • PUTUJUCI VASPITAC Pruza pomoc i roditeljima gde ne postoje predskolske ustanove. U osnovnoj skoli, u mesnoj zajednici i sl. Odgovarajucem prostoru. Pri jednom odlasku vreme je 8-10 h ali ne neposrednog rada sa decom, 1-2 puta nedeljno. 2-3 h sa decom, ostalo vreme je putujuci vaspitac na raspolaganju roditeljima • BOLNICKE GRUPE Sa decom koja duze vreme provode na bolnickom lecenju. U zavisnosti od uslova i zdravstvenog stanja deteta. Ovaj rad sa decom je pokazao pozitivne rezultate na negativne efekte boravka dece u bolnici, odvojenost od porodice, roditelja. • IGRAONICE Mogu da ih organizuju radne organizacije, biblioteke. Roditelji ucestvuju u troskovima. 1-6 puta nedeljno, boravak je 2-3 h. Voditelji igraonice mogu biti psiholozi, pedagozi, vaspitaci. Program izradjuju sami roditelji i saradnici. • DRAMSKE RADIONICE Organizuju ih predskolske ustanove ali i deciji centri. 1-3 puta nedeljno, 1,5-2 h. Dramsko izrazavanje, pozoriste lutaka, izrada lutaka, izrada scenografije, scenarija. Finansijsko ucesce roditelja nije obavezno. • CITAONICA-PRICAONICA Stimulacija govornog i jezickog stavralastva. Predvidjena je neka clanarina. Zaposleni su uglavnom bibliotekari. • LIKOVNI ATELJEI • SPORTSKI CENTRI Za fizicko vaspitanje, 3-5 puta nedeljno, 1-2 h. Pedagozi fizicke kulture ili vaspitaci vode. • IGROTEKA Slicno kao biblioteka ali se pozajmljuju igracke. Pri bibloteci ili pri predskolskoj ustanovi. • PSIHOLOSKO-PEDAGOSKO SAVETOVALISTE

8. Predškolska ustanova kao faktor društvenog podizanja dece
Buduci da se predskolskim vaspitanjem i obrazovanjem postavljaju temelji citave buduce licnosti i da od njegovog kvaliteta znacajnim delom zavisi uspesnost i dometi potonjeg razvoja i ucenja za njega je pored porodice zainteresovana i citava drustvena zajednica. Ono ima drustveni karakter po dva osnova: jer je porodica osnovna celija drustva, kao i zbog toga sto je staranje o razvoju i ucenju mladih generacija od vitalnog znacaja za napredak pa i opstanak samog drustva ciji su clanovi i deca. 4

Tako shvacena predskolska ustanova je odredjena kao prva vanporodicna socijalna sredina u koju se ukljucuje dete koja mu omogucava i pruza povoljne uslove za razvoj i ucenje. a zatim i prve pedagoske ideje o institucionalnom predskolskom vaspitanju javile onda kada je gradjansko drustvo konacno ustanovljeno kao oblik civilizacije. interesovanjima i razvojnim potrebama. Njena osnovna vrednost je sto omogucava detetu da aktivno ucestvuje u zajednici dece. narocito kada za njegov mentalni razvoj postane neophodna veca kolicina probranih podsticaja. Slabljenje vaspitne funkcije porodice bio je univerzalan proces. Kao sastavni deo zivota malog deteta predskolska ustanova omogucava da ono dozivi bogato i pozitivno iskustvo o saradnji sa drugim ljudima . Prve 5 . socijalni i intelektualni razvoj u ranom detinjstvu. o igri. radu i ucenju i samom sebi kao drustvenom bicu i osobenoj licnosti. ne samo sto se u javnom vaspitanju male dece vise ne vidi nuzno zlo. u uslovima koji su njemu prilagodjeni. narocito ona ranija. Ako se hoce poboljsati uslovi za razvoj u ranom detinjstvu . danas. Buduci da ono u ustanovi provodi veliki deo svog vremena i to kada je najaktivnije. Poznato je da su prve ustanove za javnu zastitu i vaspitanje male dece. sa kojim treba da bude u saglasnosti. ako se cak zeli unaprediti sam razvoj licnosti.To je razlog da se. koje « preokret u relativnoj ulozi i potencijalnim uticajima «porodice i skole izaziva u razvoju. jer se htelo «neodgovarajuce» vaspitanje u porodice zameniti ili dopuniti novom formom vaspitanja za koju se unapred zna da ne sadrzi i ne ponavlja « mankavosti i greske porodicnog vaspitanja». komunicira i saradjuje sa odraslima i vrsnjacima sa kojima nije u srodstvu i postaje clan jedne drustvene ustanove u kojoj za sve postoje isti uslovi. vec se ono proglasava neophodnim za dobar emocionalni. iako se u razlicitim drustvenim slojevima ispoljavao razlicitom dramatikom. Porodica najcesce nije u satnju da obezbedi ni sve neophodne uslove za razvoj saznajnih sposobnosti deteta. 9. njen uticaj na razvoj i ucenje deteta je vrlo velik i dolazi odmah posle roditeljskog. Kritika institucionalnog podizanja predškolske dece Dok je ranije bilo rasprostranjeno shvatanje da je porodica jedino prirodno mesto i pogodna sredina za odrastanje male dece. cesto sadrzi ili otvoreno izlaze tezu po kojoj je institucionalizacija vaspitanja predskolske dece posledica napretka u saznanju o razvoju i vaspitanju ili stvar drustvenog progresa. onda se ne moze reagovati jednostavno na posledice. U njoj se nastanak i sirenje institucionalizovanog vaspitanja male dece prikazuje kao da je posledica toboz slobodnog i promisljenog izbora izmedju dve forme vaspitanja. njegovim mogucnostima. kao dopuna porodicnom vaspitanju javljaju predskolske ustanove cije delovanje je ujedinjeno sa porodicnim predstavlja drustveno vaspitanje dece predskolskog uzrasta. Pedagoska literatura o predskolskom vaspitanju . Boravak u ustanovi omogucuje detetu da dodje u dodir. nacin i pravila zivljenja i ponasanja.

U ovako izdvojenu delatnost treba dodatno uloziti psihicku energiju. koji mozemo da svrstamo i razumemo u sklopu opste problematike otudjenosti savremenog coveka. biraju izmedju disciplinovanja ili manipulisanja. Roditelji sve manje mogu da gaje. DEKONTEKSTULAIZACIJA VASPITANJA Ocigledno sa ukidanjem porodice kao proizvodne i ekonomske ustanove otpocinju proces dekontekstulaizacije vaspitanja. za nju. izmedju dece i odraslih stvara se sve vece rastojanje. zrela osoba sposobna da odgaji decu. Time su stvoreni svi uslovi za proces otudjivanja roditelja od roditeljske funkcije. Kao privatna ustanova. Sve do pojave industrijsko-tehnoloskog drustva nikom nije izgledalo da roditelji ne znaju kako da vaspitavaju pa se smatralo prirodnim da je normalna. Razvoj industrijsko-tehnoloskog drustva neumitno ukida porodicu kao proizvodnu i ekonomsku ustanovu. tako bar izgleda. Samim tim sto deca nemaju vise prilike da ucestvuju u sonovnim formama zivljenja roditelja. odraslih u zivotu dece. njoj nedovoljno poznate zahteve. Odvajanje vaspitanja od produktivnog zivota roditelja pretvorilo je roditeljski poziv u delatnost bez ekonomskog znacaja. Nedostatak psiholoskog i pedagoskog znanja u roditelja vec upravo ovaj proces otudjivanja je sustinski uzrok slabljenja vaspitne funkcije porodice. Sa dekontekstualizacijom vaspitanja iscezao je ovaj konceptualni oslonac vaspitne delatnosti.nastali su iz nuzde. a sve vise moraju da obradjuju decu. narocito sklonosti. Sledeci shvatanje o drustvenoj uslovljenosti psihickog razvoja mozemo pretpostaviti da je razlika u psiholoskom ustrojstvu izmedju dece i odraslih istorijska pojava. suoceni sa cinjenicom da je vasoitanje. specijalnost koju treba nauciti i savladati. vestine i znanja – laizacija roditelja. Ostvaljeno im je da u skladu sa temperamentom i zreloscu ali i sa drustvenim statusom i duhom vremena. porodica vise nije u satnju da dobro posreduje drustvene. Danasnji roditelji nalaze se na distanci i prema detetu i prema osecanju zivota koje se tako brzo menja. IZDVAJANJE DECE U POSEBNU DRUSTVENU GRUPACIJUSEGREGACIJA DECIJE JAVNOSTI Ukidanje porodice kao produktivne i ekonomske zajednice ne samo sto je dovelo do dekontekstualizacije vaspitanja vec je bitno uticalo i na to da se partnerstvo kao neminovan kvalitet polako gubi iz uzajamnog odnosa izmedju roditelja i dece. Izdvajanje dece u posebnu drustvenu grupaciju imalo je mnogostruke posledice po razvoj licnosti u celini. usled toga roditeljski poziv je potisnut u domen ciste privatnosti. posledica 6 . deciji vrtici. u drustveno marginalna zanimanja. Time pocinje jedan novi proces : deca se postepeno izdvajaju kao posebna drustvena grupacija. Vaspitanje i stavrni zivot se postepeno razdvajaju. Dekontekstualizacija vaspitanja pretvara roditeljski poziv u posebnu delatnost koja stoji naporedo sa svim ostalim poslovima. obrnuto.predskolske ustanove-cuvalista. treba imati vremena i strpljenja. kao odgovor na razlicite ucinke izmenenjih uslova za socijalizaciju u porodici. U savremenoj porodici vrlo su ograniceni uslovi za neposredno ucesce dece u zivotu odraslih ili. kao metoda rukovodjenja decom.

nacin komuniciranja. kombinuje. određeno shvatanje prirode deteta i čoveka 2.nacin kako se osobenosti dece i njihovog razvoja tretiraju unutar novog polja odrastanja Drustveno vaspitanje predskolske dece nalazi se pred sledecim pitanjima: .segregacija . deca se jos uvek dozivljavaju i u porodici i u drustvu kao vlasnistvo sa kojim se moze raspolagati i postupati onako kako je to u interesu odraslih ne uzimajuci za ozbiljno interes same dece. S jedne strane u nacinu vaspitanja dejstvuje novo osecanje deteta i detinjstva . Odlike: 1.Kako stvoriti uslove da roditelji aktivno upraznjavaju roditeljski poziv kroz vaspitnu delatnost u decijem vrticu? . Dečiji vrtić kao otvoren sistem Prva polovina XX veka nastao sistem otvorene škole. Na osnovu njega formira se shavatnje da treba podsticati deciju sposobnost u izrazu. specifična koncepcija predškolske ustanove 3. konsultuje drugu decu 7 .otudjivanje roditelja od roditeljskog poziva – laizacija . ugao vidjenja pojava. 10. gde ce njihove potrebe i osobenosti biti tretirane i kultivisane na autentican nacin.Kako preobraziti deciji vrtic od ustanove za poducavanje u mesto zivljenja dece .razdvajanje vaspitanja i zivota – dekontekstualizacija vaspitanja . Deca postaju tokom vremena drugacije organizovana na unutrasnjem planu. Kao podredjena grupa . interesovanja . U savremenom nacinu vaspitanja dece mozemo izdvojiti dvosmislenost kao markantni kvalitet. proverava sopstvene hipoteze. Dobar deo ukupne problematike predskolskog vaspitanja moze se formulisati u vezi sa nekoliko karakteristicnih pojava a to su : .Kako uticati na neporednu drustevnu sredinu u kojoj deciji vrtic deluje. novo osecanje samog sebe i dozivljavanje odraslih.Kako omoguciti da deca unesu svoje zivotno iskustvo u vaspitnu delatnost vrtica? .Kako otvoriti predskolsku ustanovu prema drustvenoj sredini i zivotnim okolnostima u kojima deca rastu? . osoben govor. Sigurno je da je izmenjen drustveni polozaj dece stvorio jedno novo polje odrastanja «svet deteta» U novom polju odrastanja uoblicio se osoben dozivljaj sveta.izmenjenog polozaja dece u drustvu i novog tretmana koji odrasli primenjuju u socijalizaciji. da razvije vise vaspitnih kvaliteta? . nov nacin i smisao igranja. ucenje i rezonovanje. težnja da se te specifičnosti ostvare i da zažive u praksi Učenje je logička konstrukcija koju dete mora samostalno da izgradi ali tako što stvari istražuje.izdvajanje dece u posebnu drustvenu grupu.

Ne može se tvrditi da je ustanova otvoren sistem ako: . Otvorenost ka lokalnoj zajednici i roditeljima. više nestrukturirani. predškolska ustanova prevashodno postoji da zadovolji potrebe dece i roditelja a zatim ispunjava i sve ostale društvene potrebe i uslove 4. posmatrač i pratilac uspešnosti realizacije programa ( evaluacija) . organizacija spoljnih kontakata. da se prostorije višenamenski koriste. dobija informacije i saznanja kako iz organizovanih. Čitav prostor vrtića bi trebao da bude namenjen deci. 8 . Podrazumeva specifičnu ulogu vaspitača: . organizacija i način grupisanja ) dogovorne prirode. izrada i sprovođenje raznih projekata. KONCEPCIJA PREDŠKOLSKE USTANOVE 1. drugima i o svetu deca da izgrade u dečijem vrtiću.i odrasle. centar lokalne zajednice. Povezanost vaspitanja porodice. socijalni sastav i pravila i norme koje regulišu socijalne odnose i ukupan život u predškolskoj ustanovi čine bitan deo „ skrivenog programa institucije“ Predškolska ustanova kao otvoren sistem vaspitanja polazi od nekoliko pretpostavki: ● OTVORENOST KA SPOLJA Integracija u realni život – predškolska ustanova kao mesto življenja dece.vaspitač kao partner. Nova saradnja sa roditeljima – roditelji su neposredni saradnici i učesnici u vaspitno-obrazovnom procesu. Materijali da su iz svakodnovnog života.ustanova treba da bude Struktura i način korišćenja prostora i materijala . zavisi od toga kakav svet čini predškolska ustanova.onaj koji stavra prilike za učenje . vreme. predškolska ustanova jeste mesto življenja predškolskog deteta 2. Kvalitet interakcije odraslih i dece – ključno pitanje otvorenog sistema. posete. ne bi trebalo da bude zabranjenih prostorija. Kutci bi trebali da budu zamenjeni centrima interesovanja. ono u predškolskoj ustanovi predstavlja aktera sopstvenog napretka 3. Mesto učenja nije samo vaspitna soba već cela okolna sredina. „Deca uče ono što žive“ . Kakvu će sliku o sebi.deca i roditelji nemaju prava da dođu kada žele . učešće u lokalnim dešavanjima.roditelji ne mogu da utiču na ponudu oblika i načina zbrinjavanja decembar ako vaspitač nije drug u igri . vrtića i lokalne zajednice.ako se celokupni rad planira sa pozicije odraslog i unapred planiranog programa. Zajedničko planiranje događaja. ●OTVORENOST KA UNUTRA Podrazumeva da je njena struktura( prostor.istraživač U zgradi vrtića bi trebalo da se ukinu tabuirani prostori.onaj koji promišlja i vrednije sopstveni rad ( samoevaluacija) . tako i iz spontanih situacija učenja.

povratak roditelja i odlazak kući). Saradnja sa porodicom: .Korist za decu.poseban efekat je za dete čiji je član porodice učestvovao u radu vrtića .roditeljski sastanci. poruke . roditelja i lokalne zajednice.Korist za roditelje – bolje upoznaju svoje dete i van konteksta porodice .iniciranje saradnje mora poteći od vaspitača – ne treba očekivati da neće svi sve i da svi sve hoće . već prostor za realizaciju programa .obostrano informisanje . lakša adaptacija i bolje prihvatanje vrtića. pisma. Svakodnevnim dolaskom u vrtić dete će naučiti slijed radnji (dolazak u vrtić odlazak roditelja . da omogućava interakciju. povećava se krug socijalnih kontakata.raspored dnevnih aktivnosti mora postati fleksibilniji i više adaptiran potrebama dece i roditelja . ali i individualizovani pristup svakom detetu .uspeh je da bar 1 osoba iz svake porodice učestvuje .način saznavanja potreba dece od roditelja : anketni listić . nepoznat prostor u kojem ga roditelj ostavlja nepoznatim ljudima.boravak u grupi .uređenje prostora treba da bude izborno i podsticajno. Da bi se ustanova „ otvorila“ potrebne su temeljne izmene načina organizacije ustanova i podrška vaspitnom kadru: . Adaptacija dece u vrtiću Za većinu dece vrtić predstavlja prvo odvajanje od roditelja.Ako ustanova ne adaptira svoj rad prema potrebama dece. saradnjom dobija veće razumevanje i tehničku pomoć Načini saradnje sa roditeljima: .kućne posete. uključivanje roditelja u rad predškolske ustanove Saradnja sa porodicom ima višestruke koristi: .vreme koje dete provodi ne sme biti opterećeno „ čekanjem „ i zadovoljavanjem samo bazičnih potreba.zajdničko sticanje znanja – seminari .Ako ustanova nije mesto življenja.Ako se zaključavaju ulazna vrata . savetovališta za roditelje .poverljivost informacija o porodici – mogu se deliti samo sa ljudima koji su neposredno uključeni u rešavanje problema. Na toj 9 .Korist za vaspitače – boljim upoznavanjem roditelja vaspitač bolje upoznaje dete i uslove odrastanja.kontinuitet porodičnog i instutucionalnog vaspitanja. - 11. deca vide roditelje u nekim drugim i novim ulogama .razmena informacija .zajednički ciljevi.

Šta može otežati odvajanje? 10 .oštro protestovati .ljutnju.kratko i nemirno ili uopšte neće spavati . biti potpuno orijentirano na njega . Kod neke dece odvajanje od roditelja može biti u tolikoj mjeri uznemiravajuće da zadobiva oblik traume. omiljenu igračku i sl. dekicu. definisati količinu vremena koju će dete provesti samo.Aktivno uključivanje roditelja u igru i aktivnosti u vaspitnoj grupi. na hodniku. gazu.Poverenje u osobe koje će se u vrtiću brinuti za njegovo dete .Pozitivan stav roditelja prema vrtiću . "…idem kupiti novine. flašicu.osnovi dete gradi poverenje u roditelja. Roditelji se iz istog razloga ne bi smeli zadržavati u vidokrugu deteta (npr. . za većinu dece polazak u vrtić predstavlja stres. Svakodnevnim dolaskom dete uči sled radnji (dolazak u vrtić .navesti vaspitača kao osobu koja će se brinuti o detetu ("teta će te čuvati dok se ja ne vratim"). Dakle. Prvih dana boravka u vrtiću dete može: . viriti kroz prozor u detetovu sobu i sl. prema želji i potrebi.).u terminima koje dete razume.. vaspitače. . Pri povratku po dete roditelji se ne zadržavaju dugo u sobi (kako ne bi predstavljali uznemiravajući faktor za ostalu djecu). . Ponašanja roditelja koja će olakšati detetovu adaptaciju na vrtić : .odbijati kontakt s vaspitačem. ili suprotno tome.odlazak roditelja .svoju bespomoćnost izražavati nesretnim plačem i pasivnošću .definisati aktivnosti u koje se dete može uključiti za vrijeme boravka u vrtiću ("ti se igraj s kockama dok se ja ne vratim po tebe"). agresijom usmjerenom na drugu djecu.) i uz koju se može umiriti (tzv.povratak roditelja nakon određenog vremena) . koji se manifestira kroz niz emocionalnih. . zadržati/poigrati na hodniku. izražavat će vrištanjem.Redovno dovođenje deteta u vrtić. . prelazni objekt) Kada ostavlja dijete u vrtiću roditelj treba: . što ne može izmijeniti situaciju.Doneti stvar za koju je dete emocionalno vezano (dudu.boravak u vrtiću .Boravak s detetom u vrtiću tokom prvog dana . bez roditelja (npr.čvrsto držati svoju dudu. idem na posao" i sl. bočicu. U protivnom roditelj ostavlja utisak nepoverljive i nesigurne osobe što nepovoljno utiče na dete. telesnih i ponašajnih reakcija do kojih dolazi kod procene situacije kao opasne i/ili uznemiravajuće. Sa svojim detetom mogu se.odbijati hranu ili slabo jesti . gazu (prijelazni objekt) .naglasiti potpunu verovatnost svog povratka ("kad to obavim vratit ću se po tebe").).kratko se opraštati s djetetom. stvari itd. zvanjem mame i tate. odnosno stiče sigurnost u roditelja koji će doći po njega i odvesti ga iz vrtića u sigurno okruženje doma.

Roditelj koji se dugo zadržava na vratima sobe i/ili stalno viri kroz prozor i sl. Kod starije dece to je nešto kraći period. pogledajte decu koja se tamo igraju. sugerišite kako pristupiti detetu kada je u nekom neraspoloženju. “Reci mi kad mogu otići!” i sl. kako bi shvatilo da to što vi odlazite ne znači da se nećete vratiti. pitajte što vas zanima.prošetajte se uz vrtić.privikavate dete. Jedino je važno zadržati pozitivan stav spram vrtića. preneli svoje dužnosti na vaspitače. uporno ga uveravajte da ga volite najviše na svijetu i da to što morate raditi ne znači da ga volite manje. kod mlađe duži. ne oprostivši se od deteta. ali i sami spram sebe. Dogovarajte se. i da će sve teškoće prilagodbe proći.pripremajte dete od kuće na vrtić .Roditelj koji. kako bi bilo što samostalnije u vrtiću i što manje zavisilo od drugih. ... To što ostavljate svoje dijete u vrtiću da razvija nove veštine i znanja shvatite kao izazov. puzanju ako je već prohodalo). govorite o vrtiću sa veseljem i iščekivanjem .mokrenju u krevet. a ne kao kaznu.ukoliko je dete manje..vi se pripremite na situaciju da vaspitanje vašeg deteta prepuštate u određenoj mjeri profesionalcima. Jer nijedan roditelj nije loš roditelj ako mora raditi. 12.neka ostane kod bake ili kod neke druge osobe ne nekoliko sati. Saradnja predškolske ustanove sa porodicom U savremenoj predškolskoj pedagogiji vaspitno-obrazovna institucija se ne shvata kao mesto potpuno odeljeno od porodičnog života. sisanju palca. Što možete uraditi prije polaska u vrtić? . . ukoliko ste u mogućnosti. plativši za boravak dece u ustanovi .. tako da jedina osoba koja bude u stresu kod polaska u vrtić bude vaše dete. koje deca pohađaju u određenim vremenskim intervalima da bi učila niti se učenje vezuje isključivo za nju. naučite ga jesti samostalno kašikom te piti iz čaše. ZAŠTO? Zato što deca u svojim ponašanjima pokazuju tendenciju kopiranja osjećaja roditelja.moguća je regresija u ponašanju (kada se dete vrati nekim starim navikama . Očekivani efekti vaspitno11 . .) .Roditelj koji od svog deteta traži dopuštenje za odlazak (“Mogu li sada otići?”.Kod nekih roditelja treba menjati i stav da su . izgubljenosti i bespomoćnosti? Adaptacija djece traje određeni period. na svoje povremene odlaske . Budite spremni i strpljivi s detetom taj period jer će dete biti ljuto na vas i kod kuće . ko će onda ostati pribran da pomogne detetu u nošenju s njegom emocijama straha. jer je njemu taj period jako težak.ali to zaista i mislite. Prilazite detetu s razumijevanjem. Jer ako i vi prolazite teškoće pri razdvajanju od deteta.. Dete koje osjeća roditeljevu nesigurnost i nepoverenje i samo je nesigurno i nepoverljivo. I uvijek imajte na umu da vrtić treba biti lepo mesto puno igre i zabave.Nesiguran. . doslovno pobegne . zaplakan roditelj . dudanju dude.

odnosno sadržaji rada u predškolskoj ustanovi treba da se garde na onome što je urađeno u porodici. Roditelji treba da upoznaju ciljeve. Potrebno je da se poveća znanje roditelja o tome kako njihova deca uče i razvijaju se i oni shvate značaj svoje uloge u tim procesima kao i potrebu komplementarnog delovanja sa ustanovom. vaspitne stavove roditelja i njihove mogućnosti da doprinesu ostvarivanju zadataka ustanove.Planirane situacije – konsultacije. sadržaje i načine rada u ustanovi. Ustanova treba da postane centar za razmenu pedagoških. pridobiju njihovo poverenje i postignu uzajamno razumevanje. čitavu njenu organizaciju i dr. poredeći je sa vršnjacima i međusobno pomognu jedni drugima u rešavanju vaspitnih problema. Potrebno je da se između vaspitača i roditelja razvije poverenje i spremnost za saradnju. Postupak vaspitača ne treba da se usmeri samo prema detetu već da teži najširem povezivanju predškolske ustanove sa porodicom i društvenom sredinom u kojoj ono odrasta. a vaspitači porodične uslove u kojima dete odrasta. Uspeh saradnje sa roditeljima najviše zavisi od sposobnosti vaspitača da komuniciraju sa njima . Na taj način im se može pomoći da smišljenije organizuju vaspitno-obrazovnu sredinu i podsticaje u roditeljskom domu kao i da se kod njih formira svest o sopstvenim mogućnostima da doprinesu pravilnom razvoju i uspešnom učenju svoje dece. Potrebno je da se stvaraju prilike za zajedničko življenje i druženje međusobno upoznavanje i razmene: . spontanih poseta roditelja i sl. priredbama koje se pripremaju. kao i svest da je kvalitet njihovih odnosa u interesu deteta o čijem se razvoju i učenju staraju. prilika da roditelji upozaju bolje i objektivnije svoju decu u posebnim uslovima. a sama ustanova što više otvori za roditelje i ostale pripadnike i predstavnike lokalne društvene zajednice . Za ovo su naročito pogodne kućne posete i razgovori sa članovima porodice. grupni i opšti roditeljski sastanci 12 . uz razmenu podataka o njegovom razvoju značajnih i za vaspitače i za roditelje. Njihovo uključivanje treba da bude dobrovoljno. međusobno uvažavanje i podržavanje. Treba da se razviju saradnički odnosi između osoblja koji se bavi vaspitnoobrazovnim radom i roditelja i oni za polaznu tačku u ovom radu uzmu iskustva koje deca donose sa sobom u ustanovu . Zato je potrebno da se uslovi u ustanovi učine sličnijim porodičnim uslovima. a u ustanovi – kutak za roditelje u kojem se može naći niz obaveštenja o tekućim aktivnostima. .svakodnevne prigodne situacije u ustanovi – prilikom dovođenja dece. potrebno je da se kod roditelja izgrade pozitivni stavovi i očekivanja u odnosu na rad koji obavljaju vaspitači i poverenje u ustanovu.obrazovnog rada su mogući samo ako se njihovi napori ujedine i ako u njih ulože sve svoje sposobnosti. zanimljivim idejama za saradnju i sl. dijetetskih i drugih iskustava između vaspitača i roditelja među sobom. jelovniku. Treba koristiti raznovrsne oblike međusobnog povezivanja i informisanja o detetu u roditeljskom domu i ustanovi. medicniskih. Takođe. aktivno i da počiva na razumevanju uloge koja im se nudi u ustanovi.

radne grupe) 3. izletima. treba da prihvata i pojača efekte rada na predškolskom stupnju. predavanja. individualni razgovori. razumevanje i uvažavanje od strane roditelja . saminari.Tehnička pomoć – od ideja do pomoći u realizaciji 13. Glavna osobina sistema vaspitanja i obrazovanja zasnovanog na ideji kontinuiteta je da svi njegovi stupnjevi brižljivo usklade sa razvojem deteta. akcije) KORIST SARADNJE SA PORODICOM: ZA DETE: . kućne posete. Vaspitač u svom delovanju mora uzimati u obzir ono što će mu slediti.usavršavanje roditeljskih veština ZA VASPITAČE : . pisma i poruke.kontinuitet porodičnog i instutucionalnog .sagledavanje roditelja u drugačijim ulogama ZA RODITELJE: .povećanje profesionalne kompetencije – boljim poznavanjem roditelja bolje će razumeti dete.kontakt sa većim brojem odraslih . dobrotvorne akcije) Zejdnički izlasci ( posete pozorištu. Neophodno je da u radu sa predškolskom decom bude anticipirano ono što ih očekuje kada pođu u školu koja. Oboje moraju poznavati karakteristike razvoja dece . panel diskusije. koju vespitavaju i obrazuju kao polaznu tačku kako za dugoročno planiranje tako i svakodnevni rad. planiranje .lakša adaptacija i bolje prihvatanje vrtića .- Prisustvo roditelja vaspitno-obrazovnom radu i neposredno uključivanje u njega Specijalne situacije ( u periodu adaptacija) Zajedničke aktivnosti za koje svi imaju interes ( sakupljačke. može doći do zanemarivanja pa i porušavanja rezultata ostvarenih na predškolskom stupnju a bitno različita sredina i zahtevi stvoriti teškoće u adaptaciji kod dece koja su pohađala ustanovu. Saradnja predškolske ustanove sa školom: zahtevi. Naglašavanjem specifičnosti predškolskog stupnja ne bi trebalo ugroziti kontinuitet procesa vaspitanja i obrazovanja. odlazak na koncert. telefonski pozivi) 2. sastanci. koji mora postojati u svim njegovim etapama. sa svoje strane. 13 . u šetnju) NAČINI SARADNJE SA RODITELJIMA 1. volontiranje. kao što učitelj treba da bude svestan onoga što je prethodilo njegovom radu.upoznavanje svog deteta van porodičnog konteksta . ZAJEDNIČKO STICANJE ZNANJA ( radionice.Veća podrška . bolje planirati i organizovati rad . savetovalište za roditelje. panoi za obaveštavanje. ZAJEDNIČKO ŽIVLJENJE ( učešće roditelja. OBLICI OBOSTRANOG INFORMISANJA ( razgovori. u priredbama i predstavama. sadržaji i oblici Ukoliko se ne uskladi delovanje škole i predškolske ustanove.

