Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu

METODIKA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Ispitna pitanja i odgovori
Literatura: Osnovna: 1. Graorac I. Vaspitanje i komunikacija, Matica srpska, Novi Sad, 1995. 2. Ivić I. I sar. Vaspitanje dece ranog uzrasta, ZUNS, Beograd, 1989. 3. Kamenov E. , Metodika vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom, ZUNS, Beograd, 1985. i druga izdanja 4. Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od 3-7 godina, Prosvetni pregled, Beograd 1996, 2006. 5. Pavloski T. , Tematsko planiranje u dečijem vrtiću, IPA Filozofski fakultet, Beograd, 1992. Proširena: 1. Babić N. , Dečija pitanja, Školska knjiga, Zagreb, 1983. 2. Colić V. , Dečije jaslice – gledane iz antropološkog ugla, IPA filozofski fakultet, Beograd, 1997. 3. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 1-4/87, izabrani radovi dr A.Marijanović 4. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 2/89, o programu 5. Časopis „ Predškolsko dete“, br. 3/90, o akcionom istraživanju 6. Grupa autora, Govor u predškolskoj ustanovi, ZUNS, Beograd, 1987. 7. Ivić I. , Aktivno učenje i aktivna nastava, Institut za psihologiju, Beograd, 1997. 8. Medouz, S. I Kešdan a., Kako pomoći deci da uče, ZUNS, Beograd, 2000. 9. Pešić M., Aktivnosti i uloge dece i vaspitača, Predškolsko dete, Beograd, br. 3/82 ( 205-214) i br. 1-2/ 83 ( 67-81) 10. Pešić M. , Vrednovanje predškolskih vaspitnih programa, ZUNS, Beograd, 1987. 11. Pešić M. I saradnici, Modeli različitog oblika predškolskog vaspitanja, IPA Filozofski fakultet, Beograd, 1989.

1. Pojam, predmet i zadaci metodike vaspitno-obrazovnog

rada, predstavnici i dela(literatura)
Metodika vaspitno-obrazovnog rada je deo predškolske pedagogije i za razliku od nje predstavlja disciplinu koja se bavi tumačenjem teorijskih implikacija važnih i neophodnih za neposrednu praksu stručnjaka koji se bave ovom oblašću. Metodika vaspitno-obrazovnog rada daje sistem opštih preporuka, zahteva, uputstava, opisa postupaka i drugih oslonaca i orijentira za adekvatno programiranje, planiranje, obavljanje, praćenje i vrednovanje vaspitnoobrazovnog rada. Predstavnici i dela: Graorac I. Vaspitanje i komunikacija Ivić I. I sar. Vaspitanje dece ranog uzrasta, Kamenov E. , Metodika vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom, Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od 3-7 godina, Pavloski T. , Tematsko planiranje u dečijem vrtiću, Medouz, S. I Kešdan a., Kako pomoći deci da uče izabrani radovi dr A.Marijanović Časopis „ Predškolsko dete“,
2. Položaj metodike vaspitno-obrazovnog rada u sistemu pedagoških disciplina 3. Odnos vaspitno-obrazovnog rada prema posebnim metodikama 4. Metodika vaspitno-obrazovnog rada i druge (granične) nauke i naučne discipline

5. Predškolska ustanova kao institucija i elementi njene strukture
Elemanti strukture: 1. specifična struktura prostora- fizičko okruženje 2. struktura vremena 3. struktura socijalnih kontakata 4. sistem aktivnosti dece 5. uloga dece Predškolska ustanova: Shvatanje deteta i koncepcija njegovog razvoja. Dete je ljudsko biće. Vaspitanje kao partnerski odnos. Dete ima pravo: da bude ono što jeste, da se razvija i da postaje ono što nije. Partnerski odnos kao interakcija sa sredinom i sa drugim ljudima. Predškolska ustanova je specifično mesto za odrastanje male dece. Savremena predškolska ustanova ima zadatak da deci obezbedi povoljnu društvenu i materijalnu sredinu sa svim potrebama, uslovima i podsticajima za razvoj bogatih raznovrsnih i osmišljenih aktivnosti kojima ona mogu da se predano bave koristeći svoje ukupne potencijale za razvoj sposobnosti. 2

Ustanova treba da predstavlja sredinu u kojoj se svako dete oseća sigurno i prihvaćeno da bi moglo bezbedno i relativno samostalno da ispituje svet oko sebe. Način funkcionisanja predškolske ustanove treba da bude u skladu sa osnovnim funkcijama. Predškolska usatnova treba da bude bezbedna i podsticajna sredina gde se bogati dečija prirodna i socijalna interakcija. Nijedan kriterijum ne sme biti prenaglašen pa da osiromašuje sredinu. Pedagoški kriterijumi organizacije predškolske ustanove su na prvom mestu. Predškolska ustanova je faktor društvenog vaspitanja dece i dopuna porodičnom vaspitanju i obrazovanju. Predškolska ustanova obezbeđuje komunikaciju sa vršnjačkom grupom i dodir sa širom socijalnom okolinom. Osnovna vrednost predškolske ustanove je što omogućava da deca aktivno učestvuju u njima prilagođenom okruženju. 6. Funkcije predškolske ustanove 1. zadovoljavanje dečijih i društvenih potreba i zadovoljavanje dečijih prava 2. obezbeđivanje sigurne sredine u kojoj če dete moći da unapređuje svoje fizičko i mentalno zdravlje;da se obezbedi aktivno učestvovanje deteta u zajednici dece slične sebi ( društvo vršnjaka), kontakt sa drugačijim vaspitnim modelima. 3. priprema dece za školu 4. dopuna porodičnog vaspitanja i obrazovanja – roditelji sa svoje strane od predškolske ustanove dobijaju neposrednu pomoć ali i priliku da svoj roditeljski poziv ostvare na nov način i uz razmenu sa drugim ljudima. 5. da se pruži pomoć porodici- pedagoško-psihološka kultura Pružajući pomoć porodicama i deci, vaspitno-obrazovna institucija unapređuje ne samo sopstvene metode rada i oblike saradnje sa porodicom, nego i obogaćuje vaspitni repertoar roditelja razmenjujući sa njima modele uspešnijeg vaspitnog delovanja na decu kao i načine zaštite, nege, razrešavanja konflikata sa decom, uspešne načine obrazovanja male dece itd. 6. kompezatorska funkcija – deca iz porodica nižeg socijalnog statusa ( materijalnog i kulturnog)

7. Različiti modeli predškolskog vaspitanja ( osnovni/ celoviti,delimični)
1. OSNOVNI/CELOVITI ( celodnevni/ poludnevni boravak dece) 2. DELIMIČNI ( usmereni na neku oblast v.o. rada) U zavisnosti od područija kojim se bave: a) igra- igraonica, dramske igre b) fizička kultura – dečija igrališta, obuke plivanja c) kultura – ateljei, pozorište lutaka, dečiji bioskopi d) tehnike – radionice, saobraćajni poligoni e) društveni život – sezonske proslave, izložbe, rođendaonice Ovi različiti modeli su nastali kao rezultat različitih potreba roditelja i dece. DELIMIČNI MODELI: • PUTUJUĆI VRTIĆ-AUTOBUS 3

Vaspitno-obrazovni rad se organizuje u posebno organizovanom i uredjenom autobusu. Deca uzrasta od 5-7 god. Iz razlicitih sela, da bi se umanjle sociokulturne razlike i nedostatci. • PUTUJUCI VASPITAC Pruza pomoc i roditeljima gde ne postoje predskolske ustanove. U osnovnoj skoli, u mesnoj zajednici i sl. Odgovarajucem prostoru. Pri jednom odlasku vreme je 8-10 h ali ne neposrednog rada sa decom, 1-2 puta nedeljno. 2-3 h sa decom, ostalo vreme je putujuci vaspitac na raspolaganju roditeljima • BOLNICKE GRUPE Sa decom koja duze vreme provode na bolnickom lecenju. U zavisnosti od uslova i zdravstvenog stanja deteta. Ovaj rad sa decom je pokazao pozitivne rezultate na negativne efekte boravka dece u bolnici, odvojenost od porodice, roditelja. • IGRAONICE Mogu da ih organizuju radne organizacije, biblioteke. Roditelji ucestvuju u troskovima. 1-6 puta nedeljno, boravak je 2-3 h. Voditelji igraonice mogu biti psiholozi, pedagozi, vaspitaci. Program izradjuju sami roditelji i saradnici. • DRAMSKE RADIONICE Organizuju ih predskolske ustanove ali i deciji centri. 1-3 puta nedeljno, 1,5-2 h. Dramsko izrazavanje, pozoriste lutaka, izrada lutaka, izrada scenografije, scenarija. Finansijsko ucesce roditelja nije obavezno. • CITAONICA-PRICAONICA Stimulacija govornog i jezickog stavralastva. Predvidjena je neka clanarina. Zaposleni su uglavnom bibliotekari. • LIKOVNI ATELJEI • SPORTSKI CENTRI Za fizicko vaspitanje, 3-5 puta nedeljno, 1-2 h. Pedagozi fizicke kulture ili vaspitaci vode. • IGROTEKA Slicno kao biblioteka ali se pozajmljuju igracke. Pri bibloteci ili pri predskolskoj ustanovi. • PSIHOLOSKO-PEDAGOSKO SAVETOVALISTE

8. Predškolska ustanova kao faktor društvenog podizanja dece
Buduci da se predskolskim vaspitanjem i obrazovanjem postavljaju temelji citave buduce licnosti i da od njegovog kvaliteta znacajnim delom zavisi uspesnost i dometi potonjeg razvoja i ucenja za njega je pored porodice zainteresovana i citava drustvena zajednica. Ono ima drustveni karakter po dva osnova: jer je porodica osnovna celija drustva, kao i zbog toga sto je staranje o razvoju i ucenju mladih generacija od vitalnog znacaja za napredak pa i opstanak samog drustva ciji su clanovi i deca. 4

Slabljenje vaspitne funkcije porodice bio je univerzalan proces.To je razlog da se. Poznato je da su prve ustanove za javnu zastitu i vaspitanje male dece. u uslovima koji su njemu prilagodjeni. jer se htelo «neodgovarajuce» vaspitanje u porodice zameniti ili dopuniti novom formom vaspitanja za koju se unapred zna da ne sadrzi i ne ponavlja « mankavosti i greske porodicnog vaspitanja». njegovim mogucnostima. vec se ono proglasava neophodnim za dobar emocionalni. a zatim i prve pedagoske ideje o institucionalnom predskolskom vaspitanju javile onda kada je gradjansko drustvo konacno ustanovljeno kao oblik civilizacije. sa kojim treba da bude u saglasnosti. ako se cak zeli unaprediti sam razvoj licnosti. danas. Buduci da ono u ustanovi provodi veliki deo svog vremena i to kada je najaktivnije. Boravak u ustanovi omogucuje detetu da dodje u dodir. socijalni i intelektualni razvoj u ranom detinjstvu. Njena osnovna vrednost je sto omogucava detetu da aktivno ucestvuje u zajednici dece. o igri. cesto sadrzi ili otvoreno izlaze tezu po kojoj je institucionalizacija vaspitanja predskolske dece posledica napretka u saznanju o razvoju i vaspitanju ili stvar drustvenog progresa. interesovanjima i razvojnim potrebama. kao dopuna porodicnom vaspitanju javljaju predskolske ustanove cije delovanje je ujedinjeno sa porodicnim predstavlja drustveno vaspitanje dece predskolskog uzrasta. Kritika institucionalnog podizanja predškolske dece Dok je ranije bilo rasprostranjeno shvatanje da je porodica jedino prirodno mesto i pogodna sredina za odrastanje male dece. 9. Prve 5 . nacin i pravila zivljenja i ponasanja. narocito ona ranija. narocito kada za njegov mentalni razvoj postane neophodna veca kolicina probranih podsticaja. onda se ne moze reagovati jednostavno na posledice. Pedagoska literatura o predskolskom vaspitanju . U njoj se nastanak i sirenje institucionalizovanog vaspitanja male dece prikazuje kao da je posledica toboz slobodnog i promisljenog izbora izmedju dve forme vaspitanja. iako se u razlicitim drustvenim slojevima ispoljavao razlicitom dramatikom. Porodica najcesce nije u satnju da obezbedi ni sve neophodne uslove za razvoj saznajnih sposobnosti deteta. njen uticaj na razvoj i ucenje deteta je vrlo velik i dolazi odmah posle roditeljskog. komunicira i saradjuje sa odraslima i vrsnjacima sa kojima nije u srodstvu i postaje clan jedne drustvene ustanove u kojoj za sve postoje isti uslovi. Kao sastavni deo zivota malog deteta predskolska ustanova omogucava da ono dozivi bogato i pozitivno iskustvo o saradnji sa drugim ljudima . Ako se hoce poboljsati uslovi za razvoj u ranom detinjstvu . koje « preokret u relativnoj ulozi i potencijalnim uticajima «porodice i skole izaziva u razvoju. ne samo sto se u javnom vaspitanju male dece vise ne vidi nuzno zlo. radu i ucenju i samom sebi kao drustvenom bicu i osobenoj licnosti. Tako shvacena predskolska ustanova je odredjena kao prva vanporodicna socijalna sredina u koju se ukljucuje dete koja mu omogucava i pruza povoljne uslove za razvoj i ucenje.

suoceni sa cinjenicom da je vasoitanje. njoj nedovoljno poznate zahteve. U ovako izdvojenu delatnost treba dodatno uloziti psihicku energiju. DEKONTEKSTULAIZACIJA VASPITANJA Ocigledno sa ukidanjem porodice kao proizvodne i ekonomske ustanove otpocinju proces dekontekstulaizacije vaspitanja. Sledeci shvatanje o drustvenoj uslovljenosti psihickog razvoja mozemo pretpostaviti da je razlika u psiholoskom ustrojstvu izmedju dece i odraslih istorijska pojava. specijalnost koju treba nauciti i savladati. kao odgovor na razlicite ucinke izmenenjih uslova za socijalizaciju u porodici.predskolske ustanove-cuvalista. IZDVAJANJE DECE U POSEBNU DRUSTVENU GRUPACIJUSEGREGACIJA DECIJE JAVNOSTI Ukidanje porodice kao produktivne i ekonomske zajednice ne samo sto je dovelo do dekontekstualizacije vaspitanja vec je bitno uticalo i na to da se partnerstvo kao neminovan kvalitet polako gubi iz uzajamnog odnosa izmedju roditelja i dece. treba imati vremena i strpljenja. tako bar izgleda. koji mozemo da svrstamo i razumemo u sklopu opste problematike otudjenosti savremenog coveka. narocito sklonosti. deciji vrtici. vestine i znanja – laizacija roditelja. Danasnji roditelji nalaze se na distanci i prema detetu i prema osecanju zivota koje se tako brzo menja. Razvoj industrijsko-tehnoloskog drustva neumitno ukida porodicu kao proizvodnu i ekonomsku ustanovu. Kao privatna ustanova. posledica 6 . Odvajanje vaspitanja od produktivnog zivota roditelja pretvorilo je roditeljski poziv u delatnost bez ekonomskog znacaja. izmedju dece i odraslih stvara se sve vece rastojanje. Sve do pojave industrijsko-tehnoloskog drustva nikom nije izgledalo da roditelji ne znaju kako da vaspitavaju pa se smatralo prirodnim da je normalna. biraju izmedju disciplinovanja ili manipulisanja. Sa dekontekstualizacijom vaspitanja iscezao je ovaj konceptualni oslonac vaspitne delatnosti. Roditelji sve manje mogu da gaje.nastali su iz nuzde. Time pocinje jedan novi proces : deca se postepeno izdvajaju kao posebna drustvena grupacija. za nju. Samim tim sto deca nemaju vise prilike da ucestvuju u sonovnim formama zivljenja roditelja. zrela osoba sposobna da odgaji decu. porodica vise nije u satnju da dobro posreduje drustvene. a sve vise moraju da obradjuju decu. Nedostatak psiholoskog i pedagoskog znanja u roditelja vec upravo ovaj proces otudjivanja je sustinski uzrok slabljenja vaspitne funkcije porodice. odraslih u zivotu dece. U savremenoj porodici vrlo su ograniceni uslovi za neposredno ucesce dece u zivotu odraslih ili. Time su stvoreni svi uslovi za proces otudjivanja roditelja od roditeljske funkcije. Vaspitanje i stavrni zivot se postepeno razdvajaju. obrnuto. Dekontekstualizacija vaspitanja pretvara roditeljski poziv u posebnu delatnost koja stoji naporedo sa svim ostalim poslovima. Izdvajanje dece u posebnu drustvenu grupaciju imalo je mnogostruke posledice po razvoj licnosti u celini. kao metoda rukovodjenja decom. Ostvaljeno im je da u skladu sa temperamentom i zreloscu ali i sa drustvenim statusom i duhom vremena. usled toga roditeljski poziv je potisnut u domen ciste privatnosti. u drustveno marginalna zanimanja.

ucenje i rezonovanje.Kako preobraziti deciji vrtic od ustanove za poducavanje u mesto zivljenja dece .izdvajanje dece u posebnu drustvenu grupu. gde ce njihove potrebe i osobenosti biti tretirane i kultivisane na autentican nacin.Kako otvoriti predskolsku ustanovu prema drustvenoj sredini i zivotnim okolnostima u kojima deca rastu? . Na osnovu njega formira se shavatnje da treba podsticati deciju sposobnost u izrazu. deca se jos uvek dozivljavaju i u porodici i u drustvu kao vlasnistvo sa kojim se moze raspolagati i postupati onako kako je to u interesu odraslih ne uzimajuci za ozbiljno interes same dece.segregacija .izmenjenog polozaja dece u drustvu i novog tretmana koji odrasli primenjuju u socijalizaciji.nacin kako se osobenosti dece i njihovog razvoja tretiraju unutar novog polja odrastanja Drustveno vaspitanje predskolske dece nalazi se pred sledecim pitanjima: . težnja da se te specifičnosti ostvare i da zažive u praksi Učenje je logička konstrukcija koju dete mora samostalno da izgradi ali tako što stvari istražuje. osoben govor. S jedne strane u nacinu vaspitanja dejstvuje novo osecanje deteta i detinjstva . Sigurno je da je izmenjen drustveni polozaj dece stvorio jedno novo polje odrastanja «svet deteta» U novom polju odrastanja uoblicio se osoben dozivljaj sveta. interesovanja . konsultuje drugu decu 7 . proverava sopstvene hipoteze. kombinuje. Dobar deo ukupne problematike predskolskog vaspitanja moze se formulisati u vezi sa nekoliko karakteristicnih pojava a to su : . nacin komuniciranja. 10. Odlike: 1. Kao podredjena grupa . U savremenom nacinu vaspitanja dece mozemo izdvojiti dvosmislenost kao markantni kvalitet. novo osecanje samog sebe i dozivljavanje odraslih. specifična koncepcija predškolske ustanove 3. da razvije vise vaspitnih kvaliteta? .otudjivanje roditelja od roditeljskog poziva – laizacija . određeno shvatanje prirode deteta i čoveka 2.razdvajanje vaspitanja i zivota – dekontekstualizacija vaspitanja . nov nacin i smisao igranja. Deca postaju tokom vremena drugacije organizovana na unutrasnjem planu.Kako omoguciti da deca unesu svoje zivotno iskustvo u vaspitnu delatnost vrtica? .Kako stvoriti uslove da roditelji aktivno upraznjavaju roditeljski poziv kroz vaspitnu delatnost u decijem vrticu? . ugao vidjenja pojava. Dečiji vrtić kao otvoren sistem Prva polovina XX veka nastao sistem otvorene škole.Kako uticati na neporednu drustevnu sredinu u kojoj deciji vrtic deluje.

„Deca uče ono što žive“ . Zajedničko planiranje događaja.i odrasle. organizacija spoljnih kontakata. dobija informacije i saznanja kako iz organizovanih.istraživač U zgradi vrtića bi trebalo da se ukinu tabuirani prostori. organizacija i način grupisanja ) dogovorne prirode. Kakvu će sliku o sebi. vreme. Mesto učenja nije samo vaspitna soba već cela okolna sredina. više nestrukturirani. tako i iz spontanih situacija učenja.deca i roditelji nemaju prava da dođu kada žele .roditelji ne mogu da utiču na ponudu oblika i načina zbrinjavanja decembar ako vaspitač nije drug u igri .onaj koji promišlja i vrednije sopstveni rad ( samoevaluacija) . Povezanost vaspitanja porodice. Kvalitet interakcije odraslih i dece – ključno pitanje otvorenog sistema.ustanova treba da bude Struktura i način korišćenja prostora i materijala . 8 . izrada i sprovođenje raznih projekata. Nova saradnja sa roditeljima – roditelji su neposredni saradnici i učesnici u vaspitno-obrazovnom procesu. predškolska ustanova prevashodno postoji da zadovolji potrebe dece i roditelja a zatim ispunjava i sve ostale društvene potrebe i uslove 4. Otvorenost ka lokalnoj zajednici i roditeljima. posmatrač i pratilac uspešnosti realizacije programa ( evaluacija) . vrtića i lokalne zajednice. učešće u lokalnim dešavanjima. zavisi od toga kakav svet čini predškolska ustanova. Materijali da su iz svakodnovnog života. centar lokalne zajednice. Ne može se tvrditi da je ustanova otvoren sistem ako: . ne bi trebalo da bude zabranjenih prostorija. posete.vaspitač kao partner. ●OTVORENOST KA UNUTRA Podrazumeva da je njena struktura( prostor. Čitav prostor vrtića bi trebao da bude namenjen deci. KONCEPCIJA PREDŠKOLSKE USTANOVE 1. Kutci bi trebali da budu zamenjeni centrima interesovanja. Podrazumeva specifičnu ulogu vaspitača: . da se prostorije višenamenski koriste. socijalni sastav i pravila i norme koje regulišu socijalne odnose i ukupan život u predškolskoj ustanovi čine bitan deo „ skrivenog programa institucije“ Predškolska ustanova kao otvoren sistem vaspitanja polazi od nekoliko pretpostavki: ● OTVORENOST KA SPOLJA Integracija u realni život – predškolska ustanova kao mesto življenja dece.ako se celokupni rad planira sa pozicije odraslog i unapred planiranog programa. ono u predškolskoj ustanovi predstavlja aktera sopstvenog napretka 3. drugima i o svetu deca da izgrade u dečijem vrtiću.onaj koji stavra prilike za učenje . predškolska ustanova jeste mesto življenja predškolskog deteta 2.

roditelja i lokalne zajednice.uspeh je da bar 1 osoba iz svake porodice učestvuje .Korist za vaspitače – boljim upoznavanjem roditelja vaspitač bolje upoznaje dete i uslove odrastanja.povratak roditelja i odlazak kući).obostrano informisanje .raspored dnevnih aktivnosti mora postati fleksibilniji i više adaptiran potrebama dece i roditelja . već prostor za realizaciju programa .zajdničko sticanje znanja – seminari . - 11.Ako ustanova ne adaptira svoj rad prema potrebama dece.zajednički ciljevi. ali i individualizovani pristup svakom detetu . Svakodnevnim dolaskom u vrtić dete će naučiti slijed radnji (dolazak u vrtić odlazak roditelja . deca vide roditelje u nekim drugim i novim ulogama .Ako ustanova nije mesto življenja. nepoznat prostor u kojem ga roditelj ostavlja nepoznatim ljudima.uređenje prostora treba da bude izborno i podsticajno. lakša adaptacija i bolje prihvatanje vrtića. da omogućava interakciju. uključivanje roditelja u rad predškolske ustanove Saradnja sa porodicom ima višestruke koristi: . povećava se krug socijalnih kontakata.Korist za roditelje – bolje upoznaju svoje dete i van konteksta porodice .način saznavanja potreba dece od roditelja : anketni listić .razmena informacija . savetovališta za roditelje .poverljivost informacija o porodici – mogu se deliti samo sa ljudima koji su neposredno uključeni u rešavanje problema.Korist za decu.roditeljski sastanci.iniciranje saradnje mora poteći od vaspitača – ne treba očekivati da neće svi sve i da svi sve hoće . Da bi se ustanova „ otvorila“ potrebne su temeljne izmene načina organizacije ustanova i podrška vaspitnom kadru: . saradnjom dobija veće razumevanje i tehničku pomoć Načini saradnje sa roditeljima: .vreme koje dete provodi ne sme biti opterećeno „ čekanjem „ i zadovoljavanjem samo bazičnih potreba. Na toj 9 .Ako se zaključavaju ulazna vrata . Saradnja sa porodicom: .poseban efekat je za dete čiji je član porodice učestvovao u radu vrtića .kućne posete. pisma. Adaptacija dece u vrtiću Za većinu dece vrtić predstavlja prvo odvajanje od roditelja.boravak u grupi . poruke .kontinuitet porodičnog i instutucionalnog vaspitanja.

idem na posao" i sl. definisati količinu vremena koju će dete provesti samo. zvanjem mame i tate. bočicu.Aktivno uključivanje roditelja u igru i aktivnosti u vaspitnoj grupi. prelazni objekt) Kada ostavlja dijete u vrtiću roditelj treba: . stvari itd. "…idem kupiti novine. Sa svojim detetom mogu se. Ponašanja roditelja koja će olakšati detetovu adaptaciju na vrtić : .navesti vaspitača kao osobu koja će se brinuti o detetu ("teta će te čuvati dok se ja ne vratim"). bez roditelja (npr. Pri povratku po dete roditelji se ne zadržavaju dugo u sobi (kako ne bi predstavljali uznemiravajući faktor za ostalu djecu).) i uz koju se može umiriti (tzv. Roditelji se iz istog razloga ne bi smeli zadržavati u vidokrugu deteta (npr. U protivnom roditelj ostavlja utisak nepoverljive i nesigurne osobe što nepovoljno utiče na dete.odbijati hranu ili slabo jesti . gazu.Pozitivan stav roditelja prema vrtiću .odbijati kontakt s vaspitačem.u terminima koje dete razume. agresijom usmjerenom na drugu djecu. gazu (prijelazni objekt) .kratko i nemirno ili uopšte neće spavati . . što ne može izmijeniti situaciju.oštro protestovati . viriti kroz prozor u detetovu sobu i sl.Redovno dovođenje deteta u vrtić. vaspitače. na hodniku.Doneti stvar za koju je dete emocionalno vezano (dudu.Poverenje u osobe koje će se u vrtiću brinuti za njegovo dete . izražavat će vrištanjem.). . za većinu dece polazak u vrtić predstavlja stres. flašicu. telesnih i ponašajnih reakcija do kojih dolazi kod procene situacije kao opasne i/ili uznemiravajuće.naglasiti potpunu verovatnost svog povratka ("kad to obavim vratit ću se po tebe"). zadržati/poigrati na hodniku.Boravak s detetom u vrtiću tokom prvog dana . odnosno stiče sigurnost u roditelja koji će doći po njega i odvesti ga iz vrtića u sigurno okruženje doma. Svakodnevnim dolaskom dete uči sled radnji (dolazak u vrtić . . .čvrsto držati svoju dudu. omiljenu igračku i sl. Prvih dana boravka u vrtiću dete može: ..ljutnju.kratko se opraštati s djetetom. . Dakle.boravak u vrtiću . Šta može otežati odvajanje? 10 . koji se manifestira kroz niz emocionalnih.odlazak roditelja . dekicu.definisati aktivnosti u koje se dete može uključiti za vrijeme boravka u vrtiću ("ti se igraj s kockama dok se ja ne vratim po tebe").svoju bespomoćnost izražavati nesretnim plačem i pasivnošću . ili suprotno tome. Kod neke dece odvajanje od roditelja može biti u tolikoj mjeri uznemiravajuće da zadobiva oblik traume. biti potpuno orijentirano na njega .). prema želji i potrebi.osnovi dete gradi poverenje u roditelja.povratak roditelja nakon određenog vremena) .

Što možete uraditi prije polaska u vrtić? .neka ostane kod bake ili kod neke druge osobe ne nekoliko sati. “Reci mi kad mogu otići!” i sl.. uporno ga uveravajte da ga volite najviše na svijetu i da to što morate raditi ne znači da ga volite manje. ne oprostivši se od deteta.privikavate dete. Dogovarajte se.ukoliko je dete manje. i da će sve teškoće prilagodbe proći. preneli svoje dužnosti na vaspitače. ali i sami spram sebe.pripremajte dete od kuće na vrtić . I uvijek imajte na umu da vrtić treba biti lepo mesto puno igre i zabave.. ZAŠTO? Zato što deca u svojim ponašanjima pokazuju tendenciju kopiranja osjećaja roditelja. ukoliko ste u mogućnosti. doslovno pobegne . ko će onda ostati pribran da pomogne detetu u nošenju s njegom emocijama straha.mokrenju u krevet.Roditelj koji. kod mlađe duži. .. pitajte što vas zanima. . Kod starije dece to je nešto kraći period. Jedino je važno zadržati pozitivan stav spram vrtića. jer je njemu taj period jako težak.Roditelj koji od svog deteta traži dopuštenje za odlazak (“Mogu li sada otići?”.Kod nekih roditelja treba menjati i stav da su . na svoje povremene odlaske . puzanju ako je već prohodalo).. sugerišite kako pristupiti detetu kada je u nekom neraspoloženju. naučite ga jesti samostalno kašikom te piti iz čaše.vi se pripremite na situaciju da vaspitanje vašeg deteta prepuštate u određenoj mjeri profesionalcima.Roditelj koji se dugo zadržava na vratima sobe i/ili stalno viri kroz prozor i sl. Budite spremni i strpljivi s detetom taj period jer će dete biti ljuto na vas i kod kuće . Dete koje osjeća roditeljevu nesigurnost i nepoverenje i samo je nesigurno i nepoverljivo. zaplakan roditelj .Nesiguran. Jer ako i vi prolazite teškoće pri razdvajanju od deteta. govorite o vrtiću sa veseljem i iščekivanjem . dudanju dude. sisanju palca. . plativši za boravak dece u ustanovi . kako bi shvatilo da to što vi odlazite ne znači da se nećete vratiti. tako da jedina osoba koja bude u stresu kod polaska u vrtić bude vaše dete.moguća je regresija u ponašanju (kada se dete vrati nekim starim navikama .. izgubljenosti i bespomoćnosti? Adaptacija djece traje određeni period.ali to zaista i mislite. To što ostavljate svoje dijete u vrtiću da razvija nove veštine i znanja shvatite kao izazov. pogledajte decu koja se tamo igraju. koje deca pohađaju u određenim vremenskim intervalima da bi učila niti se učenje vezuje isključivo za nju.) . . Očekivani efekti vaspitno11 . Jer nijedan roditelj nije loš roditelj ako mora raditi. Prilazite detetu s razumijevanjem. 12. a ne kao kaznu.prošetajte se uz vrtić. kako bi bilo što samostalnije u vrtiću i što manje zavisilo od drugih. Saradnja predškolske ustanove sa porodicom U savremenoj predškolskoj pedagogiji vaspitno-obrazovna institucija se ne shvata kao mesto potpuno odeljeno od porodičnog života.

