P. 1
Film u Nastavi Knjizevnosti

Film u Nastavi Knjizevnosti

|Views: 211|Likes:

More info:

Published by: Сања Ратковић on Oct 31, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/01/2013

pdf

text

original

FILM U NASTAVI KNJIŽEVNOSTI ili Kako u plastu YouTube zabavnog servisa pronaći iglice edukativnog video arhiva

Generacija današnjih nastavnika se, za razliku od digitalne generacije učenika, može nazvati elektronskom ili medijskom. U vreme školovanja današnjih predavača film, televizija, dijafilm, multimedijalni pristup u nastavi, bile su inovacije u pedagoškoj praksi. Na žalost, opšte oduševljenje mogudnostima očigledne nastave ubrzo je zamenjeno razočaranjem i početni entuzijazam nabavke nastavnih filmova ubrzo je zamenilo tavorenje raznih analognih traka, kaseta, ploča ... u prašnjavim policama školskih biblioteka koje su, opet u naletu optimizma, počele da se nazivaju medijatekama. Digitalna generacija današnjih učenika odrasta uz računare, Internet, što im pruža nesludene mogudnosti, a opet se javljaju isti ili slični problemi kao i pre tridesetak godina. Kao što je projekcija filma bez ikakvog dijaloga sa gledaocima samo pasivizacija učenika, tako je i puštanje dece da sama pretražuju sadržaje na mreži naivno verovanje u mogudnosti računara. Na kraju krajeva, po nekim istraživanjima, edukativni sadržaji na mreži ne prelaze 10% od ukupnog mora slika, informacija, filmova, audio zapisa ... Zamislite enciklopediju u kojoj je na prvoj stranici šarena slika, na drugoj reklama, na tredoj spisak telefonskih preplatnika ... a tek na svakoj desetoj korisna informacija. Sa druge strane, film je eksperimentalno dokazano efikasno nastavno sredstvo. U pogledu trajnosti znanja stečenog pomodu filma, polovinom prošlog veka Noulton i Tilton su došli do zaključka da se oko 12% više informacija zapamti učedi pomodu filma nego kada se uči korišdenjem samo verbalne metode.

U jednoj epizodi Simpsonovih Liza Simpson svojoj nastavnici koja odeljenju pušta stari edukativni film o spuštanju na Mesec (http://www.wtso.net/movie/360-825_The_Secret_War_of_Lisa_Simpson.html ), postavlja pitanje da li je mogude da imaju nešto izazovnije od toga, ali umesto odgovora, nastavnica kojoj je očigledno beskrajno dosadno, nastavlja da taj duh prenosi daljim projekcijama koje bi joj pružile još malo odmora od razgovora sa učenicima. Kako onda primenjivati film u nastavi, a da to učenicima ne bude sinonim za gubljenje časa i uspavanost u zamračenoj prostoriji? Očigledno da neprekidno gledanje filma tokom jednog ili dva časa nije rešenje, osim ako to nije rad u filmskoj sekciji i pomalo zaboravljena metoda debate posle projekcije, kakva se negovala u kino-klubovima sedamdesetih godina prošlog veka. Kada je reč o nastavi književnosti, postoji (najmanje) pet načina na koje se film, bilo digitalni, bilo analogni, može koristiti u aktivnoj nastavi: I. II. III. IV. V. Film kao ilustracija nastavnih tema Motivacija fimom za stilske vežbe i emotivno razumevanje dela Nastavni film sa sadržajima iz programa nastave književnosti i jezika Tumačenje filma (teorija, jezik, izražajna sredstva filma) Praktičan rad na izradi filma (pisanje scenarija, sinopsisa, knjige snimanja)

I
Gotovo da nema kniževnog dela u čitankama ili u lekiri koje se ne može dovesti u vezu sa nekim insertom, dokumentarnim filmskim zapisom ili sa nekom filmskom adaptacijom. Davno zaboravljene „Zvučne čitanke“ – audio kasete na kojima je tekst izražajno pročitan od strane glumca nisu za cilj imale odmaranje nastavnika i učenika od čitanja.
1 Micorosoft „Partner u učenju“ časopis za nastavnike http://pilcasopis.wordpress.com