. „ZRELOST“ – takav nivo fizičkog i psihičkog razvoja koji detetu omogućava da zadovolji zahteve koji će mu biti postavljeni u toku nastavnog procesa u školi. Priprema dece za polazak u školu: „gotovost“. izveštaji o razgovorima. kao i uspstavljanju kontinuiteta između načina života i rada na kakav su deca navikla u predškolskoj ustanovi i onoga što ih očekuje polaskom u školu. 14. Tokom godine boravka deteta u vrtiću vaspitač stiče sliku razvoja i detetovih mogućnosti praveći dosije o detetu. posebni prijatelji deteta.međusobno upoznavanje programa . radi međusobnog dogovora i upoznavanja roditelja sa organizacijom rada u školi. vaspitače i roditelje dece koja polaze u školu.razmena informacija o dečijem razvoju . postepenim napredovanjem i što je najvažnije . „spremnost deteta za školu“ Pripremni predškolski program koji je deo obaveznog devetogodišnjeg obrazovanja i vaspitanja.druženje između predškolske i školske dece. prilagodljivošću. školskim zahtevima. dnevnim boravkom i sl. Oni treba da se upoznaju sa programima koje ostvaruju razgovaraju o sadržajima i metodama pripremanja dece za školu. kao ključnih faktora bez koga nije moguć potpun uspeh ni u jednoj akciji koja se odvija u vaspitnoobrazovnim institucijama. U njemu se mogu naći korisne beleške za budućeg učitelja ( beleške. Neposredni cilj pripremanja dece za školu je da se doprinese njihovoj zrelosti ili gotovosti za život i rad kakav ih očekuje u osnovnoj školi. Neophodni su što češći i tešnji kontakti između učitelja i vaspitača. što je naročito pogodno kada se predškolska ustanova i škola nalaze u blizini. Uključivanje sve dece u pripremne predškolske grupe ima kompezatorsku funkciju jer se na taj način svoj deci obezbeđuju uslovi za proširivanje i sređivanje socijalnog i saznajnog iskustva čime se ublažavaju socio-kulturne razlike i obezbeđuje donekle podjednak start za polazak u školu. normativne liste razvoja. Osnovni zahtevi za uspešnu saradnju je da ona mora biti obostrana i dvosmerna : škola treba da bude pripremljena da prihvati decu iz predškolske ustanove isto koliko i ustanova da ih priprema za školu.uzajamno prisustvovanje raznim oblicima rada . neophodnom da se ublaži pa i izbegne šok koji mnoga deca doživljavaju prilikom prelaženja sa jednog stupnja na drugi. Bar jednom godišnje potrebno je okupiti učitelje. Dete mora da bude sposobno da : . Takođe je neophodno i aktivno uključivanje roditelja u ovu saradnju. koji se odlikuju doslednošću.obezbeđujući mu uslove za učenje i razvoj .) Saradnju sa školom potrebno je posebno planirati i predvideti vreme.prihvati zadatke 14 . napomene. „zrelost“. ostvaruje se u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja. mesto i forme saradnje Oblici i načini sardnje predškolske ustanove sa školom: .

intelektualnu. težinu i telesne proporcije. Telesnu spremnost deteta ispituje doktor! Uslovi za dostizanje telesna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu uvažavanje uzrasnih karakteristika dece. razvijanje samostalnosti. MOTIVACIONA GOTOVOST – zainteresovanost za učenje i pozitivan odnos prema školi Telesna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu. potrebe i motivi.odgovarajuća motivacija za ove aktivnosti. veština i navika poterbnih za snalaženje u novoj sredini. poverenja. Školska zrelost predstavlja sposobnost deteta za usvajanje tradicionalnih kulturnih dobara planskim radom i u zajednici sa vršnjacima. VRSTE POSEBNIH GOTOVOSTI ZA ŠKOLU: 1.Telesna muskulatura mora biti dovoljno razvijena da detetu omogućava kretanje. pešačenja do škole i mirnog sedenja u školskoj klupi. mišljenja.socio-emocionalni razvoj. govora. sposobnosti i znanja koje su osnov za dalje školovanje. socijalnu i emocionalnu zrelost. kao i da bude zrelo za školu ako je postiglo takav stepen razvoja u fizičkom i psihičkom pogledu da može da zadovolji zahteve škole bez ikakvih štetnih posledica po svoje fizičko i psihičko zdravlje i razvoj. POSEBNA ( SPECIJALNA) GOTOVOST – sastavni deo opšte gotovosti i predstavlja posedovanje specijalnih znanja. „GOTOVOST“ – spremnost deteta da stiče i razvija veštine. INTELEKTUALNA GOTOVOST – razvoj intelektualnih funkcija : opažanja. FIZIČKA GOTOVOST – određen nivo telesnog razvoja i zdravlja 2. Dete mora da bude sposobno da prihvati zadatke. Ta spremnost podrazumeva fizičku. ranije iskustvo i motivaciju za učenje. pamćenja. vodeći računa o njihovim sadržajima (izboru. pažnje. kognitivni razvoj. . OPŠTA GOTOVOST – postignuti nivo psiho-fizičkog razvoja. kakvi ga čekaju u školi 2. Složena karakteristika ličnosti deteta u kojoj dolaze do izražaja njegove mogućnosti. postignuti nivo psihofizičkog razvoja od kojih zavisi aktivno prilagođavanje deteta novim uslovima života i reda . . telesni razvoj. ako je potrebno uz korekciju (naočare. VRSTE GOTOVOSTI ZA ŠKOLU: 1. stajanje i sedenje bez teškoća. na koje će se nadovezati usvajanje nastavnih sadržaja.Dete mora imati razvijene navike normalnog hranjenja i kontrole organa za izlučivanje.Vid i sluh moraju normalno funkcionisati..pravilan raspored (smenjivanje) aktivnosti u toku dana. samopouzdanja 4. kao i izdržavanje novih napora poput nošenja školske torbe. da razlikuje igru od rada. EMOCIONALNA GOTOVOST – podsticanje emocionalne stabilnosti. razvoj komunikacije i stvaralaštva. intezitetu i 15 . posebno maternjeg jezika i matematike.- razlikuje igru od rada bude motivisano za rad zadovolji zahteve škole bez ikakvih štetnih posledica po njegovo psihičko i fizičko zdravlje. SOCIJALNA GOTOVOST – sticanje specifičnih oblika ponašanja potrebnih za uspostavljanje i održavanje društvenih veza 3. slušni aparatić).Dete treba da bude zdravo i da zadovoljava standarde za visinu. mašte 5.

stekne samopouzdanje i sigurnost u sebe. emocije. stvarima.osnovna znanja o saobraćaju.kontrolišu i kanališu svoje impulse.u ovoj fazi dijete razvija inicijativu i nezavisnost.razume potrebe i osećanja drugih.članove svoj porodice .ima potrebu za stalnim kretanjem.može svojim rečima da prepriča priču.interesuje se za slova i brojeve. sposobnost za samokontrolu svojeg ponašanja.razvijenost elementarne samosvesti ( poznavanje sopstvenih mogućnosti)..interesuje se za odnose među ljudima. Imajući u vidu poslovicu da „ ne učimo za školu nego za život „ priprema ne treba da se svede na sticanje znanja i umenja potrebnih za savladavanje gradiva pojedinih nastavnih predmeta. vremenski. najbolje je doba za učenje. država..potrebna mu je emocionalna potpora.. 16 .osnovna znanja o čoveku. pamćenje. . razvijenost samostalnosti i inicijative.pravilna ishrana.ukoliko se dijete ne osjeća uspješnim u ovoj fazi može se razviti osjećaj krivnje i osude samoga sebe.osnovne matematičke pojmove (prostorni. za prirodne pojave.igre memorije.socijalnonormativna usmerenost.od rođenja do 5. govor. grad.imitacija i identifikacija.neke domaće i divlje životinje. Intelektualni (spoznajni) razvoj .slagalice. .neka zanimanja ljudi.pazle. nepovjerenje i nezadovoljstvo Pažnja – prije polaska u školu pažnja je nenamjerna i traje 15 – 20 minuta.pričanje priča i razgovor o njoj.. alate koje koriste. uvažavajući uzrasne specifičnosti i ograničenja. .pogodna mikroklima prostrije u kojoj deca borave.prepozna svoje i tuđe emocije.traženje bespogovorne poslušnosti u djeteta izaziva strah. Priprema treba da se obavlja sistematski. Socijalna zrelost aktivna težnja deteta da pođe u školu.pravilan položaj deteta za vreme sedenja.odmor i boravak na svežem vazduhu.sadržaju).odsustvo buke. . dane u nedelji. Intelektualna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu obuhvata: pažnju .mišljenje. interesovanje i motivaciju za učenje i sticanje novih znanja.g...posmatranje ljudi oko sebe i opisivanje: ponašanja. . dete manipuliše predmetima i tako istražuje svijet oko sebe.svojim govorom uporno nastoji komunicirati sa svojom okolinom. . veličini .. Za razvoj koncentracije važne su:društvene igre. obliku.godišnja doba.razlike između živog i neživog.emocionalno-socijalna usmerenost. njihove karakteristike i razlike. ako je sadržaj djetetu zanimljiv.ime i prezime . Pokazatelj intelektualne zrelosti za polazak u školu:može da razlikuje maštu od stvarnosti.adresa. ..važna je uloga roditelja! Moguće opasnosti:prezaštićivanje djeteta ima uticaj podrezivanja krila.emocionalne reakcije primjerene situaciji. količinski) Jedna od osnovih funkcija pripremanja dece za školu je da učini što neprimetnijim i olakša im prelaz iz jedne institucije u drugu kao i da ubrza proces adaptacije novim uslovima života i rada. izgleda . Osnovna znanja pred polazak u školu: . ispoljavanje samopoštovanja.izražava se jasno i razumljivo.osnovna znanja o biljnom svetu.Socijalna zrelost je povezana s emocionalnom zrelošću ! Emocionalna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu podrazumeva da dete:razvije svest o sebi i poverenje u sebe i svoju okolinu. . mesece.samostalno rešava konfliktne situacije.ume da uočava sličnosti i razlike među predmetima po boji.težnja za samousavršavanjem. težnja za komuniciranjem. težnja za prijateljstvo.može da zadrži voljno pažnju na određenom predmetu. sebi pripisuje "prekršaje“. ali i razvojne perspektive dece.

dobro razviijeno i fizički izdržljivo dete. Akteri sa kojima predškolska ustanova treba da sarađuje zavise od tipa okruženja. izložbi dečijih radova i prigodom određenih praznika i svečanosti. podrška saznajnom razvoju 5. Značajno mesto u saradnji sa lokalnom pa i širom društvenom sredinom i osavremenjavanju vaspitno-obrazovnog rada ima saradnja sa odgovarajućim institucijama kao što su zavičajni muzeji. Ukoliko dobije podršku lokalnih vlasti i roditelja dece sa teritorije društvene zajednice. centrima lokalne zajednice. poštovanje individualnosti i podsticanje kreativnosti 15. kao i razvoj sposobnosti da posmatra. analizira. savez planinara.Mnogo je važniji opšti razvoj njegovih intelektualnih sposobnosti i saznajnih interesovanja. sveštenika. priredi i uopštava ono što opaža u svojoj okolini i da na osnovu toga izvodi zaključke.-O.. glumaca. Predškolske ustanove mogu da okupe decu iz svoje sredine prilikom svečanosti. zainteresovano i sposobno da uči sa izgrađenim motivima i voljno-karakternim osobinama potrebnim za uključivanje u školsku zajednicu i prevazilaženje teškoća koje sa sobom nosi promena sredine i novi zahtevi koji će mu biti postavljeni u školi. ZADACI V. Zmajeve dečije igre. nacionalnog parka i prirodnih rezervata. Lokalna društvena zajednica ima posebnu ulogu u stavranju odgovarajućih uslova za uspešno ostavrivanje ciljeva institucionalnog vaspitanja i obrazovanja. negovanje radoznalosti 6. osnovnom školom. značajno je njeno angažovanje u uređivanju dvorišta i igrališta. galerije umetnosti.. jačanje socio-emocionalne kompetencije 4. mladih gorana i sl. Otvorenost predškolske ustanove prema sredini u kojoj živi i radi. školama i fakultetima koje školuju bazični stručni kadar koji radi u predškolskim ustanovama. podsticanje osamostaljivanja 2. 17 . pesnika. ustanovama kulture. podrška fizičkom razvoju 3. manifestacija. RADA U GODINI PRED POLAZAK U ŠKOLU 1. Na preimer. ali je uglavnom neophodna saradnja sa roditeljima. koji omogućavaju zbližavanje sa svetom prirode i izgrađivanje njihove ekološke kulture. Posebno su korisni odlasci dece u šetnje i ekskurzije do izletišta. sala za održavanje priredbi. ustanova može da organizuje razne oblike rada sa decom koja nisu obuhvaćena njenim redovnim pohađanjem. Priprema za školu podrazumeva pre svega zdravo i otporno prema bolestima . domovima zdravlja. obezbeđivanju prostorija u stambenim zgradama u kojima će se povremeno okuplajti deca. zološki vrtovi. muzičara. rekreativnim centrima i sl. Saradnja predškolske ustanove sa društvenom sredinom ( zajednicom) Predškolska ustanova i njeni programi imaju efekta na rayvoj dece samo onda kada se yajedno sa programom angažuju ne samo deca i roditelji nego i lokalno okruženje. pozorišta ya decu. relevantnim ministarstvima. biblioteke. podrazumeva i dolazak u goste deci književnika.

Prilikom postavljanja zahteva za organizovanje života u ustanovi za celodnevni i poludnevni boravak dece polazi se od cilja vaspitanja uopšte i uloge vrtića u organizovanju zajedničkog života male dece. već treba da ima 18 . sredstva i uzore za osmišljavanje i organizovanje sopstvene aktivnosti. po čemu se razlikuje od škole i porodice. Njegova osnovna vrednost je u tome što detetu obezbeđuje aktivno učešće u zajednici dece slične sebi. zatim predstavnika raznih profesija i zanimljivih ličnosti uopšte. pre svega roditelja a zatim i lokalne sredine ne može se računati na veći uspeh primene programa. Ukoliko se ne postigne i saradnja svih faktora koji su značajni za razvoj i učenje dece. stvaralačke ličnosti. ona mora biti privlačna. svestarno razvijene. To znači da organizacija života u ustanovi ne sme da bude u sukobu ( koliziji) sa proklamovanim ciljem vaspitanja kod nas. materijala i vremena. razumljiva i prilagođena određenim kategorijama dece po obimu. raznih uzrasta i životnog iskustva. vremena. interesima i razvojnim potrebama. v. Vaspitno-obrazovni proces se ne sme zatvoriti u zidove dečijih vrtića. u uslovima koji su prilagođeni detetu.izbor i strukturiranje vaspitno-obrazovnih procesa i sadržaja. odnosno . Pod pojmom organizacija se podrazumeva: plansko raspoređivanje prostora. naročito porodični život i uža društvena sredina. Za neku organizaciju se može reći da je dobra ukoliko obezbeđuje uslove za ostavrivanje vaspitno-obrazovnih zadataka u pogledu prostora. aktivnosti kojima se utiče na razvoj i učenje dece. Da bi sredina dečijeg vrtića postala aktivan faktor delovanja na dečiji razvoj. niti ograničiti zadacima i sadržajima koje predviđa program. njegovim mogućnostima.-o.sportista i drugih kulturnih i javnih radnika . treba istaći da ona deluje unutar šire organizacije svih faktora koji utiču na razvoj i učenje dece.objedinjeno i usklađeno funkcionisanje svih elemenata sistema kojim se ostvaruju vaspitno-obrazovni ciljevi i zadaci u predškolskoj ustanovi. Značaj organizacije i osnovna polazišta za uspešnu organizaciju života dece u vrtiću Jedno od najvažnijih pitanja opšte metodike vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom jest epitanje organizacije dečijeg vrtića kao značajnog faktora u formiranju ličnosti. moguće je da se ustanova doživljava kao «strano telo» nepovezano sa potrebama i interesima sredine. 16. materijala. procesa i sadržaja i koliko se u njoj ogledaju najopštije postavke teorije predškolskog vaspitanja i vaspitno-obrazovnog sistema u kome vrtić funcioniše. da njenu vrednost treba procenjivati s obzirom na uspešnost ostavrivanja prakse kojom doprinosi formiranju slobodne. kvalitetu i raznovrsnosti stimulacije i u njoj svako dete treba da nailazi na najbolje podsticaje. Kada se govori o organizaciji života u ustanovi. Ukoliko se nedovoljno uvažavaju specifičnosti pojedinih regiona. odn.

o ukrašavanju prostorija o aktivnostima koje će se obavljati određenog dana i sl. vaspitača uže ili šire okoline. iznad njega i radi zadovoljavanja nečijih tuđih potreba. vežbanje i razvoj onih sposobnosti koje su kod njega najaktuelnije u određenom trenutku. Organizacijom prostora i materijala moguće je neposredno unapređivati dečiju samostalnost i odgovornost ukoliko se mogu jednostavno i brzo postavljati i pomerati. Ako je sredina u kojoj se dete kreće prilagođena njegovim potrebama i mogućnostima. 17. Decu treba što više uključivati u odlučivanje o rasporedu sredstava i materijala. 19 . okolnostima i modelima ponašanja u vezi sa njima. dosadi koju stvara nemaštovit izbor sadržaja i uskraćivanja za samoizražavanje. traganje i igru. odnosno individualizovati postupak. Nedisciplina je uvek izraz loše organizacije. Mogućnosti vrtića u selu i gradu da zadovolje dečije potrebe za aktivnošću i saznanjem U velikim gradskim naseljima . zbog urbanizacije koja koncentriše stanovništvo na mali prostor. U pogledu organizacije vremena to znači obezbeđivanje prirodnog smenjivanja aktivnosti i odmora. zahteve i kriterijume za vrednovanje napretka tako da svako dete bude merilo samom sebi a treba težiti da svako dete bude aktivno na najvišem nivou za koji je sposobno kao i da mu se omogući primena . Nagle društvene promene i migracije stanovništva dovele su do prekida sa tradicijom i dekontekstualizacije procesa vaspitanja. kao i o samima sebi. dečije nesamostalnosti i otpora represivnim merama vaspitača. naročito kad je i majka zaposlena.koren u totalnom iskustvu deteta ne odvajajući rad od igre. Nikada ne treba zaboraviti da se organizacija vrši upravo da bi čitav vaspitnoobrazovni postupak bio po meri deteta a ne nekih apstraktnih zahteva postavljenih pre njega. deca najveći deo vremena provode u skučenim ili pretrpanim stanovima koji su često ispod standarda za normalan ljudski život i koji im ne pružaju mogućnost za bezbedno kretanje. Dobrom organizacijom prostora i opreme i odgovarajućim rasporedom vremena i aktivnosti postiže se da oni ne budu samo priprema za školu i budući život nego i mesto dečijeg življenja u kojima deca stiču bogato i raznovrsno iskustvo o svojoj društvenoj i prirodnoj sredini o objektima. čin od misli i znanje od njegove konkretne primene. kao i izbegavanje « praznog hoda» i « uskih grla» tokom aktivnosti i u pauzama između njih. Čitava organizacija dečijeg vrtića treba da je pre svega prilagođena detetu i njegovim potrebama a tek onda potrebama roditelja. Organizaciju dečijeg vrtića treba prilagođavati koliko je moguće svakom detetu. ono će se osećati manje isfrustrirano i manje upućeno na pomoć odraslih. ako su materijali klasifikovani prema određenim kriterijumima i deci poznatim oznakama koje ukazuju na mogućnost njihovog korišćenja ako se prilikom pojedinih aktivnosti stolovi i pod mogu zaštititi od prljanja i oštećenja kao i ako se deci pruže uslovi da učestvuju u održavanju reda i čistoće. zbog čega roditelji imaju ozbiljnih teškoća u vršenju svoje uloge vaspitača. kada najviše dolazi do prekršaja discipline i sukoba među decom.

kao i od saobraćajnica i pogona koji mogu zagaditi lokaciju. životnim zajednicama i radom u prirodi. Osnovni zahtevi pri izgradnji objekta dečijeg vrtića Objekti dečijeg vrtića lociraju se blizu mesta stanovanja dece koja ih pohađaju. Prilikom odabiranja sadržaja i organizacije prostora za dečije vrtiće u ređe naseljenim posebno seoskim sredinama. Istovremeno. Prostorije treba da su prostrane. žardinjerama i specijalno uređenim kutcima prirode. na zdravom zemllištu udaljenom od objekata koji mogu na njih bacati senku. pozorišta. zbog skučenog prostora javlja se lišavanje fizičke aktivnosti. Svi objekti treba da imaju obezbeđeno snadbevanje zdravom . pitkom vodom. iskoristiti prednosti ali i kompezovati nedostatke. Vaspitači koje rade sa ovom decom treba da budu upoznati sa karakteristikama lokalne kulture i da se prema njoj odnose sa poštovanjem . Sredina ovih vrtića treba da bude ispunjena sadrđajima na koje deca ne nalaze u dovoljnoj meri kod kuće. posebno seoskim sredinama ima određenih prednosti – blisko poznavanje jednog malog ali relativno stabilnog sveta u kome se deca mogu kretati sa poverenjem u ljude koje poznaju . U seoskoj sredini lišavanje kulturnih kontakata – muzeji. bioskopi ne postoje. Treba videti specifičnosti bilo gradske ili seoske. Slike i ostale ukrase izložiti sa merom i ukusom. provetrene . Problemi na koje nailaze deca u velikim gradovima najčešće nisu tipični i za decu koja rastu u ređe naseljenjim posebno seoskim sredinama .Njihova relativna izolacija može da oteža razvoj socijalnog i drugog iskustva. Takođe. da deluju udobno i privlačno a nameštaj i zidovi da su obojeni otvorenijim živahnim ali ne drečavim tonovima koji čine prostor svetlijim bez blještanja. tekovinama nauke i tehnike. ali u selu postoji više kontakata sa tradicijom. U svim prostorijama mora se obezbediti dobra ventilacija i grejanje a podovi treba da budu takvi da se svakog dana mogu brisati. življenje u ređe naseljenim. povezano sa porodičnim.Otuda se javlja sve veća potreba za društvenom brigom o deci i institucionalnim vaspitavanjem koje. svetle. Koliko je moguće treba prilagoditi i sam objekat dečijeg vrtića lokalnim karakteristikama. priključak na električnu mrežu kao i telefonski priključak. pre svega akademskog karaktera – knjigama. Naročito u urbanim sredinama važno je da u objektiva predškolskih ustanova ima zelenila u saksijama. 18. prati i da ne budu klizavi. savremene uređaje za odvod otpadnih voda. u gradu postoji otuđenost od prirode. osećanje bliskosti i stalan konatkt sa prirodom. 20 . U gradskoj sredini postoji potreba za fizičkim kretanjem. teži da preraste u društveno vaspitanje. trebalo bi uzimati u obzir specifičnosti ovih sredina i ne nametati im urbane vrednosti. promenama godišnjih doba. odnosno tradicionlanim arhitektonskim rešenjima određenog kroja do nameštaja i opreme kako se sredina ne bi preterano razlikovala od dečijeg roditeljskog doma. pomažući deci da upoznaju ono što je u njoj najvrednije.

Najvažnije je da prostorija za boravak bude što prostranija.ulaz sa tremom .garderoba . Garderobe : koje se predviđaju odvojeno za svaku grupu. predviđena je za razne perseptivno – motorne. smeštaju se na prilazima soba za boravak i predstavljaju sanitarni propusnik na izlazu u ostale prostorije. Ona treba da pogoduje za formiranje delimično izdvojenih prostora za skoro sve predviđene aktivnosti. indirektno dnevno svetlo koje se može regulisati kao i više električnih svetiljki raspoređenih tako da ravnomerno osvetljavaju prostoriju. vežbe . 21 . a pre nego što nauči da ga raspoznaje može da posluži njihova fotografija ili neki simbol. dok roditelji ne dođu po njih.o sredstva i materijale Prateće prostorije : .sanitarna prostorija . Prostorija za boravak : namenjena je za vaspitno –obrazovni rad sa decom i njihov odmor.ekonomat . priredbe i proslave.sanitarne prostorije za osoblje Predvorje dečijeg vrtića : Treba da bude dovoljno prostrano da može primiti i decu i roditelje i da bude lepo uređeno kako bi već prvi utisak pri ulasku u zgradu bio povoljan.prostorija za boravak ( vaspitna soba) . Najbolje je blago. Sanitarna prostorija : za higijenske potrebe sastoji se iz dela za negu i higijenu sa umivaonicima i dela sa kabinama u kojima se nalaze klozetske šolje prema dečijem uzrastu.higijenske. Prostorije dečijeg vrtića – prema Normativu Objekti se obično grade za četiri vaspitne grupe (stotinak dece) i svaka od njih treba da ima svoju prostoriju za boravak i prateće prostorije – garderobu i sanitarije. ritmiku. Na pregradi treba da je ime deteta.za upravu .višenamenska prostorija . U prostorije za decu spada: ..prostorija za izolaciju Prostorije za vaspitno osoblje : .kabinet vaspitača ( sa stručnom bibliotekom) . zdravstveno. Svako dete treba u njima da ima svoju pregradu sa kukama za kačenje krupnijih komada odeće i fijočicom za sitnice. Prostorija treba da bude sa dovoljno svetla koje deci pada sa leve strane kada slikaju i bave se raznim aktivnostima za stolovima. kao i prostorom ispod sedišta za obuću. kino-predstave i sl. receptivne i društvene aktivnosti . Višenamenska prostorija : sala. Prostorija za izolaciju: je manja prostorija sa 3-4 kreveta i namenjena je za privremeni smeštaj dece obolele tokom boravka .ostava za v.19. posmatračke.

da je pogodan za održavanje higijene.5 m iznad poda.20 m toplim otpornim materijalom a oštri uglovi prekriveni zaobljenom oblogom. Decu privlače slike životinja. za istraživanje 2. Igračke. Čitav raspored prostorija i nameštaja treba da bude takav da omogući što veću raznovrsnost i promene u sadržajima aktivnosti bez zastoja i čekanja kao i nadgledanje dece. dečijih radova i narodnih rukotvorina. postera i slika ( dečijih i umetničkih). Za sastavljanje su najpogodniji uglasti stolovi koji se mogu raspoređivati na razne načine. anatomski oblikovane. terarijum i akvaterarijum sa životinjama i saksije sa biljkama koje se mogu uzgajati u zatvorenom prostoru. . maskom i sl. čvrste da mogu izdržati težinu odrasle osobe i pogodne za slaganje jedna na drugu.20. Polazeći od vaspitno-obrazovnih zadataka u dečijem vrtiću. uz primenu sigurnosnih elemenata . da je ekonomičan i funkcionalan i da pri pomeranju ne stvara buku. prizori iz bajki i sl. magnetofonom dija i kino projektorom ( cd player) Pravilno organizovan v. Stolice treba da su odgovarajuće veličine. Ali njih ipak ne treba da bude previše i treba ih s vremena na vreme menjati. elastični ( ali ne klizavi=. da po obradi i materijalu obezbeđuje sigurnost dece i sprečava povrede. društvene igre i didaktički materijal 6. knjige i ostali materijali koji se svakodnevno upotrebljavaju . Tamo gde su objekti dečijeg vrtića na sprat.o rad zahteva. pored raznovrsnih oblika i metoda i kavlitetan izbor i dovoljan broj sredstava – igračaka i drugog didaktičkog materijala. U vrtiću uvek treba da bude lepo aranžiranog cveća. mehanizam za otvaranje prozora ne treba da bude dostupan deci niti da im je pristupačan otvoren prozor. Prema zahtevima normativa rebrasti radijatori moraju biti zaštićeni ogradom. programskih sadržaja. sa naslonom. tako i za pregraživanje kutaka. Značajan elemenat nameštaja u prostoriji za dnevni boravak čine stolovi i stolice. Uređivanje enterijera dečijeg vrtića – opremljenost prostora s obzirom na potrebe i aktivnosti dece Osnovni zahtevi za izbor nameštaja su sledeći: da je primeren potrebama psihofizičkog rasta i razvoja dece . unutrašnji zidovi u prostorijama za boravak dece zaštićeni do visine 1. podovi treba da budu čvrsti. prevoznih sredstava. za igre mašte ili uloga 5. Vaspitač u vrtiću treba da raspolaže nekim od muzičkih instrumenata. Prostorija za dnevni boravak oprema se stabilnim i čvrstim nameštajem koji vaspitač može da pokreće i koji može da služi kako za smeštaj igračaka i drugog materijala. za građenje 22 . da je po konstrukciji jednostavan. predlaže se organizacija šest kutaka: 1. izdržljiv i lak. smeštaju se tako da budu dostupni svakome i da deca ne moraju da traže dopuštenje od vaspitača za njihovo korišćenje.kutak biblioteke 3. Da bi se deci omogućilo posmatranje živih bića i razumevanje prirode u objektu treba da nađu mesto akvarijum. voda u umivaonicima koji koriste deca ne sme biti toplija od 35 C̊ . za stvaralaštvo 4. Vaspitač treba stalno da procenjuje bezbednost okoline u kojoj se deca kreću i na vreme otklanja sve potecijalne opasnosti. električni utikači i prekidači postavljeni najmanje 1.

guranje.pribavljanje neposrednog iskustva i znanja o živoj prorodi i prirodnim pojavama . klackalice. Funkcije eksterijera dečijeg vrtića . 2. betonskih peščanika i ružičnjaka koji sputavaju kretanje dece i ugrožavaju ih.21.. gradilište sa priborima i materijalim i uređajima za konstruktivne igre.. sabraćajni poligon.. Eksterijer vrtića treba da zadovoljava zdravstveno-higijenske uslove – da je sunčan. kojim treba da se doprinese obezbeđivanju pogodnih uslova za normalan rast i razvoj predškolske dece su sledeće: . prostor na kome se nalaze tereni za pokretne igre. koji može da nadoknadi skučenost života u njima. zookutak i alat za rad u bašti 6. brčkalište i prskalište 5. trčanje. održavanje ravnoteže. zidovi. lestev i sl. nikako ne bi smeo da bude bez odgovarajućeg dvorišta. park sa negovanom travom i drvećem koje pruža hlad. Važna je veličina tog prostora koja je određena Normativom. silaženje i klizanje. kutak žive prirode – bašta. penjanje. Treba pomeriti duž yidova jer je prazna središna površina mnogo bezbednija bez fiksiranih metalnih sprava. penjanja. skakanje. Uređenje eksterijera dečijeg vrtića Objekat dečijeg vrtića. Određeni zatvoreni i otvoreni prostor bezbedan za decu .maksimalno korišćenje sunca i čistog vazduha . dovoljno velik da ima odgovarajuću konfiguraciju ( najmanje 2 brežuljka) da raspolaže prostorima različitih namena sa raznovrsnim podlogama. da svojom opremom omogućava što bolje uslove za razne aktivnosti da ima dovoljno zelenila i da je povezan sa zgradom vrtića. hvatanja. Teoretičari isključuju prostor kao tehničko pitanje. fizički dobro i skladno razvijene spretne i odvažne osobe. vučenje. peščanici. opreme. za igre sa loptom i obručem i staze za vožnju bicikla. puzanje i provlačenje. materijala i aktivnosti u eksterijeru može se doprineti formiranju zdrave.podsticanje na stavralačke igre u prostoru Otvoreni prostor vrtića treba da bude što veći a iz njega treba ukloniti sve što je suvišno. da se zna gde se šta tačno radi. 3. da obezbeđuje higijensko-zdravstvene uslove ali i da bude podsticajan. ritmičke vežbe. Značajno je i kako se prostor koristi i predmeti u tom prostoru. Nije beznačajno planiranje prostora u kome deca borave i bogatstva predmeta u tom okruđenju. naročito u urbanim sredinama. Sprave i uređaje kao što su ljuljaške. Odgovarajućom organizacijom prostora . igre mašte ili igre uloga 4. Prostor treba da je podeljen na 6 manjih prostora koji imaju posebne namene: 1.obavljanje složenih vežbi kretanja. puna vrata. gađanja . Da li su prostorije jasno razgraničene. 23 . 22. Korišćeje prostora i opreme u dečijem vrtiću Dimenzije prostora. prostor sa spravama za ljuljanje. slobodno hodanje. oblik koji šalje niz skrivenih poruka koje ograničavaju .

