FILM U NASTAVI KNJIEVNOSTI ili Kako u plastu YouTube zabavnog servisa pronai iglice edukativnog video arhiva

Generacija dananjih nastavnika se, za razliku od digitalne generacije uenika, moe nazvati elektronskom ili medijskom. U vreme kolovanja dananjih predavaa film, televizija, dijafilm, multimedijalni pristup u nastavi, bile su inovacije u pedagokoj praksi. Na alost, opte oduevljenje mogudnostima oigledne nastave ubrzo je zamenjeno razoaranjem i poetni entuzijazam nabavke nastavnih filmova ubrzo je zamenilo tavorenje raznih analognih traka, kaseta, ploa ... u pranjavim policama kolskih biblioteka koje su, opet u naletu optimizma, poele da se nazivaju medijatekama. Digitalna generacija dananjih uenika odrasta uz raunare, Internet, to im prua nesludene mogudnosti, a opet se javljaju isti ili slini problemi kao i pre tridesetak godina. Kao to je projekcija filma bez ikakvog dijaloga sa gledaocima samo pasivizacija uenika, tako je i putanje dece da sama pretrauju sadraje na mrei naivno verovanje u mogudnosti raunara. Na kraju krajeva, po nekim istraivanjima, edukativni sadraji na mrei ne prelaze 10% od ukupnog mora slika, informacija, filmova, audio zapisa ... Zamislite enciklopediju u kojoj je na prvoj stranici arena slika, na drugoj reklama, na tredoj spisak telefonskih preplatnika ... a tek na svakoj desetoj korisna informacija. Sa druge strane, film je eksperimentalno dokazano efikasno nastavno sredstvo. U pogledu trajnosti znanja steenog pomodu filma, polovinom prolog veka Noulton i Tilton su doli do zakljuka da se oko 12% vie informacija zapamti uedi pomodu filma nego kada se ui koridenjem samo verbalne metode.

U jednoj epizodi Simpsonovih Liza Simpson svojoj nastavnici koja odeljenju puta stari edukativni film o sputanju na Mesec (http://www.wtso.net/movie/360-825_The_Secret_War_of_Lisa_Simpson.html ), postavlja pitanje da li je mogude da imaju neto izazovnije od toga, ali umesto odgovora, nastavnica kojoj je oigledno beskrajno dosadno, nastavlja da taj duh prenosi daljim projekcijama koje bi joj pruile jo malo odmora od razgovora sa uenicima. Kako onda primenjivati film u nastavi, a da to uenicima ne bude sinonim za gubljenje asa i uspavanost u zamraenoj prostoriji? Oigledno da neprekidno gledanje filma tokom jednog ili dva asa nije reenje, osim ako to nije rad u filmskoj sekciji i pomalo zaboravljena metoda debate posle projekcije, kakva se negovala u kino-klubovima sedamdesetih godina prolog veka. Kada je re o nastavi knjievnosti, postoji (najmanje) pet naina na koje se film, bilo digitalni, bilo analogni, moe koristiti u aktivnoj nastavi: I. II. III. IV. V. Film kao ilustracija nastavnih tema Motivacija fimom za stilske vebe i emotivno razumevanje dela Nastavni film sa sadrajima iz programa nastave knjievnosti i jezika Tumaenje filma (teorija, jezik, izraajna sredstva filma) Praktian rad na izradi filma (pisanje scenarija, sinopsisa, knjige snimanja)

I
Gotovo da nema knievnog dela u itankama ili u lekiri koje se ne moe dovesti u vezu sa nekim insertom, dokumentarnim filmskim zapisom ili sa nekom filmskom adaptacijom. Davno zaboravljene Zvune itanke audio kasete na kojima je tekst izraajno proitan od strane glumca nisu za cilj imale odmaranje nastavnika i uenika od itanja.
1 Micorosoft Partner u uenju asopis za nastavnike http://pilcasopis.wordpress.com