Obično ovakva interpretacija izaziva manju zainteresovanost učenika od interpretacije nastavnika, samo iz jednog razloga – vizuelnog. Servis YouTube, dobro poznat učenicima, sadrži veliki broj klipova u kojima je mogude videti i čuti interpretaciju autora pesme ili priče ili od strane glumca uz odgovarajudi video sadržaj. (http://www.youtube.com/watch?v=v9vicxi8m9A&feature=related „Plava grobnica”). Pesma „Krvava bajka” Desanke Maksimovid često kod dece izaziva potrebu da, pošto se od njih očekuje da „budu tužni”, neprimereno zbijaju šale ili parodiraju njen sadržaj. Međutim, ako se pesma podrži insertom iz istoimenog filma Torija Jankovida (http://www.youtube.com/watch?v=i55O40RbGRI „Krvava bajka”), pesma mnogo snažnije deluje, lokalizacija teme je neizbežna i dobija se na empatiji. Kada se radi neko dramsko delo, naravno da je od velike važnosti pronadi dobar primer snimka pozorišne predstave. Na primer, kako bi se učenicima na najbolji način naglasila savremenost Sterijine „Pokondirene tikve” odlično de poslužiti dramska vežba studenata 3. godine http://www.youtube.com/watch?v=Ko7E5Mx9HKA. Insert iz savremene verzije „Romea i Julije” takođe je učenicima podsticajan u smislu prevazilaženja odnosa prema delu kao „starom, klasičnom, dosadnom...” Zanimljivo je da se jedino za filmove koristi izraz „stari i noviji”, što je prilično nezgrapno u drugim umetnostima („Šta mislite o starim romanima Dostojevskog?”). Svaki film koji niste pogledali za vas je nov, pa makar snimljen i pre 100 godina.

II
Drugi oblik primene filma u digitalnom obliku u učionici je blizak prvom, ali se ne koristi u uvodnom, ved u glavnom delu časa, kao nastavno sredstvo u stilskim vežbama. Na primer, učenici na osnovu dokumentarnog filma „Koyaanisquatsi“ sa temom o neravnoteži u prirodi koju unosi čovek, na osnovu simboličnih slika pejzaža i inspirativne muzike koja prati film (http://www.youtube.com/watch?v=_0gFOOM1xPQ&feature=related) , pišu svoja zapažanja, eseje, pesme ili priče. Ovakav pristup se u školama retko koristi. Obično se od učenika traži da sačine dramatizaciju proznog teksta, ali ne i da literarno uobliče filmski predložak. Zanimljiva je primena inserta iz filma „Čudesna sudbina Amelije Pulen“. Kako je ceo film rađen postupkom brze izmene kadrova, to nam pruža mogudnost da posle inserta napravimo malu stilsku vežbu sa zadatkom da učenici napišu šta je sve, zahvaljujudi čulu sluha i mirisa slepi čovek „video“ za jedan minut. ( http://www.youtube.com/watch?v=6Vu5abpoJdo ) Kasnije se sa učenicima može poigrati na temu „Moje blago iz kutije za cipele“ ili „Moj čudesni svet svakodnevnih neobičnih navika“, što takođe korespondira sa delovima iz filma, ali se lako dovodi u vezu i sa drugim književnim delima. U svakom slučaju, film u nastavi se koristi uvek u tri koraka – POSMATRAJ I PODSETI SE – PRODISKUTUJ – PRIMENI (lako se pamti kao 3P, „trip“ ili „put“ u film). U prvoj fazi učenicima se nagovesti da nede biti samo pasivni posmatrači, ved da razmisle o konkretnom prolemu, pitanju (na primer – „kako se razvija priča“, „iz kojih uglova se snima“, „u čemu je sličnost sa delom koje smo čitali“ i slično). Druga faza je dijalog, iznošenje zapažanja, upoređivanje stavova, a treda konkretan zadatak, bilo kao stilska vežba ili esej, odnosno, ako uslovi dozvoljavaju i samostalna izrada filma, o čemu de biti reči kasnije. Filmski insert može biti odličan povod za debatu, na primer „Škola nekad i sad“ (duhovita retrospektiva tipova nastavnika i časova u Felinijevom „Amakordu“ http://www.youtube.com/watch?v=gpuFRY5-DVk&feature=related) ili „Da li svi mogu da pišu poeziju” (insert iz „Društva mrtvih pesnika” u kojem se poezija poistoveduje sa oslobađanjem uma http://www.youtube.com/watch?v=aLFQYbjYsso). Uvodni deo filma „Fantazija“ Volta Diznija (http://www.youtube.com/watch?v=gNL1NAD1Kfc&playnext=1&list=PL74787B59096C63D9) je odličan primer za korelaciju filma, muzike,likovne umetnosti i književnog dela. Posle odgledane igre linija i oblika kao asocijacija na muziku, izveden je eksperiment u više odeljenja istog razreda (mada se može i grupno raditi u okviru jednog odeljenja). Naime, prvo odeljenje je na određenu muziku crtalo i slikalo. Drugo odeljenje je te slike prevodilo u priče, a trede je imalo zadatak da odabere muzičku podlogu za priču. Zatvoreni krug dao je zanimljive rezultate upoređivanjem početne izavršne muzike, a učenici tako na najbolji način shvataju sinkretičnost filmske umetnosti kao sitezu vizuelnih i auditivnih elemenata u tkivu naracije.
2 Micorosoft „Partner u učenju“ časopis za nastavnike http://pilcasopis.wordpress.com