23. Prilikom usklaživanja ritma življenja treba voditi računa o pravilnom smenjivanju raznih vrsta aktivnosti u prostorijama za boravak i na otvorenom vazduhu. Dužina boravka i raspored dnevnog života dece u vrtiću Režimi dana ustanova sa celodnovnim i poludnevnim boravkom dece imaju niz zajedničkih elemenata s obzirom da se radi po zajedničkoj programskoj osnovi. 20% opremljenosti zavisi od vaspitača u opremanju prostora Da li ćemo decu okružiti prirodnim ili veštačkim predmetima. odstupiti od ustaljenosti.Bazil Bernštajn – čvrsto klasifikovan prostor zahteva švrstu hijerarhiju. Obzbeđuju bolju komunikaciju spoljaunutra Da li se prostor koristi namenski ili fleksibilno. nedostatak je strogo namensko korišćenje prostora.šalje poruku o vrednostima predmeta Ako su igračke i materijali manje strukturirani ostavljaju više mogućnosti da deca unose svoje strukture.Neophodno je da jedan deo strukture bude stalan da bi se deca osećala sigurno ali češće male neznatne izmene prostora su poželjne – poruka – dozvoljeno je izmneniti. Labavije granice – vrata sa prozorima npr. Opšti zahtev za režim dana je da u njemu najviše vremena treba predvideti za sve vrste igara 24 . kao i u pojedinim elementima režima dana.11:30 – ručak 12:00-13:00 – spavanje 14:00-16:00 – odlazak Poludnevni boravak 8:00-12:00 13:00-17:00 (od obroka samo užina) U principu vreme od 8-12 deca i u celodnevnom i u poludnevnom boravku provode na sličan način 3 bloka: 1. sveprisutnost autoriteta. Celodnevni boravak oko 10. čvrste mere kontrole. blok samostalnih aktivnosti po dečijem izboru 2. blok usmerenih aktivnosti 3. izolovanost. biti individua. Razlike među njima javljaju se u pogledu dužine boravka.o radu) Celodnevni boravak 5:30-7:30 – dolazak u vrtić 7:30-8:00 – doručak 8:00-11:00 – aktivnosti u grupi 11:00. blok kombinovanih aktivnosti Vremenskim rasporedom – ređimom dana – određuje se struktura i ritam dnevnih aktivnosti dece i vaspitača On predstavlja elastičan okvir koji omogućava dobru organizaciju vremena i aktivnosti prema programu koji se ostvaruje u vrtiću.5 h Poludnevni boravak 4 h ( skoro isključivo posvećen v.

ELEMENTI REŽIMA DANA 1. vremenskom organizacijom Kada u vrtiću postoje « prazni hodovi» kada naprimer čekaju doručak a ničim nisu animirani ni zauzeti. obroci 8. Prostorno – vremenska organizacija u vrtiću određuje ponašanje među decom. tačno odn. – jasno podeljene aktivnosti 2. 25 . Organizacija vremena ima uticaja na pojavu konflikata i sardanje među decom. Najčešći uzroci konflikata su igračke i prostor ( prostorna organizacija i opremljenost) Saradnja – sve ono kada jedno dete ima nameru da nešto radi i kada ima želju da to sa nekim radi. Svoj odnos prema vremenu prenosimo deci. jutarnje telesno vežbanje 5. Fleksibilno raspoređivanje vremena je pogodnije za saradnju. kod mlađe dece je to paralelna igra. Institucija pomaže detetu da shavti vladajuću koncepciju vremena u društvu. Broj konflikata su u direktnoj vezi sa : 1. Postoji direktna veza između broja dece i konflikata ali kod saradnje se nije pokazala takva direktna veza. usmerene aktivnosti 3. vreme za zadovoljavanje higijenskih i fiziolođkih potreba 7. do min. 24. Kontekst u kome deca odrastaju utiče na dečije ponašanje. planiranje po blokovima ( 1 blok .. Mogući načini planiranja vremena : 1. 1-2 h) u većoj meri prilagođeno dečijim potrebama . on će ipak biti različit za svaku konkretnu grupu dece. odmor-spavanje Iako se prilikom sastavljanja rasporeda vremena polazi od nekih opštih zahteva. samostalne aktivnosti po dečijem izboru 2. već da se odvija kontinuirano u kojima se simultano smenjuju i nastavljaju jedne na druge razne vrste aktivnosti. fleksibilnije i opuštenije Dobra organizacija života u vrtiću je preduslov dobre atmosfere Fleksibilna organizacija vremena doprinosi pozitivnoj i opuštenoj atmosferi. brojem prisutne dece 2. rekreativne pauze 6. od min. Uticaj vremenske organizacije na socijalne odnose u dećijem vrtiću – odnosa između vaspitača i dece i dece međusobno Struktura vremena neprekidno ali neprimetno vrši uticaj. kombinovane aktivnosti 4. Ako se u nekom delu dana češće javljaju konflikti to je pokazatelj da nešto ne valja u organizaciji toga dela dana.U vrtiću ne treba da postoji strogo utvrđeni raspored unapred propisanih sadržaja i aktivnosti svrstanih u međusobno manje ili više nepovezane oblasti . kulturi.

učestvovanje u okolnom životu i društvenoj stvarnosti a) praktične životne i radne aktivnosti b) društvene aktivnosti LOGIČKO SAZNANJE – prerađivanje. izražavanja i stvaranja Zahvaljujući naglasku na aktivnostima dece u v. Za interakciju su potrebni određeni kontekst. motorne i socijalne malo strukturirane aktivnosti ( 50%) 3.Stav odraslih prema dečijoj sardanji i konfliktima. 26. partnersko učešće vaaspitača 25. rutinske aktivnosti 2. vreme aktivnosti se povećava. Bruner je krenuo od neposredne prakse AKTIVNOSTI 1. konstruisanje građevinskim materijalom 7% 4. prevazilaženje i distanciranje od pojavnog i datog a) aktivnosti rezonovanja. Kao najvažniji zadatak ne postavlja se usvajanje avih sadržaja nego sistematsko podsticanje aktivnosti. rukovanje malostrukturiranim materijalima ( pesak. Pojam i vrste aktivnosti dece u dečijem vrtiću ( prema podeli E. okviri za saradničke odnose: 1.o procesu koji se odvija u dečijem vrtiću u prvi plan su istaknuti procesi kao značajniji u dečijem razvoju i učešću od sadžaja. mala grupa dece ( 5-8) 2. Jedanaest prepoznatljivih kategorija dečijih aktivnosti u vrtiću ( prema Bruneru) Kategorizacija aktivnosti dece u vrtiću. Učešće odraslih. nestrukturiran materijal 3. likovne i muzičke aktivnosti 4% 6. naprimer kada vaspitač učestvuje u aktivnosti. voda) 2% 5. igre predstavljanja – igre mašte. aktivnosti za rano učenje( 2%) 7. glina.Kamenova) FIZIČKO SAZNANJE – DELOVANJE NA FIZIČKU STAVRNOST a) perceptivno-motorne aktivnosti b) otkrivačke aktivnosti SOCIJALNO SAZNANJE 1. uviđanja i izumevanja b) aktivnosti predstavljanja. simboličke igre 8% 26 . aktivnosti komplementarne delovanju vaspitača a) posmatračke i receptivne aktivnosti b) zdravstveno-higijenske 2.

izdvojena – prostorno i vremenski . neorganizovano čekanje i muvanje (15%) Ko odlučuje o tome šta će se raditi u nekom trenutku ? Pogledati koliko se mogućnosti deci nudi za određenu aktivnost. posmatračke aktivnosti 2% 11. odlazak lekaru) d) dramske igre uloga 27 . FUNKCIONALNE IGRE Doprinose razvoju odeđenih funkcija Fizička aktivnost je u ovim igrama primarna. ULOGA.fiktivna VRSTE IGARA 1. Osnovna razlika između igre i drugih aktivnosti . dramske igre. socijalna interakcija koja nije igra (5%) 9. nemaju određen cilj. a vršenje pokreta nema neposrednu svrhu. Da bi deca mogla sama da odlučuju moraju biti ponuđene bar dve mogućnosti 27. igre fikcije i dr. SIMBOLIČKE IGRE – IGRE KOBAJAGI Za ove igre još se koriste nazivi – igre imitacije i podražavanja.dobrovoljna . Oblici u kojima se javljaju : a) oponašanje postupaka – u upotrebi predmeta vrše se zamene ( stolicakonj) b) simbolička imitacija c) simbolička igra uloga sa sižeom – dete podražava odrasle osobe ili drugu decu iz svakodnevnog života i prikazuje njihove međusobne odnose i ponašanje ( kuvanje ručka. naročito rada je u tome što je igra slobodna. Pojam i vrste igara i igrolike aktivnosti dece u vrtiću Igra je aktivnost od posebnog značaja u predškolskom uzrastu i u njoj se izražava napor malog deteta da prevaziđe raskorak između sopstvenih mogućnosti da utiče na zbivanja koja određuju njegovo življenje i obrazaca ponašanja koje mora da usvoji da bi se uspešno prilagodilo stvarnosti kojom postepeno ovladava.neizvesna – po toku i ishodu .8. spontana aktivnost koja je sama sebi cilj. a) senzomotorne aktivnosti sopstvenim telom b) igre predmetima i materijalom c) pokretne igre uz korišćenje rekvizita d) igre glasovima. slogovima i rečima 2. igre iluzije. IGRA JE: .slobodna . usmerene grupne aktivnosti (7-8%) 10.neproduktivna . IGRE MAŠTE.

Nije samo rukovanje. pravilima. već stvaranje. saradničke 4. One su ipak. „ čoveče ne ljuti se“ – igra sa gotovim pravilima – funkcija ovih igara i da dete uči i zapamti pravila – didaktičke igre spadaju u ovu grupu – perceptivno-motorne aktivnosti – razne otkrivačke aktivnosti – razne zdravstveno-higijenske igre i aktivnosti za aktiviranje čula. dolaženje do nekog cilja sopstvenim snagama.. menjati. KONSTRUKTIVNE IGRE Deca uobličavaju razne materijale . sticanje higijenskih navika – društvene igre – takmičarske. organizaciji i izvođenju igre.3. sasvim slične igrama – po sadržajima.koja se pretvara u igru ako je deca dobrovoljno prihvate i počnu je slobodno na svoju inicijativu izvoditi u obliku takmičenja ili podražavanjem neke životne situacije. IGRE SA GOTOVIM PRAVILIMA Prvavila mogu biti unapred propisana a mogu se i dograđivati. ) b) oblikovanje – pronalaženje najpogodnijeg načina c) ređanje materijala d) grafičko predstavljanje e) građenje gotovim materijalom – lego kocke – u kombinaciji sa drugim predmetima f) rimovanje. da se postigne nekakav cilj... igrolike aktivnosti se mogu povezati sa svim vrstama igre kod kojih je moguća usmerena imitacija. stihotvorstvo – ove igre vid su dečijeg konstruisanja IGROLIKE AKTIVNOSTI Ovim aktivnostima. načinu organizacije i izvođenju . treba proceniti kakve su uloge dece i vaspitača u aktivnosti – ako dominira vaspitač to je igrolika aktivnost. Neka aktivnost može u početku da bude igrolika aktivnost – dok vaspitač određuje šta će se raditi. takva aktivnost se može smatrati za igru. prilagođavati. S obzirom da predstavljaju podražavanje igre. izvrašanje uloga i ostvarivanje zadataka koje je vaspitač postavio. zbog dominacije vaspitača nedostaje u dovoljnoj meri spontanost i autonomni karakter. 28 . a) pronalaženje kombinacija nenamernim rukovanjem ( oko 2 god. Da bi se identifikovala .. ako deca imaju glavnu reč u izboru sadržaja.

motivisana pomenutim konfliktima odnosno tenzijama. U dodiru sa drugim članovima grupe dete ima prilike da mnogo bolje upozna svoje mogućnosti nego u porodici. Taj terapeutski potrncijal igre zasniva se na činjenici da je igra prirodno sredstvo detetovog samoizražavanja. starijom i mlađom od sebe i ukoliko ne može da je zadovolji to ga lišava mogućnosti da nauči raznovrsne oblike saradnje i uzajamne brige karakteristične za spontano formirane grupe. Neophodno je da se razvije niz interpersonalnih odnosa među decom i stvara zajednička fizionomija čitave vaspitne grupe. PREDNOSTI ŽIVOTA I RADA U GRUPI Osećanje pripadnosti grupi ima posebnu vrenost za povučenu i stidljivu decu. U grupi se najbolje uči samopoštovanje bez potcenjivanja drugih. sama po sebi dovoi do rasterećenja deteta. odnosno akumulirane neprijatne tenzije njima izazvane odgovarajućom igrom bivaju velikim delom razrešene. prisustvo vršnjaka omogućava da se praktično uvežba i usvoji pridržavanje ovih granica a socijalni odnosi obogate i razviju. Play terapija – Melani Klajn 29. kao i njihovo uvažavanje bez potčinjenosti i zavisnosti od njih. U dodiru sa odraslima dete je često prezaštićeno ili njihovim odnosima nedostaje spontanost. odnosno negativnu emocionalnu tenziju. U grupi vršnjaka dete je okruženo sebi sličnima sa kojima može da se upoređuje i identifikuje bez rizika da se oseća inferiorno. uzima u obzir tuđe želje i mišljenja i oslobađa se egocentričnosti što je jako važno kako za njegov afektivni tako i kognitivni razvoj. Potisnuti emocionalni konflikti . gde mu je po pravilu obezbeđen privilegovan položaj. 29 . Igrom je moguće otkloniti ili bar ublažiti neke psihičke traumatske doživljaje. Prednosti života i odrastanja dece u kolektivu – uzrasno čiste i uzrasno mešovite grupe Uspostavljanje odnosa sa drugim ljudima je jedna od osnovnih dečijih potreba koja prevazilazi ostale vitalne potrebe i ona se ne može zadovoljiti samo kontaktima sa vaspitačem. Eventualne prepreke čak pomažu detetu da uviđa relativnost perspektive. pod određenim uslovima.žU nekim slučajevima i uslovima i spantana igra. dete iam potrebu za širom interakcijom sa decom različitih uzrasta. Koliko god su odrasli važni za određivanje granica dečijem ponašanju i stavranje povoljne atmosfere za razvoj socijalnih odnosa u vrtiću. zbog čega nema odgovarajuću povratnu informaciju koja bi sledila kao reakcija na njegovo ponašanje. Osim sa vršnjacima u svojoj vaspitnoj grupi. navedene napetosti se redukuju. Dijagnostička i terapeutska vrednost igre Utvrđeno je da trenutna emocionalna napetost i relativno trajnija emocionlana stanja imaju direktnog odrza na igru deteta. Mešanje dece različitih uzrasta u dečijem vrtiću ima mnogo prednosti. Nova deca se lakše uključuju u kolektiv ukoliko im pomažu u tome stariji drugovi.28. U toku tako izazvane igre.

Disciplina u dečijem vrtiću ima prvenstveni cilj da osigura ostvarivanje prava svakog člana kolektiva i uskladi njihove međusobne odnose.da vaspitač shvata situacije u kojima se deca nalaze – shvatiti i razmotriti šta se stvarno dogodilo – razmotriti obe sukobljenje strane . stekne poverenje u svoju okolinu i oseća dobro u vrtiću. 30. .Dobro je koristiti jednostavna podsećanja kao « kocke su za građenje a ne za bacanje». 31. smenjivanje broja prepreka na koje dete nailazi u vrtiću na razumnu meru. Vidovi nepoštovanja ličnosti deteta 30 . Potrebno je : . što je neophodno za socijalizaciju. Starijima je potrebna prilika da se brinu o mlađima od sebe da bi postali osetljiviji na njihove probleme. Demokratski način saradnje s decom traži ostvarivanje pozitivne discipline. Takođe. Obezbeđivanje uslova da se dete opusti. Ona je povezana sa njihovim prihvatanjem pravila življenja u zajednici. Da bi se osećala kao ravnopravni članovi kolektiva deca treba da usvoje pravila ponašanja koja im omogućuju da žive u skladu sa svojom društvenom sredinom. izgrađivanje odgovornog i humanog odnosa prema drugima. i ohrabrivanja a ne « nemoj» i « prestani» . kao i decentriranje.obezbediti dovoljnu količinu materijala i aktivnosti . .urediti sredinu tako da zadovoljava dečije potrebe . a ne osuđivanjem dece. Načini uspostavljanja dobrih odnosa i povoljne atmosfere u grupi Osnovni način za uspostavljanje dobrih odnosa i povoljne atmosfere u grupi je dobra organizacija.pozitivna disciplina se bavi ponašanjem i razlozima zašto su se neka ponašanja desila.Starija deca sa izgrađenim veštinama i sposobnostima predstavljaju dobar model za podražavanje i podsticaj mlađoj deci da svoje aktivnosti izvode na višem nivou.Treba preduzeti sve mere da se dete među vršnjacima oseća dovoljno sigurno i prihvaćeno da poželi sa njima da razvija prijateljske odnose zahvaljujući kojima će se osloboditi odbrambenog stava.Da vaspitač traga za pozitivnim dečijim motivima i ponašanjem i da ih komentariše umesto da ističe negativne primere i kažnjava decu.

Probleme u socijalnim odnosima među decom najbolje je preduprediti. različite težine i različitih razvojnih mogućnosti. Takođe mu treba ponuditi aktivnosti koje poznaje i u kojima može lako da se samostalno snađe. Uloga vaspitača je da stvara uslove za konstruktivne razmene među decom. interesovanja i potreba dece i ne sadrži zastrašivanje i postiđivanje kao oblike kažnjavanja i manipulacije.32. Da osnovna mera uticanja na dečije ponašanje bude podsticanje i usmeravanje. zbog čega su sklona da se vezuju za odrasle osobe. Ako im vaspitač u tome posluži kao primer. da kažu „ hvala“. različito locirane. što podrazumeva uvažavanje motiva. Neće biti potrebno da se deca podsećaju na pozdravljanje . različite tematike. Prvih dana dolaženja u vrtić važno je obezbediti prijatne utiske i pozitivna iskustva. 31 . izbeći pre nego što se pojave. svedena na razumnu meru i opravdana u dečijim očima a posledice njihovog nepridržavanja predvidljive. „ izvoli“ i sl. Da bi se zadovoljila različita interesovanja i osobenosti grupe. Uticaj vaspitača je naročito važan kod dece koja nisu preduzimljiva u socijalnim kontaktima sa vršnjacima usled nedostatka iskustva. Pre svega . Treba pomoći detetu savetom kako da unapredi svoje socijalne odnose kada vidi da mu nešto predstavlja problem i isto tako treba mu ponekad tumačiti motive ponašanja druge dece. treba preduzeti sve mere da se dete među vršnjacima oseća dovoljno sigurno i prihvaćeno . Uloga vaspitača u unapređivanju socijalnog ponašanja dece u vrtiću U procesu uključivanja u grupu dete prolazi kroz više faza. Učenje oblika socijalizovanog ponašanja je od male koristi ako se dete oseća nesigurno i nije steklo poverenje u svoju društvenu sredinu. u toku dana potrebno je ponuditi više grupnih aktivnosti različitog karaktera. pravila ponašanja jednostavna. različite prirode. Učiti decu učtivom ponašanju i ljubaznosti nema svrhe ukoliko se i odrasli ne odnose na taj način prema njima. što će uticati da se kod njega izgrade odgovarajući stavovi i želja da ponovo dođe. Treba da se stvara socijalni okvir koji će predstvaljati stabilan i sređen sistem vrednosti . različitog motornog statusa. da poželi sa njima da razvija prijateljske odnose zahvaljujući kojima će se osloboditi odbrambenog stava. Granice ponašanja treba da su jasne . organizacijom rada u malim grupama i sopstvenim partnerskim i neautoritarnim stavom. Detetu je potrebno da već na početku uspostavi prijateljski odnos sa vaspitačem da bi moglo takve odnose da gradi i sa ostalom decom u grupi.

nesporazumi tinjaju i nagomilavaju da bi izbili u najnepoželjnijem trenutku ili kad je vaspitač odsutan. upiranje prstom. analizom konflikata : a) definisanje . Ponekad je nužno razdvojiti sukobljenu decu i izgladiti nesporazum nastao različitim tumačenjima nekog pravila ponašanja. Najčešću uzroci dečijih sukoba i uloga vaspitača u njihovom rešavanju Dete koje ne ume da se ponaša u grupi izazvaće zlovolju kod svojih drugova. Greške odraslih: . U intervencijama ne treba preterivati već postepeno prepuštati deci da samostalno izglađuju svoje prepirke. treba imati na umu da su konflikti normalna pojava i da se stalnim uplitanjem vaspitača u njih i potiskivanjem stvara određena napetost u grupi. Konflikti mogu da ukažu šta nam je važno u životu. ovim se uskraćuje deci važno socijalno iskustvo zbog čega neće biti sposobna da svoje društvene odnose samostalno organizuju. moralisanja. Razrešavanje konflikata a da deca pri tome uče : 1. Kada emocije nadvaldaju i sukom preti da se ne zaustavi na rečima vaspitač može da ukaže na mogućnost njegovog razrešenja koja će biti najpovoljnija za sve učesnike . Osim toga. što će kod njega samo izazvati osećanje da nije prihvaćeno a neće ga naučiti kako da se bolje u nju uključi. ili ga prekine. raditi umesto deteta. stavljanje u poziciju da odlučuje 2. opominjanje. Obavezno se treba umešati kada deca pozovu vaspitača. iznuđivanje obećanja.autoritarnost. već će se stalno obraćati starijem . U spontanim situacijama tokom konflikata treba pustiti decu da sami razreše do određene granice – kada počnu da ugrožavaju svoje ili tuđe zdravlje ili kada uništavaju. šalje se poruka da sa detetom nešto nije u redu a ne ono što radi. U trenutku konflikta uči se njihovo razrešenje – razvijaju se veštine izlaska iz konflikta. dovođenje do logičke posledice. Te greške odrasli će dovesti do trenutnog rešavanja problema. neslaganja i sukobe jer će tako učiti da ih razrešavaju i sticati značajno socijalno iskustvo. identifikovanje b) razvijanje mogućih alternativa c) odlučivanje za jednu alternativu ( koja je bila dobra po mišljenju deteta) 32 . prozivanje dežurnog krivca. ucenjivanje.33. naredbe. izborom rešenja uz poštovanje zadatog uslova koji treba ispuniti 3. prozivanje pred grupom. međutim. tužakati ili se baspomoćno povlačiti u konfliktnim situacijama. vika. kažnjavanje.

bogateći i oplemenjujući tako dečiju ličnost u celini. nepreciznost vremensko-prostornih pojmova i sklonost da se meša izmišljeno sa stvarnim. Najvažniji način učenja dece iskrenosti je pozitivna reakcija odraslih prema dečijoj otvorenosti i njihov primer. Jedan od načina učenja dece da dele igračke je da se ograniči vreme igranja određenom popularnom igračkom. partnersko učešće vaspitača Za povoljan razvoj socijalnih odnosa u grupi važno je negovanje iskrenosti i otvorenosti među njenim članovima. da se suoči sa njima i oslobađa ih se na odgovarajući način da se ne bi neurotoziralo nagomilanom agresijom koja može naneti veliku štetu razvoju njegove ličnosti. već da je onaj koji daje i da oseti zadovoljstvo zbog toga. ono što se želi sa onim što se poznaje.34. Dete treba da postane svesno svojih emocija. 33 . Mogućnosti i oblici saradnje među decom i uloga vaspitača u njenom podsticanju Za sardaničke odnose među decom potrebni su određeni kontekstni okviri : 1. produbljivanja pozitivnih emocija. Jedno od osnovnih pravila mantalne higijene je da osećanja moraju da se izraze kako ne bi negativno delovala na duševno zdravlje deteta. Ovo je teško izgraditi već kod mlađe dece. Koliko je moguće treba pri deljenju igračaka podstaći saradnju i pozitivne emocije.odnosno neistina izgovorenih bez namere da se neko obmane. 35. Kada se procenjuju dečija iskrenost treba imati na umu nepouzdanost njihovog pamćenja. Zato je potrebno mnogo puta ponovljeno iskustvo dobijanja i davanja igračaka i drugih stvari. koja izazivaju kod njih duboka preživljavanja. koje će dovesti do intuitivnog shvatanja pravila koja važe za upotrebu zajedničke svojine. Kultivisanje dečijih emocija Vaspitavanje emocija bi se sastojalo u razvoju sposobnosti kod dece da se uzdržavaju od impulsa izazvanih negativnim emocijama kao i oplemenjivanja. ne struturiran materijal 3. što sve može biti uzrok takozvanih «belih laži». mala grupa dece ( 5-8) 2. obično egoističnih ciljeva. da ustupaju jedna drugoj igračke i druge predmete kao i da vode računa o željama i potrebama svojih drugova u grupi. Onaj ko ostaje bez igračke ne treba da oseća da je time onaj koji gubi. Jedan od najsloženijih zadataka je naučiti decu da dele. ali kod njih je dovoljno postići da ne shavatju davanje kao trajan gubitak. Neiskrenošću se ne može postići kod deteta više ljubavi i poštovanja već samo preneti ideja o manipulisanju emocijama kao sredstvu za postizanje svojih . Najpogodniji način za njihovo kultivisanje je približavanje deci tehnika izraza i ostvarenja raznih umetnosti .

obručeve i sl. strunjače. Vaspitač treba da mu pomogne da stekne poverenje u sopstvene snage. Nikada ne treba uticati na ponašanje dece postupcima koja idu na štetu njihovog samopoštovanja kojima se izaziva osećaj krivice ili stida a ona kvalifikuju kao „nevaljala“. „sebična“ i sl. da „ opravdaju poverenje“ ako su očekivanja pozitivna. Da bi moglo da spozna i prihvati sebe detetu je potrebno da upozna svoje mogućnosti. Naročito je važno da decu ne osuđuje i ne grdi zbog onoga što osećaju. postiđivali i činili manje vrednim u sopstvenim očima. Crtanje i slikanje imaju takođe terapeutski učinak ukoliko dete ima mogućnosti da slobodno predstavlja zbivanja i odnose koji su izazvali smetnje u njegovom životu. Zbog toga vaspitač treba da izbegava pretnje. I nakon naprezanja se opuste i smire. što je prvi korak u osposobljavanju dece da ih kontrolišu i oslobode ih se na konstruktivan način. Njega je takođe važno naučiti kako da se suoči sa neuspehom. vodom i glinom. Jedan od ovih načina je prevođenje negativnih emocija u reči. odnosno. radi čega se moraju izbegavati svi postupci koji bi ga poružili. 34 . igre peskom. odnosno. verovanje da će ako pokuša imati izgleda na uspeh. Da bi poštovalo druge kod deteta treba da se razvija osećanje sopstvene vrednosti i važnosti. koja im omogućava da agresiju prenesu na lopte. Vaspitač treba da pokaže razumevanje prema detetu koje ispoljava negativne emocije i da utiče pre svega na način njihovog ispoljavanja. kroz slušanje odgovarajuće muzike i sl. svoje granice – osobine po kojima je slično i po kojima se razlikuje od ostalih. Očekivanja u velikoj meri utiču na dečije ponašanje i razvoj pojmova o sebi i kod dece se zapaža da postupaju zavisno od uloge koje im je dodeljena. Na emocije se naročito utiče izgrađivanjem pozitivne slike o sebi i odgovarajućom sociokulturnom sredinom pod čijim uticajem detet bogati i prerađuje svoja emotivna iskustva koja su osnov dobrog razvoja. pogrdne nazive i stalno dokazivanje svoje nadmoći kao odrasle osobe. Uticaj vaspitača na izgrađivanje slike o sebi kod deteta predškolskog uzrasta Jedna od najznačajnijih karakteristika detinjstva je traganje za sopstvenim identitetom. svoje prednosti.Deci treba pomoći da shvate svoja agresivna osećanja i naučiti ih kako da izađu na kraj sa njima. Veoma je važna slika koje je dete izgradilo o sebi kao sposobnoj i snalažljivoj ličnosti koja je u stanju da prevlada teškoće ako uloži određeni napor. Negativne emocije će se ređe javljati i izgubiće u ntenzitetu zahvaljujući negovanju pozitivnih emocija. „ lenja“. Svakako. Naročito je značajno da se kod deteta koje se bavi samostalnim i stvaralačkim aktivnostima izgradi poverenje da je ono što radi na svoj način vredno i da ima smisla čak i kada se razlikluje od opšteg ukusa ili sadrži greške čije je javljanje normalno u procesu delovanja. 36. da ih izraze na neki od načina koji je najmanje opasan po njih i okolinu. najbolje je ako deca svoje negativne emocije isprazne kroz fizičku aktivnost. Takođe se deca oslobađaju napetosti kroz stvaralačke aktivnosti igre mašte ili uloga.

lične predmete i stvari. budući da najčešće ne razume dovoljno odrasle od kojih tako mnogo zavisi ono počinje osećati neizvesnost u pogledu svog ponašanja i nepoverenje u sebe. maštovitijim. U razvoju pojma o sebi posebno je važno pomoći detetu da razvije osećanje samopouzdanja što se može postći jedino stalnom manifestacijom prihvaćenosti deteta bez uslova i rezervi. prošla i sadašnja iskustva da sebe doživi kao osobu koja ima različita osećanja i misli u različitim situacijama. jer na taj način dete uči kako da poveže svoje ponašanje sa trajnim osobinama i kod sebe i kod drugih ( „ to si dobro uradio zato što si oštrouman“). Ukoliko dete stalno doživljava zamerke i grdnje za većinu stvari koje preduzima jer ga interesuju. nespretnosti. Bez obzira kakav je ko on je prihvaćen kao vredna i zanimljiva ličnost. Predškolsko dete opisuje sebe kroz fizički izgled. On na taj način pokazuje razumevanje za detetove razvojne probleme. lična iskustva odraslog. prema sopstvenim potrebama i očekivanjima i usklađivati sa ciljevima i postignućima koje želi da postigne. što znači razvojni domet. nemogućnosti i slično. Takođe je važno razviti kod deteta osećaj da se sve može promeniti i popraviti. razne tekuće aktivnosti. U svojim očekivanjima vaspitač treba da se uvek okreće onome što dete može da postigne. Ukoliko vaspitač ne pridaje pogreškama poseban značaj i ne izaziva kod njega osećanje straha. Pojam o sebi dete gradi na bazi razlikovanja sebe od drugih. ma kako bolno iskustvo bilo i ma kako pogrešilo u ponašanju. koje se izražava kroz osećanje krivice. uputstva. uspeh i napredak. neznanja. krivice i kajanja onda ih se ni dete neće plašiti u toj meri da postanu kočnica njegove aktivnosti i težnji za postepenim osamostaljivanjem. Važno je da dete shvati da se ponašanje može menjati svojom voljom. Ukoliko stalno sluša sudove tipa „ ti nisi dobar“ ili „ ti nisi poslušan“ dete će shvatiti da je ono takvo kako mu kažu ali neće znati šta treba da izmeni da bi bilo „ dobro“ i „poslušno“ dete. dete će izgraditi i globalnu sliku o sebi i težiće da uskladi svoje ponašanje sa njom. 35 . Takođe je važno razviti kod dece tolerantnost ili čak pozitivan stav prema različitostima među ljudima i decom jer one čine život zanimljivijim. te stoga nije u stanju da integriše i zaokruži unutrašnja. Stav koji će dete imati prema sopstvenim greškama najviše će zavisiti od stava vaspitača prema njima. Korisno je uz pozitivne ocene o detetovom ponašanju vezati crte ili osobine koje ono poseduje a koj tom ponašanju doprinose.Vaspitač treba da pokaže detetu da ima poverenja u njegovu sposobnost da se ponaša zrelo i odgovorno. Umesto grdnji prekora i kazni detetu mnogo više pomaže kad čuje savete. Na predškolskom uzrastu dete još nema razvijen pojam o sebi. Ovo osećanje dete podređuje spoljašnjem autoritetu i ono predstavlja prepreku za razvoj samostalnosti i nezavisnog mišljenja. ovo razlikovanje u velikoj meri zavisi od vrednosnih sudova koje drugi saopštavaju o detetu. bez obzira što ga u jednom trenutku nije opravdalo. Ukoliko često ili stalno sluša globalne vrednosne sudove o sebi.

stvaralaštvo više nego podražavanje. lično iskustvo više nego pamćenje. ona će se ponašati konstruktivno i prijateljski prema svojoj okolini a vaspitni postupak će se odvijati uspešno i bez težih problema.37. Ono zahteva stalnu brigu i uticaj vaspitača kojima se podstiče više spontanosti i aktivnosti nego pasivnost i reprodukovanje. neprijateljstvo prema okolini i samom sebi. niti se može razviti u slobodnu svestranu i stavralačku ličnost nezavisno od svoje aktivne i dobrovoljne uključenosti u vaspitno-obrazovni proces. što će se neposredno odraziti i na njegovo napredovanje u razvoju i učenju. Suprotno tome. pretvaranje. dete izloženo preteranim očekivanjima i zahtevima koje se « na silu gura u kožu odrasle osobe» okruženo zabranama i ograničenjima. To će činiti tako šte će mu obezbediti najveću moguću slobodu unutar granica koje mu garantuju bezbednost i koje su mu poznate u sredini u kojoj može da se snađe i kreće sa izvesnošću kao i da izražava svoje autentične porebe bez straha od nerazumevanja osude i ugroženosti osećanjem krivice što nešto može da pokvari ili nekome zasmeta. Podsticanje razvoja slobodnog i samostalnog dečijeg „ja“ ne podrazumeva prepuštanje deteta sebi. sredine u kojoj raste i vaspitnih uticaja. koja su pozitivna i povezana više sa osećanjem prihvaćenosti nego odbačenosti. Deca treba da budu više vođena svojim ličnim namerama ( koje vaspitač kultiviše i usmerava) nego odlukama odraslog. gubi poverenje u svoje sposobnosti da deluje samostalno i ispravno gradeći o sebi sliku kao o nespretnoj. kao i određenu sigurnost u kontaktima sa drugima. Strah i osećanje nesigurnosti . mentalnu i posebno emocionalnu sigurnost deteta. Vaspitač mora da preuzme odgovornost za fizičku. 36 . bezbednosti nego ugroženosti. slobode i inicijativnosti kod dece Dete nije isključivi proizvod nasleđa. Ako se deca okruže ljubaznošću . ako im se pruži razumevanje i podrška. nagone ga na neiskrenost. čiji pokušaji nailaze na otpore i negativne reakcije odraslih. Ono je usko povezano sa poverenjem koje dete ima u sopstvene snage i svoju okolinu. počinje da se oseća nesigurno i neprihvaćeno. a kao krajnju posledicu mogu imati potiskivanje svega što je autentično u ličnosti deteta. To znači da svako dete nosi u sebi potencijalno jednu ličnost kojoj je potrebna izvesna samostalnost da bi se svestrano razvijala i izgrađivala. Važno je da se dete dolazeći u vrtić oseća sigurno i prihvaćeno. čak «nevaljaloj» osobi koja uvek greši. zahvaljujući iskustvima koja dete stiče u dodiru sa svojom okolinom. bolje se osećaju i uspešnije uspostavljaju socijalne odnose sa svojom okolinom. 38. tako da se preko njega može saznati šta misli i oseća o sebi kao i šta očekuje od drugih ljudi. Razvijanje samostalnosti. slikom koju ima o sebi i ulogom koju je prihvatilo. Razvijanje sigurnosti kod dece Deca koja imaju pozitivnu sliku o sebi. bez obzira kako se trenutno odrazili na ponašanje deteta. slaboj. koja su prihvatila svoju ulogu i stekla poverenje u sopstvene mogućnosti. Osećanje sigurnosti se razvija postepeno.