Treba da se razviju saradnički odnosi između osoblja koji se bavi vaspitnoobrazovnim radom i roditelja i oni za polaznu tačku u ovom radu uzmu iskustva koje deca donose sa sobom u ustanovu . potrebno je da se kod roditelja izgrade pozitivni stavovi i očekivanja u odnosu na rad koji obavljaju vaspitači i poverenje u ustanovu.Planirane situacije – konsultacije. uz razmenu podataka o njegovom razvoju značajnih i za vaspitače i za roditelje. prilika da roditelji upozaju bolje i objektivnije svoju decu u posebnim uslovima. dijetetskih i drugih iskustava između vaspitača i roditelja među sobom. kao i svest da je kvalitet njihovih odnosa u interesu deteta o čijem se razvoju i učenju staraju. Postupak vaspitača ne treba da se usmeri samo prema detetu već da teži najširem povezivanju predškolske ustanove sa porodicom i društvenom sredinom u kojoj ono odrasta. čitavu njenu organizaciju i dr. Roditelji treba da upoznaju ciljeve. Takođe. aktivno i da počiva na razumevanju uloge koja im se nudi u ustanovi. spontanih poseta roditelja i sl. priredbama koje se pripremaju. Potrebno je da se između vaspitača i roditelja razvije poverenje i spremnost za saradnju. Ustanova treba da postane centar za razmenu pedagoških.obrazovnog rada su mogući samo ako se njihovi napori ujedine i ako u njih ulože sve svoje sposobnosti. odnosno sadržaji rada u predškolskoj ustanovi treba da se garde na onome što je urađeno u porodici. a u ustanovi – kutak za roditelje u kojem se može naći niz obaveštenja o tekućim aktivnostima. a vaspitači porodične uslove u kojima dete odrasta. poredeći je sa vršnjacima i međusobno pomognu jedni drugima u rešavanju vaspitnih problema. jelovniku. vaspitne stavove roditelja i njihove mogućnosti da doprinesu ostvarivanju zadataka ustanove. Potrebno je da se stvaraju prilike za zajedničko življenje i druženje međusobno upoznavanje i razmene: . Njihovo uključivanje treba da bude dobrovoljno.svakodnevne prigodne situacije u ustanovi – prilikom dovođenja dece. a sama ustanova što više otvori za roditelje i ostale pripadnike i predstavnike lokalne društvene zajednice . Treba koristiti raznovrsne oblike međusobnog povezivanja i informisanja o detetu u roditeljskom domu i ustanovi. . pridobiju njihovo poverenje i postignu uzajamno razumevanje. sadržaje i načine rada u ustanovi. Zato je potrebno da se uslovi u ustanovi učine sličnijim porodičnim uslovima. Na taj način im se može pomoći da smišljenije organizuju vaspitno-obrazovnu sredinu i podsticaje u roditeljskom domu kao i da se kod njih formira svest o sopstvenim mogućnostima da doprinesu pravilnom razvoju i uspešnom učenju svoje dece. medicniskih. zanimljivim idejama za saradnju i sl. Uspeh saradnje sa roditeljima najviše zavisi od sposobnosti vaspitača da komuniciraju sa njima . međusobno uvažavanje i podržavanje. Za ovo su naročito pogodne kućne posete i razgovori sa članovima porodice. Potrebno je da se poveća znanje roditelja o tome kako njihova deca uče i razvijaju se i oni shvate značaj svoje uloge u tim procesima kao i potrebu komplementarnog delovanja sa ustanovom. grupni i opšti roditeljski sastanci 12 .

povećanje profesionalne kompetencije – boljim poznavanjem roditelja bolje će razumeti dete. Oboje moraju poznavati karakteristike razvoja dece . akcije) KORIST SARADNJE SA PORODICOM: ZA DETE: . savetovalište za roditelje. sa svoje strane. ZAJEDNIČKO STICANJE ZNANJA ( radionice.Tehnička pomoć – od ideja do pomoći u realizaciji 13. bolje planirati i organizovati rad . predavanja.Veća podrška . volontiranje. Naglašavanjem specifičnosti predškolskog stupnja ne bi trebalo ugroziti kontinuitet procesa vaspitanja i obrazovanja. može doći do zanemarivanja pa i porušavanja rezultata ostvarenih na predškolskom stupnju a bitno različita sredina i zahtevi stvoriti teškoće u adaptaciji kod dece koja su pohađala ustanovu. ZAJEDNIČKO ŽIVLJENJE ( učešće roditelja. Vaspitač u svom delovanju mora uzimati u obzir ono što će mu slediti.usavršavanje roditeljskih veština ZA VASPITAČE : .upoznavanje svog deteta van porodičnog konteksta . izletima. planiranje . individualni razgovori. panel diskusije. razumevanje i uvažavanje od strane roditelja . odlazak na koncert.sagledavanje roditelja u drugačijim ulogama ZA RODITELJE: . koji mora postojati u svim njegovim etapama. u šetnju) NAČINI SARADNJE SA RODITELJIMA 1.kontinuitet porodičnog i instutucionalnog . treba da prihvata i pojača efekte rada na predškolskom stupnju. kao što učitelj treba da bude svestan onoga što je prethodilo njegovom radu. sadržaji i oblici Ukoliko se ne uskladi delovanje škole i predškolske ustanove.- Prisustvo roditelja vaspitno-obrazovnom radu i neposredno uključivanje u njega Specijalne situacije ( u periodu adaptacija) Zajedničke aktivnosti za koje svi imaju interes ( sakupljačke. radne grupe) 3. Neophodno je da u radu sa predškolskom decom bude anticipirano ono što ih očekuje kada pođu u školu koja. telefonski pozivi) 2. 13 .lakša adaptacija i bolje prihvatanje vrtića . kućne posete.kontakt sa većim brojem odraslih . Saradnja predškolske ustanove sa školom: zahtevi. saminari. u priredbama i predstavama. dobrotvorne akcije) Zejdnički izlasci ( posete pozorištu. pisma i poruke. OBLICI OBOSTRANOG INFORMISANJA ( razgovori. Glavna osobina sistema vaspitanja i obrazovanja zasnovanog na ideji kontinuiteta je da svi njegovi stupnjevi brižljivo usklade sa razvojem deteta. panoi za obaveštavanje. sastanci. koju vespitavaju i obrazuju kao polaznu tačku kako za dugoročno planiranje tako i svakodnevni rad.

što je naročito pogodno kada se predškolska ustanova i škola nalaze u blizini. Neophodni su što češći i tešnji kontakti između učitelja i vaspitača. Osnovni zahtevi za uspešnu saradnju je da ona mora biti obostrana i dvosmerna : škola treba da bude pripremljena da prihvati decu iz predškolske ustanove isto koliko i ustanova da ih priprema za školu.. izveštaji o razgovorima. postepenim napredovanjem i što je najvažnije . Dete mora da bude sposobno da : . koji se odlikuju doslednošću. U njemu se mogu naći korisne beleške za budućeg učitelja ( beleške. Neposredni cilj pripremanja dece za školu je da se doprinese njihovoj zrelosti ili gotovosti za život i rad kakav ih očekuje u osnovnoj školi.) Saradnju sa školom potrebno je posebno planirati i predvideti vreme. „spremnost deteta za školu“ Pripremni predškolski program koji je deo obaveznog devetogodišnjeg obrazovanja i vaspitanja.prihvati zadatke 14 . normativne liste razvoja. radi međusobnog dogovora i upoznavanja roditelja sa organizacijom rada u školi. 14. Oni treba da se upoznaju sa programima koje ostvaruju razgovaraju o sadržajima i metodama pripremanja dece za školu. posebni prijatelji deteta.obezbeđujući mu uslove za učenje i razvoj . kao ključnih faktora bez koga nije moguć potpun uspeh ni u jednoj akciji koja se odvija u vaspitnoobrazovnim institucijama. ostvaruje se u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja. kao i uspstavljanju kontinuiteta između načina života i rada na kakav su deca navikla u predškolskoj ustanovi i onoga što ih očekuje polaskom u školu.međusobno upoznavanje programa . školskim zahtevima. Priprema dece za polazak u školu: „gotovost“. vaspitače i roditelje dece koja polaze u školu. Tokom godine boravka deteta u vrtiću vaspitač stiče sliku razvoja i detetovih mogućnosti praveći dosije o detetu. „ZRELOST“ – takav nivo fizičkog i psihičkog razvoja koji detetu omogućava da zadovolji zahteve koji će mu biti postavljeni u toku nastavnog procesa u školi. prilagodljivošću. neophodnom da se ublaži pa i izbegne šok koji mnoga deca doživljavaju prilikom prelaženja sa jednog stupnja na drugi. Uključivanje sve dece u pripremne predškolske grupe ima kompezatorsku funkciju jer se na taj način svoj deci obezbeđuju uslovi za proširivanje i sređivanje socijalnog i saznajnog iskustva čime se ublažavaju socio-kulturne razlike i obezbeđuje donekle podjednak start za polazak u školu.uzajamno prisustvovanje raznim oblicima rada . mesto i forme saradnje Oblici i načini sardnje predškolske ustanove sa školom: . Bar jednom godišnje potrebno je okupiti učitelje. „zrelost“. Takođe je neophodno i aktivno uključivanje roditelja u ovu saradnju. napomene.druženje između predškolske i školske dece. dnevnim boravkom i sl.razmena informacija o dečijem razvoju .

FIZIČKA GOTOVOST – određen nivo telesnog razvoja i zdravlja 2. potrebe i motivi. telesni razvoj. EMOCIONALNA GOTOVOST – podsticanje emocionalne stabilnosti. Telesnu spremnost deteta ispituje doktor! Uslovi za dostizanje telesna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu uvažavanje uzrasnih karakteristika dece. MOTIVACIONA GOTOVOST – zainteresovanost za učenje i pozitivan odnos prema školi Telesna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu. slušni aparatić). vodeći računa o njihovim sadržajima (izboru.Telesna muskulatura mora biti dovoljno razvijena da detetu omogućava kretanje. ako je potrebno uz korekciju (naočare. postignuti nivo psihofizičkog razvoja od kojih zavisi aktivno prilagođavanje deteta novim uslovima života i reda . sposobnosti i znanja koje su osnov za dalje školovanje. mašte 5.socio-emocionalni razvoj. ranije iskustvo i motivaciju za učenje. stajanje i sedenje bez teškoća.pravilan raspored (smenjivanje) aktivnosti u toku dana. Složena karakteristika ličnosti deteta u kojoj dolaze do izražaja njegove mogućnosti. pamćenja.. mišljenja. VRSTE GOTOVOSTI ZA ŠKOLU: 1. poverenja. Školska zrelost predstavlja sposobnost deteta za usvajanje tradicionalnih kulturnih dobara planskim radom i u zajednici sa vršnjacima. kao i da bude zrelo za školu ako je postiglo takav stepen razvoja u fizičkom i psihičkom pogledu da može da zadovolji zahteve škole bez ikakvih štetnih posledica po svoje fizičko i psihičko zdravlje i razvoj. na koje će se nadovezati usvajanje nastavnih sadržaja. Ta spremnost podrazumeva fizičku.- razlikuje igru od rada bude motivisano za rad zadovolji zahteve škole bez ikakvih štetnih posledica po njegovo psihičko i fizičko zdravlje. veština i navika poterbnih za snalaženje u novoj sredini. intelektualnu. samopouzdanja 4. socijalnu i emocionalnu zrelost.Dete treba da bude zdravo i da zadovoljava standarde za visinu. VRSTE POSEBNIH GOTOVOSTI ZA ŠKOLU: 1. razvoj komunikacije i stvaralaštva. da razlikuje igru od rada. „GOTOVOST“ – spremnost deteta da stiče i razvija veštine. govora. intezitetu i 15 . SOCIJALNA GOTOVOST – sticanje specifičnih oblika ponašanja potrebnih za uspostavljanje i održavanje društvenih veza 3. posebno maternjeg jezika i matematike. pažnje. . POSEBNA ( SPECIJALNA) GOTOVOST – sastavni deo opšte gotovosti i predstavlja posedovanje specijalnih znanja. pešačenja do škole i mirnog sedenja u školskoj klupi. težinu i telesne proporcije.Vid i sluh moraju normalno funkcionisati.Dete mora imati razvijene navike normalnog hranjenja i kontrole organa za izlučivanje.odgovarajuća motivacija za ove aktivnosti. Dete mora da bude sposobno da prihvati zadatke. kakvi ga čekaju u školi 2. INTELEKTUALNA GOTOVOST – razvoj intelektualnih funkcija : opažanja. razvijanje samostalnosti. kao i izdržavanje novih napora poput nošenja školske torbe. OPŠTA GOTOVOST – postignuti nivo psiho-fizičkog razvoja. . kognitivni razvoj.

g. vremenski. emocije.potrebna mu je emocionalna potpora.slagalice. uvažavajući uzrasne specifičnosti i ograničenja.emocionalno-socijalna usmerenost. za prirodne pojave.pazle. Pokazatelj intelektualne zrelosti za polazak u školu:može da razlikuje maštu od stvarnosti.godišnja doba. grad.. . . obliku.adresa. veličini .razlike između živog i neživog.igre memorije.pričanje priča i razgovor o njoj.odmor i boravak na svežem vazduhu.samostalno rešava konfliktne situacije.mišljenje. država.izražava se jasno i razumljivo.od rođenja do 5.može da zadrži voljno pažnju na određenom predmetu.osnovne matematičke pojmove (prostorni. .svojim govorom uporno nastoji komunicirati sa svojom okolinom. sebi pripisuje "prekršaje“.traženje bespogovorne poslušnosti u djeteta izaziva strah.članove svoj porodice .važna je uloga roditelja! Moguće opasnosti:prezaštićivanje djeteta ima uticaj podrezivanja krila. dete manipuliše predmetima i tako istražuje svijet oko sebe.pravilan položaj deteta za vreme sedenja.osnovna znanja o saobraćaju. najbolje je doba za učenje. ako je sadržaj djetetu zanimljiv..prepozna svoje i tuđe emocije.sadržaju). 16 . alate koje koriste.ime i prezime . .. težnja za prijateljstvo.osnovna znanja o čoveku. interesovanje i motivaciju za učenje i sticanje novih znanja.težnja za samousavršavanjem.može svojim rečima da prepriča priču. njihove karakteristike i razlike.odsustvo buke. sposobnost za samokontrolu svojeg ponašanja.razume potrebe i osećanja drugih.posmatranje ljudi oko sebe i opisivanje: ponašanja.neka zanimanja ljudi..ukoliko se dijete ne osjeća uspješnim u ovoj fazi može se razviti osjećaj krivnje i osude samoga sebe.. Osnovna znanja pred polazak u školu: . pamćenje. govor.kontrolišu i kanališu svoje impulse. ispoljavanje samopoštovanja.pogodna mikroklima prostrije u kojoj deca borave. . količinski) Jedna od osnovih funkcija pripremanja dece za školu je da učini što neprimetnijim i olakša im prelaz iz jedne institucije u drugu kao i da ubrza proces adaptacije novim uslovima života i rada. Imajući u vidu poslovicu da „ ne učimo za školu nego za život „ priprema ne treba da se svede na sticanje znanja i umenja potrebnih za savladavanje gradiva pojedinih nastavnih predmeta. Priprema treba da se obavlja sistematski.u ovoj fazi dijete razvija inicijativu i nezavisnost.pravilna ishrana. . nepovjerenje i nezadovoljstvo Pažnja – prije polaska u školu pažnja je nenamjerna i traje 15 – 20 minuta.interesuje se za odnose među ljudima. Intelektualni (spoznajni) razvoj .stekne samopouzdanje i sigurnost u sebe.. izgleda ..ima potrebu za stalnim kretanjem.ume da uočava sličnosti i razlike među predmetima po boji.socijalnonormativna usmerenost. težnja za komuniciranjem.neke domaće i divlje životinje. mesece.emocionalne reakcije primjerene situaciji..Socijalna zrelost je povezana s emocionalnom zrelošću ! Emocionalna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu podrazumeva da dete:razvije svest o sebi i poverenje u sebe i svoju okolinu. dane u nedelji. Intelektualna zrelosti ili gotovosti za polazak u školu obuhvata: pažnju . Socijalna zrelost aktivna težnja deteta da pođe u školu.osnovna znanja o biljnom svetu.imitacija i identifikacija.razvijenost elementarne samosvesti ( poznavanje sopstvenih mogućnosti). .interesuje se za slova i brojeve. ali i razvojne perspektive dece. razvijenost samostalnosti i inicijative. stvarima. . Za razvoj koncentracije važne su:društvene igre.

dobro razviijeno i fizički izdržljivo dete. Lokalna društvena zajednica ima posebnu ulogu u stavranju odgovarajućih uslova za uspešno ostavrivanje ciljeva institucionalnog vaspitanja i obrazovanja. obezbeđivanju prostorija u stambenim zgradama u kojima će se povremeno okuplajti deca. kao i razvoj sposobnosti da posmatra. muzičara.-O. RADA U GODINI PRED POLAZAK U ŠKOLU 1. Priprema za školu podrazumeva pre svega zdravo i otporno prema bolestima .. Značajno mesto u saradnji sa lokalnom pa i širom društvenom sredinom i osavremenjavanju vaspitno-obrazovnog rada ima saradnja sa odgovarajućim institucijama kao što su zavičajni muzeji. Saradnja predškolske ustanove sa društvenom sredinom ( zajednicom) Predškolska ustanova i njeni programi imaju efekta na rayvoj dece samo onda kada se yajedno sa programom angažuju ne samo deca i roditelji nego i lokalno okruženje. ustanova može da organizuje razne oblike rada sa decom koja nisu obuhvaćena njenim redovnim pohađanjem. podrška fizičkom razvoju 3.. Zmajeve dečije igre. ZADACI V. zološki vrtovi. ustanovama kulture. glumaca. pesnika. domovima zdravlja. podsticanje osamostaljivanja 2. izložbi dečijih radova i prigodom određenih praznika i svečanosti. savez planinara. manifestacija. zainteresovano i sposobno da uči sa izgrađenim motivima i voljno-karakternim osobinama potrebnim za uključivanje u školsku zajednicu i prevazilaženje teškoća koje sa sobom nosi promena sredine i novi zahtevi koji će mu biti postavljeni u školi. Ukoliko dobije podršku lokalnih vlasti i roditelja dece sa teritorije društvene zajednice. analizira. koji omogućavaju zbližavanje sa svetom prirode i izgrađivanje njihove ekološke kulture. ali je uglavnom neophodna saradnja sa roditeljima. Akteri sa kojima predškolska ustanova treba da sarađuje zavise od tipa okruženja.Mnogo je važniji opšti razvoj njegovih intelektualnih sposobnosti i saznajnih interesovanja. relevantnim ministarstvima. pozorišta ya decu. centrima lokalne zajednice. jačanje socio-emocionalne kompetencije 4. poštovanje individualnosti i podsticanje kreativnosti 15. sala za održavanje priredbi. Posebno su korisni odlasci dece u šetnje i ekskurzije do izletišta. priredi i uopštava ono što opaža u svojoj okolini i da na osnovu toga izvodi zaključke. sveštenika. negovanje radoznalosti 6. mladih gorana i sl. Na preimer. Otvorenost predškolske ustanove prema sredini u kojoj živi i radi. osnovnom školom. značajno je njeno angažovanje u uređivanju dvorišta i igrališta. 17 . podrška saznajnom razvoju 5. Predškolske ustanove mogu da okupe decu iz svoje sredine prilikom svečanosti. galerije umetnosti. podrazumeva i dolazak u goste deci književnika. biblioteke. školama i fakultetima koje školuju bazični stručni kadar koji radi u predškolskim ustanovama. rekreativnim centrima i sl. nacionalnog parka i prirodnih rezervata.

po čemu se razlikuje od škole i porodice. procesa i sadržaja i koliko se u njoj ogledaju najopštije postavke teorije predškolskog vaspitanja i vaspitno-obrazovnog sistema u kome vrtić funcioniše. razumljiva i prilagođena određenim kategorijama dece po obimu. 16. Vaspitno-obrazovni proces se ne sme zatvoriti u zidove dečijih vrtića. kvalitetu i raznovrsnosti stimulacije i u njoj svako dete treba da nailazi na najbolje podsticaje.objedinjeno i usklađeno funkcionisanje svih elemenata sistema kojim se ostvaruju vaspitno-obrazovni ciljevi i zadaci u predškolskoj ustanovi. Njegova osnovna vrednost je u tome što detetu obezbeđuje aktivno učešće u zajednici dece slične sebi. odn.-o. njegovim mogućnostima. interesima i razvojnim potrebama.sportista i drugih kulturnih i javnih radnika . odnosno . Ukoliko se nedovoljno uvažavaju specifičnosti pojedinih regiona. već treba da ima 18 . Za neku organizaciju se može reći da je dobra ukoliko obezbeđuje uslove za ostavrivanje vaspitno-obrazovnih zadataka u pogledu prostora. materijala. raznih uzrasta i životnog iskustva. Kada se govori o organizaciji života u ustanovi. stvaralačke ličnosti. da njenu vrednost treba procenjivati s obzirom na uspešnost ostavrivanja prakse kojom doprinosi formiranju slobodne. niti ograničiti zadacima i sadržajima koje predviđa program. moguće je da se ustanova doživljava kao «strano telo» nepovezano sa potrebama i interesima sredine. svestarno razvijene. Ukoliko se ne postigne i saradnja svih faktora koji su značajni za razvoj i učenje dece. u uslovima koji su prilagođeni detetu. pre svega roditelja a zatim i lokalne sredine ne može se računati na veći uspeh primene programa. Da bi sredina dečijeg vrtića postala aktivan faktor delovanja na dečiji razvoj. v. Prilikom postavljanja zahteva za organizovanje života u ustanovi za celodnevni i poludnevni boravak dece polazi se od cilja vaspitanja uopšte i uloge vrtića u organizovanju zajedničkog života male dece. Pod pojmom organizacija se podrazumeva: plansko raspoređivanje prostora. naročito porodični život i uža društvena sredina. Značaj organizacije i osnovna polazišta za uspešnu organizaciju života dece u vrtiću Jedno od najvažnijih pitanja opšte metodike vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom jest epitanje organizacije dečijeg vrtića kao značajnog faktora u formiranju ličnosti. sredstva i uzore za osmišljavanje i organizovanje sopstvene aktivnosti. aktivnosti kojima se utiče na razvoj i učenje dece. treba istaći da ona deluje unutar šire organizacije svih faktora koji utiču na razvoj i učenje dece. vremena. To znači da organizacija života u ustanovi ne sme da bude u sukobu ( koliziji) sa proklamovanim ciljem vaspitanja kod nas. zatim predstavnika raznih profesija i zanimljivih ličnosti uopšte. materijala i vremena. ona mora biti privlačna.izbor i strukturiranje vaspitno-obrazovnih procesa i sadržaja.

U pogledu organizacije vremena to znači obezbeđivanje prirodnog smenjivanja aktivnosti i odmora. Nikada ne treba zaboraviti da se organizacija vrši upravo da bi čitav vaspitnoobrazovni postupak bio po meri deteta a ne nekih apstraktnih zahteva postavljenih pre njega. Nedisciplina je uvek izraz loše organizacije. dečije nesamostalnosti i otpora represivnim merama vaspitača. Organizaciju dečijeg vrtića treba prilagođavati koliko je moguće svakom detetu. Organizacijom prostora i materijala moguće je neposredno unapređivati dečiju samostalnost i odgovornost ukoliko se mogu jednostavno i brzo postavljati i pomerati. Dobrom organizacijom prostora i opreme i odgovarajućim rasporedom vremena i aktivnosti postiže se da oni ne budu samo priprema za školu i budući život nego i mesto dečijeg življenja u kojima deca stiču bogato i raznovrsno iskustvo o svojoj društvenoj i prirodnoj sredini o objektima. zahteve i kriterijume za vrednovanje napretka tako da svako dete bude merilo samom sebi a treba težiti da svako dete bude aktivno na najvišem nivou za koji je sposobno kao i da mu se omogući primena . vežbanje i razvoj onih sposobnosti koje su kod njega najaktuelnije u određenom trenutku. vaspitača uže ili šire okoline. Ako je sredina u kojoj se dete kreće prilagođena njegovim potrebama i mogućnostima. 17. deca najveći deo vremena provode u skučenim ili pretrpanim stanovima koji su često ispod standarda za normalan ljudski život i koji im ne pružaju mogućnost za bezbedno kretanje. Nagle društvene promene i migracije stanovništva dovele su do prekida sa tradicijom i dekontekstualizacije procesa vaspitanja. naročito kad je i majka zaposlena. traganje i igru.koren u totalnom iskustvu deteta ne odvajajući rad od igre. odnosno individualizovati postupak. kada najviše dolazi do prekršaja discipline i sukoba među decom. kao i izbegavanje « praznog hoda» i « uskih grla» tokom aktivnosti i u pauzama između njih. dosadi koju stvara nemaštovit izbor sadržaja i uskraćivanja za samoizražavanje. Čitava organizacija dečijeg vrtića treba da je pre svega prilagođena detetu i njegovim potrebama a tek onda potrebama roditelja. kao i o samima sebi. o ukrašavanju prostorija o aktivnostima koje će se obavljati određenog dana i sl. ako su materijali klasifikovani prema određenim kriterijumima i deci poznatim oznakama koje ukazuju na mogućnost njihovog korišćenja ako se prilikom pojedinih aktivnosti stolovi i pod mogu zaštititi od prljanja i oštećenja kao i ako se deci pruže uslovi da učestvuju u održavanju reda i čistoće. ono će se osećati manje isfrustrirano i manje upućeno na pomoć odraslih. zbog čega roditelji imaju ozbiljnih teškoća u vršenju svoje uloge vaspitača. čin od misli i znanje od njegove konkretne primene. Mogućnosti vrtića u selu i gradu da zadovolje dečije potrebe za aktivnošću i saznanjem U velikim gradskim naseljima . Decu treba što više uključivati u odlučivanje o rasporedu sredstava i materijala. 19 . iznad njega i radi zadovoljavanja nečijih tuđih potreba. okolnostima i modelima ponašanja u vezi sa njima. zbog urbanizacije koja koncentriše stanovništvo na mali prostor.

Problemi na koje nailaze deca u velikim gradovima najčešće nisu tipični i za decu koja rastu u ređe naseljenjim posebno seoskim sredinama . iskoristiti prednosti ali i kompezovati nedostatke. U seoskoj sredini lišavanje kulturnih kontakata – muzeji. bioskopi ne postoje.Njihova relativna izolacija može da oteža razvoj socijalnog i drugog iskustva. U gradskoj sredini postoji potreba za fizičkim kretanjem. provetrene . trebalo bi uzimati u obzir specifičnosti ovih sredina i ne nametati im urbane vrednosti. zbog skučenog prostora javlja se lišavanje fizičke aktivnosti. Prilikom odabiranja sadržaja i organizacije prostora za dečije vrtiće u ređe naseljenim posebno seoskim sredinama. Prostorije treba da su prostrane. posebno seoskim sredinama ima određenih prednosti – blisko poznavanje jednog malog ali relativno stabilnog sveta u kome se deca mogu kretati sa poverenjem u ljude koje poznaju . Naročito u urbanim sredinama važno je da u objektiva predškolskih ustanova ima zelenila u saksijama. svetle. 20 . u gradu postoji otuđenost od prirode. teži da preraste u društveno vaspitanje. pomažući deci da upoznaju ono što je u njoj najvrednije.Otuda se javlja sve veća potreba za društvenom brigom o deci i institucionalnim vaspitavanjem koje. Sredina ovih vrtića treba da bude ispunjena sadrđajima na koje deca ne nalaze u dovoljnoj meri kod kuće. osećanje bliskosti i stalan konatkt sa prirodom. da deluju udobno i privlačno a nameštaj i zidovi da su obojeni otvorenijim živahnim ali ne drečavim tonovima koji čine prostor svetlijim bez blještanja. prati i da ne budu klizavi. tekovinama nauke i tehnike. na zdravom zemllištu udaljenom od objekata koji mogu na njih bacati senku. životnim zajednicama i radom u prirodi. Koliko je moguće treba prilagoditi i sam objekat dečijeg vrtića lokalnim karakteristikama. savremene uređaje za odvod otpadnih voda. odnosno tradicionlanim arhitektonskim rešenjima određenog kroja do nameštaja i opreme kako se sredina ne bi preterano razlikovala od dečijeg roditeljskog doma. pre svega akademskog karaktera – knjigama. življenje u ređe naseljenim. pozorišta. priključak na električnu mrežu kao i telefonski priključak. Svi objekti treba da imaju obezbeđeno snadbevanje zdravom . Takođe. povezano sa porodičnim. promenama godišnjih doba. žardinjerama i specijalno uređenim kutcima prirode. Vaspitači koje rade sa ovom decom treba da budu upoznati sa karakteristikama lokalne kulture i da se prema njoj odnose sa poštovanjem . kao i od saobraćajnica i pogona koji mogu zagaditi lokaciju. Istovremeno. 18. Treba videti specifičnosti bilo gradske ili seoske. Slike i ostale ukrase izložiti sa merom i ukusom. ali u selu postoji više kontakata sa tradicijom. pitkom vodom. Osnovni zahtevi pri izgradnji objekta dečijeg vrtića Objekti dečijeg vrtića lociraju se blizu mesta stanovanja dece koja ih pohađaju. U svim prostorijama mora se obezbediti dobra ventilacija i grejanje a podovi treba da budu takvi da se svakog dana mogu brisati.

vežbe . Na pregradi treba da je ime deteta. indirektno dnevno svetlo koje se može regulisati kao i više električnih svetiljki raspoređenih tako da ravnomerno osvetljavaju prostoriju.ulaz sa tremom . Prostorija treba da bude sa dovoljno svetla koje deci pada sa leve strane kada slikaju i bave se raznim aktivnostima za stolovima.garderoba . posmatračke. Ona treba da pogoduje za formiranje delimično izdvojenih prostora za skoro sve predviđene aktivnosti. dok roditelji ne dođu po njih.higijenske.Najvažnije je da prostorija za boravak bude što prostranija.prostorija za boravak ( vaspitna soba) . smeštaju se na prilazima soba za boravak i predstavljaju sanitarni propusnik na izlazu u ostale prostorije. Sanitarna prostorija : za higijenske potrebe sastoji se iz dela za negu i higijenu sa umivaonicima i dela sa kabinama u kojima se nalaze klozetske šolje prema dečijem uzrastu.19. Prostorija za boravak : namenjena je za vaspitno –obrazovni rad sa decom i njihov odmor.kabinet vaspitača ( sa stručnom bibliotekom) . receptivne i društvene aktivnosti . Višenamenska prostorija : sala.sanitarne prostorije za osoblje Predvorje dečijeg vrtića : Treba da bude dovoljno prostrano da može primiti i decu i roditelje i da bude lepo uređeno kako bi već prvi utisak pri ulasku u zgradu bio povoljan.ekonomat . ritmiku. priredbe i proslave. Najbolje je blago.višenamenska prostorija . zdravstveno.. kino-predstave i sl.prostorija za izolaciju Prostorije za vaspitno osoblje : . predviđena je za razne perseptivno – motorne.sanitarna prostorija . 21 . Prostorija za izolaciju: je manja prostorija sa 3-4 kreveta i namenjena je za privremeni smeštaj dece obolele tokom boravka . Garderobe : koje se predviđaju odvojeno za svaku grupu.o sredstva i materijale Prateće prostorije : . Prostorije dečijeg vrtića – prema Normativu Objekti se obično grade za četiri vaspitne grupe (stotinak dece) i svaka od njih treba da ima svoju prostoriju za boravak i prateće prostorije – garderobu i sanitarije.za upravu . U prostorije za decu spada: . a pre nego što nauči da ga raspoznaje može da posluži njihova fotografija ili neki simbol. Svako dete treba u njima da ima svoju pregradu sa kukama za kačenje krupnijih komada odeće i fijočicom za sitnice.ostava za v. kao i prostorom ispod sedišta za obuću.