III
Nastavni film nije nikakva novina, ali učenicima može biti prijatno iznenađenje činjenica da pojedine nastavne filmove mogu gledati kod kude i da samostalno mogu pronalaziti i veoma popularno prikazane sadržaje iz nastave. Kao primer možemo navesti Kratak kurs srpskog jezika http://www.youtube.com/watch?v=dF3E2ZRS1fg , ili vodič za bolje pamdenje pomodu mapa uma http://www.youtube.com/watch?v=v9vicxi8m9A&feature=related

IV
Filmska umetnost, „filmska gramatika“ – jezik i izražajna sredstva filma, pojmovi kadra, rakursa, retrospekcije ... zastupljeni su u programu nastave književnosti za osnovnu školu, ali to uvođenje u svet sedme umetnosti nije zastupljeno u dovoljnoj meri i po pravilima postupnosti. Ciljevi obrade filmskog dela u osnovnoj školi su:     osposobljavati učenike za gledanje, primanje (recepciju) i interpretaciju filmskog dela usvajanje osnovnog filmskog pojmovnika razvijanje stvaralačke mašte razvijanje sposobnosti pradenja i vrednovanja na primerima odabranih filmskih dela.

PRVI NIVO Animirani film – lutkarski film, crtani film – primanje kratkih lutkarskih i crtanih filmova sadržajno primerenih deci DRUGI NIVO Filmska priča – filmska priča, redosled događaja, lik u filmu – uočiti i odrediti sled događaja u filmu, ispričati filmsku priču kratkog crtanog filma, razlikovati glavne i sporedne likove TREĆI NIVO Dečji film, glumac – razlikovati igrani film za decu od animiranog filma, ispričati filmsku priču ČETVRTI NIVO Dokumentarni film (ekološkog sadržaja, zavičajna, kulturna i istorijska tematika) – uočiti osnovna obeležja dokumentarnog filma Ako nam je u interesu da učenik posle školovanja bude elementarno pismen u odabiru i razumevanju filmova, onda se sadržaji koji se tiču filma, a nalaze se mahom u planovima i programima nastave srpskog jezika i književnosti i likovne kulture, moraju shvatiti kao obavezni, a ne fakultativni i svedeni na zabavu. Na primer, izjave nastavnika kao što su: „Deco, ovo o filmu pročitajte preko raspusta / uradite ako želite vežbu u radnoj svesci / napišite nešto o filmu koji ste gledali ( „...ali koji nikada nedete čitati“)“ i tako dalje. Učenici u petom razredu u udžbeniku imaju primer stripa „Ženidba cara Dušana“ Đorđa Lobačeva, ali ne i komparativnu analizu sa narodnom pesmom. A baš u tom uzrastu su najprijemčiviji za razumevanje osnovnih fimskih izražajnih sredstava: Kako znamo da junak filma u ovom delu sanja? Zašto reditelj glumca snima u krupnom planu? Kako je postignut utisak da je prošlo mnogo vremena između dva događaja? Gledanje delova filma Voje Nanovida „Čudotvorni mač“ http://www.youtube.com/watch?v=4pkGNb1ctI&feature=related uz komentar da je ovaj film uticao na mnogo poznatiju ekranizaciju „Konana“ kod učenika pobuđuje vede interesovanje za narodnu književnost. Pesma „Ivo Senkovid i aga od Ribnika“ je odličan povod učenicima 7.razreda da napišu sinopsis za snimanje filma čiji literarni predložak sadrži svih 5 elemenata dramske radnje – ekspoziciju, zaplet, kulminaciju, peripetiju i rasplet. Razumevanje književnoteoretskih pojmova kao što su naracija, retrospekcija, siže, mnogo su jednostavniji na primeru filma. Učenici bi u 6. razredu trebalo da budu u stanju da daju esejistički ili narativni prikaz flmskog dela, dok se od učenika 8. razreda očekuje da ovladaju pojmom žanra, stereotipa, parodije i da budu sposobni da kritički sagledaju vrednost filma.
3 Micorosoft „Partner u učenju“ časopis za nastavnike http://pilcasopis.wordpress.com