Nezavisnost dece se izražava kroz sve vrste ponašanja kojima postižu ili zadržavaju inicijativu i kontrolu nad aktivnostima kojima ostvaruju sopstvene ciljeve. Nezavisnost se ogleda u mnoštvu aspekata kao što su : - lična nezavisnost u praktičnim stvarima ( oblačenje, hranjenje, pranje) - nezavisnost potrebna za snalaženje u okolini ( da se dete slobodno kreće, stupa u kontakt sa nepoznatim osobama, kupuje u prodavnici) - nezavisnost u odnosu na grupu dece kojoj pripada ( da se odupire pokušajima tiraniziranja, da se ne zadovoljava samo oponašanjem drugova) - emocionalna nezavisnost ( da je u stanju da se snađe i samostalno zabavi u određenim vremenskim periodima a ne uvek da traži prisustvo i pažnju odraslih) - intelektualna nezavisnost ( sposobnost da traži i pronalazi sopstvena rešenja za probleme, misli svojom glavom i ne veruje uvek na reč) - nezavisnost u stvaralačkom izražavanju ( originalnost, fleksibilnost i fluentnost u kreativnoj produkciji – crtanju, modelovanju, konstruisanju , igri i dr.) Treba imati u vidu da i najjednostavnije veštine koje dete savlada, kao što su vezivanje pertli za cipele, rukovanje priborom za jelo, sečenje makazama i dr. imaju značajnu ulogu u njegovom postepenom osamostaljivanju i sticanju poverenja u sopstvene mogućnosti. Nezavisnost dece negovaće se i povećavati ohrabrivanjem njihove inicijative, spontane aktivnosti i samostalnog delovanja sa jedne strane kao i postepenim smanjivanjem obima „ usluga koje im čine odrasli“. Vaspitač koji veruje u decu i njihove razvojne mogućnosti davaće im prilike da se ispolje, što se može postići samo ako čitav v.o rad zasnuje na slobodi i emancipaciji njihove ličnosti. Poznato je da anksioznost najčešće uzrokuju razni oblici pritisaka kaojima je dete izloženo, u obliku preteranih zabrana, stalnog prigovaranja, ispravljanja ponašanja i sl. Slobode koja vodi emancipaciji dečije ličnosti nikada ne može da bude previše. Ova sloboda ne znači anarhiju ili nepostojanje pravila u životu deteta, nego predstavlja mogućnost da dete bira unutar onoga što mu je ponuđeno u dečijem vrtiću i što se uklapa u opšti okvir ponašanja koji se stvara organizacijom života i rada u kolektivu. Sloboda uvek podrazumeva poštovanje prava i interesa drugih ćlanova kolektiva i određeno usklađivanje sa njima radi zajedničkog života i saradnje. Potrebno je da deca znaju granice svoga ponašanja u okviru kojih će s eosećati bezbedno i biti prihvaćena od svoje okoline. Zato im od njihovog dolaska u vrtić, treba ukazivati na pravila koja važe u njemu kao i na njihov smisao. Ovi zahtevi treba da budu izraženi u pozitivnim terminima, odnosno treba učiti decu kako da se igraju peskom ne rasipajući ga , pravilno stanu u red i sarađuju u igri. Ova pravila treba saopštiti već na početku i insistirati na njihovom poštovanju sve dok ih deca ne usvoje i počnu ih se pridržavati bez podsećanja. 37

Zadatak da se deci obezbedi najveća moguća sloboda, nezavisnost i inicijativa, podrazumeva i okvire koji će im garantovati ličnu bezbednost i čuvanje društvene imovine koja se nalazi u dečijem vrtiću. Vaspitač ima pravo da postavi granice u ponašanju, da spreči dete da čini nešto čime bi nanelo štetu sebi ili okolini, međutim, u okviru tih granica ono je slobodno da ispolji svoju inicijativu , da upravlja svojim postupcima. Uvek treba imati na umu da je svrha reda i organizacije u vrtiću pre svega da omogući detetu maksimum slobode u kretanju i izražavanju, bez ugrožavanja slobode i stavaralčkih težnji drugih. Dete ima potpunu slobodu samo dok se njeno korišćenje tiče isključivo njega, odnosno, ne ugrožava sloboda drugih i ne dovodi u pitanje njegova lična bezbednost. Ako se vaspitač pridržava ovog zahteva onda neće nikoga prisiljavati da sluša priču ili muziku koje su planirane, da uči pesmicu, slika prema zadatoj temi i na određen način, uključi se u igru i prihvati dodeljenu ulogu. Prisiljavanje nikada ne može pomoći detetu da uči i razvija se i bez obzira na namere onoga ko ga primenjuje, verovatnije je da će dati suprotan efekat. GLASANJE – ukoliko deca imaju više prilika da odlučuju, utoliko će se formirati kao slobodne, samostalne ličnosti. Program koji se ostvaruje u vrtiću, predstavlja obavezu za instituciju i vaspitače kao osoblje zaposleno u njoj, ali ne i za decu. Njihovo učešće u v.o procesu mora biti dobrovoljno i usklađeno sa onim što žele, čemu teže, što mogu da usavršavaju i postižu. Dok vaspitač priprema uslove i podsticaje za razvoj dečijih aktivnosti, ponašanje dece može biti raznovrsno u onoj meri u kojoj se javljaju individualne razlike među njima. Treba da se poštuje detetovo pravo da ne učestvuje u pojedinim aktivnostima koje je inicirao vaspitač pod uslovom da se u toku njihovog odvijanja ne bavi ničim što bi ometalo druge. Deci je naročito važno pružati mogućnosti da palniraju aktivnosti i učestvuju u određivanju pravca njihovog odvijanja, trajanja, procedure i organizacije.

39. Kvalitet emocionalne veze vaspitač-dete
Odlučujući faktor u uticaju dečijeg vrtića kao institucije na razvoj i učenje predškolskog deteta je osoba koja je posrednik između programskih sadržaja koji se ostavruju, utičući na njegov odnos prema ovoj sredini, potstičući ga na bogatu i raznovrsnu aktivnost ili ga ograničavajući. Ni najbolje odabrani sadržaji i materijalni uslovi za njihovo ostvarivanje ne mogu umanjiti ulogu vaspitača. Od ličnosti vaspitača najviše zavisi spontanost i prilagodljivost ritma življenja kao i čitava atmosfera u dečijem vrtiću. Ako je vaspitač krut i nervozan, to će se odraziti u obliku napetosti i otpora kod dece. Ako je ponašanje vaspitača nedosledno i hirovito takvo će biti i ponašanje dece. Ako se on ponaša veselo i neusiljeno deca će to prihvatiti kao sastavni deo opšte atmosfere u vrtiću. Od prvog dana boravka dece u ustanovi vaspitač radi na uspostavljanju bogatog i sadržajnog emocionalnog odnosa sa njima, koji je obostrano prijateljski , saradnički i zasniva se na međusobnom uvažavanju, poverenju i brizi. 38

Detetu je potrebno da se oseti da je vaspitač zainteresovan za njega lično a ne samo za ono čime se dete bavi. Bliskost sa vaspitanikom omogućava mu da postigne mnogo više u delovanju na dečiji razvoj i učenje i to na načine koje se verovatno ne bi pokazali efikasni kada bi ih primenila detetu nepoznata osoba. Osim toga, dete nikada neće biti drsko i bezobrazno sa osobom koja mu čitavim svojim ponašanjem iskazuje poštovanje, koja je srdačna i blaga u ophođenju, koja ga ne gleda sa visine i ne insistira na pokornosti.

40. Osobine dobrog vaspitača
Dobar vaspitač prepoznaje se po tome što mu njegov posao predstavlja zadovoljstvo. On voli decu i dobro se oseća u njihovom društvu. Iako ima sasvim određen stav prema određenim oblicima ponašanja, on prihvata svako dete i ima razumevanja za njegove postupke. Svoja osećanja prema deci dobar vaspitač izražava tonom kojim im se obraća , izrazom lica i rečima. Dete mora osećati da je vaspitač „ na njegovoj strani“ da mu ono nešto znači, da ga uvažava, ceni, raduje se njegovim uspesima i ne osuđuje ga za neuspehe jer veruje u njegov pozitivan razvoj kao i svoje mogućnosti da mu doprinese. Takav vaspitač takođe je svestan i svojih ograničenja i nedostataka i ne pokušava da obmanjuje decu mitom o sopstvenom savršenstvu, već je u stanju da prizna svoje greške i uči iz njih. U njemu dete nalazi osobu spremnu da mu uzvrati pozitivne emocije, da mu na osmeh odgovori osmehom, pomiluje ga , zagrli, uteši, uzme u naručje... Dobar vaspitač je blizak detetu, prihvata ga kao ličnost i osetljiv je na njegove potrebe. Određen otpor zahtevima vaspitača je normalna pojava jer se ne može očekivati od deteta da se pasivno prilagođava svemu što se od njega zatraži. Sasvim je prirodno da dođe do protivljenja , prepirke pa čak i ljutnje u njegovim reakcijama na zahteve vaspitača, koji treba da poštuje njegovo pravo da ima različite želje i mišljenja ali i da , kada je potrebno, sprovede zahtev do kraja. Međutim, dete ne treba da se oseća da je manje prihvaćeno cenjeno i voljeno zbog toga što je ispoljilo pomenute razlike. Prirodnost je najvažnija osobina pravilnog odnosa vaspitača prema deci. Svaka usiljenost, izveštačenost, prenemaganje sladunjavo korišćenje deminutiva i drugih posebnih načina obraćanja deci suštinski onemogućava izgrađivanje iskrenog otvorenog, prirodnog odnosa kakav treba da se uspostavlja između mlađih i starijih. Deca sasvim dobro osećaju kada se pokušava manipulisati njima što ih u početku zbunjuje a zatim navodi da i sama počnu razvijati mehanizme manipulacije sa odraslima. Ako je odrasli odlučan i tolerantan, ako se od njega očekuje pozitivno ponašanje, uspeh u aktivnostima, zalaganje i iskrenost, dete će sve učiniti da opravda ovakva očekivanja i odnosiće se na isti način prema samome sebi. On treba da služi daci za primer kao osoba koja obavlja svoj posao istrajno i vešto, koja rešava probleme sistematski i strpljivo i zahvaljujući svome trudu postiže uspehe. Osobine vaspitača: 39

-

obrazovana, iskusna osoba koja se posvećuje svom razvoju dosledna, sigurna u sebe, s jasnim ciljevima, svesna i strpljiva, energična i odgovorna poštuje i prihvata kulturne razlike decembar intuitivna i izvorna, kreativna u bavljenju programom, usmerena na razvoj dece, da raspolaže odgovarajućim metodama rada topla, sa smislom za negovanje, optimistična sa smislom za humor.

41. Spontano i naučeno u ponašanju vaspitača

42. Vrste autoriteta
Svoj autoritet u grupi vaspitači postižu na razne načine. Njihova tipologija načinjena je polazeći od toga kako su raspoređena prava i dužnosti između njega i dece. 1. AUTORITARNI TP 2. ANARHIČNI TIP 3. DEMOKRATSKI TIP AUTORITARNI TIP Može se lako prepoznati po tome što je on gospodar u svakoj situaciji. Deca ga slušaju bez pogovora. Kada se uđe u sobu, čak i za vreme „ slobodnih aktivnosti“ deca sede u tišini i prema uputstvima vaspitača obavljaju ono što im je odobrio da rade. Iza čitavog njegovog ponašanja stoji duboko uverenje da su deca sposobna samo za ono što su ih naučili odrasli, odnosno da će njihovo ponašanje biti ispravno samo dok se odvija prema instrukcijama i pod kontrolom starijih od njih, isto kao što veruje da je poslušnost osnova vaspitanja i da mu se deca moraju povinovati bez pogovora. Kontroliše sve što se zbiva u grupi a deca se potčinjavaju njegovoj čvrstoj ruci i povišenom glasu, plašeći se da ga ne izazovu. U takvoj atmosferi deca se osećaju nerazumna i slaba, što doprinosi stvaranju slike o sebi kao inferiornoj, bespomoćnoj osobi koja greši uvek kada je aktivna i pokuša da pokrene neku inicijativu. Autoritarni vaspitač naročitu pažnju i napore posvećuje tačnom pridržavanju „ režimu dana“ i svako odstupanje od njega tretira kao prekršaj discipline. Autoritarno rukovođenje decom ne zahteva od vaspitača mnogo maštovitosti u radu niti prilagođavanje individualnim karakteristikama i potrebama dece. Nagradama i kaznama on se služi kao ucenama. Kada naiđe na tvrdoglavo dete ili dete koje u bilo kom pogledu odstupa od njegovih merila i zahteva on sa još većom upornošću koristi sve mere spoljašnjeg uticaja da ga prilagodi i savlada. U nedostatku elemenata samodiscipline, održavanje reda i mira postaje jedan od njegovih glavnih zadataka, a ukoliko mu budnost propusti ma i za trenutak u grupi dece nastaje haos, čije smirivanje zahteva još krupnije represivne mere. Autoritarni način vaspitanja na prvi pogled ima za rezultat red, poslušnost i disciplinu, međutim, konflikti i otpr dece samo su potisnuti i čekaju trenutak kada nekontrolisano izbijaju kao erupcija. 40

jer je teško održati interes duže vremena u takvoj gužvi i galami. kada ih pita za mišljenje i postupa prema njihovom predlogu. zahvaljujući srdačnim. Ovakav vaspitač prihvata razlike među decom kao njihove osobene vrednosti čije ispoljavanje i razvoj treba podsticati. da je ušao u sobu u cipelama.ANARHIČNI TIP Perdstavlja suprotnost autoritarnom i kod njega je sve dozvoljeno. prepušteno slučaju i improvizovano. on se koristi njihovim preusmeravanjem u pozitivnom pravcu kao i oslanjanjem na ono što je kod dece pozitivno . 41 . kada se pridržava pravila kućnog reda koji važi za sve u vrtiću. interesovanjima i potrebama dece. Igračke. stalno se dokazuje u praktičnim životnim situacijama i na načine koji mogu da im posluže kao model za sopstveno ponašanje. kao i međusobnom uvažavanju i poverenju. sredstva i materijal su razbacani svuda po sobi a pokušaji pojedine dece da nešto sagrade. da niej oprao ruke pre jela i sl. DEMOKRATSKI TIP Demokratski vaspitač je onaj koji uspeva da stvori dobru organizaciju i radnu atmosferu ne namećući ih deci . kojima se isključuje samo njihova zloupotreba. bavi se istim aktivnostima kao ona i sl. Čak i ona deca koja uspeju da se bave nekom aktivnošću ne mogu da se udube u nju. Graja skoro u svakom trenutku nadjačava pokušaje vaspitača de se obrati deci i on ima problema da ih zaštiti od međusobnih povreda. kada se opredeljuje prilikom glasanja i njegov glas vredi kao i svaki dečiji. nacrtaju ili razgovaraju bivaju namerni ili nenamerno ometani os ostalih. Organizaciju unosi u korišćenje materijala njihovim brižljivim izborom u skladu sa mogućnostima . Najbolji dokaz vaspitaču da je takav odnos uspostavljen je kada deca počnu da mu spontano zameraju što je zanemario neko pravilo uspostavljeno u grupi. niti pravila koaj obezbeđuju normalno odvijanje zajedničkog života u grupi. On najčešće nema sposobnosti da deci ukaže na granice koje njihovom ponašanju osiguravaju slobodu. U ekstremnim slučajevima dolazi do prave anarhije koja može da ugrozi dečiju sigurnost. konstruktivno i otvoreno za saradnju. U svome radu on polazi od dece sa kojom usklađuje svoje uticaje i zahteve. npr nije vratio bojice tamo odakle ih je uzeo. Utiče na dečije stavove i mišljenja bez mnogo pričanja i moralisanja ličnim primerom i naglašavanjem onih situacija u kojima se ogledaju tolerancija i saradnički socijalni odnosi. Prvo što se zapazi pri ulasku u prostoriju za boravak je zaglušujuća galama. U slučajevima neprihvatljivog ponašanja dece. već aktivno uključujući vaspitanike u njihovo održavanje. saradničkim odnosima koje je uspostavio sa njima. kada sedi sa njima u krugu. uz postavljanje što širih granica ovom korišćenju. Demokratski vaspitač ohrabruje dete da ima i da iznosi sopstvena mišljenja i predloge kao i da uvažava tuđa. Deci mnogo znači kada vasoitač sedne među njih i jede istu hranu. Ravnopravnost koja karakteriše njegov odnos prema deci.

ukazivanjem na moguće puteve kojima se dolazi do rešenja pojedinih problema. da opisuje rečima ono što se događa. Sigurno je da se razlikuje pomoć vaspitača koji je na odstojanju. kao i da pomaže deci u obavljanju pojedinih postupaka prilikom ispitivanja. Da bi uticao na dečije aktivnosti i pojačao razvojne i saznajne efekte. izborom i rasporedom materijala koji im obezbeđuje. odnosno stiče nezavisnost od pomoći odraslih. pridružuje im se u isprobavanju igračaka i drugih stvari oko njih i demonstrira im korišćenje pojedinih uređaja u kutićtima pre nego što počnu deci služiti za proveravanje i utvrđivanje stečenog iskustva. Vaspitač ima važnu savetodavnu ulogu u organizaciji dečijih aktivnosti jer se ne može osloniti na to da će deca uvek imati inicijativu u korišćenju svih mogućnosti koje su im ponuđene. Ponekad je njegovo prisustvo nužno da bi se izbegao ili izgladio konflikt. Ovu svoju ulogu vaspitač obavlja . neku decu treba podstaći i usmeriti u procesu aktivnosti a neku zainteresovati nečim novim kada je očigledno da su iscrpela sve mogućnosti onoga čime se trenutno bave. od neposredne pomoći koja se sastoji u njegovom držanju za ruku. Ima dece koju je potrebno usmeriti i uvesti u aktivnost. U prvom slučaju vaspitač doprinosi razvoju dečijeg samopouzdanja i osposobljava ga da deluje oslanjajući se na sopstvene snage. On takođe doprinosi psiho-socijalnom razvoju dece uređujući sredinu vrtića tako da predstavlja za njih svet koji poznaju .. Deci ne treba nametati aktivnost niti insistirati da nešto naprave isključivo po želji vaspitača.. podsticanju. Učešće vaspitača u aktivnostima dece Za razvoj dečije ličnosti potrebni su stalna briga i uticanje vaspitača posvećeni izazivanju. Postoje razne vrste pomoći. 42 .43. upućivanjem dece da u što većoj meri koriste svoje snage u delovanju. pomaže mu da dođe do odgovora na pitanja koja ga interesuju. Deci treba ponuditi da izaberu aktivnost koji žele. Vaspitač usmerava decu u procesu njihovih aktivnosti i čini ga efikasnijim na više načina : organizacijom sredine koja ih okružuje. govoru i mišljenju. usmeravanju i bogaćenju dečije aktivnosti. pre svega. vaspitač može da postavlja pitanja. dok ga u drugom slučaju čini zavisnim od sebe. pre nego što se odluče da samostalno nastave ono što su započela zajedno sa vaspitačem. rečima i izrazom lica ohrabruje dete da pređe preko oborenog stabla . razumeju i mogu u njemu dobro da se snalaze. da daje objašnjenja i odgovara na pitanja. Njegov osnovni zadatak je da obazbedi mesto vreme i opremu za dečiju aktivnost pre nego što započne a zatim joj omoguči da se što intenzivnije i sadržajnije razvija. Najveća pomoć vaspitača detetu ogleda se u zadovoljavanju njegovih potreba i pomaganju da se sve više oslanja na sopstvene snage. vaspitač ga podstiče da istraje u aktivnostima za koje se opredelilo. Podržavajući dete u svemu što je kod njega pozitvno i što ima razvojnu perspektivu. On ih uvodi u korišćenje opreme pokazivanjem kao i pričanjem.

navika i sl. Pojedinci se. još više pravim reagovanjem omogući njihovo iskazivanje. Svaki oblik organizovanog života nužno ograničava spontano ponašanje pojedinca. Kod predškolske dece postoje potencijali. ljubav prema deci i pozivu. identifikacija. Vaspitač ima samo jedno jedino autentično vaspitno sredstvo a to je njegova ličnost. utoliko su izraženiji ukoliko je struktura formalne organizacije razvijenija. Implicitna pedagogoija Primer u vaspitanju – faktor pedagoškog delovanja na ličnost deteta i ljude uopšte koji se zasniva na detetovoj težnji za podražavanjem i podložnost uticaju. Čime vaspitač najviše vaspitava Oduvek se primer posmatrao kao najuspešnije sredstvo vaspitanja. imitacija. Primer. da se ponaša u skladu sa određenim zahtevima. U čemu se sastoji kreativnost vaspitača Kreativnost se smatra osnivnim obeležjem kvalitetnih odnosa sa decom. razvijena empatija. 44. Da bi delovao svojim ponašanjem na dete vaspitač mora da usaglasi svoje ponašanje sa moralnim načelima koja propagira. Da bi vaspitači bili stavraovi u svom pozivu nije dovoljno da su profesionalci. osečanja. Nigde više nego kod vaspitanja nije toiko potrebno da se reči slažu sa delima. veština. međutim razlikuju u stepenu i vrsti kreativnosti koje pokazuju.Ograničavanje spontanog ponašanja i pritisak na pojedinca. 43 . Osobeni vaspitačevi stavovi. Vaspitač treba da bude stvaralac.U toku igre deca treba da su što samostalnija i imaju najšire mogućnosti za samoorganizaciju. kultivisanje i razmah. 45.. nego što određuje pravac kojim bi se one morale kretati. Primer može da bude neposredan ( ličnost s kojima detet dolazi u kontakt) i posredan ( ličnost iz istorije i književnosti). Vaspitanje s eodvija posredovanjem znanja. sposobnost intuicije i veština ophođenja sa grupom dece. što međutim ne znači da su prepuštena sebi i da vaspitač ne prati njihovu aktivnost. sklonosti i potrebe za stvaralaštvom. Deca imaju urođen nagon za podražavanjem – učenje po modelu. jer tek tako doprinosi ostvarivanju cilja vaspitanja – podsticanju stvaralačkih ličnosti. vrednosti. autoritet vaspitača. Primer sačinjava ličnost vaspitača i njegovo ponašanje. Biti vaspitač svakako zahteva znanje ali umeti vaspitavati znači od vaspitanja napraviti stvaralački čin. Da li je u čoveku snažnije razvijena želja i potreba za spontanošću i kreatinošću ili potreba da njegovo ponašanje bude spolja determinisano? Kod istraživača je rasprostranjeno uverenje da je kreativnost kvalitet koji je svako ljudsko biće u stanju da ispolji u svom životu. te je zadatak vaspitača da na odgovarajući način takve osobine ličnosti malog deteta podstiče. njegovo ponašanje je najubedljivije sredstvo uticaja na dete. Vaspitač prilikom svojih intervencija više ukazuje na razne mogućnosti razvijanja i bogaćenja dečije aktivnosti da bi podstakao dečiju maštu i dosetljivost..

Svako ima stvaralački potencijal. tačno realistički i teži da iskoristi svoj puni potencijal 3. mnoštvo ideja. u procesu detetovog traganja za vlastitom idejom kad pokušava nešto da učini po svome. osoba koja je svesna drugih ljudi. osoba koja je učenik 46. Uslov za kreativno bavljenje decom je odanost svom pozivu. vaspitač treba da bude isključivo dobar posmatrač njegovih napora tipovi kreativnih vaspitača: 1. poseduje osećaj sigurnosti i sklonost da toleriše dvosmislenosti 5. Stvaralački vaspitač . osetljiva prema njima i reaguje na ljude . originalnost. Kreativnost počinje tamo gde prestaje saznanje o tome kako postupati. praktičar i kritičar sopstvene prakse 44 . Nastavnik mora biti sposoban da razume decu kao decu. da vidi svrhu i lepotu u njihovoj buci i pokretu da shvati kako su široko otvorena njihova čula za primanje značenja iz svega. da otvori svoje Ja za nova iskustva 2. kontrolu nad mnogim nevidljivim delovima znanja i veština koje su mu potrebni ima i viziju celokupnog posla koji treba obaviti .ne možemo postati kreativni time što ćemo kopirati kreativnog vaspitača Kreativni vaspitač ima. flesibilnost.Karakteristike stava i ponašanja vaspitača: 1. to je osoba koja poseduje primarni model koji vodi njegovo mišljenje i delanje 2. u jedan deo svoje nastave unosi originalnost. samu sebe prihvata čvrsto. Kreativnost se ne može kopirati. osetljivost prema građi i prilikama i odanost na svom poslu 2.. izbegava ponavljanje vlastitog ponašanja ili ponašanja drugih. veći deo bez inspiracije pa je čak i u oblasti svoje specijalnosti spreman na ponavljanje 3. Njegova učionica i njegovo ponašanje prema deci nisu ni ortodoksni ni konformistički a odanost koja mu se iskazuje podrazumeva njegovu odanost poslu. pokazuje stvaralačke kvalitete koje se sasvim razlikuju od ovih. Većina nastavnika koji su priznati kao «dobri» svesna je određenog stepena zadovoljstva koje im pruža njihov rad. pored toga što neprestano ima pred sobom cilj svoje delatnosti. Stručni profil vaspitača Profesionalni profil vaspitača Vaspitač je : kreator. ali je drugi. maštovitost i spontanost. ideje i događaje 4. ili teži da izgradi sledeće osobine : 1. istraživač. koji jako utiče na njegov izbor metoda i materijala.

a ne samo rešava probleme vaspitno-obrazovne prakse.poznaje tehnike i načeine sakupljanja i analize podataka Vaspitač je : istraživač sopstvene prakse akter i kreator sopstvenog razvoja. moralni integritet. doživljavanje kontinuiranog učenja kao dela profesionalnog identiteta. PROFESIONALNI RAZVOJ TOKOM CELOG RADNOG VEKA – pravo i obaveza.vodi male projekte u svojoj ustanovi . kritičko mišljenje. smisao za komunikaciju 2. Postupci aktiviranja dece i „merdevine participacije“ Odvojeni od sveta odraslih dec i mladi su lišeni mogućnosti socijalnog učenja. LIČNI INTEGRITET VASPITAČA –radoznalost. samostalnost. te celokupan kontekst odrastanja. ali radi praćenja svog profesionalnog razvoja vaspitač mora biti osposobljen da : . PROFESIONALNA AUTONOMIJA – samostalnost i odgovornost u donošenju odluka.identitet i integritet Onaj koji opaža i definiše. - 1.poznaje prednosti akcionih istraživanja . Aktivnosti i uloge vaspitača u predškolskoj ustanovi 48. razvija svoju profesionlanu grupu-poštovanje timskog rada i uvažavanje profesionalne zajednice Celovita ličnost. Međusobna povezanost aktivnosti i uloga vaspitača i dece 49. Vaspitač treba da bude promišljeni posmatrač i kritički realizator programskih ideja i sadržaja koji potiču od same dece. veštine. Potrebe vaspitača za istraživanjem povezane su za svaki momenat njegove prakse. profesionlana kompetencija : znanja. 5. spremnost na angažman i inicijativu . Onaj koji samostalno odlučuje o svojoj praksi i svom razvoju Saradnik. PROFESIONALNOST – jačanje uloge profesije vaspitača 47. timski rad 4. Proces istraživanja se u različite svrhe obavlja na različite načine.Verovatno mnogi problemi loše socijalne adaptacije i socijalne patologije 45 . vaspitač mora dobro da poznaje mogućnosti programa. PROFESIONALIZACIJA KROZ TIMSKI RAD – dijalog među članovima tima 3.Da bi postao kreator. programa – što znači da poseduje odgovarajuće stavove otvorenosti. sopstvene mogućnosti i samo dete.