20 m toplim otpornim materijalom a oštri uglovi prekriveni zaobljenom oblogom. Decu privlače slike životinja. elastični ( ali ne klizavi=. postera i slika ( dečijih i umetničkih). pored raznovrsnih oblika i metoda i kavlitetan izbor i dovoljan broj sredstava – igračaka i drugog didaktičkog materijala.20. Vaspitač treba stalno da procenjuje bezbednost okoline u kojoj se deca kreću i na vreme otklanja sve potecijalne opasnosti. mehanizam za otvaranje prozora ne treba da bude dostupan deci niti da im je pristupačan otvoren prozor. da je po konstrukciji jednostavan. Igračke. voda u umivaonicima koji koriste deca ne sme biti toplija od 35 C̊ . unutrašnji zidovi u prostorijama za boravak dece zaštićeni do visine 1. anatomski oblikovane.kutak biblioteke 3. da po obradi i materijalu obezbeđuje sigurnost dece i sprečava povrede. Tamo gde su objekti dečijeg vrtića na sprat. tako i za pregraživanje kutaka. Značajan elemenat nameštaja u prostoriji za dnevni boravak čine stolovi i stolice. dečijih radova i narodnih rukotvorina. sa naslonom. Čitav raspored prostorija i nameštaja treba da bude takav da omogući što veću raznovrsnost i promene u sadržajima aktivnosti bez zastoja i čekanja kao i nadgledanje dece. čvrste da mogu izdržati težinu odrasle osobe i pogodne za slaganje jedna na drugu. da je pogodan za održavanje higijene. električni utikači i prekidači postavljeni najmanje 1. da je ekonomičan i funkcionalan i da pri pomeranju ne stvara buku. Da bi se deci omogućilo posmatranje živih bića i razumevanje prirode u objektu treba da nađu mesto akvarijum. Stolice treba da su odgovarajuće veličine. knjige i ostali materijali koji se svakodnevno upotrebljavaju . smeštaju se tako da budu dostupni svakome i da deca ne moraju da traže dopuštenje od vaspitača za njihovo korišćenje. društvene igre i didaktički materijal 6. Prema zahtevima normativa rebrasti radijatori moraju biti zaštićeni ogradom. Polazeći od vaspitno-obrazovnih zadataka u dečijem vrtiću. za građenje 22 .5 m iznad poda. Prostorija za dnevni boravak oprema se stabilnim i čvrstim nameštajem koji vaspitač može da pokreće i koji može da služi kako za smeštaj igračaka i drugog materijala. U vrtiću uvek treba da bude lepo aranžiranog cveća. za igre mašte ili uloga 5. Vaspitač u vrtiću treba da raspolaže nekim od muzičkih instrumenata. prevoznih sredstava. Za sastavljanje su najpogodniji uglasti stolovi koji se mogu raspoređivati na razne načine. uz primenu sigurnosnih elemenata . predlaže se organizacija šest kutaka: 1. izdržljiv i lak. prizori iz bajki i sl. Uređivanje enterijera dečijeg vrtića – opremljenost prostora s obzirom na potrebe i aktivnosti dece Osnovni zahtevi za izbor nameštaja su sledeći: da je primeren potrebama psihofizičkog rasta i razvoja dece . maskom i sl. terarijum i akvaterarijum sa životinjama i saksije sa biljkama koje se mogu uzgajati u zatvorenom prostoru. za stvaralaštvo 4. podovi treba da budu čvrsti. programskih sadržaja. . za istraživanje 2. Ali njih ipak ne treba da bude previše i treba ih s vremena na vreme menjati.o rad zahteva. magnetofonom dija i kino projektorom ( cd player) Pravilno organizovan v.

23 . Nije beznačajno planiranje prostora u kome deca borave i bogatstva predmeta u tom okruđenju. Eksterijer vrtića treba da zadovoljava zdravstveno-higijenske uslove – da je sunčan. Da li su prostorije jasno razgraničene. zookutak i alat za rad u bašti 6. betonskih peščanika i ružičnjaka koji sputavaju kretanje dece i ugrožavaju ih. dovoljno velik da ima odgovarajuću konfiguraciju ( najmanje 2 brežuljka) da raspolaže prostorima različitih namena sa raznovrsnim podlogama.podsticanje na stavralačke igre u prostoru Otvoreni prostor vrtića treba da bude što veći a iz njega treba ukloniti sve što je suvišno. materijala i aktivnosti u eksterijeru može se doprineti formiranju zdrave. prostor na kome se nalaze tereni za pokretne igre. klackalice. Odgovarajućom organizacijom prostora .maksimalno korišćenje sunca i čistog vazduha . održavanje ravnoteže.. Važna je veličina tog prostora koja je određena Normativom. koji može da nadoknadi skučenost života u njima. puzanje i provlačenje. Određeni zatvoreni i otvoreni prostor bezbedan za decu . Sprave i uređaje kao što su ljuljaške. park sa negovanom travom i drvećem koje pruža hlad. da obezbeđuje higijensko-zdravstvene uslove ali i da bude podsticajan. fizički dobro i skladno razvijene spretne i odvažne osobe. 2. da se zna gde se šta tačno radi. brčkalište i prskalište 5. kojim treba da se doprinese obezbeđivanju pogodnih uslova za normalan rast i razvoj predškolske dece su sledeće: . Značajno je i kako se prostor koristi i predmeti u tom prostoru.. lestev i sl. 3. gradilište sa priborima i materijalim i uređajima za konstruktivne igre. prostor sa spravama za ljuljanje. penjanja. za igre sa loptom i obručem i staze za vožnju bicikla. silaženje i klizanje. guranje. 22. Treba pomeriti duž yidova jer je prazna središna površina mnogo bezbednija bez fiksiranih metalnih sprava. oblik koji šalje niz skrivenih poruka koje ograničavaju .. opreme. Prostor treba da je podeljen na 6 manjih prostora koji imaju posebne namene: 1. puna vrata. peščanici. igre mašte ili igre uloga 4. penjanje. trčanje. kutak žive prirode – bašta.21. slobodno hodanje.pribavljanje neposrednog iskustva i znanja o živoj prorodi i prirodnim pojavama . vučenje. Uređenje eksterijera dečijeg vrtića Objekat dečijeg vrtića. ritmičke vežbe. Funkcije eksterijera dečijeg vrtića .obavljanje složenih vežbi kretanja. hvatanja. zidovi. da svojom opremom omogućava što bolje uslove za razne aktivnosti da ima dovoljno zelenila i da je povezan sa zgradom vrtića. Korišćeje prostora i opreme u dečijem vrtiću Dimenzije prostora. nikako ne bi smeo da bude bez odgovarajućeg dvorišta. Teoretičari isključuju prostor kao tehničko pitanje. skakanje. naročito u urbanim sredinama. sabraćajni poligon. gađanja .

Celodnevni boravak oko 10. izolovanost. Prilikom usklaživanja ritma življenja treba voditi računa o pravilnom smenjivanju raznih vrsta aktivnosti u prostorijama za boravak i na otvorenom vazduhu. blok samostalnih aktivnosti po dečijem izboru 2. 23.Bazil Bernštajn – čvrsto klasifikovan prostor zahteva švrstu hijerarhiju.11:30 – ručak 12:00-13:00 – spavanje 14:00-16:00 – odlazak Poludnevni boravak 8:00-12:00 13:00-17:00 (od obroka samo užina) U principu vreme od 8-12 deca i u celodnevnom i u poludnevnom boravku provode na sličan način 3 bloka: 1. biti individua.Neophodno je da jedan deo strukture bude stalan da bi se deca osećala sigurno ali češće male neznatne izmene prostora su poželjne – poruka – dozvoljeno je izmneniti.šalje poruku o vrednostima predmeta Ako su igračke i materijali manje strukturirani ostavljaju više mogućnosti da deca unose svoje strukture. 20% opremljenosti zavisi od vaspitača u opremanju prostora Da li ćemo decu okružiti prirodnim ili veštačkim predmetima. odstupiti od ustaljenosti.5 h Poludnevni boravak 4 h ( skoro isključivo posvećen v. Dužina boravka i raspored dnevnog života dece u vrtiću Režimi dana ustanova sa celodnovnim i poludnevnim boravkom dece imaju niz zajedničkih elemenata s obzirom da se radi po zajedničkoj programskoj osnovi. sveprisutnost autoriteta. Opšti zahtev za režim dana je da u njemu najviše vremena treba predvideti za sve vrste igara 24 . čvrste mere kontrole. Razlike među njima javljaju se u pogledu dužine boravka. nedostatak je strogo namensko korišćenje prostora. blok usmerenih aktivnosti 3.o radu) Celodnevni boravak 5:30-7:30 – dolazak u vrtić 7:30-8:00 – doručak 8:00-11:00 – aktivnosti u grupi 11:00. Labavije granice – vrata sa prozorima npr. kao i u pojedinim elementima režima dana. blok kombinovanih aktivnosti Vremenskim rasporedom – ređimom dana – određuje se struktura i ritam dnevnih aktivnosti dece i vaspitača On predstavlja elastičan okvir koji omogućava dobru organizaciju vremena i aktivnosti prema programu koji se ostvaruje u vrtiću. Obzbeđuju bolju komunikaciju spoljaunutra Da li se prostor koristi namenski ili fleksibilno.

rekreativne pauze 6. Broj konflikata su u direktnoj vezi sa : 1. jutarnje telesno vežbanje 5. 25 .. do min. odmor-spavanje Iako se prilikom sastavljanja rasporeda vremena polazi od nekih opštih zahteva. vremenskom organizacijom Kada u vrtiću postoje « prazni hodovi» kada naprimer čekaju doručak a ničim nisu animirani ni zauzeti.U vrtiću ne treba da postoji strogo utvrđeni raspored unapred propisanih sadržaja i aktivnosti svrstanih u međusobno manje ili više nepovezane oblasti . Uticaj vremenske organizacije na socijalne odnose u dećijem vrtiću – odnosa između vaspitača i dece i dece međusobno Struktura vremena neprekidno ali neprimetno vrši uticaj. od min. obroci 8. kulturi. 1-2 h) u većoj meri prilagođeno dečijim potrebama . fleksibilnije i opuštenije Dobra organizacija života u vrtiću je preduslov dobre atmosfere Fleksibilna organizacija vremena doprinosi pozitivnoj i opuštenoj atmosferi. ELEMENTI REŽIMA DANA 1. Fleksibilno raspoređivanje vremena je pogodnije za saradnju. već da se odvija kontinuirano u kojima se simultano smenjuju i nastavljaju jedne na druge razne vrste aktivnosti. brojem prisutne dece 2. 24. planiranje po blokovima ( 1 blok . on će ipak biti različit za svaku konkretnu grupu dece. Institucija pomaže detetu da shavti vladajuću koncepciju vremena u društvu. vreme za zadovoljavanje higijenskih i fiziolođkih potreba 7. Mogući načini planiranja vremena : 1. Ako se u nekom delu dana češće javljaju konflikti to je pokazatelj da nešto ne valja u organizaciji toga dela dana. Svoj odnos prema vremenu prenosimo deci. Najčešći uzroci konflikata su igračke i prostor ( prostorna organizacija i opremljenost) Saradnja – sve ono kada jedno dete ima nameru da nešto radi i kada ima želju da to sa nekim radi. usmerene aktivnosti 3. – jasno podeljene aktivnosti 2. Kontekst u kome deca odrastaju utiče na dečije ponašanje. Prostorno – vremenska organizacija u vrtiću određuje ponašanje među decom. Organizacija vremena ima uticaja na pojavu konflikata i sardanje među decom. samostalne aktivnosti po dečijem izboru 2. kod mlađe dece je to paralelna igra. tačno odn. Postoji direktna veza između broja dece i konflikata ali kod saradnje se nije pokazala takva direktna veza. kombinovane aktivnosti 4.

likovne i muzičke aktivnosti 4% 6. voda) 2% 5.Kamenova) FIZIČKO SAZNANJE – DELOVANJE NA FIZIČKU STAVRNOST a) perceptivno-motorne aktivnosti b) otkrivačke aktivnosti SOCIJALNO SAZNANJE 1.Stav odraslih prema dečijoj sardanji i konfliktima. učestvovanje u okolnom životu i društvenoj stvarnosti a) praktične životne i radne aktivnosti b) društvene aktivnosti LOGIČKO SAZNANJE – prerađivanje. aktivnosti za rano učenje( 2%) 7. okviri za saradničke odnose: 1. prevazilaženje i distanciranje od pojavnog i datog a) aktivnosti rezonovanja. Pojam i vrste aktivnosti dece u dečijem vrtiću ( prema podeli E. konstruisanje građevinskim materijalom 7% 4. uviđanja i izumevanja b) aktivnosti predstavljanja. igre predstavljanja – igre mašte. glina. izražavanja i stvaranja Zahvaljujući naglasku na aktivnostima dece u v. aktivnosti komplementarne delovanju vaspitača a) posmatračke i receptivne aktivnosti b) zdravstveno-higijenske 2. partnersko učešće vaaspitača 25. mala grupa dece ( 5-8) 2. 26. Učešće odraslih.o procesu koji se odvija u dečijem vrtiću u prvi plan su istaknuti procesi kao značajniji u dečijem razvoju i učešću od sadžaja. Kao najvažniji zadatak ne postavlja se usvajanje avih sadržaja nego sistematsko podsticanje aktivnosti. nestrukturiran materijal 3. motorne i socijalne malo strukturirane aktivnosti ( 50%) 3. rutinske aktivnosti 2. rukovanje malostrukturiranim materijalima ( pesak. vreme aktivnosti se povećava. Za interakciju su potrebni određeni kontekst. naprimer kada vaspitač učestvuje u aktivnosti. Jedanaest prepoznatljivih kategorija dečijih aktivnosti u vrtiću ( prema Bruneru) Kategorizacija aktivnosti dece u vrtiću. simboličke igre 8% 26 . Bruner je krenuo od neposredne prakse AKTIVNOSTI 1.

SIMBOLIČKE IGRE – IGRE KOBAJAGI Za ove igre još se koriste nazivi – igre imitacije i podražavanja. socijalna interakcija koja nije igra (5%) 9. igre iluzije.neizvesna – po toku i ishodu .izdvojena – prostorno i vremenski . nemaju određen cilj. naročito rada je u tome što je igra slobodna. odlazak lekaru) d) dramske igre uloga 27 . a vršenje pokreta nema neposrednu svrhu. IGRE MAŠTE. Osnovna razlika između igre i drugih aktivnosti . slogovima i rečima 2. Oblici u kojima se javljaju : a) oponašanje postupaka – u upotrebi predmeta vrše se zamene ( stolicakonj) b) simbolička imitacija c) simbolička igra uloga sa sižeom – dete podražava odrasle osobe ili drugu decu iz svakodnevnog života i prikazuje njihove međusobne odnose i ponašanje ( kuvanje ručka. IGRA JE: . a) senzomotorne aktivnosti sopstvenim telom b) igre predmetima i materijalom c) pokretne igre uz korišćenje rekvizita d) igre glasovima. posmatračke aktivnosti 2% 11. spontana aktivnost koja je sama sebi cilj.dobrovoljna .fiktivna VRSTE IGARA 1. dramske igre.slobodna .neproduktivna . usmerene grupne aktivnosti (7-8%) 10. Pojam i vrste igara i igrolike aktivnosti dece u vrtiću Igra je aktivnost od posebnog značaja u predškolskom uzrastu i u njoj se izražava napor malog deteta da prevaziđe raskorak između sopstvenih mogućnosti da utiče na zbivanja koja određuju njegovo življenje i obrazaca ponašanja koje mora da usvoji da bi se uspešno prilagodilo stvarnosti kojom postepeno ovladava.8. ULOGA. neorganizovano čekanje i muvanje (15%) Ko odlučuje o tome šta će se raditi u nekom trenutku ? Pogledati koliko se mogućnosti deci nudi za određenu aktivnost. Da bi deca mogla sama da odlučuju moraju biti ponuđene bar dve mogućnosti 27. FUNKCIONALNE IGRE Doprinose razvoju odeđenih funkcija Fizička aktivnost je u ovim igrama primarna. igre fikcije i dr.

. stihotvorstvo – ove igre vid su dečijeg konstruisanja IGROLIKE AKTIVNOSTI Ovim aktivnostima. takva aktivnost se može smatrati za igru. dolaženje do nekog cilja sopstvenim snagama. menjati. sticanje higijenskih navika – društvene igre – takmičarske. načinu organizacije i izvođenju . One su ipak. sasvim slične igrama – po sadržajima.. pravilima. saradničke 4. KONSTRUKTIVNE IGRE Deca uobličavaju razne materijale . organizaciji i izvođenju igre. S obzirom da predstavljaju podražavanje igre. da se postigne nekakav cilj. 28 . a) pronalaženje kombinacija nenamernim rukovanjem ( oko 2 god. zbog dominacije vaspitača nedostaje u dovoljnoj meri spontanost i autonomni karakter. „ čoveče ne ljuti se“ – igra sa gotovim pravilima – funkcija ovih igara i da dete uči i zapamti pravila – didaktičke igre spadaju u ovu grupu – perceptivno-motorne aktivnosti – razne otkrivačke aktivnosti – razne zdravstveno-higijenske igre i aktivnosti za aktiviranje čula. igrolike aktivnosti se mogu povezati sa svim vrstama igre kod kojih je moguća usmerena imitacija. treba proceniti kakve su uloge dece i vaspitača u aktivnosti – ako dominira vaspitač to je igrolika aktivnost. izvrašanje uloga i ostvarivanje zadataka koje je vaspitač postavio. ) b) oblikovanje – pronalaženje najpogodnijeg načina c) ređanje materijala d) grafičko predstavljanje e) građenje gotovim materijalom – lego kocke – u kombinaciji sa drugim predmetima f) rimovanje. ako deca imaju glavnu reč u izboru sadržaja.koja se pretvara u igru ako je deca dobrovoljno prihvate i počnu je slobodno na svoju inicijativu izvoditi u obliku takmičenja ili podražavanjem neke životne situacije. Neka aktivnost može u početku da bude igrolika aktivnost – dok vaspitač određuje šta će se raditi. Nije samo rukovanje. već stvaranje. IGRE SA GOTOVIM PRAVILIMA Prvavila mogu biti unapred propisana a mogu se i dograđivati...3. Da bi se identifikovala . prilagođavati.

prisustvo vršnjaka omogućava da se praktično uvežba i usvoji pridržavanje ovih granica a socijalni odnosi obogate i razviju. sama po sebi dovoi do rasterećenja deteta. Nova deca se lakše uključuju u kolektiv ukoliko im pomažu u tome stariji drugovi. odnosno akumulirane neprijatne tenzije njima izazvane odgovarajućom igrom bivaju velikim delom razrešene. Taj terapeutski potrncijal igre zasniva se na činjenici da je igra prirodno sredstvo detetovog samoizražavanja. Play terapija – Melani Klajn 29. uzima u obzir tuđe želje i mišljenja i oslobađa se egocentričnosti što je jako važno kako za njegov afektivni tako i kognitivni razvoj. Osim sa vršnjacima u svojoj vaspitnoj grupi. Igrom je moguće otkloniti ili bar ublažiti neke psihičke traumatske doživljaje. Prednosti života i odrastanja dece u kolektivu – uzrasno čiste i uzrasno mešovite grupe Uspostavljanje odnosa sa drugim ljudima je jedna od osnovnih dečijih potreba koja prevazilazi ostale vitalne potrebe i ona se ne može zadovoljiti samo kontaktima sa vaspitačem. gde mu je po pravilu obezbeđen privilegovan položaj. Mešanje dece različitih uzrasta u dečijem vrtiću ima mnogo prednosti. U dodiru sa odraslima dete je često prezaštićeno ili njihovim odnosima nedostaje spontanost. dete iam potrebu za širom interakcijom sa decom različitih uzrasta.žU nekim slučajevima i uslovima i spantana igra. starijom i mlađom od sebe i ukoliko ne može da je zadovolji to ga lišava mogućnosti da nauči raznovrsne oblike saradnje i uzajamne brige karakteristične za spontano formirane grupe. kao i njihovo uvažavanje bez potčinjenosti i zavisnosti od njih. navedene napetosti se redukuju. 29 . Eventualne prepreke čak pomažu detetu da uviđa relativnost perspektive. pod određenim uslovima.28. U toku tako izazvane igre. U dodiru sa drugim članovima grupe dete ima prilike da mnogo bolje upozna svoje mogućnosti nego u porodici. motivisana pomenutim konfliktima odnosno tenzijama. Dijagnostička i terapeutska vrednost igre Utvrđeno je da trenutna emocionalna napetost i relativno trajnija emocionlana stanja imaju direktnog odrza na igru deteta. zbog čega nema odgovarajuću povratnu informaciju koja bi sledila kao reakcija na njegovo ponašanje. Potisnuti emocionalni konflikti . Neophodno je da se razvije niz interpersonalnih odnosa među decom i stvara zajednička fizionomija čitave vaspitne grupe. U grupi se najbolje uči samopoštovanje bez potcenjivanja drugih. Koliko god su odrasli važni za određivanje granica dečijem ponašanju i stavranje povoljne atmosfere za razvoj socijalnih odnosa u vrtiću. PREDNOSTI ŽIVOTA I RADA U GRUPI Osećanje pripadnosti grupi ima posebnu vrenost za povučenu i stidljivu decu. U grupi vršnjaka dete je okruženo sebi sličnima sa kojima može da se upoređuje i identifikuje bez rizika da se oseća inferiorno. odnosno negativnu emocionalnu tenziju.

izgrađivanje odgovornog i humanog odnosa prema drugima. .da vaspitač shvata situacije u kojima se deca nalaze – shvatiti i razmotriti šta se stvarno dogodilo – razmotriti obe sukobljenje strane . smenjivanje broja prepreka na koje dete nailazi u vrtiću na razumnu meru. 30. Potrebno je : . . što je neophodno za socijalizaciju. Obezbeđivanje uslova da se dete opusti.urediti sredinu tako da zadovoljava dečije potrebe . Da bi se osećala kao ravnopravni članovi kolektiva deca treba da usvoje pravila ponašanja koja im omogućuju da žive u skladu sa svojom društvenom sredinom.Treba preduzeti sve mere da se dete među vršnjacima oseća dovoljno sigurno i prihvaćeno da poželi sa njima da razvija prijateljske odnose zahvaljujući kojima će se osloboditi odbrambenog stava.Da vaspitač traga za pozitivnim dečijim motivima i ponašanjem i da ih komentariše umesto da ističe negativne primere i kažnjava decu. Ona je povezana sa njihovim prihvatanjem pravila življenja u zajednici. Starijima je potrebna prilika da se brinu o mlađima od sebe da bi postali osetljiviji na njihove probleme. Takođe. i ohrabrivanja a ne « nemoj» i « prestani» .Dobro je koristiti jednostavna podsećanja kao « kocke su za građenje a ne za bacanje».obezbediti dovoljnu količinu materijala i aktivnosti . stekne poverenje u svoju okolinu i oseća dobro u vrtiću. Vidovi nepoštovanja ličnosti deteta 30 . a ne osuđivanjem dece. 31. Načini uspostavljanja dobrih odnosa i povoljne atmosfere u grupi Osnovni način za uspostavljanje dobrih odnosa i povoljne atmosfere u grupi je dobra organizacija. Demokratski način saradnje s decom traži ostvarivanje pozitivne discipline. Disciplina u dečijem vrtiću ima prvenstveni cilj da osigura ostvarivanje prava svakog člana kolektiva i uskladi njihove međusobne odnose.Starija deca sa izgrađenim veštinama i sposobnostima predstavljaju dobar model za podražavanje i podsticaj mlađoj deci da svoje aktivnosti izvode na višem nivou.pozitivna disciplina se bavi ponašanjem i razlozima zašto su se neka ponašanja desila. kao i decentriranje.

da kažu „ hvala“. Treba pomoći detetu savetom kako da unapredi svoje socijalne odnose kada vidi da mu nešto predstavlja problem i isto tako treba mu ponekad tumačiti motive ponašanja druge dece. u toku dana potrebno je ponuditi više grupnih aktivnosti različitog karaktera. različite težine i različitih razvojnih mogućnosti. Neće biti potrebno da se deca podsećaju na pozdravljanje . 31 . svedena na razumnu meru i opravdana u dečijim očima a posledice njihovog nepridržavanja predvidljive. Da osnovna mera uticanja na dečije ponašanje bude podsticanje i usmeravanje. što će uticati da se kod njega izgrade odgovarajući stavovi i želja da ponovo dođe. organizacijom rada u malim grupama i sopstvenim partnerskim i neautoritarnim stavom. Učenje oblika socijalizovanog ponašanja je od male koristi ako se dete oseća nesigurno i nije steklo poverenje u svoju društvenu sredinu. Detetu je potrebno da već na početku uspostavi prijateljski odnos sa vaspitačem da bi moglo takve odnose da gradi i sa ostalom decom u grupi. što podrazumeva uvažavanje motiva.32. Granice ponašanja treba da su jasne . Uloga vaspitača u unapređivanju socijalnog ponašanja dece u vrtiću U procesu uključivanja u grupu dete prolazi kroz više faza. da poželi sa njima da razvija prijateljske odnose zahvaljujući kojima će se osloboditi odbrambenog stava. Probleme u socijalnim odnosima među decom najbolje je preduprediti. Uticaj vaspitača je naročito važan kod dece koja nisu preduzimljiva u socijalnim kontaktima sa vršnjacima usled nedostatka iskustva. Pre svega . treba preduzeti sve mere da se dete među vršnjacima oseća dovoljno sigurno i prihvaćeno . različite prirode. Učiti decu učtivom ponašanju i ljubaznosti nema svrhe ukoliko se i odrasli ne odnose na taj način prema njima. različite tematike. Uloga vaspitača je da stvara uslove za konstruktivne razmene među decom. zbog čega su sklona da se vezuju za odrasle osobe. Da bi se zadovoljila različita interesovanja i osobenosti grupe. pravila ponašanja jednostavna. Ako im vaspitač u tome posluži kao primer. „ izvoli“ i sl. različito locirane. Treba da se stvara socijalni okvir koji će predstvaljati stabilan i sređen sistem vrednosti . izbeći pre nego što se pojave. Takođe mu treba ponuditi aktivnosti koje poznaje i u kojima može lako da se samostalno snađe. Prvih dana dolaženja u vrtić važno je obezbediti prijatne utiske i pozitivna iskustva. interesovanja i potreba dece i ne sadrži zastrašivanje i postiđivanje kao oblike kažnjavanja i manipulacije. različitog motornog statusa.

analizom konflikata : a) definisanje . Ponekad je nužno razdvojiti sukobljenu decu i izgladiti nesporazum nastao različitim tumačenjima nekog pravila ponašanja. prozivanje pred grupom. šalje se poruka da sa detetom nešto nije u redu a ne ono što radi. stavljanje u poziciju da odlučuje 2. ucenjivanje. upiranje prstom. nesporazumi tinjaju i nagomilavaju da bi izbili u najnepoželjnijem trenutku ili kad je vaspitač odsutan. raditi umesto deteta. Greške odraslih: . U intervencijama ne treba preterivati već postepeno prepuštati deci da samostalno izglađuju svoje prepirke. ovim se uskraćuje deci važno socijalno iskustvo zbog čega neće biti sposobna da svoje društvene odnose samostalno organizuju. Kada emocije nadvaldaju i sukom preti da se ne zaustavi na rečima vaspitač može da ukaže na mogućnost njegovog razrešenja koja će biti najpovoljnija za sve učesnike . izborom rešenja uz poštovanje zadatog uslova koji treba ispuniti 3. tužakati ili se baspomoćno povlačiti u konfliktnim situacijama. vika. naredbe. ili ga prekine. U trenutku konflikta uči se njihovo razrešenje – razvijaju se veštine izlaska iz konflikta. U spontanim situacijama tokom konflikata treba pustiti decu da sami razreše do određene granice – kada počnu da ugrožavaju svoje ili tuđe zdravlje ili kada uništavaju. međutim. Najčešću uzroci dečijih sukoba i uloga vaspitača u njihovom rešavanju Dete koje ne ume da se ponaša u grupi izazvaće zlovolju kod svojih drugova. identifikovanje b) razvijanje mogućih alternativa c) odlučivanje za jednu alternativu ( koja je bila dobra po mišljenju deteta) 32 . opominjanje.33. prozivanje dežurnog krivca. kažnjavanje.autoritarnost. Osim toga. Razrešavanje konflikata a da deca pri tome uče : 1. neslaganja i sukobe jer će tako učiti da ih razrešavaju i sticati značajno socijalno iskustvo. treba imati na umu da su konflikti normalna pojava i da se stalnim uplitanjem vaspitača u njih i potiskivanjem stvara određena napetost u grupi. već će se stalno obraćati starijem . Obavezno se treba umešati kada deca pozovu vaspitača. što će kod njega samo izazvati osećanje da nije prihvaćeno a neće ga naučiti kako da se bolje u nju uključi. moralisanja. iznuđivanje obećanja. Konflikti mogu da ukažu šta nam je važno u životu. Te greške odrasli će dovesti do trenutnog rešavanja problema. dovođenje do logičke posledice.

produbljivanja pozitivnih emocija. mala grupa dece ( 5-8) 2. Koliko je moguće treba pri deljenju igračaka podstaći saradnju i pozitivne emocije.odnosno neistina izgovorenih bez namere da se neko obmane.34. ono što se želi sa onim što se poznaje. Onaj ko ostaje bez igračke ne treba da oseća da je time onaj koji gubi. već da je onaj koji daje i da oseti zadovoljstvo zbog toga. bogateći i oplemenjujući tako dečiju ličnost u celini. Neiskrenošću se ne može postići kod deteta više ljubavi i poštovanja već samo preneti ideja o manipulisanju emocijama kao sredstvu za postizanje svojih . partnersko učešće vaspitača Za povoljan razvoj socijalnih odnosa u grupi važno je negovanje iskrenosti i otvorenosti među njenim članovima. Ovo je teško izgraditi već kod mlađe dece. Jedan od načina učenja dece da dele igračke je da se ograniči vreme igranja određenom popularnom igračkom. koje će dovesti do intuitivnog shvatanja pravila koja važe za upotrebu zajedničke svojine. Mogućnosti i oblici saradnje među decom i uloga vaspitača u njenom podsticanju Za sardaničke odnose među decom potrebni su određeni kontekstni okviri : 1. ali kod njih je dovoljno postići da ne shavatju davanje kao trajan gubitak. nepreciznost vremensko-prostornih pojmova i sklonost da se meša izmišljeno sa stvarnim. da ustupaju jedna drugoj igračke i druge predmete kao i da vode računa o željama i potrebama svojih drugova u grupi. Kultivisanje dečijih emocija Vaspitavanje emocija bi se sastojalo u razvoju sposobnosti kod dece da se uzdržavaju od impulsa izazvanih negativnim emocijama kao i oplemenjivanja. Najvažniji način učenja dece iskrenosti je pozitivna reakcija odraslih prema dečijoj otvorenosti i njihov primer. Zato je potrebno mnogo puta ponovljeno iskustvo dobijanja i davanja igračaka i drugih stvari. 33 . što sve može biti uzrok takozvanih «belih laži». Najpogodniji način za njihovo kultivisanje je približavanje deci tehnika izraza i ostvarenja raznih umetnosti . Kada se procenjuju dečija iskrenost treba imati na umu nepouzdanost njihovog pamćenja. Jedan od najsloženijih zadataka je naučiti decu da dele. koja izazivaju kod njih duboka preživljavanja. Jedno od osnovnih pravila mantalne higijene je da osećanja moraju da se izraze kako ne bi negativno delovala na duševno zdravlje deteta. da se suoči sa njima i oslobađa ih se na odgovarajući način da se ne bi neurotoziralo nagomilanom agresijom koja može naneti veliku štetu razvoju njegove ličnosti. 35. ne struturiran materijal 3. obično egoističnih ciljeva. Dete treba da postane svesno svojih emocija.