Obino ovakva interpretacija izaziva manju zainteresovanost uenika od interpretacije nastavnika, samo iz jednog razloga vizuelnog. Servis YouTube, dobro poznat uenicima, sadri veliki broj klipova u kojima je mogude videti i uti interpretaciju autora pesme ili prie ili od strane glumca uz odgovarajudi video sadraj. (http://www.youtube.com/watch?v=v9vicxi8m9A&feature=related Plava grobnica). Pesma Krvava bajka Desanke Maksimovid esto kod dece izaziva potrebu da, poto se od njih oekuje da budu tuni, neprimereno zbijaju ale ili parodiraju njen sadraj. Meutim, ako se pesma podri insertom iz istoimenog filma Torija Jankovida (http://www.youtube.com/watch?v=i55O40RbGRI Krvava bajka), pesma mnogo snanije deluje, lokalizacija teme je neizbena i dobija se na empatiji. Kada se radi neko dramsko delo, naravno da je od velike vanosti pronadi dobar primer snimka pozorine predstave. Na primer, kako bi se uenicima na najbolji nain naglasila savremenost Sterijine Pokondirene tikve odlino de posluiti dramska veba studenata 3. godine http://www.youtube.com/watch?v=Ko7E5Mx9HKA. Insert iz savremene verzije Romea i Julije takoe je uenicima podsticajan u smislu prevazilaenja odnosa prema delu kao starom, klasinom, dosadnom... Zanimljivo je da se jedino za filmove koristi izraz stari i noviji, to je prilino nezgrapno u drugim umetnostima (ta mislite o starim romanima Dostojevskog?). Svaki film koji niste pogledali za vas je nov, pa makar snimljen i pre 100 godina.

II
Drugi oblik primene filma u digitalnom obliku u uionici je blizak prvom, ali se ne koristi u uvodnom, ved u glavnom delu asa, kao nastavno sredstvo u stilskim vebama. Na primer, uenici na osnovu dokumentarnog filma Koyaanisquatsi sa temom o neravnotei u prirodi koju unosi ovek, na osnovu simbolinih slika pejzaa i inspirativne muzike koja prati film (http://www.youtube.com/watch?v=_0gFOOM1xPQ&feature=related) , piu svoja zapaanja, eseje, pesme ili prie. Ovakav pristup se u kolama retko koristi. Obino se od uenika trai da saine dramatizaciju proznog teksta, ali ne i da literarno uoblie filmski predloak. Zanimljiva je primena inserta iz filma udesna sudbina Amelije Pulen. Kako je ceo film raen postupkom brze izmene kadrova, to nam prua mogudnost da posle inserta napravimo malu stilsku vebu sa zadatkom da uenici napiu ta je sve, zahvaljujudi ulu sluha i mirisa slepi ovek video za jedan minut. ( http://www.youtube.com/watch?v=6Vu5abpoJdo ) Kasnije se sa uenicima moe poigrati na temu Moje blago iz kutije za cipele ili Moj udesni svet svakodnevnih neobinih navika, to takoe korespondira sa delovima iz filma, ali se lako dovodi u vezu i sa drugim knjievnim delima. U svakom sluaju, film u nastavi se koristi uvek u tri koraka POSMATRAJ I PODSETI SE PRODISKUTUJ PRIMENI (lako se pamti kao 3P, trip ili put u film). U prvoj fazi uenicima se nagovesti da nede biti samo pasivni posmatrai, ved da razmisle o konkretnom prolemu, pitanju (na primer kako se razvija pria, iz kojih uglova se snima, u emu je slinost sa delom koje smo itali i slino). Druga faza je dijalog, iznoenje zapaanja, uporeivanje stavova, a treda konkretan zadatak, bilo kao stilska veba ili esej, odnosno, ako uslovi dozvoljavaju i samostalna izrada filma, o emu de biti rei kasnije. Filmski insert moe biti odlian povod za debatu, na primer kola nekad i sad (duhovita retrospektiva tipova nastavnika i asova u Felinijevom Amakordu http://www.youtube.com/watch?v=gpuFRY5-DVk&feature=related) ili Da li svi mogu da piu poeziju (insert iz Drutva mrtvih pesnika u kojem se poezija poistoveduje sa oslobaanjem uma http://www.youtube.com/watch?v=aLFQYbjYsso). Uvodni deo filma Fantazija Volta Diznija (http://www.youtube.com/watch?v=gNL1NAD1Kfc&playnext=1&list=PL74787B59096C63D9) je odlian primer za korelaciju filma, muzike,likovne umetnosti i knjievnog dela. Posle odgledane igre linija i oblika kao asocijacija na muziku, izveden je eksperiment u vie odeljenja istog razreda (mada se moe i grupno raditi u okviru jednog odeljenja). Naime, prvo odeljenje je na odreenu muziku crtalo i slikalo. Drugo odeljenje je te slike prevodilo u prie, a trede je imalo zadatak da odabere muziku podlogu za priu. Zatvoreni krug dao je zanimljive rezultate uporeivanjem poetne izavrne muzike, a uenici tako na najbolji nain shvataju sinkretinost filmske umetnosti kao sitezu vizuelnih i auditivnih elemenata u tkivu naracije.
2 Micorosoft Partner u uenju asopis za nastavnike http://pilcasopis.wordpress.com