I u ovom slučaju deca nisu obaveštena o onome u čemu učestvuju. Ono što posebno izostaje iz života dece i maldih u modernim društvima jesu zajedničke osmišljene aktivnosti dece i odraslih u kojima deca stvarno participiraju. uvlače ih u mukotrpne pripreme neke predstave koja deci ne znači mnogo) DEKORACIJA – DEKORATIVNA UPOTREBA DECE Deca ne odlučuju o svom učešću. nešto kažu ili urade. ne razumeju smisao onoga u čemu učestvuju. Naime. ( 4-8)RAZNI OBLICI PARTICIPACIJE MERDEVINE PARTICIPACIJE 8.mladih ( pa i dece) u modernom društvu mogu biti objašnjeni upravo tom uzrasnom segregacijom ( izolacijom) u formativnim godinama Druga ozbiljna posledica oslabljenog učešća ( participacije) dece i mladih u životu i aktivnostima socijalne grupe jeste lišavanje biča u razvoju stvarnih. koji su efekti tih aktivnosti. Ali deca se pojave u nekim kratkim ulogama. DECA IZVODE ZADATU AKTIVNOST ALI UZ OBJAŠNJENJE ODRASLOG 3. SIMBOLIČKA UPOTREBA DECE Nešto je manje manipulativna I dekorativna. deca i maldi se na taj način prisiljavaju na psseudoaktivnosti ili na aktivnosti vakum tj. naprave se lepe fotografije. ne razumeju dobro ( 1-3) ODSUSTVO PARTICIPACIJE 46 . ODRASLI INICIRA AKTIVNOST. MANIPULACIJA MANIPULACIJA Oblik prividog učešća dece.SIMBOLIČKA UPOTREBA DECE 2. Životnu prazninu. onda se deca mehanički sklone kao što su ih I doveli a odrasli nastave svoje zamišljene aktivnosti. DECA INICIRAJU I SAMA IZVODE AKTIVNOST 6. Kada se deca pojavljuju u zajedničkim manifestacijama I aktivnostima dece I odraslih.ODRASLI KONSULTUJE DECU OKO ZADATE AKTIVNOSTI I DAJE OBJAŠNJENJA 4. zašto učestvuju. ALI ZAJEDNO SA ODRASLIMA DONOSE ODLUKU 7.DEKORACIJA 1. smislenih aktivnosti. Reč je najčešće o učešću dece u aktivnostima odraslih koje se odnose na decu ili koje mogu iamti posledice po decu. Odrasli yloupotrebljavaju decu za neke svoje ciljeve ( upotrebljavaju u komercijalne ili političke svrhe. ali im nije objašnjeno u čemu učestvuju.DECA INICIRAJU AKTIVNOST . ALI ZAJEDNO SA DECOM DONOSI ODLUKU 5. obično odevena na simpatičan način.

detaljno poznavanje rezultata učenja 5. korišćenje pitanja I zadataka u izlaganju gradiva 3. utvrđivanje dečijih predznanja prilika je da se. povezivanje postojećih znanja I iskustava sa novim gradivom II NAČIN PREZENTIRANJA NOVOG GRADIVA 1. Ali prisustvo dece služi kao podsetnik odraslima dam isle na decu. PROCEDURE KOJI PODSTIČU I RAZVIJAJU AKTIVNOST I DIJAGNOZA POČETNOG STANJA : UTVRĐIVANJE DEČIJIH PREDZNANJA 1. povećanje praktične kompetencije deteta za snalaženje u životnim situacijama 8. korišćenje humora III NAČIN UTVRĐIVANJA GRADIVA I PROVERAVANJA UČENIČKIH ZNANJA 1. Da li deca stvarno učestvuju ( participiraju) zaključuje se na osnovu nekoliko važnih merila : a) obaveštenost dece b) da li deca učestvuju u donošenju odluka o pokretanju I učešću u aktivnosti c) da li deca imaju mogućnost da odluče da dobrovoljno učestvuju u određenim aktivnostima d) da li se deca obaveštavaju o toku I ishodu aktivnosti I o posledicama po njih same e) da li postoji mogućnost da I sama deca pokrenu inicijativu za neke aktivnosti f) da li postoji mogućnost da deca upravljaju tokom aktivnosti ili delom toka aktivnosti. izlaganje gradiva na što više različitih načina 4. igranje uloga 6. utvrđivanje prethodnih znanja I iskustava potrebnih kao osnova za sticanje novih 2. pojmovi I terminologija koju deca već poseduju 3. primena naučenog 3. objašnjavanje novih reči 8. ponove I utvrde činjenice. podsticanje mašte 9. često ponavljanje naučenog 2. problemsko izlaganje gradiva 2. POSTUPCI. slobodno biranje aktivnosti 7. povećanje kompetencije za samoučenje 50.smisao zbivanja I samo učešće za njih nema mnogo smisla. Kombinacijom navedenih merila dobijaju se različiti vidovi I različiti nivoi participaciej dece. analiza pogrešnih odgovora 4. Načini rada vaspitača sa decom 47 . pokazivati kako su nastajala znanja 5. povezivanje gradiva – korelacija 6. postupno izgrađivanje znanja 7.

POSREDOVANI – prikazani uz pomoć sredstava masovne komunikacije. Oni treba da su razvojno-podsticajni. pojava. univerzalno tačnih rešenja koja su predvideli odrasli. anprimer. kultiviše i čini efikasnijim aktivnosti putem kojih se deca razvijaju i uče. Svakako. sređeni. dijafilma. relativno samostalno baviti raznovrsnim delatnostima. etički i informativni. usmerava. Delovanje specijalno pripremljenom sredinom Treba postići da dečiji vrtić predstavlja obogaćenu sredinu kreiranu prema posebnom programu. podstakne ih. ciljevi i pored toga što način na koji se obavljaju može biti isti. deca s eu igri dovode u dodir sa tekovinama kulture čime se najuniverzalnijoj dečijoj aktivnosti sugerira izvesna usmerenost. u kojoj će dete biti okruženo produktima ljudskog rada i stvaralaštva i objektima iz prirode. radija. organizuje. POSREDNI – delovanje putem specijalno pripremljene sredine u vrtiću . Ovi načini mogu biti: 1. estetski . Još značajnije su stvaralačke aktivnosti kod kojih se ne teži davanju jedinstvenih. Treba razlikovati aktivnosti vaspitača od aktivnosti dece jer su im različiti motivi. NEPOSREDNI – informacije koje prenosi vaspitač . vodi se računa da se ne naruše njena suštinska svojstva. životno i iskustveno osmišljeni. kvalitetno probrani. što znači da se u prvi plan stavlja delatnost vaspitača. 51. procesa i ponašanja . ODLASCI U PRIRODU I NOVU DRUŠTVENU SREDINU 48 . raspoređenim sa ukusom i osećanjem za meru. prilikom ovog povezivanja igre sa načelima drugih aktivnosti. Zahvaljujući tome će se deca u skladu sa svojim mogućnostima i interesovanjima. 2.Tradicionalno se na vaspitno –obrazovni rad gleda kao na sistem postupaka vaspitača kojima se utiče na dečije učenje i razvoj. koji polazi od činjenice da se svako razvija i uči kroz sopstvenu aktivnost. Ni u njima deca nisu lišena indirektnog uticaja vaspitača. odnosno načina na koji vaspitač podstiče. posebno načela fleksibilnosti i slobode. televizije. od koje se očekuje da dovede do željenih rezultata samim tim što je primenjena na decu Prema jednom savremenijem pristupu. Delovanje specijalno pripremljenom sredinom predviđa indirektan uticaj vaspitača na dečiju aktivnost izborom i rasporedom materijala i opštom organizacijom sredine.pričanjem 3. obogati i pokrene ka višim razvojnim nivoima. bogati. usmeri. filma. kulturni. uticanje na decu pokazivanjem predmeta. sadržaji i organizacija. slike i dr. Treba razlikovati načine na koje deca uče i razvijaju se ( aktivnost dece) od vaspitno-obrazovnih metoda ( aktivnosti vaspitača). organizovani odlasci u prirodu ili neku drugu društvenu sredinu. centralno mesto je namenjeno aktivnostima dece a delatnost vaspitača se procenjuje prvenstveno po tome koliko je u stanju da obezbedi uslove za njihovo neometano odvijanje. zgusnuti i naglašeni. Najbolji primer indirektnog delovanja su autokorektivne igračke i mašine za učenje koje pružaju deci povratne informacije o tačnosti izvršenih opracija i datih odgovora.

ne pričati više nego što je potrebno. letovanja. uz naglasak na posredni uticaj. pokazivanjem i prikazivanjem. Neposredno : . Pokazivanje koje obavlja vaaspitač treba da zadovolji određene metodičke zahteve : . dati dovoljno vremena da deca samostalno posmatraju . Prvo treba pobuditi interesovanje dece za objekat posmatranja. odnosno.Izleti. Pokazivanje i prikazivanje u radu s decom predškolskog uzrasta Prezentovanje predmeta. velika goveda na pašnjaku i sl. kao što su oštri zvuci u fabrici. postavljaju pitanja i po mogućnosti . reći im šta će videti i na šta treba posebno da obrate pažnju. Treba im skrenuti pažnju i na ono što može da ih neugodno iznenadi ili uplaši. 52. Posredno : -prikazuje nešto što je već neko drugi predstavio uz korišćenje odgovarajućih audio-vizuelnih sredstava. Svaki pojam koje se želi izgraditi treba ilustrovati sa više primera koji treba da budu što raznovrsniji. Pre odlaska u šetnju ili na izlet. Običnim pokazivanjem nečega. pojavno da bi se prelazilo na tumačenje u svetlu šireg individualnog i socijalnog iskustva i težilo uopštenjima. upoznaje ih sa sadržajima koje je didaktički obradio. procesu ili ljudskom procesu. u pogledu oznaka koje ne ulaze u sadržaj tog pojma.postupak vaspitača kojim pokreće. šetnje. posete. ekskurzije. bliže ih upoznaju kroz sopstvenu aktivnost. zatim ih usmeriti na ono što je u njemu vidljivo. pojava . zimovanja i sl. po pravilu se ne postiže da deca zapaze bitne karakteristike na koje je vaspitač hteo da im skrene pažnju. Njih treba pokazati u odabranom trenutku i ukloniti kada izvrše svoju funkciju. pružiti im priliku da iznesu svoje utiske.da bude plansko i svastrano . Tokom posmatranja decu treba usmeriti na ono što je bitno u konkretnoj pojavi. postoje li kakve potencijalne opasnosti i kako ih izbeći. pojavi. kao i šta eventualno treba poneti od pribora i opreme. kako bi u prvi plan došlo delovanje sredine sa kojom deca stupaju u kontakt.da privuče dečije interesoanje Objekti posmatranja trebaju da budu dobro vidljivi svoj deci. a deca će tražiti ono što je u njima zajedničko. Takođe treba pripremiti i decu za ono što ih očekuje. zbog čega je potrebno usmeriti dečije posmatranje i sistematizovati pojedinačne utiske u celovitu sliku o predmetu. Pružaju mogućnosti za sve aktivnosti dostupne predđkolskoj deci što znači da se u njima kombinuju razni načini posrednog i neposrednog uticaja vaspitača.da ima jasno određen cilj . povezati ono što se vidi sa dečijim prethodnim iskustvom. 49 . procesa i ponašanja može se vršiti neposredno i posredno. vaspitač prvo treba sam da poseti i upozna mesto da utvrdi šta deca mogu saznati. organizuje i usmerava posmatračke i receptivne aktivnosti dece.

Vaspitačevo pričanje deci :oblici. Pokazivanje radnje ili operacije može biti celovito ili po sekvencama. od mogućnosti da se kombinuju sa ostalim sredstvima i postupcima. Upotreba audio-vizuelnih tehnika za posredovano prenođenje informacija ne umanjuje ulogu vaspitača. koji odmah ukazuje ako odstupe od modela. zavisno od njene složenosti i dečije mogućnosti da zapamte redosled pojedinačnih operacija. procesa. Operacije koje se vrše treba da budu objašnjene s obzirom na njihovu svrhu i da se obavljaju prema određenom planu koji je poznat deci. Vaspitač treba da ima na umu i snagu delovanja sopstvenim primerom i u svim ostalim situacijama koda je se decom. od strukture čitavog postupka koji je organizovao vaspitač. pre svega upoznavši njihov smisao i vrednost za sopstvenu akciju. komentariše i objašnjava.vizuelne . Posle posmatranja deca izvršavaju radnju. Oni se dele : . Ova sredstva koriste se zavisno od toga koliko uspešno predstavljaju sadržaje koje treba da se pomoću njih obrade. odnosno materijala. od toga koliko aktivnu ulogu obezbeđuju deci i sl. Od njega najviše zavisi kolio će deca biti suštinski aktivni . gestova sa značenjem i načina ljudskog ponašanja primenjuje se prvenstveno za sticanje znanja i razvoj veština u oblasti praktičnih životnih i radnih. Osim toga što ih bira. u dodiru sa ovim činjenicama. Prikazivanje :-podrazumeva primenu određenih audio-vizuelnih tehnika koje se koriste prenošenjem slike i ( ili) zvuka. načina obavljanja određenih delatnosti. integrišući ih u svoje iskustvo ili koliko će se njihova uloga svesti na puko gledanje – koliko će kritički prilaziti onome što vide a koliko će ga pasivno usvajati.auditivne . radnji. 50 . on povezuje činjenice koje se prezentiraju sa dečijim aktuelnim iskustvom. priprema decu na ono što će im biti prikazano. rečnik vaspitača. 53.audio-vizuelne Za njihovo korišćenje potrebni su odgovarajući aparati odnosno tehnička sredstva. zdravstveno-higijenskih i društvenih aktivnosti. Deca treba da budu motivisana za usvajanje određenog znanja i veštine. kako i kada govori Ovaj vaspitno-obrazovni postupak može se razmatrati kao neposredno pričanje vaspitača i razgovor sa decom u okviru šire komunikacije sa njima. uvežbavaju je pod nadzorom vaspitača.Pokazivanje postupaka i tehnika.

emocionalno. recitovanja i pevanja. Najbolja komunikacija se postiže govorom koji je jednostavan. Ljudski glas ima nezamenjivu ulogu u razvoju dečije ličnosti. Deci treba postaviti pitanja koja ih podstiču na razmišljanje ali na koja mogu da odgovore. Oblici: .objašnjavanje PRIPOVEDANJE Ovim postupkom deca se upozanju sa određenim događajima i zbivanjima iz istorije . Svojim pitanjima vaspiatč usmerava dete u procesu otkrivanja stavri i zakonitosti koje vladaju u svetu. neposredan i umeren. Pričanje vaspitača treba da bude živo. što treba da ima na umu svaki vaspitač zbog čega treba da neguje svoju govornu kulturu. odnosno utišavanje je efikasnije nego glasnost. Vaspitač treba da vodi računa ne samo o rečima koje će upotrebiti već i o tonu jer se njime prenose na decu emocije. bez povišenog glasa i nervoze. Karakteriše ga neposrednost . bez obzira koje će on reči upotrebiti zbog čega treba da im se obraća prirodno. o intonaciji. Način na koji će on postaviti ta pitanja u velikoj meri određuje kakve će odgovore dobiti na njih. Deca veoma dobro osećaju strah. Pitanja koja vaspitači upućuju deci treba da budu tako formulisana da im omogućavaju da izraze svoje mišljenje i odluče se između alternativa. sistematično i logično. OPISIVANJE Ili «slikanje rečima» sastoji se u prikazivanju predmeta. opisanim u literaturi ili onim koji su se odigrali u neposrednoj stvarnosti.pripovedanje . OBJAŠNJAVANJE Objašnjavanjem se aktivira i usmerava dečija pažnja na ono što je bitno. unutrašnja svojstva i značenja premeta i pojava. poštovanje vremenskog redosleda izlaganja i naglašavanje osnovne misli koju deca treba da zapaze. Čak i na otvorenom prostoru treba izbegavati dovikivanje koje uvek neprijatno deluje na decu. naročito pokazivanjem. kojem se želi nešto reći i obratiti mu se spokojno . Ako pričanje nema do izvesne mere planirani tok i sadržaj.Pričanje vaspitača naročito se može koristiti u radu sa starijom predškolskom decom čije su verbalne i simboličke sposobnosti razvijenije. Zbog toga opisivanje ima znatno veću ulogu povezano sa ostalim načinima. kao i tehnici disanja prilikom pričanja. onda se lako gubi nit i prestaje da služi vaspitno-obrazovnoj svrsi. Vaspitač što je glasniji i deca su bučnija a od preterane galame atmosfera u sobi za dnevni boravak postaje napetija i nervoznija. Njegova primena u vrtiću je ograničena jer deci na tom uzrastu nije dovoljno dostupan takav način prenošenja informacija. nesigurnost ili neljubaznost u glasu vaspitača. pojava i procesa rečima.opisivanje . licem u lice. pomaže im da se otkrivaju suštinske karakteristike. odnosno da vodi računa o kvalitetu svoje artikulacije. Umeren i blag ton deluje umirujuće na decu. slikoviti. 51 . Bolje je približiti se detetu.

a želja je da se ponašanje kritikuje Reči kolektivističke usmerenosti : svi zajedno. da podstiču decu na razmišljanje i usmeravaju na ono što je suštinsko u određenoj situaciji ali i da ih ne bude previše. Osobine govora vaspitača : izbor reči.adaptirane lekseme univerzalnog tipa . količina i broj reči i rečenica. stilski i gramatički pravilna.usporavanje govora .može se posmatrati i sa spekta prilagođenosti . ( mi. SPECIFIČNOST GOVORA VASPITAČA Odnos jedne odrasle osobe na grupu dece.dužina govorenja – da ne bi zasuli decu velikim brojem informacija 52 . redosled.« to što si uradio nije dobro» a ne « nisi dobar» .korišćenje jednostavnih reči ili pak metafora koje deca razumeju . Ta verbalna dominacija može biti indikator položaja deteta u ustanovi. samo tebe čekamo. OBLICI ADAPTACIJE : ..upotreba 1l Pl umesto 1 i 2 l Sing. Reči polnih uloga : polno tipiziranje. dogmatske iskaze . Ta verbalna dominacija je nekad toliko izražena da deca nemaju priliku da govore. Za neformalne razgovore u svemu što decu interesuje moguće je koristiti razne prilike – kada zastanu u igri.izostavljanje pomoćnog glagola jesam.Pitanja vaspitača treba da budu jednostavna. paralingvistički znakovi su važni. Deca mogu učiti govor samo kroz njegovu upotrebu.jer je to atak na ličnost.deminutivi .vaspitač treba da neguje književni govor . kada zažele da komentarišu svoje doživljaje i sl. OSOBINE GOVORA VASPITAČA REČNIK : . posle igrolike aktivnosti. polni stereotipi Ono što govorimo treba da bude u skladu sa tekućom aktivnosti.. funkcija je da se prenese poruka.treba izbegavati argumente. umesto ti i vi) .govor treba da je jasan i oslonjen na činjenice . Deca nemaju taj osećaj i naviku da kada se vaspitač obraća grupi dece da se to odnosi na svu decu. jesna. organizovana priča onog što se radi Kolektivistički izrazi s ene koriste da bi se svi stavili u kalup ( štrčiš danas.pedagoške fraze : «lepo se ponašaj za stolom!» . je . Verbalna dominacija vaspitača. Razgovore sa decom je potrebno planirati ali ne kruto nego tematski.česta ponavljanja . Adaptacija govora – prilagođavanje govora sagovorniku i u gramatičkom smislu.) Adaptacija govora – truditi se da deca razumeju..izbegavanje ličnih zamenica i ličnih glagolskih nastavaka .

odnosno razvoja viših psihičkih funkcija.sugestija. i to: 1) funkcija regulisanja ponašanja . . i to: 53 . gde spadaju: . Funkcije govora vaspitača Značaj jezičkog komuniciranja za dečji razvoj je odavno vansporna. predškolska ustanova svojom strukturom i organizacijom uslovljava i odrasle i decu da se ponašaju i komuniciraju na određen način.najava . . ." Prema načinu i svrsi poučavanja.pitanje . autorka izdvaja pojedinačne oblike. gde je govor sredstvo koordinacije socijalnog ponašanja 2. kao i načina . komunikativnu ili socijalnu funkciju.traženje informacije. Najopštije gledano. Kao takvo specifično okruženje. dušo srce 54. . .poziv."To su svi oblici govora ( govornog obraćanja) usmjereni na regulaciju neposrednog ponašanja (aktivnosti) djeteta (djece).pitanje .zabrane. govor. Ima dve osnovne funkcije: 1.sugestija. mila.uputstvo."Govor odraslog je u funkciji poučavanja kada ga koristi namerno (planirano) kao sredstvo učenja. gotovo niko više ne poriče značaj predškolske ustanove kao specifičnog mesta življenja i odrastanja savremenog deteta. ."strategija" upoznavanja svijeta u kome živi. .odobravanje i neodobravanje. .objašnjenje. .naredbe (zapovesti). autorka razlikuje: a) zatvorene oblike regulisanja ponašanja. . privatnu ili individualnu funkciju.pohvala.Jako je važno kod male dece oslovljavanje – najčešće ličnim imenom – pozitivan razvoj slike o sebi. kao jedno od sredstava posredovanja stvarnosti i kao jedan od vidova čovekove aktivnosti koja se ostvaruje zahvaljujući postojanju izgrađenog sistema znakova (jeziku) i postojanju specifične ljudske sposobnosti da se njime služi. podsticanje.opomene (upozorenja). b) otvorene oblike regulisanja ponašanja. u koje je svrstala: . Takođe.obaveštenje. ." Zavisno od stepena slobode u vođenju i regulisanju dečje aktivnosti. Nada Babić je izdvojila tri osnovne funkcije govora vaspitača u različitim komunikativnim situacijama.pretnje. Oslovljavanje nadimkom – prisnost Oslovljavanje prezimenom – broj prisutne dece u grupi Dogovor ko će koga zvati imenom a koga nadimkom ako imaju deca ista imena Neiskrena komunikacija – ljubavi. 2) funkcija poučavanja .

"Pokušaj." Istraživanje u jaslicama Epizode u Regulisanje Socio-emoc. pri čemu su tačno određene uloge poučavatelja i poučavanog. održava i obogaćuje individualne socio-emocionalne odnose s djetetom. Održ. koje podrazumeva manje emocionalno ulaganje. Oblici i karakteristike verbalnog i neverbalnog opštenja u vrtiću Funkcije govora sestre 58. tačno određene uloge vaspitača i dece. kada se deci prenose gotova znanja u obliku informacija. funkc. podsticale i pomagale im u vlastitim naporima. govora N 1673 454 330 119 32 147 189 % 57% 15% 11% 4% 1% 5% 6% N 2127 481 336 % 72% 16% 11% N 2944 275 % 91% 9% Svega 3219 =100% Sestre u jaslicama koriste govor u komunikaciji s decom prvenstveno u svrhu regulisanja i kontrole dečjeg ponašanja i aktivnosti. dok deca imaju prividnu slobodu. ostvarne emoc. Kada koriste govor u svrhu poučavanja.). 55.". u skladu sa svojim mogućnostima i ličnim angažovanjem. to je najčešće davanje gotovih informacija deci. takođe."To je govor kojim odrasli uspostavlja.gde su. Činioci i pokazatelji kvaliteta odnosa vaspitač-dete 57. "Šta misliš zašto?". Funk cija podučavanja kojma ponašanja funkcija nisu Soc. stiče znanja (prepoznatljiv po govornim formulacijama kao npr. gde vaspitač misaono provocira dete i time mu omogućava da. otkrivanju i saznavanju sveta oko sebe i samih sebe. Na osnovu podataka o zastupljenosti pojedinih funkcija govora. što čine relativno retko. može se zaključiti da su sestre u jaslicama češće kontrolisale i korigovale dečje ponašanje i aktivnosti nego što su ih hrabrile. i to skoro četiri puta češće zatvorenim nego otvorenim oblicima. do cilja izaziv kont. ona u stvari "tapkaju" za vaspitačevim namerama. "Proveri!". a tada je to češće bilo za održavanje kontakta. jer. "Kako si to saznao?" i sl.a) davanje gotovih informacija. Dečija pitanja 56. b) vođenje do zamišljenog cilja (rešenja) . Metode i karakteristike interaktivnog učenja 54 . c) misaono "izazivanje". f-je oblici oblici inform. Govor sestre najređe je imao socioemocionalnu funkciju. 3) socijalno-emocionalna funkcija .Zatvoreni Otvoreni Davanje Vođenje Misaon.

Osim toga. Istovremeno. On ne predstavlja konkretan postupak. tehniku. timska nastava. sada možemo preciznije reći. izbor niza unapred osmišljenih postupaka. ili pojedinačni metod učenja/nastave. jedna od glavnih pretpostavki 55 . prirodniji vremenski okvir sat i po do tri sata. 2.Šta su to edukativne radionice i po čemu se one izdvajaju? Pojam edukativna radionica. U odgovarajućim nastavnim situacijama mogu se pojaviti skoro sve metode učenja. odnosi se na oblik grupnog rada. Razmena Za sve radionice. Dok traje. ali joj je. 5. uvažavanje drugačijeg stava. odnosno definišuće odrednice edukativne radionice.učenik. svi interaktivni oblici učenja: 1. pre svega. izražavanje svoga stava. mogu pojaviti kao metode koje misaono angažuju učenika. 2. 4. za razliku od časa. S druge strane. pa sve do podsticanja i razvijanja viših intelektualnih procesa (suđenja. aktivno učešće učenika. prevashodno oni vezani za socijalizaciju (saradnja u timu. radionica je vezana za taj prostor i ne možemo zamisliti varijantu da se ambijent u toku radionice menja. Radionica se realizuje u jednom prostoru (“nastavnoj sceni”). tehnika. metakognicije i sl. zaključivanja. edukativne su . a samim tim i za edukativne. ono može biti važan metod u nekoj od aktivnosti. Jedino je važno da budu odabrane metode koje će obezbediti odgovarajuće saznajno iskustvo. To saznajno iskustvo u radioničarskom procesu prerasta u znanje. zadataka u jednoj vremenskoj sekvenci i u jednom prostoru. učenje po modelu. njima se ostvaruju i brojni vaspitni ciljevi. kooperativno učenje u grupama učenika. kooperativno učenje nastavnik . već vrstu metodološkog pristupa. naravno). ključne reči. Aktivno učešće učenika Saznajni proces (učenje) u terminima metoda učenja / nastave Edukativna radionica nije orijentisana na jedan metod nastave/učenja. ali ne može ostati kao jedini oblik učenja. Pored kontekstualnosti (prostorne i vremenske). Pošto je osnovni postulat radionica da počiva na aktivnosti učenika. tačnije. razmena. su: 1. Po svojoj vremenskoj ograničenosti radionica je slična školskom času. oblik interaktivnog rada sa grupom. karakteristično je obezbeđivanje razmene među učesnicima. Radionica je pojam koji se odnosi upravo na tu složenu celinu omeđenu vremenom i prostorom. odnosno u realizovan obrazovni cilj. pre svega. i 2. učenje rešavanjem problema. 3. vežbu. bilo da je to školska učionica. 1.). dvorište ili priroda. znači da se u dobro smišljenom scenariju skoro sve metode učenja (sem “bubanja”.jer su osmišljene sa ciljem podsticanja saznajnog razvoja (učenja u najširem smislu reči) i to od sticanja i usvajanja činjeničkog znanja. To jasno proističe iz činjenice da interaktivni oblici učenja imaju dominantnu ulogu. rešavanja problema. Iz edukativne radionice nije isključeno ni smisleno receptivno verbalno učenje .). To su. veština dijaloga itd.

onoga koji motiviše. dakle. Uloga nastavnika / uloga učenika Težište aktivnosti nastavnika se pomera pre početka samog časa. organizuje rad učenika. čini upravo to . U samoj radionici. uvide). nastavnik ili voditelj radionice (kako se to obično kaže). i u samom interaktivnom procesu u toku radionice. glavne aktivnosti (koje predstavljaju centralni i ključni deo) 3. uvodne aktivnosti (koje uvode učenike u duh radionice. formativni element našeg saznavanja. Izbor i kombinacija vaspitno-obrazovnih postupaka u radu sa predškolskom decom 56 . 59. Na času. Eksplicitno i implicitno u vaspitanju dece 60. koji diskretno podstiče tamo gde treba. kada stvara scenario za radionicu i prikuplja materijal potreban za njeno izvođenje.iz koraka u korak. Ali. misli. Za uspešnost ovog segmenta. Nastavnik osmišljava nastavne situacije koje bi trebalo da pokrenu učenike na misaonu aktivnost koja će voditi ka realizaciji obrazovnog cilja Poznavanje učenika je važan činilac koji treba imati u vidu prilikom osmišljavanja scenarija. trudeći se da održi visok nivo motivacije. iz zadatka u zadatak. iz aktivnosti u aktivnost. počinju sa dizajniranjem radionice od idejne skice do brižljivo isplaniranog scenarija . smislene.vodi učenike iz jedne aktivnosti u drugu. proširuje. Zatim. u koji ugrađuje odgovarajuće načine motivisanja dece. Najčešće se scenario grubo može podeliti na tri velika dela: 1. da on sam bude model dobrog komuniciranja i sl. zagrevaju ih za glavnu aktivnost). veliku odgovornost ima nastavnik koji bi trebalo da obezbedi uslove da se svi čuju. a zatim i obogaćuje. ciljem usmerene aktivnosti. on je u ulozi organizatora. O motivaciji učenika misli na početku. a glavnu ulogu i dominantnu akivnost izvode deca. Aktivnosti nastavnika. kada treba i koliko treba. 2. obezbeđuje uslove da se svi osećaju slobodno da iznesu svoje mišljenje i pomaže samo kada učenici to od njega zatraže i samo toliko koliko je potrebno da sami nastave dalji rad. Razmenom sa drugima naše vlastito iskustvo i saznanje najpre se utvrđuje i osvešćuje (kada mi drugima saopštavamo naša rečenja. zavšne aktivnosti (koje zaokružuju celinu radionice). nastavnik posebnu pažnju posvećuje motivisanju učenika. nije blizak interesovanjima ili trenutnim preokupacijama dece) i reaguje na to već u sledećem koraku. prilikom pisanja scenarija. uopštava (slušajući kako su drugi rešili istu situaciju). detektuje potencijalne probleme (npr. pobuđuju pažnju. partnera u pedagoškoj interakciji. da se osećaju slobodni da iznesu svoje mišljenje. kada je nastavnik neprekidno usmeren na reakcije samih učenika. zadatak je pretežak ili prelak. Na kraju. nastavnik je sve vreme svestan toga da svojim verbalnim i neverbalnim ponašanjem daje model intelektualnog rada i model saradničkog odnosa. odnosno učenja. a da se pri tom ne izađe iz okvira. proverava da li je instrukcija bila svima jasna.radioničarskog pristupa jeste da je socijalna interakcija neophodni.