Da bi moglo da spozna i prihvati sebe detetu je potrebno da upozna svoje mogućnosti. I nakon naprezanja se opuste i smire. odnosno. najbolje je ako deca svoje negativne emocije isprazne kroz fizičku aktivnost. Njega je takođe važno naučiti kako da se suoči sa neuspehom. Nikada ne treba uticati na ponašanje dece postupcima koja idu na štetu njihovog samopoštovanja kojima se izaziva osećaj krivice ili stida a ona kvalifikuju kao „nevaljala“. Uticaj vaspitača na izgrađivanje slike o sebi kod deteta predškolskog uzrasta Jedna od najznačajnijih karakteristika detinjstva je traganje za sopstvenim identitetom. svoje granice – osobine po kojima je slično i po kojima se razlikuje od ostalih. kroz slušanje odgovarajuće muzike i sl. Negativne emocije će se ređe javljati i izgubiće u ntenzitetu zahvaljujući negovanju pozitivnih emocija. postiđivali i činili manje vrednim u sopstvenim očima. Naročito je važno da decu ne osuđuje i ne grdi zbog onoga što osećaju. Vaspitač treba da mu pomogne da stekne poverenje u sopstvene snage. koja im omogućava da agresiju prenesu na lopte. 34 . Očekivanja u velikoj meri utiču na dečije ponašanje i razvoj pojmova o sebi i kod dece se zapaža da postupaju zavisno od uloge koje im je dodeljena. „sebična“ i sl. „ lenja“. Jedan od ovih načina je prevođenje negativnih emocija u reči. 36. odnosno. svoje prednosti. radi čega se moraju izbegavati svi postupci koji bi ga poružili. Naročito je značajno da se kod deteta koje se bavi samostalnim i stvaralačkim aktivnostima izgradi poverenje da je ono što radi na svoj način vredno i da ima smisla čak i kada se razlikluje od opšteg ukusa ili sadrži greške čije je javljanje normalno u procesu delovanja. Takođe se deca oslobađaju napetosti kroz stvaralačke aktivnosti igre mašte ili uloga. Na emocije se naročito utiče izgrađivanjem pozitivne slike o sebi i odgovarajućom sociokulturnom sredinom pod čijim uticajem detet bogati i prerađuje svoja emotivna iskustva koja su osnov dobrog razvoja. Svakako. verovanje da će ako pokuša imati izgleda na uspeh. obručeve i sl. Veoma je važna slika koje je dete izgradilo o sebi kao sposobnoj i snalažljivoj ličnosti koja je u stanju da prevlada teškoće ako uloži određeni napor.Deci treba pomoći da shvate svoja agresivna osećanja i naučiti ih kako da izađu na kraj sa njima. pogrdne nazive i stalno dokazivanje svoje nadmoći kao odrasle osobe. strunjače. što je prvi korak u osposobljavanju dece da ih kontrolišu i oslobode ih se na konstruktivan način. Zbog toga vaspitač treba da izbegava pretnje. igre peskom. da ih izraze na neki od načina koji je najmanje opasan po njih i okolinu. Da bi poštovalo druge kod deteta treba da se razvija osećanje sopstvene vrednosti i važnosti. Vaspitač treba da pokaže razumevanje prema detetu koje ispoljava negativne emocije i da utiče pre svega na način njihovog ispoljavanja. vodom i glinom. da „ opravdaju poverenje“ ako su očekivanja pozitivna. Crtanje i slikanje imaju takođe terapeutski učinak ukoliko dete ima mogućnosti da slobodno predstavlja zbivanja i odnose koji su izazvali smetnje u njegovom životu.

prošla i sadašnja iskustva da sebe doživi kao osobu koja ima različita osećanja i misli u različitim situacijama. Ovo osećanje dete podređuje spoljašnjem autoritetu i ono predstavlja prepreku za razvoj samostalnosti i nezavisnog mišljenja. Umesto grdnji prekora i kazni detetu mnogo više pomaže kad čuje savete. razne tekuće aktivnosti. Ukoliko vaspitač ne pridaje pogreškama poseban značaj i ne izaziva kod njega osećanje straha. što znači razvojni domet. prema sopstvenim potrebama i očekivanjima i usklađivati sa ciljevima i postignućima koje želi da postigne. te stoga nije u stanju da integriše i zaokruži unutrašnja. ma kako bolno iskustvo bilo i ma kako pogrešilo u ponašanju. Takođe je važno razviti kod deteta osećaj da se sve može promeniti i popraviti. Na predškolskom uzrastu dete još nema razvijen pojam o sebi. Stav koji će dete imati prema sopstvenim greškama najviše će zavisiti od stava vaspitača prema njima. jer na taj način dete uči kako da poveže svoje ponašanje sa trajnim osobinama i kod sebe i kod drugih ( „ to si dobro uradio zato što si oštrouman“). Takođe je važno razviti kod dece tolerantnost ili čak pozitivan stav prema različitostima među ljudima i decom jer one čine život zanimljivijim. U razvoju pojma o sebi posebno je važno pomoći detetu da razvije osećanje samopouzdanja što se može postći jedino stalnom manifestacijom prihvaćenosti deteta bez uslova i rezervi. Ukoliko dete stalno doživljava zamerke i grdnje za većinu stvari koje preduzima jer ga interesuju. U svojim očekivanjima vaspitač treba da se uvek okreće onome što dete može da postigne. Bez obzira kakav je ko on je prihvaćen kao vredna i zanimljiva ličnost. Ukoliko često ili stalno sluša globalne vrednosne sudove o sebi. ovo razlikovanje u velikoj meri zavisi od vrednosnih sudova koje drugi saopštavaju o detetu. nemogućnosti i slično. koje se izražava kroz osećanje krivice. Ukoliko stalno sluša sudove tipa „ ti nisi dobar“ ili „ ti nisi poslušan“ dete će shvatiti da je ono takvo kako mu kažu ali neće znati šta treba da izmeni da bi bilo „ dobro“ i „poslušno“ dete. lična iskustva odraslog. dete će izgraditi i globalnu sliku o sebi i težiće da uskladi svoje ponašanje sa njom. nespretnosti. uputstva. Predškolsko dete opisuje sebe kroz fizički izgled. Važno je da dete shvati da se ponašanje može menjati svojom voljom. budući da najčešće ne razume dovoljno odrasle od kojih tako mnogo zavisi ono počinje osećati neizvesnost u pogledu svog ponašanja i nepoverenje u sebe. maštovitijim. Korisno je uz pozitivne ocene o detetovom ponašanju vezati crte ili osobine koje ono poseduje a koj tom ponašanju doprinose. neznanja. uspeh i napredak. bez obzira što ga u jednom trenutku nije opravdalo. On na taj način pokazuje razumevanje za detetove razvojne probleme. krivice i kajanja onda ih se ni dete neće plašiti u toj meri da postanu kočnica njegove aktivnosti i težnji za postepenim osamostaljivanjem. 35 . lične predmete i stvari. Pojam o sebi dete gradi na bazi razlikovanja sebe od drugih.Vaspitač treba da pokaže detetu da ima poverenja u njegovu sposobnost da se ponaša zrelo i odgovorno.

slobode i inicijativnosti kod dece Dete nije isključivi proizvod nasleđa. To će činiti tako šte će mu obezbediti najveću moguću slobodu unutar granica koje mu garantuju bezbednost i koje su mu poznate u sredini u kojoj može da se snađe i kreće sa izvesnošću kao i da izražava svoje autentične porebe bez straha od nerazumevanja osude i ugroženosti osećanjem krivice što nešto može da pokvari ili nekome zasmeta. Ako se deca okruže ljubaznošću . Važno je da se dete dolazeći u vrtić oseća sigurno i prihvaćeno. koja su pozitivna i povezana više sa osećanjem prihvaćenosti nego odbačenosti. slikom koju ima o sebi i ulogom koju je prihvatilo. Osećanje sigurnosti se razvija postepeno. ona će se ponašati konstruktivno i prijateljski prema svojoj okolini a vaspitni postupak će se odvijati uspešno i bez težih problema. kao i određenu sigurnost u kontaktima sa drugima. neprijateljstvo prema okolini i samom sebi. gubi poverenje u svoje sposobnosti da deluje samostalno i ispravno gradeći o sebi sliku kao o nespretnoj. To znači da svako dete nosi u sebi potencijalno jednu ličnost kojoj je potrebna izvesna samostalnost da bi se svestrano razvijala i izgrađivala. Strah i osećanje nesigurnosti .37. mentalnu i posebno emocionalnu sigurnost deteta. Razvijanje samostalnosti. 38. slaboj. Suprotno tome. što će se neposredno odraziti i na njegovo napredovanje u razvoju i učenju. bez obzira kako se trenutno odrazili na ponašanje deteta. Ono je usko povezano sa poverenjem koje dete ima u sopstvene snage i svoju okolinu. lično iskustvo više nego pamćenje. pretvaranje. dete izloženo preteranim očekivanjima i zahtevima koje se « na silu gura u kožu odrasle osobe» okruženo zabranama i ograničenjima. ako im se pruži razumevanje i podrška. sredine u kojoj raste i vaspitnih uticaja. niti se može razviti u slobodnu svestranu i stavralačku ličnost nezavisno od svoje aktivne i dobrovoljne uključenosti u vaspitno-obrazovni proces. koja su prihvatila svoju ulogu i stekla poverenje u sopstvene mogućnosti. nagone ga na neiskrenost. 36 . bezbednosti nego ugroženosti. Deca treba da budu više vođena svojim ličnim namerama ( koje vaspitač kultiviše i usmerava) nego odlukama odraslog. Vaspitač mora da preuzme odgovornost za fizičku. Ono zahteva stalnu brigu i uticaj vaspitača kojima se podstiče više spontanosti i aktivnosti nego pasivnost i reprodukovanje. Podsticanje razvoja slobodnog i samostalnog dečijeg „ja“ ne podrazumeva prepuštanje deteta sebi. čiji pokušaji nailaze na otpore i negativne reakcije odraslih. zahvaljujući iskustvima koja dete stiče u dodiru sa svojom okolinom. Razvijanje sigurnosti kod dece Deca koja imaju pozitivnu sliku o sebi. počinje da se oseća nesigurno i neprihvaćeno. tako da se preko njega može saznati šta misli i oseća o sebi kao i šta očekuje od drugih ljudi. čak «nevaljaloj» osobi koja uvek greši. bolje se osećaju i uspešnije uspostavljaju socijalne odnose sa svojom okolinom. stvaralaštvo više nego podražavanje. a kao krajnju posledicu mogu imati potiskivanje svega što je autentično u ličnosti deteta.

Nezavisnost dece se izražava kroz sve vrste ponašanja kojima postižu ili zadržavaju inicijativu i kontrolu nad aktivnostima kojima ostvaruju sopstvene ciljeve. Nezavisnost se ogleda u mnoštvu aspekata kao što su : - lična nezavisnost u praktičnim stvarima ( oblačenje, hranjenje, pranje) - nezavisnost potrebna za snalaženje u okolini ( da se dete slobodno kreće, stupa u kontakt sa nepoznatim osobama, kupuje u prodavnici) - nezavisnost u odnosu na grupu dece kojoj pripada ( da se odupire pokušajima tiraniziranja, da se ne zadovoljava samo oponašanjem drugova) - emocionalna nezavisnost ( da je u stanju da se snađe i samostalno zabavi u određenim vremenskim periodima a ne uvek da traži prisustvo i pažnju odraslih) - intelektualna nezavisnost ( sposobnost da traži i pronalazi sopstvena rešenja za probleme, misli svojom glavom i ne veruje uvek na reč) - nezavisnost u stvaralačkom izražavanju ( originalnost, fleksibilnost i fluentnost u kreativnoj produkciji – crtanju, modelovanju, konstruisanju , igri i dr.) Treba imati u vidu da i najjednostavnije veštine koje dete savlada, kao što su vezivanje pertli za cipele, rukovanje priborom za jelo, sečenje makazama i dr. imaju značajnu ulogu u njegovom postepenom osamostaljivanju i sticanju poverenja u sopstvene mogućnosti. Nezavisnost dece negovaće se i povećavati ohrabrivanjem njihove inicijative, spontane aktivnosti i samostalnog delovanja sa jedne strane kao i postepenim smanjivanjem obima „ usluga koje im čine odrasli“. Vaspitač koji veruje u decu i njihove razvojne mogućnosti davaće im prilike da se ispolje, što se može postići samo ako čitav v.o rad zasnuje na slobodi i emancipaciji njihove ličnosti. Poznato je da anksioznost najčešće uzrokuju razni oblici pritisaka kaojima je dete izloženo, u obliku preteranih zabrana, stalnog prigovaranja, ispravljanja ponašanja i sl. Slobode koja vodi emancipaciji dečije ličnosti nikada ne može da bude previše. Ova sloboda ne znači anarhiju ili nepostojanje pravila u životu deteta, nego predstavlja mogućnost da dete bira unutar onoga što mu je ponuđeno u dečijem vrtiću i što se uklapa u opšti okvir ponašanja koji se stvara organizacijom života i rada u kolektivu. Sloboda uvek podrazumeva poštovanje prava i interesa drugih ćlanova kolektiva i određeno usklađivanje sa njima radi zajedničkog života i saradnje. Potrebno je da deca znaju granice svoga ponašanja u okviru kojih će s eosećati bezbedno i biti prihvaćena od svoje okoline. Zato im od njihovog dolaska u vrtić, treba ukazivati na pravila koja važe u njemu kao i na njihov smisao. Ovi zahtevi treba da budu izraženi u pozitivnim terminima, odnosno treba učiti decu kako da se igraju peskom ne rasipajući ga , pravilno stanu u red i sarađuju u igri. Ova pravila treba saopštiti već na početku i insistirati na njihovom poštovanju sve dok ih deca ne usvoje i počnu ih se pridržavati bez podsećanja. 37

Zadatak da se deci obezbedi najveća moguća sloboda, nezavisnost i inicijativa, podrazumeva i okvire koji će im garantovati ličnu bezbednost i čuvanje društvene imovine koja se nalazi u dečijem vrtiću. Vaspitač ima pravo da postavi granice u ponašanju, da spreči dete da čini nešto čime bi nanelo štetu sebi ili okolini, međutim, u okviru tih granica ono je slobodno da ispolji svoju inicijativu , da upravlja svojim postupcima. Uvek treba imati na umu da je svrha reda i organizacije u vrtiću pre svega da omogući detetu maksimum slobode u kretanju i izražavanju, bez ugrožavanja slobode i stavaralčkih težnji drugih. Dete ima potpunu slobodu samo dok se njeno korišćenje tiče isključivo njega, odnosno, ne ugrožava sloboda drugih i ne dovodi u pitanje njegova lična bezbednost. Ako se vaspitač pridržava ovog zahteva onda neće nikoga prisiljavati da sluša priču ili muziku koje su planirane, da uči pesmicu, slika prema zadatoj temi i na određen način, uključi se u igru i prihvati dodeljenu ulogu. Prisiljavanje nikada ne može pomoći detetu da uči i razvija se i bez obzira na namere onoga ko ga primenjuje, verovatnije je da će dati suprotan efekat. GLASANJE – ukoliko deca imaju više prilika da odlučuju, utoliko će se formirati kao slobodne, samostalne ličnosti. Program koji se ostvaruje u vrtiću, predstavlja obavezu za instituciju i vaspitače kao osoblje zaposleno u njoj, ali ne i za decu. Njihovo učešće u v.o procesu mora biti dobrovoljno i usklađeno sa onim što žele, čemu teže, što mogu da usavršavaju i postižu. Dok vaspitač priprema uslove i podsticaje za razvoj dečijih aktivnosti, ponašanje dece može biti raznovrsno u onoj meri u kojoj se javljaju individualne razlike među njima. Treba da se poštuje detetovo pravo da ne učestvuje u pojedinim aktivnostima koje je inicirao vaspitač pod uslovom da se u toku njihovog odvijanja ne bavi ničim što bi ometalo druge. Deci je naročito važno pružati mogućnosti da palniraju aktivnosti i učestvuju u određivanju pravca njihovog odvijanja, trajanja, procedure i organizacije.

39. Kvalitet emocionalne veze vaspitač-dete
Odlučujući faktor u uticaju dečijeg vrtića kao institucije na razvoj i učenje predškolskog deteta je osoba koja je posrednik između programskih sadržaja koji se ostavruju, utičući na njegov odnos prema ovoj sredini, potstičući ga na bogatu i raznovrsnu aktivnost ili ga ograničavajući. Ni najbolje odabrani sadržaji i materijalni uslovi za njihovo ostvarivanje ne mogu umanjiti ulogu vaspitača. Od ličnosti vaspitača najviše zavisi spontanost i prilagodljivost ritma življenja kao i čitava atmosfera u dečijem vrtiću. Ako je vaspitač krut i nervozan, to će se odraziti u obliku napetosti i otpora kod dece. Ako je ponašanje vaspitača nedosledno i hirovito takvo će biti i ponašanje dece. Ako se on ponaša veselo i neusiljeno deca će to prihvatiti kao sastavni deo opšte atmosfere u vrtiću. Od prvog dana boravka dece u ustanovi vaspitač radi na uspostavljanju bogatog i sadržajnog emocionalnog odnosa sa njima, koji je obostrano prijateljski , saradnički i zasniva se na međusobnom uvažavanju, poverenju i brizi. 38

Detetu je potrebno da se oseti da je vaspitač zainteresovan za njega lično a ne samo za ono čime se dete bavi. Bliskost sa vaspitanikom omogućava mu da postigne mnogo više u delovanju na dečiji razvoj i učenje i to na načine koje se verovatno ne bi pokazali efikasni kada bi ih primenila detetu nepoznata osoba. Osim toga, dete nikada neće biti drsko i bezobrazno sa osobom koja mu čitavim svojim ponašanjem iskazuje poštovanje, koja je srdačna i blaga u ophođenju, koja ga ne gleda sa visine i ne insistira na pokornosti.

40. Osobine dobrog vaspitača
Dobar vaspitač prepoznaje se po tome što mu njegov posao predstavlja zadovoljstvo. On voli decu i dobro se oseća u njihovom društvu. Iako ima sasvim određen stav prema određenim oblicima ponašanja, on prihvata svako dete i ima razumevanja za njegove postupke. Svoja osećanja prema deci dobar vaspitač izražava tonom kojim im se obraća , izrazom lica i rečima. Dete mora osećati da je vaspitač „ na njegovoj strani“ da mu ono nešto znači, da ga uvažava, ceni, raduje se njegovim uspesima i ne osuđuje ga za neuspehe jer veruje u njegov pozitivan razvoj kao i svoje mogućnosti da mu doprinese. Takav vaspitač takođe je svestan i svojih ograničenja i nedostataka i ne pokušava da obmanjuje decu mitom o sopstvenom savršenstvu, već je u stanju da prizna svoje greške i uči iz njih. U njemu dete nalazi osobu spremnu da mu uzvrati pozitivne emocije, da mu na osmeh odgovori osmehom, pomiluje ga , zagrli, uteši, uzme u naručje... Dobar vaspitač je blizak detetu, prihvata ga kao ličnost i osetljiv je na njegove potrebe. Određen otpor zahtevima vaspitača je normalna pojava jer se ne može očekivati od deteta da se pasivno prilagođava svemu što se od njega zatraži. Sasvim je prirodno da dođe do protivljenja , prepirke pa čak i ljutnje u njegovim reakcijama na zahteve vaspitača, koji treba da poštuje njegovo pravo da ima različite želje i mišljenja ali i da , kada je potrebno, sprovede zahtev do kraja. Međutim, dete ne treba da se oseća da je manje prihvaćeno cenjeno i voljeno zbog toga što je ispoljilo pomenute razlike. Prirodnost je najvažnija osobina pravilnog odnosa vaspitača prema deci. Svaka usiljenost, izveštačenost, prenemaganje sladunjavo korišćenje deminutiva i drugih posebnih načina obraćanja deci suštinski onemogućava izgrađivanje iskrenog otvorenog, prirodnog odnosa kakav treba da se uspostavlja između mlađih i starijih. Deca sasvim dobro osećaju kada se pokušava manipulisati njima što ih u početku zbunjuje a zatim navodi da i sama počnu razvijati mehanizme manipulacije sa odraslima. Ako je odrasli odlučan i tolerantan, ako se od njega očekuje pozitivno ponašanje, uspeh u aktivnostima, zalaganje i iskrenost, dete će sve učiniti da opravda ovakva očekivanja i odnosiće se na isti način prema samome sebi. On treba da služi daci za primer kao osoba koja obavlja svoj posao istrajno i vešto, koja rešava probleme sistematski i strpljivo i zahvaljujući svome trudu postiže uspehe. Osobine vaspitača: 39

-

obrazovana, iskusna osoba koja se posvećuje svom razvoju dosledna, sigurna u sebe, s jasnim ciljevima, svesna i strpljiva, energična i odgovorna poštuje i prihvata kulturne razlike decembar intuitivna i izvorna, kreativna u bavljenju programom, usmerena na razvoj dece, da raspolaže odgovarajućim metodama rada topla, sa smislom za negovanje, optimistična sa smislom za humor.

41. Spontano i naučeno u ponašanju vaspitača

42. Vrste autoriteta
Svoj autoritet u grupi vaspitači postižu na razne načine. Njihova tipologija načinjena je polazeći od toga kako su raspoređena prava i dužnosti između njega i dece. 1. AUTORITARNI TP 2. ANARHIČNI TIP 3. DEMOKRATSKI TIP AUTORITARNI TIP Može se lako prepoznati po tome što je on gospodar u svakoj situaciji. Deca ga slušaju bez pogovora. Kada se uđe u sobu, čak i za vreme „ slobodnih aktivnosti“ deca sede u tišini i prema uputstvima vaspitača obavljaju ono što im je odobrio da rade. Iza čitavog njegovog ponašanja stoji duboko uverenje da su deca sposobna samo za ono što su ih naučili odrasli, odnosno da će njihovo ponašanje biti ispravno samo dok se odvija prema instrukcijama i pod kontrolom starijih od njih, isto kao što veruje da je poslušnost osnova vaspitanja i da mu se deca moraju povinovati bez pogovora. Kontroliše sve što se zbiva u grupi a deca se potčinjavaju njegovoj čvrstoj ruci i povišenom glasu, plašeći se da ga ne izazovu. U takvoj atmosferi deca se osećaju nerazumna i slaba, što doprinosi stvaranju slike o sebi kao inferiornoj, bespomoćnoj osobi koja greši uvek kada je aktivna i pokuša da pokrene neku inicijativu. Autoritarni vaspitač naročitu pažnju i napore posvećuje tačnom pridržavanju „ režimu dana“ i svako odstupanje od njega tretira kao prekršaj discipline. Autoritarno rukovođenje decom ne zahteva od vaspitača mnogo maštovitosti u radu niti prilagođavanje individualnim karakteristikama i potrebama dece. Nagradama i kaznama on se služi kao ucenama. Kada naiđe na tvrdoglavo dete ili dete koje u bilo kom pogledu odstupa od njegovih merila i zahteva on sa još većom upornošću koristi sve mere spoljašnjeg uticaja da ga prilagodi i savlada. U nedostatku elemenata samodiscipline, održavanje reda i mira postaje jedan od njegovih glavnih zadataka, a ukoliko mu budnost propusti ma i za trenutak u grupi dece nastaje haos, čije smirivanje zahteva još krupnije represivne mere. Autoritarni način vaspitanja na prvi pogled ima za rezultat red, poslušnost i disciplinu, međutim, konflikti i otpr dece samo su potisnuti i čekaju trenutak kada nekontrolisano izbijaju kao erupcija. 40

Demokratski vaspitač ohrabruje dete da ima i da iznosi sopstvena mišljenja i predloge kao i da uvažava tuđa. Utiče na dečije stavove i mišljenja bez mnogo pričanja i moralisanja ličnim primerom i naglašavanjem onih situacija u kojima se ogledaju tolerancija i saradnički socijalni odnosi. zahvaljujući srdačnim. Ravnopravnost koja karakteriše njegov odnos prema deci. kada ih pita za mišljenje i postupa prema njihovom predlogu. niti pravila koaj obezbeđuju normalno odvijanje zajedničkog života u grupi. da niej oprao ruke pre jela i sl. kojima se isključuje samo njihova zloupotreba. 41 . Graja skoro u svakom trenutku nadjačava pokušaje vaspitača de se obrati deci i on ima problema da ih zaštiti od međusobnih povreda. interesovanjima i potrebama dece. da je ušao u sobu u cipelama. npr nije vratio bojice tamo odakle ih je uzeo. uz postavljanje što širih granica ovom korišćenju.ANARHIČNI TIP Perdstavlja suprotnost autoritarnom i kod njega je sve dozvoljeno. Ovakav vaspitač prihvata razlike među decom kao njihove osobene vrednosti čije ispoljavanje i razvoj treba podsticati. DEMOKRATSKI TIP Demokratski vaspitač je onaj koji uspeva da stvori dobru organizaciju i radnu atmosferu ne namećući ih deci . Prvo što se zapazi pri ulasku u prostoriju za boravak je zaglušujuća galama. već aktivno uključujući vaspitanike u njihovo održavanje. kao i međusobnom uvažavanju i poverenju. Deci mnogo znači kada vasoitač sedne među njih i jede istu hranu. saradničkim odnosima koje je uspostavio sa njima. prepušteno slučaju i improvizovano. jer je teško održati interes duže vremena u takvoj gužvi i galami. Organizaciju unosi u korišćenje materijala njihovim brižljivim izborom u skladu sa mogućnostima . bavi se istim aktivnostima kao ona i sl. kada se pridržava pravila kućnog reda koji važi za sve u vrtiću. on se koristi njihovim preusmeravanjem u pozitivnom pravcu kao i oslanjanjem na ono što je kod dece pozitivno . Čak i ona deca koja uspeju da se bave nekom aktivnošću ne mogu da se udube u nju. kada se opredeljuje prilikom glasanja i njegov glas vredi kao i svaki dečiji. U slučajevima neprihvatljivog ponašanja dece. Najbolji dokaz vaspitaču da je takav odnos uspostavljen je kada deca počnu da mu spontano zameraju što je zanemario neko pravilo uspostavljeno u grupi. nacrtaju ili razgovaraju bivaju namerni ili nenamerno ometani os ostalih. On najčešće nema sposobnosti da deci ukaže na granice koje njihovom ponašanju osiguravaju slobodu. konstruktivno i otvoreno za saradnju. U ekstremnim slučajevima dolazi do prave anarhije koja može da ugrozi dečiju sigurnost. stalno se dokazuje u praktičnim životnim situacijama i na načine koji mogu da im posluže kao model za sopstveno ponašanje. kada sedi sa njima u krugu. Igračke. U svome radu on polazi od dece sa kojom usklađuje svoje uticaje i zahteve. sredstva i materijal su razbacani svuda po sobi a pokušaji pojedine dece da nešto sagrade.

. usmeravanju i bogaćenju dečije aktivnosti. neku decu treba podstaći i usmeriti u procesu aktivnosti a neku zainteresovati nečim novim kada je očigledno da su iscrpela sve mogućnosti onoga čime se trenutno bave. Postoje razne vrste pomoći. 42 . pre svega. Ponekad je njegovo prisustvo nužno da bi se izbegao ili izgladio konflikt. govoru i mišljenju. upućivanjem dece da u što većoj meri koriste svoje snage u delovanju. da opisuje rečima ono što se događa. U prvom slučaju vaspitač doprinosi razvoju dečijeg samopouzdanja i osposobljava ga da deluje oslanjajući se na sopstvene snage. pomaže mu da dođe do odgovora na pitanja koja ga interesuju. On ih uvodi u korišćenje opreme pokazivanjem kao i pričanjem. Učešće vaspitača u aktivnostima dece Za razvoj dečije ličnosti potrebni su stalna briga i uticanje vaspitača posvećeni izazivanju. Ovu svoju ulogu vaspitač obavlja . razumeju i mogu u njemu dobro da se snalaze. Deci treba ponuditi da izaberu aktivnost koji žele. On takođe doprinosi psiho-socijalnom razvoju dece uređujući sredinu vrtića tako da predstavlja za njih svet koji poznaju . Najveća pomoć vaspitača detetu ogleda se u zadovoljavanju njegovih potreba i pomaganju da se sve više oslanja na sopstvene snage. Da bi uticao na dečije aktivnosti i pojačao razvojne i saznajne efekte. Deci ne treba nametati aktivnost niti insistirati da nešto naprave isključivo po želji vaspitača. rečima i izrazom lica ohrabruje dete da pređe preko oborenog stabla . dok ga u drugom slučaju čini zavisnim od sebe.. kao i da pomaže deci u obavljanju pojedinih postupaka prilikom ispitivanja. odnosno stiče nezavisnost od pomoći odraslih. Podržavajući dete u svemu što je kod njega pozitvno i što ima razvojnu perspektivu. Vaspitač usmerava decu u procesu njihovih aktivnosti i čini ga efikasnijim na više načina : organizacijom sredine koja ih okružuje. pridružuje im se u isprobavanju igračaka i drugih stvari oko njih i demonstrira im korišćenje pojedinih uređaja u kutićtima pre nego što počnu deci služiti za proveravanje i utvrđivanje stečenog iskustva. vaspitač može da postavlja pitanja. Sigurno je da se razlikuje pomoć vaspitača koji je na odstojanju. ukazivanjem na moguće puteve kojima se dolazi do rešenja pojedinih problema. podsticanju. Ima dece koju je potrebno usmeriti i uvesti u aktivnost. vaspitač ga podstiče da istraje u aktivnostima za koje se opredelilo. izborom i rasporedom materijala koji im obezbeđuje. pre nego što se odluče da samostalno nastave ono što su započela zajedno sa vaspitačem.43. Vaspitač ima važnu savetodavnu ulogu u organizaciji dečijih aktivnosti jer se ne može osloniti na to da će deca uvek imati inicijativu u korišćenju svih mogućnosti koje su im ponuđene. da daje objašnjenja i odgovara na pitanja. od neposredne pomoći koja se sastoji u njegovom držanju za ruku. Njegov osnovni zadatak je da obazbedi mesto vreme i opremu za dečiju aktivnost pre nego što započne a zatim joj omoguči da se što intenzivnije i sadržajnije razvija.

44. Vaspitač prilikom svojih intervencija više ukazuje na razne mogućnosti razvijanja i bogaćenja dečije aktivnosti da bi podstakao dečiju maštu i dosetljivost. Vaspitač treba da bude stvaralac.. sposobnost intuicije i veština ophođenja sa grupom dece. imitacija. Primer sačinjava ličnost vaspitača i njegovo ponašanje. 45. Vaspitač ima samo jedno jedino autentično vaspitno sredstvo a to je njegova ličnost. još više pravim reagovanjem omogući njihovo iskazivanje. Primer. Da bi vaspitači bili stavraovi u svom pozivu nije dovoljno da su profesionalci. osečanja. Osobeni vaspitačevi stavovi. Kod predškolske dece postoje potencijali. Implicitna pedagogoija Primer u vaspitanju – faktor pedagoškog delovanja na ličnost deteta i ljude uopšte koji se zasniva na detetovoj težnji za podražavanjem i podložnost uticaju. Primer može da bude neposredan ( ličnost s kojima detet dolazi u kontakt) i posredan ( ličnost iz istorije i književnosti). Da li je u čoveku snažnije razvijena želja i potreba za spontanošću i kreatinošću ili potreba da njegovo ponašanje bude spolja determinisano? Kod istraživača je rasprostranjeno uverenje da je kreativnost kvalitet koji je svako ljudsko biće u stanju da ispolji u svom životu.U toku igre deca treba da su što samostalnija i imaju najšire mogućnosti za samoorganizaciju. navika i sl. Deca imaju urođen nagon za podražavanjem – učenje po modelu. identifikacija. što međutim ne znači da su prepuštena sebi i da vaspitač ne prati njihovu aktivnost. nego što određuje pravac kojim bi se one morale kretati. sklonosti i potrebe za stvaralaštvom. Vaspitanje s eodvija posredovanjem znanja. Pojedinci se. Da bi delovao svojim ponašanjem na dete vaspitač mora da usaglasi svoje ponašanje sa moralnim načelima koja propagira. te je zadatak vaspitača da na odgovarajući način takve osobine ličnosti malog deteta podstiče.Ograničavanje spontanog ponašanja i pritisak na pojedinca. autoritet vaspitača. Biti vaspitač svakako zahteva znanje ali umeti vaspitavati znači od vaspitanja napraviti stvaralački čin. U čemu se sastoji kreativnost vaspitača Kreativnost se smatra osnivnim obeležjem kvalitetnih odnosa sa decom. utoliko su izraženiji ukoliko je struktura formalne organizacije razvijenija. međutim razlikuju u stepenu i vrsti kreativnosti koje pokazuju.. razvijena empatija. ljubav prema deci i pozivu. jer tek tako doprinosi ostvarivanju cilja vaspitanja – podsticanju stvaralačkih ličnosti. Čime vaspitač najviše vaspitava Oduvek se primer posmatrao kao najuspešnije sredstvo vaspitanja. Nigde više nego kod vaspitanja nije toiko potrebno da se reči slažu sa delima. veština. Svaki oblik organizovanog života nužno ograničava spontano ponašanje pojedinca. da se ponaša u skladu sa određenim zahtevima. kultivisanje i razmah. njegovo ponašanje je najubedljivije sredstvo uticaja na dete. 43 . vrednosti.