III
Nastavni film nije nikakva novina, ali uenicima moe biti prijatno iznenaenje injenica da pojedine nastavne filmove mogu gledati kod kude i da samostalno mogu pronalaziti i veoma popularno prikazane sadraje iz nastave. Kao primer moemo navesti Kratak kurs srpskog jezika http://www.youtube.com/watch?v=dF3E2ZRS1fg , ili vodi za bolje pamdenje pomodu mapa uma http://www.youtube.com/watch?v=v9vicxi8m9A&feature=related

IV
Filmska umetnost, filmska gramatika jezik i izraajna sredstva filma, pojmovi kadra, rakursa, retrospekcije ... zastupljeni su u programu nastave knjievnosti za osnovnu kolu, ali to uvoenje u svet sedme umetnosti nije zastupljeno u dovoljnoj meri i po pravilima postupnosti. Ciljevi obrade filmskog dela u osnovnoj koli su: osposobljavati uenike za gledanje, primanje (recepciju) i interpretaciju filmskog dela usvajanje osnovnog filmskog pojmovnika razvijanje stvaralake mate razvijanje sposobnosti pradenja i vrednovanja na primerima odabranih filmskih dela.

PRVI NIVO Animirani film lutkarski film, crtani film primanje kratkih lutkarskih i crtanih filmova sadrajno primerenih deci DRUGI NIVO Filmska pria filmska pria, redosled dogaaja, lik u filmu uoiti i odrediti sled dogaaja u filmu, ispriati filmsku priu kratkog crtanog filma, razlikovati glavne i sporedne likove TREI NIVO Deji film, glumac razlikovati igrani film za decu od animiranog filma, ispriati filmsku priu ETVRTI NIVO Dokumentarni film (ekolokog sadraja, zaviajna, kulturna i istorijska tematika) uoiti osnovna obeleja dokumentarnog filma Ako nam je u interesu da uenik posle kolovanja bude elementarno pismen u odabiru i razumevanju filmova, onda se sadraji koji se tiu filma, a nalaze se mahom u planovima i programima nastave srpskog jezika i knjievnosti i likovne kulture, moraju shvatiti kao obavezni, a ne fakultativni i svedeni na zabavu. Na primer, izjave nastavnika kao to su: Deco, ovo o filmu proitajte preko raspusta / uradite ako elite vebu u radnoj svesci / napiite neto o filmu koji ste gledali ( ...ali koji nikada nedete itati) i tako dalje. Uenici u petom razredu u udbeniku imaju primer stripa enidba cara Duana ora Lobaeva, ali ne i komparativnu analizu sa narodnom pesmom. A ba u tom uzrastu su najprijemiviji za razumevanje osnovnih fimskih izraajnih sredstava: Kako znamo da junak filma u ovom delu sanja? Zato reditelj glumca snima u krupnom planu? Kako je postignut utisak da je prolo mnogo vremena izmeu dva dogaaja? Gledanje delova filma Voje Nanovida udotvorni ma http://www.youtube.com/watch?v=4pkGNb1ctI&feature=related uz komentar da je ovaj film uticao na mnogo poznatiju ekranizaciju Konana kod uenika pobuuje vede interesovanje za narodnu knjievnost. Pesma Ivo Senkovid i aga od Ribnika je odlian povod uenicima 7.razreda da napiu sinopsis za snimanje filma iji literarni predloak sadri svih 5 elemenata dramske radnje ekspoziciju, zaplet, kulminaciju, peripetiju i rasplet. Razumevanje knjievnoteoretskih pojmova kao to su naracija, retrospekcija, sie, mnogo su jednostavniji na primeru filma. Uenici bi u 6. razredu trebalo da budu u stanju da daju esejistiki ili narativni prikaz flmskog dela, dok se od uenika 8. razreda oekuje da ovladaju pojmom anra, stereotipa, parodije i da budu sposobni da kritiki sagledaju vrednost filma.
3 Micorosoft Partner u uenju asopis za nastavnike http://pilcasopis.wordpress.com