S obzirom da će u vaspitno-obrazovnom radu veoma retko biti primenjen samo jedan metod. Vrednost metoda je u duhu koji pokreću. 61. potrebama i razvojnim mogućnostima. tok. naročito za rešavanje problema i prevazilaženje naučenog. samostalno uz neposredno usmeravanje vaspitača ili kombinaovano.Prilikom izbora i kombinovanja vaspitno-obrazovnih postupaka treba uzimati u obzir ciljeve i zadatke koji se njima ostvaruju. površna komunikacija. smer i intenzitet aktivnosti dece i oblicima vaspitno-obrazovnog rada. sadržaj. izvesno pasiviziranje dece koje je teško izbeći i opasnost njihovog utapanja u kolektivni prosek. Najvažnije je koliko su odabrani postupci i načini njihovog povazivanja podstakli. INDIVIDUALNI-POJEDINAČNI FRONTALNI-KOLEKTIVNI Sva deca iz vaspitne grupe se simultano bave određenom aktivnošću. GRUPNI-TIMSKI 3. odabrane sadržaje i tematiku vaspitno-obrazovnog rada. pridobili decu da učestvuju u vaspitno-obrazovnom procesu što je moguće samo ako im je bilo omogućeno da deluju shodno svojim interesovanjima. radoznalost i stavralaštvo. kao i materijalne uslove za njihovu primenu. uzrasne karakteristike i individualne mogućnosti dece. 57 . mogućnosti za njihovo povezano korišćenje su neiscrpne i velikim delom zavise od metodičke spreme vaspitača i njihove inventivnosti. vaspitač deluje na organizaciju. Oblici vaspitno-obrazovnog rada. zapostavljajući angažovanje motorike i emocija koje je važno isto koliko i unapreživanje umnih snaga deteta. dinamici razvoja i učenja kojoj doprinose stavljajući dete u aktivan položaj i upoređujući njegovu samostalnost. Naprimer – povezivanje pričanja i pokazivanja Prilikom opredeljivanja za neke od vaspitno-obrazovnih metoda treba imati u vidu specifične prednosti i ograničenja svakog od njih pod određenim uslovima i povećavati njihovu efikasnost kombinovanom primenom u sistemu. Nedostatak mu čini rasplinute. Isto tako treba odbaciti ukorenjenu predrasudu prema kojoj se učenje ograničava samo na intelektualnu sferu ličnosti. već učiti decu načinima korišćenja onoga što su saznala. Ne treba insistirati na verbalnim znanjima. prema socijalnom obuhvatu dece . dele se na : 1. pamćenju informacija i pasivnom uvežbavanju navika. FRONTALNI – KOLEKTIVNI 2. Oblici vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom Osim odabranim načinima ( metodama) rada. Prednost ovog oblika rada je njegova racionalnost i ekonomičnost jer obuhvata odjednom svu decu i zahteva manje sredstava i materijala nego ostali oblici. ličnih sklonosti i izgrađenog stila rada.

Ukoliko su deca mlađa. što sve nije uvek moguće obezbediti u postojećim uslovima. 58 . lutkarske predstave. Isto tako njima se postiže mnogo veći uticaj na proces socijalizacije dece i razvoj saradničkih odnosa. želju dece da otkrivaju svet oko sebe. Dobra snadbevenost raznovrsnim materijalima je jedan od preduslova za uspešnu primenu ovog oblika a povezivanje i upotpunjavanje sa frontalnim i grupnim oblikom rada omogućava da se nedostatci svedu na najmanju meru. što traži veću pomoć vaspitača i grupe sa manje članova ( u početku 2-3) Grupni oblik rada omogućava znatno veću samostalnost dece u odlučivanju kojom će se aktivnošću baviti. kolektivne igre i sl. Grupe mogu imati iste ili različite ciljeve. 62. jer se planiranje i izvođenje aktivnosti obavlja bez neposrednog usmeravanja vaspitača ili pomoći i saradnje grupe.Frontalni –kolektivni oblik rada naročito nije primeren mlađoj deci zbog čega ih treba postepeno uvoditi u njega i koristiti ga samo u onim slučajevima kada za to ima najviše opravdanja: uajedničko slušanje priča. izboru sredstava i materijala kao i rukovanju njima. formiranje osećanja odgovornosti ped grupom. koja može biti ista ili različita za svu decu u grupi. kolektivni cilj. GRUPNI-TIMSKI Deca iu vaspitne grupe se dele na više manjih grupa koje se bave relativno samostalno određenim kativnostima. naročito psihomotornih veština i sposobnosti. Dobar primer grupnog oblika rada su grupni likovni radovi u kojima se članovi svake grupe dogovaraju o podeli poslova – šta će ko crtati. planiranju. Dele se i poslovi i svaki član unutar grupe ima poseban zadatak kojim doprinosi zajedničkom cilju. gledanje dijafilma. usklađujući pri tome svoje postupke sa opštim pravilim aživota i rada u grupi. INDIVIDUALNI-POJEDINAČNI Svako dete se posebno bavi određenom aktivnošću. Motivacija predškolske dece za učenje Osnovni pokretač dečijeg učenja i razvoja se ogleda u prirodnom interesovanju za aktuelne događaje i stvari. Nedostatak je što je za njega potrebno znatno više prostora i odgovarajućih sredstava i materijala kao i suštinski demokratsko ponašanje vaspitača. Ovom prilikom naročito dolazi do izražaja dečija samostalnost. za koji je odgovoran ped grupom. sklonost za najraznovrsnije aktivnosti težnju za usavršavanjem svih svojih . koji se na kraju mogu integrisati u jedan opštiji. Ovaj oblik rada je primenljiv u onoj meri u kojoj se deca u vrtiću osamostaljuju i osposobljavaju da deluju prema sopstvenoj odluci i inicijativi. dok se vaspitač uključuje i interveniše samo po potrebi. muzike. i međusobno se kontrolišu u radu. njihova sposobnost da učestvuju u grupnom radu je skromnija.

to treba da bude motivisano korišću koju će ona imati od objašnjenja. Aktivnosti treba tako orgaizovati da učestvaovanjem u njima samo po sebi i uspeh na kraju predstavljaju nagradu za dete a ne da glavni motiv za njega bude odobravanje ili neodobravanje koje zapaža na licu vaspitača. 63. Jezik je izuzetno važno sredstvo. Slično tome. Međutim. ako hoćemo da deca objasne nešto.Obrazovanje deteta ima smisla i može da bude uspešno samo pod uslovom da sačuva elemente spontanosti i predstavčlja ua dete intelektualnu avanturu. ali ovaj program nije „jezički“. Vaspitač može ili specijalno da ga planira ili da proistekne iz dečije slobodno izabrane aktivnosti ali glavni princip postupka je da se interakcija sa detetom organizuje u normalnom okruženju. U sadržajima sa kojima se deca upoznaju potrebno je stalno isticati ono što je zanimljivo ukazivati na njihovu primenjivost i značaj za snalaženje u svakodnevnim životnim situacijama. On može biti delotvoran bez obzira na složenost problema i veličinu teškoća na koju dete tokom njegovoga rešavanja nailazi. posle čega ostaje vaspitaču da obezbedi uslove za učenje putem otkrića. Dakle. Obično rad sa jednim detetom traje oko 10-tak minuta. kao i uviđanjem te koristi. Zadaci. kao uobičajeni deo svakodnevne rutine. sve dok ima izgleda na uspeh. Svaka činjenica koje treba da usvoje može da bude predstavljena na zanimljiv. za eksperimentisanje i stalno širenje saznajnih interesa. isti takav kao što je savladavanje neke prepreke u fizičkom vaspitanju ili rešenje zadatka koji je postavljen u igri. Dijaloški pristup : usmeravajuće poučavanje Glavni razlog zbog kojeg deca idu u školu jeste učenje a glavni razlog što to čine učitelji jeste da im pomognu u tome. kojima želimo da angažujemo decu. one aktivnosti kojih su se prihvatila za postizanje scojih ciljeva imaće tendenciju da obave do kraja i to na najvišem mogućem nivou za koji su sposobni. U ovakvom pristupu važan je jezik. zbog čega treba vodtit računa da nesklad ne bude suviše velik što bi obeshrabrilo dete ali ni mali jer ne bi bio stimulativan. treba da budu takvi da im ona vide smisao. ova pomoć je često indirektna i sastoji se u obezbeđivanju odgovarajućih materijala i podsticajne sredine. Najvažnije je da deca osete zadovoljstvo u aktivnostima kojima oprobavaju sopstvene snage naročito kada su potpuno zaokupljena nekim problemima. ima trenutaka kada je deci potrebno direktno poučavanje. Saznanje treba da bude izazov za dete. kao i davanju korisne sugestije. svako dete može da 59 . Dok će se deca na razne načine protiviti aktivnostima na koje su pristali iz puke poslušnosti prema vaspitaču i brzo od njih odustati. izazovan neuobičajen način. kada se vaspitač bavi jednim detetom. Nedostatak istrajnosti u nekoj aktivnosti kod deteta je pre uzrokovan nedostatkom autentičnog interesovanja nego lenjošću ili nedostatkom volje. Međutim nema smisla razvijati dečiji govor sam za sebe. Najbolji podsticaj za aktivnost i razvojni motiv uopšte je doživljavanje zadovoljstva zbog uspeha nakon savladavanja neke prepreke prevazilaženje nesklada između onoga čemu dete teži i za šta je u određenom trenutku sposobno. za traganje . Svakako. Ovaj model poučavanja posebno je namenjen individualnom radu.

Za usmeravanje misli ništa nije bolje od zajedničke teme koja se odnosi na nešto što se odigrava pred očima dece i vaspitača. spavanjem i sl. najbolje je da se kreće u granicama onoga što je prisutno i što se može proveriti ili bar da se ograniči na događaje kojih se zajednički sećaju. odmeravanje tempa aktivnosti Ako dete tačno odgovori na svako pitanje koje mu se postavi. koju je onda moguće razrađivati i raspravljati. 4.Aktivnost treba da započne teškim pitanjima da bi kako se bliži kraj ona postajala sve lakša tako da se uz njihovu pomoć naučeno rezimiralo i zaokružilo. ono neće proširivati svoja saznanja. Nasuprot tome. razvijanje teme Da bi razmena mišljenja bila uspešna. izazivanje odgovarajućeg odgovora 3. Vaspitač treba da zna koji zahtevi odgovaraju kojem detetu i prema tome da odabere pravo od čitavog niza pitanja koja može da postavi. proveravanje onoga što kaže dete Da bi razgovor između vaspitača i deteta omogućio pravo sporazumevanje. U tom slučaju će dete osećati da je nešto uspelo i postiglo. ako su pitanja uvek na visokom nivou. ona treba da traje dovoljno dugo kako bi angažovala i dete i vaspitača. održavanje dečije aktivnosti Mala deca uče baveći se nečim. potrebno im je da budu aktivna kao i da posmatraju. stvaranje krajnjeg proizvoda putem fizičke aktivnosti 7. vaspitač prvo treba da podstakne decu na učenje pitanjima na koja ne znaju odgovore a zatim da im pomogne da ih pronađu.. biranje odgovarajućih sadržaja Najzgodnije teme mogu se pronaći među stvarnim životnim potrebama. To može biti prilično lak nivo (šta je to?) ili vrlo težak ( šta te je navelo da kažeš da se devojčica obradovala?). Prema tome. Učenju mora da prethodi svest da se nešto ne zna. Teme su obično povezane sa svakodnevnim životom – hranjenjem. 6. Sporazum treba postići na dva nivoa. Otuda najviše smisla ima ako se tema poveže sa kupanjem lutke. od kojih se jedan odnosi na ono što treba uraditi a drugi na ono što treba saznati „hoćemo da isečemo jabuku i pronađemo kako da svako dobije po parče?“ „Hoćemo li ovo rastaviti i otkriti kako radi?“ 60 . 2.očekuje da će vaspitač izvestan kraći period provesti samo sa njim rešavajući neki problem. Ako su pitanja vaspitača uvek na nivou kojem je dete doraslo. 5. sečenjem jabuke . Poučavati u skladu sa kognitivnim zahtevima postavljenim na odgovarajućem nivou Štogod pitali dete.. koji će za to vreme biti samo njihov. Zato se naglasak stavlja na pravljenje nečega. stalne greške dovešće do frustracije. to predstavlja „zahtev“ za njega. Ako dete kaže da je lopta tvrđa od jabuke oni mogu zajedno da provere. 8. šetanjem. može se smatrati da je aktivnost bila neuspešna skoro isto toliko kao da je sve reklo pogrešno. Postoje 8 glavnih načela koja se koriste u ovakvom radu: 1. održavanjem higijene. organizovanje toka aktivnosti Interakcija između vaspitača i deteta verovatno će se razvijati kako treba ako se započne razjašnjenjem šta se njome hoće. treba da bude flrksibilna i da se može razvijati. Osim toga.

Vaspitač i dete se prisećaju toka aktivnosti podsećajući jedno drugo na glavna zbivanja i otkrića. onda tu za njega nema izazova. ako je dete već u stanju da bez napora izvrši zadatak. koristeći pojednostavljena ili druge prigodne postupke. postavljanje zadatka – aktivnost i nešto što će se naučiti unutar nje 3. ako je uobličena kako treba. Postoji više razloga zbog kojih se treba prilagođavati dečijem razvoju. od kojih zavise brzina i redosled njegove realizacije. Na kraju se ukratko rezimira i povezuje najvažnije što je rečeno. obezbeđujući kako deci tako i vaspitačima smisao i uspeh u radu. što je povezano i sa učenjem. To zahteva naizgled neformalno. odgovarajući izbor zadataka 2. Poučavanje Vaspitači svojim redovnim aktivnostima dodaju još neke kada im se učini da bi to bilo korisno. To je posebno značajno u v. prilikom koje se tema razrađuje. usmeravajući aktivnost sigurnom rukom ali sa punpo takta 4. razmatranje protekle aktivnosti – kada se aktivnost prirodno završi ili kada vaspitač proceni da je dovoljno postignuto njome. Aktivnost je bila uspešna ako kod oboje postoji osećanje da su postigli ono što su hteli. Vigotski je to nazvao „zonom najbližeg razvoja – linija narednog razvoja“. zavisno od dobijenih odgovora. vodeći računa o odgovarajućim sadržajima i pojmovima. otkriva i shvata sa zadovoljstvom. Ako je pomenuta razlika mala. Pripremljen plan treba da se koristi fleksibilno i da se prilagođava dečijem tempu i rekacijama. razgovara se o njoj. Do najboljeg učenja dolazi kada razlika između onoga zašta dete je već sposobno i onoga što se od njega zahteva da učini ili nauči nije prevelika. Aktivnost kojom hoćemo da poučimo decu nečemu će biti mnogo uspešnija. ali vrlo važno ponavljanje. usvoje nove reči i srede stečeno iskstvo.o radu sa decom ranih uzrasta ali i najteže ostvarljivo.Ovaj postupak stvara kod njih 61 . koju može i unapred da planira i ostvari sa jednim detetom ili više njih. pa zbog toga neće ni pokušati. posebno kada zapaze da je jedno dete angažovano nekom aktivnošću pogodnom za to.ostvarivanje planirane aktivnosti. To omogućava deci da konsoliduju pojmove. Najopštiji cilj je da se dete podstakne da uči. Zašto prilagođavati obrazovni postupak nivou kognitivnog razvoja Jedan od najvažnijih zahteva u obrazovanju jeste precizno prilagođavanje obrazovnog postupka svakom detetu.Sledi glavna etapa u razvoju aktivnosti. ako je nepodudarnost između onoga što dete može i onoga što se od njega traži prevelika. Nasuprot tome. Planiranje U prvim fazama pripremanja dijaloga vaspitač bira dete sa kojim će ga voditi i razrađuje opšti plan aktivnosti. ne postoji potreba da uloži napor a zbog toga i neće naučiti ništa novo. U tom slučaju će njena struktura sadržati četiri glavna elementa : 1. koji su usko povezani sa glavnim ciljevima predškolskog vaspitanja i obrazovanja. izazov će biti obashrabrujući jer dete zna da ne može uspeti.vaspitač postavlja određeni niz pitanja i zahteva. U najboljem slučaju dete će imati mogućnost da uvežbava veštinu koju je već steklo a u najgorem – dosađivaće se jer od njega je zatraženo da učini nešto što je suviše lako.

što se podržavanje uglavnom oslanja na unutrašnje motive i vrenosti koje su izvan ili «iznad» deteta koje mu se vaštački usađuju potiskujući ono što je kod njega autentično. navede ga da se uzdrži od ispoljavanja određenih oblika negativnih ponašanja. koji se javlja kao reakcija na mešanje odraslog i osujećenje. odn u njihovoj svesti nije dovoljno ograničeno dozvoljeno od nedozvoljenog. kao i na čitav razvoj i učenje je podržavanje deteta u onome što je kod njega pozitivno. Najčešći uzrok svih « disciplinskih prekršaja» i nesporazuma između dece i odraslih je dečije nepoznavanje okvira ponašanja u kolektivu. Sasvim je prirodna pojava da deca na sve načine isprobavaju kako fizički svet oko sebe. Da bi se postiglo da deca uvide smisao ovih okvira i prihvate ih dobrovoljno. 62 . U preusmeravanju njegovog ponašanja uvek treba polaziti od njegovih sopstvenih motiva i težnji i na njima zasnivati delovanje ( npr deca trče po sebi nakon pasivnog sedenja. potrebno je vremena i strpljenja. omogućiti im da se istrče – napolje ili sala). time se. pre svega. Da bi vaspitač mogao efikasno da deluje na dečije ponašanje naročito ako se ispoljava na negativan način. odn koji će mu omogućiti da se optimalno razvija i uči u kolektivu vrtića. Prilikom podržavanja ili kočenja polazi se od pretpostavke da dete ima potrebu da sazna granice svog ponašanja i nauči one oblike ispoljavanja svojih težnji komunikacije i saradnja sa drugima. ali ako se na njih ukazuje redovno i dosledno onda će se život i rad u kolektivu odvijati prirodno i glatko.uvaranje da je ono čime su se bavila vredno i ima smisla kako za vaspitače teko i za decu. Razlika između podržavanja i nagrađivanja je . tako i granice koje su postavljene njihovom ponašanju. sa jedne strane stavlja u potčinjeni odnos prema odraslom. kod njega vaspitač teži da zaustavi proces formiranja nekih negativnih osobina pre nego što se ukorene u detetu. odnosno.u kome vladaju određeni red i pravila ustanovljeni. konstruktivno i prihvačeno. spoljašnje motive i uzimanju u obzir potreba i težnji deteta umesto disciplinskih razloga. a sa druge strane skračuje mu se sticanje dragocenog iskustva o posledicama pogrešnog ponašanja na uzrastu kada su njegove posledica mnogo manje i bezbolnije. Podržavanje deteta u onome što je kod njeg apozitivno podrazumeva kočenje negativnih tendencija koje se ispolje. Delovanje na dečije ponašanje : oblici spoljašnje i unutrašnje kontrole Najvažniji način delovanja na dečije ponašanje . Mehanizmi kojima se koči nepoželjno ponašanje dece nisu dovoljni sami po sebi. jer oni samo prekidaju tok takvog ponašanja dok je detetu potrebno da se ukaže i na smer koji je poželjan. Cilj kočenja je suprotan podržavanju . Prednost se međutim daje podržavanju jer će ređe nego kočenje izazivati neslaganje i otpor kod deteta. I ovde postoji razlika između kočenja i kažnjavanja i analogijom oslanjanja na unutrašnje . 64. odnosno. koji će činiti da bude bezbedno. on mora prvo da upozna i shvati njegove uzroke. Ako se dete preterano ograničava i usmerava.

sukob interesa pojedinaca koji bi je hteli za sebe. poslušnosti. to je prilika da se uvede pojam «čekanja na red» koji deca brzo shvate. Vaspitač mora. kao i zahtevom da se ne ugrožavaju drugi i neoštećuje inventar dečijeg vrtića. one teško mogu poslužiti tako shvaćenom disciplinovanju jer zanemaruju unutrašnje motive ponašanja i zasnivaju se na strahu od neprijatnosti koje donosi. odmereno vođeno razumom koliko i emocijama i ima određenu svrhu. osećaće se bezbedno i prihvaćeno i razvijaće se u spontanu. UTICAJ VASPITAČA NA DEČIJE PONAŠANJE U VRTIĆU Metodi koji se primenjuju u delovanju na dečije ponašanje. međutim. Ukoliko je šire polje mogućnosti delovanj za decu a manje pritisaka i zabrana. stvaraće se i uslovi za samoregulaciju njihovog ponašanja. imajući u vidu interese odraslih. najčešće u svojoj pozadini nema osnovni cilj da se socijalizuje dečije ponašanje. detetu ostaje trajno usađeno shvatanje da neko može imati prava da ponižava druge i nanosi im razne neprijatnosti da bi održao svoj autoritet. ono će sticati poverenje u sebe i svoju okolinu . Najvažnije granice dozvoljenom ponašanju postavljaju se u vezi sa dečijom bezbednošću. učtivosti i čistoće. socijalno neiskustvo. koje je pod njegovom kontrolom. verovatnije je da će iskustvo stečeno tom prilikom po analogiji primeniti u sličnim 63 . Pored svih poremećaja do kojih dovodi strah i gubitak sigurnosti i poverenja u vaspitača. onda ga neće okrivljavati za greške. trenutne promene u dečijem ponašanju. koja neće suviše krutim stavovima kod njih izazivati anksioznost i potiskivanje. kočenje ili preusmeravanje sami po sebi kao tehnika. Deca veoma brzo uviđaju značaj određenih pravila ponašanja u konkretnim situacijama i umeju da ih se pridržavaju kada ih prihvate. Nova igračka obično izazove prepirku. ukoliko mu se ukazuje više poverenja a ona prihavataju kakva jesu. ono će to činiti bez kolebanja. manira. konstruktivnu i stvaralačku ličnost. Iako se kaznama mogu postići određene. već da odrasle što više oslobodi brige o njima. Ako su ova ograničenja izvršena sa razumevanjem za potrebe deteta i ako se njihovo sprovođenje obavlja bez podmićivanja i zastrašivanja. naročito u slučaju kada su i sama učestvovala u njihovom formulisanju i proglašavanju. OBLICI SPOLJAŠNJE KONTROLE – KAZNE I NAGRADE Disciplinovanje deteta je postepen proces u kome mu se pomaže da svoje ipulsivno . koje se kod deteta javlja usled kazni. neizvesnosti i straha od mogućih grešaka. Preterana kontrola sprečava razvoj samokontrole kod dece kao što preterano naglašavanje «navika» kulturnog ponašanja. ne garantuju uspeh niti se mogu propisivati. Kada dete uoči da određeno pravilo ponašanja ima svoju opravdanu primenu u konkretnoj životnoj situaciji. pre svega da prihvati da deca kao ličnosti u razvoju imaju prava na neka ponašanja koja nisu svojstvena zrelim osobama i da pod određenim uslovima i ovi oblici ponašanja mogu postepeno voditi ka zrelosti. bez obzira da li je u pitanju podržavanje . Da bi ostvarila ovo pravo njima je potrebna određena tolerancija odraslih. nije posledica nekog poboljšanja u njegovoj ličnosti već pogoršanja.Ukoliko je vaspitač uveren da je osnovni razlog dečijih ogrešenja o pravila ponašanja njihovo nepoznavanje i uopšte. Ukoliko je detetu jasno određen prostor u kome može bezbedno da se kreće i istražuje. odn kukavičluka. često besciljno i nekontrolisano ponašanje preobrati u ponašanje koje je svesno. Ispravno ponašanje.

odlučno će mu reći da se ne treba prskati vodom. Da bi se kod dece razvijala odgovornost i bolje razumevanje . Na taj način ono će naučiti značajnu razliku između unutrašnjeg sveta svojih osećanja i subjektivnih težnji sa jedne strane i spoljašnjeg sveta u kome postoje osećanje. odnosno njenog etiketiranja. nego kada bi trebalo da deduktivno sprovede opšti princip koji mu je bio saopšten izvan konteksta svakodnevnog života i rada. međutim. težnje i prava drugih ljudi i objektivnih granica ponašanja koje se moraju uvažavati sa druge strane. propust. onda kada se to dogodilo ali bez uopštavanja. uvek treba reagovati konkretno i neposredno . to ne sme dovoditi u pitanje suštinu njegovog odnosa prema detetu. Sa detetom se ne treba upuštati u prepirku ukoliko protestvuje zbog nekakvog zahteva vaspitača već ga treba obrazložiti ali i ispoljiti čvrstinu pri sprovođenju. shodno tome. da protestvuje na šta ima pravo koje mu se neosporava. međutim. moralisanja i raspravljanja o ličnosti samog deteta. bio doživljaj vlastite 64 . na određeni čin. potrebno ih je podsticati da procenjuju svoje postupke. mališani ih teže prihvataju i odbacuju čim im se ukaže prilika za to da bi se izjednačila sa starijima. Oduzeće mu oštar predmet kojim ugrožava drugove. da sadrži informaciju šta i kako treba nešto raditi nego zabranjivati ( «ređaj domine na stolu « . Deci je potrebno dati vremena za prihvatanje granica koje se postavljaju njihovom ponašanju. odstupanja od pravila. Negativna reakcija vaspitača i ostalih drugova vezuje se za njegov postupak. Pri tome dete može da se složi sa njime . Ukoliko jedna pravila važe za decu a ne primenjuju se na odrasle. 65. koje zahtevaju pravila zajedničkog života i rad au dečijem vrtiću treba da učestvuju i deca i odrasli. Vaspitač treba jasno da saopšti detetu kada neodobrava njegovo ponašanje. U situacijama kada mora da sprečava dete u nečemu . oblik ponašanja a ne za njegovu ličnost. što će ono osetiti kako po rečima kojima mu se obraća tako i po tonu. do odbacivanja deteta kao ličnosti. Jedan od načina uticaja na dečije ponašanje je informisanje koliko je ispravno i skretanje pažnje na njegove moguće posledice. kao i likova iz literature. Doživljaj vlastitog pola uslovljen je i zavisi od društvenih očekivanja u pogledu ponašanja osoba različitog pola. Bolje je deci davati uputstva u pozitivnom obliku. Isto tako treba voditi računa i o tome da u održavanju granica ponašanja . da se ljuti.situacijama. U slučajevima prekršaja discipline. Polni identitet bi. pravila ponašanja u kolektivu. uhvatiće ga za ruku i zaustaviti da ne istrči na ulicu.umesto « ne bacaj domine na pod» ). Mehanizmi i postupci u formiranju polnih uloga kod dece Polni identitet nastaje u međudejstvu sa ostalim aspektima identiteta. to nikako ne bi trebalo da zvuči kao osuda ili pretnja. postupke svojih drugova i odraslih oko sebe. vaspitač to treba da učini brzo i bez oklevanja.