Stvaralački vaspitač . mnoštvo ideja. Nastavnik mora biti sposoban da razume decu kao decu. vaspitač treba da bude isključivo dobar posmatrač njegovih napora tipovi kreativnih vaspitača: 1.Karakteristike stava i ponašanja vaspitača: 1. praktičar i kritičar sopstvene prakse 44 . istraživač. osoba koja je učenik 46. da otvori svoje Ja za nova iskustva 2. ali je drugi. ili teži da izgradi sledeće osobine : 1. Kreativnost se ne može kopirati.ne možemo postati kreativni time što ćemo kopirati kreativnog vaspitača Kreativni vaspitač ima. kontrolu nad mnogim nevidljivim delovima znanja i veština koje su mu potrebni ima i viziju celokupnog posla koji treba obaviti . maštovitost i spontanost. veći deo bez inspiracije pa je čak i u oblasti svoje specijalnosti spreman na ponavljanje 3. da vidi svrhu i lepotu u njihovoj buci i pokretu da shvati kako su široko otvorena njihova čula za primanje značenja iz svega. ideje i događaje 4. Njegova učionica i njegovo ponašanje prema deci nisu ni ortodoksni ni konformistički a odanost koja mu se iskazuje podrazumeva njegovu odanost poslu. Stručni profil vaspitača Profesionalni profil vaspitača Vaspitač je : kreator. osetljiva prema njima i reaguje na ljude . u procesu detetovog traganja za vlastitom idejom kad pokušava nešto da učini po svome. to je osoba koja poseduje primarni model koji vodi njegovo mišljenje i delanje 2. poseduje osećaj sigurnosti i sklonost da toleriše dvosmislenosti 5. izbegava ponavljanje vlastitog ponašanja ili ponašanja drugih. Kreativnost počinje tamo gde prestaje saznanje o tome kako postupati. osetljivost prema građi i prilikama i odanost na svom poslu 2. Uslov za kreativno bavljenje decom je odanost svom pozivu. koji jako utiče na njegov izbor metoda i materijala. u jedan deo svoje nastave unosi originalnost. samu sebe prihvata čvrsto. originalnost. pokazuje stvaralačke kvalitete koje se sasvim razlikuju od ovih. tačno realistički i teži da iskoristi svoj puni potencijal 3. osoba koja je svesna drugih ljudi. flesibilnost. Svako ima stvaralački potencijal.. pored toga što neprestano ima pred sobom cilj svoje delatnosti. Većina nastavnika koji su priznati kao «dobri» svesna je određenog stepena zadovoljstva koje im pruža njihov rad.

sopstvene mogućnosti i samo dete. Potrebe vaspitača za istraživanjem povezane su za svaki momenat njegove prakse.Verovatno mnogi problemi loše socijalne adaptacije i socijalne patologije 45 . smisao za komunikaciju 2. veštine. Proces istraživanja se u različite svrhe obavlja na različite načine. PROFESIONALNOST – jačanje uloge profesije vaspitača 47.vodi male projekte u svojoj ustanovi . - 1. spremnost na angažman i inicijativu . razvija svoju profesionlanu grupu-poštovanje timskog rada i uvažavanje profesionalne zajednice Celovita ličnost. doživljavanje kontinuiranog učenja kao dela profesionalnog identiteta. Onaj koji samostalno odlučuje o svojoj praksi i svom razvoju Saradnik. PROFESIONALNI RAZVOJ TOKOM CELOG RADNOG VEKA – pravo i obaveza. 5.identitet i integritet Onaj koji opaža i definiše.poznaje prednosti akcionih istraživanja . Aktivnosti i uloge vaspitača u predškolskoj ustanovi 48. kritičko mišljenje. timski rad 4.Da bi postao kreator. Postupci aktiviranja dece i „merdevine participacije“ Odvojeni od sveta odraslih dec i mladi su lišeni mogućnosti socijalnog učenja. LIČNI INTEGRITET VASPITAČA –radoznalost. PROFESIONALNA AUTONOMIJA – samostalnost i odgovornost u donošenju odluka. moralni integritet. samostalnost. programa – što znači da poseduje odgovarajuće stavove otvorenosti. profesionlana kompetencija : znanja. Međusobna povezanost aktivnosti i uloga vaspitača i dece 49. a ne samo rešava probleme vaspitno-obrazovne prakse.poznaje tehnike i načeine sakupljanja i analize podataka Vaspitač je : istraživač sopstvene prakse akter i kreator sopstvenog razvoja. te celokupan kontekst odrastanja. vaspitač mora dobro da poznaje mogućnosti programa. PROFESIONALIZACIJA KROZ TIMSKI RAD – dijalog među članovima tima 3. ali radi praćenja svog profesionalnog razvoja vaspitač mora biti osposobljen da : . Vaspitač treba da bude promišljeni posmatrač i kritički realizator programskih ideja i sadržaja koji potiču od same dece.

ODRASLI INICIRA AKTIVNOST. deca i maldi se na taj način prisiljavaju na psseudoaktivnosti ili na aktivnosti vakum tj. ALI ZAJEDNO SA ODRASLIMA DONOSE ODLUKU 7. DECA INICIRAJU I SAMA IZVODE AKTIVNOST 6.DEKORACIJA 1. ( 4-8)RAZNI OBLICI PARTICIPACIJE MERDEVINE PARTICIPACIJE 8. Odrasli yloupotrebljavaju decu za neke svoje ciljeve ( upotrebljavaju u komercijalne ili političke svrhe. ALI ZAJEDNO SA DECOM DONOSI ODLUKU 5. SIMBOLIČKA UPOTREBA DECE Nešto je manje manipulativna I dekorativna. obično odevena na simpatičan način.mladih ( pa i dece) u modernom društvu mogu biti objašnjeni upravo tom uzrasnom segregacijom ( izolacijom) u formativnim godinama Druga ozbiljna posledica oslabljenog učešća ( participacije) dece i mladih u životu i aktivnostima socijalne grupe jeste lišavanje biča u razvoju stvarnih. uvlače ih u mukotrpne pripreme neke predstave koja deci ne znači mnogo) DEKORACIJA – DEKORATIVNA UPOTREBA DECE Deca ne odlučuju o svom učešću. MANIPULACIJA MANIPULACIJA Oblik prividog učešća dece.DECA INICIRAJU AKTIVNOST . koji su efekti tih aktivnosti. DECA IZVODE ZADATU AKTIVNOST ALI UZ OBJAŠNJENJE ODRASLOG 3. ali im nije objašnjeno u čemu učestvuju. I u ovom slučaju deca nisu obaveštena o onome u čemu učestvuju. Ali deca se pojave u nekim kratkim ulogama. nešto kažu ili urade.ODRASLI KONSULTUJE DECU OKO ZADATE AKTIVNOSTI I DAJE OBJAŠNJENJA 4.SIMBOLIČKA UPOTREBA DECE 2. Reč je najčešće o učešću dece u aktivnostima odraslih koje se odnose na decu ili koje mogu iamti posledice po decu. ne razumeju dobro ( 1-3) ODSUSTVO PARTICIPACIJE 46 . onda se deca mehanički sklone kao što su ih I doveli a odrasli nastave svoje zamišljene aktivnosti. Životnu prazninu. naprave se lepe fotografije. Naime. Kada se deca pojavljuju u zajedničkim manifestacijama I aktivnostima dece I odraslih. Ono što posebno izostaje iz života dece i maldih u modernim društvima jesu zajedničke osmišljene aktivnosti dece i odraslih u kojima deca stvarno participiraju. ne razumeju smisao onoga u čemu učestvuju. smislenih aktivnosti. zašto učestvuju.

primena naučenog 3. korišćenje pitanja I zadataka u izlaganju gradiva 3. postupno izgrađivanje znanja 7. PROCEDURE KOJI PODSTIČU I RAZVIJAJU AKTIVNOST I DIJAGNOZA POČETNOG STANJA : UTVRĐIVANJE DEČIJIH PREDZNANJA 1. detaljno poznavanje rezultata učenja 5. slobodno biranje aktivnosti 7. podsticanje mašte 9. povećanje kompetencije za samoučenje 50. povezivanje gradiva – korelacija 6. pojmovi I terminologija koju deca već poseduju 3. problemsko izlaganje gradiva 2. Načini rada vaspitača sa decom 47 . igranje uloga 6. utvrđivanje dečijih predznanja prilika je da se. utvrđivanje prethodnih znanja I iskustava potrebnih kao osnova za sticanje novih 2. često ponavljanje naučenog 2. Ali prisustvo dece služi kao podsetnik odraslima dam isle na decu. ponove I utvrde činjenice. Kombinacijom navedenih merila dobijaju se različiti vidovi I različiti nivoi participaciej dece. analiza pogrešnih odgovora 4. povezivanje postojećih znanja I iskustava sa novim gradivom II NAČIN PREZENTIRANJA NOVOG GRADIVA 1. povećanje praktične kompetencije deteta za snalaženje u životnim situacijama 8. pokazivati kako su nastajala znanja 5.smisao zbivanja I samo učešće za njih nema mnogo smisla. izlaganje gradiva na što više različitih načina 4. POSTUPCI. objašnjavanje novih reči 8. Da li deca stvarno učestvuju ( participiraju) zaključuje se na osnovu nekoliko važnih merila : a) obaveštenost dece b) da li deca učestvuju u donošenju odluka o pokretanju I učešću u aktivnosti c) da li deca imaju mogućnost da odluče da dobrovoljno učestvuju u određenim aktivnostima d) da li se deca obaveštavaju o toku I ishodu aktivnosti I o posledicama po njih same e) da li postoji mogućnost da I sama deca pokrenu inicijativu za neke aktivnosti f) da li postoji mogućnost da deca upravljaju tokom aktivnosti ili delom toka aktivnosti. korišćenje humora III NAČIN UTVRĐIVANJA GRADIVA I PROVERAVANJA UČENIČKIH ZNANJA 1.

zgusnuti i naglašeni. etički i informativni. radija. relativno samostalno baviti raznovrsnim delatnostima. dijafilma. 2. 51. NEPOSREDNI – informacije koje prenosi vaspitač . podstakne ih. Zahvaljujući tome će se deca u skladu sa svojim mogućnostima i interesovanjima. POSREDNI – delovanje putem specijalno pripremljene sredine u vrtiću . estetski . usmerava. Ni u njima deca nisu lišena indirektnog uticaja vaspitača. pojava. televizije. Delovanje specijalno pripremljenom sredinom Treba postići da dečiji vrtić predstavlja obogaćenu sredinu kreiranu prema posebnom programu. Treba razlikovati načine na koje deca uče i razvijaju se ( aktivnost dece) od vaspitno-obrazovnih metoda ( aktivnosti vaspitača). sadržaji i organizacija. ODLASCI U PRIRODU I NOVU DRUŠTVENU SREDINU 48 . procesa i ponašanja .pričanjem 3. koji polazi od činjenice da se svako razvija i uči kroz sopstvenu aktivnost. centralno mesto je namenjeno aktivnostima dece a delatnost vaspitača se procenjuje prvenstveno po tome koliko je u stanju da obezbedi uslove za njihovo neometano odvijanje. raspoređenim sa ukusom i osećanjem za meru. Treba razlikovati aktivnosti vaspitača od aktivnosti dece jer su im različiti motivi. POSREDOVANI – prikazani uz pomoć sredstava masovne komunikacije. kvalitetno probrani. organizuje. prilikom ovog povezivanja igre sa načelima drugih aktivnosti. univerzalno tačnih rešenja koja su predvideli odrasli. filma. Još značajnije su stvaralačke aktivnosti kod kojih se ne teži davanju jedinstvenih. anprimer. što znači da se u prvi plan stavlja delatnost vaspitača. odnosno načina na koji vaspitač podstiče. bogati. deca s eu igri dovode u dodir sa tekovinama kulture čime se najuniverzalnijoj dečijoj aktivnosti sugerira izvesna usmerenost. posebno načela fleksibilnosti i slobode. Delovanje specijalno pripremljenom sredinom predviđa indirektan uticaj vaspitača na dečiju aktivnost izborom i rasporedom materijala i opštom organizacijom sredine. slike i dr.Tradicionalno se na vaspitno –obrazovni rad gleda kao na sistem postupaka vaspitača kojima se utiče na dečije učenje i razvoj. vodi se računa da se ne naruše njena suštinska svojstva. u kojoj će dete biti okruženo produktima ljudskog rada i stvaralaštva i objektima iz prirode. usmeri. kultiviše i čini efikasnijim aktivnosti putem kojih se deca razvijaju i uče. Svakako. obogati i pokrene ka višim razvojnim nivoima. uticanje na decu pokazivanjem predmeta. životno i iskustveno osmišljeni. Najbolji primer indirektnog delovanja su autokorektivne igračke i mašine za učenje koje pružaju deci povratne informacije o tačnosti izvršenih opracija i datih odgovora. kulturni. od koje se očekuje da dovede do željenih rezultata samim tim što je primenjena na decu Prema jednom savremenijem pristupu. sređeni. Ovi načini mogu biti: 1. ciljevi i pored toga što način na koji se obavljaju može biti isti. Oni treba da su razvojno-podsticajni. organizovani odlasci u prirodu ili neku drugu društvenu sredinu.

a deca će tražiti ono što je u njima zajedničko. kako bi u prvi plan došlo delovanje sredine sa kojom deca stupaju u kontakt. procesa i ponašanja može se vršiti neposredno i posredno.postupak vaspitača kojim pokreće. zbog čega je potrebno usmeriti dečije posmatranje i sistematizovati pojedinačne utiske u celovitu sliku o predmetu. Pokazivanje koje obavlja vaaspitač treba da zadovolji određene metodičke zahteve : . bliže ih upoznaju kroz sopstvenu aktivnost. pružiti im priliku da iznesu svoje utiske. Neposredno : . postavljaju pitanja i po mogućnosti . Pre odlaska u šetnju ili na izlet. posete. pojavno da bi se prelazilo na tumačenje u svetlu šireg individualnog i socijalnog iskustva i težilo uopštenjima. letovanja. velika goveda na pašnjaku i sl. ekskurzije. odnosno. Običnim pokazivanjem nečega. kao što su oštri zvuci u fabrici. vaspitač prvo treba sam da poseti i upozna mesto da utvrdi šta deca mogu saznati. Pružaju mogućnosti za sve aktivnosti dostupne predđkolskoj deci što znači da se u njima kombinuju razni načini posrednog i neposrednog uticaja vaspitača. povezati ono što se vidi sa dečijim prethodnim iskustvom. uz naglasak na posredni uticaj. pojavi.Izleti. zatim ih usmeriti na ono što je u njemu vidljivo. upoznaje ih sa sadržajima koje je didaktički obradio. kao i šta eventualno treba poneti od pribora i opreme. pokazivanjem i prikazivanjem.da ima jasno određen cilj . organizuje i usmerava posmatračke i receptivne aktivnosti dece. pojava .da bude plansko i svastrano . ne pričati više nego što je potrebno. po pravilu se ne postiže da deca zapaze bitne karakteristike na koje je vaspitač hteo da im skrene pažnju. 49 . u pogledu oznaka koje ne ulaze u sadržaj tog pojma. zimovanja i sl. Njih treba pokazati u odabranom trenutku i ukloniti kada izvrše svoju funkciju. Prvo treba pobuditi interesovanje dece za objekat posmatranja. Svaki pojam koje se želi izgraditi treba ilustrovati sa više primera koji treba da budu što raznovrsniji. Takođe treba pripremiti i decu za ono što ih očekuje. 52. procesu ili ljudskom procesu. reći im šta će videti i na šta treba posebno da obrate pažnju. dati dovoljno vremena da deca samostalno posmatraju . postoje li kakve potencijalne opasnosti i kako ih izbeći. Pokazivanje i prikazivanje u radu s decom predškolskog uzrasta Prezentovanje predmeta. Posredno : -prikazuje nešto što je već neko drugi predstavio uz korišćenje odgovarajućih audio-vizuelnih sredstava.da privuče dečije interesoanje Objekti posmatranja trebaju da budu dobro vidljivi svoj deci. Tokom posmatranja decu treba usmeriti na ono što je bitno u konkretnoj pojavi. šetnje. Treba im skrenuti pažnju i na ono što može da ih neugodno iznenadi ili uplaši.

kako i kada govori Ovaj vaspitno-obrazovni postupak može se razmatrati kao neposredno pričanje vaspitača i razgovor sa decom u okviru šire komunikacije sa njima. u dodiru sa ovim činjenicama. načina obavljanja određenih delatnosti. zavisno od njene složenosti i dečije mogućnosti da zapamte redosled pojedinačnih operacija. on povezuje činjenice koje se prezentiraju sa dečijim aktuelnim iskustvom. Deca treba da budu motivisana za usvajanje određenog znanja i veštine. 50 .vizuelne . od mogućnosti da se kombinuju sa ostalim sredstvima i postupcima. od toga koliko aktivnu ulogu obezbeđuju deci i sl.Pokazivanje postupaka i tehnika. Posle posmatranja deca izvršavaju radnju. priprema decu na ono što će im biti prikazano. pre svega upoznavši njihov smisao i vrednost za sopstvenu akciju. Oni se dele : . rečnik vaspitača.audio-vizuelne Za njihovo korišćenje potrebni su odgovarajući aparati odnosno tehnička sredstva. Prikazivanje :-podrazumeva primenu određenih audio-vizuelnih tehnika koje se koriste prenošenjem slike i ( ili) zvuka. Vaspitačevo pričanje deci :oblici. 53. Vaspitač treba da ima na umu i snagu delovanja sopstvenim primerom i u svim ostalim situacijama koda je se decom. integrišući ih u svoje iskustvo ili koliko će se njihova uloga svesti na puko gledanje – koliko će kritički prilaziti onome što vide a koliko će ga pasivno usvajati. zdravstveno-higijenskih i društvenih aktivnosti. uvežbavaju je pod nadzorom vaspitača.auditivne . Upotreba audio-vizuelnih tehnika za posredovano prenođenje informacija ne umanjuje ulogu vaspitača. koji odmah ukazuje ako odstupe od modela. gestova sa značenjem i načina ljudskog ponašanja primenjuje se prvenstveno za sticanje znanja i razvoj veština u oblasti praktičnih životnih i radnih. Pokazivanje radnje ili operacije može biti celovito ili po sekvencama. Operacije koje se vrše treba da budu objašnjene s obzirom na njihovu svrhu i da se obavljaju prema određenom planu koji je poznat deci. procesa. od strukture čitavog postupka koji je organizovao vaspitač. Osim toga što ih bira. radnji. Ova sredstva koriste se zavisno od toga koliko uspešno predstavljaju sadržaje koje treba da se pomoću njih obrade. komentariše i objašnjava. odnosno materijala. Od njega najviše zavisi kolio će deca biti suštinski aktivni .

pojava i procesa rečima. recitovanja i pevanja. Čak i na otvorenom prostoru treba izbegavati dovikivanje koje uvek neprijatno deluje na decu. sistematično i logično. OBJAŠNJAVANJE Objašnjavanjem se aktivira i usmerava dečija pažnja na ono što je bitno. slikoviti.objašnjavanje PRIPOVEDANJE Ovim postupkom deca se upozanju sa određenim događajima i zbivanjima iz istorije . Bolje je približiti se detetu. bez povišenog glasa i nervoze. Ljudski glas ima nezamenjivu ulogu u razvoju dečije ličnosti. Pričanje vaspitača treba da bude živo. Oblici: . Deci treba postaviti pitanja koja ih podstiču na razmišljanje ali na koja mogu da odgovore. Zbog toga opisivanje ima znatno veću ulogu povezano sa ostalim načinima. kojem se želi nešto reći i obratiti mu se spokojno . opisanim u literaturi ili onim koji su se odigrali u neposrednoj stvarnosti. kao i tehnici disanja prilikom pričanja. unutrašnja svojstva i značenja premeta i pojava. poštovanje vremenskog redosleda izlaganja i naglašavanje osnovne misli koju deca treba da zapaze. Ako pričanje nema do izvesne mere planirani tok i sadržaj. što treba da ima na umu svaki vaspitač zbog čega treba da neguje svoju govornu kulturu. bez obzira koje će on reči upotrebiti zbog čega treba da im se obraća prirodno. emocionalno. Njegova primena u vrtiću je ograničena jer deci na tom uzrastu nije dovoljno dostupan takav način prenošenja informacija. Karakteriše ga neposrednost . odnosno utišavanje je efikasnije nego glasnost. neposredan i umeren. Deca veoma dobro osećaju strah. licem u lice. nesigurnost ili neljubaznost u glasu vaspitača. OPISIVANJE Ili «slikanje rečima» sastoji se u prikazivanju predmeta. odnosno da vodi računa o kvalitetu svoje artikulacije.pripovedanje . Najbolja komunikacija se postiže govorom koji je jednostavan. Način na koji će on postaviti ta pitanja u velikoj meri određuje kakve će odgovore dobiti na njih.Pričanje vaspitača naročito se može koristiti u radu sa starijom predškolskom decom čije su verbalne i simboličke sposobnosti razvijenije. Pitanja koja vaspitači upućuju deci treba da budu tako formulisana da im omogućavaju da izraze svoje mišljenje i odluče se između alternativa. Umeren i blag ton deluje umirujuće na decu. Vaspitač što je glasniji i deca su bučnija a od preterane galame atmosfera u sobi za dnevni boravak postaje napetija i nervoznija. o intonaciji. Vaspitač treba da vodi računa ne samo o rečima koje će upotrebiti već i o tonu jer se njime prenose na decu emocije.opisivanje . onda se lako gubi nit i prestaje da služi vaspitno-obrazovnoj svrsi. pomaže im da se otkrivaju suštinske karakteristike. 51 . naročito pokazivanjem. Svojim pitanjima vaspiatč usmerava dete u procesu otkrivanja stavri i zakonitosti koje vladaju u svetu.

umesto ti i vi) .dužina govorenja – da ne bi zasuli decu velikim brojem informacija 52 . kada zažele da komentarišu svoje doživljaje i sl. Za neformalne razgovore u svemu što decu interesuje moguće je koristiti razne prilike – kada zastanu u igri. Osobine govora vaspitača : izbor reči.može se posmatrati i sa spekta prilagođenosti .adaptirane lekseme univerzalnog tipa . Deca mogu učiti govor samo kroz njegovu upotrebu. posle igrolike aktivnosti. a želja je da se ponašanje kritikuje Reči kolektivističke usmerenosti : svi zajedno. polni stereotipi Ono što govorimo treba da bude u skladu sa tekućom aktivnosti. samo tebe čekamo. količina i broj reči i rečenica. Ta verbalna dominacija može biti indikator položaja deteta u ustanovi.izostavljanje pomoćnog glagola jesam. organizovana priča onog što se radi Kolektivistički izrazi s ene koriste da bi se svi stavili u kalup ( štrčiš danas.česta ponavljanja . Ta verbalna dominacija je nekad toliko izražena da deca nemaju priliku da govore. OSOBINE GOVORA VASPITAČA REČNIK : .izbegavanje ličnih zamenica i ličnih glagolskih nastavaka .upotreba 1l Pl umesto 1 i 2 l Sing. je . Razgovore sa decom je potrebno planirati ali ne kruto nego tematski..deminutivi .vaspitač treba da neguje književni govor .. redosled. SPECIFIČNOST GOVORA VASPITAČA Odnos jedne odrasle osobe na grupu dece.. Verbalna dominacija vaspitača. funkcija je da se prenese poruka. dogmatske iskaze . Deca nemaju taj osećaj i naviku da kada se vaspitač obraća grupi dece da se to odnosi na svu decu. jesna. paralingvistički znakovi su važni. stilski i gramatički pravilna.treba izbegavati argumente.pedagoške fraze : «lepo se ponašaj za stolom!» .korišćenje jednostavnih reči ili pak metafora koje deca razumeju .) Adaptacija govora – truditi se da deca razumeju.govor treba da je jasan i oslonjen na činjenice .« to što si uradio nije dobro» a ne « nisi dobar» . Adaptacija govora – prilagođavanje govora sagovorniku i u gramatičkom smislu.Pitanja vaspitača treba da budu jednostavna. OBLICI ADAPTACIJE : . Reči polnih uloga : polno tipiziranje.usporavanje govora . ( mi. da podstiču decu na razmišljanje i usmeravaju na ono što je suštinsko u određenoj situaciji ali i da ih ne bude previše.jer je to atak na ličnost.

uputstvo. autorka razlikuje: a) zatvorene oblike regulisanja ponašanja." Prema načinu i svrsi poučavanja. . i to: 53 . odnosno razvoja viših psihičkih funkcija. . . Funkcije govora vaspitača Značaj jezičkog komuniciranja za dečji razvoj je odavno vansporna.naredbe (zapovesti). . i to: 1) funkcija regulisanja ponašanja . . Kao takvo specifično okruženje.obaveštenje. autorka izdvaja pojedinačne oblike. ."Govor odraslog je u funkciji poučavanja kada ga koristi namerno (planirano) kao sredstvo učenja. govor.zabrane. . Ima dve osnovne funkcije: 1.pitanje . kao jedno od sredstava posredovanja stvarnosti i kao jedan od vidova čovekove aktivnosti koja se ostvaruje zahvaljujući postojanju izgrađenog sistema znakova (jeziku) i postojanju specifične ljudske sposobnosti da se njime služi. b) otvorene oblike regulisanja ponašanja. Takođe.pretnje. gde spadaju: .sugestija.odobravanje i neodobravanje." Zavisno od stepena slobode u vođenju i regulisanju dečje aktivnosti. mila.opomene (upozorenja). .najava . . u koje je svrstala: ."To su svi oblici govora ( govornog obraćanja) usmjereni na regulaciju neposrednog ponašanja (aktivnosti) djeteta (djece). predškolska ustanova svojom strukturom i organizacijom uslovljava i odrasle i decu da se ponašaju i komuniciraju na određen način.traženje informacije. .pitanje . gotovo niko više ne poriče značaj predškolske ustanove kao specifičnog mesta življenja i odrastanja savremenog deteta. 2) funkcija poučavanja . gde je govor sredstvo koordinacije socijalnog ponašanja 2.Jako je važno kod male dece oslovljavanje – najčešće ličnim imenom – pozitivan razvoj slike o sebi. kao i načina . dušo srce 54.objašnjenje. podsticanje."strategija" upoznavanja svijeta u kome živi.poziv.pohvala. privatnu ili individualnu funkciju.sugestija. Oslovljavanje nadimkom – prisnost Oslovljavanje prezimenom – broj prisutne dece u grupi Dogovor ko će koga zvati imenom a koga nadimkom ako imaju deca ista imena Neiskrena komunikacija – ljubavi. Najopštije gledano. komunikativnu ili socijalnu funkciju. . Nada Babić je izdvojila tri osnovne funkcije govora vaspitača u različitim komunikativnim situacijama.

Govor sestre najređe je imao socioemocionalnu funkciju. govora N 1673 454 330 119 32 147 189 % 57% 15% 11% 4% 1% 5% 6% N 2127 481 336 % 72% 16% 11% N 2944 275 % 91% 9% Svega 3219 =100% Sestre u jaslicama koriste govor u komunikaciji s decom prvenstveno u svrhu regulisanja i kontrole dečjeg ponašanja i aktivnosti. gde vaspitač misaono provocira dete i time mu omogućava da.gde su. jer.Zatvoreni Otvoreni Davanje Vođenje Misaon. ostvarne emoc. može se zaključiti da su sestre u jaslicama češće kontrolisale i korigovale dečje ponašanje i aktivnosti nego što su ih hrabrile." Istraživanje u jaslicama Epizode u Regulisanje Socio-emoc. Održ. takođe. Na osnovu podataka o zastupljenosti pojedinih funkcija govora. koje podrazumeva manje emocionalno ulaganje. ona u stvari "tapkaju" za vaspitačevim namerama. kada se deci prenose gotova znanja u obliku informacija. dok deca imaju prividnu slobodu. u skladu sa svojim mogućnostima i ličnim angažovanjem. i to skoro četiri puta češće zatvorenim nego otvorenim oblicima. to je najčešće davanje gotovih informacija deci. Oblici i karakteristike verbalnog i neverbalnog opštenja u vrtiću Funkcije govora sestre 58. a tada je to češće bilo za održavanje kontakta."To je govor kojim odrasli uspostavlja. 3) socijalno-emocionalna funkcija . "Kako si to saznao?" i sl. Metode i karakteristike interaktivnog učenja 54 . otkrivanju i saznavanju sveta oko sebe i samih sebe.". do cilja izaziv kont. Dečija pitanja 56. održava i obogaćuje individualne socio-emocionalne odnose s djetetom. "Pokušaj. Kada koriste govor u svrhu poučavanja.a) davanje gotovih informacija. pri čemu su tačno određene uloge poučavatelja i poučavanog. 55. "Šta misliš zašto?". b) vođenje do zamišljenog cilja (rešenja) .). što čine relativno retko. Funk cija podučavanja kojma ponašanja funkcija nisu Soc. f-je oblici oblici inform. tačno određene uloge vaspitača i dece. Činioci i pokazatelji kvaliteta odnosa vaspitač-dete 57. podsticale i pomagale im u vlastitim naporima. c) misaono "izazivanje". "Proveri!". funkc. stiče znanja (prepoznatljiv po govornim formulacijama kao npr.