Film uvek posmatramo kao celinu, ali ga u nastavi raščlanjujemo da bismo shvatili njegovu složenost ne narušavajudi celovitost i ne ugrožavajudi razumevanje njegove priče. Korelacija u tumačenju filma i književnog dela je veoma izražena, naročito ako se posmatraju etape tumačenja filmskog sadržaja koje su zapravo iste stepenice kojima se ide i kroz književno delo: a) FILMSKI DOŽIVLJAJ – prvi je susret s filmom subjektivan, odnosno emocionalan, (razgovor se krede na nivou: sviđa/ne sviđa mi se); b) FILMSKE ČINJENICE – obuhvataju podatke o autoru filma, glumcima, razdoblju kada je film nastao i dr.; c) FILMSKA SVEST – upoznavanje učenika s osobenostima filmskog izražavanja; d) ISTRAŽIVANJE PROBLEMA – ako film prikazuje neki problem, rasprava počinje o tom problemu – filmsko-vaspitni pristup – posebno je važan jer se njim razvija moralna svest učenika. ŠKOLSKA INTERPRETACIJA FILMA Ovaj metodički pristup u nastavi filma razumeva: usmeravanje učenika na zapažanje filmskih činjenica i raščlanjivanje u procesu interpretacije filma koja obuhvata tematsko-idejnu osnovu filma, fabularni tok, procenjivanje postupaka likova, uočavanje mesta i vremena radnje, te kompozicijsku osnovu. Povremeno, povezivanjem sa odgovarajudim sadržajima iz književnosti, učenicima se mogu uvoditi inserti na kojima mogu lako da prepoznaju elemente filmskog jezika. Opcija pauziranja snimka je veoma važna kada treba naglasiti određeni kadar. Neki primeri: http://www.youtube.com/watch?v=x5Q3xI8Chyg Amelija - mala škola kadriranja http://www.youtube.com/watch?v=LlFtAC1GCKc Filmski trik, Melijes http://www.youtube.com/watch?v=bW-jSa9_k3M Izražajnost zvuka u uvodnm delu filma Bilo jednom na divljem zapadu http://www.youtube.com/watch?v=XP9cfQx2OZY&feature=related Dobar,loš,zao – kadar i filmska muzika http://www.youtube.com/watch?v=bs5bnVoZK4Q&feature=related Kabare, Tomorrow Belongs to me, izražajna vrednost vožnje unazad

V
Česta fraza u filmovima koju holivudski producenti vole da koriste u razgovoru sa scenaristima (na primer u filmovima „Barton Fink“ ili „Kratki rezovi“) je „ispričaj mi priču u 30 reči“. Ova, naizgled surova ušteda vremena, te stavljanje umetnika pred uprošdavanje velike ideje, zapravo je odlična škola pisanja. Naime, dobar zaplet, razvoj radnje i rasplet zaista se mogu „sabiti“ u takav okvir. To je učenicima ujedno i prvi korak u stvaranju samostalnog kratkog filma, što je i okosnica ideje konkursa „Microsft FILMid“. Primer takvog angažovanja učenika može se pogledati na adresi http://www.youtube.com/watch?v=U9VlLipSiB4, a reč je o filmovanju najuspešnije stilske vežbe na temu „Priča o miru“.

Autor: Aleksandar Mijalković, bibliotekar u OŠ „Jovan Popović“ Inđija
4 Micorosoft „Partner u učenju“ časopis za nastavnike http://pilcasopis.wordpress.com

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->