U pogledu roda. ljupkost i sl. a matrica ponašanja. Tako se npr normalnim smatra u našoj kulturi da se dečak penje po drveću. nastavnici i šire društvo). Biološki pol je fiziološko-anatomska ( genetski određena struktura i funkcija Identitet roda je usvojena indentifikacija osobe sa muškim ili ženskim rodom Socijalna uloga se uči tj usvaja u društvu po principima socijalnog učenja ( učenja uloga. Polna uloga u velikoj meri određuje socijalno ponašanje osobe. S obzirom na to da su igre uloga izraženije i 65 .socijalne uloge i statusa kao bića datog pola. ona je krše putem diferencijacije uloga na razne načine : putem literature. Socijalnu ulogu pola čine dakle očekivanja vezana za ponašanje. vrenosti. Kod adolescenata. kao što je slika žene u patrijarhalnoj kulturi. Iako se mnoga «demokratska» društva zalažu za ravnopravnost polova. Dete već krajem druge a pogotovo u trećoj godini nauči da izraz « ti si devojčica» označava nešto specifično i to ne samo u biološkom smislu. Takože održavaju se razni stereotipi. znajući mu naziv. porodica. socijalna uloga d. način odevanja. Pojam roda je sadržan u njegovoj kognitivnoj osnovi. Proces prihvatanja socijalne uloge pola počinje u ranom detinjstvu. U pogledu gajenja dece. prlja kolena. Jezik posreduje usvajanje identiteta roda. Ako dete pogreši u svom rodu. U socijalnim interakcijama dece u igri uloga ona otkrivaju ulogu kao obrazac očekivanog ponašanja. igračke koje se detetu nude i dr. da voli roze boju. kada ga je generalizovalo i na ostale osobe. osećanja . submisivnost. Bezrezervno prihvatanje socijalne polne uloge dovodi do mnogih psihičkih tenzija. ono je usvojilo idenititet svog roda. ULOGA PREDŠKOLSKE USTANOVE U FORMIRANJU POLNOG IDENTITETA Polni identitet ima prvobitno poreklo u kulturno-istorijskim društvenim vrednostima. Kada je dete shvatilo da je njegov rod nepromenjiv. « školice». obeshrabruje njihovu eventualnu osećajnost i dr. da voli plavu boju i dr. Uloge se i opisuju ali i vrednuju. TV. roditelji. oblik frizure. kruta socijalizacija u pogledu polne uloge može da ometa razvoj. igra rata. u govoru. stavove. naziva se polno tipiziranje. Kao simboli te identifikacije su ime deteta. učenja po modelu) Sekusalna orijentacija može da bude usmerena na vlastiti ili suprotan pol. već se sastoji iz više komponenti. identitet roda c. biloški pol b. muzike i dr. dete se identifikuje sa jednim od dva pola. Devojčica navodno treba da se igra lutkama. najčešće sa onim kojem i biološki pripada. patrijarhalna tj tradicionalna kultura podstiče mušku decu na agilnost prema spoljnjem svetu. vezana za pol. Polni identitet nije homogena struktura. preskače konopac. motive osoba određenog pola. odrasli ga ispravljaju. a odnosi se na fizičku i emocionalnu preferenciju osoba različitog ili istog pola. seksualna orijentacija Ove komponente mogu ali ne moraju biti usaglašene. a zavisno od toga šta o polu deteta i mlade osobe misli socijalna okolina ( vršnjaci. Od devojčica se očekuje skromnost. Obično se navode četiri takve komponente: a. Tu se njena uloga majke idealizuje a uloga supruge satanizuje.

vršnjake. Takva igra može da posluži i kao sredstvo adekvatnog usvajanja prihvatljive polne uloge. Metode posmatranja variraće od sasvim kratkih anegdotskih beležaka. Posmatranje je osnova za evidenciju o napretku dece i neophodno davanje povratnih informacija roditeljima o tome kako njihova deca napreduju i kako su im razvijene ( ne) mogućnosti.. vaspitače. kao i za planiranje individualizovanih vaspitnih metoda. preko ozbiljnih i više sistematskih metoda posmatranja sa pažljivim odabirom uzorka ponašanja i dinamike posmatranja do izrade studije slušaja za pojedinačno dete ili grupu dece. vaspitač treba da ih bolje upozna . Jedan od načina adekvatnog seksualnog vaspitanja u uslovima dečijeg vrtića ( a i uopšte) u smislu ravnopravne afirmacije polnih uloga bi bio da vaspitači upućuju decu baš na igranje polno atipičnih uloga. 66. oponašajući njihov stil ponašanja. a zavisno od njegovog pola. Da bismo to saznali potrebno je da posmatramo decu u odnosu na njihovu neposrednu okolinu. Cilj pojedinačnog posmatranja zavisiće od svrhe. Pojam i način posmatranja i praćenja dečijeg ponašanja i razvoja Posmatranje i praćenje ima suštinsku ulogu u procesu planiranja. Igra uloga je kao i svaka igra spontana aktivnost koja ima za cilj postizanje neposrednog zadovoljstva ali je ona i odraz shvatanja deteta o realnosti u njegovoj okolini. Posle formiranja relativno konstantnog polnog identiteta. učestvovao u životu i radu grupe. Sem obavljanja posmatraj aradi planiranja. organizovao njihove aktivnosti. suprotan pol. emocije koje deca ispoljavaju. Posmatranje je takođe osnova za identifikovanje dece sa specifičnim razvojnim ili obrazovnim potrebama. detetovu pažnju sve više privlače modeli pripadnika tog pola u smislu njihovog ponašanja. pod uticajem drugih osoba ( a i sistematskog vaspitanja) dete postaje svesno ne samo svog pola već i očekivanja okoline u pogledu njegovog ponašanja. način na koji rešavaju probleme. Mogu se posmatrati ponašanje dece. način na koji pristupaju novim informacijama. Dete se tada identifikuje sa pripadnicima svog pola. vaspitača. Vaspitač treba da nauči da analizira dečije ponašanje takvo kakvo jeste a ne kako bi on želeo da bude. Da bi uspostavio sa decom odgovarajući odnos. kontakti sa drugima. važno je znati kako deca vide samu sebe i kako se osećaju.učestalije od mnogih drugih igara. saradnja sa ostalom decom i odraslima . Ono se događa stalno jer je osnova za buduće korake u realizaciji i rezultati opažanja se uključuju i plan i proces evaluacije kako dece. roditelje. vremena i metoda kojim nam stoje na raspolaganju. 66 . između 3-4 godine. koje doživljava kao ipresivne uzore. motorna spretnost.. tako i samog programa. Kroz simbolizaciju u okviru socijalne interakcije u igrama polno atipičnih uloga.. odnosno da se oslobađa mnogih predrasuda koje vladaju u društvu u pogledu odnosa među polovima. prihvata i uvažava drugi. interesovanja i dr. dete počinje bolje da shvata. uspešnije uticao na njihov razvoj i učenje .

prostora. kako bi se razlike koje se utvrde u dva različita vremenska perioda kod istog deteta. 67. Predškolsko vaspitanje i obrauovanje je deo celovitog sistema vaspitanja i obrazovanja.socio-emocionalni razvoj . tako i sa svakim detetom pojedinačno. Razvojne specifičnosti dece predškolskog uzrasta naglašavaju potrebu da vaspitači imaju veći stepen autonomije u planiranju i vrenovanju v. Predškolsko vaspitanje obuhvata vaspitanje i obrazovanje dece 3-7 god.opšte zdravstveno stanje . bez pokušaja da se njihovo ponašanje menja pre nego što mu se shvate uzroci. mogle pripisivati promenama nastalim zahvaljujući procesu razvoja i učenja. broja dece. Vaspitač u dosije stavlja informacije koje je sakupio i radove koje smatra relevantnim i tipičnim pokazateljima nekog ponašanja. Isto tako on beleži promene u postignućima . da zajedno sa roditeljima povremeno razgleda svoj dosije ( portfolio) i komentariše svoje postignuće. Shvatanje funkcija predškolskog vaspitanja i obrazovanja : 67 . Osnove programa su polazište za izradu specijalizovanih programa. što mu pomaže pri planiranju i odmeravanju sadržaja aktivnosti koje namerava da ostvaruje kako sa grupom. bili pouzdaniji potrebno je karakteristike koje se prate ispitivati i opisivati na sličan način. Osnove programa predškolskog vaspitanaj i obrazovanja dece uzrasta 3-7 godina: Model A i Model B Osnove programa propisuje ministar i one predstavljaju smernicu za rad svih vrtića i vaspitača. Od deteta bi trebalo tražiti saradnju prilikom odabira radova. ostavlja se mogućnost uvažavanja tradicije i kulture sredine. uključivanja u proces v. koje prikupi vaspitač. Vaspitač polazeći od osnova programa u izradi izrađuje program na nivou svoje vaspitne grupe. Najbolej je sve beleške držati u posebno registrartoru da bi imali uvid i deca i roditelji. Vaspitač procenjuje deliji razvoj u odnosno v. Ta dokumentacija imaće razlišitu homogenost jer se nekad posmatranje lako i brzo obavlja a neke se pojave moraju posmatrati dugoročnije i temeljnije. Za svako dete je ipak važno da vaspitač poseduje odgovarajuću dokumentaciju u kojoj će sabrati sve svoje napore u vezi sa posmatranjem pojedinačnog deteta.razvoj govora i mišljenja Da bi podaci .o rada. odnosno dosegnutim razvojnim nivoima . Prati se: . dete ima pravo da odabere rad koji se njemu najviše sviđa da stavi ako želi i veći broj radova. naime. Vaspitač može imati određeni sistem beleženja značajnih podataka o detetu do kojih dolazi u razgovoru sa roditeljima i posmatranjem samog deteta.Da bi se deca upoznala treba ih posmatrati kako se vladaju o određenim situacijama. Roditelji imaju pravo izbora ustanova.o rada.o ciljeve koje ostavruje i polazeći od svakog konkretnog dedeta kao kriterijuma. Uslovi za primenu osnova programa – normativi kadrova. Dosijei bi trebali da stoje na javnom mestu u vaspitnoj sobi i da svima budu dostupni.

Osnove programa pružaju pomoć v.individualno Planira se na osnovu uočenih interesovanja. misli. već znanja obuhvataju veštine.za celu grupu . saznavanje o svetu oko sebe i načinima delovanja na nju.( odlike predmeta i pojava. otkriva interesovanja. Postoje dva modela vaspitanja i obrazovanja u osnovama programa : MODEL A I MODEL B MODEL A: otvoren sistem vaspitanja. coljeci. nema programske sadržaje Ciljevi : 1.za manju grupu . tuđa osećanja... sposobnosti. ono je aktivno. uči da sluša i uvažava tuđe ideje ali i da suprotstavi svoje stavove) 3. U izboru sadržaja vaspitač se vodi načelima programa.- obezbeđivanje prava i potreba dece.izražavanje govora. porodice i društva nastavak i doprinos porodičnog vaspitanja priprema za školu kompezatorska funkcija ( ublažavanje socio-kulturnih razlika) da se darovitoj deci obazbedi mogućnost negovanja i razvoja Dete je aktivan činilac svog razvoja. da na kreativan način koristi predmete) Uloga vaspitača: Da stvara uslove i da direktno podstiče razvoj dece i učenje Planiranje i evaluacija: Na 3 nivoa : . slika sveta. umeća Konstruktivistička teorija učenja – učenje ima unutrašnju motivaciju Uloga vaspitača je posrednička. pomagačka – da prati. teškoća. logičko mišljenje. problema Procena ostavrenog – vrednovanje – na osnovu toga planira se sledeće. istražuje i prihvata svoje mogućnosti i granice) 2. interaktivno i kreativno biće koje iskazuje inicijativnost i spontano ponašanje za koje predškolska ustanova treba da mu obezbedi uslove. 68 . načela. otkrivanje i upoznavanje samog sebe ( delovi tela. utkrivanje i upoznavanje drugih oko sebe ( na osnovu sigurnosti i poverenja u sebe gradi odnose prema drugima. intelektualna samostalnost. prepoznaje. socijlanog bića koje je aktivan činilac svog razvoja. osećanja i sl. tuđe mogućnosti i granice. afektivnog. U modelu A nisu ponuđeni sadržaji Preporuka : sadržaji ne čine samo ona znanja o sebi. uloga vaspitača. drugima i okolini.o proces i radu prilagođavanjem sadržaja i uklanjanjem prepreka u aktivnostima. Osnove programa polaze od deteta kao fizičkog.

4. saradnja sa školom i lokalnom zajednicom Ciljevi su više konkretizovani ali postoji dodatna obaveza da se to sve integriše u celinu.negovanje komunikacije i stavralaštva Organizacija prostora i vremena. njihove interakcije i komunikacije moraju biti smisaoni i za decu i za vaspitače.kognitivni . 3 osnovna tipa programa: 1. 3. Opšta pravila – načela – da bi se obezbedilo usaglašenost vaspitnog delovanja. ciljevi su dati po aspektima razvoja : -fizički . težište nije na sadržajima. Angažovanost i posvećenost znači više od «spoljašnje zaposlenosti» i površne «sentimentalnosti» . tradicionalni. NAČELO POŠTOVANJA SEBE I DRUGIH Pre svega ličnost deteta . težište na razvoj unutrašnjih sposobnosti. Socijalni aspekt važniji nego učenje – kognitivni razvoj. implicitna pedagogija Ono što se zaista zbiva u neposrednoj komunikaciji i interakciji. NAČELO REALISTIČNOSTI 69 . maturacijsko –socijalizacijski 2.plan se ističe dete. sa više načela.Izvori sadržaja: realni kontekst dečijeg života. 68.socionalno-emocionalni . NAČELO ANGAŽOVANOSTI Ukupan odnos vaspitača i dece . odgovorom na sopstvena pitanja i dileme. u 1. dete se posmatra u celini. Transformacija ustanove u mesto življenja dece i odraslih. samopoštovanje.oni podrazumevaju traganje za ličnim zančenjem. poštovanje kolega i roditelja Poštovanje ovog načela je osnov demokratskih odnosa u vaspitanju. f. NAČELO ŽIVOTNOSTI Uvažavanje životnog iskustva deteta i otvaranje ustanove prema porodici i društvenoj sredini. Dete je u centru a ciljevi i zadaci prate i osobenosti i interesovanja pojedine dece. programi liče na školske ( model B) g. prate se interesovanja. deca mogu da uče ali na specifičan način. Vaspitač najviše vaspitava onim što jeste kao ličnost i onim što ume da radi. prate se stupnjevi razvoja ( model A). 2. Kurikulum – realni program. sve iz dečijeg interesovanja – nije uvek lako prepoznati ta interesovanja MODEL B Detaljniji. 1. u preškolskom. kognitivno-akademski 3. najvažniji za decu. relani uslovi u kojima se nešto zbiva. kognitivno-razvojni e. Načela za ostvarivanje programa Nije dobro postavljati suviše specifična i kruta pravila.

NAČELO DOSLEDNOSTI Kontinuitet. 9. Predškolsko dete inače stvarnost doživlajva globalno te mu kopleksne metode i sadržaji. Delovanje ka harmonizaciji ciljeva i zadataka. Vrste programiranja i planiranja rada u predškolskoj ustanovi Planiranje v. povezanost i smislenost.proverava sopstveno iskustvo izmišlja nove obrasce ponašanja. 5. dosledan dnevni raspored. pristupi više odgovaraju.Razumevanje deteta i njegovog razvoja i sopstvene uloge vaspitača. 70 . iznosi svoje mišljenje i osećanja i da se razvija na svoj način i sopstvenim tempom. Treba biti oprezan sa didaktičkim aspektima igre u predškolskom periodu. sredinom i kroz interakciju. NAČELO ORIJENTACIJE KA KOMPLEKSNOSTI PRISTUPA Sadržaji koji potiču od interesovanja deteta a koji se odnose na opštije ciljeve. NAČELO SOCIJALNE INTERACIJE Predškolska ustanova i njen program imaju efekta na razvoj dece samo onda kada se zajedno sa programom angažuju ne samo deca i roditelji. Dosledna ponuda sadržaja. nego i lokalno okruženje.o rada uslovljeno je brojnim faktorima koji utiču na proces planiranja. 69. 7. Sistem pokušaja – pogrešaka-kreiranje sopstvenog mišljenja. Da bi institucionalno vaspitanje i obrazovanje predškolske dece preraslo u društveno vaspitanje neophodno je da se predškolska ustanova poveže sa društvenom sredinom. zavisno od realne dece i uslovima u kojima ona žive. Realan u zahtevima i očekivanjima prema deci i sebi. i da se šire otvore za uticaje koje društvena sredina nudi. koji su logički povezani u procesu saznavanja ( tematski u vidu projekta) koji vremenski i prostorno slede. Uvažavanje i podsticaje prava da samostalno dela . Neprestano preispitivanje i istraživanje. organizacija za učejne . Da bi se nešto spoznalo potrebno je da predmetima i pojavama manipulišu. da ih dovode u interakciju izazivaju logičke posledice. NAČELO ORGANIZACIJE UČENJA KROZ IGRU I OTKRIĆE Igra je jedinstveni čin u kome se aktiviraju svi psihički domeni i potencijali malog deteta. bira. 8. Dete kroz igru istražuje stvarnost . 6. Razvojno adekvatni sadržaju koji su za jedan korak ispred iskustav deteta. a ukazuje se na njihovu povezanost i uzročnost. NAČELO AKTIVNOSTI Deca moraju učiti kroz aktivnost sa materijalima. Svaka ustanova na specifičan način planira i realizuje svoje planove .

O plan se pravi na osnovu uočenih interesovanja dece. Na nivou pojedinačnog deteta U prosecu planiranja uključena su i sama deca – njihova interesovanja. detaljno razrađenim programskim sadržajima v. problemski pristup. težeći zahvatanju svih aspekata dečijeg razvoja prilikom razrađivanja mreže pojmova koji ulaze u okvir svake od tema. V. Planiranje po V. Tematsko programiranje i planiranje se usklađuje sa osnovnom koncepcijom programskih osnova kao i funkcijom v.O oblastima : rad po oblastima Umesto jednog školarizovanog pristupa usmerenog prvenstveno uniformnim. Na nivou vaspitne grupe 3. Obrazovanje nije prenošenje gotovih sadržaja programa i ovaj pristup ne poseduje « obavezan» i logički uređen deo programa. želje. Programiranje : stalno kreiranje programa u zavisnosti od aktuelne prakse Tematsko planiranje – rad po projektima ili centrima interesovanja. 70.o delatnosti koja se obavlja u vrtiću jer stavlja naglasak na povezanost koja postoji čak i između naizgled sasvim udaljenih aspekata stavrnosti.Planiranje postoji na više nivoa : 1. mogućnosti. Program ne može posedovati idealnu zbirku sadržaja i tema za rad. Ovakav pristup programiranju. Na rad ustanove u celini 2. smatra da se obrazovanje ne može na jedan veštački način izdvojiti od procesa vaspitanja. Proces planiranja u tom smislu nije puko raspoređivanje gradiva već se satoji u veštini registrovanja tih interesovanja i poterba i njihovom prevođenju u obrazovnu aktivnost. Tematsko planiranje u dečijem vrtiću Tematsko plainiranje v. Predškolskoj deci je bliže aktivno sticanje iskustva kroz v. kao ni u posebne programske oblasti koji slede logiku naučnih disciplina.o – delovanje se okreće detetu i njegovim specifičnim razvojnim potrebama i mogućnostima.o rada je vrsta programa koga često nazivaju integralni. To je jedan način rada iza koga stoji specifična koncepcija obrazovanja i uloge predškolske ustanove. 71 . Tradicionalni pristup – vremensko rasporođivanje « gradiva». nego njegovo veštačko cepkanje na razgraničene. problema ili uočenih teškoća. jer se konstruišu zavisno od interesovanja i potreba dece i oraslih koji se nalaze u obrazovnoj situaciji. interdisciplinarni. Oni se ne mogu odrediti unapred. Na nivou manje grupe dece 4. Tematsko programiranje i planiranje je psihološki opravdanije od planiranja po oblastima jer je bliže dečijem intuitivnom emocionalnom i globalnom doživljavanju stvarnosti kao neraskidive celine . unapred propisane sadržaje pojedninih oblasti među kojima se zatim uspostavlja tzv « korelacija» ali nikad sa potpunim uspehom.o situacije integrisane u šire teme.

ne uošavaju smisao pravila koje postavljaju odrasli. vaspitač insistira na tome da svi učestvuju. svi su podjednako kreatori za ono što se u vrtiću događa. zajedničku selekciju.Ona pak za krajnji ishod nema znanje kao skup informacija.o ciljevi dugoročni ciljevi : generalne potrebe dece p. dobijaju se koncenzusom svih zainteresovanih odraslih koji dolaze u kontakt sa programom. biti stavljeni na diskusiju.dugoročni i kratkoročni v. nego veštinu dolaženja do informacija i način konstruisanja znanja. Deca sa vaspitačima i roditeljima zajednički planiraju. način komunikacije – vaspitač mora organizovati takvu atmosferu u kojoj će različiti interesi smeti da se ispolje. pedagoški 3.ne slušaju slepo predloge odraslih 72 . postoje podeljena mišljenja . psihološki 2. Dok se deca ne suoče sa posledicama sopstvenih akcija .postoji jedna neusiljena komunikacija .imaju kontakte sa drugim osobama van vrtića . DEMOKRATSKA ATMOSFERA U GRUP ZNAČI DA : . pažnja vaspitača mora biti usmerena na dobijanje što večeg broja predloga. nego u celokupnom načinu življenja jedne predškolske ustanove. Osnovne dimenzije ovog načina planiranja su : .postoji slobodno izražavanje mišljenja. tip zaštite – zaštita svih pojedinaca grupe. aktiviranje sve dece i obezbeđivanje povratne informacije šta se sa tim u realizaciji dešavalo.interesovanja dece grupisana u tzv « životne teme» . Kratkoročni ciljevi: odraz tekućih interesovanja i potreba dece i vaspitača Uslovi pod kojima s eprogram tematskog planiranja može realizovati su: 1. 2.u. Da bi se pomenute ideje ostvarile. fizički PSIHOLOŠKI USLOVI Demokratičnost stila u ophođenju među učesnicima Atmosfera vrtića u kojoj vlada duh poštovanja i ravnopravnosti Demokratičnu atmosferu čine indikatori : 1. sadržaje. 3. isprobavani. ciljeve biraju svi učesnici obrazovne situacje. on štiti slabije pojedince od povlačenja.potrebe dece . štiti grupu od destruktivnih predloga i ponašanja. način odlučivanja – teme. koordiniraju i realizuju svoje akcije. Mogućnost saznavanja kroz interakciju sa osobama i materijalom koji se nalaze ne samo u organizovanoj obrazovnoj situaciji. važno je stvoriti fizičke i interakcijske uslove.

Predškolska ustanova mora stvoriti takvu psihološku i pedagošku atmosferu. Da bi se to ostvarilo potrebno je zadovoljiti bar nekoliko zahteva : . Takođe i forma saradnje sa roditeljima ne bi trebalo da budu krute. Unutrašnji enterijer soba mora sadržati puno polustrukuriranog materijala za igru. da priča priče ili da čita. Deca trebaju da koriste sve prostorije vrtića. 73 . pa makar samo i da posmatra. Od čega se polazi u tematskom planiranju U vezi sa obrazovanjem i vaspitanjem male dece Ovaj pristum smatra da se obrazovanje ne može na jedan veštački način izdvojiti od procesa vaspitanja. ukoliko ne zna da sa vaspitačem i decom zajedno planira. Celokupna organizacija ustanove mora biti fleksibilnija – fleksibilna organizacija vremena. šta će se tek desiti. 71. lagani i laki za održavanje. FIZIČKI USLOVI Cela sredina da ne bude previše strukturirana Oprema. .. ume nešto da uradi.mora postojati stalna povratna informacija o tome šta je bilo. Grupe vrtića treba da budu mešovite po uzrastu i neveće od 25-toro dece.vaspitač mora zainteresovane pojedince i grupe kontaktirati međusobno . koja će omogućiti da se svi unutar nje osećaju pozvani i odgovorni da razmišljaju o kvalitetu te sardanje i aktuelnom programu rada. treba da bude otvoren prema spolja i prema unutra Življenje pedškolske dece ne treba ograničiti samo na prostor vrtića.. kutići treba da su višenamenski i prilagoženi veličini dece. Sadržaj kutaka oprema se zajedno sa roditeljima. nameštaj.- poštuju se interesi svih deca bar u 50% slučajeva biraju aktivnosti kojima će se baviti deca u dogovoru s avaspitačem organizuju aktivnosti i uvek postoji veći broj pedloga PEDAGOŠKI USLOVI Potrebno je i samu ustanovu organizovati na određen način Ova vrsta programa deo je šire koncepcije « otvoren sistem vaspitanja» Vrtić je društveno organizovano mesto življenja. tako ni život u vrtiću na treba da zatvara vrata ljudima zainteresovanim za dobrobit odrastanja dece. da se igra sa decom.puno vremena mora se posvetiti obaveštavanju « svih o svemu» i pripremanju dugoročnije saradnje . da ne postoji stroga podela grupa po uzrastima. a pogotovo roditeljima. šta je planirano. Sobe trebaju da budu međusobno komunikativne. da je u potpunosti dostupno deci.svaka osoba nosi sa sobom puno potencijala . da govori o svom rodnom mestu.

Oni jedan drugog ne isključuju već se u praktičnom radu više njih istovremeno kombinuje i realizuje. koja za krajnji ishod neće imati znanja kao skup informacija. a ne kao deklarativnu listu. Ovaj način rada insistira na mogućnosti saznavanja kroz interakciju sa materijalima i osobama koje se nalaze ne samo u organizovanoj obrazovnoj situaciji. .oni su opšti ciljevi . nego u celokupnom načinu življenja jedne predškolske ustanove Program ne može posedovati idealnu zbirku sadržaja i tema za rad.o rada Ne može se isključivo i prevashodno svesti na raspoređivanje sadržaja.Da osvesti sopstvene stavove.da dozira svoje učešće i angažovanje u izboru i razvijanju teme razvijajući i računajući na samostalnost dece. . nego veštinu dolaženja do informacija i konstruisanja znanja. ali koje se ne smeju nametati .to su takođe ciljevi iza kojih stoje osnovne ljudske potrebe vezane za vaspitanje i obrazovanje. Uloga vrtića – mesto življenja i partnerskog druženja dece i odraslih.Da zna načine praćenja i vođenja demokratske interakcije .osvesti svoje i potrebe drugih ( dece i roditelja) . prepoznavanje i razumevanje potreba i tekućih interesovanja dece . potreba dece i odraslih koji se ne nalaze u obrazovnoj situaciji.Stvarnost je jedna nedeljiva celina koja postoji kako u svetu dece tako i u svetu odraslih.o rada. Njegova suština je veština registrovanja interesovanja i potreba učesnika i njihovo prevođenje u obrazovnu aktivnost. Osnovni delovi programa u tematskom planiranju Postoje dve vrste ciljeva : kratkoročni i dugoročni. Potrebno je ciljeve konkretizovati i videti šta oni zapravo u stvarnosti znače. oni se ne mogu odrediti unapred jer zavise od interesovanja. vrednosti i ličnu filozofiju vaspitanja kao i da bude spreman na njihovo menjanje. Vaspitač mora da : . upotpunjuje znanja i razvija nove sposobnosti. Dugoročni : .poseduje aktuelna psihološka i pedagoška znanja .to su vrednosti i osobine koje su poželjne. DUGOROČNI CILJEVI – OPŠTI CILJEVI: 1. SAMOSTALNOST – INDIVIDUALNOST 74 . Nemoguće je predvideti sve njene delove i unapred odrediti obim i redosled sadržaja koji će se pojavljivati. potrebno je da vaspitač u toku njegove primene i sam menja svoje stavove.odnose se na sve uzraste vrtića i na filozofiju programa u celini. U vezi sa sposobnostima potrebnim za realizaciju ove vrste programa Da bi se kvalitetno realizovao tematski program. «životne teme» kao i ciljevi v.Da ume da proceni efekte sopstevnog delovanja 72. Glavne dimenzije ovog načina planiranja su potrebe i interesovanja učesnika.stalno razvija osetljivost za uočavanje. Ciljeve treba definisati sa aspekta prakse. U vezi sa procesom planiranja v. . Dugoročne ciljeve treba tretirati u kompletu.

Neka su površna i kratkotrajna a neka duža i temeljnija i u tematskom planiranju su od posebne važnosti. vaspitača i roditelja. podsticanje razvoja motorike i oblika kretanja. Ti su ciljevi raznovrsni. razvijanje samopouzdanja. negovanje doživljaja sebe kao jedinstvene i neponovljive ličnosti. iz različitog domena i različitog karaktera. Kulturno-higijenske navike. Obezbeđivanje uslova u kojima će svako dete moći nesmetano da ispolji. prepozna i razvija svoje prirodne.DRUŠTVENOST Razvijanje osećanja pripadnosti grupi. poštovanje drugih. autentične sposobnosti i sklonosti. Svaka realizovana v. snom. sticanje osnovnih pojmova o svetu koji dete okružuje.o situacija je jedan dogovor i pokušaj uključivanja što većeg broja ljudi u proces vaspitanja i obrazovanja. dramski i muzički medij. govor. poverenja u sopstveno mišljenje. otkrivanje različitih načina sticanja znanja kroz aktivno samostalno dolaženje do odgovora. osećanja i ponašanje. 75 . interesovanja i „životnih tema“ INTERESOVANJA I POTREBE Ne samo „snimiti“ šta decu zanima nego i od toga poći. Oni pokrivaju period trajanja jedne teme i dnevno planiranje. odlaganje potreba i prihvatanje neuspeha 6. prevencija deformiteta. negovanje slobodne komunikacije 5. boravkom na svežem vazduhu. Negovanje originalnog pristupa problemima i pronalaženje različitih načina i strategija za njihovo rešavanje 4.. dobijaju se analizom neposredno ispoljenih potreba i interesovanja dece ... Dete kao i odrasli u stanju je da dugo drži visok nivo motivacije i napora . Interesovanja su različita. Interesovanja i pitanja predškolske dece su varijabilna. OČUVANJE ZDRAVLJA I PODSTICANJE TELESNOG RAZVOJA DETETA Zadovoljavanje osnovnih potreba za hranom. primena stečenih znanja o novim situacijama. negovanje saradničkih odnosa i ponašanja. ispoljavanje i razumevanje svih vrsta emocija. korišćenje stvari i predmeta iz neposredne okoline.KREATIVNOST Stvaralačko izražavanje i podsticanje ekspresije kroz: pokret. POJEDINAČNI CILJEVI Kratkoročni ciljevi koje se koriste u svakodnevnom radu.Osnovni cilj.STICANJE ZNANJA Podražavanje prirodne motivacije i radoznalosti.EMOCIONALNA STABILNOST I SVEST O SEBI Upoznavanje sa mogućnostima i granicama sopstvenog tela i ličnosti. odmorom. preventivna zdravstvena zaštita. radne navike. „ŽIVOTNA TEMA“ – skup dugotrajnih interesovanja za određeni sadržaj koja su oddraz želje ili potrebe za razrešavanjem bazičnih životnih i razvojnih problema što ujedno obezbeđuje visok motivacioni nivo prilikom bavljenja sadržajima takve vrste. ukoliko je sadržaj rada u funkciji njegovog razvoja. rešavanje konflikata. likovni. Da bismo dobili takvu vrstu ciljeva treba poći od potreba. 2. 3.

različite su u različitim grupama ljudi.o ciljeva i zadataka .mogućnosti za integraciju porodice i društvene sredine 76 . roditeljski sastanci) . Biranje osnovne teme i strukturiranje tematskih sadržaja Srodne sadržaje koje možemo grupisati u jednu zajedničku smisaonu celinu nazivamo temom. POTREBE DECE I ODRASLIH Potrebe jesu temeljnije i sporije se manjaju od interesovanja ali su ipak podložne promenama. Učenje u ovom slučaju treba definisati kao proces uzajamne razmene ideja. Tematsko planiranje nije sistem rada u kome se radi „ono što deca hoće“ . veština i uloga. is l. audiovizuelni produkti) Treba takođe obratiti pažnju na „nepostojeće teme“ tj onu materiju koju deca svesno ili nesvesno izbegavaju. kadrovskih i drugih mogućnosti dečijeg vrtića . sex.( smrt.analizom širih društvenih događaja ( mas-mediji. ne umeju da ih artikulišu iako ih zanimaju.. Teme se mogu dobiti na nekoliko načina: .. boje se da ih prikažu odraslima.razvojnih potreba i mogućnosti dece . na različitim uzrastima u različitom društveno-istorijskom trenutku.uz pomoć same dece ( razgovorima sa decom o tome šta ih zanima.varijacija unutar razvojnih potreba .korišćenjem posmatranja i beležaka vaspitača .v. Potrebe dece i odraslih koje se direktno suprotstavljaju: Potrebe dece Za kretanjem Promenom i slobodnim izborom aktivnosti Za galamom i bukom Za povremenim destruktivnim ponašanjem Za negiranjem pravila koja definiše vaspitač Za stalnim odgovorima na postavljena pitanja Za izlaskom u druge sredine i za posetama Da se igraju aktivnih igara Potrebe odraslih Za mirovanjem Da deca drže pažnju na planiranoj aktivnosti Za tišinom Za čuvanjem igračaka i materijala Da deca poštuju pravila Za ćutanjem Da se rad odvija u vaspitnoj sobi Da se pasiviziraju 73. znanja.sadržaja programskih celina . nemaju dovoljno sposobnosti da se sa njima suoče.Životna tema nije koju vaspitač sam bira na osnovu unapred odabranih ciljeva. nije jednostavan skup sadržaja i aktivnosti za rad. listići za beleženje tema.uz pomoć roditelja ( intervju. jer se takvih tema boje. već se radi o tome da se pedagoški momenat pomera na teren i sadržaj koji je deci blizak. dogovaranjem) .Nije ni trenutno ispoljeno interesovanje.karakteristika regiona .materijalnih.) Teme se biraju i strukturiraju u tematske celine polazeći od: .

o zadataka obrađivati u određenom vremenskom periodu.Tematske celine se mogu poklapati sa programskim celinama.o zadataka koje treba ostvarivati. u odnosu na decu 3. Tema može da obuhvati šire ili uže aspekte stvarnosti i može biti formulisana u različitim vidovima. u odnosu na v. zaposleni su i dolaze do saznanja sledeći sopstveno iskustvo.o materijal i sadržaje rada Posmatra igru dece. ULOGE VASPITAČA 1. Voda – bez vode nema života – voda isceliteljica – voda u domaćinstvu Opštijim temama treba dati prednost nad užim. Uloga vaspitača u tematskom načinu planiranja Budući da v. On nije najdominatnija figura već je njegova uloga posrednička i patnerska. parcijalnim koje... kao i događaja i iskustava doživljenih prethodnog dana u vaspitnoj grupi.vršenje izbora i određivanje prioriteta u opštim razvojnim zadacima . Npr. Dnavna skica proističe iz tematske celine. u odnosu na proces planiranja 4. iz nje nabavlja materijal za zajednički rad Sadržaji kao ni teme nisu unapred propisani 77 . strukturiran na v.o materijal i sadržaje rada 2. muzičkih. Mesečno planiranje je najpovoljnije jer omogućava razrađen obuhvat jedne tematske celine. 74.određivanje naslova osnovne teme. okoline. mogućnosti razrade i realizacije i specifičnih v.o procesa.) Tematska celina obuhvata opis i strukturu sadržaja osnovne teme koji će se radi ostvarivanja odabranih opštih v. zavisno od potreba i intervenisanja dece.razvoja govora.o situacije. kao i fleksibilnu organizaciju v.izbor najvažnijih objekata i sredstava koji će poslužiti za obradu tematske celine Dnevna tema obuhvata sadržajno zaokružen deo jedne tematske celine. po mogućstvu. izbor programskih celina i njihovo strukturiranje u tematsku celinu . likovnih. Pojedine teme se mogu obrađivati duže ili kraće. predstavljen u dnevnoj skici. u procesu saradnje sa roditeljima u odnosu na v. Mesečno programiranje zahteva od vaspitača: . On treba da kreira takvu sredinu u kojoj se svi osećaju dobro.o sadržaji nisu unapred dati vaspitač ima višestruko kreativnu ulogu. matematičkih. treba međusobno povezati i uklapati ( u šire teme) Sadržaji koje se predviđaju tematskim celinama treba da potiču iz svih domena i obuhvataju što više aspekata programskih celina ( fizičkih. predstavljati deo ili kombinaciju delova dveju ili više programskih celina.