To saznajno iskustvo u radioničarskom procesu prerasta u znanje.). 2. Istovremeno. kooperativno učenje nastavnik . Radionica je pojam koji se odnosi upravo na tu složenu celinu omeđenu vremenom i prostorom. Iz edukativne radionice nije isključeno ni smisleno receptivno verbalno učenje . Radionica se realizuje u jednom prostoru (“nastavnoj sceni”). znači da se u dobro smišljenom scenariju skoro sve metode učenja (sem “bubanja”. odnosno definišuće odrednice edukativne radionice. pre svega. S druge strane.jer su osmišljene sa ciljem podsticanja saznajnog razvoja (učenja u najširem smislu reči) i to od sticanja i usvajanja činjeničkog znanja.Šta su to edukativne radionice i po čemu se one izdvajaju? Pojam edukativna radionica. 2. aktivno učešće učenika. karakteristično je obezbeđivanje razmene među učesnicima. To jasno proističe iz činjenice da interaktivni oblici učenja imaju dominantnu ulogu. kooperativno učenje u grupama učenika. Po svojoj vremenskoj ograničenosti radionica je slična školskom času. Dok traje. zadataka u jednoj vremenskoj sekvenci i u jednom prostoru. bilo da je to školska učionica. su: 1. za razliku od časa. ili pojedinačni metod učenja/nastave. i 2. oblik interaktivnog rada sa grupom. naravno). zaključivanja. uvažavanje drugačijeg stava. prevashodno oni vezani za socijalizaciju (saradnja u timu. jedna od glavnih pretpostavki 55 . odnosno u realizovan obrazovni cilj. 3. a samim tim i za edukativne. Osim toga. 4. edukativne su . svi interaktivni oblici učenja: 1. 1. To su. timska nastava. rešavanja problema. njima se ostvaruju i brojni vaspitni ciljevi. U odgovarajućim nastavnim situacijama mogu se pojaviti skoro sve metode učenja. sada možemo preciznije reći. već vrstu metodološkog pristupa. učenje po modelu. učenje rešavanjem problema. ono može biti važan metod u nekoj od aktivnosti. dvorište ili priroda. vežbu. Pošto je osnovni postulat radionica da počiva na aktivnosti učenika. ključne reči. tehniku. Jedino je važno da budu odabrane metode koje će obezbediti odgovarajuće saznajno iskustvo. Razmena Za sve radionice. pre svega. razmena. pa sve do podsticanja i razvijanja viših intelektualnih procesa (suđenja. radionica je vezana za taj prostor i ne možemo zamisliti varijantu da se ambijent u toku radionice menja. tačnije. tehnika. 5. veština dijaloga itd.). izražavanje svoga stava. ali ne može ostati kao jedini oblik učenja. prirodniji vremenski okvir sat i po do tri sata.učenik. mogu pojaviti kao metode koje misaono angažuju učenika. On ne predstavlja konkretan postupak. izbor niza unapred osmišljenih postupaka. ali joj je. odnosi se na oblik grupnog rada. metakognicije i sl. Pored kontekstualnosti (prostorne i vremenske). Aktivno učešće učenika Saznajni proces (učenje) u terminima metoda učenja / nastave Edukativna radionica nije orijentisana na jedan metod nastave/učenja.

zavšne aktivnosti (koje zaokružuju celinu radionice). proširuje. iz zadatka u zadatak. kada stvara scenario za radionicu i prikuplja materijal potreban za njeno izvođenje. glavne aktivnosti (koje predstavljaju centralni i ključni deo) 3. a zatim i obogaćuje. 2. Na kraju. počinju sa dizajniranjem radionice od idejne skice do brižljivo isplaniranog scenarija . nije blizak interesovanjima ili trenutnim preokupacijama dece) i reaguje na to već u sledećem koraku. Ali. veliku odgovornost ima nastavnik koji bi trebalo da obezbedi uslove da se svi čuju.iz koraka u korak. nastavnik ili voditelj radionice (kako se to obično kaže). onoga koji motiviše. Za uspešnost ovog segmenta. zadatak je pretežak ili prelak. uopštava (slušajući kako su drugi rešili istu situaciju).radioničarskog pristupa jeste da je socijalna interakcija neophodni. iz aktivnosti u aktivnost. nastavnik je sve vreme svestan toga da svojim verbalnim i neverbalnim ponašanjem daje model intelektualnog rada i model saradničkog odnosa. u koji ugrađuje odgovarajuće načine motivisanja dece. Eksplicitno i implicitno u vaspitanju dece 60. Uloga nastavnika / uloga učenika Težište aktivnosti nastavnika se pomera pre početka samog časa. da se osećaju slobodni da iznesu svoje mišljenje. pobuđuju pažnju. kada treba i koliko treba. proverava da li je instrukcija bila svima jasna. čini upravo to . dakle. odnosno učenja. obezbeđuje uslove da se svi osećaju slobodno da iznesu svoje mišljenje i pomaže samo kada učenici to od njega zatraže i samo toliko koliko je potrebno da sami nastave dalji rad. Aktivnosti nastavnika. da on sam bude model dobrog komuniciranja i sl. a glavnu ulogu i dominantnu akivnost izvode deca. Razmenom sa drugima naše vlastito iskustvo i saznanje najpre se utvrđuje i osvešćuje (kada mi drugima saopštavamo naša rečenja. detektuje potencijalne probleme (npr. a da se pri tom ne izađe iz okvira. 59. zagrevaju ih za glavnu aktivnost). misli. Na času. nastavnik posebnu pažnju posvećuje motivisanju učenika. Najčešće se scenario grubo može podeliti na tri velika dela: 1.vodi učenike iz jedne aktivnosti u drugu. kada je nastavnik neprekidno usmeren na reakcije samih učenika. ciljem usmerene aktivnosti. Nastavnik osmišljava nastavne situacije koje bi trebalo da pokrenu učenike na misaonu aktivnost koja će voditi ka realizaciji obrazovnog cilja Poznavanje učenika je važan činilac koji treba imati u vidu prilikom osmišljavanja scenarija. formativni element našeg saznavanja. uvide). koji diskretno podstiče tamo gde treba. U samoj radionici. Zatim. on je u ulozi organizatora. uvodne aktivnosti (koje uvode učenike u duh radionice. O motivaciji učenika misli na početku. trudeći se da održi visok nivo motivacije. partnera u pedagoškoj interakciji. Izbor i kombinacija vaspitno-obrazovnih postupaka u radu sa predškolskom decom 56 . prilikom pisanja scenarija. i u samom interaktivnom procesu u toku radionice. smislene. organizuje rad učenika.

pamćenju informacija i pasivnom uvežbavanju navika. Ne treba insistirati na verbalnim znanjima. Vrednost metoda je u duhu koji pokreću. pridobili decu da učestvuju u vaspitno-obrazovnom procesu što je moguće samo ako im je bilo omogućeno da deluju shodno svojim interesovanjima. zapostavljajući angažovanje motorike i emocija koje je važno isto koliko i unapreživanje umnih snaga deteta. 57 . tok. ličnih sklonosti i izgrađenog stila rada. mogućnosti za njihovo povezano korišćenje su neiscrpne i velikim delom zavise od metodičke spreme vaspitača i njihove inventivnosti. Oblici vaspitno-obrazovnog rada.Prilikom izbora i kombinovanja vaspitno-obrazovnih postupaka treba uzimati u obzir ciljeve i zadatke koji se njima ostvaruju. samostalno uz neposredno usmeravanje vaspitača ili kombinaovano. prema socijalnom obuhvatu dece . dinamici razvoja i učenja kojoj doprinose stavljajući dete u aktivan položaj i upoređujući njegovu samostalnost. FRONTALNI – KOLEKTIVNI 2. Najvažnije je koliko su odabrani postupci i načini njihovog povazivanja podstakli. vaspitač deluje na organizaciju. INDIVIDUALNI-POJEDINAČNI FRONTALNI-KOLEKTIVNI Sva deca iz vaspitne grupe se simultano bave određenom aktivnošću. uzrasne karakteristike i individualne mogućnosti dece. smer i intenzitet aktivnosti dece i oblicima vaspitno-obrazovnog rada. GRUPNI-TIMSKI 3. radoznalost i stavralaštvo. potrebama i razvojnim mogućnostima. izvesno pasiviziranje dece koje je teško izbeći i opasnost njihovog utapanja u kolektivni prosek. Oblici vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom Osim odabranim načinima ( metodama) rada. S obzirom da će u vaspitno-obrazovnom radu veoma retko biti primenjen samo jedan metod. odabrane sadržaje i tematiku vaspitno-obrazovnog rada. Naprimer – povezivanje pričanja i pokazivanja Prilikom opredeljivanja za neke od vaspitno-obrazovnih metoda treba imati u vidu specifične prednosti i ograničenja svakog od njih pod određenim uslovima i povećavati njihovu efikasnost kombinovanom primenom u sistemu. već učiti decu načinima korišćenja onoga što su saznala. sadržaj. Isto tako treba odbaciti ukorenjenu predrasudu prema kojoj se učenje ograničava samo na intelektualnu sferu ličnosti. Nedostatak mu čini rasplinute. dele se na : 1. 61. Prednost ovog oblika rada je njegova racionalnost i ekonomičnost jer obuhvata odjednom svu decu i zahteva manje sredstava i materijala nego ostali oblici. površna komunikacija. naročito za rešavanje problema i prevazilaženje naučenog. kao i materijalne uslove za njihovu primenu.

i međusobno se kontrolišu u radu. koji se na kraju mogu integrisati u jedan opštiji. sklonost za najraznovrsnije aktivnosti težnju za usavršavanjem svih svojih . što traži veću pomoć vaspitača i grupe sa manje članova ( u početku 2-3) Grupni oblik rada omogućava znatno veću samostalnost dece u odlučivanju kojom će se aktivnošću baviti. GRUPNI-TIMSKI Deca iu vaspitne grupe se dele na više manjih grupa koje se bave relativno samostalno određenim kativnostima. 58 .Frontalni –kolektivni oblik rada naročito nije primeren mlađoj deci zbog čega ih treba postepeno uvoditi u njega i koristiti ga samo u onim slučajevima kada za to ima najviše opravdanja: uajedničko slušanje priča. Grupe mogu imati iste ili različite ciljeve. Ukoliko su deca mlađa. naročito psihomotornih veština i sposobnosti. za koji je odgovoran ped grupom. Isto tako njima se postiže mnogo veći uticaj na proces socijalizacije dece i razvoj saradničkih odnosa. Ovaj oblik rada je primenljiv u onoj meri u kojoj se deca u vrtiću osamostaljuju i osposobljavaju da deluju prema sopstvenoj odluci i inicijativi. kolektivni cilj. jer se planiranje i izvođenje aktivnosti obavlja bez neposrednog usmeravanja vaspitača ili pomoći i saradnje grupe. kolektivne igre i sl. dok se vaspitač uključuje i interveniše samo po potrebi. koja može biti ista ili različita za svu decu u grupi. Dele se i poslovi i svaki član unutar grupe ima poseban zadatak kojim doprinosi zajedničkom cilju. planiranju. Ovom prilikom naročito dolazi do izražaja dečija samostalnost. 62. lutkarske predstave. INDIVIDUALNI-POJEDINAČNI Svako dete se posebno bavi određenom aktivnošću. Nedostatak je što je za njega potrebno znatno više prostora i odgovarajućih sredstava i materijala kao i suštinski demokratsko ponašanje vaspitača. njihova sposobnost da učestvuju u grupnom radu je skromnija. formiranje osećanja odgovornosti ped grupom. što sve nije uvek moguće obezbediti u postojećim uslovima. Motivacija predškolske dece za učenje Osnovni pokretač dečijeg učenja i razvoja se ogleda u prirodnom interesovanju za aktuelne događaje i stvari. usklađujući pri tome svoje postupke sa opštim pravilim aživota i rada u grupi. želju dece da otkrivaju svet oko sebe. muzike. Dobar primer grupnog oblika rada su grupni likovni radovi u kojima se članovi svake grupe dogovaraju o podeli poslova – šta će ko crtati. izboru sredstava i materijala kao i rukovanju njima. gledanje dijafilma. Dobra snadbevenost raznovrsnim materijalima je jedan od preduslova za uspešnu primenu ovog oblika a povezivanje i upotpunjavanje sa frontalnim i grupnim oblikom rada omogućava da se nedostatci svedu na najmanju meru.

Svaka činjenica koje treba da usvoje može da bude predstavljena na zanimljiv. Saznanje treba da bude izazov za dete. svako dete može da 59 . za traganje . kao i uviđanjem te koristi. kao uobičajeni deo svakodnevne rutine. Aktivnosti treba tako orgaizovati da učestvaovanjem u njima samo po sebi i uspeh na kraju predstavljaju nagradu za dete a ne da glavni motiv za njega bude odobravanje ili neodobravanje koje zapaža na licu vaspitača. Obično rad sa jednim detetom traje oko 10-tak minuta. Dok će se deca na razne načine protiviti aktivnostima na koje su pristali iz puke poslušnosti prema vaspitaču i brzo od njih odustati. Jezik je izuzetno važno sredstvo. Najvažnije je da deca osete zadovoljstvo u aktivnostima kojima oprobavaju sopstvene snage naročito kada su potpuno zaokupljena nekim problemima. to treba da bude motivisano korišću koju će ona imati od objašnjenja. ali ovaj program nije „jezički“. ako hoćemo da deca objasne nešto.Obrazovanje deteta ima smisla i može da bude uspešno samo pod uslovom da sačuva elemente spontanosti i predstavčlja ua dete intelektualnu avanturu. one aktivnosti kojih su se prihvatila za postizanje scojih ciljeva imaće tendenciju da obave do kraja i to na najvišem mogućem nivou za koji su sposobni. Dijaloški pristup : usmeravajuće poučavanje Glavni razlog zbog kojeg deca idu u školu jeste učenje a glavni razlog što to čine učitelji jeste da im pomognu u tome. treba da budu takvi da im ona vide smisao. posle čega ostaje vaspitaču da obezbedi uslove za učenje putem otkrića. Nedostatak istrajnosti u nekoj aktivnosti kod deteta je pre uzrokovan nedostatkom autentičnog interesovanja nego lenjošću ili nedostatkom volje. zbog čega treba vodtit računa da nesklad ne bude suviše velik što bi obeshrabrilo dete ali ni mali jer ne bi bio stimulativan. Međutim. On može biti delotvoran bez obzira na složenost problema i veličinu teškoća na koju dete tokom njegovoga rešavanja nailazi. kao i davanju korisne sugestije. Vaspitač može ili specijalno da ga planira ili da proistekne iz dečije slobodno izabrane aktivnosti ali glavni princip postupka je da se interakcija sa detetom organizuje u normalnom okruženju. Međutim nema smisla razvijati dečiji govor sam za sebe. U ovakvom pristupu važan je jezik. ima trenutaka kada je deci potrebno direktno poučavanje. Slično tome. isti takav kao što je savladavanje neke prepreke u fizičkom vaspitanju ili rešenje zadatka koji je postavljen u igri. Dakle. U sadržajima sa kojima se deca upoznaju potrebno je stalno isticati ono što je zanimljivo ukazivati na njihovu primenjivost i značaj za snalaženje u svakodnevnim životnim situacijama. kojima želimo da angažujemo decu. Zadaci. ova pomoć je često indirektna i sastoji se u obezbeđivanju odgovarajućih materijala i podsticajne sredine. Svakako. kada se vaspitač bavi jednim detetom. 63. Najbolji podsticaj za aktivnost i razvojni motiv uopšte je doživljavanje zadovoljstva zbog uspeha nakon savladavanja neke prepreke prevazilaženje nesklada između onoga čemu dete teži i za šta je u određenom trenutku sposobno. sve dok ima izgleda na uspeh. za eksperimentisanje i stalno širenje saznajnih interesa. Ovaj model poučavanja posebno je namenjen individualnom radu. izazovan neuobičajen način.

Sporazum treba postići na dva nivoa. proveravanje onoga što kaže dete Da bi razgovor između vaspitača i deteta omogućio pravo sporazumevanje. Ako dete kaže da je lopta tvrđa od jabuke oni mogu zajedno da provere. 2. sečenjem jabuke . Poučavati u skladu sa kognitivnim zahtevima postavljenim na odgovarajućem nivou Štogod pitali dete. Ako su pitanja vaspitača uvek na nivou kojem je dete doraslo.Za usmeravanje misli ništa nije bolje od zajedničke teme koja se odnosi na nešto što se odigrava pred očima dece i vaspitača. biranje odgovarajućih sadržaja Najzgodnije teme mogu se pronaći među stvarnim životnim potrebama. Postoje 8 glavnih načela koja se koriste u ovakvom radu: 1. 8. Otuda najviše smisla ima ako se tema poveže sa kupanjem lutke. U tom slučaju će dete osećati da je nešto uspelo i postiglo. treba da bude flrksibilna i da se može razvijati. vaspitač prvo treba da podstakne decu na učenje pitanjima na koja ne znaju odgovore a zatim da im pomogne da ih pronađu. razvijanje teme Da bi razmena mišljenja bila uspešna.Aktivnost treba da započne teškim pitanjima da bi kako se bliži kraj ona postajala sve lakša tako da se uz njihovu pomoć naučeno rezimiralo i zaokružilo. 4. stalne greške dovešće do frustracije. ona treba da traje dovoljno dugo kako bi angažovala i dete i vaspitača. održavanjem higijene. potrebno im je da budu aktivna kao i da posmatraju.. ako su pitanja uvek na visokom nivou. to predstavlja „zahtev“ za njega. ono neće proširivati svoja saznanja. Teme su obično povezane sa svakodnevnim životom – hranjenjem. može se smatrati da je aktivnost bila neuspešna skoro isto toliko kao da je sve reklo pogrešno. Zato se naglasak stavlja na pravljenje nečega. To može biti prilično lak nivo (šta je to?) ili vrlo težak ( šta te je navelo da kažeš da se devojčica obradovala?). od kojih se jedan odnosi na ono što treba uraditi a drugi na ono što treba saznati „hoćemo da isečemo jabuku i pronađemo kako da svako dobije po parče?“ „Hoćemo li ovo rastaviti i otkriti kako radi?“ 60 . Osim toga.. šetanjem. organizovanje toka aktivnosti Interakcija između vaspitača i deteta verovatno će se razvijati kako treba ako se započne razjašnjenjem šta se njome hoće. koji će za to vreme biti samo njihov.očekuje da će vaspitač izvestan kraći period provesti samo sa njim rešavajući neki problem. održavanje dečije aktivnosti Mala deca uče baveći se nečim. Prema tome. 6. spavanjem i sl. Učenju mora da prethodi svest da se nešto ne zna. najbolje je da se kreće u granicama onoga što je prisutno i što se može proveriti ili bar da se ograniči na događaje kojih se zajednički sećaju. odmeravanje tempa aktivnosti Ako dete tačno odgovori na svako pitanje koje mu se postavi. Vaspitač treba da zna koji zahtevi odgovaraju kojem detetu i prema tome da odabere pravo od čitavog niza pitanja koja može da postavi. Nasuprot tome. 5. stvaranje krajnjeg proizvoda putem fizičke aktivnosti 7. koju je onda moguće razrađivati i raspravljati. izazivanje odgovarajućeg odgovora 3.

izazov će biti obashrabrujući jer dete zna da ne može uspeti. onda tu za njega nema izazova. posebno kada zapaze da je jedno dete angažovano nekom aktivnošću pogodnom za to. otkriva i shvata sa zadovoljstvom. ali vrlo važno ponavljanje. vodeći računa o odgovarajućim sadržajima i pojmovima. Ako je pomenuta razlika mala. razgovara se o njoj. U najboljem slučaju dete će imati mogućnost da uvežbava veštinu koju je već steklo a u najgorem – dosađivaće se jer od njega je zatraženo da učini nešto što je suviše lako. odgovarajući izbor zadataka 2. usvoje nove reči i srede stečeno iskstvo. Aktivnost kojom hoćemo da poučimo decu nečemu će biti mnogo uspešnija. ne postoji potreba da uloži napor a zbog toga i neće naučiti ništa novo. Do najboljeg učenja dolazi kada razlika između onoga zašta dete je već sposobno i onoga što se od njega zahteva da učini ili nauči nije prevelika. koji su usko povezani sa glavnim ciljevima predškolskog vaspitanja i obrazovanja. prilikom koje se tema razrađuje. zavisno od dobijenih odgovora. koristeći pojednostavljena ili druge prigodne postupke. što je povezano i sa učenjem. Pripremljen plan treba da se koristi fleksibilno i da se prilagođava dečijem tempu i rekacijama. To je posebno značajno u v. To omogućava deci da konsoliduju pojmove. U tom slučaju će njena struktura sadržati četiri glavna elementa : 1. Najopštiji cilj je da se dete podstakne da uči. obezbeđujući kako deci tako i vaspitačima smisao i uspeh u radu. Aktivnost je bila uspešna ako kod oboje postoji osećanje da su postigli ono što su hteli.vaspitač postavlja određeni niz pitanja i zahteva.o radu sa decom ranih uzrasta ali i najteže ostvarljivo.ostvarivanje planirane aktivnosti. To zahteva naizgled neformalno. koju može i unapred da planira i ostvari sa jednim detetom ili više njih. razmatranje protekle aktivnosti – kada se aktivnost prirodno završi ili kada vaspitač proceni da je dovoljno postignuto njome. ako je dete već u stanju da bez napora izvrši zadatak. postavljanje zadatka – aktivnost i nešto što će se naučiti unutar nje 3. Planiranje U prvim fazama pripremanja dijaloga vaspitač bira dete sa kojim će ga voditi i razrađuje opšti plan aktivnosti. od kojih zavise brzina i redosled njegove realizacije. Zašto prilagođavati obrazovni postupak nivou kognitivnog razvoja Jedan od najvažnijih zahteva u obrazovanju jeste precizno prilagođavanje obrazovnog postupka svakom detetu. ako je uobličena kako treba. Postoji više razloga zbog kojih se treba prilagođavati dečijem razvoju. ako je nepodudarnost između onoga što dete može i onoga što se od njega traži prevelika. Vaspitač i dete se prisećaju toka aktivnosti podsećajući jedno drugo na glavna zbivanja i otkrića. Na kraju se ukratko rezimira i povezuje najvažnije što je rečeno.Sledi glavna etapa u razvoju aktivnosti. Vigotski je to nazvao „zonom najbližeg razvoja – linija narednog razvoja“.Ovaj postupak stvara kod njih 61 . Poučavanje Vaspitači svojim redovnim aktivnostima dodaju još neke kada im se učini da bi to bilo korisno. pa zbog toga neće ni pokušati. usmeravajući aktivnost sigurnom rukom ali sa punpo takta 4. Nasuprot tome.

on mora prvo da upozna i shvati njegove uzroke. kod njega vaspitač teži da zaustavi proces formiranja nekih negativnih osobina pre nego što se ukorene u detetu. odn u njihovoj svesti nije dovoljno ograničeno dozvoljeno od nedozvoljenog. Prednost se međutim daje podržavanju jer će ređe nego kočenje izazivati neslaganje i otpor kod deteta. što se podržavanje uglavnom oslanja na unutrašnje motive i vrenosti koje su izvan ili «iznad» deteta koje mu se vaštački usađuju potiskujući ono što je kod njega autentično. ali ako se na njih ukazuje redovno i dosledno onda će se život i rad u kolektivu odvijati prirodno i glatko. omogućiti im da se istrče – napolje ili sala).uvaranje da je ono čime su se bavila vredno i ima smisla kako za vaspitače teko i za decu. tako i granice koje su postavljene njihovom ponašanju. spoljašnje motive i uzimanju u obzir potreba i težnji deteta umesto disciplinskih razloga. odn koji će mu omogućiti da se optimalno razvija i uči u kolektivu vrtića. I ovde postoji razlika između kočenja i kažnjavanja i analogijom oslanjanja na unutrašnje . Delovanje na dečije ponašanje : oblici spoljašnje i unutrašnje kontrole Najvažniji način delovanja na dečije ponašanje . Da bi se postiglo da deca uvide smisao ovih okvira i prihvate ih dobrovoljno. Podržavanje deteta u onome što je kod njeg apozitivno podrazumeva kočenje negativnih tendencija koje se ispolje. potrebno je vremena i strpljenja. a sa druge strane skračuje mu se sticanje dragocenog iskustva o posledicama pogrešnog ponašanja na uzrastu kada su njegove posledica mnogo manje i bezbolnije.u kome vladaju određeni red i pravila ustanovljeni. kao i na čitav razvoj i učenje je podržavanje deteta u onome što je kod njega pozitivno. 62 . navede ga da se uzdrži od ispoljavanja određenih oblika negativnih ponašanja. Najčešći uzrok svih « disciplinskih prekršaja» i nesporazuma između dece i odraslih je dečije nepoznavanje okvira ponašanja u kolektivu. koji se javlja kao reakcija na mešanje odraslog i osujećenje. Razlika između podržavanja i nagrađivanja je . sa jedne strane stavlja u potčinjeni odnos prema odraslom. 64. time se. jer oni samo prekidaju tok takvog ponašanja dok je detetu potrebno da se ukaže i na smer koji je poželjan. Sasvim je prirodna pojava da deca na sve načine isprobavaju kako fizički svet oko sebe. odnosno. Prilikom podržavanja ili kočenja polazi se od pretpostavke da dete ima potrebu da sazna granice svog ponašanja i nauči one oblike ispoljavanja svojih težnji komunikacije i saradnja sa drugima. konstruktivno i prihvačeno. U preusmeravanju njegovog ponašanja uvek treba polaziti od njegovih sopstvenih motiva i težnji i na njima zasnivati delovanje ( npr deca trče po sebi nakon pasivnog sedenja. pre svega. Cilj kočenja je suprotan podržavanju . Da bi vaspitač mogao efikasno da deluje na dečije ponašanje naročito ako se ispoljava na negativan način. Mehanizmi kojima se koči nepoželjno ponašanje dece nisu dovoljni sami po sebi. koji će činiti da bude bezbedno. odnosno. Ako se dete preterano ograničava i usmerava.

imajući u vidu interese odraslih. Pored svih poremećaja do kojih dovodi strah i gubitak sigurnosti i poverenja u vaspitača. koje je pod njegovom kontrolom. osećaće se bezbedno i prihvaćeno i razvijaće se u spontanu. koje se kod deteta javlja usled kazni. Deca veoma brzo uviđaju značaj određenih pravila ponašanja u konkretnim situacijama i umeju da ih se pridržavaju kada ih prihvate. manira. detetu ostaje trajno usađeno shvatanje da neko može imati prava da ponižava druge i nanosi im razne neprijatnosti da bi održao svoj autoritet. trenutne promene u dečijem ponašanju. Kada dete uoči da određeno pravilo ponašanja ima svoju opravdanu primenu u konkretnoj životnoj situaciji. često besciljno i nekontrolisano ponašanje preobrati u ponašanje koje je svesno. to je prilika da se uvede pojam «čekanja na red» koji deca brzo shvate. Vaspitač mora. kočenje ili preusmeravanje sami po sebi kao tehnika. bez obzira da li je u pitanju podržavanje . ukoliko mu se ukazuje više poverenja a ona prihavataju kakva jesu. Iako se kaznama mogu postići određene. ne garantuju uspeh niti se mogu propisivati. nije posledica nekog poboljšanja u njegovoj ličnosti već pogoršanja. one teško mogu poslužiti tako shvaćenom disciplinovanju jer zanemaruju unutrašnje motive ponašanja i zasnivaju se na strahu od neprijatnosti koje donosi. učtivosti i čistoće. Ako su ova ograničenja izvršena sa razumevanjem za potrebe deteta i ako se njihovo sprovođenje obavlja bez podmićivanja i zastrašivanja. UTICAJ VASPITAČA NA DEČIJE PONAŠANJE U VRTIĆU Metodi koji se primenjuju u delovanju na dečije ponašanje. poslušnosti. socijalno neiskustvo.Ukoliko je vaspitač uveren da je osnovni razlog dečijih ogrešenja o pravila ponašanja njihovo nepoznavanje i uopšte. Preterana kontrola sprečava razvoj samokontrole kod dece kao što preterano naglašavanje «navika» kulturnog ponašanja. već da odrasle što više oslobodi brige o njima. ono će to činiti bez kolebanja. odn kukavičluka. verovatnije je da će iskustvo stečeno tom prilikom po analogiji primeniti u sličnim 63 . OBLICI SPOLJAŠNJE KONTROLE – KAZNE I NAGRADE Disciplinovanje deteta je postepen proces u kome mu se pomaže da svoje ipulsivno . međutim. ono će sticati poverenje u sebe i svoju okolinu . sukob interesa pojedinaca koji bi je hteli za sebe. Ukoliko je šire polje mogućnosti delovanj za decu a manje pritisaka i zabrana. konstruktivnu i stvaralačku ličnost. Ukoliko je detetu jasno određen prostor u kome može bezbedno da se kreće i istražuje. kao i zahtevom da se ne ugrožavaju drugi i neoštećuje inventar dečijeg vrtića. stvaraće se i uslovi za samoregulaciju njihovog ponašanja. koja neće suviše krutim stavovima kod njih izazivati anksioznost i potiskivanje. neizvesnosti i straha od mogućih grešaka. pre svega da prihvati da deca kao ličnosti u razvoju imaju prava na neka ponašanja koja nisu svojstvena zrelim osobama i da pod određenim uslovima i ovi oblici ponašanja mogu postepeno voditi ka zrelosti. naročito u slučaju kada su i sama učestvovala u njihovom formulisanju i proglašavanju. Najvažnije granice dozvoljenom ponašanju postavljaju se u vezi sa dečijom bezbednošću. Ispravno ponašanje. onda ga neće okrivljavati za greške. odmereno vođeno razumom koliko i emocijama i ima određenu svrhu. Da bi ostvarila ovo pravo njima je potrebna određena tolerancija odraslih. najčešće u svojoj pozadini nema osnovni cilj da se socijalizuje dečije ponašanje. Nova igračka obično izazove prepirku.

Isto tako treba voditi računa i o tome da u održavanju granica ponašanja . težnje i prava drugih ljudi i objektivnih granica ponašanja koje se moraju uvažavati sa druge strane. U situacijama kada mora da sprečava dete u nečemu . Da bi se kod dece razvijala odgovornost i bolje razumevanje . međutim. Polni identitet bi. Deci je potrebno dati vremena za prihvatanje granica koje se postavljaju njihovom ponašanju. međutim. uvek treba reagovati konkretno i neposredno . Vaspitač treba jasno da saopšti detetu kada neodobrava njegovo ponašanje. to ne sme dovoditi u pitanje suštinu njegovog odnosa prema detetu. da sadrži informaciju šta i kako treba nešto raditi nego zabranjivati ( «ređaj domine na stolu « . kao i likova iz literature. Doživljaj vlastitog pola uslovljen je i zavisi od društvenih očekivanja u pogledu ponašanja osoba različitog pola. odlučno će mu reći da se ne treba prskati vodom.umesto « ne bacaj domine na pod» ). Pri tome dete može da se složi sa njime . da protestvuje na šta ima pravo koje mu se neosporava. Ukoliko jedna pravila važe za decu a ne primenjuju se na odrasle. bio doživljaj vlastite 64 . nego kada bi trebalo da deduktivno sprovede opšti princip koji mu je bio saopšten izvan konteksta svakodnevnog života i rada. da se ljuti. 65. mališani ih teže prihvataju i odbacuju čim im se ukaže prilika za to da bi se izjednačila sa starijima. onda kada se to dogodilo ali bez uopštavanja. shodno tome. do odbacivanja deteta kao ličnosti. vaspitač to treba da učini brzo i bez oklevanja. odstupanja od pravila. Mehanizmi i postupci u formiranju polnih uloga kod dece Polni identitet nastaje u međudejstvu sa ostalim aspektima identiteta. na određeni čin. Negativna reakcija vaspitača i ostalih drugova vezuje se za njegov postupak. potrebno ih je podsticati da procenjuju svoje postupke.situacijama. postupke svojih drugova i odraslih oko sebe. što će ono osetiti kako po rečima kojima mu se obraća tako i po tonu. Oduzeće mu oštar predmet kojim ugrožava drugove. Sa detetom se ne treba upuštati u prepirku ukoliko protestvuje zbog nekakvog zahteva vaspitača već ga treba obrazložiti ali i ispoljiti čvrstinu pri sprovođenju. odnosno njenog etiketiranja. Bolje je deci davati uputstva u pozitivnom obliku. moralisanja i raspravljanja o ličnosti samog deteta. uhvatiće ga za ruku i zaustaviti da ne istrči na ulicu. to nikako ne bi trebalo da zvuči kao osuda ili pretnja. U slučajevima prekršaja discipline. Na taj način ono će naučiti značajnu razliku između unutrašnjeg sveta svojih osećanja i subjektivnih težnji sa jedne strane i spoljašnjeg sveta u kome postoje osećanje. koje zahtevaju pravila zajedničkog života i rad au dečijem vrtiću treba da učestvuju i deca i odrasli. propust. pravila ponašanja u kolektivu. oblik ponašanja a ne za njegovu ličnost. Jedan od načina uticaja na dečije ponašanje je informisanje koliko je ispravno i skretanje pažnje na njegove moguće posledice.

patrijarhalna tj tradicionalna kultura podstiče mušku decu na agilnost prema spoljnjem svetu. kao što je slika žene u patrijarhalnoj kulturi. Kod adolescenata. obeshrabruje njihovu eventualnu osećajnost i dr. Kao simboli te identifikacije su ime deteta. Socijalnu ulogu pola čine dakle očekivanja vezana za ponašanje. prlja kolena. Dete već krajem druge a pogotovo u trećoj godini nauči da izraz « ti si devojčica» označava nešto specifično i to ne samo u biološkom smislu. seksualna orijentacija Ove komponente mogu ali ne moraju biti usaglašene. a zavisno od toga šta o polu deteta i mlade osobe misli socijalna okolina ( vršnjaci. Polna uloga u velikoj meri određuje socijalno ponašanje osobe. a matrica ponašanja. Jezik posreduje usvajanje identiteta roda. Takože održavaju se razni stereotipi. učenja po modelu) Sekusalna orijentacija može da bude usmerena na vlastiti ili suprotan pol. Od devojčica se očekuje skromnost. U pogledu roda. Biološki pol je fiziološko-anatomska ( genetski određena struktura i funkcija Identitet roda je usvojena indentifikacija osobe sa muškim ili ženskim rodom Socijalna uloga se uči tj usvaja u društvu po principima socijalnog učenja ( učenja uloga. dete se identifikuje sa jednim od dva pola. već se sastoji iz više komponenti. Ako dete pogreši u svom rodu. znajući mu naziv. stavove. oblik frizure. kada ga je generalizovalo i na ostale osobe. socijalna uloga d. porodica. « školice». u govoru. igra rata. da voli plavu boju i dr. identitet roda c. ljupkost i sl. da voli roze boju. preskače konopac. Iako se mnoga «demokratska» društva zalažu za ravnopravnost polova. najčešće sa onim kojem i biološki pripada. U pogledu gajenja dece. U socijalnim interakcijama dece u igri uloga ona otkrivaju ulogu kao obrazac očekivanog ponašanja. Pojam roda je sadržan u njegovoj kognitivnoj osnovi. Tu se njena uloga majke idealizuje a uloga supruge satanizuje. S obzirom na to da su igre uloga izraženije i 65 . Tako se npr normalnim smatra u našoj kulturi da se dečak penje po drveću. naziva se polno tipiziranje. submisivnost. ona je krše putem diferencijacije uloga na razne načine : putem literature. motive osoba određenog pola. ono je usvojilo idenititet svog roda. nastavnici i šire društvo). muzike i dr. roditelji. Bezrezervno prihvatanje socijalne polne uloge dovodi do mnogih psihičkih tenzija. kruta socijalizacija u pogledu polne uloge može da ometa razvoj. Obično se navode četiri takve komponente: a. Proces prihvatanja socijalne uloge pola počinje u ranom detinjstvu. igračke koje se detetu nude i dr. ULOGA PREDŠKOLSKE USTANOVE U FORMIRANJU POLNOG IDENTITETA Polni identitet ima prvobitno poreklo u kulturno-istorijskim društvenim vrednostima. odrasli ga ispravljaju.socijalne uloge i statusa kao bića datog pola. biloški pol b. vezana za pol. TV. vrenosti. Polni identitet nije homogena struktura. a odnosi se na fizičku i emocionalnu preferenciju osoba različitog ili istog pola. Uloge se i opisuju ali i vrednuju. način odevanja. osećanja . Devojčica navodno treba da se igra lutkama. Kada je dete shvatilo da je njegov rod nepromenjiv.