Film uvek posmatramo kao celinu, ali ga u nastavi ralanjujemo da bismo shvatili njegovu sloenost ne naruavajudi celovitost i ne ugroavajudi razumevanje njegove prie. Korelacija u tumaenju filma i knjievnog dela je veoma izraena, naroito ako se posmatraju etape tumaenja filmskog sadraja koje su zapravo iste stepenice kojima se ide i kroz knjievno delo: a) FILMSKI DOIVLJAJ prvi je susret s filmom subjektivan, odnosno emocionalan, (razgovor se krede na nivou: svia/ne svia mi se); b) FILMSKE INJENICE obuhvataju podatke o autoru filma, glumcima, razdoblju kada je film nastao i dr.; c) FILMSKA SVEST upoznavanje uenika s osobenostima filmskog izraavanja; d) ISTRAIVANJE PROBLEMA ako film prikazuje neki problem, rasprava poinje o tom problemu filmsko-vaspitni pristup posebno je vaan jer se njim razvija moralna svest uenika. KOLSKA INTERPRETACIJA FILMA Ovaj metodiki pristup u nastavi filma razumeva: usmeravanje uenika na zapaanje filmskih injenica i ralanjivanje u procesu interpretacije filma koja obuhvata tematsko-idejnu osnovu filma, fabularni tok, procenjivanje postupaka likova, uoavanje mesta i vremena radnje, te kompozicijsku osnovu. Povremeno, povezivanjem sa odgovarajudim sadrajima iz knjievnosti, uenicima se mogu uvoditi inserti na kojima mogu lako da prepoznaju elemente filmskog jezika. Opcija pauziranja snimka je veoma vana kada treba naglasiti odreeni kadar. Neki primeri: http://www.youtube.com/watch?v=x5Q3xI8Chyg Amelija - mala kola kadriranja http://www.youtube.com/watch?v=LlFtAC1GCKc Filmski trik, Melijes http://www.youtube.com/watch?v=bW-jSa9_k3M Izraajnost zvuka u uvodnm delu filma Bilo jednom na divljem zapadu http://www.youtube.com/watch?v=XP9cfQx2OZY&feature=related Dobar,lo,zao kadar i filmska muzika http://www.youtube.com/watch?v=bs5bnVoZK4Q&feature=related Kabare, Tomorrow Belongs to me, izraajna vrednost vonje unazad

V
esta fraza u filmovima koju holivudski producenti vole da koriste u razgovoru sa scenaristima (na primer u filmovima Barton Fink ili Kratki rezovi) je ispriaj mi priu u 30 rei. Ova, naizgled surova uteda vremena, te stavljanje umetnika pred uprodavanje velike ideje, zapravo je odlina kola pisanja. Naime, dobar zaplet, razvoj radnje i rasplet zaista se mogu sabiti u takav okvir. To je uenicima ujedno i prvi korak u stvaranju samostalnog kratkog filma, to je i okosnica ideje konkursa Microsft FILMid. Primer takvog angaovanja uenika moe se pogledati na adresi http://www.youtube.com/watch?v=U9VlLipSiB4, a re je o filmovanju najuspenije stilske vebe na temu Pria o miru.

Autor: Aleksandar Mijalkovi, bibliotekar u O Jovan Popovi Inija

4 Micorosoft Partner u uenju asopis za nastavnike http://pilcasopis.wordpress.com