Atmosfera ne sme biti zasićena „ njegovim pitanjima i njegovim objašnjenjima“ Sve aktivnosti treba planirati tako da deca imaju i sama dovoljno materijala za razmišljanje. u odnosu na decu Vaspitač u grupi ima nekoliko uloga. mas-medija itd.Ukoliko date sadržaje ( koje dec adonose) ne poznaje. Dnevna realizacija Proces planiranja se oslanja i na gro-plan i na mikro plan u procesu saradnje sa roditeljima 78 . On mora stalno da razmišlja višeznačno Mora posedovati bar 4 strategije u svakom momentu : a) šta ću da radim ako deca odbiju neku aktivnost b) šta ću da radim ako se jedna aktivnost svidi svoj deci c) šta ću raditi sa aktivnošću ako se desi neki nepredviđen slučaj d) kako da izbalansiram aktivnosti tako da sva deca budu zaposlena psihološka uloga vaspitač mora procenjivati da li neko od dece ili roditelja ima problema sa uključivanjem u rad grupe ili u kontaktu sa materijalom. koje učesnici obrazovanja zajednički postavljaju posmatrajući šta decu zanima i u čemu je njihov problem u spoznaji i doživljavanju sveta. Ono što organizuje rad sa takvim sadržajima su ciljevi. Katalizatorska uloga – vaspitač je samo vrsta posrednika da saznanja Deca se direktno mogu podučavati samo onda kada treba objasniti kako se rukuje nekim predmetom ili instrumentom. Ne treba da im nameće svoje zaključke. Mogućnost saradnje sa roditeljima. iz domena umetnosti i sporta. Kada su stvari i pojave jednoznačne ili na zahtev same dece. Mora da se pozabavi organizovanjem grupe Broj aktivnosti mora biti veliki. folklora i kulturne baštine. Mogu poticati iz sveta dece i odraslih . tradicije. Uloga vaspitača je da decu nauči samostalnom izboru i istrajavanju na određenom zadatku Posmatračka i prpcenjivačka uloga On ide od grupe do grupe i posmatra kako deca reaguju. da bi sva deca našla svoje mesto i bila aktivna U toku procesa obrazovanja najmanje od svega treba da koristi verbalnu metodu i metodu demonstriranja. šta im je problem i kako dalje može da se organizuje aktivnost. dužan je da se sa tim upozna Dozvoljeno je da u zajedničko življenje sa decom unosi i deo svog sveta Sardžaji i materijali za rad mogu biti najraznovrsniji. On takođe mora štititi slabije delove grupe od agrisivijeg koji obično zauzima više prostora i pažnje u odnosu na proces planiranja U okviru planiranja mora se pozabaviti sa nekoliko linija koje se istovremeno ili sukcesivno dešavaju Jedna od njih je – uže obrazovna – šta je to što deca mogu da nauče iz određenog iskustva. iz naučnih disciplina. Procena svih ciljeva koji se u određenoj temi mogu pojaviti – globalna linija planiranja.

sličnija porodičnom okupljanju nego visoko strukturiranim akademskim zahtevima.o situacije. Odlike metoda rada u tematskom planiranju Opšta atmosfera u grupi je neusiljena. jer će samo prijatna iskustva sa vrtićem roditelja motivisati da opet dođe Treba se potruditi da roditelji shvate da ta pomoć nije za vaspitače već za decu Prvi boravci da budu manje formalni.Roditelje ne samo da treba obaveštavati o tome šta se u vrtiću radi i uključiti u rad. 79 .o rad . ponekad i galame. diskusije o igračkama i sl. Ona će se spontano opredeliti za neku od ponuđenih grupa. On treba sve sa decom zajedno da radi i da se igra. Vaspitač je uvek u jednoj grupi dece. izražavaju svoje mišljenje. KRITERIJUMI ZA PROCENJIVANJE KVALITETA RADA Procena tematskog plana Plan može da se piše u nekoliko varijanti. Odnos samostalno organizovanih aktivnosti i onih organizovanih na predlog vaspitača treba da bude pola-pola. Inicijativa za saradnju mora da potiče od vrtića. neki umeju sami da smisle šte će deca da rade. od individualnog do frontalnog oblika rada ali se najpoželjnijim smatra rad u manjim grupama dece. Mogu da odbiju da učestvuju u organizovanim aktivnostima. Svaki poziv roditelja mora biti dobro osmišljen. Takođe iz planova treba da se vidi raznovrsnost i veliki broj sadržaja koji će biti alternativno daeci ponuđeni Procena neposredne realizacije Uže obrazovni aspekt – na koji način deca stiču znanja i kakvog su ona kvaliteta i prirode Način ostvarivanja demokratičnosti u grupi Da li se u samoj grupi oseti da je tema koja decu zanima zaista „životna tema“ Socijalno-emocionalni aspekt Procena kvaliteta sardanje sa roditeljima Sadržaj i broj roditeljskih sastanaka individualnih razgovora. podjednako odgovornog za ono što se u vrtiću događa. a ostale posmatra. neobavezni. učestvovanje roditelja u aktivnostima.veština uključivanja roditelja u neposredan v. ne bi smeo da stoji sa strane i da samo verbalnim sredstvima utiče na rad grupe. nego od njega napraviti ravnopravnog učesnika v. Grupisanje dece je veoma raznoliko. komentarišu. uključuju se u neku od ponuđenih aktivnosti. Deca u takvoj atmosferi slobodno pričaju. elastičnost i adekvatnost ponuđenih formi saradnje. načini dobijanja povratne informacije 75. Aktivnost sve dece je veoma važna. Bitno što treba da postoji u svim varijantama je da se u planu tačno vidi šta je bio čiji interes i ideja i iz kojih razloga su odabrane baš takve aktivnosti.veština uspostavljanja komunikacije sa roditeljima . Obavezno treba upoznati roditelje međusobno .veština rada sa različitim grupama ljudi i različitim tipovima vrednosti. vaspitača Vaspitač mora biti osposobljen za nekoliko važnih uloga : . nekima je potrebna pomoć.

Korišćenje kutka samostalno od strane dece. Ne treba zaboraviti da deca smisao redosleda i hijerarhiju stvari moraju sama da uoče. Stvari uvek treba postaviti problemski i dočekati da ih deca sama otkriju. Frontalni rad rezervisan je za aktivnost koje se drugačije ne mogu realizovati ( kada je sadržaj aktivnosti bučan pa bi smetao radu ostalih grupa. da bi znala da izaber. Programi zasnovani na književnosti Programi zasnovani na književnosti su jedan od mogućih načina planiranja i programiranja v. proširuje temu na nove domene i sl. prisutvo odraslog u kutku biblioteke uticalo je da deca duže borave u toj aktivnosti.o rada. dečije literature i časopisa.) SADRŽAJI RADA Sadržaji potiči iz svih domena stvarnosti. za to sigurno ima razloga! Deca ponavljaju stvari koje ih zanimaju. U jutarnjim časovima zajedno sa decom priprema se materijal za igru i deca se upoznaju sa onim što će se u toku dana raditi. To se takođe prezentuje i roditeljima. To se naročito odnosi na sadržaje iz logičko-matematičkog domena. enciklopedija i naučne literature. 80 . Stručne pedagoške. unosi nove sadržaje unutar iste teme. Pošto stručna i dečija literatura ne mogu nikad do kraja pratiti sve ono što decu zanima. bez obzira u koju oblast stvarnosti ta interesovanja zadiru. 76. Posebno pitanje je snadbevenost predškolske ustanove knjigama. ima prava da u dogovoru sa roditeljima sam bira takve sadržaje i realizuje ih u grupi. aktivnosti u kutku biblioteke. npr-muzičko.Vaspitač će biti na onom mestu koje je najkritičnije ( opasno po decu ili u grupi kojoj treba najviše pomoći i objašnjenja ili uz pojedince koji se teško uklapaju u rad ili grupu) Na kraju određenog broja sadržaja koji čine jednu celinu vaspitač zajedno sa decom rezimira sve što su radili. već postojećih programa. Ukoliko vaspitač trenutno ne raspolaže znanjem ili informacijama koje odgovaraju dečijem interesu dužan je da se o tome raspita i da prati ono što je deci aktuelno. stvara nova rešenja i strategije. nalazi adekvatno stručno i vaspitno opravdanje. Treba dočekati da se oni pojave u interesovanju dece i u okviru relanih problema koji ih muče. Taj procenat mora biti manji od onih poteklih od dece i roditelja. koje im se sviđaju i kojih se plaše.. Ako se nešto ponavlja. psihološke. kutak biblioteke da bi se ovaj način rada mogao ostvariti. kada je smisao sadržaja izrazito kolektivan. kada se radi o kolektivnoj igri ili fizičkim vežbama i sl. Vaspitači sami seli u kutak – odnosno. mas-medija. mora postojati spremnost da se od same dece prihvati to što ih interesuje. Sadržaji koji zahtevaju logičku organizaciju ne smeju se deci „ ispredavati“. Ukoliko vaspitač za određenu vrstu tema i sadržaja koje se kod dece nisu pojavili. Ono što vaspitač radi u situaciji ponavljanja jeste variranje postojećeg iskustva uz pomoć dece.

ne znajući šta da rade. Aktivnosti su bile tako koncipirane da obezbede maksimum dečije samostalnosti a materijali pristupačni tako da su deca mogla da ih odaberu. zatim za govorni razvoj. pošto njihov izbor nije bio suviše usmeravan niti sputavan. Deca su imala aktivnu ulogu u svemu tome i bila zainteresovanija za delo ( knjigu) Ova rešenja su bila veoma privlačna za decu pa su mnoga od njih provodila veći deo svog vremena prepričavajući i preživljavajući priču. Prilikom ostvarivanja običnog programa događa se da deluju bespomoćno i ne postižu bogznašta. glumeći omiljene epizode i tražeći od roditelja da im čitaju knjigu i kod kuće i uopšte pokazujući veliku zainteresovanost kako za predškolsku ustanovu tako i za knjige. što je deci pomagalo da lakše shvate čime se bave. tako da je za svako dete mogao da se napravi pregled čime se i kako ono bavilo. Za svaku aktivnost postojao je karton u koji je osoblje beležilo šta je koje dete radilo. Može se desiti da deca koriste materijale na samo jedan način. Aktivnosti i materijali upotrebljavani u aktivnostima vezanim za temu dela korišćeni su kreativnije i o njima se više razgovaralo nego što je to uobičajeno prilikom ostvarivanja standardnog programa. Umesto da program koji se ostvaruje sa decom bude proizvoljan a sadržaji u njemu međusobno nepovezani. Svakodnevno su vaspitač i deca razgovarali o aktivnostima predviđenim za taj dan. zato što sve ove aktivnosti mogu da posluže istoj temi. Celu vaspitnu sobu je uredila kao ambijent iz romana.Akciono istraživanje kanadske vaspitačice – roman za decu – čitala deci u nastavcima tokom 4 nedelje – malo čitala. koriste i ponovo sklone kad god to zažele. neke od njih su bile specijalno pripremljene za svako dete. Kontekst koji se stvara obradom književne teme obezbeđuje ponudu mogućih ciljeva za igre.Zahvaljujući ovom preliminarnom dogovoru i vaspitač i deca su znali čime će se baviti a deci je bilo lakše da planiraju svoje aktivnosti i naprave njihov raspored u toku tog dana. a proširila se na čitanje uopšte. predviđanje šta će se desiti u narednoj epizodi i sećanje na prethodne događaje – aktivnosti su koje su se brzo razvile i bile izuzetno bogate i unapređujuće za socijlani razvoj dece. Dopadala im se povezanost između onoga što 81 . kao i za početke pismenosti. kao i nužne intervencije vaspitača u vezi sa ponašanjem dece. već im je olakšano da izaberu da rade ono što im prija. Opisanim postupkom skraćeno je vreme utrošeno na tumaranje dece unaokolo. malo prepričavala – sve ostale aktivnosti su bile povezane sa temom i motivima romana. tako da aktivnost postane sasvim laka. načina za organizaciju aktivnosti. Deci je prijala ova povećana izvesnost o aktivnostima koje ih očekuju. Književna tema je prožimala sve aktivnosti ponuđene deci. a bar jedna aktivnost bila mu je ostavljena da bude po slobodnom izboru. Ista vrste interesovanja i razvojnih postignuća zapažena je i prilikom slušanja drugih priča. ne predstavljajući više za njega izazov niti mu pričinjavajući zadovoljstvo. razloga za korišćenje veština koje neko poseduje a takođe veću integraciju različitih veština i aktivnosti nego što je to slučaj sa običnim programom zasnovanim na slobodnoj igri. Razgovori o priči i igranje uloga prema njenom sižeu. aktivnosti imaju zajedničku temu.

Razgovor o knjizi u ovom načinu rada je veoma važan Promene u sardanji sa roditeljima – primećene pri ovakvom radu – uključivanje roditelja u ceo proces Posle ovakvog programa deca su mnogo više odlazila u kutak biblioteke i bila zainteresovanija za knjigu. neke opise prepričati koji su predugački i dosadni ali tako da se ne narušava osnovni smisao dela. bilo je znatno više prilika za osmišljen razgovor nego što je bilo površnih primedbi u stilu: 2Oh. moglo je da se priča i sa roditeljima a kada je zatrebalo – stvorena je i sigurnija osnova za procenjivanje dečijeg razvoja. Funkcija pedagoške dokumentacije je da : .) Mesto prekida treba da bude da decu ostavi malo u neizvesnosti. .Omogućava upoznavanje i procenjivanje rada svakog pojedinog vaspitača i dečijeg vrtića u celini na osnovu čega se može vršiti njegovo kontinuirano praćenje i vrednovanje koje obavljaju stručna tela u samom vrtiću.su radili i onoga što mogu da čine sutra.o rada i njegovih rezultata. realizaciji i kontroli rezultata što omogućava celovitije sagledavanje i uočavanje onoga što je u njemu bitno i tako doprinosi njegovom stalnom usavršavanju i racionalizaciji. 77. Čemu služi pedagoška dokumentacija O svome radu vaspitač vodi pedagošku dokumentaciju koja se odnosi na prikupljanje. koja se uspostavljala zahvaljujući razgovoru sa vaspitačem S obzirom da su u dečije aktivnosti bili upućeni i vaspitač i deca. a i deca će to primetiti. organizaciju i dr što omogućava bolje 82 . „ to si lepo uradila – a šta ćeš sada da radiš?“ i sl.Odslikava problematiku rada u predškolskim ustanovama. sadržaje. lepe li slike“. primeri.Postojale su ogromne mogućnosti za pravu. Treća strukturna razlika između programa zasnovanog na obradi teme iz književnosti i standardnog programa zasnovanog na slobodnoj igri jeste zajednička tema za razgovor vaspitača i dece s obzirom da su poznavali sadržaj priče. Štaviše. bogatu konverzaciju koja je doprinosila dečijem razvoju govora a vaspitaču davala prilike da proceni sposobnosti deteta da proširi njegova znanja i mogućnosti da formira pojmove kao i da ga motiviše za saradnju sa njime i za korišćenje literature. kao i naučnoistraživački timovi. uslove. beleženje i prikazivanje na pregledan način svih podataka karakterističnih i značajnih za planiranje i evidenciju v. . Vaspitač mora dobro da poznaje delo i decu sa kojom radi ( da se rečnik. prosvetnopedagoška služba i druge stručne institucije.o procesa jer sadrži podatke o planiranju. Značajan korak – sam izbor knjige – većeg obima sa puno akcije da se sviđa vaspitačici – jer lakše može da se uživi u delo.pomaže vaspitaču u organizovanju i regulisanju v.

broj dece u porodici.- povezivanje sa ostalim faktorima koji utiču na razvoj i učenje dece.Prozivnik služi za evidenciju pohađanja dece u toku svakog dana po mesecima i na pregledan način pokazuje broj prisutne dece u vaspitnoj grupi . posete dece radnim organizacijama. kako u radu vaspitača tako i kod same dece. obuhvatanje ostale dece iz mesne zajednice u „slobodnim subotama. ime. kulturnim i javnim manifestacijama i kacijama koje se organizuju u društvenoj sredini vrtića. Evaluacija i samoevaluacija rada vaspitača Evaluacija je sastavni deo svakog učenja. kod koga dete živi.podatke o programiranju i planiranju vaspitno-obrazovnog rada .. zoo vrt. škole i društvene sredine. adresu stana i broj telefona. takmičenja i sl. Predstavlja pouzdan izvor podataka na osnovu kojih se može upoznavati sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja u prošlosti i sadašnjosti kod nas. . broj članova porodice. datum upisa i ispisivanja iz vrtića. učešće u aktivnostima. panel-diskusije. pre svega porodice. pa i učenja predškolskog deteta. 83 .Planiranje i evidencija saradnje sa roditeljima ( grupni i individualni oblici rada:opšti i grupni sastanci. njihovom uzrastu kao i stručnoj spremi roditelja.Planiranje i evidencija saradnje sa društvenom sredinom ( posete predstavnika iz raznih struktura društvene sredine i njihovo učešće u realizaciji programa. Konstantno se evaluira rad cele ustanove. Osnovnu pedagošku dokumentaciju vaspitača čini Knjiga rada vaspitača 78.. učešće vaspitne grupe u aktivnostima i proslavama. sopstveni rad i sama deca. saradnju sa školom i drugim specijalizovanim organizacijama koje mogu da obogate rad sa decom. predavanja. priredbe.Na kraju su sumirani i tabelarno dati podaci o plnoj strukturi i broju dece u grupi. Knjiga sadrži : . To je aspekt učenja koji vodi osvešćivanju znanja. zanimanje i radnu organizaciju i telefon na radnom mestu roditelja) . odlasci u dečije pozorište. .podatke o deci ( datum i mesto rođenja. 79. što je jedan od uslova za egzaktnije sagledavanje puteva njegovog daljeg razvijanja. stručnu spremu. Sadržaj Knjige rada vaspitača Knjigu rada vaspitača vodi svaki vaspitač i ona se čuva kao službeni dokumenat u arhivi dečijeg vrtića.

васпитно-образовна подручја која су у одређеном периоду била мање заступљена. вештине код деце које су планиране.. Тек заједничким процењивањем (процена више људи) реализованог програма евалуација ће постићи објективнији карактер. који је неопходан за даље планирање. један је од битних задатака васпитача. Праћење и процена развоја деце. али и поступке и начине рада детета. Евалуација је и потенцијални саставни део учења како васпитача. Подржавање и стимулисање свести о сопственом знању. те освешћења нашег васпитног деловања. Самоевалуација је процена односа између намера. потреба. То је аспект учења који води освешћивању знања. достизање свести да се нешто зна урадити на одређен начин. Евалуација има педагошку сврху и оправдање само ако помаже самоевалуацији (освешћивању) онога који се вреднује и онога који процењује. њихову свест о сопственом знању. заједничко решавање проблема и партнерске интервенције васпитача помажу такве интеракције. како код себе. 84 . Тиме се желело истаћи да се наш професионални рад не завршава реализацијом. сопственим примером – тако што описује. Евалуација би требало да истакне ствари на којима је васпитач мање радио. Са своје стране васпитач подстиче дечје самоувиде. као и са својим колегом васпитачем. управо су у функцији планирања васпитног рада и процене његове адекватности. њиховог понашања. Конструктивне размене и интеракције међу децом у малим групама. problema ili uočenih teškoća Васпитачи отворених програма васпитања велики део процеса планирања посвећују евалуацији и самоевалуацији сопственог рада. тако и деце. Евалуација је срж педагошког ангажмана и посвећивања. поготово не апологетским реализацијама: све је било у реду. Зато је неопходно је да сами васпитачи буду укључени у процес спољашњег вредновања рада установе као целине. деца су била задовољна. то је управо процес самокритичне оцене урађеног. Подстицање смисаоног учења код деце води развоју интегрисане и зреле личности. У програму Модела А посебно се наглашава самоевалуација. Оно што «боји» приступ планирању Модела А.Vaspitno-obrazovni plan se pravi na osnovu uočenih interesovanja dece . тако и код деце. сви су циљеви реализовани.. образлаже и процењује сопствене поступке. повремено прави резиме заједничких договора и неку врсту самоевалуације заједничких акција. напредовања у развоју. али и тешкоћа које имају. нашег деловања и постигнутих ефеката. процене разлога одступања од плана и реализације итд. Једна од главнијих улога васпитача у овом програму је свакако евалуаторска: он са децом и родитељима. а нису и комплетиране.

Stručna tela u predškolskoj ustanovi – njihova funkcija i uloga i mesto vaspitača u njima Pedagoško veće ( Stručno veće vaspitača) bavi se razradom planiranih tema i aktuelne stručne problematike od najšireg značaja. susrete prosvetnih radnika itd. 85 . stručno usavršavanje vaspitnog. savetovanja.. udžbenicima . odnosno naše zemlje. stručne ekskurzije. kurseve.sednice u određenim vremenski intervalima . vezani za uzrast dece.o rada.izložbe Neki od poslova koji ulaze u domen rada ovog veća su pitanja koja se neposredno odnose na unapređivanje v-o rada.o procesa.razmena mišljenja i diskusije o problematici v. Osim samostalnog usavršavanja ili samoobrazovanja. praktične vežbe. prosvetno-pedagoški zavodi. 81. Radne grupe vaspitača formiraju se po potrebi da bi se proučili i rešavali neki konkretni problemi.predavanja i interni seminari . pojedine metodike ili područija. Aktivi vaspitača uzrasnih grupa formiraju se od svih vaspitača pojedinih uzrasnih grupa i u njima se obrađuju uži stručni problemi. zdravstvenog i ostalog osoblja koje je u kontaktu sa decom. podela vaspitnih grupa. Uspešnost stručnog usavršavanja u okviru radne organizacije uslovljena je povezivanjem ovog oblika sa samostalnim stručnim usavršavanjem vaspitača i uklapanjem u širi sistem stručnog usavršavanja koji se organizuje u pojedinim regionima.o rada. priručnicima. posebno predškolske pedagogije. vezanih za specifičnu problematiku. Oblik rada koji se posebno neguje u sekcijama je organizovanje aktivnosti značajnih za pojedine programske oblasti ( radionice) Na inicijativu stručnih tela organizuju se posete i razmene iskustava unutar radne prganizacije ili šire. raspored poslova i zaduženja vaspitača. predlaganje i utvrđivanje programa stručnih ekskurzija. predlaganje mera za poboljšanje materijalnih uslova za unapređivanje v. udruženja i dr kroz predavanja. seminare. Oblici rada koji koristi su najčešće : . zatim psihologije i drugih pomoćnih nauka i stalno dopunjavao i kvalitativno unapređivao znanja stečena u kadrovskoj školi. programima. Stručno usavršavanje vaspitača : zadaci. Sekcije – stalne grupe vaspitača formiraju se na osnovu afiniteta vaspitača i cilj im je unapređivanje određenih oblika i sadržaja v. kao i kraći seminari po potrebi. kao i na nivou čitave Republike. U njihov sastav ulaze vaspitači koji imaju posebnog interesa za određeni problem ili zadatak. diskusije. potrebno je da bude uključen u sistem permanentnog stručnog usavršavanja.. postoje i oblici koji se sistematski organizuju u predškolskoj ustanovi o kojima se staraju pedagoške akademije i fakulteti. opšte i posebnih metodika v.o prakse uz saradnju sa srodnim ustanovama .80. davanje mišljenja i predloga u vezi sa planovima. sadržaji i oblici Da bi vaspitač bio u toku savremenih dostignuća pedagoških disciplina.

Akciona istraživanja u dečijem vrtiću. socijalna interakcija. nastavnici) samo „konzumenti“ pedagoških naučnih saznanja i rezultata istraživanja . na osnovu istraživanja i kritičkog promišljanja svoje prakse mogu da formulišu pedagoške teorije i da istovremeno menjaju tu praksu i uslove u kojima se ona odvija. stavovi i osobine ličnosti nastavnika. učitelji su ti koji. Ona nastaju kao odgovor na konkretna pitanja. „Praktičar“ je tako stavljen u ulogu tehničara. da ih primenjuju. 86 .Radna organizacija donosi svake godine program stručnog usavršavanja vaspitača koji obuhvata : a) organizaciju stručnog usavršavanja i informisanja vaspitača kroz kontinuiranu razradu određene problematike u samoj ustanovi b) organizovanje i praćenje stručnog usavršavanje van nje Stručno usavršavanje u radnoj organizaciji obuhvata : . U kritičkoj ili konstruktivističkoj perspektivi. Bazična znanja generišu se izvan konteksta prakse ili u kontrolisanim eksperimentalnim uslovima i nezavisno od praktičara koji treba. probleme i dileme v.o prakse i predstavljaju pokušaje neporednog rešavanja tih problema. da oni treba da „primenjuju“ naučne teorije u svom praktičnom radu ali da sami nisu ni tvorci teorijskih znanja niti istraživači. odnosno menjanja/usavršavanja te prakse. vaspitači. U većini pedagoških istraživanja koja su se bavila prosecom učenja i / ili podučavanja. namerna i kritička (pre)ispitivanja sopstvene prakse“. vaspitnu grupu. Istraživanja u obrazovanju Većina autora definiše istraživanja učitelja kao „sistemska. za njihovu sopstvenu praksu. osnovnu odliku istraživanja praktičara. mišljenja. naknadno.organizovanje stručne razmene iskustava sa vaspitačima drugih radnih organizacija u gradu i republici . naučnog istraživanja i posebno odnosa između teorije i prakse. Stav da su pratktičari u obrazovanju ( učitelji.upoznavanje sa savremenim dostignućima pedagogije i psihologije kroz stručnu literaturu . učitelji i njihov rad su bili a i danas su predmet istraživanja. ima svoje utemeljenje u pozitivističkom shvatanju nauke. Izrazi „istraživanja u obrazovanju“ i „istraživanja za obrazovanje“ opisuju upravo ovu. Iako predmet ispitivanja može biti proces učenja kod dece ili uticaj fizičkog i institucionalnog konteksta na procese učenja i podučavanja. istraživanja praktičara su uvek vezana za njihov razred. oblici učenja i obrazovne metode. odnosno Aktiva vaspitača .vođenje dokumentacije o stručnom usavršavanju 82.upoznavanje vaspitača sa seminarima organizovanim izvan radne organizacije .organizovanje i razradu pojedinih tema na nivou Pedagoškog veća. „proverena“ saznanja primene u svojoj praksi. kako u svetu tako i kod nas. Ispitivani su različiti tipovi ponašanja u razredu. Od „praktičara“ u obrazovanju se pak očekivalo i očekuje da tako dobijena.

Predložena tipologija razlikuje dve vrste istraživanja praktičara : 1. autorke ove tipologije dele u 3 grupe: 1. postavlja se pitanje metoda i tehnika za prikupljanje i analizu podataka i nivoa obučenosti praktičara za izradu i primenu tih metoda.) Kvanitativne i interpretativne studije. teorijska – teorijske ili filozofske analize. usmena ispitivanja i studije razreda/škole Teorijska istraživanja. Praktičari.. interpretativne i kritičke paradigme.studije razreda/grupe/škole 87 . izdvojenost i objektivnost istraživača. Empirijska istraživanja praktičara. uključenost istraživača. Tipologija istraživanja praktičara Postoji tendencija da se istraživanja praktičara vezuju samo za akciona istraživanja koje praktičari obavljaju bilo samostalno ili u saradnji sa profesionalnim istraživačima. samostalno ili u saradnji sa profesionalnim istraživačima Izvedena iz problema neposredne prakse Profesionalna znanja ( „teorije o akciji“ tj implicitna pedagogija) Pretežno kvalitativne studije . Lepeza ovih istraživanja je međutim šira i obuhvata kako empirijske tako i teorijske studije. kako da smanjim učestalost sukoba među decom u datim uslovima velike grupe i malo materijala) Tipično pitanje – primedba na istraživanja učitelja.dnevnici ( žurnali) 2. emirijska – dnevnici..soc iološke. jeste pitanje reprezentativnosti takvog istraživanja i mogućnosti uopštavanja njegovih rezultata. standardni postupci prikupljanja i obrade podataka Uopštavanje na teorijskom nivou i primena u praksi izvan konteksta istraživanja Primena rezultata Izbor istraživačkih problema je jedan od razloga što rezultati istraživanja o obrazovanju teško nalaze primenu u praksi. U njiam praktičari iznose svoje interpretacije pojedinih pedagoških pitanja.pedagoške. međutim rade u konkretnim. kvalitativna obrada podataka Primena prvenstveno u kontekstu u kome je istraživanje obavljeno. Takođe.o prakse i njenih polazišta i ishodišta ili pitanja istraživanja praktičara 2. koje se najčešće ograničavaju na jedan razred ( grupu) ili školu. literature i pisane dokumentacije. rasprave ili razmatranja užih ili globalnih pitanja v. drugih istraživanja. realnim kontekstima i ono što njih interesuje jesu konkretni problemi u konkretnim uslovima ( npr kako da ja pomognem svoj deci da postignu uspeh u školskom učenju. autori ove tipologije nazivaju esejima. na osnovu sopstvenog iskustva.grupna usmena ispitivanja 3.Istraživanja o obrazovanju Ko izvodi Istraživačka pitanja/teme Teorijski okvir Metodologija Istraživanja praktičara Praktičari. Profesionalni istraživači Izvedena iz teorijskih postavki i/ili prethodnih istraživanja Naučne disciplie(psihološke.

Usmen aispitivanja slede određenu proceduru i brižljivo su pripremljena i po pravilu su zabeležena. 88 . intervjua. dolaženja do koncenzusa. analiziraju neki deo sopstvene prakse. ona takođe pružaju priliku za evaluaciju i samoevaluaciju praktičara u saradničkoj atmosferi uzajamnog razumevanja Studija rezreda-škole – individualna ili kolektivna istraživanja nekih aspekata školske/razredne prakse uz pomoć posmatranja. planirano i sistematski u formi diskusije istražuju neki problem:preispituju značenje nekog stručnog pojma. Usmena ispitivanja. prikupljanja podataka ali i u formi opita ili eksperimenta.Dnevnici – predstavljaju prikaze v. izgrađivanja zajedničkog polja značenja. Ona pružaju mogućnost poređenja i kritičkog preispitivanja različitih perspektiva. ispituju i analiziraju radove učenika.o prakse odnosno života u grupi(razredu) u kojima praktičari beleže svoja posmatranja. interpretacija i tumačenja. analiziraju svoja iskustva i preispituju i tumače svoju praksu tokom dužeg vremenskog perioda.to su oni slučajevi kada dva ili više praktičara.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->