vremena i metoda kojim nam stoje na raspolaganju. Takva igra može da posluži i kao sredstvo adekvatnog usvajanja prihvatljive polne uloge. način na koji rešavaju probleme.. dete počinje bolje da shvata. Da bismo to saznali potrebno je da posmatramo decu u odnosu na njihovu neposrednu okolinu. Kroz simbolizaciju u okviru socijalne interakcije u igrama polno atipičnih uloga. koje doživljava kao ipresivne uzore.. Da bi uspostavio sa decom odgovarajući odnos. suprotan pol. organizovao njihove aktivnosti. Pojam i način posmatranja i praćenja dečijeg ponašanja i razvoja Posmatranje i praćenje ima suštinsku ulogu u procesu planiranja. emocije koje deca ispoljavaju. kao i za planiranje individualizovanih vaspitnih metoda. Sem obavljanja posmatraj aradi planiranja. Posmatranje je osnova za evidenciju o napretku dece i neophodno davanje povratnih informacija roditeljima o tome kako njihova deca napreduju i kako su im razvijene ( ne) mogućnosti. saradnja sa ostalom decom i odraslima . kontakti sa drugima. Jedan od načina adekvatnog seksualnog vaspitanja u uslovima dečijeg vrtića ( a i uopšte) u smislu ravnopravne afirmacije polnih uloga bi bio da vaspitači upućuju decu baš na igranje polno atipičnih uloga. vaspitač treba da ih bolje upozna . uspešnije uticao na njihov razvoj i učenje .učestalije od mnogih drugih igara. Cilj pojedinačnog posmatranja zavisiće od svrhe. važno je znati kako deca vide samu sebe i kako se osećaju. vaspitače. motorna spretnost. Vaspitač treba da nauči da analizira dečije ponašanje takvo kakvo jeste a ne kako bi on želeo da bude. interesovanja i dr. odnosno da se oslobađa mnogih predrasuda koje vladaju u društvu u pogledu odnosa među polovima. 66. Ono se događa stalno jer je osnova za buduće korake u realizaciji i rezultati opažanja se uključuju i plan i proces evaluacije kako dece. vršnjake. Mogu se posmatrati ponašanje dece. 66 .. učestvovao u životu i radu grupe. vaspitača. Posmatranje je takođe osnova za identifikovanje dece sa specifičnim razvojnim ili obrazovnim potrebama. između 3-4 godine. roditelje. prihvata i uvažava drugi. Posle formiranja relativno konstantnog polnog identiteta. Metode posmatranja variraće od sasvim kratkih anegdotskih beležaka. oponašajući njihov stil ponašanja. preko ozbiljnih i više sistematskih metoda posmatranja sa pažljivim odabirom uzorka ponašanja i dinamike posmatranja do izrade studije slušaja za pojedinačno dete ili grupu dece. Dete se tada identifikuje sa pripadnicima svog pola. pod uticajem drugih osoba ( a i sistematskog vaspitanja) dete postaje svesno ne samo svog pola već i očekivanja okoline u pogledu njegovog ponašanja. tako i samog programa. detetovu pažnju sve više privlače modeli pripadnika tog pola u smislu njihovog ponašanja. Igra uloga je kao i svaka igra spontana aktivnost koja ima za cilj postizanje neposrednog zadovoljstva ali je ona i odraz shvatanja deteta o realnosti u njegovoj okolini. a zavisno od njegovog pola. način na koji pristupaju novim informacijama.

razvoj govora i mišljenja Da bi podaci . naime. prostora. koje prikupi vaspitač. 67. bili pouzdaniji potrebno je karakteristike koje se prate ispitivati i opisivati na sličan način. tako i sa svakim detetom pojedinačno. Vaspitač polazeći od osnova programa u izradi izrađuje program na nivou svoje vaspitne grupe. Vaspitač u dosije stavlja informacije koje je sakupio i radove koje smatra relevantnim i tipičnim pokazateljima nekog ponašanja. Vaspitač procenjuje deliji razvoj u odnosno v. Roditelji imaju pravo izbora ustanova. da zajedno sa roditeljima povremeno razgleda svoj dosije ( portfolio) i komentariše svoje postignuće. ostavlja se mogućnost uvažavanja tradicije i kulture sredine. bez pokušaja da se njihovo ponašanje menja pre nego što mu se shvate uzroci.socio-emocionalni razvoj . Osnove programa predškolskog vaspitanaj i obrazovanja dece uzrasta 3-7 godina: Model A i Model B Osnove programa propisuje ministar i one predstavljaju smernicu za rad svih vrtića i vaspitača. Predškolsko vaspitanje obuhvata vaspitanje i obrazovanje dece 3-7 god. odnosno dosegnutim razvojnim nivoima . Osnove programa su polazište za izradu specijalizovanih programa. Najbolej je sve beleške držati u posebno registrartoru da bi imali uvid i deca i roditelji. Isto tako on beleži promene u postignućima . Za svako dete je ipak važno da vaspitač poseduje odgovarajuću dokumentaciju u kojoj će sabrati sve svoje napore u vezi sa posmatranjem pojedinačnog deteta. Predškolsko vaspitanje i obrauovanje je deo celovitog sistema vaspitanja i obrazovanja.opšte zdravstveno stanje . Prati se: .o rada.o rada. kako bi se razlike koje se utvrde u dva različita vremenska perioda kod istog deteta. broja dece. Ta dokumentacija imaće razlišitu homogenost jer se nekad posmatranje lako i brzo obavlja a neke se pojave moraju posmatrati dugoročnije i temeljnije.Da bi se deca upoznala treba ih posmatrati kako se vladaju o određenim situacijama. Dosijei bi trebali da stoje na javnom mestu u vaspitnoj sobi i da svima budu dostupni.o ciljeve koje ostavruje i polazeći od svakog konkretnog dedeta kao kriterijuma. Razvojne specifičnosti dece predškolskog uzrasta naglašavaju potrebu da vaspitači imaju veći stepen autonomije u planiranju i vrenovanju v. uključivanja u proces v. Shvatanje funkcija predškolskog vaspitanja i obrazovanja : 67 . što mu pomaže pri planiranju i odmeravanju sadržaja aktivnosti koje namerava da ostvaruje kako sa grupom. mogle pripisivati promenama nastalim zahvaljujući procesu razvoja i učenja. Uslovi za primenu osnova programa – normativi kadrova. Od deteta bi trebalo tražiti saradnju prilikom odabira radova. dete ima pravo da odabere rad koji se njemu najviše sviđa da stavi ako želi i veći broj radova. Vaspitač može imati određeni sistem beleženja značajnih podataka o detetu do kojih dolazi u razgovoru sa roditeljima i posmatranjem samog deteta.

otkrivanje i upoznavanje samog sebe ( delovi tela.. nema programske sadržaje Ciljevi : 1. već znanja obuhvataju veštine. afektivnog. misli. saznavanje o svetu oko sebe i načinima delovanja na nju.. umeća Konstruktivistička teorija učenja – učenje ima unutrašnju motivaciju Uloga vaspitača je posrednička. intelektualna samostalnost. problema Procena ostavrenog – vrednovanje – na osnovu toga planira se sledeće.za manju grupu . načela. porodice i društva nastavak i doprinos porodičnog vaspitanja priprema za školu kompezatorska funkcija ( ublažavanje socio-kulturnih razlika) da se darovitoj deci obazbedi mogućnost negovanja i razvoja Dete je aktivan činilac svog razvoja. prepoznaje. U modelu A nisu ponuđeni sadržaji Preporuka : sadržaji ne čine samo ona znanja o sebi. slika sveta. Postoje dva modela vaspitanja i obrazovanja u osnovama programa : MODEL A I MODEL B MODEL A: otvoren sistem vaspitanja. teškoća. U izboru sadržaja vaspitač se vodi načelima programa. uloga vaspitača. sposobnosti. Osnove programa pružaju pomoć v. pomagačka – da prati. otkriva interesovanja. drugima i okolini. osećanja i sl. ono je aktivno. tuđa osećanja. logičko mišljenje.izražavanje govora. uči da sluša i uvažava tuđe ideje ali i da suprotstavi svoje stavove) 3.individualno Planira se na osnovu uočenih interesovanja. tuđe mogućnosti i granice. interaktivno i kreativno biće koje iskazuje inicijativnost i spontano ponašanje za koje predškolska ustanova treba da mu obezbedi uslove.za celu grupu . Osnove programa polaze od deteta kao fizičkog. da na kreativan način koristi predmete) Uloga vaspitača: Da stvara uslove i da direktno podstiče razvoj dece i učenje Planiranje i evaluacija: Na 3 nivoa : . coljeci. utkrivanje i upoznavanje drugih oko sebe ( na osnovu sigurnosti i poverenja u sebe gradi odnose prema drugima.- obezbeđivanje prava i potreba dece. 68 . socijlanog bića koje je aktivan činilac svog razvoja.( odlike predmeta i pojava.o proces i radu prilagođavanjem sadržaja i uklanjanjem prepreka u aktivnostima. istražuje i prihvata svoje mogućnosti i granice) 2.

implicitna pedagogija Ono što se zaista zbiva u neposrednoj komunikaciji i interakciji.oni podrazumevaju traganje za ličnim zančenjem. Transformacija ustanove u mesto življenja dece i odraslih. Vaspitač najviše vaspitava onim što jeste kao ličnost i onim što ume da radi. težište na razvoj unutrašnjih sposobnosti. sve iz dečijeg interesovanja – nije uvek lako prepoznati ta interesovanja MODEL B Detaljniji. Opšta pravila – načela – da bi se obezbedilo usaglašenost vaspitnog delovanja. samopoštovanje. prate se stupnjevi razvoja ( model A). Dete je u centru a ciljevi i zadaci prate i osobenosti i interesovanja pojedine dece. maturacijsko –socijalizacijski 2. poštovanje kolega i roditelja Poštovanje ovog načela je osnov demokratskih odnosa u vaspitanju. kognitivno-akademski 3. sa više načela. saradnja sa školom i lokalnom zajednicom Ciljevi su više konkretizovani ali postoji dodatna obaveza da se to sve integriše u celinu. 1.Izvori sadržaja: realni kontekst dečijeg života. njihove interakcije i komunikacije moraju biti smisaoni i za decu i za vaspitače. NAČELO ŽIVOTNOSTI Uvažavanje životnog iskustva deteta i otvaranje ustanove prema porodici i društvenoj sredini.socionalno-emocionalni . 68. NAČELO POŠTOVANJA SEBE I DRUGIH Pre svega ličnost deteta .kognitivni . 2. deca mogu da uče ali na specifičan način. Socijalni aspekt važniji nego učenje – kognitivni razvoj. dete se posmatra u celini. prate se interesovanja. relani uslovi u kojima se nešto zbiva. Kurikulum – realni program. f. u preškolskom. Načela za ostvarivanje programa Nije dobro postavljati suviše specifična i kruta pravila. 4.plan se ističe dete.negovanje komunikacije i stavralaštva Organizacija prostora i vremena. 3. NAČELO REALISTIČNOSTI 69 . težište nije na sadržajima. najvažniji za decu. NAČELO ANGAŽOVANOSTI Ukupan odnos vaspitača i dece . 3 osnovna tipa programa: 1. Angažovanost i posvećenost znači više od «spoljašnje zaposlenosti» i površne «sentimentalnosti» . programi liče na školske ( model B) g. odgovorom na sopstvena pitanja i dileme. u 1. kognitivno-razvojni e. ciljevi su dati po aspektima razvoja : -fizički . tradicionalni.

NAČELO SOCIJALNE INTERACIJE Predškolska ustanova i njen program imaju efekta na razvoj dece samo onda kada se zajedno sa programom angažuju ne samo deca i roditelji. Da bi se nešto spoznalo potrebno je da predmetima i pojavama manipulišu. 5. bira. Svaka ustanova na specifičan način planira i realizuje svoje planove . Realan u zahtevima i očekivanjima prema deci i sebi.o rada uslovljeno je brojnim faktorima koji utiču na proces planiranja. Razvojno adekvatni sadržaju koji su za jedan korak ispred iskustav deteta. Neprestano preispitivanje i istraživanje. povezanost i smislenost. Vrste programiranja i planiranja rada u predškolskoj ustanovi Planiranje v. 7. 70 . i da se šire otvore za uticaje koje društvena sredina nudi. Predškolsko dete inače stvarnost doživlajva globalno te mu kopleksne metode i sadržaji. 9. koji su logički povezani u procesu saznavanja ( tematski u vidu projekta) koji vremenski i prostorno slede. Treba biti oprezan sa didaktičkim aspektima igre u predškolskom periodu. NAČELO ORIJENTACIJE KA KOMPLEKSNOSTI PRISTUPA Sadržaji koji potiču od interesovanja deteta a koji se odnose na opštije ciljeve. Uvažavanje i podsticaje prava da samostalno dela . organizacija za učejne . Dosledna ponuda sadržaja. dosledan dnevni raspored. 69. nego i lokalno okruženje. zavisno od realne dece i uslovima u kojima ona žive. Delovanje ka harmonizaciji ciljeva i zadataka. NAČELO AKTIVNOSTI Deca moraju učiti kroz aktivnost sa materijalima. NAČELO DOSLEDNOSTI Kontinuitet. 6.proverava sopstveno iskustvo izmišlja nove obrasce ponašanja. a ukazuje se na njihovu povezanost i uzročnost.Razumevanje deteta i njegovog razvoja i sopstvene uloge vaspitača. pristupi više odgovaraju. NAČELO ORGANIZACIJE UČENJA KROZ IGRU I OTKRIĆE Igra je jedinstveni čin u kome se aktiviraju svi psihički domeni i potencijali malog deteta. iznosi svoje mišljenje i osećanja i da se razvija na svoj način i sopstvenim tempom. 8. da ih dovode u interakciju izazivaju logičke posledice. Sistem pokušaja – pogrešaka-kreiranje sopstvenog mišljenja. Da bi institucionalno vaspitanje i obrazovanje predškolske dece preraslo u društveno vaspitanje neophodno je da se predškolska ustanova poveže sa društvenom sredinom. sredinom i kroz interakciju. Dete kroz igru istražuje stvarnost .

To je jedan način rada iza koga stoji specifična koncepcija obrazovanja i uloge predškolske ustanove. Na nivou vaspitne grupe 3. Tematsko programiranje i planiranje je psihološki opravdanije od planiranja po oblastima jer je bliže dečijem intuitivnom emocionalnom i globalnom doživljavanju stvarnosti kao neraskidive celine .Planiranje postoji na više nivoa : 1. težeći zahvatanju svih aspekata dečijeg razvoja prilikom razrađivanja mreže pojmova koji ulaze u okvir svake od tema. Na rad ustanove u celini 2. Proces planiranja u tom smislu nije puko raspoređivanje gradiva već se satoji u veštini registrovanja tih interesovanja i poterba i njihovom prevođenju u obrazovnu aktivnost.O plan se pravi na osnovu uočenih interesovanja dece. V. unapred propisane sadržaje pojedninih oblasti među kojima se zatim uspostavlja tzv « korelacija» ali nikad sa potpunim uspehom.O oblastima : rad po oblastima Umesto jednog školarizovanog pristupa usmerenog prvenstveno uniformnim. kao ni u posebne programske oblasti koji slede logiku naučnih disciplina. Na nivou pojedinačnog deteta U prosecu planiranja uključena su i sama deca – njihova interesovanja.o – delovanje se okreće detetu i njegovim specifičnim razvojnim potrebama i mogućnostima. Tematsko planiranje u dečijem vrtiću Tematsko plainiranje v. detaljno razrađenim programskim sadržajima v. jer se konstruišu zavisno od interesovanja i potreba dece i oraslih koji se nalaze u obrazovnoj situaciji. Oni se ne mogu odrediti unapred. smatra da se obrazovanje ne može na jedan veštački način izdvojiti od procesa vaspitanja. problema ili uočenih teškoća.o situacije integrisane u šire teme. 71 . Tematsko programiranje i planiranje se usklađuje sa osnovnom koncepcijom programskih osnova kao i funkcijom v. mogućnosti. Planiranje po V. 70.o rada je vrsta programa koga često nazivaju integralni. Predškolskoj deci je bliže aktivno sticanje iskustva kroz v. Program ne može posedovati idealnu zbirku sadržaja i tema za rad. Ovakav pristup programiranju. interdisciplinarni. nego njegovo veštačko cepkanje na razgraničene. želje. Tradicionalni pristup – vremensko rasporođivanje « gradiva». Na nivou manje grupe dece 4.o delatnosti koja se obavlja u vrtiću jer stavlja naglasak na povezanost koja postoji čak i između naizgled sasvim udaljenih aspekata stavrnosti. Obrazovanje nije prenošenje gotovih sadržaja programa i ovaj pristup ne poseduje « obavezan» i logički uređen deo programa. Programiranje : stalno kreiranje programa u zavisnosti od aktuelne prakse Tematsko planiranje – rad po projektima ili centrima interesovanja. problemski pristup.

način komunikacije – vaspitač mora organizovati takvu atmosferu u kojoj će različiti interesi smeti da se ispolje. ciljeve biraju svi učesnici obrazovne situacje.Ona pak za krajnji ishod nema znanje kao skup informacija. on štiti slabije pojedince od povlačenja.postoji slobodno izražavanje mišljenja. dobijaju se koncenzusom svih zainteresovanih odraslih koji dolaze u kontakt sa programom. sadržaje. Deca sa vaspitačima i roditeljima zajednički planiraju. Da bi se pomenute ideje ostvarile.imaju kontakte sa drugim osobama van vrtića . nego u celokupnom načinu življenja jedne predškolske ustanove. biti stavljeni na diskusiju. 3. isprobavani. svi su podjednako kreatori za ono što se u vrtiću događa. važno je stvoriti fizičke i interakcijske uslove. vaspitač insistira na tome da svi učestvuju. DEMOKRATSKA ATMOSFERA U GRUP ZNAČI DA : .u.interesovanja dece grupisana u tzv « životne teme» . koordiniraju i realizuju svoje akcije. način odlučivanja – teme.potrebe dece . Dok se deca ne suoče sa posledicama sopstvenih akcija . pažnja vaspitača mora biti usmerena na dobijanje što večeg broja predloga. fizički PSIHOLOŠKI USLOVI Demokratičnost stila u ophođenju među učesnicima Atmosfera vrtića u kojoj vlada duh poštovanja i ravnopravnosti Demokratičnu atmosferu čine indikatori : 1.o ciljevi dugoročni ciljevi : generalne potrebe dece p. psihološki 2. tip zaštite – zaštita svih pojedinaca grupe. zajedničku selekciju. ne uošavaju smisao pravila koje postavljaju odrasli.dugoročni i kratkoročni v. 2. aktiviranje sve dece i obezbeđivanje povratne informacije šta se sa tim u realizaciji dešavalo. Kratkoročni ciljevi: odraz tekućih interesovanja i potreba dece i vaspitača Uslovi pod kojima s eprogram tematskog planiranja može realizovati su: 1.postoji jedna neusiljena komunikacija .ne slušaju slepo predloge odraslih 72 . postoje podeljena mišljenja . Osnovne dimenzije ovog načina planiranja su : . štiti grupu od destruktivnih predloga i ponašanja. Mogućnost saznavanja kroz interakciju sa osobama i materijalom koji se nalaze ne samo u organizovanoj obrazovnoj situaciji. nego veštinu dolaženja do informacija i način konstruisanja znanja. pedagoški 3.

da ne postoji stroga podela grupa po uzrastima. a pogotovo roditeljima. lagani i laki za održavanje. da je u potpunosti dostupno deci. da priča priče ili da čita. Sobe trebaju da budu međusobno komunikativne. koja će omogućiti da se svi unutar nje osećaju pozvani i odgovorni da razmišljaju o kvalitetu te sardanje i aktuelnom programu rada. . da se igra sa decom.svaka osoba nosi sa sobom puno potencijala . treba da bude otvoren prema spolja i prema unutra Življenje pedškolske dece ne treba ograničiti samo na prostor vrtića. pa makar samo i da posmatra.. Predškolska ustanova mora stvoriti takvu psihološku i pedagošku atmosferu. šta će se tek desiti.- poštuju se interesi svih deca bar u 50% slučajeva biraju aktivnosti kojima će se baviti deca u dogovoru s avaspitačem organizuju aktivnosti i uvek postoji veći broj pedloga PEDAGOŠKI USLOVI Potrebno je i samu ustanovu organizovati na određen način Ova vrsta programa deo je šire koncepcije « otvoren sistem vaspitanja» Vrtić je društveno organizovano mesto življenja. Takođe i forma saradnje sa roditeljima ne bi trebalo da budu krute. Celokupna organizacija ustanove mora biti fleksibilnija – fleksibilna organizacija vremena. kutići treba da su višenamenski i prilagoženi veličini dece. Unutrašnji enterijer soba mora sadržati puno polustrukuriranog materijala za igru.mora postojati stalna povratna informacija o tome šta je bilo. Grupe vrtića treba da budu mešovite po uzrastu i neveće od 25-toro dece. nameštaj.vaspitač mora zainteresovane pojedince i grupe kontaktirati međusobno . Od čega se polazi u tematskom planiranju U vezi sa obrazovanjem i vaspitanjem male dece Ovaj pristum smatra da se obrazovanje ne može na jedan veštački način izdvojiti od procesa vaspitanja. Sadržaj kutaka oprema se zajedno sa roditeljima. šta je planirano. 71.puno vremena mora se posvetiti obaveštavanju « svih o svemu» i pripremanju dugoročnije saradnje . FIZIČKI USLOVI Cela sredina da ne bude previše strukturirana Oprema. ukoliko ne zna da sa vaspitačem i decom zajedno planira. tako ni život u vrtiću na treba da zatvara vrata ljudima zainteresovanim za dobrobit odrastanja dece. 73 .. Deca trebaju da koriste sve prostorije vrtića. ume nešto da uradi. da govori o svom rodnom mestu. Da bi se to ostvarilo potrebno je zadovoljiti bar nekoliko zahteva : .

upotpunjuje znanja i razvija nove sposobnosti. Potrebno je ciljeve konkretizovati i videti šta oni zapravo u stvarnosti znače. Ovaj način rada insistira na mogućnosti saznavanja kroz interakciju sa materijalima i osobama koje se nalaze ne samo u organizovanoj obrazovnoj situaciji.stalno razvija osetljivost za uočavanje. a ne kao deklarativnu listu.odnose se na sve uzraste vrtića i na filozofiju programa u celini. SAMOSTALNOST – INDIVIDUALNOST 74 . oni se ne mogu odrediti unapred jer zavise od interesovanja.Da zna načine praćenja i vođenja demokratske interakcije .osvesti svoje i potrebe drugih ( dece i roditelja) .da dozira svoje učešće i angažovanje u izboru i razvijanju teme razvijajući i računajući na samostalnost dece. «životne teme» kao i ciljevi v.to su vrednosti i osobine koje su poželjne. Dugoročni : .o rada. Ciljeve treba definisati sa aspekta prakse. U vezi sa procesom planiranja v. ali koje se ne smeju nametati . nego veštinu dolaženja do informacija i konstruisanja znanja.Stvarnost je jedna nedeljiva celina koja postoji kako u svetu dece tako i u svetu odraslih. Vaspitač mora da : .Oni jedan drugog ne isključuju već se u praktičnom radu više njih istovremeno kombinuje i realizuje. Uloga vrtića – mesto življenja i partnerskog druženja dece i odraslih.Da osvesti sopstvene stavove. Osnovni delovi programa u tematskom planiranju Postoje dve vrste ciljeva : kratkoročni i dugoročni. Njegova suština je veština registrovanja interesovanja i potreba učesnika i njihovo prevođenje u obrazovnu aktivnost. Glavne dimenzije ovog načina planiranja su potrebe i interesovanja učesnika.to su takođe ciljevi iza kojih stoje osnovne ljudske potrebe vezane za vaspitanje i obrazovanje.oni su opšti ciljevi . U vezi sa sposobnostima potrebnim za realizaciju ove vrste programa Da bi se kvalitetno realizovao tematski program.poseduje aktuelna psihološka i pedagoška znanja . potreba dece i odraslih koji se ne nalaze u obrazovnoj situaciji.o rada Ne može se isključivo i prevashodno svesti na raspoređivanje sadržaja.Da ume da proceni efekte sopstevnog delovanja 72. Nemoguće je predvideti sve njene delove i unapred odrediti obim i redosled sadržaja koji će se pojavljivati. . . potrebno je da vaspitač u toku njegove primene i sam menja svoje stavove. koja za krajnji ishod neće imati znanja kao skup informacija. prepoznavanje i razumevanje potreba i tekućih interesovanja dece . vrednosti i ličnu filozofiju vaspitanja kao i da bude spreman na njihovo menjanje. . nego u celokupnom načinu življenja jedne predškolske ustanove Program ne može posedovati idealnu zbirku sadržaja i tema za rad. Dugoročne ciljeve treba tretirati u kompletu. DUGOROČNI CILJEVI – OPŠTI CILJEVI: 1.

75 . POJEDINAČNI CILJEVI Kratkoročni ciljevi koje se koriste u svakodnevnom radu. otkrivanje različitih načina sticanja znanja kroz aktivno samostalno dolaženje do odgovora. ispoljavanje i razumevanje svih vrsta emocija. ukoliko je sadržaj rada u funkciji njegovog razvoja.Osnovni cilj. interesovanja i „životnih tema“ INTERESOVANJA I POTREBE Ne samo „snimiti“ šta decu zanima nego i od toga poći. autentične sposobnosti i sklonosti. podsticanje razvoja motorike i oblika kretanja. OČUVANJE ZDRAVLJA I PODSTICANJE TELESNOG RAZVOJA DETETA Zadovoljavanje osnovnih potreba za hranom. 2. negovanje doživljaja sebe kao jedinstvene i neponovljive ličnosti.. negovanje saradničkih odnosa i ponašanja..KREATIVNOST Stvaralačko izražavanje i podsticanje ekspresije kroz: pokret. Kulturno-higijenske navike. poverenja u sopstveno mišljenje. Da bismo dobili takvu vrstu ciljeva treba poći od potreba. Ti su ciljevi raznovrsni. rešavanje konflikata. radne navike. korišćenje stvari i predmeta iz neposredne okoline. negovanje slobodne komunikacije 5. „ŽIVOTNA TEMA“ – skup dugotrajnih interesovanja za određeni sadržaj koja su oddraz želje ili potrebe za razrešavanjem bazičnih životnih i razvojnih problema što ujedno obezbeđuje visok motivacioni nivo prilikom bavljenja sadržajima takve vrste. likovni. govor.DRUŠTVENOST Razvijanje osećanja pripadnosti grupi. dramski i muzički medij. primena stečenih znanja o novim situacijama. prevencija deformiteta.. sticanje osnovnih pojmova o svetu koji dete okružuje. preventivna zdravstvena zaštita. Interesovanja i pitanja predškolske dece su varijabilna. Neka su površna i kratkotrajna a neka duža i temeljnija i u tematskom planiranju su od posebne važnosti. Negovanje originalnog pristupa problemima i pronalaženje različitih načina i strategija za njihovo rešavanje 4. vaspitača i roditelja.o situacija je jedan dogovor i pokušaj uključivanja što većeg broja ljudi u proces vaspitanja i obrazovanja.EMOCIONALNA STABILNOST I SVEST O SEBI Upoznavanje sa mogućnostima i granicama sopstvenog tela i ličnosti.STICANJE ZNANJA Podražavanje prirodne motivacije i radoznalosti. Obezbeđivanje uslova u kojima će svako dete moći nesmetano da ispolji. 3. dobijaju se analizom neposredno ispoljenih potreba i interesovanja dece . odlaganje potreba i prihvatanje neuspeha 6. iz različitog domena i različitog karaktera. snom. Svaka realizovana v. Interesovanja su različita. prepozna i razvija svoje prirodne. Dete kao i odrasli u stanju je da dugo drži visok nivo motivacije i napora . osećanja i ponašanje. boravkom na svežem vazduhu. Oni pokrivaju period trajanja jedne teme i dnevno planiranje. poštovanje drugih. razvijanje samopouzdanja. odmorom.

ne umeju da ih artikulišu iako ih zanimaju.) Teme se biraju i strukturiraju u tematske celine polazeći od: .o ciljeva i zadataka .. kadrovskih i drugih mogućnosti dečijeg vrtića .uz pomoć same dece ( razgovorima sa decom o tome šta ih zanima.v. boje se da ih prikažu odraslima.analizom širih društvenih događaja ( mas-mediji.mogućnosti za integraciju porodice i društvene sredine 76 .razvojnih potreba i mogućnosti dece .( smrt.karakteristika regiona . sex.sadržaja programskih celina .varijacija unutar razvojnih potreba . na različitim uzrastima u različitom društveno-istorijskom trenutku. veština i uloga. POTREBE DECE I ODRASLIH Potrebe jesu temeljnije i sporije se manjaju od interesovanja ali su ipak podložne promenama. nije jednostavan skup sadržaja i aktivnosti za rad. znanja. Tematsko planiranje nije sistem rada u kome se radi „ono što deca hoće“ .. Teme se mogu dobiti na nekoliko načina: .Životna tema nije koju vaspitač sam bira na osnovu unapred odabranih ciljeva. Potrebe dece i odraslih koje se direktno suprotstavljaju: Potrebe dece Za kretanjem Promenom i slobodnim izborom aktivnosti Za galamom i bukom Za povremenim destruktivnim ponašanjem Za negiranjem pravila koja definiše vaspitač Za stalnim odgovorima na postavljena pitanja Za izlaskom u druge sredine i za posetama Da se igraju aktivnih igara Potrebe odraslih Za mirovanjem Da deca drže pažnju na planiranoj aktivnosti Za tišinom Za čuvanjem igračaka i materijala Da deca poštuju pravila Za ćutanjem Da se rad odvija u vaspitnoj sobi Da se pasiviziraju 73. audiovizuelni produkti) Treba takođe obratiti pažnju na „nepostojeće teme“ tj onu materiju koju deca svesno ili nesvesno izbegavaju.Nije ni trenutno ispoljeno interesovanje.materijalnih. is l. različite su u različitim grupama ljudi. Biranje osnovne teme i strukturiranje tematskih sadržaja Srodne sadržaje koje možemo grupisati u jednu zajedničku smisaonu celinu nazivamo temom. Učenje u ovom slučaju treba definisati kao proces uzajamne razmene ideja. dogovaranjem) . listići za beleženje tema. roditeljski sastanci) . nemaju dovoljno sposobnosti da se sa njima suoče. jer se takvih tema boje. već se radi o tome da se pedagoški momenat pomera na teren i sadržaj koji je deci blizak.uz pomoć roditelja ( intervju.korišćenjem posmatranja i beležaka vaspitača .

On treba da kreira takvu sredinu u kojoj se svi osećaju dobro. On nije najdominatnija figura već je njegova uloga posrednička i patnerska. po mogućstvu. Uloga vaspitača u tematskom načinu planiranja Budući da v. Npr. Pojedine teme se mogu obrađivati duže ili kraće. u odnosu na v. ULOGE VASPITAČA 1. likovnih.o situacije. izbor programskih celina i njihovo strukturiranje u tematsku celinu . Voda – bez vode nema života – voda isceliteljica – voda u domaćinstvu Opštijim temama treba dati prednost nad užim. parcijalnim koje.o zadataka koje treba ostvarivati.Tematske celine se mogu poklapati sa programskim celinama. u odnosu na decu 3. muzičkih.o procesa. u odnosu na proces planiranja 4. kao i događaja i iskustava doživljenih prethodnog dana u vaspitnoj grupi.određivanje naslova osnovne teme. treba međusobno povezati i uklapati ( u šire teme) Sadržaji koje se predviđaju tematskim celinama treba da potiču iz svih domena i obuhvataju što više aspekata programskih celina ( fizičkih. Mesečno planiranje je najpovoljnije jer omogućava razrađen obuhvat jedne tematske celine. u procesu saradnje sa roditeljima u odnosu na v.) Tematska celina obuhvata opis i strukturu sadržaja osnovne teme koji će se radi ostvarivanja odabranih opštih v.o materijal i sadržaje rada 2.o sadržaji nisu unapred dati vaspitač ima višestruko kreativnu ulogu. 74. iz nje nabavlja materijal za zajednički rad Sadržaji kao ni teme nisu unapred propisani 77 . predstavljen u dnevnoj skici. Tema može da obuhvati šire ili uže aspekte stvarnosti i može biti formulisana u različitim vidovima. mogućnosti razrade i realizacije i specifičnih v. okoline. zavisno od potreba i intervenisanja dece..razvoja govora. matematičkih.o zadataka obrađivati u određenom vremenskom periodu. strukturiran na v.o materijal i sadržaje rada Posmatra igru dece. predstavljati deo ili kombinaciju delova dveju ili više programskih celina. zaposleni su i dolaze do saznanja sledeći sopstveno iskustvo. kao i fleksibilnu organizaciju v.. Dnavna skica proističe iz tematske celine. Mesečno programiranje zahteva od vaspitača: .vršenje izbora i određivanje prioriteta u opštim razvojnim zadacima .izbor najvažnijih objekata i sredstava koji će poslužiti za obradu tematske celine Dnevna tema obuhvata sadržajno zaokružen deo jedne tematske celine.

u odnosu na decu Vaspitač u grupi ima nekoliko uloga. Ono što organizuje rad sa takvim sadržajima su ciljevi. Ne treba da im nameće svoje zaključke. dužan je da se sa tim upozna Dozvoljeno je da u zajedničko življenje sa decom unosi i deo svog sveta Sardžaji i materijali za rad mogu biti najraznovrsniji. mas-medija itd. da bi sva deca našla svoje mesto i bila aktivna U toku procesa obrazovanja najmanje od svega treba da koristi verbalnu metodu i metodu demonstriranja. tradicije. Kada su stvari i pojave jednoznačne ili na zahtev same dece.Ukoliko date sadržaje ( koje dec adonose) ne poznaje. koje učesnici obrazovanja zajednički postavljaju posmatrajući šta decu zanima i u čemu je njihov problem u spoznaji i doživljavanju sveta. Atmosfera ne sme biti zasićena „ njegovim pitanjima i njegovim objašnjenjima“ Sve aktivnosti treba planirati tako da deca imaju i sama dovoljno materijala za razmišljanje. Katalizatorska uloga – vaspitač je samo vrsta posrednika da saznanja Deca se direktno mogu podučavati samo onda kada treba objasniti kako se rukuje nekim predmetom ili instrumentom. Dnevna realizacija Proces planiranja se oslanja i na gro-plan i na mikro plan u procesu saradnje sa roditeljima 78 . Procena svih ciljeva koji se u određenoj temi mogu pojaviti – globalna linija planiranja. Mora da se pozabavi organizovanjem grupe Broj aktivnosti mora biti veliki. folklora i kulturne baštine. iz domena umetnosti i sporta. Mogućnost saradnje sa roditeljima. Mogu poticati iz sveta dece i odraslih . iz naučnih disciplina. On mora stalno da razmišlja višeznačno Mora posedovati bar 4 strategije u svakom momentu : a) šta ću da radim ako deca odbiju neku aktivnost b) šta ću da radim ako se jedna aktivnost svidi svoj deci c) šta ću raditi sa aktivnošću ako se desi neki nepredviđen slučaj d) kako da izbalansiram aktivnosti tako da sva deca budu zaposlena psihološka uloga vaspitač mora procenjivati da li neko od dece ili roditelja ima problema sa uključivanjem u rad grupe ili u kontaktu sa materijalom. On takođe mora štititi slabije delove grupe od agrisivijeg koji obično zauzima više prostora i pažnje u odnosu na proces planiranja U okviru planiranja mora se pozabaviti sa nekoliko linija koje se istovremeno ili sukcesivno dešavaju Jedna od njih je – uže obrazovna – šta je to što deca mogu da nauče iz određenog iskustva. šta im je problem i kako dalje može da se organizuje aktivnost. Uloga vaspitača je da decu nauči samostalnom izboru i istrajavanju na određenom zadatku Posmatračka i prpcenjivačka uloga On ide od grupe do grupe i posmatra kako deca reaguju.

učestvovanje roditelja u aktivnostima. Svaki poziv roditelja mora biti dobro osmišljen. sličnija porodičnom okupljanju nego visoko strukturiranim akademskim zahtevima. jer će samo prijatna iskustva sa vrtićem roditelja motivisati da opet dođe Treba se potruditi da roditelji shvate da ta pomoć nije za vaspitače već za decu Prvi boravci da budu manje formalni. Mogu da odbiju da učestvuju u organizovanim aktivnostima. a ostale posmatra. Deca u takvoj atmosferi slobodno pričaju. neki umeju sami da smisle šte će deca da rade. Ona će se spontano opredeliti za neku od ponuđenih grupa. Obavezno treba upoznati roditelje međusobno .veština uključivanja roditelja u neposredan v. komentarišu. ne bi smeo da stoji sa strane i da samo verbalnim sredstvima utiče na rad grupe.veština rada sa različitim grupama ljudi i različitim tipovima vrednosti. vaspitača Vaspitač mora biti osposobljen za nekoliko važnih uloga : . načini dobijanja povratne informacije 75. Odlike metoda rada u tematskom planiranju Opšta atmosfera u grupi je neusiljena. 79 . diskusije o igračkama i sl. izražavaju svoje mišljenje. Grupisanje dece je veoma raznoliko. Takođe iz planova treba da se vidi raznovrsnost i veliki broj sadržaja koji će biti alternativno daeci ponuđeni Procena neposredne realizacije Uže obrazovni aspekt – na koji način deca stiču znanja i kakvog su ona kvaliteta i prirode Način ostvarivanja demokratičnosti u grupi Da li se u samoj grupi oseti da je tema koja decu zanima zaista „životna tema“ Socijalno-emocionalni aspekt Procena kvaliteta sardanje sa roditeljima Sadržaj i broj roditeljskih sastanaka individualnih razgovora.o situacije. KRITERIJUMI ZA PROCENJIVANJE KVALITETA RADA Procena tematskog plana Plan može da se piše u nekoliko varijanti. podjednako odgovornog za ono što se u vrtiću događa. uključuju se u neku od ponuđenih aktivnosti. nekima je potrebna pomoć. Bitno što treba da postoji u svim varijantama je da se u planu tačno vidi šta je bio čiji interes i ideja i iz kojih razloga su odabrane baš takve aktivnosti. neobavezni. On treba sve sa decom zajedno da radi i da se igra. ponekad i galame.veština uspostavljanja komunikacije sa roditeljima .o rad . Vaspitač je uvek u jednoj grupi dece. od individualnog do frontalnog oblika rada ali se najpoželjnijim smatra rad u manjim grupama dece.Roditelje ne samo da treba obaveštavati o tome šta se u vrtiću radi i uključiti u rad. nego od njega napraviti ravnopravnog učesnika v. Odnos samostalno organizovanih aktivnosti i onih organizovanih na predlog vaspitača treba da bude pola-pola. Aktivnost sve dece je veoma važna. Inicijativa za saradnju mora da potiče od vrtića. elastičnost i adekvatnost ponuđenih formi saradnje.

nalazi adekvatno stručno i vaspitno opravdanje. aktivnosti u kutku biblioteke.. To se takođe prezentuje i roditeljima. kada se radi o kolektivnoj igri ili fizičkim vežbama i sl. Ne treba zaboraviti da deca smisao redosleda i hijerarhiju stvari moraju sama da uoče.) SADRŽAJI RADA Sadržaji potiči iz svih domena stvarnosti. mas-medija. Ukoliko vaspitač trenutno ne raspolaže znanjem ili informacijama koje odgovaraju dečijem interesu dužan je da se o tome raspita i da prati ono što je deci aktuelno. ima prava da u dogovoru sa roditeljima sam bira takve sadržaje i realizuje ih u grupi. mora postojati spremnost da se od same dece prihvati to što ih interesuje. kutak biblioteke da bi se ovaj način rada mogao ostvariti. npr-muzičko. stvara nova rešenja i strategije. psihološke. Taj procenat mora biti manji od onih poteklih od dece i roditelja. Vaspitači sami seli u kutak – odnosno. Ukoliko vaspitač za određenu vrstu tema i sadržaja koje se kod dece nisu pojavili. Korišćenje kutka samostalno od strane dece. To se naročito odnosi na sadržaje iz logičko-matematičkog domena. 76. koje im se sviđaju i kojih se plaše. Treba dočekati da se oni pojave u interesovanju dece i u okviru relanih problema koji ih muče. već postojećih programa. proširuje temu na nove domene i sl. za to sigurno ima razloga! Deca ponavljaju stvari koje ih zanimaju. Sadržaji koji zahtevaju logičku organizaciju ne smeju se deci „ ispredavati“. da bi znala da izaber. dečije literature i časopisa. Pošto stručna i dečija literatura ne mogu nikad do kraja pratiti sve ono što decu zanima. bez obzira u koju oblast stvarnosti ta interesovanja zadiru. Ono što vaspitač radi u situaciji ponavljanja jeste variranje postojećeg iskustva uz pomoć dece. Stručne pedagoške. Programi zasnovani na književnosti Programi zasnovani na književnosti su jedan od mogućih načina planiranja i programiranja v. unosi nove sadržaje unutar iste teme.Vaspitač će biti na onom mestu koje je najkritičnije ( opasno po decu ili u grupi kojoj treba najviše pomoći i objašnjenja ili uz pojedince koji se teško uklapaju u rad ili grupu) Na kraju određenog broja sadržaja koji čine jednu celinu vaspitač zajedno sa decom rezimira sve što su radili. U jutarnjim časovima zajedno sa decom priprema se materijal za igru i deca se upoznaju sa onim što će se u toku dana raditi. Frontalni rad rezervisan je za aktivnost koje se drugačije ne mogu realizovati ( kada je sadržaj aktivnosti bučan pa bi smetao radu ostalih grupa.o rada. 80 . Ako se nešto ponavlja. Stvari uvek treba postaviti problemski i dočekati da ih deca sama otkriju. prisutvo odraslog u kutku biblioteke uticalo je da deca duže borave u toj aktivnosti. Posebno pitanje je snadbevenost predškolske ustanove knjigama. kada je smisao sadržaja izrazito kolektivan. enciklopedija i naučne literature.

predviđanje šta će se desiti u narednoj epizodi i sećanje na prethodne događaje – aktivnosti su koje su se brzo razvile i bile izuzetno bogate i unapređujuće za socijlani razvoj dece. glumeći omiljene epizode i tražeći od roditelja da im čitaju knjigu i kod kuće i uopšte pokazujući veliku zainteresovanost kako za predškolsku ustanovu tako i za knjige. Deci je prijala ova povećana izvesnost o aktivnostima koje ih očekuju. Ista vrste interesovanja i razvojnih postignuća zapažena je i prilikom slušanja drugih priča. razloga za korišćenje veština koje neko poseduje a takođe veću integraciju različitih veština i aktivnosti nego što je to slučaj sa običnim programom zasnovanim na slobodnoj igri. Deca su imala aktivnu ulogu u svemu tome i bila zainteresovanija za delo ( knjigu) Ova rešenja su bila veoma privlačna za decu pa su mnoga od njih provodila veći deo svog vremena prepričavajući i preživljavajući priču. Kontekst koji se stvara obradom književne teme obezbeđuje ponudu mogućih ciljeva za igre. Celu vaspitnu sobu je uredila kao ambijent iz romana. a proširila se na čitanje uopšte. zatim za govorni razvoj. Svakodnevno su vaspitač i deca razgovarali o aktivnostima predviđenim za taj dan. načina za organizaciju aktivnosti. kao i za početke pismenosti. Za svaku aktivnost postojao je karton u koji je osoblje beležilo šta je koje dete radilo. Može se desiti da deca koriste materijale na samo jedan način. Razgovori o priči i igranje uloga prema njenom sižeu. ne predstavljajući više za njega izazov niti mu pričinjavajući zadovoljstvo. Dopadala im se povezanost između onoga što 81 . pošto njihov izbor nije bio suviše usmeravan niti sputavan. kao i nužne intervencije vaspitača u vezi sa ponašanjem dece. malo prepričavala – sve ostale aktivnosti su bile povezane sa temom i motivima romana. tako da je za svako dete mogao da se napravi pregled čime se i kako ono bavilo. već im je olakšano da izaberu da rade ono što im prija. Aktivnosti i materijali upotrebljavani u aktivnostima vezanim za temu dela korišćeni su kreativnije i o njima se više razgovaralo nego što je to uobičajeno prilikom ostvarivanja standardnog programa. ne znajući šta da rade. aktivnosti imaju zajedničku temu. zato što sve ove aktivnosti mogu da posluže istoj temi. neke od njih su bile specijalno pripremljene za svako dete. tako da aktivnost postane sasvim laka. što je deci pomagalo da lakše shvate čime se bave. a bar jedna aktivnost bila mu je ostavljena da bude po slobodnom izboru.Zahvaljujući ovom preliminarnom dogovoru i vaspitač i deca su znali čime će se baviti a deci je bilo lakše da planiraju svoje aktivnosti i naprave njihov raspored u toku tog dana. koriste i ponovo sklone kad god to zažele. Prilikom ostvarivanja običnog programa događa se da deluju bespomoćno i ne postižu bogznašta. Književna tema je prožimala sve aktivnosti ponuđene deci. Aktivnosti su bile tako koncipirane da obezbede maksimum dečije samostalnosti a materijali pristupačni tako da su deca mogla da ih odaberu. Umesto da program koji se ostvaruje sa decom bude proizvoljan a sadržaji u njemu međusobno nepovezani.Akciono istraživanje kanadske vaspitačice – roman za decu – čitala deci u nastavcima tokom 4 nedelje – malo čitala. Opisanim postupkom skraćeno je vreme utrošeno na tumaranje dece unaokolo.

a i deca će to primetiti. koja se uspostavljala zahvaljujući razgovoru sa vaspitačem S obzirom da su u dečije aktivnosti bili upućeni i vaspitač i deca. Čemu služi pedagoška dokumentacija O svome radu vaspitač vodi pedagošku dokumentaciju koja se odnosi na prikupljanje. sadržaje. realizaciji i kontroli rezultata što omogućava celovitije sagledavanje i uočavanje onoga što je u njemu bitno i tako doprinosi njegovom stalnom usavršavanju i racionalizaciji. lepe li slike“. moglo je da se priča i sa roditeljima a kada je zatrebalo – stvorena je i sigurnija osnova za procenjivanje dečijeg razvoja. Razgovor o knjizi u ovom načinu rada je veoma važan Promene u sardanji sa roditeljima – primećene pri ovakvom radu – uključivanje roditelja u ceo proces Posle ovakvog programa deca su mnogo više odlazila u kutak biblioteke i bila zainteresovanija za knjigu.Postojale su ogromne mogućnosti za pravu.) Mesto prekida treba da bude da decu ostavi malo u neizvesnosti. beleženje i prikazivanje na pregledan način svih podataka karakterističnih i značajnih za planiranje i evidenciju v. kao i naučnoistraživački timovi. Štaviše. .Odslikava problematiku rada u predškolskim ustanovama. neke opise prepričati koji su predugački i dosadni ali tako da se ne narušava osnovni smisao dela. .o procesa jer sadrži podatke o planiranju. bilo je znatno više prilika za osmišljen razgovor nego što je bilo površnih primedbi u stilu: 2Oh. uslove. primeri. bogatu konverzaciju koja je doprinosila dečijem razvoju govora a vaspitaču davala prilike da proceni sposobnosti deteta da proširi njegova znanja i mogućnosti da formira pojmove kao i da ga motiviše za saradnju sa njime i za korišćenje literature. organizaciju i dr što omogućava bolje 82 . 77. Treća strukturna razlika između programa zasnovanog na obradi teme iz književnosti i standardnog programa zasnovanog na slobodnoj igri jeste zajednička tema za razgovor vaspitača i dece s obzirom da su poznavali sadržaj priče.Omogućava upoznavanje i procenjivanje rada svakog pojedinog vaspitača i dečijeg vrtića u celini na osnovu čega se može vršiti njegovo kontinuirano praćenje i vrednovanje koje obavljaju stručna tela u samom vrtiću. prosvetnopedagoška služba i druge stručne institucije.su radili i onoga što mogu da čine sutra.pomaže vaspitaču u organizovanju i regulisanju v. Značajan korak – sam izbor knjige – većeg obima sa puno akcije da se sviđa vaspitačici – jer lakše može da se uživi u delo.o rada i njegovih rezultata. Funkcija pedagoške dokumentacije je da : . Vaspitač mora dobro da poznaje delo i decu sa kojom radi ( da se rečnik. „ to si lepo uradila – a šta ćeš sada da radiš?“ i sl.

pre svega porodice. panel-diskusije. kako u radu vaspitača tako i kod same dece. 79. posete dece radnim organizacijama. kod koga dete živi. obuhvatanje ostale dece iz mesne zajednice u „slobodnim subotama.Planiranje i evidencija saradnje sa roditeljima ( grupni i individualni oblici rada:opšti i grupni sastanci. njihovom uzrastu kao i stručnoj spremi roditelja..Prozivnik služi za evidenciju pohađanja dece u toku svakog dana po mesecima i na pregledan način pokazuje broj prisutne dece u vaspitnoj grupi . učešće vaspitne grupe u aktivnostima i proslavama. predavanja. Osnovnu pedagošku dokumentaciju vaspitača čini Knjiga rada vaspitača 78.podatke o programiranju i planiranju vaspitno-obrazovnog rada . Konstantno se evaluira rad cele ustanove. takmičenja i sl. saradnju sa školom i drugim specijalizovanim organizacijama koje mogu da obogate rad sa decom. kulturnim i javnim manifestacijama i kacijama koje se organizuju u društvenoj sredini vrtića. škole i društvene sredine. sopstveni rad i sama deca. zoo vrt. adresu stana i broj telefona. stručnu spremu. učešće u aktivnostima. Predstavlja pouzdan izvor podataka na osnovu kojih se može upoznavati sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja u prošlosti i sadašnjosti kod nas. datum upisa i ispisivanja iz vrtića. To je aspekt učenja koji vodi osvešćivanju znanja. zanimanje i radnu organizaciju i telefon na radnom mestu roditelja) . Knjiga sadrži : .Na kraju su sumirani i tabelarno dati podaci o plnoj strukturi i broju dece u grupi. broj članova porodice. priredbe. broj dece u porodici. odlasci u dečije pozorište. 83 . .Planiranje i evidencija saradnje sa društvenom sredinom ( posete predstavnika iz raznih struktura društvene sredine i njihovo učešće u realizaciji programa.- povezivanje sa ostalim faktorima koji utiču na razvoj i učenje dece. . Evaluacija i samoevaluacija rada vaspitača Evaluacija je sastavni deo svakog učenja. Sadržaj Knjige rada vaspitača Knjigu rada vaspitača vodi svaki vaspitač i ona se čuva kao službeni dokumenat u arhivi dečijeg vrtića.podatke o deci ( datum i mesto rođenja.. što je jedan od uslova za egzaktnije sagledavanje puteva njegovog daljeg razvijanja. pa i učenja predškolskog deteta. ime.

тако и код деце. потреба. Са своје стране васпитач подстиче дечје самоувиде. заједничко решавање проблема и партнерске интервенције васпитача помажу такве интеракције. У програму Модела А посебно се наглашава самоевалуација. Евалуација је срж педагошког ангажмана и посвећивања. Евалуација има педагошку сврху и оправдање само ако помаже самоевалуацији (освешћивању) онога који се вреднује и онога који процењује. тако и деце. као и са својим колегом васпитачем. То је аспект учења који води освешћивању знања. Подстицање смисаоног учења код деце води развоју интегрисане и зреле личности. Евалуација би требало да истакне ствари на којима је васпитач мање радио. те освешћења нашег васпитног деловања. Евалуација је и потенцијални саставни део учења како васпитача. деца су била задовољна. њихову свест о сопственом знању. а нису и комплетиране. problema ili uočenih teškoća Васпитачи отворених програма васпитања велики део процеса планирања посвећују евалуацији и самоевалуацији сопственог рада. поготово не апологетским реализацијама: све је било у реду. Тиме се желело истаћи да се наш професионални рад не завршава реализацијом.. Оно што «боји» приступ планирању Модела А. како код себе. процене разлога одступања од плана и реализације итд. Једна од главнијих улога васпитача у овом програму је свакако евалуаторска: он са децом и родитељима. нашег деловања и постигнутих ефеката. сви су циљеви реализовани. Зато је неопходно је да сами васпитачи буду укључени у процес спољашњег вредновања рада установе као целине. Подржавање и стимулисање свести о сопственом знању. повремено прави резиме заједничких договора и неку врсту самоевалуације заједничких акција. који је неопходан за даље планирање. вештине код деце које су планиране. управо су у функцији планирања васпитног рада и процене његове адекватности. сопственим примером – тако што описује. 84 . Тек заједничким процењивањем (процена више људи) реализованог програма евалуација ће постићи објективнији карактер. васпитно-образовна подручја која су у одређеном периоду била мање заступљена. Конструктивне размене и интеракције међу децом у малим групама. напредовања у развоју. али и тешкоћа које имају. то је управо процес самокритичне оцене урађеног. њиховог понашања. достизање свести да се нешто зна урадити на одређен начин. образлаже и процењује сопствене поступке. али и поступке и начине рада детета. један је од битних задатака васпитача.Vaspitno-obrazovni plan se pravi na osnovu uočenih interesovanja dece .. Праћење и процена развоја деце. Самоевалуација је процена односа између намера.

85 . posebno predškolske pedagogije. potrebno je da bude uključen u sistem permanentnog stručnog usavršavanja. Sekcije – stalne grupe vaspitača formiraju se na osnovu afiniteta vaspitača i cilj im je unapređivanje određenih oblika i sadržaja v. zdravstvenog i ostalog osoblja koje je u kontaktu sa decom. udruženja i dr kroz predavanja. opšte i posebnih metodika v. zatim psihologije i drugih pomoćnih nauka i stalno dopunjavao i kvalitativno unapređivao znanja stečena u kadrovskoj školi. Oblici rada koji koristi su najčešće : . podela vaspitnih grupa. U njihov sastav ulaze vaspitači koji imaju posebnog interesa za određeni problem ili zadatak. diskusije.predavanja i interni seminari . pojedine metodike ili područija.sednice u određenim vremenski intervalima . Oblik rada koji se posebno neguje u sekcijama je organizovanje aktivnosti značajnih za pojedine programske oblasti ( radionice) Na inicijativu stručnih tela organizuju se posete i razmene iskustava unutar radne prganizacije ili šire. savetovanja. vezanih za specifičnu problematiku. vezani za uzrast dece. sadržaji i oblici Da bi vaspitač bio u toku savremenih dostignuća pedagoških disciplina. Osim samostalnog usavršavanja ili samoobrazovanja. Aktivi vaspitača uzrasnih grupa formiraju se od svih vaspitača pojedinih uzrasnih grupa i u njima se obrađuju uži stručni problemi.. 81. stručno usavršavanje vaspitnog. Uspešnost stručnog usavršavanja u okviru radne organizacije uslovljena je povezivanjem ovog oblika sa samostalnim stručnim usavršavanjem vaspitača i uklapanjem u širi sistem stručnog usavršavanja koji se organizuje u pojedinim regionima.izložbe Neki od poslova koji ulaze u domen rada ovog veća su pitanja koja se neposredno odnose na unapređivanje v-o rada. stručne ekskurzije. Stručna tela u predškolskoj ustanovi – njihova funkcija i uloga i mesto vaspitača u njima Pedagoško veće ( Stručno veće vaspitača) bavi se razradom planiranih tema i aktuelne stručne problematike od najšireg značaja. predlaganje mera za poboljšanje materijalnih uslova za unapređivanje v. kurseve.. kao i na nivou čitave Republike. prosvetno-pedagoški zavodi.o rada.o prakse uz saradnju sa srodnim ustanovama .80. kao i kraći seminari po potrebi. programima.o rada. seminare.o procesa. Stručno usavršavanje vaspitača : zadaci. davanje mišljenja i predloga u vezi sa planovima. postoje i oblici koji se sistematski organizuju u predškolskoj ustanovi o kojima se staraju pedagoške akademije i fakulteti. priručnicima. susrete prosvetnih radnika itd.razmena mišljenja i diskusije o problematici v. praktične vežbe. predlaganje i utvrđivanje programa stručnih ekskurzija. Radne grupe vaspitača formiraju se po potrebi da bi se proučili i rešavali neki konkretni problemi. udžbenicima . raspored poslova i zaduženja vaspitača. odnosno naše zemlje.

„Praktičar“ je tako stavljen u ulogu tehničara. namerna i kritička (pre)ispitivanja sopstvene prakse“. istraživanja praktičara su uvek vezana za njihov razred. Ispitivani su različiti tipovi ponašanja u razredu.upoznavanje sa savremenim dostignućima pedagogije i psihologije kroz stručnu literaturu .organizovanje i razradu pojedinih tema na nivou Pedagoškog veća. 86 .upoznavanje vaspitača sa seminarima organizovanim izvan radne organizacije . vaspitnu grupu. na osnovu istraživanja i kritičkog promišljanja svoje prakse mogu da formulišu pedagoške teorije i da istovremeno menjaju tu praksu i uslove u kojima se ona odvija. učitelji su ti koji. Izrazi „istraživanja u obrazovanju“ i „istraživanja za obrazovanje“ opisuju upravo ovu. U kritičkoj ili konstruktivističkoj perspektivi. „proverena“ saznanja primene u svojoj praksi.organizovanje stručne razmene iskustava sa vaspitačima drugih radnih organizacija u gradu i republici . naučnog istraživanja i posebno odnosa između teorije i prakse. osnovnu odliku istraživanja praktičara. socijalna interakcija. probleme i dileme v. Iako predmet ispitivanja može biti proces učenja kod dece ili uticaj fizičkog i institucionalnog konteksta na procese učenja i podučavanja. Stav da su pratktičari u obrazovanju ( učitelji. odnosno menjanja/usavršavanja te prakse.vođenje dokumentacije o stručnom usavršavanju 82. mišljenja. U većini pedagoških istraživanja koja su se bavila prosecom učenja i / ili podučavanja. Ona nastaju kao odgovor na konkretna pitanja. da oni treba da „primenjuju“ naučne teorije u svom praktičnom radu ali da sami nisu ni tvorci teorijskih znanja niti istraživači. stavovi i osobine ličnosti nastavnika. nastavnici) samo „konzumenti“ pedagoških naučnih saznanja i rezultata istraživanja . da ih primenjuju. odnosno Aktiva vaspitača .Radna organizacija donosi svake godine program stručnog usavršavanja vaspitača koji obuhvata : a) organizaciju stručnog usavršavanja i informisanja vaspitača kroz kontinuiranu razradu određene problematike u samoj ustanovi b) organizovanje i praćenje stručnog usavršavanje van nje Stručno usavršavanje u radnoj organizaciji obuhvata : . Bazična znanja generišu se izvan konteksta prakse ili u kontrolisanim eksperimentalnim uslovima i nezavisno od praktičara koji treba. Istraživanja u obrazovanju Većina autora definiše istraživanja učitelja kao „sistemska. za njihovu sopstvenu praksu. učitelji i njihov rad su bili a i danas su predmet istraživanja. oblici učenja i obrazovne metode.o prakse i predstavljaju pokušaje neporednog rešavanja tih problema. kako u svetu tako i kod nas. vaspitači. Akciona istraživanja u dečijem vrtiću. ima svoje utemeljenje u pozitivističkom shvatanju nauke. Od „praktičara“ u obrazovanju se pak očekivalo i očekuje da tako dobijena. naknadno.

interpretativne i kritičke paradigme. međutim rade u konkretnim. postavlja se pitanje metoda i tehnika za prikupljanje i analizu podataka i nivoa obučenosti praktičara za izradu i primenu tih metoda. uključenost istraživača.. kako da smanjim učestalost sukoba među decom u datim uslovima velike grupe i malo materijala) Tipično pitanje – primedba na istraživanja učitelja. Takođe. koje se najčešće ograničavaju na jedan razred ( grupu) ili školu. autorke ove tipologije dele u 3 grupe: 1.grupna usmena ispitivanja 3. emirijska – dnevnici.studije razreda/grupe/škole 87 . Empirijska istraživanja praktičara.. na osnovu sopstvenog iskustva. Praktičari. drugih istraživanja. Profesionalni istraživači Izvedena iz teorijskih postavki i/ili prethodnih istraživanja Naučne disciplie(psihološke.o prakse i njenih polazišta i ishodišta ili pitanja istraživanja praktičara 2.) Kvanitativne i interpretativne studije. U njiam praktičari iznose svoje interpretacije pojedinih pedagoških pitanja. usmena ispitivanja i studije razreda/škole Teorijska istraživanja. standardni postupci prikupljanja i obrade podataka Uopštavanje na teorijskom nivou i primena u praksi izvan konteksta istraživanja Primena rezultata Izbor istraživačkih problema je jedan od razloga što rezultati istraživanja o obrazovanju teško nalaze primenu u praksi. samostalno ili u saradnji sa profesionalnim istraživačima Izvedena iz problema neposredne prakse Profesionalna znanja ( „teorije o akciji“ tj implicitna pedagogija) Pretežno kvalitativne studije . autori ove tipologije nazivaju esejima. Predložena tipologija razlikuje dve vrste istraživanja praktičara : 1. literature i pisane dokumentacije.pedagoške. teorijska – teorijske ili filozofske analize. Lepeza ovih istraživanja je međutim šira i obuhvata kako empirijske tako i teorijske studije.soc iološke. kvalitativna obrada podataka Primena prvenstveno u kontekstu u kome je istraživanje obavljeno.dnevnici ( žurnali) 2. jeste pitanje reprezentativnosti takvog istraživanja i mogućnosti uopštavanja njegovih rezultata. realnim kontekstima i ono što njih interesuje jesu konkretni problemi u konkretnim uslovima ( npr kako da ja pomognem svoj deci da postignu uspeh u školskom učenju. rasprave ili razmatranja užih ili globalnih pitanja v. izdvojenost i objektivnost istraživača. Tipologija istraživanja praktičara Postoji tendencija da se istraživanja praktičara vezuju samo za akciona istraživanja koje praktičari obavljaju bilo samostalno ili u saradnji sa profesionalnim istraživačima.Istraživanja o obrazovanju Ko izvodi Istraživačka pitanja/teme Teorijski okvir Metodologija Istraživanja praktičara Praktičari.

interpretacija i tumačenja. dolaženja do koncenzusa. analiziraju neki deo sopstvene prakse. analiziraju svoja iskustva i preispituju i tumače svoju praksu tokom dužeg vremenskog perioda. prikupljanja podataka ali i u formi opita ili eksperimenta. izgrađivanja zajedničkog polja značenja. Ona pružaju mogućnost poređenja i kritičkog preispitivanja različitih perspektiva. intervjua. ona takođe pružaju priliku za evaluaciju i samoevaluaciju praktičara u saradničkoj atmosferi uzajamnog razumevanja Studija rezreda-škole – individualna ili kolektivna istraživanja nekih aspekata školske/razredne prakse uz pomoć posmatranja. Usmen aispitivanja slede određenu proceduru i brižljivo su pripremljena i po pravilu su zabeležena. Usmena ispitivanja.o prakse odnosno života u grupi(razredu) u kojima praktičari beleže svoja posmatranja.to su oni slučajevi kada dva ili više praktičara. ispituju i analiziraju radove učenika.Dnevnici – predstavljaju prikaze v. 88 . planirano i sistematski u formi diskusije istražuju neki problem:preispituju značenje nekog stručnog pojma.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful